Dnevnik 30.novembar 2011. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

SREDA 30. NOVEMBAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23274 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

PRED SED NIK SR BI JE O RE [E WU KRI ZE NA SE VE RU KO SO VA

Tadi}: Srbi, povucite se s barikada }u akcije uklawawa barikada na severu Kosova, po{to one proizvode rizike, ugro`avaju `ivote qudi i ne dovode do re{ewa. Tadi} je, istovremeno, pozvao politi~ke predstavnike Srba da doprinesu

tome da se uklone barikade jer one dodatno provociraju ovakve akcije Kfora i uvode u „za~arani krug iz kojeg nema izlaza”. Po wegovim re~ima, samo ekstremisti imaju korist od ove situacije, a ne srpski narod i dr`ava. str. 2

Foto: R. Hayi}

Nizak vodostaj zarobio brodove Gotovo stotinu teretnih brodova zarobqeno je na deonici Dunava kod Bezdana i Apatina, zbog izuzetno niskog vodostaja reke. Teretni saobra}aj je potpuno zaustavqen, jer vodostaj iznosi minus 56 centimetara kod Bezdana, odnosno minus 16 centimetara kod Apatina. Da bi ovi brodovi mogli da nastave plovidbu, potrebno je da vodostaj poraste za otprilike pola metra, ali u vremenskim prognozama nisu najavqene ki{e. Re~ je o brodovima koji prevoze teret te`i od 1.000 tona. U slu~aju daqeg opadawa vodostaja, jer zimi sneg i mrazevi ne pove}avaju vodostaj, plovidba brodova mogla bi da bude potpuno zaustavqena. Na u{}u kanala Novi Sad – Savino Selo u Dunav obavqa se izmuqavawe plovnim bagerom „Lala”. O~ekuje se uklawawe 17.000 kubnih metara pe{~anog nanosa, a posao bi trebalo da traje do polovine decembra. Na svim spojevima kanala sa rekama talo`i se re~ni nanos, pa je neophodno redovno ~i{}ewe kako bi se obezbedile neophodne dubine za plovidbu.

[pekulanti bi opet da mese skup hleb

Talas muqa zapqusnuo osam zgrada

str. 6

Ekonomija 4 Radnici ~ekaju isplatu milionskog duga 4 Srbija lider po broju dr`avnih agencija 5 Ho}emo li {tedeti u danskim krunama

Poqoprivreda 6 Prodali paorsku robu za milijardu dolara

Novi Sad 8 Kamere na pijaci teraju lopove

Vojvodina 11 [e}erana tu`ila op{tinu

BOJAN PAJ TI] PO LO @IO KA MEN TE ME QAC ZA OBJE KAT „RADOSNOG DETIWSTVA”

str. 11

Dru{tvo 13 Sredwi Banat na meti zoonoze

Crna 14 Ilegalci me|u vre}ama kukuruza 15 Trojica uhap{ena zbog droge

Reporta`e 26 Odlika{i bodu vene, umesto „trojki” na basketu

Sumaglica i sve`e

RAD NIK OBEZ BE \E WA U NO VOM SA DU NA I [AO NA EKS PLO ZIV NU NA PRA VU KRAJ PU TA

[ok-bomba kod autobuskog stajali{ta

SPORT

n ORLOVI PRIZEMQILI SVETSKE PRVAKE

str. 15

str. 16 – 21

n IVAN AYI] PODNEO OSTAVKU

Kuhiwa za 100.000 obroka dnevno

str. 7

Foto: M. Kekovi}

Politika

Statut Vojvodine doprinosi demokratizaciji str. 3

IZ TALO@NIH KASETA CRVENA^KE [E]ERANE IZLILA SE OGROMNA KOLI^INA OTPADNE VODE

NASLOVI 3 Za koga je Vojvodina „Delvidek”?

I N T E R V J U : DRA GO SLAV PE TRO VI], KO OR DI NA TOR VLA DA JU ]E KO A LI CI JE U APV

Foto: B. Lu~i}

Predsednik Srbije Boris Tadi} pozvao je ju~e Srbe da se povuku s barikada na severu Kosova jer one ne doprinose odbrani srpskih nacionalnih interesa, ve} ih ugro`avaju. Tadi} je pozvao vode}e qude Kfora da ne pokre-

n SPENSOVA LIGA MALIH [AMPIONA

n „DNEVNIKOV” [AH SREDOM

Najvi{a temperatura 8 °S

POLiTikA

sreda30.novembar2011.

dnevnik

PRED SED NIK SR BI JE O RE [E WU KRI ZE NA SE VE RU KO SO VA

Ta di}: Sr bi, po vu ci te se s ba ri ka da Pred s ed n ik Sr b i j e Bo r is Pred s ed n ik je po n o v io da Ta di} po zvao je ju ~e Sr be da se Sr bi ja ne pri zna je ne za vi snost po vu ku s ba ri ka da na se ve ru Ko so va ve} se, kroz pre go vo re, Ko so va jer one ne do pri no se bo ri za re gu li sa we pi ta wa na od bra ni srp skih na ci o nal nih pre la zi ma Br wak i Ja ri we i in t e r e s a, ve} ih ugro ` a v a j u. svih osta lih pro ble ma s ko ji ma Ta di} je po zvao vo de }e qu de se su o ~a va ju Sr bi. Kfo ra da ne po Ta di} je upo zo kre } u ak c i j e rio na to da ukla w a w a ba r i Da nas smo da qe od pred sed ni ci ~e ka d a na se v e r u ti ri op {ti ne na sta tu sa kan di da ta Ko s o v a po { to se v e r u Ko s o v a ne g o {to smo bi l i one pro i z v o d e ima ju ve li ku od pre dva da na ri z i k e, ugro ` a go vor nost, ve }u u va ju `i vo te qu di od n o s u na broj i ne do v o d e do gla s o v a ko j i su re {e wa. Ta di} je, isto vre me no, na iz bo ri ma do bi li, jer se na po zvao po li ti~ ke pred stav ni Ko s o v u do g a | a me | u n a r od n i ke Sr ba da se uklo ne ba ri ka de spor. jer one do d at n o pro v o c i r a j u Na pi ta we da li bi we go vu ova kve ak ci je Kfo ra i uvo de u iz ja vu Sr bi na Ko so vu tre ba lo „za ~a ra ni krug iz ko jeg ne ma da shva te kao po ziv da odu ku }i iz la za”. Po we go vim re ~i ma, i ne bu du na ba ri ka da ma, Ta di} sa mo eks tre mi sti ima ju ko rist je od go vo rio: „Na rav no„. od ove si tu a ci je, a ne srp ski On je po no vio da po li ti~ ki na rod i dr `a va. li de ri Sr ba s Ko so va uvek mo gu – Ovo je at mos fe ra u ko joj ne do }i kod we ga da raz go va ra ju ma re {a va wa pro ble ma – oce nio „ko jim pu tem da ide mo da qe za -

ve te svo jih po li ti~ kih stra na ka iz Be o gra da, a ne pred sed ni ka. On je pod s e t io na sli~ n e slu ~ a j e v e Hr v at s koj i Bo s ni i Her c e g o v i n i, „ka d a smo, kao

– Da nas smo da qe od sta tu s a kan di da ta ne g o {to smo bi li pre dva da na upra vo zbog ono ga {to se de si lo na se ve ru Ko so va – re kao je Ta di} no vi na ri ma po sle re gi o nal ne kon fe ren ci je o bor bi pro tiv or g a n i z o va nog kri mi na la. On je oce nio da ima mno g o onih ~i ji je in te res da Sr bi ja ne do bi je sta tus kan di da ta, me |u ko je je ubro jao ze mqe pri ti snu te za mo r om pro {i r e w a EU, vla sti u Pri {ti ni i po li ti~ ke eks tre mi ste u Sr bi ji „svih bo ja”. Ta di} je ob ja snio da po li ti~ ki eks tre mi sti u Sr bi ji svih

Fi gu ra tiv ne iz ja ve Ivi ce Da ~i }a Pred sed nik Ta di} oce nio je iz ja vu za me ni ka pre mi je ra i mi ni stra po li ci je Ivi ce Da ~i }a da pred sed ni ku i pre mi je ru sta vqa svo ju funk ci ju na ras po la ga we uko li ko ne ko mi sli da je na ru {io dr àv ne i na ci o nal ne in te re se svo jom iz ja vom da Sr bi ja ne sme da ka è da ne }e bra ni ti Sr be na Ko so vu kao re to ri~ ku. – Da nas sam s wim raz go va rao o to me. On je to sli ko vi ti re kao, ne upu }u ju }i po ru ku me ni, ne go ukup noj jav no sti, s na me rom da ka è {ta je jo{ mo gao ura di ti u ì vo tu pa je spre man i da pod ne se ostav ku, ali to ni je stvar na na me ra – ob ja snio je Ta di}. On je no vi na ri ma re kao da od li~ no sa ra |u je s Da ~i }em. Po Ta di }e vim re ~i ma, ko a li ci ja DS-a i SPS-a jed na je od naj ~vr {}ih ko je su do sa da po sto ja le na po li ti~ koj sce ni. – Ta ko }e bi ti i u bu du} no sti – re kao je Ta di}.

je Ta di}, i na po me nuo da se blo ka de mo ra ju uki nu ti i obez be di ti tran sport i ko mu ni ka ci ja, uz na sta vak bor be za pra va Sr ba.

jed no”. Ta di} je is ta kao i da }e uvek po ka zi va ti so li dar nost pre ma wi ma, bez ob zi ra na to {to oni mno go vi {e slu {a ju sa -

na r od, od b i j a l i Vens–Ove n ov plan, plan Z-4 i dru g e pla n o ve”. Ta d a su, uka z ao je Ta d i}, na {i na c i o n al n i po t en c i j a l i bi v a l i sve ma w i i gu b i l i smo sve vi {e mo g u} n o s ti da bra n i mo le g i t im n e in t e r e s e na {eg na r o d a. Pred s ed n ik Sr b i j e upo z o rio je pri tom na to da ne s ta bil n ost na se v e r u Ko s o v a sa svim si g ur n o uti ~ e, ne sa mo na do b i j a w e sta t u s a kan d i d a t a za ~lan s tvo u EU ve} i na me | u na r od n i kre d i b i l i t et Sr b i j e.

bo ja mi sle da se pa tri o ti zam is ka zu je na si qem na na ~in „ko ji smo vi |a li de ve de se tih”. S dru ge stra ne, uka zao je Ta di}, Pri {ti na to kom pre go vo ra `e li da ostva ri svo je in te re se, a oni pod ra zu me va ju sim bo li~ no pri zna va we ne za vi sno sti. – Svi ko je sam po me nuo ima ju in te res da Sr bi ja ne do bi je sta tus kan di da ta, da ne ko ra ~a pre ma ~lan stvu u EU i ne bu de uspe {na u re form skom pro ce su – pre ci zi rao je Ta di}. D. Mi li vo je vi}

REAGOVAWA

URS: Ba ri ka de su pro blem

LDP: Do bar ko rak

URS je mi {qe wa da je po ziv pred sed ni ka Ta di }a lo gi ~an . – Od po ~et ka se zna lo da ba ri ka de ni su re {e we pro ble ma, a u~e sta li in ci den ti uka zu ju na to da su ba ri ka de po sta le pro blem za dr `a vu – na ve la je ~la ni ca Pred sed ni {tva URS-a Su za na Gru bje {i}. Ona je oce ni la da je lo gi~ no da pred sed nik dr `a ve po zo ve gra |a ne sa se ve ra Ko so va da se po vu ku s ba ri ka da i omo gu }e da se na |e re {e we za ad mi ni stra tiv ne pre la ze Ja ri we i Br wak.

Li der LDP-a ê do mir Jo va no vi} sma tra da je po ziv Sr bi ma da se po vu ku s ba ri ka da ko rak u do brom prav cu, iako je, ka ko je na gla sio, sti gao po sle ~e ti ri me se ca okle va wa. – To mo è bi ti ko rak u do brom prav cu sa mo ako bu de pra }en pot pu nom iskre no {}u pre ma ze mqi i gra |a ni ma, de fi ni tiv nim na pu {ta wem po ra è ne po li ti ke ’i Ko so vo i Evro pa’, i do go vo rom s Evrop skom uni jom i Pri {ti nom – re kao je Jo va no vi}.

JS: Po ru ka je ozbiq na [ef JS-a Dra gan Mar ko vi} je oce nio da je po ru ka pred sed ni ka Sr bi je Bo ri sa Ta di }a Sr bi ma na se ve ru Ko so va i Me to hi je da u~i ne sve da bi se pre ki nu le blo ka de pu te va, u in te re su i Sr bi je i Sr ba u Po kra ji ni. Ta di }ev po ziv se, is ta kao je on, mo ra shva ti ti ozbiq no, jer je to po ru ka Sr bi je.

SPO: Po dr à va mo Pred sed nik SPO-a Vuk Dra {ko vi} po dr ào je pred sed ni kov po ziv, pod se tiv {i na to da je ta stran ka od po ~et ka tra ì la da se Sr bi po vu ku s ba ri ka da. „Na zi va li su nas iz daj ni ci ma, stra nim pla }e ni ci ma, do bi ja li smo pret we smr }u, a Vla da je po dr à va la i ba ri ka de i taj lin~”, na veo je Dra {ko vi} u sa op {te wu.

SRS: Ta di} ne zna {ta ra di Pot pred sed nik SRS-a Dra gan To do ro vi}, me |u tim, sma tra da je po zi vom Sr bi ma na se ve ru Ko so va i Me to hi je da u~i ne sve da bi se pre ki nu le blo ka de pu te va, Ta di} po ka zao da ne zna {ta ra di. – O~i gled no je da je Ta di} iz gu bio kom pas i ne zna {ta ra di – re kao je To do ro vi}, ko ji je mi {qe wa da tre ba po zva ti pre sve ga Sa vet bez bed no sti i UN da uti ~u na to da se NA TO pri dr `a va Re zo lu ci je 1244 i Po ve qe UN.

DSS: Od u sta ja we [ef po sla ni~ ke gru pe DSS-a Mi lo{ Ali gru di} sma tra da je po ziv upu }en Sr bi ma na Ko so vu po ka za teq od u sta ja wa od bor be za o~u va we in te gri te ta dr à ve Sr bi je. Ali gru di} je na gla sio te àk po lo àj Sr ba na Ko so vu i Me to hi ji, ko ji ne ma ju, ka ko sma tra, ni u

naj ma woj me ri po dr {ku sop stve ne dr `a ve za bor bu ko ja je le gi tim na i zna ~i po {to va we Usta va.

To do ri}: Hra bro – Po ziv pred sed ni ka Ta di }a da se uklo ne ba ri ka de je hra bar, a isto vre me no i je di ni mo gu }i po tez u si tu a ci ji ka da po sto ji opa snost da Kfor pri me ni na si qe pro tiv lo kal nih Sr ba – oce nio je di rek tor Cen tra za no vu po li ti ku Vla di mir To do ri}. Ba ri ka de su „od slu `i le svo ju svr hu”, is ti ~e To do ri}, jer su mno go broj ne uslo ve za kan di da tu ru Sr bi je iz re ~e ne av gu sta ove go di ne sve le na je dan je di ni – da bu du uklo we ne. Isto vre me no, ukla wa we ba ri ka da, sma tra To do ri}, je di ni je put da se sa ~u va ju in sti tu ci je dr `a ve Sr bi je na Ko so vu i Me to hi ji.

Pri bi }e vi}: Tre ba lo je ra ni je – Pot pu no je ja sno da Sr bi ja ne ma in stru men te i ka pa ci te te da se su prot sta vi in te re si ma za pad nih si la pa je po ziv pred sed ni ka Bo ri sa Ta di }a da se ba ri ka de uklo ne ra ci o na lan i lo gi ~an – oce nio je ana li ti ~ar i biv {i am ba sa dor Sr bi je u Ne ma~ koj Og wen Pri bi }e vi}. On je u iz ja vi Ta nju gu re kao da je po ziv pred sed ni ka Ta di }a lo gi ~an u ovom tre nut ku, po seb no po sle sve ga {to se, ka ko je is ta kao, „de {a va lo to kom ju ~e ra {weg da na na ba ri ka da ma i ka da je po sta lo pot pu no ja sno da }e Kfor svo je me -

to de i ak ci je ra di ka li zo va ti”.Ko men ta ri {u }i da li je po ziv pred sed ni ka do {ao ka sno, Pri bi }e vi} je na veo da si gur no jo{ ni je ka sno, ali da bi bi lo do bro da se to de si lo ra ni je jer bi se on da i „ce la stvar mno go ra ni je re {a va la”.

Si mi}: Je di ni na ~in Po ziv pred sed ni ka Sr bi je Bo ri sa Ta di }a Sr bi ma na se ve ru Ko so va i Me to hi je da uklo ne ba ri ka de je u sa da {woj si tu a ci ji je di ni mo gu }i na ~in da se iz beg ne da qa eska la ci ja na si qa sa ve o ma ozbiq nim po sle di ca ma, iz ja vio je pro fe sor me |u na rod nih od no sa Pre drag Si mi}. On je u iz ja vi Ta nju gu uka zao da je po ziv pred sed ni ka Ta di }a da se uklo ne ba ri ka de od go vor na ju ~e ra {wi su kob na se ve ru Ko so va, te da je na me ra pred sed ni ka da se za u sta vi da qa eska la ci ja, ko ja bi mo gla do ve sti do pot pu ne kon fron tra ci je dve stra ne. „Po ziv u ovom tre nut ku mo `e na i }i na opre~ ne re ak ci je. Ali to je sa da je di ni na ~in da se iz beg ne da qe eska la ci ja na si qa, ko ja pre ti ozbiq nim po sle di ca ma Sr bi ma na sa mom Ko so vu, ali i me |u na rod nom po lo `a ju Sr bi je, ko ja u tre nut ku ka da o~e ku je kan di da tu ru za EU za pra vo po sta je ze mqa na ~i joj se gra ni ci ja vqa na si qe, ka ko ve} o to me go vo re u za pad noj Evro pi”, is ta kao je Si mi}. On je ka zao da je po ziv mo gao do }i i ra ni je, jer su, ka ko je na po me nuo, „stva ri oti {le ve o ma da le ko i pi ta we je na ko ji }e na ~in Sr bi na se ve ru Ko so va i raz li ~i te po li ti~ ke par ti je u Sr bi ji i sa ma opo zi ci ja na we ga re a go va ti”.

Iz ne na |e we na se ve ru Pred sed nik op {ti ne Zu bin Po tok Sla vi {a Ri sti} iz ja vio je za Ra dio KiM da }e me {ta ni osta ti na ba ri ka da ma i da ne }e do zvo li ti wi ho vo ru {e we. – Qu di de `u ra ju i ne }e do zvo li ti da qe kre ta we Kfo ra i ru {e we ba ri ka da, a po seb no kre ta we

gra |a ne na Ko so vu i Me to hi ji ko ji ve} ~e ti ri me se ca bo ra ve na ba ri ka di ma. On je ka zao da ih je Ta di }ev po ziv iz ne na dio zbog to ga {to su „~e ti ri me se ca ima li ap so lo ut nu po dr {ku i pred sed ni ka i Vla de Sr bi je da is tra ju”. Pan ti} je re kao da pred sed ni ci op -

Iva no vi}: Igra ne ra va – Iz ja va pred sed ni ka Sr bi je bez sum we uti ~e na Sr be sa se ve ra, ali je di ni ko ji mo gu uti ca ti na si tu a ci ju na te re nu su pred sed ni ci op {ti na – re kao je dr àv ni se kre tar u Mi ni star stvu za Ko so vo i Me to hi ju Oli ver Iva no vi}. Na pi ta we {ta mi sli o Ta di }e vom po zi vu Sr bi ma da se po vu ku s ba ri ka da, Iva no vi} je is ta kao da „pred sed nik Ta di} ima sve in for ma ci je i zbog to ga je od lu ~io da po stu pi ka ko je po stu pio”. On je oce nio da ba ri ka da u Jag we ni ci Kfo ru ni {ta ne zna ~i. – Kfo ru to ni {ta ne zna ~i, to je je di no po ku {aj da slo mi ot por Sr ba. î ni se da je to igra ne ra va i po be di }e onaj ko du è iz dr ì – oce nio je Iva no vi}. Eulek sa i ko sov skih ca ri ni ka – re kao je Ri sti}. On je ka zao i da }e Sr bi, ako bu de neo p hod no po di }i „ne jed nu no vu, ne go vi {e no vih ba ri ka da”. Pred sed nik op {ti ne Ko sov ska Mi tro vi ca Kr sti mir Pan ti} re kao je da je po ziv pred sed ni ka Ta di }a ne pri jat no iz ne na dio, ne sa mo pred sed ni ke op {ti na ve} i sve

{ti na ne mo gu sa mi do ne ti od lu ku o ukla wa ju ba ri ka da ve} da mo ra ju da raz go va ra ju s gra |a ni ma i da se kon sul tu ju sa skup {ti na ma op {ti na. S po ru kom pred sed ni ka Ta di }a sa gla sna je po sla ni ca u Skup {ti ni Ko so va Ra da Traj ko vi}, ko ja ka `e da je po vla ~e we Sr ba s ba ri ka da „naj bo qe re {e we”.

Po no vo su za vac Sr bi su u Jag we ni ci ne {to po sle 18 sa ti is to va ri li no ve ko li ~i ne ze mqe da bi oja ~a li ba ri ka de. Voj ni ci Kfo ra upo tre bi li su su za vac. Oku pqe ni me {ta ni pret hod no su po ~e li da pra ve put ko jim bi za o bi {li me sto na ko jem je Kfor ju ~e za u zeo ba ri ka du, i spo ji li Zu bin Po tok s osta lim me sti ma na se ve ru Ko so va. Kfor je ne {to po sle 16 sa ti ostao de li mi~ no blo ki ran na kon {to su Sr bi is to va ri li no ve ko li ~i ne {u ta u Jag we ni ci s obe stra ne pu ta Zu bin Po tok – Zve ~an. Vo zi la Kfo ra, ko ja su ju ~e raz bi la ba ri ka du i pre pre ~i la put, osta la su iz me |u dve go mi le ze mqe ko ju su Sr bi po su li na pu tu. Sr bi su oko 14 ~a so va do ve zli me ha ni za ci ju i po ~e li da pra ve al ter na tiv ni put. Do ve ze ni {qu nak je na si pan na me stu gde je bi la pre kju ~e uklo we na ba ri ka da.

ZA SE DAO SA VET BEZ BED NO STI UN

Tra `i se re {e we Mi ni star spoq nih po slo va Sr bi je Vuk Je re mi} po zvao je ju ~e Sa vet bez bed no sti UN da bez okle va wa pre du zme ko ra ke i osi gu ra da se vi {e ne po no ve jed no stra ne na sil ne ak ci je na Ko so vu. – Po zi vam Sa vet bez bed no sti da osi gu ra da se vi {e ne do zvo le jed no stra ne na sil ne ak ci je i da to u~i ni na ja san, ne dvo smi slen, ne pri stra san i sta tu sno ne u tra lan na ~in – na veo je Je re mi} u obra }a wu Sa ve tu bez bed no sti na sed ni ci po sve }e noj Ko so vu. Je re mi} je po zvao zva ni~ ni ke Kfo ra i Eulek sa, kao i li de re lo kal ne za jed ni ce, da po~ nu di ja log i da za jed no ra de na po nov nom us po sta vqa wu mi ra. – Ukla wa we ba ri ka da je ja sno u in te re su mi ra i sta bil no sti, ali to tre ba po sti }i is kqu ~i vo mir -

nim sred stvi ma. Mo ra mo na }i na ~in za iz la zak iz za ~a ra nog kru ga na si qa, u ko jem sa mo cve ta eks tre mi zam – re kao je on. – Si tu a ci ja na se ve ru je ne sta bil na i na pe ta od sre di ne ok to bra, a to me u ve li koj me ri do pri no si po sto ja we ve ze sa srp skim iz bo ri ma na pro le }e i tre nut nom si tu a- ci jom u Pri {ti ni – re kao je si no} {ef UN MIK-a Fa rid Za rif. Pod no se }i iz ve {taj ge ne ral nog se kre ta ra UN Ban Ki-mu na, Za rif je pod se tio na po sled we su ko be na se ve ru Ko so va do ko jih je do {lo „po {to je Kfor po ku {ao da uklo ni ne ke od srp skih ba ri ka da”. Za rif je do dao da je to do ve lo do su ko ba sa Sr bi ma sa se ve ra Ko so va „ko ji se pro ti ve sim bo li~ nom pri su stvu pred stav ni ka vla sti Ko so va na tom de lu te ri to ri je”.

Pre ki nu ta sed ni ca Od bo ra za KiM Sed ni ca Od bo ra Skup {ti ne Sr bi je za Ko so vo i Me to hi ju na ko joj je tre ba lo da se ras pra vqa o pret hod noj run di raz go vo ra Be o gra da i Pri {ti ne i ak tu el noj si tu a ci ji u Po kra ji ni i ju ~e je pre ki nu ta po sle sa ta tra ja wa, a na sta vak je na ja vqen za sle de }u sed mi cu. Sed ni ca je pre ki nu ta zbog to ga {to {ef pre go va ra~ kog ti ma Sr bi je Bo ri slav Ste fa no vi} ni je bio u sa li da pod ne se iz ve {taj o pret hod noj run di raz go vo ra u Bri se lu. Ju ~e na kon vi {e od sat vre |a wa i sva |e opo zi ci je i vla da ju }e ko a li ci je o to me ko je iz dao Ko so vo, sed ni ca je pre ki nu ta, a pred sed nik Od bo ra Qu bo mir Kra go vi} (SRS) na ja vio je da bi mo gla bi ti na sta vqe na sle de }e ne de qe, na kon okon ~a wa no ve run de raz go vo ra Be o gra da i Pri {ti ne.

INTERVJU

c m y

politika

dnevnik

DRA GO SLAV PE TRO VI], KO OR DI NA TOR VLA DA JU ]E KO A LI CI JE U VOJ VO DI NI

Sta tut Voj vo di ne do pri no si de mo kra ti za ci ji Sr bi je Koordinator koalicije vladaju}e u Pokrajini i funkcioner Demokratske stranke Dra go slav Pe tro vi} uveren je u to da nema nikakvog razloga za strah da }e pred Ustavnim sudom Srbije biti osporene neke odredbe Statuta i Zakona o utvr|ivawu nadle`nosti APV jer su, kako je istakao, ovi akti u potpunosti u skladu s Ustavom Srbije. Petrovi} je u intervjuu za „Dnevnik” kazao da veruje u objektivnost USS-a, ali je izrazio àqewe {to taj Sud nije prihvatio da u nedavnu javnu raspravu ukqu~i i nekoliko pravnih eksperata koje je predloìla pokrajinska administracija. – Pravo je USS-a da odlu~uje o metodici i karakteru svojih rasprava i na~inu dono{ewa odluka. Moè se na razli~ite na~ine gledati to za{to je u ovom trenutku i

bu prisustva razli~itih gledi{ta – kazao je Petrovi}. On je podvukao da su u re{ewima Statuta i Zakona o nadle`nostima u potpunosti ispo{tovani i ustavnost i zakonitost. – Uostalom, i dvogodi{wa praksa wihove primene pokazala je da su ti akti i te kako u funkciji demokratizacije i decentralizacije, kao i razvoja Vojvodine i cele Srbije – ocenio je on.

na osnovu Zakona iz 2009. godine dobili smo jo{ 153 ingerencije, od kojih su dve tre}ine izvorne, a ostale prenete nadle`nosti. Po podacima koje smo ovih dana prikupili iz svih sekretarijata, uspeli smo da preuzmemo vi{e od 95 odsto nadle`nosti. Od zna~ajnijih to je bilo osnivawe Zavoda za za{titu prirode, zatim Javnog preduze}a „Fru{ka gora„, Razvojne banke Vojvodine... A me|u ingerencijama koje nismo preuzeli najva`niji su poslovi vezani za puteve drugog reda. Tu se radi o gotovo oko hiqadu kilometara puteva, za ~ije odr`avawe su potrebne ogromne pare. Problem je, pre svega, vezan za na~in finansirawa i ne verujem da mo`e biti re{en pre nego {to se donese zakon o finansirawu APV. Tako|e, kad je

Ne ma oprav da wa za ne re {a va we fi nan si ra wa APV l Mi sli te li da je re al no da se za kon o fi nan si ra wu APV do ne se do is te ka ovog man da ta? I zbog ~e ga Po kra jin ska vla da i skup {ti na sa me ne po kre nu tu za ko no dav nu ini ci ja ti vu? – Nema opravdanog razloga za{to taj zakon nije ve} donet, ili bar u proceduri za usvajawe. A, na`alost, trenutno nema ni indicija da se u Vladi Srbije efektivno radi na tom aktu, a na osnovu ~ega bismo mogli o~ekivati da }e on biti donet u narednih nekoliko meseci. Me|utim, na{a o~ekivawa da }e ovaj zakon biti donet bila su oslowena i na obe}awa iz same Vlade Srbije, koja je najavila da }e odmah po doni{ewu Zakona o nadle`nostima pristupina ovakav na~in postupku ocene ustavnosti Statuta Vojvodine dat toliki zna~aj, ali to nije su{tina ovog procesa. Ipak, mislim da to {to nije prihva}eno da se u javnu raspravu ukqu~e i stru~waci po predlogu pokrajinske administracije nije doprinelo kvalitetnoj i objektivnoj raspravi tom prilikom. Nadamo se da }e u daqoj proceduri organizator ovakvih rasprava imati vi{e sluha za potre-

ti izradi zakona o finansirawu. Podseti}u na to da je uz takvo obrazloèwe iz Zakona o nadle`nostima izba~en deo koji se odnosio na finansirawe, a koji je tad preldoìla pokrajinska administracija. Nisam protiv zakonodavne incijative koja bi potekla iz pokrajinske administracije, ali bojim se da bi to bio mnogo duì i teì put do tog zakona, s obzirom na iskustvo koje imamo i u mawe deliktanim pitawima. Za definisawe modela finansirawa Vojvodine neophodan je politi~ki kompromis i smatram da bi najboqi put bio da taj akt zajedni~ki pripreme pokrajinska i republi~ka administracija, umesto da se incijativa pokrene jednostrano.

l Da nas se na vr {a va dve go di ne od usva ja wa Za ko na o nad le `no sti ma u re pu bli~ kom par la men tu. U ko joj me ri je Voj vo di na pre u ze la do bi je ne nad le `no sti u tom pe ri o du, o ~e mu je, ina ~e, bi lo opre ~e nih iz ja va me |u stran ka ma vla da ju }e ko a li ci je? – Na osnovu prethodnog omnibus-zakona iz 2002. godine Vojvodina je imala 216 nadle`nosti, a

re~ o preuzimawu osniva~kih prava nad poqoprivrednim slu`bama u Pokrajini, tu je pripremqena sva neophodna dokumentacija, ali nam je neophodna saglasnost Ministarstva za poqoprivredu koju jo{ nismo dobili. Neke od ingerencija nisu jo{ preuzete zbog nedovoqnih kapaciteta same pokrajinske administracije, a re~ je o poslovima vezanim za geolo{ka istra`ivawa, zatim o korpusu pi-

tawa iz oblasti utvr|ivawa i za{tite intelektualne svojine, te ingerencijama vezanim za osnivawe porodi~nih centara u ve}im gradovima u Vojvodini. Mislim de je u odnosu na realne mogu}nosti ovo ipak zadovoqavaju}i rezultat. l Pre do no {e wa ovih aka ta, iz Ba no vi ne je po ru ~i va no da to ne }e do ve sti do po ra sta ad mi ni stra ci je. Ipak, u de lu jav no sti ima do sta pri go vo ra upra vo u po gle du za po {qa va wa u Ba no vi ni? – Preuzimawe novih nadle`nosti apsolutno nije uticalo na pove}awe broja zaposlenih u pokrajinskoj administraciji. Mi jesmo preuzeli 37 zaposlenih od Republike koji su raspora|eni u tri pokrajinska sekretarijata, a prvenstveno je tu re~ o inspekcijskim slu`bama. Tako|e, definisali smo da je za nove ingerencije potrebno jo{ 31 novo radno mesto da bi se svi poslovi pokrili. To je ukupno 68 novih radnih mesta. Me|utim, paralelno s tim smo, nakon redukcije Vlade Vojvodine, racionalizovali broj radnih mesta za 83, me|u kojima je i 16 zaposlenih koji su ispunili uslove za penzionisawe, dok je wih tridesetak upu}eno na posao u Agenciji za me|unarodne fondove i privredni razvoj, a neki }e biti upu}eni na poslove realizacije projekta razvoja Fru{ke gore. Tako da nije bilo pove}awa broja radnih mesta u administraciji. l Mo `e li se go vo ri ti o kva li tet nom ser vi si ra wu nad le `no sti APV bez re {e nog pi ta wa fi nan si ra wa Po kra ji ne? – Naravno da je dono{ewe Zakona o finansirawu veoma va`no, ne samo zbog problema u prenosu novca u pokrajinski buxet ili zbog nemogu}nosti preuzmawa nekih nadle`nosti ve} i zbog toga {to ni finansirawe ingerencija koje smo ve} preuzeli nije bilo zadovoqavaju}e, tako da smo u ovoj godini bili promorani na to da to nadokna|ujemo iz na{e buxetske rezerve. Dakle, bez zakona o finansirawu nemogu}e je da se obezbedi stabilno funkcionisawe sistema kad je re~ o pokrajinskom nivou vlasti. B. D. Sa vi}

U DE CEM BRU DVE SED NI CE SKUP [TI NE VOJ VO DI NE

Pro stor ni plan pred po sla ni ci ma 7. de cem bra Pokrajinski poslanici odr`a}e jo{ dve sednice do kraja godine. Na sesiji koja je zakazana za 7. decembar, Skup{tina Vojvodine izja{wava}e se o regionalnom prostornom planu APV, dok }e o buxetu odlu~ivati na sednici koja se planira u drugoj polovini decembra. Na dnevnom redu zasedawa koje }e se odr`ati naredne nedeqe pred poslanicima }e se na}i i izve{taj o izvr{ewu pokrajin-

skog buxeta za prvih devet meseci ove godine. A s obzirom na probleme u prenosu novca iz republi~kog u pokrajinski buxet, pretpostavqa se da }e ova rasprava pokazati i kako se po{tuje dinamika transfera novca nakon rebalansa nacionalnog buxeta. Pokrajinski poslanci }e odlu~ivati i o davawu saglanosti na predlog raspodele dobiti za 2010. godinu u JP „Vojvodina{u-

me”, te o izve{tajima o poslovawu Turisti~ke organizacije Vojvodine u pro{loj godini i radu Pokrajinskog saveta za bezbednost. Uz to, nekoliko ta~aka dnevog reda posve}eno je odlukama o delimi~nom prenosu osniva~kih prava nad {kolama u Vojvodini nacionalnim savetima. Usvajawe buxeta za 2012. godinu o~ekuje se 21. ili 22. decembra, a pokrajinski zvani~nici jo{ ne

`ele da saop{te koliko }e u narednoj godini biti novca u pokrajinskoj kasi jer se, kako navode, ~eka usvajawe republi~kog buxeta. Naime, zbog nere{nog pitawa finansirawa Vojvodine, jedini reper za definisawe vojvo|anskog buxeta je ustavna odredba kojom se defini{e da Pokrajini pripada najmawe sedam odsto novca od iznosa predvi|enog u republi~koj kasi. B. D. S.

REKLI SU BALINT PASTOR: SVM DA NAS OSNI VA ME SNI OD BOR U BE O GRA DU

Sr bi ho }e u ma win sku stran ku Savez vojvo|anskih Ma|ara formira}e danas mesni odbor u Beogradu, i to }e biti prvo predstavni{tvo te stranke van Vojvodine. Odmah nakon osniva~ke skup{tine, koja }e biti odràna u prostorijama op{tine Stari grad, na konferenciji za novinare bi}e predstavqeni predsednik i potpredsednik Odbora. [ef kluba mawina u parlamentu Srbije i funkcioner SVM-a Ba lint Pa stor kaè za “Dnevnik” da }e ~lanovi ove partije u Beogradu uglavnom biti Srbi. Po wegovim re~ima, u prestonici Srbije svakodnevno su im prilazili qudi, èle}i da se u~lane po{to su prepoznali “SVM kao dosledu stran-

ku, koja se razlikuje od ostalih partija na politi~koj sceni”. – Iza{li smo im u susret, vide}emo koliko }e qudi danas do}i na osniva~ku skup{tinu, za sada imamo dvadesetak ~lanova – ka`e Pastor. – Ukoliko bude ve}eg interesovawa, nije iskqu~eno ni da }emo osnovati gradski odbor. Na pitawe da li se mewa karakter SVM-a kao mawinske stranke, Pastor odgovara da sve ostaje isto, “programski ciqevi ostaju nepromeweni”. – Na{i beogradski ~lanovi svesni su toga da su u centru pa`we SVM-a mawinska pitawa, decentralizacija, polo`aj AP Voj-

vodine. U Statutu SVM-a ne postoji ograni~ewe da u ~lanstvo primamo samo Ma|are – da je tako, to bi bilo protivustavno. Na{a vrata su otvorena svima kojima su bliski na{i programski ciqevi – poru~uje Pastor, napomiwu}i da su ciqevi ove stranke “u potpunosti prihvatqivi i za pripadnike ve}inskog stanovni{tva jer nisu na {tetu srpskog naroda ili bilo koga u Srbiji”. S. St.

sreda30.novembar2011.

BU DIM PE [TAN SKA KON FE REN CI JA O STRA DA WU MA \A RA 1944–45. NA IVI CI IN CI DEN TA

Za ko ga je Voj vo di na „Del vi dek”?

Toponim „Delvidek”(ju`ni krajevi) koji je, na budimpe{tanskoj konferenciji o stradawu Ma|ara u delovima Vojvodine 1944. i 1945. godine kori{}en umesto imena Vojvodine, izazvao je polemiku u doma}oj javnosti u kojoj je, do sada, najburnije reagovalo dru{tvo „Racija 1942”. Ova organizacija je uputila pismo ministru Vu ku Je re mi }u da Ma|arskoj uputi zvani~an protest zbog toga {to je na konferenciji za Vojvodinu kori{}en naziv „ju`ni krajevi”. Potpredsednik Skup{tine Vojvodine Bra ni mir Mi tro vi}, koji je u~estvovao na konferenciji, za „Dnevnik” ka`e da se to te{ko

dini s kraja rata bez analize svega {to je prethodilo ubijawu ma|arskih civila – a to je velika racija u Novom Sadu i drugim mestima. – Moram ista}i da sam tamo primqen veoma srda~no i uz sve po~asti koje sleduju mojoj funkciji. Govorio sam odmah posle predsednika ma|arskog parlamenta La sla Ke ve ra i istakao da bi bilo boqe da doga|aji o kojima smo raspravqali, nisu i{~upani iz konteksta ukupnih doga|awa u Vojvodini u vreme Drugog svetskog rata. Poru~io sam da Ma|ari i Srbi u Vojvodini moraju `iveti zajedno, kao i da kona~no treba ra{~istiti stvari u vezi s doga|ajima u

mo`e okarakterisati kao nekakva aspiracija ili separatisti~ka te`wa. Ipak, po wegovim re~ima, bezmalo svi u~esnici ovog doga|aja, osim wega i lidera SVM-a I{tva na Pa sto ra, koristili su ovaj naziv. – Va`no je za po~etak znati da Ma|ari Delvidekom ne zovu Vojvodinu, ve} da je to stari izraz za Ba~ku i Barawu koje su bile u wihovom posedu u Drugom svetskom

ratu i neposredno posle wega – obja{wava Mitrovi}. Sagovornik „Dnevnika” je najavio da }e biti inicijator poziva predsedniku Skup{tine Ma|arske na obeleàvawe Novosadske racije. Koliko je to ostvarivo, Mitrovi} kaè: – Nisam siguran da }e to pro}i, ali }e poziv svakako uslediti pa }emo videti {ta }e se dogoditi – kaè on.

Ve }i skan dal Po re~ima Branimira Mitrovi}a, za wega je ve}i skandal nastup nekih od u~esnika konferencije iz Srbije. – Video sam neke od u~esnika kako govore da Ma|arska ne bi trebalo da dopusti Srbiji ulaz u Evropsku uniju jer, navodno, ne re{ava pri~u o zlo~inima. To je za mene mnogo vi{e poraàvaju}a stvar – rekao je Mitrovi}, ne èle}i da pojasni o kojim u~esnicima je re~. ratu. Delvidek stoji u svim tada{wim dokumentima, izme|u ostalog i o zlo~inima koji su ~iweni, i moè se zakqu~iti da je takav naziv sada kori{}en po inerciji – kaè Mitrovi}. Na pitawe da li su on ili ambasador Srbije u Ma|arskoj De jan [a ho vi} reagovali na sporni naziv, Mitrovi} kaè da nisu mogli reagovati u trenutku. – Na{ mabasador i ja smo izlagawa slu{ali posredstvom prevodilaca koji su Delvidek na srpski prevodili malo kao Vojvodina, a malo kao „ju`ni krajevi”. Bilo je pomalo zbuwuju}e – opisuje potpredsednik Skup{tine Vojvodine. Mitrovi} kaè da je konferencija zvani~no nosila naziv „Golgota Ma|ara u ju`nim krajevima ’44–45”, te da na to nije mogao uticati, iako se ne slaè s tim da se analiziraju samo doga|aji u Vojvo-

Mitrovi} kaè da podràva inicijativu predsednika ma|arskog parlamenta Kevera da se slede}e godine izlije kamen temeqac za zajedni~ki, ma|arskosrpski spomenik, ~iji je ciq da „Ma|ari i Srbi ne ìve sa zlo~inima koje su po~inili jedni prema drugima i da ne dozvole da ti gresi truju na{e du{e i budu}nost na{e dece”. I{tvan Pastor, koji je tako|e prisustvovao konferenciji, izjavio je da je na skupu bilo vi{e govornika koji su s razli~itim emocijama iznosili svoje stavove. – Nisam primetio re~enice koje bi bile u kontekstu onoga {to je u protestu nazna~eno. Nisam ~uo re~enice vezane za separaciju ili nekakvu reviziju u odnosu na teritoriju, niti sam ~uo re~enice u kojima se Vojvodina naziva delom Ma|arske – rekao je Pastor. P. Kla i}

Ho men: Vla da funk ci o ni {e – Vlada Srbije funkcioni{e i spremna je da ispuni sve najva`nije obaveze za dobijawe statusa kandidata za ~lanstvo u Evropskoj uniji, da se bavi goru}im problemom Kosova i Metohije i da ovaj mandat uspe{no dovede do kraja – izjavio je koordinator Vlade Srbije Slo bo dan Ho men. On je u intervjuu Tanjugu rekao da jasno treba razgrani~iti odnose me|u politi~kim strankama i odnose me|u ministrima u Vladi Srbije. – Kada su u pitawu politi~ke stranke, sasvim je jasno da }e, s obzirom na to da se izbori pribli`avaju i da je fakti~ki kraj mandata ove vlade, sve ~e{}e biti izno{ewa razli~itih stavova – rekao je Homen. Po wemu, najva`nije je, da kada Vlada donese odluku, wu sprovedu svi ministri, bez obzira na wihovo mi{qewe ili mi{qewe politi~ke stranke iz koje dolaze. – U suprotnom, ako bi se desila situacija da pojedini ministri ili politi~ke stranke ne po{tuju odluku Vlade, ona ne bi funkcionisala i to bi bio poziv na izbore – kazao je on.

ekonomija

sreda30.novembar2011.

„KAL CE DO NI JA” ZA PO [QA VA UZ PO DR [KU SRP SKOG BU YE TA

NO VA RAD NA ME STA U ZRE WA NI NU

Auto-in du stri ja upo {qa va 620 rad ni ka Pot pred sed ni ca Vla de Sr bi je za du `e na za pri vre du i re gi o nal ni raz voj Ve ri ca Ka la no vi} uru ~i }e da nas ugo vo re o fi nan sij skoj po dr {ci kom pa ni ja ma “Me ka plast” i “Drekslma jer” ko je }e u Zre wa ni nu otvo ri ti vi {e od 620 no vih rad nih me sta. Ove dve fa bri ke do bi le su po dr {ku Mi ni star stva eko no mi je i re gi o nal nog raz vo ja i Agen ci je za stra na ula ga wa i pro mo ci ju iz vo za SI E PA, u ~e tr na e stom kru gu pro gra ma za pod sti caj di rekt nim in ve sti ci ja ma, za po kre ta we pro iz vod we i za po {qa va we no vih rad ni ka. Na ja vqe no je da }e ho land ski “Me ka plast” i ne ma~ ki “Drekslma jer”, ko ji se ba ve pro iz vod wom auto-de lo va, u Zre wa nin ukup no in ve sti ra ti vi {e od 13 mi li o na evra, i u na red ne tri go di ne za po sli ti vi {e od 600 rad ni ka. Obe kom pa ni je do bi le su 5.000 evra pod sti ca ja po no vo o tvo re nom rad nom me stu. “Me ka plast” u svom sa sta vu za sa da po se du je in du strij ska po stro je wa u [pa ni ji, Tur skoj, Ki ni, Ita li ji, ^e {koj, Bra zi lu,

Mek si ku, Poq skoj i dru gim ze mqa ma. In ve sti ci o ni pro je kat u Sr bi ji pred sta vqa ku po vi nu i adap ta ci ju po sto je }ih obje ka ta na oko 3.200 kva dra ta, i iz grad wu no vog pro iz vod nog po go na u Zre wa ni nu na oko 2.400 kva drat nih me ta ra. U Zre wa ni nu }e se pro iz vo di ti ce lo kup ni asor ti man pla sti~ nih de lo va iz port fo li ja pro iz vo da “Me ka plast gru pe“, a to su unu tra {wa i spo qa {wa opre ma i de lo vi za mo to re. “Drekslma jer” se ve} is ta kao kao naj ve }i po slo da vac u Voj vo di ni i da nas za po {qa va oko 1.600 rad ni ka. Je dan je od vo de }ih pro iz vo |a ~a de lo va i si ste ma za auto mo bil sku in du stri ju i po se du je ve li ko me |u na rod no is ku stvo s 57 pro iz vod nih lo ka ci ja u 21 ze mqi, u ko joj za po {qa va vi {e od 36.000 rad ni ka. Glav ni kli jen ti “Drekslma je ra” su BMW, “Mer ce des”, “Xe ne ral mo tors” i dru gi. U Sr bi ji po slu je od 2007. go di ne, ka da je otvo rio pro iz vod ne po go ne u zre wa nin skoj in du strij skoj zo ni. @. B.

S jednog od protesta ispred „ABC fuda”

„ABC FUD” U RU SKOM KR STU RU VE] SED MI DAN U [TRAJ KU

Rad ni ci ~e ka ju is pla tu mi li on skog du ga

Oko 120 rad ni ka kom pa ni je „ABC fud“ iz Ru skog Kr stu ra je ve} sed mi dan u ge ne ral nom {traj ku и tra `e is pla tu za o sta lih pla ta i raz li ku mi ni mal nih za ra da za pret hod nu go di nu. Rad ni ci su to tal no ob u sta vi li pro iz vod wu i rad no vre me pro vo de u tr pe za ri ji u kru gu fa bri ke, ~e ka ju }i da ru ko vod stvo kom pa ni je „ABC fud“ iz mi ri svo ja du go va wa za po sle ni ma. Pri li kom ju ~e ra {weg do la ska na po sao, rad ni ci obez be |e wa po ku {a li su da spre ~e od re |e ni broj rad ni ka da u|e u krug fa bri ke, zbog ~e ga je osta tak za po sle nih bur no re a go vao, ali je iz beg nut in ci dent i svi rad ni ci su ipak u{li. – Dan ra ni je na{ po slo da vac je po ku {ao da rad ni ci ma ko ji ra de na od re |e no da re {e wa o pre ki du ugo vo ra, ali su oni od bi li da ga pri me. Za to je ju ~e obez be |e wu na re |e no da ne pu sti te rad ni ke u krug fa bri ke. Mi smo uje di we ni u na me ri da se iz bo ri mo za svo ja pra va

i za to ili }e mo u}i svi ili ne }e u}i ni ko – is ta kao je pred sed nik {traj ka~ kog od bo ra Mi hal Haj duk, i na ja vio da }e, uko li ko je dan rad nik do bi je ot kaz, svi za po sle ni iza }i i blo ki ra ti ka pi je fa bri ke. Rad ni ci is ti ~u da im kom pa ni ja „ABC fud“ du `na bli zu 50 mi li o na di na ra i da ne }e po kre nu ti pro iz vod wu dok god po slo da vac ne iz mi ri svo je oba ve ze jer im, ka ko ka ù, vi {e ne ve ru ju. – Ru ko vod stvo fa bri ke tra ì od nas da obez be di mo mi ni mum pro ce sa ra da. Za wih to zna ~i da od 114 rad ni ka ra di nas oko 80 i na to ne mo è mo da pri sta ne mo. Na{ zah tev je sa da da oni is pla te 80 od sto na {ih po tra ì va wa i on da bi smo mo gli sto pi ra ti ge ne ral ni {trajk i po kre nu ti pro iz vod wu. To tal no }e mo pre ki nu ti {trajk je di no ka da nam is pla te sva za o sta la du go va wa. Mi ne tra ì mo ni {ta tu |e, ve} sa mo ono {to smo za ra di li – na gla sio je Haj duk. M. Ke ko vi}

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

101,7602

103,8369

106,2251

101,4487

Australija

dolar

76,0369

77,5887

79,3732

75,8042

Kanada Danska

dolar kruna

1 1

73,7767 13,6769

75,2823 13,9560

77,0138 14,2770

dnevnik

73,5508 13,6350

Norve{ka

kruna

12,9512

13,2155

13,5195

12,9115

[vedska

kruna

10,9604

11,1841

11,4413

10,9269

[vajcarska

franak

82,7453

84,4340

86,3760

82,4920

V. Britanija

funta

118,2570

120,6704

123,4458

117,8950

SAD

dolar

76,1336

77,6873

79,4741

75,9005

Kursevi iz ove liste primewuju se od 29. 11. 2011. godine

Ita li jan ski ve{ iz Su bo ti ce i Som bo ra Ita li jan ska kom pa ni ja „Kal ce do ni ja” pla ni ra otva ra we no ve fa bri ke do weg ve {a u Su bo ti ci. U po gon }e in ve sti ra ti 20 mi li o na evra i ta ko za po sli ti 1.000 rad ni ka. Di rek tor za in ve sti ci je „Kal ce do ni je” Fran ~e sko Ru fo li je, na kon pot pi si va wa ugo vo ra o in ve sti ci ji sa Mi ni star stvom eko no mi je Sr bi je i lo kal nom sa mo u pra vom ju ~e u Su bo ti ci, ka zao da bi grad wa fa bri ke tre ba lo da po~ ne idu }e go di ne. Mi ni star eko no mi je Sr bi je Ne boj {a ]i ri} i Ru fo li su pot pi sa li i aneks ugo vo ra ko jim }e „Kal ce do ni ja” do bi ti do dat nih 800.000 evra za otva ra wa jo{ 400 rad nih me sta u som bor skoj fa bri ci te kom pa ni je. „Kal ce do ni ja” je za pr vih 400 rad nih me sta u som bor skoj fa br ci iz pro gra ma za pod sti caj in ve sti ci ja 2007. go di ne do bi la 800.000 evra.

Mi ni star ]i ri} ka `e da je Sr bi ja u po sled we vre me pri vu kla niz ula ga wa, dok se u raz vi je nim ze mqa ma za tva ra ju fa bri ke i ot pu {ta ju rad ni ci. ]i ri} je po sle pot pi si va wa ugo vo ra o in ve sti ci ji ita li jan ske kal ce do ni je u Su bo ti cu, ka zao da je ta in ve sti ci ja sa mo jed no u ni zu no vih ula ga wa u Sr bi ji, dok se u raz vi je nim ze mqa ma za tva ra ju fa bri ke i ot pu {ta ju rad ni ci. On je na gla sio da stra nim in ve sti ci ja ma mo `e mo da pre o kre ne mo ne ga ti van trend pri su tan u Sr bi ji po sled we dve-tri go di ne i da ide mo ka sma wi va wu sto pe ne za po sle no sti. Mi ni star je uka zao da je pri vla ~e we stra nih in ve sti ci ja, uz re for me i kon kret ne me re vla de, naj bo qi na ~in bor be sa svet skom eko nom skom kri zom. Ru fo li je ka zao da se „Kal ce do ni ja” od lu ~i la da pro {i ri pro iz vod wu u Sr bi ji jer je za do -

voq na ra dom svo je fa bri ke u Som bo ru, ko ja po slu je od 2010. go di ne i tre nut no za po {qa va 670 rad ni ka. Gra do na ~el nik Su bo ti ce Sa {a Vu ~i ni} je ka zao da je Su bo ti ca po klo ni la „Kal ce do ni ji” ze mqi {te po vr {i ne 18.000 kva drat nih me ta ra i da bi do kra ja fe bru a ra na red ne go di -

ne tre ba lo da bu de za vr {e no opre ma we ze mqi {ta. „Kal ce do ni ja” u Sr bi ji po slu je pod ime nom „Fi o ra no” od 2007. go di ne, a 2010. je u Som bo ru otvo ri la svo ju pr vu fa bri ku, ko ja se ba vi pro iz vod wom de~ jih, `en skih i mu {kih ~a ra pa, ku pa }ih ko sti ma i do weg ve {a.

UNI JA PO SLO DA VA CA TRA @I MA WU BI RO KRA TI JU I OSNI VA WE RAZ VOJ NE BAN KE

Sr bi ja li der po bro ju dr àv nih agen ci ja Unij po slo da va ca za tra ì la je ju ~e od vla sti da sma wi bi ro kra ti ju i uki ne mno go broj ne vla di ne agen ci je, te da ume sto wih for mi ra raz voj nu ban ku ka ko bi po mo gla pri vre di po su sta loj, iz me |u osta log, i pod te re tom ad mi ni stra ci je. Vla da Sr bi je tre ba lo bi da uki ne 131 dr àv nu agen ci ju ko ju je osno va la u po sled wih pet go di na, sa op {ti la je UPS. „Po red ve} 110 po sto je }ih za vo da, upra va, in sti tu ta i di rek ci ja osno va na je jo{ 131 agen ci ja ~i je se nad le `no sti pre kla pa ju sa nad le `no sti ma za vo da, upra va, in sti tu ta i di rek ci ja. Ume sto da dr àv na upra va ko ja ima vi {ak od 150.000 za po sle nih sma wi bi ro kra ti ju, znat no je uve }a la bi ro krat ski apa rat”, sto ji u sa op {te wu Uni je. U sa op {te wu se na vo di i da „sve po slo ve ko je da nas oba vqa ju ove sku pe agen ci je ne kad u biv {oj Ju go sla vi ji oba vqa la su nad le `na mi ni star stva zbog ~e ga je ce la ad mi ni stra ci ja biv {e SFRJ, sa {est re pu bli ka i dve po kra ji ne, bro ja la 28.134 li ca, a da nas dr àv na upra va sa mo u Sr bi ji bro ji 29.834 za po sle na”. „Iz go vor pod ko jim je Vla da Re pu bli ke Sr bi je otvo ri la ove agen ci je da se bez wih ne mo è ap so lut no ne sto ji jer Ne ma~ ka kao vo de }a pri vred na si la sve ta ima sve ga {est ta kvih agen ci ja, Slo va~ ka osam, Fin ska de vet, ê {ka 11, a su sed na Hr vat ska je na ja vi la da }e se broj sa da {wih 47 pre po lo vi ti u ci qu sma we we bi ro kra ti je i tro {ko va po slo va wa. Za raz li ku od

Ne ma~ ka kao vo de }a pri vred na si la sve ta ima sve ga {est dr àv nih agen ci ja, a Sr bi ja ~ak 131 wih Sr bi ja je sa 131 agen ci jom ube dqi vi evrop ski re kor der po bro ju dr àv nih agen ci ja„, na vo di se u sa op {te wu Uni je po slo da va ca Sr bi je ko ju pot pi su je pred sed nik Dra gan Mar ja no vi}. Dr àv ne agen ci je go di {we gra |a ne Sr bi je i pri vre du ko ja no vac upla }u je u bu xet ko {ta ju 820 mi li o na evra, a to je do bar ka pi tal za osi va we Raz voj ne ban ke Sr bi je. Uni ja po slo da va ca Sr bi je tra ì da se pre sta ne sa prak som osni va wa i go mi la wa ka dro va u agen ci ja ma, ~i me se iz vla ~e ogrom na sred stva iz xe pa svih po re skih ob ve zni ka i da se usvo je prin ci pi stro ge {ted we i usme ra va wa nov ca u raz voj, ume sto u kan xe bi ro kra ti je.

Pra vi pri mer pa ra zi ti zma dr `av nih agen ci ja je oba ve za upi sa i pod no {e wa do ku men ta ci je za re gi stra ci ju bi o cid nih pro iz vo da (pra {ko vi, de tar xen ti, {am po ni, ko zme ti ka, dru gi he mij ski pro zvo di) kod Agen ci je za he mi ka li je ko ja po pro iz vo du ko {ta od 560.000 do ne ve ro vat nih mi lion di na ra (ka da tre ba pri ku pi ti ve }i obim du ku men ta ci je). Jed no ma lo ili sred we pred u ze }e sa 15 za po sle nih upis 20 ova kvih pro iz vo da u re gi star tre ba da ko {ta sko ro 10 mi li o na di na ra, {to pred sta vqa fond za ra da u ovom pred u ze }u za osam me se ci ra da. ^i ta va pro ce du ra, pre uvo |e wa ove agen ci je, ko {ta la je iz me |u 30.000 i 50.000 di na ra po pro iz vo du.

