Dnevnik 30.oktobar 2009.

CVETKOVI] O SUDBINI VOJVO\ANSKIH AKATA

VLADA U BORBI PROTIV SIVE EKONOMIJE

Statut i zakon ostali „u bliskoj budu}nosti”

Dr`ava stavqa katanac na komisione str. 4

str. 3

NOVI SAD

PETAK 30. OKTOBAR 2009. GODINE

GODINA LXVII BROJ 22527 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NOVI GRIP DESETKOVAO SKAMIJE U ^A^KU, KRAQEVU I BEOGRADU

„Meksikanac” napao |ake i vojnike

str. 14

JU^E OTVORENA NOVA DEONICA VA@NE NOVOSADSKE SAOBRA]AJNICE

PETAR [KUNDRI] O CENI ENERGENATA

Gas jeftiniji od Nove godine?

Mistar rudarstava i energetike Petar [kundri} izjavio je ju~e da do kraja godine cena gasa ne}e biti mewana i da je mogu}e da posle Nove godine taj energent pojeftini. On je rekao da je nova cena gasa odre|ena 15. oktobra pro{le godine, ali da se stalno prenebregava da je industrija dobila gas po ni`oj ceni, zbog ~ega su proizvedeni gubici u “Srbijagasu”. str. 4

Bulevar Evrope stigao na Detelinaru Nova deonica Bulevara Evrope od Futo{kog puta do Ulice Kornelija Stankovi}a u Novom Sadu sve~ano je otvorena ju~e u podne - tri dana pre predvi|enog roka. Prese~ena je vrpca i najnovijom gradskom saobra}ajnicom, u koju je grad investirao 596.853.951 dinar, zajedno su se pro{etali predsednik Izvr{nog ve}a Vojvodine Pojan Pajti}, gradona~elnik Igor Pavli~i}, predsed-

TRGOVCI QUDIMA SVE BESKRUPULOZNIJI I SVE DOVITQIVIJI

Preko interneta vrbuju naivne Vojvo|anke

str. 13

SPORT

SLANA BARA PONOSNA I U PORAZU

str. 16 – 20

PROMOVISANA KWIGA O MONIKI SELE[

POMO] KLADIONI^ARIMA

nik Skup{tine grada Aleksandar Jovanovi}, direktor Zavoda za izgradwu grada Borislav Novakovi}, ~lanovi Gradskog ve}a, predstavnici javnih preduze}a, nekoliko stotina gra|ana...

Du`ina novoizgra|ene trase iznosi 1.420 metara. Bulevar Evrope ima po tri kolovozne trake u oba smera, razdelno ostrvo, biciklisti~ku i pe{a~ku stazu sa obe strane.

Radovi na izgradwi Suboti~kog bulevara po~eli su pre tri godine spajawem Futo{kog puta i Limana, a za slede}u godinu planiran je proboj prema Rumena~kom putu. Gradona~elnik Pavli~i} kazao je da novi bulevar predstavqa va`nu obilaznicu oko centra grada, ali da }e pun zna~aj dobiti spajawem sa autoputem i sremskom stranom. str. 7

NASLOVI

Politika 2 Tadi}: Sna`niji smo {to imamo sna`nije prijateqe 3 Vojvodina ima jasan identitet

Ekonomija 4 Granice nam ve} u Evropi 5 Prekinut {trajk u „Dnevnik holdingu”

Vedro i hladno

Najvi{a temperatura 11°S

Novi Sad 8 U nadogra|ene vrti}e kroz mesec dana 8 Porodi~no blago za puko pre`ivqavawe 9 Ra~un mawe za osam godina vernosti?

Vojvodina 11 Biomasom do jeftinijeg grejawa

Crna 12 Troje pre`ivelih ilegalaca vra}eno u Srbiju 12 Istraga zbog uve}awa plata

Dru{tvo 14 Na biro ide i hiqadu pravnika 14 Zrewaninsku bolnicu greje sunce

2

POLITIKA

petak30.oktobar2009.

PREDSEDNIK BORIS TADI] IZJAVIO DA NIKO NE]E ^LANSTVO SRBIJE U EU USLOVQAVATI PRIZNAWEM KOSOVA ILI ULASKOM U NATO

Sna`niji smo {to imamo sna`nije prijateqe Predsednik Srbije Boris Ta{to su Kina i Rusija, Tadi} je redi} izjavio je da na{e dru{tvo kao svaka dr`ava `eli da ima {to treba da se mewa u skladu sa stanvi{e prijateqa. “EU je novum na dardima Evropske unije. “Stansvetskoj sceni i nama je ciq da podardi EU su i na{i nacionalni stanemo deo te zajednice. Kina je standardi. Na{e dru{tvo se mewa velika sila, a Rusija, koja je nakon i napreduje, usagla{ava svoju izlaska iz SSSR-a pretrepela jedspoqnu politiku onako kako to nu te{ku deceniju, ponovo stupa nala`u standardi Unije, kako bina scenu. [to jedna dr`ava ima smo onog trenutka kada postanemo sna`nije prijateqe, to je i ona sa~lanica mogli, zama sna`nija”, rejedno sa ostalim kao je predsednik Srbija ide prema dr`avama, da spoTadi}. rovodimo usaglaOsvr}u}i se na ~lanstvu u EU, a taj {enu politiku”, postupak dono{eciq nije mogu}e naveo je {ef srpwa savetodavnog ostvariti ako se ske dr`ave u inmi{qewa Me|uprave baze vojski tervjuu RTS-u. narodnog suda Tadi} je ponopravde o legalnonekih zemaqa vio da EU ostaje sti jednostrano koje nisu u Uniji centralni strateprogla{ene neza{ki ciq spoqne visnosti Kosova i politike Beograda, i izrazio uveMetohije, Tadi} je rekao da }e zvarewe da u slede}ih nekoliko godini~ni Beograd nastaviti da insina niko ne}e ~lanstvo Srbije u stira na nastavku pregovora i poEU uslovqavati priznavawem Kostizawu kompromisnog re{ewa. sova ili ulaskom u NATO. “VlaPo wemu, takva miroqubiva polisti u nekim dr`avama se mogu protika “imunizuje Srbiju od napada meniti, pa tako i principi wihou me|unarodnoj javnosti”. ve spoqne politike, ali u nared“[to se ti~e postupka pred nih pet godina smo sigurni da niMSP-om, odluku }emo donositi

Dobri odnosi u koaliciji Komentari{u}i odnose u vladaju}oj koaliciji, Tadi} je rekao da je Demokratska stranka u dobrim odnosima i sa Socijalisti~kom partijom Srbije i s G17 plus, i izrazio o~ekivawe da }e Vlada Srbije s prolaskom ekonomske krize funkcionisati sve boqe. Po wegovim re~ima, vreme populizama i stran~arewa u Srbiji prolazi, dok }e u budu}nosti biti neophodno da se stranke levice i desnice dogovaraju o re{avawu problema gra|ana. ko Srbiji ne}e postavqati ta dva uslova”, rekao je Tadi}.

Na pitawe da nije malo pretenciozno da jedna mala i siroma{na zemqa, kakva je Srbija, bude strate{ki partner velikih sila kao

VESTI Bezbednost Inicijativa predsednika Dmitrija Medvedeva o izradi pravno obavezuju}eg sporazuma o evropskoj bezbednosti odraz je potrebe ujediwewa pred velikim pretwama koje se ti~u Evrope i celog sveta, obja{wava ambadsador Rusije u Srbiji Aleksandar Konuzin. Navode}i da sada{wi sistem evropske bezbednosti “ne odgovara realnosti” jer je formiran tokom hladnog rata s ciqem da spre~i konflikt NATO-a i Var{avskog pakta, Konuzin autorskom tekstu u NIN-u navodi i da poku{aji iz devedesetih godina pro{log veka da se on modernizuje – “nisu imali uspeha”. “Izlaz iz ovakve situacije mi vidimo u stvarawu mehanizama koji }e garantovati nedeqivost bezbednosti na celoj teritoriji od Vankuvera do Vladivostoka”, napisao je Konuzin, dodaju}i da, u protivnom, „dolazi do kolizije izme|u mehanizama op{teevropske bezbednosti i NATOovske unutarblokovske bezbednosti”, {to na kraju rezultira situaciji u kojoj „svako radi za sebe, ne obaziru}i se na interese drugih”.

kada to vreme do|e. Sada analiziramo sve modele, ali nadamo se pozitivnom re{ewu”, rekao je Tadi} uz ocenu da je od neobi~ne je va`nosti {to Srbija na svojoj strani ima Kinu i Rusiju.

Svetlo na kraju tunela Predsednik Tadi} izjavio je da u narednoj godini o~ekuje po~etak oporavka od posledica kriza, a u 2011. zna~ajno poboq{awe privredne aktivnosti i rast standarda gra|ana. Me|unarodni eksperti, naveo je Tadi}, procewuju da }e Srbija u 2010. godina biti jedna od retkih dr`ava s privrednim rastom. “Ve} 2011. o~ekuje se zna~ajnije poboq{awe privredne aktivnosti i `ivotnog standarda gra|ana”, rekao je predsednik Srbije, i istakao da }e krediti koje Srbija dobija da bi premostila posledice ekonomske krize biti tro{eni za dobrobit narednih generacija. “Ekonomski pokazateqi ukazuju na to da se pojavquje svetlo na kraju tunela”, istakao je Tadi}, i dodao da ima veliko poverewe u premijera Mirka Cvetkovi}a i wegove antikrizne mere.

Tadi} je pri tome dodao i da se stvari, kada je re~ o Kosmetu, mogu promeniti, bilo kao posledica ekonomske krize ili zato {to se mewaju odnosi na me|unarodnoj politi~koj sceni. „Pre nekoliko godina jedan svetski politi~ar mi je rekao: Vi }ete morati kad-tad da priznate nezavisnost Kosova.

Pro{le godine mi se taj isti politi~ar obratio re~enicom: Uskoro }e vam se obratiti me|unarodna zajednica da vam vrati ne{to {to je va{e”, rekao je {ef srpske dr`ave.

On je na kraju naglasio da plan o izgradwi centra za reagovawe u kriznim situacijama u Ni{u, u saradwi s Rusijom, nije povreda neutralnosti Srbije. “Ta baza nema nikakve veze s vojnim potrebama i iskqu~ivo }e slu`iti za ga{ewe po`ara... Srbija ide prema ~lanstvu u EU, a taj ciq nije mogu}e ostvariti ako se prave baze vojski nekih zemaqa koje nisu u Uniji. U Srbiji ne}e biti stranih vojnih baza, budu}i da je Srbija neutralna zemqa”, zakqu~io je predsednik Tadi}.

IVICA DA^I] UVEREN U POZITIVAN STAV MINISTARA UNUTRA[WIH POSLOVA EU

Beli {engen nadohvat ruke

Ministar unutra{wih poslova Srbije Ivica Da~i} i ambasador Evropske komisije u Beogradu Vensen De`er predstavili su ju~e projekat o kontroli na srpskoj granici ~iji je ciq br`i protok qudi i kapitala uz efikasnije spre~avawe svih kriminalnih aktivnosti. Da~i} i De`er su na predstavqawu projekta “Implementacija Strategije integrisanog upravqawa granicom u Republici Srbiji”, koji s 1,5 milion evra finansira Evropska unija, istakli i da je ciq projekta postizawe ve}a bezbednosti granica regiona u skladu sa standardima EU.

Da~i} je, ina~e, izjavio i da s optimizmom o~ekuje kona~nu odluku ministara unutra{wih poslova i pravde zemaqa EU o stavqawu Srbije na belu {engensku listu. „Beli {engen nam je nadohvat ruke i o~ekujemo da }e ministri doneti odluku u skladu s predlogom Evropske komisije da se ukinu vize Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji”, rekao je Da~i}. Predstavnik EK je, pak, na pitawe o ukidawu viza gra|anima Kosova, rekao da EU `eli da gra|ani celog regiona mogu da putuju bez viza, ali da za to postoje uslovi koje i Kosovo mora da ispuni.

„DNEVNIK“ OTKRIVA: [TA PI[E U PREDLOGU REZOLUCIJE EVROPSKOG PARLAMENTA O STRATEGIJI PRO[IREWA EU

Bez odlagawa po~eti ratifikaciju SSP-a (Od na{eg dopisnika iz Brisela) Evropski parlament sna`no popredstavqa problem za regionalnu korak u zadovoqavawu pravde preziva Savet ministara EU da donese saradwu, tako se i u nacrtu rezoluma `rtvama i sredstvo za pomireodluku o po~etku primene Prelacije EP-a Beograd podse}a na to da we u regionu”, navodi se u nacrtu znog sporazuma i ratifikaciji je regionalna saradwa va`an uslov rezolucije.

SSP-a bez daqeg odlagawa, pi{e u za daqe napredovawe u procesu U dokumentu se tako|e pozivaju nacrtu rezolucije EP-a o strateevropskih integracija. dr`ave Zapadnog Balkana da ulogiji pro{irewa Unije, u koji je “EP podvla~i va`nost regio`e sve mogu}e napore da re{e svo„Dnevnik“ imao uvid. nalne saradwe kao veoma bitnog je sporove s kom{ijama, po mogu}“EP sa zadovoqstvom konstatuje uslova za proces pro{irewa i stvu u ranoj fazi evropskih inteda je Srbija napravila napredak u istovremeno vitalnog elementa za gracija. evropskim integracijama, {to se proces pomirewa u regionu. U tom “U svakom slu~aju, bilateralni posebno ogleda kroz jednostranu smislu, pozivamo Srbiju da poka`e sporovi bi trebalo da budu razreprimenu Prelaznog sporazuma, konstruktivan pristup prema u~e{eni izme|u strana u sporu i ne bi uprkos finansijskoj krizi. Na taj {}u Kosova u regionalnoj trgovitrebalo da predstavqaju prepreku na~in Srbija je pokana putu ka ~lanstvu u zala svoju posve}eEU”, ka`e se u predlogu Evroparlamentarci ocenili da je Srbija nost napretku u putu rezolucije EP-a. napredovala na putu ka EU, ali i da mora ka ~lanstvu u EU”, U paragrafu posvebiti konstruktivnija kada je re~ stoji u nacrtu rezo}enom Kosovu, EP poo Kosovu i Euleksu lucije EP-a ~iji je ziva Evropsku komisiju potpisnik predsedda zapo~ne dijalog o vinik spoqnopoliti~kog odbora ni i saradwi”, pi{e u draftu rezoznoj liberalizaciji, {to je pre Parlamenta Gabriele Albertini. lucije Evropskog parlamenta. mogu}e, i da defini{e „mapu puta“ U tekstu predloga rezolucije, o Potvr|uju}i svoju podr{ku proza viznu liberalizaciju s Kosokojoj }e EP glasati na plenumu cesu pro{irewa EU, italijanski vom. krajem novembra, evroparlamenevroparlamentarac Albertini je “EP o~ekuje da proces decentratarci pozdravqaju potpisivawe stavio poseban naglasak na obavelizacije Kosova bude zavr{en do protokola o saradwi Srbije s zu Srbije i wenih suseda da ostvakraja godine i da ispuni sve tra`eEuleksom i pozivaju Beograd da tu re punu saradwu s Tribunalom. ne standarde iz Ahtisarijevog plasaradwu dodatno unapredi, „poseb“Puna saradwa s Ha{kim tribuna”, stoji u nacrtu rezolucije, u kono u operacijama Euleksa na severnalom je kqu~ni uslov za napredak joj se tako|e pru`a puna podr{ka nom delu Kosova“. No, kao {to je i ka ~lanstvu u EU, a od iste va`noradu Euleksa i izra`ava nada da }e Evropska komisija u godi{wem izsti je i da ka`wavawe ratnih zloon svojom aktivno{}u utabati put ve{taju uprla prst u Srbiju da svo~inaca, u dru{tvima iz kojih oni Kosova ka evropskim integracijajim pona{awem prema Kosovu poti~u, budu vi|ena kao kqu~ni ma. @eqko Panteli}

DNEVNIK JEREMI] I FERHAGEN NE]E RAZGOVARATI O SARADWI SRBIJE S HA[KIM TRIBUNALOM

Samo Bramerc mewa stav Holandije

[ef srpske diplomatije Vuk Jeremi} izjavio je da Srbija u potpunosti sara|uje s Ha{kim tribunalom, izraziv{i nadu da }e glavni ha{ki tu`ilac Ser` Bramerc to potvrditi u svom najnovijem izve{taju. Jeremi} je, gostuju}i u “Ka`iprstu” televizije B-92, rekao da saradwa Srbije s Ha{kim sudom ne}e biti tema o kojoj }e razgovarati s holandskim kolegom Maksimom Ferhagenom kada ovaj uskoro do|e u Beograd, dodav{i da samo ocena glavnog tu`ioca Ha{kog tribunala mo`e ubediti Holandiju u to da promeni svoj stav o odmrzavawu Prelaznog sporazuma sa Srbijom. “Tu`ilac Bramerc }e dati ocenu o saradwi Srbije s Tribunalom, i ako on, kao {to verujem da ho}e, da ocenu da mi u potpunosti sara|ujemo sa sudom, tako ne{to mo`e ubediti Holandiju”, naglasio je srpski {ef diplomatije. On je ponovio da zvani~ni Beograd ima sna`nu nameru da uskoro podnese kandidaturu za ~lanstvo u EU, ali da }e kona~an datum biti odre|en posle konsultacija s evropskim partnerima.

“Neophodno je kompletirati pro-

ces pro{irewa EU na Zapadni Balkan, jer samo to mo`e trajno stabilizovati prilike u regionu. Centralni strate{ki prio-

Qaji}: Pozitivan izve{taj Predsednik Nacionalnog saveta za saradwu s Ha{kim tribunalom Rasim Qaji} izjavio je da o~ekuje pozitivan izve{taj tu`ioca Ser`a Bramerca o saradwi Srbije s Hagom. “O~ekujem da }e izve{taj biti pozitivan, ali ne verujem da }e biti upotrebqen izraz ’puna saradwa’”, rekao je Qaji}. On je napomenuo da je Srbija na sve zahteve Tu`ila{tva odgovorila pozitivno, da je vi{e od 550 svedoka oslobo|eno ~uvawa tajne, te da je jasno da je, zapravo, otvoreno ostalo jo{ samo jedno pitawe – izru~ewe Ratka Mladi}a. ritet ove vlade ostaje ~lanstvo u Uniji”, naveo je {ef srpske dipomatije.

DELEGACIJA SRPSKIH PARLAMENTARACA POSETILA HOLANDSKE KOLEGE

Bez Mladi}a u Hagu nema „zelenog svetla” – Holandija, kako smo i o~ekivali pre polaska na ovaj put, nije promenila stav o deblokadi Privremenog trgovinskog sporazuma – izjavio je ju~e za “Dnevnik”, neposredno nakon sastanka s ~lanovima holandskog parlamenta, predsednik Odbora za evropske integracije Skup{tine Srbije Laslo Varga. – Parlamentarci Holandije i daqe smatraju da bez pune saradwe s Tribunalom u Hagu nije mogu}e odblokirati na{ formalni put ka ~lanstvu u Evropskoj uniji.

Varga ka`e da iza ovog stava holandskih narodnih poslanika stoje razlozi koje smo i ranije znali.

Po wegovim re~ima, holandska javnost pri tome ni ne o~ekuje da wihova Vlada na ovom pitawu popusti.

Ormel: Pravila va`e za sve [ef spoqnopoliti~kog odbora holandskog parlamenta Henk Jan Ormel je, posle razgovora s delegacijom Skup{tine Srbije u Hagu, izjavio da su hap{ewe Ratka Mladi}a i puna saradwa s Tribunalom pitawa po{tovawa pravila za pro{irewe EU. Holandski parlament, po wegovim re~ima, insistira na hap{ewu Mladi}a “zato {to pravila moraju biti po{tovana, a jedno od tih pravila je puna saradwa s Ha{kim tribunalom”.

“To je uslov ne zato {to smo mi protiv Srbije, nego zato {to su nas na{i glasa~i izabrali da budemo striktni u primeni pravila za pro{irewe EU”, izjavio je Ormel.

– S druge strane, shvatili smo da, tako|e, va`nu ulogu ima i raspolo`ewe holandske javnosti prema pro{irewu EU. Naime, veliki broj Holan|ana danas smatra da su pro{irewa 2004. i 2007. do{la preuraweno, te da kandidati u to vreme nisu bili spremni za ~lanstvo. Stoga oni sada insistiraju na ispuwewu prakti~no svih mogu}ih kriterijuma, {to zna~i da }e uslovi za nas i ostale potencijalne dr`ave kandidate biti stro`i u odnosu na ranija pro{irewa – objasnio je Varga.

Govore}i o sastancima koje je na{a delegacija imala u Holandiji, Varga je rekao da su pozvali holandske parlamentarce da posete

Laslo Varga

Skup{tinu Srbije, ali i druge dr`avne organe koji se bave pronala`ewem ha{kih begunaca.

– Prihvatili su na{ poziv i, mada jo{ nije odre|en termin, svakako }e to biti korak ka kona~nom ciqu, a to je promena stava Holandije i deblokada Trgovinskog sporazuma – rekao je Varga, ipak ukazuju}i na to su holandski parlamentarci jedinstveni u stavu Trgovinski sporazumi mo`e biti odmrznut samo kada se Ratko Mladi} na|e u Sheveningenu.

Ina~e, u dvodnevnoj poseti holandskim kolegama bili su, osim Lasla Varge, i Dragoqub Mi}unovi}, kao {ef delegacije, te narodni poslanici Donka Banovi}, Nada Kolunxija, Nata{a Vu~kovi}, Suzana Grubje{i}, Branko Ru`i} i Ivan Andri}. Srpski poslanici sastali su se prvog dana s predstavnicima Ministarstva spoqwih poslova Holandije Piterom de Hojerom, Ardom van der Vorstom i Kasperom Veldkampom, a ju~e su imali razgovore u odborima za evropske i spoqne poslove Parlamenta Holandije.

– Kontakti s Parlamentom Holandije, iz meni nepoznatih razloga, nisu postojali ve} dugo. Nisam siguran koliko ta~no, ali decenijama delegacija na{e skup{tine nije boravila u Holandiji – rekao nam je Varga.

Nije zgoreg napomenuti da u delegaciji Narodne skup{tine nisu bili predstavnici svih parlamentarnih stranaka jer, kako ka`e Varga, svi i nisu ukqu~eni u rad dva odbora, za spoqne poslove i evropske intergacije, ~iji su predsavjici posetila Holandiju.

Od stranaka koje u~estvuju u radu tih odbora, na put se nisu otisnuli jedino radikali.

P. Klai}

POLITIKA

DNEVNIK

NARODNI POSLANICI NI JU^E NISU SAZNALI NI[TA VI[E O SUDBINI VOJVO\ANSKIH AKATA

Statut i zakon ostali „u bliskoj budu}nosti” Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetkovi} ponovio je ju~e tvrdwu da je diskusija o zakonu o nadle`nostima Vojvodine „otprilike privedena kraju“ i da se nada da }e se taj akt „u bliskoj budu}nosti“ na}i pred poslanicima Skup{tine Srbije.

– Zakon o nadle`nostima ti~e se kqu~nih pitawa i mnogo je boqe da se diskusija zavr{i u celini, da se svi aspekti i problemi koji bi mogli proiza}i iz jednog ili drugog re{ewa prou~e. Ozbiqno pristupaju}i formulisawu tog zakonskog predloga, Vlada radi upravo ono {to gra|ani od we o~ekuju – rekao je Cvetkovi}, odgovaraju}i na pitawa poslanika vezana za odnos Vlade prema ustavnim obavezama. – [to se ti~e tvrdwi da su probijeni ustavni rokovi za dono{ewe zakona i statuta, postoje opre~na mi{qewa pravnika da li se kasni ili ne, da li je do odre|enog roka trebalo pokrenuti proceduru, ili doneti zakon. Po{to nisam pravnik ne `elim da ulazim u te polemike.

Povodom zahteva poslanika DSS-a da se na dnevni red stavi zakon o nadle`nostima koji je predlo`ila ta poslani~ka grupa, „ako sama Vlada nije sposobna da iza|e sa svojim predlogom”, Cvetkovi} je odgovorio da je imao prilike da vidi taj akt i da mu se ~ini da „u wemu postoje zna~ajne stvari koje mogu izazvati kontroverzne rasprave“.

Ina~e, na po~etku ju~era{we sednice, u ime poslani~kog kluba DSS-a kao predlaga~a dnevnog reda, Slobodan Samarxi} je ocenio da je proces zakonskog definisawa autonomije Vojvodine iza{ao iz okvira ustavnih rokova, i da je, pre statuta Vojvodine usvojenog u pokrajinskom parlamentu, trebalo najpre usvojiti zakon o utvr|ivawu nadle`nosti, zakon o finansirawu Autonomne Pokrajine i Kada su pre pet godina tada{we parlamentarne stranke na mala vrata poku{ale da u zakon o Skup{tini uvedu poslani~ke penzije, zbog `estokog protesta javnosti od toga se odustalo. Sve su, me|utim, prilike da na{i poslanici jo{ uvek razmi{qaju o tome da svoj poslani~ki sta` preto~e u trajnu vrednost i da zauvek ostanu na grba~i gra|ana.

Naime, zadatak da pripremi re{ewe prema kojem bi se na{ao modalitet da narodni poslanici penzijom unov~e sedewe u skup{tinskim klupama, ~esto isprazno i bez konkretnih rezultata, dobio je \uro Peri}, poslanik PUPS-a. I on se bacio na posao, kako sam ka`e, „koriste}i iskustva evropskih zemaqa”. Prva wegova ideja – da se s deset godina "skup{tinskog sta`a" odlazi

Mirko Cvetkovi}, Sne`ana Malovi} i Svetozar ^ipli}

Misteriozna baza Poslanika DHSS-a Vladana Bati}a interesovalo je „da li je izgradwa misteriozne baze kod Ni{a deo aran`mana za ruski kredit“.

Cvetkovi} je odgovorio da dokument koji je potpisan sadr`i op{te okvire, a ideja je da baza ne bude vojnog karaktera, ve} centar za katastrofe. „Pojavila se potreba za razminirawe terena i aerodroma u Ni{u i trase gasovoda. Rusi su nailazili i na projektile iz Drugog svetskog rata. Na osnovu tog iskustva i po`ara u Gr~koj, do{lo se do ideje da se napravi regionalni centar za katastrofe. Dakle, ne radi se ni o kakvoj vojnoj bazi”, izri~it je Cvetkovi}.

Nismo digli ruke od Kosova Povodom zamerki koje su na ra~un odnosa Vlade prema Kosovu imali poslanici DSS-a, premijer Cvetkovi} je bio izri~it da wegov tim ne namerava ni eksplicitno ni implicitno da prizna jednostrano progla{enu nezavisnost i da ne}e u~initi nijedan korak ka tome. „Ova vlada ima nekoliko stubova svoje politike, me|u kojima je i odbrana integriteta i suvereniteta zemqe”, naglasio je Cvetkovi}.

Ko{tunica ne odustaje Poslani~ka grupa DSS-a predlo`ila je da po hitnom postupku dnevni red dana{we sednice bude uvr{ten Predlog zakona o utvr|ivawu nadle`nosti APV, koji su sa~inili eksperti te partije. Zahtev je svojim potpisom podr`ao 21 poslanik DSS-a.

Skup{tina }e danas, ina~e, odr`ati novu sednicu, na kojoj bi parlament trebalo da potvrdi tri ratifikacije me|unarodnih ugovora, kako bi bili realizovani odre|eni kreditni aran`mani. Nakon toga }e poslanici se nastaviti teku}u sednica sa 58 ta~aka dnevnog reda. zakon o imovini jedinica teritorijalne autonomije i lokalne samouprave.

Radikali su, pak, najvi{e vremena potro{ili na pitawa vezana za Vojvodinu i komenta-

POSLANICI RADI DA PONOVO ODLU^UJU O SVOJIM PENZIJAMA

Na grba~i naroda i pod stare dane u penziju – navodno je odba~ena, ali to ne zna~i da o ovoj temi vi{e ne}e biti razgovora.

Duga strana ove pri~e je, naravno, u ~iwenici da se na{i poslanici ni po ~emu ne mogu porediti sa svojim kolega u evropskim zemqama. Ta~no jeste da u najve}em broju evropskih zemaqa ~lanovi parlamenta zaista ostvaruju pravo na penzijsko osigurawe, ali nigde ono nije propisano samo na teret gra|ana, ve} u "zaradi" penzije u~e-

stvuju i sami poslanici dodatnim izdvajawima.

Prema istra`ivawu Odseka za informativno-istra`iva~ke poslove Skup{tine Srbije, francuski poslanici su obavezni da svoja prava ostvaruju kroz Penzijski fond Narodne skup{tine, poseban vid osigurawa koji se finansira odbijawem od poslani~kih primawa i dotacija iz skup{tinskog buxeta. Sli~no je i u Velikoj Britaniji, dok poslanik u Nema~koj ostvaruje penzijske

GRADONA^ELNIK SUBOTICE SA[A VU^INI] O SVOJOJ ZARADI

„Ne friziram platu” – Sva svoja primawa prijavqujem Upravi za finansije. To konkretno zna~i da prijavqujem platu koju sam po funkciji nasledio od prethodnog gradona~elnika Geze Ku~ere, bez ikakvih frizirawa ili la`i – izjavio je za „Dnevnik” gradona~elnik Subotice Sa{a Vu~ini} povodom tvrdwi Centra za istra`iva~ko novinarstvo NUNS-a da je lokalni ~elnik s najvi{om mese~nom zaradom u Srbiji – 137.893,20 dinaSa{a Vu~ini} ra, odnosno da mu je plata ve}a i od one koju primaju wegove kolege iz Beograda, Novog Sada i Ni{a.

Vu~ini}, pri tome, tvrdi da mu je osnovni iznos mese~ne plate 86.000 dinara, a da sa svim dodacima ona doma{i 130.000 dinara. Od tog iznosa se 8.000 dinara umawuje na osnovu poreza na primawa preko 100.000 dinara, tako da na kraju gradona~elnik Subotice mese~no ponese ku}i 122.000 dinara.

– Za sedam godina, koliko sam na funkacijama u lokalnoj samoupravi, nisam uzeo nijedan ru~ak niti bi-

lo {ta drugo {to mi ne pripada – rekao nam je Sa{a Vu~ini}, koji je, pre nego {to je izabran za gradona~elnika, obavqao funkciju predsednika gradskog parlamenta.

Ina~e, kada je re~ o primawima, nije nezanimqiv podatak da tri od trinaest direktora javnih (komunalnih) preduze}a u Subotici imaju bar ista primawa kao gradona~elnik, ako ne i vi{a od wega. Naime, po podacima iz marta i aprila ove godine, direktori JKP-a „Toplana”, „Subotica gas” i Zavod za urbanizam primaju od 129.724 do 129.999 dinara, naravno u neto iznosu. Ne{to ni`e plate, izme|u 124.000 i 127.000 dinara, dobijaju direktori „Suboti~kih pijaca”, Direkcije za izgradwu Grada Subotice i „Vodovoda i kanalizacije”, a primawa u rasponu od 104.302 do 117.255 dinara imaju direktori „^isto}e”, „Dimwa~ara”, „Pogrebnog” i „Stadiona”. Plate od 88.546 do 97.090 dinara primaju direktori „Parkinga”, „Pali}–Luda{a” i „Suboticatransa”.

Z. R.

re de{avawa u Pokrajini. Poslanik SRS-a Aleksandar Martinovi} upozorio je, tako, na to da Skup{tina Vojvodine ne mo`e obavqati pravno-tehni~ku korekciju statuta i da postoje samo dve mogu}nosti za promenu predlo`enog akta: da parlament Srbije ne da saglasnost, ili da nalo`i Skup{tini Vojvodine da pristupi izradi potpuno novog teksta, uskla|enog s Ustavom.

Ministarka pravde Sne`ana Malovi} objasnila je, me|utim, da organ koji je doneo predlog statuta, mo`e uraditi i „odre|enu wegovu pravno-tehni~ku korekciju”.

– Ne ka`em da }e se to i desiti, ali sve dok se akt ne na|e na dnevnom redu Narodne skup{tine, to je mogu}e – obrazlo`ila je ministarka pravde.

Martinovi} je, u ponovnom javqawu, upozorio na to da postoje politi~ke stranke i krugovi inostranstvu koji `ele da odvoje Vojvodinu. U tom kontekstu, on je citirao izjavu izvestioca Evropskog parlamenta za Srbiju Jelka Kacina, po kojoj je odnos prema statutu APV „test demokrati~nosti Beograda”, navode}i da je to jasan znak da je do{lo do internacionalizacije pitawa Vojvodine.

Ministar za qudska i mawinska prava Svetozar ^ipli} odgovorio je da je „pitawe Vojvodine unutra{we pitawe Srbije, wenog teritorijalnog ure|ewa, kao i da je autnomija ustavno pravo gra|ana i sredstvo ograni~ewa vlasti“.

– Niko od nas koji `ivimo u Vojvodini ne `eli da je otcepi, niti u Evropi postoji neko ~ija bi snaga bila tolika da pitawe Vojvodine internacionalizuje.

U Vojvodini nema separatizma.

Ona je deo Srbije i osta}e to – u vi{e navrata je nagla{avao ^ipli}, dodaju}i da pri~e o vojvo|anskom separatizmu za wega predstavqaju uvredu.

S. Stankovi} povlastice tek s navr{enih 65 godina `ivota, i to pod uslovom da je poslani~ki sta` trajao osam godina. Da bi, pak, {vedski poslanik ostvario pravo na penziju, ali u umawenom iznosu, potrebno je da u parlamentu provede najmawe {est godina i da ima navr{enih 50 godina `ivota. Pravo na punu penziju ~lanovi parlamenta ostvaruju ukoliko je wihov mandat trajao najmawe 12 godina.

U svakom slu~aju, kada bi ipak bio usvojen predlog koji je {iroke ruke formulisao poslanik PUPS-a, pravo na penziju bi po hitnom postupku mogli odmah ostvariti mnogi poslanici koji su starosedeoci u Skup{tini Srbije, kao {to su Tomislav Nikoli}, @arko Kora}, Vladan Bati}, Dragan Todorovi}...

Q. Male{evi}

petak30.oktobar2009.

3

PREDSEDNIK TADI] NAJAVIO DA ]E PITAWE STATUTA APV „BRZO BITI RE[ENO”

Vojvodina ima jasan identitet Predsednik Srbije Boris Tadi} izjavio je da }e "brzo biti re{eno i pitawe statuta Vojvodine i zakona o nadle`nostima, ali da ne}e biti doveden u pitawe ni Ustav niti integritet dr`ave Srbije". Gostuju}i preksino} na RTS-u, predsednik Srbije kazao je i da je dono{ewe vojvo|anskog statuta "direktno povezano s na~inom ure|ewa dr`ave, jer prosti~e iz Ustava", te da "statut i zakon o nadle`nostima jesu ustavne obaveze, ali su te teme povezane i s regionalnim ure|ewem Srbije".

– Mi se danas suo~avamo s velikim izazovima na Kosovu i Metohiji. S druge strane, Vojvodina tradicionalno ima autonomiju.

Imala ju je u Jugoslaviji, a ima je, naravno, i u Srbiji. Ali, i neke druge regije u na{oj zemqi po Ustavu imaju pravo na autonomiju.

I zato pitawe dr`avnog ure|ewa na{e zemqe, {to podrazumeva i dono{ewe statuta Vojvodine i zakona o nadle`nostima, mora da bude vrlo precizno i vrlo pa`qivo izvagano. I bilo kakvo srqawe u ovako osetqivoj i va`noj temi mo`e biti kontraproduktivno. Ukoliko se sad napravi gre{ka i ako se ta dva dokumenta ne izbalansiraju na pravi na~in, mo`da }emo u budu}nosti biti destabilizovani na nekoj drugoj ta~ki na{e zemqe – rekao je Tadi}.

On je odbacio optu`be da po pitawu statuta postoje unutarstrana~ki sukobi u DS-u, navode}i da je re~ o "odgovornosti", te da je "od odlu~uju}e va`nosti da pravni poredak Srbije va`i na ~itavoj teritoriji na{e zemqe i da ne postoji nikakva asimetri~na pozicija bilo kojeg wenog dela".

– I to je glavni princip kojeg se treba dr`ati, a o svemu ostalom mo`e se razgovarati: i o nadle`nostima koje }e biti prenete Vojvodini, kao {to se mo`e razgovarati i o nadle`nostima koje }e biti prenete, recimo, gradu Beogradu i nekim drugim op{tinama – istakao je predsednik Srbije.

Politi~ki analiti~ar Du{an Jawi} ocewuje da se, bez obzira na Tadi}eve re~i o ustavnoj obavezi da se potvrdi vojvo|anski statut, ta obaveza ipak izbegava s obzirom na kalkulacije koje postoje u tom pogledu i sugestije kako sve treba “pa`qivo izvagati”. Po wegovim re~ima, na~in na koji se vojvo|ansko pitawe "re{ava" jo{ od demokratskih promena – vodi u }orsokak.

– Od omnibus zakona do ovih polemika o statutu i zakonu o nadle`nostima, sve su to dnevnopolitikantske igre – ka`e Jawi}.

On dodaje i da poruke u kojima se pitawa autonomije Vojvodine, decentralizacije i regionalizacije Srbije dovode u vezu s o~uvawem integriteta zemqe „samo pokazuju da Tadi}u zapravo ne smeta to {to je dr`ava institucionalno nezavr{ena".

– I tu uop{te nije problem Vojvodina. Vojvodina ima jasan identitet. Tu su kqu~ni problem politi~ari koji `ele centralizam i da budu monopolisti vlasti, kao {to to poku{ava DS, i to s 22 odsto po-

dr{ke gra|ana. U wihovim glavama je neverovatan centralizam koji ve} prevazilazi i Milo{evi}ev – isti~e Jawi}.

Na{ sagovornik napomiwe i da takva "politi~ka kultura" nije spremna na to da uo~i ni pogubne posledice centralizma po isto~nu Srbiju, ju`nu Srbiju, Sanxak... On pri tome ukazuje da Vojvodina, "koja je koliko-toliko organizovan i prepoznatqiv region", mnogo boqe prolazi ~ak i u krizi, dok "centralisti~ka politika direktno o{te}uje ostatak Srbije".

Publicista i analiti~ar Pavel Domowi smatra da je povezivawe pitawa autonomije i regionalizacije s o~uvawem dr`avnog integriteta "~ist politi~ki non-

straciju stranke u skladu s novim Zakonom o politi~kim strankama. Kako je navedeno u saop{tewu SRS-a, za preregistraciju stranke radikali su prikupili vi{e od 13.000 potpisa gra|ana. Po Zakonu o politi~kim strankama, partije koje `ele da se preregistruju moraju da sakupe najmawe 10.000 overenih potpisa gra|ana.

politi~kih stranaka koje }e uspostaviti sistem za spre~avawe nezakonitog tro{ewa i sankcije za takvo pona{awe.

Centralisti~ka politika direktno o{te}uje i ostatak Srbije (Du{an Jawi})

Odnos prema statutu je i test privr`enosti vrednostima EU (Pavel Domowi) sens". U izjavi na{em listu on je kazao da je odnos prema Vojvodini, a time i prema Predlogu statuta, kao i prema pitawu decentralizacije vlasti, zapravo test privr`enosti politi~ke elite u Beogradu evropskim vrednostima i evropskim integracijama.

– A na tom testu srbijanska politi~ka klasa stalno pada. I to ne bih tuma~io nekim psiholo{kim kategorijama, kao {to je strah od decentralizacije. O~igledno je da se namerno i sra~unato ote`e s tim procesima, zato {to to tangira neke "vitalne inetrese" te politi~ke klase. Naime, decentralizacija podrazumeva raspodelu mo}i i resursa u dru{tvu, a to srbijanska politi~ka klasa ne `eli da deli ve} qubomorno ~uva za sebe, ideologizuje i dovodi u vezu s teritorijalnim integritetom dr`ave – ka`e Domowi.

B. D. S.

VESTI Savet za mawine Konstitutivna sednica Saveta Republike Srbije za nacionalne mawine, kojom }e predsedavati premijer Mirko Cvetkovi}, odr`a}e se danas u zgradi Vlade. Ministarstvo za qudska i mawinska prava saop{tilo je da }e nakon konstitutivne sednice organizovati donatorsku konferenciju za me|unarodne organizacije prisutne u Beogradu kako bi se obezbedila dodatne pare, pored obavezuju}ih iz buxeta Srbije, za olak{ano sprovo|ewe i pripremu izbora za nacionalne savete nacionalnih mawina po novom zakonu.

SRS prilo`io 13.000 potpisa Srpska radikalna stranka predala je Ministarstvu za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu dokumentaciju potrebnu za preregi-

Mo`e se samo sumwati Pet godina od po~etka primene Zakona o finansirawu politi~kih stranaka mo`e se samo naga|ati, na osnovu posrednih dokaza ili spekulacija, da li je u Srbiji bilo kr{ewa tog zakona, izjavio je izvr{ni direktor „Transparentnosti Srbije” Nemawa Nenadi}. Marko Blagojevi} iz CeSID-a izjavio je, pak, da je Srbiji potrebno potpuno novo zakonodavstvo iz oblasti finansirawa

LDP i DHSS za privremene mere Povodom ostavke predsednika op{tine Irig dr Radovana Ercegovca prvi su se oglasili DHSS i LDP, koji u svojim saop{tewima u prvi plan isti~u da je taj potez koristan za gra|ane, ali dodaju i da bi slede}i korak trebalo da bude uvo|ewe privremenih mera, posle kojih bi bili organizovani novi lokalni izbori. „Trenutna kriza pretvorila se u mu~ewe gra|ana op{tine i zbog toga smo sigurni da su privremene mere, a zatim vanredni izbori, jedina {ansa da kona~no stavimo ta~ku na politiku ~iji su lo{i rezultati o~igledni“, navodi menaxer iri{kog LDP-a Goran Haxajli}.

S. B.

4

EKONOMIJA

petak30.oktobar2009.

LEGALIZACIJA BESPRAVNO IZGRA\ENIH OBJEKATA

PETAR [KUNDRI] O CENI ENERGENATA

Gas mo`da jeftiniji posle Nove godine

Ru{i}e se samo {to se mora Ministar za `ivotnu sredinu i prostorno planirawe Oliver Duli} pozvao je sve graditeqe koji su gradili bez dozvole, a nisu u{li u postupak legalizacije, da legalizuju svoje objekte u propisanom roku, u suprotnom, mora}e da pla}aju dvostruko ve}i porez na imovinu, koji }e biti ve}i od tro{kova legalizacije. Osim to-

{iti, nego }e vlasnik koji ne `eli da podnese zahtev za legalizaciju pla}ati dvostruko ve}i porez, a on je na godi{wem nivou ve}i od cene legalizacije objekta.

Ministar Duli} precizira da na legalizaciju ne mogu ra~unati oni koji su gradili u za{ti}enim prirodnim i kulturnim zonama, na infrastrukturnim koridori-

DNEVNIK

Mistar rudarstava i energetike Petar [kundri} izjavio ju~e da do kraja godine cena gasa ne}e biti mewana i da je mogu}e da posle Nove godine taj energent pojeftini.

Odgovaraju}i na pitawe poslanika Demohri{}anske stranke Srbije Vladana Bati}a u Skup{tini Srbije, [kundri} je rekao da je nova cena gasa odre|ena 15. oktobra pro{le godine, ali da se stalno

prenebregava da je industrija dobila gas po ni`oj ceni, zbog ~ega su proizvedeni gubici u “Srbijagasu”.

Na Bati}evo pitawe da li }e biti gra|en “Ju`ni tok”, on je rekao da postoje ~vrste garancije da }e taj projekat biti realizovan i da su u dobroj meri zavr{ene sve radwe na izradi studije o izvodivosti.

– To je jedan od najboqih projekata koji }e se graditi u na-

rednih nekoliko godina, a ~iji efekti }e biti dalekose`ni, od 30 do 50 godina – rekao je [kundri}, i dodao da }e gasovod ne samo obezbediti sigurno snabdevawe nego i pove}ati bezbednost zemqe.

Ministar je naveo da je re~ o magistralnom evropskom projektu koji predstavqa strate{ko povezivawe nekoliko zemaqa EU i strate{ko partnerstvo s Rusijom.

VLADA PREKO TEKSTILA KRENULA U BORBU PROTIV SIVE EKONOMIJE

Dr`ava stavqa katanac na komisione ga, investitori }e morati da plate i punu cenu legalizacije. Dilemu me|u investitorima koji su zidali bez neophodnih papira izazvala je izjava o tome da }e oni objekti koji se ne legalizuju – biti sru{eni.

Kada je re~ o ru{ewu objekata, ministar Duli} obja{wava da dr`ava ne `eli da ru{i objekte u kojima `ive gra|ani, i tvrdi da }e se legalizovati svaka ku}a koja bude mogu}a. Uklawa}e se samo oni objekti koji se ne mogu legalizovati. Me|utim, ukoliko u nekoj zgradi s vi{e stanova ima jedan ~iji vlasnik ne `eli da plati legalizaciju, zgrada se ne}e ru-

ma i javnim povr{inama, te na nepovoqnom zemqi{tu, kao {to su klizi{ta ili mo~vare. Ali, to nije nikakva novost jer je isto predvi|ao i prethodni zakon.

Op{tine su du`ne da do 11. decembra urade popis svih nelegalnih objekata, da bi se dobio kona~an broj besparvno izgra|enih ku}a i stanova. Tokom 2003. i 2006. podneto je oko 550.000 zahteva za legalizaciju, me|utim, kako je novi zakon omogu}io legalizaciju i onih zgrada koje su izgra|ene do 11. septembra ove godine, procewuje se da ih je u Republici oko milion.

R. Dautovi}

NEDA]E U PAN^EVA^KOJ „UTVI PROINGU”

Uzalud {trajkuju tri meseca

U preduze}u “Utva proing” ju~e se navr{ilo tri meseca od kada 30 radnika te metalske firme {trajkuju nezadovoqni {to im novi vlasnik preduze}a jo{ od februara nije isplatio zarade, niti uplatio prevoz, poreze i doprinose.

Po re~ima predsednika sindikata i [trajka~kog odbora Nikole Hr`ine, metalci “Utve proinga”, koja je od novembra 2007. godine u vlasni{tvu Olivere i Du{ana Radovi}a iz Beograda, o~ekivali su u ponedeqak, 26. oktobra, predstavnike Agencije za privatizaciju, kojoj su se jo{ u decembru pro{le godine `alili da novi vlasnici preduze}a kr{e kupoprodajni ugovor.

– Ni{ta nam nije jasno, ali smo uvereni u to da gazde imaju debele veze u Republi~koj agenciji. U pro{loj i ovoj godini smo sve do jula `estoko radili, i prekovremeno, i bez kori{}ewa godi{wih odmora, od ~ega, eto, nema koristi – ka`e Hr`ina.

EU POHVALILA SRPSKU CARINU

Granice nam ve} u Evropi Republika Srbija je u 2009. godini ostvarila dobar napredak u oblasti carine i ostala posve}ena ispuwavawu obaveza iz Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu i reformama carinske slu`be, ocewuje se u godi{wem Izve-

{taju o napretku, koji je objavila Evropska komisija. Srpska carinska slu`ba zadr`ala je pozitivan trend reformi, koji je konstatovan i u pro{logodi{wem Izve{taju, i ponovo je svrstana me|u najboqe ocewene institucije u procesu reformi i prilago|avawa zahtevima Evropske unije.

– Veoma smo zadovoqni pozitivnom ocenom koju je Evropska komisija iznela o na{im aktivnostima. Unutra{wim razvojem slu`be i intenzivnom me|unarodnom saradwom trudi}emo se da i u narednom periodu doprinosimo procesu evropskih integracija Srbije – rekao je direktor Uprave carina Republike Srbije Predrag Petronijevi}.

U Izve{taju EK-a navodi se da je tokom 2009. godine usvojen niz zakonskih akata kako bi se omogu}ila dobrovoqna primena Privremenog trgovinskog sporazuma s EU. Osim toga, u februaru ove godine nomenklatura carinske tarife u potpunosti je prilago|ena zahtevima Svetske carinske organizacije (SCO) i EU za 2009. godinu, a uvedeni su i pojednostavqeni postupci za uvoz i izvoz robe.

Uprava carina Srbije u 2009. godini vodila je svoju prvu operaciju u okviru saradwe s Centrom za borbu protiv prekograni~nog kriminala zemaqa jugoisto~ne Evrope (SECI), koja je imala za ciq otkrivawe kanala za krijum~arewe tekstilne robe. U saradwi sa susednim zemqama, nastavqen je rad na pojednostavqivawu kontrole robe i putnika u `elezni~kom saobra}aju kako bi se skratilo vreme zadr`avawa na grani~nim prelazima.

Vi{e od 8.000 komisiona u Srbiji, i jo{ 4.000 takozvanih me{ovitih radwi, onih s pravom na komisionu prodaju, sve su prilike, ne}e vi{e postojati. U svakom slu~aju, ne kao takve prodavnice, a da li }e svi staviti katanac, ostaje da se vidi kada svetlo dana ugleda novi pravilnik o komisionoj prodaji, koji je pripremila Vlada Srbije, odnosno nekoliko wenih ministarstava.

Kako je za “Dnevnik” rekao predsednik Unije tekstilaca i ~elnik Asocijacije malih i sredwih preduze}a Milan Kne`evi}, taj je dokument “pro{ao” sva resorna ministarstva i slede}e nedeqe bi trebalo da dobije zeleno svetlo. Re~ je o izmewenom Pravilniku o evidenciji prometa i usluga, kojima se donose radikalne promene na ovom tr`i{tu. Ovaj “papir” zapravo pretvara komisione u STR, a na{ sagovornik o~ekuje da }e se wime u velikoj meri smawiti enorman {verc, zbog kojeg godi{we dr`ava izgubi ~etiri milijarde evra. Izme|u ostalog, komisioni ne}e mo}i da stave u promet robu bez dokaza o poreklu i sertifikata, dnevno }e dostavqati izve{taj o prometu, ukida se isplata u ke{u....

– Samo u Srbiji postoje komisioni, ali ovim im je odzvonilo. Nema ih ni u novom zakonu o trgovini, koji o~ekujemo uskoro. Putem komisione pro-

U Srbiji je potrebno da se donese Zakon o opti~kim diskovima kojim bi se smawio procenat visokotehnolo{kog kriminala, oceweno je na sedmoj godi{woj konferenciji o za{titi prava intelektualne svojine, odr`anoj na Div~ibarama. Na konferenciji, u organizaciji Ameri~ke privredne ko-

go ve} ozakoweni {verc. U Evropi to je davno iza{lo iz prakse jer se roba koja nema poreklo prodaje po buvqacima

more, zakqu~eno je da se u borbi protiv ove vrste kriminala Srbija mora fokusirati na dono{ewe zakona, ali i wihovo sprovo|ewe, kao i partnerstvo s policijom, carinom, sudstvom i kompanijama.

V. d. zamenika {efa Misije ambasade SAD Troj Pederson rekao je da su prava o

za{titi intelektualne svojine podesna za dugoro~ni ekonomski razvoj i za kompanije koje `ele da zasnuju proizvodwu u novim tehnologijama.

– Tamo gde se ne primewuje zakon, organizovani kriminal ima dobit na ra~un zdravqa i dru{tvene bezbednosti – kazao je Pederson.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom Sloga, Novi Pazar

Promena %

Cena

BELEX 15 (792,39 -0,72%)

Promet

10,00

440

8.800.000

Agrokoop, Novi Sad

6,45

330

3.300

AIK banka, Ni{

0,24

2.903

13.669.995

Putevi, Po`ega

6,06

350

7.000

Komercijalna banka, Beograd

-0,87

35.391

5.379.450

Progres, Beograd

3,60

144

36.013

Energoprojekt holding, Beograd

1,00

1.006

1.753.838

3,32 Promena %

933 Cena

105.390 Promet

Agrobanka, Beograd

2,30

10.975

12.334.306

Univerzal banka, Beograd

-7,64

8.312

1.463.671

Sloga, Kovin

-16,67

570

570

Soja protein, Be~ej

-1,40

1.059

6.926.221

Neostar, Novi Sad

-12,04

884

8.840

Metalac, Gorwi Milanovac

-0,43

2.759

63.450

Palanka UTP, Sm. Palanka

-12,00

352

17.600

Imlek, Beograd

1,67

1.768

5.304

Metals banka, Novi Sad

Tigar, Pirot Pet akcija s najve}im padom

Energoprojekt Visokogradwa, BG

Soja protein, Be~ej

1.113,95839

daje obrne oko 712 miliona evra godi{we, a tek deseti deo se evidentira kroz fiskalne kase. Komisioni su ni{ta dru-

Kra|a intelektualne svojine

TP Zvezda, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

28. 10. 2009.

Da se zna poreklo Po novom pravilniku, komisioni }e morati da imaju dokaz o poreklu robe, odnosno fakturu, fiskalni ise~ak kojim se potvr|uje da je kupqena od nekog drugog, ili carinsku deklaraciju, a kao i ostale trgovine, mora}e da prilo`e i sertifikat o kvalitetu. Novina je i to {to }e svaka faktura, osim vrste, koli~ine i cene robe, sadr`ati i podatke o kwigovo|i koji je izvr{io razdu`ivawe. Kwigovo|a }e ~ak, ka`e Kne`evi}, ostavqati i broj svog mobilnog telefona, pod pretwom krivi~ne prijave, kako bi inspekcija tokom kontrole, na prodajnom mestu ili u transportu, mogla da proveri da li je re~ o stvarnom ili fiktivnom dokumentu.

ili na aukcijama – ka`e Kne`evi}, dodaju}i da jo{ oko 60.000 tezgi nema fiskalnu kasu, ali to je “sirotiwski {verc”. – Tako|e, u Srbiji postoji 110.000 tezgi na kojima se prodaje roba koja se uvozi iz Kine, vredna oko 700 miliona evra. Carina na tu robu je deseti deo wene nominalne vrednosti. A posle cariwewa, 90 odsto kineske robe proda se na crno.

