Dnevnik 30.oktobar 2010.

c m y

NOVI SAD *

SUBOTA 30. OKTOBAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22885 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

U POLICIJSKOJ AKCIJI „TOPLICA” UHAP[ENO 14 OSUMWI^ENIH IZ NOVOG SADA, SREMSKE MITROVICE, FUTOGA I NIK[I]A

Prevarom s nekretninama zaradili 50 miliona dinara? str. 13

DINAR PADA LI PADA DUNAVSKA MEDIJSKA MRE@A

Evropski projekat pomirewa

VE^ERAS POMERAMO KAZAQKE

U tri na dva

str. 2

Letwe ra~unawe vremena zavr{i}e se u nedequ, 31. oktobra, u tri ~asa, kada }e se pomerawem kazaqki na ~asovnicima za jedan sat unazad vreme u tri sata ra~unati kao dva. Direkcija za mere i dragocene metale Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja najavila je da }e kazaqke tada biti pomerene za jedan sat unazad, na osnovu Zakona o ra~unawu vremena.

SKUP[TINA NOVOG SADA

Maja Gojkovi} ponovo u vlasti

str. 9

NASLOVI

Politika 2 Kacin: Vojvodina skriveni adut Srbije

Ekonomija Poqoprivreda 6 Sad se bije bitka za paorske pare

Novi Sad 7 „Zvezda film” „Akvatilusu” u Petrovaradinu

Dru{tvo

@ivo pred mewa~nicama

str. 4

15 Ministarstvo izgubilo kalendar

Buyetski slalom do ekskurzije

str. 8 str. 16 – 19

SPORT

SJAJAN START NA[IH ODBOJKA[ICA U JAPANU

UEFA PRESUDILA – BODOVI ITALIJANIMA

RODITEQIMA OSNOVACA I SREDWO[KOLACA SVE TE@E DA PLATE PUTOVAWA SVOJE DECE

Foto: N. Stojanovi}

5 Minimalna penzija 27 odsto plate

IKODINOVI] NIJE VI[E DIREKTOR VO[E

Lepo

Najvi{a temperatura 15° S

2

POLITIKA

subota30.oktobar2010.

Tadi}: Bez skorog ~lanstva u NATO-u – Politika u~lawewa SrTO. Nakon {to su dr`ave voj situaciji i novoj polibije u NATO u narednim go~lanice NATO-a priznale ti~koj realnosti. Posle tih dinama nije realisti~na – rejednostrano progla{enu nekoraka znatno je smawena pokao predsednik Boris dr{ka gra|ana Srbije poTadi} obra}aju}i se litici u pravcu u~lawepredstavnicima Asowa u NATO. Srbija s pa`wom prati i vodi cijacije balkanskih Tadi} je podsetio na to ra~una i o inicijativi predsednika novinskih agencija, i da je Srbija ~lanica NARusije Dmitrija Medvedeva o novom ocenio da bi bila kaTO-ovog programa „Partsistemu bezbednosti u Evropi tastrofalna gre{ka nerstvo za mir“. ako bi neko zbog ~lan– Srbija s pa`wom prastva u EU Srbiju uceti i vodi ra~una i o iniwivao priznavawem Kosova. – zavisnost Kosova i nakon cijativi predsednika Rusije Srbija je od 2000. godine {to su u~estvovale u formiDmitrija Medvedeva o novom ukqu~ena u politi~ki proces rawu kosovskih bezbednosnih sistemu bezbednosti u Evrou pravcu integracije u NAsnaga, Srbija se na{la u nopi – rekao je Tadi}.

DA LI JE DESET MILIONA EVRA DOVOQNO DA SE CINKARI RATKO MLADI]

Nema vajde ako slu`be ne rade svoj posao Vladina udesetostru~ena nagrada za informaciju koja bi mogla dovesti do locirawa i hap{ewa ha{kog optu`enika Ratka Mladi}a i u~etvorostru~ena suma za isto kada je re~ o drugom najtra`enijem ha{kom optu`eniku Goranu Haxi}u, po oceni stru~waka za bezbednost, ne}e uticati na wihovo br`e izru~e-

postojala i ranije, dodu{e mnogo mawa, ali da osim zamajavajawa de`urnih na telefonu BIA-e, ni{ta drugo nije postignuto te da o~ekuje da }e se gra|ani i sada javqati u velikom broju, ali da }e rezultat izostati.

– Javqa}e se gra|ani masovno jer je brojka koja je ponu|ena privla~na, ali ne o~ekujem da }e bi-

va da se javno saop{ti ko je dobio nagradu. Ne mora se javnosti kazati ime, ali sve o wemu moraju znati dr`avni organi ~ija je zakonska obaveza da ~uvaju poslovnu i slu`benu tajnu. Ne treba zaboraviti da je neko – o tome imam pouzdanu informaciju – dobio nagradu i za hap{ewe Radovana Karaxi}a, a o tome niko zvani~no nije obave{ten– zakqu~uje Bo`ovi}.

Programski direktor Instituta za me|unarodnu bezbednost Zoran Dragi{i} tako|e ne veruje u to da ova odluka srpskih vlasti mo`e uticati na br`e izru~ewe dva ha{ka optu`enika, i smatra da je re~ o jo{ jednom marketni{kom triku i to, kako ka`e, vrlo jeftinom.

Licitirawe

we Ha{kom sudu. Oni smatraju da pre li~i na jo{ jedan marketni{ki trik nego na istinsku re{enost dr`ave da se na ovo pitawe stavi ta~ka, odnosno poka`e jasna politi~ka voqa da Srbija zavr{i svoju me|unarodnu obavezu i ukloni posledwu prepreku koja joj stoji na putu ka EU. Biv{i glavni inspektor MUP-a Vladimir Bo`ovi} ka`e za na{ list da je ovakva odluka srpske vlade sramna i da vre|a dostojanstvo gra|ana koji treba da iz svog xepa plate nesposobnost bezbednosnih slu`bi i politi~ara koji dr`avu vode.

ti realnih informacija. Vlast }e svetskoj i doma}oj javnosti ponavqati da je, eto, „odre{ila kesu“ da bi po{to-poto uhvatila ha{ke optu`enike, ali da, i pored politi~ke voqe, eto, ne mo`e da ni{ta da u~ini. Takvim obja{wewem izbe}i }e da odgovori na pitawe za{to bi se iz xepa gra|ana pla}ala nagrada za glave ha{kih optu`enika kada se iz iste kase ve} pla}aju slu`be bezbednosti ~iji je posao da imaju informacije koje od javnosti tra`e – ka`e Bo`ovi}.

Na kraju krajeva, dodaje Bo`ovi}, da Mladi} kojim slu~ajem sa-

Novac jeste primamqiv, ali...

Vojni analiti~ar Bojan Dimitrijevi} ocewuje da je u principu re~ o `eqi Vlade da poka`e da nema saznawa i da su sva nova sa strane dobrodo{la, kao i da je istraga iscrpqena i da novih saznawa nema.

- S druge strane, nagrada je toliko primamqiva da se, verovatno, ra~una na to da }e i qudi koji su imali na neki na~in vezu s Mladi}em odlu~iti da toj vladi ponude saznawa, ali imaju}i pro{lodecenijsko iskustvo, ne verujem da }e biti novih informacija i smatram da }e ova inicijativa ostati samo kao pokazateq `eqe da se ta stvar istera na ~istac – rekao je Dimitrijevi}.

– Odluka da se plati deset miliona evra za informaciju o Mladi}u je besmislena u svakom pogledu, bilo da je re~ o efikasnosti i delotvornosti, bilo o namerama onih koji su je doneli u `eqi da prikriju nesposobnost slu`bi bezbednosti Srbije. S druge strane, takva odluka cini~no vre|a ~ast i dostojanstvo gra|ana Srbija. Zato od we nema vajde niti }e uroditi plodom, osim {to }e dodatno poniziti sve nas koji smo iovako poni`eni samom ~iwenicom da se raspisuju takve nagrade – obja{wava Bo`ovi}.

On podse}a na to da je nagrada za „glavu“ ha{kih optu`enika

da zaista bude uhap{en, niko gra|ane Srbije ne bi mogao ubediti u to da je nagrada od deset miliona evra „slu~ajno“ raspisana ba{ sada jer bi svi verovali da je vlast ve} „pogodila“ informaciju, ali da onaj ko je ima sigurno toliko tra`i da bi je dao.

– Gra|ani bi bili uvereni u to da nagradu dobija neko ko je blizak slu`bama bezbednosti i politi~arima koji odlu~uju o tome i da je weno javno objavqivawe zapravo samo pokri}e za ono {to je ve} dogovoreno. Deset miliona evra izvaditi iz xepa gra|ana Srbije i dati „informatoru“ o Ratku Mladi}u u najmawu ruku zahte-

Za vojnopoliti~kog komentatora Qubodraga Stojadinovi}a odluka Vlade da pove}a nagradu za Mladi}a i Haxi}a je besmislena u svakom pogledu jer ni na koji na~in ne mo`e i ne}e pove}ati operativnu sposobnost vlasti u Srbiji da zavr{e taj posao.

– Ovakva vrsta licitirawa visinom cifre ne mo`e imati zna~aja i zbog toga {to qudi koji su najodgovorniji da taj posao zavr{e i daqe tvrde da ne znaju gde je Mladi}, a da znaju, oni bi taj posao zavr{ili – rekao je Stojadinovi}, dodaju}i da se potkazivawem i dou{ni{tvom ne mo`e do}i do Mladi}a.

– Povod za to je skora{wa odluka ministara EU i srpske vlasti tom odlukom poku{avaju da stvore privid da se ne{to vi{e radi po tom pitawu. Smatram da takvu odluku nije trebalo doneti jer se na taj na~in vre|a inteligencija onih u EU koji ocewuju kakva je saradwa Srbije s Ha{kim tribunalom – isti~e Dragi{i}.

Za razliku od wega, analiti~ar Aleksandar Radi} pove}awe iznosa nagrada za informaciju o ha{kim optu`enicima ne ocewuje negativno, ali dodaje da ga ne bi trebalo ni preceniti jer je to, kako ka`e, vi{e poku{aj da se impresionira i stvori slika u javnosti nego {to bi se od wega zaista ralno mogao o~ekivati efekat.

– Vlada se trudi da u~ini ono {to mo`e, ali pronala`ewe ha{kih optu`enika je pre svega posao koji mora da obavi bezbednosni sistem koji ima metode kako da do|e do rezultata. Posao nije nimalo naivan i samo jedan segment u pri~i je eventualno o~ekivawe da bi neko iz Mladi}evog okru`ewa, ili neko ko, zamislimo, ima indirektne informacije, mogao pomo}i u potrazi – ocenio je Radi}.

Q. Male{evi}

DNEVNIK

IZVESTILAC EVROPSKOG PARLAMENTA ZA SRBIJU JELKO KACIN:

Vojvodina skriveni adut Srbije – Od ponedeqka, sve odluke su na Srbiji, koja odlu~uje o tome kojom dinamikom, voqom i kvalitetom ide prema EU – najavio je ju~e izvestilac Evropskog parlamenta Jelko Kacin, posle u~e{}a u konferenciji o kreirawu Medijske dunavske mre`e. – Srbija }e sada dobiti upitnik, izve{taj Evropske komisije i u utorak popodne ve} }e jasno biti pokazano {ta ne vaqa i {ta treba uraditi.

Srbiju ~ekaju sve te`i zadaci Kacin je naglasio da Srbiju ~ekaju sve te`i zadaci da bi se poja~ale proevropske snage i razvili kapaciteti da se ~uju i razumeju evropske poruke.

– Treba pohvaliti ono {to je Srbija do sada postigla, ali moramo re}i i da ni{ta nije u~inila na poqu restitucije. Ono {to je uradila u pravosu|u nije ni pola ve} samo po~etak. Pravosu|e je sada na stranputici i tu se moraju napraviti korekcije – naglasio je Kacin.

{to je Beograd kona~no re{io da donese Statut Vojvodine.

– Me|utim, potrebno je dati i finansijsku pozadinu, da bi to {to je najavqeno bilo ispo{tovano i implementirano. Samo na~elno re{avawe ne vodi ni~emu.

Kada ka`em da je dobro zapo~eti dijalog izme|u Beograda i Pri{tine, te Beograda i Sarajeva,

Promene zbog sebe Kacin ka`e da u Srbiji mora do}i do proboja svesti da se sve ove promene rade zbog Srbije.

– Ko god misli da sve to mora da radi zbog mene ili EU, grdno se vara i bi}e na pogre{nom putu. Srbija sada mora da se okrene sebi, da ne{to dobro u~ini za sebe – rekao je Kacin.

On je objasnio da wegov izve{taj, koji }e ovih dana biti objavqen, govori i o polo`aju Vojvodine. Po wegovim re~ima, dobro je

mislim da bi bilo dobro popraviti relaciju izme|u Beograda i Novog Sada – rekao je Kacin, i napomenuo da je Vojvodina najdubqe sa-

kriveni adut Srbije. – To {to va{a dr`ava ima u Vojvodini, morala bi da promovi{e i koristi drugde. U Srbiji nema regionalizacije, ima nerazvijenih podru~ja, a sva{ta bi moglo da se nau~i – i o komunikaciji, me|usobnom po{tovawu, izgradwi poverewa – od Vojvodine.

On je istakao da u Srbiji jo{ dosta toga treba da se uradi da bi se unapredile medijske slobode. Kacin je izrazio zabrinutost jer je Srbija u izve{taju organizacije „Reporteri bez granica“ ove godine pala za 23 mesta u odnosu na pro{lu.

Evropski izvestilac je osudio napade i pretwe novinarima u Srbiji, pomenuv{i slu~ajeve Dejana Anastasijevi}a i Brankice Stankovi}.

– Nijedan od tih slu~ajeva nije dospeo do suda i vlast mora temeqno da istra`i sve takve slu~ajeve – kazao je Kacin. – U Srbija ima problema i s koncentracijom vlasni{tva nad medijima, monopolom na ogla{avawe, kao i s mawkom transparentnosti u medijskom sektoru.

On je naglasio da su medijske slobode veoma va`no pitawe u procesu evropskih integracija.

Slovena~ki funkcioner u EP-u je ocenio da najve}e prepreke u ostvarivawu medijskih sloboda u Srbiji predstavqaju monopoli, namensko plasirawe oglasa odabranima i preveliko prisustvo `ute {tampe na tr`i{tu.

P. Klai}

OSNIVA SE DUNAVSKA MEDIJSKA MRE@A

Evropski projekat pomirewa Osniva~ka konferencija budu}e dunavske medijske mre`e (DaMe), ~iji }e nosilac biti Radiotelevizija Vojvodine, po~ela je ju~e u Novom Sadu uz u~e{}e vi{e od 350 predstavnika iz 14 zemaqa.

Na dvodnevnoj konferenciji u~estvuju predstavnici javnih servisa, komercijalnih televizija, novinskih agencija i lokalnih medija iz Podunavqa.

Po dogovoru, koji su podr`ali Srbija, Evropska unija i zemqe u Podunavqu, RTV }e oformiti medijsku mre`u za koju }e prikupqati, arhivirati i distribuirati emisije i ostale materijale iz celog podunavskog regiona, ali i iz zemaqa kao {to su Slovenija, Bosna i Hercegovina i Crna Gora.

Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajti} izjavio je da RTV ima programe na deset jezika podu-

ja, ali i unapre|ewu regiona i boqem povezivawu qudi i naroda. Dunavska strategija otvori}e Srbiji veliki broj evropskih fondova, koji }e omogu}iti ula-

Langer i Labudovi} Za predsednika Stalne konferencije Da-Me izabran je koordinator Saveta podunavskih regija i gradova Peter Langer. Prvi predsednik Saveta Mre`e je predsednik Upravnog odbora Radiotelevizije Vojvodine Boris Labudovi}. Tako|e, izabrani su i ~lanovi Saveta i Stalne konferencije. Deklaracijom, koja je sino} usvojena, predvi|eno je da doma}in Dunavske medijske mre`e bude Radio televizija Vojvodine. navskih naroda, {to je nazvao na{om komparativnom predno{}u.

– Dunavska medijska mre`a je izuzetno zna~ajna jer je dunavska strategija jedna od najva`nijih strategija EU. Da-Me }e doprineti promovisawu slobode medi-

gawe u infrastrukturu, privredu, ekologiju i medije – rekao je Pajti}.

Predsednik Skup{tine Vojvodine [andor Egere{i istakao je da je Vojvodina Evropa u malom, o kojoj se u Evropi malo zna.

– Zbog toga je Da-Me velika {ansa ne samo za RTV ve} i za promociju Vojvodine u Evropi. Ovo je evropski projekat pomirewa, ja~awa i saradwe, ali i nova perspektiva za sve gra|ane podunavskih zemaqa i Srbije na putu EU – istakao je Egere{i.

U~esnicima se obratio i dr`avni sekretar u Ministarstvu spoqnih poslova Srbije Mirko Stefanovi} i rekao da je budu}i dunavski region, koji treba da bude i zvani~no osnovan u prvoj polovini idu}e godine, veoma zna~ajan za ekonomski razvoj Evrope.

On je naveo da je Evropska komisija prepoznala napore Srbije i u nacrt dunavske strategije uvrstila i projekte iz Srbije.

Skup se odr`ava uz podr{ku potpredsednika Vlade Srbije za evropske integracije Bo`idara \eli}a i Skup{tine i Vlade Vojvodine.

P. K.

Novi konzuli u Torontu, Temi{varu i Istanbulu Vlada Srbije postavila je Vladimira Pavlova na du`nost generalnog konzula Srbije u Torontu, objavqeno je u „Slu`benom glasniku“.

Odlukom Vlade, razre{en je generalni konzul Srbije u Temi{varu Dragomir Radenkovi} i na wegovo mesto postavqen Lazar Manojlovi}, objavqeno je u „Glasniku“ od 25. oktobra. Tako|e,

Vlada je razre{ila generalnog konzula u Istanbulu Dragana Markovi}a i na wegovo mesto postavila Miroslava Prcovi}a. Re{ewem Vlade od 21. oktobra, za pomo}nika ministra finansija u Sektoru za buxetsku inspekciju postavqen je @arko Savi}, objavqeno je u „Slu`benom glasniku“.

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

INTERVJU

Svako ima svoj put

postoji saglasnost svih u~esnika u parlamentarnoj ve}ini. „Rekonstrukcija Vlade koja bi dovela do nestajawa parlamentarne ve}ine mislim da nije mogu}a. Ako su svi saglasni o tome, onda }e rekonstrukcije biti, a ako ne, onda }e to sa~ekati formirawe nove vlade“, rekao je Da~i}, koji je i ministar policije. Da~i} je ocenio da bi rekonstrukcija Vlade bila „dobar potez“, a da li }e to biti mogu}e, vide}e se u razgovorima u kojima }e, kako je naveo, u~estvovati svi koji ~ine parlamentarnu ve}inu. „Do sada o tome nije razgovarano“, rekao je Da~i}.

JELENA TRIVAN, PORTPAROLKA DS-a O IZBORNOJ SKUP[TINI DEMOKRATA

Ne znam ni{ta, nismo se dogovorili – Javnost }e na vreme biti obave{tena o strana~kim izborima, o kojima se jo{ uvek nije razgovaralo na zvani~nim organima DS-a. Potrebno je da se odr`e sednice i Predsedni{tva i GO-i i da se donese odluka, od datuma do sistema izbora i sve ostalo {to je vezano za izbornu proceduru – izjavila je za „Dnevnik“ portparolka DS-a Jelena Trivan.

Izborna Skup{tina DS-a, koju je predsednik demokrata i Srbije Boris Tadi} najavio za kraj godine sa pa`wom se prati na javnoj i politi~koj sceni, a posebna pozornost je fokusirana na one koji }e ovog puta biti izabrani za potpredsednike stranke. z Da li je u stranci po~elo kandidovawe, odnosno borba za potpredsedni~ka mesta?

– I to je n{to {to se u strana~kom `ivotu ne ose}a. Samo vidimo i ~itamo iz medija o tome, a stranka funkcioni{e na redovan na~in, bez ikakvih turbulencija.

jo{ nije razmi{qao o kandidaturi, da li su ostali aktuelni potpredsednici nagovestili kandidaturu?

– Ne zvani~no, ali nemam nikakve sumwe o tome da }e se trenutni potpredsednici i kandidovati, ali bogami i obnoviti svoje funkcije. To je moje li~no mi{qewe. z Mislite li da }e ostati isti broj potpredsednika DS-a?

z Shodno ~lanstvu DS-a u Socijalisti~koj internacionali, odre|eni broj `ena bi trebalo da zauzme visoke strana~ke funkcije?

– To nije novo u DS-u. @ene su uvek imale svoje mesto, jedno garantovano potpredsedni~ko, mesto u Predsedni{tvu, Glavnom odboru, tako da }e i ovoga puta `ene biti zastupqene u najvi{im telima stranke kao i do sada.

z Ho}ete li se kandidovati za potpredsednicu stranke?

– Nisam o tome razmi{qala.

Moj posao je takav da mi ne daje prostora da se bilo ~ime drugim bavim, naro~ito ne samokandidovawem. z Do sada se potpredsednik DS-a iz Vojvodine Bojan Pajti} oglasio da }e se ponovo kandidovati za tu funkciju. Vuk Jeremi} ka`e da

Jeremi}: Nisam jo{ odlu~io U DS-u je po~ela `estoka bitka za strana~ke foteqe. Navodno, ona }e se voditi, pre svega, za na~in glasawa, {to }e onda direktno uticati na popuwavawe mesta. Na pitawe da li }e se kandidovati za jedno od potpredsedni~kih mesta, ministar spoqnih poslova Vuk Jeremi} rekao je za „Novosti“ da, po aktuelnom Statutu i pravilnicima, pravo da u~estvuju na direktnom glasawu na izborima za strana~ke funkcije

imaju svi ~lanovi DS-a, kojih ima vi{e od 160.000. „Mislim da }e ta ~iwenica ohrabriti i neke koji trenutno nisu na rukovode}im mestima u stranci da ozbiqno razmisle o svojoj kandidaturi“.

– [to se mene li~no ti~e, jo{ uvek nisam doneo kona~nu odluku o tome da li }u se kandidovati za jedno od potpredsedni~kih mesta – rekao je Jeremi}.

Nemam nikakve sumwe o tome da }e se trenutni potpredsednici DS i kandidovati, ali bogami i obnoviti svoje funkcije – O tome ne znam ni{ta. I uop{te, pri~a o pove}awu i mewawu broja potpredsednika DS-a se pojavila u medijima, a odgovorno ka`em – nikada nije razmatrana na strana~kim organima. z Potrebno je vreme za izradu, odnosno izmene Statuta DS-a, koje se najavquju. Da li se ne{to uradilo na wima?

– Ne znam da je najavqena iznema u Statutu stranke, osim u medijima. Mi jo{ uvek ne razgovaramo o bilo kakvim izmenama, niti jo{ uvek imamo viziju o tome za{to i da li treba na wih da idemo. Jedino o ~emu smo razgovaralo su statutarne mogu}nosti za uspostavqawe stalne saradawe sa sindikatima.

D. Milivojevi}

Dejanovi}: Samo Ivica Predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejanovi}, koja je i funkcionerka SPS-a, najavila je mogu}nost da aktuelni predsednik te stranke Ivica Da~i} bude jedini kandidat za predsednika na kongresu te

stranke koji }e biti odr`an 11. decembra. „^ini mi se da je Ivica Da~i} zbog na~ina na koji je prihvatao izazove postao bitan faktor u politi~kom `ivotu Srbije. Ne bih se iznenadila da

on bude i jedini kandidat za predsednika stranke“, kazala je ona.

Slavica \uki}-Dejanovi} izjavila je u ^a~ku da }e se zakon o penzionom i invalidskom osigurawu uskro ponovo na}i na

3

PETAR PETKOVI], PORTPAROL DSS-a

Da~i}: O rekonstrukciji Vlade mogu}e po~etkom godine Zamenik premijera Srbije i lider Socijalisti~ke partije Srbije Ivica Da~i} izjavio je ju~e da nisu po~eli razgovori o eventualnoj rekonstrukciji Vlade i da bi to moglo biti tema po~etkom idu}e godine. „Nemamo ni{ta protiv toga da se o tome razgovara, ali koliko sam shvatio, o tome se sigurno ne}e razgovarati u narednih nekoliko meseci“, rekao je Da~i} novinarima u Skup{tini Beograda.

Da~i} je rekao da je vi{e puta govorio da je za rekonstrukciju Vlade, ali da mu do sada niko nije rekao {ta je ciq, kakav je koncept i plan i da li o rekonstrukciji

subota30.oktobar2010.

dnevnom redu parlamenta. Prilikom usvajawa tog zakona treba voditi ra~una o tome da penzije ne budu drasti~no mawe od sada{wih, ali i uva`iti zahteve koje je postavio Me|unarodni monetarni fond.

Porptaprol DSS-a Petar Petkovi} izjavio je za „Dnevnik“, komentari{u}i izjavu lidera NS-a Velimira Ili}a da sklapa predizbornu koaliciju sa SNS-om i poziva DSS da se prikqu~i, da je „stvar potpuno jasna“.

– Sto puta smo ponovili da DSS ne odstupa od svoje dr`avotvorne politike, ~iji je sastavi deo da Evropa ima alternativu – ka`e Petkovi}. – S tom platformom smo nastupili i u razgovorima koje su vodili lider na{e stranke Vojislav Ko{tunica i lider SNS-a Tomislav Nikoli}. SNS je prvo rekao da Evropa ima alternativu, pa je potom to porekao, {to zna~i da je samo kopija sada{we vlasti. Nama kao demokratskoj i opozicionoj stranci je jasno {ta `elimo, a to je nova vlast koja }e da obnovi opusto{enu i runiranu zemqu.

On dodaje da, ako SNS sledi politiku da Evropa nema alternative, to zna~i nastavak katastrofalnog stawa u dr`avi Srbiji, {to DSS ne prihvata.

– Ako se i NS odlu~io na to da sledi tu politiku, koja je za nas kao dr`avotvornu stranku neprihvatqiva, svako ima svoj put koji je odabrao. Mi smo bili u dve vlade i koalicijama s NSom kada je on podr`avao politiku DSS-a, a sada smo opozicione stranke i svako mo`e da bira put i svoju sudbinu na politi~-

koj sceni Srbije – zakqu~uje portparol DSS-a, koji je na predhodnim izborima bio u koaliciji s NS-om.

Lider NS-a Velimir Ili} izjavio je da }e wegova stranka sa SNS-om Tomislava Nikoli}a i svim strankama koje `ele promene napraviti jaku predizbornu koaliciju, i pozvao DSS da im se pridru`i. Ili} je rekao da }e NS napraviti sporazum o saradwi sa SNS-om i da }e se te dve stranke zajedno spremati za izbore.

– Ja se nadam da }e i DSS polako pri}i nama jer svi mi koji smo za promene moramo biti jak tim s dobrim programom i moramo biti dobra alternativa lo{oj vlasti – rekao je Ili}. On veruje da }e sve stranke koji `ele promene pri}i toj koaliciji.

D. Milivojevi}

DIREKTORKA AGENCIJE ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE ZORANA MARKOVI]

O finansirawu partija ubrzo Direktorka Agencije za borbu protiv korupcije Zorana Markovi} najavila je ju~e da }e novi zakon o finansirawu politi~kih partija biti usvojen u Skup{tini Srbije do kraja godine. Ona je izjavila Tanjugu da je re~ o zakonu koji }e Srbiji omogu}iti ispuwewe jo{ jednog od zadataka koji pred wu stavqa Evropska komisija u vezi s dobijawem statusa kandidata za ~lanstvo u EU. Ona je podsetila na to da radna grupa od februara radi na zakonu koji }e tokom novembra biti dostavqen Skup{tini na usvajawe. Vlada Srbije, smatra ona, prepoznala je potrebu da se pitawe finansirawa politi~kih stranaka re{i na boqi na~in jer je primena postoje}eg zakona problemati~na u praksi.

– To }e nam omogu}iti, Agenciji, ali i dr`avi, da se pitawe finansirawa politi~kih stranaka dovede u neke okvire koji su mnogo logi~niji, prakti~niji, realniji i lak{i za sprovo|ewe, kako od

politi~kih stranaka koje treba da se pridr`avaju tih propisa, tako i onima koji obavqaju kontrolu – naglasila je Zorana Markovi}.

Po wenim re~ima, na septembarskom zasedawu tela Saveta Evrope za borbu protiv korupcije GREKO dobijene su preporuke koje se odnose na finansirawe stranaka.

– Te preporuke se trenutno prevode i izve{taj Vlada Srbije treba da usvoji u najskorije vreme – rekla je Zorana Markovi}, i dodala da }e, nakon usvajawa, izve{taj biti publikovan i javno objavqen.

Po wenim re~ima, od tog trenutka Srbija ima 18 meseci da postupi po tim preporukama.

– I da nema dovoqno politi~ke voqe za usvajawe zakona, kakav je radna grupa uradila, moramo da postupimo po preporukama GREKO-a jer su nam to zapovesti podjednake kao i one iz Evropske komisije – navela je Zorana Markovi}.

MINISTAR MILAN MARKOVI]

REKLI SU

Mili}evi}: Srbija spremna za EU

Palma: Kuka i motika na Radi{u

Portparol Socijalisti~ke partije Srbije \or|e Mili}evi} izjavio je ju~e, govore}i o blanko ostavkama poslanika, ~ije je ukidawe jedan od uslova na putu prema EU, da SPS nije protiv novog zakona o izboru narodnih poslanika, iako se provla~ila teza da je ta stranka „ko~ni~ar“ da Srbija dobije takav zakon. On je dodao da je SPS imao „gorko iskustvo“ u pro{losti kada su mu oteti mandati, kao i da socijalisti u ciqu spre~avawa politi~ke trgovine mandatima i obezbe|ivawa politi~ke stabilnosti u zemqi, smatraju da je „potreban dogovor svih politi~kih ~inilaca“ o tom pitawu.

– Srbiji je trenutno proporcionalni izborni sistem i dok na glasa~kom listi}u imamo naziv politi~ke stranke i ime i prezime nosioca, logi~no je da mandati pripadaju strankama – rekao je Mili}evi}.

Lider Jedinstvene Srbije Dragan Markovi} Palma izjavio je da je ~lan te partije, peva~ Radi{a Uro{evi}, podneo ostavku na ~lanstvo u Upravnom odboru PTT-a da bi „narod video da JS-u nije stalo do funkcija“, ali je zatra`io da se vidi iz kojih partija dolaze ~lanovi upravnih odbora drugih javnih preduze}a i kakvo je wihovo iskustvo. Markovi} je rekao da je Uro{evi}a „napala kuka i motika“ iz Beograda, i konstatovao da je Uro{evi} „doma}in i legenda srpske dvojke“. „On je iskusan ~ovek, bavi se privredom, toliko je svadbi otpevao u Srbiji, gde god je bio na vesequ, tu se rodilo mu{ko dete“, izjavio je Markovi}. On je rekao i da odbornici i ~lanovi gradskih ve}a i upravnih odbora treba od ponedeqka da prestanu da primaju plate jer bira~i nisu glasali za wih da „primaju visoke plate, a narod ostaje bez posla“.

Nema ve}ine za ukidawe blanko ostavki Ministar za dr`avnu pravu i lokalnu samoupravu Milan Markovi} izjavio je ju~e da ne postoji politi~ka voqa za dono{ewe zakona o izboru narodnih poslanika kojim bi se ukinule blanko ostavke poslanika i onemogu}ile zloupotrebe s mandatima. „Osim pitawa politi~ke voqe, ne postoji nijedan drugi razlog da ne razradimo status poslanika zakonom i onemogu}imo bilo kakvu zloupotrebu prava koje je, istina, dato Ustavom, ali ta ustavna norma nije takva da ima direktnu primenu“, rekao je Markovi} agenciji Beta.

On je ocenio da je primena ustavne odredbe po kojoj je poslanik slobodan da stavi svoj mandat na raspolagawe politi~koj stranci „~ist politi~ki voluntarizam“ i da promena Ustava u tom

pravcu nije neophodna da bi Srbija uvela boqi standard od sada{weg. „Me|utim, i to zavisi od politi~ke voqe i zato su sve izjave koje se ovih dana daju u vezi s mandatima poslanika samo dnevnopoliti~ke“, rekao je Markovi}, i istakao da po tom pitawu mo`e samo da ka`e da Demokratska stranka ima politi~ku voqu da

mewa postoje}e stawe i podr`ava politi~ku reformu.

Ministar je kazao da zakon kojim bi se ukinule blanko ostavke mo`e da bude usvojen veoma brzo ako za to postoji politi~ka voqa, ali da je besmisleno predlagati takav akt dok se ne postigne ve}ina za wegovo dono{ewe. Kako je objasnio, u wegovom ministarstvu postoji radna verzija zakona o izboru narodnih poslanika, ali ne}e biti predo~ena javnosti da ne bi bio tre}i zakon koji nema podr{ku, da se ne bi devalvirao rad svih koji u tome u~estvuju.

Osim zakona o izboru odbornika, iz Vlade Srbije je vra}en i nacrt zakona o Dr`avnoj izbornoj komisiji, dodao je Markovi}.

4

EKONOMIJA

subota30.oktobar2010.

ISTI^E VREME ZA ODGOVOR „DNEVNIK HOLDINGA”

VAC dao rok za poklon do 5. novembra “Medijska grupacija VAC s nerazumevawem i `aqewem konstatuje da se ’Dnevnik holding’ do dana{weg dana nije izjasnio u vezi s velikodu{nom ponudom VAC-a da pokloni svoj udeo u zajedni~kom dru{tvu ’Dnevnik

potra`ivawa koje ima prema medijskoj grupaciji VAC. Ovim prenosom-ponudom medijska grupacija VAC `eli da rastereti ’Dnevnik’ i wegove zaposlene u ovim ekonomsko te{kim vremenima”.

Lange daqe navodi: „@elimo da osiguramo budu}nost zaposlenih. ’Dnevnik’ bi trebalo da ponovo postane prosperitetno vojvo|ansko preduze}e“.

“U me|uvremenu su se predsednik Vlade Vojvodine dr Bojan Pajti} i Vlada Vojvodine pozitivno izjasnili u vezi s predloVojvodina pres’ (DVP), koji izgom VAC-a. Dru{tvo novinanosi 55 odsto, zaposlenima u ra Vojvodine vidi u prepu{taDVP-u”, ka`e se u ju~era{wem wu VAC-ovih udela zaposlesaop{tewu VAC-a. nima u DVP-u pionirski moU saop{tewu se nagla{ava i del i za druge medije u Autoda “Dnevnik holding time sprenomnoj Pokrajini Vojvodini. ~ava da zaposleDogovor izmenu ni postanu sugrupacije VAC Ube|eni smo u to vlasnici DVP-a i zaposlenih u i nepromi{qe- da ovaj poklon ne ide DVP-u je prino dovodi u opahva}en pozitivsamo u korist snost budu}nost no i izvan Vojzaposlenih u DVP-u preduze}a. Zavodine: prenos ve} i u korist stupnici zapoudela na zapo„Dnevnik holdinga” slene podr`aslenih u DVP u Novom Sadu su va, izme|u osta(Peter Lange) spontano prilih, i Udru`ehvatili ponudu we novinara poklon medijske grupacije VAC Srbije, kao i ve}i broj sindijo{ 10. septembra, odnosno jo{ kalnih udru`ewa. Ovu nameru pre sedam nedeqa”. pozdravqa i Misija OEBS-a u U VAC-ovom saop{tewu se Srbiji. Da bi ’Dnevniku’ i weka`e da je Peter Lange, ~lan govim zaposlenima dala znauprave Medijske grupacije ~ajnu pomo} za novi po~etak, VAC i wen predstavnik u Srmedijska grupacija VAC `eli biji, izjavio: „U interesu zapou okviru svog poklona da se odslenih u DVP-u ostajemo, uprrekne i 55 procenata, odnosno kos tome, pri na{oj ponudi - po1,8 miliona evra zajma koji je klonu. ’Dnevnik holdingu’ dajekao ~lan dru{tva stavila na mo sada rok do 5. novembra 2010. raspolagawe DVP-u. Zahtev za godine da prihvati na{u ponupovratak preostalih kredita du. Ube|eni smo u to da ovaj poMedijska grupacija VAC bi klon ne ide samo u korist zapoodlo`ila za period od pet goslenih u DVP-u ve} i u korist dina i u tom periodu bi se od’Dnevnik holdinga’. Uslov za rekla pripadaju}ih kamata”, ponudu-poklon jeste da ’Dnevka`e se u ju~era{wem saopnik holding’ odustane od svih {tewu VAC-a.

OBRTI NA ZREWANINSKI NA^IN

Akcionari „Jugoremedije” grade novu fabriku Me|u devetoro investitora koji su kupili gra|evinsko zemqi{te u novootvorenoj zrewaninskoj Industrijskoj zoni “Jugoistok – E~ka” su i akcionari Fabrike lekova “Jugoremedija”.

Oni planiraju da na parceli povr{ine 9.300 kvadratnih metara izgrade fabriku “Luksol – Farmacija” koja bi se bavila proizvodwom penicilinskih preparata i u po~etku zapo{qavala pedeset radnika. Direktorka Milana Zlokas tvrdi da nova firma nema nikakve veze s Hemijskom industrijom “Luksol”. Mada, ve}in-

lokacijske dozvole, s pitawem nadle`nosti i sli~nim stvarima.

Pored nas uveliko rade dve fabrike i jedan salon automobila, pa je prosto neverovatno da sad odjednom niko ne zna ko izdaje lokacijske dozvole – izjavila je Milana Zlokas.

Osnivawe firme “Luksol – Farmacija” pratile su i odre|ene kontroverze koje su na povr{inu isplivale kada je obelodaweno da su pripadnici Odeqewa za privredni kriminal Policijske uprave u Zrewaninu, u okviru predistra`nih radwi, pre neko-

Napadi – Razlog za napade na nas je i odluka da se stare ma{ine za proizvodwu antibiotika ulo`e u novu fabriku, koju bi „Jugoremedija“ osnovala zajedno s grupom svojih akcionara – obrazlo`io je Deuri}.

Me|utim, on nikada nije precizno imenovao one kojima smeta da radnici i akcionari „Jugoremedije“ budu vlasnici „Luksol – Farmacije“. ski vlasnik “Luksola” je “Jugoremedija”, a 46 akcionara ove farmaceutske ku}e stoji iza “Luksol – Farmacije”.

Na pitawe otkud radnicima “Jugoremedije” novac za izgradwu fabrike, Milana Zlokas je naglasila da je kvadrat zemqi{ta pla}en devet evra i da je 46 akcionara izme|u sebe podelilo tro{kove.

– Ko~i nas administracija.

Imali smo problema s dobijawem

liko meseci zaplenili brojnu dokumentaciju “Jugoremedije”.

Generalni direktor “Jugoremedije” i jedan od suvlasnika “Luskol – Farmacije” Zdravko Deuri} tada je istakao da se radi o iskonstruisanoj aferi iza koje stoje kako pojedinci iz fabrike, tako i „politi~ki krugovi i centri finansijske mo}i koji vrebaju {ansu da za {to mawu cenu prigrabe rezultate na{eg truda i odricawa“. @. Balaban

DNEVNIK

CENE NA MALO I U OKTOBRU SKO^ILE

@ivot skupqi jo{ 1,1 posto Cene na malo robe i usluga u oktobru su u Srbiji u proseku pove}ane jedan posto u odnosu na prethodni mesec, a tro{kovi `i-

posto. Tro{kovi `ivota u oktobru ve}i su 8,6 posto nego u istom mesecu lane, a 7,8 posto u odnosu na decembar.

Cene na malo u maloprodaji u oktobru su pove}ane 9,9 procenata u odnosu na isti mesec 2009. godine vota 1,1 posto, saop{tio je ju~e Republi~ki zavod za statistiku.

Cene na malo u maloprodaji u oktobru su pove}ane 9,9 procenata u odnosu na isti mesec 2009. godine, a u odnosu na decembar 8,8

Razlika izme|u indeksa cena na malo i indeksa tro{kova `ivota je posledica razli~itog uticaja rasta cena pojedinih artikala na formirawe ovih indeksa.

KLIZAWE DOMA]E VALUTE RAZLI^ITO POGA\A GRA\ANE

Sirotiwa evro mo`e samo da prodaje Slabqewe dinara na kursnim listama odavno vi{e nije vest.

Ipak, ~iwenica da se doma}a valuta ove godine pribli`ila cifri od 110 dinara za jedan evro nije ostavila ravnodu{nim ni one koji kupuju ni one koji prodaju evropsku valutu. U mewa~nicama su primetili da oni koji prodaju uglavnom donesu na razmenu pedeset do sto evra. Klijenti koji se pojave s namerom da kupe evro spremni su da pazare od hiqadu pa navi{e. Dodatnu potra`wu za evrima van mewa~nica a preko banaka ovih dana guraju navi{e kros-border krediti. To su one pozajmice koje su preduze}a uzimala direktno od stranih banaka. Tu rata na naplatu

{}u da prognozira koliko }e evro sutra vredeti, zato svi koji imaju mogu}nost `ure da kupe {to vi{e evra.

Klijenti banaka koji vra}aju indeksirane zajmove poodavno su u problemu. Dovoqno je re}i da je 4. januara dinar vredeo 95,95 pa pogledati danas kursnu listu i sve je jasno. Recimo, oni koji su otpla}ivali gotovinski kredit s ratom od 135 evra, u januaru su za wu odvajali 13.192 dinara a sada 14.445. Ho}e li ovakav pad doma}e valute ugroziti redovnu otplatu zajmova?

Ako dinar nastavi da slabi i dogodine, ~eka li nas du`ni~ka kriza?

– Jasno je da je i gra|anima i privredi te`e da izmiruju obave-

Jela{i}: Sve mawe deviza

U mewa~nicama su primetili da oni koji prodaju uglavnom donesu na razmenu pedeset do sto evra, a oni koji pazare kupuju vi{e od hiqadu

Biv{i guverner Narodne banke Srbije Radovan Jela{i} izjavio je u Be~u, na forumu „Deset godina tr`i{ne privrede u Srbiji – od problemati~nog deteta do balkanskog tigra”, da je veoma bitno da Srbija sprovodi dovoqno strukturnih reformi.

– Veoma je va`no da se Srbija prilago|ava novim makroekonomskim uslovima i pitawe je da li sprovodi dovoqno strukturnih reformi – kazao je Jela{i}, i dodao da Srbiji treba mnogo mawe para nego {to je Me|unarodni monetarni fond bio spreman da obezbedi. – To je dodatni dug koji kreiramo i pitawe je da li ga ula`emo u ne{to {to }e nam stvarati dovoqno privrednog rasta kojim mo`emo vratiti ceo dug, jer Srbija je zna~ajnije pove}ala dug protekle dve godine.

Jela{i} je rekao da Srbija ima mnogo mawi priliv deviza od planiranog, i ocenio da }e platni deficit ove godine biti ve}i nego lane.

– Imamo ve}i zahtev za devizama, a mawe priliva, i to se reflektuje na kurs – dodao je on.

dospeva naj~e{}e u posledwem tromese~ju godine pa privrednici koji to pla}aju `ure da kupe evre da bi svoje obaveze izmirili na vreme. Zato je na me|ubankarskom tr`i{tu potra`wa za devizama poja~ana.

– Mislim da ve}oj potr`awi za evrima u ovom trenutku znatno doprinosi neizvesnost – ka`e direktor glavne filijale za Vojvodinu AIK banke Slobodan Raci}. – Niko ne mo`e s izvesno-

ze. O~ekujem da }e broj onih koji to ne mogu u~initi i 2011. konstantno da se pewe. Ali, smatram da to ipak kod nas ne}e postati masovna pojava. Komitenti banaka se maksimalno trude da ispune svoje obaveze – obja{wava Goran Kosti} iz Razvojne banke Vojvodine.

Ima li dobrih vesti iz ove oblasti? Aran`man s MMF-om – tu su ograni~ewa koja treba da spre~e da dinar ode nebu pod poblake.

D. Vujo{evi}

Mawa {tedwa nego u Africi – Smawewe potro{we i pove}awe doma}e {tedwe jedini su na~ini za pove}awe investicija bez pove}awa deficita teku}eg pla}awa i prekomerne zadu`enosti zemqe – izjavio je generalni direktor sektora Narodne banke Srbije za poslove monetarnog sistema i politike Veselin Pje{}i} na Okruglom stolu magazina “Bankar”. – Da bi se ostvario odr`iv ekonom-

ski rast, nu`no je odustajawe od pove}awa potro{we bez pokri}a u rastu bruto doma}eg proizvoda.

On je istakao da postkrizni model privrednog rasta Srbije od 2011. do 2020. podrazumeva prose~an rast BDP-a od 5,8 posto, a za to je potrebno da se u~e{}e investicija pove}a na 25 odsto BDP-a u 2015, odnosno na 28 odsto u 2020. Istovremeno je, po

wegovim re~ima, potrebno smawiti udeo potro{we sa sada{wih 92,5 odsto na 81 odsto BDP-a u 2020.

– Nacionalna {tedwa do 2020. treba da dostigne 27,7 odsto BDP-a. To podrazumeva reformu javnog sektora, penzionog sistema i smawewe javne potro{we, {to bi indirektno dovelo i do pove}awa privatne {tedwe – ka`e Pje{}i}. Trenutno je nivo

{tedwe u Srbiji veoma nizak, mawi nego u afri~kim zemqama.

28. 10. 2010.

1.293,81355

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Terra formata, Senta

20,14

173

12.110

Pekabeta, Beograd

20,00

3.000

3.000

Politika, Beograd

5,15

102

406

Soja protein, Be~ej

4,01

779

1,05 Promena %

482 Cena

NIS, Novi Sad Pet akcija s najve}im padom

3.061

3.049.120

25.002

25.002

16.339.181

Energoprojekt holding, Beograd

-1,47

936

169.395

28.622.045 Promet

Agrobanka, Beograd

0,60

7.240

43.440

Imlek, Beograd

-1,22

1.944

622.000

Univerzal banka, Beograd

0,00

4.600

0,00

250

6.250

580

1.740

Zobnatica, Ba~ka Topola

-10,53

1.700

3.400

-5,26 Promena %

180 Cena

Soja protein, Be~ej

4,01

779

16.339.181

Metalac, Gorwi Milanovac

-0,51

1.940

13.580

Privredna banka, Beograd

-2,19

670

46.900

Tigar, Pirot

0,00

627

0,00

Meser Tehnogas, Beograd

0,00

5.565

0,00

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,00

3.250

0,00

209.000

Alfa plam, Vrawe

0,00

8.000

376.000

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

550

209.000

156.456 11.880 Promet

NIS, Novi Sad

1,05

482

28.622.045

Soja protein, Be~ej

4,01

779

16.339.181

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

550

Promet

0,02

-11,35

Galeb GTE, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

Cena

0,76

-10,77

36

Promena %

Komercijalna banka, Beograd

Autoprevoz, Gorwi Milanovac

-7,69

Naziv kompanije AIK banka, Ni{

Sloga, Perlez

BIP u restrukturirawu, Beograd

BELEX 15 (635,49 0,08)

Promet

Kemos, Pali}

0,00

330

149.160

Luka Dunav, Pan~evo

0,00

4.100

53.300

Svi iznosi su dati u dinarima

O ^EMU SE (NE) PREGOVARA

subota30.oktobar2010.

5

STRANI INVESTITORI TRA@E IZMENU ZAKONA O RADU

MMF za ciqanu inflaciju

Kancelarija Me|unarodnog monetarnog fonda u Beogradu saop{tila je ju~e da, uprkos nepredvi|enom kretawu inflacije, uo~enom u proteklih nekoliko meseci, “tim MMF-a sna`no podr`ava aktuelno ciqawe inflacije, koje sprovodi Narodna banka Srbije”.

“Tako|e, tim ima potpuno poverewe u kvalitet projekcija NBS-a, kao i u wegovu sposobnost da u sredworo~nom periodu uskladi inflaciju s ciqevima definisanim u Memorandumu o ciqanoj inflaciji za period od 2010. do 2012. godine”, navedeno je u odgovoru MMF-a “na izvesne pogre{ne izve{taje u {tampi o pregovorima o programu, koji su u toku”.

