Dnevnik 30.novembar 2010.

c m y

NOVI SAD *

UTORAK 30. NOVEMBAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22916 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

TRAGEDIJA NA MOSTU U IZGRADWI KOD BE[KE

Devojka poginula, mladi} te{ko povre|en Foto: S. [u{wevi}

Foto: N. Perkovi}

NESRE]A IZME\U VRBASA I BA^KOG DOBROG POQA

NASTAVQA SE PRI^A O 48 POENA I BUYETU

Studenti {trajkuju gla|u

Sleteo u smrt NA PUTU MALA REMETA – JAZAK

VOJVODINA ]E FINANSIRATI [KOLOVAWE 1.409 MASTERA NA UNS

Pajti}: Ne bi bilo fer da studenti plate

Stradao pod traktorom

str. 12

str. 15

KRIVI^NA PRIJAVA PROTIV NOVOSADSKOG PEDIJATRA

Beba umrla zbog gre{ke lekara? str. 13

NASLOVI

Politika 2 ^etvorka i daqe bez dame

Ekonomija 4 Lak{e udariti na pu{a~e nego tajkune 5 Mito u Srbiji ko{ta 255 evra

SPORT

Tre}e doba 6 Na vrednovawe stigle lake note i gole noge

Novi Sad 7 Svami|i zasadio drvo mira 8 [trajk u „Stanu”

str. 16 – 22

TENISERI SE SPREMAJU ZA DUEL SA FRANCUZIMA

ZORAN JOVANOVI] VRATIO SE U VO[U

Susne`ica U NOVI SAD STI@E ^UVENI PRO REKO

PRIJAVE ZA „DNEVNIKOV” TURNIR

Najvi{a temperatura 5 °S

Vojvodina 11 Privredi nov namet

Crna 13 Kikindska policija protiv „Kolbisa” 13 Svedoci negirali davawe mita za zemqi{te

Dru{tvo 15 Priprema za `ivot u zajednici evropskih naroda

Svet 23 Internet „Vikiliks” ponovo izazvao buru u svetu

2

utorak30.novembar2010.

„DNEVNIKOVA” TEMA MAWINSKE STRANKE PRED OZBIQNIM ISPITOM

Na izbore s velikim, ili nestanak

Po popisu stanovni{tva iz 2002. godine u Srbiji, bez Kosova i Metohije, `ivi 1.135.393 pripadnika nacionalnih mawina. Tu zna~ajnu glasa~ku ma{inu, nakon posledwe preregistracije politi~kih partija, predstavqaju ~ak 42 stranke.

Ako se u obzir uzme da ih, zajedno sa strankama proisteklim iz ve}inskog, srpskog, stanovni{tva ima ima 75, postavqa se pitawe kako ijedna od wih mo`e pre}i prirodni prag na izborima s izlazno{}u ve}om od 50 odsto.

Wegov kolega, lider Romske demokratske partije (RDP) Tomislav Bokan ka`e da je po sada{wim pravilima te{ko, bilo kojoj mawinskoj grupi, da pre|e prirodni izborni prag.

– Na budu}im republi~kim izborima poku{a}emo da na|emo zajedni~ki jezik sa strate{kim partnerima, me|u kojima vidimo DS, SPS, URS i, uop{te, politi~ke opcije s kojima mo`emo re{avati na{e politi~ke ciqeve – ka`e Bokan.

Po wegovim re~ima, okolne dr`ave imaju zakonsko re{ewe

POLITIKA

DNEVNIK

BEOGRADSKE DEMOKRATE DANAS ISTI^U SVOJE KANDIDATE ZA SKUP[TINU DS-a

^etvorka i daqe bez dame

Beogradske demokrate }e danas, nakon zasedawa Gradskog odbora DS-a, objaviti imena kandidata koje podr`avaju za potpredsedni~ke funkcije. Na Skup{tini DS-a 18. decembra, uz predsednika, koji je }e ponovo biti Boris Tadi}, bira se i pet potpredsednika, a kako „Dnevnik“ saznaje, danas }e GO DS-a Beograda podr`ati, kao i pro{le nedeqe pokrajinske demokrate, ~etvoricu kandidata. Na{ izvor ka`e da }e to ponovo biti aktuelni potpredsednici DS-a Du{an Petrovi}, koji je i zamenik predsednika, vojvo|anski premijer Bojan Pajti} i ministar odbrane Dragan [utanovac, te gradona~elnik Beograda Dragan \ilas, sada }lan Predsedni{tva DS-a. „Preslikana“ ~etvorka sa sednice PO DS-a Vojvodine, i u izja{wavawu beogradske organizacije ne}e uz sebe imati i ime dame iz redova demokrata koju podr`avaju pred izborno okupqawe.

Kako tvrdi na{ izvor iz vrha DS-a, jo{ uvek nije postignut

dogovor o tome koja bi demokratkiwa mogla zauzeti fotequ uz lidera stranke. Za sada se spekuli{e imenima portparol-

Vuk lobira kod ~lanova GO Zahvaquju}i brojnosti i po kojem je nacionalnim mawiozbiqnoj politi~koj organizonama obezbe|eno prisustvo u vanosti, na nekim slede}im izparlamentu. borima poslanike }e u Skup– U Hrvatskoj, Crnoj Gori, na {tini Srbije sigurno imati Kosovu postoje obezbe|ena mesta Ma|ari i Bo{waci. Ostale naza mawinske partije i trebalo bi cionalne grupe ~ekaju tri scerazgovarati na tu temu, da se i nanarija: predizborno “{lepawe” ma zagarantuju sigurna mesta, pa uz velike stranke, ukrupwavawe da se mawinske stranke me|usobno po nacionalnom kqu~u ili netakmi~e za wih – ka`e Bokan, uz stanak s politi~ke scene. napomenu da tako ne{to bez najjaStru~waci Centra za slobod~ih stranaka u Srbiji ne mo`e ne izbore i demokratiju (Cepro}i.

SID) najavili su da }e naredni Na{ sagovornik ka`e da }e izbori biti kqu~ni za sudbinu RDP poku{ati da se izbori za malih mawinskih stranaka, te da 10.000 do 15.000 glasova na na}e, na osnovu zarednim izborikonskog pravila ma, {to bi bilo o brisawu partije O~ekujemo da budemo dovoqno za prokoja dva puta ne se~nu izlaznost. prisutni u pre|e prirodni Skup{tini Vojvodine U nezavidnoj prag, veliki deo poziciji na}i }e (Andra{ Ago{ton) wih potpuno nese i Partija za stati. Nova izdemokratsko deborna pravila, smatraju oni, lovawe Rize Halimija. On podstranke nacionalnih mawina }e se}a na to da, zahvaquju}i loterati u zagrqaj velikim stran{im izbornim pravilima, romkama ili }e i}i ka nestajawu. ska zajednica, iako veoma brojLider Demokratskog saveza na, nije dobila nijednog predvojvo|anskih Ma|ara (DSVM) stavnika u parlamentu.

Sigurna mesta Pravilo prirodnog praga bilo je kompromis izme|u visokog cenzusa od pet odsto, koji nijedna mawina nije mogla pre}i, i unapred osiguranih mesta u parlamentu, kako je to ve} re{eno u ve}ini zemaqa iz okru`ewa. S druge strane, sigurna mesta daju dodatnu nadu malim mawinskim strankama da }e se mo}i me|usobno takmi~iti.

Va`e}a izborna pravila guraju mawinske stranke u naru~je centralnim partijama ili ih izbacuju iz igre. Za sada nema naznaka da }e se takva pravila mewati. Bar ne do slede}ih izbora.

Andra{ Ago{ton za “Dnevnik” ka`e da je wegova partija preregistrovana i svakako }e u~estvovati na bilo kojim slede}im izborima.

– Ne moramo sakupiti dovoqno glasova da imamo zastupnika u Republi~koj skup{tini, ali s drugim ma|arskim strankama to }e biti mogu}e. O~ekujemo da budemo prisutni u Skup{tini Vojvodine – ka`e Ago{ton.

On nije siguran u to kako }e izgledati novi izborni zakon, ali tvrdi da ima garancije da mawinske stranke ne}e biti u obavezi da sakupe propisan broj glasova jer nisu bogata stranka koja mo`e voditi agresivnu kampawu. Ago{ton ka`e da se ne pla{i brisawa iz registra te da je spreman da s drugim partijama pravi predizborne koalicije koje bi osigurale i opstanak u politi~koj areni i mesto u zastupni~kim telima.

– Zahvaquju}i pravilu prirodnog praga i ~iwenici da su se Romi rascepkali na vi{e partija, mo`da i najbrojniju mawinu u Srbiji danas nema ko da zastupa u Skup{tini – ka`e Halimi, uz napomenu da sli~na sudbina mo`e zadesiti i Albance na narednim izborima. On ka`e da, kada bi se pojavila jo{ koja lista Albanaca, glasovi bi se lako podelili i Albanci bi mogli ostati bez predstavnika.

– Mislim da u ovom tranzicionom periodu, kada mawinska prava nisu razvijena prema evropskim standardima, u Skup{tini treba da imamo legitimne predstavnike mawina koji glasove dobijaju na osnovu svojih programa, a ne uz pomo} beogradskih partija. Trebalo bi ozbiqnije da se razmotri ta situacija jer nije u redu da prili~an broj mawina ostane bez predstavnika u Skup{tini Srbije – smatra Halimi.

P. Klai}

Kako je „Dnevnik“ pisao, prvi je kandidauru za potpredsednika Sekretarijatu DS-a predao {ef diplomatije i ~lan Predsedni{tva DS-a Vuk Jeremi}. On nije i{ao na prikupqawe podr{ke op{tinskih odbora – a za kandidaturu je potrebno da deset stane iza kandidata – ve} je to uradio preko Glavnog odbora DSa. Za ovu kandidaturu potrebno je najmawe 20 potpisa ~lanova GO DS-a, koji, ina~e, okupqa 518 demokrata. Odluka vojvo|anskog, i o~ekuju}a beogradskog odbora DS-a, umnogome umawuju Jeremi}eve {anse na Skup{tini stranke.

ke stranke Jelene Trivan, {efice ZES-a u Skup{tini Srbije Nade Kolunxije i potpredsednice republi~kog parlamenta Gordane ^omi}. Kao {to su na osnovu dogovora o potpredsednicima vojvo|anska i beogradska organizacija gotovo istovremeno obnarodovale svoje kandidate, tako }e i potpredsednica, „kada padne dil“ najzad biti predo~ena javnosti. Ko je to na vagi vojvo|anskih i beogradskih demokrata zaista je enigma, a prete`no xentlmenski demokratki klub trebalo bi da je postupio u skladu s nazi-

vom, pa prednost dao dami kod isticawa kandidatura.

Ina~e, pojedini izvori iz vrha DS-a tvrde da je i Gordana ^omi} vodila razgovore sa ~lanovima GO-a o takvom upu{tawu u trku.

No, kako navode na{i sagovornici, kandidati za potpredsednike koji se ovako pojave na skup{tinskom finalu su „druga liga“ jer iza wih nisu op{tinski odbori. Prikupiti podr{ku i deset odbora demokrata je o~ito trnoviti posao za slu~aj da si usamqeni strelac s vrha.

Kao i svaki izbori, i ovi u najve}oj vladaju}oj stranci, koji o~ito privla~e kao i uvek veliku pa`wu, odvijaju su u uobi~ajenom miqeu lobirawa, veza, dilova u kojima se me|usobno deli strana~ka mo} i uticaj, u skladu sa simpatijama i antagonizmima.

Interesantan je komentar na{ih izvora iz vrha DS-a, u kojem ukazuju na to da najve}i broj „kontrolisanih delegata“ na izbornoj Skup{tini DS-a ima Vojvodina, a potom sledi beogradska organizacija.

Do sada se ostali deo Srbije nije izjasnio, koji zapravo ima delegata koliko ove dve organizacije zajedno. Pomalo je misterija pod ~ijom su „kontrolom“, mada je poznato da je predsednik Tadi} dao zadu`ewe svom zameniku da se bavi strankom, pa }e o~ito u decembarskoj trci demokrata za najvi{e funkcije ovi glasovi biti veoma bitni, ali i rasejani.

D. Milivojevi}

DANAS PO^IWE NOVA SKUP[TINSKA SESIJA

Dobrovoqno u vojsku Od 1. januara 2011. godine slu`ewe vojnog roka u Srbiji bi}e dobrovoqno, nakon {to parlament Srbije usvoji predlog Republi~ke vlade. Odukom, koju }e parlament razmatrati na sednici koja po~iwe danas, formalizuje se ono {to je ve} obe}alo Ministarstvo odbrane pa se od starta naredne godine ukida obaveza slu`ewa vojnog roka. To ujedno zna~i da }e svoje vojni~ke dane do kraja morati da “izdr`i” posledwa partija vojnika koja je upu}ena u kasarne tokom ove godine.

Poslanici treba da se izjasne i o izmenama i dopunama Zakona o vojnoj, radnoj i materijalnoj obavezi, kojima se preciznije ure|uje dobrovoqno slu`ewe vojnog roka. Broj i strukturu lica s kojima se mo`e zakqu~iti ugovor o anga`ovawu u aktivnoj rezervi za potrebe komandi, jedinica i ustanova Vojske Srbije i resornog ministarstva, odobrava}e ministar odbrane za svaku kalendarsku godinu. Propisi za izvr{ewa ovog zakona bi}e doneti do kraja marta naredne godine.

Na predstoje}oj sednici poslanici treba da se izjasne i predlo`enim dopunama Zakona o dr`avnoj upravi. U obrazlo`ewu se tvrdi da }e novim re{ewima biti poboq{an polo`aj stranke, odnosno gra|ana, u postupku pred upravom, s obzirom na to da se uvodi obaveza dr`avnog organa da po slu`benoj du`nosti vr{i uvid i pribavqa podatke iz evidencije i registra koje vode drugi dr`avni, pokrajinski, organi lokalnih samouprava i imaoci javnih ovla{}ewa. Uvid i pribavqawe podataka iz evidencije, koji se vodi u elektronskom obliku, mora da garantuje sigurnost i za{titu podataka, tvrdi Vlada Srbije, dodaju}i da je ciq predlo`enih izmena

“uslu`an odnos dr`avne uprave prema strankama i gra|anima”.

Na dnevnom redu ove sednice na}i }e se i predlo`ene izmene zakona o duvanu i o igrama na sre}u, koje su parlamentu upu}ene jo{ po~etkom leta.

Predlogom Vlade preciziraju se uslovi za upis u Registar o markama duvanskih proizvoda i re{ewa se uskla|uju s aktuelnim propisima kojima se ure|uje registracija privrednih subjekata. Tako|e, sprovodi se usvojena preporuka Jedinice za sveobuhvatnu reformu propisa, prema kojoj je potrebno propisati mogu}nost da se prevoz duvanskih proizvoda obavqa zajedno s drugom robom, ako su od we odvojeni u zasebnom pakovawu koje onemogu}ava prodor mirisa, pod uslovom da ne ostvaruju direktan kontakt.

O~ekuje se da }e ova mera doneti u{tedu trgovcima duvanskim proizvodima i na veliko i na malo.

Predlogom izmena i dopuna Zakona o igrama na sre}u, maloletnicima se zabrawuje ulazak u kladionice i kockarnice, a predvi|eno je i da objekti u kojima se prire|uju igre na sre}u i kla|ewe na automatima od {kola i fakulteta moraju da budu udaqeni 200 metara.

Predlo`eno je da se u igre na sre}u uvedu i SMS-lutrija i druge igre putem SMS-a. Za osnovne klasi~ne igre kao {to su Lutrija, Loto, Bingo, Sport-

Kladite se, qudi Novina je i da je Dr`avnoj lutriji Srbije omogu}eno da, umesto dva puta nedeqno, ~e{}e organizuje izvla~ewe dobitaka u televizijskom prenosu, kao i posebna, prazni~na izvla~ewa.

Predlo`enim zakonskim re{ewima, broj nagradnih igara u robi i uslugama, koje organizuju preduzetnici, smawen je sa ~etiri na dve u toku godine, a trajawe je ograni~eno na 60 dana.

Vlada Srbije se za tu izmenu odlu~ila jer veliki broj nagradnih igara u robi i uslugama, i wihovo reklamirawe putem medija, ote`ava poslovawe Dr`avne lutrije Srbije.

Predlo`enim aktom reguli{e se i pitawe promene strukture kapitala kladionica i kockarnica, {to }e, smatra predlaga~, omogu}iti utvr|ivawe porekla kapitala koji ulazi na tr`i{te igara na sre}u.

ska prognoza, fond dobitaka }e biti najmawe 50 odsto od ukupne vrednosti emisije sre}ki, odnosno primqenih uplata, dok }e za SMS-igre i Fonto on iznositi najmawe deset odsto.

Vlada Srbije je u obrazlo`ewu tog zakonskog predloga navela da je tokom pro{le godine promet igara na sre}u iznosio oko milijardu dinara, a da bi posle usvajawa predloga mogao biti 240 miliona dinara ve}i.

Tako|e, predvi|eno je i da 40 odsto tih prihoda bude iskori{}eno za finansirawe Crvenog krsta Srbije i drugih organizacija i udru`ewa gra|ana koji sprovode programe za{tite i unapre|ewa polo`aja osoba s invaliditetom, ustanova socijalne za{tite, socijalnohumanitarnih organizacija, sporta i lokalne samouprave.

Nova parlamentarna sesija po~iwe nakon {to poslanici izglasaju dnevni red protekle sednice, izme|u ostalog i rebalans buxeta za ovu godinu i paket ekonomskih propisa.

S. Stankovi}

KO PI[E SCENARIO VANREDNIH POKRAJINSKIH IZBORA

Opozicija ne veruje da vlast ~eka 2012.

Ve} nekoliko meseci u politi~kim krugovima Pokrajine nezvani~no se spekuli{e o scenariju vanrednih izbora u Vojvodini za slede}u godinu, koji bi, navodno, demokratama, zbog visokog rejtinga koji ovde u`ivaju, dali vetar u jedra za ulazak u izbornu trku za republi~ki parlament 2012. godine.

Tema prevremene trke za mandate u pokrajinskom parlamentu dodatno je podgrejana odlukom Demokratske stranke da s jeseni krene u kampawu „od vrata do vrata“. Iako su demokrate tvrdile da ova akcija nije nikakav uvod u izbornu kampawu ve} `eqa da poka`u da imaju sluha za probleme gra|ana i kad nisu izborni ciklusi, izgleda da su ovaj terenski posao DS-a u opoziciji shvatili ozbiqnije. Naime, posledwih nekoliko nedeqa o vanrednim izborima u Pokrajini intenzivno pri~aju najvi{e predstavnici opozicionih stranaka. Tako|e, zanimqivo je i da su lideri nekoliko opozicionih stranaka ovih dana pose}ivali Novi Sad. Lider napredwaka Tomislav Nikoli} da bi otvorio nove strana~ke prostorije, lider Nove Srbije Velimir Ili} da okupi op{tinske odbore i ohrabri ~lanstvo za nove politi~ke izazove, dok i u novoj ekspertskoj stranci DSSu najavquju verovatno prigodan program ekonomskog oporavka Vojvodine.

Akteri vojvo|anske vlasti ne vide razlog za to da ba{ vojvo|ansko bira~ko telo bude u fokusu pa`we opozicije, ve} smatraju da je re~ o legitmnim `eqama i potrebama opozicije da priziva izbore. Koordinator koalicije vladaju}e u Pokraji-

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

utorak30.novembar2010.

3

REKLI SU

Gojkovi}: Nemamo jake lokalne lidere ^lanica Predsedni{tva URS-a Maja Gojkovi} izjavila je ju~e da razvoj svih op{tina u Vojvodini mora da se planira na lokalnom nivou „i zato se URS zala`e za jaku lokalnu samoupravu“, istakav{i da je „najve}a boqka Srbije nedostatak jakih lokalnih lidera“. Ona je podsetila na nedavno zapo~et trend prelaska ~lanova odborni~kih grupa iz Srpske napredne stranke u Narodnu partiju, koji nedeqama traje u nekoliko op{tina i gradova, i istakla da je to pokazateq popularnosti politike i dobrog puta koji propagira URS. „O~ekujemo da nakon predstoje}ih izbora u AP Vojvodini URS izbije na prvo ili drugo mesto u pokrajinskom parlamentu“, rekla je ona. Maja Gojkovi} je dodala da su formirani jaki odborni~ki klubovi u Vojvodini, da je najja~i u Novom Sadu, a da }e uskoro biti osnovani i u Oxacima, Srbobranu, Sremskoj Mitrovici, Pan~evu i Plandi{tu.

Santovac: Ko{tunica kasni

ni Dragoslav Petrovi}, ina~e funkcioner Demokratske stranke, izjavio je za „Dnevnik“ da nema nikakvih elementa za prevremene izbore jer aktuelna vlast u Vojvodini ima stabilnu ve}inu.

– Na{e ambicije su da realizujemo sve planove koji smo imali za ~etvorogodi{wi ciklus.

I nema nikavih razloga ni povoda za ranije izbore, posebno ne za izbore koji bi se organizovali separatno samo u Pokrajini – tvrdi Petrovi}.

On je dodao da bi se to pitawe moglo otvoriti jedino u slu~aju da iz nekog razloga do|e do op{tih izbora na nivou Srbije.

I lider Saveza vojvo|anskih Ma|ara I{tvan Pastor ne vidi razlog za raspisivawe vanrednih pokrajinskih izbora.

– ^itao sam razne izjave o tome, ali ne vidim poseban razlog za prevremene izbore u Vojvodini, ali ne iskqu~ujem tu mogu}nost – rekao je na{em listu Pastor.

To je u opisu posla opozicije – da priziva vanredne izbore (I{tvan Pastor) On, me|utim, navodi da unutar vladaju}e koalicije o toj temi nije bilo nikakvih razgovora.

– To je u opisu posla opozicije – da priziva vanredne izbore – primetio je lider SVM-a.

I {ef vojvo|anskog odbora G17 plus Tomislav Stanti} sma-

tra da je re~ o `eqama opozicije. On je u izjavi za „Dnevnik“ tako|e napomenuo da o tome nije bilo zvani~nih razgovora me|u strankama vladaju}im u Banovini.

– A s obzirom na to da su na{i ve}inski partneri iz Demokratske stranke u vi{e navrata izjavili da }e se izbori odr`ati u redovnom terminu, nemamo razloga da im ne verujemo – naveo je Stanti}, ipak dodav{i da }e G17 plus, odnosno Unija regiona Srbije, biti spremni da u|u u izbornu trku ako do we i do|e.

– To ipak nije centralna tema.

Dok odluku o izborima ne donesu partneri u koaliciji, odnosno DS kao najja~i partner, nemamo razloga da verujemo u spekluacije.

B. D. Savi}

Zamenik predsednika poslani~ke grupe Srpske radikalne stranke u Skup{tini Vojvodine Sa{a Santovac izjavio je ju~e da lider Demokratske stranke Srbije Vojislav Ko{tunica kasni barem 20 godina s idejom o ja~awu lokalne samouprave u Srbiji. „Ko{tunica je, za razliku od Srpske radikalne stranke, kasno uvideo svu pogubnost regionalizacije Srbije jer je i sam to zagovarao“, rekao je Santovac na konferenciji za novinare, oceniv{i pri tom da je dobro to {to se, osim radikala, „jo{ neko odupire raspar~avawu zemqe i stvarawu niza dr`avica u dr`avi“. Podse}aju}i na to da je jo{ na snazi Zakon o imovini lokalnih samouprava, ~iji je autor lider SRS-a Vojislav [e{eq, Santovac je dodao da je to dokaz da su se radikali i pre dve decenije zalagali za to da se novac iz republi~ke kase prosle|uje direktno op{tinama i gradovima, a ne preko posrednika, kao {to je pokrajinska administracija u Vojvodini. Ko{tunica je prethodnog dana, predstavqaju}i DSS-ov program ekonomskog razvoja za gradove i op{tine u Srbiji, pozvao aktuelnu vlast da odustane od „pogubne ideje“ cepkawa dr`ave na regione.

Petkovi}: [ta to pri~a [utanovac Portparol Demokratske stranke Srbije Petar Petkovi} izjavio je ju~e da Srbija ne mo`e razmatrati ulazak u NATO bez referenduma jer se tako kr{e prava gra|ana na odlu~ivawe o va`nim pitawima i Deklaracija o vojnoj neutralnosti Srbije. On je osudio izjave nekih ministara, a posebno stav ministra odbrane Dragana [utanovca, da Srbija treba da se prikqu~i NATO-u bez referenduma. „Takvim izjavama poni`ava se narod, koji je jedini ovla{}en da odlu~uje o ulasku u NATO „, dodao je Petkovi}. Podsetiv{i na to da je na nedavnom samitu NATO-a u Lisabonu pozdravqena spremnost Srbije da se prikqu~i toj vojnoj organizaciji, on je ocenio da „neko u ime naroda i dr`ave tajno daje garancije da }e se Srbija prikqu~iti paktu“. „Izjave ministara o ulasku u NATO su pusti snovi jer narod najboqe zna {ta je dobro i jo{ se se}a {ta mu je 1999. godine uradila ta vojna organizacija“, kazao je Petkovi}.

4

EKONOMIJA

utorak30.novembar2010.

SLOVENCI BI IPAK POSRNULU @IVINARSKU KOMPANIJU

„Perutnina” kupuje o~erupani „Agro`iv” Iako su ranije, i to vi{e puta, demantovali, “Perutnina Ptuj” }e, po svemu sude}i, na kraju ipak kupiti posrnuli pan~eva~ki “Agro`iv”.

“Perutnina Ptuj spremna je za kupovinu “Agro`iva” jer bi

lo poslovni prihod od 53 miliona evra, a u 2007. vi{e od 120 miliona. Dugovi “Agro`iva” danas dosti`u 1,5 milijardu dinara.

– Nedvosmisleno je da je srpsko tr`i{te za nas od izu-

DNEVNIK

POKU[AJ STVARAWA DR@AVNE POSLODAVA^KE ORGANIZACIJE?

Ministar izaziva me|unarodni skandal?

Unija poslodavaca Srbije optu`ila je ministra trgovine i usluga Slobodana Milosavqevi}a za poku{aj stvarawa dr`avne organizacije poslodavaca i izazivawe skandala me|unarodnih razmera. Naime, oni tvrde da je Me|unarodna organizacija poslodavaca UN uputila dopis premijeru Vlade Srbije Mirku Cvetkovi}u i ministru rada i socijalne politike Rasimu Qaji}u u kojem ih upozorava na kr{ewe me|unarodnih normi o slobodi udru`ivawa i socijalnog dijaloga u Republici Srbiji, u koje je direktno ume{an ministar Milosavqevi}.

Povod za ovakvo reagovawe Me|unarodne organizacije poslodavaca je, tvrde, odluka ministra Milosavqevi}a od 15. novembra ove godine da uputi dopis trgovinskim kompanijama u Srbiji u

kojem ih poziva da pristupe takozvanoj organizaciji poslodavaca pri Privrednoj komori Srbije s ciqem da se oni ukqu~e u socijalni dijalog, iako je me{awe bilo kojeg ministarstva i ministra u slobodno udru`ivawe preduze}a i privrednih asocijacija najstro`e zabraweno me|unarodnim konvencijama UN. UPS ukazuje na to da je namera ministra Milosavqevi}a proiza{la iz `eqe “pojedinih krugova u Vladi Srbije da formirawem poslodava~ke organizacije pri PKS-u izbace iz socijalnog dijaloga UPS kao najstariju i najbrojniju organizaciju poslodavaca” zbog wegovih ~estih kritika upu}enih Vladi.

Kako isti~u, to {to su prethodnih nedeqa na adrese hiqadu preduze}a u Srbiju stizali pozivi

PKS-a, uz prate}e pismo ministra Milosavqevi}a, dovoqan je dokaz da dr`ava zapravo poku{ava da formira svoju “lojalnu” posloda-

va~ku organizaciju koja ne bi bila nezavisna i kriti~ki nastrojena prema lo{oj ekonomskoj politici koja se vodi.

Q. Male{evi}

DOGODINE SIGURNI SAMO NOVI NAMETI NA CIGARETE tim preuzimawem zaokru`ila zetne strate{ke va`nosti, proizvodwu u Srbiji, saop{to smo zapravo ve} pokazali {tila je ta kompanija. intenzivnom politikom ula“Agro`iv” u ste~aju ve} dugawa u izgradwu sistema pro`e poku{ava da proda imoviizvodwe u PP “Topiko” iz nu i otplati dugove. Na javni Ba~ke Topole – nameru ptujpoziv, koji se zavr{io 28. okskih `ivinara komentarisao tobra, nije se je predsednik javio niko. uprave i geneNa javni poziv Slovena~ka ralni direktor za prodaju imovine “ P e r u t n i n e firma saop{tila je da }e „Agro`iva”, koji se Ptuj” dr Roman na osnovu in- zavr{io 28. oktobra, Glaser, i dodao formacija o da su sada, u nije se javio niko “Agro`ivu” i promewenim poznavawa pookolnostima, slovnog okru`ewa u Srbiji razmislili o mogu}nostima ispitati potencijal te kompapro{irewa celokupnog sistenije i odlu~iti o potencijalma proizvodwe “Perutnine nom u~e{}u na javnom pozivu.

Ptuj” u Srbiji.

Aktiva “Agro`iva”, koju Grupacija “Perutnina Ptuj” ste~ajni upravnik Stevan je ve} bila me|u deset najveMoldavije procewuje na 3,7 }ih slovena~kih investitora milijardw dinara, bi}e ponuu Srbiji do sada, a preduze}e |ena potencijalnim kupcima PP “Topiko” je s realizacina javnom nadmetawu 2. decemjom i uspe{nim poslovawem bra u Pan~evu. “Agro`iv”, u preuzelo primat na srpskom ste~ajnom postupku ve} dve gotr`i{tu u segmentu `ivindine, ima oko 1.000 zaposleskog mesa. nih. U 2008. preduze}e je imaE. D.

NASTAVQENI PROTESTI U SOMBORU ZBOG DR@AVNE ZEMQE

Paori kod ku}e, radnici na putevima Individualni poqoprivredni proizvo|a~i koji su, nezadovoqni odbijawem somborske lokalne samouprave da iznese na licitaciju 8.000 hektara dr`avne zemqe na severnom obodu gradskog podru~ja, do ju~e svojom mehanizacijom blokirali magistralni put Sombor–Subotica na izlazu iz sedi{ta zapadne Ba~ke, Sombora, odu-

renciji za medije jedan od lidera ovog protesta Vladimir Bo{kovi}.

– Nadle`ni iz Republi~kog ministarstva poqoprivrede i Pokrajinskog sekretarijata za poqoprivredu su, nakon upoznavawa s celom situacijom, ostavili vreme gradu Somboru da im do danas dostavi tekst licitacije uskla|en s odgovaraju}im zakonskim aktima, a ukoliko to ne u~ini Sombor, u~ini}e Vlada AP Vojvodine, odnosno Sekretarijat za poqoprivredu – uveren je Bo{kovi}, po ~ijim re~ima je grad Sombor bio u zakonskoj obavezi da do 31. juna raspi{e oglas za licitaciju dr`avnih oranica.

Mada su „privatni“ paori odustali od daqih protesta, put ka Subotici i Bezdanu, odnosno gra-

Nema tajkuna Opovrgavaju}i da se u slu~aju protesta individualnih poqoprivrednika radi o bilo kakvim „tajkunima“ samom ~iwenicom da niko od dvestotinak paora koji su danima blokirali izlaz iz Sombora ka Subotici ne obra|uje vi{e od 300 hektara, Bo{kovi} je izrazio sumwu da }e Vlada Srbije podr`ati inicijativu somborskih varo{kih vlasti da se od 8.000 hektara dr`avnih oranica i tri propala poqoprivredna preduze}a stvori gradsko javno preduze}e. stali su od daqe blokade ove saobra}ajnice.

– Izra`avaju}i veru u pravnu dr`avu, uklawamo na{u mehanizaciju, po{to smo postigli na{ osnovni ciq – ukazivawe na nezakonito pona{awe somborske lokalne samouprave koja je prekr{ila gotovo sve zakonske akte koji reguli{u na~in odr`avawa i kori{}ewa dr`avnog poqoprivrednog zemqi{ta – kazao je na ju~era{woj improvizovanoj konfe-

ni~nom prelazu Ba~ki Breg (s Ma|arskom) i Bezdan (s Hrvatskom) i daqe je blokiran, po{to od blokada nisu odustali zaposleni u PP „Grani~ar“ Gakovo i PP „Aleksa [anti}“ iz istoimenog sela somborskog atara, koji zahtevaju da se spornih 8.000 hektara dr`avnih oranica ipak izuzme iz licitacije jer je to, po tvrdwama sindikata, preduslov opstanka wihovih preduze}a.

M. Miqenovi}

Lak{e udariti na pu{a~e nego tajkune U silnoj pra{ini koja se digla oko tajkuna i poreza na ekstraprofit, dr`ava je odlu~ila da uzme tamo gde joj je najlak{e – na cigaretama, na u{trb gra|ana i fabrika duvana, koje su mahom u rukama svetskih kompanija. Odlu~ila je, naime, da, mimo dogovora, zakona i obe}awa, podigne akcize na cigarete u idu}oj godini i tako namakne u kasu tri milijarde dinara.

Iako postoji takozvani akcizni kalendar, koji va`i do 2012. godine i po kojem se ta~no zna kojom dinamikom treba da se odvija rast akciza na cigarete, Ministarstvo finansija nije se libilo da posegne za novim, dodatnim pove}awem, mimo redovnog. Naravno, i mimo konsultacija s fabrikama duvana u Srbiji. Za sada se ne mo`e re}i koliko bi, zbog novog nameta, cigarete mogle poskupeti jer tu ra~unicu niko zvani~no nije saop{tio, ali se pomiwalo da bi paklica u proseku mogla poskupeti 20 dinara.

– O akcizama je trebalo misliti ranije, pre nego {to je prodato tr`i{te duvana u Srbiji, a ovo {to dr`ava sada radi sigurno nije dobra poruka stranim investitorima – ka`e za “Dnevnik” ekonomista, saradnik Centra za slobodno tr`i{te Aleksandar Stevanovi}. – Dr`ava je tada htela da uzme {to vi{e para u jednom trenutku, a kada se tako radi, desi se da se ra~un ispostavi nakon sedam ili osam godina.

Potpisali smo ugovor – to je jedan od razloga za{to su DIN i

Duvanyije jo{ }ute Proizvo|a~i cigareta u Srbiji jo{ se nisu izja{wavali povodom najavqenog pove}awa akciza.

– U ovom trenutku “Filip Moris” ne raspola`e zvani~nim i potpunim informacijama u vezi s najavqenim dodatnim pove}awem akciza na cigarete. Verujemo da }emo vi{e informacija imati u narednih nekoliko dana, nakon ~ega }emo se oglasiti u javnosti s zvani~nim stavom kompanije – re~ano nam je u ovoj kompaniji, a isto smo ~uli i u drugim.

DIV svojevremeno dobro pla}eni – i sad nam niko nije kriv.

To je bila preraspodela novca iz budu}nosti na ra~un sada{wosti, ali ako je ne{to s duvanxijama dogovoreno, mora se po{tovati.

Na{ sagovornik nagla{ava da utvr|enu akciznu politiku ne treba mewati koliko god bilo privla~no da se akzize podignu, iz prostog razloga {to je kod nas duvan najjefetniji u regionu. Me|utim, kr{ewem dogo-

vora stvara se mnogo lo{iji scenario.

– Ne}e te svetske kompanije oti}i iz Srbije zbog toga, ali se wihovo poverewe izigrava – dodaje on. – S druge strane, govoriti o puwewu buxeta potpuno je pogre{an pristup. Akcenat bi trebalo da je na smawewu rashoda. Dr`ava tro{i vi{e nego {to je pametno, a `eli da uzme novac tamo gde bude mnogo ve}a {teta ako se vi{e para otme.

Istovremeno, neke oblasti, potencijalno dobre za prikupqawe ekstra poreskih prihoda, uop{te se ne targetiraju u tim planovima prikupqawa novca.

Ina~e, po va`e}em Zakonu o akcizama, koji je usvojen maja pro{le godine, proporcionalna akciza na cigarete ove godine iznosi 35 odsto cene paklice, dok specifi~na nominalna akciza iznosi 17 dinara po paklici.

Nedavno usvojenim rebalansom buxeta planirano je da prihodi od akciza na cigarete dostignu 57,3 milijarde dinara i time za oko tri milijarde dinara prema{e ono {to je bilo planirano inicijalnim buxetom za ovu godinu.

S. Glu{~evi}

26. 11. 2010.

1.277,52448

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Staro sajmi{te, Beograd

20,03

1.414

169.680

Vital, Vrbas

12,03

829

59.679

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

7,14

6.557

170.485

AIK banka, Ni{

5,37

3.396

3,33 Promena %

5.270 Cena

Meser Tehnogas, Beograd Pet akcija s najve}im padom Palana~ki kiseqak, Sm. Palanka

3.396

82.642.993

25.500

0,00

82.642.993

Energoprojekt holding, Beograd

0,11

938

1.571.153

437.400 Promet

Agrobanka, Beograd

0,03

7.298

1.678.637

Imlek, Beograd

1,27

1.673

608.913

Univerzal banka, Beograd

-0,48

821

570.259

Soja protein, Be~ej

-0,48

821

570.259

Metalac, Gorwi Milanovac

1,59

1.981

495.210

Privredna banka, Beograd

0,00

670

0,00

Tigar, Pirot

0,71

705

613.769

Meser Tehnogas, Beograd

3,33

5.270

437.400

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

2,17

3.289

64.030

275.400

Alfa plam, Vrawe

-0,01

8.001

376.050

Veterinarski zavod, Subotica

-0,82

606

113.257

-8,33

1.100

44.000

Fabrika {e}era, Crvenka

-5,21

3.550

7.100

-4,13

2.900

176.900

-1,55 Promena %

9.500 Cena

85.500 Promet

NIS, Novi Sad

-0,41

480

15.742.238

Soja protein, Be~ej

-0,48

821

570.259

900

Promet

0,00

Velefarm, Beograd

0,00

Cena

5,37

72.072

7. Juli, Sirig

Promena %

Komercijalna banka, Beograd

3.003

Komercijalna banka PB, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

Naziv kompanije AIK banka, Ni{

-10,36

Go{a monta`a, Velika Plana

BELEX 15 (648,87 1,47)

Promet

Veterinarski zavod, Subotica

-0,82

606

113.257

Budu}nost grafika, Novi Sad

0,00

1.300

83.200

Svi iznosi su dati u dinarima

PREDSEDNIK PKS-a MILO[ BUGARIN

Predsednik Privredne komore Srbije Milo{ Bugarin izjavio je da Srbiju o~ekuje te{ka i neizvesna godina, mo`da ne{to lak{a nego 2010, i da o~ekuje da bude maksimalno potencirana proizvodwa namewena izvozu.

Po wegovoj oceni, razvoj koji bi se temeqio na podr{ci izvozu mogao bi u rezultirati boqitkom. On je dodao da se nada da }e biti pove}ane strane direktne investicije.

Osvrnuv{i se na posetu predsednika Srbije Borisa Tadi}a Hrvatskoj, Bugarin je istakao da je zajedni~ki ciq srpskih i hrvatskih privrednika unapre|ewe vi{ih oblika saradwe i izlazak firmi na tre}a tr`i{ta – Rusije, severne Afrike i Latinske Amerike, na kojima su bile prisutne i prepoznatqive kompanije iz nekada{we Jugoslavije.

Politi~ki odnos izme|u dveju dr`ava, koji su ostvarili predsednici Srbije i Hrvatske, daje impuls za unapre|ewe regionalne saradwe, ocenio je Bugarin, ukazuju}i na to da privrednici tra`e odsustvo barijera i politi~kih animoziteta.

Pusti izvozni snovi srpske privrede Srpska privreda je, ba{ u vreme globalne ekonomske krize, po~ela da smawuje minus koji ima u trgovini sa svetom.

Posle mnogo godina, izvoz iz Srbije je po~eo da raste br`e od uvoza, a pokrivenost uvoza izvozom ovog leta je, po re~ima premijera Mirka Cvetkovi}a, najvi{a u posledwih 20 godina.

Razloge za to treba tra`iti u padu kursa dinara u odnosu na evro, kao i u smawewu tra`we za uvoznim proizvodima u Srbiji usled pada standarda. Kriza je, pri tom, naterala kreatore doma}e ekonomske politike da, za sada samo na~elno i na re~ima, procene da treba promeniti na~in razvoja srpske privrede, koja bi od sada trebalo da se orijenti{e prvenstveno na proizvodwu namewenu izvozu.

Najoptimisti~niji me|u doma}im ministrima, vicepremijer Mla|an Dinki} stoga je ustvrdio da }e Srbija ve} do 2014. godine eliminisati spoqnotrgovinski deficit. Dinki} je takvu procenu zasnovao na rastu izvoza tokom protekle godine, ali i na dobrim rezultatima koje srpska privreda ima u CEFTA slobodnoj zoni trgovine u Jugoisto~noj Evropi.

Naime, s kom{ijama ve} nekoliko godina ostvarujemo trgovinski suficit.

– Ove godine je pokrivenost uvoza izvozom pove}ana deset posto i ako nastavimo tim tempom, od 2014. godine }emo imati suficit u trgovini sa svetom – kazao je Dinki}.

Statisti~ki podaci ka`u da je izvoz iz Srbije u septembru

Mawe investicija I ekonomisti i ministri sla`u se u tome da se do ve}eg izvoza mo`e sti}i samo uz znatno ve}e investicije u srpsku privredu. Mla|an Dinki} ka`e da je Srbija shvatila da se trgovinski deficit mo`e smawiti samo privla~ewem investitora koji se bave visokim tehnologijama i automobilskom industrijom i proizvode robu za ceo svet. On je za primere takvih investitora naveo kompanije “Fijat” i “Panasonik”.

Stojan Stamenkovi}, pak, ukazuje na to da se ni tu stvari ne odvijaju ba{ najboqe, te da se prognoze da bi investicije mogle ostati barem na nivou pro{logodi{wih nisu ostvarile. Naprotiv, ~ak je zabele`en wihov pad, i to od pet procenata.

– Mi smo o padu investicija za pro{lu godinu govorili kao o velikom, a za ovu godinu smo ra~unali da }emo se, ako ni{ta drugo, dohvatiti bar stagnacije, ako ne nekog minimalnog rasta. Na`alost, posledwe procene na osnovu podataka o uvozu, izvozu, proizvodwi opreme i gra|evinskoj proizvodwi, pokazuju da bi investicije realno u ovoj godini mogle biti pet odsto mawe nego lane – ka`e Stamenkovi}.

PREMIJER OTVORIO REGIONALNU KANCELARIJU EIB-a

Evropska banka u Beogradu

Predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetkovi} i predsednik Evropske investicione banke (EIB) Filip Maj{tat otvorili su ju~e regionalnu kancelariju te banke u Beogradu. Tom prilikom je istaknuto da je EIB jedna od najaktivnijih finansijskih institucija u Srbiji, {to potvr|uje i podatak da je od 2001. godine ulo`ila u na{u zemqu tri milijarde evra, od ~ega samo tokom ove godine oko 690 miliona. Za narednu godinu najavqene su investicije EIB u preduze}e “Fijat automobili Srbija”. Premijer Cvetkovi} je

predo~io da je EIB jedan od najve}ih finansijskih investitora u Srbiji.

Kredit od 325 miliona evra Tri ugovora o zajmu Evropske investicione banke od 325 miliona evra – za izgradwu isto~nog kraka Koridora 10, pristupnih puteva mostu preko Ade Ciganlije i zamenu zastarelih elektri~nih brojila potpisana su ju~e u Skup{tini Beograda.

Ugovore su s predsednikom EIB-a Filipom Maj{tatom potpisali ministarka finansija Diana Dragutinovi}, gradona~elnik Beograda Dragan \ilas i generalni direktor Elektroprivrede Srbije Dragomir Markovi}.

– Taj novac kanalisan je u sektore za koje je Vlada najvi{e zainteresovana – infrastrukturu i energetiku, kao i za podr{ku privatnom sektoru u raznim oblastima – rekao je premijer.

On je naveo da je Srbija zainteresovana za to da se saradwa s tom me|unarodnom finansijskom institucijom nastavi i jo{ vi{e u~vrsti, “jer saradwom s EIB-om na{a privreda podi`e svoju konkurentost, a s druge strane, olak{ava nam put ka pridru`ivawu Evropskoj uniji”.

Predsednik Evropske investicione banke Maj{tat je istakao da otvarawe kancelarije EIB-a predstavqa ja~awe saradwe sa srpskom administracijom i Vladom i “logi~an je korak daqe na srpskom putu ka pridru`ivawu EU”. Maj{tat je naveo da EIB najvi{e investira u javni, ali i u privatni sektor, i dodao da se naredne godine planiraju investicije u kompaniju “Fijat automobili Srbija”.

Srbija u Albaniji KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Valuta

utorak30.novembar2010.

5

DA LI ]E ZAISTA IZVOZ SUSTI]I UVOZ ZA TRI GODINE

Te{ka i neizvesna 2011.

Zemqa

c m y

EKONOMIJA

DNEVNIK

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

104,94

107,081

109,544

104,618

Australija

dolar

1

76,4309

77,9907

79,7845

76,1969

Kanada

dolar

1

77,6697

79,2548

81,0777

77,4319

Danska

kruna

1

14,0722

14,3594

14,6897

14,0291

Norve{ka

kruna

1

12,8838

13,1467

13,4491

12,8443

[vedska

kruna

1

11,3229

11,554

11,8197

11,2883

[vajcarska

franak

1

79,1877

80,8038

82,6623

78,9453

V. Britanija

funta

1

123,72

126,245

129,149

123,342

SAD

dolar

1

79,2475

80,8648

82,7247

79,0049

Kursevi iz ove liste primewuju se od 29. 11. 2010. godine

Sajam “Paner”, koji se odr`ava u Tirani, otvorio je premijer Albanije Sali Beri{a i najpre je posetio srpski {tand, gde je razgovarao s ambasadorom Srbije u Tirani Miroqubom Zari}em i ostalim izlaga~ima iz na{e zemqe, saop{tila je ju~e Privredna komora Srbije.

Na tom univerzalnom me|unarodnom sajmu, koji se odr`ava od 25. do 30. novembra, u~estvuje 28 izlaga~a iz Srbije. Poslovni dan Srbije, odr`an u okviru sajma, okupio je mnogobrojne predstavnike diplomatskog, politi~kog i privrednog `ivota te zemqe.

bio 27,5 posto ve}i nego u istom mesecu lane, dok je u istom periodu uvoz porastao 24 procenta. Ipak, ekonomisti ukazuju na to da se, iako smo u protekloj godini imali ve}i rast izvoza u odnosu na rast uvoza, taj trend sada ponovo okre}e. Ekonomista i saradnik ~asopisa „Mese~ne analize i trendovi“ (MAT) Stojan Stamenkovi} ka`e da }e spoqnotrgovinski deficit u 2010. biti ne{to mawi – oko 300 miliona evra – nego u pro{loj godini.

– Ali, sada je uvoz po~eo da raste br`e nego izvoz, i to osetno, zbog ~ega se deficit posledwih meseci pove}ava – navodi Stmenkovi}.

MAT u svojoj posledwoj analizi stawa u doma}oj ekonomiji ukazuje na to da godi{we stope rasta izvoza i uvoza “mogu sugerisati da izvoz raste br`e od uvoza, ali kada se prate teku}e tendencije iz meseca u mesec, pokazuje se da taj zakqu~ak nije ta~an”. Naime, u posledwa tri meseca rast izvoza je usporen na 0,5 posto mese~no, dok je rast uvoza ubrzan na ~ak 1,9 posto, {to bi, ukoliko bi se takav trend nastavio, dalo godi{wi rast eksporta od tek sedam procenata, a uvoz bi porastao ~ak 25 posto.

Da bi se ostvarila Dinki}eva projekcija, bilo bi potrebno da u godinama pred nama konstantno bele`imo ve}i rast izvoza u odnosu na uvoz. Me|utim, nasuprot Dinki}u, eksperti MAT-a nedvosmisleno ukazuju na to da na{ trgovinski deficit zapravo raste.

V. ^vorkov

„AMERICA MOBILE” I PRODAJA TELEKOMA

Karlos jo{ nije na tenderu – “America Mobile” pokazao je interes i prijavio se za u~e{}e na tenderu za kupovinu 51 odsto akcija Telekoma “Srbija”, a o~ekuje se da }e do kraja nedeqe i otkupiti tendersku dokumentaciju – rekla je ju~e ministarka za telekomunikacije Jasna Mati} na konferenciji u Vladi Srbije.

Dokumentaciju su do sad otkupili “Doj~e telekom”, “Telekom Austrija” i “Frans telekom”, a Jasna Mati} ka`e da pojavu ameri~kog operatera niko nije o~ekivao.

– Na tenderu smo o~ekivali operatere koji su se do sad interesovali i one koji su prisutni u regionu, ali je pojava ~etvrtog zainteresovanog operatera svakako dobra za konkurenciju jer se pove}ava {ansa da na tenderu bude postignuta tr`i{na cena – rekla je Jasna Mati}.

“Amerika mobajl”, u kojem 45 odsto vlasni{tva ima Karlos Slim, najbogatiji ~ovek na svetu, a 25 odsto ameri~ka kompanija AT&T, krajem pro{le nedeqe saop{tio je interes da u~estvuje na tenderu za kupovinu 51 odsto udela u Telekomu “Srbija”.

Biv{a ministarka za telekomunikacije Aleksandra Smiqani} upozorava na to da se Slim obogatio kroz privatizaciju meksi~kog “Telmeksa”, i potvr|uje da Meksiko va`i za jednu od najskupqih zemaqa u oblasti telekomunikacija.

