Dnevnik 30.oktobar 2011.

NOVI SAD *

E

D

E

Q

N

c m y

N

I

NEDEQA 30. OKTOBAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23243 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

PRED EVROP SKIM SU DOM ZA QUD SKA PRA VA PRE KO 6.000 PRED STAV KI PRO TIV SR BI JE

Sve se vi{e }eramo skroz do Strazbura Srbija je i daqe me|u prvih deset zemaqa po broju predstavki Evropskom sudu za qudska prava u Strazburu, potvrdio je sudija ovog su da pro fe sor Dra go qub Popovi} u ekskluzivnom intervjuu „Dnevniku“. „Re~ je o kla sa ma pred me ta. Na primer, dugovi dru{tvenih pred u ze }a pre ma za po sle nima koji imaju pravosna`ne presude za naplatu tih dugova, a koje se ne izvr{avaju. Takvih predstavki ima mnogo i one su nekako endemi~ne, javqaju se iz pojedi-

nih gradova: po~elo je s Novim Pazarom, zatim Kraqevom, Kru{evcem... ^ini mi se ipak da nema mnogo takvih slu~ajeva iz beogradskog regi o na i iz Voj vo di ne. Ne znam za{to – da li su tu presude vi{e izvr{avane ili je ne{to drugo posredi, te{ko je re}i, ali taj geografski momenat nije jasan”, rekao nam je profesor Popovi}, uz na po me nu da Sr bi ja, ka da Evrop ski su du za qud ska prava donese odluku, te presude na kraju dosta savesno izvr{ava. str. 6

NASLOVI

RA STE BROJ PO LI TI^ KIH AK TE RA U APV KO JI ZA GO VA RA JU „^I STE RA ^U NE” S BE O GRA DOM

Sr|an Darmanovi}

Bela ku}a se, ipak, pita

Dragoqub Vukadinovi}

Naredna vlada mora}e da sprovodi reforme

Svi smo mi pomalo autonoma{i

str. 2

INTERVJU NEDEQE

Milo{ Jovanovi}

PR O FE SOR Dr MI KLO[ BI RO UPO ZO RA VA NA PRO BLE ME VI SO KOG [KOL STVA

str. 7

Feudi na fakultetima

ALEKSANDAR KOJI]

„Mileva” }e `iveti

Mi smo, kao, prihvatili Bolowsku deklaraciju, ali smo od we napravili srpsku verziju i potom po~eli da bacamo drvqe i kamewe na Bolowu kao da je ona zbog toga kriva, ka`e za „Dnevnik“ dr Miklo{ Biro, profesor Filozofskog fakulteta u Novom Sadu. „Tezgari se najstra{nije. Pojavi se profesor jednom mese~no za male pare, a u me|uvremenu asistent dr`i

str. 8

BORKO STEFANOVI]

Nije vreme za stran~arewe

str. 3

Prijatno

Teofil Pan~i} Pravila palanke

\or|e Randeq

@ivot je lep, milord VE RO QUB DU GA LI], SE KRE TAR UDRU @E WA BA NA KA SR BI JE, UPO ZO RIO DA NI SU SA MO KA MA TE NA [TED WU RAZ LOG SKU PIH KRE DI TA

Prvaci smo Evrope po lo{im zajmovima

str. 4

Najvi{a temperatura 15°S

Po~elo zimsko ra~unawe vremena

nastavu. Postizawe kvaliteta nije pra}eno nadzorom. To izgleda nikom vi{e ne odgovara”, ukazuje profesor Biro. Po wegovim re~ima, Srbija je posledwa zemqa na svetu koja nema integrisani univerzitet, a najja~i otpor je u feudima - fakultetima koji dobro stoje finansijski i koji se bore za o~uvawe „konfederalne“ strukture univerziteta. str. 6

2

dnevnik

nedeqa30.oktobar2011.

CITATI

„

@eqa gra|ana Srbije da svoju zemqu vide u zajednici evropskih naroda jasna je. nisu na{i gra|ani protiv Evrope, oni su protiv toga da demokrate jo{ jednom po ko zna koji put iskoriste evropsku pri~u za pobedu na izborima Tomislav Nikoli}, lider Srpske napredne stranke

”

Sr bi vra ti li ba ri ka du

Ta di}: ^in po je di n ca

Ko sov ski Sr bi iz Ibar skog Ko la {i na do ve zli su ju ~e ne ko li ko ka mi o na sa ze mqom u me |u zo nu na ad mi ni stra tiv nom pre la zu Br wak na pu tu ko ji od Zu bi nog Po to ka vo di ka Ri ba ri }u, gde su voj ni ci Kfo ra ra ni je uklo ni li po sta vqe ne ka mi o ne. Ze mqu su iz ru ~i li po red ka mi o na ko ji ma su ra ni je pre pre ~i li put. Pre dve no }i voj ni ci Kfo ra po me ri li su sa tog pu ta na se ve ru Ko so va dva ka mi o na ko ja su se na la zi la na po sred no uz pre laz ko ji sa ko sov ske stra ne kon tro li {u pri pad ni ci Kfo ra. Sa o bra }ej se u Ibar skom Ko la {i nu od vi ja al ter na tiv nim pu te vi ma ko ji vo de ka cen tral noj Sr bi ji. Pred sed nik Op {ti ne Zu bin Po tok Sla vi {a Ri sti} re kao je agen ci ji Be ta da se ma lo vo zi la Kfo ra kre }e tim sa o- bra }aj ni ca ma iako je wi ho vim voj ni ci ma omo gu }e no da kop ne nim pu tem snab de va ju svo je voj ni ke.

Pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} po ru ~io je da te ro ri sti~ ki na pad u Sa ra je vu ni ka ko ne bi tre ba lo po ve zi va ti sa svim qu di ma islam ske ve ro i spo ve sti, ve} se ra di o re li gij skom eks tre mi zmu po je di na ca ko jih ima i u dru gim re li gi ja ma. „Ni ko da nas ne bi tre ba lo da upu ti bi lo ka kvu po gre {nu re~ pre ma qu di ma islam ske ve ro i spo ve sti”, od go vo rio je Ta di} no vi na ri ma u be o grad skom Sa va cen tru na pi ta we o me ra ma ko je Sr bi ja pre u zi ma po sle na pa da u Sa ra je vu. Ta di} je re kao da je po li cij ska ak ci ja u No vom Pa za ru, Tu ti nu i Sje ni ci gde je pri ve de neo 17 oso ba, iz ve de na u ko or di na ci ji sa Sa ve tom za na ci o- nal nu bez bed nost, kao deo op se `ne is tra ge ko ja tra je ve} du `e. „Ov de se ne ra di sa mo o eks trem nom isla mu, ne go i o dru gim eks trem nim ide o lo gi ja ma u raz li ~i tim re li gi ja ma”, uka zao je Ta di}.

RASTE BROJ POLITI^KIH AKTERA U VOJVODINI KOJI ZAGOVARAJU „^ISTE RA^UNE” S BEOGRADOM

Svi smo mi po ma lo auto no ma {i E

ti ke te o voj vo |an skom se pe ra ti zmu, ko je su bi le go to vo po {ta pa li ca opo zi ci o nih ak te ra u Po kra ji ni pre dve go di ne kad je usva jan Sta tut APV, vi {e ni su ak tu el ne u opo zi ci o nom re~ ni ku. Ume sto to ga, da nas u voj vo |an skom par la men tu ~ak i naj cen tra li sti~ ki je par ti je ap so lut no po dr `a va ju otva ra we pred stav ni {tva Po kra ji ne u Bri se lu, na pri mer, iako im je to pret hod no bi lo ne pojm qi vo. A su de }i po to me ka ko se ve }i na opo zi ci o nih stra na ka ovih da na iz ja {wa va o pro ble mi ma u pre no su nov ca iz re pu bli~ ke u po kra jin sku ka su, ne ko bi mo `da mo gao za kqu ~i ti da su svi po li ti~ ki ak te ri u Po kra ji ni ko na~ no po sta li „po ma lo i auto no ma {i”.

Na i me, po sla ni ci Srp ske ra di kal ne stran ke u Skup {ti ni APV naj gla sni ji su u uka zi va wu da u tran sfe ru nov ca ima zna ~aj nog za ki da wa Voj vo di ni. Oni, me |u tim, sma tra ju da su za to jed na ko od go vor ni i u po kra jin skoj i re pu bli~ koj vla sti, pre ci zni je u vla da ju }oj De mo krat skoj stran ci, jer „svo je unu tar stra na~ ke kon flik te re {a va ju pre ko le |a gra |a na i pri vre de Voj vo di ne“. I na pred wa ci ta ko |e sma tra ju da je pro blem s pre no som nov ca APV evi den tan i da bi ga tre ba lo si stem ski re {i ti uz po {to va we za da tog ustav nog okvi ra. Za ni mqi vo je i da SNS da nas, kao {to su to ne ta ko dav no ~i ni le de mo kra te, Voj vo |a ni ma nu di „tre }i put“, a ko ji bi se za sni vao na „eko nom skom pro spe ri te tu“, ili ti „~i stom ra ~u nu“.

Ja ~a we voj vo |an ske pri vre de i stan dar da we nih gra |a na kqu~ ne su te ze s ko ji ma da nas na stu pa opo zi ci ja u Voj vo di ni. Sta tut i se ce si o ni zam vi {e ni su wi ho ve te me. Vaq da se vi {e ne pri ma ju ni na iz bo ri ma, ko ji, pak, ku ca ju na vra ta. Vla da ju }im stran ka ma ume sto to ga pre ba cu ju uglav nom „ne re al ne am bi ci je“ i „ne tran spa rent nost u tro {e wu bu xet skih sred sta va“, kao i da su im u toj ras po de li pri o ri te ti stra na~ ki a ne in te re si gra |a na Voj vo di ne.

Po li ti~ ki ana li ti ~ar prof. dr Jo van Kom {i} ka `e da je do bro {to su „sve na {e po li ti~ ke par ti je, ko je `e le da bu du de mo krat ske, po ma lo i aut no ma {ke“.

– Ako se 90-ih go di na po ku {a va lo sa bi ra ~i ma ko mu ni ci ra ti pa ro la ma „svi smo mi po ma lo so ci ja li sti“, dok se ka sni je go vo ri lo „svi smo mi de mo kra te“, mi slim da je za dr `a vu Sr bi ju za pra vo mno go bo qe ako bi se voj vo |an sko is ku stvo raz li lo i na dru ge re gi je u ze mqi, u ko ji ma bi svi ta -

Sva istra`ivawa javnog mwewa u Pokrajini bele`ila su ve}insku podr{ku autonomiji, pa ~ak i kad je re~ o pristalicama „nacionalno-patriotskih” partija (Jovan Kom{i}) ko |e bi li po ma lo auto no ma {i. A u smi slu zdra vog shva ta wa sop stve ne od go vor no sti i in te re sa – oce nio je Kom {i} u iz ja vi za na{ list.

On ka `e da u tim, sve o{tri jim me |u par tij skim od no si ma u Po kra ji ni, mo `e da se iz vu ~e i be ne fit za gra |a ne Voj vo di ne, jer po ru ke i kri ti ke ko je se iz no se u jav no sti oba ve zu ju po li ti~ ke ak te re i opo zi ci je, ali i po zi ci ju te ra ju da bu de kre a tiv ni ja.

– Ta ko da bi pi ta we Voj vo di ne, u pred sto je }oj iz bor noj kam pa wi, uko li ko se ja sno po sta vi i uz kri ti ku do sa da {wih u~i na ka kad je re~ o od no su iz me |u obe }a wa i onog {to je od wih re a li zo va no, mo glo da stvo ri po zi tiv ne {an se i da no vu ener gi ju uspa va nim in sti tu ci ja ma, ali i dru {tvu u ce li ni – ka `e sa go vor nik „Dnev ni ka”.

Kom {i}, na i me, sma tra da ni je do bro {to vla da ju }a ve }i na u Skup {ti ni Voj vo di ne, bez ob zi -

ra na ma le nad le `no sti, ma lo di sku tu je o pro ble mi ma ko ji su evi dent ni, po seb no kad je re~ o onim ve za nim za fi nan si ra we nad le `no sti APV. On pret po sta vqa da je to odu stvo ini ci ja ti ve po sle di ca ~i we ni ce da po kra jin ski po sla ni ci sa mi ne ma ju me ha ni zme za re {a va we tih pro ble ma.

– Me |u tim, na po sled woj sed ni ci Skup {ti ne APV, ali ve ro vat no i zbog ~i we ni ce {to se iz bo ri pri bli `a va ju, otva ra ju se ipak pi ta wa na re la ci ji vlast opo zi ci ja u kon tek stu pol ti~ kih obe }a wa po kra jin ske gar ni tu re.

I tu se po ka zu je da stran ke, ina ~e „na ci o nal-pa tri ot ske“ i cen tra li sti~ ke ori jen ta ci je, i ko je su do sko ra bi le pro tiv auto no mi je jer to, po wi ho vom vi |e wu, re me ti sa bor nost i je din stvo na ci je i dr `a ve, me wa ju sta vo ve – uka zu je na{ sa go vor nik.

On, me |u tim, uka zu je na ~i we ni cu da su sva is tra `i va wa jav nog mwe wa u Po kra ji ni be le `i la ve }in sku po dr {ku auto no mi ji, pa ~ak i kad je re~ o pri sta li ca ma tih par ti ja. Za to, po we go vim re ~i ma, i ove stran ke ose }a ju po tre bu da udo vo qe i tim po tre ba ma i {a qu po ru ke da su za eko nom ski pro spe ri tet Voj vo di ne, od no sno we nih gra |a na i po boq {a we wi ho vog stan da ra da, ali i za ste ~e ne nad le `no sti APV. – Da nas svi, i ra di ka li i na pred wa ci, pa ~ak i DSS, ka da otva ra ju te mu Voj vo di ne, vi {e ne do vo de u pi ta we voj vo |an ske in sti tu ci je i sa vre me ne stan dar de ko je pro iz vo di ovaj tip re gi o nal ne auto no mi je. Upr kos to me {to su i na pri me ru Sta tu ta APV i Za ko na o nad le `no sti ma bi li osve de ~o ni ne pri ja te qi auto no mi je, ka da su iz no si li pot pu no ne u te me qe ne ar gu men te tvr de }i da je to ko rak ka se ce si ji i sli~ no – uka zu je Kom {i}. – Te stran ke su ti me po ka za li da su pro tiv ni ci sa dr `aj nog obo ga }i va wa auto no mi je Voj vo di ne kad se ta kva pi ta wa otvo re u jav no sti. Ali kad se te ma pre se li na in ter ak ci ju sa wi ho vi bi ra ~i ma u Voj vo di ni, on da se i ra di ka li i na pred wa ci, pa ~ak i DSS, ~e sto po sta vqa ju u ulo gu kon tro lo ra ne do voq no re a li zo va nih obe }a wa vla da ju }ih stra na ka u Po kra ji ni. n Branka Dragovi}-Savi}

Ve te ra ni iz re gi o na u No vom Sa du Mi rov na ko a li ci ja rat nih ve te ra na Za pad nog Bal ka na odr `a la je ju ~e u No vom Sa du pr vi rad ni sa sta nak ~i me je ozva ni ~e no we no po sto ja we. Tu ko a li ci ju su for mi ra li Udru `e we u~e sni ka oru `a nih su ko ba na pro sto ru biv {e Ju go sla vi je iz No vog Sa da, Udru ga hr vat skih dra go vo qa ca Do mo vin skog ra ta iz hr vat ske op {ti ne Nu {tar kod Vin ko va ca i Udru `e we de mo bi li sa nih bo ra ca sa ra jev ske op {ti ne No vi Grad iz Bo sne i Her ce go vi ne.

Na sa stan ku su u~e stvo va li i pred stav ni ci Bo ra~ ke or ga ni za ci je op {ti ne Pr wa vor u Re pu bli ci Srp skoj, Hvi dre iz Br~ kog i pred stav ni ci hr vat skih ve te ra na Do mo vin skog ra ta, ko ji jo{ uvek ni su ~la no vi Mi rov ne ko a li ci je. Ka ko su ob ja sni li, `e qa im je da kroz ko a li ci ju i za jed ni~ ki rad pod stak nu sa -

rad wu rat nih ve te ra na u re gi o nu ra di iz grad we i una pre |e wa mi ra. Pred sed nik Mi rov ne ko a li ci je @eq ko Vu ke li} iz No vog Sa da re kao je no vi na ri ma da ve te ra ni kroz svoj pri mer `e le da po ka `u da se ra tom ni {ta ne mo `e re {i ti i da iza ra ta osta ju sa mo ne sre }a, be da i `r tve.

Nar cis Mi {a no vi} iz Sa ra je va re kao je da je sa da svim gra |a ni ma u re gi o nu ja sno da je bo qe de set go di na pre go va ra ti i do go va ra ti se, ne go je dan dan ra to va ti. Bo `o Ma ta no vi} iz Vin ko va ca naveo je, pak, da ve te ra ni `e le me |u sob no da sa ra |u ju u ime bu du }ih ge ne ra ci ja. Oni su se slo `i li da na pro sto ru biv {e Ju go sla vi je jo{ uvek po sto je oni ko ji za go va ra ju po li ti ku su ko ba i do da li da se to me svi mo ra ju su prot sta vi ti.

INTERVJU

SR\AN DARMANOVI],

Be la ku }a D

e le ga ci ja ame ri~ kog Kon gre sa po se ti }e od 5. no vem bra Sr bi ju, Bo snu i Her ce go vi nu, Hr vat sku i Cr nu Go ru.

– Na{ re gion je da le ko od to ga da bu de ne in te re san tan za ame ri~ ku spoq nu po li ti ku – iz ja vio je u eks klu ziv nom in ter vjuu „Dnev ni ku” am ba sa dor Cr ne Go re u SAD prof. dr Sr |an Dar ma no vi}. l Nakon ratnih devedesetih, kada su SAD bile prisutne u regionu gotovo na svakom koraku, ~inilo se da je to interesovawe dobrano opalo?

– Sa svim je ja sno da Za pad ni Bal kan ni je u fo ku su ame ri~ ke spoq ne po li ti ke u me ri u ko joj je bio to kom bur nih i za ju go slo ven ski pro stor ne sre} nih 1990-ih go di na. Ta da je rat ni ras pad ne ka da {we SFRJ bio par excellence bez bed no sno pi ta we post-hlad no ra tov ske Evro pe, a kroz we ga se pre la ma la i no va ulo ga NA TO-a u bit no iz me we nim me |u na rod nim okol no sti ma. S ob zi rom na to da EU ta da sa ma ni je bi la za ta ko ne {to sprem na, Sje di we ne Dr `a ve su od i gra le kqu~ nu ulo gu u za u sta vqa wu ra ta na Bal ka nu, kao i u ob li ko va wu is ho da to ga su ko ba.

Ka sni je se, na kon te ro ri sti~ kih na pa da na SAD 11. sep tem bra 2001, fo kus ame ri~ ke spoq ne po li ti ke po me rio kao obla sti ma ko je su sma tra ne kqu~ nim u glo bal noj bor bi pro tiv te ro ri zma, kao i na eko nom sku utak mi cu sa na do la ze }im tak ma ci ma - Ki nom, In di jom, Ru si jom, Bra zi lom... Da kle, Evro pa, pa ni wen bal kan ski dio, vi {e ni su bi li to li ki pro blem. Stva ri su kod nas u re gi o nu u{le u mir ni je vo de i Ame ri kan ci su se, pro sto, to me pri la go di li. l U kojoj meri je realan utisak da je Zapadni Balkan ponovo dosta visoko na agendi Va{ingtona?

– Mi, ne ka ko, ni ka da ni smo kroz isto ri ju ima li tu sre }u da bu de mo „do sad ni” za osta le, pa ni je ta ko ni sa da. Re ci mo, da na {wa BiH, pro iz vod Dej ton skog spo ra zu ma, i po red o~i gled nog po sle rat nog na pret ka ima ve li ke pro ble me sa funk ci o-

ni sa wem svo jih in sti tu ci ja, a za ame ri~ ko – i ne sa mo ame ri~ ko – raz u me va we po li ti ke, pro blem sa in sti tu ci ja ma je uvek po ten ci jal ni iz vor ne sta bil no sti u ze mqi, ali i u re gi o nu.

Ma ke do ni ja je, na kon po ~et nog me te or skog uspo na pre ma evroatlant skim in te gra ci ja ma, od jed nom za gla vqe na u svom spo ru sa Gr~ kom oko ime na i blo ki ra na u o~e ki va nom na pret ku. Pre du go dr `a we Ma ke do ni je u ova kvom po lo `a ju ne pro iz vo di sa mo unu tra {we fru stra ci je u ze mqi, ne go ima i re per ku si je na re gion.

Sr bi ja je, po mno go ~e mu, cen tral na ze mqa re gi o na i ni ko me, ni we nim su se di ma, ni od lu ~u ju }im me |u na rod nim fak to ri ma, a to zna ~i ni Be loj ku }i, ne od go va ra da ona za o sta je u od no su na dru ge. Me |u tim, spor u ve zi sta tu sa Ko so va, ko ji je da nas do mi nant na te ma spoq ne po li ti ke Sr bi je, ima re pre ku si je u ra znim prav ci ma. Ka ko na me |u na rod ni po lo `aj Sr bi je, ta ko i na di na mi ku na we noj unu tra {woj po li ti~ koj sce ni.

Ko so vo, ~i ji je me |u na rod ni sta tus u ne kim or ga ni za ci ja ma jo{ uvek spo ran, dr `a va je ko ju je pri zna lo vi {e od 80 dru gih dr `a va, me |u ko ji ma i SAD. I od Ko so va se o~e ku je da spro ve de iste one re for me kroz ko je su mo ra li da pro |u dru gi, ka ko bi na pre do va li u

pro ce su evro-atlant skih in te gra ci ja. A, to ni je uvek lak za da tak, ako ima te otvo re ni kon flikt oko pi ta wa sta tu sa sa pr vim i naj ve }im su se dom.

Naj zad, Cr na Go ra ne ma otvo re nih pi ta wa sa svo jim su se di ma, a i wen na pre dak ka evro-atlant skim in te gra ci ja ma je i{ao ve o ma br zo na kon sti ca wa ne za vi sno sti 2006.

Ipak, kao i sve post-ko mu ni sti~ ke ze mqe, Cr na Go ra ima ozbiq ne „do ma }e za dat ke” uko li ko `e li da na pre du je. Uspeh u pri stup nim pre go vo ri ma sa EU je ne za mi sliv bez ozbiq nih po ma ka u ne kim kqu~ nim obla sti ma, me |u ko je sva ka ko spa da vla da vi na pra va.

Da kle, da su sa mo ovo pi ta wa ko ja op te re }u ju da na {wi Za pad ni Bal kan, a ne i jo{ mno ga dru ga, ve} i to bi bi lo do voq no da SAD na{ re gion ni ka ko ne is pu {ta ju iz vi da. Sje di we ne Dr `a ve su su {tin ski za in te re so va ne za ukqu ~e we na {ih ze ma qa u evro-atlant ske in te gra ci je, za pot pu nu sta bi li za ci ju na {eg re gi o na i za funk ci o ni sa we na {ih dr `a va na prin ci pu de mo kra ti je i vla da vi ne pra va. Za to su, bez ob zi ra na spoq no po li ti~ ke pri o ri te te u dru gim kra je vi ma sve ta, SAD i da nas vr lo pri sut ne u re gi o nu. Ima ju }i u vi du ame ri~ ko shva ta we da bi EU tre ba lo da je kqu~ ni spoq no-po li ti~ ki fak tor u bu du }oj je din stve noj Evro pi, a to zna ~i i kod nas, mo `da bi se da na {wa ulo ga SAD mo gla opi sa ti slo ga nom: „we don’t lead, but we don’t leave” (ne pred vo di mo, ali i ne od la zi mo). l Nedavna poseta Va{ingtonu crnogorskog premijera Igora Luk{i}a ocewena je kao veoma uspe{na...

– Po tvr |e no je ~vr sto part ner stvo iz me |u na {ih ze ma qa, ja sna po dr {ka SAD evro-atlant skim aspi ra ci ja ma Cr ne Go re, kao i sprem nost ame ri~ ke ad mi ni stra ci je da po red do sa da {wih na po ra, i do dat no po mog ne u re for ma ma u obla sti vla da vi ne pra va i bor be pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la i ko rup ci je. A i po klo pi la se jed na sre} na okol nost da je upra vo tih

crna hroniKa MLADI]I POGINULI NA PUTU IZME\U VRBASA I BA^KOG DOBROG POQA

Dvo je stra da lih u di rekt nom su da ru

Na pu tu iz me |u Vr ba sa i Ba~ kog Do brog Po qa, ju ~e ne {to po sle 6 ~a so va uju tro de si la se te {ka sa o bra }aj na ne sre }a u ko joj su na li cu me sta `i vot iz gu bi li J. S. (1975) i C. S. (1977) iz Vr ba sa. Do ne sre }e je do {lo u di rekt nom su da ru put ni~ kog vo zi la “opel astra” re gi star skih ozna ka BG 087-L] ko je se kre ta lo iz prav ca Ba~ kog Do brog Po qa pre ma Vr ba su i ko jim je upra vqao J.S. i hlad wa ~e “mer ce des ate go” re gi star skih ozna ka BG 259 – VJ ko ja je i{la u su prot nom sme ru i ko jom je upra vqao K. M. (1985.) iz Vr ba sa. Vo za~ „Fri ko mo ve“ hlad wa ~e K. M, kao i su vo za~ [. M. (1985.) za dr `a ni su u Op {toj bol ni ci Vr bas zbog te {kih te le snih po vre da.

Po re ~i ma is tra `nog su di je iz Vr ba sa Ve sne Ze ko vi} Mar ko vi}, uzrok ne sre }e jo{ uvek ni je po znat, a is tra ga je u to ku.

Na li cu me sta za te ~en je stra vi ~an pri zor jer je “astra” pot pu no smr ska na na kon ne sre }e, dok

je hlad wa ~a pri li~ no o{te }e na i od si li ne udar ca je osta la pre vr nu ta kraj pu ta.

– Iz dat je na log da se ura di ta ho graf i teh ni~ ki pre gled is prav no sti oba vo zi la ko ja su u~e stvo va la u sa ob ra }aj noj ne sre }i, a bi }e ura |e na i ob duk ci -

ja te la po gi nu lih J. S. i C. S. – re kla je Ze ko vi} Mar ko vi}.

Do da la je da po sto je o~e vid ci ne sre }e ko ji su se za te kli na li cu me sta u tre nut ku su da ra, {to }e do pri ne ti is tra zi i ra sve tqa va wu uzro ka ne zgo de.

M. Kekovi}

TE[KA SAOBRA]AJNA NESRE]A I IZME\U PERLEZA I KNI]ANINA

Po gi nuo pe {ak

Na re gi o nal nom pu tu iz me |u Per le za i Kni }a ni na, u pe tak, oko 18.45 ~a so va, do go di la se sa o bra }aj na ne sre }a u ko joj je po gi nuo Dra gan O. (82) iz Ti te la, sa op {ti la je ju ~e Po li cij ska upra va u Zre wa ni nu. Sum wa se da je do ne sre }e do {lo ka da je vo za~ auto mo bi la ”ju go 45”, zre wa nin skih re gi star skih ozna ka, Sta no je S. (49) iz Kni }a ni na, kre }u }i se iz prav ca Per le za,

uda rio u neo sve tqe na ru~ na ko li ca ko ja je vu kao Dra gan O. On je, naj ve ro vat ni je od si li ne udar ca, od ba ~en na su prot nu stra nu ko lo vo za, gde je na we ga na le te la “{ko da fe li ci ja”, ko jim je upra vqa la Ja dran ka M. (39) iz Kni }a ni na. Od za do bi je nih po vre da Dra gan O. je pre mi nuo na li cu me sta. Uzro ci ove sa o bra }aj ne ne sre }e jo{ se utvr |u ju. @. B.

nedeqa30.oktobar2011.

c m y

dnevnik

AM BA SA DOR CR NE GO RE U VA [ING TO NU

KARMA KOMA

se, ipak, pita

I

– Za vre me mo ga bo rav ka u Va {ing to nu ni sam pri me tio da je re~ o ne kom „po ja ~a nom lo bi ra wu”. Pro sto, SAD se po na {a ju u skla du sa utvr |e nim prav ci ma i ak ci ja ma svo je po li ti ke na Za pad nom Bal ka nu. One su pri zna le Ko so vo, ~vr sto ve ru ju da je pu no eta bli ra we Ko so va u me |u na rod nu za jed ni cu do dat ni iz vor sta bil no sti, a ne ne sta bil no sti u na {em re gi o nu, i te sta vo ve za stu pa ju u sva koj pri li ci. l Cr na Go ra je u pre dvor ju NA TO. Pre ma Va {im pro ce na ma, da da na Evrop ska ko mi si ja da la pre po - sna `no po dr `a va ti na {e su se de i li }e no ve ru ske bez bed no sne ru ku da sa Cr nom Go rom tre ba ot po - pri ja te qe iz re gi o na u wi ho vim in ini ci ja ti ve ubr za ti {i re we Ali ~e ti pri stup ne pre go vo re za ~lan - te gra ci o nim na po ri ma, jer smo ube jan se u re gi o nu, pa ~ak mo `da i do stvo u EU. |e ni da je to, ta ko |e, u na {em naj bo ve sti do po ja ~a wa pri ti ska na Sr bi ju u tom pravcu? l Na kon {to Hr vat ska u|e u EU, qem in te re su. Ne za vi sno od to ga ko da li je re al no o~e ki va ti, ka ko to }e u ko joj fa zi dr `a ti „li der ski” – [to se Cr ne Go re ti ~e, a ima ju }i pred vi |a ju po je di ni ana li ti ~a ri, pri mat u vi du da pro ces pri stu pa wa EU po da Cr na Go ra pre u zme evrop sko de fi ni ci ji ne {to du `e tra je, u~la l U po je di nim ana li za ma ame li der stvo u re gi o nu, pri mar no ri~ ke {tam pe po mi we se kao „do we we u NA TO je spoq no-po li ti~ ki zbog po tvr |e nih do brih od no sa i bro re {e we za pre va zi la `e we pri o ri tet broj je dan. On ni je uzro ko sa Va {ing to nom i sa Bri se lom? po sto je }ih pro ble ma i raz li ka” van ru skim bez bed no snim ini ci ja ti – Mo gu }e je da, bez ob zi ra da li }e pa ket - ula zak ce log re gi o na u EU? va ma, ve} shva ta wem na {ih na ci o nal li de ri ze ma qa EU od lu ~i ti da Cr na – To bi ve ro vat no bio ide al ni sce - nih in te re sa. I to je ciq ko ji je de Go ra do bi je da tum pre go vo ra u de cem na rio, ali on ne iz gle da re a lan. Do - fi ni san odav no, u isto vre me kad i bru ove ili u ma ju idu }e go na {e evrop ske aspi ra ci je. di ne, na {a ze mqa, na kon Hr Ova dva pro ce sa su, po na vat ske, za i sta bu de li der {em shva ta wu, za pra vo je Na{ region je daleko od toga da bude no ve fa ze evrop skih in te dan, bez ob zi ra {to se ne mo neinteresantan za ameri~ku spoqnu gra ci ja u re gi o nu. Ali to ra ju de si ti u isto vre me. politiku. Mi, nekako, nikada nismo kroz Cr na Go ra jed no stav no ve ru ni je sa mo uspeh, ne go i po ~e istoriju imali tu sre}u da budemo tak zah tev nih i te {kih pre je da je za ma lu ze mqu, i to go vo ra sa EU i od lu ~u ju }ih „dosadni” za ostale, pa nije tako ni sada lo ci ra nu u re gi o nu gde se re for mi u po je di nim obla do go dio naj kr va vi ji me |u sti ma dru {tva. Pot pred sed sob ni kon flikt u Evro pi nik SAD Xo zef Baj den se fi gu ra tiv {lo je do raz li ~i te di na mi ke u na - na kon Dru gog svet skog ra ta, naj e fi no iz ra zio da je Cr na Go ra sa da u si pre do va wu po je di nih ze ma qa i ta se ka sni ji i naj ra ci o nal ni ji na ~in za tu a ci ji onog ko ji bi tre ba lo da po ~i we ni ca ne mo `e pre ne breg nu ti. {ti te sop stve ne bez bed no sti – ukqu stig ne gol u ame ri~ kom fud ba lu, a da Za to je u ame ri~ koj ad mi ni stra ci ji ~e we u {i re bez bed no sne struk tu re. je op {te po zna to ka ko je mno go lak {e pri li~ no ja sno pri su tan stav da sva - S ob zi rom na to da NA TO ni je sa mo pre }i pr vih 90 jar di, ne go onih po ku ze mqu tre ba vred no va ti pre ma voj na ali jan sa, ne go i za jed ni ca de mo sled wih 10. Ovo }e zah te va ti i jed nu ostva re nim re zul ta ti ma, ka ko ka da je kra ti ja, ne vi di mo da za Cr nu Go ru ve o ma in klu ziv nu i ino va tiv nu po li re~ o pri stu pu NA TO-u, gde SAD po sto ji ije dan dru gi lo gi ~an iz bor . ti ku, ukqu ~e we {i ro kih struk tu ra ima ju, mo `e se re }i, od lu ~u ju }u ulo Ka da je, pak, re~ o Sr bi ji, ne ve ru dru {tva u ovoj za vr {noj i naj te `oj gu, ta ko i ka da se ra di o pri stu pu EU, jem da }e bi ti pri ti ska. Sr bi ja }e sa fa zi: vla de, opo zi ci je, ci vil nog sek gde iako lo gi~ no ni su ~la ni ca, wi ho - ma od lu ~i ti o svom spoq no-po li ti~ to ra, me di ja, uni ver zi tet skih struk vo sta no vi {te spa da me |u one ko je se kom po lo `a ju. Ali moj je uti sak da }e, tu ra, stru~ wa~ ke in te li gen ci je... uvek uzi ma u ob zir. bez ob zi ra na sa da {wi stav o voj noj U sva kom slu ~a ju, i ako do |e u po zi l Da li SAD o~e ku ju od dr `a va ne u tral no sti, pi ta we mo gu }eg ~lan re gi o na ve }u po li ti~ ku, ali i eko - stva u NA TO osta ti otvo re no na po ci ju ne for mal nog li de ra evro a nom sku po dr {ku Ko so vu? Sti ~e li ti~ koj sce ni Sr bi je i da }e o we mu tlant skih in te gra ci ja, Cr na Go ra }e se, na i me, uti sak po ja ~a nog lo bi - bi ti jo{ do sta ras pra ve. sle di ti pri mer Slo ve ni je i Hr vat ra wa u ko rist Pri {ti ne. ske kad je u pi ta wu re gion. Mi }e mo n Miroslav Staji}

INTERVJU

3

Pravila palanke

skustvo nam je palana~ko. Koliko ste samo puta ~uli ili pro~itali tu re~enicu?

Pa ipak, kwiga koju te ~etiri re~i otvaraju, „Filosofija palanke“ Radomira Konstantinovi}a, jedna je od najnepro~itanijih relevantnih kwiga ikada napisanih na srpskom jeziku. Mnogi citiraju dve-tri najpoznatije re~enice iz we – neretko u apokrifnim i odokativnim varijantama – ali malo ko je zapravo dospeo daqe od wih. Utoliko je ova kwiga postala ne{to sli~no Marksovom „Kapitalu“: mo`da ste marksista, mo`da ste antimarksista, ali „Kapital“ te{ko da ste i{~itali. Kanda se u svojim opredeqewima orijenti{ete preko odnosa prema kapitalu, a ne „Kapitalu“. I vaqda je i sa palankom isto tako. A s filosofijom }emo lako; ta re~ se ionako ne izgovara u pristojnim doma}inskim ku}ama, osim s onom nekom nadmo}nom ironijom nepoznatog korena i porekla.

Pisac „Filosofije palanke“ prominuo je svetom pre neki dan, ali palanka je i daqe tu, bez brige. Mo`da }e sada, ovako spokojno pokojan, i wen pisac biti boqe sre}e i s rodnom Suboticom: kada su, pre neku godinu, neki naivni entuzijasti hteli da mu odaju po~ast u rodnom gradu, siva odborni~ka biomasa zapitala se u protestuju}oj nedoumici – ma, ko je do|avola taj Konstantinovi}? Je ’l taj s Gata, Radanovca, Bajskog puta ili ~ak s Kelebije? [ta mi imamo s wim, i on s nama? I gde da ga uop{te kwi`imo – u srpsku, hrvatsku ili ma|arsku kvotu? Jer, eto, ni palanka nije nu`no jedna, celovita. Naprotiv, palanka obo`ava da se deobom umno`ava. Kod we je vi{e nekako uvek mawe.

Ali, nije to tema dana{we pri~e. Vi{e je ne{to kao okvir za wu, jer iskustvo nam je, eto, palana~ko, i volimo to da dokazujemo stalno, na najneverovatnije na~ine. A {ta je, recimo, tabloid nego nekovrsno glasilo palanke, emanacija palanke zato~ena u re~i i slike najbednijeg nivoa, prekoplotno ogovarawe dokonih snajki tobo`e uzdignuto na ravan „informacije“? Pa kada ne{to takvo, jedan takav tabloid, ~ak najzloglasniji – {to je stvar impresivnog minulog rada – objavi kako je neko nekoga negde vre|ao ili nazivao ovim ili onim, tada to nije drugo nego jedno od bezbroj mogu}ih ospoqewa te palanke kao usuda, tog iskustva, palana~kog, kao ne~ega {to je mnogo vi{e od egzistencijalne nu`de: to je ve} jedan, takore}i, filozofski izbor, jedno opredeqewe, jedan celovit, u sebe i u sebi zatvoren pogled na svet. I nemogu}e ga je tretirati bilo kako druga~ije, ako i sami nismo wegovim sastavnim, neodvojivim delom.

Zamumuqili smo ovo malo, ali nije stvar komplikovana, no je naprotiv jednostavna, ta~nije, upravo je prosta, kako ve} bivaju prostima te palana~ke stvari, koje se nikada i nikako ne odmi~u daqe od u se i na se i poda se, od trpe-

ze, kreveta i bu|elara kao jedinih aspekata tog „palana~kog iskustva“ o kojem je uzalud filosofirao onaj {to odbornici i gradski o~evi i oci za w nisu ni ~uli.

Pa kad tako to ne{to tabloidno objavi kako je glumica Mirjana Karanovi} na tamo nekoj manifestaciji uzgredno isprozivala ministra kulture Srbije, a ovaj joj odsiktao u prolazu: „Mar{, lezbejko!“, onda je to jedna „afera“ ba{ po meri palanke i wenih kapaciteta za zgra`avawe (sve uz prate}e izvijawe obrva: „a je li, bogati, mislim, jel Mira stvarno...“). No, kada potom ne samo okolina navodnog sikta~a nego i sama Mirjana K. objasni da nikakvog skandala i nikakve mer{irane lezbejke tu nije ni bilo, onda se i palanka na|e u nebranom gro`|u, jer je zdravo za gotovo primila jednu palana~ku, soka~arsku glasinu. Naime, {ta? Nekoliko je nevladinih organizacija, posve}enih borbi za op{ta i posebna qudska prava, brzometno i stameno stalo u odbranu izmar{irane glumice, {to bi sve bilo vi{e nego u redu da se nije ispostavilo da izre~enih psovki po svoj prilici nije ni bilo, i da se tu onda nema koga od ~ega braniti, osim samog ministra od besmislenih optu`bi.

Pa se onda ovi {to je brani{e od fantomskih uvreda lepo izvini{e glumici i ne znam sve jo{ kome, to jest, ama ba{ svima – i meni, i vama, i Paji Patku i Hogaru Stra{nom – samo ne tom ministru, koji da je rekao ono {to bi}e da ipak nije rekao, a od kojeg su oni ina~e vehementno zatra`ili ostavku, zbog onoga {to je rekao.

Osim {to, gle, on to kanda ipak nije rekao. E, dakle, jedino wemu izviwewe nije stiglo, niti }e sti}i. [tavi{e, nekako ispada da bi ministar i daqe vaqalo da podnese ostavku, onako iz predostro`nosti i za svaki slui~aj. Ako „ono“ ba{ i nije rekao, mogao je. Nikad ne zna{ s tim ministrima kulture. Ali stvarno, za{to? Nemu{ti poku{aj obja{wewa neizviwewa jedino ministru znatno je neprozirniji od najslo`enijih pasusa „Filosofije palanke“, pa ga je na razumqiv srpski nemogu}e prevesti, ali ga je mo`da mogu}e okvirno interpretirati. Pa, da poku{amo.

Radi se o tome da u kosmosu palanke uvek ima onih koji su nekako izvan ili ispod zakona, ispod pravila koja na~elno – u {irokom svetu onkraj me|a palanke – va`e za sve. Recimo, ako si ministar, nekako nije seksi da ti se izviwava neko ko je tu da ~uva gra|ane od ministara i ostalih mo}nika, pa taman i da se stvarno ogre{io o tebe. Znam da ovo zvu~i besmisleno, ali bojim se da to nije moj problem: ja samo sledim nit jedne logike, tako|e palana~ke u svojem vri{te}em odsustvu autenti~nosti. n Te o fil Pan ~i}

BO RI SLAV STE FA NO VI], [EF PRE GO VA RA^KOG TI MA BE O GRA DA SA PRI[TI NOM

Nije vreme za stran~arewe ci ja re lak si ra la i iza {lo u su e{e we za gra ni~ ne pre - go vo ri bi ti uspe {ni. Ali ja sno sret zah te vi ma Kfo ra u smi slu la ze Ja ri we i Br wak ko je je da pred sed ni ci op {ti na ne omo gu }a va wa snab de va wa – {to bi, ba rem pre ma na ja va ma, mo gu da po sta vqa ju stra na~ ke i je, uosta lom, bi la i pre po ru ka usko ro tre ba lo da bu de po zna to ne re al ne zah te ve svo joj sop stve sa mih skup {ti na op {ti na na se jav no sti, za Bo ri sla va Ste fa no - noj dr `a vi, po put zah te va da se ve ru Ko sme ta i dr `a ve Sr bi je. vi }a, {e fa pre go va ra~ kog ti ma pro ces vra ti pod okri qe Sa ve ta Do bro je, od lu ku tre ba gle da ti Be o gra da, „ne }e bi ti ide al no i bez bed no sti UN ili da se voj ska po zi tiv no i ovo je ko rak u pra ne }e u pot pu no sti od go va ra ti i po li ci ja vra te na Ko so vo, da vom sme ru, ko ji }e, si gu ran sam, na {im po tre ba ma i ci qe vi ma, se di ja log sa Pri {ti nom pre ki omo gu }i ti da qe spu {ta we ten ali to je ste su {ti na me |u na rod - ne, kao i da se do sa da po stig nu zi ja i omo gu }i ti po li ti~ ki do nog tre nut ka u ko me se na la zi - ti do go vo ri ne im ple men ti ra ju go vor ko ji je, mo `e se re }i, na mo”. Po we go vim re ~i ma, po je di - na se ve ru Ko so va. To su pot pu no pra gu. ni po li ti~ ki li de ri Sr ba sa se - ne re al ni stra na~ ki zah te vi. ve ra Ko so va „ima ju ozbi qan pro - Oni je su le gi tim ni u smi slu l O sud bi ni pre la za Ja ri blem sa sa gle da va wem re al no - sta va, ali ~i ni mi se da po sto je we i Br wak? sti”, jer na ~i ta vu si tu a ci ju mno go ur gent ni je stva ri za re – Da. U ovom tre nut ku, osim s „gle da ju pr ven stve no sa po zi ci ja {a va we. Ni je vre me za for si ra evrop skim po sred ni kom Ro ber we stra na~ kih po li ti~ kih sta stra na~ kih in te re sa”. tom Ku pe rom, vo di mo raz go vo re – Ono {to je si gur no, to je da vo va, a na ro ~i to ne onih ne re al sa pred stav ni ci ma Um ni ka, a su le gal no i de mo krat ski iza - nih i ne iz vo dqi vih. ali i na {im pri ja te qi ma iz Pe bra ni pred sed ni ci op {ti na deo kin ga i Mo skve. l [ta }e bi ti s ba ri ka da na {eg prav nog i po li ti~ kog si ma? l Da li nam mo `e te re }i ne ke de ta qe o tim raz go vo ri ste ma i da kao ta kvi ima ju pra vo – Ba ri ka de su le gi ti man vid ma? Ka da }e oni bi ti za vr {e na sop stve no mi {qe we. Mi to mir nog ot po ra. I Sr bi ja je po ni? mi {qe we ko ri sti mo. Me |u tim, dr `a va la i po dr `a va }e qu de na – Vr lo br zo i si gu ran sam da }e u po sled we vre me bi lo je po ku ba ri ka da ma, ali sa mo do tle dok re {e we bi ti pri hva tqi vo za dr {a ja stran ~a re wa – oce wu je su ba ri ka de sred stvo a ne ciq. `a vu Sr bi ju i kao ta kvo Ste fa no vi} u raz go vo pri me wi vo na te re nu. ru ko ji je oba vqen u Srbija je podr`avala i podr`ava}e Ono re {e we, ko je se po okvi ru pro jek ta „Slo stig ne kroz ovaj raz go bo da kre ta wa qu di i qude na barikadama, ali samo dotle vor – ko ji vo di mo sa me ro ba iz me |u Sr bi je i dok su barikade sredstvo a ne ciq |u na rod nom za jed ni com Ko so va” Cen tra za re a ne sa Pri {ti nom – ne gi o na li zam iz No vog sa mo {to }e omo gu }i ti Sa da. brz na sta vak di ja lo ga sa Pri l U kom smi slu? l Vo zi li ma Kfo ra je sad {ti nom i re {a va wa spor nih pi – Sva ko tre ba da se ba vi svo - omo gu }en pro laz do pre la za ta wa: te le ko mu ni ka ci ja, elek jim po slom. Pred sed ni ci op - Ja ri we i Br wak. Ka ko jav nost tri~ ne ener gi je, pred sta vqa wa {ti na tre ba da se ba ve im ple u Sr bi ji da tu ma ~i ovu od lu Pri {ti ne u re gi o nal nim ini ci men ta ci jom i do go va ra wem sa ku? ja ti va ma i uni ver zi tet ske di plo pred stav ni ci ma Kfo ra i Eulek – Naj po zi tiv ni je mo gu }e. Ova me... ve} }e i stvo ri ti jed nu si tu sa na svom ni vou, i to je ono na od lu ka re zul tat je ak tiv no sti a ci ju na se ve ru Ko sme ta ko ja je {ta ih mi pod sti ~e mo, a na{ za dr `a ve Sr bi je, ali i Sr ba sa se nor mal na i ko ja omo gu }a va qu di da tak je da stvo ri mo po li ti~ ki ve ra Ko so va u du gom vre men skom ma da osta nu u svo jim do mo vi ma. okvir u ko jem }e ti wi ho vi raz pe ri o du ka ko bi se ce la si tu a -

R

Ono {to je ta ko |e si gur no, je ste da to re {e we ne }e bi ti ide al no i da ono ne }e u pot pu no sti od go va ra ti na {im po tre ba ma i ci qe vi ma ali to je ste su {ti na me |u na rod nog tre nut ka u ko me se na la zi mo. Jer pod se }am, sva do bra re {e wa za po zi ci ju dr `a ve Sr bi je bi la su mo gu }a do 9. ju na 1999. go di ne. Po sle to ga mi se kre }e mo u do me nu ono ga {to mo `e mo a ne ono ga {to ho }e mo. l U ko joj me ri re zul tat pre go vo ra o gra ni~ nim pre la zi ma

Be o gra da i pred stav ni ka me |u na rod ne za jed ni ce uti ~e na na sta vak di ja lo ga Be o gra da i Pri {ti ne?

– Sa mim tim {to se na la zi mo ve o ma bli zu re {e wa za gra ni~ ne pre la ze, re kao bih da }e pred u slov za na sta vak di ja lo ga bi ti re {en. A to zna ~i da }e i di ja log bi ti ob no vqen ve o ma br zo. l Ka da?

– Da tum ni je od re |en. Po gre {no je li ci ti ra ti da tu mi ma. Ne tre ba bri nu ti da li }e di ja log

bi ti na sta vqen 1, 15. ili 18. no vem bra. Ono {to je si gur no je ste da }e di ja log bi ti na sta vqen ve o ma br zo. U tom smi slu sam op ti mi sta. ^e ka ju nas ~e ti ri va `ne te me da re {i mo. I ono {to ho }u da raz ja snim: ni je neo p hod no da te te me i re {i mo! Od Re pu bli ke Sr bi je se tra `i da bu de kon struk tiv na i po stig ne na pre dak u di ja lo gu sa Pri {ti nom. I to }e mo i ura di ti. n Dragan Gmizi} (autor je novinar RTV-a)

4

dnevnik

nedeqa30.oktobar2011.

dru`ewe banaka Srbije }e po~etkom decembra obele`iti devedeset godina rada. Po re~ima sekretara ove asocijacije Veroquba Dugali}a, te 1921. je, naravno, sa makroekonomskog aspekta situacija bila te`a, jer je zemqa bila razorena ratom, a privredna i komunalna infrastruktura uni{tene.

– Danas znamo kako nam je, a za narednih 90 godina vaqda }e nam biti mnogo boqe nego sada – ka`e Dugali} za „Dnevnik”. l Na de ve de se ti ro |en dan ban ke ima ju {an su da do bi ju no vi po sao, a to je kon tro la upla te do pri no sa za pla te. Ko li ko }e im to od go va ra ti?

– Posao banaka je da prokupqaju slobodna sredstva od gra|ana, a potom plasiraju kredite, dok je posao poreske uprave da kontroli{e pla}awe doprinosa i drugih da`bina. Nigde u svetu banke ne rade to {to bismo mi trebali. ^ak nas niko od nadle`nih nije ni konsultovao o tome da li bi to uop{te moglo da funkcioni{e.

Banke nisu ni organizaciono ni funkcionalno opremqene da to rade. l Ka ko }e te re a go va ti?

– Mi razumemo probleme koje dr`ava ima kod naplate poreza i doprinosa, ali ovo {to se predla`e nije re{ewe. Dr`ava po~iva dobrim delom na naplati poreza i potpuno je razumqivo za{to je to va`no. Ali dok su kazne za izbegavawe pla}awa da`bina mawe od wih samih, uvek }e biti onih koji }e ra~unati da im se utaja isplati. Tek kada neko ostane bez ku}e ili druge zna~ajnije imovine zbog neizmirenih poreskih dugova, i naplata }e postati boqa i ne}emo biti kao sada u situaciji da 50 od-

U

„ D N E V N I K O V ” D O S I J E : KO A LI CI JE U SR BI JI – KO S KIM SVE (NE) MO @E

Nastavak sage o rogovima u vre}i z prethodne Vlade Vojvodine, a tada{weg Izvr{nog ve}a, ostao je zabele`en nesvakida{wi potez pokrajinskih sekretara iz jedne stranke koji su partijsku, a pri tome vrlo upitnu, podr{ku jednom {trajku u javnosti predstavili kao podr{ku kompletne vojvo|anske izvr{ne vlasti. Packe za to nisu zvani~no usledile, ~ak ni komentari; tek se nezvani~no moglo ~uti – da su doti~ni sekretari “dobrano napustili okvir koalicionog sporazuma”.

Pokret Snaga Srbije, a o wima se ovde naime radi, u vojvo|ansku je vladaju}u koaliciju u{ao uprkos velikim kritikama, koje su svoju poentu do~ekale onog trenutka kada je lider te stranke 2006. napustio zemqu. Nije tajna bila da je PSS vladaju}oj koaliciji bio neophodan prvenstveno zbog broja poslanika u Skup{tini APV: bez wih, naime, ta koalicija ne bi ni bila formirana. S druge strane, strana~ki programi ~lanica koalicije o~ito nisu predstavqali prevelik problem za ispisivawe koalicionog sporazuma, ~ije su granice postale jasne tek nakon famozne podr{ke {trajku.

Danas je, opet, taj isti PSS sasvim pogodan partner u izbornoj koaliciji, koju }e na narednim izborima predvoditi – napredwaci.

Sa Nikoli}em bi, u slu~aju pobede na izborima, u pregovore o formirawu vlasti mogao da u|e i DSS, isti oni koji do 2008. godine ni{ta drugo nisu radili no prigovarali Bojanu Pajti}u {to u svojoj vladi dr`i qude ~iji je lider pobegao od obra~una dr`ave s wegovim poslovawem. Jasno je sada, a bilo je jasno i onda, da PSS zapravo nikad nije bio sporan zbog svog lidera, ili nekakvog programskog opredeqewa, ve} zbog toga {to je drugima zauzeo mesto u kancelarijama Banovine.

Za koalicije u Srbiji, i one predizborne i one postizborne, naj~e{}e se, uglavnom opravdano, lepila narodna „o rogovima u vre}i” ili, u boqoj izvedbi, etiketa neprincipijelnih, koje na okupqawe tera `eqa da se domognu parlamenta ili, jo{ boqe, da podele kola~ vlasti. Takvi sna`ni porivi obi~no zanemaruju sitni~avost, kakvu bi neko nedobronameran mogao da prona|e u nesrodnim ideolo{kim matricama, strana~kim programima i opredeqewima. Dovoqno je podsetiti se na crvenocrnu koaliciju iz 90-ih, pa na ultimativno pitoreskni predizborni savez DOS, koji je najpre svrgao Milo{evi}a, a onda u mawe-vi{e istom sastavu vladao tri godine.

Sporazum ime|u DS-a i SPS-a iz 2008. po mnogima je legalizovao svaki vid budu}e saradwe: kao mantra se, naime, od tada ponavqa da u Srbiji vi{e nema nemogu}ih koalicija. Ako je namera onih koji tako {ta olako konstatuju da se ispita reakcija javnosti na eventualnu mogu}nost stvarawa tzv. velike koalicije (DS-SNS) nakon idu}ih izbora, u redu, ali je ipak fakat da u Srbiji postoje stranke koje se ne bi udru`ivale ni po cenu da je proro~anstvo Maja ta~no. Ili mo`da ipak bi!?

Programski direktor Cesida \or|e Vukovi} mi{qewa je da sporazum SPS i DS nije doneo taj `eqeni katarzi~ni momenat, koji bi omogu}io da na izbore ide ba{ svako sa svakim. Postoje, navodi na{ sagovornik, stranke koje su sada u opoziciji, a ~ija je saradwa nezamisliva zbog velikih programskih razlika ali, dakako, i zbog liderske surevwivosti. U takve nemogu}e kombinacije Vukovi} u prvom redu navodi savez SNS i SRS, te LDP i DSS, no na ovome se, na-

I

ravno, ne iscrpquje nemogu}nost saradwe stranaka iz sada{we opozicije.

S druge strane, tehni~ke koalicije, u Srbiji daleko ~e{}e od programskih, formiraju se oko ciqeva kakav je prelazak izbornog praga, ili, pak, promena re`ima, {to je bio slu~aj sa koalicijom DOS 2000. godine. I bez obzira na razlike koje mogu da postoje u takvim koalicijama, smatra Vukovi}, neke dodirne ta~ke te saveze zapravo ~ine mogu}im i odr`ivim.

– Takva je i koalicija koju je 2008. formirala Demokratska stranka, i u kojoj imate i socijaldemokrata i neoliberala, i ~etnika i partizana... Takva bi bila i eventualna koalicija koju bi ~inilo SPO i LDP sa drugim strankama, a koja bi bila formirana i oko ciqa da se prebaci izborni prag, ali bi istovremeno me|u wenim ~lanicama bilo odre|enih programskih podudarawa, poput opredeqewa prema budu}oj spoqnoj politici Srbije, evropskim integracijama i re{ewu kosovskog problema. Tih dodirnih ta~aka je daleko vi{e od mogu}eg neslagawa o stvarnoj ulozi ~etnika, odnosno partizana u Drugom svetskom ratu – prime}uje sagovornik „Dnevnika”.

Ono {to se u slu~aju “istorijskog pomirewa” SPS-a i DS-a naj~e{}e isticalo kao vrednost, bila je re{enost obeju strana da se pre-

Po sto je ipak stran ke ~i ja je sa rad wa ne za mi sli va zbog ve li kih pro gram skih raz li ka (\or |e Vu ko vi}) vazi|e nedavna pro{lost, u kojoj su bili na pozicijama gotovo neprijateqa. U velikom luku od tih doga|awa, te su dve stranke u{le u postizborni savez, ali i u posao koji je Srbiju trebalo da odvede upravo tamo odakle ju je Milo{evi} odvukao. Ali, ako su ove dve stranke mogle da prevazi|u te{ko nasle|e nedavne pro{losti, i ako je u Srbiji od tada zaista mogu}a svaka kombinatorika, za{to onda toliko pa`we izaziva – ta~nije, generi{e spekulacije o daqim potezima – okupqawe lidera jednog broja stranaka na Glavnom odboru Liberalno demokratske partije? Pri tome je ulo`en zama{an trud da se tim spekulacijama da bizarni ton, pa sad odjednom vlada zabrinutost da li bi koalicija u kojoj bi se na{li Vuk Dra{kovi} i ^edomir Jovanovi} – ve} je nazvana Preokret - uop{te mogla da funkcioni{e, pre svega zbog ve} pomenutih razli~itih pogleda wihovih stranaka na uloge ~etnika i partizana u Drugom svetskom ratu.

O~ito umoran od pitawa o mogu}nosti da se, pored Vuka i ^ede, na listi}u na|u i Nenad ^anak i Rasim Qaji}, te stranke koje zastupaju interese nacionalnih zajednica, Bojan \uri}, poslanik LDP-a, insistira u razgovoru za „Dnevnik” na tome da je “koalicija samo tehni~ki izraz, te da je bitno ono

{to }e biti ura|eno u narednim nedeqama.”

– Potpuno je prirodno da javnost koju su stranke navikle samo na brojawe mandata, postavi pitawe o mogu}oj koaliciji ovih stranaka. Smatramo, me|utim, svojom obavezom da za{titimo vrednosti evropske Srbije i zato intenzivno okupqamo partije, organizacije, istaknute pojedince... i to nadma{uje zna~aj prolaznih izbornih saveza. Tako moramo da zaustavimo ovaj sumanuti put ugro`avawa dobijawa kandidature i olakog ~ekawa 9. decembra, i da onda na toj platformi dodatno oja~amo poziciju ~iste evropske politike za koju postoji ogromna podr{ka u zemqi, mnogo ve}a od prostog zbira strana~kih rejtinga. Su{tina posla koji moramo da obavimo su demokratizacija, `ivot okrenut Ustavu bez zabluda u kojima je Kosovo farsa a Vojvodina poni`avaju~i procenat, te stvarawe modernog ekonomskog i politi~kog sistema – napomiwe \uri}.

Koalicije, naro~ito one postizborne, dokazano je, etalon su tolerancije a ona se dovodi u pitawe tek kad se prekora~i daleko postavqena granica unutra{wih odnosa. Do tada, partneri su impresivno trpeqivi, pa ~ak i kada se unutar vladaju}e koalicije, opredeqene da prihvati evropske vrednosti, jedan od partnera razme}e homofobijom. Pri tome, vi{e nego paradoksalno, kako prime}uje \or|e Vukovi}, bez Dragana Markovi}a Palme i koalicije u kojoj je wegova JS – ne bi ni bilo evropskih integracija Srbije.

Za Bojana \uri}a, pak, tolerisawe ispada koalicionog partnera znak je da ne postoji politika, ~vrsta ideja i elementarna liderska petqa.

– Palma je bio samo egzoti~ni jagodinski kabadahija, a onda je vladaju}a koalicija, dakle DS, dopustila da postane agresivni uzurpator `ivota, uvreda za zemqu.

Palma je estrada, maskota nasilnog populizma, sme{an i poslu{an u prve dve godine mandata, nervozan i beskrupulozan kad po~ne panika predizbornog prestrojavawa.

Iza, a sve ~e{}e i otvoreno pored wega, stoje bataqoni predstavnika te podmukle politike. Od vladike s pu{komitraqezom Filareta, do sve masovnijih desni~arskih organizacija, koje je Ko{tunica uglavnom mogao da kontroli{e, a sada{wa vlast ih se u`asno boji – navodi \uri}.

Ovaj poslanik LDP-a je, i pored svega, uveren u to da su ipak mogu}e koalicije u kojoj ~lanice ne}e ba{tiniti istu ideolo{ku matricu, ali }e makar imati jasno definisan okvir pona{awa i delovawa, i gde shvatawe o autonomiji svakog koalicionog partnera ne}e automatski zna~iti da svako ima pravo da se pona{a kako ho}e, makar to ugro`avalo celinu, pa i zdrav razum.

– Zgrozim se kad ~ujem da }e kampawa, pa i koalicije, biti li{ene velikih tema, okrenute koristima za tzv. obi~nog ~oveka. To je glupost i uvod u beskrupuloznu kupovinu glasova, svedenu na bandere i nedovr{ena gradili{ta – upozorava Bojan \uri}. – Me|utim, iako to zvu~i ~udno, verujem da }e ovi posledwi doga|aji, ~iwenica da je ~ak i evropska kandidatura ugro`ena tolerisawem i povla~ewem najve}eg dela vlasti pred severnokosovskim ludilom, stvari prebaciti na drugi teren i otvoriti prostor za racionalnu i ~vrstu politiku. Ovo su presudni trenuci i politi~ari s instinktom i hrabro{}u tada moraju da reaguju. n Denis Kolunyija

INTERVJU

VE RO QUB DU GA LI],

Evropski po lo{im sto poslodavca ne upla}uje doprinose.

Nije lo{e da se nadle`ni sete da je ove kontrole pre radio SDK pa kasnije ZOP. Svi poslodavci su pre isplate plata u te institucije nosili liste sa obra~unima zarada. Tek kada oni

ne}e u}i u skup{tinsku proceduru. l Ne de qa {ted we ve} po ~i we, ali }e ove go di ne bi ti dru ga ~i je ne go pret hod nih zbog ape la NBS da se po slov ne ban ke ne tak mi ~e u vi sni ka ma ta na de po zi te?

Ne ma do brog re {e wa l Ima li li re {e wa za kli jen te ko ji su se za du `i li kre di ti ma in dek si ra nim u {vaj car skim fran ci ma?

– Dobrog re{ewa – nema. Mi smo pre 2007. savetovali da se krediti tog tipa izbegavaju, a sve do 2009. je konverzija u evro bila isplativa. No, klijenti koji to ~ine danas su na muci, jer su im dugovawa ve}a nego na po~etku otplate. Jedina nada im je da }e kurs franka ubudu}e padati. Jaka valuta, naime, ne odgovara izvozno orijentisanoj {vajcarskoj privredi, jer umawuje wenu konkurentnost. Zato su [vajcarci ve} doneli ograni~ewa.

Jedino {to bankari sada mogu jeste da daju grejs period, produ`e otplatu, klijentu omogu}e da neko vreme pla}a samo kamatu. [to se ti~e pomo}i banka ili dr`ave ovim du`nicima, postavqa se pitawe za{to samo wima pomagati, jer tu su i klijeti koji vra}aju kredite vezane za evro. A te{ko da neko mo`e da tvrdi da je wima te`e. I za{to da svi mi poreski obveznici pla}amo te dugove ako dr`ava poma`e? ka`u da je sve dobro obra~unato i svi porezi i doprinosi pla}eni, plate su mogle da se isplate.

Dakle, iskustva kako da se to kod nas uradi kvalitetno ima. Ali, ponavqam, nigde u svetu to ne rade banke i nadamo se da propis koji to re{ewe predla`e nikada

Pro ble mi i pre po ~et ka l Ka ko se ban ke pri pre ma ju za pri me nu za ko na o za {ti ti ko ri sni ka fi nan sij skih uslu ga, ko ji star tu je od po ~et ka na red ne go di ne?

– Pokazalo se da taj zakon nije sretno re{ewe ni u ve}ini zemaqa EU. Primewuju ga samo Bugarska i Nema~ka. Primedbe imamo na odredbe za slu~aj odustajawa klijenta od kredita i onih koje reguli{u gubitak kartice. Na tu temu }emo uskoro razgovarati s nadle`nima iz Narodne banke, jer ima vi{e tuma~ewa. Ipak, nadam se da }emo prona}i prihvatqivo re{ewe.

– Ima dosta qudi kojima je {tedwa u bankama dobar izvor prihoda i sigurno ulagawe. Jer jedino {to je u Srbiji sigurno i isplativo to su sada{wi depoziti u bankama i obveznice stare devizne {tedwe. Ni na kom drugom mestu se kod nas ne mo`e tako sigurno i isplativo plasirati novac. S druge strane, istina je da mawe kamate za banke zna~e mawi tro{ak, odnosno da visoke stope na depozite uti~u na visoke kamate na kredite, ali one nisu i jedini uzrok. U svakom slu~aju, vide}emo kako }e gra|ani reagovati i koliko }e ih ni`e stope (de)motivisati da {tede. l Ka ko }e kri za u evro zo ni uti ca ti na {ted wu kod nas? Ka da je pr vi ta las pre tri go di ne kre nuo, gra |a ni su ma sov no po -

TRA GOM PO SE TE PA TRI JAR HA IRI NE JA DU HOV NOM VO \I SVET SKOG PRA VO SLA VQA

Beograd izme|u Carigrada i Moskve

Pi{e: @ivica Tuci} arigradski i vaseqenski patrijarh Vartolomej, duhovni vo|a svetskog pravoslavqa i prvojerarh „Drugog Rima”, obele`io je pre nedequ dana dvadesetogodi{wicu svog ustoli~ewa. Glavni gosti su bili poglavari crkava Srbije, Gruzije i Albanije; zapa`eno je da Moskva nije poslala niti ~lana Sinoda. Sa svoje strane, turske vlasti koje sve mawe ometaju crkvu, preduzele su mere da se jubilej dostojno obele`i.