Guverner NBS-a Dejan [o{ki} tako|e je demantovao napise u pojedinim medijima da je tokom razgovora s misijom MMF-a bilo re~i o planirawu okvira inflacije za 2011. godinu. Pojedini mediji pisali su proteklih dana da je tokom pregovora s MMF-om bilo re~i o izmeni ciqanog nivoa inflacije za 2011. godinu, koji je sada projektovan na nivou 4,5 plus-minus 1,5 odsto.

Guverner [o{ki} izjavio je da nema razloga za nestabilnost deviznog kursa i za nove cenovne {okove na tr`i{tu, i najavio da }e slede}e nedeqe razgovarati s predstavnicima Vlade o stabilizaciji cena.

Gazde kre{u tro{kove i radni~ka prava Srbija bez stranih investitora ne mo`e a oni, ako je suditi po merama koje su kroz “Beli kwigu” sugerisali Vladi Srbije, ovde ne}e do}i dok se mnogi postoje}i zakoni i pravila ne promene. Izme|u ostalog, kao jedan od bitnih zahteva, u wihovom dokumentu navedeno je i radno zakonodavstvo koje bi moralo pretrpeti ozbiqne promene i dodatno smawivawe radni~kih prava, i to istih onih za koja na{i sindikati tvrde da su ionako mala i ugro`ena.

Mada radnici u Srbiji, pogotovo oni koji mesecima ne primaju platu ili pak primaju minimalac od 16.500 dinara mese~no, misle da su im prava ispod minimuma, Savet stranih investitora u svom dokumentu tvrdi da je neophodno dodatno smawewe tro{kova radne snage da bi se pove}ala stopa zaposlenosti i smawio takozvani rad na crno. Dodu{e, ovo samo po sebi ne zna~i da su srpski radnici skupi, jer i strani investitori znaju da oni rade i za 150 evra mese~no i da za te pare ne bi mogli na}i radnu snagu nigde u regionu, ve} da je

Tra`e strani investitori i da se mewa Zakon o radu da bi se na jasan na~in definisalo da se deo zarade za radni u~inak ne mora utvr|ivati na mese~nom nivou i da zarada po osnovu dopri-

Mada radnici u Srbiji koji mesecima ne primaju platu ili imaju minimalac misle da su im prava ispod minimuma, Savet stranih investitora tvrdi da je neophodno dodatno smawewe tro{kova radne snage zbir izme|u neto plata, dakle onoga {to radnici dobijaju na ruke, i bruto, a to je isto toliko a odlazi na poreze i razne doprinose, veliki i da bi se upravo to moralo sniziti. Drugim re~ima, da bi dr`ava, ukoliko ne `eli da se diraju neto plate, morala da se odrekne svog dela koji na svaki zara|eni dinar uzima.

nosa zaposlenog poslovnom uspehu poslodavca nije posebna dodatna obavezna kategorija zarade. Sloboda dogovora zaposlenih i poslodavaca o stukturi zarada i dodatnih pogodnosti i uspostavqawe sistema zarada koji }e stimulisati rad zaposlenih osnov je tr`i{nog funkcionisawa tr`i{ta rada, ukazuju strani

DOGOVOR MMF-a I KRKOBABI]A

Minimalna penzija 27 odsto plate Minimalna penzija u Srbiji bi}e najvi{e do 27 odsto prose~ne zarade, dogovoreno je ju~e na sastanku predstavnika Me|unarodnog monetarnog fonda s potpredsednikom Vlade Srbije Jovanom Krkobabi}em.

Kako se navodi u saop{tewu iz potpredsednikovog kabineta, MMF je, na Krkobabi}evo insistirawe, prihvatio da se u izmene Zakona o penzijskom i invalidskom osigurawu ugradi odredba koja bi definisala granicu najmawe penzije.

Navodi se da je odre|ivawem granice na 27 odsto prose~ne plate odobren ve}i iznos minimalne penzije od sindikalnih zahteva, koji su tu granicu limitirali na 25 procenata prose~ne zarade. To konkretno zna~i da, ukoliko najni`i iznos penzije za prethodnu godinu iz-

nosi mawe od 27 odsto prose~ne zarade, on }e se vanredno uskladiti od 1. januara teku}e godine tako da dostigne zakonski nivo.

Trenutno minimalna penzija u Srbiji iznosi 11.088 dinara, a prose~na plata u septembru 34.570 dinara.

Vlada Srbije je u petak, 22. oktobra, povukla iz skup{tin-

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

105,278

107,427

109,898

104,956

Australija

dolar

1

74,0147

75,5252

77,2623

73,7881

Kanada

dolar

1

74,1606

75,6741

77,4146

73,9336

Danska

kruna

1

14,1128

14,4008

14,732

14,0696

Norve{ka

kruna

1

12,8242

13,0859

13,3869

12,7849

[vedska

kruna

1

11,2108

11,4396

11,7027

11,1765

[vajcarska

franak

1

76,8176

78,3853

80,1882

76,5824

V. Britanija

funta

1

120,815

123,281

126,116

120,445

SAD

dolar

1

75,789

77,3357

79,1144

75,557

Kursevi iz ove liste primewuju se od 29. 10. 2010. godine

ske procedure predlog izmena i dopuna Zakona o penzijskom i invalidskom osigurawu. Navela da je otvorena za dijalog i razmatrawe svih spornih pitawa u vezi s tim zakonom.

Izmene i dopune Zakona o PIO dogovorene su s MMF-om tokom prethodnih revizija kreditnog aran`mana, vrednog oko tri milijarde evra. Misija MMF-a po~ela je pro{le sedmice {estu reviziju aran`mana sa Srbijom, koja bi trebalo da bude zavr{ena do 2. novembra.

Premijer Mirko Cvetkovi} izrazio je o~ekivawe da }e tokom razgovora s delegacijom MMF-a biti dogovoreni osnovni makroekonomski parametri buxeta za slede}u godinu da bi Vlada potom detaqno razradila zakon o buxetu za 2011.

Pala zarada Erste banke Neto dobit Erste banke u Srbiji (biv{e Novosadska banke) u prvih devet meseci ove godine bila je 109,1 miliona dinara, {to je 65,5 odsto mawe nego u istom periodu lane, kada je iznosila 316,7 miliona dinara, saop{tila je ju~e ta banka.

Banka je na kraju tre}eg kvartala 2010. ostvarila isti nivo operativnih prihoda kao u istom lawskom periodu, dok su operativni rashodi porasli 9,7 posto.

investitori, i tra`e da se tome prilagodi i srpsko radno zakonodavstvo.

Predla`u da u slu~aju nedostatka znawa i sposobnosti zaposlenog ne bi trebalo da postoji obaveza da se oformi komisija ve} bi poslodavac trebalo da bude u mogu}nosti da utvrdi razlog za otkaz na drugi na~in, a otkazni rok ne bi trebalo da bude du`i od 15 dana. Predla`u i da se Zakonom o radu predvi|eni limit trajawa ugovora o radu na odre|eno vreme s 12 meseci produ`i na 36.

Po wima, poslodavcu treba omogu}iti da zaposlenog o promeni rasporeda radnog vremena obavesti najkasnije tri dana pre takve promene.

Strani poslodavci poseban akcenat stavqaju na na~in obra~una otpremnina i isti~u da je od izuzetne va`nosti da se u on potpunosti izmeni, i to tako da se visina otpremnine u slu~aju progla-

{ewa zaposlenog za tehnolo{ki vi{ak temeqi iskqu~ivo na godinama rada radnika kod tog konkretnog poslodavca, a ne na ukupan sta`, a da u krajwem slu~aju ostatak iznosa otpremnina, i to za preostali broj godina rada u radnom odnosu kod prethodnih poslodavaca, snosi dr`ava. Tra`i se i da pro{ireno dejstvo Op{teg kolektivnog ugovora bude stavqeno van snage, mada je ono ve} dve godine zamrznuto i ne primewuje se. Na kraju, investitori tra`e i da u Zakon o radu kao eksplicitna mera bude uvedeno da svi radnici koji su privremeno udaqeni s rada dobijaju 20 odsto mawa mese~na primawa.

Ako je suditi po ovim predlozima i merama koje strani investitori stavqaju pred Vladu Srbije, sledi nova izmena Zakona o radu, a svaki put kada je on mewen radnici su morali dodatno da ste`u kai{.

Q. Male{evi}

KORUPCIJA U JAVNIM NABAVKAMA

Evropa ne}e trpeti prevare [ef Delegacije EU u Srbiji Vensan De`er ocenio je da je pitawe korupcije u oblasti javnih nabavki izuzetno va`no u procesu evropskih integracija Srbije.

Po wegovim re~ima, to pitawe }e biti jedna od tema kojima }e se baviti Evropska komisija u procesu pripreme mi{qewa o kandidaturi Srbije za ~lanstvo u EU. De`er je, na konferenciji “Korupcijska mapa u sferi javnih nabavki”, ocenio da ovo pitawe dobija na zna~aju posle odluke Saveta ministara EU da se prosledi kandidatura Srbije. Po wegovim re~ima, teme korupcije i javnih nabavki su poglavqa u pregovara~kom procesu za ~lanstvo u EU jer one, izme|u ostalih nedostataka, stvaraju zna~ajan gubitak za poreske obveznike.

De`er je istakao da Srbija ima dobar zakonodavni okvir, ali je najva`nija primena tih zakona.

Direktor Uprave za javne nabavke Predrag Jovanovi} rekao je da je bilo pozitivnih pomaka u oblasti javnih nabavki, poput usvajawa zakonskih propisa koji su uskla|eni s evropskim standardima i osnivawa portala javnih nabavki na kojem je do sada objavqeno 20.000 poziva.

Objavqivawem ovih poziva na portalu, naveo je Jovanovi}, ostvarena je u{teda od oko osam miliona evra jer novac nije dat za oglase u novinama. Jovanovi} je upozorio na to da ipak ima vi{e slabosti jer je otklawawe nedostataka u ovom procesu uglavnom ra|eno ad hok merama, a ne sistemski.

KUDA IDE SRPSKA EKONOMIJA

Svetlo na kraju tunela, ili je, mo`da, voz Posledwi podaci svetskih i doma}ih institucija pokazuju da se srpska ekonomija bli`i izlasku iz krize. Podaci o rastu bruto doma}eg proizvoda, industrijske proizvodwe i izvoza pokazuju da se bli`imo izlasku iz krize i da se vidi svetlo na kraju tunela. S druge strane, privrednici i neki ekonomski analiti~ari tvrde da nas slede}e godine ~eka jo{ te`a ekonomska kriza, a da je ono svetlo na kraju tunela u stvari voz s kojim samo {to se nismo sudarili.

Bilo kako bilo, Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) snizila je ju~e procenu rasta bruto doma}eg proizvoda Srbije u 2010. godini za 0,3 procentna poena, na 1,6 posto, ali je to i daqe najboqi rezultat u Jugoisto~noj Evropi.

Po oktobarskom izve{taju o perspektivama regiona Jugoisto~ne Evrope, rast BDP-a Srbije u narednoj godini bi}e 2,9 procenata, {to je 0,1 odsto ni`e od procene objavqene u julu ove godine. Po oceni EBRD-a, region Jugoisto~ne Evrope }e nastaviti da pokazuje specifi~ne slabosti i da zaostaje za ostalim regionima u tranziciji u tempu oporavka od krize.

EBRD je korigovao i procenu prose~nog pada BDP-a u Jugoisto~noj Evropi u 2010. godini s julskih 1,5 odsto na 0,6 procenata u oktobru, dok se u 2011. godini o~ekuje ubrzawe rasta regionalnog BDP-a na 1,6 posto. Uz procene Svetske banke ohrabruju i podaci da je industrijska proizvodwa u Srbiji u septembru bila 2,6 posto ve}a u odnosu na lawski septembar, a u odnosu na prosek 2009. godine je porasla 12,1 posto, saop{tio je ju~e Republi~ki zavod za statistiku.

U prvih devet meseci ove godine, u odnosu na isti period 2009, ostvaren je rast industrijske proizvodwe od 4,4 posto. Posmatrano po sektorima, u septembru 2010.

godine, u odnosu na isti mesec 2009, zabele`en je rast u sektoru va|ewe ruda i kamena od 21,3 posto i u prera|iva~koj industriji od 3,1 pdsto, dok je u proizvodwi i distribuciji elektri~ne energije, gasa i vode registrovan pad od 6,1 odsto. Podaci o industrijskoj pro-

septembar 2009. bele`i rast kod 16 oblasti, ~ije je u~e{}e u strukturi industrijske proizvodwe 64 posto, i pad kod 13 oblasti, s u~e{}em od 36 odsto. Na rast industrijske proizvodwe u septembru najvi{e su uticali proizvodwa prehrambenih proizvoda i pi}a,

Izvozni minus 5,15 milijardi Spoqnotrgovinski deficit Srbije u prvih devet meseci 2010. bio je 5,15 milijardi dolara, {to je 7,1 odsto mawe nego u istom periodu pro{le godine, saop{tio je ju~e Republi~ki zavod za statistiku.

Od januara do septembra izvezena je roba vredna 6,91 milijardi dolara, {to ~ini pove}awe od 15,7 posto u odnosu na isti period lane, a uvezena za 12,06 milijardi, {to je rast od 4,7 posto.

Pokrivenost uvoza izvozom iznosila je 57,3 odsto i ve}a je u odnosu na pokrivenost u istom periodu prethodne godine, kada je iznosila 51,8 odsto.

Od januara do septembra Srbija je imala zna~ajnu stopu rasta izvoza, kojoj su, pre svega, doprineli rezultati izvoza proizvoda crne i obojene metalurgije, kao i poqoprivrednih proizvoda. izvodwi po namenskim grupama pokazuju da je rast ostvaren u proizvodwi intermedijarnih proizvoda, osim energije, od 7,8 posto, netrajnih proizvoda za {iroku potro{wu od 5,2 posto i energije od 2,2 posto.

Pad od 28,7 odsto zabele`en je u proizvodwi kapitalnih proizvoda, a od 6,8 odsto trajnih proizvoda za {iroku potro{wu.

Obim industrijske proizvodwe u septembru ove godine u odnosu na

va|ewe sirove nafte i gasa, proizvodwa hemikalija i hemijskih proizvoda, osnovnih metala, i izdavawe, {tampawe i reprodukcija zapisa. Najve}i uticaj na rast industrijske proizvodwe u prvih devet meseci 2010. u odnosu na isti period prethodne godine imale su proizvodwa osnovnih metala, hemikalija i hemijskih proizvoda, va|ewe sirove nafte i gasa i proizvodwa prehrambenih proizvoda i pi}a.

E. Dn.

6

POQOPRIVREDA

subota30.oktobar2010.

DNEVNIK

NA PRODUKTNOJ BERZI SE VI[E TRGOVALO

P{enica prema{ila 20 dinara, kukuruz pao na 16 Ulovqene {vercovane kobasice Carinici i veterinarski inspektori su pre nekoliko dana na podru~ju Subotice „ulovili“ 190 kilograma mle~nih i mesnih prera|evina bez potrebne dokumentacije. Slu`benici Uprave carina – Odeqewa za suzbijawe krijum~arewa su te namirnice prona{li u vozilu marke „mercedes“, a Republi~ka veterinarska inspekcija Ministarstva poqoprivrede je po pozivu iza{la na teren i uvidela da je re~

o po{iqci nepoznatog zdravstvenog statusa. Doneto je re{ewe o zapleni mle~nih proizvoda i mesnih prera|evina (fermentisane kobasice, dimqene barene kobasice, dimqeno meso i sterilisane konzerve od mesa) koje su zbog nepoznatog porekla, nepostojawa veterinarsko-sanitarne dokumentacije i deklaracije na srpskom jeziku, nepropisnog skladi{tewa, upu}ene na ne{kodqivo uklawawe.

Milion pili}a za Egipat – Iz Srbije je na tr`i{te Egipta dosad izvezeno milion pili}a, a ta zemqa je spremna da od doma}ih proizvo|a~a kupi i ve}e koli~ine jagwe}eg mesa – izjavio je direktor Uprave za veterinu Zoran Mi}ovi}. – Uspe{an izvoz u Egipat rezultat je udru`ivawa `ivinara, koji su objedinili proizvodwu i zajedno izvezli robu.

Egipat je veoma zna~ajno tr`i{te, budu}i da je to zemqa sa 75 miliona stanovnika i 20 miliona turista. Izvoz je po~eo u julu, a polovinom oktobra u Egipat je oti{lo i mili-

onito pile. Sertifikacija i harmonizacija doma}ih propisa s egipatskim u toj oblasti trajala je oko godinu i po, a taj veliki posao predstavqao je veliko olak{awe za doma}u proizvodwu pile}eg mesa, koja je bila u veoma te{kom stawu.

Egipat je izrazio spremnost da kupi i ve}e koli~ine jagwetine, s obzirom na to da kod srpske jagwadi nije zabele`eno bilo kakvo zarazno oboqewe.

Planira se izvoz u zemqe Evropske unije, Rusku Federaciju, Kazahstan i Belorusiju.

Srbija je usvojila sve evropske standarde, {to joj omogu}ava nesmetan izvoz hrane.

Proteklu nedequ na Produktnoj berzi u Novom Sadu je obele`io rast prometa. Trgovina p{enicom nastavqena je po sistemu „toplo-hladno“. Za razliku od prethodne nedeqe, kada je promet bio minoran, ove nedeqe bio je ubedqivo najve}i, a cena se kretala od 19,50 do 20,50 dinara kilogram, uz jasan uzlazni trend. Ponderisana ovonedeqna cena iznosi 20 dinara, {to je identi~no prethodnoj nedeqi. Tako|e bele`imo i jedan kupoprodajni ugovor za 50 tona p{enice uz obra~un kvaliteta po 21 dinar kilogram. Sude}i po ovonedeqnoj situaciji, i u narednom periodu se mo`e o~ekivati rast cene.

Najavqeni pad cene kukuruza krajem prethodne nedeqe se i obistinio. Ovonedeqni kupoprodajni ugovori su zakqu~ivani po ceni koja se kretala od 16,20 do 16,50 dinara kilogram, bez jasno izra`enog trenda, s obzirom na to da su i prvi i posledwi ovonedeqni ugovor zakqu~eni po 16,50 dinara. Ovonedeqna ponderisana cena iznosi 16,35 dinara kilogram, {to je pad od 2,39 odsto u odnosu na prethodnu nedequ.

Blago, ali konstantno, raste cena soje. Ovonedeqni promet JUS kvaliteta je iznosio 300 tona, a cena se kretala od 31,50 do 32 dinara kilogram, {to je ujedno i najvi{a

postignuta cena ovogodi{weg roda. Ovonedeqna ponder cena iznosi 31,71 dinar, {to je rast od 0,62 posto u odnosu na prethodnu nedequ. Tako|e su

AGRARNI BUYET MORA BITI MNOGO VE]I NEGO OVE GODINE

Sad se bije bitka za paorske pare Ako misle da se bore za ve}i buxet za narednu godinu, poqoprivrednici to treba da rade sada, kada se poga~a mesi, a ne da jadikuju kada se ise~e, a wima pripadne okrajak. Kako sada stvari stoje, paorska kasa bi}e te`a od lawske, ali nikako i dovoqna, jer dr`ava nema sada tih para da zakrpi sve rupe u agraru. Svi tra`e vi{e ali, ako sada ne krenu u lobirawe, posle ne}e biti vajde. Uslov je i da stave u drugi plan partijske i interese pojedinaca koji vode poqoprivredna udru`ewa.

Osam najve}ih poqoprivrednih udru`ewa u zemqi uputilo je zahtev resornom ministarstvu, odnosno Vladi, da agrarni buxet mora biti najmawe pet odsto ukupnog, s obrazlo`ewem da poqoprivreda mora dobiti vi{e ba{ zbog aktuelnih problema koje ima, kao i zbog ~iwenice da je me|u retkim privrednim granama koje ostvaruju suficit u spoqnotrgovinskoj razmeni.

Tih pet odsto, ako se uzmu u obzir i vlastiti prihodi Ministarstva poqoprivrede, moglo bi iznositi 40 milijardi dinara.

Ove godine, podsetimo, paori su mogli ra~unati na oko 26 milijardi, {to je 2,6 odsto ukpnog buxeta.

– U 2004. godini agrarni buxet je dostizao pet odsto ukupnog i bilo je logi~no da raste kako se primi~emo periodu pribli`ava-

wa Evropskoj uniji, me|utim, to nije bio slu~aj. Za 2011. godinu agrarni buxet treba da iznosi najmawe pet odsto i da raste po godi{woj stopi od 20 posto sve do 2015. godine da bi tada dostigao deset odsto u~e{}a u ukupnim rashodima republi~kog buxeta – isti~e sekretar Udru`ewa za poqoprivredu u Privrednoj komori Vojvodine \or|e Bugarin. – Samo pod tim uslovima mo`e se ne{to uraditi ozbiqnije u poqoprivredi na prilago|avawu procesu integracije koji predstoji.

On tako|e napomiwe da iz agrarne kase ne ide sve na davawa poqoprivredi ve} i na funkcionisawe Ministarstva, i nagla{ava da je zahtev poqoprivrednika da tih pet odsto ide samo

wima, a da funkcionisawe dr`avnog apararta mora biti namireno iz drugih izvora. Bugarin ocewuje i da se mora pro{iriti krug korisnika para iz agrarne kase.

– To vi{e ne mo`e biti onaj mali broj korisnika koji je u sistemu PIO, i generalno, politika se mora voditi tako da svi koji se bave poqoprivredom mogu ra~unati na isti novo mera, bilo da je re~ o buxetskoj podr{ci po hektaru, po grlu ili po litru mleka. Tako|e, ne treba favorizovati pojedinca, ve} podr`ati udru`ivawa poqoprivrednih proizvo|a~a – veli Bugarin. – Izme|u ostalog, i zemqi{nu politiku treba voditi na druga~iji na~in, ne samo preraspodelom zakupa nad dr`avnim

zemqi{tem ve} preraspodelom vlasni{tva u korist onih koji imaju {ansu da se nose s konkurencijom koja }e sutra postojati i ovde, kada se u potpunosti oslobodimo carinskih za{tita.

– Najva`nije je da dr`ava kona~no shvati da se svaki dinar ulo`en u poqoprivredu stostruko vra}a, pogotovo u kriznim vremenima kada je hrana veliko bogatstvo, i da subvencije usmeri ka poqoprivrednicima, a ne trgovcima, zadrugama, pravnim licima... – ka`e za „Dnevnik“ predsednik Asocijacije poqoprivrednika Vojvodine Miroslav Ivkovi}, napomiwu}i da bi subvencije po hektaru trebalo da su oko 5.000 dinara ve}e, s obzirom na rast evra, cena repromaterijala... – S 200 evra po hektaru barem bismo se primakli proizvo|a~ima iz okru`ewa, kojima, uz postoje}e podsticaje, ne mo`emo biti konkurentni.

– Na`alost, ne zna~i da }e poqoprivrednici dobiti vi{e para ako buxet bude ve}i, a da je tako, videli smo ove godine. Veliki deo kola~a oti{ao je onima koji nisu poqoprivrednici. Recimo, dve i po milijarde dinara iz dr`avne kase dobili su proizvo|a~i |ubriva, to jest trgovci.

Dakle, ne treba da se pove}ava buxet da bi se davalo takvima, a sude}i po onome {to se sada iza brega vaqa, sve miri{e na to.

S. Glu{~evi}

zakqu~ena i dva ugovora za 100 tona soje vanstandardnog kvaliteta, a cena se kretala u rasponu od 31,85 do 31,90 dinar kilogram.

Na zajam 61 milion evra Do sada je oko 9.500 poqoprivrednih proizvo|a~a preuzelo kratkoro~ne i dugoro~ne kredite koje subvencioni{e Ministarstvo poqoprivrede u ukupnom iznosu od 61,1 milion evra.

U okviru kreditne podr{ke poqoprivredi, koju Ministarstvo sprovodi u saradwi s bankama, do sada je osam banaka odobrilo 33,2 miliona evra dugoro~nih kredita, koji se

naj~e{}e podi`u radi kupovine kombajna, traktora, mehanizacije, ali i za izgradwu skladi{nih prostorija i drugih objekata.

Istovremeno, 11 banaka isplatilo je oko 27,8 miliona evra kratkoro~nih kredita, koji se, po podacima Ministarstva, naj~e{}e koriste za nabavku |ubriva, semena, za pla}awe radova na wivama i sli~no. Prethodne nedeqe odobreno je jo{ oko 400 kredita za poqoprivredne proizvo|a~e, ukupno vrednih oko 2,5 miliona evra.

NESLAGAWA MALIH AKCIONARA SEN]ANSKOG PREDUZE]A I KONZORCIJUMA MILETA JERKOVI]A

Ide Mile „na ve{ala”, ali ne da „Poqoprivredu” Kontroverzni biznismen Mile Jerkovi} iz Ba~ke Topole, koji predvodi konzorcijum u ~ijem je ve}inskom vlasni{tvu AD „Poqoprivreda“ u Senti, odbacuje sve optu`be koje su na wegov ra~un izneli predstavnici Udru`ewa malih akcionara. Predsednik i ~lanovi Upravnog odbora tog udru`ewa \er| Kova~, Milivoj ^olak i

`ewa tvrde da ne mogu da ostvare nikakav uticaj niti da imaju uvid u poslovawe firme. Oni su upozorili na to da je po zavr{nom ra~unu za pro{lu godinu iskazan ogroman gubitak u poslovawu od 2,5 miliona evra, bez obzira na to {to je za prethodnu poslovawe bilo pozitivno. Mali akcionari se pribojavaju da Jerkovi}ev konzor-

Nema rasprodaje Na optu`be predstavnika malih akcionara da se otu|uje imovina „Poqoprivrede“ Jerkovi} odgovara da je godi{we mogao prodavati po deset odsto kapitala, ili za ~etiri godine, koliko je prisutan u sen}anskoj firmi, 40 odsto, ali da nije otu|io ni deset procenata.

Po wegovim re~ima, samo su racionalizacovaan ekonomska dvori{ta, koncipirana jo{ u vreme kada je ova firma obra|ivala 10.000 hektara. Kwigovodstvena vrednost jednog objekta koji je kupio ~lan UO, utvr|ena na desetak miliona, prodata je za 22 miliona.

Laslo Huwadi i predsednik Skup{tine op{tine Senta Laslo Rac Sabo ustvrdili su na konferenciji za novinare u SO Senta da konzorcijum Mileta Jerkovi}a vodi preduze}e u propast.

U vlasni{tvu Jerkovi}evog konzorcijuma je 52 odsto akcija, dok preostalim, mawinskim udelom od 48 odsto, raspola`e 1.280 malih akcionara. ^elnici Udru-

cijum svesno vodi preduze}e u ste~aj, izvla~e}i iz wega „sve {to se izvu}i mo`e“, te da }e u potpunosti obezvrediti wihove akcije.

Naveli su i podatak da je vrednost osnovnog kapitala umawena s oko 20 miliona evra na 5,8.

– Mogu da me obese, ali „Poqoprivredu“ u Senti ne dam. Ako sam u ovu firmu do sada ulo`io tri miliona evra, nije mi ciq da ona

ide u ste~aj, nego `elim da radi uspe{no. Ne znam zbog ~ega su usledili ovi napadi pa je na stranu malih akcionara stao i predsednik Skup{tine op{tine. Za klevete }u protiv wega i predstavnika malih akcionara podneti tu`bu – najavio je Jerkovi}. – Sve su to neistine. Osnovni kapital preduze}a, koji je prilikom privatizacije prikazan u vrednosti od 1,367 milijarde dinara, umawen je za iznos gubitaka po zavr{nom ra~unu za 2005. godinu od 198 miliona dinara i razgrani~ewa vlasni{tva dr`avnog i privatnog zemqi{ta, jer je od 4.711 hektara u vlasni{tvu „Poqoprivrede“ ostalo svega 540. Skup{tina akcionara je 17. juna 2008. godine donela odluku o smawewu osnovnog kapitala na 585 miliona dinara, u {ta je ura~unato i ulagawa konzorcijuma od 50 miliona, umesto 48, koliko je kupoprodajnim ugovorom predvi|eno.

Mali akcionari osporavaju upravo to ulagawe na osnovu kojeg je Agencija za privatizaciju Jerkovi}evom konzorcijumu ukwi`ila 8,5 odsto akcija, te je postao ve}inski vlasnik. Jerkovi} i rukovodstvo preduze}a tvrde da tu nema ni~eg spornog, predo~avaju}i

„Poqoprivredu” kupio konzorcijum na ~elu sa Miletom Jerkovi}em, wegovim zetom i k}erkom

dokumentaciju za pet novih traktora „klas“ na sen}ansko preduze}e. Jerkovi} ka`e da je bio primoran na to da plati i zakup dr`avnog zemqi{ta za 2006, mada je u posed stupio godinu kasnije. Tvrdi da su sve obaveze prema malim akcionarima ispunili, ali da oni nijednom nisu zvani~no do{li da izvr{e uvid u dokumentaciju o radu preduze}a, nego barataju neta~nim podacima.

– Kontinuitet u poslovawu sam ispo{tovao, {to je verifikovala i Agencija za privatizaciju. Nisu mi 8,5 odsto akcija na ime dokapitalizacije priznali na lepe o~i,

koliko me vole sve bi mi uzeli, a ne ne{to poklonili. Sve prispele obaveze na ime zakupa poqoprivrednog zemqi{ta smo izmirili. Dug koji pomiwu predsednik SO i predstavnici malih akcionara od 230.000 evra jo{ nije dospeo, a 6.000 evra koje treba da platimo nema veze s tim, nego s kursnim razlikama za upla}ena 32 miliona dinara na ime zakupa dr`avne zemqe za 2011. godinu, koji se pla}a unapred – ka`e Jerkovi}.

On i kompawoni se `ale na to da im se onemogu}ava da po pravu pre~eg zakupa uzmu ~itav kompleks od 2.500 hektara pod zaliv-

nim sistemom, i navode da je on „prese~en“ izdavawem u zakup drugim licima, a smatraju da su uskra}eni i po osnovu sto~nog fonda jer na farmama dr`e oko 25.000 tovnih sviwa i 1.000 goveda.

– Neka do|u mali akcionari, da}u im pola firme, 250 hektara zemqe i govedarsku farmu pa neka je vode – nudi Jerkovi}.

Za 260 zaposlenih u zaostatku je isplata jedne i po mese~ne zarade, a Jerkovi}, generalni direktor „Poqoprivrede“ Dragoqub Bukvi} i ~lanica rukovodstva Sindikata Magda Mu~i tvrde da nema govora o kr{ewu prava radnika, isplata na crno i da niko posle privatizacije nije dobio otkaz.

– Prose~ne plate su 30.000 do 35.000 dinara, {to je za prilike u na{em agraru solidno i ne vidim odakle bismo na to mogli podneti dodatne izdatke na crno.

UO Udru`ewa malih akcionara, ~iji sam ~lan, tako|e i zaposleni u preduze}u, ne uva`ava mi{qewe i interese svih akcionara, a osnovni razlog za nesporazume je {to nema korektne komunikacije izme|u UO i akcionara zaposlenih u AD „Poqoprivreda“ – smatra direktor Bukvi}.

M. Mitrovi}

PRODAT NEKADA[WI GIGANT FILMSKE DISTRIBUCIJE

„Zvezda film” petrovaradinskom „Akvatilusu” Nekada{wi gigant filmske distribucije „Zvezda film“ prodat je ju~e na aukciji u Agenciji za privatizaciju u Beogradu po po~etnoj ceni od 4.174.000 dinara kompaniji „Akvatilus grup“ doo iz Petrovaradina, koja se bavi ~i{}ewem i odr`avawem objekata. Advokat „Zvezda filma“ Vujadin Masnikosa ka`e za „Dnevnik“ da su radnici zadovoqni kupovinom, i da se nadaju da }e ovo biti novi po~etak za ovu firmu.Radnici }e dobiti 30 odsto akcija u firmi a i ostaju u poslu. Na ovaj na~in odlo`en je mogu}i ste~aj, rekao je Masnikosa.

Prema propozicijama aukcije minimum investicija koje budu}i vlasnik treba da ulo`i iznosi 7.251.000 dinara. U sastavu „Zvezda

filma“ su bioskopi „Reks“ u ulici Modene, Mala sala bioskopa „Arena“ na Bulevaru Mihajla Pupina i Narodni bioskop u Futogu. „Zvezda film je u procesu privatizacije ve} nekoliko godina. Od tada je uz pomo} gra|anskog projekta otvoren bioskop „Jadran“, koji je izuzet iz privatizacije i namewen Muzeju savremenih umetnosti Vojvodine, dok su „Arena“ i Letwi bioskop „Porta“ izuzeti iz privatizacije i pripadaju gradu.

Ukupni poslovni prihodi „Zvezde filma“ u 2009. iznosili su 2,56 miliona dinara, a rashodi 20,63 miliona. Nedavno je zbog prodaje protestovalo Udru`ewe gra|ana za povra}aj naciona-

Novosadska subota30.oktobar2010.

lizovane nepokretne imovine jer je u privatizacionom paketu i nekada{wi bioskop „Reks“ u Tanurxi}evoj palati, koja je sredinom pro{log veka nacionalizovana. Na protestu je istaknuto da se na sajtu Agencije za privatizaciju „la`no prikazuju podaci da se tu radi o 971 metru kvadratnom poslovnog prostora u kom se nalazi bioskop, iako se ve} vi{e od 20 godina tu nalaze radwe koje koriste privatni vlasnici“ te i da „dr`ava prodaje imovinu za koju postoji prijava i evidencija koju nala`e Zakon o evidenciji, koji se odnosi na nacionalizovanu imovinu“.

N. V.

hronika

c m y

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

OBNOVA BIOSKOPA NAPREDUJE PUNOM PAROM

^vor zvani parkirawe A

Kraj godine, kraj radova u „Areni”?

ko dobro sagledamo sve komunalne probleme koji pritiskaju Novi Sad i napravimo „top listu“, na jedno od prva tri mesta sigurno dolaze peripetije sa parkirawem.

Prva stvar je ~iwenica da se grad unazad nekoliko godina naglo izgradio, vi{e je qudi i dabome automobila. Potom, gu`ve u gradu su ponekad nesnosne, pa u tim trenucima pronala`ewe slobodnog parkinga li~i na „salto mortale“.

Zbog toga, neki pribegavaju lukavstvu (~itaj bezobzirnosti) i automobile ostavqaju na travwake i u pe{a~ke zone...pa se sugra|ani onda, sa pravom bune, pa nadle`ni na neka mesta postave metalne stubi}e da bi spre-

~ili razbaru{ene voza~e, pa onda to wime nije po voqi. I tako u krug.

Verovatno bi re{ewe bila jo{ neka velika javna gara`a, ali ni ona ne odgovara svima.

Voza~ima bi dobro do{la, ali onima koji bi `iveli u blizini ne bi odgovarala buka i zaga|ewe. Zna~i, opet ne {tima.

Ako tome dodamo i sve ~e{}e {irewe parking zone pod naplatom, koja sa jedne strane izaziva nezadovoqstvo, dok se sa druge strane ovo pozdravqa jer se tako smawuje krkqanac koji stvaraju automobili, situacija je jo{ konfuznija. Na kraju, sve li~i na komunalni Gordijev ~vor koji je, jo{ uvek, ~vrsto stegnut. .

B. Markovi}

Markice za karlova~ke |ake u prodaji Karlova~ki sredwo{kolci i studenti od danas na terminalu JGSP “Novi Sad” kod `elezni~ke stanice mogu da kupe markice za novembar po regresiranoj ceni. Oni }e novembarske marki-

ce platiti 600 dinara mawe od redovne cene. Pare za regresirawe tro{kova |aka i studenata obezbedili su karlova~ka op{tina i Pokrajinski sekretarijat za obrazovawe.

Z. Ml.

IGRAONICA SUTRA U MUZEJU VOJVODINE

Klince ~ekaju vajawe i slikawe Muzejska igraonica na temu „Igramo se glinom“ odr`a}e se sutra u 11 sati u Muzeju Vojvodine, Dunavska ulica 35. Igraonica se organizuje povodom izlo-

`be „Svet keramike Marine Popovi}“ i namewena je deci uzrasta od 6 do 10 godina. Mali{ani }e mo}i da vajaju, ili da slikaju.

I. K.

Rekonstrukcija bioskopa „Arena“ trebalo bi da bude zavr{ena do kraja godine, bar se tako nadaju u kompaniji „Art Vista“ koja je zakupila prostor na 15 godina. Kako za na{ list ka`e direktor marketinga „Art Vista“ Neboj{a ]etkovi} radovi se odvijaju dobrim tempom.

- Trudimo se da posao bude zavr{en do kraja godine, te o~ekujemo da }e Novi Sad dobiti moderan bioskop kakav zaslu`uje. Imamo dobru saradwu sa gradskim institucijama; koje su ukqu~ene u ovaj projekat od samog po~etka - rekao je ]etkovi}.

Trenutno na gradili{tu u „Areni“ majstori postavqaju elektro i vodovodne instalacije, u toku su i gipsani radovi na unutra{wim zidovima, u velikoj sali se postavqa ko{uqica na podu a u mawim salama radnici postavqaju plo~e na zidove, gde }e biti uskoro stavqena izolacija. Ispred ulaza u bioskop radnici „Lisja“ u sklopu parternog ure|ewa tog dela Bulevara Mihajla Pupina sre|uju i prilaz „Areni“, koji }e imati nove stepenice i prilaznu rampu za osobe sa invaliditetom.

Foto: A.Erski

Prema projektu „Art viste“, po zavr{etku radova „Arena“ bi trebalo da ima {est multipleks sala, ukupnog kapaciteta 1.015 sedi{ta. U prizemqu }e biti dve sale u centralnom delu sa po 150 sedi{ta i kafe-ba-

rom, a sa strane jo{ dve mawe sale sa 72 i 67 sedi{ta. Na spratu }e biti dve sale sa 500 i 67 mesta, a ispred wih galerija. Stari-novi bioskop ima}e najsavremenije 35 milimetarske i digitalne projektore,

{to }e, pored prikazivawa filmova u novim tehnologijama omogu}iti i prenose zna~ajnih kulturnih doga|aja, poput muzi~kih koncerata, operskih i baletskih predstava.

N. Vukovi}

V REMEPLOV

Zmaj pravio kafanske novine U Novom Sadu se 30. oktobra 1874. pojavio prvi broj neobi~nog lista „Kod kamile“, nazvan po istoimenoj kafani u kojoj je pripreman. Zapravo, u woj je bio „profesorski astal“ oko kojeg su se redovno okupqali najvi|eniji intelektualci iz grada.

Na primer, kwi`evnici Ilija Ogwanovi} - Abukazem i Jovan Jovanovi} Zmaj, obojica lekari.

Tu je redovan gost bio i Vladislav Titelbah, slikar.

List je „{tampan“ rukom, i bio namewen svim gostima „Kamile“ koji su znali srpski, i to samo kada bi se ko na{ao da dobro plati vino „za novinare“. „Kamila“ je uveseqavala svoje ~itaoce napisima o doga|ajima u gradu, ali i navodila na ocewivawe prilika u kojima su `iveli.

N. C.

Foto: B. Lu~i}

Radijatori hladni u pet ulica Na uglu Ulice Balzakove i Narodnog fronta ju~e se dogodila havarija na vrelovodu.

Radnici „Novosadske toplane“ ju~e pre podne po~eli su da popravqaju kvar, pa zbog ovog posla grejawa nije bilo u Balzakovoj od 24 do 64, na Bulevaru

despota Stefana 16 i 18, u Narodnog fronta od 57 do 71, u Ulici 1300 kaplara od 1 do 5 i od 2 do 8 i u Ulici Jo`efa Mar~oka od 2 do 6. Kako su saop{tili iz „Toplane“ grejawe je u ovom ulicama ponovo trebalo da stigne sino}.

B. M.

Disko `urka u „Tremi” Udru`ewe „Old tajm tisko geng“ odrganizuje ve~eras veliku `urku u klubu „Trema“ povodom devet godina postojawa.

Ovog puta sve posetioce o~ekuje `urka sa mnogobrojnim gostima uz mo}no ozvu~ewe. Bi}e tu novosadski di xejevi, predstavnici plesnih {kola i nekoliko animatora. Za dobro raspolo`ewe bi}e zadu`en di xej tim Liki i Deki. @urka po~iwe u 22 ~asa.

Ulaz je 100 dinara.

B. M.

8

NOVOSADSKA HRONIKA

subota30.oktobar2010.

DNEVNIK

NESLOGA PODELILA BREND SVETSKE PRESTONICE KUPUSA

Danas u Futogu dve kupusijade Tradicionalna 11. „Futo{ka kupusijada“ odr`a}e se danas, ali ove godine na dve razli~ite lokacije, jer su se dosada{wi suorganizatori odvojili, pa }e tako posetioci mo}i da biraju na kom mestu }e u`ivati u specijalitetima od zelenih glavica. Nai-

Foto: B. Lu~i}

^EDOMIR JOVANOVI] IMA ZEBRU, A SLOBODAN MARA[ SPECIJALAN PARKING

Yipom u ba{tu kafane Dok su gradski odbornici ju~e lomili kopqa oko povratka Maje Gojkovi} u gradsku vlast, wihov kolega sa najvi{e instance - republi~ki poslanik LDP-a Slobodan Mara{, svratio je u popodnevnim ~asovima na osve`ewe do limanske kafane „Pivarijum“.

Samo po sebi, ovo ne bi bilo naro~ito sporno, da se tamo nije dovezao upravo „hjundai“ xipom na na{oj fotografiji. A ni to ne bi bila neka naro~ita

vest da xip nije parkirao usred letwe ba{te pomenute kafane, za {ta je neophodno ~etvoroto~ka{em pre}i preko redovnog parkinga i trotoara. I nikom ni{ta, naravno. Blic na{eg fotoreportera ga je mo`da opomenuo, pa je Mara{ br`e boqe preparkirao xip. Moglo je to tako, vaqda, i odmah. Ne sme se tako u Evropu. Na{i poslanici ~esto zaboravqaju da su javne li~nosti i da ima „neko ko ih posmatra“.

N. H.

Besplatna vikend svirka u „Studiju M” ^etiri poznata benda gostova}e ovog vikenda u Novom Sadu, u sklopu serijala “Studio M - najva`nija adresa”, koji organizuje Radio-televizija Vojvodine. Program }e danas i u nedequ, od 21 ~as, okupiti po dva benda, a ulaz }e biti besplatan.

Ve~eras }e prve na binu dovesti “@ene kese”, beogradski rok bend koji postoji od 2005. godine. Pro{le godine su postali poznatiji {iroj publici, po{to su objavili debi izdawe za izdava~ku ku}u “Odli~an hr~ak”. Singlovi su im se tokom proteklih godina ~esto pojavqivali na relevantnim doma}im radio i TV listama, a tri pesme su se na{le na kompilaciji “Zdravo, zdravo, zdravo” iz 2008. godine. Posle wih, oko 22.30 sati, nastupi}e novosadski sastav “Pono}ni kauboj”, osnovan sada ve} davne 1987. godine. U periodu 1987-1990. odr-

`ali su veliki broj koncerata u Novom Sadu i Beogradu, a bend se ponovo okupio 2008. godine, da bi pro{le godine snimili povratni~ki album “Hotel za pse”.

Nedeqa je dan za goste, Somborce i Beogra|ane. Grupu “Rich Bitch” osnovalo je 1998. godine {est somborskih muzi~ara, `ele}i da stvaraju muziku koja bi spojila soul i fank uticaje. Debi album “Funkreas” bend je objavio 2004. godine, a pro{le godine su objavili drugi album pod nazivom “10”. Posle Somboraca nastupi}e i bend “Svi na pod!”, koji za novosadsku publiku priprema posebno iznena|ewe. Ovaj bend–projekat iz Beograda, trenutno predstavqa jedinstvenu atrakciju na doma}oj muzi~koj sceni, a predvodi ih Petar Rudi}, nekada{wi lider benda “Mravi”. Grupa uskoro o~ekuje izlazak debi albuma.

N. V.

„Riznica razli~itosti” u Karlovcima Trening za 24 sredwo{kolaca razli~itih nacionalnosti „Riznica razli~itosti“ po~iwe danas u Sremskim Karlovcima i traja}e {est dana. Re~ je o projektu koji u saradwi sa Pokrajinskim sekretarijatom za propise, upravu i nacionalne zajednice sprovodi BalkanIDEA iz Novog Sada, a uz finansijsku podr{ku Ministarstva omladine i sporta. Sredwo{kolci }e biti sme{teni u Ekolo{kom centru i u~iti o interkulturalnosti, po{tovawu razli~itosti i aktivnom ukqu~ivawu mladih u lokalnu zajednicu.

U projektu “Riznica razli~itosti” u~estvuju mladi iz Ba~ke Palanke, Ruskog Krstura, Tavankuta, Kawi`e, Aradca, Alibunara, [ida i Pe}inaca.

Z. Ml.

sportske hale, a Drqa~a u centru Futoga, tako da }e posetioci mo}i da biraju ~ije im pesme vi{e prijaju.

Danas u podne, u centru mesta, bi}e progla{ena najve}a futo{ka glavica kupusa, a u 14 ~asova }e biti izabran najboqi kuvar.

Mesna zajednica manifestaciju odr`ava kod sportske hale u Futogu, a KIC „Mladost”, Udru`ewe „Futo{ki kupus” i Poqoprivredna {kola na dobro poznatoj lokaciji ispred Kulturno informativnog centra me, mesna zajednica }e doga|aj organizovati kod sportske hale u Futogu, a KIC „Mladost“, Udru`ewe „Futo{ki kupus“ i Poqoprivredna {kola na dobro poznatoj lokaciji ispred Kulturno informativnog centra.

Obe Kupusijade po~iwu u 10 ~asova i ima}e sli~an program. Kako je najavqeno o~ekuje se dolazak Zvezda Granda i peva~a Ere Ojdani}a i Bore Drqa~e. Ojdani} }e nastupiti kod

Zanimqivo je da }e i na drugoj manisfestaciji, kod sportske hale, tako|e biti birana najve}e glavica i najboqi kuvar, a obe titule dodeli}e se u 14 sati. O~ekuje se da }e i u centru Futoga i hod sportske hale u takmi~arskom delu nastupiti dosta qubiteqa kotli}a, uz najavqeni kulturno - umetni~ki program. Zna~i, danas je Kupusijada ali u dva primerka, pa ko voli nek izvoli.

B. M.

RODITEQIMA OSNOVACA I SREDWO[KOLACA SVE TE@E DA PLATE PUTOVAWA SVOJE DECE

Buyetski slalom do ekskurzije

Mnogim roditeqima sve je te`e da po{aqu dete na ekskurziju. Ipak, za tu se namenu novac naj~e{}e na|e, jer je i to lak{e nego objasniti zbog ~ega ono ne mo`e da ide, za razliku

za prose~nog roditeqa. Gordana, majka dve sredwo{kolke, ka`e za „Dnevnik“ da joj svake godine predstoji slalom da bi prona{la na~in da joj obe }erke ne zaostaju za drugarima.

od drugara iz {kolske klupe.

Da bi jedan osnovac oti{ao na sedmodnevno putovawe po Srbiji, roditeqi moraju da izdvoje polovinu prose~ne mese~ne zarade, jer to ko{ta oko 18.000 dinara. Zato su sve popularnije dvodnevne i trodnevne eksurzije koje ko{taju od 5.000 do 8.000 dinara, {to je i daqe preskupo

- Uop{te mi nije jasno za{to su ekskurzije tako skupe, kada ~esto isti aran`mani u agencijama ko{taju jeftinije - ka`e na{a sagovornica.

Iako su u organizaciju ekskurzija ~vrsto ukqu~eni saveti roditeqa, mnogi nisu upoznati sa na~inom finansirawa {kolskih putovawa, pogotovo

^ITAOCI PI[U SMS

nakon novog, mnogo stro`eg i preciznijeg, pravilnika o ekskurzijama. [kola odre|uje potencijalne rute, raspisuju se oglas za izbor agencije, a o tome koja }e dobiti posao odlu~uje komisije u kojoj se nalaze i roditeqi. Sem nastavnika i dece, na vi{ednevne ekskurzije sada moraju da idu i lekar i vodi~. Tako|e, o visini naknade za nastavnike odlu~uje savet roditeqa i one se obra~unavaju u bruto iznosu i ispla}uju u skladu sa zakonom, na teret roditeqa u~enika koji putuju.