ISTRA@IVAWA KA@U DA NAM JE KORUPCIJA UOBI^AJENA PRAKSA

Mito u Srbiji ko{ta 255 evra Prose~an iznos koji su gra|ani Srbije dali za mito u oktobru ove godine je 255 evra, a kao najkorumpiranije oblasti gra|ani su ozna~ili politi~ke partije i zdravstvo, rezultati su najnovijeg istra`ivawa o korupciji koje je sproveo “Medijum–Galup” u okviru projekta UNDP-a.

Istra`ivawe je pokazalo da je 13 odsto gra|ana imalo direktno iskustvo s korupcijom, tre}ina indirektno, a prose~an iznos dat za mito od 255 evra je ve}i u odnosu na prethodne krugove istra`ivawa – u martu, kada je bio 169 evra, i u oktobru pro{le godine, kada su gra|ani u proseku davali 164 evra.

U najve}em broju slu~ajeva mito je dat lekarima (57 odsto), policajcima (26) i zaposlenima u dr`avnoj upravi (13 odsto), a rezultati pokazuju da su gra|ani koji su dali mito ~e{}e to ponudili sami – wih 85 odsto,

ta jedini na~in da se pre`ivi usled niskih plata”.

Politi~ki `ivot je za 81 odsto ispitanih gra|ana oblast u kojoj korupcija cveta, a politi~ke partije su, po

Korupcija se ne isplati ^lan Odbora Agencije za borbu protiv korupcije Zoran Stojiqkovi} rekao je nakon predstavqawa izve{taja da treba preduzeti prakti~ne korake koji bi doveli do percepcije i svesti u dru{tvu da se korupcija ne isplati.

– Postoji dramati~an prekid veza izme|u politi~ara i gra|ana – istakao je Stojiqkovi}, ocewuju}i da se ta doza nepoverewa mo`e porediti s 1997. i 1998. godinom.

S druge strane, ni gra|ani “nisu naivni” i previ{e su naviknuti na korupciju, o ~emu govori wihova spremnost da sami nude mito. nego {to im je tra`eno (25 odsto).

Po istra`ivawu, 83 odsto gra|ana se sla`e s tim da je korupcija uobi~ajena praksa u Srbiji, 56 odsto da je odre|eni nivo korupcije o~ekivan, a 40 odsto ispoqilo je odre|eni nivo razumevawa za korupciju me|u zaposlenima u javnom sektoru, navode}i da im je “primawe mi-

mi{qewu 74 odsto, na prvom mestu po percepciji korupcije. Odmah iza politi~kih partija po mi{qewu 73 odsto gra|ana je zdravstvo, zatim sudije, koje 68 odsto gra|ana smatra prili~no korumpiranim, i tu`ioci, koji su po oceni 67 odsto ispitanih veoma korumpirani. Carinu, Vladu i Skup{tinu oko 60 odsto gra-

|ana Srbije smatra veoma korumpiranima.

Op{ti utisak o socio-ekonomskoj situaciju u zemqi je, po istra`ivawu, prete`no pesimisti~an. Ve}ina (62 odsto) smatra da Srbija ide u pogre{nom smeru, dok samo 22 odsto gra|ana misli da je smer dobar, a 16 odsto je neodlu~no po tom pitawu. Nezaposlenost je najzna~ajniji i najve}i od problema koji brinu gra|ane Srbije i svaki tre}i ispitanik je naveo taj problem. Zatim slede siroma{tvo (23 odsto), niske plate (deset odsto) i nedostatak mogu}nosti za mlade qude (devet odsto), dok je korupcija me|u pet naj~e{}e navedenih problema koje je spomenulo sedam odsto ispitanih.

U odnosu na prethodna dva istra`ivawa, utisak gra|ana o policiji je pozitivniji, a oblast u kojoj je, po mi{qewu gra|ana, ostvaren napredak je kriminal i bezbednost.

Po mi{qewu gra|ana, Vlada (50 odsto) i policija (46 odsto) treba da predvode borbu protiv korupcije.

E. Dn.

6

TRE]E DOBA

utorak30.novembar2010.

Samostalcima pare sti`u u petak Isplata cele novembarske penzije za penzionere-samostalce koji imaju teku}e ra~une po~iwe u petak, 3. decembra. Oni koji svoje prinadle`nosti primaju na ku}nu adresu po{tara mogu o~ekivati tek od ponedeqka.

Dvojnim penzionerima produ`en rok za bonus Fond PIO Srbije produ`io je do 10. decembra rok za podno{ewe zahteva za jednokratnu pomo} od 5.000 dinara penzionerima koji primaju deo srpske i deo inostrane penzije. Pod uslovom da zbir obe penzije ne prelazi limit od 29.999 dinara, svi treba da popune obrazac za isplatu pomo}i na {alterima filijala Fonda ili sajtu, zatim podnesu fotokopiju li~ne karte ili dokaz o prebivali{tu, odluku inostranog nosioca osigurawa o priznavawu

prava na penziju, izve{taj iz banke ili ~ek od penzije.

Rok je produ`en jer se do 30. novembra javilo mnogo mawe penzionera od broja koji po ra~unici Fonda ima pravo na bonus. Nakon isteka roka, Fond }e po slu`benoj du`nosti proveriti svu dokumentaciju, utvrditi ko ima pravo na pomo} i ve} prvog meseca naredne godine o~ekuje se da pomo}, koju su ina~e penzioneri u Srbiji dobili u oktobru, stigne i do „dvojnih“.

Krediti i posle 70.

Oportjuniti banka nedavnio je potpisala ugovor s Republi~kim fondom PIO odobravawu kredita penzionerima. Time je postupak upro{}en a najstariji klijenti mo}i }e da do|u do zajma uz samo dve posete ovoj banci. Ona nudi seniorima dinarske zajmove s fiksnim ratama, bla`i su i propisi o godinama penzionera, pa oni mogu imati najvi{e 72 u trenutku kad zavr{e otplatu celog duga.

D. V.

DNEVNIK

JO[ DVE NEDEQE KR^KA]E SE NOVI PENZIJSKI ZAKON, ALI SU TRI POVI[ICE SIGURNE

Krkobabi} obe}ava da ne}e biti stra{no Predlog izmena i dopuna Zakona o PIO sti}i }e do 15. decembra u skup{tinsku proceduru i za sad je izvesno da }e se u odnosu na povu~eni dokument razlikovati po tome {to je navedeno da minimalna penzija ne mo`e biti mawa od 27 odsto prose~ne plate i {to uve}awe radnog sta`a za `ene kao uslov za penzionisawe pomera na 2013.

U naredne dve nedeqe dve radne grupe sindikata i Vlade Srbije poku{a}e da usaglase stav o beneficiranom radnom sta`u, pre svega rudara, kao i o mehanizmu za utvr|ivawe za{titne klauzule odnosa plata i penzija, tj. minimuma ispod kojeg prose~na penzija ne sme pasti prema prose~noj plati.

Koliko }e za dve nedeqe radne grupe koje u startu imaju razli~ita polazi{ta uspeti da pribli`e stavove zavisi, pre svega i izvan svega, od pristanka MMF-a, koji je letos, kada

je povu~eni predlog Zakona o PIO poslat u Skup{tinu Srbije, bio izri~it da se mora smawiti broj onih koji imaju beneficirani radni sta` kao i da se ne mo`e u zakon uneti

ti znatno vi{e, potvrdio je za na{ list potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabi}, dodaju}i da je od svega najva`nije to da }e one 2011. godine ne samo biti tri puta uskla|ivane

Januarska tuga ili radost Po prvim ra~unicama, penzije i plate u javnom sektoru bi}e uve}ane dva posto u januaru, {to je upola mawe nego {to potvr|uju nedavno usvojena fiskalna pravila. Naime, po wima, pove}awe bi trebalo da bude najmawe 4,5 posto, ali se sada procewuje da bi to probilo predvi|eni minus u dr`avnoj kasi s obzirom na predvi|ene indeksacije u aprilu i oktobru.

Ina~e, po nedavno usvojenom Zakonu o buxetskom sistemu utvr|eno je da u januaru penzije i plate budu pove}ane za rast potro{a~kih cena u prethodnih {est meseci plus polovina rasta BDP-a u prethodnoj godini. za{titna klauzula da penzije ne mogu biti ni`e od 60 odsto prose~ne plate.

Penzije }e, bez obzira na sva sporewa i dizawe tenzija zbog teksta predloga zakona i dopuna Zakona o PIO, dogodine bi-

ve} i da }e svako to pove}awe u}i u osnovicu, pa }e samim tim i 2012. zapo~etisa uve}anim penzijama na koje }e opet uslediti dva godi{wa pove}awa. Vicepremijer nagla{ava da se ni{ta stra{no ne}e do-

goditi ni 2013, iako se sad re{ewa koja se mogu smatrati povoqnim nude samo za narednu i 2012. jer }e, pod uslovom da celoj dr`avi bude boqe, i penzionerima biti tako, pa }e deliti sudbinu zaposlenih u javnom sektoru.

Dodaje da je predlog Zakona o PIO maksimum koji se sada mogao posti}i, uz naglasak na to da se ni do toga nije lako stiglo je je MMF bio „~vrst“ u stavu da je i to previ{e.

– Uno{ewe tre}eg, vanrednog, pove}awa penzija u toku 2011. posle dve godine zamrzavawa jedan je od razloga {to je zakon povu~en iz Skup{tine. To je „osvojeno“ u pregovorima s MMF-om tokom posledwe revizije i prvi je put otkad postoji Fond PIO u Srbiji da se penzije uskla|uju tri puta godi{we s platama u javnom sektoru – objasnio je Krkobabi}.

Q. M.

DA LI ]E OPET MINISTRI DOPUWAVATI SPISAK ODABRANIH ZA NACIONALNE PENZIJE?

Na vrednovawe stigle lake note i gole noge Sutra treba da se sastane Komisija za dodelu nacionalnih penzija i pred wom je veoma te`ak zadatak, s obzirom na to se na ovogodi{wi konkurs za dodelu posebnih nacionalnih priznawa za doprinos srpskoj kulturi javilo deset puta vi{e kandidata od broja onih

novih nosilaca nacionalne penzije ne}e se zavr{iti sa 45, ve} }e tu biti dodato jo{ nekoliko koje progura poneki ~lan Vladinog kabineta. Upravo zbog velikog pritiska za dobijawe nacionalne penzije – jer to podrazumeva, pored redovne, svakog meseca

50.000 dinara pride, s tim {to se ova penzija ne nasle|uje – prvoizabrani ~lan Komisije Dobrica Eri} je podneo ostavku kad je shvatio da ga ~ekaju pritisci i zamerawa kwi`evnika ako je svi koji smatraju da su posebni i zaslu`ni ne dobiju.

Me|u kandidatima tast ministra odbrane i Jelena Tinska

za koje je planirano da dobiju ovu vrstu mese~ne neprenosive prinadle`nosti od 50.000 dinara.

Komisija za dodelu posebnih priznawa umetnicima, odnosno stru~wacima u kulturi, za vrhunski doprinos nacionalnoj kulturi, ~iji je predsednik dr Petar Volk, a ~lanovi Nikola Vuj~i}, Zoran Paunovi}, Dinko Tucakovi}, Rajko Maksimovi}, Natalija Cerovi} i Goran Vojvodi}, treba da od pristiglih predloga za 459 kandidata izaberu 45 i spisak upute ministru kulture Neboj{i Bradi}u. On, pak, to treba da iznese pred ~lanove Vlade Srbije koji donose kona~nu odluku.

Ako se Vlada bude slu`ila praksom iz prethodne dve godine, broj

Nekima ni{ta bez jasnih kriterijuma Predsednik Komisije Petar Volk tvrdi da se od samog po~etka dodele nacionalnih penzija krenulo pogre{no, jer da su utvr|eni strogi i ~vrsti kriterijumi, ne bi se doga|alo da isti qudi konkuri{u iz godine u godinu. On napomiwe da nikada nije kodificirano koja su to zna~ajna priznawa koja kandidat mora da prilo`i, jer su ranije to bile Sedmojulska i Oktobarska nagrada, dok danas to ne va`i, ve} se priznaju stale{ke.

– Ima i umetnika za respekt, kao Milorad Markovi}, koji je 40 godina snimao prve srpske filmove, poput „Mar{a na Drini“, ali on ima vi{e od 80 godina, bolestan je i ne radi. Takvi su u koliziji s novim ovogodi{wim penzionerima Paskaqevi}em i Karanovi}em, koji imaju i me|unarodna priznawa, u `i`i su, i zanimqiviji nego oni koji ve} dugo ne rade iz raznih razloga. U obzir dolaze samo oni koji imaju dobre reference, veliki broj zna~ajnih nagrada i koji ne{to zna~e u srpskoj kulturi.

Za neke ne treba ni ~itati dosijee – naglasio je Volk.

A ove godine su za nacionalnu penziju konkurisali umetnici i kulturni radnici u 11 kategorija, od manekena i estradnih radnika do priznatih i poznatih rediteqa i kwi`evnka. Tu su, izme|u ostalih i Miwa Subota, Goran Paskaqevi}, \i|a Karanovi}, Dragan – Gaga Nikoli}, Jelena Tinska, Lokica Stefanovi}, Bata Knada, Usnija Rexepova, Merima Wegomir, ali i tast ministra odbrane Srbije Miroslav Ili}. Ali i Jovan Kolunxija, Dubravka Zubovi}, Zafir Haximanov, Milutin Popovi} Zahar, Bisera Veletanli}, Boba Stefanovi}... Konkuri{e i David Albahari, Gojko \ogo, Radovan Beli Markovi}, Radomir Smiqani}, Miroslav Egeri}... Jelana Jovanovi}-@igon, Josif Tati}, Toma Kuruzovi} i drugi glumci tako|e su ove godine konkurisali za posebno priznawe.

Ina~e, nacrtom buxeta za narednu godinu planirano je 263.000.000 dinara za posebna nacionalna priznawa istaknutim umetnicima i kulturnim radnicima, a ta koli~ina novca dovoqna je da se isplati 366 „posebnih“.

Kako trenutno ve} ima 324 korisnika nacionalnih penzija, to zna~i da za narednu godinu ostaje samo 42 slobodna mesta. S druge strane, moglo se ~uti da }e se broj nacionalnih penzionera zaokru`iti na 400, {to zna~i da }e jo{ 76 posebnih dobiti ovo priznawe i da }e se potom na tu pri~u staviti ta~ka. Po podacima Ministarstva kulture, od 2008, kad je uvedena nacionalna penzija za umetnike i kulturne radnike, umrlo je 11 nosilaca, lane jo{ devet a do novembra ove godine 15 nosilaca.

Qubinka Male{evi}

KAKO LEKAR KA@E

Kupus se ne mora kupovati u apoteci Diuretici su lekovi koji podsti~u mokrewe, naj~e{}e se propisuju obolelima od kardiovaskularnih bolesti, poma`u za regulaciju povi{enog krvnog pritiska, ali lekari savetuju wihovo uzimawe i za bolesti bubrega ili jetre. Me|utim, ove medikamente neki samoinicijativno kupuju po apotekama, a vreme{ni naro~ito u prole}e, kada im oti~e dowi deo nogu.

– Diuretici su svakako veoma korisni za pacijente koji boluju od popu{tawa srca, ako ih ispravno primewuju i kontrolisano doziraju – ka`e dr Jelena Gavanski. – Ali, ukoliko se uzmu bez dogovora s lekarom, mogu imati negativne efekte po zdravqe. Jedan od wih je disbalans elektrolita, koji izaziva i poreme}aj sr~anog ritma. To je po-

Samoinicijativno le~ewe oteklih nogu

sebno izra`eno kod jakih diuretika, koji mogu uzrokovati hipokalemiju, ili sni`avawe koncentracije kalijuma u organizmu.

Upravo zato ve}ina bolesnika koji redovno koriste diuretike moraju uz wih uzimati i taj element.

Ali, drugim bolesnicima dodatno uzimawe kalijuma nije potrebno. Posebno ako uzimaju ACE inhibitore, lekove koji pove}avaju nivo kalijuma u organizmu, ili ga unose vo}em i povr}em, naro~ito paradajzom i bananama.

Ina~e, i pojedine biqke, kao arti~oka, kupus, beli i crni luk, imaju diureti~no svojstvo, pa kod mawih problema s izbacivawem vode iz organizma mogu biti korisne.

J. Barbuzan

POTOMCI SVE ^E[]E OSTAVQAJU SVOJE RODITEQE NA BRIGU DR@AVI

Sve mawe {anse za bezbolnu starost Prvi put u istoriji ~ove~anna, sve mawe wih starost do~estva 2030. qudi stariji od 65 kuje bez neke bolesti. prema{i}e po brojnosti decu Za palijativnu negu u zajedniispod pet godina – bi}e ih oko ci ovakva situacija donosi nove milijardu, dakle svski osmi kompleksne probleme. Jer, dok stanovnik planete prima}e rak – katalizator za stvarawe penziju. Procenat starijeg staspecijalizovanih domova i panovni{tva naglo je porastao lijativnog zbriwavawa – ima posledwih godina, naro~ito u prili~no dobre prognoze, karzemqama u razvoju, ka`e ovogodiovaskularne bolesti, demendi{wi izve{taj “Ekonomista” cija i Alchajmer, artritis i dikoji je prihvatila Svetska jabetes, mawe su predvidivi. zdravstvena organizacija. NajOva hroni~na oboqewa donose ve}i doprinos tom trendu daje lagano smawewe zdravqa, s vepad stope nataliteta, naro~ito likim brojem epizoda koje se u razvijenom svemogu tretirati, tu. I dok se on ali svaka mo`e razlikuje od zePrvi put u istoriji dovesti do smrti. mqe do zemqe, Kao rezultat to~ove~anstva, 2030. ovakva nagla dega, palijativna }e qudi stariji mografska pomemedicinska zaod 65 prema{iti po {tita – nega krarawa mogu imati dramati~ne po- brojnosti decu mla|u ja `ivotnog veka sledice za brojne – verovatno }e od pet godina. vlade. Pre svega, naglo porasti.

Bi}e ih milijardu, odnos broja zapoNajve}i problem dakle svaki osmi slenih prema predvi|a se u zeonima koji od mqama u razvoju, stanovnik planete wihovog rada zakoje imaju sve prima}e penziju vise brzo se smaprobleme ubrzawuje, naro~ito u nog starewa staKini, gde je politika jednog denovni{tva, ali ne i novca da reteta dovela do toga da je sve ma{e sistem wihove za{tite. Po we potomaka koji mogu da se podacima Saveza za palijativno brinu o roditeqima u starosti. zbriwavawe, za vi{e od sto miDok Indija, na primer, i daqe liona qudi je potrebna palijaima veliki procenat mladog tivna nega, ali je mawe od osam stanovni{tva, posebno u seoodsto i dobija. skim podru~jima, wihovi rodiNajboqe uslove za brigu o seteqi, babe i dede su sve stariji, niorima pru`a zdravstveni sia sve je vi{e mladih koji odlastem Velike Britanije, najvi{e ze u inostranstvo, u potragu za zahvaquju}i trudu ledi Sisli boqim `ivotom, ostavqaju}i Sanders, koja je jo{ 1967. godine stare na milost i nemilost drosnovala bolnicu „Sveti Kri`avi. stofer“. U mnogim delovima Qudi `ive du`e, vode zdravisveta palijativno zbriwavawe ji `ivot, s veoma malim procenne postoji ili je u za~etku, a oko tom smrti od zaraznih bolesti, pet milijardi qudi `ivi u zenaro~ito u razvijenim zemqama. mqama s nedovoqnim ili nikaDo 2030, po podacima SZO, nezakvim pristupom lekovima za razne bi}e uzrok smrti u vi{e kontrolu te{kih ili umerenih od tri ~etvrtine svih smrtnih bolova. U me|uvremenu, u razvislu~ajeva. Ipak, s dugove~no{}u jenim zemqama, medicinske sti`u i slo`enije bolesti stausluge su uglavnom fokusirane rewa, koje su te`e i skupqe za na spre~avawe smrti, a ne na le~ewe i zahtevaju dodatna olak{avawe qudima da posledsredstva za negu. I dok je sve viwe dane provedu bez bola, patwe {e onih koji `ive 90 i 100 godii stresa.

I. Vujanov

[TA SU POKAZALA „OTVORENA VRATA”

Besplatan bioskop za decu Besplatna projekcija animiranog filma za decu “Ponyo” odr`a}e se ve~eras u 20 sati u Omladinskom centru CK13, Ulica vojvode Bojovi}a 13. Film koji je osvojio pet nagrada na osmoj dodeli “Tokyo Anime Awards” re`irao je Hayao Miyazaki, a kao inspiracija poslu`ila mu je pri~a o Maloj sireni.

N. R.

Pritisak i holesterol mu~e Ledin~ane U 47. akciji "Otvorena vrata Doma zdravqa", odr`anoj 27. novembra u Ledincima, svoje zdravqe je proverilo vi{e od 200 stanovnika ovog naseqa. Rezultati su pokazali da Ledin~ane najvi{e mu~e povi{en holesterol i pritisak. Laboratorijski nalazi krvi ura|eni su za 198 posetilaca akcije, od kojih je 60 imalo visok nivo {e}era, 89 povi{ene vrednosti triglicerida i 193 vi{i holesterol u krvi.

Merewe te`ine, visine i telesne mase proverilo je 185 posetilaca akcije, EKG monitoring uradilo je 195 me{tana, od kojih je 27 imalo rezultate koji odstupaju od normale. Povi{en pritisak je zabele`en kod 104 od pregledanih 193 stanovnika. Za samopregled dojke edukovano je 76 posetiteqki, gustinu kostiju i indeks osteoropoze proverilo je 63 stanovnika. a mlade`e je prekontrolisalo 80 Ledin~ana.

I. D.

Novosadska utorak30.novembar2010.

Tra`i se brza dijagnoza ru i odgovornost onih koji su ih doveli do duga od oko pola milijarde dinara. Grad kao osniva~ preduze}a za sada se oslawa na direktora da firmu izvu~e iz krize. Osim otpremnina za tehnolo{ki vi{ak ni{ta drugo ne nudi.

Umesto da ne{to preduzmu, gradski oci sada tapkaju u mestu a nije na odmet podsetiti da zaposleni u "Stanu" odr`avaju preko 90 odsto stambenih zgrada. [ta }e biti spasonosna formula za "Stan" i da li }e je uop{te biti? Da li }e gradska vlast re{iti da, u

perspektivi, "Stan" treba privatizovati i lansirati na tr`i{te? Mo`da }e, pak, biti proceweno da je javni interes da se o~uva firma koja odr`ava i onako ogroman fond zgrada i da joj treba opet, kao nekada, poveriti neke gradske poslove koji bi joj pomogli da odr`i glavu iznad vode.

Dosada{we privatizacije pre~esto nisu donosile o~ekivani uspeh, a "uz put", za prodaju komunalnih preduze}a trenutno i nema zakonske regulative. Grad u toj firmi pod hitno treba da le~i bolest, pitawe je koji }e lek upotrebiti?

Z. Deli}

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 7.30 do 14 ~asova gradska deponija, kafilerija, preduze}a DIP Livac i Fiting, od 8 do 9.30 ~asova Bulevar kneza Milo{a od 25 do 37, Mileve Mari} od 1 do 13 i od 2 do 34, od 10 do 11.30 ~asova Mileve Mari} od 15 do 37 i od 36 do 68, od 8 do 11.30 ~asova @elezni~ka kolonija. ^or-

tanovci: od 8.30 do 12.30 ~asova deo vikend naseqa Borov gaj, od 8.30 do 13 ~asova deo vikend naseqa Kraqev breg. Koviq: od 8.30 do 13.30 ~asova deo naseqa Koviqa od Trga solunskih dobrovoqaca do kraja prema manastiru. Ka}: od 7.30 do 14 ~asova preduze}a Brkqa~ i ^voki}.

V REMEPLOV

Saobra}aj u delu Ulice dr Svetislava Kasapinovi}a od ju~e se odvija jednom polovinom kolovoza, po{to Toplana prikqu~uje zgrade u ulicma Dr Svetislava Kasapinovi}a 2 i u Kopernikovoj od 17 do 21. Rok za zavr{etak radova i normalizaciju saobra}aja jeste 10. decembar. S. K.

hronika

REDAK GOST U SOS DE^JEM SELU U KAMENICI

Svami|i zasadio drvo mira De~je selo u Sremskoj Kamenici ju~e je dobilo drvo mira koje ispuwava i `eqe, a zasadio ga je svetski priznati humanitarni radnik Paramhans Svami Mahe{varananda, koji se decenijama zala`e za svetski mir, toleranciju, me|ukulturalni dijalog i za{titu `ivotne sredine. Kako je rekao Svami, ~itavu no} pre sa|ewa je

Drvo koje ispuwava `eqe posadio svetski priznati humanitarni radnik Paramhans Svami Mahe{varananda meditirao nad drvetom kako bi preneo energiju.

- Ose}am se blagosloveno {to imam priliku da budem ovde u selu na{e budu}nosti. Sa|ewe drveta mira ostavi}e dubok trag na svest ove dece koja }e se toga se}ati ~itav `ivot. Svi koji budu stajali pod drvetom shvati}e {ta je mir i ispuni}e se wihove `eqe – rekao je Indus u svetu poznat pod imenom Svami|i.

Sa|ewu su prisustvovali i pomo}nik gradona~elnika Novog Sada Vladimir Kopicl, potpredsednica Skup{tine Grada Novog Sada Marija Vrebalov i ~lanica

Savetodavni centar za potro{a~e Savetodavni centar Udru`ewa za za{titu potro{a~a Vojvodine po~eo je da radi u Ravani~koj ulici 11. Centar je otvoren svakog radnog dana od 10 do 14 ~asova a potro{a~i mogu da se obrate i na brojeve telefona 6313-600 i 6314-600.

J. Z.

USKORO PRIPREMNI RADOVI ZA HORTIKULTURNO URE\EWE

Zelenilo sti`e na Bulevar Evrope

Budu}e balerine pokazale ume}e U sali hotela "Sloboda" prire|en je 30. novembra 1922. javni ispit 45 polaznica Baletske {kole Valentine Vaqine. Ona je bila primabalerina u Kijevu i Odesi, a na{av{i se kao izbeglica u Jugoslaviji, iako je imala anga`mane u pozori{tima u Beogradu i Novom Sadu, posvetila se i pedago{kom radu. Novosadske devoj-

Toplana mewa saobra}aj

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

aposleni u JKP "Stan" poZ ~eli su ju~e {trajk. Tra`e plate po kolektivnom ugovo-

DEO ULICE DR SVETISLAVA KASAPINOVI]A

~ice, koje nisu mogle da vide nijednu baletsku predstavu, igrale su na ispitu skladno i pravilno klasi~an balet uz muziku [opena i Deliba, Algerija i Smetena. Pokazale su da mogu podjednako lepo kao wihove vr{wakiwe u Sankt Petersburgu ili Parizu, da izvode manueta i piruete.

N. C.

U narednih nekoliko dana, zavisno od vremenskih uslova, radnici "Gradskog zelenila" po~e}e pripremne radove za hortikulturno ure|ewe Bulevara Evrope. Realizaciju projekta finansira Gradska uprava za za{titu `ivotne sredine sa oko 19 miliona dinara, a rok za zavr{etak radova je 31. mart naredne godine.

- S obzirom na wegovu veliku povr{inu i otvorenost prostora, zelenilo na bulevaru }e pozitivno uticati na poboq{awe kvaliteta mikroklimatskih uslova. Bulevar Evrope }e spajaju}i velika stambena naseqa

grada, u budu}nosti predstavqati popularno {etali{te sugra|ana – ka`e portparol u ovom preduze}u Ivan No`ini}.

Prema wegovim re~ima, sadwom skoro 600 komada kvalitetnih raznorodnih sadnica drve}a, prilago|enih takvoj vrsti saobra}ajnica, kao i 7.200 komada ukrasnog {ibqa, sigurno }e biti umaweni negativni efekti velike frekvencije saobra}aja na Bulevaru Evrope.

Me|u vrstama drve}a i ukrasnog {ibqa najvi{e }e biti zastupqeni grab, hrast, spirea, karpinus, kotonaster, hibiskus, jorgovan.

Q. Na.

DOPUNSKI IZBORI U MZ „SAVA KOVA^EVI]”

Biraju ~lana Saveta Dopunski izbori za jednog ~lana Saveta mesne zajednice "Sava Kova~evi}" odr`a}e se u subotu 11. decembra od 7 do 20 ~asova. Predizborna kampawa po~ela je 19. novembra a rok za podno{ewe predloga za kandidate Saveta isti~e 7. decembra u 15.30 ~asova. Obrasci za kandidovawe mogu se dobiti u prostorijama MZ "Sava Kova~evi}" u Ulici Save Kova~evi}a 15.

A. L.

dovima, tako da imamo razlog vi{e da u na{im gradovima radimo ne samo lokalno nego i planetarno odgovorno.

Potpredsednica Vrebalov izjavila je da je ponosna {to je Novi Sad sadwom Drveta mira postao deo zajedni~ke misije {irewa tolerancije i pridru`io se gradovima {irom Evrope, Amerike, Australije, Indije i Afrike.

Paramhans Svami Mahe{varananda, autor jednog od najpriznatijih nau~nih sistema "Joga u svakodnevnom `ivotu", citirao je Mahatma Gandija rekav{i "Nema puta ka miru. Mir je put".

On je time poru~io da zasa|eno drvo treba da Foto: S: [u{wevi} stoji kao znak mira u naGradskog ve}a za urbanizam i za{em gradu, da nas podse}a na spo{titu ~ovekove sredine Jelena koj, {iri me|u qudima ose}awe Atanackovi}-Jeli~i}. Kopicl je tolerancije prema religiji, porekao da danas vi{e od polovine {tovawe za sve kulture i razumequdi na na{oj planeti `ivi u gravawe za svaku situaciju.

A. V.

DA LI JE GSP-ov AUTOBUS IMAO NESVAKIDA[WU NEZGODU

Otpao to~ak na „sedmici”?

U subotu je, kako smo nezvani~no saznali, posle 12 ~asova otpao to~ak u toku vo`we na autobusu na gradskoj liniji "sedam"(Liman - @elezni~ka stanica - Novo naseqe) a policija je po prijavi putnika bila na licu mesta. Ovu informaciju nisu ni potvrdili ni opovrgli u gradskom prevozniku, upu}uju}i nas na policiju.

"Bilo je problema i autobus je zamewen drugim"~uli smo u Gradskom saobra}ajnom preduze}u (GSP). Gradski prevoznik nije kupio tri godine ni jedan autobus.Tenderi se neprekidno poni{tavaju, a novac iz gradske kase za tu namenu obezvre|uje se rastom evra u odnosu na dinar.

Z. D.

VESTI „Trenutak u prolazu” Izlo`ba “Trenutak u prolazu” autorke Smiqane Haxi} odr`a}e se sutra u 19 sati u Malom likovnom salonu, Bulevar Mihajla Pupina 9. Postavka }e biti otvorena do utorka 14. decembra.

N. R.

Slike Zorana Tairovi}a Izlo`ba slika “Moment of movement” mr Zorana Tairovi}a bi}e otvorena sutra u 19 sati u Zbirci strane umetnosti, Ulica Dunavska 29. Postavka predstavqa stavove Zorana Tairovi}a o rasizmu, narastaju}em fa{izmu i wihovom utica-

ju na `ivot obi~nog ~oveka.

Autor izlo`be je istori~ar umetnosti, vi{i kustos Muzeja grada mr Jelena Bawac, a izlo`bu }e otvoriti republi~ki ministar za qudska i mawinska prava dr Svetozar ^ipli}.

N. R.

Pesme „O gajdama” Kwige pesama "O gajdama" autora Jovana Zivlaka, bi}e predstavqena ve~eras u 19 ~asova u ^itaonici Gradske biblioteke, Ulica Dunavska 1. Pored autora, govori}e prof. dr Alpar Lo{onc, dr Zoran \eri} i mr Vladimir Gvozden.

J. Z.

„Pati Difisa” u „Veseloj korwa~i” Predstava "Pati Difisa" odr`a}e se ve~eras u 20 sati na sceni 34 u Pozori{tu "Vesela korwa~a", ulica Nikole Pa{i}a 34. Autor i glumac ove predstave za odrasle je Sowa Mladenov. Rezervacija karata je obavezna, a mo`e se obaviti putem sajta www.scena34.org ili na broj telefona 66 13 328. Cena redovne karte je 500 dinara, a za studente, nezaposlene, penzionere i grupne posete iznosi 250 dinara.

M. M.

c m y

8

utorak30.novembar2010.

„DNEVNIK” I „MONO I MAWANA” NAJBR@IM ^ITAOCIMA POKLAWAJU KWIGE

„Proro~anstvo sestara”

Izdava~ke ku}e „Mono i Mawana“ i „Alnari“, u saradwi s „Dnevnikom“, u narednom periodu dariva}e ~itaoce na{eg lista sa po dve kwige utorkom i ~etvrtkom. Danas }e dva najbr`a

~itaoca, koji se jave od 13 do 13.05 ~asova na na{ broj telefona 528765, dobiti po primerak romana „Proro~anstvo sestara“ Mi{el Zink, u izdawu „Alnarija“.

Re~ izdava~a: „Sestre bliznakiwe, Lija i Alis Miltrop upravo su postale siro~ad. Tako|e, upravo su postale smrtni neprijateqi. Kako se upoznaju sa ulogama koje moraju da odigraju u proro~anstvu koje je ~itave generacije sestara okretalo jedne protiv drugih, sve vi{e se upli}u u misteriju koja obavija smrt wihovih roditeqa, jednog de~aka, jednu kwigu i ~itav `ivot pod velom tajne.

Lija i Alis ne znaju kome mogu da veruju. Znaju jedino da ne smeju da veruju jedna drugoj. Drevno proro~anstvo ispre~i}e se izme|u dve sestre - jedna je na strani dobra, druga na strani zla... koja }e pobediti saznajte u ovoj neverovatnoj kwizi koju vam danas poklawa izdava~ka ku}a Alnari“.

Dobitnici }e kwige preuzimati u novoj kwi`ari „Vulkan“ u tr`nom centru „Merkator“, gde mogu na}i i mno{tvo drugih izdawa ku}a „Mono i Mawana“ i „Alnari“.

A. V.

ZAJEDNI^KA AKCIJA JAZAS-a, PARKING SERVISA I INFORMATIKE

Prevencijom protiv side

Omladina JAZAS–a organizovala je dva projekta “U|i slobodno” i “Parkiraj pametno” u saradwi s dva javna preduze}a “Parking servis” i “Informatika”, a povodom obele`avawa Me|unarodnog dana borbe protiv side.

- JAZAS tokom cele godine podi`e svest mladima u ciqu prevencije i edukuje ih, a mi imamo dru{tvenu odgovornost da ih podr`imo i da skrenemo pa`wu na wihov rad – rekao je portparol “Parking servisa” Radovan Jekni}, ~ije preduze}e ve} ~etiri godine sara|uje s pomenutom organizacijom i koji `eli da da dobar primer i drugim preduze}ima.

Od ove godine, u akciju prevencije ukqu~ila se i “Informatika”, koja je uz ra~une podelila

145.000 uplatnica za JAZAS, a tako|e }e deliti edukativni materijal sugra|anima.

U Srbiji je pro{le godine registrovano 2.400 osoba HIV pozitivnih, od kojih je 278 u Vojvodini.

- Ovo je samo broj onih koji znaju svoj HIV status, a mi smo tu da podsetimo i one druge, koji misle da su se nekada izlo`ili riziku, da provere svoje zdravqe i da se anonimno testiraju – rekla je portparolka JAZAS–a Biqana Ru`i~i}.

Na Studentskom trgu }e danas, te 1. i 2. decembra, od 11 do 13 ~asova biti organizovano, dobrovoqno i poverqivo savetovawe i testirawe. Na Trgu slobode, 1. i 5. decembra akcija }e biti ponovqena.

I. D.

SEDNICA SAVETA ZA OSOBE SA POSEBNIM POTREBAMA

Provera zdravqa osoba s invaliditetom Dan otvorenih vrata Doma zdravqa za osobe s posebnim potrebama i likovna radionica u vrti}u „Guliver“ na Novom nasequ dve su aktivnosti Gradske uprave za socijalnu i de~ju za{titu kojima }e se obele`iti tre}i decembar, Svetski dan osoba s invaliditetom. Savet za osobe s posebnim potrebama Skup{tine grada doneo je ju~e odluku da }e podr`ati ove akcije te je izabrao svoje predstavnike koji }e biti prisutni tog dana. Udru`ewa invalida dostavila su i spiskove qudi koji `ele da provere svoje zdravstveno stawe u Danu otvorenih vrata.

Na slede}em popisu stanovika 2011. godine uvodi se i kategorija stepena i koli~ine invalidnosti, saop{teno je na sednici. Po{to u Srbiji ne postoji jedinstvena baza podataka o osobama s invaliditetom i do sada nije sprovedeno ni jedno istra`ivawe invaliditeta koje bi obuhvatilo celokupnu populaciju, na ovaj na~in }e se obezbediti podaci o ukupnom broju qudi s posebnim potrebama i unaprediti wihov polo`aj. Ova inicijativa upu}ena Republi~kom savetu za statistiku krenula je od Saveta za osobe s posebnim potrebama Skup{tine grada.

A. L.

U ORGANIZACIJI „KARLOVA^KOG LISTA”

Predlozi za najboqeg sportistu „Karlova~ki list” i ove godine organizuje izbor najboqeg sportiste Sremskih Karlovaca. Predloge u elektronskoj formi treba poslati do 20. decembra na adresu: kontakt@karlovackilist.co.rs, a u roku od 24 sata na adresu po{iqaoca bi}e prosle|ena potvrda o prijemu predloga. Priznawa se dodequju za izuzetnu dugogodi{wu aktivnost, odnosno `ivotno delo, najuspe{nijoj sportskoj organizaciji, najboqem sportisti i sportistkiwi, najuspe{nijem treneru i najuspe{nijem mladom sportisti godine.

Najboqi sportisti bi}e izabrani 29. decembra, a progla{ewe i uru~ewe priznawa bi}e na prigodnoj sve~anosti. Detaqnije informacije o izboru sportiste godine mogu se videti na internet sajtu “Karlova~kog lista”:www.karlovackilist.co.rs.

Z. Ml.

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

KOMUNALNOJ POLICIJI OLAK[AN POSAO

Zaplewena roba ide u Kinesku ~etvrt Komunalna policija odlaga}e oduzetu robu u dve prostorije od 200 metara kvadratnih koje se nalaze u Kineskoj ~etvrti, a koje je obezbedio Poslovni prostor. Direktor tog preduze}a Marko Cvijan ka`e za “Dnevnik” da su kqu~evi ve} predati.

- Komunalna policija mo`e da u|e u prostor, a preostaje jo{ da s nama potpi{e ugovor o kori{}ewu – obja{wava Cvijan.

Robu koju komunalna policija oduzme od prodavaca koji nemaju dozvolu, preuzima potom Slu`ba za zajedni~ke poslove i tu se nadle`nost komunalne policije zavr{ava.

Mandatna kazna za nelegalnu prodaju na ulici je 5.000 dinara, a kazna predvi|a i da se prodavcima oduzme roba, ali se to do sada nije radilo jer nije postojao magacin u kome

bi se zaplewene stvari ~uvale. Dodu{e, robu je imala pravo da oduzima samo tr`i{na inspekcija, ali ni oni nisu imali prostor za skladi{tewe robe.

Najvi{e uli~nih prodavaca je kod robnih ku}a na Novom nasequ i Detelinari, na Limanu ~etiri, kod Futo{ke, Limanske, Ribqe i Satelitske pijace, kod bivQ. Na. {e Kokre.

U FABRICI ZA SEPARACIJU OTPADA

Preko ruke 500 kila sme}a dnevno Novosa|ani iskori{}ene i neupotrebqive stvari svakodnevno bacaju i tako ve} u svojim stanovina prave velike koli~ine sme}a, koje kasnije izbacuju u kontejnere. Nakon toga |ubre odlazi na deponiju, ali tu nije kraj, jer da bi se od odpada dobio novi proizvod, on mora da se odvoji. Otpad se razdvaja u fabrici za separaciju preduze}a

[ef tretmana otpada Gojko Bubwevi} ka`e za “Dnevnik” da se na deponiji sme}a odvija ~itav proces od dolaska kamiona do separacije i prodaje.

- Kada kamion istovari sme}e, viqu{karom se ubacuje u pokretnu traku, s koje radnici odvajaju sekundarne sirovine od neupotrebqivog sme}a. Tu svega ima, ponekad prona|emo stare mobil-

U toku jednog dana kroz sortirnicu pro|e od 80 do 100 tona pome{anog ku}nog otpada, a zaposleni od te koli~ine izdvoje 12–15 tona korisnih sekundarnih sirovina “^ist}a”. Najte`i posao imaju oni koji rade na pokretnim trakama. Re~ je o razdvajawu kartona, papira, konzervi i pet ambala`e od ostalog sme}a.

Sme}e sti`e u fabriku danono}no, a radnici na pokretnoj traci rade u dve smene. Ju~e ih je u prepodnevnoj smeni bilo jedanaestoro, a svaki od wih odli~no zna koje sme}e ubacuje u posebne boksove, a koje ide daqe na deponiju.

ne telefone, li~na dokumenta, koja dajemo policiji, ali na|u se tu i ostaci qudskog tela – pri~a Bubwevi} i dodaje da su radnici ve} oguglali na svoj posao.

Zaposleni koje smo tamo zatekli, veterani su u ovom poslu, jer neki od wih rade od po~etka otvarawa ovog postrojewa. Jedan od wih je i \or|e Kerac koji ve} osam godina radi na razdvajawu sme}a. Ka`e da se navikao na taj posao i da bi mu sada bilo

^ITAOCI PI[U SMS

neobi~no kada bi ga prebacili da skupqa sme}e na ulici. I wegov stariji kolega {ezdesetogodi{wi Zoran Mo{orinac ka`e da na pokretnoj traci radi ve} osam godina, a wegov posao je odvajawe papira i najlona od ostalog sme}a.

- Svaki dan preko ruke u jednoj smeni prevalim preko 500 kilograma sme}a. Posao nije te`ak, jedino je naporno {to se stoji osam sati, mada imamo pauzu. Nekad se desi i mawa nezgoda, a jednom sam se ubo na iglu. Na svu sre}u vakcinisan sam i imam rukavice, pa nisam imao nikakve posledice – obja{wava Zoran i dodaje da je pre ovoga radio na autosme}aru.

Radnici ~ak imaju i muziku, a ukoliko im se dopadne pesma, neki i pevu{e, a uglavom su svi nasmejani i {ale se na svoj, ali i na ra~un svojih kolega.

Uprava „^isto}e“ vodi ra~una o zaposlenima koji su zadu`eni za ovu vrstu posla. Rukovodilac marketing slu`be Milica Vlaisavqevi} ka`e da radnici imaju

jednu pauzu od 15 i jednu od 30 minuta, i prema potrebi kratke pauze, naro~ito tokom leta kada su visoke temperature vazduha.

- Radnici koji rade u fabrici imaju redovne lekarske preglede i svi su pro{li obuku za{tite na radu. Zimi dobijaju ~aj, a leti negaziranu mineralnu vodu. Obezbe|eni odgovaraju}om za{titom i HTZ opremom. Svi imaju radna odela, odgovaraju}e cipele, rukavice i za{titnu masku – predo~ava Vlaisavqevi}eva.

Higijena u fabrici je, i pored delatnosti, na visokom nivou.

Postrojewe i hala se peru svaku no}, a posebno sortirnica, gde borave radnici. Oni se nakon zavr{etka smene kupaju, a na raspolagawu im je kompletan higijenski program, kao i kreme za ruke.

U toku jednog dana, kroz sortirnicu pro|e 80 do 100 tona pome{anog ku}nog otpada, a zaposleni od te koli~ine izdvoje 12 do 15 tona korisnih sekundarnih sirovina.

Q. Nato{evi} Foto. S. [u{wevi}

065/47-66-452

[uma papira za de~ji dodatak Ovo {to tra`e za de~ji dodatak je stvarno preterano! Za samo dva sata, a poslanicima malo 122 hiqade plata. O, Srbijo!

063/7244... *** Konkurs za kioske objavqen! Sramota i ~emu i na {ta konkurs. Da li mi je grad izgradio kiosk i dao kqu~ u ruke pa raspola`e pravom da mi ga oduzme? Bedno!

063/1191... *** Brojnim, ne samo mla|im generacijama ovda{weg `ivqa bilo bi potrebno govoriti nezaba{urenu istinu o te`wama i radu negda{wih `iteqa Vojvodine. Pre}utkivati razli~itost istorijskog puta i sudbine Banata, Ba~ke, Barawe i (naro~ito) Srema ne mo`e biti od koristi mla|im nara{tajima. Skrivawe dela Titovih ,,kroja~a,, u ,,slu~ajna,, uop{tavawa koristi samo wihovim naslednicima. Da li je APV ve~na tvorevina?

063/296... *** Po{tovana Gospodo iz gradske uprave za komunalne poslove. Nalazim za du`nost i obavezu da obavestim ovaj naivni narod {ta ga ~eka ako uzme kiosk na licitaciji koju ste objavili!!! Cinizmu nema kraja kako vas nije stid!Ja sam 2005. godine konkurisao za kiosk i dobio zemqi{te na pet godina, ulo`io sav svoj novac i plus kredit da napravim kiosk. Posle samo dve godine ste zemqi{te prodali investitoru koji je poru{io moj objekat bez ikakve nadoknade i ostavio mene, moju porodicu na ulici bez pardona. Zato koristim ovu priliku da obavestim sve zainteresovane za konkurs da se ni pod razno ne jave na isti jer ih ~eka ista sudbina jer je Grad ma}eha kioskarima, a oni wima krava muzara.....Pozdrav Zoran (jo{ uvek na evidenciji biroa za zapo{qavawe) i tezgari gde god ga komunalci ne uhvate!

063/1190...

*** Dokle }e Novosa|ani i zaposleni u Muzeju grada ~itati o investicijama podzemnog ambijenta u muzeju. Osnovne uslove, kao {to su okre~ene kancelarije, grejawe, vla`ni i bu|avi sanitarni ~vorovi, itd. Qudi ovo je druga decenija 21. veka, o ~emu ma{ta uprava Muzeja? Uslovi rada su katastrnfalni.

069/2943... *** Htela bih da pitam vojvo|ansku vlast i gradona~elnika, po{to se zala`u za pove}awe nataliteta, da li razmi{qaju o nov~anoj pomo}i porodicama s troje i vi{e dece?

063/1706... *** Recept za opstanak na{e vlasti i na{ih profesionalnih sindikata?!? Po{to je metalska grana uspe{na...pomozite javnim komunalnim preduze}ima... Podr`ite Inspekciju rada...i agenciju, o kako se ono zva{e?

A da! Za privatizaciju! A po{to ne pla}ate elektri~nu energiju!!! Pomozite im!!! Da poskidaju satove obi~nim gra|anima!!!

066/9494... *** Svima koji danas slave ro|endan (29. novembar), pa tako i mom kumu poru~ujem: za razliku od republike tvoj ro|endan ne mo`e niko ukinuti. Sre}no direktore!

064/4615...

*** Da li je mogu}e vratiti najboqu dr Veru \uki} u ka}ku ambulantu?! Ko nam je to uradio i da li taj uop{te zna koliko je ona imala puno pacijenata?

064/5784... *** Slu{aju}i ovih dana izjave uspani~enih ministara srbijanske vlade, koji su postali slatkore~iviji nego obi~no (osim Dijane Dragutinovi}, oprosti joj bo`e, ne zna {ta radi), neke tajkune koji „ho}e da pomognu narodu“, neke politi~are koji su odjednom „zavoleli“ Tomu, pa prelaze u SNS, navodi me na pomisao da je kanda do{lo vreme iz doba vladavine kraqa Milana, ...ako narod }uti, odmah popu{taj, opasno je... Ali {ta to vredi kad mi nemamo kraqa Milana! S’po{tovawem!

063/523... *** ^etvrtak, u vreme zasedawa Skup{tine Vojvodine, na balkonima tridesetak qudi(poslanika?) pu{i i pored novog Zakona. Da li smo svi jednaki pred Zakonom?

063/8634... *** Ru`i} ka`e prioritet SPS-a je socijalna pravda. To tvrdi i Samarxi} zadwih pet godina. Na `alost wegova administracija nije u stawu da sprovede socijalne karte u novosadskim vrti}ima.

064/2491... *** U pravoj i pravnoj dr`avi niko ne radi za dr`avni praznik, a i ko radi pla}en je vi{estrukom dnevnicom!

063/7244...

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

utorak30.novembar2010.

9

PO^EO [TRAJK U „STANU”

Perspektiva firme najva`nije pitawe Zaposleni u "Stanu" nastavqaju {trajk po{to ju~e, prvog dana obustave rada, nisu dobili potvrdan odgovor od direktora Milenka Peri~ina da }e im se plate obra~unavati po ceni rada po kolektivnom ugovoru. Peri~in je kazao da }e plata biti danas ali da }e radnici primiti kao i vi{e od pola godine unazad 65 odsto od ugovorene cene, jer za punu platu po kolektivnom ugovoru preduze}e nema novca.

Osim isplate zarade u punom iznosu [trajka~ki odbor zahteva i odgovornost pojedinaca za lo{e poslovawe i potpisivawe pojedina~nog kolektivnog ugovora.