Srpskom patrijarhu ovo je bila i kanonska poseta, takozvana „mirna”, koju ~ini svaki novi prvojerarh Carigradu. Ova stara praksa se obavezno po{tuje: novi poglavar ne mo`e prvo da poseti neku drugu crkvu, nego carigradsku. Iako se pravoslavne crkve me|usobno oslovqavaju kao „sestre”, neke su ujedno i „}erke”. To je slu~aj i sa srpskom – „majka” joj je Carigrad; odatle je dobila autokefaliju, samostalnost, to je obznaweno tomosom iz 1920. godine.

Tada je dobila {esto mesto u redosledu (diptihu), {to joj Moskva osporava, jer ona tamo stavqa Gruziju, kojoj od drugih pripada tek deveta pozicija.

Boravak patrijarha Irineja i ~etvorice episkopa u wegovoj pratwi trajao je pet dana, sa programom uobi~ajenim za takve prilike, bogoslu`ewima i obra}awima, obilaskom odre|enih va`nih objekata. Doma}in je pri tome imao puno razumevawe za polo`aj u kome se nalazi SPC na svojoj kanonskoj teritoriji. Ipak, o samim temama razgovora javnost nije podrobnije obave{tena, jer zajedni~ka saop{tewa nisu obavezna.

No, ono {to se nije moglo kao tema izbe}i je priprema za svepravoslavni „veliki i sveti” Sabor, kakvog nije bilo vekovima. Na wemu se radi ve} pedesetak godina, usagla{eno je „osam i po” ta~aka, a oko „jedne i po” nastao je zastoj, koji neki ozna~avaju blokadom. Radi se, naime, o na~inu progla{avawa autokefalije crkava i koju ulogu u tome ima Carigrad, kome je to veoma va`no, kako bi sa~uvao svoje prvo mesto u pravoslavqu. I diptihu, odnosno kojim redom se 14 crkava pomiwu. Ne radi se pri tome samo o formi – ~ije se ime pre pomene – ve} o uva`avawu istorije pojedine crkve. Mnogima van pravoslavqa problema diptiha izgleda neobi~nim.

C

Ali Moskovska patrijar{ija je ta koja je stvorila svoj, odvojeni diptih od Carigrada, koji ne samo {to SPC pomera za tri mesta ni`e, nego u spisak unosi i crkvu koju drugi (jo{) ne priznaju kao samostalnu (OCA – Ameri~ku pravoslavnu crkvu).

Skepticizam, ina~e, vlada u vezi sazivawa Velikog sabora, jer Moskva postavqa nove i nove uslove i proceduralne zahteve. Stvoren je utisak da pravoslavqe nije jedno, ve} „konfederacija crkava” koja te{ko usagla{ava stavove, zbog postojawa prava veta. Ni{ta ne va`i dok nije podr`ano od svih. Sada je nedavni gost Carigrada, gruzijski patrijarh Ilija, kao prvi (mada se pretpostavqa u saglasju sa Moskvom) izneo kao mogu}nost da se Veliki sabor uop{te uskoro odr`i. Jer, pitawe je tokom ove godine iskomplikovano do krajwih granica: Nikozija osporava peto mesto Moskvi, pre}utno podr`ana od brojnih jelinskih crkava, iznose}i istorijski ta~ne ~iwenice da je starija od we; iz Moskve opet ima glasova da woj pripada prvo mesto, a ne Carigradu, da je ona „Tre}i Rim”. U moskovskoj crkvenoj politici na zna~aju je, naime, dobila geopolitika, kao i nametawe veli~ine, {to nije kriterijum u odnosima izme|u crkava.

Glasovi koji sti`u iz Moskve posledwih meseci zabriwavaju crkve gr~ke tradicije (Carigrad, Aleksandrija, Antiohija, Jerusalim, Nikozija, Atina, Tirana), dakle pola pravoslavqa, jer svedo~e o prisustvu ideja koje su se po svaku cenu morale izbe}i, kako bi pravoslavqe moglo jedinstveno da re{ava svoje unutra{we teme, a s druge strane da prema ostalim hri{}anskim konfesijama i religijama nastupa sa jednim glasom.

Beogradu preostaje da na|e svoju poziciju izme|u ta dva konfrontirana centra, do kojih mu je svakako stalo. SPC je pri tome u interesu da se Veliki sabor odr`i i da se pripreme okon~aju. Me|utim, nastavak usagla{avawa ~ak nije ni zakazan. S druge strane, Carigradu je bilo va`no da pri ovoj poseti patrijarha Irineja sazna stavove SPC po ovom pitawu, po{to je imao utisak da neki srpski arhijereji, iz nekih svojih razloga, Moskvi davali u posledwe vreme ve}i prioritet nego do sada. Otuda je patrijarh Vartolomej podsetio crkve koje je on stvorio da su „}erke”, kao i na to ko im je „majka” – i da drugu ne tra`e. (autor je osniva~ Verske informativne agencije)

c m y

dnevnik

SE KRE TAR UDRU @E WA BA NA KA SR BI JE

smo prvaci zajmovima

vla ~i li ulo ge. Ho }e li sa da bi ti pre ba ci va wa ulo ga u {vaj car ske fran ke ili do la re?

– [ted wa u Sr bi ji je na ni vou od 7,6 mi li jar di evra, od to ga je 98 od sto de vi zna a opet 90 od sto od te broj ke ~i ne evro-ulo zi. Kod nas se sve stva ri ve }e vred no sti ra ~u na ju u toj va lu ti: sta no vi, auto mo bi li... O pla ta ma ta ko |e go vo ri mo u evri ma. Raz mi {qa mo u evri ma. Po red to ga, ka ma te ko je ban ke da ju na {vaj car ske fran ke su znat no ni `e ne go u slu ~a ju evra. Za to }e ulo zi u va lut nom smi slu i osta ti tu gde su. Ta ko |e, dru gi ta las kri ze ne }e do ne ti ni po vla ~e we nov ca iz ba na ka. Gra |a ni su u je sen 2008. po vu kli ulo ge u vred no sti od mi li jar du evra i oni su ta da pa li na pet mi li jar di.

Sa da {we broj ke go vo re da je pro blem ne sa mo pre va zi |en, ne go da je ~ak i vi {e nov ca na {ted wi.

Na to su uti ca le ka ma te, ali i od nos po ve re wa ko je su u pret hod ne tri go di ne ban ke iz gra di le s kli jen ti ma, ma da tre ba re }i da je i

dr `a va to me po mo gla jer ga ran tu je 50.000 evra po ulo gu. l Ka ko }e se kre ta ti ka ma te na kre di te u na red nom pe ri o- du?

– Ka ma te su uvek ni `e u vre me pri vred nog pro spe ri te ta, pa ka ko o~e ku jem iz la zak iz re ce si je u sve tu, ta ko mi slim da }e usle di ti i pad sto pa na du `i rok. E sad, ko li ko }e to uti ca ti na na {e fi nan sij sko tr `i {te, za vi si }e od vi {e ~i ni la ca, pre sve ga kqu~ nih tro {ko va ko je na {e ku }e ima ju ka da se za du `u ju u ino stran stvu. Ve li ki tro {ak za Sr bi ju je tzv. kan tri ri zik i na{ kre dit ni rej ting od –BB. To za so bom po vla ~i ve li ku pre mi ju od bar 1,2 od sto, a to auto mat ski zna ~i da se na ka ma tu do da je iz me |u dva i tri pro cen ta. A tu je i ~i we ni ca da se na te me qu per for man si na {e pri vre de: ma le pro duk tiv no sti, ni ske kon ku ren to sti, sla be iz vo zne mo gu} no sti... te {ko mo gu iz vla ~i ti po voq ni zaj mo vi. Mi da nas ima mo ma wi obim in du strij ske pro iz vod we ne -

INTERVJU

go u vre me sank ci ja. Po red to ga, ima mo i ~ak 18 od sto zaj mo va ko ji su kla si fi ko va ni u zo nu „lo {i”, a to je mo men tal no naj ve }i pro ce nat u Evro pi.

Po voq ni je kre di te dr `a va mo `e do bi ti sa mo kroz sub ven ci je. I wih tre ba usme ri ti ka pro fi ta bil nim pro jek ti ma jer se to je di no is pla ti. Tre ba, da kle, za bo ra vi ti na sub ven ci o ni sa ne kre di te na me we ne po tro {wi, jer oni sa mo uti ~u na po ve }a we in fla ci je. l O~e ku je te li te {ko }e u re dov nom iz mi ri va wu kre dit nih oba ve za, jer broj ne re dov nih pla ti {a spo ro ali kon stant no ra ste?

– Kod kre di ta da tih gra |a ni ma broj ka se ove go di ne usta li la i kre }e se od 3,4 do 3,6 od sto. To ni je za bri wa va ju }e, ali trend ni je do bar, jer pre tri go di ne ka {we we za tu ka te go ri ju je bi lo 1,5 od sto. Kod pri vre de je ka {we we pro {log me se ca bi lo 15,1 od sto. A kqu~ ni pro blem je ne li kvid nost.

Dr `a va pre ko agen ci ja i jav nih pred u ze }a du gu je no vac mno gim kom pa ni ja ma, a on da one du gu ju jed ne dru gi ma, pa ban ka ma. Stvo rio se la nac ko ji se te {ko se ~e, jer dr `a va tre ba da svo je oba ve ze iz mi ri iz bu xe ta, a mi ve} ima mo de fi cit do go vo ren s Me |u na rod nim mo ne tar nim fon dom. Za to dr `a va ne mo `e da svo je du go ve iz mi ri od jed nom. Dru gim re ~i ma, to je ce na ko ju pla }a mo jer ima mo ne ra ci o nal nu dr `a vu i ne e fi ka snu pri vre du. l „Ban ke sa cen tra la ma na Za pa du }e zbog kri ze po vla ~i ti ka pi tal sa is to ka, pa ta ko i iz Sr bi je”, upo zo re we je ko je slu {a mo ve} ne ko vre me. Da li je i re al no?

– To je fa ma. Ban ke su ov de pro {le go di ne za ra di le 250 mi li o na evra a pro fit im je u Sr bi ji is pod ~e ti ri od sto. Pri to me, iz te za ra de pla }a ju sve oba ve ze i iz dva ja ju no vac u fon do ve. Ban ke po vre me no ov de pla si ra ju sred stva po zajm qe na iz cen tra le i on da ga, kod ot pla te, vra }a ju ono me od ko ga su uze le. Da kle, ka da sve sa be re mo, ne ma {ta mno go da se iz ne se.

Ban ka ri ula `u u si gur ne i do bre pla sma ne, a mi od 2008. go di ne stag ni ra mo pa ni smo za ni mqi vi. n Du {an ka Vu jo {e vi}

nedeqa30.oktobar2011.

5

PO ^E LO TAK MI ^E WE PO LI TI^ A RA U DA VA WU NE RE AL NIH OBE ]A WA

Narod voli fantastiku

D

a nas su to mi ste ri o zni in ve sti to ri ko ji }e ulo `i ti 100 mi li jar di evra, ru ski kre dit od pet mi li jar di evra i me tro u Be o gra du, na pret hod nim iz bo ri ma obe }a va no je 200.000 no vih rad nih me sta, ne ta ko dav no bi lo je i hle ba za tri di na ra... Ka ko se iz bo ri bli `e, ta ko ra stu obe }a wa po li ti ~a ra o to me ka kve }e sve gran di o zne eko nom ske pro jek te spro ve sti, sa mo da do |u na vlast. [to je naj go re, ni su to obe }a wa ko ja da ju ne ka kvi mar gi nal ni po li ti~ ki {ar la ta ni ko ji na taj na ~in `e le da skre nu pa `wu gla sa ~a na se be i iza |u iz po li ti~ ke ano nim no sti, ve} obe }a wa li de ra naj ve }ih po li ti~ kih stra na ka ko je na iz bo ri ma do bi ja ju mi li o ne gla so va gra |a na ove ze mqe. I u dru gim dr `a va ma eko nom ske te me oku pi ra ju naj ve }i deo pred iz bor nih de ba ta, ali se u ozbiq nim i bo ga tim dru {tvi ma naj ja ~e par ti je ba ve re al nim eko nom skim te ma ma, naj ~e {}e ti me ko }e i za ko li ko po mo }i po ro di~ ne bu xe te sma wiv {i po re ze i tak se za ko ji pro mil, ili ih, pak, po ve }a ti i ta ko u dr `av nom bu xe tu osta vi ti vi {e nov ca za naj si ro ma {ni je. Na ma, s dru ge stra ne, osta ju pred iz bor ne fan ta zma go ri je po li ti~ kih li de ra ko ji po ne kad de lu ju kao da se tak mi ~e ko }e da ti ne re al ni je obe }a we.

– Mo ra se pri zna ti da su na {im po li ti ~a ri ma ru ke ipak u do broj me ri ve za ne. Jer, ka da bi za i sta is pri ~a li ne {to o to me {to mo ra da se ura di da bi

Ka da bi na{i politi~ari za i sta is pri ~a li ne {to o to me {to mo ra da se ura di da bi se u ro ku od de se tak go di na u ovoj ze mqi po ~e lo da `i vi bo qe, oni bi glat ko iz gu bi li iz bo re (Alek san dar Ste va no vi})

se u ro ku od de se tak go di na u ovoj ze mqi po ~e lo da `i vi bo qe, oni bi glat ko iz gu bi li iz bo re – ka `e u raz go vo ru za „Dnev nik” eko no mi sta be o grad skog Cen tra za slo bod no tr `i {te Alek san dar Ste va no vi}, do da ju }i da stva ri ta ko sto je za to {to ima mo „ne zre lo bi ra~ ko te lo„.

On na vo di da je ve} sa da ja sno da }e se pred iz bor na kam pa wa ko ja sle di vo di ti na te mu eko no mi je, ali da }e mo tu „te {ko ne {to pa met no o eko no mi ji za i sta i mo }i da ~u je mo„.

– Ka da bi bi li ozbiq ni i go vo ri li o re al nim eko nom skim pro ble mi ma, on da bi mo ra li da pri ~a -

Po li ti ~a ri ni su glu pi Una zad go di na ma je do ka za no da gran di o zna pred iz bor na obe }a wa u ze mqi Sr bi ji, ma kar kod jed nog de la bi ra~ kog te la, o~i gled no „pa le”.

– Jo{ ni sam sreo glu pog po li ti ~a ra. Tu i ta mo po ne ki mi ni star sla bi je po ve zu je ne ke stva ri, ali ni ko od wih ni je glup. Da kle, pri ~a ju pri ~e ko je na rod ho }e da ~u je – ka `e Alek san dar Ste va no vi}. ju o to me ka ko da sma we dr `av ni apa rat, ka ko da mi ni ma li zu ju uti caj dr `a ve na pri vred ne to ko ve, o re for mi zdrav stve nog, obra zov nog i pen zi o nog si ste ma, o pre no su nad le `no sti na po kra ji ne i op {ti ne... To su pro ble mi ko ji mo ra ju da bu du re {e ni ako `e li mo da eko no mi ja ove ze mqe kre ne na bo qe.

Ali, ta ko se ne do bi ja ju iz bo ri – ob ja {wa va Ste va no vi}.

Na{ sa go vor nik na vo di da su obe }a wa li de ra Srp ske na pred ne stran ke To mi sla va Ni ko li }a o in ve sti ci ja ma u in du strij sku zo nu iz me |u Be o gra da i No vog Sa da i u ka nal do Var da ra “vred na” 100 mi li jar di evra – pot pu no “van sva ke pa me ti”, ali do da je da i iz vla da ju }ih stra na ka „sti `u ide je ko je su na tom tra gu, iako ni su to li ko epo hal no be smi sle ne”.

– Ne }u da ra ~u nam de ve de se te jer je to bi lo vre me op {teg lu di la, ali je ovo na pred wa~ ko obe }a we o 100 mi li jar di evra in ve sti ci ja za i sta naj lu |e obe }a we ko je sam ~uo za po sled wih de se tak go di na – ka `e Ste va no vi}. – Uz ra me mo `e da mu sta ne sa mo pri ~a Alek san dra Vu ~i }a o 100 mi li jar di evra ko je su po tro {i le de mo krat ske vla sti po sle 5. ok to bra. n Vla di mir ^vor kov

DRA GO QUB VU KA DI NO VI}, PRED SED NIK KOM PA NI JE „ME TA LAC”

Naredna }e vlada morati da sprovodi reforme n te re si pri vred ni ka bi tre ba lo da se po kla pa ju sa in te re si ma dr `a ve jer bi i jed ni ma i dru gi ma ciq mo rao bi ti bo qi `i vot i mo gu} nost stva ra wa i za ra |i va wa, a to kod nas ni je slu ~aj, oce wu je u raz go vo ru za „Dnev nik” Dra go qub Vu ka di no vi}, pred sed nik kom pa ni je „Me ta lac” i sa vet nik Ve ri ce Ka la no vi}, pot pred sed ni ce Vla de Sr bi je.

– Raz u mem na me ru pri vred ni ka da se po li ti~ ki an ga `u ju ka ko bi „na te ra li” dr `a vu da im se in te re si po klo pe, jer jed ni bez dru gih ne mo gu. Pri vred ni ci `e le da ima ju prav no ure |e nu dr `a vu, am bi jent u ko jem se mo `e ra di ti, in ve sti ra ti, za ra |i va ti i iz go di ne u go di nu na pre do va ti. @e le da ima ju sta bil nu ma kro e ko nom sku po li ti ku, da in fla ci ja bu de is pod pet od sto, da kurs di na ra osci li ra ta ko da se mo `e du go ro~ no pla ni ra ti. Mi taj am bi jent ne ma mo i to te ra pri vred ni ke da sve gla sni je di `u glas i da se or ga ni zu ju ve ru ju }i da }e kroz ne ki svoj po kret mo }i lak {e da ar ti ku li {u ono {to `e le i ono {to mi sle da se mo ra ura di ti. Sa da su svi mi ni stri po li ti~ ke li~ no sti, ~ak su to i pred sed ni ci vla da uvek bi li, a oni ni su stva ra o ci ni ti zna ju – jer im je po li ti ka je di no za ni ma we – {ta pri vre di tre ba i ka ko re a go va ti da se ne bi pre {la ta cr ve na nit – ka `e Vu ka di no vi}. l U dru gim dr `a va ma ni je ne u o bi ~a je no da se bo ga ti qu di pi ta ju o eko nom skim me ra ma i da se wih glas ~u je po go to vo kad je pri vre da u kri zi. Kod nas se sva ki pred log pri vred ni ka da dr `a va ne {to u~i ni od mah do ~e ka „na no`” jer se sum wa u wi ho ve na me re i da tra `e dru ga ~i ja re {e wa da bi wi ma a ne

I

svim gra |a ni ma bi lo bo qe. Za {to je to ta ko?

– Za sve ko ji `e le ne {to da ura de, a ~e sto to ho }e iz za i sta ~e sti tih raz lo ga, od mah se na |e ne ko ko `e li da ih dis kva li fi ku je. To se naj bo qe da nas mo `e u~i ni ti ako se na zo vu taj ku ni ma i ako se za po~ ne pri ~a o to me da su oni do svog bo gat stva do {li u onom de lu tran zi ci je ko ji ni je bio ona kav ka kav je tre bao. No, vi di mo da je naj ve }i deo tih „taj ku na” i na kon 2000. ostao na istim me sti ma i sa ka pi ta lom ko ji je jo{ ve }i ne go on da.

me ni lo, ali za to ona sle de }a mo ra. l Od bi li ste da bu de te pot pred sed nik Vla de Sr bi je?

– Da, ta~ no je da sam od bio da u|em u ovu Vla du ko ja je u mar tu re kon stru i sa na jer sam pro ce nio da bih kao wen pot pred sed nik „tra jao” go di nu da na, a po zna to je da ni jed na vla da u po sled woj go di ni ne ~i ni ni ka kve struk tu ral ne re for me. Da sam pri stao bio bih po tro {en, a u stva ri ne bih ni {ta us peo.

S dru ge stra ne, mo gu mi spo ~i ta ti da sam to od bio ali sam pri hva tio da bu dem sa vet nik Ve ri ce Ka la no -

Kriva je dr`ava l Ne dav no ste, od go va ra ju }i Ro do qu bu Dra {ko vi }u ko ji je od lu ~io da na pu sti Sr bi ju zbog, ka ko je re kao, lo {ih uslo va po slo va wa, po ru ~i li da „mo `e da na pi {e kwi gu ka ko upro pa sti ti do bro pred u ze }e”?

– Mno go je onih ko ji mo gu na pi sa ti ta kvu kwi gu, jer je ne spor no da su upro pa sti li ne ka da do bra pred u ze }a, iz wih isi sa li ka pi tal i kao pra znu qu {tu ru osta vi li ih dr `a vi. Me |u tim, za „Ta ko vo”, ko je je ku pio Dra {ko vi}, emo tiv no sam ve zan jer je to bio brend Sr bi je, on da {we Ju go sla vi je i Gor weg Mi la nov ca, a i do bro znam jer sam oda tle {ta je on u~i nio s wim. Me |u tim, za sve {to se do go di lo u pri va ti za ci ji ni su kri vi sa mo po je din ci, pa ni sam Dra {ko vi}, ve} i dr `a va ko ja ni je pre i spi ta la ka ko je do to ga do {lo. I ko ja je, uosta lom, do zvo li la da se ta ko ra di.

Ka da se ofor mi po kret pri vred ni ka, kao {to se to sa da na ja vqu je, od mah se po sta vqa pi ta we za ko ga je on ve zan, da li je i ~i ja pro du `e na ru ka, ko ja par ti ja sto ji iza... Na taj na ~in se ce la za mi sao `e li mi ni mi zo va ti i dis kva li fi ko va ti, ma da wi ho ve na me re mo gu bi ti za i- sta ~e sti te, jer je eko nom ska si tu a- ci ja u Sr bi ji do {la do tle da smo na cr ve noj ni ti i da se mo ra hit no re a go va ti. U sva kom slu ~a ju, ova Vla da je na iz ma ku i ona ne }e ni {ta u~i ni ti da bi se bi lo {ta pro -

vi}. Hteo sam, na i me, da po ka `em da pri vre da ni je za tvo ri la vra ta ti me {to ni sam u{ao u Vla du. Ne ko li ko ugled nih pri vred ni ka i ja pri hva ti li smo za to da kao sa vet ni ci da je mo pred lo ge i su ge sti je. I to smo ~i ni li, ali je, na `a lost, ma lo to ga pri hva }e no. No, sa svim je iz ve sno da }e ne ke od tih me ra mo ra ti da spro ve de na red na vla da, jer su ne mi nov ne. l Da li bi u bu du }oj vla di tre ba lo da bu de uspe {nih pri vred ni ka?

– Sva ka ko da u no voj vla di mo ra bi ti pri vred ni ka i tu upra vo u onim re so ri ma ko ji se ba ve eko no mi jom. Sa da se osu |u je vla da vi na Slo bo da na Mi lo {e vi }a, ali u we go vim vla di ma bi lo je uspe {nih pri vred ni ka kao {to su Mir ko Mar ja no vi}, Dra gan To mi} i dru gi.

I ne vi dim za {to de mo krat ske vla sti sva me sta u vla di re zer vi {u sa mo za po li ti ~a re. Mo ra ju se na }i qu di ko ji su ne {to ura di li, stvo ri li, za ra |i va li pa re i zna ju gde da ih na |u i od jed nog di na ra na pra ve vi {e. Bez to ga }e nam i da qe na kra ju sva ke go di ne fa li ti nov ca u bu xe tu i stal no }e mo pra vi ti re ba lan se sve dok jed nog da na ne do |e mo do tle da da qe ne mo `e mo . l Ko li ki je stvar ni uti caj bi zni sa na po li ti ku i da li uobi ~a je no da eko no mi ja i po li ti ka idu ru ku pod ru ku?

– Na dr `av nu po li ti ku bi znis ne ma ni ka kvog uti ca ja. Bi zni sme ni ima ju uti caj na po je di na mi ni star stva i mi ni stre gde ih spa ja ju ne ki za jed ni~ ki in te re si. To je ne spor no i to ga sam sve stan iako to ni je do bro za dr `a vu. Uobi ~a je no je i nor mal no u sve tu da qu di ko ji su stvo ri li ka pi tal, ko ji zna ju ka ko se pra vi pro fit, na ne ki na ~in sa ra |u ju s Vla dom na eko nom skom po slu. Ali to mo ra bi ti tran spa ret no i ne sme osta vqa ti pro stor ni kom da po sum wa da je re~ o bi lo ~i jem li~ nom ili par tij skom in te re su. Ka da s ra di ova ko kao kod nas i stvo ri at mos fe ra u ko jem su svi bi zni sme ni „uti caj ni”, on da sva ko ko kri ti ku je dr `a vu i me re ko je ona spro vo di sma tra se dr `av nim ne pri ja te qom i opo zi ci jom. I od mah kre ne „~a~ ka we” po bi o gra fi ja ma, ka ~e we na stub sra ma, a za bo ra vqa se da su bi li do bri dok ni su is tu pi li jav no pro tiv dr `a ve.

l Ve} ne ko li ko go di na se pri ~a o neo p hod no sti re for me jav nog sek to ra, ali se ni je ma klo od po ~et ka?

– Kri za bi se na ma do go di la i da ni je bi lo ove svet ske eko nom ske, upra vo za to jer ni {ta ni smo u~i ni li na re for mi jav nog sek to ra. Pri vre da je ot pu sti la iz me |u 200.000 i 300.000 rad ni ka, je dan deo uspe {nih pri vred ni ka je sa svim pro pao i za tvo rio fa bri ke, a je di no se u jav nim pred u ze }i ma po ve }ao broj za po sle nih. To jed nom mo ra da pre sta ne, jer mi vi {e ne ma mo nov ca za odr `a va we ta kvog sta wa. ^ak vi {e ne mo `e mo ni da se za du `u je mo, {to zna ~i da vi {e ne ma mo ~i me da ku pu je mo so ci jal ni mir. l Ko li ko je re al no da sle de }a vla da, ko ja }e isto ta ko `e le ti da bu de „po pu lar na”, po seg ne za re for mom jav nog sek to ra?

– Mo ra }e! I bi lo bi do bro da to u~i ni od mah po for mi ra wu. Sa da {wi pred sed nik slo va~ ke vla de jav no je za hva lio svom pret hod ni ku na u~i we nim struk tur nim re for ma ma ko je je na pra vio, jer on sa da u`i va plo do ve tih re for mi. On ih je spro veo iako je znao da ne }e po no vo bi ti iza bran za to {to to ni je po pu lar no. Sve sno je, da kle, `r tvo vao no vi man dat da bi Slo va~ koj bi lo bo qe, bez ob zi ra {to }e dru gi u`i va ti plo do ve we go vog ra da. Ta ko }e i kod nas mo ra ti da do |u oni ko ji }e u pr voj i dru goj go di ni ura di ti ono {to je ne mi nov no i ne po pu lar no, ka ko bi gra |a ni ma

Sr bi je kre nu lo na bo qe. Oni ko ji ne }e una pred kal ku li sa ti {ta }e bi ti s na red nim iz bo ri ma i gle da ti sa mo da po de le re so re i za u zmu par tij ski plen. l Eko no mi sti is ti ~u da su da nas u Sr bi ji naj u spe {ni je par tij ske fir me jav na pred u ze }a, te da su i naj bo ga ti ji srp ski bi zni sme ni za wih „sit ne ri be”. Sa da im se ot pi su ju i du go va wa. Ni je li to ne po {te no i ne pra ved no?

– Je ste i ne po {te no i ne pra ved no, ali za {to je dr `a va od lu ~i la da jav nim pred u ze }i ma ot pi {e du go va wa pi ta we je za pre mi je ra.

Nama pri ved ni ci to sme ta. Jer, ko je je to, osim „Te le ko ma”, uspe {no jav no pred u ze }e? Svi su gu bit ni ci i svi ne ga tiv no po slu ju go di na ma, a za to ni ko ne od go va ra. Za to i tra `i mo da se na wi ho vo ~e lo po sta vi pro fe si o nal ni me nax ment ko ji bi od go va rao za re zul tat ra da, da se re struk tu i ra ju, sma wi broj za po sle nih na ot pi ma lan broj. Ali nas pri vred ni ke ni ko ne ~u je, jer je sva koj vla di naj va `ni je da jav na pred u ze }a po de le kao par tij ski plen, a ne ka ko ona ra de i ko li ke gu bit ke pro iz vo de na {te tu svih gra |a na Sr bi je. n Qu bin ka Ma le {e vi}

6

dnevnik

nedeqa30.oktobar2011.

INTERVJU

Feudi na fakultetima ro ble mi sa pli }u vi so ko {kol stvo, a mi se i da qe pra vi mo kao da ih ne ma.

Od ide je da se ono re for mi {e do {li smo do to ga da se u prak si de for mi sa lo. Pri me ra ima na pre tek i to je de fekt ~i ta vog si ste ma.

Ta~ ni je, vi so ko {kol stvo i obra zo va we su, re~ ni kom te o re ti ~a ra, pod si ste mi a ne sa mi se bi svr ha – ako oni ne ra de do bro, dru {tvo u ce li ni tr pi. Mi smo, kao, pri hva ti li Bo low sku de kla ra ci ju, ali smo od we na pra vi li srp sku ver zi ju i po tom po ~e li da ba ca mo dr vqe i ka me we na Bo lo wu kao da je ona zbog to ga kri va, ka `e za „Dnev nik“ dr Mi klo{ Bi ro, pro fe sor Fi lo zof skog fa kul te ta u No vom Sa du. l Na koji na~in se osnovna ideja izvitoperila?

– Po Bo lo wi se ta~ no zna ko li ko kre di ta zna ~i ko li ko ~a so va, ko li ko bo do va je li te ra tu ra...

Stu den ti se ne pa te s ogrom nim pred me ti ma, ko ji su ne gde bi li ~ak i ~e tvo ro se me stral ni. Je dan se me star – je dan kurs, po lo `i i idi da qe. Na pri mer, kod nas je na psi ho lo gi ji pro la znost pre ko 95 po sto, sli~ no je i na an gli sti ci.

Zna ~i, do bri |a ci ko ji su pro {li kroz fil ter pri jem nog is pi ta, po sta li su sjaj ni stu den ti. Oni ne pa da ju na go di nu, pre ma to me ni je ta~ no da Bo lo wa ni je us pe la; ona ni je us pe la sa mo kod lo {ih stu de na ta. Na rav no, to ne zna ~i da ne ma pro fe so ra ko ji i sa mi ni su shva ti li {ta je to kurs i {ta zna ~i kre dit ni si stem.

Na{ spe ci ja li tet je 3+1+1, dok svu gde u sve tu po sto ji si stem 3+2.

Tri go di ne stu di ra wa su ba ~e lor ni vo, do dat ne dve go di ne su ma ster. Ali po {to smo mi ima li ~e tvo ro go di {wi si stem, mno gi fa kul te ti ni su hte li da me wa ju ne {to dra ma ti~ no, pa su pri do da li sa mo go di nu za ma ster. To je bi la ve }i na ko joj su se pri klo ni li i osta li, pa smo u na {em obra zov nom si ste mu do bi li ne {to {to ne po sto ji nig de na sve tu. A, to je da ima mo tro go di {we osnov ne stu di je, ~e tvo ro go di {we di plom ske stu di je bez di plo me, i jo{ jed nu go di nu za ma ster – gde se do bi ja di plo ma. Naj ~e {}e su oni ko ji ima ju ~e tvo ro go di {we stu di je wi ma do da li par kur se va i ta ko na pra vi li ma ster. Ali, usme ra va we na stru ku mo ra bi ti ba rem dve go di ne i ne mo `e se po sti }i za go di nu. Je di ni raz log za uki da we iz la za sa tri go di ne je {to ti qu di ne ma ju gde da se za po sle, jer to ni je for mi ra na pro fe si ja. l Sada se mnogo pri~a o integrisawu univerziteta... [ta bi trebalo da se uradi u tom pravcu?

– Kod nas ne po sto ji in te gri sa ni uni ver zi tet. Ne mo gu }e je pre }i s fa kul te ta na fa kul tet, pa ni unu tar fa kul te ta s jed nog na dru gi de part man. Stu den ti na osnov nim stu di ja ma to kom pr ve tri go di ne ne mo gu da pre |u s isto ri je na psi ho lo gi ju, re ci mo, jer ne ma ju ni {ta od tih pred me ta s psi ho lo gi je ili obr nu to. A kon cept na po qu je dru ga ~i ji: po lo `i{ ne ko li ko di fe ren ci jal nih is pi ta i ide{ na ma ster na dru gi fa kul tet. Kod nas je to prak ti~ no ne mo gu }e. Flek si bil nost je ta mo ne u po re di vo ve }a dok mi stal no vu ~e mo re po ve iz sta rog si ste ma, sta re na vi ke i pro fe sor ske i stu dent ske i ad mi ni stra tiv ne. I za ko ni i mi ni star stvo – sve je to ja ko kon zer va tiv no.

Na Na ci o nal nom sa ve tu ~i ji sam ja do ne dav no bio ~lan smo po ku {a va li da uve de mo mul ti di sci pli nar na zva wa, {to je da nas hit evrop skog obra zo va wa, pre sli kan od Ame ri ka na ca i Ja pa na ca. Ogro man pro blem je, me |u tim, is pao za nas ka ko spo ji ti dva za tvo re na fe u da, pa ni ka ko ne mo `e da se na pra vi me di cin ska fi zi ka, re ci mo. Ili so ci o lo gi ja eko no mi je.

Mul ti di sci pli nar nost i ne mo `e da po sto ji bez in te gri sa nog uni ver zi te ta ko ji zna ~i da ako pre da jem psi ho lo gi ju, taj kurs mo `e da slu {a i stu dent sa FTN-a, i sa PMF-a i sa Fa kul te ta fi zi~ ke kul tu re. Ta vr sta raz me ne, da ne ko po ha |a kurs i da mu se to pri zna je – kod nas ne po sto ji. A sa mo mul -

P

EKS K LU Z IV N O: DRAGOQUB POPOVI], SUDIJA EVROPSKOG

PROFESOR Dr MIKLO[ BIRO

ti di sci pli nar nost ukr {ta pod ru~ ja zna wa, vu ~e na pred i na u ku i eko no mi ju. l Ko se protivi takvom pravcu reforme visokog {kolstva?

– Mi smo po sled wa ze mqa na sve tu ko ja ne ma in te gri sa ni uni ver zi tet i o to me sam go vo rio na Rek tor skom sa ve tu jo{ pre tri go di ne, ali po sto je u`a sni lo bi ji pro tiv. Naj ja ~i ot por je u fe u di ma - fa kul te ti ma ko ji do bro sto je fi nan sij ski i ko ji se bo re za o~u va we „kon fe de ral ne“ struk tu re uni ver zi te ta. Uni ver zi tet je sa mo okvir bez stvar nog sa dr `a ja, jer ne ma svoj no vac. Ako je i ne ki po mak na pra vqen, to je {to sa da uni ver zi tet bi ra na stav ni ka dar, ali rad ne kwi `i ce i da qe sto je u op {toj slu `bi na fa kul te ti ma.

Sva su sred stva na fa kul te ti ma i wi ma, na rav no, ne pa da na pa met da de le taj svoj no vac – ko ima ve li ki broj stu de na ta ima i ogrom ni fond za pla te, bez ob zi ra {to ne sti `e da se ba vi na u kom.

Bo lo wa ni je us pe la sa mo kod lo {ih stu de na ta Vr hun ski no vo sad ski fa kul te ti su Pri rod no-ma te ma ti~ ki i Teh no lo {ki i ta mo se na la zi naj vi {e naj ci ti ra ni jih na u~ ni ka s rang li ste no vo sad skog uni ver zi te ta. FTN je, ta ko |e, us pe {an jer pro da je pa ten te i ima od li~ ne se strin ske fir me ko je ih pla si ra ju: zna ~i ima i stu den te i kva li tet ne qu de. Me |u tim, Teh no lo {ki i PMF ima ju ma lo stu de na ta i ne ma ju pa ra, a wi ho vi tro {ko vi su ogrom ni: la bo ra to ri je, he mi ka li je, pe }i... Pla te su im bed ne, ali ka da se po gle da ci ti ra nost – ube dqi vo su naj bo qi. S dru ge stra ne, fa kul te ti ko ji ima ju pu no stu de na ta i ne zna ju {te }e s pa ra ma ima ju jak lo bi ko jim uspe {no blo ki ra ju in te gra ci ju.

Po sle di ca to ga je {to gu bi mo bit ku na {i rem pla nu, u me |u na rod noj po de li ra da. Na {i uni ver zi te ti na pro sto ne po sto je na [an gaj skoj li sti, za to {to se ne pri ja vqu ju oni kao ma ti~ ne ku }e, ne go – fa kul te ti. Pa kad po~ ne ran gi ra we uni ver zi te ta, na {ih ne ma nig de. U Be o gra du je jo{ ve }a fe u da li za ci ja, jer su jo{ i raz ba ca ni i po tra di ci ji „kon fe de ral ni“. To su ve li ke pre pre ke i to ne ko mo ra da pre se ~e. l Kakva je situacija s nastavnim kadrom i kvalitetom predavawa?

– Akre di ta ci ja fa kul te ta je ura |e na na na ~in Po tem ki no vih se la: ona je uz dr ma la si stem i bi la je vr lo ozbiq na, ali su ve} po sle dva da na pri vat ni fa kul te ti ko ji su za tu pri li ku za po sli li

U Strazburu vi{e predstavki protiv

or ga ni zo vao sa ve to va we ko me je vrop ski sud za qud ska pra va na pravi~no su|ewe, povredom qu de, iste vra ti li ta mo gde su i pretpostavke nevinosti? pri su stvo va la i pred sed ni ca sud u Stra zbu ru ima u ra du vi bi li. Pr vo je ura |e na akre di ta ci – Ko li ko je me ni po zna to, ne ma skog ode qe wa ESQP, ko jem i ja {e od 6.000 pred stav ki ko je ja za vi {e {ko le, pa su pr vo one mno go ta kvih pred stav ki. ^i ni mi pri pa dam, za tim i qu di iz Tu `i la su gra |a ni Sr bi je pod ne li pro tiv sku pqa le na stav ni ka dar, da bi se se da ne ma mno go tzv. za tvor skih {tva, iz Vr hov nog su da i dru gih su dr `a ve. Na `a lost, Sr bi ja je i da ti isti qu di po tom vra ti li na pred me ta. Ima ne kih dru gih, iz po - do va, gde se vi de lo da je sva ko po ne qe me |u pr vih de set ze ma qa po fa kul te te gde je pro {la dru ga ro di~ nog pra va, ko ji su ta ko |e te - {to u~i nio, ali ta pre su da ipak bro ju pred stav ki, ka `e pro fe sor akre di ta ci ja. Su prot no za ko nu iz {ki: re ci mo, u ve zi s od lu kom o po - ni je u pot pu no sti iz vr {e na.

Dra go qub Po po vi}, su di ja su da u 2005, Mi ni star stvo pro sve te ko je ve ra va wu de te ta na ~u va we i sta ra Stra zbu ru iz Sr bi je, u eks klu ziv l Kakva je bila reakcija u je tre ba lo da na pra vi elek tron ski we. To je uvek ose tqi vo i do vo di do ESQP povodom vi{e od 800 nom in ter vjuu za „Dnev nik“, uz na Re gi star na stav ni ka to ni je ura ve li kih spo ro va. po me nu da je deo pred stav ki ve} do predstavki koje su u drugoj podi lo, a da je ste, kao na dla nu bi se sta vqen na iz ja {we we Vla di Sr l Poznato je da je ranije stav lovini pro{le godine protiv vi de lo gde je ~i ja rad na kwi `i ca bi je, ali ni su sve, po {to pret hod suda u Strazburu bio da ustavna dr`ave podnele nereizabrane i istog se kun da bi se zna lo ko je od no mo ra ju da pro |u kroz ob ra du u `alba Ustavnom sudu Srbije sudije i tu`ioci? onih ko ji su pro {li akre di ta ci ju su du. nije delotvorno pravno sred– Ni je bi lo ni ka ve po seb ne re ule teo u cr ve no, jer ne ma do voq no l Koja sve prava na{i gra|astvo. Kakav je sada stav o tome? ak ci je. To su pred me ti kao i svi na stav ni ka. Ne ko me to ni je od go ni nastoje da ostvare pred su– Na ~el no je ste de lo tvor no pra- dru gi, Sud ih je uzeo u rad. Kao {to va ra lo jer je u pi ta wu ozbiq no tr dom u Strazburu? v no sred stvo, ali je Evrop ski sud za se vi di, deo tih pred me ta se re {a `i {te, sa ozbiq nim pa ra ma.

– Pred stav ke su broj ne, a re~ je o qud ska pra va (ESQP) is kqu ~io iz va na na ci o nal nom ni vou pred Vi Te zga ri se naj stra {ni je, {to je kla sa ma pred me ta. Na pri mer, du jed ne kla se pred me ta ustav nu `al bu so kim sa ve tom sud stva po sle ne dav jef ti ni je i za fa kul te te. Po ja vi go vi dru {tve nih pred u ze }a pre ma kao efi ka sno sred stvo. Ustav ni nih za kon skih iz me na, ta ko da mi se pro fe sor jed nom me se~ no za ma za po sle ni ma ko ji ima ju pra vo sna le pa re, a u me |u vre me nu asi stent `nu pre su du za na pla tu tih du go va, dr `i na sta vu. Sle di, na rav no, pad a ko je se ne iz vr {a va ju. Evrop ski kva li te ta. Po sti za we kva li te ta sud je u ve zi s tim pi ta wem u od no ni je pra }e no nad zo rom i Re gi su na dru {tve na pred u ze }a, po {to strom ko ji bi bio stal ni nad zor je to bio dru {tve ni ka pi tal, stao kre ta wa na stav ni ka. To iz gle da na gle di {te da je za du go ve dru ni kom vi {e ne od go va ra. {tve nih pred u ze }a pre ma za po sle Na ci o nal ni sa vet je po iz me na ni ma od go vor na Vla da Sr bi je. Jer, ma za ko na do ne tim jo{ pre go di nu kad se pri va ti zu ju dru {tve na pred da na bio du `an da do ne se pra vil u ze }a, sred stva ko ja se do bi ju idu u nik o iz bo ru na stav ni ka ko ji bi vla di ne fon do ve. Ta kvih pred stav va `io za ce lu Sr bi ju – i za dr `av ki ima mno go i one su ne ka ko en de ne i za pri vat ne uni ver zi te te. Ta mi~ ne, ja vqa ju se iz po je di nih gra sud je u ve li koj me ri us peo da usvo - slim da }e se ve} sa mim tim sma wi do va: po ~e lo je s No vim Pa za rom, ji prak su ESQP. Me |u tim, i sam ti broj tih pred stav ki pred su dom ko ne bi mo glo da se de si da fa kul za tim Kra qe vom, Kru {ev cem i ta Ustav ni sud je op te re }en ve li kim u Stra zbu ru. [ta }e bi ti s dru gi te ti „na pra ve“ se bi za {est me se ko da qe. ^i ni mi se da ne ma mno go bro jem pred me ta. Mi slim da ih u ma, ne mo gu da spe ku li {em. ci dok to re-pro fe so re i to – u ta kvih slu ~a je va iz be o grad skog ovom tre nut ku pred tim su dom ima vla sti tom po go nu. I da na ma me l Da li se, kad je re~ o velikom broju istovrsnih predre gi o na i iz Voj vo di ne. Ne znam za oko 8.000, i da se ve li ki broj od no stu den te do brim mar ke tin gom, a stavki, kao {to je, recimo, u {to – da li su tu pre su de vi {e iz si na du `i nu po stup ka. Za to mi bez in ve sti ra wa u kva li tet ne na slu~aju ne(re)izbranih sudija i vr {a va ne ili je ne {to dru go po slim da bi te pred me te, za ko no dav stav ni ke. tu`ilaca, mogu doneti ’pilot sre di, te {ko je re }i, uop {te taj ge ~e vom in ter ven ci jom, tre ba lo iz u- l [ta bi moglo da se promeni u sistemu da bi postao efipresude’ kojima se utvrdi {ta o graf ski mo me nat ni je ja san. ze ti od Ustav nog su da i pre ba ci ti kasniji? je problem i onda, u saradwi Dru ga kla sa pre su da se od no si na na ne ki dru gi ko lo sek, pred re dov – Na{ je in te res da bu de mo efi sa Komitetom ministara SE, du `i nu po stup ka, a sa da je tu i ne su do ve; da kle, iza bra ti druk ~i je ka sni i da se re sur si udru `u ju – a nastoji da se dr`ava ’urazumi’ Ustav ni sud, ko ji po ustav nim `al prav no sred stvo za le ~e we te bo le ne da je dan ma te ma ti ~ar pre da je na da to re{i? ba ma de lom re {a va te pred me te. sti – pre du gog tra ja wa po stup ka. fi zi ci, dru gi na bi o lo gi ji, tre }i – Mo gu }e je do ne ti ’pi lot pre su Me |u tim, i pred Ustav nim su dom l Kakve su informacije iz na me di ci ni, ne go da sve to dr `i Komiteta ministara SE koji je du’. Bio sam i ostao za go vor nik te po stup ci idu spo ro kao, uosta lom, je dan de part man za ma te ma ti ku. To nadle`an za monitoring izvr- teh ni ke. Me |u tim, ne tre ba pre u- i pred su dom u Stra zbu ru. Iza bran bi on da otvo ri lo mo gu} nost na u ci {ewa presuda ESQP? Da li ve li ~a va ti zna ~aj ’pi lot pre su de’. je, me ni se ~i ni, je dan mo del ita li da udru `i sred stva, opre mi se i Srbija izvr{ava presude tog Ali pro tiv Sr bi je, ko li ko znam, jan skog za ko na ko ji ni je mno go sre po kre ne ne {to ozbiq no – re ci mo suda? ne ma ni jed ne ta kve pre su de. Uosta }an i ko ji ne do vo di do ubr za wa po na pra vi cen tar za mag net nu re zo – Ko li ko je me ni po zna to, Sr bi - lom, ne vi dim da bi, re ci mo za kon stup ka ko ji su vi {e du go tra je ne go nan cu za ~i sto na u~ ne svr he. Na ma ja iz vr {a va pre su de sa ve sno. Ima, kre tan slu ~aj ko ji ste na ve li, to ima kom pen za ci o no sred stvo. Da je, na pri mer, Kem brix po nu dio me |u tim, ne kih pre su da ko je su po do ne lo ne ku ko rist. No, ako Ve }e kle, stran ci se do su di mo ral na za jed ni~ ki pro je kat na mag net noj pri ro di stva ri ta kve da ih je te - ta ko od lu ~i, bi }e do ne ta ’pi lot {te ta za to {to po stu pak du go tra re zo nan ci, ali to mo `e da se ra di {ko iz vr {i ti. Re ci mo, je dan pred - pre su da’. je, ali to je stvar za ko no dav ca i u sa mo u Ka me ni ci, gde se da no no} met iz po ro di~ nog pra va, po znat to ne mo gu da ula zim. l Kako kroz predstavke koje no ra di di jag no sti ka. Da vo di mo kao slu ~aj VAM. U tom slu ~a ju je su stizale ESQP posle reforl Ima li predstavki u vezi s stu den te ta mo mo `e mo tek u su bo krivi~nim procesima, pravom ~ak Za stup nik Sr bi je pred ESQP me pravosu|a, sagledavate statu uve ~e, pa do po ne deq ka uju tro!?

Da Uni ver zi tet ima pa ra, da zna {ta mu je ciq i {ta se tra `i, on a da je ob ja vqe no da Ba ta O GANGRENI SE MNOGO GOVORI, bi mo gao da kon cen tri {e sred @i vo ji no vi} mu ku mu ~i stva, usme ri ih na, re ci mo, mag s gan gre nom, ova opa ka net nu re zo nan cu, ku pi je i po tom bo lest po no vo je do {la u cen tar raz vi ja raz ne pro jek te – me di cin in te re so va wa jav no sti. Pre par ske, psi ho lo {ke, bi o lo {ke... Ova go di na na {em je slav nom glum cu ko je sve raz bi je no na sit ne, ne za le ~e na gan gre na na no zi, po sle funk ci o nal ne pr }i je. A, to vi {e ~e ga ni je imao ni ka kvih zdrav - le sti se, ne tre ba ni pod se }a ti, o ma ma lo zna. Otu da se od la i ka ne pro la zi i ni je pro duk tiv no s stve nih pro ble ma, ali na kon {to naj vi {e go vo ri lo u vre me ka da je mo gu ~u ti pri ~e ka ko je ne ki ~u aspek ta kon ku ren ci je. je slu ~aj no uda rio u or man, sta we od we obo leo Jo sip Broz Ti to. do tvo rac iz le ~io, ka ko u be lom Srp ska na u ka uop {te ni je za se po no vo po gor {a lo. O ovoj bo - No, kao se ~i ni, o gan gre ni se ve - sve tu po sto ji lek... pot ce wi va we, i be o grad ski i no – Pod gan gre nom pod ra zu me va vo sad ski uni ver zi tet ima ju mo ne po vrat no o{te }e we tki va ozbiq ne mo gu} no sti za pro dor u vi dqi vih, is tu re nih de lo va te la, Bata: Pomislio sam na najgore svet, pod uslo vom da to za i sta do pr sti ju sto pa la i ru ku, de lo va no |e na pra vi ko lo sek. A, na {e Mi Ba ta @i vo ji no vi} je, pod se sa i u{i ju... u smi slu iz u mi ra wa ni star stvo de li pa re za pro jek te ti mo, pre de se tak da na ot pu to tki va ko je se vi {e ne mo `e vra ta ko da sva ko do bi ja sa mo mr vi cu vao na Ku bu u na di da }e ga ta mo ti ti u nor mal nu funk ci ju – ka `e i ne ma aku mu la ci ju za ozbiq ne {wi le ka ri iz le ~i ti od gan za „Dnev nik” va sku lar ni hi rurg pro jek te. gre ne, ko ja mu je za hva ti la obe prof. dr Sve to lik Avra mov. – U Ne ma~ koj se zna {ta tre ba no ge. „Mo ja pr va bor ba s gan gre Ne ke pro me ne na tki vu, ko je su BMV-u: elek tro ni ~ar ko ji }e se, nom po ~e la je pre ne ko li ko go vi dqi ve go lim okom i gde su pro na pri mer, spe ci ja li zo va ti za po di na, na kon {to sam no gu po vre ble mi lo ka li zo va ni i ve za ni za di za ~e pro zo ra. On da oni edu ku ju dio na sni ma wu jed ne se ri je. Ka mi kro cir ku la ci ju, mo gu se za le po gon skog in `i we ra ba{ za to, da su mi di jag no sti ko va li bo ~i ti le ko vi ma, pri me nom hi per ko ji od mah do bi ja po sao jer ga tra lest, od mah sam, pri zna jem, po ba ri~ ne ko mo re... do no ve pro me `i tr `i {te. Ka ko kod nas ne ma mi slio na naj go re. Od gan gre ne ne ko ja }e se po ja vi ti. Ali, ne ka ni tr `i {ta, ni po tra `we zna wa, se umi re. Da ni je ta ko, drug Ti da su uzro ci kom plek sni ji i da bi na sce ni je i da qe ku po vi na i pro to bi `i veo 150 go di na. A on da se za le ~i la bo lest, mo ra se od se da ja di plo ma. U Slo va~ koj je bi lo me je jed nog da na po zva la k}er ka }i iz u mr li deo i po pra vi ti cir pre ko 400, a za vr {i lo se na ~e ti Je le na, ko ja go di na ma `i vi na ku la ci ja na tom de lu te la. ri pri vat na uni ver zi te ta – sve Ku bi, i re kla: “Ta ta, ov de po Kod nas naj ~e {}i uzrok na stan osta lo je tr `i {te ra{ ~i sti lo. sto ji dok tor ko ji je na {ao lek ka gan gre ne je ate ro skle ro za krv Ko ni je pro iz vo dio zna we po treb pro tiv gan gre ne”... is po ve dio se nih su do va, naj te `eg ob li ka bo le no tr `i {tu uga sio se, jer ni ko ni Ba ta no vi na ri ma. Taj le kar, sti ar te ri ja. Wen po sled wi sta di je do {ao kod we ga da ku pu je zna we. pro fe sor Mon te kin, u po ~et ku jum je upra vo gan gre na, ka da je re~ Kod nas se svi ra |e ba ve po li je od bi jao da po pu lar nom glum o tzv. is tu re nim de lo vi ma te la, ti kom – ni je pre po ru~ qi vo uvre cu da lek ko ji ni je bio re gi stro van, jer ni je ni bio te sti ran na qu od no sno in farkt, uko li ko se ra di di ti «onog u onom lo bi ju», ni ti pra di ma ve} sa mo na `i vo ti wa ma. „Ob ja snio sam da me ne u Sr bi ji ve} o sr cu, bu bre gu, mo zgu... Po {to je vi ti in te gri sa ni uni ver zi tet jer go di na ma zo vu Ba ta @i vo ti wa. I le kar je, na kon {to je do {ao se kod gan gre ne u pi ta wu lo kal no iz se po je di ni „po li ti~ ki ja ki“ fa bi od sme ha, pri stao, na rav no na mo ju od go vor nost. Lek mi je, do bro u mi ra we tki va, ona se od li ku je bo kul te ti to me pro ti ve... Elem, jed se se }am, dao u po ne de qak, a u ~e tvr tak sam ve} {e tao bol ni com”, lom, kao i raz vo jem in fek ci je na na pri ~a je in te gri sa ni uni ver zi na veo je @i vo ji no vi}. Bo lest se, me |u tim, vra ti la kra jem sep tem iz u mr lom tki vu, ko je je od li~ na tet, dru ga kon tro la vi so kog obra bra. I ve li kan srp skog glu mi {ta po no vo je seo u avion. „Dok to ri pod lo ga za raz voj ra znih mi kro or zo va wa – kad ve} ne ma fil te ra tr ~i ne sve {to je u wi ho voj mo }i ka ko bi za u sta vi li pro ces ras pa da ga ni za ma. Ta in fek ci ja, ka da buk `i {ta, a tre }a stva ra we tr `i {ta wa tki va. Sve stan sam sve ga i znam da }e, ako ne us pe ju, am pu ta ci ja ne, {i ri se i na pre o sta li, pri zna wa, bez ~e ga ne ma ni sta bi li za bi ti ne iz be `na. Ali op ti mi sta sam”, na da se le gen dar ni Val ter. vid no zdra vi deo, i di rekt no mo `e ci je ni raz vo ja na {eg dru {tva. da ugro zi `i vot bo le sni ka. n Re qa Kne `e vi}

E

K

Alarm nad

nedeqa30.oktobar2011.

c m y

dnevnik

7

SU DA ZA QUD SKA PRA VA

od 6.000 dr`ave Sr bi je we kod nas u toj obla sti, u smi slu do stup no sti prav de?

– Re for ma pra vo su |a je ne {to {to kao gra |a nin ove ze mqe po zdra vqam, jer je bi la neo p hod na i sam sklop ide ja re for me uop {te ni je lo{. E sad, da li je sve iz ve de no na na ~in ka ko je tre ba lo da bu de, da li se po je di na re {e wa mo gu kri ti ko va ti, to je dru go pi ta we. Ne mi slim da je sve ura |e no ba{ naj bo qe, mo gu }e je da ima pro pu sta, ali re for ma je mo der ni zo va la na {e pra vo su |e. I ne do pa da mi se kad se na pa da sa ma re for ma. l Ma te ri jal ni po lo `aj mno gih gra |a na Sr bi je je u ne skla du s vi si nom sud skih tak si pa se po sta vqa pi ta we mo gu li si ro ma {ni da pri stu pe su du?

– Ako je pra vo su |e sku po, on da dr `a va mo ra or ga ni zo va ti slu `bu prav ne po mo }i, da si ro ma {ni ma omo gu }i pri stup pra vo su |u. Sa ma vi si na sud skih tak si je stvar pra vo sud ne po li ti ke jed ne dr `a ve. Na pri mer, ne ki od naj bo qih si ste ma, po put en gle skog, stra ho vi to su sku pi, ta ko da gra |a ni na sud idu sa mo kad stvar no ima ju pro blem i ne vo de se par ni ce ko je su ba ga tel ne. Da kle, ako su tak se vi so ke, ne zna ~i da je pra vo su |e ne do stup no. Na pro tiv, me ni se ~ak ~i ni da s vi so kim tak sa ma je dan deo pro ble ma, ko ji sa da gu {e na {e pra vo su |e, mo `e da se re {i. Re ci mo, ne bi se i{lo na sud za ono {to ni je za sud. Vr {i lac funk ci je pred sed ni ka jed nog ape la ci o nog su da u ovoj ze mqi mi je re kao: „Zna te, sa da na sud do la zi sa mo si ro ti wa, jer bo ga ta {i to re {a va ju na dru gi na ~in“. l Da li se kroz pred stav ke even tu al no mo `e pri me ti ti znak da je u ne kom pred me tu na ci o nal ni sud mo `da po stu pao pod pri ti skom? Ka ko ge ne ral no sa gle da va te aspekt ne za vi sno sti pra vo su |a?

– O to me se po pred stav ka ma ve o ma te {ko bi lo {ta po u zda no mo `e za kqu ~i ti. Pre vam se u~i ni da je ne ka od lu ka ~ud na, pa on da pret po sta vi te da je mo `da ne ko uti cao, ali to je ve o ma te {ko re }i. Da li je pra vo su |e slo bod no, to je stvar so ci o lo {ko-po li ti ko lo {ke ana li ze. Mi svi kao gra |a ni ima mo ne ko mi {qe we o to me. Mo je se ne raz li ku je od mi {qe wa pro se~ nog gra |a ni -

na. Pre ma to me, ve li ko je pi ta we ka ko do bro ure di ti pra vo su |e. To je kom plek san pro blem.

Ra di se o pro ce su ko ji tra je iz ve sno vre me. Ne mo `e te ima ti da nas su di je ko je se pla {e, a od su tra su di je ko je su pot pu no ne za vi sne. To ta ko ne ide, jed no stav no ni je re al no. l Da li su pre su de ESQP ima le ne ki uti caj na do ma }e za ko no dav stvo?

– Po sto ji uti caj pre su da su da u Stra zbu ru ne sa mo na na {e za ko no dav stvo ve} i na na {u sud sku prak su. Da kle, kroz za kon o to me da se ovo dru {tvo su prot sta vi du gom tra ja wu po stup ka, kao i uti caj na ujed na ~a va we sud ske prak se – {to na {i su do vi, na `a lost, ne do voq no ra de. l Od bor za qud ska pra va iz Le skov ca, ko ji je 2009. pod neo pred stav ku zbog slu ~a ja osu |e ni ka Vu~ ka Ma noj lo vi }a, po vo dom du gog ~e ka wa da pred stav ka stig ne u rad, jav no je iz neo sum we da je, na vod no, „odav de iz vr {en uti caj ~ak i na sud u Stra zbu ru“?

– Pr vi put o to me ~u jem i ne znam o kom slu ~a ju je re~. Na Evrop ski sud za qud ska pra va u Stra zbu ru ni ti ne ko mo `e da vr {i uti caj, ni ti ga vr {i. U prak si ni kad ni sam imao po ku {aj da ne ko uti ~e. To uop {te ni je mo gu }e, jer su di sed mo ~la no ve }e. Za mi sli te da sad me ne zov ne ne ko iz Sr bi je, pred sed nik Vla de, mi ni star, bi lo ko – i {ta? On da bih ja tre ba lo da idem i da {e sto ro mo jih ko le ga ube |u jem da je me ne zvao ne ko iz Vla de... Mi sli li bi da sam pro sto po me rio pa me }u i na to ni ko ne bi obra tio pa `wu. To jed no stav no ni je mo gu }e, si stem je ta kav da one mo gu }u je bi lo ka kav uti caj.

Pre po ru ~io bih na {im gra |a ni ma da pro u ~e Evrop sku kon ven ci ju i prak su Evrop skog su da za qud ska pra va, da bi se {to bo qe oba ve sti li o svo jim pra vi ma. Pre po ru ~u jem to i na {im su di ja ma.

Mo ra se pro u ~i ti prak sa su da u Stra zbu ru da bi se zna lo evrop sko pra vo qud skih pra va, a ni je do voq no da se sa mo zna tekst Evrop ske kon ven ci je o qud skim pra vi ma. n Ja ska Ja ko vqe vi}

ALI MA LO ZNA

alar mi ma – Fak to ri ri zi ka ko ji po spe {u ju le ko vi ma, re dov nim tre nin gom od no raz voj ate ro skle ro ze se zna ju: go ja sno ho da wem, ili ne kom agre siv nom znost, po vi {e ne ma sno }e u kr vi, {e me to dom {i re wa krv nih su do va. Ka da }er na bo lest ko ja ubr za va pro ces, vi se gan gre na po ja vi, ne do sta tak kr vi i sok krv ni pri ti sak i pu {e we – na vo di ki se o ni ka u tki vi ma zo ve mo kri ti~ pro fe sor Avra mov. nom is he mi jom ko ja – Gan gre ne mo gu da u kraj wem za i sta „Vo di te ra ~u na o svom pre ti gu bit kom de se ja ve i kod ne kih zdra vqu, pro ve ra vaj te la te la. za pa qen skih pro me na na krv nim su do vi - te le snu te `i nu, li pid ni Po re ~i ma pro ma, pre sve ga ar te ri fe so ra Avra mo va, sta tus, da li ima te ja ma, a ne ka da i na ogra ni ~e na gan gre sklo nost ka {e }er noj ve na ma, ili kom bi na, ma la, su va, bez bo l e s ti... Ne m oj t e no va no, {to je vr lo in fek ci je, uz po pu {i ti i re dov nim ne pri jat no za le ~e pra vqa we cir ku la we. Za la i ka je pre ci je u tom de lu te la, ho da wem i dru gom po zna va we bo le sti fi zi~ kom ak tiv no {}u mo `e do ve sti do jed no stav no: po ja va spon ta nog odva ja wa po boq {aj te cir ku la ci ju iz u mr log de la te la bo la i po ja va iz u mr kr vi”, po ru ka je log de la tki va. I ta od zdra vog. Iz u mr li da se pa ci jent po deo mo `e sam da od pro fe so ra pra vi lu upla {i da pad ne, a ne ka da je Sve to li ka Avra mo va je ne mi nov na am pu po treb no hi rur {ki ta ci ja obo le log de ga od stra ni ti. Ta da la. Ali ni je uvek ta ko. U za vi sno sti qu di ~e sto ka `u da su „iz le ~e ni”, od op se `no sti, od to ga da li se ja vi la {to, na `a lost, ni je ta~ no, jer se ra di in fek ci ja ili ne, kao i od uzro ka ko ji o bo le sti si stem skog ka rak te ra. Oni je do gan gre ne do veo, od re |u je se le ~e su sa mo za le ~e ni. we. I uspe {nost za le ~e wa.

– Ima jed na ne sre }a kod gan gre na: Na rav no, pr vo pra vi lo je – ne do zvo one su lo{ pred znak du `i ne `i vo ta – li ti da uop {te do |e do gan gre ne. uka zu je dr Avra mov. – Sta ti sti ka, na i- – Gan gre na se ne po ja vqu je od jed nom, me, go vo ri da qu di ko ji iz gu be eks tre ve} je to kraj du `eg pro ce sa za kre ~a mi tet zbog gan gre ne u pr ve dve go di ne va wa krv nih su do va ko ji na pa ja ju tki va po sle am pu ta ci je umru, i to ne od am kr vqu, ki se o ni kom i hran qi vim ma te pu ta ci je, ve} od ni za obo qe wa ko je su ri ja ma. Taj pro ces kre }e od sta di ju ma ve za ne za cir ku la ci ju i ko je su i do ve ka da ~o vek ne ma ni ka kve te go be, do le do gan gre ne. Gan gre ga je alarm nad „vr ha le de nog bre ga”, ka da zbog ne le alar mi ma, ko ji go vo ri o si stem skom ~e wa do la zi do gan gre ne. Ona se mo `e po re me }a ju u or ga ni zmu a ne o lo kal spre ~i ti sa mo ta ko {to }e se u ra nim noj bo le sti. fa za ma po pra vi ti ci ku la ci ja, bi lo n Ja sna Barbuzan

INTERVJU NEDEQE MI LO[ JO VA NO VI], KRE A TIV NI DI REK TOR „HA MER PRO DUK CI JE”

Do la ze jo{ go ra vre me na a `e da }e we gov film o Mi le vi Ajn {tajn bi ti pri ~a o na {oj `e qi da bu de mo deo sve ta i ne mo gu} no sti da to po sta ne mo, su prot na od do ma }eg kul tur no-isto ri o graf skog tu ma ~e wa Mi le vi nog `i vo ta po ko me je “ona sve ura di la, Al bert pre pi si vao, ukrao, i pot pi sao kao svo je, pa je, |u bre jed no, osta vio s dvo je de ce i na {ao dru gu `e nu”. “Pra vim film o qu bav noj pri ~i dva bli sta va uma, ko ji su se du go vo le li, za jed no stva ra li, a on da sva ko oti {ao svo jim pu tem, bez ika kve `e qe da Mi le vi pri pi {em na u~ na do stig nu }a ko ja ni ko `iv ne mo `e da do ka `e. Mi, ko ji pqu je mo po jed nom, a ve li ~a mo dru gog, ne ma mo sna ge da na tu ku }u u ko joj je ona `i ve la vra ti mo ta blu ko ju je ne ko od va lio i od lio, na pra vi mo spo men ku }u i obe le `i mo sva ku sto pu ko jom su ho da li”, pri ~a nam kre a tiv ni di rek tor “Ha mer pro duk ci je” Mi lo{ Jo va no vi}, iz me |u osta log za slu `an i za go sto va we di zaj ne ra svet skog gla sa Mir ka Ili }a u No vom Sa du i po stav ku we go ve iz lo `be „Mir no dop ski ra do vi”.