U~enici osmog razreda O[ „Branko Radi~evi}“ vratili su se sa trodnevne ekskurzije u Gorwi Milanovac koja je ko{tala oko 8.000 dinara.

Direktor ove {kole Slobodan Jankov, na pitawe da li prime}uje smawen broj prijavqene dece, ka`e da ga je iznenadilo to {to se prijavilo vi{e od 80 odsto u~enika, ali pretpostavqa da je toliki broj dece oti{ao na putovawe zato {to pro{le godine nisu i{li nikuda. Kako bi se {to boqe za ekskurziju pripremili i roditeqi i {kola, putovawa se planiraju mnogo ranije. Tako su u O[ „Du{an Radovi}“ ekskurziju po~eli

da planiraju jo{ u aprilu, te su roditeqi cenu od oko 6.000 dinara pla}ali u {est rata.

Direktorka Marija ^eki} ka`e da je od 216 u~enika put \erdapa na dva dana krenulo 186 |aka.

Kada je re~ o sredwo{kolskim ekskurzijama, tu se ve} vi{e prime}uje da je sve mawi broj roditeqa spreman da svojoj deci plati neko od skupih putovawa u inostranstvo.

- Na{i maturanti su i{li na dve lepe i skupe ekskurzije. Devet dana u [paniji je ko{talo 399 evra, a pet dana Praga, sa Bratislavom i Be~om, 235 evra.

I ba{ se tu primeti pad interesovawa, jer nekada smo i{li u [paniju u dva autobusa, a sada samo jednim ve}im, ali ne i punim; dok smo u Prag ranije i{li u ~etiri, dva obi~na i dva dupla, a sada samo u dva obi~na autobusa – ispri~ao je profesor i predsednik komisije za ekskurzije Tehni~ke {kole Tomislav Tkalac.

Kako bi roditeqi {to lak{e podneli ovo finanijsko breme, profesor Tkalac ka`e da su s pla}awem rata po~eli jo{ pro{le {kolske godine i da }e ih pla}ati do januara.

A. Vidanovi}

065/47-66-452

Ko je popu{io vi{e od nas Poznati na{ pisac aforizama je napisao aforizam:“ Po broju pu{a~a Srbija je na drugom mestu na svetu! Ba{ se pitam ko je to popu{io vi{e od nas?“ 065/5206... *** Na vest o vra}awu Maje Gojkovi} u vlast Novog Sada - izrugavawe izbornoj voqi gra|ana i nevi|ena bruka i sramota!

064/0400... *** Pitamo na~elnika komunalne inspekcije za{to na fotografijama kad se odnese vozilo sa zelene povr{ine nema datuma i vremena fotografisawa. Kupite modernije foto aparate, da bi mi o{te}eni mogli da se uverimo u istinitost podataka i da nema prevara kod odno{ewa vozila.

062/1782... *** Nikad vi{e glasati za G17+...

Dinki}u jedva smo je skinuli, a ti tako... Nikad vi{e!!! 063/456... *** U zemqi seqaka da bude nesta{ica mesa i mleka?! Sramota! Naravno i za to su krivi oni

od pre 10 godina, a i oni od jo{ ranije!!!

063/8272... *** [ta zna mali Perica {ta je 4.500 ??????

064/4615... *** Moji Novosa|ani, dolazili su nam ovih dana predstavnici Novosadske Toplane da nam uzmu 50 evra po radijatoru. Kako ih nije sramota, mi se kop~amo na le|a pa taj termostatski ventil sa ugradwom ko{tao bi celih 30 evra. [ta je sa onih 20 evra? Naravno, idu wima u kasu. E da je to Toplani pa da i damo nego, dragi moji sugra|ani, to ide u kasu SPO. Vidite li vi u zadwe vreme koliko se popodne vozaju Toplanska kola po gradu. E to su vam ~lanovi i kuriri stranke. [to zna~i da nam je Toplana postala finansijer stranke. Pitamo li se dokle }e to???

062/1921...

*** Ma|ari uveli antikrizne poreze, koje }e pla}ati veliki privredni sistemi, raskrstili sa MMF. Tako se to radi. Kod nas, Ministarstvo finansija se hvali kako je do{lo do rasta priliva novca u buxet zahvaquju}i porezu na imovinu. Zna-

~i, udarili po stanovni{tvu, a ne po privredi, kako bi trebalo. Dokle misle da mo`emo izdr`ati?

064/4027...

*** Poznato je da je mre`a mobilne telefonije 064 najgora i najskupqa. Pored svih dosada{wih marifetluka i lopovluka, sad skidaju sa ra~una pripejd korisnika novac i za neuspostavqene veze. Definitivno je posle dugogodi{we vernosti do{lo vreme da se mewa operater. Pozdrav ~itaocima Dnevnika.

064/1609... *** Prema raspolo`ewu gra|ana Srbije, pripadnici lezbo i gej populacije, nisu dobrodo{li na ove prostore. Ni{ta mawa „popularnost“ prati i svingere, a to su (za one koji ne znaju) bra~ni parovi koji me|usobno razmewuju partnere... Elem, od kad je sveta i veka, u Srbiji je svako neverstvo, prevara, razni bra~ni „izleti“... i sl. neminovno imalo za posledicu razvod braka! Dokle }e trajati, i kako }e se zavr{iti ovo „kurvawe“ izme|u G17 plus i NP (Narodna partija-Maja Gojkovi}), ba{ bih voleo da znam?!

063/1050...

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

subota30.oktobar2010.

OD JU^ERA[WE SEDNICE SKUP[TINE GRADA I NARODNA PARTIJA DEO VLADAJU]E VE]INE

GRADONA^ELNIK UPU]UJE JAVNI POZIV POSLODAVCIMA

Maja Gojkovi} ponovo u vlasti Skup{tina grada, tajnim glasawem, smenila je ju~e zamenika gradona~elnika Sa{u Igi}a i na wegovo mesto, tako|e tajnim glasawem, imenovala Igi}evog strana~kog kolegu iz G17 plus, odbornika Zorana Mandi}a. Po prvi put od kako su u{li u gradski parlament 2008. za predlog vladaju}e koalicije glasalo je i sedam odbornika Grupe gra|ana "Maja Gojkovi}" koji su formirali odborni~ku grupu Ujediweni Novoizabrani Zoran Mandi} regioni Srbije sa pet odbornika G17 plus. formirawem nove odborni~ke Predlog za smenu, koji je grupe, po{to GG "Maja Gojkopotpisalo 28 odbornika, navi}" i nije bila prava opozi{ao se pred Kadrovskom kocija vladaju}oj koaliciji DS, misijom dva sata pred po~etak G17 plus, LSV, SPO, SVM i sednice, koja je zbog toga kaJS. "Srpska radikalna stransnila vi{e od sata, da bi naka nema nameru da u~estvuje u

Skup{tine grada ju~e je odlu~ila da se deci iz porodica sa troje ili vi{e dece obezbedi besplatna ishrana u osnovnim {kolama. Poreskim du`nicima, ukoliko dug plate do kraja godine, ne obra~unava se zatezna kamata a omogu}eno je da, ukoliko je dug ve}i od 500.000 dinara otplata bude omogu}ena u ratama. Gradsko ve}e je bez obja{wewa povuklo predlog da Stadion "Kara|or|e" iz nadle`nosti Spensa pre|e u "Poslovni prostor". kon 45-minutne pauze parlament po~eo s radom. [ef odborni~ke grupe Srpske radikalne stranke \ura| Jak{i} rekao je da je od gradskog parlamenta napravqena pijaca, jer se "dilovalo, trgovalo i {ibicarilo". Predstavnik predlaga~a, odbornik G17 plus Jadran \or|evi}, obrazlo`io je zahtev za smenu Igi}a rekav{i da }e to koristiti Novosa|anima i poboq{ati rad gradske uprave. Kandidata za zamenika gradona~elnika predlo`io je gradona~elnik Igor Pavli~i}, koji je zbog toga odlo`io put u Nema~ku.

Nakon usvajawa izmena dnevnog reda i usvajawa ta~aka u kojima su predlo`eni kandidati Narodne partije za vr{ioca du`nosti direktora Spensa i direktora Turisti~ke organizacije Novog Sada, Skup{tina je obave{tena da je pet odbornika G17 plus i sedam odbornika Grupe gra|ana "Maja Gojkovi}" formiralo odborni~ku grupu Ujediweni regioni Srbije, ~iji je {ef Maja Gojkovi}.

Na po~etku radnog dela sednice Jak{i} je ponovo prvi iza{ao za govornicu, rekao da radikali nisu iznena|eni

Gradona~elnik Novog Sada Igor Pavli~i} uputi}e javni poziv za poslodavce za stru~no osposobqavawe i zapo{qavawe 14 pripravnika sa visokom stru~nom spremom na teritoriji Novog Sada. Javni poziv bi}e objavqen 3. novembra u ~asopisu Nacionalne slu`be za zapo{qavawe "Poslovi" i na sajtu Grada Novog Sada www.novisad.rs, a bi}e otvoren do 15. novembra. Dodatne informacije mogu se dobiti u Gradskoj upravi za privredu, kancelarija broj sedam ili telefonom na brojeve 452-414 i 66-14-085.

Javni poziv upu}uje se za finansirawe stru~nog osposobqavawa i zapo{qavawa nezaposlenih u svojstvu pripravnika, u trajawu 12 meseci. Za vreme stru~nog osposobqavawa pripravnika poslodavac ostvaruje pravo na ne{to vi{e od 28 hiqada dinara mese~no, u bruto iznosu za jednog pripravnika, a taj iznos predstavqa zaradu pripravnika sa pripadaju}im porezom i doprinosima. Novac je obezbe|en od Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja. Q. Na.

Smewen zamenik gradona~elnika Sa{a Igi} i na to mesto imenovan wegov strana~ki kolega iz G17 plus Zoran Mandi}.

Za direktore Spensa i TONS-a izabrani kadrovi Maje Gojkovi} {la je tako|e u sinhronizovanom dizawu ruku. Jedino je pri izboru v.d. direktora Spensa @ivka Popova umesto Qiqa-

Odlu~eno je da Lav Nikolajevi~ Tolstoj dobije spomenik, a da se postavi spomen plo~a povodom stogodi{wice otvarawa prve elektri~ne centrale. Omogu}ena je nabavka zemqi{ta za azil za napu{tene `ivotiwe, "Radosnom detiwstvu" je omogu}eno da smawi liste ~ekawa. Skup{tinski Savet za obrazovawe i sport dobio je novu predsednicu Branku Be`anov iz SPO-a, koja je postala i predsednica Saveta za javni red i mir i bezbednost umesto kolege Nemawe Starovi}a.

ovome, a neka gra|ani Novog ne ]ulibrk i kod razre{ewa Sada vide ko je u qubavi, a ko predsednika UO "Informatinije", izjavio je Jak{i}, da bi ke" Branka Rondovi}a i wegozatim odbornici SRS napustili zasedawe. [ef odborni~ke grupe DSS-a Branislav Ristivojevi} kritikovao je na~in na koji je desetak ta~aka stiglo na dnevni red. Rekao je da je stavqawe ta~aka na dnevni red po hitnom postupku uvo|ewe gradskog parlamenta u vanrednu situaciju i naglasio da na kadrovskoj sednici o kandidatima za direktore nije bilo drugih podataka osim imena.

Tra`io je obrazlo`ewe za smenu Igi}a. Maja Gojkovi} je replicirala na izlagawe Ristivojevi}a, rekav{i da su predlozi predati dan ranije, ali da slu`benici Odlazak: Sa{a Igi} Foto: R. Hayi}

VESTI Maja Gojkovi} u novoj koaliciji

Foto: F. Baki}

vog postavqawa za direktora TONS-a (novi predsednik UO "Informatike" je Dragana ]irakovi}), umesto dodata{wih 46 glasova "za" bilo uz-

direktora Milenko Peri~in.

Umesto Zorana Mandi}a, nezvani~no se mo`e ~uti da }e novi odbornik biti wegova strana~ka koleginica Neven-

Mandi}: ^ast mi je - Izuzetna mi je ~ast {to sam postao zamenik gradona~elnika.

Trudi}u se da poverewe maksimalno opravdam, a sve u korist gra|ana Novog Sada. Od ponedeqka stupam na posao i tesno }u sara|ivati sa gradona~elnikom i sa ~lanovima Gradskog ve}a kako bismo re{ili svakodnevne probleme svih nas - re~i su novog zamenika gradona~elnika Zorana Mandi}a.

Jovanovi}: Nismo iza{li iz koalicije - Nismo glasali za predloge koji su do{li od strane URS-a. O tome kako }emo glasati o planovima preduze}a i buxetu dogovori}emo se u okviru koalicije. Glasali smo za predloge Gradskog ve}a. Nismo iza{li iz koalicije. Oduvek smo bili protiv toga da se pre}utno neko rehabilituje i pokrenuli smo akciju da se va`ewe zakona o lustraciji produ`i na deset godina - kazao je predsednik Skup{tine grada Aleksandar Jovanovi} i funkcionmer LSV-a.

Starovi}: Maja nije dobila funkciju - Zadovoqni smo ~iwenicom da je posledica na{eg jasnog stava da Maja Gojkovi} nije izabrana ni na jednu od politi~kih funkcija, da je novi zamenik gradona~elnika iz redova na{eg koalicionog partnera G17 Plus. [to se ti~e nekih ~inovni~kih kadrovskih re{ewa, u wima nismo u~estvovali, uzdr`ali smo se od glasawa- rekao je Nemawa Starovi}, {ef odborni~ke grupe SPO.

Gojkovi}: Pregovarali smo s DS-om - Odborni~ka grupa URS-a iskqu~ivo je pregovarala sa DS-om i ne znamo ko je bio uzdr`an kada se glasalo o predlozima URS-a. Nadam se da }e svako voditi ra~una o Novom Sadu, a ne}e gledati koliko koje preduze}e treba da dobije rebalansom gradskog buxeta. Biti deo ve}ine je velika odgovornost. To ne zna~i da samo treba klimati glavom i dizati ruke, nego i da skre}ete pa`wu na sve ono {to ne vaqa - rekla je Maja Gojkovi}, {ef odborni~ke grupe URS-a. dr`ano sedam odbornika Lige i dvoje iz SPO-a.

Novi direktor "Stana" je dosada{wi vr{ilac du`nosti

HUMANITARNA AKCIJA „BRZIM KORAKOM KROZ SRBIJU”

Pe{a~e da pomognu Humanitarno-sportsko-promotivna akcija "Brzim korakom kroz Srbiju" predstavqena je ju~e u Turisti~kom centru Novog Sada.

Kako ka`u pokreta~i akcije, atleti~ari Nenad i Predrag Filipovi}, ciq je da se obi|u domovi za decu i odrasle sa posebnim potrebama kao i da se prikupi novac za ove ustanove.

- Krenuli smo iz Pre{eva 12. oktobra i ovo nam je dvanaesti dan puta. Dnevno pe{a~imo po pet-{est sati i prelazimo oko {ezdeset kilometara. Iako na{a zemqa izgleda mala, verujte mi, uop{te je nije lako

Posao za 14 pripravnika

Skup{tine grada nisu hteli da ih prime, obrazlo`iv{i to time da ne znaju za sastanak kadrovske komisije.

Nakon {to su radikali napustili sednicu, nova vladaju}a ve}ina ekspresno je usvojila preostale ta~ke dnevnog reda. Posledwa ta~ka, kadrovska pitawa, (pred koju su mnogi smatrali da }e Liga socijaldemokrata Vojvodine i Srpski pokret obnove demonstrirati neslagawe sa uvo|ewem Maje Gojkovi} u gradsku vlast) pro-

Hrana za decu

prepe{a~iti - objasnio je Nenad Filipovi}.

Filipovi}i su ju~e bili u Novom Sadu, danas su ve} u Ba~koj Topoli a namera je da se akcija zavr{i posetom domovima u Subotici. Usput }e preno}iti u Domu za decu i omladinu ometenu u razvoju u Veterniku.

- Va`no nam je da skrenemo pa`wu qudi na osobe sa posebnim potrebama, jer te osobe `ive sa nama i uz nas i svaka pomo} je dobrodo{la. Mi se 12 godina bavimo ovim sportom i smatrali smo da je ovo pravi na~in da damo svoj doprinos, a nadamo se da }e drugi u skladu sa svojim mogu}no-

9

stima tako}e pomo}i - dodao je N. Filipovi}.

Ova akcija je ina~e deo mnogo ve}eg projekta "Brzim korakom kroz Evropu", u okviru koga bi tokom naredne godine trebalo da pe{a~e dva meseca od Atine do Osla i da pro|u kroz deset evropskih zemaqa. Gra|ani koji `ele da pomognu, mogu da uplate novac na dinarski ra~un 2501340000545060-42 i devizni ra~un 250-1340000025970-74. Primalac je Humanitarna organizacija "De~je srce", Ma~vanska 6a Beograd, a svrha uplate je donacija akciji "Brzim korakom kroz Evropu 2010".

J. Z.

ka \akonov, koja je razre{ena ~lanstva u upravnom odboru "^isto}e".

S. Krsti}

Izlo`ba o kraji{kim Srbima Izlo`ba "Kraji{ki Srbi u Vojvodini u 20. veku" bi}e otvorena danas u 12 ~asova u Muzeju Vojvodine, u Dunavskoj 35. Otvori}e je pomo}nik pokrajinskog sekretara za kulturu Milan Mici}, a weni autori su muzejski savetnik Ilija Komnenovi}, vi{i kustos istori~ar mr Predrag Baji} i kustos etnolog Bogdan [ekari}. Izlo`bom }e biti predstavqeni istorijski, ekonomski i kulturni uslovi koji su tokom 20. veka uticali na migracije srpskog stanovni{tva iz Like, Banije, severne Dalmacije i Bosanske Krajine u Vojvodinu.

I. D.

U CK 13 „My Buddy Moose” Koncert rije~ke grupe "My Buddy Moose", posle Kra{ove bajadere najboqi hrvatski izvozni proizvod, odr`a}e se ve~eras u Omladinskom centru "CK 13", jo{ poznatijem kao "Crna ku}a".

Ulaznice ko{taju 300 dinara i mogu se kupiti na ulasku u klub.

"Crna ku}a" se nalazi u Ulici Vojvode Bojovi}a 13.

N. V.

Predstava u „Veseloj korwa~i” U pozori{tu "Vesela korwa~a", Nikole Pa{i}a 34, danas u 17 sati odigra}e se predstava za decu "Dr Stida". Cena karte je 200 dinara, a one se mogu rezervisati preko sajta www.veselakornjaca.com, ili telefonom na broj 66 13 328. Ova predstava je edukativnog karaktera i traje 35 minuta a namewena je publici uzrasta od Q. Na. tri do sedam godina.

Od sutra liga malih {ampiona Takmi~ewe mla|ih kategorija u fudbalu pod imenom "Spensova liga malih {ampiona" po~iwe sutra u 11 sati u Velikoj dvorani SPC "Vojvodina". Ovo takmi~ewe }e se svake nedeqe odvijati sve do marta 2011. godine. Svoj fudbalski

talenat }e do prole}a pokazivati mali{ani iz cele Pokrajine ro|eni od 1997. do 2001. godine. Bi}e promovisan novi vid malog fudbala, koji jo{ nije zastupqen u Srbiji. Ulaz je besplatan.

S. M.

Nova godina za invalide rada Organizacija invalida rada Novog Sada organizuje do~ek Nove godine u Klubu za dnevni boravak, u Ulici Berislava Beri}a 3. U aran`man spada ~orba, prase}e pe~ewe s prilogom, hleb, salata i desert, uz raznovrstan muzi~ki program i tombolu; a glavna nagrada je letovawe.

Cena do~eka je 1.600 dinara, uz mogu}nost pla}awa na dve rate. Rok za pla}awe druge rate je 24. decembar. Prijave s uplatom prve rate mogu se doneti kod doma}ice kluba, svakog radnog dana od 8 do 13 ~asova, a subotom i nedeqom na dru`ewima.

I. D.

subota30.oktobar2010.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: „Legenda o ~uvarima“ (11 i 18), „Rezervni igra~i“ (19.45), „Po~etak“ (21.30) Art bioskop „Vojvodina“, na Spensu: „Oliv grls“ (20)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, Scena „Jovan \or|evi}“: „Pozori{ne zgode i nezgode“ (19), Scena „Pera Dobrinovi}“: „Barbelo, o psima i deci“ (19.30), Kamerna scena: „Posetilac“ (20.30) Pozori{te mladih, mala sala: „Baba Jaga“ (11)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka „Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka“, „Vojvodina izme|u dva rata“, „Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945“ Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini“, tematska izlo`ba povodom Svetskog dana slepih i slabovidih i 50 godina od osnivawa NP „Fru{ka gora“ – „Dodirom kroz pro{lost“ (do 15. novembra) Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme, rodile su: BLIZANCE: Mirjana Mira`i} iz Ma~vanske Mitrovice (de~ak i devoj~ica), DEVOJ^ICE: Ivana Mudrini}, Nadica Peji}, Nata{a Bro}eta i Jelena Prelevi} iz Novog Sada, Qubica Horwak iz Sremskih Karlovaca, Dragana Rajinovi} iz ^uruga i Aleksandra Veli~kovi} iz Ba~a, DE^AKE: Tatjana Ka~avenda, Aj{a Ramizi, Ana-Marija Gajinovi} i Nata{a Slavkovi} iz Novog Sada, Dragana Gaji} i Biqana Rujevi} iz Ba~kog Jarka i Bo`ana Radosavqevi} iz Apatina.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Milica Bo`idara Pawkovi} (1926) u 9.45 ~asova (urna), Leonid Antuna Kri~ka (1963) u 10.30 ~asova (urna), Petar \ura|a Miji} (1928) u 11.15 (urna), Radovan Andrije Cveji} (1927) u 12 ~asova (urna), Ibojka Tibora \enge (1953) u 12.45, Vladimir Vladimira ^akan (1935) u 13.30 i @ivan Miladinke Tomin (1944) u 14.15 ~asova. Na grobqu Novi majur u Petrovaradinu danas }e biti sahrawena Marija Ante Cindri} (1923) u 13 ~asova a na Mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici u 15 ~asova }e biti sahrawen \or|e Ilije Vezmar (1961).

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

10

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

POLIKLINIKA „PEKI]”, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danomod 8 do 20, subotom od 8 do 14 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

DNEVNIK

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK BOLNICA „SVETI JOVAN” OBELE@AVA JUBILEJ

VRBA[ANI RECIKLIRALI ELEKTRONSKI OTPAD

Ekolo{ko uklawawe starih aparata

Besplatni ultrazvu~ni pregledi dece ZREWANIN: Prva privatna op{ta bolnica u Zrewaninu – „Sveti Jovan”, obele`avaju}i jubilej, deceniju uspe{nog poslovawa, odlu~ila je da omogu}i besplatne ultrazvu~ne preglede za decu koja poha|aju ovda{we vrti}e.

Ugovor o ovoj donaciji nedavno su potpisali direktorka Pred{kolske ustanove An|elija Mirkovi} i suvlasnici bolnice „Sveti Jovan” dr Vladimir Arseni} i dr Dejan Dajkovi}.

Dr Dajkovi}, radiolog i jedan od osniva~a ove zdravstvene ustanove, ka`e da }e Bolnica „Sveti Jovan” mali{anima biti omogu}eni ultrazvu~ni pregledqiva, pri ~emu se precizno i di stomaka i bubrega. lako dolazi do dijagnoze – is- @elimo da omogu}imo roti~e dr Dajkovi}, dok An|elija diteqima da bez posebnih proMirkovi} dodaje da }e se preblema saznaju kakvo je zdravqe gledi dece pred{kolskog uzrawihove dece i da li postoje nesta odvijati tri puta nedeqno ke uro|ene anomalije ili ne. po grupama.

Ultrazvuk je dijagnosti~ka meDr Arseni} napomiwe da je, toda koja je apsolutno ne{koosim donacije pregleda ultra-

SUSRET PRIVREDNIKA HRVATSKE I SREMA U RUMI

Saradwa na korist obeju strana RUMA: Privrednici iz Hrvatske, Sremske Mitrovice, [ida i Rume sastali su se u Rumi. Iz Hrvatske su stigli predstavnici jedanaest velikih firmi me|u kojima i predstavnici INE, „Kon~ara”, „Bomaga”, Luke Rijeka, „Teleoptika-gasna oprema”, „Genezisa”, DIV TVIK-a i drugih, u nameri da se sretnu sa sremskim privrednicima i da se ponovo uspostavi saradwa kakva je nekad donosila korist i jednima i drugima. Hrvatske privrednike predvodili su ambasador Hrvatske u Beogradu, mr @eqko Kupre{ak i direktor Predstavni{tva Hrvatske gospodarske komore u Beogradu Goran Masnec. Na ~elu sremskih privrednika bili su na~elnik Sremskog okruga Sava Ali{i}, predsednik op{tine Ruma Goran Vukovi} i predsednik SO Ruma Nenad Borovi}.

Pozdravqaju}i goste, Goran Vukovi} je naglasio je da je gumarska i metalska industrija, proizvodwa ku}anskih aparata, te industrija ko`e i obu}e, a posebno poqoprivreda u poziciji da ima {ta da ponudi hrvatskom tr`i{tu, ali i potrebu da povu~e izvesne robe sa tog tr`i{ta. Ambasador Hrvatske u Srbiji je naglasio da ga raduje {to zajedno kre}emo prema EU, {to su

hrvatsko-srpski odnosi sve boqi, napomiwu}i da je samo ove godine na Jadranu letovalo 125 hiqada gostiju iz Srbije, da srpska poqoprivreda i proizvo|a~i hrane imaju velike izvozne {anse u vreme turisti~ke sezone u Hrvatskoj, te da robna razmena dobro napreduje, ali da ta cifra treba brzo da dostigne pet milijardi evra.

Predstavnik Hrvatske gospodarske komore u Beogradu Goran Masnec istakao je da u Srbiji trenutno radi 220 firmi, da srpskih firmi nema u Hrvatskoj, ali da ne postoje nikakve prepreke za investirawe, a svi zainteresovani privrednici iz Srbije mogu preko predstavni{tva u Beogradu da uspostavqaju kontakte sa hrvatski firmama. Luka Rijeka i „Leget” u Sremskoj Mitrovici zajedni~ki treba ovih dana da otvore kontejnerski terminal u Sremskoj Mitrovici i to je jedan od dobrih primera koji privrednicima mo`e poslu`iti kao uzor. Novootvorena livnica ~elika „Sirmium stil” iz Sremske Mitrovice, koju je sagradila Italijanska korporacija STG, pokazala je veliko interesovawe za saradwu sa hrvatskim privrednicima.

S. Bojevi}

subota30.oktobar2010.

VRBAS: Za sedam meseci koliko je trajao projekat „Reciklator 2010” u sedam gradova Srbije sakupqeno je ukupno 14,5 tona elektronskog otpada, saop{tili su organizatori iz udru`ewa „Tink Big Team”. Projekat se sprovodio u Ni{u, Leskovcu, Srbobranu, Vrbasu, Novom Sadu, Loznici i Beogradu i u wemu je u~estvovalo vi{e od 200 volontera koji su u saradwi sa udru`ewem „Tink Big Team” prikupqali elektronski materijal i edukovali gra|ane o neophodnosti odlagawa elektronskog otpada na ekolo{ki na~in.

Akcija u Vrbasu odr`ana je pod geslom „Ja volim Srbiju, zato recikliram” i sproveli su je volonteri NVO „Osmeh”. Prema re~i-

ma koordinatorke projekta Slavice Matija{evi}, u Vrbasu je sakupqena zadovoqavaju}a koli~ina elektronskog otpada, ali je jo{ va`nije da je akcija pomogla daqem razvoju ekolo{ke svesti gra|ana. Vrba{ani su u najve}oj meri, odlo`ili ra~unare, video ure|aje i stare mobilne telefone, i sav otpad bi}e transportovan u Beograd na daqu obradu.

Prikupqeni elektronski otpad bi}e uklowen na ekolo{ki na~in i time }e biti spre~eno lagerovawe na deponijama, {to je veoma opasno, s obzirom na to da je toksi~an. Projekat „Reciklator 2010” je realizovan uz pomo} Ambasade SAD u Srbiji i kancelarije za kulturna pitawa pri ameri~koj ambasadi. N. Perkovi}

Pet monta`nih ku}a za izbeglice PE]INCI: Me|unarodna organizacija za migracije(IOM) za Srbiju }e u saradwi sa Komesarijatom za izbeglice izgraditi pet monta`nih ku}a na podru~ju pe}ina~ke op{tine. Kako bi ubrzali realizaciju projekta Op{tina }e osloboditi korisnike pla}awa takse i obezbediti br`i rad komisije za tehni~ki prijem objekata, kako bi mogla da se izda i upotrebna dozvola.

- Prvi put radimo ovakvu vrstu projekta, bi}e izgra|ene monta-

zvukom, bolnica odlu~ila i da u godini jubileja omogu}i gra|anima popust od deset odsto na odre|ene preglede, koji se svakog meseca mewaju. Tokom novembra tih deset posto popusta va`i}e za ultrazvu~ni pregled srca. @. B.

`ne ku}e od 35 do 45 metara kvadratnih, a ve}u kvadraturu dobijaju izbegla lica koja sama urade temeq objekta - obja{wava Dragica Petkovi} nagla{avaju}i da je to mo`da i najbr`i oblik pomo}i do sada, jer nakon svih procedura, monta`na ku}a se postavqa za pet do sedam dana, a to zna~i da }e vrlo brzo ti korisnici u potpunosti re{iti stambene potrebe, {to je osnovni put br`e integracije u lokalnu zajednicu.

A. N.

„AUTOBANAT” U TE[KOJ POSLOVNOJ SITUACIJI

Nestale radni~ke pare?

ZREWANIN: Lo{e stawe u zrewaninskom preduze}u za prevoz putnika „Autobanat” ogleda se u vi{emese~nom ka{wewu plata i blokadi ra~una firme.

Da bi koliko – toliko prevazi{ao poslovne neda}e i poku{ao da se konsoliduje, „Autobanat” se pre nekoliko meseci poslovno udru`io sa „Net busom”.

Dogovoreno je da novoosnovana firma sa sedi{tem u Zrewaninu organizuje prevoz u gradskom, prigradskom i me|umesnom saobra}aju sa ve}inom postoje}ih „Autobanatovih” autobusa i preuzetih radnika. „Autobanat” }e, s druge strane, sa mawim brojem qudstva odr`avati me|unarodne, turisti~ke i „morske” linije.

- Situaciju u „Autobanatu” ne samo da je te{ka i zabriwavaju}a, nego i neizvesna za vi{e od 300 radnika ove nekada respektabilne firme. Ra~un je u blokadi vi{e od 250 dana, a dug preduze}a iznosi preko 500 miliona dinara.

Ako se ra~unaju i dugovawa prema zaposlenima, onda je ukupna suma

blizu 700 miliona dinara – naveo je u saop{tewu za javnost predsednik Sindikata industrijskih radnika Vojvodine u „Autobanatu” Goran Popov, uz napomenu da radnicima nisu ispla}ene zarade od decembra 2009. do juna ove godine, kao i dnevnice za proteklih {est meseci i regres.

Po tvrdwama Popova, u posledwe vreme u~estale su i pritu`be zaposlenih da im sti`u opomene iz „Ogreva” za robu koju su ve} otplatili u toku 2009. godine.

- Na wihovim platnim listama se vidi da su im rate napla}ivane putem administrativne zabrane, ali o~igledno nisu upla}ene na ra~un „Ogreva” i jo{ ponekih

firmi u kojima su kupovali robu. O ovim nepravilnostima na{ sindikat je obavestio Policijsku upravu u Zrewaninu, odnosno Odsek za privredni kriminal – poru~io je Popov.

Rukovodilac „Autobanata” Goran Agramovi} nije `eleo da polemi{e sa vo|om sindikata u ovom preduze}u. „Dnevnik” je dva dana poku{avao da dobije izjavu Agramovi}a, prvo telefonom, a zatim i u neposrednom razgovoru, ali je on ostao pri svom stavu da se ne ogla{ava. Jedino je potvrdio da je ra~un firme u blokadi i da kasne zarade, a na optu`be da „Ogrevu” i drugim firmama nije upla}ivan novac za kupqenu robu, iako je on „skidan” sa radni~kih plata, odgovorio je da su one neta~ne.

- Imam dokaze da su to la`i – kratko je poru~io Agramovi}, a na na{e pitawe da li mo`emo da ih vidimo, on je odgovorio kontrapitawem: „Ko ste vi, policija?” i zatim nam otvorio vrata svoje kancelarije. @. Balaban

11

VESTI Novom nasequ vodovod i asfalt RUMA: U novim delovima Kudo{ke i Ulice sedme vojvo|anske brigade, te u Jezerskoj ulici, u severnom delu Rume, gde je u posledwih nekoliko godina niklo novo naseqe, ovih dana bi}e zavr{eno dovo|ewe kanalizacije, vodovoda, asfaltirawe oko dva kilometra ovih ulica, te postavqena uli~na rasveta. Za ovaj posao op{tina Ruma izdvojila je iz buxeta 70, a Ministarstvo za infrastrukturu dalo je 12 miliona dinara.

U stvari, re~ je o novom delu grada koji je nikao na ledinama, gde su vi{e od 80 odsto ku}a sagradile porodice izbeglih sa Banije i Korduna, koji su re{ili da ostanu da `ive u Rumi. Ku}e su gra|ene, ali ih nije pratila izgradwa infrastrukture, pa su novi stanovnici gazili blato i imali mnogo problema posebno u zimskom periodu.

- Re{ili smo da ovaj deo grada sredimo, me|utim, prvo smo morali uraditi i usvojiti detaqni plan regulacije ovog dela grada, pa tek onda krenuti u asfaltiranje novih delova ulica, gradwu kanalizacije i vodovoda. Ovih dana }e ti radovi biti zavr{eni i ovo novo naseqe ima}e sve uslove za normalan `ivot - obja{wava zamenik predsednika op{tine Dragan Karda{.

S. B.

Saradwa zrewaninske i ma|arske {kole ZREWANIN: Gradona~elnik Zrewanina Mileta Mihajlov potpisao je u Univerzitetskom kongresnom centru u Segedinu ugovor o realizaciji projekta IPA prekograni~nog programa izme|u Ma|arske i Srbije, ~iji je nosilac ovda{wa gradska uprava. Tim projektom je predvi|eno da O[ „Servo Mihaq” iz Mu`qe i osnovna {kola za umetni~ko obrazovawe „Za na{u budu}nost” iz grada Sente{a, u `upaniji ^ongrad, rade na ja~awu dvojezi~nosti i o~uvawu i negovawu kulturnih, tradicionalnih i umetni~kih vrednosti ma|arske nacionalne mawine. U~enici iz pomenutih {kola organizova}e dramske radionice, pozori{ni festival, kwi`evne promocije, de~ije i etno kampove, radionice tradicionalnog i modernog plesa….

Ukupna vrednost projekta, ~ije }e sprovo|ewe biti zavr{eno 15. februara idu}e godine, jeste 86.700 evra. @. B.

Spomenik Filipu Vi{wi}u VI[WI]EVO: U selu Vi{wi}evu, udaqenom 15 kilometara od [ida, zavr{eno je izlivawe stope, na mestu gde }e biti postavqen spomenik pesniku i guslaru Filipu Vi{wi}u. Profesor Radmila Milentijevi}, Srpkiwa koja `ivi u Americi, donirala je novac za izradu spomenika u bronzi. Autor spomenika ~uvenog guslara je akademski vajar Sava Halugin.

D. S.

QUDI DOBRE VOQE POMOGLI PORODICI JAKONI]

Bolesnoj deci sagradili novi dom Deo aktivista u vreme svakodnevnog teoretskog rada

Be~ej u objektivu BE^EJ: Me|unarodni seminar za mlade „Foto poruka”, u organizaciji Omladinske nevladine organizacije iz Novog Sada, sutra zavr{ava boravak u Be~eju. Aktivnost koju je podr`ao evropski program „Mladi u akciji” okupio je u gradu kraj Tise 11 devojaka i 10 mladi}a iz ukupno 11 zemaqa, koji su od 24. oktobra foto aparatima bele`ili va`ne teme u Be~eju i okolini.

S aktivistima iz Albanije, Bosne i Hercegovine, Italije, Ma|arske, Nema~ke, Poqske, Rusije,

Severne Irske, Turske, Crne Gore i, naravno, Srbije, radio je tim edukatora u sastavu: Ana Adamovi}, Svetlana Kijev~anin-Ceca, Nikoleta Markovi}, Ksenija Mili}, Milica Nikoleti} i Vojislav Prkosova~ki. Tema ovog seminara bila je siroma{tvo -Be~ejci }e imati priliku da vide 22 odabrane fotografije na izlo`bi koja }e se sve~ano otvoriti sutra u 17 sati u Kreativnom centru Gradskog pozori{ta Be~ej - rekla je koordinatorka projekta Ksenija Mili}.

V. J.

KIKINDA: Porodicu Jakoni}, koja godinama poku{ava da se izbori sa bole{}u dvoje dece, u junu je zadesila jo{ jedna neda}a. Poplave su te{ko o{tetile ku}u od naboja, a da muka bude gora od prevelike koli~ine vode izlila se i kanalizacija. U gotovo bezizlaznoj situaciji, u pomo} su pritekli qudi dobre voqe i Jakoni}i bi za koji dan trebalo bi da usele u novu ku}u. Dvadeset{estogodi{wi Jovan boluje od cerebralne paralize i epilepisije, kao i od bolesti bubrega pa je od pre ~etiri godine vezan za krevet. Dvadesetrogodi{woj Jeleni o{te}en je vid, jer joj odumire o~ni nerv.

Roditeqi @eqka i Stevan nigde ne rade, a mese~na prima-

wa su im 36. 000 dinara.

Wihova ku}a, gra|ena od naboja, kada je te{ko o{te}ena od velikih padavina donela im je nove probleme. Najpre su se obratili lokalnoj samoupravi i iz Fonda solidarnosti stigla je prva pomo}. Tada su se akciji da se pomogne porodici Jakoni} pridru`ili i kikindski privatnici. Naime, Jakoni}i su imali izgra|eni temeqe ku}e koji Porodica Jakoni} nikada nisu uspeli da podignu. dovr{en objekat, prakti~no - Prvi su u pomo} prisko~ijednoiposoban stan – ka`e li iz firme „Jet kompani” i @eqka Jakoni} - Pomo} u maMD pekare, a potom je usledila terijalu i svemu onome {to i pomo} u gra|evinskom matenam je potrebno, te zidarima za rijalu kako bi se zavr{io neosposobqavawe objekta koji je

pre toga imao samo zidove i temeqe, pru`ile su i firme „Promedia”, „Joli} kompani”, „Zlatna Greda”, ali je i Fond solidarnosti op{tine Kikinda u nekoliko navrata pomagao koliko je to mogu}e.

Najzna~ajnija pomo} je {to je op{tina platila gra|u i krovnu konstrukciju, ostalo je da se montira bojler koji }e dopremiti Udru`ewe invalidskih organizacija. @eqka ka`e da nema dovoqno re~i da zahvali svima koji su pomogli da dovr{e novi dom.

A. \uran

CRNA HRONIKA

subota30.oktobar2010.

DNEVNIK

c m y

12

NAKON KVARA U POGONU PAN^EVA^KE „AZOTARE”

PRITVORENA DVOJICA OSUMWI^ENIH IZ MOLA I ARAN\ELOVCA

Dva radnika se otrovala amonijakom

Devojka zato~ena radi seksa i prodaje?

Radnici pan~eva~ke „Azotare“ Dejan Nikolajev i Radoje Gava zbrinuti su ju~e na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu zbog trovawa amonijakom prilikom kvara na jednom od pogona fabrike.

– Kod oba radnika konstatovan je sredwi do te{ki stepen trovawa amonijakom, i oni }e biti zadr`ani na le~ewu i daqim ispitivawima – izjavila je za Radio Pan~evo na~elnica Toksikolo{kog odeqewa VMA Slavica Vu~ini}.

Radnici su povre|eni ju~e ujutro kada je zbog kvara u pogonu „Amonijak“ iscurela mawa koli~ina amonijaka, saop{teno je iz pan~eva~kog Sekretarijata za za{titu `ivotne sredine.

– Posle pucawa membrane na pumpi koja doprema te~ni amonijak do pogona ’Karbamid’ do{lo je do curewa, a dvojica radnika su bila u neposrednoj blizini – izjavila je Radio Pan~evu Olga [ipovac iz Sekretarijata, i dodala da su vatrogasne ekipe „Azotare“ odmah spre~ile daqe curewe, a merewa su pokazala da incident nije ugrozio `ivotnu sredinu. E. D.

NOVOPAZARAC IZA RE[ETAKA

Uhap{en zbog pornografije Pripadnici Slu`be za borbu protiv organizovanog kriminala, u saradwi s Vi{im javnim tu`ila{tvom u Beogradu, uhapsili su Fadila I. (38) iz Novog Pazara, zbog sumwe da je maloletno lice iskori{}avao za pornografiju, saop{tio je ju~e MUP Srbije.

Hap{ewe je izvedeno u nastavku policijske akcije „Armagedon“.

U saop{tewu se navodi da postoje osnovi sumwe da je Fadil I. izvr{io vi{e krivi~nih dela ugro`avawa sigurnosti, prikazivawa, pribavqawa i posedovawa pornografskog materijala, iskori{}avawa maloletnog lica za por-

nografiju, kao i iskori{}avawa ra~unarske mre`e ili komunikacije drugim tehni~kim sredstvima za izvr{ewe krivi~nih dela protiv polne slobode prema maloletnom licu.

Osumwi~eni je, od 2008. godine do septembra ove godine, ozbiqnim pretwama putem SMS-poruka zastra{ivao i prinudio maloletno lice iz Beograda da se sastaje s wim radi vr{ewa krivi~nih dela protiv polnih sloboda. Fadil I. je sa svog mobilnog telefona maloletnom licu slao i prikazivao fotografije i tekstove pornografske sadr`ine, navedeno je u saop{tewu MUP-a.

(Tanjug)

OCENA MINISTRA UNUTRA[WIH POSLOVA SRBIJE

Da~i}: Beograd je bezbedan grad Po godi{wem izve{taju o stawu bezbednosti u Beogradu, koji je ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} podneo na sednici Skup{tine grada, koji obuhvata vreme od oktobra pro{le godine do oktobra ove, zahvaquju}i velikom anga`ovawu policije, u glavnom gradu zabele`eno je smawewe krminaliteta od 3,7 odsto.

On je naveo da su ove godine odr`ane bitne manifestacije, kao {to je „Parada ponosa“,

po~etka, ali se to do sada retko de{avalo. Kao kqu~ni problem beogradske policije, ministar je naveo „vi{egodi{wu kadrovsku nepopuwenost i nepovoqan materijalni status, kao i nedostatak opreme“.

Gledaju}i po op{tinama, najve}i stepen kriminaliteta zabele`en je u op{tini Novi Beograd – 17 odsto, na Paliluli – 11,3, Zvezdari – 8,9, ^ukarici – 8,5 i Vo`dovcu – 8,3 odsto, naveo je Da~i}, i dodao da

Za devet meseci zapleweno 159 kila droge U Beogradu je u prvih devet meseci zapleweno 159 kilograma opojnih droga, najvi{e marihuane i heroina, istakao je Da~i}, i naveo da je samo u oktobru zapleweno 120 kilograma heroina, {to je najve}a zaplena te opojne droge u istoriji beogradske policije.

– Na{ region je veoma bezbednosno interesantan zbog puteva heroina i kokaina iz Ju`ne Amerike, Avganistana i Pakistana koji idu preko Srbije – kazao je on, i dodao da je, zahvaquju}i srpskim bezbednosnim strukturama, {irom sveta za dve godine zapleweno pet tona kokaina. poseta Hilari Klinton Beogradu i fudbalski derbi „Partizan“ – „Crvene zvezda“, u kojima je u~estvovalo blizu 14.000 policajaca.

U toku „Parade ponosa“ povre|ene su 204 osobe, od kojih su 173 policajci, a 31 gra|anin, a o{te}eno je 77 vozila, od kojih su 42 policijska, naveo je on.

– Policija je uhapsila 259 osoba, od kojih je 132 zadr`ano, a u toku je identifikacija i utvr|ivawe osoba odgovornih za nerede 10. oktobra – kazao je on, i dodao da je policija spre~ila da do|e do ve}ih posledica, interveni{u}i na razli~itim lokacijama grada.

Da~i} je naveo da je od po~etka godine odr`an ve}i broj javnih skupova i sportskih doga|aja, a samo je u okviru utakmice „Partizan“–“Arsenal“ do{lo do naru{avawa javnog reda i mira.

Da~i} je ukazao da MUP nije dr`avni organ koji odobrava odre|ene manifestacije, ve} se one odr`avaju na osnovu Zakona o okupqawu gra|ana, i dodao da MUP mo`e zabraniti odre|eni doga|aj do 24 sata pre

je, kada su u pitawu prigradske op{tine, stepen kriminaliteta pove}an u Obrenovcu, za 3,6 posto.

Odbornici Skup{tine grada usvojili su Izve{taj o bezbednosti koji je podneo ministar policije Ivica Da~i} i niz zakqu~aka o bezbednosnoj situaciji u Beogradu. Odbornici su usvojili i Plan za dono{ewe strategija za poboq{awe kvaliteta bezbednosti qudi i imovine u glavnom gradu, kao i zakqu~ak kojim je gradona~elnik Beograda Dragan \ilas ovla{}en da obrazuje radno telo ~iji }e zadatak biti da utvrdi prioritete Strategije o bezbednosti.

Da~i} je ocenio da je glavni grad bezbedan, posebno za strance jer je probleme imao samo jedan odsto onih koji su ga posetili.

– Nivo bezbednosti u Beogradu je visok i zbog toga se on mo`e smatrati bezbednim gradom, mada i u wemu postoje odre|eni problemi koji su karakteristi~ni za sve velike dr`ave – rekao je Da~i} novinarima u gradskom parlamentu.

(Tanjug)

Policija je li{ila slobode Iliju J. (1972) iz Mola i Mi{u P. (1978) iz Aran|elovca i uz krivi~nu prijavu privela ih istra`nom sudiji Vi{eg suda u Subotici zbog osnovane sumwe da su po~inili krivi~no delo trgovine qudima na {tetu devetnaestogodi{we devojke.

Iz Policijske uprave u Kikindi ju~e je saop{teno da su osumwi~eni devojku protiv wene voqe dr`ali zato~enu radi seksualne eksploatacije i daqe prodaje. Istra`ni sudija Vi{eg suda u Subotici je dvojici osumwi~enih odredio pritvor u trajawu do 30 dana.

Devojka, koju su osumwi~eni pod prisilom i mimo wene voqe dr`ali u jednoj ku}i u Adi, je iz Padeja.

Kako smo saznali, socijalni je slu~aj i u lo{oj materijalnoj situaciji, pa su je prestupnici privoleli da bude s wima. Obojica osumwi~enih su poznati policiji, a Mi{a P. je u inostranstvu osu|en na vi{egodi{wu kaznu zatvora.

U ku}i u Adi osumwi~eni su devojku iz Padeja vi{e dana dr`ali radi seksualne ekploatacije, a iz izvora bliskog istrazi nezvani~no saznajemo da su nameravali da je prodaju u Bosnu i Hercegovinu.

M. Mr.

ZAVR[NA RE^ TU@ILA[TVA NA SU\EWU U SLU^AJU „KIPARSKA AFERA”

Mihaqu Kertesu predla`ena osu|uju}a presuda Tu`ila{tvo za organizovani kriminal predlo`ilo je ju~e u zavr{noj re~i da Specijalni sud u Beogradu izrekne osu|uju}u presudu biv{em direktoru SUC-a Mihaqu Kertesu, u predmetu „kiparska afera“, po optu`bama za zloupotrebu slu`benog polo`aja od maja 1994. do oktobra 2000. godine u vezi s raspolagawem delom novca Carine.