Ju~e je u protestu u dvori{tu preduze}a bilo vi{e od stotinu radnika, dok je 160 zaposlenih bilo uposleno u minimumu procesa rada. Kao {to je ve} uobi~ajeno za ovda{we {trjakove i u ovom protestu najbrojniji u dvrori{tu firme bili su zaposleni ~ijia je posao direktno vezan za delatnost "Stana", dok su sem malobrojnih izuzetaka, kancelarijski radnici izostali. [trajka~i su najvi{e pitawa postavili pomo}niku direktora za pravno - ekonomske poslova Du{anu Lopi~i}u, koji nije bio uverqiv u odgovorima, {to je prisutne navelo da jo{ vi{e postanu sumwi~avi u wegove do-

bre poslovne poteze. Lopi~i} je ju~e kazao na skupu da }e ponuditi direktoru Peri~inu da ga razre{i du`nosti. Na skupu je prozivan i pomo}nik direktora za finansije Goran Ze~evi} koji nije bio prisutan, a protiv koga je policija podnela kri-

U GALERIJI MATICE SRPSKE

Fotografije „Prizori bliskosti” Izlo`ba fotografija “Prizori bliskosti” bi}e otvorena sutra u 19 sati u Galeriji Matice srpske, Trg galerija 1. Autori }e kroz neuobi~ajeno kadrirawe i preciznost predstaviti grad kao i prizore i situacije iz sopstvenog `ivota. Na otvarawu izlo`be govori}e pomo}nica upravnika Galerije Matice srpske Daniela

Korolija-Crkvewakov, filozof i docent na Filozofskom fakultetu dr Dragan Prole, pokrajinska sekretarka za arhitekturu, urbanizam i graditeqstvo Du{anka D. Srema~ki, Sonja Konakov iz Erste banke i programski direktor Per. Art-a Sa{a Asenti}.

Postavka }e biti otvorena do petka 10. decembra.

N. R.

SUTRA U MUZEJU VOJVODINE

Konferencija o umetni~kom delu Konferencija i diskusija pod nazivom "Umetni~ko delo.

Akumulacija i dostupnost" odr`a}e se sutra u Sve~anoj sali Muzeja Vojvodine, Dunavska ulica 35. Konferencija }e okupiti teoreti~are, kulturne radnike, umetnike koji }e analizirati razli~ite modele koji danas postoje u tretirawu, dokumentaciji, arhivirawu i diseminaciji medijske i {ire umetni~ke prakse. Bi}e re~i i o statusu kolekcija umetni~-

kih dela i o wihovoj dru{tvenoj i ekonomskoj implikaciji.

Program po~iwe u 11 ~asova za kada je zakazana uvodna re~ kao i po~etak prve panel diskusije na temu "Akumulacija umetnosti", u 13.30 po~iwe druga panel diskusija na temu "Otvorenost sadr`aja i nova ekonomija" a od 16 ~asova }e se razgovarati na temu "Arhivi i digitalzacija - digitalizacija ideja, studija slu~aja".

J. Z.

VESTI Multimedijalna plesna predstava

Klarinetom i flautom do nagrada

Multimedijalna plesna predstava DANS odr`a}e se ve~eras u 20,30 sati na velikoj sceni Pozori{ta mladih, Ulica Igwata Pavlasa 8. U predstavi se prepli}u koreografske minijature i video projekcije sa temom tragawa pojedinca za sopstvenim identitetom. Umetni~ki rukovodilac ansambla je Tatjana Gruji}, a u predstavi u~estvuju profesionalni igra~i. Cena ulaznice je 200 dinara.

M. M.

„Andre @id, bi}e dijaloga” Promocija kwige “Andre @id, bi}e dijaloga” autorke Awe Anti} bi}e odr`ana ve~eras u 19 sati u Galeriji Prometej, Trg Marije Trandafil 11.

Pored autorke, kwigu }e predstaviti dr Qiqana Mati}, dr Dra{ko Re|ep i Zoran Kolunxija.

N. R.

Na takmi~ewe mladih muzi~kih umetnika, posve}enom profesoru Antonu Eberstu, osniva~u novosadske duva~ke {kole a odr`anom pro{le nedeqe nastupili su takmi~ari iz sedam zemaqa. U bejbi kategoriji prvo mesto je osvojio Matej Pa{kvan iz Slovenije, u A kategoriji wegova sunarodnica Laura Petek, u B kategoriji najboqi bio Bogdan Bikicki, dok je u C kategoriji prvo mesto osvojio Vasa Vu~kovi}.

Takmi~ewe se odr`ava svake godine u novembru i obuhvata discipline klarinet ili flautu. Na zavr{nom koncertu odr`anom u subotu u Sve~anoj sali Muzi~ke {kole "Isidor Baji}" nagra|enima su uru~ene diplome i nagrade.Slede}e godine u novembru bi}e odr`ano ^etvrto me|unarodno takmi~ewe "Anton Eberst".

A. V.

vi~nu prijavu zbog zloupotrebe slu`benog polo`aja.

Blagajnica koja ima uvid u finansije Stana Kiza izme|u ostalog pitala je Lopi~i}a kako je dobavqa~ima mogao da daje menice bez pokri}a u vreme kada je "Stanu" bio blokiran ra-

~un, da li je napravqen zapisnik o primopredaji kada je smewen direktor Maksim Vojnovi} i ostavku podneo i biv{i direktor Dragoslav Gavran~i}, za{to se starim dobavqa~ima dug ne ispla}uje pomalo, ve} potra`ivawa dobijaju samo novi dobavqa~i, za{to zaposlenima nije pla}eno `ivotno osigurawe kada rade na gra|evinskim poslovima...

Okupqeni radnici nisu ju~e dobili ni odgovor kakva je perspektiva firme kada je o~igledo Grad digao ruke od "Stana" mada je osniva~ preduze}a. U Statutu firme pi{e da je "Stan" osnovan da obavqa poslove za Grad, ali ni ove godine, a ni lane nije dobio nijedan posao, osim adaptacije gradskog klozeta. Umesto direktnog ustupawa poslova Grad raspisuje tendere na koje ne mo`e da u~estvuje "Stan" zbog duga za poreze i doprinose.

Dugovi preduze}a se kre}u oko pola milijarde dinara, a Grad vidi izlaz samo u otu{tawu 120 radnika za koje je iz buxeta obezbedio otpremnine. Tu je delom u pravu, jer u "Stanu" zaista ima previ{e na platnom spisku. Na li~ni dohodak sada ~eka 430 radnika ( stigli po principu strana~kog zapo{qavawa), a pre deceniju bilo je 177 zaposlelnih.

Z. Deli}

Foto: R. Hayi}

Svakodnevica na narodnu struju Op{te je poznata ~iwenica da svaki aktivan i radni gra|anin danas iz ku}e ne izlazi bez nekolikih tehni~kih pomagala, od mobilnog telefona (nekad i po nekoliko komada) do laptopa. A {ta kad se baterije istro{e a rokovi nezaustavqivo cure? Umesto ~upawa kose sa glave, Spens je re{io da ponudi i drugu opciju postavqaju}i uti~nice, kako se vidi

na fotografiji "Dnevnikovog" fotoreportera. Ili je to pak bila klasi~na parola sna|i se? Kako god, kad vam priru~ni kompjuteri po~nu ispu{tati one dobro poznate zvuke istro{enih baterija, vi umesto da bacite ure|aj i opsujete dedlajn, trkom na Spens, kako biste se utakli u struju. Onu {to je pla}aju svi gra|ani...

J. Z.

KONCERT U DOMU U VETERNIKU

„Privrednik” svira Mocartova dela Srpsko privredno dru{tvo "Privrednik" danas u 12 ~asova }e {ti}enicima Doma za decu ometenu u razvoju u Veterniku prirediti koncert ozbiqne muzike nazvan "Sugra|anima na dar".

Svira}e se kompozicije Mocarta. Ovo je prvi takav koncert, a

"Privrednik" planira da uprili~i ovakve susrete i u De~jem selu i Gerontolo{kom centru. Namera organizatora je da se skrene pa`wa javnosti na marginal izovane dru{tvene grupe i tako doprinese razvoju boqeg i humanijeg dru{tva.

Z. D.

OSAMSTO VE[TA^KIH O^IJU I ^ETIRI MONITORING CENTRA GLEDAJU I NIKADA NE SPAVAJU

Prestupi daju uzbunu „velikom oku” Dvadeset ~etiri sata, sedam dana u nedeqi, osam stotina kamera prate aktivnosti sugra|ana na ulicama Novog Sada, bilo da su pe{aci ili motorizovani, deca ili odrasli, pijani, trezni, veseli, namr{teni, sve se to da primetiti i registrovati zumirawem delova snimaka na monitorima koji dobijaju sliku sa kamera.

Mogu}e je uo~iti ne samo da li je u pitawu mu{karac ili `ena ve} se s obzirom na visoku rezoluciju slike mogu videti detaqne fizi~ke karakteristike. A ko to gleda, i gde je "veliko oko" koje prati sve ono {to se de{ava na novosadskim ulicama?

- U gradu postoje ~etiri monitoring centra i daleko je to od one slike koju ve}ina sugra|ana ima- da je u pitawu jedna prostorija ispuwena monitorima u kojoj cele dane i no}i sede qudi koji budno prate sve {to se de{ava pa tr~e da jave policiji. Ve}i centri za monitoring nalaze se u Policijskoj upravi Novi Sad i u Pred{kolskoj ustanovi "Radosno detiwstvo" koja koristi blizu dvesto kamera, dakle ~etvrtinu od ukupnog broja - obja{wava pomo}nik direktora za tehni~ke poslove u JKP "Informatika", Vladimir Kne`evi}.

Kako ka`e, osam monitora koji su sme{teni u JKP "Informatika" slu`e ne da bi se pratila aktivnost na ulicama ve} da bi se detektovao eventualni kvar na kamerama, ili u softveru.

- Ovde kod nas je tehni~ka centrala. Pratimo ispravnost celog sistema. Prvenstveno gledamo da li i kako rade kamere koje su do sada postavqene na ulaznim pravcima u grad, na rizi~nim raskrsnicama, na domovima zdravqa, {kolama, vrti}ima i mostovima, u centru grada, na Tvr|avi, u pe{a~kim zonama, po trgovima i u Katoli~koj porti - dodaje Kne`evi}.

Kako smo imali priliku da vidimo posmatraju}i monito-

Foto: S. [u{wevi}

Softver ima svoje okida~e za nedozvoqene radwe. Na kamerama koje prate saobra}aj, kad vozilo pro|e kroz crveno, ukqu~i se signal koji {aqe podatak monitorima. Sistem koji prati „Radosno detiwstvo” detektuje sve kretwe u krugu vrti}a posle devet uve~e re sme{tene u "Informatici" iznad snimka na ekranu postoji vremenska linija na kojoj se nalaze crvene ta~ke koje ozna~avaju po~iwene prekr{aje, u ovom slu~aju, u saobra|aju. Jednim klikom mi{em na crvenu ta~ku dobija se snimak momenta u kom je prekr{aj na~iwen a rezolucija slike je takva da su tablice jasno vidqive.

- Softver je name{ten tako da ima svoje "okida~e" za nedozvoqene radwe. Na kamerama koje prate saobra}aj, kad vozilo pro|e kroz crveno, ukqu~i se signal koji {aqe podatak monitorima i mi ovde, kao i qudi u PU "Novi Sad" na vremenskoj liniji koja stoji iznad slike na monitoru vide crvenu ta~ku - marker, odnosno znak da

se ne{to nedozvoqeno desilo. Tako na primer, sistem koji prati PU "Radosno detiwstvo" pode{en je tako da detektuje sve kretwe u krugu vrti}a posle devet sati uve~e. Kada se to desi, signal ide na monitore i policija mo`e da reaguje kad vidi crvenu ta~ku na vremenskoj liniji - ka`e Kne`evi}.

Poenta ovog sistema, ka`e, nije da se stvara paranoja me|u gra|anima kako ih u svakom momentu "veliko oko" posmatra, ve} da se preventivno deluje na sve one koji imaju nameru da ~ine ne{to protivzakonito. U planu je postavqawe kamere u Apolo centar i na jo{ nekoliko lokacija u gradu, {to je jo{ planira sde da uvo|ewe j vi{e od stotinak kamera.

- Sve je po~elo od {kola i vrti}a, onda se i policija ukqu~ila, pa smo do{li do ovog broja kamera u gradu i prili~no razra|enog sistema. Qudi su i{li na {estomese~nu obuku kako bi se upoznali sa na~inom na koji sve ovo funkcioni{e - dodaje Kne`evi}.

Kako je gradona~elnik Igor Pavli~i} pro{le nedeqe izjavio, prema podacima Policijske uprave, upravo ovaj sistem zaslu`an je za br`e i efikasnije re{avawe te{kih krivi~nih dela poput ubistava, kra|a i razbojni{tava ali i saobra}ajnih prekr{aja, raznih oblika vandalizma od ru{ewa `ardiwera do najskorijeg incidenta sa ko{arka{kom tablom koja je po ~etvrti put razbijena protekle nedeqe na Beogradskom keju. Dakle, sugra|anima ostaje da mirno spavaju dok krivi~ne prijave putuju na odgovaraju}e adrese. Ako su kamere dobro uradile svoj deo posla, samo treba da se nadamo da }e i ostali koji u~estvuju u lancu re{avawa ovakvih problema, tako|e biti na nivou zadatka.

J. Zdjelarevi}

utorak30.novembar2010.

VOJVODINA / NOVI SAD

PO^ELA DOGRADWA DOMA ZDRAVQA U PE]INCIMA

Novi prostor za Slu`bu hitne pomo}i PE]INCI: U Pe}incima je po~ela dogradwa objekta Doma zdravqa „Dr Dragan Funduk”, a ova investicija }e obezbediti 160 kvadratnih metara prostora u prizemqu i na spratu za Slu`bu hitne medicinske pomo}i. Op{tina Pe}inci je iz buxeta obezbedila 8,8 miliona dinara, a izvo|a~ radova je firma „Zoneks in`ewering” iz Vin~e.

Na sve~anosti povodom po~etka radova, direktorka Doma zdravqa dr Qiqana Arsenovi} je podsetila da je zgrada podignuta pre 40 godina, kada su o zdravqu Pe}in~ana brinuli samo jedan lekar op{te medicine i jedan pedijatar, a danas, kada je kolektiv Doma zdravqa mnogo brojniji i kada samo Slu`ba hitne pomo}i ima pet ekipa, Op{ta medicina dva leka-

ra, a o deci brinu ~etiri pedijatra, neophodan je novi prostor, kako bi sve slu`be funkcionisale po normativima.

Predsednik op{tine Pe}inci Sini{a Vukov je rekao da se lokalna samouprava opredelila da u potpunosti finansira dogradwu objekta Doma zdravqa, jer je to neophodno za kvalitetniju zdravstvenu za{titu svih stanovnika na podru~ju op{tine, koja se prostire na oko 500 kvadratnih kilometara, naseqa su me|usobno udaqena {to ote`ava organizovawe zdravstvenih slu`bi, a kada Slu`ba hitne pomo}i dobije novi prostor, zdravstvena za{tita }e biti dostupnija svim gra|anima.

Nabavqena je nova oprema, a radovi treba da budu zavr{eni do kraja prole}a idu}e godine. A. Mali

Tambura{ki orkestar be~ejske Muzi~ke {kole

Klavir za sto dinara BE^EJ: Serijal dobrotvornih koncerata zajedni~kog imena „Klavir za 100 dinara” nastavqa se ve~eras u Be~eju. S po~etkom u 19 sati, odr`a}e se u Gradskom pozori{tu {esti u nizu koncert, a sredstva od prodatih ulaznica pune fond koji je namewen kupovini novog klavira za potrebe svih ustanova koje se bave muzikom u Be~eju. Ve~era{we ve~e bi}e u znaku tambura{a.

Poseticima }e se predstaviti Tambura{ki orkestar be~ejske Muzi~ke {kole „Petar Kowovi}” s dirigentom profesorkom Marinom Bardek, a u gostima }e im biti tambura{ki orkestar „Biseri”. Na repertoaru }e se na}i umetni~ka muzika aran`irana za tamburu, ali i starogradske i narodne pesme. U ulizi solista predstavi}e se Nemawa Grozdanovi}, Nikola Mandaxi} i Nikola Nemedi, koji su osvajali brojne nagrade na takmi~ewima muzi~kih {kola.

V. J.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: „Sani i slon“ (18), „@ena sa slomqenim nosem“ (19.45), „Dru{tvena mre`a“ (21.45)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te: Scena „Jovan \or|evi}“ - scenska kantata „Karmina burana“, (20); Scena „Pera Dobrinovi}“ drama „Nasrtaji na wen `ivot“ (19.30); Kamerna scena komedija „Qubavni jadi Vudi Alena“ (21) Novosadsko pozori{te: „San letwe no}i“ (19)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka „Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka“, „Vojvodina izme|u dva rata“, „Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945“

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od petka u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Bojana Raki}- Miti} i Sowa Mla|anovi} (de~ake) i Svetlana Vukoti} (devoj~ice) iz Novog Sada, DEVOJ^ICE: Dijana Griva, Bojana Kalo{irovi}, Marijana Lazovi}, Milena Ostoji}, Milana \oki}, Isidora \or|evi} i Marina [ar~evi} iz Novog Sada, @ivana Petrovi} iz Siriga, Andrea Milinovi} i Du{ica ]ulum iz Temerina, Jelena Stevanovi} iz Ba~ke Palanke, Tawa Georgijevi} iz Veternika, Dragana Stojkovi} iz Karavukova, Danijela ]urguz iz Futoga, Marina Uro{ev iz Be~eja, Valentina Kuki} iz In|ije, Tijana Raduki} iz Mo{orina i Ksenija Jankovi} iz ^ortanovaca, DE^AKE: Jovanka Simi}- Jovi{evi}, Tijana Pavlovi}- Ivanovi}, Jelena Mileti}, Ivana Mijanovi}, Bojana Struwa{, Milena Bojovi}, Amalija Varga, Mirjana Vigwevi} i Ivana Petrovi} iz Novog Sada, Olivera Pavel iz Tovari{eva, Borka Trivunovi} iz Sremskih Karlovaca, Branislava Kne`evi} iz @abqa, Radmila Jovanovi}, Lidija Beler i Sowa Kuki} iz Temerina, Milanka Bjeqac iz Ba~ke Palanke, Katarina Spancir Novi Slankamen i Nata{a Vujanov iz ^elareva.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Julijana \ure Dobi (1928) u 10.30 ~asova, Verica Nove Letri} (1936) u 11.15, Bo{ko Trive Ivkov (1942) u 12.00, Pavle Milo{a Radi} (1936) u 12.45, Drago Jova Vukobrad (1931) u 13.30, Velislav Dimitrija ^enejac (1945) u 14.15 i Dragan Mirka [qivi} (1961) u 15.00 ~asova. Na Katoli~kom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawena Olga Ferenca Sabo (1927) u 13.00 ~asova, a u isto vreme na Alma{kom u Novom Sadu Marija Damjana Jockov (1919). Na Dowem Starom u Futogu bi}e sahrawena Zora Vojislava Blano{a (1953) u 13.00 ~asova, na Centralnom u Futogu Stanoje Stanka Vidovi} (1934) u 15,00, na Mesnom u Vetreniku Josip Jakoba Poj`ak (1924) u 13,00, dok }e na Gorwem Starom u Futogu biti sahrawen Lazar Veselina Pauni} (1928) u 14,00 ~asova.

DNEVNIK

c m y

10

^OKA BILA DOMA]IN PETOG FESTIVALA „DAJE SE NA ZNAWE”

Ritam dobo{arewa i poslastica

^OKA: Peti me|unarodni festival dobo{ara „Daje se na znawe” prire|en je preksino} u ^oki u organizaciji Kulturno istorisjkog dru{tva „^okanski dobo{ari” i op{tine ^oka u kasnijem od uobi~ajenog termina i uz ne{to ne{to skromniji program, ali isto tako `estokom ritam kao prethodnih godina. Trajalo je samo jedno ve~e, koje je pre nastupa dobo{ara i bubwara u Domu kulture bilo za~iweno kulinarskim poslasticamaetno hrane koju su pripremile `ene iz udru`ewa iz sedam mesnih zajednica ~okanske op{tine.

- U jednom momentu zbog besparice ~ak smo re{ili da se festival ne odr`i, me|utim, qudi koji su do sada u~estvovali izr{ili su na nas „pritisak“ da ga odr`imo u nekoj skromnijoj formi, da se ne prekine tradicija. Atmosfera jeste skromnija ali dovoqno atraktivna za sve koji vole zabavu. Dobo{ari su uvek imaju {ta da saop{te, bez obzira {to im je zanimawe gotovo izumrlo. Nekad je to ne{to lepo, bude i ru`nih vesti, ali su uvek spremni za razgovor - ka`e predsendik ~okanske op{tine dr Predrag Miji}.

Dobo{ari nisu imali takmi~ewe, nego samo revijalni nastup. Danilo Kozi} iz Sente, Sa{a Dujin i Vladeta Sudarski iz Novog Be~eja, Du{an Felbab i Jovan ^udanov iz Kikinde i gosti iz bratskog rumunskog grada Deta Olaru Katalin i Dorian Kosma Hausler, sve glumci u ulozi dobo{ara, i me|u wima jedini pravi izvorni dobo{ar Mihaq ^ilag iz Padeja. Nastupima i dosetkama su razgalili publiku.

- Ove godine sam samo ~etiri puta dobovao, pozivaju}i me{tane da sre- I torta u stilu |uju kanale i preuzmu betonske cevi za propuste. Za jedno dobovawe sleduje me 500 dinara, za {ta treba obi}i 52 }o{ka u Padeju. Od dobo{arewa vi{e ni za hleb ne mogu da zaradim, ~etiri dana dobo{arewa jedva da je meni dovoqno mesec dana za

Dobo{ari odu{evili publiku

Foto: M. Mitrovi}

hleb, a ne mo`e se dobovati suva grla. Trebalo bi u Padeju dobovati mnogo {to-{ta, ali nema ko da plati - jada se ^ilag.

Dobo{arski nastup od davnina po~iwe ~uvenim: „^ujte i po~ujte, daje se na znawe!”, a za dobo{ara ako nekada nije bio pismen, da bi mogao da obavqa posao morao je biti tuvqiv, da zapamti ono {to treba da saop{ti me{tanima.

Psiholog Prvoslav S. Plav{i} iz Beograda, koji je ukqu~en od pokretawa ~okanskog festivala, isti~e da je jedino u Vojvodini prava tradicija dobo{arewa, koje je i{~ezavalo i sa~uvalo se do dana{wih dana na severu Banata.

- Qudi koji se sada late dobo{a, mogu da se oslone na ono {to su nekada radili wihovi preci dobo{ari, koji su dobo{om privla~ili qude da do|u na }o{ak, da bi ~uli ne{to va`no. Jedinstveno u tome je {to su dobo{ari li~no saop{tavali sugra|anima novosti. Nije to ni radio, ni televizija, nego `iva re~ ~oveka iz wihovog sela. Videli smo u ^oki da i Rumuni i drugi qudi sa ovih prostora imaju sli~nu tradiciju, ali zahvaquju}i ^okanima tradicija se ~uva - ka`e Plav{i}.

Karnevalsku povorku bubwara i dobo{ara predvodio je Vladimir Bogdanovi} iz ^oke,

a publiku su odu{evili poznati bubwar Dragoqub \uri~i} i wegov tamnoputi gost Mamadu iz Senegala.

- Malo po malo postajem gra|anin ^oke, gde god se s ^okanima sretnem u Srbiji i na prostoru biv{e Jugoslavije, pozdravqaju me kao da smo zemqaci. Imam i voqe i `eqe da ~okanski fetsival traje, da se o~uva tradicija, da se zna {ta su dobo{ i bubaw, bez obzira da ili ima ili nema para, jer od dobo{a niko se nije oboatio - veli \uri~i}.

Iz Udru`ewa `ena „\ur|evak” iz Vrbice u ponudi je bilo bakinih kola~a, gibanice, proje, krofni, poga~ica, a ponudu su okitile vencima belog luka.

- Ne ide uz kola~e, ali mi smo u Srbiji i {ire poznati po proizvodwi belog luka, bez venaca belog luka nigde ne idemo - ka`e Vrbi~anka Etelka Barawi. @ene iz Sanada su ispekle orasnice, sitne kifle, kola~e sa ludajom, medewake, ~upavce, kiflice, Radmila Raji} hvali i doma}e rujno vino i rakiju, koje preferira mu{ka populacija. Pored we u pripremawu trpeze u~estvovale su Dara Popov, Mira Kosi}, Kila Nadrqanski i jo{ neke, a Crnka Petrov je ispekla dobo{ tortu. Dobo{ tortu su napravile i ^okanke, ali ovog puta nije bilo progla{ewa najlep{e, najukusnije i najve}e, kao prethodnih festivala.

M. Mitrovi}

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

POLIKLINIKA „PEKI]”, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danomod 8 do 20, subotom od 8 do 14 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK

utorak30.novembar2010.

11

PLANIRA SE POVE]AWE EKOLO[KIH TAKSA

Privredi milionski nameti ZREWANIN: Jo{ jedan korak gradske vlasti u Zrewaninu izazvao je revolt ovda{wih privrednika. Ovog puta na tapetu se na{ao nacrt Odluke o naknadi za za{titu i unapre|ewe `ivotne sredine, o kome se trenutno vodi javna rasprava. Predlo`enom odlukom predvi|ena su vi{estruka uve}awa dosada{wih cena ekolo{ke takse koje gra|ani i privreda pla}aju. Ubudu}e, ako predlog pro|e skup{tinsku proceduru, gra|ani bi kao vlasnici ili zakupci stanova pla}ali po jedan dinar za kvadratni metar stambenog prostora, a vlasnici poslovnog prostora po tri dinara za kvadrat. Osim toga, vlasnici zemqi{ta koje se koristi za obavqawe privredne delatnosti izdvajali bi pola dinara za kvadrat. Me|utim, za privrednike i preduzetnike ~ija delatnost uti~e na `ivotnu sredinu naknada bi bila 0,4 odsto od ostvarenog godi{weg prihoda.

Zato je reagovalo udru`ewe „Zrewaninski poslovni krug” (Zrepok), koje okupqa najvi|enije lokalne privatnike,

Skupqi i tehni~ki pregled Zrepok ukazuje da su predlo`ena i drasti~na pove}awa tro{kova tehni~kog pregleda objekata. Procenat uve}awa cena planiran ovim predlogom odluke iznosi od 240 do ~ak 375 odsto u odnosu na predvi|ene cene, koje su bile utvr|ene prethodnim aktom! tvrde}i da su ovi nameti previsoki. Po ra~unici koju je izveo predsednik Zrepoka Dragan Vidakovi}, „Mlekoprodukt” bi, u tom slu~aju, samo za naknadu

DOM ZDRAVQA U IN\IJI POTPISAO UGOVOR SA SPECIJALNOM GINEKOLO[KOM BOLNICOM „GENESIS”

Lak{e do beba

IN\IJA: Dom zdravqa „Dr Milorad Mika Pavlovi}” u In|iji i Specijalna ginekolo{ka bolnica „Genesis” u Novom Sadu potpisali su protokol o saradwi koji predstavqa primer povezivawa dr`avnog i privatnog sektora u ciqu unapre|ewa kvaliteta zdravstvenih usluga, koje se pru`aju korisnicima. In|ijski Dom zdravqa je svake godine dobitnik priznawa „Najboqi dom zdravqa” koje Ministarstvo zdravqa Republike Srbije dodequje zdravstvenim ustanovama za kvalitet rada. Specijalna ginekolo{ka bolnica „Genesis” je jedina privatna bolnica u Vojvodini koja ima potpisan ugovor sa Republi~kim zavodom za zdravstveno osigurawe i ispuwava uslove Ministarstva zdravqa Republike Srbije za pru`awe usluga vantelesne oplodwe, koje se mogu realizovati na teret Republi~kog zavoda za zdravstveno osigurawe. Ova bolnica ima najve}i procenat uspe{nosti u postupku vantelesne oplodwe.

- Ciq potpisivawa ovog ugovora je poboq{awe kvaliteta zdravstvene za{tite. Genesis je najboqa bolnica u jugoisto~noj Evropi, sa najboqim rezultatima. Mi smo ustanova koja je u proteklih pet godina najboqa u Srbiji. Ovaj protokol je prirodna veza. Na{e sugra|anke koje imaju problem sa sterilitetom od sada }e mo}i bez nadoknade da dobiju najboqu negu u bolnici koja ima najboqe rezultate – istakao je direktor in|ijskog Doma zdravqa prim. dr Vasa Petrovi}.

Direktorka bolnice „Genesis” dr Zorica Crnogorac ka`e da je Dom zdravqa u In|iji u posledwih nekoliko godina najboqi i da je ovo prvi put da sa nekim sklapaju ugovor.

-Na{a Bolnica je uspe{na ve} nekoliko godina i prepoznata je kao vrhunska ustanova u oblasti vantelesne oplodwe, sa stopom uspe{nosti od preko 50 procenata i do sada, za pet godina rada pomogli smo da se rodi preko 200 beba – rekla je dr Zorica Crnogorac.

S. Bojevi}

za za{titu `ivotne sredine godi{we morao da izdvoji {est do sedam miliona dinara, dok bi Industrija uqa „Dijamant” bila u obavezi da u gradsku kasu prosledi izme|u 40 i 45 miliona dinara.

- Zrewanin bi, ako predlo`eni nacrt ove odluke bude usvojen, bio me|u najskupqim gradovima u Srbiji, a svoje gra|ane i privredu opteretio bi dodatnim nametima koji su za dva do deset puta ve}i nego, na primer, u Subotici i Kragujevcu. Zrewaninsku privredu, koja se posledwu deceniju bori za goli opstanak, dodatno }e opteretiti ova taksa i proizvodwu u~initi neisplativom. Naime, svima koji se bave poslovawem u ovim kriznim vremenima jasno je da su profitne stope pale i da se kod uspe{nih privrednih subjekata kre}u od jedan do dva odsto od ukupnog godi{weg prihoda.

Prakti~no, to bi zna~ilo da bi se wima, samo na ime ove ekolo{ke takse, uzima-

„Dijamant” treba da spremi silne milione

lo 20 do ~ak 40 odsto od ukupne godi{we neto dobiti – upozorava Vidakovi}.

Kako je naveo, na ovakav na~in ovda{wi gra|ani i privrednici bili bi u neravnopravnom polo`aju u odnosu na one u drugim gradovima, a Zrewanin bi jo{ vi{e bio prepoznat kao sredina koja drasti~no optere}uje „dodatnim, nevidqivim tro{kovima” one koji `ive i

PROTEST RADNIKA PEKARE „KIKINDA”

Tra`e pomo} Op{tine KIKINDA: Zaposleni u Pekari „Kikinda”, koji ve} mesec dana {trajkuju, ju~e su se okupili ispred Skup{tine op{tine Kikinda, kako bi upoznali predstavnike op{tine sa problemima u kojima se nalaze. Predsednik sindikata i [trajka~kog odbora Slobodan Kiki} rekao je da ni

`aju, da uop{te ne znamo kome da se obratimo – obja{wava Slobodan Kiki}. - Ve}inski vlasnici Pekare „Kikinda” izja{wavaju se kao neizanteresovani za svoj deo kapitala i mi ne znamo {ta to zna~i. Vreme prolazi, izgubili smo mesec dana, a da ni sa kim nismo pregovarali. Od predsednika

Radnici Pekare „Kikinda” protestuju ispred Op{tine

@UTI MOST DELOM ZATVOREN ZA SAOBRA]AJ

Novo raskopavawe zbog instalacija ZREWANIN: Nedavno rekonstruisani @uti most u Zrewaninu, posledwih dana delom je opet bio zatvoren za saobra}aj, zbog kopawa kanala za postavqawe instalacija. Nije jasno za{to ovaj posao nije ura|en kada i detaqna sanacija mosta u Zmaj Jovinoj ulici, koji je nekoliko meseci bio potpuno zatvoren za vozila i pe{ake. To je tada izazvalo saobra}ajni kolaps u gradu, a radovi, koji su bili povereni {aba~kom preduze}u „Interkop”, odu`ili su se i previ{e. Zbog novih raskopavawa na mostu, ovog puta je reagovao samo Gradski odbor Srpske napredne stranke.

- Ukazivali smo na sve propuste oko raspisivawa tendera i ispuwewa ugovornih obaveza vezanih

za rekonstrukciju @utog mosta.

Obavestili smo javnost da je posao dobila firma ~ija je osnovna delatnost prevozni~ka, bez referenci za obavqawe mostogradwe, za razliku od zrewaninske firme GIK „Banat”. Iako je GIK „Banat” uspe{no realizovao sve poverene radove, posao rekonstrukcije mosta dobila je, nekim ~udom, firma iz [apca – rekla je portparolka zrewaninskih napredwaka Marijana Vuj~in.

Ona je podsetila da se prilikom sve~anog otvarawa obnovqenog mosta gradona~elnik Mileta Mihajlov izviwavao gra|anima zbog ka{wewa, uz opravdawe da je rekonstrukcija prema{ila taj pojam, te da su Zrewaninci zapravo dobili novi most. @. B.

Novi samodoprinos u Novom Milo{evu NOVO MILO[EVO: Na referandumu koji }e trajati od 9. do 18. decembra, `iteqi Novog Milo{eva, najve}eg naseqa novobe~ejske op{tine, izja{wava}e se o uvo|ewu, odnosno produ`wu mesnog samodoprinosa, za period od 1.januara 2011. do decemra 2015. godine. U Novom Milo{evu imaju dugu tradiciju izdvajawa li~nog dinara. Prvi samodoprinos u ovom mestu, uveden je jo{ 1956. godine, kada je prikupqenim novcem izgra|en vodovod. Od tada je gradwa gotovo svih objekata dru{tveng standarda vezana za samodoprinos.

Ukoliko se gra|ani Novog Milo{eva, odlu~e za nova izdvajawa

li~nog dinara, po predlo`enoj stopi od ~etiri odsto na plate zaposlenih, pet odsto na katastarski prihod od poqoprivrde i tri odsto od zanatskih delatnosti, za nerednih pet godina, ostvari}e se prihod od oko 60 miliona dinara. Novac je namewen za izgradwu i rekonstrukciju vodovodne mre`e, izgrawu i rekonstrukciju ki{ne kanalizacije, izgradwu i odr`avawe puteva i trototoara i prelaza, odr`avawe poqskih puteva, zaa{titu `ivotne sredine, finansirawe kulture, sporta i dru{tvenih organizacija, kao i za u~e{}e u finansirawu projekata zna~ajnih za Novo Milo{evo.

M. K.

posluju u wemu i tako jo{ vi{e odbijao potencijalne investitore.

Na~elnica Odeqewa za za{titu `ivotne sredine pri Gradskoj upravi Biqana Ta{in odgovorila je da }e sve primedbe, pa tako i Zrepoka, biti razmotrene, i da }e sigurno uslediti razgovor i poku{aj da se usaglasi interes obe strane, i grada i privrede. @. Balaban

posle mesec dana {trajka, nisu uspeli da za pregovara~ki sto dovedu legitimne predstavnike ve}inskog dela kapitala Pekare.

- Svesni smo da je na{a firma akcionarsko dru{tvo i da je u privatnom vlasni{tvu, ali trenutno se nalazimo u takvom polo-

op{tine tra`imo da nam pomogne, da posreduje izme|u nas i vlasnika ve}inskog dela kapitala da bismo kona~no razgovarali. S obzirom na to da Pekara ne radi i da mi nemamo ni posla ni novca, tra`imo da nam se pomogne kao i svim socijalnim slu~ajevima.

- ^udno je da vlasnike Pekare ne interesuje sopstvena firma.

Lokalna samouprava pomo}i }e zaposlenima – istakao je predsednik Op{tine Ilija Vojinovi}. - Obezbedi}emo pravnu pomo}, ili ukoliko je potrebno i vozilo da odete do agencija u Beogradu ili Novom Sadu. Pozva}u i vlasnike ve}inskog kapitala da do|u u Op{tinu, da svi razgovaramo o problemima.

Predsednik saveza Samostalnog sindikata za op{tine Kikinda, ^oka i Nova Crwa Ilija Drqi} isti~e da Pekara „Kikinda” trenutno duguje oko 150 miliona dinara. U ovu sumu nije ura~unt dug za plate zaposlenih, poreze i doprinose.

U Pekari „Kikinda” ima 120 zaposlenih radnika koji su stupili u {trajk 25. oktobra. Tokom {trajka pravwene su dve vrste hleba za gra|ane, ali od pre deset dana potpuno je obustavqena proizvodwa. Pored dugovawa za, u proseku, pet plata i poreza i doprinosa za radnike koji nisu upla}ivani 19 meseci, ova firma duguje i 27 miliona dinara za gas koji je osnovni energent.

A. \uran

VESTI Prodajna izlo`ba za kraqeva~ke {kole VR[AC: Na talasu prikupqawa sredstava za postradale u Kraqevu u katastrofalnom zemqotresu ukqu~ili su se i ~lanovi Kluba likovnih umetnika Vr{ca „Paja Jovanovi}”. Oni su ju~e sa Centrom „Milenijum” pripremili prodajnu izlo`bu slika koja je otvorena u Galeriji Kongresno-muzi~ke dvorane. Sav prihod }e biti poslat za popravku {kola u Kraqevu koje je o{tetio razorni zemqotres.

Predsednik kluba \ura Pavkov ka`e da su umetnici organizovali izlo`bu svojih slika sa `eqom da daju svoj doprinos da se deca iz ovog grada {to pre vrate u {kolske klupe.

- Trudili smo se da izlo`bu organizujemo {to br`e i nismo se posebno trudili oko opremawa prostora, da bi u~enici {to pre dobili pomo}. Molimo pojedince i ustanove da pogledaju radove i otkupquju}i ih pomognu onima koji su ostali bez uslova za `ivot i u~ewe – re~e Pavkov.

- Slikari iz Vr{ca su pokazali veliku humanost i za pomo} postradalima u Kraqevu ustupili vi{e od 20 platana – rekla je Jasna @ivkovi} iz Centra „Milenijum” gde su izlo`ene slike darodavaca iz ovog grada.

R. J.

Gratis testirawe ZREWANIN: U sklopu obele`avawa 1. decembra, Svetskog dana borbe protiv AIDS-a, Zavod za javno zdravqe u Zrewaninu }e u sredu, od 7 do 20 ~asova, sprovesti akciju besplatnog i poverqivog savetovawa i testirawa na HIV. Tako|e, gra|anima }e biti omogu}eno i da se testiraju na virusni hepatitis B i C. @. B.

Prijateqstvo s Drvarom i Trpiwom

Slavqenici su ispunili svaki deo sve~ane scene

JUBILEJ BE^EJSKOG KUD-a

Tri decenije „\ida” BE^EJ: Izlo`bom fotografija, priznawa i nagrada u galeriji „Krug” i sve~anim koncertom u sportskoj dvorani OSC „Mladost” po imenu „Trideset godina s Vama”, Kulturno–umetni~ko dru{tvo „\ido” iz Be~eja obele`ilo je vredan jubilej – tri decenije postojawa i izuzetno uspe{nog rada. Izlo`ba u galeriji „Krug” prepuna je eksponata. Vaqalo je iz arhive bogate hiqadama fotografija izabrati stotinak, koje }e predstaviti tridesetogodi{wi rad, dru`ewa, probe, koncerte, turneje... Izlo`ene nagrade i priznawa su posebna pri~a. Izdvajamo Zlatnu plaketu s Republi~ke smotre foklora Srbije iz 1991. godine, „Zlatni opanak” iz 1994. godine s Festivala rad-

ni~kih dru{tava Jugoslavije, „Srebrni venac” s Me|unarodnog muzi~kog festivala u Vr{cu, vi{e Srebrnih plaketa osvojenih na festivalima muzi~kih dru{tava Vojvodine u Rumi.

Aplauzima su nagra|eni dobitnici nagrada povodom jubileja, koje je uru~io predsednik KUD „\ido” Dragan Miti}, a primili su ih predsednik op{tine Be~ej Peter Knezi, osniva~i Branislav Roganovi}, Slobodan Preradovi} i posthumno Uro{ Vasin, zatim Miodrag Jovi}evi}, posthumno Mladenko Martinov, te Goran Dumanovi}, Miroslav Sila{ki, Nada @ivkov-Popov, Marija Odalovi} i posthumno Nedeqko Mihajlovi}.

V. Jankov

BA^KA PALANKA: Odbornici Skup{tine op{tine Ba~ka Palanka doneli su odluku o prijateqstvu i saradwi sa op{tinom Drvar u Federaciji Bosni i Hercegovini i istu odluku koja se odnosi na op{tinu Trpiwa u Republici Hrvatskoj. Velik broj stanovnika Ba~ke Palanke i okolnih sela, ili wihovi preci, poreklom su iz Drvara i okoline, odnosno BiH. Tako|e, posle raspada SFRJ ovde je novi dom na{lo dosta qudi iz Trpiwe i okolnih sela.

- @elimo da s Drvarom ostvarimo ~vr{}e veze gra|ana dve lokalne samouprave, a sara|iva}emo u oblasti kulture, privrede, turizma, sporta i obrazovawa – ka`e predsednik Skup{tine Miroslav Rodi}. – Isto va`i i za sporazom sa op{tinom Trpiwom u Hrvatskoj, a saradwa }e se ostvarivati u oblasti razvoja uzajamno povoqnih trgovinsko-ekonomskih, nau~no-tehni~kih i kulturno-sportskih veza.

M. Sy.

CRNA HRONIKA

utorak30.novembar2010.

Te{ka tragedija dogodila se na letwem putu od Male Remete do Jaska, u kojoj je smrt pod traktorom zadesila Igora Kirjakovi}a (25) iz Male Remete, koji je ju~e oko 14 ~asova krenuo traktorom pre~icom do sela Jazak da kupi cigarete.

Naime, Igor je, kao i vi{e puta do sada, ju~e popodne odlu~io da pre~icom, koja je duga samo tri kilometra, u odnosu na asfaltni put koji je duga~ak sedam, ''skokne" do Jaska da kupi cigarete i svrati do seoske kafane, koje u Maloj Remeti nema.

Krenuo je traktorom i pri spu{tawu na jednoj deonici letweg puta traktor je uleteo u udolinu, Igor je, kako se pretpostavqa, suo~en s opasno{}u od prevrtawa, ispao iz traktora. Me-

wi put. Bio je dobar kom{ija i prijateq sa svima u selu.

Pokojni Igor Kirjakovi} je, kako saznajemo u Maloj Remeti, do{ao pre nekoliko godina u selo da bi se re{io lo{eg dru{tva u Novom Sadu, i na sve`em vazduhu, uz rad na imawu koje su mu kupili roditeqi, posvetio se poqoprivredi.

Tragedija koja se dogodila Igoru Kirjakovi}u je velika opomena za me{tane Male Remete, koji, da bi skratili put do Jaska, koriste pre~icu. Me|utim, u zimskom periodu, kada i ranije pada mrak, sve je mawe onih koji ga koriste, pa je mawa verovatno}a da }e neko i nai}i prilikom de{avawa neke nesre}e.

– Nama |avo ne da mira, skra}ujemo taj put, idemo niz strmi-

Mladi} na mestu ostao mrtav

|utim, u tom trenutku traktor se prevrnuo na wega i on je ostao na mestu mrtav.

Nekoliko sati od tragedije istim putem krenuo je u Jazak me{tanin Male Remete Sini{a J. i nai{ao na stravi~an prizor.

– Da on nije nai{ao, ko zna da li bi neko i prona{ao Igora – – ka`e me{tanin Mile M.. – Ne znam kud je krenuo traktorom po tom putu, blato, klizavo, neravan, pun vaga{a put. Nama mnogo skra}uje put do susednog Jaska, a kad je u lo{em stawu onda idemo pe{ke. Tu je ve} bilo nekoliko pretvrtawa, ali sa smrtnim ishodom prvi i, nadam se, posled-

Foto: S. Bojevi}

DNEVNIK

NESRE]A IZME\U VRBASA I BA^KOG DOBROG POQA

JU^E NA LETWEM PUTU MALA REMETA – JAZAK, NA OBRONCIMA FRU[KE GORE

Stradao pod prevrnutim traktorom

c m y

12

Sleteo u smrt

U te{koj saobra}ajnoj nesre}i koja se u ponedeqak rano ujutru dogodila na putu izme|u Vrbasa i Ba~kog Dobrog Poqa kod „Karneksovog“ vo}waka, `ivot je izgubio Miqan Miqani} (27) iz Vrbasa. Po nezvani~nim informacijama, nesre}ni mladi} je iz Vrbasa krenuo za Novi Sad, ali je iz za sada nepoznatih razloga sleteo s puta, zaka~io drvo, a zatim se nekoliko puta isprevrtao.

Po re~ima de`urnog istra`nog sudije iz Vrbasa Vesne Zekovi}-Markovi}, u ovoj nesre}i je u~estvovalo samo jedno vozi-

lo, kojim je upravqao stradali Miqani}, koji je poginuo na licu mesta.

– On je bio sam u automobilu „reno megan“. Ta~no vreme ove nesre}e, kao i okolnosti pod kojima je do we do{lo, jo{ uvek nisu poznati. Ovo se dogodilo na regionalnom putu M-123, a daqa istraga }e utvrditi pojedinosti i uzrok nesre}e – rekla je sudija Zekovi}-Markovi}.

Na licu mesta nije bilo nikakvih tragova ko~ewa, a od siline udarca gotovo kompletan motor se odvojio od {asije.

N. P.

TRAGEDIJA NA MOSTU U IZGRADWI KOD BE[KE

Devojka poginula, mladi} te{ko povre|en u survanom automobilu U ju~era{woj tragediji na mostu u izgradwi kod Be{ke, oko podneva, nastradalo je dvoje in`ewera firme "Alpina". Novosa|anka Ivana Jakovqevi} (1983) poginula je na licu mesta, a Beogra|anin Milo{ Kolari} (1977), koji je

gradwi kod Be{ke, na autoputu Novi Sad – Beograd. Istraga }e utvrditi kako je do{lo do nesre}e, ali se zna da je vozilo palo s visine od preko deset metara, a pretpostavqa se da je na mestu voza~a bio mladi}, a do wega devojka, kazao je

nu i izla`emo se opasnostima bez mnogo razloga. Koristimo taj popre~ni put ~ak i u ovo zimsko doba, kada je klizav i blatwav. Evo, trebalo je da nas smrt na{eg kom{ije Igora kona~no upozori na to da ne izla`emo svoje `ivote smrtnoj opasnosti – pri~a Zoran. [ta je pravi uzrok nesre}e u kojoj je smrtno stradao 25-godi{wi mladi} utvrdi}e istraga, a ju~e oko 18 ~asova na mesto nesre}e jo{ nije bio stigao de`urni istra`ni sudija osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici.

S. Bojevi}

PRIJAVA KIKINDSKE POLICIJE PROTIV DIREKTORA NOVOSADSKIH FIRMI

Ojadio sto~are iz Sajana?

Protiv Stevana K. (1949) iz Novog Sada, direktora firmi DOO "Kolbis" u Novom Sadu" i DOO "Kolbis NS" u Ka}u, policijski slu`benici u Kikindi podneli su krivi~nu prijavu zbog postojawa osnova sumwe da je po~inio krivi~na dela zloupotrebe ovla{}ewa u privredi.

Prijava osumw~enog Stevana K. tereti da je za svoja preduze}a pribavio protivpravnu imovinsku korist od oko 4,5 milio-

na dinara, ojadiv{i sto~are i Sto~arsku zadrugu iz Sajana, kod Kikinde.

Po ju~era{wem saop{tewu Policijske uprave u Kikindi, Stevan K. je od ~lanova Sto~arske zadruge iz Sajana preuzeo u toku 2008. godine tovnu junad koju do danas nije platio, pa je na taj na~in za svoja preduze}a pribavio protivpravnu imovinsku korist.

M. Mr.

ZREWANINAC J. R. NA OPTU@ENI^KOJ KLUPI

Pretio majci ubistvom

Protiv Zrewaninca J. R. (56) Osnovno javno tu`ila{tvo u Zrewaninu podnelo je optu`ni predlog kojim mu se stavqa na teret da je po~inio krivi~no delo nasiqa u porodici.

Sumwa se da je on 1. i 2. avgusta pro{le godine, dok je bio pod uticajem alkohola, ugrozio

Foto: S. [u{wevi}

spokojstvo majke B. K. Prvog dana, oko 16 ~asova, uputio joj je pretwe da }e je ubiti ukoliko ostane u ku}i. „Ima{ sat vremena da se spakuje{ i da se seli{“, viknuo je tada J. R., a dan kasnije, desetak minuta posle pono}i, majci je poru~io: „Kupi}u pi{toq i ubi}u te…“ @. B.

NA BE^EJSKIM GROBQIMA

Ukradeni vaze i sve}waci U no}i izme|u ~etvrtka i petka, s pravoslavnog grobqa u Be~eju, lopovi su ukrali ~etiri bakarne vaze, tri bakarna sve}waka i dva kandila, s deset grobnih mesta.

Iste no}i, na katoli~kom grobqu, ukradeno je {est bakarnih sve}waka, s pet grobnih mesta. Ukupna materijalna {teta se procewuje na oko 200.000 dinara. Novosadska policijska uprava saop{tila je ju~e da intenzivno radi na rasvetqavawu ove dve kra|e.

M. V.

tom prilikom zadobio te{ke telesne povrede, u ve{ta~ki izazvanoj komi je u Klini~kom centru Vojvodine u Novom Sadu i nije u kriti~nom stawu.

Automobil "kia rio" beogradskih registracija u kojem su bili strovalio se iz neutvr|enih razloga s mosta u iz-

ju~e posle vi{estanog uvi|aja za "Dnevnik" de`urni istra`ni sudija novosadskog Osnovnog suda Radomir [tula.

Na mestu doga|aja nije bilo svedoka, a nezvani~no saznajemo da ima radnika koji su videli da automobil pada, ali ne i kako je do{lo do toga. Za sada

se mo`e samo naga|ati {ta je uzrok tragedije. Mo`e se pretpostaviti da su se pomenuti mladi stru~waci uputili automobilom s ba~kog dela na betonski sirovi kolovoz {irine 12 metara, postavqen preko stubova. Oni su, mo`da u `eqi da okrenu kola, do{li do bo~ne ivice, koja je samo formalno za{ti}ena nejakim i retkim stubi}ima od armature, na kojima je ovla{ zaka~ena po jedna tanka uzdu`na letva i tu, iz neutvr|enih razloga, pre{li ivicu. Nije iskqu~eno da je voza~, dok je bio tik uz ambis, gre{kom dodao gas, nameravaju}i da krene ka sredini trake, dok je mewa~ ostao u rikvercu, ili je zbog silnog blata u okolini, noga skliznula s papu~ice, a naravno mogu} je i neki druga~iji uzrok nesre}e.

