Dnevnik 31.januar 2011.

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 31. JANUAR 2011. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NASlOVI

GODINA LXIX BROJ 22975 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

\O KOV I] KR Aq ME lbUR NA

Politika 3 Ustav mewati zbog decentralizacije 3 SPO: Novi Sad u osam op{tina

Ekonomija 4 Besplatna akcija NIS-a 4,8 evra 4 Lokali jeftiniji od stanova 5 Prazna obe}awa od Horgo{a do Novog Sada

Novi Sad 7 U vrti}ima cena ostaje ista 9 Video-nadzor i za prigradska naseqa

Vojvodina 11 Neizvesna sudbina jedinog zrewaninskog bioskopa

Crna 12 Dragan Yaji} danas pred sudijom 13 Preminula u autobusu

Hladno i maglovito

Najvi{a temperatura 0 °S

ovo je tit ul a za Srb i j u

st r. 16 I 17

PROSVETARI OGOR^ENI IZJAVOM PREMIJERA

Foto: B. Lu~i}

[ko la ma u {traj ku sti `e „po ja ~a we”

str. 14

„DNEVNIK” ISTRA@UJE DA LI SU BRAKOVI POZNATIH SKLONIJI RAZVODU ILI SE SAMO UKLAPAJU U NEGATIVNU STATISTIKU?

Slav ne bur me jav no `u qa ju

str. 15

SPORT

n FRANCUZI ODBRANILI TITULU

str. 17– 20

n @REB ZA EVROPSKO PRVENSTVO U KO[ARCI

Sne @ne ra do Sti na iri[kom ven cu: „Naoru`ani” klasi~nim i kojekakvim savremenim sankama, sedalicama i ko zna ~ime jo{, mali{ani svih uzrasta, ali i odrasli, iskoristili su ju~era{we sunce i sneg te na Iri{kom vencu u`ivali u spu{tawu niz padine. Z. Ml.

POLiTikA

ponedeqak31.januar2011.

BO [WA^ KA LI STA TRA @I IZ ME NU PO STO JE ]IH OKRU GA

Cvet ko vi} da nas pre da je Upit nik

Mi lo {e vi }e va ured ba uma wu je pra va Bo {wa ka Bo{wa~ka lista mogla bi bojkotovati izbore za nacionalni savet ukoliko Vlada Srbije prethodno ne ponudi program ekonomskog razvoja Sanxaka i ne ukine okruge koji su formirani jo{ 1992. godine. Nosilac liste Esad Xu xe vi} za „Dnevnik” ka`e da je pitawe ukidawa Mi lo {e vi }e vih okru ga iz ne to pred pre mi je ra Mir ka Cvet ko vi }a jo{ u januaru pro{le godine.

– U skladu sa ~lanom 78 Ustava Republike Srbije, koji se oslawa na mnoge konvencije i me|unarodno pravo, postoje}a ili neka nova administrativna ure|ewa dr`ave moraju da po{tuju oblasti u kojima `ive prete`no mawinski narodi. To se zahteva da bi toj ma wi ni bio olak{an i ekonomski razvoj i kon zu mi ra we ma winskih prava – ka`e Xuxevi}.

Po we go vim re ~i ma, uredba koju je doneo jo{ Slo bo dan Mi lo {e vi}, stvorena je da bi ote`ala mawinskim narodima u~estvovawe u izbornom procesu.

– Sanxak je, po me|unarodnom pravu, oblast u kojoj ve}inski `ivi neka nacionalna zajednica, a sastoji se iz {est op{tina: Novi Pazar, Tutin, Sjenica, Prijepoqe, Priboj i

sa mo da ote `a va u`i va we osnovnih mawinskih prava nego ote`ava i svakodnevni `ivot qudima.

– ^ovek iz Sjenice mora da ide u U`ice da tra`i uput da

– Istragu o trgovini organima treba da sprovede neko nezavisno telo izvan Kosova, a ne Euleks – ka`e izvestilac Saveta Evrope Dik Mar ti.

On ka`e da je za istra`ivawe povezanosti kosovskih politi~kih krugova s organizovanim kriminalom neophodan „autoritet koji je verovatno izvan Kosova“. Nakon usvajawa rezolucije o trgovini organima na Kosovu u PS SE, on je ukazao na to da je za takvu istragu neophodno obezbediti punu za{titu svedoka, i pozvao albanske vlasti da istinski sara|uju u istrazi.

– Nije da nemam poverewa ni u koga ko radi u Euleksu, i u svom izve{taju sam naveo da ima qudi od velike vrednosti, ali kada treba sprovoditi istragu o li~nostima koje imaju veliku politi~ku odgovornost u zemqi, treba na}i drugo re{ewe, autoritet koji je verovatno izvan Kosova, potpuno nezavisan i tu je su{tinski problem – smatra Marti.

predvi|en je susret s predsednikom Evropske komisije @o ze om Ma nu e lom Ba ro zom.

Drugog dana posete Briselu Cvetkovi} }e razgovarati i s potpredsednicom Evropske komisije Vi vi jan Re ding. U delegaciji Srbije, koju predvodi Cvetkovi}, bi}e potpredsednik Vlade za evropske integracije Bo `i dar \e li}, ministarka pravde Sne `a na Ma lo vi} i direktorka Kancelarije za evropske integracije Mi li ca De le vi}.

Re for me i po li ti~ ka kli ma

bi oti{ao u zdravstveni centar u Novom Pazaru da se le~i.

Tako do U`ica prevali 120 kilometara, pa nazad do Sjenice i jo{ 80 kilometara do Novog Pazara – ka`e Xuxevi}. – Takvih je primera mnogo jer je sve izme{teno na na~in da se

Esad Xuxevi} tvrdi da je Vlada, u posledwe dve i po godine, blokirala ~etiri procesa va`na za sanxa~ke Bo{wake.

– Zaustaveqeni su svi projekti u ~etiri oblasti u kojima ostvarujemo samoupravu. Obustavqena je odluka o utvr|ivawu tradicionalnih naziva lokalnih samouprava. Stao je proces implementacije modela obrazovawa u {kolama u Sanxaku. Blokiran je proces realizacije projekta RTS-a – formirawe redakcije na bosanskom i jezicima drugih mawina iz centralne Srbije. Osim toga, zaustavqeno je osnivawe Zavoda za kulturu sanxa~kih Bo{waka u Srbiji. Sve druge nacionalne zajednice, naro~ito u Vojvodini, ovu instituciju imaju odavno – ka`e Xuxevi}.

Mar ti: Is tra ga, ali ne Eulek sova

– Ta odluka se ne uklapa u najavqeni proces statisti~ke ni administrativno-politi~ke regionalizacije. To je smetwa koju dr`ava mora da ukloni – obja{wava Xuxevi}.

Premijer Srbije Mir ko Cvet ko vi} predvodi}e dr`avnu delegaciju koja }e danas evropskom komesaru za pro{irewe [te fa nu Fi leu predati odgovore na Upitnik Evropske komisije. Na osnovu tih odgovora }e se proceniti spremnost Srbije za dobijawe statusa kandidata za ~lanstvo u Evropskoj uniji, a pre susreta s Fileom, Cvetkovi}a o~ekuje razgovor s predsednikom Evropskog saveta Her ma nom van Rom po jem. Za popodne je

MI LI CA DE LE VI]

Ob u sta vqe ni svi pro jek ti u San ya ku

Nova Varo{. Tom Milo{evi}evom uredbom Novi Pazar i Tutin su dati okrugu sa sedi{tem u Kra qe vu. Sje ni ca, Priboj, Prijepoqe i Nova Varo{ su preme{teni u Zlatiborski okrug sa sedi{tem u U`icu – obja{wava Xuxevi}.

To, po wegovim re~ima, ne

dnevnik

c m y

2

ote`a `ivot, politi~ko, dru{tveno i kulturno delovawe Bo{waka.

Zahtev mawinskih stranaka je primqen pre godinu, a Xuxevi} ka`e da je premijer obe}ao da }e ukinuti tu uredbu o podeli na okruge, za {ta je potrebna samo nova odluka Vlade.

Na{ sagovornik ka`e da je zahtev za ukidawe aktuelne podele na okruge zajedno s Bo{wacima uputio i Savez vojvo|anskih Ma|ara.

– Mi smo u istoj poslani~koj gru pi u Skup {ti ni Sr bi je.

Prilikom konstituisawa sada{we Vlade, kada smo pregovarali o podr{ci, predlo`ili smo da se ovakvi okruzi ukinu, ali to jo{ nije u~iweno – tvrdi Xuxevi}.

Promenu izgleda okruga u Srbiji ve} godinama zahteva i SVM. Li der ove stran ke I{tvan Pa stor je o tome postigao dogovor s predsednikom Srbije Bo ri som Ta di }em, ali to do sada nije urodilo plodom.

Voj vo |an ski Ma |a ri tra `e Sen tu i Adu na zad u Ba~ ki okrug iz Banatskog, gde je za sada, iz identi~nih razloga kakvi su bo{wa~ki. SVM posledwih dana pregovara s politi~kim partnerima o ovom pitawu i svesni su toga da je promena okruga tek po~etak. Kada Vlada donese `eqenu uredbu, sledi strpqivo mewawe svih zakona i drugih propisa koji u sebi sadr`e lo{u podelu okruga.

P. Kla i}

– Srbija u decembru mo`e dobiti status kandidata za ~lanstvo u Evropskoj uniji – izjavila je FoNetu direktorka Kancelarije za evropske integracije Mi li ca De le vi}, ali je za to, osim odgovora na Upitnik Evropske komisije, neophodno stvo ri ti od go va ra ju }u po li ti~ku klimu i popraviti ~iweni~no stawe u deset indikativnih oblasti.

– Srbija mo`e „polo`iti ispit” u decembarskom roku, ali je za dobijawe statusa kandidata potrebno da radimo u tri pravca – objasnila je Milica Delevi}, koja }e danas u Briselu, u delegaciji Vlade Srbije, predati odgovore na Upitnik Evrop ske ko mi si je. – Pr vi uslov koji bi trebalo ispuniti je Upit nik, do dat na pi ta wa, ekspertske misije, da bismo pomogli Komisiji da stekne pravi uvid u to kakvo je ~iweni~no stawe u Srbiji.

Po wenim re~ima, druga tema na kojoj bi trebalo raditi jeste popravqawe ~iweni~nog stawa.

– Do roka koji smo sami sebi dali Akcionim planom potrebno je da se promene one stvari koje su izdvojene kao ne{to {to smeta sticawu statusa kandidata, od blanko ostavki, do vra}awa imovine – poru~ila je Milica Delevi}.

Ona je dodala i da Srbija mora da u~estvuje u stvarawu takve politi~ke klime u kojoj }e svaka ~lanica EU na decembarskom sastanku Evropskog saveta `eleti da glasa da ona postane zemqa kandidat.

Predstavnici Evropske ko-

misije, po wenim re~ima, na osnovu odgovora na Upitnik, dobi}e presek stawa reformskih prilika u Srbiji u ovom trenutku i stawa administracije.

– Za wih su mnoge od tih ~iwenica poznate jer su to qudi koji su pisali Izve{taj o na-

je ona, i dodala da je opis stawa dobar, ako je ta~an.

– Mislim da je Komisija ve}, kroz Izve{taje o napretku, pokazala koje su to oblasti gde ona o~ekuje da se stawe popravi – ukazala je Milica Delevi}.

pretku, koji su sedeli s nama na razli~itim sektorskim i tehni~kim sastancima – naglasila je Milica Delevi}.

Ka ko je na po me nu la, „oni znaju za dobre stvari koje smo u~inili, ali znaju i za probleme”. Ovo je prvi put, istakla je, da im se daje sveobuhvatan presek na odre|eni dan.

– Mislim da je veoma va`na i sama ~iwenica da smo u kratkom roku, koji su nam oni posta vi li, na ko or di ni ran i transparentan na~in uspeli da odgovorimo na Upitnik – rekla je Milica Delevi}.

Trebalo bi, me|utim, razdvojiti opis stawa, od onoga kakvo je stawe na terenu, napomenula

Po wenim re~ima, to je onih deset indikativnih oblasti, od restitucije, preko pitawa vlasni{tva poslanika nad mandatima, obezbe|ivawa rada nezavisnih tela do sektorskih reformi u mnogim oblastima.

– To je sve ono {to se o~ekuje da bude ura|eno za sticawe statusa kandidata – precizirala je Milica Delevi}, i predo~ila da se u ovim oblastima mogu o~ekivati dodatna pitawa i ekspertske misije. – Verujem da }e dodatnih pitawa biti i u nekim oblastima gde je odgovor bio dobar, sveobuhvatan, pa je otvorio Komisiji i neke nove aspekte koje nisu imali u vidu.

LI DER LDP-a ^E DO MIR JO VA NO VI]

Sr bi ji po tre ban pre o kret, a ne pro me na vla sti Lider Liberalno-demokratvi, promena energetskog sporaske partije ^e do mir Jo va no vi} zuma, okon~awe privatizacije, izjavio je ju~e da Srbiji treba ni`i porezi na zarade, ulazak u preokret, a ne prosta promena NATO, saradwa sa susedima... vlasti. On je rekao Tanjugu da Po wegovim re~ima, Srbija sed ni ca Glavnog od bo ra te se „gu{i zato {to stoji u mestran ke, odr `a na prekju ~e u stu, propada zato {to vode}e Beogradu, nije bila uobi~ajeni stranke misle samo na sebe, stra na~ ki skup, rejtinge, tempi{to pokazuje i reraju vreme izbo@e li mo da akcija javnosti. ra gledaju}i is– Ra du je nas kqu ~i vo stra raz dr ma mo okvir {to smo napravipo li ti ke ko ji pra ve na~ki interes, a li prvi korak u dru{tvo se pred oni ko ji na {e `i vo te tim povla~i”. pro me ni umrt ve {ta~ ki svo de na vqe nog rit ma On je pod se tio srpskog politi~- si vi svet dve par ti je na to da su se kog `ivota. To je promene pre dejedini put prema set godina dogopreokretu – rekao je Jovanovi}, dile iz uverewa da }e Srbiji i dodao da je Srbiji neophodan bi ti bo qe sa mim od la skom preokret kao i pre deset godiSlobodana Milo{evi}a, dok je na. danas situacija mnogo kompliOn je istakao da }e LDP, nakovanija, i kao primer naveo da kon izbora, u}i u Vladu samo je podr{ka koju LDP tra`i ako u woj bude mogao obezbedi- „{ira i prevazilazi uobi~ajeti podr{ku i garanciju da }e se ne partijske programe i borbu spro vo di ti po li ti ka ko ja je za glasove”.

Srbiji potrebna – briga o qu– Ako `elimo da budemo lidi ma, za{ti ta sredwe klase, deri preokreta, nemamo prava posao za mlade, evropski posloda budemo sebi~ni kao druge

Part ner stvo Lider LDP-a je dodao i da ta stranka nikada nije pristajala na to da statira i komentari{e sa strane, ~ekaju}i da joj vlast „padne u ruke”. Jovanovi} je istakao i da „druge stranke, pre svega, one na vlasti, mogu i daqe biti prepreka modernizaciji Srbije, promenama koje su neophodne ili pristati na neminovno i u tome potra`iti mesto za sebe”. On je istakao i da je zato „Dogovor za preokret” najmawe poziv strankama, a mnogo vi{e ulazak u partnerstvo s qudima koji su delovi nekih segmenata dru{tva – sindikata, nevladinih organizacija, poslovnog sveta, razli~itih organizacija, verskih i mawinskih zajednica. stranke – rekao je Jovanovi}, i dodao da politika u Srbiji ni-

kada nije bila „tako daleko od `ivota” i da zbog toga „samo pe-

tina qudi pokazuje interes za politi~ko delovawe”.

Lider LDP-a je ocenio i da su pri~e o rekonstrukciji Vlade, izborima i izbornim zakonima, dvopartijskom sistemu, me|upartijska podmetawa u vlasti i opoziciji „ubili energiju u srpskom dru{tvu” zato {to, kako je istakao, u tim „politikantskim igrama nema ni~ega {to je blizu svakodnevnih potreba gra|ana”.

– @elimo da razdrmamo okvir politike koji prave oni koji na{e `ivote ve{ta~ki svode na sivi svet dve partije – vladaju}e, koja `eli da ostane na vlasti, ali na pogre{nim osnovama i bez prihvatawa druga~ije politike, i napredwaka, koji se trude da ih kopiraju u demagogiji bez ikakve sadr`ine i ciqa – rekao je Jovanovi}.

On je naveo da je LDP „krenuo doga|ajima u susret i pokazao put i na~in na koji }e se obratiti qudima, do}i do wih, motivisati ih da zajedno rade na preokretu koji mo`e izvu}i Srbiju iz op{te konfuzije u kojoj `ivi”.

politika

dnevnik

ponedeqak31.januar2011.

3 Foto: N. Stojanovi}

POTPREDSEDNIK SKUP[TINE VOJVODINE BRANIMIR MITROVI]

Ustav mewati zbog decentralizacije, a ne zbog marketinga Pot pred sed nik Skup {ti ne Voj vo di ne i funk ci o ner G17 plus Bra ni mir Mi tro vi} oce nio je da su ustav ne pro me ne u Sr bi ji ne mi nov ne, ali ne zbog onih raz lo ga na ko ji ma tre nut no in si sti ra ju ne ki po li ti~ ki ak te ri, ve} za to da bi se omo gu }i la de kon cen tra ci ja i de cen tra li za ci ja vla sti u Sr bi ji. Mi tro vi} za „Dnev nik” oce wu je i da je neo sno va no po zi va we na pro me nu Usta va u kon tek stu ras pra ve o uki da wu blan ko ostav ki.

– Blan ko ostav ke ni su na sta le u par la men tu ve} u par tij skim cen tra la ma. Ustav ne tre ba me wa ti zbog mar ke tin ga ve} ra di po boq {a wa `i vo ta gra |a na. Sve dok se Sr bi jom upra vqa iz jed nog cen tra, ne ma bo qit ka za gra |a ne i ko zme ti~ kim pro me na ma naj vi {eg prav nog ak ta se ne po sti `e ni ka kav efe kat – is ti ~e Mi tro vi}.

On ka `e da je Sr bi ji neo p hod na i iz me na iz bor nog za ko no dav stva, pre sve ga za to da se, ka ko je is ta kao, „ma kar u for mal nom smi slu spre ~i iz ra zi ta po ja va par to kra ti je”.

– Na rav no, ne mam ilu zi ju o to me da je to mo gu }e po sti }i iz me nom sa mo iz bor nog mo de la.

Tre ba da do |e do su {tin ske pro me ne iz bor nih pro pi sa da bi se po di gao ste pen od go vor no sti iza bra nih li ca, ne par ti ji ne go di rekt no iz bor nom te lu – oce nio je on.

Me |u tim, sma tra da vra }a we ne po sred nog iz bo ra gra do na ~el ni ka i fi skal na de cen tra li za ci ja tre ba da bu du pri o ri tet.

– Di rekt nim iz bo ri ma spre ~i }e mo ra stu }u ne za in te re so va nost gra |a na za po li ti ku, ko ja je

u da na {woj si tu a ci ji pot pu no oprav da na. A kad bu de mo ima li di rek tan iz bor pred sed ni ka op {ti na, gra |a ni }e sop stve nu sud bi nu mo }i uze ti u svo je ru ke – ka `e on.

wem fi skal ne de c e n t r a l i z a c i j e u{te de bi lo mno go ve }e.

– Uni ja re gi o na Sr bi je za la `e se za fi skal nu de cen tra li za ci ju ko ja bi do ne la mno go ve }e u{te de na lo kal nom ni vou. Uko li ko bi od po re za na za ra de ume sto do sa da {wih 40 od sto, lo kal nim sa mo u pra va ma osta ja lo 90 od sto, kao {to pred la `e URS, sa mo bi No vi Sad go di {we ostva rio pri hod ve }i od 2,5 mi li jar de di na ra – na vo di na{ sa go vor nik.

On do da je da G17 plus ne }e od u sta ti od za kon skog pred lo ga o vra }a wu imo vi ne lo kal nim sa mo u pra va ma, ko ji je ta stran ka pre go di nu da na pod ne la re pu bli~ kom par la men tu.

– Vi {e ne ma mo vre me na za ~e ka we. Lo kal ne sa mo u pra ve }e sva ka ko bo qe ga zdo va ti svo jom

U ovom trenutku samo Vojvodina i Beograd ispuwavaju formalne uslove i kapacitete koji odgovaraju statusu regiona Mi tro vi} uka zu je na to da bi se sma we wem bro ja po sla ni ka u re pu bli~ kom par la men tu, za {ta se, ina ~e, za la `u na pred wa ci ma da je ta kvih ide ja bi lo i u naj ve }oj vla da ju }oj stran ci, go di {we u{te de lo sve ga po la mi li jar de di na ra, dok bi uvo |e -

imo vi nom. Ap surd no je da za sva ku stvar op {ti ne i gra do vi tra `e sa gla snost Re pu bli~ ke di rek ci je za imo vi nu – ka `e Mi tro vi}, do dav {i da lo kal nim sa mo u pra va ma tre ba obez be di ti i mno go ve }a fi nan sij ska ovla {}e wa, ali „ne kroz tran sfe re

ko ji pred sta vqa ju iz raz do bre vo qe Re pu bli~ ke vla de„. – Op {ti ne i gra do vi tre ba da ima ju svo je iz vor ne pri ho de, da ne za vi se od Re pu bli~ ke vla de, ali i da ima ju ja snu od go vor nost kad je re~ o ras po de li tog nov ca.

Ve ru je da je, uz to, va `no raz vi ja ti svest kod gra |a na o zna ~a ju de cen tra li za i ci je i re gi o na li za ci je, uz opa sku da svi de lo vi Sr bi je tre ba da do stig nu ni vo raz vo ja ko ji je neo p ho dan za ula zak u EU. – Re gi o na li za ci ja i de cen tra li za ci ja tre ba da do ve du do po boq {a wa eko nom skog po lo `a ja svih gra |a na Sr bi je i da do pri ne su to me da se oni ak tiv no ukqu ~e u do no {e we od lu ka ko je su od zna ~a ja za raz voj wi ho ve sre di ne – na po mi we Mi tro vi}.

On sma tra da Sr bi ja tre ba da bu de si me tri~ no ure |e na dr `a va, „u ko joj se mno go vi {e ovla {}e wa pre no si na lo kal ne sa mo u pra ve, od no sno op {ti ne i gra do ve, a u ne kim slu ~a je vi ma, ~ak i na me sne za jed ni ce„. Ipak na po mi we da je re gi o na li za ci ja evo lu tiv ni pro ces, te da u ovom tre nut ku sa mo Voj vo di na i Be o grad is pu wa va ju for mal ne uslo ve i ka pa ci te te ko ji od go va ra ju sta tu su re gi o na.

– U star tu, ma ko li ko to ne `e le li, u su {ti ni }e mo ima ti asi me tri~ nu re gi o na li za ci ju, a vre me }e po ka za ti ko li ko }e se br zo raz vi ja ti osta li re gi o ni i na in sti tu ci o nal nom pla nu, ali i po mo gu} no sti ma i spo sob no sti ma da bu du ozbi qan i po uz dan part ner osta lim re gi o ni ma EU. De fi ni tiv no je Voj vo di na u tom po gle du u ve li koj pred no sti – oce nio je Mi tro vi}.

B. D. Savi}

Grubje{i}: Nije Sveto pismo ^la ni ca Pred sed ni {tva Uje di we nih re gi o na Sr bi je Su za na Gru bje {i} iz ja vi la je ju ~e da Ustav ni je la ko pro me ni ti, ali i do da la da on, „ipak, ni je Sve to pi smo i da se vo qom gra |a na Ustav mo `e iz me ni ti”.

– Isto vre me no, Ustav ni je ni akt Sa ve ta me sne za jed ni ce pa da se me wa ka ko ko me pad ne na pa met – na gla si la je ona, i oce ni la da je ak tu el ni Ustav „lak {e me wa ti ne go Mi lo {e vi }ev Ustav iz de ve de se tih go di na pro {log ve ka, ali to ni ka ko ne zna ~i da ga tre ba me wa ti sva ki ~as”. –

Tomi~in naslednik jo{ tajna – Sed ni ca Pred sed ni {tva G17 plus na ko joj bi tre ba lo da bu de od re |en no vi mi ni star zdra vqa jo{ ni je za ka za na – re kla je Su za na Gru bje {i}.

Ona je Ta nju gu ra ni je re kla da bi ta sed ni ca na ko joj }e se od lu ~i ti ko }e bi ti na sled nik To mi ce Mi lo sa vqe vi }a tre ba lo da bu de odr `a na to kom sed mi ce. Mi lo sa vqe vi}, ka dar G17 plus, sa op {tio je u pe tak da je iz „du bo ko li~ nih” raz lo ga pod neo ostav ku na me sto mi ni stra zdra vqa. G17 plus u Vla di Mir ka Cvet ko vi }a ima mi ni stre u re so ri ma eko no mi je i re gi o nal nog raz vo ja, kul tu re, na ci o nal nog in ve sti ci o nog pla na, te le ko mu ni ka ci ja i in for ma ci o nog dru {tva, kao i omla di ne i spor ta.

URS sma tra da ustav ne pro me ne tre ba da omo gu }e su {tin sku de cen tra li za ci ju Sr bi je, ali pro me ne mo ra ju usle di ti na kon sve o bu hvat ne jav ne ras pra ve, a ne da se pro ce du ra iz me ne Usta va po kre }e zbog jed nog we go vog ~la na.

Ona je na gla si la da blan ko ostav ke de fi ni tiv no tre ba uki nu ti, ali da par la ment, osim to ga, mo ra i da vra ti imo vi nu lo kal nim sa mo u pra va ma i usvo ji dru ga ak ta pred vi |e na Ak ci o nim pla nom pri bli `a va wa Sr bi je Evrop skoj uni ji, na vo di se u sa op {te wu URS-a.

rekli su

Palma: Cena struje da raste kao plata

Qaji}: Dojave gra|ana nisu glavni adut

Pred sed nik Je din stve ne Sr bi je i gra do na ~el nik Ja go di ne Dra gan Mar ko vi} Pal ma iz ja vio je ju ~e Ta nju gu da }e se stran ka na ~i jem je ~e lu „su prot sta vi ti ra stu ce ne stru je ve }em od ra sta pla ta”. U ovoj te {koj si tu a ci ji i te {kom sta wu ko ri sni ka elek tri~ ne ener gi je mo ra se na }i od go va ra ju }e re {e we, i JS „}e ga pred lo `i ti kroz po se ban pro gram, a su {ti na je da ce na stru ju ra ste sra zmer no ra stu pla ta”, ob ja snio je Mar ko vi}, ko ji je i na rod ni po sla nik. JS je ~la ni ca vla da ju }e ko a li ci je kroz svoj po li ti~ ki sa vez sa So ci ja li sti~ kom par ti jom Sr bi je i Par ti jom uje di we nih pen zi o ne ra Sr bi je.

Mar ko vi} je pod se tio na to da JS ima jed no „je di no funk ci o ner sko me sto” u Elek tro pri vre di, di rek to ra „Elek tro di stri bu ci je Sr bi je„ @i vo ti ja Jo va no vi }a, a pro gram ko ji }e na pra vi ti za po ve }a we ra sta ce ne stru je upu ti }e Agen ci ji za ener get sku efi ka snost i dru gim nad le `nim in sti tu ci ja ma, ukqu ~u ju }i i Vla du i Mi ni star stvo ru dar stva i ener ge ti ke.

Mi ni star ra da i so ci jal ne po li ti ke Ra sim Qa ji} iz ja vio je da do ja ve gra |a na na te le fon Bez bed no sne in for ma tiv ne agen ci je ni su glav ni adut u po tra zi za ha {kim be gun cem Rat kom Mla di }em i da je Sr bi ja naj ve }i broj oba ve za pre ma Tri bu na lu za vr {i la za hva qu ju }i ak tiv no sti svo jih bez bed no snih struk tu ra. „Ne mam po dat ke o bro ju, ali do ja ve ni su glav ni adut u po tra zi za Mla di }em... Ova ak ci ja je tre ba lo da pred sta vqa do kaz sprem no sti Sr bi je da kre i ra am bi jent u dru {tvu i da iz ru ~i pre o sta le op tu `e ni ke”, re kao je Qa ji} za „Pres”.

Qa ji} je re kao i da je struk tu ra qu di ko ji se ja vqa ju zbog na vod nih do ja va o Mla di }u ve o ma raz li ~i ta i da ima i onih ko ji se ja ve sa mo da bi ne kom na u di li. „De si lo se da je `e na u No vom Sa du pri ja vi la da we na kom {i ni ca u sta nu kri je Mla di }a. Kad je iz vr {en uvi |aj, vi de lo se da su one u lo {im od no si ma i da je ona `e le la da na u di kom {i ni ci”, re kao je Qa ji} za be o grad ski dnev nik. On je na gla sio i da Sr bi ja ne tre ba da stu pa u po le mi ke s ha {kim tu `i o cem Ser `om Bra mer com jer bi u tom slu ~a ju „una pred bi la ozna ~e na kao gu bit nik”.

Kosti}: Da sam ja vlast...

– Da sam vlast i da Sr bi ju `e lim iz vu }i iz kri ze, u svoj tim bih uveo qu de iz prak se – ka `e vla snik „MK-gru pe” Mi o drag Ko sti}. – Ne mam ni {ta pro tiv pro fe so ra i aka de mi ka, ali da na {we vre me tra `i da u Vla di bu du sa vet ni ci iz pri vre de ko ji ne ma ju kon flikt in te re sa. Daj bo `e da Vla da u svoj tim ho }e da po zo ve Mi o dra ga Ba bi }a i Ni ko lu Pa vi ~i }a da od Sr bi je na pra ve ono {to su na pra vi li od „He mo far ma” i „Sin te lo na”! Ja za ta ko ne {to ne mam vre me na.