Tu`ila{tvo je u zavr{noj re~i navelo da ostaje kod svih navoda precizirane optu`nice kojima se tvrdi da je, dok je Kertes bio direktor SUC-a, deo novca Carine nezakonito usmeravan u 1.182 preduze}a i institucije u Srbiji, a osim toga da je, u nazna~enom periodu, bilo i izno{ewa novca iz zemqe na Kipar.

Postupaju}i zamenik tu`ioca Vojislav Isailovi} je u zavr{noj re~i istakao da smatra da sud ne bi trebalo da prihvati odbranu Kertesa koji je tvrdio da je „zbog me|unarodnih sankcija uvedenih SRJ po~etkom 1992. godine, dr`ava bila prinu|ena na to da funkcioni{e u uslovima prekida platnog prometa s inostranstvom, blokade wene kompletne imovine u inostranstvu, embarga na cirkulisawe bilo kakvih roba preko granica SRJ, {to je vodilo humanitarnoj katastrofi i kolapsu“.

Tu`ila{tvo je navelo da smatra da je izvedenim dokazima utvr|eno ~iweni~no stawe u vezi s krivi~nim delom koje se Keretesu stavqa na teret i krivicom, te optu`bama da je „kao ~lan kriminalne grupe“ koju je organizovao sada pokojni biv{i predsednik dr`ave Slobodan Milo{evi}, a ~iji su „pripadnici bili“ i tada{wi potpredsednici Vlade Nikola [ainovi} i sada pokojni Jovan Zebi}, koji je u jednom periodu bio i savezni ministar finansija, deo para od carina, umesto u bu-

Mihaq Kertes

xet SR Jugoslavije, upla}ivan na ra~un SUC-a kod Beobanke, a s wega na ra~une raznih preduze}a i drugih pravnih lica.

U zavr{noj re~i Tu`ila{tva je ukazano na to da je Kertes u odbrani izneo da su, zbog opstanka pod sankcijama, mnogobrojna preduze}a, socijalne i druge dr`avne ustanove i institucije dobijale pomo} za plate ili odr`avawe osnovnog funkcionisawa, te da je kazao da je wihov broj i znatno ve}i od 1.182 firme navedene u optu`nici.

– Sankcije nikako ne mogu biti opravdawe za nepo{tovawe Zakona o platnom prometu – ocenilo je Tu`ila{tvo.

Tako|e, u zavr{oj re~i je istaknuto „da Kertes u odbrani

nije osporio ni da je novac izno{en na Kipar“, ali je ocena Tu`ila{tva da sud ne bi trebalo da prihvati obja{wewe optu`enog da je to bilo zbog dr`avnih potreba. Naime, Kertes je tvrdio da su „za SRJ u vremenima sankcija Kipar i ekspozitura Beobanke COBU bili jedini izlaz u svet da bi se u uslovima potpunog embarga u inostranstvu nabavqali nafta, lekovi, repromaterijal, oprema za privredu i institucije, kao i osnovne humanitarne potrep{tine“.

Isailovi} je naveo da Tu`ila{tvo smatra da je ~iweni~no stawe utvr|eno i u vezi s optu`nim navodima da je Kertes „postupaju}i po nalogu ~lanova kriminalne grupe, deo novca

Carine usmeravao i u trezor Beobanke, da bi se on iz SRJ iznosio na Kipar i prebacivao na ra~une ekspoziture Beobanke COBU na Kipru i wenih of{or kompanija“.

Tu`ila{tvo je u zavr{noj re~i istaklo i stav da sud ne bi trebalo da prihvati odbranu Kertesa koji je negirao zloupotrebu slu`benog polo`aja u vezi s raspolagawem delom novca Carine kako je to opisano optu`bom. Kertes je tvrdio da je kao direktor SUC-a sprovodio odluke koje je dr`avni vrh donosio radi opstanka dr`ave u uslovima sankcija, odnosno postupao po nalogu dr`avnih organa. Tu`ila{tvo je ocenilo da sud ne bi trebalo da prihvati Kertesovu odbranu da je sprovodio odluke koorinacionog tela koje je, pak, po tvrdwi optu`enog, sprovodilo odluke Savezne vlade, a da su koordinaciono telo ~inili predsednik dr`ave Slobodan Milo{evi} i tada{wi potpredsednici Savezne vlade Nikola [ainovi} i Jovan Zebi}.

Po oceni Tu`ila{tva, sud ne bi trebalo da prihvati ni Kertesovu odbranu iznetu u osporavawu optu`be da je u nekoliko navrata novac Carine davan i tada vladaju}em SPS-u, odnosno tvrdwe da je to bilo za potrebe organizovawe izbora 1996. i 2000. godine. Stav Tu`ila{tva je da ne bi trebalo prihvati ni odbranu okrivqenog kojom je negirao optu`bu da je dva puta u~estvovao u izno{ewu novca na Kipar. Tu`ila{tvo je predlo`io sudu da Kertesa oglasi krivim i izrekne mu kaznu po zakonu.

Zavr{ne re~i Kertesa i wegovog advokata Predrag Milovan~evi}a zakazane su za 7. decembar, a posle toga bi}e zakazan datum izricawa presude.

J. J.

UZBUNA U PALATI PRAVDE U SREMSKOJ MITROVICI

La`na bomba ispraznila sud Ju~e oko 11.20 ~asova ogla{ena je uzbuna u Palati pravde u Sremskoj Mitrovici zbog, ispostavilo se la`ne, dojave da je u zgradi podmetnuta bomba. Svi zaposleni u Vi{em, Osnovnom, Privrednom i Sudu za prekr{aje, te iz Gruntovnice, ali i nekoliko stotina stranaka i advokata, hitno su morali da napuste zgradu suda. U nekoliko sudnica prekinuta su su|ewa, a ekipa stru~waka za eksploziv i eksplozivne naprave ovda{we policijske uprave reagovala je brzo i posle pregleda, koji je trajao oko sat, dozvolila zaposlenima da se vrate u Palatu pravde.

U Vi{em sudu su nam rekli da policija ima i broj telefona s kojeg je upu}ena poruka o podmetnutom eksplozivu, te da }e la`ni dojavqiva~ biti brzo uhap{en.

S. B.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

RADIKALI ZABRINUTI ZA SVOG LIDERA

[e{eq operisan u Hagu – Srpska radikalna stranka izra`ava bojazan da je nad predsednikom te stranke Vojislavom [e{eqom, koji je operisan u Hagu, izvr{ena neuspe{na intervencija i da se zamagquje istina o wegovom zdravqu, i tra`i ekspertski nalaz nezavisnih stru~waka – izjavio je ju~e {ef pravnog tima za odbranu lidera radikala Zoran Krasi}.

– U najmawu ruku je neuobi~ajeno i ~udno da posle izvr{ene intervencije ablacije nalaz EKa nije tuma~en od kardiologa, kao

Vojislav [e{eq

`e ni{ta podrobnije da ka`e o wegovom zdravstvenom stawu.

U skladu s pravilom da su podaci o zdravstenom stawu optu`enih privatni i poverqivi, sud u Hagu ju~e do kasnog popodneva nije objavio bilo kakvu informaciju o medicinskom zahvatu kojem je, kako je ju~e objavio SRS, [e{eq podvrgnut prekju~e. Sud u Hagu ranije je, u sli~nim slu~ajevima, nagla{avao da se pritvorenicima pru`a najboqa mogu}a zdravstvena nega, pored ostalog i u bolnici "Bronovo" koja brine o zdravqu ~lanova holandske kraqevske porodice.

Tokom statusne konferencije u septembru [e{eq je rekao da pati od sr~ane aritmije i tahikardije i da bi trebalo da u ha{koj bolnici "Bronovo" bude podvrgnut zahvatu zvanom "ablacija" koji se obavqa laserskom sondom uba~enom u srce kroz krvni sud u preponi.

Lider Srpske radikalne stranke Vojislav [e{eq u utorak bi trebalo da bude u sudnici Tribunala u Hagu, na raspravi o stawu u postupku koju je ju~e zakazao predsedavaju}i sudija @anKlod Antoneti.

subota30.oktobar2010.

13

U POLICIJSKOJ AKCIJI „TOPLICA” UHAP[ENO 14 OSUMWI^ENIH IZ NOVOG SADA, SREMSKE MITROVICE, FUTOGA I NIK[I]A

Na prevarama s nekretninama zaradili 50 miliona dinara?

U akciji ''Toplica'' uhap{ena je vi{e~lana organizovana kriminalna grupa, zbog postojawa osnovane sumwe da je izvr{ila vi{e krivi~nih dela prevare, falsifikovawa isprave i zloupotreba slu`benog polo`aja, saop{tio je ju~e MUP. U akciji pripadnika Slu`be za borbu protiv organizovanog kriminala i Tu`ila{tva za organizovani kriminal, slobode su li{eni organizator kriminalne grupe Dejan M. (34), Igor P. (33), Dragan L. (50), Jo`ef F. (40), Ivana P. (27), Nada D. (42), Goran M. (36), Novica R. (43), Aleksandar B. i Mirko P. (39), svi iz Novog Sada.

Uhap{eni su i Igor G. (31) iz Sremske Mitrovice, Zoran S. (41) iz Futoga i Stojan P. (55) iz Nik{i}a.

Oni su kao organizovana kriminalna grupa, od februara do oktobra ove godine, na osnovu falsifikovanih li~nih karti i putnih isprava, registrovali preduze}a na teritoriji Novog Sada, Beograda i Sremske Mitrovice (I@I, "Tajm 28", "Drag&Drop", "Johanes"). Predstavqaju}i se la`no, dovodili su u zabludu ve}i broj preduze}a s teritorije Sr-

bije da im, na odlo`eno pla}awe, isporu~e robu koju nisu imali nameru da plate. Potom su bez evidencije u poslovnim kwigama preduze}a tu robu prodavali za gotov novac, izbegavaju}i daqi kontakt s isporu~iocima robe.

Organizatori i ~lanovi ove grupe u pomenutom periodu su

se, na osnovu falsifikovanih ugovora o kupoprodaji nekretnina, upisivali i kao vlasnici predmetnih nekretnina na teritoriji Novog Sada, koje su zatim nudili na prodaju. Na {tetu pravnih lica s teritorije Srbije, kao i stvarnih vlasnika nekretnina na teritoriji Novog Sada, pribavili

su protivpravnu imovinsku korist u iznosu ve}em od 50 miliona dinara.

Osumwi~eni }e, uz krivi~nu prijavu, biti predati de`urnom istra`nom sudiji Posebnog odeqewa za organizovani kriminal Vi{eg suda u Beogradu, navodi se u saop{tewu.

(Tanjug)

SU\EWE RADOVANU KARAYI]U U HAGU

Ha{ka bolnica „Bronovo”

ni nalaz ultrazvuka srca – rekao je Krasi} na konferenciji za novinare, navode}i da je lider radikala operisan ju~e u Hagu.

On je dodao da je jo{ ~udnije to {to je aparat u pritvorskoj jedinici bio pokvaren u trenutku kada je trebalo da izmeri stawe srca [e{eqa.

Krasi} je upitao da li je bio ispravan i aparat za ablaciju, po{to je operacija trajala tri sata, kao i za{to }e morati da se ~eka tri meseca da bi se saop{tilo da li je intervencija bila uspe{na.

– SRS interesuje s kojim brojem aritmija i sr~anih otkucaja je [e{eq u{ao u salu za intervencije, a kolike su one bile u trenutku kada je iz sale iza{ao – rekao je Krasi}, i na pitawe kratko odgovorio da se [e{eq javio ju~e iz Haga, ali da ne mo-

Do kraja izvo|ewa dokaza [e{equ, optu`enom za zlo~ine nad nesrbima u Hrvatskoj, Vojvodini i BiH 1991–93. godine, ostaje da se pretresno ve}e izjasni o vi{e zahteva Tu`ila{tva za uvo|ewe u spis obimne dokumentacije, ve}inom [e{eqevih kwiga i javnih nastupa. Budu}i da je [e{eq najavio da ne}e izvoditi dokaze odbrane, strane bi – po okon~awu dokaznog postupka optu`be – mogle biti pozvane da pretresnom ve}u ulo`e zavr{ne podneske i zatim odr`e zavr{ne re~i.

Su|ewe je, posle jednog neuspelog poku{aja i [e{eqevog {trajka gla|u, po~elo u novembru 2007. godine. [e{eq je u pritvoru Tribunala od 24. februara 2003. kada se dobrovoqno predao, odmah po objavqivawu optu`nice protiv wega.

Osporavan izve{taj sarajevskog istra`iteqa Biv{i predsednik Republike Srpske Radovan Karaxi} je tokom ju~era{weg unakrsnog ispitivawa svedoka optu`be Dragana Mijokovi}a, kriminalisti~kog tehni~ara koji je u~estvovao u vi{e od 100 istraga incidenata snajperskog delovawa i granatirawa u Sarajevu, nastojao da ospori wegove izve{taje o nekoliko incidenata, predo~iv{i sudu, izme|u ostalog, izve{taj Unprofora.

Karaxi} je zna~ajan deo unakrsnog ispitivawa posvetio incidentu granatirawa u Livawskoj ulici, 8. novembra 1994. godine, kada su pale tri granate, i koje su, po zakqu~ku sarajevskog Centra slu`be bezbednosti, do{le s podru~ja pod kontrolom Vojske Republike Srpske.

– Taj slu~aj je primer svih name{tawa u Sarajevu. Za prvu granatu su pomerili smer, a drugu nisu uspeli da pomere i UNPROFOR je zakqu~io da je mina do{la s podru~ja koji je kontrolisala Armija BiH – tvrdio je Karaxi}, dodav{i da su "takvim optu`bama Srbi dovedeni na optu`eni~ku klupu".

Svedok je odgovorio da zvani~an stav Unprofora o tom incidentu ne zna i da stav Unprofora nije za wega bio opredequju}i.

Sudija je vi{e puta opomenuo Karaxi}a da pre|e na konkretna pitawa i da efikasnije tro{i vreme, a svedok se vi{e puta po`alio na to da on nije balisti~ar i da ne mo`e odgovarati na

Karaxi}eva pitawa u vezi s ulaznim i izlaznim ranama, uglom pada mine, putawom kretawa metka i sli~no, na ~emu je vi{e puta optu`eni insistirao.

Mijokovi} je svedo~io pod svojim imenom i prezimenom, ali uz za{titne mere lika. On je svedo~io i o istragama tri snajperska incidenta na tramvaje 1994. i po~etkom 1995, gde je bilo vi{e rawenih i jedan poginuli civil, a istraga sarajevskog istra`nog tima je utvrdila da je pucano iz pravca Grbavice pod kontrolom VRS. Tu`ila{tvo je posle Mijokovi}a izvelo novog svedoka, potpukovnika norve{ke vojske Pjera Antona Bren}arga, biv{eg vojnog posmatra~a u sektoru Sa-

rajevo tokom ratnih sukoba od 1992. do 1995. godine. Svedok je, izme|u ostalog, vodio istrage o dva granatirawa Sarajeva modifikovanim avio-bombama u maju i julu 1995. godine, za {ta je optu`en VRS. Unakrsno ispitivawe Bren}arga bi}e nastavqeno u ponedeqak, 1. novembra.

Biv{i lider bosanskih Srba optu`en je pred Ha{kim tribunalom za genocid nad nesrpskim stanovni{tvom u Srebrenici i jo{ sedam bosanskih op{tina, kao i za progon, istrebqewe, ubistva, deportacije, nehumana dela, teror i nezakonite napade na civile i uzimawe me|unarodnih talaca tokom rata u BiH (1992–1995).

(Tanjug)

PROCES U BEOGRADU ZA REHABILITACIJU DRAGOQUBA MIHAILOVI]A

Avijati~ar iz SAD svedo~io da su ga spasli Dra`ini ~etnici Ameri~ki avijati~ar Milton Frendman (88) posvedo~io je ju~e na sudu da su ga u junu 1944. od nema~kih okupatorski trupa u Srbiji spasli ~etnici, s komandantom Kraqevske vojske u otaxbini Dragoqubom – Dra`om Mihailovi}em na ~elu.

– Ameri~ki vojnici savezni~kih snaga su pre ovog doga|aja bili zastra{ivani pri~ama da ~etnici seku u{i i kopaju o~i svojim neprijateqima – rekao je Frendman, i naglasio da se li~no uverio u to da ni{ta od toga nije ta~no.

Svedo~e}i pred ve}em Vi{eg suda u Beogradu, na predlog podnosilaca zahteva za rehabilitaciju Mihailovi}a, Frendman je ispri~ao da su ~etnici spasli celokupnu posadu wegovog aviona koji je pogodila nema~ka vojska. Po{to su uspeli da uz padobrane isko~e iz zapaqenog aviona, po~eli su da vi~u "Amerikan, Amerikan", a pripadnici Mihajlovi}evih trupa koji su ih prona{li, ponudili su im skloni{te i odveli do {taba u Prawanima gde ih je primio Miha-

ilovi}. U bazi u Prawanima zatekao je i druge pripadnike savezni~kih snaga iz Kanade, SAD i Velike Britanije koje su ~etnici tako|e spasli od nema~kih protivavionskih napada.

Milton Frendman

– U Prawanima sam prvi put video Mihailovi}a u uniformi bez vidqivih obele`ja o ~inu.

Bio je topao i qubazan prema nama i sporazumevali smo se na francuskom – ispri~ao je Frendman.

On je naveo da su ga ameri~ki avijati~ari obavestili da moraju da se vrate u bazu u Italiji, a Mihailovi} im je, po wegovom svedo~ewu, obe}ao da }e im obezbediti pratwu do obale ukoliko avion ne do|e po wih.

– Posle nekoliko dana avion je stigao i mi smo preba~eni u Italiju – naveo je Frendman.

Sudija Alekandar Ivanovi} je saop{tio ju~e da je Vojni arhiv sudu dostavio tri presude od 15. jula 1946. kojima je Mihailovi} ogla{en krivim, a koje se me|usobno razlikuju jer

jedna ima obrazlo`ewe, druga ga ima delimi~no, dok je u tre}oj presudi obrazlo`ewe izostalo.

Sudija je tako|e najavio je da }e na slede}em ro~i{tu, 9. decembra, saslu{ati penzionisanog funkcionera SUP-a i pripadni-

nost postupka, uz utvr|ivawe da li je neka presuda doneta iz politi~kih i ideolo{kih razloga.

Me|utim, Vrhovni sud Srbije je u sudskoj praksi zauzeo stav da sud mo`e saslu{ati zainteresovano lice ukoliko oceni da ono ima

Jo{ 1946. godine 500 leta~a iz SAD htelo u Beograd Po re~ima Miltona Frendmana, kada je 1946. u SAD saznao da je Tito uhapsio Mihailovi}a i da se protiv wega vodi postupak, oko 500 avijati~ara koje su trupe kraqevskog generala spasle tokom rata po`elelo je da do|e u Beograd i svedo~i u wegovu korist. Komunisti su odbili da prihvate wihovo svedo~ewe, s obrazlo`ewem da su krivi~na dela koja je on izvr{io tokom rata toliko te{ka da svedo~ewe u wegovu korist ne mo`e ni{ta promeniti.

– Posle ovoliko godina `eleo sam da do|em iz SAD i da ka`em istinu o tome {ta se tada dogodilo – istakao je ameri~ki avijati~ar, navode}i da wegove kolege nisu bile u mogu}nosti da do|u. ka NOB-a Rista Vukovi}a, koji osporava pomenuti predlog za rehabilitaciju, da bi odlu~io da li }e ga prihvatiti kao "suprotnu stranu".

Zakonom o rehabilitaciji nije predvi|eno u~e{}e suprotne strane u postupku ve} jednostra-

pravni interes da u~estvuje u postupku.

Poni{tewe presude od 15. jula 1946. godine, kojom je Mihailovi} osu|en na smrt streqawem, kao i vra}awe gra|anskih prava, zahtevom za rehabilitaciju zatra`io je wegov unuk Vo-

jislav Mihailovi}, a pridru`ili su mu se Srpska liberalna stranka, s akademikom Kostom ^avo{kim na ~elu, Udru`ewe pripadnika Jugoslovenske vojske u otaxbini, Udru`ewe politi~kih zatvorenika i `rtava komunisti~kog re`ima, profesorka me|unarodnog prava Smiqa Avramov i drugi.

Predlaga~i zahteva tvrde da Mihailovi} nije imao pravo na odbranu i nije video svog advokata do po~etka su|ewa. On nije imao ni pravo na nepristrasan sud, a optu`nica mu je uru~ena sedam dana pred su|ewe.

Zahtevom za rehabilitaciju zatra`eno je poni{tewe presude, kojom je Dra`a Mihailovi} osu|en na smrt i kojom su mu prethodno oduzeta sva gra|anska prava. Dva dana kasnije, 17. jula 1946. godine, streqan je kao dr`avni neprijateq "broj jedan", a do danas nije javno objavqeno gde je i kada sahrawen.

Propratnu dokumentaciju za odluku o tom slu~aju sud je nabavio od Istorijskog arhiva u Beogradu, kao i Vojnog arhiva.

(Tanjug)

subota30.oktobar2010.

c m y

14

DNEVNIK

DRU[TVO

DNEVNIK

INDOLENTNO PONA[AWE BIROKRATIJE DOVELO NAJBOQE STUDENTE U CAJTNOT ZA RAZLI^ITE KONKURSE

Ministarstvo izgubilo kalendar Akademska 2010/11. uveliko je po~ela, sutra isti~u i rokovi za konkurisawe za studentske stipendije i kredite Ministarstva prosvete, za sme{taj u studentskim domovima, a broj buxetskih mesta na master i doktorskim studijama Vlada Srbije odobrila je 28. oktobra! Istina, nije na Vladi da brine o tome da li su ove kategorije studenata dovedene u gotovo bezizlazan polo`aj, ve} je to nadle`nost i obaveza wenog Ministarstva prosvete, a ono je (ponovo) „izgubilo kalendar“, zbog ~ega je na hiqade odli~nih studenata dovelo u cajtnot za konkurisawe, jer im za to treba uverewe da su u buxetskom statusu upisani na prvu godinu master ili doktorskih studija.

Naravno, sve se ovo „lomi“ na fakultetima, gde se pred {alterima studentskih slu`bi, pa i u dekanatima, gde se odvijaju prave qudske drame jer tamo danima re-

{ewe svog statusa i{~ekuju mngobrojni odli~ni studenti, kojima od odluke o buxetskoj kvoti ~esto zavisi i sudbina. Jer, takva su

vremeno, proletos, kada je predlo`ilo buxetsku kvotu za upis bruco{a u 2010/11, resorno ministarstvo Vladi uputilo i predlog

U SC „Novi Sad” prijave za dom i u ponedeqak U Studentskom centru „Novi Sad“ rok za prijavqivawe studenata vi{ih godina studija, apsolvente, pa i studente master studija i doktorante isti~e sutra, a, kako „Dnevnik“ saznaje, {alteri Slu`be sme{taja radi}e ne samo danas i sutra, nego i u ponedeqak dok ne budu primqene sve prijave. Do ju~e u 14 sati, ukupno je za sme{taj u domovima konkurisalo 2.810 studenata starijih godina (bruco{i su ve} useqeni) i apsolvenata, 190 studenata prve godine i 42 studenta druge godine master studija i svega tri studenta doktorskih studija. vremena, roditeqi bez posla, nema se para ni za goli `ivot, a kamoli za skupu {kolarinu i podstanarstvo, pa ako dete ne „u|e“ na buxet - nema daqeg studirawa.

Svega ovog ne bi bilo da je blago-

broja mesta za master i doktorske studije na univerzitetima ~iji je osniva~ dr`ava. Ako ve} nije tada, zar je stvarno trebalo da se do~eka da po~ne, i odmakne, nova akademska godina?

Vlada Vojvodine je jo{ 5. maja donela odluku o broju mesta na master i doktorskim studijama na Univerzitetu u Novom Sadu u 2010/11, a koja bi se finansirala iz buxeta Pokrajine. U toj odluci, me|utim, stoji da }e se iz buxeta finansirati onoliko mesta za koliko se dobije saglasnost Ministarstva prosvete, me|utim takva „saglasnost“ nije stigla, a u odluci Vlade Srbije od 28. oktobra, master i doktorska kvota za Univerzitet u Novom Sadu se i ne pomiwe.

Istovremeno, Ministarstvo prosvete odluku Vlade upu}uje Sudentskom centru „Novi Sad“, u ~ijoj su ingerenciji studentski domovi u Novom Sadu, Somboru i Zrewaninu. Dakle, onima koji brinu o sme{taju studenata Novosadskog univerziteta stigla je odluka u kojoj su navedene kvote za sve dr`avne univerzitete, osim Novosadskog!?

V. ^eki}

subota30.oktobar2010.

15

KAKO POMO]I DECI S AUTIZMOM

Individualan pristup u {kolama Procewuje se da u svetu oko 67 miliona qudi ima autisti~ne poreme}aje. Autizam se javqa u proseku kod {estoro od 1.000 dece, i to ~e{}e mu{kog pola. Zvani~na statistika o broju osoba s autizmom u Srbiji ne postoji, ali se pretpostavqa da me|u nama `ivi nekoliko hiqada mali{ana s tim poreme}ajem. On nije toliko poznat u javnosti, oskudne su i dijagnosti~ke usluge, a ograni~en je i pristup informacijama o autizmu, pa su osobe koje pate od ovog poreme}aja, kao i ~lanovi wihovih poro-

va`an izvor podr{ke i informacija. Konferencija je dotakla mnoge teme vezane za pomo} osobama s autizmom, a posebno najnovije tehnike komunikacije s decom koja pate od tog poreme}aja.

Po{to lek za autizam nije prona|en, deca s autizmom odrastaju u odrasle osobe s autizmom. Mnogima od wih }e biti potrebna briga i starawe tokom celog `ivota. Iako svakom detetu s autizmom treba individualni pristup, posledwih godina se i kod nas sve vi{e govori o wihovom

dica, prili~no usamqeni u iznala`ewu re{ewa za svoje svakodnevne probleme. U Beogradu je nedavno odr`ana me|unarodna konferencija „Pri~ajmo o autizmu“ ~iji je ciq podizawe svesti o autizmu u Srbiji i promovisawe saradwe izme|u razli~itih relevantnih aktera.

– Svaki zdravstveni problem je problem celokupnog dru{tva i kao takav treba da bude izazov, kako za Vladin, tako i za nevladin sektor – ka`e ministar zdravqa prof. dr Tomica Milosavqevi}. – To je jedini na~in re{avawa problema i postizawa dru{tvene kohezije.

Autizam je slo`en razvojni poreme}aj koji se obi~no javqa tokom prve tri godine `ivota.

Posledica je o{te}ewa mozga i ispoqava se kroz probleme u ~ulnom opa`awu, govoru, mi{qewu i razumevawu socijalnih situacija, zbog ~ega se pona{awe i odnos sa spoqnim svetom razvija druga~ije. Danas se zna da autizam nije mentalna bolest, da se ne radi o „raspu{tenoj“ deci koju su roditeqi zapostavili, niti su to „nevaspitana“ deca, kako se u narodu ~esto veruje. To su ose}ajne osobe koje `ele komunikaciju, koje se mogu obrazovati i raditi, ali za sve ovo im je potrebna posebna pa`wa, stav i u~ewe.

Republi~ko udru`ewe za pomo} osobama s autizmom je

ukqu~ivawu u redovno pred{kolsko i {kolsko vaspitawe i obrazovawe i nastoji da se to ostvari.

– Do dono{ewa Zakona o osnovama sistema obrazovawa i vaspitawa, deca s autizmom nisu imala pristup redovnom obrazovawu – ka`e predsednica Republi~kog udru`ewa za pomo} osobama s autizmom Vesna Petrovi}. – Problem je bio wihovo ukqu~ewe u specijalne {kole jer su, po mi{qewu pedagoga u tim {kolama, kao najspecifi~nija vrsta ometenosti, bili onemogu}eni da prate nastavu. Deca s autizmom u sporadi~no su se ukqu~ivala redovno obrazovawe. Od ove godine Zakon prvi put uvodi inkluzivni obrazovni sistem, predvi|a individualne planove rada za u~enike, pedago{ke asistente i multidisciplinarne komisije za procenu potreba u~enika za podr{ku.

Kako je re~eno, iskustva su ukazala na neophodnost saradwe me|u razli~itim sektorima: zdravstvom, obrazovawem i politikom. Ukazano je i na ogroman zna~aj re{avawa ovog problema na lokalnom nivou. Vlada Srbije je u tom smislu pomogla lokalnim samoupravama da prepoznaju svoju ulogu i kao rezultat toga u Srbiji danas 130 op{tina ima program socijalne za{tite.

J. Barbuzan

U OSNOVNIM I SREDWIM [KOLAMA

U~ionice ispraznio mali raspust Osnovci i sredwo{kolci u Vojvodini od ju~e su na prvom ovogodi{wem raspustu. Posle dva meseca {kole, |aci }e se odmarati ~etiri dana, a ~asovi se nastavqaju u utorak. Posle toga sleduje im ponovo jo{ skoro dva meseca {kole, jer }e na tronedeqni zimski rasput } oti}i u petak, 24. decembra, a drugo polugodi{te po~e}e u ponedeqak, 17. januara. Ovo polugodi{te prekinu}e desetodnevni prole}ni raspust, koji }e po~eti u petak, 22. aprila, a zavr{i}e se u utorak, 3. maja.

I ovaj put {kolsku godinu prvi }e 23. maja zavr{iti maturanti gimnazija. Posle wih, 30. maja, raspusti}e se maturanti trogodi{wih i ~etvorogodi{wih smerova sredwih stru~nih {kola i osmaci, dok }e svi ostali osnovci nastupaju}u {kolsku godinu zavr{iti 11, a sredwo{kolci 18. juna.

U toku {kolske godine pojedina~ne {kole mogu utvrditi najvi{e ~etiri nastavne subote u kojima }e odra|ivati propu{tene ~a-

sove, i to ako se u nastavni dan obele`ava dan {kole, ili se u nastavni dan, istovremeno, za ve}i deo u~enika {kole, realizuju ekskurzije ili s ve}inom u~enika u~estvuje na nekoj sportskoj ili dru{tvenoj manifestaciji i, kona~no, ako je zbog odsustva ve}eg broja u~enika ili zaposlenih koji obele`avaju verski praznik ili praznik nacionalne mawine utvr|en od nacionalnog saveta odre|ene nacionalne mawine u na{oj zemqi, u dan tog praznika ote`ano izvo|ewe nastave. Nastavna subota u kojoj se nadokna|uje propu{ten rad mora biti u istom kvartalu u kojem je i dan koji je odre|en kao nenastavni.

Godi{wim planom rada {kola je obavezna da planira i dve nena-

ZREWANINSKI ANTIFA[ISTI^KI FESTIVAL

Beogradski anarhisti kivni na Zrewanince

Centar za liberterske studije (CLS) iz Beograda, predstavqaju}i se kao “jedini aktivni anarhisti~ki izdava~ iz Srbije”, saop{tio je da ne}e u~estvovati na tre}em “Zrewaninskom antifa{isti~kom festivalu” i petom Balkanskom anarhisti~kom sajmu kwiga (BASK), koji su po~eli ju~e u zrewaninskom Kulturnom centru, i koji }e trajati do nedeqe. CLS je, obrazla`u}i svoju odluku, optu`io organizatore skupa u gradu na Begeju da su “na najbrutalniji na~in, kr{e}i demokratske principe na kojima se bazira anarhisti~ko organizovawe i delovawe, uzurpirali doga|aj koji je do sada bio proizvod zajedni~kog rada anarhisti~kih organizacija i grupa s Balkana”. „Takvo pona{awe je u skladu s drugim informacijama da su organizatori, koji su vi{e puta javno priznali i branili svoju saradwu s policijom, dobili od dr`ave odre|ene pare za organizovawe ovog skupa. Javnosti su, tako|e, dostupne informacije i o doga|aju koji }e biti organizovan u sklopu festivala

na kojem }e biti predstavqen rad grupe ~iji su se aktivisti istakli javnim pozivima na sprovo|ewe dr`avne represije.

Smatramo da takvo pona{awe nema nikakve veze s revolucionarnom praksom i anarhisti~kom ideologijom, i predstavqa primer rekuperacije otpora i pacifikovawa radikalnih pokreta od sistema“, saop{tio je CLS. U sklopu manifestacije ZAF, ina~e, bi}e odr`ano nekoliko diskusija, posetioci }e mo}i da se upoznaju s anarhisti~kom literaturom, a u ve~erwim satima bi}e uprili~en zabavni program, uz nastupe vi{e doma}ih i hrvatskih bendova.

Teme o kojima }e se govoriti su „Uloga antifa{isti~kih, antiautoritarnih i levih grupa u podr{ci potla~enim i marginalizovanim grupama”, „Dr`avna represija u Srbiji”, „Antifa organizovawe u Zrewaninu”, „Od finansijske krize 2008. preko gr~ke du`ni~ke krize do novog globalnog napada” i „Nasle|e decembarske pobune i novi eksperimenti u lokalnom samoorganizovawu”. @. B.

stavne, ali radne subote. Za ovo polugodi{te to je bilo u septembru, a u drugom }e takva subota mo}i biti 28. maja ili 4. juna, kada }e se organizovati i realizovati aktivnosti iz izbornih predmeta, vannastavnih, sportskih aktivnosti, oblasti ekologije i za{tite `ivotne sredine ili kulturnoumetni~ke aktivnosti. Nastavnici }e tada mo}i voditi u~enike u

obilazak verskih objekata, muzeja i galerija, spomen-zbirki, etnoku}a, istorijskih nalazi{ta, nacionalnih parkova, prirodnih rezervata, organizova}e akcije ozelewavawa i ure|ewa {kole i okoline, aktivnosti u lokalnoj zajednici, sportske ili susrete {kola, edukativne i kreativne radionice, mini-istra`iva~ke projekate, zabavna me|uodeqewska dru`ewa i sli~na doga|awa.

Zbog toga {to svaki predmet mora imati odre|en broj ~asova, a {kolska godina nema isti broj svih dana u nedeqi, u subotu, 29. januara, odr`a}e se ~asovi prema rasporedu za ponedeqak, a 19. februara i 7. maja prema rasporedu ~asova za utorak, dok }e u sredu, 25. maja, i u subotu, 18. juna, |aci imati ~asove predvi|ene rasporedom za petak.

U svim {kolama praznova}e se 8. novembar, Dan prosvetnih radnika, i 27. januar – {kolska slava Sveti Sava.

D. Deve~erski

Promovisani doktori nauka Na Univerzitetu u Novom Sadu ju~e je rektor prof. dr Miroslav Veskovi} sve~ano promovisao devet doktora nauka. Najvi{i nau~ni stepen stekli su: Aleksandra Mi{an (biohemija), @ana Bojovi} i Nikoleta Gutvajn (pedagogija), Simonida \uri} (poqoprivreda), Petar Kne`evi} (biologija), @eqko Milanovi} (kwi`evnost), Katarina Mastilovi} (medicina), Qubica Grbovi} (hemija) i Bojana Dimi}-Surla (informatika).

V. ^.

PREDUZETNICE ^INE PETINU PRIVREDNIKA SRBIJE

I `ene i gazdarice U Srbiji raste broj `ena preduzetnica i ove godine ih je duplo vi{e nego pro{le, a gotovo ~etiri petine su iz unutra{wosti.

Na ~elnim funkcijama kompanija u Srbiji 17 odsto je `ena, {to ukqu~uje i one koje su vlasnice firmi. Dakle, preduzetnice ~ine gotovo petinu ukupnog broja privrednika u Srbiji. Najvi{e `ena radi u finansijama, ra~unovodstvu i sektoru informacionih i komunikacionih tehnologija.

Preduzetnice su sve uspe{nije u sektorima informacionih i komunikacionih tehnologija i usluga, a po oceni ministarke za telekomunikaciju i informati~ko dru{tvo Jasne Mati}, one se tu snalaze boqe, uslu`nije su i zainteresovanije za klijente.

Kako se od Srbije o~ekuje da u budu}nosti pove}a broj uspe{nih poslovnih `ena, odnosno da sve

vi{e wih postaju gazdarice, samo po sebi se name}e pitawe opravdanosti pove}awa starosne granice za wihov odlazak u penziju.

Naime, predlog izmewenog Zakona o PIO poseban akcenat sta-

vornije funkcije. Po oceni pomo}nice ministra rada i socijalne politike Radmile Kati}, starosnu granicu za odlazak `ena u penziju zasad ne bi trebalo pove}avati, imaju}i u vidu eko-

Pomerati starosnu granicu ili ne Sada{wi radni vek `ena bio je, kako ukazuje Radmila Kati}, tranzicioni i obele`ilo ga je veliko otpu{tawe s posla usled tehnolo{kih vi{kova u preduze}ima. Ako se s te strane posmatra problem, ka`e ona, a psiholozi bi se verovatno slo`ili s tim, onda radni vek `ena ne bi smeo da se pomera.

– S druge strane, imaju}i u vidu proces pridru`ivawa EU, u narednom periodu moralo bi mnogo vi{e da se uradi na otvarawu novih radnih mesta i u tom kontekstu, ra~unaju}i na aktivnost `ena u narednom periodu, mo`e se produ`iti radni sta` – zakqu~ila je Radmila Kati}. vio je na pove}awe starosne granice za odlazak `ena u penziju, ali stru~waci smatraju da je to zbog toga {to se od wih o~ekuje da rade vi{e i da dolaze na odgo-

nomsku situaciju i veliku nezaposlenost, ali bi u narednom periodu wihov radni vek svakako trebalo postepeno produ`avati.

Ona je ocenila da re{ewe koje je

navedeno u predlogu zakona o PIO nije bilo problemati~no jer je upravo predvidelo postepeno produ`ewe starosne granice za odlazak `ena u penziju.

– Ra~unaju}i na nivo ekonomskog razvoja i na veoma visok broj nezaposlenih, mo`emo re}i da bi se to {to sindikati tra`e u ovom trenutku moglo okarakterisati kao optimalno, ali svakako da u narednom periodu mora da do|e do postepenog produ`ewa te granice. Kada se razmatra produ`ewe starosne granice, ne treba izgubiti iz vida dva segmenta: jedan je psiholo{ki, i ti~e se ~iwenice da su `ene te koje su podnele veliki teret tranizcije u borbi za boqu egzistenciju, dok se drugi odnosi na to da su `ene ipak vitalne za rad i nakon 35 godina radnog sta`a – rekla je Radmila Kati}.

Q. Male{evi}

SPORT

subota30.oktobar2010.

DNEVNIK

c m y

16

SVETSKO PRVENSTVO ZA ODBOJKA[ICE U JAPANU

Srpkiwe sjajno startovale Srbija - Kostarika 3:0 (25:15, 25:18, 25:14) TOKIO: Hala „Jojogi“, gledalaca 2.450, sudije: Vargas (Venecuela) i Verek (Fracuska).

SRBIJA: Nikoli} 8, Brako~evi} 10, Malagurski 6, Krsmanovi} 12, Majstorovi} 1, Molnar 5, Antonijevi}, Vesovi} 2, Ogwenovi} 1, Veqkovi} 4, Ra{i} 6, ]ebi} (l).

KOSTARIKA: Tompson 3, Fernandes, ^in~ila, Kope 7, A. Vilis 2, Kesada 6, V. Vilis 12, Ramires, Adar, Fonseka, Ines 1, Alfaro (l).

Na startu 17. svetskog prvenstva odbojka{ica na{ nacionalni tim presli{ao selekciju Kostarike sa 3:0. Taj

me~ trebalo je da poslu`i na{im devojkama kao ja~i trening za derbi sa Poqskom koji se igra danas od osam ujutru po na{em vremenu.Na{e gracije po~ele su odbranu bronzane medaqe od pre ~etiri godine (ili osvajawe ne~eg vrednijeg) impresivnom pobedom protiv nedorasle ekipe Kostarike.“Trening“ za derbi me~ drugog kola, danas protiv Poqske, trajao je 66 minuta, a devojke iz Kostarike nijednog trenutka nisu bile ravnopravan protivnik izabranicama Zorana Terzi}a. Posle pet odigranih kola u drugu fazu plasira}e se ~etiri najboqe

ekipe i ukrstiti u novoj grupi sa najboqim timovima u Grupi D, koju ~ine Rusija, Kina, Ju`na Koreja, Turska, Dominikanska Republika i Kanada.

Srbiju }emo svakako gledati u novoformiranoj Grupi E, kada }e nastupiti prava isku{ewa, a ve} bi me~ sa Poqakiwama mogao da poka`e u kakvoj se formi nalaze na{e odbojka{ice.Pre ~etiri godine, na SP koje je odr`ano tako|e u Japanu, reprezentacija tada{we Srbije i Crne Gore osvojila je prvu medaqu za na{u zemqu na svetskim prvenstvima za odbojka{ice - bronzanu.

IZJAVE POSLE UTAKMICE

Spremne za Poqakiwe U snagu srpskog tima niko ne sumwa, ali s obzirom na okolonosti koje su prethodile premijernom me~u, odli~na je stvar {to su se sa druge strane mre`e na{le nejake Kostarikanke.

- Pre me~a smo imali jedan 45minutni trening u ovoj sali i ni{ta vi{e. Videlo se da nam je ona, wena veli~ina, predstavqala mali problem na startu, ali je bilo sve boqe kako je utakmica odmicala - rekao je selektor Zoran Terzi} posle vi{e nego ubedqive pobede.

Kostarika je poslu`ila kao zvani~ni trening pred me~ s Poqskom.

- Kostarika je, ipak, mnogo slabija od nas i vrlo smo lako pobedili. Mo`emo da budemo zadovoqni i zato {to smo to u~inili s dovoqno velikom poen razlikom, kao i zato {to smo svi i daqe zdravi - dodao je Terzi}.

Mnogo te`i zadatak srpske odbojka{ice o~ekuje u duelu s Poqskom kada }e za wih, prema re~ima Terzi}a, prvenstvo i po~eti.

- Bi}e nam mnogo te{ko protiv Poqske, jedne od najboqih ekipa Evrope i sveta posledwih

Maja Ogwenovi}

godina. Podseti}u da sa posledwa ~etiri evropska prvenstva imaju dva zlata, bronzu i ~etvrto mesto. Imaju kontinuitet rezultata, fantasti~ne igra~ice, velike ambicije. Ali, Poqska nam le`i po na~inu igre i volimo da igramo protiv wih - istakao je selektor.

Na pitawe novinara kako tuma~i veliku podr{ku japanskih navija~a reprezentaciji Srbije, selektor je odgovorio: - Pre ~etiri godine na Svetskom prvenstvu, tako|e u Japanu, Srbija je napravila iznena|ewe.

Verovatno su navija~i zapamtili na{e tada{we igre i zbog toga navijaju za nas. Ne treba. me|utim, smetnuti s uma da je wihova naklonost reprezentaciji Srbije vezana i za Jelenu Nikoli} koja je igrala u Japanu - pojasnio je Terzi}.

Kapiten Jelena Nikoli} navela je da joj je drago {to je Srbija prebrodila uvek nezgodni po~etak na nekom velikom takmi~ewu.

- Li~no vi{e volim kada po~ne{ sa te`im protivnikom, da odmah krene{ jako. Bilo nam je te{ko i u ovoj hali, dosta je ve-

PROMENE U VK VOJVODINA

Ikodinovi} podneo ostavku Generalni direktor VK Vojvodina Danilo Ikodinovi} podneo je ostavku na tu funkciju. Proslavqeni reprezentativac na to se odlu~io, kako je istakao zbog privatnih razloga, a ostavka je potvr|ena na Upravnom odboru kluba. UO je ocenio pozitivnom ocenom wegov rad u proteklih godinu i po dana, kao i rezultate koje je postigao za to vreme.

Predsednik kluba Zoran Vu~kovi} je istakao da Vojvodina Ikodinovi}a i daqe smatra svojim ~lanom i da bi bila {teta imati takvog sportistu za sugra|anina, a ne iskoristiti wegove potencijale. Vu~kovi} je dodao da }e Ikodinovi} najverovatnije postati ~lan UO, ali da }e se o wegovom anga`manu dogovoriti u skladu sa obavezama.

- Ostavku sam podeneo zbog privatnih obaveza, jer ne mogu vi{e da se sto posto posvetim poslu u klubu. Ne `elim samo da se zovem direktorom, a da neko drugi obavqa moj posao.

Jednostavno ili radim, ili ne. Ovo nije odluka doneta na pre~ac, dugo sam vagao i te{ko sam je doneo. Zahvaqujem se klubu, bez ikakve patetike, {to mi je dao priliku da se oprobam na ovoj funkciji. Kada si igra~ sve je mnogo lak{e, ovaj posao

Danilo Ikodinovi}

je mnogo te`i, naro~ito u ova zla vremena. Smatram da sam dao doprinos klubu i da rezultati ostvareni u proteklom periodu to govore. Drago mi je ako su me igra~i i qudi u klubu po{tovali, osta}u i daqe u Vojvodini kako bih svojim poznanstvima i autoritetom pomogao - rekao je Danilo Ikodinovi}.

Kako je istakao da se ne bi daqe spekulisalo, razlog wegovog odlaska nisu naru{eni me|uqudski odnosi u klubu, koji su po wemu bili vi{e nego dobri.

- Me|uqudski odnosi su odli~ni, naravno da je bilo nesuglasica, koje se uvek de{avaju oko posla, ali sve ostalo je bilo dobro. Zadovoqan sam {to smo u klub uneli stabilnost u ovih godinu i po dana, da nema trzavica i problema, da su i radnici,treneri i igra~i bili redovno ispla}ivani, {to je u dana{we vreme u sportskim klubovima veoma zna~ajno. Klub lepo funkcioni{e i tako }e biti i daqe.

Jedino s ~ime sam nezadovoqan i {to mogu sebi da zamerim je to {to nisam uspeo da obezbedim generalnog sponzora. Ali, smatram da sam doneo dovoqno novca u klub da bi normalno funkcionisao - istakao je Ikodinovi} i pohvalio izvanrednu saradwu sa sportskim direktorom Koqom Lazorom, koji }e preuzeti tehni~ki deo poslova generalnog direktora dok ne bude izabran novi.

G. Malenovi}

KUP SRBIJE: VOJVODINA GOSTUJE ZVEZDI

Spremni za nadigravawe Vaterpolisti Vojvodine u okviru drugog kola Kupa Srbije B grupe gostuju Crvenoj zvezdi. Trener Dejan Stanojevi} je rekao da se ne optere}uje previ{e rivalima, ve} da je fokusiran na igru svog tima, ali da svakako ne `eli da prenebregne ~iwenicu da okosnicu Zvezde ~ine iskusni igra~i kao {to su Dejan Savi}, Gojko Pijetlovi}, Risto Maqkovi}...

- Trenutno imamo problema sa bolesnim igra~ima, gotovo niko nije imao kompletan obim treninga. Ali, mi moramo da nau~imo da funkcioni{emo u takvim uslovima. Duel sa Zvezdom bi}e prava prilika da se vidi koliko ekipa mo`e da odgovori zadacima u novonastaloj situaciji. Na svakom bazenu idemo na pobedu i ono {to mogu da po`elim je da publika do|e u {to ve}em broju - rekao je Stanojevi}.

Kapiten Boris Vapenski je rekao da je ekipa spremna da odgovori na trenerove zadatke.

- Bi}e to mali praznik vaterpola na Ta{majdanu i nadam se pobedi moje ekipe.

Sr|an Vuksanovi} je dodao da su on i saigra~i ve} imali priliku ove sezone da igraju sa fizi~ki jakom Zvezdom.

- U tim duelima smo pokazali i da mo`emo da se nosimo sa takvim rivalima. U me~ moramo da u|emo hladne glave, da odigramo kao i do sada i da poka`emo {ta znamo.

Utakmica izme|u Crvene zvezde i Vojvodine igra se ve~eras u 20.30 ~asova u bazenu Ta{majdan u Beogradu, a prenosi}e je TV Arena.