– Li~ no sam zvao u No vi Sad jed nog od naj ve }ih svet skih di zaj ne ra. I we gov do la zak sam shva tio kao kom pli ment me ni i mom gra du. Tih ne ko li ko da na dru `e wa s wim bi li su ho da ju }a ra di o ni ca. On stal no ko men tar {e, ose }a po tre bu da ja sno ka `e {ta mu se svi |a, a {ta ne. Hi qa du qu di na otva ra wu iz lo `be je tek ton ski po re me }aj, ali mi je fa li lo jo{, a ni su tu sa mo za to {to taj ~o vek ima „i}„ u pre zi me nu”. l I da qe pa ti mo od to ga?

– Ka ko ne. Pi ta ju me ko je on. I na Eg zi tu ka da do |e ne ki di-xej Mir ko Ili} ne zvu ~i do bro kao di-xej Ha ri Xek son. l Ni je to sa mo srp ska eks lu zi va?

– Ni je, re gi o nal na je i Mir ko je sve stan to ga. Ka da pri ~a o lo {im stva ri ma, ne od no si se to sa mo na Sr bi ju. Men ta li tet i na vi ke su sko ro isti. l Strah i sram od „i}” je ve li ka du hov na ko~ ni ca?

– Ne znam ka da }e mo to pre va zi }i. Vi dim da je i No vak \o ko vi} u vr hu li ste naj o mra `e ni jih Sr ba. Ov de se uspeh ne pri zna je, even tu al no ako ot pu tu je te. Po no si ti se svo ji ma tek ka da po sta nu slav ni, to je no vo sad ski. Po no si mo se mr tvi ma, za ko je zna mo da ne mo gu da nam na u de, kao u slu ~a ju Mi le ve Ajn {tajn. l Za {to?

– @e li mo da bu de mo deo sve ta, ali se on da ti, ja i sli~ ni na ma su da ri mo s ne mo gu} no sti ma da to re a li zu je mo. Ni je te {ko na }i po sao, te {ko ga je ura di ti. l [ta se Ili }u do pa lo, a {ta ne?

– Do pa li su mu se ra do vi mla dih di zaj ne ra, ima bo qi uvid u wi hov rad ne go wi ho vi pro fe so ri. Vr lo je do bro na me ran, ho }e da po de li is ku stva, ima mejl i te le fon na vebsaj tu i on sve ra do ve po gle da i od go vo ri. l Biv {a pred sed ni ca je vrej ske op {ti ne Ana Fren kel re kla mi je, u ve zi sa Efra i mom Zu ro fom, da je ve li ke qu de la ko na }i, a ma le te {ko...

– Ta ko je. Moj raz go vor s Mir kom, po vo dom do la ska, mo `e da sta ne u jed nu re ~e ni cu. Ni je mu se do pao od nos oko li ne pre ma mla dim di za jen ri ma. Po gle daj te Pre dra ga Sta ki }a, ima 23 go di ne i po be dio je na kon kur su UN za lo go qud skih pra va. To li ko je po ni `a van da mu se zga di lo, bli zu je to ga da se od rek ne, a taj ma li bi u Ame ri ci bio zve zda, jer je po be dio 15.000 auto ra.

K

l Mla di be `e iz Sr bi je vi {e ne go de ve de se tih?

– Si gu ran sam da je ta ko, i moj sin bi da ide. Iako „Ha mer” po sto ji 20 go di na, on ho }e da ide. Vo leo bih da osta ne, ali ne mam pra va da mu bra nim, jer znam da do la ze jo{ go ra vre me na. @e li sam da se bo ri za svo ju bu du} nost, ni {ta mu ni je ja sno. Bi }e mu te `i put, ali }e bi ti bo qe vred no van. Ose }am se kao da sam ju ~e otvo rio „Ha mer”. l Ta bit ka je deo po sla?

– Ja sam faj ter, ta kav sam bio i pre 20 go di na, ali kli je na ta od pre 20 go di na vi {e ne ma, osim „Ma nu a la” mo `da. [e ta li su od gra |e vin skih pred u zi ma ~a, vla sni ka te le vi zi je, otvo ri li ka fi}, tr go va li s „avo nom„... l Tran zi ci o na evo lu ci ja?

– Ne. Mi mi kri ja. Qu di ne sta ju, po ja vqu ju se na neo ~e ki va nim me sti ma. l Me di ji i mar ke ting po di la ze ni skom uku su?

– Naj ni `em. Smem da se za ku nem da je od de set bil bor da osam ra dio kli jent, a di zej ne ri su bi li pra te }a teh ni~ ka slu `ba. Sve ma we je kra tiv no sti u ogla {a va wu, a po bro ju me |u na rod nih pri zna wa ne ka da smo bi li re le van tan fak tor. l Ko li ko su po tro {a ~i od go vor ni za to?

– Ne ka da rad mo ra bi ti prost ako je ciq na gru pa ta kva. Vul ka ni zer u pre gra |u ima sve {an se da do bi je re {e we s go lom `e nom.

l Uti ~e li uop {te kam pa wa na is hod iz bo ra ili sa mo za ma zu je o~i?

– Qu di mi sle da ne ma ni ~eg dru gog sem to ga. Oku pi ra li su me di je, da li ste vi de li ne kog ko ni je iz tog esta bli {men ta? Kur taMur ta, Mur ta-Kur ta, qu di gla sa ju pro tiv lo {i jih i mo `da bi gla sa li za ne kog dru gog da ne ma apa ti je. Mo `da sam ja zreo da or ga ni zu jem par ti ju? Mi slim da su oni ipak ozbiq ni man gu pi, mo gao bih i da na stra dam – kad po gle da{ {ta ra de svo ji ma: ra di mo, ra di mo, pa uhap si mo ma lo na {ih, do bro, i nas }e po sle tri go di ne, vi de }e mo kroz ne ke sud ske po stup ke da pro |e mo do bro i da nam osta ne do voq no. I ta ko bes ko na~ no. l Ko so vo je pro blem ili in stru ment vla da vi ne?

– Ma ni pu li {e se tim pro ble mom i in for ma ci ja ma. @a lim qu de ko ji do le `i ve, a svi mi vi di mo re {e we iz udob nih fo te qa. l Opet apa ti ja...

– Ne ma po bu ne mla dih, ne ose }am kod kli na ca ener gi ju kao kod Ot po ra, Eg zi ta.

Oni ni su imu ni, gle da ju ro di te qe, dru go ve, ne ma kri ti~ ne ma se ko ja mo `e da do ve de do zdra vih pro me na. Tra ~ak sve tla je in ter net. ^e kam ne kog na ob zor ju da lu pi {a kom u sto i ka `e „svi u pen zi ju„, pa i ja (smeh).

Svi re fe rent ni qu di u jav nom `i vo tu su Slo bi ni re ci di vi, we go vi iz u zet ni u~e ni ci, do ve li su do sa vr {en stva si stem vla da wa - dik ta tu ru de mo kra ti je.

Su bot wi ar ma ge don - kod ku }e Pret hod ni gost „In ter vjua ne de qe” fo to graf Bra jan Ra {i} pi tao je “na ne vi |e no” Mi lo {a Jo va no vi }a ve ru je li u ma jan ski ka len dar i {ta }e ra di ti 21. de cem bra 2012?

– Ne. Ve} sam pro {ao ne ko li ko pu ta te sma ko ve sve ta. Po na {a }u se isto, kao i sva kog dru gog da na. Ako je su bo ta – osta }u kod ku }e. l „Ako ne zna{ {ta }e{, sta vi fot ku le pe de voj ke”...

– Glav ni mam ci ko ji pa le su seks i de ca.

Pre ko de ce po ku {a va{ da ku pi{ ro di te qe. Po sto ji, sre }om, glas jav no sti pro tiv sek si zma i zlo u po tre be de ce. Ja se tru dim da ogla {a vam `i vot, dam vred nost vi {e. l Kad pre sta je do bra re kla ma i po ~i we zlo u po tre ba?

– Kad od gle da{ re kla mu i shva ti{ da ne zna{ ko je dao re kla mu, a sa mo se se }a{ {ta si vi deo. l Upra vo ste de fi ni sa li srp sku po li ti~ ku eli tu.

– Ne ma vi {e ide o lo {kih raz li ka, sa mo in te re snih. Vi di mo go le `e ne, ali ne zna mo iz ko je su par ti je, a mo gu bi ti iz bi lo ko je, isti su. Ze mqa je po de qe na na fe u de, ni je adver taj zing bo qi od po li ti ke. Sve je ogle da lo nas, film, mu zi ka, me di ji. In sti tu ci je sa me qu ~o ve ka, mo `da klin ci ima ju strah od ve li kih gvo zde nih vra ta na ko ja mo ra ju da za ku ca ju. l Kam pa wa je odav no po ~e la?

- Kam pa wa stal no tra je. Ve }i na TV pro gra ma van kam pa we je po sve }e na po li ti ~a ri ma, ne ma ni {ta gle da ni je. Me di ji su kri vi. Raz u mem bor bu za rej ting, ali afir ma ci ja naj go rih vred no sti je do ve la do to ga da klin ci shva ta ju „ta ko tre ba”. A tu je i na {a ego cen tri~ nost; vo leo bih da glav ne in for ma tiv ne emi si je po ~i wu sa ve sti ma iz sve ta.

Ova ko, pr va po lo vi na je {ta mi ra di mo i {ta svet mi sli o to me, pa po mi sli{ ka ko smo mi cen tar sve ta. Me di ji ubi ja ju, kao na ko lac kad te na bo du - umi re{ po la ko.

l Pro blem je ve }i od nov ca i po sla?

– Spas je u tr `i {tu ide ja. Mo ra mo stvo ri ti kre a tiv ne in du stri je, ko je su u stra {nom uspo nu: vi deo, mu zi ka, vi deo-igre, soft ve ri... to je {an sa za nas. No vac ni je me ri lo vred no sti, ide ja je osnov na va lu ta i to vre me }e do }i. Ne moj ob na vqa ti fa bri ku „Al bus” u gra du, pre ili ka sni je }e se za tvo ri ti, ili po sta ti „Ari jel”. l Ne ki po li ti ~a ri vi {e ne raz li ku ju vi zi ju od de ma go gi je?

– Ne ki od wih za i sta ve ru ju da je to re al no i to je po sle wi sta di jum de ma go gi je – in dok tri na ci ja, dok ne ob ne vi di mo. Kod nas je la ko ku pi ti qu de, sve je ja ko jef ti no, s ma lo pa ra re {a va{ kqu~ ne stva ri, kor pu ci ja na sva kom ko ra ku, a u po re skoj upra vi je red kao za kar te „Ro ling ston sa„. Na de lu je par to kra ti ja naj go re svr ste. Sa mo ako si ~lan, a sa da su svi na vla sti, ~ak i opo zi ci ja, ima{ {an se da ura di{ ne ku na ci o nal nu kam pa wu. Do bi li smo ten der u kom se tra `i lo kre a tiv no re {e we za ve li ku dr `av nu fir mu, a je dan od pred u slo va je bio da ima mo naj ma we 120 za po sle nih. Ube di me da ni je na me {ten?! Tri ~o ve ka dr `e 90 od sto mar ke tin {kog tr `i {ta u Sr bi ji, slu ~aj no svi ~la no vi par ti ja. l Ka `e te da ste op ti mi sta?

– Da, na li~ nom pla nu. Pe si mi sta sam na dru {tve no-po li ti~ kom. Po sta je mo ze mqa na xak ba ba, sta rih qu di, ne pra ve qu di de cu, ne }e da se `e ne. [ta mo ra da se de si da bi do {lo do ve li kog pre o kre ta? n Igor Mi ha qe vi}

8

dnevnik

nedeqa30.oktobar2011.

[ O R O M

S

B O R O M

Pi ska ra we Pi taj te da nas ne kog de ra na za adre su, po ~e }e da vam je dik ti ra ko da vas {i qe u klo zet, sa mo {to nu `nik ima jed no W i jed no C a we go va adre sa po ~i we sa tri WWW adgod su po{tare od zajutra qudi izgledali na {oru i svaki ~as virili dal ide. Radovo se na{ svet dopisnicama, anziskartama, pismima {to su na promincle mirisala. Lajale su kere i ondak na po{tare, nije da nisu. Pito sam jedared mog drugara kur{mita {to to kere rade, al nije umo da mi ka`e iako je i{o redovno po selu da ih pelcuje. Na po{tare su lajale onako, tek da jave da je uvatio za kvaku na avlijskim vratima. Kad nai|e plaja{, onda su kere tele da se pokidaju, osete da nosi ceduqe za porezu i neke pozive koji nikad godili nisu.

E, ondak je do{lo drugo, novo, vreme. Poru{ili smo ku}e, nazidali ku}erine i zgrade, pozakqu~vali se u te svoje golubiwake i na kapije i u ulaze pome}ali sandu~i}e za po{tu. Nit nam treba po{tar nit nam treba po{ta, sve se naglava~ke okrenulo. Dana{we sobne kere ni ne znadu da napoqu ima po{tara i da na wi’ treba da lajedu. To su nobles kere, take su im gazde, ne ka`e se xabe da ker li~i na gazdu, ni gazde ne znadu kad im do|e po{tar. Danaske po{tari nose samo neke reklame, ra~une, sudske pozive i pretwe da se

K

uplati oma il }e biti tu`ba. Nema vi{e ni onog plavog koverta na kojem je s druge strane pisalo “Otaxbina te zove“ a na kraju „Smrt fa{izmu – sloboda narodu“. Ostala samo parada, al bez vojske.

Kadgod su se tajna pisma pisala samo u vojski, vojna tajna se strogo ~uvala, da neprijateq ne pro~ita.

Na{i kuriri su imali zadatak da pojedu pismo, ako ih neprijateq zarobi. Mi koji smo `iveli u slobodi, pre i posle wih, nismo imali zadatak al smo imali voqu da pi{emo i da ~itamo po{tu. Obi~an svet nije imo tajni, pisalo se na dopisnicama i na anziskartama, da svako usput, ako o}e, mo`e da pro~ita i da se divi rukopisu.

Vodilo se ra~una o krasnopisu, bilo je i {tila i pera i olovaka koje su pisale onako qudski, srcem. U to doba kad je kogod pito za adresu, dobio bi ulicu, ku}ni broj, naziv mesta i ime i prezime `ivog ~oveka, voqnog da mu gosti do|u i po{tara da do~eka.

Pitajte danas nekog derana za adresu, po~e}e da vam je diktira ko da vas {iqe u klozet, samo {to nu`nik ima jedno W i jedno C a wegova adresa po~iwe sa tri WWW. Nema tu vi{e ni olovaka, ni srca, ni du{e ni rukopisa, svako pisawe je ko mala nu`da, ako se ba{ mora. Sad su moderne neke kerefeke, kuke-verige, zagrade i ta~kice, svako da kao zna kako si, dal se kogod smeje i dal se srdi, dal je mrgud il {aqe poqubac.

Sve je danas o~lo na struju, rukom vi{e skoro niko ne pi{e. Eto, ovih dana je i na{ „Dnevnik” po~o da zapravo radi na struju, metli ga u kompjuter da ga narod ~ita na ekranima, ka`u tu je budu}nost novina. One papirne }e, tvrde, uskoro nestati. [ta }emo ondak, ako nam prigusti, kad ne bude vi{e novina i s ~im }emo brisati penxere, {poret potpaqivati, od ~ega }e moleri praviti kape? Kad

nestanu papirne novine i kad svet po~ne da dre~i pred ~itiqama za kompjuterom, sve }e pocrkati od vlage i suza, struja to ne vole. A mo`da }emo do tada i zaboraviti da dre~imo, ko {to zaboravqamo i da pi{emo.

Kadgod je po{ta putovala lagano, smireno, ko {to se i `ivelo u

pozdrav i javi im da je dobro stigo, da se lepo smestio, da ih sve jako vole, da je ’rana dobra i da se kostira ko kod ku}e, da ki{a ne pada, da je fini svet tu di je do{o, da se obla~i dobro uve~e, da ne nazebe, zahvaquje materi za debele ~arape i da }e im javiti kad krene natrag ku}i.

Bi lo je i {ti la i pe ra i olo va ka ko je su pi sa le ona ko qud ski, sr cem

to doba. Dopisnice, anziskarte i pisma je narod piso a telegrame je udaro. Tako se divanilo „Udari im telegram“ ako je ne{to bilo va`no i hitno, da kogod furtom do|e. Bojo se narod telegrama vi{e nego `uti’ kera, oni pogani, {to o}e od natrag da zgrabe za nogu. Telegram ~estitke su tek skoro bile izmi{qene, uglavnom su depe{om stizale lo{e vesti. Lepota se gledala na anziskartama.

Kad je kogod na put i{o, ~im stigne kupi nekolko razglednica, odabere da slike budu lepe i da se vidi di je on sada, polepi markice i adresira ih i ondak svima po{aqe

Nikom ondak nije smetalo {to prvo stigne ku}i taj {to je putovo pa nedeq’ dana posle wega anziskarta na kojoj je napiso da kre}e ku}i, da se provo lepo i da jedva ~eka da ih sve vidi i da se izdivane. I tu po{tu su svi redom ~itali, makar {to im je ve} sve izdeklemovo taj {to je piso. Posle, kad je svi redom pro~itaju nekolko puta, dr`ali su je jo{ jedno nedequ-dve na astalu, da je studiraju kad sednu i imaju kade. Volo je narod da vidi svet, kako to tamo kod wih izgleda. Kad je dobro prostudiraju, ondak je anziskarta dobijala po~asno mesto, na staklenim

vratima nekog kredenca. One sre}nije su zadevali sa strane pa im se vremenom iskrivi samo onaj jedan slobodan }o{ak. One iz sredine su se savijale ko na{ vredan i po{ten svet, kad se podere od posla i ki~mu iskrivi, al dok ne stignu druge, mla|e, niko ih diro nije, nek stoje tu di su.

Na dopisnicama su uglavnom pisane obi~ne, mawe stresne informacije. Javqalo se rodbini da je krma~a debela i da }e biti disnotor tad i tad, da do|u i da ne `ure ku}i; berbi}e vinograd, zrelo je gro`|e, laste visko lete pa }e biti lepo vreme i da do|u u mobu, da se berba brzo zavr{i, da ponesu zembiq za gro`|e, na{ je odnela kuma i jo{ ga nije vratila. Bilo je tu i informacija o steonim junicama, `drebnim kobilama, suprasnim krma~ama, kolko je kera o{tenila, kako su pro{li posle salauke; neka do|u deca na ferije kod tetke, da su izvadili tre{wu {to se osu{ila... ma svega je bilo.

Qubavna po{ta je putovala malko druk~ije, ko ona partizanska, po kuririma. To je bilo najbezbedije i najmawe sumwivo, da mater, baba il po{tar ne vide. Mala pisamca, smotana u malecki format iz kojeg su navirale bujice emocija, obe}awa, `eqa, zakletvi i odricawa, ako qubav ne bude uzvra}ena. [ta }e zaqubqenima `ivot ako qubav nije uzvra}ena, zato je hitno o~ekivan odgovor, u ciqu spasavawa istog, jer se bez velike qubavi `iveti ne mo`e. Odmah je tu bila i ponuda da doveka `ive sre}no i zajedno u qubavi, ~ak i kad su im to branili. \aci su kadgod ostavqali ceduqice-pisamca ispod klupe, simpatiji iz druge smene. Sad se i to radi kroz mobilni il na neku drugu struju, na odmorima wih nekoliko stoje u grupi i svako kuca poruke u svom mobilnom, ne divane i ne gledaju se, uve~e isto, vikendom za nekim stolom opet to rade. Ajd {to smo zaboravili da se ~ovek i po rukopisu poznaje, al }emo kanda zaboraviti i da divanimo. Kako }emo se posle poznati, da smo to ba{ mi? n Bo ra Oti}

KA TAI SA LA[ U MA LOM I\O [U – NAJ VI [A KO TA TE LE^ KE VI SO RAV NI

Ma gar ci su naj bo qi her bi cid za ko rov a najvi{oj koti Tele~ke visoravni Katai sala{ je novijeg datuma, od pre deceniju i po. Geza Katai iz Malog I|o{a je iz familije koja je generacijama bila pekarska, ali se odmetnuo u trgova~ke pa potom vode sala{arskog i seoskog turizma. Od samog po~etka, Katai sala{ se okrenuo kampovima za mlade` i uspeo da pod svojim krovom pro{iri ponudu, tako da je lane ostvario preko 6.000 no}ewa.

– Zadovoqni smo posetom, jer pored onih u kampovima ili {koli u prirodi, sve je vi{e gostiju koji dolaze na jednodnevne izlete, za koje tako|e imamo odgovaraju}e programe – ka`e doma}in sala{a Geza Katai. – Ova sezona je malo slabija po broju no}ewa jer nisu odr`ana tri planirana kampa. Organizatori nisu dobili o~ekivane dotacije, a to je jedna tre}ina u odnosu na devet nedeqa koliko traje letwi raspust, kada unapred planiramo popuwavawe kapaciteta, po{to se ustalilo da svake nedeqe tokom raspusta imamo po jedan kamp.

U sezoni se na sala{u uposli dvadesetak qudi, od kojih je na stalnom radu 12 ili 13, a ~etvoro ~lanova porodice u startu se ra~unaju duplo – imaju posla i vi{e od 16 sati dnevno. Uz glavu porodice Gezu tu je supruga Zita, }erka Anamarija sa diplomom u~iteqskog fakulteta i sin Geza junior, koji je zavr{io sredwu poqoprivrednu {kolu, dok se starija }erka Zita odmetnula na Ekonomski fakultet u Suboticu gde priprema doktorat.

Iza ekonomskog dvori{ta Katai sala{a, na 106 metara nadmorske visine, u nebo se uzdi`e visoko stablo starog badema.

Odavde, s najvi{e ta~ke Tele~ke visoravni, kad je vedro vidi se daleko, sve do Sivca, Crvenke, Vrbasa, pa i Fru{ke gore.

Pored sme{tajnih kapaciteta, de~ijih igrali{ta i drugih sadr`aja za najmla|e, ure|ena je ku}a starih zanata gde gosti mogu da se oprobaju u izradi rukotvorina. Tu je jurta, amfiteatar za skupove, a u Malom I|o{u su zavi~ajna ku}a, muzej pekarstva i suvenirnica.

U Muzeju pekarstva sve podse}a na zanat kojim su se bavile tri generacije Kataije-

N

vih: u dve paorske pe}i u dvori{tu se gostima peku lepiwe ili se na `eravici priprema tradicionalna narodna va{arska poslastica „kirte{ kola~„. Posetioce ~eka i zanimqiva pri~a o toj pekarskoj

su se uputili u druga zanimawa. Geza je postao trgovac, dve decenije bio je za tezgom u dru{tvenoj firmi, a 1991. zapo~eo sopstveni porodi~ni biznis. Usputna delatnost oduvek je bio paorluk.

Geza Katai: Po sle so lar nih pa ne la i ge o ter mi~ kog si ste ma sle di hva ta we Fo to: M. Mi tro vi} ener gi je ve tra

familiji. Gezin pradeda, deda, pa i otac [andor i majka Ilona, mesili su i pekli hleb, kifle i perece `iteqima Malog I|o{a. Kada je 1974. [andor ispunio uslov za penziju, prekinuta je pekarska loza koja se prenosila s kolena na koleno.

Familija je, ina~e, bila ~uvena kao pekarska jo{ iz doba seoba kada je do{la na ove prostore.

Gezin otac [andor bio je posledwi izdanak u pekarskom zanatu, a wegovi sinovi

– Sada stojimo na tri noge, pored trgovine i turizma imamo 70 jutara zemqe. Po~eli smo s devet jutara, ja sam od oca dobio pet, supruga Zita je u miraz donela ~etiri.

Kada smo se uzeli, ve} naredne godine smo kupili dva jutra i stalno uve}avali posed.

I posle 33 godine braka ga stalno uve}avamo. Ve}inu dajem u arendu, osim osam hektara oko sala{a gde imamo proizvodwu za na{e potrebe. Ekonomsko dvori{te je u funkciji snabdevawa i turizma: tu su dva-

desetak sviwa, junad u tovu, ovce, `ivina, ~etiri kowa, pa i devet magaraca – pri~a Geza.

Magarci slu`e za razonodu kad deca do|u, ali i da ~iste teren od trave, pa nema potrebe da se kosi na nepristupa~nom terenu – pasu ~ak i ambroziju. Ve`u ih i pomeraju po potrebi uvek na drugo mesto pa nisu potrebni ni kosci ni herbicidi. I jato morki, dok ne zavr{i u doma}oj supi, postara se da bez prskawa insekticidima posed o~isti od krpeqa.

U ra~unicu vlasnika Katai sala{a uklapa se i instalirawe tri solarna panela i uvo|ewe geotermi~kog sistema za grejawe i rashla|ivawe objekata, zahvaquju}i donaciji Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine AP Vojvodine kao i sopstvenim ulagawima. Za geotermi~ki sistem izbu{ena su dva bunara na dubini od stotinu metara. Toplotna pumpa vodu sa 18-19 stepeni Celzijusa greje na oko 55 stepeni, a sistem dopuwava i solarna enerjija kojom se zagreva sanitarna voda. Ulagawe u ovaj sistem stajalo je 45.000 evra, od ~ega je tre}ina bila donacija Pokrajinskog sekretarijata za energetiku.

– Rashla|ivawe je proteklog leta na vru}ini dobro funkcionisalo, a ove jeseni i zime }emo videti kako }e raditi grejawe – konstatuje Geza Katai. – Po{to smo na uzvi{ici i ima stalno strujawa vazduha i vetra, planiramo da instaliramo i vetrewa~u maweg kapaciteta, koja bi trebalo da obezbedi dovoqne koli~ine elektri~ne energije za rad toplotne pumpe za sistem grejawa i hla|ewa i za ukupne potrebe sala{a za strujom, tako da }e nam prikqu~ak na elektri~nu mre`u ostati samo rezervna varijanta. Isto kao {to imamo sopstveni sistem za vodosnabdevawe, mada smo prikqu~eni i na mesni vodovod. Za vetrewa~u na vetar koja bi zadovoqila potrebe sala{a za strujom, neophodno je ulagawe 15 do 20 hiqada evra. Ali jasno je da treba ulagati, jer bez toga nema posla i perspektive ni za sala{arski turizam. n Mi lo rad Mi tro vi}

INTERVJU

ALEK SAN DAR KO JI]

„M }e pe rom „Mi le va“ Alek sandre Vrebalov, koja je nedavno imala praizvedbu u Novom Sadu, a sredinom sedmice je s velikim uspehom gostovala na Beogradskim muzi~kim sve~anostima, dirigovao je Aleksan dar Ko ji}, mla di di ri gent Opere Srpskog narodnog pozori{ta. Ro|en u Novom Sadu 1984, Koji} je diplomirao i specijalizovao dirigovawe na Fakultetu muzi~ke umetnosti u Beogradu 2008. u klasi prof. Bojana Su|i}a, a usavr{avao se u Be~u na Univerzitetu za muziku i izvo|a~ku umetnost. Pre godinu i po prvi put je dirigovao celove~erwom operom – bila je to „Travijata“ na sceni SNP-a, i od tada ga publika u na{em najstarijem nacionalnom teatru sve ~e{}e sre}e za dirigentskim pultom. l Ni je ni ma lo slu ~aj no {to ste vi di g i r o v a l i ope r om „Mi le va“, ni ti je ovo pr vi put da se su sre }e te s de lom Alek san dre Vre ba lov. Di ri go va li ste i we nim ba le tom za de cu?

– Zove se „Udovi~ina metla“ i jako je popularan u Americi. Izvodi se za „No} ve{tica“ 31. oktobra. Aleksandra Vrebalov je dobila mogu}nost da snimi taj balet ovde, sa novosadskim muzi~arima, pa da se onda u Americi izvodi na muziku s trake. Do{la je nekako do mene, ne znam ni sam kako, nismo se poznavali. Dobio sam partituru i za svega nedequ dana je po~elo snimawe. Za pet dana smo u Studiju „M“ snimili 80 minuta baleta. To je jako interesantna muzika. Nas dvoje smo se ba{ sprijateqili i razumeli, i ona je tada i rekla da bi, ako u budu}nosti ne{to napi{e, volela da ja time dirigujem. Pro{lo je tri godine od tada, u me|uvremenu sam se zaposlio u SNP-u, i ispostavilo se, koincidencija ili {ta ve}, da ja dirigujem i wenom prvom operom. l Bi li ste u kon tak tu i dok je „Mi le va” na sta ja la?

– Korespondencija izme|u nas je i{la „naduga~ko i na{iroko“ dok je pisala operu. Pre neki dan sam razmi{qao {ta je sve trebalo da se dogodi do momenta da po~nemo s prvom probom, da note stignu, da peva~i krenu da rade, pogotovo u uslovima kakvi su vla da li u SNP-u zbog re kon strukcije zgrade. Bio je to izuzetno naporan rad, jer mnogi izvo|a~i dosad nisu izvodili avangardnu muziku. To je jezik kojim se oni slabije slu`e i nisu mogli u startu da ga prepoznaju.

Ta prva faza je bila jako te{ka, iako se pevalo na srpskom jeziku. Ali, kada su po~eli da osvajaju tekst, da proni~u u to {ta on zna~i, u tom momentu je Aleksandra do{la i objasnila {ta je htela i mislila. Jako dobru re~enicu je izgovorila: „Ja

O

dnevnik

nedeqa30.oktobar2011.

U P O T R E B A

9

@ I V O T A

@i vot kao pli va we u le de noj vo di vo je ludi `ivot! ^ovek je jedno suptilno, osetqivo bi}e, i ako nema osnovne uslove za `ivot, optimalni du{evni mir, ako nema stalnu adresu, svoj krov nad glavom... Ako to nema ~ovek, ako se potuca po tu|im ku}ama i stanovima, onda je to stvarno ludi `ivot.”

Svetlana ]uti} iz [ida pri~a mi pre neki dan o svojoj borbi za goli opstanak i o «“slu~ajnostima” koje su se ume{ale u wen `ivot bez stalne adrese. Neven~ani suprug pokojni je od pre dvadeset godina, nije se udavala posle wegove smrti, i od tada ona i wihova }erka Nevena mewaju podstanarske stanove po [idu. I veruju u ~udo bo`ije.

“Ludi `ivot, da-da! Sada smo tu gore u jednom stanu u Kara|or|evoj ulici, a `ivele smo u Dowem {oru. Mo`da ste i ~uli za moju }erku?

Nevena ]uti}! Danas je u Beogradu. Jedina je devojka koja svakog januara pliva u Savi za bogojavqenski krst. Instruktor je plivawa. Trenira u klubu i biciklizam. Vaspitala sam je da bude borac, ali `ivot je, sa svoje strane, o~vrsnuo iznutra, ozario i produhovio moje dete...

Nena sija! Vesela je i duhovita. Te{ko podnosi na{u situaciju, ali to se na woj spoqa ne vidi. Znate, kada `ivite ovako kako nas dve `ivimo, bez stalne adrese, obe bez stalnog posla, same na svetu, onda u sebi i oko sebe stvorite odbrambeni mehanizam. Kad te bace me|u zveri, brani{ se po instinktu, ili se izoluje{, postane{ nedostupan. Bilo je zima kada smo u podstanarskoj sobi `ivele bez grejawa. Nisam imala od ~ega da kupim drva ili ugaq. [id zavejan, mraz stegao... sne`na romantika, ha-ha-ha... a ja tra`im drva da kupim, pa i kad ih na|em, drva mokra. Nau~ila sam Nenu da je hladno}a sastavni deo prirode. Navikla je na zimu. I nije joj ni{ta da pliva u reci okovanoj ledom, po ki{i, kroz maglu...”

“Od ~ega u stvari `ivite vas dve?”»

“A od ~ega da `ivi ~ovek koji je nema ni{ta i prepu{ten je sam sebi? Od Bo`ije pomo}i, gospodine!”

“Kakav je to `ivot?”

“Kakav? Ha-ha-ha... Surova borba za opstanak! Nemilosrdna i neravnopravna borba! Imam dobru drugaricu apotekarku, udata je u [vajcarskoj, i {aqe mi malo para za stan. I to je bo`ija pomo}! Ja sam pravni tehni~ar po struci, kucala sam i kucam na mnoga vrata, posla za mene nema pa nema... Fabrike i preduze}a po [idu, sve je to propalo. [idska ’elita’, ne~ije privilegovane `ene i deca, rade na dr`avnim jaslama. A obi~nom svetu preostalo je da se bori!... Posledwih deset godina, dok nije uvedena zabrana, odlazila sam u Hrvatsku u nadnicu da kopam. I Nevena je jedno vreme odlazila samnom u nadnicu. Ona, dete, kopa od petog razreda! Probudim se u ~etiri ujutru, zave`em motiku za bicikli i po mraku vozim deset kilometara do Tovarnika, tamo ostavim bicikli i u petnaest do {est uska~em u autobus prema Lovasu... Kopam na wivi osam sati, onda nazad u Tovarnik, motiku na bicikli i po suncu u [id. Letwih meseci sam crna kao pe~ena slanina... ha-ha-ha... I onda taj novac dam gazdarci za kiriju. Tako `ivimo. I uzdamo se u bo`ije ~udo!”

“Me|utim, ~udo je i to da niste izgubile veru u Wega?”

“Ne! Dragi Bog postoji! Pa, znate {ta, svi vas mogu ostaviti i izdati, ali Bog vas nikada ne}e ostaviti kol’ko ne mo`ete da izdr`ite...

Ako ne znate da plivate, ne}e vas poslati u vodu. Ako se davite, u~ini}e sve da vas spase. Da bi Bog bio na va{oj strani, da bi vas Bog voleo, da bi ste bili miqenik Boga, uslov je ~ista du{a. Jedan dan, oko podneva, prolazim pored srpske crkve, o~ajna, bez jednog jedinog dinara u xepu, i navratim, u|em... Unutra nigde nikog. I stojim tako sama pred oltarom i pomislila sam u svom bezna|u: Bo`e moj mili, sad kad bi neko do{ao i dao mi novce... Taj bi za mene bio Bog! Nemam vi{e ni od koga da zajmim. A novac mi je trenutno potreban. I onda sam sela, bila sam umorna, psihi~ki slomqena. Gledam, zami{qena, zrake sunca probijaju su se kroz prozor. I pomislila sam: Bo`e, ho}e li i mene jednom ogrejati sunce? Znate, nije ~ovek kamen, kad `ivi bez uslova, mora da podlegne... Pognula sam glavu i odjedared se trgla. U{ao je neki mladi}. «’Poma`e Bog!’ ka`e. – Bog ti pomogo, uzvratim. Pomalo sam se i upla{ila. I, kad je pri{ao oltaru, po|em prema izlazu... Odjedared ~ujem iza le|a: ’Gospo|o, samo trenutak, da vas ne{to pitam!’ Pomislila sam da je pliva~ i da mo`da poznaje moju Nenu, bio je wenih godina. – ’Gospo|o’, ka`e de~ko, ’je l vama treba neka pomo}?’ – Odgovorila sam: Meni, sine, treba pomo}, ali ti meni ne mo`e{ da pomogne{... Meni ni gospod Bog vi{e ne mo`e da pomogne, i on se umorio, digao je ruke od mene! Meni treba i da platim podstanarski stan, i da kupim drva, i da namirim re`iju, i dete da obezbedim za {kolu, bavi se i sportom... Meni sve treba! @ivim bez novca, uzimam na veresiju, a to treba da se vrati... A mladi}: ’Gospo|o, ja vas poznajem jo{ dok ste `iveli tamo i tamo, znam da ste `iveli te{ko, i ja }u vam pomo}i!’ I dao mi tri hiqade dinara! – Gledam u neverici i pitam ga gde `ivi da mu pare mogu vratiti? Ka`e: `ivi u Novom Sadu. I ne dolazi u obzir da mu pare vratim! U{la sam u crkvu bez dinara, o~ajna, a iza{la sa parama... Bilo je to ~udo bo`ije!” “[ta se dogodilo va{em suprugu? – Umro?”

“Poginuo. Petar je vozio motor, i{ao je ku}i u Berkasovo, on je iz tog sela, nije video traktorsku prikolicu pred sobom, podleteo je pod wu, udario glavom, dobio frakturu lobawe i pao u komu. To se desilo petog oktobra devedeset prve. Tri dana je bio u komi. I onda je umro.

Ja sam u to vreme bila pred poro|ajem, nosila sam blizance... Moja Nena je blizanac, znate... I, tog dana, kad je Petar do`iveo saobra}ajnu nesre}u, zamislite, po~ela me boleti glava, mu~ila me je zuboboqa, i odem u hitnu. Posle nekog vremena dovoze ~oveka, negde je nastradao – meni se u~inilo da su dovezli nekog vojnika – da bih sutradan, zamislite, saznala da je Petar imao saobra}ajnu nesre}u... Stra{no!»»”»

“Toga dana nisu vam ni iz policije ni iz bolnice javili da vam je nastradao suprug? Ali on te no}i nije do{ao ku}i!”

“Petar je bio moj neven~ani suprug, trebalo je da se uzmemo i, eto, to se dogodilo... Bio je zaposlen u po{ti, a ja sam isto radila u po{ti

O

NAOPA^KE

`ni, i meni je jako drago zbog toga, tim pre jer su i nau~ili ne{to novo. l Po s le „Mi l e v e“ na s ta vqa te da di ri gu je te pred sta va ma s te ku }eg re per to a ra. Ka kve su va {e da qe am bi ci je?

– Ambicije su razne. Ve} se ovde u ku}i vodio razgovor i o nekoj budu}nosti. Ima jako mnogo predstava koje u SNP-u nisu izvedene. Napoqu se igraju, ali na{i peva~i ih nikad nisu pevali.

Potrebno je, dakle, osve`iti repertoar. Mi smo repertoarska ku}a, ali nemamo toliko para da postavimo predstavu i igramo je pet puta, pa da pripremamo drugu.

Li~no, `eqa bi mi bila neka Hendlova opera u modernoj re`iji, ili Mocartova, recimo „Otmica iz Saraja“ ili „^arobna frula“. Budu}i da smo nacionalna ku}a, trebalo bi {to pre malo probuditi nacionalni repertoar, izvoditi Kowovi}eve opere, ili Hristi}ev „Suton“. Nacionalni repertoar nije prebogat, ali u wemu ima bar deset naslova koji su i u inostranstvu dobili afirmaciju. n Na ta {a Pej ~i}

l Pot ko va ni zna wem vi de pred vod ni ka u ma gar cu.

l Je ste li raz me ni li uti ske po sle pre mi je re?

– Ne, samo smo Aleksandra i ja rekli jedno drugom: da, to je to, hvala ti. Prosto, nije bilo ni{ta tu vi{e da se ka`e. Ona je veoma zadovoqna i sre}na {to je weno delo izvedeno i {to nije bilo otpora od strane ansambla.

Jer jako je te{ko kad delo niko ne poznaje, ne mo`e ni da ga preslu{a, da ga ~uje... Ali muzika u ovoj operi je toliko jasna. Sve kompozicione tehnike, karakteristi~ne za 21. vek i za avangardne pravce, upotrebqene su s merom. U momentu kada dramska situacija to zahteva, Aleksandra je komponovala buku, a kada treba da se do~araju druga~iji ekspresivni momenti, stvarala je ne{to potpuno druga~ije, gotovo holivudski. Veoma je eklekti~no delo, stilski raznoliko, s prisustvom razli~itih citata, ali sa strahovitim ose}ajem za meru, {to mislim da je za muziku i umetnost veoma bitno, ba{ kao i u `ivotu. l Da li bi ste pred vi |a li `i vot „Mi le ve” u SNP-u, i uop {te na sce ni?

Fo to: S. [u {we vi}

l Mu} ko vi nas ko {ta ju kao Sve tog Pe tra kaj ga na.

Ne do sta je mi hor sko pe va we l Di ri go va li ste i ho ro vi ma, pe va li ste i u ho ru „Ste fan De ~an ski“. Da li i da qe ima te vre me na za to?

– Ne mogu ve} dve godine da se „sastavim“ i da odem na probu, a prija mi da sednem, i da meni neko digiruje, da se malo odmorim.

Nemam za to vi{e vremena, na`alost, jer je sve vi{e posla, {to je dobro, ali gubim neku liniju koja mi je toliko pomogla – ipak sam pevao deceniju i po. Mnogo sam i putovao s horom, i{li smo do Be~a kao po kafu, gledali tamo predstave, kupovali note, pa putovali u Nema~ku Francusku... Tako nam je pru`ana {ansa da upoznamo nekog ko ne{to zna. Na mnogim festivalima su bile vrlo korisne radionice, bili smo sa dirigentima koji zaista znaju svoj posao, svaki u svojoj oblasti. Kroz celu sredwu {kolu i fakultet pevao sam u horu, a vrlo malo sam dirigovao. Hteo sam da kao peva~ pro|em sve to, da jednog dana, kada do|em na opersku probu, znam {ta sve treba da se radi s peva~ima.

Sve tla na ]u ti}: „Ovo je stvar no lu di `i vot!”

gla da kontroli{em... vaqda je istog momenta, beba koja }e umreti, po~ela da se pati u meni... Ja sam to osetila! – Pozlilo mi je devetog oktobra. Lekari u [idu hitno su me uputili u porodili{te u Sremsku Mitrovicu i, za svaki slu~aj, putovala sam u pratwi babice. Ali, ovo moram da vam ispri~am! Dok su mene vozili u porodili{te, zamislite slu~ajnosti, pored nas je pro{lo crno vozilo za prevoz pokojnika i u wemu je bio kov~eg sa Petrovim telom, vra}ali su ga u Berkasovo iz Beograda. Toga dana u trinaest i trideset rodila sam Nevenu. A, sutradan, na dan Petrove sahrane u Berkasovu, izvadili su iz mene mrtvoro|en~e.”

“Kako tuma~ite ovu stra{nu, ali u isto vreme, ako se sla`ete samnom, i veli~anstvenu re`iju `ivota?”

“Kako tuma~im? Ni{ta u `ivotu nije bez veze. Ni{ta. I ni{ta se ne doga|a slu~ajno. Sve je u nekim uzro~no-posledi~nim zavisnostima.

I to {to `ivot re`ira – evo, gospodine, pru`am vam sopstveno iskustvo na dlanu! – to ne mo`e da stvori nikakva imaginacija, fantazija, umetni~ka kreacija i sloboda... Ma, kakvi! @ivot je najve}i re`iser i najve}i pisac! Morate da imate u vidu i istorijski kontekst u kojem se sve to dogodilo. Ne zaboravite, to je oktobar devedeset prve, zapo~eo je rat u biv{oj Jugoslaviji. Stizale su stra{ne vesti. Po povratku iz porodili{ta preno}ila sam sa bebom u stanu svoje pokojne majke. Ona je rodom iz Sombora, a otac mi je iz Br~kog. Davno su pomrli.

I – sutradan je javqeno da je napadnut de~iji vrti}... Par dana kasnije bilo je neko granatirawe. Do`ivela sam stres i zavr{ila u bolnici.

I onda je sve krenulo niz brdo. Roditeqi pokojni, otac mog deteta poginuo, ostala bez posla u po{ti, pa samim tim i bez para, ostala bez maj~inog stana... Sama sa malim detetom. A pomo}i niotkuda. Rat. Nema{tina.”

“Sve je to davno iza nas... Ali, kako ste uop{te vas dve dospele u ovako te{ku situaciju? [ta vam je sa maj~inim stanom?”

“Hm, kako, kako... Evo, ovako. Kad je mama umrla, navodni naslednik u na{oj ku}i, prodao je maj~in stan i ku}u na selu. Obe}ao je da «}e se zauzeti da mi kupi neki stan, nije ga kupio, a na{u imovinu je prodao.

I pare je zadr`ao za sebe. @ivi u Beogradu. Nismo u kontaktu. Nisam imala snage da ga tu`im, a i {ta mi to treba u `ivotu, da se tu`im sa najro|enijim. I tako sam sa Nevenom zavr{ila na {idskoj ulici. Posvetila sam se svojoj devoj~ici...”

“Nazire li se kraj takvom va{em `ivotu?”

“Da, ali ne ovde... Nevena ho}e u svet. Verujem u moju Nenu! I neka ide u svet. I ja }u ako se uka`e prilika. Samo {to daqe odavde.” n @eq ko Mar ko vi}

l Sve par ti je igra ju si mul tan ke s bi ra ~i ma.

Si mu li ra ju de mo kra ti ju.

– Mislim da bi ova opera trebalo da `ivi i da bi mogla da `ivi. Drugo se ne{to name}e: Milevina pri~a i ceo kontekst i diskurs u kojem se kre}e, strahovito je potresan i te`ak. Muzika odgovara tome, ali pitawe je da li to treba ~oveku kada do|e u pozori{te. Do|emo u teatar i prisustvujemo jednoj izvanrednoj predstavi, ali koja je potresna do suza i samim izvo|a~ima.

Bilo je takvih trenutaka i na probama. Zato mislim da je treba dozirati i stavqati na repertoar okru`enu nekim drugim tematskim sadr`ajima. Mislim da je to put da ona ostane na repertoaru. Sude}i po kvalitetu dela, s ovom predstavom bismo trebali da gostujemo i da nas ona reprezentuje, jer su u woj gotovo svi kapaciteti ansambla izvu~eni do maksimuma. Ta predstava je „legla“, izvo|a~i su za to zaslu-

l Du `ni~ ko-po ve ri la~ ka kri za ze mqe ula zi u kr ti~ nu fa zu.

ne o~ekujem od vas da znate sve {ta sam ja u mojoj glavi izmislila. To ne mo`e da zna niko“. Ne mogu da znam ni ja, koji sam bio vir tu el no pri su tan u pro ce su stvarawa, jer je jako te{ko izraziti i preneti na papir ne{to {to vam se vrzma u glavi dve godine.

Aleksandra je dala neku dodatnu, stalnu podr{ku peva~ima i svira~ima. Mewala je tekst zarad izvesne komocije pevawa. Neke fraze su mo`da bile previsoke, prete{ke, i ona ih je promenila. Prisustvovali samo zaista stvarawu dela, u bukvalnom smislu. Delo je stvoreno na probama.

Bila je to izuzetno kreativna atmosfera i jako korisna i u repertoarskom smislu. Mislim da je i s dolaskom Ozrena Prohi}a da re`ira sve nekako „leglo“.

Svi su ima li ko ri sti od ove predstave.

l Ako je po zi ci ja pat, {to nas Ve li ki Maj stor Igre dr `i u {a hu?

Mi le va” e `i ve ti

Ilija Markovi}

], DI RI GENT SRP SKOG NA ROD NOG PO ZO RI [TA

na {alteru, privremeni posao, zamena. U to vreme smo se zabavqali, ali iz te zabave ja sam zatrudnela. Jedno vreme stanovali smo u stanu moje majke u [idu, ali wegova je ku}a u Berkasovu, pa je odlazio i `iveo i tamo, naravno. Te no}i je i{ao u Berkasovo. Javili su mi sutradan da je imao sabra}ajnu nesre}u. »To me je potreslo, a kad sam saznala da je pao u komu, da mu `ivot visi o koncu... Pa, znate {ta, taj {ok, taj stres, to je moralo da se odrazi na `enu pred poro|ajem. Tri dana se nije budio! Pa, ~ujte, vaqda je istog momenta kada su mi sutradan javili da je Petar nastradao, usled {oka koji sam do`ivela, i kojeg nisam mo-

c m y

U

sva ja wem no vog Za ko ni ka o kri vi~ nom po stup ku, ~i ja se pri me na o~e ku je tek od ja nu a ra 2013, a sa mo u de lu ko ji se od no si na or ga ni zo va ni kri mi nal i rat ne zlo ~i ne va `i od 15. ja nu a ra sle de }e go di ne, do ne kle je za o kru `e na re for ma srp skog pra vo su |a. Sto ga je lo gi~ no pi ta we ko li ko je srp sko kri vi~ no pro ce sno za ko no dav stvo po sta lo evrop sko?

Ne sum wi vo da i kod nas po sto ji pri vla~ nost stra nih za ko no dav nih uzo ra, ali prav ni ci-kri vi ~a ri zah te va ju da se pri pi sa wu za ko na mo ra mo oslo bo di ti nor ma tiv nog ro man ti zma. Jer na ma, uosta lom kao i ze mqa ma u okru `e wu, tre ba ju pri me wi vi za ko ni, a ne „prav na po e zi ja ko ju prak ti ~a ri ne bi mo gli da pre tvo re u sva ko dnev nu pro zu”.

Ne ma uni ver zal nog prav nog re cep ta u pi sa wu kri vi~ no pro ce snih za ko na, ali po sto je stan dar di ko ji su iz gra |e ni i ko ji se mo ra ju po {to va ti. Ta ko se i re for ma na {eg kri vi~ nog po stup ka mo ra la kre ta ti u okvi ri ma ko je je po sta vi la Evrop ska kon ven ci ja o qud skim pra vi ma i stan dar di iz gra |e ni u prak si Evrop skog su da za qud ska pra va. U tom smi slu su i

VODI^ KROZ EVROPSKE INTEGRACIJE Za pra vo, sko ro da ne ma evrop ske dr `a ve ko ja to kom po sled we dve-tri de ce ni je ni je ne jed nom, ve} i po ne ko lio pu ta u ma woj ili ve }oj me ri me wa la svo je kri vi~ no pro ce sno za ko no dav stvo.

– Stan dar di za ci ja od re |e nih in sti tu ta je ta kva da i po red to ga {to kri vi~ no pro ce sno za ko no dav stvo ni je uni fi ci ra no, ono sve vi {e do bi ja ka rak ter uni fik ci je ta ko da se po ni zu in sti tu ta ve} da nas go vo ri o we nom nad na ci o nal nom ka rak te ru. Iako Li sa bon ski ugo vor ni je pri hva tio naj sna `ni ji nad na ci o nal ni mo del – uni fi ka ci ju kri vi~ nog pra va dr `a va ~la ni ca EU – ipak se bit no uda qio od kla si~ nog mo de la me |u na rod no prav ne sa rad we i do sa da naj pot pu ni je da je do pri nos evro pe i za ci ji na ci o nal nog pra va dr `a va ~la ni ca. Mo `e se re }i da sve vi {e na sta je evrop ski kon cept kri vi~ nog po stup ka za sno van na mo de lu pra vi~ nog pro ce sa. We gov sto `er je pra vo na pra vi~ no su |e we, pred vi |e no ^la nom 6 Evrop ske kon ven ci je o qud skim pra vi ma, a ko je pred sta vqa sud ski iz raz vla da vi ne pra va na ko joj se za sni va sa ma kon ven ci ja – ob ja {wa va prof. Be ja to vi}.

Evropski koncEpt

krivi^nog postupka zna ~aj ne no vi ne u no vom Za ko ni ku o kri vi~ nom po stup ku: is tra ga u nad le `no sti jav nog tu `i o ca, stra na~ ki ka rak ter jav nog pre tre sa, no vi ne u obla sti prav nih le ko va... I sve ima ju za ciq una pre |e we efi ka sno sti kri vi~ nog po stup ka, za {ti tu qud skih pra va i omo gu }a va we su |e wa u ra zum nom ro ku, uz po jed no sta vqe we ~i ta ve pro ce du re.

Uve de ne pro me ne tre ba lo bi da obez be de i za jed ni~ ki okvir za re gi o nal nu sa rad wu u bor bi pro tiv pre ko gra ni~ nog kri mi na la, s ob zi rom na to da su su sed ne ze mqe po put Bo sne i Her ce go vi ne, Cr ne Go re i Hr vat ske, ve} pred u ze le zna ~aj ne ko ra ke u sme ru tu `i la~ ke is tra ge, pa bi sli~ ni prav ni okvi ri mo gli po mo }i bo qem di ja lo gu u ope ra tiv nom smi slu i ka da je re~ o su |e wi ma za rat ne zlo ~i ne, gde Sr bi ja uve li ko ko ri sti tu `i la~ ku is tra gu i ima us po sta vqe nu sa rad wu sa su se di ma.

– Jed na od ne sum wi vih oso be no sti sa da {weg sta wa kri vi~ nog pro ce snog za ko no dav stva kao ce li ne je su ~e ste iz me ne i do pu ne kri vi~ no pro ce snih za ko na, ali i do no {e we pot pu no no vih za ko na – ka `e pred sed nik Srp skog udru `e wa za kri vi~ no pra nu te o ri ju i prak su prof. dr Stan ko Be ja to vi}. On na vo di da je u po sled we vre me no ve kri vi~ no pro ce sne za ko ni ke do ne lo ne ko li ko ze ma qa: Por tu ga li ja 1987, Ita li ja 1988, [vaj car ska 2007, BiH i Hr vat ska 2008, Cr na Go ra 2009, dok je Fran cu ska pro {le go di ne pred sta vi la stru~ noj jav no sti tekst bu du }eg ZKP-a.

Kri vi~ ni po stu pak je naj ~e {}e pred met ini ci ja ti va u okvi ru Tre }eg stu ba na zva nog „pro stor slo bo de, bez bed no sti i prav de”, o ~e mu sve do ~e pro me ne u ma te ri ji eks tra di ci je, me |u na rod ne kri vi~ no prav ne po mo }i, uza jam nog pri zna va wa sud skih od lu ka, evrop skog na lo ga za hap {e we i sli~ no. Ono {to spa ja na ve de ne pro ce sne usta no ve je ste po jed no sta vqe we uslo va za wi ho vu pri me nu, {to za ne po sre dan ciq ima efi ka sni je su prot sta vqa we kri mi na lu. Zbog sve ve }eg in ter na ci o nal nog ka rak te ra kri mi na la, a po seb no we go vih naj te `ih ob li ka, kao ne mi nov nost se ja vqa po tre ba pred u zi ma wa ko or di ni ra nih, usa gla {e nih, za jed ni~ kih ak ci ja u toj bor bi.

Uosta lom, broj ni su i me |u na rod ni prav ni ak ti evrop skog ka rak te ra iz ove obla sti. Tu su: Evrop ska kon ven ci ja o eks tra di ci ji iz 1957, Evrop ska kon ven ci ja o me |u sob nom pru `a wu prav ne po mo }i u kri vi~ nim stva ri ma iz 1959, Kon ven ci ja o EURO PO LU iz 1995, za tim Ugo vor iz Am ster da ma iz 1997, Ugo vor iz Ni ce iz 2000. go di ne, te Li sa bon ski ugo vor o EU ko ji pro {i ru je nad na ci o na la ovla {}e wa Uni je na broj na pi ta wa kri vi~ no prav nog ka rak te ra. Na taj na ~in ~i ni pre kret ni cu i stva ra pod lo gu za nad na ci o nal no kri vi~ no pra vo ~i ji su tre nut no si no ni mi evrop ski na log za hap {e we i evrop ski na log za pri ba vqa we do ka za. n Vesna Savi}

Projekat se realizuje u saradwi sa Pokrajinskim sekretarijatom za informacije

Na kon {to su li de ri 17 ~la ni ca evro zo ne po sti gli do go vor da }e po ve }a ti obim fon da za po mo} pre za du `e nim ~la ni ca ma na hi qa du mi li jar di evra, a pri vat ne ban ke pri sta le na ot pis gr~ kog du ga za 50 od sto, ak ci je na evrop skim ber za ma su po ra sle na naj vi {i ni vo u po sled wih 12 sed mi ca, dok je evro sko ~io na sed mo ne deq ni mak si mum.

Tek, li de ri EU su sa gla sni da je ova kri za, ne sa mo za jed ni~ ke va lu te, ve} Uni je uop {te, bi la naj te `a do sa da, ali da ve ru ju da se vi {e ne }e po no vi ti. „Po ka zu je mo da se mo `e mo uje di ni ti u naj te `em tre nut ku”, svo je vr stan je lajt mo tiv ko ji se po na vqa od spa si la~ ke evro-se si je u Bri se lu, a for mu li sao ga je pred sed nik Evrop ske ko mi si je @o se Ma nuel Ba ro so

Z

a da tak ne dav no otvo re ne kan ce la ri je Voj vo di ne u Bri se lu bi }e da pro mo vi {e Po kra ji nu kao po voq no me sto za po ten ci jal ne in ve sti ci je, ali i kao ne za o bi la znu tu ri sti~ ku ta~ ku na ma pi Evro pe. Dru gim re ~i ma, me sto ko je vre di obi }i i me sto u ko je vre di ula ga ti.

Na tri bi ni „Kan ce la ri ja Voj vo di ne u Bri se lu“ ko ju je or ga ni zo vao Fa kul tet za evrop ske prav nopo li ti~ ke stu di je iz No vog Sa da, mo gao se, me |u tim, ~u ti jo{ je dan po `eq ni aspekt mi si je voj vo |an skog ofi sa u ad mi ni stra tiv nom cen tru EU: uti caj na do no {e we od lu ka.

– Bri sel je me sto gde na do no {e we i sa dr `aj od lu ka odav no ne uti ~u sa mo na ci o nal ne vla de, ve} i svi oni ko ji ima ju svo je in te re se: lo kal ne i re gi o nal ne vla sti, ne vla di ne or ga ni za ci je, mul ti na ci o nal ne kom pa ni je i dru gi – na veo je pro fe sor FEPPS-a doc. dr Ve ran Stan ~e ti}.

ali i gra |e wa mre `a me |u re gi o nal ne sa rad we na ra znim pro jek ti ma.

– Voj vo di na je za hva qu ju }i svo joj kan ce la ri ji u Bri se lu na iz vo ru svih va `nih in for ma ci ja. I ona nam te in for ma ci je ve} pro sle |u je – na veo je Mi tar Va si qe vi} iz Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za me |u re gi o nal nu sa rad wu.

Po we go vim re ~i ma, zna ~aj kan ce la ri je bi }e jo{ vi dqi vi ji u pe ri o du na kon {to Sr bi ja stek ne kan di da tu ru za ~lan stvo u EU, bu du }i da }e na {oj ze mqi ta da bi ti do stup ni do dat ni in stru men ti fi nan sij ske po mo }i u okvi ru IPA fon do va. Na i me, Sr bi ji je tre nut no na ras po la ga wu oko 200 mi li o na evra go di {we iz IPA pro gra ma, a sa sta tu som kan di da ta i no vim bu xe tom EU re al no je o~e ki va ti zna ~aj no ve }i iz nos.

Sa vet nik u Skup {ti ni APV \u ro Vla {ka li} na veo je po da tak da je pre se dam go di na Voj vo di na

MEsto gdE sE donosE odlukE On je iz neo i po da tak iz 2009. go di ne pre ma ko jem je u Evrop skom par la men tu re gi stro va no 1.600 lo bi sta i oko 3.000 lo bi sti~ kih or ga ni za ci ja – Ta kva neo p hod nost pre po zna ta je i u Sr bi ji, pa su ta ko, po red pred stav ni {ta va Ni {a i Kra gu jev ca, te sa da kan ce la ri je Voj vo di ne, u Bri se lu pri sut ni i Pri vred na ko mo ra Sr bi je, Srp ski in sti tut za jav nu di plo ma ti ju, te po je di ne kom pa ni je iz sa sta va Del ta hol din ga.

Za Voj vo di nu, sma tra Stan ~e ti}, mo `e bi ti ve o ma po voq na okol nost {to je svo ju kan ce la ri ju otvo ri la ba{ sa da, iako bi, na po mi we pro fe sor FEPPS-a, bi lo jo{ bo qe da je to u~i we no ra ni je.

– Uti caj na sa dr `aj od lu ka ko je do no si EU upra vo sa da do la zi do iz ra `a ja, bu du }i da se na la zi mo u pe ri o du ka da se kre i ra bu xet Evrop ske uni je za pe riod od 2014. do 2020. go di na.

Pred stav ni {tva gra do va i re gi o na, ko jih u Bri se lu da nas ima bli zu 320, po ~e la su da ni ~u onog tre nut ka ka da se shva ti lo da na ci o nal ne vla sti ne pre no se va `ne in for ma ci je iz glav nog gra da EU na ni `e ni voe. Kroz svo ja pred stav ni {tva gra do vi i re gi o ni sa da bi va ju pri sut ni na iz vo ru in for ma ci ja, ima ju mo gu} nost uti ca wa na od lu ke,

sa tek pet pro je ka ta kon ku ri sa la kod evrop skih fon do va, da bi da nas taj broj iz no sio 150.

– Sa zna ti va `nu in for ma ci ju u Bri se lu i pro sle di ti je ima lo bi po lo vi ~an u~i nak uko li ko ni ste sprem ni da tu in for ma ci ju pre to ~i te u kva li te tan pro je kat. Fond „Evrop ski po slo vi” u okvi ru ko jeg je i kan ce la ri ja u Bri se lu, pro te klih je go di na in ten ziv no ra dio na toj vr sti edu ka ci je i otu da su i re zu la ti vi di qi vi, a o~e ki va wa su da }e bi ti i bo qi – oce nio je Vla {ka li}.

On se osvr nuo i na svo je vre me ne kri ti ke na ra ~un na me re APV da otvo ri pred stav ni {tvo u Bri se lu, a ko je su se ti ca le, po red osta log, i tro {ko va we nog funk ci o ni sa wa. Oprav da nost na me re da se otvo ri kan ce la ri ja u Bri se lu i we na is pla ti vost bi }e oce we na kroz re a li zo va ne evrop ske pro jek te ko je ta kan ce la ri ja bu de „do ne la“ Voj vo di ni, sma tra Vla {ka li}.

– Je dan od pri hva }e nih pro je ka ta iz Voj vo di ne od no si se na uni {ta va we am bro zi je u Ba~ koj i vre dan je 300.000 evra. Ve} sa mo ta ci fra vi {e stru ko pre ma {u je tro {ko ve funk ci o ni sa wa kan ce la ri je Voj vo di ne – po en ti rao je \u ra Vla {ka li}. n Denis Kolunyija

dnevnik

nedeqa30.oktobar2011.

11

T E M A „ D N E V N I K A ” : @IVOT SRPSKIH POVRATNIKA U HRVATSKOJ

^etiri sela, jedan |ak prvak ~e ti ri se la u za le |u Ben kov ca sa mo je je dan |ak pr vak. I te ka kav!

Ne ma wa Vr ceq, je di no de te u se lu Za pu `a ne. I u ce lom kra ju, na ovom dal ma tin skom ka me nu tek su po ko ji de ~ak i de voj ~i ca. A za Ne ma wu se, otkad je u sep tem bru na ba cio |a~ ku tor bu, ~u lo u svoj ben ko va~ koj op {ti ni, pa i u Za gre bu – pri ~a lo se o we mu i u Vla di Hr vat ske.

Ovaj ma li {an, po ro |e wu No vo sa |a nin, de te je po vrat ni ka, Stan ka i Mi re Vr ceq, ko ji su se na kon ne ko li ko mu~ nih iz be gli~ kih go di na u Sr bi ji, vra ti li u svo ju ku }u, na svoj ka men.

Opet u mu ku, ali ka kva god da je, i sa mi ka `u, lak {e je pod ne ti je kad si pod svo jim ne bom. Bi lo je, ve le, pro ble ma otkad su do {li, pa ni Ne ma win po la zak u {ko lu ni je mo gao pro }i glat ko.

– Je di ni je |ak pr vak na ovom na {em kr {u, ali sva je svo ja pra va ostva rio. Upi san je u osnov nu {ko lu u Ben kov cu, pu tu je sva ki dan. I to, bo ga mi, go spod ski.

Sva ki dan po we ga pred ku }u do la zi auto bus i vra }a ga u {ko lu.

Ide taj auto bus i po dru gim se li ma i sku pqa de cu, ali Ne ma wa je kao |ak pr vak, je di ni u ce lom na {em kra ju u ko jem su uglav nom Sr bi, po vrat ni ci, da mu je dr `a va obez be di la ta kav tret man – pri ~a nam de ~a kov otac Stan ko.

U

Naj pre je, ve li, {ko la rac tre ba lo da kre ne u osnov nu {ko lu u obli `woj Po la ~i, ali iako je udaq na tek oko ~e ti ri ki lo me tra od de ~a ko ve ku }e, bi la mu je za pra vo pre da le ko.

– Ni smo mo gli da mu obez be di mo pre voz do {ko le, ne ma mo no va ca za to. Di rek tor {ko le, ko ju je Ne ma wa tre ba lo da po ha |a, po slao je do pis u Ben ko vac i

pred stav ni ci Sr ba u Vla di Hr vat ske, i srp ske na ci o nal ne za jed ni ce, te su i oni po mo gli – pri po ve da Stan ko. – Ne ma wa u ben ko va~ koj {ko li ~ak u~i i pra vo slav nu ve ro na u ku, a dru ga ri su ga le po pri hva ti li. Otvo ren je i ko mu ni ka ti van, pa je sve i{lo lak {e.

Mi ra i Stan ko ima ju i dva de se tjed no go di {wu k}er ku Jo va nu,

Mira Vrceq i prvak Nemawa

ob ja snio o ~e mu se ra di. Ka sni je su o na {oj na me ri da ga upi {e mo u ben ko va~ ku {ko lu, od no sno da iz dej stvu je mo pre voz, ~u li i

ko ja je ne dav no u Za gre bu kon ku ri sa la za po li ci ju, ali ni je pro {la. Oma nu la je za tri san ti me tra, ka `e Stan ko. I ne {a li se.

Jo va na bi za i sta pro {la na kon kur su za osmo me se~ ni kurs da je ma lo vi {a, ali, na `a lost, „ni je bi la u skla du s pro pi si ma”. Wen otac ipak mi sli da Jo va na ne }e od u sta ti od po li cij ske uni for me, te da }e kon ku ri sa ti po no vo, i to za aka de mi ju. Bi la je no vo sad ski |ak, {ko lo va la se dok je `i ve la s po ro di com pod tu |im kro vo vi ma. U iz be gli {tvu, te {kom ka ko god okre ne{. Za o ra nom u „Olu ji“, za ko ro vqe nom na Ko so vu, iz bra zda nom di qem Sr bi je.

– Te {ko nam je bi lo, kao i sva kom. Ra di li smo su pru ga i ja {to {ta, sa mo da bi Jo va ni, a ka sni je i Ne ma wi, obez be di li {to nor mal ni ji `i vot. Is to va rao sam ka mi o ne, i{ao na wi vu, na gra |e vi nu, {ta sve ni sam. A mo ja Mi ra: pa vi {e je {le pe ra is to va ri la ne ko ve }i na mu {ka ra ca. I vra ti li smo se svo joj ku }i za hva qu ju }i woj. Ni su, bo ga mi, hte le `e ne na zad na se lo, uve rio sam se.

Iako ne ma ju krov nad gla vom, uhva te se as fal ta, ne }e da ~i ste is pod ova ca, da idu u po qe. I ta ko osta ju svi, iako bi, ve ru jem, ve }i na mu {ka ra ca `e le la da se vra ti u de do vi nu – ve li Stan ko.

Ka da se 2005. go di ne vra tio u Za pu `a ne, za te kao je pu sto{. Tek po ko jeg sta ri jeg kom {i ju, vre me {ne ro di te qe, mi ni ra nu ku }u sa sa mo dva ~i ta va pro zo ra i dvo je

Svaki dan po wega dolazi autobus

vra ta. Ni je, ka `e, do bio ni ka vu po mo} od hr vat ske dr `a ve, ni u pro gra mu ob no ve ku }a ni je u~e stvo vao. Jer, otac i maj ka su se ve} pri ja vi li za ob no vu, pa su ima li pra vo sa mo na dve pro sto ri je.

– Uglav nom smo sve ura di li sa mi. Pri ja te qi i kom {i je su nam do la zi li na mo bu, gle da li smo da ne osta je mo du `ni. Pro blem je {to za ovaj kraj ni je pu no ura |e no. Stru ju i vo du ima mo, ali ne ma as fal ta, pra {i na ubi ja jer su u bli zi ni dva ka me ne lo ma iz ko jih je iz gra |en auto put od Za dra do [i be ni ka. Ko zna ko je sve tu imao vaj de, ali na {a se la ni su – tvr di Stan ko.

Po we mu, naj ve }i pro ble mi po vrat ni ka su za po sle we i ob no va ku }a, onih ko je jo{ ni su po pra vqe ne, jer je te {ko do }i do pa pi ra.

– Em je iz o sta la po mo} Hr vat ske, em se ono {to do bi ja mo iz

ZAPADNOSLAVONSKI SRBI RAZAPETI IZME\U BILOGORE I FRU[KE GORE

Crep i cigla slab podstrek za povratak ok su uz pe smu se sta ra Mi la no vi} „Bi lo go ro, {u mo naj mi li ja” Sr bi iz Za pad ne Sla vo ni je pre vi {e od 20 go di na ra do pe vu {i li, da nas uz kwi gu pe sa ma Ane Ko va ~e vi} „Od Bi lo go re pa do Fru {ke go re” uglav nom pla ~u, pre po zna ju }i u woj vla sti tu sud bi nu. Ra za pe ti iz me |u ove dve pla ni ne mno gi ni dve de ce ni je na kon iz be gli {tva ne zna ju ta~ no gde im je ku }a: ta mo oda kle su iz be gli, ili ov de u Voj vo di ni gde su se naj ve }im de lom skra si li.

Ne ki su iz gu bi li sve {to su ima li i na no voj adre si po ~e li is po ~et ka; {a ~i ca se vra ti la, pri sta ju }i na po lo `aj na ci o nal ne ma wi ne, a oni ko ji se ni su „pri mi li” na no voj adre si i ne mo gu da za bo ra ve Bi lo go ru, jo{ ima ju vre me na za po vra tak.

Svi oni ko ji u za kon skom ro ku ni su pod ne li zah tev za ob no vu ra tom o{te }e nih obje ka ta, i da nas mo gu da tra `e bes plat nu do de lu gra |e vin skog ma te ri ja la za ob no vu ili iz grad wu po ro di~ ne ku }e.

Dr `a va Hr vat ska je ste po mo gla ob no vu ra tom po ru {e nih i o{te }e nih ku }a, ali bez ob zi ra ko li ko je ku }a bi la ve li ka,

D

pod no si lac zah te va je do bio sa mo 35 kva dra ta, plus de se tak po ~la nu ko ji je tu `i veo. I ko se pro ve ze se li ma ne ka da {we gru bi {no poq ske op {ti ne, od Ma le i Ve li ke Pe ra to vi ce, Dap ~e vi ce i Dap ~e va~ kih Br |a na, Ma log i Ve li kog Gr |ev ca, Bar ne, Ja sno va ~e... vi de }e tek po ne ku se du gla vu ka ko vi ri iza ka pi je i dim ko ji se vi o ri tek iz po ne kog dim wa ka. Mla dih ne ma, jer ni po sla ne ma.

Gru bi {no Po qe, ko je se na la zi na tro me |i Bi lo go re, Mo sla vi ne i Po dra vi ne i ko je da nas ima sta tus gra da u Bje lo var skobi lo gor skoj `u pa ni ji, pr vi put ima do gra do na ~el ni ka Sr bi na, za hva qu ju }i Ustav nom za ko nu o pra vu na ci o nal nih ma wi na. To je Bran ko Ka {i}, ko ji se na toj funk ci ji na la zi ve} go di nu da na i, ka ko ka `e za na{ list, uspe va da se iz bo ri za pred iz bor na obe }a wa i po mog ne srp skoj na ci o nal noj ma wi ni u ostva ri va wu svo jih pra va u su `i vo tu s hr vat skim na ro dom.

Po sle Do mo vin skog ra ta u ce loj Hr vat skoj, pa ta ko i Za pad noj Sla vo ni ji – ko ga ter mi na, ina ~e, u upo tre bi vi {e ne ma – iz me ni la se na ci o nal na struk tu ra. Dok je Branko Ka{i}

Su`ivot je, ipak, mogu} Ka {i} ka `e da su od u vek Sr bi i Hr va ti `i ve li za jed no, si tu a ci ja se na kon 20 go di na nor ma li zo va la i vo di se bri ga o sva kom se lu, ko ja su ve }i nom bi la srp ska. Do voq no je da se vra ti jed na po ro di ca, od mah se do vo di stru ja, ta ko da je tre nut no ne ma sa mo u de lu Ma le Dap ~e vi ce jer se jo{ ni ko ni je vra tio. Ove go di ne kre }e iz grad wa vo do vo da u Ma lu i Ve li ku Pe ra to vi cu, {to je, eko nom ski gle da no, pot pu no ne is pla ti vo, ali je ciq da sva ko do ma }in stvo do bi je grad sku vo du. Te le fon su ve} do bi li. Ne vo qa je sa mo {to xa ba pi to mo me sto ka da ne ma po sla, pa u po tra zi za za ra dom ove pro sto re na pu {ta ju i Hr va ti.

Sumoran pogled na sela nekada{we grubi{nopoqske op{tine

udeo Sr ba u ukup nom sta nov ni {tvu Hr vat ske sve den s 12 od sto na oko ~e ti ri pro cen ta, u Gru bi {nom Po qu i okol nim se li ma ih je, tvr di Ka {i}, oko 15 pro ce na ta, a pre ra ta je bio 32 po sto. Do pre 20 go di na na tom pod ru~ ju bi lo je oko 37 od sto Hr va ta, 22 od sto ^e ha i bli zu 2,5 pro cen ta Ma |a ra. Da nas Hr va ta ima vi {e od 60 od sto, ^e ha i Ma |a ra pri bli `no kao pre i „ne {to sit no” Slo va ka, Ru mu na i Ro ma.

Ko li ko je ta~ no Sr ba iz be glo, pre ci zno ni je po bro ja no, ali se si gur no ra di o wih ~e ti ri do pet hi qa da, od ko ji su mno gi, na `a lost, ve} po lo `i li svo je ko sti u Voj vo di ni: Sa va La li} iz Gru bi {nog Po qa sa hra we na je u Go lu bin ci ma, Ana Ko va ~e vi} iz Ma le Pe ra to vi ce u Bin gu li, Sa va Man da ri} iz Dap ~e va~ kih Br |a na u Ru mi, Cvi je ta Lo li}, iz be gla iz istog me sta u Ku ku jev ci ma... Ve }i na je po mr la i od onih ko ji su se vra ti li, jer sa mo sta re vu ~e rod na gru da. Me |u wi ma su i Du {i ca i Ni ko la Po po vi}, ko ji su pre po vrat ka `i ve li na re la ci ji Su bo ti ca - Kru {e vac gde su im }er ke.

Ipak, Bran ko Ka {i} po ru ~u je da jo{ ima mo gu} no sti za po vra tak, jer se jo{ pri ma ju zah te vi za bes plat nu do de lu gra |e vin skog ma te ri ja la, ka ko za po vrat ni ke, ta ko i stam be no zbri wa va we mla dih po ro di ca. Ra ni jih go di na ob no va je i{la ubr za nim po stup kom, ma da je po sled we dve

go di ne ne {to spo ri ja zbog kri ze. Ta ko su mno gi do bi li re {e wa, po put Ta we i Qu bi {e Ko sa no vi} ko ji na me ra va ju da ob no ve kro vi {te ku }e, ali ne ma nov ca da kre ne iz grad wa. Gra |e vin ski ma te ri jal za ob no vu, sa na ci ju ili iz grad wu je do bi lo 420 po ro di ca; ipak, zah te va je dvo stru ko vi {e.

Osnov ni uslo vi za do de lu ma te ri ja la su sle de }i: no si lac do ma }in stva ima pra vo na ob no vu 30 kva dra ta stam be nog pro sto ra, a sva ki ~lan do ma }in stva na po 15 kva dra ta. Po ro di ce pod no se zah te ve za do na ci ju gra |e vin skog ma te ri ja la za sa na ci ju, ob no vu, ili iz grad wu po ro di~ ne ku }e, u za vi sno sti od sta tu sa objek ta. Ako je ku }a u lo {em sta wu, pro jek tan ti pra ve pro jek te i u za vi sno sti od sta ti~ ke (ne)sta bil no sti ku }a se even tu al no ru {i i gra di no va. Za wu se do bi ja kom ple tan ma te ri jal za iz grad wu, in sta la ci je, sto la ri ja, osim zid nih plo ~i ca u ku pa ti lu i pod nih oblo ga u so ba ma. Maj sto re mo ra ju da pla te sa mi.

Ako se gra di no va ku }a, dr `a va po za vr {et ku po sla re fun di ra 15.000 ku na (oko 2.000 evra) na kon {to se iz vr {i teh ni~ ki pre gled objek ta. One po ro di ce ko je su do bi le gra |e vin ski ma te ri jal za sa na ci ju ili ob no vu, ima ju pra vo na na kna du od 10.000 ku na. Iako maj sto ri pu no vi {e ko {ta ju, dr `a va da je ko li ko mo `e. Ka {i} pro ce wu je da iz grad wa sred we po ro di~ ne ku }e, shod no spo me nu tim kri te ri ju mi ma, ko {ta oko 40.000 ku na, a osim maj sto ra in ve sti tor mo ra da ku pi i da ske za {a lo va we, `i ce, ek se re...

Da bi se kom ple ti rao zah tev za ob no vu, neo p hod na su uve re wa o ne ka `wa va wu za sve ~la no ve po ro di ce u svim me sti ma u ko ji ma su bo ra vi li pret hod nih go di na, iz vo di iz ka ta sta ra, grun tov ni ca i po re skih upra va u svim gra do vi ma u Hr vat skoj i Sr bi ji (ili ne koj dru goj biv {oj ju go slo ven skoj re pu bli ci) gde su `i ve li od 1991. i to za sve ~la no ve, ~ak i za de cu dok su bi la ma lo let na, jer, ob ja {wa va ju u bje lo var skom ure du, ne ko je mo gao ne {to da im po klo ni.

voj vo |an skih in sti tu ci ja zlo u po tre bqa va. Va qa lo bi da iz po kra jin ske vla de, oni ko ji se ba ve pro ble mom po vrat ni ka i re gi o nal nom sa rad wom, do |u ov de me |u na rod i vi de ka ko se ras po re |u je i ko me ide po mo} ko ju {a qu – otvo ren je na{ sa go vor nik.

Po ro di ca Vr ceq `i vi od po qo pri vre de. Dvo ri {te je pu no `i vi ne, ne kad su ima li pre ko 90 ova ca, ali se sta do po tom pre po lo vi lo zbog bo le sti.

– Ja sam stal no kod ova ca. Ima mo i tri i po hek ta ra ze mqe ka kve ne ma nig de. Sa mo da imam me ha ni za ci ju, sred stvo za rad, bi lo bi me da i mle ka – uve ren je Stan ko. – ^e sto po mi slim: ko li ko u Voj vo di ni ima sta rih po qo pri vred nih ma {i na, trak to ra... Ka da bi se ne ko u ta mo {woj vla sti se tio da or ga ni zu je ak ci ju pa da to po {a qe po vrat ni ci ma. Po rez se ne pla }a, mo glo bi se... nSla|ana Glu{~evi}

Za ku }u za ko ju se tra `i ob no va ni je do vo qan sa mo vla sni~ ki list, ve} tre ba i uve re we o ku} nom bro ju, do kaz da je iz gra |e na pre 1968. Do ka zi su iz vod iz ka ta stra, pr va uplat ni ca stru je i iz ja ve dva sve do ka, ili, pak, gra |e vin ska do zvo la.

To sve ko {ta ogrom ne pa re, ta ko da se ne tre ba ~u di ti ni kom ko ni je kre nuo na ovaj put bez kra ja. U bje lo var skom Ure du za pod ru~ ja od po seb ne dr `av ne skr bi sa ve tu ju da svi ko ji pla ni ra ju da pod ne su zah tev za ob no vu naj pre do |u k wi ma i do bi ju pre ci zan po pis neo p hod nih uve re wa, ka ko bi u star tu zna li ~e mu da se na da ju.

Ka {i} ka `e da su od pla }a wa dr `av nih tak si za uve re wa oslo bo |e ne sa mo one oso be ko je su sla bi jeg ma te ri jal nog sta wa i ko je do bi ju po tvr du od Cen tra za so ci jal ni rad i po re ske upra ve. Dru gim re ~i ma, iz be gli gra |a ni bi naj pre mo ra li da se vra te u neo b no vqe ne ku }e bez vra ta i pro zo ra, ili ta va ni ce i po ko jeg zi da, da pri ja ve svoj po lo `aj Cen tru za so ci jal ni rad, do bi ju po tvr du da su si ro ma {ni, pa tek on da da bu du oslo bo |e ni ve li kih tak si za iz da va we ra znih uve re wa.

Srbi izborima (ne)veruju Od lu ka Ustav nog su da Hr vat ske o iz me ni ustav nog za ko na, po ko me Sr bi vi {e ne bi ima li tri si gur na za stup ni ka u Sa bo ru, ne go bi se iz ja {wa va li kao i do sa da da li `e le da gla sa ju za op {tu ili srp sku li stu, iza zva la je, po Ka {i }e vim re ~i ma, ne po tre ban strah me |u Sr bi ma. On ka `e da je do sa da {wi si stem bio od lu ka Fra we Tu| ma na, a da je in te res Sr ba da pre ko svo jih stra na ka iz bo re broj man da ta ko ji mo `e bi ti i ve }i. Ka {i}, ina ~e, ob ja {wa va da ni su Sr bi sa mo u SDSS-u Mi lo ra da Pu pov ca, ve} i dru gim stran ka ma: u SNS-u, SDP-u, ~ak i HDZ-u...

U Gru bi {nom Po qu ima ne ko li ko ve }a na ci o nal nih ma wi na: srp sko, ~e {ko, ma |ar sko, ko ja pred la `u iz vr {noj vla sti vla sti ka ko da se po boq {a sta we u kon kret noj na ci o nal noj ma wi ni. To ve }e bi tre ba lo da pre po zna je pro ble me: od stam be nog zbri wa va wa, po vrat ka, do ne go va wa kul tur nog iden ti te ta... Tu se ne gu je i an ti fa {i sti~ ka tra di ci ja, osno va na je Udru ga an ti fa {i sti~ kih bo ra ca i an ti fa {i sta sa 70 ~la no va, a ciq joj je ob no va broj nih spo men obe le` ja iz NOB-a, pod se }a we na he roj sku isto ri ju iz vre me na Dru gog svet skog ra ta i dru `e we svih ko ji to `e le. Po seb na pri li ka za dru `e we je Sa jam si ra, ko ji se ove go di ne odr `a va 19. i 20. no vem bra, u okvi ru ko ga za jed ni ce ima ju svoj dan, ka da ku va ju na ci o nal na je la, pe va ju i ple {u, sve u ci qu raz vo ja do brih na ci o nal nih od no sa. n Ranka Dautovi}

nedeqa30.oktobar2011.

c m y

12

dnevnik

T E M A D N E V N I K A : „ARAPSKO PROLE]E“ I

Svi |a ci u svo joj stra te gi ji da {to br `e do |e do me |u na rod nog pri zna wa, vla sti u Pri {ti ni su pro te klih da na po ku {a le da jed nu sta ru ide ju pre svu ku u no vo ru ho. Re~ je, na i me, o tra `e wu mo da li te ta da se, po zi va wem na duh „Arap skog pro le }a“, iz no va in si sti ra kod ~la ni ca Arap ske li ge i dru gih islam skih ze ma qa da pri zna ju Re pu bli ku Ko so vo. Osnov no pi ta we ko je se ov de na me }e je ste: ima li re al nih iz gle da da naj no vi je pro me ne u Tu ni su, Egip tu i Li bi ji bu du od po mo }i Pri {ti ni?

Od go vor, me |u tim, ne sme bi ti ni po vr {an ni is hi tren, jer ne za vi sno Ko so vo i „Arap sko pro le }e“ su, tre ba li pod se }a ti, pro jek ti istog tvor ca – ad mi ni stra ci je u Va {ing to nu. To je ono {to ih me |u sob no po ve zu je i zbog ~e ga je pre po ru~ qi vo da svi |a ci bu du u istom raz re du, od no sno u „za jed ni~ kom fron tu bor be za no vi me |u na rod ni po re dak”. S dru ge stra ne, wi ho va za jed ni~ ka sla ba stra na le `i u ~i we ni ci da su, kao i svi dru gi ame ri~ ki pro jek ti, kon ci pi ra ni da slu `e in te re si ma tvor ca, a ne na ro di ma ko ji su u fo ku su za mi {qe nih pro me na. „Arap sko pro le }e“ tra je tek go di nu da na i za to vre me ta las pro me na u ime de mo kra ti je za hva tio je ne ko li ko ze ma qa bo ga tih naf tom. Auto ri „pro le }a“ su lan si ra li kon cept pro me na oba ra wem dik ta tu ra. Oko tog ci qa su se oku pi li ne pri ja te qi sta rog re `i ma svih bo ja. Sa da, ka da je do {lo vre me da me |u sob no po de le „re vo lu ci o nar ni ko la~”, po sta ju ri va li pa ~ak, mo -

U

HO]E LI ODLUKA HRVATSKOG SAbORA bITI ALIbI zA SRbIJU DA NE PROCESUIRA SVE zLO^INE

Isti na je `r tva po li ti ~a ra

e gde u isto vre me ka da su udru `e wa “@e ne u cr nom” i “Art Kli ni ka” ak tu e li zo va le pri ~u o po sta vqa wu spo men obe le` ja u Sta ji }e vu i Be gej ci ma, na me sti ma gde su se ne ka da na la zi li lo go ri za dr `a vqa ne Hr vat ske ko je su u Vu ko va ru za ro bi li pri pad ni ci JNA, po sla ni ci Hr vat skog sa bo ra iz gla sa li su Za kon o ni {tav no sti po je di nih prav nih aka ta JNA, SFRJ i Sr bi je. Uz oce ne da je ta ko zva ni “[ek sov za kon”, ko ji mno gi vi de kao pred iz bor ni mar ke ting vla da ju }e ko a li ci je u Hr vat skoj, pred vo |e ne HDZ-om, do pri neo za o {tra va wu od no sa iz me |u dve ze mqe, po je din ci su iz ra zi li mi {qe we da bi od lu ka Hr vat skog sa bo ra mo gla da bu de i oprav da we Sr bi je da ne is tra `i do kra ja sve rat ne zlo ~i ne po ~i we ne na tlu biv {e Ju go sla vi je.

A, tu se mi sli i na zbi va wa u lo go ri ma u Sta ji }e vu i Be gej ci ma u ko ji ma je, po tvrd wa ma hr vat ske

na ne ti hr vat skim bra ni te qi ma, ne go {to }e im po mo }i da se od bra ne od srp skih op tu `ni ca.

– Za kon je si gur no za kom pli ko vao od no se sa Sr bi jom i za to po sto ji sa mo je dan na ~in da se to re {i: za kqu ~i va wem spo ra zu ma ko jim }e bi ti re gu li sa no pro ce su i ra we rat nih zlo ~i na – iz ja vio je Jo si po vi}.

Pred sed nik Udru `e wa prav ni ka “Vu ko var 1991” i je dan od ne ka da {wih za to ~e ni ka lo go ra Sta ji }e vo Zo ran [an gut ka `e za “Dnev nik” da i Hr vat ska i Sr bi ja mo ra ju pro ce su i ra ti sve rat ne zlo ~i ne ko ji su se do go di li na wi ho voj te ri to ri ji, bez ob zi ra ko ja ih je stra na po ~i ni la. Oko to ga, do da je on, ne ma ni ka kvog dvo u mqe wa.

– Ne `e lim da u~e stvu jem u po li ti ci, ali na {e udru `e we je za spo ra zum iz me |u dva tu `i la {tva ko ji }e bi ti ja sno de fi ni san. Ve ru jem da }e se u obe ze mqe na }i sna ge i pot pi sa ti spo ra zum na dr `av nom ni vou, u ko me }e bi ti pre -

vor no sti ne mo `e po kre nu ti bez po li ti~ ke vo qe vla da ju }e eli te.

Po wi ho vim re ~i ma, iako vo de }i po li ti ~a ri Sr bi je i Hr vat ske, po dik ta tu Evrop ske uni je, te `e „po mi re wu“, to po mi re we, u wi ho voj in ter pre ta ci ji, upr kos dru ga ~i joj re to ri ci, ne pra ti utvr |i va we od go vor no sti i ne dvo smi sle no pre u zi ma we oba ve za pro is te klih iz we.

– U prak si se po ka za lo da je isti na ~e sto `r tva dnev no-po li ti~ kog pot ku su ri va wa, dok po li ti~ ki auti zam do vo di do no vih po de la i su ko ba – ob ja {wa va ju Na ta {a Lam bi} i Sta {a Za jo vi}. – Va `no je pod se ti ti da je Za kon o ni {tav no sti prav nih aka ta JNA, SFRJ i Sr bi je, ko ji je ne dav no usvo jen u Hr vat skoj, na stao kao di rekt na re ak ci ja na to {to su iz Be o gra da u Za greb po sla te op tu `ni ce pro tiv 44 hr vat ska dr `a vqa na, ukqu ~u ju }i i ne ko li ko rat nih ru ko vo di la ca, za rat ne zlo ~i ne i ge no cid na pod ru~ ju Vu ko va ra 1991. go di ne. Sve dok se go vo ri sa mo o zlo ~i ni ma dru ge stra ne, bez osvr ta na sop stve nu od go vor nost, ne }e bi ti is ko ra ka i zna ~aj ni je pro me ne u od no si ma Sr bi je i Hr vat ske. Ne `e le }i da ula zi mo u pri ro du za ko na dru ge dr `a ve, na da mo se da kul tu ra se }a wa ne }e bi ti deo ove po li ti~ ke klac ka li ce.

Na {e sa go vor ni ce sma tra ju i da je ustu pa we op tu `ni ce pro tiv Va si qe vi }a i @i va no vi }a srp skom pra vo su |u jo{ je dan pri mer po li ti~ ke tr go vi ne, ali da mo `e pre ra sti u kon truk tiv nu sa rad wu na utvr |i va wu isti ne, ko ja je neo p hod na i Sr bi ji i Hr vat skoj. One se na da ju da Ve }e za rat ne zlo ~i ne Okru `nog su da u Be o gra du ne }e po klek nu ti pod po li ti~ kim pri ti sci ma i na sta vi ti sa prak som Ve ru jem da }e se u obe ze mqe na }i sna ge i sram nih pre su da, kao {to je ona pot pi sa ti spo ra zum na dr `av nom ni vou, u ko me }e do ne ta za zlo ~i ne po ~i we ne na po bi ti pre ci zi ra no ka ko }e se pro ce su i ra ti svi qo pri vred nom do bru Ov ~a ra kod Vu ko va ra, ko je, po wi ho voj oce ni, rat ni zlo ~i ni (Zo ran [an gut) jo{ jed nom vre |a ju do sto jan stvo `r ta va i ru {e na de da je vre me ne stra ne, bi lo mu ~e wa i ubi ja wa ci zi ra no ka ko }e se pro ce su i ra ti ka `wi vo sti zlo ~i na pro {lo, ve} rat nih za ro bqe ni ka i ci vi la. svi rat ni zlo ~i ni – na po mi we da }e, utvr |i va wem isti ne i pra Pot pred sed nik Udru `e wa prav ni [an gut i na ja vqu je da }e pred stav vi~ nom ka znom, spre ~i ti re vi zi o ka “Vu ko var 1991” Pe ro Ko va ~e ni ci ovog udru `e wa 8. no vem bra ni zam i no ve po de le i su ko be. vi} slo `io se sa ova kvom kon sta do }i u Be o grad i za tra `i ti pri jem – Pro ble ma ti~ no je i to {to ta ci jom i oce nio da bi Za kon o ni kod tu `i o ca za rat ne zlo ~i ne Vla zva ni~ na po li ti ka in si sti ra na {tav no sti prav nih aka ta JNA, di mi ra Vuk ~e vi }a, ka ko bi ih on is ti ca wu sop stve ne `r tve i re la SFRJ i Sr bi je mo gao bi ti is ko ri upo znao sa sud bi nom kri vi~ ne ti vi zo va wu isti ne, ~i me se ja ~a {}en kao ali bi da se ne pro ce su i pri ja ve ko ju su jo{ 2008. go di ne kul tur na ma tri ca ko ja je omo gu }i ra ju biv {i ge ne ral i pot pu kov nik pod ne li pro tiv od go vor nih za zlo la ge no cid i rat ne zlo ~i ne – upo JNA Alek san dar Va si qe vi} i Mi ~i ne u srp skim lo go ri ma. zo ra va ju Na ta {a Lam bi} i Sta {a ro slav @i va no vi}, ko je Hr vat sko Na ta {a Lam bi} i Sta {a Za jo Za jo vi}. – Oni ko ji da nas {i re dr `av no tu `i la {tvo te re ti za vi} iz udru `e wa “@e ne u cr nom”, istu ide o lo gi ju, ne do dir qi vi su, rat ne zlo ~i ne pro tiv jer su pod za {ti tom ci vi la i rat nih za ro dr `a ve. Kle ro fa {i bqe ni ka u srp skim sti~ ke gru pe ne sme ta Pred s tav n i c i Udru ` e w a prav n i k a “Vu k o v ar lo go ri ma Be gej ci, no di vqa ju Sr bi jom, 1991” na ja vi li su za 8. no vem bar do la zak u pre te }i svi ma ko ji su Sta ji }e vo, Srem ska Be o grad, gde }e za tra `i ti pri jem kod Mi tro vi ca, Ni{ i dru ga ~i ji, uz bla go Sta ra Gra di {ka. Ko slov Srp ske pra vo tu `i o ca za rat ne zlo ~i ne Vla di mi ra va ~e vi} je ovo iz ja vio slav ne cr kve i po li Vuk ~e vi }a, ka ko bi ih on upo znao sa u tre nut ku ka da je Hr ti~ ke i kul tur ne eli vat ska ustu pi la Tu - sud bi nom kri vi~ ne pri ja ve ko ju su jo{ 2008. te. Rat no na si qe pre go di ne pod ne li pro tiv od go vor nih za `i la {tvu za rat ne to ~i lo se u nor ma li zlo ~i ne Sr bi je op tu zo va no i ni ~im spre zlo ~i ne u srp skim lo go ri ma `ni cu pro tiv Va si ~e no na si qe u po ro di qe vi }a i @i va no vi ci i u dru {tvu. Da kle, }a, ko ju je u apri lu ove go di ne po ko je je po zva lo od bor ni ke Skup vi {e je ne go o~i gled no da bez di glo osje~ ko @u pa nij sko tu `i la {ti ne gra da Zre wa ni na da po dr `e utvr |i va wa isti ne ne ma na de da {tvo. ini ci ja ti vu za obe le `a va we lo go }e do }i do pro me ne mo ral nog po I pred sed nik Hr vat ske Ivo Jo ra Sta ji }e vo i Be gej ci, i ta ko do ret ka, vred no snog si ste ma i kul si po vi} u ne ko li ko je na vra ta na pri ne su po mi re wu na ro da u re gi o tur nih obra za ca. A bez te pro me ne gla sio ka ko usva ja we Za ko na o ni nu, is ti ~u u raz go vo ru za “Dnev Sr bi ja je osu |e na na mo ral nu pro {tva no sti prav nih aka ta ni je pa nik” da se pro ces utvr |i va wa past. n @eqko Balaban me tan po tez i ka ko }e vi {e {te te isti ne o rat nim zlo ~i ni ma i od go -

N

`da, i – smrt ni ne pri ja te qi. U bor bi za vlast ne mo ra ju uvek po be di ti pro de mo krat ske op ci je i ta da }e bi ti po sla za ko rek to re igre, ma ka ko se oni zva li.

U Tu ni su, pr voj arap skoj dr `a vi ko ja je zba ci la de ce nij sku vla da vi nu pred sed ni ka Be na Ali ja, pro {le ne de qe su odr `a ni pr vi vi {e par tij ski iz bo ri.

Po be di li su, o~e ki va no, isla mi sti. Par ti ja Enah da, ko ja je de ce ni ja ma bi la za bra we na pod vla {}u biv {eg re `i ma, sa da je na po li ti~ ku sce nu u{la na ve li ka vra ta i ima }e kqu~ nu ulo gu u do no {e wu svih va `nih od lu ka ko je se ti ~u bu du} no sti ze mqe. Se ku lar ne po li ti~ ke gru pa ci je su bi le mno go sla bi je u kon ku ren ci ji sto ti nak par ti ja ko je su u~e stvo va le u bor bi za vlast.

I Egi pat, gde je vlast po sle svr ga va wa Ho sni ja Mu ba ra ka pri vre me no pre da ta voj nim struk tu ra ma, ima }e usko ro svo je pr ve vi {e par tij ske iz bo re. Pri to me je pot pu no iz ve sno da }e u iz bor noj tr ci u~e stvo va ti i po li ti~ ke op ci je ko je su, zbog svog iz ra zi to re li go zno-tra di ci o- nal nog ka rak te ra, bi le za bra we ne za vre me Mu ba ra ka, pre sve ga Mu sli man ska bra }a.

Oba ra we re `i ma Mo a me ra Ga da fi ja u Li bi ji je pri ~a o ko joj }e isto ri ja, ali i te o ri ja de mo kra ti je is pi sa ti ~i ta ve to mo ve ko men ta ra. NA TO kao udar na pe sni ca „re vo lu ci o na ra“ jo{ ni je na pu stio Li bi ju, a pre ten den ti na vlast go vo re o {e ri jat skim za ko ni ma i ob na vqa wu tra di ci je, ko ja u slu ~a ju Li bi je mo `e bi ti sa mo ple men ska.

I bez ne ke po drob ni je ana li ze vi di se da pro me ne ko je je Va { ing t on do sa d a po n u d io sve tu, od Bal ka na pre ko Bli skog is to ka do se ve ra Afri ke, vi {e raz dva ja ju ne go {to spa ja ju na ci o nal no i ver ski po de qe ne na ro de i dr `a ve. Pri to me je te {ko ve ro va ti u to da u Be -

[efovi diplomatije Kosova

loj ku } i se d e neo b a v e { te n i qu di. Tu ne mi sli mo na jav ne ~i nov ni ke i pred sed ni ke ko ji po se }u ju Slo ve ni ju, a go vo re o Slo va~ koj, bo ra ve u Pod go ri ci, a mi sle da su u Ma ke do ni ji... Ima eks pe ra ta ko ji ta~ no zna ju ko je su sla be ta~ ke sva kog re gi o na. Oni su, me |u tim, pla }e ni da upra vo tu ne slo gu is ko ri ste za ame ri~ ki uti caj u sve tu. To je, jed no stav no, lo gi ka sva ke im pe ri je.

GR^KU SVAKODNEVICU NIJE PROMENIO NI OTPIS POLOVINE DUGOVA

Zo na su mra ka pod no Akro po qa

n Pi{e: Branislav Tarla} a po kon je Evrop ska uni ja sta la na svo ju stra nu i uslo vi la ban ke ot pi som po lo vi ne gr~ kog du ga. Da li }e to pro me ni ti ne {to unu tar sa me Gr~ ke? Te {ko je to o~e ki va ti, po go to vo {to sad do la zi re a li za ci ja sve ga pot pi sa nog i u par la men tu iz gla sa nog kroz no ve za ko ne. Da kle, na sta vi }e se {traj ko vi ko ji }e uma wi ti pri liv tu ri sta, ba rem u ovom zim skom pe ri o du kad sti `u oni `eq ni gr~ ke isto ri je i Akro po qa.

Pr vi put se u pro {lo ne deq nom {traj ku eki pa anar hi sta otvo re no su ko bi la s ko mu ni sti ma (KKE par ti ja) i ubi jen

N

Na `a lost, ta se pri ~a na sta vqa i fan tom ke, ka ci ge i cr ne ka pu qa ~e na sta vqa ju da pla {e qu de u cen tru Ati ne. Ova „eki pa” sve srd no ko ri sti i uni ver zi tet, jer po li ci ja ne mo `e da po vre di we go vu auto no mi ju jo{ od vre me na hun te.

Ipak, ista ta “mod na li ni ja” vi dqi va je i na sta di o ni ma, gde je pri sut na i pra te }a „iko no gra fi ja”, oli ~e na u mo lo to vqe vim kok te li ma, pa li ca ma i hra brim ob ra ~u ni ma ti pa “de set na jed nog”. Ipak, ni je dan klub se do sa da ni je ogra dio od

je je dan ~o vek. A po li ci ja je, sve sno ili ne sve sno, jo{ jed nom pro pu sti la pri li ku da se ob ra ~u na sa oni ma ko ji su do sad uni { ti l i ve l i k i broj obe le` ja Ati ne i od go vor ni su za ono {to se ne mo `e opro sti ti – smrt ne du `nih qu di pro {le go di ne u jed noj ban ci, gde je bi la i trud ni ca. Tu je za ka zao ceo si stem, od po li ci je do oba ve {taj nih slu `bi i svih osta lih, jer do da nas zbog tog zlo ~i na ni ko ni je pro ce su i ran.

ta kvih „na vi ja ~a” – uosta lom, pri ~a je to do bro po zna ta i na na {im pro sto ri ma.

Ono {to me naj vi {e za bri wa va je ste jed na ana li za, ko je se do sta ne pri met no pro vu kla u pro {lo ne deq nom iz da wu „At hens News”: po rast kri mi na la, sa mo u bi sta va i dru gih pa ra nor mal nih po ja va za pqu snuo je Gr~ ku kao vru} {a mar od ko ga je te {ko po be }i kad be da za ku ca na vra ta. l 40% po rast bro ja sa mo u bi s ta v a (pe r iod ja n u a r-jul 2011. pre ma ja nu ar-jul 2010)

l 52% po rast bro ja HIV za ra `e nih (2011. u od no su na 2010) l 20% po rast he ro in skih za vi sni ka (2011. u od no su na 2009) l 24% po rast pri je ma u dr `av ne bol ni ce (2011. u od no su na 2009) l 25% po rast onih ko ji su sprem ni na sa mo u bi stvo, na vo de }i fi nan sij ske pro blem ko glav ni raz log, a ja vqa ju se na SOS te le fo ne l 100% po rast kri mi na la (2009. u od no su na 2007.)

Pod se ti lo me je to na one na {e de ve de se te, ali do tog ni voa ne }e sti }i, jer oni s ko ji ma bi even tu al no mo gli da ra tu ju – ima ju pre ~a po sla u bor bi s Kur di ma na se ve ru Ira ka, kao i sa “unu tra {wim ne pri ja te qi ma”.

Ina ~e, po rast bro ja HIV obo le lih je po seb no za bri wa va ju }i. Mo `da to ne kog ne }e za ~u di ti, ali bi tan je sle de }i po da tak: od re |e ni broj no vo r e g i s tro v a n ih za r a z io se na mer no ka ko bi se do ko pao po mo }i ko ju Vla da Gr~ ke ga ran tu je, od nov ca do le ko va (za me na za dro gu). Ta ko |e je ve li ki broj nar ko ma na po ~eo da se ba vi pro sti tu ci jom da bi sa ku pi li no vac za nar ko ti ke!

Da zlo bu de ve }e, ve li ki broj de ~i jih po zo ri {ta se na la zi upra vo u tom de lu Ati ne ko ji je po stao zo na su mra ka, na kr ca na nar ko ma ni ma ko ji se de i le `e na tro to a ru i dro gi ra ju se bez ika kvog ustru ~a va wa, dok pro la zni ci ga ze po {pri ce vi ma i igla ma. I ka ko da de te bez bed no do ve de te do te a tra kad ni po li ci ja tu ne za la zi?!

Ovo je no va sli ka Ati ne, ko ja zah te va {i ru dru {tve nu ak ci ju. Jer sud bi na na {e de ce i wi ho va bu du} nost ni je ve za na sa mo za ot pla tu du ga, ve} i za taj sva ko dnev ni `i vot, ko ji je vred ni ji od sve ga. (autor `ivi i radi u Atini)

dnevnik

nedeqa30.oktobar2011.

13

NEZAVISNO KOSOVO

istom razredu U takvom spletu (ne)prilika sve je mogu}e, pa se tako realno mo`e desiti i da pod pritiskom Va{ingtona i zemqe „Arapskog prole}a“ , ta~nije wihove ad hok vlade ili rukovodstva, priznaju nezavisno Kosovo. Tranzicija je sistem poludefinisanih ili nedefinisanih odnosa, pa

i Egipta: Hoyaj i Mohamed Amr

za{to ne bi omogu}ila i olako priznavawe samozvane dr`ave, koja ve} ima podr{ku nekih velikih sila?

Uostalom, vlada u Pri{tini se jo{ ranije obratila Arapskoj ligi za podr{ku i u tom poku{aju je uspela da pridobije priznawe mawe od polovine ~lanica ove organizacije. Pri{tinski lideri, me|utim, sada mewaju strategiju i poku{avaju li~nim kontaktima da steknu

simpatije i naklonost uticajnih qudi, kao {to su Amr Musa, predsedni~ki kandidat na predstoje}im izborima u Egiptu, ili sekretar Arapske lige Nabil al Arabi.

Enver Hoxaj, zadu`en u kosovskoj vladi za me|unarodne odnose, sastao se tako pro{log meseca u Kairu sa Amr Musom i to je bila prva poseta nekog zvani~nika sa jugoistoka Evrope postmubarakovskom Egiptu. Hoxajev zamenik Petrit Selimi je ubrzo potom izjavio kako Pri{tina „veruje da je Arapsko prole}e omogu}ilo otovreniju raspravu... u zemqama koje ranije nisu bile spremne da razmotre nezavisnost Kosova“.

– Stvara se veliki zamah. Imali smo dve runde uspe{nih me|usobnih poseta sa Egiptom i imamo redovne kontakte sa ostalim tranzicionim vlastima, sve kako bismo ubrzali proces priznavawa. Optimisti smo da }e se to desiti ubrzo nakon izbora ili konsolidovawa demokratskih institucija – izjavio je Selimi.

Ovu mapu puta Kosova do me|unarodnog priznawa preko islamskih dr`ava ne odobravaju ba{ svi umni qudi u Pri{tini. Jer, ona mo`e doneti trenutne rezultate, ali i da povu~e u pravcu koji neki Albanci, pobornici evropskih vrednosti, ne `ele. Tako, recimo, kosovski pisac Ndue Ukaj smatra da „Kosovo ne bi trebalo da bude deo Organizacija islamske saradwe, nego da ostane podaqe od we, jer oni ne doprinose kosovskom ciqu u pogledu demokratije i tolerancije“.

Postoji, dakle, bojazan da bi suvi{e pribli`avawe organiza-

cijama islamskih zemaqa moglo da udaqi Pri{tinu od evropskih institucija. Selimi, me|utim, brani koncept povezivawa s muslimanskim svetom kao trenutno najefikasniji put Kosova do Ujediwenih nacija. Pri tome nagla{ava da je ciq Kosova i da postane deo Evropske unije.

– Strate{ki ciqevi spoqne politike Kosova su ~lanstvo u EU i UN – ka`e Selimi, i dodaje da }e Pri{tina „neizostavno poku{ati da produbi odnose sa ~lanovima OIK po najboqoj mogu}oj platformi za Kosovo“.

Od 22 ~lanice Arapske lige, Kosovo je do sada priznalo samo deset. Oni koji se zala`u za ~lanstvo Kosova u OIK procewuju da Turska u tome mo`e najvi{e da pomogne. Pobornici pribli`avawa Kosova toj opciji kao prvi uspeh bele`e rezoluciju samita OIK-a u Astani u Kazahstanu, u kojoj se ~lanicama preporu~uje da svaka, prema svojoj praksi i nacionalnim interesima, razmotri priznavawe kosovske nezavisnosti.

U Pri{tini se to smatra velikom promenom koja se pripisuje upravo Arapskom prole}u.

E sad, te{ko da }e ba{ sve budu}e promene u islamskom svetu biti pod uticajem prole}nog bu|ewa, ali ima istine da su na me|unarodnom planu pokrenuti novi procesi koji zaslu`uju du`nu pa`wu. Diplomatija je uvek bila igra dovitqivih i visprenih, u kojoj se poeni gube nerezonskim taktizirawem, nepa`wom, preteranim opu{tawem ili sedewem na vi{e stolica. n Pe tar To mi}

P O V O D I : DOK @ENE U SAUDIJSKOJ ARABIJI DOBIJAJU VE]A PRAVA, U LIBIJI BI DA IH OGRANI^E

Uzburkan svet burki apad je sve uznemireniji zbog zahteva da {erijatsko pravo bude osnova budu}eg ustava nove Libije, jer bi to zna~ilo i institucionalizaciju odredbi koje se duboko kose sa na~elima savremenih demokratija, pogotovo kada je re~ o polo`aju `ene. Uostalom, {erijatsko pravo se striktno primewuje samo u Saudijskoj Arabiji, gde je i danas `enama zabraweno da voze kola, pa ~ak i bicikl; `ene tamo moraju da pokrivaju sve delove tela, osim o~iju i ruku, a ne smeju da izlaze iz ku}e, {koluju se ili udaju bez dozvole mu{karca...

Prema zakonima Saudijske Arabije, svedo~ewe jednog mu{karca vredno je kao svedo~ewe dve `ene, a saudijskim `enama je mnogo te`e da dobiju razvod nego {to je to mu{karcima u ovoj zemqi. Ne postoje ni zakoni kojima bi se ka`wavalo porodi~no nasiqe koje je itekako rasprostraweno. Naime, nasiqe u porodici u toj i sli~nim dr`avama smatra se li~nim problemom, izvan sudske nadle`nosti. Zbog toga ve}ina slu~ajeva zlostavqawa ostaje neprijavqena.

Porodi~ni odnosi u Saudijskoj Arabiji ~vrsto su ure|eni na religijskoj osnovi i mnogi od ovih zakona, u su{tini, tretiraju `enu kao pravne maloletnike pod ve~itim starateqstvom mu{kih ~lanova porodice. Dono{ewe odluka unutar porodice iskqu~ivo je domen mu{karaca, koji u`ivaju pravni status „glave porodice”. @enama nije dozvoqeno da putuju unutar zemqe ili u inostranstvo bez mu{kog ~lana porodice. Uz to, saudijskim `enama je ~ak ograni~ena i upotreba javnog prevoza u prisutnosti mu{karca. Kada se voze gradskim autobusom, saudijske `ene moraju da u|u u autobus kroz odvojeni ulaz na kraju vozila i da sednu u poseban, za wih namewen deo.

Osim toga, pripadnici verske policije mogu da hapse `ene koje se voze u vozilu kojim upravqa neko kome to nije posao, ili im nije bliski mu{ki ro|ak.

U kancelarijama, bankama, ~ak i u velikim zapadnim lancima kao {to su “Mekdonalds” i “Pica hat”, postoje “mu{ki” i, ne{to mawe ugledan, “porodi~ni” deo rezervisan za `ene.

Ulazi za `ene i mu{karce su svuda odvojeni.

A posluga, taksisti, konobari, zbog neizbe`nosti “me{awa” polova – obi~no su stranci. Zaposleno je izme|u pet i 15 odsto `ena,

Z

uglavnom u zdravstvu i prosveti. Ve}ina `ena je pismena, mada je obrazovawe za wih ne{to lo{ije nego za mu{karce. Bavqewe `ena sportom uop{te se ne ohrabruje.

Ipak, ~ak je i u toj dr`avi, u kojoj je politi~ka mo} `ena u „Globalnom izve{taju o jednakosti polova” ocewena sa – nula (!!!), najavqen je iskorak. Saudijski kraq Abdulah objavio je, naime, da }e pripadnice lep{eg pola dobiti, istina tek od 2015. godine, pravo da glasaju i kandiduju se na lokalnim izborima, ina~e jedinim u kraqevini. Re~ je o izborima kojima se popuwava polovina mesta u gradskim ve}ima, dok drugu polovinu imenuje Vlada. Da se nije samo na tome

vao rad univerziteta gde `ene i mu{karci zajedno prate nastavu. Kraq Abdulah bin Abudlaziz Al Saud, koji se smatra reformistom, otvorio je, naime, prvi univerzitet za studente oba pola, postavio je prvu `enu u kabinet, uveo zakone protiv nasiqa u domovima, a nagove{taj da namerava da omogu}i `enama da rade, u okviru napora da ekonomiju u~ini mawe zavisnom od nafte, bio je dodatni korak u osvajawu prava pripadnica lep{eg pola zaodenutih burkama.

Iako neki kriti~ari tvrde da su reforme u Saudijskoj Arabiji spore, bar su po~ele da se de{avaju. I to~ak civilizacije ipak ide napred, a ne u rikverc, kako pre-

VESTI Bugari biraju predsednika U Bugarskoj se danas odr`ava drugi krug predsedni~kih izbora, u kome u~estvuju kandidat

vladaju}e partije GERB Rosen Plevnelijev i Ivajl Kalfin iz opozicione Socijalisti~ke partije. Favorit je kandidat partije desnog centra, Plevnalijev, koji je 23. oktobra u prvom krugu izbora osvojio 40,11 odsto glasova, 11,5 odsto vi{e

od svog rivala Ivajla Kalfina.

Aktuelni predsednik Bugarske Georgij Prvanov nije imao pravo da se kandiduje na izborima, po{to mu je ovo drugi petogodi{wi mandat. Prvanov je za predsednika izabran kao predstavnik levice. Kako navodi agencija Frans pres, izbori predstavqaju neku vrstu testa za bugarskog premijera Bojka Borisova, suo~enog sa ekonomskim problemima Bugarske, najsiroma{nijom zemqom Evropske unije. Bugarski premijer je i pod pritiskom Brisela koji od wega zahteva efikasniju borbu protiv korupcije i kriminala, veoma rasprostrawenih u wegovoj zemqi.

Ja{arevi} u bolnici Mevludin Ja{arevi} koji je u petak pucao na ameri~ku ambasadu u Sarajevu nalazi se u bolnici Ko{evo, u Sarajevu, pod jakim policijskim obezbe|ewem. On je ju~e „prilikom neutralisawa i hap{ewa zadobio prostrelne rane u predelu nogu” saop{teno je iz Tu`ila{tva BiH. Dodaje se da }e tokom le~ewa biti pod nadzorom policije, koja }e odlu~iti kada }e ga predati tu`iocu Tu`ila{tva BiH. Sarajevska {tampa ju~e na naslovnim stranicama donosi fotografije naoru`anog Ja{arevi}a koji je iz automatske pu{ke kala{wikov pucao na ambasadu. Nakon {to je neutralisan snajperskim hicem u nogu kod Ja{arevi}a je policija prona{la i dve ru~ne bombe. Sarajevski Dnevni avaz prenosi izjavu

tetke Mevludina Ja{arevi}a Senade Ja{arevi}, koja `ivi u Novom Pazaru: “Poku{ali smo ga odvratiti od vehabizma, ali nismo uspe-

li. Znali smo {ta te vehabije rade, ali ni{ta nismo mogli. On je, jednostavno, to hteo”. Prema wenim re~ima, on se pre dve godine preselio iz Novog Pazara u BiH, gde je zasnovao porodicu.

U Kabulu 17 mrtvih

ostalo, svedo~i i vest da je nekoliko dana kasnije kraqeva naredba da se bi~evawem kazni `ena koja je prekr{ila zabranu upravqawa kolima – preina~ena u pomilovawe.

Zahtevi da se `enama dopusti glasawe u posledwe vreme bili su sve glasniji u Saudijskoj Arabiji pa su, kona~no, i `ene do~ekale svojih pet minuta. Iako }e prvo glasawe biti tek za 4 godine, ovo nesumwivo predstavqa veliki korak u borbi za ravnopravnost. U me|uvremenu, dozvoqen im je i boravak u hotelu bez mu{kog pratioca, a jedan visoki klerik smewen nakon {to je kritiko-

ti da se u talasu postgadafijevske euforije dogodi u Libiji. Uostalom, ~ak je i Evropska unija reagovala na objavu predsednika libijskog Nacionalnog prelaznog saveta Mustafe Abdula Xalila da }e svaki akt koji nije u skladu s {erijatskim pravom biti ni{tavan. „O~ekujemo da nova Libija bude zasnovana na po{tivawu qudskih prava i demokratskih principa”, stigla je poruka iz Brisela. Na`alost, veliko je pitawe da li }e ova „preporuka” biti i uva`ena. nAli sa Var ga

Pripadnik talibanskog pokreta napao je ju~e automobilom-bombom konvoj NATO-a u Kabulu i ubio najmawe 17 qudi, me|u kojima 13 ameri~kih vojni-

ka. Ovo je najsmrtonosniji napad u Avganistanu tokom posledwih meseci. Ministarstvo unutra{wih poslova saop{tilo

je da je u napadu poginulo troje prolaznika i jedan policajac, dok je Alijansa potvrdila da je ubijeno i 13 wenih ~lanova, ameri~kih vojnika. „Prema prvim izve{tajima, 13 pripadnika Me|unarodnih snaga za podr{ku u Avganistanu (ISAF), poginulo je u eksploziji improvizovane naprave u Kabulu”, navodi se u saop{tewu NATO-a. Vojska SAD kasnije je potvrdila da su svih 13 ubijenih vojnika Amerikanci. Odgovornost za ovaj napad preuzeli su talibani, prenele su agencije.

nedeqa30.oktobar2011.

c m y

14

dnevnik

DA NAS SE ZA TVA RA 56. ME \U NA ROD NI

Kwi ge ku pu je mo na ka {i ~i cu a le Be o grad skog saj ma i u osno vi ni su pri met no pro bi le su pro te klih da na me ni li svo je ~i ta la~ ke na vi ke. dup ke pu ne. Me |u tim, Ka da je re~ o do stup no sti li ko li ko Sr bi ~i ta ju to kom go di - te ra tu re, ve }i na srp skih ~i ta ne, ka kvi su tren do vi u na vi ka - la ca (wih ~ak oko 80 od sto) za ma ~i ta wa i {ta nas ~e ka u bu - do voq na je po nu dom. Na su prot du} no sti? Na `a lost, kwi ge se wih su oni ko ji do mi nant no ko vi dqi vo ma we ~i ta ju iz go di ne ri ste stru~ ne kwi ge i sma tra ju u go di nu, a taj trend je pri me tan da je do stup nost li te ra tu re na od 2005. La ne je, re ci mo, oko 40 ne za vid nom ni vou. Oni ima ju pro ce na ta gra |a na Sr bi je ku pi pri med be na pro ce du re u ku po lo bar jed nu kwi gu, {to je pad vi ni kwi ga iz ino stran stva pu za pet od sto u od no su na po me nu tem po {te, gde ~e sto tro {ko vi tu 2005. Ta ko |e, me sta ku po vi ne bi ro kra ti je i tran spor ta pre su se po sled wih go di na pro me ma {u ju vred nost kwi ge. Zbog to ni la. Na i me, ~i ta o ci su, zbog ga se taj audi to ri jum okre nuo ne do stat ka nov ca, po ~e li ~e elek tron skim iz da wi ma kwi ga, {}e da po se }u ju uli~ ne pro dav od no sno in ter ne tu. ce no vih ili ko ri {}e nih kwi Ina ~e, 2011. je pr va ikad za be ga, gde omi qe no {ti vo mo gu da le `e na go di na ka da je broj pro pro na |u po po da tih elek tron voq ni jim ce na skih kwi ga u La ne je oko 40 ma, {to je de li Ame ri ci pre ma pro ce na ta gra |a na mi~ no ubla `i lo {io broj pro da uti caj kri ze na tih u kla si~ nom, Sr bi je ku pi lo bar wi ho ve ~i ta la~ {tam pa nom iz da jed nu kwi gu, {to je ke na vi ke. Saj mo wu. Ovaj po da tak pad za pet od sto vi kwi ga su ta ko go vo ri da i osta u od no su na 2005. |e me sta gde qu tak sve ta o~e ku je di da nas ~e {}e sli ~an trend u na ku pu ju kwi ge ne red nih pet go di go ra ni je – na rav no zbog uobi ~a na. Da kle, kwi ga se po la ko se li je nih po pu sta. u elek tron ski svet i to je trend Is tra `i va wa po ka zu ju da qu ko ji mla di u Sr bi ji s la ko }om di da nas ma we ~i ta ju ne go pre pri hva ta ju. Pi sa na re~ }e se i u pet go di na, ali ne sa mo usled bu du} no sti pri la go |a va ti na ne do stat ka nov ca i vre me na, ne {im po tre ba ma, tem pu `i vo ta i go i zbog al ter na ti ve ka kva je pra ti ti teh no lo {ka do stig nu in ter net. Po seb no je mla |a po }a, ali ide ja da se osta vi po ru ka pu la ci ja ~i ta la ca pro me ni la ne kom ko do la zi ne }e se pro me svo je ~i ta la~ ke na vi ke. Oni bi ni ti. Pi ta we je sa mo da li ste ra di je kao iz vor in for ma ci je kao ~i ta lac qu bi teq sta rog, ko ri sti li ne ki od sa vre me nih do brog zvu ka li sta wa har ti je elek tron skih me di ja ne go ili ste sklo ni da da te {an su i stru~ nu kwi gu, dok su be le tri we go vim xep nim si mu la ci ja ma sti ku sko ro pot pu no za me ni li na ba te ri je. te le vi zi jom. Na su prot wi ma, n Borislav Pantovi} qu di u sred woj do bi i naj sta ri (istra`iva~ - analiti~ar ji i da qe su lo jal ni ji kwi ga ma Euromonitora za Srbiju)

H

Mo sto vi pi sa ne U Beogradu se danas zavr{ava 56. me|unarodni sajam kwiga, koji je trajao nedequ dana i okupio preko 700 izlaga~a iz 23 zemqe, pod geslom „Kwige su mostovi koji spajaju qude“.

Kakvi su sajamski utisci i koji }e to naslovi povezivati qude i posle ovog sajma, pitali smo nekoliko u~esnika i gostiju najve}e kulturne manifestacije u Srbiji i okru`ewu.

Vla di sla va Gor di} Pet ko vi}, ured ni ca pra te }ih pro gra ma Saj ma kwi ga:

– Ovaj sa jam je po mno go ~e mu bio spe ci fi ~an u od no su na pret hod ne. Ne sa mo da je du `e tra jao za je dan dan, ne go i u sva kom da nu za po je dan sat, a sve ~a no otva ra we pr vi put je upri li ~e no u ne de qu. Sa mo na taj do ga |aj sti glo je pre ko 20 hi qa da qu di. Na sa mom po ~et ku odr `a na je dvo dnev na me |u na rod na kon fe ren ci ja o post ko lo ni jal nim stu di ja ma „ No va li ca svet ske kwi `evn sti“, na ko joj je u~e stvo va lo de set pi sa ca iz Bra zi la, An go le, Mo zam bi ka i Por tu ga li je i isto to li ko mla dih na u~ ni ka iz re gi o na. Po tom je usle di la kon fe ren ci ja o di gi tal nim teh no lo gi ja ma, dru {tvu i obra zo va wu, na ko joj se go vo ri lo i o di gi ta li za ci ji te le vi zi je, {to je vr lo ak tu el no kod nas, jer su Voj vo di na i No vi Sad me |u pr vim pod ru~ ji ma ko ja }e bi ti ob u hva }e na di gi tal nim sig na lom. Bi lo je mno go kwi `ev nih pro mo ci ja i go sti ju u „]a ska o ni ci”, a iz dvo ji la bih hr vat sku spi sa te qi cu Da {u Drn di}, naj pre vo |e ni ju autor ku u re gi o nu, ko ja je po sta la eks klu zi vac „Ga li ma ra“.

Za me ne je ipak do ga |aj i Saj ma i go di ne mo nu men tal na tri lo gi ja Ha ru ki ja Mu ra ka mi ja „1Q 84“. Tre }i, fi nal ni tom ove kwi ge iza {ao je 13. sep tem bra kod „Ge o po e ti ke“ i Sr bi ja je pr va ze mqa u sve tu ko ja ~i ta Mu ra ka mi ja u pre vo du. Po re |e wa ra di, an glo-ame ri~ ki ~i ta o ci }e to za do voq stvo ima ti tek ovih da na. U mo ru uz bu dqi vih i le pih kwi ga, pa `wu mi je pri vu kla i ve o ma za ni mqi va pu bli ka ci ja pod na slo vom „Kod srp skog pi sca“, ko ju je pri re dio Mi jo

Ra i ~e vi}, a iz da va~ je „Slu `be ni gla snik“. U woj na {i kwi `ev ni ci da ju re cep te za svo ja naj dra `a je la, a ja ne str pqi vo ~e kam da Sve ti slav Ba sa ra, ko ji je imao ~ast da otvo ri ovaj Sa jam kwi ga, pre do ~i svoj re cept za vo la na ra `wu za osam sto oso ba.

Igor Man di}, pu bli ci sta: – Ov de do la zim re dov no ve} ne ko li ko de ce ni ja, sem pre ki da od par go di na to kom onog ne sret nog gra |an skog ra ta. Ovo je je dan od naj va `ni jih i naj ve }ih evrop skih saj mo va, bqe {tav je i pri vla ~an uvek. Po {to sam ov de i zbog dva ju svo jih kwi ga, ko je su u Sr bi ji ob ja vqe ne, ego i sti~ no }u go vo ri ti o wi ma. Pr va je svo je vr sna isto ri ja srp ske kwi `ev no sti, ko ja je na sta ja la kroz go to vo ~e ti ri de se tle }a kroz kri ti ke, feq to ne, ese je, jo{ od mo jih stu dent skih da na pa do 1998. A va `na je jer je autor-pi sac „pre ko gra ne”, od no sno mo ja ma len kost. U tom pre gle du dru ge po lo vi ne 20. ve ka, naj va `ni ja je po zi ci ja str pqi ve, to le rant ne na klo no sti pa i qu ba vi pre ma srp skom kwi `ev nom stva ra la {tvu.

Dru gi, pak, na slov je „Kaj ste na pi sa li, bre/ [ta ste na pi sa li, bre“, po lo vi na je na la ti ni ci, a po lo vi na na }i ri li ci, a spo je ne su obr nu to, aver som i re ver som. Li ce se zo ve „Slo bo da la ja wa“, a re~ je o mo jim an ti ko mu ni sti~ kim tek sto vi ma ko ji su na sta ja li po ~et kom de ve de se tih. Re vers kwi ge na }i ri li ci zo ve se „Za u ze to, Hr vat“, a tu su sa bra ne mo je ko lum ne iz „No vo sti“, ne deq ni ka srp ske ma wi ne u Hr vat skoj, za ko ji ma lo ko zna. Ja sam kao ne ka kav pro non si ra ni sr bo fil hr vat ske na ci o nal no sti go di nu

da na is pi si vao tu auto i ro ni~ nu i kro a to i ro ni~ nu ru bri ~i cu. Zna mo da je ta odur na pa ro la iz na slo va bi la is pi si va na na srp skim ku }a ma u Kra ji ni, Li ci i Gor skom Ko ta ru na kon {to je pro te ran srp ski `i vaq u ak ci ji et ni~ ko ga ~i {}e wa. Oti ma ~i na ko ja je usle di la, de kla ri sa la se upra vo tom re ~e ni com. Ta ko sam se na ru gao vla sti tom na ro du, ko ji se osra mo tio za ve ki ve ko va, dru gi put na kon en de ha zi je.

Zo ran Ha mo vi}, iz da va~: – Kroz na pre dak elek tron skih me di ja, pri su stvu je mo pro me ni for me kwi ge i sa me ~i ta la~ ke kul tu re, {to se da vi de ti i na ovom saj mu.

Ali osnov na bri ga sva kog iz da va ~a ne tre ba da bu de for ma, ve} sa dr `aj kwi ge. Po go to vu {to da nas sva ko mo `e da ob ja vqu je kwi ge i da se pro gla si iz da va ~em, ako ima vre me na, {tam pa~, le pak i tvr de ko ri ce. Ali to ni je pro fe si ja. Za to se „Klio“ ve} dve de ce ni je, i ne vla di na or ga ni za ci ja „Bi bli o te ka plus“ unu tar iz da va~ ke ku }e, za la `u za pro fe si o na li za ci ju ovog po sla, kao vr lo ozbiq nog i dru {tve no od go vor nog.

Pro sto je: {to bo qe kwi ge, to pa met ni je okru `e we. Kroz lo {e kwi ge stva ra se dvo stru ka ilu zi ja: iz da va~ mi sli da je ne {to ob ja vio, a ~i ta lac da je ne {to na u ~io, pa se pred na {im o~i ma od vi ja ne ka vr sta za ba ve za bu da le. A pri mar no je da se kwi ge ko ri ste kao pod me ta ~i za zna we.

Zbog to ga smo na{ ovo go di {wi na stup na Saj mu na slo vi li „Klio u dru {tvu lu ta ka“. Pri me ti li smo da po sto je mno gi qu di ko ji su se od re kli svo jih zna wa i spo sob no sti, jer `e le da ih ne ko dru gi na me {ta. To su oni ko ji ne ~i ta ju i ne mi sle. Sto ga je „Klio“ u 17 svo jih edi ci ja i na ovom Saj mu pru `io ~vr ste oslon ce mi sle }im qu di ma. Iz dvo ji }u sa mo jed nu na {u kwi gu, a to je „Isto ri ja pri ja teq stva“, jer smo da nas za bo -

dnevnik

nedeqa30.oktobar2011.

SAJAM KWIGA U BEOGRADU

BEATE NIMAN: ISPOVEST ]ERKE HITLEROVOG NAJBRUTALNIJEG OFICIRA

„Maj ka mi je do kra ja `i vo ta la ga la o ocu”

r(ij)e~i ra vi li {ta ono je ste. I ona go vo ri o ko mu ni ka ci ji. Kad vam ne ko ka `e da ima pet hi qa da pri ja te qa na Fej sbu ku, on {a qe i po ru ku da ne zna {ta zna ~i bi ti pri ja teq. Me di ji su da nas u~i ni li svet umre `e nim, ali ne i po ve za nim.

Za to ova kwi ga sa bi ra sve ono {to se dve i po hi qa de go di na sma tra pri ja teq stvom, ko ga ne ma bez stvar nih qud skih do di ra, za gr qa ja, po qu ba ca...

Igor Marojevi}, pi sac i pre vo di lac: – Na Be o grad skom saj mu kwi ga uvek je gu `va, a na ro ~i to na {tan du „La gu ne“, ko ja je tre nut no na{ naj ve }i iz da va~ i be le `i uz la znu pu ta wu. Tu sam ob ja vio i to kom Saj ma pro mo vi sao svoj no vi ro man „Maj ~i na ru ka“, a pr vi uti sci go vo re da se do pa da ~i ta o ci ma. Od na slo va dru gih auto ra pre po ru ~u jem ro man Ro ber ta Bo lo wa „2666“, ko ji je od pr vog iz da wa 2003. do da nas ve} u{ao u isto ri ju svet ske kwi `ev no sti. Po kva li te tu ova kwi ga mo `e

da se po re di sa Fren ze lo vim „Ko rek ci ja ma“, a to je za me ne naj bo qi ro man s po ~et ka 21. ve ka.

Pri vu kla me je i po le mi~ ka kwi ga Pre dra ga ^u di }a „Se ja ~i ove ja ne su {ti ne“. Tu se, iz me |u osta log, pre tre sa tra di ci o nal na i uglav nom sla bi ja po e zi ja. U`i vam u ese ju o sti ho vi ma Raj ka Pe tro va No ge, u ko me se po ka zu je ko li ko je po e ti ka ta kvih pe sni ka pre va zi |e na i ne lo gi~ na. Iako je kwi gu ob ja vio ma li iz da va~, „Bra ni ~e vo“ iz Po `a rev ca, ona slo bod no i bez pre te ri va wa mo `e da ukr sti ko pqa sa Ki {o vim „^a som ana to mi je“.

Jovan ]irilov, te a tro log: – Me ni je sva ki Sa jam kwi ga u Be o gra du isti, ali u po zi tiv nom smi slu: uvek je gu `va, naj vi {e je mla dih, pre vr }u kwi ge i xe po ve, pre sa bi ra ju se da bi ku pi li {to vi {e. Qu di ova mo do la ze i da se dru `e, ne ka da to bu de sa -

mo jed nom go di {we, to kom Saj ma, pa se te le pe uspo me ne ve zu ju za kwi ge. Or ga ni za to ri ni su za bo ra vi li ju bi le je na {eg Ive An dri }a, pa su za sa jam ski mo to iza bra li po ru ku ce lo kup nog we go vog de la – da su kwi ge mo sto vi ko ji spa ja ju qu de. Pri me tio sam i mno go vi {e na slo va ko je `e lim za se be, no {to mo gu da ih ku pim, ali ta ko je na sva kom Saj mu. Je dan od wih, a jo{ je i me |u naj sku pqi ma, je En ci klo pe di ja Ni {a, u iz da wu „Slu `be nog gla sni ka“. Ra du je me i {to na sta vqa ju – sle de }i je Kra gu je vac.

Radovan Beli Markovi}, kwi `ev nik: – Sa jam kwi ga je jed na od ret kih ma ni fe sta ci ja ko ja me uvek iz no va us hi }u je. Pa ja sam bar pe de se ti put ov de, a pr vi put me je do veo otac jo{ kad sam bio de ~ak. Pri ja mi do bra ener gi ja ovog me sta, vaq da kwi ge isi ja va ju te do bre vi bra ci je, pa se one pre no se i na qu de. Ne pam tim ni je dan in ci dent da se do go dio pod ovim ku po la ma za po la ve ka {to do la zim, vaq da je sve {to se ov de do ga |a, ne ka ko bla go rod no. Ja, ina ~e, pa tim od ago ro fo bi je, a je di no na Saj -

mu kwi ga ne ose }am taj pri ti sak ma se. A naj bo qe kwi ge ne mo gu da pre po ru ~im, jer od {u me jo{ ni sam us peo da ra za znam sta bla. n Radmila Lotina

@i vot je lep, mi lord

N

aj stra {ni ji deo isti ne o mom ocu je ste ~i we ni ca da je ma sov no slao u smrt `e ne i de cu dok me maj ka no si la u utro bi – ka `e, i da nas je dva za dr `a va ju }i su ze, Be a te Ni man dok raz go va ra mo u lo bi ju be o grad skog ho te la „Pa las”, dan pre pro jek ci je fil ma „Do bar otac – op tu `ni ca }er ke”. Film je po tre sna pri ~a o bol noj po tra zi za isti nom ko je, ustva ri, bio wen otac, Bru no Za tler, ma jor SS-a: do bar i bri `an otac, po {ten ~o vek i ~e sti ti voj nik, ka ko je o we mu go vo ri la Be a ti na maj ka, ili hlad no krv ni ubi ca, ko ji je u smrt slao hi qa de ne du `nih qu di, o ~e mu su go vo ri li do ku men ti.

– Od ra sta la sam uz pri ~e mo je maj ke ka ko je otac bio ~a stan i ~e stit ~o vek i ka ko ni {ta ni je imao s onim za {ta su ga op tu `i li i osu di li u ta da {woj De mo krat skoj Re pu bli ci Ne ma~ koj, za stra {ne zlo ~i ne u Dru gom svet skom ra tu. Tu pri ~u maj ka je po na vqa la po put man tre, sve do svo je smr ti, `e le }i da nam pri ka `e idi li~ nu sli ku oca. La ga la je do po sled weg da na – pri ~a Be a te Ni man.

Ona pri to me olu~ no od ba cu je mo gu} nost da je we na maj ka ta ko go vo ri la o Bru nu Za tle ru da bi ih po {te de la tra u ma ti~ ne ~i we ni ce ka ko je re~ o hlad no krv nom ubi ci, okrut nom rat nom zlo ~in cu.

– ^i ni la je to zbog se be, ne da bi po {te de la me ne i dve mo je sta ri je se stre. Ta ko je woj bi lo lak {e: la ga la je zbog se be, ne zbog nas – tvr di Be a te.

I pri ~a nam ka ko bi joj maj ka, po mi wu }i Bru na Za tle ra, uvek go vo ri la o „jad nom ocu” i ka ko bi o Bo `i }u, ili we go vom ro |en da nu sre di nom apri la, dom oki ti la cve }em i o~e vim sli ka ma.

– Stal no je po ku {a va la te ret da sva li na mo ja de~ ja le |a, pi ta ju }i ka ko mo gu bi ti sret na ka da je „jad nog oca“ za de si la ta kva sud bi na da ne vin ~a mi u za tvo ru DDR-a.

Mit o Za tle ro voj ne du `no sti, o to me da je `r tva ko mu ni sti~ kog re `i ma DDR-a, {i ri li su i we go vi pri ja te qi i bli ski sa rad ni ci. Na su |e wi ma na ci sti~ kim zlo ~in ci ma u ta da {woj Za pad noj Ne ma~ koj, Za tle rov pret po sta vqe ni, {ef Ge sta poa za ce lu Sr bi ju Ema nuel [a fer, opi sao ga je kao oso bu ko ja ne ma ni {ta s li kvi da ci ja ma Je vre ja u be o grad skom lo go ru „Saj mi {te”, kao ni s ma sov nim eg ze ku ci ja ma u Smo len sku i bli zi ni Mo skve.

Na kon slo ma na ci sti~ ke Ne ma~ ke, Za tler je ne ko vre me us peo da se skri va u iz najm qe nom so bi~ ku u Ber li nu, no 1947. go di ne ru ski agen ti su ga ot kri li. Osu |en je na do `i vot nu ro bi ju i str pan u za tvor u Laj pci gu. Mno go go di na ka sni je, 1972, ne ki po li cij ski slu `be nik je uzeo Za tle rov do si je i pro ce niv {i da ka zna, do `i vot na ro bi ja, ni je do voq na za ono {to je u~i nio – li kvi di rao ga je u }e li ji 15. ok to bra te go di ne.

– Oca smo tri ili ~e ti ri pu ta po se ti li u za tvo ru – pri se }a se Be a te Ni man, da nas u ka snim {e zde se tim. – Za kon je omo gu }a vao da ga pr vi put vi dim na kon na vr {e nih 16 go di na. Pra vi la su bi la stro ga i ni smo mo gli da raz go va ra mo o we go voj pre su di ni ti ono me za {ta je bio op tu `en. Ta da sam mi sli la da maj ka go vo ri isti nu, da je otac ne du `an u za tvo ru. Ka da sam ro di la pr vo de te, otac mi je iz za tvo ra po slao pi smo. Na pi sao je ka ko ni je bio sa mnom dok sam od ra sta la, ka ko su mo je de tiw stvo i mla dost pro {li mi mo we ga, te ka ko bi `e leo da bu de uz svo je unu ~e. Ali, ne znam, ne ka ko sam bi la hlad na ka da je sti glo to pi smo i ono ni je pri do ne lo mo joj sre }i zbog tog ra do snog, po seb nog tre nut ka u `i vo tu sva ke `e ne, ro |e wa de te ta.

Se dam na est go di na na kon maj ~i ne smr ti, 1997, Ba e te Ni man je od lu ~i la da is tra `i stvar nu ulo gu svo ga oca.

– @e le la sam da re {im sve te na go mi la ne sum we. Mi sli la sam: ako je za i sta ne vin, mo ram sve da u~i nim da bu de re -

N

ZEMAQSKI DANI TEKU

e znam za {to je to ta ko, ali u ko lum na ma se oba ve zno o~e ku je da pi sac osta vi uti sak mu drog, a ne ne `nog i ose }aj nog ~o ve ka. Za to }u se ja i da nas pri la go di ti pa pi sa ti o Me |u na rod nom saj mu kwi ga na ko jem sam ce lu sed mi cu pro veo, ume sto da ceo tekst po sve tim ono me {to mi na sr cu le `i: a to je ve ~e ra {wi kon cert u Do mu sin di ka ta u Be o gra du i ro |en dan \o r |a Ma r ja no vi }a. Ovo je, da kle, tekst na stao po prin ci pu: ku pus gle da, me so va di! I gla si ova ko: Pi sa we kwi ga i ~i ta we pre vr {i li su sva ku me ru. I sad su te glu po sti po ~e li da uva qu ju i na {oj de ci. To je moj pr vi i naj ja ~i uti sak i s ovo go di {weg Saj ma kwi ga u Be o gra du, na ko ji, pre ma sta roj pre po ru ci po koj nog Du {ka Ra do vi }a, sva ka ko tre ba oti }i – jer su ta mo naj bo qe pqe ska vi ce u gra du. Ali na {a de ca se ne da ju: pro {lo ih je ovih da na is pod sa jam skih ku po la vaq da vi {e od sto ti nu hi qa da i ni u ~i jim ru ka ma ni sam vi deo kwi gu, ni ti i{ta {to na kwi gu li ~i. Za {to su i do la zi li? Pa da vi de jed ni dru ge. Kao, vaq da, i ve }i na nas sta ri jih, ko je bi sa mo ok to bar u Be o gra du tre ba lo da pod se ti na ono {to se zo ve – ra dost i bol ~i ta wa.

Glav ni ju nak ovo go di {weg saj ma bio je Igor Man di}, hr vat sko-srp ski pi sac i mi sli lac, ese ji sta i kwi `ev ni kri ti ~ar, no vi nar, so ci o log kul tu re i naj ve }i in te lek tu a lac ko jeg je Za greb po sle Kr le `e imao. Bio je Igor oba ve zno tu kao i pret hod nih 40 go di na, uvek, sa mo {to je onih se dam de se tih bio mno go sta ri ji jer je imao pre ko 30 go di na, a ja „sa mo“ 20 i mi slio sam da ga ni kad, ~ak ni po go di na ma, ne }u sti }i. Pa se on da do go di lo ~ak i to. Sti gao sam ga tek sa da, ona raz li ka kao da se sma wi la, jer je Igor jed no stav no pre ga `en zbog pro pa sti biv {e dr `a ve, kao i li~ ne, po ro di~ ne tra ge di je, za stao u vre me nu – raz o ~a ran {to je ne sta lo sve {to mu je ikad i{ta zna ~i lo.

Pa na rav no. Znao sam da za Igo ra sre }e ne ma u ovim bal kan skim dru {tvi ma sa plit kom tra di ci jom i pot pu no ne raz vi je nom sve {}u o zna ~a ju i vred no sti stru ke i pa me ti – ov de }e jo{ du go bi ti va `ni je na ~i joj je stra ni ne go {ta je za pra vo ura dio, jer }e o to me su di ti oni ko ji u ce lom svom bed nom, bez li~ nom i je dva po sto je }em `i vo tu ni kad ni {ta ura di li ni su. I, {to je naj tu `ni je, ni je da ni su hte li, ne go ni su zna li, a ni su ima li od ko ga ni da na u ~e. Ov de su se po la ve ka pre da va le or ga ni za ci o ne na u ke, po li -

15

ti~ ka eko no mi ja i prav ci raz vo ja so ci ja li sti~ kog sa mo u pra vqa wa, a na ve te ri nu se ni je upi si vao ni ko, jer se to ni je pla }a lo.

Za to }e i za Igo ra svi ti uni ver zal ni ama te ri da nas pi ta ti sa mo jed no: ~i ji je, na ~i joj je stra ni i ko me pri pa da, a ne {ta je to sve ura dio. A po {to je on, kao i svi re ne san sni li ko vi, sva ~i ji, on da ov de ne ka ko isto vre me no i ni je ni ~i ji i ni ko ne ma ide ju da bi ma lo mo gao i da ga bra ni dok svi uzi ma ju man dat da ga na pa da ju.

Igor Man di} je za svog bu r nog stva ra la~ kog `i vo ta to li ko to ga ura dio da ni je imao vre me na da le pi stra na~ ke pla ka te po ta ra ba ma na ko ji ma su pu ber te tli je od u vek cr ta li zna-se-ve}-{ta, a sa mo ta kvi ma }e ov de uvek pri pa da ti ca r stvo ze maq sko. To {to me |u svi ma na ma od ska ~e – to mu je sa mo mi nus. Ne ka ko nas pod se }a na zja pe }u pra zni nu nas osta lih i uza lud nost na {ih tzv. `i vo ta. I „za vid nih“ ka ri je ra, da ka ko.

Uosta lom, ni saj mo vi vi {e ni su kao {to su ne kad bi li, ili ih to ja da nas vi dim ma lo sti {a ni je i re al ni je, bez onog ~i ta la~ kog us hi ta pa i po tro {a~ ke pa ni ke. Na sa jam ve} du go ne idem da tra `im kwi ge, ne go onu svo ju iz gu bqe nu, a u bi ti ipak kon zer va tiv nu i do do sa de ar ha i~ nu pred sta vu o wi ma. Svi sta ri ji i ozbiq ni ji qu di vi de ta mo ono {to bi `e le li da vi de, iner ci ja im za ma gqu je po gle de – ili je to ute ha za one ko ji ne `e le da vi de ono {to vi de pa i ne vi de, ili do bro vi de, al ne mo gu da pod ne su to {to vi de. Kao {to nam dr `a va da nas li ~i na dr `a vu ma kar ta ko {to u woj jo{ po sto je {kol stvo i zdrav stvo (jer su na bu ye tu) i fi r me nam li ~e na fi r me jer je u wi ma: a) za bra we no pu {e we; b) mo ra se na po r tir ni ci ot ki ca va ti sva ki ula zak i iz la zak. A iz me |u tog ula ska i iz la ska je ma hom jed no ve li ko ni {ta.

Tek, naj lep {i deo mo je ve ~i te ok to bar ske no stal gi je ne }e se ove je se ni de si ti na Saj mu, ne go ve ~e ras u Do mu sin di ka ta, gde \o r |e Ma r ja no vi}, he roj mo je i na {e mla do sti, sla vi 80 ro |en dan. I na pro sla vu mu do la ze Rad mi la Ka ra kla ji}, Mi ki Je vre mo vi}, Leo Ma r tin, Cu ne Goj ko vi} i svi osta li ar he o- lo {ki osta ci we go ve ge ne ra ci je. Pa da ne tro {im vi {e ma sti lo i va {e `iv ce - odoh da ve `bam „@i vot je lep, mi lord“. n \or|e Randeq

Bruno Zatler

ha bi li to van. Bi lo bi le po da mo gu bi ti po no sna na svog oca.

No, pre ne go {to }e se upu ti ti u vi {e od sto ti nu ar hi va u tri dr `a ve, od lu ~i la je da ma lo pro ko pa po ro di~ ne pa pi re i lo kal ne ze mqi {ne kwi ge. I pro na {la je do ku ment iz 1942, ka da jo{ ni je bi la ro |e na, o to me ka ko je wen otac pre go va rao o ku po vi ni pro stra ne ku }e u Da le mu, de lu Ber li na.

Obe }ao je vla sni ci ku }e, Je vrej ki Ger tru di Leon, da }e je spa si ti od sla wa u kon cen tra ci o ni lo gor i ta ko je obo rio ce nu ku }e na ta da {wih 14.617 ma ra ka. Ka da su pot pi sa li ku po pro daj ni ugo vor, Bru no Za tler, na rav no, ni je u~i nio ni {ta da spa se Je vrej ku. Za vr {i la je u lo go ru u Te re zi jen {tat i oda tle po sla ta u ga sne ko mo re u Au{vi cu.

Ta spo zna ja zgro zi la je Be a te. No, jo{ stra vi~ ni je ~i we ni ce po ~e le su da is pli va va ju ka da je za ro ni la u ar hi ve.

Wen otac bio je je dan od naj va tre ni jih Hi tle ro vih sled be ni ka. ^i ta la je s u`a som do ku men te o svom ocu od lo `e ne u ar hi vi ma. Sli ka o we mu iz da na u dan po pri ma la je sve stra {ni je, mra~ ni je obri se. Bio je hlad na, pro ra ~u na ta oso ba, bes kru pu lo zna i me to di~ na u oba vqa wu za da ta ka. Te we go ve oso bi ne za pa zio je Raj nhard Haj drih, naj o pa sni ji ~o vek Raj -

ha, od ko ga je stre peo i sam Hajn rih Hi mler, {ef SS-a. Je zi vo hlad no krv ni Haj drih, ko ji je osmi slio pla no ve za ma sov ne li kvi da ci je Je vre ja, iza brao je, me |u ini ma, i Za tle ra da re a li zu je taj plan.

Be a te se ose }a la u`a sno. Na i la zi la je na sve stra {ni je i stra {ni je po dat ke. U kwi zi „Do bri otac”, ko ju }e ka sni je na pi sa ti, ova ko je opi sa la svoj o~aj: „U tre nu ci ma be sa zna la sam da se upi tam – ka ko je mo gu }e da ni je imao ni to li ko pri stoj no sti da se ubi je, da bar u~i ni tu ma lu stvar za me ne”.

Me |u sa ~u va nim po ro di~ nim fo to gra fi ja ma, kult nim pred me ti ma ko je je ~u va la Be a ti na maj ka, pot kre pqu ju }i wi ma pri ~u o „jad nom ocu”, na la zi se i ona sme| ka stih to no -

Beate Niman: Tek sam nedavno otkrila da je moj otac bio monstrum i ubijao stotine

va na ko joj Bru no Za tler dr `i svo ju ma lu, buc ma stu k}er.

Be a ti su dve go di ne, na li cu joj je ne vin osmeh be be. Wen otac, u pru ga stom ode lu, gle da pra vo u ka me ru s je dva pri met nim, bla gim sme {kom. Na dru goj fo to gra fi ji, u SS uni for mi, Za tler s br ko vi ma iden ti~ nim Hi tle ro vim, te {ko pri kri va svoj hlad ni, sa di sti~ ki po gled. Gle da ju }i te dve fo to gra fi je po sta je ja sno s ka kvim se u`a som, is tra `u ju }i isti nu o svom ocu, su sre la Be a te. Na jed noj stra ni „do bri otac”, na dru goj, ne mi lo srd ni hlad no krv ni ubo ji ca – obo ji ca ute lo vqe na u is toj ko `i.

Be a te Ni man, ~i ji smi re ni glas pra te neo bi~ no `i ve ge sti ku la ci je, ob ja {wa va ka ko je do `i vqa va la fo to gra fi ju s ocem u de tiw stvu i mla do sti, dok je Za tle ra jo{ sma tra la „jad nim ocem”, a ka ko kad je o we mu sa zna la pra vu isti nu.

– @i ve la sam u En gle skoj i Fran cu skoj i {est i po go di na u In di ji, i tu sli ku sam uvek ima la u svom sta nu, u ma lom okvi ru, obe {e nu o zid. Ski nu la sam je ka da mi je po sta lo pot pu no ja sno da je na toj fo to gra fi ji ubi ca. Ali ta sli ka je do ta da uvek bi la uz me ne, jed na od dve na ko ji ma sam sni mqe na s wim.

Ka `e ka ko je vr lo te {ko pro `i vqa va la ~i we ni ce ko je su dra ma ti~ no me wa le sli ku o we nom ocu, raz ot kri va ju }i maj ~i ne la `i i mra~ ne po ro di~ ne taj ne. Naj te `e joj je, ve li, bi lo ka da se su sre ta la s po ro di ca ma `r ta va ili oso ba ma po put Be o gra |an ke Qi qa ne \or |e vi}, ko ja joj je is pri ~a la svo je is ku stvo s od vo |e wem qu di u ga sne ko mo re. Qi qa na \or |e vi} ima la je sre }u, us pe la je da se spa se iz tog pa kla, no pre do ~i la joj je ono {to je za de si lo mno ge be o grad ske Je vre je, ko ji ni su ima li tu sre }u. Bi li su od vo |e ni u ga sne ka mi o ne, „du {e gup ke”, ka ko su ih na zi va li. Pr vi ta kav ka mion s ga snom ko mo rom do ve zen je u Be o grad u pro le }e 1942. i slu `io je kao sred stvo za ma sov no ubi ja we. Sa mo u ne ko li ko pr vih da na u we mu ubi je no oko 800 Je vre ja, a te la su im po sle za tr pa na u ma sov noj grob ni ci u Ja jin ci ma. Od lu ku o wi ho voj li kvi da ci ji do neo je – Bru no Za tler. Do ga |a lo se to u vre me ko je Ba e te Ni man s u`a som opi su je: „On je ubi jao `e ne i de cu u vre me dok me maj ka no si la, u vre me kad sam do la zi la na ovaj svet“.

– Kad sam do {la u Be o grad da bi smo sni ma li film o mo joj is tra zi ko je, za i sta, bio Bru no Za tler, moj otac, i kad sam vi de la Qi qa nu \or |e vi}, hte la sam da po beg nem. Bo ja la sam se su sre ta s tom `e nom ko ja je pro `i ve la u`as zbog onog {to je ~i nio moj otac. Hte la sam na pro sto da po beg nem, glav nom bez ob zi ra. Ali ka ko je ka mer man sta jao is pred me ne i sve to sni mao, ni sam ima la gde.

Be a ti na is tra ga, mu~ no ko pa we po ar hiv skoj gra |i, li sta we hi qa da stra ni ca pa pi ra i raz li ~i tih do ku me na ta, bio je tra u ma ti ~an, fru stri ra ju }i po sao. Ob ja {wa va ka ko ga je ipak do ve la do kra ja.

– Is tra `u ju }i isti nu o mom ocu, sa mu se be sam uve ra va la ka ko is tra `u jem `i vot oso be ko ja je ima la ulo gu u no vi joj isto ri ji. Po sma tra la sam ga kao isto rij sku li~ nost i po ku {a va la za ne ma ri ti ~i we ni cu da je taj isto rij ski lik moj otac. Tek ka sni je, ka da sam sve is tra `i la, dve stva ri sam spo ji la u jed nu: ta isto rij ska li~ nost, taj zlo ~i nac Bru no Za tler – moj je otac. Dru ga ~i je se ne bih mo gla no si ti s tim.

Ali kad sam sve za vr {i la, sve sa zna la, ose ti la sam ogrom no olak {a we, olak {a we jer su na sta le sve te la `i o „jad nom, do brom ocu“ s ko ji ma sam `i ve la od de tiw stva.

Na pi ta we da li bi ipak bi la sret ni ja da ni je sa zna la tu okrut nu isti nu, od go va ra krat ko, ni {ta ne obra zla `u }i: „Ne”.

Pi tam na kra ju osta je li i da qe kod re ~e ni ce ko ju je pre se dam go di na, go vo re }i o gor kom is ku stvu spo zna va wa isti ne o svom ocu i maj ci ko ja je sve pri kri va la, iz re kla u in ter vjuu li stu „The Scotsman”, da joj is ku stvo go vo ri da su svi Nem ci te ge ne ra ci je bi li la `o vi.

Po gle da la me, je dva pri met no se na sme {i la i – klim nu la gla vom. n Drago Hedl (autor je reporter „Jutarweg lista”)

SPORT

nedeqa30.oktobar2011.

DA NAS SE VO ZI VE LI KA NA GRA DA IN DI JE

Pra{ina kreira poredak Po sle Sin ga pu ra i Ju `ne Ko re je Azi ja je do bi la jo{ jed nu tr ku For mu le je dan, pa }e se ta ko da nas vo zi ti pr va Ve li ka na gra da In di je na sta zi Bud u Wu Del hi ju. Pi sta je iz gra |e na u ju `nom de lu gra da, u pred gra |u No i da. Kao i sve no ve pi ste i ovu je di zaj ni rao ~u ve ni ne ma~ ki ar hi tek ta Her man Til ke. Du ga je 5,141 ki lo me tar, a vo zi }e se 60 kru go va ili 308,46 ki lo me ta ra.

Ka pa ci tet gle da la ca je 150.000.

Sta zu kra se dva ve li ka prav ca, a za ni mqiv spoj kri vi na ga ran tu je pu no iza zo va, ka ko za vo za ~e, ta ko i za ti mo ve ko ji pri pre ma ju bo li de. Or ga ni za to ri ove tr ke su se pre po ~et ka iz grad we sta ze

Sebastijan Fetel opet najbr`i Se ba sti jan Fe tel po no vo na pol-po zi ci ji pred tr ku za Ve li ku na gra du In di je. Ma sa imao udes, bez te `ih po sle di ca. [to ti je ne ma~ ka di sci pli na, upor nost i pro fe si o na li zam!

Iako je obez be dio dru gu uza stop nu ti tu lu pr va ka For mu le 1, vo za~ Red Bu la ne po su sta je. I u tr ci za Ve li ku na gra du In di je u Wu Del hi ju star to va }e sa pr vog me sta, {to je we go va 13. polpo zi ci ja u te ku }oj se zo ni!

Iza we ga }e bi ti vo za~ Me kla re na Lu is Ha mil don, po tom Mark Ve ber iz Red Bu la, pa Fer nan do Alon so u Fe ra ri ju i jo{ je dan pi lot Me la re na Xen son Ba ton.

U kva li fi ka ci ja ma za da na {wu tr ku do go dio se in ci dent. Fe li pe Ma sa je slu pao bo lid Fe ra ri ja u za vr {nom kru gu kva li fi ka ci ja, ali ni je bi lo te `ih psle di ca. Pret hod no je us peo da obez be di {e stu po zi ci ju.

kon sul to va li sa ne ko li ko ti mo va u naj br `em cir ku su. Ta ko je di zajn sta ze pa ra lel no te sti ran u si mu la to ri ma, ka ko bi pi sta omo gu }i la ve li ki broj pre ti ca wa, {to bi nor mal no, do ne lo i ve }a uz bu |e wa. To }e i bi ti naj va `ni je, po {to su {am pi on ske ti tu le ve} re {e ne. Na i me, vo za~ Red Bu la Ne mac Se ba sti jan Fe tel je us peo da od bra ni ti tu lu i ta ko po sta ne dvo stru ki naj mla |i {am pion u isto ri ji naj br `eg cir ku sa, a we gov tim je uzeo konsktruk tor ski lo vor. Me |u tim, vo di se jo{ uvek bor ba za vi ce {am pi on sku ti tu lu. [am pion Fe tel je do sa da sa ku pio 349 bo do va, a sle de ga Xen son Ba ton iz Me kla re na sa 222, Fer na do Alon so iz Fe ra ri ja sa 212, klup ski ko le ga Mark Ve ber sa 209, te jo{ je dan pi lot Me kla re na Lu is Ha mil ton sa 196. Kod kon struk to ra {am pi on ski Red Bul ima 558 bo do va, a sle de Me kla ren sa 418, te Fe ra ri sa 310. [to se ti ~e sa me sta ze du ga~ ka de sna kri vi na ve o ma zah tev na.

No vi-sta ri {am pion Se ba sti jan Fe tel je is ta kao da se ra du je dru goj naj br `oj sta zi u ka len da ru.

On ve ru je da }e pra {i na ko ja pa da na pi stu bi ti je dan od glav nih fak to ra u da na {woj tr ci.

- Sta za je pra {wa va, ali je kon fi gu ra ci ja ve o ma za ni mqi va, po go to vo pro {i re ni ula sci u kri vi ne. Kom pli ko va no je to {to je svu da van ide al ne pu ta we sta za pr qa va - re kao je Fe tel po sle pr vih slo bod nih tre nin ga.

Tr ka za Ve li ku na gra du In di je vo zi se da nas u 10.30 ~a so va po sred we e vrop skom vre me nu.

G. Malenovi}

PRI ZNA WE ZA DO BAR RAD

Srbija sa dvojicom u Londonu Na {a ze mqa ima }e dva pred s tav n i k a u bi ci kli zmu na Let wim olim p ij s kim igra ma u Lon do nu. Me |u na rod na bi c i k li s ti~ k a uni j a (UCI) po tvr di la je da su se dvo j i c a srp s kih bi c i k li s ta kva li fi ko va la za olim pij sku drum sku tr ku 2012. u Lon do nu.

- ^e ka mo jo{ sa mo mejl iz se di {ta UCI u Eglu kraj Lo za ne. U po sled we dve go di ne uspe { no smo spro v e l i pro gram uz po dr {ku Olim pij skog ko mi te ta Sr bi je i Min star stva omla di ne i spor ta, ~i ji je je di ni ciq bio da kva li fi ku je mo dva tak mi ~a ra za Igre.

Sve {to smo obe }a li is pu ni li smo, uz ogrom no an ga `o va we tak m i ~ a r a, se l ek t o r a i stru~ nih {ta bo va, kan ce la ri je Bi c i k li s ti~ k og sa v e z a (BSS), ali i klu bo va. - iz ja vio je ge n e r al n i se k re t ar BSS Pe tar Ro kvi}.

On je is ta kao da po seb ne ~e stit ke za slu `u ju svi bi ci kli sti ~la no vi na ci o nal nih re pre zen ta ci ja ko ji su se {i rom sve t a i Evro p e bo r i l i za olim pij ske bo do ve.

- Ovo ni je uspeh po je din ca, ve} ce le re pre zen ta ci je, tim skog ra da i du ha. Bi ci kli zam je

Re pre zen ta ci ja Sr bi je u bi ci kli zmu

po je di na~ ni sport, ali mi nor mu is pu wa va mo kao re pre zen ta ci ja i ze mqa i mo `da ima mo naj te `i si stem kval fi ka ci ja, iz u zet no na po ran i ve o ma skup.

- re kao je Ro kvi}.

Sr bi ja se kao 11. na ci ja Evro pa tu ra, ne ra ~u na ju }i ze mqe iz Evro pe ko je su kva li fi ko va le vo za ~e kroz Svet ski tur, iz bo ri la da tre }i put za re dom ima bi ci kli ste na Olim pij skim igra ma.

Pret hod no je na Igra ma 2004. go di ne u Ati ni na stu pio Ivan Ste vi}, a u Pe kin gu 2008. Ste vi} i Ne boj {a Jo va no vi}. Pre to ga, po sled we u~e {}e bi lo je na OI u Bar se lo ni 1992, ali ta da ni su po sto ja le kva li fi ka ci o ne nor me.

UCI mo ra do 1. no vem bra da oba ve sti BSS o bro ju me sta ko je je do bi la Sr bi ja, a OKS i BSS mo ra ju da do 17. no vem bra po tvr de da pri hva ta ju ove dve vi ze.

dnevnik

c m y

16

TUR NIR U SANKT PE TER BUR GU

Novo finale Janka Po sle tri jum fa na tur ni ru u Mo skvi, Tip sa re vi} }e ima ti pri li ku da osvo ji dru gi uza stop ni tro fej na ru skom tlu, jer }e da nas igra ti fi na le tak mi ~e wa u Sankt Pe ter bur gu, ~i me je po stao pr vi srp ski te ni ser ko me je to po {lo za ru kom.

Tip sa re vi} je u po lu fi na lu po be dio Ame ri kan ca ru skog po re kla Alek sa Bo go mo lo va ju ni o ra 2:0 (6:2, 6:1). Za sa mo je dan sat i 15 mi nu ta. U fi na lu }e igra ti pro tiv Hr va ta Ma ri na ^i li }a ko ji je sa vla dao Mi ha i la Ju `wog 2:0 (6:3, 6:4). Tip sa re vi} i ^i li} su do sa da igra li {est pu ta, a Hr vat je po be dio pet me ~e va. Je di nu po be du Tip sa re vi} je ostva rio u mar tu ove go di ne.

Po lu fi nal ni me~ iz me |u Tip sa re vi }a i Bo go mo lo va kre nuo je pe hom za srp skog te ni se ra. Osvo jio je pr vi gem na svoj ser vis, da bi od mah po tom za tra `io me di cin ski tajm-aut. Uop {te ni je iz gle da lo do bro. Ipak, Tip sa re vi} se vra tio na te ren i do bio dva po e na na ser vis Bo go mo lo va i imao {an su da igra tri brej klop te, ali je je dan la ga ni vo lej po -

Janko Tipsarevi}

Servis kqu~ uspeha Srp ski te ni ser Jan ko Tip sa re vi} iz ja vio je da je ser vis bio kqu ~an za tri jumf pro tiv Alek sa Bo go mo lo va u po lu fi na lu tur ni ra u Sankt Pe ter bur gu.

- Iako se po re zul ta tu mo `da ~i ni da je bi lo la ko, na te re nu je bi lo to tal no dru ga ~i je. Ose }ao sam da sam bo qi sa osnov ne li ni je, a glav nu raz li ku u mo ju ko rist pra vio je ser vis. Osva jao sam je dan ili dva la ka po e na u sva kom ge mu, dok je on mo rao da se bo ri za sva ki poen. - re kao je Tip sa re vi} po sle me ~a.

Bo go mo lo vu, sa dru ge stra ne, ovo je bi lo dru go po lu fi na le u ka ri je ri. - Na pra vio sam pu no gre {a ka to kom me ~a i ri val je pot pu no za slu `e no po be dio. - bio je kra tak Bo go mo lov. slao u mre `u. Bo go mo lov se pri brao i od bra nio ser vis.

Po veo je Jan ko 2:1, a po tom je na pra vio pr vi brejk u me ~u, is ko ri stiv {i dru gu pri li ku za to. Mak si mal no je ka `wa vao gre {ke pro tiv ni ka, a po seb no je bio ne mi lo sr dan na dru gi ser vis Ame ri kan ca ru skog po re kla. U na red nom ge mu, me |u tim, Bo go mo lov je imao ~ak tri brejk pri li ke (0:40), a Jan ko se iz ner vi rao i ba cio re ket. Dve je spa sio, ne i tre }u. Bo go mo lov je sma wio na 2:3. Trend od u zi ma wa ser vi sa tu ni je za u sta vqen. Bo go mo lov je bio taj ko ji je ser vi rao, a Tip sa re vi} je na pra vio no vi brejk. Opet za hva qu ju }i to me {to je po en ti rao na dru gi ser vis pro tiv ni ka. Do tog tre nut ka Bo go mo lov je imao skor 07 iz dru gog ser vi sa. Vr lo br zo je dru gi srp ski re ket za vr {io po sao u pr vom se tu. Po sle 5:2, na pra vio je jo{ je dan brejk i do bio pr vi set 6:2.

Lokaut produ`en Lo ka ut u NBA li gi se na sta vqa, a se zo na si gur no ne }e po ~e ti pre 30. no vem bra, epi log je pre go vo ra odr `a nih u pe tak. Iako se dan ra ni je ~i ni lo da se na zi re re {e we, po sled wi sa sta nak za vr {en je bez do go vo ra vla sni ka i igra ~a.

Ko me sar li ge Dej vid [tern, ko ji je ve} po me rio po ~e tak tak mi ~e wa, po no vo je pri mo ran da ot ka `e me ~e ve i sa da se po sta vqa pi ta we da li }e se ove se zo ne igra ti ko {ar ka u naj ja ~oj li gi sve ta.

- Ve} sa da je ja sno da je ne mo gu }e ima ti ce lu se zo nu. Iako je po sto jao tra ~ak na de, on je ne stao na kon po sled weg ne u spe {nog sa stan ka i, pod bi lo ko jim okol no sti ma, ne re al no je o~e ki va ti da se svi me ~e vi od i gra ju. - re kao je [tern.

Po sled wa tri da na stra ne su raz go va ra le o „se le ri kep” si ste mu i po stig nut je na pre dak. Me |u tim, jo{ jed nom se po ka za lo da je ka men spo ti ca wa ras po de la pro fi ta pa ni ovaj put re {e we ni je pro na |e no. Igra ~i su pri sta li da sma we svoj udeo sa 57 na 53 pro cen ta, u pe tak su po nu di li 52, ali su vla sni ci osta li pri sta vu da bu de 50-50. No vi sa stan ci dve stra ne ni su za ka za ni.

Dru gi set po ~eo je vo| stvom Tip sa re vi }a i nad mu dri va wem te ni se ra obo stra nim tra `e wem ~e len xa (Jan ko je i tu po be dio, jer li nij ski su di ja ni je vi deo o~i gled nu lop tu na li ni ji). Sr bin je po tom na pra vio ~e tvr ti ve za ni brejk. Imao je Jan ko 0:30, pa je Bo go mo lov pre o kre nuo na

U tre }em ge mu je do {ao red na Bo go mo lo va da ba ci re ket.

Ko li ko je sa mo bio ner vo zan, a sa dru ge stra ne mre `e, Tip sa je sti s nuo pe s ni c u. Pot p u n o je kon tro li sao me~, we gov ri tam, re zul tat...Po veo je 3:0. Na red ni gem - ista sli ka. Bo go mo lov ner vo zan, a Tip sa re vi} smi ren.

Imao je no ve dve brejk {an se srp ski te ni ser. Ni je ih is ko ri stio, ali za to je ste tre }u! Uz po mo} pro tiv ni ka, jer je Bo go mo lov naj pre tra `io ~e lenx i pro ma {io, a po tom je na pra vio du plu ser vis gre {ku. Ve li kih 4:0 za Jan ka. Tip sa re vi} je ru tin ski od ra dio po sao do kra ja se ta i za be le `io po be du nad Bo mo glo vim, ko ji je us peo da iz beg ne „krom pir” u dru gom se tu.

Da je srp ski te ni ser u sjaj noj for mi, da ne ka `e mo `i vot noj, po tvr |u je sle de }i po da tak: ove

Kvitova i Azarenko u finalu ^e {ka te ni ser ka Pe tra Kvi to va i be lo ru ski wa Vik to ri ja Aza ren ko igra }e u fi na lu za vr {nog VTA tur ni ra u Is tan bu lu.

Kvi to va je u po lu fi na lu po be di la Austra li jan ku Sa man tu Sto sur sa 5:7, 6:3, 6:3. Me~ je tra jao ne {to vi {e od dva sa ta, a tre }a te ni ser ka sve ta us pe la je da pre o kre ne na kon iz gu bqe nog pr vog se ta i da tre }i put u isto to li ko me ~e va do bi je Sto sur.

U dru gom po lu fi na lu Vik to ri ja Aza ren ka la ko je po be di la Ve ru Zvo na ro vu s 6:3, 6:2.

40:30, da bi Ame ri ka nac na pra vio ne ko li ko ve za nih gre {a ka, po ne ku iz be sa. We go va part ner ka Lu a na je vr te la gla vom u ne ve ri ci {ta ra di Aleks.

go di ne vi {e po be da od we ga ima ju sa mo tro ji ca te ni se ra No vak \o ko vi}, En di Ma rej i Ra fael Na dal. Tip sa re vi} je ostva rio 52 po be de.

SPORT

c m y

dnevnik

nedeqa30.oktobar2011.

17

JELEN SUPERLIGA NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - Rad ni~ ki 1923 BE O GRAD: OFK Be o grad - Bo rac JA GO DI NA: Ja go di na - BSK BE O GRAD: Par ti zan - Sme de re vo Danas BE O GRAD: Rad - Ja vor KU LA: Haj duk - Me ta lac U@I CE: Slo bo da Po int - Cr ve na zve zda NO VI SAD: Voj vo di na - Spar tak ZV 1. Par ti zan 2. Cr ve na zve zda 3. Slo bo da 4. Rad ni~ ki 1923 5. Ja go di na 6. Voj vo di na 7. Spar tak ZV 8. OFK Be o grad 9. Haj duk 10. BSK Bor ~a 11. Rad 12. Sme de re vo 13. Ja vor 14. Bo rac 15. No vi Pa zar 16. Me ta lac

10 9 9 10 10 9 9 10 9 10 9 10 9 10 10 9

8 7 5 4 5 4 3 4 4 3 3 3 2 1 1 0

0 1 3 6 2 4 4 1 1 3 2 0 1 3 3 2

0:0 (1:0) 2:0 (1:0) 2:0 (2:0) 3:1(2:0) (13.30) (13.30) (14) (16) 1 1 1 0 3 1 2 5 4 4 4 7 6 6 6 7

22:4 18:4 12:8 15:7 13:8 18:7 8:9 11:13 9:13 7:12 13:8 7:14 5:13 4:12 4:19 4:19

27 22 18 18 17 16 13 13 13 12 11 9 7 6 6 2

U sle de }em ko lu (5/6.no vem bra) sa sta ju se: SU BO TI CA: Spar tak ZV - Haj duk, IVA WI CA: Ja vor - Voj vo di na, SME DE RE VO: Sme de re vo - Rad, BE O GRAD: BSK Bor ~a - Par ti zan, ^A ^AK: Bo rac - Ja go di na, BE O GRAD: Cr ve na zve zda - OFK Be o grad, KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 - Slo bo da Po int, LU ^A NI: Me ta lac - No vi Pa zar.

Vaqak siguran Partizan - Smederevo 3:1 (2:0) BEOGRAD: Sta dion Par ti za na, gle da la ca oko 1.000, su di ja Va si} (No vi @ed nik), strel ci: Vu ki} u 32, [}e po vi} u 39, L. Mar ko vi} u 77. za Par ti zan, a Bo ja to vi} u 73. mi nu tu za Sme de re vo.

PAR TI ZAN: Stoj ko vi} 6, Ak sen ti je vi} 7, Rni} 6, Iva nov 6, Vol kov 7, Ka ma ra 6, Ili} 7, Vu ki} 7 (Smi qa ni} -), Ba bo vi} 7, L. Mar ko vi} 8 (Man ga -), [}e po vi} 7 (Edvar do 6).

SME DE RE VO: Ran ko vi} 7, Mi lo sa vqe vi} 5 (Tru ji} 5), ]e ran 6,

re na i sa pe ter ca is ko sa sa le ve stra ne {u ti rao, ali je Ran ko vi} od bra nio.

U 20. mi nu tu Ili} je po sti gao gol za Par ti zan, ali je on oprav da no po ni {ten zbog of saj da. Pr vom go lu pret ho di la je no va {an sa par ti za no vog ka pi te na i jo{ jed na od bra na gol ma na Sme de re va. I 32. mi nu tu Par ti zan je ko na~ no po veo. Po sle kor ne ra Ili} je pro i grao Vu ki }a, ko ji je lop tu sme stio u mre `u. Ve li ku {an su go sti su ima li u 38. mi nu tu. ]e ran je {u ti -

DANAS VOJVO\ANSKI DERBI: VOJVODINA – SPARTAK ZLATIBOR VODA (16)

Novosa|ani re{eni da produ`e seriju Za fud bal ske sla do ku sce u No vom Sa du i oko li ni, da na {wa utak mi ca 10. ko la Je len Su per li ge iz me |u Voj vo di ne i Spar tak Zla ti bor vo de mo gla bi da bu de pri li ka za u`i va we.

Sna ge }e od me ri ti dve od li~ ne eki pe, ti mo vi ko ji ume ju da od i gra ju ja ko do bro.

Ka da su prog no ze u pi ta wu, ba rem na pa pi ru, ulo ga fa vo ri ta pri pa da do ma }i nu, ali ne tre ba smet nu ti s uma to da Su bo ti ~a ni i te ka ko do bro igra ju na go sto va wi ma i da uvek u me ~e ve ula ze re {e ni da po ku {a ju da po stig nu gol vi {e. Isto va `i i za fud ba le re Voj vo di ne, ko ji su u{li u mi ni-se ri ju po be da i sa da `e le da je na sta ve i odr `e pri kqu ~ak s vo de }im eki pa ma.

- Ja ko do bro po zna je mo tim Spar ta ka i tu ne kih iz ne na |e wa ne bi sme lo da bu de – re kao je po vrat nik u tim Bra ni slav Traj ko vi}. – ^e ka nas duel s ve o ma do brom eki pom, ko ja igra bo qe u go sti ma. U{li smo, u mi ni-se ri ju po be da i `e li mo da je pro du `i mo, a da bi smo u to me us pe li sva ki od nas na te re nu mo ra }e da pru `i 200 po sto mo gu} no sti. I ta kav od nos bi mo rao da nas kra si u sva kom na red nom me ~u, bez ob zi ra na to gde igra mo.

U po sled wim utak mi ca ma, No vo sa |a ni pri ma ju go lo ve prak ti~ no iz pr vih {an si ko je wi ho -

Bra ni slav Traj ko vi} (le vo)

Golubovi ciqaju pobedu Eki pa Spar tak Zla ti bor ima i da qe vi so ke am bi ci je, `e li da se vra ti iz No vog Sa da s bo do vi ma.

Zo ran We gu{, tre ner Spar tak Zla ti bor vo de, hva li eki pu iz No vog Sa da, ali is ti ~e da je we go va eki pa po no vo u do brom rit mu.

- Pred na ma je jo{ je dan te `ak me~, te {ko go sto va we eki pi Voj vo di ne ko ja je sva ke go di ne me |u eki pa ma ko je se bo re za ti tu lu. Ta ko je i ove se zo ne, No vo sa |a ni ima ju do bar ko lek tiv, od li~ nog tre ne ra ko ji `e li da se do ka `e i u Sr bi ji, pa je za to ja sno da nam pred sto ji ve li ki iza zov. Voj vo di na ima do bar tim, ali mo `e mo da se no si mo i sa wi ma. Do bro smo se spre mi li,

ima mo re {e we za do bre igra ~e Voj vo di ne, a u No vi Sad ne ide mo sa mo da se bra ni mo ve} da na pad ne mo gol pro tiv ni ka i osvo ji mo tri bo da.

Iza nas je utak mi ca u Ku pu, sa vla da li smo Rad ni~ ki, a po be da, iako je sti gla po sle iz vo |e wa pe na la, mno go zna ~i za at mos fe ru i sa mo po u zda we pr vo ti ma ca – is ta kao je We gu{.

Stra teg Su bo ti ~a na ne }e ima ti mno go pro ble ma sa sa sta vom.

- Je di ni iz o sta nak je zbog pro ble ma sa kar to ni ma, a re~ je o Ne ma wi ^o vi }u. Osta li igra ~i su sprem ni, i ras po lo `e ni za nad me ta we u No vom Sa du – do dao je We gu{.

N. S.

PROSINE^KI O^EKUJE KVALITETNU ZVEZDU U U@ICU

Sko ro pra zne tri bi ne na sta di o nu Par ti za na

Bra {a nac 5 (Bo ja to vi} 6), @iv ko vi} 5, Mi lo sa vqe vi} 5, Br ko vi} 5, Sto ja no vi} 5 (Ada mo vi} 6), Je re mi} 5, Mi lo vi} 5, Kr~ ma re vi} 5.

Ku ri o zi tet me ~a je da su cr nobe li pri mi li pr vi gol ove se zo ne

rao sa dva de se tak me ta ra, ali po red go la. Ma lo ka sni je sve je bi lo re {e no, sja jan so lo pro dor [}e po vi} je kru ni sao go lom, po slav {i lop tu is pod De ja na Ran ko vi }a.

Sve di le me mo gao je da re {i

Bez incidenata Utak mi ci iz me |u Par ti za na i Sme de re va pret ho di le su na ja ve ve li kih su ko ba iz me |u na vi ja ~a do ma }eg ti ma. Dve za ra }e ne frak ci je gro ba ra „za bra we ni” i „al ka traz” pla ni ra li su ko na ~an ob ra ~un ko ji bi po bed ni ku omo gu }io pre laz na tri bi ne. Na sre }u do in ci de na ta ni je do {lo re ak ci jom po li ci je i fud bal skog klu ba Par ti zan.

Upra va cr no-be lih od lu ~i la je da na sta dion pu sti sa mo gle da o ce s pret plat nim ka ra taa, pa je za to me ~u pri su stvo va lo oko 1.000 qu di.

Be o grad ski MUP ta ko |e je od ra dio do bar po sao, skon cen tri sav {i broj ne sna ge oko sta di o na cr no-be lih.

Su kob me |u na vi ja ~i ma Par ti za na tra je od po ~et ka po lu se zo ne, a kul mi ni rao je ubi stvom jed nog ~la na „za bra we nih” pro {le ne de qe.

[}epovi} ponovo nevaqao Mla di na pa da~ Par ti za na Mar ko [}e po vi} od i grao je do bro utak mi cu pro tiv Sme de re va, ali i do ka zao da mu ka rak ter ni je ja ~a stra na. Po sle po stig nu tog go la u 39. mi nu tu ne pri stoj no je ge sti ku li rao pre ma na vi ja ~i ma na ju `noj tri bi ni zbog ~e ga ga je tre ner Sa {a Sta no je vi} na po lu vre me nu osta vio u svla ~i o ni ci. [}e po vi }u ovo ni je pr vi put da se ova ko po na {a, jer sa pri sta li ca ma cr no-be lih ve} ne ko li ko pu ta ula zio u su kob. na svom sta di o nu, a asi stent je bio iz da nik wi ho ve {ko le Ada mo vi}.

Od pr vog mi nu ta Be o gra |a ni su na met nu li svoj tem po i na ja vi li po be du. Naj pre je u {an si bio [}e po vi} po sle udar ca Ka ma re s 20 me ta ra, ali je Ran ko vi} sjaj no in ter ve ni sao. U 11. mi nu tu Vol kov je cen tri rao s le ve stra ne, a Ba bo vi} gla vom {u ti rao po red go la. Sa mo ma lo ka sni je is ta kao se po no vo ~u var mre `e oklop ni ka. Mar ko vi} je pre tr ~ao po la te -

Edvar do u 51. mi nu tu. Mar ko vi} ga je pro i grao sa de sne stra ne, na pe te rac, ali je „ka ri o ka” ne shva tqi vo pre ba cio gol. Za sve pro ma {a je cr no-be li su ka `we ni u 73. mi nu tu. Ada mo vi} je pro {ao po red Vol ko va, cen tri rao u {e sna e ste rac, a Bo ja to vi} po go dio mre `u. Ko na ~an re zul tat po sta vio je La zar Mar ko vi} u 77. mi nu tu.

Asi sti rao je Sa {a Ili}, a mla di na pa da~ efekt no je po slao lop tu u mre `u.

I. Lazarevi}

Lekcija nau~ena Dra ma ti ~an duel u Ku pu pro tiv Ba na ta uz dr mao je re do ve cr ve no- be lih, uka zao na obi qe sla bo sti u igra~ kom ka dru.

Ipak, tre ner Pro si ne~ ki ve ru je da }e ble do iz da we do ne ti po zi tiv ne efek te uo~i vru }eg go sto va wa u U`i cu.

- Mo bi li sa li smo sna ge, ba{ do bro tre ni ra li, sa da tre ba na te re nu po ka za ti mak si mal nu `e qu, bi ti bo qi u tr ka~ kom smi slu. Ve ru jem da }e mo od i gra ti kva li tet nu utak mi cu i po be di ti. Op ti mi sta sam, na ra va nopo ru ~io je tre ner Be o gra |a na Ro bert Pro si ne~ ki.

Meg dan pro tiv Slo bo de ozna ~en je kao jed no od te `ih go sto va wa u Li gi.

- Ne ma mo strah od ni jed ne eki pe u Sr bi ji. Me ne sa mo in te re su je ka kvi }e bi ti mo ji igra ~i, da li }e pru `i ti ono {to zna ju, da li }e sve vre me bi ti bor be ni i skon cen tri sa ni. Ni sam pre po ten tan, ali kad smo kom plet ni i na ni vou svo jih mo -

gu} no sti, ri va li me ne za ni ma ju pre vi {e. La ga no vra }a mo po bed ni~ ki duh, a to se vi de lo i pro tiv Ba na ta ka da smo bi li ba{ u ne u god noj si tu a ci ji- is ta kao je Pro si ne~ ki.

Slo bo da je ipak de taq no ana li zi ra na...

- Do bra eki pa ko ja }e bi ti ve o ma mo ti vi sa na da se po ka `e pro tiv nas. Sna `an su ko lek tiv, do bro sto je na te re nu, po se du ju ~vrst blok, opa sno pre te iz po lu kon tri. Ima ju br ze na pa da ~e.

Na dam se da smo po sle Ba na ta na u ~i li lek ci ju, da sa mo ako pru `i mo 100 pro ce na ta, ulo `i mo do dat ni na por on da do mi ni ca i ju ko ju uvek ima mo mo `e mo lak {e da pr te vo ri mo u tri jumf- za kqu ~io je Pro si ne~ ki.

Ka drov skih pro ble ma ima ju cr ve no- be li, pa je ne iz ve sno za ko ju po sta vu }e se opre de li ti Pro si ne~ ki. Ro vi ti su Ka du, Vi lo ti}, ]o si} i La zo vi}, dok je van stro ja i da qe Mi ja i lo vi}.

Z.Rangelov

Basta potpisao novi ugovor Du {an Ba sta, de sni bek Udi ne zea, ove se zo ne pru `a vr hun ske par ti je. To ni je pro {lo bez ade kvat ne na gra de upra ve klu ba.

Biv {em igra ~u Cr ve ne zve zde je, na i me, po nu |en no vi ugo vor u ita li jan skom pr vo li ga {u.

Po sle vi {e od go di nu da na od su stva zbog te {ke po vre de, Ba sta se u pot pu no sti re ha bi li to vao i igra bo qe ne go ikad. To mu je obez be di lo ugo vor do 2016. go di ne, ~i me se sa mo po tvr |u je da je tre ner Fran ~e sko Gvi do lin za do vo qan Ba sti nim igra ma i da ozbiq no ra ~u na na we ga u na red nom pe ri o du.

vi ri va li stvo re. Ta ko je bi lo i u kup su sre tu u In |i ji, a pred da na {wi der bi Traj ko vi} je do dao: - Ne mo gu uvek da nam se slo `e sve koc ki ce kao u pro {lom pr ven stvu ka da je na {a od bra na bi la iz u zet na. Mno go je va `ni je to da pru `a mo mak si mum, jer ni je la ko sa ~u va ti svoj gol u si tu a ci ji ka da do sta vre me na pro vo di mo u na pa du i pro ma {u je mo mno go pri li ka. Sta ro je fud bal sko pra vi lo da, ka da je dan tim pu no pro ma {u je, stig ne ka zna u vi du go la u we go voj mre `i. Za to }e mo mi iz od bra ne, uz po mo} osta lih igra ~a, mo ra ti da bu de mo skon cen tri sa ni, a na pa da ~i }e, na dam se, od ra di ti svoj deo po sla.

Na pi ta we ko ji je po we mu naj bo qi na ~in da se osvo je sva tri bo da, Traj ko vi} je od go vo rio: - Te {ko Spar tak pri ma go lo ve i upra vo zbog to ga je ve o ma va `no za nas da da nas ne pro ma {u je mo pri li ke. Na{ ri val je ~vr sta eki pa, po seb no opa sna iz pre ki da i eto zbog ~e ga sam re kao da nas ~e ka te {ka utak mi ca. Ima ju Su bo ti ~a ni pu no od li~ nih igra ~a i si gur no je da }e u No vi Sad do }i sa `e qom da se nad i gra va ju i da po stig nu gol vi {e.

Po mo} na vi ja ~a i do bra po se ta, to uvek is ti ~u svi igra ~i no vo sad skog su per li ga {a, od ve li ke su va `no sti za wih.

- Na dam se da }e tri bu ne bi ti so lid no po pu we ne i da }e mo ima ti le pu po dr {ku – re kao je Bra ni slav Traj ko vi}. – Pu no nam zna ~i ka da iza nas sto je na vi ja ~i, jer to nam do da je ve tar u le |a i te ra nas da od i gra mo naj bo qe {to ume mo. Ta da ra ste i ni vo adre na li na, bu di se ne ka no va `e qa i do bi ja do dat na ener gi ja.

Tre ner Voj vo di ne De jan Vu ki }e vi} na ja vio je, u od no su na duel s In |i jom, po vra tak u eki pu Vla da na Pa vlo vi }a i Traj ko vi }a, uz na po me nu da za naj bo qi sa stav ozbiq no kon ku ri {u i Bra na Ili}, od no sno Vuk Mi to {e vi}.

A. Predojevi}

HAJDUK DO^EKUJE METALAC IZ GORWEG MILANOVCA

Rastr~ano do pobede U go ste haj du ci ma do la zi po sled we pla si ra na eki pa na ta be li, Me ta lac iz Gor weg Mi la nov ca. Do ma }in je si gur no fa vo rit, ali osnov no pi ta we pred stru~ nim {ta bom Haj du ka je ka ko iz gla va igra ~a „iz bi ti” ba{ tu ~i we ni cu.

- Uko li ko nas ta ~i we ni ca da su po sled wi na ta be li opu sti ima } e mo pu n o pro b le ma, jer Me ta lac kao i mno ge eki pe iz do weg de la ta be le ima ju kva li tet i vr lo bli zu su eki pa ma ko je u ovom mo men tu ima ju vi {e bo do va. Me ta lac ni je slu ~aj no u Su bo ti ci i ^a~ ku od i grao 0:0, a od Kra gu jev ca iz gu bio ~e ti ri mi nu ta pre kra ja. Si gur no je da po se du ju kva li tet da rav no prav no igra ju sa svi ma osta li ma i tu ~i we ni cu mo ra mo stal no ima ti na umu. S dru ge stra ne, na kon se ri je po ra za mi ima mo im pe ra tiv po be de, ta ko da ne sme mo da gle da mo ta be lu i ime pro tiv ni ka i ko god da do la zi u Ku lu na{ ciq je isti: osva ja we tri bo da i upra vo ta ko mo ra mo do ~e ka ti Me ta lac – re kao je {ef stru~ nog {ta ba Haj du ka Pe tar Kur }u bi}.

Ovo re ~e no }e si gur no bi ti po ru ka pre ne se na i igra ~i ma Haj du ka, ali se na me }e pi ta we ka ko do ta pla ni ra na tri bo da i do }i?

- Igra ~i na te re nu tre ba da ura de sve ono {to jed na utak mi ca od wih i zah te va. Mo ra mo bi ti agre siv ni, po go to vo u fa zi na pa da. Mo ra mo te `i ti da

igra m o {to jed n o s tav n i j e i {to br `e i da de {a va wa pre se li mo u po sled wih tri de set me ta ra od go la Me tal ca. U tih 30 me ta ra mo ra mo bi ti mno go kon kret ni ji i to nam je ne do sta ja lo u pret hod noj utak mi ci na na {em te re nu. Uz to mo ra mo za dr `a ti i di sci pli nu, kon cen tra ci ju i do bru or ga ni za ci ju u de fan zi vi. – pod vla ~i Kur }u bi}.

Iz ve sno je da }e Me ta lac u Ku li igra ti po put ve }i ne eki pa ko je su do la zi le: za tvo re ni ja va ri jan ta, sa po ja ~a nom de fan zi vom. Ka ko na }i put kroz even tu al ni bun ker go sti ju?

- Mi slim da }e Me ta lac kre nu ti ma lo za tvo re ni je, ali sam uve ren da }e tra `i ti {an su za do bar re zul tat, jer su u ta kvoj si tu a ci ji da ne mo gu ni jed nu utak mi cu pro pu sti ti. Bun ker mo `e mo da pro bi je mo ko ri ste }i bo ko ve, da sa do sta igra ~a u|e mo u za vr {ni cu. – re cept je stra te ga Haj du ka Pe tra Kur }u bi }a.

Ka da je sta we u igra~ kom ka dru Haj du ka u pi ta wu iz ve sno je da su van stro j a po c r v e n e l i Fej sa i po `u te li ]o vin, pa bi su sret sa Me tal cem mo gli po ~e ti: Bra}, Pa u qe vi}, Ko va ~e vi}, Muj dra gi}, Jo va no vi}, ^o vi lo, Bu ba lo, Ra gi po vi}, Ha xi bu li}, Nov ko vi} i Mak si mo vi}. Tre ba re }i da }e i pro tiv Me tal ca ulaz na sta dion Haj du ka bi ti bspla tan. \. Bojani}

18

sport

nedeqa30.oktobar2011.

dnevnik NEMA^KA BUNDESLIGA

SRPSKA LIGA VOJVODINA

Iz ne na |e we u ^e la re vu ^SK Pivara – Cement 0:1 (0:1) ^E LA RE VO: Sta dion Pi va re, gle da la ca: 250, Su di ja: Bo {ko vi} (Som bor). Stre lac: \e ri} u 10 mi nu tu. @u ti kar to ni: Mo ji} i Stan ko vi} (^SK Pi va ra), a Su ba {i}, \u ki}, Mi li }e vi}, Gr ko vi} (Ce ment). ^SK PI VA RA: Tan ko si}-, Zeq ko vi} 6, Je vi} 6, Ba jat 6, Mo ji} 7, Vuk mir 6, Ku pre {ki 6 (Te pi} 6) Ra do ja 6, Po pin 6 (Mo mi} 6), Jan kov 6, (To mi} -), Stan ko vi} 6.

CE MENT: Su ba {i} 7, I. Ili} 6, Tr bo vi} 6, \u ki} 6, Mi lo vi} 7, \e ri} 7, Xa ri} 6 (Po le ta no vi}

Gor dan \e ri} (Ce ment)

6), Ki{ 6, Mi li }e vi} 6 (Ga {pa re vi} 6), Ra ki} 6, Gr ko vi} 6, (P. Ili} -) Iz ne na |e we se do go di lo u ^e la re vu i do ma }i tim do `i veo je pr vi po raz u ovom pr ven stvu kod ku }e. Go sti ko ji su do {li s ci qem da pri me {to ma we go lo va, ori jen ti sa li su se na od bra nu, a kroz kon tre po ku {a va li da stig nu do do ma }eg go la. To im je po {lo za ru kom bu kval no sa mo jed nom na utak mi ci, po sle pre kr {a ja na ~ak tri de set me ta ra. Uba ~e na je lop ta u {e sna e ste rac do ma }ih, a vi so ki \e ri} neo me tan sa mo je ma lo gla vom skre nuo lop tu i ona se u{e ta la u mre `u po red iz ne na |e nog i na ovoj utak mi ci ne za po sle nog do ma }eg gol ma na Mi ro sla va Tan ko si }a. Ni ko ni je ni mi slio da }e taj gol od lu ~i ti jer su do ma }i ni po ~e li ofan ziv ni je, ali se mo ra pri zna ti bez va qa ne ide je i re {e wa. Igra li su tra qa vo i mno go su gre {i li, {to je od go va ra lo go sti ma, a u to si vi lo uklo pio se i su di ja Bo {ko vi}.

U po sled wih dva de se tak mi nu ta vi |e no je ma lo bo qe iz da we do ma }ih, pu ca li su iz svih pri li ka, a one lop te ko je bi sti gle do go la, bi le su plen od li~ nog gol ma na

Su ba {i }a. Tra `i li su do ma }i tri pu ta je da na e ste rac, ka da su u ka zne nom pro sto ru bi li obo re ni Stan ko vi}, Po pin i Jan kov, ali su do bro pro {li jer ako ni je bi lo pe na la, ni su do bi li ni `u te kar to ne.

V. Vujanovi}

Pali} - Veternik Viskol 2:2 (1:0) STA RA PA ZO VA: Igra li {te „Ku }a fud ba la” gle da la ca 50, su di ja Jo co vi} (Vr bas), strel ci: Di mi} u 40. i Var ga u 58. za Pa li}, a @i gi} u 53. i Ba bi} u 76. mi nu tu (iz pe na la) za Ve ter nik Vi skol. @u ti kar to ni: Plav {i}, Pet ko vi}, \u ki} (Pa li}), Slep ~e vi}, Ki ti} (Ve ter nik Vi skol).

PA LI]: Jo va no vi} 7, Ho xi} 8, Pr {i} 7, Plav {i} 7, Sto ja no vi} 7, Sa la ti} 7, Di mi} 8, Trip ko vi} 6 (\u ki} -), Var ga 7, Pan te li} 6 (Pet ko vi} -), Ja go di} 6 (Pa vlo vi} -).

VE TER NIK VI SKOL: An dri ja {e vi} 7, Be ~e li} 7, Bje lac 7 (Se dlar ), Mi ja ji lo vi} 7, [vo wa 7, Slep ~e vi} 7, Kol da nov 7, Mar ko vi} 6, @i gi} 7 (Pe jo vi} -), Ba bi} 7, Ki ti} 6 (Ste fa no vi} -).

Po ~e lo je na pa di ma do ma }i na, Di mi} je ve} u 5. mi nu tu bio u {an si, ali je za ma lo za ka snio.

Ve ter nik je pri pre tio u 12. mi nu tu ka da je @i gi} {u ti rao a Plav {i} je iz ba cio lop tu u kor ner.

Pa li }a ni su po ve li ka da je iz du bi ne upu tio lop tu Ho xi} naj bo qe se sna {ao Di mi} i pla si rao lop tu u gol. Dru go po lu vre me po ~e lo je na pa di ma do ma }i na, ali go sti su is ko ri sti li gre {ku od bra ne Pa li }a i @i gi} je iz jed na ~io re zul tat. U 58. mi nu tu u pro do ru je bio Sto ja no vi} po de snoj stra ni, od li~ no je cen tri rao, a mla di Var ga sa ne ko li ko me ta ra je pla si rao lop tu u gol. Go sti ne po pu {ta ju, na pa da ju, stva ra ju {an se i u 76. mi nu tu su di ja je oprav da no do su dio pe nal,a re a li za tor je bio Ba bi}. Do ma }i ni ma za ute hu osta je da su bi li bli `i po be di.

S. Stojiqkovi}

Radni~ki (NP) - Vr{ac 1:0 (0:0) NO VA PA ZO VA: Grad ski sta dion, gle da la ca oko 400, su di ja Sta ni} (Su bo ti ca), stre lac

Bu ji {i} u 82. mi nu tu. @u ti kar to ni: Ga ji}, Sto ja no vi} (Rad ni~ ki), Mo to rov, Po pov, D. Pe tro vi}, [a ra nov, Sa raj lin (Vr {ac). Cr ve ni kar ton: ^e pr wa (Rad ni~ ki).

RAD NI^ KI: Uro {e vi} -, Sto ja no vi} 6, Ga ji} 7 (Za go rac -), Pu ni {i} 7, Pa vlo vi} 6, Isa i lo vi} 7, Ro mi} 6 (Ivi} -), Rni} 6, Bo {ko vi} 7, ^e }a ri} 7, Ba ji} 6.

VR [AC: [a ra nov 7, Mo to rov 7, Ve jin 6, Po we vi} 6, Ba bi} 6, D. Pe tro vi} 6 (N. Pe tro vi} ), Ka lin 6, Po pov 7 (Sa raj lin -), Ra ni mi rov 6, Mi haj lo vi} 6, Sti ja ~i} 6.

Rad ni~ ki je je dva po be dio ~vr stu i ener gi~ nu eki pu Vr {ca. Go sti su se upor no bra ni li, a do ma }a eki pa je na pa da la bez pla na i zbog to ga su go sti odo le va li sve do 82. mi nu ta. Ta da je iz jed ne gu `ve Pu ni {i} bio naj pri seb ni ji i gla vom je lo bo vao gol ma na [a ra no va. U pr vom po lu vre me nu Isa i lo vi} je po sti gao gol, me |u tim po mo} ni su di ja re kla mi rao of sajd, na {ta su re a go va li igra ~i Rad ni~ kog pa je de bqi kraj iz vu kao igra~ sa klu pe ^e pr wa ko ji je do bio cr ve ni kar ton. I kod go la Rad ni~ kog na sta la je gu `va, jer su igra ~i Vr {ca sma tra li da je Pu ni {i} bio u of saj du. Rad ni~ ki je imao jo{ ne ko li ko pri li ka, ali su igra ~i Vr {ca us pe li da sa ~u va ju svo ju mre `u.

J. Vukovi}

Mladost (BJ) - Tekstilac Ites 2:0 (1:0)

BA^ KI JA RAK: Sta dion Li va di ca, gle da la ca 400, su di ja Sar ka (Vr {ac), strel ci: Ra do ja u 40. i \u ki} u 50. mi nu tu. @u ti kar to ni: N. Ra ti}, Ko zo mo ra, Sto ja no vi} (Mla dost), D. Vu ko vi}, Ma ki}, Top }a gi}, Dok ni}, Ste va no vi} (Tek sti lac Ites).

MLA DOST: Dri ni} 8, Dra go qe vi} 8, S. Ra ti} 8, Ba bi} 8, N. Ra ti} 8, Ra do ja 8, Ko zo mo ra 7 (Sto ja no vi} -), \u ki} 8 (Mu dri ni} -), Gra ho vac 7, Bu de ~e vi} 7), Zu ki} 8, Jo va no vi} 7.

TEK STI LAC ITES: Mar ti} 6, Isma i li 6, Me di} 7, Dok ni} 7, Top ~a gi} 6, D. Vu ko vi} 7, V. Vu ko vi} 6 (Pe ru ni ~i} 6), Ka u rin 6 (Ste va no vi} 6), Ma ra{ 7 (Pa u no vi} 7, Ma ki} 6 (Ar si} 7).

Li va di ca je osta la neo svo je na tvr |a va, po {to su Ja ra ~a ni za de set mi nu ta na pi sa li po bed ni~ ki sce na rio i po kva ri li de bi tre ne ra Tri ve Ili }a na klu pi go sti ju iz Oxa ka. Ras po lo `e ni do ma }i ni ste za li su obru~ oko go la Tek stil ca, a ini ci ja ti vu je kru ni sao kre a tor igre Ste fan Ra do ja udar cem gla vom po sle kom bi na ci je Zu ki }a i Dra go qe vi }a.

Po ~et kom na stav ka vi hor ni Mar ko \u ki} nad mu drio je dvo ji cu ~u va ra i po red gol ma na Mar ti }a po slao lop tu u do wi

2:2 Pa li} - Ve ter nik Vi skol Rad ni~ ki ([) - Du nav 1:0 1:0 Rad ni~ ki (NP) - Vr {ac 0:1 ^SK Pi va ra - Ce ment Mla dost (BJ) - Tel sti lac Ites 2:0 Danas (14.30) Ki kin da - Sen ta Za dru gar - Ba~ ka To po la (14.30) Do li na - Slo ga (T) (14.30) 1. Rad n. (NP) 11 8 3 0 19:5 27 2. ^SK 11 8 0 3 16:9 24 3. Sen ta 10 5 2 3 17:11 17 4. Rad n. ([) 11 5 2 4 13:12 17 5. Tek sti lac 11 4 4 3 11:10 16 6. Ki kin da 10 5 1 4 15:16 16 7. Do li na 10 5 1 4 11:14 16 8. Ce ment 11 4 3 4 11:12 15 9. Mla dost (BJ)11 4 2 5 12:10 14 10. Pa li} 11 3 4 4 15:14 13 11. Slo ga (T) 10 4 1 5 9:9 13 12. Du nav 11 4 1 6 12:17 13 13. Ve ter nik 11 3 4 5 16:18 12 14. Vr {ac 11 3 0 8 8:14 9 15. B. To po la 10 2 3 5 5:10 9 16. Za dru gar 10 3 0 7 14:24 9 U sle de }em ko lu (5/6.no vem bra) sa sta ju se: Ve ter nik Vi skol - Sen ta, Ba~ ka To po la - Ki kin da, Tek sti lac Ites - Za dru gar, Ce ment - Mla dost (BJ), SLo ga (T) - ^SK Pi va ra, Rad ni~ ki (NP) - Do li na, Du nav - Vr {ac, Pa li} - Rad ni~ ki ([).

ugao. ^u var mre `e pla vo-be lih Da mir Dri ni} sjaj nim in ter ven ci ja ma spe ~io je Oxa ~a ne da po stig nu po ~a sni po go dak i ubla `e po raz, a pr vi stre lac Ivan Ma ra{ pro koc kao je naj bo qu {an su.

M. Meni}anin

Radni~ki ([) - Dunav 1:0 (0:0) [ID: Grad ski sta dion, gle da la ca pre ko 200, su di ja P. Ra doj ~i} (In |i ja), stre lac Vu ~i} u 61. mi nu tu. @u ti kar to ni: Bje lo{, Aper li} (Rad ni~ ki), Ja gu zo vi}, Ja vo rac (Du nav).

RAD NI^ KI: Vu ja si no vi} 8, Aper li} 7, Pe tro vi} 7, Gru mi} 7, Ba ni} 7, Si mi ki} 8, Vu ~i} 8 (Sto jiq ko vi} -), Zec 7, \o ki} 6, Bje lo{ 6 (Pe ro vi} -), ]i ri} 7 (Ne di} -).

DU NAV: Kne `e vi} 7, Ja gu zo vi} 7, Ka la ba 7, Ja vo rac 7, Ili si} 7, Ka ~ar 6 (Vi da ko vi} -), Fi li po vi} 7, A{}e ri} 6, Zo go vi} 7, Ha {ka 6, Ga vri lo vi} 6 (Ko ~ir -).

Te {ko, ve o ma te {ko [i |a ni su do {li do po be de pro tiv iz u zet no ne u god nog ti ma Du na va iz Sta rih Ba no va ca. Odav no [i |a ni ni su vi de li ta ko bor be nu i agre siv nu utak mi cu, dve rav no prav ne eki pe.

A ala si su pri jat no iz ne na di li sve qu bi te qe fud ba la. Po be do no sni gol, do ma }i su po sti gli u 61. mi nu tu po sle br zo kom bi na ci je u {e sna e ster cu go sti ju. Sa la `wi vi Ne ma ca Vu ~i} je pre ci znim udar cem sa vla dao vr lo do brog gol ma na Kne `e vi }a.

U pr vom de lu fud ba le ri Rad ni~ kog su ima li ini ci ja ti vu, ali su to bi li mla ki i ne e fi ka sni na pa di. U na stav ku go sti su kre nu li ofan ziv no, `e le li da iz jed na ~e re zul tat, ali ni su us pe li. [to ni je bi lo vi {e po go da ka za slu `ne su ~vr ste od bra ne i si gur ni gol ma ni.

M. ^ur~i}

Blic krig Ba jer na Po sle po sr ta wa u pret hod nom ko lu, min hen ski Ba jern se vra tio u po bed ni~ ki ri tam. Vr lo la ko i vr lo br zo Ba var ci su slo mi li Nir nberg u 11. ko lu Bun de sli ge. Go sti ~e ka ju po be du u Min he nu od mar ta 1992. go di ne. Ovo ni je bio taj dan da se ru {i tra di ci ja. Bi lo je 4:0, a u pr vom po lu vre me nu ve} ube dqi vih 3:0. Dva go la na me ~u po sti gao je Ma rio Go mez, ~i me je do {ao do ukup no 12 po go da ka, po ~e mu je pr vi stre lac li ge.

Po sle dva po ra za kod ku }e, [al ke je do ~e kao Ho fen hajm i ko na~ no je po be dio na svom te re nu. Raul je do veo [al ke u vo| stvo, iz jed na ~io je Ve dad Ibi {e vi} u 63. mi nu tu, ali je on da

Bo ru si ja iz Men he glad ba ha je pre ki nu la niz od tri po ra za.

Po be di la je Ha no ver, ko ji je u pret hod nih pet ko la iz gu bio sa mo jed nom.

Re zul ta ti 11. ko la: Fraj burg Ba jer Le ver ku zen 0:1 (0:1), Ba jern - Nir nberg 4:0 (3:0), [al ke - Ho fen hajm 3:1 (1:0), Volf sburg - Her ta 2:3 (1:2), Bo ru si ja Men hen glad bah - Ha no ver 2:1 (1:1), [tut gart - Bo ru si ja Dort mund 1:1 (1:0). Da nas igra ju: Keln Aug sburg (15.30) i Ham burg Kaj zer sla u tern (17.30).

Ta be la: Ba jern 25, [al ke 21, Dort mund 20, Men hen glad bah 20, Ha no ver 18, [tut gart 18, Ver der (-1) 17, Ba jer Le ver ku zen 17, Ho fen hajm 16, Her ta 16, Volf -

Ra dost fud ba le ra Ba jer na

na sce nu stu pio Klas Jan Hun te lar, ko ji je s dva go la (pr vi iz pe na la), do neo po be du eki pi iz Gel zen kir he na. Sa ta dva go la Hun te lar je do {ao do ukup no 10 i „di {e za vra tom” Go me zu.

U du e lu dvo ji ce srp skih re pre z en t a t i v a c a Zdrav k a Ku zma no vi }a ([tut gart) i Ne ve na Su bo ti }a (Bo ru si ja, Dort mund) ni je bi lo po bed ni ka. Bi lo je 1:1, ~i me je pre ki nu ta tra di ci ja, jer je u po sled wih pet du e la na „Mer ce des benc are ni” bi lo po sti za no naj ma we po tri go la. „Mi li o ne ri” su u [tut gart do {li po sle sjaj ne se ri je od ~e ti ri me ~a u ko ji ma su osva ja li ceo plen. Ni [tut gart ne zna za po raz ve} ~e ti ri ko la. ^i ni se da su i jed ni i dru gi za do voq ni.

Lud me~ od i gra li su Volf sburg i Her ta, a sva tri bo da od ne li su Ber lin ci. Dva pu ta je Her ta vo di la, Volf sburg dva pu ta sti zao. Ali, Her ta je po ve la 3:2 sa mo mi nut na kon {to je Volf sburg iz jed na ~io.

Ba la ku po lo mqen nos Fud ba ler Ba je ra iz Le ver ku ze na Mi hael Ba lak slo mio je nos u du e lu sa Fraj bur gom u Bun de sli gi, u ko jem je we gov tim po be dio sa 1:0. Upra vo Ba lak je do neo tri jumf Ba je ru pr vim go lom u Bun de sli gi po sle vi {e og pet go di na, ali je sre di nom dru gog po lu vre me na mo rao da na pu sti te ren zbog po vre de.

Zbog pre lo ma no sa 35-go di {wi biv {i ka pi ten ne ma~ ke re pre zen ta ci je mo gao bi da pro pu sti su sret sa Va len si jom u okvi ru Li ge {am pi o na.

Ko li ko }e ta~ no Ba lak od su stvo va ti sa te re na ni je po zna to, a sve }e bi ti ja sni je po sle pre gle da. sburg 13, Keln (-1) 13, Nir nberg 12, Kaj zer sla u tern (-1) 11, Majnc (-1) 9, Aug sburg (-1) 8, Ham burg (1) 8, Fraj burg 7 bo do va.

Voj vo |an ska li ga Is tok Re zul ta ti 11.ko la: AFK - Je din stvo (BK) 4:1, Bu du} nost (SC) - Di na mo 0:0, Pro le ter - Ba~ ka 1901 1:0, Je din stvo (NB) - Voj vo di na (NM) 3:1, Slo bo da - Ko lo ni ja 2:1.

Voj vo |an ska li ga Za pad Re zul ta ti 11.ko la: Omla di nac - Bu du} nost (M) 0:0, Sta ni {i} - Obi li} 0:1, Po let (S) - Mla dost (T) 0:1, Slo ga (E) - Ba~ ka (BP), Ju go vi} - Cr ve na zve zda.

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Fudbal Voj vo |an ska li ga Is tok - PA ^IR: Ba~ ka - Obi li}, ZRE WA NIN: Rad ni~ ki - Ko za ra, BAJ MOK: Rad ni~ ki - Bo rac (S).

Utak mi ce po ~i wu u 14.30 ~a so va.

Voj vo |an ska li ga Za pad - NO VI SAD: In deks - Rad ni~ ki (SM) (10 ~a so va), STA RA PA ZO VA: Je din stvo - Pr vi maj, BA^ KI PE TRO VAC: Mla dost - Bo rac (NS), Pod ru~ na li ga No vog Sa da \UR \E VO: Ba~ ka 1923 - Me ta lac AV, RU MEN KA: Je din stvo - Sla vi ja (Piv.), GAJ DO BRA: Her ce go vac - Sla vi ja (NS), PE TRO VA RA DIN: Pe tro va ra din - Bo rac ([), BA^ KA PA LAN KA: Sta ri Grad - Vr bas.

Utak mi ce po ~i wu u 14 ~a so va.

Grad ska li ga No vog Sa da SU SEK: Par ti zan - Vi no gra dar, TE ME RIN: TSK - Si rig, SREM SKA KA ME NI CA: Fru {ko go rac - @e le zni ~ar, BA NO [TOR: Pro le ter - ^e -

nej, BE GE^: Ba~ ka - Bo rac Alas, ^E RE VI]: Sre mac Be o mal - Ta tra.

Utak mi ce po ~i wu u 14.30 ~a so va.

Ko{arka ABA mu {ka li ga - KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki - Bu du} nost (18), DOM @A LE: He li os - Olim pi ja (18), ZA GREB: Ci bo na - [i ro ki (17).

Pr va A `en ska li ga - [A BAC: [a bac - Lo zni ca (18.30).

Pr va B `en ska li ga - BOR: Bor - Plej of (16), KRA QE VO: Kra qe vo - Pa ra }in (17), BE O- GRAD: Ra di voj Ko ra} MT - @e le zni ~ar (19), KRA GU JE VAC: Ba sket stars - Si vac (16).

Pr va srp ska mu {ka li ga - Se ver - VR BAS: Vr bas - To po la (18).

Pr va srp ska `en ska li ga - Se ver - VR [AC: He mo farm [ta da MT - ^e la re vo MT (13), RU MA: Ru ma 92 - Ko vin (14).

Dru ga srp ska mu {ka li ga - Se ver - PAN ^E VO: Di na mo - Sve ti \or |e (17.30).

He ba ju ni or ska li ga - NO VI BE O GRAD: Par ti zan MTS - Slo bo da (14), VR [AC: He mo farm [ta da - No vi Sad (16), KRA QE VO: Slo ga - Be o vuk 72 (12), ZE MUN: Me ga Vi zu ra - Mla dost (~) (16), LE SKO VAC: Zdra vqe 09 Cr ve na zve zda Be o grad (16), KWA @E VAC: Kwa `e vac - Rad ni~ ki KG (16).

Odbojka Vi ner {te di {e mu {ka su per li ga – BE O GRAD: @e le zni ~ar – Rad ni~ ki (K) (18).

Pr va `en ska li ga – KRA QE VO: Gim na zi ja lac – La za re vac (17).

Pr va mu {ka li ga – BE O- GRAD: Ste ri ja – Ja go di na (17), KLA DO VO: \er dap – Ni{ (17).

Dru ga `en ska li ga - se ver – KI KIN DA: Ki 0230 – Srem (14.30).

Dru ga mu {ka li ga – se ver – RU MA: Slo ven – FOK (16.30).

Pr va `en ska voj vo |an ska li ga – cen tar – NO VI SAD: Va ra din 2 – VST (15).

Pr v a `en s ka voj v o | an s ka li ga – se ver – SU BO TI CA: Spar tak 2 – Mer kur (11), VR BAS: Vr bas – CVS (13.30).

Pr v a `en s ka voj v o | an s ka li ga – Srem – SREM SKA MI TRO VI CA: Mla dost Eks pans – pr vi tem po 2 (17), Ra din ci – Omla di nac (14).

Pr v a `en s ka voj v o | an s ka li ga – Ba nat – VR [AC: Ko ral – Kra ji {nik (14.45), KO VIN: Rad ni~ ki – Pro le ter (17).

Pr v a mu { ka voj v o | an s ka li ga – se ver – TU RI JA: Mla dost – Spar tak 2 (19), VR BAS: Vr bas – Mla dost (BP) (16).

Pr v a mu { ka voj v o | an s ka li ga – Ba nat – VR [AC: Ba nat – Pro le ter (18.30).

Pr v a li g a (@) - NO V I SAD: Voj vo di na - ORK Be o grad (18.30), ZE MUN: BMS Mi l e n i u m - Ha l as Jo ` ef (18.30).

Dru g a li g a, se v er (M) SOM BOR: Dal ma ti nac - Na pre dak (19).

Dru ga li ga, se ver (@) - KO VIN: Rad n i~ k i K - Le h el (18), PAN ^E VO: Pan ~e vo Te me rin (19.30).

Pr va srp ska li ga Voj vo di na (M) - KI KIN DA: Ki kin da - PIK Pri gre vi ca (19), PU T IN C I: Pu t in c i - Je din stvo (19).

Pr va voj vo |an ska li ga (@) - BE LA CR KVA: Mla dost Slo ven (19), BA^ KA TO PO LA: To po la - Do lo vo (19).

Rukomet

Mali fudbal

Su per li ga (M) - [A BAC: Me ta lo pla sti ka - Par ti zan (18).

Su per li ga (@) - JA GO DI NA: Ja go di na - Na i sa (17).

Pr va li ga (M) - IN \I JA: @e le zni ~ar - Za je ~ar (19).

Pr va li ga - NO VI SAD: Li man Tan go - Eko no mac (20.30).

Kuglawe Su per li ga (m) - ARAN \E LO VAC: Vo do vod - E| {eg (14), BE O GRAD: Be o grad - Ni{ Put

(11), ARAN \E LO VAC: Kra qe vo - Par ti zan (11).

Pr va li ga, gru pa Voj vo di na (m) - KI KIN DA: To za Mar ko vi} - Voj vo di na (13), KU LA: Haj duk - Kri stal (16), PA DI NA: Do li na - Ka wi `a (13), NO VI SAD: Pe tro va ra din Je din stvo (11).

Pr va li ga, gru pa Voj vo di na (`) - DE BE QA ^A: Spar tak Ali men ta (15), NO VI SAD: Rad ni~ ki - Ba nat (14), BA^ KO GRA DI [TE: Voj vo di na No vi Sad (15).

Pr va voj vo |an ska li ga (m) DE BE QA ^A: Spar tak - TSK (10), SU B O T I C A: Ma t i c a Spar tak - Po let (11), KQA JI ] E V O: Kor d un - Vi h or (11), RU MA: Slo ven - Srem (11).

Dru ga voj vo |an ska li ga (m) VR BAS: Ja dran (F) - Voj vo di na (14), NO VI SAD: No vi Sad - Vr bas Da na (10), KRI VA JA: Slo bo da - Ju na ko vi} Pri gre vi ca (16), NO VI SAD: Rad ni~ ki - Rad ni~ ki LK (11), RU MA: Ja dran (G) - Be ~ej (14).

c m y

dnevnik

SPORT

EN GLE SKA PRE MI JER LI GA

nedeqa30.oktobar2011.

19

PR VA LI GA SR BI JA

Ko la rov stre lac, Ka na rin ci tor pe do va li br |a ne Ar se na lu der bi No vi Sad - ^u ka ri~ ki 5:3 (4:1) Man ~e ster si ti sa vla dao je Vul v er h emp t on re z ul t a t om 3:1 i ta ko za dr `ao pet bo do va pred no sti u od no su na Man ~e ster ju naj ted, ko ji je na pre mi je ri 10. ko la osvo jio ceo plen

imali u xepu prvu pobedu na gostovawima ove sezone, ali su primili dva gola i morali da se zadovoqe remijem.

Radosav Petrovi} kao da je „izmalerisao” svoj tim, jer je

Slavqe fudbalera Arsenala

pro tiv Ever to na - 0:1 na Gu di so nu. „Gra |a ni ma” je to de ve ta po be da, uz sa mo je dan re mi.

No vi me~ za ne za bo rav od i gran je na Stam ford Bri xu osta }e za u vek za pi san u kwi zi me |u sob nih du e la ^el zi ja i

nepun minut posle wegovog ulaska sa klupe Nori~ smawio na 2:3. Ni to nije moralo da bude pogubno, da sudija Entoni Tejlor nije dosudio penal zbog navodnog igrawa rukom N’Zonzija u tre}em

Fer gu son: Fan ta sti~ ni Vi di} Me na xer Man ~e ster ju naj te da Aleks Fer gu son za do vo qan je igrom svo je eki pe, a na ro ~i to Ne ma we Vi di }a, u po be di nad Ever to nom (1:0) u 10. ko lu Pre mi jer li ge.

- Svi nam go vo re sta ti sti ku po ko joj ri val ski ti mo vi stva ra ju mno go {an si pro tiv nas, a to mo ra mo da sma wi mo ako `e li mo da osvo ji mo ti tu lu. Bi li smo do bri, a Vi di} je igrao fan ta sti~ no.

Sva ku lop tu je ra{ ~i stio i to je we go va spe ci jal nost – fe no me nal na igra gla vom. To je bio kqu~ po be de - rekao je Ferguson.

Ar se na la - 3:5 (2:1).Ne ma sum we da }e ovaj, 148. duel eki pa iz pre s to n i c e En g le s ke, u okvi ru 10. ko la Pre mi jer li ge, bi ti jed na od „le po ti ca” se zo ne. Ve} iz ovo ga pot pu no je ja sno da je ju nak utak mi ce ka pi ten Ar se na la Ro bin van Per si, ko ji je sti gao do ci fre od 28 po stig nu tih go lo va na 27 utak mi ca u Pre mi jer li gi to kom 2011. go di ne. Go spo di ne Ar sen Ven ger, pod hit no ovom mom ku pro du `i te ugo vor!

U 10. ko lu po stig nu to je ~ak 29 „ko ma da” - u pro se ku 4,14!

To m e su naj v i { e do p ri n e l i ^elzi i Arsenal (3:5), a zatim Nori~ i Blekburn - 3:3. Gosti su do deset minuta pre kraja

minutu nadoknade vremena.

Rezultati 10 kola: Everton - Man~ester junajted 0:1 (0:1) /Ernandez 19/, ^elzi Arsenal 3:5 (2:1) /Lampard 14, Teri 45, Mata 80 - Van Persi 36, 85, 90+2, Santos 49, Volkot 55/, Man~ester siti Vulverhempton 3:1 (0:0) /Xeko 52, Kolarov 67, Xonson 90+1 Hant 75p/, Nori~ - Blekburn 3:3 (0:1) /Morison 53, Xonson 83, Holt 90+3 - Hoilet 45+3, Jakubu 62, Samba 64/, Sanderlend - Aston Vila 2:2 (1:1) /Vikam 38, Sesewon 89 Petrov 20, Dan 85/, Svonsi Bolton 3:1 (0:0) /Alen 49, Sinkler 57p, Grejem 90+3 Grejem 73ag/, Vigan - Fulam 0:2 (0:1) /Dempsi 42, Dembele 87/.

NO VI SAD: Sta dion De te li na ra, gle da la ca: 500, su di ja: Tra i lo vi} (Za je ~ar).

Strel ci: Fi li po vi} u 9. i 25, Ma go~ u 23, Tin tor u 34. i Jo va no vi} u 70. mi nu tu za No vi Sad, Ni ko li} u 19. (iz je da na e ster ca), Sta no je vi} u 58. i 85. mi nu tu za ^u ka ri~ ki. @u ti kar to ni: Ri sti} (No vi Sad), Vu ko vi} (^u ka ri~ ki).

NO VI SAD: Ri sti} 6, Sko pqak 6, Mr |a nin 7, Ja ko vqe vi} 7, Ma go~ 7, Ba la ba no vi} 7 (od 81. Le ko vi} - ), Tin tor 8, Ba ji} 8, Ra ki} 7 (od 60. Jo va no vi} 7), Mi lo vac 7, Fi li po vi} 8 (od 76. \o ko vi} -). ^U KA RI^ KI: Miq ko vi} 5, Vu ko vi} 6, Dra gi ~e vi} 6, Sta no je vi} 7, Fi li po vi} 6, Ko sti} 6, Rat ko vi} 6 (od 46. Cve ta no vi} 6), Bla go je vi} 6, Gr bi} 7 (od 46.

Spa si} 7), Ma ti} 6, Ni ko li} 7 (od 71. Pe ji} 6).

Iza bra ni ci tre ne ra Ili }a u pra voj fud bal skoj go le a di na De te li na ri do vr ha su na pu ni li mre `u Be o gra |a na i za slu `e no sla vi li. Do {e ste pr vo li ga {ke po be de, ka na rin ce su pred vo di li dvo stru ki stre lac Bo ri vo je Fi li po vi}, a pr ven ce u dre su No vog Sa da ostva ri li su Vla di -

5:3 No vi Sad - ^u ka ri~ ki 0:1 Ba nat - Mla di rad nik Do wi Srem - Rad ni~ ki (S) 1:0 Sin |e li} - Srem 1:1 3:0 Te le op tik - Ko lu ba ra 2:1 Mla de no vac - In |i ja 0:0 Na pre dak - Rad ni~ ki (N) Da nas Slo ga (K) - Pro le ter (13.30) (13.30) Mla dost (L) - Be `a ni ja

Dvo stru ki stre lac Bo ri vo je Fi li po vi} (No vi Sad)

mir Tin tor i Mar ko Jo va no vi}, a de ta qa vre dan pa `we je i de bi u `u to - pla vom dre su, 20 -go di {weg Mla de na \o ko vi }a, ko ji je od i grao po sled wih 15 mi nu ta su sre ta.

Ce la pri ~a u No vom Sa du prak ti~ no je re {e na na kon pr -

To {i} po to pio Som bor ce Do wi Srem - Rad ni~ ki (S) 1:0 (0:0) PE ]IN CI: Sport ski cen tar „Su va ~a“, gle da la ca: 350, su di ja: Ne deq ko vi} (Ja go di na), stre lac: To {i} u 54. mi nu tu. @u ti kar to ni: La ki }e vi} (Do wi Srem), Ze li} i Be li} (Rad ni~ ki).

DO WI SREM: Star ~e vi} 8, To {i} 7, (od 79. Zeq ko 7), Jo si mov 8, La ki}-Pe {i} 8, Pr qe vi} 8, Bu ko rac 7, Pet ko vi} 8 (od 83. Mar ko vi}), Jo va no vi} 8, Jan ko vi} 7 (od 89. Sto ja nov), ^or da {i} 7, La ki }e vi} 7.

RAD NI^ KI: @a ku la 8, La ki} 6 (od 44. Te {a no vi} 7), Ve se li no vi} 6, Vej no vi} 7, Da bi} 7,To ma no vi} 7, Ze li} 7, Be li} 7 (od 68. @dr wa -), Re sa no vi} 7, Iva nov 7 (od 49. Mi li} 6).

za OFK Mla de no vac, a Di mi trov u 14. mi nu tu za In |i ju. `u ti kar ton: Kr sti}, Mi ro vi}, Sta men ko vi} (OFK Mla de no vac), Cvet ko vi}, Ko la rov, Vu ko i ~i}, Ro di} (In |i ja).

MLA DE NO VAC: Ra di} 7, Sta men ko vi} 7, Mak si mo vi} 8, Ka {i} 7, Tu ca ko vi} 8, Kr sti} 7, ^o ki} 8 (od 71. Je vi} –), Mi ro vi} 7, Pav ko vi} 7 (od 80. An |el ko vi} –), Ba ko vi} 7, Pa u no vi} 7 (od 62. Kr sto ni je vi} –).

IN \I JA: Di zda re vi} 6, Jak {i} 6, Ko la rov 7, Ro di} 6 (od 80.

Tom ~i} –), Vu ja sin 7, Cvet ko vi} 7, Ko sti} 7, Ja ga wac 6 (od 55. Ke ki} 6), Vu ko i ~i} 6, Di mi trov 7 (od 67. An tu nov –), Le ma ji} 7.

Su di ja ma upla }e ne dnev ni ce Na de man ti je su di ja i pred sed ni ka su dij ske or ga ni za ci je ve zi sa ak ci jom „Bit ka za be be”, re a go va la In |i ja, do sta viv {i ko pi ju do ka za da su ar bi tri ma is pla }e ne dnev ni ce. Sa op {te we na sa op {te we, iz ja va na iz ja vu. Na kon {to je I n|ija o ptu`ila sud ijs ku ~e tvorku ko ja je vod ila me~ os mine final a Kupa S rb ije izme| u In|ije i Vojvod ine da nisu `eleli da se odreknu dela pripadaju}ih taksi (dnevnica) kao pomo} humanitarnoj akciji „Bitka za bebe”, pojedine prozvane sudije i wihov {ef, Bogoqub Stepanovi}, to su demantovali.

Ali do{lo je novo saop{tewe In|ije sa kopijom faksa kao dokaz da su sudijama upla}ene dnevnice na wihove teku}e ra~une.

Vojvo|anski klub je dostavio izvod sa svog teku}eg ra~una u kojem se vidi da su Vladi Glo|evi}u, Branku Pavlovi}u, Zoranu Mi}anovi}u i Novaku Simovi}u, 28. oktobra u celosti ispla}ene dnevnice za su|ewe na toj utakmici na wihove teku}e ra~une.

Iz ve {ta ji sa utak mi ca Do weg Sre ma mo gu da li ~e, zre la igra u po qu, ali re a li za ci ja i da qe osta je ma li pro blem. Stvo re no je mno go iz gled nih pri li ka i bi la je „pra va umet nost“ ne ke ne is ko ri sti ti. U pr vih ne ko li ko mi nu ta do ma }in je pre ko To {i }a u dva na vra ta mo gao ne {to vi {e ura di ti.

Lep „de taq“ vi |en je u 9 mi nu tu: is ku sni Ja an ko vi}, ne {to is ko sa, ci qa gor wi le vi ugao @a ku le.

Sjaj nu pri li ku u 31. mu i nu tu pro pu {ta Jo va no vi}..

U 54. mi nu tu ko na~ no gol. Br zo no gi To {i} je po ka zao u ~e mu je „naj ja ~i“. Do bio lop ta u pra zan pro stor, ne za u sta vqiv beg i po sle do bro od me re nog udar ca lop ta je za vr {i la u mre {i go sti ju iz Som bo ra. Do kra ja me ~a do ma }i su ima li jo{ ne ko li ko pri li ka. @. Ra di vo je vi}

Mla de no vac - In |i ja 2:1 (2:1)1) MLA DE NO VAC: Sta dion Sel ters, gle da la ca: 400, su di ja: Ci cva ri} (Se voj no), strel ci: ^o ki} u 42. i Mak si mo vi} u 44.

Kre nu li su go sti si lo vi to i ve} u 14. mi nu tu neo pi si vo su se ra do va li, jer im je pr vi uda rac na gol do neo vo| stvo. Hi tri Sr |an Di mi trov le po je pro {ao uz de snu aut-li ni ju, nad mu drio ~u va ra i u{ao u ka zne ni pro stor.

Usle dio je jak {ut, lop ta je za vr {i la po red Ra di }a u mre `i.

Uo~i od la ska na od mor Mla de nov ~a ni su us pe li da pre o kre nu re zul tat u svo ju ko rist. Is ku sni Mi ro vi} je upo slio Mi la na ^o ki }a, a mla di gol ge ter je efekt no po go dio ciq. Dva mi nu ta ka sni je bek do ma }i na Mi lo{ Mak si mo vi} se od lu ~io na {ut sa 25 me ta ra is ko sa s le ve stra ne. Gol man In |i je Di zda re vi} je lo {e pro ce nio let lop te ko ja je od se la u su prot nom uglu.

U 50. mi nu tu bek Sta men ko vi} je upu tio iz van re dan cen tar {ut, Ba ko vi} se u sko ku iz vio i po slao lop tu gla vom po red de sne sta ti ve. Po tom je na stu pio pe riod te ren ske ini ci ja ti ve pu le na Du {a na Je vri }a, ali bez do bre za vr {ni ce.

M. Vla ji}

vih 45. mi nu ta, ka da su do ma }i fud ba le ri ste kli ube dqi vu pred nost 4:1. Ra no vo| stvo go lom Fi li po vi }a, ob ra do va lo je do ma }e na vi ja ~e. Ipak go sti su go lom Ni ko li }a iz je da na e ster ce u 19. mi nu tu na ja vi li da se ne }e ta ko la ko pre da ti. Na sre }u

1. Rad n. (N) 13 7 3 3 19:13 24 2. Ko lu ba ra 13 8 0 5 17:14 24 3. Te le op tik 13 6 4 3 19:7 22 4. Do wi Srem 13 6 4 3 12:6 22 5. Ba nat 13 6 4 3 13:8 22 6. No vi Sad 13 6 3 4 18:16 21 7. Mla de n.

13 5 4 4 17:17 19 8. Slo ga (K) 12 5 3 4 12:12 18 9. In |i ja 13 5 2 6 15:16 17 10. Be `a ni ja 12 3 7 2 9:6 16 11. Pro le ter 12 5 1 6 9:13 16 12. Sin |e li} 13 4 3 6 18:19 15 13. Srem 13 2 8 3 13:13 14 14. Mla d. (L) 12 3 5 4 9:11 14 15. Rad n. (S) 13 3 5 5 9:13 14 16. M. rad nik 13 3 4 6 10:14 13 17. Na pre dak 13 1 8 4 5:10 11 18. ^u ka ri~ ki 13 1 4 8 11:27 7 U sle de }em ko lu (5/6.no vem bra) sa sta ju se: Srem - Rad ni~ ki (N), In |i ja Ba nat, Pro le ter - Mla de no vac, Rad ni~ ki (S) - No vi Sad, Sin |e li} - Te le op tik, Ko lu ba ra - Mla dost (L), Be `a ni ja - Do wi Srem, ^u ka ri~ ki - Slo ga (K), Mla di rad nik - Na pre dak.

ka na ri na ca, usle di la su dva br za i le pa po got ka,.

Dru go po lu vre me do ne lo je sla bi ji fud bal, ali su ipak vi |e na jo{ ~e ti ri po got ka. I. Gru bor

Ble di Zre wa nin ci Ba nat - Mla di rad nik 0:1 (0:0) ZRE WA NIN: Sta dion u Ka ra |or |e vom par ku, gle da la ca 300, su di ja S. Jo va no vi} (Be o grad), stre lac Ne deq ko vi} u 80. mi nu tu. @u ti kar to ni: Je re mi}, An |el ko vi}, Mi lo va no vi} (Ba nat), Pe jo vi}, Mo ra ri ju, Jo va no vi} (Mla di rad nik).

BA NAT: Kne `e vi} 7, Pe {i} 6, Ko sti} 7, Je re mi} 6, Ca vri} 6, \u ro vi} 6 (Sa mar xi} -), ^a vri} 7 ([a re nac -), Rni} 6 (Mi lo va no vi} -), Vu ko vi} 7, An |el ko vi} 7, An ta na si je vi} 6.

MLA DI RAD NIK: Pe jo vi} 7, Ta si} 6, Mo ra ri ju 6, Jo va no vi} 7, Ce ni} 6, Pet ko vi} 7, Sa do vi} 7, Ne deq ko vi} 8 (Je re mi} -), Sto ja no vi} 6, Le po je vi} 7, Mi le ti} 7 (Vi di} 7).

U do sta ble doj fud bal skoj pred sta vi do ma }a eki pa Ba na ta za 90. mi nu ta sa mo je dva pu ta {u ti ra la u okvir go la go sti ju, a Po `a re vqa ni su iz pr ve pra ve pri li ke go lom Ne deq ko vi }a do {li do tri bo da. U pr vom po lu vre me nu za be le `i li smo po ku {aj Je re mi }a u 32. mi nu tu ka da je lop ta za vr {i la po red sta ti ve, a kog go sti ju dva pu ta je {u ti rao Le po je vi} u 39. i 43. mi nu tu, ali je do bro re a go vao gol man Ba na ta Kne `e vi}. U na stav ku mno go sla bi ja igra oba ti ma. U 70. mi nu tu go sti su iz kon tre mo gli da ugro ze gol Zre wa ni na ca, ali je Le po je vi} sla bo {u ti rao a on da u 80. mi nu tu po le voj stra ni je od li~ no pro {ao Ne deq ko vi}, {u ti rao u pr vi ugao go la Ba na ta i po sti gao je zla ta vre dan za svoj tim i do neo po be du Mla dom rad ni ku.

N. Jo wev

Srem ci bli `i po be di Sin |e li} - Srem 1:1 (1:0) NI[: Sta dion @e le zni ~a ra, gle da la ca: 1.300. Su di ja: Fi li po vi} (Be o grad). Strel ci: Jo va no vi} u 4. za Sin |e li}, Ob ra do vi} u 69. mi nu tu za Srem.

SIN \E LI]: Jo vi} 6, Sto ja no vi} 5 (od 70. Va si li} –), Mar ko vi} 5, Mar kov 6, D. Ste fa no vi} 6, Ri sti} 6, \or |e vi} 5, Ko la re vi} 6, Alek si} 5 (od 56. Ma rin ko vi} –), S. Ste fa no vi} 5, Jo va no vi} 6.

SREM: Ba ji} 6, Mi li} 6, Ta to mi ro vi} 6, Mi lo sa vqe vi} 6, Va si qe vi} 7, Ob ra do vi} 7, Jan ko vi} 6, Ba qak 6, Ne na do vi} 5 (od 46. Tre bo vac 6), Sta ni} 5 (od 46. Vu~ ko vi} 6), Vu ka {i no vi} 6.

Sin |e li} je pre ki nuo uspe {nu se ri ju na svom te re nu, a Srem bi, da je od i grao od va `ni je

u pr vom po lu vre me nu, osvo jio ~i tav plen.

Ve} u 4. mi nu tu „or li }i” su po ve li, Ko la re vi} je iz van red no iz veo kor ner, Jo va no vi} je vi so ko sko ~io, za hva tio lop tu gla vom i s pet me ta ra sa vla dao Ba ji }a. Alek si} je, u 19. mi nu tu, to pov ski {u ti rao s dis tan ce, ali po red go la. Go sti su se ume {no bra ni li u pr vom de lu i dva pu ta su pri pre ti li Jo vi }u udar ci ma iz da qi ne.

Srem ci su u na stav ku za i gra li ofan ziv ni je.Po sle po lu kon tre go sti ju, usle dio je cen tar {ut, Ob ra do vi} je is ko ri stio kon fu zi ju u od bra ni i la ko iz bli zi ne ma ti rao ne mo} nog Jo vi }a – 1:1.

Ta to mi ro vi} i dru go vi do bro su se bra ni li, a da su bi li ma lo hra bri ji jo{ za do voq ni ji bi na pu sti li Ni{.

M. Gi jev ski PRO LE TER GO STU JE U KRA QE VU

Bra }a Bo gu no vi} i @i gi} sprem ni Za mla |eg no vo sad skog pr vo li ga {a Pro le te ra ne ma mno go vre me na za od mor. Da na {wom utak mi com u Kra qe vu ~e ta sa Sla ne ba re za o kru `i }e ci klus od tri te {ka me ~a. U pret hod na dva sa vla da li su grad skog ri va la No vi Sad, a po tom na pe nal ru le tu is pa li od su per li ga {a Bor ca u na {em naj ma sov ni jem tak mi ~e wu. Ono {to ra du je tre ne ra Ne na da La la to vi }a je od li~ na igra i for ma ko ja ide uz la znom li ni jom. No vo sa |a ni na po sled wa dva me ~a ni su pri mi li gol. Mo mir De sni ca bio je jed na od ve o ma bit nih ka ri ka ~vr ste od bra ne, pred me~ sa Slo gom is ti ~e: - Iza nas su od li~ ne dve pred sta ve u ko ji ma smo po ka za li ja ~i nu i kva li tet, na `a lost u Ku pu ni smo ostva ri li isto rij ski uspeh, jer u ta kvim du e li ma i sport ska sre }a je neo p hod na. Is pa li smo, ali smo do bi li jo{ jed nu ove ru na {ih kva li te ta ka `e De sni ca.

Pred utak mi cu sa Bor cem ima li ste pu no ka drov skih pro ble ma.

- Sa te stra ne u Kra qe vo od la zi mo u naj ja ~em sa sta vu pod pu nim op te re }e wem po sled we tre nin ge iz dr `a li su bra }a Bo gu no vi} i ka pi ten @i gi}. Uko li ko po stig ne mo gol put ka uspe hu bi }e nam {i rom otvo ren - ja san je De sni ca.

M. Po po vi}

20

sport

nedeqa30.oktobar2011.

ABA RE GI O NAL NA LI GA

Po raz He mo far ma u No vom Me stu Kr ka - He mo farm [ta da 81:74 (23:24, 20:10, 16:19, 22:21) NO VO ME STO: Grad ska sa la, gle da la ca: 800, su di je: Mu hvi},

KR KA: \ur ko vi} 4, Ka ste li}, Rojc 4, Pe trov, Mu ri~ 7, Pa vi~ 21 (14 sk), Stin son 10, Z. Dra gi}

Mla den Je re mi} (de sno)

Hor dov i Ra doj ko vi} (Hr vat ska)-

11, Kri vec 4 (6 as), ba la `i~ 7 (7 sk), Bak ster 6, Xor dan 7.

HE MO FARM [TA DA: Dan gu bi}, Lam bi} 4, Ma ra{ 13, Mi tro vi} 6, Ota {e vi} 19,Ga gi}, [u ta lo 10 (6 sk), Sa vo vi} 9 (10 sk), Pan ti} 4, Je re mi} 4, Pe tro vi} 3, Ne {o vi} 2.

U pr voj ~e tvr ti ni igra lo se ko{ za ko{, ni jed na od eki pa ni je us pe la da se ozbiq ni je re zul tat ski od le pi, a po sle po got ka Lu ke Mi tro vi }a He mo farm je vo dio sa 24:23.

Sre di nom dru ge de o ni ce Kr ka, pred vo |e na Zo ra nom Dra gi }em, pra vi se ri ju od 8:0 i stva ra de v et po e n a pred n o s ti (37:28). Iako su Vr {~a ni na krat ko us pe li da sma we za o sta tak, po s le po l a g a w a Pa v i ~ a Kr ka je na po lu vre me nu ima la +9 (43:34).

Po sle po got ka Xe ro ma Xor da na, biv {eg igra ~a He mo far ma, Kr ka je stvo ri la i 13 po e na vi {ka, ali Vr {~a ni se ni su pre da va li i naj vi {e za hva qu ju }i Pan ti }u i Ota {e vi }u sma wi li su na -1 (52:51). Me |u tim, do kra ja tre }e de o ni ce Kr ka je pre ko Pa vi ~a i Bak ste ra po ve la 59:53.

U istom rit mu do ma }a eki pa na sta vi la je i u po sled wem pe ri o du – se ri ju je za po ~eo Pa vi~, Mu ri~ je ve zao pet po e na, a po sle ko {a Xor da na bi lo je 69:55.

Do kra ja utak mi ce tim @eq ka Lu ka ji }a ni je us peo da u~i ni me~ ne iz ve snim, pa je Kr ka upi sa la pr vu ovo se zon sku po be du u re gi o nal nom tak mi ~e wu.

M@RK @EN SKA LI GA

Ube dqi ve pi lu li ce He mo farm [ta da - ^e lik 76:56 (22:11, 14:16, 18:14, 22:15) VR [AC: Sport ska dvo ra na „Mi le ni jum”, gle da la ca 300, su di je: Ben kov ski, Vor ka pi} (Be o grad), pe ceq (No vi Sad).

HE MO FARM [TA DA: ^or da 3, Man di} 7 (11), Mr {i}, Jak {i}, Ker kez, Stan ko vi} 20 (3-3), Kr we tin 12 (2-2), Mi ti}, Do bri ~i nac, Ma ri ja no vi} 5 (2-2), Aj du ko vi} 16 (10-6), ^a xo 10. ^E LIK: Pe ce lov ski 14 (2-2), Vi do vi}, Ba ji} 7, (3-3), Bu ra 8 (4-2), To li ko va 12 (2-2), Ri sti} 6, Ta vri}, Fej di} 1 (2-1), Rus 8 (2-2), So lo.

Bez pu no uz bu |e wa i na kon iz van red ne igre ka pi te na Bi qa ne Stan ko vi} ko {ar ka {i ce He mo far ma za be le `i li su jo{ jed nu po be du u re gi o nal -

noj li gi. Do bro su otvo ri le me~ i u pr voj ~e tvr ti ni igra li do bro, {to im je omo gu }i lo da br zo na pre ve dvo ci fre nu pred nost. Na kon ovog vo| stva po ~et kom dru gog pe ri o da raz i gra la se Mo ni ka Ve se lov ski re pre zen ta tiv ka Sr bi je us pe la je da do ve de ^e lik na mi nus {est po e na. To je bi lo sve od go sti ju, jer u na stav ku Vr {an ke su de lo va si gur no. Ti jan Haj du ko vi} pod ko {em a Na ta {a Kr we tin i ^a xo sa spoq nih po zi ci ja i na taj na ~in do ma }e ko {ar ka {i ce su po vra ti le dvo ci fre nu raz li ke,a u jed nom tre nut ku vo di le su sa vi {e od 25 po e na.

J. Tur ko a ne MU [KA PR VA LI GA

IN ME MO RI AM

Ra do{ Mr dak Srp sko ku gla we osta lo je bez Ra do {a Mr da ka (1958) ko ji je iz n e n a da pre mi n uo u Som bo ru. Smrt ga je za te kla na funk ci ji pred sed ni ka Su dij s ke ko mi s i j e Ku g la {kog sa ve z a Sr b i j e, pred s ed n i k a Su dij ske ko mi si je zo ne Som bor i ~la na UO Ku gla {kog sa ve za zo ne Som bor. Bio je i ~lan Tak mi ~ar ske ko mi si je

Ku gla {kog sa ve za Sr bi je u po sled wa dva man da ta. Ro |en je u @a bqa ku u Cr noj Go ri, a sred wu {ko lu je za vr {io u Som bo ru. Ceo rad ni vek pro veo je u „Ra de Kon ~a ru“a u ku gla {ki sport u{ao je 1982. Su dij ski is pit po lo `io je 1984. a zva we me |u na rod nog su di je ste kao je 2003.

U~e stvo vao je u for mi ra wu, a po tom je bio igra~ i se kre tar, klu ba Teh no ko merc iz

Som bo ra u pe ri o du od 1990. do 1996.

U`i vao je iz u ze tan ugled i auto ri tet kao su di ja. Su dio je na [am pi o na tu sve ta 2005. u No vom Sa du, po tom i na Ku pu NBC fe de ra ci je u Ba wi Ju na ko vi} 2009. Bio je su di ja i na mno gim pri ja teq skim uta mi ca ma re pre ze ta ci ja Ju go sla vi je, SCG i Sr bi je u svim uz ra -

sti ma. Ak tiv no je u~e stvo vao, kao pre da va~ i is pi ti va~, i na su dij skim se mi na ri ma. Iza se be osta vio je su pru gu i k}er.

Srp ski ku gla {ki sport i po seb no su dij ska or ga ni za ci ja smr }u Ra do {a Mr da ka iz gu bi li su iz u zet nog sport skog rad ni ka, vr snog su di ju i ve li kog pri ja te qa svih ku gla {a.

Sa hra na je da nas 30. ok to bra u 14 ~a so va na Ve li kom pra vo slav nom gro bqu u Som bo ru.

^e tvr ta po be da go lu bo va

Spar tak – No vi Pa zar 3:1 (25:18, 25:13, 23:25, 25:16) SU BO TI CA: Ha la spor to va, gle da la ca oko 400, su di je: Go ran Glu {ac i Alek san dar [u }ur (No vi Sad).

SPAR TAK: Ada mo vi} 3 (2 as), Ba bi}, Ja na~ kov 13 (7 bl), Vi da kov (li be ro), Ja wi} 11 (1 bl), Ele zo vi} 3 (1 bl), Ba no vi}, Kon koq (li be ro), Mar ko vi} 7 (1 as), Kec man 14 (3 as, 1 bl), Me di} 12 (4 as), Ne na di} 1 (1 bl). Ili}.

NO VI PA ZAR: Zo ra ni} 8 (1 bl), Aj ro vi}, [a rac, No va ri}, Ja ti} 2 (1 bl), Ru go vac (li be ro), Da ca, Zu ko vi} 11 (1 bl), Bo `o vi} 9 (3 bl, 1 as), Ha mi do vi} (li be ro), Ku bu ro vi} 7 (2 bl), Za tri} 18 (2b, 1 as). Tre ner: Ra do sav Mi li}.

Na kon ~e ti ri ko la u Pr voj li gi Sr bi je od boj ka {i Spar ta ka ima ju isto to li ko po be da, i ve} se sa da mo `e na go ve sti ti da }e se go lu bo vi i ove se zo ne bo ri ti za pla sman u vi {i rang tak mi ~e wa. U me ~u ~e tvr tog ko la go lu bo vi su bi li bo qi od No vog Pa za ra, i jo{ jed nom de mon stri ra li od li~ nu igru.

Spar tak je bio do mi nan tan, po go to vo sa li ni je ser vi sa, oda kle je dik ti rao tem po igre. Pro ble ma je bi lo je di no u tre }em se tu, ka da blo ke ri Spar ta ka ni su us pe li da za u sta ve Za tro vi }a. Sre }om, ve} na po ~et ku ~e tvr tog se ta Spar tak je vra tio do mi na ci ju blo ka, po go to vo se ovo od no si na Ja na~ ko va ko ji je bio kao Ki ne ski zid pred na pa di ma No vo pa za ra ca.

N. S.

dnevnik MU [KA SU PER LI GA

Go rak {e }er Cr ven ka - Na i sus 35:39 (15:11) CR VEN KA: Dvo ra na „Slo bo dan Mi {ko vi} ^i le„, gle da la ca oko 200, su di je: Bran ka Ma ri} (Pan ~e vo) i Zo ri ca Ma {i} (Zre wa nin). Sed mer ci: Cr ven ka 5 (4), Na i sus 3 (3), is kqu ~e wa: Cr ven ka 10, Na i sus 8 mi nu ta.

CR VEN KA: Mje ri ma~ ka (9 od bra na), To mi}, @e ga rac 5, Maj ki}, Jo lo vi} 5, Ra ~i} 6, Gu gle ta 2, Ni ko li}, Mi ri}, Pro le 7, Gru ji ~i} 1, Vi tas (2 od bra ne), Mi li} 1, Hol pert 8, Stan ko vi}.

NA I SUS: Pe to vi}, Jo va no vi} 4, \u ri} 10, Mi lo {e vi}, Va si qe vi}, An |e li} 1, Veq ko vi} 13, Mi lo sa vqe vi}, \u ki}, Pa vlo vi}, Do li}, \or |e vi},

No vi ugo vor za Man }i ni ja Tre ner Man ~e ster si ti ja Ro ber to Man }i ni mo gao bi da do bi je no vi ugo vor, a pre ma pi sa wu en gle skih me di ja pre bo ga ti vla sni ci Si ti ja su se na ova kav po tez od lu ~i li po sle sjaj ne po be de „gra |a na” u grad skom der bi ju nad Ju naj te dom 6:1. Ita li jan je pre ki nuo mra~ no do ba Si ti ja i osvo jio tro fej na kra ju pro {le se zo ne.

Klub se kva li fi ko vao za Li gu {am pi o na, ali, ono {to je jo{ bit ni je, sjaj no je star to vao u no vom {am pi o na tu.”San” pi {e da }e usko ro na Man }i ni je vu adre su sti }i pred log no vog ugo vo ra. „Man }io” bi pre ma no vom spo ra zu mu za ra |i vao vi {e od 6 mi li o na evra po se zo ni, {to bi ga na ~i ni lo naj pla }e ni jim me na xe rom u Pre mi jer li gi.

Za sa da, na pr vom me stu je Ar sen Ven ger sa oko 6 mi li o na po go di ni.

Ar se nal pra ti Jo ve ti }a Tre ner Ar se na la Ar sen Ven ger za in te re so van je da u re do ve „tob xi ja” u zim skom pre la znom ro ku do ve de na pa da ~a Fi o ren ti ne i cr no gor skog re pre zen ta tiv ca Ste va na Jo ve ti }a. Ska u ti Ar se na la gle da li su Jo ve ti }a pro tiv Ka ta ni je i Ju ven tu sa, me ~e vi ma na ko ji ma je Fi o ren ti na osvo ji la sa mo bod, ali je su per ta len to va ni Cr no go rac po sti gao tri go la na ta dva me ~a.

Pri ~a se da }e Ar sen Ven ger po nu di ti po ~et nih 25 mi li o na evra za ne ka da {weg fud ba le ra Par ti za na. On `e li da Van Per si ju pri kqu ~i jo{ jed nog fud ba le ra i ta ko na |e re {e we za na pad po sle lo {ih par ti ja [a ma ka i osta li {pi ce va, iz u zev ka pi te na.

Me |u tim, ula skom u pri ~u ^el zi ja i Si ti ja ko ji ta ko |e `e le Jo ve ti }a, we go va ce na }e bi ti ve }a od Ar se na lo ve po nu de. Jo ve ti} je pro du `io ugo vor sa Fi o ren ti nom do 2016. go di ne.

Stan ko vi} 2, Br was 6, Sta ni} 3, ]u }uz (15 od bra na).

Ume sto o~e ki va ne i na ja vqi va ne po be de, ru ko me ta {i Cr ven ke su pri re di li svo jim na vi ja ~i ma jo{ jed no iz ne na |e we. U su sre tu sa pro tiv ni kom, ta ko |e sa za ~e qa ta be le ube dqi vo su nad i gra ni i to kom ce log su re ta su bi li u pod re |e nom po lo `a ju.

Iz u zev pr vih de se tak mi nu ta, ka da su u dva na vra ta ima li ne re {en re zul tat (3:3, 5:5) u da qem to ku me ~a ni jed nom ni su us pe li da ugro ze vi so ku pred nost go sti ju, do ko je su ve o ma la ko do la zi li a do se za la je i do osam go lo va raz li ke (21:29, 41. mi nut).

Ni {li je su od sa mog po ~et ka sta vi li do zna wa da su do {li da

do kraj ~e gro gi ra nog do ma }i na.

Igra li su ve o ma or ga ni zo va no, sa ja sno iz gra |e nim ak ci ja ma, bor be no i na dah nu to, na su prot Cr ven ~a ni ma ~i ja je igra u naj ve }em de lu bi la im pro vi za ci ja i u zna ku o~aj ni~ kih po je di na~ nih po ku {a ja. Ima li su i taj peh da u pr vom de lu gol ma ni za be le `e mi ze ran u~i nak, u od no su na sjaj nog ]u }u za na go lu Na i su sa.

Tek u dru gom de lu na stav ka Mje ri ma~ ka je po se tio na svo je mo gu} no sti, ali je to bi lo pre ka sno za bi lo ka kav ozbiq ni ji pre o kret, osim da su u sa moj za vr {ni ci u dva ma ha us pe li da sma we vo| stvo go sti ju na tri go la raz li ke.

T. Jo vo vi}

Hju ton po hva lio @i gi }a Me na xer Bir min ge ma Kris Hju ton sve stan je da }e Ni ko la @i gi} bi ti je dan od glav nih igra ~a na pu tu za po vra tak u Pre mi jer li gu, pa ni je pro pu stio pri li ku da po hva li uti caj biv {eg igra ~a Cr ve ne zve zde na po sled woj utak mi ci „Bra mi ja”. @i gi} je u der bi ju pro tiv Lid sa po sti gao po go dak po pr vi put na kon ~u ve nog fi na la Kar ling ku pa, ko je je Bir min gem osvo jio po be dom nad Ar se na lom.

Va `no je re }i da je srp ski in ter na ci o na lac pret hod ni put po ~eo i za vr {io utak mi cu jo{ 15. fe bru a ra, ta~ no dve ne de qe pre po me nu tog fi na la Ku pa.

- Gol je iz u zet no va `an. Me |u tim, jo{ va `ni je je da je Zi gi od i grao svih 90 mi nu ta. Mi slim

da }e Ni ko li na igra bi ti va `na ne sa mo zbog go lo va, ve} i zbog na ~i na na ko ji uti ~e na igru. On je jed no stav no ta kav tip igra ~a. Ako ne po sti `e go lo ve, on }e ukqu ~i ti sa i gra ~e u igru. On ima taj kva li tet. Ja ko mi je bit no da je od i grao ce lu utak mi cu. - re kao je za do voq ni Hju ton. @i gi} je na me ~u pro tiv Lid sa igrao u tan de mu sa Mar lo nom Kin gom.

- Da, mi slim da se za i sta do bro sla `u. Sve stan sam da su pro pu sti li ne ko li ko me se ci i tek tre ba da o~e ku je mo wi ho ve do bre par ti je. Ima mo ~e ti ri ve o ma kva li tet na na pa da ~a ko ja su na vi kla da igra ju u raz li ~i t im uslo v i m a. Ra ~ u n am na sve wih. - re kao je na kra ju Hju ton.

No }e ri no zbu wen zbog tran sfe ra Igra ~ a Mi l a n a An t o n io No } e r i n o, ko j i ove se z o n e bli sta u dre su „ro so ne ra”, ne zna zbog ~e ga ga se Pa ler mo „ota r a s io” za po l a mi l i o n a evra. U Pa ler mu tvr de da su to mo ra li da u~i ne jer je we gov ugo vor is ti cao na red nog le ta.

- Ta~ no, ali mi oni ni ka da ni su po nu di li no vi. Ja i da qe ne shva tam zbog ~e ga su `e le li da me se ota r a s e. Ni t i sam imao ve li ku pla tu, ni ti sam, od do la ska iz Ju ven tu sa, ika da bio pro blem. - ka `e No }e ri no.

On je de t e „Bjan k o n e r a”, igrao je za pr vi tim, ali je kao

„ku sur” oti {ao na Si ci li ju u raz me ni za Ama u ri ja. Da nas je Ama u ri na mar gi na ma, a No }e ri mo u re pre zen ta ci ji i pr vom ti mu Mi la na.

- Ne mam ni mno go go di na, stvar no mi ni je ja sno, bio sam ve o ma raz o ~a ran. Ste kao sam mno go pri ja te qa na Si ci li ji.

- ob ja {wa va No }e ri no ko ji sa da ne ma za ~im da `a li.

On do da je da se tre nut no sve od vi ja po voq no po we ga.

- Stva ri su su per, ov de sam tek dva me se ca, a ose }am se kao da sam dve go di ne ~lan Mi la na. Sa mo da po tra je.- , ka `e od li~ ni ve zni fud ba ler.

Lil ne da Aza ra Bel gij ski fud ba ler Eden Ha zar ne }e u ja nu ar skom pre la znom ro ku na pu sti ti re do ve Li la, po tvr dio je pred sed nik ak tu el nog pr va ka Fran cu ske Mi {el Sej du. Sej du je re a go vao na vest ko ju su ne dav no ob ja vi li fran cu ski me di ji po ko joj je Pa ri Sen @er men spre man da za 21-go di {weg na pa da ~a po nu di ~ak 50 mi li o na evra.

Ne {to ra ni je je i tre ner Li la Ru si Gar si ja iz ra zio op ti mi zam da }e Ha zar osta ti ~lan klu ba i sle de }e se zo ne.

PRO TEST IGRA ^A ZA VRE ME UTAK MI CE U HR VAT SKOJ

Ne ma pa ra - ne ma fud ba la Fud ba le ri [i be ni ka i Kar lov ca uje di ni li se u mu ci i ne za dovqstvo ra dom svo jih upra va po ka za li na te re nu. Iza {li su na meg dan u raz li ~i tim dre so vi ma, u na me ri da osvo je bo do ve za svo je klu bo ve. Ali, na {li su za jed ni~ ku ta~ ku i so li da ri sa li se jed ni sa dru gi ma.

Neo bi ~an pro test fud ba le ra do go dio se da nas u hr vat skom pr ven stvu. Fud ba le ri [i be ni ka i Kar lov ca su to kom utak mi ce o|ed nom se li na tra vu i ta ko osta li dva mi nu ta, gle da ju }i „ka ho ri zon tu”, dok je lop ta sta ja la na sre di ni. Su di ja Ma ri jo Stra ho wa ne mo} no je

gle dao fud ba le re i sa ~e kao da ovaj neo bi~ ni per for mans mo ma ka u fud bal skoj „uni for mi” pre sta ne. Na taj na ~in, fud ba -

le ri dve eki pe ja sno su sta vi li do zna wa ~el ni ci ma klu bo va {ta mi sle o to me {to im pla te ka sne.

Novosadska DANAS U grADU BIoSKopI Are na: „Kung fu panda 2 3D” (13.30), „Zlatokosa i razbojnik” (14.20), „[trumpfovi” (14.05, 16.05, 16.45), „Pingvini moga tate” (15.45) „Automobili 2” (13.10, 15.10), „Yoni Ingli{: ponovo ro|en” (17.45), „Budi malo ja” (20), „^eli~na borba” (22.15), „Tri musketara” (16.10, 19, 21.10), „Paranormalna aktivnost 3” (20.30, 22.30), „Ne znam kako joj polazi za rukom” (18.30), „Kako su me ukrali Nemci” (17.15), „Vinks: ~arobna avantura” (12.30, 12.45 14.30, 14.45 16.30), „Preostalo vreme” (18.10, 20.20, 22.40), „Zaraza” (18.05, 20.10, 22.20), „No} ajkula 3D” (23.10), „Kolumbijana” (20.05, 22.25).

KCNS - „Svi moji biv{i” (19), „Godine qubavi” (21).

poZorI[TA po zo ri {te mla dih mala sala „Kos i lisica„ (11)..

mUZeJI mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” mu zej ski pro stor po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vez po pismu, pismo po vezu”; „[est decenija odbojka{kog kluba u Sremskim Karlovcima”

De`ura apoteka „Sajmi{te” Apo te ka “Saj mi {te” u Ru me na~ koj 106 de `u ra da nas od 7.30 do 20.30 sa ti. No} no de `ur stvo je od 20 do 7 sa ti u apo te ci “Bu le var”.

Ova apo te ka na la zi se na Bu le va ru Mi haj la Pu pi na 7.

A. L.

V remeploV

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

NA 12. KU PU SI JA DI U FU TO GU KU VA RI „OD ME RI LI SNA GE”

Nikola Tupawac majstor za kupus Dan ka da ba~ ki fe no men i svet ski po znat brend „fu to {ki ku pus” do `i vqa va kul mi na ci ju zbio se ju ~e. U Fu to gu je ju ~e odr `a na 12. Ku pu si ja da, a cen tar zbi va wa bi la je Uli ca ca ra La za ra, u ko joj su bi li na ~i~ ka ni {tan do vi sa ro bom, od slat ki {a pre ko igra ~a ka do pul to va gde se ~o vek mo gao i obu }i. Iza {tan do va na tro to a ru po re |a li su se tak mi ~a ri u ku va wu ku pu sa, wih ukop no 53.

Na pla tou is pred Kul tur no in for ma tiv nog cen tra odr `a vao se za bav ni pro gram, pre pod ne je tu bi lo ple sa, fol klo ra, tam bu ra {a i u~e {}a ma li {a na iz vr ti }a i osnov nih {ko la.

- Ka ko vi di te, ov de je kon tro li sa ni ha os, sva {ta se de {a va i bit no je da su qu di u opu {te noj at mos fe ri, za do voq ni, da se dru `e i tak mi ~e slu {a ju }i do bru mu zi ku. Fu to {ki ku pus je za nas na ~in i fi lo zo fi ja sa mog `i vo ta – ka `e pred sed nik Udru `e wa „Fu to {ki ku pus„ i or ga ni za tor Go ran Pu a~.

Oko 12 sa ti iz me ren je i naj te `i ku pus od 8.250 gra ma, a po bed ni ca Zo ra To pa lov ka `e da za uz goj ovo li kog ku pu sa ne ma ne ke taj ne, po treb no je sa mo zna we, upor nost i rad.

Na gra du joj je uru ~io po zna ti srp ski ko {ar ka{ Dar ko Mi li ~i}.

Po tom je pri zna we za naj lep {e ure |en {tand na ovo go {woj ma ni fe sta ci ji do bi la `en ska eki pa MZ “Ni ko la Te sla” sa Te le pa. Pr va na gra da za naj bo qe sku van ku pus pri pa la je Ni ko li Tu paw cu iz eki pe “Ni xa DS”.

c m y

Fo to: N. Sto ja no vi}

nedeqa30.oktobar2011.

hronika

- Ni sam o~e ki vao po be du, sva ke go di ne je sve ve }a kon ku ren ci ja, vi {e je pro fe si o na la ca, ta ko da je te {ko da se mi ama te ri ne kad ude ne mo u pr va tri me sta. Iz vor ni re cept za ovaj ku pus dao mi je Le pi Bo ra iz ne ka da {weg “Slat kog gre ha”, ja sam ga do ra dio i sa da je {am pi on ski.

Na ma tu taj ni, luk, kva li tet no me so, be li, cr ni i ze le ni bi ber, za ~i ni i na rav no, do bar fu to {ki ku pus – ob ja {wa va ovo go di {wi {am pion.

Spe ci fi kum i kva li tet fu to {kog ku pu sa Ni ko la ob ja -

{wa va ~i we ni com da iz jed ne gla vi ce iako ni je ve li ka, mo `e da se za vi je i do 25 sar mi, te ka ko se br zo ku va i pun je pri rod nog {e }e ra.

Na kon pro gla {e wa naj bo qih, pro gram na glav noj bi ni se na sta vio na stu pi ma tam bu ra {kog or ke stra “Zlat ni fi ja ker”, Bo re Dr qa ~e, Kra ji{nka iz Fu to ga,Ste fa na Pe tru {i }a, Slo bo da na Va si }a i dru gih.

Sla vqe se po {a tra ma u so ka ci ma za sla |e nim lo kal nim spe ci ja li te ti ma na sta vi lo u no}.

A. La tas

NEO BI ^AN MA RA TON U EKO NOM SKOJ [KO LI

Stotinu pewa~a u akciji

Meteo stanica preseqena na Tvr|avu Me te o ro lo {ka sta ni ca Va zdu ho plov ne ko man de Kra qe vi ne Sr ba Hra va ta i Slo ve na ca, sme {te na na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi po ~e la je rad 30. ok to bra 1923. To kom pret hod ne tri go di ne ona se na la zi la na aero dro mu Ju go vi }e vo i re dov no ob -

ja vqi va la ma wi broj si nop ti~ kih po da ta ka za voj sku i ci vil ne po tre be. One su bi va le sve ve }e, pa je me te o ro lo {ka sta ni ca pre se qe na na bo qe me sto i opre mqe na naj sa vre me ni jim ure |a ji ma.

N. C.

Fo to: R. Ha yi}

„24 He lo u vin bol de ring ma ra ton”, dru gi po re du, u or ga ni za ci ji pe wa~ kog klu ba “Adre na lin”, odr `an je ju ~e u ma loj sa li Eko nom ske {ko le „Sve to zar Mi le ti}„. Tak mi ~a ri su se sme wi va li na bol de ri ma pu na 24 sa ta, a ta~ no u po no} kre nuo je ma skem bal i iz vla ~i la se tom bo la.

- Kao {to qu di tr ~e ma ra to ne ta ko mi pra vi mo ma ra to ne u pe wa wu. Ov de ni je pri o ri tet bi ti po bed nik, vi {e se oku pqa mo zbog po pu la ri za ci je ovog spor ta, re kre a ci je i zdra vog `i vo ta – ka `e di rek tor klu ba Ne nad Ma ti}.

A ju ~e se oku pi lo vi {e od 100 tak mi ~a ra iz ra znih de lo va Sr bi je, Bu gar ske, Ru mu ni je, Bo sne i Her ce go vi ne i Ma |ar ske. Pe wa ~i su ima li za da tak da pre |u 103 sta ze, ras po re |e ne po te `i ni.

- Sva ka sta za je {i ro ka do pet me ta ra i zah te va do 12 po kre ta, {to bi, da se sve pre |e iz pr vog pu ta, iz no si lo ukup no 800 po kre ta. Me |u tim, ka ko obi~ no qu di ne pro |u sve iz pr vog pu ta, na pra ve i vi {e od hi qa du po kre ta – ob ja {wa va Ma ti} za hva qu ju }i grad skoj Upra vi za sport i omla di nu ko ja je po dr `a la ovo tak mi ~e we.

Ko ni je sti gao ju ~e, mo `e ve} na sle de }im tre nin zi ma ovog klu ba po ne deq kom, sre dom i pet kom, od 8 do 9,15 i od 9 do 11 ~a so va na is toj adre si, gde je odr `an ma ra ton, da opro ba svo je pe wa~ ke spo sob no sti. A. L.

RA DI O NI CA U DE^I JEM KUL TUR NOM CEN TRU

O obi~ajima, verju i sujeverju

Fo to: R. Ha yi}

Kre a tiv na ra di o ni ca “No} ve {ti ca na sve tog Lu ku - obi ~a ji, ver je i su je ver je” odr `a na je ju ~e u De~ ijem kul tur nom cen tru. Gost ra di o ni ce bio je {a hov ski tre ner Dar ko Ukro pi na ko ji je de cu upu tio u ma le taj ne ve li kih maj sto ra {a ha.

- No} ve {ti ca je bio sa mo po vod da se po za ba vi mo te mom obi ~a ja. De ca su da nas ima la pri li ke da ~u ju ka ko i za {to su pr vi qu di po ~e li da pra ve ri tu a le ko ji }e se po na vqa ti iz pe ri o da u pe riod i ta ko po sta ja ti obi ~a ji. Sa zna li su ka ko se obi ~a ji pri hva ta ju i pre no se iz kul tu re u kul tu ru, ka ko ih raz li ~i te kul tu re pri la go |a va ju uslo vi ma `i vo ta i ka kvih sve uvr nu tih obi ~a ja ima – re kla je ko or di na tor pro gra ma DKC Se ve ri na Pro stran - Mi le ti}.

Ne ko li ko „stra {nih pri ~a”, bun de va kao sve tiq ka i ma lo za tam we we, ka ko ka `e, iza zva li su po ko ji de~ ji krik i smeh, a u kre a tiv nom de lu ra di o ni ce ma li {a ni su iz ra |i va li stra {ne ma ske.

A. L.

22

nOvOSAdSkA HROnikA

nedeqa30.oktobar2011.

SKUP[TINA GRADA POTVRDILA PROMENE NA ^ELU DVA PREDUZE]A

No vi ru ko vo di o ci „Li sja” i ZIG-a Na ma ra ton skoj sed ni ci Skup {ti ne gra da, odr `a noj u pe tak, ko ja je ima la 60 ta ~a ka dnev nog re da ime no va na su dva no va vr {i o ca di rek to ra grad skih pred u ze }a. U di rek tor sku fo te qu ZIG-a se {}e Mir ja na De ja no vi} ume sto Bo ri sla va No va ko vi }a, dok je u „Li sju„ no vi ru ko vo di lac Zo ri ca Baj kin Jo va no vi}, ume sto Sr bo qu ba Bub we vi }a. No va ko vi} i Bub we vi} pod ne li su ostav ke na ~el ne po zi ci je u tim pred u ze }i ma zbog su ko ba ine te re sa, od lu ~iv {i da za dr `e me sta po sla ni ka u po kra jin skom par la men tu.

Od ka da je ak tu el na ko a li ci ja u No vom Sa du do {la na vlast, u de set jav nih pred u ze }a i fir mi

rek to ra pro me we no zna ~i i da vi {e ni je la ko bi ti di rek tor jav nog pred u ze }a, te da je to ve -

U direktorsku fotequ ZIG-a se{}e Mirjana Dejanovi} umesto Borislava Novakovi}a, dok je u „Lisju” novi rukovodilac Zorica Bajkin-Jovanovi}, umesto Srboquba Bubwevi}a pod pa tro na tom gra da sme we no je 19 di rek to ra. Gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} ne dav no je iz ja vio da ~i we ni ca da je to li ko di -

li ka od go vor nost, a ne sa mo be ne fit i si gur nost.

Pod se ti mo, Pa vli ~i} je na pret hod nim iz bo ri ma obe }a vao

da }e se di rek to ri jav nih pred u ze }a bi ra ti kon kur som i da }e stru~ nost bi ti osnov ni uslov, a ne par tij ska po dob nost.

Od bor ni ci Skup {ti ne gra da u pe tak odo bri li su i olak {i ce za pla }a we ko mu nal no-stam be nih uslu ga. Du `ni ci ko ji do kra ja 2011. go di ne is pla te glav ni cu du ga i sud ske tro {ko ve, bi }e oslo bo |e ni pla }a wa ka ma te.

No vo sa |a ni za pe riod od pret hod nih de set go di na na ime ko mu nal nih uslu ga du gu ju bli zu dve mi li jar de di na ra sa 903 mi li o na di na ra ka ma te.

Q. Na.

ZORICA BAJKIN-JOVANOVI] POSTALA V. D. DIREKTORKA “LISJA”

Na sta vqa mo pu tem uspe ha

Zo ri ca Baj kin - Jo va no vi}

Ne }u ni {ta me wa ti u ra du „Li sja” ve} na sta vi ti sta zom mog pred hod ni ka Sr bo qu ba Bub we vi }a, ko ji je po mo joj oce ni i za pa `a wi ma osta lih za po sle nih iz van red no ra dio di rek tor ski po sao. Upo sle nost rad ne sna ge je bi la mak si mal na, po slo va do voq no, a pla te re d ov n e - iz j a v i l a je na po s led w oj Skup { ti n i iza b ra n a v.d di r ek t or k a di plo mi ra ni eko no mi sta Zo ri ca Baj kin - Jo va no vi}. Do ju ~e je bi la Bub we vi }e va le va i de sna ru ka, ru ko vo di lac Slu `be pla na, raz vo ja i in for ma ci o nih teh no lo gi ja u po greb nom pred u ze }u. No va di rek tor ka je u „Li sju” 22 go di ne od ukup no 25 go di na rad nog sta `a.

Do sa da {wi rad ni vek u „Li sju” pro ve la je u Slu `bi pla na i ana li ze. Na{ iz vor hva li no vu di rek tor ku re ~i ma da je we no ime no va we pra vi iz bor, ko ji po zdra vqa ju i svi za po sle ni, sma tra ju }i da je Zo ri ca Baj kin - Jo va no vi} za slu `i la da vo di pred u ze }e zbog stru~ nost i do brog po zna va wa de lat no sti pred u ze }a.

No vo i me no va na di rek tor ka ka `e da ni je ~lan ni jed ne po li ti~ ke par ti je, te da na po zi ci ju di rek to ra do la zi kao ne stra na~ ka li~ nost ko ju za ni ma sa mo pro fe si ja.

- Nor mal no je da sam pi ta na da li `e lim da bu dem di rek tor ka pre ne go {to sam pred lo `e na, ali me ni ko ni je uslo vqa vao pri stup ni com ni jed ne po li ti~ ke par ti je - ka za la je Baj kin - Jo va no vi}.

Do sme ne di rek to ra do {lo je da se ne bi du pli ra le funk ci je ili bi lo su ko ba in te re sa. Do sko ra {wi di rek tor Bub we vi} (pri pa da De mo krat skoj stran ci) je po kra jin ski po sla nik u Skup {ti ni Voj vo di ne, a sa da }e ve ro vat no u „Li sju” bi ti sa vet nik.

U iz ja vi za „Dnev nik”Bub we vi} je s po no som is ta kao da osta vqa pred u ze }u u plu su u iz no su od ~ak 150 mi li o na di na ra, ka da se pre bi ju oba ve ze i po tra `i va wa, te da je u man da tu di rek to ra od ju na 2008. do sa da s ka ma ta ma ot pla }en kre dit od 130 mi li o na di na ra.

Z. Deli}

dnevnik POVODOM 130 GODINA SADA[WE CRKVE SNE@NE GOSPE NA TEKIJAMA

Pon ti fi kal na mi sa i aka de mi ja Po vo dom sto tri de se to go di {wi ce re kon struk ci je cr kve Sne `ne Go spe na Te ki ja ma da nas }e u 17 sa ti u tom hra mu bi ti odr `a na pon ti fi kal na mi sa, ko ju }e pred vo di ti srem ski bi skup mon si wor \u ro Ga {pa re vi}, a sat ka sni je sle di pro gram u kom }e po red pre da va ~a Pe tra Pi fa ta, u~e stvo va ti Vo kal no -in stru men tal ni sa stav „Te ki je”, oper ska pe va ci ca Etel Ko ~i{ i be o grad ski xez sak so fo ni sta Ivan [va ger.

Pre ta~ no 130 go di na na me stu sta rog po dig nut je sa da {wi hram po sve }en Sne `noj Go spi, ko joj se pri pi su ju za slu ge u po be di hri {}an ske nad islam skom voj skom u bi ci na Te ki ja ma 1716. go di ne. Raz lo zi za po di za we no ve cr kve bi li su vi {e stru ki, a naj va `ni ji su da je bo go mu qu tre ba lo uve }a ti da bi u wu mo glo sta ti vi {e ver ni ka i {to je jo{ va `ni je, da od go va ra svom isto rij skom zna ~a ju. Ini ci ja ti vu za to po kre nuo je `up nik Ili ja Okru gi}. Cr kva je po dig nu ta 1881. go di ne po na cr ti ma ~u ve nog austrij skog ar hi tek te Her ma na Bo lea.

Na me stu sta re ba rok ne cr kvi ce ni kao je hram sa neo got sko-

ro man skim sti lom na pro ~e qu, te ku po lom or jen tal nog iz gle da na za ~e qu. Vr hom ku po le i da nas do mi ni ra krst usi dren nad po lu me se com, sim bo li~ ni pri kaz po be de hri {}an stva nad isla mom.

Te go di ne je pod no ol ta ra, bio po sta vqen neo got ski ol tar Go spe Sne `ne, re mek de lo ti rol skih maj sto ra.

Da na {wa pro sla va uvod je i uka zu je na pri bli `a va we ve li kog ju bi le ja, 300 go di na po sto ja wa sve ti li {ta Sne `ne Go spe na Te ki ja ma u Pe tro va ra di nu, ko ji }e Z. Ml. bi ti 2016. go di ne.

Sti ho vi je ro mo na ha Ro ma na Du hov no - po et sko ve ~e sa je ro mo na hom Ro ma nom Ma tju {i nom iz Ru si je bi }e odr `a no su tra u 19 sa ti Bo go slo vi ji „Sve ti Ar se ni je Sre mac pr vi” u Srem skim Kar lov ci ma. To kom ve ~e ri }e bi ti pred sta vqen disk sa sti ho vi ma i po ja wem je ro mo na ha Ro ma na. Ulaz je bes pla tan.

Z. Ml.

„Mo li tva i/ili psi ho te ra pi ja” Pre da va we “Mo li tva i/ili psi ho te ra pi ja” odr `a }e se da nas u 19 ~a so va u Gim na zi ji „Jo van Jo va no vi} Zmaj” u Uli ci Zlat ne gre de 4.

Pre da va~ na ovom sku pu bi }e Vla de ta Je ro ti}.Or ga ni za tor je Pra vo slav na epar hi ja ba~ ka.

A. L.

AKCIJA OMLADINACA SPO U FUTOGU

U PRIHVATILI[TIMA ZA OSOBE BEZ KROVA NAD GLAVOM

Sve vi {e spo sob nih qu di me |u bes ku} ni ci ma Bes ku} ni ci na do la ze }e zim ske da ne obi~ no po ku {a va ju pre gr me ti na auto bu skoj sta ni ci, po na pu {te nim ku }a ma, oko zi di na Pe tro va ra din ske trv |a ve ili po klu pa ma u par ku.

Iako ni je zva ni~ no ob ja vqe no, od po sle di ca smr za va wa pro {le zi me pre mi nu lo je tro je gra |a na. Je di na me sta na ko ji ma mo gu da se sa kri ju su Pri hva ti li {te za od ra sla i sta ra li ca u Fu to gu i Pri hvat na sta ni ca - dnev ni bo ra vak za bes ku} ni ke ko ji se na la zi na Bu le va ru kra qa Pe tra pr vog.

- Ostao sam udo vac, a i bez sta na pre tri go di ne - ka `e Ste van G. - Po ~eo sam da ra dim na gra |e vi ni, ali sam pao i slo mio no gu, a ka ko ni sam mo gao da pla tim ki ri ju, po sle iz la ska iz bol ni ce po stao sam bes ku} nik.

Sli~ nu pri ~u nam je is pi ~a la i So wa L. ko ja je po sle mal tre ti ra wa i te ra wa naj pre pr -

- Bes ku} nik ne kad i sad su dva raz li ~i ta poj ma, dok je to u pro {lo sti bi lo ne {to kao „pro fe si ja”, ko ju su po pu wa va li te {ki al ko ho li ~a ri ili psi hi~ ki obo le li qu di bez po ro di ce, da nas su to nor mal ni qu di ko ji su se sti ca jem lo {ih okol no sti, rat nih de {a va wa ili ostan kom bez po sla, na {li na uli ci. Tre ba raz bi ti pred ra su de da su oni na uli ci, jer ni {ta ni su ra di li i ~e ka ju da im ne {to pad ne sa ne ba ka `e Vu ja ni}.

Ove zi me u Pri hvat noj sta ni ci, gde qu di bez kro va nad gla vom mo gu da do |u, okre pe se, uto ple i oku pa ju ona o~e ku je oko 70 ko ri sni ka, uz na po me nu da su wi ho vi ka pa ci te ti 14 me sta, te da se pro -

Zimi se u Prihvatili{tu u Futogu skupi i 40 qudi, iako je kapacitet 35 mesta. Predvi|eno je da se zadr`e oko tri meseca, a neki ostaju i godinama vog, pa i dru gog su pru ga, na kra ju ipak osta la sa ma i na uli ci.

Upra vo ova kve qud ske pri ~e i sud bi ne, po re ~i ma so ci jal ne rad ni ce u Pri hvat noj sta ni ci An |el ke Vu ja ni}, pri ka zu ju no vu i sve ~e {}u po pu la ci ju bes ku} ni ka.

{le zi me broj qu di ko ji tu do la ze, udvo stru ~io.

Ovu te zu po tvr di la nam je so ci jal na rad ni ca Pri hva ti li {ta u Fu to gu An |el ka Ba ra}, ko ja na vo di pri mer in `e we ra elek tro- teh ni ke, ~i ja fir ma je pro pa la, a on ~e ka ju }i jo{ ne ko li ko go di na do pen -

Sta tus op {ti ne za kva li tet ni ji `i vot Ak ti vi sti Srp skog omla din skog po kre ta ob no ve ju ~e su u Fu to gu or ga ni zo va li ak ci ju “Zna ko vi po red pu ta“, ~i me su na sta vi li kam pa wu za uvo |e we osam op {ti na na te ri to ri ji gra da No vog Sa da. Omla din ci SPO do ~e ki va li su pro la zni ke na ula zu u naj ve }e voj vo |an sko se lo sa ta bla ma na ko ji ma je pi sa lo „Do bro do {li u op {ti nu Fu tog“ i pred sta vi li Fu to `a ni ma pred no sti ko je bi im do ne la op {ti na.

- Do bi ja we sta tu sa op {ti ne zna ~i lo bi sma we we ad mi ni -

stra ci je i po boq {a we kva li te ta `i vo ta. Sva ka od ovih op {ti na ima la bi ga ran to van deo pa ra, ko ji ma bi mo gla da ras po la `e u skla du sa po tre ba ma.

Ta ko |e, mo }i }e da se ukqu ~e u pro gram Po du nav skih re gi ja i kon ku ri {u za no vac iz fon do va Evrop ske uni je – re kao je osni va~ Sa ve za za pro mo ci ju op {ti na Qu bo mir Sta ni {i}, na vo de }i da je 6.000 `i te qa Fu to ga da lo svoj pot pis za ovu plat for mu.

A. L.

U MUZEJU VOJVODINE

Igra o ni ca „Vo li te li da se ukra {a va te?” zi je, ni je se dru ga ~i je sna {ao ne go da do |e ov de.

- Sa da ima mo me {a nu struk tu ru bes ku} ni ka, {to je vr lo alar man tan po da tak. Sve ve }i broj gra |a na ko ji do la ze u pri hva ti li {te su spo sob ni qu di ko ji jo{ uvek mo gu bi ti od ko ri sti ovom dru {tvu. Broj bes ku} ni ka u gra du te {ko je od re di ti. U sa rad wi sa Re pu bli~ kim za vo dom za sta ti sti ku, Ode qe wem za po pis sta nov ni {tva, ra di li smo po pis bes ku} ni ka ko ji su se za te kli u pri hva ti li {tu i dnev nom bo rav ku od 1. do 30. sep tem bra i po pi sa li 99 qu di, {to je sa mo deo, jer ve }i na ne do la zi ov de ka `e Ba ra}.

Zi mi se u ovim pro sto ri ja ma sku pi i 40 qu di, iako su ka pa ci te ti 35 me sta. Pred vi |e no je da se za dr `e oko tri me se ca, iako ne ki osta ju i go di na ma, jer ka ko An |el ka ka `e „ne mo `e te ~o ve ka pu sti ti na uli cu”.

- Na {i ko ri sni ci za jed no sa de lom rad ni ka okre ~i li su kom plet no pri hva ti li {te, od sto la ri je do zi do va. To je na ~in da se svi ose }a mo ko ri sni je i ova pri ~a po sta ne ma lo sre} ni ja - na po mi we Ba ra}.

A sre }an kraj ov de do la zi sa mo sa mo gu} no {}u traj nog re {a va wa stam be nog pi ta wa, {to se na `a lost de {a va vr lo ret ko.

A. Latas

Mu zej ska igra o ni ca „Vo li te li da se ukra {a va te?” odr `a }e se da nas u 11 sa ti u Mu ze ju Voj vo di ne, u Du nav skoj uli ci 35. De ca od {est do 10 go di na raz gle da }e na kit na iz lo `bi „Go spo da ri gli ne i `i ta” i upo zna ti gli nu kao je dan od naj sta ri jih ma te ri ja la za ob li ko va we, a po tom }e u kre a tiv nom de lu ob li ko va ti na kit od gli na mo la. Ra di o ni cu or ga ni zu je Pe da go {ka slu `ba mu ze ja.

N. R.

Is pit za tak si ste Pi sme ni deo is pi ta iz po zna va wa gra da i pro pi sa ko ji re gu li {u tak si pre voz, odr `a }e se 1.no vem bra u 15.30 ~a so va u zgra di Skup {ti ne Gra da No vog Sa da, u uli ci @ar ka Zre wa ni na 2. Pri ja ve za is pit se pod no se se kre ta ru Ko mi si je u Grad skoj upra vi za sa o bra }aj i pu te ve od 13 do 14 ~a so va.

J. J.

c m y

dnevnik

oglasi

GO SPO DIN 57 godina, radi u Nema~koj, dobrog izgleda upoznao bi `enu radi dru`ewa i braka do 60 godina. Telefon: 061/62-19-501.

40294 GO SPO \A 46 godina, slobodna, simpati~na, dru{tvena, upoznala bi slobodnog mu{karca do 55 godina. Telefon: 061/62-19-501.

40293 GO SPO \A 54 godina, `elim upoznati gospodina do 60 godina, situiranog, koji voli dru`ewe, prijateqstvo, putovawa. Telefon: 061/62-19-501.

40295 GO SPO DIN 45 godina zaposlen, neo`ewen, rado bi upoznao gospo|u do 50 godina, radi dru`ewa i braka. Telefon: 061/62-19-501.

40296

@E NA 60 godina, lepog izgleda, kulturna, `eqna pa`we i razumevawa, upoznala bi slobodnog ~oveka do 70 godina. Telefon: 061/62-19-501.

40297

^A SO VI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima.

Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305.

40152 DA JEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305.

40153 IS KU SAN profesor: za studente i u~enike matematika, fizika, statistika, informatika, mehanika, nacrtna, elektrotehnika. Prijemni, matura. Povoqno. Telefoni: 021/6367-482, 063/471-644.

40199 ^A SO VI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor - dolazim. Telefon 021/6311-482, 064/322-19-49 40413

PRE VO DI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti.

Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305.

40154 RA DI MO usluge eta`irawa, preparcelacije, legalizacije, ugovore i sve vezano za legalizaciju. Telefon: 061/72701-97.

40298 ME DI CIN SKI tehni~ar penzioner, sa iskustvom u gerijatriji nudi pomo} i negu starijoj mu{koj osobi. Telefon 063/7414710.

40276 KU] NA NE GA, gerantolo{ke, medicinske, lekarske usluge, profesionalna nega bolesnih, starih, dece sa posebnim potrebama, usamqenih baka, deka, kurirske usluge.

021/400-148 40389 VI [I FI ZI O TE RA PE UT - maser, poma`e kod oduzetosti, {loga i reume. Primewuju se ve`be, masa`a i aparati.

Dolazak po pozivu. Telefon 064/2165424.

40410

nedeqa30.oktobar2011.

U TRO SOB NOM stanu na Limanu I, kod Fakulteta izdaje se jedna soba a druge dve ima 2 studentkiwe.

Telefon 063/601-661.

39936 IZ DA JEM name{tenu jednokrevetnu sobu, kupatilo, centralno grejawe, upotreba kuhiwe, poseban ulaz. Telefon 021/504-629 40311

IZ DA JEM name{tenu garsoweru kod Izvr{nog ve}a. Telefon 459-006 40253 IZ DA JE SE stan 60m2 u centru za poslovni prostor ili za stanovawe, porodica, studenti, kompletno opremqen.

Cena 200 evra. ({ifra 13636), Telefon 065/2019-004, www.so lis-ne kret ni ne.com.

536524 IZ DA JEM renoviran dvosoban kompletno name{ten stan od 52m2 Liman III, [ekspirova ul., TV, kablovska, telefon, useqiv. Cena 230 eura.

Telefon 062/8474-436 40254 IZ DA JEM prazan dvosoban stan na drugom spratu kod Stadiona i Elektrovojvodine. Odmah useqiv. Odvojena ku hi wa. Te le fon 063/540165 40431 TE LEP, izdajem od novembra dvosoban kompletno name{ten stan 100m2, terasa 21m2 na mansardi, CG na gas, 150E. Telefoni: 021/504-118, 062/8337-987.

40412 IZ DA JEM nov stan 70m2 mo`e da bude poslovni prostor sa kablovskom tv, klima uz dogovor. Telefoni: 6398-007, 504-214, 064/3212497.

38994 IZ DA JEM prazan jednosoban stan u Rumena~koj ulici kod Merkura. Telefon: 066/015069.

39912 IZ DA JEM jednosoban stan 33m2, renoviran, name{ten ili nename{ten, S. Stanojevi}a br. 4, visoki parter, za stanopvawe ili kancelariju.

Telefon: 063/8074411 39991 IZ DA JEM jednosoban, prazan mo`e i name{ten stan, bra~nom paru, poseban ulaz, centralno grejawe, telefon i kablovska. Novo naseqe. Telefon 6392-160.

40171 IZ DA JEM komforan, jednoiposoban prazan stan na Limanu II. Telefon 063/712-0268.

40181

23

IZ DA JEM prazan dvosoban stan u Vr{a~koj ulici na du`e vreme. Cena 100 Eura. Telefoni: 063/225-919 i 064-4475-004.

40259 IZ DA JEM name{tenu garsoweru u Radni~koj ulici. Telefoni: 064/4981-674, 6339068.

40282 IZ DA JEM prazan jednosoban stan 45m2 Pasterova, drugi sprat. Telefon 064/8195048.

40291 IZ DA JEM garsoweru 25m2, neuseqavana, name{tena. Nalazi se u Temerinskoj 30 kod Alma{ke crkve, odvojena kuhiwa, terasa. Telefoni: 063/665366, 063/398201.

40304 IZ DA JEM name{tenu garsoweru 27m2 u Ul. Vuka Karaxi}a. Telefon: 063/586-186.

40316 IZ DA JEM dvosoban stan, 50m2 kod Sajma. Telefon: 021/444-258 i 064/111-3561.

40320 IZ DA JEM name{tenu garsoweru 28m2 na Novom Nasequ, ul. \or|a Johana - Nik{i}a br. 6/III. Telefoni: 021/6336253 i 065/55-30-726.

40350 IZ DA JEM jednosoban stan 30m2, na Limanu. Telefon: 021/540-771, posle 14 ~asova.

40371 IZ DA JEM dvosoban stan 60m2, kod Jovine gimnazije, nename{ten, CG, telefon, 50 m udaqen od de~ijeg vrti}a.

Telefon: 063/540-300.

40373 DA NI LA KI [A name{tena garsowera, klima, VM, 130E, IV/ lift, Valentina Vodnika jednoiposoban, 150E, Milo{a Obili}a jednoiposoban 130E. Telefoni: 021/6621-797, 063/598-463.

40394 IZ DA JEM dvoiposoban komforan stan u naju`em centru Novog Sada pogodan i za kancelarijski prostor. Zvati predve~e. Telefon 456-373.

40445 IZ DA JEM nov komforan name{ten stan u Petrovaradinu kod {kole.

Telefon 063/7400209.

40446 IZ DA VA WE NE KRET NI NA, profesionalno posredovawe u izdavawu kvalitetnih nekretnina svih struktura uz obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. www.sta no vi.rs.Telefoni: 021/522-533, 021/523-380, 063/522-202.

40504

PO TREB NI ~etvorosobni i ve}i luks opremqeni stanovi za inostranu kompaniju. Telefon 063/519-533 40505 HIT NO potrebna u zakup name{tena luksuzna - reprezentatiuvno opremqena ku}a u Novom Sadu od 800- 1000 e. Telefon 063/519-533.

40506 PO TREB NI U ZA KUP: reprezentativno name{teni stanovi od 50 - 120m2 i zasebne ku}e u Novom Sadu.

063/519-533, no vi sad@ sta no vi.rs 40503

KU PU JE MO stanove svih struktura. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

536585 TRA @I MO hitno za poznatog kupca dvoiposoban-troiposoban na svim Limanima.

Povoqno!!! Pozovite!!! Tel. 021/6363-307.

537291

24

nedeqa30.oktobar2011.

VR WA^ KA BA WA, useqivi, ukwi`eni luks apartmani raznih struktura u najlep{em delu bawe. Telefon 063/527459, www.so lis-ne kret ni ne.com.

536537 IZ VO \A^ radova prodaje stanove iz kompenzacije svih struktura na raznim lokacijama, bez posrednika. Telefon 069/55-44-206 40409

CEN TAR, Vojvode Putnika 25m2, ukwi`ena garsowera, lift 28.500. Slike na www.tref ne kret ni ne.rs.

Tel. 444-107, 633-7853.

537313 SO CI JAL NO, @itni trg 30m2 ukwi`ena garsowera sa kompletnim name{tajem 34.000, nije fiksno. Slike na www.tref ne kret ni ne.rs.

Tel. 444-107, 633-7853.

537314 MO KRAW ^E VA!!! Odli~na preslatka garsowera od 27m2 sa prozorom u kuhiwi, terasom, liftom, ukwi`ena, brzo useqiva!!! Tel. 063/868-03-35.

537293 KI SA^ KA!!! Odli~na nova name{tena garsowera od 26m2 ukwi`ena, useqiva!!! Tel. 063/868-03-35.

537294 HIT NA PRO DA JA!!! Odmah useqiva GA 25m2, Novo naseqe, F. put, I sprat, novija zgrada, dvori{na strana, prazan, bez ulagawa, cg, alu stolarija, ukwi`en, cena: 22.000!

Tel. 021/425-653, 063/536-212.

537279 HIT NO! Odmah useqiva GA 26m2, H. Ruvimova, kod Sajma, IV sprat, lift, terasa, ukwi`ena, sig. vrata, pvc, kl. parket, tpv, cg, cena: 25.900! Tel. 021/425-653, 063/536-212.

537282 EKS TRA lokacija kod Futo{ke pijace u novijoj zgradi, ukwi`ena garsowera od 27m2, cena 27.850. Telefon 6366952, www.bo mil.rs.

536586 TE LEP, nova odmah useqiva gasowera, 18m2, cena 11.000.

Telefon 064/220-95-65, www.bo mil.rs.

536587 PRO DA JEM garsoweru u 15.500 evra u Novom Sadu.

Tel. 063/598-878.

536580 PRO DA JEM odli~nu garsoweru povr{ine 26m2, kod Socijalnog, useqiva, ukwi`ena, tre}i sprat sa liftom. Telefoni: 063/855-7109, 021/520231, ({ifra 21485), www.so lisne kret ni ne.com.

536530 SO CI JAL NO, nova garsowera sa prirodnom ventilacijom u kuhiwi i u kupatilu, sa povratom PDV-a, useqiva, uredna dokumentacija, mogu}nost kredita. Telefoni: 060/018-94-22, 021/520-231, ({ifra:14220), www.so lis-ne kret ni ne.com.

536531 PRA ZNA, useqiva garsowera 26m2, pored Sajma, Ul. Haxi Ruvimova, lift, terasa, CG, cena 27.300 evra. Telefoni: 064/1126-239, 021/451-570, ({ifra:20084), www.so lis-ne kret ni ne.com.

536532 POL GAR AN DRA [A, 29m2, garsowera, VI sprat, novo, Zoned. Odli~na, odmah useqi va!

Tel. 021/522-177, 063/780-9909.

536515 BLI ZI NA CEN TRA, garsowera, 26.000E, hitna prodaja.

Tel. 064/215-60-90, 522-177.

536523

GAR SO WE RA 24m2, prodajem bez posrednika, brzo useqiva, ukwi`eno vlasni{tvo, miran deo. Na{ telefon 421-437 ili 063/534-505.

536506 HIT NO!!!!! 22m2, Bulevar kod Futo{ke pijace, ukwi`en, prazan stan, lift, CG, cena 23.000 evra. Telefoni: 064/823-6621, 542-779.

536634 UKWI @E NA garsowera, 26m2, Haxi Ruvimova, useqiva odmah, lift, terasa, CG, cena 27.500E. Telefoni: 064/8236604, 542-779.

536641 U NO VOJ ZGRA DI, {iri centar, 28m2 na II spratu, cena 29.000. [ifra 1001476.

Kompletna ponuda na www.ne kret ni ne-moj dom.com. Telefoni: 451-318 523-193.

536644 GAR SO WE RA sa odvojenom kuhiwom 23,3m2 u novoj ukwi`enoj zgradi na drugom spratu kod Stanice, cena 26.500.

Slike na www.ne kret ni ne-moj dom.com. [ifra 1001651. Telefoni: 451-318, 523-193, 063/532-243.

536645 GR BA VI CA ukwi`ena garsowera 23m2 u Pu{kinovoj ulici 25.950, nova zgrada, gleda na dvori{te. Kompletna ponuda na www.ne kret ni ne-moj dom.com. Telefoni: 451-318, 523-193.

536646 BU LE VAR EVRO PE - 25m2, brzo useqiva garsowera, odvojena kuhiwa, 3. sprat, terasa, lift, CG, cena sa PDVom 29.500E. Telefoni: 064/823-6621, 021/542-779.

536626 KOD „MI NA KVE”, prodajem noviju ukwi`enu garsoweru, cena 20.600. Telefon 6366952, www.bo mil.rs.

536589 NO VO NA SE QE, u novijoj zgradi prodajem ukwi`enu garsoweru od 27m2 po ceni od 27.800. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

536590 BU LE VAR EVRO PE, nov odli~an odmah useqiv 1.0 stan po ceni od 32.000. Telefon 636-8429,www.bo mil.rs.

536591 U STRO GOM CEN TRU kod Srp skog na rod nog po zo ri {ta u novijoj zgradi klasi~an jed no so ban stan 30m2, ukwi `en, lift, te ra sa, 33.000. Te le fo ni: 451-318, 060/532-24-33, kompletna ponu da www.ne k ret n i n e-moj dom.com.

536647

LA ZE KO STI ]A gradio „Moj Dom” useqiv jednosoban stan, lift, terasa, odvojena kuhiwa sa prozorom, stan gleda na Fru{ku goru 30m2. Povoqno! Telefoni: 060/075-3782, 451-318, 523-193, kompletna ponuda na www.ne kret ni nemoj dom.com.

536648 NA SOM BOR SKOM BU LE VA RU mali jednosoban stan 33m2 sa odvojenom kuhiwom, IV sprat, cena sa PDV-om 37.500. Telefoni: 451-318, 523-193, kompletna ponuda www.ne k ret n i n e-moj d om.com. [ifra 1001530.

536651

oglasi

UKWI @EN 40m2, jednosoban, mogu} jednoiposoban, 2. sprat, terasa, CG, useqiv, cena 33.000E. Telefoni: 064/823-6610, 021/542-779.

536640 HIT NO!! 33m2 jednosoban, Nova Detelinara, zgrada stara 3 god., ukwi`en, odmah use qiv, 1. sprat, te ra sa, lift, CG, cena dogovor. Tele fo ni: 064/823-6610, 021/542-779.

536636 HIT NO prodajem jednosoban stan od 38m2, lokacija Savina, prvi sprat, terasa, dvori{na strana, ukwi`en. Telefoni: 064/134-0459, 021/427277, ({ifra:20814), www.so lisne kret ni ne.com.

536533 KLA SI ^AN jednosoban stan na [onsiju, Ulica Ra{e Radujkova, 34m2, prizemqe, dvori{no orjentisan, dve terase, ukwi`en. Mo`e kredit, cena 35.000 evra. Pogledajte fotografije na sajtu Solisa... Telefoni: 065/2019-011, 021/520231, ({ifra:21121), www.so lisne kret ni ne.com.

536534 PRO DA JEM klasi~an jednosoban stan na Limanu 4 od 38m2, ukwi`en, dvori{na mirna strana, zelenilo, prvi sprat, Ul. Narodnog fronta, kod Univera.Cena veoma povoqna!! Telefoni: 064/1340459, 021/520-231, ({ifra:21295), www.so lis-ne kret ni ne.com.

536535 PRO DA JEM jednosoban stan 46m2, 650 evra/m2, Novi Sad, Bulevar Evrope. Tel. 063/1050-105.

536582 LI MAN, kod parka, ukwi`en 1.0 klasi~an stan od 28m2, cena 30.000 za dogovor. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

536588 JED NO SO BAN, centar, 30m2, visoko prizemqe, 33.500E. „Kvart” 021/450-417; 063/128-97-97.

536573

DE TE LI NA RA 26m2 jednosoban, terasa, ukwi`en 25.000. Slike na www.tref ne kret ni ne.rs. Tel. 444-107, 6337853.

537315 KLA SI ^AN jednosoban 40m2, Liman II, [ekspirova, VII sprat sa liftom, nije posledwi, mogu}e jednoiposoban, ukwi`en, 41.500. Tel. 063/517-846.

537303 GUN DU LI ]E VA ulica, na prodaju nov, odmah useqiv stan od 25m2. Cena 17.500E. Tel. 060/621-1685.

537688 LI MAN III, fasadna cigla, ukwi`en jednosoban stan 41m2, mogu}nost prepravke u jednoiposoban, u dobrom stawu, povoqno. Tel. 6624-218.

537286 HIT NA PRO DA JA, odmah useqiv stan od 28m2 u Ulici Stevana Milovanova. III sprat, terasa. Cena 29.000E. Tel. 063/777-6233.

537692 PRO DA JEM nov, odmah useqiv, ukwi`en stan od 27m2 po izuzetno povoqnoj ceni. Hitno. Tel. 063/510-604.

537690 PRO DA JEM ukwi`enu garsoweru kod Sajma na prvom spratu za 29.000. Telefoni: 6447-622, 063/540-165.

40429 PRO DA JEM jednosoban stan 42m2 u Petrovaradinu, blok VI II. Telefon 062/97-55-810.

40337 JED NO SO BAN 37m2, Bul. K. Petra, V sprat, lift, ukwi`en, useqiv, 34.000. Telefoni: 060/0557-924, 060/418-32-23, 064/11-43-730.

40419 JED NO SO BAN 41.50m2 Bul. K. Petra kod Sup-a, lift, terasa, useqiv, ekstra sre|en, 38.500. Telefoni: 064/11-43730, 060/418-32-23.

40420

dnevnik

PRO DA JEM sre|en jednosoban stan od 29m2 na Novom Nasequ za 26.000. Telefon 6447-622, 063/540-165 40427 PRO DA JEM jednosoban stan, 35m2 na prvom spratu, na Novom nasequ za 34.000 evra. Telefon 064/811-69-57.

40441

PRODAJEM dvosoban stan od 64 m2, sa gara`om, kod Sajma u Rumena~koj ulici. Telefon 064/11-50-778 OG/1 BU LE VAR KRA QA PE TRA, kod „Lovotursa”, renoviran, prazan, odmah useqiv, ukwi`en stan od 41m2. III sprat, lift, terasa.

38.500E. Tel.452-942.

537691 U NAJ LEP [EM DE LU Novog Naseqa, Ulica Seqa~kih buna u blizini {kole jednoiposoban ukwi`en stan od 35m2. Cena 29.000E. Hitno!

Tel. 063/775-9121.

537693 ULI CA Janka ^melika, nov, odmah useqiv jednoiposoban stan povr{ine 35m2. Odli~an raspored, terasa, lift.

35.500E. Tel. 063/692-917.

537694 MA WI jednoiposoban stan 35m2, ukwi`en, Novo naseqe, cena - 29500. Tel. 6624-218.

537287 CA RA DU [A NA, 31m2, ukwi`en komforan stan novije gradwe. IV sprat, lift, terasa. Cena sa name{tajem 32.000E. Tel.452-942.

537689 NO VI JI jednoiposoban 40m2, {iri centar, Jug Bogdana, IV sprat sa liftom, lep i funkcionalan stan, gradsko grejewe, terasa, 45.000. Tel. 063/517-846.

537304 LI MAN IV, Ive Andri}a 40m2, lift, terasa, ukwi`en, odmah useqiv 41.500. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853.

537316

NO VA DE TE LI NA RA 44m2, jednoiposoban sa terasom, nov, odmah useqiv, ukwi`en 46.400. Slike www.tref ne kret ni ne.co.rs. Tel. 444-107, 6337853.

537317 GR BA VI CA, Gogoqeva, 37m2 jednoiposoban, lift, terasa, IV sprat 46.350. Tel. 444-107, 633-7853.

537318 HIT NO! Odmah useqiv JIS 36m2, Somborski bulevar, bli`e Limanima, II sprat, lift, terasa, nov, dvori{na strana, odvojena kuhiwa, upotrebna dozvola, sa PDV-om cena: 37.000! Tel. 021/6616324, 063/536-212.

537283 HIT NO! Odmah useqiv JIS 34m2, Adice 500m od Somborskog bulevara, II sprat, nov, terasa, odv. kuhiwa, pvc stolarija, kl. parket, ekstra kvalitet, upotrebna dozvola, cena: 28.000! Tel. 021/425-653, 065/55-36-212.

537284 HIT NA PRO DA JA!!! Odmah useqiv stan 40m2, Liman III, [ekspirova, lift, terasa, odvojena kuhiwa, sre|en, ukwi`en, pogled na F. goru, cena: 41.900. Tel. 021/6616-324, 063/536-212.

537278 LI MAN II!!! Jednoiposoban stan od 53m2, ni`e spratnosti, okrenut na dvori{te, hitno i povoqno!!! Tel. 063/868-03-35.

537295 PRO DA JEM jednoiposoban stan u mansardi, 450 evra/m2, brzo gotov. Tel. 063/598-878.

536581 KVA LI TE TAN stan od 42m2 na Bulevaru, kod Lutrije, 4. sprat, cena 42.000.- ({ifra 21803). Telefoni: 064/2003103, 021/427-277, www.so lis-ne kret ni ne.com.

536548 HIT NO i povoqno prodajem ukwi`en i useqiv 1,5-soban stan na Grbavici, 46m2 51.500 evra. Mo`e i na kredit. Telefoni: 065/20-19-013, 021/427-277, ({ifra 21533), www.so lis-ne kret ni ne.com.

536536 LI MAN III - [ekspirova ulica, ukwi`en jednoiposoban stan na petom spratu sa liftom. Odmah useqiv, 52m2, cena 49.900 evra. Telefoni: 063/527-459, 021/520-231, ({ifra:11666), www.so lis-ne kret ni ne.com.

536538 CEN TAR - Stari grad, Vojvode Mi{i}a, 39m2, jednoiposoban, III sprat, useqiv, vlasni{tvo, ugra|eni plakari, kuhiwa i klima za samo 41.000 evra. Telefoni: 064/112-62-39, 021/520-231, ({ifra 21584), www.so lis-ne kret ni ne.com.

536539 CEN TAR - [afarikova ulica, 1,5-soban stan sa terasom, III sprat, odvojena kuhiwa, 37m2. ({ifra 21595). Telefoni: 063/7726-845, 021/520-231, www.so lis-ne kret ni ne.com.

536541 OD MAH useqivo, 1. sprat, 27m2, kao mali jednoiposoban, Grbavica, dvori{no okrenut.

Cena 33.000 evra. Telefoni: 064/112-6239, 021/451-570, ({ifra:21823), www.so lis-ne kret ni ne.com.

536542 PRO DA JEM stan u potkrovqu, kombinacija krovnih i redovnih prozora, 1.5-soban, 49m2 - po ceni od samo 30.000 evra. Telefoni: 063/855-7109, 021/520-231, ({ifra:21286), www.so lis-ne kret ni ne.com.

536544 NO VA DE TE LI NA RA, odli~an odmah useqiv jednoiposoban stan. Novo, lift, terasa, kvalitetna gradwa. Cena 33.000E. Tel. 064/215-60-90, 522-177.

536519 HIT NO!!! 40m2, Liman, jednoiposoban, useqiv, ukwi`en, lift, terasa, CG, cena 45.300E - nije fiksno. Telefoni: 064/823-6604, 021/6614200.

536637

oglasi

dnevnik

HIT NO!!! 31m2 jednoiposoban, useqiv, ukwi`en, terasa, lift, CG, cena 27.300E. Telefoni: 064/823-6607, 021/66-14200.

536633 BU LE VAR EVRO PE - bli`e Limanu, jednoiposoban 31m2, perfektan raspored, neprolazne sobe, brzo useqiv, 2. sprat, terasa, CG, cena sa PDV-om 36.500 evra. Telefoni: 064/823-6607, 021/424-963.

536629 SA VE KO VA ^E VI ]A stan 43m2 na prvom spratu ukwi`en, cena 44.500. Kompletna ponuda na www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193.

536652 NA NO VOM NA SE QU mawi jednoiposoban stan 42m2.

Hitno i povoqno 34.000. Telefoni: 451-318, 523-193, kompletna ponuda www.nekretnine-mojdom.com.

536649 LI MAN II u blizini Keja, izuzetan stan 40m2. Slike govore pogledati na www.nekretnine-mojdom.com. [ifra 1001336. Telefoni: 451-318, 523-193.

536650 SA JAM, odli~an, ukwi`en 1.5 stan od 37m2 po ceni 37.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

536592 SO CI JAL NO, noviji ukwi`en stan, moderno opremqen, u kvalitetnoj zgradi 47m2, cena 52.750. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

536593 GR BA VI CA, nov odli~an i ukwi`en 1,5 stan u izuzetno kvalitetnoj zgradi, vrhunska oprema, na IV spratu sa liftom, cena 52.900. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

536597 NO VA DE TE LI NA RA 37m2 - jednoiposoban, 2. sprat, odmah useqiv, ukwi`en, odli~an raspored, terasa, CG, lift, cena 41.200 evra. Telefoni: 064/823-6601, 021/6614200.

536623 JED NO I PO SO BAN 32m2, Grbavica brzo useqiv, CG, lift, odli~an raspored, neprolazne sobe. Cena sa PDVom 36.050 evra. Telefoni: 064/823-6601, 021/6614-200.

536624 DVO SO BAN 49m2, brzo useqiv, 3. sprat od 5. spratova, lift, terasa, CG, sendvi~ zid-gradwa, isto~na strana cena sa PDV-om 47.950E. Telefoni: 021/424-963, 064/8236610.

536627 [ON SI 57m2 dvosoban, ukwi`en, useqiv, 1. sprat, terasa, CG, cena 51.500E. Telefoni: 064/823-6607, 021/542779.

536622 LI MAN, ukwi`en stan od 52m2 na II spratu, cena 49.500.

Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

536598 NO VA DE TE LI NA RA, zgrada „Budu}nosti” ukwi`en noviji stan na II spratu u pe{a~koj zoni, cena 48.500. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

536599 DE TE LI NA RA, ukwi`en, klasi~an 2.0 stan od 47m2, cena 40.000. Telefon 636-8429, www.bomil.rs.

536600 KOD @E LE ZNI^ KE STA NI CE prodajem ukwi`en 2.0 stan preure|en u 2.5 odli~nog rasporeda od 51m2 na III spratu sa liftom za 46.500. Telefon 63-66-952, www.bomil.rs.

536601

GR BA VI CA, novija zgrada 2.0 ukwi`en stan od 53m2, cena 51.500. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

536594 NO VO NA SE QE, [onsi, prodajem odli~an ukwi`en i odmah useqiv 2.0 stan od 54m2 na I spratu, cena 50.000. Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

536595 NO VA DE TE LI NA RA, nov ukwi`en stan od 52,5m2 na IV spratu sa liftom, cena 52.500.

Telefon 636-6952, www.bomil.rs.

536596 LI MAN IV lep dvosoban stan 54m2, ukwi`en okrenut ka istoku, cena 53.500. Telefoni: 451-318, 523-193, kompletna ponuda www.nekretnine-mojdom.com.

536653 NO VA DE TE LI NA RA, dvosoban 44m2 na Bulevaru Evrope, ugao Veselina Masle{e i Koste Racina, investitor „Moj Dom”, pozovite! Telefoni: 523-193, 451-318, www.nekretnine-mojdom.com.

536654 OD LI ^AN dvosoban stan 60m2 dve lepe velike sobe odvojena kuhiwa u novo ukwi`enoj zgradi kod Stanice na III spratu, cena 51.500. Slike na www.nekretnine-mojdom.com. [ifra 1001653. Telefoni: 451-318, 523-193, 063532243.

536656 NO VO NA SE QE 55m2 na tre}em spratu, cena 51.500.

Telefoni: 451-318, 523-193, kompletna ponuda na www.nekretnine-mojdom.com.

536657 NO VO NA SE QE Ulica Ka}e Dejanovi} dvosoban stan na drugom spratu 59m2, lift, terasa, ukwi`en, cena 51.500.

Telefoni: 451-318, 523-193, kompletna ponuda na www.nekretnine-mojdom.com.

536658

UKWI @EN - useqiv, dvosoban, 50m2, 1. sprat, terasa, ekstra raspored. Cena 43.800 evra. Telefoni: 064/823-6604, 021/542-779.

536639 USE QIV klasi~an dvosoban stan 52m2, terasa, ostava, I sprat, kuhiwa-prozor, ukwi`eno, gara`a, bez posrednika.

Telefon 421-437 ili 063/534505.

536507 OD LI ^AN ukwi`en dvosoban stan, 55m2, IX sprat, renoviran 48.500E. Bulevar oslobo|ewa. Tel. 063/780-99-09, 021/522-177.

536510 UKWI @EN dvosoban stan 64m2, III sprat, renoviran, Du{ana Vasiqeva, 63.000E. Tel. 021/522-177, 063/780-9909.

536512 NOV i odmah useqiv dvosoban stan na Novoj Detelinari, sa povratom PDV-a. Telefoni: 063/433-738, 021/520-231, ({ifra:21722), www.solis-nekretnine.com.

536545

NA GR BA VI CI Ul. Mi{e Dimitrijevi}a 52m2, III sprat, ukwi`en, cena 54.000. [ifra 1000530. Kompletna ponuda www.nekretnine-mojdom.com. Telefoni: 451-318, 523-193.

536659 HIT NO!!!!! 55m2 dvosoban, mogu} dvoiposoban, useqiv, ukwi`en, @elezni~ka stanica, 2. sprat, terasa, sre|en, bez ulagawa, cena 50.500E. Telefoni: 064/823-6621, 021/6614200.

536632 DVO SO BAN 50m2, @. stanica, renoviran, neprolazne sobe, dvostrano orjentisan, terasa, CG, ukwi`en, odmah useqiv, cena 47.400E. Telefoni: 064/823-6621, 6614-200.

536635 SRE \EN 51m2, Molijerova ulica, renovirano kupatilo, dvo so ban, mo gu} dvo i po so ban, ukwi `en, useqiv, 1. sprat, CG. Cena 42.200. Telefoni: 064/823-6604, 021/424963.

536638

BU LE VAR, nov, neuseqavan dvosoban stan na Bulevaru oslobo|ewa, drugi sprat, 42m2, cena 58.400 evra, ukwi`en, mogu}nost kredita. Telefoni: 060/018-94-22, 021/427277, ({ifra:21762), www.solisnekretnine.com.

536546 HIT NO!!! Stan u centru grada, Ul. Ilije Ogwanovi}a, dvosoban 60m2, 2. sprat, lift, kvalitetna gradwa, ukwi`en, odmah useqiv, cena 61.800 evra. Telefoni: 065/20-19-004, 021/427-277, ({ifra:10515), www.solis-nekretnine.com.

536547 NO VA DE TE LI NA RA - odli~an dvosoban stan na tre}em spratu. Mogu}nost parkirawa u dvori{tu, 51m2 za 55.200 evra. Pozvati! Telefoni: 063/520-296, 021/427-277, ({ifra:21347), www.solis-nekretnine.com.

536543 DVO SO BAN, Liman II, ukwi`en, lift, vi{a spratnost, 61m2, povoqno. „Kvart” 021/450-417; 064/189-38-87.

536575

nedeqa30.oktobar2011.

KOD SU DA!!! Odli~an dvosoban klasi~an stan na drugom spratu okrenut na mirnu stranu, ukwi`en zgodan i za kancelariju!!! Tel. 063/86803-35.

537296 NOV dvosoban stan na Limanu III od 65m2 na drugom spratu u ekstra zgradi!!! Tel. 063/500-213.

537297 LI MAN II!!! Dvosoban stan od 64m2 dvostran, prostran, svetao, ukwi`en i brzo useqiv!!!

Povoqno!!!

Tel. 063/868-03-35.

537298 PA RI SKE KO MU NE 53m2, klasi~an dvosoban stan sa terasom, ukwi`en, odmah useqiv 47.400 nije fiksno. Slike na www.trefnekretnine.co.rs.

Tel. 444-107, 633-7853 537319 MA KI SMA GOR KOG 48m2, dvosoban, lift, dvori{na strana 56.700. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853.

537320 LI MAN IV 52m2, odli~an dvosoban, lift, terasa, ukwi`en, zgrada od fasadne cigle 49.500 nije fiksno. Tel. 444107, 633-7853.

537321 DE TE LI NA RA 53m2, klasi~an dvosoban bez ulagawa, dvostran, ukwi`en, dve terase 38.500. Tel. 444-107, 6337853.

537322 GR BA VI CA, Mi{e Dimitrijevi}a, 48m2 dvosoban, noviji, ukwi`en, lift, terasa, 54.600 sa name{tajem. Tel. 444-107, 633-7853.

537323 HIT NO prodajem komforan dvosoban 64m2, Rumena~ki put, „Neimar” fasadna cigla, lift, ukwi`en, 49.000. Tel. 063/517-846.

537305 STRO GI CEN TAR, Katoli~ka porta, noviji dvosoban 43m2m II sprat, u odli~nom stawu bez ulagawa, ukwi`en, kompletno name{ten, 46.500.

Tel. 063/517-846.

537306 DVO SO BAN 58m2, Liman II, Dragi{e Bra{ovana, VI sprat sa liftom, u odli~nom stawu, odvojen vc, odvojena kuhiwa sa trpezarijom, ukwi`en, 55.000. Tel. 063/517-846.

537307 HIT NA PRO DA JA! Odli~an DS 45m2, Temerinska, III sprat, lift, terasa, dvori{na strana, nov, odvojena kuhiwa, cena: 46.900. Tel. 021/425-653, 065/55-36-212.

537281 LI MAN I, ukwi`en dvosoban stan 49m2, povoqno. Tel. 6624-218.

537288 SA VI NA, ukwi`en dvosoban stan 61m2, bez ulagawa, zidala Budu}nost. Tel. 6624-218.

537289

25

U BLI ZI NI ABC-a, renoviran, ukwi`en, odmah useqiv dvosoban stan stan 51m2.

I sprat, lift, terasa. Odli~na ponuda, povoqno! 46.500E. Tel. 063/775-9121.

537695 UKWI @EN, komforan dvosoban stan od 57m2, renoviran, kao nov! Hitna prodaja.

Cena 46.500E. Tel. 063/510604.

537696 VE SE LI NA MA SLE [E, komforan, dvosoban stan od 60m2. II sprat, lift, dve terase, dvostrano orjentisan. Povoqno! 49.500E. Tel.452-942.

537697 ALEK SE [AN TI ]A, stanovi u izgradwi, 38,5m2 i dvosoban 47m2, pla}ene komunalije, postoji mogu}nost spajawa, rok useqewa, april 2012.

Siguran investitor. Tel. 021/526-622, 063780-9909.

536513 JED NO I PO SO BAN 42m2 kod sajma, lift, terasa, bez ulagawa, ukwi`en, 39.100. Telefoni: 060/0557-924, 060/41832-23, 064/11-43-730.

40423 PRO DA JEM jednoiposoban stan 45m2 na Novom nasequ za 33.000. Useqiv. Telefoni: 6447-622, 063/540-165.

40428 PRO DA JEM ili mewam stan u Kawi`i za ku}u u Novom Sadu - cena dogovor. Telefon 061/7222928.

38625 RI BQA PI JA CA dvosoban stan 58m2 visoki parter useqiv. Cena 50.000 Eura. Telefon 063/500-486.

40341 BEZ PO SRED NI KA prodajem stan na Bulevaru oslobo|ewa, 51m2, 5. sprat, useqiv, bez ulagawa, ukwi`en, ima lift. Telefon 064/128-47-49.

40367 HIT NO prodajem dvosoban stan, 68m2 plus dve terase.

Moderno renoviran i opremqen. Beogradski kej. Cena povoqna. Kontakt telefon 021/456-448.

40375 DVO SO BAN - super povoqan stan 64m2, useqiv kod sajma Master centar, lift, terasa, ukwi`en sa gara`om 17m2, 57.500e. Telefoni: 064/114-3730, 060/418-32-23.

40418 DVO SO BAN 50m2, III sprat, renoviran, ukwi`en, cena 36.000. Telefoni: 060/0557924, 060/418-32-23.

40422 HIT NO prodajem nov odmah useqiv dosoban stan 43 m2 za 46.000 sa PDV, u centru. Telefon 6447/622, 063/540-165 40426 PRO DA JEM dvosoban stan od 51m2 na Limanu, ukwi`en useqiv odmah. Cena 48.000.

Telefon 6447-622, 063/540-165 40430

26

nedeqa30.oktobar2011.

U BLI ZI NI Porodili{ta, odmah useqiv dvoiposoban stan od 61m2. II sprat, terasa.

Uredni papiri, hitno i povoqno! Tel. 063/108-8017.

537698 BE O GRAD SKI KEJ, ukwi`en dvoiposoban stan 68m2, ni`a spratnost, povoqno.

Tel. 6624-218.

537290 LI MAN III, [ekspirova ulica, izuzetno komforan i uredan stan od 69m2. Ukwi`en, lift, terasa. Povoqno.

Tel. 063/777-6233.

537700 DVA NO VA odmah useqiva dvoiposobna stana 59m2 i 63m2 na Somborskom bulevaru. I sprat, lift, terase. Povrat PDV-a. Povoqno. Tel. 063/692-917.

537701 BE O GRAD SKI KEJ 68m2, dvoiposoban, drugi sprat, lift, terasa 63.000. Slike na www.tref ne kret ni ne.rs.

Tel. 444-107, 633-7853.

537324 LI MAN III, [ekspirova, DIS 69m2, lift, terasa, dvori{na strana, odr`avan, odli~an raspored, ukwi`en, cena: 65.000! Tel. 021/425-653, 063/536-212.

537280 OD LI ^AN funkcionalan dvoiposoban stan od 50m2, ukwi`en,idealan za mlad bra~ni par koji kupuje na kredit, blizu Bulevara oslobo|ewa. Cena vi{e nego povoqna - 42.000 evra. Telefoni: 065/2019-013, 021/520-231, ({ifra:21285), www.so lis-ne kret ni ne.com.

536549 OD LI ^AN nov useqiv dvoiposoban stan na Somborskom bulevaru 66m2, sa novim name{tajem na 3. spratu sa liftom i terasom, za 71.500 evra. Telefoni: 021/520-231, 065/2019-011, ({ifra 21663), www.so lis-ne kret ni ne.com.

536550 PRO DA JEM nov neuseqavan 2.5-soban stan na Somborskom bulevaru, izvanrednog rasporeda 50m2 za 55.000 evra. Telefoni: 065/20-19-013, 021/451570, ({ifra 21652), www.so lisne kret ni ne.com.

536551 IZ U ZE TAN mawi dvoiposoban stan na Grbavici, 47m2, name{ten i odmah useqiv, po ceni od 57.700 evra. Videti na na{em sajtu.

Telefoni: 065/20-19-010, 021/451-570, ({ifra:20565), www.so lis-ne kret ni ne.com.

536552 U BLI ZI NI BU LE VA RA, Ulica Devet Jugovi}a, nov dvoiposoban stan, 48m2, odli~an raspored, pred useqewem. ({ifra 21942). Telefoni: 064/200-3103, 021/427-277, www.so lis-ne kret ni ne.com.

536553 OD LI ^AN 2.5-soban porodi~an stan 68m2 na 2. spratu, Liman 2, u blizini {etali{ta [trand, Merkatora, kuhiwa odvojena sa ostavom, terasa, svetao, odli~an raspored. ({ifra 21847). Telefoni: 060/018-9422, 021/520-231, www.so lis-ne kret ni ne.com.

536554 USE QIV dvoiposoban stan 51m2, 2. sprat, ostava, terasa, bez posrednika, kuhiwa-prozor, ukwi`en, gara`a. Kontakt: 421-437, 063/534-505.

536508 DVO I PO SO BAN 61m2, 2. sprat, CG, terasa, lift, prazan, useqiv odmah, dvostrano orjentisan, Majevi~ka ulica.

Hitno!!! Cena dogovor. Telefoni: 064/823-6601, 021/542779.

536631

oglasi TRO SO BAN salonski stan kod Izvr{nog ve}a 95m2, prvi sprat, dvostrano orijentisan, CG, velika terasa. Pogodan za sve namene. Telefon 063/5020-25.

39852 PRO DA JEM izuzetno lep stan od 95m2 na prvom spratu sa gara`om u novijoj zgradi u Bore Prodanovi}a. Telefon 064/1046630.

40385

NA LI MA NU III u Balzakovoj ulici 66m2 na drugom spratu ukwi`en 61.000 terasa. Telefoni: 451-318, 523193. Hitno ponuda na www.ne kret ni ne-moj dom.com.

536660 KOD STA NI CE Ul. Kraqevi}a Marka 51m2 na III spratu, lift, terasa, ukwi`en u funkciji dvoiposobnog, cena 46.500. Telefoni: 451-318, 523-193. [ifra 1001310. Kompletna ponuda www.ne kret ni ne-moj dom.com.

536655 NO VO NA SE QE, u zgradi od fasadne cigle, ukwi`en, prazan, odmah useqiv stan od 71m2 po ceni od 63.800. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

536603 „ABC” CEN TAR, ukwi`en originalno 2.5 stan od 53m2, odli~nog rasporeda, cena 50.000. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

536604 GR BA VI CA, Ulica Lasla Gala u odli~noj zgradi, nov, dodatno sre|en i kompletno name{ten 2.5 stan prodajem po ceni od 80.000. Telefon 063/516-478, www.bo mil.rs.

536606 NOV 53m2, centar, dvoiposoban, odli~an raspored, prazan, odmah useqiv, terasa, CG, mo`e kredit. Cena sa PDVom 54.600 evra. Telefoni: 064/823-6610, 021/424-963.

536628 KEJ, ukwi`en, odr`avan 2.5 stan od 70m2, cena 63.900 sa gara`om od 12m2. Telefon 6368429, www.bo mil.rs.

536611 RAD NI^ KA ULI CA, ukwi`en, odmah useqiv 2.5 stan odli~nog rasporeda, cena 77.250. Tel. 636-6952, www.bo mil.rs.

536612 GR BA VI CA, kod hotela „Aleksandar” prodajem noviji ukwi`en 2.5 stan od 67m2 u odli~noj zgradi „MG” gradwa.

Telefon 063/82-88-377, www.bo mil.rs.

536608 PRO DA JE SE odli~an ukwi`en 2.5 stan od 73m2 na I spratu u zgradi od fasadne cigle, cena 59.800. Telefon 6368429, www.bo mil.rs.

536609 @. STA NI CA, ukwi`en 3.0 stan od 75m2, renovirano kupatilo, cena 67.000. Telefon 636-8429, www.bo mil.rs.

536610 EKS TRA! Trosoban, dvostrano orjentisan, 67m2, ukwi`en, useqiv, Grbavica, 1. sprat, terasa, CG, lift. Cena 72.100 evra!

Telefoni: 064/823-6601, 021/66-14-200.

536625 LI MAN, u zgradi od fasadne cigle, odli~an ukwi`en, prazan 3.0 od 79m2 stan bez ulagawa. Telefon 063/828-83-77, www.bo mil.rs.

536607 OD LI ^AN trosoban stan na Limanu III kod Limanskog parka i Merkatora 71m2 na III spratu, lift, terasa, cena 69.000. Slike na www.ne kret ni ne-moj dom.com. [ifra 1000629. Telefoni: 451-318, 523-193, 063/532-243.

536661

LI MAN II trosoban stan 68m2 u Ul. Dragi{e Bra{ovana, odvojena kuhiwa sa trpezarijom, odvojen wc, terasa, lift, ukwi`en, cena 61.800.

Kompletna ponuda na www.ne kret ni ne-moj dom.com. Telefoni: 451-318, 523-193.

536662 KLA SI ^AN trosoban stan kod Stanice 70m2 ukwi`en odvojena kuhiwa, cena 57.500.

Kompletna ponuda na www.ne kret ni ne-moj dom.com. Telefoni: 451-318, 523-193.

536663 KOD SAJ MA ukwi`en stan 73m2 na prvom spratu, lift, terasa, ukwi`en, posebno kuhiwa, dva sanitarna ~vora, komplet renoviran prazan, useqiv, cena 68.000. Telefoni: 451-318, 523-193, kompletna ponuda na www.ne kre ni nemoj dom.com.

536664 OD LI ^AN trosoban stan u centru, na prvom spratu, Ulica Vase Staji}a, idealan za advokatsku kancelariju, 83m2, vlasni{tvo.

Telefoni: 064/112-6239, 021/520-231, ({ifra 21681), www.so lis-ne kret ni ne.com.

536555 PRO DA JEM trosoban stan kod Izvr{nog ve}a, dvostrano orjentisan, Ulica Dr. Laze Stanojevi}a. ({ifra 21758) Telefoni: 063/7726-845, 021/427-277, www.so lis-ne kret ni ne.com.

536556 TRO SO BAN, Liman II - Ravani~ka, 83m2, bez ulagawa. „Kvart” 021/450-417; 064/18938-87.

536574 TRO SO BAN, nov, blizina Temerinske, II sprat, 71,5m2 59.500E. „Kvart” 021/450-417; 063/128-97-97.

536570 STA NI CA 70m2, klasi~an trosoban, dva sanitarna ~vora, dve terase, odmah useqiv, ukwi`en 67.000. Slike na www.tref ne kret ni ne.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853.

537325 RE NO VI RAN, trosoban 70m2, Liman II, Bo{ka Buhe, VII sprat sa liftom, nije posledwi, ukwi`en, treba videti stan. Tel. 063/517-846.

537308 SA LON SKI trosoban 94m2, centar, Sowe Marinkovi}, I sprat, dvostrano orijentisan, pogodan za poslovni prostor, ukwi`en, 99.000. Tel. 063/517846.

537309 HIT NO!!! Grbavica, nov, ukwi`en, odmah useqiv stan od 86m2 za samo 51.500E. Pozovite 060/621-1685.

537699 HIT NO prodajem! Dvori{ni stan TS 58m2, Suboti~ka ulica - blize Futo{kom putu, kompletno renovirano, odmah useqivo, pripadaju}i deo dvori{ta cca 30m2, cena samo: 19.500. Tel. 021/6616-324, 063/536-212.

537285 CEN TAR, prodajem stan 61m2, II, CG, sa ili bez gara`e u dobroj zgradi i okru`ewu, korigovane cene. Telefon 063/516-133.

40262

dnevnik

KOM PLET NO renoviran troiposoban 98m2, Liman I, Fru{kogorska, kod [tranda, II sprat, dvostrano orijentisan, ukwi`en, treba videti stan! Tel. 063/517-846.

537311 LI MAN III, troiposoban, ukwi`en, lift, terasa, odli~an raspored, kod Limanskog parka 86.500. Slike www.tref ne kret ni ne.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853.

537326 KOD LI MAN SKOG PAR KA!!! Originalan troiposoban stan od 89m2 dvostran, ukwi`en. Pozovite!!! Tel. 063/500-213.

537299 CEN TAR!!! Kod osnovne {kole troiposoban stan na prvom spratu od 92m2 sa odli~nom terasom na mirnom mestu, ukwi`en, useqiv po dogovoru. Tel. 063/500-213.

537300

GR BAV CA, prodajem noviji useqiv i ukwi`en 5.0 stan (nije dupleks) po ceni od 1.100/m2. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

536617 PO VOQ NO! ^etvorosoban stan povr{ine 173m2 na II spratu. Potpuno sre|en, bez ulagawa. Prvoklasna oprema.

Cena samo 154.000 evra. Telefoni: 063/520-296, 021/520-231, ({ifra:14647), www.so lis-ne kret ni ne.com.

536559

^E TVO RO SO BAN stan, Ba~ka ulica, 110m2, ekstra luks, odmah useqiv, mo`e sa gara`om. „Kvart” 021/450-417; 064/189-38-87.

536577 PARK SI TI!!! ^etvorosoban stan sa velikom terasom!!! Nov!!! Tel. 063/500-213.

537301 KOD OSNOV NE [KO LE!!!

Na Nasequ odli~an petosoban stan u super stawu, ukwi`en, useqiv po dogovoru. Tel. 063/868-03-35.

537302

ALEK SAN DAR gradwa - Grba vi ca, 121m2 na dru gom spra tu, dvo stra no or jen ti san. ^etvorosoban. Brzo useqiv. Sa ga ra `om ce na 129.000 evra. Te le fo ni: 063/520-296, 021/427-277, ({ifra:20803), www.so lis-ne kret ni ne.com.

536560 BU L E V AR - atrak ti van stan, 120m2 u izgradwi, cena samo 113.000 evra! Mo`e i na rate! Telefon 064/2003-103, www.so lis-ne kret ni ne.com.

536562

LI MAN III, odli~na pozicija, kvalitetna gradwa, troiposoban stan, 80m2, drugi sprat, ukwi`en i dobro projektovan... mo`e i zamena, mo`e i kredit! Telefoni: 064/2003-103, 021/427-277, ({ifra:20343), www.so lis-ne kret ni ne.com.

536557 OD LI ^AN funkcionalan troiposoban stan na Beogradskom keju. Telefoni: 063/7726-845, 021/520-231, ({ifra: 14466), www.so lis-ne kret ni ne.com.

536558 BE TA NI JA, u Mi~urinovoj ulici, prodajem odli~an nov 3.5 stan od 80m2. Telefon 6366-952, www.bo mil.rs.

536618 CEN TAR, nova zgrada 3.5 stan na II spratu 79m2, luks, ukwi`en, odmah useqiv. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

536616 LI MAN 3, prodajem ukwi`en 3.5 stan na I spratu od 77m2, cena povoqna. Telefon 063/828-83-77, www.bo mil.rs.

536613 CEN TAR, u okolini Keja i Ribqe pijace, odli~an stan od 137m2 prodajem po ceni od 113.300. Telefon 636-6952, www.bo mil.rs.

536614

PRO DA JEM nov, lep, ~etvorosoban dupleks stan, jo{ neuseqavan, 97m2, povrat PDVa, Somborski bulevar. Cena povoqna. Za detaqe pozvati 064/134-0459, 021/427-277, ({ifra 21778), www.so lis-ne kret ni ne.com.

536563 LI MAN 2, klasi~an ~etvorosoban limanski stan, 95m2, drugi sprat, ukwi`en, dobar raspored, pravi porodi~an stan. Telefoni: 064/449-12-70, 021/427-277, ({ifra:21714).

536564 VE LI KI, porodi~an stan 92m2, sa gara`om, ~etvorosoban, dve terase, ukwi`en i dobro odr`avan, cena samo 103.000 evra. Pogledajte na{ sajt. Telefoni: 065/20-19-010, 021/520-231, ({ifra:21774), www.so lis-ne kret ni ne.com.

536565 KA TO LI^ KA POR TA, strogi centar, 154m2, nov ukwi`en ~etvorosoban stan, terasa 45m2, vrhunski kvalitet, jedini na spratu. Telefoni: 064/134-0459 021/520-231, ({ifra:20196), www.so lis-ne kret ni ne.com.

536566 ^E TVO RO SO BAN stan, Liman II, Ravani~ka, dvostrano orjentisan 110m2, hitno. „Kvart” 021/450-417; 063/12897-97.

536567

HIT NO prodajemo luksuzan ~etvoroiposoban stan u centru 143m2 na prvom spratu, ukwi`en, komplet sre|en, cena 105.000. Telefoni: 523-193, 451-318, kompletna ponuda www.ne kret ni ne-moj dom.com.

536666 DVA nova, ukwi`ena ekskluzivna stana 170m2 i 240m2 na Bulevaru. Gara`a. Iz lifta u stan. Ekstra oprema i cena.

Tel. 063/777-6233.

537702 NOV ~etvorosoban dupleks 86m2, iza Sajma, Branka Baji}a, III sprat, dva kupatila, lepa terasa, puno opreme ostaje, hitno! 65.000. Tel. 063/517846.

537310 CEN TAR, nov odmah useqiv dupleks 110m2, Laze Kosti}a, investitor prodaje, dokumentacija kompletna. Pozovite 523-193, 451-318, www.ne kret ni ne-moj dom.com.

536665 PRO DA JEM nov troiposoban dupleks 96m2, ugao Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, useqiv odmah, agencije iskqu~ene. Telefon: 063/50-9030.

36999 PRO D A J EM ~e tvo ro so ban stan, prvi sprat u naju`em cen tru No vog Sa da, 90m2, plus terasa sa centralnim grejawem. Telefon 063/569046.

40189 PRO DA JEM troiposoban stan 127/m2 strogi centar ili mewam za mawi uz doplatu.

Telefon 063/815-0622 39926

OD LI^ NA ku}a blizu Futo{kog puta, preko puta Gradskog zelenila, nov 100m2stambenog+50m2 suterenskog na placu 700m2. Cena dogovor.

Tel. 064/215-60-90.

536518 RIBWAK!!! 820m2, Dowi put, voda, struja, telefon, vlasni{tvo 1/1. Tel. 062/8108917.

536516 NA PRO DA JU ku}a na Telepu, dvojna ali samostalna na svom delu placa od 300m2, stambeni prostor 90m2. Cena za dogovor. Telefoni: 065/2019-004, 021/451-570, ({ifra:30572), www.so lis-ne kret ni ne.com.

536528 PRO DA JEM ili izdajem ku}u blizu centra u Novom Sadu. Tel. 064/820-58-14.

536584 TE LEP, novija ukwi`ena ku}a od 250m2+90m2 na placu od 550m2, odli~na. Telefon 064/220-9565, www.bo mil.rs.

536621 KU ]A kod Jodne bawe!!! Tel. 063/500-213.

537292

oglasi

dnevnik

FU TOG, ukwi`ena ku}a od ~vr stog ma te ri ja la pro je kat ~u ve nog ar hi tek te 108m2, cena 72.000. Slike na www.bo mil.rs.

Te le fon 063/828-83-77.

536620 U KA ME NI CI, prodajem dvojnu ku}u 110m2 stambenog prostora, 40m2 suterena na placu od 250m2 na odli~nom mestu, blizu centra Kamenice, cena 60.000. Telefoni: 451-318, 523-193, kompletna ponuda na www.nekretnine-mojdom.com.

536642 KU ]A, Sremska Kamenica, ukwi`ena, 110m2+60m2 hitno, cena 55.000E. „Kvart” 021/450417; 063/128-97-97.

536569 S. KA ME NI CA, kod {kole milicije, spratna ku}a sa dva odvojena stana, nusprostorije, ukwi`ena 93.000. Slike na www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853.

537312 HIT NA prodaja, Klisa, novija ku}a 300m2 na placu od 380m2, mogu}nost deqewa u vi{e stambenih jednica. Cena 67.000E. Tel. 063/510-604.

537687 HIT NO!!!! 89m2 - stambenoku}a, plac 360m2, ogra|en bedemom, useqiva odmah, voda, struja, gas. Cena 36.000 evra.

Telefoni: 064/823-6607, 021/542-779.

536630 PO PO VI CA, prodaja nove ukwi `e ne tro sob ne ku }e 130m2+gara`a, na placu od 800m2, pri zem na, pre le pa, blizu Mo{ne vile,oko 100m od Fru {ko gor skog pu ta. ({i fra 31229). Te le fo ni: 064/134-0459, 021/451-570. Fotografije na sajtu www.solisnekretnine.com.

536529 NO VI SAD - parcele u centru grada za velike tr`ne objekte i hotele i parcele na obodima grada od 10.000m2 do 40.000m2 na auto-putu Novi Sad-Beograd kod „Rodi}a”-a. UTU uslo vi i kom plet na in fra struk tu ra za me ga mar ke te.

Te le fon 064/2019-322, www.so lis-ne kretnine.com.

536526 PRO DA JEM gra|evinske placeve na Klisi, povr{ine od 400-500m2. Telefoni: 065/20-19-010, 021/427-277, ({ifra:70427), www.solis-nekretnine.com.

536527 PRO DA JEM 14 hektara obradive zemqe \ur|eva~ko-Mo{orinski atar 3,5 jutra, I klasa, blizu Mo{orina. Tel. 064/215-6090.

536517

GRA \E VIN SKI plac, Bocke, 3.100m2, ekstra, pogled na Novi Sad, ne{to posebno. „Kvart” 063/128-97-97.

536578 PLAC, Rakovac - Arsin do, 22.700m2 pogled na Novi Sad, ravan, hitno, povoqno. „Kvart” 021/450-417; 063/12897-97.

536571 GRA \E VIN SKI placevi, Popovica, Bocke, Ledinci. „Kvart” 021/450-417; 063/12897-97.

536572 PRO DA JEM plac i objekte u zoni male privrede u Beo~inu. Tel. 063/105-0-105.

536583 VI KEN DI CA - Biserno ostrvo, 70m2 na placu od 1150m2, 100m od vode. Tel. 064/215-60-90, 526-622.

536521 PRO DA JEM u Novom Sadu na Telepu, pola ku}e (potkrovqe) poseban ulaz, gara`a.

Telefon 021/842-894 40323 KOM FOR NA ku}a na Salajci, 125m2, pomo}ni objekat i gara`a, sve ukwi`eno, plac 600m2, mirna ulica. Telefon 065/6494-367.

39516 PRO DA JEM ku}u na Vidovdanskom nasequ, Igmanska ulica, 204m2, prvi vlasnik, ukwi`ena. Telefoni: 419375, 060/4419-375.

39801 KA] prodajem novu ku}u sa poslovnim prostorom, mo`e zamena za stan. Telefon 064/249-39-22.

40268 HIT NO i povoqno prodajem ku}u, 200m2 stambene povr{ine kod `elezni~ke stanice.

Telefon: 064/611-73-75.

40382 PE TRO VA RA DIN - stara ukwi`ena ku}a na placu od 63m2 na 2 km od grada, cena 28.000E. Telefon: 063/1520521.

40404 PRO DA JEM ku}u Sremska Kamenica, Mo{ina vila 200m2/1100m2. Infrastruktura ima sve. Telefon 442-386.

40177 KU ]A, hitno, povoqno, Zelenika, 300m od mora, super za odmor i u`ivawe. Mogu}nost nadgradwe, 67m2, 55.000e. Mo`e zamena. Telefon 064/1122-706.

40343 EKS KLU ZIV NO prodajem ku}u na Popovici, sva infrastruktura, glavni put, plac 1000m2 front 28m zelenilo, letwikovac, ro{tiq, gara`a... Telefon 063/597-404.

40149 PLAC u Rakovcu - Salaksije 8, 47 ari, pogled na Novi Sad, blizu puta, pored puta prolazi: voda, telefon, gas, ka na li za ci ja.

Te le fon 064/48926-74.

40267

BEZ PO SRED NI KA! Kupujem ku}u ukwi`enu: ^enej, Ba~ki Jarak, Kisa~, Rumenka, Bege~, Temerin, Futog, Bukovac do 15.000. Telefoni: 021/621-5260, 061/60-19-393, 021/6621-797.

40393 PRO DA JEM placeve u Petrovaradinu, asfalt, strujavoda - gas, 10Em2, na Popovici 15Em2. Telefon 064/1465474.

40395 PRO DA JEM plac, novi Futog, 675m2, 14 m front, ~istvo vlasni{tvo.

Telefon 064/185-66-13.

38899 PLAC 520m2 iza „Belih dvora„, 1000m od glavnog puta za Veternik, kod Leptirove ulice. Blizu struja i voda. Telefon 021/504-194.

40061 PRO DA JEM 9.000m2 na autoputu Novi Sad Beograd i 24.000m2 na putu za Rumenku.

Telefoni: 021/6215-584, 064/114-84-27.

40360 PRO DA JEM jutro zemqe u Futogu pravo vlasni{tva, ukwi`eno 1/1 cena 2E m2 i plac od 1000 m2 ogra|en za vikendicu 6E m2. Telefon 063/514-558 40415 PRO DA JEM parcelu 3088m2 u malom Beogradu kod Najlon pijace, cena povoqna. Telefon 021/6339-241.

40466

ZA IZ DA VA WE! Ekskluzivan poslovni prostor, na atraktivnoj lokaciji, ceo sprat, Bul. oslobo|ewa, povr{ine 600m2, poslovna zgrada, useqiv. Telefon 421-437 ili 063/534-505.

536509 IN VE STI TOR prodaje lokal na uglu Veselina Masle{e i Koste Racina, Bulevar Evrope, u jednoj eta`i 150m2, visina 4m. Telefoni: 021/523193, 021/451-318, www.nekretnine-mojdom.com.

536643 GR BA VI CA, na odli~nom mestu prodajem u ekstra zgradi ugaoni uli~ni lokal od 66m2 po ceni od 62.000. Telefon 063/828-83-77, www.bomil.rs.

536619 IZ DA JE se ugostiteqski lokal u centru Koviqa, mo`e i druge namene, izme|u 150 i 200 m2. Telefon 061/2239-197, 29-88-761.

39248 IZ DA JEM uli~ni lokal 27m2, Petra Drap{ina 47, blizu Bulevara, Suda, za advokate, zubare i ostale.Telefoni: 021/527-258, 021/6621-791, 064/2780-303.

39782 IZ DA JEM lokal na Novom nasequ, Vladike ]iri}a, 46m2 za 100 evra, potpuno ure|en. Telefon 064/175-44-06.

40175 IZ DA JEM lokal u Temerinskoj 16, 40m2 sa garsowerom 30m2, ukupno je 70m2. Trenutno je cve}ara. Telefon 063/50-96-96.

40260 IZ DA JEM vi{enamenski lokal u Sremskim Karlovcima.

Telefon 063/536-694.

40277 IZ DA JEM uli~ni lokal u Gogoqevoj 28m2 opremqen za kancelariju. Izlog, re{etka, telefon, klima, kuhiwa i toalet. Telefon 063/504893.

40363 BEZ PO SRED NI KA, na Bulevaru kraqa Petra prvog, prodajem lokal, 27m2. Telefon 62-15-338.

40368

nedeqa30.oktobar2011.

27

IZ DA JEM lokal 62 + 62m2 za sve upotrebe. Mo`e i poslovni prosotor, ekstra „A” zona, centar Novog Sada. Telefon 062/8698706.

40407 PRO DA JEM perionicu ve{a u radu. Telefon 063/83-78-240.

39272 PRO DA JEM stovari{te kod Najlon pijace, gra|evinsko zemqi{te, telefon, struja, voda, gas. Povoqno i hitno.

Telefon 063/500-081.

39871 PRO DA JEM povoqno lokal od 18m2 sa sanitarniom ~vorom na Bulevaru kneza Milo{a 19. Telefon 063/587-698.

40338

UKWI @E NE gara`e 18m2, 19m2 i 20m2, suteren u Mi{e Dimitrijevi}a, cena 300E/m2.

Tel. 021/526-622, 063/780-9909.

536511 IZ DA JE se gara`a na Limanu II ul. Bo{ko Buha br. 10.

Telefon za kontakt 454-934.

40455 PRO DA JEM gara`u od 17m2 u suterenu stambene zgrade u Novom Sadu, Gogoqeva 14. Cena 6.900eura.

Telefon 063/520-245.

38383 IZ DA JEM gara`u Obla~i}a Rada‚ Stara Detelinara. Telefoni: 6365-690, 064/32-8018.

40488

KU PU JEM auta novija - starija do 4000e. Mo`e i havarisana, maksimalno pla}am.

Te le fo ni: 822-714, 063/7081939.

38510 KU PU JEM sve vrste automobila, mo`e i havarisana.

Pla}am maksimalno. Dolazim odmah po pozivu. Telefon 064/337-7695.

38527 PRO DA JEM mazdu-karavan 1.600 kubika 323, 90. godi{te u voznom stawu. Telefoni: 6330-891, 062/8586-667.

40425 PRO DA JEM peugeot 306 DTi karavan, 2000 god. ful oprema, prvi vlasnik u Srbiji. Redovno servisiran. Telefon 063/514-308.

40414 PRO DA JEM tojotu avensis 1, 6 2001. godi{te, pre{la 113000km, registrovana godinu dana. Telefon 021/518-306.

40256

MO TOR za Mercedes C, cd i ocariwen u odli~nom stawu.

Telefon 063/50-96-96.

40261

ULA ZNA VRA TA 185h300 i 163h275, portali 188h230, 189h232, 323h264, prozori 60h60, hrastovina zastakqeno. Polovno izuzetna. Jako povoqno. Telefon 063/597404.

40147 POLOVNA sobna vrata, bez ragastola, vi{e komada. Te. 021/890-216.

40146

[PO RE TI, pe}i, kamini, eta`i na drvo, termoakumulacione, gasne pe}i, grejalice, radijatori, bela tehnika sa spoqnim o{te}ewem. Telefon 021/528-822.

37531

KU PU JEM sav polovan o~uvan name{taj, regale, ugaone garniture, ostale garniture, sto, stolice, komode.... Telefoni: 021/6612-531, 063/7852743, 063/7852-728.

40330

HI DRO I ZO LA CI JA ravnih krovova, terasa, podruma, {ahti i bazena. Skup{tinama stanara mogu}nost odlo`enog pla}awa. Telefon 021/454-157, 063/540-596.

38575 HI DRO I ZO LA CI JA svih vrsta ravnih krovova, podruma, gara`a, skidawe vlage sa zidova. Mo`e i odlo`e no pla }a we. Ga ran ci ja.

Te le fo ni: 021/731-895 i 064/128-94-87.

38026 TA P E T AR S KE USLU G E: pre svla ~e we ka u ~a, fo te qa, stolica, popravka i zamena makaza, lepqewe stoli ca. Te le fo ni: 021/6394686, 064/170-18-63.

39256 JOR G AN X I N I C A, ru~ no {ijem nove i renoviram va{e stare jorgane, jastuke i du{eke od vune i perja, svih dimenzija. Telefon 021/463362 39646

ZI D AR iz vo di sve ma we gra |e vin ske ra do ve i po pravke krovova ako curi i vla `i. du go go di {we is ku stvo. Telefon 064/157-14-04, 6434-313 40156 RO LE TAR, popravqam i izra|ujem sve vrste roletni i venecijanera.

Telefon 064/1127-141.

40273 VO DO IN STA LA TER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada.

Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

40278 VO D O I N S TA L A T ER S KE usluge, zamena cevi, vodovod, kanalizacija, ma{insko od gu {e we i sni ma we, sve popravke, ra~un, garanci ja. Te le fon 6393-737, 064/160-47-25 40321

PRO DA JEM novije kolor televizore E37, E55, E72 cm, vrlo povoqno! Dostavqam na adresu! Non-stop, Mladen!

Telefoni: 421-516 i 064/15725-14.

38776 KU PU JEM ispravne i neispravne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah! Nonstop, Mladen! Telefoni: 421516 i 064/157-25-14.

38777

PO TRE BAN jedan mesar i jedan pomo}ni radnik za rad u klanici u Beo~inu. Telefoni: 063/500-418, 021/6275-241, 021/870-604.

39661 ^U VA LA bih decu ili pomagala u ku}i.

Telefon 063/7248-332.

40334

^I STIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, automobile za otpad. Telefoni: 064/9533943, 6618-846, 063/848-5495.

40158 PRO DA JEM kafe aparat sa mlinom i deparatorom sa dve grupe, elekti~ni kotao 24kw zajedno sa opremom za grejawe. Povoqno. 063/597-404.

40148 PRO DA JEM bukova drva.

Mogu}a usluga rezawa i cepawa. Prevoz gratis. Telefoni: 061/617-2219, 063/7719-142.

40279 PRO DA JEM ogrevno drvo bukva sa uslugom rezawa. Prevoz gratis.

Telefoni: 069/691-722, 064/28-54-782.

40365 DR VO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3750din. Su{eni za centralno grejawe 9000 dinara. Telefoni: 065/57-95-753, 063/12-43190, 065/57-96-056.

40372 UGAQ Kostolac 5300 dinara, drva sa Fru{ke Gore meka 2800 dinara, tvrda 3500 sa prevozom. Banovi} kocka 12.500 din. Su{eni vreoci 11.900 din. Telefon: 063/514558 i 063/536-386.

40416 PRO DA JEM profesionalni stonoteniserski sto. Telefon 064/610-78-87.

40436

28

^iTUQe l POMeni

nedeqa30.oktobar2011.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Posledwi pozdrav po{tovanom

dnevnik

^ETVOROGODI[WI POMEN

PETOGODI[WI POMEN

Mi}a Novkovi} Krsta Lazi}

dr Borislavu Saka~u

1932 - 2011.

Sahrana }e se obaviti 31. 10. 2011. godine, u 13 ~asova, na grobqu, u Sremskoj Kamenici.

Porodica Luka~.

40533

40532

i

Posledwi pozdrav na{em dragom kom{iji i iskrenom prijatequ

Budai Katica preminula u 85. godini.

od Stojana i Branke.

Tvoji: Seka, Milan, Dragana, Jasmina, Nikola i Matija.

40536

Obave{tavamo rodbinu prijateqe da je na{a draga

^ika Bori

\or|e Saratli} 30. 10. 2007 - 30. 10. 2011.

Uvek voqen i nezaboravqen.

O`alo{}eni: sin Nedeqko i snaja Gordana.

Posledwi pozdrav dragom

30. 10. 2009 - 30. 10. 2011.

Sahrana je u ponedeqak, 31. 10. 2011. godine, u 13 ~asova, na Katoli~kom grobqu, u Novom Sadu.

prim. dr Borislavu Saka~u Porodica Bubwevi}: Vaso, Mara i Stojan.

Dragi Mi}o, dve godine bez tvog toplog pogleda i osmeha, bez tvoje podr{ke i optimizma.

Tvoj lik je i daqe moja svetlost u tami, a se}awe na tebe i tvoje re~i moja podr{ka u `ivotu.

Bojana.

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

Posledwi pozdrav

dr Borislavu Saka~u

Geler Er`ebet ro|. Ki{

od porodica Rapaji} i Marinkov.

Sahrana je u ponedeqak, 31. 10. 2011. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu.

Hvala ti {to si bila deo na{ih `ivota i za sve {to si nam nesebi~no pru`ila.

Tvoje Marta i Monika.

40519

40522

@ivke Maleti} Mice

Bo{ku Maksi}u

Stevo Drqa~a

39427

S tugom i bolom obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je u 79. godini, posle duge i te{ke bolesti preminula na{a majka i baka

Bolan je rastanak od na{e voqene prijateqice, plemenite

Sa dubokim bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 28. 10. 2011. godine tragi~no preminuo na{ sin i brat

Tvoji: suprug Milomir, }erke Sne`ana, Vesna, Jasmina, unu~ad Ivana, Duwa, Ogwena, Sawa, Ilija i ^arna i zetovi Mladen, Jovo i Zvezdan.

na{em

40531

OG-1

Svakim danom se}awa na tebe i qubav prema tebi sve su ve}i, a tuga za tobom sve ja~a.

40524

Weni najmiliji.

40535

Vojislavka Eri}

1975 - 2011.

Opra{tamo se od

dr Borislava Saka~a velikog ~oveka i iskrenog prijateqa.

Sahrana }e se odr`ati 30. 10. 2011. godine, u 13 ~asova, na grobqu u Beo~in Selu.

O`alo{}ena porodica: majka Marija, otac Milutin, sestra Tawa, brat Bojan i sestri} Ogwen.

od porodice Zeqkovi}.

Porodica Tihvinski.

OG/2

U neverici da nas je napustio opra{tamo se od na{eg

Porodica Bokan: Kosa, Rade, Sa{a i Sini{a.

40530

Obave{tavam rodbinu i prijateqe da je preminula moja draga majka

Steva Drqa~e

TU@NO SE]AWE

GODINE TUGE

Zdravko Jahura

Tvojim odlaskom izgubili smo izuzetnog ~oveka, prijateqa, saradnika. Osta}e nam u uspomeni tvoj vedar lik, dobrota i svesrdna dugogodi{wa anga`ovanost na poqu na{e organizacije o kojoj si mislio do posledwih trenutaka svog `ivota. Verovao si u ono {to radi{, radio si to najboqe od svih nas, sve si nas puno zadu`io i znaj da te nikada ne}emo zaboraviti, niti izneveriti tvoja o~ekivawa od nas.

Tvoje strana~ke kolege i prijateqi iz Ujediwenih regiona Srbije - Beo~in.

Sahrana }e se obaviti u utorak, 1. 11. 2011. godine, u 13 ~asova, na Kameni~kom grobqu.

Sin Milovan.

U sredu, 2. 11. 2011. godine, navr{ava se devet godina od prerane smrti na{eg supruga i oca.

Wegovi najmiliji.

OG/3

40528

40252

Velikom prijatequ i ~oveku

Du{anka Stankovi}

40520

40521

Predrag Drakuli} Neca

2002 - 2011.

1940 - 2011.

31. 10. 2009 - 31. 10. 2011.

Pro{le su tri godine od kada nije sa nama na{ dragi suprug i otac

Postoji{ i traje{ kroz najlep{e uspomene, koje bolno podse}aju na sve {to sam tvojim odlaskom izgubila.

Volim te.

Tvoja supruga Mara - Marica.

40526

SE]AWE na na{e roditeqe

Stevu Drqa~i

Ferenc [etalo

Du{ana Deliba{i}a

Danicu Deliba{i}

Dragi Stevo, qudi nikad ne umiru, oni ve~no `ive, prijatequ, po~ivaj u miru.

Hvala ti za godine provedene sa nama. Tvoj plemeniti lik ~uvamo u na{im srcima.

Po~ivaj u miru!

1931 - 2010.

ro|. ^obanski 1937 - 1998.

Tvoj ^ale (Milan ^a~i}).

Supruga Er`ebet i sin [andor.

OG/4

40459

Hvala, tata i mama za svu qubav, plemenitost i dobrotu koju ste nam pru`ili.

Voqeni nikad ne umiru.

Va{e }erke Slavica i An|elka.

40529

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da je preminula na{a voqena mama

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj voqenoj

nedeqa30.oktobar2011.

29

Posle duge i te{ke bolesti 23. oktobra preminuo je

Nadi Jovanovi}

Vidosava Gruji} ro|. Trivali} Sahrana }e se obaviti u ponedeqak, 31. 10. 2011. u 15 ~asova, na Pravoslavnom grobqu, u Sremskoj Kamenici.

O`alo{}eni: wene }erke Vesna i Qiqana i zet Zoran.

301011-P1

obele`i}emo danas, 30. 10. 2011. godine, u 10.30 ~asova, na Veterni~kom grobqu.

Sa tugom i bolom u srcu, obi}i }emo tvoju ve~nu ku}u.

Mnogo nam nedostaje{, a uspomenu na tebe }emo ve~no ~uvati u srcu i mislima.

Tvoji najmiliji.

40369

TU@NO SE]AWE

Posledwi pozdrav dragoj tetka

31. 10. 1971 - 31. 10. 2011.

Ferenc Deak pisac 1. 1. 1938 - 23. 11. 2011.

Vidi Gruji}

Dara Popovi}

od Vesninih koleginica: Sla|ane, Jadranke, Radmile, Sne`ane, Dese Bobe, Qudmile, Qubinke, Julijane, Qubice, Marice, Du{ice i ostalih iz DVP-a.

ro|. Berar Uspomenu na wu ~uvaju weni najmiliji.

301011-P2 40349

Iskrenom drugu i prijatequ posledwi pozdrav.

Posledwi pozdrav sportskom prijatequ

Zahvaqujemo se svim po{tovaocima wega li~no i wegovih dela, prijateqima, piscima i filmskim radnicima, a posebno Izvr{nom ve}u AP Vojvodine i wenim organima kulture, samoupravi grada Subotice na materijalnoj pomo}i, kao i wegovom izdava~u, Izdava~kom zavodu „Forum� iz Novog Sada, koji su izrazili svoje saose}awe povodom odlaska na{eg Ferenca sa ovog sveta.

Posebno se zahvaqujemo na pristojnoj komemoraciji organizatora i svim u~esnicima na opro{taju u Gradskoj ku}i u Subotici, kao i svima iz zemqe i inostranstva na sau~e{}ima.

A zahvalnost i wegovim savesnim lekarima koji su ga le~ili.

Na kraju, hvala svim saose}ajnim po{tovaocima wegovog kwi`evnog i qudskog dela.

Sa pepelom pokojnika postupi}emo po wegovoj posledwoj `eqi.

O`alo{}ena porodica.

40437

Mirko Guzej

SE]AWE na

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Stevu

Tomanovi}

od Sportskog saveza op{tine Beo~in.

Prijateqi i wegovi Petrovaradinci.

48-P 40342

Pro{lo je ve} 8 godina od kako nema na{e mame, sestre i bake

Posledwi pozdrav dragom kolegi

Predraga

Borislav Kleverni}

1993 - 2011. i

Stevu Drqa~i

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }e se ~etrdesetodnevni pomen obaviti u crkvi Svetog Save, na Novom Nasequ, u Novom Sadu, 1. 11. 2011. god. sa po~etkom u 9 ~asova.

Nade Simin

od J. P. Sportsko poslovni centar Beo~in.

Praznina se ne smawuje, nedostaje nam svakog dana, sata i minuta.

Milorada 2002 - 2011.

O`alo{}ena porodica.

]erke Branka i Sanda sa porodicama i sestre Vera i Svetlana.

1528-P

40534

Danas se navr{ava 18 godina od smrti moga sina, a 9 godina od smrti moga supruga. Po~ivajte u miru, neka Vas an|eli ~uvaju.

Va{a majka i supruga Milena.

40525

40514

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ voqeni suprug, otac, deda i svekar

Mom~ilo Jandri}

Posledwi pozdrav mom dragom deki

Momi Jandri}u

u~esnik NOB-a preminuo u 87. godini. Sahrana je u ponedeqak, 31. 10. 2011. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Joka, sin Ratko, unuci Sa{a i Marija i snaja Dragica.

40515

Pamti}u svu tvoju dobrotu i plemenitost, hvala ti za sve, nedostaja}e{ mi puno.

Sa qubavqu i po{tovawem opra{tamo se od na{eg prijateqa

Pro{lo je {est tu`nih meseci od kada nije sa nama na{ jedini brat

dr Bore Saka~a

Rade Duvwak

Porodice: Stojadinovi}, Stojkovi} i Kalu|erovi}.

Tvoje sestre: Lenka i Dosta sa porodicama.

Tvoja unuka Maja.

40518 40516

40258

tv program

nedeqa30.oktobar2011.

07.30 08.00 09.00 10.00 11.00 13.00

Ток шок У овој емисији говоримо о необичним путовањима; деци у спорту, утицају славе на живот и непредвиђеним животним догађајима. Гости: психолог и психотерапеут Владан Беара и чланица групе „НС лејдис“ Слађана Иванишевић. Уредница: Мара Скенџић Рељић Водитељи: Марина Буљовчић и Немања Грујин (РТВ 1, 21.00) 07.00 08.05 08.07 09.40 10.35 11.00 12.00 12.10 13.05 14.00 15.30 15.40 16.05 16.30 17.00 17.25 19.30 20.05 21.00 22.00 22.30 23.00 23.55 00.50 02.15

07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.25 10.40 10.50 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00

ТВ Баштина Стање на путевима Најлепше бајке света Колико се познајемо Кад зазвони Бразде Вести Верски недељник Додати живот годинама Таблоид НС Вести за особе са оштећеним слухом Здраво живо Чари риболова Центар света ТВ Дневник Камарон, играни филм ТВ Дневник Апокалипса – 2.Светски рат Ток шок Војвођански дневник Спортска хроника Грување Апокалипса-2.Светки рат Таблоид НС Чари риболова

Српски екран, емисија МТВ-а Агро мозаик Спортска Војводина Међународни дечји фестивал фолклора Рода-Ечка Фаца Мали концерт Цртани филм (слов) Дечји програм (слов) Буквар братимљења (слов) Верска емисија (слов) ТВ Магазин (рум) Бразда (мађ) Мађарска народна музика Културни колаж Песма, ношња и седељка, док.ем.(рум) са титл. на српском Недељни магазин (ром) Изравно (хрв) Свјетионик (хрв) Ансамбл песама и игара из Украјине Спектар (буњ) Македонско сонце Концерт ученика Вере Ковач Виткаи (мађ) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Бразда (мађ) ТВ Магазин (рус) Пут рома (ром) ТВ Спорт (мађ) Ћао, мала, филм

13.45 14.30 15.30 16.00 16.30 17.30 18.30 19.00 20.00 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30

Глас Америке ТВ Продаја Портрет привредника Музичка емисија Више од откоса Филмски програм: Хартови са Запада Арт бокс Ћаскање Војвођанске вести Путоманија Дискавери Војвођанске вести Улови трофеј 7. дан Војвођанске вести Била једном једна недеља Вино и виноградарство Лице с насловнице Војвођанске вести Филмски програм

06.05 08.00 09.05 11.00 12.30 12.55 13.55 16.00 16.48 17.30 18.27 19.00 19.30 20.05 21.05 22.50 23.00 00.00 00.20 02.04 02.42 03.32 04.06 04.51 05.48

Јутарњи програм Јутарњи дневник Жикина шареница Дизни на РТС Дневник Спорт плус Фудбал : Јелен супер лига: Слобода - Црвена звезда, пренос Балканском улицом Време је за бебе Шљивик Сасвим природно Слагалица Дневник Цват липе на Балкану Девојка мог брата, филм Вести Браћа по оружју Дневник Егзит Балканском улицом Шљивик Сасвим природно САТ Цват липе на Балкану Верски календар

07.00 07.45 08.00 09.00 09.26 09.29 09.44 10.00 10.30 11.00 12.00 12.25 13.00 13.30 14.00 14.50 16.02 17.00 17.30 17.55 19.30 20.00 20.15 21.05 22.10 23.06 00.02 00.27 00.55 02.30

06.30 Серијa 08.10 Цртани филм 08.30 Док. програм 09.05 Док. програм 10.00 Сокаче 10.30 Док. програм 11.05 Серија 12.00 Најбољи лек 12.30 Седам НС дана 13.00 Вести 13.05 Вреле гуме 13.30 Лична грешка 14.00 Вести 14.05 Филм 16.00 Вести 16.05 Серија 17.00 Вести 17.05 Спортски програм 17.35 Храна и вино 18.20 Неон сити 18.30 Серија 19.00 Објектив 19.30 Док. програм 20.00 Ево нас код вас 21.00 Серија 22.00 Објектив 22.30 Филм

08.00 Евролига: Макаби – Партизан 09.45 Премијер лига: Евертон – Манчестер јунајтед 11.15 Премијер лига: Челси – Арсенал 13.00 АТП Ст Петерсбург, финале 15.00 Швајцарска лига: Базел – Грасхоперс 17.00 Премијер лига: Тотенхем – КПР 19.00 Шампионат: Лидс – Кардиф 21.15 Португалска лига: Фиренс – Спортинг 23.30 Холандска лига: Хераклес – АЗ 01.15 Данска лига: Брондби – Алборг 03.00 Премијер лига, голови

Зрно по зрно Погледајте прилог о томе како се одвија сетва јесењих усева: пшенице, јечма и уљане репице на пољима средњег Баната. Шта о томе кажу у РПК у Зрењанину? У разговору с директором Пољопривредне стручне службе у Зрењанину Предрагом Марјанским, сазнаћете колико ће агронома-саветодаваца асистената бити ангажовано у (КТВ, 14.00) наредном периоду...

06.00 Освета, 07.00 Ауто спринт, 07.40 Смех терапија, 08.00 Мини концерт, 09.00 Мини концерт, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Ретроспектива недеље, 12.00 Пипи шоу, 14.00 Зрно по зрно, 15.00 Фолк шоу, 17.00 Ток шоу, 19.00 Политикон, 20.00 Без цензуре, 21.30 Филмски програм, 23.00 У међувремену, 04.00 Филмски програм 08.00 Дечији програм, 09.00 Недељни магазин, 10.00 Кухињица, 11.00 Култура тела, 11.30 У нашем атару, 12.00 Травел клуб, 13.00 Куда иде Војводина, 14.00 Бележница, 15.00 Дечији програм, 15.30 Спорт, 16.30 АБС шоу , 17.00 Недељни магазин, 18.00 Дечији програм, 19.00 Оф Роад авантура, 19.30 Доказ стварања, 20.30 Оф Роад, 21.00 Филм, 22.30 Недељни магазин, 23.00 Филм, 00.30 Ноћни програм

Наташа Нинковић

СЕРИЈА

Цват липе на Балкану Радња серије смештена је у поратни Београд од 1945. до 1962. године. У времену великих послератних промена, док Београд вида ране настале у рату, једна породица покушава да сачува традиционалне вредности, али и да се прилагоди новом времену. Улоге: Весна Станојевић, Наташа Нинковић, Војин Ћетковић, Слободан Ћустић, Раша Буквић, Паулина Манов, Невена Ристић, Тијана Чуровић Режија: Иван Стефановић (РТС 1, 20.05)

06.45 08.15 09.15 10.30 13.00 14.00 15.45 17.00 19.00 19.15 21.05 23.15 00.10 02.00

Домаћин Филм: Портал смрти Галилео Филм: Тајна подморнице К-19 Став Србије Филм: Џеки Чен-Први ударац Вече са Иваном Ивановићем Први глас Србије Вести Филм: Мис тајни агент 2 Филм: Тачка пуцања Досије Филм: Портал смрти Топ спид

06.00 06.30 07.00 08.00 09.00 09.30 11.00 11.30 12.00 12.30 13.00 13.15 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 18.00 18.30 18.35 19.00 19.30 20.00 22.00 23.00 01.00

Амен ађес Време одлуке Дозволите.. Тролови Бернард Поштар Пат Занимање дете Играј фудбал,буди срећан Мој љубимац Бразде УНХЦР - Повратак: Косово Е-ТВ Траг у простору Културако аресипе Српски источници Време телевизије Нуклеарке Олимпијски кругови Магазин Лиге шампиона Рукомет - ПС: Металопластика - Партизан, пренос 46. Мокрањчеви дани: Неготинско благо Верски календар Мозаик, 1. део Запамти ме Јелен топ десет Велика жетва на земљи Хроника 56.међународног београдског Сајма књига Викенд Евронет Фудбал - Јелен супер лига: Слобода - Црвена звезда (р) Рукомет - ПС: Металопластика - Партизан

ВОА Слике живота Маратон Док. серија: Универзум Топ шоп Филм: Лемони Сникет Топ шоп Улови трофеј Коферче Здравље и Ви Кефалица Фуснота Милица², специјал Вести Слике живота Откопчано Филм: Зулендер Вести Двоугао Кефалица Милица², специјал Слике живота Филм: Џорџијин закон Откопчано Филм: Прљава игра Филм: Зулендер

06.00 09.00 09.10 09.20 09.30 09.40 09.55 10.00 11.15 13.15 13.40 13.55 14.00 15.40 15.55 16.00 17.55 18.30 19.00

Натали Ангвангуило Бахати

Прљава игра Глорија Менди је управо разведена жена чији покушаји да почне живот из почетка у Сан Франциску падају у воду јер случајно бива увучена у план једног плаћеника да убије папу. Једини човек који јој повремено пружа помоћ и утеху је неспретни федерални агент Тони Карлсон. Улоге: Голди Хон, Чеви Чејс, Дадли Мур, Рашел Робертс Режија: Колин Хигинс (Авала, 23.00)

20.00 22.00 00.00 00.30 02.30 04.00

Јутарњи програм Анђелина балерина Ноди Мегаминималс Меда Чарли Телешоп Вести Сребрна крила 2 – Ватрени торњеви Срећна звезда – Први српски таленат Пресовање Телешоп Вести Сузе Босфора Телешоп Вести Вештице из Оза Телемастер Хепи микс Срећна звездица - Пст! Припреме Једна жеља једна песма Вештице из Оза Хепи микс Сузе Босфора Граница Једна жеља једна песма

Симфонија Киншасе Две стотине оркестарских музичара свирају Бетовенову Девету симфонију. Струја нестаје неколико тактова пре последњег става. Проблеми као што је овај, најмања су брига овог јединог симфонијског оркестра у Конгу. Улоге: Џозеф Масунда Лутете, Алберт Нланзу Матубанза, Натали Ангвангуило Бахати, Арман Вабасолеле Диангиенда, Тресор Сикабака Вамба Режија: Клаус Вишман, Мaртин Баер (Б92, 01.00) 07.00 Европа на делу 07.30 Водич за родитеље 08.00 Знање на поклон 10.30 Кућне мајсторије 11.00 Вести Б92 11.35 Два и по мушкарца 14.10 Филм: Браћа Далтони 16.00 Вести Б92 16.35 Наша мала клиника 17.35 Наша мала клиника 18.30 Вести Б92 19.05 Наша мала клиника 20.00 СФРЈ за почетнике 21.00 Утисак недеље 23.00 Вести Б92 23.35 Спортски преглед 00.05 Људи с Менхетна 01.00 Филм: Симфонија Киншасе 03.15 Би-Би-Си документарни програм

07.00 10.00 12.00 14.00 15.00 16.00

Голди Хон

dnevnik

c m y

30

18.00 19.30 20.00 21.00 22.00 23.30 00.30 02.30 04.15 04.30

Добро јутро Филм: Татино обданиште Филм: Отписани Шопингхоличарке Ја то тако Недељно поподне са Леом Киш Шоу снова Национални дневник Индијски филм Тренутак истине 3 х да Поглед одоздо Филм: Погоди ко Филм: Породична страст Филм: Татино обданиште Филм: Погоди ко

Поли Рохас

МИНИ СЕРИЈА

Вештице из Оза Радња серије прати одраслу Дороти Гејл, која је сада успешан писац књига за децу и која се сели из Канзаса у данашњи Њујорк. Након низа необјашњивих догађаја, Дороти убрзо открива да су њене популарне књиге заправо засноване на потиснутим сећањима из детињства и да је чаробна земља Оз веома стварна. Улоге: Кристофер Лојд, Поли Рохас, Ленс Хенриксен, Шон Остин, Миа Сара Режија: Леј Скот (Хепи, 16.00)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

10.00 Ловци на змајеве, 12.00 Цицина тезга, 13.30 Паор, 14.30 Зоо хоби, 15.00 Доктор Ху, 16.00 Без тамбуре нема песме, 17.00 Документарни програм, 17.45 Филм, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Е-ТВР, 21.30 Документарни програм, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

nedeqa30.oktobar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

28

31

ISTORIJA EVROPSKE MU[KOSTI

Пи ше: Volfgang [male 08.35 09.00 09.55 10.50 11.45 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Венчаница из снова Велики пројекти Грађевинске интервенције Луксузни дом Стручњак за торте Л.А. Инк Богата млада, сиромашна млада Нова нада посластичара Исповести сакупљача животиња Највећи губитник Велике ромске свадбе Пит бул теријери и бивши затвореници Полицајке округа Марикопа Л.А. Инк Највећи губитник Велике ромске свадбе

08.00 Како је уметност створила свет 09.00 Путовања и открића 10.00 Прича о Џону Вуу 11.00 Хероји, култ и кухиња 12.00 Рим: последња граница 13.00 Колонија 14.00 Игра сенки 15.00 У мору ватре 16.00 Салвадор Дали: прича о два града 17.00 Древни пластични хирурзи 18.00 Легенде о Деда мразу 19.00 Кракатау – последњи дани 20.00 Героуов закон 21.00 Суђење нацистима у Нирнбергу 22.00 Камерман. живот и дело Џека Кардифа 23.30 Брижит Бардо – француска икона 00.00 Салвадор Дали: прича о два града 01.00 Древни пластични хирурзи

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Легенда о змају Завера Розвел Легенда о змају Фантастична четворка Завера Рузвел Путујуће приче Шта радиш вечерас После секса Узаврели град Шугар Хил Дестинација секс Само пријатељи Еротски филм

Де сти на ци ја секс Осам на е сто го ди шњи Јан Ле фер ти са сво јим нај бо љим при ја те љи ма Лен сом и Фе ли си јом кре ће на пут. Има план ка ко да из гу би не ви ност са де вој ком ко ју је упо знао на ин тер не ту... Уло ге: Џош Цу кер ман, Аман да Кру, Кларк Дук, Џејмс Мар сден Ре жи ја: Шон Ан дерс (Си не ма ни ја, 20.00)

08.00 08.58 09.25 10.17 11.10 11.37 11.53 12.00 12.25 13.20 14.00 15.05 15.40 16.35 17.15 17.45 19.30 20.10 21.10 22.26 23.00 23.52 00.45 01.45

Пријатељи Веселе тројке Хамтаро Поаро Опера бокс Мањински мозаик Пастел Дневник Плодови земље Сплит: Море Недељом у два Мир и добро Ема На јапанском столу Баштованка Певај моју песму, музички шоу Дневник Све у 7!, квиз Лоза Око глобуса Ема Поаро Увек је сунчано у Филаделфији Скица за портрет

06.00 Бетмен: Под црвеном капуљачом 07.20 Под сунцем Тоскане 09.15 Спас је у пошти 12.25 Невиђени 14.20 Наопак дан 15.40 Шерлок Холмс 17.45 Холивуд на снимању 18.15 Моје једино 20.05 Борба Титана 21.50 Права крв 22.45 Гола истина 00.25 Џоунсови 02.05 Отимачи 03.55 Селин: Кроз очи света

Сирене Ангела анаконда Тотални шпијуни Волверин Атомска Бети Драгон Бол З Лига супер злоћа Сирене Випо Лего Нињаго Драгон Бол З Волверин Атомска Бети Топ гир Летећи циркус М. Пајтона

08.25 Звезде екстра: Ашер 09.25 Ружа ветрова 11.30 Шора у 3, филм 13.15 Филм за упуцавање, филм 14.50 Док нас џекпот не растави, филм 16.40 Дискавери: Лутрија ми је променила живот, док. серија 17.40 Ексклузив викенд 18.30 РТЛ Данас 19.10 Галилео 20.00 Миротворац, филм 22.20 ЦСИ Мајами 01.05 Астро шоу 02.05 РТЛ Данас 02.40 Миротворац, филм

Ми ро тво рац Као да су дар два во за у Ру си ји ни је до вољ но за стра шу ју ћа вест, је дан од њих при том но си и ну кле ар ни те рет па екс пло зи ја уни шти ки ло ме тре и ки ло ме тре окол ног про сто ра. Цео свет је на но га ма, а док то ри ца Џу ли ја не ми сли ка ко је су дар био слу ча јан... Уло ге: Ни кол Кид ман, Џорџ Клу ни, Ре не Ме две шчек Ре жи ја: Ми ми Ле дер (РТЛ, 20.00)

То ни Ко лет

Ма ла Мис Аме ри ке Са знав ши да је њи хо ва би стра и по ма ло не си гур на сед мо го ди шња кћи Олив при мље на на так ми че је за деч ју мисс Ка ли фор ни је, фру стри ра на мај ка Ше рил и отац Ри чард од лу че да де вој чи цу од ве ду у град Ре дон до Бич у ко јем се одр жа ва из бор. На пу ту ду гом пре ко хи ља ду ки ло ме та ра пра ти ће их раз не аван ту ре... Уло ге: Грег Ки нер, То ни Ко лет, Стив Ка рел, Еби гејл Бре слин, Пол Да но, Алан Ар кин, Бет Грант Ре жи ја: Џо на тан Дек тон (ХРТ 2, 23.44) 07.47 Симфонијски оркестар ХРТ-а 09.08 Златна кинотека: Тај нежни додир крзна, филм 10.45 Библија 10.55 Леград: Дан реформације, пренос 12.04 Филмска матинеја: Остављени на Антарктку, филм 14.32 Снимак концерта 16.55 Олимп 17.20 Хокеј, ЕБЕЛ лига: Медвешчак - САПА Фехервар АВ19, пренос 20.00 Циклус филмског спектакла: Две мазге за сестру Сару, филм 21.55 Филмски бутик: Опчињен, филм 23.44 Мала мис Америке, филм 01.29 Ноћни музички програм

Аман да Кру

12.10 13.00 13.50 14.45 15.35 16.25 17.20 17.45 18.25 18.50 19.35 20.05 20.35 21.30 22.25

06.00 10.30 14.00 18.00 20.00 22.00

Повратак у будућност Хари и Хендерсонови Сиквест Мали неваљалци Рупа без дна Хери и Хендерсонови

\04.00 Рођење 06.00 Паклени хотел 08.00 Улице Малибуа 10.00 Како сам упознао Сару 12.00 То је мој живот 14.00 Преваранти 16.00 Шећер и зачин 18.00 Украдена срца 20.00 Кад будан сањаш 22.00 Рођење 00.00 Неверне домаћице 02.00 Китов реп 4

Ни кол Кид ман

08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 20.35 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

08.30 10.30 11.30 12.30 14.30 16.00 18.00 19.45 20.00 21.30 23.00 00.15 01.15

Разоткривање митова У делићу секунде Врхунско градитељство Пронаћи нафту! Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Амерички чопери Аутомобили Радионица за праве мушкарце са Џејмсом Мејом Шокантни снимци преживљавања Чудовишта из реке Страствени риболовци Обалски спасиоци Погранична полиција Ништа лично Америчка морнарица Тренуци ужаса Отмица и спасавање Шокантни снимци преживљавања

Тенис Брзина Брзина Билијар Тенис Тенис Билијар Мотоспортови Бокс Тенис Билијар Тенис Мотоспортови

Же сто ки, ме ки и „оса ка ће ни„ мом ци

И

иден ти фи ко ва ње му шко сти и про фе си је до во ди кло. Овај фе но мен тре ба по сма тра ти као со ци о кул ту се у пи та ње. За раз ли ку од 19. и ра ног 20. ве ка, рал ну ре ак ци ју на кри зу му шко сти. да нас ино ва тив на по ља за ни ма ња ви ше ни су По Ми те ра у е ру, парт нер ски од но си (не са мо хе те ро „ре зер ви са на“ са мо за му шкар це. Во де ће по зи ци је још сек су ал ни), за раз ли ку од ра ни јих исто риј ских епо ха, пре те жно др же они, али се овај „прин цип“ одав но же - нај че шће су пре вас ход но уте ме ље ни на сек су ал ном од сто ко кри ти ку је, и по ста је све те же да у дру штву та ко но су, а тек по том на дру гим, та ко ђе тра ди ци о нал ним оста не. По ро ди ца као со ци јал на ин сти ту ци ја је у про - обра сци ма од но са. Ово те лу и бри зи о ње му да је сре ди це су тран сфор ма ци је, у ко јем мно ги му шкар ци ни су шњи зна чај. хте ли да пре по зна ју ни ка кву кон струк тив ну уло гу за се бе. Гр че ви те ре ак ци је му шка ра ца де ли мич но се мо гу об ја сни ти као ути ца ји хе ге мо ног мо де ла му шко сти. Са вре ме на со ци о ло ги ја на гла ша ва да не би тре ба ло го во ри ти о му шко сти у јед ни ни већ у мно жи ни. До ду ше, у дру штви ма ко ја од ли ку је за пад њач ки дру штве ни мо дел по ла зи се од јед ног про то ти па му шко сти ко ји се, на осно ву свог исто риј ског по ре кла, озна ча ва као гра ђан ски му шки пол но спе ци фич ни ха би тус. Ели за бет Ба ден тер озна ча ва ка ко же сто ког, та ко и ме ка ног му шкар ца као „оса ка ће ног“. „Же сток мо мак“ у су шти ни од го ва ра хе ге мо ном мо де лу му шко сти, а „ме ка ни“ кон цеп ци ји ал тер на тив не му шко сти као по сле ди це по кре та 1968. Овај мо дел пра ти про ме на жен ских уло га. У под руч ја ко ја су ра ни је ва жи ла за „ти пич но“ му шка (мно га за ни ма ња, по ли ти ка, на у ка), укљу чу ју се же не. Та ко по ста је све те же да се озна чи раз ли ка из ме ђу „му шко сти“ и „жен ско сти“. Јед на од уоби ча је них ре ак ци ја је у ак ту ел ном му шком кул ту те ла, ко ји се по ја вио кра јем се дам де се тих го ди на и у ко јем по сто ји ве о ма ши ро ко по ље ре ак ци ја, од „не у па дљи вих“ до оних па то ло шких. Деј вид Бе кам, Хер кул 21. ве ка Симп то ми па то ло шког су по ре ме ћа ји ис хра не, ми шић не и оп ште те ле сне ди смор фи је, од но сно оп Рад на те лу омо гу ћа ва се сва ко ме; у истим ме ди ји ма се си је де ло ви ма те ла. ко ји про па ги ра ју то иде ал но, али раз ли чи то сти ли зо ва По сто ји раз ви је на ин ду стри ја, од фит нес сту ди ја до но те ло, про па ги ра ју се и упут ства за рад на ње му. Ако про из вод ње до да та ка хра ни и ана бо ли ка, све при сут на се бо ље осмо три, пре ко нај ра зли чи ти јих ме ди ја не про из град ња иде ал ног му шког те ла у ме ди ји ма, ко ји ма се па ги ра се са мо иде а лан тип већ за пра во пре гршт ти по „му шка рац“ те шко мо же од у пре ти. У ми шље ња ко ја за - ва, чи је је за јед нич ко обе леж је ди зајн и стај линг те ла. вре ђу ју па жњу, из ме ђу оста Ди зај ни ра но сти ли зо ва но те ло лог, спа да да же не то иде ал но ни по што не мо ра да од го ва ра Не за до вољ ство „му шка ра ца у му шко те ло у ве ли кој ве ћи ни иде а ли ма вит ко сти; та ко ђе по од ба цу ју. Оно што је, та ко ђе, сто ји сти ли зо ва но и ди зај ни ра кри зи” соп стве ним те лом при мет но је сте да ве ћи на му но ма сив но те ло, ко је је јед на по ста је све ве ће и сна жни је шка ра ца не мо же до сти ћи овај ко по год но да бу де но си лац ин иде ал те ла или, ако им по ђе за не го код же на. Они знат но ви ше ди ви ду ал не по ру ке му шко сти ру ком да му се при бли же, они од ла зе у фит нес сту ди ја и ба ве као што је то и са свим ис те то то са ми не пре по зна ју и не мо ви ра но или пир со ва но те ло. се бо ди-бил дин гом гу да ве ру ју. Стај линг и ди зајн те ла ни су не Но во му шко иде ал но те ло, што што је по себ но ка рак те ри де ли мич но или са свим раз о де ве но, ма сов но би ва по ка - стич но за ма не ке не или осо бе ко је, услед при ро де свог зи ва но јав но сти пре ко свих ме ди ја, у ре кла ми, са пун - по сла, гле да ју ми ли о ни љу ди, већ су не из бе жни у да на ским опе ра ма, ли ко ви ма игра ча ка, фил мо ви ма... По се - шњем по тро шач ком дру штву ко је је од ре ђе но стај лин бан зна чај при да је се му шком тор зу; обим гру ди тор за, гом и ди зај ном. Сва „па ко ва ња“ те ла и сви атри бу ти ко ко је се по ка зу ју, од пре три де це ни је у про се ку се уве - ји се на те ло мо гу не по сред но на не ти ди зај ни ра ни су и ћа ва. Ово пу бли ци сиг на ли зи ра да се на те лу, а са мим ауто мат ски сти ли зу ју те ло. То се де ли мич но од и гра ва у тим на му шко сти, мо же успе шно ра ди ти. Ми ши ћа во под руч ју пред све сног и мо же се по ја ча ти без број ном те ло про да је се као иде ал, оно од го ва ра дру штве но ра - ра зно вр сно шћу све сног стај лин га те ла. ши ре ним ми шље њи ма о пол но спе ци фич ној уло зи му За раз ли ку од дру гих исто риј ских епо ха, му шко те шкар ца ко ји је јак, сна жан, де ла тан. Не за до вољ ство му - ло ко је се да нас по ка зу је не пре но си са мо са свим од шка ра ца сво јим те лом од пре 30 го ди на по ста је све ве - ре ђе ни иде ал му шко сти, као што је то био слу чај с ће и сна жни је не го же на. Знат но ви ше му шка ра ца не го Хер ку лом у 16/17. ве ку или грч ким иде а лом ле по те у же на од ла зи у фит нес сту ди ја и знат но ви ше му шка ра - на ред ној епо хи, већ раз ли чи те. Кул тур не те ле сне тех ца се ба ви бо ди-бил дин гом. Дру штво се све ви ше фик - ни ке од но се се на са му те ле сност, на чи ји об лик се си ра на му шка те ла, због му шкар че вих гу би та ка по зи - мо же ути ца ти кроз раз ли чи те ти по ве тре нин га те ла, ци ја у дру штву. Но ви ме ха ни зам сек су ал но сти нај пре не гу те ла, укљу чу ју ћи и ме ди цин ску, об ли ко ва ње те је до вео до по ве ћа не при сут но сти жен ског те ла у ма - то ви ра њем, пир син гом, сре ђи ва њем ко се или опе ра сов ним ме ди ји ма, док од го ва ра ју ћа при сут ност му шког ци ја ма. Оне се од но се на ма те ри јал но „па ко ва ње“ ко те ла ре а гу је на њу. У ре кла ми на го или по лу на го му - је се мо же но си ти на те лу (на о ча ри, кон такт на со чи шко те ло кван ти та тив но је одав но ста ло ра ме уз ра ме с ва, на кит). на гим или по лу на гим жен ским те лом, чак га је и пре те КРАЈ

ОД СУ ТРА НО ВИ ФЕљ ТОН

Живот и послови Др Лазе Костића Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

nedeqa30.oktobar2011.

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

STRELAC 24.11- 21.12.

DEVICA 23.8- 22.9.

Пријатно

13

Sombor

15

Kikinda

14

Vrbas

15

B. Palanka

15

Zreњanin

14

S. Mitrovica 16 Ruma

16

Panчevo

15

Vrшac

14

Srbija Beograd

15

Kragujevac

15

K. Mitrovica 15 Niш

16

До бра по зи ци ја Ме се ца у ва тре ном и па мет ном зна ку Стрел ца упу ћу је вас на ди пло ма ти ју и са рад њу. Скло ни сте ком про ми си ма и уса гла ша ва њи ма са сви ма. Осми сли те сво је пу то ка зе и прав це.

Љу бав ни од нос вам ули ва ве тар у је дра па ис ко ри ти те сун ча не да не за шет ње и ла го дан од мор или про вод. Без оп те ре ћи ва ња, она ко спон та но, не ка те ку си ту а ци је и ути сци. Уку ћа ни дра ма ти зу ју.

Вред ни сте и те ра те се бе на то да да те свој мак си мум, што вас мо же по при лич но ис црп сти. По ста вља се пи та ње где су гра ни це?! Скло ни сте то ме да под лег не те ути ца ју парт не ра или при ти ску, због фи нан си ја.

JARAC 22.12-20.1.

У ва шем зна ку су Сун це и две пла не те: Мер кур и Ве не ра. То на гла ша ва зна чај овог пе ри о да за ва шу лич ност и лич ни план. Да кле, опре де ли те ка ко ће те, где ће те и с ким ће те. На чин је нај ва жни ји.

Све што се де ша ва скри ве но, иза за тво ре них вра та, има по се бан зна чај за вас. Због то га бу ди те оба ве ште ни и узми те уче шћа у све му то ме. Тај на љу бав па ли и жа ри, по не кад из ин те ре са. Пре ко при ја те ља мо же те до ћи до тре ћих осо ба, пе тих осо ба, ко је вам мо гу би ти од по себ ног зна ча ја и оста ви ти тра га. По зи тив ног или не га тив ног, ка ко кад. По ма ло сте дис тан ци ра ни.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Да нас за бо ра ви те на по сао, ако мо же те. По се ти те ши ру род би ну, дру жи те се, иди те на кра ћи пут, на из лет, на пла ни на ре ње. Би ло шта што ће вас из ву ћи из сва ко днев не ко ло те чи не и на ви ка. Иза зо ви.

Пот пу но сте збу ње ни у љу бав ном од но су и ко му ни ка ци ји, би ло да она по сто ји или не. Због не ре ал не сли ке и не мо гућ но сти ја сних ин фор ма ци ја, мо же те на пра ви ти гре шку пре ма се би и парт не ру.

Не про ве ре не ве сти не би тре ба ло да вас за ни ма ју. Ни ти сплет ке. Не мој те слу ша ти шта ко при ча, же ли и ми сли јер то не ма ни ка кве ве зе с ва ма, у осно ви. Ма штај те сво је сно ве и ра ди те на њи ма ду го роч но.

PROGNOZA

Vojvodina Subotica

VAGA 23.9- 23.10.

BLIZANCI Ваш Мер кур је још увек у дру штву 21.5- 21.6. Ве не ре. Да не по ве ру је те ко ли ко то већ ду го тра је! Та ко сте и ви упу ће ни на дра гу осо бу ко ја вам ве дри и обла чи да не и но ћи. Шта ре ћи, а не пре те ра ти?!

LAV 23.7-22.8.

15

Не де ља ће про те ћи у кућ ној ат мос фе ри, по ро дич ној, по ма ло пра знич ној, јер ни је рад ни дан. Има те до бре кон так те и од но се с осо ба ма у ино стран ству. Ин тер нет и „Скајп„ су чу до! Ко ри сти те их.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs

[KORPION 24.10- 23.11.

RAK 22.6-22.7.

Novi Sad

30. oktobar 2011.

Ра до би сте се од ма ра ли. Мо же те ују тру ду же спа ва ти, из ле жа ва ти се, ви кенд је. За слу жу је те да се по све ти те се би и бу де те ле њи, за про ме ну. Али, уко ли ко има те дру штво, то је са свим дру га си ту а ци ја.

BIK 20.4-20.5.

V REMENSKA

dnevnik

c m y

32

Evropa Madrid

NO VI SAD: Ujutru hladno. Tokom dana sun~ani periodi uz Rim promenqivu obla~nost. Vetar slab jugoisto~ni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura 1 stepen, a maksimalna do 15.

London VOJ VO DI NA: Ujutru hladno. Tokom dana sun~ani perioi uz Cirih promenqivu obla~nost. Vetar slab jugoisto~ni isto~ni, na jugu Banata umeren. Pritisak iznad normale. Minimalne temperatuBerlin re od 0 do 4, a maksimalne od 13 do 16 stepeni.

Beч SR BI JA: Ujutru hladno, ponegde sa slabim mrazom. Ponegde Varшava }e i biti magle. Tokom dana sun~ani periodi uz promenqivu obla~nost. Vetar slab do umeren jugoisto~ni i isto~ni. PritiKijev sak iznad normale. Minimalne temperature od -3 do 6, a maksiMoskva malne od 12 stepeni u Timo~koj Krajini do 18 na zapadu Srbije.

Oslo Prog no za za Sr bi ju u na red nim da ni ma: I naredne sedmice ostaje suvo, sun~ano i prijatno toplo vreme uz temperature iznad St. Peterburg proseka za ovo doba godine. Jutra }e biti hladna uz slab mraz poAtina negde, a ponegde }e biti i magle.

BI O ME TE O RO LO [KA PROG NO ZA ZA SR BI JU: O~ekivane biometeorolo{ke prilike }e biti relativno povoqne za ve}inu hroni~nih bolesnika, kojima se preporu~uje umerena aktivnost i adekvatno odevawe u jutarwim satima.

22 22 18 16 14 12 12 8 6 10 9 19

Pariz

17

Minhen

18

Budimpeшta

13

Stokholm

10

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

52 (-2)

Slankamen

194 (-2)

Jaшa Tomiћ

Apatin

124 (4)

Zemun

249 (0)

Bogojevo

121 (6)

Panчevo

274 (-2)

Smederevo

180 (-8)

Baч. Palanka 142 (-1) Novi Sad

126 (-8)

Tendencija stagnacije

TISA N. Kneжevac

158 (-1)

Tendencija stagnacije

Senta

224 (-1)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

296 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

168 (-10)

NERA

Hetin

64 (-2)

SAVA

5 (3)

Tendencija opadawa

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 121 (18) Beograd

Kusiћ

191 (-7)

38 (0)

Reшeњe iz proшlog broja