Ko sti} ka `e da „Vla da tre ba da sed ne za sto s pri vred ni ci ma i vi di ko li ko te re ta ko od wih mo `e i ho }e da po ne se. Dr `a va u ovom tre nut ku upra vqa s 270 fir mi u ste ~a ju za ko je tre ba da na |e re {e we. Ne vi dim ni jed nu pre pre ku da one bu du po nu |e ne ozbiq nim pri vred ni ci ma. Uko li ko Vla da ne pro na |e na ~in da se iz bo ri s pro ble mom ne za po sle no sti, svi we ni do sa da {wi re zul ta ti }e pa sti u vo du“.

Go vo re }i o po nu di za pre u zi ma we dr `av nih fir mi da toj jo{ pre po la go di ne, Mi o drag Ko sti} na vo di da se „ni {ta ni je pro me ni lo od ta da. Ja sam nu dio hu ma ni tar ni rad, za ko ji sam o~e ki vao dru {tve no pri zna we, ali mo ja do bra na me ra ni je pre po zna ta”.

SPO: Novi Sad u osam op{tina Po {to su kra jem pro {le go - za ko je sma tra ju da bi se na tom di ne sa ku pi li oko 20.000 pot - ni vou lak {e oba vqa le. Kao pi sa gra |a na ko ji po dr `a va ju pri mer na vo di nad le `nost u do da No vi Sad bu de ad mi ni stra - no {e wu ur ba ni sti~ kih pla no va tiv no po de qen na osam op {ti - ko je bi, ka ko ka `e, grad ska na, u Grad skom od bo ru SPO-a skup {ti na sa mo ve ri fi ko va la. na ja vqu ju da }e u fe bru a ru po Tvr di da taj kon cept ne bi zva ti gra do n a ~ el n i k a Igo r a do dat no uve }ao tro {ko ve ad mi Pa vli ~i }a i ko a li ci o ne part - ni stra ci je. ne re u Skup {ti ni gra da na di – Ne ma po tre be za po ve }a wem ja log o pra vqe wu in sti tu ci o- tro {ko va jer ni ko ne `e li no nal nog okvi ra za tu ide ju. ve zgra de op {ti na i sa le. Ve} – U 2011. go di ni tre ba na pra - po sto je zgra de me snih za jed ni vi ti od lu ~u ju }e ko ra ke za tu ca, a ~la no vi skup {ti na op ide ju jer je 2012. u pla nu do no - {ti na bi li bi vo lon te ri, dok {e we no vog sta bi deo rad n i k a tu ta gra da pa }e grad s ke upra ve SPO }e i u Su bo ti ci, to bi ti i pri li oba vqao po slo ve ka da u we ga bu de Sremskoj Mitrovici, u op {tin s koj une to da No vi nad l e ` no s ti – Somboru i drugim Sad ima osam op ka `e on. gradovima {ti na – re kao je Na pi ta we da pred lo `i ti ju ~e za na{ list li on svoj od bor podelu na op{tine p o t p r e d s e d n i k ni~ k i po s ao u (@ika Gojkovi}) GO SPO-a i od Skup {ti ni gra bor n ik Ne ma w a da oba vqa vo lon Sta ro vi}. ter ski, re kao je SPO je, ka ko ka `e, otvo ren da je SPO spre man da po dr `i za de ba tu o bro ju op {ti na, ali even tu al no sma we we bro ja me ne pri hva ta da se o toj te mi }u - sta u grad skom par la men tu i ti, s ob zi rom na to da po sto ji uki da we dnev ni ca da bi tro vi {e od 20.000 pot pi sa po dr - {ko vi bi li sma we ni. {ke gra | a n a. Me | u wi ma su No vi Sad da nas je ste po de qen broj ni oni ko ji, po we go vim re - na dve op {ti ne, ali „sa mo na ~i ma, ni s u ~la n o vi stran k e, pa pi ru”, do da je, jer ni su for mi zbog ~e ga je osno van nad stra - ra ni ~ak ni sa ve ti no vo sad ske i na~ ki Sa vez za pro mo ci ju op - pe tro va ra din ske op {ti ne. {ti na.

SPO }e i u Su bo ti ci, Srem Po SPO-u, No vi Sad bi imao skoj Mi tro vi c i, Som b o r u i op {ti ne: Fu tog, Ve ter nik, Ru - dru gim gra do vi ma pred lo `i ti men ka, Ka}, Kli sa, Pe tro va ra - po de lu na op {ti ne, re kao je na din, Srem ska Ka me ni ca i No vi {em li stu pred sed nik Po kra Sad – grad. One bi, ob ja {wa va jin skog od bo ra SPO-a za Voj vo na{ sa go vo rik, ima le iz vor ne di nu @i ka Goj ko vi}. pri ho de za svo je nad le `no sti, S. Nikoli}

Da~i} o partnerima Li der SPS-a Ivi ca Da ~i} tvr di da ima od li ~an od nos s Bo ri som Ta di }em, bez ob zi ra na to {to sve ~e {}e kri ti ku je DS. “SPS ima do bre od no se da DS-om.

Po sti gli smo isto rij ski do go vor o po li ti~ kom po mi re wu, for mi ra li smo Vla du, a i ta da i sa da smo go vo ri li o ne koj vr sti du go ro~ nog part ner stva. Me |u tim, sa svim je le gi tim no da se na {i stra na~ ki in te re si po ne kad ne po kla pa ju”, ka `e Da ~i} za „Alo”.

S dru ge stra ne, svom ko a li ci o nom part ne ru PUPS-u po ru ~u je da iz ja vu Mi la na Kr ko ba bi }a da je „SPS le vi ca sa mo na pa pi ru“ shva ta kao naj o zbiq ni ji na pad na we go vu stran ku i kao ve li ki uda rac.

“Isto ta ko iz ja va o Vol stri tu i Emi ra ti ma, da je to po li ti ka SPS-a, a da je wi ho va po li ti ka – po li ti ka Maj ke Te re ze... [ta da ka `em, vr lo sim pa ti~ na iz ja va! Pod se tio bih Mi la na Kr ko ba bi }a na to da smo pre for mi ra wa Vla de raz go va ra li o to me da on bu de di rek tor „Sr bi ja ga sa“, a da je bi lo re ~i i o ne kim funk ci ja ma u fi n an s ij s kim in s ti tu c i j a ma.

To je ipak bli `e Emi ra ti ma ne go Maj ci Te re zi. Da kle, ako i ho }e da iza |u iz Vla de, ja ih ne }u vu }i za ru kav da osta nu!

Ako je stav PUPS-a da smo le vi ca na pa pi ru, ne mo `e mo ubu du }e ima ti za jed ni~ ki je zik”, ka `e Da ~i}.

\uri}: Izjava premijera licemerna Srp ska na pred na stran ka sma tra da je iz ja va pre mi je ra Mir ka Cvet ko vi }a da pro svet ni rad ni ci svo jim zah te vi ma ugro `a va ju dr `a vu vr hu nac ci ni zma i li ce mer ja, iz ja vio je ju ~e ~lan Glav nog od bo ra SNS-a Mar ko \u ri}. SNS oce wu je pre mi je ro vu iz ja vu kao „vr hu nac ci ni zma i li ce mer ja” jer „po li ti~ ka kla sa sa mo kroz jav ne na bav ke pro ne ve ri vi {e od mi li jar du evra nov ca gra |a na Sr bi je, zbog ~e ga je dr `av na ka sa is pra `we na”, is ta kao je \u ri} na kon fe ren ci ji za no vi na re. On je na veo da su Sr bi ji „`i vot no i vi tal no neo p hod ne po li ti~ ke pro me ne ko je }e u~i ni ti da vi {e ne bu de za vi sna od za du `i va wa i `i vi na ras pro da ji i tro {e wu oskud nih re sur sa”. \u ri} je po zvao gra |a ne da do |u na mi ting SNS-a 5. fe bru a ra u Be o gra du jer je, ka ko je is ta kao, to pri li ka da se na mi ran i de mo kratskki na ~in is ka `e re {e nost za pro me ne.

4

ekonomija

ponedeqak31.januar2011.

PLAN ZA OPO RA VAK PO SR NU LOG PRE HRAM BE NOG GI GAN TA

„Agro `iv” bi u voj sku

Ge ne ral ni di rek tor “Agro `i va” Pre drag Ami `i} oce nio je da je od lu ka Vla de Sr bi je da Jav no pred u ze }e “Sr bi ja gas” ku pi ovu pan ~e va~ ku kom pa ni ju bi la ite ka ko zna ~aj na

i, u ovom tre nut ku, prak ti~ no je di no re {e we. Ami `i} je na sa stan ku, odr `a nom u sa li Skup {ti ne op {ti ne @i ti {te, pred sta vio no vo fa bri~ ko ru ko vod stvo i bi znis plan

i po tra `i va wa, {to go vo ri o pra vom po te zu, a dr `a va je u{la u brend ko ji pred sta vqa srp sku pro iz vod wu pi le }eg me sa – po ru ~io je Ami `i} na sa stan ku kom je pri su stvo vao i

pred sed nik `i ti {tan ske op {ti ne Dra gan Mi len ko vi}.

Go vo re }i o stra te {kim ci qe vi ma, Ami `i} je na po me nuo da je me nad` ment “Agro `i va“ u naj kra }em vre me nu us peo da

No vi – sta ri ru ko vo di lac Od lu kom ge ne ral nog di rek to ra JP “Sr bi ja gas” Du {a na Ba ja to vi }a za ge ne ral nog di rek to ra kom pa ni je “Agro `iv” ime no van je Pre drag Ami `i}, do sa da {wi po mo} nik pred sed ni ka op {ti ne @i ti {te za du `en za in ve sti ci je. Ami `i} je funk ci o ner So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je, ba{ kao i Ba ja to vi}, a pre ne ko li ko go di na bio je i je dan od ru ko vo di la ca u “Agro `i vu”.

“Agro `i va” za na red ni pe riod. Vo de }i srp ski pro iz vo |a~ pi le }eg me sa po se du je po go ne u @i ti {tu i ujed no je naj ve }i po slo da vac u ovoj ne raz vi je noj voj vo |an skoj op {ti ni.

Za to je me {ta ni ma @i ti {ta iz u zet no va `an opo ra vak pred u ze }a ko je je za pa lo u kri zu na kon hap {e wa ne ka da {weg su vla sni ka Mi ro sla va @i va no va i we go vih mno go broj nih sa rad ni ka, ko ji ma se su di pred zre wa nin skim Vi {im su dom zbog sum we da su po ~i ni li niz pri vred nih ma hi na ci ja.

Pre u zi ma we “Agro `i va” od stra ne “Sr bi ja ga sa” pre sve ga je do bro za hi qa du rad ni ka ko ji na sta vqa ju sa ne sme ta nim ra dom, a wi ma i wi ho vim po ro di ca ma bi }e obez be |e na eg zi sten ci ja. Po slo va we fir me po ~i we bez pre u ze tih oba ve za

se kon so li du je i utvr di pla no ve za bu du} nost u ko je spa da i pro {i re we ka pa ci te ta, od no sno iz grad wa no ve kla ni ce sa pra te }im objek ti ma. „Agro `iv“ }e se ori jen ti sa ti na iz voz uz re po zi ci o ni ra we i pro me nu imi d`a ko ji je stvo ren u pret hod nom pe ri o du. Jed na od ak tiv no sti bi }e i pro dor na no ve seg men te tr `i {ta kao {to su bol ni ce, voj ska, ob da ni {ta i dru ge dr `av ne usta no ve i in sti tu ci je. Ra ~u na ju }i na pre po zna tqiv pro iz vod ni brend, uz za o kru `en pro ces pro iz vod we, do bar ka dar i po sto je }e tr `i {te i we go vo pro {i ri va we, kom pa ni ja ima am bi ci je da bu de li der u re gi o nu i na to me }e per ma nent no ra di ti – po ru ~io je Ami `i}. @. Ba la ban

PO NI [TE NA PRI VA TI ZA CI JA PAN ^E VA^ KE FIR ME

Pu kla pro da ja „Se me Ta mi {a”

Agen ci ja za pri va ti za ci ju ras ki nu la je ku po pro daj ni ugo vor za pred u ze }e „Se me Ta mi{„ iz Pan ~e va, na ve de no je na saj tu Agen ci je.

Ugo vor je ras ki nut sa kon zor ci ju mom ku pa ca na ~i jem je ~e lu Pre drag Mar ko vi}, ali ni je na ve den raz log.

Pre ma zva ni~ nim po da ci ma Na rod ne ban ke Sr bi je, „Se me Ta mi{„ je u blo ka di ve} 94 da na,

a iz nos blo ka de je vi {e od 424 mi li o na di na ra.

To je tre }e pred u ze }e u Pan ~e vu ko je je Agen ci ja od u ze la po ro di ci Mar ko vi}. Po ~et kom pro {le go di ne ras ki nut je ku po pro daj ni ugo vor za ne deq nik Pan ~e vac, a kra jem de cem bra i za po qo pri vred no preduze}e „Vojvodina” iz Star~eva. U oba slu~aja razlog je bio nepla}awe dospele rate za kupovinu tih preduze}a.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

102,1300

104,2150

106,6110

101,8180

Australija

dolar

1

73,7402

75,2451

76,9757

73,5145

Kanada

dolar

1

74,7714

76,2973

78,0521

74,5425

Danska

kruna

1

13,6986

13,9782

14,2997

13,6567

Norve{ka

kruna

1

12,8353

13,0972

13,3984

12,7960

[vedska

kruna

1

11,5522

11,7880

12,0591

11,5169

[vajcarska

franak

1

78,7798

80,3876

82,2365

78,5387

V. Britanija

funta

1

118,3710

120,7860

123,5650

118,0080

SAD

dolar

1

74,4443

75,9636

77,7108

74,2164

Kursevi iz ove liste primewuju se od 28. 1. 2011. godine

dnevnik

„GA SPROM WEFT” DA NAS OB JA VQU JE PO NU DU

Bes plat na ak ci ja NIS-a 4,8 evra Ru ska kom pa ni ja „Ga sprom weft” ob ja vi }e da nas po nu du za ot kup 19,8 od sto ak ci ja Naft ne in du stri je Sr bi je (NIS) od ma lih ak ci o na ra po ce ni od 4,8 evra za ak ci ju, po tvr |e no je u NIS-u.

Gra |a ni, ko ji `e le da pro da ju ak ci je NIS-a, mo }i }e to da u~i ne po ce ni od 4,8 evra po ak ci ji, od no sno naj ma we 506,48 di na ra, a po nu da }e va `i ti sle de }ih 45 da na. Gra |a ni ni su oba ve zni da pro da ju svo je ak ci je, ako to ne `e le, a uko li ko ih ne pro da ju na ovaj na ~in, vla sni ci bes plat nih ak ci ja mo }i }e wi ma i da qe da tr gu ju na Be o grad skoj ber zi. Oni ko ji `e le da pro da ju ak ci je po na ve de noj ce ni, tre ba da da ju na log za wi ho vo de po no va we na spe ci jal ni ra ~un kup ca „Ga sprom wef ta”, a tri da na na kon is te ka po nu de, od no sno ve} u mar tu, no vac od pro da -

tih ak ci ja bi }e pre ba ~en na ra ~u ne pro da va ca.

Ru ska kom pa ni ja „Ga sprom weft”, ko ja je vla snik 51 od sto ak ci ja NIS-a, oba ve za la se da }e, po osno vu ku po pro daj nog ugo vo ra za NIS, do fe bru a ra ove go di ne is ta }i po nu du za pre u zi ma we ak ci ja od ma lih ak ci o na ra, po ce ni ko ja ni je ni `a od one po ko joj je od dr `a ve ot ku pio ve }in ski pa ket.

Gra |a ni ko ji su do bi li po pet bes plat nih ak ci ja NIS-a i do sa da ih ni su pro da li na ber zi, mo gu da ih pro da ju po na ve de noj ce ni, na {al te ri ma po {te ili kod bi lo kog bro ke ra ~la na Cen tral nog re gi stra, uko li ko ima ju otvo ren ra ~un, s tim da je je di no tran sak ci ja u Po {ti bes plat na.

Sve {to je po treb no od do ku me na ta je va `e }a li~ na kar ta.

Rad ni ci i biv {i rad ni ci NIS ko ji ima ju ak ci je, ta ko |e ih mo gu

pro da ti po na ve de noj ce ni, obra }a ju }i se ~la nu Cen tral nog re gi stra kod ko jeg je otvo ren ra ~un.

No vac od pro da tih ak ci ja bi }e pre ba ~en na ra ~u ne pro da va ca u di na ri ma po kur su na dan upla te, ali ne ni `em od kur sa di na ra pre ma evru na dan ko ji pret ho di ob ja vqi va wu oba ve {te wa o na -

me ri. Gra |a ni, vla sni ci ak ci ja NIS-a , od av gu sta 2010. mo gli su da tr gu ju tim ak ci ja ma na Be o grad skoj ber zi i ne za vi sno od ove po nu de.

Do sa da je na ber zi tr go va no ak ci ja ma NIS-a po naj vi {oj ce ni od 550 di na ra, a naj ni `a ce na bi la je bi la 442 di na ra.

PO NU DA PO SLOV NOG PRO STO RA PRE MA [I LA PO TRA @WU

Lo ka li sa da jef ti ni ji od sta no va Po tra `wa lo ka la to li ko je ma la da je ce na kva dra ta na ne kim lo ka ci ja ma pa la is pod ce ne kva drat nog me tra sta na na is toj adre si. Di rek tor pro da je u Agen ci ji „So lis” Dra gan Ra ba ti} iz ja vio je za na{ list da se kva drat ni me tar lo ka la u stam be no-po slov nim zgra da ma na No voj De te li na ri u Can ka re voj uli ci i Uli ci Ko ste Ra ci na u No vom Sa du nu di po 850 evra, dok se, na pri mer, za gar so we ru tra `i 1.100 evra. Sli~ no je i na Gr ba vi ci i dru gim lo ka ci ja ma ko je ni su u sa mom cen tru gra da.

Kva drat lo ka la pre ko pu ta Saj ma, ve li ~i ne od 20 do 45 kva drat nih me ta ra, nu di se za sa mo 1.000 evra.

Ka kva je si tu a ci ja s lo ka li ma naj bo qe se vi di iz ogla sa: tri-~e ti ri se od no se na po tra `wu, osta l i na po n u d u. Ovi {to tra `e po slov ni pro stor `e le da bu de „is kqu ~i vo na top pro met noj lo ka ci ji”, {to zna ~i cen tar i bu le va ri. Ra ba ti} ka `e da je u glav nom voj vo |an skom gra du ma lo ta kvih uli ca, ta ko da se u wi ma lo ka li i ne pro da ju. Ka da bi hte li, wi ho vi vla sni ci mo gli bi po sti }i ce nu ko ju `e le, me |u tim, za do voq ni su i de be lim pa ra ma za ko je ih iz da ju. Ako za dve sto ti nak kva dra ta mo gu do bi ti od

Ki o sci za 300 evra Pu tem ogla sa se pro da ju ki o sci po vr {i ne od 10 do 20 kva dra ta – po lov ni za 300 do 500 evra, i no vi od 2.000 do 2.900 evra. Za lo kal 7 plus 7 kva dra ta na No vom na se qu u Uli ci Mom ~i la Te pa vi ce tra `i se 10.000 eva. Ukwi `en po slov ni pro stor na Li ma nu 2 – dve kan ce la ri je od ukup no 32 kva dra ta – nu de se po 20.000 evra, ko li ko se tra `i i za 20 kva dra ta kod De te li nar ske pi ja ce.

Za ukwi `e na 52 kva dra ta lo ka la u Uli ci Augu sta Ce sar ca tra `i se 590 evra po kva dra nom me tru. Ali, ku pa ca uglav nom ne ma.

4.000 do 10.000 evra me se~ no, u za vi sno sti od lo ka ci je, {to bi pro dva li.

Sa go vor nik ka `e da u ovom tre nut ku ni ko ne ku pu je lo kal

da bi u we mu ra dio, a uko li ko se ne ko i od lu ~i da se ba vi ne kim bi zni som, ra di je }e ga unaj mi ti.

Ali, sla ba je po tra `wa i za za ku pom lo ka la, ma lo qu di kre }e

u bi lo ka kav po sao, ta ko da se ne mo `e iz naj mi ti ili pro da ti ~ak ni raz ra |en ki osk br ze hra ne s in ven ta rom na od li~ noj lo ka ci ji.

Ne ma vi {e ni in ve sti ra wa, ta ko da mno go ne pro da tog po slov nog pro sto ra sto ji u vla sni {tvu in ve sti to ra ili kom pen za na ta. Ne kret ni ne se ku pu ju sla bo, tu i ta mo stam be ni kva dra ti, ta ko da se slo bod no mo `e re }i da su „iz da va we i pro da ja lo ka la rav ni sta ti sti~ koj gre {ci”. Ra ba ti} ta kvu ne po voq nu si tu a ci ju ob ja {wa va sta wem u dr `a vi i pod se }a na to da sta we na tr `i {tu ne kret ni na uvek pra ti sta we u ze mqi.

Ono uvek pr vo re a gu je i ne smi ru je se dok se ne sta bi li zu je si tu a ci ja ze mqi.

Za kup ci lo ka la vi {e ni su sprem ni na to da za ma li pro stor pla }a ju ve li ku ki ri ju, ta ko da smo sve do ci da se sva ko dnev no za tvo ri ne ki od lo ka la ~ak i u naj ve }im tr go va~ kim cen tri ma po put no vo sad skog „Mer ka to ra”. Da bi u{te de le ko ji di nar, ~ak i ne ke ban ke za tva ra ju vi {e ma wih po slov ni ca i se le se u je dan ve }i po slov ni pro stor. To je do vo qan po ka za teq da kri za u Sr bji ni po sle dve go di ne ne ide u za vr {ni krug.

R. Da u to vi}

KO I KA KO MO @E DO BI TI PO SAO U NAJ RA ZVI JE NI JOJ DR @A VI EU

Se zon ci iz Sr bi je jo{ ne mo gu u Ne ma~ ku Le ka ri ma i in for ma ti ~a ri ma iz Sr bi je mo `e da bu de odo bren rad u Ne ma~ koj u slu ~a ju da slo bod na rad na me sta iz wi ho ve pro fe si je ni su za in te re so va ni „pri vi le go va ni kan di da ti”, od no sno dr `a vqa ni jed ne od ze ma qa Evrop ske uni je (EU).

Ka ko je pre ne la ne ma~ ka me dij ska ku }a Doj ~e ve le (DW), u Za vo du za tr `i {te ra da u toj ze mqi su na ve li da to pra vi lo va `i i za vi so ko kva li fi ko va nu rad nu sna gu iz Hr vat ske i Bo sne i Her ce go vi ne (BiH).

Me |u tim, srp skim, hr vat skim i no vi na ri ma iz BiH, uko li ko od ne ma~ ke vla de do bi ju akre di ta ci ju za iz ve {ta va we, za pri ja vu bo rav ka u toj ze mqi ni je po treb na sa gla snost Za vo da za tr `i {te ra da. Po me nu to pra vi lo va `i i za spor ti ste, umet ni ke, ma ne ke ne i fo to-mo de le, uko li ko u Ne ma~ koj is po {tu ju od re |e ne uslo ve. Ta ko na pri mer, oso be i wi ho vi po mo} ni sa rad ni ci ko ji za dr `e stal no me sto pre bi va li {ta u svo joj ma ti~ noj ze mqi mo gu u Ne ma~ koj dr `a ti na u~ na pre da va wa, kul tur ne

Le ka ri ma i in for ma ti ~a ri ma iz Sr bi je mo `e biti odo bren rad u Ne ma~ koj u slu ~a ju da ni su za in te re so va ni „pri vi le go va ni kan di da ti”, od no sno dr `a vqa ni neke od ze ma qa Evrop ske uni je i sport ske na stu pe, aliu naj du `e tri me se ca u jed noj ka len dar skoj go di ni. Isto va `i i za umet ni ke ko ji u Ne ma~ koj u~e stvu ju na fe sti va li ma, mu zi~ kim i kul tur nim

ma ni fe sta ci ja ma ili na sni ma wu film skih i te le vi zij skih pro duk ci ja. Pro fe si o nal ni spor ti sti i tre ne ri, sta ri ji od 16 go di na, mo ra ju bi ti an ga `o va ni u jed nom

od ne ma~ kih sport skih klu bo va, a ovi su du `ni da im is pla }u je bru to pla tu ko ja mo `e po kri ti 50 od sto tro {ko va za za ko nom utvr |e no pen zij sko osi gu ra we. U slu ~a ju ma ne ke na i fo to-mo de la, po slo da vac je oba ve zan da Za vo du za tr `i {te ra da pri ja vi wi ho vo an ga `o va we pre ne go {to po~ ne sni ma we.

Ina ~e, me |u ze mqa ma Za pad nog Bal ka na, ne ma~ ki Za vod za tr `i {te ra da ima Spo ra zum o za po {qa va wu se zon skih rad ni ka sa mo sa Hr vat skim za vo dom za za po {qa va we. Ti me je se zon sko za po {qa va we u Ne ma~ koj odo bre no sa mo za dr `a vqa ne Hr vat ske.

Sr bi ja i BiH se, me |u tim vo de kao tzv. “tre }e ze mqe”, {to zna ~i da ni su ~la ni ce EU ni ti Evrop skog eko nom skog pro sto ra, pa wi ho vi dr `a vqa ni ne mo gu da se se zon ski za po sle u Ne ma~ koj, ob ja {we no je za DW u Za vo du.

Od 2009. naj du `e za po sle we za se zon ske rad ni ke u ugo sti teq stvu i po qo pri vre di po ve }a no na {est me se ci, a se zon skim rad ni ci ma u za bav nim par ko vi ma na ukup no de vet me se ci go di {we.

ekOnOMiJA

dnevnik AERO DROM NA BER ZI OD 7. FE BRU A RA

Od „Ni ko le Te sle” po 600 di na ra Ko mi si ja za li sting i ko ta ci ju Be o grad ske ber ze do ne la je re {e we o pri je mu ak ci ja Aero dro ma „Ni ko la Te sla” na

ponedeqak31.januar2011.

DA LI JE PRO ^E LA BIT KA PRO TIV MO NO PO LA

NE STI [A VA SE BU RA OKO LO KA CI JE FA BRI KE

Va qe vo „pre ti” „Go re wu” Gra do na ~el nik Va qe va Zo ran Ja ko vqe vi} iz ja vio je da }e grad Va qe vo bi ti pri nu |en na to da ras ki ne ugo vor s „Go re wem” uko li ko ta kom pa ni ja ne is pu ni svo je oba ve ze iz ugo vo ra o za ku pu ze mqi {ta.

– Grad Va qe vo u~i nio je sve da svo jim nov cem obez be di am bi jent za no vi in ve sti ci o ni ci klus kom pa ni je „Go re we” u Va qe vu, ko ja ov de ve} ima iz gra |e nu fa bri ku apa ra ta za do ma }in stvo – na gla sio je gra do -

na ~el nik Ja ko vqe vi} u su bo tu Ja ko vqe vi} je pod se tio na to uve ~e u~e stvu ju }i u ra du bi - da je no vim ugo vo rom o za ku pu znis-klu ba u Va bli zu pet hek qe vu. ta ra gra |e vin Va qe vo }e bi ti Na sku pu se ras skog ze mqi {ta pri nu |eno da pra vqa lo o ak tu na rok od 99 go ras ki ne ugo vor s el noj eko nom skoj i di na, uz ce nu od pri vred noj si tu a „Go re wem” uko li ko 2,2 mi li o na ci ji u Va qe vu, evra, ko ji su ne is pu ni svo je kao i o od lu ci „Go ~el ni ci Va qe oba ve ze iz ugo vo ra va za kqu ~i li s re wa” da fa bri ku, ume sto u tom gra du, „Go re wem” kra gra di u Za je ~a ru, {to je iza zva lo jem 2008, pred vi |e no da ta kom `e sto ke kri ti ke. pa ni ja na no voj lo ka ci ji u ro ku

5

od tri go di ne po dig ne jo{ jed nu no vu fa bri ku. Gra do na ~el nik je do dao da je ugo vo rom pred vi |e no da ~e ti ri go di ne od pot pi si va wa ugo vo ra „Go re we” u Va qe vu za po sli jo{ 500 rad ni ka.

– Uko li ko „Go re we” ne is po {tu je do go vor, bi }e mo pri nu |e ni na to da ugo vor ras ki ne mo i ze mqi {te da mo dru gim za in te re so va nim kup ci ma ko ji ta ko |e nu de po voq ne uslo ve – na gla sio je gra do na ~el nik.

Ka zna „Sal for du” ni je pra vi lo?

Od lu ka Ko mi si je za za {ti tu kon ku ren ci je da ka zni kom pa ni ju „Imlek” bi }e zna ~aj na i pred sta vqa }e pre se dan sa mo uko li ko se is pi ti va we mo no po li sti~ kog po -

MR KO WI ]EV OBE ]A NI ROK ZA ZA VR [E TAK AUTO PU TA IS TI ^E SU TRA

A li sting srp skog tr `i {ta ka pi ta la.