G. M.

lika. Morali smo da se prilagodimo na svetlo, na wenu veli~inu. Tra`ili smo, ustvari, trening. Dosta }e to boqe izgledati protiv Poqske - poru~ila je Nikoli}eva.

Druga~ije mi{qewe iznela je Nata{a Krsmanovi}, koja je sa 12 poena bila najefikasnija srpska igra~ica u duelu sa Kostarikom.

- Meni je drago {to smo na po~etku igrali protiv ne ba{ jakog protivnika, posebno zato {to nam je igra u prvom setu bila haoti~na. ^udno je ovde. Posle je sve bilo lak{e, iako nam je Poqska bila u podsvesti.

Ali, realno, mo`emo i wih da pobedimo - istakla je Krsmanovi}eva.

Maja Ogwenovi} ocenila je da ekipa sada mora da zaboravi Kostariku i da se potpuno koncetri{e na Poqsku.

- Utakmica s Poqskom nam je verovatno, uz onu s doma}inom Japanom, najbitnija u prvoj fazi takmi~ewa - rekla je Ogwenovi}eva, dok je Sawa Malagurski dodala da je sre}na {to je Srbija dobro po~ela turnir i napravila lepu uvertiru pred susret s Poqskom.

Rezultati A grupa Peru - Al`ir Srbija - Kostarika Japan - Poqska

3:0 3:0 3:2

B grupa Brazil - Kenija ^e{ka - Holandija Portoriko - Italija

3:0 0:3 0:3

C grupa Nema~ka - Kazahstan SAD - Tajland Hrvatska - Kuba

3:0 3:1 3:0

D grupa Rusija - D. Republika Kanada - Koreja Turska - Kina

3:1 0:3 3:1

Raspored me~eva Danas A grupa (Tokio) Kostarika - Al`ir Srbija - Poqska Japan - Peru

(5.30) (8) (11)

B grupa (Hamamcu) ^e{ka - Brazil Kenija - Portoriko Holandija - Italija

(6) (8.30) (11)

C grupa (Macumoto) SAD - Hrvatska Tajland - Kazahstan Kuba - Nema~ka

(6) (8.30) (11)

D grupa (Osaka) Rusija - Turska D. Republika - Koreja Kina - Kanada

(6) (8.30) (11)

Sutra A grupa (Tokio) Peru - Srbija Poqska - Kostarika Al`ir - Japan

(5.30) (8) (11)

B grupa (Hamamcu) Portoriko - ^e{ka Italija - Kenija Brazil - Holandija

(6) (8.30) (11)

C grupa (Macumoto) Kazahstan - Kuba Hrvatska - Tajland Nema~ka - SAD

(6) (8.30) (11)

D grupa (Osaka) Turska - D. republika Kanada - Rusija Koreja - Kina

(6) (8.30) (11)

UZ USPEH NIS VOJVODINE U DERBIJU S PARTIZANOM

Trijumf timskog duha

Odbojka{i NIS Vojvodine su novu sena{em terenu i voleo bih da do|e {to vizonu u Viner [tedi{e superligi po~eli s {e publike da navija za nas! Mislim da dve vezane pobede, najpre protiv @eleznismo kvalitetniji i od Zvezde, a bitna nam ~ara, a potom na gostovawu Partizanu, jedje samo na{a igra - istako je Petrovi}. nom od, uz Novosa|ane, glavnih pretendeMladi korektor NIS Vojvodine Minata za duplu krunu. Iako je sezona na polija Mrdak bio je najefikasniji na me~u ~etku, crveno-beli demonstriraju dobru s Partizanom i on isti~e da su zajedniigru, timski duh i pojedina~ni kvalitet.

O~ekivalo se da }e novosadska mladost imati uspona i padova u me~u s Partizanom ( crno-beli dobili pre toga derbi sa Zvezdom), ali su oni izostali. Samo zbog sopstvenih gre{ka nisu ostvarili ubedqiviju pobedu (3:2). Nije prima~ servisa Ivovi} bio na vrhunskom nivou (osvojio „svega“ 13 poena), ali su se Petrovi} blokovima, te Mrdak i Simeunovi} napadima pobrinuli da se upi{e druga prvenstvena pobeda.

- Moglo je lako da bude i 3:0, ali sam lo{e odreagovao u zavr{nicama drugog i ~etvrtog seta, napravio sam dve gre{ke. Atanasijevi} je sam igrao, a `ao mi je {to se Kisi} povredio. Najva`nije je Povreda je pro{lost: Borislav Petrovi} Foto: F. Baki} da smo dobili, ali sam veoma zadovoqan {tvo i timski duh ne{to {to odlikuje ~iwenicom da nas je servis slu`io tokom ekipu. ~itavog me~a, a da je blok bio maksimalan - Samo timskim duhom i zajedni{tvom u ~etvrtom i petom setu - ka`e Petrovi} o na terenu mo`emo da nastavimo uspe{nu derbiju, na kojem je postojala mogu}nost da seriju. Pobedili smo i @elezni~ar i Pane nastupi zbog povrede sko~nog zgloba u trtizan, a crno-beli imaju ambicije kao i prvom kolu, ali je povreda na vreme sanimi, pa se ovaj trijumf duplo vredi. Atmosrana. fera je na vrhunskom nivou i sve je podreIzostali su usponi i padovi u igri No|eno dobrom rezultatu, a kada se daqe vosa|ana, ne{to {to odlikuje mlade ekiuigramo mislim da }emo mnogo lak{e dope, posebno na po~etku sezone. laziti do bodova. Na pravi na~in smo - Uspona i padova nije bilo, mada miotvorili sezonu i `elimo da nastavimo slim da smo mogli da odigramo i boqe. uspe{an niz, a ve} u ~etvrtak nam dolazi Mnogi od nas su kratko sa ekipom, tu pre Zvezda i imamo jo{ jedniu priliku da visvega mislim na momke koji su bili u redimo gde se trenutno nalazimo u susretima prezentativnim selekcijama, pa sam sigus konkurentima za visok plasman - naglaran da }e na{a igra napredovati iz me~a u sio je Mrdak. me~. Sada nam sledi derbi sa Zvezdom na M. Risti}

SPORT

c m y

DNEVNIK

subota30.oktobar2010.

UEFA ZATVORILA SLU^AJ \ENOVA

Bodovi Italiji, me~ bez publike Disciplinska komisija Evropske fudbalske unije (UEFA), na sastanku odr`anom u Nionu, odlu~ila je da utakmicu izme|u Italije i Srbije registruje slu`benim rezultatom 3:0 za azure. Uz to, srpski nacionalni tim je ka`wen sa dve utakmice bez prisustva publike, ali je kazna za drugu utakmicu uslovna. To zna~i da }e Srbija igrati pred praznim tribinama sa Severnom Irskom 25. marta, dok }e 6. septembra protiv

Farskih Ostrva biti dozvoqeno prisustvo publike. Italija je, tako|e, ka`wena i to jednom utakmicom pred praznim tribinama. Uslovna kazna odnosi se na period od dve godine i bi}e aktivirana na prvoj slede}oj utakmici ako navija~i Srbije ponove ispade kao u \enovi 12. oktobra.

UO^I SUTRA[WE UTAKMICE U KULI HAJDUK – CRVENA ZVEZDA

Me~ u kvalifikacijama za Evropsko prvenstvo 2012. godine u \enovi prekinut je zbog pona{awa srpskih huligana.

- Mi smo zadovoqi u delu koji se odnosi na registraciju rezultata u korist Italije. Ostali deo kazne je donekle o~ekivan, ali kad dobijemo kompletnu odluku onda }emo videti da li }emo se `aliti

- rekao je prvi ~ovek Fudbalskog saveza Srbije Tomislav Karaxi}.

Fudbalski savez Srbije je, tako|e, zbog pona{awa navija~a ka`wen nov~ano sa 120.000 evra, dok }e Italijani, zbog lo{e organizacije, morati da plate 20.000 mawe. Srpski navija~i uz to ne}e imati pravo da kupuju karte za utakmice na{eg nacionalnog tima na gostovawima tokom ciklusa kvalifikacija za Evropsko prvenstvo 2012. godine u Poqskoj i Ukrajini.

VOJVODINA SUTRA IGRA NA BAWICI

Niko bez ulaznica Ru{ewe tradicije U Kuli je odr`an sastanak povodom organizacije sutra{we fudbalske utakmice Hajduk - Crvena zvezda. Sastanku su prisustvovali: predstavnik Hajduka Nikola Xomba, direktor kulskog superliga{a Aleksandar Vla{kali}, komesar za bezbednost u Hajduku Milan Sredanovi}, komesar Crvene zvezde Stevo Pavkovi}, komesar Zajednice superliga{a Sveta Radosavqevi}, delegat

5.000 dinara. Mi nudimo Crvenoj zvezdi da otkupi potreban broj ulaznica za svoja navija~e, a iz Zvezde smo dobili uveravawa da oni ne}e organizovati dolazak svojih pristalica u Kulu. Predlo`ili su nam da ulaznice prodajemo na Zvezdinom stadionu u Beogradu. Mi }emo obezbediti 20 ulaznica za lo`u s tim {to Zvezda mora da dostavi spisak sa imenima tih qudi. Tako|e, oba-

Stadion kulskog Hajduka

Dragan Ratkovi}, ste~ajni upravnik u Hajduku Nikola Krajnovi}, predstavnici policije Mile Suzi}, Jovan Reqi} i Dragan Bundi}, predstavnik `andarmerije Miladin Mili}, zamenik Op{tinkog javnog tu`ioca Dragan Babi}, sudija za prekr{aje Slobodanka Stojsavqevi}, te Du{an Novakovi} i Stefan Gelevaj~uk.

O odlukama novinare je upoznao direktor Hajduka Aleksandar Vla{kali}.

- Ulaznice za utakmicu Hajduk - Crvena zvezda, koja se igra u nedequ u 13 ~asova, prodva}e se u subotu od 10 do 18 i u nedequ od 8 do 13 sati. Iako je stadion kapaciteta 6.000 mesta u prodaju }e, radi bezbednosti biti pu{teno 4.000 ulaznica. Cena ulaznice za jug, zapad i sever je 1.000, a za lo`u

ve{tavamo javnost da }e utakmici prisustvovati zamenik vi{eg javnog tu`ioca Slobodan Dimitrijevi}, kao i zamenik op{tinskog javnog tu`ioca Dragan Babi}. U skladu sa organizacijom utakmice potrebno je postupiti po odredbama Pravilnika o bezbednosti i sigurnosti, Propozicijama takmi~ewa, Zakona o spre~avawu nedoli~nog pona{awa na javnim priredbama, Pravilnika o takmi~ewu i drugih akata Fudbalskog saveza Srbije, te da organi Ministarstva unutra{wih poslova i `andarmerije spre~e ulazak navija~a na stadion bez kupqene ulaznice. Ispod ovih odluka svoje potpise su stavili svi prisutni na ovom sastanku - saop{tio je Aleksandar Vla{kali}. \. Bojani}

Za zamenika kapitena Vojvodine Slobodana Medojevi}a sutra{wi duel s Radom na Bawici je ispit zrelosti ove generacije. Uva`avaju}i plasman gra|evinara i ~iwenicu da }e Novosa|ani sutra biti gosti, Medojevi} se nada da wegov tim mo`e da izbori povoqan rezultat.

- Na{e ne{to slabije izdawe u kupu obrazla`em time {to smo odmah posle remija s OFK Beogradom na na{em stadionu sve misli usmerili ka Bawici. Otuda je najva`nije to {to smo u duelu sa Sremom u Jakovu izborili plasman u ~etvrtfinale, a sada Slobodan Medojevi} (levo) nam sledi veoma va`an susret s - Abubakar ima ~etiri-pet {aRadom. Na{ doma}in ima odli~an vova i neizvesno je da li }e sutra tim i kvalitetne pojedince koji igrati, a zna se koliko wegovo su hit jeseni. Svesni smo te`ine prisustvo zna~i za igru Vojvodine zadatka, pa i neugodne tradicije – veli Milinkovi}. jer, ako me se}awe ne vara, pet goNa pitawe da li }e Abubakara, dina nismo pobedili gra|evinare. ukoliko ne bude spreman za igru, Ipak, tradicija postoji i zato da zameniti Antvi Jao, Milinkovi} se ru{i i nadam se da }emo uspeti je rekao: u tome – veli Medojevi}.

- Svi od reprezentativca Gane [efa stru~nog {taba Zorana o~ekujemo boqe partije, zato je Milinkovi}a brine povreda moj odgovor odri~an – istakao je Oumarua Abubakara.

Milinkovi}.

S. Savi}

SUBOTI^ANI U ^A^KU

Na pobedu Nakon dva poraza, od OFK Beograda i Rada, fudbaleri Spartaka Zlatibor vode imaju priliku da se pobedom u ^a~ku vrate u ritam kakav su imali pre dva kola. Uz pobedu u Lazarevcu protiv Kolubare u osmini finala Kupa Srbije rastu nade da je kiksevima kraj i da sledi beri}etan nastavak sezone.

Trener Suboti~ana Dragan Miranovi} situacija u ekipi jvidi kao dobru. Nakon {to je odslu`io me~ suspenzije u ekipu se vra}a Sini{a Stevanovi}. Novih problema sa kartonima nema, a zbog povrede u konkurenciji za prvi tim ne}e biti Darko Pu{kari} i Mui ^eng.

Da Spartak mo`e do pobede u ^a~ku veruje i kapiten Vladimir Torbica.

– I mi i Borac smo u sredu imali te{ke utakmice u Kupu, a verujem da se to ne}e odraziti na na{u igru. Za razliku od na{eg protivnika, uspeli smo da pro|emo u naredni krug Kupa i to }e sigurno da nam bude plus u ovom me~u. Borac ve} {est me~eva ne zna za pobedu, a nadam se da }e posle na{eg gostovawa ta niska biti du`a - rekao je Torbica.

N. S.

17

JELEN SUPERLIGA – 10. KOLO Subota IN\IJA: In|ija - ^ukari~ki Stankom ^A^AK: Borac - Spartak Zlatibor voda KRAGUJEVAC: Metalac - Habitfarm Javor BEOGRAD: OFK Beograd - Smederevo LU^ANI: Sloboda Point Sevojno - BSK Bor~a BEOGRAD: Partizan - Jagodina

13.30 13.30 13.30 13.30 13.30 16

Nedeqa KULA: Hajduk - Crvena zvezda BEOGRAD: Rad - Vojvodina 1. Partizan 2. Crvena zvezda 3. Rad 4. Vojvodina 5. OFK Beograd 6. Sloboda PS 7. Spartak ZV 8. Smederevo 9. Jagodina 10. Borac 11. BSK Bor~a 12. In|ija 13. Javor 14. Hajduk 15. Metalac 16. ^ukari~ki

9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9

13 13 7 7 6 5 4 3 3 2 3 2 2 2 1 0 0 0

1 1 2 4 2 5 4 5 2 5 4 3 5 2 2 2

1 1 1 0 3 1 2 2 4 2 3 4 3 7 7 7

17:6 13:3 13:5 10:1 8:7 6:6 8:7 10:8 6:8 6:8 5:9 8:9 4:6 5:14 2:12 1:15

22 22 20 19 14 14 13 11 11 11 10 9 8 2 2 2

U slede}em kolu (6/7. novembra) sastaju se – NOVI SAD: Vojvodina – Borac, SUBOTICA: Spartak Zlatibor voda – In|ija, JAGODINA: Jagodina – Hajduk, SMEDERVO: Smederevo – Rad, IVAWICA: Javor – Sloboda Point Sevojno, BEOGRAD: Crvena zvezda – OFK Beograd, BSK – Partizan, ^ukari~ki – Metalac.

@REB ZA ^ETVRTFINALE KUPA SRBIJE

Vojvodina doma}in Jagodini U beogradskom „Sport kafeu“ obavqena je ceremonija poludirigovanog `reba za ~etvrtfinale fudbalskog Kupa Srbije, a me~evi su na programu 10. novembra. Najzanimqiviji duel tre}e runde najmasovnijeg takmi~ewe odigra}e se na stadionu „Kara|or|e“, gde }e Vojvodina ugostiti ekipu Jagodine.

- Imali smo priliku da sa Jagodinom odmerimo snage u prvom kolu kada nas je propisno namu~ila. Me~ ne}e biti jednostavan, ali imamo kvalitetniji sastav, doma}ini smo i nadam se da }emo uz dobru igru obezbediti plasman u zavr{nicu Kupa. Mo`da je `reb mogao da bude i povoqniji, ali ba{ ovakve situacije ovom takmi~ewu daju punu dra`- konstatovao je sportski

direktor Vojvodine Miodrag Panteli}.

Sli~no razmi{qaju i u taboru Jagodinaca.

- Nadu da mo`emo do polufinala daje nam megdan u Novom Sadu na startu sezone, u kojem smo bili egal, pa ~ak i boqi od renomiraniog rivala. Dakle, verujem da uz pravi pristup utakmici i kvalitetnu partiju nije nedosti`an ulazak u narednu rundu Kupa- poru~io je sportski direktor Jagodine @ivotije Jeremi}.

U ostalim duelima sastaju se : C.zvezda - Teleoptik, Sin|eli} (Ni{) - Partizan i Sloboda Point Sevojno Spartak Zlatibor voda.

U slu~aju nere{enog rezultata odmah se pristupa izvo|ewu penala.

Z. R.

12. KOLO SRPSKE LIGE VOJVODINA Sloboda (NK) - Mladost (A) Trener Slobode Puni{a Memedovi}: Izve{}u najja~i sastav kojim raspola`em, jer kona~no nemamo ni povre|enih ni ka`wenih. Svi su svesni situacije u kojoj se nalazimo i znamo da Mladost ne smemo ni da podcenimo ni da perecenimo. Zna~ila bi nam pobeda za prikqu~ak i psiholo{ku stabilnost, ali i Apatincima eventualna pobeda mnogo donosi, zato o~ekujem da me~ bude kvaliteta, iako se radi o derbiju za~eqa.

Trener Mladosti Qubomir Kasalovi}: Mislim da kona~no mo`emo do bodova. Sloboda je u te{koj situaciji i to mo`e da bude na{a {ansa.

Igramo sve boqe, ali je te{ko da nam neko u to poveruje jer jo{ nema bodova. Ovo nam je {ansa za pobedu i da kona~no dobre igre kruni{emo bodovima, jer bili smo blizu u Oxacima, ali nismo imali sre}e. Imamo i problema u sastavu, Ili} i Stevanovi} su povre|eni, ^oni} odra|uje parne `ute kartone, a Baqak je zaradio crveni u pro{lom kolu.

se nadigravamo, a svaki rezultat osim poraza prihvatam kao uspeh.

Pali} - Tekstilac Ites Trener Pali}a Vlada @iki}: Posle te{kih me~eva o~ekivao sam mali pad u igri i mislim da nam do sada jedino fali trijumf iz Beo~ina, ali se ekipa sada sredila i maksimalno smo spremni za Tekstilac. Jo{ jedan trijumf mnogo bi nam zna~io za nastavak dobrih igara, a jedino }e Zeqkovi} igrati sa parnim kartonima, dok su svi ostali spremni, ukqu~uju}i i oporavqenog Radovi}a.

Trener Tekstilca Zoran ]iri}: Po{tujemo ekipu Pali}a, jer u svojim redovima ima nekoliko veoma kvalitetnih pojedinaca. Respektujemo ih, ali svakako ne idemo na gostovawe s belom zastavom, a mislim da imamo snage da se nadamo povoqnom rezultatu. Ne}emo nastupiti u najja~em sastavu, jer imamo nekoliko igra~a s parnim kartonima, pa jo{ vagamo ko }e kada da odra|uje kaznu.

Sloga (T) - Vr{ac

Dowi Srem - Cement

Trener Sloge Miodrag Cviji}: U goste nam dolazi ekipa Vr{ca koja igra veoma disciplinovano i organizovano i dugo je zajedno. Ipak, mislim da smo u dobroj formi i da mo`emo da pobedimo, planiramo da napadnemo iz svih raspolo`ivih oru`ja. Pet igra~a nam se vra}a u tim, odradili su kazne i svi su spremni za utakmicu. Treba nam trijumf, samo wega prihvatamo, za povratak na `eqeni kolosek. Ne}e nam igrati Kresojevi} i Stanojev koji imaju parne `ute kartone.

Trener Vr{ca Zoran Lon~ar: Najva`nije za nas je da putujemo kompletni. Sloga je dobra ekipa, ali su joj prekopotrebni bodovi, dok mi nismo toliko ugro`eni. Svakako se ne}emo opustiti, jer nemamo ba{ lak raspored do kraja polusezone i svaki bod nam dobro do|e. Idemo da igramo, da

Trener Doweg Srema ^eda Mati}: Uva`avamo Cement, a posebno Sa{u Drakuli}a koji ne zaslu`uje da igra ovaj rang takmi~ewa, ve} mo`da najvai{i. Mislimo da zavre|ujemo poziciju na kojoj smo i u~ini}emo sve da ostanemo u vrhu. Ne pretimo, ali imamo ambicije za ulazak u vi{i rang, a za Beo~ince smo maksimalno spremni. Ne}e nam igrati Bukarac zbog povrede, kao ni ka`weni Laki}.

Trener Cementa Zoran Gruji}: O~ekujem dobar me~, jer oba tima vole nadigravawe i kvalitetnu igru. Dowi Srem ima kvalitetnu ekipu i iskusnog trenera sa ambicijama, pa je uloga favorita na wihovoj strani. Nama se vra}a Stan~eti} koji je odradio kaznu, ali ne}e biti Xari}a zbog crvenog kartona, Tom~i} odra|uje parne `ute, a pod

znakom pitawa je Drakuli} zbog povrede. Nastupi}emo najverovatnije u podmla|enom sastavu, ali igra}emo bez optere}ewa.

^SK Pivara - Dolina Trener ^SK Pivare Dragan Ivanovi}: U goste nam dolazi jedan od glavnih kandidata za ulazak u vi{i rang. Dobro smo se spremili za duel protiv Doline i o~ekujem te{ku utakmicu. Raduje me to {to je ekipa u dobroj formi i {to }emo pred svojim navija~ima na teren iza}i u najja~em sastavu i u~ini}emo sve da osvojimo tri boda.

Trener Doline Branko \oki}: Nakon poraza od Doweg Srema, o~ekuje nas putu u ^elarevo protiv favorizovanog doma}ina, koji je dosada{wim igrama pokazao da ima najve}e ambicije.

Moja ekipa je mlada i neiskusna, ovog leta smo promenili skoro ceo kostur tima, pa je razumqivo {to momci igraju sa dosta oscilacija. Ipak, idemo da se nadigravamo i poku{amo da izvu~emo povoqan rezultat. U sastavu ne}e biti prvog strelca ekipe \akovi}a, pod znakom pitawa su Tripkovi} i Paj~i}, a O`egovi} }e pauzirati zbog kartona.

Radni~ki (NP) - Senta Trener Radni~kog Nenad Vani}: Nakon te{kog gostovawa i osvojenog boda u Kikindi, ovog vikenda ugosti}emo odli~nu ekipu Sente. O~ekujem da moji izabranici pru`e svoj maksimum kako bi do{li do povoqnog rezultata i nastavili seriju dobrih igara. Uloga favorita je na na{oj strani, ali }emo to morati da potvrdimo na terenu protiv kvalitetnog rivala.

Trener Sente Branko Bulatovi}: Ekipa Radni~kog je sjajan tim, o ~emu svedo~i wihov plasman. Nadam se da mo`emo da ponovimo izdawe sa utakmice u ^elarevu i da se nadigravamo ravnopravno i poka`em koliko vredimo. Ekipa je kom-

pletna, samo }e Radin zbog kartona presko~iti gostovawe u Novoj Pazovi.

Veternik Viskol - Kikinda Trener Veternika Du{an Miji}: Gledano na papiru uloga favorita je na na{oj strani, ali to moramo da potvrdimo na terenu, da ne bi do{lo do iznena|ewa kao {to je to bio slu~aj protiv Slobode. Igra~i moraju da shvate utakmicu ozbiqno i pru`e svoj maksimum. [to se ti~e sastava, ne mo`emo da ra~unamo na ka`ewnog Vukanca, a Drini} i Kalinov imaju pravo birawa.

Trener Kikinde Milan Kovrlija: Ovo je te{ka godina za Kikindu i fudbal u gradu. Ipak mi smo optimisti, bori}emo se do kraja da izbegnemo ispadawe iz lige. [to se ti~e gostovawa u Veterniku, o~ekujem tvrdu utakmicu, doma}in je apsolutni favorit. Imamo velikih kadrovskih problema, pet igra~a imaju pravo birawa nastupa zbog kartona. Idemo da se nadigravamo pa {ta bude.

Solunac - Mladost (BJ) Trener Solunca Milan Tintor: Na krilima pobede u susretu protiv Slobode do~ekujemo motivisanu ekipu iz Ba~kog Jarka. Respektujemo protivnika, ali isto tako dobro smo radili protekle nedeqe i sa puno optimizma ~ekamo ovaj me~ u nadi da }emo pred doma}im navija~ima uspeti da do|emo do celog plena.

Trener Mladosti Tibor Kova~: U susretu protiv Veternika izmakla nam je pobeda u fini{u susreta, pa se nadam da }emo danas uspeti da ponovimo dobru igru na gostovawu u Rastini. Idemo da se nadigravamo sa novajlijom u ligi i o~ekujem da ostanemo nepora`eni. Zbog `utih kartona me~ }e propustiti Jak{i} i Kraguqac, a u sastavu }e ponovo biti oporavqeni \uki}.

M. R. - I. G.

18

SPORT

subota30.oktobar2010.

TURNIR U SANKT PETERBURGU

SVETSKO PRVENSTVO U RICINGU

Zavarko pobedio svetskog prvaka Srpski kugla{ki reprezentativac Vilmo{ Zavarko savladao je svetskog {ampiona Nikolaja Lupua iz Rumunije u osmini finala Svetskog prvenstva u Ricingu. Na{ reprezentativac je protiv svetskog {ampiona iz 2008. godine slavio sa 4:0 u setovima i 615:596 u ~uwevima.

{ava. U ~etvrtom setu, kada je sve ve} bilo re{eno, na drugoj stazi sam probao da ne ostavqam previ{e ruku s kuglom iza sebe i pokazalo se da je to dobro, bilo je i devetki, na 89 u pune o~istio sam 63 ~uwa dodao je Zavarko.

U `enskoj konkurenciji, u ~etvrtfinalu imamo dve predstavice. Nevenka Jokovi}

DNEVNIK

Tipsarevi} poklonio pobedu Srpski teniser Janko Tipsarevi} nije uspeo da se izbori za svoje ~etvrto polufinale u sezoni po{to je u ~etvrtfinalu ATP turnira u Sankt Peterburgu pora`en od naturalizovanog Kazahstanca Mihaila Kuku{ina rezultatom 2:1, po setovima 7:5, 3:6, 6:4.

Tipsarevi}, koji je na turniru postavqen za tre}eg nosioca, prakti~no je poklonio pobedu Kuku{kinu po{to je u tr}em setu imao vo|stvo od 4:2. U prvom setu oba tenisera su bila neumoqiva na svoje servise sve do 12. gema. Kuku{kin je do{ao do brejk prilike i uspeo je da je iskoristi posle fenomenalnog poena i 31 ramene udaraca. U drugom setu Janko je zaigrao jo{ boqe. Nije iskoristio dve brejk lopte u petom gemu, ali je zato u sedmom oduzeo servis Kuku{kinu i poveo sa 4:3.

Do kraja je napravio jo{ jedan brejk i u velikom naletu i sa ogromnim samopouzdawem u{ao u odlu~uju}i tre}i set. U tom delu igre Janko pravi brejk i dolazi do vo|stva od 4:2. Tada je do{lo do neo~ekivanog pada u igri Srbina, {to je Kuku{kin iskoristio i na kraju slavio sa 6:4.

On }e u polufinalu igrati sa Ukrajincem Iqom Mar~enkom, koji je u tri seta eliminisao Nemca Benxamina Bekera. ATP turnir u Sankt Petersburgu igra se za nagradni fond od 663.750 dolara. Pobednik }e zaraditi 113.600 dolara (250 poena), a pora`eni u finalu 59.000 dolara (150 poena).

Bez polufinala: Janko Tipsarevi}

ALAN AJVERSON NA PRAGU DOLASKA U EVROPU

Prihva}ena ponuda Be{ikta{a Nikolaj Lupu i Vilmo{ Zavarko

- Pobedio sam i to je najbitnije, rezultat je u ovom me~u bio u drugom planu - rekao je Zavarko posle duela s Lupuom koji je bio hit ve~eri i napunio je gledali{te. - Nisam zadovoqan ponovo kako sam ~istio, dva puta sam imao 43 i 44 ~uwa, {to ne sme da mi se de-

igra}e protiv Luci Veverkove (^e{ka), a Renata Vilov protiv @eqke Orehovec (Hrvatska). U ostalim me~evima sasta}e se: Ines Mari~i} (Hrvatska) - Rada Savi} (Slovenija), Barbara Fidel (Slovenija) – Dojna Viktorija Baciju (Rumunija).

MU[KA SUPERLIGA

Gli{i} ne pra{ta Vojvodina – Faks 1:3

NOVI SAD: Stonoteniska sala SPC “Vojvodina”, gledalaca 20. Sudija: Roman Reqi} (Novi Sad).

Rezultati: ^abrilo – Mihajlovi} 3:1 (6, -9, 7, 12), Starevi} – Gli{i} 0:3 (-2, -6, -2), Grbi} – Pejak 1:3 (6, -4, -7, -7), ^abrilo – Gli{i} 0:3 (-11, -3, 4).

U me~u 6. kola Superlige za stonotenisere u “Spensu” su se osladili i Kragujev~ani. ^abrilo je, istina, dobio na startug Mihajlovi}a, da bi Gli{i}

glatko izjedna~io u susretu sa Starevi}em. Nedostatak koncentracije pri vo|stvu od 7:5 u tre}em setu ko{tao je Grbi}a poraza od Pejaka, pa je ve} tada bilo jasno da }e Faks osvojiti bodove. Mo`da bi pobednika odlu~ivali dublovi da ^abrilo u ~etvrtoj partiji nije prokockao 10:8 u prvom setu, {to je iskusni Gli{i} oberu~ke prihvatio i rutinski me~ priveo kraju..

Vojvodinu danas ~eka novi me~ i to u gostima s IMT-om od 16 ~asova.

S. S.

Biv{i ko{arka{ki reprezentativac SAD Alen Ajverson pristao je da za ~etiri miliona dolara naredne dve sezone igra za turski Be{ikta{. O~ekuje se da }e 35-godi{wi Ajverson ugovor zvani~no potpisati tokom vikenda, a da }e karijeru u Evropi po~eti u ponedeqak 8. novembra.

Vest je potvrdio menaxerski tim Ajversona. Biv{i igra~ NBA liga{a Filadelfije, Denvera, Detroita i Memfisa u petak uve~e po na{em vremenu trebalo bi da s predstavnicima Be{ikta{a odr`i i konferenciju za novinare u Wujorku.

- Alen je u ekstazi. Veoma je uzbu|en, sre}an {to ga u Turskoj toliko `ele, {to cene wegov doprinos ko{arci. Jedva ~eka da stigne tamo - kazao je Ajversonov menaxer Geri Mur. Najboqi igra~ NBA lige za 2001. godinu bez anga`mana je od kada je u martu zbog porodi~nih problema napustio Filadelfiju. Mur je naveo da u letwem prelaznom roku ni jedan NBA klub nije kontaktirao Ajversona, iako je on 17. na listi najboqih strelaca u istoriji tog takmi-

~ewa, sa 24.368 poena. Najvi{e uspeha imao je u Filadelfiji sa kojom je 2001. godine igrao i finale NBA lige. Ukupno je u tom timu, u dva navrata, proveo vi{e od deset sezona, ali sada nema problem s preseqewem u Evropu.

- Veliki je optimista. Ne vidim za{to i ne bi bio. Pogledajte {ta je sve uradio u karijeri. Pogledajte kako igra - naveo je Mur. Trener [arlot Bobketsa Leri Braun, koji je predvodio Filadelfiju do pomenutog finala 2001. godine, ocenio je, ipak, da je Ajversonova situacija tu`na.

- S obzirom na sve ono {to je Alen ostvario, ne mislim da bilo ko `eli da ga vidi da karijeru zavr{ava na ovakav na~in - kazao je ranije ove nedeqe Braun.

Ako se pri~a oko ugovora zav{i dobro, bez neo~ekivanih obrta i Ajverson dosegne korektnu formu, on }e debitovati u Evrokupu, 16. novembra u Istanbulu, protiv Hemofarma.

Bi}e to stra{an duel: Alan Ajverson protiv Miqana Pavkovi}a.

PRVA @ENSKA LIGA

Proteinke na mlazni pogon Proleter Superprotein - ORK Beograd 31:26 (18:12) ZREWANIN: Hala sportova Medison.

Gledalaca: 200. Sudije: Xaji} (B. Palanka) i Kova~evi} (Crvenka). Sedmerci: Proleter 6 (4), ORK Beograd 3 (3). Iskqu~ewa: Proleter 10, ORK Beograd 6 minuta.

PROLETER SUPERPROTEIN: Lazi} (2 odbrane), Stankovi} 2, Gagi}, Vlau~in, Slomun 1, ^eti} 12, Latkovi}, Gruji} 4, Mitrovi} 5, Misailovi} (9 odbrana), Radovanovi} 2, Lakatu{ 4, Rajkovi} (2 odbrane), Petrovi} 2.

ORK BEOGRAD: Diki}, Jovi~i}, Trbovi}, Radovanovi} 5, Cvijanovi} 1, Vilimonovi} 1, Jeki}, Todorovi} 6(1), Petrovi} (8 odbrana, 2 sedmerca) Baji} 3, Kostre{i} 3(2), Stoiqkovi} 2, \urovi}, Debe`eqkovi} (5 odbrane) Proteinke su odr`ale rukometni ~as ekipi iz glavnog grada. Dominirale su u svim segmentima igre i na kraju zabele`ile ubedqivu pobed - 31:26.

Doma}i tim je do{ao do prve opipqive prednosti u 12. minutu od 8:3 da bi se na odmor oti-

Dijana ^eti} (desno), strelac 12 golova

{lo rezultatom 18:12. U nastavku se fenomenalnoj ^eti}evoj pridru`io i bekovski par Mitrovi} – Lakatu{, pa su Zrewaninke u 48.minutu stekle nedosti`nu prednost od 10 golova 28:18.Do kraja utakmice doma}e rukometa{ice su rutinskom igrom stigle do va`nih bodova.

N. Jowev

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Fudbal Prva liga Srbije - NOVI SAD: Novi Sad - Big bul Radni~ki, SOMBOR: Radni~ki Kolubara, ZREWANIN: Banat Sin|eli}, BEOGRAD: Be`anija - Mladost (L), BASK - Mladi radnik, ZEMUN: Zemun - Teleoptik, KRU[EVAC: Napredak Dinamo.

Utakmice po~iwu u 14 ~asova.

Srpska liga Vojvodina - NOVI KOZARCI: Sloboda - Mladost (A), TEMERIN: Sloga Vr{ac, ^ELAREVO: ^SK Pivara - Dolina, NOVA PAZOVA: Radni~ki - Senta, VETERNIK: Veternik Viskol - Kikinda, RASTINA: Solunac - Mladost (BJ).

Utakmice po~iwu u 14.30 ~asova.

Vojvo|anska liga, istok PAN^EVO: Dinamo - Radni~ki (Z), SRPSKA CRWA: Budu}nost - Ba~ka Topola, BANATSKO VELIKO SELO: Kozara Proleter, NOVI BE^EJ: Jedinstvo - AFK, NOVI KNE@EVAC: Obili} - Radni~ki (B).

Utakmice po~iwu u 14.30 ~asova.

Vojvo|anska liga, zapad BA^KA PALANKA: Ba~ka Dunav, FUTOG: Metalac AV Radni~ki (I), KA]: Jugovi} -

Omladinac, RUMA: 1. maj - Radni~ki (SM).

Utakmice po~iwu u 14.30 ~asova.

Podru~na liga Novog Sada BE^EJ: Be~ej Old gold - Srbobran No Limit(14).

Gradska liga Novog Sada - BUKOVAC: Fru{kogorski partizan - Stra`ilovo Milan (14)

Ko{arka NLB mu{ka liga - ZAGREB: Cedevita - Hemofarm [tada (20.15), KRAGUJEVAC: Radni~ki - Igokea (19, TV Arena sport), [IROKI BRIJEG: [iroki - Budu}nost (20.15), PARDUBICE: Nimbirk - Krka (16).

IVBL `enska liga - [IBENIK: Xoli - Medve{~ak (19), BEOGRAD: Vo`dovac - Vojvodina NIS (20.30), CEQE: Ceqe Radivoj Kora} (19), GOSPI]: Gospi} - ^elik (18), MARIBOR: Maribor - Lupa Promou{n (17).

Prva A mu{ka liga Srbije NOVI SAD: Vojvodina Srbijagas - Proleter Naftagas (18), BEOGRAD: OKK Beograd - Novi Sad (18), PAN^EVO: Tami{ Petrohemija - Mega Vizura (18.30), U@ICE: Sloboda - Crnokosa (19), VAQEVO: Metalac - Borac (19.30), KRU[EVAC: Napredak Rubin - FMP (20).

Prva A `enska liga Srbije BANATSKI KARLOVAC: Jugobanat - Student, SUBOTICA: Spartak - Radni~ki (19.30), ^ELAREVO: ^elarevo - Loznica (19), VR[AC: Hemofarm [tada - Proleter (17).

Prva B mu{ka liga - BEOGRAD: Radni~ki Basket - Vojvodina (12.30), SUBOTICA: Spartak - KG Student UK (17.30), IN\IJA: @elezni~ar BKK Radni~ki (18.30), SMEDEREVO: Smederevo Vizura - Radni~ki KG 06 (16), JAGODINA: Jagodina - Viva Basket (19), NI[: Ni{ - Mladost (19).

Prva B `enska liga - STARA PAZOVA: Stara Pazova - Basket Stars (18).

Prva srpska mu{ka liga - sever - BELEGI[: Dunav - Vrbas (19), VETERNIK: Veternik Meridiana (17).

Zajedni~ka KSV `enska liga BA^KA TOPOLA: Topol~anka - Hemofarm [tada (19), TURIJA: Srbobran Reahem - Sivac (16).

Druga srpska mu{ka liga - sever - KRAJI[NIK: Krajina Grme~ - Apatin (19).

Odbojka Viner {tedi{e mu{ka superliga - PO@AREVAC: Mla-

di radnik - Jedinstvo (SP) (19), BEOGRAD: @elezni~ar - Smederevo (19).

Viner {tedi{e `enska superliga - PAN^EVO: Dinamo Azotara - Jedinstvo (U) (16), OBRENOVAC: TENT - Klek (19).

Prva mu{ka liga - BEOGRAD: Obili} - Bavani{te (19), NI[: Ni{ - VGSK (16), KLEK: Klek Srbija{ume - Borac (19), JAGODINA: Jagodina -Mladost (16).

Prva `enska liga - LAZAREVAC: Lazarevac - Varadin BMG gradwa (16), NOVI SAD: Novi Sad Pionir petrol - Radni~ki (K) (17).

Druga mu{ka liga - sever SREMSKA MITROVICA: Srem - Novi Sad 2 (18), Prvi tempo - Mladost (20).

Druga `enska liga - sever APATIN: Apatin - Mladost Ekspans (18), IN\IJA: In|ija - RFU (19), FUTOG: FOK - Petrovaradin (20).

Prva vojvo|anska `enska liga - centar - NOVI SAD: Vojvodina 2 - VST (12.30), NS tim NS volej tim (12), SREMSKI KARLOVCI: Partizan - Maks (18).

Prva vojvo|anska `enska liga - sever - SOMBOR: Volejstars - CVS (19), APATIN:

Apatin - Merkur (15.30), VRBAS: Ba~ki zmaj - Be~ej (17), BA^KA PALANKA: Blok aut - Vrbas (15).

Prva vojvo|anska `enska liga - jug - NOVA PAZOVA: Mladost Ekspans - Banat (18), JA[A TOMI]: Se~aw - Proleter (15), VR[AC: Vr{ac - Dunav (16).

Prva vojvo|anska mu{ka liga - centar - [ID: [id - Stra`ilovo (17.30), SREMSKA MITROVICA: Srem 2006 2 Petrovaradin 2 (18.30).

Prva vojvo|anska mu{ka liga - sever - SUBOTICA: Spartak 2 - Partizan Megal (13), KIKINDA: Kikinda - Magli} (16), VRBAS: Vrbas - Merkur (16).

Prva vojvo|anska mu{ka liga - jug - PAN^EVO: Gorwi grad - Borac 2 (14).

Rukomet Superliga za dame - ARAN\ELOVAC: Kwaz Milo{ - Jagodina (19), BEOGRAD. Crvena zvezda - Cepelin (19).

Prva mu{ka liga - KIKINDA: Crvena zvezda - Vrbas Karneks (20), ZAJE^AR: Zaje~ar Vojput (18), BEOGRAD: BASK Soko - Obili} (17.30), KRU[EVAC: Napredak - Zlatar (17.30),

NOVI PAZAR: Novi Pazar Mladost TSK (19), KOSTOLAC: Rudar - Mokra Gora (19).

Prva `enska liga - ADA: Halas Jo`ef - Radni~ki Lepenica (19), KIKINDA: Kikinda - Pirot (15), KU^EVO: Ku~evo - @elezni~ar Metal Cinkara (18).

Druga mu{ka liga, sever ADA: Potisje Pleteks - Radni~ki ([) (17), JA[A TOMI].

Hercegovina - RKS (19), KA^AREVO: Jedinstvo - Banatski Karlovac (19).

Druga `enska liga, sever KIKINDA. Mladost - Lehel (17), BAJMOK: Radni~ki - Ravangrad (18).

Prva vojvo|anska mu{ka liga - NOVI BE^EJ: Jedinstvo - Putinci (19), KQAJI]EVO: Kqaji}evo - Grafi~ar (16), ^ESTEREG: Napredak - Sivac 69 (16), BE[KA: Hajduk - Omladinac (18).

Prva vojvo|anska `enska liga - MO[ORIN: Mileti} - Jedinstvo (15), SUBOTICA: Spartak - Radni~ki (15).

Vaterpolo Kup Srbije, B grupa - BEOGRAD: Singidunum - Ni{ (17.30), BEOGRAD: Crvena zvezda vet - Vojvodina (20.30).

SPORT

c m y

DNEVNIK

ZAVR[ENO FINALE SVETSKOG KUPA U MINHENU

Ima mesta zadovoqstvu

Srpsko streqa{tvo je u finalu Svetskog kupa u Minhenu imalo sedam predstavnika, {to je rekord u istoriji na{eg trofejnog sporta. Iz glavnog grada Bavarske u Srbiju se sa odli~jem vratila samo Lidija Mihajlovi}, koja je u disciplini MK pu{ka trostav (3h20 mtaka) osvojila srebrnu medaqu.

Lidiji je ovo drugo srebro u karijeri (prvo je osvojila 2007. u Bangkoku). Pro{le godine je osvojila kristalni globus u finalu u Vuksiju. Ina~e, Ni{lijka je srebro osvojila zahvaquju}i odli~nom pucawu u osnovnom delu od 590 krugova, {to je novi dr`avni rekord. Dosada{wi najboqi rezultat, tri kruga slabiji, dr`ale su Ivo{ev, Mihajlovi} i Maksimovi}.

- Malo me je pred finale omeo novi sistem predstavqawa, jer sada prvo iza|emo na vaternu liniju, pa nas vrate, da bi se, opet, postrojili i tada nas prozivaju. To uti~e na koncentraciju. U osnovnom delu sam sva tri stava odli~no odradila, ali u finalu sam imala nekoliko gre{aka. Ipak, sve se dobro zavr{ilo, iskreno nisam verovala da mogu do odli~ja. Zbog porodi~nih problema imala sam du`u pauzu ove sezone, tako da sam propustila dosta takmi~ewa, pa mi je trebalo vremena da se vratim u formu. U Ni{u nemam gde da treniram, pa sam sve pripreme odradila u Novom Sadu - rekla je Lidija Mihajlovi}.

- O~ekuje nas te{ka utakmica. Zrewaninci su sa~uvali kostur tima od pro{le sezone i uz nekoliko poja~awa imaju veliki fond kvalitetnih igra~a.

Dobro su pokriveni na svim pozicijama. Predwa~e iskusni @arkovi}, Bordo{, Vulin, a tu su i Vr{~ani na privremenom radu u Zrewaninu, Lambi} i Obrenovi} - saop{tio je Varagi}.

Za me~ sa Proleterom Varagi} ne mo`e da ra~una na povre|enog Ivana Bo{waka, dok Dejan Kova~evi} zbog povrede pro{le nedeqe nije trenirao.

Pored Mihajlovi}eve, ~etvoro strelaca osvojilo je {esta mesta: Andrea Arsovi} vazdu{nom pu{kom, Zorana Arunovi} vazdu{nim pi{toqem, Jasna [ekari} MK pi{toqem i Nemawa Mirosavqev Mk pu{kom trostav (3h40 metaka).

- Moramo da budemo zadovoqni rezultatima na{ih strelaca u finalu, jer zbog besparice nismo uspeli da odr`imo planira-

ne pripreme za ovo takmi~ewe.

Osvojili smo srebro, a jo{ ~etvoro strelaca je ga|alo u finalu. U ovakvoj konkurenciji, gde nema slabog strelca po{to u finalu Svetskog kupa u~estvuju najboqi, ostvareni rezultati su za ~estitawe, pogotovo {to su skoro svi na{i finalisti konkurisali i za medaqe - istakao je na{ selektor Zoran Stojiqkovi}.

G. M.

Dobio {ansu: Qubomir Jo{i}

protekloj sedmici stru~ni {tab i reprezentativci ima}e ve~eras od 18 ~asova kada }e odigrati utakmicu plavi protiv crvenih u Kristalnoj dvorani u Zrewaninu. Selektor Vukovi} }e podeliti rukometa{e u dve ekipe, a za ovaj me~, kako bi se poja~ala konkurencija, pored 19 igra~a koji se nalaze na pripremama, pozvao je jo{ Vladimira Abaxi}a, Jo`efa Holperta, Filipa Marjanovi}a, Miqana Pu{icu, Milana \uki}a, Milo{a Kostadinovi}a, Nemawu Zelenovi}a, Miqana Vukovqaka i Qubomira Jo{i}a.

Treneri plave ekipe bi}e Veselin Vukovi} i Vladimir Dragi}evi}, a crvene Igor Butulija i Vladan Jordovi}.

J. G.

KUP VOJVODINE ZA MU[KARCE I @ENE

Ubedqive A|anke Mladost TSK 22:29, @elezni~ar (I) - Nova Pazova 24:25, Partizan (I|o{) - Kikinda 20:37, Potisje Pleteks - Crvena zvezda (Mokrin) 27:32, Vojvoda Stepa - Napredak (^estereg) prekid u 54. minutu (26:31, 12:23), Gradnulica (Zrewanin) Hercegovina (Se~aw) 33:31, Budu}nost (Alibunar) - Banatski Karlovac 21:31, Dinamo - Spartak (Debeqa~a) 10:0. Cement

Radni~ki - Slavija (Novi Sad) 38:25, Glogow - Jedinstvo (Ka~arevo) na penale 35:34 (29:29, 13:14), Vladimirovac - Jabuka 22:38.

Dame: Ba~ka Topola - Spartak (Subotica) 34:24, @eqa (@abaq) - Temerin 16:24, Sloven (Ruma) - Vojvodina (Novi Sad) 14:33, @elezni~ar - Srem Morovi} (Sremska Mitrovica) 35:20, Halas Jo`ef - Sloga (Ostoji}evo) 46:7, Dolovo - Jedinstvo (Ka~arevo) sino}, Obili} (Novi Kne`evac) - Kikinda 9:29, Lehel (Mu`qa) - Mladost (Srpska Crwa) 33:8, Cement Vrbas 21:23, Jadran Lider - Radni~ki (B) 0:10, Rusin (Ruski Krstur) - Apatin 0:10, Jedinstvo (E) - Proleter Superprotein (Zrewanin) 0:10, Radni~ki Spartak (Debeqa~a) (3. novembra, 19), JABUKA: Dinamo (Pan~evo) - Jabuka 95 (3. novembar, 20.15).