„Pre te `na ve }i na dr àv nih agen ci ja u ko ji ma je pro sek za ra da 2,4 pu ta ve }i od pro se ka u pri vre di, a ko ji je u sep tem bru me se cu 2011. go di ne bio je dva 31.046 di na ra, ne po treb na je i 820 mi li o na evra ko li ko one ko {ta ju go di {we mo è se upo tre bi ti za osni va we raz voj ne ban ke sa sti mu la tiv nim ka mat nim sto pa ma, do dva do tri od sto, {to }e du go ro~ no uti ca ti da i ko mer ci jal ne ban ke ko je po slu ju u Sr bi ji, zbog kon ku ren ci je, sma we svo je ka ma te na kre di te, kao {to se to de si lo u Hr vat skoj, Slo ve ni ji, Slo va~ koj i ê {koj”, na vo di se u sa op {te wu. Uni ja po slo da va ca Sr bi je upo zo ra va da }e da qe fi nan si ra we dr àv ne po tro {we i po pu wa va we sve ve }e „bu xet ske ru pe“ za du ì va wem u ino stran stvu ~i ta vu ze mqu od ve sti u ban krot, jer }e zbog lo {eg kre dit nog rej tin ga Sr bi je no vac ko ji se po zajm qu je bi ti sve sku pqi, a ka ma te sve ve }e i ve }e. Vo |e we ova kve po li ti ke do ve {}e do za du ì va wa na red nih ge ne ra ci ja i zna ~aj no }e uspo ri ti i ogra ni ~i ti pri vred ni raz voj u na red nim go di na ma i de ce ni ja ma, jer }e se, iz go di ne u go di nu, sve ve }a sred stva iz bu xe ta Re pu bli ke ume sto u raz voj iz dva ja ti za ot pla tu do spe lih ra ta kre di ta i is pla tu in te re sa na dr àv ne ob ve zni ce kup ci ma iz ino stran stva. To zna ~i da }e za du gi niz go di na pro se~ ne za ra de u Sr bi ji i ì vot ni stan dard sta nov ni {tva osta ti na istom ni vou ili i da qe stag ni ra ti. E. D.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Promet

6. oktobar, Pan~evo

20,00

3.120

6.240

Go{a FOM, Smederevska Palanka

15,14

540

1.026.000

Albus, Novi Sad

13,77

380

Impol Seval, Sevojno

10,71

BELEX 15 (499,26 -0,43) Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

-2,36

1.534

2.292.875

3.800

NIS, Novi Sad

0,32

622

5.759.699

848

1.696

Komercijalna banka, Beograd

0,00

1.800

0,00

4,47 Promena %

4.717 Cena

42.450 Promet

Imlek, Beograd

0,00

2.097

373.300

Progres, Beograd

-12,73

Angropromet, Ni{

-12,00

Komercijalna banka PB, Beograd Lasta, Beograd

Meser Tehnogas, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Soja protein, Be~ej

0,00

519

937.193

22.976

Energoprojekt holding, Beograd

-3,29

411

159.658

572

32.032

Agrobanka, Beograd

3,84

3.736

1.037.617

-8,50

979

73.401

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

-0,41

486

776.566

-5,52

274

8.220

Jubmes banka, Beograd

-0,23

14.118

183.534

-4,01 Promena %

1.845 Cena

400.450 Promet

Univerzal banka, Beograd

0,00

2.400

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.655

0,00

NIS, Novi Sad

0,32

622

5.759.699

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,14

5.064

226.620

Soja protein, Be~ej

0,00

519

937.193

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.500

0,00

Karneks, Vrbas

0,00

2.000

512.000

Tigar, Pirot

-2,18

449

8.980

TE - TO, Senta

0,00

3.100

155.000

Veterinarski zavod, Subotica

-1,49

330

66.000

Fabrika {e}era, Crvenka

0,00

3.900

85.800

Galenika Fitofarmacija, Zemun Vojvo|anskih top-pet akcija

Svi iznosi su dati u dinarima

PKV vodi Ratko Filipovi} Skup {ti na Pri vred ne ko mo re Voj vo di ne ju ~e je, sa jed nim uz dr `a nim gla som, iza bra la Rat ka Fi li po vi }a za pred sed ni ka Pri vred ne ko mo re Voj vo di ne u na red nom ~e tvo ro go di {wem man da tu. Uprav ni Od bor PKV je pre dve ne de qe jed no gla sno od lu ~io da za tu funk ci ju, kao je di nog kan di da ta, pred lo `i Fi li po vi }a, ko ji je pret hod no 11 go di na bio pot pred sed nik PKV a od ovog le ta vr {i lac du `no sti pred sed ni ka, po sle od la ska Ni ko le Stoj {i }a u pen zi ju.

„Ko mor ski si stem u Voj vo di ni je ozbiq na in sti tu ci ja, or ga ni zo va na po put go to vo svih pri vred nih ko mo ra u cen tral noj Evro pi i ta kav mo del or ga ni zo va wa je vr lo do bar”, iz ja vio je Fi li po vi} no vi na ri ma i do dao da su na {em dru {tvu neo p hod ne re for me svih in sti tu ci ja pa i ko mo ra, pre sve ga za to {to smo pro te klih go di na pre {li s plan ske na tr ì {nu pri vre du. Na po mi wu }i da u ovom tre nut ku „ne mo è mo bi ti za do voq ni re for mi sa wem ko mor skog si ste ma u Sr bi ji” jer je u toj obla sti do net za kon ko ji „pre ska ~e od re |e ne fa ze neo p hod ne da se ta re for ma oba vi a da ko mo ra osta ne u svo joj funk ci ji“, on je re kao da se pred vi |a ju dra sti~ ne me re ko je mo gu do ve sti do to ga da „pa ci jent ne ozdra vi ne go da umre“. PKV se za la è za ozbiq ni je sa gle da va we te re for me, jer je ko mor ski si stem neo p ho dan za kva li tet no vo |e we eko nom ske po li ti ke jed ne ze mqe.

Ho}emo li {tedeti u danskim krunama Ot ka ko je kri za po ~e la ozbiq no da ugro à va evro zo nu, {te di {e u Sr bi ji se sve ~e {}e ras pi tu ju o re zer vnim va lu ta ma. Kao op ci ja nu de im se {vaj car ski fran ci, ame ri~ ki do la ri, ali i {ved ske i dan ske kru ne. Sve ~e {}e na {al te ri ma ba na ka pi ta ju slu `be ni ke ko ju bi im va lu tu pre po ru ~i li kao sta bil ni ju od evra, pa da pre ba ce u{te |e vi nu, no, od go vor na to pi ta we ni je la ko da ti. Me |u tim, ban ka ri su po vo dom dru gog ta la sa kri ze za kqu ~i li da gra |a ni Sr bi je ima ju po ve re wa u fi nan sij ske ku }e jer, 2008, ka da je kri za po ~e la, no vac se ma sov no po vla ~io s ra ~u na i sta vqao u se fo ve u stra hu od pro pa sti ba na ka u Sr bi ji, a sa da se tra ì re zer vna va lu ta. Gra |a ni kod nas u ban ka ma dr è 7,6 mi li jar di evra {ted we. Ko je su pred no sti i ma ne se lid be u dru gu va lu tu? – Ni je la ko na pra vi ti pra vi iz bor – ka è kon sul tant Mi lan Ko va ~e vi}. – U ovom tre nut ku si tu a ci ja u SAD ni je ne {to mno go bo qa ne go u Evro pi. Kod nas se pret hod nih go di na po mi wao {vaj car ski fra nak kao po èq na op ci ja. Kurs te va lu te je od ne dav no fik si ran, ali ni ko sa si gur no {}u ne mo è da ka è do kle }e ta ko bi ti i ka ko }e se po sle kre ta ti. Li~ no sma tram da ubu du }e u sve tu, pa ni kod nas, ne }e bi ti do mi nant ne va lu te kao {to je evro ili do lar ve} }e u op ci ji bi ti vi {e va lu ta, od no sno vi {e }e se gle da ti i en gle ska fun ta i dru gi do la ri, ka nad ski ili austra lij ski. Ko mer ci jal na ban ka je jed na od onih u ko ji ma su se kli jen ti ras pi ti va li za re zer vnu va lu tu – Ukup no 98 od sto {ted we u Sr bi ji je u evri ma – ka è iz vr {ni

In fla ci ja se pam ti ceo vek Sli~ ne {ted ne mu ke pri me }e ne su i u dru gim biv {im re pu bli ka ma SRJ iz na {eg okru è wa. Ta ko je ne dav no vi ce gu ver ner Hr vat ske na rod ne ban ke Bo ris Vu ji ~i} sa ve to vao gra |a ne da {te de u va lu ti u ko joj ima ju naj ve }i deo tro {ko va, a to su ta mo do ma }e ku ne. Isto bi se mo glo pri me ni ti i na nas. Ali, ka ù da se }a we na ogrom ne in fla ci je, po put na {e iz 1993, tra je bar sto go di na. Ta ko da se po ve re we u di nar ne }e vra }a ti br zo, a to se naj vi {e od ra à va ba{ na {ted wu. Do bra vest u ova kri zna vre me na je da je di nar i pre ma pro ble ma ti~ nom evru iz gu bio na vred no sti ma we od, re ci mo, poq skog zlo ta ili ma |ar ske fo rin te. di rek tor Ko mer ci jal ne ban ke @i vo jin Sa vi}. – Sva ka ko da gra |a ne bri nu de {a va wa u evro zo ni i mo gu} nost pro pa sti evra. Na {al te ri ma se uglav nom sa mo ras pi tu ju o mo gu} no sti ma kon ver zi ja u dru ge va lu te. Pi ta ju nas i za do la re, ali i za {ved sku i dan sku kru nu. Ko na~ nih od lu ka da se ulo zi pre ba ce jo{ ne ma. âk i ka da bi ne ko od wih iza brao, re ci mo, dan sku kru nu, mo rao bi da ~e ka ne ko li ko da na da obez be di mo tu va lu tu.

Posle akcionara, nezadovoqni i radnici vo for mi ra no Udru `e we ak ci o na ra “Ju go re me di ja 3”, a u ko jem se na vo di da je po slo vod stvo do ve lo fa bri ku u ne za vid nu si tu a ci ju i da pla te rad ni ci ma ka sne tri me se ca, ogla sio se i Gran ski sin di kat he -

Po gon „Ju go re me di je”

Po li ti~ ka po dr {ka Po dr {ku me nax men tu “Ju go re me di je” za sa da jav no upu }u je sa mo Grad ski od bor SDPS – Rav no prav nost, stran ke ~i ji je Zdrav ko De u ri} pred sed nik u Zre wa ni nu. Ma da ova stran ka tvr di da po li ti~ ke par ti je ne ma ju {ta da tra `e u fa bri ci, ona se u spo ru iz me |u ma lih ak ci o na ra, od no sno su vla sni ka kom pa ni je, ja sno sta vi la na jed nu stra nu, onu ko ji za stu pa De u ri}. Ta ko |e, u ovoj stran ci ne od go va ra ju na pi ta we {ta na rod ni po sla nik Me ho Ome ro vi}, ina ~e funk ci o ner SDPS-a, tra `i na ~e lu Uprav nog od bo ra “Ju go re me di je” ako se po li ti ka ne me {a u po slo va we zre wa nin skog pred u ze }a. rad ni~ kim li de rom u vre me ka da su tra ja la spo re wa s biv {im ve }in skim vla sni kom ove far ma ce ut ske ku }e, kon tro verz nim ni {kim bi zni sme nom Jo vi com Ste fa no vi }em Ni ni jem. Po sle jav nih op tu `bi ko je je na ra ~un De u ri }a i we go vih sa rad ni ka upu ti lo no -

sreda30.novembar2011.

ZBOG KRI ZE EVRA PO JE DI NI GRA \A NI TRA @E RE ZER VNU VA LU TU

NA STA VQA SE SA GA O PO SLO VA WU „JU GO RE ME DI JE”

Sve vi {e rad ni ka, ma lih ak ci o na ra i sin di ka li sta ne za do voq no je ak tu el nim me nax men tom zre wa nin ske fa bri ke le ko va “Ju go re me di ja”, pred vo |e nim v. d. di rek to ra Zdrav kom De u ri }em, ne ka da {wim

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

mi je, ne me ta la, ener ge ti ke i ru dar stva “Ne za vi snost” ko ji je, u sa op {te wu za jav nost, is ta kao da di rek tor za svo je ne u spe he u ru ko vo |e wu kom pa ni jom kriv ce tra `i ta mo gde ih uop {te ne ma. Pred sed nik “Ne za vi sno sti” Mi lo rad Pa no vi} je De u ri }a na -

zvao “iz vi ka nim tri bu nom ma lih ak ci o na ra” ko ji je pre {ao vr lo za ni mqiv put od bor ca za rad ni ke do pred sed ni ka Uprav nog od bo ra i v. d. ge ne ral nog di rek to ra ’Ju go re me di je’”. – Zdrav ko De u ri} tre ba da ka è rad ni ci ma “Ju go re me di je”, lo kal noj za jed ni ci i srp skoj jav no sti ka ko je do {lo do to ga da zre wa nin ska far ma ce ut ska kom pa ni ja u ovom tre nut ku gr ca u du go vi ma i za {to sa da gr ~e vi to tra ì spas dr à ve, ka da je to li ko hva lio mo del vla sni {tva ka kav je u fa bri ci od 2007. go di ne, ka da je fir ma od u ze ta Ste fa no vi }u i pre da ta na upra vqa we ma lim ak ci o na ri ma – po ru ~io je Pa no vi}, i upi tao De u ri }a ko ga je pret hod nih go di na ome tao da od “Ju go re me di je” na pra vi uspe {nu i kon ku rent nu fir mu. O ak tu el nim de {a va wi ma u far ma ce ut skoj ku }i, ve za nim za ka {we we u is pla ti za ra da, Pa no vi} je ka zao da je sin di kat “Ne za vi snost” pre dva de se tak da na pri hva tio do go vor s pred sed ni kom UO “Ju go re me di je” Me hom Ome ro vi }em i dao {an su De u ri }u da u ro ku od de set da na pri pre mi pred log spo ra zu ma za is pla tu za o sta lih pla ta rad ni ci ma. – Oba ve za li smo se na to da u ovom de lo va wu po mog ne mo pro ces kon so li da ci je kom pa ni je. Ali, ume sto da se po sve ti re {a va wu pro ble ma fa bri ke, ko ja je u ogrom nim po slov nim te {ko }a ma, s ve li kim du go va wi ma i bez obrt nog ka pi ta la i nov ca za in ve sti ci je, De u ri} je za bo ra vio na do go vor i obe }a we da to rad ni ci ma, ve} upor no tra ì kriv ce za ne u spe he na dru goj stra ni, ne uvi |a ju }i sop stve nu od go vor nost za lo {e re zul ta te kom pa ni je – na gla sio je Pa no vi}. @. Ba la ban

Jed na od ret kih ban ka ko ja kod nas ni je osno va na evrop skim ve} ame ri~ kim ka pi ta lom je Opor tju ni ti, sa se di {tem u No vom Sa du. Ho }e li ova ku }a usko ro uz uslu ge u evri ma po nu di ti u do la ri ma i {ted wu i kre di te? – Ne, ne }e mo – ka `e pr vi ~o vek ove ku }e Vla di mir Vu ko ti}. – Na {i iz vo ri po ti ~u s do ma }eg tr `i {ta i oni su u evri ma ili di na ri ma. [to se ti ~e kon kret nih ob ra ~u na, ni je ih la ko vo di ti ni u dve va lu te, a ka mo li i u tre }oj. Jed -

nom smo ima li po nu du ve za nu za ame ri~ ke do la re, ali se ipak ni smo od lu ~i li da uzme mo tu op ci ju. [to se ti ~e dru gih va lu ta, te {ko je da va ti sa ve te. Mi slim da su za Evro pqa ne, gde i mi spa da mo, naj za ni mqi vi ji {vaj car ski fra nak i fun ta, pa tek on da do la ri. Svi zna ju da je sva ka va lu ta ono li ko ja ka ko li ko i pri vre da ko ja sto ji iza we. Za to ni je ~u do {to se kao op ci ja sve ~e {}e po mi we juan. Cen tral na ki ne ska ban ka ima fik sni kurs, ta ko da se te {ko mo è pred vi de ti ko li ki }e bi ti u bu du} no sti. Po sled wih me se ci za ni mqiv je ka nad ski do lar: we go va vred nost go to vo se iz jed na ~i la s ame ri~ kim te ova va lu ta po sled wih me se ci do bi ja na sna zi pa sa mim tim i na po pu lar no sti. [te di {e ko je se od lu ~e za kon ver zi ju tre ba da zna ju da }e to pla ti ti, ka ma te za ja ke ali ne po pu lar ne va lu te su i upo la ni è ne go za evro. Pre ko na~ ne od lu ke o pre la sku u dru gu va lu tu tre ba bar dva pu ta pro ~i ta ti ugo vor i iz ra ~u na ti ko li ko se na taj na ~in gu bi pa ma kar i u evri ma. Svi sa go vor ni ci sma tra ju da evro ne }e pro pa sti la ko. To ni ko me ni je u in te re su pa su se na spa sa va wu evro zo ne od ne dav no an ga ò va le i SAD. [to se ti ~e evrop skih ze ma qa, po seb no ve }ih i vo de }ih, one tek da ju sve od se be. Po sle di ce u tim ze mqa ma, i eko nom ske i po li ti~ ke, bi li bi ne sa gle di ve u ne ga tiv nom smi slu. Za pe si mi ste ko ji su bli ì to me da ve ru ju da je to ipak mo gu }e, naj jed no stav ni ji sa vet je da u{te |e vi nu po de le u evre, di na re i jo{ ne ku va lu tu po iz bo ru. Uosta lom, za in ve sti ci je, ma ko li ko skrom ne bi le, va ì sta ra do bra iz re ka: Ne sva ja ja u istu kor pu. D. Vu jo {e vi}

VESTI [o{ki}: Pogre{na adresa Gu ver ner Na rod ne ban ke Sr bi je De jan [o {ki} ka è da su pri vred ni ci po gre {i li adre su ka da su od NBS za tra ì li da re {i wi ho ve pro ble me za ko je je za du è na Vla da. [o {ki} ka è da su pri vred ni ci za bo ra vi li da Na rod na ban ka ima dru ge za ko nom de fi ni sa ne nad le `no sti, a to su sta bil nost ce na i fi nan sij ska sta bil nost, i da je upi ta na wi ho va upor nost da svo je pred lo ge is po sta vqa ju Na rod noj ban ci Sr bi je ko ja uop {te ni je nad le `na za pro ble me pri vre de. „Osta je ne ja sno za {to se za o bi la ze oni kji ma bi re {a va we pro ble ma pri vred ni ka tre ba lo da bu de osnov ni po sao: mi ni star stvo eko no mi je, fi nan si ja, ì vot ne sre di ne, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa”, na vo di [o {ki}.

Saradwa Sajma i „Delta \eneralija” Na No vo sad skom saj mu ju ~e je pot pi san ugo vor o stra te {kom part ner stvu iz me |u ove sa jam ske ku }e i kom pa ni je „Del ta \e ne ra li„ osi gu ra we. Na taj na ~in je, ka ko je re kao ge ne ral ni di rek tor No vo sad skog saj ma Go ran Va si}, us po sta vqe na ve o ma zna ~aj na sa rad wa iz me |u part ne ra ko ji za u zi ma ju li der ske po zi ci je u obla sti ma u ko ji ma po slu ju. Za me nik ge ne ral nog di rek to ra „Del ta \e ne ra li„ osi gu ra wa Dra gan Fi li po vi} je uka zao da }e ta osi gu ra va ju }a ku }a, za hva qu ju }i pot pi sa nom ugo vo ru, bi ti u pri li ci da se na naj bo qi na ~in pred sta vi na pri red ba ma ko je se sva ke go di ne odr `a va ju na No vo sad skom saj mu, pre sve ga na Me |u na rod nom po qo pri vred nom saj mu. Po re ~i ma pot pred sed ni ka „Del ta hol din ga„ za oblast aga ra ra Mi lo ra da Sre da no vi }a, agrar je fo kus ak tiv no sti ove kom pa ni je, a Me |u na rod ni po qo pri vre ni sa jam na No vo sad skom saj mu pri red ba vi so kog rej tin ga u Evro pi. D. Ml.

Grci idu iz „Telekoma” „Te le kom Sr bi ja” ju ~e je po tvr dio in for ma ci ju da su u to ku pre go vo ri o ot ku pu 20 od sto ak ci ja kom pa ni je ko je su u vla sni {tvu gr~ kog ope ra te ra OTE. U ‘’Te le ko mu’’ is ti ~u da u ovoj fa zi ne mo gu da sa op {te de ta qe, jer su pre go vo ri u to ku. „Te le kom Sr bi ja” je pro {le ne de qe sa op {tio da po sto ji mo gu} nost ku po vi ne 20 od sto ak ci ja ko je se na la ze u vla sni {tvu gr~ kog ope ra te ra OTE. Ka ko je ta da re ~e no u sek to ru za od no se sa jav no {}u ‘’Te le ko ma Sr bi ja’’, gra -

|a ni }e o ovoj tran sak ci ji bi ti oba ve {te ni na vre me i u skla du sa Za ko nom o pri vred nim dru {tvi ma. U „Te le ko mu” su ta da de man to va li i fi nan sij ske de ta qe tran sak ci je ko je je pre ne la wu jor {ka eko nom ska agen ci ja „Blum berg”, a ko ja je na ve la da je ova srp ska kom pa ni ja za tra `i la od ba na ka kre dit za re a li za ci ju ot ku pa pe ti ne od ukup nog bro ja ak ci ja, dok bi osta tak sred sta va bio is ko ri {}en da se re pro gra mi ra kre dit uzet ra ni je to kom go di ne.

Pred stav ni ci kom pa ni je OTE tom pri li kom ta ko |e ni su `e le li da ko men ta ri {u da li su u to ku pre go vo ri sa ‘’Te le ko mom’’, ni ti ko li ku su mu nov ca o~e ku ju da }e do bi ti pri even tu al noj pro da ji. Ka ko je re ~e no Ta nju gu, di rek tor kom pa ni je OTE Majkl Tsa maz je na te le fon skoj kon fe ren ci ji 10. no vem bra, na ko joj su raz ma tra ni fi nan sij ski re zul ta ti za tre }e tro me se~ je ove go di ne, uka zao da kom pa ni ja ima `e qu da pro da svo je ak ci je u „Te le ko mu Sr bi je”.

sreda30.novembar2011.

POQOPRivRedA U [I DU POT PI SA NI UGO VO RI O PRO DA JI KU KU RU ZA

VOJ VO DI NA DO BRO IZ VO ZI

Prodali paorsku robu za milijardu dolara Iz Voj vo di ne je u pr vih de vet me se ci ove go di ne iz ve ze no po qo pri vred no-pre hram be nih pro iz vo da za ne {to vi {e od mi li jar du do la ra, dok je u isto vre me vred nost uvo za bi la oko 300 mi li o na do la ra, na ve de no je u iz ve {ta ju po kra jin ske Pri vred ne ko mo re. Vred nost spoq no tr go vin ske raz me ne agrar nih pro iz vo da u pr va tri ovo go di {wa kvar ta la je

znat nim po ve }a wem iz vo za ku ku ru za. Vred nost iz vo za naj ra spro stra we ni je do ma }e `i ta ri ce bi la je ve }a od 235 mi li o na do la ra, {to je vi {e od ukup ne pro {lo go di {we vred no sti iz vo za ku ku ru za. Osim ku ku ru za, na ino stra na tr `i {ta pla si ra ni su i p{e ni ca, so ja u zr nu i uqe od te biq ke, ra fi ni sa no sun co kre to vo uqe, vo }e

dnevnik

Seqacima pare leù za pet dana Srem ski po qo pri vred ni ci su ju ~e u [i du s di rek to rom Re pu bli~ kih rob nih re zer vi Go ra nom Ta si }em pot pi sa li ugo vo re o pro da ji ku ku ru za dr à vi. Re~ je 1.500 to na ù tog zr na ubra nog s wi va u ovom de lu Sre ma, a ukup no }e, shod no ured bi Vla de Sr bi je, od se qa ka i za dru ga u Sr bi ji bi ti ot ku pqe no 50.000 to na, po 18 di na ra ki lo gram, ukqu ~u ju }i PDV. Pr vi ugo vo ri su za kqu ~e ni kra jem pro {le ne de qe, a ka ko je za „Dnev nik” ka zao Ta si}, po qo pri vred ni ci ma je ve} is pla }e no 116 mi li o na di na ra. Ju ~e su ugo vo ri pot pi si va ni u {id skom pred u ze }u „Al ba tros”, a no vac }e ra ta ri do bi ti u ro ku od pet da na. Ina ~e, Voj vo |a ni su mal te ne pr vog da na is pu ni li za wih pred vi |e nu kvo tu od 28.000 to na ku -

ku ru za. Po nu de iz cen tral ne Sr bi je pri ma }e se jo{ ne ko li ko da na. – Vi de }e mo ka kav }e pre sek sta wa bi ti kra jem ove ne de qe pa }e mo do ne ti od lu ku o pre ra spo de li kvo ta. Za sa da mo `e mo re }i da }e do to ga do }i, ali ne mo `e mo pre ci zi ra ti ka ko }e one bi ti ras po re |e ne – re kao je Ta si}, do da ju }i da su pro iz vo |a ~i u Sr bi ji do sa da po nu di li da le ko ve }e ko li ~i ne ku ku ru za za ot kup u Rob ne re zer ve od pred vi |e nih 50.000 to na ovo go di {weg ro da. Po we go vim re ~i ma, o~e ku je se da }e ot kup bi ti za vr {en za de set da na, a pred nost }e ima ti oni ko ji su se pre ja vi li. Po me ni mo, naj ma wa ko li ~i na ko ja se ku pu je od re gi stro va nog po qo pri vred nog ga zdin sta va je de set to na, a naj ve }a 100,

dok se od jed ne ze mqo rad ni~ ke za dru ge mo `e ku pi ti do 150 to na ku ku ru za. S. G.

NE MA RAZ LO GA DA VEK NA PO SKU PI

[pekulanti bi opet da mese skup hleb 36,6 po sto ve }a ne go u istom law skom pe ri o du, a po sma tra no po je di na~ no, iz voz je po ras tao oko 42 pro cen ta a uvoz je vi {i go to vo 27 po sto. Ostva re ni su fi cit u spoq no tr go vin skoj raz me ni po qo pri vred no-pre hram be nih pro iz vo da od oko 733 mi li o na do la ra, ve }i je 52,6 pro cen ta u od no su na pro {lo go di {wi de ve to me se~ ni pe riod, a taj trend ra sta ostva ren je

i po vr }e, {e }er, mlin ski pro iz vo di i dru ga ro ba. Po po da ci ma PKV-a, ukup na spoq no tr go vin ska raz me na Voj vo di ne u pr vih de vet me se ci vre de la je vi {e od 7,8 mi li jar di do la ra, od ~e ga je vred nost iz vo za oko 3,3 mi li jar de, ta ko da je spoq no tr go vin ski de fi cit Po kra ji ne od oko 1,2 mi li jar de do la ra, po ras tao 5,3 pro ce na ta u od no su na isti law ski pe riod.

Dobar posao u Kelnu Tri na est srp skih pre hram be nih kom pa ni ja u~e stvo va lo je na naj ve }em svet skom saj mu ANU GA 2011. u Kel nu, odr à nom iz me |u 8. i 12. ok to bra. [est kom pa ni ja iz la ga lo je u sklo pu na ci o nal nog pa vi qo na i to: „Ma ster fri go„, „Pi o nir„, „He althy Fru it„ (Agro graf), „Fri go na is„, „Fo o dland„ i „Agra ne la„. Osta lih se dam kom pa ni ja iz la ga lo je sa mo stal no. Kom pa ni je su ob ja vi le da su re a li zo va le pro da ju vred nu dva mi li o na do la ra a da se o iz vo zu ro be vred ne 3,2 mi li o na do la ra jo{ uvek vo de pre go vo ri. Vo }e i pro iz vo di od vo }a uglav nom se pla si ra ju na tr ì {te EU, dok }e kon di tor ski pro iz vo di od sa da mo }i da se na |u i na tr ì {ti ma Mon go li -

je, Taj va na, Li ba na, Ju `ne Afri ke i Izra e la. Smr znu to, sve `e i su vo vo }e, pi rei, xe mo vi, so ko vi i kon di tor ski pro zi vo di sa mo su deo {i ro kog asor ti ma na pro zvo da ko ji su bi li iz lo `e ni na ovo go di {wem saj mu. U~e {}e srp skih kom pa ni ja na ovo go di {wem saj mu po mo gli su Agro bi znis pro je kat Ame ri~ ke agen ci je za me |u na rod ni raz voj (USAID) i Pri vred na ko mo ra Sr bi je. Sva ke dru ge go di ne kom pa ni je iz ce log sve ta oku pqa ju se na saj mu ANU GA u Kel nu i pre zen tu ju svo je pro iz vo de pred stav ni ci ma pre hram be ne in du stri je. Na saj mu ANU GA 2011. iz la ga lo je 6.596 kom pa ni ja iz 100 ze ma qa. Vi {e od 155.000 qu di iz 180 ze ma qa po se ti lo je sa jam ove go di ne.

Je ste u Sr bi ji p{e ni ca naj sku pqa u re gi o nu a hleb naj jef ti ni ji, ali raz lo ga za po sku pqe we vek ne – ne ma, ka ù u raz go vo ru za „Dnev nik” agrar ni stru~ wa ci i qu di ko ji se ba ve pe kar skim bi zni som. – P{e ni ca je ovih da na na ra sla i do 19 di na ra ki lo gram, ali va qa ima ti na umu da se stva ra ve {ta~ ka ne sta {i ca i po di è ce na, {to od go va ra sa mo tr gov ci ma ì ta ri ca ma. Na ber zi u Bu dim pe {ti, re ci mo, to na je 159 evra, od no sno oko 16 di na ra ki lo gram. Pa ra dok sal no, sa da je jef ti ni ja p{e ni ca u Nik {i }u ne go u Vr ba su – ka è za „Dnev nik” di rek tor ka vr ba ske kom pa ni je „Tri vit–Pek” Ve ra [}e pa no vi}. Ako se taj trend na sta vi, ve li ona, dr à va bi tre ba lo da re a gu je i smi ri tr ì {te, i to ta ko {to }e uki nu ti ca ri ne na uvoz p{e ni ce. Dr à va je, pod se ti mo, ve} re a go va la na ce nu hleb nog ì ta ka da je za po tre be rob nih re zer vi ot ku pi la deo ro da po do brim uslo vi ma za ra ta re i ta ko po sti gla da p{e ni ca bu de vred ni ja od 15 ili 16 di na ra, oko ko jih se vr te la pred kraj è tve. – [pe ku lan ti, me |u tim, stva ra ju am bi jent ka kav wi ma od go va ra. Iz voz je one mo gu }en jer je na po qu p{e ni ca jef ti ni ja, pa po ku {a va ju da lo ve u mut nom. Ni je sjaj na si tu a ci ja ni u pe kar stvu, na pro tiv, tri ve li ke kom pa ni je u Voj vo di ni su ove go di ne oti {le u ste ~aj. Ipak, na {a ra ~u ni ca po sto ji. Mi za ra |u je mo na pe ci vi ma, dru gim pro iz vo di ma, a uz do bar asor ti man, hleb mo è mo da dr ì mo na 40 di na ra i ta ko po ka è mo

Biodizel sipamo na ka{i~icu Udeo bi o di ze la na tr ì {tu Sr bi je bi u 2012. go di ni tre ba lo da iz no si 2,2 od sto od ukup ne po tro {we go ri va, {to ni je do voq no, i ko ri {}e we bi o go ri va bi tre ba lo da se po ve }a, zbog ~e ga je po treb na od go va ra ju }a za kon ska re gu la ti va za tu oblast, oce ni li su u~e sni ci sku pa o bi o go ri vi ma odr à nog u or ga ni za ci ji Na ci o nal nog naft nog ko mi te ta Sr bi je (NNKS). – Pro jek ci je su da }e u~e {}e ovih go ri va, do bi je nih pre ra dom uqa ri ca, so je, re pe i dru ge bi o ma se, do 2020. go di ne na tr ì {tu Sr bi je do sti }i dva mi li o na to na – re kla je pred stav ni ca Naft ne in du stri je Sr bi je Stan ka Le sko vac. Ona je uka za la na to da je u Sr bi ji za ko no dav stvo ko je se od no si na tu oblast jo{ uvek neo d go va ra ju }e, ali i do da la da Sr bi ja, kao i sve dru ge ze mqe u re gi o nu, ima za cr ta ne ci qe ve ve za ne za uvo |e we bi o go ri va na tr ì {te. NIS, ka ko je na ve la, raz ma tra mo gu} nost da pr ven stve no zbog eko lo {kih pri o ri te ta, za po~ ne te pro jek te, ko ji se od no se na dru gu ge ne ra ci je bi o go ri va, do bi je nih iz odr ì vih si ro vi na. Ra di efi ka snog ostva ri va wa ci qe va i oba ve za ko je pro is ti ~u iz di rek ti va Evrop ske uni je i pre -

u ze tih oba ve za ze ma qa ~la ni ca Ener get ske za jed ni ce ve za no za uvo |e we ob no vqi vih iz vo ra ener gi je, bit no je for mu li sa we ja snih pra vi la za u~e sni ke na tr `i {tu, {to u mno gim ze mqa ma re gi o na jo{ ni je slu ~aj, na gla si li su u~e -

Ak te ri na tr `i {tu bi o go ri va – pro iz vo |a ~i si ro vi na, naft ne kom pa ni je i di stri bu te ri – ne mo gu bez pre ci znih pod sti caj nih me ra, po re skih olak {i ca, ni `ih ce na si ro vi na i ak ci zne po li ti ke ima ti neo p hod ne uslo ve za pla ni -

sni ci kon fe ren ci je ko ja je odr à na u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je. Pred stav ni ca ma |ar skog MOLa La u ra Bo di je na gla si la da u~e sni ci ma na tr ì {tu tre ba da ti do voq no vre me na da se pri pre me za uvo |e we ovih go ri va, kao i da is ku stva Ma |ar ske po ka zu ju da je naj bo qa kom bi na ci ja tr ì {nih pod sti ca ja pro iz vo |a ~i ma i od go va ra ju }eg pe na li za ci o nog si ste ma za one ko ji ne spro vo de ili kr {e pra vi la.

ra we po slov ne stra te gi je, od no sno oprav da we in ve sti ci ja u ovoj obla sti. Pred stav nik slo ve na~ ke naft ne kom pa ni je „Pe trol” Sil van Sim ~i~ re kao je da ta naft na kom pa ni ja `e li da ima na bi o di ze lu i eta no lu istu mar `u ka kvu ostva ru je i na dru gim go ri vi ma, is ta kav {i da „po tro {a~ ne }e ku po va ti bi o di zel ako mu kva li tet ne bu de jed nak di ze lu pro iz ve de nom iz fo sil nih go ri va”.

Voj vo |a ni po se ja li 260.000 hek ta ra Po mo} nik mi ni stra po qo pri vre de i tr go vi ne Mi lo{ Mi lo va no vi} ka zao je da je se tva p{e ni ce u Voj vo di ni za vr {e na, i to na oko 260.000 hek ta ra, dok su u cen tral noj Sr bi ji po vr {i ne pod hleb nim ì tom ne {to ma we, a pro ce nat iz vr {e wa se tve tre nut no iz no si oko 90 od sto. On je do dao da „ni je no va si tu a ci ja” da se p{e ni ca, po go to vo u cen tral noj Sr bi ji, se je van agro teh ni~ kog ro ka, i to na ro ~i to u ovoj go di ni ko ja je bi la ve o ma te {ka, pre sve ga u po gle du vre men skih uslo va. – Ve o ma ni zak ni vo pa da vi na ote à vao je se tvu, a s dru ge stra ne, do ne kle ome tao nor ma lan raz voj se me na, od no sno ni ca we p{e ni ce – uka zao je Mi lo va no vi}. – Po po da ci ma ko ji ma ras po la è Mi ni star stvo, ukup ne po vr {i ne pod p{e ni com opet se kre }u na ni vou vi {e go di {weg pro se ka, {to je oko 500.000 hek ta ra na ni vou ce le te ri to ri je Sr bi je. Te po vr {i ne su i te ka ko do voq ne, ne sa mo za ukup ne po tre be na {e ze mqe, ko je iz no se oko 1,6 mi lion to na go di {we, ve} i za for mi ra we od go va ra ju }ih tr ì {nih vi {ko va. so li dar nost s gra |a ni ma jer svi zna mo da je ku pov na mo} opa la i da je zna ~aj no pa la po tro {wa ~ak i naj va `ni jih na mir ni ca – ka è Ve ra [}e pa no vi}, do da ju }i da hleb ne sme da bu de na mir ni ca na

USAID za srpski brend Ame r i~ k i mar k e t in { ki stru~ wak Xe fri Spir odr ào je ju ~e u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je jed no dnev nu ra di o ni cu, na me we nu agro bi znis kom pa ni ja ma, o stra te gi ja ma i me to do lo gi ja ma za iz grad wu bren do va i po boq {a we am ba la è, sa op {ti la je Ame ri~ ka agen ci j a za me | u n a r od n i raz v oj (USAID). Spir, u sa rad wi s USAID-ovim Agro b i z nis pro jek tom, ve} pet go di na po ma è srp skim pre hram be nim fir ma ma da raz vi ju mar ke tin {ke stra te gi je, bren do ve i od go va ra ju }u am ba la ù ko ja je pri vla~ na do ma }em i stra nom tr ì {tu. Ciq ra di o ni ce je da se kroz otvo re nu raz me nu in for ma ci ja iz me |u pro iz vo |a ~a i pru à la ca uslu ga u sfe ri mar ke tin ga de fi ni {u i is ko ri ste do sa da ne is ko ri {}e ne mo gu} no sti u Sr bi ji i re gi o nu. Od 2007. go di ne, Agro bi znis pro je kat obez be dio je bes po vrat no 840.000 do la ra za 49 kom pa ni ja {i rom Sr bi je za iz ra du mar ke tin {kih stra te gi ja, iz grad wu bren do va, di zajn am ba la è, iz ra d u vi z u e l n og iden t i t e t a kom pa ni ja i od go va ra ju }eg pa ko va wa za stra na tr ì {ta.

ko joj ne ko pro fi ti ra u vre me eko nom ske kri ze. Ona uka zu je na to da je pe ka ri ma do bro do {la ured ba ko jom se ro ko vi pla }a wa ogra ni ~a va ju na 20 da na i re gu li {u mar `e, i na gla {a va

da su svi osta li pa ra me tri u pro iz vod wi sta bil ni i da su si lo si pu ni p{e ni ce. – Ne }e na{ se qak ni ka da osta vi ti wi ve bez hleb nog ì ta. Pri tom, p{e ni ca mu se is pla ti jer uz ne ve li ka ula ga wa ipak mo è ra ~u na ti na so lid nu za ra du. Bez ob zi ra na pro ble me ka kve su zbog lo {ih agro me te o ro lo {kih uslo va ima li, ipak su po qo pri vred ni ci za se ja li iz me |u 450.000 i 500.000 hek ta ra – ka è za „Dnev nik” di rek tor In sti tu ta za eko no mi ku po qo pri vre de dr Dra go Cvi ja no vi}, do da ju }i da su to po da ci ko ji ma ras po la è In sti tut. – Ve o ma je bit no da in sti tu ti po nu de ja re sor te p{e ni ce da bi deo po vr {i na bio za se jan i u pro le }e – ka è Cvi ja no vi}. – Zbog ne po voq nih uslo va se tva je bi la te {ka, po me re ni ro ko vi su tra ì li do dat na ula ga wa, ko ri {}e we me ha ni za ci je ko ja ni je upo tre bqa va na u nor mal nim uslo vi ma Ipak, uz ova kve za se ja ne po vr {i ne i bi lan se Rob nih re zer vi, mo è mo sa si gur no {}u re }i da }e Sr bi ja ima ti do voq no p{e ni ce za pre hram be nu si gur nost, a o iz vo zu – o tom – po tom Go vo re }i o ce ni hleb nog ì ta, na{ sa go vor nik na po mi we da ona ne }e od u da ri ti od svet ske, ko ja se od re |u je na osno vu tro me se~ nih za li ha. Bit no je, ve li, za na {eg pro iz vo |a ~a, da u lan cu od pri mar ne pro iz vod we do tr gov ca, od no si bu du re al ni, da pa ri te ti bu du ko rekt ni. Cvi ja no vi} ta ko |e ka è da ne ma ni ka kvog raz lo ga da se di è ce na hle ba i da je sa da {wa re al na i osno va na. S. Glu {~e vi}

PRI NO SI U SRE MU SLA BI JI NE GO LA NE

Su{a ipak odradila svoje [tab op {ti ne Sta ra Pa zo va za ko or di na ci ju i pra }e we ra do va u po qo pri vre di ju ~e je oce nio da su je se wi ra do vi u po qo pri vre di oba vqe ni u re kord nom ro ku i bez pro ble ma ka kvih je bi lo u kam pa wa ma pret hod nih go di na, ali su pri no si go to vo svih kul tu ra sla bi ji ne go la ne jer }e 2011. bi ti za pam }e na po ve li kom ne do stat ku pa da vi na, a ja vqa ju se i no vi pro blem, kao {to je ma sov no pa qe we po qo pri vred nih osta ta ka na wi va ma i ne do sta tak po qo ~u var ske slu `be. Od 29.743 hek ta ra ob ra di ve po vr {i ne na pod ru~ ju op {ti ne [tab mo `e da kon tro li {e 21.381 hek tar kao ugo vo re nu pro iz vod wu in di vi du al nog sek to ra (16.200 ha) i pro iz vod wu po qo pri vred nih pred u ze }a i za dru ga(5.181 ha) od ko jih je 15.500 hek ta ra bi lo pod ku ku ru zom, 3.377 pod {e }er nom re pom, 694 pod sun co kre tom i 1.156 pod so jom, dok 593 hek ta ra od la zi na osta le kul tu re. Ostva re ni su sla bi ji pri no si ne go pro {le go di ne: ku ku ru za se kre }e od de vet to na po hek ta ru u pri vat nom sek to ru do 9,3 t/h kod pred u ze }a i za dru ga, {e }er ne re pe od 5,2 do {est va go na po hek ta ru, so je od 3,3 do 3,6 to ne po hek ta ru, a sun co kre ta od 2,5 do

2,7 to ne, ka ko je pre do ~io Jo van Ko va ~e vi} iz Od se ka za ru ral ni raz voj, na gla siv {i i da je ì ta ri ca po se ja no vi {e ne go la ne, na ukup no 5.915 hek ta ra, od ko jih je 2.015 u vla sni {tvu pred u ze }a i za dru ga a 3.900 na pri vat nom po se du se qa ka. P{e ni ca je za se ja na na 4.400 ha, ozi mi je ~am na 1.300, a uqa na re pi ca na 315 ha. û lo se i da ne do sta tak vla ge ote à va raz voj ozi mih kul tu ra, {to se mo è od ra zi ti na pri no se idu }eg le ta, a ve li ke te {ko }e je do neo i du bo kom ora wu pa ima jo{ ne {to ma lo ne za vr {e nog po sla, a bi lo je pro ble ma i s o{te }e wi ma me ha ni za ci je u to ku ora wa. Pred stav ni ci „Na pret ka„, „Agro pro ma„ i Udru è wa po qo pri vred ni ka Sta ra Pa zo va su iz ne li svo ja is ku stva. Dra gan Mu è vi} iz AD „Na pre dak„ je is ta kao da je, po sle go di ne bez ki {e, {e }er na re pa iz ne na di la pri no si ma pa su u ovom pred u ze }u ima li u pro se ku 7,8 va go na po hek ta ru s re kord nom di ge sti jom od 17,21, dok i osta li ka ù da su {e }e ra ne pro me ni le od nos ka da je u pi ta wu ne ~i sto }a i di ge sti ja u od no su na pro {lu go di nu. A. Ma li

NA NAJVE]EM REGIONALNOM INTERNET FESTIVALU

Pre da va we o pre ven ci ji di ja be te sa i fi zi~ koj ak tiv no sti bi }e odr `a no ve ~e ras u 18 ~a so va u Me snoj za jed ni ci „Ju `ni Te lep”, Uli ca Ja no {i ko va 1a. Pre da va~ je iz Do ma zdra vqa „No vi Sad” dr Ol gi ca Ju ki}-Ne at ni ca. Ovo pre da va we Dom zdra vqa or ga ni zu je u okvi ru pro jek ta „Bo qe spre ~i ti ne go le ~i ti”, a u ci qu pro mo ci je zdra vog na ~i na `i vo ta. I. D.

Lovorike za sajt Grada

Na naj ve }em re gi o nal nom In ter net fe sti va lu „Veb Fest.ME 2011” odr `a nom u Be o gra du, No vi Sad je do bio na gra du za zva ni~ nu in ter net pre zen ta ci ju, u ka te go ri ji „E-upra va”. Tak mi ~e we je tra ja lo dva me se ca, a u~e stvo va lo oko 1.200 saj to va iz ce log re gi o na. Zva ni ~an sajt gra da je iz ra |en pot pu no bes plat no. Di zajn je po klon kom pa ni je „Eton Di gi tal„ iz No vog Sa da, a teh ni~ ki deo iz ra de saj ta su u to ku re -

dov nih rad nih ak tiv no sti ura di li pro gra me ri „In for ma ti ke”. Sa dr àj na saj tu ure |u ju, pre vo de na en gle ski je zik i aù ri ra ju za po sle ni u ka bi ne tu gra do na ~el ni ka. Na da mo se da }e ovaj sajt i u bu du} no sti omo gu }i ti svim po se ti o ci ma ugod no i br zo ko ri {}e we, kao i pro na la è we pra vih in for ma ci ja, sto ji u sa op {te wu iz Grad ske ku }e. D. Ig.

DO 31. DECEMBRA

Predlozi za Februarsku nagradu Ko mi si ja za obe le `a va we pra zni ka, do de lu pri zna wa i me |u grad sku sa rad wu u ze mqi i ino stran stvu Skup {ti ne gra da po zi va No vo sa |a ne da pod ne su pred lo ge za do de lu Fe bru ar ske na gra de. Fe bru ar ska na gra da se do de qu je po je din ci ma za ob je di we ne na po re ko ji su u du hu slo bo dar skih tra di ci ja gra da, ne go va wa me |u qud ske to le ran ci je i je din stva svih we go vih gra |a na, ak tiv no sti i de la ko ja afir mi {u ime i tra di ci ju, sla vu i re no me No vog Sa da, do pri nos u kul tu ri, umet no sti, kwi `ev nim de li ma, do pri -

Novosadska sreda30.novembar2011.

Aku mu la to ri do {li na red

Ovo ga pu ta ni je u pi ta wu kra | a auto m o b i l a, vez se kra du ako mu la to ri i re gi star ske ta bli ce. Kao {to se vi di va ri ja ci je na te mu „ma zni i za ra di” su vi {e ne go ma {to vi te, pa sa da su gra |a ni za bri nu to gle da ju na par kin ge sa te ra sa zgra da i pi ta ju se da li }e im su tra auto upa li ti. [ta ra di ti u ova k vim si t u a c i ja m a osim sve pri ja vi ti po li ci ji i na da ti se da }e lo po vi do li ja ti. A do ta da mo `da je re {e we ka ta nac na ha u bi ili ve zi va we psa ~u va ra za bra nik. B. Markovi}

Vrelovod usporava saobra}aj Iz grad wa vre lo vod ne mre `e i pri kqu~ ka za obje kat ko ji se na la zi u Uli ci Sta no ja Sta no je vi }a 20 po ~i we da nas. U to ku ra do va sa o bra }aj }e se od vi ja ti

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

a da kri za uda ra na sve stra ne i ka da je bes pa ri c a sve o p { ta qu d i pro na la ze raz ne na ~i ne ka ko bi za ra di li, pa ta ko ne ki pri b e g a v a ju kra | a m a, i to sve ga i sva ~e ga. Ve} smo na vi kli na to da sa uli ca ne sta ju gvo zde ni po klop ci od {ah to va ko ji za vr {a va ju u sta rom gvo `|u a bi li smo i sve do ci mo me na ta ka da su iz tra fo sta ni ca kra de ni ba kar n i de l o v i. Ne s ta ju i stru jo m e r i, pu s to { e se i pod sta ni ce u zgra da ma, a na No vom na se qu su su gra |a ni za bri nu ti za svo je ~e tvo ro to~ ka {e na par kin zi ma.

nos u iz u ~a va wu isto rij ske gra |e i na u~ no-is tra `i va~ ke de lat no sti u ce li ni, is tak nu ti an ga `man u hu ma ni tar nim, so ci jal nim i zdrav stve nim obla sti ma. Ovo pri zna we Skup {ti na gra da do de qu je po vo dom Da na gra da - 1. fe bru a ra, ka da je 1748. go di ne No vi Sad pro gla {en slo bod nim kra qev skim gra dom. Pred lo ge za ovo pri zna we tre ba do sta vi ti Ko mi si ji naj ka sni je do 31. de cem bra. Se di {te Ko mi si je je u Skup {ti ni gra da, Uli ca @ar ka Zre wa ni na 2. D. Ig.

uz ogra ni ~e we br zi ne od 30 ki lo me ta ra na ~as, dok }e u to ku po sta vqa wa vre lo vod nih ce vi i as fal ti ra wa bi ti pot pu no za bra wen. B. M.

Slavine suve dva sata Zbog pla ni ra nih ra do va na vo do vod noj mre `i da nas vo de ne }e bi ti u Qer mon to vqe voj uli ci. Sta nov ni ci ove uli ce bez vo de }e bi ti od 9 do 11 ~a so va. B. M.

V remeploV

PREDSEDNIK POKRAJINSKE VLADE BOJAN PAJTI] POLO@IO KAMEN TEMEQAC ZA OBJEKAT JEDINSTVEN U EVROPI

Kuhiwa „Radosnog detiwstva” za 100.000 obroka dnevno Pred sed nik voj vo |an ske Vla de Bo jan Paj ti} ju ~e je sve ~a no po lo `io ka men te me qac za iz grad wu cen tral ne ku hi we „Ra do snog de tiw stva”. Ova me ga ku hi wa na la zi se u in du strij skoj zo ni Se ver 2, a za vr {e tak ra do va je pla ni ran za

{er ni cu, ode qe we za teh ni~ ku do ku men ta ci ju i ku hi wu sa naj sa vre me ni jom opre mom ra |e nom po „ha sap” si ste mu kon tro le hra ne i

Fo to: B. Lu ~i}

Predavawe o dijabetesu

Za vr {e tak ra do va pla ni ran za 145 da na 145 da na. Fond za ka pi tal na ula ga wa iz dvo i jo je 520 mi li o na di na ra za we nu iz grad wu. - Vla da Voj vo di ne je in ve sti ra la u iz grad wu 27 vr ti }a u po kra ji ni, a kru na je iz grad wa naj ve }eg vr ti }a u Evro pi „Gu li ver” ko ji se na la zi na No vom na se qu. Ta ko |e i cen tral na ku hi wa }e bi ti je din stve na u Evro pi, jer }e mo }i da u woj da se pri pre me 100.000 obro ka dnev no (u tri sme ne) - re kao je Paj ti} i do dao da }e de ca ima ti zdra vu i kva li tet nu hra nu. Ova me ga ku hi wa pro sti ra }e se na bli zu tri hi qa de me ta ra kva drat nih, a ima }e pro stor za ve -

pre ma mno {tvu ISO stan dar da. Gra do ~a ~el nik Igor Pa vli ~i} is ta kao je da }e ka pa ci tet bi ti vi {e ne go do voq no za po tre be „Ra do snog de tiw stva”, pa po sto ji mo gu} nost da se vi {ak di stri bu i ra i dru gim usta no va ma, ko ji ma to bu de po treb no. - Ku hi wa }e mo }i da pod mi ri po tre be i osnov nih i sred wih {ko la ko je ima ju ma lu ku hi wu. Zna ~i da ni |a ci vi {e ne }e mo ra ti da je du br zu hra nu i pi ju ga zi ra -

ne so ko ve, jer }e zhva qu ju }i ovoj iz grad wi ima ti sve na jed nom me stu - ka zao je Pa vli ~i}. Na po me nuo je i da je grad obez be dio lo ka ci ju za iz grad wu, a ujed no je iz dvo jio no vac za ko mu nal no opre ma we. I di rek tor usta no ve Bo ri slav

Sa mar xi} je re kao da }e No vi Sad ima ti naj mo der ni ju ku hi wu u Evro pi, gde }e se hra na pri pre ma ti po naj vi {im ha sap stan dar di ma, od ula ska u ki hi wu do iz la ska iz we. Q. Na.

GSP REAGUJE NA NASTANAK NOVE INDUSTRIJSKE ZONE

Od sutra linija ka Velikom ritu Grad ski pre vo znik od su tra uvo di no vu li ni ju ka Ve li kom ri tu. U po ~et ku }e auto bu si iz No vog Sa da za Ve li ki rit sa o bra }a ti sa mo rad nim da nom a bi }e osam po la za ka iz No vog Sa da i de set iz Ve li kog ri ta. Po la zna sta ni ca je na sta ja li {tu za [an gaj, na @e le zni~ koj sta ni ci. Pr vi auto bus kre }e u 6.40 ~a so va iz No vog Sa da, a pr vi po la zak iz Ve li kog ri ta je u se dam ~a so va. Po sled wi auto bus iz gra da

kre }e u 18 ~a so va, a iz Ve li kog ri ta za No vi Sad u 22.15. Auto bu si }e i}i pu tem @e le zni~ ke sta ni ca - Ki sa~ ka uli ca - Te me rin ska uli ca - Uli ca [aj ka {kog par ti zan skog od re da Ve li ki rit. No va li ni ja uvo di se po sle an ke te put ni ka ko ja je po ka za la da po sto ji po tre ba za ne ~im ta kvim. U Ve li kom ri tu se stva ra no va In du strij ska zo na, pa je za po sle ni ma po treb na di -

rekt na li ni ja. Do sa da su put ni ci ko ri sti li auto bus do Ka }a u jed nom de lu pu ta do Ve li kog ri ta, a on da se sna la zi li do kraj weg od red {ta. Iz Grad skog sa bra }aj nog pred u ze }a po ru ~u ju da su sprem ni da or ga ni zu ju pre voz i to kom vi ken da, te mo le pri vred ni ke da im ja ve uko li ko je po treb no da obez be de pre voz su bo tom i ne de qom. Broj te le fo na grad skog pre vo zni ka je 4896 712. Z. D.

KA]ANIN MILE PLAV[I] OPET OBELE@IO 29. NOVEMBAR

Ne pu{ta SFRJ iz srca Pogre{no ~itawe qudi Ukaz kra qev skih na me sni ka o od li ko va wu vo| stva [vap skone ma~ kog pro svet nog sa ve za u Ju go sla vi ji, po zna ti jeg kao „Kul tur bund”, ob ja vqen je 30. no vem bra 1940. Bi lo je do sta qu di ko ji su jav no iz ra `a va li za do voq stvo ovim ~i nom naj vi {ih do ma }ih vla sti, jer su i sa -

mi bi li pro hi tle rov ski ras po lo `e ni. Jan ko Sep, iz da na {weg Zre wa ni na, Ja kob Aven der iz Pan ~e va i jo{ ne ko li ko „ob no vi te qa” ne ma~ kog du ha na na {im pro sto ri ma do bi li su or de ne Ju go slo ven ske kru ne, da bi se po sle 1945. na {li na li sti rat nih zlo ~i na ca. N. C.

Ka }a nin Mi le Plav {i} ju ~e je u znak se }a wa na 29. no vem bar, Dan re pu bli ke ne ka da {we SFRJ na svo joj ku} noj te ra si is ta kao sli ke Jo si pa Bro za Ti ta, kao i za sta vu po ~iv {e fe de ra ci je i pa ro le na ko ji ma je pi sa lo „[ko lo va li smo se pod ovom za sta vom, le ~i li se bes plat no, a sad sve pla }a mo”. Ovaj vre me {ni su gra |a nin, ko ji je bio pi o nir, omla di nac, rad nik i sko je vac, ka è da sva ke go di ne obe le à va dan Ti to vog ro |e wa, kao i 4. maj dan we go ve smr ti ka da od la zi u Ku }u cve }a. Ovo je, ka è, we gov na ~in da spre ~i da se Ti to ve za slu ge za bo ra ve. -Na dam se da }e do }i vre me ka da }e mo se svi po no vo uje di ni ti

Fo to: S. [u {we vi}

i ka da }e se vra ti ti ona sta ra SFRJ u ko joj je bi lo od li~ no ì ve ti. Ima li smo nov ca, qu di su bi li za po sle ni, i{li smo gde god smo po è le li, mo gli smo da se {ko lu je mo, le ~i li se bes plat no, svi su bi li po {te ni, ni je bi lo kra |a ni ubi sta va, mo gao si da no si{ pu nu tor bu nov ca ni ko te ne bi na pao. Sa da je do {lo ta kvo vre me da te bi qu di na pa li i za 1.000 di na raka è Plav {i}. Plav {i} pod se }a da su ra ni jih go di na ovaj pra znik sla vi li svi, sa kom {i ja ma je okre tao pe ~e ni ce, pi lo se i dru ì lo, a da sa da sa mo on pra znu je. N. R.

Festival kratkih scenskih formi De ve ti Ru sin ski fe sti val krat kih scen skih for mi otva ra se u pe tak u 19 ~a so va u po zo ri {noj sa li gim na zi je „La za Ko sti}„ na Te le pu, uli ca La ze La za re vi }a 1. Fe sti val tra je do 4. de cem bra.

Iskqu~ewa struje No vi sad: od 7. 30 do 13.30 sa ti po vre me no u po je di nim uli ca ma na se qa Kli sa, od 8 do 12.30 sa ti Uli ca Mi len ka Gr ~i }a 5-11, Na de `de Pe tro vi} 1, 2-6, od 10 do 14 ~a so va Maj ke Ju go vi }a.

Ra ko vac: od 8.30 do 13 ~a so va deo na se qa Sa lak si ja od TS pre ma Le din ci ma. Ka}: od 8 do 16 ~a so va po vre me no u po je di nim uli ca ma na se qa. ^e re vi}: od 8.30 do 13 ~a so va deo vi kend na se qa Wi ve.

nOvOSAdSkA HROnikA

sreda30.novembar2011.

dnevnik

GRADONAÊLNIK PAVLIÎ] JUÊ NA PODELI POMO]I SIROMA[NIMA

VRTI] MONTESORI „DE^JA KU]A” RADI TRI GODINE

Obra zo va we iz laz iz za ~a ra nog kru ga

Vrti} Montesori „De~ja ku}a” u kome su prvenstveno mali{ani romske nacionalnosti ali i ostali koji nisu imali sre}e da se upi{u u neki od vrti}a „Radosnog detinstva”, ~ine prve korake u socijalizaciji, posetila je ju~e ^lanica Gradskog ve}a za socijalnu za{titu i brigu o porodici i deci Sawa Stojanovi}. U Jano{ikovij ulici 28 u adaptiranoj ku}i vrti} poha|a 21 dete,0 postoji i program za decu pred{kolskog uzrasta, a utorkom i ~etvrtom i radi se s decom {kolskog uzrasta kojoj je potrebna pomo} u savla|ivawu gradiva. - Tri godine radimo a deca koja su poha|ala na{ pred{kolski sistem i vrti}, danas {kolu upisuju

iz godine u godinu sa dosta uspeha, pa i roditeqi ste~u poverewe u nas - rekla je zamenica predsednika Karitas dekanata Novi Sad Anita Govqa. Gradska uprava za socijalna pitawa izdvojila je za „De~ju ku}u“ ne{to vi{e od dva miliona dinara, a italijanska regija Emilija Romawa pomogla je sa 29 hiqada evra. - Vrti} je bitan za ranu socijalizaciju dece i ukqu~ivawe u dru{tvenu zajednicu, jer je veliki broj wih stigao sa Kosova i ~esto ne znaju srpski jezik - saop{tila je Sawa Stojanovi}. Izlaz iz za~aranog kruga siroma{tva, ka`e, mo`e biti samo obrazovawe. A. L.

SUTRA JE SVETSKI DAN BORBE PROTIV SIDE

Sa ve to va we i bes plat no te sti ra we Svetski dan borbe protiv side bi}e obeleèn sutra raznim edukativnim i promotivnim aktivnostima. Dom zdravqa „Novi Sad” deli}e u holu Ma{inske sredwe {kole zdravstveno vaspitni materijal, a bi}e odràno i predavawe za sredwo{kolce na temu prevencije side. Udruèwe „Prevent” na Spensu }e od 10 do 14 ~asova deliti gra|anima informativno-edukativi materijal, a od 15 d 18 ~asova bi}e omogu}eno besplatno i poverqivo savetovawe i testirawe na

HIV u Kara|or|evoj ulici 24. Organizacija „Dan ce 4 li fe” - „Plesom za ìvot” pod parolom „Zapo~ni igru, zaustavi sidu” priredi}e na Studentskom trgu od 12 do 14 ~asova edukativnu radionicu, a bi}e izloène i fotografije koje su obeleìle trogodi{wi rad ove organizacije. U ~etvrtak uve~e „Dan ce 4 li fe” u saradwi sa Fakultetom za sport i fizi~ko vaspitawe organizova}e ùrku u klubu „Baroko” kada }e posetiocima deliti prezervative. I. D.

Podeli pomo}i porodicama u - Grad je gledao da sve ove godiskladi{tu Crvenog krsta, koja ne ne smawuje buxet za socijalna }e ina~e, trajati do polovine davawa, i da {to {ire kategoridecembra, ju~e je prisustvovao i je stanovni{tva pokrije socijalgradona~elik Igor Pavli~i}. nom pomo}i. Slede}e godine }eOvom akcijom obuhva}eno je mo izdvojiti iste pare, a ako bu2600 porodica koje su se obratidemo u mogu}nosti i vi{e - rekao le sa zahtevima Crvenom krstu je Pavli~i}. Novog Sada i Gradskoj upravi za Za ovu vrstu pomo}i iz buxesocijalnu i de~ju za{titu. Re~ je ta Grada Novog Sada obezbe|eo porodicama kono je 8,5 miliona je `ive u naseqidinara. Na osnoma Veliki rit, Ak ci jom ob u hva }e no vu socijalne karMali Beograd, te, koju su izra2.600 po ro di ca Adice, Slana badi li resor na ra, Banglade{, gradska uprava i [angaj, kao i u drugim delovima Crveni krst, programima razgrada. Te porodice imaju brojnu li~itih pomo}i obuhva}eno je maloletnu decu, zatim radno ne7000 porodica u Novom Sadu, a sposobne ~lanove, odrasle ~laza wihove ~lanove su obezbe|enove u najve}em broju nezaposleni besplatni uxbenici za {kone, a ve}inom su korisnici matelu, boravak dece u odmaralirijalnog obezbe|ewa porodice i {tu Crvenog krsta u Bao{i}isamohrani roditeqi. ma, kao i odlazak na produ`eni

Iza bra ni ben do vi za bi nu „Bez pre ki da” Po prvi put na „Koncertu godine” bi}e postavqena i druga bina pod nazivom „Bez prekida”, a na woj }e svirati bendovi „Gansejl”, „Dredap”, „Branimir i neprijateqi”, „Potres”, „Konkrit san” i „Kolaps”. Organizatori su birali izme|u 250 bendova i tako upotpunili ovaj skoro deveto~asovni rok maraton, koji se odr`ava 10. decembra u Velikoj sali Spensa. Ulaz u dvoranu bi}e otvoren 16.30 ~asova, a prvih pola sata bi}e emitovan legendarni sni-

mak nastupa „Pekin{ke patke” iz 1979 godine. Nakon toga; na glavnoj bini redom slede bendovi „Zbogom Brus Li”, „Xa ili Bu”, „Lav Hanters”, „Deca lo{ih muzi~ara”, „Ajsbrn”, „Ritam nereda”, „Goblini”, „Partibrejkersi” i „San{ajn”. Ulaznice mogu da se kupe u „Gigstiks” prodavnici u Pariskom magazinu, kao i na blagajnama Spensa, te preko veb sajta www.gig stix.com. Cena ulaznica u pretprodaji iznosi 1.000, a na dan koncerta 1.250 dinara. A. L.

Pro mo ci ja zbir ke pe sa ma za de cu

Stva ra la {tvo Iva na Ne gri {or ca

Zbirka pesama za decu „Avanture Kraqevi}a Marka” autora Branka Stevanovi}a bi}e predstavqena sutra u 17 sati na De~jem odeqewu Gradske biblioteke, Dunavska 1. Ova zbirka je na Festivalu de~jeg humora u Lazarevcu dobila nagradu „Srebrno Ga{ino pero” za najduhovitiju de~ju kwigu u ovoj godini. N. R.

U okviru ciklusa „Portreti” ve~eras od 19 sati u klubu „Tribina mladih” u Kulturnom centru Novog Sada, Katoli~ka porta 5, bi}e re~i o stvarala{tvu Ivana Negri{orca. Pored autora u~estvuju Mihajlo Panti} i Selimir Radulovi}. I. J.

zija spiskova korisnika Narodne kuhiwe, tako da nema liste ~ekawa. A. Varga

Ka me re na pi ja ca ma te ra ju lo po ve Otkako je „Tr`nica” uvela video nadzor na pijacama zabele`ena je pove}ana produktivnost i kvalitet rada, a uz sve to, kamere su razjurile i kradqivce. Video nadzor, pre svega, slu`i kao preventiva, da ne bi bilo kra|a i incidenata kazao je direktor “Tr`nice” Du{an Baji}. S razvojem sistema video nadzora ovo preduze}e je po~elo 2008. godine, kada je kamerama pokrivena zgrada uprave, potom

je 2009. godine u to ukqu~ena Kvanta{ka pijaca. Lane su kamere postavqene na Najlon pijaci, a ove godine u sistem video nadzora ukqu~ene su Futo{ka i Limanska pijaca. - Pravi primer koliko su kamere isplative i neophodne na pijacama je Kvanta{ka pijaca na kojoj je, za {est meseci od uvo|ewa kamera, prihod sko~io 113 posto. Posledwe dve i po godine prihod je 75 odsto ve}i, nego {to je ranije bio, a pri tom

cene nisu mewane - ukazao je Baji}. Nije redak slu~aj da ono {to kamere zabele`e, pomogne policiji prilikom otkrivawa aktera odre|enog vandalizma koji se odigrao u okolini pijaca. Video nadzor uti~e i na smawewe nedoli~nog pona{awa zakupaca na pijacama, koje se ka`wava raskidom ugovora. - U nedoli~no pona{awe spada kra|a ili tu~a me|u samim zakupcima, jer lopovi i oni ko-

ji nemaju osnovno vaspitawe ne mogu da prodaju na pijaci, nama takvi qudi ne trebaju - napomiwe Baji}. Postavqawe kamera na Kvanta{u ko{tao je „Tr`nicu” 600.000 dinara, za Najlon pijacu utro{eno je 800.000, na Futo{koj pijaci uvo|ewe video nadzora iznosilo je 700.000, dok su na Limanskoj pijaci samo popravqene postoje}e kamere od ranije, a popravka je ko{tala 50.000 dinara. I. Dragi}

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„Di sci pli na bez stra ha” Vol fgan ga Berg ma na “Laguna”, u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e. Volfgang Bergman obja{wava za{to je, kada je re~ o vaspitawu, poseban odnos prema disciplini svrsishodniji od pedagogije poslu{nosti svojstvene vremenu u kome `ivimo. Wegov metod vaspitawa koji je nazvao „svesna saose}ajnost“ obuhvata i svakodnevne probleme i „velike konflikte“ kada dete ispoqava inat, ima te{ko}e u {koli ili

^ITAOCI PI[U SMS „KONCERT GODINE” TRAJE SKORO DEVET SATI

vikend za vi{e~lane porodice. Sekretara Crvenog krsta Novog Sada Strahiwa Gobeqi} rekao je da se redovno radi revi-

„TR@NICA” PRO[IRUJE VIDEO NADZOR

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se prva ja¬ve na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijala kwige u ovoj akciji, do¬bi¬ti po pri¬merak dela „Disciplina bez straha” koje je napisao Volfgang Bergman. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari

Bend „Goblini”

Fo to: N. Sto ja no vi}

Fo to: S. [u {we vi}

Pa ke ti sti gli u pra ve ru ke

za vreme puberteta. Takav pristup nam omogu}ava da ih zaista re{imo, jer samo zdrav, pozitivan, emotivan odnos izme|u roditeqa i dece stvara poslu{nu decu i onda kada ih niko ne posmatra ili kada roditeqi nisu u wihovoj blizini. Bergmanov metod vaspitawa ne pot~iwava i ne tla~i dete ve} mu poma`e da postane pametno i radoznalo. Samo tako se kod deteta razvija pametno i samostalno „Ja„ koje }e ga pratiti celog `ivota. N. R.

065/47-66-452

Nek ope ri {u pla te bi ro kra ti ji Pla te ne sme ju da se ski da ju zdrav stve nim rad ni ci ma, ve} oni ma ko ji ima ju pre ko 70.000 di na ra i gre ju fo te qe, vo ze dr `av na auta, se de u op {ti na ma, po kra jin skoj vla di ili ne kom jav nom pred u ze }u! 064/2253... *** Sve pohvale za zaposlene u mesnoj kancelariji Futog. Dana 28 .11 do{ao sam u prostorije kancelarije da bih ozvani~io punomo}, me|utim zaboravio sam li~nu kartu u autu. Qubazna slu`benica je si{la samnom do auta i tu uporedila podatke iz li~ne karte. Moram da napomenem da sam invalid i da te{ko hodam. 063/5474.. *** Patike “Vokmaks”, koje preko televizije prodaju za 4.000 dinara, kupuju u Kini kod proizvo|a~a Ksiamen-Fujian za 400 dinara par. Ba{ lepo- ma{ala! 064/4368... *** Bravo za predsednika Skup{tine grada Aleksandra Jovanovi}a na kre~ewu ru-

`nih i zlobnih grafita. Pitam se za{to uvek Aleksandar i Nenad to treba da rade? 063/7606... *** Dokle }e ovu, Bogom datu zemqu Srbiju, voditi oni kojima je zvezda vodiqa ona „Posle mene potop”. Dragi sugra|ani upamet!!! 065/4040... *** Danas je 20 meseci kako je ubijen nedu`ni mladi} Velibor Vu~urovi} u Novom

Sa du kod @e le zni~ ke sta ni ce, a da ubi ca ni je uhva }en! No vi ne pi {u, ro di te qi tu gu ju, gra |a ni su ogor ~e ni na po li ci ju... @a lo sno je sve to. Ali po li caj ci ni su kri vi {to ne zna ju da ra de svoj po sao, iako mi sle da zna ju! Sa da, da do |e i sam Sko tland jard, pa ne mo gu ni {ta ura di ti, jer su svi tra go vi uni {te ni ne stru~ nim ra dom! Do kle ta ko?! S po {to va wem! 063/5230.. *** Policija ho}e opet da {trajkuje zbog „malih plata”. I ja sam nezadovoqan wihovim platama, jer smatram da su - velike! Koliko i kako rade pretpla}eni su! S po{tovawem! 063/5230.. *** Zbog prizivawa rata na Kosovu gospodin Da~i} je spreman i da da ostavku. Mnogo pre gospodin Da~i} je trebao da podnese ostavku zbog veoma lo{eg rada policije, kako u za{titi dr`avne i li~ne imovine, tako isto u za{titi gra|ana od svih oblika represije, pa i sopstvenoj za{titi. 063/5243..

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

sreda30.novembar2011.

POZNATI QUBAVNI PAR NAPUSTIO DUNAVSKI PARK

Isa i Bi sa do pro le }a na srem skoj stra ni Naj po zna ti ji pti~ ji qu bav ni par u No vom Sa du, ~u ve ni la bu do vi Isa i Bi sa, na pu sti li su Du nav ski park od no sno rad ni ci „Ze le ni la” su ih pre ne li u dvo ri {te

Rad ni ci „Ze le ni la” su ih pre ne li u dvo ri {te Ra do va na Ko ka ra, ko ji ih je i po klo nio gra du Ra do va na Ko ka ra, ko ji ih je i po klo nio gra du. La bu do vi ve} par go di na naj hlad ni je da ne pro vo de u zi mov ni ku na do mak No vog Sa da. Wi ma ne sme ta ju ni ske tem pe ra tu re spoq weg va zdu ha, ali ~im se je ze ro za mr zne i ne mo gu da pli va ju, to je znak da se se le iz par ka. - Mo je je zer ce u dvo ri {tu ima pum pu ko ja te ra vo du i ne da joj da

Fo to: F. Ba ki}

se za le di. La bu do vi ma je naj va `ni je da uvek uma ju vo du ka ko bi pli va li i da ne ma pre da to ra.

U`i va ju ov de sva ke zi me, jer je to wi hov dom i ov de se ose }a ju do bro. Ne je du pu no, naj vi {e se hra ne `i -

ta ri ci ma, a u is hra ni do mi ni ra ku ku ruz. Iz „Ze le ni la” su do ne li hra nu, ta ko da je i to re {e no - re kao je Ko kar za na{ list. Ina ~e, u dvo ri {tu ku }e sa srem ske stra ne gra de, po red Ba te Ko ka ra, su pru ge, Ise i Bi se, ì vi i vi {e od 500 ì vo ti wa. Dru {tvo la bu do vi ma pra ve pu dle, bern ski pa stir ski psi, ma li be li {pi ce vi, pa u no vi, go lu bo vi, sr na, po ni, ukra sna ì vi na i jo{ do sta zna nih i ma we po zna tih ì vo tiw skih vr sta. - Te {ko je re }i da }e Isa i Bi sa ima ti mla de. Ja ja le gu u pro le }e, ako se to ne de si do 1. ma ja, on da ne }e ni ima ti po tom ke te go di ne. Te {ko da }e u par ku ima ti pri no ve, jer ta mo je bu ka i gu `va, a oni tra è mir. U Du nav ski park se vra }a ju s pr vim zna ci ma pro le }a - ob ja snio je Ko kar. D. Ig.

IZNAJMQIVAWE STANOVA I EKONOMSKA KRIZA

Na la è we pod sta na ra te {ka mi si ja ko, za pra zne ve }e sta no ve na Li ma nu sta no dav ci tre nut no tra è 150 evra, {to je is pod ce neka è Mi }i}. Pre ma we go vim re ~i ma kao naj a trak tiv ni ja lo ka ci ja pred wa ~i Gr ba vi ca, ali po pu lar ni su i Li ma ni, kao i sta ri deo cen tra. Ka ko Mi }i} tvr di, od re |e ni broj kli je na ta tra ì kom for i bit no im je da ì ve u no vi je opre mqe nim sta no vi ma. -Ce na ni je uvek me ri lo kva li te ta. Po je di ni su sprem ni da iz dvo je i ve }u svo tu ka ko bi ì ve li u kom fo ru. S dru ge stra ne, sve je vi {e sta no da va ca ko ji ma je bit no je di no ko ga }e pu sti ti u stan, da im ta oso ba na ne ki na ~in uli je po ve re we. ê sto su sprem ni da ce nu sni ze i za 20 evra ka ko bi ne kog za dr à li u sta nu- ka è Mi }i}. [to se ti ~e pro da je sta no va iz agen ci ja tvr de da je tra `wa ma wa i da se sa da sta no vi mo gu ku pi ti po re al nim ce na ma. Za kva drat sta re grad we na Sa te li -

ri ja re kao je da se si gur no ra di o na pa du iz mr `we, te da je pla kat “Pre o kre ta” ja sna po ru ka. - Na kon pret wi smr }u Vu ku Dra {ko vi }u, ^e do mi ru Jo va no vi }u i wi ho vim po ro di ca ma, ovo je jo{ je dan pri mer ko ji go vo ri o to me ka kvim su pri ti sci ma iz lo `e ni u Sr bi ji svi oni ko ji su sprem ni da se ja sno su pro sta ve {tet noj i gu bit ni~ koj po li ti ci - sa op {tio je Sta ro vi}.

Udru è we gra |a na „Bu wev ci” iz No vog Sa da si no} nom sve ~a no {}u „Dan ufa wa 2011” obe le ì lo je 30. no vem bar, dan ka da je 2009. go di ne Bu wev ci ma po tvr |i va wem Sta tu ta AP Voj vo di ne u Skup {ti ni Sr bi je pri znat ustav no - prav ni sta tus rav no prav ne na ci o nal ne za jed ni ce. To je za Bu wev ce, ka ko ka ù, isto rij ski do ga |aj, a wi ho vo udru è we }e i ubu du }e na sto ja ti da pod stak ne pri pad ni ke bu we va~ ke na ci o nal ne za jed ni ce na sa gle da va we raz voj nih per -

spek ti va ko je im Sta tut Voj vo di ne pru à. - Po tvr |i va wem Sta tu ta Voj vo di ne u Skup {ti ni Sr bi je Bu wev ci su pr vi put u isto ri ji prav no re gu li sa li svoj sta tus {to je ve o ma zna ~aj no. Zbog to ga mi taj dan sve ~a no obe le à va mo. [an sa ko ja je na ovaj na ~in da ta na {oj za jed ni cu zna ~i mno go, a da qe sve za vi si od stva ra la {tva i na {ih mo gu} no sti - re kao je pred sed nik Udru è wa gra |a na „Bu wev ci” No vi Sad Alek san dar Ra i~. B. M.

Ot ka za na pred sta va „Sa mo za tvo je u{i” Po zo ri {na pred sta va „Sa mo za tvo je u{i”, ko ja je tre ba lo da se odr `i su tra u 20 sa ti u Ma loj dvo ra ni Spen sa, ot ka za na je. Gra |a ni ma ko ji su ku pi li ula zni ce no vac }e bi ti vra }en od da nas na bla gaj ni kli za li {ta. I. J.

U KARLOVCIMA PUTU MEWAJU IME

No vo sad ski drum ume sto M-22

Fo to: A. Er ski

tu kup ci }e iz dvo ji ti od 750 do 800 evra, dok je no va grad wa ne {to sku pqa i ce ne se kre }u do 1.000 evra. Pre ma re ~i ma agen ta pro da je agen ci je „Ve nis” Ne boj {e Ko va ~e vi }a ci fra ko ju }e qu di pla ti ti za stan vi {e ne za vi si to li ko od pro dav ca.

U Fu to gu raz bi je ni pro zo ri SPO Pro zo ri Op {tin skog od bo ra Srp skog po kre ta ob no ve u Fu to gu raz bi je ni su ci glom umo ta nom u pla kat sa nat pi som Pre o kret, na vo di se u sa op {te wu ove par ti je i do da je da se na pad de sio u no }i iz me |u ne de qe i po ne deq ka, a o sve mu je oba ve {te na po li ci ja ko ja je oba vi la uvi |aj. Port pa rol SPO-a u rgra du Ne ma wa Sta ro vi} pri li kom obi la ska de mo li ra nih pro sto -

Ve li ka {an sa za jed ni ci Bu we va ca

Na pad na pro sto ri je SPO-a do go dio se dva da na na kon ve li ke tri bi ne “Pre o kre ta” u gra du i sa mo dan na kon {to su ak ti vi sti Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne i SPO-a pred vo |e ni Ne na dom ^an kom, u okvi ru ak ci je “Pre kre ~i mo no vo sad sku mr `wu”, uklo ni li ve li ki mu ral sa li kom Rat ka Mla di }a, za kqu ~u je se sa op {te wu. A. L.

-Pro dav ci od re de jed nu ci fru ko ju tra `e za stan. Po ja vi se ku pac i po nu di im ne {to ma we nov ca i to se uglav nom pro da za po nu |e nu su mu. Ima na rav no i onih ko ji ne od stu pa ju od svo je ce ne, ali oni su u ma wi nika `e Ko va ~e vi}. N. Radman

Ma gi stral ni put M-22/1 Su bo ti ca - Be o grad na de o ni ci ko ja pro la zi kroz Srem ske Kar lov ce, po sve mu su de }i, ubu du }e }e se zva ti No vo sad ski drum. Od lu ku }e do ne ti Skup {ti na op {ti ne na na red noj sed ni ci, ko ja }e bi ti odr `a na 5. de cem bra. Pred od bor ni ci ma }e se na ovom za se da wu na }i i od lu ka o pro la sku tog istog pu ta M-22/1 kroz Srem ske Kar lov ce, ko ja je ini ci ra na Za ko nom o jav nim pu te vi ma. Pre ma tom za ko nu, oba ve za JP „Pu te vi Sr bi je” je ste da odr `a va ko lo voz na de o ni ci pu ta kroz me sto, za tim ho ri zon tal nu

i ver ti kal nu de o ni cu, a du `nost lo kal ne sa mo u pra ve je da stvo ri uslo ve za to. U to spa da i iz ra da pla na teh ni~ kog re gu li sa wa sa o bra }a ja dr `av nog pu ta pr vog re da, {to je kar lo va~ ka op {ti na ve} pri pre mi la, kao i pri ba vqa we sa gla sno sti Mi ni star stva za in fra struk tu ru i ener ge ti ku na pred log od lu ke o pro la sku ma gi stral nog pu ta kroz Kar lov ce, ko ja je do bi je na. Osta lo je sa mo da Skup {ti na do ne se te dve od lu ke. Odr `a va we pro pu sta i dru gih obje ka ta na ovom pu tu u nad le `no sti je op {ti ne. Z. Ml.

RADIO-TELEVIZIJA VOJVODINE PROSLAVILA 62. RO\ENDAN

Ka ro qu Ko va ~u na gra da „Sla vuj Hayi}” Sve ~a nost i do de la na gra da po vo dom 62. ro |en da na Ra dio - te le vi zi je Voj vo di ne odr `a na je ju ~e u ho lu Stu di ja M. Glav nu na gra du za ce lo kup no autor sko de lo na te le vi -

se ban zna ~aj, i u isto vre me tre ba da in for mi {e, edu ku je i obra zu je, ali i za ba vqa - re kao je ju ~e po kra jin ski se kre tar za kul tu ru i jav no in for mi sa we Mi lo rad \u ri}.

Krawc. Ra do zna li su vi ri li kroz iz log, gde su oko 11 ~a so va mo gli da ~u ju po pu lar ne „Fraj le, „ dok su go sti pro gra ma bi li i Bo ris Isa ko vi}, Va sa Mi ji}, Ra do je ^u pi}, Fo to: N. Sto ja no vi}

Sta no ve za iz najm qi va we i ove go di ne mar qi vo su tra ì li stu den ti, |a ci, po ro di ce, kao i qu di ko ji su mi gri ra li u na{ grad u po tra zi sa po slom. Ve li ka po tra `wa ni je uti ca la na ce nu, jer na pro tiv, ci fre ko je su se mo ra le iz dvo ji ti za stan ni è su za 10 do 15 od sto u od no su na pro {lu go di nu. Tre nut no na tr ì {tu ne kret ni na i da qe ima ve li ki broj sta no va za za kup, a po tra `wa je do sta ma wa u od no su na udar ni pe riod, pod ko jim se pod ra zu me va ju sep tem bar i ok to bar ka da no vi stu den ti do la ze u grad. Eko nom ska kri za i ma la ko li ~i na nov ca ko jim qu di ras po la ù uti ca la je na to da i sta no dav ci sni ze ce ne, pa se pre ma re ~i ma me na xe ra pro da je agen ci je za ne kret ni ne „So lis” Mi o dra ga Mi }i }a pot pu no opre mqe ne sta no vi mo gu na }i za ma le pa re. - Gar so we ra, ko ja je kom plet no na me {te na, sa da se mo è za ku pi ti za 110 evra, {to pret hod nih go di na ni je bi lo mo gu }e. Isto ta -

Fo to: R. Ha yi}

SNS: Za {to je pre kre ~e na za sta va Sr bi je Po vo dom ak ci je „Pre kre ~i mo no vo sad sku mr `wu”, Grad ski od bor Srp ke na pred ne stran ke na vo di u sa op {te wu da osu |u je sva ki ob lik mr `we i ne to le ran ci je, ali i kon sta tu je da je sim to ma ti~ no {to je to kom ak ci je pre kre ~e na i za sta va Re pu bli ke Sr bi je, na sli ka na na jed nom zi du. Na sli ci se ja sno vi di da na tom me stu ni je bi lo ni ka kvih nat pi sa mr `we, ka ù iz SNS-a. Po seb no ih ~u di, na vo de u sa op {te wu, {to je u tom po slu Ne na du ân ku asi sti rao na ~el nik Po li cij ske upra ve Ste van Kr sti}. Na pred wa ci pi ta ju da li je po sao po li cij skih funk ci o ne ra pre kre ~a va we dr àv nih sim bo la, pa

Old tajm dis ko u OK klu bu “Old tajm dis ko geng” or ga ni zu je jo{ jed nu u ni zu `ur ki, ko ja }e se odr `a ti u su bo tu u “OK” klu bu, ko ji se na la zi u zgra di Po zo ri {ta mla dih. Ka ko na ja vqu je di xej De ki, na pro gra mu }e bi ti dis ko mu zi ka se dam de se tih i osam de se tih go di na, a pu {ta }e se i hi to vi pop i ha us mu zi ke. @ur ka po ~i we u 22.30 ~a so va, a ulaz je bes pla tan. J. Z.

ma kar oni bi li na sli ka ni i na jav nim po vr {i na ma, dok isto ve me no ne ma ju re ak ci je na otvo ren po ziv za for mi ra we Re pu bli ke Voj vo di ne, ko ji upu }u ju ne ka da {wi mi ni stri. Da li }e ukqu ~i va we pred stav ni ka Mi ni star sva unu tra {wih po slo va u kam pa we vla da ju }ih stra na ka zna ~i ti da }e u na red noj pred iz bor noj kam pa wi pri sta li ce opo zi ci je od stra ne po li ci je bi ti tre ti ra ni kao gra |a ni dru gog re da, pi ta se da qe u sa op {te wu.SNS ape lu je na funk ci o ne re PU No vi Sad da se ba ve po slom za ko ji su pla }e ni, a to je za {ti ta gra |a na bez ob zi ra na wi ho vo po li ti~ ko opre de qe A. L. we.

Ka ko spre ~i ti sr ~a ni udar „Zdra vo sr ce - moj iz bor! Spre ~i mo sr ~a ni udar” na ziv je pre da va wa ko je }e se odr `a ti su tra u 18 ~a so va u Me snoj za jed ni ci „Bi stri ca”, Uli ca bra }e Dro wak 11. Pre da va~ je s In sti tu ta za kar di o va sku lar ne bo le sti Voj vo di ne prof. dr Ti ja na Mom ~i lov Po pin. Na kon pre da va wa gra |a ni }e ima ti pri li ku da oba ve bes pla tan EKG mo ni to ring i da iz me re krv ni pri ti sak. U na red nom pe ri o du, uvek ~e tvrt kom u 18 ~a so va, pre da va wa }e bi ti or ga ni zo va na u Fu to gu i Saj lo vu. I. D.

Sve~anost u Studiju M

zi ji „Sla vuj Ha xi}” do bio je no vi nar sa No vo sad ske te le vi zi je Ka roq Ko va~, ko ju mu je uru ~io pred sed nik `i ri ja, no vi nar Mi ta Bo a rov. Do de qe no je i 16 tra di ci o nal nih go di {wih na gra da za po sle ni ma u Jav nom ser vi su Voj vo di ne. -Sa da ka da smo pre pla vqe ni ve li kim bro jem ko mer ci jal nih ra di ja i te le vi zi ja, Jav ni ser vis ima po -

U izlogu TONS-a slavqeni~ki program

Cen tar gra da ju ~e se orio zvu ci ma rok en ro la ko ji su do pi ra li iz iz lo ga Tu ri sti~ ke or ga ni za ci je No vog Sad (TONS). Za po sle ni u Ra di ju No vi Sad or ga ni zo va li su sla vqe ni~ ki pro gram u`i vo iz po me nu tog iz lo ga, pred sta vqa ju }i no vi lo go i slo gan „U po kre tu”, na ve la je v.d. glav nog i od go vor nog ured ni ka ovog ra di ja Kla ra

Alek san dra Jo {ev, ~la no vi ben da „Pe kin {ka pat ka”… Uve ~e je odr `an kon cert u Stu di ju M gde su na stu pa li „Kec kec”, „Dram en zez”, „Ate ist rep”, „Amaj li ja” i dru gi. Dan RTV-a obe le `a va se u znak se }a wa na 29. no vem bar 1949. ka da je Ra dio No vi Sad po ~eo emi to va we. A. J. G. ^.

Film o Ivi An dri }u i tri bi na o no vi nar stvu Pro jek ci ja do ku men tar nog fil ma „Bez na slo va”, auto ra Bo re Kon ti }a, odr `a }e se su tra u 16 ~a so va u pro sto ri ja ma Ne za vi snog dru {tva no vi na ra Voj vo di ne. Film je po sve }en kwi `ev ni ku i no be lov cu Ivi An dri }u, te pred sta vqa po ku {aj do ku men to va wa

od re |e nih do ga |a ja iz we go vog `i vo ta. Ta ko |e, film na me }e pi ta we {ta je na ma An dri} on da i sa da. Na kon pro jek ci je, usle di }e tri bi na na te mu „An ga `o va no no vi nar stvo - raz gr ta we pro {lo sti„, u 17 ~a so va. O ovoj te mi }e, po red auto ra fil ma, go vo ri ti {e fi ca

Ode qe wa za me di je Mi si je OEBS a u Sr bi ji Dra ga na Ni ko li} - So lo mon, pred sed nik NDNV - a Din ko Gru ho wi} i no vi nar ka Bra ni sla va Opra no vi}. Ne za vi sno dru {tvo no vi na ra Voj vo di ne na la zi se u Zmaj Jo vi noj uli ci 3, na pr vom spra tu. J. Z.

VOJVODINA / NOVI SAD

sreda30.novembar2011.

c m y

DNEVNIK

НЕВОЉЕ МЕШТАНА НАСЕЉА БОЛНИЦА – БЕРБЕРСКО С ПРУЖНИМ ПРЕЛАЗОМ

Муке пред самовољном рампом ЗРЕЊАНИН: Неисправна рампа на пружном прелазу који спаја зрењанинска насеља Болница - Берберско и Путниково коштала је Рудолфа Тота (29), житеља оближње Космајске улице, новчане казне и тромесечног одузимања возачке дозволе. Овај систем администратор, запослен у једној иностраној компанији обратио се Министарству унутрашњих послова и Полицијској управи у Зрењанину, али и редакцији „Дневника”. Описујући шта се догодило он захтева да надлежни регулишу возни саобраћај у овом делу града како он, а и други грађани, не би испаштали. - Скоро свакодневно аутомобилом прелазим преко пруге где се налази рампа, која с времена на време не ради. Дешава се да је спуштена, а воз не пролази, сигнализација је укључена, али полубраници нису спуштени, наилази воз, а сигнализација није укључена и слично. Пре неколи-

Рампа између два зрењанинска насеља не ради како треба

текла се и патрола саобраћајне полиције, која га је зауставила, чим је прешао преко пружног прелаза. Обављен је увиђај, а Тот је навео да је журио на посао и да није могао „сатима” да чека. Није, међутим, правио никакве про-

Лавиринт ограда штити пешаке Пружни прелаз који спаја зрењанинска насеља Болница – Берберско и Путниково и раније је представљао опасност по јавни саобраћај. Шине свакодневно прелази велики број деце и мештана ових градских насеља, а безбедност им је била угрожена. Стога је локална самоуправа, као један од приоритетних задатака у минулој години, издвојила изградњу пешачке стазе на овом месту. Пешаци се данас усмерају кроз такозвану „лавиринт ограду”, што значи да не могу директно да иду на прелаз, већ морају да обиђу ограду да би прешли преко пруге. Самим тим су у прилици да виде кретање возова и аутомобила. ко месеци сигнализација је била укључена, али се рампа није спуштала. Сачекао сам минут - два и када сам видео да се ништа не дешава, одлучио сам да прођем преко пруге, јер сам журио на посао - препричава Тот непријатност којој је био изложен. Док је пролазио, рампа је почела да се спушта. Баш тада, у близини, за-

DaNas U NOVOM saDU POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te: scena „Jovan \or|evi}” balet „Grk Zorba” (19), scena „Pera Dobrinovi}” drama „Zojkin stan” (20) No vo sad sko po zo ri {te: „Alabama song” (19.30)

BIOSKOPI Are na: „Misija spasiti Bo`i}” (11, 12.10, 15.10, 16.10), „Pono} u Parizu” (18.10 20.15), „Besmrtnici” (18.10, 20.05, 22.35), „Slu`avke” (15.15), „Kung fu panda 2 3D” (13.20), „Automobili „ (14), „Yoni Ingli{: ponovo ro|en” (16), „Vinks: ~arobna avantura” (12), „Parada” (12.30, 15, 17, 17.30, 19.30, 20, 22, 22.30), „Avanture Tintina: tajna jednoroga” (14.10), „Anonimus” (22.15), „Pqa~ka s vrha” (20.20), „Dug” (18.05, 22.40), „Sumrak saga: praskozorje” (13, 15.20, 17.40, 20.10, 22.25), „[trupmfovi 3D” (13.05)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vez po pismu, pismo po vezu”; „[est decenija odbojka{kog kluba u Sremskim Karlovcima” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJÎCE: Na da An dri} i Ma ja Ma le {e vi} iz Novog Sada, Du wa Pa vlo vi} iz Lali}a, Sne à na Mo ro si uk iz Sremske Kamenice i Div na Ili} iz Ka}a, DEÂKE: Zo ra na Gru ji}, Ma ri ja Ma li}, Ve sna Sta ni sa vqe vi}, Ve sna ]u ko vi}, Eva Ko va~, Me lin da Gez-Pi ku la, Jo va na Za gor ~i}, Bo ja na Jo ki} i Du {i ca Be go jev iz Novog Sada i Sa wa Pro le iz @abqa.

saHRaNE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Lidija Dragutina Kolesar (1956) u 10.30 ~asova, Mirko Milo{a Radnov (1932) u 11.15, Jovanka Nikole Rako~evi} - Kobilski (1931) u 12 ~asova, Ratomir Marka Dragovi} (1942) u 12.45, Milanka Mihajla Vasiqevi} (1943) u 13.30 i Aleksandar Evgenija Titov (1951) u 14.15 ~asova. Na katoli~kom grobqu danas }e biti sahrawena Etelka Imrea Sele{i (1938) u 13 ~asova.

TElEfONI

блеме. Потписао је записник и наставио даље ка радном месту. - Пре отприлике месец дана био сам на суђењу и објаснио сам да рампа не ради онако како је предвиђено. Али, кажњен сам са шест казнених поена, одузета ми је дозвола на три месеца и изречена новчана казна од 17.000 динара, плус 500 динара за судске

VODI^

VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

трошкове. Све сам уредно регулисао, уплатио казну и сад чекам плаву коверту из МУП-а, или кога већ, како бих сазнао од када ће званично почети да важи забрана вожње - каже Рудлоф Тот и напомиње да се проблеми са рампом настављају, јер она, како тврди, није радила ни прошле недеље. Сигнализатори су били укључени, а наш саговорник није смео да пређе преко рампе. Стајао је пред пружним прелазом десетак минута и одлучио је да позове саобраћајну полицију, молећи да њена патрола изађе на лице места и обави увиђај. - Патрола је изашла, али није хтела да уради увиђај, нити је хтела да сачини било какав записник. Не желим ништа спектакуларно, већ само да будем обештећен за новац који сам уплатио на име казне, да ми се скину казнени поени и врати одузета возачка дозвола. Никада нисам кажњаван, сем овај један пут, за који сматрам да је у најмању руку неоправдан - поручује Тот и наглашава да има намеру да ово истера до краја. Ж. Балабан

420-374

ZDRAVSTVENA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

У СЕНТИ НАСТАВЉЕНИ НЕСПОРАЗУМИ ЗБОГ ДАЉИНСКОГ ГРЕЈАЊА

Шећерана тужила општину СЕНТА: Фабрика шећера ТЕТО у Сенти покренула је судску тужбу против сенћанске општине због неприхватања коначног обрачуна грејања за прошлу грејну сезону, захтевајући накнаду штете која је нанета фабрици у износу од 20 милиона динара. Генерални директор мр Љубиша Раденковић најавио је да ће правни тим Шећеране донети одлуку да ли ће општину тужити и за најновију једнострану измену одлуке о испоруци и преузимању топлотне енергије, која је усвојена на последњој седници СО Сента. Тада је укинута одредба да станари у стамбеним зградама који не желе да се греју из даљинског система грејања, а инсталација пролази кроз њихове станове, морају да плате од 5 до 30 одсто цене грејања. Та измена одлуке изазвала је додатно огорчење у Фабрици шећера ТЕ-ТО. - Проблем је у томе да нисмо обавештени о намери да се из-

мени одлука, нити смо консултовани и није тражено било какво наше мишљење као произвођача и дистрибутера топлотне енергије - каже Раденковић. - Чак нисмо ни позвани на седницу на којој се о томе одлучивало. По-

га раскинемо и да поново преговарамо о насталим условима о грејању. Председник СО Сента Ласло Рац Сабо изјавио је да је измењен незаконити део уговора који се односи на грађане у стам-

Грејање на рачун комшија У Шећерани напомињу да нема пуно домаћинстава која не желе грејање а имају топловод, али баш из разлога што је то било регулисано на овакав начин. - Сада се можемо наћи у ситуацији да десет станова у једном улазу хоће да се искључи, а десет да остане на даљинском грејању и биће оштећени они који се греју, јер ће имати повећане заједничке трошкове који су везани за целу зграду, а један стан без грејања, ако је окружен становима који се греју може лако да се догрева из других топлотних извора - појашњава Љубиша Раденковић. четком ове грејне сезоне потписали смо уговор о грејању станова, сматрајући да је на снази постојећа одлука, а овим изменама су промењени и услови из уговора, а самим тим имамо право да

беним зградама који не желе да користе услугу грејања, а кроз њиховихе станове пролазе топловодне цеви и због чега су морали да плаћају део цене грејања.

- Накнадно сам сазнао да Шећерана о измени одлуке није била консултована ни обавештена, што није у реду и покренућу питање одговорности скупштинске службе - каже Рац Сабо. Председница општине Сента Анико Ширкова пак сматра да је противзаконито и бесмислено да неко ко не жели услугу грејања треба да плати 30 одсто. - Сматрамо да грађани не треба да плате ни један посто за услугу коју не користе и стога је таква одлуке и донета – категорична је Ширкова. Фабрика шећера ТЕ-ТО је иначе уочи почетка грејне сезоне, после неусвајања извештаја и коначног обрачуна за прошлу грејну сезону одлучила да откаже даље грејања града и да се не бави овом за њу споредном делатношћу, почев од априла М. Митровић 2013. године.

ИЗ ТАЛОЖНИХ КАСЕТА ЦРВЕНАЧКЕ ШЕЋЕРАНЕ ИЗЛИЛА СЕ ОГРОМНА КОЛИЧИНА ОТПАДНЕ ВОДЕ

Талас муља запљуснуо осам стамбених зграда ЦРВЕНКА: Већина житеља црвеначког насеља Колонија шећеране провела је ноћ између понедељка и уторка под ведрим небом, јер се из таложних касета Фабрике шећера „Црвенка” која се налази у непосредној близини насеља, излила огромна количина отпадних вода и многа домаћинства су остала поплављена. Велики талас воде и муља запљуснуо је осам стамбених зграда у којима живи око 80 Црвенчана, а најгоре су прошли станови у приземљу, у којима је вода достигла висину преко једног метра. - Све се десило у тренутку и било је страшно. Људи су викали, нису знали шта се дешава. У неким становима у зградама које су на нижем терену, људи су се чак и давили, интервенисала је Хитна помоћ, ватрогасци су извлачили људе. Вода је била толика, да ми је ауто био скроз преплављен, а у стану је вода стигла чак до телевизора, на висину

од око 1, 5 метра. Сада се вода мало повукла, али је остао муљ из којег се шири несносан смрад – испричао је Предраг Каралић, који живи у овом насељу. На лице места одмах је изашла екипа Одељења за ванредне ситуације из Сомбора која је утврдила да се излило преко 50 хиљада кубних метара муља и воде из таложних касета оближње Фабрике шећера „Црвенка“, а начелник овог одељења Предраг Ракоњац је рекао да се све десило негде око седам часова увече. - Највероватнији узрочник ове катастрофе, односно пуцања насипа су лисичје рупе, али и неадекватно одржавање. Ватрогасна спасилачка јединица из Куле са начелником и ја, обишли смо све станове, а Електродистрибуција је изашла одмах и искључила струју, како би спречили струјни удар. Такође, Сектор је предузео све мере да не

Дан после изливања муља

Мештани не могу у станове Општинска комисија за процену штете је цео јучерашњи дан провела на терену, али њихов извештај није стигао до чланова Штаба за вандредне ситуације који се састао јуче поподне. - Чланови комисије још увек иду кроз воду и блато и тешко је рећи када ће посао бити завршен. Оно што могу да потврдим је да су станари још увек ван својих домова. Већина њих се сместила код пријатеља, док је деветоро људи у смештају који смо им понудили - рекао је портпарол општине Кула Милић Вуловић. Он је додао да надлежни још увек нису упознати са потребама мештана насеља за одећом или обућом. С обзиром на то да се не зна када ће они моћи да се врате кућама и овај проблем ће се решавати „у ходу”, рекао је Вуловић.

Вода се делимично повукла

буде повређених и да људи буду евакуисани – рекао је Ракоњац. Неадекватно одржавање насипа као могући узрочник ове хаварије навео је и адвокат Иштван Нађ, који је указао да су пробијени насипи имали двогодишњу гаранцију. - Та гаранција је истекла пре две године. Овде се није догодила поплава услед елементарне непогоде, већ због нечијег немара. Било је само питање дана када ће се ово догодити - истакао је Нађ. Након што се вода мало повукла, мештани насеља у близини Шећеране стајали су у неверици и међу собом разговарали о томе како и шта даље. Неки од њих још увек нису ни видели шта се десило у њиховим становима, јер им је полиција забранила приступ због безбедности. Већина становника је у својим двориштима држала је стоку за коју само могу да претпоставе да се удавила. - Ко ће нама све ово да надокнади. Вероватно ће нешто обећати, али ми знамо да од тога неће бити ништа. Одакле нама парe да реновирамо станове, поново кречимо, мењамо паркет, купујемо нов намештај и технику. Већини је пропао огрев који су спремили за зиму скоро у глас узвикивали су несрећни житељи овог дела Црвенке након хаварије. Генерални директор Фабрике шећера „Црвенка“ Арестеидис Василопоулос дошао је на лице места, недуго након што се догодила хаварија. - Затекао сам штету и катастрофу која је, на жалост, задесила житеље

Инклузивно образовање као изазов БЕЧЕЈ: У бечејској Градској кући данас ће се од 10 до 13 сати одржати саветовање „Инклузивно образовање као изазов”. Биће речи о досадашњим искуствима у спровођењу инклузивног образовања у Србији, о резултатима процеса имплементације инклузивног образовања у ЛПА за децу општине Бечеј, о раду Интересорне комисије општине Бечеј, а биће представљени и ДИЛС пројекти бечејских школа.

Све бечејске основне школе су у прошлој школској години конкурисале за учешће у ДИЛС пројекту Министарства просвете и науке „Оснаживање школа за инклузивно образовање”, а две основне, „Здравко Гложански” и „Шаму Михаљ”, су добиле могућност да учествују. Прва с пројектом „Инклузивно - ексклузивни”, а друга с пројектом „И од себе, и од школе хоћу више, хоћу боље!”.

Пројектни тим проценио је да је пројекат школе „Здравко Гложански” један од три најбоља у Србији. Локална самоуправа у последњих пет година, уз подршку канцеларије УНИЦЕФ-a у Србији и ЛПА за децу општине Бечеј, континуирано ради на побољшању услова живота, образовања и здравља деце са сметњама у развоју, инвалидитетом и тешкоћама у учењу. В. Ј.

sreda30.novembar2011.

НАДMETАЊЕ ПОПУЛИЗМОМ НА СЕДНИЦИ СОМБОРСКЕ СКУПШТИНЕ

Прикључење на канализацију скоро џабе СОМБОР: Добра вест стиже са седнице Скупштине града за Сомборце који у својим улицама имају канализациону мрежу, али до сада нису имали новца да се на њу и прикључе и тиме у историјску ропотарницу пошаљу септичке јаме. Једна од најважнијих одлука јучерашње сесије варошког парламента је управо у вези са комуналним проблемима у овом граду и њему припадајућим приградским и салашким насељима, тачније, са појавом да се и поред изграђене канализационе мреже,

На овакакав предлог парламентарне већине предвођене сомборским ДС-ом, који је пред одборнике Градске Скупштине изнео члан Градског Већа задужен за комуналну делатност Радослав Јелачић, одборници до јуче једине формалне опозиционе партије, Српске радикалне странке, узвратили су контрапредлогом да се прикључак на канализациону мрежу, за грађане у социјалној потреби, смањи на само један проценат, по коме би се за прикључак на канализа-

УРС отишао у опозицију Јучерашња седница Скупштине је довела и до коначног одласка у опозицију досадашње, само формалне чланице владаћује коалиције - Г17, тачније јединог одборника Уједињених региона Србије Драгана Тркуље. Свој oдлазак у опозиционе клупе Тркуља је, поред чињенице да скоро две године трају неспоразуми између, у варошком парлеманту најснажније Демократске странке и Г17 плус, оправдао најновијим одбијањем „већег” коалиционог партнера да у локалном парламенту, након летошњег игнорисања иницијативе УРС за децентрализацију, да у дневни ред јучерашње седнице уврсти захтев ове странке за буџетска издвајања којима би се сомборским трудницама надокнадио износ од законом обавезујућих 65 одсто зараде током трудничког боловања, као и да се грађанима старијим од 65 година обезбеде бесплатне карте за аутобуски превоз у месном саобраћају. житељи тако инфраструктурно опремљених улица врло ретко одлучују на плаћање прикључка. На предлог Градског већа и за водовод и канализацију надлежног ЈКП „Водоканал”, од јуче па до 31. марта следеће године сваки сомборски домаћин који поднесе захтев за прикључење на постојећу канализациону мрежу у својој улици, за то ће, за разлику од својих „наивних” комшија који су то већ урадили, плаћати свега 10 одсто потребне суме, што је узроковало и формалну измену својевремено донете варошке Одлуке о грађевинском земљишту.

циону мрежу плаћало око 1.000 динара. Било како било, у овом шампионату популизма већинском вољом одборничке већине зелено светло је добио предлог Градског већа, чиме ће се, како се очекује и од самог предлагача, исправити „аномалија“ да и поред огромних улагања покрајинског Фонда за капитална улагања у канализациону мрежу сомборских салашарско-приградских насеља Буковац и Шикара, њихови житељи не желе да се на ову „цивилизацијску тековину” и прикључе. М. Миљеновић

оближњих кућа. У сарадњи са општином Кула, биће формирана Комисија за процену штете и све ћемо платити. У овом тренутку не могу да кажем шта се тачно десило и ко је одговоран, али људима који немају где да оду, понудили смо смештај у најближим хотелима - рекао је Василопоулос.

Изливена вода на анализи Центар за хигијену и хуману екологију Завода за јавно здравље у Сомбору је током јучерашњег дана радио анализу изливене воде из лагуна, али ће резултати бити познати тек за пар дана, до када остаје стрепња Црвенчана да ли су вода и муљ опасни по здравље. - Пре пар година вода из лагуна се излила само у фабричком кругу и тада су анализе показале да нема опасности. Надамо се да ће тако бити и овог пута - рекли су у Заводу за јавно здравље Сомбор. Ове информације потврдио је и председник општине Кула Светозар Буквић, који је обећао несрећним људима привремени смештај у мотелу. Такође, и Буквић је најавио формирање Комисије за процену штете како би било надокнађено оно што је приликом ове несреће уништено. М. Кековић

НИЗАК ВОДОСТАЈ ДУНАВА НЕКОМ ПРИЈА

Бродови стоје, рибари лове

АПАТИН: На Дунаву код Апатина и даље су заробљене барже, гурачи и самохотке који имају већи газ и натоварени робом чекају пораст водостаја који је јуче код Апатина био минус 16, а како се очекује, овако низак водостај задржаће се и наредних дана. Према подацима стручњака за водопривреду, који се посебно ангажовао на одбранама од поплава од Дунава и Тисе Никите Андрејева, најнижи водостај код Апатина забележен је на Божић, 7. јануара 1909. године, минус 118 цм, међутим, овај податак није и званично признат, јер је овај водостај уследио због узводног загушења ледом.

Уговори о запошљавању НОВИ БЕЧЕЈ: Свечано потписивање и уручење уговора о додели субвенција за остваривање мера новог запошљавања, самозапошљавања и запошљавања приправника у општини Нови Бечеј, које финансира ова локална самоуправа у сарадњи са Националном службом за запошљавање, биће одржано данас, у подне, у општинском здању. Новобечејска општина је, на основу Локалног акционог плана запошљавања, издвојила око три милиона ди-

нара за ове намене, док је Национална служба за запошљавање учествовала са 2,9 милиона. Данашњем догађају присуствоваће кандидати који су успели да се запосле на основу овог програма, као и председник општине Нови Бечеј Миливој Вребалов, директор зрењанинске филијале НСЗ Перо Кнежевић и председник комисије за Локални акциони план запошљавања Саша Шућуровић. Ж. Б.

Најнижи водостај Дунава забележен је и 2003. године када је код Апатина у августу забележен водостај од минус 46, а код Бездана минус 85 сантиметара. Такође, по тврдњама Никите Анрејева, од 1876. до 2003. године овако низак водостај бележи се 12 пута, испод нуле 24 пута, а дана са ниским водостајем је све више. За разлику од бродарских компанија које због ниског водостаја трпе штету, овакав водостај је прави елдорадо за све оне који су се стуштили на излов рибе. Риба се повукла у лимане и дубље „рупе” где је постала лак плен рибара. Ј. П.

sreda30.novembar2011.

PO VE RE NIK ZA TR PAN @AL BA MA

Us po sta vqa we spi sko va (ne)po slu {nih Po ve re nik za in for ma ci je od jav nog zna ~a ja i za {ti tu po da t a k a o li~ n o s ti Ro d o q ub [a bi} je iz ja vio da je ve o ma za bri wa va ju }e {to je iz u zet no po v e } an broj `al b i gra | a n a ko je do bi ja.

ne mo gu i ne sme ju prav da ti pro ble mi u ostva ri va wu Usta vom i za ko nom za jam ~e nih pra va gra |a na. In sti tu ci ja po ve re ni ka je za tr pa na àl ba ma gra |a na, ne ma do vo qan broj sa rad ni ka za rad, ka è on, do da ju }i da se, objek tiv n o gle da no, ne mo è po stu pa ti po za ko nu utvr |e nim ro ko vi ma. Po re ~i ma po ve re ni ka, i po sle se dam go di na pri me ne za ko na, mno gi or ga ni vla sti po dat ke ko ji bi mo ra li bi ti do stup ni naj {i roj jav no sti ~i ne ne do stup nim i tre ti ra ju kao taj ne, bez ob zi ra na ~i we ni cu {to bi

[a bi} je di ni kan di dat Skup {tin ski Od bor za kul tu ru i in for mi sa we tre ba lo bi u ~e tvr tak, 1. de cem bra, da utvr di pred log kan di da ta za po ve re ni ka za in for ma ci je od jav nog zna ~a ja i za {ti tu po da ta ka o li~ no sti. Je di ni kan di dat za tu funk ci ju je do sa da {wi po ve re nik Ro do qub [a bi}, ko me man dat is ti ~e 22. de cem bra. – In di ka tiv no je i za bri wa va ju }e {to se i ina ~e ve li ki i stal no ras tu }i pri liv `al bi gra |a na u po sled we vre me dra ma ti~ no uve }a va. Za to ni je po treb na bo qa ilu stra ci ja od po da tka da je sa mo to kom no vem bra 2011. re gi stro va no 530 no vih pred me ta, dok ih je na pri mer, u to ku ce le 2005. go di ne bi lo 437 – re kao je [a bi}. On je ka zao da se ni na do la ze }om pred iz bor nom at mos fe rom

po da ci o bu xe tu, ras ho di ma, pla ta ma i jav nim na bav ka ma tre ba lo da bu du vid no is tak nu ti na in ter net-pre zen ta ci ja ma. On is ti ~e da u po sled we vre me mno ge gra |a ne s pra vom po seb no iri ti ra evi dent na mo gu} nost da ak ti vi sti stra na ka la ko do la ze do wi ho vih li~ nih po da ta ka i ko ri ste ih u raz ne svr he, me |u ko ji ma ne ki pre po zna ju i us po sta vqa we spi sko va (ne)po slu {nih.

dRU[TvO

dnevnik

c m y

KON FE REN CI JA RE GI O NAL NE INI CI JA TI VE ZA MI GRA CI JE, AZIL I IZ BE GLA LI CA

Bo qi uslo vi za tra `i o ce azi la

Mi ni star unu tra {wih po slo va Sr bi je Ivi ca Da ~i} je na otva ra wu kon fe ren ci je Re gi o nal ne ini ci ja ti ve za mi gra ci je, azil i iz be gla li ca re kao da je Sr bi ja pred u ze la niz me ra ka ko bi po ve }a la ka pa ci te te i obez be di la bo qe uslo ve za tra `i o ce azi la, ko jih je dra sti~ no vi {e u od no su na ra ni ji pe riod. Po we go vim re ~i ma, Sr bi ja na sto ji da ni zom pred u ze tih me ra pre va zi |e i pro blem la `nih azi la na ta, ko ji se po ja vio na kon vi zne li be ra li za ci je. Kao jed nu od naj zna ~aj ni jih me ra za sma we we wi ho vog bro ja, Da ~i} je na veo for mi ra we Ko mi si je za pra }e we bez vi znog re `i ma pu to va wa s Evrop skom uni jom, kao i raz me nu in for ma ci ja u okvi ru ove i osta lih ini ci ja ti va.

Da ~i} je is ta kao da su pri o ri te ti Sr bi je su zbi ja we tr go vi ne qu di ma i oblast le gal nih mi gra ci ja, a uka zao je i na po tre bu sa rad we pred stav ni ka vla di nog sek to ra i ci vil nog dru {tva. – ^i we ni ca da je vi {e od 90 od sto zah te va za azil od bi je no u ze mqa ma Za pad ne Evro pe go vo ri da oni ni su oprav da ni – re kao je mi ni star. – Na {i po da ci go vo re da bi mo glo bi ti oko 5.000 ile gal nih imi gra na ta ko ji su za u sta vqe ni u Sr bi ji. Da ~i} je na veo da pr vi put u isto ri ji qu di tra `e azil u Sr bi ji, i do dao u {a li da je to “na pre dak”. Me |u tim, on je ka zao da to stva ra pro ble me po pi ta wu sme {taj nih ka pa ci te ta i bez bed no sti.

RO BOT ODR @AO ÂS: U~enicima petog razreda Osnovne {kole „Drinka Pavlovi}„ u Beogradu, umesto profesora, ju~e je ~as drào humanoidni robot NAO, koji govori, hoda, prepoznaje qude i predmete i ose}a dodir. Robot se prvo predstavio u~enicima, zatim je pokazao kako {utira penale, odigrao jedan kineski ples, ali i uì~ko kolo. Alek san dar Ro di} iz Odeqewa za robotiku Instituta „Mihajlo Pupin”, koji je deci predstavio robota, rekao je da je ciq ~asa da mali{ani dobiju motivaciju da se, kada budu upisivali fakultet, opredele za tehniku ili informacione tehnologije jer su one „budu}nost za ~ove~anstvo”. Jedan ovakav robot ko{ta oko 18.000 evra, ali, po Rodi}evim re~ima, za nekoliko godina, kada nau~nici razviju personalne robote, {to im i jeste glavni ciq, wegova cena }e biti mawa.

SREM CI UJE DI WE NI U RAZ VO JU TU RI ZMA

Kad se Srem ci (i Sre mi ce) za i na te Ju ~e su u be o grad skom ho te lu „Kon ti nen tal“ pred stav ni ci se dam srem skih op {ti na (Ru ma, Srem ska Mi tro vi ca, [id, Irig, Pe }in ci, Sta ra Pa zo va i In |i ja), kao i Srem skih Kar lo va ca i Be o ~i na, pot pi sa li Pro to kol o re gi o nal noj sa rad wi i raz vo ju gra do va i op {ti na Sre ma u obla sti tu ri zma. Ovaj pro to kol usle dio je na kon za vr {e nog ci klu sa od pet se mi na ra ko ji je or ga ni zo vao Be o grad ski fond za po li ti~ ku iz u zet nost, a uz fi nan sij sku po dr {ku am ba sa de Kra qe vi ne Ho lan di je i Fon da ci je „Ulof Pal me„. – Se mi na ri su or ga ni zo va ni u okvi ru pro jek ta „Evrop ske in te gra ci je i lo kal ni raz voj – ka uspe {nim stra te gi ja ma i do brom upra -

vqa wu”, a po ha |a li su ih qu di za du `e ni za do no {e we od lu ka na ni vou jed ne op {ti ne. To kom sva kog se mi na ra u~e sni ci su vo |e ni kroz pro ces iz bo ra te mat ske obla sti na ko joj bi mo gli gra di ti za jed -

svih op {ti na su po ka za li da ve o ma vo le Srem i Sr bi ju i te `e da Sr bi ja bu de evrop ska ze mqa – is ta kla je pred sed ni ca Be o grad skog fon da za po li ti~ ku iz u zet nost So wa Liht.

Protokol je usledio nakon zavr{enog ciklusa od pet seminara koji je organizovao Beogradski fond za politi~ku izuzetnost, a uz finansijsku podr{ku ambasade Kraqevine Holandije i Fondacije „Ulof Palme” ni~ ke me |u op {tin ske pro jek te u na red nom pe ri o du. Ova je gru pa bi la ve o ma po seb na jer je uvek bi la u pu nom bro ju, ve o ma za in te re so va na za te mu, a pred stav ni ci

Pri sut ni ma su se obra ti li i dr `av ni se kre tar Mi ni star stva za qud ska i ma win ska pra va i dr `av nu upra vu i lo kal nu sa mo u pra vu Du {ko Ra du ko vi} i pro fe sor

Fa kul te ta za dr `av nu upra vu „Me ga trend„ uni ver zi te ta Mi jat Da mja no vi}. Obo ji ca su na gla si li da je sa rad wa u okvi ru jed nog re gi o na, od no sno me |u op {tin ska sa rad wa, kqu~ uspe ha i pro cva ta re gi o na, kao i pri vred nog i sva kog dru gog na pret ka. – Ovaj pro je kat }e bi ti re a li zo van do kra ja i ne }e osta ti sa mo mr tvo slo vo na pa pi ru jer ka da se Srem ci i Sre mi ce za i na te, sve do ve du do kra ja. Ovaj fond i ceo pro je kat su na sve nas u~e sni ke osta vi li sna `an uti sak, ali se na da mo i da smo se mi bar ma lo na met nu li, te da }e mo i da qe bi ti ukqu ~i va ni u ova kve i sli~ ne ak tiv no sti – ka za la je pred sed ni ca {id ske op {ti ne Na ta {a Cvi jet ko vi}. J. An ti}

UTO PIJ SKI PO LIS

Ha ke ri na ste ro i di ma Vr lo je mo gu }e da bi se ve lik broj mla |ih in ter net-ko ri sni ka, ili bar onih ko ji od ra sta ju na za pad wa~ koj kul tu ri, pri pa da li joj ge o graf ski ili ne, slo `io da je je ima ge bo ard „4chan“ jed no od naj va `ni jih ~vo ri {ta ina ~e pri li~ no di fu zne sve svet ske mre `e. „4chan“ je je dan od naj u ti caj ni -

sva ka ko Ran dom („bi lo {ta“ ili „bez re da“), u kojm se za i sta ka ~e sve mo gu }e i ne mo gu }e sli ke, ~e sto s du ho vi tim, ap surd nim ili ci ni~ nim ko men ta ri ma. Za ovu ta blu „4cha na“ je je dan no vi nar „Wu jork taj msa“ pro ko men ta ri sao da je na lik ne ka kvoj op sce noj grup noj te le fon skoj li ni ji, dok je ko -

va, na pra vio je 2003, po uzo ru na ja pan ski „2chan“ u svo joj de~ joj so bi Kri sto fer Pul, ta da pet na e sto go di {wak. Iako ogro man, sajt da nas za po {qa va sa mo jed nog pro gra me ra, dok svi osta li mo de ra to ri ra de vo lon ter ski. Za ni mqi vo je da na „4cha nu“ po sto ji i ar mi ja taj nih „do ma ra“, ~i ji je je di ni po -

mat ski pre tva rao u „pat ku“ {to je, na rav no, iza zi va lo ur ne be sne re zul ta te. Ta ko se re ci mo i eg groll (vr sta je la) pre tvo rio u duc kroll (pat ka ko ja se ko tr qa). [a la je po tom pre {la na sle de }i sta di jum. Ko ri sni ci su po ~e li da ka ~e lin ko ve ko ji su na vod no ima li ve ze s te mom o ko joj bi se u tom tre -

Pul je na neko vreme postavio jezi~ki filter na svoj sajt, koji je re~ „jaje“ svaki put automatski pretvarao u „patku“, {to je izazivalo urnebesne rezultate. Tako se, recimo, i eg groll (vrsta jela) pretvorio u duc kroll (patka koja se kotrqa)

jih i ve ro vat no naj po se }e ni jih fo ru ma na in ter ne tu, pot pu no ano ni man i naj ve }im de lom na me wen ka ~e wu sli ka (otud ima ge bo ard – ta bla za le pqe we sli ka). Naj po pu lar ni ji i naj u vr nu ti ji ode qak ovog fo ru ma je

men ta tor iz „Wu jork ob zer ve ra“ sa mo su vo pri me tio da pro u ~a va we Ran dom-a sva ka ko iza zi va to pqe we mo zga. Ovaj sajt, za ko ji je u ju lu 2008. za be le `e no da je dnev no sa mo na Ran dom odeq ku imao iz me |u 150.000 i 200.000 po sto -

sao da bri {u za i sta ne pri me re ne po sto ve. Po sto ji i pra vi lo da onaj ko ot kri je dru gi ma da je do mar auto mat ski gu bi sva ovla {}e wa. Si stem po ko jem ap so lut no sva ko mo è da oka ~i go to vo bi lo {ta, bez ika kve pret hod ne re gi stra ci je (ve }i na ko ri sni ka jed no stav no uzi ma od mah po nu |e ni na di mak „ano ni man“, a sam sajt ne pam ti IP adre se) do ve la je do pot pu ne kre a tiv ne anar hi je i po pla ve ra znih su lu dih ide ja ko je se sa „4cha na“ da qe {i re in ter ne tom. U en gle skom je zi ku po sto ji iz raz „in ter net me me” ko ji ozna ~a va ne ku po ja vu, re ~e ni cu, sli ku ili bi lo ka kvu in for ma ci ju ko ja se po ja vi na glo bal noj mre ì i za krat ko vre me po sta ne po pu lar na kru è }i iz me |u ko ri sni ka. Mno gi od tih fe no me na, po put lol ca ta (sli ke ma ~a ka s du ho vi tim ko men ta ri ma na is kri vqe nom en gle skom) po ja vi li su se pr vi put na „4cha nu“. Je dan od za bav ni jih me mea ko ji se po ja vio na „4cha nu“ je ric krol ling. Pre vi {e go di na, Pul je na ne ko vre me po sta vio je zi~ ki fil ter na svoj sajt ko ji je re~ „ja je“ sva ki put auto -

nut ku ras pra vqa lo, ali ka da bi ne ko taj link otvo rio, do ~e ka la bi ga sli ka pat ke na to~ ko vi ma. Po sled wa fa za po ~e la je ka da su vic ka sti fo ru ma {i ovu po {ast, ma lo mo di fi ko va nu, ma sov no pro {i ri li ce lim in ter ne tom. Po no vo su tu bi li lin ko vi ko ji su vo di li do, na vod no, ne ~eg {to je ima lo ve ze s ak tu el nom te mom, ali ovog pu ta je `r tvu, ume sto pat ke,

jed na ko be smi sle no do ~e ki vao vi deo-sni mak pe sme Ri ka Astli ja iz 1987. „Ne ver Gon na Gi ve You Up„. Ovo je do sti glo kul mi na ci ju u jed noj po pu lar noj ame ri~ koj te le vi zij skoj emi si ji emi to va noj na Dan za hval no sti 2008, ka da se sam Rik Astli pot pu no iz ne na da po ja vio u pro gra mu, u ma ni ru sli~ -

nom u ko jem je we gov vi deo be smi sle no i neo ~e ki va no iska kao svu da po in ter ne tu. Po {to su ko ri sni ci „4cha na“ po vre me no do pri no si li in for ma ci ja ma Asan `o vom „Vi ki lik su„ i bo ri li se za slo bo du raz me ne ma te ri ja la na in ter ne tu, u kon zer va tiv ni jem de lu ame ri~ ke jav no sti odav no su obe le `e ni kao do ma }i te ro ri sti, pa ~ak i kao „ha ke ri na ste ro i di ma“. Ano nim ni sa „4cha na“ us peo je 2008. da upad ne na li~ ni i-mejl na log Sa re Pej lin, ta da {we ame ri~ ke re pu bli kan ske kan di dat ki we za pot pred sed ni cu. Ha ker je oka ~io sli ke we nih pi sa ma na „Vi ki liks„, a {i fru na lo ga na „4chan“, i to na Ran dom. Ovo je, na rav no, do ve lo do to ga da je ve li ki broj qu di po ku {ao da se ulo gu je na na log u isto vre me, ta ko da ga je „Yahoo„ auto mat ski za kqu ~ao i pot pu no za tvo rio pri stup i-mej lu. Je dan fo ru ma{ je po sle to ga pro ko men ta ri sao: «“U vra ga, Ran dom. Za ma lo pro me ni smo isto ri ju, al’ smo za br qa li, spek ta ku lar no“». Na sta sja Pi sa rev

dru[tvo

dnevnik

„TOR LAK” PRI PRE MA SVO JU VAK CI NU PRO TIV GRI PA

Za do ma }e ce pi vo ne do sta je 600.000 evra Kupovina nepotrebnih i skupih vakcina kod pandemije sviwskog gripa pre dve godine stvorila je kod gra|ana Srbije otpor prema vakcinaciji tako da je broj onih koji su ove sezone primili vakcinu ~ak i protiv obi~nog gripa, onu sezonsku, izuzetno mali. Naime, sve je mawe onih koji veruju u bilo koju vakcinu, a pogotovo kada se zna da se sve one uvoze. Me|utim, Srbija }e, sva je prilika, jo{ godinu-dve morati da uvozi jer u „Torlaku” jo{ uvek nisu osposobqeni da proizvode doma}u vakcinu protiv gripa mada ima najava da bi se to ipak, i pored svih problema koji postoje, moglo dogoditi naredne godine.

U „Torlaku”, na{em jedinom proizvo|a~u vakcina, pre dve godine zvani~no je otvoren pogon za proizvodwu vakcina protiv gripa, ali on nije po~eo da snabdeva tr`i{te cepivima i neizvesno je kada }e to u~initi jer je potrebno jo{ oko 600.000 evra za pretklini~ka i klini~ka ispitivawa vakcine. Po re~ima, {efice kabineta direktora Instituta za virusologiju i serume San dre ^e rin,

„Torlak” o~ekuje se da }e u narednoj sezoni gra|anima biti

ponu|ena doma}a vakcina protiv gripa. – Izrada pilot-serija vakcina je zavr{ena, a u toku je izrada validacionih serija – objasnila je Sandra ^erin. – Potom slede pretklini~ka i klini~ka ispitivawa, izrada registracione serije, priprema dokumentacije i registracija proizvoda kod Agencije za lekove i medicinska sredstva. Tek nakon toga sledi izrada komercijalne serije i pu{tawe u promet. Ukoliko sve bude teklo po planu, “Torlak” }e u narednoj sezoni 2012–2013. godine gra|anima mo}i da ponudi doma}u vakcinu protiv gripa. Q. M.

Mi trov ~a ni br `e do In sti tu ta u Ka me ni ci U Op{toj bolnici Sremska Mitrovica ju~e je ozvani~en po~etak saradwe Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici i Op{te bolnice i Doma zdravqa „Sremska Mitrovica”, radi {to efikasnijeg tretmana bolesnika obolelih od akutnog infarkta miokarda, po modelu koji se primewuje u Evropskim zemqama. Ugovor o saradwi potpisali su generalna direktorka Instituta za kardi-

ovaskularne bolesti Vojvodine prof. dr Na da ^e mer li}-A|i}, direktor Op{te bolnice u Sremskoj Mitrovici prim. dr Mi ro slav Ken dri {i} i direktorka Doma zdravqa „Sremska Mitrovica„ dr Na da Pet ko vi}-Zec. S obzirom na to da broj obolelih od akutnog infarkta miokarda iz dana u dan raste, potpisnici trojnog ugovora nisu krili zadovoqstvo {to }e ovim aktom bi-

ti uspostavqena saradwa od koje }e najve}i benefit imati bolesnici mitrova~ke op{tine. Ukoliko se na vreme i u kratkom roku od prve pojave bola jave Slu`bi hitne pomo}i u Sremskoj Mitrovici, odmah }e biti transportovani u Institut za KVB Vojvodine u Sremskoj Kamenici, gde }e im biti ura|ena hitna koronarografija i stavqeni stentovi u akutno zapu{enu arteriju.

EPI DE MI O LO [KA SEK CI JA DRU [TVA LE KA RA VOJ VO DI NE

Sred wi Ba nat na me ti zo o no ze – Sredwi Banat je poznat kao podru~je na kojem se povremeno de{avaju mawe epidemije zoonoze, u prvom redu trihineloze i kju-groznice – ocenio je direktor zrewaninskog Zavoda za javno zdravqe dr Mir ko Ba ~i} na sastanku Epidemiolo{ke sekcije Dru{tva lekara Vojvodine Srpskog lekarskog dru{tva. Stru~ni deo sastanka, odr`an u prostorijama zrewaninskog Zavoda, bio je posve}en epidemiolo{kim karakteristikama zoonoze, besnila i kju-groznice u Sredwobanatskom okrugu od 1991. do 2010. godine, a stru~nom skupu prisustvovali su veterinari, infektolozi, pedijatri i epidemiolozi. – Dominantan je broj obolelih od trihineloze, a veoma je zna~ajno i ono je po ~emu se razlikujemo od drugih okruga – javqawe kjugroznice u mawim epidemijama. Po broju obolelih od we na{ okrug je na prvom mestu u celoj Srbiji. Zato je Zavod za javno zdravqe i dobio referencu za dijagnostiku kju-groznice za ~itavu zemqu – kazao je dr Ba~i}. Po wegovim re~ima, tokom

dvadeset godina, koliko je obuhva}eno analizom, oko 800 osoba u ovom delu Banata je obolelo od raznih zoonoza, a vi{e od 80 odsto odnosi se na slu~ajeve epidemije. Uglavnom se radi o trihinelozi i kju-groznici. – Ovaj sastanak je poslu`io da napravimo pore|ewa oboqevawa

u sredwem Banatu s Vojvodinom i Srbijom, ali i da uporedimo procenat umirawa. @eqa nam je i da do|emo do korisnih zakqu~aka koji }e nam pomo}i da lak{e spre~avamo i suzbijamo oboqewa – napomenuo je dr Ba~i}. Jedan od posledwih slu~ajeva zoonoze dogodio se u op{tini

Novi Be~ej u junu, kada je Uprava Ministarstva poqoprivrede za veterinu potvrdila da se u Bo~aru i Novom Milo{evu kod ìvotiwa pojavila zarazna bolest antraks, u narodu znana kao “crni pri{t”. Slu~aj je zabeleèn na jednoj privatnoj farmi, na kojoj su uginule krave i kowi. Ovo nije bilo prvi put da se podru~je novobe~ejske op{tine progla{ava zaraènim nekom bole{}u. Iz sela Kumane, iz jedne privatne klanice, krajem 2001. potekla je epidemija trihineloze od koje je obolelo stotinak qudi. Tri godine kasnije Novo Milo{evo je zahva}eno epidemijom bruceloze, opasne zarazne bolesti ìvotiwa. Po~etkom februara, naime, otkriveno je da je brucelozom zaraèn ve}i broj ovaca. U zrewaninsku bolnicu sme{teno je deset qudi koji su se zarazili bacilom bruceloze. Stoka je trebalo da bude u karantinu, ali je zbog nedostatka hrane isterana na pa{wake pa su registrovani i novi slu~ajevi bruceloze. Osim kod ovaca, bolest je otkrivena i kod krava i pasa. @. Ba la ban

SPO ME NI CI NOB-u U VOJ VO DI NI U JAD NOM STA WU

De va sti ra na ba {ti na Na podru~ju ~itave Vojvodine spomeni~ka ba{tina iz vremena Narodnooslobodila~kog rata u veoma je lo{em stawu i retke su vojvo|anske op{tine koje na dostojanstven na~in vode brigu o spomenicima i obele`jima iz vremena Drugog svetskog rata, zakqu~uli su u~enici savetovawa o planirawu, gradwi i o~uvawu spomeni~ke ba{tine u Vojvodini, odr`anog u Skup{tini Vojvodine. Naime, pod pokroviteqstvom Skup{tine Vojvodine odr`ano je savetovawe „Uloga organa Vojvodine, lokalnih samouprava i nevladinog sektora u planirawu, gradwi i o~uvawu spomeni~ke ba{tine” u organizaciji Dru{tva za istinu o NOB i Jugoslaviji – Odbor za Vojvodinu i Vojvo|anskog kluba iz No-

vog Sada. U~esnici su se slo`ili u tome da su spomenici NOB u nedopustivom i sramnom stawu i da je, da bi ovaj problem ko-

dinih lokalnih samouprava koje vode brigu o spomenicima, dodaju}i da je ve}ina obele`ja, od severa do juga Vojvodine, de-

U renovirawe i o~uvawe spomenika NOB-u treba da se ukqu~e svi: republi~ke, pokrajinske i op{tinske institucije vlasti, institucije kulture i zainteresovane orgnizacije na~no po~eo da se re{ava, neophodna {iroka dru{tvena inicijativa u koju bi se ukqu~ili svi, a to zna~i republi~ke, pokrajinske i op{tinske institucije vlasti, institucije kulture i zainteresovane orgnizacije. Potpredsednica Skup{tine Vojvodine Ma ja Se dla re vi} naglasila je da su veoma retki primeri ~asnih izuzetaka poje-

limi~no ili u potpunosti devastirana. Na{ poznati arhitekta Mi ro slav Kr sto no {i}, organizator savetovawa o planirawu, gradwi i o~uvawu spomenika ba{tine, ocenio je kao nedopustivo i sramno stawe u kojem su spomenici iz vremena NOB-a, ukqu~uju}i i najve}e i najzna~ajnije, kao {to su oni posve}e-

ni Sremskom frontu, kompleks posve}en bitki kod Batine i mnogobrojni spomenici na Fru{koj gori. – Pored nesporne istorijske, umetni~ke i ahritektonske vrednosti koju ova spomeni~ka ba{tina ima, problemati~no je to {to je briga o wima na samim marginama, iako su oni posve}eni borcima za slobodu svih nacionalnih zajednica koje u Vojvodini `ive i svim nevinim `rtvama, bez obzira na naciju ili veru – istakao je Krstono{i}. – Ova obele`ja, simboli antifa{isti~ke pro{losti Vojvodine, zaslu`uju daleko boqi tretman i krajwe je vreme da se u wihovo renovirawe i popravqawe uni{tenog ukqu~e svi, od Republike i Pokrajine do nevladinih organizacija. Q. Ma le {e vi}

sreda30.novembar2011.

RE PU BLI KA SPO RO IZ MI RU JE DU GO VE VOJ VO \AN SKIM PRO SVE TA RI MA

Ju bi lar ci uglav nom i da qe ~e ka ju Mada {trajk upozorewa koji je Unija sindikakta prosvetnih radnika organizovala u ponedeqak zbog neispla}enih jubilarnih nagrada nije, bar po podacima Ministarstva prosvete, imao ve}i odziv, ipak je zabriwavaju}i jer je, uglav nom van Voj vo di ne, bilo i {kola u kojima nastava nije uop{te odràna, dok su u Pokrajini u {kolama ~la ni ca ma Ne za vi snog sin di ka ta pro svet nih radnika, koji je kolektiv ni ~lan Unije, ~asovi uglavnom bili skra}eni na 30 minuta. Po planovima Unije, {traj ko vi upo zo re wa nastavi}e se jednom nedeqno sve dok jubilarne nagrade za 2009, 2010. i ovu godinu ne budu u potpunosti ispla}ene, tako da je planirano da ~asovi u {kolama ~lanicama ovog sindi ka ta bu du skra }e ni ili pot pu no ot ka za ni sle de }e sedmice u utorak. Vojvo|anski prosvetari po~eli su od svojih lokalnih samouprava da dobijaju novac za zaostale jubilarne nagrade, ali dinamika tih isplata razli~ita je od op{tine do op{tine. Tako su lokalne samouprave u Suboti ci, Adi, Sen ti, Srem skoj Mitrovici, Novom Sadu novac isplatile ovogodi{wim jubilarcima, dok ostali jo{ uvek ~ekaju. U Zrewaninu su is pla ti li one ko ji naj du è ~ekaju, to jest koji su jubilarci bili 2009, dok pro{logodi{we i ovo go di {we na gra de nisu jo{ ispla}ene. U Kikindi, Novom Kneèvcu, Senti, Be~eju, Somboru, Staroj Pazovi, [idu, Temerinu, Srbobra-

po sle ni opre de qu ju i za {kolski prosek, jer je u nekima on ve}i od republi~kog. I za zaostale jubilarne nagrade prosvetnim radnicima za 2009. i 2010. godinu, mada im ih ispla}uju lokalne samouprave, novac sti`e iz republi~kog buxeta. Ovo je omogu}e no do no {e wem Za ko na o izmenama i dopunama Zakona o buxetu Republike Srbije za 2011. godinu, to jest re ba lan som buxeta, dok za ovu godinu pa re obez be |u ju lo kal ne samouprave iz svojih sredstava. Dug prosvetarima republi~ ka ad mi ni stra ci ja ima i za otpremnine. Po do go vo ru pred stav ni ka Ministarstva posvete i Po kra jin skog se kre ta ri ja ta za obra zo va we, upravu i nacionalne zajednice s po~etka ovog meseca, do sada su vojvo|an skim pro sve ta ri ma ispla}ene zaostale otpremnine za pro{lu godinu. Po re~ima pomo}nika pokrajinskog sekretara za obrazovawe, upravu i nacionalne zajednice Jo `e fa Ka bo ka, do kraja ove nedeqe o~ekuje se odgovor republi~ke administracije na zahtev za isplatu 87 miliona dinara, koliko je potrebno za otpremnine zaposlenima koji su iz vojvo|anskih {kola oti{li u penziju do 31. avgusta ove godine, koji su iz {kola oti{li kao tehnolo{ki vi{kovi i da bi se odblokirali zbog izgubqenih sud skih spo ro va blo ki ra ni ra~uni po jedne {kole u Som-

Ob ra do vi}: No vac tro {en u dru ge svr he Tempo isplate jubilarnih nagrada zavisi}e samo od koli~ine sredstava koja trenutno budu na raspolagawu u buxetu op{tine, izjavio je ju~e ministar prosvete @ar ko Ob ra do vi}, dodaju}i da }e nagrade biti ispla}ene do kraja godine: - Uop{te se ne postavqa pitawe da li ho}emo ili ne}emo da ih isplatimo, ve} se postavqa pitawe da li tog dana ima novca. Prema wegovim re~ima, uo~eni su problemi u nekim lokalnim samoupravama, gde je novac tro{en u druge svrhe, posebno za 2011. godinu. nu prosvetnim radnicima koji su u {kolama deceniju, dve ili tri nije jo{ uvek ispla}eno ni{ta ni za jednu od posledwe tri godine. Ina~e, zaposleni u {kolama za deset godina rada dobijaju polovinu prose~nog bruto li~nog dohotka u Republici ili, ako im je to povoqnije, u {koli, za 20 godina sleduje im ceo bruto prosek, a za tri decenije rada jedan i po prose~an li~ni dohodak. U osnovnim {kolama je uglavnom povoqniji republi~ki prosek, a to je, po posledwim statisti~kim podacima, 53.838 dinara, dok se u sredwim {kolama za-

boru, Kuli i Stepanovi}evu, jer su u me|uvremenu odblokirani zbog mawih svota blokirani ra~uni dve {kole u Sremu. – Posle toga na red dolaze oni koji su u penziju oti{li od 1. septembra – ka`e Kabok. – Do sada je za te zahteve {kola potrebno 20 miliona dinara, mada }e do kraja godine cifra biti mnogo ve}a jer mnogi odlaze u penziju ba{ na kraju kalendarske godine. Iz vojvo|anskih {kola pro{le godine u penziju je oti{lo 748 zaposlenih, a u ovoj godini do sada 400 qudi. D. De ve ~er ski

Od 1. ja nu a ra bez ze le nog kar to na Od Nove godine voza~ima iz Srbije za putovawe u 32 dràve Evrope ne}e biti potreban zeleni karton, dok za put u BiH i Makedoniju i daqe ostaje obavezan. Za ulazak automobilom u pomenute 32 dràve bi}e dovoqna registarska oznaka, odnosno registraciona nalepnica koja se dobija uz nove tablice prilikom registracije vozila, navodi se u saop{tewu za medije Udruèwa osigurava~a Srbije. To }e biti dovoqan dokaz o postojawu osigurawa od auto-odgovornosti

za {tete pri~iwene tre}im licima. Time, od 1. januara naredne godine, prestaje obaveza kontrole postojawa tog osigurawa na granicama EU i Hrvatske, isti~e se u saop{tewu. Zeleni karton vi{e ne}e biti potreban za ulazak automobilom u 27 dr`ava EU, kao ni prilikom ulaska u Hrvatsku, [vajcarsku, Norve{ku, Island i Andoru. BiH i Makedonija nisu deo podsistema registarske oznake, tako da }e za ulazak u te dr`ave i daqe biti potreban zeleni karton.

sreda30.novembar2011.

MI NI STAR DA ^I] O MAL VER ZA CI JA MA S NA BAV KOM VAK CI NA

Ne ma za {ti }e nih od od go vor no sti Ministar policije Ivi ca Da ~i} poru~io je da niko nije za{ti}en od odgovornosti za krivi~no delo pa ni u slu~aju malveracija u vezi s nabavkom vakcina protiv sviwskog gripa. On je ukazao na to da je policija u tom, kao i svakom drugom predmetu, postupala u koordinaciji s Tu`ila{tvom, na kojem je da opredeli ili kvalifikuje da li je neko izvr{io krivi~no delo. Odgovaraju}i na pitawe novinara u Palati „Srbija„ da li je ta~no da je u MUP stigla slu`bena bele{ka u kojoj je navedeno da je poli-

cija utvrdila da postoji osnovana sumwa za zloupotrebu 14 osoba u slu~aju “vakcina“, a da je posle konsultacija s Tu`ila{tvom krivi~na prijava obuhvatila samo troje, Da~i} je rekao da nema takve podatke. – Postupak je takav da policija i Tu`ila{tvo treba da se usaglase i tek nakon toga dolazi do pokretawa krivi~nog postuka. U svakom slu~aju, svako ko je kriv treba da odgovara i nema razloga da bilo ko bude za{ti}en, niti }e biti – poru~io je Da~i}. (Ta njug)

SA RAD WA SA SU SE DI MA

Spo ra zum o iz ru ~e wu s Ma ke do ni jom Ministarka pravde Srbije Sne `a na Ma lo vi} i ministar pravde Makedonije Ble rim Be xe ti potpisali su ju~e u Beogradu sporazum o me|usobnom izru~ewu svojih dr`avqana, osumwi~enih ili osu|enih za krivi~na dela organizovanog kriminala, korupcije i prawa novca. Sporazumom je predvi|eno izru~ewe osumwi~enih za krivi~na dela organizovanog kriminala, korupcije i prawa novca za koje je za-

pre}ena kazna zatvora od najmawe ~etiri godine. Ovim sporazumom predvi|eno je i izru~ewe osu|enih za ta krivi~na dela, kojima je izre~ena zatvorska kazna od najmawe dve godine. Malovi} i Bexeti sporazum su potpisali na marginama regionalne konferencije o borbi protiv organizovanog kriminala, koja se odr`ava u beogradskoj Palati Srbija. (Fo Net)

U ZA GRE BU

Iden ti fi ko va no 14 `r ta va „Bqe ska” U Zavodu za sudsku medicinu i kriminalistiku Medicinskog fakulteta u Zagrebu su identifikovani posmrtnih ostaci 14 Srba ubijenih u agresiji hrvatskih snaga na srpsku oblast Zapadna Slavonija, koja je bila pod za{titom mirovnih snaga Ujediwenih nacija, saop{tila je nevladina organizacija „Veritas”. Re~ je o `rtvama ekshumiranim pro{le i ove godine iz zajedni~kih grobnica u Medarima, Oku~anima i Vrbovqanima, stradalim tokom operacije hrvatskih snaga „Bqesak” 1. i 2. maja 1995. godine. Po podacima „Veritasa”, na podru~ju sektora „Zapad” pod za{titom UN, tokom operacije „Bqesak” ubijeno je 283 Srba, me|u kojima 57 `ena i devetero dece starosti do 14 godina. Dosad je re{ena sudbina samo 68 lica, od toga 35 na podru~ju Hrvatske, a ostalih na podru~ju Republike Srpske, gde su pobijeni u avionskim

napadima na kolone izbeglica ili su kasnije podlegli povredama. Iz zajedni~kih grobnica u Medarima, Oku~anima i Vrbovqanima je ekshumirano 100 le{eva pobijenih Srba, a na tom podru~ju ima jo{ nekoliko grobnica s ukupno 54 posmrtna ostatka, dok za 82 srpske `rtve akcije „Bqesak” jo{ nema ni podataka o mestu ukopa. Porodice stradalih o~ekuju br`e identifikacije i ekshumacije ostalih poznatih grobi{ta, tim pre {to su predsednici Hrvatske i Srbije pro{log novembra istakli da je re{avawe sudbine nestalih prioritet, navodi se u saop{tewu „Veritasa”. Osim toga, kako je navedeno, o~ekuju procesuirawe odgovornih za zlo~ine nad Srbima stradalim u operaciji „Bqesak” za koje jo{ niko nije procesuiran, ni pred me|unarodnim, ni pred nacionalnim sudovima. (Ta njug)

crna hronika

DR @AV NI SE KRE TAR MI NI STAR STVA PRAV DE SLO BO DAN HO MEN UPO ZO RA VA

Pe do fi li ja je re al nost Dr`avni sekretar Ministarstva pravde Slo bo dan Ho men izjavio je ju~e da je u ovom trenutku pred osnovnim sudovima u Srbiji ima 48 krivi~nih postupaka u oblasti pedofilije, dok se pred vi{im sudovima za te`e oblike krivi~nih dela vodi 51 postupak. Od 2010. godine i izmene kaznene politike u 43 postupka je doneta prvostepena ili negde drugostepena presuda, a sli~an je procenat i pred Vi{im sudovima, rekao je Homen RTS-u. Ista-

kao je da sudovi postupaju, ali da je to veliki broj predmeta jer je, na`alost, pedofilija postala realnost. On je rekao da je potrebno razlikovati klasi~nu pedofiliju, obqubu nad detetom, silovawe i posedovawe fotografija i da su kazne za obqube poo{trene. Homen je istakao da je kod klasi~ne pedofilije, kod silovawa i obqube nad detetom stopa povratnika velika i iznosi ~ak i do 80 odsto i da je zbog toga neophodna kontrola pedofila i na-

Carinici na grani~nom prelazu Gostun ju~e ujutro su, u kamionu crnogorskih registarskih oznaka, otkrili dve osobe koje su poku{ale ilegalan ulazak u Srbiju iz Crne Gore, saop{teno je iz Uprave carina. Otkriveni su jedan Tuni{anin i jedan Al`irac, koji su ve} dobili azil Crne Gore, a kamion u kojem su se skrivali je, kako je saop{teno, tokom no}i stigao u me|uzonu, gde je ~ekao na inspekcijski pregled jer je bio natovaren s dve tone kruwenog kukuruza. Me|u vre}ama kukuruza ot-

krivena su dvojica mu{karaca, koji su u{li u tovarni deo kamiona tako {to su prosekli ceradu prikolice s gorwe strane. Otkriveni ilegalci predati su u daqu nadle`nost pograni~noj policiji. Kako podse}aju iz Uprave carina, u posledwa dva meseca je, zahvaquju}i kori{}ewu najnovijih mobilnih skenera i zalagawu carinskih slu`benika, otkriveno 59 osoba koje su ilegalno poku{ale da pre|u granicu Srbije na putu ka razvijenim zemqama Evrope. (Ta njug)

ja, kao ~lanica Saveta Evrope, mogla uvesti takvo re{ewe. Na~elnik Odeqewa za borbu protiv visokotehnolo{kog kriminala Sa {a @i va no vi} rekao je da internet kao globalna i najve}a mre`a ima veliki broj servisa koji pru`aju uto~i{te pedofilima koji vrbuju decu. On je rekao da su na portalu MUP-a dostupni korisni saveti za roditeqe i kontakt adresa i da se javio veliki broj gra|ana od kojih je dobijen veliki broj informacija. (Ta njug)

Ta di}: Mi smo rat ni ci pro tiv kri mi na la – Srbija je borbu protiv organizovanog kriminala postavila u sredi{te svih na{ih po li ti~ kih i operativnih dejstava u prethodnim godinama, a tako }e biti i u budu}nosti. Mi smo ratnici protiv or gani zo vanog kri mi nala – po ru~io je ju~e predsednik Srbije Bo ris Ta di}, otvaraju}i konferenciju „Izazovi i dostignu}a regionalne i transnacionalne saradwe u borbi protiv organizovanog kriminala na podru~ju Jugoisto~ne Evrope“. Srbija je, ina~e, tre}i put zaredom doma}in ove veoma zapaène regionalne konferencije, koja je i ovog puta predvi|ena tokom dva dana, a okupila je ministre pravde i unutra{wih poslova i javne tuìoce zemaqa Zapadnog Balkana, kao i predstavnike zemaqa EU i Evropske komisije. Predsednik Tadi} je, ukazuju}i na to da su godinama preduzimani sna`ni reformski zahvati na ja~awu kapaciteta i integriteta dràvnih organa, naglasio da su odlu~ne aktivnosti koje je Srbija preduzimala u suzbijawu po{asti kriminala rezultirale velikim uspe{nim akcijama, ~ak i na me|unarodnom planu, poput akcije „Balkanski ratnik“, u kojima su razbijene i pohap{ene brojne kriminalne grupe. Osim toga, u Srbiji je u protekle tri godine, od dono{ewa Zako na o oduzi mawu imovine proistekle iz kri-

la napore koje Srbija i zemqe regiona preduzimaju u borbi protiv organizovanog kriminala, i istakla da sve zemqe koje `ele da dobiju ~lanstvo u Evropskoj uniji moraju da nastave da ja~aju vladavinu prava i kapacitete dr`avnih organa za {to efikasnije suzbijawe svih vrsta prekograni~nog kriminala. Komesarka je ukazala na to da je u regionu Zapadnog Bal-

vi~nog dela, oduzeta imovina ~ija se vrednost procewuje na vi{e od 300 miliona evra. Predsednik Srbije je naglasio da na{a zemqa èli da pruì apsolutni doprinos daqem ja~awu i unapre|ivawu regionalne saradwe u borbi protiv organizovanog kriminala, koja ima najve}i strategij ski zna~aj, kao i da je spremna da pruì po dr {ku svima koji èle da u~estvuju u toj borbi, a s tim u vezi je pozvao i EU da pruì {to ve}u potporu u tome. – U pro{losti nismo uvek dobijali asistenciju Evropske unije u borbi protiv organizovanog kriminala. Nadam se da }e na{a saradwa sa svim evropskim i drugim me|unarodnim institucijama u budu}nosti biti samo uspe{na – naveo je predsednik Tadi}. Evropska komesarka za unutra{we po slo ve Se s i l i j a Mal strom je pozitivno oceni-

zitna zemqa – navela je Sesilija Malstrom. Ministar unutra{wih poslova Ivi ca Da ~i} je naglasio da „Srbija svojom nacionalnom strategijom i visoko po stavqenim stan dar di ma u borbi protiv organizovanog kriminala garantuje da }e u toj borbi biti pouzdan partner zemqama u regionu“. – Mi ni star stvo unutra {wih poslova je odlu~no u na-

tome treba da teìmo u na{em daqem radu – naglasio je ministar Da~i}. Ministarka pravde Srbije Sne à na Ma lo vi} je ocenila da dràve u regionu, radi bezbednijeg dru{tva, sna`nom saradwom i zajedni~kom vizijom treba da se bore protiv organizovanog kriminala. Ona je pobrojala niz rezultata regionalne saradwe, ne samo kad je re~ o me|udràvnim ugovori-

Za jed ni~ ki sni mak u~e sni ka kon fe ren ci je

kana uo~qiv i problem ilegalnih migranata, kao i zloupotrebe bezviznog re`ima od qudi koji dolaskom u zemqe zone EU tra`e azil, ali i da je ohrabrena uspe{nim aktivnostima na suzbijawu tih poja-

No vo li ce Sr bi je

Ile gal ci me |u vre }a ma ku ku ru za

kon odslu`ene kazne. On je rekao da je uvedena odredba u zakonu da niko ko je u~inio ovo krivi~no delo ne mo`e dobiti kaznu ispod minimuma. Homen je izrazio o~ekivawe da }e do kraja godine biti niz izmena Krivi~nog zakonika gde fokus ne}e biti samo na poo{travawu kaznene politike nego i na spektru delovawa te vrste kriminala da bi se onemogu}ila pedofilija. Na pitawe o mogu}nosti hemijske kastracije, Homen je odgovorio da nije siguran da bi Srbi-

RE GI O NAL NA KON FE REN CI JA O SA RAD WI ZE MA QA JU GO I STO^ NE EVRO PE U BOR BI PRO TIV OR GA NI ZO VA NOG KRI MI NA LA

– Srbija u kontekstu borbe protiv organizovanog kriminala nije ista kao pre nekoliko godina. Kqu~ni {efovi organizovanog kriminala danas su ili u zatvoru, ili su osu|eni, ili su pobegli, ali u svakom slu~aju, vi{e nisu u Srbiji. Mi ne}emo odustati od toga da ih privedemo pravdi. Mo`emo konstatovati da su neki od najzna~ajnijih predstavnika organizovanog kriminala osu|eni na vi{egodi{we i vi{edecenijske kazne zatvora. Organizovani kriminal veoma dobro zna da u Srbiji danas mo`e nai}i samo na neprijateqstvo i sistemski rat – istakao je Tadi}.

OT KRI VE NO NA GRA NI^ NOM PRE LA ZU GO STUN

dnevnik

c m y

va, koje su dovele do znatnog opadawa te tendencije. – Tako|e, u regionu Zapadnog Balkana ostaje problem korupcije, koja se mora suzbijati jer je to jedan od uzroka {to prqav novac ulazi u privatizaciju – kazala je Sesilija Malstrom. – Korupcija je opasna po su{tinu demokratije. Svi morate odr`ati politi~ku voqu u nastavku borbe protiv organizovanog kriminala i korupcije. Potreban nam je in tegri sni si stem upravqawa granicama. Upu}ujem vas na to da {to boqe sara|ujete, da me|usobno razmewujete in for maci je, da ih razmewujete s Fronteksom. Ona je podvukala da je Zapadni Balkan ima problem i s drugim vidovima organizovanog kriminala. – I krijum~arewe narkotika je veliki problem Zapadnog Balkana. Uo~eno je da se i Ma|arska pojavquje kao tran-

meri da svojim strate{kim pristupom razvija kapacitete i potencijale efikasije borbe protiv razli~itih oblika or gani zo vanog kri mi nala – rekao je Da~i}. – MUP Srbije je postao nezaobilazan partner na me|unarodnom nivou jer je dokazao svoju osposobqenost i efikasnost nizom uspe{nih akcija u oblasti borbe protiv organizovanog kriminala, posebno u suzbijawu krijum~arewa narkoti ka i vi so ko tehno lo {kog kriminala kao wegove nove dimenzije. Ministar je izdvojio akciju „Zona“, kojom su, kako je naveo, „Slu`ba BIA-e za borbu protiv organizovanog kriminala, u koordinaciji s Tu`ila{tvom za organizovani krimi nal i vi {e po li cij skih slu`bi, te posredstvom SEKI centra u Bukure{tu, razbile lanac krijum~arewa kokai na iz Ju`ne Ameri ke u Evropu“. Ministar Da~i} je napomenuo da srpska policija u saradwi s drugim nadle`nim dr`avnim organima uspe{no u kontinutitetu sprovodi i akciju „Armagedon“ u borbi protiv de~je pornografije i zloupotrebe dece putem interneta. – Srbija je u nekoliko posledwih godina veoma uspe{na u pogledu otkrivawa krijum~ara droge – zapleweno je oko deset tona raznih vrsta narkotika, a na{e informacije su doprinele uspehu velikih akcija na me|unarodnom planu. Siguran sam u to da na{ zajedni~ki ciq treba da bude region Jugo i sto~ ne Evrope s najmawom mogu}om stopom kriminaliteta i da

ma koji su omogu}ili kvalitetnu razmenu informacija i efikasnu me|unarodnu pravnu pomo}. – Zahvaquju}i saradwi dràvnih organa Srbije i Hrvatske, rasvetqeno je ubistvo Ive Pukani}a i pravdi privedeni odbegli pripadnici „zemunskog klana„ Mi lo{ Si mo vi} i Sret ko Ka li ni}, a saradwom s BiH uhap{ena je grupa Dar ka Ele za – kazala je ministarka Malovi}. – Oko 70 odsto procesa koje je pokrenulo Tuìla{tvo za organizovani kriminal rezulatat je saradwe u regionu. Po wenim re~ima, sve je mawe otvorenih pitawa kad je re~ o regionalnoj saradwi zemaqa Jugoisto~ne Evrope u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije, a zna~aj ni zajedni~ ki napo ri se ulaù i na otkrivawu i suzbijawu tokova prqavog novca. – Ovaj region spada u tranzitnu trasu opojnih droga, ali i novca kojim se ona pla}a. Suzbijawu problema organizovanog kriminla ne moèmo pristupiti sami, potreban je kolektivan odgovor – upozorila je ministarka Malovi}. Ona je ocenila da je intenzivna regionalna saradwa u borbi protiv kriminala dovela do vidqivih rezultata i u pogledu toga da „kriminalcima nestaje prostor za skrivawe“. – Jedan od najve}ih koraka je regionalni nalog za hap{ewe koji }e ukinuti i posledwu nadu kri mi nal ci ma da bek stvom s teritorije dràve koja ih traì u neku susednu izbegnu pravdu – kazala je ministarka Malovi}. J. Ja ko vqe vi}

crna hronika

dnevnik

sreda30.novembar2011.

DVOJICA MLADI]A IZ ^ELAREVA I JEDAN IZ NOVOG SADA IZA BRAVE

Troj ka uhap {e na zbog dro ge Kri mi na li sti~ ka po li ci ja uhap si la je pre kju ~e oko 21.30 sat tro ji cu mla di }a iz ^e la re va i No vog Sa da, pod sum wom da su po ~i ni li kri vi~ no de lo ne do zvo qe ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga. Pri li kom pre tre sa ku }a u ko ji ma bo ra ve @eq ko A. (1976) i Mi ro slav M. (1976) iz ^e la re va

U SUBOTI^KOM ZATVORU, PRVI PUT U SRBIJI

Osu |e ni ci te sti ra ni na HIV Pr vi put u isto ri ji Sr bi je osu |e ni ci jed nog za tvo ra te sti ra ni su ju ~e na HIV. U okvi ru ak ci je “Ka ra van te sti ra wa”, ko ja se or ga ni zu je po vo dom 1. de cem bra, Svet skog da na bor be pro tiv si de, spe ci jal no vo zi lo Mi ni star stva zdra vqa, ospo so bqe no za br zo te sti ra we, bo ra vi lo je u su bo ti~ koj usta no vi, gde je in te re so va we osu |e ni ka nad ma {i lo o~e ki va wa. – Te sti ra no je 15 osu |e ni ka, a jo{ oko 20 je osta lo na spi sku, ta ko da }e ova ak ci ja usko ro bi ti po no vqe na – re kao je uprav nik Okru `nog za tvo ra u Su bo ti ci Sve ti slav Raj {i}. Po we go vom mi {qe wu, ve li ko in te re so va we se mo `e ob ja sni ti ~i we ni com da su qu di u za tvo ru

ko ji su po ~i ni li ne ko kri vi~ no de lo shva ti li da ni su gra |a ni dru gog re da. – O wi ma bri gu vo de wi ho vi naj bli `i i za po sle ni u Upra vi za spro vo |e we kri vi~ nih sank ci ja. Ka da dru {tvo po ka `e ova kvu pa `wu i ukqu ~i ih u ne ku ak ci ju, kod wih se po ja vi po se ban en tu zi ja zam – sma tra Raj {i}. Uslu ge te ren skog te sti ra wa na HIV mo gli su ju ~e da ko ri ste i osta li gra |a ni Su bo ti ce. Grad na se ve ru Voj vo di ne je dan je od ukup no 22 gra da u Sr bi ji u ko ji ma ovih da na bo ra vi mo bil na me di cin ska je di ni ca. Sa ve to va we i te sti ra we na HIV u okvi ru ak ci je “Ka ra van te sti ra wa” su bes plat ni i ano nim ni. (Tanjug)

ZAHTEV BIV[EG KOMANDANTA OVK TRIBUNALU

Ha ra di naj tra ì pri vre me nu slo bo du Biv {i za po ved nik OVK Ra mu{ Ha ra di naj, ko me Me |u na rod ni tri bu nal u Ha gu su di po op tu `ni ci za rat ne zlo ~i ne na Ko so vu, za tra ìo je od su da da bu de pri vre me no pu {ten na slo bo du to kom no vo go di {wih pra zni ka. Ha ra di naj je za tra ìo da na slo bo du, u Pri {ti nu, bu de pu {ten od 16. de cem bra do 8. ja nu a -

ra. U zah te vu za oslo ba |a we on na vo di da je u sud skom pri tvo ru ve} 16 me se ci, od 19. ju la 2010. go di ne „ka da se do bro voq no pre dao”. Tri bu nal je, me |u tim, u to vre me bio sa op {tio da je Ha ra di na ja u Pri {ti ni uhap sio Euleks. U pri tvo ru Tri bu na la Ha ra di naj je zbog po no vqe nog su |e wa po op tu `ni ci za zlo ~i ne nad Ro mi ma, Al ban ci ma i Sr bi ma u lo -

go ru OVK u se lu Ja bla ni ca kod De ~a na 1998. Pr vo ste pe nu pre su du, ko jom je 2008. bio oslo bo |en po sle pr vog su |e wa, Ape la ci o no ve }e Tri bu na la po ni {ti lo je ju la 2010. i na lo `i lo de li mi~ no po na vqa we pro ce sa. U zah te vu za pri vre me no oslo ba |a we, od bra na na vo di da su svi sve do ci ko ji su pri sta li da sve do ~e ve} da li is kaz na po no vqe nom su |e wu i da, sto ga, ne ma raz lo ga da Ha ra di naj ne bu de pri vre me no oslo bo |en. Uz pod se }a we na to da je de cem bra 2010. Tri bu nal od bio da Ha ra di na ja pu sti na pri vre me nu slo bo du za to {to bi „we go vo pri su stvo na te re nu mo glo do pri ne ti ne po voq noj at mos fe ri za sve do ke ko ji bi tre ba lo da se po ja ve na su |e wu”, Ha ra di na je vi bra ni o ci ar gu men tu ju da su se „sa da te okol no sti pro me ni le”. Na sta vak su |e wa je od lo `en do 13. fe bru a ra idu }e go di ne zbog otvo re nog pi ta wa za {ti }e nog sve do ka „80„ „ko ji je pred po stup kom zbog ne po {to va wa su da za to {to je od bio da sve do ~i i u pr vom i u po no vqe nom pro ce su”, pi {e u pod ne sku Ha ra di na je ve od bra ne. To {to na pr vom su |e wu is kaz ni su da li sve dok „80„ i [ef }et Ka ba {i, bio je glav ni raz log za od lu ku Ape la ci o nog ve }a Tri bu na la da se pro ces po no vi.

MLADI] IZ OKOLINE SMEDEREVA UHAP[EN PO POTERNICI

Pri ja va zbog na pa da na po li caj ca i 42 kra |e In spek to ri Po li cij ske upra ve u Sme de re vu pod ne li su Osnov nom tu `i la {tvu kri vi~ nu pri ja vu pro tiv De ja na S. (36), zva nog La |ar, iz Su vo do la, ko ji je po po ter ni ci uhap {en 2. no vem bra, ka da je iz vr {io kri vi~ no de lo na pa da na slu `be no li ce u vr {e wu slu `be ne du `no sti. Ka ko je na ve la po li ci ja, De jan S. je 2009. go di ne po be gao iz za tvo ra, i osum wi ~en je da je od ta da do hap {e wa, s ne ko li ko sa u ~e sni ka, iz vr {io 42 uglav nom te {ke kra |e na pod ru~ ju Sme de re va. Naj ~e {}e me te ove gru pe bi le su ku }e ~i ji su vla sni ci u ino stran stvu, za tim ma we ben zin ske pum pe, me sne kan ce la ri je, {ko le, am bu lan te, pro dav ni ce pre hram be ne ro be. Iz ku }a je kra de na teh ni~ ka ro ba, alat, oru` je, no vac, a iz ben zin skih pum pi ci ga re te, aku mu la to ri, mo tor na uqa. I iz me snih kan ce la -

ri ja je od no {en no vac, iz {ko la kom pju te ri, a iz am bu lan ti le ko vi. Sva ova ro ba je, uglav nom pre ko ne ko li ko po ma ga ~a, pre pro da va na, dok je ci ga re te, hra nu i pi }e iz pro dav ni ca De jan S. ko ri stio za svo je po tre be. Pred me ti kra |a su bi le i po qo pri vred ne ma {i ne, dva trak to ra i je dan be ra~, kao i 3.000 ko ma da sad ni ce ja bu ke. In te re sant no je da su je dan isti trak tor ukra li dva pu ta: jed nom da bi od vu kli be ra~, na kon ~e ga su trak tor osta vi li, a na kon ne kog vre me na su po no vo do {li po trak tor i pre pro da li ga. Ko ri stio je ne ko li ko auto mo bi la, ko je je ukrao ili ku pio iz ino stran stva, a naj ~e {}e “ford mon deo” ka ra van s po go nom na ~e ti ri to~ ka, ko jih je imao dva, i u ko ji ma je i ~u vao ukra de nu ro bu. Deo na |e nih pred me ta je vra }en vla sni ci ma (Tanjug)

kao i Vla di mir G. (1983) iz No vog Sa da po li ci ja je pro na {la oko 134 gra ma sup stan ce za ko ju se sum wa da je am fe ta min, oko 58 gra ma biq ne ma te ri je za ko ju se pret po sta vqa da je ma ri hu a na, oko po la ki lo gra ma pra ha za ko ji se sum wa da je opoj na dro ga i di gi tal nu va gi cu za pre ci zno me re we.

Po red to ga, kod jed nog od osum wi ~e nih pro na |e na je od re |e na su ma nov ca za ko ji se pret po sta vqa da po ti ~e od pro da je nar ko ti ka. Ta ko |e, po li ci ja }e pod ne ti kri vi~ nu pri ja vu pro tiv No vo sa |a ni na Alek san dra D. (1975) ko ja ga te re ti za neo vla {}e no dr `a we opoj ne dro ge jer je u

we go vom sta nu pro na {la pa ke ti} sup stan ce za ko ju se se ve ru je da je am fe ta min, a sum wa se da mu je to pret hod no pro dao @eq ko A. Osum wi ~e ni ma je od re |e no za dr `a va we do sa slu {a wa kod is tra `nog su di je, na vo di se u ju ~e ra {wem sa op {te wu no vo sad ske Po li cij ske upra ve. M. V.

RADNIK OBEZBE\EWA U NOVOM SADU NAI[AO NA EKSPLOZIVNU NAPRAVU KRAJ PUTA

[ok-bom ba kod auto bu skog sta ja li {ta [ef obez be |e wa obje ka ta In sti tu ta za ra tar stvo u No vom Sa du, ^e do mir Vu ja no vi} pre ne ko li ko da na je slu ~aj no pro na {ao bom bu osta vqe nu sve ga ne ko li ko me ta ra od auto bu skog sta ja li {ta na Sen tan drej skom pu tu na iz la zu iz No vog Sa da pre ma Sr bo bra nu, gde sva ko dnev no pro |e ve li ki broj put ni ka. Vu ja no vi} je bom bu pro na {ao ta~ no pre ko pu ta okret ni ce „je di ni ce” na Kli si i, s ob zi rom na to da se to de si lo oko 10 ~a so va, ~i sta je sre }a da ovu eks plo ziv nu na pra vu, umo ta nu u kar ton i naj lon sku ke su, pre we ga ni su pro na {la de ca ko ja su ve ro vat no sa ti ma pro la zi la kraj we. – Vra }ao sam se iz Upra ve u In sti tut „je di ni com” i ka da sam iza {ao na po sled woj sta ni ci, kre nuo sam da iza |em na glav ni put i us to pi ram ne kog od na {ih rad ni ka jer ~e sto tu da pro la ze. Od mah po red sta ja li {ta, na ras kr sni ci Sen tan drej skog i Zma je va~ kog pu ta, pri me tio sam upa ko va nu ke su ko ja mi je de lo va la ma lo ~ud no i us put sam je }u {nuo no gom. Ose tio sam da je u za mo tuq ku ne {to te {ko i tvr do pa sam za stao i po di gao pa ket. Ka da sam ot pa ko vao ke su i kar ton, vi deo sam da je unu tra ne ka du gu qa sta bom ba

s osi gu ra ~em. Spu stio sam je na ze mqu, po zvao po li ci ju i upo zo rio qu de ko ji su bi li u bli zi ni da ne pri la ze tom me stu. Na kon pet na e stak mi nu ta do {la je po li -

do {li na li ce me sta, naj ve ro vat ni je se ra di o ta ko zva noj {okbom bi. Ova kva vr sta bom be u po sled we vre me je po pu lar na kod pqa~ ka {a

^e do mir Vu ja no vi} po ka zu je me sto gde je na {ao bom bu

ci ja i spe ci jal ci za eks plo zi ve i od ne li su je – pri ~a ^e do mir Vu ja no vi}. Po we go vim re ~i ma, eks plo ziv na na pra va ko ju je pro na {ao, ne spa da u kla si~ ne bom be, ka kve je imao pri li ke da vi di to kom bo rav ka na ra ti {ti ma u BiH, a po ko men ta ri ma po li ca ja ca ko ji su

ko ji je ko ri ste pri li kom upa da, a ka ko je ova na pra va do spe la kod auto bu skog sta ja li {ta, za sa da je ne po zna to. S ob zi rom na to da je tog da na po li ci ja kon tro li sa la ula ze u grad, mo gu }e je da je ne ko, pri me tiv {i pri pad ni ke MUP-a, sa mo iz ko la iz ba cio eks plo ziv nu na pra vu po red pu ta. Po li ci ja }e

ovu na pra vu pr vom pri li kom po sla ti na uni {te we za jed no s osta lim za ple we nim eks plo ziv nim sred stvi ma. Pod se ti mo, u dru goj po lo vi ni ju la ove go di ne na po li go nu Teh ni~ kog opit nog cen tra Voj ske Sr bi je „Ni kin ci” uni {te no je 278 ko ma da ra znih ne ek splo di ra nih uboj nih sred sta va ko ja su pri ku pqe na na te ri to ri ji No vog Sa da i Ju `no ba~ kog okru ga to kom 2010. i 2011. go di ne. Me |u uni {te nim eks plo ziv nim na pra va ma bi lo je 130 ru~ nih bom bi, 60 ce men ti ra nih avio-bom bi, ko je su kra jem pro {le go di ne na |e ne na gra di li {tu kod ka sar ne „Ju go vi }e vo” u No vom Sa du i ve }i broj mu ni ci je raz li ~i tog ka li bra. Od ru~ nih bom bi uni {te nih le tos u Ni kin ci ma, naj vi {e je bi lo „ka {i ka ra„ (M-75), a za tim bom bi M-52 i M-50. Osim to ga, uni {te na je i jed na he mij ska ru~ na bom ba M-79A01, za tim 22 de to na tor ske ka pi sle, me ci ka li bra 20, 57, 60, 69 i 78 mi li me ta ra, {est me ta ka od 12,7 mm ko je ko ri ste pu {ko mi tra qe zi, a na uni {te we je ta da od ne ta i ne ek splo di ra na ar ti qe rij ska gra na ta ka li bra 120 mm, za o sta la iz Dru gog svet skog ra ta, na |e na kod Ku cu re. N. Perkovi}

PROCES ZA UBISTVO BRA^NOG PARA NA NOVOSADSKOM TELEPU

Le ka ri utvr di li spo sob nost za su |e we, op tu è ni ne gi ra Glav ni pre tres po vo dom ubi stva Jo si pa Di we {a (76) i Ro za li je Pa li} (70), po ~i we nog 30. de cem bra pro {le go di ne, ni po sle vi {e od la ga wa ove go di ne i dve ju ~e ra {we pa u ze ni je na sta vqen na kon {to je pri ve den iz pri tvo ra pred ve }e no vo sad skog Vi {eg su da okri vqe ni Alek san dar Slan ka me nac, zva ni Ce ping (45) iz No vog Sa da. Pr va stan ka je na pra vqe na da bi se on, po obra zlo è wu ve }a, „upri sto jio”, a dru ga ra di ve {ta ~e wa o we go vom tre nut nom zdrav stve nom sta wu. Okri vqe ni je ju ~e us tvr dio da ni je kriv za de la ko ja mu se op tu `ni com sta vqa ju na te ret, a na pi ta wa ve }i nom od go va rao: „Ne mam poj ma„, ili je pret hod no }u tao. On je gle dao je u pod, hva tao se za gla vu, a po tom ne ret ko iz go va rao da ne mo è da od go vo ri na pi ta we. Ipak, naj ~e {}e se ~u lo: „Ne ose }am se do bro„. Na kon vi {e sat nih po ku {a ja da za po~ ne do ka zni po stu pak na glav nom pre tre su, pred sed ni ca ve }a su di ja Zo ra Ja mu {a kov za ka za la je ro ~i {ta za 12. i 13. de cem bar u 9 sa ti, i to u pri su stvu za tvor skog le ka ra, uz na po me nu da }e i ta da, kao i ovog pu ta, pre po ~et ka pre gled oba vi ti tim sud skih ve {ta ka me di cin ske stru ke (ne u rop si hi ja tar, va sku lar ni hi rurg, kar di o log, psi ho log, dok tor sud ske me di ci ne...). – Sva ko da qe po sta vqa we pi ta wa sma tram pri ti skom i pre si jom na me ne. Ja ni sam tu – re vol ti ra no je ju ~e iz ja vio okri vqe ni na kon vi {e sa ti ne iz ve sno sti u sud ni ci. Slan ka me nac je pri ve den iz za tvo ra na {ta ka ma, on da se di gao s klu pe kao da kre }e ne gde, a od mah za tim seo. – Se dam na est pu ta sam vam re kao da nas da se ne ose }am do bro i

da ne mo gu da pra tim su |e we – ka zao je on. – To nam go vo ri te od po ~et ka u 9 sa ti, a pre tres je ne ko li ko pu ta od la gan zbog va {eg zdrav stve nog sta wa, dok sam vam ja naj ma we to li ko pu ta re kla da ste po na la zi ma ti ma sud skih ve {ta ka spo sob ni, wi ho vom jed no gla snom oce nom – re kla je su di ja Ja mu {a kov. – Ne bri ni te, oni su tu. To su utvr di li ju ~e, a i sa da je dok tor ve {tak ne u ro spi hi ja tar na pa u zi utvr dio da ste u sta wu da pri su stvu je te pre tre su. On da, vi }e te u~e stvo va ti u po stup ku. Ovo ni je igra, mo ra te shva ti ti da i za vas va `i za kon ko ji mo ra te po {to va ti i vi. – I vi! – po vi {e nim gla som uz vra tio je Slan ka me nac – A to zna te da mi od go vo ri te. Ho }e te li da slo `i te u svo joj gla vi da da su le ka ri me ro dav ni da utvr de da li ste spo sob ne da u~e stvu je te u po stup ku i da ga pra ti te? – pro ko men ta ri sa la je su di ja Ja mu {a kov. Bra ni lac okri vqe nog Ma ja Gru ji} na gla si la je u jed nom tre nut ku da on mo ra da ti svo ju od bra nu i da joj se po ve rio na pa u zi da mu je da nas ve o ma lo {e. Advo ka ti ca je tom pri li kom na ve la da je bra we ni ku su ge ri sa la da se kon cen tri {e, ali i da ima od go vor nost za we go vu od bra nu te da }e, ka ko je ka za la, ot ka za ti pu no mo} i vra ti ti mu pa re. – Ja }u sno si ti od go vor nost. Re kao mi je da mu je lo {e, da ose }a bo lo ve i da mu se po vra }a. Ni je imao od go va ra ju }e le ~e we u pri tvo ru – ka za la je advo kat okri vqe nog. – Ja }u, kao pred sed nik ve }a, sno si ti naj ve }u od go vor nost. Le ka ri su jed no gla sno oce ni li da je spo so ban. Po na {a we okri vqe nog ni je ni {ta no vo – is ta kla je su di ja Ja mu {a kov.

– Ob ja sni te vi na ma ot ku da vam „~e {aq” za otva ra we bra va, ko ji je ko ri {}en za ula zak u ku }u o{te }e nih? – pi ta la je pred sed ni ca ve }a op tu `e nog. – A ot kud me ni ko le no u no zi? – uz vra tio je Slan ka me nac – Pa vi ta ko od go va ra te sud skom ve }u!? – za ~u di la se su di ja Ja mu {a kov. – Ne mo gu da na |em sna ge da kre nem u pri ~u, ni je mi do bro – po no vio je po ko zna ko ji put op -

vi deo, one ni su me mo ri sa ne. Ja }u s ovim za vr {i ti jer me upor no uvla ~i te u dik su si ju – uz vra tio je op tu è ni. – Svi ko ji su pra ti li pre tres mo gu za kqu ~i ti {ta je va{ ciq. Kad se pi ta te kon kret no o op tu `ni ci, ne mo è te se se ti ti ne ~e ga, a kad je re~ o le ~e wu i va {im bo le sti ma, re ~i vam ne fa le – oce ni la je pred sed ni ca ve }a. Pod se ti mo, na pr vo ro ~i {te, po lo vi nom sep tem bra, op tu è ni

Ku }a u ko joj je po ~i we no dvo stru ko ubi stvo

tu è ni. – Ja }u s ovim za vr {i ti jer me upor no uvla ~i te u di sku si ju ko ju ni sam u sta wu da pra tim. – Ne }e te da u|e te u ras pra vu kad se pi ta wa od no se na po stu pak. Mo è mo vam da ti sto li cu da na wu sta vi te no gu, mo è te se de ti sve vre me, ali pre tres ne }e mo od lo ì ti. Is kaz ko ji ste da li vi {e pu ta u po li ci ji i pred is tra `nom su di ji sam vam pro ~i ta la. [ta sa da ka è te na to? – re kla je su di ja. – Ja sam u tom pe ri o du bio pod uti ca jem nar ko ti ka, ka ko sam vam ve} re kao. Ako sam ne ke stva ri i

ni je ni pri ve den iz no vo sad skog Okru `nog za tvo ra na Kli si jer mu je, na vod no, pre po la ska u sud ni cu po zli lo. Sle de }i put, 3. ok to bra op tu è ni se ipak po ja vio pred sud skim ve }em, ali na {ta ka ma, à le }i se pri to me da se ne ose }a do bro, uz na po me nu da tog ju tra ni je pri mio kom plet nu me di cin sku te ra pi ju. Ta da je okri vqe ni za li {e we ì vo ta su pru `ni ka u No vom Sa du ka zao da je u pa ni ci i da se pri to me zno ji, i na ja vio da se da po sto ji mo gu} nost da mu se u to ku glav nog pre tre sa sta we po gor {a. M. Vuja~i}

SPORT

sreda30.novembar2011.

c m y

EVRO LI GA: PAR TI ZAN SU TRA DO ^E KU JE MA KA BI

SVET SKI KUP ZA OD BOJ KA [E U JA PA NU

Opro {taj Pe ko vi }a

Or lo vi pri ze mqi li svet ske pr va ke Sr bi ja - Bra zil 3:1 (27:25, 20:25, 25:20, 25:22) HA MA MA CU: Hala „Hamamamcu arena“, gledalaca: 3.000, sudije: Tano (Japan), Vang (Kina). SR BI JA: N. Kova~evi} 5, U. Kova~evi} 2, Petkovi}, Terzi} 1, Stankovi} 5, Niki} 21, Miti}, Ra{i}, Miqkovi} 22, Ata-

nasijevi}, Podr{~anin 9, Rosi} (l). BRA ZIL: Bruno, Valas 6, Sidao 5, Visoto 10, @iba 15, Murilo 12, Teo 6, Ser`o (l), Rodrigao 1, Bravo, Lukas 5, Marlon. Najja~a postava odbojka{a Srbije zabele`ila je drugu pobedu

na Svetskom kupu u Japanu, ali je va`no da je pred orlovima pao aktuelni svetski {ampion Brazil. Tri osvojena boda protiv karioka su, ~ini se, najlak{e zara|ena u svim dosada{wim susretima Srbije i Brazila, pa ostaje `al za propu{tenim prilikama u ranijoj fazi takmi~ewa.

Milo{ Niki} protiv trojnog bloka Brazila

IZ JA VE PO SLE UTAK MI CE

Bi li smo od mor ni ji i sve `i ji Ivan Miqkovi} je uz Niki}a bio na{ najboqi igra~ u pobedi nad Brazilom. - Brazil je za nas uvek interesantan. Sve utakmice su uvek veoma va`ne i pobeda nam puno zna~i, iako vi{e nemamo {anse za plasman na OI, ali }e nam pomo}i u napretku za ostatak Svetskog kupa. Prva dva me~a tre}e runde smo odigrali s mla|im timom, koji se dobro pokazao i mnogo nau~io. Startna postava je bila mnogo odmornija i sve`ija od Brazila, to se videlo, i zato nam je pobeda veoma va`na - rekao je Miqkovi}. Selektor Kolakovi} je pri~ao o partiji Milo{a Niki}a. - Ovo nam je najboqa partija na turniru. Nemamo ~esto priliku da igramo s Brazilom, a kamo li da ih pobedimo, pa je trijumf utoliko vredniji. Niki} je u finalu Evropskog prvenstva bio jedan od na{ih najboqih igra~a, ali je imao bolove u kolenu tokom Svetskog kupa. Propustio je utakmice s Rusijom i Italijom, ali je sada bio veoma dobar i motivisan. - istakao je Kolakovi}.

\o ko vi} pr vi i po za ra di Najboqi teniser na svetu zaradio najvi{e novca od turnirskih nagrada tokom 2011. godine. Pored istorijskog skora od 70 pobeda i samo {est poraza, kao i osvojenog prvog mesta na ATP listi, Novak \okovi} stekao je i najvi{e novca me|u kolegama tokom 2011. godine. Asocijacija teniskih profesionalaca (ATP) objavila je kona~nu listu zarada, na kojoj je \okovi} ubedqivo prvi sa prihodom od 11 miliona i 19.803 dolara. Slede ga Rafael Nadal sa zara|enih 6.668.214 dolara i Ro`er Federer sa 5.744.576 dolara. Janko Tipsarevi} je tokom 2011. na turnirima zaradio 1.492.912 dolara i zauzima devetu poziciju na listi, dok je Viktor Troicki 27. sa sumom od 974.925 dolara.Jedan od najboqih svetskih dubl igra~a Nenad Zimowi} zauzima 43. mesto na listi zarada sa sumom od 681.189 dolara. Lista zarada tenisera: 1. Novak \okovi} (Srbija) 11.019.803 dolara, 2. Rafael Nadal ([panija) 6.668.214, 3. Roxer Federer ([vajcarska) 5.744.576, 4. Endi Marej (V.Britanija) 4.680.091, 5. @o-Vilfrid Conga (Francuska) 2.848.969, 6. David Ferer ([panija) 2.793.904 .

Rezervna postava Srbije odigrala je s Kubom i Italijom, a Kolakovi} je najiskusnije spremao za susret sa najboqom ekipom sveta i to se isplatilo. Iako je ve} odavno izgubila {anse za direktan plasman na Olimpijadu, Srbija je odigrala za sebe, ali i za ostale evropske reprezentacije. U ovom trenutku je za nas veoma va`no da {to vi{e selekcija sa Starog kontinenta na|e me|u prve tri na Svetskom kupu, jer }e kasnije put orlova za Olimpijske igre biti lak{i. Po jutru se dan poznao. Prvi set je mnogo toga prikazao i moglo je da se nasluti da Srbija ima ambiciju, `equ i kvalitet da pobedi Brazil. Rani as servis Podra{~anina i blok Stankovi}a odveli su nas na vi{ak od tri poena (9:6). Mnogo su Bra-

A gru pa

Poq ska - Egi pat Iran - Ki na Ja pan - SAD

3:0 0:3 0:3

Ku ba - Ru si ja Ar gen ti na - Ita li ja Sr bi ja - Bra zil 1. Poq ska 8 7 2. Ru si ja 8 7 3. Ita li ja 8 6 4. Bra zil 8 5 5. Ku ba 8 5 6. Iran 8 5 7. SAD 8 4 8. Ar gen ti na 8 3 9. Ja pan 8 2 10. Sr bi ja 8 2 11. Ki na 8 1 12. Egi pat 8 1

1:3 1:3 3:1 22 21 17 16 14 12 12 9 8 6 4 3

B gru pa

1 1 2 3 3 3 4 5 6 6 7 7

23:7 21:6 20:11 20:12 17:13 15:16 14:12 13:18 12:19 11:21 6:21 5:21

zilci gre{ili na servisu, a na{ kapiten Miqkovi} bio je razigran pa smo nastavili s dobrom igrom i do sredine seta imali sigurno vo|stvo 18:14. Ipak, proigrao je Brazil i preko Visota i @ibe uspeo da izori neizvesnu zav{rnicu (21:21). Propustili su orlovi i dve set lopte, ali je blok bio presudni element za vo|stvo. Dve sudijske gre{ke na drugom i tre}em poenu u drugom setu ko{tale su nas izjedna~ewa. Ostavilo je traga to na na{im momcima i do kraja seta nisu uspeli da iza|u iz krize, ali su ipak stigli do 20 poena. Brazil se razigrao (vodio i 8:2 i 16:11), pa je veoma lako izjedna~io. Bilo je i na{ih gre{aka, ali se ispotavilo da su se Miqkovi} i Niki} tek zagrevali za ostatak susreta. Do tri velika boda, orlovi su do {li po sle sjaj ne igre. Tre}i i ~etvrti set bili su prva demonstracija mogu}nosti {ampiona Evrope i pokazateq da, uprkos lo{im rezultatima u Svetskom kupu, imaju svoje mesto u vrhu svetske odbojke. Prijem servisa bio je odli~an, Petkovi} je dobro razigravao puca~e, ponekad ih ostavqao i bez bloka, a Miqkovi} i Niki} bili su neumoqivi u napadu. Blok je dobro funkcionisao, servis tako|e, pa Brazil nije imao mnogo re{ewa da se suprotstavi zahuktaloj srpskoj ma{ini. U posledwoj, ~etvrtoj, rundi Svetskog kupa, Srbija }e u Tokiju igrati s Kinom, Egiptom i SAD. M. R.

KR STI] NAJ KO RI SNI JI IGRA^ EVRO LI GE U NO VEM BRU

Sva ki me~ je va àn Ko{arka{ moskovskog CSKA - Andrej je vaàn deo na{eg tiNenad Krsti} rekao je da je prezama i mnogo }e nedostajati posebno dovoqan {to je dobio titulu za u odbrani. On je veoma pametan najkorisnijeg igra~a Evrolige u igra~ u napadu, veoma je talentonovembru. Kapiten reprezentacivan i inteligentan. Jedino ne znam je Srbije je u novembru prose~no za{to je toliko nesebi~an jer ~ipostizao 15.2 poena po me~u i imao ni ostale igra~e mnogo boqima. 6.7 skokova, od toga prose~no ~etiAli, dok ne moèmo da ra~unamo ri skoka u napadu. To je prvi put u na wega, drugi igra~i dobijaju priosmogodi{woj istoriji da nagradu liku da se pokaù i napreduju. To za najkorisnijeg igra~a dva meseca }e mo`da biti dobra stvar za tim, zaredom dobijaju igra~i iz istog kluba, po{to je u oktobru MVP bio jo{ jedan igra~ CSKA Andrej Kirilenko. - Ovo mi je prvi put da osvajam ovu nagradu, tako da je ovo ne{to novo za mene. Ona dokazuje da CSKA igra zaista dobro i zahvaqujem se svojim saigra~ima i stru~nom {tabu na tome. Fantasti~an je ose}aj igrati za CSKA, imaNenad Krsti} mo sjajnu hemiju unutar i oko tima. Kirilenko je bio ali se nadamo se da }e se Andrej najboqi igra~ u oktobru, a ja u no- brzo vratiti - istakao je Krsti}. vembru, mo`da }e neko drugi iz Kapiten srpske reprezentacije CSKA osvojiti nagradu u budu}- trenutno igra svoju prvu evroliganosti. Najva`nije je ipak da na{ku sezonu posle osam godina i otstavimo sa pobedama - rekao je Krkrio je {ta najvi{e voli u tom sti}. elitnom takmi~ewu. Krsti} se osvrnuo na ~iwenicu - Svi|a mi se {to je svaka utakda }e Kirilenko biti van terena mica va`na. Svaki me~ je onaj na do kraja decembra, a postoji mogu}- kojem morate da pobedite i svi|a nost i da se vrati u NBA ligu. mi se kvalitet timova i igra~ima.

dnevnik

Potpuno je druga~ije nego u NBA, nemate mnogo utakmica tokom nedeqe, ve} samo jednu, ali morate da odigrate najboqe {to moète protiv odli~nib igra~a. Posebno ako igrate za tim kao {to je CSKA i imate {ansu za pobedu, to je veoma zabavno - naglasio je Krsti}. CSKA pro{le sezone nije bio ni blizu plasmana na ’fajnal for’, a ove sezone je jedan od glavnih favorita ne samo za mesto u Istanbulu, ve} i titulu. - Tim pro{le godine nije u{ap ni u Top 16 fazu, {to je bilo veliko razo~arawe za tim. Sada ose}amo pritisak i trudimo se da igramo svaku utakmicu kao da je posledwa. îwenica da imamo skor 6-0 ne zna~i da }emo i oti}i na fajnal - for, jer je mnogo dobrih timova i vide}emo {ta }e se desiti. Radi}emo naporno da uspemo u tome, a ako uspemo, bi}e to veliki uspeh za mene, posebno zbog lo{eg rezultata sa reprezentacijom pro{log leta. Mislim da imamo dobru {ansu, ali jo{ ni{ta nismo postigli. Imamo jo{ mnogo utakmica da odigramo i ne èlim jo{ da pri~am o fajnal - foru - rekao je kapiten reprezentacije Srbije.

Ko{arka{i Partizana sutra igraju protiv izraelskog Makabija u okviru sedmog kola takmi~ewa u Evroligi. Trener crno-belih Vlade Jovanovi} izjavio je da je va`no da wegovi izabranici protiv Makabija odigraju bez oscilacija i ne dozvole im da diktiraju tempo. - Makabi je sastavio tim da ponovo igra fajnal - for ove sezone i evidentno je da su u uspo-

plejmejkera Ejsi Loa koji je na utakmici protiv Hemofarma nezgodno pao i povrdio le|a. - Detaqni pregledi pokazali su jako nagwe~ewe u predelu le|a, takva povreda zahteva oporak pet do sedam dana, ali nismo odustali od wegove igre. - rekao je Jovanovi} i dodao da Amerikanac ipak ne}e mo}i da pru`i sto odsto mogu}nosti. Me~ sa Makabijem bi}e posledwi za centra Nikolu Peko-

Nikola Pekovi}

nu forme u Evroligi. Igraju tipi~nu ko{arku u odbrani i napadu, vole brzu igru i da oni budu ti koji diktiraju tempo. Va`no je da ih spre~imo u tome, ostvarimo na{ stil igre i realizujemo otvorene {uteve - rekao je Jovanovi}. Jovanovi} je rekao da stru~ni {tab radi sve kako bi oporavio

Sed mo ko lo A GRUPA - Da nas: Bilbao - Nansi (21). Su tra: Ferebah~e Ulker - Olimpijakos (19), Kantu - Kaha Laboral (20.45). B GRUPA - Da nas: @algiris - Unikaha (18.45), Brose Baskets - CSKA (20.45), Panatinaikos - Zagreb (21). C GRUPA - Da nas: Spiru Anadolu Efes (20.30). Su tra: Partizan MTS - Makabi (20.45), Emporio Armani - Real (20.45). D GRUPA - Su tra: Uniks Galatasaraj (16), Union Olimpija - Montepaski (19), Prokom - Barselona (20.45).

vi}a koji se zbog zavr{etka „lokauta„ u NBA ligi vra}a u Ameriku. - Kad smo pravili tim, projektovali smo da Raduqica i Kati} budu glavne centarske opcije, ali se onda otvorila mogu}nost sa Pekovi}em. On je svojim prisustvom oplemenio ekipu i pokazao kakao se ostavqaju posledwi atomi snage, bez obzira na novac i slavu - naglasio je trener Partizana i dodao da su Raduqica i Kati} boqi igra~i u odnosu na pre dva meseca. Bek {ampiona Srbije Dragan Milosavqevi} rekao je da o~ekuje te{ku utakmicu. - O~ekuje nas te{ka utakmica u kojoj }emo morati da poku{amo da se dr`imo svoje igre, pre svega ispod ko{a. Ne smemo da u|emo u wihov ritam i moramo da smawimo oscilacije u igri rekao je Milosavqevi}. Klub je saop{tio da su crnobeli ka`weni sa 2.500 evra zbog jednog upaqa~a koji je ba~en na parket tokom utakmice protiv Reala i da je u slu~aju ponavqawa i najmaweg incidenta zapre}ena kazna od 100.000 evra, ili igrawe u drugoj hali.

Kraj lo ka u ta oja dio Ja dran sku li gu Posle skoro 150 dana okon~an je lokaut u NBA, svi igra~i koji su prona{li anga`man “preko bare“ imaju rok od 10 dana da se vrate, pa toko i oni iz ABA lige. Regionalno takmi~ewe osta}e uskra}eno za {est izvrsnih ko{arka{a, bez kojih basketna Jadranu ne}e biti isti. Od srpskih klubova strada}e Partizan i Crvena zvezda, koji }e ostati bez Nikole Pekovi}a i Adama Morisona. Centar crno-belih je ispunio o~ekivawa navija~a kada se vratio u tim. Nikola Pekovi} je bio najboqi igra~ Partizana u protekla dva meseca, dominirao je u reketu, kako u ABA tako i u Evroligi, ali }e danas posledwi put igrati pred “grobarima“. - Vrlo rado bih ostao, ali ne mogu. Navija~i i ja smo se nadali da }u ovde biti bar do kraja prve faze Evrolige, ali kada sam se vratio u Partizan bilo mi je jasno da }e morati da do|e i do novog rastanka. Igra}u protiv Makabija, a onda ve} u ponedeqak moram da idem - izjavio je Pekovi}, uskoro ponovo ~lan Minesota Timbervolvsa. Zvezda se i ove sezone mu~i u ragionalnom takmi~ewu. Kada je stigao na Mali Kalemegdan, o~ekivalo se da }e sa wim crno-beli biti mnogo konkurentniji, ali Adam Morison je imao samo nekoliko blistavih momenata. Ipak, bez wega u timu Svetislav Pe{i} }e imati jo{ vi{e glavoboqa. - Zahvaqujem se klubu, saigra~ima i treneru na poverewu, {ansi koju sam dobio i toploj dobrodo{lici. Nikada ranije nisam

bio u Evropi i moram da priznam da sam bio fascinaran navija~ima i atmosferom u me~u sa Bajernom koju nikada nisam doìveo. To }u pamtiti ceo ìvot. Partijama u Zvezdi dokazao sam sebi da mogu ponovo da igram na visokom nivou - rekao je Morison. Posle Partizana, kraj „lokauta„ najvi{e }e pogoditi izraelski Makabi. Iako je tim iz Tel Aviva prepun kvalitetnih igra~a, posledwih mesec dana “ponos Izraela“ je igrao po notama Xordana Farmara. - Ne bih mewao iskustvo u Evropi ni za kakve pare, epizoda u izraelskom klubu zna~i mi vi{e od ko{arke. Upoznao sam zemqu i shvatio zna~aj timskog duha. Uìvao sam u ulozi lidera tima i to je mesto koje }u traìti u NBA ligi - rekao je Farmer. Bar ga je Kragujevac video. Najbrì plej NBA lige, najzvu~nije ime koje tokom „lokauta„ stiglo na Balkan bio je Terens Xerod (Ti Xej) Ford, ali je posle samo dve utakmice morao da napusti Zagreb. Oslabwena }e biti i Budu}nost po{to do 9. decembra tim mora da napusti Nikola Vu~evi}, pik Fialdelfije sa 16. pozicije posledweg NBA drafta. On }e mo}i jo{ ~etiri puta da igra za Podgori~ane, protiv [irokog, Partizana i dva puta u Evrokupu, pre nego {to NBA klubovi po~nu da potpisuju ugovore sa rukijima i slobodnim agentima. Bez va`nog igra~a osta}e Union Olimpija koju }e napustiti Deni Grin koji }e posledwi me~, kao i Pekovi}, odigrati u Evroligi, protiv Montepasi Sijene.

SPORT

c m y

dnevnik

sreda30.novembar2011.

NO VO SA \A NI SE PRI PRE MA JU ZA DUEL S ^A ^A NI MA

KRI ZA U CR VE NOJ ZVE ZDI DO BI JA EPI LOG

Sin |e li} te sti ra cr ve no-be le U su bo tu od 16 ~a so va fud ba le ri Voj vo di ne i no vo sad ska pu bli ka ras ta }e se sve do pro le }a. Cr ve no-be li igra ju me~ 14. ko la s ~a ~an skim Bor cem i bi }e to le pa pri li ka da, uz jo{ jed nu po be du, stvo re uslo ve da 10. de cem bra, u po sled woj je se woj run di, u du e lu s Cr ve nom zve zdom stig nu do è qe nog tre }eg me sta. Tri jumf nad BSK-om u Bor ~i do pri neo je do brom ras po lo è wu, ali su No vo sa |a ni sve sni da on po tvr du tre ba da do bi je u su bo tu i ta ko se i pri pre ma ju za duel s â ~a ni ma. - @e qa nam je da s tri bo da u su bo tu za kqu ~i mo ovaj deo se zo ne, ba rem ka da su utak mi ce u No vom Sa du u pi ta wu, po {to u po sled wem ko lu ide mo na meg dan Cr ve noj zve zdi - re kao je sport ski di rek tor Voj vo di ne Mi o- drag Pan te li}. - Da nas }e mo, u Fud bal skom cen tru „Vu ja din Bo {kov” od i gra ti tre ning utak mi cu s ~la nom Srp ske li ge - gru pa Be o grad, eki pom Sin |e li }a, u ko joj }e {ef na {eg stru~ nog

{ta ba De jan Vu ki }e vi} pro ve ri ti igra ~e ko ji ma we do bi ja ju pri li ku da igra ju, kao i pe to ri cu omla di na ca, od no sno Ra do ju ko ji igra u ^e la re vu na dvoj nu re gi stra ci ju. Bio je po zvan i Po le ta no vi}, ali on zbog bo le sti ipak ne }e igra ti. O~e ku je mo, da kle, da vi di mo na de lu, iz me |u osta lih, No va ko vi }a, Ko va ~e vi }a, Ka ra na, Mi to {e vi }a, Smi qa ni }a, Bil bi ju... Utak mi ca s Bor cem bi }e lep po vod da se na vi ja ~i jo{ jed nom oku pe u ve }em bro ju? - Na da mo se da }e na tri bi na ma bi ti do sta gle da la ca, jer se prak ti~ no ne }e mo vi de ti do pro le }a - od go vo rio je Pan te li}. - Zbog to ga smo u klu bu od lu ~i li da ne na pla }u je mo ulaz za ovaj me~, {to je vid na {e za hval no sti za po dr {ku ko ju smo od na vi ja ~a do bi ja li. Duel Voj vo di na–-S in |e li} igra se da nas u FC „Vu ja din Bo {kov”, a po ~e tak utak mi ce za ka zan je za 13 ~a so va. A. P.

Raz go va ra li Ka rayi} i Mi haj lo vi} Pred sed nik Sa ve za u ne de qu se sa stao sa do sko ra {wim tre ne rom Fi o ren ti ne. Te {ko je re }i da li je Si ni {a Mi haj lo vi} je di ni kan di dat za upra `we nu funk ci ju se lek to ra fud bal ske re pre zen ta ci je Sr bi je, ali da je kan di dat - o~i gled no je ste! Ni Ka ra xi} ni Mi haj lo vi} ni su od go va ra li na te le fon ske po zi ve, ali }e si tu a ci ja mo `da po sta ti ja sni ja po {to da nas u

Pret hod nih da na i ne de qa se ve li ki broj tre ne ra i fud bal skih rad ni ka iz ja snio „za” an ga `o va we Mi haj lo vi }a, ma da ima i onih ko ji sma tra ju da ne ka da {wi po mo} nik Ro ber ta Man }i ni ja u In ter u, pa {ef stru ke Bo lo we, Ka ta ni je i Fi o ren ti ne, (jo{) ni je pra vi ~o vek za ta ko va `an po sao. Mi haj lo vi} je pre dva de se tak da na do bio ot kaz i na pu stio Fi ren cu, a ubr zo po ru ~io da je

Ayi} pod neo ostav ku Po la sa ta pre po ~et ka otvo re nog iz la ga wa pred sed ni ka FK Cr ve na zve zda Vla da na Lu ki }a, na zva ni~ nom por ta lu cr ve no-be lih po ja vi la se vest o to me da je, na kra ju, ipak, sport ski di rek tor Ivan Axi} pod neo ostav ku. Ovo „na kra ju, ipak” od no si se na ve li ki broj opre~ nih in for ma ci ja ko je su iz sa mog klu ba, ali i od Axi }a li~ no, od su bo te uve ~e do utor ka po pod ne iz la zi le u jav nost. Od to ga da }e oti }i sam, pre ko to ga da }e bi ti sme wen i na vo da da bi mo gao da osta ne, u uto rak je sti gla vest da je Ivan Axi} de fi ni tiv no pod neo ostav ku! Do sa da {wi sport ski di rek tor Cr ve ne zve zde obra tio se Uprav nom od bo ru iz ja vom:

- Pod no sim ostav ku na me sto sport skog di rek to ra FK Cr ve na zve zda - sto ji u pr voj re ~e ni ci. Axi} je po tom za hva lio svi ma u klu bu na sa rad wi i na sta vio: - Na ovo me sto sam do {ao u naj te èm tre nut ku u isto ri ji klu ba sa sve ga de se tak igra ~a pod ugo vo rom i Omla din skom {ko lom ko ja ni je po sto ja la. Zbog te {ke si tu a ci je u klu bu, ura dio sam pet pre la znih ro ko va bez bu xe ta. Upr kos to me, dve go di ne su nam oti ma ne ti tu le – jav nost zna ka ko - na veo je Axi}. - Da nas osta vqam tim ~i ja je zva ni~ na tr ì {na vred nost po Tran sfe mark tu 21,5 mi li o na evra, a u ovom pe ri o du smo ima li ne ko li ko tran sfe ra od ko jih je klub ì veo. Na {a Omla din ska {ko la je pr va u je se wem de lu pr -

Ivan Ayi}

ven stva u svim ka te go ri ja ma - po ru ~io je Axi} i re kao da ostav ku ni je pod neo zbog pri ti ska jav no sti. - @e lim da is tak nem da

ostav ku na me sto sport skog di rek to ra ni ka da ne bih pod neo sa mo zbog zah te va jav no sti. Za svoj rad od go va ram sa mo oni ma ko ji su me iza bra li. Ovo ~i nim kao mo ra lan ~o vek ko ji è li da svo jom ostav kom ras te re ti klub i igra ~e od pri ti ska pod ko jim se na la ze. Ne è lim da se pri ~a o me ni, è lim da omo gu }im klu bu i igra ~i ma da se na mi ru pri pre me za pred sto je }e dve utak mi ce i na sta vak pr ven stva. Na kra ju svo je iz ja ve, Axi} je za kqu ~io: - Zve zdu vo lim vi {e od sve ga, jer sam u woj od svo je osme go di ne. Si gu ran sam da }e se ve o ma br zo vi de ti da je put ko jim je Zve zda pro {la pro te klih 30 me se ci bio je di no is pra van i mo gu}.

PRED SED NIK ZVE ZDE PO NU DIO OSTAV KU NA VI JA ^I MA, ALI JE NI SU PRI HVA TI LI

Lu ki} pred la è iz bo re Klup ko na Ma ra ka ni je iz gle da po ~e lo da se od mo ta va. Pr vi je ceh za po sr ta we Zve zde pla tio sport ski di rek tor Ivan Axi}, ko ji po sle ne ko li ko da na ne} ka wa, ipak pod neo ostav ku. - Stva ri su ozbiq ne od lu ka ni je do ne ta pre ko no }i. Oba vqe ne su sil ne kon sul ta ci je sa svim ~la no vi ma upra ve, ali kad ne ma ade kvat nih re zul ta ta pr vi je na udru sport ski di rek tor. Po red po `r tvo va nog ra da, bez re zer vne pri vr è no sti klu bu, od go vor nost mo ra da po sto ji. Li~ no mi je ào zbog ovog ~i na jer je Axi} moj ve li ki pri ja teq - is ta kao je na iz u zet no po se }e noj pres kon fe ren ci ji pred sed nik cr ve nobe lih Vla dan Lu ki}. Lo gi~ no, od mah se na met nu lo pi ta we ko }e u na red nom pe ri o du oba vqa ti od go vor nu funk ci ju. - On ni je sam ra dio, imao je sa rad ni ke, i ja sam po mo gao na tom po slu. Svi za jed no }e mo to kom na red ne dve ne de qe bi ti „za me na”. Ne }e mo ù ri ti, jer nam tre ba ~o vek od auto ri te ta, da nam obe }a svo jom ha ri zmom bo qe da ne - uz vra tio je Lu ki}.

Pr vi ope ra ti vac klu ba, \or |e Ste fa no vi}, pre dva da na na ja vio je ras pi si va we van red nih iz bo ra. - Pre stro ja va we je ne mi nov no ka da iz o sta nu o~e ki va ni re zul ta ti. Ali, ime na ko ja se spo mi wu u me di ji ma ni su ta~ na (Ra duj ko i Du li}) ni su spor na, ni su oni pod ne li ostav ke. Fru stra ci ja je bi lo, ali su ~la no vi ru ko vod stva od mah po sta vi li pi ta we ka ko da svo jim an ga `ma nom po mog nu da se pre va zi |e na sta la si tu a ci ja. Zve zda mo ra da po be |u je, osvo ji {est bo do va u na red na dva ko la. A za tim }e bi ti pro me na, ima mo ja ke kan di da te za od re |e ne po zi ci je ,ali ne bih o ime ni ma - ostao je Lu ki} bez kon kret nog od go vo ra. Da li }e bi ti iz bo ra, gla si lo je po no vqe no pi ta we. - Ima mo Sta tut ko ji je naj bo qi na fud bal skoj po zor ni ci, ne dav no je jed no gla sno usvo jen. Imam pra vo da kao pred sed nik, po za vr {et ku se zo ne pred lo `im UO da se ra si pi {u iz bo ri. Ne znam ka kva }e bi ti od lu ka upra ve u ko joj se de ozbiq ni qu di. Bi lo bi le po da da ima mo ne jed nog,

kao ka da sam ja iza bran, ne go 11 ili 21 kan di da ta ko je }e bi ra ti 24. 000 na {ih ~la no va klu baobra zlo `io je pr vi ~o vek cr ve no- be lih. Ho }e li bi ti ak tu el na i va {a kan di da tu ra za no vi man dat? - Ako vi dim da ima kan di da ta ko ji mo gu vi {e i bo qe, sam }u se po vu }i. Ali, ako ose tim da je sve po ku {aj ne ka kve tr go vi ne sa jav no {}u bi }u u igri. Po nu dio sam ostva ku, ali na vi ja ~i ni su hte li ni da ~u ju za ta ko ne {to. Ne vi de ni ka kve za mer ke, ce ne lo jal nost ko ju sam isk zao pre ma klu bu. Pro na }i }e mo naj bo qe re {e we za Zve zdu. Ko ima hra bro sti osta }e da se bo ri - po ru ~io je Lu ki}. Ka ko je iz gle dao su sret sa pred stav ni ci ma na vi ja ~a u no }i na kon po ra za u ve ~i tom der bi ju. - Raz go va ra li smo o sve mu, o ne za do voq stvu re zul ta ti ma. Ali, to su nor mal ne stva ri, ko je pre po ru ~u je i UEFA, sa mo je u Sr bi ji od nos sa na vi ja ~i ma ta bu te ma. U ne kim stva ri ma se sla `e mo, u ne kim ne. Sud bi na tre ne ra Ro ber ta Pro si ne~ kog ni je spor na.

- Uì va po ve re we svih Zve zda {a, uz ma lo vi {e is ku stva i ne ka po ja ~a wa, a bi }e ih, sti }i }e i tro fe ji. Do bio je pu nu po dr {ku svih ~la no va UO. Is po {to va na je i we go va od lu ka o uda qa va wa iz eki pe Vi lo ti }a, ka ko bi ostao ne tak nut we gov auto ri tet. Na kra ju, po no vo je Lu ki} bio za go ne tan, a po vo dom pi ta wa da li po sto ji u vi zi ji cr ve no- be lih ~o vek sa ide jom da se una pre di rad i re zul ta ti naj tro fej ni jeg klu ba na ovim pro sto ri ma. - Vi dim ga, po sto ji, ali ne mo gu da ka èm we go vo ime U ku lo a ri ma se spo mi we ime Dra ga na Xa ji }a, da su ~ak us po sta vqe ni ne ki kon tak ti oko po vrat ka na Ma ra ka nu. - Pu sti te ~o ve ka da se od mo ri, imao je svo jih pro ble ma, da li }e bi ti uhap {en, da li }e mu bi ti od u ze ta ku }a. Za slu è no se od mo ra i gle da ka ko se mi mla |i mu ~i mo. Dao je pu no Zve zdi, po sta vio nam do ma }i za da tak ko ji ni je jed no stav no re {i ti - za kqu ~io je Vla dan Lu ki}. Z. Ran ge lov

DA NAS I SU TRA UTAK MI CE PE TOG KO LA LI GE EVRO PE

Ma dri |a ni u Gla zgo vu Tomislav Karayi} i Sini{a Mihajlovi}

Sta roj Pa zo vi odr `a va sed ni ca Iz vr {nog od bo ra FSS. Ta da }e se iz me |u osta log ras pra vqa ti i o pro ce du ri iz bo ra no vog se lek to ra. Kao {to je po zna to, kqu~ no pi ta we je da li bi na sled ni ka Vla di mi ra Pe tro vi }a tre ba lo da od re di ak tu el no ru ko vod stvo F[, ili da to bu de osta vqe no za po sle iz bo ra - po ~et kom, a u jed noj va ri jan ti ~ak i sre di nom sle de }e go di ne.

spre man da pre u zme na ci o nal ni tim, uz ogra du da u slu ~a ju even tu al ne pri ma mqi ve po nu de ne kog klu ba, ne }e mo }i da ~e ka FSS u ne do gled. Kao kan di dat za se lek to ra u me di ji ma je apo stro fi ran jo{ Ne mac Lo tar Ma te us, a „pod ra zu me va ju” se is ku sni do ma }i tre ne ri, ko ji do sa da ni su do bi li {an su da vo de re pre zen ta ci ju - Mi lo van Ra je vac i Qu bi {a Tum ba ko vi}.

Fej sa po no vo na ope ra ci ji ko le na Re pre zen ta ti vac Sr bi je Qu bo mir Fej sa po no vo ne ma sre }e po {to }e dru gi put za ma we od dve go di ne mo ra ti da ope ri {e ko le no. Kao igra~ Par ti za na, on je u apri lu 2010. go di ne za ra dio te {ku po vre du ukr {te nih li ga me na ta pa se po sle ope ra ci je opo ra vqao vi {e od go di nu da na. Vra tio se u cr no-be li dres pot pu no spre man, a to kom le ta pre {ao je u Olim pi ja kos. Ubr -

zo se po no vo po vre dio, ovaj put lak {e, vra tio se na te ren, a on da je na tre nin gu pred po sled wi pr ven stve ni me~ Olim pi ja ko sa po no vo ozbiq no po vre dio ko le no. Iz gr~ kog klu ba na ja vi li su da }e Fej sa po no vo i}i na ope ra ci ju u Ne ma~ ku (gde je bio i pr vi put 2010. go di ne), te da }e we gov opo ra vak ve ro vat no tra ja ti oko tri me se ca.

Ko ro man na pu {ta Kri la So vje tov? Igra~ Kri la So vje tov Og wen Ko ro man iz ja vio je da }e na pu sti ti taj klub uko li ko mu tre ner ne bu de dao {an su da igra. - Pre dva da na tre ner Ko be qev me je po zvao u kan ce la ri ju i re kao da bi tre ba lo da po tra `im dru gi klub - re kao je Ko ro man. - On je re kao ka ko je me ne an ga `o vao pret hod ni tre ner Tar -

ka nov, da mu se ja ne do pa dam kao igra~ i da }e sta vi ti ne kog dru gog na tu po zi ci ju. Ne znam {ta }u, ali }u de fi ni tiv no raz go va ra ti sa pred sed ni kom klu ba Raz ve je vim. Do kra ja je iona ko osta la jed na utak mi ca. Ko ro man je u Kri la So vje tov sti gao u ju nu, a ugo vor mu is ti ~e 2013. go di ne.

Ne ka da su Sel tik i Atle ti ko iz Ma dri da à ri li i pa li li u Lih gi {am pi o na, I jed ni i dru gi u svo jim vi tri na ma ima ju evrop ske tro fe je,a sa da }e u me |u sob nom me ~u po ku {a ti da iz bo re pla sman u {e sna e sti nu fi na la Li ge Evro pe. Do sa da su pla sman me |u 32 naj bo qa ti ma Li ge Evro pe, iz bo ri li sa mo PSV Aj ndho ven, Atle tik (B), Tven te I An der leht,a svi osta li }e to po ku {a ti u po sled wa dva kru ga. - Ima mo re al ne {an se da se na |e mo u {e sna e sti ni fi na la – tvr di me na xer Sel ti ka Nil Le non. – Na rav no, da b i to ostva ri li tre ba ju nam Falkao (Atletiko) postiè gol u me~u s Udinezeom (4:0) po be de pro tiv Atle ti ka i Udi ne zea. Mo à je ovaj me~ pro tiv Ma dri |a na i lak {i. ri va la Re a la (4:1) je uz dr ma la po zi ci ju Gre go Me |u tim, ne sme mo se za va ra va ti Atle ti ko ri ja Man za na. A we go va klu pa se dr ma ve} ne ima sja jan tim , s Fal ka o om, isti na, oni ne pru - ko li ko ne de qa. à ju ono {to se od wih o~e ku ju, uz to u su bo tu - Od i gra li smo pro tiv Re a la, ali u ovom su ima li te àk me~ s Re a lom, ali to ne mo ra tre nut ku ni smo u is toj rav ni s Re a lom – ni {ta da zna ~i. iskren je Gre go rio Man za no. – Po ku {a }e mo da U ta bo ru Atle ti ka si tu a ci ja ni je ru ì ~a sre di mo svo je re do ve i da osvo ji mo onaj po tre sta, bez ob zi ra na do bru igru, po raz od grad skog ban bod, ko ji }e nas ostav ti u Evro pi. Ima mo

Da nas Gru pa A Ru bin – [a mrok ro vers (18) To ten hem – PA OK (21.05) 1. PA OK 2. Ru bin 3. To ten hem 4. [a mrok

4 4 4 4

2 2 2 0

2 1 1 0

0 1 1 4

Gru pa B Stan dard – Ha no ver Vor ksla – Ko pen ha gen

1. Stan dard 2. Ha no ver 3. Ko pen ha gen 4. Vor skla

4 4 4 4

2 2 1 0

2 2 1 1

0 0 2 3

7:4 6:3 4:2 3:11

8 7 7 0

(21.05) (21.05)

6:1 6:3 4:7 2:6

8 8 4 1

Gru pa G Mal me – AZ Alk mar Me ta list – Austri ja (B) 1. Me ta list 2. AZ Alk mar 3. Austri ja 4. Mal me

4 4 4 4

3 1 1 0

1 3 2 0

1. Bra ga 2. Klub Bri` 3. Bir min gem 4. Ma ri bor

4 4 4 4

2 2 2 0

1 1 1 1

Gru pa C Ra pid – Ha poel (TA) (21.05) Le gi ja – PSV Aj ndho ven (21.05)

Gru pa I Ren – Udi ne ze Sel tik - Atle ti ko

1. PSV 2. Le gi ja 3. Ra pid 4. Ha poel

1. Atle ti ko (M) 2. Udi ne ze 3. Sel tik 4. Ren

4 4 4 4

3 3 1 0

1 0 0 1

0 1 3 3

8:4 7:4 3:7 5:8

10 9 3 1

4 4 4 4

2 2 1 0

1 1 2 2

Su tra (19) (19)

0 10:4 10 0 9:6 6 1 7:7 5 4 4:13 0

Gru pa H Ma ri bor – Klub Bri` Bra ga – Bir gin gem

(19) (19)

1 10:5 1 7:5 1 7:7 3 3:10

7 7 7 1

(19) (19) 1 1 1 2

7:3 5:6 5:5 4:7

pro ble ma oko sa ta va ti ma, ali }e si gu ran sam sa sta vi ti od li ~an tim za me~ sa Sel ti kom. Zna mo, ka ko tre ba igra ti s Ostr vqa ni ma. U is toj gru pi sa sta ju se Ren i Udi ne ze. Pre tri ne de qe u Udi na ma Ita li ja ni su sla vi li s 2:1. - Mo `da jo{ ni je sve iz gu bqe no – ob ja {wa va tre ner Re na Fre de rik An to ne ti. – Ako po be di mo u po sled wa dva me ~a s ma lo sre }e mo è mo i do {e sna e sti ne fi na la. Za da tak, ni ma lo ni je lak, ali je ostvar qiv. Udi ne ze igra sjaj no u ita li jan skom pr ven stvu, u pe tak su cr no – be li is pra {i li Ro mu (2:0) I u do brom ras po lo è wu o~e ku ju go sto va we na sta di o nu Rut de Lo ri jen. -@e li mo ve} sa da da re {i mo sve di le me ,a to je po be da u Re nu – ka è tre ner Udi ne zea Fran ~e sko Gvi do lin. – U od li~ noj smo for mi i to mo ra mo is ko ri sti. Od da na {wih me ~e va va qa iz dvo ji ti okr {aj u Lon do nu u ko jem se sa sta ju To ten hem – PA OK, a od su tra {wih utak mi ca naj za ni mqi va je ona u ko jem }e sna ge od me ri ti Tven te i Fu lam. G. K.

7 7 5 2

Gru pa J AEK – Ma ka bi (H) [al ke – Ste a ua 1. [al ke 2. Ma ka bi (H) 3. Ste a ua 4. AEK

4 4 4 4

2 2 1 0

2 0 2 2

( 19) (19) 0 2 1 2

8:1 9:7 5:8 1:6

Gru pa K Oden ze – Vi sla Tven te – Fu lam 1. Tven te 2. Fu lam 3. Oden ze 4. Vi sla

4 4 4 4

2 2 1 1

1 1 0 0

0 1 3 3

Gru pa L Lo ko mo tiv – [turm AEK – An der leht

1. An der leht 2. Lo ko mo ti va 3. [turm 4. AEK (A)

4 4 4 4

4 3 1 0

0 0 0 0

8 6 5 2

(19) (19) 9:3 7:3 6:10 4:11

7 7 3 3

(18) (19)

0 11:1 12 1 8:5 9 3 3:8 3 4 4:12 0

Gru pa D Va slui – La cio Spor ting – Ze nit 1. Spor ting 2. Va slui 3. La cio 4. Ci rih

4 4 4 4

3 1 1 0

0 2 2 2

1 1 1 2

(21.05) (21.05) 6:2 5:6 5:6 3:6

9 5 5 2

Gru pa E Stok – Di na mo (K) (21.05) Ma ka bi (TA) – Be {ik ta{ (21.05) 1. Sto uk 10 2. Be {ik ta{ 3. Di na mo (K) 4. Ma ka bi (TA)

4 3 1 4 2 0 2 4 1 2 1 4 0 1 3

Gru pa F Atle tik (B) – Slo van Salc burg – PS@ 1. Atle tik (B) 2. PS@ 3. Sal zburg 4. Slo van

4 4 4 4

3 2 1 0

1 1 0 1

0 1 3 3

8:3

7:4 3:3 3:11

6 5 1

(21.05) (21.05) 7:3 4:3 6:6 1:6

10 7 4 1

SPORT

sreda30.novembar2011.

dnevnik

SPENSOVA FUDBALSKA LIGA MALIH [AMPIONA

Go di {te: 2002. SK Vojvodina RMR – FK S. Mihajlovi} 1:0 Gol za SK Vojvodina RMR postigao je \urovi}. SK Vojvodina RMR: Ra|enovi}, Samarxija, Gavrani}, Radmilovi}, \urovi}, Verner, Antunovi}, Zagre|a, Zari}, Vargec, Buli}. FK S. Mihajlovi}: Ili}, Kolari}, Suba{i}, Rosi}, Santovac, Popovi}, Krsti}, Domazetovi},Negovanovi}, Vasiqevi}, Milinovi}.

Go di {te: 2002. [F Dejan Kuriya – FK Petar Pua~a 0:3 Golove za FK Petar Pua~a postigao je Mati} 3. [F Dejan Kurixa: [i{qagi}, Grabe`, \ur|evi}, Luki}, Zamaklar, Pavlov, Mo}an, Nudi}, Luki}, Todi}, Martinovi}, Vu~kovi}. FK Petar Pua~a: Rakovac, Lulexija, ^avi}, Trivunovi}, Gomirac, Mati}, Rondovi}, Kvo~ka, Dervi{i, Jacenko, Urukalo.

Go di {te: 2002. KMF Tvr|ava – Indeks 4:1 Strelci za Tvr|avu: Kozi}, Gu{a, Panti} 2, a za Indeks Labus. KMF Tvr|ava: Kozi}, Gu{a, Panti}, Stojanovi}, Kolowa, Pera}, Te{i}, Gvozden, Tomi}, Sekulovi}, Milovanovi}, Velemir, Triki}, Miqkovi}, Vuksanovi}, Dafini}. Indeks: Ibro~i}, [avqa, Mari}, Cvijanovi}, Mihajlovi}, Stepanov, Labus, Panovi}, Bukurov, Pu{kar, Paripov, Dautovi}, Tadi}, Oparnica, Jovanov, Radoji~i}.

Go di {te: 2002.

Go di {te: 2001.

Go di {te: 1999.

Go di {te: 2002.

Stari grad – Fru{kogorac 6:0

Indeks – Jedinstvo (Rumenka) 1:4

FK Prof. Bolesnikov – Junior 1:0

Strelci za Stari grad: ]orovi} i Bawac 3 gola. Stari grad: Mila{inov, Kisi}, ]orovi}, Laki}, Stevanovi}, [trbac, Simi}, Popadi}, Bawac, Horvat, Ajder, Laki}. Fru{kogorac: Markov, Samac, Savanovi}, Gra~anin, Trnini}, Majstorovi}, Sunajko, Ani~i},

Gol za Indeks postigao je ôlakovski, a za Jedinstvo: Mladenovi}, Petkovi} i Zeqkovi} 2 gola. Indeks: Aleksi}, Nedi}, Brati}, Kuran, Ostoji}, Stojak, ôlakovski, Hanga, Vidakovi}. Jedinstvo: Peja{inovi}, Karanov, Rac, Mladenovi}, Vi~i}evi}, Milivojevi}, Brajkovi}, Zeqkovi}, Uram, Petkovi}, Kantarxi}, Kneèvi}.

Veternik Viskol – Fru{kogorski partizan 2:7

Gol za FK Prof. Bolesnikov postigao je Kqaji}. FK Prof. Bolesnikov: Stojkov, Batos, Vickovi}, Novevski, Nemet, Kosanovi}, Kurili}, Vuruna, Velkovski, Boji}, Debeqkovi}, Musa, Kqaji}, Boli}, Ja{ikovi}.

Go di {te: 2001. FK Petar Pua~a – Krila Krajine 3:0 Golove za FK Petar Pua~a dali su: Grabe` i Kaplarski 2 gola. FK Petar Pua~a: Dervi{i, Stojni}, Vlaisavqevi}, Marjanovi}, Grabe`, Kaplarski, Grgurevi}, Tojzan, Ivan. Krila Krajine: Mi~i}, Vejinovi}, Marinkov, Bunarxi}, Gajdobranski, Krsti}, Karagi}, Fodora, Nikoli}, Crwanski, Merwik.

Go di {te: 2001. Futog – Sportlend 3:1 Strelci za Futog: Rajak i Siqanovski 2, a za Sportlend Baj~eti}. Futog: Obradovi}, Rajak, [}epanovi}, Dimitrijevi}, [trbac, Spasojevi}, Savi~i}, Vuki}evi}, Siqanovski, Bukinac, Rajak, Kerkez. Sportlend: Vukovi}, Medi}, Manojlovi}, Paravina, Baj~eti}, Sanader, Arbutina, Kosti}.

Go di {te: 2001. Junior: Batini} M, [evo, Batini} S, Popadi}, Car, Lovre, Popovi}, Grgurovi}, Ivezi}, Lotina, Erceg, Kne`evi}, Popovi}.

Kuru{i}, Deli}, Radovi}, Teofilovi}, Aleksandrov A, Aleksandrov M, Cviji}, Bukvi}.

Go di {te: 2002.

^amp 07 – Futog 0:3

Bistrica 05 – Stari grad 2:0 Strelci za Bistrica 05: Stankovi}, Pantovi}. Bistrica 05: @ivi}, Baji}, Zec, Stan~evi}, Stankovi}, Pantovi}, ]ur~in Mileta{ki, [krbi}, Jelenkovi}, Milosavqevi}. Stari grad: Mila{inov, Kisi},]orovi}, Laki}, Stevanovi}, [trbac, Simi}, Popadi}, Bawac.

Strelci za Futog: Bencun, Nikola{ i Vuli}. ^amp 07: Muratovi}, Popovi}, Zeki}, Petrovi}, Vuleti}, Borovnica, Mati}, Prokopi}, Klisuri}. Futog: Todori}, Radosavi}, Jazi}, Marti}, Savi}, Trifunovi}, Bencun, Nikola{, Prtija, Bencun S, Sekuli}, Bencun N, Rokvi}, Vuli}, Todorovi}, \uki}.

1999.

2001.

2002 - 03.

Vojvodina - Slavija 3:1, Proleter Meridiana - Veternik Viskol 2:2, Fru{kogorski partizan - Fru{kogorac 4:2, Novi Sad - Indeks 2:1, Sini{a Mihajlovi} - Petar Pua~a 2:3, Profesor Bolesnikov - Mladost 4:1, Profesor Bolesnikov - Proleter Meridiana 7:0, Veternik Fru{kogorski partizan 2:7, Fru{kogorac - Vojvodina 0:7, Slavija - Novi Sad 0:1, Indeks Sini{a Mihajlovi} 2:2, Petar Pua~a - Mladost 11:1

Fu tog Sportlend 3:1, Pe tar Pua~a - Krila Kra ji ne 3:0, Slavija - Vojvodina RMR 1:5, Sini{a Mihajlovi} - Profesor Bolesnikov 1:2, Indeks - Jedinstvo 1:4, Sidro - Mladost 5:2, Indeks - Vojvodina RMR 1:3

âmp 07 - 02 - Futog 0:3, Dejan Kuriya (2003) - Petar Pua~a 0:3, Tvr|ava - Indeks 4:1, Profesor Bolesnikov - Junior 1:0, Stari grad - Fru{kogorac 6:0, Vojvodina RMR - Sini{a Mihajlovi} 1:0, Bistrica 05 Stari Grad 2:0, âmp 07 - 03 slobodan, Fru{kogorac - Veternik Viskol 3:0, Futog - Tvr|ava 0:4, Veternik Viskol - âmp 07 - 02 2:9, Indeks FK Profesor Bolesnikov 1:5, FK Sini{a Mihajlovi} - Bistrica 0:6, âmp 07 - 03 - [F Dejan Kuriya (2003) 0:4, FK Petar Pua~a - SK Vojvodina RMR 3:1, Junior slobodan 1. Bistrica 05 5 5 0 0 26:4 15 2. Stari grad 5 4 0 1 25:8 12 3. P. Bolesnik. 4 4 0 0 14:2 12 4. P. Pua~a 4 3 0 1 19:4 9 5. S. Mihajlov. 5 3 0 2 23:10 9 6. Vojvod. RMR 5 3 0 2 10:9 9 7. Junior 4 2 1 1 8:3 7 8. Tvr|ava 4 2 0 2 10:6 6 9. Futog 5 2 0 3 7:14 6 10. D. Kuriya 5 2 0 3 12:23 6 11. âmp 07-02 5 1 2 2 11:12 5 12. Indeks 5 1 1 3 9:12 4 13. Fru{kog. 5 1 0 4 4:18 3 14. Veternik 5 0 0 5 6:28 0 15. âmp 07-03 4 0 0 4 0:31 0

1. P. Bolensik. 2. P. Pua~a 3. Novi Sad 4. F. partizan 5. Vojvodina 6. Indeks 7. Slavija 8. Mladost 9. Veternik 10. S. Mihaljov. 11. Fru{kog. 12. P. Meridian

4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4

4 4 4 3 3 1 1 1 0 0 0 0

0 0 0 0 0 1 0 0 2 1 1 1

0 0 0 1 1 2 3 3 2 3 3 3

22:3 12 21:6 12 10:2 12 18:10 9 11:4 9 10:8 4 5:12 3 9:22 3 9:18 2 5:9 1 5:18 1 4:17 1

1. P. Bolesnik. 2. P. Pua~a 3. K. Krajine 4. Vojvod. RMR 5. Mladost 6. Jedinstvo 7. Futog 8. Slavija 9. Sportlend 10. Sidro 11. Indeks 12. S. Mihajlov. 13. F. partizan

5 5 5 3 5 4 4 5 5 5 6 4 4

5 4 3 3 2 2 2 2 2 2 1 1 0

0 0 1 0 0 0 0 0 0 0 1 0 0

0 1 1 0 3 2 2 3 3 3 4 3 4

16:3 15 18:5 12 13:8 10 16:3 9 16:13 6 9:7 6 7:7 6 7:14 6 7:14 6 12:24 6 9:13 4 4:6 3 2:20 0

FK S. Mihajlovi} – FK Prof. Bolesnikov 1:2 Gol za FK S. Mihajlovi} postigao je Joki}, a za FK Prof. Bolesnikov: Brki} 2 gola. FK S. Mihajlovi}: Radosavqevi}, Markovi} M, Markovi} D, Joki}, Jovanovi}, Kolarov, Maki{, Kampfer, Damjanac, Popovi}, Svirac, Kolari}. FK Prof. Bolesnikov: Hlipec, Cetiwa, Mari}, \eki}, Miri}, Lelik, Brki}, Zlatar, Papi}, Ladi{i}, Jokovi}, Ma}e{i}, Lau{evi}, Sredojevi}, Markovi}, Todorovi}.

Strelci za Veternik Viskol: Xida i Nestorovi}, a za Fr. partizan: Simi} i Crnoja~ki 6 golova. Veternik Viskol: An|eli}, Nini}, Jevi}, [}epanovi}, Duraki, Novak, [ebez, Utr`an, Xida, [vowa, Macura, Nestorovi}. Fru{kogorski partizan: Simi} J, ^avi}, Simi} M, Antoni}, Nikoli}, Banovi}, Starovlah, Duli}, Crnoja~ki, Ili}, Ne{kovi}, Persaj L, Persaj R, Ili}.

Go di {te: 1999. FK S. Mihajlovi} – FK Petar Pua~a 2:3 Strelci za FK S. Mihajlovi}: Suba{i} i Nestorovi}, a za FK Petar Pua~a Staji}. FK S. Mihajlovi}: Stojkovi}, Ili}, Suba{i}, \ureki}, Vuliki}, nestorovi}, Panteli}, Spasojevi}, Mihajlovski, Dragutinovi}. FK Petar Pua~a: Veselinovi}, \or|evi}, Jerkovi}, Milinkovi}, Vidakovi}, Manojlovi}, Staji}, Vukmanovi}, Bosi}, Joki}, Rako~evi}, [urlan i Pilipovi}.

Go di {te: 1999. Proleter Meridijana – Veternik Viskol 2:2 Strelci za Proleter Meridijana: Omaqev i Aleksi}, a za Veternik Viskol: Novak i Markovi}. Proleter Meridijana: Pu{ara, Grbi}, Kizi}, Mi{kovi}, Omaqev, Ota{evi}, ]ulum, Smiqi}, An|elkovi}, Palov, Pe{ko, Terzi}, Stojanovi}, Aleksi}, Torbica, Lazarevi}. Veternik Viskol: An|eli}, Nini}, Jevi}, [}epanovi}, Duraki, Novak, [ebez, Utr`en, Xida, [vowa, Macura, Markovi}.