Iz Turske sti`u pamu~ne pletenine, ~iji je uvoz vredan oko 300 miliona evra, i najve}i deo odlazi na buvqake, koje, naravno, niko ne kontroli{e.

To je omogu}avao, izme|u ostalog i zastareli pravilnik, ali i masovno kr{ewe propisa od komisionara. Tako je u jednoj od retkih kontrola, pre dve godine, u samo nedequ dana od 200 proveravanih radwi, 170 bilo neispravno. Tada je zaplewena roba bez porekla vredna 845 miliona dinara, podneto je stotinak prijava a katanac stavqen na oko 30 trgovina.

– Dr`ava je, izgleda, kona~no ozbiqno re{ila da se bori s ovom alom na na{em tr`i{tu. Godinama ve} tra`imo od we da suzbije sivu ekonomiju, koja o{te}uje buxet zemqe, razara doma}e kompanije i ekonomsko tkivo svake zemqe. Nedavno je osnovana radna grupa a sada smo, evo, nadomak vidqivih rezultata – ka`e Kne`evi}.

S. Glu{~evi}

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

-12,00

352

1.760

-4,93

8.276

206.900

-11,89 Promena %

3.260 Cena

71.720 Promet

Privredna banka, Beograd

-5,99

832

514.399

Tigar, Pirot

3,32

933

105.390

-1,40

1.059

6.926.221

Meser Tehnogas, Beograd

0,36

8.135

105.760

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

600

960.605

Alfa plam, Vrawe

0,00

10.000

80.000

Metals banka, Novi Sad

-4,93

8.276

206.900

Telefonija, Beograd

-6,42

1.967

59.010

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

600

960.605

Do`a \er|, Ba~ka Topola

0,00

3.230

158.270

Vital, Vrbas

-3,65

1.478

128.610

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

DNEVNIK

petak30.oktobar2009.

NAKON DOGOVORA RADNIKA I PREDSTAVNIKA IZVR[NOG VE]A VOJVODINE

Prekinut {trajk u „Dnevnik holdingu” Radnici novosadskih preduze}a “Dnevnik holding” i “Dnevnik {tamparija” prekinuli su ju~e {trajk, po{to su s rukovodstvom firme i predstavnicima Izvr{nog ve}a Vojvodine postigli dogovor o ispuwewu {trajka~kih zahteva. Radnicima }e tokom narednog meseca biti ispla}ene tri zaostale zarade, a u istom roku bi trebalo da se postigne kona~an dogovor i o ostvarivawu ostalih wihovih zahteva.

Dogovor je postignut nakon celodnevnih pregovora radnika s poslovodstvom i predstavnicima Pokrajine, ina~e ve}inskog vlasnika preduze-

}a. Prethodno, ju~e je deo radnika zapo~eo {trajk gla|u.

Predsednik “Dnevnikovog” sindikata Steva Tomin rekao

PO^ELI PREGOVORI U MOSKVI

U Moskvi su ju~e po~eli dvodnevni pregovori o uslovima ruskog kredita Srbiji od milijardu dolara.

Srpska delegacija je ju~e s ruskom stranom razgovarala o odobravawu kreditne linije od 200 miliona dolara za podr{ku buxetu Republike Srbije, dok }e se o novcu koji bi trebalo da budu usmeren u infrastrukturne projekte verovatno razgovarati danas. Pomo}nik ministra finansija i predsedavaju}i srpske ekspertske grupe Zoran ]irovi} izjavio je Tanjugu da je ruska strana ju~e predlo`ila da kredit namewen buxetskoj podr{ci bude odobren na period otplate od deset godina, kao i da se razgovara o tome da grejs-period bude od jedne do dve godine. On je istakao da je srpska delegacija predlo`ila du`e rokove, odnosno da period otplate bude ve}i i da iznosi najmawe 13 godina. On je kazao da, ako sve bude i{lo po planu, danas treba da se odr`i sastanak na kojem }e se razmatrati i kredit za infrastrukturne projekte od 800 miliona dolara.

Premijer Mirko Cvetkovi} je izjavio da Srbija ne}e prihvatiti kredite pod uslovima nepovoqnijim od onih iz paralelnih izvora. Cvetkovi} je precizirao da je predvi|eno da se tra`i 800 miliona dolara za infrastrukturne projekte i 200 milona za podr{ku buxetu, i negirao da se kreditnim zadu`ivawim pove}ava javni dug Srbije.

Klepawe para dr`avi iza le|a Porodiqe u Srbiji su dr`avni neprijateq broj jedan i zbog toga }e `ene koje su budu pora|ale naredne godine biti ka`wene, {to }e zna~iti da u dr`avnom buxetu ostane milijarda i po dinara vi{e. Toliko su nadle`na ministarstva, rada i socijalne politike i finansija, izra~unala da naduvanim posledwim platama porodiqe neopravdano uzimaju od dr`ave.

Ako nije bilo te{ko utvrditi kako porodiqe “klepaju” novac iz buxeta, svakako jeste te{ko saznati gde nestaje 130 milijardi dinara. Naime, ministarka finansija Diana Dragutinovi} izjavquje da je nepoznato kako se godi{we potro{i 130 milijardi dinara kojima raspola`u buxetski korisnici, {to je, po wenim re~ima, rezultat nasle|enog stawa.

– U buxet nikad nije stavqen na~in na koji se tro{e pare od projektnih zajmova i donacija i razvojna pomo} fondova Evropske unije. Sve u svemu, verovatno ne znamo kako se godi{we tro{i 130 milijardi dinara – istakla je ministarka finansija.

Ako je ta~no da je nepoznanicu, na koju ni za godinu dana nije na{la odgovor, ministarka finansija zatekla, onda bi gra|ani Srbije ve} krajem narednog meseca mogli kona~no saznati gde nestaje

NEMA DOGOVORA U PTT

Pisma Srbijom putovati ne}e?

Po{tanski saobra}aj u Srbiji ju~e je funkcionisao normalno, po{to su zaposleni u tom javno preduze}u prekinuli {trajk, zapo~et u sredu popodne zbog nepo{tovawa Kolektivnog ugovora, ali i zato {to radnicima nije ispla}en deo dobiti preduze}a iz 2008. godine. Zbog te obustave rada, isporuka po{te u Srbiji kasni jedan dan.

Me|utim, ukoliko ne bude postignut dogovor izme|u sindikata i poslovodstva, mogu} je totalni prekid rada, a to

zna~i da Srbijom po{ta putovati ne}e.

Po re~ima regionalnog poverenika po{tanskog sindikata “Nezavisnost” za Vojvodinu Dragana Markovi}a, ako se ne prona|e prihvatqivo re{ewe, ne}e se po{tovati ni minimalni procesi rada, a gra|ani }e ostati bez po{tanskih usluga. On je upozorio na to da Vlada Srbije ne po{tuje zakon, po kojem je trebalo osnovati dr`avno regulaciono telo za po{tanske usluge koje bi uvelo red u taj sektor privrede.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Valuta

Va`i za

plan za re{avawe ostalih problema preduze}a: povezivawe radnog sta`a, pravqewe socijalnog programa i re{avawe problema sa zdravstvenim osigurawem.

– Tako|e, pristupi}e se pravqewu ekonomskog plana oporavka preduze}a, u saradwi sa stru~wacima s Fakulteta tehni~kih nauka u Novom Sadu, kako ubudu}e radnici ne bi dobijali plate kao donaciju iz pokrajinskog buxeta, ve} kao deo zarade firme u kojoj rade – naveo je Vasin, i dodao da }e ve} od Nove godine po~eti da se re{ava problem vi{ka zaposlenih u “Dnevnik holdingu”.

V. ^v.

PREMIJER MIRKO CVETKOVI]

Lov na isisani kapital Premijer Mirko Cvetkovi} izjavio je da }e eksperti ispitati poslovawe privatizovanih kompanija kako bi utvrdili ima li “isisavawa” kapitala iz tih preduze}a.

Govore}i u Skup{tini Srbije o problemima u privatizaciji i otpu{tawu radnika, Cvetkovi} je rekao da je prime}eno da novi vlasnici preduze}a osnivaju deoni~arska dru{tva i “isisavaju” kapital iz kupqenog preduze}a i da

HO]E LI SE KRAJEM NOVEMBRA OTKRITI KAKO JE NESTALO 130 MILIJARDI DINARA

Srbija vaga zajam

Zemqa

je da je PIV iza{ao u susret radnicima i da su pristali na dogovor koji ih je delimi~no zadovoqio.

– Ukoliko do po~etka decembra ne bude ispo{tovano sve {to je dogovoreno, bi}e jasno da ne postoji politi~ka voqa da se re{i problem “Dnevnika” i mi }emo ponovo po~eti da {trajkujemo – kazao je Tomin.

U pregovorima je u~estvovao pokrajinski sekretar za rad Miroslav Vasin, koji je izrazio zadovoqstvo zbog postignutog kompromisa i ~iwenice da je {trajk prekinut.

On je naveo da je pokrajinska administracija odlu~ila da iz buxeta u novembru obezbedi 20 miliona dinara na ime tri zaostale zarade, kao i da je radnicima predstavqen jasan

5

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

91,588

93,4571

95,6066

91,3076

Australija

dolar

1

55,8735

57,0138

58,3251

55,7025

Kanada

dolar

1

57,6206

58,7965

60,1488

57,4442

Danska

kruna

1

12,3021

12,5532

12,8419

12,2645

Norve{ka

kruna

1

10,8269

11,0479

11,302

10,7938

[vedska

kruna

1

8,7892

8,9686

9,1749

8,7623

[vajcarska

franak

1

60,6182

61,8553

63,278

60,4326

V. Britanija

funta

1

101,923

104,003

106,395

101,611

SAD

dolar

1

62,1905

63,4597

64,9193

62,0001

Kursevi iz ove liste primewuju se od 29. 10. 2009. godine

Dodatno ministarkino poja{wewe Ministarka finansija Diana Dragutinovi} pojasnila je naknadno da oko 130 milijardi dinara dr`avnih prihoda – taksa, naknada, donacija, zajmova – nije nestalo iz buxeta jer ih u wemu nije ni bilo i da se taj novac ne kwi`i u buxetskim kwigama, ve} u kwigama republi~kih institucija koje ih ubiraju ili dobijaju i koriste. Dodala je da ne tvrdi da se taj novac tro{i mimo zakona, ve} samo da nije obuhva}en buxetom.

130 milijardi dinara kojima raspola`u buxetski korisnici jer se tada o~ekuje prvi zvani~ni izve{taj Dr`avne revizorske institucije o buxetu i buxetskim tro„MOTOPLAST” U NOVOJ PAZOVI

Italijanski kredit za fabriku Ministarka finansija Srbije Diana Dragutinovi}, guverner Narodne banke Radovan Jela{i}, ambasador Italije u Beogradu Armando Varikio i predsednik Izvr{nog odbora Komercijalne banke Ivica Smoli} posetili su ju~e preduze}e Miodraga Moji}a i Radoslava Tomi}a „Motoplast“ u Novoj Pazovi, koje je jedno od prvih u Srbiji koja su koristila kredit Vlade Republike Italije u iznosu od milion evra, s rokom otplate od osam godina.

Kredit je realizovan posredstvom Komercijalne banke, a iskori{}en je, kako re~e vlasnik, za kupovinu ma{ina za proizvodwu stre~ folije. Gosti su se s vlasnicima sreli najpre u starom pogonu, a zatim su, u pratwi novinara, obi{li i novu fabriku u industrijskoj zoni u Novoj Pazovi, gde je ministarka Dragutinovi} naglasila da se „nalazi u bajci“ i naglasila da kreditna linija italijanske vlade izgleda kao pomo} prijateqa, kao i da }e novih 30 miliona evra ovog prijateqa biti na raspolagawu malim i sredwim preduze}ima Srbije.

Onim {to su videli odu{evqeni su i ostali gosti, a guverner Jela{i} je naglasio da je to jedan od retkih kredita gde svako prolazi dobro jer se repromaterijal uvozi iz Italije A. N.

{kovima u 2008. godini. Dr`avna revizorska institucija, koja ve} nekoliko godino zvani~no postoji ali tek sada prvi put radi reviziju buxeta, treba posledwe nede-

qe novembra da dostavi kona~nu verziju izve{taja o reviziji zavr{nog ra~una za 2008. godinu Skup{tini Srbije. Sve dok on ne stigne u srpski parlament, kako je objasnio predsednik Saveta Dr`avne revizorske institucije Radoslav Sretenovi}, rezultati su tajna, a tek nakon toga javnost }e biti obave{tena o najva`nijim nalazima revizora.

Ina~e, dr`avni revizori su kontrolu buxeta za pro{lu godinu, koja je obuhvatila 14 ministarstava, tri uprave i jednu direkciju, po~ela pre ~etiri meseca i prvi nacrt izve{taja ve} je prosle|en Ministarstvu finansija. Kontrola poslovawa 18 direktnih buxetskih korisnika obuhvatila je funkcionisawe ra~unovodstvenog sistema, sistema interne kontrole i revizije, javnih nabavki, izve{taje o donacijama i javnom dugu i kori{}ewe dr`avne imovine, kao i poslovawe NBS-a u delu koji se odnosi na buxetske novce. Kako Ministarstvo finansija ima mogu}nost da se izjasni o nacrtu izve{taja DRI-ja i uputi primedbe o kojima odlu~uje Savet DRI-ja, za izradu kona~nog predloga treba dodatno vreme, zbog ~ega }e se zavr{ni sud dr`avnih revizora o tro{ewu novca u pro{loj godini znati tek za mesec dana.

Q. Male{evi}

}e pravni eksperti na}i model na osnovu kojeg }e ispitati poslovawe i do pet godina unazad, {to }e omogu}iti da se utvrdi da li kupac je postupao savesno.

Praksa novih vlasnika da izvla~e kapital nije nepoznanica u dosada{wem toku privatizacije u Srbiji – naprotiv, za deo kupaca dru{tvenih preduze}a to je bio model rada, dok se o uspostavqawu proizvodwe nikada nije ni razmi{qalo. Do sada je raskinuta oko petina kupoprodajnih ugovora, me|u kojima nisu retki slu~ajevi preduze}a koja su prestala da rade nakon {to je iz wih bio “isisan” ve}i deo kapitala. Na neke od tih slu~ajeva godinama su upozoravali radnici i mali akcionari, ponekada je intervenisalo i pravosu|e, a u javnosti postoji sna`an utisak da ve}i broj takvih privatizacija nikada nije rasvetqen.

Mo`da najpoznatiji takvi primeri su “Ce-market” i zrewaninski “[invoz”. Barem po optu`nici, ~elnici “Ce-marketa” su svojevremeno “isisavali” kapital iz te nekada mo}ne trgova~ke ku}e, ne samo da bi uzeli pare ve} i da bi prilikom privatizacije mogli lak{e kupiti ve} poluupropa{}enu firmu. Do uni{tavawa “[invoza” do{lo je nakon privatizacije, a Ministarstvo ekonomije je svojevremeno saop{tilo da postoji sumwa da je novi vlasnik “[invoza” namerno “gurnuo” preduze}e u ste~aj tako {to najve}i deo potra`ivawa, na osnovu kojih je preduze}e oti{lo u ste~aj, poti~e upravo od firmi ~iji je vlasnik istovremeno i vlasnik i “[invoza”.

V. ^vorkov

DIANA DRAGUTINOVI]

Aran`man s MMF-om du`i {est meseci Me|unarodni monetarni fond produ`i}e kreditni aran`man sa Srbijom za {est meseci, do oktobra 2011. godine, izjavila je ju~e ministarka finansija Srbije Diana Dragutinovi}.

Ona je kazala novinarima da }e trajawe kreditnog aran`mana od 2,9 milijarde evra biti produ`eno, po{to Srbiji ne}e biti potrebno da istovremeno povu~e drugu i tre}u ratu kredita. S MMF-om, kazala je ministarka, sada se pregovara o dr`avnom buxetu Srbije za 2010. i 2011. godinu.

– Ova godina }e biti boqa nego {to smo mislili pre dva meseca, jer je buxetski deficit mawi od planiranog – kazala je ministarka. Po wenim

re~ima, bilo je predvi|eno da deficit bude 119 milijardi dinara, a sada je mawi od 100 milijardi.

Diana Dragutinovi} je precizirala da }e konsolidovani deficit buxeta dr`ave u 2009. godini biti mawi od 4,5 odsto bruto doma}eg proizvoda, koliko je odobrio MMF, a deficit buxeta Republike bi}e mawi od ~etiri odsto BDP-a. Ministarka je kazala i da se buxetski prihodi u Srbiji pove}avaju od kraja jula i da su u oktobru su bili ve}i nego u istom mesecu 2008. godine. Ona je procenila i da }e rast BDP-a Srbije u 2010. godini biti ve}i od 1,5 posto, na osnovu trenutnog stawa srpske ekonomije.

POSLEDICE ZAMRZAVAWA PRIMAWA GRA\ANA

Plate i penzije padaju do 20 odsto Ekonomski savetnik premijera Srbije Milojko Arsi} ocenio je da bi plate i penzije u javnom sektoru do kraja 2010. godine realno mogle opasti 15 do 20 odsto {to bi “mogla spre~itii samo jaka i odlu~na vlada”.

– Plate i penzije }e biti obezvre|ene 15 do 20 odsto i tada }e biti sna`ni pritisci da se one pove}aju – kazao je Arsi} za novi broj magazina “Ekonomist” koji izlazi sutra. – Ako to bude period pred izbore, to }e biti kriti~no jer su tada sve vlade popustqive, a

{iroko koalicione jo{ popustqivije.

Govore}i o drugim temama, on je rekao da ako deficit dr`avnog buxeta 2010. godine bude ~etiri odsto, to zna~i da }e smawewe javne potro{we biti mawe i da }e se zadu`ivawem omogu}iti ve}i obim potro{we.

Ocenio je da je to kratkoro~no povoqno za gra|ane, ali dugoro~no nije jer }e morati da se vrate svi krediti kojima se sada finansira buxetski deficit.

– Smawewe deficita na 3,5 odsto BDP-a zahtevalo bi u{tede

od 15 milijardi dinara, a pitawe je gde bi se jo{ moglo u{tedeti – istakao je Arsi}. – Vlada je procenila da je socijalno i politi~ki prihvatqivije skupiti poreze na osnovu nekih specijalnih poreskih oblika, iako su takvi porezi krajwe lo{i. – Izgleda da je prihvatqivije ono {to poga|a mawi broj qudi, makar ih pogodilo i mnogo, nego ono {to poga|a sve pomalo.

Po wegovim re~ima, zemqe koje su tokom krize pove}ale PDV nisu imale negativne makroekonomske posledice.

VODI^ KROZ EVROPSKE INTEGRACIJE

PRVO „REC” ONDA „PLAY”

VESTI ancelarija za evropske poslove IzvrK {nog ve}a AP Vojvodine danas od 10 do 12 ~asova organizuje jo{ jedna “Otvorena vrata” u

Pi{e: ALEKSANDAR KRAVI]

I

nteresantno je kako se u ovoj zemqi ponavqa ista matrica kada su neki tiwaju}i problemi u pitawu. Uvek se takva tema skida sa dnevnog reda, jer, eto, ima mnogo pre~ih stvari. I stalno su postojali neki izgovori kojima se to ~inilo. Kosovo be{e dobar izgovor dvadeset godina pro{log veka za svaku glupost koju smo ~inili, a jo{ vi{e za sve ono {to smo trebali, a nismo u~inili. I onda faza dva: neko pogine, ili se te{ko povredi. Tada na scenu stupa faza tri: po~iwe op{ta medijska kampawa i svi se va`ni pitaju kako je mogu}e da se tako ne{to dogodilo.

Primera ima hiqade (neza{ti}eni pru`ni prelazi, elektri~ne instalacije, nebezbedni poslovni prostori itd.). Java{luk i nehat, tako svojstven na{em mentalitetu, napokon poka`e svoj rezultat kroz tragi~ni ishod. I kakve to ima veze sa mladima i nasiqem? Pa, ima. Godinama se ukazuje da postoje ozbiqni problemi u tom smislu, a niko va`an se nije zapitao gde to vodi. A odvelo je do mladog Francuza koji je na asfaltu Beograda li{en `ivota. I onda op{ta galama, kajawe, sve}e, suze i sramota. A naro~ito du{ebri`nici koji zabrinuto i namr{teni drmaju glavom ~ude}i se nad pona{awem dana{we omladine.

A tu nema ni{ta ~udno. Ro|eni i odrasli u paklu raspada dr`ave kroz rat, sankcijama UN , inflaciji, NATO bombardovawu, izneverenim nadama posle 2000. godine, daqem kruwewu dr`ave i u psihozi borbe za opstanak na ivici bede - te{ko da su mogli boqe. [ta su gledali i upijali, bez prave brige i alternative - to su i reprodukovali. Mr`wa, koja se godinama vaqala ulicama na{e zemqe, vrcala iz TV ekrana i ~esto bila zloupotrebqena u svrhe ove ili one vlasti, izvela je pokaznu ve`bu i sa mladima.

Potrebno je mnogo vi{e od zapaqenih sve}a i izviwewa da bi se ovaj problem re{avao. Neophodna je vrlo {iroka akcija u svim sferama na{e stvarnosti (od porodice, {kole, pa sve do kafane) da bi se iza{lo na kraj sa mr`wom koju smo u mladima posejali.

Wihova krivica je najmawa. Oni su samo reprodukovali ono {to su snimali. Kao video kaseta: prvo „rec”, onda „play”. Iako mnogi zagovaraju pendrek, to je samo ultimativna mera. A do pendreka ima posla i posla - da do pendreka ne do|e. Zadatak je te`ak, ali ga moramo uraditi. Boqe sad, nego kasnije. Onda }e biti jo{ te`i. Nemojmo ~ekati da nas Evropska unija uvodi u red.

(Autor je ~lan Gradskog ve}a Novog Sada zadu`en za sport i omladinu)

Talas nezaposlenosti brine EU Svetska ekonomija se oporavqa, ali nezaposlenost nastavqa da raste zbog straha od nastavka recesije.

Stopa nezaposlenosti u zemqama evrozone dostigla je najve}i nivo za posledwih deset godina.

Stopa nezaposlenosti septembar 2008. avgust 2009.

Norve{ka

2,5

Holandija

2,7

Japan Meksiko

3* 4

5,5*

4,2

6,3 7,1 7,8

Nema~ka V. Britanija

6

7,8

Portugalija [vedska

6,3 7,7

Evrozona SAD

6,2 8

Francuska Irska

NEZAPOSLENI SAD: 15,1 milion EU: 21,9 miliona Kina: 9 miliona registrovanih, ali se veruje da je jo{ 30 miliona qudi bez posla

3,5

6,7

7,9* 9,1 9,6 9,8 9,9 12,5

18,3

12,5

[panija

18,9 23,1

Ju`na Afrika *Jun 2009.

0

5

10

15

20

23,6 25%

GRAPHIC NEWS

I pored ~iwenice da posledwi ekonomski pokazateqi ostavqaju prostor za optimizam i na izvestan na~in najavquju postepeni izlazak iz globalne krize, situacija na tr`i{tu rada u Evropskoj uniji idu}e godine mogla bi se ~ak i pogor{ati, upozorio je predsednik Evropske komisije @oze Manuel Barozo. On je, naime, procenio da bi na nivou cele Unije u 2010. stopa nezaposlenosti mogla da dostigne ~ak 10 procenata. Od jula pro{le godine u EU je, ina~e, nestalo 3,26 miliona radnih mesta, iako su vlade ~lanica Unije do sada ulo`ile milijarde evra da bi podstakle privrednu aktivnost i spre~ile jo{ `e{}i rast nezaposlenosti. Ipak, ima i dobrih vesti, jer je stopa nezaposlenosti u Nema~koj u oktobru pala sa 8 na 7,7 odsto, odnosno bez posla je bilo 3,229 miliona qudi, {to je 118.000 mawe nego u septembru

U

Qubqani je nedavno odr`ana Peta neformalna konferencija ministara za visoko {kolstvo dr`ava Zapadnog Balkana na kojoj je dogovoreno uspostavqawe te{we regionalne saradwe na tragu Bolowskih reformi. U tom kontekstu slovena~ki resorni ministar Gregor Golo-

sti visokog obrazovawa, kako bi ih uva`avale pri planirawu me|unacionalnih projekata.

Saradwa je dominirala i zakqu~cima skupa, a to su: garantovawe kvaliteta u visokom {kolstvu; osnivawe i implementacija nacionalnih kvalifikacionih okvira, me|usobna razmena – regi-

je najavio i vi{e stipendija za drugi i tre}i stepen bolowskih studija, odnosno za master, doktorske i postdoktorske studije, kao i posebnih stipendija namewenih razmeni profesora. » Na najboqi prijem nai{la je Golobi~eva najava da }e biti doneta odluka o ukidawu {kolarina za

SARADWA POVE]AVA MOBILNOST STUDENATA bi~ je predlo`io da se formiraju zajedni~ke ekspertske liste, kako bi se unutar regije pove}ala efikasnost agencija za garantovawe kvaliteta visoko{kolskog obrazovawa, a {to bi doprinelo i ve}oj mobilnosti kadrova. Dr`ave Zapadnog Balkana obavezale su se i da }e ubudu}e razmewivati teku}e informacije o planovima i odlukama pojedinih dr`ava u obla-

lanovi Odbora za ev^ ropske integracije i me|unarodnu regionalnu sa-

radwu Skup{tine Vojvodine i Odbora za evropske poslove Skup{tine `upanije ^ongrad sastali su se ju~e u Segedinu kako bi razmotrili planove o daqoj saradwi dve regije. Saradwa je zapo~eta zajedni~kom sednicom u Subotici marta ove godine, a za budu}nost su predvi|eni zadaci, poput insistirawa na otvarawu grani~nog prelaza A{othalom-Ba~ki Vinogradi, te produ`ewa rada prelaza kod Tisasigeta i ponovnog otvarawa prelaza Reske I. Poslanici su se usaglasili i

U

nedavno obelodawenom godi{wem izve{taju Evropske komisije o napretku na{e dr`ave na putu evropskih integracija, ka`e se da je Srbija preduzela brojne inicijative radi konsolidacije demokratije i vladavine prava, ali da su potrebne dodatne reforme za davawe garancija da }e one biti primewene u skladu sa evropskim standardima, posebno u oblasti pravosu|a.

Kad je re~ o me|unarodnim pravnim standardima u oblasti krivi~nog prava pred Srbiju nisu stavqani konkretni zahtevi, mada je va`no re}i da se ve}i deo korpusa me|unarodnog prava ti~e pre svega polo`aja i prava ~oveka i, naravno, wegovih prava i sloboda u okviru pravnog sistema.

rogram Novosadske novinarske {kole P “Do`ivi EU – sada!”, koji je podr`ao Pokrajinski sekretarijat za regionalnu i me|u-

narodnu saradwu, a finansirala EU iz fonda IPA, zavr{en je, a rezultati su prezentovani ju~e u Izvr{nom ve}u Vojvodine. Re~ je o projektu u okviru kojeg su novinari iz svih delova Srbije imali priliku da se upoznaju sa razli~itim aspektima Evropske unije. Jedna od faza projekta bilo je i studijsko putovawe u Sloveniju na koje je i{lo 16 novinara. Dawa Jawi}-Milin iz NN[ istakla je da je projekat “Do`ivi EU – sada” ra|en u saradwi sa Mirovnim institutom iz Slovenije i Danskom {kolom novinarstva. Ukupna vrednost bila je oko 118.000 evra, a kako je naglasila, novinari su obu~eni za izve{tavawa o evropskim integracijama, a uspostavqena je i dobra saradwa s kolegama iz Slovenije.

P. K.

razumu o priznavawu krivice i {irewu oportuniteta krivi~nog gowewa.

– Kad je re~ o sporazumu o priznavawu krivice, on nije plod nekih posebnih zahteva me|unarodnog prava i me|unarodne zajednice, ali ~iwenica je da savremeni krivi~ni postupci poznaju sli~ne forme re{avawa predmeta krivi~nog postupak. Konkretno, kad je re~ o na{oj dr`avi koja te`i {to je br`e mogu}e da postane ~lanica EU, wu ne formalno, ali fakti~ki obavezuju stavovi Saveta Evrope i nekoliko relevantnih mi{qewa koji od dr`ava tra`e da ima i takve forme u krivi~nom postupku. Ideja je da se tim putem ubrza krivi~ni postupak za dela gde je zapre}ena kazna do 12

stira na tome da dr`ave poznaju u {to ve}oj meri takve forme krivi~nog postupka.

Principi oportuniteta krivi~nog gowewa kod nas su izmenama i dopunama ZKP-a dosta modifikovani i pro{ireni, i to tako da za dela za koja je zapre}ena kazna do tri godine tu`ilac mo`e da odlo`i krivi~no gowewe i da nametne odre|ene obaveze osumwi~enenom, na primer da nadoknadi {tetu, obavi neki dru{tveno koristan rad, pomiri se s o{te}enim, ide na neke kurseve i terapije... I ukoliko osumwi~eni to prihvati i te obeveze ispuni u roku od {est meseci, umesto da bude gowen, protiv wega se odbacuje krivi~na prijava.To }e biti mogu}e i za dela od tri i preko tri do

EVROPSKA MERILA ZA KRIVI^NO PRAVO

9,4

8,1

Letonija

prostorijama KEP-a u Master centru Novosadskog sajma, na petom spratu. “Otvorena vrata” su ovog petka posve}ena javnim preduze}ima i mogu}nostima za wih da ostvare saradwu s kolegama iz ma|arskih `upanija Ba~-Ki{kun i ^ongrad. Program prekograni~ne saradwe Srbija-Ma|arska vredan je 16,6 miliona evra.

oko planova za zajedni~ko kori{}ewe voda, zatim obnavqawa transbalkanske pruge, kao i produbqewa saradwe na nivou samouprava, pre svega kori{}ewem mogu}nosti koje pru`aju IPA-konkursi.

onalna mobilnost; razvoj i implementacija reformi visokog {kolstva u evropski okvir visokog obrazovawa; te ostvarivawe regionalnog doprinosa daqem razvoju evropskog prostora visokog obrazovwa. Ministar Golobi~ je najavio i da }e Slovenija uskoro pove}ati obim stipendija koje }e biti posebno namewene gra|anima iz dr`ava Zapadnog Balkana. Tako|e

sve studente iz dr`ava Zapadnog Balkana koji bi `eleli da studiraju u Sloveniji. Kako je ministar objasnio, ta mera }e podrazumevati reciprocitet, odnosno, isti uslovi trebalo bi da va`e i za slovena~ke studente koji se odlu~e da studiraju u nekoj od zemaqa u regionu. Te odluke po~e}e da va`e ve} od akademske godini 2011/2012. » Seniha Muharemi-Vukas

– Na{e krivi~no zakonodavstvo, a pogotovo na{ krivi~ni postupak, ve} je decenijama, a posebno posledwih nekoliko godina, u skladu s tendencijama me|unarodnog prava. No, to ne zna~i da se nije moglo uraditi vi{e imaju}i u vidu zahteve me|unarodnog prava i potrebe i interese na{eg dru{tva i dr`ave – obja{wava za “Dnevnik” profesor Pravnog fakulteta u Beogradu dr Milan [kuli}.

Posledwim izmenama i dopunama Zakonika o krivi~nom postupku napravqen je dosta dobar balans izme|u ovih zahteva, i to tako {to je, s jedne strane, a na temequ Ustava i relevantnih me|unarodnih dokumenata, izmewen dobar deo odredbi koje se odnose na polo`aj osumwi~enog u krivi~nom postupku, a posebno polo`aja lica li{enog slobode, kojima se daju jo{ ~vr{}e garancije da }e wegova prava biti za{ti}ena u toj situaciji. Tu su, po re~ima dr [kuli}a, najinteresantnija dva nova re{ewa, jedan je potpuno nov, a drugi modifikovan. Re~ je spo-

godina zatvora – dakle, ne za najte`a krivi~na dela – i da se omogu}i da okrivqeni i tu`ilac sklope sporazum da bi okrivqeni priznao delo koje je predmet postupka. Nakon toga bi se on i tu`ilac obavezali koja }e kazna biti izre~ena u tom slu~aju. Naravno, sve to sud ne obavezuje, jer on pre svega procewuje da li je sve to pravi~no i da li postoje i drugi dokazi, a ne samo golo priznawe, i da li je dogovorena kazna adekvatna delu koje je predmet krivi~nog postupka – obja{wava dr [kuli}.

Ako sud sve to prihvati, tek onda donosi presudu, ali postoji i pravo `albe, pa ovakvim postupkom `rtva biva za{ti}ena, a, s druge strane, primoravaju se tu`ilac i okrivqeni da se tokom tog sporazumevawa rukovode i interesima o{te}enog, da on kroz ovaj postupak dobije satisfakciju. Evropska unija poznaje neke od ovih mehanizama. Na primer, u Nema~koj se u vi{e od 25 odsto svih krivi~nih slu~ajeva primewuje na~elo oportuniteta krivi~nog gowewa. I Savet Evrope insi-

pet godina zatvora, ali uz dodatnu saglasnost suda, a za neke od tih obaveza potrebna je i saglasnost o{te}enog – {to je tako|e jo{ jedan na~in da se o{te}eni sve vi{e favorizuje i da se wemu da prilika, odnosno da se obe{teti zbog u~iwenog krivi~nog dela.

Po tvrdwama dr [kuli}a, posebno zna~ajna novina je {to se ve} pokrenuti postupak mo`e obustaviti. Namera je da se rastereti krivi~no pravosu|e, odnosno da se samo neki sporovi re{avaju na najklasi~niji na~in.

– U Sporazumu o stablizaciji i pridru`ivawu EU nema konkretnih zahteva prema Srbiji u ovom pogledu, no ono {to je jako va`no, ali se ne shvata dovoqno, je ~iwenica da mi ni ekonomski ne mo`emo biti toliko jaki ako nemamo jako krivi~no pravosu|e i ako nemamo dobar krivi~ni postupak i dobre krivi~ne norme. Dr`ava koja `eli da ima dobar pravni i ekonomski sitem mora da ima i dobar krivi~nopravni sistem – poru~uje [kuli}.

Vesna Savi}

Seminar „Razmena iskustava Olomouckog regiona sa evropskim projektima za neprofitne organizacije” zavr{en je nedavno na Andrevqu. Vi{e od 30 polaznika iz Vojvodine imalo je priliku da od predstavnika ovog ~e{kog regiona nau~i kako se prati projektni ciklus, te da sa wima razmeni iskustva iz oblasti menaymenta qudskih resursa i kori{}ewa evropskih fondova.

Po re~ima zamenika pokrajinskog sekretara za regionalnu i me|unarodnu saradwu Vladimira Pandurova, saradwa izme|u Vojvodine i Olomouca traje od 2003, ali je ove godine do`ivela procvat. [efica odeqewa za me|unarodne odnose Olomouckog regiona Jirtka Brabcova saop{tila je da je seminar na Andrevqu drugi projekat koji realizuju u saradwi s Vojvodinom, uz napomenu da }e on biti nastavqen i slede}e godine. „Nameravamo da usmerimo aktivnosti i na oblast socijalne za{tite”, najavila je Brabcova, objasniv{i da bi se u okviru tih aktivnosti povezali socijalni radnici iz dva regiona.

P. K.

Dan Galerije Matice srpske

NA SLANOJ BARI SPENS DOBIO KONKURENCIJU

Novi bazen danas otvara vrata

U Galeriji Matice srpske, Trg galerija 1, danas u 12 ~asova odr`a}e se sve~anost povodom Dana Galerije, kojom }e se obele`iti 162. godi{wica osnivawa Muzeja Matice srpske.

Ovogodi{wa proslava bi}e posve}ena promociji veb-sajta Galerije i otvarawu izlo`be „Kopije pe~ata sa poveqa srpskih vladara i vlastele 13-17 veka, iz zbirke Galerije Matice srpske“.

B. P. P.

Zatvoreni bazen na Slanoj bari koji se nalazi pored Sportske hale danas }e u 14 ~asova otvoriti gradona~elnik Igor Pavli~i} i ~lan Gradskog ve}a za sport i omladinu Aleksandar Kravi}. Bazen je jo{ ranije pro{ao teh-

Novosadska petak30.oktobar2009.

Lek tra`ili decenijama ta gu`va od prekju~e, ili su ogromni redovi ispred kioska ne{to uz {ta smo odrasli i ostarili ?” Ikad jeste boqe nego nikad, no i ovaj se grad promenio vremenom, ne{to smo qudi sami izrodili, ne{to su nam darovali ratovi, a standard i nije preterano skakao da bi za volan sela {u{a svaka.

Dopunska pitawa gradskom buyetskom pelikanu bila bi: koja }e se komunalna neprijatnost slede}a dogoditi, pa da nas obradujete novom, jednostavnom idejom, daje li mu~ewe na prva vrata rezultate i kakve, te kada }ete montirati nosa~e za biciklove na autobuse ?

Ig. Mihaqevi}

Iskqu~ewe struje Danas: Novi Sad od 8 do 12 povremeno u delu Malog Beograda od Ulice \akona Avakuma prema kanalu DTD ; od 7.30 do 13.30 povremeno u pojedinim delovima Adamovi}evog naseqa; od 8 do 13 naseqe [angaj; Futog: od 9 do 11 ulice Marije Bursa} od broja 67 do 117 i od 58 do 110,Rade Kondi}a od broja 145 do kraja, Republike Srpske od broja 89 do 125 i od 84 do 128, Zdravka ^elara od broja 205 do 231 i od 156 do 178, @arka Zrewanina, Jovana Veselinova, Laze Kosti}a, Mihajla Pupina,

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Da bi se smawile gu`ve koje decenijama nastaju krajem i po~etkom meseca, gradski prevoznik odlu~io je da markice za bus prodaje na privremenim kioscima. Od 2. do 6. novembra u [afarikovoj, kod @elezni~ke stanice, Futo{ke pijace, na Limanu IV i Novom Nasequ gra|ani }e se oprobati u dostojanstvenoj kupovini mese~nih karata za gradski prevoz. Radno vreme obe}ava, uglavnom od rano ujutro do 19.30.

Pozdravqamo akciju GSPa punim plu}ima. Dodali bi im jedno pitawe, ali ne ono “kada }e prestati da budu firma koja meni i tebi sisa pare iz yepa”, ve} “traje li

Miroslava Anti}a, Vojvo|anskih brigada od 10 do 38 i Vojvode Mi{i}a; od 11.30 do 13.30 ulice Marije Bursa} od broja 57 do 117 i od 54 do 110, Prvomajska od 51 i 54 do kraja, Rade Kondi}a od broja 113 do kraja, Republike Srpske od broja 53 do 125 i od 46 do 128, Toze Markovi}a od broja 13 do 75 i od broja 42 do 82, Rade Kondi}a od 145 do kraja, @arka Zrewanina, Jovana Veselinova, Laze Kosti}a, Mihajla Pupina, Miroslava Anti}a, Vojvo|anskih brigada od 10 do 38 i Vojvode Mi{i}a.

JU^E OTVORENA NOVA DEONICA VA@NE SAOBRA]AJNICE

Bulevar Evrope stigao na Detelinaru Nova deonica Bulevara Evrope od Futo{kog puta do Ulice Kornelija Stankovi}a sve~ano je otvorena ju~e u podne - tri dana pre predvi|enog roka. Prese~ena je vrpca i najnovijom gradskom saobra}ajnicom u koju je grad investirao 596.853.951 dinara zajedno su se pro{etali predsednik Izvr{nog ve}a Vojvodine Pojan Pajti}, gradona~elnik Igor Pavli~i}, predsednik Skup{tine Aleksandar Jovanovi}, direktor Zavoda za izgradwu grada Borislav Novakovi}, ~lanovi Gradskog ve}a, predstavnici javnih preduze}a, nekoliko stotina gra|ana...

- Novi Sad kao glavni grad Vojvodine je

Direktor ZIG-a Borislav Novakovi}, gradona~elnik Igor Pavli~i} i predsednik PIV-a Bojan Pajti} na otvarawu

planu je i ponovna izgradwa nekada{weg @e`eqevog mosta - istakao je Pajti}.

Du`ina novoizgra|ene trase iznosi 1.420 metara.

Bulevar Evrope

Sterijin „Tvrdica” blistao li...“ Nepoznati kriti~ar je jo{ zakqu~io da je „Juca taki majstorski i u obliku i u besedi svoju igru izvodila... da je bila na priliku prava su{~estvena Juca kraj pravog Kir Jawe“.

Naslovnu ulogu igrao je tada svr{eni gimnazijalac iz Novog Sada, Jovan Kapdemort, koji je ubrzo postao profesionalni glumac, omiqen i u Zagrebu i u Beogradu, gde je nastupao u Teatru na \umurku.

N. C.

planiran je proboj prema Rumena~kom putu. Gradona~elnik Pavli~i} kazao je da novi bulevar predstavqa va`nu obilaznicu oko centra grada, ali da }e pun zna~aj dobiti spajawem sa autoputem i sremskom stranom.

Prema wegovim re~ima Grad je postigao ugovor sa „@eleznicama Srbije“ u vezi sa izme{tawem ran`irne stanice i slede}e godine tu se o~ekuju nove zgrade, tr`ni centri, umetni~ki sadr`aji... Pavli~i} je podsetio da je u izgradwu dva bulevara investirano vi{e od milijardu dinara, {to po wegovoj oceni, u ovom trenutku mogu samo dva grada u zemqi Novi Sad i Beograd.

Novakovi} je ocenio da je ovo veliki dan u komunalnoj istoriji Novog Sada i da }e se grad ubudu}e razvijati dinami~nije i sna`nije. Direktor ZIG-a tako|e je za 2010. godinu najavio po~etak tre}e faze bulevara, pro{irewe dela na Telepu, kao i zavr{etak druge

Novi bulevar predstavqa va`nu obilaznicu oko centra grada.

Izgra|ena trasa, duga 1.420 metara, ima po tri kolovozne trake u oba smera

V REMEPLOV

Pozori{na dru`ina „Srbsko diletant sodu`estvo“, koju je osnovao Joakim Vuji}, izvela je 30. oktobra 1838. u Novom Sadu {aqivu igru Jovana Sterije Popovi}a „Tvrdica ili Kir Jawa“.

Evo izvoda iz du`eg kriti~kog prikaza predstava objavqenog u „Serbskom narodnom listu“ koji je izlazio u Pe{ti: „da je Kir Jawa jo{ malo starijim na~initi se znao ... ni na Pe{tanskom teatru mu ne bi zameri-

ni~ki prijem i dobio upotrebnu dozvolu. Vaterpolo klub „Vojvodina“ }e na~elno biti doma}in objekta, ali }e plivali{te koristiti i drugi klubovi, poput pliva~kih i ronila~kih, kao i svi gra|ani.

B. M.

moderan i prosperitetan grad.

U posledwe dve godine Izvr{no ve}e Vojvodine ulo`ilo je vi{e od 10 milijardi dina-

ra u kapitalne projekte u gradu. Ulagali smo u puteve, infrastrukturu, kanalizacionu mre`u, studentski dom... U

ima po tri kolovozne trake u oba smera, razdelno ostrvo, biciklisti~ke i pe{a~ke staze sa obe strane. Radovi na izgradwi „Suboti~kog“ bulevara po~eli su pre tri godine spajawem Futo{kog puta i Limana, a za slede}u godinu

velike saobra}ajnice koja je u izgradwi - Somborskog bulevara. Prema postoje}im urbanisti~kim planovima, u severnoj zoni grada predvi|eno je povezivawe bulevara sa autoputom E-75, izgradwa mosta preko kanala DTD i saobra}ajnog ~vora za prikqu~ewe magistralnog puta prema Ba~koj Palanci.

D. Apro

VE^ERAS U GALERIJI MATICE SRPSKE

Predavawe o ku}ama u Vojvodini Arhitekta Slobodan Jovanovi}, dobitnik ovogodi{we Tabakovi}eve nagrade za arhitekturu, odr`a}e ve~eras u 18 ~asova u Galeriji Matice srpske predavawe na temu „Ku}e u Vojvodini“. Predavawe se odr`ava u organizaciji Vojvo|anskog kluba, a ulaz je slobodan. Galerija Matice srpske nalazi se na Trgu galerija 1.

I. S. Foto: S. [u{wevi}

U DELU NASEQA, ADICA I TELEPA, ZBOG HAVARIJE NA SOMBORSKOM BULEVARU

Nekoliko sati bile suve slavine Zbog havarije koju je ju~e izazvao izvo|a~ radova, a u „Vodovodu“ su nam rekli da je to Zavod za izgradwu grada, ju~e je nekoliko sati bez vode bio deo Novog naseqa, Telepa i Adica. Naime, prilikom radova pokidana je vo-

dovodna cev, a radnici „Vodovoda i kanalizacije“ ju~e su odmah iza{li na teren kako bi sanirali havariju. Sistem je, kako su nam rekli, popravqen i stabilizovan ju~e u kasnim popodnevnim ~asovima.

B. M.

NOVOSADSKA HRONIKA

petak30.oktobar2009.

c m y

8

DNEVNIK

U „RADOSNOM DETIWSTVU” RADOVI BA[ KASNE

U nadogra|ene vrti}e za mesec dana

Foto: N. Mihajlovi}

ODR@AN JESEWI SAJAM ANTIKVITETA

Porodi~no blago za puko pre`ivqavawe Tradicionalna menifestacija Jesewi sajam antikviteta , koja je ju~e odr`ana u Hotelu “Vojvodina” privukla je mnoge qubiteqe starih stvari. U~estvovalo je pedesetak izlaga~a iz cele Srbije.

Vi{e od polovine predmeta bilo je na prodaju, dok je nekolicina izlo`ena zbog svoje kulturnoistorijske vrednosti. Ipak, ekonomska kriza se osetila i na ovoj priredbi, jer su posetioci vi{e razgledali i nudili da prodaju porodi~ne vrednosti. Predsednik Dru{tva kolekcionara i qubiteqa starina “ Srpska Atina” Sava Todorov ka`e za “Dnevnik” da qudi u posledwe vreme kupuju sitne i simboli~ne antikvitete.

- Sve je vi{e starijih Novosa|ana koji ne mogu da pla}aju ra~u-

ne za velike stanove, te kupuju mawe, a tamo im se ne uklapa starinski name{taj i slike. A, to se ovde najvi{e nudi. Qudi se te{ka srca odvajaju od svojih stvari, a neki ~ak i zapla~u – pri~a Todorov.

Novosa|ani, kolekcionarima sve ~e{}e nude stare violine, harmonike, porodi~ne fotografije, srebrni escajg, slike iz salona. Todorov isti~e da sve vi{e dolaze i gra|ani koji `ele da prodaju porodi~no nasle|e, zbog bolesti, odnosno da bi imali da plate preglede kod lekara. Kada je u pitawu kupovina, ka`e da Novosa|anke najra|e kupuju stari, srebrni nakit i satove, koji se prodaju za 20 evra.

Q. Nato{evi}

JEDNODNEVNI [TRAJK PTT SRBIJE

Po{ta radila, po{iqke kasnile Iako je za ju~e bio najavqen {trajk svih po{ta u Srbiji, vrata onih u Novom Sadu nisu bila zakqu~ana. Glavna po{ta radila je redovno uz usporeno slawe po{iqki.

- Svi su na svojim radnim mestima i redovno uslu`uju stranke.

Jedino }e slawe po{iqki kasniti jedan dan - rekao je predsednik po{tanskog sindikata “Nezavisnost” Dragan Jankovi}.

Radnici su protestovali zbog lo{eg materijalnog stawa u preduze}u, nepo{tovawa kolektivnog ugovora i odluke Vlade Srbije od 1. oktobra, po kojoj deo dobiti preduze}a treba da bude podeqen zaposlenima.

M. D. - B. B.

FUDBALERI „VOJVODINE” U KISA^KOJ O[ „QUDEVIT [TUR”

Kizito i Lovri} zvali na stadion Fudbaleri „Vojvodine“ Xozef Kizito i Darko Lovri} posetili su Osnovnu {kolu „Qudevit [tur“ u Kisa~u u okviru akcije najstarijeg superliga{a „Najboqi uz najboqe“. Akcija je startovala zajedno sa po~etkom fudbalske sezone i ima zadatak da u~enike iz svih gradskih {kola privu~e na me~eve na stadionu „Kara|or|e“.

Istovremeno, „Vo{ini“ defanzivci uveli~ali su dan {kole, a pionirski tim odmerio je snage sa prvom ekipom {kole, posle ~ega su usledili kulturno-umetni~ki program, koktel...

D. A. SKCNS OBJAVIO NOVI ALBUM „BLICKRIGA”

Muweviti pank udar Drugi album novosadskog pank-rok benda „Blickrig“, nazvan jednostavno „2nd“, koji je objavio Studentski kulturni centar Novog Sada, predstavqen je ju~e u muzi~koj prodavnici „Mungos“ u Wego{evoj ulici.

Energi~na ~etvorka sa Limana novim albumom nastavila je pri~u zapo~etu prvencem „First One“ iz 1997. godine. Me|utim, sada je

wihova muzika primetno slojevitija - pored klasi~nih „blickrigovskih“ brzih i reskih pesama i pankerskih himni idealnih za horsko pevawe, mogu se ~uti i ne{to mra~niji i ozbiqniji tonovi; {to nesumwivo pokazuje da je „Blickrig“ odrastao. Novi album „Blickriga“ `ivu promociju imati na koncertu 14. novembra u Crnoj ku}i.

I. S.

Useqewe dece u nadogra|ene vrti}e „Radosnog detiwstva“, ne}e biti po~etkom novembra, kako je do sada najavqivano, ve} krajem novembra i po~etkom decembra, saznajemo u ovoj ustanovi. U ugovoru koji je Uprava za obrazovawe sklopila s izvo|a~em radova stoji da sve mora biti zavr{eno do 1. januara. Zbog toga }e mali{ani koji su zbog radova preseqeni iz tri vrti}a koji se nadogra|uju u ulicama Janka ^melika, Save Kova~evi}a i Dragi{e Bra{ovana, morati jo{ najmawe mesec dana da sa~ekaju da se vrate u svoje vrti}e.

Toliko }e sa~ekati i roditeqi dece koja ~ekaju slobodna mesta da bi ih upisali.

Radovi, kako ka`e tehni~ki direktor „Radosnog detiwstva“

Miomir Spalevi}, teku bez ve}ih problema.

- Vrti} u Janka ^melika najbr`e napreduje, prozori su ve} postavqeni, a radnici po~iwu gra|evinsko zanatske radove, pored ostalih i lepqewe plo~ica. Za wima nekoliko dana zaostaju oni u ulicama Save Kova~evi}a i Dragi{e Bra{ovana, ali se o~ekuje je da }e vrti}i biti zavr{eni do kraja novembra - rekao je Spalevi}.

Dogra|ivawe vrti}a u ulicama Antona Urbana i Stojana Novakovi}a u}i }e u decembar.

Spalevi} je naveo da objekat u Antona Urbana boqe napreduje i da bi mogao da bude zavr{en po~etkom decembra, dok bi drugi mogao da bude gotov sredinom istog meseca.

A. V.

Vrti} u Ulici Janka ^melika najbr`e napreduje

CRVENI KRST ORGANIZOVAO „SUN^ANU JESEN @IVOTA”

Najstariji sugra|anin pre{ao stotu Crveni krst Novog Sada, po trideseti put organizovao je akciju „Za sun~anu jesen `ivota“ posve}enu najstarijim sugra|anima. Wima u ~ast, rezervisana su mesta u restoranu „Romanov“, pa su tako, okupqeni u velikom broju mogli da u`ivaju u programu.

Nakon sve~anog dela u kojem su u~estvovali u~enici muzi~ke {kole „Isidor Baji}“, trebalo je da usledi progla{ewe najstarijeg sugra|anina i bra~nog para koji je najdu`e u braku. Zbog godina, oni nisu mogli da do|u na manifestaciju. Sazna-

^ITAOCI PI[U SMS

li smo da su najstariji sugra|ani Marija Radosavqevi}, ro|ena1905. godine i @ivojin Stojanovi}, ro|en 1907., a najdugotrajniju bra~nu zajednicu dugu 64 godina ~ine Nada i Jovan Jeremi}, koji su zavedeni u kwigu ven~anih 1945. godine. Najstariji aktivista Crvenog krsta Pavel Kiseq, bio je me|u prisutnima, a wegova humana aktivnost datira od 1947. godine.

Manifestaciju su ukrasili likovni radovi dece pred{kolskog i {kolskog uzrasta na temu „Moji baba i deFoto: S. [u{wevi} da“.

B. P. P.

065/47-66-452 & 063/366-977

Hiqadarka za naivne tate Kako mo`e da se donese Odluka o kodeksu pona{awa zaposlenih u studenskoj slu`bi Odeqewa Ekonomskog fakulteta u Novom Sadu? Studenti da bi studirali na tom odeqewu pla}aju pozama{nu sumu, a kada do|u u studensku slu`bu radnici su neprijatni. Nikakve informacije ne daju. Tako je bilo i pre 25 godina, vaqda je to „tradicija“ koju ne treba mewati.