Ka pi tal Aero dro ma po de qen je na 34,28 mi li o na vla sni~ kih har ti ja, a na Ber zi }e se tim ak ci ja ma tr go va ti kon ti nu i ra nim me to dom. No mi nal na vred nost ak ci je Aero dro ma je 600 di na ra. In di ka tiv na ce na za pr vu tr go vi nu 7. fe bru a ra utvr |e na je na 641 di nar. Ta ce na je od re |e na u vi si ni ob ra ~un ske vred no sti ak ci ja is ka za ne pre ma usvo je nom ko r i g o v a n om fi n an s ij skom iz ve {ta ju iz da va o ca sa sta wem na dan 1. ja nu a ra 2010.

U obra zlo `e wu pri je ma na A li sting, Ko mi si ja za li sting na ve la je da je, na kon iz vr {e nih ko rek ci ja, vred nost ukup n og osnov n og ka p i t a l a Aero d ro m a 20,57 mi l i j ar d i di na ra. Osnov ni ka pi tal „Ni ko le Te sle” je is ka zan kroz 34.289.350 obi~ nih ak ci ja po je din ~a ne no mi nal ne vred no sti 600 di na ra po ko joj }e ak ci je bi ti po de qe ne u skla du sa Za ko nom o pra vu na bes plat nu po de lu ak ci ja i nov ~a nu na kna du ko ju gra |a ni ostva ru ju u po stup ku pri va ti za ci je.

Ve }in ski vla snik Aero dro ma je Re pu bli ka Sr bi ja, u ~i jem po se du je 28,5 mi li o na ak ci ja, od no sno 83,15 od sto be o grad s kog pred u z e } a. Sle d i Ak ci o nar ski fond s ude lom u vla s ni { tvu Aero d ro m a od 0,08 od sto.

Gra |a ni ma ko ji su ste kli pra vo na bes plat ne ak ci je bi }e po de qe no ukup no 15 od sto ak ci ja Aero dro ma. Ka ko je ra ni je ovog me se ca na ja vio di rek tor Agen ci je za pri va ti za ci ju Sr bi je Vla di slav Cvet ko vi}, gra |a ni }e do bi ti po jed nu ak ci ju Aero dro ma i tim har ti ja ma }e mo }i da tr gu ju na Ber zi.

Pra zna obe }a wa od Hor go {a do No vog Sa da Jo{ ka da je kra jem apri la pro {le go di ne pot pi si van ugo vor o iz grad wi 87 ki lo me ta ra no ve tra ke auto pu ta od Hor go {a do No vog Sa da i 11,2 ki lo me tra de o ni ce Su bo ti ca–Ke le bi ja, rok od de vet me se ci se ~i nio kra tak za ta ko obi man po sao. To je po tvr |e n o da n as, ka d a is t i ~ e ugo vo re ni rok, a od za vr {e nog auto pu ta ne ma ni go vo ra. Ne i ma ri ka `u – mo `da do le ta!

Na tra si od No vog Sa da pre ma Hor go {u, na ve }em de lu pu ta ma {i ne sto je i ne ma `i ve du {e. U zo ni Ba~ k e To p o l e ka m i o n i „Pla nu ma” do vo ze ma te ri jal za iz grad wu ko lo vo za, svi ~e ka ju lep {e vre me, a sa mo oko 170 rad ni ka „Pu te va U`i ce” ra de mo sto ve na de o ni ci du goj 28 klo me tra od Su bo ti ce do Hor go {a.

Iako je u vi {e na vra ta is ti cao da }e se ver ni krak Ko ri do ra 10 bi ti go tov i pre ro ka, mi ni star za in fra struk tu ru Mi lu tin Mr ko wi} je shva tio da je to ne mo gu }e i „pre ba cio se” na 1. mart, da bi se pre sa mo de se tak da na u Kra qe vu po no vo „vra tio” na 1. fe bru ar – na rav no, ne ve ru ju }i u vla sti tu iz ja vu jer je na li cu me sta ob ja snio da se vi {e pu ta ope kao s da va wem ro ko va, ali „oni se mo ra ju po sta vqa ti da ne bi bi lo opu {ta wa”.

Me |u tim, pu ta re mi mo wi ho v e vo q e „opu { ta j u” lo { i vre men ski uslo vi, kao {to su bi le obil ne pro le} ne ki {e, a

sa da sneg i led. I ne sa mo to ne go, ka ko nam ka `e vla snik

pro ble mi s iz me {ta wem da le ko vo da... bar ka da je re~ o ip -

No vi kor mi lar ra dova Teh ni~ ki di rek tor „Pu te va U`i ce” Le ko Ko ri }a nac iz ja vio je za na{ list da je wi ho va kom pa ni ja pre u ze la vo| stvo nad kon zor ci ju mom ko jem su po ve re ni po slo vi iz grad we ove de o ni ce auto pu ta od do sa da {weg PZP „Be o grad„. On ka `e da je osta lo jo{ mno go po sla i da ne bi `e leo da li ci ti ra no vim ro kom. Jo{ mo ra da se ugra di 550.000 to na ma te ri ja la – tam po na i frak ci ja za pro iz vod wu as fal ta i tre ba 200.000 ku bi ka pe ska za iz ra du na si pa. Objek ti na auto pu tu za vr {e ni su iz me |u 60 i 70 pro ce na ta i oko 30 ki lo me ta ra as fal ta, bez za vr {nog slo ja. Ka ko je Bo ro vi ca pre u zeo „Zre wa nin put” i „Ba~ ka put”, sa go vor nik o~e ku je da }e se ubr za ti ra do vi od No vog Sa da pre ma se ve ru. fir me „Bo ro vi ca tran sport” iz Ru me Du {an Bo ro vi ca, i ne r e { e n i imo v in s ko p rav n i od no si, ne za vr {e ni pro jek ti,

si lon-kra ku ~i ja im je iz grad wa po ve re na.

Po s ao iz g rad w e auto p u t a po d e q en je me | u ~la n i c a m a

kon zor ci ju ma, ta ko da je PZP „Be o grad„, kao ~lan NI BENS gru pe, pre u zeo iz grad wu 40 ki lo me ta ra, „Pla n um 17, a „Pu t e v i U`i c e” 30 ki l o m e t a r a. [ef gra di li {ta Pred u ze } a za pu t e v e „Be o grad”Ja dran Pe tro vi} iz ja vo je za na{ list da su ukup no as fal ti ra li oko 15 ki l o me ta r a pre u z e te de o ni ce, a na ce lo kup noj du `i ni za vr {e na je iz ra da osnov nog na si pa od le sa, pe ska iz po zaj mi {ta i re f u l i s a n og pe s ka. Na ve }em de lu su za vr {e ni tam pon ski slo je vi od dro bqe nog ka me nog agre ga ta, ta ko da }e, ~im se vre me pro lep {a, na sta vi ti as fal ti ra we.

PZP „Be o grad„ je u na si pe ugra dio 700.000 ku bi ka ma te ri ja la, a u oba ve znu kon struk ci ju vi {e od 150.000 ku bi ka, oko 60.000 to na as falt ne ma se, upr kos vre men skim ne pri li ka ma ko je su ima le ne ga ti van uti caj na iz grad wu. Od av gu sta do ma ja za be le `e no je vi {e od 50 ki {nih da na, a ko li ~i na pa da vi na je bi la tri pu ta ve }a od uobi ~a je ne. Pro te kli me sec ni skih tem pe ra tu ra is ko ri {}en je za re mont ma {i na i ob no vu ma te ri ja la na de po ni ja ma i u ba za ma, a krat ki sun ~a ni in ter va li ko ri ste se za za vr {e tak be ton skih ra do va na objek ti ma i ob no vu pri vre me ne sa o bra }aj ne sig na li za ci je na tra si. Pu nim ka pa ci te tom kre nu }e se na pro le }e.

R. Da u to vi}

na {a wa na tr `i {tu Sr bi je na sta vi, oce ni li su eko no mi sti i pri vred ni ci.

Ko mi si ja za za {ti tu kon ku ren ci je iz re kla je ka znu In du stri ji mle ka i mle~ nih pro iz vo da „Imlek”, kao i „Mle ka ri” iz Su bo ti ce od ukup no 306,15 mi li o na di na ra zbog zlo u po tre be do mi nant nog po lo `a ja na tr `i {tu ot ku pa si ro vog mle ka. „Imlek” je du `an da pla ti oko 254 mi li o na di na ra, a „Mle ka ra” iz Su bo ti ce 51,2 mi lion.

Eko no mi sta Mi loj ko Ar si} iz ja vio je Ta njug u da }e ova od lu ka Ko mi si je bi ti isto rij ska je di no uko li ko bu de na sta vqe na ta kva prak sa i ako ne bu de se lek tiv no sti u do no {e wu ta kvih od lu ka.

Pro fe sor na Eko nom skom fa kul te tu u Be o gra du Ju rij Ba jec je mi {qe wa da Ko mi si ja za za {ti tu kon ku ren ci je tre ba sva ka ko da ra di svoj po sao, ali je i na veo da je za bor bu pro tiv mo no po la na tr `i {tu po treb no, pre sve ga, stva ra we uslo va za do la zak kon ku ren ci je na na {e tr `i {te.

– Ta mo gde po sto ji zlo u po tre ba mo no po la, dr `a va tre ba da de lu je, ali mo ra da ima ~vr ste do ka ze da je ta ko ne {to iz ve de no jer uko li ko se na kra ju is po sta vi da to ni je ta ko, on da se na kra ju gu bi po ve re we u de lo va we ta kvih in sti tu ci ja – za kqu ~io je Ba jec.

Pot pred sed nik Aso ci ja ci je ma lih i sred wih pred u ze }a u Sr bi ji Mi lan Kne `e vi} je kon sta to vao da bi pre iz no {e wa bi lo ka kve oce ne tre ba lo da se sa ~e ka za vr {e tak pro ce du re do ka zi va wa da li se ra di o zlo u po tre bi mo no po li sti~ kog po lo `a ja na tr `i {tu.

– Ima mo no po li sta pro tiv ko jih su po kre ta ne pro ce du re do ka zi va wa do mi nat nog po lo `a ja na tr `i {tu pa ni su do kra ja spro ve de ne – pri me tio je on.

Po Kne `e vi }u, od lu ka Ko mi si je je „ve o ma lo{ sig nal ino stra nim in ve sti to ri ma„.

U NO VIM URED BA MA VLA DE SR BI JE O PO MO ]I NE RAZ VI JE NIM OP [TI NA MA IMA I NE KO LI KO VOJ VO \AN SKIH

„Ve {ta~ ko di sa we” za Plan di {te, @i ti {te i No vu Cr wu Vla d a Sr b i j e usvo j i l a je Ured bu o uslo vi ma za pod sti ca we pro iz vod we i za po {qa va we u ne raz vi je nim pod ru~ ji ma Sr bi je u ovoj go di ni ko ja tre ba da do pri ne se stva ra wu uslo va za pod sti ca we i pri vla ~ e w e no v ih in v e s ti c i j a, ali i re h a b i l i t o v a w e pri vred nih dru {ta va ko ja ima ju pro ble me u po slo va wu a ~i je su se d i { te i or g a n i z o v a n a pro i z v od w a u ne r az v i j e n im op {ti na ma.

Ovim tri ma voj vo |an skim op {ti na ma pre ko Fon da za raz voj bi }e odo bre ni du go ro~ ni in ve sti ci o ni kre di ti za iz grad wu no vih obje ka ta, pro {i re we ka pa ci te ta po sto je }ih pred u ze }a, na bav ku opre me od no sno de lo va za re mont po sto je }e i kre di ti za traj na obrt na sred stva za pro gra me ula ga wa.

No vac }e mo }i ko ri sti ti ona pre du za }a ko ja se ubra ja ju u ve li ka ili sred wa i ko ja se ba ve pro iz vod wom, po slu ju du `e od

U de va sti ra na pod ru~ ja ubra ja ju se one op {ti ne ~i ji je ste pen raz vi je no sti is pod 50 od sto re pu bli~ kog pro se ka – tu su iz Voj vo di ne Plan di {te, @i ti {te i No va Cr wa Po tom ak tu, u de va sti ra na pod ru~ ja ubra ja ju se one op {ti ne ~i ji je ste pen raz vi je no sti is pod 50 od sto re pu bli~ kog pro se ka po zva ni~ nim po da ci ma Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku. Ta ko se tu iz Voj vo di ne ubra ja ju op {ti ne Plan di {te, @i ti {te i No va Cr wa.

pet go di na, ima ju naj ma we 50 za po sle nih, re dov no is pla }u ju za ra de rad ni ci ma, ima ju „pi smo o na me ra ma” u ko jem da ju pri kaz mo gu} no sti u~e {}a u re ha bi li to va wu fir me i po se du ju po slov ni plan.

Kre d i t i ovim pre u z e } i m a odo bra va }e se pod po voq nim

uslo vi ma na osam go di na uz po ~ek od dve a naj vi {e tri go di ne. Kre di ti }e se odo bra va ti uz pri me nu va lut ne kla u zu le.

Ve li ka pred u ze }a mo gu do bi ti naj vi {e osam mi li o na evra a sred wa ~e ti ri mi li o na. Od lu ku o ras po de li pa ra do no si Uprav ni od bor Fon da za raz voj a spro vo |e we ured be nad zi re Mi ni star stvo eko no mi je i re gi o nal nog raz vo ja.

Na is toj sed ni ci Vla da Sr bi je usvo ji la je i Ured bu o uslo vi ma za pod sti caj i raz voj pred u ze }a i pred u zet ni {tva u ne r az v i j e n im op { ti n a m a u 2011. go di nu i Ured bu o uslo vi ma za ula ga we u rad no in ten ziv ne gra ne pre ra |i va~ ke in du stri je u ne do voq no raz vi je nim op {ti na ma. Kroz tu ured bu to kom ove go di ne op {ti ne su, u za v i s no s ti od ste p e n a raz vi je no sti, svr sta ne u ~e ti ri gru pe. U dru goj gru pi iz Voj vo di ne su No vi Kne `e vac, [id, Ada, Ba~, Ba~ ki Pe tro vac, Ru ma i No vi Be ~ej. U tre }oj gru pi su Sr bo bran, Irig, Ko vin, Ko va ~i ca, Ma li I|o{,

^o ka, Opo vo, @a baq i Se ~aw, a u po sled woj, ~e tvr toj gru pi ne raz vi je nih op {ti na su No va Cr wa Plan di {te i @i ti {te.

Po mo} sle du je op {ti na ma iz tre }e i ~e tvr te gru pe.

U ovim op {ti na ma }e se po seb no ra di ti na rad no in ten -

ziv nim gra na ma pre ra |i va~ ke in du stri je kao {to su iz ra da odev nih pred me ta i pre ra da kr zna, ko `e i iz ra da pred me ta od ko `e, obu }e, pre ra da dr ve ta i plu te, me tal nih pri zvo da, osta l ih ma { i n a i ure | a j a, kan c e l a r ij s kih i ra ~ un s kih

ma { i n a, pre c i znih i op t i~ k ih i n s t r u m e n a t a , osta lih sa o bra }aj nih sred sta va, na me {ta ja i sli~ nih pro iz vo da, u auto mo bil skoj i elek tron skoj in du stri ji. No v ac }e se usme ra va ti u vi du du go ro~ nih kre di ta i iz da va wa ga ran ci ja od Fon da za raz voj, a osnov ni kri t e r i j um je oce n a po s lov n ih ide ja i pla no va po ten ci jal nih ko ri sni ka kre di ta ili ga ran ci ja.

Kre d i t i za iz grad w u, re k on struk ci ju, mo der ni za ci ju i na bav ku opre me }e se odo bra va ti s ro kom ot pla te od pet go di na i po ~e kom od jed ne go di ne uz ka mat nu sto pu ko ja }e se kre ta ti iz me |u 1,5 i 2,5 po sto na go di {wem ni vou.

Q. Ma le {e vi}

6

berza

ponedeqak31.januar2011.

ILE GAL NO TR @I [TE U RU SI JI

Vot ka opa sna po buyet Ru ski bu xet gu bi oko 40 mi li jar di ru ba qa (1,4 mi li jar di do la ra) go di {we zbog ile gal nog pro me ta `e sto kih pi }a, upo zo ri lo je Mni star stvo unu tra {wih po slo va u Mo skvi.

U do ku men ti ma ko ja je Mi ni star stvo pri pre mi lo za par la men tar nu de ba tu o iz me nam na za ko na o pro iz vod wi i pro da ji al ko ho la, sa dr `a ni su po da ci ru ske Slu `be za sta ti sti ku ko ji uka zu ju da se u ze mqi le gla no

pro iz vo di sa mo 40 od sto pro da tih al ko hol nih pi }a.

Naj pro ble ma ti~ ni je re gi je, ka da je u pi ta wu ile gal na pro iz vod wa pi }a, su Ju `ni i Se ver no kav ka ski fe de ral ni okru zi.

Ne e vi den ti ra na al ko hol na pi }a naj ~e{ he se pro iz vo de u po go ni ma le gal nih fa bri ka, dok ku} na pro iz vod wa ~i ni tek ne znat ni deo i ne ma bit ni ji uti caj na tr `i {te.

Ru sko mi ni star stvo unu tra {wih po slo va je to kom 2010. ot kri lo ne {o ma we od 100.000 pre kr {a ja u pro iz vod wi i pro me tu al ko ho la, s tim {to su u 1.400 slu ~a je va ko ri {}e ne fal si fi ko va ne ak ci zne mar ki ce.

BE O GRAD SKA BER ZA U ZE LE NOM

Ra stu i do ma }e fir me i in dek si Vred nost ostva re nog pro me ta u evri ma na Be o grad skoj ber zi ove ne de qe iz no si 8,66 mi li o na evra {to je ne {to vi {e od pro {lo ne deq nog, od no sno pred sta vqa po ve }a we od 1,95 od sto.

Po red po ve }a wa pro me ta tr `i {te ove ne de qe be le `i ose tan pad bro ja tran sak ci ja od 32,26 od sto, is ta kao je Du {an Mar ko vi} bro ker KBC Se kju ri ti sa.

Oba do ma }a in dek sa be le `e rast pa Be leks15 ne de qu za vr {a va na ni vou od 748,33 po e na, od no sno u po ra stu je za 1,31 od sto u od no su na pro {lu ne de qu, dok Be lek sli ne tr go va~ ku ne de qu za vr {a va na ni vou od 1.406,17 po e na {to na ne deq nom ni vou iz no si po ve }a we od 0,74 od sto.

Naj ve }i rast vred no sti ak ci ja ove ne de qe ostva rio je Imlek od 11,54 od sto, Glo bos osi gu ra we od 9,55 od sto a sle de ih Po li ti ka sa ra stom od 4,50 od sto i Me ta lac iz Gor weg Mi la nav ca sa sko kom od 4,17 od sto, na veo je Mar ko vi} u ne deq nom ko men ta ru tr go va wa.

Naj ve }i pad vred no sti na ne deq nom ni vou be le `e ak ci je Vi -

Evro pa spa sa va Bre zo vi cu

wu. Su {ti na ma ster pla na je da Bre zo vi cu u~i ni pri vla~ nom za ula ga wa, isto vre me no odr `a va ju }i rav no te `u iz me |u po sto je }ih obje ka ta i po ten ci jal nih ula ga wa, kao i o~u va we pri rod nog okru `e wa. Pred lo `e ne su

ne oko Bre zo vi ce i za kqu ~i li su da sa da {wi ski cen tar ne za do vo qa va zah te ve mo der nog pla nin skog cen tra ko ji }e ra di ti to kom ce le go di ne. Pre po ru ~e no je da se ski ja {ki cen tar pre me sti u obli `wu oblast za pad no od po sto je }e.

No va oblast }e ima ti ka pa ci tet da pri mi vi {e od 10.000 go -

sti ju. U krat kom i sred wem ro ku pred vi |a se da }e raz voj pet ski-lif to va po eta pa ma i se la za od mor za do vo qi ti po tra `wu za vi {e od 6.000 go sti ju.

Kan ce la ri ja za ve zu Evrop ske ko mi si je je ve o ma po sve }e na

Eks per ti su ana li zi ra li {i ru oblast [ar-pla ni ne oko Bre zo vi ce i za kqu ~i li su da sa da {wi ski-cen tar ne za do vo qa va zah te ve mo der nog pla nin skog cen tra zim ske i let we ak tiv no sti ko je }e slu `i ti kao osno va za ce lo go di {wi eko nom ski raz voj. „Ure |i va we ski cen tar u Bre zo vi ci je mo gu} nost za sto ti ne rad nih me sta za qu de iz svih za jed ni ca. On mo `e da slu `i kao osno va za et ni~ ko po mi re we i za raz voj `i vot ne sre di ne na odr `iv na ~in“ re kao je {ef Kan ce la ri je za ve zu Evrop ske ko mi si je Ren co Da vi di. Eks per ti su ana li zi ra li {i ru oblast [ar Pla ni -

no @u pe ko je su iz gu bi le 12 od sto a sle de ih ak ci je Be o grad ske in du stri je pi va sa pa dom od 10,53 od sto i Ve le farm ~i je ak ci je su ove ne de qe iz gu bi le de vet od sto vred no sti.

Na li sti naj tr go va ni jih har ti ja na tr `i {tu po no vo su ak ci je Naft ne in du stri je Sr bi je ko je su ima le pro met od 1,23 mi li o na evra, a u sto pu ih sle de ak ci je AIK ban ke sa pro me tom od 1,12

Akcije* Dobitnici Imlek a.d. , Beograd Globos osigurawe a.d. , Beograd Politika a.d. , Beograd Gubitnici Vino `upa a.d. , Aleksandrovac BIP u restrukturirawu a.d. , Beograd Velefarm a.d. , Beograd

MA STER PLAN ZA SKI JA LI [TA

Kan ce la ri ja za ve zu Evrop ske ko mi si je pred sta vi la je lo kal nim i me |u na rod nim ak te ri ma ma ster plan za eko nom ski opo ra vak Bre zo vi ce. „Plan sta vqa ak ce nat na ukqu ~i vi rast i ja ko lo kal no vla sni {tvo kao te meq za us pe {an eko nom ski opo ra vak ski cen tra”, na ve de no je u sa op {te -

dnevnik

ovom pro jek tu po ma ga wem vla di da obez be di od go va ra ju }u re a li za ci ju ma ster pla na.

Ona je ta ko |e po nu di la svo ju po dr {ku u vi du ula ga wa u ne ku jav nu in fra struk tu ru pred vi |e nu u ma ster pla nu. Kan ce la ri ja za ve zu Evrop ske ko mi si je }e po dr `a ti vla du u or ga ni zo va wu kon fe ren ci je za in ve sti to re obez be |i va wem do ku men ta ci je i re kla ma ka ko bi se pri vu klo {to vi {e in ve sti to ra, is ti ~e se u sa op {te wu.

mi li o na evra, pod se tio je bro ker KBC Se kju ri ti sa. Na ovo ne deq noj li sti naj tr go va ni jih ak ci ja na sle su se i ak ci je Ko mer ci jal ne ban ke, sa ostva re nim pro me tom od oko 905.000 evra.

Ne de qu na iz ma ku, ko ja ni je obi lo va la kor po ra tiv nim ve sti ma, obe le `i lo je odo bre we Ko mi si je za har ti je od vred no sti kom pa ni ji Ga sprom weft da pre u zme 19,12 od sto ak ci ja Naft ne

cena na zatvarawu 2.155 482 116 cena na zatvarawu 8.712 34 1.001

RE FOR MA U [PA NI JI

in du stri je Sr bi je (NIS) od ma lih ak ci o na ra. Ga sprom weft je to kom da na {weg da na tre ba lo da pre u zme odo bre we Ko mi si je za ot kup ak ci ja, a oba ve zan je da po nu du ob ja vi pr vog rad nog da na po sle pre u zi ma wa odo bre wa, od no sno u po ne de qak 31. ja nu a ra, ka zao je Mar ko vi}.

Sed mi cu je obe le `i la i vest ve za na za kom pa ni ju Kom grap iz Be o gra da i re {e we od stra ne Be o grad ske ber ze o is kqu ~i va wu tog pred u ze }a sa or ga ni zo va nog tr `i {ta i po ni {ta va wu svih na lo ga iz raz lo ga {to je Ber za upi tom u Agen ci ji za pri vred ne re gi stre (APR) do {la do sa zna wa da je u toj kom pa ni ji po kre nut po stu pak ste ~a ja, is ta kao je Mar ko vi}. Ne du go za tim Ber za iz la zi sa sop {te wem i re {e wem o po nov nom ukqu ~i va wu tog pred u ze }a na tr go va we. Kao raz log je na ve de no da je u APR-u do {lo do po gre {nog upi sa ste ~aj nog po stup ka na {ta je Kom grap uka zao Ber zi, a APR je na kon uo~e ne gre {ke po dat ke o tom pred u ze }u is pra vio.

promena cene(%) +11,54% +9,55% +4,50% promena cene(%) -12,00% -10,53% -9,00%

vred. prometa 60.194.565 604.796 68.999 vred. prometa 435.600 127.723 113.131

U pen zi ju sa 67 go di na Vla da [pa ni je odo bri la je iz me ne pen zi o nog za ko na ko jim se pred vi |a po ve }a we sta ro sne gra ni ce za od la zak u pen zi ju na 67 sa do sa da {wih 65 go di na. Sin di ka ti su ra ni je or ga ni zo va li vi {e pro te sta pro tiv pen zi o ne re for me, ali su pred s tav n i c i vla d e ipak us pe li da se pre li mi nar no do go vo re sa po slo dav ci ma i za po sle ni ma. [pan ci }e mo }i da ostva re pen zi ju i sa 65 go di na sta ro sti, ali uz rad ni sta` od 38,5 go d i n a, pre n e l e su svet s ke agen ci je. Re for ma bi tre ba lo da stu pi na sna gu 2013. go di ne, a po ve }a we sta ro sne gra ni ce za od la zak u pen zi ju je jed na od an t i k ri z nih me r a so c i j a l i sti~ ke vla de pre mi je ra Ho se Lu i sa Sa pa te ra, ko ja bi tre ba lo da o`i vi {pan sku pri vre du. Bez ob zi ra na to {to }e o{tri fi nan sij ski re zo vi po ~e ti da se od ra `a va ju na bu xet [pa ni je naj ra ni je 2015. go di ne, sa me re for me uka zu ju na na p re d ak u re s truk t u i r a w u eko no mi je ze mqe sa naj ve }om ne za po sle no {}u u evro zo ni i do sta sla bim pro ce na ma ra sta.

Sto p a ne z a p o s le n o s ti je, pre m a naj n o v i j im po d a c i m a, po r a s la na 20,3 pro c en t a u posled wem law skom kvar ta lu, {to je naj vi {i ni vo u po sled wih 13 go di na.

OP TI MI ZAM [I ROM PLA NE TE

Svet ska eko no mi ja se opo ra vqa Po sle ne ko li ko fi nan sij ski te {kih go di na, iz cen tra oku pqa wa svet ske po li ti~ ke i po slov ne eli te u {vaj car skom Da vo su, po no vo sti `u op ti mi sti~ ne prog no ze.

Svet ska eko no mi ja se po ste pe no opo ra vqa, ka `u stru~ wa ci, a u pri log to me ide i prog no za eko no mi sta ko ju ob ja vqu je agen ci ja Blum berg, da pr va eko no mi ja sve ta - ame ri~ ka, ja ~a sve br `im tem pom.

Ame ri~ ki mi ni star fi nan si ja Ti mo ti Gajt ner ka `e da ame r i~ k a pri vre da, {e s ti kvar tal za re dom be le `i rast.

U ovoj i na red noj go di ni eko no mi sti Sje di we nim Ame ri~ kim Dr `a va ma pred vi |a ju pri vred ni rast od tri do ~e ti ri od sto. „Jo{ ne ma eko nom skog bu ma.

Ovo ni je eks pan zi ja ko ja omo gu }a va br zo sma we we ne za po sle no sti. Ali sa da smo sve uve re ni ji da se po vra tak u re ce si ju mo `e iz be }i i da je opo ra vak u to ku”, ka `e Gajt ner.

I bri tan ski pre mi jer Dej vid Ka me ron je op ti mi sta, do du {e ume re ni. Po zi va Evro -

pqa ne da sle de na po re we go ve ze mqe u kre sa wu tro {ko va i sma we wu du ga, is ti ~u }i da me re {ted we u Bri ta ni ji ve} da ju re zul ta te. „Na{ pri o ri tet tre ba da bu de sma we we ogrom nog du ga. Ne ta ko dav no i{li smo ka opa snoj zo ni, gde se po sta vqa pi -

ta w e kre d i b i l i t e t a”, ka ` e Ka me ron.

Bri tan ski pre mi jer ka `e da je bri tan ski kre dit ni rej ting sa ~u van, a ka mat ne sto pe pa le {to uka zu je da se tre ba dr `a ti kur sa ko ji je od re |en. Iako do la ze sa ra znih stra na sve ta, u~e sni ci Fo ru ma u Da vo su uve -

re ni su da je svet ska pri vre da sa da bli `a opo rav ku ne go po vrat ku u re ce si ju. „Mi slim da je za raz vi je ne ze mqe rast od dva od sto fan ta sti ~an, ima ju }i u vi du ot pla tu du go va u evro zo ni i po ku {a je da se po no vo us po sta vi glo bal na rav no te `a”, ka `e Ian Gol din sa Uni ver zi te ta u Oks for du.

Gol din, ipak, is ti ~e da se o opo rav ku mo `e go vo ri ti sa mo krat ko ro~ no i da }e bi ti po treb no jo{ vre me na dok bu de mo raz mi {qa li o du go ro~ nim me ra ma opo rav ka.

Pra vi test ~e ka Evro pu, pa je za t o ne m a~ k a kan c e l ar k a An ge la Mer kel, ~i ja ze mqa be le `i im pre si van rast od 3,6 od sto, sa go vor ni ce u Da vo su po zva la ~la ni ce Evrop ske uni je da sle de ne ma~ ki pri mer i na sta ve da ste `u ka i{.

Mer ke lo va je ve li ki jav ni dug, zbog ko ga su Gr~ ka i Ir ska mo ra le da za tra `e fi nan sij sku po mo} od osta lih ~la ni ca Evrop ske uni je, na zva la naj ve }om opa sno {}u za pro spe ri tet ovog kon ti nen ta, pre ne la je agen ci ja AP.

KRE DI TI RA WE ZE MA QA U RAZ VO JU

Ki na pre te kla Svet sku ban ku Na rod na Re pu bli ka Ki na je po sta la naj ve }i zaj mo da vac ze ma qa u raz vo ju i u to me je pre te kla i Svet sku ban ku, ob ja vio je „Glas Ame ri ke“ (VoA).

VoA je ob ja vio da se za sa mo ne ko li ko go di na, NR Ki na pre o bra zi la iz ze mqe ko ja je pri ma la stra nu po mo} u jed nog od naj i zda {ni jih kre di to ra, u pri log ~e mu se ~i ti ra pi sa we i u pri log to me na vo di pi sa we lon don skog dnev ni ka „Faj nen {el tajms“ da je ta dr `a va pre ko svo je dve banke u po sled we dve go di ne ze mqa ma u raz vo ju i stra nim fir ma ma po zaj mi la 110 mi li jar di do la ra. U istom pe ri o du, Svet ska ban ka je odo bri la ze mqa ma u raz vo ju zaj mo ve u vred no sti od 100 mi li jar di dola r a. Va { ing t on s ka me d ij s ka ku } a navo di da NR Ki na zaj mo ve ce sto odo brava u za me nu za naf tu – na pri mer ta kve aran `ma ne ima sa Ru si jom, Bra zi lom i Ve ne zu e lom.

Ar gen ti ni, Be la ru si ji, Ga ni i Mo zam bi ku, su u Pe kin gu odo bri li zaj mo ve po {to su we ne fir me do bi le ve li ke in fra struk tur ne po slo ve u tim ze mqa ma, do dao je VoA. Ju kon Hu ang, biv {i di rek tor Ode le wa za Ki nu u Svet skoj ban ci je na veo da „ne ki od tih zaj mo va fi nan si ra ju eks plo a ta ci ju ra znih si ro vi na, na pri mer mi ne ra la, naf te ili dru gih ener get skih iz vo ra. Dru gi se od no se na po qo pri vre du i in du stri ju. „Ki nu za ni ma ju stra ne si ro vi ne jer ne ma mno go vla sti tih,” pri me tio je Ju kon.

Ju kon je da qe ka zao ka ko vla sti u Pe kin gu, u no vi je vre me na svet skoj sce ni tro {e de vi zne re zer ve da bi ostva ri le eko nom ske ci qe ve NR Ki ne, od ko ji je je dan po ve }a we iz vo za, a dru gi in ter na ci o na li za -

ci j a na c i o n al n e va l u t e ju a n a. Na i m e, mno gi od zaj mo va ni su u do la ri ma ili evri ma ve} u ju a ni ma. Ju kon i eko no mi sta [en \i an gu ang, sma tra ju da to {to NR Ki na na ovaj na ~in una pre |u je svo je in te re se ni je neo bi~ no, jer to ra de i dru ge ze mqe ko je da ju zaj mo ve.

Po ru ke za op ti mi zam Ma ni fe sta ci ja „Da ni op ti mi zma” odr `a }e se da nas u 12 ~a so va u Ra dio ka feu, Uli ca Sve to za ra Mi le ti }a 45. Ciq ma ni fe sta ci je je da se pri ku pi {to vi {e po ru ka op ti mi zma od No vo sa |a na i da se na taj na ~in pod stak nu da raz mi {qa ju i po stu pa ju op ti mi sti~ no.

Naj lep {e po ru ke bi }e pri ka za ne u iz lo `be nom pro sto ru Tu ri sti~ kog

in for ma ti vog cen tra ko ji se na la zi na uglu uli ca Zmaj Jo vi na i Mo de ne, kao i u grad skim auto bu si ma od 16. do 28. fe bru a ra. Auto ri naj lep {ih po ru ka do bi }e vred ne na gra de. U~e sni ci ma ni fe sta ci je bi }e autor pro jek ta San dra Iva ni {e vi}, pop pe va ~i ca Ma ri na Pe ra zi} i spe ci ja li sta ne u ro-psi hi ja tar dr Ne boj {a Ba ra~ kov.

A. Va.

Ve ~e Be to ve no vih so na ta

Ve ~e Be to ve no vih so na ta ko je }e iz ve sti pi ja ni sta De jan Si na di no vi} odr `a }e se da nas u 20 ~a so va u Si na go gi.

Ulaz na kon cert je slo bo dan.

T. L.

O re du u zgra da ma Tri bi na „Red u stam be nim zgra da ma” bi }e odr `a na da nas u 18 sa ti u Me snoj za jed ni ci „Omla din ski po kret”, u Uli ci omla din skog po kre ta 11. Na sku pu }e bi ti re ~i o grad skim od lu ka ma o ku} nom re du u stam be nim zgra da ma i dr `a wu do ma }ih `i vo ti wa. U~e stvu ju od bor nik u Skup {ti ni gra da No vog Sa da mr Go ran Ra do jev, pred sed nik Sa ve ta MZ „Omla din ski po kret” Mar ko Mir ko vi} i we gov za me nik Alek san dar Pe tro vi}. Z. Ml.

Novosadska ponedeqak31.januar2011.

Grad kroz isto ri ju Iz lo `ba fo to gra fi ja i ma te ri ja la Isto rij s kog ar hi va gra da bi }e otvo re na da nas u 18 sa ti u MZ „Li man”, Uli ca Dra ge Spa si} 1.

Po stav ka se or ga ni zu je po vo dom 1. fe bru a- ra Da na gra da, a ulaz je slo bo dan.

N. R.

Tri bi na o SNP-u Tri bi na „Iza ku li sa Srp skog na rod nog po zo ri {ta” bi }e odr `a na su tra u 11 ~a so va na De~ jem ode qe wu grad ske bi bli o te ke u No vom Sa du, Uli ca Du nav ska 1. Pri su stvo va }e u~e ni ci iz no vo sad skih osnov nih {ko la, ~la no vi De~ jeg ode qe wa i svi ko ji su za in te re so va ni. Raz go vor sa u~e nic ma vo di }e PR SNP-a Bo ja na Ko va ~e vi} Pe tro vi} i {ef pro to ko la i PR cen tra SNP-a Mi wa La ga tor.

A. Va.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„Ve li ka ot kri }a” Yo na Bal ki na

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na”, u sa¬r ad¬w i s “Dnev¬n i¬k om”, u na¬r ed¬n om pe¬r i¬o ¬du da¬r i¬va¬} e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva naj¬br¬`a ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ji se ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬s o¬va na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak kwi ge “Ve li ka ot kri }a- Sto na u~ ni ka ko ji su pro me ni li svet” Xo na Bal ki na.

Re~ iz da va ~a: „Ako sam vi deo da qe od dru gih“, re kao je ser Isak Wutn, „to je zbog to ga {to sam sta jao na ra me ni ma di vo va!“ Ve li ka ot kri }a pred sta vqa ju nam sto ti nu od tih di vo va i raz ma tra ju wi ho va do stig nu }a – do stig nu }a mu {ka ra ca i `e na ko ji su, ~e sto upr kos kraj wem skep ti ci zmu ili ~ak ne gi ra wu, na sto ja li i us pe li u to me da po me re gra ni ce qud skog zna wa. Po kri va ju }i {i rok op seg na u~ nih do me ta, od Ko per ni ko ve i Ga li le je ve ko smo lo gi je, pre ko Hi po kra to vih i Ga le no vih me di cin skih ot kri }a, ona ob u hva ta ju

obla sti fi zi ke, bi o lo gi je, he mi je i ge ne ti ke.

Ovo je pri ~a o ide ja ma ko je su ob li ko va le da na {wi svet i o ide ja ma ko je }e ob li ko va ti bu du} nost.

Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na” u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde se mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

A. V.

U ^AST DANA GRADA

No vi Sad ka ko ga vi di Alek san dar Pla~ kov Po vo dom obe le `a va wa Da na gra da, da nas u13 ~a so va, u ga le ri ji Pro me tej, Trg Ma ri je Tran da fil 11, bi }e or ga ni zo va na iz lo `ba sta rih i no v ih raz g led n i c a gra d a.

Ovom pri li kom bi }e pred sta vqe na zbir ka sta rih raz gled ni ca Slav ka Ko {u ti }a, kao i fo t o g ra f i j e no v ih raz g led n i c a Alek s an d ra Pla~ k o v a. Ka k o ka ` e ovaj fo to graf, vre me je da raz gled ni ce gra da do bi ju no vo ru ho.

-Di z aj n i r ao sam mo d er n e raz gled ni ce gra da, ona ko ka ko ja vi dim No vi Sad da nas.

Do voq no smo gle da li one ko je se pro da ju na tra fi ka ma i ko je su po pri li~ no bez li~ ne, a ni grad vi {e ni je to {to one pred sta vqa ju, ve} se pro me nio- re kao je Pla~ kov.

Ovom pri li kom bi } e pred s ta v qe na i fo t o m o n o gra f i j a „No v i Sad” ko ja je pot pi sa na na osam je zi ka, iz ko j e ob j a vqu je mo ne ko li ko sli k a. Umet n ik sma tra da je pre po z na t a va ` nost ove vr ste umet no sti, ba rem {to se we ga ti ~e, s ob zi rom na to da je pro {le go di ne or ga n i z o v ao iz l o `bu „No v i Sadgrad ko j eg vi { e ne m a”, ta k o | e uz po dr {ku Gra da.

Po red po me nu tog iz la ga ~a, pri su stvo va }e i Dra gan Lu ka~, Dra {ko Ra |en i Zo ran

Kwi ga o `r tva ma no vo sad ske ra ci je U klu bu Je vrej ske op {ti ne, Uli ca Je vrej ska 11/1 da nas u 18 sa ti bi }e pred sta vqe na kwi ga o `r tva ma no vo sad ske ra ci je. Autor je Alek san dar Ve qi}.

Q. Na.

V remeploV Ko lun xi ja, a po zdrav nu re~ upu ti }e gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i}.

No vi Sad za pra vo obe le `a va 1. fe bru ar kao Dan gra da. Ovaj da tum usta no vqen je

u znak se }a wa na taj da tum iz 1748. go di ne ka da je do bi jen sta tus slo bod nog kra qev skog gra da u Hab sbur {koj mo nar hi ji.

A. J.

DOK GRADSKO VE]E NE ODLU^I DRUGA^IJE

U vr ti }i ma ce na osta je ista

Ne pi sme na ba bi ca Ana Ma ri ja Re zek je av gu sta 1749. po sta vqe na na je di no rad no me sto ba bi ce. Bi la je sta ra oko 40 go di na i jo{ to li ko go di na po ra |a la No vo sa |an ke. Shod no na red bi Na me sni~ kog ve }a za Ugar sku, mo ra la je sa jo{ ~e ti ri ber be ra - hi rur ga iz gra da u

Me di cin skom uni ver zi te tu u Bu di mu da po la `e stru~ ni is pit. Me |u tim, 31. ja nu a ra 1785. od bi la je da iza |e pred is pit nu ko mi si ju, jer, bi la je ne pi sme na i du bo ko za ga zi la u de ve tu de ce ni ju `i vo ta.

N. C.

Iako se du `e vre me go vo ri lo da bi bo ra vak u vr ti }i ma „Ra do snog de tiw stva” tre ba lo da po sku pi, po sve mu su de }i do to ga ne }e do }i u sko ri je vre me. Di rek tor te usta no ve Bo ri slav Sa mar xi} ka `e za na{ list da se jo{ uvek ~e ka od lu ka Grad skog ve }a.

-Dav no smo pod ne li zah tev za po sku pqe we, i to po dva mo de la.

Po onom be o grad skom gde bi ro di te qi pla }a li u za vi sno sti od to ga ko li ka im je pla ta ili ako je to ne iz vo dqi vo za sa da tra `i li smo da se po dig ne li ne ar no svi ma za 30 osto - ka `e Sa mar xi}.

Sma tra da to ni je ve li ko po sku pqe we, po seb no ako se ima u vi du da se ce na vr ti }a ni je me wa -

- Uko li ko Grad ne odo bri po sku pqe we ne znam ka ko }e mo, ra ~un }e nam bi ti sve ~e {}e u blo -

Cenovnik Eko nom ska ce na u ja sli ca ma je 13.972 di na ra od ~e ga ro di te qi pla }a ju 2.794 od no sno 1.379 di na ra, za ce lo dnev ni bo ra vak de ce od tri do se dam go di na eko nom ska ce na je 10.502 di na ra, a ro di te qi pla }a ju 2.100 od no sno 1.050 di na ra. Eko nom ska ce na po lu dnev nog bo rav ka s u`i nom je 6.355 di na ra, a ro di te qi pla }a ju 1.271 od no sno 636 di na ra. la vi {e od tri go di ne, a ka ko ka `e u pred hod ne dve sve je po sku pe lo za 200 po sto.

ka di, jer smo i mi du `ni da pla }a mo do ba vqa ~i ma. Sve je po sku pe lo, od mle ka, hle ba, pre ko me sa i

me snih pre ra |e vi na do si ra i na ma za, a tu su i stru ja i vo da. Da bi de ci obez be di li kva li tet nu is hra nu i bo ra vak u vr ti }i ma, ce na bi re al no tre bal da se po dig ne i to u naj sko ri je vre me - is ti ~e Sa mar xi} i do da je da je bo ra vak u vr ti }i ma u No vom Sa du ube dqi vo naj jef ti ni ji u ce loj Sr bi ji. ^lan grad skog ve }a za du `en za fi nan si je @iv ko Ma ka ri} ka `e da za sa da ova te ma ne }e bi ti na dnev nom re du grad skog ve }a.

- Sve stan sam da su ce ne oti {le go re, pa }e se i o ovoj te mi po sku pqe wa vr ti }a mo ra ti ras pra vqa ti u sko ri je vre me - na veo je Ma ka ri}.

Q. Na.

c m y

ponedeqak31.januar2011.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

c m y

8

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Sa mo osam pa ro va sta lo na lu di ka men Blizanci De ja na i Bra ni sla va - Ka ta ri ne Ava ku mo vi} Re qi} i De ja na Re qi }a, Si ni {a i To mi slav - Da ni e le i La za ra Ob ra do vi }a.

De~aci @ar ko - Va len ti ne Ko ke za i \or |a Ka la ve ra, Lu ka - Ja smi ne i Bo re [o do lo vi }a, Ma ti ja Ka ta ri ne i Dra ga na Sto ja no vi }a, Vu ka {in Ma je i Mom ~i la Ra ji }a, Mi lan - Mir ja ne i Pe tra Api }a, Vu ka {in - Ma ri ja ne i Zo ra na ]u zo vi }a, Ste fan - Va we i Vla di mi ra Ka ra to vi }a, Alek sa - Zo ri ce i Du {a na Ko za re va, Mi lo{ Ane Sa bo i Mi la na Ba lo ga, Ni ko la - Ma ri je i Alek san dra Ka {i ko vi }a, Adil - Na zmi je Dra ma ku i Se da ta De mi ri ja, \or |e - San dre i Vo ji sla va \er ma na, Uro{ - Adri a ne i Ili je Mi haj lo vi }a, Mi lan - Ja ne i Jo `e fa Na |a, Te o dor Ta tja ne i Ste va na Xi gur skog, Slav ko - Sve tla ne i Zo ra na Vuj ko va, Ka roq - Ma ri je i Ro ber ta Uri ja, Mom ~i lo - Bra ni sla ve i Zo ra na Tan ko si }a, Ma ti ja - Na ta {e i Vla di mi ra Kov ~i na, Rat ko - Dra ga ne i Go ra na Zo ra no vi }a, Ra do van - Qu bi ce i Ne deq ka ^e le bi }a, Jo van - Sve tla ne i Ste va na Gra bi }a, Pe tar - Ja sne i Sto ja na Ma ti }a, Du {an - Du {an ke i Da li bo ra Ca ri }a, Va si li je - Ma ri ne i Go sti mi ra Pra }e, Vu ka {in - Ma ri ce Ka law i Zo ra na Mi lo sa vqe vi }a, Lu ka - Mi li ce i Qu bi {e Se li }a, Mi lan - Ma je i Bo ja na Je li sa vqe vi }a, Agon - Fa tlu me i Sa hi ta Staj ki ja, Se fan - Gor da ne i Vla di mi ra Stan ko va, Re qa - Je le ne i Du {a na Br |o vi }a, Da mjan - Ane i De ja na Si mi }a, Ste fan - Ma je \u ra gi} i Mi o dra ga Stoj ko vi }a, Ste fan - Qi qa ne i Igo ra @i `i }a, San ti a go - Ga bri e le Ce ci bel Men do za Re jes i Zo ra na Mir ko vi }a, Mi haj lo - Sve tla ne i De a na Br ki }a, Sr |an - Je le ne Mo ji} i Pe tra Mi ki }a, Vu ka {in - Je le ne i Bo ri sla va Bla `i }a, Ste van - Ma ri ja ne Sto ja no vi} i Go ra na Cvi jo vi }a, Vu ka {in - Sa we Ba -

qak i Bra ni mi ra To pal skog, Erik - El vi re Ba la` Ve gel i Emi la Ba la `a, Ivan - Etel ke i @eq ka Mak si mo vi }a, Mak si mi li jan - De a ne Gli go ri} i Iva na Ste pa no vi }a, Kon stan tin De a ne Mak si mo vi} @i bert i Da ni je la @i ber ta, Vu ka {in - Alek san dre i Mi la na Vu ko vi }a, Vuk - Ta we i Da ni la [e ke ro vi }a, Du {an - Na ta {e i Bo ja na Ga ji }a, Ma tej (Ma te) - Kri sti ne Ku ri la Pa vlo vi} i Ti bo ra Ku ri le, Da niel Ar je te i Be kim Per |e |a ja, Jo van - Bo ja ne i Mi lo ra da Me da re vi }a, Jo van - Qi qa ne i @eq ka Ja no {e vi }a, Ma ti ja - Ane i Bran ka Mil ki }a, Fi lip - Ta we i Ne boj {e Tun gu za, Va si li je Dra ga ne i Bran ka Po po vi }a, Jo van - Bi qa ne i Mi lo {a Gu `vi ce, Alek sa - Bo ri sla ve i Mi la na Zla ta ra, An dre as - Ta ma re i Igo ra Be mi le ra, Ste fan - Jo van ke i Sr |a na Osto ji }a, Alek sa - Bo ja ne i Iva na Mi {i }a, I{tvan - Mi le ve Jo va no vi} i Ja no {a Ber ke {a, Fi lip - Sve tla ne Ku zma no vi} i Igo ra Ru `i ~i na, Jo van - Vi o le te Sa vi} i Go ra na Po po va, Og wen - Zo ri ce i Da mi ra Ostro gon ca, Di mi tri je - San dre i Zo ra na Ga vri lo vi }a, Stra hi wa - Di ja ne i Igo ra Kne `e vi }a, Ne ma wa - Bo siq ke i Pre dra ga @iv ko va, Jang - Li [en i Ci vi Jua, An drej Di ja ne i Mla de na Ke si }a, Alek san dar - Ili ja ne i Mi la na Vra ni }a, Lu ka - Su za ne i Bra ni sla va Kr sma no vi }a, Mi lo{ - Da ni je le i Mar ka Be ro we, Awur - Zej ne pe i [a ba na Ja {a ri ja, Jo van - Mir ja ne i Go ra na ]u li br ka, Vik tor Iva ne i Mi lo sla va Pri vi ze ra, Mi ha i lo - Dra gi ce i Go ra na Iva no vi }a, Vu ka {in - Slo bo dan ke i Fe |e Vu li ki}, Stra hi wa - Vi o le te An dri} i Da li bo ra [aj na.

Vla di mir Mar ti nen ko, Je le na Bo {ko vi}-Mar ti nen ko i }er ki ca Lo la

Ven~ani Zo ri ca Mr |a i Pre drag Gli {i}, Ma ri na Srem ~e vi} i Du {an \er ma no vi}, Je le na Ja ni }i je vi} i Ivan Koen, Qi qa na Ce ni} i Bo jan Ne di mo vi}, Je le na Ti {ma i Ne do Ma ri}, Ma ri ja Jo va no vi} i La zar Pa vlo vi}, Sla |a na Mi ti} i \u ra Mi lo ra dov, Sla |a na Dri ni} i Pre drag Glu {ac.

Devoj~ice Blan ka - Ka ro li ne i Fe ren ca Po qa ka, An |e la - Mar ja ne i Dra ga na ]u lu ma, Mi li ca Ane Vi do vi} i Mi lo mi ra \u ra na, Jo va na - Du {i ce Pe ri} i @eq ka Do lov ca, Mar ti na -Ta ti a ne i Vla di sla va Skla bin skog, Ma ri na - Mi le ne i Mi ro sla va Gu `vi ce, Mi li ca - Qi qa ne i Du {a na Kec ma na, Ena - Ive Ba ni ~ek Vu ko vi} i Dar ka Vu ko vi }a, Du wa - Je le ne i \or |a Ple }a {a, Jo va na - Ma ri ne i Bran ka Sta ni mi ro vi }a, Ka li na - Mi li ce i Sr |a na Kan tar xi }a, An |e la - Vi {we i \or |a Mi lo {e vi }a, Alek san dra - Mi li ce i Alek san dra Du li }a, Te o do ra - Mi le i Sa ve Raj ko vi }a, Ta ra - Iva ne i Ra do va na Dra go je vi }a, La ra - Ane i Mi la na Vi to mi ra, Mi li ca - Mir ja ne i Ra do va na Gru ji }a, Ne ve na Je le ne Tu bi} Po po vi} i \or |a Po po vi }a, Va wa - Ta ma re i Alek san dra [u qa na, Ga la - Ha ne i Alek san dra Qi qa ka, La na - Ma ri je i Sa {e @i va no vi }a, Sta ni sla va - Sa ve i Vi to mi ra A}i mo va, Te o do ra - Di ja ne Sto {i} i To mi sla -

va \or |e vi }a, Le na - Sve tla ne i Jo vi ce Sa vi }a, Ma ri ja - Mi li ce i Dra ga na Mi lov ca, Ta ra Bra ni sla ve i Igo ra O`e go vi }a, Ivo na - Na ta {e i Iva na Hra bov skog, Ma jar - Asme Elk ma {i i Ase ma [a ri fa, Ka ta ri na - Na ta {e i De ja na Kr~ ma ra, Mi li ca - Ma je i \or |a Ko lar skog, Du wa - Ja smi ne i Zdrav ka Jo va no vi }a, Ta ma ra - Qi qa ne i Ni ko le Ra da ko vi }a, Ne ve na Dra ga ne i Dar ka Vu ki }e vi }a, Iva na - Ve sne i Sa {e Ta di }a, Ste fa ni ja - Du we Pe {ut i @eq ka Mr |i }a, Ja na - Mi la ne i Ste va na Ba ra {i na, Dra ga na - Zo ri ce i Ra di vo ja Du ji na, Sa ra - Sve tla ne i Ma ri ja na Ki {a, Awa - Ti ja ne i Mi tra Kr sti }a, La na - Ma je i Mi lo mi ra Mi tro vi }a, Jo va na - Je le ne i Da ni je la Ki {a, Ni ko li na Jo van ke i De ja na Mi lu ti no vi }a, Jo va na - Na ta li je i Sa va Vu jo vi }a, Sa ra - Ne ve ne i Go ra na Mil ko vi }a, Ste la - Sve tla ne i Slo bo da na Sto ja no vi }a, Ni ka - Je le ne i Bra ni sla va Straj ni }a.

Umrli Ste van Ve se li no vi} (1950), ^e do mir ka Ni ki} ro|. Di zda re vi} (1922), Qu bi {a To mi} (1924), Sto jan ka Ra doj ~i} ro|. Be li} (1933), Mil ka Mi ja to vi} (ro|. Ar lov (1932), Kar lo Ini} (1975), Pa ja Mo ga (1940), \u ja Ra di {i} ro|. Vuk {a (1930), Mi lo{ [}e pa no vi} (1951), Mi lan Vuk {a (1969), Mir ko Pe tro vi} (1935), Mir ko Lon ~ar (1933), Ru `a Mi lo van ~ev ro|.

Ben ~ik (1929), Ve ri ca Voj no vi} ro|. Ma ti} (1934), Dra gu tin \u ri} (1935), Jan Kar de lis (1932), Mi li ca Voj vo di} ro|. ^o rak (1924), Evi ca [tajg ma jer ro|. Bar tu lov (1946), Du {an ka No va ko vi} ro|. Jov ~i} (1929), Je li sa ve ta Ha ri{ (1927), Jan ko Vu~ ko vi} (1931), [an dor @i gri (1945), Ma ri ja @iv ko vi} ro|. Bo ro{ (1944), Isa Po pov (1925), Bra ni slav Osto ji} (1938), [an dor Pi {pek (1923), Qu bi ca Ja wi} ro|. Ja wi} (1938), Ma ria Pe ter ro|. Mi ~ut ka (1930), Du {an Ko va ~e vi} (1931), I{tvan Hor wik (1943), Qu bi ca To mi} ro|. Pe tro vi} (1925), Mi len ko Ran ko vi} (1960), Sre ten Ko va ~e vi} (1938), Zu za na [a ran ski ro|. Pri vi zer (1939), Er `e bet Sko pal ro|. Po qak (1920), ^a slav Mi lin ~i} (1933), Rad mi la @de ro ro|. Jak {i} (1964), Pe tar To mi} (1950), Ro za li ja Pa li} ro|.

Pa lo ta{ (1931), Ol gi ca Pe tro vi} ro|. Se ge di nac (1939), Slav ko ^er ke zo (1949), Vu ka {in Ba ja gi} (1927), Ru `a Ni ko li} ro|. Her ceg (1937), Mi lo rad \u ri} (1984), Ka ti ca Zdrav ko vi} ro|.

Pol (1939), Je le na Ve si} ro|. Dr qa ~i} (1937), Mi len ka Pe ri {i} ro|. Utvi} (1949), Sta na Duj lo vi} ro|. To mi} (1950), Ma ra Kne `e vi} Alek san dar Ve se li no vi} i Sa wa ^u tu ri lov

ro|. Ko pa wa (1932), Ra do mir Mi loj ko vi} (1928), Vi da Jo va no vi} ro|. Ko {u ti} (1938), Zo ran Jo ci} (1933), Dra go sla va Ber wak ro|. Jor go vi} (1927), Vlaj ko Gru ji} (1928), Bo ris Ho ro {i lov (1926), Zdrav ko Ma ri} (1941), Mi lan \u ki} (1944), Ve li bor Ra do je vi} (1957), Du {an Sta ji} (1929), Iren Ba la`. ro|. Ko va~ (1934), Ste vo Og we no vi} (1953), Jo ka To mi ~i} ro|. Ka ti} (1925), Mi ro sla va Do stan-Je le ni} ro|. Tu ci} (1952), Slav ko Kra i no vi} (1932), Vo jin Pe ri {i} (1946), Ve se lin Tri {i} (1945), Qu bi ca Ke ~aw (1959), Ra do slav Baj ~e ta (1946), Da rin ka Da bi} ro|. Di mi} (1934), Rad mi la Ob ra dov ro|.

Mar ~e tin (1930), Dra gi ca De be qa ko vi} ro|.

Mi haq ~i} (1953), Sav ka Jo `i} ro|. Ve le mir (1936), Bo {ko Vra ne{ (1950), Cve tin Mar ko vi} (1929), Zor ka To po li} ro|. Ci ga no vi} (1932), Mi haj lo Mac ko (1927), Sve to zar Ig wa tov (1940), Mi {a To lic ki (1957), Ra di vo je Bog da no vi} (1949), Sla vi ca Va no vi} ro|. Suk na i} (1943), Slav ko Ma ti ja {e vi} (1958), Mir ja na Bog da nov ro|. Jo vi ~i} (1951), Ra di vo je Zvi zda lo (1963), Ma ri ja Ne {o vi} ro|. Ble si} (1926), Zor ka Ta di} ro|. Ki sa ~a nin (1933), Dra gi ca Ma le {e vi} ro|. Jan ko vi} (1955), Du {an ka Jer ko vi} ro|. Kon ~ar (1933), Ni ko la Gr gu re vi} (1931), Ja go da Rat ko vi} ro| Ku se ta (1933), Mi li ca Vla o vi} ro|. ]o ja no vi} (1925), Dra gi ca Sun da} ro|. Ja si} (1950), \ur |i ca Miq ko vi} ro|. Pro da no vi} (1926), So fi ja Po po vi} ro|.

Po lo vi na (1933), Je li sav ka Di mi} ro|. Ne ri} (1933).

ponedeqak31.januar2011.

9 Fo to: A. Fe her

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

„INFORMATIKA„ U RAZVOJ ULA@E 130 MILIONA DINARA

Video-nadzor i za prigradska naseqa Na sta vak iz grad we op ti~ ke, ka blov ske i dru ge te le ko mu ni ka ci o ne in fra struk tu re i po sta vqa we ka me ra, sa mo su deo ovo go di {wih pla no va „In for ma ti ke”. U te svr he pred u- ze }e pla ni ra da iz vo ji 130.000.000 di na ra. Za iz grad wu op ti~ ke, ka blov ske i dru ge te le ko mu ni ka ci o ne in fra struk tu re u pla nu je da se iz dvo ji 91.000.000 di na ra, dok se za ma gi stral nu in fra struk tu ru pla ni ra 62.000.000 di na ra. Taj no vac bi bio po tro {en na pro jek te op ti~ ke ko mu ni ka ci o ne in fra struk tu re i to na De te li na ri, No vom na se qu i Pod ba ri.

Osim to ga 29.000.000 di na ra bi }e iz dvo je no za pri vo de, ko ji bi po ve zi va li sta dion, ne po kri ve ni deo „Ra do snog de tiw stva„, {ko la i ras kr sni ca pred vi |e nih za vi deo nad zor.

Za si stem uvo |e wa vi deo-nad zo ra u ovoj go di ni pla ni ra na sred stva iz no se 16 mi li o na di na ra, a tu se pod ra zu me va ka bli ra we, mon ta `a or ma na s pa siv nom i ak tiv nom opre mom. Od ovog nov ca po lo vi na je pla nir na za iz grad wu vi deonad zo ra u jo{ se dam {ko la i dva vr ti }a,

Vi deo-nad zor }e do bi ti i {ko la u Ka }u

dok bi se dru ga po lo vi na po tro {i la za ugrad wu vi deo-nad zo ra na ~e ti ri jav ne po vr {i ne i 13

vi u osnov ne {ko le „Jo van Jo va no vi} Zmaj” u Srem skoj Ka me ni ci, „Jo van Du ~i}” u ve li koj i

Ka da su pi ta wu jav ne po vr {i ne, pla ni ra no je da se ka me ra ma po kri je Skejt park, Kej kod Va ra din skog mo sta, te Va ra din ski i Most slo bo de ras kr sni ca, gde je u pro se ku pred vi |e no po {est ka me ra.

To zna ~i da bi ove go di ne vi deo-nad zor tre ba lo da se po sta -

ma loj {ko li u Pe tro va ra di nu, „\u ra Jak {i}” u Ka }u, „Veq ko Vla ho vi}” u [an ga ju, „Sve ti Sa va” u Ru men ki, „Mi ro slav

An ti}” u Fu to gu, „Ma ri ja Tran da fil” u Ve ter ni ku i „La za Ko sti}” u Ko vi qu. Ta ko |e tre ba lo bi da se po sta ve ka me re u vr ti }e „Pu `i}” i Pan da.

Ka da su pi ta wu jav ne po vr {i ne, pla ni ra no je da se ka me ra ma po kri je Skejt park, Kej kod Va ra din skog mo sta, te Va ra din ski i Most slo bo de. Od ras kr sni ca ove go di ne vi de o nad zo rom po kri }e se Bu le var oslo bo |e wa- Ja {e To mi }a, Bu le var oslo bo |e wa i kra qa Pe tra Pr vog, Bu le var oslo bo |e wa i No vo sad skog saj ma, Bu le var oslo bo |e wa i Je vrej ska, Bu le var oslo bo |e wa i Na rod nog fron ta, za tim na ras kr ni ca ma Bu le va ra Mi haj la Pu pi na i Je vrej ska, Te me rin ski put i Pri mor ska, Te me rin ski put i J. An dri je vi }a, Mak si ma Gor kog i Su tje ske, Bu le var oslo bo |e wa i Mak si ma Gor kog, kao i na ras kr sni ca ma Par ti zan ka i Te me rin ska i Par ti zan ska i Sen tan drej ski put. U ovoj go di ni pla ni ra se i pri kqu ~e we jav nih i jav no-ko mu nal nih pred u ze }a na op ti~ ku ko mu ni ka ci o nu in fra struk tu ru.

Q. Nato{evi}

Vi{e igre, mawe sedewa za ra~unarom {kol skoj klu pi, a tre }a kri ti~ na fa za je pu ber tet ka da na stu pa na gli rast ko sti ju ko ji ne pra ti od go va ra ju }a mi {i} na sna ga, to je ta ko zva ni dis har mo ni~ ni rast - ka `e dr Fi li pov. Tu su, ka `e Fi li pov, do dat na op te re }e wa {kol ske tor be ne pri me re ne ve li ~i ne, ne u dob ne klu pe, du go se de we is pred te le vi zo ra i za kom pju te rom.

Od ve li kog uti ca ja je i {ko la, od no sno fi zi~ ko vas pi ta we, od ko je se do sta de ce oslo ba |a, a u po je di nim {ko la ma ne ma ju ni mo gu} no sti da ade kvat no ra de fi zi~ ko vas pi ta we. A {to je de te ma we ak tiv no, fi zi~ ke spo sob no sti se sla bi je raz vi ja ju i za me wu ju ne po pu lar nim se de wem za ra ~u na rom. ^e sto se to me pri dru `u je i go ja znost kao po sle di ca, ali i kao uzrok sma we ne ak tiv no sti, {to opet uti ~e na de for mi te te i ote `a va wi ho vo is pra vqa we, is ta kao je Fi li pov.

- Da bi ovi de for mi te ti bi li uspe {no le ~e ni naj va `ni je je wi ho vo ra no ot kri va we ka ko pri re dov nim si ste mat skim pre -

gle di ma, ta ko i kon tro la ma od stra ne ro di te qa da bi ko rek tiv ne ve `be ima le efek ta - re kao je sa go vor nik na po mi wu }i da je naj bit ni ja sa rad wa ro di te qa i de ce uz sa ve te le ka ra ka ko bi se de for mi tet za u sta vio ili de li mi~ no sma wio.

Fi li pov sa ve tu je da, mi ni mum 45 mi nu ta dnev no, de te tre ba da pro vo di na po qu igra ju }i se i da

se u pra vo vre me ukqu ~i u od re |e ni sport pri me ren we go vom uz ra stu.

- Naj bo qe vre me za po ~e tak ba vqe wa spor tom je ste uz rast od de vet go di na, a naj za hval ni je je pli va we ko je an ga `u je sve mi {i }e, kao i ko {ar ka, dok ru ko met i te nis mo gu da po gor {a ju de for mi tet - za kqu ~io je Fi li pov.

I. Dragi}

MLADI VOQNI DA ODRE[E KESU

Za jednu no} ode i 100 evra No} ni `i vot mla dih No vo sa |a na ume da bu de bu ran i da tra je do ra nih ju tar wih sa ti, a mno gi od wih sprem ni su da osta ve ve li ke svo te nov ca u klu bo vi ma. Po sta vqa se pi ta we ka ko u vre me nu ka da se ve }i na `a li na ne ma {ti nu, ovi sred wo {kol ci i stu den ti mo gu se bi da pri u {te pro vo de u po pu lar nim ka fi }i ma, di sko te ka ma, re sto ra ni ma….

- Mi slim da su ta kve oso be ma we ili vi {e raz ma `e ne. Wi ma ni je to li ko ni bit no gde iz la ze, ve} oni sa mo odu u ne ki klub, do bi ju „naj bo qi” se pa re i ta ko pri vla ~e pa `wu osta lih u lo ka lu.

Po me ni, ta kvo po na {a we je ne do sta tak sa mo po u zda wa i sa mo po ku {aj da do ka `u da su „ne ko i ne {to”. A za bo ra vqa ju da ve }i na wih no vac jo{ uvek do bi ja od ro di te qa - ka `e dva de se to go di {wa stu dent ki wa Jo va na Bje li}.

Za iz la zak su sprem ni da po tro {e, ali ne ki ka `u da ima ju i sop stve ne pri ho de.Stu dent D. J. ka `e da za ta za do voq stva ko ri sti pa re od sti pen di je.

- To je moj no vac, te ga tro {im gde ho }u. U sta wu sam da po tro {im i po 100 evra za je dan iz la zak, pla tim se pa re, pi }e, po ~a stim dru go ve. Ne ka da sam od ro di te qa, po iz la sku, do bi jao iz me |u 30 i 40 evra - na vo di ovaj mla di}.

Pre ma re ~i ma stu dent ki we L. L. ona iz la zi na ta ko zva na”fen si” me sta, jer ta mo „fa ce” i iz la ze.

- Vo lim “Stu dio”, “Mu zej”, “\ar di no”. Ta mo iz la ze mo ji pri -

ja te qi, lo ka li iz gle da ju do bro, ja se ta mo ose }am do bro, jer uvek imam ili svoj sto ili se pa re, pa me osta li ne mo gu gu ra ti - ka `e ona do da ju }i da no vac i da qe do bi ja od ro di te qa, ali ne ot kri va ju }i o ko joj je ci fri re~.

Me na xer „Mu ze ja” Ste van Mo qac ka `e da No vo sa |a ni vo le ono {to je no vo, atrak tiv no, na ne koj dru ga ~i joj lo ka ci ji. Po we mu, pro gra mi je su bit ni, ali atrak ci ja je ono {to }e mla de pri vu }i ne -

Dunav Ribarcu do grla Zi ma je ste gla, Du nav je u pro te klim da ni ma ra stao pa je ovih da na Ri bar sko ostr vo be lo i de li mi~ no pod vo dom. Ova kve sli ke uglav nom se gle da ju u let wim me se ci ma, pa sve ovo po ma lo iz ne na |u je, ali i pod se }a da je pri ro da

ne pred vi di va. Do bra vest je da vo do staj Du na va kod No vog Sa da ima ten den ci ju opa da wa. To zna ~i da se ve} u na red nim da ni ma mo `e o~e ki va ti da Ri ba rac po no vo bu de na su vom, oko van zim skom sce no gra fi jom.

B. M.

OD DANAS U INSTITUTU ZA VINOGRADARSTVO U KARLOVCIMA

NOVOSA\ANI KRIVE KI^MU OD MALIH NOGU

De for mi te ti sto pa la i ki~ me nog stu ba naj ~e {}e su te go be s ko ji ma se su o ~a va ju no vo sad ska de ca, od pr vog ko ra ka, pa sve dok se wi hov rast ne za vr {i. ^ak 30 od sto ma li {a na ima lo {e dr `a we, a 20 od sto mu ~i mu ku s rav nim sto pa li ma. Na sled ne fak to re i uro |e na obo qe wa ne mo `e mo da pro me ni mo, ali mo `e se uti ca ti na na ~in `i vo ta, na na me {taj ko ji de ca ko ri ste, na fi zi~ ku ak tiv nost i dru ge spo qa {ne uzro ke ko ji uti ~u na op te re }e we mi {i }a i zglo bo va, uka zao je spe ci ja li sta fi zi kal ne me di ci ne Pre drag Fi li pov.

Na po mi we da po sto je tri kri ti~ na pe ri o da za po ja vu de for mi te ta ki~ me i sto pa la, ko ja su naj o se tqi vi ja kod de ce u pred {kol skom uz ra stu, a po gor {a va ju se to kom da qeg {ko lo va wa.

- Pr vi kri ti~ ni pe riod je do ba us pra vqa wa, kad de te po ~i we da ho da, a for si ra no do vo |e we u us pra van po lo `aj mo `e da bu de uzrok po ja ve de for mi te ta. Za tim, po la zak u {ko lu je dru gi kri ti ~an pe riod, jer de te pre la zi u fa zu pa siv nog se de wa u

MADA REKA POLAKO PADA

kom me stu i pru `i ti im iz go vor da tu svoj no vac osta ve. So ci o log Mi lan Sta ni} ka `e da je ova kav vid iz la ska mla dih, pro pra }en ve li kom po tro {wom nov ca, iz ve sna so ci jal na ve ri fi ka ci ja. On pro blem vi di u ro di te qi ma.

- Da ju }i im ve li ke svo te nov ca, ro di te qi do pri no se ovoj vr sti ve ri fi ka ci je, jer i wi ma im po nu je da se wi ho va de ca iz dva ja ju od dru gih iz ge ne ra ci je, da bu du na ne ki na ~in za pa `e ni i za pam }e ni. To ra |a no vi pro blem, jer se oni ko ji ne ma ju, ugle da ju na te ko ji ima ju, vr {e pri ti sak na svo je ro di te qe i uzi ma ju im po sled wi di nar - ka `e na{ sa go vor nik.

Dru ge ze mqe sve ta ve o ma ozbiq no pri stu pa ju ovom pro ble mu i shva ta ju da bez do bre kul tur ne po li ti ke, ne ma ni do brih uslo va za od ra sta we. U ze mqa ma EU umet nost je odav no u {kol skim pro gra mi ma, a po sled wih ne ko li ko go di na ra di se na to me da po zo ri {te po sta ne sa stav ni deo vr ti }a i ja sli ca.

A. Jerini}

Kurs o poznavawu vina Qu bi te qi vi na do bi li su pri li ku da sa zna ju ne {to vi {e o vi ni ma i kul tu ri pi je wa za hva qu ju }i De part ma nu za vo }ar stvo, vi no gra dar stvo, hor ti kuk tu ru i pej za `nu ar hi tek tu ru no vo sad skog Po qo pri vred nog fa kul te ta, ko ji or ga ni zu je obu ku pod na zi vom „Po sta ni te i vi po zna va lac vi na”. Kurs u tra ja wu od me sec da na po ~i we da nas u 17 sa ti u In sti tu tu za vi no gra dar stvo u Srem skim Kar lovc ma.

Po la zni ci }e ima ti tri pu ta sed mi~ no pre da va wa, a po za vr {et ku obu ke po la ga }e test, ko ji se sa sto ji iz te o rij skog i prak ti~ nog de la i do bi ti di po lo mu.

Po re ~i ma jed nog od pre da va ~a, so me li jer ke Qu bi ce Ra dan, oni }e na kur su sa zna ti, iz me |u osta log, ko ji su to naj po zna ti ji vin ski re gi o ni, spo zna ti na ~in kon zu mi ra wa i ser vi ra wa vi na, sla ga we sa hra nom, osno ve o vi no gra da ra stvu i vi nar stvu i ka ko da pre po zna ju vi na. Na u ~i }e ka ko se vi na de gu sti ra ju, ka ko da pre po zna ju ka rak te ri sti ke kao {to su aro ma, go di na ber be, sor ta, re gion, kva li tet. Po red pre da va wa o vi ni ma, sa zna }e i

vi {e o po ja ~a nim vi ni ma i vin skim de sti la ti ma.

Po red Qu bi ce Ra dan, pre da va ~i su Pe ra Sa mar xi ja i asi stent na Po qo pri vred nom fa kul te tu u No vom Sa du Dra go slav Iva ni {e vi}. Ra di }e se sa gru pom od 14 po la zni ka. Ce na obu ke je 25.000 di na ra.

Z. Ml.

UDRU@EWE MALIH AKCIONARA „PETAR DRAP[IN”

Prodaju akcije za 1.480 dinara Udru `e we ma lih ak ci o na ra „Pe tar Drap {in„ ulo `i lo je `al bu na pre su du Pri vred nog su da u No vom Sa du, ko ji je pre su dio da Uprav ni od bor „Drap {i na„ u re struk tu i ra wu ima pra vo da od u zi ma i uma wu je vred nost ak ci ja ma lim ak ci o na ri ma, ka zao je pred sed nik sin di ka ta „So li dar nost” Mi {a Sta ro vi}.

On je na gla sio da su ma li ak co na ri do sa da us pe li da ob je di ne svoj pa ket ak ci ja od 12 od sto, od ukup nih 28 od sto, i da po nu de Raz voj noj ban ci da ih ot ku pi,

po {to je ta ban ka naj ve }i po ve ri lac. Ce na ak ci ja je 1.480 di na ra, a po sled wa ko ja je bi la u pro me tu iz no si la je 1.260 di na ra.

Sta ro vi} je pod se tio da su ma li ak ci o na ri tra `i li da se po ni {te od lu ke Skup {ti ne ak ci o na ra pred u ze }a od ju la 2010 go di ne. Ta da je, na veo je, do ne ta od lu ka o iz me ni sta tu ta fir me, ma da za to dr `a va ni je ima la dve tre }i ne gla so va, ve} 63 od sto.

Z. D.

Iskqu~ewa struje No vi Sad, da nas: od 9 do 12 sa t i: Uli c a Alek s an d ra Ti {me od bro ja 3 do bro ja 11 i Lon ~ar ska uli ca 2, 4 i 12; od 10 do 12 sa ti: Be le wi ve 8 i 14.

Ko viq, od da nas do sre de: od 8.30 do 12.30 sa ti: deo Uli ce Par ti zan ska od Bran ka Ra di ~e vi }a do Ukra jin ske, od 8.30 do 13.30 sa ti: Uli ca 7. ju la od

Ste va na Pe {i }a do Voj vo |an skih bri g a d a, Uli c a Bran k a Ra di ~e vi }a od Par ti zan ske do kra ja i Poq ska uli ca; ^or ta nov ci, od da nas do pet ka: od 8 do 13 sa ti: deo vi kend na se qa Ban stol. Ka}, od da nas do pet ka: od 9 do 13 sa ti: po vre me no u po je di nim uli ca ma od cen tra pre ma Bu di sa vi.

VOJVODINA­/­NOVI­SAD

ponedeqak31.januar2011.

СВЕЧАНО ОБЕЛЕЖЕНА 1.500. ЕМИСИЈА ИЗ КУЛТУРЕ РАДИЈА СТАРА ПАЗОВА

Култура није трошак већ инвестиција у будућност СТАРА ПАЗОВА: Mинистар културе и информисања Републикe Србије је у петак боравио у Старој Пазови Небојша Брадић, на јавној приредби поводом 1.500. издања „Културне димензије“ Радио Старе Паазове, једне од најстаријих радијских емисија из културе у Србији. Њему је, како је рекао, Стара Пазова одувек била у памети као место културе.

- Ваша емисија је одличан пример како се у једној средини развија квалитетно информисање које се аутоматски повезује и са културом. То су две области које ја не раздвајам - рекао је министар Брадић у емисији која је емитована уживо, уз присуство преко 200 културних радника и представника локалне самоуправе старопазовачке општине, а на питање аутора емисије Анђелке Мали као оцењује културни тренутак Србије и шта ће бити приоритети 2011.одговорио да култура Србије има велике потенцијале у својим ствараоцима, у оном што је културно наслеђе, али и у свести о томе шта култура значи.

- Право је преимићство културе Србије у разноврсности и богатству, било да се ради о савременом стваралаштву културама мањинских заједница или истакнутим појединсцима који су најдаље отишли у области филма, визуелних уметности, позоришту, литератури...Ово ће бити година када ћемо обележити 50 година Нобелове награде великог Иве Андрића, што ће бити подсећање колико смо били важни у једном тренутку на великој светској позорници, а да не бих одређивао приоритете, ја бих се дипломатски изјаснио да је култура важна, да она није трошак већ инвестиција у будућност, за гене-

рације које долазе и свест о култури је право и привилегија сваког појединца, а на нама је да то развијамо. Ваша емисија је својом мисијом допринела стању културног живота овде у Старој Пазови и овом делу Србије и Вој-

ма у Србији“, најавио је Небојша Брадић.

- Заиста је задовољство што имамо једну тако успешну радијску емисију, која је у оквирима локалног медија попут вашег показала велики успех кроз ква-

до сада добијали у месни заједницама. Свечаност поводом 1.500-тог издања емисије из културе која 32 године прати и подстиче све лепо и вредно у старопазовачкој општини и Срему, обогатили су и

c m y

10

DNEVNIK

Продужен рок за избор еколошког сувенира СУБОТИЦА: Туристичка организација Суботице продужила је конкурс избора еколошког сувенира града до првог марта. У ТОС-у кажу да су на овај начин изашли у сусрет заинтересованим грађанима, како би на прави начин пронашли еколошки сувенир који би осликавао традицију и културу Суботице и њене околине. Туристичка организација града Суботице наглашава да би сувенири требали да буду рађени по еколошким стандардима и да се на тај начин израђују.

- За сада смо примили 102 предлога од 78 уметника. Има стварно

интересантних решења. Занимљиво је то да су се на конкурс за избор еколошког суботичког сувенира одазвали многи уметници, као и људи који праве сувенире из свих крајева Србије, не само Суботице. Заинтересованост је велика и мислим да комисија неће имати лак задатак када буде бирала сувенир града по еколошким стандардима каже из ТОС-а Миља Бурзан. Све информације могу се наћи на сајтовима: http://www.виситсуботица.рс и http://www.палиц.рс. А. А.

ЗАХВАЉУЈУЋИ ДОНАЦИЈИ НИС-а

Информатички кабинет за школу ЗРЕЊАНИН: Захваљујући донацији Нафтне индустрије Србије (НИС), Основна школа “Серво Михаљ” у Мужљи први пут је добила информатички кабинет, опремљен са седам рачунара, лап-топом и штампачем, што ће олакшати свакодневну наставу ђацима и учитељима. Градоначелник Зрењанина Милета Михајлов истакао је да се НИС и овога пута показао као дру-

штвено одговорна компанија и да је, после свега што је већ урађено, дошао ред и на школу у Мужљи. Саветник генералног директора НИС-а Бранко Радаковић рекао је да ово предузеће има споразуме са десетак градова и општина на територији Србије, и да су то углавном средине у којима фирма остварује своју послове и има највећи број запослених. Ж. Б.

СВЕТОСАВСКИ ТУРНИР СРЕДЊОШКОЛАЦА У БЕЧЕЈУ

Нијансе пресудиле

водине, јер интегрисање свих у вашој димензији, успех „Културнедимензије“ - рекао је министар Брадић у Старој Пазови. Он је подсетио да ће 2011. Бити у знаку даље афирмације програма Србија у свету, Србија у Србији, Свет у Србији, а започете активности 2010. као „Године књиге“ биће настављене јер Србију чека представљање књиге и језика у Лајпцигу, а требало би да коначно да буду отворени Народна библиотека, Југословенска кинотека и да почне манифестација која ће обележити и 2012. „Сто година фил-

Danas u GRaDu BioSKoPi Arena:­„Mon­te­vi­deo,­Bog­te­vi­deo!”­(15,­18­19,­21,­22),­„Upo­znaj­te­ma­le­Fo­ke­ro­ve”­(17.45,­19.45,­21.45),­„Me­ga­um”­(13.10),­„Tu­ri­sta”­(18.30,20.30),­„Gu­li­ve­ro­va­ pu­to­va­wa”­ (13.30),­ „Le­to­pi­si­ Nar­ni­je:­ Pu­to­va­we­ na­mer­ni­ka­ zo­re (17.30),­„Tron”­(20.00),­„Ha­ri­Po­ter­i­re­li­kvi­je­smr­ti­(13.15,­16.00),­„Zla­to­ko­sa­i­raz­boj­nik”­(12,14.30,16.30),”Grin­hor­net”­(22.30),­„Pri­~a­o­igra~­ka­ma” (12.30),­„So­ci­jal­na­mre­`a”­(15.20),­„Pa­ra­nor­mal­na­ak­tiv­nost­2”­(22.40),­„Ar­tur­i­rat­dva­sve­ta­(13,­15.15),­„Di­le­ma”­(17.15,­19.30,­21.40).

Jadran:­„^a­rob­ni­svet­Pa­je­Pat­ka”­(18),­„[i­{a­we”­(19.45),­„Tro­u­gao­ob­ma­ne” (21.30).

Art­bi­o­skop­„Vojvodina„­na­Spen­su­„Be­li,­be­li­svet”­(21)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te Sce­na­„Jo­van­\or­|e­vi}”­sve­~a­nost­„Me­|u­ja­vom­i me|­snom”­(19.30).

MUZeJi Muzej grada,­Tvr­|a­va­4,­6433–145­i­6433–613­(9–17):­stal­na­po­stav­ka­„Pe­tro­va­ra­din­ska­tvr­|a­va­u­pro­{lo­sti”;­po­stav­ka­Ode­qe­wa­za­kul­tur­nu­isto­ri­ju Muzej Vojvodine,­Du­nav­ska­35–37­(9–17,­rad­nim­da­ni­ma­i­vi­ken­dom):­stal­na po­stav­ka­ „Voj­vo­di­na­ od­ pa­le­o­li­ta­ do­ sre­di­na­ dva­de­se­tog­ ve­ka”,­ „Voj­vo­di­na iz­me­|u­dva­ra­ta”,­„An­ti­fa­{i­sti~­ka­bor­ba­u­Voj­vo­di­ni­1941–1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode,­rad­ni~­ka­20a, 4896–302­ i­ 4896-345­ (8–16):­ stal­na­ po­stav­ka­ „Vi­{e­ od­ po­la­ ve­ka­ za­{ti­te pri­ro­de­u­Voj­vo­di­ni” Petrovaradinska tvr|ava,­6433–145­(9–17):­pod­zem­ne­voj­ne­ga­le­ri­je­ Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”,­Srem­ska­Ka­me­ni­ca,­Trg­J.­J.­Zma­ja­1, 462–810:­stal­na­po­stav­ka Zbirka strane umetnosti,­Du­nav­ska­29,­451–239­(9–17):­stal­na­po­stav­ka­„Le­gat­dok­to­ra­Bran­ka­Ili­}a”­Iz­lo­`ba­Zo­ra­na­Ta­i­ro­vi­}a­„Mo­ment­of­muv­ment” (do­1.­fe­bru­a­ra).

Muzej p~elarstva porodice @ivanovi},­ Srem­ski­ Kar­lov­ci,­ Mi­tro­po­li­ta Stra­ti­mi­ro­vi­}a­86,­881–071­(10–18) Dulkina vinska ku}a,­Srem­ski­Kar­lov­ci,­Kar­lo­va~­kog­mi­ra­18,­063/8826675 (15–19)

GAleRiJe Galerija Matice srpske,­Trg­ga­le­ri­ja­1,­4899–000­(uto­rak–su­bo­ta­10–18,­pe­tak­12–20):­stal­na­po­stav­ka Spomen-zbirka Pavla Beqanskog,­Trg­ga­le­ri­ja­2,­528–185­(10–18,­~e­tvr­tak 13–21):­stal­na­po­stav­ka­„Srp­ska­li­kov­na­umet­nost­pr­ve­po­lo­vi­ne­20.­ve­ka” Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a,­Va­se­Sta­ji­}a­1:­stal­na­po­stav­ka;

saHRanE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Adam Aran|ela Mari} (1928) u 10.30 sati – polagawe urne, Milenko Ja{e Ivanov (1925) u 11.15 – ispra}aj, Katica Jano{a Taubner (1934) u 12, \or|e Strahiwe Bo`ani} (1931) u 12.45, Rajko Milana Marjanovi} (1942) u 13.30, An|elka Lazara Srdi} (1920) u 14.15 sati i Obradin Mirka Pani} (1957) u 15 ~asova.

Na Alma{kom grobqu u Novom Sadu u 13 sati bi}e sahrawena Marija Marka Beara (1930). Na mesnom grobqu u Veterniku u 14 ~asova bi}e sahrawen Stevan Nikole Babi} (1930).

литет и дуго постојање, пре свега на радост својих слушалаца написала је у својој честитки РСП и аутору емисије Ана Томанова Маканова, потпредседница Извршног већа Војводине и покрајинска секретарка за информисање, а председник општине Стара Пазова Горан Јовић у емисији истакао да културни посленици старопазовачке општине не треба да стрепе јер „културни динар“ остаје, а пошто више нема месних самодоприноса, општина ће аматерима надокнадити средства која су

глумица Ђурђија Цветић, редитељ Мирослав Бенка, солиста „Легенди“ Иван Милинковић, Петар Неранџић у име Савеза аматера општине и Александер Бако, директор Центра за културу Стара Пазова, а изванредном музиком, од Баха, преко Гершвина и Јенка, до изворне српске музике и италијанске канцоне мр контрабаса Љубинко Лазић, пијанисткиња Бојана Совиљ, мецосопран Бојана Ставров, етно певачица Ана Бранковић и тенор Борис Бабик. А. М.

telefoni

ничке школе резултатом 2:3, директор Гимназије Миодраг Басарић је победнички пехар уручио, управо „економцима“. Друго место освојили су „техничари“, а његови гимназијалци су морали да се задовоље последњим местом. Пригодне награде у виду малих статуета примили су и најбољи појединци, где су ученици Економске школе браћа Дабижљевић највише профитирали. Лазар је проглашен за најбољег играча, а Славољуб је с четири постигнута поготка био најефикаснији играч турнира, док је признање за најуспешнијег голмана примио гимназијалац Тамаш Секе. В. Ј.

VODI^

VA@niJi BRoJeVi Policija 92 Va­tro­ga­sci 93 Hit­na­po­mo} 94 Ta~­no­vre­me 95 Pre­da­ja­te­le­gra­ma 96 [lep­-­slu­`ba­AMSJ 987 Auto-moto­savez­Srbije 987 Informacije 988­i­0900098210 To­pla­na­kol­centar 0800­100-021 reklamacije­24­sata 4881-103,­ za­potro{a~e 423-712 Vo­do­vod­i­kanalizacija,­centrala 488-33-33 prijava­kvara­vodovod 0800-333-021 prijava­kvara­ka­na­li­za­ci­ja 442-145 ^i­sto­}a 443-611 “No­vi­Sad­-­gas” 6413-135­i­6413-900 JKP­“Stan” 520-866­i­520-234 Kol­centar­preduze}a­„Put” 6313-599 Kol­centar­„Parking­servisa” 4724-140 „Gradsko­zelenilo” marketing­i­Pr­4881-633 rasadnik­403-253­ “Dimni~ar”,­ 6622-705,­6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana­iskqu~ewa­i­prijava­kvara 421-066 @e­le­zni~­ka­sta­ni­ca 443-200 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ 444-021 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ Pri­grad­ska­au­to­bu­ska­sta­ni­ca 527-399 Grad­sko­sa­o­bra­}aj­no 527-796 Gradsko­grobqe­ 518-078­i­518-111 Pogrebno,­JKP­“Lisje”­ 6624-102 Pogrebna­ku}a­„Konkordija”­ 452-233 Dru{tvo­krematista­“Ogaw” 422-288 Ger.­cent.­-­pomo}­i­nega­ 450-266­lok.­204,­205 Prihvatna­stanica 444-936 Prihvatili{te­Futog 895-760/117 Dnevni­centar­za­stara­lica­ 4889-512 Info­centar­za­osobe­sa­invaliditetom radnim­danom­(od­10-15)­ 021/447-040­ ili­ sms­066/447-040 Komunalna­inspekcija­ 4872-444­(centrala), 4872-403­i­4872-404­(dispe~erski­centar) SOS­telefon­za­pu{a~e­u­krizi­-­od­7­do­10­~asova 4790-668

APoteKe No}­no­de­`ur­stvo:­“Bu­le­var” -­Bu­le­var­M.­Pu­pi­na­7­(od­20­do­7)

БЕЧЕЈ: Први део традиционалног Светосавског турнира у малом фудбалу бечејских школараца одржан је у суботу, а други део ће се одиграти 2. фебруара. У првом су снагу одмериле три средње школе, а на другом ће играти основци четири школе. Како је у окршајима средњошколаца свака школа забележила по победу, одлучила је гол разлика о коначном пласману. Гимназија је у првој утакмици победила Техничку школу резултатом 3:2, али је већ у наредној изгубила од Економско-трговинске школе с 0:4. Захваљујући тој убедљивој победи, и поред пораза од Тех-

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom­zdravqa­„Novi­Sad”,­kol­centar­ 4879-000 Kli­ni~­ki­cen­tar 484-3484 No}­no­de­`ur­stvo­za­de­cu­u­Zmaj­Ogwena­Vuka­(subota­i­nedeqa) 6624-668­ No}­no­de­`ur­stvo­za­odrasle­(Wego{eva­4)­ (subota­i­nedeqa­i­praznici) 6613-067 Vr{a~ka­28 4790-584 Kli­ni­ka­za­gi­ne­ko­lo­gi­ju­i­aku­{er­stvo 4899-222 De~­ja­bol­ni­ca 425-200­i­4880-444 In­sti­tut­-­Sremska­Ka­me­ni­ca 4805-100

tAKSi Prevoz­­osoba­ote`anog­kretawa­„Hendikeb” 432-005,­060/313-3103 Vojvo|ani­-­taksi­ 522-333­i­065-520-0-500 Pan-tak­si 455-555 VIP­-­tak­si­ 444-000,­SMS­1088 Delta­plus­-­tak­si 422-244 Maksi­Novosa|ani­-­tak­si­­ 970,­451-111­ Grand­-­tak­si 443-100 Luks 30-00-00 MB­-­tak­si 500-222 De`urni­taksi 6350-350 Halo­-­taksi 444-9-44,­SMS­069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3,sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

ponedeqak31.januar2011.

11

СВЕТИ САВА У ПЕЋИНАЧКОЈ ОПШТИНИ

Рачунари свим четвртацима

СИБИРСКА ХЛАДНОЋА У БАНАТСКОМ КАРЛОВЦУ

Ледом оковани шорови и воћњаци БАНАТСКИ КАРЛО ВАЦ: Житељи Банатског Карловца проживљављају неколико најхладнијих дана у републици, а и Војводини. Необично, али већ трећи дан овде се јутарња температура креће од минус девет па до читавих минус 18 степени Целзијуса, и то је већ трећи дан најнижа термпература на подручју Србије, нижа и од оне у Сјеници или на Копаонику. Они који морају по намирнице ходају као по јајима ледом окованих шорова, махом млађи, старији излазе тек око поднева, када температура креће око десетог подеока, наравно у минусу. Било је и неколико падова са уганућима и нагнечењима и наравно максималног загревања кућа и станова.

- Редовно очитавам термометар на тераси и заиста су температуре екстремно ниске, али још су ниже на теренима Делиблатске пешчаре, где су врененске прилике баш као у Сибиру и температуре се тамо спуштају, по-

готову у микро депресијама и испод минус 20 целзијусових степени. Тамо имам воћњак и свакодневно одлазим да нахраним кера који ми чува брвнару, заиста је језиво хладно, али и лепо, све је добило нестваран изглед, на околишу, воћу и дрвећу блистају беличастим сјајем искрице снега и леда. Биће измрзлих грана на воћу и виноградима, а прошлогодишњи засади тешко ће опстати у овој мрзлини – каже стручњак за воћарство Ми лан Сте фа но вић. Додаје да је ово последица песковите подлоге која се интезивније од било које друге током нођи хлади, исијава хладан ваздух у приземљу. Житељи излетишта Девојачког Бунара у таквим условима тешко подносе овакву студен и и за грејање троше велике количине багремовог дрвета којег овде има у изобиљу. О штетама на воћу причаће се кад ови мразеви мину. Р. Јовановић

Од скраћених часова до потпуне обуставе АПАТИН: Потпуна обустава рада проглашена је у апатинској гимназији „Никола Тесла“ и Средњој грађевинској и дрвопрерађивачкој школи чији просветни радници су чланови Независног синдиката просветних радника Војводине. На 30 минута скраћени су часови у Основној школи „Жарко Зрењанин“

у Апатину како је то предвидео Синдикат радника у просвети Србије, као и у сеоским школама. У Средњој техничкој школи са Домом ученика и Предшколска установа „Пчелица“ у Апатину раде редовно и у тим установама није предвиђено ни скраћивање часова. Ј. П.

ПЕЋИНЦИ: Док у просвети неко штрајкује, неко ћути и чека шта ће бити са захтевима синдиката, у Пећиначкој општини је светосавско славље било повод да локална самоуправа обрадује све ученике четвортог разреда основних школа на подручју општине лап-топ рачунарима. Новац за куповину 184 рачунара, колико је дечака и девојчица овог узраста на подручју општине, обезбеђена су у акцији коју је покренуо председник општине Си ни ша Ву ков, а којој су се прикључили и привредници са територије општине, али и шире. Уручујући рачунаре на свечаности у основној школи „Слободан БајићПаја“ у Пећинцима, председник Вуков је рекао да је акција организована први пут ове године, али да ће бити традиционална, - Ова акција је права мера повезаности локалне заједнице и привредника, али и бриге ове самоуправе о

образовању. Интерес локалне самоуправе је да се доделом рачунара, с обзиром на то да су у питању ученици

четвртог разреда основне школе, свима обезбеде једнаки услови школовања. Са друге стране, привредници су

ПРИВРЕМЕНО ПРОРА ДИО ЈЕДИНИ ЗРЕЊАНИНСКИ БИОСКОП

Неизвесна судбина „Синеме” ЗРЕЊАНИН: Поново ради биоскоп! Једина кино дворана у Зрењанину од понедељка је опет отворила своја врата за публику, и то због пројекција новог домаћег филма „Монтевидео, Бог те видео” који изазива огромну пажњу гледалаца. За сада је неизвесно да ли ће биоскоп „Синема” и након тога наставити да ради, или ће поново завладати мрак на великом платну. Власник „Синеме” Дра ган Ви да ко вић каже за „Дневник” да се одазвао позиву екипе филма „Монтевидео”, предвођене глумцем, продуцентом и редитељем Дра га ном Бје ло гр ли ћем и дозволио да се ово остварење приказује у лане затвореном биоскопу.

-Било би грех да Зрењанинцима нисмо омогућили да га погледају, јер је чињеница да је „Монтевидео” унео оптимизам међу људе – истиче Видаковић, уз напомену да верује да ће се променити ситуација у друштву и створити услови да биоскоп може да функционише на примерен начин. Упитан да ли ће „Синема” наставити да ради и после пројекција Бјелогрлићевог редитељског првенца, Видаковић је одговорио да то не може да гарантује. То, примећује он, зависи од много фактора, између

осталог и публике, филмова и државе. С друге стране, додао је, људи који стоје иза биоскопа доказали су да су осведочени љубитељи седме уметности и поштоваоци биоскопске традиције у овом граду. Граду који је и званично одлучио да се кандидује за престижну титулу „Европске престонице културе” 2020. године, иако је дозволио да се угаси једини преостали биоскоп у њему!

-Не бих желео то да коментаришем. Али, било би чудно да Зрењанин постане град културе, а да нема биоскоп. Моја фирма је до сада искључиво сама стајала иза „Синеме”, а да ли ће она наставити да постоји зависи од градских челника и њиховог схватања да ли је биоскопска сала значајна за ову средину, али и од публике и од тога да ли ће она долазити на пројекције – наводи Видаковић. Подсетимо, „Синема” је затворена прошле године, након летње паузе. Почела је са радом фебруара 2004. године и без обзира што је опремљена савременом техником, што поседује две сале, од којих већа броји 254 седишта, и што су се у њој најчешће приказивали светски блокбастери и домаћи хитови, Зрењанинци су једноставно у широком луку

заобилазили ово место. Изостала је и било каква помоћ града да би се очувала својеврсна установа културе. Образлажући разлоге због којих се одлучио на овакав корак, Видаковић је тада напоменуо да је држава неспособна да реши проблем нелегалне дистрибуције филмова и пиратерије.

-Такође, локална власт једини преостали градски биоскоп није препознала као део ци ви ли за циј ских културних вредности ове средине. Оптеретили су нас и нерешени имовинско - правни односи и статус Да ли ће радити, зависи од много фактора „Синеме“ у згради бившег Комитесредстава потребних за нормално та, у којој се биоскоп налази, а што функционисање - образложио је Винас онемогућава да било шта улажедаковић шта га је навело да стави мо или адаптирамо зарад комерцијакључ у браву. лизације и обезбеђења неопходних Ж. Балабан

Маске по рецепту античких креатора

ОПШТИНАРИ У ПОСЕТИ ПРВОРОЂЕНОЈ БЕБИ У ВРШЦУ

Златник за малу Јелену

ВРШАЦ: Вршачка локална власт и велике фирме, као што је концерн „Хемофарм“, већ годинама воде организовану бригу о условима за најмлађе суграђане. Тако је изградњом дечијег вртића у Хемограду, који је поклонио „Хемофарм“, практично смештај вршачке деце у предшколске установе скинут са дневног реда и сви родитељи су добили могућност у једна од неколико лепо уређених вртића у овом гаду. А, минулог петка председник општине Че до мир Жив ко вић и чланица Општинског већа Сне жа на Ру жић били су у посети породици прворођене бебе овој години. То је Је ле на друга ћерка Сло бо дан ке и Дар ка Се ку ли ћа, која се родила 1. Јануара у 21,15 сати и представља велику радост за породицу и родбину ових Вршчана. Посета прворођеној беби у Новој години је дуга традиција председника општина и представља подршку општинске власти брачним паровима ове општине да се што чешће одлучују за породом

деце повећају број чланова својих породица и мадог нараштаја на којем лежи будућност друштва. Председник Живковић је малу Јелену даривао златним дукатом са ликом Светог Саве, а родитељима су поклонили пакет опреме за бебу у вредности од 30 хиљада динара. Снежана Ружић је уз честитку Јелениним родитељима пожелела да њихова деца буду успешна у животу, да имају лепо и срећно детињство, успешно школовање и да их превазиђу у напредовању кроз живот.

- Захваљујемо општинским функционерима, председнику Живковићу и Снежани Ружић што су нас својом посетом обрадовали и дали нам подршку у родитељству. Родитељство је за нас пре свега срећан чин поноса и задовољства, али и врло одговорна делатност са доста обавеза у подизању и васпитању деце – рекла је пресрећна Јеленина Мајка Слободанка. Р. Јовановић

препознали свој интерес, јер постављамо доба темељ за квалитетну обуку будућих радника – рекао је Вуков Ученицима у другој по величини основној школи, школи „Душан Јерковић-Уча“ у Шимановцима, рачунаре је уручио председник СО Пећинци Жив ко Мар ко вић који је том приликом подсетио да општина Пећинци већ годинама улаже знатна средства у образовање.

- Поред тога што финансира превоз ученика основних школа, локална самоуправа Пећинци регресира и трошкове превоза ученика средњих школа са 15 одсто. Трошкове превоза за преко 300 студената виших школа и факултета општина Пећинци регресира са 2.000 динара месечно и истовремено стипендира преко 200 студената стипендијама од три до шест хиљада динара месечно, – подаци су које је изнео Живко Марковић. А. Мали

СРЕМСКА МИТРОВИЦА: Протеклог викенда, завршена је тематска радионица израде аутентичних римских маски, коју је у сарадњи са Министарством за културу организовао Музеј Срема. Римске маске по рецепту античких креатора израђивало је 20 ученика митровачких основних и средњих школа, а ако је истакао директор Музеја, Ни ко ла Сто ка но вић циљ радионице је био да се младим заљубљеницима у историју и њене помоћне науке омогући директан контакт са прошлости, како би стекли права знања и осетили дух давних времена.

- Пројекат је остварен у сарадњи са Министарством културе и његова вредност износи 90.000 динара. Почетна идеја је била да у рад укључимо 10 ученика митровачких основних и средњих школа, али се пријавило њих 20 и све смо их примили, тако да су сви имали прилику да учествују у изради маски.

Знање које ми имамо о прошлим временим је најчешће књишко и ово је била прилика да се на прави начин доживи историја, да се оде ван полица библиотека - рекао је

На скупштини о плановима и легализацији БЕЧЕЈ: На данашњој седници Скупштине Општине Бечеј но сеће тачке дневног реда биће два Плана детаљне регулације, за Индустријску зону и Комерцијалну бању. Јер, од даље активно сти на поменутим ло ка ци ја ма умно гоме за ви си про спе ри тет нај ве ће поти ске општине. Пажњу одборника привући ће, свакако, расправе о мерилима за плаћање надокнаде за коришћење грађевинског земљишта, па

Одлука о потврђивању чланства у Сталној конференцији градова и општина, затим доношење Одлуке о поверавању управљања про јектом са на ци је де по ни је чврстог комуналног отпада и изградње трасфер станице... На данашњој седници би и Општински јавни правобранилац Ве сна Жив ко вић требало да добије „зелено светло“ за други четворогодишњи мандат на овој функцији. В. Ј.

директор и најавио да ће половином фебруара бити организована изложба, на којој ће се представити достигнућа радионице. С. Л.

Министарка уручила награду ЗРЕЊАНИН: Министарка телекомуникација Јасна Матић уручила је награду зрењанинској Основној школи “2. октобар” за освојено прво место на интернет квизу “Кликни безбедно”. Овој образовној установи припали су лап топ рачунар и пројектор.

- Деца из ове школе показала су висок ниво знања о безбедности на интернету и зато су заслужила награду – рекла је Матићева. Ж. Б.

Сајам перадарства у Сомбору

СОМБОР: Према речима организатора из Друштва одгајивача ситних животиња „Сомбор 1871“, за три дана, колико је трајао, јубиларни 35. Сајам перадарства у сомборској градскох хали „Мостонга“ обишло је преко хиљаду посетилаца. На највећој сајамској манифестацији оваквог типа у Србији у својвству излагача наступило је преко 300 одгајивача Републике Српске, Босне и Херцеговине, Румуније, Хрватске, Немачке, Аустрије, Швајцарске и наше земље. Директор овог сајма др Зоран Парчетић, каже да је било изложено преко 3.000 голубова, живине и кунића.

- По расама и категоријама додељено је 180 признања и награда, а поред тога на традиционалној берзи ситних животиња посетиоци су, осим животиња могли да купе и храну, лекове и опрему за своје љубимце. Као и ранијих година и овај Сајам перадарства је одржан под покровитељством сомборске Градске Скупштине. М. М.

Клуб за старе СРПСКА ЦРЊА: Уз помоћ Министарства за рад и социјалну политику, новоцрњанска општина, једна од најсиромашнијих у Војводини, добиће Клуб за окупљање старих лица. Пројекат је вредан 3,6 милиона динара, а простор за ове намене биће уређен у старој школској згради у насељу „Војвода Бојовић“ у Српској Црњи. У клубу ће бити запослене две особе медицинске струке. Ж. Б.

12

crna hronika

ponedeqak31.januar2011.

dnevnik

NA KON @AL BE NA PRE SU DU ZA SVI RE PO UBI STVO TRO GO DI [WE DE VOJ ^I CE

O~uh i maj ka pred Ape la ci o nim su dom Apelacioni sud u Beogradu razmatra}e danas `albe na presudu kojom je Ma li {a Jev to vi} osu|en na 40 godina za tvo ra zbog svi re pog ubistva trogodi{we Katarine Jankovi} sredinom jula 2005. godine, a wena majka Ana Fi li po vi} na 37 godina zbog pomagawa u ubistvu.

Jevtovi} i Ana Filipovi} na iste kazne zatvora bili su osu|eni u Okru`nom sudu u Beogradu 2007. godine, ali je tu presudu ukinuo Vrhovni sud Srbije i nalo`io novo su|ewe, posle kojeg su u novembru 2009. osu|eni na kazne koje }e biti razmatrane pred Apelacionim sudom.

Posle razmatrawa `albi, taj sud bi trebalo da donese

Mali{a Jevtovi} i Ana Filipovi}

SU TRA U VI [EM SU DU U BE O GRA DU

Na sta vak su |e wa Ka ta ri ni Re bra ~i Pred Vi{im sudom u Beogradu sutra }e biti nastavqeno su|ewe vlasni ci do bro tvor nog fonda za prevenciju raka dojke Ka ta ri ni Re bra ~i i wenim saradnicama, optu`enim za protivpravno prisvajawe 37 miliona dinara iz tog fonda.

Rebra~a, wena majka San dri na Bo gu no vi}, Sla |a na Mi ro ni ja i Mir ja na Hri sti} u sud

nije istina da je novac Fonda koristila za li~ne potrebe, i za svoje hap{ewe optu`ila je direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Ne na da Bo ro je vi }a koji je tako|e pritvoren i procesuiran u julu 2010.

Katarina Rebra~a je fond osnovala u maju 2006, a wegove aktivnosti su zapo~ete u sep-

Katarina Rebra~a

}e do}i slobodno, po{to im je 15. no vembra pro {le go di ne ukinut pritvor u kojem su provele sedam meseci posle hap{ewa. One su optu`ene za krivi~no delo zloupotrebe slu`benog polo`aja za koje im preti kazna do 12 godina zatvora. Terete se da su, od marta 2006. do aprila 2010, protivpravno prisvojile 37 miliona dinara, koje su na ra~une Do bro tvor nog fon da „Katarina Rebra~a” uplatili do nato ri, uglavnom putem uplatnica „Infostana”, radi edukacije i informisawa `ena o prevenciji raka dojke.

Vlasnica Fonda „Katarina Rebra~a” na po~etku su|ewa je negirala krivicu, navode}i da

tembru te godine i vrlo brzo je postigao sve svoje kratkoro~ne ciqeve, navedeno je na sajtu ove ne vla di ne or ga ni za ci je.

Osnov ni ciq osni va wa tog fonda je borba protiv raka dojke u Srbiji.

Po~etkom jula 2010. uhap{ena je i grupa zaposlenih u Institutu za onkologiju i radiologiju Srbije s direktorom Nenadom Bo ro jevi }em na ~elu, zbog sumwe da su vr{ili malverzacije s citostaticima i izvr{ili krivi~na dela primawe i davawe mita, a u novembru pro{le godine je uhap{eno jo{ osmoro osumwi~enih za ista krivi~na dela u okviru akcije „Kraba”.

(Ta njug)

PO TRA GA ZA DRA [KOM VU KO VI ]EM I DE JA NOM [E KU LAR CEM

[a ri }e vi sa rad ni ci se kri ju po se li ma Dra { ko Vu k o v i} i De j an [e ku la rac, dvojica iz grupe Dar ka [a ri }a optu`enih za u~e{}e u {vercu droge, kriju se izme|u Albanije i Kosova, ob ja vio je ju ~e pod go ri~ ki „Dan”.

Pozivaju}i se na informacije iz uprave crnogorske policije, dnevnik navodi da se Vukovi} i [ekularac skrivaju na nepristupa~nom terenu, u slabo naseqenim selima. Vukovi}a i [ekularca potra`uje Republi~ko javno tu`ilastvo Srbije, koje je ih tereti za u~e{}e u {vercu velike koli~ine kokaina iz Latinske Amerike u Evropu.

Pred Specijalnim sudom za organizovani kriminal u Beogradu, u septembru pro{le godine po~elo je su|ewe narkogrupi Darka [ari}a, bizni-

pra vo sna `nu pre su du, po {to po zakonu ne mo`e vi{e od jednog puta ukidati presudu, ali je mo`e preina~iti ili potvrditi u celo sti. Jev to vi} je osu |en jer je 17. jula 2005. trogodi{wu devoj~icu ubio na surov na~in i jer se 48 sati pre ubistva nad wom seksualno i`ivqavao i naneo joj niz te{kih povreda.

– Jevtovi} je bio svestan svog dela, a Filipovi}eva mu je u tome s umi{qajem pomogla. Pu{tala ga je da ide s wenom }erkom sam u {umu i prikrivala tragove i povrede koje je devoj~ici nanosio – rekao je sudija Alek san dar Tre {wev prilikom izricawa presude.

Darko [ari}

sme na iz Pqe va qa ko ji je ozna~en kao glavni organizator tranzita velike koli~ine droge iz Latinske Amerike.

Na po~etku ponovqenog su|ewa Jevtovi} nije `eleo da iznese odbranu, dok je Ana Filipovi} kategori~ki porekla da ima veze s ubistvom i delimi~no promenila svoju odbranu.

Tokom prvostepenog su|ewa, oni su se me|usobno optu`ivali za smrt male Katarine, a to su nastavili i na ovom su|ewu.

Devoj~ica je preminula 17. jula 2005. godine od posledica te{kih telesnih povreda.

Jevtovi} je optu`en da je Katarinu u Zvezdarskoj {umi silovao i tukao i zadao joj povrede od kojih je pre mi nu la dok je maj ka ~u va la stra`u. Oni su sutradan devoj~icu u modricama i besvesnom stawu dovezli u bolnicu i lekarima rekli da je pala s kreveta.

(Ta njug)

PO ^I WE SU \E WE TRO JI CI BIV [IH FUNK CI O NE RA FK „CR VE NA ZVE ZDA”

Dra gan Yaji} da nas pred su di jom Pred Vi{im sudom u Beogradu danas bi trebalo da po~ne su|ewe biv{im funkcionerima FK “Crvena zvezda” Dra ga nu Xa ji }u, Vla di mi ru Cvet ko vi }u i Mi lo {u Ma rin ko vi }u, te sportskom menaxeru Ran ku Sto ji }u, koje optu`nica beogradskog Vi{eg tu`ila{tva sumwi~i za zloupotrebu slu`benog polo`aja u vezi s pojedinim transferima “Zvezdinih” fudbalera.

Optu`nica je podignuta 15. juna pro{le godine, posle gotovo dve i po godine istrage, koja je nekoliko puta pro{irivana i dopuwavana.

Istraga protiv biv{ih “Zvezdinih” funkcionera Xaji}a, Marinkovi}a i Cvetkovi}a je pokrenuta 7. februara 2008. godine zbog sumwe da su zloupotrebom slu`benog polo`aja prilikom transfera fudbalera Go ra na Dru li }a u {pansku “Saragosu” 2001. godine protivpravno prisvojili oko 5,1 miliona evra. Osim toga, Tu`ila{tvo sumwi~i Xaji}a i Cvetkovi}a da su od transfera fudbalera Zo ra na We gu {a u madridski „Atletiko” protivpravno prisvojili oko 1,5 milion evra, a milion dolara od transfera Pe ri ce Og we no vi }a u madridski „Real”. Tako|e, Xaji} i Marinkovi} sumwi~e da su od transfera Ne ma we Vi di }a u moskov-

Dragan Yaji}

Ranko Stoji}

Vladimir Cvetkovi}

ski „Spartak” prisvojili dva miliona evra.

Postupkom je obuhva}en i transfer fudbalera Iva na Du di }a u lisabonsku „Benfiku„, u vezi s kojim za zloupotrebu slu`benog polo`aja osim Xaji}a, Tu`ila{tvo sumwi~i i fubalskog menaxera Ranka Stoji}a.

Nijedan od fudbalera ~iji su transferi istra`ivani prilikom svedo~ewa u istrazi nije teretio Xaji}a, Cvetkovi}a i Marinkovi}a.

Advokati Dra gan Sa vi} i Mi lan Vu jin, branioci Dragana Xaji}a, tokom istrage su izjavqivali za medije da „nijedan od brojnih svedoka koji su saslu{ani u istra`nom postupku nije

Milo{ Marinkovi}

ni{ta lo{e rekao o Xaji}u, te da ga ni~im nisu teretili“.

– Tako|e, nijedan fudbaler ni~im nije teretio Dragana Xaji}a. Nijedan fudbaler nema potra`ivawa prema Xaji}u, nijedan klub, niti menaxer, nijedan fudbalski savez. ^ak i dr`ava, koja je radila silne kontrole ne samo u fudbalskom klubu „Crvena zvezda“ ve} i u drugim, nije na{la ni{ta {to bi bilo nezakonto – izjavio je advokat Dragan Savi} nakon {to je pro{le godine okon~ana dopuna istrage.

Xaji}, Marinkovi} i Cvetkovi} su uhap{eni 5. februara 2008. godine i u pritvoru su proveli po pet meseci.

J. J.

ZBOG OBA VE [TA VA WA AM BA SA DE SAD U HO LAN DI JI O STA WU U PRI TVOR SKOJ JE DI NI CI TRI BU NA LA

[e {e qe va pri ja va pro tiv biv {eg uprav ni ka za tvo ra – Predsednik Srpske radikalne stranke Vo ji slav [e {eq podneo je krivi~nu prijavu protiv biv{eg upravnika pritvorske jedinice u [eveningenu Ti mo ti ja Mek fa de na zbog toga {to je o stawu u pritvoru obave{tavao ambasadu SAD u Holandiji – rekao je ju~e {ef pravnog tima za odbranu lidera radikala Zo ran Kra si}.

On je na konferenciji za novinare naveo da je „Vikiliks” objavio depe{u iz koje se vidi da je Mekfaden iznosio detaqe o privatnosti Slobodana Milo{evi}a, {to je zabraweno pravilnikom u pritvorskoj jedinici i govori da postoji vansudski pritisak na sud. On je izrazio ozbiqnu sumwu da sigurno postoje takve depe{e i o [e{equ, i o~ekivawe da }e predsednik suda odrediti pretresno ve}e koje }e podi}i optu`nicu protiv Mekfadena. [e{eq je krivi~nu prijavu podneo predsedniku Me|unarodnog krivi~nog suda za biv{u Jugoslaviju Pa tri ku Ro bin so nu. Krasi} je rekao

Pritvorska jedinica u [eveningenu

da je u Ha{kom tribunalu za 22. februar zakazana pretpretresna konferencija u predmetu koji se protiv [e{eqa vodi za nepo{tovawe suda.

SRS je sastavio tekst peticije za osloba|awe [e{eqa koja

}e biti javno objavqena i gra|ani }e mo}i svojim potpisom da izraze li~ni stav o tome da li lider radikala treba da bude oslobo|en. Krasi} je ranije izrazio o~ekivawe da }e pretresno ve}e 8, 9. i 10. marta doneti

povoqnu odluku, i najavio veliki nau~ni skup u Beogradu 19. februara, povodom osam godina otkako je [e{eq u ha{kom pritvoru. [e{equ se sudi za zlo~ine protiv ~ove~nosti i povrede ratnog prava i obi~aja u Hrvatskoj, Vojvodini i Bosni i Hercegovini od 1991. do 1993. godine. On je 21. januara 2009. dodatno optu`en za nepo{tovawe Tribunala zbog obelodawivawa imena i drugih li~nih detaqa tri svedoka ~iji je identitet, po nalogu pretresnog ve}a, bio za{ti}en od javnosti. [e{eq je 24. jula 2009. osu|en na 15 meseci zatvora zbog nepo{tovawa suda i ta kazna mu je potvr|ena 19. maja 2010 godine.

On je 4. februara 2010. drugi put optu`en zbog objavqivawa u kwizi podataka o 11 za{ti}enih svedoka.

Lider radikala se dobrovoqno predao Ha{kom tribunala u februaru 2003, a su|ewe mu je po~elo novembra 2007. godine.

(Ta njug)

crna hronika

dnevnik

U NO VOM SA DU

Preminula u autobusu Qu bi ca M. (1943) pre mi nu la je ju ~e oko de set sa ti u grad skom auto bu su ko ji se kre tao kroz Pe tro va ra din. Ona je bi la u dru {tvu svog su pru ga, sa zna je mo ne zva ni~ no.

Ta ko |e, pret hod no ve ~e oko 22 sa ta na De te li na ri u Ru me na~ koj uli ci u No vom Sa du is pred bro ja 165, pro na |e na je mr tva Bor ka M. (1939) iz Ba~ kog Jar ka, sa zna je ne zva ni~ no na{ list.

Uzrok smr ti bi }e utvr |en u In sti tu tu za sud sku me di ci nu. E. D.

NO VI NE U BU DU ]EM ZKP-u

Neprimqeni poziv nije opravdawe Okri vqe ni ko ji ubu du }e ne bu du pri mi li po ziv na adre si ko ju su su du ili dru gom nad le `nom or ga nu osta vi li kao me sto svog pre bi va li {ta ili bo ra vi {ta svoj po ziv mo ra }e da po tra `e na ogla snoj ta bli ili in ter netstra ni ci su da. Po ziv }e ih ta mo ~e ka ti 30 da na, a po tom }e se sma tra ti da su ured no po zva ni i su |e we ne }e mo }i da se od lo `i, pred vi |e no je od red ba ma na cr ta no vog za ko ni ka o kri vi~ nom po stup ku.

Ide ja bu du }eg ZKP-a je da se okri vqe ni one mo gu }e da od lo `u su |e wa zbog ne pri ma wa po zi va i po red na ve de nog, pred vi |a jo{ niz me ha ni za ma za spre ~a va we zlo u po tre ba pra va i bes ko na~ nog tra ja wa kri vi~ nog pro ce sa, me |u ko ji ma su ~ak i upu }i va we po zi va i-mej lom i SMS-po ru kom.

– Neo da zi va we okri vqe nih i sve do ka po zi vi ma su da vo di od la ga wu pre tre sa i du gom tra ja wu kri vi~ nog po stup ka, pa ~ak i we go voj za sta re lo sti, ali re {e wi ma no vog ZKP-a sve zlo u po tre be mo gu} no sti iz be ga va wa pri je ma }e bi ti ot klo we ne – po ru ~io je ~lan rad ne gru pe za iz ra du za ko na Mi o drag Ma ji}.

Po we go vim re ~i ma, u Sr bi ji pri jem po zi va okri vqe nih pred sta vqa po se ban pro blem jer ima mo ne sre |e ne po dat ke o pre bi va li {tu i bo ra vi {tu gra |a na.

– Ve }i na sta nov ni {tva kod nas ne `i vi ta mo gde je pri ja vqe na ili pro me ne pre bi va li {ta i bo ra vi {ta ne pri ja vqu je bla go vre me no nad le `nim or ga ni ma – re kao je Ma ji }a, ko ji je i su di ja Ape la ci o nog su da u Be o gra du, i do dao da pro blem pred sta vqa i ve li ki broj ne le ga li zo va nih obje ka ta ko ji ne ma ju adre se, ni broj.

– Svi ovi pro ble mi i ma ne sa da {weg za ko na su pre po zna te – na veo je Ma ji}, i uka zao na to da je no vim re {e wi ma pred vi |e no da okri vqe ni od pr vog tre nut ka

ka da je oba ve {ten da se pro tiv we ga vo di kri vi~ ni po stu pak bu de upo znat i s oba ve zom da su du mo ra bla go vre me no da pri ja vi bi lo ko ju pro me nu me sta bo rav ka. – Mo ra i da se iz ja sni o to me na ko ji na ~in `e li da bu de po zi van – pri je mom po zi va na ku} nu adre su, pre ko bra ni o ca ili na dru gi na ~in pred vi |en za ko nom.

Ako ka `e da `e li da pri ma po zi ve pre ko bra ni o ca, od tog tre nut ka }e se taj na ~in sma tra ti ured nim po zi va wem. Okri vqe ni se mo `e oba ve za ti i na to da po zi ve pri ma i na ku} nu adre su. Uko li ko na pri ja vqe noj adre si ne bu de pro na |en od sud skog po zi va ra i po ziv ne mo `e da se osta vi kod od ra slog ~la na do ma }in stva, no vi nu pred sta vqa to {to }e we gov po ziv ili ne ki pod ne sak bi ti osta vqen na ogla snoj ta bli su da i na in ter net-stra ni ci su da u ro ku od 30 da na, na {ta }e okri vqe ni bi ti pret hod no upo zo ren.

– Ide ja je da se te ret in te re sa za to da bu de te bla go vre me no oba ve {te ni pre ne se s dr `av nog or ga na ko ji je mo rao bes ko na~ no da ju ri i tra `i, na oso bu u ~i jem je to ta ko |e in te re su – is ta kao je Ma ji}, i oce nio da }e na ovaj na ~in za kon na te ra ti okri vqe ne da vi {e ne u ru ~i va we po zi va ne ko ri ste za odu go vla ~e we po stup ka. [to se ti ~e po zi va sla wem imej la i SMS-po ru ka, oni su, po su di ji nim re ~i ma, za ko nom pred vi |e ni sa mo kao mo gu} no sti za po zi va we.

– Li ce mo `e tra `i ti da mu sud ne upu }u je pi sa ni po ziv ve} da ga oba ve sti SMS-po ru kom ili imej lom jer su to da nas pot pu no pri hva tqi vi na ~i ni ko mu ni ci ra wa – re kao je Ma ji}.

On je uka zao da to ni su re dov ni na ~i ni po zi va wa i ko ri sti }e se sa mo „ka da je sud uve ren u to da }e od re |e no li ce po ziv pri mi ti na taj na ~in, ra di br zi ne po stup ka”.

(Ta njug)

ponedeqak31.januar2011.

HR VAT SKA DO STA VI LA A@U RI RA NI SPI SAK OP TU @E NIH ILI OSU \E NIH ZA RAT NI ZLO ^IN

Na listi 1.549 Srba

Mi ni star ka prav de Sne `a na Ma lo vi} iz ja vi la je da je Hr vat ska do sta vi la a`u ri ra ni spi sak od 1.549 oso ba ko je su osu |e ne, op tu `e ne ili pod is tra gom za rat ni zlo ~in. Mi ni star ka je pre ci zi ra la da je na we mu u od no su na pret hod ni, do sta vqen u ju lu 2010, 15 oso ba vi {e.

Ima ju }i u vi du no vo na sta lu si tu a ci ju, Sne `a na Ma lo vi} je po zva la za in te re so va ne gra |a ne da se li~ nim zah te vom obra te

Mi ni star stvu prav de i po no vo utvr de svoj sta tus pred pra vo sud nim or ga ni ma Hr vat ske. Gra |a ni tre ba da pod ne su zah tev ko ji ob u hva ta po pu we ni for mu lar, a on se mo `e pre u ze ti na veb-stra ni ci Mi ni star stva prav de (www.mpravde.gov.rs), i fotokopiju li~ne karte.

Ukoliko se zahtev ne podnosi li~no, potrebno je prilo`iti overeno ovla{}ewe, a osoba na koju se podaci odnose ovla{}uje

Ma ri ja Ra {e ta-Vu ko sa vqe vi}

2 i VIP-sa lo na na be o grad skom aero dro mu, jo{ uvek ni je stu pi la na prav nu sna gu, sa zna je „Dnev nik“ u Vi {em su du u Be o gra du. Na i me, Kri vi~ no van ra sprav no (KV) ve }e jo{ uvek ni je do ne lo od lu ku po vo dom pri go vo ra pod ne tih pro tiv op tu `ni ce.

uputstvo o podno{ewu zahteva, kao i dodatne informacije, dostupne su na veb-stranici Ministarstva pravde.

Gra|anima koji podnesu zahtev bi}e odgovoreno u najkra}em mogu}em roku, a podno{ewe zahteva i dostavqawe tra`ene informacije od Ministarstva pravde Srbije je iskqu~ivo informativnog karaktera i ne proizvodi nikakve pravne posledice.

(Tanjug)

Radi se vi{e s mawe sudija – U no vo sad skom Osnov nom su du go di nu smo za vr {i li s iz u z et n im re z ul t a t i m a po s ma tra ju }i efi ka snost nor me su di ja ko je ra de u se di {tu u No vom Sa du i wi ho vih ko le ga u sud skim je di ni ca ma. Va qa na gla si ti da je ovo sud s de set sud skih je di ni ca, ko li ko ne ma ni je dan dru gi u Sr bi ji – ka `e za „Dnev nik” vr {i lac funk ci je pred sed ni ka Osnov nog su da u No vom Sa du Vi do je Mi tri}, ko ji je na tom po lo `a ju od po ~et ka pro {le go di ne.

Ovaj sud je po pr vo ste pe noj nad l e ` no s ti te r i t o r i j al n o naj v e } i u dr ` a v i i po k ri v a oko ~e tvr ti nu Voj vo di ne, na ko joj pre bi va go to vo tre }i na gra |a na ove po kra ji ne, na vo di na{ sa go vor nik i do da je: – Za i sta ne ma mo akut ne i ne re {i ve pro ble me. Ne po ve }a va nam se broj pred me ta u od no su na onaj s ko jim su su di je za po ~e le pro {lu go di nu, iako ima mo mno go ma we su di ja ne go u pe ri o du pre re for mi u pra vo su |u ali i do sta su di ja na trud ni~ k om bo l o v a w u. Oko 19 pred m e t a je me s e~ n i pri l iv pred me ta u „kri vi ci”, a u is tra zi ih je oko 40. Sa da ima mo

mo ima li pun ka pa ci tet, bi }e nas do voq no za ce lu te ri to ri ju. Mo ram na po me nu ti da ima mo ve lik broj no vih, mla dih de li la ca prav de, na ko je smo po no sni. Oni ima ju u pro se ku oko 33 go di ne, a fan ta sti~ no oba v qa j u po s ao, kva l i t et n o, ~e sti to i s ve o ma mno go ener gi je. To nam za i sta mno go zna ~i!

Mi tri} na gla {a va da se od 1. ja nu a ra pro {le go di ne pred me ti u kri vi~ nom po stup ku ra de is kqu ~i vo u se di {tu su da u No vom Sa du kao i is tra ga na kon uvi |a ja.

– To {to je „kri vi ca„ pre ne ta u se di {te su da po me ni ima do b ar efe k at. Or g a n i z o v a l i smo se ta ko da su di je {to pre stig nu na uvi |aj. Opa sno je du go za dr `a va ti ko lo voz za tvo ren, znam iz li~ nog is ku stva dok sam ra dio kao de `ur ni is tra `ni su di je pa je bi lo slu ~a je va da se pri li kom uvi |a ja do go de no ve ne sre }e – ka `e on.

Mi tri} pri me }u je da je u po sled we vre me za Voj vo di nu spe ci fi~ no da su ne ka kri vi~ na de la, kao {to je na si qe u po ro di ci, ala ra mant no pri sut na i mno go ih je vi {e ne go ra ni je.

{ti ti mo gra |a ne od even tu al ne du ple pro da je ne kret ni ne: od 1. ja nu a ra pro {le go di ne ne mo `e se de si ti da po no vo bu de pro dat isti stan u No vom Sa du.

To je ne {to {to pru `a za i sta ve li ku si gur nost gra |a ni ma u ovoj obla sti jer je to ga ov de bi lo.

Po re ~i ma na {eg sa go vor ni ka, ve o ma je bit no {to se ko -

da to vi {e ni je ta ko. Ta ko |e, vi {ak pro sto ri ja u ne kad ve }im su do vi ma, kao {to su Vr bas i Be ~ej, sad ra ci o nal no ko ri sti mo za skla di {te we i ar hi vi ra we jer ov de vi {e za to ne m a m o me s ta – na v o d i Mi tri}.

Ono {to bi, po we go vom mi {qe wu, mo ra lo da se u bli skoj bu du} no sti de si je no va Pa la ta

Vi do je Mi tri}

Ra{eta jo{ na ~ekawu

Vi {e tu `i la {tvo u Be o gra du je re vi di ra nu op tu `ni cu obe lo da ni lo kra jem sep tem bra 2010. go di ne. Po sle pr ve op tu `ni ce, po dig nu te u mar tu 2007, pro tiv je da na est oso ba, iste go di ne u ok to bru je KV ve }e ta da {weg Okru `nog su da, to kom raz ma tra wa pri go vo ra, na re di lo do pu nu is tra ge, ta ko da je s osnov nom is tra gom ovaj slu ~aj is tra `i van bez ma lo {est go di na.

Re vi di ra na op tu `ni ca je, osim pro tiv biv {e mi ni star ke Ra {e ta-Vu ko sa vqe vi}, po dig nu ta i pro tiv ne ka da {weg di rek to ra be o grad skog aero dro ma Bra ni sla va Vi ta so vi }a, we go vog za me ni ka Du {ka Gri li he sa, biv {eg po mo} ni ka ge ne ral nog di rek to ra Sla |a na Iv ko vi }a, ta da {weg vla sni ka „Ter mo e ner go-in `e we rin ga” Jo va na \e na di }a, te su vla sni ka pred u ze }a „Ko lu ba ra in vest grad wa” De ja na Mi {o vi }a i La za ra Bun ~i }a.

Po na vo di ma op tu `ni ce, spor ne su okol no sti u ve zi s do de lom pro jek to va wa Ter mi na la 2 pred u ze }u „Ter mo e ner go-in `e we ring”, a u ve zi s VIP-sa lo nom pred u ze }u „Ko lu ba ra in vest grad wa”, kao i po je di na de {a va wa to kom re a li za ci je ra do va, te pot pi si va we anek sa ugo vo ra ko ji ma je ce na po slo va znat no uve }a va na. Svi okri vqe ni su to kom is tra ge od ba ci li op tu `be.

J. J.

drugu osobu da u weno ime tra`i informaciju.

Zahtev se Ministarstvu pravde podnosi po{tom ili na pisarnici u Nemawinoj 22–26, 11000 Beograd, a podno{ewe zahteva, odnosno dobijawe tra`enih podataka se ne napla}uje.

U ciqu za{tite privatnosti osoba koje potra`uju ove informacije, zahtev se mo`e podneti iskqu~ivo pisanim putem, a

VR [I LAC FUNK CI JE PRED SED NI KA NO VO SAD SKOG OSNOV NOG SU DA VI DO JE MI TRI] ZA „DNEVNIK”

OP TU @NI CA PRO TIV BIV [E MI NI STAR KE SA O BRA ]A JA, PO DIG NU TA U SEP TEM BRU, NI JE STU PI LA NA SNA GU

Re vi di ra na op tu `ni ca pro tiv biv {e mi ni star ke sa o bra }a ja Ma ri je Ra {e ta-Vu ko sa vqe vi} i jo{ {est oso ba ko je op tu `ba te re ti za zlo u po tre bu slu `be nog po lo `a ja 2003. i 2004. go di ne, pri li kom iz ra de pro jek ta i re kon struk ci je Ter mi na la

13

Pa la ta prav de u No vom Sa du

ma kar 15.000 ma we pred me ta od bro ja ko ji smo za pri mi li la ne.

Po svim po da ci ma, is tra `ne su di je su bi le vr lo efi ka sne iako za p ri m e ve o m a mno g o pred me ta u to ku go di ne – ob ja {wa va pr vi ~o vek ovog Osnov nog su da Vi do je Mi tri}. – Dvo je su di ja nam broj ~a no ne do sta je, je dan ni je iza bran, a dru gi je pre mi nuo. Mi slim da kad bu de -

– Do bi li smo AVP pro gram ko ji je pro funk ci o ni sao u ce loj Sr bi ji. We go ve do bre stra ne i mo gu} no sti su {to je je din stven pa ta ko, iz me |u osta log, pred sed nik Vr hov nog ka sa ci o nog su da u Be o gra du mo `e pra ti ti bi lo ko ji pred met i sve {to se ra di u bi lo ko jem su du. Do bi li smo ovaj pro gram ~i j om upo t re b om fak t i~ k i

na~ no us pe la obez be di ti jed na ka op te re }e nost su di ja u svim sud skim je di ni ca ma i su do vi ma i da oni ima ju isti broj pred me ta.

– Ima li smo ra ni je ap surd nu si tu a ci ju da su su di je u No vom Sa du ra di le mno go vi {e od wi ho vih ko le ga u ma lim su do vi ma, pa i ~e tvo ro stru ko. Ta ko je bi lo je slu ~a je va da u ma lim su do vi ma su di ja ima za du `e no sa mo osam pred me ta. Osim to ga, re for mom pra vo su |a je u sva koj sud skoj je di ni ci obez be |e no „pra vo na pri rod nog su di ju„, {to zna ~i da se vi {e ne mo `e de si ti da u ne kom me stu, ma ko li ko je ono ma lo, su di sa mo je dan su di ja. Sud ske je di ni ce ima ju bar dvo je su di ja. Ra ni je se mo gla de si ti si tu a ci ja jed no me sto – je dan su di ja i tu ve} zna te da }e vam taj su di ja bi ti u pred me tu, re ci mo u par ni ci, i uvek }e vam su di ti. Sa -

prav de u No vom Sa du za sve su do ve.

– Ova zgra da vi {e ni je do voq na za na {e oba ve ze. Pro stor je pre ma li, uslo vi za rad ni su do bri – sad se su di u vr lo ma lim kan ce la ri ja ma. Za ute hu je {to je kom pju ter ska opre ma re la tiv no do bra. Po me ni, No vi Sad za slu `u je i tre ba lo bi da ima mno go ve }u Pa la tu u ko joj bi se ob je di ni li svi su do vi.

Eto, mi smo mo ra li iz me sti ti van par ni~ no ode qe we iz ove zgra de. Bi lo je na ja va da }e se u Rad ni~ koj uli ci, na do mak ovog su d a, iz g ra d i t i obje k at za grad ske or ga ne i tim po vo dom je spo mi wa no da je, na vod no, usvo jen pro je kat – ka `e na{ sa go vor nik. – Ipak, i u ovoj si tu a ci ji su di ja kri vi ~ar je la ne za du `i vao oko 170 pred me ta, a par ni ~ar bli zu 270 {to, ni je ma li broj broj, ali mi to po sti `e mo.

M. Vu ja ~i}

RE AK CI JA SPO-a NA OD LU KU SU DA DA PRO CES PRO TIV BIV [IH ^EL NI KA DB-a KRE NE IZ PO ^ET KA

Pravosu|e {titi Milo{evi}ev eskadron

Srp ski po kret ob no ve sa op {tio je da se od lu kom Vi {eg su da u Be o gra du da se su |e we u pro ce su pro tiv biv {ih ~el ni ka Dr `av ne bez bed no sti op tu `e nih za pri pre ma we aten ta ta na li de ra SPO-a Vu ka Dra {ko vi }a 2000. go di ne u Bu dvi vo di iz po ~et ka op stru i {e taj pro ces. „Ne ko iz de mo krat skog i re for mi sa nog pra vo su |a i iz van pra vo su |a {ti ti eska dron za pri pre ma we svih po li ti~ kih ubi sta va i aten ta ta iz vre me na Slo bo da na Mi lo {e vi }a, a tim eska dro nom je u svim slu ~a -

je vi ma ko man do vao (biv {i ~el nik DB-a) Mi lan Ra do wi}„, po ru ~i li su iz SPO-a.

Po sle 11 go di na o~e ki va lo se okon ~a we do ka znog po stup ka, ali je su di ja Vi {eg su da u Be o gra du Ta tja na Sre te no vi} od lu ~i la da su |e we kre ne iz po ~et ka, na vo di SPO. U sa op {te wu se da do da je da su biv {i ~el ni ci DB-a Ra do wi}, Rat ko Ro mi} i Ste van Ba sta op tu `e ni sa mo za pri pre ma we bu dvan skog aten ta ta, a da je sud ski po stu pak vra }en na po ~e tak, iako je pre ne ko li ko me se ci od lu ~e no da se sa slu {a ju jo{ sa mo pre -

o sta li sve do ci. Su |e we Ra do wi }u i dvo ji ci we go vih sa rad ni ka zbog op tu `bi da su po ma ga li u po ku {a ju ubi stva li de ra SPO-a Vu ka Dra {ko vi }a 2000. go di ne u Bu dvi ju ~e je po ~e lo od po ~et ka zbog pro me ne ~la no va sud skog ve }a. To su |e we bi lo je pri ve de no kra ju 2009. go di ne, ali je u no vem bru 2010. go di ne po no vo po kre nu to zbog pro me ne ce log sud skog ve }a, na kon op {teg iz bo ra su di ja.

Na sta vak su |e wa sa slu {a wem sve do ka za ka zan je za 11. mart.

(Ta njug)

14

dRU[TvO

ponedeqak31.januar2011.

dnevnik

PR VO sMO CIN KA RI LI TR GOV CE, NA RED DO [LI PI JA NI VO ZA ^I

PRO sVE TA RI OGOR ^E NI IZ JA VOM PRE MI JE RA

[kolama u {trajku sti`e „poja~awe” – Sindikati prosvete, koji od petka {trajkuju „ogor~eni su i iritirani” izjavom premijera Srbije Mir ka Cvet ko vi }a da, tra`e}i ve}e plate i ulagawe u obrazovawe, ru{e ekonomsku stabilnost dr`ave – rekao je predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Srbije Le o nar do Er de qi. – Tra`i}emo od premijera da nam objasni kako mi to ru{imo dr`avu svojim zahtevima za boqi `ivot i uslove rada. Pitamo se i o kakvoj politi~koj pozadini {trajka on to govori.

Sindikati prosvete tra`e od Vlade da pove}a ulagawe u obrazovawe za 20 milijardi dinara, dok Erdeqi smatra da je premijer Srbije „svojom izjavom dodatno podstakao prosvetare na to da istraju u {trajku” i da zbog takve izjave o~ekuje da se od danas pove}a broj {kola u {trajku. Predstavnik sin-

dikata rekao je da sindikati o~ekuju pisani poziv Vlade Srbije za nastavak pregovora, a da }e u me|uvremenu nastaviti {trajk.

Od 1.804 osnovne i sredwe {kole u Srbiji {trajkuje 1.165. Erdeqi podse}a na to da su 654 {kole potpuno obustavile nastavu, a da su u 511 {kola ~asovi skra}eni. Po podacima sindikata, 68 beogradskih {kola je potpuno obustavilo nastavu, a u ve}ini {kola je nastava skra}ena na 30 minuta. Ministar prosvete @ar ko Ob ra do vi} tvrdio je u petak da ve}ina {kola u Srbiji radi.

– Po podacima za popodnevnu smenu, koja je na ~asove krenula od 14 sati, 653 {kole radile su pot{trajkovalo je 660 noramalno, puno skra}ewem ~asova na 30 minuta, dok je rad potpuno obustavilo 476 {kola – rekao je ministar.

VR [WA^ KO NA sI QE NE ZA O BI LA ZI VOJ VO \AN sKE sRED WE [KO LE

Kqu~ dr`e nemi posmatra~i

Koliko je ta~na konstatacija potpredsednice Skup{tine Vojvodine Ma je Se dla re vi}, na okruglom stolu o vr{wa~kom nasiqu u {kolama , odr`anom u Skup{tini Vojvodine, da je ovo nasiqe u ekspanziji i da zahteva {iroki dru{tveni konsenzus, u~e{}e svih i dijalog kroz koji bi se do{lo do re{ewa, govore i podaci dobijeni u istra`ivawu sprovedenom u vojvo|anskim sredwim {kolama, prema kojima je skoro svaki ~etvrti sredwo{kolac izlo`en nekom vidu nasiqa.

-Dete mora biti u centru pa`we, jer sve to ru`no {to se doga|a naj~e{}e je posledica neusmerenosti odraslih na wega rekao je pokrajinski sekretar za obrazovawe Zol tan Je ge{. -Mi deci moramo obezbediti sredinu u kojoj nasiqe ne}e biti deo `ivota, a posledwih pet godina programom „{kola bez nasiqa“ u tome nam mnogo poma`e i UNICEF. Predstavqaju}i rezultate istra`ivawa u sredwim {kolama u Novom Sadu, Be~eju,Subotici i Ba~kom Petrovcu, koje je u okviru projekta „{kola bez nasiqa“, u saradwi s UNICEFom, sproveo Odsek za psihologiju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, profesor dr Ja smi na Ko xo pe qi} je upozorila na ~iwenicu da se i pored toga {to je svaki ~etvrti u~enik odgovorio da je u toku {kolovawa bio izlo`en nekom obliku nasiqa, tek jedan do dva procenta sredwo{kolaca u {koli ose}a nesigurno.

- Postavqa se pitawe da li sredwo{kolci nasiqe do`ivqavaju kao ne{to normalno i {ta mi mo`emo uraditi da tako ne bude - rekla je dr Koxopeqi}.

-Zato je ovih pet godina UNICEF-ovog programa jako va`no, kao {to je va`no da se defini{u uzroci nasiqa .

A, po re~ima dr Koxopeqi}, pored pritisaka zbog razmimoila`ewa o~ekivawa i rezultata, sredwo{kolci su pritisnuti i preobimnim {kolskim programima, suo~avawem s odsustvom pravednosti u {koli, kritikama i ka`wavawima, ali i veli-

kim brojem uzro~nika nasiqa koji su u {kolu uvezeni iz drugih aspekata `ivota. Zbog toga, smatra ona, {kola ne bi smela biti izolovana u borbi s nasiqem, nego u tu borbu moraju svi biti ukqu~eni.

Ovo istra`ivawe je pokazalo i da najmawe nasiqa ima u prvom razredu sredwe {kole, da ga je mawe u gimnazijama nego u sred-

nasilnike izolujemo i oduzmemo im publiku, koju iz nemih posmatra~a vaqa pretvoriti u one koje brane `rtve.

Po re~ima dr Smederevac `rtve nasiqa su naj~e{}e socijalno izolovani u~enici, bez drugova, po bilo kom osnuvu razli~iti od drugih, dok su nasilnici podstaknuti uglavnom ose}ewem ugro`enosti, ali postoji i jedan

Nacionalni dan bez duvanskog dima, 31. januar, bi}e obele`en danas {irom Srbije brojnim aktivnostima u domovima zdravqa, bolnicama, {kolama i na trgovima da bi se skrenula pa`wa stanovni{tvu na {tetnost duvana po zdravqe. [efica Kancelarije za prevenciju pu{ewa pri Institutu za javno zdravqe An |el ka Xe le to vi} rekla je ranije da je, po istra`ivawu koje je pro{le godine sproveo Institut za javno zdravqe Srbije, u na{oj zemqi posledwih godina upotreba duvana opala sedam odsto kod odraslih i isto toliko kod de-

Ako namera Komiteta za bezbednost saobra}aja uspe, srpski doma}ini porodi~na slavqa ubudu}e }e zavr{avati na dva na~ina: primawem ve}ine gostiju na konak, ili okretawem broja 92.

Izmenama Zakona o saobra}aju predvi|a se ka`wavawe lica koja podsti~u voza~e da piju i onih koji ne pozovu policiju ako primete da je neko pijan, a nisu u stawu da ga sami odvrate od vo`we. Nesu|eni cinkaro{i odgovara}e samo ukoliko pijani voza~ napravi prekr{aj ili ga saobra}ajci uhvate s nedozvoqenom koli~inom alkohola u krvi, a zakonodavac nameru argumentuje velikim brojem stradalih u nesre}ama kojim kumuju voza~i “pod gasom”.

Prose~an svet, ugostiteqi i konobari, o~igledno nemaju razumevawa za ovu inicijativu, dok na{ sagovornik psiholog Ne boj {a Jo va no vi} gaji ambivalentan stav po tom pitawu.

– ^im pi{ete o tome, verovatno i vi imate ambivalentan odnos prema tome – smatra on. – Pijan ~ovek uglavnom ne prihvata ~iwenicu da je neura~unqiv, i {ta je sad ve}e zlo: cinkariti nekog, ili da se wemu ili nekom drugom ne{to dogodi? To je zapravo dilema onog ko treba da pije.

Jovanovi} misli da }e u okviru na{eg mentaliteta ovaj zakon, bude li donet, te{ko za`iveti, mada bi mogao biti koristan u odre|enom stepenu i dobar rezon postoji. Me|utim, on podvla~i da bi to poteglo novo pitawe – u kojoj meri dr`ava ima pravo da uti~e na na{e `ivote. Psiholog smatra da bi izmena Zakona bila u redu samo ukoliko vo`wa u pijanom stawu sama po sebi postane krivi~no, a ne prekr{ajno delo, a mi smo ga pitali da li }e na{ jata~ki odnos prema bliskim

prekr{iocima zakona mo}i vremenom da se promeni?

– Mislim da ve}ina gra|ana to ne mo`e sada da u~ini jer da mo`e... Mi smatramo da je to posao

iskqu~ivo policije, osim kada se radi o te`im slu~ajevima poput ubistava. Ali, mentalitet mora da

sti postoje, ali i bitna razlika: ko ne prijavi trgovca, nije bio odgovoran, a sada jeste. Ne verujem da }e to za`iveti u praksi. Vodili bi se brojni sudski procesi, na kraju krajeva, ko u ugostiteqskom objektu broji i kontroli{e goste koji izlaze – niko! To je forma izglasavawa zakona koji li~e na one iz EU, odra|ivawe paketa koji nas pribli`ava Uniji, a da li }e za`iveti – verovatno jedan odsto.

Na{ sagovornik ipak misli da ovaj potez vlasti nije licemeran, zato {to od ne~ega mora da se po~ne, a sasvim je drugo pitawe da li sistem ima snage da to sprovede.

– Da sam na vlasti, doneo bih takav zakon. Ni Zakon o zabrani pu{ewa se ne primewuje potpuno,

Uto pij ska ide ja lNaj ve }a pre pre ka vla da vi ni za ko na i su zbi ja wu ko rup ci je?

– To je ona parola „da se pove}a dru{tvena svest”, a stara izreka ka`e da riba smrdi od glave. Poku{aj da se vaspitawem naroda promeni sistem je iracionalan, kao kada bismo, mewaju}i decu, poku{ali da promenimo porodicu i roditeqe, to te{ko ide. Prvo mora funkcionisati sistem i unutra{awa kontrola koju sistem ima, pa bi onda po modelu opona{awa narod krenuo da se pona{a kako mu se pona{a glava. A da vi prvo sredite narod, dok glava radi ne{to drugo, to je utopijska ideja.

se mewa. Ni u Crnoj Gori mentalitet nije bio takav da se vozi sporo, ali su ipak o{triji zakon i ~este patrole promenile ne{to u mentalitetu – pri~a Jovanovi}, koga podse}amo na to da je dr`ava, u liku Mla |a na Din ki }a, svojevremeno „{argarepom” od 500 dinara poku{ala da privoli gra|ane da cinkare trgovce koji ne izdaju fiskalne ra~une, a sada koristi „batinu”. – Podse}a me na to, sli~no-

ali postoje organizacije gde se zaista ne pu{i, ne{to tu ipak funkcioni{e. Revolucionarne promene ne donose rezultate u dru{tvu, retke su i dovode do devijacije, za razliku od evolucionih promena, korak po korak. Ako me pitate za korupciju, da li }e neko u Srbiji da prijavi ro|aka ili prijateqa koji kr{i zakon, to spada u domen utopije – zakqu~uje Neboj{a Jovanovi}.

I. Mi ha qe vi}

GOJAZNOsT ZAKUCALA NA NA [A VRA TA

wim stru~nim {kolama, kao i da ga je mawe u `enskoj, nego u mu{koj sredwo{kolskoj populaciji. Pored toga i mada tek jedan, procenat fizi~kog nasiqa ne bi trebalo zanemariti, jer iako ga je mnogo mawe nego verbalnog, ono je veoma opasno, ba{ kao {to ni nizak procenat novog oblika, elektronskog nasiqa, ne bi trebalo potceniti.

Govore}i o uzrocima nasiqa, profesor dr Sne `a na Sme de re vac, pored li~nosti, nabrojala je i porodicu, socijalno okru`ewe, a naro~ito medije, u kojima je sve prisutnije odsustvo negovawa kulture informacija, ba{ kao {to i dru{tvo u velikom stepenu toleri{e nasiqe i jo{ jednom dodala da {kole ne mogu biti same u borbi s ovom neda}om.

-Deca u~e na osnovu onog {to im poka`emo, a ne na osnovu onog {to im ka`emo - stav je dr Smederevac. -Nasilnika nema mnogo, ali iza wih su oni koji ih podr`avaju, a zatim i oni koji na nasilno pona{awe ne reaguju.

Tako se stvara za~arani krug koji mo`emo prekinuti jedino ako

mali procenat onih kod kojih je ovakvo pona{awe posledica poreme}aja, koji u kasnijem periodu mo`e pre}i u ozbiqnu patologiju. I dok je kod prve, ve}inske grupe nasilnika, dovoqno pozabaviti se prevencijom, kod druge grupe potrebna je ozbiqna stru~na pomo}.

Po re~ima koordinatorke programa za mlade u Kancelariji UNICEF-a u Beogradu Je le ne Za je ga no vi} Ja ko vqe vi} trenutno je u programu „{kola bez nasiqa“ u Vojvodini 48 osnovnih i sedam sredwih {kola.

Mre`a koje ove {kole stvaraju s drugim je mnogo ve}a, naro~ito zbog toga {to je program sveobuhvatan i obuhvata u~enike, nastavnike, roditeqe i lokalnu sredinu.Ovaj program poma`e {kolama da prepoznaju problem i re{e ga tako da {to vi{e dece ostane u {kolskom sistemu, jer je pora`avaju}a ~iwenica da svaki {esti stanovnik Srbije uzrasta od 15 od 19 godina nije ukqu~en u obrazovni sistem, dok je visoko obrazovawe trenutni evropski standard.

D. De ve ~er ski

Kile je te{ko otopiti Svaka druga osoba u Srbiji ima metabolizma masti, ubrzavaju procionarnim zdravstvenim ustanoprekomernu kila`u, {to je posle- ces ateroskleroze, rizik su za povama u kojem je prvi put predvi|edica lo{e ishrane i nedovoqne javu nekih oblika maligniteta... O no i da deca s prevelikom telefizi~ke aktivnosti, re~eno je na problemu gojaznosti sve ~e{}e se snom te`inom u uzrastu od 12 do 18 nedavnom nau~nom skupu „Ishra- i kod nas govori kao o svojevrsnoj godina imaju pravo na preventivnu nom do zdravqa” odr`anom u Pri- epidemiji koja i daqe pokazuje stacionarnu rehabilitaciju u travrednoj komori Srbije. U posled- tendenciju rasta. Gojaznost u mlajawu od 21 dana, a o tro{ku zdravwe dve decenije gojastvenog osigurawa. znost u Srbiji je uve}aGojazna deca imaju na 60 procenata, kod depravo na specijaliZna se da za gubqewe samo pola kilograma zovanu rehabilitace ~ak i 65 procenata, treba prepe{a~iti 50 kilometara ili po ~emu smo prema{ili ciju da bi im se prii procenat gojaznih u menom medicinske napraviti vi{e od 2.000 sklekova Evropskoj uniji. Ovi dijete i fizi~ke akpodaci ne za~u|uju kada tivnosti korigovala se zna da je veli~ina porcije u Sr- dosti jedan je od glavnih uzroka na- telesna te`ina. Tokom rehabilibiji pre dve decenije iznosila 333 stanka brojnih oboqewa u kasnitacije planira se i edukacija mlakalorije, a danas iznosi 590, ili jem `ivotnom dobu. I u Vojvodini dih da bi usvojili zdrav na~in `i257 vi{e. Uz to, mawe se kre}emo i procenat gojazne dece je sve ve}i. vota kojeg treba da se pridr`avaju bavimo fizi~kom aktivno{}u, a Tako ih je 1973. godine bilo deset u budu}nosti. Gojazna deca upu}uju zna se da za gubqewe samo pola ki- odsto, a 2003. godine 15 odsto mla- se na rehabilitaciju o tro{ku lograma treba prepe{a~iti 50 ki- dih s prekomernom telesnom te`i- zdravstvenog osigurawa u Specilometara ili napraviti vi{e od nom. jalnu bolnicu za bolesti {titaste 2.000 sklekova.

Da je gojaznost i kod nas prepo- `lezde i bolesti metabolizma Gojaznost je i u svetu, ali i kod znata kao ozbiqan problem zdra- „Zlatibor”. Predlog za upu}ivawe nas, sve ve}i zdravstveni problem. vqa mladih govori, izme|u osta- na rehabilitaciju daje izabrani Osobe s prekomernom telesnom log, podatak da je Republi~ki za- lekar pedijatar, a uput overava lemasom imaju pove}an rizik za navod za zdravstveno osigurawe pre karske komisija Republi~kog zastanak {e}erne bolesti, kardiodve godine usvojio Pravilnik o voda za zdravstveno osigurawe. vaskularnih bolesti, poreme}aja medicinskoj rehabilitaciji u staJ. Bar bu zan

GE RON TO LO [KI CEN TAR U ZRE WA NI NU UTRO [I ]E 2,6 MI LI O NA ZA PO MO] ONE MO ]A LI MA

VESTI Danas bez cigareta

[tap i {argarepa u truloj ruci

ce uzrasta od 13 do 15 godina. Ona je dodala da je zabele`eno smawewe broja pu{a~a na radnim mestima od 17 odsto, bolesnika koji se javqaju zbog infarkta 10 do 20 odsto, kao i ugostiteqskih radnika obolelih od respiratornih infekcija.

Ma|arska ~uva identitet Srba Dr`avni sekretar u Ministarstvu za pravosu|e i dr`avu upravu Ma|arske La slo Saz fal vi izjavio je da srpska nacionalna zajednica u toj zemqi mo`e o~ekivati punu podr{ku ma|arske vlade u o~uvawu svog identiteta, razvoju kulture i tradicije.

– „Ma|arska vlada, u ovom periodu kao predsedavaju}a Evropskoj uniji, iskreno `eli da Srbi u Ma|arskoj i daqe odr`e materwi jezik, identitet i obogate tradiciju, u ~emu mogu ra~unati na wenu punu podr{ku – rekao je Sazfalvi na Svetosavskoj akademiji, odr`anoj sino} u Palati „Dunav” u Budimpe{ti.

Visoki funkcioner je, prenose}i pozdrave premijera Vik to ra Or ba na, istakao da ma|arska vlada zna koliko je sveti Sava va`an za Srbe ma gde `iveli u celom svetu, i izrazio zadovoqstvo {to se jedna od zna~ajnijih proslava odr`ava upravo u ma|arskoj prestonici.

Pod stare dane bez igde ikoga Iznos od 2,6 miliona dinara, koliko je Zrewanin dobio od Ministarstva za dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu, bi}e utro{en za projekat zrewaninskog Gerontolo{kog centra kojim }e najstarijim stanovnicima, zahvaquju}i anga`ovawu geronto-doma}ica, biti pru`ena odgovaraju}a pomo} u ku}i i omogu}en kvalitetniji `ivot.

Gradona~elnik Mi le ta Mi haj lov podsetio je na to da je prvi projekat “Pomo} u ku}i” realizovan od 15. januara do 14. jula 2008. godine. Nakon wegovog zavr{etka, pa sve do 30. juna pro{le godine, lokalna samouprava je finansirala osam ge-

ronto-doma}ica, dve u gradu i {est u selima Banatski Despotovac, Elemir, E~ka, Lazarevo, Perlez i Orlovat. U 2009. usluge je koristilo 298 osoba, dok su lane projektom obuhva}ena 153 korisnika. Po re~ima Mihajlova, dosada{wa iskustva pokazuju da je potrebno odr`avati kontinuitet u pru`awu usluga starim i onemo}alim Zrewanincima, i da bi to trebalo pro{iriti na sva naseqena mesta.

Direktorka Gerontolo{kog centra Zo ri ca Vu~ ko vi} objasnila je da se u narednih {est meseci planira anga`ovawe ukupno 15 radnika – po sedam geronto-doma}ica u

gradu i selima, kao i jedan voza~.

Usluge }e biti pru`ane pod istim uslovima kao i u prethodnim projektima. O~ekuje se da }e ovog puta biti obuhva}eno 70 `iteqa grada i 100 me{tana u selima.

Korisnici pomo}i uglavnom su osobe iznad 65 godina starosti, bolesne i usamqene. Takvih je naro~ito mnogo u selima. Gotovo svi oni, uprkos svemu, `ele da ostanu u svojim domovima. Kompletnu brigu o wima vode geronto-doma}ice: spremaju domove, odnose kwi`ice kod lekara, uzimaju lekove, pla}aju ra~une, podi`u penzije, kupuju osnovne namirnice... @. Ba la ban

c m y

tema

dnevnik

ponedeqak31.januar2011.

15

„ D N E V N I K ” I S T R A @ U J E : DA LI SU BRAKOVI POZNATIH SKLONIJI RAZVODU ILI SE SAMO UKLAPAJU U NEGATIVNU STATISTIKU

Ven ~a{ se, raz ve de{ se i go to vo Ako obi~ no sma tra mo da se na ono {to ra de po zna ti i po pu lar ni uvek gle da dru ga ~i jim o~i ma i da oni ite ka ko na me }u tren do ve i po zeq ne ko dek se po na {a wa, po sta vqa se pi ta we ka kvu on da oni po ru ku {a qu obi~ nim qu di ma, pri ka zu ju }i im brak su vi {e ~e sto kao ba nal nu far su ili in te re sno udru `i va we s ve o ma krat kim ro kom tra ja wa?

- Da nas se sve ~e {}e ~u je mak si ma „bo qe do bar raz vod, ne go lo{ brak“. Do ne kle s tim mo gu i da se slo `im, sa mo se uvek po sta vqa pi ta we ko -

li ko smo mi pret hod no u~i ni li da brak ne bu de lo{. A qu di su da nas po pri li~ no le wi ka da je u pi ta wu odr `a va we od no sa, ne ma po sve }e no sti i `i vi mo u eri la kog za do vo qe wa po tre ba. Op sed nu ti smo re kla mam ti pa „u|e{, iza |e{ i go to vo“ i da nas se i brak ve o ma ~e sto ta ko do `i vqa va, {to nam ne ke od jav nih li~ no sti svo jim po na {a wem i pro pa gi ra ju.

Qu bav i brak se shva ta ju kao po sto ja we po tre be ko ju ne ko tre ba da za do vo qi i ka da je vi {e ne za do vo qa va tre ba iza }i iz tog aran -

`ma na?! Pri tom se mno go vi {e po sta vqa pi ta we vo qe no sti, ne go vo qe wa i uo~a va wa to ga ko li ko mi sa mi za do vo qa va mo po tre be svog part ne ra, ume sto da to sa mo o~e ku je mo od we ga. Jed no stav no, „vred no sti“ sa vre me nog `i vqe wa, ~i ji su pre no si o ci upra vo po zna te li~ no sti, uti ca le su na sla bqe we ka pa ci te ta za qu bav i od nos uop {te, ko ji se sve vi {e do `i vqa va kao kon zu ma ci ja. To vam je kao {to u re sto ra nu mo `e te bi ti za do voq ni i ne za do voq ni onim {to ste na ru ~i li, za bo ra vqa ju }i pri tom da se, ba{ po put hra ne, i brak na ne ki na ~in spre ma i zah te va stal no ula ga we i ne ke spe ci jal ne za ~i ne da bi bio za i sta do bar i po sto jan – na po mi we psi ho log Ne boj {a Jo va no vi}.

Slav ne bur me jav no `u qa ju Je dan od me dij ski po pu lar ni jih bra ko va, onaj iz me |u Na ta {e Be kva lac i Da ni la Iko di no vi }a kan da od bro ja va svo je po sled we da ne pe to go di {we qu ba vi. Pre ma po sled wim in for ma ci ja ma, pe va ~i ca ko ju na rod ne ma se vi {e pre po zna ju po ovom i pret hod nom jed na ko ne u spe {nom bra ku sa bi zni sme nom Mi o dra gom Ko sti }em ne go po we nim pe sma ma, sklo ni la se od o~i ju jav no sti na Zla ti bor i ~e ka da pro sla vqe ni va ter po li sta pot pi {e pa pi re za raz vod; a Da ~a za te `e. Za to vre me, dok na ci ja ne di {u }i pra ti bra~ nu dra mu po zna tog pa ra, na {e dr `av ne vo |e si gur no tr qa ju ru ke jer ova ko uspe {no skre ta we pa `we sa `i vot no bit nih te ma u je ku po pla ve po sku pqe wa i ko rup ci je ni sa mi ni su mo gli da smi sle. Ti me ko je tu ko ga pre va rio i ko ko li ko tu gu je ne ka se ba ve ta blo i di, ali ni je ne in te re sant no is tra `i ti ko li ko je da nas brak pri ma mqi va in sti tu ci ja i ka ko sve tlost re flek to ra uti ~e na we nu sta bil nost i tra ja we.

Ni je la ko za sno va ti po ro di cu u da na {woj Sr bi ji. Ma ko li ko se vlast tru di la da nam usa di ne ka kav, uglav nom neo sno va ni, op ti mi zam, ~i we ni ce go vo re da ne za po sle nost, sve pri sut na ne si gur nost, ne pro me wi vo bed ne pla te i

po ka zu ju da se brak odav no ne do `i vqa va kao do `i vot na, ne go tek pro la zna za jed ni ca i pro se ~an brak u Sr bi ji da nas tra je je dva 12,5 go di na! Za ni mqi vo je da je Voj vo di na isto vre me no i u po zi tiv nom i u ne ga tiv nom vr hu, jer Se ver no ba nat ski okrug spa da u one s naj ve }im bro jem raz vo da, a Ju `no ba~ ki okrug pred wa ~i po, re la tiv no, ma lom bro ju raz ve de nih bra ko va. Tre nut no je raz vo da ne {to ma we, {to stru~ wa ci pri pi su ju ve} do voq noj ne si gur no sti zbog eko nom ske kri ze i eks plo zi ju ra sta va o~e ku ju ka da jed nom, na po kon, iz we iza |e mo. Isto vre me no, iz istih raz lo ga, da le ko se ma we pa ro va od lu ~u je na svad be nu audi jen ci ju kod ma ti ~a ra i da nas se skla pa ~ak 60 od sto ma we bra ko va ne go pre 20 go di na. Je su li bra ko vi po zna tih ili onih ko ji su u ne ki brak u{li da bi po sta li po zna ti(ji) dru ga ~i ji?

- Ne ve ru jem da bi smo, pro cen tu al no gle da no, me |u po zna ti ma na {li ve }i broj raz vo da u od no su na ne po zna te pa ro ve – ka `e za „Dnev nik“ po zna ti psi ho log Ne boj {a Jo va no vi}. - Me |u tim, ne ke stva ri im „idu na ru ku“ jer na raz mi {qa wa ne kog pa ra u prav cu raz vo da sva ka ko uti ~u i fak to ri po put onog ima ju li oni uop {te uslo va da se raz ve du i mo gu} no sti

Najve}i broj razvoda na 1.000 sklopqenih brakova

Najmawi broj razvoda na 1.000 sklopqenih brakova

Borski okrug 509,84

P~iwski okrug 127,58

Severnobanatski 505,34

Ju`noba~ki 135,57

Zaje~arski 408,9

Kolubarski 144,96

Pirotski 389,97

Topli~ki 171,53

Podunavski 377,19

Zlatiborski 188,99

* Brak u Srbiji prose~no traje 12,5 godina.

Tipi~an mu{karac se razvodi sa 42, a `ena sa 38 godina ga lo pi ra ju }e na ra sta ju }a ce na ele men tar nog `i vo ta stva ra ju upra vo su pro tan efe kat – sve ma we pa ro va se od lu ~u je za brak i de cu pre ne go {to sre de svoj `i vot. Na `a lost, to sre |i va we se ~e sto ni ne do ~e ka, a mno gi bra ko vi se upra vo zbog ne si gur no sti i fru stra ci je tran zi ci je u ne do gled za vr {a va ju pu no ra ni je ne go {to su se bra~ ni dru go vi na da li dok je qu bav cve ta la. Sta ti sti ke

iz bo ra no vog part ne ra. A pret po stav ka je da po zna ti bo qe za ra |u ju od ostat ka po pu la ci je i da oni se bi mo gu da pri u {te re la tiv no bez bo lan raz vod na kon ko ga, za raz li ku od si ro ti we, ima ju gde da odu. S dru ge stra ne, oni po zna ti ji i po pu lar ni ji sva ka ko ima ju ve }e mo gu} no sti za iz bor i ne ma ju strah da ne }e mo }i da na |u no vog part ne ra, ko ji je kod obi~ nog sve ta ite ka ko pri su tan.

Obraz uz obraz Ka da ne ko u Sr bi ji po mi sli na naj du go ve~ ni ji do ma }i bra~ ni par po zna tih, ko ji tra je upr kos sve mu, obi~ no su pr va aso ci ja ci ja Mi le na Dra vi} i Dra gan Ni ko li}. U bra ku su ve} vi {e od tri de ce ni je i za to vre me za jed no su se po ja vqi va li u mno gim fil mo vi ma, se ri ja ma i re kla ma ma, a naj ~u ve ni ji je wi hov za jed ni~ ki na stup u te le vi zij skom {ou-pro gra mu “Obraz uz obraz”.

Taj na wi ho ve du ge ve ze je ve ro vat no u to me {to su obo je po djed na ko le pi i uspe {ni i ni ka da jed no dru gom ni su ugro `a va li tra di ci o nal ni umet ni~ ki ego. U po slu jo{ uvek da ju sve od se be, kao da im je sva ka ulo ga pr va i, ka ko ka `u, obo je se ra du ju us pe si ma onog dru gog. Pre `i ve li su mno ge bra~ ne i pro fe si o nal ne kri ze, bi lo je i qu bo mo re i su za u mla do sti ali upr kos sve mu, ~ak iako ne ma ju de cu ko ja bi ih do dat no ve zi va la, ova za {tit na li ca do ma }e ki ne ma to gra fi je su osta la po ro di ca za pri mer i part ne ri u pra vom smi slu re ~i.

Na pi ta we ko li ko me dij ska eks po ni ra nost ne kog po zna tog pa ra, u ko joj im je te {ko da sa kri ju svo ju pri vat nost od pa pa ra ca,

ne ra i we go vih sit nih gre ha i ona dru ga, da ne is pad nu {o we pred svo jim fa no vi ma. Ni ko, a po go to vo ne slav ni, ne `e li da

Na ta i Da ~a: Skra }en bo ra vak u Raj skom vr tu

mo `e bi ti pre sud ni tre }i fak tor wi ho vog raz vo da, pro fe sor Jo va no vi} uka zu je da se in ti ma ne mi nov no raz bi ja po ve }a wem bro ja qu di ko ji su u wu ukqu ~e ni.

Mno gim pa ro vi ma je za raz vod bi lo sa svim do voq no to {to su, ne ma ju }i gde da `i ve, svo ju in ti mu sva ko dnev no mo ra li da de le sa ro di te qi ma, a po zna ti naj bo qe zna ju ka ko iz gle da ka da se ona de li s ce lom na ci jom; bez ob zi ra {to se ne ki u ta kvim tre nu ci ma i na mer no, per ve zno na pad no gu ra ju pred ka me re.

- ^e sto se de {a va da za pra vo oko li na na pum pa va ne su gla si ce ko je bi part ne ri sa mi da le ko lak {e raz re {i li i opro sti li. A ka da su u pi ta wu po zna te li~ no sti, do vo qan je i sa mo na go ve {taj fler ta i pre va re pa da ta pri ~a po pri mi ne sa gle di ve me dij ske raz me re. Ka da im svi vi re kroz pro zor i u kre vet, to sva ka ko mo `e da stvo ri po pri li ~an pro blem jer, uko li ko bi ne {to pri vat no mo `da i opro sti li svom part ne ru, to u jav no sti o wi ma stva ra sli ku sla bi }a ili `r tvi.

I sad, ka ko ma we-vi {e sve zve zde ima ju u se bi do zu nar ci so id no sti i po tre be da ih svi vo le, u wi ma se ~e sto su ko bqa va ju dve po tre be – po tre ba za pri hva ta wem part -

is pad ne ov ca i upra vo taj strah od to ga {ta }e u ne kim si tu a ci ja ma dru gi re }i o wi ma ~e sto ume da bu de pre su dan, te oni re a gu ju na osno vu imi d`a za ko ji se tru de da ga re flek tu ju na jav nost.

Bra~ ni iz le ti ov de ni ka da ni su bi li ret kost, do te me re da se u pa tri ja hal nom kul tu mu {ka rac ni ne sma tra mu {kar cem ako ne ma i „ne {to sa stra ne“, dok je, s dru ge stra ne, `en ska pre qu ba neo pro stiv greh. Za pra vo, pro ble mi za oba part ne ra na sta ju ka da se sa zna ili ma kar po sum wa u pre va ru. Me |u tim, s ob zi rom na bud no oko onih ko ji ma je po sao da bez us te za wa ot kri va ju pr qav ve{ po zna tih, tim „se le bre ti ji ma“ je sva ka ko da le ko te `e da pri kri ju tra go ve svog {vr qa wa. A ~e sto je do vo qan i sa mo na go ve {taj ne ver stva, sum wiv po gled ili ka fa na jav nom me stu u po gre {no vre me.

- Part ne ri mo gu ima ti me |u sob no po ve re we ali ako ne ki no vi nar pri me ti da je ne ko se deo i sme {kao se sa ne kom dru gom oso bom i to pro tu ma ~i kao flert, to ne mi nov no iza zi va var ni cu u ne ~i jem bra ku i ugro `a va po ve re we. A jed nom po qu qa no po ve re we se uvek te {ko po no vo us po sta vqa. – pri me }u je Jo va no vi}.

Da li su on da bra ko vi ret kih po zna tih li~ no sti ko je su us pe le da u naj ve }oj mo gu }oj me ri sa kri ju svo ju in ti mu od jav no sti glad ne skan da la, po put za i sta du go ve~ nog glu ma~ kog pa ra Mi le ne Dra vi} i Dra ga na Ni ko li }a, du traj ni ji od ve za onih ko ji ba{ ja ko vo le da se sli ka ju na sva kom ko ra ku i u sva koj pri li ci?

- Mno ge jav ne li~ no sti ima ju pro blem iz me |u svo je po tre be za po pu lar no {}u i {to ~e {}im po ja vqi va wem u me di ji ma s jed ne i nor mal ne po tre be da naj du bqu in ti mu sa kri ju s dru ge stra ne.

Ma lo broj ni su oni ko ji pre lo me i od lu ~e da }e bi ti po pu lar ni sa mo na osno vu ono ga {to ra de, od no sno da wi hov pri vat ni `i vot ne }e ko ri sti ti kao sred stvo za sti ca we po pu lar no sti. Ali ta kvi qu di, kod ko jih ne pre vla da eg zi bi ci o ni sti~ ka po tre ba, mo gu da iz gra de da le ko zdra vi ji i sta bil ni ji od nos jer ni ko ne mo `e ba{ tek ta ko da vam vi ri u kre vet uko li ko mu vi to za pra vo sa mi ne do zvo li te. Do du {e, to na estra di to ide ma lo te `e ne go kod po zna tih umet ni ka, kwi `ev ni ka ili glu ma ca, te je kod pe va ~a i pe va ~i ca odav no bit ni je ka ko iz gle da ju i ko li ko se i ka ko o wi ma pri ~a, ne go ka kav im je no vi CD – is ti ~e na{ sa go vor nik.

Jed no stav no, da nas je to li ko to ga re `i ra no da se vi {e na pr vi po gled ni ne zna {ta je stvar no, a {ta la `no. Bo ga ti i slav ni su to li ko `eq ni {o ki ra wa jav no sti i po sle di~ ne pa `we da se vi {e ne bi ra ni vre me ni na ~in, ni ti je va `no da li je {ok po zi ti van ili ne ga ti van, ve} sa mo to da se o wi ma pi {e i pri ~a. Ne ma an ti re kla me i sve su uve li ko pre u ze le PR slu `be po zna tih li~ no sti ko je re `i ra ju i pa `qi vo pla ni ra ju sve u wi ho vim `i vo ti ma, pa ~ak i ono {to nam se u pr vi mah ~i ni ne ga tiv no. A, ako je su di ti po bra ko ra zvod noj par ni ci Na ta {e i Da ~e, sa da, u od su stvu wi ho vih iz ja va, me dij ske zve zde po la ko po sta ju i wi ho vi advo ka ti. I kao {to su no vin ske stup ce pu ni le svad be i bra ko vi, na kra ju to isto ~i ne i raz vo di a na rod ~i ta i u`i va, za bo ra vqa ju }i ta ko ma kar na tre nu tak si vi lo svog `i vo ta i bra ka kod ku }e.

Na daj mo se da ma kar u~i mo na gre {ka ma po zna tih...

Ho li vud kao uzor?

A mo `da taj na{ xet set u po ku {a ju sa mo pra ti svet ske tren do ve? Na i me, ni mno ge be lo svet ske fa ce se ne mo gu po hva li ti du go ve~ nim bra~ nim sta `om, a ap so lut ni re kor der Ho li vu da je ~u ve ni za vod nik Ru dolf Va len ti no, za ko jim su, s ob zi rom da se du go kri la we go va ho mo sek su al na or jen ta ci ja, uz di sa le hi qa de i hi qa de naj a trak tiv ni jih `e na u pr vim de ce ni ja ma pro {log ve ka. We gov im pul siv ni brak sa glu mi com Xin Aker tra jao je sve ga {est sa ti?! Ni je joj du go tre ba lo da shva ti da je na pra vi la gre {ku i za `a li zbog to ga, na kon ~e ga se za kqu ~a la u so bu, a Va len ti no je na kon 20 mi nu ta ku ca wa bez od go vo ra od u stao i oti {ao za u vek. Aker je po sle tvr di la da brak ni jed nom ni je bio ko zu mi ran…

Sle de ih dvo dnev ni brak Brit ni Spirs sa Xej so nom Alek san de rom, za ko ji je pe va ~i ca po sle tvr di la da se ra di lo o {a li ko ja je u Las Ve ga su oti {la pre da le ko, te Kar men Elek tra i ne sta {ni ko {ar ka{ De nis Rod man ko ji su spo je ni pred bo gom i op {tin skom ad mi ni stra ci jom pro ve li je dva de vet da na. U ovoj ka te go ri ji ne ve ro vat no du ga tri me se ca su oko va ni u raz me we no pr ste we pro ve li Li sa Me ri Pri sli i glu mac Ni ko las Kejx. Pret hod ni brak }er ke “kra qa ro ken ro la” bio je ne {to du `i – sa po koj nim Maj klom Xek so nom je pro ve la ~ak de vet me se ci.

Za jed no ve} 86 go di na Her bert i Zel mi ra Fi {er pro sla vi li su 13. Ma ja pro {le go di ne 86. go di {wi cu bra ka, ~i me su ovi tam no pu ti ba ka i de ka iz Se ver ne Ka ro li ne na {li svo je me sto u Gi ni so voj kwi zi re kor da za ak tu el ni naj du `i brak. Ven ~a li su se 13.

Ma ja dav ne 1924. Go di ne i da nas go spo din (104) i go spo |a (101) Fi {er ima ju pe to ro de ce, de se to ro unu ~a di, de ve to ro pra u nu ~a di i jed no pra-pra u- nu ~e. Je dan od naj bo qih sa ve ta ko je ne se bi~ no da ju mla |i ma ko ji tek raz mi {qa ju o stu pa wu u brak gla si: „Za pam ti te da brak ni je nad me ta we – ne ma sku pqa wa po e na“.

Vi {e stru ke mu {te ri je ma ti ~a ra Vi {e stru ko za kli wa we na do `i vot nu ver nost na na {oj estra di odav no ni je ret kost i po du ga ~ak je spi sak do ma }ih po zna tih li~ no sti ko je iza se be ima wu vi {e bra ko va - Zo ri ca Brun clik, Mi le Ki ti}, Da ra Bu ba ma ra, Sne `a na Sa vi}, