Dnevnik 30.decembar 2010.

c m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 30. DECEMBAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22946 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

OD 1. JANUARA NIS GUBI MONOPOL NA DOMA]EM NAFTNOM TR@I[TU

Male {anse da gorivo pojeftini str. 4

@ene ne}e ugroziti MMF str. 2

Foto: B. Lu~i}

NA[E PRI^E: SO[OV 2012. nije nemogu}a misija; Pozori{te za ceo narod; ^ovek koji je }utao trideset godina; Oskarovac iz Sombora; Spomenari doba pre|a{weg; U raj se ulazi samo jednom; Carstvo „plavih qudi”, Ono {to o Belorusiji ne znamo; I do it Indonesian way...

Preminuo Vladan Bati}

str. 3

ZAJEDNO NAJUSPE[NIJI NOVOSA\ANI: Najop{irnije novosadsko istra`ivawe agencije „Skan” o najuspe{nijim Novosa|anima, politi~arama, novinarima, sportistima, preduzetnicima i umetnicima, okupilo je ju~e na koktelu i dodeli priznawa u Sve~anom salonu Spensa najboqe od wih. \or|e Bala{evi} ve} standardno osvaja prvo mesto u izboru nauspe{nijeg Novosa|anina, iza wega su ove godine ostali Bojan Pajti} i Nata{a Bekvalac. Najboqi sportisti su Gojko Ka~ar, Milo{ Krasi} i Ivana [panovi} a najuspe{nija sportska udru`ewa ostala su u porodici Vojvodine: fudbalski, odbojka{ki i vaterpolo klub osvojila su prva tri mesta. str. 7

NASLOVI

SAOBRA]AJNA NEZGODA KOD BUDIMPE[TE

Politika

Povre|eno devet turista iz Srbije

2 Srbija }e Izraelcima platiti 27,85 miliona evra za satelit 3 Samo medijski vatromet izme|u G17 plus i DS?

Ekonomija 5 Samo Telekom Srbiju spasava 5 Presipawe iz te{ke godine u te`u?

str. 13

[KUNDRI] NAJAVIO POSKUPQEWE ELEKTRI^NE ENERGIJE

Struja mo`da skupqa 13,7 posto

str. 4

SPORT

ZA „DNEVNIK” GOVORE I PI[U: Bojan Pajti}, Bakir Izetbegovi}, Milan ]ulibrk, Teofil Pan~i}, Mita Boarov, Isidora @ebeqan, Vlatko Stefanovski, Jevgenij Kisin, Dejan Mija~, Svetozar Gligori}...

Nov~anik 6 Nema novogodi{we trpeze bez sto evra

Novi Sad 9 Investicioni buyet i zadu`ivawe

Crna 12 Pred su|ewe umro u pritvoru 13 Za godinu dana u Ju`noba~kom okrugu 12.000 krivi~nih dela

Dru{tvo 14 Krov nad glavom dobilo 68 porodica 14 Bolovawe i daqe samo u dr`avnoj praksi

Mraz i magla Najvi{a temperatura -1 °S

str. 16 – 20

BOJINOVI]: ZA SRBIJU I S JEDNOM NOGOM

SUTRA NA DO^EK U CENTRU BEZ STAKLENE AMBALA@E I PIROTEHNIKE

„CARIGRAD” PO UKUSU PUBLIKE „DNEVNIKOVOG” TURNIRA

TROICKI PO^IWE SEZONU U DOHI

Deset hiqada qudi slavi}e na trgu?

str. 8

POLITIKA

~etvrtak30.decembar2010.

DNEVNIK

c m y

2

STEFANOVI]: POSTIGNUT DOGOVOR POVODOM AFERE „SATELIT”

Srbija }e Izraelcima platiti 27,85 miliona evra – Vlada Srbije isplati}e 27,85 miliona evra izraelskoj firmi „Imixsat“ na osnovu dogovora o poravnawu, umesto 40 miliona evra koliko je trebalo da plati po odluci Arbitra`nog suda u Londonu – izjavio je ju~e glavni Vladin pregovara~ u aferi „satelit“ Borislav Stefanovi}.

koristi}e Ministarstvo odbrane – rekao je Stefanovi}.

On je kazao da }e, osim toga, Ministarstvo unutra{wih poslova Srbije dobiti dva bespilotna diri`abla s najsavremenijom opremom, dok }e Vojska Srbije dobiti jedan.

On je prezicizarao da }e snimci, koji su dobijeni na

kretnosti i nepokretnosti u vlasni{tvu Srbije u inostranstvu – rekao je Stefanovi}.

Pregovara~ki tim, kako je rekao, nije se bavio utvr|ivawem odgovornosti biv{eg ministra odbrane Prvoslava Davini}a, koji je i potpisao ugovor s izraelskom firmom „Imixsat“ o iznajmqivawu sa-

Ambasador pozdravqa dogovor Ambasador Izraela u Srbiji Artur Kol pozdravio je ju~e kompromisni dogovor koji su postigli Vlada Srbije i izraelska kompanija „Imixsat“. Sporazum pokazuje da su obe strane iskazale dobru voqu, i trebalo bi dodatno da oja~a ina~e ~vrste odnose i saradwu dve zemqe, navodi se u Kolovoj pisanoj izjavi.

On je na konferenciji za poklon u sklopu dogovora o novinare u Vladi Srbije reporavnawu, biti pravqeni u kao da je dogovorom predvi|enaredne dve godine u realnom no da Srbija od izraelske vremenu i da }e biti najboqeg kompanije dobije na poklon mogu}eg kvaliteta. Stefano500 satelitskih vi} je podsetio snimaka terena na to da je, po raPregovara~ki tim od interesa za nijoj odluci Arnije se bavio zemqu i tri dibitra`nog suda ri`abla, odnou Londonu, koju utvr|ivawem sno bespilotna odgovornosti biv{eg je priznao i balona za osmaPrivredni sud u ministra odbrane trawe. Srbija se Beogradu, Srbiobavezala na to Prvoslava Davini}a, ja trebalo da a to }e svakako da iznos od 27,85 plati 40 miliomiliona evra isna evra s kamatau~initi sud i plati do kraja tu`ila{tvo u Srbiji ma i da se pregofebruara 2011. vorima s izrael(Borko Stefanovi}) skom kompanigodine.

– Dakle, mi to jom do{lo do rene kupujemo nego dobijamo na {ewa znatno povoqnijeg za poklon opremu koja je u bezsrpsku stranu. bednosnom smislu potrebna – Kompanija „Imixsat“ je Srbiji. To su satelitski bila u mogu}nosti ne samo da snimci koji su bili i deo onog zapleni ceo iznos iz buxeta inicijalnog osporavanog ugoRepublike Srbije ve}, po svovora. U naredne dve godine 500 joj `eqi i naho|ewu da kombisnimaka na lokacijama od innuje plenidbu duga, kako je to teresa za Republiku Srbiju ona predstavila, i kroz po-

telita, ali je naveo da }e to svakako u~initi sud i Tu`ila{tvo u Srbiji.

– Ko nas je, kako i za{to doveo u ovu situaciju – siguran sam da }e na{i pravosudni organi odgovoriti na to pitawe – rekao je Stefanovi}, i dodao da su pregovori s izraelskom kompanijom bili izuzetno te{ki i da su uglavnom vo|eni u Beogradu.

On je naveo da su u pregovara~kom timu bili predstavnici Ministarstva finansija, Ministarstva odbrane i javni pravobranilac, i naglasio da dogovorom Srbija ne pla}a {tetu, ve} ugovor koji je progla{en validnim, kako u Londonu, tako i u Beogradu. Stefanovi} je naglasio da je Vlada Srbije, zavr{etkom ove afere i „pronala`ewem najboqeg mogu}eg od svih lo{ih re{ewa“, pokazala odgovornost, iako je mogla taj problem prepustiti nekim narednim vladama dok bi dug jo{ vi{e rastao. Glavni pregovara~ Vlade u aferi „satelit“ izrazio je zadovoqstvo time {to je Srbija, kako je rekao, ovu godinu zavr{ila s jednim problemom mawe.

VESTI Tadi} na ku}nom le~ewu Predsednik Srbije Boris Tadi} iza{ao je ju~e po podne iz bolnice, posle operacije Ahilove tetive, koja mu je ura|ena na Vojnomedicinskoj akademiji 23. decembra, re~eno je FoNetu u Pres-slu`bi predsednika Srbije. Tadi} je popodne proveo na poslu, obavqaju}i redovne du-

`nosti i dobro se ose}a, re~eno je u Pres-slu`bi.

Finansirawe stranaka Agencija za borbu protiv korupcije saop{tila je ju~e da je radna grupa za izradu zakona o finansirawu politi~kih stranaka usaglasila radnu verziju tog zakona s preporukama

Evropske komisije i me|unarodnih institucija GREKO i institucije OEBS-a za kontrolu izbora – ODIHR i prosledila je Vladi Srbije. Radna grupa o~ekuje da Vlada usvoji podnetu radnu verziju bez primedbi i izmena, imaju}i u vidu da su predstavnici svih politi~kih stranaka u~estvovali u izradi zakona, navedeno je u saop{tewu.

Maske i portreti Izlo`bu portreta u holu Doma Narodne skup{tine smenila je postavka Radionice venecijanskih maski Udru`ewa paraplegi~ara Ma~vanskog okruga. Dvadesetak maski koje su privla~ile pa`wu izvanrednom izradom i materijalima dobile su mnogo povoqnije “kritike” nego portreti predsednika Skup{tine koji su doskora bili izlo`eni na istom mestu, a pla}ani su hiqadu i po evra “po komadu”. Po{to svaka maska nosi neko ime, ve}ina posetilaca primetila je da se u samom centru postavke nalazi ona s natpisom Slavica, kao “imewakiwa” predsednice skup{tine Slavice \uki}-Dejanovi}.

Nije pro{lo neprime}eno da je na zid vra}en i portret nekada{weg predsednika Skup{tine Srbije Tomislava Nikoli}a. On je pre dvadesetak dana poslat na “doradu” kod autora, slikara Dragana Stojkova zajedno s portretom Nata{e Mi}i}.

POSLANI~KE TEME

Gardisti na odmoru do marta Uz zvuke himne “Bo`e pravde” i {palir gardista na centralnom ulazu u zdawe Doma Narodne skup{tine okon~ano je ju~e jesewe zasedawe srpskog parlamenta. Poslanici vladaju}e koalicije izglasali su buxet za narednu godinu s prate}im poreskim zakonima i paket pravosudnih propisa.

Sesija koja je ju~e zavr{ena po~ela je 22. decembra, a slede}e redovno zasedawe Skup{tina Srbije startuje prvog radnog dana u martu naredne godine. Zavr{etak godine obele`en je koktelom koji je za poslanike kasno po podne priredila predsednica

Skup{tine Srbije Slavica \uki}Dejanovi}, ali su se na wemu pojavili samo parlamentarci iz vlasti, dok je opozicija bojkotovala skromnu sve~anost.

Gardisti i hor pristigli su dva sata pre okon~awa sesije. Dok je jo{ trajalo glasawe, u sali u kojoj se ina~e odr`avaju sastanci odbora ~ulo se uve`bavawe peva~a da bi himna zvu~ala {to boqe. I gardisti i ~lanovi

hora privla~ili su pa`wu svojim izgledom, jedni zbog sve~ane, plave uniforme, drugi zbog narodne no{we.

Usvojen buyet Ju~e usvojeni Zakon o buxetu za 2011. godinu predvi|a prihode od 724 milijarde dininara, rashode od 845 milijardi, a deficit od 120 milijardi. Da bi se ostvarila buxetska projekcija, rast bruto doma}eg proizvoda treba da bude tri posto, uz odmrzavawe i rast penzija i plata od dva procenta. Ujedno, mora biti ispo{tovana proporcija po kojoj je

maksimalno izdvajawe od osam odsto BDP-a iz buxeta za plate i najvi{e deset odsto BDP-a za penzije. Predvi|ena je inflacija od 4,5 posto, s odstupawem plus ili minus 1,5 procenat.

U rashode buxeta ura~unate su tri povi{ice plata i penzija – u januaru od dva posto, u aprilu za tromese~ni rast inflacije, kao i u oktobru, kada }e biti

uskla|ene s rastom {estomese~ne inflacije i uve}ane za polovinu rasta BDP-a u 2010. godini.

U paketu s buxetom za narednu godinu poslanici su usvojili i finansijske planove Republi~kog fonda za penzijsko i invalidsko osigurawe, Republi~kog zavoda za zdravstveno osigurawe i Nacionalne slu`be za zapo{qavawe za 2011. godinu.

Poskupquju cigarete i ju`no vo}e Skup{tina Srbije usvojila je ju~e izmene seta poreskih zakona, kojima se obezbe|uju ve}i prihodi buxeta u idu}oj godini.

Re~ je o zakonima o porezu na imovinu, o PDV-u, o porezu na

upotrebu, dr`awe i no{ewe dobara i o akcizama. Novina je to {to je specifi~na akciza na cigarete pove}ana sa 17,2 na 26 dinara po paklici. Izmene Zakona o PDV-u odnose se na pove}a-

we poreske stope s osam na 18 posto za ju`no vo}e, a poslani~kim amandmanima je odbijen predlog da se uve}a i poreska stopa za ra~unare i hotelske usluge.

@ene ne ugro`avaju MMF Ju~e su usvojene i izmene Zakona o penzijsko-invalidskom osigurawu, koje su umalo dovele

vobitno predlo`eno. 2011. Predstavnici PUPS-a bili su protiv ovog amandmana zbog toga

do raskola u vladaju}oj koaliciji zbog odredbe po kojoj godine sta`a za odlazak `ena u penziju po~iwu da se pove}avaju 2013. godine, umesto, kao {to je bilo pr-

{to nije usvojen kao predlog Vlade ve} narodnih poslanika.

Me|utim, stvar u koaliciji je “legla” nakon posledwih konsultacija ju~e pre podne.

Predsednik poslani~ke grupe PUPS-a Momo ^olakovi} je rekao da ta partija ne}e glasati za odlagawe poo{travawa uslova za penzionisawe `ena jer smatra da }e na taj na~in biti ugro`en aran`man Srbije s MMF-om, da }e biti usporene reforme penzijskog sistema i onemogu}ene u{tede u buxetu po osnovu dotacija Fondu PIO. On smatra da takav stav PUPS-a ne ugro`ava odnose u vladaju}oj koaliciji. [efica poslani~ke grupe “Za evropsku Srbiju” Nada Kolunxija objasnila je novinarima da su nesporazumi s PUPSom nastali “ne zbog protivqewa takvom re{ewu ve} iz bojazni da }e biti ugro`en aran`man s MMF-om”.

– Imamo uveravawa da usvajawem predlo`enih amandamana ne}e biti ugro`en aran`man s MMF-om – tvrdi Nada Kolunxija.

Usvojene izmene pravosudnih zakona Poslanici su usvojili set pravosudnih zakona, za koji je, osim vlasti, glasao i LDP. Izme|u ostalog, izmene Zakona o sudijama utvr|uju da Visoki savet sudstva preuzima od Ustavnog suda predmete u postupcima po `albama neizabranih sudija, a ustavne `albe

neizabranih sudija bi}e tretirane kao prigovor upu}en VSS-u.

Predvi|eno je da stalni sastav, koji }e se obrazovati nakon izbora ~lanova VSS-a iz reda sudija, preispita odluke prvog sastava VSS-a o prestanku sudijske du`nosti biv{im

sudijama koje nisu izabrane u postupku op{teg izbora.

Usvojene su i izmene Zakona o javnom tu`ila{tvu, koje u delu koji se odnosi na preispitivawe odluka prvog sastava Dr`avnog ve}a tu`ilaca sadr`e ista re{ewa kao i izmene Zakona o sudijama.

Petica, troj~ica, dvoj~ica…

Ostalo je da Nikoli}, koji je javno izrazio nezadovoqstvo svojim likom na portretu, ka`e da li mu se neznatno izmeweni izgled sada svi|a.

S. St.

Novinari su zahtevali od poslanika da ocene rad Skup{tine Srbije na kraju kalendarske godine, a oni su iznosili ocene zavisno od strana~ke pripadnosti, pa je tako Demokratska stranka dala parlamentu najvi{u ocenu – peticu. [efica poslani~kog kluba ZES-a Nada Kolunxija smatra da Skup{tina ocewuje odli~nu ocenu jer je uspela da razmotri sve {to je bilo na dnevnom redu, uz efikasnost na najvi{em mogu}em nivou. Kolunxija je najavila da }e se s Vladom idu}e godine posti}i dogovor o tome da mawe akata u skup{tinsku proceduru dolazi po hitnom postupku.

Rad parlamenta u godini na izmaku zamenik {ef poslani~-

ke grupe G17 plus Vlajko Seni} ocenio je trojkom, obja{wavaju}i da je u~iwen napredak u ja~awu uloge Skup{tina Srbije u politi~kom sistemu, ali da je taj uticaj u odnosu na druge demokratske sisteme jo{ uvek tanak.

Istu ocenu dao je i {ef poslani~ke grupe mawina Balint Pastor, koji je precizirao da je najvi{e zakonodavno telo usvojilo 308 zakonskih predloga i drugih akata, pet mawe nego u 2009. godini, ali da je bilo vi{e ratifikovanih me|unarodnih ugovora i sporazuma. Ujedno, izrazio je nezadovoqstvo time {to je zakonodavna aktivnost parlamenta iskqu~ivo zavisila od Vlade, navode}i o~ekivawe

}e u narednoj godini biti usvojeni zakoni o restituciji, o javnoj svojini i o finansirawu Vojvodine.

Predsednik poslani~kog kluba PUPS-a Momo ^olakovi} dao je parlamentu dvojku, uz obrazlo`ewe da se po broju donetih akata mo`e ste}i utisak da je Skup{tina radila izvanredno, ali da je problem u tome {to gra|anima Srbije od toga nije bilo boqe.

Radikali smatraju da parlamentarna ve}ina zaslu`uje jedinicu jer je parlament, po uverewu Aleksandra Martinovi}a, pretvoren u “slu{kiwu Vlade i fabriku zakona koji su lo{i i neprimewivi“.

S. Stankovi}

POLITIKA

DNEVNIK

VODE LI AKTUELNE ^ARKE IZME\U KOALICIONIH PARTNERA U PREVREMENE IZBORE

Samo medijski vatromet izme|u G17 plus i DS-a?

Politi~ki analiti~ar Dejan Vuk Stankovi} smatra da aktuelne ~arke izme|u G17 plus i Demokratske stranke, koje su usledile nakon tuma~ewa Mla|ana Dinki}a o motivima wegovog obe}awa da }e gra|ani Srbije dobiti po hiqadu evra za besplatne akcije, ipak ne}e rezultirati ponavqawem scenrija po kojem su ru{ene prethodne dve vlade.

Stankovi} je za „Dnevnik“ ocenio da Dinki} nije u poziciji da mu se `uri s izborima jer i wemu, kao i ostalim akterima vlasti, treba vreme da bi u{ao u jo{ intenzivniju kampawu i pro{irio organizaciju Ujediwenih regiona Srbije.

– Bez obzira na ovaj medijski vatromet niskog intenziteta, ne verujem da }e Dinki} biti taj koji }e i ovaj put prvi tr~ati u susret izborima. Posebno zbog toga {to ni wegova medijsko-politi~ka pozicija nije tako povoqna kao ranije, kao i zbog toga {to vi{e nema ni toliko novca za tip kampawe koji bi mu omogu}io da se pribli`i delu bira~kog tela kroz ekonomske stimulanse koji bi dolazili iz buxeta – ocenio je on.

Po wegovim re~ima, iako su regionalizacija i decentralizacija, na kojima insistira URS, dobra politi~ka ideja, Dinki} je ne mo`e sprovesti samostalno. U prilog ponavqawu scenarija prevremenih izbora, kako je dodao, ne bi i{lo ni to {to je potro{io mnogo poverewa gra|ana zbog

Dinki}eva retorika je poku{aj da se neutralizuje razo~arewe gra|ana i spre~i opoziciona kritika (Dejan Vuk Stankovi}) nerealizovanih predizbornih obe}awa, a trpeo bi i kritike i `estoke napade i od aktuelnih partnera i iz opozicije.

Lider G17 plus {okirao je pre nekoliko dana koalicione partnere iz DS-a izjavom da je predsednik Srbije drugi mandat osvojio delom i zahvaquju}i wegovom obe}awu gra|anima da }e dobiti 1.000 evra od besplatnih akcija. Na to je re-

agovala potpredsednica DS-a Jelena Trivan, odgovaraju}i da je neumesno da se bilo ko, pravdaju}i se zbog neispuwenih obe}awa, krije iza imena predsednika dr`ave. Iako je navedenu izjavu nakon nekoliko dana Dinki} poku{ao da koriguje i sve pripi{e nekorektnoj medijskoj interpretaciji, o~igledno je da je ona ve} unela zlu krv me|u koalicione part-

nere, i to upravo u okolnostima kad se najavquju pregovori o rekonstrukciji Vlade. Naime, lider G17 plus izjavio je ju~e da mu nikada Tadi} nije tra`io da to obe}a, nego da je sam preuzeo celu odgovornost i da sam pla}a politi~ku cenu. Dodao je i da na predsedni~kim izborima nije ni u~estvovao i da to obe}awe nije bilo nameweno wegovoj stranci.

Dejan Vuk Stankovi} Dinki}evu retoriku vidi kao poku{aj da se neutralizuje razo~arewe gra|ana i spre~i opoziciona kritika da bi se stvorili preduslovi da {to vi{e popravi rejting svoje stranke.

Smatra, me|utim, da ova razmena negativnih vibracija izme|u G17 plus i DS-a ne ide u prilog nijednoj od tih stranaka. On je ocenio i da bi se, ukoliko nije re~ samo o politi~kim fragmentima i ako ove ~arke postanu trend, u narednoj godini te{ko mogle ostvariti najave iz vladaju}ih krugova o efikasnijem radu Vlade, a u kontekstu najavqene rekonstrukcije.

– ^ak i bez ovih ~arki, kad bi i do{lo do te rekonstrukcije, pitawe je kakve bi ona efekte imala. Uz to, jo{ nema saglasnosti ni o tome na koliko ministarstava bi trebalo smawiti Vladu, ni koje ministre promeniti... – ukazao je Stankovi}, uz opasku da aktuelna previrawa svakako ne}e pospe{iti takav politi~ki dogovor u koaliciji.

B. D. Savi}

Delevi}: Dobro prolazno vreme Direktorka Kancelarije Vlade Srbije za evropske integracije Milica Delevi} ocenila je da nije realno da u slede}oj godini svi nedostaci konstatovani u izve{taju Evropske komisije o napretku Srbije budu otkloweni. „Primedbi je bilo mnogo i nije realno da sve budu ispuwene u slede}oj godini... To je zaista proces koji se svake godine dodaje, da tako ka`em, na tu evropsku gra|evinu“, rekla je ona. Na pitawe na koja je pitawa do sada odgovoreno u celini, ona je rekla da je

te{ko odvojiti pitawa, po{to ih je vi{e od 2.400, ali je navela da je Ministarstvo poqoprivrede, koje je bilo jedno od najoptere}enijih sa stanovi{ta broja pitawa, potpuno pokrilo svoju oblast. Dodala je da su dosta uradila i ministarstva spoqnih poslova i odbrane, a da „dobro prolazno vreme“ imaju i Ministarstvo za `ivotnu sredinu i prostorno planirawe, Ministarstvo finansija, za{titnik gra|ana, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja i Ministarstvo kulture.

~etvrtak30.decembar2010.

MINI-ANKETA „DNEVNIKA” GDE SMO BILI I [TA NAS ^EKA

Sre}kovi}: Optimizam zbog EU i SAD – Za nama je te{ka godina, i s ekonomskog i s politi~kog aspekta, ali ipak mo`emo biti relativno zadovoqni postignutim. Drugu polovinu 2010. na spoqnopoliti~kom planu je obele`ilo zna~ajno poboq{awe odnosa sa zemqama Evropske unije i SAD i meni to uliva optimizam i veru da }e proces integracija Srbije u narednoj godini biti zna~ajno ubrzan. Sada je potpuno jasno da ulazak u sve zapadne integracije zavisi od podr{ke najzna~ajnijih zemaqa EU i SAD i stoga isti~em va`nost poboq{awa odnosa s wima – prokomentarisao je za sebe i SPO najzna~ajnija zbivawa u 2010. godini potpredsednik ove stranke i ministar dijaspore Sr|an Sre}kovi}.

On ka`e da uprkos ~iwenici da smo, za razliku od mnogih zemaqa, imali pozitivan privredni rast od 1,8 do dva procenta, gra|ani Srbije to nisu osetili u rastu `ivotnog standarda.

– Zato je bitno da u 2011. godini maksimalan napor Vlada u~ini na privla~ewu stranih investicija jer su one uslov i za zna~ajniji privredni rast, koji bi mogao dovesti i do rasta zaposlenosti i poboq{awa `ivotnog standarda.

U tom smislu mislim da u 2011. godinu ulazimo s vi{e optimizma nego kada smo zakora~ili u pro{lu – ka`e Sre}kovi}.

Narodni poslanik bio je u dva mandata u Narodnoj skup{tini Srbije, koja je konstituisana i raspu{tena 1993. i od 1994. do 1997, kada je bio i zamenik predsednika Poslani~kog kluba DSS-a. U februaru 1997. Bati} je iskqu~en iz DSS-a, a 6. maja te godine osniva DHSS i postaje wegov predsednik. Za predsednika stranke ponovo je izabran na izbor-

noj skup{tini DHSS-a 25. aprila 2004.

U januaru 1998. godine Bati} s Velimirom Ili}em, predsednikom izdvojene frakcije Srpskog pokreta obnove, SPO–Zajedno, formira Savez opozicionih stranka „Srbija–Zajedno“, {to je bio za~etak opozicionog bloka Saveza za promene (SZP). U tom Savezu Bati} je bio dva puta koordinator. Za poslanika u Ve}u gra|ana Skup{tine SRJ, kao kandidat DOS-a, izabran je na saveznim parlamentarnim izborima 24. septembra 2000. Od 24. januara 2001. do vanrednih parlamentarnih izbora u decembru 2003. bio je republi~ki ministar pravde.

Tadi} uputio sau~e{}e Predsednik Srbije Boris Tadi} uputio je telegram sa izrazima sau~e{}a porodici preminulog predsednika Demohri{}anske stranke Srbije i poslanika republi~kog parlamenta Vladana Bati}a, re~eno je Tanjugu u Pres slu`bi predsednika Srbije.Predsednik Tadi} je sa dubokim `aqewem primio vest o odlasku Vladana Bati}a, jer je re~ o ~oveku sa kojim je dugo godina bio prijateq i politi~ki saborac, navode u Pres slu`bi.

Bio je kandidat DHSS-a na predsedni~kim izborima u Srbiji 13. juna 2004. Na parlamentarnim izborima u Srbiji 21. januara 2007. na listi Liberalno-demokratske partije izabran je za poslanika u Skup{tini Srbije. Poslanik je bio i novom sazivu Skup{tine Srbije, konstituisanom nakon izbora u maju 2008. godine.

Bio je pravni zastupnik Milana Pani}a u sporu wegove farmaceutske kompanije ICN s dr`avom, a zastupao je, izme|u ostalih, i porodice dvojice gardista koji su stradali u beogradskoj kasarni na Top~ideru.

Predsednik Liberalno demokratske partije ^edomir Jovanovi} izjavio je ju~e da je odlazak lidera Demohris}anske stranke Srbije i republi~kog poslanika Vladana Bati}a tu`an trenutak za sve koji su, kao qudi i politi~ari, zajedno sa wim poku{avali da mewaju Srbiju. „I devedesetih i posle demokratskih promena, Vladan je bio energi~ni borac za druga~iju Srbiju“, izjavio je Jovanovi} na vest o smrti lidera srpskih demohri{}ana. Jovanovi} je istakao da se Bati} „uporno i hrabro borio protiv Milo{evi}a i bio jedan od kqu~nih qudi i pokreta~a svih opozicionih demokratskih koalicija i saveza.“

Kada smo ga upitali da li }e taj „otimizam“ gra|anima Srbije ulivati Vlada u istom, ili rekonstruisanom sastavu, Sre}kovi} ka`e da je SPO otvoren po pitawu eventualne rekonstruk-

cije kabineta premijera Mirka Cvetkovi}a.

– Me|utim, ta tema je ve} i suvi{e u medijima iskarikirana i ~esto slu`i da se prikupqaju jeftini politi~ki poeni. U ovom trenutku u detaqe te pri~e koja se suvi{e vrti ne}u da ulazim, samo da konstatujem da je Vlada formirana politi~kim dogovorom lidera vladaju}e koalicije i da je logi~no da se oni dogovore, ako postoji procena da bi rekonstrukcija donela pozitivne pomake. I naravno, ne preko medija, ve} u maniru kako se ti dogovori posti`u – konstatuje Sre}kovi}, i najavquje da je za takav postupak SPO otvoren s proslavqenom Novom godinom.

Ili}: Ne gubite nadu – Godinu za nama obele`ila su la`na obe}awa, nema{tina, ~iwenica da se Vlada bavila potpuno neva`nim stvarima i da je za te`ak polo`aj gra|ana i sve {to se de{avalo izgovor tra`ila u svetskoj ekonomskoj krizi. Ni{ta nije uradila od onog {to je obe}ala od svog formirawa, pro{la je i tre}a gra|evinska sezona

Preminuo Vladan Bati} Predsednik Demohri{}anske stranke Srbije, jedan od lidera nekada{weg DOS-a i poslanik u vi{e saziva Skup{tine Srbije Vladan Bati} umro je ju~e u 61. godini, posle duge i te{ke bolesti. Poslanici su ju~e u Skup{tini minutom }utawa odali po{tu Vladanu Bati}u.

Bati} je ro|en 27. jula 1949. godine u Obrenovcu, gde je zavr{io osnovnu {kolu i gimnaziju. U Beogradu je na Pravnom fakultetu diplomirao 1972, magistrirao na Katedri za me|unarodno pravo 1977. i na istoj katedri 1981. odbranio doktorsku disertaciju „Slobodne carinske zone sa stanovi{ta me|unarodnog prava“.

Od 1973. do 1984. radio je u Skup{tini op{tine Obrenovac, sve vreme kao referent, po{to zbog politi~ke nepodobnosti nije mogao napredovati.

Od 1984. godine ima svoju advokatsku kancelariju u Beogradu.

Prvi put se politi~ki anga`ovao u Demokratskoj stranci od wenog osnivawa 1990. Bio je ~lan Glavnog i Izvr{nog odbora i prvi predsednik Beogradskog odbora stranke. DS je napustio 1992. zbog nepristupawa Demokratskom pokretu Srbije (DEPOS) i s grupom istomi{qenika u~estvovao je u osnivawu Demokratske stranke Srbije, u kojoj je bio potpredsednik.

3

bez pomaka u infrastrukturnim radovima, obim poslova u gra|evinarstvu smawen je 20 odsto, ali zato imamo 20 odsto ni`e plate u evrima, najni`e u regionu, a istovremeno najve}u inflaciju u Evropi od 11 posto. Svako na{e tek ro|eno dete du`no je 4.300 evra, a standard gra|ana pao je 34 odsto. Eto, to je realizacija predizbornih obe}awa ove nesposobne vlade u 2010. godini. Ni{ta nije ispuweno – objasnio je u~inak i ono {to je obele`ilo godinu za nama lider Nove Srbije Velimir Ili}.

On pose}a na to da su pravi hit ovih dana izjave ministara o ura|enom, a posebno „Mla|ana Dinki}a da je sve slagao vezano za 1.000 evra besplatnih akcija gra|anima da bi predsednik Boris Tadi} pobedio na izborima“.

– Ka`e, pri tom, da bi to uradio opet i nikome ni{ta. Gra|ani prosto ne mogu da se na~ude ~ime ih bombarduju!

Ministar Oliver Duli} obe}ava pri tom besplatnu legalizaciju, da bi ga sutradan demantovalo sopstveno ministarstvo.

Jedno sveop{te rasulo je obele`ilo 2010. godinu – isti~e Ili}.

Lider NS-a ka`e da 2011. godina nije predizborna ve} izborna, i da u woj mora do}i do promena.

– Promene su neizbe`ne jer gra|ani Srbije ne mogu vi{e da ste`u kai{ i slu{aju sve ovo {to sam rekao. Ne mogu gra|ani Srbije vi{e biti taoci jedne pogubne politike i zato ih u 2011. godini ~ekaju vanredni parlamentarni izbori, promena vlasti i svetlija budu}nost – isti~e Ili}, i poru~uje da svim gra|anima `eli dug `ivot, zdravqe i nadu koja ne sme da utihne bez obziro na rasulo koje im je aktuelna vlast pru`ila u protekloj godini.

Dragan Milivojevi}

Palma: Mogu da se kladim – Spreman sam da se kladim u to da ne}e biti ni{ta od rekonstrukcije Vlade – izjavio je lider Jedinstvene Srbije i gradona~elnik Jagodine Dragan Markovi} Palma za „Danas“. – Mo`da postoji ideja o smawewu broja ministarstava, ali sam siguran u to da do wene realizacije ne}e do}i jer ~lanovi vladaju}e koalicije ne mogu da se dogovore o tome koji resori treba da se ukinu. Ne bih da izdvajam pojedina~no, ali eto, re}i }u da su me|u dobrima Milutin Mrkowi}, Verica Kalanovi}, Oliver Duli}, Ivica Da~i} i Vuk Jeremi}. One koji rade lo{e ne `elim da posebno pomiwem.

Markovi} je rekao da sam nema ambicije da bude ministar, mada je „vi{e puta pomislio“ na to da bi pone{to uradio boqe od nekog ministra, a za lidera socijalista je kazao da „on mo`e biti predsednik Vlade Srbije, ali ne sada, ve} posle parlamentarnih izbora“.

4

EKONOMIJA

~etvrtak30.decembar2010.

DNEVNIK

[KUNDRI] NAJAVIO POSKUPQEWE ELEKTRI^NE ENERGIJE

BOJAN PAJTI] OTVORIO NOVI POGON U KAWI@I

Struja mo`da skupqa 13,7 posto Va`no svako novo radno mesto Predsednik Vlade Vojvodine dr Bojan Pajti}, u prisustvu direktorke Fonda za razvoj AP Vojvodine Sne`ane Repac, ~elnika kawi{ke op{tine i privrednika, otvorio je ju~e posle podne u Kawi`i novi proizvodno-prodajni pogon DOO „Metalmanija“. Pajti} je izjavio da

je s Evropskom unijom, govorila je predsednica Udru`ewa preduzetnika op{tine Kawi`a Marija Rafai. Firma „Metalmanija“ Lasla Tandarija, koja je za 12 godina izrasla iz samostalne trgovinske radwe „Metal-impeks“, sada upo{qava 32 radnika, pri ~emu je sadam radnih me-

– Za narednu godinu projektovano je pove}awe cena elektri~ne energije od oko 13,7 posto – rekao je ministar rudarstva i energetike Petar [kundri}.

Ipak, on je istakao da }e o kona~nom procentu i vremenu poskupqewa odlu~iti Vlada Srbije i nije `eleo da prejudicira wenu odluku, nagla{avaju}i da }e se o veoma kompleksnom pitawu cenovne politike u oblasti energetike razgovarati narednih dana. [kundri} smatra da eventualno poskupqewe struje ne}e zna~ajno uticati na inflatorne tokove jer }e doprineti obezbe-

|ewu novca za investicione zahvate u elektroprivredi, {to zna~i i zapo{qavawe od 40.000 do 50.000 radnika u Srbiji.

Projektovano poskupqewe, sasvim je izvesno, daleko je mawe od onoga {to o~ekuju u Elektroprivredi Srbije. Naime, u ovom preduze}u nagla{avaju da je za opstanak elektroenergetskog sistema neophodna drasti~na promena cenovne politike i da struja mora da poskupi najmawe 60 posto u naredne dve godine. Na osnovu tempa planiranog za ovu godinu du`e }e se putovati do `eqenog nivoa cena.

D. Ml.

OD 1. JANUARA NIS GUBI MONOPOL NA DOMA]EM NAFTNOM TR@I[TU

S otvarawa novog pogona „Metalmanije” u Kawi`i

je Pokrajinska vlada za posledwu godinu i po pokrenula sve razvojne mehanizme koji su omogu}ili da se u Vojvodini zaposli vi{e od 30.000 qudi i, uprkos svetskoj ekonomskoj krizi, nije dozvoqeno da se pove}a nezaposlenost, nego je ona ~ak smawena, {to je uspeh i u evropskim okvirima.

sta otvoreno u ovoj godini. „Metalmanija“ raspola`e s vi{e od 4.000 kvadratnih metara poslovnog prostora, od ~ega 2.500 zatvorenog, ukqu~uju}i i novu proizvodno-prodajnu halu u industrijskoj zoni, a raspola`e i s dodatnih 20 hektara zemqi{ta i ribolova~kim jezerom u Martono{u na 6,5 hekta-

Male {anse da gorivo pojeftini Doma}e naftno tr`i{te po~etkom naredne godine, {to zna~i za svega nekoliko dana, o~ekuje velika promena: bi}e mogu}e uvoziti derivate nafte ({to dosad nije bilo dozvoqeno, izuzev evrodizela). Naime, ve} nekoliko godina u Srbiju se uvozi nafta, koja se prera|uje u rafinerijama Naftne industrije Srbije, ali od 1. januara zapo~iwe otvarawe naftnog tr`i{ta. Potro{a~e

hove cene na srpskom tr`i{tu.

Kako je rekao ministar rudarstva i energetike Petar [kundri}, ova istorijska odluka Vlade trebalo da zna~i ne samo kvalitetnije snabdevawe ve} i ni`e cene derivata u Srbiji. Uz to, [kundri} smatra da }e ta odluka uticati na ubrzawe modernizacije NIS-a, koji bi, po wegovom o~ekivawu, tebalo da bude jedan od najkonkurentnijih. Ina~e, uz po{tovawe

Pokrajinska vlada za posledwih godinu i po dana pokrenula sve razvojne mehanizme koji su omogu}ili da se zaposli preko 30.000 qudi u Vojvodini – Koristili smo mehanizme novih tehnologija i Fonda za razvoj, preko kojeg je deset miliona dinara usmereno i u ovu kawi{ku kompaniju, {to je doprinelo tome da Kawi`a dobija novi pogon koji }e zapo{qavati qude i omogu}avati boqi kvalitet ponude na na{em tr`i{tu. Ovo je veliki dan i najboqi poklon za gra|ane Kawi`e za Novu godinu jer }e predstavqati novi privredni impuls razvoju – istakao je Pajti}.

Pogon „Metalmanije“ je, po Pajti}evim re~ima, jedan u nizu novih pogona otvorenih u ovoj godini u Vojvodini.

O zna~aju ulagawa u nove pogone u kawi{koj op{tini, koja je prva spona Vojvodine i Srbi-

ra, ~ime se ukqu~uje i u turisti~ku ponudu ove sredine, za ~ije je osposobqavawe tako|e koristila novac Fonda za razvoj. Vlasnik „Metalmanije“ ka`e da mu podsticajna sredstva mnogo zna~e i da nastoji da otvori {to vi{e radnih mesta i zauzme jo{ povoqniju poziciju na tr`i{tu Srbije.

– U ovim vremenima krize mogu}nosti su smawene, ali imamo dobru stru~nu i radnu ekipu, koja radi kao slo`na porodica. Majka mi je rodom iz Ke~kemeta, otac iz Totovog Sela, a Kawi`a je lep miran grad i uslovi za `ivot i razvijawe posla su dobri – nagla{ava Tandari.

M. Mitrovi}

KIKINDSKI „AUTOPREVOZ” GODINU ZAVR[AVA U PLUSU

Ni otkaza, a ni ve}ih plata – Javno preduze}e “Autoprevoz” godinu na izmaku zavr{i}e s pozitivnim bilansom. Ova firma godinu je zapo~ela s 15 miliona dinara minusa, a na kraju pro{log meseca saldo je bio pozitivan za ~etiri miliona – rekao je direktor ove firme Mi}o Stojanovi}.

Iako je bilo planirano, niko ne}e biti otpu{ten kao tehnolo-

{ki vi{ak jer firma nema novca za otpremnine, ali se zato ni plate ne}e pove}avati.

– Ciq je bio da se u 2010. prihoduje 280 miliona dinara. Za sada su ostvarena 272 miliona, a godina }e biti zavr{ena pozitivnim bilansom. Nismo kupovali rezervne delove i tako smo smawili rashode i zalihu u magacinu. Sada vi{e ne-

mamo 50 rezervnih guma, kao {to je to bio slu~aj ranije, nego pet. Pre se to radilo tako da direktor, recimo, kupi 60 guma i uzme sebi procenat, i to je samo slu~aj s gumama, a bilo je i drugih sli~nih aran`mana – rekao je Stojanovi}.

U „Autoprevozu“ trenutno ima 196 zaposlenih, ali jo{ uvek postoji vi{ak od 50 do 70 qudi, i to u svim sektorima, od administrativnih radnika, do voza~a i konduktera.

Kolektivni ugovor garantuje isplatu 200 evra po godini sta`a u slu~aju tehnolo{kog vi{ka, {to ovo preduze}e ne mo`e da isplati, a sindikat nije pristao na smawewe otpremnine.

– Plan je bio da, uz odgovaraju}u otpremninu, do marta naredne godine smawimo broj radnika za 30. U tom slu~aju bismo i pove}ali plate zaposlenima. Po{to to sada nije mogu}e, plate }e se pove}ati samo za procenat projektovane inflacije – ka`e Stojanovi}.

On je rekao da je u 2010. zaposleno petoro radnika, od toga jedan pripravnik, troje na odre|eno vreme i samo jedan, pravnik, za stalno. Nekada{wi radikali, napomenuo je Stojanovi}, za ~etiri godine zaposlili su 86 qudi, od tog broja 59 je ostalo u „Autoprevozu“, a ostali su sami napustili firmu.

A. \.

najvi{e interesuje kako }e se to odraziti na cenu litra goriva, a iako se za sada ne mo`e precizno odgovoriti na to pitawe, ne bi trebalo odmah, od 1. januara 2011. godine, o~ekivati nagli pad cene goriva. Naime, do pojeftiwewa evrodizela, koji se odranije uvozi na doma}e tr`i{te, nije do{lo.

Uporedo s ovom promenom, i cene goriva mewa}e se druga~ije nego sada. Naime, vi{e se ne}e formirati na osnovu odgovaraju}e uredbe jer je Vlada Srbije, uz dono{ewe odluke o slobodnom uvozu nafte i naftnih derivata od 1. januara 2011. godine, donela i odluku o slobodnom formirawu wi-

pravilnika koji propisuju kvalitet goriva, oni koji `ele da posluju na naftnom tr`i{tu mora}e da obezbede i odgovaraju}i skladi{ni prostor od 5.000 kubnih metara, na vi{e lokacija, dok je na jednom mestu neophodno imati najmawe dva skladi{ta od 500 kubnih metara.

Dakle, izvesno je da }e za desetak dana situacija na doma}em naftnom tr`i{tu biti druga~ija jer su potro{a~i do sada, ma gde da su sipali gorivo, u rezervoare sipali derivate proizvedene u NIS-ovim rafinerijama (osim evrodizela, koji se proizvodi u Srbiji, ali ne dovoqno za potre-

be tr`i{ta, pa se mora uvoziti).

Od naredne godine u~esnici na naftnom tr`i{tu u prilici su da biraju da li }e nastaviti da kupuju gorivo od NIS-a ({to su do sada jedino i mogli) ili }e se odlu~iti na to da derivate kupuju van Srbije. Sigurno je da }e prilikom dono{ewa odluke biti va`no

Ipak, ne treba o~ekivati da }e istog dana kada bude dozvoqen uvoz derivata tr`i{te i biti potpuno liberalizovano, a da }e put Srbije krenuti ogromne koli~ine goriva iz okru`ewa. Liberalizacija tr`i{ta svakako doprinosi ve}oj konkurenciji i vi{em kvalitetu goriva, ali je ovaj

Barem }emo birati U prinicipu, liberalizacija tr`i{ta trebalo bi da ima pozitivan efekat za sve koji na wemu u~estvuju (a bi}e, sigurno je, i dobar pokazateq poslovawa i uspe{nosti), a potro{a~i }e, svakako, svoj sud pokazati odlaskom ili neodlaskom na odre|ene pumpe. Nafta{i }e se truditi da obezbede najkvalitetnije gorivo, najpovoqnije cene i najvi{i nivo usluga, a potro{a~i }e, vi{e nego do sada, biti u prilici da biraju. Mogu}e je da }e s tr`i{ta nestati neki nafta{i, a mogu}e je i da do|u novi, mogu}a su i udru`ivawa vi{e malih u~esnika da bi opstali, ali je sasvim sigurno da }e se mnogo toga izmeniti – trebalo bi – naboqe. Vremena za pripremu za liberalizaciju bilo je dovoqno i odlagawa ne bi trebalo da bude. I dok je do sada ponuda derivata evropskog kvaliteta u Srbiji bila veoma mala, situacija }e se drasti~no izmeniti. Ipak, sve dok ne bude zavr{ena potpuna modernizacija doma}ih rafinerijskih postrojewa, na na{em tr`i{tu bi}e i goriva koje ne}e imati predznak „evro“, {to }e biti jasno istaknuto, a nakon toga }e i sa srpskog tr`i{ta nestati i dizel D-2, kao i ostali derivati koji ne zadovoqavaju evropske standarde. koliko to ko{ta i kakav je kvalitet jer vaqa preduzeti sve {to je mogu}e da se potro{a~ vra}a na istu pumpu. A to se pre svega mo`e u~initi konkurentnom cenom i visokim kvalitetom derivata.

Uz to, nije zanemarqiv ni kvalitet ni nivo usluge s kojom se potro{a~ na konkrentnoj pumpi suo~ava, pa je u posledwe vreme sve vi{e novih, prostranih, moderno ure|enih benzinskih pumpi na kojima je ponuda daleko ve}a nego {to je paleta derivata.

proces postepen. Naime, put kojim uskoro kre}e Srbija mnoge zemqe su ve} pro{le, a putovawe do potpune liberalizacije mo`e potrajati vi{e godina. Va`no je i neophodno zapo~eti put i obezbediti otvarawe tr`i{ta, a kako }e se liberalizacija naftnog tr`i{ta odvijati u na{oj zemqi i koliko }e trajati, ne mo`e se re}i jer ne va`e ista pravila za sva tr`i{ta po{to ni tr`i{ta nisu ista.

D. Mla|enovi}

Dozvola za modernizaciju Rafinerije Pokrajinska sekretarka za arhitekturu, urbanizam i graditeqstvo Du{anka Srema~ki potpisala je gra|evinsku dozvolu za rekonstrukciju Rafinerije nafte u Pan~evu, saop{tio je Pokrajinski sekretarijat za in-

formacije. Investitor radova je Naftna industrija Srbije, odnosno, unutar we, NIS–Petrol, a wihova vrednost je 228,8 miliona evra, ne ra~unaju}i 13,4 miliona evra ulo`enih u pripremu. Pomenuta rekonstruk-

cija jedne od dve rafinerije NIS-a, ~iji je ve}inski vlasnik ruski „Gaspromweft“, deo je ukupne investicije od 467 miliona evra, koliko se obavezala ruska strana prilikom sklapawa kupoprodajnog ugovora.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (659,74 -1,07)

Promet

Beoenterijer, Beograd

20,00

240

24.000

Stjenik, ^a~ak

20,00

108

432

AIK banka, Ni{

-0,56

3.396

2.336.421

@GP GP Beograd, Beograd

20,00

648

324.000

Komercijalna banka, Beograd

-5,26

27.000

27.000

Mlin Kawi`a, Kawi`a

20,00

540

591.300

Energoprojekt holding, Beograd

-0,22

898

7.033.745

19,96 Promena %

2.356 Cena

240.312 Promet

Agrobanka, Beograd

-0,04

7.140

249.901

Imlek, Beograd

0,00

1.900

254.600

Univerzal banka, Beograd

-2,39

4.200

16.800

Soja protein, Be~ej

-0,11

880

1.229.360

Metalac, Gorwi Milanovac

2,07

2.172

684.169

Privredna banka, Beograd

2,11

630

980.340

Tigar, Pirot

1,16

695

902.250

Meser Tehnogas, Beograd

0,02

5.860

263.700

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,00

3.097

0,00

Alfa plam, Vrawe

0,00

8.100

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

580

23.200

TP Zvezda, Beograd Pet akcija s najve}im padom Vojvodinaput, Novi Sad

-12,00

8.359

16.718

Vetfarm, Beograd

-12,00

23.675

23.675

Institut za strane jezike, BG

-11,99

13.025

13.025

Mlekara Loznica, Loznica Jedinstvo Sevojno, Sevojno Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad RGP Vrdnik, Vrdnik Soja protein, Be~ej Mlin Kawi`a, Kawi`a Agrokoop, Novi Sad

-11,46 -9,40 Promena % -0,21 0,00 -0,11

1.020 6.070 Cena 477 84 880

Naziv kompanije

24.480 334.595 Promet 21.001.413 5.460.000 1.229.360

20,00

540

591.300

0,00

270

244.350

Promena %

Cena

Promet

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

DNEVNIK GU@VA U KRAGUJEVCU

POGLED NA SRBIJU IZ EKONOMSKE PERSPEKTIVE

Radnici „Zastave” protiv Vlade

Radnici „Zastava automobila“ odbacili su posledwi predlog Vlade Srbije za re{ewe statusa onih koji }e biti progla{eni za tehnolo{ki vi{ak i najavili radikalizaciju protesta.

Oko 100 radnika te fabrike u{lo je Skup{tinu grada Kragujevca o~ekuju}i nastavak pregovo-

ra i najavilo radikalizaciju protesta.

Predsednik sindikata Zoran Mihajlovi} kazao je da su radnici koji su progla{eni za tehnolo{ki vi{ak ogromnom ve}inom odbacili ju~era{wi predlog Ministarstva za ekonomiju jer ne `ele socijalni program, ve} posao.

– Radnici }e ostati u Skup{tini grada sve dok ne bude re{en wihov status – kazao je Mihajlovi}.

On je naveo da su predstavnici sindikata ju~e imali razgovore u Ministarstvu i da im je tad ponu|eno da 910 radnika u naredna 24 meseca primaju po 20.000 dinara i otpremnina od 300 evra po godini sta`a.

– To je bila ponuda uzmi ili ostavi, uz pretwu da ne}emo dobiti ni{ta ako to ne bude prihva}eno – kazao je Mihajlovi}.

On je dodao da je druga varijanta ponude da radnici u prvih {est meseci primaju po 25.000 dinara, 20.000 dinara u drugih {est meseci, a u posledwih 12 meseci po 18.000 dinara.

Presipawe iz te{ke godine u te`u?

Strah resornog ministra rada i socijalne politike Rasima Qaji}a da bi vlast mogla platiti skupu cenu zbog bede i siroma{tva u koje sve vi{e tonu gra|ani Srbije nije bez osnova jer godina koja sledi, po oceni ekonomista ali i statisti~kim podacima, bi}e jo{ te`a od ove kojoj odbrojavamo posledwe sate.

Naime, iako se verovalo da }e stezawe kai{a najzad od prvog meseca naredne godine po~eti da popu{ta po{to }e, za po~etak, plate u javnom sektoru i penzije biti pove}ane „~ak“ dva posto, ve} sada je jasno da od boqeg `ivota nema ni{ta. Start s kojeg se, i pored buxeta za narednu godinu koji mnogi ocewuju realnijim od svih dosada{wih, kre}e u 2011. je lo{ jer se s visokom inflacijom treba izboriti bar do prole}a. Ta visoka inflacija jeste i osnovni uslov zbog ~ega se ide na tako malo pove}awe plata i penzija jer je i to preveliko optere}ewe za tesan buxet.

Srbija na kraju godine ima 735.000 nezaposlenih. Bez plate radi vi{e od 130.000 radnika, dok ~ak oko 400.000 wih prima minimalnu zaradu od 16.000 dinara. Ispod linije siroma{tva je najmawe 700.000 gra|ana, mada se tvrdi da je toliko wih gladno a da je broj onih koji se po svim kriterijumima mogu smatrati siroma{nima – trostruko ve}i.

Spoqni dug Srbije dostigao je 32,75 milijarde dolara, a javni prema{io deset milijardi evra.

Konkutrentnost privrede pala je za osam mesta na listi Svetskog ekonomskog foruma. Indu-

Do{li do dna – Niko nije mogao predvideti ovu krizu – isti~e ministar Qaji}, dodaju}i da je ova vlast, osim toga, nasledila i politi~ke probleme iz pro{losti i nereformisanu privrednu strukturu. – I Vlada je sada suo~ena s borbom protiv siroma{tva i velike nezaposlenosti, a istovremeno mora da reformi{e privredu. U uslovima krize to nije nimalo lako. Mislim da qude moramo da suo~imo s istinom kakva jeste – ne mo`emo vi{e ovako, da se s malo rada dobro `ivi. Sistem nasle|en iz vremena socijalizma vi{e jednostano ne mo`e da funkcioni{e, iscrpeo je sve mogu}e mehanizme. I sada }emo morati da pove}avamo produktivnost, konkuretnost, proizvodwu, izvoz. Drugim re~ima, nema vi{e lakih re{ewa za izlazak iz ove krize. strijska proizvodwa u 2010. godini smawena je 12 odsto, a isto toliko je mawa i trgovina na veliko i malo. Ra~uni 69.000 preduze}a blokirani su zbog nelikvidnosti. U toku godine bez posla je ostalo izme|u 30.000 i 50.000 radnika, najvi{e u gra|evinskoj industriji, jer je obim gra|evinskih radova smawen 30 odsto. I izvoz robe i usluga smawen je 22 odsto.

PROMET NA BERZI MNOGO MAWI NEGO LANE

Upola mawe para potro{eno na akcije srpskih firmi Obim prometa na Beogradskoj berzi iznosio je u 2010. oko 22,5 milijarde dinara, {to je 46 odsto mawe nego u prethodnoj godini, saop{tila je Berza na osnovu prvih analiza tr`i{ta kapitala za godinu na izmaku.

U ukupnom godi{wem prometu akcije su u~estvovale sa 79,1 odsto, a obim prometa ovim hartijama od vrednosti mawi je oko 50 odsto u odnosu na prethodnu godinu.

Kao i nekoliko prethodnih godina, najtrgovanija hartija na doma}em tr`i{tu kapitala bile su akcije AIK banke iz Ni{a, kojima je trgovano u iznosu od 5,2 milijarde dinara, a cena obi~nih akcija ove banke porasla je na oko 3.400 dinara po jednoj akciji. Najve}i rast cene na godi{wem nivou zabele`en je za akcije kompanije „Bambi–Banata“ iz Po`arevca, ~ija je cena udvostru~ena u odnosu na lane, tako da su vlasnici koji su akcije kupili po~etkom 2010. godine, po 8.000 dinara komad, mogli da ih prodaju za oko 16.900 dinara krajem decembra.

S druge strane, u toku 2010. godine najve}i pad cene zabele`en je za akcije kompanije „Fidelinka“ iz Subotice, ~ija je cena za godinu dana izgubila ~ak 63,09 odsto, a pad cene ve}i od 50 odsto zabele`en je i za akcije „Velefarma“ iz Beograda, Razvojne banka Vojvodine iz Novog Sada i „Pupin telekoma“ iz Zemuna.

Strani investitori su na srpskom tr`i{tu kapitala ove godine bili prisutniji nego u 2009, sa 49,12 odsto na kupovnoj ceni akcija u odnosu na pro{logodi{wih 25,20 procenata, dok su na strani prodaje zabele`ili pad na 27,57 odsto. Strani investitori su u 2010. godini obavili oko tre}inu ukupnog prometa na Beo-

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

~etvrtak30.decembar2010.

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

103,7660

105,8840

108,3190

103,4490

Australija

dolar

1

79,9001

81,5307

83,4059

79,6555

Kanada

dolar

1

79,0178

80,6304

82,4849

78,7759

Danska

kruna

1

13,9135

14,1975

14,5240

13,8710

Norve{ka

kruna

1

13,2783

13,5493

13,8609

13,2377

[vedska

kruna

1

11,5420

11,7776

12,0485

11,5067

[vajcarska

franak

1

83,0196

84,7139

86,6623

82,7655

V. Britanija

funta

1

121,6200

124,1020

126,9560

121,2480

SAD

dolar

1

79,0178

80,6304

82,4849

78,7759

Kursevi iz ove liste primewuju se od 29. 12. 2010. godine

gradskoj berzi, {to je ne{to ni`e u odnosu na prethodnu godinu.

Pa`wa doma}e javnosti najvi{e je bila usmerena ka Beogradskoj berzi krajem avgusta i po~etkom septembra, kada su na berzansko tr`i{te ukqu~ene akcije NIS-a. Prvi dani trgovawa tim akcijama doneli su veliku ponudu ovih hartija od vrednosti, a relativno mala tra`wa uzrokovala je pad cene u odnosu na indikativnu (505 dinara po jednoj akciji) na nivo od 442 dinara po akciji sredinom septembra.

Ubrzo zatim usledila je stabilizacija tr`i{ta, tako da se cena akcija srpske Naftne industrije ustalila na negde oko 480 dinara, koliko se kre}e i na samom kraju 2010. godine.

Pri tome, u trgovawu akcijama NIS-a ostvaren je obim prometa od 1,8 milijarde dinara, {to ovu kompaniju postavqa na drugo mesto po ostvarenom prometu u protekloj godini, navodi se u izve{taju Berze.

D. U.

„Panasonik” kre}e 10. januara Japanska kompanija „Panasonik“, koja je u novembru osnovala preduze}e za proizvodwu energetski efikasnih elektronskih komponenti za rasvetna tela u Srbiji, sa sedi{tem u Svilajncu, po~iwe proizvodwu 10. januara 2011. godine.

– To je zvani~no objavqeno – izjavio je ju~e Tanjugu zamenik predsednika op{tine Svilajnac Predrag Milanovi}. – Fabrika je zavr{ena, ma{ine su montirane, na rad je primqeno 65 radnika.

Najvi{e poni{tenih privatizacija bilo je upravo u 2010. godini. Raskinuta je svaka peta privatizacija, a zaposleni koji mesecima, a neki i godinama, nisu dobijali plate, najzad su morali da priznaju i samima sebi da su izgubili radno mesto i da nade da skoro do|u do novog nema. Mnogi od wih zavr{ili su u sivoj ekonomiji, koja je ina~e i 2010. godine o{tetila dr`avu

za najmawe milijardu dinara.

Mnogi „veliki“ srpski biznismeni su razotkriveni, ali ne samo zbog kriminalnih radwi ve} i zbog nezakonitih privatizacija. Iza wih nekoliko, za koje se ve} godinama pri~a da su pokupovali „pola“ Srbije, ostalo je mno{tvo preduze}a koje sada dr`ava oduzima. Mnoga od wih su ve} davno upropa{}ena, dok deo propada jer nakon {to su gazde uhap{ene a dr`ava „preuzela brigu“ o wima, postala su ni~ija briga.

Moglo bi se navoditi jo{ mnogo podataka, od kojih zapravo nijedan nije pozitivan niti daje nadu da }e se ekonomsko stawe gra|ana lako popraviti. Naprotiv, ekonomisti su slo`ni u oceni da }e 2011. godine biti mnogo te`e nego ove iako je to na prvi pogled te{ko poverovati. Jer, kako je to ocenio i profesor Ekonomskog fakulteta Pavle Petrovi}, najve}i ekonomski izazov za Vladu Srbije u 2011. bi}e da odr`i buxetski deficit na nivou plana od 4,1 odsto BDP-a i da ne do|e do rebalansa buxeta, ali i da se obuzda inflacija. On je istakao da je za ispuwewe ovih ciqeva va`no i da se ispo{tuje planirana indeksacija, odnosno uskla|ivawe plata i penzija s rastom inflacije i BDP-a jer bi se jedino tako i otvorio prostor NBS-u da deluje svojim merama na inflaciju i svede je na ciqani okvir od 4,5 plus minus 1,5 odsto za 2011. godinu. Osim toga, dodaje profesor, Vlada ne sme da odustane od realizacije javnih investicija.

Q. Male{evi}

5

STATISTIKA SABRALA U^INKE

Srbija raste 1,5 posto

– Proceweno je da }e bruto doma}i proizvod, iskazan u stalnim cenama u 2010. godini, imati rast od 1,5 posto u odnosu na prethodnu godinu – izjavio je ju~e direktor Republi~kog zavoda za statistiku Dragan Vukmirovi}. – Proceweno je da }e cene na malo u 2010. godini imati rast od 8,6 posto, a tro{kovi `ivota 6,8 procenata.

On je predo~io da je industrijska proizvodwa u protekloj godini imala rast od tri posto, dok je istovremeno poqoprivreda zabele`ila pad od 1,7 odsto, a gra|evinarstvo od 13,6.

– Broj zaposlenih u 2010. godini mawi je 4,9 odsto, pri tome se broj zaposlenih mu{karaca

smawio 5,7 odsto, a `ena 3,9 odsto – naveo je Vukmirovi}. – Stopa nezaposlenosti u Srbiji u oktobru je iznosila 19,2 odsto, od ~ega 18,3 odsto za mu{karce i 20,4 procenta za `ene.

On je rekao da je stopa nezaposlenosti u na{oj zemqi u oktobru bila na istom nivou kao u aprilu, i dodao da je u Beogradu iznosila 15,8 odsto, a u Vojvodini 20 odsto. U regionu [umadije i zapadne Srbije bila je 19,7 a regionu ju`ne i isto~ne Srbije 21,1 odsto. Stopa nezaposlenosti u oktobru ve}a je 2,6 posto u odnosu na isti mesec pro{le godine.

EKONOMISTI O NOVOJ GODINI

Samo Telekom Srbiju spasava Srbiju o~ekuje te{ka 2011. godina, a ako }e je i{ta barem malo olak{ati, to }e biti Telekom, ili, ta~nije, novci koje }emo dobiti wegovom prodajom, op{ta je ocena doma}ih ekonomista i ekonomskih analiti~ara.

– Slede}a godina mogla bi biti ne{to boqa za privredu Srbije od 2010. godine, prvenstveno zahvaquju}i relativno visokom prilivu novca od privatizacije Telekoma „Srbija“ i na osnovu pozitivnih trendova spoqnotrgovinske razmene, industrije, BDPa i trgovine na malo – izjavio je ekonomista Centra za novu politiku Goran Nikoli}.

– Za gra|ane }e to zna~iti ne{to boqi standard – rekao je on, i dodao da najve}i problem predstavqa nezaposlenost, ali da postoje nagove{taji da }e se ona stabilizovati i po~etkom ili sredinom slede}e godine mo`e se o~ekivati porast stope zaposlenosti u Srbiji.

vi} izjavio je ju~e da }e 2011. godina biti jo{ jedna te{ka i vrlo neizvesna godina, koja }e delimi~no biti „relaksirana“ o~ekivanim prihodom od prodaje Telekoma.

– Zbog vrlo slabe doma}e akumulacije, i pored o~ekiva-

Daleko su tri posto – Projektovana stopa rasta bruto doma}eg proizvoda od tri posto bi}e te{ko ostvariva, a ekonomska kriza u zemqi ne}e se okon~ati sve dok se su{tinski ne promeni postoje}i model razvoja Srbije – ocenio je profesor Qubodrag Savi}. – Umesto ga{ewa po`ara i neefikasnog tro{ewa oskudnog novca gra|ana Srbije, dr`ava mora ozbiqno da sprovodi usvojeni model privrednog rata za narednu deceniju.

On je objasnio da nije mogu}e trostruko pove}ati u~e{}e izvoza u BDP-u s vrlo malim pove}awem udela industrije u BDP u od svega 1,5 odsto, kako je to navedeno u objavqenom modelu postkriznog rasta, imaju}i u vidu da vi{e od 90 procenata proizvoda za izvoz poti~u iz industrijskog sektora privrede.

– Kada je izvoz u pitawu, tu imamo visoku stopu rasta i trendovi pokazuju da bi se ona mogla nastaviti u slede}oj godini – rekao je Nikoli}, podsetiv{i na to da izvoz u 2010. porastao oko 21 posto, a uvoz tako|e blago raste, {to je povezano s oporavkom industrije.

Profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Qubodrag Sa-

nog priliva od prodaje doma}e telekomunikacione kompanije, Srbija }e i naredne godine morati ozbiqno da se zadu`uje i oslawa na strani kapital, {to }e voditi daqem ubrzanom rastu javnog i ne{to sporijem rastu ukupnog duga – rekao je Savi}, nagla{avaju}i da je, zbog ekonomske krize, mogu}e o~ekivati umerenije zadu`ivawe ban-

karskog sektora i privrede nego dr`ave.

– Najve}i ekonomski izazov za Vladu Srbije u narednoj godini bi}e da odr`i buxetski deficit na nivou plana od 4,1 odsto bruto doma}eg proizvoda i da ne do|e do rebalansa buxeta, ali i da se obuzda inflacija – izjavio je profesor na Ekonomskom fakultetu u Beogradu Pavle Petrovi}.

Po wegovim re~ima, zna~ajno je i da Vlada ne odustane od realizacije javnih investicija, koje bi u 2011. godini trebalo da dostignu ~etiri odsto BDP-a.

– Kao sredworo~ni problem ostaje i daqe velika nezaposlenost – ukazao je Petrovi}, koji je i urednik ~asopisa „Kvartalni monitor“ koji izdaje Fond za razvoj ekonomske nauke. – To je ne{to {to se prevaquje i na siroma{tvo i {to gra|ani najvi{e i ose}aju, tako da i neke stvari koje po~iwu da se popravqaju, zbog velike nezaposlenosti ostaju neprime}ene.

On je naglasio da u 2011, iako je re~ o predizbornoj godini, Vlada treba da izbegne primenu parcijalnih mera i da se vi{e usmeri na uklawawe sistemskih problema i unapre|ewe privrednog ambijenta.

E. Dn.

6

NOV^ANIK

~etvrtak30.decembar2010.

„SALFORD” ^UVA VODU

Nije vreme za prodaju „Kwaza” Predsednik Upravnog odbora „Kwaza Milo{a“ Mihailo Jankovi} izjavio da se prodaja te kompanije mo`e o~ekivati od 2012.

– Sad nije optimalan period za prodaju kompanije. U vreme krize te{ko je dobiti odgovaraju}u cenu za kompaniju koja je skupo pla}ena i u koju je dosta investirano – rekao je Jankovi}.

On je kazao da je investicioni fond „Salford“ od kupovine „Kwaza Milo{a“ 2005.

godine investirao oko 50 miliona evra u razvoj i modernizaciju poslovawa i da taj fond, kao i svaki drugi, ima investicioni ciklus koji obi~no traje od pet do sedam godina.

– Realno je o~ekivati da u naredne dve godine bude pokrenut proces prodaje – kazao je Jankovi}, dodaju}i da i daqe postoji interes nekih kompanija, ali nije naveo o kojim kompanijama je re~.

On je dodao da se trenutno ni sa kim ne pregovara, ali da u slu~aju ozbiqne ponude ne bi trebalo iskqu~iti mogu}nost prodaje kompanije i pre 2012.

Jankovi} je rekao da }e prihodi kompanije ove godine biti 3,3 posto ve}i nego 2009, i dodao da je godi{wi neto promet kompanije oko 60 miliona evra.

MINISTAR SLOBODAN MILOSAVQEVI]

Hrana pritisla cene – Rast cene p{enice od 2,5 puta u odnosu na pro{lu godinu morao je neminovno da izazove poskupqewe u svim fazama procesa reprodukcije, a sli~no je i s kukuruzom, {e}ernom repom i uqaricama – izjavio je Tanjugu ministar trgovine i usluga Slobodan Milosavqevi}.

Podse}aju}i na to da je ovogodi{wa inflacija u Srbiji oko

svetskim berzama je rezultirala time da je i poskupqewe naftnih derivata uticalo na pove}awe op{teg nivoa cena u Srbiji.

Na inflaciju je zna~ajno uticala i deprecijacija dinara, „ali i psiholo{ki momenat jer je u se}awu poslovnih qudi situacija iz devedesetih godina pro{log veka, koja se

definitivno ne}e ponoviti, ali postoji bojazan, pa se preventivno pove}avaju cene, ~ak i kada za to nema realnih ekonomskih razloga“, rekao je ministar.

Milosavqevi} je ocenio da je „sada{wi nivo inflacije u na{oj zemqi upozoravaju}i“ jer je u pitawu jedna od najvi{ih inflatornih stopa u regionu.

Nema novogodi{we trpeze bez 100 evra ^etvoro~lana porodica, koja planira da do~eka Novu godinu kod ku}e, za prazni~nu trpezu treba da izdvoji od 10.000 do 15.000 dinara, me|utim, svi ve}i trgovci su pred praznike oborili cene nekim prehrambenim proizvodima izme|u 10 i 15 odsto, a kako najavquju, uo~i samog praznika bi}e jo{ sni`ewa. Za one koji }e koristiti te pogodnosti novogodi{wa trpeza ne}e biti mnogo skupqa od lawske, iako }e ve}ina gra|ana, zbog niskih primawa, hranu i pi}e za tu gozbu kupiti na odlo`eno pla}awe.

– U toku su specijalne novogodi{we akcije sni`ewa u svim na{im objektima, a pored redovnih u „Maksiju“ i „Tempu“, u toku su i vanredna prazni~na sni`ewa, koja traju do 31. decembra – ka`e Pi-Ar menaxer „Delta–Maksija“ Vesana @abi}.

U marketima su redovi pred kasama sve du`i, pazari se sve {to je neophodno za prazni~nu trpezu. A na woj je obavazno meso – sviwsko, jagwe}e, pile}e, }ure}e, za one koji po{tuju Bo`i}ni post – riba, ali i sarma, ruska salata, meze i nezaobilazni kola~i. Kilogram prase}eg pe~ewa u pe~ewarama ko{ta 900 dinara, jagwe}eg 1.250, dok je, recimo, u velikim marketima koje tako|e imaju pe~eware kilogram prasetine 700 dinara.

U „Maksiju“, osim odlo`enog pla}awa na 120 dana za ra-

Skupqe telefonirawe posle prodaje Telekoma

– Posle prodaje Telekoma „Srbija“ verovatno }e biti pove}ane cene u fisknoj telefoniji jer mora postojati baza za investirawe kompanije. Taj balans trenutno ne postoji – kazao je on.

Jonsen je ocenio da se trenutno cene u fiksnoj telefoniji ve{ta~ki dr`e na niskom nivou. Na tr`i{tu fiksne tele-

dva posto ve}a od gorweg nivoa projektovane inflatorne stopa od osam procenata, on je istakao da je cenovni pritisak dolazio pre svega iz agrara i primarnog sektora privrede.

Milosavqevi} je dodao da jake cenovne pritiske imamo i u sektoru energenata, gotovo kompletna uvozna zavisnost Srbije i oslowenost na kretawe na

SKUPA PROSLAVA PRAZNIKA I PO KU]AMA

GENERALNI DIREKTOR „TELENORA“ U SRBIJI ]EL MORTEN JONSEN

Generalni direktor „Telenora“ u Srbiji ]el Morten Jonsen ocenio je da }e posle prodaje Telekoma „Srbija“ do}i do pove}awa cena u fiksnoj telefoniji.

DNEVNIK

fonije u Srbiji potrebno je ra{~i{}avawe, rekao je on, i dodao da bi prvenstveno operateri mobilne telefonije trebalo da dobiju fer cene za pozive iz mobilne u fiksnu mre`u u skladu sa srpskim zakonodavstvom.

– Trenutno „Telenor“ i „VIP mobajl“ previ{e pla}aju za pozivawe iz svojih mre`a u Telekomovu mre`u fiksne telefonije. To je subvencionisawe Telekoma.

Siguran sam da }e to pitawe biti re{eno – kazao je on.

Jonsen je ocenio i da }e srpsko tr`i{te telekomunikacija u narednoj godini do`iveti velike promene jer }e dominantni operater biti prodat.

– Ako „Telekom Austrija“ kupi Telekom, na srpskom tr`i{tu }e biti dva operatera mobilne telefonije i pretpostavqam da }e u tom slu~aju „Telekom Austrija“ morati da proda „VIP mobajl“ jer ne mo`e da se sedi istovremeno na dve stolice – rekao je Jonsen.

NAJTRA@ENIJE NAMIRNICE ZA PRAZNI^NU TRPEZU

CENA:

Prase}e meso

349 dinara

Sviwski but

420 dinara

Pe~enica

790–1.290 dinara

^ajna kobasica

780–980 dinara

Pastrmka

320–360 dinara

~une preko 3.000 dinara, u toku su brojna sni`ewa suhomesnatih proizvoda, sokova i alkoholnih pi}a. Svi „Juhorovi“ suhomesnati proizvodi se mogu kupiti po ceni 20 odsto ni`oj od standardne, pa tako {unka ko{ta 695 dinara, ~ajna kobasica 699, a kilogram ku-

lena ili pe~enice mogu se kupiti za 1.129 dinara.

Kilogram sjeni~kog sira u „Maksiju“ ko{ta 595 dinara, kajmak je 938, a kilogram raznih vrsta ka~kavaqa „premija“ ko{ta oko 600 dinara.

Hipermarketi imaju bogatu ponudu ribe, pa u „Metrou“

sku{a ko{ta 545 dinara, brancin 599, {aran 179, fileti lososa od 200 grama staju 419 dinara.

U mesarama „Matijevi}“ mo`e se kupiti 250 grama ribqih {tapi}a i pqeskavica po 65 dinara. I sviwsko mleveno meso dobrano je sni`eno pa kilogram ko{ta oko 350 dinara, a june}eg oko 550. Novogodi{wa trpeza ukra{ava se kola~ima, a doma}ice koje nisu vi~ne spremawu slatkih |akonija mogu kupiti pola kilograma sitnih kola~a „slatka tajna“ po 465 dinara ili tortu po 800 do 1.200 dinara.

Ina~e, da bi iza{li u susret potro{a~ima u vreme novogodi{wih i bo`i}nih praznika, ve}ina prehrambenih trgovinskih ku}a je produ`il rok za otplatu ra~una do ~ak ~etiri meseca. Mnogi su snizili i limite ra~una, kojima se omogu}ava po~ek. Ovo se ne odnosi samo na prodavnice name{taja i tehni~ke robe ve} i na hranu. Tako je s prose~nih 30 dana u nekim supermarketima omogu}eno pla}awe ~ekovima gra|ana do 120 dana.

Prose~an ra~un u supermarketima ovih dana bio je izme|u 500 i 800 dinara, a u hipermarketima oko 3.000 dinara. Me|utim, trgovci o~ekuju da }e taj iznos danas i sutra da se uve}a do dva puta i vi{e. Najprodavaniji artikli su meso, riba, sokovi, vo}e i povr}e, delikatesi, uqe, {e}er, kafa...

S. Glu{~evi}

VESTI Ubrzana inflacija U novembru je inflacija iznosila 1,5 posto, {to je 0,5 procentnih poena br`a dinamika rasta u odnosu na prethodni mesec, pokazuje analiza Ministarstva trgovine.

Tako ostvareno pove}awe potro{a~kih cena, od avgusta do novembra ove godine, kada su i ina~e evidentirane najve}e mese~ne stope u kontinuitetu, ~ini oko 54 odsto teku}eg rasta potro{a~kih cena.

U tim mesecima inflacija je najmawe s polovinom bila opredeqena rastom cena hrane i pi}a, koje su pove}ane u rasponu od 1,4 do 2,6 posto, s tim {to, za razliku od prethodna tri meseca kada je bila prisutna tendencija ravnomerenog smawewa intenziteta, u novembru u odnosu na oktobar dolazi do ubrzawa dinamike. Ina~e, pri rastu potro{a~kih cena u posledwa ~etiri meseca od 5,3 posto, na cene hrane i pi}a odnosi se oko tri procentna poena.

Rekordno skupa kafa Cena kafe je ove godine porasla 72 procenta, dostigav{i maksimalni nivo u posledwih 13 godina, objavila je agencija „Blumberg“.

Cena fju~ers isporuka za kafu sorte „arabika“ je na Wujor{koj robnoj berzi dostigla 2,4225 dolara za funtu, {to je najvi{e od juna 1997. godine. Cena za martovske isporuke kafe je bila 2,030 dolara za funtu.

„Metro” zapo{qava Kompanija „Metro ke{ end keri Srbija“ potpisala je s beogradskom filijalom Nacionalne slu`be za zapo{qavawe ugovor o obuci i anga`ovawu 150 nezaposlenih.

Nezaposleni koji uspe{no zavr{e obuku za prodavca, kasira, mesara, magacionera, kontrolora ili tehni~ara odr`avawa zaposli}e se u distributivnom centru koji kompanija gradi u op{tini ^ukarica, ~ije otvarawe je planirano za slede}u godinu. Obuka traje do 15. marta.

GENERALNI DIREKTOR “SRBIJAGASA” DU[AN BAJATOVI] U @ITI[TU

„Agro`iv” se vra}a na tr`i{te – Nijedan od oko hiqadu radnika pan~eva~ke kompanije “Agro`iv” ne}e biti otpu{ten, naprotiv – ponovo }e biti primqen na neodre|eno vreme. Jer, od kada se preduze}e na{lo u ste~aju, radili su dok postoji potreba za wihovim anga`ovawem – izjavio je prilikom posete @iti{tu, sredwobanatskom mestu u kojem je klanica “Agro`iva”, generalni direktor “Srbijagasa” Du{an Bajatovi}.

“Srbijagas” je, da podsetimo, odnedavno stopostotni vlasnik “Agro`iva”, po{to ga je kupio za 11,3 miliona evra.

– Najva`nije za veliki broj qudi u op{tini @iti{te je da je u Vladi Srbije postignut dogovor o tome da “Srbijagas”, nakon prvog neuspelog kruga prodaje, kupi “Agro`iv”. Prethodnih {est meseci ozbiqno smo se bavili pozicijom “Agro`iva” i problemima u kompaniji jer nismo `eleli da do|emo u situaciju da je preuzmemo tek tako – kazao je Bajatovi}, i napomenuo da ni u jednoj firmi, koju je “Srbijagas” preuzeo u saradwi s Vladom Srbije, nije bilo otpu{tawa.

Ali, podvukao je on, nije bilo ni nezara|enih plata. Po{to radnici, po dolasku novog gazde, o~ekuju podizawe standar-

Srbija bi izgubila dolaskom stranca – Da je “Agro`iv” kupila neka hrvatska ili slovena~ka firma, verovatno bi na na{em tr`i{tu bila uspostavqena neka vrsta oligopola dogovorenog izme|u stranih proizvo|a~a. A mi bismo izgubili zna~ajno u~e{}e jedne srpske firme na tr`i{tu koje mo`e dosti}i 40–50 odsto. Hiqadu radnika i oko dve hiqade kooperanata tada bi ostalo bez posla – ukazao je Bajatovi} na razlog zbog ~ega je “Srbijagas” preuzeo “Agro`iv”. da, Bajatovi} je odgovorio da je najpo{tenije da rad bude na ekonomskim osnovama i da je ciq da svi zarade plate. Nijedno preduze}e u vlasni{tvu “Sr-

bijagasa”, naglasio je, ne posluje na netr`i{nim principima.

– Dakle, nema sufinansirawa od “Srbijagasa” ili iz dr`avnog buxeta. Mo`emo dati obrt-

ni kapital, privremenu pozajmicu, ali poslovawa na neekonomskim osnovama ne}e biti.

Molio bih zaposlene za strpqewe, bar u prvoj godini – poru~io je generalni direktor pomenutog javnog preduze}a.

Predo~avaju}i planove za predstoje}u godinu, Bajatovi} je rekao da je zami{qeno da budu zavr{ene neophodne investicije, zatim da se podigne nivo proizvodwe i dostignu standardi koji su potrebni, ne samo zbog doma}eg tr`i{ta ve} i zbog izvoza, kao i da “Agro`iv” zadr`i doma}e tr`i{no u~e{}e.

– Pre svega, `elimo da za klanicu obezbedimo novu opremu, u novoj zgradi, ali i da mese~nu proizvodwu od 200 tona gotove robe podignemo na 500 tona. Trenutno su svi ugovori stornirani jer }emo s dobavqa~ima i kupcima sa~initi kvalitetnije. Ve} u drugoj polovini 2012. godine, ukoliko se ovi investicioni ciklusi zavr{e, a nema razloga da ne bude tako, moglo bi se razgovarati o izboru strate{kog partnera ili dokapitalizaciji, zavisno od postizawa standarda, izvoza i pozicionirawa na doma}em tr`i{tu – zakqu~io je Bajatovi}. @. Balaban

„GEOPLAN” POSTAVIO TABLE S NAZIVIMA ULICA

OD DANAS U DVORI[TU SOKOLSKOG DOMA

Kona~no Trg Save Vukosavqeva

Klizawe na otvorenom

Trg na Podbari kona~no je dobio tablu s nazivom po kompozitoru Savi Vukosavqevu. Jo{ u septembru pro{le godine Skup{tina grada donela je re{ewe o imenu ovog trga, ali su stanovnici Podbare vi{e od godinu dana ~ekali i na tablu s nazivom i na brojeve ku}a. [efica katastra zgrada iz geodetskog zavoda “Geoplan” Biqana Jeremi} objasnila je da je problem bio u finansijama na koje se ~ekalo da Grad uplati i u vremenskim neprilikama. Prema wenim re~ima, novac je upla}en u avgustu ove godine, te se onda ~ekalo na izradu ta-

bli {to je trajalo do po~etka decembra. Kako je pre desetak dana najavqeno, “Geoplan”je zapo~eo postavqawe tabli s nazivima ulica i do sad je postavqeno wih 179. [to se ti~e ku}nih brojeva, wihovo postavqawe je u nadle`nosti Republi~kog geodetskog zavoda. U ovom zavodu rekli su da je adresirawe u toku, ali da se ne mo`e sve obaviti istovremeno. [to se ti~e trga na Podbari nisu imali informacije o numerisawu i rekli su da }e, ukoliko brojevi nisu stavqeni, to biti ura|eno u skorije vreme.

A. J.

Sve~ano otvarawe klizali{ta „Gradskog zelenila“ bi}e odr`ano danas u dvori{tu Sokolskog doma u 18 ~asova. Za dobro raspolo`ewe najmla|ih bi}e zadu`en centar za animaciju „Mini klub“ a prva smena od 18 do 20 ~asova je besplatna.Sutra i u subotu na klizali{tu }e biti organizovane dve smene od 12 do 13.30 i od 14 do 16 sati. Od nedeqe radno vreme klizali{ta radnim danima je od 10.30 do 20 sati, dok }e vikendom prva smena po~iwati pola sata ranije.

Novosadska ~etvrtak30.decembar2010.

D

Po~etak kraja dugog ~ekawa govori o goru}oj potrebi za policijskom stanicom, ali se u pogledu toga ni ove godine ni{ta promenilo nije. Ipak, tra~ak nade se pojavio, jer su gradski oci najavili otvarawe policijske stanice, koja bi donekle pokrila probleme qudi s Naseqa.

Navodno, ve} u januaru naredne godine bi na Satelitu trebalo da se obezbedi prostor za policijsku stanicu. Ipak to ne zna~i da }e ona odmah proraditi. Kada }e do wenog rada do}i, zavisi samo od policije, a `iteqi Novog naseqa, Telepa, Adica i Satelita mogu samo da se nadaju da ne}e ~ekati jo{ deset godina na otvarawe stanice.

Q. Nato{evi}

Bez vode deo Detelinare Bez vode }e danas od 9 do 13 ~asova biti deo Ulice Branka Baji}a, od Ilije Bir~anina do Janka ^melika. Nestanak vode najavqen je zbog planiranih radova na vodovodnoj mre`i.

I. D.

„Pevaj brate” na Spensu Kultna pozori{na predstava “Pevaj brate” odr`a}e se 24. januara u 20 sati u Maloj dvorani Spensa. Po {esti put u na{em gradu predstavu u re`iji Slavenka Saletovi}a izve{}e Milan Kalini}, Milan Vasi} i Andrija Milo{evi}. Ova muzi~ka komedija govori o peva~i-

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ileri droge na ulicama, narkomanija, konzumirawe alkohola u ulazima zgrada, tu~e, paqewe i prevrtawe kontejnera, saobra}ajne nezgode, ubistva, poku{aji ubistva - svakodnevica su stanara Novog naseqa. Bezbednost ovih qudi poverena je dvojici pozornika u jednom automobilu, koji, sem u ovom delu grada patroliraju i po Adicama i Telepu.

Pri~a o nedostatku policijske stanice na Novom nasequ ve} se decenijama vrti. U ovom delu grada `ivi oko 45.000 qudi, a ako se u obzir uzmu Telep i Adice, to je ve} 80.000 stanovnika, {to se smatra ve}im gradom. Broj stanovnika jasno

Tokom dana organizovano je pet smena s tim {to }e radnim danima smena od 18 ~asova trajati dva sata, kao i prva subotwa smena od 10 sati. Cena je 160 dinara po smeni a iznajmqivawe klizaqki 100 dinara. Za organizovane posete sa preko 20 kliza~a cena ulaznice je 110 dinara.“Gradsko zelenilo“ organizuje i {kolu klizawa „Prvi koraci“ od 3. do 7. januara od 9.30 do 10.30 sati, cena petodnevnog kursa je 1000 dinara a do kraja januara planiraju se jo{ tri termina za {kole klizawa.

A. L.

ma i muzi~arima koji se bave pop i rok muzikom i poku{avaju da se prona|u u zemqi koja je potpuno podre|ena folk modelu. Ulaznice mogu da se kupe na centralnoj blagajni za 800 dinara na tribinama i galeriji i 1000 dinara u parteru.

N. R.

V REMEPLOV

AGENCIJA „SKAN” PRIREDILA KOKTEL

Zajedno najuspe{niji Novosa|ani Najop{irnije novosadsko istra`ivawe agencije “Skan” o najuspe{nijim Novosa|anima, politi~arama, novinarima, sportistima, preduzetnicima i umetnicima, okupilo je ju~e na koktelu i dodeli priznawa u Sve~anom salonu Spensa najboqe od wih. \or|e Bala{evi} ve} standardno osvaja prvo mesto u izboru nauspe{nijeg Novosa|anina, iza wega su ove godine ostali Bojan Pajti} i Nata{a Bekvalac. Pajti} je i najuspe{niji politi~ar, zatim slede Nenad ^anak i Maja Gojkovi}. Po istra`ivawu “Skana” Bala{evi} je opet na prvom, Nata{a Bekvalac na drugom a Mira Bawac na tre}em mestu u konkurenciji umetni~kih radnika.

Najboqi sportisti su Gojko Ka~ar, Milo{ Krasi} i Ivana [panovi} a najuspe{nija sportska udru`ewa ostala su u porodici Vojvodine, fudbalski, odbojka{ki i vaterpolo klub osvojila su prva tri mesta. Gra|ani kao najuspe{nije novosadske novinare smatraju Jelenu Ba~i} Alimpi}, zatim Boru Oti}a i Tatjanu Vojtehovsku.

Najuspe{nije preduze}e je Naftna industrija Srbije, a slede Industrija mesa Matijevi} i preduze}e „Aleksandar” grad-

Foto: B. Lu~i}

wa. Po broju glasova najuspe{niji privrednik je Petar Matijevi}, a iza wega su Miodrag Kosti} i Vojislav Gaji}.

Specijalnu nagradu agencije “Skan” i podr{ku za stru~ni i nau~ni rad dobila je

Marijana Pajvani}. Kao najva`niji doga|aj u teku}oj godini Novosa|ani su ocenili festival Egzit, a svaki drugi ispitanik rekao je da `ivi mnogo gore nego pro{le godine.

A. L.

KAKO JAVNO MWEWE VIDI FUNKCIONISAWE GRADA

Zadovoqni vodom i grejawem Istra`ivawe javnog mnewa koje svake godine objavquje Agencija „Skan“ na kraju godine, moglo bi se re}i da je vrlo neobi~no. Pre svega zbog rezultata objavqenih o funkcionisawu grada. ^ak 62 odsto ispitinika je reklo da je snabdevawe vodom dobro, a svega deset odsto da je lo{e.

Zna se da da iz slavina i daqe ~esto curi `uta voda, te da je tokom 2010. godine poskupela cena kubika vode. Nedavno je ponovo ispostavqen zahtev za povi{icu od 30 odsto. Prema „Skanu“ 18 odsto ispitanika ocenilo je grejawe kao lo-

{e, a 36 odsto wih je reklo da „Toplana“ dobro radi.

Na pitawe koja su tri najva`nija problema u gradu, Novosa|ani su na prvo mesto stavili saobra}aj, puteve, parkinge i zaobilaznica oko grada. Taj problem ti{ti 39, 6 odsto ispitanika. Istovremeno, na pitawe {ta zameraju gradona~elniku svega 0, 8 ispitnaika je navelo da su to saobra}aj, gu`ve, prevoz. Posle saobra}aja, sledi mito, standard, nezaposlenost, ~isto}a. Komunalije i rad JKP preduze}a i infrastruktura, u ovoj tabeli su na {estom mestu, jer je 14 odsto

ispitanika to navelo kao gradski problem. Voda i vodovod kao problem je navelo svega {est odsto ispitanih.

Samo 1,9 odsto ispitanika zamera gradona~elniku zbog skupih komunalija, a one su sve poskupele, i jo{ se najavquju nova poskupqewa. Me|u problemima kojih se gra|ani najvi{e pla{e, pad `ivotnog standarda je na drugom mestu sa 35,3 odsto, ispred bolesti i nemogu}nosti le~ewa. To su ispitanici i lane naveli na prvom mestu u ovoj anketi „Skana“.

Gra|ani se boje i kriminala koji je pozicioniran na ~etvr-

tom mestu, ispred nezaposlenosti i otpu{tawa randika.U anketi je bilo i onih koji su naveli da se boje gladi, 5,5 odsto ispitanika, za razliku od lane kada se gladi bojalo 43, 2 odsto gra|ana.

Popravka, izgradwa, pro{irewe puteva i bulevara je na prvom mestu, sa 27,8 odsto glasova, kada je re~ o pitawu {ta su dobro uradile vlasti. Slede potom izgled, ure|ewe grada i osvetqewe sa 9,7 odsto, a na tre}em mestu je dobar rad javno komunalnih preudze}a( ~isto}a, zelenilo, parkovi, govornice).

Z. Deli}

PROGRAM „RASPUSTILI[TA”

Ustaniku konfiskovano sve Jevrem Nenadovi}, jedan od vo|a Prvog srpskog ustanka, molio je 30. decembra 1813. „slavni Magistrat“ za pomo}. Jer, kada je sa porodicom zbog „nadmo}nosti turske Porte“, da bi izbegao

„o~evidnu smrt“ pre{ao Savu i u{ao u Austriju, „obe}anu zemqu hri{}ansku“, oduzeto mu je sve {to je poneo sa sobom. Dvanaest kola, dvoje karuca...

N. C.

Bon-ton za najmla|e Dana{wi program “Raspustili{ta” u organizaciji Novosadskog otvorenog univerziteta, ulica Radni~ka 20, po~iwe u 9.30 ~asova projekcijom crtanih filmova.

Pored radionica gde }e deca mo}i da prave gradove od papira, u 10 ~asova odr`a}e se radionica o bon-tonu, koju }e voditi psiholog Jelena Jankovi} i pedagog Sawa

Suboti}-Gantar. Predstava “Velika novogodi{wa avantura” po~iwe u 11.10 ~asova i wome se zavr{ava program u ovoj godini, a slede}e dru`ewe rezervisano je za utorak 4. januar.

Dodatne informacije mogu se dobiti na brojeve telefona 021/529-861 i 021/521-866, kao i na sajtu www.nou.edu.rs.

A. J.

„Zelenilo” se ponovilo Posledwe dve godine, uz veliku pomo} Grada, mehanizacija „Gradskog zelenila“ zna~ajno je obnovqena. Odnedavno je bogatija za jo{ sedam traktora sa rotokosima, 16 trimera, 19 motornih testera, kultivator

i odre|enu koli~inu sitne mehanizacije i prikqu~aka za ma{ine. Kupqena su i 32 za{titna {lema sa vizirom za radnike. Nabavka je ko{tala oko devet miliona dinara.

Q. Na.

NOVOSADSKA HRONIKA

~etvrtak30.decembar2010.

U GRAD POHRLILI GOSTI IZ BIV[E SFRJ

Do~ek napunio hostele Novosa|anima }e se ove godine u ispra}aju stare, a do~eku nove godine ve} tradicionalno pridru`iti stranci iz republika biv{e SFRJ, koji o~ito vole slavqa na „novosadski“ na~in. Gosti iz Slovenije, Makedonije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine ve} nekoliko godina pune hostele i u najlu|oj no}i pevaju uglas uz stanovnike Novog Sada. Ovo nam je potvrdila Sawa Dra`i} iz hostela „Sova“, ~ije su sve sobe prethodne godine bile rezervisane za Slovence, a ove godine uz wih su i posetioci iz Makedonije i Hrvatske.

- Sve privatne sobe su nam zakazane jo{ pre mesec dana, a na{i gosti su ve}inom mladi do 30 godina, koji se odlu~uju za slavqe na trgu ili se raspituju za neke klubove ka`e Sawa dodaju}i da od imena izvo|a~a koji }e nastupiti na Trgu zavisi i broj wihovih gostiju.

Cena no}ewa u pomenutom hostelu je 2.000 dinara, {to je za 500 dinara vi{e od redovne cene, ali Sawa to opravdava lokacijom koja je veoma primamqiva, jer je gostima sve „nadohvat ruke“.

Slovenci su okupirali i sobe u hostelu „Podbara“, saznali smo od Radmile Ibra~i}, koja o~ekuje dvanaestoro mladih gostiju, a koji su i letos u`ivali u istom sme{taju.

Najlu|u no} u Novom Sadu do~eka}e i Piro}anci, Smederevci a gosti iz prestonice, Beogra|ani, koji su se odlu~ili za preno}i{te u „Zelenom zvonu“. Uprkos tome {to Novi Sad ima dosta toga da ponudi turistima, da nema „Egzita“ i Nove godine, maltene ne bi bilo ni gostiju, iskrena je Branislava Galfi iz pomenutog Preno}i{ta.

I. Dragi}

c m y

8

DNEVNIK

SUTRA NA DO^EK U CENTRU BEZ STAKLENE AMBALA@E I PIROTEHNIKE

Deset hiqada qudi slavi}e na trgu?

Za bezbednost Novosa|ana koji se odlu~e da Novu godinu do~ekaju na Trgu slobode ove godine brinu}e oko 45 policajaca i 100 qudi iz agencije za obezbe|ewe „Bins“, koji }e biti raspore|eni oko bine kao i na svim prilaznim pravcima ka centralnom gradskom trgu.

Po re~ima pomo}nika direktora Kulturnog centra Vase Timotijevi}a, ova agencija je imala najboqu ponudu na tenderu i za obavqen posao }e dobiti 900 hiqada dinara. Kulturni centar i qudi iz Policijske uprave sla`u se u jednom: u centar grada strogo je zabraweno unositi staklenu ambala`u, kao i pirotehni~ka sredstva.

- Ideja je da i re`im saobra}aja bude izmewen, najverovatnije na Trifkovi}evom trgu i u Wego{evoj ulici gde }e zabrane kretawa vozila va`iti ve} od sutra u pod-

ne pa sve do kraja proslave, dakle do ranih jutarwih ~asova prvog dana 2011. godine - ka`e Timotijevi}.

A kada je bezbednosna slika grada u prazni~nim danima u pitawu, zamenik na~elnika odeqewa policije PU Novi Sad Stevan Jari} ka`e da se sutra o~ekuje poja~an intenzitet saobra}aja, kako pe{a~kog tako i motorizovanog a sude}i po iskustvu iz prethodnih godina, tog dana obi~no ne bude specijalnih problema u gradu.

- Od sutra }e biti prisutan pove}an broj saobra}ajne, kao i policije op{te nadle`nosti i to najvi{e iz preventivnih razloga.

Posle 20 ~asova pove}a}emo broj patrola tako da }e tokom no}i sa petka na subotu, pored 45 policajaca koji }e biti u samom centru grada, na ulicama biti blizu 30 patrola koje }e obilaziti ugosti-

„Van Gog“ zvezda ve~eri Ovogodi{wi program do~eka na Trgu slobode po~e}e u pola devet nastupom Olaha Vincea, nakon koga u 21.20 ~asova slede beogradski bend „Bestbit” koji slove za klonove famoznih liverpulskih „Bitlsa“. „Frajle“ }e svoje sjajne vokale sposobnosti ali i specifi~an scenski nastup pokazati u 22.10 ~asova a nakon wih na binu u 23 ~asa izlazi Milan Mumin. Zvezde ve~eri uz koje }e prisutni odbrojati posledwih deset sekundi ove godine beogradski rokeri „Van Gog“ po~iwu da sviraju petnaest minuta pre pono}i a veseqe }e zakqu~iti Cveta Majtanovi} i Vlada A}i} ~iji nastup je zakazan za 1.10 ~asova.

Za bezbednost }e brinuti 45 policajaca i 100 qudi iz agencije za obezbe|ewe „Bins“.

U centar zabraweno unositi staklenu ambala`u i pirotehni~ka sredstva teqske objekte i druge atraktivne lokacije ali i mewa~nice, banke i po{te jer ti objekti ne rade a va`ni su zbog mogu}ih provalnih kra|a. Apelovao bih naro~ito na gra|ane da ne nose vatreno oru`je jer je upotreba ovog oru`ja strogo zabrawena – ka`e Jari}.

Kako ka`e, po procenama policije, na gradskom trgu se ove godine o~ekuje oko deset hiqada qudi, {to je skoro upola mawe no prote-

klih godina ali i u srazmeri sa ovogodi{wom skromnijom organizacijom do~eka.

Da podsetimo, ove godine je za proslavu Nove godine iz buxeta grada izdvojeno dvadeset miliona dinara od ~ega je polovina odmah namewena za humanitarne svrhe.

Ostalih deset miliona raspodeqeno je na ra~une izvo|a~a, za potrebe tehni~ke opreme i za tro{kove obezbe|ewa.

J. Zdjelarevi}

Foto: R. Hayi}

De~joj bolnici milion dinara Institut za zdravstvenu za{titu dece i omladine uz pomo} 1.000.000 dinara, koje je donirala OTP banka renovira}e deo Klinike i nabaviti opremu za De~ju hirurgiju. Direktor Instituta profesor dr Georgios Konstantinidis naglasio je da je ovo tre}a donacija koju je OTP banka namenila ovoj ustanovi i da }e ta sredstva biti korisno utro{ena.

- Donacija }e biti iskori{}ena za nabavku specifi~ne opreme za Odeqewe intenzivne nege, kao i za zamenu dotrajalih prozora – rekao je dr Konstantinidis dodaju}i da su pre ~etiri godine donaciju iskoristili

za kupovinu reanimobila, a prethodne godine novac koji je poklonila OTP banka utro{ena su u medicinsku opremu za genetiku.

- Ovom donacijom `elimo da pru`imo podr{ku zajednici u kojoj poslujemo i ~iji smo deo, kao i da doprinesemo poboq{awu uslova le~ewa dece - istakao je predsednik Izvr{nog odbora OTP banke Imre Bertalan.

Direktor Instituta za zdravstvenu za{titu dece i omladine uru~io je predsedniku Izvr{nog odbora OTP banke zahvalnicu zbog vi{egodi{weg pru`awa pomo}i pomenutoj ustanovi.

I. D.

„DNEVNIK” I „ALNARI” NAJBR@IM ^ITAOCIMA POKLAWAJU KWIGE

„Yulijet” Nika Hornbija

Iz¬da¬va~¬ke ku¬}e „Mono i Mawana“ i „Alnari“, u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom“, u na¬redn ¬ om pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utorkom i ~etvrtkom. Da¬nas }e dva naj¬br¬`a ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ji se ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak ro¬ma¬na „Xulijet“ Nika Hornbija, u izdawu „Alnarija“.

Re~ izdava~a: U u~malom gradi}u na engleskoj obali, Eni voli Dankana – ili bar misli da ga voli, jer je oduvek bilo tako. S druge strane, Dankan voli Eni, a onda je najednom vi{e ne voli. I tako Eni prestaje da voli Danka-

na i po~iwe da `ivi samo za sebe. Upu{ta se u i-mejl prepisku sa Takerom Krouom, penzionisanim rokerom, koji ve} dvadeset dve godine nije napisao nijednu pesmu, a koji je ujedno najve}a opsesija wenog de~ka Dankana. Neverovatna prisnost razvija se izme|u ovo dvoje usamqenih qudi koji tragaju za ne~im {to nikad nisu imali.

Dobitnici }e kwige preuzimati u novoj kwi`ari „Vulkan“ u tr`nom centru „Merkator“, gde mogu na}i i mno{tvo drugih izdawa ku}a „Mono i Mawana“ i „Alnari“.

A. V.

Svira „Bi~ alarm” Koncert “ Retro surf rockabilly night: Beach Alarm” odr`a}e se ve~eras u 21 sat u Omladinskom centru CK13, Ulica vojvode Bojovi}a 13. Bend Bich Alarm predstavi}e autorske stvari “KGB”, “Waves”, “Cat Sound”, Everythinga little bit” i “Zapata Stomp” instrumentalnu muziku {ezdesetih. Ulaznica ko{ta 200 dinara.

N. R.

RODITEQI OBNAVQAJU MALU O[ „JOVAN POPOVI]”

Voqa umila u~ionice Moleri pripremaju zidove za kre~ewe, parketari hobluju i lakiraju podove - slika je u`urbanih radova na ure|ewu hola, hodnika i devet u~ionica male {kole “Jovan Popovi}” tokom raspusta. Ipak, ovi radovi ne spadaju u redovno odr`avawe {kole, ve} su rezultat dogovora i truda roditeqa kojima deca idu u ovu {kolu.

Inicijatorka ideje je Tatjana Male{evi} koja je odlu~ila da poku{a da animira roditeqe, kako bi u~ionice u kojim im borave deca, u~inili ~istijim i zdravijim. Gledaju}i oronule zidove, kao i pra{wave i dotrajale podove, ona je odlu~ila da ne{to mora da u~ini, pogotovo zato {to se tri u~ionice koriste i za produ`eni boravak, te u wemu ostaje 150 |aka. Tako je organizovala anonimnu anketu me|u roditeqima. Odziv roditeqa je bio dosta

Tatjana Male{evi} i u~iteqica Sla|ana Jankovi} Foto: S. [u{wevi}

dobar, ka`e Male{evi}ka, mada navodi da su roditeqi razli~ito reagovali, a neki ~ak nisu ni primetili stawe u~ionica.

- Kada smo videli da dovoqno roditeqa podr`ava akciju, kontaktirali smo direktorku Dragicu Pla~kov, te dobili odobrewe Saveta roditeqa. Kako se is-

^ITAOCI PI[U SMS

postavilo da su radovi obimniji nego {to smo mislili, poku{ala sam da prona|em i donatore, {to je, na sre}u, urodilo plodom. “Erker in`ewering” nam je odmah poslao svoje molere, jedan parketar nam radi sve u pola cene, “Duga” iz Beograda nam je donirala polovinu potrebnog laka za par-

ket, a drugu polovinu je platila {kola. Tako da mi roditeqi pla}amo samo parketarske radove.

Osim ure|ewa zidova i podova, zahvaquju}i Institutu za bezbednost i preventivni in`ewering uspe}emo da zamenimo i linoleum u holu {kole, koji se koristi kao sala za fizi~ko, a koji nije mewan ~itavu deceniju – objasnila je na{a sagovornica.

S obzirom na to da su sa majstorima u {koli svakodnevno Tatjana Male{evi} i u~iteqica prvog pet razreda Sla|ana Jankovi}, desi se da preuzmu neki deo posla na sebe. Kako su parketi u ~etiri u~ionice ve} gotovi, a do Bo`i}a bi trebalo da budu i ostali, u~enike prvih i drugih razreda po povratku sa raspusta ~ekaju ure|ene u~ionice i osve`ena “sala za fizi~ko” zahvaquju}i dobroj organizaciji i trudu roditeqa.

A. Vidanovi}

065/47-66-452

Zapre`na kola u 21 veku?!

Od Futo{ke pijace pa do SUP-a sretoh troje zapre`nih kola i zapitah se u kom smo veku? A kao zabraweno je voziti zapre`na kola. Koliko bi ih sreo da nije zabraweno?

062/263... *** @iteqi Avijati~arske ulice i velikog dela Detelinare ostali su zaprepa{}eni kada su ustanovili da novim bulevarom Evropa mogu sti}i samo u Rumenku, a nikako u grad.

064/9059... *** Za{to nisu smeweni oni ~iji je posao da na|u ko je odgovoran da se nakon tolko godina ne okon~a gradwa Po{tanske {tedionice, rugla Novog Sada i prave slike rada nadle`nih.

063/8793... *** Huligni ru{e grad, a policija spava. Re{ewe je jednostavno: policiji umawiti plate za {tetu koju su u~inili wima nepoznati izvr{ioci, a dati im nagradu za otkrivene.

Svima bi bilo boqe, sem huliganima.

063/8793...

*** Svaka ~ast bajkerima, a bilo je simpati~no gledati ih u koloni kao Deda Mrazove! 063/8272... *** Biro za “zapo{qavawe”bi mogao da pokrene i kurs za sti-

*** Besomu~no podizawe bista (mrtve stra`e) znanim-neznanim, va`nim-neva`nim, bitnim-nebitnim, likovima tu|e kulture!!!. S Keja }e Ajzerbexanac do~ekivati i ispra}ati be-

cawe iskustva i to za sve profile koji su registrovani kod wega. Takvim sertifikatom bi uverili “poslodavce” da imamo vi{e iskustva u radu i od wih samih.

062/1296...

le la|e u srpskom gradu. Zar je to mogu}e?

062/1296... *** Zapawuju}e je da niko od poslanika ne reaguje na poskupqewe (buxetsko ) de~ijih ba-

nana, ce vitamina (pomoranxi, limuna .. )... }ute i planiraju zaslu`eno zimovawe?! Zna~i, ne smeje se samo, direktno nadle`na Dragutinovi}ka, ve} i najmasovniji upravqa~ki hor Evrope?

064/4210... *** Ko je naredio da po{te van centra i limanske pijace ne rade subotom? Kada zaposleni da pla}aju ra~une?

064/2859... *** Svaka ~ast Asocijaciji individualnih potro{a~a gasa i MO SPS Salajka na dodeli paketi}a za decu O[ “Vuk Karaxi}”.

060/3000... *** Zna li neko ko je najstariji gra|anin Novog Sada i Vojvodine? Najstariji na{ sugra|anin ujedno i Vojvodine je baka Mara Radosavqevi}, 105 godina napunila je 9. novembra 2010. @ivi u Novom Sadu od 1928. godine, penzionerka Pokrajinskog zavoda za socijalno osigurawe, niko je iz biv{e firme nikada nije posetio kao ni gradski oci.

062/9669...

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

~etvrtak30.decembar2010.

9

SKUP[TINA GRADA ODLU^ILA

Investicioni buyet i zadu`ivawe Odbornici u Skup{ti[ef odborni~ke grupe ni grada ju~e su usvojili SRS \ura| Jak{i} nakon gradski buxet od 20,3 mitoga je izjavio da buxet nilijarde dinara, doneli su je investicioni ve} predodluku da se grad zadu`i izborni, te da umesto reza 3,5 milijarde dinara, alnog i skromnog buxeta, usvojili i programe i gradska vlast se razbacuje planove javnih preduzemilijardama. On je naveo }a. Izabrani su novi vrda se nastavqa gubita{ka {ioci du`nosti direkpolitika i da se pove}avatora: u „Poslovnom proju zadu`ivawa javnih predstoru“ to je Gordana Mouze}a kako bi im pala gi} umesto Marka Cvijavrednost pred privatizana, u „Stanu“ je Rajko ciju. Odbornik DSS-a Boj~i} umesto Milenka Branislav Ristivojevi} Peri~ina, a u GSP-u je izjavio je da grad ne mo`e Branislav Bogaro{ki da funkcioni{e na zaduzamenio Rajka Peji}a. `ivawu, ve} jedino na Novi predsednik UO {tedwi. Ristivojevi} je Spensa je @arko Suvajpozvao na rekonstrukciju xi}. komunalnog sistema, tako U svom ekspozeu, gra{to bi se sva preduze}a, dona~elnik Igor Pavliosim monopolskih, priva~i} naveo je da je buxet za tizovala, dok bi Zavod za narednu godinu ve}i za izgradwu grada i „Poslov9,5 procenata od pro{loni prostor“ postali digodi{weg, da je izvorni Biv{i odbornici DSS-a Veselinovi} i Travica (pre{li u vladaju}u koaliciju) sa rekcije gradske uprave.

Foto:A.Erski Novom odlukom o kogradski buxet 13,68 mili- Ristivojevi}em i Pavli~i}em Pavli~i} je izjavio i da }e biti koliki je i broj dece na listama munalnim taksama, po re~ima jardi, a da }e ostatak biti nabarekonstruisano 46 sportskih igra~ekawa. gradskog finansa @ivka Makavqen zadu`ivawem i iz ulagawa li{ta, da }e po~eti i ure|ewe Na Novom nasequ bi}e zavrri}a, grad je olak{ao poslovawe Fonda za kapitalna ulagawa i prostora izme|u gradskih bloko{ena zgrada sredwe {kole “Dr privrednicima i umawewem takNacionalnog investicionog va, nastavi}e se i rekonstrukcija plana. Pavli~i} je buxet ocenio javnog osvetqewa. Rekonstrukcija kao investicioni, i naveo da }e Izabrani novi vr{ioci du`nosti direktora: gradske obale nastavi}e se Sunase graditi Bulevar Evrope do u „Poslovnom prostoru“ Gordana Mogi} umesto ~anim kejom sve do Mornarice. Za autoputa i kanalizaciju u gradu „Vodovod“ je odabran na~in uvo|ei prigradskim naseqima, i to od Marka Cvijana, u „Stanu“ Rajko Boj~i} wa stranog privatnog partenra 3,5 milijarde koje }e biti nabaumesto Milenka Peri~ina, a u GSP-u je Branislav osnivawem zajedni~kog preduze}a vqene iz kredita ili municiBogaro{ki zamenio Rajka Peji}a. u kojem }e grad biti ve}inski vlapalnim obveznicama.

Novi predsednik UO Spensa je @arko Suvajyi} snik, kako bi imao uticaj na izbor Gradona~elnik je za govorniinvesticija i politiku cena. com rekao da }e ove godine biti Kako je naglasio Pavli~i}, a Milan Petrovi}”, a po~e}e i se za isticawe naziva firme i to zavr{en Somborski bulevar i da kasnije to podr`ala i opozicija, izgradwa zgrade Istorijskog najvi{e u prigradskim naseqi}e biti spojen s Bulevarom arhiva grada. Zbog nedostataka ma, gde je smawewe 17 posto. Ukiposlovnog prostora u centru, nuta je i taksa za dr`awe muzi~DSS ostao bez odborni~ke grupe nakon {to grad crkvama vrati kih ure|aja za ugostiteqe, kao i Posledwa ovogodi{wa sednica po~ela je iznena|ewem, po{to su nekoliko hiqada kvadrata, naplata za kampove. Umawewe od redove odbornika DSS-a napustili @eqko Travica i Slobodan Vezgrada Doma zdravqa na uglu 90 procenata na taksu za isticaselinovi}, koji su zatim stupili u odborni~ku grupu „Za Evropski Gr~ko{kolske i Mileti}eve we naziva firme, koje je do sada Novi Sad“. Odborni~ka grupa DSS-a tako je prestala da postoji, ulice preba~ena je u nadleva`ilo samo za stare zanate, sapo{to su ostala samo dva odbornika ove stranke, a opozicija se sve`nost “Poslovnog prostora”. da va`i za 90 procenata svih zala na 26 radikala i dvoje preostalih predstavnika DSS-a.

Po re~ima Pavli~i}a, sledenatlija, kako bi se podstaklo za}e godine bi}e zavr{eni otvonatstvo. Tako|e, u narednoj godireni bazeni na Spensu, a Sajmini ne}e biti pove}awa cene zaNovi Sad je omogu}io pomerawe {te }e biti rekonstruisano. kupa poslovnog prostora.

Evrope kru`nom raskrsnicom. starosne granice za vantelesnu Domovi zdravqa u Sremskoj KaAzerbejxan }e platiti posZa izgradwu naslednika @e`eoplodwu. [to se ti~e obrazovamenici i [angaju bi}e pro{itavqawe spomenika kompoziqevog mosta grad }e ove godine wa, gradi}e se sportska hala u reni, a Pavli~i} je istakao i da toru Uzeiru Haxibejovu na izdvojiti 300 miliona dinara, a O[ „Dositej Obradovi}“, a u }e se nastaviti ozelewavawe Beogradskom keju. Ukupna visiodustalo se od izgradwe novog Radni~koj ulici do 2012. godine grada, u kojem zelene povr{ine na spomenika bi}e tri metra. mosta ispod Tvr|ave kako bi se bi}e zavr{en vrti} sa 510 mesta, zauzimaju svega pet procenata.

S. Krsti} izbeglo dodatno zadu`ivawe.

TAKMI^ILI SE BARMENI

Umetni~ko miksawe koktela Na takmi~ewu barmena pod nazivom „Sky challenge” odr`anom u klubu „Kontrast“ u kategoriji miksologija pobedila je Suzana Jovanovi} iz Beograda napraviv{i koktel „Nebeski kola~i}“, dok je naziv najboqeg „flertendera“ zadr`ao pro-

-Bitno je kako pravite koktel, koje pokrete koristite. Ocewuju se razli~ite kombinacije elemenata, kako i koliko upotrebqavate fla{e, {ejkere, dekoraciju, potom je bitna i uskla|enost sa muzikom i, naravno, kontakt sa publikom i wena rekacija- rekao

drink”, pi}a kako atraktivnog tako i ukusnog. Flertendig predstavqa slobodan stil pripremawa koktela i u ovoj kategoriji bilo je 10 takmi~ara.

Predsednik udru`ewa barmena Novog Sada „BarmeNS“, koje je glavni organizator ovog doga|aja,

Darovi siroma{nima Deci iz porodica koje su korisnici narodne kuhiwe u Sremskim Karlovcima ju~e su podeqeni novogodi{wi paketi}i u Domu Crvenog krsta. Igra~ke i slatki{i dar su Razvojne banke Vojvodine, a dobilo ih je 50 mali{ana do 10 godina.

Z. Ml.

Fudbalske sudije dale krv ^lanovi Saveza fudbalskih sudija Novog Sada, wih oko 80, dobrovoqno su dali krv. Predsednik ovog udru`ewa Milan Miwa Radakovi} ka`e da je ovo sedmi put kako celokupno ~lanstvo u~eA. J. stvuje u akciji.

{logodi{wi pobednik Goran Rajevi} iz Kraqeva. Drugo i tre}e mesto u kategoriji flertendera osvojili su u~esnici iz Hrvatske Karlo Damjani} i Du{an Jawatovi}, a druga dva najboqa koktela napravili su Beogra|anin Milan Mladenovi} i Novosa|anka Valentina Pani}.

je Goran Rajevi}. Dodao je da je konkurencija bila jaka i da nije bilo jednostavno opravdati pro{logodi{wu titulu.

U kategoriji miksologija odnosno klasi~nom pravqewu koktela bilo je 16 takmi~ara koji su imali {est minuta da naprave koktel sa autenti~nim receptom u kategoriji “Fancy

Ranko Spasojevi} rekao je da ovo takmi~ewe predstavqa skup najboqih barmena u ovom delu Evrope.

Takmi~ewe u pravqewu koktela odr`ava se ve} pet godina u na{em gradu. Regionalnog je karaktera, te svake godine uz na{e u~estvuju i takmi~ari iz Hrvatske, Bosne i Hercegovine i Crne Gore.

A. Jerini}

POKRAJINA DARIVALA „RADOSNO DETIWSTVO“

Mali{anima najlep{e bo`i}ne pesme U vrti}u „Guliver“ na Novom nasequ, ju~e je bilo sve~ano, jer je pokrajinski sekretar za obrazovawe Zoltan Jege{ uru~io Pred{kolskoj ustanovi „Radosno detiwstvo“ novogodi{wibo`i}ni poklon, audio CD „Deci s qubaqu“. Re~ je o najlep{im bo`i}nim pesmama iz celog sveta. Ovaj poklon dobi}e i sva deca u Pokrajini.

„Poklon je prevashodno edukativnog karaktera, jer nismo zadovoqni kako je i koliko muzika zaspupqena me|u decom“, rekao je Jege{ i dodao da svega pet odsto mali{ana u Pokrajini ide u ni`u muzi~ku {kolu. Direktor Pred{kolske ustanove Borislav Samarxi} zahvalio se na dragocenom poklonu, a hor mali{ana iz vrti}a pevao je de~je pesmice. Q. Na.

Foto: S. [u{wevi}

Pokloni u „Svrati{tu za decu” Humanitarna akcija Fakulteta za menaxment odr`ana je ju~e u „Svrati{tu za decu s ulice“ Ekumenske humanitarne organizacije i tom prilikom ~lanovi redakcije studentskog lista „ F@Mtime“ poklonili su deci zimsku ode}u, obu}u, slatki{e, igra~ke, {kolski i pribor za li~nu higijenu.

Akcija je trajala nedequ dana i u woj su u~estvovali profesori i studenti sa Fakulteta i svi ostali koji su `eleli da pomognu de-

ci, a o tome su se informisali preko plakata i dru{tvene mre`e Fejsbuk.

- Zahvaqujemo se Fakultetu za menaxment i pozivamo sve gra|ane dobre voqe da se ugledaju na wih i pomognu ovoj deci, kojoj je trenutno najpotrebnija obu}a - rekao je asistent na projektu „Svrati{te za decu“ Nikola Crni}. Svrati{te je na Bulevaru oslobo|ewa 28, a radno vreme je svakoga dana od 9 do 16 ~asova.

T. L.

„Travijata” u SNP-u Opera „Travijata“ \uzepa Verdija bi}e prire|ena ve~eras u 19 ~asova na sceni „Jovan \or|evi}“ Srpskog narodnog pozori{ta. Glavne uloge igra}e Milica Stojadinovi}, Miqenko \uran, Atila Moku{ i Jelena Kon~ar uz soliste baleta Maju Grwa i Davida Gruoso. Pored wih u predstavi u~estvuju i hor, orkestar i balet SNP-a.

I. D.

~etvrtak30.decembar2010.

VOJVODINA / NOVI SAD

DNEVNIK

c m y

10

PREZENTACIJA POVEZNOG VODOVODA SUBOTICA–PALI]

Cevi poklonila Slova~ka Po~ela distribucija paketa

OP[TINA POMA@E NAJSIROMA[NIJIMA

Paketi hrane za bogatiju trpezu

NOVI BE^EJ: Te{ka ekonomska kriza u op{tini Novi Be~ej, pogor{ana je i zbog lo{e privatizacije ve}ine ovda{wih preduze}a, {to ilustruje i sve ve}i broj porodica u stawu socijalne potrebe. Kako bi pomogla najugro`enijim porodicama, op{tina je u 2010. godini izdvojila milion dinara, a novac se koristi za kupovinu namirnica, koje se svakog meseca dele najugro`enijim doma}instvima, podsredstvom Centra za Socijalni rad. To je malo u odnosu na potrebe, pa se u op{tini trude, da najsiroma{nijim sugra|anima pomognu da za praznike imaju bar malo bogatiju trpezu.

-Jedan od va`nih zadataka op{tine Novi Be~ej je da i u 2011. go-

dini obezbedi socijalnu sigurnost {to ve}em broju siroma{nih sugra|ana. U buxetu je ponovo izdvojeno milion dinara. - ka`e na~elnica Organa uprave SO Radmila Stankovi}.

Zahvaqiju}i Vladi AP Vojvodine op{tina je dobila pomo} u hrani za 600 porodica, a na inicijativu lokalne samouprave, donacijama privatnih firmi koja posluju na podru~ju op{tine, organizovana je humanitarna akcija kojom je obezbe|eno oko 200 novogodi{wih paketi}a za decu iz porodica koje, zbog te{kog materijalnog stawa, nisu u mogu}nosti da priu{te radost svojoj deci.

M. Kiseli~ki

Tri stana porodicama ratnika SOMBOR: U prisustvu somborskog gradona~elnika Nemawe Deli}a, predsednik prvostepene stambene Komisije republi~kog Ministarstva rada i socijalne politike Sava Paunovi} je potpisao ugovore i predao kqu~eve porodicama ratnih vojnih invalida i poginulih u ratovima 9099. godine, koje su na osnovu svojevremeno raspisanog konkursa dobile stanove.

-Pro{li put, 2008. godine u Somboru smo na osnovu istovetnog konkursa podelili 18 stanova, a po{to je u me|uvremenu jedan ratni vojni invalid na drugi na~in re{io stambeno pitawe svoje porodice i vratio dodeqeni stan, danas uru~ujemo kqu~eve za dve porodice poginulih u ratovima 90-99. godine i jednom ratnom vojnom invalidu - precizirao je Paunovi}, koji je uru~io kqu~eve porodicama Lovri}, Kon~ar i Pe{ut, zahvaquju}i se na dobroj saradwi somborskoj lokalnoj samoupravi.

M. M}

DANAS U GRADU BIOSKOPI Arena Sinepleks sala 5 : “Montevideo, Bog te video!” (14.30, 17.15, 20, 22.40), sala 3: “Guliverova putovawa 3D” (12, 14, 16), “Letopisi Narnije: Putovawe namernika zore 3D” (18), “Tron: Legat 3D (20.30, 23).

Jadran: “Alisa u zemqi ~uda” (18), “[i{awe” (19.45), “Grad lopova” (21.30).

Art bioskop “Vojvodina” na Spensu: “Neke druge pri~e” (19), “Verujem u an|ele” (21).

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te Scena “Jovan \or|evi}” “Travijata” (19).

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka “Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka “Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka”, “Vojvodina izme|u dva rata”, “Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka “Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka “Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme, rodile su: BLIZANCE: Ester Siler iz Zrewanina ( devoj~ice) DEVOJ^ICE: Aleksandra Vrbajac, Olga Nedeqkovi}, Sandra Kne`evi}, Aleksandra Tadi} i Tatjana Ga}ina iz Novog Sada, Qubica Gostoji} iz @abqa, Aleksandra Jaki} – Crnogorac iz Temerina i Bojana Kartalija iz Zrewanina.

DE^AKE: Milijana Radosavqevi} i Valentina Kokeza iz Novog Sada, Alije Curoli iz Beo~ina, Jelena Gajica iz Sremske Kamenice, Olivera Pejin iz Bege~a i Mirjana Api} iz Despotova

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Vojin Marka Navalu{i} (1929) u 10.30 ~asova, Du{an Srete Milinkovi} (1932) u 11.15 – ispra}aj, Miladinka Slavka Blizanac (1925) u 12, Velizar Josipa Havjar (1936) u 12.45, Smiqa Rodoquba Toma{evi} (1963) u 13.30 i Svetozar Nikole ^olakovi} (1946) u 14.15 ~asova. Na mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahrawen Rajko Pana Zeqkovi} (1933) u 13 ~asova. Na Katoli~kom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawena Ilona I{tvana Rac (1932) u 13 ~asova. Na dowem starom grobqu u Futogu bi}e sahrawen Ratko Jove Majki} (1944) u 13 ~asova.

SUBOTICA: U Subotici je odr`ana prezentacija projekta koji su zajedni~ki realizovali Slova~ka vlada i Srbija. Re~ je o projektu izgradwe magistralnog vodovoda SuboticaPali}, koji je realizovan ove godine. Slova~ka Agencija za me|unarodnu saradwu i Regionalna Agencija okruga Trnava poklonili su suboti~kom vodovodu cevovodni materijal, u

vrednosti od 160.000 evra. Izgradwa magistralnog voda, u du`ini od tri kilometra ukupno je ko{tala 341.000 evra, s tim da su „Vodovod” i Fond za kapitalna ulagawa AP Vojvodine obezbedili 271.000 evra. Direktorka JKP „Vodovod i kanalizacija” Sne`ana Pej~i} ka`e da je ciq projekta re{avawe infrastrukturnih problema vodosnabdevawa grada Subotice i

naseqa Pali}. Pored sigurnog i kvalitetnog vodosnabdevawa, obezbedi}e se i uslovi za razvoj privrede na tom potezu.

Naredne godine planirana je izrada projektno-tehni~ke dokumentacije za povez isto~nog i zapadnog kraka vodovodne mre`e.

- U planu je izgradwa centralnog kompleksa Vodozahvat 2, kao i obezbe|ivawe novca za

nastavak izgradwe kolektora dva u visini od 360 miliona dinara i kolektora sedam, u vrednosti od 170 miliona dinara.

O~ekujemo da novac obezbede kroz NIP i Fond za kapitalna ulagawa AP Vojvodine. U toku je izrada projekta za snabdevawe vodom naseqa Qutovo, Gowi tavankut i Dowi Tavankut - obja{wava direktorka Sne`ana Pej~i}.

A. A.

[IDSKA OP[TINA U DRU[TVU RAZVIJENIH

Prva elektrana na Balkanu [ID: ^elnici lokalne uprave u [idu imali su razloga za slavqe na Dan op{tine. Sumiraju}i rezultate godine na izmaku predsednica Op{tine Nata{a Cvjetkovi} podsetila je da je izgra|eno 70 kilometara lokalnih puteva, za koje je utro{eno 400 miliona dinara, prostorni plan uskla|en je sa novim zakonom i wime su predvi|ene industrijske zone koje bi trebalo da privuku investitore i obezbede radna mesta. „Viktorija grup” iz Novog Sada sa najmla|im partnerom izgradi}e prvu elektranu u [idu u ovom delu Evrope - na biomasu.

- Obnavqamo infrastrukturu i razvijamo privredu. Tako [id postaje mesto kvalitetnijeg `ivota za gra|ane ove op{tine. Tokom pro{le godine prioriteti su nam bili planska projektna dokumentacija, izgradwa infrastrukture i realizacija svih programa projekata u skladu sa postoje}im dokumentima, jer su oni preduslov za ekonomski razvoj na{e privrede. Me|u prvim smo pristupili izradi Prostornog plana kojim je definisana industrijska zona, pored autoputa, i mawe radne zone po selima koje }e omogu}iti ravnomeran razvoj na{e op{tine - obja{wava predsednica Op{tine Nata{a Cvjetkovi}.

Ona dodaje da je sa „Srbijagasom” postignut dogovor oko gasifikacije op{tine, a realizacija posla o~ekuje se do kraja idu}e godine.

Unapre|eno je vodosnabdevawe izgradwom dva

Nata{a Cvjetkovi}

nova bunara i sanirawem dugogodi{weg problema na gradskoj vodovodnoj mre`i. Ura|en je projekat vodosnabdevawa ~etiri fru{kogorska sela i zapo~eta izgradwa vodovodne mre`e u mestu Quba-Vorovo.

Tako|e, ona navodi da je sanirana ve}ina divqih deponija kroz akciju „O~istimo Srbiju” i izra|en projekat centralne deponije [ida.

Ulagano je u visoku i niskunaponsku elektri~-

nu mre`u u saradwi sa Elektrodistribucijom.

- Otvorili smo nove ambulante, apoteke, laboratorije u selima selima i realizovali smo i projekat izgradwe novih motna`nih ku}a u saradwi sa nevladinom organizacijom „Inter-sos” za {est porodica. Zavr{ena je izgradwa vrti}a koji }e do kraja godine biti opremqen i otvoren slede}e godine- ka`e Cvjetkovi}.

O~ekujemo veliku korist od izgradwe prve elektrane u [idu na biomasu, a investitor }e biti „Viktorija grup”.

Nismo zaboravili ni kulturno-istorijsko nasle|e.

- Ove godine u Vi{wi~evu. Otkrili smo spomenik srpskom pesniku i guslaru Filipu Vi{wi}u za ~iju igradwu nam je sredstva donirala gospo|a Radmila Vi}entijevi}.

- Idu}a godina bi}e jo{ te`a, to }e biti vreme kada }e na{i planovi postati stvarnost ka`e Cvjetkovi}.

Proslavi Dana Op{tine prisustvovali su i ministar za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu Milan Markovi}, dr`avni sekretar Du{ko Radovi}, na~elnik sremskog okruga Sava Ali{i} i drugi.

D. Savi~in

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

POLIKLINIKA „PEKI]”, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK SITUACIJA U PIK „BE^EJ” SE SMIRUJE

Plate po dogovoru BE^EJ: Zaposleni u PIK „Be~ej” }e godinu koja je na izmaku pamtiti po brojnim turbulencijama, ali }e u novu, po svemu sude}i, u}i daleko spokojniji. Pokrajinski sekretar za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Miroslav Vasin ka`e da se radilo na tome da nekada{wi privredni gigant opet stane na zdrave noge, kao i da se isplate zaostale zarade.

- Idemo ka tome da se putem konverzije obeveze prema dr`avi i drugim velikim poveriocima pretvore u vlasni{tvo dr`ave,

~ime bi dr`ava postala ve}inski vlasnik PIK „Be~ej”. Tako|e je utvr|ena dinamika isplate zarade zaposlenima u naredna dva meseca.

U januaru }e se isplatiti cela novembarska plata i prva polovina decembarske, a u februaru preostali deo decembarske i cela januarska zarada, kako bismo od marta uhvatili ritam mesec za mesec rekao je Vasin posle sastanka sa predstavnicima lokalne samouprave, menaxmenta i predstavnika oba sindikata.

V. J.

KAKO ]E SREMCI PROVESTI NOVOGODI[WU NO]

Neki na trgovima, neki kod ku}e

SREMSKA MITROVICA: Do ispra}aja stare i do~eka Nove godine deli nas jedan dan.U ovo vreme obi~no se prelama kuda, s kim i kako provesti najlu|u no}.Sude}i po prilikama, pola Srema }e novogodi{wu no} provesti na trgovima, a ona druga polovina u restoranima, kafi}ima, ili kod ku}e, uz dru`ewe sa ~lanovima porodice i prijateqima.Do~eci na trgovima izosta}e u In|iji, Irigu, [idu i Pe}incima, a organizovani bi}e u Sremskoj Mitrovici, Rumi i Staroj Pazovi.

Oni koji `ele da posledwe minute ove godine provedu na rumskom Gradskom trgu, u`iva}e u zabavqawu „Karavan benda”, zatim tambura{e GTO „Branko Radi~evi}”, a pred pono} duo Mi{a Jeremi} i Milica Radowi}.Ta~no u pono} Rumqani }e prvu ~estitku primiti od predsednika op{tine

Gorana Vukovi}a. Pazov~ani }e imati priliku da na Trgu Zorana \in|i}a u ritmu muzike „Crvene jabuke” do~ekaju Novu godinu.

Novosadaska grupa „Apsolutno romanti~no” zabavqa}e Mitrov~ane za do~ek Nove godine na Gradskom trgu. Ovogodi{wi do~ek na trgu u Sremskoj Mitrovici ko{ta}e ukupno 1,514.426 dinara, ka`u organizatori ovog doga|aja.

Ove godine u [idu ne}e biti organizovana proslava najlu|e no}i na gradskom trgu, jer je lokalna samouprava odlu~ila da taj novac uputi kao pomo} Kraqevu. Kada je re~ o op{tini Irig, pre svega zbog mera {tedwe, kako nam je rekao predsednik ove op{tine Vladimir Petrovi}, organizovanog do~eka Nove 2011. ne}e biti, a i ova vrsta slavqa nije tradicija za ovu sremsku varo{icu, sem uobi~ajenog novogodi{weg dekora u zgradi op{tine.

S. Bojevi}

~etvrtak30.decembar2010.

ZAHVAQUJU]I LOKALNOM AKCIONOM PLANU ZAPO[QAVAWA

Posao za 55 Zrewaninaca ZREWANIN: Skup{tina grada Zrewanina na posledwoj ovogodi{woj sednici usvojila je Lokalni akcioni plan zapo{qavawa. Zamenik gradona~elnika Goran Kauri} ocenio je na konferenciji za novinare da se time grad direktno ukqu~io u proces otvarawa novih radnih mesta i stvarawa uslova da se u narednoj godini zaposli {to ve}i broj qudi.

- To je jedan od najve}ih izazova za grad, posebno jer Zrewanin ima veliku stopu nezaposlenosti. Usvajawem plana postigli smo da nam na 5,1 milion dinara iz gradskog buxeta, Republika dotira jo{ 4,9 miliona. Taj novac bi}e usmeren, s jedne strane u zapo{qavawe pripravnika, a s druge - u omogu}avawe predu-

zetnicima da stvore uslove za otvarawe novih radnih mesta. O~ekujemo da }e zahvaquju}i ovom projektu idu}e godine 55 na{ih sugra|ana dobiti posao – objasnio je Kauri}.

Direktor zrewaninske filijale Nacionalne slu`be za zapo{qavawe Pero Kne`evi} naglasio je da je podr{ka lokalne samouprave i izdvajawe sredstava za subvencije prilikom zapo{qavawa izuzetno zna~ajno.

- Lokalni plan za 2011. godinu predvi|a dva strate{ka ciqa, a to su pove}awe zaposlenosti i socijalna inkluzija. Na pove}awe zaposlenosti lokalna samouprava }e uticati dodelom subvencija za otvarawe novih radnih mesta. Kada je re~ o socijalnoj inkluziji, ona

VR[AC: Glavne saobra}ajnice i trgovi u centru Vr{ca se kupaju u ble{tavilu raznobojnih ukrasa i u ve~erwim satima centar je prepun veselih {eta~a koji razgledaju prepune i {arene izloge brojnih trgovina. Za do~ek najlu|e no}i gradski oci su se pobrinuli da obezbede dobru zabavu. Na glavnom gradskom trgu, Svetog Teodora Vr{a~kog, za petak uve~e postavqena je velika pozornica, gde }e prvo pevati popularnirok bend „Ozon”. U Novu godinu i u~esnike slavqa }e uvesti tambura{i orkestra „Zlatna `ica”, a po-

tom, kao {lag na tortu, }e nastupiti truba~i Gorana Rankovi}a iz Gu~e. Ta~no u pono} odlazak stare i dolazak Nove godine ozna~i}e vatromet, a po obi~aju za u~esnike je obezbe|eno kuvano vino i rakija na vi{e punktova. Za najmla|e po {kolama i vrti}ima su ve} u toku novogodi{we zabave sa obaveznim paketi}ima, to isto su pripremile brojne firme i ustanove za decu svojih radnika. U petak ta~no u podne na gradskom trgu je priredba sa predstavom za decu uz slatki{e i sokove.

R. J.

Monografija {kole uz izlo`bu BE^EJ: Monografija [kole za osnovno i sredwe obrazovawe „Bratstvo” u Be~eju, autora kustosa istori~ara Jovana D. Meduri}a, po imenu „Mala {kola velikog srca” promovisana je u Gradskom muzeju Be~ej, koji je i izdava~ publikacije. Sve je obavqeno u okviru sve~anog otvarawa izlo`be fotografija hrvatskog majstora savremene fotografije Stefana Lupina, koji je deo svojih eksponata posvetio deci s posebnim potrebama, kao {to su i u~enici {kole o kojoj

je re~. U ime {kole prisutnima su se obratile Marija Lu~ev i Radmila Mikala~ki, koje su rade}i u ovoj {koli oti{le u zaslu`enu penziju, a ume}e u recitovawu pokazala je grupa sada{wih u~enika.

Ideja o {koli za decu ometenu u razvoju pojavila se jo{ 1963. godine, a ~etiri godine kasnije tu ideju je realizovala Skup{tina op{tine Be~ej, otvarawem Specijalne {kole na srpskom i ma|arskom jeziku.

V. J.

Podsticawe razvoja i me|uop{tinske saradwe NOVI KNE@EVAC: Lokalna samouprava op{tine Novi Kne`evac u saradwi sa PokraJinskim sekretarijatom za lokalnu samoupr-

Otvaraju}i sajam pokrajinski sekretar za lokalnu samoupravu i me|uop{tinsku saradwu dr Tomislav Stanti} je ukazao da male op-

Sa ju~era{weg sajma u Novom Kne`evcu

vu i me|uop{tinsku saradwu AP Vojvodine, prvi put priredili su Novogodi{wi sajam preduzetni{tva. U holu novokne`eva~ke Osnovne {kole „Jovan Jovanovi} Zma” predstavilo se 25 preduzetnika, zanatlija i institucija iz ove sredine, Kawi`e i Kikinde.

Foto: M. Mitrovi}

{tine imaju velikih problema, ali da nije posao lokalne samouprave da se samo brine da gra|ani {to pre obave poslove u op{tinskloj administraciji u re{avawu svakodnevnih problema, nego op{tine sve vi{e treba da imaju i razvojnu komponentu. On je ista-

kao da je pored finansirawa otvarawa kol centara op{tinskim upravama u ciqu efikasnije komunikacije sa gra|anima, kao i da u svojstvu servisa pomogne da lak{e delatnost obavqaju preduzetnici kao spona sa dr`avnim institucijama i raznim fondovima prilikom konkurisawa za podsticajna sredstva za unapre|ewe poslovawa. Stanti} je ddoao da je pokrajinski sekretarijat na ~ijem je ~elu podsticao uspostavqawe i razvijawe me|uop{tinske i prekograni~ne saradwe.

Predsednik novokne`eva~ke op{tine Dragan Babi} pozdravqaju}i u~esnike rekao je da okupqawa na ovakvim sajmovima treba da postanu tradicionalna, da bi preduzetnici razmenili iskustva i istovremeno od predstavnika banaka, Fonda za razvoj i drugih institucija obavestili se o mogu}nostima za kori{}ewe kredita i drugih podsticaja. Predstavnici Fonda za razvoj AP Vojvodine predstavili su svoje kreditne linije, a odr`avawe sajma iskori{}eno je da se uru~e nagrade najboqima u akciji za izbor najlep{e ba{te u op{tini Novi Kne`evac za 2010. godinu.

M. Mr.

Ispit pred publikom APATIN: U Galeriji „Meander” u Apatinu qubiteqi likovnog stvarala{tva mogu da pogledaju izlo`bu slika polaznika Likovne kreativne radionice, koja radi pri Kulturnom centru.

Re~ je o 12 autora sa 44 radova u razli~itim tehnikama. To je ina~e, po ~etvrti put kako polaznici Likovne kreativne radionice prire|uju izlo`bu, koliko i postoji ovakav vid rada sa zainteresovanim gra|anima pod stru~nim rukovodstvom Qiqane Pavkovi}.

-Dvanaest autora skoro svakodnevno radi u prostorijama Kulturnog centra i vidqivo je koliko su napredovali, u odnosu na pro{lu godinu. To je rad u ateqeu, koji okupqa jedan broj gra|ana koji su u jednom delu svog `ivota otkrili svoju `equ da se iska`u u likovnoj umetnosti -

Polaznici Likovne kreativne radionice

rekla je vi{i kustos u apatinskoj galeriji Radmila Sav~i}.

Izlo`ba radova Likovne krea-

tivne radionice u Galeriji „Meander” bi}e postavqena do 15. januara.

J. P.

„Labrador klub” zakupio „Ka{tel” SRPSKA CRWA: Beogradska firma „Labrador klub” zakupila je na deset godina motel

De`urstva Doma zdravqa BE^EJ: Dom zdravqa u Be~eju ne}e raditi 25. decembra na katoli~ki Bo`i}, 1, 2. i 3. januara u vreme Novogodi{wih praznika i 7. janaura na pravoslavni Bo`i}. Be~ejci }e u to vreme lekarsku pomo} mo}i da potra`e u slu`bi Hitne medicinske pomo}i, a lekove }e mo}i da nabave u Apoteci od 7 do 12 sati. Istovremeno, zdravstvene stanice u Ba~kom Gradi{tu i Ba~kom Petrovom Selu, odnosno ambulante u Mile{evu, Radi~evi}u i Novom Selu de`ura}e od 7 do 10 sati.

V. J.

predstavqa ukqu~ivawe rawivih kategorija u svet rada – istakao je Kne`evi}.

Predsednik Lokalnog saveta za zapo{qavawe Laslo Tot napomenuo je da su u izradi pomenutog plana zna~ajnu ulogu imaju sindikati, i unije poslodavaca i preduzetnika.

- Zahvaquju}i usvojenom dokumentu ima}emo mogu}nost i da apliciramo kod fondova Evropske unije koji su i nameweni za podizawe stope zaposlenosti na lokalnom nivou – podvukao je Tot. Na evidenciji Nacionalne slu`be za zapo{qavawe – Filijale Zrewanin, u Sredwobanatskom okrugu trenutno je nezaposlena 19.041 osoba. @. Balaban

NOVOGODI[WI SAJAM PREDUZETNI[TVA U NOVOM KNE@EVCU

U VR[CU ]E BITI VESELO ZA DO^EK

Tambura{i i truba~i na trgu

11

„Ka{tel” u Srpskoj Crwi

„Ka{tel” u Srpskoj Crwi. Komisija za sprovo|ewe javnog poziva za davawe u zakup prihvati-

la je ponudu preduze}a koje se bavi lovnim turizmom i ugostiteqstvom, i ono }e ubudu}e op{tini Nova Crwa pla}ati mese~nu kiriju od 50.000 dinara.

Zakupac se, tako|e, obavezao da }e u renovirawe tog arhitektonski zanimqivog zdawa, sme{tenog uz srpsko - rumunsku granicu, u prvoj fazi ulo`iti 108.000 evra. Sve~ano otvarawe „Ka{tela” predvi|eno je za 20. april naredne godine, a iz „Labrador kluba” najavquju da }e se u ovom objektu organizovati posebni vikend programi i posete. „Ka{tel” je u dr`avnoj svojini, a izgradio ga je nema~ki general Franc Nojhauzen, za vreme fa{isti~ke okupacije 1943. godine, po uzoru na banatske dvorce iz 18. i 19. veka. @. B.

VESTI Poskupele taksi usluge u Kikindi KIKINDA: Taksi usluge u Kikindi od ju~e su skupqe, u proseku, 15 dinara, a poskupqewe se pravda pove}awem cena benzina, gasa i `ivotnih tro{kova. Po~etna cena vo`we sada je 130 umesto 120 dinara, a svaka vo`wa du`a od minimalne skupqa je 20 dinara. Predsednik udru`ewa „Ki taksi” Vlada Rakovi} ka`e da su se o prose~nom poskupqewu od 15 dinara i ovoga puta usaglasile tri najve}e taksi slu`be u gradu: „Ki taksi”, „Kika” i „Maksi taksi” i nagla{ava da je u pitawu je lan~ano poskupqewe.

- Nove cene primewuju se od pre dva dana, a korisnici taksi prevoza imaju razumevawa - dodaje Rakovi}.

Do poskupqewa tri taksi slu`be imale su iste cene, a konkurencija uti~e jedino na samostalne taksiste koji su pre poskupqewa mu{terije privla~ili minimalnom cenom od 100 dinara.

A.\.

Referendum za novi samodoprinos PRIGREVICA: Odbornici SO podr`ali su inicijativu MZ Prigrevica i doneli odluku o raspisivawu referenduma za uvo|ewe novog samodoprinosa po stopi od tri odsto koji }e se odr`ati od 14. do 20. februara naredne godine. Postoje}i samodopirnos isti~e 31. marta a novi, ukoliko se izglasa, va`i}e od 1. aprila 2011. do 31. marta 2016. godine. O~ekuje se da }e se novim samodoprinosom prikupiti 75 miliona dinara.

Sredstva prikupqena novim samodoprinosom bi}e usmerena na komunalni razvoj sela, a primarno je zavr{etak izgradwe primarne fekalne kanalizacije sa ku}nim prikqu~cima.Tako|e je predvi|ena zamena azbestno- cemetnih vodovodnih cevi, u du`ini od 32 kilometra, rekonstrukcija i izgradwa atmosferske kanalizacije, izgradwa samobra}ajnica i trotoara u selu. Tako|e je u planu i izgradwa puta prema Svilojevu, gde bi se gradio Industrijski park, izgradwa sportskih igrali{ta, vodosnabdevawe.

J. P.

Usvojen buyet za narednu godinu KIKINDA: Na zasedawu SO Kikinda usvojen je drugi rebalans buxeta za teku}u, kao i buxet za narednu 2011. godinu. Ove godine u op{tinsku kasu slilo se oko milijardu i 670 miliona dinara, dok je za narednu godinu planiran priliv od oko 1,8 milijardi dinara.

Na sednici su usvojeni i programi poslovawa javnih preduze}a za narednu godinu.

A.\.

Autosme}ar komunalcima APATIN: Javno komunalno preduze}e „Na{ dom” obnovilo je vozni park kupovinom jo{ jednog autosme}ara. Po principi staro za novo, autosme}ar je bio jeftinij za 10 odsto i pla}en je 8.400.000 dinara.

J. P.

12

~etvrtak30.decembar2010.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

@ARKO VUKOVAC, IZ SREMSKE MITROVICE NE]E ODGOVARATI ZA UBISTVO NEVEN^ANE SUPRUGE

Pred su|ewe umro u pritvoru @arko Vukovac (30) iz Sremske Mitrovice, osumwi~en da je izvr{io te{ko delo ubistva, li{avaju}i svoju neven~anu suprugu Katarinu Ran~i} (34) `ivota 27. jula 2010. godine u tro{noj ku}i u kojoj su `iveli kao podstanari na Bosutskom put u Sremskoj Mitrovici, ne}e se pojaviti na zakazanom su|ewu pred ve}em Vi{eg suda u Sremskoj Mitrovici jer je iznenada

umro, prirodnom smr}u, u Pritvorskoj jedinici KPZ-a u Sremskoj Mitrovici.

Da podsetimo, @arko Vukovac se 27. jula ove godine, dok su zajedno pili pred ku}om, posva|ao s neven~anom suprugom, a onda uzeo elektri~ni kabl i zadavio nesre}nu `enu i zatim se isekao razbijenom fla{om. Pre dolaska u Sremsku Mitrovicu, Katarina Ran~i}, koja je iz prvog braka ima

BIV[E “BERETKE” OSU\ENE ZA LA@NO SVEDO^EWE

Zatvor za alibi Legiji

Trojica biv{ih pripadnika rasformirane Jedinice za specijalne operacije osu|ena su ju~e u Prvom osnovnom sudu u Beogradu na ukupno 30 meseci zatvora zbog davawa la`nog alibija svom nekada{wem komandantu Miloradu Ulemeku Legiji.

Dejan Ivkovi}, Nenad ]ebi} i Vuka{in Vuka{inovi} osu|eni su na po deset meseci zatvora zbog krivni~nog dela la`nog svedo~ewa. Sud je utvrdio da su tokom su|ewa u Specijalnom sudu dali la`ne iskaze na su|ewu Ulemeku i jo{ ~etvorici pripadnika JSO-a u vezi s atentantom na predsednika Srpskog pokreta obnove Vuka Dra{kovi}a u Budvi 2000. godine.

Sva trojica biv{ih pripadnika “crvenih beretki”, koji su

dobili otkaz u MUP-u, tokom su|ewa negirali su navode optu`nice da su la`nim svedo~ewem hteli da dovedu sud u zabludu. Oni imaju pravo da ulo`e `albu Apelacionom sudu u roku od 15 dana po prijemu pisanog otpravka presude. Specijalni sud, kao ni Vrhovni sud, nije prihvatio wihovo svedo~ewe pa je Ulemek pravosna`no osu|en na 40 godina zatvora kao organizator zlo~ina~kog udru`ewa koje je izvr{ilo ta krivi~na dela.

Ivkovi}, ]ebi} i Vuka{inovi} svedo~ili su i na su|ewu za ubistvo premijera Srbije Zorana \in|i}a.

Krivi~nim zakonikom, za la`no svedo~ewe predvi|ena je kazna do pet godina zatvora.

(Tanjug)

U KRAGUJEVCU KA@WEN DILER IZ NOVOG PAZARA

Po nagodbi – ~etiri i po godne zatvora

Vi{i sud u Kragujevcu osudio je A.\. iz Novog Pazara na ~etiri i po godine zatvora po{to je prihvatio wegovu nagodbu s Tu`ila{tvom da za pomenutu kaznu prizna da je trgovao drogom, re~eno je ju~e Tanjugu u tom sudu.

Ovo je prvi slu~aj da se krivi~ni postupak pred nekim vi{im sudom u Srbiji okon~a sporazumom o priznawu krivice izme|u Tu`ila{tva i okrivqenog, a drugi od uvo|ewa tog prav-

gu da je ovo prvi put da se krivi~ni postupak za tako te{ko krivi~no delo kao {to je neovla{}ena proizvodwa i stavqawe u promet opojnih droga, okon~a bez su|ewa, napomiwu}i da je “re~ je koli~ini od kilogram heroina”.

– Zahvaquju}i sporazumu, A. \. je osu|en na kaznu koja je znatno vi{a od zakonskog minimuma – rekla je Zorica \uri}, i napomenula da je za to krivi~no delo

dvoje dece, `ivela je kod majke u Kragujevcu. Po dolasku u Sremsku Mitrovicu je stupila u vanbra~nu zajednicu sa @arkom Vukovcem, koja je trajala oko tri godine. Kom{ije su predose}ale tragediju jer su @arko i Katarina stalno bili pijani i drogirani. @arko je povremeno radio kao sezonac i za taj novac nabavqao drogu i alkohol, a kada nije bilo novca, zajedno su krali

da bi mogli nabaviti pi}e i drogu.

Sudski dosije @arka Vukovca je zatvoren wegovom preranom smr}u, a pokojnikov otac Ranko Vukovac ka`e da se, na`alost, ova vanbra~na zajednica nije mogla druga~ije ni zavr{iti nego ubistvom, a za preranu smrt svoga sina ka`e da je ona posledica neurednog `ivota koji je vodio.

S. B.

Ku}a u kojoj se dogodilo ubistvo

NAVIJA^ „CRVENE ZVEZDE” PRED APELACIONIM SUDOM

Uro{ Mi{i} tra`i bla`u kaznu Na `albenoj sednici, odr`anoj ju~e pred Apelacionim sudom u Beogradu, okrivqeni navija~ „Crvene zvezde“ Uro{ Mi{i} je ponovo negirao optu`bu da je 2. decembra 2007, tokom navija~kih nereda na poluvremenu utakmice “Crvena zvezda”–”Hajduk” iz Kule poku{ao da ugura upaqenu bakqu u usta `andarmu Neboj{i Trajkovi}u, po kojoj je presudom Vi{eg suda u Beogradu osu|en na deset godina zatvora za krivi~no delo poku{aja te{kog ubistva.

Okrivqeni Mi{i} je i ju~e u `albi drugostepenom sudskom ve}u tvrdio da je o{te}enog Trajkovi}a udario bakqom po telu, i zamolio je Apelacioni sud da preina~i prvostepenu presudu i osudi ga za lak{e delo i na bla`u kaznu.

Tu`ila{tvo je `albom predlo`ilo stro`u kaznu Mi{i}u, uz obrazlo`ewe da je desetogodi{wi zatvor, koliko mu je izrekao prvostepeni sud, blaga kazna za krivi~no delo za koje je osu|en i da se wome ne posti`e svrha ka`wavawa.

Obra}aju}i se sudijama, optu`eni Uro{ Mi{i}, koji je u vreme doga|aja poha|ao ~etvrti razred sredwe {kole, rekao je da „ni u jednom trenutku nije ni poku{ao, ni hteo da ugura bakqu u usta Trajkovi}u, te da se u svakom trenutku najiskrenije kaje zbog povreda koje mu je naneo, udariv{i ga po telu“.

Mi{i} je ponovio tvrdwe da se, kad je do{lo do nereda na tribinama „Zvezdinih“ navija~a, na{ao u masi qudi koja je fizi~ki napala nekog ~oveka,

Uro{ Mi{i}

ali da nije znao da je `andarm.

Odbrana je `albom tvrdila da Mi{i} „nije odgovoran za sve povrede koje je Trajkovi} zadobio tokom napada jer su ga tukli i drugi iz mase“.

– Ne pro|e ni dan da se ne pokajem. Pru`ite mi {ansu da moja mladost ne bi bila uni{tena. @elim da nastavim {kolovawe, da se zaposlim i zasnujem porodicu – zamolio je sud Mi{i}.

Advokat Borivoje Borovi}, Mi{i}ev branilac, naveo je da prvostepenom presudom nije potpuno utvr|eno ~iweni~no stawe. Borovi} je ocenio da su ostale neke nejasno}e u pogledu pojedinih radwi okrivqenog „koje ukazuju na wegovo dobrovoqno odustajawe od napada

Majka navija~a „Zvezde” (desno) ju~e u sudu

i negiraju pretpostavku umi{qaja“. On je naveo da prvostepeni sud nije cenio dokaz „koji potvr|uje odbranu Mi{i}a da nije poku{ao da ugura bakqu u usta Trajkovi}u”.

Tu`ila{tvo je u `albi iznelo ocenu da su tokom prvostepenog postupka izvedeni dokazi koji potvr|uju da je „Mi{i} znao da je Trajkovi} policajac na slu`benoj du`nosti, te da je to i bio motiv za brutalni napad“. Tu`ila{tvo je iznelo stav da „prvostepeni sud kod odmeravawa kazne nije u dovoqnoj meri cenio Mi{i}evu bezobzirnost i upornost u napadu bakqom na Trajkovi}a, kao ni posledice po ukupno zdravqe o{te}enog koji je, po nalazu medicinskih ve{taka, oboleo od poreme}aja li~nosti i postao nesposoban za rad“.

Optu`enom Mi{i}u je kazna od deset godina zatvora izre~ena i prvom presudom biv{eg Okru`nog suda u Beogradu u septembru 2008. godine, koju je, po `albi odbrane, biv{i Vrhovni sud Srbije ukinuo. Na ponovqenom su|ewu, presudom Vi{eg suda u Beogradu, Mi{i} je u aprilu ove godine ponovo osu|en na deset godina zatvora.

Drugostepeni Apelacioni sud }e na zatvorenom delu `albene sednice obaviti ve}awe i glasawe i naknadno objaviti odluku.

J. J.

TERORISTI^KI NAPAD U GORA@DECVU OD PRE SEDAM GODINE BEZ KAZNE

Euleks obustavio istragu Vi{i sud u Kragujevcu

nog instituta u srpsko zakonodavstvo pro{logodi{wim izmenama zakona.

Prvi put je institut o priznawu krivice primewen u slu~aju Miladina Kova~evi}a, koji je, posle nagobde s Tu`ila{tvom, pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu osu|en na dve godine i tri meseca zatvora.

Sporazum o priznawu krivice zakqu~en je 2. decembra na predlog odbrane, koja se, kao i Tu`ila{tvo, odrekla prava na `albu, pa je A. \. odmah po usvajawu sporazuma od suda upu}en na izdr`avawe zatvorske kazne u KPZ “Ni{“.

Vr{ilac du`nosti predsednika Vi{eg suda u Kragujevcu Zorica \uri} izjavila je Tanju-

zapre}ena kazna od tri godine do 12 godina zatvora.

Ona je ukazala da su na taj na~in znatno smaweni tro{kovi krivi~nog postupka, a institut sporazuma o priznawu krivice, koji je do sada primewen samo u slu~aju Kova~evi}a, pokazao sve prednosti, budu}i da je ceo postupak od podno{ewa zahteva za sprovo|ewe istrage do upu}ivawa na izdr`avawe kazne trajao dva meseca.

Zorica \uri} je izrazila o~ekivawe da }e u narednom periodu biti vi{e takvih inicijativa, posebno u krivi~nim postupcima za lak{a krivi~na dela, ~ime bi pomenuti institut dobio puni zna~aj, {to je i bio ciq wegove primene u doma}em pravnom sistemu.

– Policija Euleksa obustavila je istragu o teroristi~kom napadu u kojem je pre vi{e od sedam godina u Gora`devcu kod Pe}i, na Kosovu i Metohiji, ubijeno dvoje srpske dece, a jo{ ~etvoro mladih te{ko raweno – izjavio je Tanjugu Bogdan Bukumiri} koji je tada zadobio sedam prostrelnih rana i jedva pre`iveo.

Bukumiri} je za “zatvarawe” ove istrage upravo saznao iz odgovora na pismo koje je 3. novembra ove godine uputio {efu Euleksa Gzavije de Marnaku, tra`e}i da ga obavesti da li je bilo nove istrage o zlo~inu u Gora`devcu i kakvi su rezultati.

U pisanom odgovoru, koji je Tanjugu predo~io Bukumiri}, a koji je potpisao {ef Osobqa Euleksa Tomas Mulman, ka`e se da je “Euleksova policija sprovela ponovnu istragu slu~aja”.

“Do sada nijedna osumwi~ena osoba nije identifikovana.

Me|utim, ukoliko se pojave dodatne relevantne informacije, istraga }e biti ponovo otvorena”, stoji u odgovoru. Mulman pri tom obave{tava Bukumiri}a da, “kao integralni deo mehanizma Misije Euleks na Kosovu” deluje Odbor za razmatrawe qudskih prava i da, “kao nezavisno telo”, ima mandat da razmotri pritu`be bilo koje osobe koja tvrdi da je bila `rtva kr{ewa qudskih prava od Misije Euleksa za vreme sprovo|ewa wenog izvr{nog mandata. Me|utim, `rtvi se odmah skre}e pa`wa na to da mora imati u vidu da “Odbor nije pravosudno, niti disciplinsko telo i da nema ovla{}ewa da dodequje nov~anu nadoknadu”.

Na obali reke Bistrice kod Gora`devca 13. avgusta 2003. godine albanski seperatisti pucali su iz {ibqa, s le|a, na decu i mlade koji su pekli kukuruz provode}i letwi raspust na kupawu. Tada su ubijeni Ivan Jovovi} (19) i Panto Daki}

(12), a raweni su Dragana Srbqak (13), Marko Bogi}evi} (12) \or|e Ugrenovi} (20) i \or|e Bukumiri}, koji je tada imao 15 godina.

Bukumiri} se od 2007. u vi{e navrata obra}ao {efovima Unmika sa zahtevom da ga obaveste o rezultatima istrage.

– Najpre sam dobio odgovor da je formiran novi tim za istragu i da se radi na otkrivawu dodatnih svedoka. I sve je ostalo na tome, a pre godinu dana iz UNMIK-a me nisu ni udostojili odgovora – ispri~ao je on, i dodao je zato ponovo pisao {efu Euleksa De Marnaku. On je istakao da je ogor~en zbog toga {to mu oni koji bi trebalo da brinu o vladavini prava na KiM, posle sedam godina, prakti~no poru~uju da ne o~ekuje da }e po~inioci zlo~ina biti privedeni pravdi.

Naglasiv{i da se u ovom slu~aju “ne radi o kr{ewu qudskih prava, ve} o te{kom krivi~nom delu zlo~ina”, Bukumiri} je u

izjavi Tanjugu izrazio uverewe da je “bilo dovoqno relevantnih tragova, pogotovo odmah posle napada, koji su mogli dovesti do ubica i wihovih nalogodavaca i rasvetliti pozadinu ovog teroristi~kog akta.”

– To nije u~iweno zato {to je, kao i obi~no kada treba rasvetliti zlo~ine nad Srbima, politika ume{ala prste da se ne bi otkrilo da iza ovog gnusnog zlo~ina nad nevinom decom stoje albanski teroristi, {to ne ide u prilog nezavisnosti Kosova i Metohije – smatra Bukumiri}.

– Krivo mi je {to na{i dr`avni ograni nisu ni{ta u~inili, niti pokazali dovoqno brige za `rtve i wihove porodice – kazao je on, i najavio da }e nakon svega od nadle`nog tu`ila{tva Srbije zatra`iti da izvr{i uvid u spise slu~aja Gora`devac da “kona~no vidimo kako je vo|ena istraga i za{to je slu~aj zatvoren bez ikakvih rezultata”.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

~etvrtak30.decembar2010.

13

SAOBRA]AJNA NEZGODA KOD BUDIMPE[TE

Povre|eno devetoro turista iz Srbije Autobus sa turistima iz Beograda, koji su po{li na do~ek Nove godine u Berlin, sleteo je ju~e rano ujutro sa puta u Ma|arskoj i u udesu je povre|eno devetoro turista, koji su preve`eni u bolnicu. Jedna osoba ima te`u povredu rebara, dok }e ostali biti uskoro pu{teni na ku}no le~ewe.

Nesre}a se dogodila u 5.30 sati, kod mesta \er, kada je autobus sleteo s puta zbog lo{ih vremenskih uslova i zale|enog kolovoza.

Agencija „Kragujekspres“, iznajmila je autobus za ovo pu-

tovawe turisti~koj agenciji „Xangl trajb“ iz Beograda.

- Sre}a je da niko nije poginuo, ali se ne zna stepen povreda i koliko }e putnici biti zadr`ani u bolnici u Ma|arskoj - ka`u u „Kragujekspresu“.

Svi povre|eni putnici, po izlasku iz bolnice, bi}e kombijem vra}eni u Beograd, dok }e ostali drugim autobusom nastaviti za Berlin.

Ambasada Srbije u Ma|arskoj u stalnom je kontaktu sa policijom i uskoro }e saop{titi detaqe ove nesre}e.

E. D.

SINO] U SUSEKU

Izgorela ku}a Nije bilo povre|enih u po`aru koji je sino} oko 18 sati progutao ku}u u Ulici Vuka Karaxi}a u Suseku, saznajemo nezvani~no. Po prvim saznawima, sumwa se da je vatru izazvao u pijanstvu Todor T., mogu}e zbog nera{~i{}enih imovinskih odnosa. On je preba~en na Odeqewe neuropsihijatrije u Klini~kom centru Vojvodine u Novom

Sadu. Na lice mesta iza{le su po dve ekipe beo~inskih i novosadskih vatrogasaca koje su vi{e sati radile na ga{ewu i lokalizaciji plamena.

Uvi|aj je, zbog mraka, odlo`en za danas, saop{tila je za „Dnevnik“ de`urni istra`ni sudija novosadskog Osnovnog suda Qubinka ^eman.

M. V.

APELACIONI SUD U NOVOM SADU PRESUDIO SA[I FRIDMANU

Davitequ iz Rume potvr|eno 15 godina robije Rumqaninu Sa{i Fridmanu (28) iz Rume, koji je do sada bio u pritvorskoj jedinici KPZ-a u Sremskoj Mitrovici, Apelacioni sud u Novom Sadu potvrdio je presudu od 15 godina robije, koju mu je za ubistvo rumskog penzionera Petra Jovanovi}a (72), izvr{eno u no}i izme|u 12. i 13. februara 2003. godine, izreklo krivi~no ve}e sudije Igora Bursa}a u Vi{em sudu u Sremskoj Mitrovici krajem aprila ove godine.

Davqewe Petra Jovanovi}a ostalo bi zauvek tajna da se Sa{a Fridman, zbog nemirne savesti, nije sam prijavio policiji u septembru 2008. godine priznaju}i da je kobne no}i u{ao kroz prozor u

ku}u pokojnog penzionera u Ulici Predraga Vuleti}a 16 u Rumi, u nameri da ga pokrade, da mu uzme novac. Dok je starac spavao, Fridman je pretresao celu ku}u i nije na{ao pare, a onda je odlu~io da Petra probudi i da od wega sazna gde dr`i u{te|evinu. Starac je tvrdio da nema u{te|evine, a tada se Fridman razbesneo i po~eo da maltretira i tu~e starca. U jednom trenutku, obuzet besom zbog neuspele potrage za novcem, Fridman je zgrabio metlu i drvenom dr{kom po~eo da ste`e starca po vratu. Kada je Petar prestao da pru`a otpor, Fridman je u wego-

vom nov~aniku na{ao 6.000 dinara i brzo je, nezadovoqan ulovom, napustio mesto zlo~ina.

Pet godina su inspektori za krvne delikte MUP-a Sremska Mitrovica uzalud tragali za po~inocem ovog zlo~ina i upravo kada se ra~unalo da }e ovo davqewe ostati zauvek nerazja{weno, Sa{a Fridman se sam prijavio organima gowewa.

Tokom glavnog pretresa on se branio time da nije `eleo da udavi Petra Jovanovi}a, da mu je jedina namera bila da do|e do novca, ali sudskom ve}u nikako nije uspeo da objasni za{to je budio starca kada u ku}i nije na{ao novac i za{to ga je zadavio.

Izri~u}i presudu od 15 godina za te{ko ubistvo, krivi~no ve}e sudije Igora Bursa}a je kao olak{avaju}u okolnost uzelo priznawe daviteqa, ali i to da je u vreme izvr{ewa dela Sa{a Fridman bio stariji maloletnik, imao je 21 godinu. Od septembra 2008. godine Fridman je u pritvoru pa }e mu vreme provedeno u pritvoru biti ura~unato u kaznu od 15 godina. Posle pravosna`nosti presude Apelacionog suda u Novom Sadu Sa{a Fridman nastavqa da izdr`ava kaznu u KPZ-u u Sremskoj Mitrovici.

S. Bojevi}

NASIQE U PORODICI U SREMSKOJ MITROVICI

Pretio supruzi i ta{ti Nakon sva|e sa suprugom, Bogdan J. (35) iz Sremske Mitrovice pretio je supruzi i wenoj majci napuwenim pi{toqem, a onda iza{ao iz ku}e. U strahu od pretwi obave{tena je policija, koja je u gradu uhasila Bogdana J. i odredila mu policijsko zadr`avawe od 48 ~asova.

Prilikom pretresa automobila policija je prona{la pi{toq i 82 metka. Bogdan J. za ovo oru`je nije imao dozvolu ni za dr`awe, a ni za no{ewe. Bogdan J. je, po krivi~noj prijavi s kojom je predat istra`nom sudiji Osnovnog suda u Sremskoj Mitrovici, izvr{io dva krivi~na dela – nasiqe u porodici i nedozvoqeno dr`awe oru`ja i eksplozivnih naprava. Istra`ni sudija je posle saslu{awa osumwi~enog odlu~io da ga pusti da se brani sa slobode.

S. B.

ZAMENIK NA^ELNIKA POLICIJSKE UPRAVE U NOVOM SADU STEVAN KRSTI]

Za godinu u Ju`noba~kom okrugu 12.000 krivi~nih dela – Stopa kriminaliteta ove godine podse}a na lawsku. Bilo je oko 12.000 krivi~nih dela, s tim {to s ponosom mo`emo re}i da smo popravili procenat rasvetqavawa, a koliki je zapravo precizno }emo znati tek po zavr{etku ove godine – kazao je ju~e na prijemu za novinare prvi ~ovek novosadske Policijske uprave Stevan Krsti}. – Te{ka dela, kao {to su ubistva, najve}im delom su rasvetqena, kao i dela s elementima nasiqa. @eleo bih da poru~im u vezi s dva ubistva u Novom Sadu koja su se, na`alost, dogodila u toku godine, da se i danas intenzivno radi na wihovom rasvetqavawu.

Na slu~aju razre{ewa smrti Branka Glu{ice i mladog Velibora Vu~urovi}a se ozbiqno radi i oni ne}e zavr{iti ad akta.

Krsti} je napomenuo da se, prate}i druge linije rada, mo`e ista}i da je u bezdbednosti

Stevan Krsti}

saobra}aja do{lo do pomaka kroz parametre koje statistika prati, {to se ogleda u tome {to je saobra}ajnih nezgoda preko 30 odsto mawe, oko ~etvrtinu qudi je mawe poginulo, a preko

osam procenata je mawe povre|eno.

– Svaki deo na{eg posla je vrlo slo`en sam po sebi. Tako je ostao u se}ewu slu~aj kada je mladi} pucao sam na sebe i time doveo zabludu sve nas jer smo pomislili da imamo heroja u gradu, a ispostavilo se da je re~ o osobi koja je zajedno s drugarom osmislila fingirawe doga|aja, pa je i{la do neverovatnog poteza da je sama sebe ranila. To je ne{to {to bi trebalo da zabrine sve nas i u sociolo{kom smislu. Vaqa naglasiti da sam vrlo zadovoqan me|unacionalnim odnosima jer je o~igledno mawi broj takvih incidenata i mawe grafita koji izazivaju versku, rasnu i nacionalnu netrpeqivost – dodao je Krsti}.

– U oblasti kriminaliteta mo`emo izdvojiti da je zapleweno oko 70 kilograma opojnih droga te da je Specijalno tu`ila{tvo, zahvaquju}i radu novo-

sadske policije, procesuiralo vi{e kriminalnih grupa. Broj prekr{aja javnog reda i mira je tako|e na pro{logodi{wem nivou. Odsek za suzbijawe privredenog kriminala je zabele`io rezulatate sli~ne pro{logodi{wim. Ipak, otkriveno je vi{e krivi~nih dela – oko 700, pri ~emu mo`emo ista}i da je u ovoj oblasti obuhva}en krivi~nim prijavama ve}i broj lica i da je pri tome utvr|eno da je {teta po buxet znatno ve}a nego {to je bila u prethodnom periodu – izjavio je na prijemu Krsti}, i potom se zahvalio lokalnoj samoupravi na zna~ajnim donacijama i novinarima „na pravovremenom objektivnom informisawu“.

– Gra|anima `elim uspe{nu, boqu, lep{u i bezbedniju godinu – poru~io je na kraju prijema zamenik na~elnika novosadske Policijske uprave Stevan Krsti}.

M. Vuja~i}

MINISTRI POLICIJA SRBIJE I HRVATSKE NAJAVILI:

Jo{ boqa saradwa u borbi protiv kriminala Ministri unutra{wih poslova Srbije i Hrvatske Ivica Da~i} i Tomislav Karamarko najavili su ju~e intenzivirawe i do sada dobre policijske saradwe dve dr`ave u borbi protiv svih vidova kriminala.

Da~i} i Karamarko su posle potpisivawa protokola o formirawu zajedni~ke kontakt-ta~ke pograni~nih policija dveju dr`ava na grani~nom prelazu Bajakovo–Batrovci, istakli da me|usobna policijska saradwa doprinosi bezbednosti gra|ana, ne samo u Srbiji i Hrvatskoj ve} i u regionu.

Da~i} je izrazio zadovoqstvo zbog protokola koji su ju~e potpisali direktori policija dveju dr`ava Milorad Veqovi} i Oliver Grbi}. On je istakao da su ministarstva unutra{wih poslova dveju dr`ava imala pio-

nirsku ulogu u uspostavqawu {to boqih odnosa Srbije i Hrvatske i kada politi~ki odnosi nisu bili na ba{ visokom nivou. Po wegovim re~ima, zajedni~ki interes policija dveju dr`ava je borba protiv organizovanog kriminala i terorizma, kao i za{tita imovine i osigurawe bezbednosti gra|ana.

Da~i} je podsetio na to da su ministarstva unutra{wih poslova Srbije i Hrvatske pokrenula niz zajedni~kih inicijativa, od kojih su neke, kao {to je formirawe centra za borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma u Beogradu, postale interesantne i za kolege iz regiona. Ministar je rekao da postoji operativna saradwa izme|u policija dveju dr`ava koja je izuzetno bitna jer i kriminalne

grupe s prostora regiona, bez obzira na to koje su nacionalnosti wihovi ~lanovi, sara|uju na raznim kriminalnim aktivnostima.

Da~i} je od aktivnosti za narednu godinu izdvojio nastavak rada na zajedni~kim obukama, organizovawe ve`bi, kao i analize procena pretwi od organizovanog kriminala.

Karamarko je veoma pozitivno ocenio saradwu ministarstva unutra{wih poslova i policija dveju dr`ava u protekle dve godine. On je istakao da su dva ministarstva i policija pokazali da mogu kvalitetno i iskreno sara|ivati na suzbijawu organizovanog kriminala koji je povezivao i Srbiju i Hrvatsku. Po wegovim re~ima, konkretni oblici policijske saradwe dveju dr`ava usmereni

su na korist i dobrobit gra|ana Srbije i Hrvatske.

Karamarko je rekao da je s Da~i}em razgovarao i o programu saradwe za 2011. godinu, preciziraju}i da se ona odnosi na vrlo konkretne policijske aktivnosti. On je dodao da protokol, koji je ju~e potpisan, predstavqa formalni okvir u institucionalnoj saradwi policija dveju dr`ava, kao i uvod u formirawe zajedni~kog centra za borbu protiv organizovanog kriminala i terorizma u Beogradu.

Razmena informacija i sveobuhvatna saradwa u borbi protiv trgovine narkoticima, ilegalnih migracija, razne vrste {verca i drugih kriminalnih aktivnosti osnovni su zadaci zajedni~ke kontakt-ta~ke policija dveju dr`ava.

(Tanjug)

KONA^NA PRESUDA TRGOVCIMA DROGOM IZ SREMSKE MITROVICE

Glavnom dileru smawena kazna Apelacioni sud u Novom Sadu, odlu~uju}i po `albi Sa{e Taka~a (22) iz Sremske Mitrovice, koga je krivi~no ve}e sudije Marice Joli} u Vi{em sudu u Sremskoj Mitrovici u oktobru ove godine osudilo na sedam godina zatvora, smawilo je kaznu na pet godina, a wegovom saradniku, koji je za wegov ra~un prodavao heroin, taksisti iz La}arka Veqku Divqaku (59) potvrdilo je kaznu od 3,5 godine zatvora.

Sa{a Taka~ je tokom su|ewa tvrdio da je policija 27. marta ove godine, prilikom pretresa wegovog stana, prona{la 929 grama heroina koji je vlasni{tvo wegovog prijateqa Veqka Divqaka. Kod Taka~a je u sta-

nu prona|ena i vaga za razmeravawe heroina, te 50.500 dinara i 1.830 evra.

Po optu`bi, istog dana kada je uhap{en Sa{a Taka~, slobode je li{en i taksista Veqko Divqak, koji je odmah priznao policiji da je dilovao drogu, koju je razmerenu dobijao od Taka~a, pa je kod wega prona|eno 139 paketi}a heroina, ukupne te`ine 16 grama. Divqak je priznao da je prilikom prodaje heroina polovinu novca predavao Sa{i Taka~u, a drugu polovinu zadr`avao za sebe.

Prilikom izricawa presude od sedam godina zatvora sudsko ve}e je stalo na stanovi{te da Sa{a Taka~ ne govori istinu i da poku{ava da svu krivicu prebaci na Veqka

Divqaka, koji je, opet, odmah priznao da je prodavao drogu i da je gazda u ovom poslu bio Sa{a Taka~. Apelacioni sud u Novom Sadu je pri re{avawu po `albi Sa{e Taka~a odlu~io da Taka~u smawi kaznu za dve godine, a da Veqku potvrdi presudu od 3,5 godina jer je pri samo hap{ewu priznao delo, tako se dr`ao i u istrazi, ali i na glavnom pretresu.

Po{to su Sa{a Taka~ i Veqko Divqak posle nepravosna`ne presude zadr`ani u pritvoru, posle odluke Apelacionog suda presuda je postala pravosna`na, pa su upu}eni na izdr`avawe kazni u KPZ u Sremskoj Mitrovici.

S. Bojevi}

14

DRU[TVO

~etvrtak30.decembar2010.

BILO NAM JE „BOQE“ – KAD JE BILO „GORE“

Ko vlada Srbijom

Ubedqivo najvi{e gra|ana Srbije smatra, kazuju rezultati nedavno sprovedene ankete, da je najboqe bilo u dru{tvenom ure|ewu za koje se ve}ina na{ih politi~kih partija trudi (dodu{e, samo na~elno) da ga ostavi na smetli{tu istorije – socijalizmu. Ve}ina je, od mogu}ih pet poena, svoj `ivotni standard u vreme Titove Juge ocenilo jakom ~etvorkom. Me|utim, ispada i da je onda stanovni{tvo famozne pravne naslednice pomenute Jugoslavije iskazalo zabriwavaju}u dozu mazohizma i pora`avaju-

proizvodili, ili makar to poku{avali. Samim tim je tada, i pored svih name{taqki, stranih kredita, nacionalnih kqu~eva i zamagqenog socijalnog mira tada{weg dru{tvenog ure|ewa, svakako bilo vi{e radnih mesta, i to u dr`avi mnogo ve}oj i mnogoqudnijoj od dana{we. ^uvena radni~ka klasa nije samo mahnito kupovala nego je ne{to i proizvodila, ma koliko to mo`da bilo nekvalitetnije od konkurencije iz razvijenijeg sveta, a dru{tvo nije bilo, kao danas, koncipirano kao izrazito po-

DNEVNIK

VLADA VOJVODINE POMOGLA IZBEGLICAMA DA KUPE KU]E

Krov nad glavom dobilo 68 porodica Izbegli~ke porodice, wih 68, dobile su ju~e od Vlade Vojvodine, odnosno wenog Fonda za pru`awe pomo}i izbeglim, prognanim i raseqenim licima, kqu~eve od ku}a u op{tinama Sombor, Subotica, Apatin, [id i Pan~evo.

Uru~io im ih je vojvo|anski premijer Bojan Pajti}, rekav-

slede}e godine krov nad glavom trebalo da dobije jo{ 120 porodica.

– Kada je Skup{tina AP Vojvodine pre nekoliko godina donela odluku o ustanovqewu Pokrajinskog fonda za izbeglice, re~eno nam je pre toga da to nije na{a briga i nadle`nost.

Formalnopravno mo`da je tako,

Po~etak novog `ivota U “Oluji” je u Srbiju do{la i Gordana @ivkovi}, za koju je, kako ka`e, ju~era{wi dan po~etak novog `ivota. Sa suprugom Miloradom i dvoje dece u{la je u svoju novu ku}u u predgra|u Sombora. Ona u Kninu im je zapaqena i jo{ uvek nije obnovqena. Po{to nemaju nameru da se vra}aju u Hrvatsku jer su u Vojvodini zapo~eli novi `ivot, pomo} Pokrajinskog fonda za izbeglice za wih je nemerqiva. {i da je dosad uz pomo} Pokrajinske vlade zbrinuto 3.000 qudi, obezbe|eno 668 ku}a, te da bi

ali kada su u pitawu qudski `ivoti i humanost, onda svakako da nas je briga – istakao je on.

Novi dom Quba Milo{evi}, koja je s porodicom 1995. godine izbegla iz Gline, kupila je, uz pomo} Pokrajinske vlade, ku}u u Srpskom Mileti}u za {est hiqada evra.

– Kona~no imamo krov nad glavom. Bilo nas je dosad svuda, i u Mono{otru, i u Bukovcu, i u Somboru, a evo, sada ulazimo u na{ novi dom i na tome smo veoma zahvalni svima koji su nam to omogu}ili – rekla nam je ona.

Po re~ima direktora Pokrajinskog fonda za izbegla, raseqena i prognana lica Radomira Kukobata, ove godine je preko tog fonda obezbe|eno ukupno oko 47 miliona dinara za otkup 73 ku}e u Vojvodini za trajno zbriwavawe izbegli~kih i porodica raseqenih, a dodeqeni su i paketi s gra|evinskim materijalom, vredni po 5.000 evra.

Ina~e, u pokrajinski program trajnog zbriwavawa porodica izbeglih i raseqenih ukqu~ena

je i beogradska Kancelarija UNHCR-a. Republi~ki komesar za izbeglice Vladimir Cuci} je, na sve~anosti u Vladi Vojvodine, istakao da je, zahvaquju}i saradwi izme|u Pokrajine i UNHCR-a, omogu}eno da za 970 miliona dinara bude kupqeno 570 ku}a, kao i da se obezbedi gra|evinski materijal onima koji su sami kupili ku}e, ali nisu imali dovoqno novca za wihovo renovirawe.

S. Glu{~evi}

PUTARI ZA PRAZNIKE OBE]ALI PROHODNE SAOBRA]AJNICE

}e sklonosti da joj bude gore, s tro{a~ko i gotovo potpuno zaviobzirom na to da su ispitanici u sno od uvoza: bilo da su u pitawu okviru iste ankete ve}inski odkvalitetniji repromaterijali govarali da se, kada bi mogli da ili gotovi proizvodi po najvibiraju, ne bi vra}ali u taj pe{im standardima koje sami ne riod. umemo da stvorimo.

Da nije u pitawu tek trivijalImaju}i u vidu nedavno objana jugonostalgija, govore podaci vqeni koncept razvoja Srbije do da se sli~an fenomen javqa i u 2020, mo`da je ne{to sli~no nadrugim postkomunisti~kim zepokon uvidela i vlast. Naime, mqama, gde deo `ivqa otvoreno najavquju}i da bi do 2020. BDP pati ~ak i za ozbiqnim diktatupo glavi stanovnika trebalo da rama koje su u mnogima bile na iznosi 8.000 evra i da bude zaposnazi. Tako, primera radi, uopsleno vi{e od 400.000 qudi, pre{te nije zanemarqiv broj Rumumijer je naglasio da je ciq na{e na koji danas sa setom pri~aju o nove ekonomske strategije boqi vremenu ^eu{eskua, iako je ovaj standard i boqi `ivot stanovnibio zaista ozbiqan tiranin, {tva {to, kako re~e, „mo`e biti spram koga je negda{wi najve}i ostvareno kroz ve}u proizvodwu, sin na{ih naroda bio tek karikoja mora da bude dugoro~no odrkatura diktatora i meka du{a za`iva“. Dosada{wi model razvoja gorska. Jednostavno, makar u Srbije koji se, po premijerovim ovom na{em nere~ima, temesre}nom slu~aju, qio na velikoj Blago wima, oni gra|ani najverodoma}oj tra`wi, ve} `ive tu famoznu uvozu i potrebi vatnije samo preferiraju sistem u Evropsku uniju, koju su za stranim sredkojem su, po sopstvima, iscrnama proklamovali stvenom mi{qepqen je i su{tinajranije wu ili bajkovina promena jeste za 2020. godinu tom predawu stada se razvoj pririjih i „iskusnivrede oslawa na jih“, dobro `iveli. Ili makar proizvodwu razmewivih dobara, boqe nego danas. [to mo`da i pove}awe izvoza i investicija. nije tako ~udno, imaju}i u vidu da Genijalno! Samo je boqe da ih nisu{tinu svakog dru{tva ~ini veko ne pita {to su dosad ~ekali. zivno tkivo zvano „sredwi staMoglo se ovako, normalno, prile`“, koje je tokom svih promena stupiti problemu i znatno rani{to nas zadesi{e tokom posledje. Umesto da se do~eka da prose~we dve decenije izvuklo najkra}u na plata opada iz meseca u mesec slamku na `ivotnoj lutriji. (u novembru 34.444 dinara, odnoSredwem sloju je vreme kada su sno 325 evra), dok cena najprose~mogli da `ive od svoje po{teno nije potro{a~ke korpe i daqe zara|ene plate koja je stizala na vrtoglavo raste i uveliko je dovreme svakako ostalo u lepom sestigla evropskih 500 evra. }awu.

Naravno, sve to pod uslovom da Za razliku od wih, drugi nisu usput ne do|e do za nas tako tini pribli`no toliko izgubili pi~nog {tucawa izme|u ideje i tlo pod nogama. Bogati su, preterealizacije i da se nova zacrta`no, ostali bogati, a sirotiwa na, predsedni~ka desetoletka zaje bila i ostala sirotiwa. S izuista i ostvari. Jer je ista anketa zetkom, je l’, pojedinaca koji su s po~etka pri~e ukazala na jo{ prepoznali va`nost dru{tvenog jedan pora`avaju}i podatak – ~etrenutka i po~eli da se bave potvrtina gra|ana Srbije smatra litikom... da ovom zemqom upravqaju kriDakle, kada gra|ani tako govominalci! Za ovaj odgovor se, s lire, oni pre svega misle na stanste ponu|enih mogu}nosti, odludard i privredni razvoj. Qudi ~ilo 23 odsto ispitanika, 18 propercipiraju da su u socijalizmu cenata je odgovorilo Vlaimali vi{e para, sigurnija radda–Skup{tina–predsednik, dok na mesta i da im je sveukupno bije isti toliko postotak gra|ana lo boqe. Zanimqivo, naro~ito rekao da Srbijom vladaju vlasnikada se ima u vidu {est procenaci velikih preduze}a. Da polita gra|ana koji su k’o iz pu{ke ti~ke stranke vladaju zemqom odgovorili da su vrhunac `ivotodgovorilo je 14 odsto ispitaninog standarda i ambicija do`ika, 12 odsto je reklo da to ~ini veli u vreme ere Milo{evi}a. A me|unarodna zajednica, dok je da tranzicija nije ba{ svima mauva`enih 15 procenata po{teno }eha i da i te kako ima i onih kopriznalo da nema pojma ko vlada ji su umeli da je iskoriste, govoSrbijom. Dakle, ~etvrtina smari podatak da se deset odsto istra da Srbijom, na ovaj ili onaj pitanika izjasnilo da sada `ivi na~in, vladaju nelegalne i nelenajboqe. Blago wima, oni ve} gitimne institucije, bilo da se `ive tu famoznu Evropsku uniju, pod kriminalcima podrazumevakoju su nama proklamovali najraju shvatawa klasi~nih gangstera nije za 2020. godinu... ili ovih malo modernijih, koji Istina, ma koliko je mantra ve{to sublimiraju politiku i socijalisti~kih vlasti da svako kriminal u borbi za krajwi ciq selo mora da ima svoju fabriku – vlast. obi~no bila ~ist ekonomsko neGra|ani k’o gra|ani, mo`da je, isplativi avanturizam, koji se je l’, re~ samo o povr{nom utipre~esto zavr{avao potpunim sku. Jao nama ukoliko su/smo u fijaskom, tada smo pone{to i pravu...

A. Grube{a

Zima opomiwe na opreznu vo`wu Uprkos ledu i snegu, mnogi gra|ani planiraju da predstoje}e novogodi{we i bo`i}ne praznike provedu izvan mesta boravka. Oni koji odlu~e da na put krenu sopstvenim automobilom mogu biti spokojni, jer putari obe}avaju danono}no de`urstvo. U NIBENS grupi, koja okupqa „Preduze}e za puteve Beograd“, „Vojvodinaput–Ba~kaput“, te preduze}a za puteve Ni{, Vrawe i Kragujevac, ka`u da su spremni za predstoje}i zimski period, da raspola`u s dovoqno soli, rizle, sredstvima transporta i mehanizacije, a ima i dovoqno radnika.

Putari tvrde da je mehanizacija u dobrom stawu i dimenzionisana prema nadmorskoj visini, usponima na putu, ja~ini vetrova, obimu saobra}aja, kao i op{tem zna~aju odre|enih deonica. Na autoputevima i poluautoputevima de`ura se 24 ~asa, a na ostalim saobra}ajnicama 16 ili osam sati, u zavisnosti od wihove kategorije.

Na raspolagawu je 45 kipera, 11 putarskih i isto toliko utovarnih vozila i druga mehanizacija neophodna za ~i{}ewe snega.

“Vojvodinaput–Ba~kaput” ima 60 qudi anga`ovanih na odr`avawu puteva. Za odr`avawe autoputa E-75 na raspolagawu je 14

kamiona, dok je za magistralne i regionalne puteve spremno 23. Za posipawe puteva pripremqeno je 1.150 tona rizle, 217 tona soli za autoput i 500 tona za magistralne i regionalne puteve.

U JP „Putevi Srbije“ savetuju voza~ima da na put ne kre}u bez zimske opreme i lanaca. Zbog vla`nih kolovoza i pojave niskih temperatura u jutarwim i ve~erwim ~asovima mogu}e je stvarawe poledice, pa se apeluje na voza~e da prilagode brzinu kretawa situaciji na putu i savetuje se maksimalan oprez u vo`wi.

R. Dautovi}

REPUBLI^KI ZAVOD ZA ZDRAVSTVENO OSIGURAWE PRIVREMENO ODLO@IO POTPISIVAWE UGOVORA S PRIVATNIM LEKARIMA

Bolovawe i daqe samo u dr`avnoj praksi

Vest koja je nedavno objavqena u sredstvima javnog informisawa da }e i lekari op{te prakse u privatnoj delatnosti mo}i da ispisuju bolovawe, upu}uju pacijente na specijalisti~ke preglede u dr`avne ustanove i da propisuju medicinska pomagala obradovala je gra|ane koji su se opredelili da wihov izabrani lekar bude u privatnoj praksi. Ovakva odluka Republi~kog zavoda za zdravstveno osigurawe obradovala je i lekareprivatnike jer su to protuma~ili kao korak u izjedna~avawu privatne i dr`avne prakse. Me|utim, primena Pravilnika o na~inu i postupku ostvarivawa prava iz obaveznog zdravstvenog osigurawa mora}e jo{ da sa~eka, kao i lekari koji su se pripremali da odmah posle novogodi{wih praznika konkuri{u za ugovor sa zdravstvenim fondom.

– Primena Pravilnika trenutno je odlo`ena, a uskoro }e biti preciznije definisani uslovi pod kojim }e privatni lekari mo}i da konkuri{u za sklapawe ugovora sa Zavodom – ka`e portparolka Republi~kog zavoda za zdravstveno osigurawe Sawa Mirosavqevi}.

Na najavu o pro{irenim pravima privatnih lekara reagovali su i Sindikat lekara i farmaceuta Srbije i Savez sindikata lekara i farmaceuta Srbije. Prvi o{tro kritikuje mogu}nost da privatni lekari imaju ista prava kao i izabrani lekari u domovima zdravqa, navode}i da bi privatni lekari tada trebalo da prihvate ista pravila igre ukoliko `ele izjedna~ewe prava s lekarima u dr`avnoj prak-

si, kao na primer da pregledaju pacijente za 50 dinara, kolika je participacija u dr`avnim ustanovama. Sumwaju i u mogu}nost zloupotrebe ispisivawa bolovawa, upu}ivawa na specijalisti~ke preglede i propisivawu recepata za lekove i pomagala.

Drugi sindikat podr`ava ukqu~ivawe privatnih ordinacija u zdravstveni sistem jer je, kako

navode u saop{tewu, o~igledno da dr`ava nema dovoqno kapaciteta da svim pacijentima obezbedi sve potrebne uslove za le~ewe.

Pacijentima se daje mogu}nost da izaberu na~in na koji `ele da se le~e i pod kojim uslovima, bi}e mawe gu`vi u domovima zdravqa, a najva`nija korist je da pacijenti koji se opredele za privatnog lekara vi{e ne}e morati paralelno da cirkuli{u kroz privatne i dr`avne domove zdravqa. Stav ovog sindikata je da, ukoliko postoji bilo kakva nedoumica u tuma~ewu Pravilnika, problem treba re{avati u hodu, a pacijentima omogu}iti da se za svoj novac le~e tamo gde im najvi{e odgovara.

J. Barbuzan

VESTI Obradovi}: Vlada poku{ava da na|e re{ewe Ministar prosvete @arko Obradovi} izjavio je da Vlada poku{ava na svaki na~in da na|e {to boqe re{ewe za pitawa plata i jubilarnih nagrada u 2011. godini kroz Protokol o ceni rada. Pregovori Vlade i sindikata o ceni rada bi}e nastavqeni posle novogodi{wih praznika, sa svim sindikatima, a teme razgovora }e biti elementi ekonomske politike Srbije u 2011. i mogu}nosti tro{ewa buxeta. Obradovi} je naveo da za protekle dve i po godine plate nisu kasnile i da }e tako biti i ubudu}e, a da je samo pitawe koliko }e pove}awe iznositi, imaju}i u vidu ukupnu politiku zemqe u uslovima ekonomske krize.

Govore}i o po~etku pregovora, Obradovi} je ukazao na pomak jer su u buxetu predvi|ene jubilarne nagrade, kao i da se razmatra mogu}nost, s obzirom na to da te nagrade za 2009. i 2010. godinu nisu ukinute, da se i to isplati u 2011. i eventualno 2012. godini. On je ocenio da je u po~etnim razgovorima, u kojima je u~estvovala i ministarka finansija Diana Dragu-

tinovi}, „bio nesporazum“ jer se sindikat, kako je rekao, poziva na razgovore od 2. septembra, od susreta svih reprezentativnih sindikata u oblasti obrazovawa s premijerom Mirkom Cvetkovi}em, „kada su bile izre~ene neke druge ocene vezane za pove}awe plate“.

Izgubqeni u prevodu Jedna slu`bena prepiska zavadila je Nacionalni savet ma|arske nacionalne mawine i sekretarku Skup{tine grada Zrewanina Ivanu Bjeleti}, a u spor se ukqu~io i zamenik za{titnika gra|ana Trajan Pankari}an. Nacionalni savet se nedavno po`alio ombudsmanu na to da je Ivana Bjeleti} prekr{ila pravo na upotrebu ma|arskog jezika i pisma u pismenoj komunikaciji, prilikom predlagawa ~lana Saveta za me|unacionalne odnose grada Zrewanina. Nacionalni savet Ma|ara, naime, svoj predlog prosledio je samo na ma|arskom, posle ~ega je sekretarka lokalnog parlamenta zatra`ila tekst i na srpskom jeziku. Ovo je uvredilo predstavnike Ma|ara, koji podse}aju na to da je na teritoriji Zrewanina, osim srpskog jezika i }irili~nog pisma, u slu`benoj upotrebi i ma|arski i wegovo pismo. Zato je, smatra-

ju oni, Nacionalni savet imao pravo da dopis prosledi samo na ma|arskom.

– Zakqu~ak je bio dvojezi~an. Obrazac na ma|arskom jeziku bio je popuwen i potpisan, dok je onaj na srpskom bio nepopuwen, ali potpisan. Bez namere da bilo koga uvredim, zamolila sam da ve} postoje}i i potpisani formular na srpskom bude popuwen iz ~isto prakti~ne prirode, da bismo orginalan primerak dopisa imali i na tom jeziku – objasnila je Ivana Bjeleti}, i dodala da se izvinila Nacionalnom savetu zbog nepo{tovawa prava komunicirawa na materwem jeziku. @. B.

Kako za{tititi spomenike kulture Predsednik Skup{tine grada Zrewanina Aleksandar Marton ocenio je da potpuno uru{avawe krova na rodnoj ku}i narodnog heroja Servo Mihaqa, u [trosmajerovoj ulici, nije usamqen primer da objekat koji je dr`ava pre vi{e od pola veka proglasila kulturnim dobrom, do`ivqava ovakvu sudbinu. Marton je pojasnio da takav wegov status, prakti~no, onemogu}ava intervenciju lokalne samouprave radi za{tite objekta od propadawa.

EKOLOGIJA

c m y

DNEVNIK

~etvrtak30.decembar2010.

POKRET GORANA SRBIJE OBELE@IO POLA VEKA RADA

Pravi posao tek predstoji Sve~anom akademijom u Begradu, u prostorijama Skup{tine Srbije, Pokret gorana Srbije proslavio je pola veka postojawa.

Za izuzetan doprinos na afirmaciji goranskih aktivnosti “Pan~i}evu omoriku”, najvi{e goransko priznawe, dobilo je 18 organizacija i pojedinaca, me|u kojima su Ministrarstvo poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede, RTV Jueko iz Subotice, Pokret gorana Novog Sada...

Direktor Republi~ke uprave za {ume Sa{a Orlovi} rekao je da su Ujediwene nacije 2011. proglasili godinom {uma i da

pravi posao za gorane tek predstoji.

- Gorani su u proteklom periodu podigli 300.000 hektara {u-

UPRAVQAWE OTPADOM U SRBIJI

Po receptu EU do 2014. godine Propise iz oblasti upravqawa otpadom u Srbiji treba uskladiti sa zakonodavstvom Evropske unije (EU) do 2014. godine, rekla je predstavnica Ministarstva za{tite `ivotne sredine i prostornog planitrawa Radmila [erovi}. Ona je na konferenciji o primeni zakona o upravqawu otpadom na lokalnom nivou kazala da }e prvi nacionalni planovi biti ura|ni za neke vrste opasnih otpada, kao {to su medicinski otpad, otpadna uqa, otpad koji sadr`i

di 12 regionalnih centara za upraqawe otpadom. Vi{e od 30 odsto zakona koje Srbija treba da donese su zakoni iz oblasti za{tite `ivotne sredine - rekla je [erovi}eva u Skup{tini Srbije.

Prema wenim re~ima skoro pedeset odsto op{tina izradilo je lokalne planove za dobijawe dozvola o upravqawu otpadom, pre izrade regionalnih planova. Me|utim, problem je usagla{avawa lokalnih i regionalnih polanova.

Neophodno je razvijati lokalne i regionalne planove za razvoj otpada i pove}ati broj stanovnika obuhva}enih sistemom upravqawa otpadom azbest, otpadne baterije i akumulatore i otpad od elektri~nih i elektronskih proizvoda.

- U naredne dve godine treba izgraditi ~etiri nacionalna plana za upravqawe pojedina~nim tokovima otpada i to }e biti projekat koji sprovodi austrijska Agencija za za{titu `ivotne sredine. Osim razvoja nacionalnih planova za upravqawe opasnim otpadom neophodno je razvijati lokalne i regionalne planove za razvoj otpada, pove}ati broj stanovnika obuhva}enih sistemom upravqawa otpadom na 75 odsto i izgra-

[erovi}eva je ocenila da proces pribli`avawa EU sadr`i harmonizaciju propisa, izgradwu administrativnih i kapaciteta institucija i ekonomska instrumenta.

Zakon o upravqawu otpadom i Zakon o ambala`i i ambala`nom otpadu su usvojeni u maju 2009. godine, a pro{log meseca usvojene su izmene i dopune istog zakona.

U proceduri usvajawa se nalazi jo{ desetak podzakonskih akata koji se odnose na posebne tokove otpada, a Uredba o odlagawu otpada na deponije je usvojena.

(Beta-Ecotopia)

ma u Srbiji, 50.000 pa{waka i zavowu najmla|ih o zna~aju zaproizveli milione sadnica. U {tite `ivotne sredine. Prednarednoj godini gorani }e biti sednik Pokreta gorana Srbije ozbiqni partneri Ministarstvu Novica Milojkovi} rekao je da poqoprivrede, jer se sa izmenom rad gorana je po~eo pre pola veka zakona o poqoakcijom „Mesec privrednom zedana {ume“, zaPriznawe mqi{tu otvara tim je usledila „Pan~i}eva omorika” akcija „Prve gemogu}nost za nova po{umqava- dobilo 18 organizacija neracije“ u koji wa, a tome }e fiprvaci kad krei pojedinaca nasijski pomo}i nu u {kolu zasai Fond za {ume, de po jedno drvo, koji je u osnivawu. Samo u Suboa zatim prate kako ono raste zatici naredne godine bi}e zasa|ejedno sa wima. Zna~ajne aktivnono 400 hektara {uma - ka`e Orsti gorana bile su usmerene ka lovi}. podizawu za{titnih pojaseva u Pokreta gorana Srbije, osnoVojvodini i po{umqavawe pevan je 1960. godine i re~ je o pr{~are. Godi{we u goranskim ravom ekolo{kom pokretu u Srbisadnicima se proizvede oko tri ji. Akcenat wihovih akcija je miliona sadnica, od kojih 60 odbio na po{umqavawu, podizawu sto ~etinara i 40 odsto li{}ara. vetroza{titnih pojaseva i obraA. A.

15

OLAK[AWE ZA PAN^EVCE

O kvalitetu vazduha i SMS-om Kompanije Telekom Srbija i Erikson poklonile su Pan~evu sistem „pametnog servisa“ preko koga }e gra|ani mo}i da se obaveste o temperaturi i kvalitetu vazduha, kao i o kretawu gradskih autobusa.

Pan~evcima }e ti podaci preko SMS poruka i interneta biti dostupni krajem januara ili po~etkom februara 2011. godine, a sporazum o donaciji potpisali su predstavnici dve kompanije i gradona~elnica Vesna Martinovi}.

Erikson je poklonio ure|aje ekoBus i ekoTreck koji }e biti ugra|eni u sve autobuse gradskog prevoznika, a Telekom }e ove servise u prvih {est meseci davati besplatno.

Pan~evo je prvi grad u Srbiji u kojem se uvode ti servisi i odabran je da bi se stanovnicima jednog od najzaga|enijih gradova popravio kvalitet `ivota, naveli su predstavnici dve kompanije.

Saradwa sa Pan~evom deo je istra`iva~kog projekta Sensei koji finansira Evropska komisija, a ciq je da se integri{u be`i~ni senzori i mre`e u globalni okvir, saop{tili su Telekom i Erikson.

PARK PRIRODE „STARA TISA KOD BISERNOG OSTRVA”

Raj za o~i i du{u Priobaqe najve}eg meandra panonske „princeze“ Tise kod nas, u du`ini od 24,5 kilometra, od leta 2008. godine je za{ti}eno prirodno dobro Park prirode „Stara Tisa kod Bisernog ostrva“. Igrom slu~aja, to je postalo ta~no vek i po od kako je 1858. godine Tisa ukro}ena pregradama. Vreme je u~inilo svoje, pa je ovaj deo mrtvaje postao specijalni rezervat prirode, jedan od ukupno 11 u Vojvodini, u kojem su svoje stani{te na{li brojni vodozemci, gmizavci, insekti, ptice, ribe, sisari...

Dar prirode ubrzo su prepoznali i qudi, koji su svojevremeno izgradili vikendice s ba~ke strane Stare Tise kod Ba~kog Gradi{ta i ^uruga. A kada se ~ovek ukqu~i u prirodnu oazu, onda prirodna ravnote`a, na`alost, ~esto puta zna da bude ugro`ena. Da bi se to amortizovalo, Zavod za za{titu prirode Srbije je priobaqe na prostoru 391 hektar stavio u re`imu drugog stepena za{tite, a daleko ve}i prostor pripada tre}oj kategoriji za{tite. Pomenuti Park prirode zadire u tri op{tine: Be~ej, @abaq i Novi Be~ej, a upravqawe je povereno be~ejskom JP „Komunalac“.

Karakteri{u ga povr{inske vode, tr{}aci, {evari, livade, {ume, ali i vinogradi i vo}waci s obe strane Stare Tise koje pru`aju uto~i{te brojnoj flori i fauni.

Kada je u pitawu flora, od izuzetne vrednosti je prisustvo belog lokvawa, koji je na listi prirodnih retkosti Srbije, zatim grupa vodenih biqaka koje su po stepenu ugro`enosti nalaze na

Pogled na Staru Tisu i Biserno ostrvo s vidikovca

Preliminarnoj crvenoj listi vog prirodnog stani{ta. S obziflore Srbije, kao {to su vodeni rom da se rezervat nalazi na mestu griz, vodena le}a, `abqak, zuka, migracionih puteva brojnih vrsta krocaw... Na samom Bisernom ptica, u neposrednoj blizini beostrvu uspeva autohtona vrsta ~ejskog ribwaka, reke Tise i regro`|a muskat krokan, stigla iz zervata prirode Slano kopovo kraj dalekog Al`ira, Novog Be~eja, to od kojeg se pravi Registrovano 166 vrsta je razumqivo ~uveno istoime{to je u Parku ptica, od kojih no vino. prirode Stara je 87 za{ti}eno Ribqi fond je Tisa kod Biserje zastupqen s 23 nog ostrva regivrste ribe, gde pored dobro poznastrovano 166 vrsta ptica, od kojih tog smu|a, soma, {arana i {tuke, je 87 za{ti}eno Uredbom o za{ti`ive amur, bodorka, bucov, gav~iti prirodih retkosti Republike ca, jaz, sabqarka, srebrni kara{, Srbije, a neke spadaju u u grupu izsun~anica, tolstolobik... Sisari uzetno ugro`enih vrsta ptica i nasu, tako|e, zastupqeni, a neke vrlaze se na CITES (Konvencija o ste, poput vidre, jazavca, kune beme|unarodnom prometu ugro`enih lice ili hermelina, su ugro`ene, s vrsta divqe flore i faune) listi. jedne strane progonom ~oveka, a s - Ornitolozi su nam i do sada druge, jo{ vi{e, nestajawem wiho~esto dolazili u goste, a od kada smo nedavno, sredstvima Pokrajinskog sekretarijata za za{titu `ivotne sredine i odr`ivi razvoj, postavili vidikovac za ptice, ~esto su nam u gostima {kolska deca i qubiteqi prirode, jer s vidikovca i uz pomo} savremene opti~ke opreme mogu da vide razne vrste ptica - saznajemo od vo|e peto~lane profesionalne ~uvarske slu`be Mihaqa Novaka. - Pogotovo u jesen i prole}e, kada dominiraju tri vrste divqih gusaka i pataka, `dralovi, veliki i mali kormorani, razne vrste ~apqi i Deo Stare Tise kod Ba~kog Gradi{ta ostalih barskih ptica. @dralovi

su najatraktivniji. Ima ih nekoliko vrsta. To va`i i za divqe guske i patke. Registrujemo i brojne prelete za{ti}enih ptica, koje nalaze stani{te za odmor u ovom rezervatu prirode. Tokom prole}a pojavquju se orlovi belorepani, prisutni su, zbog blizine Ribwaka, orao ribar i kormorani.

Kada su ptice u pitawu, pored ve} pomenutih, u grupu najugro`enijih spadaju bukavac, eja mo~varica, mali vranac, modrovoqka, kukuvija, patka worka, sivi barski petli}, stepski soko...

Kako bi postoje}i ekosistem funkcionisao, neophodno je odr`ati prirodno stani{te i smawiti uticaj svih faktora koji ugro`avaju `ivi svet ovog Parka prirode. Stoga stru~waci za{tite prirode i ~uvarska slu`ba prate i nadziru {ta se de{ava, a posebno brinu o za{titi retkih vrsta.

Ako se zna da je Stara Tisa bogata kvalitetnom vodom, jer nema industrijskih objekata u blizini, a samim tim i zaga|iva~a, onda je razumqivo {to je Park prirode pogodno podru~je, pored nau~nog, {kolskog i obrazovnog, za rekreativni turizam, sportski ribolov i odmor. Od 1. januara 2011. godine ni ~amci ne}e zaga|ivati vodu, jer }e mo}i da koriste samo motore na elektri~ni pogon, {to je razlog vi{e da se poseti svojevrsni „biser prirode“.

V. Jankov

PREKOGRANI^NI PROJEKAT NVO „[KOLE PLUS” IZ BELE CRKVE

O~uvawe eko sistema Dunava Tokom deset godina postojawa Nevladina organizacija „ [kola plus Dositej Obradovi}“ iz Bele Crkve realizovala je niz projekata vezanih za za{titu `ivotne sredine. Sara|ivali su sa doma}im udru`ewima, a od pre nekoliko godina partner u prekograni~noj saradwi bilo im je dru{tvo D`EK –NERA iz rumunskog grada Oravice.

- Dosada{wa saradwa bila uspe{na, stoga smo se odlu~ili da se ukqu~imo u novi projekat – ka`e predsednica NVO „[kola

plus” Jasmina Turturea. - Projekat koji se finansira iz IPA fondova Evropske Unije upravo je po~eo i nosi naziv „Spre~avawe zaga|ewa Dunava rudarskim otpadom i medijska promocija“.

Predvi|eno je da traje 12 meseci, a realizacija je poverena op{tini Po`e`ena u susednoj Rumuniji, NVO „[kola plus” iz Bele Crkve i op{tinskoj upravi u Novom Gradi{tu. Za sve aktivnosti ukupno je odobreno 62 hiqade evra, a od ovog iznosa partneri iz Srbije dobi}e 18 hiqada.

U prostorijama NVO „[kole plus” po~ela je obuka mladih volontera za rad u ekolo{kim stanicama, nakon ~ega }e svi polagati test. Rezultat testa }e pokazati ko je osposobqen za daqe u~e{}e, odnosno za konkretne aktivnosti na utvr|ivawu stepena zaga|ewa Dunava, vode i okru`ewa. Na osnovu rezultata ovih ispitivawa bi}e objavqeni bilteni, a na kraju i publikacija, na osnovu koje bi rumunska Vlada, u saradwi sa fondovima EU trebala da realizuje projekat za{tite podru~ja, ~ija je po-

vr{ina oko 150 hektara.

Ovakvi projekti su, kako je za „Dnevnik“ rekao direktor D`EKNERA Kornel Popovi} Sturza obaveza koju je Rumunija prihvatila, kada je potpisala sporazum o ulasku u Evropsku Uniju. Rumunska strane je krenula u realizaciju jednog ovakvog projekta zbog problema koje i wihovoj i srpskoj strani Dunava stvara napu{teni rudnik bakra i cinka, nedaleko od mesta Po`e`ena.

Nakon zatvarawa rudnika ostalo je jalovi{te sa koga se ~esto podi`e oblak pra{ine,

kako su rekli u~esnici sa rumunske strane, koji podse}a na pe{~anu oluju. No{en vetrom oblak prelazi Dunav i sav pesak zasipa naseqa na srpskoj obali reke. Naro~ito su ugro`ena tri sela u op{tini Veliko Gradi{te, koje svoj razvoj zasnivaju na seoskom turizmu, a pojava pe{~anih oluja im pri~iwava {tetu.

- Ovaj teren bi trebalo ozeleniti, za {ta je potrebno izme|u 50 i 80 miliona evra – ka`e Kornel Popovi} Sturza. Pored pra{ine koja se povre-

meno podi`e, predmet istra`ivawa bi}e i otpadne vode iz ribwaka Tau{aw-Bo{weg. Istra`ivawa, koja }e sa obe strane Dunava uraditi volonteri, trebala bi da utvrde stepen zaga|ewa, {tetu koje prouzrokuje zdravqu me{tana, kao i ekonomske gubitake u nekoliko hiqada doma}instava sa obe strane reke. Nakon objavqivawa podataka, rumunska vlada bi morala da povede vi{e ra~ina o ovom problemu, mi{qewa su u D`EK-NERA. M. Vitomirov

SPORT

~etvrtak30.decembar2010.

NOVOGODI[WI KOKTEL POKRAJINSKOG SEKRETARIJATA ZA SPORT I OMLADINU I MEDIJA

Sportisti opravdali o~ekivawa Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu organizovao je novogodi{wi koktel za predstavnike medija povodom uspe{ne saradwe. Pokrajinski sekretar za sport i omladinu Modest Duli} je saradwu sa medijima ove godine ocenio kao odli~nu i izrazio nadu da }e i u narednoj godini ova saradwa biti dobra. On je istakao da je u godini na izmaku bilo puno aktivnosti, koje su odra|ene sa veoma restriktivnim buxetom od 220 miliona dinara. Pored sredstava koji su preko granskih sportskih saveza dati sportistima Pokrajinski sekretarijat je dosta ulo`io i u infrastrukturu za projekte adaptacije, sanacije i opremawa sportskih objekata (fiskulturnih sala i sportskih dvorana i terena).

- Na taj na~in ne dajemo samo doprinos odra|ivawu nastave fizi~kog vaspitawa, nego afirmi{emo i van nastavne sportske aktivnosti. Time smo stvorili i uslove za razvoj rekreativnog sporta. Navikavawem qudi na fizi~ke aktivnosti kao svakodnevne u~estvujemo u ozbiqnom projektu stvarawa zdrave i radno sposobne populacije.

Troicki po~iwe u Dohi Viktor Troicki po~e}e novu sezonu na turniru serije 250 u Dohi ~iji je nagradni fond 1.024.000 dolara. Osim srpskog tenisera, na turniru }e u~estvovati i dvojica najboqih igra~a sveta, [panac Rafael Nadal i [vajcarac Roxer Federer. Troicki je posledwi me~ u 2010. godini odigrao u finalu

Modest Duli} u razgovoru s novinarima

Ni slede}a godina ne}e se zna~ajno finansijski razlikovati od ove na izmaku, ali }e se Pokrajinski sekeretarijata za sport i omladinu truditi da sve aktivnosti u saradwi sa granskim savezima i Pokrajinskim zavodom za sport i realizuje.

- Vojvo|anski sportisti su ove godine opravdali o~ekivawa. U sportu se rezulatati ne stvaraju preko no}i, ve} su rezultat dugotrajnog i stru~nog rada, ali i dugoro~nog ulagawa

Dejvis kupa protiv Majkl Qodre kada je doneo pobedu reprezentaciji Srbije protiv Francuske. 28. teniser na ATP listi tri puta je igrao u Dohi, a najboqi rezultat zabele`io je ove godine kada je u stigao do polufinala u kome je pora`en od Nadala u dva seta 6:1, 6:3.

Titulu brani Rus Nikolaj Davidenko, a takmi~i}e se i @o Vilfrid Conga i Ernests Gulbis.

od strane pokrajinske administracije. Raduje nas {to je Nemawa Mirosavqev izborio vizu za u~e{}e na Olimpijskim igrama u Londonu, jer je to potvrda dobrog i ozbiqnog rada u Streqa~koj dru`ini Novi Sad 1790.

Tako|e, nas raduje i {to je Olimpijski komitet Srbije kategorizovao 16 sportista iz Vojvodine da budu olimpijci za London. Zadovoqni smo i klupskim rezultatima vaterpolista i odbojka{a, kao i `enskom od-

OD 3. DO 5. JANUARA NASTUPAJU]E GODINE

Festival odbojka{ke mladosti Odbojka{ki savez Vojvodine i Odbojka{ki savez grada Novog Sada organizuju me|unarodni festival odbojke u Novom Sadu od 3. do 5. januara 2011. godine, a namera je da se ovaj festival odr`ava svake godine.

Turnir }e biti otvorenog tipa, a pravo u~e{}a ima}e registrovani odbojka{ki klubovi koji mogu da prijave jednu ili vi{e ekipa u kategoriji pionira, pionirki, kadeta i kadetkiwa.

O~ekuje se veliki broj ekipa iz Srbije, kao i iz biv{ih jugoslovenskih republika. Za sada su se prijavile ekipe Luka Bar (Crna Gora), Roviw, Split, Super cure (Zagreb), Osijek , @i`enberk (Slovenija), Jedinstvo (Br~ko), Prijedor, Gradi{ka (BiH)...

U svakoj kategoriji u~estvova}e po 24 ekipe, {to ~ini ukupan

Montoja ne}e u formulu Viktor Troicki

Foto: F. Baki}

bojkom, a obradovali su nas i rva~i i stonoteniseri. Vojvodina je opet, uprkos problemima, pokazala vitalnost, sportsku tradiciju i sportsku kulturu rekao je Modest Duli} Duli} je dodao i da je vrhunski sport kao nikada do sada bio podr`an i pored restriktivnog buxeta.

- Uspeli smo da podstaknemo i privredu da se ukqu~i u pomagawe sportista. Ponosni smo i na ugovor koji je Razvojna banka potpisala sa sportistima i gde }e negde oko 200 hiqada evra biti izdvojeno za wihove stipendije do Olimpijskih igara u Londonu. Pored toga je i Naftna industrija Srbije zna~ajno pomogla vrhuinski i kvalitetan sport, tako da su sva ta davawa, {to iz buxeta, {to iz prvrede omogu}ila sportistima da ovu te{ku 2010. godinu ipak dovedu do kraja i pri tom ostvare zna~ajne rezultate. Svim sportistima, uz ~estitke za ono {to su uradili u 2010, `elim sve najboqe u novoj godini i da nastave ovako kvalitetno da nas reprezentuju na me|unarodnim takmi~ewima, a mi smo tu da im pru`imo podr{ku - zakqu~io je Duli}.

G. Malenovi}

Kolumbijski voza~ Huan Pablo Montoja demantovao je da `eli da se vrati u {ampionat Formule jedan.

- Nemam nameru da se vra}am u F1 do kraja voza~ke karijere. S obzirom da mogu da radim stvari koje volim, onda je moj izbor NASCAR. Nemam nikakve potrebe da ne{to mewam - naveo je Montoja.

Montoja (35) je u F1 debitovao 2001. godine u ekipi Vilijamsa, a potom je vozio za Meklaren. On je u karijeri vozio 94 trke u F1, a 37 puta se peo na podijum. Od 2006. vozi u NASCAR {ampionatu.

DNEVNIK

c m y

16

VLADA JOVANOVI] O TRIJUMFU PARTIZANA U ZAGREBU

Iz pritiska proizveli energiju Ko{arka{i Partizan na najboqi mogu}i na~in zakqu~ili su izuzetno uspe{nu godinu - demolirali su Cibonu u Zagrebu 85:55 u 13. kolu NLB lige.

Tako su crno-beli prekinuli seriju od pet uzastopnih poraza na gostovawima u regionalnom takmi~ewu.

upevali da ga kanali{emo. U Zagrebu smo ga pretvorili u pozitivnu energiju koju smo pre svega pokazali u odbrani dodao je strateg {ampiona.

Partizan je prvu ~etvrtinu dobio rezultatom 16:8, na poluvremenu je ve} bilo 46:27.

- Od prvog minuta smo nametnuli ritam. Napravili smo jak pritisak preko celog

Savetima do uspeha: Vlada Jovanovi} me|u igra~ima

- ^estitao bih svojoj ekipi na zaslu`enoj pobedi, igra~ima na odli~nom pristupu od prvog do posledweg minuta - poru~io je trener Partizana, Vlada Jovanovi}.

- Mnogo su nas optere}ivala gostovawa. Ne samo ovo u Zagrebu, ve} uop{te, s obzirom na to da od po~etka nismo zabele`ili nijednu pobedu.

Pritisak se iz utakmice u utakmicu pove}avao i nismo

terena, zaustavili wihovog najboqeg igra~a Bogdanovi}a.

Samim tim smo lak{e igrali u napadu, {to kontranapadom {to pozicionim napadom, najvi{e preko na{ih visokih igra~a i do{li tako do svoje igre. U drugom poluvremenu smo nastavili u istom intenzitetu, uz veliki broj rotacija i zaslu`eno upisali novu pobedu - zakqu~io je Jovanovi}.

Pravi Partizan

broj od 96 u sve ~etiri kategorije, a bilo je i naknadnih prijava, pa su te ekipe stavqene na listu ~ekawa. Utakmice }e se igrati na 12 terena u pet sportskih dvorana (velika sala Spensa (pet terena), DIF (dva terena), \a~ko igrali{te (dva terena), Gimnazija “Isidora Sekuli}” (dva te-

rena), O[ “Jovan Popovi}” (jedan teren). Svaka ekipa }e biti u mogu}nosti da odigra najmawe {est utakmica.

Turisti~ki savez Novog Sada }e za u~esnike festivala, koji za to izraze `equ, besplatno organizovati obilazak grada i Petrovaradinske tvr|ave.

M. R.

Sagmajster spreman za Reli Dakar Srpski motociklista Gabor Sagmajster izjavio je da nestrpqewem o~ekuje po~etak Dakar relija, koji startuje 1. januara naredne godine u Buenos Ajresu.Sagmajster se od ponedeqka nalazi u Argentini, a o~ekuje

se nadam da }e pro}i do starta relija. - rekao je Sagmajster.

On }e po tre}i put u karijeri u~estvovati na Reliju Dakar, a oba puta do sada je stigao do ciqa.

- Ako motor izdr`i, izdr`a}u i ja. Nisam mewao KTM od 690 kubi-

prvi tehni~ki pregled motora 30. decembra.

Do~ekalo nas je izuzetno toplo vreme. Sa na{ih minus dva Celzijusa, ovde se kuvamo na plus 36. Da nevoqa bude ve}a, prehladio sam se u avionu, pilot je vaqda hteo da nas uveri kako dobro radi klima, svi smo se smrzli. Sada ka{qem, ne ose}am se potpuno ‘fit’, ali

ka, iako postoji novi model 450.

Sve smo reparirali, o motoru }e se ponovo brinuti Kajzer Torsten iz Nema~ke i potpuno sam miran {to se toga ti~e. U ambasadi Srbije u Argentini bio je organizovan prijem za Sagmajstera i wegove saradnike koji ga prate na reliju: Marka Kopunovi}a, Roberta Baloga i Aleksandra Bilanovi}a.

Poslovni direktor Ko{arka{kog kluba Partizan Mla|an [ilobad izjavio je da je 2010. godina jedna od najuspe{nijih u istoriji crno-belih. Partizan je u 2010. godini osvojio titulu u doma}em {ampionatu i Jadranskoj ligi, a “crno-beli” su trijumfovali i u Kupu Radivoja Kora}a. Beogradski klub je osvojio ~etvrto mesto na zavr{nom turniru Evrolige, a nedavno je izborio plasman u “Top 16” najkvalitetnijeg evropskog klupskog takmi~ewa.

- Ovo je sigurno jedna od najuspe{nijih godina Partizana.

Kruna ove sezone je 30 razlike u Zagrebu, a nadam se da }e i slede}e godine Partizan biti tako uspe{an - rekao je [ilobad.

Crno-beli su predstavili kalendar za 2011. godinu pod sloganom “Vrednost je na{a prednost”.

- I na{ kalendar pokazuje vrednost Partizana, ura|en je na druga~iji na~in, jer niko nije pozirao, svi su u igri, i to je neki odraz na{e sezone - dodao je [ilobad.

Partizan je u Zagrebu pobedio Cibonu rezultatom 85:55 u me~u 13. kola Jadranske lige.

- Kona~no smo pobedili na strani u Jadranskoj ligi, tako da nam je pao kamen sa srca. Na moje veliko ~u|ewe igrali smo sjajno u Evroligi. Mislio da ne}e i}i tako glatko u elitnom takmi~ewu posle odlaska Du{ka Vujo{evi}a. Me|utim, na moje veliko zadovoqstvo, a verujem i na zadovoqstvo navija~a, Partizan je pokazao mnogo toga i nadam se da }emo biti jo{ boqi u Top 16 - rekao je trener crno-belih Vlade Jovanovi}.

Hemofarm protiv Cedevite Ko{arka{i Hemofarma igra}e 18. januara na svom terenu protiv zagreba~ke Cedevite u prvom kolu grupe I druge faze takmi~ewa u Evrokupu “Top 16”. Hemofarm }e u drugom kolu, koje je na programu 25. januara, gostovati prvoplasiranoj ekipi iz grupe C. Vr{~ani }e nedequ dana kasnije do~ekati Uniks, a 15. februara gostova}e ruskoj ekipi. Cedevita }e 22. februara do~ekati Hemofarm, a nedequ dana kasnije Vr{~ani }e na svom terenu u posledwem kolu igrati sa prvoplasiranom ekipom iz grupe C. Plasman u ~etvrtfinale izbori}e po dve najboqe plasirane

ekipe iz svake grupe “Top 16”. Rukovodstvo Evrokupa odlu~ilo je da zaostali me~ posledweg kola grupe C izme|u Gran Kanarije i Budu}nosti bude odigran 4. januara. Ovaj duel trebalo je da bude odigran 21. decembra, ali je odlo`en po{to Podgori~ani zbog lo{ih vremenskih uslova nisu mogli da otputuju u [paniju. Prvo mesto na tabeli grupe C dr`i Gran Kanarija sa ~etiri pobede i jednim porazom, dok je Budivelnik drugi sa ~etiri trijumfa i dva neuspeha. Budu}nost je tre}a sa tri pobede i dva poraza, dok je Siauliai posledwi sa {est neuspeha.

San Antonio i Majami nastavqaju s pobedama Ko{arka{i San Antonija pobedili su no}as na svom terenu ekipu Los An|eles Lejkersa rezultatom 97:82 .Majami je u derbiju Isto~ne konferencije NBA lige na svom terenu savladao Wujork 106:98.U osta-

lim utakmicama NBA lige, postignuti su slede}i rezultati: Orlando - Klivlend 110:95, Boston - Indijana 95:83, Milvoki - ^ikago 77:90, Toronto - Dalas 84:76 i Portland - Denver 77:95.

SPORT

DNEVNIK

~etvrtak30.decembar2010.

17

Tomovi} u Le}eu, Milovi} u Albaniji

VO[INA NOVOGODI[WA ^ESTITKA: “Moj grad, moj klub” i “Budi Novosa|anin, navijaj za Vojvodinu” slogani su kojima u FK Vojvodina nastoje da animiraju navija~e. Istih parola fudbalski superliga{ pridr`avao se i prilikom upu}ivawa novogodi{wih ~estitki, koje su u smiraj 2010. godine osvanuli na dva bilborda u Novom Sadu, {to je zabele`io objektiv na{eg fotoreportera Slobodana [u{wevi}a.

S. S.

Yeko u Arsenalu Britanski mediji, kao i nema~ki „Bild“, tvrde da je posao sklopqen - Man~ester siti kupio je Edina Xeka od Volfsburga za 35 miliona evra.

Preciznije, „vukovi“ }e odmah dobiti 30 miliona, a preostalih pet tek ako se „gra|ani“

je odavno izrazio `equ da napravi korak napred u karijeri, {to prelazak u mo}ni Siti definitivno jeste. Menaxer „gra|ana“ Roberto Man}ini je izjavio da je upravo Xeko karika koja nedostaje {ampionskom lancu, a trener Volfsburga Stiv

Edin Yeko (desno)

plasiraju u Ligu {ampiona, {to je vi{e nego realna opcija, jer su trenutno na deobi prvog mesta Premijer lige, sa gradskim rivalom, Junajtedom. Dodu{e, sa dve utakmice vi{e. I svi su zadovoqni. Reprezentativac BiH

Meklaren zahteva od uprave poja~awa. Sada, kada je kasa napuwena, dobi}e ih. Mediji tvrde da bi 24-godi{wi napada~ trebalo da debituje za novi klub ve} 5. januara u derbiju protiv Arsenala.

Mutu napu{ta Fiorentinu Napada~ Fiorentine Rumun Adrijan Mutu nije se pojavio na okupqawu ekipe iz Firence za

nastavak sezone u Seriji A. Trener Fiorentine Sini{a Mihajlovi} je dozvolio igra~ima da sa

porodicama provedu Bo`i}. Me|utim, na mini pripremama nije bilo Mutua, a italijanski mediji tvrde da }e rumunski napada~ u zimskom prelaznom roku da promeni sredinu. Fiorentina nije saop{tila za{to se Mutu nije pojavio na zakazanom treningu. Trener Marseja Didije De{amp potvrdio je da je francuski klub ponudio Fiorentini tri miliona evra za rumunskog napada~a.

Mutu (31) se krajem oktobra vratio u prvi tim Fiorentine posle devetomese~ne pauze zbog kori{}ewa dopinga. On je ~lan Fiorentine od 2006. godine, a pre toga je igrao za Juventus, ^elsi, Parmu, Veronu, Inter, Dinamo i Ar|e{.

Nenad Tomovi} igra}e u prole}nom delu sezone za Le}e.

Biv{i {toper Crvene zvezde pre{ao je 2009. u \enovu, ali se nije naigrao, pa je najboqa opcija za obe strane bila da 22-godi{wi Srbin ode negde na pozajmicu. Treneru Le}ea Lui|iju de Kaniju neophodno je poja~awe u odbrani, pa }e Tomovi} verovatno dobijati znatno ve}u minuta`u nego u \enovi. Tako je krenuo putem Du{ana Baste, igra~a Udinezea, koga je pozajmica Le}eu „vratila u `ivot“.

Le}e, Bre{a i ]ezena, koja ima utakmicu mawe, zauzimaju od 17. do 19. mesta na tabeli Serije A, sa po 15 bodova. Ispod wih je samo Bari, sa 11.

Milovan Milovi} }e, tako|e, na pozajmicu, ali u Albaniju. Nekada{wi {toper Partizana i kapiten Javora letos je iz Ivawice stigao u Novi Sad. Me|utim, nije bio u prvom pla-

Ferguson besan na sudije Menaxer Man~ester junajteda Aleks Ferguson optu`io je sudije da su otele pobedu klubu sa „Old traforda“ na jme~u protiv Birmingema (1:1) u okviru 20. kola engleske Premijer lige. Utakmica je odigrana u Birmingemu, a zavr{ena je bez pobednika, 1:1. Gosti su poveli u 58. minutu pogotkom Dimitrija Berbatova, a izjedna~io je Li Bojer u 90. minutu posle asistencije Nikole @igi}a. Ferguson tvrdi da je @igi} u skoku napravio prekr{aj nad Riom Ferdinandom i dodao da je srpski reprezentativac tom prilikom igrao rukom.

- Ovo je brutalno. Grubo smo prevareni i oduzeta nam je pobeda za koju smo `estoko radili. Ne mogu da verujem da nije su|eno ni igrawe rukom. To je bilo o~igledno. Ovo je poigravawe sudbinama, koje ne mogu da prihvatim. Svojim momcima mogu samo da stisnem ruku.

Imali smo vo|stvo i zaslu`ili smo da pobedimo, ali je onda smo svi grubo prizemqeni. - rekao je Ferguson.

Prvo mesto na tabeli Premijer lige dele Man~ester junajted i Man~ester siti, ali klub sa „Old traforda“ ima dva me~a mawe.

Muslin preuzeo Krasnodar

Nenad Tomovi}

nu u Vojvodini i `eqa mu je bila da promeni sredinu.

On }e nastaviti karijeru u albanskom prvoliga{u kao

pozajmqen igra~, a na leto bi svi trebalo ponovo da sednu za sto i razgovaraju o otkupu ugovora.

Vu~evi} i zvani~no trener Hajduka Fudbalski klub Hajduk saop{tio je da }e Goran Vu~evi} biti trener splitskog kluba do juna 2013. godine. Vu~evi} je sa Hajdukom na kraju prvog dela sezone zauzeo drugo mesto na tabeli hrvatskog prvenstva sa pet bodova mawe od prvoplasiranog Dinama.

Vu~evi} je bio na{ prvi, a i jedini izbor. Zna se da mi insistiramo da kadrovima Hajduka kako igra~kim tako i trenerskim. Vu~evi} najboqe poznaje stawe, situaciju, a i pojedina~no svakog igra~a. On se u svom radu do sada dokazao i kao najbo-

qe re{ewe. - rekao je predsednik Upravnog odbora Hajduka Josip Grbi}.

Vu~evi} je poru~io da }e opravdati ukazano poverewe.

- Radi}u iz ~iste savesti i sa svojim stru~nim {tabom da}u sve od sebe. Jo{ nismo definisali ko }e da bude u stru~nom {tabu, a to }e biti poznato u narednih nekoliko dana. Hajduku treba kontinuite, a na{ mentalitet je pogre{an. Jedna pobeda nad Dinamom ne zna~i ni{ta. Moramo da radimo da budemo zadovoqni na du`e staze. rekao je Vu~evi}.

Baloteli ostaje u Sitiju Napada~ Man~ester sitija Italijan Mario Baloteli demantovao je da `eli da pre|e u Milan.

Iako italijanski novinari tvrde da `elim da pre|em u Milan, ja sam sre}an u Sitiju. Naporno treniram i `elim da budem va`ao deo ove ekipe. Verujem da Man~ester siti mo`e da osvoji Premijer ligu. Nadam se da }emo naredne godine igrati jo{ boqe nego ove. - rekao je Baloteli, koji je na sino}wem me~u 20. kola Premijer lige protiv Aston Vile (4:0) postigao tri gola za svoj tim.

On je istakao da ne voli da se „raduje posle svakog postignutog gola, ve} `eli da se pona{a kao da se ni{ta posebno nije dogodilo“.

Ja sam uvek sre}an, pa makar se i ne smejao. Ja sam napada~ i moj posao je da posti`em golove. Zbog toga se ne radujem. To ne zna~i da nisam sre}an. Mogu da posti`em i vi{e golova“, naveo je napada~ Sitija. Baloteli (20) je u Man~ester siti stigao u letwem prelaznom roku, a za engleski klub odigrao je 11 utakmica i postigao osam golova

Biv{i trener Crvene zvezde Slavoqub Muslin postavqen je za novog {efa stru~nog {taba ruskog drugoliga{a Krasnodara.Krasnodar je ovu sezonu zavr{io na petom mestu na tabeli sa 61 bodom iz 38 utakmica, ali je ovaj klub nije uspeo da se plasira u Premijer ligu Rusije.

Muslin je potpisao ugovor do kraja naredne godine uz mogu}nost produ`ewa saradwe na jo{ jednu sezonu. Nova sezona u ruskoj drugoj ligi po~iwe u martu naredne godine.

Muslin (57) je u Rusiji ve} trenirao dva kluba, moskovsku Lokomotivu u sezoni 2005/06 i Himki 2007/08. On je pored Crvene zvezde, Lokomotive i Himkija trenirao i Brest, Po, Bordo, Lens, Le Man, Vidad, Levski, Metalurg, Lokeren, Dinamo Minsk i Anortozis.

Akinfejev ru{i rekord Bufona ^elnici Zenita iz Sankt Peterburga spremni su da ponude moskovskom CSKA 45 miliona evra za golmana Igora Akinfejeva, prenose ruski mediji. Rukovodstvo Zenita planira da naredne sezone ruski klub igra ozbiqnu ulogu u Ligi {ampiona, a jedna od dobitnih kombinacija za uspe je, po wihovom mi{qewu, dobar golman. [ampion Rusije `eli da anga`uje golmana iz doma}eg {ampionata, a jedini na listi `eqa je Akinfejev, koji je standarni ~lan nacionalnog tima.

Akinfejev (24) je ponikao u CSKA, a za moskovski klub branio je na 264 me~a. Za reprezentaciju Rusije nastupio je na 46 utakmica.

Najskupqi transfer u istoriji fudbala kada su u pitawu golmani bio je 2001. godine. Juventus je tada iz Parme za 51 milion dolara doveo \anlui|ija Bufona.

Lin~ovane sudije na Tajlandu Utakmica izme|u tajlandskih klubova Nakton Patoma i Sisaketa zavr{ena je lin~ovawem glavnog sudije i wegovih pomo}nika, prenose svetski mediji.

Uvod u incident bila je odluka glavnog arbitra da iskqu~i fudbalera Sisaketa. U narednoj akciji pod pritiskom gostuju}ih igra~a, sudija je pokazao crveni karton i fudbaleru doma}e ekipe, {to je naqutilo pristalice doma}eg tima.

Prvo je jedan navija~ uleteo na teren u poku{aju da se obra~una sa sudijom, ali su ve}i incident spre~ili redari i policija koji su okru`ili delioce pravde. Me-

|utim, posle nekoliko trenutaka jo{ nekoliko desetina navija~a na{lo se na terenu, a pristalice doma}eg kluba po~ele su „lov na sudije“. Policija nije uspela da obuzda besne navija~e, koji su nasrnuli na arbitre. Posle samo nekoliko sekundi sudije su izgledale kao da su iza{le iz horor filma, ode}a im je bila krvava i pocepana, a lice oteklo od pesni~ewa. Lokalni mediji objavili su slike celog incidenta, a jednoj od wih vidi se kako nepoznati navija~ na terenu vitla pi{toqem. Utakmica je prekinuta, a policija je nekako uspela da izvede sudije sa terena.

PARTIZAN PREDSTAVIO KALENDAR ZA 2011. GODINU: Fudbalski klub Partizan predstavio je kalendar za 2011. godinu koji }e se prodavati po ceni od 300 dinara. Kalendar je dizajnirao Marko Proki}, a fotografije su sakupili i odabrali poznati beogradski fotoreporteri Miroslav Todorovi}, Nenad Negovanovi} i Sr|an Stevanovi}.

- Fotografije su bri`qivo birane, upravo sa namerom da na wima dominiraju sre}a i radost. Posebno su mi prirasle srcu one koje se nalaze na stranicama za januar, april i septembar, ali i ona na posledwoj stranici kalendara. Januarska stranica odslikava veli~inu i ozbiqnost kluba, posebno gorwi deo, gde se mo`e videti kompletan takmi~arski pogon u sve~anim odelima ispred klupskih prostorija. Dowi deo

stranice je zauzela ve} legendarna koreografija sa utakmice Partizan - Arsenal. Stranica za mesec april prikazuje, u gorwem delu, trenersku tablu u svla~ionici pre me~a u Briselu, na kojoj je Stanojevi} „nacrtao utakmicu i kako je dobiti“. Dowi deo prikazuje dijametralno suprotne emocije - radost fudbalera Partizana posle pobede i tugu Belgijanaca.

Posledwa stranica je „stilska figura“ onoga {to svaki navija~ Partizana ose}a i nosi u svom srcu. Ta energija koju emituju navija~i, ima svoju transmisiju ka igra~ima, a „posledice“ su vidqive na tabeli posledwih godina. Svoj obol su dale i moje kolege Nenad Negovanovi} i Srdkan Stevanovi}, po{to su i fotografije iz wihove radionice upotpunile ceo do`ivqaj - rekao je Miroslav Todorovi}.

18

SPORT

~etvrtak30.decembar2010.

DNEVNIK

TRADICIONALNI 48. „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

Kofi haus najefikasniji

PROGRAM Nedeqa, 2. januar

SENIORI Prva grupa

Yungla{i – Kanamera 0:3 Kanamera – Grand turs 4:1 Grand turs – Yungla{i 2:1 Divd trejd J[ - Yungla{i Grand turs - Divd trejd J[ Divd trejd J[ – Kanamera 1. Kanamera 2 2 0 0 7:1 6 2. Grand turs 2 1 0 1 3:5 3 3. Yungla{i 2 0 0 2 1:5 0 4. Divd tr. J[ - - - - -

Druga grupa Indeks. tribina – Koko tim 4:1 Koko tim – Mildok 2:8 Mildok – Indeks. tribina 3:4 1. Indeks. trib. 2 2 0 0 8:4 6 2. Mildok 2 1 0 1 11:6 3 3. Koko tim 2 0 0 2 3:12 0

Tre}a grupa

^etvrta grupa Ekipa Kanamera

HK Andrija{evi} – Makij. Liman 1. HK Andrija{. 1 1 0 0 4:1 3 2. Makij. Liman 1 1 0 0 4:2 3 3. Euroservis 2 0 0 2 3:8 0

Peta grupa

Osma grupa

STR Bla`in – Mlinostep 1:2 Mlinostep – Klub Kontrast 1:2 Kl. Kontrast – STR Bla`in 1:2 1. Mlinostep 2 1 0 1 3:3 3 2. STR Bla`in 2 1 0 1 3:3 3 3. Kl. Kontrast 2 1 0 1 3:3 3 @reb je odlu~io da se daqe plasiraju Mlinostep i STR Bla`in.

Kafe Napol. – Evr. internac. 2:3 AK Sekuli} – Kafe Napol. 6:1 Evrop. internac. - AK Sekuli} 1. AK Sekuli} 1 1 0 0 6:1 3 2. Evropska i. 1 1 0 0 3:2 3 3. Kafe Napol. 2 0 0 2 3:9 0

[esta grupa Vinarija Mr|anin – Dambo 5:4 Dambo – Rimski oil 3:5 Rimski oil – Vinarija Mr|anin 1. Rimski oil 1 1 0 0 5:3 3 2. Vin. Mr|anin 1 1 0 0 5:4 3 3. Dambo 2 0 0 2 7:10 0

Sedma grupa Makij. Liman – Euroservis 4:2 Euroser. – HK Andrija{evi} 1:4

Strit fudbal – MZ Sava Kova~evi} (mp) Agrooprema – Tema trejd (mp) FK Sini{a Mihajlovi} – Mewa~nica ris (mp) Promist – Mladi lavovi (mp) Divd trejd Jugo {tampa – Yungla{i (s) Gagaplast – Agromarket (s) Kao nekad – Agromarket (k) NS 021 – SNG parket (p) Podunavqe – Autolimar @ika (k) Evropska internacionala – Auto klub Sekuli} (s) Industrija mesa Bemark – Mewa~nica Ris (s) Divd trejd Jugo {tampa – Kanamera (s) HK Andrija{evi} – Makijato Liman (s) Vulves – [kolska kwiga (s) Divna vremena – Carigrad (s) Kafe San Marko – Popovi} transport (s) SK Meridijana – Vitorog promet (s) Vinarija Mr|anin – Rimski oil (s) Visoka tehni~ka {kola – Gold skor (s)

09.00 09.35 10.10 10.45 11.20 11.55 12.30 13.05 14.00 14.35 15.10 15.45 16.20 16.55 17.30 18.05 18.40 19.15 19.50

Agromarket – FK Indeks (k) Profesor Bolesnikov – Radio Planeta (mp) Alf – Mewa~nica Ris ( mp) Strit fudbal – Autooprema (mp) MZ Sava Kova~evi} – Tema trejd (mp) DIVD trejd Jugo {tampa – Grand turs (s) Kanarinci – Klaris (p) Indeks bojs – NS 021 (p) Platner – Podunavqe (k) Novel – ^SK (K) 1/11 Konoba Orkus - 2/4Soko sistem 1/12 - 2/5 STR Bla`in 1/15 - 2/12 1/2 Indeksova tribina- 1/12 Tehnomer kapara 1/16 - 2/3 Mapod NS 1/13 - 2/14 1/10 - 2/13 1/9 - 2/8 Maj frend – Vitorog (v)

Ponedeqak, 3. januar

Klub muzej – F. Trifunovi} 5:0 F. Trifunovi} – Mapod NS 1:4 Mapod NS– Klub Muzej 0:1 1. Klub Muzej 2 2 0 0 6:0 6 2. Mapod NS 2 1 0 1 4:2 3 3. F. Trifunovi} 2 0 0 2 1:9 0 Kofi haus – Kazino Kentaki 7:0 Kazino Kentaki – Soko sis. 3:5 Soko sistem – Kofi haus 2:6 1. Kofi haus 2 2 0 0 13:2 6 2. Soko sistem 2 1 0 1 7:9 3 3. Kaz. Kentaki 2 0 0 2 3:12 0

09.00 09.35 10.10 10.45 11.20 11.55 12.30 13.05 14.00 14.35 15.10 15.45 16.20 16.55 17.30 18.05 18.40 19.15 19.50

Deveta grupa Klaris – VT[ 2:1 Gold skor - Klaris 2:1 VT[ – Gold skor 1. Gold skor 1 1 0 0 2:1 3 2. Klaris 2 1 0 1 3:3 3 3. VT {kola 1 0 0 1 1:2 0

Deseta grupa Vitorog promet – Albatros 1:3 Albatros - SK Meridijana 2:2 SK Meridijana – Vitorog promet 1. Albatros 2 1 1 0 5:3 4

2. SK Meridij. 1 0 0 1 2:2 1 3. Vitorog p.

1 0 1 0 1:3 0

Jedanaesta grupa Konoba Orkus – Beli dvori 4:3 Beli dvori - Tehnom. kapara 1:2 Tehn. kapara – Konoba Orkus 2:2 1. Konoba Orkus 2 1 1 0 6:5 4 2. Tehnomer k. 2 1 1 0 4:3 4 3. Beli dvori 2 0 0 2 4:6 0

Dvanaesta grupa [kolska kwiga – Spens 4:3 Spens – Vulves 3:5 Vulves – [kolska kwiga 1. Vulves 1 1 0 0 5:3 3 2. [kol. kwiga 1 1 0 0 4:3 3 3. Spens 2 0 0 2 6:9 0

Trinaesta grupa Agromarket – AS Sawa 3:2 AS Sawa - Gagaplast 1:4 Gagaplast – Agromarket 1. Gaga plast 1 1 0 0 4:1 3 2. Agromarket 1 1 0 0 3:2 3 3. AS Sawa 2 0 0 2 3:7 0

^etrnaesta grupa Popovi} transp. – Das Bad 4:0 Das Bad – Kafe San Marko 1:1 Kafe S. Marko – Popovi} transp.

1. Popovi} tran. 1 1 0 0 4:0 3 2. Kafe S. Marko1 0 1 0 1:1 1 3. Das Bad 2 0 1 1 1:5 1

Petnaesta grupa IM Bemark – STR Gumatik 3:2 STR Gumatik – Mewa~. Ris 2:2 Mewa~nica Ris – IM Bemark 1. IM Bemark 1 1 0 0 3:2 3 2. Mewa~n. Ris 1 0 1 0 2:2 1 3. STR Gumatik 2 0 1 1 4:5 1

[esnaesta grupa Carigrad – Dunis transport 5:0 Dunis transp. – D. vremena 1:2 Davna vrmena – Carigrad 1. Carigrad 1 1 0 0 5:0 3 2. Dav. vremena 1 1 0 0 2:1 3 3. Dunis trans. 2 0 0 2 1:7 0

Utorak, 4. januar 12.20 12.55 13.30 14.05 14.40 15.15 15.40 16.15 16.55 17.25 18.00 18.35 19.10 19.45

kadeti, bara` 6/2 – 5/2 kadeti, bara` 4/2 – 3/2 Autooprema – MZ Sava Kova~evi} (p) Promist – Maj frend (v) 1/7 - 2/6 1/4 Kofi haus -2/1 1/14 - 2/15 1/5 Mlinostep - 2/10 1/6 - 2/9 1/3 Klub Muzej - 2/16 1/8 - 2/7 1/1 - 2/2 Mildok Klaris – STR Banana (v) Agencija Sabqar – Fortuna 39 (v)

VETARANI Prva grupa S. Erste bank – Klaris STR Banana – S. Erste Bank Klaris – STR Banana 1. STR Banana 1 1 0 2. Klaris 1 1 0 3. S. Erste bank 2 0 0

Druga grupa 1:2 5:1 0 0 2

5:1 2:1 2:7

Tre}a grupa

Kafe Lord – Agencija Sabqar Agencija Sabqar – Fortuna 39 Fortuna 39 – Kafe Lord 8:4 1. Agencija Sabqar 1 1 0 0 2. Fortuna 39 1 1 0 0 3. Kafe Lord 2 0 0 2

3 3 0

0:5 5:0 3 8:4 3 4:13 0

Vitorog promet – Promist Promist – Maj frend Maj frend – Vitorog promet 1. Vitorog p.

1 0 1 0 2. Promist 1 0 1 0 3. Maj frend - -

1:1 1:1 1:1 -:-

1 1 -

KADETI Prva grupa Kanarinci – Ofest print 1:6 Ofset print – Novi Sad 10:0 Novi Sad - Kanarinci 2:1 1. Ofset print 2 2 0 0 16:1 6 2. Novi Sad 2 1 0 1 2:11 3 3. Kanarinci 2 0 0 2 2:8 0

Druga grupa Novi Sad 94 – Moj dom Moj dom – Iris farm Iris farm – Novi Sad 94

3:2 1:3 5:1

1. Iris farm 2 2 0 0 8:2 6 2. Novi Sad 94 2 1 0 1 4:7 3 3. Moj dom 2 0 0 2 3:6 0

Tre}a grupa Lemiks – Novel 2 Novel 2 – Le Blank Le Blank – Lemiks 1. Lemiks 2. Novel 3. Le Blank

4:2 4:1 0:6

2 2 0 0 10:2 6 2 1 0 1 6:5 3 2 0 0 2 1:10 0

PIONIRI Prva grupa Klaris IMD – Lavovi 3:1 Lavovi – Kanarinci 5:3 Kanarinci – Klaris IMD 1. Klaris 1 1 0 0 3:1 3 2. Lavovi 2 1 0 1 6:6 3 3. Kanarinci 1 0 0 1 3:5 1

Druga grupa SNG parket – Indeks bojs Indeks bojs – NS 021 NS 021 – SNG parket

2:3

1. Indeks bojs 2. SNG parket 3. NS 021

1 1 0 0 3:2 3 1 0 0 1 2:3 0 - - - - -:-

Tre}a grupa Mladi lavovi – E. internac. 2:2 E. internac. – Promist 1:3 Promist – Mladi lavovi 1. Promist 1 1 0 0 3:1 3 2. Mladi lavovi 1 0 1 0 2:2 1 3. Evropska i. 2 0 1 1 3:5 1

MLA\I PIONIRI Prva grupa

Alf – FK S. Mihajlovi} 3:2 FK S. Mihajlovi} – Mewa~n. Ris Mewa~n. Ris – FK S. Mihajlovi} 1. Alf 1 1 0 0 3:2 3 2. FK S. Mihal. 1 0 0 1 2:3 0 3. Mewa~nica Ris- - - - -:-

Druga grupa Rad. Planteta – Novosa|ani 2:2 Novosa|ani – Pr. Bolesnikov 1:0 Pr. Bolesnikov – Rad. Planeta 1. Novosa|ani 2 1 1 0 3:2 4

2. Radio planeta1 0 1 0 2:2 1 3. Pr. Bolesnikov1 0 0 1 0:1 0

Tre}a grupa Tema trejd – Strit fudbal 1:6 Strit fudbal – MZ S. Kova~evi} MZ S. Kova~evi} – Tema trejd Auto oprema MD - Tema Trejd Strit fudbal – A. oprema MD A. oprema MD – MZ S. Kova~evi} 1. Strit fudbal1 1 0 0 6:1 3 2. Tema trejd 1 0 0 1 1:6 0 3. Autooprema - - - - 4. MZ S. Kova~evi} - - - -

^etvrta grupa FK Indeks – Kao nekad 3:2 Agromarket – FK Indeks Kao nekad – Agromarket 1. FK Indeks 1 1 0 0 3:2 3 2. Kao nekad 1 0 0 1 2:3 0 3.Agromarket - - - - -:-

Peta grupa Tom kop 08 – Novel 1 ^SK – Tom kop 08 Novel 1 – ^SK

1:1 1:0

1. ^SK 2. Novel 3. Tomkop 08

1 1 0 0 1:0 3 1 0 1 0 1:1 1 2 0 1 1 1:2 1

[esta grupa Autolimar @ika - Platner 1:3 Platner – Podunavqe Podunavqe – Autolimar @ika 1. Platner 2. AL @ika 3. Podunavqe

1 1 0 0 3:1 3 1 0 0 1 1:3 0 - - - - -:-

Sreda, 5. januar 12.20 12.55 13.30 14.05 14.40 15.15 15.40 16.15 16.50 17.25 18.00 18.35 19.10 19.45

kadeti, bara`, 6/1 – 2/2 kadeti, bara` 5/1 – 1/2½ Veterani, prvo ~etvrtfinale 1/1 – 2/2 veterani, drugo ~etvrtfinale 3/1 – najboqe tre}eplasirani osmina finala, prvi me~ (s) osmina finala, drugi me~ (s) osmina finala, tre}i me~ (s) osmina finala, ~etvrti me~ (s) osmina finala, peti me~ (s) osmina finala, {esti me~ (s) osmina finala, sedmi me~ (s) osmina finala, osmi me~(s) veterani, 1/2 - 2/1 veterani, 3/2 – drugi tre}eplasirana ekipa

08.00 08.35 09.10 09.45 10.20 10.55 11.30 12.05 12.40 13.15 13.50 14.25

prvo ~etvrtfinale(mp) drugo ~etvrtfinale (mp) tre}e ~etvrtfinale(mp) ~etvrto ~etvrtfinale (mp) prvo ~etvrtfinale (p) drugo ~etvrtfinale (p) tre}e ~etvrtfinale (p) ~etvrto ~etvrtfinale ( p) prvo ~etvrtfinale (k) drugo ~etvrtfinale (k) tre}e ~etvrtfinale (k) ~etvrto ~etvrtfinale (k)

^etvrtak, 6. januar

Subota, 8. januar Od 12.00 sati polufinala u konkurenciji mla|ih pionira, pionira, kadeta i veterna i ~etvrtfinalni me~evi u konkurenciji seniora

Nedeqa, 9. januar Od 11.30 sati me~evi za plasman, polufinalni me~evi seniora i finalni me~evi. Finale u 18.00 sati.

SPORT

DNEVNIK

~etvrtak30.decembar2010.

19

TRADICIONALNI 48. DNEVNIKOV TURNIR U MALOM FUDBALU

Carigrad po ukusu publike Ve} na po~etku 48.tradicionalnog Dnevnikov trurnir u malom fudbalu dogodilo se nekoliko velikih iznena|ewa.

Svakako da je najve}e to {to se ekipa Dunis transport, u ~ijim redovima su igralu fudbaleri in|ijskog superliga{a, oprostila od daqeg takmi~ewja.

Gor~inu poraza osetila je i ekipa Klarisa, biv{i Bilding investa, pa sada ~eka rasplet u me~u izme|u Gold skora i Visoke tehni~ke {kole da bi obezbedila plasman u {esnaestinu finala. Iz daqeg takmi~ewa eliminisan je i Klub Kontrast, koji je na startu turniora imao visoke ambicije , ali je zauzeo tre}e mesto u grupi i preselio se u gledali{te. U svojim redovima Kontrast je imao mladog reprezentativca Danijela Aleksi}a, koji je u dva me~a proma{io dva penala i mo`da je i najve}i krivac {to ova ekipa ne}e igrati u zavr{nici turnira.

- Jedini sam krivac {to smo ispali - rekao je posle zavr-

{etka utakmice izme|u Kluba Kontrasta - STR Bla`ina (1:2) Danijel Aleksi}. - Nisam smeo da proma{im penal.

Imali smo zaista veliku {pansu da se plasiramo u zavr{nicu, ali sada je sve gotovo.

Skromni momci odustali Iako su najavili da }e sigurno igrati na turniru, u posledwi ~as Skromni momci iz Beo~ina su odustali , pa }e tako {esta grupa i daqe brojati tri tima : Rimski oil, Vinarija Mr|anin i Dambo. Kona~an broj u~esnika na{eg turnira je 95 ekipa.

Mlinostep ~eka kazna Igra~i Mlinostepa posle odigrane utakmice sa Klubom Kontrast napravili su {tetu na vratima svla~ionice. Podrazumeva se da }e morati da nadoknade popravku vrata. Ujedno opomiwemo i ostale ekipe da se pona{aju kulturno i sportski, jer na~iwena {teta na objektima SPC „Vojvodina“ mora da se nadoknadi.

Za gledaoce ulaz kod kuglane Svi oni koji budu do{li da u`uvaju u majstorijama u~esnika 48.

Dnevnikovog turnira u malom fudbalu koji se odr`ava u maloj sali Spensa, treba da znaju da je ulaz predvi|en za gledaoce izme|u Gradske kafane i kuglane na prvom spratu. Cena ulaznica za vreme kvalifikacija je 100 dinara.

Momenat sa utakmice Carigrad - Dunis transport

Najvi{e je do sada pokazao trostruki pobednik na{eg turnira Carigrad. Bra}a Ra{io-

MLA\I PIONIRI, PIONIRI, VETERANI 1/2

1/2

2/2

2/1

3/1

3/2

najboqi tre}i

drugi tre}eplasiran KADETI

6/2 5/2

6/1 2/2 1/1

3/1 5/1 1/2

4/2 3/2 2/1

4/1

van, Dun|erski, Rakowac i ostali odu{evqavaju qubiteqe malog fudbala i ve} sada su istakli kandidaturu za najvi{i plasman. Pobednik pro{logodi{weg turnira Sportski klub

Prvoplasirani i drugoplasirani idu daqe Sve prvoplasirane i drugoplasirane ekipe na na{em turniru plasira}e se u nokaut fazu: kod seniora u {esnaestini finala igra}e 32 ekipe, kod veterana, pionira i mla|ih pionira u daqa takmi~ewa }e pored prvoplasirane i drugoplasirane ekipe i}i i dva najboqa tre}eplasirana tima.

Kod kadeta, gde je prijavqeno 18 ekipa, ~etiri najboqa prvoplasirana tima direktno idu u ~etvrtfinala, a ostale dve prvoplasirane ekipe i {est drugoplasiranih timova igra}e bara` utakmice.

Meridijana igra u stilu toplo hladno, ali je tako krenula i pro{le godine i osvojila veliki prelazni pehar.

Turnir se nastavqa 2. januara kada }e se igrati preostale utakmice u grupama, a sutradan (3. januara) igra}e se na ispadawe. Napravili smo {emu takmi~ewa, naravno koriste}i Bergerovu tabelu i instrukcije FIFE. Kod mla|ih kategorija i kod veterana i 3. janura }e se igrati utakmice u grupama, a potom }e i oni nastaviti takmi~ewe po nokaut sistemu.

G. Kova~

SENIORI 1/16 2/3

1/14 5. januar

5. januar

2/15

1/11

1/7

2/4

2/6 8. januar

8. januar

1/4

1/10 2/13

5. januar

5. januar

1/5

1/15 2/12

2/10

9. januar

1/2

1/6

2/11 1/13

2/1

5. januar

5. januar

2/9 1/3

2/14

2/16 8. januar

8. januar 1/12

1/8

2/5

2/7

1/9 2/8

5. januar

5. januar Obja{wewe: 1/1 (grupa - plasman)

1/1 2/2

20

SPORT

~etvrtak30.decembar2010.

DNEVNIK

MLADEN BOJINOVI] VERUJE DA ]E IGRATI NA SP U [VEDSKOJ

S PREDAVAWA „LZ SPORTA” O SPORTU NA AMERI^KIM UNIVERZITETIMA

nema otoka da mogu da se prikqu~im dr`avnom timu. Po{to otoka nema sebe vidim u avionu za [vedsku. Ja bih za Srbiju igrao i sa jednom nogom kada bih ja odlu~ivao o tome. Dr`avna himna, zastava i grb za mene su svetiwa, a igrati u nacionalnom dresu i predstavqati zemqu je ne{to najuzvi{enije ka`e iskusni reprezentativac.

Kakve su {anse na{e reprezentacije na SP?

Pred brojnim auditorijumom u Amfiteatru SPC „Vojvodina“ u Novom Sadu, qudi iz agencije specijalizovane za sportsko savetovawe „LZ Sport“ iz Beograda odr`ali su veoma zanimqivo predavawe na temu „Sport na ameri~kim univerzitetima“. Ciq ovog detaqnog i za ciqanu publiku interesantnog doga|aja bio je da sada{we sredwo{kolce u Novom Sadu, Vojvodini i Srbiji upoznaju s dodeqivawem sportskih stipendija Foto: F. Baki} na ameri~kim univerzi- S predavawa „LZ sporta“ u SPC „Vojvodina“ Na predavawu se moglo ~uti tetima, jer nije mali broj devo{kolovawa, sme{taja i ishrane da je uspe{nost „LZ sporta“ jaka i mladi}a iz na{e zemqe za sve ~etiri godine. Kod moma~ak 92 posto realizovanih koji `ele da sportske karijere ka, me|utim, mnogo je te`e ispustipendija, ali i to da je od i {kolovawe nastave na nekom niti kriterijume za pune stivelike va`nosti da kandidati od fakulteta u SAD. pendije, jer je konkurencija imaju dobre video prezentaciDoma}ini predavawa bili su mnogo ve}a i ja~a, a i NCAA je svojih mogu}nosti i igara sa brat i sestra Ana i \or|e Mauslovi su o{triji. Osim na{ih sportskih terena. To im je najtija{evi}, i sami ameri~ki dimladih sportista, za mesta u koboqa preporuka kod trenera plomci i sportisti koji su odsa{arka{kim i fudbalskim ekina univerzitetima, od ~ijeg wali sopstveni „ameri~ki san“, pama konkuri{u i sredwo{kolutiska najvi{e zavisi wihov ujedno i osniva~i i generalni ci iz ~itavog sveta, pa su i usloanga`man na svakom fakultemenaxeri „LZ sporta“. Uz wih, o vi za pla}eno {kolovawe mnogo tu. Moglo se saznati i to da je zahtevima koji moraju da budu rigorozniji. „ameri~ki san“ upravo to, jer ispuweni, ali i onom {to ~eka - Ono {to je najbitnije jeste studentski `ivot u kampusima devojke i mladi}e iz Srbije kada, kada u|u u proceduru, na{i {irom SAD je sjajno `ivotno da u|u u procedure za eventualmladi sportisti i budu}i stuiskustvo, posle kojeg mladi no dobijawe stipendija, govoridenti moraju da polo`e SAT, dobijaju me|unarodno priznali su i Neboj{a Petrova~ki, odnosno TOFL ispit, koji se te diplome, sjajno poznavawe direktor za ko{arku, Nemawa organizuju pet puta godi{we u engleskog jezika i jo{ boqu Veqovi}, generalni menaxer ameri~koj amabasadi u Beogradu poslovnu i sportsku perspekagencije za Srbiju, ali i neko– objasnio je \or|e Matija{etivu. liko sportista koji su zavr{ivi}. – Re~ je o proveri znawa iz Na kraju su predava~i i gosti li ili jo{ uvek poha|aju neki od engleskog jezika i matematike imali priliku da porazgovarauniverziteta, uz pomo} sporti, da bi bili uspe{ni na ovim ju, zainteresovani da pitaju ono ske stipendije do koje su stigli testovima, veoma je bitno da na {to ih zanima i da po~nu u javu upravo zahvaquju}i naporu quwih kandidati stignu {to boqe da pretvaraju svoje snove. Nadi iz „LZ sporta“. pripremqeni. S na{e strane, ravno, uslov za to su, za na{e Zainteresovani su mogli da imamo mogu}nost da im ponudiprilike, zna~ajna materijalna ~uju kako je do stipendija mnogo mo profesore Amerikance, koji sredstva, a o svemu svi oni koji lak{e sti}i u `enskim sportoim poma`u kako bi im rezultati nisu bili na predavawu mogu da vima i kako devojke, u najve}em bili {to boqi. Od toga, naravsaznaju vi{e na sajtu agencije broju slu~ajeva, dobijaju wihov no, zavisi i dobijawe same stiwww.lzsport.com. pun iznos, {to zna~i da im one pendije, ali i odlazak na {to A. Predojevi} pokrivaju kompletne tro{kove boqi univerzitet.

Za Srbiju i sa jednom nogom Kapitena rukometne reprezentacije Srbije Mladena Bojinovi}a zadesio je veliki peh, povredio je koleno i wegov nastup na Svetskom prvenstvu u [vedskoj je pod velikim znakom pitawa, mada je on uveren da }e predvoditi na{ nacionalni tim.

- Situacija sa povredom je znatno povoqnija nego {to je to izgledalo u prvom trenutku. Na utakmici francuskog {ampionata (Monpeqe - [amberi) protivni~ki igra~ me je udario u koleno u momentu kada sam se vra}ao u odbranu nakon postignutog gola. Izneli su me sa terena i jako sam se upla{io da se radi o ozbiqnoj i te{koj povredi koja bi me odvojila od SP u [vedskoj. Sve sam podredio tom takmi~ewu. Posledwih {est meseci sam radio pakleno, jer `elim da se sa dr`avnim timom na svetskoj smotri predstavim u najlep{em svetlu - pri~a prvotimac Monpeqea.

Predlo`eno vam je da pauzirate najmawe tri nedeqe.

- Deo mirovawa ve} je pro{ao.

Nosim longetu i sada mnogo lak{e hodam nego pre nedequ dana. Na prvom snimku videlo se da je zadwi ligamenat napukao 40 posto, bilo je i otoka, ali vi{e toga nema {to mi daje nadu da }u negde oko Bo`i}a skinuti longetu. Tri nedeqe pauze nisu problem s obzirom da sam zaista spreman. Siguran sam da mi ne}e mnogo na{koditi to {to sam propustio prvu fazu priprema. U Beogradu sam obavio dodatne preglede i konsultacije sa doktorima, i{ao na nekoliko masa`a i ube|en sam da }u se iz Monpeqea vratiti u Beograd, jer 4. januara moram da se javim klupskom doktoru, koji posle pregleda kolena treba da mi dozvoli odlazak na {ampionat sa reprezentacijom.

Sa doktorom sam u svakodnevnom kontaktu i ve} sam dosta toga dogovorio. Rekao mi je da ukoliko

Vi ste predvodnik ove generacije uglavnom mla|ih rukometa{a, {to je vrlina ili mana?.

- Kada se pogleda sastav, ~ini se da imamo neiskusnu ekipu zbog momaka koji imaju mawe od 25 godina.

Me|utim, pored mene i Ili}a imamo iskusne golmane Stani}a i Pejanovi}a. Nekoliko mladih momaka imaju zna~ajne uloge u svojim klubovima: Marko Vujin je prvi strelac u Ligi {ampiona, dok je

Povreda je pro{lost: Mladen Bojinovi}

- Osnovni ciq treba da nam bude da se kona~no pomerimo sa osmog mesta. To je pozicija koju godinama unazad zauzimamo na velikim takmi~ewima i verujem da smo kadri da se ovoga puta izborimo bar za korak napred, a to je sedma pozicija, koja donosi plasman na Olimpijske igre u Londonu 2012. godine. Moramo da odemo kona~no na Olimpijske igre, to bi trebalo da bude i realno, jer imamo dosta dobar sastav i meni je to najve}a `eqa, jer jedino od velikih takmi~ewa nemam u~e{}e na Olimpijadi, a to je ne{to posebno u karijeri svakog sportiste.

Momir Rni} jedan od kqu~nih igra~a Ceqa. Da ne nabrajam sve, smatram da ovaj miks mladosti i iskustva mo`e da iznese teret takmi~ewa u [vedskoj. Atmosfera u reprezentaciji je izuzetno povoqna, a dobro je {to prve dve utakmice na SP igramo sa Al`irom i Australijom, koji su slabiji rivali, ali nikako ih ne smemo podceniti. Zatim sledi duel sa Danskom koji }e mnogo odlu~ivati o plasmanu u grupi, a onda i derbi sa Hrvatskom. Plasman u drugu fazu je realnost, a onda }e uslediti juri{ na sedmu pozicijuoptimista je Mladen Bojinovi}.

S. Anti}

„Ameri~ki san” nije neostvariv

Pobeda Valhofera u Bormiju Austrijanac Mihael Valhofer trijumfovao je na tre}em spustu ovogodi{weg Svetskog kupa odr`anom u italijanskom Bormiju. Valhofer je do druge pobede ove sezone, a tre}e u italijanskom ski centru, do{ao u vremenu od 1:59.66 minuta ispred Silvana Curbrigena iz [vajcarske. Curbrigen, koji je jedini osim Valhofera trijumfovao u spustu ove sezone, je imao osam stotinki zaostatka u odnosu na Austrijanca, dok je tre}e mesto zauzeo doma}i skija{ Kristof Inerhofer. U ranoj fazi takmi~ewa do vo|stva je do{ao Inerhofer, koji se na prvom mesu zadr`ao sve dok red

Najuspe{nijim sportistima Sente pripala su priznawa i nagrade

carac Patrik King, Geogr [trajtberger iz Austrije, Slovenac Andrej [porn, Adrijen Teo iz Francuske i Amerikanac Bodi Miler, dok su prvu desetoricu kompletirali [tefan Kepler iz Nema~ke i Austrijanac Romed Bauman.

U generalnom plasmanu Svetskog kupa vodi Curbrigen sa 395 bodova, jednim vi{e od Valhofera. Wih dvojica su u poretku spusta zamenili mesta i Austrijanac je prvi sa 245 bodova, ispred {vajcarskog skija{a koji ima 230. Svetski kup se nastavqa takmi~ewem na Olimpijskom stadionu u Minhenu 2. januara, dok je naredni spust na programu u

PROGLA[ENI SPORTISTI GODINE U SENTI

Najboqi rva~ Balo i kugla{ Erwe{i Sportski savez op{tine Senta, u saradwi sa op{tinskom upravom, proglasio je najuspe{nije sportiste i sportske kolektive za 2010. godinu, na sve~anosti prire|enoj u Domu kulture u prisustvu velikog broja sportista, trenera, sportskih entuzijasta i gostiju. ^estitke sportistima za postignute uspehe uputili su sekretar Sportskog saveza Vojvodine mr Mladen Stoj{in i predsednica sen}anske op{tine Aniko [irkova.

O rezultatima sportista i postupku izbora najuspe{nijih u minuloj godini govorili predsednik Uprvanog odbora i sekretar Sportskog saveza op{tine Senta Danilo Popov i Igor Segedinski, naglasiv{i potrebu da se pored postizawa vrhun-

skih rezultata jo{ ve}i akcenat stavi na masovnost, posebno `enske omladine, a najavili su i dono{ewe strategije razvoja sporta za naredni period.

Nagrade najuspe{nijima uru~ili su Mladen Stoj{in i Andra{ Ko{icki.

Za najboqeg sportistu u olimpijskim sportovima progla{en je reprezentativac u rvawu Petar Balo, dok je laureat u neolimpijskim sportovima kadetski i juniorski reprezentativac u kuglawu Robert Erwe{i. Za najboqi sportski klub progla{en je Stonoteniski klub Senta, u kolektivnim sportovima na 1.mestu rang liste je Vaterpolo klub Senta, epitet trenera godine poneo je Laslo Tot (vaterpolo), dok su posebna priznawa za dugogodi-

{we vrhunske rezultate dodeqena trenerima Zoltanu Meliku (stoni tenis) i Laslu Zergeu (rvawe). Prvi put dodeqeno je priznawe za najboqeg me|unarodnog sportistu Sente, koje je pripalo rukometnom internacionalcu Marku Krivokapi}u.

U olimpijskim sportovima na prvom mestu rang liste kod seniora na{la se {tafeta 4h400 metara (atletika), ispred Tama{a Na|a (rvawe) i Lasla Eperje{ija (atletika). Kod seniorki za najboqu progla{ena je Eva Tapai (stoni tenis), druga je Kristina Kin~e{ (vaterpolo) i tre}a Draga Vu~urovi} (atletika).

Kod juniora najboqi su Viktor Neme{, Aleksandar [efer (rvawe), Daniel Farka{ (fudbal), a kod juniorki Aliz \ur~ik (stoni tenis), Eme{e ha-

bram (atletika) i Eva Tot (stoni tenis). U konkurenicji pionira laureati su Laslo \ere (tenis), Erik Fekete (rvawe), a tre}e mesto podelili su Kristian Halas (stoni tenis) i Miklo{ Horti (rvawe). Kod pionirki na vrhu liste je Aneta Maksuti (stoni tenis), na drugom mestu je @oka Pataki (vaterpolo), a na tre}em kajaka{ki dvosed Janka Fewve{i-Eva Barta i Vanda Gavodi (gimnastika).

U neolimpijskim sportovima u `enskoj konkurenciji prva na rang listi je Eva Hala{i (savate) ispred {ahistkiwa Renate Lerinc i Kristine Ke~kemeti, a u mu{koj konkurenciji najuspe{niji su Arpad Ke~kemeti ({ah), ^ongor Baraw (kuglawe) i Tomislav Dimi} (karate).

Tekst i foto: M. Mitrovi}

Mihael Valdhofer slavio u Bormiju

nije do{ao na Curbrigena. [vajcarac je tada za 28 stotinki nadma{io vreme italijanskog takmi~ara, da bi potom jedino trostruki osvaja~ malog Kristalnog globusa u spustu uspeo da ga pretekne. Posle Valhofera na stazi su se na{li wegovi sunarodnici Klaus Krel i Mario [ajber, ali iako su u prvom delu staze uspevali da odr`e korak sa vode}ima obojica zbog gre{aka nisu ni uspeli da zavr{e trku.

Iza prve trojice na tre}em spustu sezone na{li su se [vaj-

{vajcarskom Vengenu 15. januara.

Rezultati spusta u Bormiju: 1.

Mihael Valhofer (Austrija) 1:59.66, 2. Silvan Curbrigen ([vajcarska) + 0.08, 3. Kristof Inerhofer (Italija) + 0.36, 4.

Patrik King ([vajcarska) + 0.60, 5. Georg [trajtberger (Austrija) + 0.96, 6. Andrej [porn (Slovenija) + 1.03, 7.

Adrijen Teo (Francuska) + 1.21, 8. Bodi Miler (SAD) + 1.26, 9. [tefan Kepler (Nema~ka) + 1.30, 10. Romed Bauman (Austrija) + 1.32.

KULTURA

DNEVNIK

~etvrtak30.decembar2010.

21

IZ UDRU@EWA KWI@EVNIH PREVODILACA SRBIJE

Novi predsednik UKPS Slavica Mileti} Slavica Mileti} je novi predsednik Udru`ewa kwi`evnih prevodilaca Srbije, (UKPS) saop{tila je dosada{wa glavna urednica “Mostova” ~asopisa ovog esnafskog udru`ewa Drinka Gojkovi} na sve~anosti povodom 40 godina wegovog kontinuiranog izla`ewa.

Mileti}eva je dobitnica nagrade “Milo{ \uri}”, prevela je sa engleskog i francuskog tridesetak veoma zna~ajnih naslova i bila je stalni saradnik “Mostova”, a sada je ~lan `irija za dodelu ove, najpresti`nije nagrade UKPS. U prisustvu jednog od ~lanova prve redakcije “Mostova” Nikole Bertolina, o ovom ~asopisu su u Francuskoj 7, gde je sedi{te i UKPS, govorili su, pored Gojkovi}eve saradnik iz Novog Sada Alan Be{li}, kwi`evnik Milovan

Mar~eti} i prof. dr Mihajlo Panti}.

Be{li} je odabrao da o “Mostovima” govori iz li~nog ugla {ta je ovaj ~asopis zna~io wemu kada se prvi put sreo sa nekim brojevima dok je jo{ bio student 1995-96 godine. Tada je pro~itao prevod nekih eseja Umberta Eka koje nigde nije mogao da na|e i koji su duboko uticali na wegovo razumevawe kwi`evnosti ( to je studirao). Tako|e, setio se Be{li} “ Mostovi” su mu “otkrili” Itala Kkalvina za koga pre toga nije ~uo. On kao urednik kwi`evnog ~asopisa “Poqa” nastoji da kod svojih ~italaca postigne isti efekat koji su “Mostovi” imali na wega, a on je te va`ne tekstove {irio daqe me|u pripadnicima svoje generacije.

Mar~eti} koji ve} vi{e decenija ure|uje kwi`evnu perio-

diku odao je priznawe koleginici Gojkovi} da je tokom svog mandata (1992-2010) uspela da o~uva kontinuitet izla`ewa “Mostova”, a to je najva`nije kada je u pitawu periodika. On je posebno pohvalio raznovrsnost:tematsku, jezi~ku, autorsku koja je uveik prisutna u ovom ~asopisu kao i wegovu edukativnu i informativnu ulogu.

Panti}, koji je prisustvo velikog broja ~lanova UKPS protuma~io kao ‘’dokaz da vrednosti postoje”, odao je priznawe glavnoj urenici {to je izdr`ala sve ove godine da tako uspe{no ure|uje jedan ~asopis koji se mo`e smatrati etalonom za kwi`evnu periodiku. Odgovraju}i na retori~ko pitawe : “Za{to ~ita Mostove” Panti} je kratko odgovorio” zato {to je to dobar ~asopis”.

(Tanjug)

Pi{talo na engleskom i ruskom U izdava~koj ku}i “Agora” iz Zrewanina, u kojoj je jedan od ekskluzivnih autora i Vladimir Pi{talo, saznali smo da }e wegov roman “Tesla, portret me|u maskama” slede}e godine biti objavqen u SAD. Poznata tamno{wa izdava~ka ku}a “Gray Wolf Press” nedavno je potpisala ugovor sa Pi{talom, koji je za ovaj roman dobio NIN-ovu nagradu.

Dogovoreno je da kwiga na engleskom bude {tampana i za ameri~ko i za tr`i{te Velike Britanije.

Polovinom sada ve} pro{le godine, ovaj Pi{talov roman na ruskom je objavila izdava~ka ku}a “Azbuka” iz Sankt Petersburga, a najnovije vesti govore da je tira` od 10 hiqada primeraka gotovo rasprodat.

R. L.

JU^E U BEOGRADU

Uru~ene godi{we nagrade ULUS-a Godi{we nagrade Udru`ewa likovnih umetnika Srbije (ULUS) za 2010. godinu uru~ene su ju~e ovogodi{wim laureatima na prigodnoj sve~anosti u Umetni~kom paviqonu “Cvijeta Zuzori}”, u Beogradu. Nagrada jesewe izlo`be ULUS-a uru~ena je umetniku, pedagogu, istori~aru umetnosti i likovnom kriti~aru ^edomiru Vasi}u, koji, kako je navedeno u obrazlo`ewu, “tradicionalne forme, teme i tehnike prevodi i ukqu~uje u savremeni vizuelni jezik, preisputuju}i tako razli~ite

modele reprezentacije, kao i kriti~ki diskurs naspram umetni~kog nasle|a”.

Na prole}noj izlo`bi “Zlatnu paletu” dobio je Sr|an \ile Markovi}, “Zlatno dleto” Mia Nikoli}, a “Zlatnu iglu” Milo{ \or|evi}.

Nagrada za pro{irene medije pripala je Slobodanu Vra~aru, a ULUS je nagradio i Bojana Mitrovi}a, kao i grupu gra|ana za rad i dru{tveno anga`ovawe na za{titi platana u Bulevaru kraqa Aleksandra. Povequ za saradwu sa ULUS-om dobile su

predstavnice Republi~kog fonda za penzijsko i invalidsko osigurawe Republike Srbije (PIO) - Filijala Beograd, Gordana Vi}entijevi} i Brankica Novovi}.

Predsednik Umetni~kog saveta ULUS-a Gradimir Rajkovi} skrenuo je pa`wu na to da su nagrade ULUS-a nekada imale mnogo ve}i zna~aj, nego danas, i dodao da su one pokazateq kvaliteta stvarala{tva umetnika i samim tim treba da budu “reper za dobijawe nacionalnih penzija”.

(Tanjug)

STRIP AUTOR @EQKO PAHEK NAJAVIO

Nastavak „Legije nepromo~ivih” Strip autor @eqko Pahek, posle nedavnog reizdavawa albuma “Legije nepromo~ivih”, najavio je mogu}nost da posle deset godina pauze uradi nove nastavke tog stripa, i da se posle ~etvrt veka vrati svojim “Astroi|anima”. “Ve} sam po~eo ne{to da radim sa ‘Legijom’. Imam epizodu u olovci. Napisao sam scenario za nekoliko nastavaka, ali treba posti}i dogovor sa izdava~ima. Nekad je bilo lak{e, imali smo ve}e tira`e. Tr`i{te je sad iscepkano i te`e je izdava~ima da zatvore finansijsku konstrukciju”, rekao je Pahek. U me|uvremenu Pahek planira da za nekoliko meseci u album “Avili!!! Avili!!!” skupi kratke crnohumorne stripova koji su se pojavqivali izme|u 1984. i 1987. godine u tada tira`nim ~asopisima “Stripoteka” i “Yu strip”.

Pahek se pro~uo kao strip autor sa nau~nofantasti~nim “Astro-i|anima”, koji su objavqivani u nastavcima u “Yu stripu” od 1981. do 1985. godine.

Deo nastavaka je prvi put skupqen u album “O`ivqeni metuzalemen” iz 1985. godine, kojeg je reizdao 2009. godine “Sistem komiks” (System Comics). Ostali nastavci nazvani “Skrapulonska bebica” prvi put su skupqeni u album 2007. godine. U stvarawu do`ivqaja ~lanova posede u svemiru izgubqenog zemaqskog broda “Astro-id”, poput Pimbeka, eksplozivnog Bada Buma, izlapetus kapetana Starka, priglupog Sokrata i ludog robota

Govinde, Pahek ka`e da je jedno od nadahnu}a bio nau~nofantasti~ni film “Osmi putnik” (1979).

“Na{alio sam se sa takvom temom.^udovi{te nikako da se pojavi do kraja, a ispostavi se da je to biqka koja je iznikla i tra`i

svoje pravo da `ivi na tom brodu. I biva spaqena od strane Bada-Buma. Nisam bio siguran u koli~inski odnos humora i ozbiqnosti. To se razvijalo postepeno, i mislim da sam na{ao pravu meru”, ka`e Pahek.

Posle “Astro-i|ana” Pahek je osamdesetih godina prionio radu na novom crnohumornom serijalu “Legija nepromo~ivih”, o do`ivqajima nedisciplinovanih vojnika Fircika i Gereckog

u “XXIII. veku, sumraku ~ove~anstva, ^etvrtom svetskom ratu”.

“To je zbir iskustava koje samo u vojsci mo`e da se do`ivi.

Lepo je za sagledavawe karaktera mnogih qudi. Prvi svetski rat je tema koja mi je le`ala, pa ipak sam odlu~io da radwa bude pomerena dosta u budu}nost.

Hteo sam neki pomak u vi|ewu istorije”, ka`e Pahek.

Prema wegovim re~ima, “Legija nepromo~ivih” opisuje “odred gladnih i `ednih qudi koji zabu{avaju u rovovima, a nisu sigurni da li su wihovi neprijateqi sa druge strane `ivi”.

“Dodao sam i te neobi~ne `ivotiwice {krombije (vrsta mutirane {korpije) za koje narednik Cuker tvrdi da }e biti naslednici ~ove~anstva. A na{i junaci su negde zaboravqeni u nekom delu Eurotanazije, tj. Evropi ili Aziji koje su ve} spremne za eutanaziju”, ka`e Pahek. Svi nastavci “Legije” skupqeni su prvi put u album 1997. godine, ali sada posle “Tardisovog” reizdawa koje se pojavilo krajem novembra, Pahek ka`e da je kona~no “zadovoqan {to se ti~e {tampe” tog stripa i “Astro-i|ana”.

“Prvi put vidim svoj strip sa lepim crnim otiskom bez sivih mrqa! kolori ‘Legije’ su dosta dobri, sjajno ura|eni. Lepo je imati album sa tvrdim koricama. ‘Astro-i|anima’ je {tampa tako|e odli~na”, rekao je Pahek.

Foto: B. Lu~i}

USKORO IZ „DNEVNIKA - NOVINE I ^ASOPISI”

Dopuweno izdawe „Vojvo|anskog re~nika” Malo je danas vrednih i kvalitetnih naslova ~ija izdawa izdava~i ponavqaju na zahtev ~italaca. Jedan od takvih je “Teraj kera lutko moja belavojvo|anski re~nik” Sowe Bajandi}eve Jovanovi}. Ju~e je direktor DOO “Dnevnika- novine i ~asopisi” Milan Ne{i} sa autorkom potpisao ugovor o tre}em, dopuwenom izdawu, koje }e se pojaviti ve} tokom januara nove godine, sa blizu tri stotine novih termina.

Vojvo|anski re~nik je namewen panoncima-po~etnicima, a takvih uvek ima, ka`e Sowa Bajandi}eva Jovanovi}, novinarka i spisateqica. Ona je sabrala oko tri hiqade lokalizama i davala im

zabavna, a ne stru~na tuma~ewa. Osnovni kvalitet kwige “Teraj kera lutko moja bela”je to {to u dobroj meri ~uva od zaborava `ivot i obi~aje stare Vojvodine.

- Ospravqaju}i i dopravqaju}i napisano, zapazila sam da je veliki broj re~i i izraza ilustrovan stihovima be}araca i {alajki, objasnila je autorka. Zato mi se u~inilo najlogi~nijim da naslov potra`im upravo tu, u vojvo|anskim narodnim pesmama.

U predgovoru prvom izdawu iz 1999. godine, Milutin @. Pavlov je ovu kwigu nazvao re~nikom lingvalnog veza panonske firange.

R. L.

JU^E U GRADSKOJ BIBLIOTECI

Se}awe na Savu Mrkaqa Na Svetski dan kwige, 23. aprila ove godine, Gradska biblioteka u Novom Sadu bila je doma}in stru~ne rasprave o Savi Mrkaqu, povodom dvestote godi{wice objavqivawa wegovog reformatorskog dela “Salo debeloga jera libo azbikoprotres”. Ju~e je promovisan zbornik radova sa ovog skupa, a o ovoj kwizi i o velikom reformatoru srpskog jezika govorili su profesor univerziteta Nikola Grdini}, pomo}nik pokrajinskog sekretara za kulturu Milan Mici} i upravnik GB Dragan Koji}.

Sava Mrkaq (17831833) bio je pesnik i prvi {kolovani srpski filolog, reformator srpskog jezika koji je proklamovao na~elo “Pi{i kao {to govori{“. Wegova rasprava “Salo debeloga jera libo azbikoprotres” objavqena je 1810. godine u Be~u i utrla je put Vukovoj borbi za narodni jezik i dodatku pomenutom na~elu-~itaj kao {to je na-

pisano. U ovom zborniku prvi put je sabrano i objavqeno svih 15 pesama Save Mrkaqa ( u ori-

ginalu i u transkripciji na savremeni jezik). O tome su pisali @arko Ru`i}: “Mrkaq kao

neosporivi reformator azbuke i prvi pravi pesnik srpskog jamba”, Mate Pi`urica: “Prezaslu`ni Savo Mrkaq: zaboravqen, otkriven i, ipak, ostao u senci velikog Vuka”, Du{ana Ivani}a: “Pjesni~ke paradigme Save Mrkaqa”, Danko Peri}: “Nekoliko marginalija o Savi Mrkaqu i Milanu Radeki, zaslu`nom {to Mrkaq nije zaboravqen u rodnom kraju” i Nikola Grdini}: “Delo Save Mrkaqa i pitawe odnosa prema pro{losti”.

Selektivnu bibliografiju Save Mrkaqa i hronologiju `ivota i rada za ovaj zbornik napisala je Gordana \ilas.

Izdavawe zbornika radova o Savi Mrkaqu omogu}io je Pokrajinski sekretar za kulturu.

Dogovoreno je da ova kwiga besplatno bude poklowena svim {kolama i bibliotekama u Vojvodini, kao i kulturnim i obrazovnim centrima u dijaspori.

R. Lotina

SRPSKO UDRU@EWE IZDAVA^A I KWI@ARA TVRDI

Konkursom o{te}eni ~itaoci Povodom Konkursa za otkup kwiga Ministarstva kulture Srpsko udru`ewe izdava~a i kwi`ara (SUIK) je saop{tilo da je ~itala~ka publika u Srbiji te{ko o{te}ena sprovedenim Konkursom i da joj je uskra}ena mogu}nost pristupa najzna~ajnijim i najboqim izdawima. “O~igledno je da kriterijumi kojima se rukovodila komisija nisu vezani niti za umetni~ki kvalitet dela, niti za wegovu popularnost me|u ~itaocima, niti za osvojene nagrade od svetskog zna~aja, pa se postavqa pitawe, koji su kriterijumi preovladali”, navedeno je u saop{tewu.

Odgovor na to pitawe je mo`da mogu}e prona}i u statistici, koja govori koliko izdawa je svaki izdava~ ponudio, koliko je od wih otkupqeno i po kojim cenama, ka`u u SUIK-u . Postoje izdava~ke ku}e kojima su otkupqena svega dva, tri naslova, iako su ponudili vi{e od stotinu veoma kvalitetnih izdawa, kakav je slu~aj sa ku}ama “Alnari” I “Evro \iunti”, “Laguni” je od 286 naslova otkupqeno 58, a “Mladinskoj kwizi” ni jedan od 97.

“Drugima je otkupqeno i vi{e od 75 posto izdawa: “Arhipelagu” 20 od 29 ponu|enih, “Kliju” 17 od 22, “Geopoetici” 13 od 26. Dakle, izdawa odre|enih izdava~a su daleko vrednija, po mi{qewu ~lanova komisije, mada ostaje nejasno po kojim kriterijumima. Ili je mo`da jasno”, konstatuje SUIK. To Udru`ewe smatra da sredstva iz dr`avnog buxeta nisu iskori{}ena za otkup mnogih naslova koji bi morali da se na|u u bibliotekama {irom Srbije.

U saop{tewu su navedeni neki od takvih naslova i autori koji su po oceni SUIK-a to zaslu`ivali. Re~ je o onima koji su oven~ani najpresti`nijim stranim i doma}im priznawima, poput Pulicerove, Bukerove, Andersenove nagrade, potom najpresti`nije nagradu za fantastiku na svetu (World Fantasy Award), tako|e i {panske nacionalne kwi`evne nagrade, kao i na{ihnagrade @ensko pero, Dositejevo pero, ili je re~ o autorima kakav je jedan od na{ih najuglednijih i najomiqenijih de~ijih pisaca Dobrica Eri}, napomiwu u Udru`ewu.

(Tanjug)

22

SVET / BALKAN

~etvrtak30.decembar2010.

DNEVNIK

PRONA\EN RUSKI VOJNI AVION

UKRATKO

CRNA GORA

Niko od 12 ~lanova posade Luk{i} novi premijer nije pre`iveo

Sumwiv paket RIM: Paket, za koji se pretpostavqa da bi mogao da ima bombu, prona|en je u ameri~koj ambasadi u Vatikanu, javila je agencija ANSA. Prethodne nedeqe je italijanska anarhisti~ka organizacija preuzela odgovornost za slawe pisamabombi na adrese {vajcarske i ~ileanske ambasade u Rimu, kada je jedan od slu`benika ambasade povre|en.

Tre}e pismo-bomba prona|eno je u ponedeqak u gr~koj ambasadi u italijanskoj prestonici.

MOSKVA: Ostaci vojnog transportnog aviona tipa „Antonov An-22“, koji se sru{io sino} na zapadu Rusije, prona|eni su u regionu Tule, a u udesu poginulo je svih 12 ~lanova posade, saop{tila je portparolka vojnog tu`ila{tva Moskovskog vojnog okruga, javio je Itar-Tas. Rusko ratno vazduhoplovstvo saop{tilo je, me|utim, da jo{ nisu prona|ena tela 12 ~lanova posade, kao ni ure|aji koji bele`e tehni~ke podatke o letu. Pukovnik Vladimir Drik, portparol ratnog vazduhoplovstva, rekao je da su na mesto

Nova {pijunska afera LONDON: Posle SAD i Britanije, [panija je tre}a zemqa koja je u posledwe vreme u{la u {pijunsku aferu sa Rusijom.Objavqeno je, naime, da su dvojica ruskih diplomata proterana iz [panije u novembru zbog, kako je re~eno, „aktivnosti koje nisu u skladu sa wihovim statusom“. Rusija je odgovorila proterivawem dvojice {panskih diplomata pro{le nedeqe. Ranije ovog meseca i Velika Britanija je proterala jednog ruskog diplomatu, na {ta je Moskva odgovorila istom merom. Za sada, me|utim, nije poznato zbog kakvih su ta~no aktivnosti ruske diplomate proterane iz evropskih zemaqa.

nesre}e stigle dve spasila~ke ekipe, javio je Itar-Tas. „Ispituju se sve mogu}e verzije pada aviona, a u ciqu ispitivawa okolnosti i uzroka nesre}e formirana je komisija koju ~ine predstavnici ruskog ministarstva odbrane, ratnog vazduhoplovstva i stru~waci iz komande vojno-transportne avijacije“, saop{tio je portparol ratnog vazduhoplovstva. Drik je rekao da su radi bezbednosti, dok se ne razjasne uzroci ove nesre}e, obustavqeni svi letovi aviona „An-22“ i „Tu-95 MC“, koji imaju isti tip motora

kao avion koji se sru{io.Ostaci aviona prona|eni su ~etiri kilometra od sela Troickoje u distriktu ^ern. Tu`ila{tvo je saop{tilo da je avion proizveden 1974. godine, a da je na letu od Vorowe`a ka Tuli izvodio ve`bu prevo`ewa vojnika, putnika, opreme i tereta. ^etvoromotorni avion „An-22 Antei“, sa posadom od pet do {est ~lanova, mo`e da primi 60 tona tereta i 300 vojnika sa li~nim naoru`awem ili 151 pripadnika padobranske jedinice sa li~nim naoru`awem, navodi ruska agencija.

SNE@NE ME]AVE NAPRAVILE POTPUNI HAOS U SAOBRA]AJU

Neka ~eka Nova godina WUJORK, PARIZ,TOKIO: U vreme novogodi{wih praznika na evropskim, azijskim i ameri~kim putevima, prugama i aerodromima vlada prava

Ubijeni pobuwenici KABUL: Najmawe petoro talibanskih ekstremista ubijeno je u napadima avganistanskih i NATO trupa u planinama Tora Bora, biv{em skrovi{tu lidera Al Kaide Osame bin Ladena, saop{tili su ju}e zvani~nici NATO i avganistanske policije.

Pobuwenici su se nedavno okupili u udaqenom podru~ju Tora Bora u isto~noj provinciji Nangarhar, na granici s Pakistanom, da bi pripremili napade na avganistanske i NATO trupe, prenela je agencija Rojters. Prema {efu policije u provinciji Nangarhar u napadu tokom no}i avganistanskih i NATO snaga ubijeno je najmawe petoro, verovatno sedmoro pobuwenika. Napad je izveden s ciqem da se usmrti „visoki lider“, me|utim, zasad, jo{ nije utvr|eno da li je me|u poginulima i lider pobuwenika.

zbrka. Milioni qudi, koji su nameravali da Novu godinu provedu sa svojim najmilijima, zbog vremenskih prilika pribojavaju se da ne}e sti}i na vreme.

Na severoistoku Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava, koji je pogo|en jakom sne`nom olujom, avionski saobra}aj vra}a se u normalu. Mnogi putnici }e, ipak, morati da se strpe do kraja nedeqe, jer je u jeku prazni~ne

groznice otkazano oko 7.000 letova.

Posledice me}ave ko{ta}e aviokompanije oko stotinu miliona dolara. „Ameriken erlajnz“ ju~e obnavqa redovan saobra}aj, ali ne zna se koliko dugo }e putnici morati da ~ekaju na let.

Na aerodromima u Francuskoj pometwa se nastavqa, zbog zagubqenih prtqaga i me}ave, koja je poremetila avionski saobra}aj. Na drugoj strani planete, u Japanu, vrhunac putni~ke gu`ve o~ekuje se sutra. Putnici na aerodromima ka`u da su umorni od ~ekawa da napokon polete i da stignu svojim domovima kako bi u krugu svoje porodice proslavili predstoje}e praznike.

BUGARSKA

Premijer tra`i povla~ewe 33 ambasadora SOFIJA: Bugarski premijer Bojko Borisov, neposredno pre odlaska u Brazil potpisao je i poslao pismo predsedniku dr`ave Georgiju Prvanovu u kome tra`i da budu povu~ena 33 bugarska ambasadora zbog biv{e saradwe sa komunisti~kom slu`bom dr`avne bezbednosti, javili su bugarski mediji. Prema odluci vlade ukupno 88 bugarskih diplomata treba da budu povu~eni, od kojih je 55 na slu`bi u inostranstvu.

Vlada je odlu~ila da umesto 35 treba povu}i 33 ambasadora, po{to su dvojica generalni konzuli i ne trebaju biti sankcionisani. Borisov je posle slawa pisma predsedniku otputovao u Brazil gde }e prisustvovati inaguraciji nove brazilske predsednice

Dilme Rusef, koja je bugarskog porekla. Me|u diplomatama ~ije povla~ewe je, prema ranijim izve{tajima agencija, tra`eno su i sada{wi ambasadori Bugarske u UN, Rusiji, Japanu, Nema~koj, Velikoj Britaniji, Italiji, [paniji, Gr~koj, Turskoj i Portugaliji. Jedan od tih ambasadora je i dosada{wi ambasador Bugarske u Beogradu Georgi Dimitrov, kome je upravo istekao mandat. On je izjavio da je svojevremeno radio za obave{tajnu sklu`bu ali da nije bio {pijun. „Jesam radio za slu`bu dr`avne bezbednosti, ali nisam {pijun“, tvrdio je u intervjuu za nema~ki radio „Doj~e vele“ biv{i ambasador Bugarske u Beogradu Georgi Dimitrov.

NIGERIJA

Islamisti~ka sekta seje smrt MAJDUGURI: Radikalna islamisti~ka sekta koja je ve} preuzela odgovornost za bomba{ke napade na badwe ve~e u crkvama u Nigeriji se verovatno nalazi iza ubistva tri osobe u pucwavi u

bolnici, saop{tila je ju~e policija. Tri `rtve, me|u kojima i jedan policajac, ubijeni su ju~e kada su nepoznati mu{karci po~eli da pucaju u bolnici u gradu Majduguri, u nigerijskoj dr`avi Borno.

„Pokrenuta je istraga, ali verujemo da je i ovo izvela grupa Boko Haram, jer je sve izvedeno na wihov na~in“, rekao je portparol policije Bornoa, prenosi Rojters.

Policija navodi da je najmawe 80

qudi izgubilo `ivot u bomba{kim napadima u @osu i kasnije u sukobima muslimana i hri{}ana u tom mestu, dok je {est osoba ubijeno u bomba{kim napadima u Majduguriju.

PODGORICA: Crna Gora je ju~e dobila novu vladu, koja ima dva potpredsednika i 15 ministarstava, a na wenom ~elu je pre-

Igor Luk{i}

mijer Igor Luk{i}. Nova vada, 39. po redu, izabrana je nakon odluke Mila \ukanovi}a da podnese ostavku na mesto premijera. Vlada je izabrana ve}inom glasova u parlamentu, bez glasova tri najve}e

opozicione stranke - Socijaisti~ke narodne partije, Pokreta za promene i Nove srpske demokratije.

U zavr{nom izlagawu, Luk{i} je ponovio da }e vlada nastaviti da sprovodi prioritete prethodne \ukanovi}eve vlade, ali je negirao da }e on na bilo koji na~in biti `rtva, i naglasio da }e wegov rad biti iskqu~ivo usmeren na dobro Crne Gore i svih wenih gra|ana. Novi premijer je istakao da }e evroatlantske integracije biti prioritet prioriteta vlade, posebno ispuwavawe sedam uslova Evropske komisije radi dobijawa datuma pretpristupnih pregovora u EU. On je ve} za januar obe}ao Akcioni plan, koji }e detaqnije govoriti o tim obavezama.

To, me|utim, ne mo`e biti jedini zadatak vlade na ~ijem je ~elu, rekao je Luk{i} i dodao da }e podjednako voditi ra~una o svim ekonomsko-socijalnim problemima.

(Tanjug)

REPUBLIKA SRPSKA

Start nove vlade BAWALUKA: Novi premijer Republike Srpske je Aleksandar Xombi}. Narodna skup{tina je izglasala sastav wegovog kabineta, u kome je 10 ministara iz Saveza nezavisnih socijaldemokrata, po dva ministra iz Demokratskog narodnog saveza i Socijalisti~ke partije RS, jedan iz HDZ-a i jedan nestrana~ki kandidat. To je sedma Vlada RS od zavr{etka rata u Bosni i Hercegovini.

Xombi} je rekao da }e wegov kabinet predstavqati vladu kontinuiteta, s obzirom na to da su u prethodne ~etiri godine ostvareni izuzetni rezultati na svim poqima delovawa. Po re~ima novog premijera jedan od programskih principa je regionalna saradwa sa zemqama u okru`ewu, ukqu~uju}i i Srbiju, kako bi se na{ao zajedni~ki put ka Evropskoj uniji (EU)radi

Aleksandar Yombi}

iznala`ewa zajedni~kog tr`i{ta i ja~awa proizvodnih kapaciteta u regionu.

O saradwi sa Srbijom, Xombi} je u izjavi Tanjug u rekao da }e nova vlada, u okviru Sporazuma o specijalnim paralelnim vezama, dodatno pro{iriti saradwu u svim segmentima dru{tva, posebno na planu ekonomije, obrazovawa i kulture.

Stotinu obolelih od sviwskog gripa ZAGREB: U Hrvatskoj je ove zime sviwskim gripom do sada zara`eno oko sto qudi, saop{tava ministarstvo zdravqa i socijalnog starawa potvr|uju}i jedan smrtn slu~aj i dvoje hospitalizovanih zbog komplikacija bolesti. Osim {to poziva na vakcinaciju hroni~ne bolesnike i lica starija od 65 godina, jer je to najefikasnija za{tita od gripa, gra|anima se preporu~uje izbegavawe du`eg boravka u zatvorenim prostorima, prawe ruku sapunom i teku}om vodom i izbegavawe ~estog dodirivawa rukama oko o~iju i usta, zdrava prehrana, uno{ewe dovoqno te~nosti, bavqewe fizi~kim aktivnostima i zadr`avawe na najmawe metar od lica koje ima simptome gripa.

U slu~aju pojave simptoma nije potreban odlazak lekaru, ve} ostajawe kod ku}e, smawewe kontakta s drugima do prolaska simptoma i pridr`avawe svih navedenih preporuka, nagla{avaju u ministarstvu i preporu~uju da qudi odu lekaru tek ako imaju te`e simptome kao {to su ote`ano disawe, bol u grudima, dezorijentisanost, stalno povra}awe i sli~no.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI IZABEL KARO Francuska glumica i manekenka Izabel Karo, koja je pre tri godine pozirala naga za kontroverznu kampawu protiv anoreksije, umrla je u 30. godini. Karo je bolovala od anoreksije vi{e od deset godina. Modni fotograf Olivije Toskani je pre tri godine pokrenuo kampawu u okviru koje je slikao mladu manekenku koja je tada imala samo 31 kilogram.

LORAN GBAGBO Predsednik Obale Slonova~e Loran Gbagbo odbio je predlog predsednika Sijera Leonea, Benina i Kape Verdea, da si|e s vlasti.

Oni su oti{li iz Abixana neobavqena posla.

Misija trojice predsednika va`ila je za posledwu {ansu Gbagbou da se mirno povu~e i prenese vlast na Alasaneu Uatarua, za koga se smatra da je pobedio na na predsedni~kim izborima.

LUIZ LULA DA SILVA Odlaze}i predsednik Brazila Luiz Inasio Lula da Silva odlu~io je ju~e da ne izru~i Italiji nekada{weg gerilca ^ezarea Batistija.

Vrhovni sud Brazila presudio je pro{le godine da bi Batisti trebalo da bude izru~en Italiji, ~ije ga vlasti terete za ubistva po~iwena sedamdesetih godina pro{log veka. Batisti je odbacio optu`be za ~etiri ubistva u Italiji.

Kako je Deda Mraz postao debequca Nove godine nema bez deda Mraza, a najrasprostrawenija likovna predstava Deda Mraza dolazi sa Zapada, u woj je Deda Mraz stariji bradati ~ovek, obu~en u crveni kaput opasan crnim opasa~em, leti na saonicama koje vuku irvasi, sa torbom punom poklona za svu dobru decu. Wegov najpoznatiji irvas zove se Rudolf Crveni Nosi} i on je predvodnik zaprege, jer svojim svetle}im nosem osvetqava put. Dom modernog dana{weg Deda Mraza nalazi se u severnom polarnom krugu, ta~nije u Laponiji.

Godinama prepravqan i preoblikovan, lik Deda Mraz u popularnoj kulturi polako postaje velika krupna osoba. Jedan od prvih umetnika koji je dao izgled modernom Deda Mrazu jeste Tomas Nast, ameri~ki karikaturista iz 19. veka. Godine 1863. lik Nastovog Deda Mraza prikazan je u nedeqniku „Harpers“. Pri~a vezana za Deda Mrazovu postojbinu na Severnom polu, tako|e, mo`e biti vezana za doprinos istog umetnika. Wegova slika Bo`i}a iz 29. decembra 1866. godine nije ni{ta drugo do kola` gravira pod zajedni~kim naslovom „Santa Klausvil, n.p.“ odnosno - Deda Mrazovo selo, Severni Pol. Kwiga za decu Limana Franka Bauma „@ivot i avanture Deda Mraza“ koja se u {tampi pojavila 1902. godine samo je pomogla

da Deda Mraz postaje omiqena li~nost koja dopuwuje duh Bo`i}a. Baum je svome liku Santa Klausa dodao neke atribute koji se zadr`avaju i do dana{wih dana, kao {to su besmrtnost i mnogobrojni besmrtni pomo}nici, deset irvasa koji ne mogu da lete, ali zato prelaze ogromne razdaqine svojim skokom. Ova kwiga je dala odgovore na najo~iglednija postavqana pita-

wa, naime, ona je objasnila Deda Mrazove motive za deqewe poklona. Po kwizi, kada je zli Ak, glavni Drvose~a sveta, i Sotonina parafraza, pokazao jad i bedu dece, Deda Mraz je tra`io na~in da vrati radost u `ivot sve dece, poklawaju}i im igra~ke kako bi im vratio osmehe.

Drugi umetnik, iz potpuno druga~ijih pobuda, odnosno, u marketin{ke svrhe, izvr{io je vrhunski vid popularizacije lika Deda Mraza kroz reklamne postere najpopularnijeg pi}a na planeti - Koka-kole. Kroz crte`e Hadana Sandblama iz 30-ih godina, Deda Mraz postaje vrhunski maneken „Koka-kole“, sme{e}i se sa skoro svakog zimskog plakata koji je reklamirao ovo gazirano pi}e. Dostizawe ovakvog medijskog buma tokom godina dovelo je do toga da mnoga deca pa i odrasli qudi veruju da je Deda Mraza izmislila i kreirala „Koka-kola“ da bi na taj na~in sebi obezbedila autenti~u i besmrtnu pozersku zvezdu. Malo je poznata ~iwenica da koka-kola nije bila pionir u kori{}ewu Deda Mrazovog lika u marketin{ke svrhe: kisela voda marke „Vajt rok beveredzis“ koristila je istu li~nost u svojim reklamama jo{ davne 1915, a zatim za reklamirawe slatkog pi}a za~iwenog |umbirom 1923. godine.

(Tanjug)

DNEVNIK

OGLASI

~etvrtak30.decembar2010.

23

24

~etvrtak30.decembar2010.

OGLASI

DNEVNIK

DNEVNIK

OGLASI

~etvrtak30.decembar2010.

25

26

~etvrtak30.decembar2010.

OGLASI

DNEVNIK

DNEVNIK

OGLASI

~etvrtak30.decembar2010.

27

28

~etvrtak30.decembar2010.

OGLASI

DNEVNIK

NOVI BE^EJ: ku}a na prodaju sa nusprostorijama i oku}nicom. Centar, V. Karaxi}a 8. Telefon 0112334-122.

18541

IZDAJEM lokal 60m2, ul.

Branimir ]osi}a br. 8.

Telefon 063/505-198.

18145 PRODAJEM kiosk 24m2 pogodan za svaku delatnost u Balzakovoj 23. Telefon 6360-505.

18267 LOKAL, 52m2, centar Novog Sada, pe{a~ka zona, opremqen za butik. Novogradwa, mesto ekskluzivno. Ukwi`en. Cena povoqna. Telefon 063/89-23-168.

18478

KUPUJEMO automobile novije i starije, ispravne i havarisane. Dolazak, procena i isplata odmah. Telefoni: 021/824-885, 064/15012-00.

16914

PROFESOR daje ~asove iz matematike. Dolazim ku}i.

Telefon 063/490-136.

18002

IZDAJEM name{ten jednoiposoban stan, prvi sprat, telefon, terasa u ul.

Turgeweva br. 1 Telefon 063/54-27-27.

18446 IZDAJEM name{tenu garsoweru u ku}i, pogodnu za jednu sosobu. Telefon 6330124.

18518 DVOIPOSOBAN name{ten stan blizu Pokrajiske bolnice, telefon, kablovska, parking mesto, 150E. Telefon: 066/371-346, 021/371-346.

18581

GRBAVICA, stan od 27m2, sa odvojenom kuhiwom, po ceni od 36.200 sa povratom PDV-a. Telefon 636-6952.

15007

CENTAR, ukwi`en, prazan stan od 33m2, odli~an raspored, po ceni od 38.000.

Telefon 636-6952.

15008 NOVA DETELINARA, Ulica Janka Veselinovi}a, nov odli~an, odmah useqiv stan od 50m2, cena 52.000.

Telefon 636-8429.

15009 CENTAR, ukwi`eni salonski stanovi 120m2 i 60m2 na II spratu (ceo sprat) - pogodni i za poslovni prostor.

Telefon 636-6952.

15010 VEOMA povoqno! Prodajem dva useqiva dupleksa: 73m2 i 84m2 u Prezidentovoj zgradi na uglu Futo{kog puta br. 1 i Bulevara Evrope sa terasama i predivnim pogledom. Informacije 063/47-57-65.

18527 PRODAJA stana - poslovni prostor, Beograd, ukwi`en, Slavija, 83m2. Telefon 061/643-2640.

18614 ZLATIBOR - prodajem nove apartmane povr{ine 25m2 i 30m2.

Sa upotrebnom dozvolom. Telefon: 063/389962. Cena izuzetno povoqna.

17975

BULEVAR, ukwi`ena, komplet renovirana garsowera, odli~na za izdavawe po ceni od 27.800. Telefon 636-8429.

15001

PRODAJEM dve useqive garsowere na drugom i ~etvrtom spratu u Prezidentovoj zgradi u Ulici Futo{ki put br. 1.

Telefon 063/47-57-65.

18529

BEZ POSREDNIKA prodajem stan 51m2, na Bulevaru oslobo|ewa, 5. sprat, bez ulagawa, ukwi`en, odmah useqiv. Telefoni: 063/581792, 064/128-47-49.

18543

BULEVAR, kod Betanije, odli~an, nov odmah useqiv 1.5 stan po ceni od 42.200.

Telefon 636-8429.

15002 [IRI CENTAR, noviji, ukwi`en, odmah useqiv 1.5 stan, mo`e prodaja sa name{tajem po ceni od 41.200. Telefon 636-8429.

15003 HITNO i povoqno prodajem dvosoban stan 65 + 45m2, I sprat, strogi centar, idealno za ordinacije i kancelarijsko poslovawe. Telefon 7822220.

18436 DVOSOBAN, 55m2, drugi sprat, vlasnik, hitno i povoqno, preko puta `elezni~ke stanice. Telefon 063/518-781.

18451 PRODAJEM dva useqiva stana u Prezidentovoj zgradi, 41m2 i 46m2 na uglu Futo{kog puta i Bulevara Evrope. Telefon 063/47-5765.

18528

LIMAN, „kod Merkatora“, odli~an, ukwi`en 3.0 stan po ceni od 73.500. Telefon 636-8429.

15004 GRBAVICA, noviji, ukwi`en 3.0 stan, odmah useqiv, cena 74.000. Telefon 636-8429.

15005

LIMAN, prodajem ukwi`en 3.5 stan bez ulagawa od 90m2 na II spratu po ceni od 95.000. Telefon 636-6952.

15006

VETERNIK, ku}a na prodaju sa 2 stana po 150m2 svaki sa potkrovqem koje nije zavr{eno i pomo}ni objekat sa 120 m2 1 verande 60 m2 i plac veli~ine 789m2. Cena 150.000 E ili bli`a ponuda. Telefon 064/93-66-858.

18438

BAGAT i druge {iva}e ma{ine popravqam brzo, kvalitetno. Prodajem {iva}e ma{ine i industrijske pegle. Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23.Telefon: 021/421-452, 064/131-2135.

15424 VODOINSTALATER serviser bu{i sudopere, montira sanitariju, mewa ventile, vr{i odgu{ewa, otklawa curewa, montira ma{ine za prawe sudova.

Telefoni: 63-68-462, 064/1186-330.

18217 VODOINSTALATER sve vrste popravki, prepravki i izrada novih kupatila sa plo~icama i sanitarijom.

Telefoni: 064/231-1-431, 062/10-777-27, 6318-066.

18356 SVE VRSTE molerskih radova: kre~ewe, farbawe, stolarije, gletovawe, gipsarski spu{teni plafoni i gipsani zidovi. Telefoni: 064/231-1-431, 062/10-777-27, 6318-066.

18357 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

18426

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

Posledwi pozdrav

KUPUJEM ispravne, neispravne kolor televizore!

Dolazak, isplata odmah! Nonstop, Mladen! Telefoni: 421516 i 064/1572514.

16386 NOVIJI kolor televizori, sve veli~ine, 20 - 40 E, dostavqam na adresu! Non stop, Mladen! Telefon: 421516, 064/157-2514.

16387 PRODAJEM televizore 72 ekran, daqinski 100 programa, teletekst, star 4 meseca [najder. cena 75E ne kori{}en. Prevoz besplatan. Telefon 064/9512178.

18573

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje o~i{}ene prasi}e, ekstra kvalitet. Dostava na adresu. Povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/539-051, 063/521-559.

18552

POTREBNA ku}na pomo}nica, 45-50 godina, samica bez obaveza, stambeno nezbrinuta da zna dobro da kuva i da vozi auto. Telefon 064/93-66-858.

18439 OVLA[]ENOM Auto servisu „Suzuki“ potreban automehani~ar sa iskustvom.

Telefon 063/501190 ili 021/633-4482.

18566

~etvrtak30.decembar2010.

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav kolegi

Miladinki Blizanac baba Mili

od Moma ^olakovi}a sa porodicom.

od wenih kom{ija: porodice Babi}, Bawac i Stojkov.

18621

Posledwi pozdrav

Ratku Majki}u

od Biqane i Borislava Drahotuski.

od brata Du{ana sa porodicom.

18620

18609

Posledwi pozdrav na{em voqenom

18600

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em voqenom sinu, bratu i ujaku

Danetu Terzi}u Te{ka nam je i pomisao da se rastajemo.

Uvek }e{ biti u na{im srcima i se}awima.

Tvoji: supruga Milica, sin Jovan i deda Cvijan.

Sahrana je u petak, 31. 12. 2010. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

18618

Katici Kova~ev

Posledwi pozdrav dragom drugu i prijatequ

1931 - 2010.

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice.

Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16.

16351 DEDA MRAZ Vam dolazi, poklone donosi, zatvorite o~i, po`elite jako i put do Vas }e prona}i lako.

Telefoni: 064/888-25-85, 520-841.

17499 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq. Telefoni: 6618-846, 063/8485495. 18151 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3700, kostolac 3650 i su{eni 900. Telefoni: 066/950-51-67, 062/867-06-30.

18499 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3600 din. Su{eni za centralno grejawe 9000 dinara. Telefoni: 066/950-52-46, 063/83598-16, 063/835-98-14.

18500 PRODAJEM drva bukvu, bagrem i jasen, mogu}a usluga rezawa, cepawa, prevoz gratis. Telefon 063/77-19142, 061/617-22-19.

18582

Posledwi pozdrav

Danetu Svetozaru ^olakovi}u

29

Sahrana je danas, 30. 12. 2010. godine, u 13 ~asova, u ^urugu.

Jasminku Zari}u

Slavica i Bata.

18584

TU@NO SE]AWE

obele`i}emo u subotu, 1. 1. 2011. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Danetu Terzi}u od porodice Enderi}: Milorada, Anite, Vidosave, Branislava, malog Branislava -Baneta i Mihajla.

U na{oj du{i bol, u o~ima suze, u srcima jedna `eqa, da si sa nama ovaj dan.

18622

Nestor - Neca Andri}

Posledwi pozdrav

30. 12. 2006 - 30. 12. 2010. ^uvamo uspomenu na tebe.

S qubavqu, mama Mara, sestra Jasminka i sestri}i Vesna i Aleksandar.

Tvoji najmiliji.

18588

18569

S tugom javqamo da je u 65. godini preminuo na{ voqeni otac, deda i tast

Miladinki Blizanac Sa puno po{tovawa ~uva}emo uspomenu na Vas. Mirjana i Vesna Mijatovi}.

18606

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 66. godini preminuo

Pro{lo je godinu dana od kada nas je napustila na{a draga mati

Svetozar ^olakovi} 28. 11. 1946 - 29. 12. 2010.

Sahrana je danas, 30. 12. 2010. godine, u 14.15 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Ratko Majki} Sahrana je 30. 12. 2010. godine, u 13 ~asova, na Starom dowem grobqu, u Futogu.

O`alo{}ena porodica: }erke Sowa i Renata, zetovi Damir i Bojan, unuci Milorad, Lazar, Ogwen i Filip.

Osta}e zauvek u na{im srcima.

O`alo{}eni: Buba i Bora.

O`alo{}ena porodica.

18608

Radmila Maksimovi}

18605

18473

30

Nada Top~agi}

Imam jednu `equ Ove nedeqe za vas svira Mi{a Mijatovi}, a pevaju Nada Top~agi} i Sa{a Katan~i}. Pridru`i}e nam se i urednica Zabavnog programa Nina Martinovi}, koja }e u veseloj, pretprazni~noj atmosferi najaviti novogodi{wi program RTV. Autorka i voditeqka: Nata{a Ili}- Jovanovi} (RTV 1, 20.30) 06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.00 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.50 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00 23.40 01.15

06.30 07.00 07.20 07.45 08.40 09.45 10.30 11.20 12.05 12.30 12.40 13.15 14.10 14.15 14.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.00 00.00

TV PROGRAM

~etvrtak30.decembar2010.

Jutarwi program ^ari ribolova Magna aura Bajko kviz Vesti Eko – Gorwe Podunavqe Plej gejms PCTV Centar sveta Kuhiwica Desilo se Vesti Kosmos Duel struna Vesti Srpski ekran – emisija MTV-a (ma|. TV) na srp.

Magna aura Vesti Tek ro|eni Desilo se TV Dnevnik Tajna hrane: Naranya Kuhiwica Razglednice TV Dnevnik TV Fonija – kviz Imam jednu `equ @ivopis – Podunavqe Vojvo|anski dnevnik Portreti vojvo|anskih umetnika narodne muzike Fortepiano Kraq u Havani, film Koncert godine 1999. - koncert grupe „Simi} kvartet“ i „Blok aut“

Kuhiwica (ma|) Ta divna stvorewa Ma{taonica Gruvawe Studio „M“ Su~eqavawe (ma|) Tek ro|eni Grad an|ela Ples no stres Vesti (ma|) Festival ukrajinskog stvarala{tva \ovani Falkone Matica Plavi krug Bajko kviz Dobro ve~e Vojvodino (rum) TV Magazin (rus) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Kuhiwica (ma|) Dobro ve~e, Vojvodino (rus) Pustiwski sveci, film \ovani Falkone TV Prodaja

06.00 Muzi~ko svitawe 07.30 Glas Amerike 08.00 U susret suncu 08.30 Vesti ukratko 09.00 U ogledalu 09. 30Vesti ukratko 10.00 Qubav na prodaju 11.00 Vrele gume 12.00 Vesti ukratko 12.10 Bila jednom jedna nedeqa 12.20 Putomanija 13.00 Bez cenzure 14.00 Vesti ukratko 14.10 Beli luk i papri~ica 14.30 Na{ gost, FIP Komerc 15.20 „[qaka“-aktivnosti NSZ 15.30 Vojvo|anske vesti 15.55 O~istimo Srbiju 16.00 U ogledalu 17.25 Prirodno iz Srbije 17.30 Vojvo|anske vesti 18.00 Qubav na prodaju 19.00 Art-boks 20.00 Vojvo|anske vesti 20.30 Sve {to mi pripada 21.20 Studentska televizija 22.00 Vojvo|anske vesti 22.35 Razgoli}eni 23.05 Italijanski vegeterijanski kuvar 00.00 Glas Amerike 00.35 No}ni program-reprize

06.05 08.00 09.01 10.35 11.05 12.00 12.30 13.15 15.09 16.03 17.00 17.20 17.45 18.25

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Boqi `ivot Svet ribolova O~ajne doma}ice Dnevnik Prevaranti Film: [ta se zgodi kad se qubav rodi Miris ki{e na Balkanu Bela la|a Dnevnik RT Vojvodina [ta radite, bre Beogradska hronika Oko magazin

Yon Travolta

Divqi u sedlu ^etiri holivudske zvezde igraju grupu prijateqa koji odlu~uju da krenu na jo{ jedno ludo putovawe motorima preko cele zemqe, kako bi malo uzdrmali svoj uquqkani `ivot u predgra|u. Jedva ~ekaju da osete slobodu otvorenog puta i dugi predah od svakodnevnih obaveza na poslu...

Uloge: Tim Alen, Yon Travolta, Martin Lorens, Vilijam H. Mejsi Re`ija: Volt Beker (RTS 1, 20.58)

09.00 09.30 10.20 10.30 11.00 11.10 12.00 12.30 12.59 13.00 13.10 14.00 14.30 15.00 15.10 16.00 16.30 16.45 16.59 17.00 17.10 17.20 17.30 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.30

Hrana i vino Put za Ejvonli Agro dan Vitra` Objektiv Nemi svedok Sprint Drum Kursna lista Objektiv Izme|u redova Razglednice Svet divqine Objektiv Put za Ejvonli Azbuka roditeqstva Neon siti Objektiv (slov) Kursna lista Objektiv (ma|) Agro dan Neon siti Popodnevni program ICT plus Objektiv Prepoznaj Evropu Hrana i vino Skarletna vidov~ica Nemi svedok Objektiv Izme|u redova Nemi svedok

10.00 11.00 12.40 14.15

Ful Tilt poker Premijer liga: VBA – Blekburn Premijer liga: ^elsi – Bolton Premijer liga: Liverpul–Volvs Premijer liga: Vigan – Arsenal Premijer liga, Magazin Ajaks TV Pregled Premijer lige Belgijska liga: Lokeren – Genk NBA akcija Ful Tilt poker Premijer liga, Magazin

16.15 18.00 19.00 19.30 20.30 22.30 23.00 00.00

19.00 19.30 20.05 20.58 22.50 00.30 00.52 01.38 03.35

Slagalica, kviz Dnevnik Bela la|a Film: Divqi u sedlu Film: Velika igra Dnevnik Sjaj trulog novca Film: Zgodne sestre Svet ribolova

07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.30 12.00 14.00 15.00 15.55 16.45 17.45 18.45 20.15 21.00 22.00 23.00 23.30 00.00 00.30 01.30 02.30 03.30

Ekskluziv Elenin duh Cena sre}e Tri Hil Gumu{ Survajver-bez cenzure Film: Bilo jednom u Kini 2 Elenin duh Kada li{}e pada ^ari Survajver Ekskluziv Gumu{ Kada li{}e pada Dosije Survajver Eksploziv Ekskluziv Survajver-bez cenzure Dosije Zlo~ini iz pro{losti Tri Hil Film: Bilo jednom u Kini 2

07.30 07.37 07.42 07.55 08.15 08.25 08.53 09.36 09.56 10.03 11.03 11.59 12.30 13.30 13.59 14.42 15.02 16.00 16.51 17.50 18.06 18.30 18.35 18.51 19.11 19.30 20.04 20.30 21.00 21.47 22.55 23.30 00.18 01.18 01.47 02.44 03.10

DNEVNIK

[umska {kola 2 Pepa prase Metro Erni Spajdermen Aleks Povratak dabra Verujte, ali ne preterujte Republi~ko takmi~ewe iz elektronike na vozilima i multimedija Enciklopedija Igraj fudbal, budi sre}an Eko recept Novogodi{wi koncert hora, de~jeg hora i SO RTS Trezor Povratak dabra Verujte, ali ne preterujte Republi~ko takmi~ewe iz elektronike na vozilima i multimedija Iza granica Ovo je Srbija Bardovi teatra @eqko Samaryi} Za dobra stara vremena Pepa prase Metro Erni Spajdermen Aleks i muzika Lov i ribolov @ivot i standardi Kolo u Kini O~ajne doma}ice Kontekst Koncert Tereze Salgerio Iza granica Trezor Novogodi{wi koncert hora, de~jeg hora i SO RTS Bardovi teatra @ivot i standardi Kolo u Kini

Kem Heskin

Gordost i predrasuda Ka`u da qubav uvek pobe|uje, ~ak i onda kada su joj protivnici ponos i predrasude!

U ovoj pri~i jedna devojka, osim {to mora da se odlu~i izme|u dvojice mu{karaca, mora i da pomiri svoje planove sa svojim ose}awima.

Uloge: Kem Heskin, Orlando Sil, Ben Gorli, Henri Megvajer Re`ija: Endrju Blek (B92, 00.00) 07.00 TV dizawe 10.00 Vesti za osobe o{te}enog sluha 10.35 Kviz: Super genije 11.00 Bi-Bi-Si na B92: Otka~ena istorija 11.30 Film: Ludi frizeri 14.00 Premotavawe (sport 1 i 2) 15.00 Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si: Ostrvo ajkula Najyela Marvenom 16.00 Vesti B92 16.35 Sportski pregled 16.50 Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si: Ostrvo ajkula Najyela Marvenom 18.00 Kviz: Super genije 18.30 Vesti B92 19.15 Sun|er Bob Kockalone 20.00 Premotavawe (doma}e 1) 20.30 Premotavawe (doma}e 2) 21.00 Premotavawe (strano) 21.30 Film: [erlok Holms: Znak |avola 23.25 Vesti B92 00.00 Film: Gordost i predrasuda 01.55 Bi-Bi-Si na B92: Otka~ena istorija

Koncert Tereze Salgerio (RTS 2, 22.55)

07.15 07.20 07.30 08.00 08.05 09.05 10.00 10.10 11.00 11.05 12.00 12.15 13.00 13.02 14.00 14.30 15.00 15.02 15.50 16.00 17.00 17.02 18.00 18.30 19.00 20.30 22.30 22.35 23.30 23.45 00.00

Crtana serija Otvoreni studio Vesti Info Otvoreni studio Jagodica Bobica Vesti Rej~el Rej Info Qubav u zale|u Vesti Milica2 Info Otvoreni studio Vesti Simpsonovi Info Nostradamus Otvoreni studio Qubav u zale|u Info Rej~el Rej Vesti Simpsonovi Porodica Serano Film: Hod po ivici Vesti 24 Vesti Milica2 Film: Bilo jednom na divqem zapadu

06.30 06.30 06.50 07.00 10.00 10.05 12.00 13.00 15.00 16.00 16.45 16.50 17.00 17.45 18.30 19.10 19.20 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00 00.00 00.30 02.30 02.35

Valentina Farma Siti kids Dobro jutro Medela ~arolija Farma Zabrawena qubav Farma More qubavi Farma Medela ~arolija Nacionalni dnevnik Valentina Tereza Farma U sosu Idemo daqe Nacionalni dnevnik Farma - pregled dana Sve za qubav (Ne)mogu}a misija Farma Crna hronika Film: Slepa sryba Ekran Film: Kaktus Yek

08.00 08.10 08.30 08.50 09.05 09.15 09.45 10.00 10.30 11.00 11.20 11.30 12.00 13.00 13.10 13.20 13.40 13.55 14.00 15.30 16.15 16.00 17.55 18.25 18.30 19.15 20.15 20.55 21.00 22.00 23.00 01.00 02.00 03.00

Nodi Mala princeza Sa Bo u avanturu Pokojo Zdravo, Kiti Kliford Tele{op Avanture malog Pere Iks Bakugan Vinks Sirene Kvizi} Presovawe Zdravo, Kiti Nodi Tele{op Vesti Parovi, u`ivo Jelena Tele{op Film: Ona voli Zvezdu Telemaster Ne mo`e da {kodi 7 `ivota Parovi, pregled Parovi, u`ivo Vesti Hepi stars Luda ku}a Parovi, u`ivo Na ve~eri kod...

Hepi stars Zvezdana kapija

Gordan Ki~i}

Ona voli Zvezdu Srba je maturant i fudbalski fanatik, ta~nije kraq uli~nog fudbala, koji igra i ako nema dru{tvo, zimi, leti, po ki{i, snegu, dok mu baba baterijom osvetqava sku~eno dvori{te tzv. malu Marakanu.

Ni po koju cenu ne bi pristao da postane profesionalac i da igra za novac, odbijaju}i ponude raznih lovaca na talente...

Uloge: Gordan Ki~i}, Danijela Vrawe{, Goran Jevti} Re`ija: Marko Marinkovi} (Hepi, 16.00)

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Crtani film, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Metropole i regije sveta, 16.00 Info K9, 17.00 ABS {ou, 18.00 Lek iz prirode, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 Argumenti, 21.15 Sport iz drugog ugla, 22.15 Biber, 22.30 Info K9, 23.00 Film, 00.30 Biber

08.15 Bawe Srbije, 08.45 Top {op, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.25 Tandem, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 Kuhiwica, 12.45 Turisti~ke, 13.05 Fokus, 13.40 Top {op, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.25 Tandem, 16.40 Stvarnost `ivota, 17.40 Vesti, 19.59 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.05 Veb yank, 21.30 NK Koktel, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke, 00.00 Vesti, 00.30 Auto {op, 00.40 Bawe Srbije

09.00 Pregled {tampe, 09.30 Aktuelno, 10.00 Pregled {tampe, 10.30 Iks art, 12.15 Ekstremi, 14.15 Art biznis, 15.20 Volej, 16.00 Akcenti, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.15 Na{ grad, 19.00 Aktuelno, 19.20 Prolog, 19.30 TV izlo`ba, 20.05 Prezent, 21.00 O svemu pomalo sa..., 23.00 Ko pre wemu dve, 00.15 Komercijalni program

07.00 Uz kafu, 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Start, 08.30 Crtani film, 09.00 Ku}a sedam `ena, 10.00 Evropska zvezda, 11.00 Travel, 11.30 @iveti svoj `ivot, 13.00 Farma, 14.00 Puls +, 14.30 Galenov svet, 15.00 Auto sprint, 16.00 Qubav na prodaju, 17.00 [ampioni, 18.00 Ku}a sedam `ena, 18.55 Himna grada, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani film, 20.00 Folk {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 Tok {ou, 00.30 Folk {ou

12.00 Hronika op{tine In|ija, 13.00 Va{ar ta{tine, 14.00 Yuboks, 14.30 [i-Ra, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Dok. program, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine S. Pazova, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 [i-Ra, 20.00 Bez tambure nema pesme, 21.15 Va{ar ta{tine, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike

08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Nemogu}a magija, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas,19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Artikulisawe, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem

DNEVNIK

~etvrtak30.decembar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

5

31

SENTIMENTALNO PUTOVAWE JEDNOG YEZERA

Pi{e: Vojislav – Bubi{a Simi}

Antonio Banderas

Uli~ni tango Pjer Dulejn je plesni takmi~ar s Menhetna, koji se posve}uje podu~avawu plesa {arolikoj grupi problemati~nih wujor{kih sredwo{kolaca. U po~etku su u~enici skepti~ni prema Dulejnovim namerama, pogotovo kada doznaju ~emu ih `eli da ih podu~i, ali wegov nepokolebqiv duh i predanost polako ih navodi da prihvate wegov program.

Uloge: Antonio Banderas, Rob Braun, Alfre Vudard, Yon Ortiz Re`ija: Liz Fredlander (Nova TV, 22.10) 07.15 07.30 07.45 09.00 09.50 11.30 12.55 13.39 13.40 14.35 15.40 16.30 17.00 17.25 18.25 19.15 20.05 21.00 22.10 00.35 02.15 02.40

Bumba, crtani Graditeq Bob, crtani Rori Slomqeno srce Gumus Asi IN Pitawe dana Zauvek zaqubqeni Slomqeno srce Najboqe godine Gumus Vesti Nove TV Gumus IN Dnevnik Najboqe godine Asi Uli~ni tango, film Pritajena vatra Verovali ili ne Na rubu zakona

08.00 09.00 10.00 11.30 12.00 13.00

Zbogom Mocarte Vazdu{ni dueli Hladnog rata Triler u Manili Misterije mumija Impresionisti Eksplozivni rat: Rat na Dolomitima Bliski susreti u Sibiru Svet novca: Kako se obogatiti u recesiji Van Gog – kompletna pri~a [ta je donela industrijska revolucija Raspu}in, |avo u qudskom obliku 1929. Velika kriza Ostvo minotaura Krvava Omaha ^a~apoja: Misterija izgubqene civilizacije Drevni kineski sportovi Van Gog – kompletna pri~a [ta je donela industrijska revolucija

14.00 15.30 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 01.00

08.00 09.00 10.00 10.30 11.00 13.30 15.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.00

06.00 07.40 09.15 10.50 13.30 15.05 16.55 18.25 20.05 22.15 23.50 02.25 04.05

Putovawe u srediste Zemqe Kwiga o yungli Muzi~ari grada Bremena Putuju}e pri~e 4 Ju`wak Jedinstveni Liland Putuju}e pri~e 3 Kako se pripremiti za prvog unuka Admiral Neki drugi ~ovek Minotaur Goli{ave lepotice 8 Goli{ave lepotice 9 Bik koji sedi

Svi smo dobro Spas je u po{ti 1 Spas je u po{ti 2 Neobi~an Slu~aj Benyamina Batona Artur i osveta Maltazarda Bra}a Blum Pol Makartni: Dobro ve~e, Wujorku Te{ko lomqiv Sumrak saga: Mlad mesec 96 sati Ameri~ki gangster Opasna Yenifer Mra~na ulica

07.00 09.07 10.10 11.00 11.10 12.00 12.15 12.33 13.20 14.20 15.00 15.35 16.10 17.30 18.18 18.31 19.30 20.10 21.05 22.00 22.40

Dobro jutro, Hrvatska Lugarnica ^udom pre`iveli Kod Ane Opra {ou Dnevnik TV kalendar More qubavi Hitna slu`ba Trenutak spoznaje Luda ku}a Epilog Hrvatska u`ivo 8. sprat, tok {ou Kod Ane Na{i i Va{i Dnevnik 1 protiv 100, kviz Pregled 2010. - Hrvatska Dnevnik 3 Koreni: ^ovek s tri domovine, dok. film 00.05 Hitna slu`ba 00.55 CSI: Majami 01.55 Jelovnici izgubqenog vremena

00.40 01.40 03.30 06.40 07.40 09.40 11.40 12.40 13.40 15.30 17.20 19.10 21.00 23.20

Dijagnoza: Ubistvo Film: Ostani pribran Ubistva u Midsameru Sudija Ejmi Meklaudove }erke Ubistva u Midsameru Sudija Ejmi Ne{ Brixis Film: Bo`i}na po{ta Film: Bo`i} u oblacima Film: Kod ku}e za praznike Film: Na{ prvi Bo`i} Film: Roditeqi i deca Film: Pakao na {tiklama: Borba Meri Kej

07.45 09.50 11.00 11.30 12.30 14.10 15.00 16.35

RTL ritam zona U dobru i zlu Ekskluziv Tabloid Ezel Klon An|eo i |avo Dunston u hotelu, film Iznenadna pustolovina, film Ekskluziv Tabloid RTL Danas U dobru i zlu Ezel Velika pandina avantura, film Zbogom, qubavi, filma RTL Vesti Kako se re{iti frajera u 10 dana, film

18.00 18.30 19.05 20.00 21.00 22.30 00.25 00.40

Zbogom, qubavi

Yordana Bruster

Anapolis Yejk Huard `ivi s ocem Bilom koji ne veruje u sinovu budu}nost. Obojica su radnici na brodogradili{tu s kog na drugoj strani zaliva mogu videti slavnu mornari~ku vojnu akademiju Anapolis. Yejk sawa o tome da bude primqen i postane ofocir, poslao je molbu, ali se ne nada uspehu.

Uloge: Yejms Franko, Tires Gibson, Yordana Bruster, Brajan Gudmen Re`ija: Yastin Lin (HRT 2, 20.55) 07.50 08.25 08.50 09.20 09.35 10.00 11.30 12.20 12.35 13.55 14.30 15.00 16.45 17.05 17.30 17.55 18.30 19.00 19.50 20.00 20.55 22.50 23.35 23.55 00.40 01.15

Mala TV Lagodan `ivot Zaka i Kodija Jelenko Aladinove pustolovine Crno proro~anstvo Beverli Hils Pregled 2010. - svet Koko Bil Betmen protiv Drakule, film Mala TV Jelenko Tri mu{karca i kolevka, film Yoni Bravo Hana Montana Dva i po mu{karca Mijewam svijet @upanijska panorama ^udom pre`iveli Hit dana Lovci na viruse, dok. film Anapolis, film CSI: Majami Zovem se Erl Blizu doma 2 Ksena - princeza ratnica Ciklus mjuzikla: Pevajmo na ki{i, film

Nakon traumati~nih razvoda, Doni, Dejv i Vik zapo~iwu nove `ivote. Trude se da odgajaju decu najboqe {to znaju, ali i da prona|u nove `ivotne saputnice. I dok Dik izlazi s vi{e `ena istovremeno, ne `ele}i ozbiqniju vezu, Vika izlu|uje biv{a `ena koja tro{i novac i kupuje van svakih mogu}nosti...

Uloge: Pol Rajser, Metju Modin, Rendi Kvejd, @anin Garofalo, Eliza Du{ku, Ejmi Breneman, Marija Pitilo Re`uja: Sem Vajsman (RTL, 22.30)

Eliza Du{ku

06.40 10.30 11.30 13.10 15.00 16.00 17.00 19.00 21.15 22.00 00.00 02.20

Pruga Santa Fe @ene fudbalera Hari i Hendersonovi Baron Minhauzen @ene fudbalera Hari i Hendersonovi Zemqa 2 Piratski potez Trava Zna~i li to da smo u braku?

Jednooki Yek Posledwi put kada sam video Pariz

10.30 11.25 12.20 13.15 14.10 15.05 16.00 16.55 17.50 18.45 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

06.00 08.00 10.00 12.00 14.10 16.00 18.10 20.00 22.00 00.00 02.00

Smrt joj lepo stoji No} Yimija Rerdona Laku no} majko Balada o malom You Pre i posle Reka U`asno velika avantura [e}er i za~in Muqatori Uvek zauvek Doma}ice iz Amberlejna 2.

08.30 09.30 11.00 12.00 13.30 15.00 17.15 18.00 20.00 22.30 23.30

Pre`ivqavawe Oru`je budu}nosti Auta po meri 2008.

Generalka Prqavi poslovi Lovci na oluje Oru`je budu}nosti Pre`ivqavawe Razotkrivawe mitova Pograni~na policija Kako to rade?

Oru`je budu}nosti Cunami Kako pre`iveti katastrofu Pravo mesto zlo~ina Auta po meri 2008.

Prqavi poslovi Oru`je budu}nosti

Alpsko skijawe Skija{ki skokovi Biciklizam Bilijar Skija{ki skokovi Hokej na ledu Svi sportovi Biatlon Umetni~ko klizawe Ples Borila~ki sport

Valceri i yez u {umadijskoj provinciji U junu 1939. zavr{io sam peti razred gimnazije.

U paviqonu je svako popodne, od pet do sedam Jedva sam ~ekao da krenem u jurcawe s drugovima, ~asova, jedan mali salon-orkestar svirao popukad mi je otac saop{tio da kao rekonvalescent larnu klasi~nu muziku, uvertire, operske arije, jo{ nezale~enog te{kog zapaqewa plu}a moram valcere i, na kraju, splet narodnih pesama i igana oporavak u Ribarsku bawu. Nisam bio odu{era i jednu kompoziciju zabavne, tj. xez muzike. vqen, ali sam pomislio da je boqe i to nego da, Isti orkestar je ~etvrtkom i subotom uve~e u kao prethodne godine, idem u Sloveniju u Predvor Kur-salonu svirao dansing muziku. Interesovapri Krawu, ina~e lepo mesta{ce, i opet umirem lo me je i kockawe i kako sam znao ve} sve igre, od dosade. Dru{tva nigde, a stroga, hladna i pomavoleo sam da kibicujem zanimqive partije ajnca, lo morbidna katoli~ka atrauba, farbule i pokera. mosfera me je dovodila do Najpoznatiji kockar bio je ludila. Stanovali smo u tatin poznanik iz Kru{evbiv{em samostanu, delica ~ika Proka. Na`alost, mi~no preure|enom u honikad nisam mogao da vidim tel. Po ceo dan su zvonila glavnu senzaciju: kru{ezvona, a svuda okolo su biva~kog advokata Qubi{u la raspe}a na natpisom Uro{evi}a koji je retko „Memento mori“. dolazio i igrao tablonet u @elezni~ke stanice u 2.000 dinara, {to je tad bi\unisu je kao i ve}ina u la velika para. Retko bi ko Srbiji ofarbana u ciglaprihvatio wegov izazov jer crvenu boju, okru`ena baje uvek dobijao. Pri~alo se {tom punom divnog cve}a. da karte pamti kao ma{ina.

Tad je voz kao glavno preNije nikom dozvoqavao ni vozno sredstvo bio udoban, da pri|e kockarskom stolu ~ist i brz. Danas je tu`no kad on igra. videti prqave vozove, oroDanas se mislim kako je nule `elezni~ke stanice i onda bilo normalno da i ta kr{ starih vagona. Ve} nas mala bawa ima dva klavira, je ~ekao autobus, nalik na u parku orkestar svira poonaj iz iz filma „Ko to tapularnu klasi~nu muziku, a mo peva“, ali za ono vreme danas po bawama ne mo`ete sasvim pristojan. Vlasnik na}i klavir, a po parkovije bio i {ofer, a wegova ma tre{ti turbo-folk. Da }erka kondukterka. ^udili li civilizacija obavezno su me natpisi na metalnim donosi i kulturni progres? plo~icama: „Ne zagovaraj Kod nas o~igledno ne.

Maturant Druge mu{ke beogradske gimnazije voza~a“ i „Ne govori ruOsim raznih zanimacija, `ne re~i“. Brzo sam prestao da se ~udim kad smo morao sam da pro|em i kroz obaveznu kuru le~epo~eli da se tresemo po razrovanom makadamskom wa, koja je predvi|ala i obavezno spavawe posle drumu. Putnici su psovali sve redom – od vlasniru~ke od dva do ~etiri popodne, {to mi je ba{ ka autobusa do ministra saobra}aja. te{ko padalo. U to vreme u celoj bawi je vladaRibarska bawa je tada bila jedna velika i {ila ti{ina kao u crkvi. Danas po letovali{tima roka ulica, sa ~ije su desne strane bili hoteli po ceo dan jure i galame deca i to wihovi rodi„Srbija“, „Bosna“, „Hercegovina“. Komfor nije teqi mirno gledaju. zaostajao mnogo za evropZa povratak je tata izskim hotelima. Na kraju najmio taksi, velika veliKad smo po~eli da se tresemo po ka kola s dve male klupice. glavne ulice bio je jedan lep park s drvenim pavirazrovanom drumu, postalo mi je Posle jedno pola sata voqonom za muziku, a levo jasno za{to su u autobusu stajali `we, baba – ina~e stroga nekoliko kupatila (jedno `ena – upozorila nas je na natpisi „Ne zagovaraj voza~a“ i ~ak iz turskog doba) i izto da sad dolazi jedno vrlo „Ne govori ru`ne re~i“. Putnici opasno mesto puno opasnih vori mineralnih voda koji su le~ili kostoboqu. su psovali sve redom, od vlasnika krivina i provalije, te moNeke su `ene verovale da autobusa do ministra saobra}aja ramo da }utimo da ne bismo le~i i sterilitet, ali to zbunili {ofera. Mesto se nije potvr|eno. Kru`io zvalo ^okotin grob. Tata je i vic da je voda pokazale dobre rezultate tek nam je ispri~ao da je krajem 19. veka neki hajduk kad je u Bawu do{ao jedan lepi, mladi doktor. ^okota tu sa~ekivao putnike i pqa~kao ih, a neKur-salon, glavno steci{te gostiju, bio je intekad ih i ubijao. Kad su ga uhvatili, bio je osu|en resantna gra|evina, nalik na kombinaciju `elena smrt, ali nije javno obe{en kako je to onda zni~ke stanice i kineskih pagoda. U woj se nalavlast radila s hajducima, ve} su ga `andarmi zila velika restoracija, mali kafe, sala za kocstreqali tu gde je sa~ekivao putnike. Nisu mu kawe, dvorana za ve~erwi dansing, poslasti~arpodigli spomenik, ali je grob obele`en jednim nica i frizeraj. velikim kamenom. Pri~a je bila stra{na, mi smo Lekovita dejstva vode Ribarske bawe otkrivena }utali i ne videv{i ^okotin grob. su jo{ u 19. veku, kad je tu dolazio i knez AleksanVideo sam ga mnogo godina kasnije kad sam dar Kara|or|evi}. U Bawu su na{i gra|ani u pokrenuo sam s prijateqima na izlet do Jastrepca. ~etku odlazili samo zbog le~ewa, a izme|u dva raUsput su mi pokazali i mesto gde je na{ predta i zbog zabave. U`ivala je veliki ugled jer se u ratni drug Vojkan Vaqarevi} sa svojim partiwoj redovno le~io kraq Petar Prvi. U Kur-salozanskim odredom sa~ekao Nemce koji su po{li nu je stajala slika kraqa Aleksandra Kara|or|eda kupe vino i ubio petoricu. Posle su u stravi}a koga su do~ekali s vojnom muzikom, kao i {noj odmazdi Nemci 1943. streqali vi{e od princeze Jelene, }erke crnogorskog kraqa Nikotrista qudi. Kasnije je tu podignuto spomenle, kasnije italijanske kraqice, koja je do{la grobqe „Slobodi{te“ po projektu Bogdana Bogfijakerom sa svojom svitom. danovi}a.

Kwigu Vojislava Simi}a „Sentimentalno putovawe” mo`ete naru~iti po ceni od 1.080 dinara od izdava~a „KLIO” (Gospodar Jovanova 44, Beograd), putem telefona 011/ 2626–858 i 2622–013, ili i-mejla info@clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

MONITOR

~etvrtak30.decembar2010.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Iako je atmosfera pretprazni~na, ni{ta vas ne spre~ava da budete vredni i aktivni u karijeri. Teku}a godina jo{ uvek nije zavr{ena pa postoje {anse da se jo{ po ne{to uradi. Novac vam izmi~e.

BIK 20.4-20.5.

Obilazite radwe i kupujete poklone ovih dana. Partner je posebna poslastica i izazov, ali ne morate preterivati. Na|ite se negde na pola puta, kako ka`e Neda. Poslovno, morate biti aktivniji.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

30. decembar 2010.

Sti~e se utisak da se povla~ite i prednost u svemu dajete drugima, pa i partneru. No, to ne zna~i da ne znate {ta radite. Dru{tvo vam je najzna~ajnije u ovom periodu praznovawa. Putujte.

Mesec danas i sutra plovi kroz vodeni znak [korpije, {to dodatno doprinosi va{oj intuitivnosti i emotivnoj preosetqivosti. Re{eni ste da u~inite onako kako `elite i kako morate, po bilo koju cenu.

Ukoliko ste planirali da putujete ovih dana, onda ve} mo`ete i da krenete. Produ`eni zimski raspust i odmor su pravo re{ewe za vas. Imate prilike da se poka`ete u sjaju i glamuru koji volite.

Radne obaveze vas ne ostavqaju na miru. Ipak bi sami trebalo da napravite predah i prihvatite prazni~nu atmosferu, koja ne mo`e pro}i bez vas, sve i kada biste tako hteli. Partner je ma{tovit.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

Pove}awe prihoda }e vas rasteretiti i doprineti tome da na vreme kupite sve {to je potrebno i obradujete svoje najmilije. I partneru }ete podariti spisak onoga {to jo{ dodatno treba da se uradi.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Qubav u tajnosti dolazi do punog izra`aja. Povukli ste se u neki svoj strasni svet i pustili druge da rade. Neka se oni samo trude, vi ne morate ovih dana. Ukoliko putujete udvoje – krenite!

Ne odustajete tako lako od svojih ciqeva i posledwi }ete napustiti brod. Na vidiku su pove}ani, a pomalo i nepotrebni, finansijski izdaci. Kolektivna proslava uz vino i muziku je sasvim zaslu`ena.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Okru`eni ste dragim osobama i naklono{}u, i to vam mnogo zna~i.

Imate podr{ku partnera, stalnu i konstantnu, a danas i sutra biste se mogli u to i uveriti. Qubavni zanos i posesivnost.

Dru{tveni ste, ali mo`da ne sasvim dobro organizovani. Uostalom, to i nije toliko va`no kada ina~e polovinu poslovnih klijenata ne mo`ete prona}i. Qudi su ve} opu{teniji, i to je OK. Imate povoqan upliv Meseca iz vodenog znaka, pa ste svoji na svome. Ostvarujete dobre kontakte i rezultate, a posebno s inostranstvom. Zapravo, mo`ete kako ho}ete. Kreativna sloboda.

TRI^-TRA^

Prevarant V REMENSKA

PROGNOZA

MRAZ

Vojvodina Novi Sad

-4

Subotica

-5

Sombor

-6

Kikinda

-5

Vrbas

-4

B. Palanka

-5

Zrewanin

-4

S. Mitrovica -5 Ruma

-4

Pan~evo

-4

Vr{ac

-1

Srbija Beograd

-3

Kragujevac

-2

K. Mitrovica

0

Ni{

-1

Nekada{wa velika fudbalska zvezda, 49-godi{wi Lotar Mateus, otkako se razveo od supruge Liliane pravu qubav uporno tra`i me|u jedva punoletnim devojkama, poput 23-godi{we studentkiwe psihologije Arijadne.

- Jako se volimo i lagala bih kad bih rekla ne{to drugo - entuzijasti~no je odgovorila Arijadna, dok je Mateus delovao ne{to suzdr`anije: „Zadovoqan sam i trenutno mi dobro ide�. Lotar se uozbiqio kada su ga novinari priupitali u kakvim je odnosima s biv{om suprugom.

- I privatno i profesionalno od srca joj `elim samo najboqe. Nadam se da }emo u budu}nosti razumno razgovarati - rekao je Lotar.

Ostavqena Liliana s gor~inom je komentarisala nove wubavne podvige biv{eg supruga.

- Jednom prevarant, uvek prevarant napisala je Liliana na svom slu`benom Fejsbuk profilu.

Evropa

I MAGLA

NOVI SAD: Jak mraz i magla. Tokom dana hladno sa sumaglicom. Vetar slab promenqiv. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura od -12 do -5 stepeni.

VOJVODINA: Ujutru jak mraz i ponegde magla. Tokom dana sun~ano sa sumaglicom, a ponegde }e se magla du`e zadr`ati, posebno na severu Vojvodine. Vetar slab promenqiv ili isto~ni. Pritisak iznad normale.

Minimalna temperatura -15, a maksimalna -5 stepeni u oblastima sa maglom, do 0 u sun~anim predelima.

SRBIJA: Ujutru jak mraz i mogu}a magla ponegde. Tokom dana hladno i prete`no sun~ano, ponegde sa sumaglicom. Vetar slab promenqivog pravca. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura -16, a maksimalna +1 stepen.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: Posledweg dana ove godine i prvog dana Nove godine suvo sa mrazevima i mogu}om maglom. U oblastima bez magle porast dnevne temperature. U nedequ, 2. januara naobla~ewe, a 3. januara obla~no sa slabima snegom uz pad temperature.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Vremenske prilike ne}e pogodovati ve}ini hroni~nih bolesnika.

Kardiovaskularnim bolesnicima i astmati~arima se naro~ito preporu~uje da primene savete lekara. Kod osetqivih osoba su i daqe mogu}i glavoboqa i vrtoglavica. Savetuje se adekvatno odevawe kao i pove}an oprez u saobra}aju.

Madrid

8

Rim

12

London

6

Cirih

4

Berlin

-6

Be~

-1

Var{ava

-5

Kijev

-4

Moskva

-8

Oslo

-8

St. Peterburg -9 Atina

12

Pariz

4

Minhen

0

Budimpe{ta

-5

Stokholm

-9

VIC DANA Povredio Crnogorac nogu i oti{ao kod doktora. Ovaj gleda, gleda, pa ka`e: Ne vredi, polomqena je...

Mora}ete da stavite gips! ^uj gips?! Mermer, jadan!!!

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

350 (22)

Slankamen

510 (12)

Apatin

425 (26)

Zemun

542 (8)

Bogojevo

37 (26)

Pan~evo

532 (8)

Smederevo

614 (6)

Ba~. Palanka 364 (21) Novi Sad

420 (18)

Tendencija porasta

Ja{a Tomi}

SAVA

N. Kne`evac

660 (9)

S. Mitrovica

603 (-9)

Tendencija opadawa

Senta

648 (10)

Beograd

496 (8)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

527 (11)

Tendencija opadawa i porasta

Titel

545 (13)

NERA

Hetin

276 (-36)

TISA

146 (10)

Tendencija stagnacije

Tendencija porasta

Kusi}

92 (-18)

Re{ewe iz pro{log broja