064/8249... *** Savetnik za korisnike usluga JKP „Informatika“ Novi Sad - ~lan 1. JKP „Informatika“ je uvek u pravu, kao i svi weni pravni zastupnici. ^lan 2. ako gra|anin kojim slu~ajem uspe da doka`e da krivica nije do wega, i u takvim situacijama postupiti shodno ~lanu 1. ovog pravilnika. 063/1050... *** „Tata ovo je moj novi broj 0628642623. Uplati mi na wega 1.000 din kredita, posle uplate pusti mi obavezno poruku na taj broj, mo`e{ i sa tvog telefona da mi prebaci{„. Ovo je poruka koju sam dobio na ovaj broj telefona. Istu takvu poruku su dobili i ostali ~lanovi moje porodice, kako mu{ki tako i `enski.

O~igledno neko poku{ava sitnom prevarom da do|e do neke koristi. Molim ~itaoce „Dnevnika“ da budu oprezni.

063/507... *** Ne mogu da verujem da dva dana pi{ete o skrnavqewu grob-

nica, a da nema reakcije qudi?!

Zar smo toliko odrveneli da je to samo jo{ jedna vest?! Na{e

grobqe je potpuno neza{ti}eno, na wemu su samo vrtlari zai-

sta vredni, a o nekakvom obezbe|ewu nema ni govora. Zapravo, ima! Presretne nas svake nedeqe portir na kapiji da vidi imamo li mawe od 70 godina, da nam zabrani ulaz kolima. Dakle, {tite nas da nas neki sedamdesetogodi{wak ne napadne! A to {to nas cele porodice mladih Roma

presre}u da im damo koji dinar, to nema veze, to je normalno? Sa groba mog sina su nestale igra~ke koje su prijateqi ostavqali, nestaje cve}e, vaze... Ne znam koliko qudi treba da obezbe|uje ne{to {to nam je svima tako sveto, ali skrnavqewe grobova tragi~no nastradalih mladih je vaqda dno na{e bezo~nosti, posle koje i gradska vlast treba da se trgne iz svoje u~malosti i samozaqubqenosti i uradi ne{to konkretno, bez onog mi bi..., mi }emo... Ogor~ena majka.

064/1947...

Za{to su samo u Srbiji radnici prijavqeni na minimalac, a dobijaju ve}e plate? Koliko dr`ava gubi na tome? Milione 063/7244... evra.

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

DANAS ZASEDA SKUP[TINA GRADA

Savesnima seku ceh za komunalije Koliko Novosa|ana }e mo}i da pocepa jedan ra~un “Informatike” zato {to }e ih grad ~astiti zbog savesnog pla}awa komunalnih dugova bi}e jasnije danas,jer }e odbornici Skup{tine grada razmatrati ovaj predlog Gradskog ve}a. Osim ovog pitawa koje je zainteresovalo javnost, odbornici }e se danas izjasniti o predlogu da se Novosa|anima omogu}i besplatna, kao i pravna pomo} upola cene.

Me|u 48 ta~aka dana{weg dnevnog reda, od kojih se najve}i broj odnosi na davawe saglasnosti na zakup neizgra|enog gra|evinskog zemqi{ta, zanimqiva tema je atraktivna loka-

cija na Bulevaru oslobo|ewa 29 , jer je za ovu lokaciju Zavod za izgradwu grada predlo`io raskid ugovora sa DOO “Aleksandar gradwa”. Za investito-

re bi}e interesantni planovi detaqne regulacije Detelinare, Malog Limana i Bulevara 3.

Za Mali Liman (deo centra) planira se nadogra|ivawe, od-

nosno pretvarawe tavanskih prostora u korisne povr{ine sanacijom ravnih krovova - nadogradwom eta`e s kosim krovom. Osim nadogradwe investitore }e obradovati mogu}nost zamene odre|enog broja starijih zgrada i izgradwa novih koje }e visinski biti uskla|ene sa susednim objektima. Predlog predvi|a i povezivawe Ulice Jovana Bo{kovi}a s Ulicom Maksima Gorkog. U tri ta~ke dnevnog reda poslanici }e se izja{wavati o stambeno-pronatalitenom fondu Grada, kao i o Fondu Melanije Bugarinovi} i }erke Mirajne Kalinovi}-Kalin”.

L. N.

POJA[WEN PREDLOG GRADSKOG VE]A DA NAGRADI SAVESNE PLATI[E

Ra~un mawe za osam godina vernosti?

Koliko je revnosnih gra|ana koje }e grad ~astiti jednim nepla}enim ra~unom, sada je mnogo jasnije, jer je na sednici Saveta za komunalna pitawa koja je odr`ana ju~e re~eno da }e to biti oni koji su redovno izmirivali svoje obaveze od 1. januara 2000. do 31. decembra 2008. godine. S obzirom da se radi o dugom periodu, u “Informatici” smo poku{ali da saznamo koliko je Novosa|ana za tih osam godina pla}alo ra~une do 20. u mesecu. PR menaxer u “Informatici” Gordana Gale{ev rekla je ju~e za “Dnevnik” da prvi put ~uje da }e jedan ra~un DSS HO]E SMENU DIREKTORA „VODOVODA”

Gubici milijardu dinara?

Odborni~ka grupa Demokratske stranke Srbije u Skup{tini grada danas }e na sednici gradskog parlamenta tra`iti smenu direktora JKP „Vodovod i kanalizacija“ Branka Bjelajca.

DSS je imao vi{e konferencija za novinare na kojima je tvr|eno da Bjelajac vodi firmu u velike dugove i zloupotrebqava slu`beni polo`aj. U saop{tewu, koje je DSS prosledio ju~e medijima, navodi se da }e inicijativa za smenu biti obrazlo`ena „neoborivim ~iwenicama, zbog gubitaka ’Vodovoda’ koje je Bjelajac napravio u neto iznosu ve}em od milijardu dinara“.

Z. D.

biti opro{ten gra|anima i da trenutno ni{ta ne mo`e da ka`e po ovom pitawu.

- Dali smo predlog da se na revnosne gra|ane, umesto jednog „poklowenog“ ra~una primeni pravilo plave ra~unaqke, te da se na osnovu toga odlu~i kojim gra|anima se ra~un ne}e naplatiti – predo~ila je Gale{eva i dodala da je pro{log meseca bilo 30.000 gra|ana sa zlatnom kuglicom, {to zna~i da su oni platili ra~un do 20. u mesecu.

Podsetila je tako|e da prvo Skup{tina grada mora da odlu~i kada i na koji na~in }e akcija za`iveti. Ovo preduze}e je za

SPO I „PROSPERITET” ZAHTEVAJU

I potro{a~i gasa zreli za olak{icu - Odborni~ka grupa Srpskog pokreta obnove u Skup{tini grada prihvati}e predlog Gradskog ve}a da se redovnim plati{ama objediwene naplate oprosti jedan ra~un, odnosno da jednu priznanicu ne plate „Informatici“ , pod uslovom da takvu pogodnost dobiju i potro{a~i gasa, koji ovaj energent koriste za grejawe tokom zime, rekao je na konferenciji za novinare potpredsednik Gradskog odobra SPO i odbornik u gradskom parlamentu Nemawa Starovi}.

- Ne mo`emo dozvoliti diskriminaciju gra|ana - rekao je Starovi}, ali nije novinarima objasnio na koji na~in je to mogu}e izvesti, s obzirom na to da je distributer gasa,

RADIKALI JU^E TRA@ILI

Poslovawe „Puta” pod lupu Odborni~ka grupa Srpske radikalne stranke u Skup{tini grada podne}e predlog dopune dnevnog reda za dana{wu sednicu gradskog parlamenta, koji se ti~e aktuelnih de{avawa u preduze}u „Put“, re~eno je na ju~era{noj konferenciji za novinare. Predsednik Gradskog odbora Srpske radikalne stranke \ura| Jak{i} rekao je da su im neki od zaposlenih u pomenutom preduze}u, koji su se potpisali kao „zabrinuti radnici“, dostavili materijale u kojima tvrde da u „Putu“ima nezakonitog poslovawa, i zahtevaju da se ono ispita.

Jak{i} je istakao da se u navodima ka`e da je uo~qivo da „Put“ radi samo tehni~ke poslove u gradu, odnosno krpi

pro{li mesec distribuiralo 140.445 priznanica objedinjene naplate komunalno stambenih usluga.

Gradsko ve}e donelo je pro{le nedeqe predlog da se gra|anima koji duguju za ra~une objediwene naplate od 2000. do 2008. godine otpi{e kamata, ukoliko svoje ra~une izmire do 31. decembra. Tako|e re{eno je da se nagrade revnosni Novosa|ani koji na vreme izmiruju obaveze, tako {to ne}e platiti jedan mese~ni ra~un. Kona~nu re~ o tome da}e danas odbornici Skup{tine grada.

Q. Na.

rupe na putevima, a da je preduze}e u ovoj godini od ve}ih investicija radilo samo Ulicu Veselina Masle{e. Izme|u ostalog, u materijalima, kako je rekao Jak{i}, pi{e da u jeku sezone ma{ine stoje, a da se u preduze}u zapo{qavaju partijski poslu{nici i kumovi. Jak{i} je kazao da u pomenutim materijalima pi{e i da je „Put“ sklopio ugovor sa privatnom firmom za obezbe|ewe, iako u preduze}u postoji takva slu`ba, kao i da je do{lo do malverzacija oko tendera za radove na Somborskom i Suboti~kom bulevaru, tako da „Put“ nije dobio ovaj posao ~ime je, kako ka`u, buxet grada olak{an za 300 miliona dinara.

B. M.

DP „Novi Sad - Gas“ samostalno preduze}e, nezavisno od gradske i politi~ke vlasti. Starovi} se zalo`io da se ovo preduze}e vrati u okriqe gradskog komunalnog sektora.

Novinarima se obratio i predsednik Udru`ewa nestrana~ki opredeqenih gra|ana „ Prosperitet“ Radomir ]irilovi} i pitao da li buxet pune samo 87.000 porodica u stambenim zgradama, ili i oni koji `ive u ku}ama i koriste druge izvore toplote, osim daqinskog grejawa. ]irilovi} je tra`io i da „Novio Sad-Gas“ dostavi preciznu kalkulaciju sa svim elementima koji u~estvuju u formirawu kona~ne cene gasa.

Z. Deli}

VESTI Pili}i na odlo`eno Gradska organizacija Savez invalida rada Vojvodine, obezbedi}e svojim ~lanovima kupovinu tovnih pili}a na odlo`eno pla}awe. Prijave i uplate prve rate su do 4. decembra na blagajni organizacije, Ulica Berislava Beri}a 3, a roba }e se isporu~ivati 7. decembra. Akontativna cena iznosi 205 dinara za kilogram, a kona~na cena bi}e utvr|ena na dan isporuke. Pakovawa su od 10 do 12 kilograma.

B. P. P.

Svira „Vrisak generacije” Novosadski hardkor-pank pioniri, grupa „Vrisak generacije“ svira}e ve~eras u Crnoj ku}i, uz podr{ku gostiju iz Pule, benda „DJ & The Wootchyak“. Svirka po~iwe u 22 sata, a ulaznica ko{ta 200 dinara.

I. S.

Stipendirano devetoro mladih Savet za kulturu Skup{tine grada ju~e je usvojio Izve{taj o radu za 2008. godinu Fonda za unapre|ewe vokalne umetnosti mladih „Melanije Bugarinovi} i }erke Mirjane Kalinovi}-Kalin“. Prvi put kada se ovaj izve{taj na{ao pred Savetom, od Fonda je zatra`eno da se izve{taj dopuni sa vi{e podataka, te je taj propust ispravqem. Sa radom Fonda u pro{loj godini Savet je upoznala i predsednica Upravnog odbora fonda Marina Ja{ko koja je navela da je pro{le godine, kao i svake, organizovana audicija za mlade talente, nakon koje je devetoro mladih dobilo stipendiju od po 12.000 dinara mese~no, te da su odr`ali koncert dva puta te godine. A. V.

petak30.oktobar2009.

9

FOTO-KONKURS CENTRA ZA KULTURNU ANIMACIJU I „DNEVNIKA“

Prijem fotografija do 1. novembra Konkurs za najboqu fotografiju s dosada{wih Festivala uli~nih svira~a bi}e produ`en do nedeqe, 1. novembra, do kada }emo primati fotografije. Akciju su pokrenuli Centar za kulturnu animaciju i „Dnevnik“. Svako mo`e da zaviri me|u svoje fotografije napravqene na ovom festivalu i izabere one koje najboqe oslikavaju ovu veselu manifestaciju. Autori tri najboqe fotografije dobi}e po fotoaparat, a najuspeliji radovi s konkursa bi}e predstavqeni na izlo`bi koja }e prethoditi slede}em festiva-

lu. Najvi{e tri fotografije, iskqu~ivo u formatu jpg, rezolucije 300 dpi, trebalo bi poslati elektronskom po{tom na adresu dnevnik.fotokonkurs@gmail.com Uz snimke je obavezno i propratno pismo s naslovom fotografije, informacijama kada i gde su snimqene, kao i podacima o autoru, kontakt adresom i telefonom.

Kada se zavr{i prijem fotografija na stranicama „Novosadske hronike“ bi}e objavqen izbor najboqih fotografija i na kraju progla{eni pobednici koji }e dobiti nagrade.

A. V.

ZASEDAO SAVET ZA KOMUNALNE DELATNOSTI

Mnogo para za toalet i radionicu Toalet na grobqu u Petrovaradinu za koji je izdvojeno 40.000 evra, limarska radionica na Gradskom grobqu za koju }e biti dopla}eno 60.000 evra i tri nova kamiona za „^isto}u“ stara dve i po godine najvi{e su zanimale ~lanove Saveta za komunalne delatnosti Skup{tine grada. Ove teme otvorila su tri ~lana iz opozicionih stranaka, SRS-a, DSS-a i Grupe gra|ana Maja Gojkovi} prozivaju}i Upravu za komunalne delatnosti i predstavnike “Lisja”.

Wih je zanimalo koliko su veliki objekti za koje je “Lisje” izdvojilo ovoliki novac. Zbog izdvojene sume, toalet na Petrovaradinskom grobqu jedan od ~lanova saveta nazvao je supersoni~nim, zatra`iv{i od predstavnika ovog javnog preduze}a preciznu kvadraturu toaleta, ali i limarske radionice. Polemika se nastavila kada se pre{lo na usvajawe izve{taja o poslovawu i relizaciji programa javnih preduze}a za pro{lu godinu. “Zelenilu” i “^isto}i” su zamerili {to izve{taje nisu predali na vreme, a program “^isto}e” nazvali su

neozbiqnim zbog nabavke tri nova kamiona stara dve i po godine.

Tako|e je re~eno da ta stavka u programu nije propisno opisana.

Naime, umesto da je navedeno da je re~ o kamionima, napisano je “tri sme}ara” bez pomiwawa kubika`e i tona`e.

Ostale ta~ke dnevnog reda ve}inski su usvojene bez mnogo opaski. ^lanovi su ve}inski dali saglasnost za produ`ewe rokova Ugovora o finansirawu gradskog vodovoda, kome su pridodate dve ta~ke – izgradwa fabrike vode na Petrovaradinskoj adi i glavnog kolektora za otpadne vode u Ulici Koste [okice. Ve}inski su odobrena i 23 predloga re{ewa o prestanku zakupa neizgra|enog gra|evinskog zemqi{ta, a ~lanovi saveta nisu imali ni{ta protiv predloga Zavoda za izgradwu grada da se raskine ugovor o zakupu lokacije na Bulevaru oslobo|ewa 29, sklopqen sa DOO “Aleksandar” zbog nepla}awa zakupa u roku. Podsetimo vlasnik ove firme Aleksandar Gaji} je najavio da }e lokaciju opet izlicitirati iz principa.

L. N.

SINO] U MZ „7. JUL”

Pritisak besplatno na videlu Penzioneri, ali i oni mla|i sino} su imali priliku da besplatno izmere pritisak. U Mesnoj zajendici „7. jul“ organizovana je tribina o zdravqu.Po{to je krvni pritisak jedan od glavnih pokazateqa kako nas slu`i srce, merewe pritiska dobro je do{lo onima koji ne vode dovoqno ra~una o zdravqu.

Z. D.

VESTI Kontrola liftova

br. 2, Danila Ki{a br. 2 i na Trgu carice Milice br. 4.

Q. Na.

Preduze}e “Stan” danas redovno kontroli{e liftove u Ulici Bra}e Ribnikar br. 21, 35 b5, 41, 48, 50 i 52. Tako|e i na Bulevaru oslobo|ewa br. 94, 96, 98, 105, 107, 109, 111 i 113. Isto }e biti ra|eno i u Ulici Vladimira Nikoli}a br. 2, Lasla Gala br. 5 i 7, Avgusta Cesarca

Dve ulice bez vode @iteqi ulica Atanasija Gereckog i \or|a Servickog, od ulica Mi{e Dimitrijevi}a do Atanasija Gereckog ne}e imati vode od 9 do 14 ~asova. Razlog su radovi na vodovodnoj mre`i. Z. D.

10

NOVOSADSKA HRONIKA

petak30.oktobar2009.

DNEVNIK

PIJA^NA VAGA: JESEN KONA^NO ZAVLADALA TEZGAMA

Cene ni gore, ni dole Foto: R. Hayi}

SAJAM ZDRAVQA MEWA NAVIKE?

Vegetarijansko carstvo na trgu Tre}i sajam zdravqa, vegetarijanske hrane i organske poqoprivrede „Planeta vegetarijana“ otvoren je ju~e na Trgu slobode i traje jo{ danas. U~esnici iz Srbije, Ma|arske i Hrvatske izlo`ili su zdrave proizvode. Bilo je tu namirnica na bazi meda i polena, raznih proizvoda od `itarica, zatim doma}i ajvar, rakija kao i prirodna kozmetika.

- Ciq ove manifestacije je postepeno uvo|ewe zdravih navika jer „ ono {to nas ubija jeste masna hrana `ivotiwskog porekla, - napomiwe Stevan @ivkov, organizator sajma zdravqa. Kod nas je narod jo{ uvek slabo osve{ten o zna~aju zdrave ishrane, ka`e @ivkov, a u svetu je to ve} dugo trend.

B. P. P.

Na dve novosadske pijace, Futo{koj i Detelinarskoj, ju~e je kona~no bila vidqiva i potpuna vladavina jeseni i wenih plodova na tezgama. [arenilo malina, kajsija i lubenica, odavno su zamenile mrke boje gro`|a i patlixana, a u ponudi su i teglice raznih kiselih |akonija za zimnicu.

Od sedmice za nama, cene a ni potra`wa za aktuelnim prizvodima nisu se bitnije mewali.

Za kiseqewe kupusa potrebno je izdvojiti izme|u 20 i 30 dinara za kilogram sve`ih glavica, dok }e tur{ija doma}ice „iza}i“ malo vi{e. Kilogram paprika ju~e se

Futo{ka pijaca

Detelinarska pijaca

crveni luk

50 dinara

40-50 dinara

plavi patliyan

50

60

gro`|e

55-90

80

kru{ke

70

95

jaja

7-11

8-12

{vapski sir

240

250

kajmak

600

[KOLA STRANIH JEZIKA „AKADEMI”

Nau~ite engleski, nema~ki ili ruski Od 2. novembra“Akademi“ organizuje intenzivne kurseve engleskog, nema~kog i ruskog jezika. To su kursevi od dva ~asa dnevno, odnosno 40 ~asova mese~no, a novost su intenzivni kursevi ruskog jezika. Ovo su idealni kursevi za sve one koji `ele da obnove postoje}e znawe ili da rekordnom brzinom nau~e novi jezik. Cena kurseva je 50 odsto ni`a od cene redovnih kurseva.

Za{to u~iti engleski, nema~ki i ruski jezik? Engleski je jezik broj jedan u svetu i to }e ostati jo{ dugo. Nema~ki je zvani~ni jezik Evropske unije, a Nema~ka je najzna~ajniji ekonomski partner Srbije. U~e}i nema~ki, imamo izvanrednu mogu}nost da se zaposlimo u nema~koj, austrijskoj i

{vajcarskoj firmi u Srbiji ili kod wih, da studiramo i usavr{avamo se na univerzitetima i nau~nim ustanovama ovih zemaqa. Ruski govori oko 300 miliona qudi u svetu. Rusija je najzna~ajnija energetska sila sveta. Sve je vi{e ruskih preduze}a i banaka u Srbiji. Eto fantasti~ne {anse za zapo{qavawe onih koji znaju ruski jezik.

Iskoristite slobodno vreme rade}i na sebi. Vreme proti~e.

Napravite karijeru, u~e}i strani jezik. Ako ne znate kako, do|ite u „Akademi“. Bi}ete odu{evqeni rezultatima. Po`urite, upis traje jo{ danas, a sve informacije mogu se dobiti na telefon 42-5542 ili 543-292, odnosno u Jevrejskoj 22 od 9 do 21 ~as.

Og. S.

DANAS U GRADU BIOSKOPI Bioskop „Jadran“: „Ledeno doba, dinosaurusi dolaze“ (17 i 18.30), „To{e - najte`a stvar“ (20), „Sveti Georgije ubiva a`dahu“ (21.30)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, Kamerna scena: „Zlo~in i kazna“ (20.30)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35, 525–059: stalna postavka „Vojvodina od paleolita do sredine 20. veka“, Tematska izlo`ba „Kada u kujni vlada red...“ Radno vreme od 9 do 15 svakog dana osim ponedeqka.

Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a, dokumentarna izlo`ba 1883“, „Secesija u Novom Sadu“ (do 15. januara) Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

GALERIJE Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 489–9000 (10–18, petak 12–20): stalna postavka „Srpsko slikarstvo 18, 19. i prve polovine 20. veka“; stalna postavka: Srpska umetnost „Teme i ideje“ (1900–1941); stalna postavka „Qudi i doga|aji – slika pro{losti“ Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka“

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Tamara Prodanovi} (de~aci) iz In|ije, DEVOJ^ICE: Maja Barbenik i Jasmina Mari}-Bire{, Sla|ana Popadi} iz Ba~ke Palanke, Emina Diqaj iz Beo~ina, Miroslava Zubac i Sla|ana Umi}evi} iz Petrovaradina i Jelena Grozdani} iz Srbobrana, DE^AKE: Tamara Luki}, Ana Cibula, Radmila Savi}, Sawa Spasojevi}, Nata{a Batranovi}, Zorana Georgijev i @eqka Todorov iz Novog Sada, Marijana Vladislav iz Ba~ke Palanke, Mirjana Borojevi} iz Be{ke, Milica Sele{i iz Ka}a i Tawa Bo{wak iz Petrovaradina.

SAHRANE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Nada \or|a Fatorini \ur|ev (1952) polagawe urne u 10.30, Slobodanka To{e Gavrilovi} (1946) u 11.15, Katarina Marka [ari} (1922) u 12, Mirjana \ura [uput (1958) u 12.45, Lazar Katarine Balog (1945) u 13.30, Jelka Jefta Vi{ekruna (1927) u 14.15 i Aca Ra{e Stojanovi} (1948) u 15.

DANAS U SREMSKIM KARLOVCIMA

„Zlatni kotli} Vojvodine” Takmi~ewe u kuvawu ribqe ~orbe i paprika{a pod nazivom „Zlatni kotli} Vojvodine“ po~iwe danas u 16 sati u Sremskim Karlovcima, u krugu restorana „Dunav“. U~estvuje ~etrdesetak takmi~ara, pobednika ovogodi-

{wih takmi~ewa odr`anih {irom Vojvodine. Nadmetawe }e otvoriti potpredsednik Izvr{nog ve}a Vojvodine I{tvan Pastor, a progla{ewe pobednika o~ekuje se oko 18 sati.

Z. Ml.

na Futo{koj pijaci mogao pazariti za 40 dinara, ali i za 100. Karfiol se prodaje za 80 dinara po kilogramu na obe pijace a {argarepa varira od 25 do 80 dinara. Iako na samom kraju sezone, paradajz odoleva niskim temperaturama i ko{ta izme|u 60 i 65 dinara za kilogram.

Tezge sa vo}em obojila je `uta i naranxasta boja. Prose~na cena limuna je 100 dinara, “pegave” banane ko{taju duplo mawe, dok je za sve`e potrebno izdvojiti i do 80 dinara. Najskupqe jabuke prodaju se za 50 dinara. U odnosu za prethodnu nedequ, kestewe je poskupelo za 10 dinara, i ju~e je ko{talo 150 dinara po kilogramu.

S. T.

PO^IWE FESTIVAL „BDEWE DU[E”

Smotra srpskog filma Smotra prijavqenih filmova za Tre}i festival “Bdewe du{e” bi}e odr`ana danas i sutra u Sremskim Karlovcima, dok }e posebna projekcija za gimnazijalce i goste festivala biti 3. novembra.

Po odluci organizatora ove mani-

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” prijava kvara 421-066 i 421-068 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

SPECIJALNA BOLNICA ZA BOLESTI ZAVISNOSTI, Pere Popadi}a 33 Tel: 6411-962, 6411-665 POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.co.yu „KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

festacije Sr|ana Ili}a i Miroslava Bate Petrovi}a, tre}i festival po redu }e ove godine biti odr`an u izmewenom obliku, samo kao smotra filmova; zbog toga {to nije dobio nov~anu potporu nadle`nih dr`avnih organa.

Z. Ml.

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Lav 533-335 Luks 30-00-00 MB- taksi 500-222

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „PROF. DR S. KARAHODA”, Petra Drap{ina 50, tel: 6614-933

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 *„CUBI“ - 2,*„CUBI“ - trgovina, * „CUBI“- servis, tel: 443-679, 443-347,6399-140 „TRIO MOTORS”, delovi za japanska i korejska vozila, Futo{ka 102, tel: 6623-007, 529-278, faks: 4720-956, www.triomotors.co.yu e-mail: office@triomotors.co.yu „2 [TAPI]A“, ku}na dostava, ugao Cara Lazara i Fru{kogorske, tel: 459-524 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK DAN OTVORENIH VRATA SKUP[TINE APV U BELOJ CRKVI

petak30.oktobar2009.

11

SREMSKA MITROVICA DOBILA PROSTORNI PLAN ZA NAREDNIH 20 GODINA

I nerazvijene op{tine Dokument za br`i razvoj mogu da napreduju

BELA CRKVA: U okviru akcije Dan otvorenih vrata Skup{tine AP Vojvodina, koja traje ve} godinu dana, Belu Crkvu su posetili predsednik Skup{tine AP Vojvodine [andor Egere{i, potpredsednici Maja Sedlarevi}, Branimir Mitrovi} i Martin Zloh, predsednik odbora za organizaciju uprave i lokalne samouprave Skup{tine AP Vojvodina Miroslav Kri{an i pomo}nik sekretara Skup{tine APV Du{an Pavlovi}. Sa doma}inima, predsednikom op{tine Bela Crkva Vladicom Maksimovi}em, predsednicom Skup{tine op{tine Sandrom Risti}, odbornicima u Skup{tini op{tine i prisutnim gra|anima gosti iz pokrajinske skup{tine razgovarali su o problemima i strate{kim ciqevima op{tine Bela Crkva.

Kako je rekao Egere{i, namera im je da saslu{aju mi{qewe lo-

kalnih samouprava, predloge, vizije, strategije, ali i kritike, te da }e samo tako znati kako da rade efikasnije. Govore}i o Statutu i Zakonu o prenosu nadle`nosti rekao je da o~ekuje skoro usvajawe ovih dokumenata, koji su po wegovom mi{qewu strate{ka pretpostavka za daqi razvoj Pokrajine, ali i lokalnih sredina. On je predo~io mogu}nost ukqu~ivawa u procese prekograni~ne saradwe, pre svega preko IPA programa, ali i procese usvajawa Dunavske strategije, koja }e biti osnova razvoja budu}e dunavske evroregije. Potpredsednica Skup{tine AP Vojvodine Maja Sedlarevi} rekla je da }e podr`ati sve projekte koji doprinose boqem iskori{}avawu mnogobrojnih, pre svega turisti~kih i privrednih potencijala koje Bela Crkva ima dok je Miroslav Kri{an pobudio najvi{e pa`we kod prisutnih go-

vore}i o inicijativi koju je Odbor za organizaciju uprave i lokalne samouprave pokrenuo kako bi se re{ili novonastali probelmi u transferisawu sredstava i finansirawu loklanih buxeta. U ime doma}ina, govorio je predsednik op{tine Vladica Maksimovi} i naglasio da su trenutno najva`niji projekti i programi koji se odnose na turisti~ke i poqoprivredne potencijale, kao i da pored velikih problema nastalih uru{avawem privrednih kapaciteta, Bela Crkva usmerava sve svoje resurse i snage u poboq{avawe uslova `ivota gra|ana. Gosti su na kraju odgovarali na pitawa prisutnih, koja su se uglavnom odnosila na mogu}nost i na~ine pomo}i koje bi Pokrajina mogla da pru`i malim i nerazvijenim op{tinama, kakva je i Bele Crkva.

M. Vitomirov

SREMSKA MITROVICA: Sremska Mitrovica je usvojila jedan od najzna~ajnihjih dokumenata – Prostorni plan op{tine Sremska Mitrovica do 2028. godine, ~ime je omogu}eno ure|ewe prostora za izgradwu objekata na podru~ju op{tine, za koje nije nu`na izrada urbanisti~kog plana, a plan je ujedno i osnova za privla~ewe i realizaciju investicija iz evropskih i nacionalnih fonodva. Ovaj prostorni plan, koji je uradila ekipa stru~waka Direkcije za izgradwu Sremska Mitrovica, uz u~e{}e eksperata Republi~ke agencije za prostorno planirawe i stru~waka Pokrajinskog zavoda za urbanizam, odredio je sveobuhvatna pravila za ure|ewe, gradwu i za{titu prostora, mada, kako je rekao direktor zavoda za urbanizam Arhitekta Mirjana Va{ut predstavqa Plan Vojvodine Perica Manojlovi}, ni jedan plan nije tu poqoprivrednog zemqi{ta, kao jednog od najve„sveto pismo”, ali je Prostorni plan op{tine Srem}ih ekonomskih potencijala ovog kraja, s tim {to ska Mitrovica dobar dokument, koji }e sigurno bitsada postoji mogu}nost gradwe i inudstrijskih no uticati na ravnomerniji razvoj cele op{tine. objekata u seoskim atarima, pod uslovom da za siroStru~wak za prostorno planirawe Mirjana Vavinu koriste poqoprivredne prozivode. Odre|ene {ut, koja je bila na ~elu stru~waka koji su pripresu vikend i turisti~ke zone, propisana pravila za mali ovaj planski dokument istakla je da su usvajagradwu objekata pored Save, u priobaqu, ali je uvawem prostornog plana stvoreni dobri uslovi za br`en planski dokument o Nacionalnom parku „Fru`i i skladniji razvoj, da su definisane sada{we i {ka gora”, jer se deo op{tinskog podru~ja prote`e budu}e radne zone, ali i stvoreni uslovi za za{tii u Fru{ku goru.

S. Bojevi}

OP[TINE NOVI KNE@EVAC I ^OKA ZAINTERESOVANE ZA KORI[]EWE OBNOVQIVIH IZVORA ENERGIJE

Biomasa za jeftinije grejawe Zgrada za policajce zarasla u korov

POLICAJCI IZ SRBOBRANA ^EKAJU OSAM GODINA DA SE USELE U SVOJE STANOVE

Nema spora, ali ni useqewa SRBOBRAN: Iako je stambena zgrada namewena policajcima u Srbobranu zavr{ena jo{ 2000. godine, a osam stanova podeqeno pripadnicima MUP tokom 2001. godine, jo{ se niko nije uselio, a stanari do dana dana{weg nisu dobili re{ewa. Zgrada je do sada nekoliko puta provaqivana i vi{e puta je rekonstruisana. Naime, nakon {to su stanovi podeqeni pre osam godina i to bez ijedne primedbe ili `albe, nastao je spor izme|u MUP-a i NIS-a koji je u me|uvremenu re{en, ali zgrada do danas nije useqena.

Parket propada

Prema re~ima jednog od policajaca Vujice Panti}a kojem je dodeqen stan u ovoj zgradi, ve} osam godina niko od nadle`nih ne mo`e da re{i taj problem, a za to vreme zgrada propada. Svi parketi u zgradi su propali i moraju da se mewaju, ukradene su vece {oqe i bojleri, u zgradi je bila i poplava.

- Mi smo na sve to upozoravali nadle`ne u MUP-u, ali nikakav konkretan odgovor nismo dobili. U prvih nekoliko godina nam je govoreno da je posredi spor izme|u NIS-a i MUP-a, ali mi smo dobili potvrdu da takav spor i ako je postojao vi{e ne postoji.

Sada vi{e niko ne zna za{to se ne podele re{ewa o dodeli stanova. Ovako svaki dan gledamo kako zgrada propada, kako se krade i uni{tava, a mi ni{ta ne mo`emo da preduzmemo - ka`e Panti}. On tvrdi da je pre dve godine u jednom trenutku ~ak bilo obe}ano kako }e stanovi biti podeqeni u roku od nekoliko nedeqa, ali od tada je pro{lo dve godine - ka`e Panti}.-Tri ministra policije su se promenila u me|uvremenu i nijedan nije re{io ovaj na{ problem. Pre dve godine u Srbobranu su bili predstavnici Stambene komisije MUP-a zajedno sa na~elnikom SUP Novi Sad, i tada nam je re~eno da }e problem biti re{en. Od tada poku{avamo da stupimo u kontakt sa wima, pisali smo ministru, Vladi Srbije, ali uzalud. Kao da svi be`e od ovog na{eg problema mada mi nije jasno zbog ~ega».Tra`ili smo vi{e puta da nam se objasni zbog ~ega ova zgrada propada, ali nismo dobili nikakav odgovor. Sve se svodilo na to da je stambena problematika u MUP-u vrlo komplikovana i da su tu prisutni nekakvi veliki problemi.

Sada kada i do|e do kona~nog useqewa policajci }e morati da ulo`e dosta novca kako bi stanove doveli u stawe da se u wima mo`e `iveti, jer se iznutra mora uraditi komletna rekonstrukcija podova, kupatila i strujnih i grejnih instalacija. Oni su, kako ka`u, spremni i na te izdatke, ali se pla{e da }e se jo{ dosta na~ekati dok ne dobiju kqu~eve.

N. Perkovi}

OBJA[WEWE U tekstu koji je ju~e objavqen u „Dnevniku”, nenamernom gre{kom je u naslovu ~lanka i u samom tekstu, umesto „ipsilon krak” napisano „iks krak”. Izviwavamo se ~itaocima.

^OKA, NOVI KNE@EVAC: Centar za ruralni razvoj iz Novog Kne`evca je realizacijom projekta „Zelena energija Banata”, u okviru projekta „Ja~awe kapaciteta ruralnih podru~ja” sagledao potro{wu energije u javnim zgradama na podru~ju op{tina Novi Kne`evac i ^oka, pri ~emu se do{lo do podataka zbog kojih su se op{tinari ozbiqno zamislili. Dok se sve op{tinske institucije greju na skupe uvozne energente i struju, tro{kovi iz buxeta se te{ko podmiruju, a istovremeno neiskori{}en je potencijal biomase iz poqoprivrede, koja se mahom spaquje na poqima.

Profesor dr Todor Jani}

Na predstavqawu rezultata projekta, koje je prire|eno u ^oki, za predstavnike op{tina, donosioce odluka u javnim ustanovama i preduze}ima, poqoprivrednike i preduzetnike koji se bave obnovqivim izvorima energije i proizvodwom biomase, menaxer Slavko Goli} je predo~io da u dve nedovoqno razvijene op{tine iz skromnih buxeta godi{we izdvoje za grejawe i struju oko 300.000 evra!

Projekat „Zelena energija Banata” finansira Mininistarstvo inostranih poslova Rumunije u sa-

Zgrada SO ^oka: novi prozori prepolovili ra~un za gas

radwi sa Pokrajinskim sekretarijatom za poqoprivredu, vodoprivredu i {umartsvo AP Vojvodine, Ministarstvom poqoprivrede, {umartsva i vodoprivrede Srbije, a sprovodi kancelarija Programa za razvoj Ujediwenih nacija (UNDP).

Izra|ena je baza podataka potro{we energenata u svim javnim zgradama za koje se iz op{tinske kase pla}aju grejawe i elektri~na energija, kojih je na podru~ju dve op{tine preko 70, a za tri objekta, Hemijsko prehrambenu sredwu {kolu u ^oki, Osnovnu {kolu „Dr Tihomir Ostoji}” u Ostoji}eva i Pred{kolsku ustanovu „Sre}no dete” u Novom Kne`evcu izra|ene su i detaqne analize potro{we energenata i projekti za energetsku efikasnost sa predmerima radova. Kao podsticaj razvoju preduzetni{tva i lokalnoj ekonomiji objavqena je i bro{ura o mogu}nosti kori{}ewa biomase kao izvora energije, a tako|e i studija izgradwe centra za peletirawe u Novom Kne`evcu.

Arhitekta Predrag Petrinac iz ^oke, je ukazuju}i na energetske bilanse zgrada i mere efikasnosti u tri objekta za koje su ura|eni projekti, naveoje da se mogu ostvariti

Za projekte 16 miliona evra BE^EJ: U serijalu prezentacija konkursa raspisanog u okviru IPA Programa prekograni~ne saradwe Ma|arska – Srbija, kojima predstavnici Kancelarije za ekonomske poslove pokrajinskog Izv{nog ve}a pribli`avaju lokalnim samoupravama pomenuti Program, ju~e su Be~ej posetili direktor KEP Predrag Novikov sa saradnicima Andrijom Aleksi}em i Andreom Staji}.

- Nacionalna agencija za razvoj Republike Ma|arske i Ministarstvo finansija Republike Srbije objavili su prvi javni Poziv za prikupqawe predloga projekata u okviru IPA programa prekograni~ne saradwe izme|u Ma|arske i Srbije. Ovim Programom finansira}e se projekti usmereni na

oblast infrastrukture i za{tite `ivotne sredine, ja~awu ekonomske i socijalne kohezije, za zajedni~ke aktivnosti istra`ivawa i razvoja, obrazovawe, kulturu, sport... U okviru ovog poziva za prijavqivawe predloga projekata ukupno je na raspolagawu 16,6 miliona evra. Rok za podno{ewe prijava je 31. decembar ove godine - rekao je Predrag Novikov.

U ime najve}e potiske op{tine obratio se gradona~elnik Peter Knezi, koji je upoznao prisutne da je u lokalnoj samoupravi Andrea Galgo zadu`ena za kontakt po ovom pitawu, kao i to da se ve} danas od 10 do 12 sati u velikoj sali Gradske ku}e organizuje predavawe za javna preduze}a.

V. Jankov

u{tede od 40 do 80 osto, a da bi samo novcem od u{teda za kratko vreme ti objekti mogli biti u potpunosti renovirani. Petrinac je naveo primer zgrade Skup{tine op{tine ^oka, gde su se posle zamene dotrajali prozora ra~un za utro{ak gasa skoro prepolovio.

Neiskori{}ene mogu}nosti kori{}ewe biomase kao izvora energije predstavio je profesor dr Todor Jani} sa Poqoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, navode}i da u Srbiji ima 11,5 miliona tona biomase kojom se mo`e zadovoqiti 810 odsto energetskih potreba, ali da se sada koristi jedva jedan odsto.

- Ako bi se iskoristila samo ~etvrtina raspolo`ive biomase ne bismo morali davati devize za uvoz milion i po tona nafte, a istovremeno bi se podstakla poqoprivreda i preduzetni{tvo. U vojvo|anskom ataru imamo dosta toga {to mo`e da se iskoristi za proizvodwu energije: slama, kukuruzovina, sojine slame i ostaci drugih ratarskih kultura - nagla{ava Jani}, navode}i primer da sagorevawe tri kilograma slame daje energiju koliko i kilogram lo` uqa.

M. Mitrovi}

VESTI Zatvoren most ZREWANIN: Most u Zmaj Jovinoj ulici, poznatiji kao @uti most, ju~e je delom zatvoren za saobra}aj zbog po~etka radova na rekonstrukciji, potvrdila je portparolka Direkcije za izgradwu i ure|ewe grada Biqana Jovanovi}.

Tokom dana do{lo je do redukcije i izmene re`ima saobra}aja preko mosta.

- Saobra}aj }e se do po~etka radova na rekonstrukciji mosta odvijati u jednom smeru i to iz pravca ulice \ure Jak{i}a prema Zmaj Jovinoj. Pravac iz Zmaj Jovine prema ulici \ure Jak{i}a bi}e zatvoren za saobra}aj. Ovakav izmewen re`im preko mosta bi}e na snazi dok se ne steknu uslovi za totalnu obustavu saobra}aja preko mosta, odnosno dok izvo|a~ radova ne po~ne sa postavqawem {ipova, o ~emu }emo javnost blagovremeno obavestiti – saop{tila je Jovanovi}eva. @. B.

Zapo{qavawe Roma BE^EJ: Po{to je zavr{en Nacrt LAP za zapo{qavawe Roma u op{tini Be~ej, danas u podne odr`a}e se u velikoj sali Gradske ku}a javna rasprava o ovom dokumentu. Op{tinsko ve}e je jula ove godine donelo zakqu~ak o izradi LAP za integraciju Roma op{tine Be~ej, koji obuhvata ~etiri oblasti: obrazovawe, zapo{qavawe, stanovawe i kulturu.

V. J.

Pregled o~iju penzionera NOVI BE^EJ: Mesna organizacija, u saradwi sa Udru`ewem penzionera op{tine Novi Be~ej, organizuje u nedequ bespatan pregled o~iju penzionera. Pregled se organizuje u Domu penzionera u Novom Be~eju, gde }e lekari poznate novosadske klinike Optika „Antares” obavqati preglede po najsavremenijoj kompjuterskoj metodi, a bi}e ponu|en i veliki izbor okvira i stakala po povoqnim cenama i na odlo`eno pla}awe.

Pregled }e po~eti u 9 sati. M. K.

Sme{taj za |ake i studente KIKINDA: U Kikindi je boravio pomo}nik ministra prosvete Zoran Trnini} i pokrajinski sekretar za obrazovawe Zoltan Jege{,koji su sa nadle`nima u lokalnoj samoupravi razgovarali o novom Domu u~enika u Ulici Branka Vujina, koji jo{ uvek nije priveden nameni. Novi Dom u~enika gradi se od 1990. godine, a u posledwe tri godine objekat je izgra|en, a radovi se privode kraju.

-Dosada{wi radovi su prema{ili predvi|enu sumu od 200 miliona dinara, ali }e se prona}i sredstva, kako bi se isplatili izvo|a~i radova. Fond za kapitalna ulagawa Vojvodine odobrio je jo{ 80 miliona dinara - ka`e pomo}nica predsednika op{tine Gordana Bulatovi}.

Dom u~enika izgra|en je za 150 |aka po najsavremenijim standardima. Ovaj objekat koji se mo`e svrstati u hotel B kategorije, pru`a mogu}nost da se, osim sredwo{kolaca, u wemu sme{taju i studenti.

Name{taj za Dom u~enika obezbe|en je nakon Univerijade, a u toku je monta`a savremene kuhiwe.

Bi}e ura|en prilazni put do zgrade, a u toku je i prikqu~ivawe na gasovod koji je izazvao male probleme, jer projektom nije predvi|eno grejawe.

S obzirom na to da }e u Kikindi biti otvoren Regionalni centar za obrazovawe, jedini u Vojvodini, sme{tajni kapaciteti Doma u~enika }e biti maksimalno iskori{teni.

A. \uran

12

CRNA HRONIKA

petak30.oktobar2009.

BIV[I LORDMER META TU@ILA[TVA I U SVOM GRADU

Istraga zbog uve}awa plata Protiv biv{eg gradona~elnika Zrewanina Gorana Kne`evi}a (52), optu`enog pred Specijalnim sudom za brojne mahinacije s izdavawem u zakup gra|evinskog zemqi{ta, ju~e je otvorena istraga i u Okru`nom sudu u Zrewaninu, i to na zahtev pan~eva~kog Okru`nog javnog tu`ila{tva! Re{ewe o otvarawu istrage zbog sumwe da je Kne`evi} zloupotrebio slu`beni polo`aj doneo je istra`ni sudija Goran Zec. Istragom je,

bra 2005. do juna 2007. godine, protivno zakonu i drugim propisima i uredbama o platama u dr`avnim organima, uve}avali osnovice za plate sebi i zaposlenima u zrewaninskoj upravi. Dimki} je, u svojstvu na~elnika op{tinskog odeqewa za poslove privrede, finansija i ra~unovodstva, pripremao re{ewa o platama, a Kne`evi}, kao tada{wi predsednik op{tine, na sednicama Op{tinskog ve}a je ta re{ewa potpisivao. Na

DNEVNIK

NA\ENA [ESTA @RTVA IZ GRUPE KOSMETSKIH ALBANACA

Troje pre`ivelih ilegalaca vra}eno u Srbiju Kosmetski Albanac i dvoje dece koji su pre`iveli tragediju na Tisi, prilikom poku{aja ve}e grupe Albanaca da u no}i izme|u 14. i 15.oktobra ilegalno pre|u ~amcem iz Srbije u Ma|arsku, vra}eni su iz Ma|arske u Srbiju, odnosno na Kosovo i Metohiju.

Uz troje pre`ivelih u ~amcu koji se prevrnuo, prema tvrdwama pre`ivelog 29-godi{weg kosmetskog Albanca koji je spasao dvoje male dece, bilo je jo{ najmawe 15 ilegalaca koji su se najverovatnije utopili na delu Tise u Ma|arskoj.

Kako saznajemo iz ma|arskih medija, pre`iveli kosmetski

Albanac, ~ija se neven~ana supruga Elvira Jahaj (23) iz Pri{tine utopila u nesre}i, a prona|ena i identifikovana u na{em delu Tise, povukao je molbu da u Ma|arskoj dobije izbegli~ki status, pa mu je izre~ena mera zabrane boravka u toj zemqi. On je, kako je ranije objavqeno, kod sebe imao srpski paso{.

Kod Novog Be~eja je prekju~e posle podne prona|en i izva|en le{ mukarca, za koji se pretpostavqa da je {esta `rtva, od najmawe 15 lica, koliko se pretpostavqqa da je izgubilo `ivot u nesre}i na srpsko-ma|arskoj granici.

M. Mr.

Deo toka Tise u Ma|arskoj

SUBOTI]EVI ADVOKATI NEMAJU INFORMACIJU O PRIVREMENOJ MERI NAD VILOM „MONTENEGRO

Propisi ko~e katanac Kne`evi} na tapetu i u Zrewaninu

zbog sumwe da je po~inio isto krivi~no delo, obuhva}en i David Dimki} (53), biv{i na~elnik za finansije Gradske uprave u Zrewaninu, koji tek treba da bude saslu{an pred istra`nim sudijom zrewaninskog Okru`nog suda.

Ina~e, i Dimki} odgovara u Specijalnom sudu kao ~lan Kne`evi}eve “kriminalne grupe”.

Kne`evi}u i Dimki}u se, po saznawima “Dnevnika”, stavqa na teret da su prekora~ili svoja slu`bena ovla{}ewa i sebi i drugima omogu}ili pribavqawe imovinske koristi. Prema krivi~noj prijavi Policijske uprave Zrewanin, wih dvojica su od septem-

osnovu wih je uve}ana osnovica za plate, te nezakonito ispla}eno 68.847.971 dinar, koliku su osumwi~eni sebi i drugim zaposlenima licima imovinsku korist pribavili.

Da bi bila izbegnuta pristrasnost u ovom slu~aju, iz procesa je izuzeto zrewaninsko Tu`ila{tvo, a predmet je ustupqen onom iz Pan~eva. Okru`ni sud u Zrewaninu je poku{ao da se izuzme i iz novog krivi~nog procesa protiv biv{eg gradona~elnika, ali je odlukom Vrhovnog suda Srbije odre|eno da se istraga ipak sprovede u gradu na Begeju. @. B.

KRADQIVCI U CENTRU ZREWANINA

Poku{ali da provale u „Dnevnik” Nepoznati lopovi poku{ali su u no}i izme|u srede i ~etvrtka da obiju prostorije dopisni{tva „Dnevnika“ u Zrewaninu koje se nalaze u samom centru grada. Kriminalci su tom prilikom pri~inili {tetu na ulaznim vratima i zidu, ali nisu uspeli da u|u u dopisni{tvo i pokradu opremu. Na wihovom udaru na{le su se i susedne prostorije Gradskog odbora Demohri{}anske stranke Srbije, dok je iz kancelarije preduze}a „Geometar“ ukraden kompjuter s kompletnom dokumentacijom.

Ju~e ujutro na lice mesta su iza{li pripadnici policije i sa-

~inili izve{taj, a za po~iniocima ovog krivi~nog dela se traga.

Ovo nije prvi put da se poslovne prostorije na Trgu Slobode, koje su u vlasni{tvu hotela „Vojvodina“, na|u na udaru lopova. Pre samo nekoliko meseci iz kancelarije „Geometra“ tako|e su ukradeni ra~unari, a po~inioci nisu uhva}eni. Zakupci lokala tra`ili su od nadle`nih u „Vojvodini“ da u objektu postave video-nadzor, da bi se ubudu}e spre~ili ovakvi doga|aji, ali wihovim molbama nije udovoqeno. @. B.

Prema pisawu crnogorskih medija, biznismenu Stanku Suboti}u, zvanom Cane, protiv koga se pred Specijalnim sudom u Beogradu vodi postupak po optu`bi za {verc cigareta sredinom devedesetih godina pro{log veka, odlukom koju je pre dva dana doneo katastar u Budvi privremeno je blokirano raspolagawe vilom „Montenegro“ u wegovom vlasni{tvu na ostrvu Sveti Stefan.

Mediji navode da je budvanski katastar takvo re{ewe doneo po zahtevu Vi{eg suda u Podgorici, kojem je ovog meseca Specijalni sud u Beogradu dostavio svoju odluku u odnosu na Suboti}a o meri privremene zabrane raspolagawa vilom „Montenegro”.

Advokat Radosav Tadi}, Suboti}ev pravni zastupnik, ka`e za „Dnevnik“ da ne zna da li je informacija o stavqawu privremene zabrane Suboti}u na raspolagawe vilom „Montengro“ ta~na jer o tome nije dobio re{ewe Uprave za nekretnine – podru~ne jedince Budva.

– Ukoliko je to ta~no, podne}u `albu Republi~koj geodetskoj upravi Crne Gore protiv re{ewa podru~nog katastra kojim se vr{i upis tereta na Suboti}evu nepokret-

Stanko Suboti}

nost jer za to nisu bili ispuweni uslovi– ka`e Tadi}.

On navodi da je u konkretnom slu~aju nisu ispuwene ta~ke

KIKINDSKA POLICIJA ZATEKLA LOPOVE NA DELU

Uhva}eni u kra|i ra~unara

Kikindska policija je uhvatila na delu Petra G. (1979) i Roberta F. (1969) iz Kikinde prilikom poku{aja kra|e ra~unara i opreme u AD PIK Kikinda i protiv wih }e biti podneta krivi~na prijava, zbog osnovane sumwe da su po~inili krivi~no delo te{ke kra|e u poku{aju.

Iz PU Kikinda saop{teno je da su oni uhva}eni pretpro-

{le no}i oko 1.30 ~asova, kada su putni~kim vozilom u{li u krug preduze}a, gde su koriste}i fizi~ku snagu i podesan alat iz slu`benih prostorija izneli i smestili u automobil po dva ra~unara, monitora i tastature, kao i jedan fotokopir aparat, ukupne vrednosti oko 92.000 dinara.

M. Mr.

ZBOG SUMWE NA ZLOUPOTREBE

Tu`ila{tvo tra`i istragu protiv Rodi}a i Ka~arevi}a Okru`no javno tu`ila{tvo u Beogradu je saop{tilo da je ju~e istra`nom sudiji Okru`nog suda u Beogradu podnelo zahtev za sprovo|ewe istrage protiv Radisava Rodi}a i Slavoquba Ka~arevi}a.

Zahtev je podnet zbog osnovane sumwe da su Rodi} kao vlasnik preduze}a „Manami“ i Slavoqub Ka~arevi} kao direktor tog preduze}a 2001. godine zloupotrebili slu`beni polo`aj ~ime su za sebe pribavili protivpravnu imovionsku korist od 1.035.658 nema~kim maraka, po tada{wem kursu Narodne banke Jugoslavije.

Radisav Rodi}, vlasnik dnevnih listova Kurir i Glas javnosti, i vi{e preduze}a, priveden je u utorak uve~e u Beogradu, a Ka~arevoi} koji je ranije bio direktor i glavni urednik Glasa, prekju~e pre podne.

Unutra{wost jednog od apartmana u luksuznoj vili

ugovora izme|u Srbije i Crne Gore o pravnoj pomo}i u krivi~nim i gra|anskim stvarima.

– Koliko sam ja 23. oktobra upoznat, Vi{i sud u Podgorici je re{ewe Posebnog odeqewa Okru`nog suda u Beogradu od 14. oktobra dostavio „na daqu nadle`nost“ Upravi za nekretnine Crne Gore – podru~noj jedinci Budva, a da pri tome Vi{i sud uop{te nije doneo odluku o priznavawu te strane sudske odluke. Me|utim, Uprava za nekretnine Crne Gore nije ovla{}ena da neposredno sprovodi odluke stranog suda pre nego {to takvu odluku posebnim re{ewem prizna nadle`ni sud Crne Gore – ka`e Tadi}.

On nagla{ava da je tim ugovorom propisano da odluka stranog suda mora da bude i izvr{na i pravnosna`na da bi sud druge dr`ave pokrenuo postupak wenog priznavawa.

– Odluka Posebnog odeqewa Okru`nog suda u Beogradu

ne ispuwava uslove za priznavawe iz ~lana 27 ugovora o pravnoj pomo}i iz nekoliko razloga, a pre svega zbog ~iwenice da, iako je izvr{na – jer `alba koja je dozvoqena na wu ne odla`e izvr{ewe – nije pravosna`na jer sud jo{ uvek nije re{io o `albi. Drugo, re~ je o pravu na nepokretnosti, koje su u iskqu~ivoj nadle`nosti suda na kojem se nepokretnost nalazi, {to tako|e spre~ava priznavawe odluke stranog suda. Osim toga, Suboti}u nikada nije omogu}eno da u~estvuje u postupku u kojem je sporna odluka doneta – navodi Tadi}.

On ka`e da }e, ako je doneto re{ewe o upisu tereta na nepokretnost, na sve te okolnosti ukazati u `albi.

Protiv Stanka Suboti}a i jo{ 14 okrivqenih, u Specijalnom sudu se vodi postupak po optu`bi da je organizator kriminalne grupe koja se tokom 1995. i 1996. godine bavila nelegalnim uvozom i prodajom cigareta na teritoriji Srbije, te da su tako na {tetu buxeta pribavili imovinsku korist od oko 56 miliona nema~kih maraka i vi{e od sedam miliona dolara. Jedan doma}i dnevni list je objavio da je vila „Montenegro” jedina vila s pet zvezdica na crnogorskoj obali i da je namewena gostima s velikim prohtevima. „Objekat poseduje 12 soba i apartmana, od kojih su dva predsedni~ka, a povr{ina im se kre}e od 25 do 150 kvadrata.

Centralnim delom kompleksa dominira veoma lep bazen u kojem se voda greje tokom ~itave godine, a poseduje i xakuzi, saunu, fitnes salu, restoran s terasom, bar, gara`u, parking itd. Dva predsedni~ka apartmana, od 156 i 113 kvadrata, raspola`u dnevnim boravkom, imaju dve spava}e sobe, kupatilo s xakuzijem, jo{ dva mawa kupatila, saunu, kuhiwu sa svim prate}im aparatima, velikom terasom s pogledom na more“, pi{e ovaj dnevni list.

J. Jakovqevi}

ZBOG NEDOLASKA SVEDOKA

Opet bez su|ewa Radetu Terzi}u Po~etak su|ewa biv{em beogradskom okru`nom tu`iocu Radetu Terzi}u, zbog zloupotrebe slu`benog polo`aja, ponovo je ju~e odlo`eno za 4. februar idu}i godine. Su|ewe je odlo`eno iz istog razloga kao i krajem juna ove godine, po{to u sud nisu do{li svi svedoci, ~ije je saslu{awe, prema proceni u~esnika u postupku, potrebno da se obavi u jednom danu, „radi koncentracije dokaza“.

Terzi} je optu`en da je iskori{}avawem slu`benog polo`aja kao Okru`ni javni tu`ilac (OJT) krajem 2001. godine uticao da iz pritvora budu pu{teni ~lanovi zemunskog kriminalnog klana, tada osumwi~eni za otmicu predsednika „Delte“ Miroslava

Mi{kovi}a. On je uhap{en 21. jula 2007. godine na zahtev tada{weg Specijalnog tu`ioca Slobodana Radovanovi}a, a posle mesec i po dana provedenih u pritvoru Centralnog zatvora u Beogradu, pu{ten je da se brani sa slobode, i sada se bavi advokaturom.

Optu`nicu protiv Terzi}a podiglo je Op{tinsko tu`ila{tvo u Smederevu, posle dugog sporewa oko nadle`nosti vi{e mesnih tu`ila{tava, ali i sudova.

Biv{em beogradskom OJT na teret se stavqa da je „preduzimao radwe, na koje je ovla{}en zakonom“, kako bi za organizatore i pripadnike „zemunskog klana“ ishodovao povoqniji „krivi~no-procesni“ polo`aj. Optu`en je da je kao OJT direktno -

usmeno i pismeno, nalo`io ^etvrtom op{tinskom tu`iocu Biqani Radovanovi} i wenim zamenicima Du{anu Simi}u i Mioqubu Vitorovi}u da u postupku istrage protiv pripadnika „zemunskog klana“ istra`nom sudiji „sugeri{u wihovo pu{tawe iz pritvora“, iako je znao da za to nije bilo zakonskog osnova. To se, posebno odnosilo na vo|e „zemunaca“ Du{ana Spasojevi}a i Mileta Lukovi}a.

Wihovim pu{tawem na slobodu omogu}eno je organizovanoj kriminalnoj grupi da nastavi da planira i izvr{ava krivi~na dela (ubistva i otmice), sve do samog atentata na srpskog premijera Zorana \in|i}a, 12. marta 2003.

(Tanjug)

CRNA HRONIKA

petak30.oktobar2009.

TRGOVCI QUDIMA SVE BESKRUPULOZNIJI I SVE DOVITQIVIJI

IZ NOVOSADSKE POLICIJE

DNEVNIK

Preko interneta vrbuju naivne Vojvo|anke - Problem je prepoznati `rtve trgovine qudima jer one same sebe u tome otkriju veoma kasno iako su tretirane kao roba za eksploataciju i prodaju – ka`e za „Dnevnik“ {ef odseka za pograni~ne poslove u novosadskoj Policijskoj upravi @eqko ^avi}. – Roditeqi bi trebalo da imaju stalni uvid u to u kojem dru{tvu se kre}e wihovo dete. Apelujemo na gra|ane da obrate pa`wu i ne nasedaju na pri~e slatkore~ivih qudi. Bilo je takvih situacija da odemo kod wih i pitamo s kim se wihovo dete dru`ilo, a oni ne znaju da nam odgovore. Ima dece koja odsustvuju iz ku}e i nisu u {koli ili na fakultetu, a majka i otac ne znaju s kim se dru`e.

Po ^avi}u, druga va`na stvar u vezi s ovim je xeparac. U nekim situacijama deca su nekontrolisano tro{ila novac, i to na neke poroke, a kad do|u u situaciju da vi{e nemaju para, pojavquje se izvr{ilac krivi~nog dela trgovine qudima - Tako|e, bitna stavka je Internet i kori{}ewe ra~unara.

Bilo bi dobro kad bi roditeqi koliko-toliko bili u toku s tim s kim se wihovo dete dopisuje i koje sajtove pose}uje. Najvi{e vrbovawa putem interneta

Tinejyerke na meti makroa

se doga|a upravo u Vojvodini.

Va`no je naglasiti da dobrovoqni pristanak `rtve na odnos zavisnosti ne osloba|a po~inioca krivi~nog dela trgovine qudima. Napomiwem, prostitucija je prekr{aj u kojem su osumwi~ene osobe svesne kazne i biraju s kim }e i kada }e da se bave pru`awem usluga, koliko dugo i sve ostalo, dok je eksploatacija rada i pru`awe usluga iz krivi~nog dela trgovine qudima ne{to drugo - ka`e na{ sagovornik.

NA SU\EWU OCU I SINU ZBOG UBISTVA

Udarci zbog duga ili pqa~ke i podmuklosti?

U Okru`nom sudu u Novom Savodno, pokojni Mr|an je, do{avdu ju~e je zavr{en dokazni postu{i u ku}u \ermanovi}evih, bapak protiv oca i sina Bojana cio 700 evra pred Bojana i po~eo (29) i @eqka \ermanovi}a (53) da ga vre|a. Ovaj }e kasnije na suiz Ba~ke Palanke optu`enih za |ewu ispri~ati da ne zna {ta mu ubistvo dilera devizama iz Obrovca Ilije Mr|ana.

Osim toga, na ju~era{wem glavnom pretresu promewena ja pravna kvalifikacija optu`be protiv \ermanovi}a starijeg, pa se tako @eqko vi{e ne tereti za te{ko ubistvo na svirep i podmukao na~in i iz koristoqubqa, ve} za obi~no ubistvo, za koje je zapre}ena maksimalna kazna do 15 godina zatvora.

Prema navodima optu`nice, svirepo ubistvo odigralo se 11. marta ove godine u porodi~noj ku}i \ermanovi}evih u Ba~koj Palanci. \ermanovi}i su namamili Mr|ana u svoju ku}u, gde su ga sa~ekali sa bejzbol palicom, kojom su 15 puta udarili ~oveka po glavi. Mrtvo tela smotali Okru`ni sud u Novom Sadu su u najlon, ubacili u prtqa`nik svog „opela“, odvezli u je bilo, pa je oti{ao po palicu i {umu u blizini Nove Gajdobre i uradio to {to je uradio. zakopali u zemqu.

Sa druge strane, pak, supruga Tokom postupka Bojan je pripokojnog Mr|ena je na pro{lom znao da je ubio Mr|ana, za kog kasu|ewu rekla da wen suprug ni`e da mu je dugovao 3.650 evra, a kada nikome nije pozajmqivao @eqko je rekao kako nije u~enovac, niti ga je uzimao na zajam, stvovao u ubistvu, ali da je sinu te da mu je to bio prakti~no `ikasnije pomogao da prikrije travotni princip. Tako|e, rekla je gove zlo~ina. Novac je, prema da je Ilija u jednoj svesci vodio verziji Bojana \ermanovi}a, evidenciju, pa se uvek moglo vitrebalo da bude vra}en do kraja deti koliki su mu prihodi i ko2008. godine, ali do toga nije dolikom novcem raspola`e. {lo sve do marta naredne, kada Nastavak su|ewa zakazan je za se krvavi obra~un i dogodio. Na3. decembar.

D. Apro

PRITVOR ZBOG NASIQA U PORODICI

Pretili sekirom i no`em

Dvojici mu{karaca iz leskova~kog kraja odre|en je ju~e pritvor jer su u odvojenim incidentima ~lanovima svojih porodica pretili sekirom i no`em, saop{tila je policija. U saop{tewu se navodi da je G. S. (53) iz Leskovca odre|en pritvor do osam dana jer je pijan sa no`em u ruci pre-

tio ~lanovima svoje porodice ali ih nije povredio po{to su oni pobegli iz ku}e i prijavili ga policiji. Saop{teno je i da je G.S. (46) iz Velikog Vojlovca pritvoren zato {to je pijan, sekirom pretio ~lanovima porodice.

Oni se terete za krivi~no delo nasiqa u porodici.

(Beta)

Za prvih devet meseci ove godine u Srbiji je podneto 35 krivi~nih prijava za trgovinu qudima, od kojih je ~etvrtinu napisala novosadska Policijska uprava, a toliko je otprilike ovih dela prepoznato i u Beogradu. Ipak, to nije pokazateq da je ovo krivi~no delo najvi{e zastupqeno ba{ u ju`noj Ba~koj, ka`u u policiji. Naj~e{}e je re~ o seksualnoj eksploataciji, ali ima i prinude na rad i prosja~ewa uz silu, pretwu, doveo|ewe u zabludu. Svih 11 `rtava

iz devet krivi~nih prijava novosadske policije su `enskog pola, a polovina ih je maloletno. Sve su bile prinu|ivane na pru`awe seksualnih usluga. Dr`ane su u zabludi uz fizi~ki i psihi~ki pritisak i maltrertirawe. One su uglavnom tu~ene i obavqale su nametnute obavez uz pretwe da }e se biti raskrinkane u sredini u kojoj su odrasle i u kojoj `ive, te im je re~eno da }e se kazati roditeqima i ro|acima ~ime se bave. Pomiwano je da }e se pri tom i wima nauditi, pa ~ak pre}eno i fizi~kim zlostavqewem `rtvine dece. Prepoznat je tako|e i slu~aj da se osoba prinudi na bavqewe prostitucijom radi pribavqawa novca za kupovinu droge.

Osumwi~eni su slu`bi odranije poznati po izvr{ewu raznih krivi~nih dela, de{avalo se da su se izvr{ilac i `rtva odranije poznavali u drugim okolnostima. Po~inioci trgovine qudima obi~no idu s pri~om da budu}im `rtvama mogu re{iti sve `ivotne probleme.

Po re~ima na{eg sagovornika, bilo bi dobro da, kad im dete putuje, roditeqi posebno obrate pa`wu na to da li je put organizovan preko pouzdane agencije i da preduzmu mere predostro`nosti.

M. V.

PONOVO ODLO@ENO SU\EWE BIV[EM ^LANU DIREKCIJE JUL-a

Vu~ini} opet bolestan Su|ewe nekada{wem ~lanu direkcije Jugoslovenske levice (JUL) i ~etni~kom vojvodi Sini{i Vu~ini}u optu`enom za 140.000 evra te{ko reketirawe novosadadskog biznismena i vlasnika kompanije „Gold

auto“ Zlatka Matu{i}a ponovo je odlo`eno u Okru`nom sudu u Novom Sadu. Biv{i lider Srpske partije socijalista i aktuelni ~lan Srpske radikalne stranke uhap{en je 20. novembra 2007. godine na Bulevaru oslobo|ewa u Novom Sadu sa zna~kom Nezavisnog sindikata policije i od onda proces protiv wega odlikuju brojna odlagawa pretresa.

Razlog nekoliko ranijih odlagawa bile su obaveze wegovih branilaca (koje je mewao

tokom postupka), a zatim i zdravstvene prirode. Vu~ini} se `alio na bolove u le|ima, sudu je prilagao nalaze sa neurolo{kog odeqewa Klini~kog centra Zvezdara, u me|uvremenu mu se, kako je rekao, desila i saobra}ajna nesre}a u Hercegovini prilikom povratka u Beograd iz rodnog Trebiwa. Glavni pretres zakazan za ju~era{wi dan tako|e je otkazan zbog Vu~ini}evih zdravstvenih problema.

Prema navodima optu`nice, Vu~ini} je anga`ovao nepoznatog ~oveka da telefonom od Matu{i}a potra`uje razli~ite svote novca na ime nepostoje}eg duga. Matu{i}u je navodno re~eno da }e imati problema sa qudima iz obezbe|ewa Demokratske stranke i vojnom jedinicom „Kobre“. On tvrdi da je od 2001. do 2006. godine slao koverte sa hiqadama evra redovnom autobuskom linijom i Vu~ini}u se pripisuje da je tako „zaradio“ 140.000 evra. On je, ina~e, u matu{i}evoj kompaniji godinama radio kao savetnik.

U svojoj odbrani on je od po~etka tvrdio da je nevin, da se radi o montiranom procesu i wegovom politi~kom progonu.

Matu{i}a je nazivao poznatim prevarantom i hrvatskim {pijunom, a kao glavni motiv wegovog hap{ewa navodi wegovo sklawawe za vreme izbora na kojima bi, kako ka`e, bio ozbiqan predsedni~ki kandidat.

D. A.

UHAP[EN JAGODINAC

Pregazio, a nije stao Istra`ni sudija Okru`nog suda u Jagodini odredio je pritvor do 30 dana N. V. (42) iz tog mesta, zbog sumwe da je automobilom te{ko povredio pe{aka V.S. (73), a kasnije mu nije pru`io prvu pomo}. Policijska uprava u Jagodini N. V. je uhapsila zbog sumwe da je izvr{io te{ko krivi~no delo protiv

bezbednosti javnog saobra}aja i krivi~no delo nepru`awa pomo}i povre|enom licu. U saop{tewu PU se navodi da je on vozilom „zastava 101“ jagodinskih registracionih oznaka udario V. S. i „pri tome mu naneo te{ke telesne povrede od kojih je preminuo u Op{toj bolnici u ]upriji“.

(Tanjug)

13

Osumwi~en za reketirawe prostitutki Osumwi~enom za iznudu Goranu U. (1967) iz Novog Sada ju~e je, posle saslu{awa u novosadskom Okru`nom sudu, odre|en pritvor do 30 dana. Wemu se pripisuje da je tokom ove godine iznu|ivao novac od prostitutki na Ka}koj petqi. Policija traga za jo{ nekim

osobama koje bi se mogle teretiti da su pomagale osumwi~enom prilikom reketirawa. Goran je uhap{en preksino} u jednoj kafani nakon {to su se „prodava~ice qubavi“ odva`ile da ispri~aju policiji za iznudu, saznajemo nezvani~no.

M. V.

Uhap{en s ~etiri ilegalca u autu Novosadska policija uhapsila je Zorana [. (1965) iz Sremske Kamenice pod sumwom da je poku{ao da prebaci preko granice dvojicu gra|ana s Kosova i dvojicu dr`avqana Albanije. Kako se navodi u saop{tewu novosadske Policijske uprave, na autoputu Novi Sad – Subotica pripadnici MUP-a su zatekli u Zoranovom „sitroenu“ ~etvoricu ilegalaca pa je protiv wega podneta krivi~na prijava.

Preostala ~etvorica osumwi~enih privedeni su sudiji za prekr{aje koji je Dudiju S. (1977) iz Pe}i i Muhametu H. (1973) iz Pri{tine izrekao nov~ane kazne od po 150.000 dinara, zbog kr{ewa Uredbe o kontroli prelaska administrativne linije prema Kosovu i Metohiji. S obzirom na to da nisu imali novac, kazna je zamewena zatvorom od 30 dana. Albanskim dr`avqanima Haluliju B. (1991) i T. D. (1992) izre~ena je kazna po 70.000 dinara i za{titna mera udaqewa iz Srbije u trajawu od jedne godine. Wima je tako|e, zbog nedostatka para, kazna zamewena s 30 dana zatvora.

M. V.

Sumwiva supstanca u gepeku Policija je li{ila slobode Adama Z. (1976) iz Sremske Kamenice, zbog osnovane sumwe da je izvr{io krivi~no delo neovla{}ene proizvodwe i stavqawa u promet opojnih droga. Kada su policajci zaustavili wegov „opel“, na{li su pored vozila kesicu sa sasu{enom biqnom materijom, za koju se pretpostavqa da je marihuana, te`ine

17,25 grama, a u Adamovom xepu jo{ jednu takvu kesicu, te{ku 21,80 gram. U gepeku je prona|ena digitalna vaga za koju se sumwa da je kori{}ena prilikom razmeravawa opojne droge - saop{tila je policija.

Adamu je odre|eno zadr`avawe i uz krivi~nu prijavu bi}e sproveden na saslu{awe nadle`nom istra`nom sudiji. M. V.

Rasvetqeno razbojni{tvo u Vrbasu Vrbaska policija li{ila je slobode me{tane Du{ana M. (1988) i Miroslava M. (1987) zbog osnovane sumwe da su, krajem avgusta, izvr{ili razbojni{tvo u tom gradu. Oni su osumwi~eni da su u STR „Sun~ica“ oduzeli novac i mobilni telefon vlasnici, ina~e kineskoj dr`avqanki, i pri tom joj naneli lak{e telesne povrede- saop{tava policija. Obojici je odre|ena mera zadr`avawa, a uz krivi~nu prijavu bi}e sprovedeni na saslu{awe nadle`nom istra`nom sudiji.

M. V.

U SUBOTICI

Neuspelo razbojni{tvo, uspelo hap{ewe Brzom i efikasnom akcijom suboti~ke policije li{eni su slobode Zoltan C. (23) i Tama{ B. (25) iz Subotice i odre|ena im je mera zadr`avawa do 48 sati zbog postojawa osnovane sumwe da su izvr{ili vi{e krivi~nih dela razbojni{tva. Osumwi~eni su u utorak ranim jutarwim ~asovima u vi{e prodavnica u centru Subo-

tice, uz pretwu no`em, prisiqavali radnike da im predaju novac, stoji u saop{tewu policije.

Tama{ B. je oko 12 ~asova poku{ao, uz pretwu plasti~nim pi{toqem, od radnice u prodavnici da uzme pazar, ali ga je ona spre~ila, nakon ~ega je pobegao iz objekta ka taksi vozilu u kojem ga je ~ekao Zoltan C. A. A.

ODLO@ENO SU\EWE TROJICI BEOGRA\ANA

Napad na kamermana re{ava nagodba?

Su|ewe trojici napada~a na braniocem odbili takvu mogu}snimateqa TV B-92 Bo{ka nost. Tu`ilac i Mili}evi} Brankovi}a tokom protesta smatraju da je neophodno da se zbog hap{ewa biv{eg lidera Re~itav dokazni postupak sprovepublike Srpske i ha{kog optude do kraja, pa tek potom razmo`enika Radovana Karaxi}a odtri mogu}nost nagodbe. lo`en je ju~e zbog izostanka ve{taka Milo{a Jankovi}a. Slede}e su|ewe bi}e naknadno zakazno pisanim putem zbog formirawa nove mre`e sudova, odnosno izme{tawa Tre}eg op{tinskog suda u zgradu Palate pravde, ali i mogu}nosti nagodbe optu`enih s Tu`ila{tvom i o{te}enim Brankovi}em.

Sudsko ve}e predo~ilo je Tu`ila{tvu i Kamera snimila napada~a optu`enima da razmotre mogu}nost nagodbe, odnosno Napad se zbio 24. jula 2008. sprazumnog priznawa krivice u Napada~i su mu razbili kameru skladu s novim izmenama Zakokada su videli da snima demonnika o krivi~nom postupku. Taj strante dok lome fotoaparat predlog prihvatili su prvoofotoreporteru FoNet - a. Za krivqeni Milan Savatovi} i to vreme masa je skandirala tre}eokrivqeni Nikola Lazi} „Udri, udri novinara!“ Bransa svojim braniocima, dok su kovi} je tada zadobio prelom tu`ilac i drugookrivqeni potkolenice i istegnu}e ligaStefan Mili}evi} sa svojim menata kolena.

(Tanjug)

14

DRU[TVO

petak30.oktobar2009.

PROTEST GRUPE ROMA PRED POKRAJINSKOM VLADOM

Dosta im je bra}e Duleta i Pere Grupa Roma, me|u kojima i predsednik Romske parije Sr|an [ajn, protestovala je ju~e ispred Pokrajinskog izvr{nog ve}a, tvrde}i da je intergacija Roma stala i da u vojvo|anskim institucijama i medijskom javnom servisu ima koprupcije.

– Kancelarija za inkluziju Roma, Savet za integraciju Roma, RTV i RTS, umesto da budu pokreta~i integracija Roma, postali su centri korupcije – ka`e [ajn za “Dnevnik”. – Na ~elu svih tih centara i institucija su dva brata od tetke, Du{an Jovanovi} i Novica Petar Nikoli}. Jedan ure|uje program u televiziji, ima svoju NVO i predsednik je Saveta za integraciju Roma, a wegov brat potpisuje da on dobije dva miliona. Onda dva miliona potro{i i pri~a na RTV-u da je sve u redu.

Jovanovi} vodi Kancelariju PIV-a za inkluziju Roma, a Nikoli} je novinar i urednik programa na romskom jeziku u RTV-u, kao i predsednik Saveta za integraciju Roma, koji je tako|e osnovalo Izvr{no ve}e. [ajn ka`e da pokrajinski premijer Bojan Pajti} “mo`e

sebi birati politi~ke saradnike”, ali da RTV-om i RTS-om “ne mogu rukovoditi i programe ure|ivati politi~ari”.

Okupqeni su nosili transparente “Dule i Pero, dosta nam je tamnice”, “Ho}emo posao”, kao i “Tijani}u, o~isti RTS”.

Od zgrade Banovine delilo ih je duga~ko crno platno koje su razvili kako bi pokazali “`alostan polo`aj Roma”.

– Pro{le godine nam se dete smrzlo i umrlo! Predsednika op{tine smo pitali da popravimo na{e stare ku}e, a on je rekao da ne treba da popravqamo ni{ta i da do jeseni sigurno, sto posto, izlazimo iz rupa i da }emo dobiti kqu~eve – kazala je jedna od okupqenih, Tawa iz Rume.

Wen sugra|anin Sini{a rekao je da su Romi, i pored tih obe}awa, ostali tamo gde jesu, “u |ubretu, vodi i bez struje – u deponiji”. [ajn smatra da je tako u celoj Vojvodini.

Skupu je prisustvovala i profesorka Svenka Savi}, koordinatorka [kole romologije pri Univerzitetu u Novom Sadu.

S. Nikoli}

NOVI GRIP DESETKOVAO KLUPE U ^A^KU, KRAQEVU I BEOGRADU

„Meksikanac” napao |ake i vojnike Na~elnik Uprave za zdravstvo u Ministarstvu odbrane Veqko Todorovi} potvrdio je da je kod ~etvorice pitomaca Vojne gimnazije u Beogradu dijagnostikovana infekcija izazvana virusom H1N1. Svi oboleli od novog, kao i sezonskog gri-

zija, u~enici i studenti i zaposleni broje oko 2.000 qudi, a obolelo je pet, {est ili sedam odsto. To smatramo uspehom jer se o~ekuje da }e u epidemiji oboleti izme|u 20 i 30 odsto stanovni{tva – zakqu~io je Todorovi}.

Volim da se ne razbolim – U Ju`noba~kom okrugu su po~eli, a u Sremskom danas po~iwu, seminari na kojima }e se zaposleni u vrti}ima, {kolama i |a~kim domovima obu~avati za borbu s novim gripom – najavila je nadzornica [kolske uprave u Novom Sadu Dragiwa Kalini}.

Dobijena je, od Ministarstva prosvete, zavoda za javno zdravqe Srbije i Vojvodine, UNICEF-a... i sva potrebna logisti~ka podr{ka za ovu edukativnu kampawu "Volim da se ne razbolim", u koju }e biti ukqu~eni i roditeqi i {kolski odbori.

Sve {kole dnevno bele`e izostanke u~enika i zaposlenih i nedeqno izve{taje predaju zavodima za javno zdravqe, ali do sad nekih iskakawa u odnosu na stawe uobi~ajeno u ovo doba godine, nije bilo. pa, dobrog su op{teg stawa i niko nije imao komplikacije na plu}ima, sinusima ili bronhijama.

– Mo`emo re}i da je epidemija sad stavqena pod kontrolu.

Vojna akademija i Vojna gimna-

^a~anski Zavoda za za{titu zdravqa ustanovio je da se tri u~enika drugog razreda O[ "Milica Pavlovi}" obolela od novog gripa oporavqaju, nisu imali temperaturu i na ku}nom su le~ewu. Od ukupno 26 |aka,

U ZREWANINSKOJ BOLNICI, JEDINOJ U SRBIJI, VODU GREJU SOLARNIM KOLEKTORIMA

krajinski sekretarijat za finansije odobrio iz buxeta oko dva miliona.

U bolnici tvrde da se solarnim sistemom mo`e u{tedeti i do 75 odsto energenata za grejawe vode.

Kolektori, ~ija je povr{ina 400 kvadrata, za godinu dana rada doprine}e u{tedi od oko 45.000 evra, a u naredne ~etiri godine se potpuno ekonomski isplatiti i za to vreme doprineti smawewu tro{kova za gas. Uz to, oni omogu}avaju i energetsku nezavisnost bolnice.

Ambasador Slova~ke u Beogradu Igor Furdik je na otvarawu najve}eg solarnog sistema u Srbiji objasnio za{to je wegova zemqa odlu~ila da finansijski pomogne wegovu izgradwu.

– Re~ solidarnost Slova~ka solarnom energijom "snadbeva" Vojvodinu stoji na po~etku svega. energetiku potpisao je sa slova~Bez we ne}emo imati zajedni~ku kom Agencijom za me|unarodnu budu}nost u sistemu EU, ~iji }ete razvojnu pomo} ugovor o projektu i vi ~lanovi postati jednog dana. „Solarna energija za Vojvodinu“, Ovo je projekt je simbol tog puta pa je zrewaninskoj bolnici doniu EU – poru~io je ambasador Furrano 200 solarnih kolektora, dik. vrednih 155.000 evra. Ona je bila Pokrajinski sekretar za enerobavezna da doda jo{ tri miliona getiku i mineralne sirovine Radinara za izradu podloge na koju doslav Strikovi} naglasio je `ese kolektori montiraju, pa je Poqu vojvo|anske vlade da se solarna

[tedi i dugo traje Na zgradi |a~kog doma instalirana su 72 kolektora. Direktor ove ustanove Goran Petkovi} nagla{ava da }e se tako u{tedeti oko dva miliona dinara godi{we.

– Trajnost ovakvih sistema je 30 do 35 godina, ~ime }emo garantovano ostvarivati i dodatni efekat da upotrebom Sun~eve energije doprinesemo i za{titi `ivotne sredine, prema standardima EU – dodaje Petkovi}. misija {iri u {to vi{e bolnica.

Na`alost, primetio je on, to ne}e biti lako sve dok ne na|e dovoqno novca. Wegov kolega zadu`en za zdravstvo, Atila ^engeri je dodao da }e zrewaninska bolnica poslu`iti za primer celoj Srbiji kako se zna~ajan projekat, poput ovog, mo`e uspe{no zavr{iti.

Ju~era{woj sve~anosti prisustvovali su, osim visokih gostiju pokrajinskog i gradskog ranga, i predstavnici slova~kog preduze}a „Termosolar“ koje je izvelo radovove. @. Balaban

Na biro ide i hiqadu pravnika

Dok oko 500 nastavnika u Srbiji koji su od prvog ovogodi{weg {kolskog ~asa ostali bez posla zbog smawewa broja odeqewa sa zebwom ~eka kraj kalendarske godine, kad }e ostati i bez plate, ministar prosvete najavquje da to nije kraj kresawa broja zaposlenih.

– Racionalizacija u prosveti od 1. januara idu}e godine podrazumeva i re{avawe problema mre`e {kola, broja odeqewa i zaposlenih – ka`e resorni ministar dr @arko Obradovi}. – Smatramo da se to mo`e izvesti u nekoliko faza, s odgovaraju}im programom i bez otpu{tawa, uz podr{ku lokalne samouprave i Nacionalnog prosvetnog saveta. U prosveti se ne mo`e, kao u nekim drugim slu`bama, re}i “sad }emo za deset odsto da smawimo broj qudi”, jer se postavqa pitawe ko }e dr`ati nastavu.

On dodaje da }e se tokom ove {kolske godine znati i sudbina odeqewa s malim brojem u~enika, ali }e u obzir biti uzete geografske, demografske i specifi~nosti obrazovawa nacionalnih mawina. Za sad je Ministarstvo posebnim uputstvom broj odeqewa smawilo tako {to je u osnovnim {kola-

NI MAKSIMALNIH 60 BODOVA STUDENTIMA EKONOMIJE NE GARANTUJE BUYETSKI STATUS

Pukla „bolowa”?

Studenti Odeqewa Ekonomskog fakulteta u Novom Sadu koji su ispunili uslov da upi{u drugu godinu kao buxetski ali su ipak ostali ispod crte, protestovali su ju~e ispred Pokrajinskog izvr{nog ve}a jer danas isti~e rok da uplate prvu ratu {kolarine a jo{ nisu dobili zvani~ni odgovor na molbu da se wihov problem re{i. Oko 150 studenata ostvarilo je zakonskih 48 bodova, {to je dovoqno za upis naredne godine u buxetskom statusu, me|utim, toga se domogla samo polovina jer Fakultet nema novca da pokrije tro{kove studirawa za sve.

Studenti ka`u da, iako "bolowa" podrazumeva da se pri rangirawu vodi ra~una samo o broju prikupqenih bodova, ovaj put je kriterijum bio ostvareni prosek ocena s prve godine, a buxet su dobili samo oni s prosekom

iznad 7,6. Me|u protestantima je ~ak pedesetak onih s maksimalnih 60 bodova, a mnogi su godinu o~istili jo{ u junu. Razumqivo, kvantitet je postignut nau{trb kvaliteta, odnosno studenti koji su polo`ili veliki broj ispita uglavnom nisu postizali visoke ocene. Zato su wihove kolege koje studiraju temeqnije pri rangirawu u prednosti jer imaju vi{i prosek iako mawe polo`enih ispita. Studenti su tek pre mesec dana saznali da }e pri pravqewu liste za buxet prednost imati prosek, a tek onda bodovi, dok ne}e biti va`no kada su ti bodovi skupqeni. Tvrde da je ovako naru{ena su{tina "bolowe", ~iji je jedan od principa skra}ivawe vremena studirawa i da se ispiti pola`u ~im se predmet odslu{a.

Skup studenata pretvorio se u protestnu {etwu trotoarom Bu-

Mnogima je kvantitet naru{io kvalitet

levara Mihajla Pupina. Kada su poku{ali da Pokrajinskom sekretarijatu za obrazovawe uru~e molbu, uputili su ih na Odeqewe ministarstva za obrazovawe Ju`noba~kog okruga, odakle su ih vratili u Banovinu. Dok nadle`ni }ute, budu}i ekonomisti

jo{ osmoro iz istog odeqewa je na bolovawu, kod wih nije potvr|en novi grip i tretiraju se kao "verovatni slu~ajevi".

Jedno dete pred{kolskog uzrasta i jedan osnovac u Kraqevu

obeleli su od novog gripa tipa H1N1. Kod wih je virus registrovan tokom redovne posete pedijatru, deca nisu hospitalizovana, ve} poslata na ku}no le~ewe. Za troje osnovaca se sumwa da su zara`eni i ~ekaju se rezultati analiza.

Ministar prosvete dr @arko Obradovi} ka`e da }e wegov resor reagovati shodno situaciji na terenu, pa }e epidemiolozi, u skladu s ~iweni~nim stawem u odeqewima, doneti odluku o tome treba li neku {kolu zatvarati i na koje vreme. ^lan Radne grupe za borbu protiv H1N1 Branislav Tiodorovi} ka`e da je procedura nabavke vakcine "veoma komplikovana" jer Srbija nije ~lanica EU. Zato se prve doze mogu u najboqem slu~aju pojaviti krajem ove, a najverovatnije po~etkom idu}e godine.

E. D.

OD 1. SEPTEMBRA PETSTO NASTAVNIKA NIKOGA NE OBRAZUJE, ALI PRIMA PLATU

Bojleri koji rade na sunce Sistem solarnih kolektora, najve}i u Srbiji, sve~ano je otvoren ju~e u zrewaninskoj Op{toj bolnici „Dr \or|e Joanovi}“, jedinoj zdravstvenoj ustanova u zemqi koja }e na taj na~in grejati sanitarnu vodu. Isti sistem bi}e kori{}en i u Domu u~enika „Angelina Koji} Gina“. Po~etkom godine Pokrajinski sekretarijat za

DNEVNIK

Foto: B. Lu~i}

trenutno imaju samo dva izbora, oba podjednako nepovoqna. Ako pristanu na to da uplate {kolarinu, prakti~no }e se odre}i prava na besplatno {kolovawe ste~enog ozbiqnim radom, a ako je ne uplate, boje se da }e izgubiti status studenta. I. Sabado{

ma propisan broj |aka u odeqewu 30, a izuzetno 34, dok u sredwim ono ne mo`e biti formirano za mawe od 15 u~enika.

Pomo}nik ministra prosvete Bogoqub Lazarevi} nagla{ava da racionalizacija ne}e obuhvatiti samo nastavno osobqe nego i oko 15.500 pomo}nog

meva i otpremninu, ali samo ako se na radno mesto na kojem je zaposleni progla{en vi{kom, vi{e ne prima novi radnik. Isti princip va`i}e i za one koji odlaze iz prosvete jer su ispunili neki od uslova za penziju – i oni }e otpremninu mo}i dobiti samo ukoliko se na

Ima i zrelih za penziju – Sindikati su upoznati s mogu}im modelom smawewa broja zaposlenih u obrazovawu, po kojem naredne dve godine on treba da se smawi za 5.000 – ka`e predsednik Sindikata zaposlenih u obrazovawu, nauci i kulturi Vojvodine mr Jovo Gavri}. – Od toga je ve} wih 500 ostalo bez ~asova zbog smawewa broja odeqewa, 3.500 ispuwavaju jedan od uslova za penzionisawe, a 1.000 qudi }e tek postati vi{ak. i administrativnog, a me|u wima je izme|u 800 i 1.000 pravnika.

– Za racionalizaciju ovog dela sistema imamo dobre primere u nekim op{tinama Vojvodine, gde je administrativno osobqe objediweno na nivou op{tine, kao u Ba~koj Palanci i Pan~evu – ka`e Lazarevi}.

Prema modelu koji je Ministarstvo, za sad samo u op{tim crtama, predstavilo sindikatima, racionalizacija podrazu-

wihovo radno mesto ne prima nov radnik, nego se poslovi koje su do tad obavqali prerasporede me|u zaposlenima. Predvi|eno je i da se prosvetari koji tokom racionalizacije odu uz otpremninu ne mogu vi{e zapo{aqavati u obrazovawu.

Uglavnom, nikakva dr`avna slu`ba, pa ni s dnevnikom, nije vi{e sigurna. Kresawe stiglo i u {kole, a sva je prilika da ne}e skoro iza}i.

D. Deve~erski

RRA se~e kablove, a pirati se {ire?

Nezavisno udru`ewe novinara Srbije i Nezavisno dru{tvo novinara Vojvodine su saop{tila da su iznena|ena najavom Saveta Republi~ke radiodifuzne agencije da }e doneti pravilnik kojim }e, zbog spora oko autorskih prava, biti zabraweno emitovawe programa hrvatskih i jo{ nekih televizija iz susednih zemaqa kroz kablovske sisteme. Ove dve asocijacije navode da je Zakonom o radiodifuziji predvi|eno da RRA izdaje dozvole i onima koji program distribuiraju "kablom", ali se te obaveze sve do sada nije dr`ala.

NUNS i NDNV smatraju da }e, sude}i po najavama, pri~a o autorskim pravima biti "selektivna" i odnositi se samo na televizije iz kom{iluka. Zato su pozvali RRA da se "okane arbitrarnog pristupa, koji ima i politi~ki prizvuk poku{aja zatvarawa Srbije u samu sebe, i okrene se re{avawu problema medija u samoj Srbiji, po-

Trenutak istine na sudu?

Savet RRA podneo je zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka protiv televizije "Pink", zbog emisije iz serijala "Trenutak istine", od 7. oktobra ove godine. U woj je, smatra RRA, prekr{en Zakon o radiodifuziji, emitovawem programa "~iji sadr`aji mogu da {kode fizi~kom, mentalnom ili moralnom razvoju dece i omladine." A takvi, naime, mogu da se emituju samo izme|u 24 i 6 ~asova. {to piratske RTV stanice ponovo bujaju, pred ~im RRA `muri, pravdaju}i se da nema dovoqne zakonske nadle`nosti da piratima stane na put".

LOV

DNEVNIK

petak30.oktobar2009.

15

NEVOQE VRBASKIH LOVACA

NAKON PO^ETNIH ANALIZA O^NIH SO^IVA ZECA U LABORATORIJI LSV

Lutalice, folije i krivolovci mu~e Vrba{ane

Nazire se „ze~ja godina”

Po~etak nove lovne sezone u lova~koj sekciji “Fazan” iz Vrbasa, do~ekuju uz brojne probleme, od kojih su neki isti oni koji mu~e gotovo sva udru`ewa lovaca u Srbiji, dok su drugi, pak, sasvim specifi~ni. « - [to se ti~e samog lovi{ta, najve}i problemi su nam to {to

nam se uni{tavaju hranili{ta i skloni{ta za divqa~, a pored toga problem u lovi{tu su i psi lutalice kojih je iz dana u dan sve vi{e. Veterinarska stanica u Vrbasu ne sme da hvata ove pse koji su preplavili atar i napadaju divqa~, pogotovo onu sitniju, a ni mi lovci nismo ovla{}eni da brinemo o wima. Nadamo se da }e taj problem uskoro po~eti da se re{ava, jer nam psi desetkuju fazanske pili}e kada ih pustimo u lovi{te - rekao je sekretar sekcije, Radenko Toma{evi}. - Sve vi{e qudi ogra|uje svoje wive, ~ak i one od po nekoliko hektara i time nam se smawuje lovi{te, a divq~ima se presecaju putevi. Na sre}u, u posledwih par godina imamo blagi porast gotovo svih vrsta divqa~i i time mo`emo biti zadovoqni», ka`e Toma{evi}, uz napomenu da je krivolov i daqe jedna od te{ko}a sa kojom se lovci suo~avaju, a te{ko je re{avaju. « - ^esto dobijemo dojave da se negde pucalo, ali s obzirom da

nemamo profesionalnog lovo~uvara, te{ko je uhvatiti krivolovce na delu. Nekoliko lovaca volonterski obavqa poslove lovo~uvara, ali to nije dovoqno.

Radimo na tome da obezbedimo lovo~uvara koji }e biti pla}en, jer u posledwih godinu dana nije zabele`eno nijedno hvatawe

krivolovaca iako je krivolov o~igledno prisutan na na{em lovi{tu» - veli Toma{evi}.

Zajedni~ki problem lovaca iz Vrbasa i Kule pro{le godine je bio kanal za navodwavawe koji vodi od Velikog ba~kog kanala prema Malom I|o{u. U wega je zbog gubitka vode postavqena plastificirana folija zbog koje divqa~ koja je upadala u kanal nije mogla da iza|e napoqe. Tokom samo par meseci u ovom kanalu je evidentirano davqewe dvadesetak srna, nekoliko desetina ze~eva i lisica, ~ak i par jazavaca. Nakon protesta lovaca iz Kule i Vrbasa, JVP “Vode Vojvodine” su ogradile ceo kanal u du`ini od {est kilometara, kako bi spre~ili divqa~ da mu prilaze i ulaze u wega, ali napravqena {teta jo{ nije nadokna|ena. Prema re~ima Radenka Toma{evi}a, lova~ka udru`ewa su predala od{tetni zahtev sudu u iznosu od 12 miliona dinara, ali sud jo{ uvek nije re{io ovaj slu~aj.

N. Perkovi}

NAKON HVATAWA LOVOKRADICA

Oli}u srebrni orden LSV Zbog velikog doprinosa pri hvatawu lovokradica Neboj{e \apa i Mihaqa Gaja u no}i izme|u 10. i 11. avgusta ove godine u temerinskom ataru, nakon {to je pomenuti dvojac masakrirao 10 grla srne}e divqa~i, Upravni odbor Lova~kog saveza Vojvodine odlu~io je da “prvom zgodom” dodeli Srebrni orden LSV Nedeqku Oli}u.

Ovaj lovo~uvar iz Temerina nagra|en je i sa 10.000 dinara, s obzirom da su najvi{e zahvaquju}i wemu ( kao i kompletnoj temerinskoj lovo~uvarskoj slu- Nedeqko Oli} `bi i brzoj reakciji `andarmegodine i tri meseca, a Gaj dve gorije) krivolovci iza{li pred dine. lice pravde. Tamo su, (za sada) Ina~e, u Srbiji je prava retnepravosna`no osu|eni na zakost da neki krivolovac bude tvorske kazne: Xapo je dobio dve uhva}en na delu i osu|en. D. Kn.

LOVA^KI GLOBUS

Prvo u {kolu, onda na pucawe Lov je deo tradicije Nema~ke. Prema navodima Nema~kog saveza za za{titu lova, u toj zemqi ima preko 365.000 lovaca. Ve}ina poseduje tri do ~etiri pu{ke, a sve je strogo regulisano zakonom.

U Nema~koj ima pravo da lovi samo onaj ko ima i lova~ku dozvolu, a wu izdaju samo dr`avni organi. Budu}i lovci poha|aju ~asove kao {to su: poznavawe divqih `ivotiwa, {umarstvo i poqoprivreda, za{tita ~ovekove sredine, poznavawe oru`ja i zakon o lovu.

Preliminarni rezultati analize o~nih so~iva ze~eva iz vojvo|anskih lovi{ta, koje se obavqaju u laboratoriji Lova~kog saveza Vojvodine, sasvim su ohrabruju}i: i ova bi, kao {to je to bila i lawska, mogla biti “ze~ja godina”! To zna~i da prvi rezultati ukazuju da }e ogromna ve}ina panonskih lovaca tokom kompletne lovne sezone mo}i da ispuni planirani odstrel ze~eva, s obzirom da mladih jedinki po lovi{tima ima u zadovoqavaju}em broju, pa nema opasnosti da se populacija naru{i. Naravno, jo{ je rano donositi kona~an sud, s obzirom da su do sada obra|eni rezultati iz svega 44 lova~ka udru`ewa koji se odnose samo na prvu nedequ lova od otvarawa sezone.

Analiza u laboratoriji LSV

Uvidom u ovakve, nepotpune rezultate, dobijaju se ohrabruju}e brojke: prirast ze~eva je ocewen kao vrlo dobar, s obzirom da je proceweno u~e{}e ze~eva mla|ih od jedne godine izme|u 57 i 62 odsto. Kako se dobrim smatra kada je u~e{}e mladih iznad 50 odsto, jasno je da su prvi rezultati zadovoqavaju}i, mada je rano davati kona~nu ocenu. Od do sada pristiglih i obra|enih podataka, proizilazi da 41 lova~ko udru`ewe ze~eve mo`e da lovi po planu, dok }e svega tri udru`ewa morati da redukuju planiran odstrel ze~eva i to u procentu koji im je dat u preporuci stru~waka. Me|u uzorcima koji su stigli nakon prvog vikenda po otvarawu sezone (16. oktobra) analiza je pokazala

Foto: J. Pap

da najboqe rezultate, koji su oceweni kao odli~ni kada je u~e{}e mladih ze~eva u pitawu, imalo `abaqsko lova~ko udru`ewe, a me|u wima \ur|ev~ani: u prvoj “turi” u~e{}e mladih ze~eva je proceweno na dve tre}ine, tj. 66 odsto.

Kako je to ve} decenijska praksa, stru~na slu`ba Lova~kog saveza Vojvodine, nakon po~etka lovne sezone, analizira osu{ena o~na so~iva zeca u potrazi za odgovorom koliko mladih jedinki, starosti do jedne godine, ima u nekoj populaciji u lovi{tu. Princip je sasvim jednostavan: mladi organizmi imaju vi{e vode od starijih, a to je su~aj i sa o~nim so~ivom zeca. Nakon su{ewa so~ivo se meri, a wegova masa jasno ukazuje kog je uzra-

sta jedinka: ako je te`ina mawa od 280 miligrama, radi se o mladom zecu, a ako je ve}a od navedene cifre, radi se o `ivotiwi koja je starija od jedne godine.

Povoqna, ili kako smo naveli “ze~ja godina” mo`e se o~ekivati i utoliko {to su klimatske prilike bile sasvim zadovoqavaju}e: nije bilo du`ih su{nih perioda, a vegetacije je bilo sasvim dovoqno, s obzirom da je u prvoj polovini leta, kao retko koje godine ~itav vek unazad, bilo obilnih ki{a. Ako se uzme u obzir i visoka reprodukcija ze~eva koji u povoqnim uslovima mogu da ostave i po pet legala godi{we, povoqna godina za ze~ju divqa~ definitivno se nazire.

D. Kne`i}

KADA PO^NE POTPUNA PRIMENA BERNSKE KONVENCIJE

Hajke na predatore odlaze u istoriju?

Usvajawem novog zakona o divqa~i i lovstvu, koji je trenutno u “stadijumu” nacrta koji ~eka da do|e na red u Skup{tini, lovci }e, prema tuma~ewima pravila koja }e uslediti, ostati bez jednog od omiqenih vidova zabave: ne}e vi{e biti hajki na predatore.

Grupni lov mo}i }e da se organizuje samo na divqe sviwe.

Jednostavno, aktivirawem Bernske konvencije koju je i Srbija potpisala jo{ 2007. a koja predstavqa Konvenciju o

o~uvawu divqe flore i faune i prirodnih stani{ta, ukida se termin “divqa~ van sistema za{tite”. To zna~i da }e i “zverke” koje se kod nas smatraju {teto~inama - lisice i {akali, a u nekim deloovima Srbije, nakon krvavih pirova u ovu grupu u|u i vukovi, biti `ivotiwe ~ija }e populacija morati da se kontroli{e druga~ijim metodama nego {to su decenijama unazad popularne hajke.

D. Kn.

Osta}e u se}awu, da se pripoveda

@IVOTNO–LOVA^KA PRI^A ^UVENOG ]ULE, NAJSTARIJEG MARTINA^KOG LOVCA

Umesto zeca, pogo|en nadimak za ceo `ivot Jedan od najstarijih lovaca u Sremu, ~lan Lova~kog dru{tva “Fazan” iz Martinaca, Vlada Zubovi}, pro{le godine je zaokru`io osam decenija `ivota i punu godinu preko {est decenija lova~kog sta`a. Ako Vladu Zubovi}a po imenu potra`ite u ovom selu u blizini Sremske Mitrovice te{ko da }e iko znati o kome je re~, ali ako ]ulu tra`ite, i najmawe dete u Martincima ga zna. No, zanimqiva je i nadasve pou~na (i opomiwu}a) anegdota kako je nastao {picnamet najstarijeg martina~kog lovca.

- ]ula ozna~ava ~oveka koji ima nekakav feler na telu. U mom slu~aju, re~ je o nesre}i kada me je najboqi drug u lovu za malo oma{io. Sitna olovica, namewena zecu koji je nenadano isko~io iz brazde, umesto u lovini, zavr{ila je u mome levom uhu, a uspomenu na taj lov evo nosim punih pola veka – otkriva tajnu nadimka ~ika Vlada.

Ka`e da nije bilo dileme da li }e postati lovac jer je lova~ka tradicija neodvojivi deo istorije familije Zubovi}. I deda i otac su bili lovci pa je i on jo{ kao dete rado pomagao

kada je jednom prilikom na wivi izorao nekakav olovni sanduk i ...

- Odmah smo ga istopili i izlili olovice, sastrugali sumpor sa {ibica za kapisle, pa kad to “rokne” - {iri ruke put neba ~ika Vlada.

Rado se se}a starih lovaca sa kojima je u~io da lovi. Sa ponosom izgovara imena mitrova~kih lovaca, kojima nije bilo te{ko da zapre`nim kolima putuju u Martince u lov. Kolege lovci su umeli da prepoznaju wegovu predanost lovu pa je punih 12 godina bio predsednik lova~kog dru{tva a potom i predsednik lova~kog saveza. Radilo se volonterski, za novac Vlada Zubovi} sa svojom „kragujevkom” niko nije pitao. Za oko ru~nog izlivawa olovica i predan i po{ten rad nagra|en je i Zlatnom plaketom za lova~ke praviqewa kapisli. Zato, kazasluge.Svedo~i da je u ta lepa `e, nije bilo ve}e sre}e nego

lova~ka vremena divqa~i u atarima bilo na pretek - ze~eva, fazana, krda srna i srnda}a, jata jarebica, a na Savi, na Poloju, bezbroj gusaka i pataka. Lovilo se svakog ~etvrtka i nedeqe. Pucalo se toliko da je za kratko vreme promenio nekoliko pu{aka, dok 1960. nije kupio novu “kragujevku” koja ga slu`i bi}e dogodine ta~no pola veka.

- Ranije nijo bilo ovakih bole{tina kao {to su besnilo il’ pti~iji grip. Nikada nismo imali bolesnog zeca. A sada ~udo i naopako: {to nije bolesno izgori za vreme ugarewa. [to pred vatrenom stihijom pobegne nastrada od poqske mehanizacije ili hemijskih preparata. Nema suba{a ni kanalxija da ~uvaju poqa i odr`avaju kanale. Ni pu`eva nema. Nekada je i fazana bilo vi{e, iako ih danas gajimo i pu{tamo u atare. Onda lovili samo fazane, lov na koke je bio strogo zabrawen. Bila je stroga disciplina. Al’ ne mogu kasti da nije bilo i krivolova. Mo`da i vi{e nego sada, ali je bilo i vi{e divqa~i - sa uzdahom konstatuje Vlada Zubovi} ]ula.

N. Nik{i}

16

SPORT

petak30.oktobar2009.

DNEVNIK

Foto: F. Baki}

PROLETER NAMU^IO PARTIZAN U OSMINI FINALA LAV KUPA SRBIJE

Slana bara ponosna i u porazu Fudbalere Proletera u osmini finala Kupa Srbije od velikog podviga i pobede nad Partizanom delilo je svega 19 minuta. Vodili su Slanobarci golom Kova~evi}a , igrali takti~ki mudro, prepu-

stiv{i inicijativu gostima, imali u 69. minutu {ansu koju na`alost nije iskoristio Popin, koja }e se dugo prepri~avati. A, onda dozvolili renomiranom protivniku da preokrene rezultat i slavi slatku pobedu.

Trener Proletera Qubomir Ristovski, kao i igra~i koji su ostavili srce na terenu, sigurno su imali besanu no}, jer ovakva prilika ukazuje se jednom u 100 godina. Biti ravnopravan u nekim segmentima, ~ak i boqi takmac, od najboqe

srpske ekipe vredno je pa`we. S toga Novosa|ani nemaju razloga za tugovawe. Dokazali su sportskoj javnosti koliko vrede i da uspon kluba posledwih godina nije slu~ajan, ve} plod dugogodi{weg upornog rada Uprave i trenera. Zato su se Novi Sad, Proleter i Slana bara zaslu`eno na{li na fudbalskoj mapi Srbije. A kako ~elnici kluba najavquju i u ovom porazu se moglo radovati. Poseban pe~at dali su navija~i, wih preko 1300, od toga je bilo samo stotinak grobara. Zdru{no su bodrili qubimce, a aplauz koji su im uputili na kraju bio je od srca, nagrada za sve lepo {to su im do sad priu{tili i ~asno se oprostili od najmasovnijeg takmi~ewa.

- Nemam {ta da zamerim momcima, dali su maksimum, nisu se upla{ili na{eg najboqeg kluba, ovoga puta prevagnulo je iskustvo.

Prvi gol smo jeftino primili, a drugi gol je bila ~ista sre}a. takav pogodak se daje samo jednom u karijeri, {to je na `alost po nas Kne`evi}u uspelo. Posebno mi je `ao {to u ovako va`nom me~u nisu mogli da igraju Dragi}, Ako, Srboqub [arac, a najvi{e Sekuli}, koji bi sigurno mnogo

zna~ili za na{u igru. Naravno, i rani izlazak iskusnog Asanija mnogo nas poremetio.

Zato i moramo da `alimo, jer nas je od sna delilo 0 minuta.

Partizan se bukvalno provukao, a wegovo iskustvo na kra-

ju je presudilo. ^estitam im na prolazu, sigurno }e i oni pamtiti Novi Sad, Proleter i Slanu baru po lepom, jer su na popularnoj Bomboweri do`iveli mnogo toga lepog, a bili su tako blizu ponora. Poraz

moramo {to pre preboleti, jer nas ve} u nedequ o~ekuje ozbiqan protivnik mla|i brat Partizana - Teleoptik.istakao je na kraju trener Proletera.

M. Popovi}

SPORT

DNEVNIK PRED IZBORNU SKUP[TINU PARTIZANA

\uri} razmi{qa Aktuelni predsednik Partizana Dragan \uri} ne zna da li }e se kandidovati za produ`etak mandata na toj funkciji. On ka`e da nije siguran da li }e zadovoqiti potrebne kriterijume za tako ne{to. Ta~no 53 dana uo~i Izborne skup{tine kluba jo{ uvek nije na~isto ko }e biti pretendenti za prvog ~oveka crno - belih . Najavqivana je borba \uri}a i Sava Milo{evi}a, me|utim, nijedan od wih jo{ uvek se nije zvani~no kandidovao.

Do famoznog 21. decembra potrebno je da se izaberu predsednik i delegati Skup{tine i da UO istakne svog kandidata za prvog ~oveka kluba. Posle toga, ka`e \uri}, zna}e se dali }e se on boriti za produ`etak trenutnog mandata.

- Dosta toga ima da se uradi do izbora. Treba najpre izabrati ~lanove Skup{tine, koji }e odrediti kriterijume za kandidaturu. Kada se to bude desilo vide}emo da li }u biti pogodan za novi mandat – ka`e predsednik Partizana.

Voqa i `eqa kod wega postoji, ali tvrdi, ne pita se samo on.

- Ja sam Partizanovac i naravno da bih pomogao klubu, ali vide}emo na koji na~in.

Pro{le izbore sam pro{ao, {to ne zna~i da }u i ove. Trenutno je najbitnije da ekipa iza|e iz krize i stabilizuje

Vaqak jedva preko bare Fudbaleri Partizana plasirali su se u ~etvrtfinale Lav kupa Srbije. S dosta muke crno – beli su stigli do trijumfa.

- Nismo mo`da blistali, ali smo najbitnije pro{li – razmi{qa Qubomir Fejsa, igra~ koji je u posledwih mesec dana mo`da i najboqi u dresu parnog vaqka.

Tako ne{to je mladi vezista, ka`e i o~ekivao.

- Proleter je hrabra ekipa, spoj mladosti i iskustva. Znali smo da }e poku{ati da nas pobede i dati sve od sebe. Imali su u nekoliko {ansi, ali smo mi na kraju bili boqi.

Fejsa je prezadovoqan svojim posledwim partijama.

- Mislim da sam zaslu`io pohvale i aplauze. Rekao sam da }u se vratiti u formu I to se sada i de{ava – isti~e prvotimac Partizana. igre i rezultate. Ako se to uskoro desi niko ne}e ni pri~ati o Skup{tini – ka`e \uri}.

Ako se predvi|awa ispune i \uri} i Milo{evi} potvrde kandidature bio bi to prvi put u istoriji Partizana da se na izborima bore dva kandidata.

SUBOTI^ANI PRESLI[ALI BANAT

Miri} po~eo, Brati} zavr{io Fudbaleri Spartak Zlatibor vode nastavqaju sa dobrim rezultatima na dva fronta. Uporedo sa dobrim rezultatima u nacionalnom prvenstvu, golubovi su presko~ili i novu prepreku u Kupu. Nedavno su sa 3:0 savladali Be`aniju, a u sredu su se radovali i na gostovawu Banatu. Nije bilo lako do}i do pobede po{to su Bana}ani bili re{eni da na svom terenu ostanu nepora`eni, ali je kvalitet ipak presudio. Posao je zapo~eo Marko Miri}, a zavr{io Vidak Brati}, a u me|uvremenu je nekoliko sjajnih intervencija imao Milan Jovani}.

- O~ekivali smo te{ko gostovawe, a tako je i bilo. Najbitnije je da smo zabele`ili va`nu pobedu. Utakmica je donela ravnopravnu igru oba HAJDUK ELIMINISAN IZ KUPA

Mladi se upla{ili

Fudbaleri Hajduka su eliminisani iz daqeg takmi~ewa u Lav kupu Srbije, jer su u susretu osmine finala u Smederevu pora`eni od doma}ina sa 3:0.

- Mogli smo primiti jo{ koji gol. Nismo dobro u{li u susret i ka`weni smo u ranoj fazi me~a.

Potom smo ih sabili na wihovu polovinu, igrali dobro, a onda nam se u posledwim sekundama prvog dela desi da mladi Pawkovi} nesmotreno startuje na igra~a sa le|a u situciji potpuno bezopasnoj po na{ gol, za {ta je ka`wen drugim `utim kartonom, pa smo ostali sa igra~em mawe. Potom je pogre{io i mladi Top~agi}, okliznuo se, dodirnuo loptu rukom i onda iz ~ista mira je uhvatio s dve ruke, naravno sudijaje pokazao na belu ta~ku i to je bio kraj - obja{wava razloge poraza {ef stru~nog {taba Hajduka Bogdan Korak.

Drugi razlog, osim navedenih gre{aka, strateg Hajduka vidi i u ~iwenici da je protiv Smedereva wegov tim nastupio nekompletan.

- Mnogo su nam nedostajali Kekezovi}, Marko Jovanovi} i Ki{.

Da smo wih imali bila bi to sasvim druga pri~a, imali bi mnogo ja~u igru po bokovima, i upotrebqive lopte za {pica Marka Jovanovi}a - konstatovao je Korak.

Pravo iz Smedereva pogon Hajduka se preselio u Motel Kroni}, kraj Sombora, gde }e boraviti do novog me~a sa Smederevom. \. Bojani}

- Po meni je tosasvim uredu.

Ako su kriterijumi ispuweni neka ih bude i deset. [to se Sava ti~e o wemu mislim sve najboqe jer je osvedo~eni grobar i nekada{wi fudbaler Partizana – tvrdi \uri}.

protivnika, uspeli smo da na vreme postignemo gol, a potom kontroli{emu igru do kraja me~a. Prolaz smo potpuno zaslu`ili, a Banatu `elim skori povratak u Superligu istakao je Zoran Milinkovi}, trener Spartak Zlatibor vode.

Jo{ jedan va`an gol za Spartak postigao je Marko Miri}. U 20. minutu je bio siguran, a na krilima wegovog gola golubovi su leteli ceo me~.

– Posle poraza od Vojvodine trebalo se psihi~ki di}i, a sada nam sledi novi te`ak me~ u prvenstvu, Susret sa Banatom nam je zato do{ao u nezgodnom trenutku, ali smo uspeli da do|emo do va`ne pobede u specifi~nom takmi~ewu kakav je kup - kazao je Miri}.

N. S.

[to se kandidature Sava Milo{evi}a ti~e tu ne bi trebalo da bude ni{ta sporno. Nekada{wi fudbaler Partizana ispuwava mo`da i najva`niji uslov,a to je upravo to {to je u karijeri sa uspehom nosio crno–beli dres.

I. Lazarevi}

Vreme za promene Posle dva uzastopna poraza fudbaleri Banata ponovo se nalaze u nezavidnoj poziciji, a najnoviji {amar u Kupu sigurno da }e doneti i neke promene u klubu iz grada na Begeju. Po zavr{etku susreta sa ekipom Spartaka retko koji fudbaler doma}eg tima je bio raspolo`en za pri~u, {to dovoqno oslikava trenutnu krizu rezultata. Po svemu prikazanom Spartak je zaslu`io pobedu i prolaz za tok takmi~ewa, ali i fudbalerima Banata ne mo`e se zameriti da se nisu zalagali i hteli pobedu. Me|utim nekad i sre}a okrene le|a.

- Prosto je neverovatno {a nam se doga|a u posledwe dve utakmice na na{em terenu. I pored Spartaka, a pogotovo protiv Sevojna imali smo terensku inicijativu, re|ali prilike, a pognutih glava napustili stadion - iskren je bio Dejan Bogunovi}, golman Banata. Jo{ jednom se potvrdilo da smo neefikasni, kako nekog da pobedite, ako ne postignete pogodak.

N. Jowev

ZVEZDA SLAVILA I U PAZARU TESNU POBEDU

Ekipa zna da se takmi~i Minimalci izgleda postaju za{titini znak crveno- belih ove jeseni. Nakon dve tesne pobede u prvenstvu (Mladi radnik i Borac) na identi~an na~in savladan je i Novi Pazar u kupu.

- Izgleda da ovakvi ishodi vi{e nisu slu~ajnost, ve} znak da ekipa zna da igra na rezultat, takmi~i se - objasnio je predsednik crvenobelih Vladan Luki}.

Zadovoqan i miran bio je trener Beogra|ana Vladimir Petrovi} posle uspeha na “vru}em” terenu u Pazaru.

- Ispunili smo ciq, pobedili motivisanog rivala u brazilskom ambijentu i plasirali se u narednu rundu Kupa. Krenuli smo sa ofanzivnom varijantom, trojicom napada~a, na vreme postigli pogodak, zatim zrelom igrom sa~uvali prednost. Trijumf posve}ujemo na{im navija~ima koji nisu imali priliku da nam pru`e podr{ku na ovom me~u.

Bila je Zvezda opet odgovorna i disciplinovana, ne previ{e kreativna i efikasna.

- Utakmice u Kupu su specifi~ne, bez prava na popravni ispit. Pru`aju {ansu autsajderu da napravi iznena|ewe, prebacuju psiholo{ki priti-

sak na le|a favorita. Istina je da ne dajemo puno golova, ali ih retko i primamo. Recept funkcioni{e, treba nastaviti sa daqim radom, ispravqati uo~ene nedostatke konstatovao je trener Beogra|ana.

Odlu~uju}i gol delo je Aleksandra Jevti}a, nakon asistencije Leki}a.

- Lopta mi je “legla”, pogodio sam ugao, tako da sjajni golman Pazaraca nije mogao ni{ta da u~ini. Mogli smo da slavimo i ubedqivije, jer bilo je izglednih prilika, ali najva`nije je da smo pro{li daqe - zakqu~io je strelac vrednog pogotka.

Crveno-beli su se preselili u Ivawicu, gde }e do~ekati naredni prvenstveni okr{aj protiv Javora, koji je na programu ve} u subotu.

- Mnogi se pitaju kako }e mlada ekipa da izdr`i ovakav ritam, utakmice na svaka tri dana. Pa cela Evropa primewuje takav sistem. Ni{ta lep{e za fudbalere od stalnog dokazivawa na takmi~arskim susretima. Imamo dovoqno vremena da se spremimo za Javor, koji mo`e da bude neugodan doma}in - konstatovao je u~iteq crveno-belih Vladimir Petrovi}.

Z. Rangelov

petak30.oktobar2009.

17

VOJVODINA PRESKO^ILA LU^ANE

Ozbiqno{}u do ~etvrtfinala Ju~era{wi dan u FK Vojvodina protekao je u sumirawu utisaka iz me~a osmine finala Lav kupa Srbije koji su Novosa|ani dobili u Lu~anima 3:1 (2:1). Pou~eni nekim gorkim iskustvima iz pro{losti u na{em najmasovnijem takmi~ewu, Mladost je shva}ena maksimalno ozbiqno i to je na kraju presudilo da protiv dobrog doma}ina Vojvodina izbori glatku pobedu za~iwenu efenktnim pogocima.

Trener crveno-belih Branko Babi} imao je razloga za zadovoqstvo posle utakmice.

- Znali smo kakav nas rival ~eka i tako smo se i pripremili za me~. Gledao sam Lu~ance, uverio se u wihov kvalitet i zato smo bili svesni da nas i najmawe opu{tawe mo`e skupo ko{tati. Bila je to ravnopravna utakmica u kojoj je, ipak, presudio na{ kvalitet. Pojedincima nisam zadovoqan, jer izgleda da nisu najboqe razumeli kako treba igrati ovakvu utakmicu, ali je ipak sve do{lo na svoje mesto. Drago mi je i zbog lepih golova, pa nam preostaje da se okrenemo prvenstvenom susretu s Mladim radnikom na na{em stadionu – rekao je Babi}.

A skoro je sigurno da }e Vojvodina u sutra{woj utakmici na “Kara|or|u” izvesti sastav bez povre|enog Marija \urovskog, koji je susret u Lu~anima morao da napusti ve} u 16. minutu.

- Osetio sam povredu zadwe lo`e i nisam `eleo da rizikujem. Prema re~ima lekara ekipe, dr Borka Vukosava povreda nije ozbiqnije prirode, ali izvesnu pauzu sigurno }u morati da napravim zbog predostro`nosti – smatra \urovski.

Janko Tumbasevi} (levo) postigao gol glavom u Lu~anima Foto: B. Lu~i}

Ukoliko tako i bude, realno je o~ekivati da Vojvodina sutra na sredini terena zaigra s Medojevi}em, A|uruom i ne{to is-

turenijim Tumbasevi}em koji je pokazao da pored odli~nog {uta ume i glavom da bude opasan po protivni~ku mre`u.

S. S.

18

SPORT

petak30.oktobar2009.

DNEVNIK

SRBIJA U PRIJATEQSKOM ME^U IZGUBILA OD FRANCUSKE

PRVA LIGA SRBIJE

Pala neosvojiva tvr|ava Gosti u svemu boqi

Rukometna reprezentacija Srbije pora`ena je od Francuske rezultatom (34:28) u prijateqskom susretu koji je odigran povodom 60. godina Rukometnog saveza Srbije. Aktuelni svetski i olimpijski {ampion pokazao je zbog ~ega se trenutno nalazi na vrhu rukometne piramide. Francuzi su demonstrirali brzu igru, koja u kombinaciji sa ~vrstom i neprobojnom odbranom omogu}ava da iz kontra napada veoma lako stvara povoqne pozicije. Ve} nakon prvih petnaestak minuta trikolori su imali prednost od (9:6).

Orlovi, su ipak uspeli da uhvate rezultatski prikqu~ak, ali je na poluvremenu Francuski tim ipak oti{ao sa predno{}u sa {est golova (18:12). Po~etkom drugog poluvremena prednost gostiju iznosila je osam golova, ali srpski rukometa{i uspeli su da do|u na samo gol zaostatka, pa je francuski selektor Onesta morao da ponovo u vatru ubaci najboqeg svetskog rukometa{a Nikolu Karabati}a, koji je po prvi put igrao u svom rodnom gradu i za samo tri minuta ovaj momak je vratio prednost gostima na {est razlike (34:28).

igra mnogo br`e, s ~ime se slu`io i novi selektor Srbije Sead Hasanefendi}.

- ^estitam Francuzima koji su jo{ jednom potvrdili kakav kvalitet poseduju. Utakmica nije protekla onako kako smo mi o~ekivali. @eleli smo da se ~vrstom odbranom suprostavimo wihovom najja~em oru`ju ubojitom napadu i

Srbija–Francuska 28:34 (12:18) NI[: Dvorana ^air. Gledalaca: 4.000, Sudije: Hora~ek i Novotni (^e{ka). Sedmerci: Srbija 4 (3), Francuska 2 (1). Iskqu~ewa: Srbija 8, Francuska 4 minuta.

SRBIJA: [e{um 2, Vujin 5 (1), Nik~evi} 2, A. Stojanovi} 3, V. Stojanovi} 2, Toski} 2, Peri} (5 odbrana), Ili} 7 (2), Bojinovi}, Koji}, Markovi} 3, Pejanovi} (4 odbrane, 1 sedmerac), Tubi} 1, Lap~evi} 1, Stojkovi}, Vilovski.

FRANCUSKA: Fernandez 2, Dinar, @il 1, Narcis 5, @oli 1, Karabue (1 odbrana), Karabati} 7, Omejer (11 odbrana, 1 sedmerac), Abalo 5, Soraindo 1, Gigu 4 (1), Busket 2, Ostertag 2, Detrez 2, Bara{et 2.

Uprkos porazu na{ tim je u pojedinim deonicama pokazao da mo`e da se nosi sa ekipama kakva je Francuska, ali za ozbiqnije suprotstavqawe ovakvim ekipama neophodno je da na{ dr`avni tim

da poku{amo da ih ugrozimo iz kontre. Ali, ~ini mi se da ovoga puta za to nismo bili spremni.

Oni su svaku na{u gre{ku u napadu ka`wavali brzim golom. Mnogo su br`i od nas, i nama sada osta-

je da analiziramo ovu utakmicu i da vidimo zbog ~ega je to tako. Primili smo mnogo lakih golova, a to ne sme da se doga|a. Nabijali smo loptu u sredinu, umesto da ra{irimo igru. Nakon povrede Lap~evi}a imali smo i problema u odbrani, jer je on po mojim zamislima jedan od kqu~nih igra~a za odbranu na{eg gola. U prvom poluvremenu smo bili dosta slabiji, drugo je bilo ne{to boqe, ali sa velikim padovima u igri ne mo`emo da o~ekujemo boqi rezultat s timom kakav je francuski. Brojne tehni~ke gre{ke odvele su nas u poraz. Jako mi je `ao jer smo u fini{u me~a uspeli da stignemo wihovo vo|stvo i mo`da smo mogli da do|emo do remija. Sada nema mnogo vremena da razmi{qamo o onome {to je bilo, treba izvu}i pouke iz ovog poraza, jer nas o~ekuju tri jake utakmice na turniru u Ma|arskoj protiv Rumunije, Ma|arske i Tunisa. To je prilika da uigramo tim, da se igra~i jo{ vi{e zbli`e i da vidimo da li je ovaj poraz posledica mo`da i umora igra~a, jer je zaista bilo naporno jer su pravo iz svojih klubova i te{kih takmi~ewa do{li u Ni{. Od ove reprezentacije mo`emo o~ekivati rezultate tek za tri godine. Ali se nadam da }emo ve} na [ampionatu u Austriji igrati zapa`enu ulogu. Nisam alibi trener, tra`im rad, red i pre svega brzinu. Nadam se da }emo tokom priprema za Prvenstvo Evrope do}i do `eqenog nivoa.

Mladen Bojinovi}, koji igra u Francuskoj bio je najutu~eniji posle poraza.

- Novi selektor, ponovo novi po~etak, sigurno da nam treba malo vremena, ali objektivno Francuzi su u ovom trenutku boqi sastav. Zaboravqam ovaj me~, idemo daqe, ~eka nas Panon kup i tri utakmice u Ma|arskoj. S. Anti}

Vojvodina Srbijagas - Napredak 62:74 (13:14, 19:22, 13:17, 17:21) NOVI SAD: Mala sala SPC „Vojvodina“, gledalaca: 200, sudije: Ne{kovi} i Dimovski (Kraqevo) i Vorkapi} (Beograd).

VOJVODINA SRBIJAGAS: Veli~kovi} 2 (za 1 poen: -, za 2 poena: 2-1, za 3 poena: 1-0), Martini} 15 (8-7, 7-4, 1-0, 4 as), Toma{evi} - (-, 2-0, 3-0), Jev|i} 7 (, 5-2, 3-1), Bo{wak 8 (2-1, 4-2, 41), Kova~evi} 10 (2-2, 4-1, 5-2, 4 sk), Drowak, Radak 2 (-, 2-1, -), Marjanovi} 2 (4-0, 1-1, -), Mi~eta 8 (3-2, 6-3, -, 5 sk), N. Fekete, Avlija{ 8 (-, 3-1, 2-2).

NAPREDAK: Stojanovski 19 (4-2, 8-4, 5-3, 5 il, 5 sk), Pejovi} 11 (2-2, 6-3, 1-1, 5 sk), Milojevi}, Puzi} 9 (-, 6-3, 4-1), \or|evi} 3 (-, 2-0, 1-1, 4 ol), Egeri} - (-, 2-0, 1-0), \ur|evi}, Markovi} 16 (11, 4-3, 6-3, 4 as, 5 sk), Stevovi}, Nikoli} - (-, -, 1-0), \urovi} 12 (2-2, 6-5, -), Kalaw 4 (-, 5-2, 1-0, 5 sk).

U najavi za utakmicu s Napretkom, trener Vojvodine Srbijagas Radenko Varagi} izdvoPRVA LIGA SRBIJE

Preokretom do slavqa Vojvodina NIS - Kovin 75:55 (14:11, 3:18, 23:11, 25:15) NOVI SAD: Mala dvorana SPC“Vojvodina“, gledalaca: 300, sudije: Petrovi} (Stara Pazova), Virijevi} (Beograd), Suboti} (Zemun).

VOJVODINA NIS: Ninkovi}, ^abarkapa 12, Ostoji} 8, Jef. Karaka{evi} 10, Du{ani} 7, Krwetin 16, Miti}, Stankovski, Stupar 18 , Terzi}, Bo{kovi}, Jov. Karaka{evi} 4.

KOVIN: Caran 12, Kosti}, Bogdanovi}, @ivanovi} 17, [ormaz, Jovanovi}, Bubwevi} 2, Marinkovi}, Terzi} 4, Stojanovi}, Perovi} 2, Markovi}.

U premijernom susretu 4.kola Prva `enske lige, ujedno i malom vojvo|anskom derbiju, ko{arka{ice Vojvodine NIS savladale su posle preokreta u drugom poluvremenu ekipu Kovina i tako do{le do druge prvenstvene pobede.

Izabranice trenera Trivana „mu~ile“ su se sa mladom i veoma borbenom ekipom Kovina. Predvo|ene raspolo`enom Caran i @avanovi}, „qubi~aste“ su na poluvreme oti{le sa minimalnom predno{}u 29:27 i tako najavile zanimqiv nastavak susreta.

Samo dva minuta igre u nastavku , bilo je potrebno ko{arka{icama Vojvodine da serijom 7 - 0 postave stvari na svoje mesto i povedu.

I. Grubor

Triglav previsok za crno-bele Hokeja{i Partizana izgubili su u sredu uve~e u Krawu od Triglava 1:3 i u 10. kolu Slohokej lige pretrpeli ~etvrti poraz. Jedini gol za Partizan je tek u posledwoj tre}ini, kada su doma}i ve} vodili sa 3:0, postigao Marko Milovanovi}.

Crno-beli }e u narednom kolu u subotu u Beogradu igrati sa Stavbar Mariborom.

DANA[WI RUKOMETNI PROGRAM Druga liga (m) - NOVI SAD: Milicionar - Spartak Vojput (16.30, Slana bara).

Druga liga (`) - BAJMOK: Radni~ki - Pan~evo (20).

Prva vojvo|anska liga (m) NOVI SAD: Slavija - Tarket (20). KA^AREVO: Jedinstvo Kqaji}evo (19), TEMERIN: TSK Mladost - Dolovo (16), RI\ICA: Dalmatinac - Obili} (17).

Prva vojvo|anska liga (`) NOVI KNE@EVAC: Obili} Topola (18).

jio je Dragana Markovi}a, Vojdana Stojanovskog, Slobodana Pejovi}a i Borislava \urovi}a kao igra~e na koje }e odbrana wegovog tima morati da obrati posebnu pa`wu. I bio je u pravu, jer upravo ~etvorica pomenutih igra~a bili su najboqi akteri susreta u ekipi iz Kru{evca i odlu~ili su pobednika. Zna~i, skauting crveno-belih je bio dobar, ali odbrana novosadskog tima skoro ni{ta nije u~inila kako bi ih zaustavila i epilog je jasan - Vojvodina Srbijagas je glatko izgubila susret, a Napredak je stigao do prve pobede u sezoni.

Tokom ~itavog me~a Kru{evqani su vodili i zaslu`ili su trijumf, dok su Novosa|ani bili za~u|uju}e indolentni, slabi i nezainteresovani da prika`u iole kvalitetniju igru pred samo 200 posmatra~a. Na~inom na koji su se suprotstavili Napretku, sigurni smo, rastera}e i te retke gledaoce, jer Novosa|ani nisu navikli da gledaju tako slabu ko{arku.

A. P.

Vojvodina S. - Napredak KG 06 - Novi Sad Proleter N. - Radni~ki Tami{ P. - Ergonom Ma{inac - Metalac OKK Beograd - Borac Mega Vizura - Sloga 1. Proleter 2. Borac 3. Beograd 4. Tami{ P. 5. Mega Viz. 6. Metalac 7. Vojvodina 8. Novi Sad 9. Sloga 10. Ergonom 11. KG 06 12. Napredak 13. Ma{inac 14. Radni~ki

4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4

3 3 3 3 3 3 2 2 2 1 1 1 1 0

1 1 1 1 1 1 2 2 2 3 3 3 3 4

62:74 66:74 88:66 67:65 72:79 73:84 80:73

334:290 328:291 336:307 292:267 330:313 274:281 306:267 296:294 316:343 314:327 302:320 288:310 286:341 287:338

7 7 7 7 7 7 6 6 6 5 5 5 5 4

U slede}em kolu (31. oktobar i 1. novembar) sastaju se: Radni~ki basket - Vojvodina Srbijagas, Novi Sad - OKK Beograd, Ergonom - Proleter Naftagas, Borac - Tami{ Petrohemija, Metalac - Mega Vizura, Sloga - KG 06, Napredak - Ma{inac.

Krsti} kao muwa Od srpskih ko{arka{a drugog dana nove sezone NBA lige najzapa`eniji je bio Nenad Krsti}. Kapiten „orlova“ je bio tre}i strelac i skaka~ u Oklahomi (20p, 7sk) u pobedi nad Sakramentom - 102:89. Ujedno, jedini je od Srba bio starter. Predrag Stojakovi} (20 minuta) je postigao samo ~etiri poena, uz jedan skok, u porazu Wu

mili su 92. Marko Jari} nije bio u ekipi Memfisa.

Najve}e iznena|ewe priredio je Torontno, koji je naneo drugi poraz Klivlendu u sezoni. Posle neuspeha kod ku}e protiv Bostona, finalista NBA lige „pukao“ je i na gostovawu Reptorsima - 91:101. Kavsi su pora`eni iako je Lebron |ejms ostvario 25. „tripl-dabl“ u karijeri - uz 23 poena, imao je 12 asistencija i 11 skokova. [akil

Pozdrav Grega Popovi}a i Pe|e Stojakovi}a pre po~etka me~a u San Antoniju

Orleansa u San Antoniju (96:113).

Darko Mili~i} je za 17 minuta imao u~inak ~etiri poena i sedam skokova u porazu Wujorka u Majamiju (93:115), dok je Sa{a Pavlovi} za minut vi{e proveden na parketu ukwi`io osam poena i dva skoka u „tesnoj“ pobedi Minesote nad Wu |ersijem - 95:93. Vladimir Radmanovi} je za ~etiri i po minuta zabele`io po dva poena i skoka u debaklu [arlota u Bostonu. Gosti su postigli samo 59 poena! Pri-

O’Nil mu je pomogao sa 12 poena i sedam skokova, ali i to je bilo nedovoqno da se izbegne poraz.

Rezultati: Denver - Juta 114:105, Golden Stejt - Hjuston 107:108, LA Klipers - Finis 107:109, Memfis - Detroit 74:96, Minesota - Wu Xersi 95:93, Oklahoma - Sakramento 102:89, San Antonio - Wu Orleans 113:96, Boston - [arlot 92:59, Majami - Wujork 115:93, Atlanta - Indijana 120:109, Orlando - Filadelfija 120:106, Toronto - Klivlend 101:91.

DRUGO KOLO EVROLIGE A grupa

C grupa

Asvel - Fenerbah~e U. 1. Fenerbah~e 2. Montepaski 3. Barselona 4. @algiris 5. Asvel 6. Cibona

2 1 1 1 2 1

1 1 1 1 0 0

1 0 0 0 2 1

76:78

137:158 85:40 82:59 71:52 128:249 40:85

3 2 2 2 2 1

Unikaha - Olimpijakos 2 2 1 1 1 1

2 1 1 0 0 0

0 1 0 1 1 1

1. Lotomatika 2. CSKA 3. Makabi 4. Marusi 5. Kaha Laboral 6. Olimpija

2 2 1 1 1 1

2 1 1 0 0 0

0 1 0 1 1 1

69:74 151:134 135:139 85:65 65:66 65:77 65:85

4 3 2 1 1 1

D grupa

B grupa 1. Unikaga 2. Olimpijakos 3. Lijetuvos R. 4. Efes Pilsen 5. Partizan 6. Orlean

CSKA - Lotomatika

86:68

158:132 162:158 77:70 70:77 64:72 72:94

4 3 2 1 1 1

Oldenburg - Armani Real - Prokom 1. Real 2 2. Armani 2 3. Oldenburg 2 4. Panatinaikos 1 5. Himki 1 6. Prokom 2

1 1 1 1 1 0

1 1 1 0 0 2

70:79 94:72 175:156 146:145 157:160 75:67 84:81 153:181

3 3 3 2 2 2

SPORT

DNEVNIK @REB ZA SVETSKO PRVENSTVO U ITALIJI

Orlovi kre}u iz Trsta Odbojka{i Srbije igra}e u F grupi 27- og SP 2010, od 24. septembra do 10. oktobra, u Trstu sa Poqskom, Nema~kom i Kanadom. Reprezentacija Srbije }e svoju prvu utakmicu na Svetskom prvenstvu u Italiji slede}e godi-

seniorske reprezentacije Srbije.

Na 27. svetskom prvenstvu 2010, koje }e se odigrati od 24. septembra do 10. oktobra 2010. godine igra}e 24 reprezentacije. Sistem takmi~ewa je promewen u odnosu na prethodne {ampionate. U prvoj fazi takmi~ewa, 24

Grupe A grupa, Milano: Italija, Japan, Egipat, Iran.

B grupa, Verona: Brazil, [panija, Kuba, Tunis.

C grupa, Modena: Rusija, Portoriko, Australija, Kamerun.

D grupa, Re|o Kalabrija: Sad, Argentina, Venecuela, Meksiko.

E grupa, Torino: Bugarska, Kina, Francuska, ^e{ka.

F grupa, Trst: Srbija, Poqska, Nema~ka, Kanada. ne odigrati protiv Nema~ke, 25. septembra u Trstu. Dan kasnije, u drugom kolu, rival Srbiji bi}e Kanada, dok }e se 27. septembra sastati sa Poqskom.

Na `rebu u Auditorijumu Park Muzike, u Rimu, OSS su predstavqali predsednik Aleksandar Bori~i} i izvr{ni potpredsednik FIVB, Zoran Avramovi}, direktor marketinga OSS i Igor Kolakovi}, prvi trener mu{ke

reprezentacije }e biti podeqene u {est grupa.

U drugu fazu }e se plasirati po tri selekcije iz svake grupe, koje }e formirati novih {est grupa sa po tri selekcije.

Plasman u tre}u rundu izbori}e po dve selekcije iz svake grupe, koje }e formirati ~etiri grupe sa po tri reprezentacije. Pobednici grupa u tre}oj rundi izbori}e plasman u polufinale.

DANAS I SUTRA DRUGI KVALIFIKACIONI TURNIRI ZA KUP SRBIJE

Novosa|ani na Slanoj bari Drugi kvalifikacioni turniri za Kup Srbije u vaterpolu igraju se danas i sutra. Grupa A }e igrati na beogradskoj „Bawici“, rivali su Partizan, @AK, TENT i Ni{, a grupa B na novo-

Raspored Danas - Grupa A: Partizan @AK (19.45), Ni{ - TENT (20.45).

Grupa B: Student - Zemun (18), Vojvodina - Beograd (19).

Sutra - Grupa A: @AK - TENT (9), Partizan, Ni{ (10, Ni{ @AK (19), TENT - Partizan (20).

Grupa B: Beograd - Zemun (10), Vojvodina - Student (11.30), Student - Beograd (17), Vojvodina - Zemun (18.30). sadskom bazenu na Slanoj bari i snage }e odmeriti Beograd, Student, Zemun i Vojvodina. Posle prva dva odigrana turnira o~ekivano su najboqi bili Partizan i Vojvodina sa po tri pobede i maksimalnih devet bodova. U grupi A Ni{ ima {est, TENT 3, a @AK 0, u grupi B Beograd je sakupio {est, Student tri, a Zemun nijedan. BoPRED ZIMSKU LIGU NOVOG SADA

Mladost na proveri Fudbalski savez Novog Sada i ove godine ogranizuje, tradicionalnu, petu po redu „Zimsku ligu „ grada.

Pravo u~e{}a imaju klubovi i {kole fudbala sa teritorije grada Novog Sada u ~ak osam kategorija i to - kadeti (de~aci ro|eni 1993. i 1994 godine), pioniri (1995/96), stariji petli}i (1997. i mla|i), mla|i petli}i (1998. i mla|i), stariji poletarci (1999. i mla|i), mla|i poletarci (200.i mla|i), stariji mali{ani (2001. i mla|i) i mla|i mali{ani 2002 godi{te i mla|i).

Prijave za takmi~ewe se primaju do 13. novembra u Fudbalskom savezu Novog Sada (Pariske komune 38), a kotizacije za u~e{}e iznosi 20.000 za starije kategorije i 18.000 dinara i mla|e mali{ane.

Po~etak Zimske lige zakazan je za 29. novembar, a sve utakmice igra}e se u sportskim halama na Klisi i Futogu. Dodatne informacije se mogu dobiti na telefon saveza 021/444-900.

I. Grubor

dovi sa prvih turnira se prenose.

Plasman u polufinale ostvari}e po dve prvoplasirane ekipe iz svake grupe.

Novosa|ani }e na Slanoj bari danas ugostiti prvo ekipu Beograda, dok }e sutra igrati sa Studentom i Zemunom.

- Okre}emo se novim obavazama.

Za nas je u ovom trenutku najva`niji Kup Srbije i susreti koje }emo igrati sa ekipama Beograda, Studenta i Zemuna. Ako ve} mislimo da smo prvim turnirom re{ili sve onda smo u zabludi. Moramo u svakom duelu i}i na pobedu, kako bismo se plasirali u polufinale Kupa Srbije. Uspeh koji su momci postigli u Atini sada moraju da opravdaju, jer samo napornim radom i pobedni~kim prilazom svakom rivalu igra~i mogu da napreduju. Na{i rivali se ne}e unapred predati, a mi moramo u bazenu da poka`emo kvalitet - rekao je trener Vojvodine Dejan Stanojevi}.

Kao i na prvom turniru i kvalifikacijama za Evroligu i na ovom turniru Vojvodina }e igrati bez povre|enog Milo{a Mili~i}a.

G. Malenovi}

19

EKIPNO PRVENSTVO EVROPE U NOVOM SADU

Tri me~a – tri poraza (Raxabov – Arowan remi, Ga{i– Danska 1,5:2,5 (^eparinov – Nema vi{e vremena mov – Akopjan remi, Guseinov – Hansen remi, Bojkov – Glud 0:1), za ~ekawe. Od sedmog Sargisjan 0:1, Mame|arov – PeSrbija (2) - Rumunija 1,5:2,5 kola po~eo je fini{ trosjan remi), Rusija – Gruzija (Miladinovi} – Istratesku reekipnog evropskog pr2,5:1,5 (Svidler – Xobava remi, mi, Sedlak – Nisipeanu remi, venstva u {ahu i svaki poen je Morozevi~ - M~edi{vili 1:0, Pikula – Lupulesku 0:1, Rogazlata vredan a na{e ekipe su Toma{evski – Gaguna{vili renovi} – Nevedni~i remi), Slosve ble|e. Ne vredi plakati, mi), ^e{ka – Ukrajina 0,5:3,5 venija - Norve{ka 2:2, Nema~ka niti suze liti… Osim iz(Navara – Eqanov 0:1, Lazni~ka – Italija 3:1 (Najdi~ - Karuana vanredne pobede protiv olimpjskih {ampiona (Jermenije) ostali rezultati na{e prve mu{ke ekipe, ma koliko mi `eleli da bude druga~ije, su u granicama o~ekivanog. Trenutno se nalazimo na 14. mestu ,a to je jo{ uvek boqe za tri mesta u odnosu na rang pre po~etka (turnirski broj 17).

Druga ekipa je za pet mesta slabija u odnosu na rang. Opravdawe mo`e biti da su na ovo takmi~ewe uvr{teni na sam dan po~etka. @enska ekipa je posebna pri~a. Kao deveti nosilac nalazimo se na 21. mestu, a pretekle su nas i ekipe koje smo pobedili (Crna Gora i Italija) u prvom, odnosno, u tre}em kolu. [to se ti~e plasma- Derbi me~ {ahistkiwa ubedqivo su dobile Ruskiwe na za sam vrh i raspodele medaqa u obe konkurenci– Volokitin 0:1), Ma|arska – 1:0), Turska – Austrija 1,5:2,5, je favoriti polako zauzimaju Izrael 2:2, Poqska – FrancuLitvanija – BiH 2:2, Belgija – mesta koja im po rejtingu i ska 2,5:1,5 (Maceja – Edvard 1:0), Hrvatska 0,5:3,5, Makedonija – pripadaju. Za ekipe AzerbejxaSrbija (1) – Holandija 1,5:2,5 Vels 3,5:0,5, Luksemburg - Crna na ju~e je bio slab dan. Obe (Ivani{evi} – Smits remi, Gora 0:4, Finska – Monako 3:1, ekipe su pora`ene u va`nim Marku{ - [telvagen 0:1, Vu~[kotska – Island 1,5:2,5. me~evima a `enska ekipa, do kovi}- L’Ami 1:0, Perunovi} – Plasman: 1. Rusija 11 (18), 2. sada najprijatnije iznena}ewe Ernst 0:1), [panija - Gr~ka Jermenija 11 (17,5), 3. Azerbej{ampionata, do`ivela je blam 2,5:1,5 ([irov – Papajoanu 1:0), xan 11 (16,5), 4. Ukrajina 10 izgubiv{i sve ~etri partije.

Engleska [vajcarska (18), 5-6. Poqska, Holandija 10 Rezultati 7.kola (mu{karci): 1,5:2,5(Adams – Kor~noj remi, (17), 7. Ma|arska 9 (17,5), 8.

Azerbejxan – Jermenija 1,5:2,5 Gordon – Ekstrem 1:0), Bugarska [panija 9 (16), 9. Gruzija 9

(15,5), 10. [vajcarska 9 (15), 11.

Izrael 9 (14,5), 12. Francuska 8 (16), 13. Nema~ka 8 (16), 14. Srbija (1) 8 (15,5), Srbija (2) nalazi se na 27. mestu sa 6 bodova i 14 poena.

Rezultati 7.kola (`ene): Azerbejxan – Rusija 0:4 (Z. Mame|arova – Kostewuk 0:1, Kazimova – T. Kozinceva 0:1, T. Mame|arova – N. Kozinceva 0:1, Mamadova – Gunina 0:1), Izrael – Gruzija 1:3 (Pitam – Javak{vili 0:1, Porat – Kotena{vili 0:1), Jermenija – Rumunija 3,5:0,5 (Danielian – Kozma 1:0), Srbija - Nema~ka 1,5:2,5 (Mari} – Pe~ remi, Bojkovi} – Ka~iani 0:1, Stojanovi} – Mi~na 1:0, Raki} – Ome 0:1), ^e{ka – Francuska 2,5:1,5 (Nemcova – Miliet 1:0), Ukrajina - Ma|arska 2,5:1,5 (Gaponenko – T. Gara 1:0), [panija – Slovenija 2:2 (Pares – Ro`i~ 0:1), Gr~ka – Poqska 2:2 (Dembo – So}ko remi, Bocari – Rajli~ remi), Hrvatska – Bugarska 1,5:2,5 (Golubenko – Stefanova 0:1), Austrija – Holandija 1:3, Italija – Engleska 2,5:1,5, Crna Gora – Makedonija 3:1, Turska - Norve{ka 2:2, Finska – BiH 1,5:2,5.

Plasman: 1. Rusija 12 (20,5), 2.

Gruzija 12 (18,5), 3. Jermenija 10 (17,5), 4. ^e{ka 10 (16,5), 5.

Ukrajina 10 (16), 6. Azerbejxan 9 (15,5), 7. Slovenija 8 (17), 8-9.

Francuska, Gr~ka 8 (16), . Srbija je na 21. mestu sa 5 bodova i 11,5 poena.

Odabrane partije Ivani{evi} – Smits 1.d4, d5, 2.c4, c6, 3.Sf3, Sf6, 4.Sc3, d:c4, 5.a4, Lf5, 6.Se5, e6, 7.f3, Lb4, 8.Lg5, c5, 9.d:c5, D:d1+, 10.K:d1, Sbd7, 11.S:d7, S:d7, 12.e4, Lg6, 13.L:c4, Tc8, 14.Lb5, f6, 15.Le3, L:c5, 16.L:c5, T:c5, 17.Kc2, Ke7, 18.Thd1, Se5, 19.Td2, Thc8, 20.Tad1, a6, 21.Le2, Le8, 22.Kb3,Sc6, 23.Ka3, b5, 24.Sa2, b:a4, 25.Sc3, Tb8, 26.S:a4, Ta5, 27.b3, e5, 28.Tc1, Sd4, 29.Ld1, L:a4, 30.b:a4, Kd6, 31.Td3, Tc5, 32.T:c5, K:c5, 33.Tc3+, Kd6, 34.Lc2, a5, 35.Ld3, Tb7, 36.Ka2, Tb4, 37.Ka3, g5, 38.Lc2, h5, 39.Lb3, h4, 40.La2, Tb7, 41.Lb3, Tb6, 42.h3, Tc6, 43.Lc4, Tc7, 44.Ka2, Tb7, 45.Lb3, Tb4, 46.Ka3, Tb6, 47.La2, Tc6, 48.Lc4, Tc5, 49.Kb2, Tc8, 50.Ka3, Tc7, 51.Ka2, Tb7, 52.Lb3, Tb4, 53.Ka3, Tb7, 54.La2, Tc7, 55.Lc4, Tc6, 56.Ka2, Tb6, 57.Lb3, Tb4, remi.

VTA [AMPIONAT U DOHI

Sereni ve~iti derbi Serena Vilijams je u „ve~itom derbiju“ `enskog tenisa savladala stariju sestru Venus (2:1) i sa dve pobede u isto toliko me~eva u Kesten grupi Soni Erikson {ampionata u Dohi obezbedila plasman u polufinale. [to je jo{ va`nije, Serena }e se vratiti na prvo mesto VTA liste i na wemu do~ekati Novu godinu i po~etak sezone 2010. Takav rasplet je izvestan posle odustajawa Dinare Safine.

Ruskiwa je posle samo dva gema i 13 minuta igre sa Jelenom Jankovi} predala me~ Bele grupe, a samim tim i lidersku poziciju u VTA karavanu nakon samo nedequ dana otkako je pretekla Serenu.

- Uradila sam sve da bih igrala u Dohi - poru~ila je Safina.Povreda me mu~i ve} tri meseca.

Dok sam se borila za broj jedan na VTA listi, istovremeno sam se borila sa svojim telom - dodala je Ruskiwa koja }e mo`da ~ak propustiti i Australijan open.

Posle pobede nad braniocem titule u Dohi, Venus Vilijams, Serena je izjavila: - Veliko je priznawe ponovo biti broj jedan. Trud se isplatio.

Ona }e do kraja 2009. „zaokru`iti“ 83 nedeqe na ~elu VTA

petak30.oktobar2009.

karavana. Jelena Jankovi} upisala je prvu pobedu na VTA {ampionatu u Dohi, po{to joj je Dinara Safina predala me~ u tre}em gemu prvog seta! Bilo je 1:1 i 15:30 na servis Safine, kada je prva teniserka sveta zbog bolova u le|ima bila primorana da pru`i ruku Jeleni. Me~ je tako okon~an posle svega 12 minuta i bio je su{ta suprotnost duelu iste grupe, izme|u Karoline Voznija~ki i Viktorije Azarenke (2:1), koji je trajao gotovo tri sata.

Ostaje da se vidi ho}e li Safina biti spremna za me~ drugog kola, ili }e kao prva zamena biti pozvana Vera Zvonareva. U svakom slu~aju, Jankovi}eva }e za plasman u polufinale, odnosno neko od prva dva mesta u Beloj grupi, morati da pobedi Karolinu Voznijacki.

Bela grupa: (4) Voznija~ki (Danska) - (6) Azarenka (Belorusija) 2:1 (1:6, 6:4, 7:5), (1) Safina (Rusija) - (8) Jankovi} (Srbija) predaja Safine. Tabela: Voznija~ki 1:0 (2:1), Azarenka 1:1 (3:2), Jankovi} 1:1 (2:2), Safina 0:1 (0:2).

Kesten grupa: (2) S. Vilijams (SAD) - (7) V. Vilijams (SAD) 2:1 (5:7, 6:4, 7:6). Tabela: S. Vilijams 2:0 (4:1), Dementijeva 1:0 (2:1), Kuzwecova 0:1 (0:2), V. Vilijams 0:2 (2:4).

Vu~kovi} – L’Ami 1.e4, c6, 2.d4, d5, 3.Sc3, d:e4, 4.S:e4, Lf5, 5.Sg3, Lg6, 6.h4, h6, 7.Sf3, Sd7, 8.h5, Lh7, 9.Ld3, L:d3, 10.D:d3. e6, 11.Lf4, Da5+, 12.Ld2, Lb4, 13.c3 ,Le7, 14.c4, Dc7, 15.0–0–0, Sgf6, 16.The1, b5, 17.c:b5, c:b5+ ,18.Kb1, 0–0 19.Sf5, Tfe8, 20.S:e7+, T:e7, 21.D:b5, Tb8, 22.Da6, S:h5, 23.Tc1, Db6, 24.Tc8+, Te8, 25.D:b6, a:b6, 26.T:e8+ ,T:e8, 27.Se5, Shf6, 28.S:d7, S:d7, 29.d5, Sf6, 30.d:e6, f:e6, 31.a4, Sd5, 32.Kc2, Kf7, 33.b4, Ke7, 34.Kb3, Kd7, 35.Tc1, Tf8, 36.f3, g5, 37.a5, b:a5, 38.b:a5, Tb8+, 39.Ka3, Sf4, 40.L:f4, g:f4, 41.Tc4, e5, 42.a6, Ta8, 43.Ta4, Ta7, 44.Kb4, Kc8, 45.Kc5, Kb8, 46.Kd6, Tg7, 47.K:e5, T:g2, 48.T:f4, Ka7, 49.Th4, K:a6, 50.T:h6+, Kb7, 51.f4., Kc7, 52.f5, Kd7, 53.Te6, Tf2, 54.Kf6, Tf1, 55.Te2, Tf3, 56.Kg6, Tg3+ ,57.Kf7, Tf3, 58.f6, 1–0.

Mari} – Pe~ 1.Sf3, d5, 2.d4, Sf6, 3.c4, c6, 4.e3, Lg4, 5.h3, Lh5, 6.c:d5, L:f3, 7.D:f3, c:d5, 8.Sc3, Sc6, 9.Ld3, e6, 10.0–0, Ld6, 11.Ld2, 0–0, 12.Tac1, Tc8, 13.De2, e5, 14.d:e5, L:e5, 15.Lb1, Te8, 16.Dd3, Lb8, 17.Sb5, a6, 18.Sd4, Dd6. 19.f4, Se4, 20.Lc3, Dd7, 21.S:c6, T:c6, 22.Ld4, Lc7, 23.T:c6, D:c6, 24.Dc2, Dd6, 25.Tc1, Lb6, 26.Da4, Td8, 27.L:e4, d:e4, 28.Tc4, h6, 29.Db3, L:d4, 30.T:d4, De7, 31.T:d8+, D:d8, 32.D:b7, Dd3, 33.Db6, h5, 34.a3, h4, 35.Dd4, Db1+, 36.Kf2, Dc2+, 37.Kf1, Kh7, 38.Dc3, Db1+, 39.Kf2, f6, 40.Dd2, a5, 41.a4 Kh6, 42.Dc3. Kg6, 43.b3, Da2+, 44.Kg1, Db1+, 45.Kf2, Da2+, 46.Kf1, Db1+ ,47.Kf2, remi.

B. Dankovi}

PROMOCIJA KWIGE „MONIKA” U NOVOM SADU

Put ka zvezdama ipak postoji Novosa|anka Monika Sele{, krajem osamdesetih i tokom devedesetih godina pro{log veka, obele`ila je sjajnim igrama i rezultatima svetsku tenisku scenu. Devoj~ica s Grbavice hrabro je krenula u veliki svet i ru{ila redom sve prepreke, sve do dana kada je dotakla zvezde i postala najboqa igra~ica sveta.

Wena karijera je posle toga imala neuobi~ajen tok, brojne uspone i neznatne padove, Detaq s promocije kwige „Monika” sve do trenutka kada ju je Nemac dina prijateq porodice Sele{ Ginter Parhe napao no`em na i hroni~ar uspeha Male Mo. turniru u Hamburgu.

- Posle 15 godina, posredJu~e je u restoranu „Pa{a“, stvom ove kwige, na`alost ne i sme{tenom u teniskom komfizi~ki, Monika Sele{ vratipleksu TK Vojvodina u novosadla se u Novi Sad - rekao je Igskom Dunavskom parku, odr`ana watovi}. - Posledwi put Monipromocija kwige novinara i puku sam sreo u Majamiju, 2006. gobliciste Vlastimira Igwatodine, a ideju o ovoj kwizi imao vi}a, ~iji je naslov veoma krasam ve} du`e vreme. Ona je napitak ali i indikativan - „Monisana u jednom dahu, mislim da }e ka“. Kwiga je posve}ena Moniki se isto tako i ~itati, i verujem Sele{, jer je autor gotovo 30 goda je u woj re~eno sve ono {to

Foto: F. Baki}

sam tokom dugog vremena o Sele{ovoj prikupio i znao. Jedino nisam javnosti ponudio neke na{e male, privatne tajne, ali sam ube|en da je i bez wih ~italac u prilici da sazna gotovo sve o ovoj velikoj teniserki.

Kwiga „Monika“ {tampana je u tira`u od 1.000 primeraka i ve} se nalazi u prodaji na beogradskom Sajmu kwiga, ali i tr`i{tu Srbije, po ceni od 540 dinara.

A. Predojevi}

20

SPORT

petak30.oktobar2009.

DNEVNIK

POMO] KLADIONI^ARIMA NA[ PREDLOG

ITALIJA SERIJA A

Subota Juventus - Napoli Milan - Parma Nedeqa Kaqari - Atalanta Kjevo - Udineze Fiorentina - Katanija Livorno - Inter Roma - Bolowa Sampdorija - Bari Sijena - Lacio Palermo - \enova 1. Inter 9 2. Juventus 10 3. Sampdorija10 4. Parma 10 5. Milan 10 6.\enova 10 7. Palermo 9 8. Fiorent. 10 9. Bari 10 10.Kjevo 10 11. Udineze 10 12. Napoli 10 13. Kaqari 10 14. Roma 10 15. Lacio 10 16. Atalanta 10 17. Bolowa 10 18. Livorno 10 19. Katanija 10 20. Sijena 10

7 6 6 5 4 5 4 4 5 4 4 4 4 3 2 2 2 2 1 1

1 3 2 2 4 1 3 3 2 2 2 2 1 2 4 3 3 3 4 2

(18) (20.45)

1 1 2 3 2 4 2 3 4 4 4 5 5 4 5 5 5 5 7

(15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45)

21:6 22 18:8 21 18:13 20 12:12 17 10:11 16 18:20 16 12:9 15 9:8 15 10:7 14 13:11 14 14:14 14 14:16 14 11:12 13 16:18 11 7:11 10 9:12 9 9:15 9 4:10 9 10:15 7 8:15 5

ITALIJA SERIJA B

Danas Citadela - Padova Subota Albinolefe - Galipoqi Ankona - ]ezena Krotone - Pja}enca Frosinone - Sasuolo Groseto - Askoli Le}e - Empoli Modena - Vi}enca Re|ina - Salernitana Triestina - Torino Ponedeqak Mantova - Bre{a 1. Ankona 11 2.. Frosinone 11 3. Torino 11 4. ]esena 11 5. Le}e 11 6. Padova 11 7. Sasuolo 11 8. Empoli 11 9. Vi}enca 11 10. Bre{a 11 11. Modena 11 12. Sitadela 11 13. Groseto 11 14. Askoli 11 15. Triestina 11 16. Galipoqi 11 17. Albinol. 11 18. Pja}enca 11 19. Re|ina 11 20. Mantova 11 21. Krotone 11 22. Salernitana11

7 6 6 5 6 4 4 5 3 5 5 4 3 3 3 2 2 2 2 1 1 1

1 3 2 5 2 6 5 3 7 1 1 3 5 5 4 6 4 3 3 5 6 2

3 2 3 1 3 1 2 3 1 5 5 4 3 3 4 3 5 6 6 5 4 8

(20.45) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (20.45)

19:10 22 19:12 21 18:8 20 16:6 20 19:13 20 13:8 18 17:12 17 17:15 18 14:11 16 13:11 16 11:14 16 15:13 15 15:17 14 15:18 14 10:14 13 8:12 12 13:19 10 10:17 9 9:18 9 10:15 8 7:14 7 7:18 5

NEMA^KA BUNDES LIGA

Danas Borusija (M) - Herta Subota Volfzburg - Majnc [tutgart - Bajern Hamburg - Borusija (M) Keln - Hanover Nirnberg - Verder [alke - Bajer Nedeqa Frajburg - Hofenhajm Ajntraht - Bohum 1. Bajer 10 2. Hamburg 10 3. Verder 10 4. [alke 10 5. Bajern 10 6. Hofenhajm 10 7. Volfsburg 10 8. Majnc 10 9. Ajntraht 10 10. Borus. (D) 10 11. Hanover 10 12. Frajburg 10 13. Keln 10 14. [tutgart 10 15. Borus. (M) 10 16. Nirnberg 10 17. Bohum 10 18. Herta 10

6 6 6 6 5 5 5 5 3 3 3 3 2 2 2 2 2 1

4 4 3 2 3 2 2 2 4 4 3 1 3 2 2 2 2 1

(20.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30)

0 0 1 2 2 3 3 3 3 3 4 6 5 6 6 6 6 8

(15.30) (17.30)

19:0 22 23:11 22 20:7 21 16:9 20 17:9 18 18:9 17 18:16 17 15:14 17 11:13 13 10:14 13 13:12 12 14:22 10 6:10 9 10:15 8 10:18 8 7:15 8 10:21 8 7:23 4

FRANCUSKA

Subota Bulow - Nansi Grenobl - Lil Okser - Monpeqe Marsej - Tuluz Lens - Lorijen Bordo - Monako Sent Etijen - Lion Nedeqa Nica - Le Man Ren - Valensijen So{o - PS@ 1. Bordeo 10 2. Monako 10 3. Lion 10 4. Montpeqe 10 5. Marsej 9 6. Lorijen 10 7. Okser 10 8. Ren 10 9. Valensijen 10 10. So{o 10 11. Tuluz 10 12. Nansi 10 13. PS@ 9 14. Nica 10 15. Lil 10 16. Sent Etien 10 17. Bulow 10 18. Le Man 10 19. Lens 10 20. Grenobl 10

7 7 6 6 5 5 5 4 5 5 4 4 3 3 2 3 2 2 2 0

1 2 0 3 2 2 2 2 2 2 2 3 2 3 4 2 1 4 0 5 2 4 2 4 4 2 2 5 4 4 1 6 3 5 2 6 2 6 0 10

(19) (19) (19) (19) (19) (19) (21) (17) (17) (21)

19:7 22 16:10 21 16:11 20 17:13 20 16:9 17 14:10 17 10:9 17 15:6 16 19:15 16 11:13 15 10:7 14 15:15 14 13:10 13 13:21 11 10:14 10 9:14 10 8:15 9 10:16 8 8:18 8 5:21 0

Tobyije ni{ane pevce (1.65) Arsenal - (3.15) Totenhem (4.85) U derbiju Premijer lige, fudbaleri Arsenala na Emiratima do~ekuju ekipu Totenhema. „Tobxije“ nisu slavile na posledwa ~etiri duela protiv „pevaca“, a oba pro{logodi{wa duela zavr{ena su podelom bodova (4:4, 0:0). Doma}in je posle sedam uzastopnih pobeda nanizao dva remija protiv AZ Alkmara u Ligi {ampiona 1:1 i Vest Hema 2:2. Pevci iz Londona, pora`eni su od Stouka 1:0 i tako prekinuli uspe{nu seriju od ~etiri trijumfa. U redovima Totenhema oporavio se Vudgejt.

Arsen Venger ne mo`e da ra~una na povre|enog Denilsona i \urua, ali se u ekipu vra}aju oporavqeni Rosicki, Eduardo, Nasri, Fabijanski.

Na{ predlog: 1

(3.50) Fulam - (3.20) Liverpul (1.85) Pobedom u duelu sa qutim rivalom Man~esterom (2:0), fudbaleri Liverpula ponovo su u trci za titulu. Na redu je gostovawe Kotixu protiv Fulama koji je odoleo na gostovawu u Man~esteru protiv „gra|ana“( 2:2).

Izabranici Roja Hoxsona igraju promenqivo na svom terenu, a posledwi put slavili su protiv Liverpula pre dve godine. Gosti iz Liverpula ponovo bez kapitena Xerarda, ali se oporavio Tores, koji }e uz Kujta i Banajuna predvoditi ofanzivnu liniju redsa.

Na{ predlog: 2

(1.75) Bordo - (3.10) Monako (4.25) U derbiju 11.kola francuskog {ampionata, prvak ekipa Bordoa do~ekuje drugoplasirane „kne`eve“ iz Monaka. @irondinci na svom [aban Delma{ stadionu imaju perfektan skor, svih pet pobeda uz imponzantnu gol razliki 13:1. ^eta trenera Blana slavila je u pro{lom kolu protiv Le Mana 3:0 i tako prekinula „crnu“ seriju od dva poraza. Monako je tako|e bio uspe{an pro-

1. Barselona 2. Real (M) 3. Seviqa 4. Valensija 5. Deportivo 6. Majorka 7. Hihon 8. Hetafe 9. Espawol 10. Osasuna 11. Atletik 12. Almerija 13. Tenerife 14. Vaqadolid 15. Saragosa 16. Rasing 17. Atlet. (M) 18. Viqareal 19. Herez 10. Malaga

Fudbalere Arsenala o~ekuje `estoka utakmica protiv gradskih rivala

tiv Bulowa (3:1) i vezao tre}i trijumf. Izbranici Gi Lakomba poku{a}e da se dokopaju liderske poziciji, ali i prekinu neprijatnu tradiciju od 10 poraza na gostovawu u Bordou. Posledwi put slavili su 2004 godine.

Na{ predlog: 2 - 3

(3.50) [tutgart - (3.00) Bajern (M) (1.90) Porazom u Kupu od Grojtera 1:0, fudbaleri [tutgarta nanizali su peti uzastopni poraz.

Treneru Markusu Babelu drma se klupa, a na redu je duel protiv Bajerna iz Minhena.“Bavarci“ pobedom u duelu sa Ajntrahtom 2:1 polako probijaju put ka vrhu tabele, a za derbi na Mercedes Benc Areni, trener Van Gal mo`e da ra~una i na oporavqene De Mikelisa, Riberija, Van Bujtena. Doma}in }e biti oslabqen ne igrawem Kakaua i Kedire koji su povre|eni du`e vremena. Tradicija je na strani ekipe iz Minhena koja nije pora`ena na posledwa ~etiri duela sa „{vabama“.

Na{ predlog: 2

Kup Belgije - U {esnaestini finala Kupa Belgije postignuti su slede}i rezultati: Anderleht - Vervietois 2:0, Antverpen - Dender 0:1, Mehelen - Spouen 2:0, Lokeren - Tubize 2:0, Varegem - Ronse 3:0.

Kup Nema~ke - U tre}em kolu Kupa Nema~ke postignuti su slede}i rezultati: Minhen 1860 - [alke 0:3, Verder - Kajzerslautern 3:0, Hofenhajm - Koblenc 4:0, Ajtraht - Bajern (M) 0:4.

Liga kup Engleske - ~etvrtom kolu Kupa Engleske postignuti su slede}i rezultati: Arsenal Liverpul 2:1, ^elzi - Bolton 4:0, Man. siti - Skantorp 5:1.

BELGIJA

HRVATSKA

12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12

8 8 7 5 5 5 5 5 4 3 3 3 3 3 2 1

3 2 0 6 4 3 3 2 2 5 5 4 4 2 4 3

1 2 5 1 3 4 4 5 6 4 4 5 5 7 6 8

27:15 27 22:11 26 19:17 21 21:11 21 21:17 19 21:15 18 15:17 18 16:17 17 13:20 14 16:15 14 14:15 14 19:19 13 14:21 13 16:22 11 13:20 10 14:29 6

Danas Inter - Istra Subota Lokomotiva - Zadar Cibalija - Me|umurje Hajduk - Dinamo Rijeka - Slaven Varteks - Osijek Zagreb - Kroacija [ibenik - Karlovac

(16) (16) (18) (20.30) (20.30) (20.30) (20.30)

1. Dinamo 2. [ibenik 3. Karlovac 4. Cibalija 5. Osijek 6. Sloven 7. Rijeka 8. Lokomot.

9. Me|umurje 10. Hajduk 11. Vateks 12. Zadar 13. Inter 14. Istra 15. Kroacija 16. Zagreb

38:6 29 14:9 24 13:6 23 16:6 22 24:19 21 22:20 20 21:14 19 19:27 16 19:27 16 11:10 15 13:17 15 11:18 15 17:22 11 12:26 9 15:24 7 7:24 4

12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12 12

9 7 6 6 6 6 5 5 5 4 4 4 3 2 1 1

(2.20) [alke - (3.00) Bajer (2.90) Fudbaleri [alkea poku{a}e da sru{e neugodnu tradiciju u duelu s Bajerom. Posledwih sedam duela dobili su gosti. U~enici trenera Magata savladali su [tutgart 3:1 i tako do{li do tre}e vezane pobede. Farfan, Kurawi, Rafiwa i Asamoa nadaju se nastavku uspe{ne serije, dok puleni trenera Hajnkesa `ele da se u~vrste na ~elu tabele, posle dva remija. Gosti nemaju problema sa povredama, tako da }e Hipija, Barneta i Kisling istr~ati u najja~em sastavu Ventpils Arene.

Na{ predlog: 3+

(4.50) Kserez - (3.20) Seviqa (1.70) Hit Lige {ampiona, ekipa Seviqe, na{eg Ivice Dragutinovi}a odli~nim izdawima na oba fronta pokazuje iz kola u kolo, da je kadra za visoke ciqeve. Ovog vikenda na redu je gostovawe novajliji u ligi ekipi Ksereza koja }e se po svoj prili-

ci boriti za“ goli `ivot“ u Primeri. Izabranici trenera Zigande pora`eni su u pro{lom kolu od Tenerifa 1:0.Remijem s Espawolom 0:0, puleni trenera Himeneza u~vrstili su se na tre}em mestu iza giganata Barselone i Reala.

Na{ predlog: 2, 3+

(1.60) Juventus (2.80) Napoli (3.40) Fudbaleri Juventusa „demolirali“ su ekipu Sampdorije (5:1) i najavili prodor u sam vrh. Ovog vikenda na Olimpiko sti`e ekipa Napolija koja je slavila samo jednom na pet utakmica. U sredu Napolitanci su remizirali s Milanom (2:2) Trener Mazari nada se da }e wegovi puleni ponoviti dobru igru na gostovawu u Firenci kad su slavili protiv Fiorentine 1:0. Trener „stare dame“ ]iro Ferara uzda se u proverene snage a dobra forma Amurija, Kamoranezija i Trezegea,a Del Pjero se oporavio od povrede.

Na{ predlog: 1 I. G.

Huntelar i Pavli~enko mewaju sredine

Italija Serija A - U 10.kolu italijanskog prvenstva postignuti su slede}i rezultati:Udineze - Roma 2:1, Parma - Bari 2:0, Livorno - Atalanta 1:0, Lacio Kaqari 0:1, Juventus - Sampdorija 5:1, \enova - Fiorentina 2:1, Katanija - Kjevo 1:2, Bolowa - Sijena 2:1, Napoli - Milan 2:2.

Kup [panije - U {esnaestini Kupa [panije postignuti su slede}i rezultati : Alkajano Valensija 0:1, Selta - Tenerife 2:1, Hetafe - Espawol 2:0, Herkules - Almerija 2:1, Mursija La Koruwa 0:1, Rajo Vaqakano Bilbao 2:0, Herez - Osasuna 1:2, Saragosa - Malaga 1:1.

1. Bri` 2. Anderleht 3. Mehelen 4. Standard 5. Varegem 6. Gent 7. @erminal 8. S. Truden 9. Vesterlo 10. Genk 11. Kortrijk 12. Ser. Bri` 13. [arlroa 14. Lokeren 15. Muskron 16. Ruselar

8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8

7 6 5 4 5 4 3 4 3 3 3 2 3 2 2 1 1 1 1 1

1 1 1 3 0 2 3 0 3 2 1 3 0 2 2 4 4 3 2 1

0 1 2 1 3 2 2 4 2 3 4 3 5 4 4 3 3 4 5 6

(18) (20) (20) (22) (17) (17) (17) (17) (19) (21)

23:4 22 21:6 19 14:5 16 15:9 15 11:10 15 15:9 14 10:9 12 12:12 12 7:8 12 10:9 11 8:13 10 7:10 9 5:12 9 13:16 8 13:16 8 10:16 7 10:18 7 7:11 6 3:14 5 8:12 4

[PANIJA SEGUNDA

Katastrofa Sampdorije

Danas Muskron - Standard (20.30) Subota Klub Bri` - Sent Truden (20) Anderleht - Lokeren (20) Varegem - [arlora (20) Kortrijk - Mehelen (20) Vasterlo - Ruselar (20) Nedeqa Gent - @erminal (20.30) Ponedeqak Genk - Serkl Bri` (20.)

[PANIJA PRIMERA Subota Real (M) - Hetafe Kserez - Seviqa Osasuna - Barselona Atletik - Atletiko (M) Nedeqa Viqareal - Tenerife Espawol - Vaqadolid Majorka - Rasing Saragosa - Almerija Malaga - Valensija Deportivo - Hihon

2 1 3 2 5 1 4 2 3 3 2 4 4 3 1 6 1 6 3 5 3 5 3 5 2 7 3 7 4 7 1 10

(19)

Italijanski fudbalski prvoliga{ Milan odlu~io je da se posle samo jedne polusezone odrekne reprezentativnog holandskog napada~a Klasa Jan Huntelara.“Rosoneri“ su saop{tili da }e Huntelara, koji je u Italiju letos stigao iz Reala iz Madrida, u januaru staviti na transfer listu. Uprava Milana prvo }e stupiti u kontakt sa engle-

skim Totenhemom i ponuditi im Holan|anina u zamenu za Rusa Romana Pavli~enka, koji tako|e nije opravdao ogroman novac koji su „petlovi“ ulo`ili u wega u letwem prelaznom roku.Trener Totenhema Hari Rednap ima lepo mi{qewe o Huntelaru i vrlo je izvesno da }e na zimu biti obavqena trampa napada~a na relaciji Italija-Engleska.

Zola `eli Kasana Menaxer londonskog Vest Hema, Italijan \anfranko Zola izjavio je da }e u narednom prelaznom roku poku{ati da anga`uje zemqaka Antonija Kasana.

Zola smatra da }e „lo{ de~ko“ evropskog fudbala pomo}i ekipi da postane efikasnija i boqa i „{ira“ u napadu. Najve}i problem Zoli predstavqa ~iwenica da je wegov tim na devet utakmica postigao samo 11 golova.

Biv{i italijaski reprezentativac ka`e da mu pare ne}e predstavqati problem i da }e

1. Sosijedad 2. Kartagena 3. R.Vaqakano 4. Herkules 5. Betis 6. Numansjia 7. Rekreativo 8. Levante 9. Salamanka 10. Las Palmas 11. Himnastik 12. Viqareal B 13. Kadiz 14. Kordoba 15. El~e 16. Albasete 17. Real Union 18. Selta 19. Hueska 20. Mursija 21. \irona 22. Kasteqon

9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9

5 4 4 4 4 4 5 3 3 3 3 3 3 3 2 2 2 1 1 0 1 1

3 5 4 4 3 3 0 5 4 3 3 3 3 3 3 3 2 5 5 7 4 1

1 0 1 1 2 2 4 1 2 3 3 3 3 3 4 4 5 3 3 2 4 7

ENGLESKA PL

samo od vlasnika Sampdorije zavisiti da li }e Kasano zavr{titi u Vest Hemu. Obe{te}ewe za 27-godi{weg napada~a iznosi preko 17 miliona evra.

- Ja se ose}am mlad, iako ima 31 godinu. Nisam umoran od fudbala i igra}u sigurno jo{ dugo, dugo godina. Da}u sve od sebe da dostignem rekord i jedino {to tra`im je da me zdravqe poslu`i.

Pored toga, velika mi je `eqa da sa omiqenim timom uzmem i Ligu {ampiona. - izjavio je Drogba, koji je sino} postigao gol u pobedi nad Boltonom (4:0) i tako svom timu pomogao da izbori plasman u ~etvrtfinale Liga kupa.

(16) (18) (18) (18) (18) (18) (18) (12) (17) (17)

13:6 18 11:5 17 15:8 16 10:5 16 16:8 15 13:9 15 11:10 15 10:8 14 10:10 13 8:6 12 7:7 12 11:12 12 8:9 12 7:10 12 13:18 9 12:19 9 8:10 8 8:9 8 7:9 8 8:10 7 8:14 7 8:19 4

Subota Arsenal - Totenhem (13.45) Bolton - ^elzi (16) Barnli - Hal (16) Everton - Aston Vila (16) Fulam - Liverpul (16) Portsmut - Vigan (16) Stouk - Vulverhempton (16) Sanderlend - Vest Hem (16) Man~ester j. - Blekburn (18.30) Nedeqa Birmingem - Man. siti (17) 1. ^elzi 10 2. Man~es. j. 10 3. Arsenal 9 4. Totenhem 10 5. Liverpul 10 6. Man. siti 9 7. Aston vila 9 8. Sanderl. 10 9. Stouk 10 10. Vigan 10 11. Barnli 10 12. Bolton 9 13. Fulam 9 14. Everton 9 15. Birmingem 10 16. Blekburn 9 17. Vulverhem. 10 18. Hal 10 19. Vest Hem 9 20. Portsmut 10

8 7 6 6 6 5 5 5 4 4 4 3 3 3 3 3 2 2 1 1

0 1 1 1 0 3 2 1 3 1 0 2 2 2 1 1 3 2 3 1

2 2 2 3 4 1 2 4 3 5 6 4 4 4 6 5 5 6 5 8

HOLANDIJA

Drogba vija rekord Napada~ ^elzija Didije Drogba ka`e da `eli da ostane na „Stanford brixu“ sve dok ne postane najboqi strelac u istoriji londonskog fudbalskog kluba.

Najvi{e golova za „plavce“, ukupno 202, postigao je legendarni Bobi Tambling, u periodu izme|u 1958. do 1970. godine (370 nastupa). Iako je za ^elzi postigao nesto preko 70 golova, Drogba tvrdi da je rekord Tamblinga dosti`an.

Subota Rekreativo - Gimnastik Kordoba - Hueska Albasete - Mursija Kartagena - Las Palmas R. Vaqakano - El~e Real Union - Selta Kasteqon - Kadiz Nedeqa Hueska - Sosijedad Salamanka - \irona Levante - Numansija

Danas Venlo - Breda Subota Herenven - Den Hag Roda - Tvente PSV - Vitese Groningen - AZ Alkmar Nedeqa Ajaks - Fejenord RKC - Viqem Sparta - NEC Herekles - Utreht 1. Tvente 11 2. PSV 11 3. Ajaks 11 4. Fejenord 11 5. Utreht 11 6. Herakles 11 7. Breda 11 8. AZ Alkmar 11 9. Sparta 11 10. Den Hag 11 11. NEC 112 12. Vitese 11 13. Viqem 2 11 14. Vevlo 11 15. Groningen 11 16. Roda 11 17. Herenven 11 18. RKC 11

9 8 8 7 6 5 5 5 4 3 5 3 3 1 2 2 2 1

24:8 24 21:11 22 29:13 19 21:14 19 24:13 18 18:11 18 13:8 17 18:15 16 9:11 15 12:17 13 10:22 12 14:15 11 10:12 11 12:15 11 8:12 10 11:22 10 9:16 9 8:22 8 11:15 6 5:15 4

(20.45) (18.45) (19.45) (19.45) (20.45) (12.30) (14.30) (14.30) (14.30)

2 0 24:9 29 3 0 27:10 27 2 1 35:9 26 2 2 19:8 23 4 1 13:7 22 2 4 11:11 17 1 5 12:16 16 0 6 20:15 15 2 5 9:15 14 3 5 14:16 12 411:16 11 2 6 13:20 11 1 7 15:20 10 7 3 14:19 10 4 5 8:16 10 4 5 12:21 10 2 7 6:17 8 0 10 7:25 3

IZ DRUGOG UGLA

DNEVNIK

petak30.oktobar2009.

21

Najdu`a recesija u Britaniji Bi-Bi-Si [est uzastopnih tromese~ja opadaju}e privredne aktivnosti dovelo je do najdu`e ekonomske recese u Britaniji od 1955. Godine. Zvani~ni statisti~ki podaci, objavqeni u petak u Britaniji, pokazuju da je obim privredne aktivnosti u zemqi smawen za {esti uzastopni kvartal. Time je teku}a recesija postala najdu`a od kako se vodi evidencija, od pre vi{e od pedeset godina. Ovi podaci su lo{iji od najvi{e o~ekivanih i pokazuju pad privredne aktivnosti od nula zarez ~etiri posto za tromese~je zavr{eno tridesetog septembra.

Bi-Bi-Sijev ekonomski urednik ka`e tim povodom da su najnoviji statisti~ki podaci iznenadili ekonomiste jer je ve}ina wih o~ekivala znake izlaska zemqe iz recesije - a umesto toga, podaci potvr|uju koliko su duboki ekonomski problemi Britanije.

“Privredna aktivnost opada {esti kvartal zaredom i recesija je tako postala najdu`a od 1955. Britanija je nekad bila {esta privredna sila sveta, a sada joj je ekonomija u lo{ijem stawu nego u sli~nim evropskim zemqama. Francuska i Nema~ka su iza{le iz recesije u drugom kvartalu ove godine. Ipak, ovo su preliminarni podaci koji jo{ mogu da budu revidirani”, ka`e BBC-jev ekonomski urednik Mark Gregori.

U jednom trenutku, tokom leta, ~inilo se da je i Britanija na putu privrednog oporavka - i ve}ina stru~waka je o~ekivala da }e po~eti da izlazi iz recesije u tre}em kvartalu ove godine.

Ali, to se nije dogodilo zbog

neo~ekivanog pada obima aktivnosti u uslu`nim delatnostima, ukqu~uju}i i finansijski sektor. Istovremeno, Francuska, Nema~ka i Japan su po~eli da izlaze iz recesije jo{ u drugom kvartalu, dok su Sjediwene Dr`ave zabele`ile mawi pad ekonomske aktivnosti.

Britanski ministar finansija Alister Darling izjavio je da }e privredni oporavak te}i sporo, ali insistira na stavu da su wegove prvobitne prognoze bile ta~ne i da }e britanska ekonomija po~eti da raste do kraja godine.

“Pre dve godine sam rekao da }e ova recesija biti dubqa nego {to su mnogi qudi mislili.

Uvek sam isticao da }e biti potrebno vremena da se ona prevazi|e. Rekao sam da ne o~ekujem rast do pre kraja godine, ali on }e do}i i ube|en sam da }e i privreda i gra|ani osetiti razliku”, rekao je Darling.

I Piter Mori}i, profesor me|unarondog biznisa na Univerzitetu u Merilendu u SAD

veruje da }e Britanija i SAD iza}i iz recesije do kraja godine, ali da }e oporavak biti dosta blag. On ka`e da one kaskaju za zemqama kao Francuska i Nema~ka zbog pogre{ne ekonomske strategije.

“Wihove ekonomske strategije u posledwe dve decenije zasniva-

le su se na podsticawu qudi da postaju finanijski stru~waci, kompjuterski programeri i holivudske zvezde, dok je zapostavqen proizvodni sektor. To se nije dogodilo u Nema~koj i Japanu, i posledice pogre{ne strategije sada se ose}aju. Britanija ne mo`e da ima privredu u kojoj 10% bruto doma}eg proizvoda otpada na finansijski sektor.

Nije re~ o cikli~nom, ve} o strukturnom problemu”, smatra profesor Mori}i. On ka`e i da sna`na i otporna privreda mora da bude uravnote`ena, tj. da mora da ima i te{ku industriju i uslu`ne delatnosti. Na taj na~in, jedan sektor bi mogao da neutrali{e slabu aktivnost u drugom i obrnuto.

Penzija – sunovrat u siroma{tvo Doj~e vele U`ivawe u penzionerskom `ivotu - za mnoge penzionere u Nema~koj, danas to zvu~i kao dobar vic. Poneki penzioner mogao bi se ~ak i uvrediti na to. Dakle, ni jedna od najbogatijih dr`ava sveta Nema~ka, ne mo`e se pohvaliti dobrim kvalitetom `ivota penzionera. Razlog se mo`e tra`iti u izmewenoj demografskoj strukturi.

Stanovni{tvo je sve starije, a ukoliko se nastavi aktuelni trend, upozoravaju stru~waci, ve} 2030. mogao bi se udvostru~iti broj starijih od 80 godina. Mlada, radno sposobna generacija koja finansira penzioni fond se osipa. A kako je sve mawe plati{a, tako se i penzioni fond sve vi{e prazni.

Od 1990. do danas, dr`ava godi{we izdvaja vi{e od 80 milijardi evra za popuwavawe praznina nastalih usled smawenih doprinosa. [to je najgore, i tako dopuwen fond ni iz daleka ne zadovoqava potrebe stare generacije.

Aneli Buntenbah iz Saveza nema~kih sindikata predvi|a da }e se broj onih koji `ive na egzistencijalnom minimumu u narednim godinama drasti~no pove}ati. „Nama preti talas siroma{tva starijih gra|ana, jer na tr`i{tu rada sve vi{e qudi potpada pod kategoriju slabo pla}enih. To zna~i da su doprinosi za penziju mali, a samim tim i penzije. Cve}arka, frizerka, ~ista~ica, sve one zara|uju malo, tako da }e malo i imati - kada prestanu da rade.“ Penzionerima, ~ija su primawa ispod egzistencijalnog minimuma, u pomo} priska~e dr`ava. U tu grupu spadaju penzioneri kojima, nakon pla}awa da`bina, u nov~aniku ostane mawe od 350 evra. Ina~e, sve ve}i broj penzionera re{ewe vidi u odlasku u narodne kuhiwe.

Angelika je jedna od wih: „Skoro svakodnevno sam ovde, jer nemam dovoqno novca. Svaki cent moram vi{e puta da odmerim pre neko {to ga potro{im.”

Povlastice za penzionere su mawe-vi{e simboli~ne. Biblioteke u velikom broju slu~ajeva zah-

tevaju mawu ~lanarinu, plesni klubovi tako|e. [to se povlastica za gradski prevoza ti~e, to je razli~ito od pokrajine do pokrajine.

No, jedan bitan problem ostaje i daqe nere{en - vi{e od dva miliona nema~kih penzionera ne mo`e da se stara o sebi. Statistika pokazuje da se trenutno o svakom drugom nemo}nom penzioneru brinu najbli`i. Ali {ta je sa onima kojima je potrebna specijalna medicinska nega? Dr`ava je jo{ 1995. godine uvela pla}awe obaveznog osigurawa za negu. U ovom momentu to osigurawe iznosi 1,7 odsto bruto dohotka. U me|uvremenu se ispostavilo da to nije dovoqno jer su izdaci u proteklim godinama uveliko prema{ili priliv novca.

Dakle, ako se izuzmu dobrostoje}i penzioneri, kojih je, na`alost, sve mawe, penzionerski `ivot u Nema~koj nije ru`i~ast. Zbog toga se sve vi{e mladih qudi ve} danas odlu~uje na dodatna osigurawa, kako u starosti ne bi zavisili ni od dr`ave, ni od ro|aka.

Zorica Dragi}evi}

Pu{a~i proterani i iz svojih stanova?

Toronto star ^elnici zdravstvene slu`be u Pilu zala`u se da se u stambenim zgradama zabrani pu{ewe kako nepu{a~i ne bi bili izlo`eni udisawu duvanskog dima.

To }e prakti~no zna~iti da stanari ne}e mo}i da pu{e u svojim stanovima. Takva zabrana postoji ve} u pojedinim zgradama, na osnovu odluke wihovih vlasnika.

Savet ovog regiona raspravqa}e o izve{taju koji su sa~inili Xenet Smit, komesar zdravstvenih slu`bi, i dr Dejvid Movat, sanitarni inspektor. Izve{taj je sa~iwen posle primqenih pritu`bi stanara na dim koji im dolazi iz stanova u kojima se pu{i.

Ispostavqa se da duvanski dim prolazi kroz najrazli~ite otvore za elektiku, ventilaciju i grejawe, pukotine u zidovima i podovima i kroz zajedni~ke prostorije, hodnike i prozore. Nadle`ni su inici-

rali proveru da li propisi omogu}avaju gradu da zabrani pu{ewe u stanovima. Po Op{tinskom aktu iz 2001. godine, Pil bi mogao da se pozove na propis koji spre~ava stanare da pu{e, ali Smit i Movat smatraju da je najboqe ubediti provincijsku vladu da uvede zabranu koja }e va`iti u ~itavoj provinciji.

Sada{wa zabrana odnosi se na zatvorene javne prostorije, kao i na liftove i hodnike u stambenim zgradama, ali wom nisu obuhva}eni sami stanovi.

Pipa Bek iz Asocijacije za nepu{a~e smatra da nema potrebe tra`iti od provincije ono {to je usvojeno kao marketin{ki pristup, ~ak i pri davawu stanova u zakup i u apelima za `ivot bez duvanskog dima.

Ona isti~e da nekoliko op{tina u Ontariju, ukqu~uju}i Ki~iner-Voterlu i Hamilton, preduzimaju korake ka uvo|ewu zabrane pu{ewa u stambenim prostorima. Po~ev od aprila, novi stanari ne}e smeti da pu{e u stanovima koji su u vlasni{tvu regiona Voterlu, stoji u odluci donetoj ovog meseca.

Nema~ka i Francuska su primeri zemaqa koje su ranije po~ele da izlaze iz recesije zahvaquju}i strukturi wihovih privreda, isti~e profesor Mori}i.

Povrh toga, wihove ekonomije su zatvorenije od britanske ili ameri~ke.

“Od Margaret Ta~er i predsednika Regana, britanska i ameri~ka privreda bile su veoma otvorene, {to je dobro. Na`alost, na{i trgovinski partneri nisu praktikovali istu otvorenost i wihove privrede su bile za{ti}ene. Britanija i Sjediwene Dr`ave su se zbog toga udaqile od proizvodne industrije i postale su suvi{e zavisne od finansijskog sektora i informacione tehnologije. To je u~inilo wihove ekonomije rawivijim”, obja{wava svoju procenu profesor Mori}i. BBC-jev sagovornik veruje da Britanija i Amerika moraju da se izbore sa protekcionizmom drugih, na prvom mestu Kine.

To bi im pomoglo da barem donekle o`ive svoju industrijsku bazu, ka`e on i dodaje da te dve zemqe ne treba da uvode protekcionisti~ke mere, ali ni da praktikuju “unilateralno trgovinsko razoru`awe”.

“Kina trenutno potcewuje vrednost juana, ima ogroman trgovinski suficit i wena privreda raste stopom od devet odsto - dok je rast u ostatku sveta mawe vi{e stao. O~ekujem da }e Nema~ka, Francuska i Japan, uprkos rastu, i daqe imati problema zbog kineske trgovinske politike. Kina je kao slon koji popije svu vodu u bari”, ka`e profesor Piter Mori}i sa univerziteta u Merilendu, govore}i o trgovinskom protekcionizmu u svetskoj privredi danas.

Osu|ene na bi~evawe zbog pantalona Frans pres Dve `ene uhap{ene u julu u kafeu u Kartumu zajedno sa sudanskom novinarkom Lubnom Ahmed al-Husein osu|ene su na po 20 udaraca bi~em zbog “nepristojnog” obla~ewa. “Na osnovu dokaza pokazanih sudu, te dve `ene su nosile pantalone i nisu nosile veo.

Sud ih prema tome smatra krivim prema zakonu o javnom redu”, rekao je sudija Hasan Mohamed Ali. One su osu|ene na po 20 udaraca bi~em i nov~anom kaznom od 250 sudanskih funti (100 dolara) koja mo`e biti preina~ena na mesec dana zatvora ako ne bude pla}ena.

Dve `ene uhap{ene su po~ekom jula u kafeu u Kartumu u dru{tvu Lubne Hamed al-Husein, novinarke koju je sud osudio {to je nosila “nepristojne” pantalone. Lubna Hamed al-Husein progla{ena je krivom po~ekom septembra, ali ne osu|ena na bi~evawe prema zakonu, nego na nov~anu kaznu od 200 dolara, koju ne htela da plati, pa je poslata u zatvor. Udru`ewe sudanskih novinara platilo je wenu kaznu dan posle dono{ewa presude i novinarka je oslobo|ena.

Jo{ deset `ena uhap{eno je istovremeno kad i Lubna Husein, uz dve `ene koje su danas progla{ene krivim. Njih deset dobilo je po deset udaraca bi~em zbog no{ewa pantalona koje vlasti smatraju “nepristojnim”. Prema ~lanu 152 sudanskog krivi~nog zakona predvi|ena je maksimalna kazna od 40 udaraca bi~em za svakog ko je odgovoran za “nepristojan ~in, ili ~in koji kr{i javni moral, ili ko nosi nepristojnu ode}u”.

Zakon ne ka`e izri~ito da su pantalone nepristojna ode}a, {to prema udru`ewima za odbranu qudskih prava zna~i da su presude proizvoqne i da se razlikuju od slu~aja do slu~aja. Lubna al Husein rekla je da ova presuda pokazuje da sve `ene nisu jednake pred sudom i da }e nastaviti da se bori protiv tog zakona. Ona je rekla da je wih 13 uhap{eno na istom mestu, da je wih deset osu|eno odmah u policijskoj stanici i dobilo po deset udaraca bi~em, da ona ne osu|ena na bi~evawe ve} na nov~anu kaznu, dok je danas sud osudio dve devojke na bi~evawe.

22

KULTURA

petak30.oktobar2009.

POZORI[TE

Samoupu}enost traga~a Dene{ Debrei, Za ti{inu, po tekstu „Pripitomqavawe” Jano{a Siverija, „Mask” Segedin, Kulturni centar Novi Sad, Srpsko narodno pozori{te Kakav je ovo svet, ko smo mi koji ga nastawujemo, za{to je pre`ivqavawe na wemu tako te{ko - neka su od kqu~nih pitawa koja pokre}u dramski strukturiranu poemu "Pripitomqavawe" Jano{a Siverija, inspirisanu radom Renea Magrita i Antoana de Senta Egziperija. U re`iji i koreografiji Dene{a Debreija,

za metafori~an, vi{ezna~an, simboli~an jezik stiha na `anrovskoj granici fantazije, tako i Debrei u fizi~kom artikulisawu snolikih susreta Lete}eg ~ove~uqka sa Glasovima, insistira na podjednako rastegqivom, ali jo{ nemirnijem i treperavijem jeziku plesa.

Ipak, mimo potpune dosledno-

Scena iz predstave „Za ti{inu”

"Pripitomqavawe" postaje primarni odgovor tela na izvornu qudsku neda}u - rascepqenost izme|u sna i stvarnosti, ponor koji zjapi izme|u na{ih `eqa, ose}awa i wihove mogu}nosti u tvrdoj i ~esto nevoqnoj za saradwu materiji realnosti.

Kao {to se Siveri u svom literarnom opredeqewu odlu~uje

sti Siveriju, Debrei me{a karte - dramske tokove i likove, pretvaraju}i poemu u integralnu muzi~ku celinu kojoj se, u stvari, mogu pridodati i wegov plesa~ki, kao i anga`man muzi~ara, odnosno jednog glumca koji govori ne{to skra}eni tekst "Pripitomqavawa".Video projekcije u ulozi scenografije

~as vizuelno oboga}uju, ~as ogledalizuju de{avawa na sceni, potcrtavaju}i potrebu za ehom, odjekom vlastitih tragawa u nedvosmislenoj samoupu}enosti onoga ko na taj put kre}e.

Muzika u delu "Za ti{inu" prividno paradoksalno ("nasuprot" naslovu) ima vode}u ulogu i kao najapstraktnija, jer ne poznaje ~ulno-opipqiv oblik, reprezentuje i pisca i wegovu upitanost, a na sceni daje/ predstavqa i korespondira i sa plesa~em kao `ivopisnim opredme}ewem unutarwih gr~eva, napetosti, ali i lako}e postojawa ili nestajawa, manifestovanog u umetni~koj formi stapawa s univerzalnim, velikim svetom energije vidqivog i nevidqivog. Vrlo ~esto, slojevi tona, pokreta, slika, re~i, prerastaju okvire perceptivnog, ukrotivog, posmatra~u otvaraju}i poqe za mantri~ko, meditativno iskustvo.

Tako je donekle i ostvarena Debreijeva scenska refleksija na "Pripitomqavawe" za koje je sam Siveri rekao da nad wim lebdi misao Jano{a Pilinskog: "Zadatak umetnika je da uvek i iznova ne zna ni{ta. Samo je onda u stawu da ponovi taj izvanredni monolog {to ga odoj~e vodi sa pojedinim zasebnim predmetom bez pomo}i ikakvih povezanosti. Monolog jednog deteta je u dodiru s neprestanim nastankom sveta, dok odrasli nastoje da shvate i rasporede neizbe`no na razumnom, lak{em, ali nesumwivo drugorazrednom nivou povezanosti."

Igor Buri}

NOVA PREDSTAVA „STAKLENA CIPELICA” USKORO NA REPERTOARU NOVOSADSKOG POZORI[TA / UJVIDEKI SINHAZA

Idealizam, romantizam i qubav U Novosadskom pozori{tu / Uj- Ne samo si`e i pri~a, nego videki sinhazu ovih dana u toku je i jezik tog komada toliko pesu probe nove predstave “Stakle{tanski, toliko u epohi, i hvana cipelica” Ferenca Molnara, la bogu mogu da ga radim ne u u re`iji Radoslava Milenkoviprevodu nego na jeziku na kojem }a, koja }e premijerno biti izveje napisan, sa qudima koji to dena 14. novembra. znaju, i kojima je i ta epoha, i “Staklena cipelica” je pisana Frenec Molnar u temequ obra1924. godine i jedan je od va`nijih zovawa i kulturnog identiteta. komada Ferenca Molnara, ina~e Zato taj prelepi jezik i miqe izuzetnog dramskog pisca, napoostavqamo, i poku{avamo da namiwe rediteq ove predstave Rapravimo tako da sve bude {to doslav Milenkovi} za na{ list i autenti~nije i stvarnije. A podse}a da je ovaj pisac autor naopet, sva zna~ewa i osnovni sloma dobro poznate kwige iz lektire “De~aci Pavlove ulice”.

- Molnar je ipak zna~ajniji kao dramski pisac.

Ovo je jedan od wegovih najigranijih komada, koji ponovo ispisuje pri~u o Pepequzi, naravno u vrlo jasnom kontekstu, u socijalnom miqeu pe{tanske periferije dvadesetih godina – obja{wava Radoslav Milenkovi}. - Zapravo je re~ o tome na {ta smo sve spremni kad volimo, i koja je cena koju moramo da platimo da bismo dobili qubav, da bismo je dali, odnosno koliko je ona ipak najva`nija. Po tome je Molnar vrlo romanti~an. Sve to zvu~i idealisti~ki i S probe predstave „Staklena cipelica” meni je to osnovni razlog, odnosno meni u ovom vremenu, u jevi ovog komada sigurno }e doovoj situaciji, upravo to nedostapreti do gledalaca, jer je u pitaje. Ta mera idealizma, romantiwu velik pisac. Sad se trudimo zma, bez ikakve ideologije, proda mi nekako dosegnemo Ferenpagande i nekakvog naru~enog, naca Molnara, a ne da ga svodimo re|enog optimizma, nego iz najduna svoju meru. bqe qudske potrebe da volimo i Ina~e, ovaj komad ovde nikad da budemo voqeni. nije igran, a u Novosadskom pozoSmatraju}i da je “Staklena ri{tu postavqa se po `eqi Micipelica” klasi~no delo, u kolenkovi}a, koji navodi da se inajem je upisano gotovo sve najva~e stalno igra po Ma|arskoj. Sam `nije {to se ti~e teme qubavi i ga je gledao, tra`e}i 1996. glumipotrebe za wom, Milenkovi} je cu za predstavu “Murlin Murlo” insistirao da u ovoj finoj liru Kapo{varu, u Ma|arskoj, gde je skoj komediji, kako je karakterigodinama radio. {e, sve “ostane” u epohi, i ko- Posle sam pro~itao ovaj kostim i dizajn. mad, kada sam malo poverovao da

mogu da ~itam na ma|arskom jeziku. Ali, i tu mi je bila potrebna pomo}. Bila je to otprilike situacija kao kad je stranac, koji misli da je nau~io srpski jezik, hteo da ~ita i poverovao da razume, recimo, Aleksandra Popovi}a.

Zna{ sve te re~i, ali pitawe je {ta je duh tog jezika. Tako niko ne govori, ali svi ipak razumeju.

To je fantasti~na osobina Molnara, da sve izgleda jako stvarno i realisti~no, ali da nema doslovnog realizma, zato {to je taj jezik

DNEVNIK

HRONIKA 54. ME\UNARODNOG SAJMA KWIGA

Slike na{eg i tu|eg `ivota Nova koncepcija Beogradskog sajma kwiga u~inila je da ova, izuzetno pose}ena priredba deluje nekako prostranije i provetrenije. Ju~e se to nije prime}ivalo, ali sa dobrim razlogom, jer je bio [kolski dan, pa su sve ulice, avenije i trgovi bili puni uglavnom mlade publike, kao i sajamski parking autobusa. [kolski dan je otvorio ministar prosvete @arko Obradovi}, a ve}ina izdava~a koji se bave i kwigama za decu i mlade, potrudila se da ba{ ju~e odr`i promocije takvih izdawa.

Tako je bilo i na {tandu “Stilos arta”, gde je predstavqen integrativni komplet za pripremnu nastavu pred{kolaca. Ova korisna i na tr`i{tu kwiga jedinstvena zbirka sadr`i {est priru~nika za vaspita~e i tri komplementarna radna lista za decu, koji se bave razvojem govora, matematikom, upoznavawem okoline, muzi~kim, fizi~kim i likovnim vaspita-

Herta Miler za srpske ~itaoce Me|u brojnim izdava~ima iz regiona, najbr`i je bio “Oceanmore” iz Zagreba, koji je {tampao ve} drugo izdawe kwige ovogodi{we dobitnice Nobelove nagrade za kwi`evnost Herte Miler “Da mi je danas bilo ne susresti sebe”. Naslov se mo`e nabaviti kod “Dominos buksa” koji je wihov distributer za Srbiju. Kwiga sa sajamskim popustom ko{ta 1270 dinara.

- Hrvatski izdava~ „Ocean-more” za sada je jedini na Balkanu objavio dve kwige ovogdi{we nobelovke - rekao je ju~e direktor “Domino buksa” Sa{a Sekuli}. - Sa wima odli~no sara|ujemo i `elimo da se i srpski ~itaoci upoznaju sa delom Herte Miler. Poznato je da je wen celokupan kwi`evni rad obele`io `ivot u Rumuniji, sa isto~noevropske strane “gvozdene zavese”. @ao nam je {to na Sajam nije stigla i druga kwiga Milerove “Remen, prozor, orah i u`e” ovog zagreba~kog izdava~a, ali }emo se potruditi da u na{im kwi`arama bude uskoro. wem. Priru~nike je pripremio autorski tim koji predvodi Dragana Male{evi}.

I “Laguna” odskora izdaje kwige za mlade ~itaoce, a ju~e su promovisani najnoviji naslovi Qubivoja R{umovi}a “Sun~awe na mese~ini” i Uro{a Petrovi}a “Zagonetne pri~e”. Na {tandu Srpske ku}e govorilo se o kwizi Sawe Savi} “Na krilima detiwstva”. A da dobri naslovi nemaju ograni~en rok trajawa, videlo se ju~e na {tandu ambasaNA NOVOGODI[WEM KONCERTU BE^KE FILHARMONIJE

Diriguje @or` Pretr

Foto: A. Erski

vrlo specifi~an i prosto je, pre svega, identitet svakog od tih likova.

U predstavi igraju: Atila Giric, Andrea Jankovi~, Gabriela Crnkovi}, Livia Banka, Zoltan [irmer, Atila Ma|ar, Ako{ Buza, Terezia Figura, Tama{ Varga, Melinda Ja{kov, Edit Farago, Julia Kokrehel, Gabor Pongo, Agne{ Rafai, IrenAbraham, Daniel Gombo{, Miklo{ Komenda i ^ila Lova{. Dramaturg predstave je Barbara Horvat, scenograf je sam rediteq, a kostimograf je Erika Janovi~.

N. Pej~i}

de Kanade: David Albahari je potpisivao pro{logodi{we izdawe svoje kwige za mali{ane “Ema i je` koji nestaje”, a pomagao mu je ilustrator Du{an Petri~i}.

Veliku pa`wu odraslih posetilaca 54. me|unarodnog sajma kwiga u Beogradu ju~e je privukla promocija dokumentarnog

Novogodi{wi koncert Be~ke filharmonije za 2010. bi}e odr`an pod dirigentskom palicom @or`a Pretra.

Ovaj slavni francuski dirigent je ve} jednom dirigovao novogodi{wim koncertom Be~ke filharmonije, i to za 2008. godinu kada je sa svoje 83. godine bio najstariji dirigent u wenog istoriji. @or` Pretr je za svoje umetni~ka dostignu}a vi{e puta nagra|ivan, kako u svojoj domovini, tako i u Austriji.

Godine 2004. dodeqen mu je orden komandanta francuske Legije ~asti, a iste godine je dobio i Austrijski ~asni krst za nauku i kulturu 1. reda.

Ovaj slavni dirigent je u svojoj karijeri izme|u ostalog bio i muzi~ki direktor Opere u Parizu.

Jo{ od 1987. novogodi{wim koncertom Be~ke filharmonije svake godine diriguje neko drugi. Tako se u nizu slavnih dirigenata izme|u ostalih nalaze i Herbert fon Karajan (1987), Zubin Mehta (1990, 1995, 1998, 2007), kao i Danijel Barenbojm (2009).

romana “Proces KP 5/03” Aleksandre Petrovi} i Dorotee ^arni}, odr`ana na {tandu izdava~ke ku}e “Evoluta”. U ovom trokwi`ju, autorke, ina~e novinarke “Politike” detaqno pi{u o najve}em sudskom procesu u novijoj istoriji Srbije - o su|ewu optu`enima za ubistvo Zorana \in|i}a, sa koga su izve{tavale.

Trilogija je svojevrsno svedo~anstvo o burnoj istoriji ovih prostora s kraja 20. i po~etka 21.

veka, kao i o li~nostima koje su je obele`ile. ^italac mo`e osetiti atmosferu u sudnici, a istovremeno i analizirati autenti~ne iskaze 150 svedoka i ve{taka, odbrane optu`enih, re~i tu`ilaca i advokata, kao i sudsku presudu. Iako je strogo dokumentarna, autenti~na i hronolo{ki pregledna, kwiga ima dinamiku koja je svojstvena napetim kriminalisti~kim romanima. Autorke su prve dobitnice nagrade “Desimir To{i}” za publicistiku, koju je pro{le godine ustanovio “Slu`beni glasnik”.

Veoma je bila pose}ena i novoustanovqena tribina Sajamska }askaonica u sali “Borislav Peki}”. Moderator je bio Gojko Bo`ovi}, a tema - “Slike iz susedstva”. Posetioci su }askali sa hrvatskim piscima Miqenkom Jergovi}em i Vlahom Bogi{i}em, a doma}i su bili Vladimir Arsenijevi} i Vladislav Bajac. Jergovi} je govorio o najnovijem romanu “Volga, volga” (dirqiva pri~a o jugoslovenskom bluzu koji se krije u na{im stvarnim i tajnim qubavima).

Kuriozitet je da je Vlaho Bogi{i}, ina~e direktor ~uvenog Krle`inog Leksikografskog zavoda, prozaista i teoreti~ar, svoj prvi roman “Nekrolog za M” objavio u Srbiji.

U istom prostoru ju~e je uru~ena i nagrada za najboqi roman “Mali Nemo”, koji dodequje istoimena izdava~ka ku}a iz Pan~eva. Dobitnica je Violeta Ivkovi} za roman “Trpezarija”.

Radmila Lotina

U RADIO KAFEU 021 OD 6. DO 8. NOVEMBRA

Festival mini-filma i kwige za de~ju bolnicu Tre}i festival mini-filma u organizaciji TV Produkcije 021 iz Novog Sada }e se odr`ati od 6. do 8. novembra, kao i prethodnih godina, u Radio kafeu 021 (Ulica Svetozara Mileti}a 45). Na festivalu }e, kako je na ju~era{woj konferenciji za novinare najavila Tijana Savkov, biti prikazano 20 filmova u konkurenciji za nagrade. Najve}i broj ih je iz Novog Sada i Beograda, a odre|en broj mini filmskih ostvarewa je pristigao i iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore. Tako je ovo postala regionalna filmska smotra u okviru ~ijih prate}ih programa }e biti predstavqeni Festival kratkog filma iz Stoca (BiH). LowBudget iz Kikinde, Revija amaterskog filma (RAF) i "Brojka produkcija" iz Zagreba. Tako|e }e, u programu "Preko crte", mo}i da se vide i oni filmovi koji nisu u{li u takmi~arsku selekciju.

Filmove }e ocewivati tro~lani `iri u sastavu: rediteq Milo{ Pu{i}, monta`er Ivan Kne`evi}, i pro{logodi{wa pobednica Festivala mini filma Radojka Vrabac.

Posledweg festivalskog dana, 8. novembra, u okviru festivala }e se promovisati po~etak akcije prikupqawa kwiga za Institut za zdravstvenu za{titu dece i omladine Vojvodine. Kako je najavio glavni i odgovorni urednik Radija 021 Slobodan Krajnovi}, ova akcija pod nazivom "Moja kwiga, moj svet" }e trajati dva meseca, do 8. januara slede}e godine. Po~etak prikupqawa kwiga za de~iju bolnicu u Novom Sadu po~e}e projekcijom de~ijeg filma "Agi i Ema" po istoimenom romanu Igora Kolarova u re`iji Milutina Petrovi}a. U ovom filmu za decu i odrasle igraju: Stefan Lazarevi}, Milena Dravi}, Ana Sofrenovi}, Dragan Mi}anovi}, Nikola \uri~ko, Lena Bogdanovi} i drugi.

Da bi u{ao na projekciju svaki gledalac treba da donese kwigu koju }e darovati.

Direktor Instituta Georgios Konstantinidis je ovom prilikom pozdravio akciju Radija 021 ukazav{i na wen zna~aj i korist za brojne pacijente, wih gotovo 15.000 koji tokom godine pro|u ili se le~e u Institutu.

V. C.

KWIGA

DNEVNIK

GLAS IZDAVA^A

petak30.oktobar2009.

TOP-LISTA

TATJANA VEHOVEC, „VEGA MEDIJA”

Literarne ba{te Evrope snivaju}i pre trinaest godina izdava~ku ku}u u Novom Sadu koju su nazvali “Vega medija”, Roman i Tatjana Vehovec opredelili su se da objavquju naslove sa prosvetiteqskom misijom. To je i danas okosnica izdava~kog plana, kao i dugoro~na `eqa da se odr`i korak sa vlastitim ambicijama, uprkos sveop{toj krizi.

- Verujemo da su qudima uvek potrebne nove, zanimqive, kvalitetne kwige, koje }e trajati i odolevati vremenu, obja{wava glavna urednica Tatjana Vehovec. “Vega medija” prvenstveno neguje klasi~nu lepu kwi`evnost, ali objavqujemo i naslove iz {iroke oblasti humanisti~kih nauka, naslove za decu, za tinejxere, veoma popularne kwige za samopomo}.

Poznati smo po ediciji “Nobelovci”, u kojoj su do sada iza{le 53 kwige. Nastavqamo sa objavqivawem bar po jednog naslova od svakog dobitnika Nobelove nagrade za kwi`evnost, kojih ima ve} preko stotinu. Iz biblioteke “Tokovi” izdvajam jedan od najlep{ih romana Petera Esterhazija “Pogled grofice Han-Han”, kao i ameri~ki roman-reku Edgarda Vege Junkea sa verovatno najdu`im naslovom “Koliko god obe}avala da }e{ da kuva{ i pla}a{ stanarinu, popu{ila si jer se Bil Bejli vi{e ne vra}a ku}i”.

Ove godine “Vega medija” je pokrenula novu ediciju “Ba{ta Evrope”, sa namerom da doma}oj publici pribli`i mawe eksponirane evropske pisce. Kako re~e glavna urednica, na srpskom jeziku }e biti objavqivani savremeni romani sa evropskom dodatom vredno{}u. Kao jedini izdava~ iz Srbije, za ovaj poduhvat su dobili sredstva od Evropske komisije, odnosno od Fonda za stimulisawe prevoda

kwige postale dostupnije {irokom ~itala~kom krugu, vi{e bi se prodavale.

Ako se na karte za fudbalske utakmice ne zara~unava PDV, ne bi ga trebalo ukqu~ivati ni u cenu kwige. Takvim merama dr`ava ne bi pomogla samo izdava~ima, ve} bi investirala u op{tu prosve}enost i kulturu. Kwige nisu jeftine, `ivotni standard je u padu, a skoro 90 odsto stanovni{tva Srbije je funkcionalno nepismeno.

Ipak se nadamo da }e naredna godina biti boqa, jer stru~waci najavqu-

O

sa evropskih na evropske jezike.

Do Beogradskog sajma kwiga u novoj ediciji pojavi}e se slede}i romani: “Sevdali mantra”, mladog bosanskog pisca Refika Mujezinovi}a, “Godine krtica” Kima Memetija iz Makedonije, koji pi{e na albanskom, “Gravira u S-molu” Kristijana RobuaKorkana iz Rumunije, “Pop korn” Andreja Skubica iz Slovenije i “Nadgrobni spomenik od teraca” Poqaka K{i{tofa Varge.

- Kupovina kwiga je samo u ovoj godini opala za ~etvrtinu i to je, na `alost, trend koji se ne}e lako zaustaviti - ka`e Tatjana Vehovec. Poznato je da u kriznim vremenima kwiga prva strada, a posledwa se oporavqa.

Dr`ava bi zaista, kao gest dobre voqe, mogla da oslobodi kwigu PDV, jer se iz tih sredstava ne puni buxet. Tako bi

Beograd sam do{ao nakon odslu`enog vojnog roka u JNA, koji je klasi vojnika kojoj sam pripadao bio produ`en za mesec dana zbog po~etka krvavog gra|anskog rata. I tako, `ive}i u Kara|or|evoj, preko puta izbegli~kog hotela „Bristol“, nadomak `elezni~ke i autobuske stanice, odmah iza picinog parka kod Ekonomskog fakulteta, uz jezive prizore sunovrata gradskog `ivota, dok sam ~itao „Mansardu“ ~uh glas Danila Ki{a.

Govorio mi je kako je, dok je pisao svoju satiri~nu poemu,

U

U Be~u, marta 1791. godine pojavila su se prve srpske novine i izlazile su do kraja 1792, dva puta nedeqno, utorkom i petkom. Wihovi pokreta~i i urednici bili su Grci, bra}a Publije i Georgije Markides Puqo. Prve srpske novine na~iwene su po uzoru na be~ke nema~ke novine sli~ne vrste. Po~ele su da izlaze pod naslovom „Serpskija povsednevnija novini“, a od petnaestog broja promenile su naslov u „Serpskija novini“. Bile su namewene „slavenosrpskom visokoblagorodnom kleru i narodu“ i {tampane su crkvenom }irilicom. Otiskivane su na osmini tabaka, te su u odnosu na

dana{we novine mnogo maweg formata. Tekstovi su {tampani u dva stupca. Donosile su prete`no vesti politi~kog i vojnog sadr`aja, koje su ve}inom preuzimali iz raznih nema~kih listova. U wima su objavqivani i tekstovi iz drugih oblasti (kwi`evnosti, {kolstva, medicine itd.), a publikovani su i pregledi kwiga, razni oglasi i sl. Imale su mali broj pretplatnika i kritikovane su zbog r|avog jezika i neinteresantnih ~lanaka, te su morale biti obustavqene. U Biblioteci Matice srpske postoji komplet ovih novina - wihovo orginalno i fototipsko izdawe.

da~a Tomasa Koragsena Bojla: “Tekila zavesa”, “Tok tok” i “^ovek muva”. Tako|e i “Moj momak je tupan” Zoi Mekarti.

“Vega media” se bavi i menaxmentom u kulturi-organizuje izlo`be, promocije, marketin{ke kampawe. Jedna od wih je “Vojvo|anski art-proizvod”, izlo`ba starih zanata.

Radmila Lotina

1. „Priru~nici za vaspita~e - pedago{ke radnike“, grupa autora, Stilos art, Novi Sad 2. „Potraga za Atlantidom“, Eni Mekdermot, Stilos art, Novi Sad 3. „Standardni re~nik latinsko-srpskog jezika“, Piro{ka Segedi, Sla|ana Milinkovi}, Stilos art, Novi Sad 4. „Paralele i ukr{tawa“, Radovan Vu~kovi}, IC Matice srpske, Novi Sad 5. „Iz drugog ugla“, ogledi o srpskoj kwi`evnosti, Ksenija Maricki-Ga|anski, IC Matice srpske, Novi Sad 6. „Novi Sad nekad i sad“, Sr|an Bo`ovi}, TV studio Be~kerek-Globtroter, Zrewanin 7. „Emir Kusturica, kult margine“, Goran Goci}, SKC, Beograd 8. „Put qubavi“, Entoni de Melo, LOM Beograd 9. „Gra`danski erotikon“, Sava Damjanov, Stilos art, Novi Sad 10. „Zamak u Pirinejima“, Justejn Gorder, Geopoetika, Beograd

PESNI^KE ANTOLOGIJE

Grad kao alegorija moderniteta ediciji “»«Busola”«« Samizdata B 92 nedavno se pojavila »«se »antologija srpske urbane poezije “Zvezde su lepe, ali nemam kad da ih gledam”, koju je priredila Radmila Lazi}, na{a poznata i priznata pesnikiwa i publicistkiwa.

Za istog izdava~a pre devet godina sa~inila je antologiju savremene `enske poezije “Ma~ke ne idu u raj”.

Pesnici ~iji je izbor predstavqen u antologiji urbane poezije, ne bave se restauracijom starih »pesni~kih formi i arhaizacijom jezika, niti glorifikacijom nacionalnih ideja, nagla{ava prire|iva~ica. U wihovoj poeziji nema parastoskih litanija velikonacionalnih pesnika, ali ni ove{talih postmodernisti~kih postupaka. Poezija ovih pesnika govori o qudskoj autonomiji, o mo}i i nemo}i jedinke pred svetom, `ivotom i sopstevnim demonima. Wihova poezija nije apstraktna, ni her-

U

meti~na. Wihov pesni~ki govor nije pateti~an, sentimentalan, pla~evan, ili egzaltiran. Niti himni~an, uzvi{en, starostavan i izve{ta~en. On je prirodan, govorni jezik grada, trgova, ulica, `ivotnog okru`ewa, jezik sobe i osobe, koji odra`ava duh vremena u kome `ive. Ambijent wihove pesme je grad, mitsko mesto poezije jo{ od Bodlera, preko Eliota i Ginzberga, do dana{wih dana.

No, grad nije samo tema i nije samo mesto, ve} je alegorija moderniteta koji ovi pesnici nose u svom senzibilitetu, u odnosu prema vremenu u kojem `ive, prema jeziku kojim pi{u.U wihovoj poeziji nema tzv. velikih tema i ideja ili ve~nih istina. Oni ne neguju kult pesnika – sve{tenika poezije, niti pak poeziju do`ivqavaju kao tajnu religiju. Oni ne pi{u u ime kolektiva, zajednice ili ideologije. Oni pevaju o stvarnom i mogu}em, bez mistifikacija i misti~arewa- zakqu~uje Radmila Lazi}.

SR\AN V. TE[IN, PISAC

Ki{ova i moja mansarda mi da znam o ~emu mi je Ki{ pri~ao tih dana. U poglavqu pod naslovom „Nikada ranije nisam video ne{to sli~no“ mog avanturisti~kog romana „Kroz pustiwu i pra{inu“ prisetio sam se scene iz „Mansarde“ i `ivota u stanu na Savamali tokom tog bensedinskog doba. I opet, kao da mi je Ki{ diktirao metafizi~ke opsesije iz „Mansarde“. One se ukr{taju sa mojim opisima stana, koji nije bio, za razliku od Mansarde, nikakav hram u kome su noktima upisivane latinske i gr~ke sentence kao putokazi ka istini, ali je u wemu svakako bilo vi{ka metafizike i iskustava do`ivqenih van svih postavqenih granica.

KWI@EVNA BA[TINA

Prve srpske novine

Ve}ina izdava~a, pa i “Vega medija”potpoma`e se komercijalnim izdawima. U takva se ubrajaju veoma tra`ene kwige za samopomo}. A jedna od wih je svetski bestseler “Indigo deca”autorskog tima Li Kerol i Xen Tober. Ovo je dragocen priru~nik za pedago{ku praksu i za roditeqe hiperaktivne i dece sa poreme}ajem pa`we. Pokrenute su i dve edicije namewene mladima: “Kid lit” i ”Teen lit”. Prva je namewena mla|em {kolskom, a druga, tinejxerskom dobu.

Tako }e deca mo}i da u`ivaju u {estotomnoj biblioteci “Hotel Olimp”, koja je lepo ilustrovana, napisana jednostavno i duhovito, a donosi pri~e iz gr~ke mitologije. Ve} su iza{le kwige “Zevs” i “Afrodita”. “Igbalova pri~a” di`e glas protiv radnog izrabqivawa dece. Me|u hitovima je svakako trokwi`je jednog od najboqih savremenih ameri~kih pripove-

“Vega media”}e i ove godine na Beogradskom sajmu kwiga ugostiti nekoliko svojih autora i uprili~iti wihove susrete sa ~itaocima. To su Refik Mujezinovi} iz BiH, Kristijan RobuKorkan iz Rumunije i Marko [eli}-Mar~elo. Popularni reper }e promovisati novu kwigu “O qudima, psima i mi{ima”-zbirku pesama, kriti~kih tekstova i pripovedaka u {est tematskih celina. Mar~elo je hit-autor i na eks-ju prostorima. Wegova kwiga “Zajedno sami”, tako|e u izdawu “Vega-medie”, tra`i se i danas, a iza{la je u ~etiri izdawa od preko 5.000 primeraka.

KWIGA ZAUVEK

mislio ba{ na moju studentsku sobu, moju mansardu. Moram priznati da sam od najranijeg detiwstva u {arama na podu od linoleuma prepoznavao lica i obli~ja najneverovatnijih stvorewa koja su hodala, gmizala, puzala, plivala ili letela od nastanka sveta. Takve `ivuqke - katkad sme{ne a katkad opasne - nisu postojale samo u mojoj ma{ti, nego, lako je dokazati, i u Ki{ovoj „Mansardi“.

Mnogo godina kasnije, bezuspe{no studiraju}i filozofiju, umeo sam satima da le`im sa rukama ispod glave i gledam u plafon. Vlaga je u stanu u Kara|or|evoj u~inila isto ono {to i vlaga i Ki{ovoj „Mansardi“. Zato, verujte

Najtra`eniji naslovi u kwi`ari Matica srpska - Stilos art

Gosti na Beogradskom sajmu kwiga

ju kraj svetske ekonomske krize i zna~ajniji prvredni rast. Tako|e o~ekujemo boqu naplativost prodatih kwiga i regularne uslove dr`avnog otkupa-da se Republi~ko ministarstvo kulture ne pona{a kao preprodavac i da od izdava~a otkupquje kwige po maloprodajnoj ceni, kao u Hrvatskoj, zakqu~uje na{a sagovornica.

23

^

Recimo, nakon jedne burne no}i, ostavio sam {irom otvorene decenijama neoprane prozore svetlarnika, jer su, nakon sedeqke na kojoj se pilo doma}e vino iz Mokrina i jeo rolovani lisnati sir, oblaci cigaretnog dima bili toliko gusti i te{ki da si mogao da ih zagrize{ poput testa. Lepet golubijih krila me je probudio.

Moja kuhiwa, koja to u stvarnosti nije bila ali smo iz obesti ba{ tako neodgovaraju}e nazvali tu prostoriju, bila je pretvorena u golubarnik. Jato lete}ih gradskih pacova spustilo se po garni{nama, stolovima i stolicama, komodama, vitrinama i policama sa za~inima. Trebalo mi je nekoliko sati da ih, mlate}i besno metlom po vazduhu, izbacim kroz

Jedna tema za ceo svet

etvrtak, 15. oktobar, bio je po mnogo ~emu poseban dan u blog-svetu. Toga dana milioni autora bloga pisali su na istu temu: “Klimatske promene” – svako na svoj na~in, iz svog ugla i na sopstvenom jeziku, ujediweni u naporima da se glas obi~nih qudi malo daqe ~uje.

“Blog Action Day” odr`ava se jednom godi{we ve} tre}u godinu zaredom, i ujediwuje blogere u naporima da se skrene pa`wa na neke stvari od op{teg svetskog interesa, stvaraju}i mogu{nost za diskusije zainteresovanih i pitawa i odgovore stru~waka i nadle`nih za oblasti koje su od posebnog interesa.

“Blog Action Day” osnovali su Australijanci Kolis i Sijan Taid u leto 2007. godine. Uz podr{ku svog tima iz firme “Evato” koja se bavi softverskom opremom za kreirawe blogova, i brojne volon-

tere, uspeli su da pokrenu hiqade blogera da pi{u o za{titi `ivotne sredine, a “Blog Action Day” postigao je trenutni i neo~ekivani uspeh.

Ove godine organizaciju i medijsku podr{ku za “Blog Action Day” preuzela je kompanija Change.org, koja je omogu}ila ovom projektu da se pro{iri i na druge blogerske platforme, i tako pove}ala broj u~esnika u ovoj jedinstvenoj akciji.

Od malih doma}i~kih blogova do velikih onlajn magazina, od Indije i Perua do Avganistana i Obale Slonova~e, vru}a tema globalnog zagrevawa obra|ivana je na 13 i po hiqada sajtova, a tekstove posve}ene problemu koji na{u planetu sve vi{e mu~i ~italo je vi{e od 18 miliona qudi.

Na{u zemqu predstavqalo je samo 11 blogova – mo`da zbog neobave{tenosti, a

prozor. Kao da je jato divqih golubova u moj studentski stan uletelo pravo iz „Mansarde“.

Daleko od namere da poredim Ki{ovu „Mansardu“ sa bilo ~im {to sam napisao ili {to nameravam da napi{em, ukazujem vam na to da ako pisac pred sobom jasno vidi doga|aje, ba{ kao da je wima prisustvovao, mo`e biti siguran u to da }e ih takvim videti i ~itaoci. Te godine, ja sam ih jasno i razgovetno video. Kao u ogledalu. @iveo sam „Mansardu“, u to nema sumwe! I to ba{ tu i ba{ takvu kakvom ju je Ki{ opisivao.

Ne `alim se, hvala mu na tome.

Kao da sam se na{ao unutar korica kwige. Kao da sam je pisao iznutra. Treba li jednom piscu ne{to vi{e od toga?

[E O ] NET

mo`da i zbog ~iwenice da smo na dnu lestvice koja dr`ave rangira po primeni internet tehnologije. Kako se ni kom{ije nisu pokazale boqe – Hrvati su ovoj temi posvetili 6, Slovenci 12, a Makedonci, Crnogorci i Bosanci nisu imali nijedan blog – ostaje nam da se nadamo da }emo naredne godine vi{e ukqu~iti u de{avawa koja na pravi na~in povezuju me|unarodnu zajednicu i tim postati stvaran to~ak u velikoj i slo`enoj ma{ineriji koja ~ini svetsku virtuelnu mre`u.

A mo`da kona~no nau~imo i neki od svetskih jezika pa omogu}imo qudima da nas vi{e ~itaju?

I. Vujanov

24

SVET

petak30.oktobar2009.

UN

SAD

SUD PRAVDE U HAGU

Obama odobrio vojni buyet za 2010. godinu

Stop embargu Kubi WUJORK: Generalna skup{tina Ujediwenih nacija podr`ala je velikom ve}inom glasova poziv Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama da ukinu ekonomski embargo Kubi, koji je na snazi gotovo pola veka. Generalna skup{tina UN je sa 187 glasova za, tri protiv i dva uzdr`ana, usvojila neobavezuju}u rezoluciju, na gla-

VA[INGTON: Ameri~ki predsednik Barak Obama odobrio je preksino} vojni buxet od 680 milijardi dolara za 2010. godinu. Potpisuju}i ovaj zakonski dokument, Obama je ponovio nameru da ukine prekomerne tro{kove ministarstva odbrane i na taj na~in poka`e da je u Va{ingtonu mogu}a i jedna druga~ija politika.

"Uvek sam bio protiv ideje da moramo da tro{imo milijarde dolara iz ameri~kog buxeta kako bismo osigurali bezbednost zemqe", rekao je Obama na ceremoniji u Beloj ku}i. Ameri~ki mi-

nistar odbrane Robert Gejts pozdravio je napore predsednika da stavi ta~ku na prekomerne tro{kove Pentagona. On je dodao da je u tom smislu ovogodi{wi buxet samo "po~etak" i da }e biti potrebno vi{e vremena kako bi se postigao ciq. Dokument izme|u ostalog predvi|a pove}awe plate vojnicima od 3,4 odsto, izdvajawe 6,7 milijardi dolara za finansirawe blindiranih vozila otpornih i na nagazne mine i 7,5 milijardi dolara za obuku i opremawe avganistanske vojske i policije. Teskt je rezultat kompromisa u ameri~kom Kongresu,

TEHERAN: Iran je spreman za "razmenu nuklearnog goriva i saradwu sa {est velikih sila", izjavio je iranski predsednik Mahmud Ahmadinexad.

Iranski predsednik je ocenio i da je Zapad "sa su~eqavawa pre{ao na saradwu" kada je u pitawu iranski nuklearni program.

"Ranije su tra`ili obustavu iranskog nu- Mahmud Ahmadineyad klearnog programa, a danas prienergije, izgradwu reaktora i hvataju razmenu nuklearnog gorinuklearnih centrala. Iranski va. Sa politike su~eqavawa premediji javili su da bi Iran {li su na saradwu", rekao je Ahtrebalo da da zvani~ni odgovor madinexad, prenela je iranska drna predlo`eni plan o spornom `avna televizija. nuklearnom programu. Iran Po wegovim re~ima, Iran je okvirno prihvata predlog spoza razmenu nuklearnog goriva, razuma Me|unarodne agencije saradwu na poqu nuklearne za atomsku energiju (IAEA) o

Barak Obama

ali kako navodi agencija Frans pres, "blizak je `eqama Pentagona".

(Beta-AFP)

oboga}ivawu dela iranskog uranijuma za civilne svrhe u inostranstvu, ali tra`i da se u dokument unesu "zna~ajne izmene". Teheran je pro{log petka odlo`io svoj odgovor na predlog sporazuma, po{to su SAD, Francuska i Rusija formalno odobrile predlog sporazuma IAEA. Inspektori UN, koji su posetili proteklog vikenda tajno iransko nuklearno postrojewe, vratili su se ju~e u Be~. To je bio prvi put da su me|unarodni predstavnici uspeli da vide strogo ~uvano postrojewe, izgra|eno u planinama nedaleko od svetog grada Koma, ju`no od prestonice Teherana.

Slova~ka ne}e tra`iti i za sebe „Klausov dodatak�

BRATISLAVA: Slova~ka je odustala od namere da na samitu Evropske unije ju~e i danas u Briselu tra`i da se i na wu odnosi izuze}e iz Poveqe osnovnih prava, koje su {efovi dr`ava i vlada spremni da garantuju ^e{koj, kako bi wen predsednik potpisao kona~no Lisabonski sporazum. "Ne izgleda nam ba{ mudro da re{avamo politi~ki odnos Poveqe i Bene{ovih dekreta tako {to bismo ograni~ili primenu Poveqe na na{e gra|ane. Ne}emo `rtvovati socijalna prava qudi u Slova~koj",

kazao je poslanicima u slova~kom Parlamentu premijer Robert Fico. "Klausov dodatak" treba da izuzme ^e{ku iz primene Poveqe upravo u onom delu gde ona {titi i socijalna prava gra|ana EU. Premijer Fico je pre deset dana zapretio da ako ^e{ka dobije posebne garancije da Lisabonski sporazum i Poveqa osnovnih prava koja ga prati ne}e osporiti dekrete nekada{weg ~ehoslova~kog predsednika Edvarda Bene{a, osnov poratnih deportacija sudetskih Nemaca i dela slova~kih Ma|ara iz

^ehoslova~ke, i Slova~ka mora da dobije od Evropske unije iste garancije.

"Imamo samo dve mogu}nosti.

Ili da u Evropskom savetu stavimo veto na ~e{ki predlog ili da insistiramo da se odnosi i na Slova~ku", rekao je tada Fico.

EU nije pokazala voqu da re{ava tu novu slova~ku komplikaciju ratifikacije Lisabonskog sporazuma a {ef diplomatije predsedavaju}e zemqe, [vedske, Karl Bilt, samo je {turo podsetio da je Slova~ka ve} ratifikovala Lisabonski sporazum. S

AMSTERDAM: Honduras je Me|unarodnom suda pravde u Hagu podneo `albu protiv Brazila zato {to je svrgnutom predsedniku Manuelu Zelaji dozvolio da se skloni u brazilsku ambasadu u Tegusigalpi, preneo je ju~e Rojters. U `albi je navedeno da Zelaja i wegovi saradnici koriste ambasadu Brazila kao platformu za politi~ku propa-

gandu "ugro`avaju}i mir i javni poredak Hondurasa". Levi~arskog predsednika Zelaju svrgnula je vojska i proterala iz zemqe 28. juna. On se 21. septembra vratio u Honduras i sklonio u brazilsku ambasadu u prestonici, po{to je u zemqi izdat nalog za wegovo hap{ewe zbog optu`bi za korupciju i kr{ewe ustava.

Privedeno 60 bezbedwaka

Teheran spreman za saradwu Havana

Honduras tu`io Brazil

IRAK

INSPEKTORI UJEDIWENIH NACIJA VRATILI SE U BE^

sawu koje se odr`ava 18. godinu zaredom, odra`avaju}i neslagawe me|unarodne zajednice vi{egodi{wim nastojawima Va{ingtona da izoluje Havanu, ocenila je agencija Rojters.

Administracija ameri~kog predsednika Baraka Obame preduzela je korake na poboq{awu odnosa sa Kubom, ukidawem ograni~ewa kubanskim Amerikancima da pose}uju rodbinu na ostrvu i da {aqu novac porodicama na Kubi, ali nije ukinula trgovinski embargo.

Predsednik SAD je rekao da }e embargo, uveden pre 47 godina, ostati na snazi dok Kuba ne popravi stawe u oblasti qudskih prava i ne oslobodi politi~ke zatvorenike.

DNEVNIK

obzirom da Slova~ka odustaje od zahteva da i ona dobije izuze}e iz Poveqe osnovnih prava, jedini ko blokira i komplikuje ratifikaciju Lisabonskog sporazuma jeste ~e{ki predsednik Vaclav Klaus. ^e{ki premijer Jan Fi{er saop{tio je ju~e novinarima da ga je Klaus uverio da ne}e nakon postavqati nikakve dodatne ultimatume i da ne}e odlagati potpisivawe ako 3. novembra Ustavni sud ^e{ke presudi da je Lisabonski sporazum u skladu sa Ustavom ^e{ke.

(Beta)

BAGDAD: Policija je privela vi{e od 60 pripadnika ira~ke slu`be bezbednosti posle samoubila~kih napada u kojima je bilo 153 mrtvih, izjavio jeju~e portparol vojne komande u Bagdadu Kasem Ata. "Komisija koja vodi istragu o napadima nalo`ila je hap{ewe 11 oficira i 50 pripadnika slu`be bezbednosti zadu`enih za bezbednost kvarta Salhija", u kome su izvedeni napadi, rekao je

Ata. Guverner Bagdada Salah Abdel Razak je u ponedeqak govorio o odgovornosti bezbednosnih snaga u vezi s napadima, ~ija su meta bile zgrade ira~ke vlade. On je tako|e zatra`io da ministar unutra{wih poslova i ~elnici slu`be bezbednosti budu smeweni.

Odgovornost za te napade preuzeo je ira~ki ogranak teroristi~ke mre`e Al Kaide Islamska dr`ava Irak.

(Beta-AFP)

NAPAD

Kona~an bilans 153 mrtva BAGDAD: U dvostrukom bomba{kom napadu u Bagdadu proteklog vikenda poginulo je 153 qudi, posledwi je bilans koji je ju~e saop{tilo ira~ko ministarstvo zdravqa. "Kona~ni bilans je 153 mrtvih. Povre|enih je vi{e od 500", rekao je portparol mini-

starstva zdravqa. Meta napada bile su zgrade ira~ke vlade u Bagdadu. U napadima su kor{}ene bombe postavqene u kombiju i kamionu.

Odgovornost za napad je preuzeo ira~ki ogranak teroristi~ke mre`e Al Kaide, Islamska dr`ava Irak.

(Beta-AFP)

SOMALIJA

Gusari oteli tajlandski brod NAJROBI: Somalijski gusari oteli su ju~e tajlandski ribarski brod severno od Sej{elskih ostrva, saop{tile su pomorske snage Evropske unije.

Tajlandski brod je rano ju~e ujutro prijavio da su ga napala dva gusarska brodi}a, saop{tio je {tab operacije Atlanta, operacije Evropske unije za zaustavqawe gusarewa du` obale So-

malije. Napad se dogodio 320 kilometara severno od Sej{elskih ostrva, na oko 1.000 kilometara od obale Somalije. Avion poslat na lice mesta opazio je gusare na palubi tajlandskog broda, a snage Evropske unije saop{tile su da se brod uputio ka Somaliji. Somalijski gusari sa ovim dr`e osam zarobqenih brodova.

(Beta-AP)

PAKISTAN

Hilari Klinton u Lahoru LAHOR: Ameri~ka dr`avna sekretarka Hilari Klinton doputovala je ju~e u Lahor, tokom posete Pakistanu koju je obele`io bomba{ki napad u Pe{avaru u kojem je poginulo vi{e od 100 qudi. [efica ameri~ke diplomatije trebalo je ju~e da obi|e vi{e verskih i istorijskih spomenika i da se sastane sa zvani~nicima oblasti Penxab. Tokom jednodnevne posete

Lahoru bi}e organizovani i okrugli stolovi s pakistanskim studentima i poslovnim qudima, a Klintonova potom putuje u Islabamad. Hilari Klinton je najavila 85 miliona dolara ameri~ke pomo}i za borbu protiv siroma{tva, a SAD su najavile i 125 miliona dolara pomo}i za poboq{awe elektri~ne mre`e u Pakistanu.

(Beta-AFP)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI MARGARET ^AN Svetska zdravstvena organizacija (SZO) planira da 100 zemaqa u razvoju snabde sa 200 miliona vakcina protiv novog gripa, izjavila je ju~e u Havani generalna sekretarka SZO Margaret ^an.

Ona je rekla da }e isporuke vakcina po~eti slede}eg meseca. Na listi zemaqa koje }e dobiti vakcinu je i Kuba. [irom sveta potvr|eno je skoro 5.000 smrtnih slu~ajeva od novog gripa.

MAJKL YEKSON Film o Majklu Xeksonu "This Is It" zaradio je 2,2 miliona dolara od prvih projekcija u severnoameri~kim bioskopima. Film u re`iji Kenija Ortege je hronika Xeksonovih priprema za 50 koncerata koje je trebalo da odr`i u Londonu, i sastoji se od snimaka sa proba za nastupe koji nikada nisu odr`ani. Prikazivawe filma po~elo je u no}i izme|u utorka i srede u 99 zemaqa.

IV SEN LORAN Po proceni magazina "Forbs", najbogatiji pokojnik me|u slavnima nije Majkl Xekson kako se moglo o~ekivati, ve} francuski modni kreator Iv Sen Loran. Sen Loran je, po godi{woj listi objavqenoj u sredu, za proteklih godinu dana zaradio 350 miliona dolara. Veliki deo wegove imovine prodat je na aukciji kod Kristija u februaru.

Sen Loran je umro u junu 2008, od raka na mozgu.

Putinova bista za [varcenegerovu kolekciju MOSKVA: Ruska Bodi-bilding i fitnes se da bude isporu~ena u martu. "Putin je ve- svakakoga dana. Ponekad i tokom dana", refederacija, na ~elu sa Vladimirom Dubi- oma kompleksna li~nost. On nikoga ne kao je vajar ^erno{~ikov, koji od juna radi winom, naru~ila je izradu bronzane biste ostavqa ravnodu{nim. 'Uhvatiti' Putino- na bisti, i to ba{ u gradu iz kojeg je i Pupremijera Vladimira Putina kao poklon ve osobine uop{te nije lako. On se mewa tin - Sankt Peterburgu. Portparol ruskog guverneru Kalifornije Arpremijera Dmitri Peskov renoldu [varcenegeru. Izrada kao je da ne zna ni{ta o bisti, biste poverena je vajaru Alekali da Putin ne bi odobrio wesandru ^erno{~ikovu, koji je nu izradu, jer je uvek bio pro1991. godine napravio bistu tiv poku{aja da se wegova pobiv{eg holivudskog bodi-bilpularnost pretvori u kult li~dera i glumca, a zatim politinosti ~ara, tako|e poklon koji je Tokom Putinovog predsedDubiwin li~no isporu~io. ni~kog mandata (2000-2008), Predsednik ruske bodi-bilmnogi ruski preduzetnici poding federacije je u me|uvreku{avali su da unov~e wegovu menu saznao da zvezda "Termipopularnost u narodu, stavqanatora" sakupqa skulpture, i ju}i wegovu sliku na majice, da mu fale komunisti~ki libexeve, fla{e votke pa ~ak i deri, te mu je poslao biste Letepihe. wina i Staqina.

Putinova skulptura u punoj "Zatim smo mu poslali i veli~ini podignuta je 2004. gobiste Gorba~ova i Jeqcina", dine u Pskovu, gradu na severoka`e Dubiwin. zapadu Rusije, ali je na svom poBista aktuelnog ruskog stoqu ostala svega nekoliko premijera je predstavqala nasati, jer su je ubrzo policajci redni logi~ni korak. Planira Vajar ^erno{~ikov radi na bisti koja }e biti isporu~ena u martu uklonili.

BALKAN

DNEVNIK

MINISTAR EKONOMIJE MLA\AN DINKI] U PODGORICI

Srbija i Crna Gora potpisale ekonomske sporazume PODGORICA: Ministri ekonomije Srbije i Crne Gore Mla|an Dinki} i Branko Vujovi} potpisali su ju~e u Podgorici sporazume o ekonomskoj saradwi i uzajamnom podsticawu i za{titi investicija.

Dinki} i Vujovi} su nakon potpisivawa ocenili da }e sporazumi omogu}iti "zna~ajno pove}awe ionako visokog nivoa robne razmene" dve zemqe i podsta}i investitore na nova ulagawa. Srpski ministar ekonomije je kazao da je Crna Gora "jedan od najva`nijih partnera Srbije u budu}nosti" i ocenio va`nim sporazum o za{titi investicija.

"Srbija je do sada investirala 200 miliona evra u Crnu Goru", rekao je Dinki} i dodao da dve zemqe "ni do sada nisu imale problema u ekonomskoj saradwi".

Na novinarsko pitawe da li }e Srbija u~estvovati na najavqenom tenderu za privatizaci-

Mla|an Dinki} i Branko Vujovi}

ju Luke Bar, potpredsednik srpske vlade je kazao da se "razmatra ta mogu}nost". Crnogorski ministar ekonomije Branko Vujovi} je precizirao da nakon potpisivawa ekonomskih sporazuma sledi formirawe koordinacionih odbora koji }e ukqu-

~iti privrednike dve zemqe i "pove}ati saradwu na zna~ajno ve}i nivo".

Vujovi} je naveo da robna razmena Crne Gore sa Srbijom vredi izme|u 800 i 900 miliona evra godi{we, a da su investicije vredne 40 do 50 miliona.

Ministar ekonomije Srbije u~estvovao je ranije danas na ministarskoj konferenciji komiteta CEFTA u Podgorici i ocenio da saradwa u regionu "ima izuzetan politi~ki i ekonomski zna~aj za Srbiju".Dinki} je naveo da je Srbija za osam meseci ove godine u trgovini sa ~lanicama CEFTA izvezla robu vrednu 1,2 milijarde eura a uvezla za pola milijarde i time ostvarila suficit od 700 miliona. "Do kraja godine se mo`e o~ekivati da suficit prema{i milijardu evra", kazao je Dinki}. On je dodao da je interes Srbije da tokom naredne godine, kada preuzima predsedavawe komitetom CEFTA, "nastavi razgovore o liberalizaciji usluga, poboq{awu uslova za investirawe i ve}u integraciju kompanija u regionu."

Srbija je u 2009. godini 36 odsto izvoza plasirala na tr`i{te zemaqa CEFTA a 54 odsto u zemqe EU.

NA SASTANAK U BAWALUKU NE]E DO]I NI OPOZICIJA NI STRANKE IZ FEDERACIJE

Dodik bez sagovornika

BAWALUKA: Stranke iz Federacije BiH i opozicione stranke iz Republike Srpske (RS) ne}e prisustvovati dana{wem sastanku u Bawaluci koji organizuje lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik. Ciq sastanka je da politi~ki lideri nastave dijalog o pitawima bitnim za funkcionisawe dr`ave.

Stranka demokratske akcije (SDA), Stranka za BiH, Socijaldemokratska partija BiH (SDP BiH) i Hrvatska demokratska zajednica 1990. su ranije saop{tile da se ne}e odazvati Dodikovom pozivu, navode}i da ne vide svrhu odr`avawa takvog sastanka odmah posle neuspeha "butmirskih pregovo-

ra". Ju~e je potvr|eno da na sastanak u Bawaluci ne}e do}i ni lider HDZ BiH Dragan ^ovi}, zbog, kako je obrazlo`eno, wegovih neodlo`nih obaveza. Opoziciona Srpska demokratska stranka (SDS) ranije je saop{tila da raspravu o va`nim pitawima treba voditi u institucijama, a ne na neformalnim sastancima, dodav{i da bi predsednik RS trebalo da sazove konsultacije srpskih parlamentarnih stranaka da bi se utvrdili jasni stavovi o pitawima otvorenim tokom "butmirskih pregovora".

Lider Partije demokratskog progresa (PDP) Mladen Ivani} je ju~e izjavio da se ni wegova stranka ne}e odazvati Dodikovom

pozivu, uz ocenu da sastanak koji je sazvao lider SNSD "nije logi~an sa stanovi{ta PDP jer }e na wemu biti re~i o izve{taju predsedavaju}eg Saveta ministara BiH i sporazumu sa MMF {to su pitawa za vlast, a ne opoziciju". Dodik je sastanak sazvao da bi vode}i politi~ari u BiH poku{ali da sami, bez prisustva stranaca, do|u do dogovora u vezi sa izmenom Ustava BiH. On je naveo da bi se izmene Ustava odnosile na pove}awe broja poslanika u dr`avnom parlamentu, {to je "vi{e tehni~ko pitawe, koje je potrebno re{iti da bi se pospe{ilo usvajawe zakona".

(Beta)

VIRUS GRIPA [IRI SE U REGIONU

U Hrvatskoj preko 1.000 qudi zara`eno ZAGREB: U Hrvatskoj je do sada preko 1.000 qudi zara`eno virusom gripa tipa A H1N1, a procene su da bi ove jeseni i zime od posledica tog gripa moglo da umre izme|u 20 i 60 osoba, uglavnom bolesnika koji od ranije imaju naru{eno zdravqe.

Iz Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo dati su podaci da je u Hrvatskoj do sada potvr|eno 268 slu~ajeva novog gripa, a da jo{ 746 qudi ima klini~ku sliku te bolesti koja nije potvr|ena u laboratoriji. U broju obolelih predwa~i Zagreb gde je potvr|eno 139 slu~ajeva i Split sa 62 potvr|ena slu~aja i gde je zbog epidemije gripa od koga je oblelo 60 od 160 u~enika do kraja sedmice zatvorena jedna privatna gimnazija.

Od `upanija najpogo|enija je Splitsko dalmatinska gde se bele`i preko 200 slu~ajeva novog gripa. Po re~ima epidemiologa Mladena Smoqanovi}a s Katedre za javno zdravstvo splitskog Medicinskog fakulteta, pred-

vi|awa o broju umrlih zasnivaju se na podacima s ju`ne hemisfere gde je epidemija zavr{ena, jer je do{lo prole}e. Dowa granica broja umrlih izra~unata je po podacima iz Novog Zelanda, a gorwa po podacima iz Argentine. Smoqanovi} isti~e da }e stopa smrtnosti u Hrvatskoj biti ni`a, sli~na onoj u Novom Zelandu, s obzirom na sli~nu organizaciju sistema zdravstva i visoku dostupnost zdravstvene za{tite. On isti~e i da su ne-

primerene pri~e o virusu ubici, jer je stopa smrtnosti kod gripa tipa A H1N1 mawa od one za klasi~an, sezonski grip. Ipak, jedan od obolelih od gripa A, 61-godi{wi Spli}anin kod koga je dijagnostikovana i upala plu}a u te{kom je stawu i bori se za `ivot u splitskoj bolnici gde je prikqu~en na respirator. Slu`ba za epidemiologiju zaraznih bolesti HZJZ {kolama je poslala uputstva kako treba da se vladaju u slu~aju da se pojave u~enici zara`eni virusom koji bi mogli pro{iriti zarazu na druge u~enike i wihove porodice. Upozorava se da se gripom A najlak{e mo`e zaraziti u neposrednom kontaktu sa obolelim licem koje ki{e ili ka{qe. Obolelima se savetuje da ne izlaze iz ku}e dok im

tokom 24 sata temperatura ne bude ni`a od 38 stepeni Celziusa, a ako su do{li u {kolu sa simptomima gripa, {kola ih mora odmah odvojiti od ostalih u odre|eni prostor gde }e boraviti do dolaska roditeqa ili nekog drugog ko }e ih odvesti ku}ama i to bez kori{tewa javnog prevoza. Slu`ba za epidemiologiju prati}e kretawe gripa A na podru~ju Hrvatske, pa }e, kako su najavili, Kriznom {tabu u ministarstvu zdravstva, ako bude trebalo, predlagati i zatvarawe {kola. Oni su upozorili i da zbog velikog broja obolelih u~enika i nastavnika u nekim {kolama mo`e do}i i do spontanog prekida nastave.

Grip se {iri i na podru~ju BiH. Dete za koje se sumwa da je zara`eno novim gripom H1N1 hospitalizovano je ju~e na podru~ju Hercegova~ko-neretvanske `upanije, a trenutno je u dobrom stawu.

(Tanjug)

CRNA GORA

\ukanovi}: Kne`evi} je u problemu BUDVA: Predsednik Vlade i premijer Crne Gore Milo \ukanovi} izjavio je da wegov kum i biv{i saradnik Ratko Kne`evi} nema nikakve dokaze za optu`be protiv wega, zbog navodnog u~e{}a u {vercu cigareta u ranijem periodu. \ukanovi} je u Budvi, gde je otvorio skup posve}en obrazovawu u Evropi i centralnoj Aziji u uslovima krize, rekao da je pro~itao pres-kliping medijskih interpretacija Kne`evi}evih i drugih optu`bi i da u wima ne postoji "nijedna nova okolnost u odnosu na 2001. godinu", kada su mediji po~eli da objavquju tekstove o navodnoj ume{anosti premijera u mafija{ke poslove sa duvanom. "Nema dokaza, ni starih, ni novih", rekao je \ukanovi} i dodao da je na osnovu pres klipinga, tako|e, uo~io da je-

dan deo crnogorskih medija ovih dana posve}uje "neprimereno visok tretman tih ponovqenih la`i" protiv wega, koje, dodao je, traju punih osam godina. \ukanovi} je novinarima rekao da vlasnike i urednike tih medija pitaju za{to to ~ine.

"Tako bi se do{lo do informacije gde se i za{to podudaraju interesi grupe koja smi{qa i prenosi la`i protiv wega i dela vlasni~ke i ure|iva~ke medijske strukture u Crnoj Gori", poru~io je \ukanovi}.

Crnogorski premijer je precizirao da je bio svedok na ven~awu Ratka Kne`evi}a, i to na wegov poziv.

"A kao {to znate, po starom crnogorskom obi~aju, poziv za svedo~ewe na ven~awu se ne odbija", dodao je \ukanovi}.

"Gospodin Kne`evi} je danas u problemu, jer je shvatio u {ta sam se ja u me|uvremenu pretvorio, postao sam vrlo nesta{an, zlo~est, da mi je hobi da ubijam qude", kazao je \ukanovi}, dodav{i, "naravno, {alim se".

Zatim je objasnio da su optu`be protiv wega "budalasta tru}awa balkanskih nesre}nika koji su tako na{li na~ina da prema svojim bezvrednim li~nostima privuku svetla javnosti".

"Wima se dopada taj medijski ekskluzivitet, pa i daqe vrte svoje la`i, bez ikakvog pokri}a", kazao je \ukanovi}. \ukanovi} je rekao da je bio u prilici da pro~ita i svedo~ewa "entuzijasta i apostola istine" u vezi sa istragom o {vercu cigareta i da }e i taj deo biti dostupan javnosti.

(Beta-Tanjug)

petak30.oktobar2009.

25

RUMUNIJA

Nova ameri~ka vojna baza BUKURE[T: Pentagon }e u izgradwu nove ameri~ke vojne baze u Rumuniji ulo`iti 50 miliona dolara, prenosi ju~e rumunska agencija Mediafaks. Baza u zoni Crnog mora gradi se za 1.600 vojnika i, kako je najavqeno, bi}e zavr{ena za dva meseca.

Ameri~ki vojnici tri godine koriste rumunsku bazu Mihail Kogalni~eanu, u zoni Crnog mora, na osnovu sporazuma iz decembra 2005. godine. Prema Mediafaksu, Pentagon }e izgraditi vojnu bazu i u susednoj Bugarskoj, za 2.600 ameri~kih vojnika.

Pentagon }e u to ulo`iti 60 miliona dolara. Planirano da baza u Bugarskoj bude zavr{ena 2011. ili tokom 2012. godine. Obe baze koristi}e ameri~ki, rumun-

ski i bugarski vojnici. Ameri~ki vojni zvani~nici ocewuju da su napori SAD da izgrade baze u Rumuniji i Bugarskoj deo globalne strategije da se premeste ameri~ke vojne snage iz Nema~ke i razmeste bli`e zoni Bliskog Istoka. Agencija Mediafaks navodi da je odluka o izgradwi ameri~kih vojnih baza u Rumuniji i Bugarskoj deo novog anga`mana ameri~ke administracije, posle odustajawa od antiraketnog {tita u Poqskoj i ^e{koj. Institut za istra`ivawe globalizacije je ocenio da je u planu SAD da kontroli{e resurse nafte i gasa iz zone Kaspijskog mora, ~emu }e slu`iti i baze u Rumuniji i Bugarskoj.

(Beta)

[EF DIPLOMATIJE BiH SVEN ALKALAJ

Spremni za ~lanstvo u NATO SARAJEVO: Ministar spoqnih poslova BiH Sven Alkalaj izjavio je ju~e da je BiH spremna za ~lanstvo u NATO i da o~ekuje objektivnu i pravi~nu procenu Evropske komisije za ukidawe viza za putovawe dr`avqana BiH u "{engensku zonu". Govore}i na godi{wem sastanku Evroatlantskog partnerskog ve}a u okviru zasedawa Atlantske savetodavne grupe za politiku (APAG) na Jahorini, Alkalaj je rekao da se "s pravom mo`e re}i da je BiH danas partner NATO-u, te da se od primaoca me|unarodne pomo}i BiH transformirala u partnera sposobnog da poma`e drugima".

Alkalaj je kazao i da je "BiH svesna da su NATO integracije stalan proces, koji se sastoji od gotovo beskrajnog prilago|avawa i usvajawa reformi". On je istakao da je BiH u zadatom roku ispunila obaveze i da je spremna za prijem u NATO. [ef diplomatije je dodao da o~ekuje i "fer

Sven Alkalaj

tretman i objektivnu procenu Evropske komisije" kako bi dr`avqani BiH mogli da bez viza putuju u zemqe EU. Alkalaj je podsetio da je BiH pre dve sedmice izabrana za nestalnu ~lanicu Saveta bezbednosti UN ~ime je ostvarila jedan od glavnih spoqnopoliti~kih ciqeva.

(Beta)

^LANOVI SAVETA UNIVERZITETA U SARAJEVU

Ogor~eni zbog Plav{i}eve

SARAJEVO: Senat Univerziteta u Sarajevu saop{tio je ju~e da je sa velikom dozom gor~ine primio vest o prevremenom pu{tawu na slobodu biv{e predsednice Republike Srpske Biqane Plav{i}. Biqana Plav{i} je u [vedskoj odslu`ila dve tre}ine 11-godi{we kazne, na koliko je osu|ena pred Ha{kim tribunalom za zlo~ine nad nesrbima tokom rata u BiH. Ona je bila redovni profesor Univerziteta u Sarajevu pre devedesetih godina.

"Biqana Plav{i} je zlodelima prekr{ila sve eti~ke, pedago{ke, moralne i ukupne akademske norme, kao i norme humanog pona{awa i delovawa", navodi se u saop{tewu. Navodi se

da je Plav{i}eva "poku{ala da uni{ti najvi{e civilizacijske vrednosti `ivqewa i akademske vrednosti na prostorima Bosne i Hercegovine, Evrope i sveta". Senat Univerziteta u Sarajevu ocewuje da je Plav{i}eva ukaqala ugled univerzitetskog profesora i du`nosti koja joj je bila poverena i nanela neprocewivu {tetu Univerzitetu u Sarajevu. Tako|e, Senat Univerziteta u Sarajevu je izrazio i protest zbog pona{awa {efa {vedske diplomatije Karla Bilta, "koji je zloupotrebio svoje funkcije i dao direktan doprinos kako blagoj kazni, tako i prevremenom pu{tawu na slobodu ratnog zlo~inca Biqane Plav{i}".

Anka Vojvodi} ponovo u Beogradu PODGORICA: Biv{a crnogorska ambasadorka u Beogradu Anka Vojviodi} ponovo }e biti na slu`benoj du`nosti u glavnom gradu Srbije gde }e obavqati funkciju {efa trgovinske misije Crne Gore, objavio je ju~e podgori~ki list "Dan". Srbija je Vojvodi}evu proglasila nepo`eqnom osobom pre godinu dana kada je Vlada Crne Gore priznala nezavisnost Kosova. Od 16. oktobra, novi crnogorski ambasador u Beogradu je Igor Jovovi}.

26

ODMOR

petak30.oktobar2009.

DNEVNIK

Norve{ka najboqa zemqa za `ivot a prvom mestu liste najpo`eqnijih mesta za `ivot, koju svake godine sastavqa UN, i ove se godine na{la Norve{ka, a slede je Australija, Island i Kanada.

Podaci prikupqeni pre globalne ekonomske krize pokazali su da qudi iz Norve{ke, Australije i s Islanda imaju najboqe `ivotne standarde, dok su oni o~ekivano najgori u Nigeriji, Avganistanu i Sijera Leoneu.

Hrvatska je zauzela 45. mesto, a Slovenija je na visokom 29. mestu, Srbija na 67, a Bosna i Hercegovina na 76 mestu ove liste.

Indeks Ujediwenih nacija sastavqen je na osnovu podataka iz 2007, a kriterijumi su bili BDP po stanovniku, obrazovawe, pismenost, o~ekivani `ivotni vek. Pokazalo se da su razlike me|u zemqama u razvoju i najrazvenijim zemqama jo{ uvek ogromne.

“Uprkos zna~ajnom poboq{awu zadwih godina, napredak je bio neravnomeran. Mnoge zemqe su do`ivele nazadovawe zadwih decenija zbog ekonomske krize, konflikata i epide-

N

mija AIDS-a, i sve to pre nego {to je do{lo do globalne ekonomske krize”, stoji u saop{tewu UN.

O~ekivani `ivotni vek u Nigeriji iznosi 50 godina, dok je u Norve{koj 30 godina du`i. Japanci `ive najdu`e, prose~no

82,7 godina, dok Avganistanci `ive svega 43,6 godina.

Na svaki zara|eni dolar u Nigeriji, u Norve{koj se zaradi 85 dolara vi{e. Polovina qudi u najsiroma{nijim zemqama nepismena je, a najsiroma{niji su qudi u DR Kongu, gde prose~an dohodak po glavi stanovnika iznosi 298 dolara godi{we.

Najboqe zemqe za `ivot: 1. Norve{ka 2. Australija 3. Island 4. Kanada 5. Irska 6. Holandija 7. [vedska 8. Francuska 9. [vajcarska 10. Japan 11. Luksemburg 12. Finska 13. SAD 14. Austrija 15. [panija 16. Danska 17. Belgija 18. Italija 19. Lihten{tajn 20. Novi Zeland 21. Velika Britanija

Zvezde u begu od svakodnevice ako verovatno nikada ne}emo u`ivati u tolikoj koli~ini sopstvenog luksuza, zanimqivo je pogledati mesta na koja poznati odlaze kako bi pobegli od svakodnevice. Poneki za svoje oaze mira izdvajaju i desetine miliona dolara, dok je drugima od rasko{i va`nija egzoti~na lokacija na kojoj se mogu odmoriti i sakupiti snagu za nove izazove.

Ba{ kao i obi~nim smrtnicima, i zvezdama je potrebno mesto na koje se sklawaju od najezde lo{ih vesti kao {to su globalna

I

{nim, morate priznati da su postali deo globalne kulture u kojoj svakoga zanima gde se odmaraju poznati glumci, sportisti i modeli.

Bred Pit i An|elina Yoli – Wu Orleans

Najpoznatiji svetski par poznat je po seqewu me|u nekoliko privremenih domova {irom sveta, zbog ~ega je te{ko ustvrditi gde im zavr{ava radni dan, a po~iwe odmor. Nedavno je An|elina `i-

Nikolas Kejy – Bat, Engleska

Stiven King – Sarasota, Florida

Iako je zarada ovog glumca, prema podacima filmskih studija, u padu, Kejx i daqe ima novca za izuzetno luksuzan `ivot. Ali, s obzirom na to da posledwih godina neprestano trguje nekretninama, nije poznato gde }e se skrasiti.

Pro{le je godine, naime, prodao jahtu, dvorac u Bavarskoj sa 28 soba, ku}u u Las Vegasu i dve nekretnine u Wu Orleansu. Izgleda da sa suprugom najvi{e voli da u`iva u mestu Bat u ju`noj Engleskoj, gde ima posed i dvorac iz 18. veka, kao i dve seoske ku}e.

Poznati pisac koji je milione zaradio na popularnim pri~ama strave ima dve ku}e u sne`nom severnom delu Amerike, dr`avi Mejn, odakle je i rodom. Ali, kraq horora posqedwih godina o~ito `udi za suncem na svojoj ko`i pa sa suprugom Tabitom sve vi{e vremena provodi u letwem domu u Sarasoti na Floridi. To mesto jo{ nije turisti~ki razvikano, ali ubrzo bi moglo i postati, budu}i da je King u wega smestio radwu bestselera objavqenog pro{le godine pod naslovom “Duma Key”.

Tajger Vuds – Wu Providens, Bahami

kriza ili sviwski grip. Kako je re~ o multimilionerima, nije ~udo da su wihova mesta za odmor zainteresovala i popularni ~asopis “Forbs”, koji ve} nekoliko godina objavquje popise stotinu najboqih “odmarali{ta” slavnih.

Pa ~ak i ako ovakve popise smatrate razmetqivim ili suvi-

vela na Long Ajlendu, gde je snimala novi {pijunski triler, a Pit na relaciji Pariz, Las Vegas, Nijagarini vodopadi. No kada porodica `eli da bude zajedno vra}a se u ku}u iz 30-ih godina 19. veka u Francuskoj ~etvrti Wu Orleansa, na koju su 2007. utro{ili tri i po miliona dolara.

Slede}i korake svojih kolega, golf legendi Arnolda Palmera i Xeka Niklausa, najpoznatiji svetski golfer oprobao se u dizajnirawu sofisticiranih golf terena {irom sveta. Ali, Vuds terenima ne daje samo svoje ime. Tako je na primere u Dubaiju zadr`ao apartman u sklopu luksuznog golferskog odmarali{ta s pet zvezdica.

Ipak, kao glavno mesto za u`ivawe odabrao je privatni rizort na bahamskim ostrvima Wu Providens, qubiteqima Xejmsa Bonda poznat iz filma “Kazino Rojal”.

Kada bude zavr{en 2010, kompleks }e uz obiqe luksuza imati i takmi~arski golf teren sa 18 rupa.

@izel Bundhen – poluostrvo Nikoja, Kostarika Najboqe pla}eni svetski supermodel vrlo dobro zna kako da `ute stranice tabloida ~uva od pri~a o svojoj vezi sa 49-godi{wim Tomom Brejdijem. Posle nekoliko tra~eva za koje se pokazalo da su tek neproverene glasine, ven~ali su se na privatnoj ceremoniji u katoli~koj crkvi u Santa Moniki, posle ~ega su oti{li na odmor u svoje odmarali{te na obalama Kostarike. Paparaci su ih, naravno, ~ekali u stawu visoke pripravnosti, a jedan se fotograf po`alio da je neko iz osigurawa na wih ~ak i zapucao.

Skener otkriva gola tela putnika

Hitrou najgori aerodrom na svetu Prema anketi sprovedenoj me|u avionskim putnicima {irom sveta, londonski aerodrom Hitrou zauzeo je katastrofalno posqedwe mesto [tovi{e, Hitrou je ve} drugu godinu zaredom po istoj toj anketi na posledwem mestu. No}na mora londonskog aerodroma ponavqa se ve} drugu godinu, ali najgori su podaci zbog kojih su ponovo na dnu. Tako avioni pole}u i sle}u uz ka{wewe od 10 minuta, {to je odli~an pomak od pro{le godine kada se kasnilo i do 18 minuta, a prtqag se i daqe redovno gubi. Me|utim, rezultati su ipak ne{to boqi ove godine, pa je i 14 posto boqi odnos putnika prema aerodromu Hitrou. “Zaista se trudimo da bude-

mo sve boqi i da svakom putniku omogu}imo {to prijatniji let, a najnovije brojke pokazuju da se ipak popravqamo”, izjavio je {ef aerodroma Majk Braun, naglasiv{i da je najve}i izazov stalno poboq{awe standarda na {ta odlazi preko milion funti svake godine, a na {ta Velika Britanija mo`e biti ponosna.

Anketa sprovedena me|u ~itaocima Telegrafa ka`e da je ~ak 80 posto putnika zadovoqno uslovima leta s naglaskom na Terminal 5, a za ostale jo{ uvek imaju mnogo prigovora. Uz bok Hitrou stoji francuski aerodrom [arl de Gol, kao i aerodromi u Los An|elesu, Frankfurtu i Majamiju. Na samom vrhu se na{ao aerodrom ^angi u Singapu-

a britanskom aerodromu Man~ester predstavqen je savremeni skener s rendgenskim zracima koji proizvodi “gole” slike putnika. On trenutno otkriva nosi li putnik skriveno oru`je ili eksploziv .

Osim nedozvoqenih stvari, rendgen otkriva i pove}awe grudi, ve{ta~ke ekstremitete, pirsing i jasno ocrtavawe privatnih delova tela.

Me|utim, strahuje se da savremeni qudski skener nazvan Rapiscan Secure 1000, nije sto posto siguran za `ene u ranom stadijumu trudno}e i za decu. Postoji vrlo velika verovatno}a i da wime ne}e biti zadovoqni ni ostali putnici

N

ru, iza kojeg se smestio ^ek Lap Kok u Hong Kongu. Najboqi evropski aerodrom, po mi{qewu ~italaca Telegrafa, jeste amsterdamski aerodrom [ifol.

kojima }e se jasno videti golo telo. Putnici mogu da odbiju prolazak kroz pomalo neprijatan skener, a oni koji to u~ine, pro}i }e tradicionalni na~in

pregledawa prtqaga i sebe. [efovi aerodroma uveravaju qude da crno-bele slike golih qudi nisu tako stra{ne te da }e ih videti samo jedan slu`benik pre nego {to ih obri{e.

Skener funkcioni{e tako da projektuje elektromagnetne talase na putnike dok stoje u odre|enom prostoru i stvara trodimenzionalnu golu sliku ~oveka. Ta slika {aqe se kompjuterskom sistemu tako da je mo`e videti sigurnosno osobqe.

Neki doktori smatraju kako ovo nije dobar na~in kontrole putnika jer ugro`ava zdravqe. Smatraju, naime, da su na taj na~in putnici izlo`eni prevelikoj dozi zra~ewa.

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

NAU^ITE matematiku i fiziku, postanite ~vrsta li~nost. Profesor sa iskustvom za sve {kole i fakultete, garancija. Telefon 063/73-53-326.

85054 ^ASOVI matematike i fizike za sve uzraste.

Profesorica.

Telefon 021/530-088.

86599

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti.

Odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, radimo i na selu. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

87144 TAPACIRAWE, restauracija i lakirawe svih vrsta name{taja, prevoz besplatan. Telefon 060/38999-44.

87164 PE]KAR - kaqeve pe}i zidam, pretresam stare, ~istim i ru{im. Telefoni: 021/714-577, 062/606-782.

88111

Opra{tamo prijateqice

se

od

na{e

Posledwi kom{inici

petak30.oktobar2009.

pozdrav

dragoj

Anke Lomjanski

od stanara zgrade Stevana Musi}a 2 Novi Sad.

PRODAJEM - ku}u, centar Novog Sada, stambenoposlovni objekat, odmah useqiv, centralno grejawe, 160m2, bez dvori{ta i gara`e. Telefon 063/501962.

88085 PRODAJEM ku}u 110m2 Sun~ani breg u Ka}u, ukwi`ena sve uslove za dodelu kredita, cena povoqna. Telefon: 063/543-263.

88018

POVOQNO izdajem lokal, 18m2, sa sanitarnim ~vorom i telefonom, Bulevar kneza Milo{a 21, pogodno za kancelarije i predstavni{tva.

Telefon 063/587-698.

88101

KADE, plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija. Telefoni: 6396645, 420-183, 063/821-98-56.

85169

Sahrana je 30. 10. 2009. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. od Ostoje.

O`alo{}ena Maja Asurxi} sa porodicom.

Vera i Bora Beli}.

88320

88300

88180

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Sa nevericom i tugom primili smo vest o gubitku

SLIKE kupujem: Graovac, Kowovi}, Bo{ko Petrovi}, Ke~i}, Zec, Branko Proti}, Jona{, Karlavaris, Radovi} kao i ostale jugoslovenske slikare.

Telefon 063/22-83-22.

87891

Stevki Kuzmanovi} ro|. Gvozdek iz Ledinaca

Mirjani [uput od Buce Smiqani} sa porodicom.

od }erke Vukice Zahari} sa porodicom.

Pamti}emo je po dobroti i plemenitosti wene du{e, i kao marqivog radnika koji }e nam svima nedostajati.

Kolektiv Direkcije Pokrajinskog fonda PIO.

88296

Posledwi pozdrav dragoj babi

Prestalo je da kuca veliko srce na{e drage tetke, bake i prabake Kaje,

VIAGRA original, 50mg100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava - Novi Sad i okolina non - stop.

Telefon: 064/3280-738.

85856

Stevki Kuzmanovi} PRODAJEM ugaq kostolac i bukovo drvo. Ta~na mera.

Mo`e rezano i cepano.

Telefoni: 064/143-3409, 6419-439.

87438 ^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut i kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete itd. Telefoni: 063/8485-495, 6618-646, 6614274.

87861 UGAQ kostolac i kocka.

Prevoz i ru~ni utovar 3100, dunavac 3.900, tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 063/74-394-15, 065/44-032-73, 063/74394-10.

87924 UGAQ kostolac i kocka.

Prevoz i ru~ni utovar 3000, Su{eni Vreoci 6.400 tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 065/4655-205, 065/4655-206.

87926 UGAQ kostolac sa prevozom i ru~nim utovarom 3.000, dunavac 3.900, tvrdo bukovo drvo 3.100, su{eni 7.800.

Telefoni: 065/4655-195, 065/4655-194, 062/8110041.

87927 NUDIM ogrevno drvo bukovina 3500 iscepano i izrezano, u cepanicama 3300 sa prevozom. Telefoni: 064138-77-36, 062-8999-321, 06119-60-888.

88051 NUDIM ugaq najpovoqnie cene, kostolac, komad i kocka 3.800 sa prevozom, dunavac za centralno grejawe, kalori~ne pe}i 4.500.

Telefoni: 064-138-77-58, 021-6-416-020.

88052

Vesne Pilipovi}

5685/P 88308

Posledwi pozdrav dragoj mami, svekrvi, babi i baburici

PRODAJEM dvosoban stan, Bul. Ja{e Tomi}a br. 16, 47m2, vlasnik. Telefon: 063/549-749.

88114

1927 - 2009.

Mirjani [uput Miri

supruge na{eg velikog druga Janka.

Posledwi pozdrav dragoj mami, ta{ti, babi i prababi

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje: 1) sviwske polutke, 2)tovne pili}e i 3) sve`a jaja. Ku}na dostava, povoqno. Telefon 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051.

87128

IZDAJEM novu, name{tenu garsoweru 33m2 iza Socijalnog u Slova~koj ulici sa novim name{tajem 185E. Telefon: 063/8318-299.

88019 POVOQNO izdajemo stanove svih struktura, stanodavcima besplatno, garsowera, jednosobni 120-200, jedoiposobni, dvosobni, 160-250, trosobni 250-350E Telefoni: 021/544-540, 063/517-290.

88075

Preminula je moja draga tetka

Jelka Vi{ekruna

88305

IZDAJEM dvosoban stan kompletno opremqen u Ul. Bul. Kraqa Petra I. Telefon: 064/468-28-28, posle 14 ~asova.

87952 DVOIPOSOBAN stan kod Limanske pijace, name{ten, ve{ ma{ina, CG, telefon, kablovska TV, klima, drugi sprat, lift, 300E. Telefon: 063/374257.

87953

Posledwi pozdrav i ve~no se}awe mojoj najplemenitijoj drugarici

27

iz Ledinaca Sahrana je iz ku}e `alosti Narodne vojske 33 danas, 30. 10. 2009. godine, u 14 sati.

Mirjani Dobrosavqev

Katarine [ari}

iz \ur|eva

O`alo{}ena porodica: sin Mitar, snaja Milica, unuci Ilija i Voja, unuka Dragana i praunuka Na|a.

od unuke Sawe sa porodicom.

88309

88270

^uva}emo te od zaborava.

Hvala za svu qubav koju si nam nesebi~no davala.

O`alo{}ena porodica Dejanovi}.

Napustila nas je zauvek na{a supruga i mama

88252

Dana 29. 10. 2009. godine preminula je na{a draga

Katarina [ari}

Anka Lomjanski

1922 - 2009.

Sahrana je danas, 30. 10. 2009. u 15 ~asova, na grobqu u Glo`anu.

Sahrana je 30. 10. 2009. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: suprug Janko, sinovi Miroslav i Vladimir sa porodicom.

O`alo{}eni: tvoje sestre Marija i Jelena i zet [awika.

88304

88250

Preminula je posle duge i te{ke bolesti u 70. godini na{a draga i nikad pre`aqena mama

S tugom, bolom i nevericom, opra{tamo se od na{e drage koleginice

Vesne Pilipovi}

Mirjana Dobrosavqev Sahrana je danas, 30. 10. 2009. godine, u 13 sati, u \ur|evu.

Zauvek o`alo{}ene: }erke Qiqa i Jasna sa porodicama.

Wena iznenadna smrt i odlazak u ve~nost sve nas, wene kolege iz Odeqewa duboko je potresla. Bila je izvanredan ~ovek, drug, kolega, stru~wak i puno }e nam nedostajati.

Wenoj porodici izjavqujemo najdubqe sau~e{}e u bolnom gubitku.

Kolege i koleginice iz INO Odeqewa.

88267

88240

ro|. Koledin iz \ur|eva

28

^ITUQE

petak30.oktobar2009.

Posledwi pozdrav

DNEVNIK

Posledwi pozdrav

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je prerano napustila na{a voqena

Mirjana [uput Jelki Vi{ekruni

Jelki Vi{ekruni

od brata Mitra Vi{ekrune sa porodicom.

od sestre Milene Vukovi} sa porodicom.

88185

88183

Qubavice moja, hvala ti, za neizmerno veliku i iskrenu qubav, za sve zajedni~ke trenutke i za opro{taj mojih greha.

Lepo je bilo `iveti s tobom.

Po~ivaj u miru draga.

Tvoj Mitrica.

88211

3

Mirjana [uput 1958 - 2009.

Sahrana je danas, 30. 10. 2009. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Posledwi pozdrav

O`alo{}eni: majka Desanka, sestra Darinka, }erka \ur|a, sestri~ina Ma{a i sestri} Nemawa.

Sa tugom u srcu opra{tamo se od na{eg dragog

88207

Mirjana [uput

Draga mama

Jelki Vi{ekruni

Ace Stojanovi}a

Posledwi pozdrav dragoj koleginici i velikom radniku od koleginica i kolega iz Slu`be nabavke RNS.

od: sestre Mare i zeta Pere Balog.

1948 - 2009.

88217 88182

Posledwi pozdrav

Mirjana [uput 1958 - 2009.

Ve~no }e za tobom `aliti: tvoja sestra Dragica Kova~evi}, sestri~ina Aleksandra i zet Sa{a.

mislila sam da smo samo za trenutak zastale.

Ponosna na tvoju hrabrost, tvoja \uka.

88209

88179

3 Posledwi pozdrav bratu i ujaku

Mirjana [uput dragom

Posledwi pozdrav dragoj

Jelki Vi{ekruni od sestre Zore Vuleti} sa porodicom.

Posledwi pozdrav dragoj koleginici i sjajnom drugaru od koleginica i kolega iz odeqewa likvidature RNS, od: Ostoje, Bebe, Qiqe, Bore i Mitra.

88214

88181

Sa dubokim bolom opra{tam se od mog dragog sina

Zbogom voqena

Posledwi pozdrav mojoj sestri

Mirjani

Aci Stojanovi}u

Miri [uput

1948 - 2009.

Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima.

Ace Stojanovi}a

Miri

Miro

Tvoja neute{na majka Rosa.

Qiqa, Ratko, Marko i Maja Dragovi}.

od brata Race sa porodicom.

88178

88177

88229

88227

Aca Stojanovi} Iskreno sau~e{}e porodici, a wemu ve~na slava i hvala.

Tvoji papira{i i Jovan An|elkovi}.

88191

od porodica: Prvanov i Pilipovi}.

88223

88233

1948 - 2009.

O`alo{}eni: sestra Latinka Pavlovi} i sestri}i Milan i Dragan sa porodicom.

Sa tugom i bolom smo primili vest da je iznenada i prerano preminuo na{ dragi kolega

posledwi pozdrav od Branka Petkovi}a.

Posledwi pozdrav prijatequ

Posledwi pozdrav

Posledwi kom{inici

pozdrav

dragoj

Mirjana [uput Aci

~ika Aci

Miri

od Dragana i Milane Ran|elovi} sa decom.

od prijateqa, Mi{e i Vide Ran|elovi}.

od: Melinde sa porodicom, Brigite sa porodicom, Adorjana sa porodicom i Er`ike.

88167

88169

88230

Ponosne {to smo te imale, tu`ne {to smo te prebrzo izgubile.

Elena i Nada.

88218

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav

[ESTOMESE^NI POMEN na{em dragom

SE]AWE

petak30.oktobar2009.

SE]AWE na prerano preminulog supruga

29

SE]AWE

1999 - 2009.

Dana, 31. 10. 2009. godine, navr{ava se 10 tu`nih godina bez tebe.

Husniji Karda{evi}u

Miri [uput od porodica Smiqani} i Pra{talo.

obele`i}emo dana 31. oktobra u 11 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, u prisustvu rodbine i prijateqa.

S qubavqu wegovi najmiliji: supruga, sin, }erke i unuci.

Ve~no o`alo{}en sin Dragan sa porodicom.

88235

88173

Danas je {est godina od kako nisi sa nama mama

[ESTOMESE^NI POMEN obele`i}emo u subotu, 31. 10. 2009. godine, u 11 sati, na Gradskom grobqu na{oj dragoj i voqenoj

88246

Posledwi pozdrav

Olga Papi} 30. 10. 2005 - 30. 10. 2009.

Lazar Paro{ki

Milovana Zeca 30. 10. 1999 - 30. 10. 2009.

Te{ko je `iveti, deset godina nositi bol u du{i. Videti te svuda, a nigde te ne na}i.

La`u da vreme le~i sve... Tuga za tobom svakim danom je sve ve}a. Mi znamo koliko si nas voleo, a ti nikada ne}e{ saznati koliko nam nedostaje{.

Tvoji najmiliji.

87762

SE]AWE Dana, 30. 10. 2009. su dve godine bez na{eg

Tvoja Nevenka.

87875

POMEN

Nada Simin Mirjani [uput Porodica Stoku}a.

I ne prestajemo da tugujemo, ni nas dve tvoje }erke, ni tvoji unuci, ni tvoje sestre, ni tvoji zetovi.

Verici Xombi}

U subotu, 31. oktobra, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu dajemo pomen na{im dragim roditeqima

\or|a Saratli}a dipl. in`. gra|.

1936 - 2007.

Se}amo se, volimo te i ~uvamo od zaborava.

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

Tvoji: Seka, Milan, Dragana, Jasmina, Nikola i Matija.

Weni najmiliji.

Posledwi kom{iji

pozdrav

88251

88171

dragom

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj mami i baki

88208

88284

3 Dana, 3. novembra 2009. godine navr{ava se 40 dana od kada se upokojila na{a majka, svekrva i baba

[ESTOMESE^NI POMEN

Lazi Krsti}u

na{em voqenom

1939 - 2004.

Jovanki Krsti}

Radovanu Katici Milinov od stanara zgrade ulaza 33.

88184

3 PETOGODI[WI POMEN U subotu, 31. 10. 2009. godine, u 10 ~asova, u Alma{koj crkvi obele`i}emo pomen na{oj voqenoj baki, mami i supruzi

Jovanka \a~i}

Zaboravi ne postoje, dok `ive oni koji vas vole.

ro|. Ron~evi} obele`i}emo u subotu, 31.

10.

2009. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}ene porodice Milinov i Gvero.

88245

POMEN

Mariji Petrovi}

1952 - 2006.

Danas, 30. oktobra 2009. godine navr{avaju se ~etiri tu`ne godine za voqenim i jedinim sinom i bratom

U subotu, 31. oktobra 2009. godine, u 10 sati, u Crkvi Svetih Kirila i Metodija u Novom Sadu, odr`a}emo ~etrdesetodnevni pomen i tim povodom pozivamo rodbinu, kumove, kom{ije i prijateqe da nam se pridru`e.

Majka Mara, Jelena i Gordana sa porodicama.

Zoranu Veselinovi}u obele`i}emo u subotu, 31. 10. 2009. godine, u 11 ~asova, na Ka}kom grobqu.

Tuguju za tobom: supruga Jelka, k}eri Goga i Lana, unuci i mnogobrojna rodbina.

88017

88084

SEDMODNEVNI POMEN

^ETRDESETODNEVNI POMEN

S qubavqu i po{tovawem, sin Vladimir, snaha Sowa, unuk Vuka{in i Sa{ka.

88170

Divna Mom~ilovi}

Danas, 30. 10. 2009. godine navr{ava se tu`na godina od smrti dragog i nikad pre`aqenog

1951 - 2009.

Vuka{inu - Vuletu Nikoli}u

ro|. Martinovi} Sa qubavqu ~uvamo te zauvek u na{im srcima.

Suprug i sinovi sa porodicama.

2004 - 2009.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo u subotu, 31. 10. 2009. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, obele`iti ~etrdesetodnevni pomen.

Weni najmiliji.

5920/P

88226

DESETOGODI[WI POMEN

dr Radoslavom ]uli}em

Dra{ka @ugi}a

1960 - 2005. iz Gospo|inaca

\ur|a Dangubi} Sa qubavqu te ~uvamo u na{im srcima. ]erka Raka sa porodicom.

Ponosni na wegov ~asni `ivot, sa tugom i bolom uspomene ~uvaju najmiliji.

Voqeni sine na{ i brate, pro{lo je sedam dana od kako smo te prerano izgubili, ali ne pro|e ni jedan trenutak da se ne setimo tvog osmeha, zagrqaja, qubavi i dobrote.

Po~ivaj u miru i neka te an|eli ~uvaju.

Pomen }emo obele`iti u subotu, 31. 10. 2009. godine, u 10 ~asova i posetiti wegovu ve~nu ku}u, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Predrag Tomanovi} prvak drame SNP 30. 10. 1993 - 30. 10. 2009.

Utehe nema, ostali su samo bol, tuga i ponos {to smo te imali.

U ve~itoj tuzi tvoji najmiliji: majka Marija, otac Marinko i jedina sestra @eqka.

TU@NO SE]AWE

Supruga Dara, }erka Zorica i sin Zoran sa porodicama.

O`alo{}eni: otac Miroslav, majka Biqana i brat Petar.

Danas se navr{ava 16 godina od prerane smrti moga dragog sina Predraga. Tuga i praznina ostala je u na{im srcima. Po~ivaj u miru.

Mama Milena, sestra Helena i sestri}.

88228

88113

88203

88249

88243

30

06.00 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 11.00 11.30 12.10 13.15 13.40 14.05 15.10 15.35

02.50

Jutarwi program Magna Aura Na{i stranci Vojvodina kao drugi svet Bajko kviz Vesti Zlatno runo Sredina Agromozaik Kuhiwica Tabloid @ivopis Mali kkoncert Julije Bal Me|uprostor specijal Frej`er Stari renyeri ponovo ja{u, film TV Dnevnik Tajna hrane Magna Aura Razglednica Hop, hop - kviz TV Dnevnik Skrivena Frej`er Majstor i Margarita Vojvo|anski dnevnik Petkazawe Legende srpskog {aha [ahovska hronika Stari renyeri opet ja{u, film Frej`er

07.00 07.25 08.10 08.30 09.45 10.15 12.00 12.30 12.40 13.00 14.00 14.30 15.00 15.30 17.00 17.30 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 20.00 21.20 22.30

Kuhiwica (ma|) @ivot u divqini Pustolovine Marka i Maje 5kazawe Me|uprostor ^emu... fotografija Balkan ekspres - studio „M“ Vest (ma|) Ta divna stvorewa Pravo na odbranu Paideja - Mozaik Kultura zdravqa Bajko kviz Dobro ve~e Vojvodino (rus) Festival „Zlatni kqu~“ (slov) Verska emisija (slov) TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Muzi~ki intermeco (ma|) De~iji program (slov) Dobro ve~e, Vojvodino (slov) [turovci, film Tvornica ose}awa, film

17.00 17.22 17.30 18.00 19.05 19.30 20.10 20.30 21.00 22.00 22.40 23.50 00.20 00.50

TV PROGRAM

petak30.oktobar2009.

Elza Zilberstajn

Tvornica ose}awa Da bi pobegla od samo}e i srela svog dragana Heloize, slu`benica kod notara odlu~uje da se prijavi za takmi~ewe u brzom muvawu…

Uloge: Elza Zilberstajn, @ak Bonafe, Bruno Puculu Rediteq: @an-Mark Mutu (RTV 2, 22.30)

Vju (Panonija, 19.45) 08.00 09.00 11.00 12.20 12.30 14.30 15.30 16.00 18.00 19.45 20.00 20.30 22.00 22.40

10.00 10.30 11.10 12.00 13.10 13.35 14.05 15.10 15.35 16.45 17.00 17.10 18.15 19.00 19.25 20.00 21.00 22.30 23.30

U susret suncu U ogledalu Lice s naslovnice Tin in Hedonist Art-boks Vojvo|anske vesti U ogledalu Vojvo|anske vesti Vju Vojvo|anske vesti Bez cenzure Vojvo|anske vesti Ubistva u Midsameru

Hrana i vino [i-ra, princeza mo}i Luna - sirena sa Kariba Crta Pod suncem Sen Tropea Sprint Buntovnici Katapultura Sprint Objektiv (slov) Objektiv Luna - sirena sa Kariba Objektiv (ma|) Objektiv [i-ra princeza mo}i Lenija Buntovnici Pod suncem Sen Tropea Razgoli}eni

06.05 08.15 09.06 09.21 09.34 10.09 10.32 11.02 12.00 12.13 12.15 12.32 12.46 13.31 14.15 15.08 15.10 16.04 17.00 17.25 17.45 18.25 18.59 19.00 19.30 20.01 20.08 21.03 22.05 23.05 23.10 00.00 00.15 00.25 03.50 04.00 04.27 04.55 05.21 05.45

Jutarwi program Jutarwi dnevnik U zdravom telu Kuvati srcem Slagalica, kviz Razglednica: Kuvajt Na skriveno te vodim mesto Izvo|a~i Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Sport plus Kuvati srcem [ark Vreme je za bebe SAT Na{ auto na{im gledaocima TV lica... kao sav normalan svet Bela la|a Dnevnik RT Vojvodina [ta radite, bre Beogradska hronika Oko Na{ auto na{im gledaocima Slagalica Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Bela la|a Visoki napon Da, mo`da, ne Vesti [ark Dnevnik Evronet Sedam samuraja, film Na skriveno te vodim mesto Vesti Oko Razglednica TV prodaja Verski kalendar

07.00 07.55 08.50 10.10 11.00 11.30 12.00 12.30 15.15 15.30 16.45 18.00 18.35 19.05 20.00 21.00 23.15 00.05 00.10 01.00 01.01 01.30 03.30 05.00 06.00

Divqa stvorewa Ukradena sre}a Slatka tajna Va`ne stvari Foks vesti Survajver Kviz: Ludi kamen Film: Moj samuraj Foks vesti ^ari Tajm aut Foks vesti Kviz: Ludi kamen Na terapiji Serbijan open Film: Bilo jednom u Kini 3 Na terapiji Foks vesti ^ari No}ni program-Foks non-stop Survajver - bez cenzure Film: Princ tame Sibil Tajm aut Survajver - bez cenzure

09.30 Evroliga: Unikaha – Olimpijakos 11.30 Evroliga: Barselona - Cibona 13.15 TVS 14.00 NBA akcija 14.30 Rukomet: Panon kup: Srbija – Rumunija 16.00 NHL Pregled 17.00 Pregled Evrolige 18.00 Rukomet: Panon kup: Ma|arska – Srbija 20.00 Francuska liga – Najava 20.45 [ampionat: KPR – Lester 22.45 Evroliga: Efes – Partizan 00.30 FA kup

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) Zemqa nade, 09.00 Kuhiwica, 09.40 De~iji program, 10.00 Metropole i regije sveta, 10.30 Svet na dlanu, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 18.00 Fajn storis, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 20.15Sport iz drugog ugla, 21.15 Otvoreni ekran, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Film, 02.00 No}ni program.

09.00 Pregled {tampe, 09.30 Aktuelno, 09.40 NS Info, 10.00 Pregled {tampe, 10.30 Iks art, 12.15 Ekstremi, 14.15 Art biznis, 15.20 Volej, 16.00 Akcenti, 16.30 Kviz, 18.15 Na{ grad, 19.00 Aktuelno, 19.20 Prolog, 19.30 TV izlo`ba, 20.05 Prezent, 21.00 O svemu pomalo sa..., 23.00 Ko pre wemu dve, 00.15 Komercijalni program.

Sne`ana Bogdanovi}

SERIJA

Na terapiji (Foks, 19.05)

DNEVNIK

07.00 10.35 11.00 12.00 12.05 12.25 13.05 15.00

Takako Macu

Skrivena o{trica [ezdesete godine 19. veka ozna~ile su veliku prekretnicu u dotad zatvorenom Japanu u koji po prvi put dolaze uticaji sa Zapada. To ujedno zna~i i kraj tradicionalnih {ogunata i samuraja...

Uloge: Takako Macu, Masato{i Nagase, Jukijo{i Ozava, Hidetaka Jo{ioka Re`ija: Jo`i Jamada (RTS 2, 22.00) 07.11 07.40 08.03 08.27 08.32 08.49 08.58 09.14 09.28 09.50 10.00 10.30 11.00

Kuvati srcem Garfild i prijateqi Gomboce [umska {kola [ah Sva|alice Sazve`|a i legende Hajde da pi{emo Tuma~ewe kwi`evnog dela 50. oktobarski salon Kontekst @ivot i standardi Sednica Narodne Skup{tine Republike Srbije, prenos (Program zavisi od trajawa prenosa) 11.00 Metropolis 11.30 Moja ulica 12.00 Kloe Henslip, violina 12.59 Trezor danas 14.01 No} i grad, film 16.00 Ovo je Srbija 16.26 Jugoslavija u ratu 1941-1945 17.57 Ko{arka - PS, prenos 19.50 Enciklopedija 20.00 50. oktobarski salon 20.06 Moja ulica 20.30 Lov i ribolov 21.00 Izvi|a~i 22.00 Festival festivala: Skrivena o{trica, film 00.23 54. me|unarodni beogradski sajam kwiga 00.54 No} i grad, film 02.27 Trezor danas 03.28 Ko{arka - PS 04.23 Jugoslavija u ratu 1941-1945

06.00 06.30 07.00 08.00 09.00 10.00 13.00 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 16.55 17.00 18.00 18.35 19.15 19.45 20.00 21.00 22.30 23.00 23.30 00.00 00.30 02.30 05.30

Glas Amerike SMS Slatka moja Na tragu prirode Slavni Za dobar dan Slatka moja Vesti Na tragu prirode Zlo~in iz pro{losti Poslovni dan Vesti Milica na kvadrat Na tragu prirode Vesti Slatka moja Svi vole Rejmonda Milica na kvadrat Zlo~ini iz pro{losti Film: Fojlov rat 3 Slavni Svi vole Rejmonda SMS Glas Amerike Film: Fojlov rat 3 Doma}a muzika Poslovni dan

08.15 [kole, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.25 Tandem, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 Kuhiwica, 12.45 Ku}ni video, 12.55 [tedimo za vas, 13.00 Fokus, 13.38 Udahnite Zlatibor, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.30 Slike u oku, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.05 Turisti~ke, 21.30 Info klub, 22.25 Pop top ten, 23.15 Fokus, 23.45 Turisti~ke, 00.26 Auto {op, 00.30 Haj-faj, 01.15 Fokus.

08.00 Puls +, 08.30 Crtani film, 09.00 Slavni parovi, 10.00 Dobro ti ve~e, 11.00 Veze, 11.40 Leksikon zdravqa, 12.00 Opra {ou, 13.30 Atlas, 14.30 Estrada, 15.00 Mis Svetlana, 16.00 Auto fle{, 17.00 Srbija i svet, 18.00 Slavni parovi, 19.00 Objektiv, 19.30 U me|uvremenu, 20.00 Nemi svedok, 21.00 Krokan Klub, 22.00 Objektiv, 22.30 Film, 00.00 Objektiv, 01.00 Tok {ou.

15.30 16.00 16.35 17.05 18.15 18.30 19.05 20.00 21.00 22.00 22.30 23.00 23.35 00.15 01.20

TV dizawe Veliki brat, u`ivo Dolina sunca Vesti za osobe o{te}enog sluha Top{op Veliki brat, u`ivo Film: Tri slepa mi{a Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si: Hronike o divqini Veliki brat, u`ivo Vesti B92 Stawe nacije Moje drage kom{ije Veliki brat, u`ivo Vesti B92 Pregled Lige UEFA Dolina sunca Veliki brat Potraga Patrola Vesti B92 Veliki brat, u`ivo Moje drage kom{ije Film: Aurora: Prekinuta operacija

Dinosaur king (Hepi, 09.15 i 15.00)

06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 11.45 13.00 14.00 16.00 16.45 17.00 17.45 18.30 18.45 19.30 19.57 20.00 21.00 21.15 23.00 00.00 00.30 02.15

Dobar kom{ija Nacionalni dnevnik Daniela Yoan od Arkadije Farma (u`ivo) Nevina Farma Petkom u dva Farma (u`ivo) Nacionalni dnevnik Qubav je ve~na Napu{teni an|eo Yak pun para Daniela Nacionalni dnevnik Odgovori, osvoji - SMS kviz Farma Loto Grand {ou Farma (u`ivo) Mu}ke Film: Jo{ 48 sati Film: Prevaranti ili nau~nici?

Nik Nolt

Jo{ 48 sati Marfi izlazi iz zatvora, a Nolt ga moli da mu pomogne da uhvate kriminalca sa nadimkom „Ledeni”. On odbija, ali kada shvati da ga je podzemqe odbacilo, a policajac mu ne vra}a novac koji mu je dao na ~uvawe pre odlaska u zatvor, prihvata ponudu...

Uloge: Nik Nolt, Edi Marfi, Ed O’Ros, Brajon Yejms, Ti{a Kempbel Re`ija: Volter Hil (Pink, 00.30)

07.45 08.25 08.45 09.15 09.45 10.00 10.50 11.40 12.00 12.30 12.50 13.00 13.15 13.35 13.55 14.35 15.00 15.30 16.00 16.30 17.00 17.45 18.00

Engleski sa Ozmom Kenguri ko{arka{i Fantomacan Dinosaur king Presovawe Lude godine Skloni{te [aman king Denis napast Yem Nodi novi Presovawe Meda rupert Mala princeza Divqa planeta Kenguri ko{arka{i Dinosaur king Fantomacan [aman king Skloni{te Lude godine Presovawe Yem

18.35 18.55 19.20 19.30 19.55 20.55 21.05 22.05 23.05 23.55 00.05 00.10 00.30 01.10 02.00 03.00 04.00 04.25 05.10 05.25

Vitafon Telemaster Rekord Brzotrz, kviz Kartel Telemaster Budi faca, rijaliti {ou Biseri Istra`iva~ka jedinica Telemaster Vremenska prognoza Slike iz regiona Sponzoru{e Dok. program Istra`iva~ka jedinica Arena/U ~etiri oka Kineski dok. program Sponzoru{e Brzotrz, kviz Kartel

12.00 Hronika op{tine S. Pazova, 13.00 Kviz: Zlatna planeta, 14.30 Denis napast, 15.00 Luna, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Dok. program, 17.00 Info 1, 17.15 Hronika op{tine S. Mitrovica, 18.10 Buntovnici , 19.00 Info 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Luna, 20.45 Kazivawa, 21.15 Zoo hobi, 22.00 Info 3, 22.30 Sport STV-a, 22.35 Buntovnici, 23.15 Kviz: Tuti-fruti.

08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Put vina, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Vezer, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

petak30.oktobar2009.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

3

31

KUVARICE SA ZIDOVA VOJVO\ANSKIH KUJNI

Pi{e: Qiqana Trifunovi}

Mini Drajver

Vreme osvete ^etiri de~aka `ive u ~etvrti \avoqa Kuhiwa. Jednog dana naprave bezobrazluk zbog koje na kraju jedan starac nastrada. Posle tog incidenta osu|eni su na godinu dana popravnog doma u Wujorku. Za tih godinu dana ~etvorica prijateqa su do`ivela batine, poni`ewe i seksualno zlostavqawe od strane ~uvara…

Uloge: Robert de Niro, Kevin Bejkon, Vitorio Gasman, Mini Drajver, Dastin Hofman Re`ija: Beri Livinson (Nova TV, 23.30) 08.15 09.15 10.50 11.50 12.50 13.35 14.35 15.35 17.00 17.25 18.25 19.15 20.00 21.30 23.30 01.15 02.15

Ezo TV, tarot {ou Nova lova, TV igra Rebelde Otvori svoje srce IN Na{a mala klinika Provereno Niti vidim, niti ~ujem, film Vesti Na{a mala klinika IN baj Bele udovice Dnevnik Supertalenat, {ou Policajac iz vrti}a, film Vreme osvete, film Ezo TV, tarot {ou Propusnica, film

08.00 Detektivi brodskih olupina 09.00 U potrazi za mitovima i herojima 10.00 Wutn – mra~ni jeretik 11.00 Bler 12.00 Put u rat: Irak 13.00 Hadrijanov zid 14.00 Stounheny 15.00 Kako je razmi{qao sredwovekovni intelektualac 16.00 Misterije olupina na dnu okeana 17.00 Zaboravqene poplave 18.00 Pri~e iz groba 19.00 Ajn{tajnova velika ideja 21.00 Ku}a iz edvardijanskog doba 22.00 Revolucija na srebrnom platnu: Nova lica u Holivudu 23.00 Kako je razmi{qao sredwovekovni intelektualac 00.00 Misterije olupina na dnu okeana

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Malo Korigan Moja zlatna ribica je zlo}a Ek{n men Malo Korigan Moja zlatna ribica je zlo}a Tali~ni Tom Balada o svirepom Pod pritiskom Dugi brodovi Sjaj Tajno ime: ^ista~ Put u tamu Pqa~ka

06.00 07.55 09.50 10.15 12.05 13.40

Lak za kosu Svuda samo ne ovde Filmovi i zvezde Taktika Posledwa Mimzi Koncert Neli Furtado. „Loose” Za sve je kriv potr~ko Tomi i mazga Lova Bioskop, bioskop, bioskop Obdaren ep. 5 Poluprofesionalac Prava krv, 9. deo. “Plaisir d’Amour” Prava krv 10.

Ne `elim da znam Pod istragom Neuhvatqivi Kethaus: Mjuzikl

15.05 16.20 17.55 19.35 20.05 20.35 22.10 23.05 23.55 01.55 03.35

07.00 09.11 10.15 11.10 12.00 12.16 12.30 13.20 14.20 14.35 15.00 16.10 17.45 18.18 18.35 19.30 20.15 22.45 00.10 01.05

Dobro jutro, Hrvatska Dolina sunca Velegradwa 2, dok. serija Opra {ou Dnevnik TV kalendar Oprezno s an|elom Meklodove }erke TV kalendar Glas domovine Drugo mi{qewe Hrvatska u`ivo Iza ekrana Kod Ane Dolina sunca Dnevnik Hondo, film Lica nacije Posebni dodaci Filmski maraton: Pogre{an ~ovek, film 02.35 Filmski maraton: Petnaestogodi{wakiwa, film 04.00 Zvezdane staze

06.00 07.00 08.00 10.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 01.00

Dodir an|ela Meklodove }erke Ubistva u Midsameru @ivot u ulici Liberti Meklodove }erke Sudija Ejmi Ubistva u Midsameru Specijalna isporuka Gardijan Sudija Ejmi Yordan Zakon i red Yordan

08.35 09.25 11.30 12.00 12.30 12.55 13.10 13.35 14.30 16.05 16.35 17.05 17.30 18.00 18.55 19.05 19.35

Princ iz Belera Astro {ou, emisija Pod istim krovom Dadiqa Rat u ku}i Ekskluziv Ve~era za 5 Tajna ~okolade Heroji iz strasti Korak po korak Princ iz Belera Pod istim krovom Dadiqa Rat u ku}i Ekskluziv Ve~era za 5 Punom parom, kulinarski izazov Policajac s Beverli Hilsa 3, film Anakonda, film Muva 2, film Astro {ou, emisija

20.00 21.45 23.40 01.25

Anakonda Yenifer Tili

Pogre{an ~ovek Nelson Hibert je ulizica i poltron koji }e sve uraditi da do|e do direktorskog mesta velike kompanije u kojoj radi, ukqu~uju}i i zavo|ewe }erke {efa kompanije. Kada ovaj za direktora ipak imenuje Hibertovog kolegu Nelson do`ivi nervni slom i potpuno podivqa…

Uloge: Dejv Foli, Dejvid Entoni Higins, Yenifer Tili, Yo Flaerti, Den Redikan Re`ija: Dejvid Stinberg (HRT 1, 01.05)

07.58 08.10 08.20 08.35 09.00 09.30 10.00 13.30 13.55 14.15 15.00 15.15 15.33 15.45 16.00 16.20 17.05 18.20 18.47 19.08 19.30 20.05 21.15 22.50

06.00 08.00 09.30 11.00 13.00

Pri~a o Trejsi Beker Platno, boje, kist Puni krug Lagodan `ivot Zeka i Kodija Paulino leto Vip muzi~ki klub Prenos sednice Hrvatskog sabora Dragi Yone Prijateqi Ksena - princeza ratnica Kod Ane TV vrti} Pri~a o Trejsi Beker Puni krug Izazovi: Pastir, dok. film Zvezdane staze Posebni dodaci @upanijska panorama Dva i po mu{karca Simpsonovi Vip muzi~ki klub Borba za `ivot, dok. serija Zlatne `ice Slavonije - retrospektiva Struna u krvi

15.40 18.00 20.00 22.00 00.00

Hana i wene sestre La`ov Pre`iveti dvanaestu Yud Posledwe Hristovo isku{ewe Apostol U dometu Psiho Videodrom Hiqadu re~i

07.00 10.00 11.00 13.00 15.00 16.00 17.00 19.00 21.00 22.00 00.00 01.00

Nevidqivi duh Moja slatka debequca @ene fudbalera Stjuardese Moja slatka debequca Sout Park Dr Finli Dva igra~a s klupe Sout Park 29-ta ulica Stjuardese No} ajkula

Na brzinu skupqena filmska ekipa krenula je Amazonom u potrazi za izgubqenim plemenom. Rediteqka Teri Florez poku{ava da odr`i atmosferu na visini, ali prete}a yungla i nedostatak tekovina civilizacije polako erodiraju ionako slab moral.

Kad grupa sretne tajanstvenog lovca na zmije, Sarona, stvari kre}u na gore…

Uloge: Yenifer Lopez, Ajs Kjub, Yon Vojt, Erik Stoltc, Yonatan Hajd Re`ija: Luis Losa (RTL, 21.45)

Yenifer Lopez

08.40 09.35 10.00 10.30 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.20 23.45 00.40

08.30 09.00 10.30 12.30 14.00 15.00 18.00 18.10 20.15 22.30 23.30 00.00 00.15

Razotkrivawe mitova Kako to rade?

Kako se pravi?

Budu}i svet Majami ink Automobili Ameri~ki ~operi Peta brzina u Evropi U deli}u sekunde Kako pre`iveti u opasnim situacijama Majami ink Budu}i svet Razotkrivawe mitova Kako to rade?

Kako se pravi?

Pametwakovi} Razotkrivawe mitova Napravi prototip U deli}u sekunde [okantni video zapisi o pre`ivqavawu Automobili Ameri~ki hotrod automobili

Automobilizam Tenis Fudbal Fudbal Tenis Tenis Fudbal Tenis Fudbal Fudbal Formula 1 Ekstremni sportovi Fudbal

Kr~kawe pod nadzorom dinastije M

otivi na dozidnicama su kombinacija pak, neka `ivotiwa. Koristile su se za za{titu qudskih figura s biqnim i `ivotiwzida kod stola u kuhiwi. skim ornamentima. Jedan od naj~e{}ih, i Krevetske: Pratile su dimenziju kreveta i imakod `ena najomiqenijih, je motiv zidanog {tedwale gotovo iskqu~ivo za{titnu ulogu, mada su ipak ka s posudama u kojima se kuva hrana. Kuvarice s bile i ukras na zidu kod kreveta u kuhiwi. Neke od varja~om u ruci prikazane su lepo obu~ene, s keceovih dozidnica imale su drveni ram, koji je {tiqom i povezane maramom. Ovakva kombinacija motio ivice platna. tiva oivi~ena je stilizovanim cvetovima i cvet[aqive: Vi{e ili mawe {aqiv natpis imao je nim gran~icama razli~itih veli~ina. Takva doulogu da razveseli i uku}ane i goste. zidnica visila je iznad {tedwaka ili stola u kuReligiozne: Sadr`ajem, natpisom i ornamentihiwi, ukra{avaju}i i {tite}i zid od prqawa. ma predstavqene su slika iz `ivota Isusa i izra^est ornament je i bokal s lavorom, izvezen na `ena vera u wega, wegovo delo i mo}. sredini, s cvetnim motivom u obliku medaqona ili poluluka. Natpisi, vezeni uz gorwu ili dowu ivicu, imali su savetodavnu poruku o li~noj ili ku}noj higijeni. Uloga takve dozidnice je, o~igledno, bila za{titna, iako motiv, konac i vezila~ka tehnika plene lepotom i skladno{}u.

Na mawe „uspe{nim“ dozidnicama proporcije su veoma lo{e, kombinacija motiva je neukusna, a natpis „nesre}no“ izabran jer su seoske trukerke i veziqe mnoge ornamente same crtale.

Kad je 1922. u Zemaqskom muzeju u Ajzen{tatu bila izlo`ba „Vezene poruke na kuvaricama i pe{kirima iz Gradi{}a“, ustanovqena je naj- Najslavnije siro~e Kraqevine Jugoslavije starija klasifikacija natpisa: „op{te, religija, ku}a i domovina, qubav, brak i Ostale: Ove dozidnice ornamentima ne istizajedni{tvo, podela bra~nih uloga, kuvawe, vo|e~u kuvarsku sposobnost doma}ice i ne {aqu ukuwe doma}instva, higijena, `ivotne pouke, rodi}anima i gostima jasnu poruku o higijeni. Naj~eteqska qubav“. Ali mogu se podeliti na drugih de{}e je celu kompoziciju, ornament i natpis biset grupa: rala ili crtala veziqa ili trukerka, ne previPorodi~ne: Vezene su idili~ne scene iz kuhiwe, {e talentovana. sa sugestivnim natpisima koji veli~aju doma}icu Promene dru{tvenog ure|ewa i polo`aja pojei weno kuvarsko ume}e. Qudske i `ivotiwske fidinaca su, izme|u ostalog, dovele i do promena gure, kao i biqni ornamenati, su pored zidanog kulture `ivqewa. Tada{woj porodici postaje va{tedwaka s posudama iz kojih izlazi para. Takva je `no ono {to je prakti~no i jeftino, kao {to su dozidninica visila iznad {tedwaka ili stola u proizvodi doma}e tekstilne radinosti: tableti, kuhiwi da bi za{titila zid od prqawa, ali i kratrake za police, stolwaci i dozidnice. Uprkos pesila ambijent. riodu omalova`avawa Qubavne: Ornament ornamenta, vezila~ke Da doma}instvo poka`e patriotska ili natpis nedvosmisletehnike i natpisa, vezeose}awa i odanost vladarskoj no izra`avaju qubavne na tekstilija se, ipak, porodici, izvezeni u paru kraq `eqe devojke ili mlade izborila za svoje mesto u `ene. ^esto je izvezen kuhiwi. Po~etkom 20.

Aleksandar i supruga mu Marija, qubavni par, usamqena veka ona je bila obavezna a prestolonaslednik Petar solo, devojka ili scena „Devoju kuhiwama gradskog stavisili su i na dozidnici ka na studencu“ sa stihonovni{tva, a postepeno iznad {tedwaka vima. Ovakva dozidnica i u seoskim kuhiwama. je tako|e svoje mesto naVezeni kuhiwski predlazila na zidu iznad {poreta ili stola u kuhiwi. meti vremenom postaju deo kompleta, tako da su Higijenske: Naj~e{}e se ponavqa isti ili slipredmetima s istim ornamentom ukra{avani kuhi~an ornament – bokal s lavorom. Ova dozidnica je wa i predsobqe s umivaonikom. visila iznad umivaonika, koji je stajao u predsoDozidnice potvr|uju te`we tada{weg stanovbqu, a ponekad i kuhiwi. ni{tva za ure|enom kuhiwom, ~istijim uku}aniPatriotske: Potreba za izra`avawem qubavi ma, blagostawem u porodici i sre}nijim `ivoi po{tovawa prema dinasti~koj porodici ili tom. Istovremeno, one su imala i prosvetiteqotaxbini je na{la mesto i na kuhiwskoj tekstilisku ulogu. ji, pa su vezeni kraq Aleksandar i kraqica MariMuzej Vojvodine danas ~uva 158 dozidnica, pa je ja, prestolonaslednik Petar, nacionalni grb ili to jedna od najbogatijih kolekcija u Srbiji. (Najpatriotski natpis. stariji eksponat iz \ur|eva nastao je oko 1900, Holandski motivi: Osim vetrewa~a, izvezene onaj iz Paraga 1905, a najmla|i su iz Ba~kog Pesu qudske figure u holandskim no{wama (s karaktrovca, od 1965. do 1970). Ipak, wihov broj prventeristi~nom kapom ili u klompama). Kako je taj stveno govori o „modi“ prve polovine 20. veka u ornament prekomponovan, ~este su gre{ke ili negradskim i seoskim doma}instvima, a potom i „opauobi~ajene kombinacije. dawu popularnosti“ ove prakti~ne tekstilije. NaDe~je: Zbog `eqe roditeqa da deca budu mirna ime, mnoge dozidnice nisu uop{te {titile zidove, za vreme ru~ka i boqe jedu, dozidnice imaju poruve} zavr{ile u ormarima, a potom muzejima. ke koje su samo wima upu}ene. Na takvoj dozidnici izvezena je jedna de~ja figura ili vi{e wih, ili, KRAJ Izlo`ba dozidnica „KAD U KU]I VLADA RED”, koju je postavila vi{i kustos Qiqana Trifunovi} bi}e otvorena u Muzeju Vojvodine (Dunavska 35) do 18. decembra

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

MONITOR

petak30.oktobar2009.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

Danas ranije zavr{ite posao, ako mo`ete, da bi vikend du`e trajao. ^eka vas toliko toga {to biste voleli da uradite. Venera je u va{em znaku, jo{ uvek, pa ste opu{teni i skloni hedonizmu, umetnosti.

[KORPION 24.10- 23.11.

Danas je petak, Venerin dan, va{ dan, pa u`ivajte u wemu koliko god mo`ete. Zadovoqstva ne moraju uvek biti opu{tena. Probudite se i aktivirajte u pravcu drage osobe!

Obilazite radwe? [oping!

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

VAGA 23.9- 23.10.

Ovog petka ste pomalo setni i povu~eni, mada to tako ne izgleda. Potreban vam je odmor, i to neki romanti~an, ako mo`e. Na`alost, stresne i neplanirane situacije vam to ne}e omogu}iti. Iznena|ewa?

BIK 20.4-20.5.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

30. oktobar 2009.

Sre}en vama ro|endan! S odabranim dru{tvom mo`ete gde i kako ho}ete. Poslovna situacija je nepromewena. Prihodi i ve}i rashodi. A u qubavi ste dominantni, i od vas se o~ekuju inicijativa i akcija!

STRELAC 24.11- 21.12.

Povla~ite se u svoj unutra{wi svet, sami sa sobom, emotivni i intuitivni. Vreme je da vi{e brinete o sebi. Kreativni ste u odnosima s partnerom, ali nedovoqno fleksibilni. Zna~ajni poslovi.

Obratite pa`wu na situaciju u svom domu. Neko bi negde da putuje, da promeni ambijent i okru`ewe. Budite fleksibilni, kao i obi~no. Nemojte danas o~ekivati poslovne i privatne uspehe.

JARAC 22.12-20.1.

Morate da radite iz sve snage, ne zato {to to ba{ toliko volite, ve} zato {to vas poslovi na to primoravaju. Ipak, petak je, opustite se i odustanite od posla. Nemiri. Posvetite se partneru, ovih dana!

Budite pa`qivi u saobra}aju i komunikaciji. Nedostaju vam koncentracija i strpqewe danas. Mo`da zato {to je petak, po~etak vikenda?!

Mo`ete sre|ivati nekretnine i obrtati tu| novac.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Sunce je u znaku [korpije, pa nemate dileme ni preusmerewa. ta~no znate {ta i kako ho}ete, `elite. Pomalo dramaturgije ne}e izostati.

Neke okolnosti vam idu po planu.

Petak je dan za qubav.

Anga`ovani ste na li~nom planu, tako da svaki dan izgleda kao nov po~etak. Zanimqive situacije i susreti de{avaju se sami po sebi. Imate toliko toga, lepog, neizvesnog, originalnog, istra`iva~kog.

RIBE 20.2-20.3.

Veoma ste ozbiqni i stati~ni, {to odra`ava fazu sazrevawa na li~nom planu. Usredsre|eni ste na dugoro~ne ciqeve, iako su trenutno okolnosti ote`avaju}e. Budite strpqivi i odlo`ite nove aktivnosti.

Mesec prolazi kroz va{ znak, pa ste nemirni, nesta{ni i pomalo nervozni. Nemate strpqewa za druge, tako da je savet astrologa da se {etate po sve`em vazduhu i duboko di{ete. Sloboda vam prija.

TRI^-TRA^

PROGNOZA

Pamela pokazala stomak Starleta Pamela Anderson pro{etala je Londonom u stra{no uzanoj haqini, ispod koje su se ocrtavale obline wenog prili~no isturenog stomaka. Obrisi trbuha na Pamelinom, izuzev grudi ina~e mr{avom telut, bili su dovoqni da se pokrene tra~ da je glumica ponovo u bla`enom stawu.

Budu}i da Pamela stalno napomiwe da je wen novi de~ko elektri~ar Xejmi Pexet pravi mu{karac, mogu}e je da je glumica odlu~ila da upravo s wim ima jo{ jedno dete.

VIC DANA

Novi Sad

11

Subotica

10

Sombor

10

Kikinda

11

Vrbas

10

B. Palanka

11

Zrewanin

11

S. Mitrovica 11 Ruma

11

Pan~evo

11

Vr{ac

9

Srbija Beograd

10

Kragujevac

10

K. Mitrovica 10 Ni{

10

Evropa

I HLADNO

Madrid NOVI SAD: Zahla|ewe uz razvedravawe i sun~ane periode toRim kom dana. Vetar umeren severni. Pritisak iznad normale. Temperatura od 5 do 11 stepeni Celzijusa.

London VOJVODINA: Hladnije uz umeren do poja~an severni vetar i Cirih prete`no sun~ano vreme. Ne{to oblaka bi}e na jugu Vojvodine. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura 4, a maksimalna 11 Berlin stepeni.

Be~ SRBIJA: Zahla|ewe uz umeren do poja~an severni vetar. Na severu razvedravawe, a u ostalim krajevima promenqivo obla~no sa Var{ava slabom ki{om povremeno. Na planinama iznad 900m pada}e slab Kijev sneg. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura 4, a maksimalna 11 stepeni.

Moskva Prognoza za Srbiju u narednim danima: Za vikend hladno sa slabim jutarwim mrazevima, a tokom dana sun~ani periodi. Obla~Oslo nije }e biti u subotu u centralnim i ju`nim predelima, a u nedequ St. Peterburg samo na jugu Srbije sa ne{to oblaka. U ponedeqak ujutru mraz, a po podne postepeno naobla~ewe.

Atina

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Pogor{awe biometeorolo{kih prilika oseti}e hroni~ni bolesnici i meteoropate, pa im se preporu~uje striktno pridr`avawe saveta lekara. Oprez u saobra}aju!

26 21 17 15 7 9 6

29

Ven~ali se Lala i Sosa.

Prvu bra~nu no} ka`e Sosa Lali: - Moram ne{to da ti priznam. Zna{ onog kom{iju Mitu? E, pa on je meni uzeo nevinost pre desetak dana.

- [ta se `ali{, meni je uzeo kowa lane, pa jo{ uvek ne vra}a.

30

31

petak

subota

nedeqa

veoma dobro

najboqe

SUDOKU

3 0 20

Pariz

18

Minhen

11

Budimpe{ta

9

Stokholm

5

8

7

2

2

1

8 2

4

8

DUNAV

TAMI[

Bezdan

168 (7)

Slankamen

246 (12)

Ja{a Tomi}

Apatin

232 (15)

Zemun

285 (7)

Bogojevo

209 (20)

Pan~evo

304 (6)

Smederevo

474 (9)

Ba~. Palanka 197 (17) Novi Sad

199 (15)

Tendencija porasta i stagnacije

SAVA

N. Kne`evac

223 (3)

S. Mitrovica

128 (0)

Tendencija stagnacije

Senta

274 (2)

Beograd

235 (9)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

313 (0)

Tendencija porasta i stagnacije

Titel

246 (13)

NERA

Hetin

78 (0)

TISA

-58 (0)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusi}

48 (-4)

4 6

6

1

9

9

3

2

4

utorak

sreda

~etvrtak

pun mesec

dobro

posledwa ~etvrtina

mlad mesec

podno{qivo

lo{e

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

4

2

6

9

1

8

3

7

8

3

9

2

4

7

5

6

1

3

1

7

6

8

3

5

2

9

4

9

2

4

5

8

3

7

1

6

8

3

5

7

1

6

9

4

8

2

2

6

8

1

7

2

4

3

5

9

2

9

5

4

1

8

6

7

3

7

6

3

9

5

2

1

4

8

4

1

8

3

7

6

9

2

5

7

8

3

5

5 7

2

7

VODOSTAWE

3

ponedeqak

prva ~etvrtina

po podne

pre podne

6 -1

1 15~ 47’

www.ribolovacki-magazin.co.rs

VEDRO

Vojvodina

RIBOLOVA^KA PROGNOZA

7 9

4 3

Re{ewe iz pro{log broja