Nejasno je za{to je vozilo uop{te stupilo na gotovo potpuno neza{ti}enu deonicu

u izgradwi. Visina s koje se obru{ilo mo`e se uporediti s ~etvrtim spratom. Automobil se survao u procep koji se prostire ka mostu u upotrebi, udaqenom desetak metara. Da bi izvukli nastradale, vatrogasci su isekli kola koja su zatekli spqo{tena, ali na to~kovima. Na haubi je ostala jedna potpuno krvava kaciga, a druga je bila na nekoliko metara.

Kolari} je operisan i sino} je bio u stabilnom stawu na Odeqewu intenzivne nege, saznali smo nezvani~no. Vi{e detaqa o doga|aju o~ekujemo nakon zavr{ene istrage i obdukcije poginule devojke u Institutu za sudsku medicinu.

Mesto te{ke saobra}ajne nesre}e posetili su ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi} i rukovodioci Javnog preduze}a "Putevi Srbije".

M. V.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK BIV[I NA^ELNIK BEOGRADSKE POLICIJE MILAN OBRADOVI] TVRDI:

Krivi~na prijava protiv Cece bila dobra Direktor Uprave za izvr{ewe krivi~nih sankcija Milan Obradovi} izjavio je ju~e da je pre sedam godina, tokom akcije „Sabqa“, krivi~na prijava protiv

Govore}i o detoniraju}im {tapi}ima koji su prona|eni u zatvorskoj }eliji optu`enog za niz najte`ih krivi~nih dela Milorada Ulemeka Legije, Obrado-

utorak30.novembar2010.

13

POLICIJA TERETI NOVOSADSKOG PEDIJATRA

Smrt bebe zbog lekarske gre{ke?

Policijska uprava u Novom Sadu podnela je krivi~nu prijavu protiv Gordane I., pedijatra neonatologa zbog osnovane sumwe da je izvr{ila te{ko delo protiv zdravqa qudi, a u vezi s krivi~nim delom nesavesnog pru`awa lekarske pomo}i, potvr|eno je Novosadskoj televiziji u policiji.

Po informacijama kojima raspola`e ta televizija, Gordana I. se tereti da je 24. okto-

bra, prilikom intubacije novoro|en~eta, povredila wene unutra{we organe, zbog ~ega je beba umrla.

Kako je u prvi mah rekla Jelena Juri{in, Pi-Ar Klini~kog centra Vojvodine, u ovoj ustanovi nisu ~uli za slu~aj.

Me|utim, kasnije je izjavila da je beba imala sr~anu manu i da je prilikom reanimacije preminula, objavila je ju~e Novosadska televizija.

NASTAVQENO SU\EWE BIV[EM GRADONA^ELNIKU ZREWANINA GORANU KNE@EVI]U I SARADNICIMA

Milan Obradovi}

peva~ice i vlasnice fudbalskog kluba „Obili}“ Svetlane-Cece Ra`natovi} bila dobro ura|ena.

– Ta~no je da sam ja bio na~elnik SUP-a Beograd kada je ta prijava napisana. Krivi~na prijava je u tom trenutku napisana na osnovu prikupqenih dokaza.

Ja je nisam pisao, ali da ne bude da se ogra|ujem, apsolutno i dandanas bezrezervno stojim iza kolega koji su napisali tu krivi~nu prijavu – kazao je Obradovi} na Radio-televiziji B-92.

On je dodao da ~iwenica da istraga o tom slu~aju traje tako dugo govori o obimnosti predmeta.

Svetlana-Ceca Ra`natovi}

vi} je istakao da je to bilo te{ko otkriti.

– Mogu jo{ jednom da javno ~estitam qudima koji su do{li do podataka i to otkrili. To je bilo izuzetno te{ko – dodao je Obradovi}.

On je rekao i da je broj prekora~ewa slu`benih du`nosti policajaca u praksi mawi nego {to se o tome govori u javnosti.

– Svako nepo{tovawe pravila se sankcioni{e i o svakoj upotrebi pendreka se pi{e izve{taj. Mnogo je mawi broj prekora~ewa slu`bene du`nosti nego {to se o tome govori – kazao je Obradovi}.

PRITVOREN OSUMWI^ENI ZORAN [. IZ [IDA

Pi{toqem uterivao dug

Zorana [. (44) iz [ida policija je li{ila slobode i ju~e ga predala istra`nom sudiji Vi{eg suda u Sremskoj Mitrovici zbog osnovane sumwe da je 27. novembra uve~e izvr{io dva krivi~na dela – iznude i nedozvoqenog dr`awa, no{ewa i prometa oru`ja i eksplozivnih naprava. Istra`ni sudija je posle saslu{awa osumwi~enom odredio pritvor od mesec dana.

Zoran [. se tereti da je te ve~eri, u nameri da utera dug od sugra|anina Zdravka S. (42) do{ao kod wega ku}i i uz pretwu pi{toqem tra`io da mu ovaj vrati novac koji mu duguje. Rasprava o dugu je zavr{ena kada je stigla policija i uhapsila Zorana [., odredila mu policijsko zadr`avawe, a od ju~e je u Pritvorskoj jedinici KPZ-a u Sremskoj Mitrovici.

S. B.

NAKON PREKSINO]NE TRAGEDIJE U BEOGRADSKOM NASEQU MIRIJEVO

Porodica napada~a krivi dr`avu

Dan nakon {to je 24-godi{wi Miron M. stradao prilikom napada sekirom na policajca, porodica pokojnog mladi}a ka`e da je Miron godinama bio du{evni bolesnik, koji je odbijao da uzima terapiju.

Porodica za nesre}u krivi dr`avu, po{to, kako ka`u – u zakonskom sistemu ne postoji mogu}nost da se punoletna osoba primora na le~ewe, {to kasnije za posledicu ima te{ke porodi~ne tragedije. Priroda bolesti Mirona M., po re~ima wegove tetke Jadranke Hrisafovi}, bila je takva da on nije priznavao da ima psihi~kih problema.

Od avgusta 2009, ka`e Jadranka, Miron zakonski nije bio u obavezi da uzima lekove i od tada kre}u problemi.

– Posle te dve godine niko vi{e ga nije mogao privesti lekaru jer obi~no te vrste bolesnika ne prihvataju svoju bolest.

Na`alost, opet taj zakonodavni sistem pretpostavqa policiju koja ka`e, i slovom, i re~ju, i zakonom – mi ne mo`emo ni{ta da uradimo da privedemo va{eg ~lana porodice jer on nije po~inio krivi~no delo – ka`e ona. – Dakle, ~eka se da se uradi neko krivi~no delo, odnosno zlo~in, da neko strada da bi tada dr`ava intervenisala.

Miron M. se neko vreme le~io u Specijalnoj bolnici za

psihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarevi}“. Direktor te bolnice Milutin Nenadovi} ka`e da porodica mo`e zatra`iti hospitalizaciju ukoliko nije u mogu}nosti da kontroli{e da li pacijent redovno uzima lekove.

– Ne mo`e se represivno ~initi ni{ta protiv wih, ali dva zakona u na{oj zemqi – Zakon o zdravstvenoj za{titi i Zakon o vanparni~nom postupku – reguli{e tzv. institut prisilne hospitalizacije. Tada je potrebno da neko, iz porodice ili iz zajednice, pozove Hitnu pomo}, a oni onda zovu asistenciju policije i tako se bolesnik dovodi u instituciju za le~ewe – navodi Nenadovi}.

Dragan Jugovi} iz Udru`ewa korisnika psihijatrijskih usluga i wihovih porodica „Du{a“ ka`e da je potrebna ve}a saradwa dru{tva i nadle`nih slu`bi da bi se pomoglo osobama s psihi~kim problemima.

Porodica Mirona M. negira da je on bio upleten u bilo kakve kriminalne radwe. Me|utim, Mironov napad koji se dogodio u nedequ uve~e nije bio jedini. On je 2004. sekirom napao svog prvog kom{iju, koji, znaju}i za bolest, nije podneo krivi~nu prijavu.

(B-92)

Svedoci negirali davawe mita za zemqi{te Dvojica svedoka negirala su ju~e na su|ewu grupi optu`enih za malverzacije s gra|evinskim zemqi{tem u Zrewaninu, s biv{im predsednikom op{tine Goranom Kne`evi}em na ~elu, da su prilikom zakupa zemqi{ta u Slobodnoj zoni u tom gradu, davali mito.

Svedok Borislav Umi}evi} naveo je da je putem javnog konkursa saznao da se u slobodnoj carinskoj zoni ustupa odre|eno zemqi{te na zakup, pa se sastao s gradona~elnikom Kne`evi}em i pojasnio mu {ta `eli da gradi na tom zemqi{tu.

– Cena zakupa zemqi{ta je bila {est evra kvadrat – naveo je Umi}evi}, i dodao da je smatrao da je lokalna samouprava tim cenama `elela da ohrabri preduzetnike da ula`u u Zrewanin.

Umi}evi} je rekao da je smatrao da je ta cena va`ila za sve koji su `eleli da kupe odre|enu parcelu, i dodao da, kada je ugovor o zakupu zemqi{ta sklopqen, nikog od ~elnika gradske vlasti nije ~astio.

Svedok Ismet Fekovi} naveo je da je, kao direktor firme „Demeks“, op{tini Zrewa-

nin podneo zahtev za zakup zemqi{ta na lokalitetu Bagqa{, nakon ~ega je i dobio odobrewe za kupovinu parcele.

Sporan zakup gra|evinskog zemqi{ta

– Nikog nisam ni na pi}e pozvao, niti sam ikada dao ili primio mito, te stvari su za mene strane – rekao je Fekovi}, ~ija je firma, kako je naveo, na tom lokalitetu `elela da izgradi fabriku betona.

PETORICA OFICIRA OSUMWI^ENA ZA POMAGAWE U SKRIVAWU RATKA MLADI]A

Tu`ila{tvo preuzelo slu~aj Ace Tomi}a

– Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine preuzelo je spise predmeta generala Ace Tomi}a i jo{ ~etiri biv{a oficicira osumwi~ena za pomagawe u skrivawu ha{kog optu`enika Ratka Mladi}a – izjavio je

Optu`nica Specijalnog tu`ila{tva tereti Kne`evi}a i jo{ 22 osobe za malverzacije s gra|evinskim zemqi-

ga~a u~iniocima tih dela pre{lo je u nadle`nost Tu`ila{tva za ratne zlo~ine.

Drugo op{tinsko javno tu`ila{tvo podnelo je 2006. godine zahtev za pro{irewe istrage protiv

{tem od 2006. do 2008. godine, jer su zloupotrebom slu`benih polo`aja pri~inili {tetu op{tini Zrewanin od najmawe 150 miliona dinara. Na teret im se stavqaju krivi~na dela zlo~ina~kog udru`ivawa, zloupotrebe slu`benog

polo`aja, primawa i davawa mita. Kne`evi} je izjavqivao da je optu`en samo zato {to je bio „ispred svog vremena“ i da je proces protiv wega politi~ki i montiran.

Biv{i prvi ~ovek zrewaninske op{tine proveo je 13 meseci u pritvoru, a 4. novembra pro{le godine pu{ten je da se brani sa slobode.

Pripadnici grupe su krivi~na dela izvr{ili na polo`ajima gradona~elnika, na~elnika odeqewa, direktora javnih preduze}a, tako {to su na nezakonit na~in davali u zakup neizgra|eno gra|evinsko zemqi{te u Zrewaninu ~iji je vlasnik Republika Srbija, a korisnik op{tina Zrewanin, navedeno je u optu`nici.

Zemqi{te je davano u zakup suprotno odredbama Zakona o planirawu i izgradwi, bez raspisivawa javnih tendera, neposrednom pogodbom sa zainteresovanim za zakup.

Istovremeno, visina ugovorene zakupnine i tro{kova na ime ure|ewa gra|evinskog zemqi{ta utvr|ivane su suprotno odlukama Skup{tine op{tine i grada Zrewanina, u iznosima znatno ni`im od propisanih, navodi se u optu`nici.

(Tanjug)

U PO@AREVA^KOJ KAZNIONI OTKRIVENA DROGA

Marihuana u Zabeli Pripadnici slu`be za obezbe|ewe ju~e su, prilikom pretresa zaposlenog u Odeqewu za op{te poslove u po`areva~kom Kazneno-popravnom zavodu u Zabeli, prona{la dva paketi}a marihuane, saop{tilo je Ministarstvo unutra{wih poslova Srbije.

U saop{tewu se navodi da su kod S. M. prona|ena dva paketi}a ukupne te`ine 33,83 grama koja sadr`e supstancu za koju se osnovano sumwa da je marihuana. Na osnovu informacija do kojih se do{lo tokom jednomese~nog operativnog rada, obavqen je ciqani pretres zaposlenog u Odeqewu za op{te poslove u KPZ-u u Po`arevcu, navodi se u saop{tewu. Uprava zatvora odmah je obavestila policiju u Po`arevcu, koja je preuzela ovaj slu~aj, navodi se u saop{tewu. (FoNet) TU@ILA[TVO U ZREWANINU TERETI VLASNIKA FIRME IZ NOVOG MILO[EVA I VOZA^A KAMIONA IZ BEOGRADA

Doveli u opasnost `ivote radnika

Aco Tomi}

ju~e Tanjugu zamenik tu`ioca za ratne zlo~ine Bruno Vekari}.

On je precizirao da }e Tu`ila{tvo nakon razmatrawa dokumentacije odlu~iti da li }e podneti zahtev za sprovo|ewe istrage u tom predmetu. Vekari} je napomenuo da je predmet preuzet od redovnog tu`ila{tva posle razgovora obavqenih s republi~kim javnim tu`iocem.

Posle promene Zakona o organizaciji i nadle`nosti za procesuirawe krivi~nih dela ratnih zlo~ina, poznatog kao „Zakon o jatacima“, krivi~no gowewe poma-

Tomi}a, Qubi{e Vukovi}a, Dragana @ivanovi}a, Branislava Puhala i Neboj{e Pavkovi}a u okviru postupka protiv 11 optu`enih za pomo} u~iniocu posle izvr{ewa krivi~nog dela (od kojih je jedan u me|uvremenu preminuo).

Ovaj zahtev je avgusta 2007. godine povu~en iz istrage jer je Tu`ila{tvo, u saradwi s Bezbednosnoinformativnom agencijom, nastavilo da radi na prikupqawu informacija u tom predmetu, izjavio je u decembru te godine tada{wi postupaju}i tu`ilac Branko Stamenkovi}.

Osnovno javno tu`ila{tvo u Zrewaninu podnelo je optu`ni predlog protiv vlasnika Samostalne zanatske radwe „Termoblok“ iz Novog Milo{eva Dragana B. (49) i voza~a kamiona u beogradskom preduze}u „Inter luta“ @eqka M. (37), zbog sumwe da su po~inili krivi~no delo izazivawa opasnosti i neobezbe|ivawa mera iz za{tite na radu.

Po navodima Tu`ila{tva, Dragan B. je 5. maja 2008. godine naredio {eto~lanoj grupi zaposlenih u svojoj firmi, u kojoj je bio i sada pokojni P. S., da u poslovnom krugu „Termobloka“ ru~no utovare u kamion beogradskog „Inter luta“ oko 20 tona {qake koja je bila u xako-

vima. Gazda prethodno nije postupio po propisima i tehni~kim pravilima o merama za{tite na radu, s obzirom na to da nije obu~io zaposlene osnovama bezbednosti zdravqa na radu, niti je odredio osobu koja }e nadzirati utovar tereta u kamion.

Voza~ @eqko M. se tereti da je odobrio utovar {qake, mada se prethodno nije uverio u to da li su preduzete sve mere bezbednosti. Time su obojica, kako tvrdi Tu`ila{tvo, izazvali opasnost za `ivot i telo o{te}enih radnika, od kojih je P. S. i nastradao. Me|utim, u Tu`ila{tvu nisu naveli kako je do{lo do nesre}e. @. B.

KULTURA

utorak30.novembar2010.

DNEVNIK

c m y

14

NA KONKURSU ZA REKONSTRUKCIJU NARODNOG MUZEJA U BEOGRADU

Izabrano re{ewe Predraga Lojanice Prvu nagradu na dvostepenom konkursu za idejno re{ewe rekonstrukcije i dogradwe nacionalnog muzeja dobio je arhitekta Predrag Lojanica ura|en u sklopu "Ma{inoprojekt KOPRING", saop{tio je u Narodnom muzeju ministar kulture Neboj{a Bradi}. Bradi} je obrazlo`io odluku `irija i kazao da su izabrali rad koji je najboqe prilago|en savremenom senzibitetu i koji nudi optimalnu ravnote`u izme|u atraktivnog prostornog koncepta i strukovne funcionalnosti objekta.

"Promi{qena integracija novodobijenih prostora sa postoje}im, kvalitet projektovawa, predlo`ene komunikacije, logi~na konstrukcija omogu}avaju jednostavnu i efikasnu izvodqivost projekta i ~ine va`ne kvalitete

presudne na odluku `irija", dodao je on.

Bradi} je istakao da je `iri uveren da je sa nagra|enim projektom mogu}a odr`iva i brza rekonstrukcija Narodnog muzeja.On je rekao da je ovaj konkurs pokazao da postoje veliki potencijali arhitekata mlade generacije, koji su pokazali izuzetan kvalitet u svojim re{ewima za rekonstrukciju nacionalnog muzeja.

"Svih pet radova koji su uvr{teni u finalni proces odlu~ivawa poseduju visok kvalitet arhitektonskih, funcionalnih i konstruktivnih tehni~kih re{ewa sa razli~itim konceptima i te`i{tima", ocenio je ministar.

Direktorka Narodnog muzeja dr Tatjana Cvjeti}anin podsetila je da je konkurs, koji je raspisan 12. avgusta, u prvoj fazi imao

62 rada, a nakon toga pet.^lanovi `irija koji su se obratili novinarima prof. Vasilije Milunovi}, prof. Vladimir Lalo Nikoli}, prof. dr Tomislav [ola i slikar Vladimir Veli~kovi} ocenili su da je pobedni~ki rad kvalitetan i dobar. ^lanovi `irija su i Bradi} (predsednik), dipl.ing.arh. Goran Vojvodi}, dipl.in`.arh., prof. Branislav Mitrovi}, docent Vasa Perovi}, arhitekta, docent Borislav Petrovi}, arhitekta, prof. dr Miroslav Timotijevi}, dr Tatjana Cvjeti}anin, in`ewer ma{instva Ranko Bo`ovi} i prof.dr Dragan Bu|evac.

Lojanica je radio sa timom koji ~ine Sowa Pe{terac, Marija ]orluka-Mijovi}, Vladimir Cveji}, Nikola Ili} i Marija Konstandinis.

U DECEMBRU SLEDE I NOVOGODI[WI KONCERTI

„Bra}a Bojki” pevaju „a kapela” Muzi~ka omladina Novog Sada ski teatar i Ruski muzej, sanktpe(MONS) pripremila je niz konterbur{ki za{titni znak. ^lanocerata za decembar i januar, a povi ovog kvarteta, svi ina~e akaseban ciklus posve}en je bo`i}demski obrazovani, su: Andrej nim i novogodi{wim praznicima.

Konstantinov (sopran domra), Prvi koncert je 2. decembra u SiAleksej Bar{~ev (alt domra), Annagogi, kada }e na programu pod drej Smirnov (bajan) i Mihail nazivom "Balkanto" nastupiti Dzjudze, (bas balalajka). "Wihova Vojvo|anski tambura{i, tenor muzika se mo`e opisati i kao mePjero Viskonti iz Italije, tenor {avina narodne, klasi~ne i xez Branko Maravi} i sopran Marija muzike, ali i kao spoj temperaDra~anski. Dirigent je Ferenc Kova~, a koncertmajstor je Zdenko Obad [}itaroci. Ulaznice za ovaj koncert staju 500 dinara.

I svi ostali koncerti }e biti prire|eni u Sinagogi. U ovom prostoru }e 11. decembra nastupiti klavirski duo Sandra & Jeroen iz Holandije. Oni }e izvesti delo "Canto Ostinato"Simeona Ten Holta, na koncertu ~iju su realizaciju omogu}ili ambasada Kraqevine Holandije, MONS, Centar za novu umetnost i pijanisti Sowa Lon~ar, Andrija Pavlovi} i Branka Parli}. Ulaz na koncert klavirskog dua Sandra & Jeroen iz Holandije je slobodan.

Ve~e muzike Frederika [opena, 16. decembra, prire|uje pijanista Boris Kraqevi}. Ulaznica za ovaj koncert staje 300 dinara. Mje{oviti pjeva~ki zbor "Lira" iz Zagreba i hor Jevrejske op{tine Novi Sad "Ha{ira" nastupi}e Guda~i Svetog \or|a 19. decembra, a ulaz na ovaj konmenta roka i poznoromanti~arcert je slobodan. skog patosa”.

Ciklus bo`i}no-novogodiNastup Guda~a Svetog \or|a u {wih koncerata po~e}e 23. decemovom ciklusu najavqen je za 27. debra u Sinagogi nastupom ruskog cembar u Sinagogi. Oni }e nastukvarteta "Terem" iz Sankt Pepiti sa svojim umetni~kim direkterburga, poznatom po virtuoznom torom i solistom na violini Gormuzicirawu na ruskim tradiciodanom Nikoli}em, koji ovaj annalnim instrumentima. Prema sambl vodi od 2006. godine. Na mi{qewu ruskih novinara, ovaj programu ovog koncerta su dela ansambl je, uz Ermita`, MarijinBaha, Vivaldija i ^ajkovskog.

Pred Novu godinu, 29. decembra u Sinagogi }e se ~uti " a kapela" pevawe poznate "Bra}e Bojki" iz Ma|arske, koje najavquju kao senzacionalni vokalni kvartet.

"Izuzetno cewen u svetu ozbiqne muzike, ali i xeza i popa, senzacionalni vokalni kvratet iz Ma|arske ’Bra}a Bojki’ predstavi}e se publici veoma atraktivnim programom, slobodno se kre}u}i kroz razli~ite muzi~ke pravce kao {to su klasika, gospel, xez i pop..." Ovaj vokalni kvartet je prisutan ve} dvadeset godina na muzi~koj sceni. Wegov "jedinstveni zvuk, fini humor i prirodno vladawe scenom uzdigli su ih za kratko vreme do statusa zvezda i izvan mati~ne zemqe".

Dobitnice "Gremi" nagrade, ~lanice ansambla "Tajne bugarskih glasova" peva}e 18. januara u Sinagogi u ciklusu bo`i}no-novogodi{wih koncerata. Novosa|ani tako imaju izuzetnu priliku da ~uju dvadesetak bugarskih peva~ica mo}nih glasova koji izvode najrazli~itiju muziku. U posledwih dvadeset godina, neprestano su na turnejama u Evropi, Americi i Aziji.

Ulaznice za koncerte "Bra}e Bojki", kvarteta "Terem" i bugarskog `enskog hora staju 800, 1000 ili 1200 dinara, i mogu se kupiti na prodajnim mestima "Eventima" u Novom Sadu (u "Komtrejdu", "Globus-tursu", "Mungosu" i "Navigatoru"). Za Guda~e svetog \or|a karte staju 500 dinara i kupuju se u Muzi~koj omladini Novog Sada (Katoli~ka porta 2/II, tel. 021 452 344), radnim danima od 8 do 14 ~asova.

N. Pej~i}

Detaq prvonagra|enog projekta

VE^ERAS PO^IWE FESTIVAL AUTORSKOG FILMA U BEOGRADU

„Beli, beli svet” na otvarawu Projekcijom filma Olega Novkovi}a "Beli, beli svet" ve~eras u Centru "Sava" bi}e otvoren 16.

Festival autorskog filma (FAF), koji }e se nastaviti u Dvorani kulturnog centra, kao i drugim salama u Beogradu, do 7. decembra. Kako je najavio predsednik Saveta festivala Srdan Golubovi}, program }e biti {arolik da bi pokazao kako autorski filmovi nisu samo hermeti~na umetni~ka ostvarewa, ve} i vrlo `iva dela koja dobro komuniciraju s publikom.

Gledaoci }e imati priliku da me|u 18 filmova u glavnom programu, od kojih 14 u takmi~arskoj selekciji, vidi sva nagra|ena dela sa ovogodi{weg festivala u Kanu.To su dobitnik "Zlatne palme" - "Ujak Bunmi koji mo`e da se seti svojih prethodnih `ivota" taj-

landskog rediteqa Api~atponga Verasetakula, najboqi debitantski film Kana - "Prestupna godina" Majkla Rouva i "Na turneji" Metjua Almarika koji je nagra|en za re`iju.Pa`wu privla~e novi filmovi veterana francuske i svetske kinematografije @an Lik Godara "Socijalizam", kao i slavnog kineskog rediteqa @anga Ji Moua - komedija inspirisana delima bra}e Koen "@ena, pi{toq i rezanci".

Na programu su i filmovi debitanata i mladih rediteqa - "Kaboom" Grega Arakija, "Guma" poznatog di-xeja i rediteqa Kventina Dupijea, "Izmi{qene qubavi" mlade zvezde Ksavijea Dolana, kao i filmovi iz Rumunije, Nema~ke, Rusije, Belgije, ^ada, Irana, Ju`ne Koreje, Kanade, SAD, Argentine, Meksika.Iz regiona je iza-

bran film hrvatske produkcije "Majka asfalta" u re`iji Dalibora Matani}a. ^lanovi `irija su hrvatski rediteq Zvonimir Juri}, me|unarodna kustoskiwa Korin Diseren i islandski glumac Tomas Lemarkiz.Glavna nagrada ostaje "Aleksandar Sa{a Petrovi}", ali ove godine bez nov~anog iznosa. Bi}e dodeqena i nagrada za mladog autora, do 35 godina, koja je ustanovqena pro{le godine.

Prema re~ima izvr{nog producenta FAF-a i direktora distributerske ku}e "Megakom film" Igora Stankovi}a, buxet ovogodi{weg festivala je tek ne{to ve}i od 40.000 evra.Prate}i programi sa razli~itim filmskim ciklusima odr`ava}e se u Muzeju kinoteke, Kulturnom centru "Grad" i Domu kulture "Studentski grad".

FESTIVAL „DESIRE CENTRAL STATION” U SUBOTICI

Mo}na pobuna

Ponovo u maniru “svi|a mi se da ti bude neprijatno”, festival savremenog pozori{ta i plesa “Desire central Station” u Subotici do`iveo je svoju kulminaciju, i to u trenutku kada je ose}aj bio da je kulminacija pro{la. Ponovo, “krivac” je bio Borut [eparovi}, a nakon “Generacije 91-95” izvedena je predstava “Vatrotehna 2.0” trupe Monta`stroj iz Zagreba.

“Vatrotehna 2.0” je rekonstrukcija predstave “Vatroteh-

mak predstave iz 1990, oti{ao je korak daqe i ritualnu izvedbu “Okovanog Prometeja” pro{irio pasa`ima direktnog obra}awa aktera u nekoj vrsti verbatim (dokumentaristi~kog) teatra sa jakim politi~kim aspektom. “Glumci”, kao i u prvobitnoj verziji, zapravo su jedva punoletni momci i oni igraju moma~ki – ~vrsto, jako, spretno i nadasve uverqivo. A kako i ne bi kad su na sceni wihovi `ivoti i sudbine.

propast (hrvatske) dr`ave, a zapravo ona nije mrtva dok je wene dece. I na kraju, progla{ava se smrt pobune, a zapravo je cela predstava jedna velika pobuna.

“Vatrotehna 2.0” je toliko promi{qena i efektna da je prosto neverovatno koliko je umetni~ki koncipirana, takore}i filozofska, a da se uspeva pokazati kao neposredna, ~ista stvarnost. U moru uzbudqivo dvosmislenih stvari, kao centralni scenografski elemenat stoji jed-

Dakle, za razliku od brojnih dru{tvenih tekovina, Borut [eparovi} preuzima odgovornost i autoreferentnim odnosom propituje nasle|e teatra, civilizacije i ulogu pojedinca, kao i konteksta u kojem se uloga ta individua (ne)ostvaruje. Sve je ra|eno vrlo, vrlo inteligentno i mo}no, sve sa ogledalom koje pokazuje ~as iskrivqeni, ~as pravi odraz, uvla~e}i i zavode}i publiku na sau~esni{tvo. Tako se progla{ava smrt teatra koji je zapravo `ivqi nego ikad. Progla{ava se

na lopta, koje se u prelomnim trenucima {aqe u publiku. Zna~ewe ovoga je nedvosmisleno, a koga mu~e pitawa, kome je dosta impotentne (pozori{ne) umetnosti, impotentne politike socijalizma, kapitalizma, sveop{teg uru{avawa kakvim se svet i mimo defetizma i fatalizma mo`e vrlo lako u~initi – neka potra`i svog Prometeja, neka ode da pogleda “Vatrotehnu 2.0”, ali neka pazi, jer }e lopta od tog trenutka biti u wegovom posedu.

Igor Buri}

[EST DECENIJA MUZEJA POZORI[NE UMETNOSTI SRBIJE

Virtuelna teatarska baza podataka Muzej pozori{ne umetnosti Srbije ju~e je radno proslavio 60. "ro|endan" - prezentacijom elektronske baze podataka pozori{ta u Srbiji, takozvanog "onlajn muzeja". Direktorka Muzeja Ksenija Radulovi} izjavila u ovoj instituciji smatraju da, u skladu sa vremenom, treba delovati konkretno i pokazati rezultate.

Ministar kulture Neboj{a Bradi} ~estitao je Muzeju i istakao da je projekat digitalnog pozori{nog muzeja va`an za srpsku kulturu uop{te."To je dobar na~in da se ~uva nasle|e i da se ono u~ini dostupnim. Tako }e ova ustanova nastaviti svoje prisustvo i u virtuelnom muzeju", rekao je ministar. Prevo|ewem muzejske gra|e u kompjuterske fajlove objediweni su relevantni

podaci i gra|a vezana za pozori{ni `ivot u na{oj zemqi, od profesionalnih po~etaka do danas. Baza kroz osam formiranih zbirki obuhvata sve segmente teatarske umetnosti (li~nosti, repertoare, festivale) i muzejsku gra|u.Do sada su u bazu uneti podaci vezani za 11.500 teatarskih li~nosti, 4.500 predstava, digitalizovan je celokupan fond od 20.000 pozori{nih kritika iz zbirke hemeroteka, vredni plakati iz perioda izme|u dva svetska rata, a u toku je proces digitalizacije zbirke programa i plakata. Ovaj projekat predstavqa informacionu istoriju pozori{ta sme{tenu u savremeni digitalni domen, a mo`e se videti na adresi"www.mpus.org.rs".

Iz predstave „Vatrotehna 2.0”

na” iz 1990. koja je jo{ tada bila veoma interesantna zbog svojih pozori{nih, ali i dru{tveno anga`ovanih konotacija. Uzimaju}i za polaznu osnovu Eshilovog “Okovanog Prometeja” i Mejerhoqdov biomehani~ki pristup izvo|a~kim umetnostima, [eparovi} je, pojednostavqeno re~eno, napravio predstavu o odnosu pojedinca i vlasti, podvi`ni{tvu i konformizmu, odnosno o bo`anskoj prirodi i identitetu individue i dru{tva. U rekonstrukciji koju prati sni-

DRU[TVO

DNEVNIK ME\UNARODNA KONFERENCIJA TEMPUS PROJEKTA GOMES

Integrisani univerzitet

Na Univerzitetu u Novom Sadu ju~e je odr`ana me|unarodna konferencija u okviru Tempus projekta Evropske komisije „Reforma upravqawa i menaxmenta u visokom obrazovawu Srbije“ – GOMES, ~iji je koordinator Novosadski univerzitet, a partneri su univerziteti u Beogradu, Kragujevcu, Ni{u, Novom Pazaru i „Singidunum“, Ministarstvo prosvete, Nacionalni savet za visoko obrazovawe, Konferencija univerziteta Srbije, te nekoliko univerzi-

Evropi, o ~emu je govorio Sjur Bergan, {ef Odeqewa za visoko obrazovawe Saveta Evrope i individualni ekspert u projektu GOMES, na konferenciji je predstavqeno sada{we stawe u ovoj oblasti u Srbiji.

Pozdravqaju}i u~esnike Konferencije, ministar prosvete @arko Obradovi} istakao je da je obrazovawe jedan od najve}ih resursa Srbije i da mu, iako smo u nezavidnoj ekonomskoj situaciji, moramo vratiti odgovaraju}e mesto u sistemu vrednosti.

Osim evropskih iskustava i tendencija u upravqawu sistemom visokog obrazovawa u Evropi, na konferenciji je predstavqeno sada{we stawe u ovoj oblasti u Srbiji teta iz zemaqa EU. Ciqevi GOMES projekta su razvoj i primena modela integrisanog univerziteta na nacionalnom nivou, unapre|ewe uloge Nacionalnog saveta za visoko obrazovawe i KONUS-a, evaluacija i unapre|ewe sistema ESPB-a u odnosu na ishode u~ewa, priprema novih standarda za spoqa{we obezbe|ewe kvaliteta u sistemu visokog obrazovawa i nacionalni okvir kvalifikacija.

Osim evropskih iskustava i tendencija u upravqawu sistemom visokog obrazovawa u

– Ho}emo kvalitetno visoko obrazovawe, racionalno i efikasno i dobro je {to smo kroz ovaj Tempus projekat u situaciji da vidimo koji su to oblici i sadr`aji upravqawa visokim obrazovawem u drugim zemqama i da deo toga primenimo i kod nas. Mi smo deo procesa stvarawa evropskog prostora visokog obrazovawa i zajedno s kolegama iz drugih zemaqa radimo na obezbe|ivawu kvalitetnog obrazovawa, dr`imo tempo i najboqa re{ewa primewujemo – rekao je Obradovi}.

V. ^eki}

VESTI Za siroma{nije 850 miliona dinara Savetnik u Ministarstvu rada i socijalne politike Qubomir Pejakovi} najavio je ju~e da }e, na predlog resornog ministarstva, u 2011. godini za pomo} siroma{nima biti izdvojen urgentni paket socijalne pomo}i od 850 miliona dinara, {to je najve}a suma do sada koja se izdvaja u te svrhe.

– To je najve}a suma koja je do sada dodeqena za pomo} najsiroma{nijima i garantuje kontinuitet razli~itih oblika pomo}i onima kojima je ona najpotrebnija – dodao je Pejakovi}.

Sajber bezbednost Nevladina organizacija „Forum za bezbednost i demokratiju“ ju~e je na svom portalu objavila elektronsko izdawe publikacije „Demokratsko upravqawe: Izazovi sajber-bezbednosti“, napravqene u saradwi sa @enevskim centrom za kontrolu oru`anih snaga.

U saop{tewu FBD-a isti~e se da objavqivawe elektronske verzije publikacije o izazovima sajberbezbednosti prati rast interesovawa javnosti za bezbednost interneta podstican najrazli~itijim bezbednosnim sajber-incidentima i skandalima.

Me|u posledwim je, kako se navodi, „provaqivawe“ u komunika-

ciju ameri~kih diplomata koja je u nedequ objavqena na portalu „Vikilinks“, kao i na sajtovima nekoliko najuglednijih svetskih listova.

Matematika (ni)je bauk Matemati~ka radionica pod nazivom „Matemationica” odr`ava se svakog ponedeqka u Kulturnom centru Zrewanina. Radionicu vodi profesorka Tawa Sekuli} sa `eqom da u~enicima starijih razreda zrewaninskih osnovnih {kola pomogne prilikom ponavqawa i usavr{avawa gradiva iz matematike. Polaznici na dopunskim ~asovima mogu nau~iti i ne{to novo, uraditi doma}e zadatke, pripremiti se za maturu, pa i zabaviti se uz ovaj {kolski predmet. „Matemationica” je za polaznike besplatna.

Vreme odr`avawa prilago|eno je smenama u osnovnim {kolama – naizmeni~no od 10.30 ili 14.30 sati.

– Ideja o ovoj radionici zapravo poti~e iz moje davna{we `eqe da populari{em matematiku kao nauku. Ona va`i za bauk, deca je se pla{e, ne vole je, mada se meni ~ini da je to bezrazlo`no. Htela sam ovom prilikom da im poka`em kako se matematikom mogu igrati i zabavqati, da je do`ive na sasvim druga~iji na~in, a pri tome i nau~e ne{to novo – ka`e Tawa Sekuli}. @. B.

utorak30.novembar2010.

15

INOVACIJE U PREDUNIVERZITETSKOM OBRAZOVAWU

Priprema za `ivot u zajednici evropskih naroda Predsednik Srbije Boris Tadi} istakao je ju~e da je obrazovawe dugoro~no najva`nija oblast za Srbiju, u trenutku kada krupnim koracima ide u pravcu evropskih integracija, i zalo`io se za celovitu strategiju razvoja obrazovawa.

– U obrazovawe je, na razli~ite na~ine, ukqu~en najve}i broj gra|ana, ali ono ipak ne dobija dovoqno interesovawa javnosti, niti se dovoqno vrednuje u dru{tvu – ocenio je Tadi} na konferenciji o inovacijama u preduniverzitetskom obrazovawu. – Deca koja danas kre}u u {kolu, izlazi}e s fakulteta kada budemo deo Evropske unije.

On je naglasio da kqu~ni ciq Srbije nije samo da postane ~lanica EU ve} da svoje gra|ane pripremi za uspe{no u~e{}e u

[ef delegacije EU u Srbiji Vensan De`er ocenio je da je Srbija imala veoma uspe{nu 2010. godinu, kada je re~ o evropskim integracijama. On je podsetio na po~etak procesa rati-

– Srbija je ve} u{la u narednu fazu integracija jer je, s „~uvenim“ Upitnikom, po~ela i procena wene spremnosti za dobijawe statusa kandidata i otvarawe pregovora – naveo je De`er.

Pokreta~ka snaga transformacije

`ivotu evropske zajednice naroda.

– Na{ ciq je da postanemo uspe{na ~lanica EU i doprinesemo wenom uspehu. Obrazovawe koje je potrebno Srbiji je celo`ivotno u~ewe i usavr{avawe, priprema za `ivot u zajednici evropskih naroda, obrazovawe koje obezbe|uje zaposlivost i samozaposlivost – rekao je Tadi}.

Ministar prosvete @arko Obradovi} je rekao je da ~lanstvo u EU kqu~ni ciq Srbije, ali da bi se to ostvarilo, neophodno je sprovesti brojne reforme i transformacije. Obrazovawe je pokreta~ka snaga ovih transformacija, rekao je Obradovi}. On je precizirao da u Srbiji ima oko 1,2 miliona |aka i studenata i oko 125.000 zaposlenih u obrazovawu.

– Ove godine smo obezbedili besplatne uxbenike za prvi i drugi razred osnove {kole – rekao je Obradovi}, i istakao da je ciq Ministarstva da svi |aci u osnovnom {kolstvu dobijaju besplatne uxbenike. fikacije Sporazuma o stabilizaciji i pridru`ivawu, usvajawe zajedni~ke rezolucije u Ujediwenim nacijama, kao i na odluku Saveta ministara EU da zatra`i mi{qewe Komisije o kandidaturi Srbije.

Obrazovawe je deo ovog procesa i Srbija je dosta uradila, ocenio je De`er, i istakao da EU ima isti ciq kao i Srbija: unaprediti obrazovawe i animirati qude da prihvate realnost – do`ivotno u~ewe.

VOJVODINA ]E FINANSIRATI [KOLOVAWE 1.409 MASTERA NA UNS

Pajti}: Ne bi bilo fer da studenti plate

Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajti} izjavio je ju~e da }e Pokrajina, iako to nije u wenoj nadle`nosti, finansirati {kolovawe studenata na master studijama na Novosadskom univerzitetu za novembar i decembar ove godine. Pajti} je, posle sastanka s ministrom prosvete @arkom Obradovi}em, istakao da }e pitawe finansirawa studenata u narednoj godini biti raz-

matrano zajedno s resornim ministarstvom i Univerzitetom u Novom Sadu.

- Radi se o 1.409 studenata koji su zadovoqili sve uslove iz Bolowske deklaracije i koji su upisani kao buxetski studenti.

Mi smo svesni da se Ministarstvo suo~ava s finansijskim te{ko}ama, a svesni smo i da ova obaveza nije na{a nadle`nost i odgovornost. Me|utim, ne bi bilo fer da stu-

denti iz svog xepa plate studirawe, posebno oni koji su ve} primqeni na buxet, odnosno koji su ispunili najvi{e standarde koji su od wih bili tra`eni - rekao je Pajti}.

Ovakvim re{ewima izlazi se u susret zahtevima Studentskog parlamenta Univerziteta u Novom Sadu i studentskih organizacija.

NASTAVQA SE PRI^A O 48 POENA I BUYETU

Studenti {trajkuju gla|u Studenti Univerziteta u Beogradu koji tra`e da im dr`ava omogu}i besplatno studirawe po{to su sakupili 48 poena, stupili su ju~e u minut do 12 u {trajk gla|u ispred Vlade Srbije. Studenti nekoliko Univerziteta u Beogradu okupili su se u 10.30 na platou ispred Filozofskog fakulteta gde je odlu~eno da stupe u {trajk gla|u, a potom su {etwom centralnim ulicama Beograda do{li do zgrade Vlade Srbije.

– Odlu~ili smo se na {trajk gla|u jer ve} dva meseca protestujemo zbog toga {to qudi koji su ostvarili potrebnih 48 poe-

na nisu pre{li na buxet i nije im pla}ena {kolarina, a to je na{e pravo – rekao je student Fakulteta dramskih umetnosti Milo{ Uvekalovi}.

U {trajk gla|u stupili su studenti Fakulteta politi~kih nauka, Fakulteta primewenih umetnost, Geografskog fakulteta, nekoliko vi{ih {kola, kao i predstavnici Filozofskog i Filolo{kog fakulteta. Studenti su po~eli i da potpisuju peticiju za smenu pomo}nika ministra prosvete Slobodana Jaukovi}a zbog neprimerenih izjava upu}enih studentima. On im je pre neko-

Jedan povre|en, drugog priveli...

Tokom ju~era{weg {trajka studenata ispred sedi{ta Vlade Srbije, ne{to pre 14 sati, dogodio se incident u kojem je jedan akademac povre|en, kada je na wega naleteo automobil. Putni~ko vozilo marke „pe`o“ naletelo je na studenta, kome je od udara povre|ena noga. Povre|eni mladi} stao je ispred vozila, ali je voza~ nastavio vo`wu i naleteo na akademca.

Oko 15 sati policija je privela jednog studenta Visoke elektrotehni~ke {kole zbog toga {to je metalnim novcem ga|ao qude koji su ulazili u zgradu Vlade.

liko dana poru~io da pomo} tra`e od vlasnika „Delte“ Miroslava Mi{kovi}a i predsednika SAD Baraka Obame.

Studenti su se odlu~ili za radikalne mere jer smatraju da protestne {etwe i okupqawa ispred Ministarstva prosvete ne}e doprineti re{avawu wihovih zahteva. Organizacioni odbor protesta je saop{tio da je,

„nakon svih protesta, {trajk gla|u izabran kao posledwi i jedini na~in koji mo`e doprineti re{avawu problema“.

Studenti su predali zahtev Ministarstvu prosvete da se buxetsko studirawe omogu}i svim studentima koji imaju 48 i vi{e bodova, kao i da se pro{ire kvote za upis na master studije, ali su dobili negativan odgovor.

ZAU[KE

Nije zabraweno soliti hranu u zatvorenim prostorijama Vojska je u Srbiji i daqe nedodirqiva institucija. Obavezno slu`ewe za nas amatere je ukinuto, mada }e mesta biti za sve kojima je “to” najve}i od svih ispita zrelosti. Mo`da se zbog nare~enog Novosa|ani s civilnim zdravstvenim kwi`icama ne usu|uju da posete vojnog lekara u Petrovaradinu. Ko ne zna, ima tu i 50 kreveta, tre}ina raspolo`ivih, za bolesnike {to ne salutiraju. Apelujem na bolesne Sremce i Ju`noba~vane da {to pre iskoriste kratkotrajni balkanski prekid paqbe (esperanto: “mir”) i pomognu svetoj gra|anskoj borbi zvanoj “opravdavawe previsokog vojnog buxeta”.

Kad smo ve} kod zabluda, verovatno niste znali da 11,6 procenata nas `ivi u paralelnom svetu, bere lubenice s drveta i {eta po Dunavskom parku s Alisinim prijateqem Ludim {e{irxijom. Svaki deseti gra|anin ovog lo{eg izgovora za zemqu smatra da }emo ulaskom u Evropsku uniju izgubiti nacionalni i verski identitet. Po{to }e se, uprkos pe}inskim naporima pojedinaca, to jednom i dogoditi, EU to jest, predla-

`em korisnicima patriotskih droga da oba identiteta ve`u lancima u se. Lak{e je izgubiti se utroje.

Kad smo ve} kod droga, postaknuti propalom inicijativom da se u Kaliforniji legalizuje marihuana, divanili smo malo kako bi to izgledalo u Srbiji. Oni koji su “za” smatraju da je to dobar izvor para i da zavisnosti od trave nema, a oni koji su “protiv” vele da je {tetna po zdravqe, da zavisnosti ima te da bi se dru-

{tvo tako dodatno kriminalizovalo. Kako to u Srbiji pre~esto biva – u pravu su svi. Ipak, ~iwenica je da je marihuana dru{tveno neprihvatqiva u Srbiji, a to je, vaqda, jedino merilo stvari i tako }e ostati jo{ dugo. Alkohol je, pak, integralni deo na{e kulture i niko se ne bi usudio da ga zabrani, iako su zatvori i bolnice puni nasilno otre`wenih nasilnika. Opet, neki ka`u da i cigarete izazivaju zavisnost, {tetne su po zdravqe i uvla~e ~oveka u blud.

Potvrdili smo teoriju po kojoj Lale vole slano. Legalna so koja izaziva zavisnost i {tetna je po zdravqe odnosi previ{e `ivota u Pokrajini, a

lekari su ustvrdili da je proces odvikavawe mukotrpan i dug.

Srce i krvni sudovi stradaju brzo i efikasno pod pritiskom „slatkog“ nam za~ina, zbog ~ega rak plu}a nikada nije delovao primamqivije. Problem je u tome {to u Srbiji nije zabraweno soliti hranu u zatvorenim prostorijama i na javnom mestu. Soqewe pameti tako|e je dozvoqeno, ali dru{tveno neprihvatqivo.

Imali smo jo{ jedan skup qudi u belom – simpozijum o glavoboqama, da ga tako nazovemo.

Neurolozi su rekli da postoji oko 300 uzroka ove zeznute bolesti i nijedan od wih ne sedi u Nemawinoj 11, zadwa po{ta Be-

ograd. Ovo “univerzalno iskustvo” (citat) dostupno je i deci, u malim pakovawima. Kada nam se potomstvo po`ali na mo`dani disko, ponekad razlog nije sutra{wi kontrolni iz matematike ve} realan bol, koji ne izaziva zavisnost, ali izaziva nevoqu.

Jadni kakvi jesmo, nagrnuli smo u nema~ku ambasadu po azil.

Razlozi su krajwe patriotski: gastarbajteri ~uvaju stabilnost dinara i sve je vi{e radih da pomognu. Iako }e pla}ati nema~ki PDV i puniti kasu mrske zemqe koja nas je tukla kao vo u kupusu, nesolventni domoqupci brane se jakim argumentom – radi}emo na crno!

Ig. Mihaqevi}

SPORT

utorak30.novembar2010.

DNEVNIK

c m y

16

PRED FINALE DEJVIS KUPA IZME\U SRBIJE I FRANCUSKE

Orlovi na putu ka dru{tvu odabranih

Janko Tipsarevi}

JANKO TIPSAREVI] ODGOVARAO NA PITAWA NAVIJA^A

Bi}e poklona ako pobedimo Tenisku Dejvis kup reprezentaciju Srbije i Janka Tipsarevi}a krajem sedmice o~ekuje bespo{tedna borba za salataru, ali je junak polufinalne pobede nad ^e{kom uspeo da izdvoji malo vremena i odgovori na neka od brojnih zanimqivih pitawa koja su mu postavili ~itaoci Monda.

Grlati Bata navija~ pitao je Janka da li se se}a navija~a koji su do{li pred Noletov restoran da proslave s wim pobedu u polufinalu, odnosno da li se se}a pesme koju su izmislili?

- Nemojte da se qutite, qudi, molim vas, ali ne mogu da se setim - odgovorio je Tipsarevi}. - Mislim da smo ve} bili malo popili, oti{li smo kod Novaka u restoran i jedan od prijateqa mi je rekao da iza|em napoqe jer me tamo ~eka iznena|ewe. Mislim da je ispred bilo jedno 50 volontera koji su otpevali pesmu. Nisam se rasplakao, ali sam bio jako emotivan i pevao sam zajedno sa wima. Bilo je super.

Irenu je zanimalo, obzirom da je Janko posle polufinala poklonio svoje patike jednom od fanova, da li mo`e da se nada da }e uspeti i ona da dobije ne{to za poklon.

- Ako pobedimo Francuku, bi}e poklona - kategori~an je bio Janko.

Jednog od ~italaca zanimalo je da li Tipsarevi} ~ita komentare o svojim me~evima na internetu i koliko ga to optere}uje.

- Nemam ja veliki broj fanova. Najvi{e pratim komentare putem mobilnog telefona. Ako iza|u neki tvitovi da me neko spomene, onda to jednostavno iza|e na mom ajfonu i onda to pro~itam.

Sini{a je pitao: da li znate ili ste razmi{qali o tome {ta }ete raditi posle teniske karijere?

- Ne verujem da }u biti DJ, ali muzika je moj veliki hobi i jedan deo mog `ivota. A {to se ti~e posla nakon zavr{etka karijere... Imam 26 godina, nadam se da }u se baviti ovim sportom i biti na visokom nivou jo{ pet, {est, mo`da i vi{e godina. Voleo bih da ostanem nekako vezan za tenis, koji mi je mnogo pru`io u `ivotu, ali ne bih voleo da to bude moja primarna okupacija. Evo ve} 20 godina treniram tenis i ne bih voleo da bukvalno do groba ostanem samo i u ovom sportu.

Koja vam je najve}a blama`a u `ivotu?

- Evo jednog jo{ iz juniorske konkurencije: u finalu Australijan opena, nakon promene strana, ustao sam s klupe, ostavio pe{kir, ali kada sam se spremao da primam servis, shvatio sam da nemam reket.

Mali blam, bilo je i ve}ih.

Iz kog puta ste polo`ili vo`wu?

- Ne mogu da se setim ta~no kada je to bilo, ali bio sam jako nestrpqiv da nau~im da vozim. ^im sam napunio 18 godina i ugrabio vreme da odvozam 40 ~asova. Svaku priliku koju sam imao koristio sam da odem na ~as, ustajao sam ~ak i u {est ujutru da bih mogao da odvozam pre treninga. I sve je bilo regularno - objasnio je Tipsarevi}. [ta mislite o politi~koj sceni u Srbiji?

Sportisti su uglavnom neutralni i ne vole da se izja{wavaju {to se ti~e politike. Ni ja nisam previ{e druga~iji. Jedno je sigurno: ja bih voleo da mi u|emo u Evropu {to pre i da pratimo standarde kako se radi na zapadu. Najjednostavnije, voleo bih da zapad {to je pre mogu}e do|e u Srbiju, na ovaj ili onaj na~in - zakqu~io je Janko Tipsarevi}.

ATP LISTA

Viktor 30.

Britanac Endi Mari pretekao je [ve|anina Robina Soderlinga na ~etvrtoj poziciji na ATP listi nakon zavr{nog Masters turnira sezone u Londonu. Godinu je na prvom mestu zavr{io [panac Rafael Nadal, koji je u svom prvom finalu na zavr{nom Mastersu pora`en od drugolasiranog [vajcarca Roxera Federera, koji se sa pet trofeja tako izjenda~io s legendarnim Ivanom Lendlom i Pitom Samprasom. Srpski teniseri Novak \okovi}, Viktor Troicki i Janko Tipsarev} zadr`ali su svoja mesta. Novak je godinu zavr{io na tre}oj poziciji, Viktor na 30. a Janko na 49.

Lista: 1.Rafael Nadal ([panija) 12.450, 2.Roxer Federer ([vajcarska) 9.145, 3.Novak \okovi} (Srbija) 6.035, 4.(5)Endi Mari (V. Britanija) 5.760, 5.(4)Robin Soderling ([vedska) 5.580, 6.Toma{ Berdih (^e{ka) 3.955, 7.David Ferer ([panija) 3.735, 8. Endi Rodik (SAD) 3.665, 9.Fernando Verdasko ([panija) 3.240, 10.Mihail Ju`wi (Rusija) 2.920 ...30.Viktor Troicki (Srbija) 1.360... 49.Janko Tipsarevi} (Srbija) 935...

Mo`da je u~e{}e fudbalske reprezentacije Srbije na Svetskom prvenstvu u Ju`noj Africi za ve}i deo javnosti u na{oj zemqi bio centralni sportski doga|aj u 2010. godini, a mo`da je, za one druge, to bilo u~e{}e ko{arka{a Srbije na Mundobasketu u Turskoj. Svako, naravno, ima svoje argumente, pa i afinitete, ali usudi}emo se da tvrdimo kako je, ipak, centralni doga|aj u godini koja se bli`i kraju u~e{}e teniske reprezentacije orlova u finalu najstarijeg ekipnog sportskog takmi~ewa na planeti Dejvis kupa. Ko{arka{i, samo zahvaquju}i spletu nesre}enih okolnosti nisu stigli do finala SP, fudbaleri nisu uspeli da se plasiraju ni u drugi krug, a teniseri, evo, prvi put u istoriji ima}e priliku da osvoje salataru, utemeqiteqa Dejvis kupa Dvajta Dejvisa. I, uspeju li u naumu posta}e 13. reprezentacija kojoj je po{lo za rukom da podigne pobedni~ki pehar, odnosno u}i }e u dru{tvo odabranih.

Ovom prilikom osvrnu}emo se na puteve kojima su pro{li

da krenu u pohod na osvajawe jubilarne 10. titule u ovom takmi~ewu. Ovu pobedu izborili su Gael Monfis, @o-Vilfred Conga i dubl Majkl Qodra-@ilijen Beneto.

Usledio je duel s aktuelnim dvostrukim osvaja~em Dejvis kupa, selekcijom [panije u ~etvrtfinalu u Klermon-Feranu, u kojem su obe reprezentacije nastupile bez najboqih igra~a Francuzi bez Conge, a [panci bez Nadala. ^inilo se da su rivali, barem na papiru, izjedna~eni, ali su prvog dana Monfis i Qodra savaladali Ferera i

dila je potom i presudna pobeda para Qodra-Klemon, a onda i u preostala dva singl susreta, pa je Francuska i Argentinu ispratila s glatkih 5:0.

Srbija na istorijskom putu Teniseri Srbije put ka finalu po~eli su pobedom u Beogradu nad selekcijom SAD koja je ~ak 32 puta osvajala Dejvis kup. Amerikanci su, to je fakat, nastupili bez Endija Rodika i Xejmsa Blejka, s potpuno novim timom, ali to nikako ne umawuje zaslu`enu i

Dosada{wi osvaja~i salatare Tokom istorije Dejvis kupa, samo 12 reprezentacija osvajalo je jedan od najcewenijih pehara u svetu sporta. Srbija, dakle, ima {ansu da postane 13. selekcija kojoj }e pripasti ~uvena salatara.

Rekorder po broju trofeja je selekcija SAD koja je 32 puta bila najboqa, a odmah iza we je selekcija Australije s 28 pobeda u finalima. Svi ostali osvaja~i ostali su daleko iza ove dve selekcije, pa po 9 trofeja imaju Francuska i Velika Britanija, dok je [vedska slavila u sedam navrata. Slede [panija s ~etiri, Nema~ka s tri i Rusija s dve titule. Po jednom su u Dejvis kupu slavile reprezentacije Hrvatske, ^e{ke, Italije i Ju`ne Afrike.

su Srbiju u ~etvrtfinale gde je ~ekao susret s Hrvatskom, na gostuju}em terenu.

Novak \okovi} je lako pobedio veterana Ivana Qubi~i}a na otvarawu me~a u Splitu, dok je Marin ^ili} bio boqi od Janka Tipsarevi}a, pa je okr{aj dublova o~ekivan s posebnom pa`wom. Ovog puta, me|utim, kombinacija Zimowi}Tipsarevi} bila je uspe{nija nego u duelu s Amerikancima i ubedqivo je savaladala hrvatski dubl ^ili}-Dodig, donev{i Srbiji prednost pred dan odluke. A onda je Novak \okovi} prosto pregazio najboqeg Hrvatata Marina ^ili}a sa 6:3, 6:3, 6:2 i obezbedio prolaz u polufinale. Sve je potom za~inio pobedom nad Vei}em Janko Tipsarevi}, za kona~nih 4:1.

U polufinalu rival Srbiji, u Beogradskoj Areni, bila je jaka selekcija ^e{ke, pro{logodi{wi finalista Dejvis kupa.

Stepanek je pobedom nad Troickim otvorio me~, pa smo strepeli pred duel Tipsarevi}a (igrao umesto umornog Novaka \okovi}a) i finaliste ovogodi{weg Vimbldona Ber-

Na putu istorijskog uspeha: Dejvis kup tim Srbije

teniseri iz Francuske i Srbije do me~a u Beogradskoj Areni, koji u petak po~iwe u najve}oj sportskoj dvorani na Balkanu.

Lak{i posao Francuza Francuski tim, ve} prostim pogledom na listu rivala, pro{ao je lak{om stazom do finala. Galski petlovi su u sva tri me~a bili doma}ini i savladali su Nema~ku, [paniju i Argentinu, dok su izabranici selektora Bogdana Obradovi}a do zavr{nog me~a stigli preko pobeda nad selekcijama SAD, Hrvatske i ^e{ke.

Francuzi su Nema~ku savladali rezultatom 4:1 u Tulonu, nagovestiv{i da imaju kvalitet

VTA LISTA

Jovanovska 80.

Najboqa srpska teniserka Jelena Jankovi} zadr`ala je svoju poziciju na najnovijoj VTA listi i trenutno je osma.

Ana Ivanovi} ostala je 17, a Bojana Jovanovski je pala za sedam mesta i sada je 80. Ve}ih promena na listi najboqih teniserka nije bilo po{to je trenutno pauza do po~etka nove sezone.

Lista: 1.Karolina Voznijacki (Danska) 8.035 poena, 2. Vera Zvonareva (Rusija) 6.785, 3. Kim Klajsters (Belgija) 6.635, 4. Serena Vilijams (SAD) 5.355, 5.

Venus Vilijams (SAD) 4.985, 6. Samanta Stosur (Australija) 4.982, 7. Fran~eska Skijavone (Italija) 4.935, 8. Jelena Jankovi} (Srbija) 4.445, 9. Elena Dementijeva (Rusija) 4.335, 10. Viktorija Azarenka (Belorusija) 4.235... 17. (17) Ana Ivanovi} (Srbija) 2.600... 80. (73) Bojana Jovanovski (Srbija) 851...

Verdaska. Odluka je pala tokom drugog dana, kada je par QodraBeneto savladao {pansku kombinaciju Verdasko-Lopez i sru{io nadu crvene furije da }e nekako uspeti da stigne do hettrika u Dejvis kupu. Posledweg dana Francuska je zabele`ila jo{ dve pobede i skinula [pance s trona uz respektabilnih 5:0.

Za polufinalni susret s Argentinom, u kojem su Francuzi ponovo igrali kod ku}e, selektor Gi For`e izabrao je Lion za grad-doma}in me~a.

Ulogu favorita opravdali su ve} prvog dana, kada su Qodra i Monfis savladali Monaka, odnosno Nalbandijana. Usle-

veliku pobedu na{e selekcije.

Da su visoki dometi i te kako mogu}i, kao i uvek, pokazali su Novak \okovi}, Viktor Troicki, Janko Tipsarevi} i nenad Zimowi}. Tipsarevi} i \okovi} su prvog dana doneli prednost na{em timu u duelima s Iznerom i Kverijem. Par Bob Brajan-Xon Izner zadr`ao je Amerikance u `ivotu drugog dana, savladav{i na{u kombinaciju Zimowi}-Tipsarevi}. Novak \okovi} savladao je u odlu~uju}em me~u Iznera sa 3:2 i doneo veliko slavqe za 20.000 gledalaca u Areni, bez obzira {to je Troicki izgubio posledwi susret od Kverija. Kona~nih 3:2, odveli

diha. Me|utim, Janko nije dozvolio ^esima da steknu prednost od 2:0. Igrao je fenmenalno i savladao velikog rivala rezultatom 3:1. Me|utim, u me~u parova, Berdih i Stepanek bili su boqi od Zimowi}a i \okovi}a i ^esi su stekli lepu prednost pred dan odluke.

Tada je na scenu stupio Nole koji je savladao Berdiha s 3:1, a u odlu~uju}em susretu za ulazak u finale Janko Tipsarevi} je, posle fenmenalne igre, izrastao u junaka pobede Srbije.

Prosto je po~istio s terena Stepaneka i doneo istorijski uspeh Srbiji - plasman u finale Dejvis kupa.

A. Predojevi}

ROYER FEDERER POSLE TRIJUMFA U LONDONU

Zasluge idu treneru Anakonu

Izjedna~io se s Lendlom i Samprasom: Royer Federer

[vajcarski teniser Roxer Federer izjavio da sve zasluge za wegov preporod u drugom delu sezone, koja je krunisana petom titulom na Mastersu u Londonu, pripadaju treneru Polu Anakonu. Federer je u finalu zavr{nog Mastersa u Londonu pobedio [panca Rafaela Nadala sa 6:3, 3:6, 6:1 i tako po peti put osvojio ovaj turnir. Isto titula imaju Ivan Lendl i Pit Sampras, kojeg je tada trenirao upravo Anakon. Federer je lo{e zapo~eo godinu, rano je eliminisan na Rolan Garosu i Vimbldonu, ali je prosto eksplodirao u drugom delu sezone, {to se poklopilo sa dolaskom Anakona na mesto prvog trenera (u julu).

- Prvo mi je pomogao da ponovo izgradim samopouzdawe, a to se dobija samo pobedama u seriji. Imao sam puno problema, nisam mogao da osvojim nijedan turnir, igrao sam pasivno. Uz Polovu pomo} sam oja~ao psihi~ki i fizi~ki, a to se naravno prime}ivalo u mojoj igri i rezultati su ponovo do{li. Zato moram re}i da sam jako zadovoqan svojim stru~nim {tabom. Uz naporan rad sa wima i podr{ku svih, od kondioconog trenera do supruge, uspeo sam da se vratim u staru formu - rekao je legendarni Federer.

SPORT

c m y

DNEVNIK

U SUBOTICI @ALE ZA PROPU[TENIM PRILIKAMA

Neefikasnost i daqe brine I posle prospavane no}i ostaje utisak da su fudbaleri Spartak Zlatibor vode mogli i morali vi{e u me~u sa Zvezdom.

Jedino su bodovi nedostajali pa da se lepa slika koja je vi|ena na Gradskom stadionu zaokru`i.

Mogli su doma}i fudbaleri bar do boda, pogotovo ako se zna kako su igrali u prvom poluvremenu, pokretqivo, konkretno, sa tri idealne {anse za gol.

– Nismo se branili, ve} smo u me~ sa Zvezdom u{li maksimalno motivisani sa `eqom da {to pre do|emo do gola. Tako je bilo na terenu, odmah smo stvorili tri stopostone {anse, ali nisu pogodili Miri}, Ubiparip i Nikoli}. Kao da nemamo sre}e, sve je bilo dobro, akcije su bile izra|ene, pozicije izgledne, a opet, golovi su izostali. Planirali smo da i u drugom poluvremenu tako nastavimo, ali nas je Zvezda ba{ stisla. Ipak, i u takvoj igri smo imali re{ewa, ~ekali smo prilike iz kontre i uspeli da povedemo 1:0. Na `alost, sre}a definitivno nije bila na na{oj strani u nedequ.

Momenat iz nedeqne utakmice

Ni sam ne znam kako, primili smo na brzinu dva gola koja su nas ostavila bez boda kog smo sigurno zaslu`ili. ^ak i da smo pobedili, sigurno bi to bilo potpuno zaslu`eno – ka`e Nikola Milankovi}.

I Ilija Dobri}, trener Suboti~ana, naglasio je da je wegova ekipa zaslu`ila bar bod.

– Prema svemu onome {to smo pokazali, bod smo sigurno zaslu-

`ili. Sve smo odradili prema dogovoru, pogotovo na startu utakmice, a na{ dogovor iz svla~ionice se pretvorio u tri prelepe {anse. Samo je rezultat izostao. Jedan od kqu~nih momenata bio je ulazak Koromana. Zvezda je tada dobila probojnost po levoj strani, ubrzo je izjedna~ila, a u samo dva minuta usledio je i potpuni preokret – istakao je Dobri}.

N. Stanti}

ZVEZDA UZ DOSTA SRE]E SLAVILA U SUBOTICI

Kristi} hvali igru Crveno- beli su se jo{ jednom, ove jeseni, rezultatski provukla. Tek u fini{u me~a u Subotici uz pomo} „rezeriviste“ Koromana i Kalu|erovi}a re`iran je preokret vredan tri boda. Spartak je propisno namu~io favorita, a aktuelni sastav, istina bez povre|enog Ninkova i po`utelog Milovanovi}a, potvrdio je da nema dovoqno snage, znawa, kvaliteta i potencijala da igru podigne na vi{i nivo.

- Stigli dmo do veoma va`ne pobede koju smo obezbedili borbenom i disciplinovanom partijom. Na te{kom terenu po hladnom vremenu publika je videla solidan me~ dva dobra tima. Hvala navija~ima na podr{ci, jer da nije bilo wih, pitawe je kako bi se utakmica zavr{ila. Zbog toga trijmuf posve}ujemo upravo wima - konstatovao je trener Aleksandar Kristi}.

U najavi vru}eg gostovawa, kojeg su se crveno-beli ba{ pribojavali, potenciran je ratni~-

Aleksandar Kristi}

ki duh, a u odjavi susreta Kristi} je doneo neobi~an zakqu~ak.

- Mo`da smo protiv Spartaka odigrali i najkvalitetniju utakmicu u sezoni, ako uzmemo u obzir vrednost rivala...

VANREDNA SEDNICA IO ZAJEDNICE SUPERLIGA[A NA ZAHTEV PREDSEDNIKA BABAROGI]A

Regularnost lige (ni)je ugro`ena

Zahtev Sevojna da u posledwem kolu jeseweg dela sezone bude gost Partizana, a da se revan{ odigra tokom prole}a na novom stadionu u U`icu, verifikovao je komesar za takmi~ewe Branislav Deli} nakon date saglasnosti crnobelih.

- Sve je ura|eno u skladu sa va`e}im propisima, a rukovodio sam se iskqu~ivo sportskim motivima i popularizacijom fudbala - konstatovao je komesar Deli}.

Ipak, ovakva odluka iritirala je rukovodstvo Zvezde, koje smatra da je ugro`ena regularnost lige, pa je pod takvim pritiskom reagovao i predsednik Zajednice Branimir Babarogi}, ~ija se „baza“ nalazi na Marakani.

- Danas, ta~no u podne, odr`a}emo vanrednu sednicu Izvr{nog odbora na zahtev predsednika Babarogi}a, a na dnevnom redu bi}e samo jedna ta~ka, promena doma}instva me~a Partizan–Sevojno - najavio je generalni sekretar Zajednice Miodrag Jankovi}. „Vlada“ Zajednice nije se sastajala tokom prvenstva i usled mnogo krupnijih problema. Izgleda, da }e ovoga

puta pod lupom biti i rad komesera Deli}a.

- IO kao najvi{i organ ima pravo da raspravqa i donosi odluke o svim pitawima, pa i ovome. Ako nekome ne odgovara ova promena doma}instva izne}e svoj sud, pa }emo videti ko je u ve}ini- kratko je prokomentarisao Deli}.

Gensek Miodrag Jankovi} ponudio je zanimqive primere.

- Sredinom septembra Sevojno je istovetni zahtev uputilo na adresu Zvezde, a dobili su odgovor od direktora Axi}a da crveno-beli nisu u mogu}nosti da im iza|u u susret, ne navode}i kao razlog regularnost takmi~ewa. Tako|e, pre nekoliko sezona imali smo sli~an slu~aj, a tada su u igri bili Zvezda i Radni~ki iz Ni{a, do{lo je do promene doma}instva i nije bilo nikakvih negativnih reakcija.

Kakav }e epilog biti, ostaje da se vidi, ali bilo bi dobro da se probu|eni predsednik Zajednice Branimir Babarogi} uhvati u ko{tac ovako energi~no i sa ostalim nagomilanim problemima koji mu~e superliga{ki karavan.

Z. Rangelov

Posredno je u~iteq Zvvezde poru~io armiji navija~a da iz ekipe izvla~i maksimum u ovom ~asu. Jer, na~in na koji je savladan Spartak, uz zavidnu dozu sportske sre}e, nikako se ne mo`e okarakterisati kao obrazac koji treba da krasi trofejni klub. Istina, Kristi} uspeva da u hodu, tokom me~a, neutrali{e silne slabosti. Ve} nekoliko puta je adekvatnim zamenama pogodio u metu.

- Zaista te`ak susret, u kojem smo pokazali karakter. Gubili smo, trebalo je desetak minuta pre kraja posti}i dva gola. Uspeli smo u tome, a kao da smo predore|eni da u ovakvim burnim zavr{nicama dobijamo me~eve. Jeste ovo sla|i ali i te`i put - zakqu~io je ponovo ~ovek odluke, centarfor crveno-belih Andrija Kalu|erovi}.

U posledwem kolu, u derbiju protiv Vojvodine, Zvezda }e imati pravu priliku za konkretniju proveru trenutnih mogu}nosti.

Z. Rangelov IZ ZAJEDNICE SUPERLIGA[A

Primedba In|ije U proteklom kolu arbitri su izgleda vaqano obavili posao. U prilog tome i samo jedan prigovor na su|ewe i to od strane In|ije a na me~u protiv Slobode PS. Doma}in smatra da ih je sudija Dragan Krsti} iz Beograda o{tetio u 31. minutu kada je najpre dosudio jedanaesterac u wihovu korist a potom odluku promenio. Na potezu je Sudijski odbor.

Efikasnost Karakteristika doma}eg takmi~ewa ove jeseni je mali broj pogodaka. U fini{u, ta~nije u 14. kolu, strelci su se najzad raspucali. Mre`e su se tresle ~ak 27 puta, u proseku palo je 3, 3 pogodaka po me~u, {to je rekordna efikansot u dosada{wem toku sezone.

Z. R.

utorak30.novembar2010.

17

DEJAN KARAN, [TOPER VOJVODINE

Svaki trening novo dokazivawe Dvadesetdvogodi{wi {toper FK Vojvodina Dejan Karan nalazi se ove sezone u potpuno druga~ijoj situaciji naspram pro{le.

Od standardnog defanzivca do{ao je do pozicije da se gr~evito bori za {ansu, koju se trudi da iskoristi na najboqi na~in.

Svestan je `estoke konkurencije, jer je Vojvodina, pou~ena lo{im iskustvima u minulom prvenstvu, poradila ba{ na anga`ovawu proverenih igra~a u defanzivi poput Milovi}a i Trajkovi}a, a dobijawem spora u vezi s Mojsovim, zaokru`ila neprelazni bedem ispred @eqka Brki}a.

- Konkurencija nije `estoka samo u posledwoj liniji odbrane, nego za svako mesto u timu.

Upravo zbog toga smo jaki kao tim, jer iz zdrave borbe za mesto u timu dolaze i dobri rezultati. Zato i jesmo tu gde smo, odmah uz bok Partizanu i Crvenoj zvezdi – veli Karan.

Nije mu svejedno {to je od standardnog {topera stigao do epizodiste, ali se ne predaje.

- Za mene je svaki trening novi izazov. Maksimalno sam podre|en profesionalnim obavezama i nastojim da se kroz rad nametnem {efu Zoranu Milinkovi}u. Povezao sam dva me~a, s In|ijom i Smederevom, u~estvovao u dve va`ne pobede i preostaje mi da tako nastavim, da pru`am sve od sebe kada mi trener ponovo uka`e poverewe – veli Karan.

Po~etnu nesigurnost u susretu s oklopnicima nadomestio je po`rtvovanom igrom s nekoliko odli~nih intervencija u drugom poluvremenu.

Dejan Karan

Foto: S. [u{wevi}

- Krivo mi je zbog penala koji je arbitar dosudio za Smederevce u posledwem minutu prvog dela.

Imam utisak da je suparni~ki igra~ iscenirao jedanaesterac, a sudija je verovatno lako pokazao na belu ta~ku jer su gosti i prethodno, posle remplovawa Mito{evi}a i Milosavqevi}a tra`ili penal, a napada~ Smedereva dobio je `uti karton zbog simulirawa. Ne treba zaboraviti da smo vodili 3:0 i mogu}e je da je i to doprinelo olakoj sudijskoj odluci – smatra Karan.

Za vikend Vojvodini predstoji derbi sa Crvenom zvezdom na “Marakani”.

- Igra}emo rastere}eno, puni samopouzdawa, pa }emo videti kakav }e rezultat da bude.

Nikome ne pretimo, ali sebe po{tujemo. Imamo kvalitetan tim, sna`an motiv i dobru rezultatsku seriju, {to nam daje za pravo da se nadamo povoqnom rezultatu. Verujem da ne mo`emo da izgubimo na “Marakani” – ka`e Karan.

S. S.

IVICA ILIEV, FUDBALER PARTIZANA

Ponosan na u~inak u polusezoni Posle ubedqive pobede nad Metalcem mo`e se ve} re}i da je Partizan overio jesewu titulu.

Crno–belima je dovoqan i remi sa Slobodom da bi to i zvani~no potvrdili.

- Blizu smo ciqa koji smo zacrtali, ali jo{ uvek se ne smemo opustiti – pri~a Ivica Iliev, najboqi strelac vaqka, sa sedam postignutih golova. – Moramo da pobedimo Slobodu i na pravi na~in zaokru`imo jesen.

Samo trijumf dolazi u obzir, kao prava potvrda na{eg kvaliteta.

Sa skepsom je Iliev do~ekan od pristalica Partizana. Pozne fudbalske godine nisu mu bile adut, a i u svom prvom boravku u Humskoj nije ba{ bio omiqen. Ubrzo je Ivica Iliev opravdao svoj povratak.

- Ozbiqan sam ~ovek, pa tako {to sam doveden i to sam pokushvatam i svoj posao. Znam za{ao da ostvarim. Mislim da sam

uspeo, uz naravno sporadi~ne padove, jer nisam pro{ao celokupne pripreme.

U~inili ste dosta na afirmaciji ekipe. Pomogli ste u plasmanu u Ligu {ampiona, a u Superligi postigli sedam golova ?

- Svega toga ne bi bilo da ekipa ve} nije imala potencijal. Mi iskusniji bili smo tu samo da ga na pravi na~in usmerimo. U tome smo uspeli, na {ta sam ponosan.

Na povratku u Humsku du`inu ugovora uslovili ste plasmanom u Ligu {ampiona. Kako je on ostvaren, da li }ete produ`iti vernost crno–belima?

- Vide}emo, ne pitam se samo ja. U svakom slu~aju da bih voleo da ostanem – zakqu~io je Iliev.

I. Lazarevi}

HO]E LI ZVEZDA I VOJVODINA IGRATI U SUBOTU ILI NEDEQU

Svadba pomera derbi?

Kada }e se odigrati derbi posledweg kola jeseweg dela {ampionata izme|u C.zvezde i Vojvodine na Marakani jo{ uvek je neizvesno.

- Ve} smo prihvatili, pre mesec dana, prvi predlog Zvezde da to bude u nedequ sa po~etkom u 18 ~asova uz direktan TV prenos na Prvoj televiziji. Sada su nam se obratili ponovo sa `eqom da promene termin, organizuju duel u

subotu u 17 ~asova. Kasno su to u~inili, konsultova}emo Vojvodinu i videti ima li prostora za novu rokadu - objasnio je komesar Deli}.

Mo`da }e se i ovo pitawe na}i na sednici Izvr{nog odbora, mada je nezvani~ni razlog za pomerawe termina svadba Dejana Milovanovi}a zakazana za nedequ.

Z. R.

Te{ka povreda Misdongarda Betoligara Napada~ Metalca, Misdongard Betoligar, polomio je kqu~nu kost posle nezgodnog pada u duelu sa Radosavom Petrovi}em iz Partizana.

Visoki napada~ iz ^ada je sa velikim bolovima preba~en u bolnicu gde mu je konstatovan prelom kqu~ne ko-

sti. Ovakve povrede su veoma nezgodne, pa se ne zna ta~no koliko }e Betoligar morati da pauzira, ali svakako da ga ~eka du`e odsustvo sa terena.

Betoligar (190 cm, 25) je ponikao u mla|im kategorijama slavnog Milana, a u srpski fudbal stigao je 2007. godine kao veliko poja~awe

Crvene zvezde. Me|utim, Betoligar se nije pokazao u Qutice Bogdana, pa je posle ~etiri prvenstvena gola na 15 utakmica u decembru 2008. godine pre{ao u Budu}nost iz Podgorice. Tamo se zadr`ao {est meseci, a na leto 2009. godine stigao je u Metalac za koji je u prvom delu sezone postigao tri gola.

18

SPORT

utorak30.novembar2010.

DNEVNIK

SLOGA IZ TEMERINA IGRALA BEZ OSCILACIJA I NA KONTU IMA 20 BODOVA

Uspe{na jesewa etapa Jesewu etapu, sedme uzastopne srpskoliga{ke sezone, fudbaleri Sloge iz Temerina, zavr{ili su na osmom. mestu, sa 20 osvojenih bodova. Bilans od po pet pobeda, remija i poraza, uz pozitivnu gol-razliku 24:17, ocewen je kao vrlo dobar rezultat.

|ansku ligu ne}e znati do posledweg kola – ka`e Miodrag Cviji}, {ef stru~nog {taba.

Provereni strateg, u septembru 2008. godine, preuzeo je kormilo, posle ostavke Momira Brankova. Sa crveno-belima, zabele`io je zapa`ene rezultate, pa je Sloga, ve} 12 meseci nepo-

kolu, kada smo u op{tinskom derbiju pobedili Mladost iz Ba~kog Jarka (4:0). Nije bilo oscilacija u igri, ostvarili smo ambicije proklamovane na po~etku trke i afirmisali plejadu mladih igra~a. Poverewe su opravdali Dragan Tomi}, Stefan Vu~kovi}, Nikola Svi-

Nemawa Miqanovi}

- Liga je kvalitetnija nego pro{le sezone, o ~emu najboqe svedo~i gu`va u vrhu tabele.

Odavno se nije dogodilo da pet ekipa, ravnopravno konkuri{e za plasman u vi{i rang. Vode}i trio, Dowi Srem, Radni~ki iz Nove Pazove i Dolinu, ugosti}emo na prole}e i krojiti wihov plasman. Zanimqiva }e biti i borba za opstanak, najugro`eniji su Apatinci i Sloboda, ali verujem da se putnici za Vojvo-

PRVA JU@NOBANATSKA LIGA

ra`ena na doma}em terenu. Temerinsku tvr|avu, posledwi je osvojio Veternik Viskol (2:0), 14. novembra pro{le godine.

- Kasno smo selektirali igra~ki kadar, {to je uz te`ak raspored, uticalo na ne{to slabiji start. Pora`eni smo u Pe}incima, Novoj Pazovi i Rastini, dok smo pred svojim navija~ima remizirali sa ^SK Pivarom i Veternik Viskolom.

Prekretnica je bila u {estom

ti}, Marko Tomi}, Aleksandar Beri} i Marko Klisura. Povrede iskusnijih Gorana Kova~evi}a i Mladena Gali}a, zadale su nam glavoboqu u fini{u jesewih borbi, jer se radi o va`nim karikama u ekipi – nagla{ava Cviji}.

Zna~ajna uloga na srpskoliga{koj sceni, predstavqa plod dobre klupske politike predsednika Milorada Tomi}a i wegovih najbli`ih saradnika.

- Zbog ograni~enog klupskog buxeta, prinu|eni smo da prakti~no svakih {est meseci pravimo zna~ajne rokade u igra~kom kadru. [ansu da u Slogi prona|u odsko~nu dasku u karijeri, dobijaju mladi, neafirmisani igra~i, od kojih su mnogi pro{li omladinsku {kolu Vojvodine i Novog Sada. Tako je i ove sezone, neki od wih su po prvi put igrali seniorske utakmice i dobro se sna{li u jakoj konkurenciji. Pola puta smo uspe{no pre{li, dr`imo prikqu~ak za vode}im ekipama, tako da imamo realne {anse da na prole}e napredujemo par stepenika – isti~e Cviji}.

Zimski odmor za igra~ki kadar jo{ nije po~eo, pa su Temerinci u subotu gostovali u ^elarevu i u prijateqskom odmeravawu snaga remizirali sa ^SK Pivarom (1:1), pogotkom Dragana Tomi}a.

- Trenira}emo jo{ ove sedmice i ako vremenski uslovi dozvole, danas, odigrati me~ sa gradskim rivalom TSK-om. Nekoliko potencijalnih novajlija je ve} stiglo na probu, prve utiske o wihovim mogu}nostima, stekli smo u ^elarevu. Neophodna su nam ~etvorica proverenih igra~a, po{to `elimo da na kraju trke budemo jo{ boqe plasirani. Zajedni~ko dru`ewe, sa veteranima, navija~ima i sponzorima, zakazano za petak, ozna~i}e po~etak zaslu`enog odmora.

Prvi radni dan, u Novoj godini, bi}e 16. januar – rekao je Miodrag Cviji}, kormilar Sloge.

Crveno-beli dres, ove jeseni, obla~ila su 22 fudbalera, a svih 15 utakmica, odigrali su samo golman Vujica Peji} i centrafor Du{an ^epi}. Odli~ni vezista, kapiten Nemawa Miqanovi} i napada~ Dragan Tomi}, upisali su jedan nastup mawe.

Najboqi strelci, sa po ~etiri postignuta gola su Mladen Gali} i Borislav Baji}, dok su Miroslav Mare{~uk i Nemawa Stanojev, po tri puta, zatresli mre`u.

M. Meni}anin

DRUGA JU@NOBANATSKA LIGA – ZAPAD

JABUKA: Jugoslavija - Partizan (Gaj) 3:3, KOVA^ICA: Slavija - BAK (Bela Crkva) 1:3, SEFKERIN: Tempo - Mladost (Omoqica) 2:0, GREBENAC: Vulturul - Radni~ki (Kovin) 0:0, ALIBUNAR: Budu}nost - Kolonija (Kovin) 3:3, VR[AC: Vr{ac united - Partizan (Uqma) 0:0, IZBI[TE: Polet - Sloga (Banatsko Novo Selo) 1:0, BARANDA: Radni~ki - Budu}nost (Banatski Brestovac) 9:1.

1. Sloga 15 10 2. Kolonija 15 9 3. Rad. (B) 15 8 4. BAK 15 8 5. Part. (U) 15 6 6. Rad. (K) 15 6 7. Tempo 15 6 8. Mladost 15 7 9. Jugo. (-1) 15 7 10. Part. (G) 15 5 11. Vr{ac u. 15 6 12. Vulturul 15 5 13. Polet 15 5 14. Slavija 15 4 15. Budu}. (BB) -115 3 16. Budu}. (A) 15 2

2 3 3 3 3 4 2 5 5 4 5 4 5 4 1 7 2 6 6 4 2 7 2 8 2 9 2 9 1 11 3 10

33:15 38:21 41:22 25:20 27:20 25:18 22:19 34:26 25:25 25:28 19:19 22:27 22:34 23:39 25:46 9:35

32 30 27 26 23 23 23 22 22 21 20 17 17 14 9 9

DUGA JU@NOBANATSKA – ISTOK [U[ARA: Hajduk - [evac (Kusi}) 2:0, DOBRICA: Dobrica - Borac (Veliko Sredi{te) 1:0, KU[TIQ: Kara{ - Crvena zvezda (Pavli{) 1:0, VLAJKOVAC: Jedinstvo - Borac (Vra~ev Gaj) 9:0, PLANDI[TE: Sloga - Hajdu~ica 4:1, JASENOVO: Kara{ Potporaw 5:3, BANATSKA PALANKA: Dunav - Ratar (Kru{~ica) 1:0. Slobodan je bio Banat (Dupqaja).

1. Sloga 2. Borac (VS) 3. C. zvezda 4. Hajdu~ica 5. Hajduk 6. Ratar 7. Kara{ (K) 8. Dunav 9. Potporaw 10. Kara{ (J) 11. [evac (-1) 12. Banat 13. Jedinstvo 14. Borac (VG) 15. Dobrica

14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14 14

14 10 9 7 8 7 5 5 5 5 4 4 3 3 2

0 0 2 2 0 5 4 3 1 5 1 6 5 4 4 5 1 8 0 9 3 7 2 8 1 10 1 10 3 9

77:5 34:12 29:11 40:16 21:21 30:26 26:28 29:32 30:37 25:44 18:26 20:52 26:41 13:47 15:35

42 32 27 25 25 22 20 19 16 15 14 14 10 10 9

PRVA LIGA ZA @ENE

Nebeski let golubica Ma{inac PZP - Spartak 0:2 (0:1) NI[: Stadion „Delijski vis“, gledalaca 800, sudija: Veselinovi} (Vaqevo). Strelci: Ili} u 21. i Tenkov u 49. minutu. @uti kartoni: Tri{i}, Petrovi}, Bulatovi} (Ma{inac).

MA[INAC PZP: Klark 6, Kosti} 6, Sampanidu 5, Dimitrijevi} 5 (Petrovi} 6), N. Nikoli} 6, Vujo{evi} 6, Stankovi} (Bulatovi} 6), Stojanovi} 6 (M. Nikoli} 6), Tri{i} 6, Krsti} 6, Radoj~i} 5.

SPARTAK: Gardijan 7, Ili} 8, Mareni} 7, \ilas 7, Slovi} 7, Jovanovi} 7, Adamov 7, Damjanovi} 7, Tenkov 7, [i{kovi} 7, Radanovi} 7.

Spartak je opravdao lidersku poziciju i protiv smu{enog doma}ina u Ni{u zaslu`eno slavio. U 21. minutu Awa Adamov je odli~no pro{la po desnoj strani i uputila idealan centar{ut, {to je iskoristila Marija Ili} na drugoj stativi i sa 12-13 metara preciznim {utem pogodila mre`u doma}ina.

Imali su doma}e vi{e loptu u posedu, ali igrale su bez ideje, ni jednom nisu ozbiqnije ugrozili gol reprezentativke Qiqane Gardijan. U 49. minutu kardinalnu gre{ku Alise Klark iskoristila

je Mirela Tenkov i sa dvadesetak metara pogodila neza{ti}enu mre`u Ma{inca. Posebno treba izdvojiti momenat kada se utakmica zavr{ila objektivna ni{ka publika je aplauzom ispratila igra~ice iz Subotice.

Ma~va - Novi Be~ej 2:1 (1:0) BOGATI]: Igrali{te Ma~ve, gledalaca oko 100, sudija: Milica Kikanovi} (Loznica). Strelci:

KRAGUJEVAC: Uno fortuna Su{ica (Kraguejvac) 0:0, BELEGI[: Sloga (Zemun) - Napredak (Kru{evac) 1:9, LAZAREVAC: LASK - [abac 3:1, PO@AREVAC: Po`arevac - Lemind lavice (Leskovac) 5:0, BOGATI]: Ma~va ([abac) - Novi Be~ej 2:1, NI[: Ma{inac PZP - Spartak (Subotica) 0:2 1. Spartak 11 11 2. Ma{inac 11 8 3. Napredak 11 7 4. Po`arevac 11 6 5. LASK 11 5 6. [abac 11 4 7. Ma~va 11 3 8. Novi Be~ej 11 2 9. Lemind l. 11 2 10. Su{ica 11 1 11. Sloga 11 1 12. Uno fortuna 11 1

0 2 3 3 3 2 2 3 3 4 3 2

0 1 1 2 3 5 6 6 6 6 7 8

63:0 45:5 45:4 33:12 27:22 19:29 16:50 15:30 7:32 12:35 11:43 7:38

33 26 24 21 18 14 11 9 9 7 6 5

Jezdi} u 28. Stani{i} u 78. za Ma~vu, a Male{evi} u 50. minutu za Novi Be~ej. @uti kartoni: Gligori}, Jovi~i} (Ma~va), a Milanovi} (Novi Be~ej).

MA^VA: Stankovi} 8, Simi} 7, Mari} 6, Morav~i} 7, Vujkovi} 7, Gligori} 7 (Sibin~i}), Jovi~i} 6 (Panteli}), Stani{i} 7, Novkovi} 7, ^oli} 8, Jezdi} 7.

NOVI BE^EJ: He|e{i 7, Totajev 7, Radosavqev 7, Pani} 7, Jankov 8, [opka 7, Male{evi} 7, Milanovi} 7, Lazi} 7, Bajalica 7, Sabado{ 7.

Dobro su se nosile go{}e iz Novog Be~eja. Imale su stalno inicijativu i pregr{t prilika, a doma}e su iz tri kontre postigle dva pogodka i stigle do zaslu`ene pobede. U 28. minutu brza kontra [ap~anki i mre`a Eni He|e{i se zatresla. Posle niz propu{tenih prilika u 50. minutu posle brilijantne akcije go{}i, Mirela Male{evi} je iz blizine izjedna~ila rezultat. U 78. minutu i tre}i put [ap~anke su pripretile iz kontre, Jezdi}eva je odli~no {utirala, He|e{i je kratko odbila, a iskusna Jelena Stani{i} je lepim lobom donela trijumf ekipi Ma~ve.. S. M. P.

MFL BE^EJ–VRBAS–SRBOBRAN

Petica za rastanak Napredak – Proleter 5:0 (1:0)

Fudbaleri Omladinca iz Opova

Petardom na odmor Omladinac (O) – Unirea 5:0 (1:0) OPOVO: Igrali{te Omladinca, gledalaca: 150, sudija: Stani} (Pan~evo), strelci: Gr~ak u 32, Lukovi} u 50, A.Markovi} u 68, Mosi} u 75, D. Markovi} u 87. minutu. @uti kartoni: Me~avin, Vujasinovi}, Jovanov, D.Markovi} (Omladinac), N.Rudi} (Unirea).

OMLADINAC: [i|anin -, Vujasinovi} 7, Popovi} 7, Jovanov 7, Lazi} 7, A.Markovi} 8 (Latovqev 7), Bel~evi} 7 (D.Markovi} 7), Gr~ak 8, Lukovi} 7 (Mosi} 7), Me~avin 8, Spasojev 7.

UNIREA: Epure 6, Petrovi} 5, Lazi} 6, Kereke{ 5, Tomas 6, Lazarevi} 6, Stojanovi} 5, N.Rudi} 6, Penze{ 5 (Zloh 5), M.Rudi} 6, Romanov 5 (Andri} 5).

Jo{ jedna dobra partija fudbalera Omladinca krunisana je sa pet golova u mre`i Epura i sa nova tri boda Opov~ani odlaze na zimsku pauzu sa pet bodova zaostatka od prvaka Borca.

B. Stojkovski

Jedinstvo Stevi} – Vojvodina 2:3 (0:3) KOVA^ICA: Stadion: Slavije, gledalaca:100, sudija:.Igor Bogdanovi} (Pan~evo), strelci: An|elovi} u 47. i 88. (iz penala) za Jedinstvo Stevi}, a Splajt u 19, Aleksi} u 25. i 32. za Vojvodinu.

JEDINSTVO STEVI]: Kne`evi} 6, Mladenovski 6, \or|evski 7, Dimitrijevski 7, Okuka 6, Spaskovski 6, Nestorovski 6, Traj~evski 6, Ajrulaj 6 (Krstevski 6), An|elovi} 7, Spasi} 6 (Ni{evi} -).

VOJVODINA: Stoiqkovi} 6, M.Bjeli} 6, Nitraj 7, @ivojinovi} 6, Stojkov 7, Petrovi} 6, Mihajlovi} 6, Damjanov 7, Kolarski 6 (D.Bjeli} 6), Splajt 7, Aleksi} 7.

ZBog suspenzije terena i bez osmorice standardnih igra~a Ka~arevci su kao doma}ini igrali u Kova~ici. U prvih 45 minuta doma}i igra~i pru`ili su najslabiju igru ove jeseni i primili tri gola, u nastavku boqa igra celog tima krunisana

PAN^EVO: Pan~evo - Pobeda (Samo{) 1:4, OPOVO: Omladinac - Unirea (Uzdin) 5:0, DELIBLATO: Omladinac - Dolovo 0:1, KA^AREVO: Jedinstvo Stevi} - Vojvodina (Crepaja) 2:3, PLO^ICA: Borac - Borac (Sakule) 1:2, MRAMORAK: Proleter - Mladost (Vojlovica) 0:7, BAVANI[TE: BSK - @elezni~ar (Pan~evo) 4:0. Slobodni su bili Glogow i Plavi Dunav (Skorenovac).

1. Borac (S) 15 13 2. Omlad. (O) 15 11 3. Vojvodina 15 9 4. Mladost 15 9 5. Jed. Stevi} 15 9 6. Unirea 15 8 7. BSK 15 8 8. Dolovo 15 6 9. Omlad. (D) 15 7 10. @elezni. 15 6 11. Pl. Dunav 15 5 12. Borac (P) 15 5 13. Glogow 15 3 14. Pobeda 15 3 15. Pan~evo 15 0 16. Prole. (-10) 15 2

1 1 2 2 5 1 4 2 1 5 2 5 1 6 5 4 1 7 2 7 1 9 1 9 2 10 2 10 2 13 0 13

51:9 58:10 35:18 44:10 55:27 39:30 25:20 35:19 34:32 36:28 22:35 17:43 29:50 22:64 21:82 19:55

40 35 32 31 28 26 25 23 22 20 16 16 11 11 2 0

je sa dva gola An|elovi}a, ali je to bilo premalo da se izbegne poraz.

R. R.

NADAQ: Igrali{te Napretka, gledalaca 50, sudija: Kankara{ (Vrbas), Strelci: Filipovi} u 20, Vukovi} u 50, Ivani{evi} u 70, Desnica u 75, i Novakovi} u 79. minutu. @uti kartoni: G. Rali} (Napredak), Siv~evi} (Proleter).Crveni karton: Siv~evi} (Proleter) NAPREDAK: Lakovi} 8, Kobiljski 8, N. Rali} 8,^egar 8, Boki} 8,Filipovi} 8,Vukovi} 8, G. Rali} 8, Novakovi} 8, Ivani{evi} 8, Desnica 8(Stojnovi} 7), PROLETER: Jankovi} 6, Puziga}a 7, Gruji} 7, @ivkovi} 8, Siv~evi} 7, Taprak 7, Cvetanovi} 7, Ma}izenski 7, Jovanovi} 7(Malinovi} 7), Bogdanovi} 8, Ne{kovi} 7(Milovac 7).

U poslednjem kolu jeseweg dela prvenstva ekipa Napretka u derbiju kola potpuno je deklasirala goste iz Ravnog Sela. Po veoma hladnom i vetrovitom vremenu prikazana je odli~na fudbalska predstava, fudbaleri oba tima pogotovo u prvom poluvremenu igrali su veoma nadahnuto i lepr{avo. Re|ale su se akcije i sa jedne i sa druge strane. Poveli su do-

SRBOBRAN: Mladost-Radost - Jedinstvo (Ba~ko Petrovo Selo) 4:0, NADAQ: Napredak - Proleter (Ravno Selo) 5:0, RADI^EVI]: Mladsot - Sutjeska (Ba~ko Dobro Poqe) 0:5, BA^KO GRADI[TE: Vojvodina – Budu}nost (Savino Selo) 5:3, slobodna je bila ekipa Iskre iz Kucure.

1. Budu}nost 2. Sutjeska 3. Napredak 4.Proleter 5. Iskra 6.Vojvodina 7.Mlladost R. 8.Mladost 9.Jedinstvo

12 11 11 12 11 12 12 11 12

9 8 8 6 5 4 4 2 1

1 2 2 1 2 1 1 5 1 5 2 6 1 7 0 9 0 11

32:23 45:10 42:09 47:24 21:20 17:18 21:32 6:40 7:64

28 26 26 19 16 14 13 6 3

ma}ini posle odli~nog {uta Filipovi}a s 18 metara.

U nastavku utakmice doma}in je u potpunosti preuzeo inicijativu re|ali su se napadi i Vukovi} je u 50. minutu posle odli~ne akcije povisio rezultat. Nakon iskqu~ewa Siv~evi}a zbog nesportskog pona{awa, postojao je samo jedan tim, pa su fudbaleri Proletera postigli jo{ tri gola. R. \uri}

PRIJATEQSKA UTAKMICA

^etiri lepa pogotka Crena zvezda - Sloboda 2:2 (0:1) RUSKO SELO: Stadion Crvene zvezde, gledalaca 100 sudija @ivkovi} (Kikinda), strelci: Miladinov i Klasni} za Crvenu zvezdu, aGeci} dva za Slobodu.

U duelu podru~nog liga{a Crvene zvezde iz Ruskog Sela i srpskoliga{a Slobode iz Novih Kozaraca u zanimqivoj i otvorenoj igri vi|ena su ~etiri gola.

Ruskoselci su pru`ili sna`an otpor srpskogliga{u, naro~ito u drugom delu igre. Gosti su prvi poveli golom Geci}a. Ruskoselci u drugom delu uspevaju da poravnaju rezultat preko Miladinova. Gostima vo|stvo doneo najboqi igra~ Geci}, a ta~ku na ovu prijateqsku utakmicu stavio je iskusni Klasni}.

M. Ra~i}

SPORT

c m y

DNEVNIK

utorak30.novembar2010.

19

PRED TRADICIONALNI 48. „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

Spens spreman, prijave od danas Posle 47 godina tradicionalni „Dnevnikov” turnir u malom fudbalu se seli sa Sajmi{ta na Spens. Dodu{e, pre ne{to vi{e od dvadesetak godina zavr{nica jednog od na{ih turnira igrana je u velikoj sali Spensa, na ne{to ve}em terenu i s golovima od pet

je klizav, igra~i su se ~esto povre|ivali na spojevima, uz to nije bilo uvek ni tople vode u kupatilima. Ali, istrpili smo zbog toga brojne kritike, pre svega gledalaca naviklih na familijarnu atmosferu na Sajmi{tu.

Me|utim, daqe se nije moglo, hala na Sajmi{tu, novosadski

Trofej „Slobodan Jovovi}” I ove godine u~esnici na{eg turnira bori}e se za vredne nagrade, najverovatnije je da }e prvoplasirani tim u konkurenciji seniora opet dobiti 400.000 dinara (ako se prijavi stotinak ekipa), a i ostale u~esnike o~ekuju vredni trofeji. Od ove godina najboqi strelac na{eg turnira dobi}e i posebnu nagradu - Trofej “ Slobodan Jovovi}”, kao svojevrsno priznawe i se}awe na velikog majstora malog fudbala, vrsnog golgetera, koji je s Folirantima na Spensu osvojio na{ turnir. Rano preminuli Sloba Jovivi} je ostavio neizbrisivi trag na “Dnevnikovom” turniru. metara. No, to je bio samo eksperiment. Doma}in najstarijem turniru u malom fudbalu ~ak 45 godina bila je hala na Sajmi{tu, jedno vreme se igralo na dva terena (B teren je bio betonski).Posledwih nekoliko godina parket na Sajmi{tu nije ba{ odgovarao igra~ima, bio

hram malog fudbala,promenila je vlasnika pa smo morali da potra`imo novo re{ewe. A ono se samo nametalo – mala sala Spensa, gde su uslovi sjajni. Odli~an parket, sjajno osvetlewe, topla hala i voda... Zna~i, uslovi kakve odavno zaslu`uju u~esnici na{eg turnira. Problema i ni-

Momenat s jednog od ranijih „Dnevnikovih” turnira

je bilo, lako smo na{li zajedni~ki jezik s ~elnicima JP "SPC Vojvodina" i turnir se od ove godine igra u maloj sali ovog grandioznog zdawa. Dodu{e, do}i }e do minimalnih ko-

BAJMO^ANI TRE]I NA VOJVO\ANSKOM ISTOKU

Lepa zaliha za prole}e Sjajnom igrom fudbaleri Radni~kog iz Bajmoka u posledwem kolu Vojvo|anske lige, istok savladali su dobru ekipu Borca iz Star~eva i oti{li su na zaslu`eni odmor, s tre}eg mesta. Iskusni Bajmo~ki sastav predvo|en kapitenom Tomi}om, Kekezovi}em, Vasi}em i Popovi}em igrali su ove jeseni dobro, bez oscilacija, na kraju osvojili su 30 bodova, {to im garantuje i daqe borbu za prvu poziciju.

- Zadovoqni smo plasmanom, stvorili smo dobre uslove za rad, finansijska situacija je solidna zahvaquju}i lokalnoj vlasti grada Subotice na ~elu sa Nemawom Simovi}em. Bili smo slo`ni u radu i to se isplatilo, tako treba da ostane i na prole}e - ka`e predsednik kluba Radni~kog Dragoslav Savi}.

Radni~ki je zabele`io 10 pobeda, dva remija i tri poraza uz gol razliku 28:16.

- Stvorili smo sna`an i homogen tim, ekipu je predvodio Dejan Kekezovi} biv{i prvotimac superliga{a iz Kule, koji je igrao zaista maestralno, a pe~at sezoni dali su i dvojica bonus igra~a Milenkovi} i Bala`i}.

Krenuli smo dobro, posebno na doma}em terenu, neke utakmice na strani gubili smo u posledwim minutima. Zadovoqan oniom {to smo uradili.

Poku{a}emo u zimskom prelaznom roku da se poja~amo i da napadnemo prvo ili drugo mesto. Svi igra~i su se borili u granicama mogu}nosti - ka`e kapiten tima Predrag Tomi} koji je ove jeseni postigao deset golova.

Bajmo~ani se nadaju da }e u prole}nom delu prvenstva igrati jo{ boqe.

- Imamo odli~an raspored, igra}emo dve utakmice vi{e na doma}em terenu, {to je prizna}ete velika prednost. Okupi}emo se 20. januara i do tada imamo vremena da sve izanaliziramo rekao je Dragoslav Savi}.

Ove jeseni najve}i teret su izneli slede}i igra~i: golman Mikovi}, [koro, Do{en, Bala`evi}, Jawi}, Vasi}, Ilovac, Ivkovi}, [trbac, Lazi}, Petrika, Kekezovi}, Tomi}, Popovi}, Tumbas, Babi} i Ron~evi}.

Sjajne igre ove jeseni su pru`ili Dejan Kekezovi} i mladi Goran Popovi}, a najboqi strelac je bio kapiten tima Predrag Tomi} sa deset postignutih golova.

S. Stojiqkovi}

rekcija kod kotizacija, {to, verujemo, ne}e uticati na broj u~esnika turnira.

Prakti~no, prijave za 48. tradicionalni Dnevnikov turnir u malom fudbalu, prvi na Spensu,

po~iwu od danas, a kotizacija je slede}a – seniori: 14.000 dinara, veterani: 12.000, kadeti: 10.000, pioniri: 9.000 i mla|i pioniri: 7.000 dinara. Naravno, kao i ranijih godina uplate se

primaju svakog radni dan u sportskoj rubrici Dnevnika( Bulevar oslobo|ewa 81, prvi spart, soba 14) i na `iro ra~un [ahovskog kluba “Dnevnik”: 340 - 2511 - 60.

Turnir bi prema dogovoru s Spensom trebalo da po~ne 18. decembra, a pred Novu godinu i posle Nove godine igralo bi se svakodnevno. Finalni me~evi sau predvi|eni za 9. januar. [to se ti~e pravila ni{ta se ne}e mewati u odnosu na ranije godine, igra}e se po standardima Dnevnikovog turnira - pet igra~a u poqu i golman,a ekipu ~ine 10 fudbalera i rukovodilac. Kod mla|ih kategorija za kadete mogi nastupati igra~i ro|eni 1994. i mla|i, za pionire 1996. i mla|i, a za mla|e pionire ro|eni posle prvog januara 1997. godine.

Kod veterana jo{ uvek smo u nedomici kako da organizujemo takmi~ewe, pro{le godine su nam ba{ oni sugerisali da napravimo dve starosne kategorije - od 35 godina i od 45 godina.

Narednih dana o~ekujemo va{e predloge, pa ako ocenimo da ima interesovawa za stariju grupu i oni }e na}i svoje mesto na ovoj manifestaciji.

G. K.

STRA@ILOVO MILAN, JESEWI PRVAK NOVOSADSKE LIGE

Od ponora do vrha Sre}nicima koji dobiju glavnu premiju na lotu pretpostavqamo da se `ivot sasvim promeni i krene suprotnim tokom u odnosu na dotada{wi.Sremskokarlova~ki fudbalski klub Stra`ilovo, starac od 92 godine, proletos je dobio glavnu premiju u liku Milana \urovi}a, nekada{weg prvotimca Vojvodine, Rada i drugih elitnih

nisu imali i kakvim se ne mogu pohvaliti ni klubovi iz vi{ih rangova.

Uporedo sa gradwom zalivnih sistema, travnatih povr{ina, tribina, slu`benih prostorija,\urovi} je sa~inio stru~ni {tab od eminentnih stru~waka (Josif Ili}, Radovan Mari}, Milenko Vuk~evi}), a aktuelnim

neverovatna disciplina (pet `utih kartona tokom jeseni), sportsko i vite{ko i maksimalno uva`avawe svih rivala.Stra`ilovo je od ponora stiglo do vrha Novosasdske lige.

Realno gledaju}i, Stra`ilovo Milan je najbli`e plasmanu u vi{i rang (osam bodova vi{e od pratilaca), no daleko je kraj prven-

MILETI] OSVOJIO ^ETVRTO MESTO U OP[TINSKOJ LIGI

Mo{orinci na novom po~etku U Mo{orinu se uvek igrao lep fudbal, ali ekipa Mileti}a ve} du`e vreme tavori u op{tinskoj ligi Titel - @abaq. Ambicije su Mo{orinci imali, ali nikako nisu uspeli da stvore tim, koji bi se borio za prvo mesto. Mo`da i sam polo`aj Mo{orina je uti-

pir. Volim izazove, bez razmi{qawa prihvatio sam klub koji je bio bez igra~a, trenera, bez opreme. Me|utim, za samo dva meseca uspeli smo s mojim prvim saradnikom Stojanom Trifunovi}em uslove za takmki~e. Anga`ovali smo Vinka \uri}a , Bo-

pi imamo trojicu sedamnaestogodi{waka i jednog de~ki}a s 16 godina koji igra sa specijalnim pregledom. A mla|ani Prugi} je prvi strelac tima. Imamo odli~nu saradwu s Borcem iz [ajka{a i drugim klubovima iz okru`ewa. Mo{orinci su uvek

weka iz [ajka{a za trenera. Pokrenuli smo pionirsku {kolu koja sada ima preko ~etrdesetoro dece, kojima radi Pavle Bajagi}, uz to obezbedili smo dve garniture dresova i trenerice.

Mo{orinci su na kraju jeseweg dela prvenstva u Op{tinskoj ligi Titel - @abaq zauzeli ~etvrto mesto s sedam bodova zaostatka za jesenim prvakom Ba~kom iz \ur|eva.

Ovo prvenstvo je verovatno izgubqeno - realan je Goran Petri}. - Ali slede}e sezone poku{a}emo da napadnemo prvo mesto. A dotle poku{a~emo oda poja~amo tim , da pru`imo {ansu na{im igra~ima. I ovako u eki-

imali talentovane fudbalere. U Mileti}u su, izme|u ostalih, ponikli Sava i Du{an, Raki}, Vladimir i Mika Brati}, Sa{a i Pe|a Jankovi}, \ura Bajagi}, i jo{ mnogo dobrih fudbalera.

Veterani su na{ oslonac - isti~e Goran Petri}. - Uspostavili smo i dobru saradwu s Mesnom zajednicom, {to nije ostalo nezapa`eno, tribine na na{em igrali{tu su sve punije.Naravno bez pomo}i sponzora ne bi uspeli,a posebno bi trebali da se zahvalimo apoteci Irisfarm iz [ajka{a i vlasniku Draganu Bo`i}u, i Enterijeru Petrovi}, Mladenu i Mici Petrovi}u.

S. @. - G. K.

Fudbaleri Mileti}a iz Mo{orina

cao na to jer su igra~i prete`no gravitirali ka [ajka{u, Koviqu i Ka}u.

Bilo je tako i pre nekoliko meseci dok klub nije preuzeo Goran Petri}, biv|{i igra~ kluba, privatnik koji iako ne `ivi u Mo{orinu Mileti} mu je u srcu.

- Jednostavno nisam odoleo ka`e Goran Petri}, predsednik Mileti}a. - Mileti} mi je ostao u srcu, iako `ivim u Veterniku prihvatio sam mesto predsdnika.

Vremena su te{ka, predhodna uprava je ulo`ila dva miliona dinara u svla~ionice i opravku zgrade,ali je podnela neopozivu ostavku pred po~etak sezone, tako da sam ja preuzeo, vru} krom-

Fudbaleri Stra`ilova Milan pozdravqaju publiku posle osvajawa jesewe titule

klubova stare Jugoslavije, danas uspe{nog poslovnog ~oveka.Spletom okolnosti \urovi} se pojavio u Karlovcima sa `eqom da dobije termine za trening i igrawe wegovog novoformiranog kluba Milan s obzirom da je prethodne sezone Stra`ilovo odustalo od takmi~ewa, logi~no zbog besparice.Qudi dobrih namera i dobre voqe( lokalna samouprava, partijski lideri, sportski radnici s jedne i \urovi} s druge strane) lako na{li zajedni~ki jezik, Stra`ilovo i Milan su se fuzionisali, \urovi} je dan kasnije od ovog za karlova~ki fudbal istorijskog ujediwewa krenuo sa radovima i za samo par meseci od livade i zapu{tene zgrade kraj Dunava sa~inio sportski centar( izvo|a~ svih radova karlova~ka firma "Braca") kakav Karlovci nikada

igra~ima Stra`ilova (Ivani{, Pono}ko, bra}a Smiqani}, Torbica, Mecing...) pridodao je vrsne fudbalske majstore poput Horwaka, Daki}a, dvojice Kne`evi}a, Horvata, Haxija, Nikitovi}a, Ni}iforovi}a, Koji~i}a, Rodi}a...i sa~inio tim za trku za prvo mesto u ligi. Kako je prvenstvo odmicalo Karlov~ani su igrali fudbal sve lep{e i boqe, da bi ih gledaoci i u drugim sredinama, a ne samo svojoj, poredili sa Arsenalom i Barselonom. Stra`ilovo Milan je jesewu polusezonu zavr{ilo na prvom mestu sa 14 pobeda i jednim nere{enim rezultatom, uz fantasti~nu gol razliku 58:10. Pored lepote igre koja je vratila publiku na tribine (u proseku Stra`ilovo je kao doma}ina imalo vi{e od 300 posetilaca)ekipu iz Karlovaca odlikuje za na{e prilike

OP[TINSKA KADETSKA LIGA KIKINDA–@ITI[TE

Vredni strelci Zavr{en je jesewi deo u op{tinskoj kadetskoj ligi Kikinda @iti{te u kojoj se takmi~ilo osam ekipa. Prvo mesto pripalo je ekipi Budu}nosti iz Srpske Crwe koja je zabele`ila {est pobeda i jedan remi. Prema re~ima sekretara FSO Kikinda - Novi Be~ej Lazara Latinovi}a na me~evima je postignuto 117 pogodaka, odnosno po 4,33 po utakmici. Prema tabeli fer pleja najdisciplinovanija ekipa bila je Jedinstva iz Novog Be~eja sa svega 5 kartona. Ukupno je dodeqeno 83 javne opomene i dva crvena kartona. Plasman: Budu}nost (SC) 19, Jedinstvo (NB) 16, Kozara 12 (1), Sloboda (NK) 9, Delija (M) 7 (-1), @AK (K) 7, Vojvodina (NM) 4, Vojvodina (B) 3 boda.

M. S.

Foto: D. Ivani}

stva, mnogo je va`nije to {to Milan \urovi} ima viziju razvoja ovaog starog kolektiva u ozbiqan klub, sa kvalitetnom infrastruktorom, dobrom strukom i ekipom i pre svega pravom {kolom fudbala.Ovih dana na desetine karlova~kih mali{ana se prijavquju da budu polaznici {kole fudbala u kojoj }e raditi provereni i dokazani stru~waci. Milan \urovi}, ~ovek koji je preporodio karlova~ki fudbal je nameravao da {kola fudbala krene mnogo ranije, me|utim, na izrovanoj livadi i u klupskoj zgradi koja se raspadala nije se moglo. Sada su uslovi idelani i {kola mo`e da krene A skeptici pitaju - dokle }e da traje karlova~ka fudbalska bajka.

Dok traja, sada je ba{ lepo biti pristalica Stra`ilova Milana.

B. Puno{evac

20

SPORT

utorak30.novembar2010.

UZ POVRATAK ZORANA JOVANOVI]A U NIS VOJVODINU

KO[ARKA[KI SEMAFOR Superliga (m) C. zvezda - Radni~ki (K) @elezni~ar - M. radnik Partizan - Ribnica NIS Vojvodina - Jedinstvo (SP) Smederevo - Spartak (Q) 1. Partizan 6 5 1 17:6 2. Radni~ki 6 5 1 15:6 3. Vojvodina 6 5 1 15:6 4. C. zvezda 6 4 2 14:6 5. Ribnica 6 3 3 11:12 6. M. radnik 6 2 4 10:14 7. Jedinstvo 6 2 4 8:13 8. Spartak 6 3 3 11:15 9. @elezni~ar 6 1 5 8:16 10. Smederevo 6 0 6 3:18

3:0 1:3 3:1 3:0 2:3 16 15 14 12 8 7 7 6 4 1

Superliga (`) Dinamo (P) - NIS Spartak TENT - C. zvezda Po{tar - Jedinstvo (U) Kolubara - Radni~ki (B) Klek - Vizura 1. C. zvezda 8 8 0 2. Spartak 8 6 2 3. TENT 8 5 3 4. Vizura 8 5 3 5. Radni~ki (B) 8 4 4 6. Dinamo (P) 8 4 4 7. Jedinstvo (U) 8 3 5 8. Kolubara 8 3 5 9. Klek 8 2 6 10. Po{tar 8 0 8

24:5 20:9 19:11 17:10 15:15 16:16 13:19 13:16 7:21 2:24

3:2 1:3 1:3 3:1 0:3 23 18 16 16 12 11 10 9 5 0

Prva liga (m) Obili} - Klek S. Jagodina - Ni{ Putevi (I) - Bavani{te Crnokosa - VGSK Spartak (S) - Borac Novi Sad DDOR - Mladost

1:3 3:0 1:3 3:0 3:1 3:1

Mladost - Novi Sad 2 1. MD Zrewanin 7 7 2. P. tempo 7 5 3. Mladost 7 5 4. Srem 7 4 5. Kikinda 7 4 6. Futog 7 3 7. Ruma 7 2 8. Novi Sad 7 2 9. Ki 0230 7 2 10. Klek 7 1

0 2 2 3 3 4 5 5 5 6

21:4 15:6 17:9 15:12 14:10 13:15 10:16 9:19 8:19 7:19

3:0 21 15 14 13 12 10 7 5 4 4

Prva vojvo|anska liga centar (`) Novi Sad 3 - VST NS tim - Futogvest Partizan - Vojvbodina 2 Maks - Varadin BMG 2 NS volej tim - Sloga 1. NS volej tim 7 7 2. Varadin BMG 7 5 3. VST 7 4 4. Partizan 7 4 5. Sloga 7 4 6. Futogvest 7 4 7. Novi Sad 7 4 8. Maks 7 2 9. NS tim 7 1 10. Vojvodina 7 0

0 2 3 3 3 3 3 5 6 7

21:4 17:9 16:12 15:11 15:14 15:14 13:13 11:16 5:19 2:21

1:3 1:3 3:0 1:3 3:0 20 15 13 12 12 12 11 7 3 0

Prva vojvo|anska liga - sever (`) Mladost - CVS Ba~ki zmaj - Apatin Blok aut - Volejstars Vrbas - Merkur Be~ej - Spartak 2 1. B. zmaj 7 6 2. Spartak 7 6 3. Volejstars 7 5 4. CVS 7 5 5. Vrbas 7 5 6. Mladost 7 4 7. Merkur 7 2 8. Be~ej 7 2 9. Blok aut 7 0 10. Apatin 7 0

1 1 2 2 2 3 5 5 7 7

20:4 19:4 15:8 18:10 17:10 16:11 6:15 6:15 2:21 0:21

2:3 3:0 0:3 3:0 0:3 19 18 15 14 14 12 6 6 1 0

Prva vojvo|anska liga - jug (`) 1. Spartak 2. Novi Sad 3. Klek 4. Bavani{te 5. Putevi (I) 6. VGSK 7. Crnokosa 8. Borac 9. Obili} 10. Jagodina 11. Ni{ 12. Mladost

8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8 8

8 6 6 5 4 4 3 4 3 3 2 0

0 2 2 3 4 4 5 4 5 5 6 8

24:10 20:11 20:10 20:15 16:15 13:15 15:16 14:16 14:16 12:16 11:21 6:24

20 19 17 16 12 12 11 10 10 10 5 2

24:7 24:7 20:9 19:7 21:12 14:13 17:18 12:21 11:19 12:21 5:23 2:24

2:3 1:3 3:0 3:2 3:1 3:0 22 22 19 18 17 12 12 7 6 6 2 1

Prva liga (`) Novi Sad PP - Vojvodina Gimnazijalac - Varadin BMG Jedinstvo (SP) - Sme~ 5 Putevi (P) - [umadija Spartak (Q) - lazarevac Radni~ki (K) - Vizura SN 1. Jedinstvo 8 8 0 2. Vojvodina 8 8 0 3. Varadin BMG 8 6 2 4. Radni~ki 8 6 2 5. Novi Sad 8 6 2 6. Sme~ 5 8 4 4 7. Vizura SN 8 3 5 8. Gimnazijalac 8 2 6 9. Lazarevac 8 2 6 10. Spartak 8 2 6 11. Putevi 8 1 7 12. [umadija 8 0 8

Druga liga sever (m) In|ija - Sloven FOK - NIS Vojvodina 2 Petrovaradin - Dunav volej RFU - Mladost Ekspans Apatin - Srem 2006 1. D. volej 7 7 0 2. Mladost E. 7 6 1 3. Sloven 7 4 3 4. In|ija 7 4 3 5. Srem 6 3 3 6. Petrovaradin 7 3 4 7. RFU 7 2 5 8. Vojvodina 7 2 5 9. Apatin 6 2 4 10. FOK 7 1 6

1:3 3:0 0:3 0:3 odgo|eno 21:2 21 20:8 18 15:12 13 15:12 12 10:12 9 12:18 7 10:17 7 10:17 6 10:16 5 9:18 4

Druga liga sever (`) Srem - MD Zrewanin Prvi tempo - Futog Ruma - Ki 0230 Kikinda - Klek 2

0:3 3:0 3:1 3:0

Se~aw - @iti{te MD Zrewanin 2 - Mladost E. Vr{ac - Omladinac Dunav - Banat Kraji{nik - Proleter 1. @iti{te 7 6 1 2. Omladinac 7 6 1 3. Vr{ac 7 5 2 4. Banat 7 4 3 5. Kraji{nik 7 4 3 6. Proleter 7 3 4 7. Dunav 7 2 5 8. MD Zrewanin 7 2 5 9. Mladost E. 7 2 5 10. Se~aw 7 1 6

20:3 18:10 16:9 15:11 16:13 15:14 8:16 11:18 9:17 3:20

0:3 3:1 3:0 0:3 2:3 19 15 14 13 12 11 7 6 6 2

Prva vojvo|anska liga centar (m) Mladost E. 2 - Stra`ilovo 1. Dubl 6 5 1 2. Mladost E. 7 5 2 3. Stra`ilovo 7 5 2 4. Vo{a 6 4 2 5. Petrovaradin 6 4 2 6. Srem 6 1 5 7. [id 6 1 5 8. Novi Sad 2 6 0 6

16:4 17:8 15:9 16:7 13:8 3:16 3:16 3:18

3:0 15 14 14 14 12 3 3 0

Prva vojvo|anska liga - sever (m) Be~ej - Partizan Megal Vrbas - Kikinda Merkur - Spartak 2 Mladost - Magli} 1. Kikinda 7 7 2. Vrbas 7 5 3. Partizan M. 7 5 4. Merkur 7 4 5. Magli} 6 3 6. Spartak 7 2 7. Be~ej 7 0 8. Mladost 6 1

0 2 2 3 3 5 7 5

2:3 0:3 3:0 odgo|eno 21:2 21 15:9 14 17:11 13 14:11 12 10:13 8 9:18 6 9:21 4 7:17 3

Prva vojvo|anska liga - jug (m) Proleter - Prvi tempo Borac 2 - Radni~ki Hercegovina - Banat Gorwi grad 1. Proleter 6 6 2. Radni~ki 6 4 3. Hercegovina 6 4 4. Banat 6 3 5. G. grad 6 3 6. Borac 6 1 7. P. tempo 6 0

DNEVNIK

0 2 2 3 3 5 6

3:0 2:3 3:1 slobodan 18:1 18 12:10 11 13:11 11 11:10 9 11:11 9 8:15 4 3:18 1

Najlep{e u mati~nom jatu Odbojka{i NIS Vojvodine }e, najverovatnije, ve} na slede}em me~u biti ja~i za novog-starog ~lana Zorana Jovanovi}a. Popularni Zema se posle nekoliko godina vratio u mati~no jato, u kojem je u doma}im okvirima osvojio sve {to se moglo osvojiti, a sada }e, kao jedan od najiskusnijih, biti jedan od xokera crvenobelog tima. Visinom i konstitucijom ro|en je za poziciju korektora, mada, ukoliko zatreba, mo`e da igra i poziciju sredweg blokera.

Sa Vojvodinom je potpisao ugovor do kraja sezone, s klauzulom da mo`e da napusti klub do januara, ali Jovanovi} je izgleda ve} odlu~io gde }e igrati ove sezone.

- Najle{e kod ku}e, vratio sam se u mati~ni klub posle jedne godine u Ukrajini i jedne u Radni~kom iz Kragujevca.

Mada imam klauzulu da do januara mogu da odem, najverovatnije }u ostati u Novom Sadu ovu sezonu. Ekipa je sastavqena od veoma dobrih momaka, {to je za mene va`no, potencijal je evidentan i mislim da }u mo}i da pomognem Vojvodini u ostvarewu ciqeva - rekao je Jovanovi}.

Mada je u Vo{i prvi korektor mladi Mrdak, a i dijagonala blokera je kvalitetna, pitawe je u ovom trenutku kako }e Jovanovi} biti iskori{}en u ekipi.

- Korektor sam, mada nerado mogu da igram i stredwaka, ali to samo u krajwoj nu`di. Nisam jo{ razgovarao s trenerom i ne znam wegova o~ekivawa, ali sam siguran da }emo se o svemu dogovoriti i da }u biti iskori{}en na najboqi na~in.

Klub je ispao veoma korektan prema meni i mislim da smo ozvani~ili saradwu na obostrano zadovoqstvo .

Jovanovi} }e svojim iskustvom i kvalitetom mnogo pomo}i mladosti Vojvodine, a poznat je po tome da ga trofeji prate gde god da zaigra.

- Ta~no je da me trofeji prate. U Vo{i sam osvojio sve mogu}e, ne znam ta~no ni {ta, u Ukrajini sam uzeo duplu krunu, pa titulu {ampiona u Kragujevcu. Nadam se da }u niz nastaviti u Novom Sadu, jer mislim da ekipa ima velike {anse u evrospkom ^elenx kupu, a u doma}em prvenstvu i Kupu najtrofejniji klub ima uvek najvi{e ambicije - zakqu~io je Jovanovi}.

M. Risti}

Zoran Jovanovi} s peharom Kupa

NOVOSADSKI OK VO[A NA DOBROM PUTU

Mala Vo{a bi kao i velika Pre {est godina na inicijativu profesora fiskulture i diplomiranih trenera Predraga Maodu{a i Aleksndra Maletina formiran je u Novom Sadu Odbojka{ki klub Vo{a.Danas ovaj po mnogo ~emu uzoran kolektiv je brojna porodica od preko stotinu de~aka i devoj~ica svrstanih u seniorsku i ~etiri pionirske ekipe(tri mu{ke i `enska), koje `ivotu i odbojci u~e pomenuti profesori Maodu{(kordinator svih selekcija) i Maletin (trener prve ekipe), Mirko Soki} (trener `enske ekipe), Dragan Stankovi}( trener najboqe pionirske ekipe koja nastupa pod imenom Vojvodina),Milan Vu~ini}, Tamara Joci} i Nenad Maodu{.

- Kao i ve}ina uslovno re~eno malih klubova, i na{em je najve}i problem novac. Da nije roditeqa, me|u kojima se izdvajaju Dragan Savi} i Sava Marti}, i sponzora (Metalija, Arion, Ket, Beton prevoz) gotovo je izvesno da se ne bismo takmi~ili i obu~avali ovoli-

Prva ekipa Vo{e takmi~i se u Prvoj vojvo|anskoj ligi

ki broj dece - ka`e Aleksandar Maletin i nastavqa: - Treniramo u ~ak ~etiri sale (osnovne {kole “Svetozar Markovi} Toza“, „Branko Radi~evi}“, „\ura Dani~i}“ i Sredwa saobra}ajna {kola) i nastojimo da pre svega

Studenti i |aci Prvu ekipu Vo{e ~ine uglavnom studenti i |aci, u klubu isti~u veoma uspe{ni i na poqu nauke.Kod trenera Aleksandra Maletina za mesto u postavi bore se: Du{an Anti}, Nemawa Marti}, Dragan Davidovi}, Milo{ Ni{avi}, Andrej Preveden, Reqa Bara}, Du{an Radakovi}, Aleksndar Galovi}, Nemawa Vla{kali}, Nikola Savi}, Petar Dedijer, Sr|an Medan, Branimir Bajac, Milan Maodu{, Danil Hungar i Petar Miqani}.

decu lepo vaspitavamo i obu~imo ovom sportu. U na{em klubu stasali su brojni odbojka{i, reprezentativci, koji sada igraju u na{oj najja~oj i stranim ligama, kao {to su Marko Podra{~anin, Borislav Petrovi} i Nikola Jovovi}.

Prva ekipa se takmi~i u Prvoj vojvo|anskoj ligi, trenutno je u vrhu tabele sa ambicijama da se plasira u vi{i rang.

- Ponosni smo {to uspe{no sara|ujemo sa velikom Vojvodinom koja nam je uzor po svemu.

Na{a najboqa pionirska ekipa igra pod wenim imenom i radujemo se kada u na{em klubu sta-

sa igra~ intersantan velikom {ampionu. Veoma dobro znamo {ta u dr`avi i Evropi zna~i ime Vojvodina i prirodno je da bismo i mi voleli da jednom na{a Vo{a ima takav ugled i oragnizaciju. Smatram da vaqano radimo, da ima mesta zadovoqstvu za dosada{we rezultate i stvarala{tvo i da }emo ako ne ove a one neke naredne sezone zaigrati u vi{em rangu, da }e se stvoriti uslovi da prihvatimo jo{ vi{e dece i da }e biti i vi{e para - istakao je jedan od najaktivnijih klupskih ~lanova Sava Marti}.

B. Puno{evac

PRVA @ENSKA LIGA SRBIJE

Gimnazijalac – Varadin BMG gradwa 1:3 (9:25, 25:21, 11:25, 29:31) KRAQEVO: Hala sportova, igrano bez pristustva publike, sudije: Jovanovi} i Rostohar (Mladenovac).

GIMNAZIJALAC: Rakovi} 2, Stani~i}, Milinkovi} 5, Radenkovi} 11, Gaqak (l1), Jano{evi} 7, Andri}, Koci} 3, Trkuqa (l2), \or|evi} 1, Medanovi} 8, Vasiqevi} 14.

VARADIN BMG GRADWA: Mali~i} 15, Kijanovi} 11, Radanovi} 11, Iri~anin 18, Ra~i}, Mihajlovi} 4, Babi}, Milovanovi}, Peri{i} 4, Coli} 1, Mihi} 5, Pu{owa (l).

Odbojka{ice Varadina osvojile su tri boda na gostovawu u

Kraqevu, a za novu pobedu zaslu`na je timska igra pulenki trenera Jova Cakovi}a. Malobrojne gre{ke u prvom i tre}em setu omogu}ile su Varadinkama ubedqive trijumfe, a neizvesnost je vi|ena samo u ~etvrtom periodu igre. Taj set su Kraqev~anke boqe otvorile, ali je kvalitet go{}i presudio u neizvesnoj zavr{nici, kao i dobra igra Nevene Iri~anin.

Ovim trijumfom Varadinke su ostale na tre}em mestu na tabeli, a u sled}em kolu ih o~ekuje derbi susret sa Jedinstvom iz Stare Pazove.

M. R.

Lepota i drama gradskog derbija Novi Sad Pionir Petrol – Vojvodina 2:3 (21:25, 25:15, 22:25, 25:17, 12:15) NOVI SAD: Hala Slana bara, gledalaca 150, sudije: Gradinski i Vitorovi} (Beograd).

NOVI SAD PIONIR PETROL: [jar, Ili}, Klisura, Frajtovi}, Kuqanin (l), Egi}, Stefanov, Svitlica, Roganovi}, Pilipovi}, Malixan.

VOJVODINA: \uri}, Uji}, Mitrovi}, Grguri, N. Vukoti}, Reqi} (l), Luki}, Savi}, Kla{ni}, Rankovi}, D. Vukoti}, ^elebi}.

U novosadskom gradskom derbiju slavile su odbojka{ice Vojvodine. U odli~nom me~u savaladale su ekipu Novi Sad Pionir Petrol rezultatom 3:2 i tako zadr`ale prvo mesto na tabeli Prve lige s maksimalnim u~inkom.

Me~ je boqe po~eo doma}in, ali je set dobila Vo{a, a za to je bila najzaslu`nija

Sla|ana Uji} (Vojvodina)

Sla|ana Uji}.Novi Sad je u drugi set krenuo silovito, a za ekspresnu pobedu od deset poena razlike vaqa pohvaliti [jar i Klisuru.U najneizvesnijem setu uspe{nije su bile odbojka{ice Vojvodine. U polu~asovnoj rezultatskoj klackalici presudio je tajm-aut trenera Savi}a, nakon kojeg su go{}e sa ~etiri vezana poena ponovo poveli u setovima. Na po~etku ~etvrtog seta ~inilo se da ni{ta ne mo`e da zaustavi poletnu Vojvodinu, me|utim Novi Sad se nije predavao i izjedna~io je na 2:2 u setovima.

U petom setu, pri rezultatu 12:9, sve je ukazivalo na to da }e doma}in da pobedi, no tako nije mislila Vo{a, nego je na~inila rezultatski preokret i slavila s 3:2 u setovima.

V. Ke{eq

SPORT

c m y

DNEVNIK

utorak30.novembar2010.

21

ZAVR[ENO EVROPSKO PRVENSTVO U MALIM BAZENIMA

Bereti} zadovoqan

U Holandskom gradu va~ima i wihovim odnosom Ajndhovenu zavr{eno prema meni, posebno Najdanovje Evropsko prvenstvo ske i Stra`me{terove, kojima u plivawu u malim baja nisam trener - rekao je Igor zenima. U~estvovalo je 350 pliBereti} po povratku iz Ajva~a, me|u kojima i ~etvoro Srndhovena. ba, Miroslava Najdanovski, MaNa prvenstvu je vi|eno odrica Stra`me{ter, Radovan li~no plivawe, s obzirom da je Siqevski i Boris Stojanovi}. ovo bilo prvo zvani~no takmiSa na{im pliva~ima bio je i ~ewe u malim bazenima posle trener Siqevskog i Stojanovizabrane haj - tek kostima. }a Igor Bereti}, koji je na ovom - Takmi~ewe je bilo izuzetno takmi~ewu obavqao funkciju jako, osim {to su nedostajala selektora. Najboqi rezultat od dva francuska pliva~a (Bernar na{ih pliva~a zabele`ila je i Buske) nastupili su svi ostaMiroslava Najdanovski, koja je zauzela {esto mesto u disciplini 100 slobodno, a na duplo kra}oj deonici bila je deveta, podeliv{i ovo mesto sa takmi~arkama iz Belorusije (Halhova) i Izraela (Ragnarsdotir). Marica Stra`me{ter je bila 14. na 50 le|no, a na 100 le|no 18. Radovan Siqevski je na 50 slobodno bio 16, na 100 slobodno 13, a na 200 slobodno zauzeo je 14. mesto. Boris Stanojevi} je na 100 slobodno bio 40, a na 100 me{ovito 27.

- Kao selektor sam izuzetno zadovoqan nastupom na{ih pliva~a, jer smo izborili pet polufinala i jedno finale, s obzirom sa koliko smo pliva~a i u kojem sasatvu smo nastupili u Ajndhovenu. Posebno bih ~estitao Miwi (Najdanovsaki) na {estom mestu na Foto: F. Baki} 100 kraul, u disciplini Igor Bereti} koja je izueztno renomirana u li najboqi iz Evrope. Za najuEvropi. I li~no sam kao tresope{niju naciju su progla{ener Pliva~kog kluba Vojvodini Italijani, mada su organizana zadovoqan, jer je radovan tori prvo nagradu dodelili Siqevski uspeo da se plasira u Nemcima, ali posle `albe azudva polufinala, na 50 i 100 ra gre{ka je ispravqena. Za kraul. Moram da istaknem da najboqeg pliva~a progla{en je sam zadovoqan zalagawem, timRus Stanislav Dowec, a za pliskim duhom i pozitivnom atva~icu Holan|anka Ranomi mosferom koja je vladala u naKromovi|ojo - saop{tio je Be{oj ekipi, odnosom me|u plireti}.

G. Malenovi}

Na najte`em ispitu: vaterpolisti Vojvodine

EVROLIGA: VOJVODNA DO^EKUJE PRO REKO

Drim tim u Novom Sadu Dugo Novi Sad nije imao priliku da gleda aktuelnog i vi{estrukog prvaka Evrope u nekom sportu. A ve} sutra }e Srpska Atina ugostiti najja~u vaterpolo ekipu na svetu - Pro Reko. @reb je hteo da se vaterpolisti Vojvodine na|u u grupi sa Italijanima, a u okviru drugog kola Evrolige ova dva tima sutra }e u bazenu Spensa odmeriti snage. Bi}e to sudar najskupqe i najiskusnije ekipe na planeti i najmla|e i najneiskusnije u elitnom klupskom vaterpolo takmi~ewu. Me|u dvadasetdvojicom odabranih nalaze se i dva reprezentativca Srbije, Filip Filipovi} i Slobodan Niki}, dvojica Crnogoraca Aleksandar Ivovi} i Boris Zlokovi}, Ma|ari Tibor Benedek, Tama{ Ka{a{ i Norbert Madara{, [panci Felipe Perone i Giqermo Molina, Hrvat Damir Buri}, te Italijani Mauricio Felugo, Federiko Tempesti... Sve renomirana imana...

Ostaje da se vidi koji }e sastav \uzepe Porcio suprotstaviti

NA 18. ME\UNARODNOM TURNIRU REGIJA U ITALIJI

Sve po~asti Vojvo|anima

Rva~i Vojvodine pobednici su 18. me|unarodnog turnira regija u rvawu gr~ko-rimskim stilom, koji je proteklog vikenda odr`an u italijanskom gradu Trevizo. Pored Vojvo|ana na turniru su u~estvovali Bona, Pore~ i Pijemonte, kao predstavnici Veneto, Istarske i Torinske regije.

U prvom polufinalu Vojvodina je savladala doma}ina i organizatora turnira 5:2, dok je u drugom Pore~ bio boqi od drugog italijanskog kluba Pijamonta, gde su Istrani slavili 7:0. U maksimalnoj pobedi Istrana nad sastavom Torina imala su i dva vojvo|anska juniora Milo{ Amixi} i Nenad Solar, koji su pobedama dali veliki doprinos ekipi Pore~a.

U finalnom susretu Vojvodina je deklasirala Istrane 6:1, dok je u borbi za tre}e mesto Bona iz Treviza je bio boqi od kom{ija iz Torina 5:2.

Pored pobedni~kog pehara, Vojvo|ani su pokupili i dve pojedina~ne nagrade. U~iteq Vojvodine Aleksandar Jovan~evi} je progla{en za najboqeg trenera, a rva~ Valdemar [tajer za najboqeg tehni~ara tradicionalnog turnira.

Za Vojvodinu po dve pobede ostvarili su Zlatko Lackovi} (60), Boban Bo{kov (66), Valdemar [tajer (74), Marko Mio~inovi} (84) i Goran Bojani} (90), dok je juniorski reprezentativac Srbije Nemawa Pavlovi} rvao samo u finalu. Na op{te zadovoqstvo brojne italijanske publike na veoma efektan na~in je tu{irao hrvatskog te{ka{a zbog ~ega je bio nagra|en gromoglasnim aplauzom.

Vo|a puta vojvo|anske ekspedici-

Foto: N. Stojanovi}

mladoj ekipi Dejana Stanojevi}a. Mladi}i iz Novog Sada poru~uju da straha nema, kao ni bele zastave i da }e se potruditi da i oni poka`u {ta znaju i tako publici u Novom Sadu priu{te pravi vaterpolo spektakl.

- Svi znamo ko je Pro Reko i kakvu te`inu nosi to ime. Kada treba da se suprostvai{ takvom timu uvek ima{ dve opcije, ili da dr`i{ loptu 30 sekundi, da ne riskira{ i da se brani{ ili da se upustimo u mu{ku igru... E, dok sam ja trener Vojvodine }e uvek igrati napada~ki, u}i }emo u duel sa Pro Rekom da se nadigravamo i da tako vidimo gde smo u odnosu na tako jaku ekipu.

Tu ona pri~a o {to mawe golova

i neizvesnijem rezultatu pada u vodu. Moji igra~i }e imati zadatak da igraju agresivno, jedan na jedan, da svaku osvojenu loptu u odbrani probamo da pretvorimo u kontru i da iskoristimo svaku {ansu koja nam se uka`e.

Jednostavno, igra}emo tako da }e Reko morati da utro{i 100 posto energije da doka`e svoj kvalitet u bazenu. Moji momci moraju da jo{ vi{e izgrade borbeni duh koji ve} imaju a pokazali su ga u pro{loj utakmici ka`e {esf stru~nog {taba Vojvodine Dejan Stanojevi}.

On je dodao i da za wegove pulene utakmica traje minut po minut i da }e u svakom tom minutu davati maksimum.

Sve~ana akademija u amfiteatru Spensa Povodom 75 godina postojawa VK Vojvodina sutra }e se u amfiteatru Spensa odr`ati Sve~ana akademija u 17 ~asova, uz prisutvo mnogobrojnih gostiju. U 18 ~asova u Sve~anom salonu }e biti odr`an koktel, a u 19 ~asova }e se odigrati utakmica Evrolige Vojvodina - Pro Reko.

- Ne}emo se {tedeti, jer mi ne mo`emo sebi da dopustimo da taktiziramo u duelu sa takvom ekipom kakava je Pro Reko. Ukoliko ne budemo tako igrali onda nismo na dobrom putu. Treniramo do srede na bazenu Slana bara i ne interesuju nas pri~e o privikavawu na bazen, na prostor. Na{ posao je da igramo vaterpolo, pa gde god to bilo. Pozovam navija~e da do|u u {to ve}em broju i pru`e nam podr{ku, a mi im obe}avamo lepu vaterpolo predstavu. Mislim da to ovi momci, koji prezentuju klub, grad i dr`avu, na najdostojniji na~in i zaslu`uju istakao je Stanojevi}.

I direktor Vojvodine Koqa Lazor pozvao je navija~e da do|u u {to ve}em broju i istakao da je ulaz na bazen Spensa, sutra u 19 ~asova kada po~iwe utakmica, besplatan i da je to poklon kluba i Grada Novog Sada svim qubiteqima vaterpola i gra|anima povodom 75 - godi{wice kluba.

G. Malenovi}

VE^ERAS UTAKMICE 3. KOLA GRUPNE FAZE EVROKUPA

Vr{~ani u Getingenu Posle dve uvodne pobede u B grupi Evrokupa, a onda i neo~ekivanog poraza u NLB ligi od Crvene zvezde, pred ko{arka{ima Hemofarm [tade ve~eras je gostovawe u Nema~koj. Vr{~ane o~ekuje duel Evrokupa s Getingenom, ekipom koja je tako|e u{la u sezonu s dva trijumfa. Po trenutnom stawu na tabeli, bi}e ovo svojevrstan duel za prvo mesto, iako je do raspleta ostalo, posle ove, da se odigraju jo{ tri utakmice.

Getingen je ekipa koja se Yerom Yordan (Hemofarm [tada) apsolutno oslawa na ameri~ku Kajl Bejli, Adam Valeskovski, ko{arku, {to se vidi ve} proXon Litl, Dejl Luis, Xejson stim pogledom na sastav tima.

Bun, Dvejn Anderson i Kana|a^ak osmorica Amerikanaca i jenin Majkl Miks, kao i naturalidan Kana|anin nose dres ovog zovani Nemac Xermejn Rafingkluba, a trener, tako|e Ameriton, pa }e odbrana tima iz Banakanac Xon Majkl Patrik, forta biti na velikom ispitu. Ipak, sira brzu ko{arku, s puno {utekvalitet Milana Ma~vana i druva na ko{ rivala. Nosioci igre gova nije sporan, pa }e na{a ekisu Majk Skot, Trenton Mi~am, pa poku{ati da i u tre}oj utak-

mici u B grupi pobedi i napravi veliki korak ka narednoj fazi drugog po vrednosti evropskog kl~upskog takmi~ewa.

U 3. kolu Evrokupa sastaju se: A grupa: Uniks - Le Man (17), EVE Baskets - Banvit (20).

B grupa: Getingen - Hemofarm [tada (19.30), Avel Be{ikta{ (20.30).

C grupa: Budivelnik - Budu}nost (19), G. Kanarija Siauliai (21.30).

D grupa: Hapoel G. - Azovma{ (18), Cedevita - Aris (20.30).

E grupa: Galatasaraj - Panelinios (19), Gas T. Flejms - Kantu (19.30).

F grupa: PAOK - Roan (19), Estudijantes - Beneton (19).

G grupa: Nimburk - Hapoel J. (18), Kahasol - Riga (20.45).

H grupa: Krasnije k. - Anvil (17), Kazerta - Alba (20.30).

A. P.

PRVA A LIGA ZA DAME

Podvig Zrewaninki Proleter – Crvena zvezda 66:61 (22:13, 17:16, 11:20, 16:12)

Aleksandar Jovan~evi} na pobedni~kom postoqu

je Rajko Te{anovi} kratko je prokomentarisao u~e{}e na 18. me|unarodnom turniru: - Ostvaren je jo{ jedan veliki uspeh i veliko iskustvo posebno za na{e mla|e rva~e, od kojih se u perspektivi o~ekuje da valorizuju uporan rad trenera Alek-

sandra Jovan~evi}a s wima. Turnir je bio veoma dobro organizovan, a nama je jedino ostalo da se zahvalimo doma}inu i da ih pozovemo da do|u u Srbiju kako bi im uzvratili gostoprimstvo - rekao je Te{anovi}.

J. Gali}

ZREWANIN: Nova hala sportova, gledalaca 100. Sudije: \uri} i Milojevi} (Kru{evac) i Rodi} (Novi Sad).

PROLETER: ^arki} 3, Gobeqi} 22, Takov, Momirov, Grahovac 8, Ivkovi}, Prvulovi} 21, Jekni} 12, ^orda, Vidri}, Gruslav, Radi{i}.

CRVENA ZVEZDA: Popovi} 18, \or|evi}, Kan~evi}, Radovi}, Toma{evi} 12, Markovi}, Grubor 16, Pavlovi}, Ivani{evi}, Nik{i} 15, Jovi~i}.

Izabranice trenera Kova~evi}a uspele su ono {to mnogi nisu ni mogli da zamisle, savladale

su ko{arka{ice Zvezde posle boqe igre u prve dve ~etvrtine.

Zahvaquju}i sjajnim rolama Dragane Gobeqi} i Jelene Prvulovi}, bez kojih bio ekipa iz grada na Begeju sigurno ispala iz ovog ranga takmi~ewa, Zrewaninke su napravile podvig i mo`da i najve}u senzaciju u dosada{wem delu odigranog {ampionata. Da su u ve}ini me~eva tako igrale kao u prvoj ~etvrtini ko{arka{ice Proletera imale bi mnogo vi{e pobeda na svom kontu. Sna`na odbrana, dobar {ut sa distance istr~ane kontre uz devet poena Prvulovi} i sedam Gobeqi} je i do-

neli su i rezultat 22:13 u korist doma}eg tima. U drugom periodu razlika se samo uve}avala, u 12.minutu iznosila je i 27:15, a na odmor se oti{lo rezultatom 39:29.

Da li zbog opu{tawa ili nedovoqne fizi~ke pripreme, tek u 25.minutu doma}a ekipa je gubila - 45:43, da bi pred posledwu ~etvtinu doma}e imale poen vi{e- 50:49. Posledwa ~etvrtina je donela pobednika. Samo zahvaqu}i iskustvu reaprezentativnog tandema Gobeqi} – Prvulovi} Proleter je slavio rezultatom 66.61.

N. Jowev

22

SPORT

utorak30.novembar2010.

DRUGA MU[KA LIGA–SEVER

KO[ARKA[KI SEMAFOR NLB mu{ka liga

Prva B `enska liga

Igokea - Cibona 76:62, Radni~ki Partizan Mts 89:85, Union Olimpija - Budu}nost 68:53, Zagreb - Cedevita 83:74, [iroki - Nimburk 94:80, Crvena zvezda - Hemofarm [tada 77:73, Zadar - Krka 94:100.

[abac - Kraqevo 71:64, Plej of - Jagodina 2001 67:57, Stara Pazova - Vrbas Medela 65:68, Sivac - Kolubara Mladost 60:69, Bor - Moravac 53:80, Basket Stars - Radivoj Kora} MT 30. novembra, Beo~in - Trep~a 1. decembra.

1. Krka 2. Hemofarm 3. Olimpija 4. Budu}nost 5. Cedevita 6. Zagreb 7. Nimburk 8. [iroki 9. Partizan 10. Cibona 11. Igokea 12. Radni~ki 13. Zadar 14. C. zvezda

1. Vrbas M. 2. [abac 3. R. Kora} MT 4. S. Pazova 5. Jagodina 6. Kolubara M. 7. Beo~in 8. Sivac 9. Basket St. 10. Plej of 11. Moravac 12. Kraqevo 13. Trep~a 14. Bor

9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9

6 6 6 5 5 5 5 5 4 4 4 4 2 2

3 3 3 4 4 4 4 4 5 5 5 5 7 7

700:645 745:716 655:638 701:668 694:664 665:675 692:704 695:723 724:672 709:713 631:640 728:766 704:722 670:767

15 15 15 14 14 14 14 14 13 13 13 13 11 11

IVBL `enska liga

Partizan - Vo`dovac 68:60, Gospi} - [ibenik 85:66, Lupa Promou{n - Radivoj Kora} 67:63, Ceqe - Medve{~ak 80:66, Maribor - Vojvodina NIS 62:77, ^elik - Jedinstvo 69:72.

1. Gospi} 2. Partizan 3. Ceqe 4. [ibenik 5. R. Kora} 6. Jedinstvo 7. Vo`dovac 8. Lupa pr.

9. Vojvodina 10. ^elik 11. Maribor 12. Medve{~ak

9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9

8 8 8 6 4 4 3 3 3 3 3 1

1 1 1 3 5 5 6 6 6 6 6 8

828:597 690:603 650:569 625:604 663:651 584:623 582:623 609:644 541:590 621:688 654:727 555:701

17 17 17 15 13 13 12 12 12 12 12 10

Prva A mu{ka liga Srbije

Novi Sad - Napredak Rubin 86:77, Crnokosa - Vojvodina Srbijagas 79:67, Tami{ Petrohemija- Supefund 79:69, Borac - OKK Beograd 68:76, Sloga - FMP 94:98, Mega Vizura - Proleter Naftagas 110:92, Sloboda - Metalac 86:78.

1. FMP 2. OKK Beograd 3. Mega V. 4. Napredak 5. Sloboda 6. Tami{ 7. Borac 8. Novi Sad 9. Vojvodina S. 10. Metalac 11. Crnokosa 12. Proleter N. 13. Sloga 14. Superfund

9 9 9 9 9 9 9 9 9 8 9 9 8 9

9 6 6 5 5 5 4 4 4 4 3 3 3 1

0 3 3 4 4 4 5 5 5 4 6 6 5 8

820:618 705:645 787:753 710:703 700:720 609:633 705:661 723:727 603:653 658:656 719:742 737:790 628:641 707:769

18 15 15 14 14 14 13 13 13 12 12 12 11 10

Prva A `enska liga Srbije

Proleter - Crvena zvezda 66:61,^elarevo - Kovin 100:80, Hemofarm [tada - Student 93:49, Loznica - Radni~ki 75:66.

1. Hemofarm 2. Spartak 3. Student 4. ^elarevo 5. Kovin 6. C. zvezda 7. Proleter 8. Loznica 9. Radni~ki

7 7 7 6 7 6 7 7 6

7 5 4 4 3 3 2 1 1

0 2 3 2 4 3 5 6 5

602:383 479:457 466:512 483:451 546:566 475:449 423:464 385:501 377:453

14 12 11 10 10 9 9 8 7

Prva B mu{ka liga Spartak - Smederevo Vizura 104:101, @elezni~ar - Viva Basket 89:72, Jagodina - Sin|eli} 79:86, Ni{ Radni~ki 58:62, Radni~ki Basket - Radni~ki KG 06 87:71, BKK Radni~ki - KG Student UK 104:77.

1. BKK Radni~.

2. Spartak 3. Radni~ki B. 4. Smederevo 5. Radni~ki (O) 6. @elezni~ar 7. Sin|eli} 8. Viva Basket 9. KG Student 10. Jagodina 11. Mladost 12. Ni{ 13. Vojvodina 14. Radni~ki KG

9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 8 9 8 9

8 7 6 6 6 5 5 4 4 3 4 2 2 0

1 2 3 3 3 4 4 5 5 6 4 7 6 9

763:600 808:718 685:606 805:740 754:700 699:685 732:748 747:759 709:728 702:754 607:664 613:685 579:646 661:831

17 16 15 15 15 14 14 13 13 12 12 11 10 9

9 9 8 9 9 9 8 9 8 9 9 7 7 8

8 8 8 7 5 4 4 3 4 2 3 2 1 0

1 1 0 2 4 5 4 6 4 7 6 5 6 8

702:508 626:531 644:427 733:549 699:677 597:597 588:526 556:604 497:578 502:571 470:581 477:534 367:468 362:669

17 17 16 16 14 13 12 12 12 11 11 9 8 8

Prva srpska mu{ka liga Sever

Oyaci - Radni~ki 78:76, Veternik - Jedinstvo 76:68, Topola - Stara Pazova 84:94, Mladost Teletehnika Vrbas 103:72, Nova Pazova - Duga 20:0 (sr), Dunav - Sport Ki 20:0 (sr).

1. Mladost 2. Dunav 3. Oyaci 4. S. Pazova 5. Vrbas 6. Veternik 7. N. Pazova 8. Meridiana 9. Jedinstvo 10. Topola 11. N. Sad MT 12. Radni~ki 13. Sport Ki 14. Duga

12 12 0 12 11 1 13 10 3 11 9 2 12 8 4 12 8 4 11 8 3 10 7 3 11 6 5 12 5 7 11 5 6 11 4 7 24 0 24 24 0 24

821:596 716:582 851:755 647:502 764:659 699:640 636:513 554:451 585:539 621:660 591:621 562:569 0:480 0:480

24 23 23 20 20 20 19 17 17 17 16 15 0 0

Zajedni~ka KSV `enska liga

^elarevo - Gimnazija 20:0 (sr), Proleter - Topol~anka 50:39, Sivac Hemofarm [tada 89:50.

1. Srbobran 2. Ruma 3. ^elarevo 4. Proleter 5. Topol~.

6. Vojvodina 7. Hemof.

8. Gimnazija 9. Sivac 10. Vrbas

10 9 8 10 10 7 8 10 13 13

8 7 7 5 4 6 4 4 4 0

2 2 1 5 6 1 4 6 9 13

541:398 436:271 556:422 369:369 409:485 503:382 393:443 291:390 329:409 165:423

18 16 15 15 14 13 12 12 9 3

Druga srpska mu{ka liga - Sever

Akademik - Kikinda 78:75, Ba~ka Palanka - Apatin 54:72, Hajduk - Ruma 78:81, Dinamo - Krajina Grme~ 95:71, Crvenka - Top 84:82, Mladost - Srem 35:75, Sveti \or|e - Partizan 91:61.

1. Akademik 2. Dinamo 3. Srem 4. Sv. \or|e 5. Krajina G. 6. Kikinda 7. Ruma 8. Apatin 9. Crvenka 10. Top 11. Hajduk 12. Partizan 13. Mladost 14. B. Palanka

9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9

8 8 7 7 7 6 4 4 4 3 3 2 0 0

1 1 2 2 2 3 5 5 5 6 6 7 9 9

787:649 776:652 831:585 765:645 787:677 805:649 744:737 612:627 630:713 669:670 661:687 580:735 506:760 479:846

17 17 16 16 16 15 13 13 13 12 12 11 9 9

Jedinstvena juniorska liga Srbije Novi Sad - FMP 87:94, Kwa`evac - Mladost 80:91, Mega Vizura - Morava Meca 119:66, Hemofarm [tada Partizan 100:63, Radni~ki - Beovuk 65:85, Borac - Crvena zvezda 50:62.

1. FMP 2. Hemofarm 3. Mega Viz. 4. Mladost 5. Novi Sad 6. C. zvezda 7. Beovuk 8. Partizan 9. Kwa`evac 10. Radni~ki 11. Borac 12. Morava

5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5

DNEVNIK

5 5 5 3 3 3 2 2 1 1 0 0

0 0 0 2 2 2 3 3 4 4 5 5

475:314 10 445:322 10 466:372 10 421:371 8 445:398 8 381:388 8 434:434 7 364:387 7 436:418 6 313:404 6 271:362 5 319:600 5

KUGLAWE Superliga (m)

Metalac - Apatin 7:1 (3419:2194) Senta Visa Prom - E|{eg 7:1 (3644:3346) Ni{ Put - Crvena zvezda 6:2 (3196:3074) Kraqevo - Kawi`a 8:0 (3413:3166) 1. Beograd 16, 2. Ni{ Put 16, 3. Partizan 14, 4. Senta Visa Prom 12, 5. Metalac 8, 6. C. zvezda 8, 7. E|{eg 7, 8. Kraqevo 5, 9. Apatin 2, 10. Kawi`a bez bodova.

Superliga (`)

Pionir - Jedinstvo 5:3 (3309:3102) Apatin - SPC Vojvodina 3:5 (3162:3237) @elezni~ar - E|{eg 2:6 (2859:3036) Toza Markovi} - Kristal 4:4 (3173:3175) 1. Pionir 16, 2. SPC Vojvodina 12, 3. Jedinstvo 11, 4. Kristal 9, 5. Apatin 8, 6. Toza Markovi} 8, 7. Ada Kompjuters 6, 8. E|{eg 2, 9. @elezni~ar bez bodova.

Prva liga, grupa Vojvodina (m)

Kristal - Hajduk 5:3 (3.432:3.334) Vojvodina (NS) - Polet 7:1 (3.346:3.199) Jedinstvo - Vihor 5.5 :2.5 (3.274:3.209) Toza Markovi} - @elezni~ar 6:2 (3.096:3.013) Dolina - Banat 6:2 (3.244:3.126) 1. Banat 16, 2. Vojvodina (NS) 15, 3. @elezni~ar 12, 4. Dolina 12, 5. Jedinstvo 9, 6. Kristal 7, 7. Toza Markovi} 6, 8. Hajduk 6, 9. Vihor 4, 10. Polet 3 boda.

Prva liga, grupa Vojvodina (`)

Vrbas Dana - Spartak (D) 7:1 (3.051:2.845) Vojvodina (BG) - Alimenta 6:2 (2.951:2.781) Novi Sad - Srem 1:7 (2.823:3.053) Radni~ki - Petrovaradin 0:8 (2.967:3.207) Banat - slobodan.

1. Srem 14, 2. Vrbas Dana 12, 3. Vojvodina (BG) 10, 4. Petrovaradin 10, 5. Banat 9, 6. Alimenta 7, 7. Radni~ki 6, 8. Novi Sad 2, 9. Spartak (D) 2 boda.

RUKOMET

Dva Du{ana sru{ila @abaqce Radni~ki ([) - @SK 36:30 (17:14) [ID: Sportska hala, gledalaca 250, sudije: Kne`i} (Vrbas) i Radovanov (Ba~ka Palanka). Sedmerci: Radni~ki 4 (3), @SK 4 (4), iskqu~ewa: Radni~ki 16, a @SK 22 minuta.

RADNI^KI: Mati}, M. Jovi}, Durakovi}, Garunovi}, Maukovi} 7, Trifkovi} 13, Jankovi} 7, Grbatini} 4, Klisuri} 3, Filipovi}, Goli}, Milo{evi} 2, Gr~i}, Gerber. @SK: Arseni}, Kezija 11, Be~irli} 3, Bosni} 6, Markovi}, Milutinovi} 1, Dragoqevi}, Xaja, Smoqan 7, Bojani} 2, Mi}anovi}.

Iako su od samog po~etka susreta bili u vo|stvu, [i|ani su do ubedqive pobede protiv odli~ne ekipe iz @abqa do{li posle dosta truda i zalagawa. Svakako najzaslu`niji za ovaj trijumf su efikasni levoruki bek Du{an Trifkovi} i neuhvativatqo desno krilo Du{an Jankovi}, kao i sigurni golman Mi{a Mati}. Po svemu sude}i, biv{i legendarni rukometa{i Radni~kog Du{an Maukovi} i internacionalac Sa{a Ubavi} su u Trifkovi}u i Jankovi}u dobili svoje naslednike.

Gosujutu}oj ekipi, predvo|enoj iskusnim i efikasnim Kezijom i

atraktivnim golmanom Arseni}em, sve ~estitke za prikazanu kvalitetnu igru.

M. ]u~i}

Hajduk - Hercegovina 29:24 (16:9) @ABAQ: Sportska hala, gledalaca 100, sudije: Ra~i} (Crvenka), Zori} (Apatin).

Sedmerci: Hajduk 6 (4), Hercegovina -, iskqu~ewa: Hajduk 10, Hercegovina 12 minuta.

HAJDUK: Gere, Vujkov 2, @ivkov 3, Kara} 1, Obrenovi} 3, Andrin 2, Puha~a 1, Be~ejac 3, Spasojev 8, Dr~a 5, Mili}ev, Terteji, Mitrovi} 1, Radanovi}.

HERCEGOVINA: M. [arenac, D. Miladinov 2, Dal. Miladinov 7, Vukoje, M. [arenac 3, A}imovi} 4, Milo{evi}, Vu~kovi}, Pe{ut, Savovi}, Jegdi} 2, Komar 6, Novakovi}.

Odigrali su ^uru`ani svoju najboqu utakmicu ove jeseni u kojoj su od po~etka do kraja delovali sigurno, ne dozvoliv{i gostima iz Se~wa ni jednog trenutka da im ugroze vo|stvo.

Iako su od 18. minuta igrali bez svog najboqeg strelca Marka Puha~e (povredio se) to im nije mnogo poremetilo igru, pa su na

odmor oti{li s nedosti`nom predno{}u. U vrlo dobrom sastavu Hajduka Du{an Dr~a i najefikasniji igra~ ove utakmice Ivan Spasen bili su najistaknutiji, dok su gosti najboqe igra~e imali u Daliboru Miladinovu i Mom~ilu Komaru.

P. Bundalo

Apatin – Jedinstvo (K) 26:20 (15:13) APATIN: Gledalaca 400, sudije: Bura i Perendija (Nova Pazova), sedmerci: Apatin 3 (3), Jedinstvo 4 (2), iskqu~ewa: Apatin 18, Jedinstvo 10 minuta.

APATIN: Sola}, ]iri}, Oqa~a, Kozomara 6, Oreq, Palevi}, Duki} 6, Krec, Vejin 6, Bogojevi}, Medi} 6(3), Mandi}, Grubor, Milojevi} 2.

JEDINSTVO: Magdenovski, Milanovi}, Pr~uq 5, Cvetkovi} 1, Novakov, Dimitrijevski, Jovi~i} 1, Sretenovi} 7(2), Ninkov 2, Popovi}, Milutinovi} 4, Pej~i} , Ra~i}.

O~ekivalo se da }e Apatinci i Ka~arevci odigrati kvalitetnu utakmicu, {to se i obestinilo. Doma}ini su bili boqi i zaslu`eno trijumfovali.

M. J.

DRUGA @ENSKA LIGA–SEVER

Crwanke obrale jabuke a isto toliko i gostuju}oj ekipi postigla je T. Risti}. M. S.

Vojvodina – Ravangrad 37:19 (19:9) NOVI SAD: Sportska dvorana Slana bara, gladalaca 150, sudije: Bogdanovi} (Novi Sad) i Savi} (Ka}), sedmerci: Vojvodina 5 (5), Ravangrad 5 (3), iskqu~ewa: Vojvodina 8, Ravangrad 8 minuta.

VOJVODINA: Gute{a (14 odbrana), Tomasovi} 2, Radoji~i} 1, Ze~evi} 5, Stupar, Dmitrovi} 1, Bla`i} 3, Milovanovi} 1, Todorovi} 9, Andrija{evi} 2, Bojani} 5, Blanu{a ,Beqi} 8 golova, Crnoja~ki (9 odbrana).

RAVANGRAD: Juri} (9 odbrana), Peji} 6, M. Abutovi}, Bewak, Bandobranski 1, Ajvaz, Kozlina 2, Sre}kovi} 2, M. [koru~ak (6 odbrana), A. [koru~ak 2, Zeli}, S. Abutovi} 1, Kolunxi} 5 golova.

Nastavile su rukometa{ice Vojvodine da trasiraju put ka prvoliga{kom dru{tvu. Novosa|anke su bile boqe i od Somborki, ~iji je otpor slomqen ve} u prvom poluvremenu po`rtvovanom igrom u odbrani, polukontrama i kontrama, kao i prili~no smelom igrom u napadu. I ovoga puta sve se vrtelo oko sjajnog organizatora igre Marte Beqi}, koja je imala

FINALE PIONIRSKE GIMNASTI^KE LIGE SRBIJE

Pet zlata Veli~kovi}u

Finale pionirske gimnasti~ke lige po spravama odr`ano je u Novom Sadu. Nastupilo je 30 takmi~ara iz Subotice, Beograda, Kostolca, Ni{a i Novog Sada. U prvoj selekciji najuspe{niji su bili Suboti~ani Aleksandar Subi} i Kristijan Gomba{ sa po tri zlatne medaqe. Subi} je slavio na parteru, karikama i preskoku, a Gomba{ na kowu sa hvataqkama, razboju i vratilu. U drugoj selekciji najboqi je bio Dalibor Marijanovi} iz Ni{a sa ~etiri najsjanija odli~ja (kow, karike, preskok, razboj). U tre}oj selekciji trojica ve`ba~a su podelili po dva prva mesta. Ivan Dejanovi} (Novi Sad) je bio najboqi na parteru i vratilu, wegov klupski kolega Nikola Jurkovi} na kowu i razboju, a Petar Vefi} iz Kostolca na karikama i preskoku. U ~etvrtoj selekciji najubedqiviji je bio Petar Veli~kovi} iz Ni{a sa pet zlatnih medaqa (parter, kow, karike, razboj, vratilo).

G. Malenovi}

KUP MEDITERANA

Pobednik ^aba Na| ^aba Na|, takmi~ar Kluba za dizawe tegova Spartak iz Subotice, ostvario je najboqi li~ni rezultat na Kupu Mediterana odr`anom na Malti.^aba je osvojio prvo mesto u apsolutnoj

kategoriji u konkurenciji 30 diza~a iz devet dr`ava.

Ina~e, ^aba Na| je prvak Vojvodine i Srbije (u kategoriji plus 105 kilograma) u konkurenciji seniora.

B. Rokni}

1. Kolubara 11 2. C. zvezda 10 3. Metalopl. 10 4. Partizan 9 5. Radni~ki 11 6. PKB 11 7. Planinka 12 8. Jugovi} U. 10 9. Po`arevac 12 10. Vojvodina @.12 11. Priboj 12 12. Dinamo 12 13. Vrawe 12 14. Smederevo 12 15. Crvenka 11 16. Naisus 11

10 9 8 8 7 6 5 5 4 3 4 4 3 2 3 2

0 0 1 0 1 1 2 0 1 2 0 0 1 2 0 1

1 1 1 1 3 4 5 5 7 7 8 8 8 8 8 8

322:277 323:262 279:253 281:229 299:282 306:286 317:328 243:242 308:313 311:331 324:347 333:371 295:319 286:318 270:312 264:291

20 18 17 16 15 13 12 10 9 8 8 6 7 6 6 5

Prva liga (M) Proleter N. - N. Pazova 31:27 N. Pazar - Vojput 21:21 Zaje~ar - Obili} 24:25 Mladost TSK - Jagodina 25:24 Rudar - Vrbas 22:21 Napredak - Bask Soko 32:20 M. Gora - Zlatar 37:37 C. zvezda slobodna Vrbas - N. Pazar (1. decembra) 1. Napredak 2. Obili} 3. C. zvezda 4. Zaje~ar 5. Rudar 6. Vojput 7. N. Pazar 8. Jagodina 9. Vrbas 10. Zlatar 11. Proleter 12. Mladost 13. N. Pazova 14. M. Gora 15. Bask

11 10 10 10 10 10 10 10 8 10 11 10 10 10 10

9 8 7 6 6 5 4 5 5 4 4 3 2 1 0

2 0 0 1 0 2 2 0 0 2 0 0 1 2 0

0 2 3 3 4 3 4 5 3 4 7 7 7 7 10

313:263 290:257 262:241 284:239 301:276 254:234 253:245 299:301 214:222 303:317 322:349 246:274 255:280 286:326 247:305

20 16 14 13 12 12 10 10 10 10 8 6 5 4 0

Prva liga (@)

Mladost (SC) - Jabuka 23:18 (10:7) KIKINDA: Hala SC Jezero, gledalaca 50, sudije: Branko i Mihajlo Milovac (@abaq). Sedmerci: Mladost 5 (3), Jabuka 5 (4), iskqu~ewa: Mladost 10, Jabuka 8 minuta.

MLADOST: Trnini}, Kalaba, Jovanovi}, Stevanov 1, Gligi} 1, Tomi} 8 (3), Harasimov 1, Kandi} 6, Lakovi} 1, Drakuli}, M. Vojvodi} 4, Mesaro{ 1, Andrinijin, A. Popovi}.

JABUKA 95: Naumovski, Jakimovski, Markovski 3, Mitrovi} 1, Miti} 1, Ristovski, Pani} 3 (1), Jana~kovska, T. Risti} 8 (3), M. Risti} 2, Krstevski, An|elkovski.

Rukometa{ice Mladosti iz Srpske Crwe zabele`ile su tre}u uzastopnu pobedu,ovog puta na svom terenu savaladale su borbenu ekipu Jabuka 95 (23:18). Do 20. minuta prvog dela igre postignuto je svega 10 golova (5:5), da bi potom Crwanke tri puta savladale gostuju}u golmanku i sa ovom predno{}u do~ekale drugi deo igre.

U nastavku doma}a ekipa bila je daleko boqa i zaslu`eno pobedila. U ekipi iz Srpske Crwe odli~na je bila Tomi}eva sa osam postignutih golova,

Superliga (M)

Radni~ki - Po`arevac 23:30 Dinamo - Planinka 37:33 Priboj - Vojvodina @.

31:29 Vrawe - Smederevo 21:21 Crvenka - Kolubara 31:35 Jugovi} U. - Metalop. (15. decembar) Naiusus - Partizan (15. decembar) C. zvezda - PKB (15. decembra)

odli~nu saradwu sa raspolo`enom Todorovi}evom i Ze~evi}evom.

Ovo je bila prilika da trener Novosa|anki Dragan Kuki} {ansu pru`i svim igra~icama, koje su u najve}em delu opravdale ukazano poverewe.

J. Gali}

Jedinstvo – Spartak (D) 15:29 (6:14) KA^AREVO: Hala sportova,gledalaca 100. Sudije: Jelena Koloski i Vesna @ilevski ( obe Jabuka). Sedmerci: Jedinstvo 3 (3), Spartak 3 (1), iskqu~ewa: Jedinstvo 6 , Spartak 10 minuta.

JEDINSTVO: Stefanovi}, M.[arac 2, J.[arac, Stefanovski 1, Stojanovski 3, Dodevski 1, Josimovski, Maksi}, Luki}, Stoj~evski 2, ^u~ak 6, Veli~kovski.

SPARTAK (D): A}imov, Bila} 2, Bor~i}, Tamelov 2, Vida} 1, ^aki 5, Jovanovi} 3, Na| 1, Mini} 4, Taki} 3, Sekere{ 8, Arsenovi}, Kosti}, ^ubri}.

Ekipa iz Debeqa~e, za koju nastupaju ~etiri rukometa|ice iz Ka~areva, rutinski je pobedila mladu i neiskusnu doma}u ekipu, u kojoj su se istakle ^u~ak i Stojanovski, a kod gostiju Sekere{, Jovanovi} i Mini}.

B. St. PRVA @ENSKA LIGA

Sanela Tumbas za radost Radni~ki (B) - Srem 29:28 (17:11) BAJMOK: Sportska hala Bajmoka, gledalaca 200, sudije: Xaji} (Ba~ka Palanka) i Kova~evi} (Crvenka). Sedmerci: Radni~ki 5 (4), Srem 7 (7), iskqu~ewa: Radni~ki 14, Srem 10 minuta.

RADNI^KI: Tot (15 odbrana), Mi. Le~i}, Tekewe{, Tumbas 11 (4), Petri}, Ma. Aleksi}, @igmund 4, Kosanovi}, Rotluk 7, Hajnal 1, Farago, Saka~ 6.

SREM: Savinovi} 2, ^agurovi} 6, Doki} 4, Mileti}, \uki}, Radi}, Mili} 12 (7), Martinovi} 1, Beranovi} 2, Uskokovi} 1, Bo{wakovi}.

Utakmica je od po~etka do kraja je bila neizvesna, kvalitetrna i borbena. Pobednik nije mogao da se nasluti ni u posledwem minutu me~a. Dvadesetak sekudni pre kraja Sanela Tumbas je ukrala loptu od rivalki, postigla gol i svojim saigra~icama i navija~ima donela veliku radost.

S. St.

Napredak - @elezni~ar MC 25:33 Naisa 2 - Kikinda 34:23 Metalac AD - Proleter S. 31:41 Ku~evo - ORK Beograd 38:28 H. Jo`ef - Pirot 27:18 Radni~ki L. - Radni~ki R. sino} Radni~ki L. - Ku~evo (1. decembar) Metalac - H. Jo`ef (1. decembar) 1. @elezni~. 10 2. Proleter 10 3. Radni~ki L. 8 4. Radni~ki R. 9 5. Ku~evo 9 6. Metalac 9 7. Napredak 10 8. H. Jo`ef 9 9. Pirot 10 10. ORK Beog. 10 11. Naisa 2 10 12. Kikinda 10

9 8 7 5 4 4 3 4 3 3 2 1

0 1 0 0 1 1 3 1 1 0 0 0

1 1 1 4 4 4 4 4 6 7 8 9

302:220 305:272 243:186 253:228 273:255 289:286 274:275 206:211 253:289 259:294 271:327 232:317

18 17 14 10 9 9 9 9 7 6 4 2

Druga liga (M) Radni~ki ([) - @SK Ruma - B. Karlovac Apatin - Jedinstvo Hajduk - Hercegovina Potisje P. - Metalac AV Titel XD - Radni~ki C. Jabuka - @elezni~ar Sombor 1. Apatin 12 10 2. @elezn.

11 9 3. Jedinstvo 11 7 4. @SK 11 7 5. Radni~ki C. 10 6 6. Titel YD 10 6 7. Metalac AV 11 5 8. Hajduk 12 5 9. Radni~ki 11 4 10. Potisje 11 4 11. Ruma 12 3 12. Jabuka 11 3 13. B. Karlovac 11 3 14. Hercegovina11 2 15. Sombor 11 1

1 1 2 0 1 1 3 0 1 1 2 0 0 2 1

36:30 40:30 26:20 29:24 25:25 sino} 21:23 slobodan 1 1 2 4 3 3 3 7 6 6 7 8 8 7 9

348:296 324:281 340:318 349:318 344:302 298:265 297:274 314:353 323:336 279:301 368:377 308:323 340:360 292:336 304:369

21 19 14 14 13 13 13 10 9 9 8 6 6 6 3

Druga liga (@) Mladost - Jabuka 95 Radni~ki - Srem Vrbas - Lehel Pan~evo - Apatin Vojvodina - Ravangrad Jedinstvo - Spartak Kikinda 2 - Temerin 1. Vojvodina 2. Lehel 3. Pan~evo 4. Kikinda 2 5. Mladost 6. Spartak 7. Temerin 8. Srem M. 9. Radni~ki 10. Jabuka 95 11. Vrbas 12. Ravangrad 13. Apatin 14. Jedinstvo

10 10 10 8 10 9 9 10 10 10 9 10 10 9

9 7 7 7 6 5 5 3 4 3 3 2 2 0

0 1 0 0 1 1 1 0 0 2 0 0 0 0

23:18 29:28 22:20 46:15 37:19 15:29 odgo|eno 1 2 3 1 3 3 3 6 5 5 6 8 8 9

334:218 277:237 312:240 227:196 273:248 252:235 211:194 298:258 287:261 239:247 211:221 235:291 197:341 162:325

18 15 14 14 13 11 11 8 8 8 6 4 4 0

SVET

c m y

DNEVNIK

Ubijen iranski nuklearni fizi~ar TEHERAN: Iranski dr`avni mediji su javili da su dva nau~nika danas bili mete napada~a na motorima koji su u prolazu prika~ili eksplozivne naprave na wihova vozila. Od eksplozije je jedan nau~nik poginuo, a wegova `ena rawena, a u eksploziji drugog automobila su raweni drugi nau~nik i wegova `ena. Iranski potpredsednik zadu`en za nuklearni

program Ali Akbar Salehi izjavio je da je ju~e ubijeni nau~nik nuklearni fizi~ar Maxid [ahriari bio ukqu~en u veliki projekat iranske agencije za nuklearnu energiju i da se raweni Ferejdun Abasi bavio nuklearnim aktivnostima.

Salehi je posetio Abasija u bolnici, a iranska agencuija IRNA je objavila da je pored bolni~-

ke posteqe nau~nika poru~io:"Ne igrajte se sa vatrom. Strpqewe iranskog naroda ima granice.

Ukoliko izgubimo strpqewe, te{ke posledice trpi}e na{i neprijateqi".

Salehi nije precizirao kome je uputio pretwu, ali je dr`avna televizija za ju~era{we napade na nau~nike optu`ila Izrael i SAD, javile su agencije. (Tanjug)

INTERNET „VIKILIKS” PONOVO IZAZVAO BURU U SVETU

[pijunirali i Ujediwene nacije VA[INGTON, LONDON, MOSKVA: Internet stranica „Vikiliks“, koja se ve} u vi{e navrata na{la na meti Va{ingtona zbog objavqivawa poverqvih informacija o ratu u Iraku i u Avganistanu, izazvala je novu buru obelodaniv{i deo tajne diplomatske prepiske Stejt departmenta i ameri~kih ambasada i konzulata.

"Wujork tajms", "El Pais", "[pigl", "Mond" i "Gardijan" su objavili delove ameri~ke diplomatske prepiske koja im je dostavio „Vikiiks“ koji je na dru{tvenoj mre`i Tviter objavio da su mu stranice onesposobqene.

"Wujork tajms" je ocenio da se radi o dokumentima koja pru`aju "pogled bez presedana" na aktivnosti ameri~kih ambasada u svetu, kao i "brutalno iskrene stavove o stranim liderima i otvorene procene nuklearnih i teroristi~kih pretwi".

"Prepiska izme|u Stejt departmenta i oko 270 ameri~kih ambasada i konzulata u svetu, gotovo se mo`e smatrati tajnom hronikom ameri~kih odnosa sa svetom u dobu rata i terorizma", konstatuje „Wujork tajms“.Me|u dokumentima ima i pikanterija.Tako je, pored ostalog, re~eno da ruski predsednik Dmitrij Medvedev "izigrava Robina Betmenu", a ruski premijer Vladimir Putin je nazavan "alfa mu`jakom". Italijanski premijer Silvio Berluskoni je ocewen kao "ta{t i neefikasan" i "fizi~ki i politi~ki slab", francuski predsednik Nikola Sarkozi kao "car iz pri~e Carevo novo odelo", nema~ka kancelarka Angela Merkel "ne voli da rizikuje i kreativnost joj je slaba strana"...

Izraelski premijer Bewamin Netanijahu prikazan je kao "elegantan i {armantan", ali "nikad ne ispuwava obe}awa". Zimbaveanski predsednik Robert Mugabe je ocewen kao "ludi starac", a libijski lider Muamer el Gadafi kao "jednostavno ~udan" i "u pratwi sisate ~uvarke". Iranski predsednik Ahmadinexad je upore|en sa Hitlerom.

Nimalo diplomatske opaske prate i saveznike SAD - za avganstanskog predsednika Hamida Karzaija je re~eno da ga "pokre}e paranoja", a kritike su upu}ene i britanskom premijeru Dejvidu Kameronu, ~ak i jednom ~lanu britanske kraqevske porodice.

Ima i dokumenata koja svedo~e da su Va{ington i li~no Hilari Klinton tra`ili od svojih diplomata u Ujediwenim nacijama da {pijuniraju funkcionere svetske organizacije..

Ameri~ke vlasti sumwaju da je oko ~etvrt miliona poverqivih dokumenta dao 22-godi{wi vojnik Bredli Mening koji je imao pristup diplomatskoj prepisci, a sada je ve} sedam meseci u zatvoru. "Vililiks" je u oktobru objavio skoro 400.000 tajnih dokumenata koji se odnose na rat u Iraku, a pre toga u junu oko 77.000 klasifikovanih dokumenata pod naslovom "Avganistanski ratni dnevnik".

Vlasnik VikiLiksa Xulijen Asan`a, 39-godi{wi Australijanac, koji svoju internet stranicu opisuje kao "javni servis" za novinare i aktiviste koji se bori protiv korupcije, suo~en je i sa optu`bama za silovawe i seksualno uznemiravawe.

(Tanjug)

Izve{taji ambasada s podru~ja biv{e Jugoslavije BERLIN, ZAGREB: Na ''interaktivnom atlasu'' nema~kog nedeqnika ''[pigel'' koji je objavio poverqive depe{e ameri~ke administracije sa internet-portala ''Vikiliks'', ka`e se da se me|u tim dokumentima nalaze i 994 depe{e koje su poslate iz Beograda od 1996. godine. [pigel je preneo da su u ovoj godini poslate 43 depe{e. Me|u 251.287 dokumenata nalaze se i hiqade poslatih iz ameri~ki ambasada sa teritorije biv{e Jugoslavije. Me|ju dokumentima ''Vikilksa'' nalazi se preko 800 depe{a iz Qubqane, vi{e od 1.600 iz Zagreba, a na listi se nalaze i Pri{tina, Skoqe,

Podgorica, Sarajevo. ''[pigel'' je jedan od nekoliko svetskih medija koji je objavio {okantne podatke, me|u kojima se, izme|u ostalog, za nema~ku kancelarku Angelu Merkel ka`e da je dobila nadimak ''teflon'', a ministar inostranih poslova Gvido Vestervele ocewuje kao nekompetentan i arogantan.

Internet stranica „Vikiliks“, obijavila je i 1.686 tajnih dokumenata iz perioda od 1991. godine do februara 2010. godine koji se ti~u Hrvatske i u kojima ameri~ki diplomati razmewuju informacije o Hrvatskoj. Hrvatski mediji, prenose}i pisawe "[pigla" i drugih svetskih listova, isti~u da je naj-

vi{e dokumenata, wih 1.185, iz perioda od 2006. do 2010. Iz 1991. poti~e pet dokumenata, dok ih je najvi{e - 288 iz pro{le godine. Iz 1995. godine, kada je bila i operacija "Oluja", tek je 55 dokumenata.

U britanskom "Gardijanu" i ameri~kom "Wujork tajmsu" objavqena su tek dva dokumenta u kojima se navodi Hrvatska. U dokumentu od 31. jula 2009. ameri~ki dr`avni sekretar Hilari Klinton od ameri~ke misije pri UN tra`i informacije o stavovima Hrvatske o Sudanu, Iranu, `enskim pravima, borbi protiv terorizma i sli~no.

(Tanjug)

utorak30.novembar2010.

23

Ju`na Koreja odlo`ila artiqerijsku ve`bu SEUL: Vojna ve`ba koju je danas trebalo da izvedu vojne snage Ju`ne Koreje na ostrvu Jeonpejong, koje je Severna Koreja bombardovala pro{le sedmice, odlo`ena je, saop{tili su vojni zvani~nici. Vojna ve`ba artiqerijskog ga|awa bojevom municijom je odlo`ena po{to je pomorska jedinica gre{kom obelodanila da }e biti izvedena ve`ba pre nego {to je dobila kona~no odobrewe najvi{ih vojnih zvani~nika, javila je agencija AP. Odlagawe vojne ve`be nije povezano sa Severnom Korejom, a ve`ba }e biti odr`ana kasnije, izjavio je neimenovani ju`nokorejski zvani~nik. Ju~e je neimenovani zvani~nik iz ju`nokorejskog Zdru`enog general{taba izjavio da }e na vojnoj ve`bi artiqerijski plotuni biti usmereni u vode jugozapadno od Jeonpejonga, a ne u pravcu Severne Koreje.

Ju`na Koreja je artiqerijsko gadajwe sa Jeonpejonga izvela 23. novembra, {to je Severnoj Koreji poslu`ilo kao povod da, istog dana, uzvrati bombardovawem ostrva u kojem su ubijena ~etiri Ju`nokorejca. Artiqerijsko ga|awe koje je bilo najavqeno za danas nije u vezi sa zajedni~kom ~etvorodnevnom vojnom ve`bom snaga SAD i Ju`ne Koreje, koja je po~ela u nedequ, ju`nije od Jeonpejonga.

Severna Koreja je ju~e objavila da se ne pla{i rata i da }e

o{tro uzvratiti na eventualni napad SAD i Ju`ne Koreje koje su nastavile, zapo~ete, ~etvorodnevne pomorske manevre u @utom moru, na kojima }e koristititi i bojevu municiju. Veliki manevri, sa 10 ratnih brodova i 7.300 vojnika, u kojima

ne pla{imo", glavna je poruka tog komentara.

Ju`nokorejski predsednik Li Kjung-bak ju~e je severnokorejski napad na ostrvo Jeonpejong nazvao zlo~inom protiv ~ove~nosti, dodav{i da }e wegova zemqa odlu~no

Li Kjung-bak: Severna Koreja }e platiti cenu za svaku novu provokaciju

u~estvuje i ameri~ki nosa~ aviona na nuklearni pogon "Xorx Va{ington", odr`ava se nekoliko dana posle artiqerijskog napada Severnokorejaca na ju`nokorejsko ostrvu Jeonpejong.

"Pogre{na je procena SAD i Ju`ne Koreje da }e nas zapla{iti dolazak nosa~a aviona na atomski pogon", objavio je vode}i dnevnik Severne Koreje "Rodong sinmun", u komentaru koji prenosi zvani~na novinska agencija te zemqe KCNA. "Mi ne `elimo rat, ali ga se nikad

uzvratiti na bilo kakvu novu provokaciju.

"Severna Koreja }e platiti cenu za eventualnu novu provokaciju", poru~io je on, u prvom televizijskom obra}awu naciji, posle napada na Jeonpejong.

Zapadne agencije navode da Tokio, poput Va{ingtona, nije spreman da prihvati predlog Kine za odr`avawe hitnih razgovora {est nacija kako bi se doprinelo smirivawu napetosti na Korejskom poluostrvu.

(Tanjug)

Komesar Hamarberg i Izetbegovi} o pravima mawina u BiH BAWA LUKA: Bo{wa~ki ~lan u Predsedni{tvu Bosne i Hercegovine Bakir Izetbegovi} razgovarao je ju~e u Sarajevu sa komesarom za qudska prava Saveta Evrope Tomasom Hamarbergom o trenutnoj politi~koj situaciji u BiH, s posebnim osvrtom na ispuwavawe Odluke Evropskog suda za qudska prava u slu~aju Sejdi}-Finci, predstoje}im ustavnim reformama, te mogu}nosti popuwavawa

Tomas Hamarberg

upra`wenih mesta u razli~itim telima Saveta Evrope koja pripadaju BiH. Odlukom Suda za qudska prava iz Strazbura u predmetu Sejdi} - Finci, BiH je nalo`eno da izvr{i promene Ustava BiH kako bi se omogu}ilo i drugim pojedincima, koji nisu iz tri konstitutivna naroda, da se kandiduju i da budu birani na najvi{e funkcije u dr`avi.

(Tanjug)

Hrvatska nije postojala kada je Turska podnela kandidaturu ISTANBUL: Turski premijer Tajip Erdogan je kritikovao Evropsku uniju zbog otpora pojedinih zemaqa koje blokiraju pribli`avawe Ankare Uniji, iako je ona pre pet godina po~ela pristupne pregovore sa Briselom.

"Hrvatska nije ni postojala kao dr`ava kada smo mi pre nekoliko decenija podneli molbu za ulazak u Evropsku ekonomsku zajednicu (EEZ), odnosno EU", is-

takao je Erdogan povodom nedavne posete hrvatske premijerke Jadranke Kosor Turskoj, preneo je istanbulski list "Zaman".

Ankara je prvi put podnela zahtev za ulazak u onda{wu EEZ 1963. godine, kada Hrvatska nije bila samostalna dr`ava ve} samo jedna od {est republika u sastavu federativne Jugoslavije. Hrvatska je tek po~etkom devedesetih godina pro{log veka stekla

nezavisnost. Turska i Hrvatska su pristupne pregovore sa EU po~ele u istio vreme - krajem 2005. godine. Kako se najavquje, Hrvatska bi ve} idu}e godine mogla da postane punopravni ~lan EU, dok je Turska, prakri~no, jo{ na po~etku. Ona je pregovore o pristupawu Uniji do sada zavr{ila samo u jednom, od ukupno 35 poglavqa.

(Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI TARIK AZIZ Ira~ki sud osudio je biv{eg ministra spoqnih poslova Sadama Huseina, Tarika Aziza, na 10 godina zatvora zbog strahota po~iwenih nad Kurdima.

Ju~era{wa presuda je odvojena od presude izre~ene u oktobru kada je Vrhovni sud Iraka osudio Tarika Aziza na smrt ve{awem, podse}a agencija AP. Predsednik Iraka, Xalala Talabanija izjavio da ne}e potpisati nalog o izvr{ewu smrtne kazne.

HUN SEN Kamboxanski premijer Hun Sen izjavio je ju~e da niko od vladinih i dr`avnih slu`benika ne}e odgovarati, niti podneti ostavku, zbog pro{lonedeqne tragedije, kada je u stampedu na mostu u Pnom Penu poginulo 400, a povre|eno skoro isto toliko qudi.Stampedo od 22. novembra je izbio zbog panike, izazvane glasinama da je nekoliko qudi do`ivelo strujni udar i da se most ru{i.

SANDRA LAZAREVI] U Zagrebu je ju~e umrla Aleksandra (Sandra) Lazarevi} (90), poznati etnolog i antropolog koja je bila ukqu~ena i u aktivnosti srpske zajednice u Hrvatskoj, saop{teno je iz Srpskog kulturnog dru{tva "Prosvjeta". Lazarevi} se bavila etnologijom, etnolo{kom i folklornim nasle|em vanevropskih zemaqa, kao i muzejskom pedagogijom. Bila je saradnik Muzeja Srba u Hrvatskoj.

[IROM EVROPE STIGLA ZIMA

Sneg izazvao haos u Minhenu BERLIN, VAR[AVA: Jak sneg, koji je zahvatio jug Nema~ke, izazvao je jutros haos na aerodromu u Minhenu, drugom po veli~ini u zemqi, gde je u nekoliko jutarwih sati otkazano najmawe 30 letova. „Taj broj se mo`e iz sata u sat pove}avati'', rekao je jedan portparol aerodroma, naglasiv{i, pri tom, da postoje i ka{ewa na ovom aerodromu gde je ju~e, prema planu, trebalo da bude 1 100 poletawa i sletawa. Na najfrekventijem nema~kom aerodromu u Frankfurtu, me|utim, te~e sve po planu i nema problema sa snegom. Dve osobe u Poqskoj prve su `rtve sne`nog nevremena koje je minulog vikenda zahvatilo veliki deo Evrope.Tokom vikenda 70-godi{wi mu{karac preminuo je od hladno}e na jugu Poqske, dok je

druga `rtva 40-godi{wak koji je stradao u centralnom delu zemqe, javio je poqski novinski portal na engleskom jeziku "Wuz".

Sneg je prekrio ju`ne i centralne krajeve Poqske, a padavine se, uz daqi pad temperature, o~ekuju i na severu.Sne`ni pokriva~ dostigao je 50 centimetara na Sudetskim planinama, a meteorolozi najavquju da

}e se temperatura u pojedinim planinskim oblastima spustiti na 20 stepeni Celzijusovih ispod nule.

Ista temperatura predvi|a se i za Britaniju, gde je tokom vikenda zabele`eno najhladnije vreme za ovaj mesec, a u Velsu se temperatura spustila na minus 18. U vi{im predelima [kotske i severne Engleske sne`ni pokriva~ dostigao je 50 centi-

metara, a meteorolozi su upozorili na o{tre vremenske uslove za celu isto~nu obalu, dok su upozorewa na obilne padavine izdata za London, ju`nu Englesku, isto~ni Midlends i [kotsku. Nevreme u Britaniji ve} je dovelo do ozbiqnih problema u saobra}aju. Aerodrom u Edinburgu je zatvoren, a vi{e letova na drugim aerodromoma kasni, ili je otkazano, preneo je Rojters.

Obilne padavine pogodile su i ^e{ku, gde je sne`ni pokriva~ u planinskim predelima dostigao 20 centimetara, a najve}e nevreme zabele`eno je na severozapadu zemqe, gde se na saobra}ajnicama zadr`ao sneg i led. U Sloveniji, koju su u nedequ zadesile obilne padavine, novi talas se o~ekuje tokom dana{weg dana i ve~eri.

(Tanjug)

24

utorak30.novembar2010.

OGLASI

DNEVNIK

IZDAJEM jednosoban, name{ten, odmah useqiv komforan stan na Satelitu (CG, TV, kablovska, sva bela tehnika, name{taj). Telefon 064/12-27-684. 15999

KUPUJEM trosoban ili ~etvorosoban stan na Limanu 1 ili 2, Radni~koj ili keju, bez posrednika. Telefon 066/93-11-845.

15742

DVOSOBAN 55m2, drugu sprat, ukwi`en, vlasnik, preko puta @. stanice, 54.000e, ekstra lokacija. Telefon 063/518-781.

16069

PRODAJEM dva jutra zemqe na putu Novi Sad - Rumenka. Industrijska zona.

Mo`e i zamena za stanove ili poslovni prostor. Telefon 062/962-0-349.

15741

KUPUJEMO AUTOMOBILE, novije i starije, mogu i havarisani i neispravni.

Dolazak procena isplata odmah. Telefon 021/824-885, 064/150-1200.

14817

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

15887

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje sviwske polutke i o~i{}ene prasi}e, ekstra kvalitet. Dostava na adresu.

Povoqno.

Telefoni: 021/717-058, 063/539-051, 063/521-559.

15674

PRIRODNI PREPARAT protiv hemoroida, {uqeva, klini~ki ispitan i li~no proveren, eliminisani za 7 dana, deda Rado{. Telefoni: 037/490-797, 064/240-55-49.

15978

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq. Telefoni: 6618-846, 063/8485495. 15877

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Tu`ni smo, jer smo izgubili velikog prijateqa i nadasve plemenitog ~oveka i po{tovanog profesora istorije

utorak30.novembar2010.

POMEN U sredu, 1. 12. 2010. godine navr{ava se ~etrdeset tu`nih dana od smrti na{e drage, voqene i nikad pre`aqene

Posledwi pozdrav dragom bratu

Lazar Pauni}

Lazar Pauni}

1928 - 2010.

Sava Aleksi}a „Blago tome ko dovijeka `ivi imao se i ra{ta roditi!“ Kolektiv Tehni~ke {kole „Mileva Mari} - Ajn{tajn“.

pozdrav

dragom

Miqanu Miqani}u

Nevenke Pavlovi} Toga dana, u 10.30 sati, poseti}emo wen grob i odati du`no po{tovawe.

O`alo{}eni: suprug \uro sa porodicom.

59191-P

Posledwi kom{iji

25

Oti{ao je na neko boqe mesto na{ deda - u naru~je svojim sinovima i supruzi.

Hvala ti za vreme koje si proveo sa nama.

Posledwi pozdrav dragom prijatequ Lazaru od porodice Milkov.

16412 16411

16357

Tvoji unuci: Nemawa i Lazar, Maja i snaja Jelica.

Posledwi pozdrav

Svrle, Mladen, Filip, Mali{a i Milutin.

Posledwi pozdrav dragom bratu

Sahrana je danas, 30. 11. 2010. godine, u 13.30 sati, na Gorwem Starom grobqu u Futogu.

16409

Lazaru Baj{evu

Lazi

Stanari Strumi~ke 6.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo 29. 11. 2010. godine u 61. godini na{ dragi

Lazar Pauni}

Miqanu Miqani}u

1928 - 2010.

Porodica Milo{~in.

Posledwi pozdrav deda Lazi od Rajka Gligori}a sa porodicom.

16352

16410

Ilija, Ivan, \ole, ^oka i Darko.

16414

16424

Posledwi pozdrav prijatequ

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragom drugu

Milenko Dejakov Bra{a

Sahrana }e se obaviti 30. 11.

2010. godine, u 14 sati, na grobqu u @abqu.

Berewi Tibor

Lazaru Baj{evu

Lazi Baj{evu Posledwi pozdrav dragom Tibiki od: Mace, Ivana, Ivane i Bube.

O`alo{}ena supruga Stevanija sa decom i unu~adima.

od porodice Bawac.

Osta}e ve~na uspomena na sve godine dru`ewa.

Dalibor.

16369

16311

Posledwi pozdrav dragom kumu

Posledwi pozdrav

Miqanu Miqani}u od: Jece, Marka, Pika, Damira, Na|e, Sini{e i Radeta.

16415

16418

16404

Posledwi pozdrav dragom

Dragi

Posledwi pozdrav najboqem drugu i kumu

Lazo

Lazi

Lazi

Lazaru Baj{evu

Miqanu Miqani}u

imali smo tu sre}u da smo te poznavali. od porodice Peri}.

Igor, Mina, Mima, Tawa i Vlada.

Sawa i Dada.

od: Pika M. i Marka K.

Lena, Filip, Zaga i Burga.

16421

Posledwi pozdrav {kolskoj drugarici

Tu`nim srcem javqamo da je u 88. godini preminuo

Zdravko Negovanovi} Zyklon

Milan Bukvi}

Dragani Vemi}

Sahrana je danas, 30. 11. 2010. godine u 13 ~asova na mesnom grobqu u Stepanovi}evu.

An|ele na{, navr{avaju se ~etiri tu`ne godine od kako nema tvog osmeha, zagrqaja, glasa.

O`alo{}ena supruga Mileva, sin Danilo, unuke Jovana i Milana i snaja Sofija.

Neka te u ti{ini ve~nog mira ~uva qubav tvoje mame, tate i brata.

16426

16214

16416

16413

16403

16371

S tugom se opra{tamo od na{eg dragog, nepre`aqenog sina i brata.

Miqan Miqani} 1983 - 2010.

Svetozar Srdi} sa porodicom.

16420

O`alo{}eni: otac Jovan, majka Suzana i sestra Miqa.

16417

26

^ITUQE z POMENI

utorak30.novembar2010.

Posledwi pozdrav dragom kom{iji

na{em

Dragom te~i i {ogoru

Milovan Ga{evi}

Qubomiru Te{anovi}u Qubinku

Drago Vukobrad

Posledwi pozdrav od Zorice - Male i Nikole.

Posledwi pozdrav od brata Jovice sa porodicom.

16391

16401

16368

Posledwi pozdrav

posledwi pozdrav.

Porodica Bo{wak.

Posledwi pozdrav kom{iji

Lazi

Lazi

od Dorine, Milana i Mir~eta.

Lazi Nedostaja}e nam tvoje {ale i vicevi, ali najvi{e od svega }e nam nedostajati tvoje veliko srce i beskrajna dobrota.

Zauvek }e{ biti u na{im mislima.

Tvoje Ivana i Jelena Baj{ev sa mamom Majom i bakom Verom Popovi}.

16381

16399

Posledwi prijatequ

Velislavu ^enejcu

od Stevana Baj{eva i Ranka Pejovi}a sa porodicom.

Na{em dragom stricu

Velislavu ^enejcu

od kom{ije Ratka Ili}a sa porodicom.

Posledwi pozdrav

DNEVNIK

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

Velislavu ^enejcu

Lazi Baj{evu

Uvek }emo te se rado se}ati. od Mileta i Vide sa decom.

od Gorana i Vladimira Galeti}a.

Tvoji Beli}i.

16388

16373

dragom

Posledwi pozdrav na{em dragom i voqenom tati, tastu i dedi

16393

Posledwi pozdrav prijatequ i drugu

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav

Velislavu ^enejcu Lazaru Baj{evu ~ika Lazi

Lakiju

od Du{ka Rokvi}a sa porodicom.

Velislavu ^enejcu Veqi

od porodice Sloboda.

od: wegove }erke Nade, unuka Raleta i Veqe i zeta Stevana.

16375

16377

16380

16378

Mili moj tata, za{to si nas ostavio u bolu i `alosti, kada si znao koliko smo te voleli.

dr Jovanki Ninkov Le|anac specijalisti op{te medicine u penziji Slu`ba op{te medicine Dom zdravqa „Novi Sad“.

Tvoja Ankica, Deja, Sale, Vlada i Nadica.

915/P 16383

Po~ivaj u miru

16376

Posledwi pozdrav bratu i ujaku

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je nakon kratke i te{ke bolesti preminuo na{ dragi

Velislavu ^enejcu

Lazo

Velislav ^enejac

Stanoju Vidovi}u

1945 - 2010.

Sa{a Stefanovi} sa porodicom.

od: sestre Nade, sestri~ina Branke i Vesne sa porodicama.

Julke Bo{kovi} Julije

Sahrana je danas, 30. 11. 2010. godine, u 14.15 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Mira, }erke Nadica i Ankica, unuci Rale, Veqa, Sale, Vladimir, Nadica i zetovi Stevan i Dejan.

ocu na{e koleginice Zdravke Pisari}.

Sau~estvujemo u bolu porodice.

Kolektiv Medicinskog fakulteta u Novom Sadu.

16374

392/P

30. 11. 2001 - 30. 11. 2010.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 29. 11. 2010. godine preminula na{a voqena

Posledwi pozdrav na{oj hrabroj, vedroj i po{tovanoj priji

Branko Miqu{

Zora Blanu{a

16382

16372

Danas, 30. 11. 2010. godine navr{ava se pet godina od smrti

Posledwi pozdrav

SE]AWE

Iako je pro{lo devet godina ti si stalno u na{im mislima i mnogo te volimo.

Milorad.

Brat Dragan sa porodicom.

16307

15933

[tefici Buzarov

1953 - 2010.

Sahrana je danas, 30. 11. 2010. godine, u 12.30 sati, na Dowem starom grobqu u Futogu.

O`alo{}eni: brat Slobodan i sestra Marija sa porodicama.

16396

od porodica: Lemaji}, Vuli}, Jovanovi}, Damjanovi}, Mali} i Geri}.

16356

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

27

utorak30.novembar2010.

3 Tu`nog srca obave{tavamo rodbinu i prijateqe da se u 76. godini upokojio na{

Stanoje Vidovi} Sahrana je danas, 30. 11. 2010. godine, u 15 ~asova, na Centralnom grobqu u Futogu.

Ispra}aj od ku}e `alosti u 14.30 sati, Ulica Carice Milice br. 123, Futog.

O`alo{}ena porodica.

16379

Posledwi pozdrav svome kumu

Milenku Dejakovu Bra{i

POMEN Pro{le su ~etiri godine od kako nije sa nama na{ suprug, tata i deda

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Posledwi pozdrav dragoj mami

Posledwi pozdrav dragoj mami

Posledwi pozdrav dragoj

O`alo{}eni kumovi Jovankin iz @abqa.

16407

3 Kova~ Valerija Radomir Marinkov

1951 - 2010.

Valeriji

Valeriji

Valeriji

iz Koviqa Sahrana je u sredu, 1. 12. 2010. godine, u 12.45 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Dragana Vemi} Hvala ti na qubavi, podr{ci i radosti koju smo delile.

Sre}an ti put drugo moja.

^uvaju uspomenu na wega wegovi najmiliji.

od }erke Tine sa porodicom.

S qubavqu, }erka Marija i sin Strahiwa.

od sestre Eve i porodice.

16392

16400

16402

O`alo{}ena porodica.

Neka te an|eli ~uvaju.

Qiqa Milivojevi}.

16359

16367

16390

Posledwi pozdrav kumu

Umro je na{ brat, stric i |ever

Sava Aleksi}

Qubomiru Te{anovi}u

od kumova: Milana, Dobrile, Branislava i Bobe.

16364

Savo Aleksi}

Posledwi pozdrav dragom prijatequ od porodica: Predojevi}, Ni{avi} i Nikoli}.

Savo Aleksi}

profesor

profesor

Neka te tvoje posledwe putovawe odvede do an|ela.

Ko god je odlomio par~e tvoga hleba ume{anog od qubavi, toplih re~i i razumevawa, na{ao je zlatnik kojim se obogatio.

Pru`io si mnogo, tra`io ni{ta.

Tvoji: Zare i Reqa.

Bi}e sahrawen u Crnoj Gori, 2. 12. 2010. godine.

Wegovi najmiliji.

16394

16397

16398

28

^ITUQE z POMENI

utorak30.novembar2010.

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi otac, deda, brat i svekar

Posledwi pozdrav dragom i voqenom kumu

DNEVNIK

3

Qubavi moja,

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 28. 11. 2010. godine posle duge i te{ke bolesti preminuo na{ dragi

Milovan Ga{evi}

Lazaru Baj{evu

1934 - 2010.

Lazo neka te an|eli ~uvaju.

Sahrana je 1. 12. 2010. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}ena porodica Ga{evi}.

16323

Tvoja Cana.

16334

S tugom javqamo rodbini i prijateqima da je preminuo na{ dragi

Posledwi pozdrav najdra`oj

Lazar Baj{ev

od: Slobodana, Marijane, Branislava i Tadijane.

1959 - 2010.

16333

Sahrana je u sredu, 1. 12. 2010. godine, u 13.30 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Posledwi pozdrav

O`alo{}eni: supruga Stanka i brat Dragomir sa porodicama.

16331

Josip Poj`ak

Sabo Olgi

1924 - 2010.

Sahrana je danas, 30. 11. 2010. godine, u 13 ~asova, na Katoli~kom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}ene }erke: Valerija i Er`ebet sa porodicama.

16324

Sahrana je danas, 30. 11. 2010. godine, u 13 ~asova, na Veterni~kom grobqu.

O`alo{}ena porodica: supruga Julijana, }erke Marija i Rozika, zet Ivan, unuka Irena i praunuke Milica i Marija.

Qubomiru Te{anovi}u od: brata Radomira, snaje Danice i dece Gordane i Gorana sa porodicama.

16363

16346

Posledwi drugarici

Posledwi pozdrav dragoj na|mami

pozdrav

dragoj

Na{a draga mama, svekrva i baka

POMEN

30. 11. 2008 - 30. 11. 2010.

[tefica Buzarov preminula je posle kra}e bolesti u subotu, 27. novembra.

Ostaje nam u lepim uspomenama.

Sahrana je u sredu, 1. 12. 2010. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu.

Dragani Vemi}

Sabo Olgi

Petar Kojdi}

Tuguju: sin Vladimir, snaja Vera i unuci Brane i David.

od: Sne`ane, Bojke i @i`e.

od: unuka Sa{e, unuke Dore i praunuka Kokija i Mie.

16340

16325

16337

Umro je na{ prijateq

Dragi moj Pero, tvoj odlazak je i daqe bolan i te`ak. Mnogo mi nedostaje{.

Obave{tavamo da je preminuo na{ dragi otac, svekar i deda

Posledwi pozdrav na{oj mami, ta{ti, babi i prababi

Tvoja supruga Rosa.

16335

Drago Vukobrad

Drago Vukobrad

1931 - 2010.

Posle kra}e bolesti, napustila nas je na{a plemenita i voqena

[tefici Buzarov

1931 - 2010.

Sahrana je danas, 30. novembra 2010. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

S po{tovawem, prijateqi Petar i Dragica Kopitovi}.

od: Mire, Milana, Matije i Maje sa porodicama.

Sinovi: Petar, Dragoqub i Milan sa porodicama.

16343

16341

16342

Posledwi dragom

Posledwi pozdrav dragoj

pozdrav

na{em

Posledwi pozdrav suprugu, ocu i dedi

Opra{tamo se od

Marija Jockov 1919 - 2010.

Sahrana je danas, 30. 11. 2010. godine, u 13 sati, na Alma{kom grobqu.

Neka joj je ve~na slava i hvala.

Qubomiru Te{anovi}u

Dobi Julijani

1946 - 2010.

Sahrana je danas, 30. novembra 2010. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: sin Atila, snaja Linka, unuk Josif sa porodicom i unuka Ana sa porodicom.

16326

Petru Jovanovi}u

od kom{ije Pere i Rade Antoni} sa porodicom.

O`alo{}eni: sestra Milica Macedoni} sa sinom Vladimirom i }erkom Mirjanom.

Sahrana je danas, 30. 11. 2010. godine, u 15 ~asova, u Sremskim Karlovcima iz kapele na ^eratskom grobqu.

[tefice Buzarov uz posledwi pozdrav.

Gina, Katarina i Marko.

O`alo{}ena porodica.

16366

16338

16348

16339

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav ocu

Posledwi pozdrav bratu

Posledwi pozdrav ocu

Qubomiru Te{anovi}u

Pavlu Radi}u 1936 - 2010.

Tu`nim srcem javqamo da je 28.

11. 2010. godine u Kanzas Sitiju preminuo na{ dragi i voqeni brat

Pavlu Radi}u

od sestre Vitomirke sa sinovima Bracom i Branislavom.

16370

16310

Tu`nim srcem javqam da se 30. 11. 2010. godine navr{avaju dve tu`ne godine od smrti moga sina

16309

Pavle Radi}

O`alo{}eni: supruga Ru`ica sa decom i unucima.

Ti nikada ne}e{ umreti u srcima onih koji te mnogo vole. [ogore, hvala ti za sve {to si uradio za mene i moju porodicu.

Bore Dejanovi}a iz \ur|eva Uspomenu na wega ~uva mama Bosiqka.

16308

Qubomir Te{anovi}

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ voqeni mu`, otac i deda

U 68. godini umro je na{ dragi

Bo{ko Ivkov 1942 - 2010.

Radovan Vaje Popovi}

Komemoracija je danas, 30. 11. 2010. godine, u 10 ~asova, u Matici srpskoj, a sahrana je u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

1932 - 2010.

Zauvek tvoja }erka Jelena, zet Tivadar i unuci Nenad, Predrag i Jovan.

preminuo u 75. godini.

Sahrana je 30. 11. 2010. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu.

29

od sina Milo{a i unuka Dragoslava.

Tu`nog srca obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ voqeni suprug, otac i deda

Oti{ao si, ali `ivi{ u na{im srcima.

utorak30.novembar2010.

Wegovom smr}u u na{im srcima osta}e ve~na tuga i praznina, ali }emo sa ponosom i qubavqu zauvek sa~uvati wegov plemeniti lik.

U`ivali smo gledaju}i ti sjaj u o~ima i osmeh na licu dok si se igrao sa unukom i dok si pri~ao o woj.

voqenoj,

16336

Posledwi pozdrav

O`alo{}eni: sestre, bra}a i ostala mnogobrojna rodbina.

16252

Posledwi pozdrav jedinoj sestri, tetki

O`alo{}ena porodica.

16322

Posledwi pozdrav voqenoj

Bo{ku Drugovi: Bora, Mika, Giga i Dragan.

Tvoja Grojica, Slavko, Jelena i Slavica sa porodicom.

16344 16361

Posledwi pozdrav prijatequ

Qubomir Te{anovi}

posle kra}e bolesti preminuo u 66. godini.

Sahrana je danas, 30. 11. 2010. godine, u 13 ~asova, na grobqu u Bukovcu.

Qubi

Verici Leti}

Verici Leti}

1936 - 2010. iz Novog Sada

1936 - 2010.

Posledwi drugaru

od: sestre Sofije Mili}ev sa porodicom iz ^uruga.

od: }erke, unu~adi i praunu~adi.

16318

16316

Bo{ku Ivkovu Dragi na{ kume, po~ivaj s mirom u voqenoj zemqi tvoje ~itanke.

od Rade i Novice.

O`alo{}eni: supruga Nada i sinovi Jelenko i Jovica sa porodicama.

16362

16385

16395

Bo{ku

Uz iskreno sau~e{}e porodici odajemo po{tu

Bo{ku

Nada, Tawa i Sini{a Tuci}.

Porodica Kapitaw.

16358

16408

Sa velikom tugom i bolom, opra{tamo se od po{tovanog

Anki Nedeqkov

Branislav ]ur~i}, Radomir Katani} i Miroslav Bo`in.

Vlado sa decom i unucima.

16360

Posledwi pozdrav Radovanovoj majci

na{em

Bo{ko Ivkov

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragom

pozdrav

Bo{ku Ivkovu uva`enom novosadskom pesniku i proznom piscu.

Evro line doo Novi Sad.

Organizacioni odbor „Anti}evih dana“.

1422/P

916/P

Sa tugom se opra{tamo od na{e u~enice i drage drugarice

Posledwi pozdrav

Bo{ka Ivkova dopisnog ~lana VANU 1942 - 2010.

Komemoracija }e biti odr`ana u utorak, 30. novembra 2010. godine, sa po~etkom u 10.00 ~asova, u Matici srpskoj. Sahrana }e biti odr`ana na Novom grobqu u Novom Sadu, sa po~etkom u 12.00.

Jelene Bo`i}

Bo{ku Ivkovu

odeqewe II22 Pamti}emo je po osmehu, {irini duha i dobroti kojom nas je obasipala.

Vojvo|anska akademija nauka i umetnosti.

„Dnevnik-Novine i ~asopisi”, i drugari Bata, Vlada, Bo`a, Steva i Nada.

1002/P

59190/P

Kolektiv i u~enici Tehni~ke {kole „Pavle Savi}“, Novi Sad. 391/P

06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.30 12.00 12.10 13.05 13.35 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.00 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.00 22.00 22.30 22.35 23.30 01.05

TV PROGRAM

utorak30.novembar2010.

Jutarwi program Izlog strasti Slon Benyamin Bajko kviz Vesti Godina Laze Kosti}a-Laza i Lenka Plej gejms Faca Kuhiwica Vesti Imam jednu `equ No}na smena Klasik rok Vesti Plej gejms Slon Benyamin Vesti Tek ro|eni Grad an|ela TV Dnevnik Tajna hrane: Limun Izlog strasti Razglednice Dnevnik TV Fonija - kviz In memorima - Sin zemqe: Bo{ko Ivkov Signali Vojvo|anski dnevnik Strana~ka hronika Bilo je to 1990-te Pogubqewe Rejmonda Grejema, film Signali

06.00 07.25 08.00 08.30 09.00 09.20 09.30 10.00 11.00 12.20 13.00 14.00 14.30 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.15 22.00 22.30 23.00

Muzi~ko svitawe Glas Amerike U susret suncu Info Vesti U ogledalu Ten in Info Vesti Qubav na prodaju E -TV Situacije Bez cenzure Beli luk i papri~ica Razgovori o zdravqu Vojvo|anske vesti O~istimo Srbiju U ogledalu Oko sveta Vojvo|anske vesti Qubav na prodaju Na{ gost Vojvo|anske vesti An|eo i An|ela Lice s naslovnice Vojvo|anske vesti Razgoli}eni Italijanski vegeterijanski kuvar 00.00 Glas Amerike 00.30 No}ni program

08.00 08.15 09.05 10.00 10.08 10.34 11.05 11.09 11.52 12.00 12.15 12.32 13.30 15.10 15.20 16.00 16.04 17.00 17.20 17.45 18.25 18.59 19.30 20.05 20.59

02.30

Jutarwi dnevnik Jutarwi program Sre}ni qudi Vesti Kvadratura kruga Putopis Vesti Raspu{teni Gari Evronet Dnevnik Sport plus Porodica Soprano ^atova zemqa, film Vesti Vreme je za bebe Vesti Bela la|a Dnevnik RT Vojvodina [ta radite bre Beogradska hronika Oko magazin Slagalica, kviz Dnevnik Bela la|a Film: Policjac sa Beverli hilsa 3 Vesti Porodica Soprano Dnevnik Evronet Tabloid No}ni bioskop: Tamni an|eo, film Trag

06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.00 11.30

Eksploziv Ekskluziv Opasne igre Cena sre}e Tri Hil Do|i na ve~eru Survajver profil Film: Kona~na odluka

22.48 22.53 23.50 00.05 00.14 01.14

Aleksandra Popovi}

Egzibicioni teniski me~

Signali O agrarnoj politici, rekordnim cenama poqoprivrednih proizvoda, nesta{icama mleka, mesa, uqa, kao i o premijama za mleko i o tome da li dr`avni novac zaobilazi brazde... Gosti: Sa{a Dragin, ministar za poqoprivredu, Vojislav Male{ev, Udru`ewe paora 100 Pe Plus i Miodrag Bradowi}, Samostalni sindikat zaposlenih u poqoprivredi.

Autorka: Aleksandra Popovi} (RTV 1, 21.00)

06.30 06.45 07.00 07.50 08.45 09.45 10.15 10.30 11.20 12.05 12.30 12.40 13.15 14.15 14.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.35 20.00 21.30 23.00 00.00

Kuhiwica (ma|) Zvrk Nevidqivi protivnik Poetske pletisanke Laze Kosti}a Kviz: Koliko se poznajemo Znawe Ru~ak na lepe o~i Tek ro|eni Grad an|ela Trolovi Vesti (ma|) Izravno (hrv) Doba zlo~ina Folder kultura Bajko kviz Na{i dani (ma|) Eva magazin (ma|) Nedeqni magazin (rom) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Crtani film (ma|) Kuhiwica (ma|) Dobro ve~e, Vojvodino (rom) Jedan jedini dan sa sinom, film Doba zlo~ina TV Prodaja

09.00 09.30 10.30 11.00 11.10 12.00 13.00 13.10 14.00 14.50 15.00 15.10 16.00 16.30 16.45 17.00 17.10 17.15 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.15

Hrana i vino Put za Ejvonli Dok. program Objektiv Nemi svedok Evo nas kod vas Objektiv Izme|u redova Dani srpske kulture u Temi{varu Agro dan Objektiv Put za Ejvonli Sprint Neon siti Objektiv (slov) Objektiv (ma|) Agro dan Neon siti Novosadsko popodne Istraga Objektiv Hrana i vino [esto pitawe Nemi svedok Objektiv Izme|u redova Nemi svedok

10.00 Ful Tilt poker 11.00 NBA: Wu Orlians – San Antonio 13.00 Argentinska liga 14.30 [ampionat 15.00 Premijer liga 16.00 Holandska liga 17.00 [ampionat: Lester – Notingem Forest 18.30 Uskijavawe 19.00 Barsa TV: Barselona – Real Madrid 20.45 Karling kup: Vest Hem – Man~ester junajted 23.00 Ful Tilt poker 00.00 Pregled ATP Masters Finale London finale

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 De~iji program, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Metropole i regije sveta, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 De~iji program, 18.00 Kultura tela, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.10 Argumenti, 21.15 Nikad se ne zna..., 22.15 Biber, 22.30 Info K9, 23.00 Vodi~ kroz umetnost i nauku, 23.30 Film, 01.00 Biber, 01.30 No}ni program 10.00 [ampioni, 10.40 Vi{e od sporta, 11.30 [mizla sa stilom, 12.00 Subotom popodne, 15.00 Sportski pregled, 16.00 Qubav na prodaju, 17.00 Putujte kao grof, 17.30 Travel, 18.00 Ku}a sedam `ena, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani film, 19.40 Galerija, 20.00 Tok {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 Marfijev zakon, 00.30 Tok {ou

Boba @ivojinovi}, Goran Prpi}, Janik Noa, Anri Lekont, 25 godina nakon senzacionalne pobede reprezentacije Jugoslavije nad Francuskom na Dejvis kupu, ponovo }e u hali Pionir ukrstiti rekete.

Spektakularna egzibicija ima humanitarni karakter. Sredstva od prodaje karata bi}e donirana {kolama u Kraqevu o{te}enim zemqotresom i razvoju juniorskog tenisa u Srbiji.

(Prva, 21.00) 14.00 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 19.40 20.10 21.00 00.00 00.20 00.40 01.05 02.00 03.00

Opasne igre ^ari Hiqadu i jedna no} Survajver Ekskluziv Vesti Eksploziv Do|i na ve~eru Survajver-bez cenzure Hiqadu i jedna no} Egzibicioni teniski me~: Jugoslavija-Francuska Eksploziv Ekskluziv Survajver-bez cenzure Zlo~ini iz pro{losti Tri Hil ^ari

DNEVNIK

c m y

30

NAPOMENA: Na RTS 2 od 10.00 mogu} je prenos sednice Skup{tine Republike Srbije 07.00 07.31 07.39 07.52 08.05 08.25 08.33 09.01 09.23 09.53 10.00 10.53 11.22 11.50 12.26 12.56 13.56 14.24 14.46 15.11 15.16 15.31 16.00 16.51 17.19 17.41 18.11 18.19 18.45 18.52 19.05 19.18 19.38 20.05 20.30 21.00 21.46 22.16 22.47 23.31 00.25 00.50 01.49 02.17 02.39

Kuvati srcem: Margit Savovi} [umska {kola Brodi} Elijas Ruske bajke Spajdermen Telmo i Tula, mali kuvari Enciklopedija za radoznale Matematika u srcu Uzbuna Enciklopedija Main kampf - Bilo je zapisano Trag Gra|anin Bemus: Sve~ano otvarawe Metropolis u Po`egi Trezor Enciklopedija za radoznale Matematika u srcu Uzbuna!

Muzi~ki spotovi Tuma~ewe kwi`evnog dela Antologija o `ivotiwama Ovo je Srbija Preko crte Kamerom kroz Srbiju Scenogradija Enciklopedija Koktel klub [umska {kola Brodi} Elijas Ruske bajke Spajdermen Telmo i Tula TV mre`a TV feqton Raspu{teni Gari @ivot sa muzikom Mostovi prijateqstva Likovna kolonija Kanda, Koya i Neboj{a Antologija o `ivotiwama Trezor Preko crte Kamerom kroz Srbiju Bemus: Sve~ano otvarawe

07.00 07.15 07.20 07.30 08.05 09.00 09.05 10.00 10.25 10.40 11.02 12.00 12.20 13.00 14.00 14.30 14.50 15.00 15.50 16.00 17.00 17.55 18.00 18.30 19.00 19.30 20.00 20.50 21.00 23.00 00.00 00.30 01.00

Info Crtani film Otvoreni studio Vesti Otvoreni studio Info Las Vegas Vesti Milica na kvadrat Top {op Otvoreni studio Vesti Otvoreni studio Mentalista Vesti Milica na kvadrat Otvoreni studio Dok. serija: Bog i |avo Otvoreni studio Las Vegas NCIS Otvoreni studio Vesti Simpsonovi Otvoreni studio Milica na kvadrat Mentalista Otvoreni studio Film: Prorok 24 Vesti Milica na kvadrat Film: Potera za mi{em

Tok {ou Gosti najnovijeg izdawa emisije su An|a Govedarevi}, Andrija Baji}, Suzana Man~i}, Slavko Perovi} i Ismet Krci}. Svojevremeno dobitnik ~uvene nagrade „Zlatna ptica“ za milion prodatih plo~a Andrija Baji}, u emisiji je bio zadu`en za dobru zabavu i humor...

Voditeqi: Tea Topi} Lani{tanin i Milenko Kri{an (KTV, 20.00)

Keli Martin

Fatalna opsesija Nakon dvanaest godina, problemati~ni Dru pronalazi svoju mla|u sestru Ninu i tra`i da mu pomogne da se sredi u `ivotu. Nina `ivi sa mu`em i }erkom i ne dopadoj se {to joj se Dru sve vi{e me{a u `ivot.

Pogotovo {to Dru ima opsesivnu potrebu da je za{titi...

Uloge: Keli Martin, Adam Mekdonald, Dilan Nil Re`ija: Filip Gawon (B92, 23.55) 07.00 TV dizawe, jutarwi program 10.00 Vesti za osobe o{te}enog sluha 10.35 Kviz: Super genije 11.00 Nacionalna geografija: Lovci na zmije 11.30 Top {op 12.00 Film: Najva`niji dan 14.00 Ali - Frejzer: Triler u Manili 1. deo, dok. program 15.00 Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si: Rej Mirs - Divqina severa 1. deo 16.00 Vesti B92 16.35 Sportski pregled 16.50 Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si: Rej Mirs - Divqina severa 2. deo 18.00 Kviz: Super genije 18.30 Vesti B92 19.15 Sun|er Bob Kockalone 20.00 Ali - Frejzer: Triler u Manili 2. deo, dok. program 21.00 Film: Magla 23.15 Vesti B92 23.55 Film: Fatalna opsesija 01.35 Nacionalna geografija: Lovci na zmije

05.30 06.30 07.00 10.00 10.05 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.45 16.50 17.00 17.45 18.30 19.10 19.20 19.30 20.00 20.45 21.00 01.00 03.15

Valentina Farma Dobro jutro Medela ~arolija Farma Pali an|eo Farma Grand {ou More qubavi Farma Medela ~arolija Nacionalni dnevnik Valentina Tereza Farma U sosu Idemo daqe Nacionalni dnevnik Farma - pregled dana Loto Farma - izbor sluga i `urka Film: Izlazak iz senke Film: Pqa~ka za tvoju du{u

08.00 08.10 08.30 08.50 09.05 09.15 10.00 10.30 11.00 11.20 11.30 12.00 12.30 13.00 13.10 13.20 13.55 14.00 15.00 15.45 16.00 17.55 17.25 18.30 19.30 20.00 20.55 21.00 22.00 23.00 00.00 00.30 01.30

Nodi Mala princeza Sa Bo u avanturu Pokojo Zdravo, Kiti Kliford Avanture malog Pere Iks Bakugan Vinks Sirene Lovci na dorke Kalamiti Yejn Presovawe Zdravo, Kiti Nodi Vesti Zvezdana kapija SG-1 Jelena Tele{op Film: Wuh za ubistvo Telemaster Ne mo`e da {kodi 7 `ivota 1. svetski rat Jelena Vesti Hepi stars I to je `ivot Zvezdana kapija SG-1 7 `ivota Luda ku}a Hepi stars

Teri Polo

Wuh za ubistvo Dirqiva pri~a o starijem mu{karcu koji nakon smrti svoje supruge, ponovo pronalazi qubav sa strasnom `enom ne{to mla|om od wega.

Kada wih dvoje po~nu da govore o braku, wegovom sinu postaje te{ko da se suo~i sa novonastalom situacijom...

Uloge: Volter Matau, Kerol Burnet, Yon Stamos, Teri Polo Re`ija: ^arls Matau (Hepi, 16.00)

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

08.35 Tandem, 08.45 Turisti~ke razglednice, 08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.00 Info klub, 12.55 Fokus, 13.45 Top {op 6, 16.00 Fokus, 16.45 Ski Jahorina, 17.30 Tandem, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info Puls, 21.10 NS Indeks, 21.35 Film, 23.15 Fokus, 23.45 Turisti~ka razglednica, 00.00 Info Puls, 00.20 Eks - JU vesti, 00.45 Fokus, 01.15 Ski Jahorina

08.00 Pismo glava, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Putevi nade, 10.00 Pregled {tampe, 10.15 Film info, 11.00 Farma, 12.00 Akcenti, 12.10 Zdravqe, 14.00 Akcenti, 14.15 Udica, 15.00 Biznis Art, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Serija, 19.00 Prolog, 20.10 Pun gas, 21.00 Film, 22.30 Akcenti dana, 23.00 555 Li~nosti, 23.30 Film

12.00 Hronika op{tine [id, 13.00 Va{ar ta{tine, 14.00 Yuboks, 14.30 [i-Ra, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Put vina, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine Ruma, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 [i-Ra, 20.00 Karmelita, 20.45 Raskr{}a, 21.15 Va{ar ta{tine, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike

08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Iza scene, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Signali op{tine Se~aw, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem

DNEVNIK

utorak30.novembar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

18

31

GLASINE KOJE SU STVARALE I MEWALE ISTORIJU

Pi{e: Hans-Joahim Nojbauer

Eva Mendez

Hi~ doktor za qubav Aleks Hi~ens „Hi~“ je legendarni i anonimni „doktor za qubav“. Brojnim mu{karcima poma`e da pridobiju `ene svog `ivota. Rade}i s Albertom poniznim ra~unovo|om kom se svi|a glamurozna poznata `ena, Hi~ }e kona~no upoznati svoju boqu polovinu...

Uloge: Vil Smit, Eva Mendez, Kevin Yejms, Amber Valeta, Yuli En Emeri Re`ija: Endi Tenant (Nova TV, 21.50) 08.20 08.45 09.45 10.50 12.40 13.25 14.25 15.20 16.15 17.00 17.25 18.25 19.15 20.05 21.05 21.50 23.55 00.10 02.00 02.30 02.55

Rori Zauvek zaqubqeni Slomqeno srce Gumu{ IN magazin Najboqe godine Zauvek zaqubqeni Slomqeno srce Gumu{ Vesti Nove TV Gumu{ - nastavak IN magazin Dnevnik Nove TV Najboqe godine Dva smo sveta razli~ita Hi~ - doktor za qubav, film Ve~erwe vesti Ubica koji pla~e, film Seks i grad Bra~ne vode Nezamislivo, film

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.05 Lugarnica 10.10 Tajne velikog Mekonga, dok. serija 11.00 Kod Ane 11.10 Debi Trevis preure|uje 12.00 Dnevnik 12.17 TV kalendar 12.36 More qubavi 13.20 @ivot u Africi 14.20 Me|u nama 15.00 Luda ku}a 15.40 Nau~na petica 16.15 Hrvatska u`ivo 17.32 8. sprat, tok {ou 18.20 Kod Ane 18.35 Odmori se, zaslu`io si 19.30 Dnevnik 20.10 Hrvatsko prole}e: ’71. godina, dok. serija 21.05 Dr`ava, selo, grad 22.30 Dnevnik 3 23.10 Lica nacije 00.10 CSI: Las Vegas 00.55 @ivot u Africi 01.35 Eureka

07.55 08.25 08.50 09.35 10.00 10.45 11.15 12.00 12.35 13.05 13.30 14.15 15.00 16.40 17.20 17.45 18.30 19.00 19.50 20.00 21.45 22.30 22.40 23.35 00.20 01.05 01.35 02.20

Mala TV Dvorac igra~aka [kolski program Mra~no proro~anstvo Beverli Hils Globalno selo Prizma U istom loncu Evromagazin Proces Eureka [kolski program Kojak Tri Hil U kancelariji Novi dan, novi plan, dok. film @upanijska panorama Tajne velikog Mekonga, dok. serija Hit dana Gusari u metrou, film CSI: Las Vegas Dnevnik plavu{e Fringe - Na ivici Zavr{ni udarac Blizu doma Bez odu{evqewa, molim Ksena - princeza ratnica Ciklus vesterna: Umrli su u ~izmama, film

00.00 01.00 02.00 04.00 06.00 07.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 17.00 18.00 20.00 21.00 23.00

Medijum Dijagnoza: Ubistvo @enski trikovi Ubistva u Midsameru: Smrt {upqeg ~oveka Sudija Ejmi U divqini Ne{ Briyis Panduri novajlije Sudija Ejmi Ne{ Briyis Doma}ice iz okruga Orany Ubistva u Midsameru: Vernost do smrti Dijagnoza: Ubistvo Ne{ Briyis Misterija Hejvena Doma}ice iz okruga Orany Pakao na {tiklama: Borba Meri Kej Bra}a i sestre

Vatrena oluja Spu{tawe padobranom u po`are i borba protiv vatrenih oluja je vi{e nego ~esta pojava u `ivotu neustra{ivog „dimnog skaka~a“ Yesija Grejvsa i wegovog odanog tima. Dok se Grejvs priprema za borbu protiv plamena, ne sluti da se osu|eni ubica Erl prirpema da vatru iskorosti za beg...

Uloge: Hovi Long, Skot Glen, Vilijam Forsajt, Suzi Ejmis, Kristijana Hirt Re`ija: Din Semler (RTL, 02.20)

SERIJA

CSI: Las Vegas 08.00 Viktorijanska farma 09.00 Izgubqeni gusarski brod Crnobradog 10.00 Van Gog – kompletna pri~a 11.00 @iveti sa neprijateqem 12.00 Raspu}in, |avo u qudskom obliku 13.00 Drugi svetski rat u boji 14.00 Odvezanih nogu 15.00 Poqska bitka za Britaniju 16.00 Viktorijanska farma 17.00 Drevni kineski sportovi 18.00 Yez baronesa 19.30 Misterije mumija 20.00 @iveo Pakistan 21.00 Drugi svetski rat u boji 22.00 Normani 23.00 Dnevnik skulptura 00.00 Viktorijanska farma 01.00 Drevni kineski sportovi

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 15.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Ro|endanski zmaj Fantasti~na ~etvorka Kraq dinosaurusa Plavoprsti vilewak Fantasti~na ~etvorka Putopisna emisija: Putuju}e pri~e 7 Pobuna Grad nasiqa Putopisna emisija: Putuju}e pri~e 6 Urnebesna tragedija Pad Posle tebe Igra smrti 2 Neverovatne devojke Nole {ou Smrt gospodina Lazareskua

06.00 Ameri~ka devojka: Krisa 07.30 Nerazumni Brus i nekontrolisani Lojd 08.40 Holivud na snimawu 09.10 Sumrak saga: Mlad mesec 11.20 Vuk 12.55 Neka igra po~ne 14.50 Zvezdane staze: Povratak ku}i 16.50 Kit Kitriy: Ameri~ka devojka 18.30 Samo pek 20.05 No}na mora pre Bo`i}a 21.20 Spartak: Krv i pesak 23.00 Mra~ni vitez 01.30 Zemqa avanture 03.15 Aplauza 05.05 @ivot je otkrovewe

Na svoj ro|endan Nik odlazi u jeftin motel zbog ubistva tinejyerke koju je upoznao istra`uju}i druge slu~ajeve.

Nik se prise}a starih istraga i uo~ava vezu izme|u wih.

Uloge: Lorens Fi{brn, Mary Helgenberger, Yory Ids, Erik Smanda, Robert Dejvid Hol, Valas Langam, Lorin Li Smit Re`ija: Nejtan Houp (HRT 2, 21.45)

Mary Helenberger

06.30 10.30 11.30 13.00 15.00 16.00 17.00 19.00 21.15 22.00 00.00 02.00

Osvetnici @ene fudbalera S vetrom u le|a Ameri~ke lutalice @ene fudbalera S vetrom u le|a Zemqa 2 Gubim te Trava U susret suncu Ku}a za dve porodice Dolazi Valdez

06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Rogovi u vre}i Duga no} Osmoza Yons Dim Hotel Splendid Skejteri U dobru i u zlu Yejson Iks Gumo Cena po`ude Ludi za matorkama 2.

Suzi Ejmis

08.20 09.40 10.50 11.15 12.10 13.00 14.45 15.40 17.20 18.00 18.30 19.05 20.00 21.00 21.45 22.35 23.40 23.55 01.20 02.20

Zabrawena qubav Ve~era za 5 Ekskluziv tabloid 1001 no} Ezel Klon An|eo i vrag Osveta qubavi Bibin svet Ekskluziv tabloid RTL Danas Ve~era za 5 1001 no} Ezel Jezikova juha, rialiti {ou Heroji me|u nama RTL Vesti Putnik 57, film Astro {ou Vatrena oluja, film

10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 15.05 16.00 16.55 17.50 18.45 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Kako se to pravi Kako to rade?

Oru`je budu}nosti Auta po meri 2008.

Generalka Prqavi poslovi Lovci na oluje Oru`je budu}nosti Pre`ivqavawe Razotkrivawe mitova Pograni~na policija Kako se to pravi Kako to rade?

Kakav alat!

Mo}ni brodovi Ekstremne eksplozije Oru`je budu}nosti Auta po meri 2008.

Prqavi poslovi Kakav alat!

09.00 09.45 12.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00 00.00

Fudbal Fudbal Skija{ki skokovi Fudbal Skija{ki skokovi Fudbal Fudbal Boks Ekstremni sportovi Skija{ki skokovi

Statue Bogorodice samo jedno leto pla~u D

a glasine mogu spojiti sada{wost i probrawuju posete pe}ini: posle zime koju je obele{lost pokazuje jedna pojava posebne vrste. `ila glad treba spre~iti navale sveta. Ipak, cenObi~no se desi u katoli~kim krajevima, zura ostaje bez efekta. Bernadetino otkrivawe Italiji, Francuskoj, Portugalu, [paniji ili lekovitog izvora 25. februara ima ve} 50 posmaIrskoj da se ~ujno, blistavo, neo~ekivano, lebdetra~a, a 3. i 4. marta se okupqa – izve{taji su pro}i, u beloj ili plavoj haqini, pojavi Marija, Majtivre~ni – 8.000, 15.000 ili ~ak 20.000 qudi. A ka Bo`ja, iskra stvarne poezije u zemaqskoj bedi.

Lurd tada ima 4.143 stanovnika. Pe}ina postaje Tako je bilo i s porodicom Subiru: ~etvoro dece, pozori{te spasa i le~ewa. Posledwi ~in prikaa pomo}i niotkuda. Sasvim zawa Bernadet do`ivqava prigodno, nadni~ar i povre1. jula. Zavr{ilo se. Sledi meni lopov Fransoa i wegoprozai~no vreme smernova porodica `ive u biv{em sti u manastiru, godine puzatvoru. Supruga dodatno zane kiwewa od drugih sestara|uje kao praqa; supru`nira. Sve do Bernadetine ci to potro{e na lo{u rasmrti 1879. nije vi{e bilo kiju. Sasvim uobi~ajen `iprikazawa. vot, dakle. Bernadet, ~etrOd 1858. i prvog ~udenaestogodi{wa k}er, radi snog izle~ewa, cveta lurdkao ~obanica u susednom seski turizam. S publikom lu. Pre nego {to }e kao dete raste i napetost. Svi bi da postati zvezda veka, Bernavide nevidqivo; ali, to je det nije umela da ~ita ni pinemogu}e. Gledaoci ipak {e; na svetu pri~est nije padaju u zanos, jer su „blasmela. Fizi~ki nedostaci `eni koji ne vide{e, a veupotpuwuju sliku: posle rova{e“. Bernadetini isprele`ane kolere, ona se kazi cirkuli{u zajedno s fizi~ki slabije razvija, a protestima svetovne vlaima i astmu. Uglavnom, bez sti, psiholo{kim ispitidobrih izgleda. Sve do srevawima deteta koje sprovode, 11. februara 1858: du` de „stru~waci“, prigovoobale reke Gave Bernadet je rima upornog sve{tenika, sa sestrom i drugaricom u pri~ama ~udesno izle~epotrazi koja treba da im donih i uobi~ajenim ogovaranese koju paru. Devoj~ice wima. I pisci se zanimaju skupqaju drva i kosti `ivoza Lurd. Novine interpretiwa koje nanese voda. I dok tiraju doga|awe, donose se druge gacaju po pli}aku, mi{qewa, objavquju poleVrlo profitabilan hodo~asni~ki turizam Bernadet zaostaje. Vi{e od mike; sve do duboko u 20. tri godine kasnije pribele`i}e {ta se desilo: vek, prikazawe iz Lurda se vra}a, bar kao kwi„Po{la sam da vidim mogu li pre}i reku a da ne `evni lik. izuvam cipele, ali nije se moglo. Onda sam se vraU pore|ewu s kasnijim glasinama, fama iz Lurtila da ih skinem, stoje}i naspram pe}ine. ^im da {iri se polako. Da li je i u tome tajna wenog sam po~ela, ~ula sam {um. Okrenula sam se ka liuspeha? Danas italijanske statue Device Marije vadi i videla da je drve}e nepomi~no. Ponovo sam pla~u jedva ne{to du`e od jednog leta. Kojom se ~ula isti {um. Podigla sam glavu i u pe}ini videbrzinom {iri vest o wihovim suzama, toliko se la u belo obu~enu gospu. Nosila je belu haqinu i one brzo su{e na vrelom vazduhu. Rim je 1891. poplavu e{arpu, a na oba tvrdio prikazawe iz stopala po jednu `utu ruLurda, koje je do tad imaU biv{em zatvoru je `ivela `u. @uta je bila i boja lo zapawuju}u karijeru. wene brojanice. Kad sam problemati~na porodica devoj~ice, Jedno „ne{to“ naraslo je je ugledala, mislila sam ~obanice Bernadet, kojoj se u pe}ini u tinejxera, potom u „mada sawam. Iz xepa sam izDevicu“; kao Marija u kod Lurda prikazala „mala Devica”: lu vadila svoju brojanicu i pe}ini Masabjel ona je otac je bio nadni~ar i povremeno poku{ala sam da se prepostala fama iz Lurda, lopov, majka praqa, a svu zaradu krstim, ali nisam mogla potom fama regiona. I da dignem ruku do ~ela, kad Bernadeta – ina~e jesu tro{ili na lo{u rakiju samo je pala. Prikaza se dina od mnogobrojnih prekrstila, moja ruka je mladi}a i devojaka kojizadrhtala. Poku{ala sam ja opet i uspela. ^im ma se u 19. veku prikazala Marija – 1925. biva prosam izgovorila molitvu, prikaza je nestala“. gla{ena bla`enom, a 1933. sveticom, od fame je I tu po~iwe fama o pe}ini Masabjel kod Lurve} odavno postala mitska pro{lost. da. Kad se Bernadet posle tri dana tamo vratila, Devica Marija je u Francuskoj 19. veka prisutve} je razgovarala s roditeqima, prijateqicama, na svuda i uvek. Bernardet nije jedina kojoj se japa i sve{tenikom. Ovog puta je s wom po{lo desevqa: samo izme|u 1830. i 1876. francuska katoli~tak devoj~ica. Htele su da natprirodno bi}e teka crkva priznaje 13 Marijinih prikazawa. Ono stiraju svetom vodicom: dobro ili lo{e, nebo ili {to Bernadet najpre ne shvata, weni savremenici pakao? Opet Bernadet pada u zanos. Najpre biva tuma~e kao precizan odjek: samo ~etiri godine nesigurna ko se ili {ta pojavilo u pe}ini; najpre pre toga, Papa Pije IX objavio je dogmu o „Marijipomiwe u lokalnom nare~ju, bigurdanu, to zna~i nom bezgre{nom za~e}u“. Scena sa samoproklamo„ne{to“, „to tu“ ili „stvar“. Kasnije, pri~a o devawem prikazawa monarhisti~kim je snagama vrvoj~ici svojih godina, i tek posle vi{e susreta lo odgovala, dok Devica kao da potvr|uje dogmu, svoju prikazu zove „mala Devica“. Posete se natako va`nu za politi~ku borbu konzervativaca. stavqaju, svedoci potvr|uju Bernadetinu dramaOdgovaraju}e `estoka je borba protiv Emila Zoti~nu ekstazu i doga|aj privla~i svetovne i crle, ~iji roman o Lurdu kriti~ki osvetqava neprekvene krugove. Lokalni sve{tenik kritikuje scestanu qudsku potrebu za nat~ulnim. Majka Bo`ja nario; policija, dr`avno tu`ila{tvo i okrug zaiz Lurda postala je nacionalna ikona.

Kwigu Hans-Joahima Nojbauera „Fama – istorija glasina” mo`ete, uz popust od 30 odsto, naru~iti po 1.134 dinara od izdava~a “CLIO” (Gospodar Jovanova 44, Beograd), putem telefona 011/ 2626–858 i 2622–013, ili mejla: info@clio.co.yu

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

utorak30.novembar2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Utorak, Marsov dan, pogoduje vam da ostvarite dobro poznate kontakte, ali na nov na~in. Zavr{ite zapo~ete poslove, uz ve}u dozu prodornosti, a diplomatski. Dobri odnosi s inostranstvom.

BIK 20.4-20.5.

Venera je promenila znak, {to }e uticati i na promenu odnosa prema poslu i svim onim egzistencionalnim i bitnim stvarima. Postajete fanati~ni i odlu~ni da ostvarite svoje `eqe. Fatalni ste.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

30. novembar 2010.

Potrebna vam je promena ambijenta, sadr`aja i okru`ewa. Ovo je vreme ze putovawa, pa hrabro krenite u susret avanturama. Prija vam dru{tvo, znano ili neko novo, neznano.

Mesec je pametan, pri~qiv, ali reflektuje ono {to ose}a i utiske koje prima od drugih. Isto tako i vi reagujete na sve u svom okru`ewu.

Dobro je to znati jer i ne mora biti onako kako izgleda.

Poslovna situacije je dinami~na i zanimqiva. Pove}ani tro{kovi imaju svoje racionalno obja{wewe pa u`ivajte u {opingu i sitnicama koje `ivot zna~e. Neko vam dolazi?

Sna`ne emocije.

Tokom prepodneva ne}ete biti produktivni. Ovo je krizan i stresan dan za vas, pa odlo`ite neke obaveze za smirenije sutra. U odnosu na druge i u javnosti mogu}i su konflikti i raskidi.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

Ne dozvolite da drugi uti~u na va{e raspolo`ewe ve} odr`ite balans, pre svega sami sa sobom. Poslovi~na i finansijska situacija se popravqa, na te`i ali pomalo dramati~an na~in.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Mnogo toga predstavqa pravi izazov za vas, avanturu samu po sebi, ali ve} ste navikli na neizvesne situacije, pod sre}nim okolnostima i uticajima. Da, uvek }ete se izuvu}i iz problema.

Fanati~ni i odlu~ni, hladni i sna`ni poput stene, istrajavate pred svim naletima talasa i oluje, i ni{ta vas ne}e pomeriti. U karijeri boqe funkcioni{ete kada radite zajedno s odre|enim saradnikom.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Imate mnogo posla i morate da radite iz sve snage, ~ak i kada to ne}ete. O~i javnog mwewa su uperene u vas pa se poka`ite u svom najboqem svetlu. Neka vide kako funkcioni{ete.

Novi dan i novi udah sve`eg vazduha, simboli~no i stvarno, fakti~ki. Jer, mo`ete se radovati svakom novom svetlu Sunca, koje odr`ava `ivot u `ivotu. Ne nedostaje vam ideja i entuzijazma.

Dan za danom vas vodi i pribli`ava vikendu. Zato radite i radite, na kampawski na~in, ali se vikendom odmarajte i provodite. No, pravila ne moraju da va`e. Dru{tveni ste, radoznali i zanimqivi.

TRI^-TRA^

Evu te{i Viki V REMENSKA

PROGNOZA

HLADNIJE

Vojvodina Novi Sad

4

Subotica

2

Sombor

3

Kikinda

4

Vrbas

3

B. Palanka

5

Zrewanin

4

S. Mitrovica

5

Ruma

4

Pan~evo

5

Vr{ac

3

Srbija Beograd

5

Kragujevac

9

K. Mitrovica 13 Ni{

11

Evropa

S PADAVINAMA

NOVI SAD: Hladno. U prvom delu dana suvo, popodne i uve~e ki{a koja postepeno prelazi u susne`icu, a mogu} je i vla`an sneg. Vetar slab do umeren isto~ni i severoisto~ni. Pritisak malo ispod normale. Temperatura od 1 do 4 stepena.

VOJVODINA: Hladnije. U prvom delu dana suvo, kasnije po podne i uve~e ki{a koja postepeno prelazi u susne`icu, a ponegde i u vla`an sneg.

Vetar slab do umeren isto~ni i severoisto~ni. Pritisak malo ispod normale. Minimalna temperatura -1, a maksimalna 5 stepeni.

SRBIJA: Tokom dana ki{a u centralnim i ju`nim predelima, na severu suvo. Kasnije po podne i uve~e padavine ja~aju, na severu po~iwe ki{a koja }e u tim predelima postepeno prelazi u sune`icu, a zatim i u vla`an sneg. Vetar slab do umeren severoisto~ni. Pritisak malo ispod normale. Minimalna temperatura -1, a maksimalna 13 stepeni.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: Do petka obla~no sa ki{om i uz porast temperature, posebno na jugu Srbije gde }e biti znatno toplije. Krajem sedmice zahla|ewe u svim krajevima.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Vremenske prilike }e imati relativno nepovoqan uticaj na hroni~ne bolesnike. Kod meteoropata }e biti najizra`eniji reumatski bolovi, glavoboqa i promenqivo raspolo`ewe. Zbog hladnijeg vremena osetqivim osobama se savetuje dodatna opreznost, naro~ito u severnim delovima. Neophodna je maksimalna pa`wa u saobra}aju.

Madrid

8

Rim

13

London

3

Cirih

-3

Berlin

-3

Be~

-2

Var{ava

-7

Kijev

-1

Moskva

-13

Oslo

-11

Od kada je wen brak s Tonijem Parkerom zapao u krizu Eva Longorija danono}no je nazivala prijateqicu Viktoriju Bekam. Upravo joj je ona pomogla da odlu~i mo`e li Toniju da oprosti neveru.

Detaqi o neveri Tonija Parkera polako izlaze u javnost, a popis wegovih qubavnica iz dana u dan sve je du`i.

- Eva je istog trenutka kada je saznala da je Toni vara nazvala Viktoriju. Ona je bila wena „snage�.

Uporno joj je govorila da mora da se skoncentri{e, odlu~i {ta `eli od svoje budu}nosti i zapita se da li mo`e ikada vi{e da veruje Toniju.

Kada je shvatila da ne mo`e da mu oprosti, Eva je zakqu~ila da je wenom braku kraj - ispri~ao je izvor blizak Longoriji.

Uprkos tome {to je papire za razvod ve} predala, Eva ne odustaje od namere da usvoji dete s Haitija, kojem se neizmerno raduje.

VIC DANA Razgovaraju dva praseta o religioznim temama.

Ka`e jedno: - Veruje{ li ti u `ivot posle Bo`i}a?

SUDOKU

St. Peterburg -7 Atina

21

Pariz

-1

Minhen

-4

Budimpe{ta

0

Stokholm

-4

4

3

5

7

8

6

4

2

5

9

8

2

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

219 (5)

Slankamen

384 (12)

Ja{a Tomi}

Apatin

302 (7)

Zemun

436 (10)

Tendencija stagnacije

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

428 (4)

STARI BEGEJ

Ba~. Palanka

279 (6)

Smederevo

546 (12)

Novi Sad

314 (10)

Tendencija stagnacije

Hetin

9 2 4 3 8 7 6 1 5 TISA

Bezdan

72 (10)

4 (0)

Tendencija stagnacije

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

N. Kne`evac

7

SAVA

285 (10) S. Mitrovica

530 (0)

Senta

311 (7)

392 (9)

Novi Be~ej

285 (2)

Tendencija stagnacije

Titel

390 (6)

NERA

Beograd

3 9

Kusi}

8

1 6 8 4 2 5 3 9 7 7 4 1 5 3 8 9 2 6

2

Tendencija stagnacije i porasta

1

5 7 3 9 6 1 8 4 2

1

9

2

6 3 9 7 4 2 1 5 8

4

8

2 8 5 1 9 6 4 7 3 3 9 6 2 7 4 5 8 1

42 (2)

2 4

5

5

7

1

2

8 1 2 6 5 9 7 3 4 4 5 7 8 1 3 2 6 9 Re{ewe iz pro{log broja