Go di {te: 1999. Vojvodina (NS) – Slavija 3:1 Strelci za Vojvodinu: Kova~evi} i Stojanov 2 , a za Slaviju Bogdanovi}. Vojvodina: Kampi}, Ka~avenda, Mitrovi}, Veselinovi}, Ili}, Stanojev, Radulovi}, Raja~i}, Devatak, Kova}evi}.

c m y

SPORT

dnevnik

sreda30.novembar2011.

SPENSOVA FUDBALSKA LIGA MALIH [AMPIONA Sla vi ja: Grahovac, Radi}, Slavuq, Barat, ]o{kov, Kara}, Radak, Asani, Kne`evi}, Kosovi}, Dimitrov, Prwi}, Ivanovi}, Bogdani}, Ubovi}.

Go di {te: 1999. FK Prof. Bolesnikov – Proleter Meridijana 7:0 Strelci za FK Prof. Bolesnikov: Novakovi}, Kurti{i}, Mladenovi}, \eki}, Mari} i Medi} 2 gola. FK Prof. Bo le sni kov: @upi}, Zec, Kexa, Novakovi}, Kurti{i, Mladenovi}, Bobar, ]eran, Medi}, Isakovski, \eki}, Mari}, [kori}, \urovi}. Pro le ter Me ri di ja na: Pu{ara, Grbi}, Kizi}, Mi{kovi}, Omaqev, Ota{evi}, ]ulum, Smiqi}, An|elkovi}, Palov, Pe{ko, Terzi}, Stojanovi}, Aleksi}, Torbica, Lazarevi}.

Go di {te: 1999. FK Petar Pua~a – Mladost (BJ) 11:1 Strelci za FK Petar Pua~a: Manojlovi}, Vukmanovi} 2, Bosi} 2 , Staji} 3 i Vidakovi} 3, a za Mladost [evo. FK Pe tar Pu a ~a: Veselinovi}, \or|evi}, Jerkovi}, Milinkovi}, Vidakovi}, Manojlovi}, Staji}, Vukmanovi}, Bosi}, Joki}, Rako~evi}, [urlan, Lovri}, Jovanovi}, Stankovi} i Pilipovi}. Mla dost: Rosi}, Plan~ak, Karanovi}, Ivankovi}, Jerkovi}, Bro}eta, Kova~evi}, [evo, Sekuli}, Vejin, Blagojevi}, Baji}, Balaban, Vrankovi}, Savi}, Radi}.

Go di {te: 1999.

FK Prof. Bo le sni kov: Stojkov, Batos, Vickovi}, Novevski, Nemet, Kqaji}, Boli}, Vuruna, Velkovski, Boji}, Jo{ikovi}, Musa.

Go di {te: 2002.

Fru{. partizan – Fru{kogorac 4:2

^amp 07- 03 – [F Dejan Kuriya 0:4

Strelci za Fru{. partizan : Simi} i R. Persaj 3 , a za Fru{kogorac: Ivani} i Aleksandrov. Fru{kogorski par ti zan: Simi}, ^avi}, Simi}, Paripovi}, Antoni}, Nikoli}, Banovi}, Starovlah, Duli}, Ili}, Crnoja~ki, Ne{kovi}, Persaj L, Persaj R, Ili}. Fru {ko go rac: Elez, Kokota, Barojevi}, Reqi}, Gre~, Ivani}, Simi~i}, Tadi}, Tepi}, Radosavqevi}, Aleksandrov, [evi}, Vukovi}, Vujaklija, Pej~i}.

Strelci za [F Dejan Kurixa: Grabe` 2 i Beatovi} 2 gola. ^amp 07- 03: Raki}, Maruna, Alimpi}, Stevi}, Rodi}, Agi}, Sekulovi}, Pap, Kapicl, Laki}, Milinkovi}. [F De jan Ku ri xa: [i{qagi}, Grabe`, \ur|evi}, Luki}, Zamlakar, Pavlov, Mo}an, Nudi}, Luki}, Todi}, Martinovi}, Vu~kovi}, Strani}, Beatovi}.

Go di {te: 2002. Futog – Tvr|ava 0:4 Strelci za Tvr|avu: Kozi}, Sekulovi} i Gvozden 2 gola. Fu tog: Todori} A, Radosavi}, Jazi}, Marti}, Savi}, Trifunovi}, Bencun S, Nikola{, Prtija, Bencun N, Sekuli}, Rokvi}, Vuli}, Todori} M, \uki}. Tvr |a va: Kozi}, StojaGvozden, Tomi}, Sekulovi}, Milovanovi}, Velemir, Triki}, Miqkovi}, Vuksanovi}, Dafini}.

Go di {te: 2002. FK S. Mihajlovi} – Bistrica 05 0:6 Strelci za Bistricu 05: Stankovi}, Pantovi}, ]ur~in–Mileta{ki 4 gola. S. Mi haj lo vi}: Ili}, Kolari}, Suba{i}, Milinovi}, Santovac, Popovi}, Vuliki}, Domazetovi}, Negvanovi}, Vasiqevi}. Bi stri ca 05: @ivi}, Baji}, Zec, Jelenkovi}, Stankovi}, Pantovi}, ]ur~in-Mileta{ki, Stan~evi}, [krbi}, Milosavi}.

Go di {te: 2002. Fru{kogorac – Veternik Viskol 3:0 Strelci za Fru{kogorac: Savanovi} i Majstorovi} 2 gola. Fru {ko go rac: Markov, Samac, Savanovi}, Gra~anin, Trinini}, Majstorovi}, Sunajko, Ani~i}, Kuru{i}, Deli}, Radovi}, Teofilovi}, Aleksandrov A, Aleksandrov M, Bukvi}. Ve ter nik Viskol: Laki}, Radakovi}, Ma~ki}, Veselinovi}, Risti}, Zeli}, Raj~evi}, Nini}, Pekez.

Go di {te: 2002. FK Petar Pua~a – SK Vojvodina RMR 3:1

Go di {te: 1999. FK Prof. Bolesnikov – Mladost (BJ) 4:1 Strelci za FK Prof. Bolesnikov: Medi}, Novakovi}, Mladenovi} 2 , a za Mladost Kova~evi}. FK Prof. Bo le sni kov: @upi}, Zec, Kexa, Novakovi}, Kurti{i, Mladenovi}, Bobar, ]eran, Medi}, Isakovski, \eki}, Mari}, [kori}, \urovi}. Mla dost: Rosi}, Plan~ak, Karanovi}, Ivankovi}, Jerkovi}, Bro}eta, Kova~evi}, [evo, Sekuli}, Vejin, Blagojevi}, Baji}, Balaban, Vrankovi}, Savi}, Radi}.

Go di {te: 1999. Fru{kogorac – Vojvodina (NS) 0:7 Strelci za Vojvodinu: Kova~evi}, Devatak, Lali}, Stanojev 2 i Mitrovi} 2 gola. Fru {ko go rac: Elez, Kokota, Barojevi}, Reqi}, Gre~, Ivani}, Simi~i}, Tadi}, Tepi}, Radosavqevi}, Aleksandrov, [evi}, Vukovi}, Vujaklija. Voj vo di na: Kampi}, Ka~avenda, Mitrovi}, Veselinovi}, Ili}, Stanojev, Radulovi}, Raja~i}, Devatak, Kova~evi}, Lali}.

Go di {te: 1999. Slavija – Novi Sad 0:1 Gol za Novi Sad Tomi}. Sla vi ja: Grahovac, Radi}, Slavuq, Barat, ]o{kov, Kara}, Radak, Asani, Kne`evi}, Kosovi}, Dimitrov, Prwi}, Ivanovi}, Bogdani}, Ubovi}. No vi Sad: ]iri}, ^esti}, Veji}, Le|anac, Ziri}, Kunovac, Valentik, Tomi}, Alargi}, Gardinova~ki, \akovi}, \or|evi}, Jovanovi}, [kori}, Lampi}.

Godi{te 2002. Indeks – FK Prof. Bolesnikov 1:5 Gol za Indeks dao je Risti}, a za Prof. Bolesnikov: Novevski, Nemet, Vuruna, Boli} 2 gola. In deks: Pankov, Ibro~i}, Mijatovi}, Mari}, Cvijanovi}, Mihajlovi}, Stepanov, Risti}, Labus, Tomanovi}.

Go di {te: 2002. Veternik Viskol – âmp 07 - 02 2:9 Strelci za Veternik Viskol: Veselinovi} i Zeli}, a za âmp 07- 02: Akin, Vuleti}, Klisuri} 2, Borovnica 2 i Muratovi} 3 gola. Ve ter nik Viskol: Laki}, Radakovi}, Risti}, Veselinovi}, Nini}, Raj~evi}, Ma~ki}, Zeli}, Pekez, Markovi}. âmp 07 - 02: Muratovi}, Akin, Zeki}, Petrovi}, Popovi}, Borovnica, Vuleti}, Klisuri}, Agi}, Mati}, Prokopi}.

Strelci za FK Petar Pua~a: Trivunovi}, Lulexija i Dervi{i, a za SK Vojvodina RMR \urovi}. FK Pe tar Pu a ~a: ^avi}, Trivunovi}, Gomirac, Mati}, Urukalo, Rondovi}, @ivkovi}, Kvo~ka, Rakovac, Lulexija, Tojzan, Dervi{i, Gruji}, Jacenko. SK Voj vo di na RMR: Ra|enovi}, Samarxija, Gavrani}, Radmilovi}, \urovi}, Verner, Mili}evi}, Zagre|a, Ivan, Vargec, Dejanovi}.

Go di {te: 2001. Indeks – SK Vojvodina RMR 1:3 Gol za Indeks dao je Erdeq, a za SK Vojvodina RMR: Simi}, Ili} 2 gola.

In deks: Jovi~i}, Aleksi}, Erdeq, Brati}, Dragi~evi}, Ostoji}, Vidakovi}, Sabatu{, Peva~, \ureti}. SK Voj vo di na RMR: Strani}, Zeqkovi}, Savi}, Andrijevi}, Vargec, Hesko, Mare{ki}, Ili}, Malinovi}, Popovi}, Simi}, Topi}.

Go di {te: 2001. KMF Sidro (Be{ka) – Mladost (BJ) 5:2 Strelci za KMF Sidro: Milovanovi}, Nadoban 2 i Grubje{i} 2, a za Mladost Zuki}. KMF Si dro: înku, Jelan~i}, Milenkovi}, Majki}, Pipilica, Vasi}, Prica, Radovi}, Toma, Nadoban, Si~, Milovanovi}, Grubje{i}, Mi{~evi}, [inik. Mla dost: Rosi}, âvi}, Bro}eta, Stani}, Kneèvi}, Mrilovi}, ]azi}, Zuki}, Brdar, Mar~eta, Rosi}, Kozomora.

Go di {te: 2001. Slavija – SK Vojvodina RMR 1:5 Gol za Slaviju dao je Anti}, a za SK Vojvodina RMR: Vargec, Malinovi}, Simi}, Ili} 2 gola. Sla vi ja: Vrba{ki, Kova~, Nikoli}, Sirar, Kukuda, Anti}, \eri, Ron~evi}, Slavuq, Kefer, Jovanovi}, Paro{ki. SK Voj vo di na RMR: Strani}, Zeqkovi}, Savi}, Andrijevi}, Vargec, Hesko, Mare{ki}, Ili}, Malinovi}, Majki}, Simi}, Topi}, Popovi}.

Go di {te: 1999. Novi Sad – Indeks 2:1 Strelci za Novi Sad: Alargi} 2, a za Indeks Radovi}. No vi Sad: ]iri}, ^esti}, Veji}, Le|anac, Ziri}, Kunovac, Valentik, Tomi}, Alargi}, Gradinova~ki, \akovi}, \or|evi}, Jovanovi}, [kori}, Lampi}. In deks: Samarxi} M, Sekicki, Senderak, Samarxi} M, Uzelac, Li~ina, Lazi~i}, [krbi}, Simowi, Peruni~i}, Tati}, Ivanovi}, Jovi~i}, Bo{wakovi}, Radovi}, Jokanovi}.

Go di {te: 1999. Indeks – FK S. Mihajlovi} 2:2 Strelci za Indeks: Tati} i Radovi}, a za FK S. Mihajlovi}: Suba{i} i \uri~ek. In deks: Samarxi} M, Sekicki, Senderak, Samarxi} M, Uzelac, Li~ina, Lazi~i}, [krbi}, Simowi, Peruni~i}, Tati}, Ivanovi}, Jovi~i}, Bo{wakovi}, Radovi}, Jokanovi}. FK S. Mi haj lo vi}: Stojkovi}, Ili}, Suba{i}, \uri~ek, Kolari}, Nestorovi}, Panteli}, Spasojevi}, Mihajlovski, \or|evi}, Vujani}, Daro{ki, Grgi}, Dragutinovi}.

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda30.novembar2011.

ME MO RI JAL MI HA I LA TA QA

Po be da Kar lse na U Moskvi je zavr{en {esti memorijal Mihaila Taqa zajedni~kom pobedom Magnusa Karlsena i Levona Arowana sa po 5,5 poena. Iako je prvo javqeno da je Arowan pobednik, koji ima boqi performans, prema najnovijem izve{taju prvo mesto je, ipak, osvojio Karlsen jer ima vi{e pobeda crnim figurama! Tako je Karlsen,

Magnus Karlsen

jo{ jednom u posledwi ~as, pobedio na superturniru (kao {to je pobedio pre mesec dana na turniru u Bilbau ispred Ivan~uka). Karjakin, Nepomnia{~i i Ivan~uk imaju po 5 poena dok svetski {ampion Anand nastavqa sa osredwim igrama i na kona~noj listi nalazi se na {estom mestu. Nije postigao nijednu pobedu i sve je partije remizirao. Svidler je na sedmom mestu sa istim brojem poena (4,5), dok su razo~arali Kramnik i Geqfand sa po 3,5 poena i Nakamura sa 3 poena. Na turniru je bila relativno retka situacija da me|usobno igraju igra~i koji imaju zakazan me~ za titulu svetskog {ampiona. Tradicionalo igra~i izbegavaju da se sre}u na turnirima, a zbog skrivawa priprema nijedan igra~ nije igrao u dobroj formi. Anand je igrao mawe ambiciozno nego ina~e, a Geqfand je, izgleda, eksperimentisao sa agresivnijom igrom nego obi~no, pa je izgubio dve partije a nijednu nije dobio. PO LU FI NA LE PR VEN STVA NO VOG SA DA

Dro wi} iz ma kao

U prostorijama N[K-a ostalo je da se odigra jo{ samo posledwe kolo polufinalnog turnira za 81. pojedina~no prvenstvo grada. U vo|stvu se nalazi Sini{a Drowi} koji je posle startnog poraza zare|eo {est pobeda i tek u osmom kolu uzeo je predah {to mu je bilo dovoqno da se izdvoji na ~elu tabele i osigura plasman za finale. U osmom kolu bio je primetan zamor kod nekih igra~a jer su se u wihovim partijama sa svakim potezom de{avali tragikomi~ni obrti. Plasman: 1. Drowi} 6,5, 2. Lukaji} 5,5, 3-8. Banovi}, G. Kova~evi}, Markov, M. Dra`i}, Kawuh, Panti} 5, 9-13. M. Popovi}, Vu je vi}, M. ^a bar ka pa, Stanojevi}, \urni} 4,5, 14-18. S. Mu{icki, \uri}, [krivanko, Karli~i}, [ovaw 4, 19. Vrane{ 3,5, itd.

PRO BLEM BR. 365

Be li da je mat u dva po te za Le on id Za go ruj ko “Mecz druzynowy”, 1948.

Re {e we pro ble ma br. 364 (Dom brov ski&Sus hkov, “Sham maty v SSSR”, 1977.) sa pozicijom: beli – Ke3, Da3, Ld6, Lg8, Sb4, Sd4, pe{aci c3, e4; crni – Kc4, Tc8, Te8, La1, Lf1, Sd2, Se6, pe{aci a4, a5, a7, c2; je 1.Da4!

TUR NIR DE CE U VR BA SU

Sed mi ca za Te o do ru U Vrbasu je odràn tradicionalni de~iji turnir u organizaciji [ahovskog saveza op{tine Vrbas. Turnir je bio u pojedina~noj, mu{koj i ènskoj konkurenciji (mla|i i stariji) i me{ovitoj grupi do 16 godina. Igralo se 7 kola, 15 minuta po igra~u. U prilogu dajemo plasmane sa turnira. Mla|e devoj~ice: 1. Bojana Robal 6, 2. Ivana Stanojevi} 6, 3. Ma{a Milivojevi} 5, 4. I. Vujkov 4,5, 5-11. M. Jovanovi}, T. Ostoji}, M. Navratil, T. Stoli}, J. Peruni~i}, A. Radomir, M. Milosavac 4, 12. M. Le~i} 3,5, 13-17. M. Mi}in, I. Per{i}, P. Supi}, T. Pe{i}, M. Kova~evi} 3, 18-19. N. [u{wi}, T. ]u{i} 1, 20. M. âbarkapa 0. Starije devoj~ice: 1. Teodora Sladojevi} 7, 2. Teodora Raci} 6, 3. Danka Lali} 5, 4. V. Jankov 4,5, 5-9. N. Udovi~i}, I. Litri~in, A. Radosavqevi}, M. Robal, @. Peruni~i} 4, 10-13. A. Mr|a, K. Riki}, V. Vitu{ka, A. Koji} 3, 14. M. \uri~in 2,5, 15-16. L. Eperje{i, S. Pua~a 2, 17. A. Le~i}, 1,5, 18. S. Tomi} 0,5. Mla|i de~aci: 1. Stefan Grbin 6, 2. Dejan Jeli~i} 5,5, 3. Aleksandar Mojze{ 5,5, 4-8. P. Grubor, F. Pavlov, P. Jovanovi}, D. Juri}, U. Beli} 5, 9-10. J. Petri}, \. Dragi~evi} 4,5, 11-19. J. [erbexija, T. Navratil, S. Vla{kali}, M. Bukinac, N. @upunski, D. Jun~ek, D. [tula, N. Bo{kovi}, A. Fabok 4, 20-22. D. Bran~i}, M. Krajnov, L. Vuja~i} 3,5, 23-30. A. Monoki, M. Stankovi}, B. Glu{~evi}, L. [tula, D. Draì}, M. [evo, A. Stojkovi}, B. Petrovi} 3, 31-33. M.

Osvaja~i medaqa u Vrbasu

Nedi}, L. Kneèvi}, P. Krsti} 2,5, 34-38. I. Kri{ka, A. Sinkovi}, O. Sinkovi}, M. Trpka, M. Pani} 2, 39. L. Per{i} 1. Stariji de~aci: 1. Danilo Besede{ 6,5, 2. Neboj{a Pavkov 6, 3. Aleksa Ilin~i} 5,5, 4. A. Beli} 5,5, 5-11. V. [odolovi}, M. Matovi}, T. Lipot, I. Nedeqkovi}, L. î~a, N. \oki}, D. Jovanovi} 5, 12-16. B. [obot, V. Vidakovi}, D. Horvat, L. Mi}in, M. Jur~ek 4,5, 17-26. A. Stepanov, Z. Pap, V. Kri{ka, L. [erbexija, D. Piri, A. Piri, P. Kneèvi}, N. [eatovi}, D. \uketi}, J. Bala` 4, 27-34. O. Hlpka, M. Sene{, M. Viola, F, Feldi, U. \erman, B. Mili~evi}, S. Tot-Bagi, D, Me~erik 3,5, 35-43. A. Kneèvi}, R. [irka, D. Romani}, G. Joki}, S. Stankovi},

U SU BO TU U NO VOM SA DU

Tur nir de ce „[ah u {ko le” U organizaciji [K „Dnevnik“, [S Novog Sada i [ahovske {kole „Kapablanka“, u subotu, 3. decembra, odrà}e se u Novom Sadu, u Osnovnoj {koli „\or|e Nato{evi}“ tradicionalni 17. turnir dece „[ah u {kole“ ~iji je utemeqiva~ novembra 1990. godine Fide majstor i poznati {ahovski trener @eqko Medar. Turnir po~iwe u 9.30 ~asova, a poèqno je da u~esnici do|u bar 20 minuta ranije radi prijavqivawa i unosa podataka u kompjuter. Turnir }e se igrati u konkuren ci ja ma: sta ri ji de ~a ci i starije devoj~ice (5-8. razred), mla|i de~aci i mla|e devoj~ice (2-4. razred) i najmla|a grupa (|aci prvaci i pred{kolci). Igra}e se 6 kola sa tempom igre od 20 minuta po igra~u. Svaki u~esnik je duàn da ponese {ahovsku garnituru a ko ima i {ahovski ~asovnik. Za najuspe{nije u svih pet kategorija su obezbe|eni pe-

hari, medaqe i {ahovska literatura, a za sve u~esnike sokovi i voda iz „BB Minakve“ i peciva. Ovaj turnir ima i tzv. drugo poluvreme! Naime, sutradan, u nedequ, na istom mestu sa po~etkom u 9.30, u~enici osnovnih {kola iz Novog Sada nastavqaju turnir, dodatnih 5 kola, sa prenetim poenima sa subotweg turnira, na kome }e se odlu~ivati kona~an plasman za otvoreno prvenstvo grada. Nagrade su predvi|ene i za ovaj turnir. Tim nedeqnim turnirom }e se zaokru`iti kona~an zbir poena sa ~etiri ovogodi{wa turnira za najuspe{niju osnovnu {kolu grada (Gran-pri Novosadskog {ahovskog saveza) za 2011. godinu. Dnevni list „Dnevnik“ nagra di }e naj u spe {ni ju {ko lu kompletom kwiga „[kole {aha“, dar internacionalnog majstora Slobodana Mirkovi}a, ~iji se tekstovi trenutno objavqu ju u „Dnev ni ko vom {a hu sredom“.

M. \uri}, F. Glu{~evi}, A. Simonovi}, M. Boì} 3, 44-51. L. Draga{, M. Keki}, N. ]ulum, V. Peruni~i}, P. @ivkovi}, B. Petra{, O. Lozani~, Al. Kneèvi} 2,5, 52-56. L. Krmar, N. Petrovi}, K. Sele{, J. Blagojevi}, B. Lalovi} 2, 57-58. R. Forgo, L. Zarubica 1,5, 59. M. Bogdanovi} 1, 60. M. Radovi} 0. Me{ovita grupa: 1. Dragan î~a 6, 2. Danijela Petrovi} 5,5, 3. Peri{a Radovi} 5, 4. Marica Milovanovi} 5, 5. Jasmina Gaj~in 4,5, 6-8. Stanislava Nedeqkovi}, S. Vaì}, I. Nedi} 4, 9. Jovana Maxgaq 3,5, 10-14. N. Antoni}, M. Vrabel, V. Nama~inski, J. ûbri}, V. Popovi} 3, 15-16. Duwa Jankov, D. Sukwaja 2,5, 17. N. Malucko 1, 18. Aleksandra Krsmanovi} 0,5. OTVO RE NO PR VEN STVO BA^ KE TO PO LE

Vo di De sni ca U Ba~koj Topoli odigrano je sedam kola na prvenstvu grada. Na ~elu tabele nalazi se pro{logodi{wi pobednik Vladan Desnica sa 6 poena. Pola poena mawe imaju Tovilovi}, Hala{i i Kumi} i me|u tom ~etvoricom treba tra`iti kona~noog pobednika. Jedini Fide majstor Radoslav Petkovi} je zaostao i predvodi grupu koja ima po 5 poena. 1. Desnica 6, 2-4. Tovilovi}, Hala{i, Kumi} 5,5, 5-8. Petkovi}, Soki}, A. Na|, Paro{ki 5, 9-16. Pacal, Manojlovi}, Sabado{, Sente, L. Tomik, }, [oqmo{i, B. Juhas, Ko{a 4,5, 17-24. Kasa{, Pavkov, S. [aki}, Kozomora, Vu~eli}, Pajzer, Komaromi, Z. Kova~ 4, 25-33. Vadoc, Marinkovi}, [. Farka{, Jawu{evi}, Ko~i}, Feldi, J. Juhas, Musi}, P. Tot 3,5, 34-42. Sele{, Golupski, Seme{i, A. Kova~, \urica, Orcik, Milodanovi}, Karali}, Holobica 3, 43-47. L. [aki}, Sihelnik, I. Popovi}, Lacko, Sabo 2,5, 48-53. Daj~, Ba~a, Miklo{, Sodolovi}, Papaj~ik, T. Horwak 2, 54. A. Horwak 1,5, 5557. Vu~i}, M. Tot, Vlahovi} 1 poen.

TUR NIR [A HOV SKIH [KO LA

Us pe la ma ni fe sta ci ja U subotu je u prostorijama N[K-a odigran propagandni turnir {ahovskih {kola novosadskih trenera Vlade Deèa, @eqka Medara i Qubi{e Kuzmanovi}a. Organizatori su bili [ahovski savez Novog Sada i [K Dnevnik. Najboqe plasirani u svim grupama dobili su za svoj uspeh prigodne medaqe i {ahovsku literaturu. Najmla|a grupa: 1. Lazar [tula 6, 2. Marko Maro{an 5,5, 3. Mia Mi}in 5, 4. Ivan Groznica 4,5, 5. Uro{ Milakovi} 3, 6. êdomir \urin 2,5, 7-8. Milica ]ulibrk, Veselin Lazi} 1, 9. Gavrilo @ivkovi} 0,5 poena. Devoj~ice 2-8. razred: Iva Vujkov 7, 2. Tijana Ostoji} 5, 3. Milana Jovanovi} 5, 4. Dragana \ori} 3, 5-7. Petra Supi}, Ana Mr|a, Nina Udovi~i} 2,5, 8. Marina Miqani} 0,5 poena. De~aci 2-4. razred: 1. Dejan Omorjan 4,5, 2. Pavle Jovanovi} 4, 3-5. Milo{ Pisari}, Dejan Jeli~i}, Ivan [tanfeq 3,5, 6-10. Boìdar Tomi}, Aleksa Stojko-

dnevnik

ANA LI ZI RA NE PAR TI JE

Sto po te za za od bra nu ti tu le Me~ izme|u svetske prvakiwe Kineskiwe Jifan Hou i Indijke Humpi Koneru koji se igrao u Tirani (Albanija) zavr{en je pre planiranog kraja po{to je sedamnaestogodi{wa svetska prvakiwa obezbedila ukupnu pobedu ve} u osmoj partiji. Me~ je zavr{en 5,5:2,5 za Jifan Hou. Evo i kratkog komentara o staroj i novoj svetskoj {ampionki Jifan Hou: - Ova devojka pokazuje duboko razumevawe i entuzijazam kakav ve} dugo vremena nije vi|en. Predvi|aju joj da }e duplirati karijeru Judit Polgar i da ne}e pro}i mnogo vremena kada }e se i ona boriti na vrhunskim turnirima za mu{karce. U prilogu donosimo odlu~uju}u (tre}u) pobedu Jifan Hou.

28...Sf4 29.Se2 Df6?! Na 29...Se6 30.Sg3 crna bi dozvolila beloj trajnu prednost ili ponavqawe poteza, ne{to {to bi Jifan sasvim odgovaralo. 30.S:f4 e:f4 31.Td3! Pe{aka na f4 je te{ko odbraniti. 31...Tfe8 32.Tf3 Td7 33.T:f4 Dg7 34.Dg5 Te5 35.Dg3 Tde7 36.Td1 g5 I me~ beznade`an i pozicija propala. Nema vi{e {ta da se radi u ovoj poziciji. 37.Tf5 L:e4 38.T:e5 D:e5

Hou–Ko ne ru [pan ska par ti ja (C92) 1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.Lb5 a6 4.La4 Sf6 5.0–0 Le7 6.Te1 b5 7.Lb3 d6 8.c3 0–0 9.h3 Dd7 Ovo je tabu u {ahu. Humpi je odlu~ila da ve} u otvarawu skrene sa staze. Potez nije lo{, ali je potpuno stran teoriji. Nije to neka novost, ali nisam ga video ni u jednom primeru savremenog velemajstora. Potencijalno, poku{aj je mewawa rasporeda figura u varijanti. Mo`da je crna poku{ala odmah da izbaci protivnicu iz teorije i da poku{a da zakomplikuje igru po{to joj je bila neophodna pobeda da promeni situaciju u me~u. 10.d4 Te8 11.Sbd2 Lf8 12.a3 Potpuno se slaèm sa ovakvom odlukom. Bela èli svog lovca da postavi na a2-g8 dijagonalu kako bi spre~ila dolazak crnog lovca na poqe e6. Daqe, za{titila je damino krilo i zadràla na toj strani opcije otvorenim. I 12.a4 bilo je tako|e dobro. 12...Lb7 13.d5 13.La2 postavku smo mogli videti u partiji Karjakin - Sokolov, 2010. 13...Se7 14.Sf1 Sg6 15.S3h2 Ova vrsta “kowske igre” je tipi~na za zatvorenu strukturu [panskog otvarawa. Potvrdilo se da kow na g4 moè da bude vrlo neprijatan po crnog, kao i podcewivawe h-linije. 15...c6 16.Lg5 Le7 17.d:c6 L:c6 18.Sg3 Sf4 19.L:f6! L:f6 20.Sh5 Lova~ki par crnog je bez snage, posebno onaj na f6 koji ne moè da odbrani poqa kao {to su f5 i h5. 20...De7 21.Df3 Lg5 22.Tad1 Se6 23.Sg4 Tf8 24.Se3 L:e3 Gotovo forsirano – crna je ponovo stekla kontrolu nad belim poqima. 25.D:e3 Potez 25.T:e3 bio je tako|e zanimqiv, ali stalnu pretwu 25... f5!? Jifan nije èlela da dopusti. 25...Tad8 26.Sg3 g6 27.Td2 h5 28.Dh6 Crna nije prona{la kontraigru ali joj se nadala kada je u{la u ovu neuobi~ajenu varijantu [panke. Hou ima nespornu prednost dok crna nema ni{ta drugo osim da to posmatra. Ukoliko je bela raspoloèna za izmenu figura - crna nema izbora.

39.T:d6 D:g3 40.f:g3 Ova zavr{nica za crnu je daleko od neke nade a jo{ dobiti je nemogu}a misija! A sad daj {ta da{ - molim makar za remi! 40...Lb7? (40...a5 je bio boqi poku{aj: 41.Tb6?! a4 42.La2 Ld3 je OK za crnu.) 41.Kf2?!± Kg7?+- 42.Ld1 h4?± 43.g:h4 g:h4 44.Td4 Le4 45.Lf3 L:f3 46.K:f3 Te1 47.T:h4?!+- Sada su to ve} dva pe{aka... 47...Tb1?± 48.Tb4 Kf6?+49.Ke3 Ke5?± 50.Te4+ Kd5?+51.Td4+ Ke5 52.Td2 f5 53.Kd3 Kf4 54.Tf2+ Kg3?!+- 55.T:f5 T:b2 56.Tg5+ Kh4 57.Tg6?+- a5 58.Tg4+?± Kh5 59.Te4 [59.a4 b:a4 60.T:a4 T:g2 61.T:a5+ Kg6 62.Te5 is a win even without the h3 pawn.] 59...Kg6 60.Te2?± Tb3?+- 61.Ta2 b4 62.a:b4 a:b4 63.Tc2 Ta3 64.Kd4?!± b:c3 65.T:c3 Zavr{nica je bez nade za crnu. Bela preraspore|uje figure kako da se na najlak{i na~in suprotstave pe{acima. Crna to ne mo`e da spre~i. 65...Ta2 66.Tg3+ Kh5 67.Ke3 Ta3+?± 68.Kf2 Ta2+ 69.Kg1 Ta1+?+- 70.Kh2! Ta2 71.Td3 Ta5??+- 72.Td4 Tb5?+- 73.h4 Tb3?+- 74.g3 Tb1 75.Kh3?+Th1+ 76.Kg2 Ta1?+- 77.Td5+ Kh6 78.Kh3 Ta3 Sve {to bela treba da uradi je da gura h-pe{aka, pa g-pe{aka, pa Jovo nanovo! A crna samo ima da gleda. 79.Te5 Ta4?+- 80.Te3 Ta6?+81.g4 Ta1 82.Te6+ Kg7 83.h5 Th1+ 84.Kg3?+- Tf1 85.Kh4 Tf7 86.Kg5 Kh7 87.h6 Ta7 88.Kh5 Tb7 89.g5 Tb5 90.Te7+ Kg8 91.Kg6 Tb6+ 92.Kf5 Tb5+ 93.Kf6 Tb6+ 94.Te6 Tb8 95.g6 Kh8 96.Te5 Ta8 97.Kg5 Mogu}e je da Humpi i nije trebala da igra posledwih 40 poteza, ali te{ko je pomiriti se sa sudbinom i odustati od {ampionske titule. Jasno je da je kineskiwa u ovoj partiji igrala zdrav, logi~ki {ah. 97...Kg8 98.h7+ Kg7 99.Te7+ Kh8 100.Kh6 1:0 Ko men tar: A. Ra mi rez Pri pre mio: B. Dan ko vi}

„DNEV NI KO VA” [KO LA [A HA (11)

Opo zi ci ja kow skog sko ka Detaq s turnira u Novom Sadu

vi}, Jovan [erbexija, \or|e Dragi~evi}, Savan Vrawe{ 3, 11-13. Nikola Bo{kovi}, Luka Vuja~i}, Mihajlo ]uji} 2,5, 1419. Boris Petrovi}, \or|e Sabo, Dane [tula, Vuk Vi}enti}, Nenad Marinkov, Aleksandar Milo{ev 2, 20. Marko [evo 1,5, 21-23. Mirko Bukinac, Vuk Grbi}, David Lazi} 1.

De~aci 5-8. razred: 1. Nikola Pani} 5, 2. Branislav [obot 4, 3-8. Sava Polimac, David Adamovi}, Aleksa Ilin~i}, Luka [erbexija, Igor Nedeqkovi}, Predrag \ori} 3, 9-11. Stefan Majstorovi}, Lazar Mi}in, Uro{ \erman 2, 12-13. Filip Despi}, Branislav Mili~evi} 1. 14. Luka Draga{ 0.

Ova vrsta opozicije retko nastaje u praksi i zastupqena je u studijama. U slu~ajevima gde bliska opozicija ne vodi ciqu ~esto se mo`e pokazati kao efikasna i dominantna opozicija kowskog skoka. To je takva opozicija u kojoj se kraqevi su~eqavaju u obliku kowskog skoka, dakle slova „L„. J. Do bi as, 1926. Di ja gram (Beli: Ke4, pe{ak: f2; Crni: Kb5, pe{ak: g6) Beli na potezu – do bi tak. Da bi be li ostvario pobedu potrebno je

da dobije tempo kako bi mogao sa od lu ~u ju }im efek tom da napadne g-pe{aka. To se mo`e ostvariti samo ako je distanca izme|u kraqeva u obliku kowskog skoka. 1.Kd4! (Ako beli zauzme blisku opoziciju sa 1.Kd5 onda ide 1...Kb4! 2.f4 (Na 2.Ke5 Kc4 3.Kf6 Kd4 4.K:g6 Ke4 sa remijem.) 2...Kc3 3.Ke5 Kd3 4.Kf6 Ke4 i crni kraq sti`e da napadne belog pe {a ka.) 1...Kc6 2.Ke5 Kc5 3.f4 Kc4 4.Kf6 i beli dobija. Slo bo dan Mir ko vi}: „[ko la {a ha”

c m y

sport

dnevnik

sreda30.novembar2011.

SU PER LI GA: NO VO SA \A NI DO ^E KU JU PO @A RE VAC

Po be da vra }a sa mo po u zda we Ru ko me ta {i Voj vo di ne ve ~e ras u od lo è nom su sre tu 10.ko la Mer kur Su per li ge do ~e ku ju eki pu Po à rev ca sa è qom da po be de i ti me na sta ve po te ru za be o grad skim Par -

ko ja ih je pro {le se zo ne nad i- gra la na Sla noj ba ri i od ne la ceo plen. Ka p i t en Po p ov i dru go vi pred so bom ima ju za da tak da oprav da ju ulo gu fa vo ri ta, ma da ne tre ba iz gu bi ti iz vi da da su Po `a re vqa ni u

Dra gan Su yum op ti mi sta

ti za nom. Na kon go sto va we u Bel gi ji i pr vog po ra za u se zo ni, u du e lu sa Ju naj ted Ton ge re nom, stru~ ni {tab i igra ~i no vo sad skog su per li ga {a mak si mal no su fo ku si ra ni na utak mi c u sa eki p om Po ` a r ev c a, KUP VOJ VO DI NE ZA MU [KAR CE I @E NE

Da nas po lu fi na la Da nas se igra ju utak mi ce po lu f i n a l a ru k o m et n og Ku p a Voj vo di ne u mu {koj i `en skoj kon ku ren ci ji. Kod mu {ka ra ca sna g e }e od m e r i t i La v o v i (Ba~ k a Pa l an k a) - Voj p ut Spar tak (Su bo ti ca) i Pro le ter Agro `iv (Zre wa nin) - Di na mo (Pan ~e vo) u 18 ~a so va. Po bed ni ci ovih me ~e va bo ri }e se za pe har na me wen po bed ni ku Ku pa Voj vo di ne 14. de cem bra u 18 ~a so va u Vr ba su. Kod da ma u po slu fi na lu }e se sa sta ti: Rad ni~ ki (Baj mok) Voj vo di na (No vi Sad) (20.30) i Ki kin da 2 - Pan ~e vo (7. de cem bra). Fi na le je pred vi |e no za 15. de cem bar u 18 ~a so va u Ki kin di. J. G.

pro { lom ko l u de k la s i r a l i Na i sus sa 36:26. Go sti ove se zo ne ne mo gu da se po hva le us pe si ma na go sto va wi ma (sla vi li sa mo u Sme de re vu). Je dan od naj i sku sni jih pr vo ti ma ca Voj vo di ne Dra gan Su xum

uve ren je da }e eki pa da ti mak si mum. - Po à re vqa ni su nas pro {le se zo ne do bi li u No vom Sa du i sa te stra ne sva ka ko da su nam du `ni ci. Re spek tu je mo sva kog ri va la, ali se u isto vre me ni kog ne pla {i mo. Po sle po ra za u Bel gi ji, ova utak mi ca }e nam, po red bor be za bo do ve, po slu ì ti da ne ke stva ri pro ve ri mo pred re va{ s Ton ge re nom. No, ne ma ni ka kve di le me - ide mo na po be du. Ci qa nam je da od po ~et ka za i gra mo mak si mal no an ga ò va no, na met ne mo svoj tem po i uve de mo me~ u ri tam ko ji na ma od go va ra, ka ko bi smo iz be gli ne iz ve snu za vr {ni cu. Uve ren sam da nam uspeh ne }e iz ma }i ~i me bi na pra vi li le pu uver ti ru za su bot wu utak mi cu sa Bel gi jan ci ma - re kao je Dra gan Su xum. Na pi ta we da li je mi nus od se dam go lo va do sti àn u re van {u, Su xum je od go vo rio: - Sva ko od nas je raz li ~i ta li~ nost i lo gi~ no je da raz li ~i to do ì vqa va mo bel gij ski ne u speh. Pret hod nih go di na bio sam u sli~ nim si tu a ci ja ma sa Sin te lo nom i Par ti za nom pa smo iza {li kao po bed ni ci. Sve za vi si od nas sa mih, ako ve ru je mo u se be i svo ju igru mi slim da mo è mo da po be di mo sa osam go lo va. Ali, po na vqam, sve za vi si od nas sa mih. - is ta kao je Dra gan Su xum. Utak mi ca Voj vo di na - Po à re vac igra se u SC Sla na ba ra od 18 ~a so va. I. Gru bor

Sto i~ kov mi ni star spor ta? Le gen dar ni bu gar ski fud ba ler Hri sto Sto i~ kov mo gao bi da po sta ne mi ni star spor ta u Vla di pre mi je ra Boj ka Bo ri so va, ob ja vi li su bu gar ski li sto vi. Pre ma pi sa wu me di ja, do bri od no si 45-go di {weg Sto i~ ko va sa Bo ri so vim mo gli bi da mu do ne su naj ve }u sport sku funk ci ju u ze mqi ve} na red ne go di ne, bu du }i da ak tu el ni mi ni star spor ta Svi len Nej kov na me ra va da se kan di du je za rek to ra Na ci o nal na sport ske aka de mi je. Bo ri sov je Sto i~ ko va ve} po sta vio za po ~a snog bu gar skog kon zu la u Bar se lo ni. To kom ne dav no odr à nih pred sed ni~ kih i iz bo ra za lo kal ne or ga ne vla sti, Sto i~ kov je po dr ào ak tu el nu vla da ju }u par ti ju Gra |a ni za evrop ski raz voj Bu gar ske (GERB). Sto i~ kov ì vi u Bar se lo ni, a ne dav no ga je

Uni ver zi et u Plov di vu na gra dio po ~a snom ti tu lom dok to ra na u ka. Sto i~ kov je ro |en u Plov di vu, a naj ve }u po pu lar nost ste kao je 1994. go di ne na Svet skom fud bal skom pr ven stvu u Sje di we nim Dr à va ma, gde je bio naj bo qi stre lac, a bu gar ska re pre zen ta ci ja osvo ji la ~e tvr to me sto. Iste go di ne, pro gla {en je i za evrop skog fud ba le ra go di ne. Naj bo qi fud ba ler sve ta svih vre me na Bra zi lac Pe le 2004. go di ne ime no vao ga je za jed nog od 125 naj bo qih ì vih fud ba le ra. Sto i~ kov je ka ri je ru za po ~eo u so fij skom CSKA, a igrao je i za Bar se lo nu, Par mu, î ka go i DC Ju naj ted. Iz ve sno vre me bio je i se lek tor fud bal ske re pre zen ta ci je Bu gar ske, a tre ner skim po slom ba vio se i u [pa ni ji.

Fi na li sti Pi o nir ske gim na sti~ ke li ge

DRU GO KO LO KU PA SR BI JE I FI NA LE PI O NIR SKE GIM NA STI^ KE LI GE U NO VOM SA DU

Zla to za Ata na sov skog Dru go ko lo Ku pa Sr bi je fi na le Pi o nir ske gim na sti~ ke li ge po spra va ma u mu {koj sport skoj gim na sti ci odr `a no je u So kol skom do mu u No vom Sa du. Po je di na~ no u vi {e bo ju pr vo me sto pri pa lo je @ar ku Ata na sov skom, ~la nu SD Voj vo di na sa 76,500, dru gi je bio Mi lo{ Pa u no vi} iz Ni {a sa 75,250, a tre }i we gov klusp ki ko le ga Ga vri lo Ili} sa 74,800. U ekip noj kon ku ren ci ji sla vi la pr va eki pa Ni {a (444,250) is pred SD Voj vo di ne (443,150) i dru ge eki pe Ni {a (354,400). Po je di na~ no zla to je

uzeo Pa u no vi} (153,450), sre bro Ili} (149,800), a bron zu Di mi tri je Ni ko li} iz SD Voj vo di ne (148,250). Po za vr {et ku nad me ta wa u Ku pu Sr bi je odr `a no je fi na le po spra va ma Pi o nir ske gimnsti~ ke li ge Sr bi je. U pr voj, naj mla |oj, ka te gor ji (uz rast do osam go di na) naj vi {e su se is ta kli: Oli ver Ni ko lov ski (GD Par ti zan @e qe zni ~ar, Su bo ti ca) sa tri zlat ne i dve sre br ne me da qe, Ig wat Bi ~a nin (GK DIF, Be o grad) sa po dve zlat ne i sre br ne, te jed nom bron za nom me da qom i Du {an Bu di mir (GD

ME \U NA ROD NI TUR NIR U BU DIM PE [TI

Mr |e no vi }e va bron za na Srp ske gim na sti ~ar ke u~e stvo va le su na me |u na rod nom me mo ri jal nom tur ni ru â&#x20AC;&#x17E;Elek Ma to laiâ&#x20AC;&#x17E; u ma |ar skoj pre sto ni ci Bu dim pe {ti. Naj bo qi re zul tat za be le `i la je Ta ma ra Mr |e no vi}, ~la ni ca So kol skog Dru {tva Voj vo di na iz No vog Sa da, ko ja je u dru goj ka te go ri ji (1996 - 1999) osvo ji la bron za nu me da qu u vi {e bo ju sa 48,099. We na klup ska ko le gi ni ca Alek san dra Raj ~i} bi la je {e sta sa 42,499, a po be di la je do ma }a tak mi ~ar ka Oli via Ker tes (53,265). U fi na li ma po spra va ma u ovoj ka te go ri ji Mr |e no vi }e va je uze la zla to na pre sko ku (12,866), sre bro na dvo vi sin skom raz bo ju (10,566) i bron ze na gre di (12,333) i par te ru (13,000). Raj ~i }e va je bi la ~e tvr ta na pre sko ku (12,166) i Dvo vi sin skom raz bo ju (10,233) i {e sta na par te ru (10,766). G. M.

Eklston se li For mu lu iz Evro pe Ber ni Eklson vla snik naj br `eg cir ku sa sma tra da je u Evro pi spla slo in te re so va we za For mu lu je dan i, u skla du s tim, od lu ~io da na red ne go di ne tu or ga ni zu je tri tr ke ma we. - Mi slim da }e Evro pa na red ne go di ne ima ti pet tr ka. Evro pa je pro {lost, mo `da je do bra za ne ke dru ge stva ri, re ci mo tu ri zam, ali ne i za For mu lu je dan. - re kao je Ber ni Eklston. Eklston ni je ok trio ko je evrop ske tr ke }e op sta ti, ali je kao no ve de sti na ci je naj br `ih tr -

ka na sve tu na ja vio Ru si ju i, even tu al no, Mek si ko i Ju `nu Afri ku. Ove se zo ne {am pi o nat For mu le je dan imao je osam tr ka na Sta rom kon ti nen tu, me |u ko ji ma pet kla si~ nih â&#x20AC;&#x201C; VN Mo na ka, Bri ta ni je, Bel gi je, Ita li je i Ne ma~ ke, a kao mo gu }i vi {ak spo mi wu se Bu dim pe {ta, Bar se lo na i Va len si ja. Ko lev ka mo to tr ka, Fran cu ska, po sled wi put je bi la do ma }in F1 2008. go di ne, a Svet ska auto mo bil ska fe de ra ci ja (FIA) od lu ~i }e 7. de cem bra o sud bi ni tr ke u Tek sa su.

Par ti zan @e qe zni ~ar) sa jed nim zla tom i dve bron ze. U dru goj ka te go ri ji (9 - 10 go di na) bi la je naj ja ~a kon ku ren ci ja, a naj vi {e su se is ta kli Ste fan Ve se li no vi} (SD Voj vo di na) i Lu ka Mi lo je vi} (GK DIF) sa po dve zlat ne i jed nom bron za nom me da qom, te Ne nad \o ki} (SO Par ti zan, Ko sto lac) sa jed nim zla tom i dva sre bra, Vla da Ra ko vi} (SD Voj vo di na) sa jed nim zla to mi dve bron ze i Ili ja Stan ki} (DGK Na pre dak, Kru {e vac) sa po jed nim zla tom i sre brom. U tre }oj ka te go ri ji (11 - 12 go di na) naj vi {e su po ka za li Ni ko la Jur ko vi} (SD Voj vo di na) sa po tri zla ta i sre bra, Pe tar Ve fi} (SO Par ti zan) sa tri zla ta i po jed nim sre brom i bron zom, te Ivan De ja no vi} (SD Voj vo di na) sa dva zla ta i dve bron ze. U ~e tvr toj ka te go ri ji (13 - 14 go di na) naj vi {e ma de qa su uze li Da li bor Pe tro vi} (DGK Na pre dak), ~e ti ri zlat ne i dve sre br ne, Lu ka Ob ra do vi} (SD Voj vo di na), tri zlat ne, jed nu sre br nu i dve bron za ne i Sr |an Ti {a no vi} (SD Voj vo di na), dve sre br ne i tri bron za ne. De jan Zi ma (SD Voj vo di na) zbog po vre de je na stu pio sa mo na ko wu s hva taq ka ma i uzeo sre bro. G. M.

Ra i ko nen vo zi za Lo tus Ki mi Ra i ko nen se vra }a u For mu l u 1. To je po tvr di l a eki pa Lo tu sa, ko ja je pot pi sa la ugo vor s fin skim vo za ~em. Ra i- ko nen ne vo zi od 2009. go di ne, a je di nu ti tu lu svet skog pr va ka osvo jio je 2007. go di ne. Fi nac je bio u pre go vo ri ma s eki pom Vi li jam sa, a po sled we dve go di ne tak mi ~io se u Re li {am pi o na tu. Ra i ko nen je pot pi sao dvo go di {wi ugo vor s Lo tu som, a klup ski ko le ga bi }e mu Rus Vi ta lij Pe trov.

TAN GO LI MAN DO ^E KU JE KO WAR NIK (18.30)

Bor ba za op sta nak Fud ba le ri Tan go Li ma na na po kon su pre ki nu li cr nu se ri ju od pet ve za nih po ra za, {to ni je za be le è no u wi ho voj isto ri ji, po be div {i kao go sti Ni{ 92 (5:2). Na ru ku su im i{li i osta li re zul ta ti, pa No vo sa |a ni su se po no vo na {li u tr ci za op sta nak. Ve ~e ras im u go ste do la zi fe we ra{, eki pa Ko war ni ka. Bi }e to su dar dva naj sta ri ja klu ba u li gi, ne ka da su oni od lu ~i va li o ti tu li, a da nas su se na {li u si tu a ci ji da se bo re za op sta nak. - Ovu utak mi cu mo è mo de fi ni sa ti kao pre sud nom za o~u va we elit nog sta tu sa za obe eki pe. Ko war nik je pre dva da na iz gu bio od Ko per ni ku sa i pre u zeo fe wer, dok smo mi po be dom u Ni {u po be gli sa dna, ali smo jo{ uvek kan di da ti za ni ì rang. Ko ve ~e ras iz gu bi {an se za op sta nak sve {}e na do men te o ri je - re kao je tre ner No vo sa |a na Ne nad Po pov. Ovo je, u ovoj po lu se zo ni, po sled wa utak mi ca ko ju igra te na svom par ke tu i ne bi bi lo do bro da ra si pa te bo do ve? - Upra vo ta ko. Mo ra mo da pri me ni mo re cept kao u Ni {u, da str pqi vo gra di mo igru, od i gra mo ~vr sto u od bra ni i ~e ka mo gre {ke pro tiv ni ka i iz kon tri po ku {a mo

PR VA FUT SAL LI GA L. Holan|anin - Ekonomac 1:8 Ni{ 92 - Tango Liman 2:5 Kowarnik - K. Vidre 5:8 Smederevo - Kolubara 3:2 Vrawe - SAS Sagot 11:1 VIK Naisus - M. Interme. 0:4 1. Marbo 2. Ekonomac 3. Smederevo 4. Vrawe 5. K. Vidre 6. Kolubara 7. Naisus 8. Ni{ 92 9. SAS 10. Tango 11. L. Holan|. 12. Kowarnik

9 8 9 9 9 9 9 9 9 9 9 8

8 7 6 5 4 3 3 3 3 3 2 2

0 0 0 2 1 3 1 0 0 0 1 0

1 1 3 2 4 3 5 6 6 6 6 6

47:14 45:12 26:30 36:17 29:31 24:22 28:36 25:33 34:44 25:40 25:42 25:48

24 21 18 17 13 12 10 9 9 9 7 6

Da nas: Tango Liman - Kowarnik (18.30), Ekonomac - VIK Naisus (19), Marbo Intermeco - Vrawe (20.30), su tra: Kopernikus Vidre - Lete}i Holan|anin (18.30), Smederevo - Ni{ 92 (19.30), Kolubara - SAS Sagot (20).

da da mo gol. Ko war nik je bor be na eki pa, sa ~i we na od mla |ih igra ~a ko je pred vo di is ku sni Alek san dar Veq ko vi}. Mi i da qe ima mo pro ble ma s po vre da ma, ne mo `e mo da ra ~u na mo na Po kraj ca i Lu ~i }a. is ta kao je Po pov. Utak mi ca se igra u 18.30 ~a so va u Ma loj sa li Spen sa, a ulaz je slo bo dan. J. Ga li}

kULTURA

sreda30.novembar2011.

dnevnik СТО ГОДИНА ОД ПРЕМИЈЕРЕ ПРВОГ СРПСКОГ ИГРАНОГ ФИЛМА

Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа

КОНЦЕРТ ВОЈВОЂАНСКОГ СИМФОНИЈСКОГ ОРКЕСТРА У СИНАГОГИ

Снажна свирачка енергија Ређе извођена дела нису уврштена у овогодишњи програм Војвођанског симфонијског оркестра случајно. Желећи да традиционално конципиран репертоар обогати код нас скоро непознатим композицијама, уметнички директор ансамбла Берислав Скендеровић је и за трећи концерт ове сезоне, настојећи при томе да одржи оркестар на респектабилном уметничком нивоу, изабрао једно такво остварење, Симфонију број 2 у це-молу Петра Иљича Чајковског. Такође, по традицији, настављено је и упознавање публике с новим диригентима и солистима, сада с двојицом вршњака, четрдесетједногодишњака, португалским диригентом Сезаријом Костом и руско-немачким пијанистом Левом Винокуром. Вече је отворено Увертиром за оперу „Руслан и Људмила“ Михаила Глинке која је протекла можда у понешто пребрзом излагању живих и упечатљивих мотива, јасно откривајући добро припремљене инструменталне групе и богат оркестарски колорит, али смо остали с утиском да је диригент могао више гледати у музичаре а мање у партитуру, што би погодовало чвршћој комуникацији „једне и друге стране“. Музикални Сезарио Коста се иначе веома добро „старао“ о свим одабраним делима, диригујући расположено, егзактном, „немачкој“ школи блиском трехником, доказујући да без сумње припада уметничком врху своје земље. У славу двестоте годишњице рођења Франца Листа, пет седмица после самог дана рођења славног

композитора (22. 10. 1811), уследио је ауторов Други концерт за клавир и оркестар у А-дуру у којем је солистичку партију интерпретирао Лев Винокур, први пут наступивши у нашој земљи. Импонујући врхунском пијанистичком техником, руски уметник (с местом радног боравка у Вајмару) је ову сложену, по многим елементима лирскију партитуру у односу на Листов више извођен Први клавирски концерт протумачио суверено, изненађујући специфичним начином свирања с испруженим прстима, али и понеким необичним покретима. Тако је побољшао сарадњу с диригентом и оркестром који су га у целини, веома добро пратили, остварујући и многе врло успеле тренутке, управо у складу с партнерски добро избалансираним током између оба медија. Потенцирајући лирски карактер дела, пијаниста се нежно „утапао“ у суптилне преплете дрвених дувачких инструмената, складно спајао с меким солом хорне и скоро ефемерним звуком прве виолине, врхунац дијалогизирања постигавши с групом виолончела, више пута и са челом соло (нарочито у другом ставу), на начин правог двоструког концерта за клавир и виолончело. Да није акцент стављен само на наглашавање нежног тона композиције, било је јасно у моћној „провали“ октава у маршевским ритмовима трећег става и ефектном, снажно вођеном тријумфалном ходу уједињених музичара, потом и у бриљантној коди. Друга симфонија у це-молу, опус 17, позната и као „мала руска“ Пе-

АУДИЦИЈA ЗА ЧЛАНСТВО У „ОРКЕСТРУ БЕЗ ГРАНИЦА”

Дванаест кандидата у Новом Саду Оркестар без граница (No Bor ders Or che stra - NBO) позвао је све професионалне музичаре са екс - Ју простора да се пријаве на аудиције и учествују у стварању регионалног симфонијског оркестра. Аудиције ће се у децембру ове године одржати у Београду, Љубљани, Новом Саду, Подгорици, Приштини, Сарајеву, Скопљу и Загребу. Старосне границе нема, већ ће музичари бити бирани по својим уметничким потенцијалима. Аудиција ће се у Новом Саду одржати у свечаној сали Музичке школе “Исидор Бајић” у суботу 3. децембра с почетком у 11 сати. Пријавило се дванаест кандидата: Јожеф Бисак, виола, Милана Бјелобаба, виолина, Кристијан Борош, кларинет, Габријела Косо, фагот, Луна Костадиновић, виолина, Мирко Марић, хорна, Милица Милојевић-Богдановић, флаута, Милан Николић, фагот, Соња Новчић, виолина, Сава Павлић, контрабас, Хилда Сечењи, виолончело, Васа Вучковић, кларинет и Ирена Загорац, виолончело. Идеја „Оркестра без граница“ је да окупи врхунске професионалце отворене за уметничку, личну и међукултурну размену, који желе да раде заједно и да уживају у креативним изазовима и заједничком музицирању. Овако формиран ор-

кестар одржаће турнеју по главним и фестивалским градовима у региону југоисточне Европе 2012, и представљаће врхунски регионални ансамбл који ће наредних година стајати раме уз раме са врхунским европским оркестрима. Сваке наредне године ансамбл ће наступати са новим програмом на фестивалима у региону као и у различитим културним центрима у престоницама западне Европе. На иницијативу уметничког директора овог пројекта Премила Петровића, диригента који живи у Берлину, основале су га три копродуцентске куће: Удружење „Оркестар без граница“, „Југоконцерт“ и „Ope ra de pro duc tion“. У пројекту партнерски учествују и најзначајнији фестивали и институције са ових простора као што су: Бемус, Фестивал Љубљана, Сарајевска зима, Номус, Музички центар Црне Горе, Хрватско друштво складатеља, Охридско лето, Факултет музичке уметности Скопље, КамерФест, RE mu si ca фестивал. Пројекат се одржава под покровитељством Европске асоцијације фестивала, а ужива подршку Европског парламента, Европске комисије, УНЕСКО-а, Je u nes ses Mu si ca les In ter na ti o na les, Берлинске филхармоније, Дојче банк и других. Н. П-ј.

тра Чајковског, први пут је представљена у Новом Саду и у тој чињеници, као и у задовољству сусрета с младалачким делом великог руског симфоничара, још више лежи значај њеног премијерног новосадског тумачења. Војвођански симфонијски оркестар са диригентом Сезаријом Костом озбиљно је простудирао композицију, а онда је извео одлучно и без „празног хода“. Цео оркестарски састав био је стабилан, звук лепо уобличен, а бројни солистички наступи (посебно веома дуг уводни „експозе“ прве хорне, с темом украјинске народне песме, настављен потом у пасторалном одсеку дрвених дувачких инструмената) били поетични и експресивни. Снажном свирачком енергијом је затим донето „динамично“ расположење фугираног Al le gra co mo do, поново с елегичним упливом хорне, а деликатношћу маршевског покрета, с широком мелодијом соло кларинета и распеваних гудача (у средњем, такође фолклорном мелодијом обележеном делу), освајао други став (An dan ti no mar zi a le). Упечатљиво су деловали и духовити Scher zo и „народски“ обојен завршни став, а нарочито на бис поновљен закључни одломак из овог свечаног, фанфарозно озвученог финала, који је сада одсвиран у очекиваном, веома брзом темпу, управо према могућностима расположених и веома мотивисаних музичара. Публика је то осетила, и свирање Војвођанског симфонијског оркестра, и после неуобичајеног, оркестарског додатка, још дуго поздрављала. Марија Адамов ОБЈАВЉЕНА КЊИГА ЖАРКА ЛАУШЕВИЋА

Година прође, дан никад Књига глумца Жарка Лаушевића „Година прође, дан никад” у издању компаније „Новости” од данас ће бити у продаји, а читаоци треба да очекују дело које говори о злочину, казни, беснилу и лудилу, изјавио је директор компаније Новости Манојло Вукотић.На промоцији пред бројном публиком, пријатељима, глумцима и јавним личностима, Вукотић је рекао да жанровски дело Лаушевића није аутобиографија, дневник, или роман, већ све то заједно. Емитован и кратак снимак Жарка Лаушевића и његово казивање одломка из књиге,написане у Америци где тај глумац живи након одслужене казне затвора на коју је био осуђен због убиства двојице младића и рањавања трећег у Подгорици 1993. Одломке из Лаушевићеве књиге читао је и глумац Бранислав Лечић који је рекао да то дело није написано да би Лаушевић био рехабилитован, него као суштинска потреба једног човека да се суочи са самим собом. Лечић је рекао да ће искрена исповест и редак пример нечијег дубоког кајања преточеног у књигу, читаоцима помоћи да се суоче са самим собом, као и да схвате потребу за праштањем.

Стогодишњица премијере првог српског и балканског играног филма „Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа„ биће обележена данас у Музеју Југословенске кинотеке, приказивањем дигиталне рестаурисане копије тог филма, најављено је из Кинотеке. Директор Радослав Зеленовић рекао је, на конференцији за новинаре у новој згради Кинотеке, да је обележавање 100 година од првог јавног приказивања првог српског играног филма „Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа„ централни догађај за „ову генерацију Кинотечана”. Он је оценио да је „поштено„ што ће „Карађорђе„, који је дигитално рестаурисан и поново пребачен на филмску траку формата 35 милиметара, бити приказан баш у Музеју кинотеке, која у марту 2012. обележава 60 година постојања, а не у новој згради која још чека употребну дозволу. Зеленовић је рекао да је овим филмом исправљена „неправда„ да је српска кинематографија почела од „Славице„ из 1947. и навео да је поводом 100. годишњице филма Кинотека објавила књигу „Чича Илија Станојевић„, стрип „Капетан Нитрат„, дигиталну верзију филма и у сарадњи са Поштом Србије поштанску марку. Поштанка марка „100 година од првог српског играног

филма ‘Живот и дела бесмртног вожда Карађорђа‘„ биће у продаји од среде. Ликовно решење је рад сликара Бобана Савића. Тираж марке је 100.000 комада. Марку прати и пригодни жиг првог дана, коварат првог дана у тиражу од 800 комада и максимум карта у тиражу од 500 комада. Филм „Карађорђе„ режирао је српски глумац Чича Илија Станојевић, који је ангажовао најбоље глумце београдског Српског краљевског позоришта на челу са Милорадом Петровићем који је играо Вожда. Управник Архива Југословенске кинотеке Александар Ерде-

љановић испричао је читав историјат филма који је 30. новембра 1911. приказан у Гранд биоскопу хотела „Париз„ на Теразијама и коме се од 1928. године и приказивања у САД губи сваки траг. Филм је 2003. пронађен у бечком Архиву, дигитално је рестауриран и поново пребачен на филмску траку са које ће и бити приказан у Музеју кинотеке, рекао је Ердељановић. Прва рестаурирана копија „Карађорђа„ већ је приказана у Београду у фебруару 2004. године на прослави два века Првог српског устанка. (Танјуг)

Даринка Николић и Светислав Јованов на промоцији новог броја „Сцене“

Фото: Б. Лучић

ОБЈАВЉЕН НОВИ БРОЈ ЧАСОПИСА „СЦЕНА”

Подршка младим критичарима Објављен је трећи овогодишњи број часописа за позоришну уметност „Сцена“, који је јуче представљен у просторијама његовог издавача Стеријиног позорја. Стицајем околности, сама тема овог броја се наметнула, рекла је главна и одговорна уредница „Сцене“ Даринка Николић, објашњавајући да је реч о (бројним) фестивалима, односно о њиховим приказима које „Сцена“ објављује. О водећим фестивалима, као што су Стеријино позорје и Битеф, пишу млади аутори и то је, по речима Даринке Николић, пројекат „Сцене“ који има и педагошки аспект. Наиме, уредни-

штво „Сцене“ кроз њега настоји да студенте драматургије и сродних области упути ка професионалном писању позоришне критике, јер, како истиче Дарнка Николић, оно што се у школи научи је једно, а само писање критике је нешто друго. Члан уредништва „Сцене“ Светислав Јованов је додао да су млади аутори у овом часопису добили највећи простор који им је досад дала „Сцена“, и упркос евентуалном недостатку занатске рутине, ово је можда њихово најзанимљивије издање. Светислав Јованов подсетио је и да је у овом броју часописа објављена драма Матјажа Зупанчича „Шокинг шо-

пинг“ која се, по његовим речима, све више чини као актуелна домаћа драма. Јованов је аутор „Белешки о позоришној сезони 1900 -2000“ које у петом наставку нуди нови број „Сцене“, подсетила је Даринка Николић, додајући и да је у њему објављен и део његове докторске дистертације „Субјект и жанр у романтичарској драми“ .Она је такође издвојила и нову рубрику под називом „Рифреш“ у којој Александра Коларић читаоцима препоручује текстове из старих бројева „Сцене“, као у овом „Чему трагедија?“ из пера Јована Христића. Н. П-ј.

НАЈАВЉЕН КОНЦЕРТ ЛЕГЕНДАРНЕ ГРУПЕ

„Блек сабат” на београдском Ушћу Легендарна група „Black Sab bath” (Блек сабат) наступиће 28. јуна следеће године на београдском „Ушћу”, најавио је јуче организатор „Авалон продукција”. Београдски наступ, по многима једног од највећих метал бендова свих времена, биће једини концерт у југоисточној Европи, па се у Београду очекује велики број посетилаца из целог региона, али и Европе. „Блек сабат„ ће наступити уз госте чија ће имена бити накнадно објављена. Капацитет концерта ограничен је на 20.000 посетилаца, док ће цене улазница и почетак продаје бити објављени следеће седмице. Група је 11. новембра на конференцији за новинаре у Лос Анђелесу, коју је водио Хенри Ролинс, објавила да су се окупили у оригиналној постави на челу са фронтменом Озијем Озборном, те да је у току рад на новом албуму који продуцира Рик Рубин. То ће бити

први студијски албум након 33 године, на коме ће радити оригинални чланови бенда - гитариста Тони Ајоми, певач Ози Озборн, басиста Гизер Батлер и бубњар Бил Вард. Њихов последњи заједнички студијски албум је био „Ne ver say Die” из 1978. Бенд следеће године креће на велику светску турнеју из Москве где ће 18. маја наступити на Олимпијском стадиону, после чега следе Санкт Петербург, Хелсинки, Стокхолм, Осло, Дортмунд, Праг, Ротердам, Билбао, Париз, Милано и други градови. Група „Блек сабат” настала је 1968, и уз „Лед цепелин” и „Дип парпл“ сматра се пиониром хеви метал музике, уврштени у америчку и британску Рокенрол дворану славних, по мишљењу магазина „Ролингстоун” један су од најбољих бендова свих времена, док их је МТВ прогласио за највећи метал бенд икад.

kULTURA

c m y

dnevnik

НА ПОЗОРИШНОМ ФЕСТИВАЛУ „ДЕЗИРЕ” У СУБОТИЦИ ЗАОКРЕТ КА ПОЛИТИЧКОМ

жа, медицинског брата болнице у којој је умрла Амалијина мајка, говори се о томе да ништа није онако како је записано, како се о томе прича или машта. Мада је ма-шта и одлучујући фактор ове невероватне позоришне сторије о култним ликовима мађарске историје у којој се они појављују као јунаци неке теленовеле, људи од крви и меса, страсти и узбуђења, због којих се некоме пишки, а некоме... Због лакрдијашког приступа веома забавна (у представи се мења ток историје), због својих по-

гу или ауторској самодовољности. Бела Пинтер је и на разговору у оквиру „Дезире академије“ показао да је бескрајно духовит, „смешан“, али на озбиљан, „опасан“ начин, поготово када ради. Открио је да је до форме ујудурме о националном митолошком егзорцизму дошао тако што му је нуђено да режира телевизијски пренос обележавања револуције, односно тако што увек пође од нечега што га лично мучи, како би неминовно дошао и до друштвеног проблема.

Из представе „Кајзерс ТВ, Унгарн“ Беле Пинтера

збуршкој монархији, односно Срба у причи о Косову. Сложеним драматуршко-редитељским поступком, чувени позоришни аутор Бела Пинтер, којем је ово најновија продукција, на сцени оживљава политички ангажовану сатиру на тему покрета за ослобођење Мађара из 1848, када је под вођством Лајоша Кошута и Шандора Петефија, избила револуција против властодржаца из Беча. Заправо, посредством „споредног“ лика, грофа Игнаца Баразнаија, заповедника хусара из одлучујуће битке против Јелачића и аустријске војске из Граца, и још спореднијих, Баразнаијеве кћерке Амалије и њеног савременика Габора Бала-

литичких импликација веома интригантна (уместо Мађара, потлачени су Аустријанци), представа је одиграна раскошно, али на малом материјалном простору - са минимумом сценографије, „јефтиним“ костимом, музичком пратњом клавира, зачуђујућим упливом савремених медија – телевизијског (позоришног) преноса главног, историјског тока радње (глумци се осим у инсценираном телевизијском студију појављују и у сценама преношеним на плазма екрану уоквиреном у барокно-сеоски златан рам). То све чини да се комички потенцијали у функцији критике медијатизације, јавног мнења, подигну на виши ниво и не служе само ге-

О представи „Патриотик хипермаркет“ наш лист је писао поводом њене недавне премијере у Битеф театру. Подсећања ради, реч је о пројекту с поднасловом „Постдрамски дијалог Београда и Приштине“, у оквиру којег су Милена Богавац и Јетон Незирај драматизовали интервјуе Срба и Албанаца о конфликтном (су)животу на Косову, а Дино Мустафић режирао представу у којој играју глумци из Скопља, Тиране, Београда и Приштине. Обе представе су на фестивалу у Суботици примљене одлично, а то је још значајније због тога што обе, свака на свој описани начин, публици нуде слатки лимун отрежњења. Игор Бурић

INTERVJU

ИЗЛОЖБА У СПОМЕН ЗБИРИЦИ ПАВЛА БЕЉАНСКОГ

Слатки лимун отрежњења Након света интиме тематизованог у представама Виктора Бодоа, Мина Танаке и Јожефа Нађа, позоришни фестивал у Суботици „Дезире“, окренуо се ка политичком. Трећег дана, у понедељак, на програму су биле представе „Кајзерс ТВ, Унгарн“ Беле Пинтера и „Патриотик хипермаркет“ Битеф театра, обе са снажном политичком позадином, искоришћеном да се на провокативан начин – монтипајтоновски и постдрамски - флертује са националним осећањима Мађара, у погледу на револуционарну 1848. годину у Хаб-

sreda30.novembar2011.

Париски опус Косте Хакмана У наставку пројекта „Павле Бељански – пријатељ уметника“ у Спомен-збирци Павла Бељанског у Новом Саду сутра у 19 часова биће отворена изложба Косте Хакмана (1899–1961). О пријатељству и меценатском односу Павла Бељанског (18921961) према уметницима чија је дела сакупљао сведоче документи из архиве Спомен-збирке Павла Бељанског. На основу сачуване преписке Косте Хакмана и Павла Бељанског, може се делимично реконструисати њихов близак однос, крунисан кумовањем Бељанског на венчању Косте Хакмана и Радмиле Лозанић 1948. Изложбу ће отворити мр Бранислава Анђелковић Димитријевић, директорка Музеја савремене уметности у Београду. Константин-Коста Хакман, сликар и професор Академије ликовних уметности у Београду, један је од најзначајнијих сликара међуратног периода. Хакман своје сликарске афинитете открива на студијама у Кракову (1921–1924). Свој сликарски кредо дефинисао је још током студија: „Нема линија, нема обликовања, постоје само контрасти […] не црним и белим већ колористичком импресијом” и уграђује га у пејзаже, мртве природе, портрете, ентеријере и аутопортрете, у којима се наизменично смењују интимистичко и симболистичко виђење света. Одлазак у Париз (1926–1929) за Хакмана значи остварење животног сна, усмеравање ка Бонаровом и интимистичком схватању простора и Сезановом третману слике. Радове с погледима на париске улице и мртве природе излаже 1929, по повратку у Београд. У Паризу борави и 1930. и 1936. Прихвативши модернистичка схватања уметности, постаје члан „Облика” и „Дванаесторице” и један је од оснивача „Кола југословенских уметника”. Редован је учесник пролећних и јесењих изложби у Уметничком павиљону, а 1937. је присутан на Изложби југословенске уметности у Риму као и на Светској изложби у Паризу, где добија златну медаљу. После 1945. наставља да ради као професор. Вишедеценијско пријатељство Хакмана и

Бељанског, започето још у трећој деценији XX века, прекинула је смрт уметника 1961. Бељански је тада у Спомен-збирци поставио изложбу састављену од Хакманових слика из свог

ним освртом на 1937. У реализацији пројекта Спомен-збирци Павла Бељанског посебно је била драгоцена помоћ Милице Хакман, ћерке сликара, као и Музеја савремене уметности,

Коста Хакман, Прозор, 1931.

легата и на тај начин одао пошту пријатељу. У Спомен-збирци се из колекције Павла Бељанског чува шест Хакманових слика из међуратног периода, док Ликовна збирка Документарног фонда садржи више његових дела, насталих у ширем временском периоду (1924–1960), међу којима и чувени Аутопортрет са црним шеширом (1924/25). Концепт изложбе базиран је на пријатељском односу Бељанског и Хакмана и на сликама насталим у Француској у периоду 1926–1936, са посеб-

Факултета ликовних уметности у Београду и Милице Саватић Гојгић. На изложби ће бити приказано 16 дела из париског опуса Косте Хакмана, од којих су четири из колекције Павла Бељанског: Предграђе (1928), Рибе (1928), У атељеу (1936) и Прозор (1936). Током трајања изложбе до 22. децембра биће организован пратећи програм у виду филмске пројекције и тумачења поставке. Аутор изложбе је Јасмина Јакшић, кустос Спомензбирке.

СИЛВИА ЈЕЛАЧИЋ, ДОКТОРАНТ НА ГРАФИЦИ

Успоставити комуникацију с публиком Млада графичка уметница Силвиа Јелачић је недавно приредила девету самосталну изложбу у галерији Академије уметности Новом Саду, на којој је изложила серију портрета посетилаца изложби, који представљају резултате њеног докторског уметничког пројекта „Комуникација између уметника и перципијента“.

на Факултету ликовних уметности у Београду, на одељењу за графику, где је радила на поменутом пројекту под менторством професора Небојше Радојева. lКако сте дошли на идеју да своју ликовну пажњу усмерите ка посетиоцима изложби? - Уметност данас има маргинални положај у друштву и то

уметници и перципијенти. Савремена уметност више збуњује, изазива неверицу и више одбија него што привлачи, делује чудно и проблематично и доживљава се са неком тешкоћом. Уметник данас као да не успева да да смисао свом времену и посматрач не налази пред његовим делом одговоре на питања која га муче, те остаје неиспуњен.

Са једне од изложби Силвије Јелачић

Силвиа Јелачић је дипломирала 2007. на Академији уметности у Новом Саду, на групи за графику у класи професора Радована Јандрића, а наредне завршила мастер студије на истој групи. Уз висок просек (10) Силвиа Јелачић је имала и жељу да настави школовање. Тренутно је студент докторских уметничких студија

много говори о данашњем времену, савременом човеку и његовим идеалима. То се јасно уочава по броју посетилаца на изложбама, по томе колико уметност учествује у животу просечног човека, по понекад нејасним стремљењима самих уметника. Проблем свакако није једностран, у њему равноправно учествују и

Данас имамо све мање посвећене публике а све више уличних шетача који између својих обавеза посећују галерије, и не знају ни ко ни шта излаже. Људи су преоптерећени егзистенцијалним проблемима и сасвим је нормално да у таквом стању не могу се посветити уметности. На нама, уметницима, је да се с тим

боримо да помажемо публици али не повлађивањем и спуштањем критеријума већ управо искорачавањем ка перципијенту и његовим увлачењем у ликовни живот и компликоване уметничке изразе. Овом изложбом сам напросто желела да успоставим комуникацију. lНа шта је у томе требало обратити посебну пажњу? - Обратила сам пажњу на понашање посматрача у излагачком простору, на гестикулацију, просторни однос са делом, време проведено испред одређеног дела. Желела сам да ухватим директан сусрет посматрача са делом, и одраз доживљаја на његовом лицу, кришом да не пореметим реално одсликавање тренутног стања. Често људи питају по чему знају да су то портрети посматрача а не обични портрети. Посматрачи не праве гримасе, не цокћу, уздишу, врте очима или праве било какав пренаглашен гест којим исказују своје утиске. Они су углавном сталожени и из тог мирног става је било неопходно извући, издвојити, мале искре расположења. Црно-бели дрворез и линорез ми је помогао у смислу поједностављивања израза и приказивања концентрисаног набоја. Поставка је посебно важна јер треба да допринесе комуникативности изложених радова. На зидовима галерије висе матрице са којих се отискују портрети,

који висе у простору и представљају праву публику. Притом имамо двострани отисак који додатно доприноси живахности лица на портретима. Оно што би се могло издвојити је да сам скоро све портрете резала на лесониту а не на дрвету како је то

Силвиа Јелачић

уобичајено. То је нека врста иновације у графици. lЗашто вас је баш графика заинтересовала? - Утисак који графика нуди је интензиван и директан јер уклања све што је вишак у контакту публике и дела. Ту перципијент може пронаћи себе у довољно једноставном и упечатљивом из-

разу. Ова изложба се заснива на жељи да се укључи посматрач у ликовни доживљај и то путем класичног ликовног израза, не мултимедијалним, дигиталним или виртуелним помагалима, већ једном вештом поставком која изазива сваког посетиоца изложбе да се стави у улогу портретисане особе, односно у улогу посматрача. Наравно, графика не подразумева само отисак у једној боји, како се често мисли да је све црно-бело графика. Графика је комплексна област у ликовном изразу, обухвата низ техника и подразумева одлично познавање материјала и вештину у изради графичког отиска од стране ствараоца. lДа ли већ имате нове планове, можда да овековечите и саме сликаре и вајаре док стварају? - Имам нове планове, који су већ и почели да се реализују. Израђујем скице и студије за приказ фигура посматрача у природној величини. То би требало да се наслони на мој докторски уметнички пројекат. Мислим да сам тек сад закорачила у област комуникације, и сада када сам се упознала са том појавом моћи ћу да се размашем и створим једну провокативнију и слободнију серију графика. Идеја вам је одлична, озбиљно ћу размислити о томе. Наташа Пејчић

svet

sreda30.novembar2011.

dnevnik

OD LA ZAK STRA NIH TRU PA MNO GE AV GA NI STAN CE ^I NI NER VO ZNIM

UKRATKO

Do go di ne 40.000 voj ni ka ma we

Po ni {te ni iz bo ri MO SKVA: Vrhovni sud Ju`ne Osetije poni{tio je predsedni~ke izbore na kojima je pobedila biv{a ministarka obrazovawa Ala Xiojeva. Parlament otcepqene gruzijske republike odredi}e za nekoliko dana novi datum za ponavqawe izbora. Ova odluka je doneta zbog, kako je navedeno, nelegalnih aktivnosti pristalica Dìojeve, a posle àlbe partije Jedinstvo, ~iji je kandidat Anatolij Biblov iznena|uju}e lo{e pro{ao na izborima, prenele su agencije. Ranije ju~e Xiojeva je najavila da ne}e prihvatiti odluku Vrhovnog suda u slu~aju poni{tavawa izbornih rezultata drugog kruga glasawa i istakla da nisu utvr|ene nikakve neregularnosti. Po wenim re~ima, izbori su poni{teni kako bi se obezbedila pobeda wenog protivkandidata Bibilova, koga podràva Kremq.

Pro te st 3. 000 qu di KI JEV: Sukobi su izbili u Kijevu izme|u policije i oko 3.000 demonstranata koji su protestovali ispred zgrade vlade zbog socijalne politike vlasti .U okr{ajima nije bilo povre|enih, naveli su novinari. Me|u demonstrantima su qudi koji su u~estvovali u ~i{}ewu terena posle nuklearne katastrofe u êrnobilu 1986. i veterani sovjetskog rata u Avganistanu (1979-89). Ukrajinska vlada odlu~ila je da, radi smawewa deficita u penzionim fondovima, ograni~i penzije za odre|ene kategorije stanovni{tva, ukqu~uju}i i one koji su u~estvovali u ~i{}ewu posle katastrofe u êrnobilu. Vi{e ukrajinskih sudova proglasilo je odluke o penzijama ilegalnim, ali penzioni fond nastavqa da ispla}uje smawene penzije, rekli su demonstranti, koji su uzvikivali: „Sramota” i „Dole kriminalna vlast”. Oko 70 penzionera naoruànih vilama ju~e je poku{alo da zauzme zgradu regionalne vlade u Dowetsku.

Mladi ujediwuju Kipar NI KO ZI JA: Mladi sa obe strane granice koja deli Kipar „okupirali” su zonu razdvajawa i traè ponovno ujediwewe podeqenog ostrva. Na ni~ijoj zemqi (zelenoj liniji) - ispod natpisa na turskom i gr~kom jeziku „Dobro do{li”, mladi pu{taju muziku, igraju i pevaju, vode debatu o ponovnom ujediwewu ostrva i wegovoj budu}nosti. „Re{ewe }e sti}i iz naroda. Mi èlimo da razvijemo svest qudi”, prenose agencije izjavu Rahmija Veziroglua, turskog aktiviste koji se, kao i Grci, zalaè za ponovno ujedwewe ostrva.

KA BUL: Prema planovima koje su objavile SAD i druge zemqe, broj stranih vojnika u Avganistanu smawi}e se za 40.000 do kraja idu}e godine. Sjediwene Dr`ava povla~e najvi{e 33.000 vojnika do kraja 2012. To

Ameri~ki vojnici u Avganistanu

je tre}ina od 101.000 ameri~kih vojnika, koliko je bilo u junu, na vrhuncu ameri~kog prisustva u ratnim operacija, prema podacima koje je dao Pentagon. Druge zemqe iz koalicije od 49 dr-

àva su tako|e objavile planove za povla~ewe, iako insistiraju da nisu u ùrbi da odu iz Avganistana. Mnoge zemqe su obe}ale da }e zadràti vojnike kako bi nastavili s obukom avganistanske policije i vojske i narednih godina. Mnoge su tako|e obe}ale da }e nastaviti sa slawem pomo}i ovoj osiroma{enoj zemqi i nakon okon~awa borbenih misija me|unarodnih snaga 2014. Ipak, odlazak stranih trupa mnoge Av ga ni stan ce ~ini nervoznim. Oni strahuju da zemqa ne upadne u gra|anski rat kada stranci odu ku}ama. Wihovo poverewe u avganistanske snage bezbednosti raste, ali oni ne dele uverewe koje je objavila Amerikancima predvo|ena koa-

licija da }e avganistanski vojnici i policajci biti spremni da kontroli{u celu zemqu za tri godine. Drugi brinu da }e avganistanska privreda propasti ako stranci odu, a donatori postanu {krti po pitawu pomo}i. Oko 14.000 stranih vojnika }e se povu}i do kraja decembra, prema podacima planova vi{e od deset zemaqa u koje je AP imao uvid. SAD povla~e 10.000 vojnika ove godine, Kanada je povukla 2.850 vojnika ovog leta, Francuska i Britanija }e poslati po 400 vojnika ku}i, Poqska 200, dok Danska i Slovenija vra}aju zajedno oko 120 vojnika. Smawewe trupa }e biti ve}e idu}e godine, kada }e oti}i jo{ oko 26.000 vojnika iz osam zemaqa. Me|utim, mogu}e je i dodatno smawewe broja vojnika i ubrzawe wihovog odlaska. Mnoge zemqe, ukqu~uju}i Ma|arsku, Finsku i Italiju, zavr{avaju planove o povratku vojnika. Predsedni~ki izbori u Evropi i evropska du`ni~ka kriza tako|e bi mogli da ubrzaju planove povratka.

IRAN

Studentski ju ri{ na bri tan sku am ba sa du TE HE RAN: Desetine iranskih studenata upalo je u ambasadu Velike Britanije u Teheranu, bacaju}i kamenice, molotovqeve koktele i pale}i dokumenta ambasade. Demonstranti su sa zgrade am-

Iranska novinska agencija javila je da je {est qudi koji rade u kompleksu britanske ambasade u severnom Teheranu uzeto za taoce, ali je nekoliko minuta kasnije, bez obja{wewa povukla taj iz-

basade skinuli zastavu, zapalili je i zamenili iranskom zastavom. Demonstranti su upali u oba kompleksa ambasade. Jedan kompleks se nalazi u centru grada, a drugi u severnom Teheranu i udaqeni su nekoliko kilometara, javqa Rojters. Na osnovu izve{taja iranskih medija ne mo`e se zakqu~iti da li su demonstranti za taoce uzeli neke od ~lanova ambasade, kao i da li su neki od zaposlenih napustili zgradu.

ve{taj sa sajta. Studenti, koji su se sukobili sa policijom prilikom zauzimawa zgrade u centru iranske prestonice, uzvikivali su: „Treba preuzeti ambasadu Velike Britanije” i „Smrt Engleskoj”. Jedan iranski zvani~nik, koji je `eleo da ostane anoniman, rekao je u izjavi Rojtersu da vlada nije imala nikakvu ulogu u planirawu napada na komplekse britanske ambasade.

MO SKVA [A QE RAT NE BRO DO VE U SVO JU BA ZU U LU CI TAR TUS

Ru si plo ve u Si ri ju MO SKVA: U trenutku kada se pove}ava pritisak me|unarodne zajednice na reìm Ba{ara el Asada, Moskva {aqe ratne brodove u svoju bazu u sirijskoj luci Tartus. Konvoj, koji bi po~etkom decembra trebalo da isplovi iz Rusije, ~ine tri plovila koje predvodi nosa~ aviona „Admiral Kuzwecov”. Ruski vojni zvani~nici tvrde da potez nema nikakve veze sa krizom u regionu i dodaju da je operacija isplanirana jo{ pre godinu dana, prenosi list „Izvestija„. Biv{i na~elnik mornari~kog {taba, admiral Viktor Krav~enko, kaè da bi osim Sirije, ruska flota trebalo da obi|e prestonicu Libana, Bejrut, italijansku luku \enovu i Kipar. Krav~enko dodaje da je prisustvo neke druge vojne sile osim NATO-a veoma korisno za taj region, jer }e to „spre~iti izbijawe oruànog sukoba”, prenosi „Izvestija„. Vest o raspore|ivawu ruskih brodova u Tartus stigla je ubrzo po{to je ameri~ki nosa~ avi o na na nuklear ni po gon „Xorx Bu{„ otplovio iz Si ri je. Ameri~ ki bro do vi

Avioni na palubi „Admirala Kuzwecova”

ostaju u Mediteranu da bi, navodno, o~uvali bez bednost i pru`ili podr{ku operacijama „Trajna sloboda” i „Nova zora”. Ameri~ka [esta flota, tako|e, patro li ra u toj obla sti, prenosi „Interfaks„. Krav~enko isti~e da se ruske pomorske snage u Mediteranu ne mogu porediti sa ameri~kom [estom flotom, koja se sastoji od jednog ili dva nosa~a aviona i nekoliko brodova.

Prema wegovim re~ima, niko ne govori o mogu}im sukobima, po{to bi se napad na bilo koji ruski brod smatrao kao objava rata sa svim posledicama. Sovjetski Savez je, prise}a se admiral Krav~enko, imao posebnu pomorsku eskadrilu za odvra}awe zapadnih vojnih sila iz Mediterana. Moskvi je za snabdevawe i popravku brodova bila neophodna sopstvena baza, pa je za to poslu`ila sirijska luka

Tartus. Ta baza se trenutno koristi za podr{ku Crnomorskoj floti, ~ije osobqe broji 600 vojnika i civila. Ruska flota }e u decembru krenuti iz Barencovog mora i u}i u Mediteran kroz Gibraltarski moreuz, da bi se kasnije spojila sa fregatom „Ladwi” iz Crnomorske flote. „Admiral Kuzwecov” nosi}e osam aviona-lovaca „su-33” za sve vremenske uslove, dva protiv pod mor ni~ ka he li kop te ra „ka-27” i nekoliko ganc novih „migova 29K”.”Migovi” su proiz ve de ni za Rat no va zdu ho plovstvo Indije i trebalo bi da budu testirani, ali ruski vojni zvani~nici nagla{avaju da }e svi letovi biti nad otvorenim morem, daleko od sirijske obale. Na nosa~u aviona „Admiral Kuzwecov” nalazi se 12 projektila zemqa-zemqa protiv brodskih krstare}ih raketa dugog dometa tipa „granit”, raketni sistem „kin`al” sa lanserom za {est raketa kratkog dometa zemqa-vazduh, osam protivavionskih raketnih sistema „ka{tan” i dva protivpodmorni~ka sistema UDAV-1.

EGIPAT

Na sta vak gla sa wa KA I RO: U Egiptu su ju~e ujutro otvorena birali{ta drugog dana glasawa na prvim izborima od svrgavawa predsednika Hosnija Mubaraka. Prema ocenama zapadnih elektronskih medija, izbori su po~eli nesmetano, uo~ava se velika izlaznost, a jprekju~era{wi dan glasawa za novi parlament protekao je uglavnom mirno. „Iznena|eni smo da su qudi toliko iza{li da glasaju, bogu hvala”, rekao je novinarima ~elnik Izborne komisije Abdel Moez Ibrahim. „Ranije nije bilo svrhe glasati. Na{i glasovi bili su potpuno neva`ni”, rekla je u kairskoj ~etvrti [ubra Frans presu Mona Abdel Moneim, jedna od nekoliko `ena koje ka`u da glasaju prvi put. Bi-Bi-Si navodi da ve}ina demonstranata, koji proteklih dana borave na protestima zahtevaju}i na kairskom trgu Tahrir da vojne vlasti predaju vlasti civilnim organima, bojkotovali su glasawe. Demonstranti strahuju od toga da bi Vrhovni vojni savet generala Huseina Tantavija mogao da poku{a da povrati vlast. Glasawe }e biti okon~ano 10. januara, a kona~ni rezultati se o~ekuju 13. januara.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI AN DERS BE RING BREJ VIK Psihijatrijski eksperti ocenili su da je Anders Bering Brejvik nije bio ura~unqiv kada je 22. jula u Oslu ubio vi{e desetina qudi, objavqeno je list „Verdens gang”. Ako ta informacija bude potvr|ena, to }e zna~iti da desni~arski ekstremista koji je pre ~etiri meseca ubio 77 osoba ne mo`e da bude osu|en na zatvor, ve} da }e biti sme{ten u psihijatrijsku ustanovu.

SER GEJ LA VROV Ruski ministar spoqnih poslova Sergej Lavrov pozvao je da se prekine sa „ultimatumima” Siriji koji su usledili po{to je Arapska liga uvela sankcije. Lavrov je tako|e rekao da SAD i EU treba da prestanu sa pozivima da se odmah prekine nasiqe. „Najva`nije sada je da prestane da se deluje ultimatumima i da se radi na vra}awu situacije na politi~ki teren”, rekao je Lavrov.

NIR SUL TAN NA ZAR BA JEV Kazahstanska vlada dodeli}e predsedniku te biv{e sovjetske republike Nirsultanu Nazarbajevu titulu Narodnog heroja.Ovo je posledwi u nizu poku{aja kreirawa dr`avne mitologije oko biv{eg komunisti~kog lidera. Procewuje se da }e 71-godi{wi Nazarbajev dobiti novu titulu povodom 20 godina nazavisnosti Kazahstana u decembru.

Umr la Sta qi no va }er ka Sve tla na Ali lu je va MIL VO KI: ]erka biv{eg sovjetskog lidera Josifa Visarionovi~a Staqina, Lana Piters, preminula je u Viskonsinu u 85. godini. U saop{tewu patologa okruga Ri~lend, navodi se da je Lana Piters, koja se do dolaska u SAD zvala Svetlana Alilujeva, umrla 22. novembra od raka debelog creva. Beg Staqinove }erke iz Sovjetskog Saveza u jeku Hladnog rata {irom sveta je odjeknuo kao bomba, naro~ito zbog ~iwenice da je u Rusiji ostavila dvoje dece. Alilujeva je dobila dozvolu da 1966. godine ode u Indiju, da bi tamo odnela pepeo svog tre}eg mu`a Brije{a Singa. Umesto da se posle polagawa urne vrati, iznenadila je pratwu i u{la u ambasadu SAD u Wu Delhiju, gde je zatra`ila politi~ki azil. Par meseci po dolasku u SAD, Alilu-

Svetlana u naru~ju oca 1935. godine

jeva je objavila kwigu o `ivotu u Sovjetskom Savezu pod imenom „Dvadeset pisama prijatequ”, koja je odmah postala bestseler Alilujeva je u Sovjetskom Savezu ostavila dvoje dece iz prva dva braka, Josipa i Jekaterinu. Uprkos kasnijim poku{ajima da se zbli`i s wima, oni su to odbijali. Kada je imala {est godina, Svetlani je umrla majka i podigla ju je dadiqa. Bila je jedina Staqinova }erka, a imala je bra}u Vasilija i Jakova. Jakova su Nemci zarobili 1941. godine i umro je u jednom koncentracionom logoru, a Vasilij je umro u 40. godini. Alilujeva se udavala ~etiri puta, posledwi put u Americi za Vilijama Pitersa, kada je zvani~no promenila ime u Lana Piters. Iz tog braka ima }erku Olgu.

BALkAn

dnevnik

Bo {ko skom se dam go di na za tvo ra SKO P QE: Zbog ne za konitog finansirawa izborne kampawe i zloupotrebe slu`benog polo`aja, biv {i mi ni star unu tra{wih poslova Makedonije i kandidat za predsednika na zadwim predsedni~ kim iz bo ri ma Qu be Bo{koski osu|en je na sedam godina zatvora. Izricawe presude izazvalo je `estoke reakcije porodice Bo{koskog, koji je presudu saslu{ao }ute}i.

Wegova supruga Violeta Bo{koska izjavila je da je o~ekivala visoku kaznu i najavila da }e pravdu tra`iti na me|unarodnom sudu, jer ne o~ekuje da }e Apelacioni i Vrhovni sud odlu~iti druga~ije. Sudski proces, koji je vezan za policijsku akciju „Kampawa”, trajao je dva meseca. Bo{koski, koji je lider stranke „Ujediweni za Makedoniju”, uhap{en je 6. juna, dan posle parlamentarnih izbora u zemqi, ispred restorana u centru Skopqa i optu`en je da je za finansirawe kampawe

Bo {ko ski, ko ji je li der stran ke „Uje di we ni za Ma ke do ni ju”, uhap {en je 6. ju na, dan po sle par la men tar nih iz bo ra svoje stranke uzeo 130.000 evra, koji su prona|eni na licu mesta. Pro tiv Bo {ko skog je svedo~io i za{ti}eni svedok, koji mu je navodno dao novac. U parlamentu je u toku procedura koji sprovodi Komisija za nadgledawe primene mere za pra}ewe komunikacije od strane MUP-a i Mi ni star stva odbrane, da se utvrdi da li je u akciji „Kampawa” policija koristila posebna sred stva za is tra gu, kao {to je prislu{kivawe i tajno snimawe

U @A RU PRED IZ BOR NOG SKU PA HDZ-a I HGS-a U SPLI TU

Gra do na ~el nik za pe vao pre mi jer ki „Li pa si, li pa” SPLIT: Gradona~elnik Splita @eqko Kerum je, u naletu emocija prilikom predizbornog skupa HDZ-a i HGS-a u Splitu, zapevao Jadranki Kosor „Lipa si, lipa”. Ne{to ranije, Kerum je, o~ito dobro raspolo`en, pred nekoliko hiqada qudi pevao i „Kome bi {umilo, more moje siwe”. „Kako ne smemo da tro{imo mnogo para u kampawi, nismo mogli zvati peva~e, pa }u zato ja odraditi taj posao”, rekao je na kraju skupa u Splitu, poru~iv{i da je posve}uje „hrabroj, pametnoj i odlu~noj `eni Jadranki Kosor”. Splitski gradona~elnik je poru~io da je HGS tu da pomogne kako bi spre~io dolazak antihrvatske opcije na vlast. „Pre dve godine, mali Vlaj sa sela do{ao je u grad i postao

@eqko Kerum i Jadranka Kosor

gradona~elnik Splita, pa o ~emu mi onda pri~amo? Jesmo se Duje i ja malo karali, ali to su sve bile sitnice”, rekao je, izme|u ostalog, Kerum na skupu, prenosi „Slobodna Dalmacija”..

misije (DIK), Aleksandra Jozi} Ilekovi}, u Srbiji prebivali{te ima 34.388 bira~a, a mogu}nost da glasa u ambasadi u Beogradu ili u generalnom konzulatu u Subotici iskoristi}e samo 584 gra|anina s prebivali{tem u Hrvatskoj, koji su se prijavili do 19. novembra.

Ambasada Hrvatske u Beogradu

Wih 310 se prijavilo u Subotici, a 274 u Beogradu. Me|u wima najvi{e }e ih glasati u Devetoj izbornoj jedinici, koja obuhvata Liku i severnu Dalmaciju, a na kojoj }e se, uz ostale, na}i i lista Samostalne demokratske srpske stranke. Nekoliko dana pre isteka roka za registraciju, srpski predstav-

REKLI SU

Ve qo vi}: Do }i }e [a ri} u Be o grad BE ^I ]I: Direktor srpske policije Milorad Veqovi} izjavio je da je ube|en da }e i odbegli narkobos Darko [ari} jednog dana do}i u Beograd i saop{titi svoju ulogu. Veqovi}, koji u~estvuje na Donatorskoj konferenciji i Generalnoj skup{tini SEPCA (Asocijacija {efova policija zemaqa Jugoisto~ne Evrope), objasnio je da slu~aj [ari}a u Srbiji vodi tu`ilac za organizovani kriminal,

kao i da policija iskqu~ivo radi po wegovom nalogu. „Ono {to je ~iwenica, a {to smo mi najavili u po~etku akcije, je da }e svi akteri do}i pred sud”, rekao je Veqovi}. Upitan da li je Dra{ko Vukovi} iz Berana u svojstvu svedoka saradnika, pred specijalnim tu`ila{tvom otkrio neka nova „imena” u vezi slu~aja [ari}, Veqovi} je rekao da misli da je svedo~ewe Vukovi}a i te kako bitno.

Me do je vi}: U Cr noj Go ri ne mo gu} 5. ok to bar POD GO RI CA: Lider opozicionog Pokreta za promene Neboj{a Medojevi} izjavio je da u Crnoj Gori nema uslova za protest kakav je bio u Srbiji 5. oktobra 2000. godine. U Crnoj Gori, u ovom trenutku, ne postoji ni minimum elemenata da bi se moglo razmi{qati o protestima kakav je bio u Srbiji 5. oktobra , kazao je Medojevi}. Predsednik PZP je istakao da je za veliki protest i izlazak na ulice potrebno da tako ne{to podr`e svi segmenti dru{tva. „U Cr noj Go ri, na `a lost, jo{ po sto ji je dan do bar deo dru {tve nih seg me na ta ko ji ni -

REPUBLIKA SRPSKA

Po vre |e no {est rad ni ka è le zni ce BA WA LU KA: [est radnika @eleznica Republike Srpske povre|eno je u [evarlijama kod Doboja eksplozijom koja se dogodila dok su ure|ivali pru`ni prelaz. U saop{tewu @RS se navodi da je na pru`nom prelazu bila neidentifikovana eksplozivna naprava. Svi povre|eni su na Odeqewu dobojske bolnice za op{tu hirurgiju. @RS kaè da je pru`ni prelaz bio redovno odràvan i da nikada ranije tamo nije bilo eksplozivne naprave. Ranije policija je saop{tila da je u [evarlijama rawena jedna osoba koja je u{la u minsko poqe kod mosta na reci Bosni, a da je jedan bra~ni par nastradao od mina u nasequ Svjetla~a. Prema nepotvr|enim informacijama, èna je preminula, a te{ko raweni mu{karac je u dobojskoj bolnici. (Be ta)

Bom ba o{te ti la po re sku upra vu

Ke rum je, prog no zi rav {i 39 man da ta ko a li ci ji HDZ-a i HGS-a u tom de lu ze mqe, za kqu ~io: „Znam ja ra ~u na ti. Bog mi je dao pa met i ge ne ti ku.”

U Sr bi ji 35.000 gla sa ~a, pri ja vi lo se sa mo 584

4.092.323, a u dijaspori je 411.758. Zanimqivo je da po ovogodi{wem popisu stanovni{tva Hrvatska ima 4.290.612 stanovnika, {to zna~i da ih je tek 200.000 vi{e nego bira~a. Hrvatska je po popisu 2001. imala 147.000 stanovnika vi{e nego sada. Kako je Tanjugu izjavila potpredsednica Dr`avne izborne ko-

GR^KA

ZA IZ BO RE U HR VAT SKOJ

ZA GREB: Prema zakqu~enom popisu bira~a, na izbore za Hrvatski sabor 4. decembra mo`e iza}i 4,5 miliona bira~a, od ~ega je oko 35.000 u Srbiji. U centralnoj evidenciji Ministarstva uprave, od registrovanih 4.504.081 bira~a, u Hrvatskoj je registrovano

sreda30.novembar2011.

su na ~i sto da li je u Cr noj Go ri do bro, da li je po treb na ko rek ci ja si ste ma ili je on lo{ i tre ba ju ra di kal ne pro me ne” , ka zao je Me do je vi} no vi na ri ma. On je po ru ~io da je PZP opre de qen za sa rad wu sa svi ma ko ji iskre no è le sme nu ak tu el nog cr no gor skog re ì ma. „Tu nemamo nikakve strana~ke interese, ni li~ne animozitete i ambicije. Mi smo tu, tu~emo se sa reìmom ve} pet godina i ~ekamo bilo koga ko je spreman da nam se pridruì”, naveo je Medojevi}

nici pozvali su izbegle Srbe koji `ive u Srbiji, a imaju prebivali{te u Hrvatskoj, da se registruju za glasawe u Srbiji, ako ne dolaze da glasaju u zavi~aju. U DIK-u isti~u da }e, osim onih koji imaju prebivali{te u Srbiji i registrovali su se za glasawe, na izbore mo}i da iza|u i lica koja imaju potvrde da }e se na dan izbora zate}i u Srbiji ili oni koji su nekom gre{kom ispali iz bira~kog popisa, ali }e se wihov broj znati tek na dan izbora. U Beogradu }e biti ~etiri, a u Subotici dva bira~ka mesta. Oni koji imaju prebivali{te van Hrvatske, a ozna~eni su kao pripadnici nacionalnih mawina, mogu osim u 12. izbornoj jedinici za mawine, ako se tako odlu~e, glasati u 11. izbornoj jedinici za dijasporu, saop{teno je iz DIK-a. U DIK-u je re~eno da u BiH ima 263.435 bira~a, a glasa}e se u Sarajevu ({est bira~kih mesta), Mostaru ({est bira~kih mesta), Tuzli (pet bira~kih mesta) i Bawaluci (dva bira~ka mesta). Na parlamentarnim izborima, 4. decembra bira se ukupno 151 poslanik za Sabor. Wih 140 bira se iz deset teritorijalnih jedinica, tri poslanika bira dijaspora, a osam se bira iz reda nacionalnih mawina, od toga tri srpska.

ATI NA: U ju~era{woj eksploziji zapaqive bombe o{te}ena je zgrada poreske uprave u atinskom predgra|u Glifadi, saop{tila je gr~ka policija. Zapaqiva bomba, napravqena od kanistera za gas, eksplodirala je pre svitawa dok radnici jo{ nisu bili u zgradi, prenosi agencija AP. Zvani~nici policije tvrde da su zapaqive bombe napravqene od kanistera gasa „potpis” male grupe anarhista koji izvode napade na simbole bogatstva i mo}i dr`ave. Do sada nijedna grupa nije preuzela odgovornost za postavqawe paklene naprave. Gr~ku i daqe potresaju {trajkovi zbog novih mera {tedwe i pove}awa poreskih nameta.

MAKEDONIJA

Gru ev ski tra `i gr~ ku po dr {ku SKO PQE: Makedonski premijer Nikola Gruevski pozvao je gr~kog kolegu Lukasa Papadimosa da podr`i nastojawa Makedonije da dobije datum za pre-

Nikola Gruevski

govora o ~lanstvu u EU. Gruevski je u pismu Papadimosu istakao da bi ~lanstvo Makedonije u EU „donelo pozitivnu klimu zajedni~kog poverewa, neophodnu da se kona~no re{e preostale bilateralne razlike izme|u na{e dve dr`ave”, pi{e u saop{tewu kancelarije makedonskog premijera.

U pismu se navodi da bi ve}i broj preporuka za otvorene pregovore za ~lanstvo u EU, Makedoniji dao veliku motivaciju da nastavi s reformama i imao pozitivan uticaj na me|uetni~ke odnose i regionalnu stabilnost. Od 1991. Atina blokira prijem svog ju`nog suseda u me|unarodne organizacije pod imenom „Makedonija”, koje nosi wena severna pokrajina. Makedonija je podnela tu`bu pred Me|unarodnim sudom pravde u novembru 2008, u kome od suda traì da naloì Gr~koj da prestane s primedbama na weno ~lanstvo u NATO-u ili u „bilo kojoj drugoj me|unarodnoj, multilateralnoj i regionalnoj organizaciji ili instituciji”. MSP, najvi{i pravosudni organ Ujediwenih nacija, done}e 5. decembra presudu u sporu Makedonije i Gr~ke. Gr~ka je 2008. blokirala poziv Makedoniji za prijem u NATO, a godinu dana kasnije spre~ila EU da s tom dràvom otpo~ne pregovore o pridruìvawu, i pored preporuka Evropske komisije. (Ta njug)

UKRATKO

Hr vat ska pro te sto va la zbog Yom bi }a SA RA JE VO: Ministarstvo spoqnih poslova Hrvatske protestovalo je zbog zloupotrebe rotacionog svetla na autu premijera RS Aleksandra Xombi}a tokom prolaska kroz Hrvatsku. Policijski slu`benici koji su upravqali vozilom, nakon {to su zaustavqeni kod grani~nog prelaza Bajakovo, o{tro su upozoreni da se ne mogu voziti s upaqenim rotacionim svetlima u Republici Hrvatskoj i da se sli~no pona{awe ubudu}e ni po koju cenu ne}e tolerisati. U noti dostavqenoj ambasadi BiH u Zagrebu tra`i se da se o ovom incidentu obaveste sve relevantne institucije u Bosni i Hercegovini, kako bi se, kako se navodi, ubudu}e izbegli sli~ni primeri samovoqe i bahatosti i predupredila mogu}nost da se u neugodnost dovede neko od zvani~nika BiH. Prilikom provere utvr|eno je da su ovom zloupotrebom, iza koje je stajalo sasvim „nedvosmisleno pona{awe Xombi}a i wegova bahatost, zausta-

vqena dva vozila” - „audi A8” i „audi A6”, navode mediji.

Sa fe tu Ka li }u od u zi ma ju imo vi nu POD GO RI CA: Uprava za imovinu Crne Gore po~ela je da preuzima imovinu odbeglog kontroverznog roàjskog biznismena Safeta Kali}a, koja je procewena na 28 miliona evra. Preuzimawe imovine po~elo je nakon {to je Osnovni sud u Roàjama ranije danas doneo takvu odluku. Advokati Kali}a ranije su ocenili da dràva nezakonito i neustavno sprovodi postupak privremenog oduzimawa imovine. Safet Kali} je ve} nekoliko meseci u bekstvu, a za wim je raspisana poternica Interpola. Wegova supruga Amina i brat Mersudin Kali} uhap{eni su 27. jula i sada su u pritvoru. Svi oni su osumwi~eni da su po~inili krivi~no delo prawe novca, u iznosu od preko 7,2 miliona evra, za koje se sumwa da su ste~eni trgovinom narkoticima. Kali}i raspolaù brojnim nekretninama, a u wihovom vlasni{tvu je i vi{e firmi.

sreda30.novembar2011.

reporta@e

c m y

dnevnik

GOTOVI SVI MLADI NOVOSA\ANI VEOMA DOBRO INFORMISANI O TOME GDE I OD KOGA DA KUPE DROGU

Od li ka {i bo du ve ne, ume sto „troj ki” na ba ske tu ad ne ko ve} du bo ko za ga zi u nar ko ma ni ju, obi~ no se mo gu ~u ti pri bli `no iste re ~e ni ce ro di te qa: bio je do bar sin/ }er ka, pri me ran |ak, ba vio/la se spor tom, ni smo mo gli ni da za mi sli mo... Sli~ na je i pri ~a Dra ga na S. (47), ko ji se dro gi ra jo{ od 1980. – Sve je kre nu lo od al ko ho la, ta ble ta i du va wa gan xe, a he roin je do {ao tek 1994. Ta~ ni je, od 1988. do tada pio sam i du vao sva ki dan, a vi ken dom uzi mao dop – pri ~a Dra gan, i pri zna je da je tek te kob ne go di ne skon tao da je na vu ~en. Ni je krao da ku pi dro gu, ali je sva {ta pre pro da vao i do vi jao se da do |e do nov ca.- Ju tro mi je po ~i wa lo mi sli ma: mo ram na }i lo vu da ku pim dop i ura dim se. Ako ni je mo gao da se sna |e, ni je mu gi nuo ~aj od ma ka. – Jed no stav no, kad dro ga u|e u te lo i gla vu, ne mo `e se iz ba ci ti, sve te bo li, ras pa da{ se. Na rav no, i ja sam se, kao i ve }i na mo jih dru ga ra, o`e nio. Su pru ga je strej ter ka i ni kad se ni je dro gi ra la i s

wom imam dvo je de ce. Oè nio sam se 1988, ali me ona na pu sti la 2001. – ja da se Dra gan. Kad je è na sa zna la da se dro gi ra, osta vi la ga je, ali su se po sle go di nu da na po mi ri li jer je Dra gan obe }ao da to vi {e ne }e ~i ni ti. Na à lost, obe }a we ni je mo gao da is pu ni. – De fi ni tiv no me je osta vi la kad sam se pre do zi rao od he ro i na, a ona me je na {la ka ko po lu mr tav le ìm u ku pa ti lu. Spa sla me je, po zva la Hit nu po mo}, od ve zi li su me u bol ni cu, a kad sam se opo ra vio, po ~eo sam sve po sta rom. Ta ko je bi lo do 2003, a on da sam kre nuo u Me ta don ski cen tar.

Ka è da je i da nas na odr à va wu, mno go kva li tet ni je ì vi, ne ma po re bu za he ri o nom, ali ipak ni je pot pu no za do vo qan jer ne ma po sao. Ne kad je, se }a se, igrao ko {ar ku i od boj ku u {ko li. – Da ni sam kre nuo u ovaj pa kao, ko zna do kle bih do gu rao, i za to sa ve tu jem mla di ma da se ma nu bi lo ka kve dro ge jer ne ma la kih i te {kih – sve je isto, pa kao ko ji vo di u smrt – na gla {a va Dra gan. Pro ce wu je se da u No vom Sa du ì vi oko 5.000 in tra ven skih nar ko ma na. âk 61,33 od sto No vo sa |a na od 12 do 30 go di na u svom ne p o s red n om okru ` e w u

PRE^ANSKA LEKSIKA

Ba ro ti na

vi wo koq po ~i we jo{ zorom, kad je naloèna vatra pod kotlanku gde se greje voda za {urewe. ili Svin~eta, rawenika, matore kr ma ~e, u{ko pqe nog sve je sito, samo o~i nisu brav(c)a, re|e nazimeta. Tu se posle u novoj, ~istoj vodi, kuva na jakoj dev. Za hurke. Od onoga {to ostane kad se vatri nekoliko sati sve {to ide u barene najfinija par~ad izaberu za {vargle. Napunadeve. Prvo glava. Rase~ena uzdu` da se weni (a dobro opran i crnim lukom dezinizvadi mozak koji }e se (s bubrezima i ki~- fikovan) burag, èludac, sviwski je kraq menom mo`dinom) sluìti sutra za doru- barenih nadeva. Tamo su krupno se~eni je~ak. Posle koùrice, yigerice (bela i cr- zik, obrazina, najfinije koùrice, malo na) i na kraju krv. Ako je tako naredio do- yigerice, ne{to mesa s brizlama i par~ad ma}in, ~e{}e doma}ica, glavna redu{a jer birane slanine, pa`qivo za~iweni bibeje obi~no ona komandir parade mrsa, ma- rom, paprikom i soqu. Mo`da jo{ i najkvirsti, ~varaka, kobasica, hurki, sala, {var- com, ali tek da se ne pokvari tradicionalgli... Svega {to se na~ini od rawenika, iz- ni ukus {vargle. Ta jo{ vrela lopta se zovu~enog iz sviwca u jednom komadu. ve i gembec, po starom imenu èluca. Kad je Barotina je gotova obi~no oko podne. Za- dobro napuwena i ~vrsto vezana, zategnuta visi koliko je “komada ru{eno”. Glavni sve s par~etom drveta, spu{ta se na neki majstor odlu~uje kad je barotina gotova. minut u jo{ vrelu masnu supu gde je bila baUzme veliku varja~u, ili izdeqanu loparu, rotina. Onda se pa`qivo vadi, polaè pa izvadi jednu polu glave. Ako meso spada na raskr~en astal, pritisne nekom daskom, hladi, sutra malo prodimi i – prvac tavan! Ostatak barotine ide u hurke. U wih se najboqe razume deo panonske populacije koji govori ma|arski. Sude}i, naime, po obiqu imena {to se daju nadevima uba~enim u debela creva, ukqu~uju}i i kulen, tzv. lepu Katu. Dakle: hurke (obi~ne, s me{anim sadràjem), yigerwa~e, ma|arski zvane “maju{ke” jer se jetra na ma|arskom kaè maj, krvavice, koje imaju u sebi veliki s kostiju, gasi vatru. Onda velikim |ev|i- deo barene i samlevene krvi, pa ka{a{-hurrom s duga~kom dr{kom vadi sve komade na ke s barenom ka{om od kukuruznog bra{na najve}i astal, a napoqu, ùt kao smiqe te pirinyare s barenim pirinyom. Sve hur(nemam pojma za{to se tako kaè) jer je ke se, a i {vargla, dodatno dezinfikuju i prethodno oriban ce|om za tu priliku. Ta- “dokuvaju” u kotlanki i supi od osnovnog bamo se, onda, pu{i i hladi vilica s obrazi- rewa. Jedu se prve, ~im se ogladni posle zanom, gorwi deo glave s uvetom, jezik, par- bija~ke jer ne mogu dugo da stoje, naro~ito ~ad slanine (namerno gurnute u kotlanku), ako je vreme mekano, iznad nule. Malo kayigerice, koùrice... ~ak i skuvana i o~vr- snije se na~iwe {vargla, a tek su posle na sla krv, kao neki braonkasti ugaq. Dok se redu kobasice, slanine, krmenadle iz salabarotina hladi, iskusniji obilaze oko we mure, {unke... kao ma~ka oko vrele ka{e. Ako je dan hlaIma qudi (posebno èna) koji ne podnodan (a mora da bude za sviwokoq), baroti- se miris barotine, silne pare i masnoga na se ni ne vidi od pare. Ipak, ko zna i na svakom koraku. No, mnogo je vi{e onih ume, na}i }e brzo najfinije komade, a to koji ne mogu da odole neodoqivoj “holestesu brizle iz po~etka vrata, bareni jezik, rolskoj bombi” u danu kad se ba{ – `dere! obrazina, crna yigerica. Iskusniji savetuHurkicama se zovu i nabori koè, mlade, ju da se obavezno uzme par~e hleba, ali da mirisave i zdrave, kod beba, na butinama. se drì podaqe od radnog stola. I da se Znak da je odoj~e dobro negovano a majka – svaki zalogaj posoli. dobra dojiqa. So, ina~e, stoji ukraj astala, prosuta na Pavle Male{ev gomilicu jer }e kroz koji minut barotina (Gra|a za kwigu „Trired biti mlevena i me{awem pretvorena u nariba pliva / Divani o re~ima”)

ima oso bu ko ja se dro gi r a – po k a z u j u re zul t a t i naj n o v i j eg is tra ì va wa ko je je spro ve la me sna Spe ci j al n a bol n i c a za bo l e s ti za v i s no s ti „Vi ta“. Da kle, go to vo dve tre }i ne mla dih u zo ni je ri zi ka da pod uti ca jem ne po sred n og okru ` e w a na pra vi po gre {an iz bor. Is t ra ` i v a w e spro v e d e n o la n e od 23. do 26. ju na ob u hva ti lo je 406 is pi ta ni ka. Re zul ta ti po ka zu ju da je go to vo sva kom dru gom No vo sa |a ni - Po sle pr ve igle sva obe }a wa za bo ra vqa ju nu tog uz ra sta bi la po nu |e na ne ka dro ga, a 22,41 od mo ti va ci ju oni ma ko ji na vre sto ju je i pro ba lo. me po tra è stru~ nu po mo}. Ti S dru ge stra ne, u zna ~aj noj nej xe ri naj vi {e in for ma ci ja me ri pri sut na je i ne in for mi o dro ga ma i nar ko ma ni ji do bi sa nost mla dih jer 60 od sto wih ja ju u {ko li, a mla di od 22 do i da qe dro ge de le na „la ke“ i 30 go di na iz me di ja. Is tra ì „te {ke“, kao i 35 od sto onih va wa po ka zu ju da 98 od sto mla ko ji mi sle da je dro gu mo gu }e dih zna gde i od ko ga da ku pi uzi m a t i „kon t ro l i s a n o“ i u dro gu. Po sta ti sti ci, pro cen spe ci jal nim pri li ka ma. Ova tu al no je ve }i broj na {ih ti kvi sta vo vi uka zu ju na ne do nej xe ra ko ji pro ba ju dro gu ne go voq nu kri ti~ nost i dis tan cu wi ho vih vr {wa ka u raz vi je nim pre ma tzv. la kim dro ga ma. Ta ze mqa ma. ko |e, pri sut ne su pred ra su de i Te ra pe ut Ne boj {a Ba ra~ kov o sa mom pro ble mu za vi sno sti, pre p o r u ~ u j e ro d i t e q i m a da pa 60 od sto is pi ta ni ka sma tra otvo re no raz go va ra ju sa svo jom da je nar ko ma ni ja ne iz le ~i va de com i zna ju s kim se dru è da bo lest, {to sva ka ko uma wu je bi pri me ti li pro me ne u dru -

{tvu u ko jem se kre }e i pro me ne u po na {a wu po tom ka. – Mo gu u sva koj apo te ci ku pi ti i urin test pa pro ve ri ti de te kad po sum wa ju – is ti ~e Ba ra~ kov. Do da je da je to lak na ~in da se iz beg nu kon flik ti u po ro di ci i ose }aj kri vi ce za ne {to {to de te ni je ura di lo. Ako se utvr di da je ste, pak, sa ve tu je po mo} pro fe si o na la ca, pre sve ga Sa ve to va li {ta za mla de pri Do mu zdra vqa u We go {e voj uli ci, dis pan ze ra u Zmaj Og we na Vu ka ili psi hi ja tra spe ci ja li ste. Oni ko je se ve} le ~e idu u Me ta don ski cen tar. Qiqana Nato{evi}

Pu no de ce ra slo u ~i stoj so bi „Zvu ~a re” a hva qu ju }i do na ci ji NIS-a i po dr {ci ka wi {ke op {ti ne, u se ver no ba~ kom se lu Orom me sni KUD „Pe te fi [an dor” je ure dio et no-ku }u u ko joj se ~u va na sle |e ovog kra ja. Po ka za lo se da u dvo je zi~ noj sre di ni, gde se

skom se naj pri klad ni jim po ka zao na ziv „Zvu ~a ra”. Sve u sve mu, {to se ka è, skroz „po li ti~ ki ko rekt no“. – @e le le smo da et no-ku }i da mo ta kvo ime ko je }e ozna ~a va ti da je pu na ì vo ta, da bu de oli ~e we ì -

Si ro ti wi i u ma lom ni je bi lo te sno

zbo ri ma |ar ski i srp ski, ni je uvek ne ~e mu la ko da ti ime da „svi vu ci bu du si ti i ov ce na bro ju”. Ta ko je et no-ku }a na ma |ar skom na zva na „Zen ge taj haz”, a na srp -

vah no sti i ve se qa i da qu de za in te re su je mo da u~e stvu ju u ne go va wu tra di ci je, ali i da se an ga ù ju u dru {tve nom ì vo tu se la – ka è Ani ta Wi la{-Le o nov.

GRO MO BRAN Û VA BE ÊJ SKO RU GLO: Mada je trebalo da bude sru{en jo{ 2000. godine, u vreme ure|ewe kompleksa otvorenih bazena tokom klupskog „fajnal fora“, biv{i vaterpolo stacionar starog zdawa be~ejske Jodne bawe jo{ prkosi vremenu. I tad oronula i napu{tena zgrada, koju samo {to povetarac ne obori, vremenom je postala pravo ruglo u samom centra grada. Prvo je odnet name{taj, potom stolarija, preìvela je i jedan poàr, ali niko i nikako da je sravni sa zemqom. Ezoteriji skloni tvrde da je ~uva gromobran pa joj ne samo qudi ve} ni sile nebeske ni{ta ne mogu. V. Jankov

Ova ti pi~ na pa non ska ku }a zi da na je pre 120 go di na i u woj je ì ve la mno go ~la na po ro di ca I{tva na Ka po ste i Te rez Konc, ko ji su, ka ko pri ~a me {tan ka Er è bet Sar va{, ima li osmo ro de ce, ali im ni ka da ni je bi lo te sno. Ku }a je te meq no ob no vqe na, ne kim sa dr à ji ma pre ma dvo ri {tu i pro {i re na. – Do uli ce je ure |e na ova „~i sta so ba”, ka kva je od u vek po sto ja la u se o skim do mo vi ma, ali po ro di ca ko ja je tu ì ve la i po di za la de cu bi la je ve o ma si ro ma {na i ima la sa mo ovu. Pe} je iz pe ri o da dok su u woj ì ve li ne ka da {wi vla sni ci, ne {to sta rog na me {ta ja i sta ri na za te kli smo u ku }i kad smo za po ~e li ure |e we, a dru ge sta re stva ri, re li kvi je i alat ke iz pro {lo sti kom ple ti ra li smo pri ku pqa ju }i ih od me {ta na. Na sto ja li smo da unu tra {wost bu de {to auten ti~ ni ja – pri ~a Er è bet. Ona za jed no s gru pom kom {i ni ca obi la zi i pa zi zda we, tu iz ra |u ju ru ko tvo ri ne, a ka da je pri li ka, „Zvu ~a ru” po ka zu ju go sti ma ko ji na vra te u wi ho vo se lo. M. Mitrovi}

mre@a

dnevnik

sreda30.novembar2011.

У БЛИСКОЈ БУДУЋНОСТИ

Пуне се краће, трају дуже

Нај про да ва ни ја игра свих вре ме на

гра „Call of Duty: Modern Warfare 3” за ра ди ла је 775 ми ли о на до ла ра, и то са мо у пр вих пет да на про да је, чи ме је по ту кла прет ход ни ре корд. Ка ко је об ја вио Ак ти вижн Бли зард, ова је игра ти ме по ту кла све ре кор де у бр зи ни про да је у пр вих пет да на од из ла ска на тр жи ште, и то не са мо за игре, не го и за фил мо ве и књи ге. Прет ход на вер -

зи ја игри це „Call of Duty” про из во ђа ча Ак ти вижн Бли зар да, до сад је др жа ла ре корд. На и ме, игра „Call of Duty: Black Ops” за ра ди ла је 650 ми ли о на до ла ра у пр вих пет да на про да је, а „Modern Warfare 2” 550 ми ли о на до ла ра. Игра чи су ку пи ли 6,5 ми ли о на при ме ра ка „Modern Warfare 3” већ пр вог да на, чи ме је ком па ни ја од јед ном до би ла 400 ми ли о на

до ла ра. Игра „Black Ops” про шле го ди не је пр вог да на про да је за ра ди ла 360 ми ли о на до ла ра, а „Modern Warfare 2” 310 ми ли о на до ла ра. Ри вал ЦоД-а, игра „Battlefield 3”, ко ју је об ја вио Елек тро ник Артс, про да та је у 5 ми ли о на при ме ра ка у пр вој не де љи про да је, чи ме је ауто ри ма до не ла 300 ми ли о на до ла ра.

ЕУ за слободан и н т е р н ет

осланици Европског парламента усвојили су резолуцију којом се тражи од европске комесарке Нели Крос да очува слободан и отворен интернет. Резолуцијом се предвиђа регулисање приступа интернету без икаквог ограничења и цензуре од стране телекомуникационих оператера, пренели су француски електронски медији. Резолуција је усвојена у тренутку када министри Европске уније планирају да 13. децембра усвоје закључке о неутралности веба.

Она је потекла од извештаја немачког посланика Херберта Реула који је затражио од Европске комисије, извршног органа ЕУ, да

испита да ли се коректно примењује телекомуникациони пропис везан за неутралност интернета. (Извор: b92.net/teh no po lis)

Заврзлама с идентитетом

ветски познати аутор Салман Ружди, освајач Букерове награде за свој роман „Деца поноћи” открио је прошле недеље да му је Фејсбук избрисао профил. Када је компанији послао копију свог пасоша како би доказао ко је, ускраћено му је право да користи име Салман као своје право име. Његово пуно име, које готово никада не користи, јесте Ахмед Салман Ружди. У Фејсбуку се појавила сумња да се неко лажно представља његовим именом, па му је рачун по кратком по-

ремда су се батерије побољшавале током времена, једнако тако су се побољшавали и екрани, апликације и друго, који батерије троше знатно више него пре. Свака нова генерација смартфона нуди више мегапиксела, брже процесоре, више апликација, али и отприлике исти, разочаравајуће кратак век трајања батерија, без обзира који бренд одабрали. Истраживање тима научника могло је то да промени и реше један од најактуелнијих проблема савремене електронике – продужење века трајања батерије. Батерије које је овај тим научника из Мекормика направио користећи хај-тек мешавину листова угљеника и силицијума да би напунили данашње литијумско-јонске батерије, садрже 10 пута више енергије и пуне се до десет пута брже. Ова технологија би се могла користити како би се из канцеларија избацили каблови за пуњење мобилних, али и за изградњу електричних супераутомобила. Ово није само „теорија„. Научници рачунају на то да би се ова

ступку суспендован. Фејсбук није спочетка одговарао на захтеве да се тај профил поновно оспособи. Тек кад је Рушди на Твитеру објавио своје фрустрације, привукао је пажњу Фејсбука. - Невероватно. Пре два дана ФБ је деактивирао моју страницу казавши ми да нису веровали да сам то ја. Морао сам да пошаљем фотографију свог пасоша како би им доказао свој идентитет. Након тога рекли су ми да морам користити име Ахмед које се појављује у пасошу и које никада нисам користио. Након свега, ре-активирали су мој ФБ рачун, ал као „Ахмед Ружди„ упркос томе што ме цео свет познаје као „Салман”. Кретени. @Mark Zuc ker bergF? Slu šaš li?”, објавио је Ружди на свом Твитер профилу. У року од два сата Фесбук је поновно вратио Рушдијев профил, а након тога компанија му је упутила и службено извињење. Овај инцидент баца светло на једну важну чињеницу која се тиче регулације на Фејсбуку; можете Фејсбуку рећи како год желите да се зовете, али ако у Фејсбуку некако открију име које вам пише на документима, мораћете користити то име, а не оно које сте сами одабрали.

технологија на тржишту могла наћи за само три године. Технологија користи литијумско-јонске батерије, што је стандард за данашње хај-тек уређаје, као што су паметни телефони, али с новом врстом електрода.

вероватност да ћете на средини путовања стати и чекати помоћ на цести. Биће ту нова генерацја батерија. „- Нашли смо начин да продужимо живот новој литијумско-јонској батерији за 10 пута. Чак и након годину дана кориштења, батерија је још увек пет пута делотворнија од литијумскојонских батерија које данас можете пронаћи на тржишту рекао је Ха-

ролд Кунг, водећи аутор студије. Према ријечима Кунга, „тиме смо добили најбоље од оба света„, и дуже време трајања и краће време пуњења батерија.

Технологија ће такође омогућити развој електричних аутомобила који ће бити знатно практичнији за путовање и имати далеко мању

ФБ апликација за слање новца пријатељима

омпанија Пејпал развила је апликацију која корисницима Фејсбука омогућава да путем ове мреже шаљу новац својим пријатељима. Коришћење апликације, назване једноставно Сенд Мани, је бесплатно под одређеним условима, а корисници могу одабрати желе ли да пошаљу и честитку, уколико се, на пример, ради о рођенданском поклону, или само новац. У понуди је велики број честитки намењених различитим приликама, а након слања цеститка је видљива на зиду вашег пријатеља, међутим само ви и он је можете видети. Из Пејпала кажу да је ово само још један начин како „персонализовати чин давања новца”. За коришћење ове апликације неопходно је да обе стране имају Пејпал налог, а Пејпал узима накнаду ако се долари уплаћују ко-

риснику ван САД или ако за плаћање у оквиру САД котисте дебитну или кредитну картицу. Подржане валуте за сада су евро, ка-

надски, аустралијски и амерички долар, фунта и јен, а новац се може слати у 65 земаља. (Извор: b92.net/teh no po lis)

Управљање прстом добило нове димензије

страживачи с унивезитета „Карнеги Мелон„ представили су технологију „Тапсенс„ (Tap Sen se) која боље од актуелних користи човекове прсте и омогућава боље управљање уређајима с екраном осетљивим на додир. Научници су развили нову технологију сматрајући да није свеједно којим делом прста

је корисник додирнуо екран, јер додир ноктом може да сигнализира једну ствар, а додир јагодицом, чланком или врхом прста, нешто сасвим друго. Њихова технологија зато укључује коришћење микрофона приљубљеног уз екран, што омогућава прецизно одређивање да ли је екран додирнут врхом прста, ноктом, јагодицом или чукнут чланком.

POKRENUT GUGL MJUZIK

угл је не дав но на Ан дро ид ску пу у Лос Ан ђе ле су пред ста вио свој но ви сер вис Гу гле Мју зик ко јим на ме ра ва да кон ку ри ше Епло в им ај Т јун с и м а. Ова услу га пр во је би ла по кре ну т а под на зи вом Гу гле Мју зик Бе та, али са да је Гугл пред ста вио ком пле т ан па кет му зич ких сер в и с а укљу ч у ј у ћ и и Мју зик Стор. Гу гле Мју зик је по ку шај да оду зме пред ност ко ју има ју ај Тјунс и Ама зон у про да ји ди ги тал не му зи ке. По узо ру на ај Тјунс Меч и и Ама зон Меч Кла уд Пле јер, Гугл Мју зик та ко ђе омо гу ћа ва ко ри сни ци ма да по хра не сво је пе сме и апло -

Но ви те ти ди ги тал не му зи ке у ду ју сво је да то те ке у облак (cloud). На и ме, Гугл Мју зик по ну ди ће бес пла т ан про стор за апло ад чак 20 000 пе са ма. На кон ку по ви не пе сме, ку пац ће мо ћи ту пе сму да по де ли са сво јим при ја те љи ма на дру штве ној мре жи Гугл + и то на на чин да це лу пе сму мо гу да по слу ша ју они љу ди ко је сте ста ви ли у сво је Кру го ве (Circles), а са мо део пе сме они љу ди ко ји вас са мо пра те. Пре ма пи са њу ЦНБЦ-а, Гугл је по ну дио и не ке екс клу зив не сним ке ве ли ких име на као што

су Ро линг Стонс, Колд пеј, Бу ста Рајмс, Ша ки ра и дру ги. Али нај ве ћа вест за пра во је та да Гул Мјзик са да има рад њу. Она је до ступ на кроз Ан дро ид Мар кет на ве бу, а рад ња ће од вас тра жи ти да има те Ан дро ид 2.2 вер зи ју или но ви ју. Тех но ло шки ги гант на ја вио је да ће но ва веб вер зи ја ње го вог му з ич ког пле ј е р а би т и ком па ти бил на са свим пре гле да чи ма, укљу чу ју ћи и иОС. Мла дим не по зна тим бен до ви ма ко ји се тек по ку ша ва ју да се про б и ј у на тр ж и ш те

Гугл је отво рио „Ар тист Хаб„, по с еб н и оде љ ак где мла д и, не за ви сни умет ни ци мо гу да ди стри бу и ра ју сво ју му зи ку, са ми од ре де сво је це не, апло а дју свој са др жај и ко му ни ци ра ју с фа но ви ма. Та ко ђе је омо гу ћио и љу ди ма ко ји не ма ју кре дит не кар ти це, да ку пу ју му зи ку и то на на чин да је с Т-мо бај лом скло пио до го вор о на пла ти пре ко те л е ф он с ких ра ч у н а. Гу глов му зич ки сер вис за с а да је до сту п ан са м о у Сје д и њ е н им Др жа ва ма.

sreda30.novembar2011.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Pro{lo je pet godina od kako nije sa nama na{ dragi

VO DO IN STA LA TER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 42148 VO DO VOD NE instalacije, zamena cevi, ma{insko odugu{ewe i snimawe, kanalizacije i sve vodoinstalaterske usluge. Telefon 6393737, 064/160-47-25. 42528

Radomir Marinkov 1939 - 2006. iz Koviqa Se}aju ga se: supruga sa decom i unu~adima. 42553

FAR MA iz Stepanovi}eva prodaje mesnate pili}e, prvog kvaliteta. Dostava na adresu, povoqno. Telefoni: 063/521-559, 063/539-051. 42121

BES PLA TAN prirodni preparat protiv hemoroida ispitan u nadle`noj ustanovi, eleminisan 7 dana. Rado{. Telefoni: 037/490797, 064/2405549. 42358

RE NO MI RA NOM restoranu u Novom Sadu potrebni konobari sa iskustvom. Informacije 063/47-57-65. 42534

IZ DA JEM potpuno name{tenu garsoweru (dva le`aja, odvojena kuhiwa, terasa) na Grbavici uz Bulevar oslobo|ewa. Telefon 021/2468-294, 063/82-27-209. 42225

VE O MA povoqno useqiv stan 80m2, tri spava}e sobe, strogi centar sa predivnim pogledom u Prezidentovoj zgradi. Informacije na telefon: 063/47-57-65. 42533

KU PU JEM kwige i stripove. Dolazim na adresu. Telefon 064/9945002 Mile. 42075 KU PU JEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odmosimo {ut. Telefon 6618-846, 063/8485495, 064/95-33-943. 42258 OGREV NO drvo bukva sa prevozom i uslugom rezawa, isporuka brza. Telefon 069/691-722. 42381 PRO DA JEM ogrevno drvo bukva i me{ano, mo`e rezano i cepano. Ta~na mera. Telefoni:064/143-34-09 i 6419439. 42453 PRO DA JA svih vrsta ogrevnog drveta: bukva, bagrem, hrast i cer. Mogu}nost rezawa i cepawa. Prevoz gratis. Telefon 062/649000, 021/6413-210. 42507

Posledwi pozdrav na{em dragom ocu, dedi i svekru

Mirku Radnovu 1932 - 2011. Danas, 30. 11. 2011. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu od wega }e se oprostiti wegovi najmiliji: sin Radoslav, }erka Julka, snaja Ru`ica, unuk Dragan i unuke Dragana i Renata. 42547

Te~o, hvala ti za svu qubav koju si nam pru`io.

Ratko Dragovi} Porodice: Smiqani} i Pra{talo.

42551

TU@NO SE]AWE Navr{avaju se tri godine od prerane smrti dragog nam

Bore Dejanovi}a Prevelika qubav prema tebi, tuga, bol i suze {to nisi sâ&#x20AC;&#x2122; nama traja}e ve~no. Tvoji: mama Bosiqka i brat Vladica. 42443

Umrla je moja mama

VE O MA povoqno prodajem lokale 16 i 19m2 kompletno opremqeni u strogom centru grada. Informacije na telefon: 063/47-57-65. 42532

Ana Paji} ro|. Zoroja Sahrani}emo je u Silba{u, 30. 11. 2011. godine, u 14 ~asova.

PRO DA JEM hladwak za mercedesa 123. Nov neraspakovan. Cena 10.000,00. Telefon 060/144-40-46. 42483

Mnogo sam tu`an. Neboj{a. 42561

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Tu`na se opra{tam od drage prijateqice i koleginice

sreda30.novembar2011.

Posledwi pozdrav Zoranovoj majci

Dragom bratu, deveru i stricu

dr Jovanke Rako~evi} Pamti}e je porodica Julijane Vulanovi}. 42548

Titov Aleksandru

Posledwi pozdrav dragom zetu

Verici Mu{icki

posledwi pozdrav od: brata Georga, snaje Marije, Danijele i Aleksandra.

od wegovih kolega i koleginica sa posla.

42544

42529

Dr Aleksandra \aji} Horvat

Posledwi pozdrav najdra`em suprugu i ocu

Sarajevo, Ilixa, 23. 7. 1966 - Firenca, 28. 11. 2011.

Titov Aleksandru Zdravko Negovanovi} Wegova svastika Qiqa sa porodicom.

Danas, 30. 11. 2011. godine navr{ava se 5 godina od tragi~ne smrti na{eg dragog sina i brata. „ ... Ne zaboravqamo i pitamo za{to?” „Tvoj osmeh `ivi u na{im srcima i ve~no nas prati”. S qubavqu, tvoji najmiliji.

Titov Aleksandru

Ne postoji jezik. Ne postoje re~i da opi{em bol i tugu. Bila si radost svakodnevna. Neizmerna qubav. @ivot. Oduvek i zauvek }u te voleti.

ro|. 1951. Sahrana dragog nam pokojnika je 30. 11. 2011. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Wegovi: Mira, Ivan i Branislav. 42542

42454

42543

TU@NO SE]AWE

30. 11. 2001 - 30. 11. 2011.

Tvoj Oto.

42566

Anka Vlaovi} Branko Miqu{ I posle deset godina mnogo te volimo i mislimo na tebe.

ro|. Novakovi}

dr Jovanke Rako~evi} - Kobiqski Devet godina od rastanka, nikad te ne}u zaboraviti.

Brat Dragan sa porodicom.

Tvoja sestra Milanka.

42319

42497

Posledwi pozdrav svom voqenom bratu, ujaku, dedi i {uraku.

Posledwi pozdrav dragom

Wen plemeniti lik i delo osta}e nam u trajnom se}awu. Porodica Mladena Kobiqskog. 42536

Ratko Dragovi}

Ponosna na na{e prijateqstvo, ~uvam Vas od zaborava.

Dr Ratomir Marka Dragovi} Bolna je istina brate moj, da nisi vi{e sa nama, ali u sestrinom srcu i mislima `ive}e{ ve~no. Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav ja~a od vremena i zaborava. Tvoja neute{na sestra Du{anka sa porodicom.

Sa dubokom tugom smo primili vest o smrti na{e snaje i strine

Ratko Dragovi}

Dragi Ratko, po~ivaj u miru.

Ratku

Vinko Kr~mar Va{a \uka.

Porodice: [uput i Ke~a.

Porodica Stoku}a.

42546

TU@NO SE]AWE 30. 11. 1994 - 30. 11. 2011.

42541

Godine prolaze, a tuga u srcu i velika praznina nikada ne}e pro}i. Zauvek ~uvamo uspomenu na tebe. Tvoji: Cvija, Buba, Tijana, Qubomir i Jovana.

42563

42502

42564

Posle du`e bolesti u 70. godini napustio nas je na{ voqeni suprug, otac i deda

Vinko Kr~mar

dr Ratomir M. Dragovi}

Ante Markovi} 25. novembar 1924 - 28. novembar 2011.

Sahrana je danas, 30. 11. 2011. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Hvala za sve lepe godine provedene s tobom.

Vreme }e i daqe prolaziti, a mi }emo ~uvati na{u qubav i se}awe na najboqeg oca, supruga i dedu.

Tvoji najmiliji: supruga Qiqana, sin Marko, k}erka Marija i unuke An|elka, Lana i Lara.

Tvoji: Milica, Slavica, Jovan, Mima i Marko.

42530

42549

Posledwem jugoslovenskom optimisti - hvala na poku{aju! Novi optimizam, Zrewanin. 301111-P

tv program

sreda30.novembar2011.

06.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.07 10.35 11.05 11.10 11.30 12.00 12.10 12.35 12.50 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00

Добро јутро, Војводино Један на један Политбиро-страначка хроника Вести Стање на путевима Центар света Заувек млад Име мог сокака РТВ на десет језика Кухињица Вести Сведоци времена Споменици Војводине Капија Некад и сад, док. програм Вести Од наших суседа Дунав заувек Вести за особе са оштећеним слухом 15.10 Најбоље из Петказања 16.15 Кратак час професора Аркадија

07.30 08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00

Глас Америке Панонско јутро У огледалу Аналија Све о животињама Сајам Инфонет За корак испред Лице с насловнице Бели лук и папричица

Тема недеље (Панонија, 20.30) 15.30 16.00 16.05 17.00 17.30 18.00 19.10 20.00 20.30 22.00 22.30 23.00

Војвођанске вести Очистимо Србију У огледалу Дискавери Војвођанске вести Аналија Путоманија Војвођанске вести Тема недеље Војвођанске вести Немам шта да обучем Вино и виноградарство

Било је то 1991. У шест наставака биће приказани најзначајнији политички и друштвени догађаји у тадашњој Југославији у последњој години њеног трајања. Говоре: Димитрије Боаров, Миклош Биро, Милан Ћулибрк, Ненад Чанак, Дубравка Стојановић, Весна Пешић, Мирјана Карановић, Драго Ковачевић, Бошко Ковачевић, Радивој Цветићанин и други. Сценарио: Михал Рамач Редитељка: Нада Белегишанин (РТВ 1, 20.10) 16.20 16.25 16.50 17.00 17.20 17.50 18.00 19.30 20.10 21.00 22.00 22.30 23.00 01.00 01.25

06.30 07.00 08.30 09.25 09.50 10.15 10.40 11.10 11.35 12.30 12.40 13.10 14.05 15.00 15.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.00 00.00

Име мог сокака Заувек млад Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Временска прогноза Разгледнице ТВ Дневник Било је то 1991. Из нашег сокака Војвођански дневник Све(т) око нас Рат, филм Један на један Студио М

Кухињица – мађ. Таблоид НС Без упута Чему...Медаља ? Осмех и ништа више Хајде са мном у обданиште Питам се, питам се Кад зазвони Музички програм-етно Вести (мађ) Македонско сонце ТВ Баштина Европа за почетнике Центар света Добро вече, Војводино (ром) Мађари у Врбасу, док. емисија (мађ) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рум) Виолински кључ, филм ТВ Баштина ТВ Продаја

08.30 09.05 10.00 10.05 10.30 11.05 12.00 12.07 12.30 12.40 13.05 14.00 14.05 14.30 15.05 16.00 16.10 16.15 16.30 17.00 17.30 19.30 19.45 20.00 21.00 21.50 22.00 22.30 23.10 23.20

Храна и вино Интерна истрага Вести Вреле гуме Истрага Крајња сила Вести Године пролазе Цртани филм Неон сити Интерна истрага Вести Дунавска салетла Повратак у рај Крајња сила Објектив (слов) Вести Објектив (мађ) Спринт Храна и вино Новосадско поподне Објектив (слов) Објектив (мађ) Ево нас код вас Интерна истрага Неон сити Објектив Крајња сила Неон сити Године пролазе

09.00 Једрење - 34. Амерички куп 10.00 Карлинг куп: Арсенал – Манчестер Сити 11.30 Руска лига 12.00 Шампионат 12.30 Холандска лига 13.30 Карлинг куп: Челси – Ливерпул 15.00 Португалска лига 15.30 Фудбал мондијал магазин 16.00 КХЛ: Витјаз – Барис 18.45 Евролига: Жалгирис – Уникаха 20.45 Евролига: Бросе - ЦСКА 22.45 Карлинг куп: Манчестер јунајтед – Кристал Палас 00.30 Евролига: Канту – Каха Лаборал

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.04 09.55 10.00 10.30 11.00 11.07 12.00 12.15 12.27 12.33 13.19 14.47 15.10 16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 18.59 19.30 20.05 21.04 22.52 22.57 23.45 00.00 00.09 01.11 02.38 03.00 03.49 04.22 04.50 05.48

05.00 05.55 06.10 06.40 07.35 08.30 09.45 11.00 12.00 13.00 13.15 13.30 14.00 14.55 15.00 16.05 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.00 21.15 22.15 00.00 01.00 01.30 01.45

Вести Јутарњи програм Јутарњи Дневник Јутарњи програм Вести Отворена врата Вести Траг Странац у Србији Вести Ми и наша земља Дневник Спорт плус Евронет Место злочина Мекбрајд: Псећи живот, филм И ја имам таленат Ово је Србија Породично благо Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Породично благо Буре барута, филм Вести Место злочина Дневник Евронет Моје другарице Ноћни биоскоп: МекбрајдПсећи живот, филм Отворена врата Вести(04.00,05.00) Око Траг Породично благо Верски календар

Бандини Ексклузив Експлозив Аурора Тајна старог моста Дођи на вечеру Бандини Забрањено воће 1001 Ноћ Ексклузив Вести Експлозив Вампирски дневници Срећне вести Дођи на вечеру Домаћине, ожени се Тајна старог моста Ексклузив Експлозив Вести Забрањено воће Кад лишће пада Паклена кухиња Пирамида Вампирски дневници Експлозив Ексклузив Паклена кухиња

Љиљана Несторовић

Пирамида Ове среде ставове на пет одабраних тема укрстиће сликарка Биљана Цинцаревић, новинар Миломир Марић и писац Владимир Кецмановић. Водитељка: Љиљана Несторовић (Прва, 22.15)

НА ПО МЕ НА: На РТС 2 у 10.00 мо гућ је пре нос Скуп шти не Ре пу бли ке Ср би је 08.05 08.27 08.37 09.03 09.39 09.41 10.01 10.31 11.00 11.34 12.07 12.32 13.05 14.00 14.26 15.05 15.20 15.30

Попај Томас и другари Плава птица Лаву Толстоју с љубављу Музички спотови-степениште Арс практика Е-ТВ ТВ мрежа Савремени писци Добро је, добро је знати Београдски фестивал игре ТВ фељтон Трезор Плава птица Лаву Толстоју с љубављу Арс практика Историја науке Сексперти

Џони Ли Милер

Летећи Шкотланђанин Филм заснован на истинитој причи, „Летећи Шкотланђанин” прати буран живот бициклисте Грејема Обрија, који је, као незапослени аматер, оборио светски бициклистички рекорд у трци на сат времена на бициклу који је сам дизајнирао од делова метала и веш-машине. Улоге: Џони Ли Милер, Шон Браун, Били Бојд, Лаура Фрејзер Режија: Даглас Макинон (РТС 2, 22.05) 16.00 Ви и Мира Адања Полак 16.46 Линк 17.10 Заједнички програм за инклузију 17.15 Породица сопрано 18.14 Нови споменари 18.44 Мунзи 18.55 Велики и мали 19.07 Попај 19.29 Томас и другари 20.00 У свету 20.28 Беокулт 20.54 Заједнички програм за инклузију 21.00 Породица сопрано 22.05 Летећи Шкотланђанин, филм 23.55 И ја имам таленат 00.13 Камерна ТВ сцена 01.09 Трезор

07.00 Маратон 08.05 Кефалица 08.10 Двоугао 08.15 Иза вести 08.45 Милица² 09.00 Кефалица 09.30 Отворени студио 11.30 Милица² 11.45 Филм: Грађанска парница 14.00 Вести 14.30 Иза вести 15.00 Породица Серано 16.30 Ред и закон 17.30 Чист рачун 18.00 Вести 18.30 Двоугао 18.35 Коров 19.00 Монк 20.00 Иза вести 20.30 Милица² 20.45 Филм: Американка у Токију 23.00 НЦИС 00.00 Вести 00.15 Иза вести 00.45 Милица² 01.00 Филм: Тсотси

dnevnik

c m y

07.05 07.30 08.00 08.30 09.30 10.00 11.05 11.35 12.00 13.55 15.05 16.00 16.35 17.00 17.30 18.00 18.30 19.05 21.00 23.00 23.40 00.00 00.05 00.35 01.35 02.00

07.00 10.00 10.30 12.00 12.50 13.00 14.00 14.45 15.15 15.50 16.00 16.50 17.15 17.30 18.30 19.30 20.00 20.30 21.00 22.30 23.30 00.00 01.00 02.00 04.00

Сунђер Боб Коцкалоне Пингвини с Мадагаскара Вести Б92 Долина сунца Хоћу да знам Вести Б92 Сунђер Боб Коцкалоне Топшоп Филм: Дивљи бес Истражитељи из Мајамија Доме, слатки доме Вести Б92 Спортски преглед Између две ватре Све по списку Сунђер Боб Коцкалоне Вести Б92 Лига Европе: Селтик – Атлетико Мадрид, пренос Лига Европе: Тотенхем – Паок, пренос Вести Б92 Спортски преглед Шта да обучем? Између две ватре Доушници Саут Парк Укључење у Б92 Инфо

Добро јутро Скривена камера Добро вече Србијо Тајна љубав Сити Двоструки живот Сестре Квиз, породични обрачун Гојковићи Чаролија Ноћ у јуну Национални дневник Сити Мала невеста Наслеђе једне даме Национални дневник Пут око света бај Дуле и Радојка Витезови из блата Брачни судија 48 сати свадба Црна хроника Наслеђе једне даме Ноћ у јуну Филм: Екстра лоши Филм: Револвер

Ема Стон

Екстра лоши

Раша Павловић

Једна жеља, једна песма Ове среде у емисији ваше музичке жеље испуњавају ексклузивни гости и великани народне песме: Снежана Ђуришић, Раша Павловић, Јелена Марковић и гости изненађења. Најлепше песме уз подршку оркестра Мише Мијатовића и фолклорног ансамбла изводе гости Тијане Марковић. (Хепи, 20.00) 08.00 08.10 08.35 08.50 09.00 09.15 09.25 09.40 09.55 10.00 10.25 10.45 11.10 11.35 12.00 12.10 12.20 12.30 12.40 12.50 13.20 13.40 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.55 22.00 23.00 23.55 00.00 00.55 01.50 02.30

Мали меда Чарли Повратак Малог Тигра Боба и Биба Бајка о Тибету Метеор и моћни камиони Анђелина балерина Срећна звезда – Представљање Телешоп Вести Бакуган Хорселанд Сабрина Југио Авантуре малог Пере Метеор и моћни камиони Ноди Мали меда Чарли Торк Срећна звезда – Представљање Квизић Пресовање Телешоп Вести Звездана капија СГ-1 Детективски пар Телешоп Вести Голи живот Телемастер Насловна страна, квиз Неочекивани живот Вести Једна жеља, једна песма Вести Сузе Босфора Звездана капија СГ-1 Вести Неочекивани живот Сузе Босфора Звездана капија СГ-1 7 живота

Сет и Еван највише на свету желе да изгубе невиност пре одласка на колеџ. Да би уопште добили прилику за то, морају да набаве алкохол за велику журку те вечери. Уз помоћ свог пријатеља Фогела и његове лажне личне карте, ова тројка креће у невероватну потрагу... Улоге: Мајкл Сера, Џона Хил, Кристофер МинцПлас, Сет Роген, Ема Стон Режија: Грег Мотола (Пинк, 02.00)

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Србија коју волим, 13.00 Зрно по зрно, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортска галаксија, 16.00 Освета, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Пипи шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус

08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 Кад порастем бићу..., 11.00 Никад се не зна, 12.00 Отворени екран, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Контранапад, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 Лек из природе, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.45 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.35 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: Рума,13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Очи у очи, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Инђија, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

sreda30.novembar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

MIHIZ – BIOGRAFIJA POSVE]ENA DRUGIMA

Пи ше: Радован Поповић 08.35 Фризер за животиње са Беверли Хилса 09.30 Велики пројекти 10.25 Четири венчања - Америка 11.20 Удварање у мраку 12.15 Л.А. Инк 13.10 Стручњак за торте 14.05 Обрачун посластичара 15.00 Краљ посластичара као кувар 15.25 Џон, Кејт и осморо деце 15.55 Венчаница из снова 16.20 Шта не треба обући 17.15 Фризер за животиње са Беверли Хилса 18.10 Велики пројекти 19.05 Мајами инк 20.00 Богата млада, сиромашна млада 20.55 Венчаница из снова 21.50 Нисам знала да сам трудна 22.45 Др Џи: Форензични патолог 23.40 Л.А. Инк 00.40 Богата млада, сиромашна млада

08.00 Варвари Терија Џонса 09.00 Рим није изграђен за један дан 10.00 Визија Вангари Матајие 11.00 Силверадо 12.00 Побуна на броду робова 13.00 Један дан у борби 14.00 Скривена блага афричке, аустралијске и индијске уметности 15.00 Фарма из Едвардијанског доба 16.00 Дикенсова Енглеска 17.00 Грађевинска чудеса. џиновски Буда 18.00 Џез баронеса 19.30 Сведок. са балкона собе 306. 20.00 Мајка Тереза – Светица таме 21.00 Суђење нацистима у Нирнбергу 22.00 Тајм тим година X 23.00 Фарма из Едвардијанског доба 00.00 Дикенсова Енглеска 01.00 Грађевинска чудеса. џиновски Буда

08.00 08.30 09.30 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Острво Корњача Завера Розвел Острво Корњача Дигсвил Завера Рузвел Ејс Вентура Интервју са убицом Малена У сенци мача Испод површине Врана Шпијунска прича Планета X 2. Уживај

У сен ци ма ча У исто риј ској дра ми Мар тин и Џорџ се сре ћу и збли жа ва ју као у јед ном европ ском ма на сти ру, а он да се ра зи ла зе и кре ћу раз ли чи тим пу те ви ма. Џорџ по ста је све ште ник у обли жњој опа ти ји, а Мар тин вој ник... Уло ге: Ни ко лај Ко стерВал деј, Пи тер Мек до налд, Ана ста си ја Гри фит Ре жи ја: Си мон Еби (Си не ма ни ја, 18.00)

07.00 09.07 10.08 10.55 11.08 12.00 12.36 13.20 14.20 14.51 15.35 16.06 16.25 17.20 18.06 18.53 19.30 20.08 20.53 21.35 22.31 23.10 23.44 00.26 02.13 02.34

Ледена стаза Ћерка чувара успомена Хамлет Посебна веза Поштена игра Дан заљубљених Кад си у Риму Трон. Легат Права крв Стилето Центурион Предатори Последња кућа са леве стране

Убиства у Мидсамеру Неш Бриџис Закон и ред Убиства у Мидсамеру Неш Бриџис Вокер, тексашки ренџер Закон и ред Убиства у Мидсамеру Ургентни центар Вокер, текксашки ренџер Неш Бриџис Ургентни центар Пплаве крви Закон и ред: Злочиначке намере

06.50 07.25 07.55 08.05 10.15 10.45 11.35 13.15 14.10 15.00 16.55 17.05 18.00 18.30 19.05 20.00 21.00 21.50 23.40 23.55 01.35 02.35 03.20

РТЛ данас Драгон Бол З Поп Пикси, цртани Кобра 11 Ексклузив Таблоид Вечера за 5 Емператриз Ружа ветрова Крв није вода Кобра 11 РТЛ 5 до 5 Вечера за 5 Ексклузив Таблоид РТЛ данас Крв није вода Ружа ветрова Кости ЦСИ: Њујорк РТЛ Вести Пут освете Астро шоу Кости РТЛ данас

СЕ РИ ЈА

Феј Да на веј

Ко мо ра Стра ви чан зло чин је по тре сао гра дић у др жа ви Ми си си пи. Згра да у ко јој је је вреј ски адво кат имао кан це ла ри ју диг ну та је у ва здух кад је он био у њој са сво јим си но ви ма. За зло чин је оп ту жен Сем Кеј хал, при пад ник Кју Клукс Кла на... Уло ге: Крис О’До нел, Џин Хек ман, Феј Да на веј, Леј ла Ро хон, Ро берт Про ски Ре жи ја: Џејмс Фо ли (ХРТ 1, 00.26)

07.56 08.27 08.50 09.35 10.00 10.45 12.03 12.15 12.57 13.30 14.35 15.00 15.24 15.54 16.09 16.30 18.05 18.33 19.05

23.00 00.00 00.40 01.09

06.00 07.40 09.10 13.05 14.40 16.25 18.30 20.05 22.10 23.10 00.50 02.25 04.10

06.20 08.20 09.20 10.20 12.20 13.20 14.20 15.20 17.20 18.20 19.20 20.20 21.20 22.20

ЦСИ: Њу јорк

19.33 19.57 21.00

Ана ста си ја Гри фит

Добро јутро, Хрватска Краљ винограда На воденом путу 5, док. серија Код Ане Опра шоу Дневник Кад заволим, време стане Све ће бити добро Екумена Алиса, слушај своје срце Индекс ХАЗУ Портрети Хрватска уживо 8. спрат, ток шоу Документарни филм Избори 2011. - бонуси Дневник Избори 2011. - бонуси Стипе у гостима Мисија Паралеле Дневник 3 Други формат Комора, филм У канцеларији Жица

Мала ТВ Конор на тајном задатку Школски сат Црно пророчанство Алиса, слушај своје срце Две каскадерке, филм Фотографија у Хрватској Бриљантин Мала ТВ Избори 2011. - представљање изборних листа Х2О Уз мало воде! Еџмонт Школски сат Изазови Руперт Избори 2011. - сучељавање До Тарара и Маора, док. филм 4 зида Мерлин против духова из ноћи вештица, цртани Музика, музика... шансоне Гевин и Стејси Евролига: Тотенхем - Паок, пренос Жица Закон и ред Трава зелена Без трага

08.30 Повратак на улице Сан Франциска 10.05 Деца судбине4 11.45 Одбегле кћерке 13.10 Срамота 15.10 Песма из срца 16.45 Хистерија: Прича о групи Деф лепард 18.15 Убиство на планини сенки 19.55 Прва забрањена љубав 21.30 У име народа 23.05 Бекство са десет милиона долара 00.40 Нема издаја 02.40 Повратак на улице Сан Франциска

06.00 08.30 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Блаженство Останите с нама Купе де вил Само Синатра Преваранти Како сам упознао Сару Доживотна Паклени хотел Тихи пад Велике сисе Китов реп

Гри па је на па ла њу јор шку по ли ци ју. По ло ви на чу ва ра ре да у гра ду отво ри ла је бо ло ва ње. На пу ту пре ма до бро твор ној за ба ви Мек Теј лор при ме ћу је не до ста так по ли ца ја ца на ули ца ма, а у ста ни ци чак мо ра лич но да спре чи ин ци дент... Уло ге:Ге ри Си ни се, Скит Ур лих, Едвард Фр лонг, Са ра Кар тер, Да ни ца Па трик (РТЛ, 21.50)

Са ра Кар тер

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Лимарска радионица У потрази за забавом Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Врхунски војник Најбољи остају Мајстори за оружје Погранична полиција САД Разоткривање митова Врхунски војник Најбољи остају

08.30 08.45 09.00 10.00 12.00 13.15 14.15 16.15 17.15 18.45 20.15 21.30 22.00 22.35 22.50 23.00 00.30

Мотоспортови Сви спортови Уметничко клизање Крос-кантри скијање Скијашки скокови Фудбал Уметничко клизање Скијашки скокови Биатлон Уметничко клизање Сви спортови Коњички спортови Голф клуб Једрење Сви спортови Биатлон Уметничко клизање

Алај су се састали у Новом Саду бећари

Но вом Са ду Ми хиз се за др жао че ти ри го ди не и би ло је пред ви ђе но 200.000 ди на ра! Ми хиз је по ну ду вра тио у Бе о град 1960. Пре дах нуо је у Но вом при хва тио и чак пот пи сао уго вор, на соп стве ни ри зик. Са ду од, ка ко је го во рио – „тро ше ња нај ве ћег Он да је оти шао пред сед ни ку вој во ђан ске вла де Ге зи де ла свог ’бор бе ног’ ела на на ме ђу соб не пра зне ра - Ти квиц ком и тра жио по моћ. Овај је, сре ћом, имао раз спре„. у ме ва ња за дра го це ну ку по ви ну. На јед ном пле ну му Удру же ња књи жев ни ка Ср би је Не до ста је му бе о град ско дру штво и 1960. од лу чу је пи сци ма се обра тио и Едвард Кар дељ; уве ра вао је пи - да се вра ти. Пре са вио је па пир и Управ ном од бо ру Ма сце о нео п ход но сти њи хо вог ве ћег ан га жо ва ња у из - ти це срп ске на пи сао две ре че ни це: град њи со ци ја ли зма. Ми хиз му је ре пли ци рао – ци ти „Под но сим остав ку на по ло жај управ ни ка Би бли о те ра ју ћи, ка же, ве о ма убе дљи во, Марк са и Ен гел са. Кар - ке Ма ти це срп ске. Мо лим Управ ни од бор да мо ју дељ му ни је од го во рио. Ми хи зо ви при ја те љи зна ли су остав ку ува жи и да ме раз ре ши ду жно сти„. У „Ауто би да је ци та те – из ми слио! о гра фи ји„ об ја шња ва и кон кре тан по вод за од ла зак: У Бе о гра ду је 1956. осно ва но аван гард но по зо ри ште „С про ле ћа 1960. го ди не шеф оде ље ња за на бав ку „Ате ље 212”. Ми хи за је управ ник Ра дош Но ва ко вић стра не књи ге у Би бли о те ци Ма ти це срп ске Пе тар Ву ји по звао на раз го вор и због име на по зо ри шта. По све до че њу Љу бе Та ди ћа, до кум ства се до шло ова ко: „Ми хиз, она ко би стар, брз, за љу бљен у по зо ри ште, пи та ко ли ко ће у по зо ри шту би ти ме ста. Ра дош је ре као: Не ви ше од 212. Ми хиз је јед но став но ка зао: Тај број се ла ко пам ти, а ле по из гле да – два, он да је дан, па два. 212“ Ње го ви при ја те љи, па и он, от кри ли су то ком ле та 1957. но во сте ци ште за се бе – Ро вињ, за пу ште ни гра дић из ко јег су по сле ра та оти шли (или би ли про те ра ни) Ита ли ја ни. Њи хо ве ка ме не ку ће за у зе ли су жи те љи За гре ба, Бе о гра да... углав ном ин те лек ту ал ци – пи сци, сли ка ри, му зи ча ри, глум ци... Ку ће ће ку пи ти и Ми ћа По по вић, Ћо сић, Да ви чо, Лу ле Иса ко вић, Мла ден Ле ско вац, Ра де Кон стан ти но вић, па и Ми хиз. Био је то, по ма ло, ју го сло вен ски Сен Тро пе. Ми хиз ће се ла год но осе ћа ти у то ме ам би Ис пред Ма ти це српске с Пе тро ви ћем и Ле сков цем јен ту, ужи ва ју ћи, као Ро бин сон, у аван ту ра ма на мо ру, је дре њу до су сед них остр ва, па и да ље. чић по ве ри ми у стро гој тај но сти да су га по се ти ла два Ма ти ца срп ска об ја вљу је ан то ло ги ју „Бе ћа рац„, ко ју уд бов ца и од ње га као чла на пар ти је зах те ва ли да мо три је са чи нио Ле ско вац. Ту ан то ло ги ју о „на шој нај кра ћој на ме не и из ве шта ва о све му сум њи вом. На ро чи то да на род ној пе сми“ Ле ско вац ће по све ти ти при ја те љи ма обра ти па жњу ко све из Бе о гра да до ла зи код ме не и ко ко ји су га под сти ца ли да ис тра је у овом по слу: Бо шку је књи ге на ру чу јем из ино стран ства.“ Пе тро ви ћу, Ми хи зу и Ми ло шу Ха џи ћу. Ми хиз ће у Пре се лио се у Бе о град, с по ро ди цом, али ни је за бо „По ли ти ци„ о овој ан то ло ги ји пи са ти с оду ше вље њем, ра вио да се за хва ли сво ме дру гу и до бро тво ру Сте ва ну а под на сло вом „Еј, ала смо се са ста ли бе ћа ри...“ На До роњ ском: кра ју тек ста сто ји: „Од у век сам сма трао да сво ја оду ше „На пу шта ју ћи Но ви Сад не мо гу да Ти не за хва лим вље ња тре ба спон та но отва ра ти, ши ро ко као про зо ре. на па жњи, ср дач но сти и при ја тељ ској по мо ћи ко ју си Баш као што и ка же је дан бе ћа ми сваг да ука зи вао. Ако је пам рац: Ка да про ђем крај ди ки ног ће ње осо би на не скле ро тич них Кар де љу, ко ји је од срп ских дво ра / Сам се пен џер отво ри ти мо зго ва, за хвал ност је осо би на мо ра.“ не скле ро тич них ка рак те ра. пи са ца тра жио ве ћи ан га жман Нај зад се 1958. по ја ви ла но Мој ка рак тер ни је скле ро ти у из град њи со ци ја ли зма, ва књи га Ми ло ша Цр њан ског, чан. Хва ла на хле бу и при ја Ми хиз је ре пли ци рао ко ји од по чет ка Дру гог свет тељ ству.“ ског ра та жи ви у Лон до ну. У Већ 31. де цем бра 1960. Ми ци ти ра ју ћи вр ло убе дљи во дра ми „Ко нак„ су про та го ни хиз је по ста вљен за са вет ни ка Марк са и Ен гел са. сти краљ Алек сан дар Обре но „Ава ла фил ма“ и ту остао три Кар дељ ни је од го во рио, вић и кра љи ца Дра га. Ми хиз се го ди не. Указ о по ста вље њу од мах и с оду ше вље њем огла пот пи сао је ди рек тор Рат ко а Ми хи зо ви при ја те љи су сио у „По ли ти ци„. Тај леп глас Дра же вић, за ко га је Жи ка Па зна ли да је ци та те из ми слио по др шке сти ћи ће до пи сца и вло вић го во рио да је „ганг стер, мно го ће му зна чи ти у еми по ли ца јац, из у зе тан тип“. Јед грант ском жи во ту. на од ле ген дар них лич но сти срп ске ки не ма то гра фи је, Би бли о те ку Ма ти це срп ске, ко јом је успе шно ру ко - био је бли зак вла сти, а по себ но Кр цу ну, бив шем ше фу во дио, ус пео је да обо га ти пре све га ста ром срп ском по ли ци је, али и при ја те љу Ми хи зо вог при ја те ља До књи гом – от ку пио је за о став шти ну па три јар ха Јо си фа бри це Ћо си ћа. Та ко ће Кр цу на упо зна ти и Ми хиз. Ра ја чи ћа, ар хи ва ли је Зма је ве, М. С. Срп ки ње, пи сма С. Ре жи сер Са ша Пе тро вић при чао је при ја те љи ма да је М. Са рај ли је, а по себ но је дра го цен био от куп би бли о - пр ву сво ју ре жи ју, филм „Дво је„ (1961), до био за хва те ке стра сног ко лек ци о на ра из Ин ђи је, ле ка ра Ге ор ги ја љу ју ћи пре све га за ла га њу Ми хи зо вом, а он да су до Ми ха и ло ви ћа, ко ји је ство рио нај бо љу и нај ве ћу збир - шли „Ску пља чи пер ја„ и Злат на пал ма у Ка ну... Ми хиз ку ста рих књи га из 18. ве ка (245 де ла, од ко јих 40 ап со - је „до бри дух“ и мно гих књи га сво јих са вре ме ни ка, нај лут ни уни ка ти). Ми ха и ло вић је тра жио, на кон убе ђи ва - пре бли ских при ја те ља, као што су Ћо сић и Иса ко вић, ња „ле по ре ког Ми хи за“, са мо три ми ли о на ди на ра. Би - али и Се ле нић, Све та Лу кић, а ка сни је Пе кић, Киш, Ко бли о те ка тај но вац ни је има ла – за от куп ста рих књи га вач, Ви до сав Сте ва но вић...

Мо но гра фи ју Ра до ва на По по ви ћа „МИ ХИЗ – ОД ГО НЕ ТА ЊЕ ЈЕД НОГ ЖИ ВО ТА” мо же те у књи жа ри „Слу жбе ног гла сни ка” (Је вреј ска 13, Но ви Сад), уз по пуст од 30 од сто ку пи ти за 630 ди на ра или на ру чи ти пу тем те ле фо на 021/ 6622–609 и и-меј ла knjizara4@slglasnik.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

sreda30.novembar2011.

dnevnik

c m y

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

До бро функ ци о ни ше те и још бо ље се про во ди те на по слу и у дру штву. Мо же те има ти пла но ве ко ји вам про ши ру ју ви ди ке, пу то ва ња и ра зно ра зне за ни мљи во сти. До пу сти те спон та но сти да те че.

BIK 20.4-20.5.

По ве ћа ње при хо да ће вам до бро до ћи јер уме те и мо же те да ужи ва те у ма те ри јал ним за до вољ стви ма. Не мој те пре те ри ва ти. Али, ко ће вас за у ста ви ти ка да су рад ње пу не а пра зни ци на ви ди ку?!

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Radaшin, 30. novembar 2011. astrolog nena.r@eunet.rs

Не ке окол но сти и не ке осо бе вам да нас баш иду на ру ку. Из не над ни су сре ти мо гу би ти ве о ма ин спи ра тив ни. Ме ђу тим, ако не ко на не че му ин си сти ра, не ће мо ћи, не ће про ћи. Не ри зи куј те.

Ме сец је за по ло вио кроз ва зду шни знак Во до ли је и до нео вам мно го из не на ђе ња, не из ве сних окол но сти, су сре та и ин спи ра ци је. Мо жда и нер во зе? Ипак за ви си од вас на ко ји на чин ће те се сна ћи.

Ва тре ног сте тем пе ра мен та, али спрем ни на са рад њу с дру ги ма, на до го во ре и озбиљ не по слов не пла но ве. Ва жно је пра вил но усме ре ње и ко му ни ка ци ја. Љу бав спа ја те с по слом, кроз сва ко дне ви цу.

Вред ни сте, рад ни и пу ни ен ту зи ја зма. Од но си у по сло ва њу вам пру жа ју од ре ђе не мо гућ но сти и шан се, ко је тре ба да ис ко ри сти те у да том тре нут ку. Што ва жи да нас, су тра већ не мо ра би ти.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

За при ја те ље би сте да ли све од се бе. То вас мо же до ве сти у шахмат по зи ци ју. Љу бав ни од нос је на ис пи ту зре ло сти и па ме ти. Не мој те пре те ри ва ти ни пра ви ти дра ме а ла Шек спи ро ви ју на ци.

Те шко ће те за др жа ти оно што обе ћа ва из не над ни бли ски су срет с од ре ђе ном осо бом. Бу ди те па жљи ви и кон цен три са ни у са о бра ћа ју. Та ко ђе, ви ше ми сли те, ма ње при чај те. Вра ћа ње ду го ва.

Те жи те пот пу ном је дин ству с во ље ном осо бом. Фа тал на љу бав. Ко му ни ци ра те чак и те ле пат ски, на да љи ну. То, на рав но, не мо ра да ути че на ва шу по слов ну си ту а ци ју, ко ја је на пе та и ха о тич на.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Не мој те при хва та ти све здра во за го то во већ до зво ли те по сло ви ма и про бле ми ма да се ре ша ва ју са ми од се бе. Вре ме ра ди за вас, за то бу ди те стр пљи ви. У свом до му сте не при ко сно ве ни. Љу бав.

Па зи те ка ко ко му ни ци ра те с љу ди ма из свог окру же ња јер би вас мо гли са свим по гре шно раз у ме ти, или не раз у ме ти уоп ште. Скло ни сте ве ли ким емо тив ним и мен тал ним ам пли ту да ма. Ше тај те се.

Тро ши те но вац на би ло ко ји на чин, али се због то га не мој те пре ви ше узру ја ва ти. Па ре су за тро ше ње, ла ко до ђу, још лак ше оду. Одр жа вај те до бре од но се с род би ном, парт не ром и уну тар по ро ди це.

TRI^-TRA^

Не дели приватност V REMENSKA

PROGNOZA

Сумаглица

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica

Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 13 Niш

Глу ми ци Скар лет Јо хан сон ни је ја сно за што ве ћи на ње них ко ле га има про фи ле на дру штве ним мре жа ма и за што сви мо ра ју да зна ју с ким су ру ча ли и ко ме су по сла ли мејл. Глу ми ца не ма про фил на дру штве ним мре жа ма и ис трај на је у то ме да га ни ка да не ће отво ри ти. - Ме ни је ја ко чуд но што љу ди на Феј сбу ку или Тви те ру об ја вљу ју шта су упра во је ли, ко ме су по сла ли мејл, где су упра во од ве ли сво је де те и слич не ства ри. Де ли ти та ко при ват не ства ри са сви ма је зад ње што ми па да на па мет - ре кла је глу ми ца. Чу ди је што пу но ње них ко ле га има про фи ле на дру штве ним мре жа ма. - Мо жда њи ма од го ва ра та кав на чин ко му ни ка ци је, али ме ни је дра же да што ма ње љу ди има при ступ мом жи во ту - об ја сни ла је Скар лет. Ове го ди не глу ми ца се раз ве ла од глум ца Ра ја на Реј нолд са, а пре два ме се ца у јав ност су до спе ле ње не го ли ша ве фо то гра фи је ко је је, ка ко је ка сни је при зна ла, хте ла да по ша ље та да шњем су пру гу.

Evropa

и Свеже

НО ВИ САД: Ују тру мраз и ма гла, а то ком да на де ли мич но рас ту ра ње ма гле, по вре ме ни сун ча ни пе ри о ди и све же вре ме. Ве тар слаб ју го и сточ ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -5, а мак си мал на 5 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: Ују тру мраз и ма гла. У то ку да на по не где сун ча ни пе ри о ди и ма ло то пли је вре ме, али у ве ћи ни кра је ва оста је су ма гли ца и ма гла уз хлад ни је вре ме у тим пре де ли ма. Ве тар слаб се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -8, а мак си мал на 8 сте пе ни. СР БИ ЈА: У сре ду ују тру мраз и по не где ма гла. У то ку да на у цен трал ним и ју жним пре де ли ма сун ча но и то пло вре ме, а на се ве ру по не где и то ком да на оста је ма гла и су ма гли ца уз хлад ни је вре ме. Ве тар слаб се ве ро за пад ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -7, а мак си мал на 15 сте пе ни. Прогноза за Србију у наредним данима: На ред них да на су во уз ју тар ње мра зе ве и по раст днев не тем пе ра ту ре. Би ће пре те жно сун ча но, а још са мо у че твр так по не где на се ве ру ма гла и хлад ни је вре ме. За ви кенд вр ло то пло за ово до ба го ди не.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: За др жа ва се ре ла тив но по во љан ути цај би о ме те о ро ло шких при ли ка на ве ћи ну хро нич них бо ле сни ка. Oпрез се са ве ту је аст ма ти ча ри ма у пре де ли ма са ма глом. Mетеоропатск е ре ак ци је се не оче ку ју

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg

Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

VIC DANA За што је же на ма те шко да на ђу му шкар це ко ји су осе ћај ни, па жљи ви, бри ну о њи ма, а уз то и до бро из гле да ју? - За то што та кви му шкар ци већ има ју деч ке.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

-51 (-5)

Slankamen

84 (-4)

Jaшa Tomiћ

Apatin

-12 (5)

Zemun

187 (-3)

Bogojevo

-2 (5)

Panчevo

226 (-6)

Baч. Palanka

28 (-1)

Smederevo

432 (-4)

Novi Sad

9 (-5)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

150 (0)

S. Mitrovica

10(-7)

Tendencija stagnacije

Senta

223 (0)

Beograd

148 (-1)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

306 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

74 (-3)

NERA

Hetin

82 (-4)

TISA

42 (2)

Tendencija stagnacije

Kusiћ

38 (0)

Reшeњe iz proшlog broja