Utakmice osmine finala na programu su u sredu 17. novembra.

J. G.

Amerikanac Butsi Tornton (33) najkorisniji je igra~ 2. kola ko{arka{ke Evrolige. Wegov Efes Pilsen je savladao Valensiju sa 79:63, a iskusni bek je uspeo da upi{e 29 indeksnih poena. On je duel zavr{io s 19 poena i 10 skokova, uz po dve asistencije i ukradene lopte. Za dva poena je {utirao 8-7, za tri 2-1, a sa linije za slobodna bacawa 2-2.Drugo mesto na listi najkorisnijih igra~a kola podelili su Brajan Roberts iz Brose Basketsa i Erazem Lorbek iz Barselone s po 27 indeksnih poena. Poen mawe imali su Marseliwo Uertas iz Kaha Laborala i Sofoklis Skorcanitis iz Makabija. Korpulentni Grk je bio i najboqi strelac kola s 24 uba~ena poena. Na listi najboqih strelaca Igor Rako~evi} je podelio tre}e mesto s 20 ko{eva.

Najboqi skaka~ drugog kola je centar Real Madrida Ante Tomi} koji je u pobedi svog ti-

Iskusni Goran Pobri} uveren je da Vojvodina mo`e do povoqnog rezultata.

- Slabo smo odigrali u protekla dva me~a, {to je razumqivo s obzirom na kratak pripremni period. Uveren sam da je taj period iza nas i da }emo na utakmici s Proleterom, kome prepu{tam ulogu favorita, uz maksimalnu anga`ovanost zabele`iti pobedu - optimista je Pobri}.

Utakmica Vojvodina Srbijagas - Proleter Naftagas igra se u maloj sali Spensa od 18 ~asova.

I. Grubor JADRANSKA LIGA ZA DAME

Tornton najkorisniji

Me|usobno odmeravawe snaga

Odigrane su utakmice {esnaestine finala mu{kog i `enskog Kupa Vojvodine u rukometu.

Kod mu{karaca postignutio su slede}i rezultati: Partizan (Horgo{) - Vojput (Subotica) 22:45, Grani~ar (Gakovo) - Kqaji}evo 33:28, Rusin (Ruski Krstur) - Sombor 30:37, Grafi~ar (Bezdan) - Apatin 32:30, @SK Hajduk (^) 38:31, Metalac AV -

U Spensu vojvo|anski derbi

POSLE 2. KOLA EVROLIGE

Lidija Mihajlovi}

19

PRVA MU[KA LIGA

Ko{arka{i Vojvodine Srbijagasa, nakon startne pobede u duelu sa Metalcem, nanizali su dva uzastopna poraza, od Napretka i OKK Beograda. Ve~eras u Spensu do~ekuju zrewaninski Proleter Naftagas. Stru~ni {tab se potrudio da psihi~ki i fizi~ki oporavi ekipu, a lepa vest za pristalice Vo{e je da }e crveno - belo jato biti ja~e za Nenada Toma{evi}a.

Trener Radenko Varagi} dobro je skenirao ekipu iz Zrewanina.

PRIPREME MU[KE REPREZENTACIJE U ZREWANINU

Posle otkazivawa turnira u Saudijskoj Arabiji, selektor rukometne reprezentacije Srbije Veselin Vukovi} bio je primoran da, u okviru EHF nedeqe, prilagodi plan mini-priprema 19 kandidata koji konkuri{u za sastav nacionalnog tima za Svetsko prvenstvo u [vedskoj. Umesto puta na Arabijskom poluostrvu na{i rukometa{i su u proteklih {est dana boravili u E~koj, a trenirali u Zrewaninu. Prema re~ima selektora Vukovi}a, otkazivawe turnira u Arabiji nije mnogo poremetilo rad reprezentativaca, naprotiv, imali su vi{e vremena za zajedni~ke treninge i uigravawe. Priliku da provere {ta su uradili u

subota30.oktobar2010.

Butsi Tornton

ma protiv Unikahe imao 14 uhva}enih lopti.

Sudar srpskih ekipa

Peto kolo Jadranske lige obele`i}e dvoboj predstavnika Srbije, Vo`dovc ugo{}uje Vojvodinu. Prema dosada{wim igrama uloga favorita na strani je Vo`dov~anki. Uzdanice ekipe koju predvodi iskusni ko{arka{ki vuk Zoran Tir su Radovi}, Krstovi} i Jovanovi}eva pod ko{em, kao i sjajni organizator igre Prqa. Na drugoj strani, dolaskom Bure i \uri} Novosa|anke su dobile na iskustvu i sigurnosti pa nije nemogu}e i da trijumfuju u Beogradu.

- Vo`dovac je kvalitetna ekipa, protiv koje smo pro{le sezone i tokom letweg perioda odigrali ~ak pet susreta, a ~iwenica da su sve utakmice zavr{ene u egalu govori da }e i ovaj duel biti neizvestan - reko je trener Vo{e Zoran Mirkovi}.

Utakmica u halu [umice po~iwe u 20.30 ~asova.

I. G.

^UDNI AR[INI EVROLIGE

Prokom pre Partizana ^elnici ko{arka{ke Evrolige odlu~ili su da A licencu za ovo takmi~ewe dodele poqskom Aseko Prokomu. Poqski {ampion }e imati zagarantovano mesto u najelitnijem klupskom takmi~ewu naredne sezone, bez obzira na rezultate u doma}em {ampionatu.

Izvr{ni direktor Evrolige \ordi Bertomeu istakao je da je Aseko dobio licencu na osnovu toga {to je klub uspe{no realizovao dugogodi{wi razvojni plan. Prokom je tako u{ao u elitnu grupu 14 timova koji imaju A licencu do 2012. godine.

Srpski {ampion Partizan odavno ~eka na istu licencu, a ukoliko nastavi da bele`i sjajne rezultate i razvija se u pravom smeru, od 2012. godine bi mogao da se nada potpisivawu ugovora s

Evroligom. Jer, od 2012. godine }e biti ura|ena nova kategorizacija timova, na osnovu vi{e faktora, ostvarenih rezultata u Evropi, doma}em {ampionatu, poseti, marketingu, u ~emu crno-beli ne zaostaju za vrhunskim klubovima.

Klubovi s A licencom od 2012. godine ne}e imati za{ti}eni status. Klub koji bude imao najlo{ije ocene, izgubi}e licencu i svoje mesto }e ustupiti najboqe ocewenom klubu iz druge kategorije, u kojoj se trenutno nalazi Partizan.

A licencu u Evroligi, pored Prokoma, imaju: Barselona, Real Madrid, Kaha Laboral, Unikaha, Panatinaikos, Olimpijakos, CSKA, Makabi, Roma, Sijena, Efes Pilsen, Fenerbah~e Ulker i @algiris.

IZ NBA LIGE

Orlando ponizio Va{ington Ekipa Orlanda, jedan od najve}ih favorita za osvajawe {ampionske titule, otvorila je sezonu ubedqivom pobedom nad Va{ingtonom rezultatom112:83. Debitantski nastup na zvani~noj NBA utakmici imao je Xon Vol, prvi pik s ovogodi{weg drafta. S 14 poena i devet asistencija bio je najboqi igra~ u ekipi Va{ngtona, ali se prili~no isproma{ivao jer je pogodio tek {est od upu}enih 19 {uteva.

Ve} po~etkom druge ~etvrtine Orlando je stekao prednost od 20 poena, da bi u nastavku me~a doma}in bio u plusu ~ak i trideset poena. S obzirom da su igra~i Orlanda iz igre ga|ali 55 odsto, a wihovi suparnici 37 odsto, takav rezultat nije ~udan, s tim da je Va{ington bio li{en

Dvajt Hauard (Orlando)

i usluga svog najboqeg igra~a, povre|enog Gilberta Arenasa. Najboqi je kod Orlanda bio Dvajt Hauard s 23 poena i deset skokova, a posle wega najkorisniji u timu bili su Karter je ubacio 18 poena, Nelson 16 i Luis 13.

Juta je imala osam pobeda u osam utakmica tokom predsezone, ali na startu NBA lige jo{ ne zna za trijumf (0:2 jo{ ima jedino Hjuston). Nakon te{kog poraza u Denveru, xezeri su izgubili na doma}em parketu od Finiksa 110:94, u utakmici u kojoj nisu vodili ni u jednom trenutku. S 18 poena i 11 skokova Hakim Vorik je, iako je po~eo me~ na klupi, bio najboqi igra~ u pobedni~koj ekipi, a ubacio je vi{e nego kompletna klupa xezera (16 poena). Jednaki broj poena kao Vorik je ubacio i veteran Stiv Ne{.

20

KULTURA

subota30.oktobar2010.

DNEVNIK

NAGRADE NA 55. ME\UNARODNOM SAJMU KWIGA U BEOGRADU

Najuspe{niji „Klio”, „Geopoetika” i „Orfelin” Nagrade 55. sajma kwiga u Beogradu dobili su izdava~ka ku}a „Klio“ - za najboqeg izdava~a, Geopoetika - za izdava~ki poduhvat za Ediciju „Ekopoetika“ i Milenko Bodirogi} autor kwige „Prognana bi}a - srpska mitologija“ u izdawu Orfelina iz Novog Sada - za najboqu kwigu za decu.

Predsednik `irija Dragan Veliki} je prilikom progla{ewa dobitnika rekao da je Izdava~ka ku}a „Klio“, osnovana pre 20 godina u vreme op{teg raspada sistema vrednosti, od samog po~etka postavila

visoke kriturijume u odabiru naslova i autora, i u profilisawu i doslednom negovawu mnogobrojnih edicija iz psihologije, antropologije, sociologije, menaxmenta i marketinga, muzike, dramskih umetnosti, muzeologije.

Obrazla`u}i nagradu za najboqu de~iju kwigu, Veliki} je rekao da je autor Milenko Bodirogi} sa grupom izuzetnih novosadskih umetnika, odveo ~itaoce u svet ~udesnih bi}a kojih su se pla{ile bake i u~inio sve da ih deca zavole.

Priznawa ULUPUDUS-a Tradicionalne nagrade Udru`ewa likovnih, primewenih umetnika i dizajnera (ULUPUDS) Srbije uru~ene su u kategroriji najboqeg ilustratora Ratku ]iri}u za ilustrovawe kwige „Ba{ ^elik“, izdava~ke ku}e „Ingli{ buk“ iz Beograda. Nagradu najboqem izdava~u `iri, koji je radio u sastavu: Slobodan Ivkov, Imre Sabo i Jak{a Vlahovi}, dodelio je novosadskom izdava~u „Orfelin“ za vrhunsko sinhronizovawe i produkciju grupnog ilustrovawa kwige Milenka Bodirogi}a „Prognana bra}a - iz srpske mitologije“. Ilustracije je radilo pet autora - Ivica Stevanovi}, Petar Meselxija, Milo{ Vujanovi}, Dragan Bibin i Vawa Todorovi}. Veteran fotografije Tomislav Peternek nagra|en je za fotomonografiju „@ivot s fotografijom“ u izdawu „ReformB“ iz Beograda.

dvaja iz ovogodi{we produkcije srpskog izdava{tva. „To je prvi potpuni standardni i normativni pravopisni priru~nik koji se kod nas pojavquje posle 50 godina i time ispuwava vi{edecenijski prazan prostor izme|u norme i prakse“, rekao je on.

Milenko Bodirogi}, dobitnik nagrade za najboqu kwigu za decu, rekao je u ime svih nagra|enih da u je tokom 20 godina kada je dobro `ivela samo politi~ka elita, Sajam kwiga bio sedmodnevni predah od svega, kada se na trenutak ~inilo da `ivimo kao sav normalan svet, u zemqi u kojoj se ~ita i u kojoj se kwige vole i dodao da mu je zadovoqstvo da u tom predahu primi nagradu.

Odluku je doneo `iri kojim je predsedavao pisac Dragan Veliki}, a ~lanovi su bili dramaturg Ksenija Radulovi}, profesor univerziteta i prevodilac dr Zoran Paunovi}, novinar An|elka Cviji} i kwi`evnica dr Mirjana \ur|evi}.

U saop{tewu `irija se navodi da je pokretawem edicije „Ekopoetika“, izdava~ka ku}a „Geopoetika“ jo{ jednom pokazala izuzetan smisao za otvarawe i istra`ivawe novih puteva, unutar ~vrsto i jasno definisanog izdava~kog koncepta. „Ovom edicijom Geopoetika istra`uje problematiku ekolo{ke ugro`enosti na{e planete, a dubina i zna~aj te problematike ubedqivo su pokazani ve} u prvih nekoliko naslova edicije“, rekao je Veliki}.

Specijalno priznawe za 2010. godinu je dobila Izdava~ka ku}a „Prometej“ iz Novog Sada za Pravopisni re~nik srpskog jezika sa pravopisno gramati~kim savetnikom, Milana [ipke.

Veliki} je istakao da je to kapitalno delo koje svojom vredno{}u u kontekstu srpske kulture izlazi iz okvira uobi~ajenih standarda `irirawa i posebnim mestom se iz-

MSUV OFORMIO NOVO ODEQEWE I ZBIRKU

(Novo)medijska praksa

Gordana \ur|evi}-Dimi} i Predrag Ejdus u predstavi „Ujkin san”

SNP POSLE 23 GODINE NA SCENI HRVATSKOG NARODNOG KAZALI[TA

„Ujkin san” gostuje u Zagrebu Drama Srpskog narodnog pozori{ta (SNP) u Novom Sadu }e sutra gostovati u Hrvatskom narodnom kazali{tu (HNK) u Zagrebu s predstavom „Ujkin san“, po noveli Fjodora Dostojevskog u re`iji Egona Savina, saop{tilo je ju~e SNP. Najstarije srpsko nacionalno pozori{te je u najve}em hrvatskom nacionalnom teatru

gostuje posle 23 godine, a posledwi put je 9. novembra 1987. pred publikom HNK u Zagrebu izvelo predstavu „Roman o Londonu“, koju je po istoimenom delu Milo{a Crwanskog re`irao Stevo @igon.

Poput SNP-a i HNK u ovoj pozori{noj sezoni obele`ava 150. godi{wicu postojawa, {to je i povod za gostovawe Novosa-

|ana. Predstava „Ujkin san“, u kojoj igraju Gordana \ur|evi}Dimi}, Predrag Ejdus, Jugoslav Krajnov, Milica Gruji~i}, Miodrag Petrowe, Gordana Kamenarovi}, Gordana Jo{i}-Gajin, Aleksandra Pleskowi}, Olivera Stamenkovi}, Milica Kqaji}-Radakovi} i Mihajlo Pleskowi} premijerno je izvedena pre ~etiri godine.

NA NOVOSADSKOJ „SINEMANIJI” SUTRA I U PONEDEQAK

@ivot Geinzburga, dve krimi drame i horor U Art bioskopu „Vojvodina“ na Spensu sutra po~iwe revija filmova „L’ Oreal Pariz Sinemanija“ na kojoj }e, pored sedam repriznih, biti premijerno prikazano 15 ostvarewa aktuelnih i u svetskim bioskopima. „Sinemanija“ }e biti otvorena u nedequ u 19 sati kada je na programu „Trougao obmane“ (Stone) rediteqa Xona Kurana.

Re~ je o psiho-drami koja se odvija u trouglu: zatvorski slu`benik (Robert Deniro) - osu|enik (Edvard Norton) - wegova `ena (Mila Jovovi}). Od 21.30 prikaziva}e se biografski “Opasne misli, Geinsburg“ (Gainsbourg) film o kontroverznoj francuskoj pop ikoni, peva~u Ser`u Geinsburgu. Wegov `ivot, film prati od wegovog detiwstva 1940-ih, u okupiranom Parizu, preko uspe{ne karijere 60-ih godina pro{log veka, do wegove smrti 1991. Rediteq filma je @oan Sfar, a gluma~ku ekipu ~ine Erik Elmonsino, Leticija Kasta, Ana Mouglalis i Lusi Gordon.

Odlu~uju}i se na svojevrstan pionirski rad u toj oblasti, Muzej savremene umetnosti Vojvodine (MSUV) odlu~io se da oformi Odeqewe za medijske prakse. Prvo delo ovog odeqewa bilo je kreirawe Zbirke medijskih praksi, u kojoj su inicijalno sakupqena ona umetni~a dela i prakse koja predstavqaju istorijski presek produkcije u {irokom spektru od kompjuterske umetnosti, veb i net arta, instalacija, do kompjuterskih igara i modova.

- Na ovaj na~in poku{avamo da re{imo odnose vlasni{tva „virtuelnog“ umetni~kog dela. Po na{em modelu autori zadr`avaju prava nad delom i dobijaju mogu}nost da wegovu upotrebu naplate, a trgovci i posrednici se marginalizuju. Muzej je u funkciji vrednosnog markera, odnosno onoga ko govori {ta i kako predstavqa odre|enu vrednost – obja{wava kustos Odeqewa za medijske prakse MSUV Kristijan Luki}.

MSUV }e dela otkupqivati, a zadatak mu je da ih pohrani na {to vi{e memorijskih nosa~a.

Veza izme|u dela i zainteresovanih za wegovu upotrebu i daqe }e biti autor.

- Klasi~an model bio bi onaj u kojem kolekcionar otkupquje dela, a muzej ih „overava“, a mi sada taj sistem obr}emo i muzej ozna~ava, dok autor distribuira dela novomedijske umetnosti – ka`e Luki}. – Tako }e se locirati i kontekstualizovati umetni~ka dela i prakse po kojima Novi Sad, Vojvodina i Srbija u potpunosti komuniciraju sa svetom, ali ciq nam nije nacionalna, nego internacionalna zbirka.

MONOGRAFIJA „PARTIBREJKERSA”

Srce kuca tu je

Scena iz filma „Opasne misli, Geinzburg”

U ponedeqak, gledaoce u Art bioskopu „Vojvodina“ reprizno o~ekuje svetski i ovda{wi hit „Avatar“ Xejmsa Kamerona.

Prikazuje se od 16 ~asova. Zatim premijerno idu, od 19 sati „Grad lopova“ (The Town) glumca Bena Afleka koji i kao rediteq potpisuje ovu akcionu dramu o pqa~ka{u koji se zaqubquje u jednu od svojih `rtva, i od 21.30 „Pusti pravog da u|e“ (Let Me In). To je ameri~ki rimejk

istoimenog {vedskog izvanrednog filma nastalog po tamo{wem bestseleru, horor romanu Jona Ajvde Lindkvista (od nedavno se mo`e na}i i u na{im kwi`arama). Re~ je o pod`anru vampirskog filma, u {vedskom slu~aju napravqenom vrlo inventivno. Kritika je pozdravila i ovu, ameri~ku verziju rediteqa Meta Rivsa, pa za one koji su videli original, evo prilike za pore|ewe.

V. C.

Monografija „Srce kuca tu je“, koja sadr`i sve pesme beogradskog rok sastava „Partibrejkers“ i preko 200 wihovih fotografija, jedno je od novih izdawa na Beogradskom sajmu kwiga, saop{tila je izdava~ka ku}a „Lom“.Skoro tri decenije `ivota „Partibrejkersa’ tri su decenije na{ih `ivota ovde, i ova kwiga je kao ogledalo vremena u kome vidimo kako se (peva~ Zoran Kosti}) Cane i (gitarista Neboj{a Antonijevi}) Anton mewaju iz godine u godinu, zajedno s nama, saop{tio je „Lom“. Recenzent monografije Dragan Ambrozi} naveo je da je „prvi album Paribrejkers’ (1985) i danas je jedan od najsna`nijih rok istupa u istoriji ove muzike kod nas. Bazi~nim rokenrol zvukom kombinovanim sa uli~nim slengom, direktno su odgovorni za pojavu gomile autenti~nih rok bendova {irom zemqe.

„Computertape body” Bogdanke Poznanovi}

U nadi da }e prvobitni odabir izazvati {iru reakciju me|u autorima, publikom i teoreti~arima, stvoriti scenu koja }e dodatno afirmisati nove oblike umetnosti, Odeqewe za medijske prakse je za svoju zbirku na~inilo slede}i izbor radova: „Computertapebody“ Bogdanke Poznanovi} (1973), „C5“ i „Aspects of Gaia“ Pe|e [i|anina (1987, 1989), „Absolute Sale“ i „The Greatest Hits“ asocijacije „Apsolutno“ (1997, 1998), „Elec-

tronic Art in Serbia“ Andreja Ti{me (2000), „PPresidency“ grupe „PP“ (2001), „Hello World“ grupe „Vacuumpack“ (2007), „MCTE“ Vladana Jolera (2008), „In a po{esion of the post office credit card“ Hita Bantinga (2008), „Nildigree“ Vladimira Todorovi}a (2009), „Samoodr`ivi sistemi apsurda“ Stevana Koji}a (2010).

Svi radovi i koncept rada bi}e predstavqeni i na izlo`bi koju MSUV prire|uje od 2. novembra do 2. decembra.

I. Buri}

U BIBLIOTECI MATICE SRPSKE

Izlo`ba o De`eu Kostolawiju Povodom obele`avawa 125. godi{wice ro|ewa ma|arskog kwi`evnika De`ea Kostolawija Biblioteka Matice srpske je priredila izlo`bu iz svojih zbirki. Postavka, koja }e do 24. novembra biti izlo`ena u vitrinama ispred Sve~ane sale Matice srpske, obuhvata brojna izdawa Kostolawijevih dela, fotografije i izbor iz literature. Izlo`bu prati katalog u kojem se, pored popisa bibliografskih jedinica, nalaze izvodi tekstova koje su o Kostolawiju i wegovom radu napisali wegova supruga Ilona Harmo{, Imre Bori, Jano{ Herceg, Mihaq Cine, Sava Babi}, Tomas Man, Mihaq Babi~, Veqko Petrovi}, Beata Tomka, Petar V. Arbutina, Bela Pomaga~ i Andor Nemet. Autori postavke su

Ivana Grguri}, Peter Hajnerman i Silvija ^amber.

De`e Kostolawi je ro|en u Subotici 1885. godine. Nakon {kolovawa u rodnom gradu i Be~u, `ivot je proveo u Budimpe{ti rade}i kao novinar. Bio je predstavnik moderne gra|anske kwi`evnosti. Pisao je, po mi{qewu kritike, jednako uspe{no i prozu i poeziju. U kwi`evnost je u{ao kao pesnik (zbirka „Izme|u ~etiri zida“), a za mnoge je to ostao ~ak i kad je pisao prozu. U wegova najpoznatija dela ubrajaju se zbirke pesama (Tu`be jadnog mali{ana, Màgia, Négyfal között i dr.), kwige novela (Kornel Ve~erwi, Kain i dr.) i romani Zlatni zmaj, [eva i Ana, u kojima je ovekove~io svoj rodni grad. Umro je u Budimpe{ti 1936. godine.

c m y

DNEVNIK

IZ DRUGOG UGLA

subota30.oktobar2010.

21

Koliko je sigurna nova li~na karta Doj~e vele d 1. novembra u Nema~koj se izdaju nove li~ne karte. Osim biometrijskih podataka, one }e biti opremqene i specijalnim ~ipom koji }e omogu}avati identifikaciju gra|ana na internetu…

Stru~waci govore o enormnim prednostima za firme koje }e tako mo}i da smawe rizik u poslovawu: provajderi razli~itih usluga, internet-radwe ili kontakt-berze ne}e morati vi{e da se oslawaju na poverewe u po{tewe svojih klijenata, ve} }e ta~no znati s kim imaju posla. No, ima i glasova skepse kada je re~ o novoj tehnologiji, a ni gra|ani o~igledno nisu odu{evqeni novom li~nom kartom: ovih dana je prime}en poja~an priliv zahteva za izdavawem „stare“ li~ne karte, koja }e mo}i jo{ da se dobije do kraja meseca, ali }e va`iti slede}ih – 10 godina.

Nova li~na karta ima format kreditne kartice, a wena glavna komponenta je takozvani RFID~ip. Na ~ipu se, osim svih podataka od{tampanih na samoj kar-

O

tici, nalazi i biometrijski obra|ena verzija fotografije vlasnika, a predvi|en je i digitalni otisak prsta. Da bi se neko identifikovao na internetu, potreban je i poseban ~ita~ pomenutog ~ipa. Taj ~ita~ se povezuje sa ra~unarom i posebnim programom ugra|uje u internetpretra`iva~. ^ita~i }e ko{tati izme|u 16 i 20 evra – ve} prema kvalitetu… Kada se dospe na internet-stranicu koja tra`i

identifikaciju, korisnik mora najpre da ukuca {estocifrenu tajnu {ifru, i tek tada partner mo`e da ~ita podatke sa li~ne karte. „Ovakva li~na karta je suvi{na, a mi je smatramo i opasnom“, rekao je portparol poslani~kog kluba Zelenih za unutra{wu bezbednost, Volfgang Viland: „Opasnost je u tome {to i neovla{}ena lica mogu da o~itaju podatke iz ~ipa. Posebno ako digitalni

otisak prsta do|e u pogre{ne ruke, neko bi wime mogao da se poslu`i da bi obezbedio sebi pristup u sisteme u koje ina~e ne mo`e da prodre“. Ba{ to su ove godine pokazali hakeri organizacije za za{titu podataka i privatne sfere „Haos kompjuter klub“ koji su bez mnogo muke uspeli da neovla{}eno o~itaju podatke sa prototipa nove li~ne karte. Oni tvrde da tehnika jo{ nije dovoqno zrela. ^lan poslani~kog kluba Levice, Jan Korte, nagla{ava: „S jedne strane, gra|ani su pod slu`benom identifikacijom, {to zna~i da se svi tretiraju kao sumwivi, s druge strane, uvo|ewe ove li~ne karte nije bezbednosno-politi~ki neophodno“. S tom ocenom se sla`u i aktivisti za qudska prava i za{titu podataka, koji tvrde da su svi vidovi kori{}ewa nove li~ne karte smi{qeni tako da koriste samo firmama i trgovcima na internetu, a ne i samim gra|anima. Ve} kroz nekoliko dana }e vi{e od deset osiguravaju}ih dru{tava omogu}iti identifikaciju svojih osiguranika preko interneta – novom li~nom kartom.

Sudbina Svetske slu`be Bi-Bi-Sija Bi-Bi-Si rakonske mere {tedwe za koje se opredelila britanska vlada dove{}e do dramati~ne promene u na~inu finansirawa Svetske

D

pretplatom. Istovremeno, vlada je odlu~ila da pretplatu, koja iznosi oko 170 evra godi{we, zamrzne za narednih {est godina, {to zna~i da }e buxet

slu`be BBC-ja. Trenutno Svetsku slu`bu, osnovanu 1932. godine, finansira Ministarstvo spoqnih poslova. Ubudu}e, predla`e vlada, Svetska slu`ba bi}e prikqu~ena ostatku BBC-ja, koji se izdr`ava TV

BBC-ja realno biti mawi za 16 odsto.

Biv{i generalni direktor Svetske slu`be BBC-ja Xon Tusa smatra da weno izme{tawe izvan Forin ofisa nije lo{a ideja: „Mislim da bi to moglo da

bude jako korisno za Svetsku slu`bu BBC-ja, jer }e se time kona~no u}utkati brojni kriti~ari iz inostranstva koji su tvrdili da ne mo`ete da budete istinski nezavisni ako ste na platnom spisku Forin ofisa.

Takve optu`be su bile neosnovane. Forin ofis se nikada nije me{ao u ure|iva~ku politiku, ali su bile prisutne. Sada nih vi{e ne}e biti.“ Xon Tusa napomiwe da bi Svestku slu`bu trebalo za{titi od budu}ih mera {tedwe unutar BBC-ja: „Doma}i BBC mora da shvati vrednost i snagu koju mu donosi Svetska slu`ba, kao medij kome se u svetu najvi{e veruje i koji je, za razliku od mnogih drugih, pre`iveo pad komunizma. To je veliki dobitak za Britaniju, koji mora da bude za{ti}en unutar BBC-ja.“ Poslanik parlamenta, biv{i lider Liberalnodemokratske stranke Min Kembel, strahuje da bi najavqene promene mogle da nanesu {tetu Svetskoj slu`bi: „Svetska slu`ba ima jedinstven stil, jedinstvenu stru~nost i jedinstven ugled. Ne ka`em da su taj ugled ili ta stru~nost ve}i nego u ostatku BBC-ja, ali su svakako jedinstveni.

Strahujem da bi, spajawem sa in-

formativnim programom doma}eg BBC-ja, te jedinstvene karakteristike, koje su Svetsku slu`bu u~inile toliko popularnom i cewenom {irom sveta, mogle da budu ugro`ene.“ Stru~wak za medije Stiv Hjulet smatra da iza vladine odluke da Svetsku slu`bu prikqu~i ostatku BBC-ja ne stoji nikakva koherentna i logi~na medijska strategija: „Tako je odlu~eno zato {to je trebalo popuniti rupe u resorima odbrane i obrazovawa.

Vlada je popustila pod pritiskom protivnika smawewa vojnog buxeta, pa je morala da u{tedi na drugoj strani. Kqu~no je, po meni, pitawe ko }e ubudu}e kontrolisati Svetsku slu`bu. Do sada je Forin ofis odlu~ivao o tome na kojim }e jezicima i u kom obimu Svetska slu`ba emitovati program. Verujem, ipak, da postoji neka vrsta dogovora po kojeme BBC ne}e mo}i da tro{i novac na svoje televizijske programe umesto na Svetsku slu`bu, tim pre {to }e, pre nego {to do|e do transfera, Svetska slu`ba morati da smawi svoje tro{kove.

Za koliko, ~u}emo kada ministar finansija iznese predog buxeta.“

[okantno lice biv{eg komandanta Toronto star ukovniku, pilotu i biv{em komandantu najve}e kanadske aviobaze u Trentonu, Ontario, Raselu Vilijamsu, 47, sudi se u Belvilu za dva ubistva, dva silovawa i 82 provale u tu|e stanove. Ovaj slu~aj ve} je okvalifikovan kao jedan od najsramnijih u koje su ume{ani pripadnici oru`anih snaga. Novi detaqi koji se pojavquju ~ine pri~u i istinu sve neprijatnijom i sve te`om za prihvatawe.

Na su|ewu je prisutnima skrenuta pa`wa da pojedini detaqi mogu biti uznemiruju}i, posebno za ~lanove porodica `rtava. Prvo je ustanovqeno da je Vilijams upadao i tu|e stanove u otavskom predgra|u i u mestu Tvid, gde su on i wegova supruga imali ku}e.

Pri tom, on je bio posebno ‘slab’ prema dowem ve{u, {to potkrepquju i veoma eksplicitne i uznemiruju}e pornografske fotografije, koji je on sam snimao tokom tih provala, u raznim pozama i ~esto u krevetima mla|ih `enskih osoba.

Kako je vreme prolazilo, wegovi gresi su se uve}avali i on je postajao sve okrutniji, od feti{iste, preko egzibicioniste, do silovateqa i ubice. Sve slike i zabele{ke o nedelima prona|ene su, bri`qivo uskladi{tene, na wegovom ku}nom kompjuteru.

Izme|u ostalog, tu su i prisilno snimqene fotografije jedne wegove `rtve, koju je neposredno pre toga silovao, ali tu je snimak brutalnog udarawa i gu{ewa Mari-Frans Komo, 38, i seksualnog i`ivqavawa nad Xesikom Lojd, 27, koje je potom i ubio.

Treba re}i da je svega 17 vlasnika ku}a prijavilo provalu, ostali nisu, kao i da neki nisu ni bili svesni da je u wihovu ku}u provaqivano sve dok on nije to priznao.

Mnogo se pitawa postavqa vezanih za ovog pukovnika, ali

P

i {ire i uop{tenije, izme|u ostalog i za validnost procedure pri napredovawu u vojsci.

Jedno od wih je kako je osoba, o~igledno prepuna raznoraznih psihi~kih optere}ewa, uspela da pro|e veoma opse`nu psiholo{ku proveru, bude na ~elu najve}e kanadske vojne aviobaze i kandidat za daqe napredovawe. Tako|e, postavqa se i pitawe da li bi i u vojsci eventualno moglo biti spornih krivi~nih dela u koja je Vilijems ume{an. Ukoliko ih i ima, re{avawe tih zlo~ina potpadaju pod nadle`nost vojnog suda, {to bi zna~ilo i nova su|ewa.

Vilijems }e odmah biti otpu{ten iz avijacije i bi}e mu oduzeti ~in, odlikovawa i po~asti, plate od trenutka hap{ewa, ali ne i penzija. Brigadni general Nevil Rasel rekao je da samo vlada mo`e da donese odluku kojom bi ga, eventualno, skinuli sa spiska za penziju. Isti~e se, tako|e, da je Vilijems izgubio pravo da ga oslovqavaju sa ‘pukovnik’.

Upu}eni ka`u da }e slu~aj pukovnika Vilijemsa, uz jo{ neke tako|e iz ove godine, ozbiqno uzdrmati strpqivo gra|en ugled koji kanadska vojska ima. General Rasel, isti~u}i da je ono {to je Vilijems uradio u`asno ru{i poverewe izme|u vojske i naroda, ka`e da }e ubudu}e psiholo{ka provera vojnih lica biti mnogo rigoroznija, ali nagla{ava da je revizija tog postupka bila planirana pre saznawa o slu~aju Vilijems.

Kazna za pukovnika Vilijemsa je dve do`ivotne robije, s tim da pomilovawe ne}e mo}i da o~ekuje pre nego {to odslu`i 25 godina. Izre~ena mu je po{to je saslu{ano wegovo priznawe i, po wegovim re~ima, neopisivo kajawe za po~iwene zlo~ine i bol koji je naneo mnogima, posebno porodicama ubijenih Komo i Lojd, ali i svojoj porodici, prijateqima i kanadskoj vojsci.

Rik{e u prestonici SAD Glas Amerike bog ekonomske krize u Sjediwenim Dr`avama, mnogi pronalaze kreativne na~ine da zarade novac.

Me|u wima su i voza~i va{ingtonskog “pedikeba“ odnosno bicikla sa prikolicom koji li~i na rik{u, koji prevoze qude do spomenika i drugih turisti~kih atrakcija. Ovi tricikli omogu}uju turistima potpuno druga~iji pogled na Va{ington.

Grent Godri vozi jednu vijetnamsku porodicu iz Kalifornije do Prirodwa~kog muzeja.

On ih vodi u deo grada sa mnogo azijskih restorana. Godri je umetnik, ali za `ivot zara|uje voze}i pedikeb. „Dobar voza~ pedikeba je neko ko uspe da zainteresuje svoje putnike, jer je najve}i deo na{e vo`we interakcija izme|u voza~a i qudi koje sede iza vas“, obja{wava Godri.

Z

Turista Brendon Ngujen ka`e da je iskustvo zabavno, uprkos saobra}aju i rupama na putu. „Mo`ete videti obe strane ulice, a kada hodate vidite samo jednu. Mnogo je truckawa, pa imate utisak kao da ja{ete kowa“, pri~a Ngujen.

Pedikeb se koristi u Va{ingtonu ve} nekoliko godina. Vozilo je poznato i kao rik{a-bicikl, a koristi se i u drugim gradovima u svetu, naro~ito u jugoisto~noj Aziji. U Va{ingtonu, voza~i pedikeba dogovaraju cenu vo`we sa mu{terijama. Prose~na cena je 20 dolara za 30 minuta. Neki voza~i imaju svoj bicikl, a drugi ih iznajmquju.

Stiv Balinski je vozio pedikeb u Njujorku, a sada je suvlasnik kompanije „Kapitol pedikeb“. On ka`e da su wegove mu{terije i mladi i stari. „Porodice, mnogo parova. Vo`wa je veoma romanti~na, pa

mnogi parovi u`ivaju. Imamo i mnogo starijih osoba – wih posebno poku{avamo da razonodimo“, isti~e Balinski.

Voza~i pedikeba su raznoliki kao i wihove mu{terije.

Mnogi su studenti i mladi profesionalci, ali ima i onih koji imaju 50 - 60 godina.

Neki rade ovaj posao da bi ostali u kondiciji. ^etrdesetpetogodi{wa Karla ^endler je jedna od wih. Ona ina~e radi kao producent televizijskih vesti. „Zabavno je.

Zara|ujem novac i upoznajem turiste i qude iz razli~itih zemaqa. Imala sam mu{terije iz svih saveznih dr`ava, osim Havaja, i mnogo turista iz sveta. Pre neki dan, za samo jedan sat, imala sam mu{terije iz Iraka, Kuvajta i Trinidada“, ka`e ^endler.

Nik Smit je nedavno kupio pedikeb. Da bi do~arao atmosferu Va{ingtona, on je na prikolici naslikao `ivotiwe koje simboli{u Repu-

blikansku i Demokratsku stranku.

Turisti ka`u da vole da se voze pedikebom i da je to neobi~an do`ivqaj. Dida Lengsdejl iz Floride ka`e da je iskustvo jedinstveno. „Udi-

{ete ~ist vazduh, obilazite turisti~ke atrakcije za malo vremena. Verovatno bi nam trebalo 30 minuta pe{a~ewa za ovu kratku vo`wu“, pri~a Dida.Vlasnik kompanije „Kapitol pedikeb“, Stiv Balin-

ski, isti~e da Va{ington podsti~e qude da ~e{}e koriste bicikl za prevoz. On zakqu~uje da je wemu li~no va`no i to {to vodi posao koji je dobar za ~ovekovu okolinu.

Debra Blok

22

SVET

subota30.oktobar2010.

DNEVNIK

„WUJORK TAJMS” O NAJNOVIJEM POTEZU VLADE BORISA TADI]A

Srbiji status kandidata idu}e godine WUJORK: Pove}awe iznosa nagrade za hap{ewe Ratka Mladi}a je najnoviji potez Srbije u wenom dugom nastojawu da se pridru`i Evropskoj uniji i okon~a jedno bolno poglavqe pro{losti, ocewuje ju~e “Wujork tajms” i isti~e da bi Srbija status kandidata mogla da dobije krajem idu}e godine. Vlada predsednika Borisa Tadi}a se idu}e godine suo~ava sa pa`qivim preispitivawem, kako svojih napora da u|e u trag Mladi}u, tako i na planu saradwe sa Kosovom, navodi se u tekstu. List podse}a da je EU u ponedeqak- uprkos sumwama da se Mladi} skriva u Beogradu- gla-

sala da sa Srbijom nastavi razgovore o ~lanstvu.

Evropski ministri su, pritom, pre{li preko sugestija da bi Beograd prethodno trebalo da uhap-

Iako je Unija od{krinula vrata Srbiji, potrebno joj je da u~ini vi{e da bi taj prag pre{la. A to odra`ava slo`enu izbalansiranost onoga {to EU `eli da sprovede na Balkanu si Mladi}a, iako su dodali da }e budu}i koraci ka ~lanstvu biti uslovqeni naporima u tom pravcu. “Poruka je bila pome{ana: Iako je Unija od{krinula vrata

tekstu i dodaje da, ako se Beogradu da “suvi{e toga i suvi{e brzo, tada mo`da ne bi bilo pravde za `rtve masakra u Srebrenici”.

“Wujork tajms” pri tom navodi

izjavu evropskog komesara za pro{irewe [tefana Filea, koji je rekao da je za Evropu neprihvatqivo da se ne kazne oni za koje se veruje da su odgovorni za te te{ke zlo~ine. Ali, suvi{e kruta linija mogla bi podriti srpsku proevropsku vladu i pomo}i mawe konstruktivnim snagama u zemqi i potencijalno destabilizovati region, konstatuje se u tekstu. Pritom se citira izjava {efa {vedske diploamtije Karla Bilta koji je ranije rekao da, ukoliko poruka bude suvi{e negativna, “to bi bio signal za Balkan da je Evropa izgubila interesovawe da ga uvede u svoj

tor”.“EU je bar kupila vreme. Za studiju Evropske komisije o spremnosti Srbije bi}e potrebno oko godinu dana, po{to Srbija odgovori na stotine tehni~kih pitawa i dok se odgovori analiziraju i provere”, napomiwe “Wujork tajms” i dodaje da bi, “teorijski, Srbija mogla dobiti status kandidata krajem idu}e godine, pre parlamentarnih izbora 2012. godine”, pi{e list “Ali u me|uvremenu, o~ekuje se da goni Mladi}a, preduzme unutra{we ekonomske reforme i poku{a da uspostavi dijalog sa Kosovom”, isti~e "Wujork tajms".

SAMIT EVROPSKE UNIJE U BRISELU

Novi sukobi u Nagorno Karabahu BAKU: Jedan azerbejxanski vojnik poginuo je ju~e u sukobu sa jermenskim snagama u Nagorno-Karabahu, regionu sa ve}inskim jermenskim stanovni{tvom koji je proglasio nezavisnost od Azerbejxana, saop{tilo je ministarstvo odbrane u Bakuu.

Taj 19-ogodi{wi vojnik poginuo je kada su jermenski vojnici otvorili vatru na azerbejxanske polo`aje u blizini Nagorno-Karabaha, rekao je agenciji Frans pres portparol ministarstva odbrane Eldar Sabiroglu. Sukobi azerbejxanskih i jermenskih snaga intenzivirali su se tokom posledwih meseci. Od po~etka godine poginuo je 21 vojnik od kojih 11 u septembru i oktobru. Jermenija i Azerbejxan postigli su sporazum o razmeni zarobqenika i tela vojnika poginulih u sukobima, rekao je ju~e predsednik Rusije Dmitrij Medvedev na sastanku sa predsednicima dve zemqe. Medvedev je izrazio nadu da }e se Baku i Jerevan dogovoriti o osnovnim principima mirovnog sporazuma pre samita OEBS-a koji }e biti odr`an po~etkom decembra u Kazahstanu.

U sastavu Azerbejxana od sovjetskog perioda, Nagorno-Karabah proglasio je nezavisnost koju me|unarodna zajednica ne priznaje, posle rata 1988-1994. u kojem je poginulo 30.000 qudi a na stotine hiqada izbeglo.

Prekid vatre potpisan je 1994. godine, ali Baku i Jeravan nisu uspeli da sklope sporazum o statusu tog regiona koji je ostao izvor tenzija na jugu Kavkaza, strate{ke zone izme|u Irana, Rusije i Turske.

Srbiji, potrebno joj je da u~ini vi{e da bi taj prag pre{la. A to odra`ava slo`enu izbalansiranost onoga {to EU `eli da sprovede na Balkanu”, konstatuje se u

Za{tita od krize bez promene Lisabonskog sporazuma BRISEL: Na samitu Evropske unije (EU) u Briselu dogovoreno je da se uspostavi stalni mehanizam za za{titu 27 - ~lanog bloka zemaqa od novih finansijskih kriza, prenela je britanska radio i tv mre`a Bi- Bi- Si. Detaqan dogovor o kaznama za zemqe koje ubudu}e, eventualno, prekr{e finansijska pravila evrozone tek predstoji, nagla{ava u izve{taju iz Brisela britanski Bi Bi Si, uz napomenu da }e za ostvarewe tog ciqa biti potrebne "ogranièene izmene" Lisabonskog ugovora. Izmene Lisabonskog ugovora koje bi se odnosile na privremeno oduzimawe prava glasa "neposlu{nim ~lanicama", predlo`ile su Nema~ka i Francuska. Predsednik Evropske komisije @oze Manuel Barozo protivi se, me|utim, mewawu Lisabonskog ugovora. "Za mene je neprihvatqivo da smawimo glasa~ka prava ~lanica. Iskreno govore}i,

to nije ni realno. Nespojivo je sa idejom ograni~enih izmena i taj predlog nikad ne}e biti prihva}en jednoglasno me|u ~lanicama EU", poru~io je Barozo.

Pre rasprave o izmenama Lisabonskog ugovora, koja je potrajala do duboko u no}, lideri 11 uticajnih zemaqa EU dogovorili su se da

odbace predlog Evropskog parlamenta i Evropske komisije o pove}awu buxeta EU za idu}u godinu.

Evropski parlament i Komisija predlo`ili su, naime, pove}awe zajedni~kog buxeta za {est procenata. Lideri 11 ~lanica predvo|eni Velikom Britanijom saop{tili su, me|utim, da je "pove}awe bu-

xeta EU neprihvatqivo u vreme kad vlade 27-orice uvode kod ku}e drasti~ne mere {tedwe, zbog visokih dr`avnih dugova i finansijske krize." Britanski premijer Dejvid Kameron inicirao je ograni~ewe rasta buxeta EU i za to dobio podr{ku 10 zemaqa me|u kojima su i Francuska i Nema~ka. Kameron smatra da zajedni~ki buxet u 2011. ne treba pove}avati vi{e od 2,9 odsto. Razgovori o buxetu, izme|u Evropske Komisije i parlamenta sa jedne strane i zemaqa ~lanica sa druge, bi}e borba dve politi~ke voqe, a na ishod }e se ~ekati jo{ nekoliko nedeqa, ocewuje Bi Bi Si. Zanimqivo je da su Francuska i Nema~ka podr`ale britanskog premijera, dok je ra{ireno mi{qewe da EU ne mo`e da bude imuna na klimu poja~ane {tedwe koja se ose}a u mnogim wenim ~lanicama, ukazuje izve{ta~ Bi Bi Si - ija iz briselskog sedi{ta EU.

PREDSEDNIK FRANCUSKE ZAPRETIO EVROPSKOJ KOMESARKI

Sarkozi: Redingova }e morati da plati za uvrede BRISEL: Predsednik Francuske Nikola Sarkozi zapretio je evropskoj komesarki za pravosu|e Vivijen Reding da }e "morati da plati" zbog o{trih kritika koje je uputila na ra~un wegove administracije. "Francuska je saop{tila Evropskoj komisiji da je uvre|ena kao nacija", rekao je preksino} novinarima ma|arski premijer Viktor Orban, nakon sastanka lidera evropskih stranaka desnog centra odr`anog na marginama sastanka {efova dr`ava i vlada ~lanica EU, prenose}i re~i koje je Sarkozi izneo tokom razgovora sa predsednikom Komisije @ozeom Manuelom Barozom. "Fran-

cuska je veoma ponosna zemqa. Ne mo`ete vre|ati Francusku neka`weno, a gospo|a Reding ju je uvredila", dodao je Orban prenose}i Sarkozijeve re~i, prenosi ju~e "Euobzerver".

Sarkozi je reagovao na izjavu Redingove od pre dva dana kada je pakt izme|u Francuske i Nema~ke u zahtevawu promena sporazuma na kojem po~iva EU opisala kao "francusko-nema~ki diktat" i kao "neodgovoran postupak". Redingova je u intervjuu za nema~ki "Velt" izjavila da je predlog sporazuma o finansijskoj regulativi u EU koji su na~inili lideri Francuske i Nema~ke Nikola Sarkozi i Angela Merkel

"potpuno neodgovran" i dodala da se odluke o "Evropi ne donose u Dovilu i ne donose ih samo dve ~lanice".

"Ovakve odluke donose se u Briselu, Luksemburgu i Strazburu i donosi ih svih 27 dr`ava ~lanica na osnovu predloga koji je u interesu svih 500 miliona gra|ana" Evrope, rekla je ona. Javnost o razgovoru vo|enom izme|u Sarkozija i Baroza nisu obavestili kabineti ni jednog niti drugog, ali je Orban, s obzirom da nema nikakve veze sa sporom, smatrao da treba da ima slobodu da u javnost iznese ono {to je re~eno.

UKRATKO Razmena vatre na granici SEUL: Dve Koreje su razmenile vatru preko vojno veoma utvr|ene grani~ne linije, saop{tilo je ju~e Ministarstvo za odbranu u Seulu.

Pograni~ne snage Severne Koreje rano ju~e ujutro dva puta su pucale na ju`nokorejsku pograni~nu vojnu jedinicu, koja je uzvratila, rekao je neimenovani zvani~nik. On nije mogao da navede razlog zbog kojeg su Severnokorejci otvorili vatru, javio je Rojters. Lokalni mediji prenose da je meta pucwave bila pograni~na vojna jedinica u Hva~eonu, u isto~noj provinciji Gangvon, oko 90 kilometara severoisto~no od Seula.

Majka ubila bebu YEKSONVIL: Aleksandra Tobias (22) sa Floride progla{ena je krivom za ubistvo svog tromese~nog sina, jer ju je wegov pla~ ometao dok je igrala popularnu igricu "farmvil" na Fejsbuku. Tobias je policiji priznala da se razbesnela jer je wen sin Dilan Li plakao i prekinuo je dok je igrala igricu na najpoznatijoj internet dru{tvenoj mre`i Fejsbuk. Kako bi ga naterala da prestane da pla~e, Tobiasova je najpre tresla svog tromese~nog sina, zatim je popu{ila cigaretu, a, kako beba nije prestala da pla~e, majka je nastavila da ga trese dok nije preminuo.

Sud na Floridi }e kona~nu presudu u tom slu~aju doneti u decembru.

Trovawe hlorom BAGDAD: Vi{e od 200 qudi je zatra`ilo pomo} lekara u bolnici po{to su osetili zdravstvene tegobe nakon eksplozije gasa hlora u jednoj fabrici za pre~i{}avawe vode na jugu Iraka. Eksplozija se dogodila preksino} u mestu Amari, oko 320 kilometara jugoistro~no od Bagdada, prenele su agencije izjave lokanih zvani~nika. Uzrok eksplozije nije poznat, a prema prvim nalazima istrage, nema nagove{taja da je re~ o napadu, javila je ameri~ka agencija AP.

Osu|ena tri hirurga RIM: Trojica hirurga osu|ena su ju~e u Italiji na vi{egodi{we kazne zatvora zbog izvo|ena nepotrebnih operacija u jednoj bolnici u Milanu, koju su italijanski mediji nazvali "klinika horora".

Tokom su|ewa tu`ila{tvo je iznelo dokaze da su trojica hirurga u klinici Santa Rita u Milanu izvodili nepotrebne operacije nad 83 pacijenta, ukqu~uju}i amputacije, s ciqem da budu refundirani iz dr`avnog buxeta. Glavni hirurg Pjer Paolo Brega Masone osu|en je na 15 i po godina zatvora, zbog izazivawa fizi~kog bola nepotrebnim operacijama koje su za jedini ciq imale "profesionalnu i nov~anu dobit", prenose agencije.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI VIKTOR JANUKOVI^ Predsednik Ukrajine Viktor Janukovi~ ne}e dozvoliti da ga sputava gradska gu`va, ve} }e se izdi}i iznad situacije i to bukvalno, po{to }e na posao putovati helikopterom. Narednih meseci, Janukovi~ }e od svoje ku}e u predgra|u do kancelarije u centru Kijeva, i obratno, putovati helikopterom.

Predsednik time "~ini" uslugu gradu s obzirom da se vi{e ne}e zatvarati ulice dok on prolazi.

KETRIN E[TON Visoka predstavnica EU za spoqnu politiku i bezbednost Ketrin E{ton izjavila je ju~e da je Teheran spreman na pregovore sa {est najve}ih svetskih sila o svom nuklearnom programu u bilo kom trenutku, posle 10. novembra. E{ton je dobila pismo iranskog pregovara~a o nuklearnom programu Saida Xalilija u kojem on izra`ava spremnost na sastanak "na mestu i u vreme koje bude odgovaralo”.

JO[KA FI[ER O kwizi "Ministarstvo i pro{lost - nema~ke diplomate u Tre}em Rajhu i u SR Nema~koj", govorio je i nekada{wi ministar inostranih poslova Jo{ka Fi{er. "Nisam shvatao za{to je tim qudima bilo toliko va`no da se posmrtni tekstovi na|u u novinama ministarstva. Danas znam da je to bio posledwi poku{aj da dobiju blanko opro{taj koji se`e i u vreme nakon smrti".

RUSIJA I SJEDIWENE AMERI^KE DR@AVE ZAJEDNO PROTIV NARKOTIKA

Uni{tena droga dovoqna za 200 miliona doza

MOSKVA: Specijalne slu`be Rusije i Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava sprovele su prvi put zajedni~ku operaciju uni{tavawa ~etiri laboratorije za proizvodwu narkotika u Avganistanu, izjavio je ju~edirektor Federalne slu`be za kontrolu proizvodwe i prometa narkotika (FSKN) Viktor Ivanov Ivanov je na pres konferenciji u Moskvi rekao da je, prema preliminarnim procenama, ukupna {teta naneta proizvo|a~ima droge ve}a od milijardu dolara, prenela je agencija RIA Novosti.

Po re~ima direktora FSKN-a, operacija je izvedena nekoliko kilometara od gra-

Viktor Ivanov na konferenciji za novinare u Moskvi

nice sa Pakistanom, a uni{tene su tri laboratorije za proizvodwu heroina i jedna za proizvodwu morfijuma. U operaciji su u~estvovale FSKN, MUP Avganistana i ameri~ke specijalne jedinice, uz anga`ovawe devet helikoptera me|unarodnih koalicionih snaga u Avganistanu.

Uni{teni heroin bio bi dovoqan za 200 miliona doza, naveo je Ivanov."Za SAD i Rusiju ovaj problem je postao jedan od glavnih i re{iti takav problem mo`emo samo zajedni~kim radom. Sami ne mo`emo da pobedimo tu kugu", rekao je zamenik {efa diplomatske misije SAD u Rusiji Erik Rubin.

BALKAN

c m y

DNEVNIK

DOSIJEI TAJNE POLICIJE IZAZVALI POLITI^KU KRIZU ME\U ALBANCIMA U MAKEDONIJI

Ibar srpski i jugoslovenski {pijun SKOPQE: Lider Albanaca u Makedoniji i nekada{wi komandant makedonskog ogranka Oslobodila~ke vojske Kosova Ali Ahmeti na{ao se posledwih dana u prili~no nezgodnoj poziciji, zbog optu`bi da je bio {pijun jugoslovenske i, kasnije, srpske tajne slu`be.

Ahmetijeve nevoqe izazvala lustracija koja je "izbacila" dosije, koga se na vol{eban na~in dokopao skopski "Dnevnik".

Albanac, pod konspirativnim imenom Ibar, po~eo je da radi za tajnu slu`bu 1980. godine, kada je u sedi{tu tajne policije na Bawici suo~en sa optu`bama koje su mu garantovale desetak godina robije, ali i mnogim drugim prqav{tinama, ukqu~uju}i homoseksualne i pedofilske sklonosti, navodi skopski "Dnevnik".

"Albanski narod ne}e dozvoliti {vercerima i otpadnicima da omalova`avaju ponos i svetost pravedne albanske borbe... Sve atentatore na sve {to ima nacionalnu vrednost prona}i }e pravda, bez obzira na to gde se sakriju", navela je Ahmetijeva stranka, pozivaju}i pristalice stranke da ne podle`u beskrupuloznim provokacijama.

"Ovo {to se sada de{ava sa takozvanim dosijeima, koji su proizvod laboratorija antialbanske politike, pre{lo je sve granice ludila", navela je Ahmetijeva stranka.

U dosijeu se nigde ne navodi ime tajnog agenta, ali se kao mesto ro|ewa pomiwe selo Zajas, kod Ki~eva, dok zabele{ke o sastancima sa kojih je izve{tavao centralu navode na zakqu~ak da se radi upravo o Ahmetiju. Verodostojnost tih dokumenata jo{ nije potvr|ena.

Suo~en sa takvim optu`bama, Ibar je pristao da sara|u-

Ahmeti: To nisam ja Mislim da }e cela ova histerija prestati. Mi smo oprezni i odgovorni i ne}emo podsticati konfrontacije", rekao je Ali Ahmeti reaguju}i na obelodawivawe dosijea agenta "Ibar".

"Pozivamo sve gra|ane da ostanu umereni i hladnokrvni, ali od dr`avnih institucija i eksperata o~ekujemo da se obelodani istina", rekao je Ahmeti. "Za{to bi UDBA stvorila OVK, zalagala se za nezavisnost Kosova i ravnopravnost Albanaca u Makedoniji", zakqu~io je Ahmeti. je sa tajnom policijom, pa je bio jedan od dvojice agenata koji su prisustvovali tajnom sastanku u Cirihu, na kojem je

osnovan {tab Oslobodila~ke vojske Kosova. Osim "agenta Ibar", sastanku je prisustvovao i "agent Ujak", pri ~emu

Sukob Rugove i Ta~ija Uloga srpskih tajnih slu`bi u formirawu OVK bila je i su{tina sukoba Ibrahima Rugove i Ha{ima Ta~ija, pri ~emu je nekada{wi lider Demokratskog saveza Kosova do smrti odbijao bilo kakvu saradwu sa gerilcima, koji su, kao revan{, u nekoliko navrata poku{avali da ga ubiju.

Rugova je izbegao najmawe dva poku{aja ubistva, ali su agenti tajne slu`be OVK, nazvane [IK, uspeli da ubiju dvadesetak funkcionera wegove stranke, o ~emu sada istragu vodi Euleks, koji je biv{eg likvidatora [IK-a Nazima Blacu proizveo u svedoka saradnika, u istrazi koja }e biti okon~ana do kraja godine.

se, u dosijeu, prvi navodi kao jedan od naproduktivnijih agenata, uba~enih me|u "neprijateqsku albansku emigraciju".

"Na sastanku koji je odr`an u jednom stanu u blizini Ciriha bili su pristuni Ujak, Xavid Haliti, Gafur El{ani, Sejdi Geci, Barduq Mahmuti, Halil Selimi i na{ izbor Ibar... Na sastanku je, kako tvrdi Ibar, bilo re~i o mogu}im ciqevima OVK na Kosovu i pripremama za ustanak u zapadnoj Makedoniji", navodi se u dosijeu. Ibar i Ujak su za te informacije dobili "apana`u" od 7.000 {vajcarskih franaka.

Tajni agent Ibar je od centrale dobio ukupno 167.560 {vajcarskih franaka, 50.000 nema~kih maraka i neutvr|en iznos u dinarima, a od 1983. do 1984. godine, slu`bi je dostavio oko 10.000 korisnih informacija, pa mu je priznat i radni sta` u trajawu od devet godina, {to je obavqeno preko "Progresa" i "Geneksa".

Za wegov anga`man znali su i makedonski obave{tajci, koji su tra`ili da se taj aran`man nastavi i tokom devedesetih.

Tokom rada za Slu`bu dr`avne bezbednosti, Ibar je dostavqao podatke o mnogim liderima OVK, ukqu~uju}i Kadrija Veselija, Xavita Halitija, Ramu{a Haradinaja, Agima ^ekua, Jakupa Krasni}ija, Azema Suqu, Hidajeta Hisenija, Rama Buju, Barduqa Mahmutija, Emru{a Xemailija i stupio je u kontakt sa {efom tada{we kosovske vlade u egzilu Bujarom Buko{ijem.

Buko{i je, po nagovoru tog agenta, na ra~une kojima je raspolagao Ujak, prebacio 230.000 nema~kih maraka i 180.000 {vajcarskih franaka.

Agent Ibar je podatke koje je sakupqao predavao u Krawu.

Basesku: Rumunija podr`ava antiraketni sistem NATO BUKURE[T: Predsednik Rumunije Trajan Basesku je izjavio da }e Rumunija "bezrezervno podr`avati ostvarewe antiraketnog sistema na nivou NATO, a ne bilateralno". Na jesewem samitu Evropskog saveta u Briselu, rumunski predsednik se sastao sa generalnim sekretarom NATO Andersom Fogom Rasmusenom, sa kojim je razgovarao o odlukama koje treba da usvoji samit Alijanse u Lisabonu. Basesku je novinarima preneo da je me|u pitawima koja su razmatrana sa Rasmusenom, pored "pribli-

`avawa NATO Rusiji i Rusije NATO-u, najzna~ajnije ono koje se odnosi na antiraketnu odbranu", prenosi agencija Mediafaks. Rumunija ima bilateralni sporazum sa SAD o antiraketnom {titu, koji osigurava bezbednosne potrebe zemqe, ali, rekao je Basesku, "ciq Rumunije je da taj antiraketni sistem bude realnost u okviru NATO, a ne bilateralna realnost".

Basesku smatra da "bilateralna osnova nije kotrektno re{ewe i nije u skladu sa ~lanom 5 Dogovora NATO u

Va{ingtonu o zajedni~koj odbrani, odnosno kada je jedna zemqa ~lanica napadnuta to zna~I napad na sve ~lanice NATO".

Rasmusen je rekao da deli mi{qewe o tome da bi NATO "trebalo da razvije kapacitete odbrane teritorija i gra|ana Alijanse od raketnih napada" i da je sada trenutak da se u tome donese odluka. Rasmusen je naveo da je potrebno da se na samitu u Lisabonu pozove Rusija da sara|uje sa NATO u antiraketnoj odbrani.

HRVATSKA

Josipovi}: [eksova tvrdwa apsurdna i opasna ZAGREB: Predsednik Hrvatoko 60 odsto glasa~a. Predsednik ske Ivo Josipovi} rekao je "JuHrvatske je u intervjuu "Jutartarwem listu" da je tvrdwa potwem" kazao i da bi bilo dobro da predsednika Sabora Vladimira "jedan od na{ih najiskusnijih i [eksa da bi trebalo zabraniti najuticajnijih politi~ara objaSocijaldemokratsku sni svoju tezu i odagna partiju (SDP) "toliko nelagodu koju ona izaziapsurdna i opasna", da va kod velikog broja grane veruje da je [eks |ana". "mislio ozbiqno".

Rekav{i da je na sa"Takve ideje, kako bi borskoj raspravi o povetrebalo zabraniti najjarewu vladi bilo me|u~u opozicionu stranku, sobnog vre|awa i nearposebno u Saboru, ne bi gumentovanih rasprava, trebalo izgovoriti ni u govora o neva`nim stvaIvo Josipovi} {ali. Ako u navedenoj rima, li~nih napada i izjavi ima i zrno ozbiqnosti, onte{kih re~i, Josipovi} je dodao da da je re~ o ugro`avawu demokratje "bilo i rasprava koje su ukaziskog poretka, o mogu}oj zloupovale na probleme koje danas ima trebi demokratskih institucija Hrvatska i, barem principski nuza nedemokratske ciqeve", kazao dile re{ewa". je Josipovi}, koji je na izborima "Da stawe u Hrvatskoj nije tako za predsednika pobedio kao kandite{ko, gra|ani bi verovatno lakdat SDP. Josipovi} ja na januar{e prihvatili ovaj tip rasprave, skim izborima dobio poverewe delom i kao svojevrsni parlamen-

tarni folklor. Ali, danas, kad se suo~avamo s ozbiqnim privrednim izazovima, problemima s reformama, korupcijom, siroma{tvom, gra|ani s pravom o~ekuju druk~ije rasprave", istakao je Josipovi}. [eks je u sredu kasno uve~e, odgovoraju}i na tvrdwu poslanika SDP-a @eqka Jovanovi}a, prilikom rasprave o zahtevu SDP za smenom vlade, da je HDZ "kriminalna organizacija", rekao da je to kleveta.

"Ta~no je da je vrh SDP-a kriminalna organizacija i da treba razmotriti primenu dela Ustava koji odre|uje da Ustavni sud nadzire ustavnost programa politi~kih stranaka i da se sukladno s Ustavom mo`e zabraniti wihov rad. Vrh SDP-a kr{i temeqna na~ela ustavnog poretka i ne priznaje odluke Ustavnog suda i zbog toga bi mogli do}i pod udar zakona i zabranu rada politi~ke stranke SDP-a", kazao je [eks.

subota30.oktobar2010.

23

BOSNA I HERCEGOVINA

Nova vlast tek dogodine

BAWALUKA: Lider Saveza nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) Milorad Dodik i Stranke demokratske akcije (SDA) Sulejman Tihi} izjavili su ju~e u Bawaluci da bi nova vlast na dr`avnom nivou BIH mogla da bude formirana januara idu}e, 2011.godine.

Oni su na ju~era{wem sastanku ocenili da bi posle objavqivawa zvani~nih izbornih rezultata trebalo odr`ati sastanak svih relevantnih politi~kih stranaka u BiH o konstituisawu vlasti na dr`avnom nivou.

"O~ekujemo da dve pobjedni~ke stranke - SNSD i Socijaldemokratska partija (SDP), organizuju sastanak na koji bi bili pozvani predstavnici SDA, odre|enih hrvatskih stranaka, bloka koji se pravi u Republici Srpskoj (RS), da razgovaramo o ovim

problemima", rekao je Tihi} novinarima. Tihi} je jo{ je kazao da bi SDA i SNSD trebalo da budu deo vladaju}e koalicije na dr`avnom nivou, i u izvr{noj vlasti u entitetima, i dodao da wegova stranka smatra da mesto predsedavaju}eg Saveta ministara BiH treba da pripadne SDP-u. Dodik smatra da bi predsedavaju}i Saveta ministara BiH trebalo da bude kandidat Hrvatske demokratske zajednice BiH (HDZ BiH).

Dodik je kazao da su razgovarali i o otvorenim reformskim pitawima u BiH, i naglasio da "prudski dogovor" ne mo`e biti osnova budu}ih promena Ustava.

Lider SNSD-a je najavio da bi Skup{tina RS mogla biti konstituisana do 15. novembra, a nova Vlada RS izabrana do kraja novembra.

Bawalu~ke cipele za ~ileanske rudare BAWALUKA: Luksuzne ~ipele od kozje ko`e, ru~ne izrade i ta~no po meri, krenu}e uskoro iz Republike Srpske put ^ilea za 33 rudara koji su nedavno spektakularno spaseni po{to su pod zemqom proveli rekordnih 69 dana. Cipele za rudare uradi}e majstori fabrike cipela "Bema" u Bawaluci, a identi~an poklon }e biti upu}en i ~ileanskom predsedniku Sebastijanu Piweri i wegovoj "lep{oj polovini", objavila je bawalu~ka {tampa.

"Odlu~ili smo da za rudare napravimo najmodernije cipele visokog kvaliteta koje s ponosom mogu nositi na bilo kojem prijemu svetskog ranga kojima }e, sasvim sigurno, prisustvovati", izjavio je za bawalu~ke "Neza-

visne novine" tehni~ki direktor "Beme" Marinko Umi}evi}, koji smatra da je poklon "simbol novog `ivotnog po~etka". Uprava fabrike je kontaktirala najbli`u ambasadu ^ilea koja je u Ma|arskoj kako bi majstori dobili potrebne podatke o broju koji nose rudari i drugi u ^ileu koji }e biti darovani. Sirovina za izradu cipela je iz fabrika koje su u Srbiji - ko`a iz Rume, a |onovi iz Debeqa~e - naveli su ~elni qudi bawalu~ke fabrike cipela.

Ministar trgovine i turizma RS Predrag Gluhoni} je za bawalu~ki list izjavio da je re~ o gestu dobre voqe, koji "pokazuje da kao narod ne zaslu`ujemo lo{ kontekst u koji nas ~esto stavqaju".

24

MOJA KU]A / OGLASI

subota30.oktobar2010.

OMIQENO SOBNO BIQE

Difenbahija ili filadendron vakom domu je uvek dobrodo{la neka biqka, jer podse}a na prirodu i `ivot. Evo nekih naj~e{}e negovanih biqaka u na{im domovima, od kojih su neke svojim izgledom, a neke jednostavnim na~inom odr`avawa postale veoma popularne.

S

Difenbahija (Dieffenbachia)

Ova biqka sadr`i otrov pa je nije preporu~qivo dr`ati u prostoru u kojem borave deca, a prilikom presa|ivawa i obrezivawa svakako nosite rukavice. Difenbahija prili~no brzo raste i potrebno joj je dosta prostora. Ima velike zelene listove koji su pro{arani `u-

tom bojom u mnogo kombinacija.

Zahteva svetlo mesto, ali ne direktno izlo`eno suncu. Voli vlagu i vla`ne prostore, pa joj je potrebno osigurati dovoqno vode. Za ovu biqku ka`u da upija {tetno elektromagnetsko zra~ewe, pa ju je dobro smestiti u dnevni boravak gde su takva zra~ewa najve}a

vquju crvene bobice, a sama biqka mo`e biti ja~eg ili slabije {arenog li{}a.

Patuqasta pelargonija (Pelargonium zonale)

bi postigli rast u {irinu, gusto}u i bujnije cvetawe.

Sobni filadendron (Monstera deliciosa)

Aglaonema (Aglaonema)

Ova sobna biqka ima listove duge 15-20 cm, sabqastog oblika i{arane , bojama srebra. Vodite ra~una da ova biqka ne voli dim i vru}inu pa nije pogodna za prostore u kojima se lo`i. Voli vla`ne prostorije, tako da je slobodno poprskajte. Zalivawe je obavezno dva puta nedeqno, dok prihrawivawe mo`ete obaviti u prole}e i leto jednom mese~no. Voli vazdu{astuu i prozra~nu zemqu. Cvet je neupadqiv, ali se posle cvetawa poja-

Ovo je najpoznatija i naj~e{}a vrsta pelargonije koja bogato cveta tokom cele godine.

Tra`i sun~ano mesto, ali prija joj maksimalno sobna temperatura, dok na vi{im temperaturama ne uspeva. Poznato je 280 raznih vrsta pelargonija, a mogu se podeliti i u nekoliko grupa, tako da postoje i vise}e pelargonije, mirisne pelargonije, dekorativne pelargonije i zonalne. Kod nas su najpopularnije vise}e pelargonije. U samom po~etku uzgajawa pelargonije potrebno je otkidati vrhove kako

Ova sobna biqka retko cveta, ali je uprkos tome prona{la svoje mesto u mnogim domovima. Poznato je 275 vrsta filodendrona i preko 140 godina omiqena je biqka u na{im stanovima. Filadendron zahteva rastresitu i vla`nu zemqu kao i dosta prostora i potrebno nu je dosta vode i vla`nosti vazduha. Kao i sve velike biqke voli veliku vlagu i toplinu, ali za vreme popodnevnog jakog sunca treblo bi je staviti u senku. Pogoduje joj prskawe, a pra{inu s listova lako uklonimo vla`nom krpicom.

Jastuk koji budi V reme kada nas je stresan zvuk budilnika budio iz sna je iza nas. U vremenu moderne tehnologije nude nam se suptilniij na~ini koji }e nas pripremiti za prijatan po~etak dana.

Mrzite li da vas glasan zvuk budilnika agresivno budi iz sna? Utonete li ponovno u san nakon po{to ugasite alarm na budilniku ili mobilnom telefonu? Jeste li ikada razmi{qali o prijatnijim na~inima jutarweg bu|ewa?

Vrlo zanimqivo re{ewe ponudio je korejski dizajner Sung Jung Jeong, dizajner posebnog jastuka nazvanog “alarm jastuk”, koji predstavqa alternativu klasi~nim budilnicima. Jastuk budilnik ne`no vibrira na dati sat, a vi se polako budite iz sna. Sve {to spava~ mora da u~ini jeste da povu~e alarm tra~icu koja

J

se nalazi sa strane jastuka za pode{avawe `eqenog sata bu|ewa. Kada `eqeno vreme bu|ewa stigne, jastuk lagano vibriraju}i budi spava~a iz sna .

Ovakav na~in ‘’tihog bu|ewa’’ idealan je ako svoju postequ delite s partnerom, jer dok vas jastuk budi ne`nim vibracijama, partner do vas mo`e bez ikakvog ometawa da nastavi spavawe.

Za one koje vole da dremaju i tako ne uspeju da se probude u zadato vreme, dobro je znati da ovaj jastuk ne mo`ete prevariti, jer ako odlu~ite da ponovo glavu vratite na jastuk, on }e vas automatski ponovno podsetiti da je vreme bu|ewa stiglo.

Svi pospanci koji imaju problema sa bu|ewem mogu se osloniti na ovaj posebno osmi{qeni sistem.

Jeftinim trikovima osve`ite prostor

esen je doba kada se vra}amo u svoja ~etiri zida, dani postaju sve kra}i, a temperature sve ni`e. Predla`emo zato da svoj dom osve`ite s par jednostavnih i finansijski prihvatqivih trikova.

Ukoliko ste u fazi kupovine nove ili samo `elite svojoj vreme{noj kuhiwi da podarite druga~iji izgled, odli~an na~in za u{tedu novaca, ali i za postizawe doma}inskog {arma, jeste kori{tewe tkanine-zavesa umesto klasi~nih frontova.

Oni skloniji ve}im zahvatima mogu se upustiti i u promenu boje kuhiwe, kojom }ete posti}i skladnije stapawe s dezenom tkanine koju ste odabrali. S belom bojom i prugastom tkaninom sigurno ne}ete pogre{iti.

Jo{ jedan na~in instant promene u kuhiwskom prostoru jeste nabavka novih ru~ki. Za{to ne biste va{e dosadne ru~ke zamenili novim, veselijim, u boji koju ba{ volite? Vrlo jeftin trik uz koji mo`ete nabaviti i par kuhiwskih krpa u istoj boji kako bi va{a kuhiwa zasjala novim sjajem.

Kupatilo je ~esto zanemaren deo stana u smislu dekorisawa jer nam jednom odabran izbor plo~ica ograni~ava dizajnersku intervenciju. Ako ako ste ba{ odlu~ili da va{em kupatilu nedostaju boje i druga~iji dezeni, poigrajte se idejom farbawa vrata i dela zida nekim motivom kao {to su talasi. Tirkizna boja }e vas podse}ati na minulo leto, a

veselo uzburkano more svako jutro staviti u dobro raspolo`ewe.

S druge strane, za one koji vole jednostavnost i belinu, par detaqa }e biti dovoqno da va{e kupatilo postane oaza elegancije. Uz jednostavan kerami~ki pod nabavite pe{kire u beloj boji, oka~ite belu zavesu za tu{irawe, a detaqe poput sapuna ili dr`a~a za toalet papir uskladite s ostakom kupatila. Takva atmosfera deluje opu{taju}e, a vizuelna belina pove}ava prostor.

Za one koji se jo{ nisu sasvim pomirili sa sve bli`im dolaskom zime i svaki trenutak `ele da provedu na terasi, oktobar je mesec u kojem jo{ uvek mo`ete u`ivati u blagodatima sve`eg vazduha. Ako jo{ niste stigli, priu{tite svojoj terasi ili balkonu sve`i, novi izgled igrawem bojama i takninama. Tirkizna u kombinaciji sa crvenom? Na prvi pogled zvu~i neverovatno, ali uz pravo dozirawe utisak mo`e biti vrhunski. Nabavite prugastu tkaninu kojom }ete presvu}i jastuke, s par crvenih detaqa podignite atmosferu, pa uz {oqicu toplog ~aja ili kafe u`ivajte u ~arima predivnog jeseweg sunca.

DNEVNIK

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

POMEN VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada.

Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

13551 KADA SERVIS obnova glazure uvoznim materjalom, za{titna fugna (ne bu|a), dugogodi{we iskustvo, ra~un, garancija. Telefoni: 021/6321-332, 065/543-68-96.

13700

Navr{ava se dvanaest godina od kako nije sa nama na{ dragi te~a

Vasilije Raki} Du{ko

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318180, 021/451-409.

3792 ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice.

Telefoni: 063/351-531, 021/66109-16.

11835

DVOSOBAN 55m2, ukwi`eno, povoqno, vlasnik, bez agencije, preko puta `. stanice, drugi sprat, ekstra lokacija, 55.000E. Telefon 063/518-781.

13804

HITNO na prodaju ku}a u Ka}u novije izgradwa cena po dogovoru. Telefon 064/42-48-696 13741 HITNO na prodaju ku}a na moru apartmanskog tipa u Buqarici kod Petrovca. Cena po dogovoru.

Telefon 067/887-073, 064/42-48696.

13743 VETERNIK, Novi Sad, prodajem ku}u 300m2 sa dva stana po 150m2 sa name{tajem i pomo}ni objekat 120m2 - 160.000E. Telefon: 064/9366858.

13136 PRODAJEM novu komfornu ku}u u Koviqu. Telefon 888-074.

13523 KLISA nova okretnica, 2 spojena placa po 15000, 00E, ku}a Rumenka 2 stana + lokal, sala{ ^enej, 25000E. Telefoni: 063/598463, 021/6621-797.

13893

^ASOVI matematike i fizike za sve uzraste. Priprema za malu maturu, profesorica. Telefon 021/530-088.

13390

LEGALIZACIJA objekata /tehni~ki izve{taj, projekat, izvedenog stawa, zapisnik o ve{ta~ewu/, projekti za izgradwu brzo i povoqno, saveti. Telefon 525328, 063/595-837.

13849

IZDAJEM jednokrevetnu sobu sa kupatilom i posebnim ulazom, za radnika ili studenta, svi tro{kovi 9000 hiqada dinara. Telefon 021/527-993.

13729

IZDAJEM name{ten komforan jednosoban stan u Temerinskoj ulici. Telefon 064/2189-565, 888-074.

13524 IZDAJEM dvosoban name{ten stan u Radni~koj kod Spens-a. Telefon: 063/8424-397.

13709 IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru kod fakulteta, drugi sprat, 30m2, dva le`aja, ve{ ma{ina, cena 150E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290.

13712 IZDAJEM name{ten jednosoban stan 34m2, Rumena~ka 51, I sprat, lift, terasa, telefon, kablovska. Cena 150E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290.

13713 IZDAJEM nov name{ten jednoiposoban stan 40m2, Grbavica, Ul. Tolostojeva 20. Nov name{taj, ve{ ma{ina, cena 200E. Telefoni: 021/544-540, 063/517-290.

13717

IZDAJEM lokal 55m2 u Ul. Janka Veselinovi}a preko puta pijace. Telefon: 063/543-263.

13925 PRODAJEM lokal 55m2 ugao Kisa~ke ulice i Bulevara Kraqa Petra I, izlog na obe ulice, cena 70.000E. Telefon: 021/544540, 063/517-290.

13714 PRODAJEM lokal u Ka}u, 60m2, na placu 200m2, lako pretvoriti u stan. Telefon 064/249-39-22.

13844

PRIRODNI preparat protiv hemoroida - {uqeva, klini~ki ispitan i li~no proveren. Le~ewe 7 dana, deda Rado{. Telefon: 037/490797 i 064/240-55-49.

13910

NA PRODAJU napuqski mastif mu`jak star 9 meseci. Informacije na telefon 062/421711.

13620

INOSTRANA firma za transport tra`i rukovodioca, koordinatora, sekretaricu. Poznavawe stranog jezika, iskqu~ivo osobe sa iskustvom i timski rad. e-mail tony@uniontransit.it 13737

BUKVA cepano, rezano, prevoz 3600, kostolac 3650 i su{eni 8750.

Telefoni: 066/950-84-65, 063/7222-859, 066/941-68-61.

13945 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3600din. Su{eni za centralno grejawe 9000 dinara. Telefoni:062/97-67-004, 066/950-50-74.

13946 BUKVA hrast i bagrem cer povoqna cena sa prevozom. Telefoni: 064/144-25-33, 061/6740173.

13659 PRODAJEM prozore dim.

140/140 i balkonska vrata 140/210, 80/210 polovna dobro o~uvana, ofarbana sa venecijanerima, vrlo povoqno. Telefon 525-328, 064/204-0927.

13848

3

Uspomenu na tvoju dobrotu ~uva}emo u na{im srcima.

dragom suprugu, ocu i dedi

obele`avamo danas, 30. 10. 2010. godine, u 11 ~asova.

Tvoji najmiliji.

Tvoji Beli}i.

14044

14050

POMEN

Posledwi pozdrav

Obradu Milo{evi}u

Nadi Simin Sedam godina je od kako nisi sa nama. Okupi}emo se danas, u 11 sati, na Gradskom grobqu.

od porodice Buhmiler.

Porodica.

Posledwi kom{iji

pozdrav

14052

14048

dragom

Posledwi pozdrav na{em Priki

Vladimiru ^akanu Stanari zgrade Bra}e Drowak br. 17.

@ivanu Tominu od: baba Seke, Vaje i \u|e sa decom.

14053

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Pavle Palali}

Danas se navr{ava ~etrdeset tu`nih i bolnih dana od rastanka sa dragim i voqenim bratom.

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Mirku Kosovcu

Nikada te ne}emo zaboraviti.

IZDAJEM lepo name{tenu novu garsoweru, 24m2, centar, Ul. Kosovska, odvojena kuhiwa, prvi sprat, lift, terasa, cena 140E. Telefon: 021/544-540, 063/517290.

13719 IZDAJEM praznu garsoweru 28m2, Ulica Gogoqeva 29 (Grbavica). Telefon 021/464-256.

13762 VOJVODE MI[I]A, troiposoban, prazan, svetao stan, 86m2, dve terase, kupatilo sa WC, zasebni WC, tre}i sprat, lift, centralno, kablovska, internet, 280E. Telefon 064/1751594.

13936

25

subota30.oktobar2010.

14047

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

na{em

Tolma~ Zoranu

Rado te se se}aju tvoje kolege iz ra~unovodstva i komercijale Gerontolo{kog centra.

od porodica: Bodro`i} i Modri}.

14039

14042

POMEN U subotu, 30. 10. 2010. se navr{ava tu`nih ~etrdeset dana od smrti na{eg voqenog oca i supruga

Mirko Vu~urovi} OTKUPQUJEM automobile, po pozivu dolazim, procewujem i ispla}ujem odmah, mogu i havarisana. Telefoni: 021/824-885, 064/150-1200.

11979

PRODAJEM trosed i fotequ HERA. Informacije na telefon 064/181-48-56.

13899

Mirka Vu~urovi}a Ve~no o`alo{}ene sestre: Marija i Milica.

Pomen }e se odr`ati istog dana, u 11 sati, na grobqu u Sirigu.

Tuguju wegovi: sinovi Miroslav i Marko i supruga Sowa.

14043

14041

26

^ITUQE z POMENI

subota30.oktobar2010.

Posledwi pozdrav mami, supruzi, snahi, strini, jetrvi i sestri

Obave{tavamo prijateqe i rodbinu da je na{a draga mama, 27. 10. 2010. godine preminula u 88. godini.

DNEVNIK

Sa tugom i bolom u srcu opra{tamo se od zeta i te~e

POMEN

POMEN

28. 10. 1988 - 28. 10. 2010.

Tolma~ Zorana @arko, Qiqana, Jasmina i Pe|a.

14022

Nadici [qapi}

DEVETOGODI[WI POMEN

1974 - 2010.

Skup i sahrana je ispred kapele Gorwokoviqskog grobqa, u 13.30 ~asova, 30. 10. 2010. godine.

Suprug Vladica sa decom, svekrva i dever sa porodicom i brat Dejan.

dipl. in`. gra|.

Tvoji: Seka, Milan, Dragana, Jasmina, Nikola i Matija.

14031

Nemawa

Marija Cindri}

Dragi{a Lazarevi}

Sahrana je na Novom Majurskom grobqu, danas, 30. 10. 2010. godine, u 13 ~asova.

13835

SE]AWE

Dragoj tetki

Mariji Cindri} posledwi pozdrav.

Devet godina ~e`we za pogledom, osmehom i glasom.

Pomen je danas u 12.30 ~asova u Ka}u.

Porodica.

Jadranka, Tana i Maja sa porodicom.

13833

13999

14029

POMEN

Du{an Jari} 2. 11. 2008 - 2. 11. 2010.

Ostavio si trag koji zavre|uje da s qubavqu i po{tovawem, ali i sa velikom tugom, ~uvamo uspomenu na tebe.

Brat Miladin sa porodicom.

14018

GODI[WI POMEN

Danas se navr{ava ~etrdeset dana od kako nije sa nama na{a draga

Obave{tavamo prijateqe i rodbinu da je na{a draga mama, 27. 10. 2010. godine preminula u 88. godini.

^ETRDESETODNEVNI POMEN Prolazi ~etrdeset najtu`nijih dana bez na{e drage i voqene supruge i majke

Dragoslav Raki} Hari Darinka Rado{evi}

Marija Cindri}

^iko nikad te ne}emo zaboraviti.

O`alo{}en sin Iva, unuke Ivona i Jasna.

Brat Ne|o i sestra Qiqa sa porodicama.

Tvoji: Deja i Nata{a, brat Ozren i snaja Marija.

14030

14037

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 28. 10. 2010. godine, preminuo na{ dragi i voqeni suprug, otac i deda

14009

14011

SEDAMNAESTOGODI[WI POMEN 1993 - 2010.

na{em dragom

Dragoslavu Raki}u

od Radmile i Milivoja Nikolin.

Vreme prolazi, tuga je sve ve}a, a tvoju qudskost, dobrotu i qubav koju si nam pru`ila ve~no }emo nositi u na{im srcima.

Suprug Rado{, }erke Qiqana, Sne`ana i Stanka sa porodicama.

GODI[WI POMEN

dragom

Tolma~ Zoranu

Darinke Rado{evi}

iz Ka}a

Uvek }e{ biti u na{im srcima.

pozdrav

Tvoja }erka Nada i zet Milan.

14006

Obave{tavamo prijateqe i rodbinu da je na{a draga mama, 27. 10. 2010. godine preminula u 88. godini.

14034

Posledwi kom{iji

Dobra moja majko, uvek }u te voleti i ve~no `aliti.

Supruga Verica - Nata Raki}.

O`alo{}eni sinovi: Iva i Mile sa familijama.

Volimo Te i ~uvamo od zaborava.

ro|. Jojki}

S qubavqu, po{tovawem i tugom ~uvam uspomene na tebe.

O`alo{}en sin Mile, snaja Merima i unuka Silvia.

SE]AWE

\or|e Saratli}

Vida Moldovanov

iz Turije 1998 - 2010.

Marija Cindri}

14028

30. 10. 2007 - 30. 10. 2010.

Vasilije - Du{ko Raki}

Tolma~ Zoran

iz Ka}a

1946 - 2010.

obele`i}emo danas, 30. 10. 2010. godine, u 11 ~asova, na ka}kom grobqu u prisustvu rodbine i prijateqa.

Predrag - Pe|a Tomanovi} prvak drame SNP

Ispra}aj pokojnika je u subotu, 30. 10. 2010. godine, u 13 ~asova, na seoskom grobqu u Tara{u.

O`alo{}eni: supruga Mira, sin Dragan, }erka Jelena, snaja Dragana, unu~ad Vojislav i @eqana.

O`alo{}ena porodica Raki}.

Danas kada se navr{ava sedamnaest godina od Tvoje prerane smrti, jednako tugujem kao prvog dana.

Praznina koju si ostavio za sobom je nenadoknadiva.

Po~ivaj u miru, neka te an|eli ~uvaju.

Mama Milena.

14016

14026

14027

14010

POMEN

POMEN Danas, 30. oktobra 2010. godine, navr{ava se {est meseci od kako nije sa nama na{

30. 10. 2009 - 30. 10. 2010.

Dragi prijateq

Danas, 30. 10. 2010. godine, u 11.30 ~asova dava}emo ~etrdesetodnevni pomen na{em

Radivoj [eguqev

Mi}a Novkovi}

Dragi na{ Gele, pro{lo je {est meseci od kako nisi sa nama, ali ti si tu uvek u na{im mislima.

Dragi Mi}o, s ponosom i tugom ~uvam uspomenu na tebe, tvoju plemenitu du{u i srce puno qubavi. Se}awa su neizbrisiva i deo su mojih misli i najlep{ih uspomena.

Milan - Mi}a Novkovi}

Pavlu Palali}u

Tu`na godi{wica smrti na{eg Mi}e. Blistao je svojim znawem, radom i lepotom.

Izra`avamo veliku zahvalnost svima koji su nam pru`ili re~i utehe i saose}ali u na{em bolu.

S qubavqu, Bojana.

Moholi Olga.

Wegova porodica Palali} i Devu{i}.

14019

14021

14023

Vole te, ujna An|elka, uja Mile, sestre Sowa, Gaqa i brat Milorad sa porodicama.

14036

Radivoj [eguqev Mili na{, u svakoj na{oj pri~i, suzi, osmehu i patwi si sa nama.

Mama Zorica, sestra Jovana i baba Desa.

14035

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

TU@NO SE]AWE

Anica Pra{talo 30. 10. 2000 - 30. 10. 2010.

GODI[WI POMEN na{oj dragoj

POMEN

GODI[WI POMEN na{em voqenom tati

Du{anu Obradovi}u

obele`i}emo danas, 30. 10. 2010. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu. u Novom Sadu.

Uvek }emo te se se}ati sa qubavqu i ponosom.

Sin Dragomir, }erke Jovanka, Mara, Boja i Stoja, snaja, zetovi, unu~ad i praunu~ad.

obele`i}emo danas, 30. 10. 2010. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Teku dani tuge, bola, neverice... i is~ekivawa da }e{ nam se ipak vratiti. Stvarnost je suvi{e bolna da bi joj verovali.

Vole te tvoji: sin Petar, }erka Sowa, tvoja Vesna i majka Dana.

Posledwi kom{iji

pozdrav

Dane M. [ijan

12. 12. 1927 - 3. 11. 2006.

Ne postoji vreme koje }e izbrisati se}awe na tebe ako je tvoj `ivot morao da stane, se}awe na tebe }e ve~no trajati.

Tvoja supruga Nevenka (Vera).

13900

dragom

27

POMEN

Dane M. [ijan

Smiqi Vukobrat

13882

Milutin Pra{talo

subota30.oktobar2010.

12. 12. 1927 - 3. 11. 2006. ^etiri godine kako si nas napustio.

Hvala ti }ale {to si za nas sve u~inio.

Uvek si nam u mislima i mnogo pri~amo o tebi.

Tvoj sin Branko i unuk Iko.

13869

POMEN

13871

TU@NO SE]AWE

POLUGODI[WI POMEN

23. 7. 1986 - 23. 7. 2010.

Godine se ni`u bez vas, tuga, qubav i se}awa ostaju zauvek.

Va{e }erke An|a i Boba sa porodicama.

13889

Posledwi pozdrav dragom

@ivanu Tominu Bati od stanara Bul. Kraqa Petra I br. 15.

Zorka Vuji~i}

Dane M. [ijan

19. 2. 1931 - 1. 5. 2010.

12. 12. 1927 - 3. 11. 2006.

Tu`ni i bolni {to smo Te izgubili i sa nevericom da vi{e nisi sa nama obele`i}emo polugodi{wicu Tvog tihog odlaska u ve~ni mir.

Pomen u prisustvu Tvojih najbli`ih odr`a}e se 31. 10. 2010. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu.

Suprug Mihajlo.

Dragi deda i }ale ne pro|e dan a da ne mislimo na tebe i tvoje velike misli.

Volimo te.

Tvoji: [ile i Da~a.

1. 11. 2001 - 1. 11. 2010.

\or|e Drqa~a Uvek }e{ `iveti u na{im srcima.

Tvoje: supruga Nada i k}erka Sa{ka.

13914

@ivanu Tominu

SE]AWE

od ujne Qubice i brata Dragana sa porodicom.

29. 10. 1999 - 29. 10. 2010.

14004

13873

14015

3

Dana 2. 11. 2010. godine navr{avaju se dve godine od smrti

SE]AWE Sre}ni dani `ivota sa tobom pro{li su pre jedanaest godina, najdra`i na{,

POMEN

SE]AWE Prerano si nas ostavio

Upokojena u Gospodu @ivota nisi bio miqenik, neka ti an|eli sve nadoknade.

14002

Posledwi pozdrav dragom

Nemawa

Nemawa

@ivanu Tominu od brata Miroslava i snaje Dragice sa decom.

Radmila - Seka Terzin

Du{ana Jari}a

ro|. Vi{wi}

1948 - 2008.

14. 12. 1974 - 1. 11. 1999.

Draga na{a Seko, jedanaest godina je pro{lo od kako si oti{la, bol i tuga su ostali.

Vreme nije lek nego ve~na patwa i bol u na{im srcima.

Mama Mira i tata Ilija, sinovi Sa{a i Vlada, snaha Milena i sestra Cica sa porodicom.

13830

14003

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi brat

Zorka Vuji~i}

Zauvek si sa nama.

Izme|u }utawa i boli ostali su nam ponos i qubav, sve ~emu si nas u~ila.

Majka An|a, supruga Gordana, }erke An|elka i Jelena.

Qubav i tuga nemaju godine, bole i traju ve~no.

Mnogi zajedno provedeni dani ostavili su trajnu qubav i najlep{e uspomene.

Tvoje: majka Jelica, sestra Nevena i porodica Papi}.

Tvoja bra}a Vladan i Viki, Cita i te~a Tale Mil~i}.

13890

13892

POMEN Dana, 30. 10. 2010. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu dajemo jednogodi{wi pomen na{em

Porodica Blagojevi}.

13884

13913

POMEN

Aleksandru - Sawi Kova~evu Pro{la je godina od kako smo ostali bez na{eg oslonca i zvezde vodiqe.

Nosi}emo te zauvek u na{im srcima i mislima.

Tvoji najmiliji: supruga Olgica, }erka Tamara, sin Branimir, unuci Stefan i Reqa, zet \ura, Nata{a i baka Qubica.

13993

3 POMEN Danas se navr{ava ~etrdeset tu`nih dana od kako nas je napustio na{ dragi

Milanu Bregunu

@ivan - Bata Tomin

1947 - 2010.

Sahrana je u subotu, 30. 10. 2010. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}ene sestre: Slavka i Marica.

3 TU@NO SE]AWE na {ogora

Tvoje delo i tvoj lik bi}e uvek sa nama.

S po{tovawem i qubavqu oprostio se od tebe kolektiv O[ „Jovan Jovanovi} Zmaj� iz \ur|eva.

Du{an Maletin Bata Uvek }e{ ostati u na{im srcima.

Du{ana Maletina Batu [ogorica Milica.

Tvoji najmiliji.

14001

768/P 13838

13840

28

^ITUQE z POMENI

subota30.oktobar2010.

SE]AWE

SE]AWE

8. 11. 2009 - 8. 11. 2010.

Pro{la je tu`na godina bez na{eg dragog oca, deda i supruga

Novaka Stoj{ina

30. 10. 2005 - 30. 10. 2010.

Qubomir - Quban Luka~

Godine prolaze, se}awa `ive u nama.

Uvek }emo te se se}ati s qubavqu i po{tovawem.

Sin Dragan sa porodicom.

]erke: Nada [krbi}, Gordana Vidakovi} sa porodicama.

@ive}e{ ve~no u srcima i mislima tvojih: sina Gorana i }erke Qiqane sa porodicama i supruge Qiqane.

13991

13924

13553

Sa velikim bolom opra{tamo se od na{eg dragog tate, dede i svekra. Neka mu je ve~an mir i spokoj du{e.

POMEN Navr{ava se ~etrdeset godina od prerane smrti na{eg dragog

Olga Papi}

Izidora /Ivice/ Dukari}a

Vladimir ^akan 1935 - 2010.

Sahrana je 30. 10. 2010. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: sin Zdravko, snaja Sne`ana i unuci Katarina i Radovan.

13997

zastavnika JNA 2. 11. 1970 - 2. 11. 2010.

Uspomenu na wegov vedar lik, na wegovu ~estitost i dobrotu u srcu ~uvaju i prenose potomcima, supruga Vida, sin Dragan, }erka Gordana, snaja Dragica i unuci Nemawa, Jelena i Boban.

veterinara

Pro{lo je trideset godina od smrti na{eg dragog

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Gavre Ba{i}a Uvek ga se se}amo sa qubavqu, po{tovawem i zahvalno{}u.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo pomen odr`ati danas, 30. 10. 2010. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Wegovi: supruga Marija, sinovi Aleksandar i Branislav sa porodicama.

O`alo{}eni: suprug Marko, }erka Qubica, zet Panajotis, unuka Sofija i unuk Jorgos.

13550

SE]AWE

Mom~ilo Vuli} 1948 - 2005.

I daqe `ivi{ u na{im srcima i mislima kroz uspomene i se}awa.

Supruga i sinovi.

13682

POMEN

13678

SE]AWE

30. 10. 1999 - 30. 10. 2010.

31. 10. 2005 - 31. 10. 2010.

Gojko Jankovi}

Darinka Rado{evi} Na{oj neizmernoj qubavi sada se pridru`ila i neizmerna tuga koja }e u na{im srcima ostati ve~na.

POMEN Pet godina nije sa nama na{ mili suprug i otac

Sofija Radi{i} 31. 10. 1980 - 31. 10. 2010.

Voqeni ne umiru!

4. 11. 2009 - 4. 11. 2010.

Milovan Zec Ni vreme koje je pro{lo ne bri{e se}awe i uspomenu na tebe.

Osta}e{ zauvek u mojim mislima.

Ilija Anoj~i} Mile

Bi}e{ uvek u na{im srcima i se}awu.

Ponosni smo {to smo te imali, a tu`ni {to smo te izgubili.

Jednogodi{wi pomen }emo odr`ati danas u Despotovu.

Tvoja supruga Saveta, sin Stevan, k}erka Katica sa porodicama.

Dani prolaze, ali ni jedan bez se}awa na tebe.

Postoji qubav koju smrt ne gasi i tuga koju vreme ne le~i.

Jer voqeni nikad ne umiru.

13722

Sestra Sofija sa porodicom.

Tvoja supruga Nevenka.

13817

13605

13706

Dana 31. 10. 2010. godine navr{ava se 11 tu`nih godina od kako nije sa nama na{ voqeni

Dana 30. 10. 2010. godine navr{ava se tu`nih sedamnaest godina bez na{eg sina, brata i ujkice

Pro{la je tu`na godina od smrti moga supruga

13836

Dragi tata, zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

DNEVNIK

Tvoji najmiliji.

Pro{le su dve tu`ne godine

Branko Koste Kokot

Obrad Milo{evi}

Lazar Paro{ki 1999 - 2010.

Tvoji: Andrija, Pavle i Biqana.

13995

Dana, 28. 10. 2010. godine napustio nas je na{ voqeni suprug i otac

Malo je re~i da iska`emo koliko je `ivot sa tobom bio lep{i. Ostavio si trag i bol koji se ne bri{e, koji se nikad ne zaboravqa i tugu koja ne prolazi. S ponosom te pomiwemo i ve~nom tugom `ivimo bez tebe, jer voqeni nikad ne umiru.

Tvoji najmiliji.

Nikole Radakovi}a Ba}ka

iz Sarajeva 2. 2. 1932 - 31. 10. 2008.

Nikole Api}a Brace Tvoji najmiliji.

profesora geografije Tu`ni su dani bez tebe sine, mnogo nam nedostaje{ brate, puno te volimo ujkice.

Tvoji: mama Milka, tata Jovan, sestra Milena, zet Milan i sestri~ina Sandra.

13649

Poseti}emo wegovu ve~nu ku}u na Alma{kom grobqu.

13669

13593

[ESTOGODI[I POMEN

Posledwi ispra}aj je 30. 10. 2010. godine, u 14 ~asova, u Ora{cu kod [apca.

Ibojka \enge

Pro{la je tu`na godina kako si nas napustila draga na{a Milkice. Bog je s tobom i an|eli te ~uvaju.

na{em nepre`aqenom dedi, suprugu i ocu

Neo~ekivano je preminula na{a voqena majka supruga, sestra

Za wim tuguje supruga Vera.

POMEN

Obrad Pavla Milo{evi}

13725

O`alo{}eni: supruga Vukosava i deca Vera, Biqana i Pavle sa porodicama.

1953 - 2010. posle kratke i te{ke bolesti.

Sahrana }e se obaviti danas, 30. 10. 2010. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica.

13994

13895

Posledwi pozdrav

Sa tugom i po{tovawem opra{tamo se od na{eg voqenog de{e, svekra i oca

Vojislavu \uri}u 4. novembar 2004 - 4. novembar 2010. ^uvamo ga u na{im srcima, s qubavqu koja ne prolazi, s tugom koja ne jewava.

Obrada (Pavla) Milo{evi}a

Milanka Petrin Milka Osta}e{ zauvek u na{im srcima.

Parastos }e se odr`ati, 30. oktobra 2010. godine, u 10 sati, na Alma{kom grobqu.

\enge Ibojki

Wegovi: Ne{a, Milica i Miru{ka. ]erka Dinka, unuk Bata i unuke Ceca i Violeta sa porodicama.

\or|e, Uro{, Vesna i Pavle.

13996

13594

13783

Porodica Milanovi}.

13998

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

SEDMODNEVNI POMEN Navr{ava se sedam tu`nih dana od kako nije vi{e sa nama

POMEN

subota30.oktobar2010.

TROGODI[WI POMEN

29

POMEN

2007 - 2010.

Petar ^oli} 1995 - 2010.

Mile Daki}

Iznenada si nas napustio, a jo{ uvek nam tako treba{, da podeli{ sa nama sve ono {to `ivot pru`a.

Vreme prolazi, a qubav i se}awe ostaju zauvek.

Tvoj brat Slobodan.

Jelena Krsti}

Tewi Elda

Draga Krsti}

ro|. Prodanovi}

Kako vreme prolazi sve vi{e nam nedostaje{. Godine prolaze, a zaborav nikada.

Uspomene i qubav ~uvaju, Tvoji najmiliji.

Tvoja mama.

13802

13764

2004 - 2010.

1983 - 2010.

S qubavqu i po{tovawem, sin Nikola sa porodicom.

13863

13776

27. 10. 1985 - 27. 10. 2010.

29. 10. 1985 - 29. 10. 2010.

Na{a nepre`aqena

POMEN

31. 10. 1997 - 31. 10. 2010.

3

^ETRDESETODNEVNI POMEN

POMEN Danas se navr{ava tu`nih {est meseci od odlaska na{eg dobrog supruga, tate, dede i svekra.

Pera Filipovi}

ro|. 1980. iz Koviqa

Branislavu Subotinu Branetu

Supruga Verica i wegovi najmiliji.

Tuguju i `ale tvoji: sinovi \or|e i Rada i k}erke Zora i Dragica sa porodicama.

Ti si deo nas, u na{im srcima `ive}e{ ve~no, an|ele na{.

Tvoje dobrote i smeha vi{e nema samo ve~ni bol i tuga.

Tvoji najmiliji: tata Mile, mama Evica, sestra Sofija i baba.

Vreme prolazi, a mi jo{ ne verujemo da te vi{e nema me|u nama.

Tuguju za tobom: supruga Ru`ica, sin Radovan, snaja Milica, unuci Brane i Nikola.

13730

13774

13829

13240

Dana, 29. 10. 2010. godine navr{ava se pola godine od kako nije vi{e sa nama na{a draga

^ETRDESETODNEVNI POMEN

^ETRDESETODNEVNI POMEN

na{em dragom zetu

na{em voqenom suprugu i ocu

Milena Stoji}

Jelica Bajagi}

iz Bege~a

iz Mo{orina

Proteklo vreme nije umawilo prazninu i tugu koju ose}amo zbog tvog preranog odlaska.

Se}awem budimo uspomene na dobrog, dragog i po`rtvovanog ~oveka, ponosni {to je bio na{.

Nada Kantarxi} Bu{ka Mnogo je lepih uspomena da te ve~no pamtimo, da te nikada ne zaboravimo.

Zauvek }e{ `iveti u na{im srcima i mislima.

Po~ivaj u miru.

Tvoji najmiliji.

Klawamo se tvojoj seni i tebi koju do nebesa volimo...

Laka ti zemqa, mati na{a.

S tugom i po{tovawem, tast Stanko i ta{ta An|a Velemir.

13790

13867

^ETVOROGODI[WI POMEN

POMEN

Mirjana Dobrosavqev

Stevanu Jerkovu Uvek }emo se se}ati tebe i tvoje dobrote.

iz Mo{orina

Stevanu Jerkovu

29. 10. 2009 - 29. 10. 2010.

odr`a}emo 1. 11. 2010. godine, u 11 ~asova, na grobqu, u Titelu.

Te{ko se mirimo da si zaspao ve~nim snom. Nedostaje nam mnogo tvoj mili lik, tvoja podr{ka, tvoje re~i ohrabrewa, tvoja qubav. Tvoj odlazak je nenadoknadiv gubitak za nas.

Uvek }emo te voleti i ve~no }e{ `iveti u na{im srcima.

Tvoji: supruga Mirjana, sin Vladimir i }erka Dragana.

13732

TU@NO SE]AWE Pro{lo je pet tu`nih godina od kako nije sa nama

POMEN

Aleksa Vojnovi} Aca

Dragan Ra{eta 1924 - 2009.

^uvamo uspomenu na wega.

U sredu, 3. novembra, u 11 ~asova polo`i}emo cve}e na wegov grob, na Uspenskom grobqu.

Roditeqi Dragica - Seka i Ivan, supruga Zorica i sinovi Sr|an i Nemawa.

Pro{la je godina od kako si nas napustio.

O`alo{}eni: sinovi, k}eri, snaje, unu~ad i praunu~ad.

13857

13845

Stevan Dobrosavqev

Na dana{wi dan se navr{ava godina od kako je preminuo

POMEN Draga na{a Seko

1. 10. 1996 - 1. 10. 2010. iz \ur|eva Na{a qubav je ve~na. ]erke Qiqana i Jasmina sa porodicama.

13789

Vojislavka Eri}

\uro [u{a Braco Wegovu ve~nu ku}u poseti}emo danas, 30. 10. 2010. godine, u 11 ~asova, na Kameni~kom grobqu.

Ostaju tragovi koji se ne mogu izbrisati i tuga koja ne jewava. Uvek }e{ biti sa nama.

Wegovi najmiliji.

13504

TROGODI[WI POMEN

Svetlana Deliba{i} Seka Pro{le su tri tu`ne godine od kada nisi sa nama. @ivot sa tobom bio je ogromna sre}a, ali sada je tuga jo{ ve}a. Voqena na{a Seko, neka te an|eli ~uvaju.

Tvoji: }i}a Milorad, strina Radmila, sestra Jelena, zet Igor i sestri~ina Awa.

Ti nisi nikuda oti{la, volimo te.

Tvoji: suprug Milomir, }erke Sne`ana, Vesna i Jasmina, unu~i}i Ivana, Duwa, Ogwena, Sawa, Ilija i ^arna i zetovi Mladen, Jovo i Zvezdan.

13586

Milan Novkovi} Mi}a Wegovi najmiliji.

13834

POMEN

13854

BOLNO SE]AWE

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo danas, 30. 10. 2010. godine, u 11 ~asova dati jednogodi{wi pomen na Gradskom grobqu na{em dragom

Svetlana Deliba{i} 1977 - 2010.

Kako daqe da `ivim pod oblakom ovim sivim, jer mi du{a te{ko di{e dok padaju hladne ki{e.

Bo`idaru Vu~eti}u

Svetlana Deliba{i} Seka

Mama Milena, tata Milivoje i brat Milan.

Porodica Vu~eti}.

13739

Godine prolaze i prolaze, ali ti jo{ `ivi{ u na{im bolnim srcima, mislima, u svakoj na{oj re~i. @ivi{ voqena i nikad, nikad zaboravqena. @eqo, tugo na{a neprebolna.

Tvoj deda Savo i baba Marija.

13832

13837

06.30 07.20 07.30 07.45 08.00 08.05 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 12.10 12.35 13.00 13.30 14.00 15.00 15.20 16.30 17.00 17.25 19.30 20.10 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00 00.00 01.10

Kuhiwica 80 + 30, dok. film Vizuelni impulsi Jutarwa gimnastika Vesti 3. festival de~je muzike, tambura{ke pesme „Licidersko srce“ Ta divna stvorewa TV Fonija-kviz Pitam se, pitam Zvrk Bez uputa Vesti Slobodna tema Wu{kawe Agro mozaik Eko - Gorski car Gruvawe Vesti 5kazawe Ples no stres TV Dnevnik Ko{arka NLB liga: Cedevita - Hemofarm, prenos TV Dnevnik Ra~unica Orkestar „La boheme“, muzi~ki program Grad an|ela Vojvo|anski dnevnik Velikogospojinski dani N. Be~ej, koncert Milana Del~i}a Del~e Preokret Iz dubine mora, film Gruvawe 071

KO[ARKA: NLB LIGA

Cedevita – Hemofarm

(RTV 1, 17.25)

06.30 08.00 09.00 10.00 11.05 12.30 12.40 13.30 14.25 16.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 22.00 22.30 00.00

TV PROGRAM

subota30.oktobar2010.

Iz na{eg sokaka TV Ba{tina Kuhiwica (ma|) Dobro ve~e, Vojvodino (slov) Crna gospa - Predawe o Ke`marku, film (slov) Vesti (ma|) Imam jednu `equ Faca Izlog strasti Bajko kviz Kad ku}a nije tesna TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Kuhiwica (ma|) Dobro ve~e, Vojvodino (ma|) Kulturni magazin (ma|) (Jelen-let) Takmi~ewe horova (ma|) Takmi~ewe prima{a (ma|) Snohvatice, TV drama TV Prodaja

08.00 08.15 09.06 11.10 11.59 13.00 13.19 13.49 14.10 15.02

Halo, predsedni~e (Panonija, 20.30) 07.30 08.10 08.30 09.05 10.30 11.00 11.30 12.30 14.00 15.00 15.30 16.00 16.30 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 21.45 22.00 22.30 23.00 00.10

09.00 11.30 12.00 13.00 14.00 14.29 14.30 15.00 16.45 16.59 17.00 17.15 17.45 18.30 19.00 19.29 19.30 20.00 21.40 22.00 22.30

Glas Amerike Beli luk i papri~ica Bila jednom jedna nedeqa Moje dete Travel Ulovi trofej Svet poqoprivrede Bez cenzure Ku}a u 5 poteza Tojitin svet prirode Vojvo|anske vesti Zdravqe je lek Razgoli}eni Vojvo|anske vesti On i ona Razgovori o zdravqu Vojvo|anske vesti Halo, predsedni~e Bila jednom jedna nedeqa Sajam infonet Vojvo|anske vesti Barometar Film: Posledwi penal 1. deo Glas Amerike

Jutarwi dnevnik Jutarwi program @ikina {arenica Dizni na RTS Zdravo Evropo, kviz Dnevnik Zelena trava Gastronomad Vi i Mira Adawa Polak TV lica... kao sav normalan svet 15.55 Selo gori a baba se ~e{qa 16.51 Poaro: Smrt gospo|e Mekginti, film 18.33 Kvadratura kruga 19.01 Slagalica, kviz 19.30 Dnevnik 20.05 Selo gori a baba se ~e{qa 21.02 48 sati, film 22.55 Vol strit, film 01.07 Vrisak 3, film ZIMSKO RA^UNAWE VREMENA 02.06 Zelena trava 02.34 Vi i Mira Adawa Polak 03.22 TV lica... kao sav normalan svet 04.13 Klinika Vet 04.44 Kvadratura kruga 05.12 Slagalica, kviz 05.34 Gastronomad 05.48 Verski kalendar

10.00 11.00 14.00 16.15 18.00 18.15 18.30 20.00 21.10 23.00 01.15 02.15 03.15

E-TV Do|i na ve~eru-Omnibus Doma}in Kviz: @elite li da postanete milioner?

Paklena kuhiwa Survajver Hiqadu i jedna no}-Omnibus Doma}ine, o`eni se Vesti Eksploziv-najboqe Gumu{ Survajver Ja volim Srbiju Film: Apsolutna mo} Film: Top spid Ameri~ko rvawe-Bez milosti Survajver-bez cenzure

Put za Ejvonli Azbuka roditeqstva Lenija Evo nas kod vas Drum Kursna lista Vitra` Ubistva u Midsameru Neon siti Kursna lista Objektiv Ugro`eni Svet divqine Portfolio Objektiv Kursna lista Kvadrat varo{i Ubistva u Midsameru Neon siti Objektiv Ubistva u Midsameru Nata{a Bekvalac

Ja volim Srbiju 07.00 Ragbi: N. Zeland – Papua Nova Gvineja 10.00 Pregled Evrolige 11.00 NBA: Majami – Orlando 13.00 Pravi NBA 14.00 ATP Montpelije 1/2 finale 16.00 Premijer liga: Volvs – Man~ester Siti 18.00 NBA u`ivo 18.30 Premijer liga: Man~ester junajted – Totenhem 20.45 Holandska liga: PSV – Tvente 22.45 Moto GP Portugal – Kvalifikacije 00.30 NBA akcija 01.00 NHL: Otava – Boston

08.00 De~iji program, 10.00 Ku}ica u cve}u, 11.00 Film, 13.00 Film, 14.30 De~iji program, 15.00 Film, 16.30 Biber, 17.00 De~iji program, 18.00 U na{em ataru, 18.30 Biber, 19.00 Kontranapad, 20.00 ABS {ou, 21.00 Film, 22.30 Biber, 23.15 Film, 00.15 Biber, 00.30 No}ni program 07.00 Uz kafu, 07.15 Pod sjajem zvezda, 09.00 Zdravo, 10.00 Srbija i svet, 11.00 @iveti svoj `ivot, 11.45 Vremeplov, 12.00 Drecun, 13.00 Vidimo se u Soko bawi, 13.30 U me|uvremenu, 14.00 Top 10, 15.15 Digitalni svet, 16.00 Smeh terapija, 16.55 Vremeplov, 17.00 Subotom popodne, 20.00 Film, 22.00 Retrospektiva nedeqe, 23.00 Biqana za vas, 00.00 Top 10

07.00 Znawe na poklon 08.15 Vodi~ za roditeqe 08.40 Film: Dru`ina sa slatkog potoka - Pqa~ka{ iz mo~vare 10.00 Indija 14.10 Popodne 15.30 Bu|elar 16.00 Vesti B92 16.35 Film: Storivil 18.30 Vesti B92 19.05 Dvougao 19.10 Na{a mala klinika 20.00 Ta divna hrana 21.05 Film: No} u ku}i moje majke 23.00 Vesti B92 23.35 Film: Kletva 01.15 Top gir 02.50 Ukqu~ewe u B92 Info

ODBOJKA (@)

Srbija–Poqska (RTS 2, 07.55)

06.25 06.55 08.00 09.00

U taboru Ajs Nigrutina na}i }e se peva~ica Nata{a Bekvalac, operski peva~ Nikola Mijailovi} i kompozitor Sa{a Dragi}. Na suprotnoj strani, uz kapitena Nenada Okanovi}a, svoje znawe }e pokazati kreator Darko Kosti}, glumac Vlasta Velisavqevi} i violinistkiwa Tatjana Oluji}.

Voditeq: Milorad Mandi} Manda (Prva, 21.10)

DNEVNIK

c m y

30

06.08 Znawe imawe 07.06 TV lica... kao sav normalan svet 07.55 Odbojka (`): Srbija–Poqska, prenos 09.33 Verski kalendar 09.43 Verski mozaik Srbije 10.28 Klinika Vet 11.00 Profil i profit 11.32 Kwiga utisaka 12.10 Vreme odluke 12.30 Svet zdravqa 12.58 7 RTS dana 13.15 Gra|anin 13.43 Leti, leti pesmo moja mila 14.17 @ivot i standardi 14.45 Odbojka (`): Srbija–Poqska (r) 15.55 Fudbal - Jelen super liga: Partizan - Jagodina, prenos 17.55 Karate - SP, finale, prenos 19.00 Hokej - SLO liga: HK Partizan - HDK Maribor, snimak 20.10 Vrele gume 20.37 Svet ribolova 21.06 Svet sporta 21.30 Jelen super liga 21.50 Horizont 22.44 Metropolis u Majdanpeku 23.18 55. me|unarodni beogradski sajam kwiga 23.49 40. BEMUS - Ohridska legenda 01.23 Vrele gume 01.50 Odbojka (`): Srbija - Poqska (r) ZIMSKO RA^UNAWE VREMENA 02.20 Svet ribolova 02.45 Fudbal-Jelen super liga: Partizan - Jagodina (r) 04.25 Odbojka (`): Peru - Srbija, prenos

05.45 07.00 07.30 07.50 10.00 10.10 10.35 11.30 12.00 12.15 13.45 14.00 14.30 14.55 15.00 16.00 18.00 18.30 19.30 19.50 20.00 20.50 21.00 23.00 00.00 00.30 01.30 03.30 04.30 05.00

Top {op Otvoreni studio Vesti Otvoreni studio Vesti Simpsonovi Otvoreni studio Top {op Vesti u 12 Otvoreni studio Top {op Vesti u 14 Zdravqe i Vi Otvoreni studio ^ak Pandemija Vesti u 18 Terminator Milica: Specijal Otvoreni studio ^ak Otvoreni studio Film: No} u muzeju Kalifornikacija Vesti Ve~e sa Yulsom Holandom Pandemija ^ak Milica: Specijal Ve~e sa Yulsom Holandom

08.15 Bawe Srbije, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.15 Modni impuls, 12.50 Pop top ten, 14.00 Mozaik, 16.00 [irom otvorenih o~iju, 16.35 Fokus, 17.00 Turisti~ka, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 20.30 Vesti, 20.50 Fam, 21.15 Film, 22.40 Bawe Srbije, 23.10 Fokus, 23.35 Turisti~ke, 23.55 Auto {op, 00.20 Haj-faj 70, 01.00 Fokus, 01.25 Bawe Srbije

12.00 Kuhiwica, 13.00 Vi{e od igre, 14.00 ZOO Hobi, 14.30 Film, 16.30 Paor, 17.30 Yuboks, 18.30 Nemi svedok, 19.30 Dok. program, 20.00 Film, 22.00 Put vina, 22.30 Dok. program, 23.00 Nemi svedok, 00.00 Yuboks

06.30 07.00 10.00 11.00 12.45 13.00 14.00 15.00 16.00 18.00 19.30 20.00 21.00 21.15 23.15 01.00 03.00

Farma Dobro jutro Farma Vikendvizija Siti @ivot u trendu Gold muzi~ki magazin» Javna tajna Farma Magazin in Nacionalni dnevnik Farma - pregled dana Farma - izbor duelista Zvezde granda Farma Film: [umski ratnik Film: Mleta~ki trgovac

Leontina i Lucija

Javna tajna O prelomnim momentima u svom `ivotu za „Javnu tajnu” ovog puta govore Leontina Pat, Aca Lukas, Dara Bubamara, Milan Topalovi} Topalko, Ivana Kuzmanovi} i Vuk Rosandi}. Svoje duhovite komentare daju „Indeksovci” Uro{ i Branko, a specijalno iznena|ewe je prvi televizijski nastup malene Lucije – {estomese~ne }erke Leontine i Filipa Pata.

Autor i voditeq: Aleksandar Sa{a Igwatovi} (Pink, 15.00)

Jelena Helc

VIP taksi Predivna mlada glumica Jelena Helc, ovog vikenda vozi VIP taksi i ~asti one koji se prevoze wenim vozilom. Glumica koja se ne pojavquje u `utoj {tampi, prestala je da trenira borila~ke ve{tine, ali se ne odri~e Ade ciganlije, gde vozi rolere i sakupqa pozitivnu energiju...

(Hepi, 18.30) 06.00 09.00 09.25 09.35 09.45 10.00 11.00 12.00 12.20 12.40 13.00 13.25 13.40 13.55 14.30 15.00 15.45 16.00 17.00 17.55 18.30 19.00 20.00 22.00 23.00 23.30 00.00 02.00 03.00 04.00

Jutarwi program Nodi Pokojo Zdravo, Kiti Tele{op Princeza na zrnu gra{ka Vinks Kilari Jaha~ senke Konan Kalamiti Yejn Presovawe Tele{op U realnom `ivotu, rijaliti {ou Iz iks u iks Beverli Hils, 90210 Tele{op Dokumentarni program Zabavni program Telemaster VIP taksi Beverli Hils, 90210 Film: Operacija Odiseja 1. deo Iznajmi zvezdu Iz iks u iks Riko{et Film Dokumentarac Zabavni program Beverli Hils, 90210

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Prsluk agein, 10.30 Iks art, 11.00 Inyoj, 12.00 Akcenti, 12.10 Dok. program, 14.00 Akcenti, 14.10 Pun gas, 15.00 Prezent, 16.00 Akcenti, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.15 Pismo glava, 20.00 Film info, 20.30 Veze, 21.00 Tokovi mo}i, 21 30 Izazovi istine, 22.30 Sajam Info net, 23.00 Kviz, 00.15 Komercijalni program program

08.00 Hrana i vino, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Put vina, 13.00 Kviz, 14.30 Maks Kju , 15.00 Film, 17.00 Agrosfera, 18.00 Veze, 18.45 Nodi, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Panorama op{tine @iti{te, 20.30 Film, 2. deo, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Slu`ba 21, 23.00 Film

DNEVNIK

subota30.oktobar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

18

31

FRAGMENTI GODINA BUKE I SAMO]E

Pi{e: Vidosav Stevanovi}

Aj{varja Rai

Posledwa legija Oko 460. g.p.e. Mira je ro|ena u porodici ratnika u Kerali u Indiji. Bila je tako dobra u borila~kim ve{tinama i samoodbrani da ju je {panski kraq regrutovao i poslao u Konstantinopoq gde treba da pomogne u organizovawu bega cara Romula Avgusta...

Uloge: Kolin Firt, Ben Kingsli, Aj{varja Rai, Piter Mulan, Kevin Mekid, Tomas Sangster Re`ija: Dag Lefler (Nova TV 20.05) 09.35 10.05 10.20 10.50 11.50 12.50 13.50 15.40 17.45 20.05 22.05 23.50 01.35

Ben 10: Ejlijen fors, crtani Kinder surprajz memori kviz Televizijska posla Frikovi Smalvil Zbogom, biv{i Teksa{ki renyeri, film Izgubqeni u Evropi, film Lud, zbuwen, normalan Posqedwa legija, film Odred smrti, film Tajna meta, film Gospodar neba i svet sutra{wice, film 03.25 Ezo TV

08.00 Dnevnik skulptura 09.00 Kako je razmi{qao sredwovekovni intelektualac 10.00 Pokahontas i kapetan Yon Smit – qubav i spasewe u Novom svetu 11.00 Dansko re{ewe 12.00 Tajm tim godina 13.00 Ku}a iz ~etrdesetih 13.30 Velike britanske vojskovo|e 14.00 Kutije Stenlija Kjubrika 15.00 Lovci na naciste 16.00 Duhovna muzika 17.00 [ta je donela industrijska revolucija 17.30 Misterije mumija 18.00 Normani 19.00 Pol Pot – putovawe na Poqa smrti 20.00 Tajm tim godina 21.00 Ku}a iz ~etrdesetih 22.00 Dan kada je umro Yems Din 23.00 Lovci na naciste 00.00 Duhovna muzika 01.00 [ta je donela industrijska revolucija

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Leonardo Fantasti~na ~etvorka Mala princeza Leonardo Fantasti~na ~etvorka Mala princeza Leonardo Fantasti~na ~etvorka @ikina `enidba Jednom Gwurac Neumorni Jedinstveni Liland Ubiti kraqa Lateks dive Nole {ou Vatreni ples

06.00 07.25 09.05 10.45 12.30 14.20

Autoput 30 Lekcije iz ~okolade Kako ukrasti mladu Luda no} u muzeju 2 Uhvati Smarta Prva damska detektivska agencija - Problemi u moralnoj filozofiji Bo`i} Batica Dvostruki dobitak Putnici Me|unarodna zavera Zub i kanya Krug la`i Gejmer Pani{er: Ratna zona

15.20 17.15 18.35 20.05 22.00 23.35 01.40 02.15

08.10 Kinoteka - ciklus klasi~nog vesterna: Kocka je pala, film 10.09 Ku}ni qubimci 10.41 Normalan `ivot 11.21 Opera boks 12.00 Dnevnik 12.18 TV kalendar 12.30 Veterani mira 13.20 Prizma 14.05 Duhovni izazovi 14.35 Fotografija u Hrvatskoj 14.50 Eko zona 15.20 Du{a mira 16.15 Evromagazin 17.00 Reporteri 18.07 U istom loncu, kulinarski {ou 18.45 Potro{a~ki kod 19.30 Dnevnik 20.15 Ples sa zvezdama 22.30 Momci s Medisona 23.25 Otima~i zamewenog kov~ega, film 01.05 Filmski maraton: Red Rok Vest, film 02.40 Filmski maraton: Kontrola leta, film 03.15 Filmski maraton: Simpatije za gospo|icu Osvetu, film

06.00 Misteriozni putevi 07.00 Tele{oping 08.00 Mrtava sezona: Tajna skrivenog jezera 10.00 Pro{lo vreme 12.00 Dijagnoza ubistvo 14.00 Dodir ubice 16.00 Zakon i red 18.00 Bez traga 20.00 Zakon i red 02.00 Poru{eno 03.00 Zakon i red 04.00 Misteriozni putevi 05.00 Neo~ekivana qubav

08.00 08.30 08.55 09.25 09.55 10.40 11.10 12.05 13.40 15.15 17.25 18.30 19.10 19.50 20.00 21.40 00.05 01.55 02.55

JuHu i prijateqi, crtani Bakugan, crtani Crvene kapice, crtani U~ilica Sinovi i k}eri Bibin svet Malkolm u sredini Goli pi{toq 3, film Trojanski rat, film Bubwevi pobede, film Zvezde ekstra: Majli Sajrus RTL Danas Bibin svet @uta minuta Kraq {korpiona, film Pad crnog jastreba, film Jeka, film Astro {ou Damijen: Pretkazawe 2, film

Kraq {korpiona

Lara Flin Bojl

Red Rok Vest Teksa{anin i biv{i marinac Majkl, koji je pre`iveo pokoq bomba{a samoubice u Libanu, tra`i posao u Vajomingu, ali ga ne dobije. Posledwih pet dolara potro{i za gorivo i, voze}i se autoputom, sti`e u gradi} Red Rok...

Uloge: Nikolas Kejy, Lara Flin Bojl, Denis Huper, Yej Ti Vol{ Re`ija: Yon Dal (HRT 1, 01.05)

05.55 Odbojka, SP (`): SAD–Hrvatska, prenos 07.35 Trolovi 08.00 Cele note 08.30 Vreme je za Diznija: Moji prijateqi Tigar i Pu 09.15 Pustolovine Sare Yejn 09.45 Ni da ni ne 10.40 Zemqa daleke pro{losti 12.05 Briqantin 12.45 Orkestar, film 14.10 In memoriam Vesni Parun: Crna maslina 14.50 KS automagazin 15.20 6. Ruwi}eve ve~eri 2010., snimak 17.25 Odbojka, SP (`): SAD–Hrvatska, snimak 18.55 Vaterpolo, Jadranska liga: Jadran (Herceg Novi) - Jug, prenos 20.00 HNL - utakmica 22.05 HNL - emisija 22.55 Sinovi anarhije 00.20 Vreme je za yez

07.00 10.40 13.10 15.10 17.00 19.00 21.00 23.00 01.15

Lovac na `ene Pakao u Normandiji Stari dobri Petak Smrtonosna vrelina Angus Deset dana ~uda Tango Argentino De~ko iz kraja Ku}a 4: Dome, smrtonosni dome 03.00 Posledwa {ansa

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 19.50 22.00 00.00 00.50 02.10

Yejson Iks Vojni~ina Sve ostaje u porodici Osmoza Yons I kaubojke pla~u Muqatori Mala prodavnica u`asa Spikizi Slovo srama Yejson Iks Ludi za matorkama 2.

Iskonska `eqa Carevo novo odelo

U davna vremena, zli kraq Memnon koristi se psihi~kim mo}ima svoje proro~ice kako bi predvideo svoje velike pobede. U posledwem, o~ajni~kom poku{aju zaustavqawa Memnona na putu okupacije celog sveta, vo|e lokalnih plemena unajmquju ubicu Mataijusa da ubije proro~icu...

Uloge: The Rock, Stiven Brend, Majkl Klark Dankan, Keli Hu, Bernard Hil, Grant Heslov Re`ija: ^ak Rasel (RTL, 20.00)

Keli Hu

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 16.55 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.35

Vrhunsko graditeqstvo Stvarawe budu}nosti Megagraditeqi To mogu i ja Limarska radionica Peta brzina Auta po meri Kako se pravi?

Kako to rade?

Kakav alat!

Vrhunsko graditeqstvo Megagraditeqi Peta brzina Trgovci automobilima To mogu i ja Pre`ivqavawe udvoje Opasan lov Kako pre`iveti katastrofu U deli}u sekunde

08.30 09.15 09.30 10.00 11.30 13.00 14.30 16.15 20.15 20.30 22.30 00.30

Automobilizam Ekstremni sportovi Svi sportovi Tenis Tenis Tenis Tenis Tenis Tenis Stoni tenis Borila~ki sport Tenis

Komesari spremni i za nacionalne radove ntonije Isakovi} je vi{e posenilio nego kako je logor nastao i {ta se u wemu radilo. Neko ostario. Nije ga uzalud lucidni Sveta Lupoput mene mogao bi o tome samo naga|ati ili preki} zvao Deda Towa. Sku~enost wegovog pri~avati glasine, zato sam u „Konstantinu Gormozga savr{eno se podudara s idejama koje propa~i“ – moj kwi`evni antijunak bio je „povratnik s giraju wegove kolege akademici. To je glupost komermera“ – napravio nekoliko aluzija koje nisu ja se sla`e s glupo{}u okoline i wenim primitivprimetili ni oni koji su me napadali zbog antikonim lukavstvom. Izbegavam da ga sretnem, ima na munizma. Afera je po~ela s drugom recenzijom, moj licu strogo-bla`eni izraz kao da se, po{to je pokolega be{e protiv objavqivawa iz ~isto polistao socijalista i poslanik, oslobodio konstipati~kih razloga. Stigla je i tre}a recenzija, neodcije koja ga je godinama mure|ena ali negativna. Na ~ila. Ali danas nale}em kraju je, po zahtevu generalna wega pred samom Akadenog direktora, ~itava remijom i ne mogu ga izbe}i. dakcija pisala recenzije za Ide prema meni i obra}a ili protiv: pet pozitivmi se nadmeno, nekim pinih, {est negativnih. Prvi skavim glasom u kojem se put nisam ka`wen ni opome{aju mr`wa i bes. (Timenut zbog preporu~ivawa pi~no za prosta~ke nacioza {tampu „dru{tveno naliste: oni su quti na me{tetnih kwiga“. Rukopis ne, umesto ja na wih. Unase smatrao odbijenim, ali pred quti i besni ko zna je ostao da le`i u ladicama zbog ~ega. Ni{ta im nisam „Prosvete“, Antonije je ~euradio. Ali oni verovatno kao neka boqa vremena. I znaju {ta }e mi uraditi). vrapcima na grani je bilo „^ujem da ima{ neka ubejasno da misli na Titovu |ewa”. U wegovom jeziku smrt, isti vrapci su znali to treba da zna~i da imam da je besmrtnik ne samo ube|ewa razli~ita od westar ve} i bolestan. govih. Politi~ki komesar Posle Titove smrti – – nekad tvrdi komunista, tad sam radio u Srpskoj toliko zaslepqen da se nikwi`evnoj zadruzi – Antoje suprotstavio streqawu nije se pojavio kod mene i svog dede Antonija – opet zavereni~ki me izveo u kaje preuzeo svoju omiqenu fanu, {aputao je i o~igledulogu, sada kao nacionalino u`ivao u ulozi navodno sta. Uglavnom, on i daqe pra}enog. „Prosveta“ se odpresu|uje, a osu|eni su jo{ lu~ila da {tampa wegova uvek neki drugi. Izbija Navikao da presu|uje: akademik Isakovi} Sabrana dela u pet tomova sva|a u kojoj obojica sik}emo uvrede. Ne se}am se koje ja treba da priredim za {tampu i napi{em po{ta mi je govorio, vre|aju}i me besno i zaneseno, govor, me|u wima }e biti i „Tren 2“, tu treba da niti ~ime sam ga vre|ao. Znam samo da sam zavrpustim sebi na voqu. Pola obja{wewa izgubilo se {io ovako: „Vreme ti je da misli{ na smrt, staru tajanstvenom {apatu. Prihvatio sam. Da sam od~e. Ne na tu|u, ve} svoju”. Tek kod ku}e postideh se bio, povre|en recimo wegovim petqawem s poliru`no}e tog sitnog zla koje je postalo normalno i ti~arima, proglasio bi me „titoistom“. Biv{i svakodnevno me|u kolegama, susedima i prijateqiTitovi vatreni sledbenici i izvr{ioci mrzeli ma koji nekad, i ako se nisu voleli i podnosili, su svakog ko nije delio wihovu povre|enost i mrimahu obzira jedni prema drugima. `wu. Priredio sam kwige, napisao pogovor. O Po~etkom ’77. Antonije pripovetkama sam napisao je u „Prosvetu“, ~iji je diono {to sam mislio. S roSva|u s Antonijem Isakovi}em, rektor i glavni i odgovormanima sam se namu~io i sada nacionalistom a nekad ni urednik bio u vreme kad ipak uspeo ostati na poqu sam se zaposlio, doneo rukwi`evnosti. Jedino sam tvrdim komunistom, toliko kopis romana „Tren 2“ s nenezadovoqan delom o „Trezaslepqenim da se nije potrebnim podnaslovom nu 2“, pripisao sam mu kwi„Kazivawa ^eperku“. Tra- suprotstavio streqawu svog dede `evna zna~ewa koja nije Antonija, okon~ao sam re~ima: `io je da budem prvi recenimao ili ih imao samo u nazent i urednik izdawa. Neznakama, tako izbegavaju}i Vreme ti je da misli{ na smrt, rado sam prihvatio, wegov rasprave starih komunista star~e. Ne tu|u, ve} svoju! prethodni roman „Tren“ koji su negde usput postali bio je dosadan, razvu~en i s nacionalisti. Antonije je retkim problescima pripoveda~kog dara. Ali ovaj bio zadovoqan mojim pisanijem, ~estitao mi je na rukopis be{e iznena|ewe i za mene, ne kwi`evno pameti i hrabrosti. Kwige su iza{le, Antonije je ve} politi~ko: radilo se o Golom otoku, logoru za dobio „Ninovu“ nagradu ba{ za „Tren 2“, u saopinformbirovce, staqiniste i mnoge koji to nisu {tewu `irija ponavqalo se nekoliko mojih teza, bili – pojam neprijateqa komunisti su rastezali roman se dobro prodavao i ja sam ga ponovio u i mewali prema potrebama. Nije postojala kwiga „Bigzovoj“ xepnoj kwizi, bez mog pogovora. Smana tu temu, smatrala se zabrawenom, nepo`eqnom, trao sam slu~aj zavr{enim, tema je ipak otvorena, opasnom. Stari komunisti su }utali, `ivi golooniko se nije preterano izbrukao. [to pre ovi i toka{i tako|e, mediji su izbegavali pomen tog ovakvi la`qivi starci, falsifikatori svoje i imena, u zvani~noj istoriografiji ga nije bilo. na{e pro{losti, nestanu sa scene, to boqe po sve Svestan mana rukopisa, napisao sam pozitivnu renas. Ali ne, oni su jo{ ovde, Antonijev Milo{ ih cenziju i preporu~io ga za objavqivawe. Taj polije reciklirao i o`iveo, razme}u se bajatim idejati~ki tabu treba da otvori neko iz Antonijeve gema „kako ostvariti nacionalni program“, vratili neracije, oni su pravili karijere posle raskida sa su se komesarskim navikama svoje mladosti i love Staqinom ’48, hapsili neistomi{qenike, znali `rtve po ulicama.

A

Kwigu Vidosava Stevanovi}a „DNEVNIK SAMO]E / Izbor fragmenata 1988–1993” u izdawu “Slu`benog glasnika”, po 1.620 dinara mo`ete naru~iti putem telefona 011/ 36–444–52 ili i-mejla: prodaja@slglasnik.com ili www.slglasnik.com.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

subota30.oktobar2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

30. oktobar 2010.

Ovog vikenda mo`ete kako ho}ete.

Qubavni odnos vam prija, isto koliko i {etwa i izlazak u javnost. Kreativni ste pa mo`ete pokazati svoje najlep{e kvalitete i potencijale. U odnosu s decom sve izgleda idealno, na prvi pogled.

Potrebni su stalni trud i razumevawe.

VAGA 23.9- 23.10.

Uredno `ivite i nemojte se optere}ivati preko svake mere. Finansijska situacija je neura~unqiva pa nemojte ni svoditi bilanse ni planirati jer tome nema kraja, a ni po~etka. Deci je potrebno sve i sva{ta, i to o~ekuju upravo od vas. Budite rastere}eni, sve je to OK.

Dinami~an i prijatan dan, uz obiqe komunikacije i susreta, {to korisnih, {to prijatnih. Porodica vam je veoma va`na, ali potreba za qubavqu dominira. Zbog toga se pozabavite partnerom, romanti~no i uz muziku. Nikako da iza|ete iz finansijskih pote{ko}a. Upornost se isplati.

[KORPION U va{em znaku su prisutna tri nebe24.10- 23.11. ska tela, {to nagla{ava zna~aj ovog perioda za vas. Sre}an vama ro|endan, i ovaj. Rado primate poklone, ali ih i dajete dragoj osobi. Neka bude sve onako kako vi `elite, a za partnera nije toliko ni va`no. Deca su oko vas.

BLIZANCI Zamorno je sve {to je navika i {to je 21.5- 21.6. dosadno. Ovog vikenda mo`ete sebi organizovati nezaboravno dru`ewe ili kra}i put. Jedno ne iskqu~uje drugo. Glamur i nivo je veoma va`an, imajte to u vidu. Predla`em i sugeri{em da skoknete do Budimpe{te s dru{tvom.

Mesec danas plovi kroz kraqevski znak Lava pa ste dominantni i u centru pa`we gde god da se pojavite. Radite i subotom, pa i nedeqom, ako treba. S partnerom snevate neke lepe snove koji bi se mogli ostvariti ukoliko se dovoqno potrudite. Ne gubite vreme na drugo.

STRELAC Te`ite dalekim ciqevima i mestima 24.11- 21.12. pa putujte bez prestanka, na javi ili u snu. Dru{tvo vam oboga}uje `ivot pa nemojte propustiti ritual izlaska u kafi} s prijateqima. Tim koji pobe|uje ne treba mewati, ali nemate ni{ta protiv toga da se i neko nov ukqu~i ili pojavi.

Dapa~e!

JARAC Obojeni ste fanatizmom i fatali22.12-20.1. zmom pa biste mogli biti i suvi{e uporni u pravcu realizacije svojih `eqa, kao da sredstva opravdavaju ciq, {to nikako nije dobro. Drugi }e se povu}i, a vi ostati sami na vetrometini. Zato sara|ujte sa svima, ~ek i kad je pod maskom.

Postajete opasni i odlu~niji u pravcu ostvarewa svojih `eqa. Delujete pomalo misti~no i tajanstveno, {to drugi uva`avaju na nekom nivou. Ovog vikenda Mesec prolazi kroz va{ znak pa su okolnosti i doga|aji promenqivi, a vi podlo`ni tu|im uticajima, pogotovo partnerovim.

VODOLIJA Vodu lijete, entuzijazam i inspiraciju 21.1-19.2. na sagovornike i sve oko sebe. Prijatno je biti u va{em dru{tvu. Obratite pa`wu na ~iwenicu da ste veliki sawar koji idealizuje druge, tek da biste sa~uvali realno stawe svesnosti. Velikodu{ni ste, pogotovo prema partneru. [etwa?

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Poslovna situacija je zna~ajna i ozbiqna, ali biste je mogli zaboraviti ovih dana i u`ivati u dru{tvu dragih osoba. Kra}i put je pod povoqnim okolnostima. Tamo neko misli na vas. Blizak odnos u qubavi i porodici daje vam podr{ku i stvara ose}aj unutra{weg ispuwewa.

RIBE 20.2-20.3.

Pro|e jo{ jedan dan, i do|e novi, i tako stalno, cikli~no. Pove`ite i integri{ite sve goga|aje i ciqeve u nizu tih dana da ne biste izgubili kontinuitet i rezultat. Budite uporni i dosledni, anga`ovani na vi{e strana u isto vreme.

Virtuozno! Nije lako, ali mo`ete. Oslobo|eni od navika.

TRI^-TRA^

Veridba je puno ko{tala V REMENSKA

13

Subotica

12

Sombor

12

Kikinda

14

Vrbas

12

B. Palanka

13

Zrewanin

15

S. Mitrovica 13 Ruma

13

Pan~evo

15

Vr{ac

15

Srbija Beograd

16

Kragujevac

14

K. Mitrovica 13 Ni{

PROGNOZA

UJUTRU

Vojvodina Novi Sad

15

Vereni~ki prsten koji je teniserka Marija [arapova dobila od ko{arka{a Sa{e Vuja~i}a ko{tao je ~ak ~etvrt miliona dolara.

Ko{arka{ Los An|eles Lejkersa Sa{a Vuja~i} zaprosio je Mariju [arapovu po~etkom oktobra prstenom koji dolikuje trostrukom {ampionu Grend slema. Otkako se verila, [arapova sa ruke ne skida ogroman osmokaratni dijamantski prsten koji vredi vrtoglavih 250.000 dolara.

Vuja~i} je [arapovu zaprosio na prvu godi{wicu dana kad su se upoznali.

- To je verovatno starinski manir. Morao sam to da u~inim kao xentlmen - rekao je Sa{a Vuja~i}.

MRAZ , TOKOM DANA SUN ~ ANO

NOVI SAD: Ujutru slab mraz i mogu}a magla. U toku dana prete`no sun~ano i malo toplije. Vetar slab promenqiv. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura -1, a maksimalna 13 stepeni.

VOJVODINA: Ujutru slab mraz i ponegde magla. U toku dana prete`no sun~ano i malo toplije. Vetar u Pomoravqu i Podunavqu umeren jugoisto~ni. Pritisak iznad normale. Temperatura od -2 do 15 stepeni.

SRBIJA: Slab mraz ujutru i ponegde magla. U toku dana prete`no sun~ano i toplije. Ponegde }e se magla zadr`ati i pre podne, pa }e u tim oblastima biti hladnije. Vetar u Pomoravqu i Podunavqu umeren jugoisto~ni, u ostalim predelima slab isto~ni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura -5, a maksimalna 16 stepeni.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U nedequ i ponedeqak toplo vreme za ovo doba godine uz temperature iznad 15 stepeni.

Slab mraz i magla u nedequ ujutru }e se javiti na jugu i zapadu Srbije, a od ponedeqka jutra svugde toplija. U Pomoravqu i Podunavqu }e duvati umeren do poja~an jugoisto~ni vetar. U utorak naobla~ewe uz prolaznu ki{u.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Biometeorolo{ke prilike }e biti relativno povoqne za ve}inu hroni~nih bolesnika. Izvestan oprez i redovna terapija se savetuju kardio i cerebrovaskularnim bolesnicima.

Evropa Madrid

14

Rim

21

London

15

Cirih

11

Berlin

15

Be~

12

Var{ava

11

Kijev

10

Moskva

5

Oslo

8

VIC DANA Na ~asu geografije u zemunskoj {koli nastavnik predaje o tokovima reka Save i Dunava. Jedan u~enik upita: - A, da li su to legalni tokovi?

SUDOKU

St. Peterburg 9 Atina

19

Pariz

14

Minhen

14

Budimpe{ta

12

Stokholm

10

1 8

5

3

2

2

6 3

6

2

1

9

3

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

8 6 3 9 2 4 5 1 7 TISA

SAVA

Bezdan

128 (5)

Slankamen

274 (4)

Ja{a Tomi}

Apatin

204 (13)

Zemun

328 (2)

Tendencija stagnacije

Senta

273 (-7)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

348 (8)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

293 (0)

Tendencija stagnacije

Smederevo

488 (-10)

Titel

278 (4)

NERA

Ba~. Palanka 196 (10) Novi Sad

211 (7)

Tendencija porasta i stagnacije

Hetin

72 (0)

-8 (-2)

Tendencija stagnacije

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

N. Kne`evac 234 (-12) S. Mitrovica 278 (14) Beograd

2

4

5

Kusi}

4 9 2 8 3 6 1 7 5

277 (-1)

1 8

40 (0)

1 7 4 3 5 8 9 6 2 5 2 9 6 7 1 3 8 4

6

9

Tendencija opadawa i stagnacije

4

4

7

3 5 8 1 4 7 6 2 9 7 1 6 5 9 2 8 4 3

9

2 8 5 4 1 9 7 3 6

9

4 6

1 9

6

9 4 1 7 6 3 2 5 8 6 3 7 2 8 5 4 9 1 Re{ewe iz pro{log broja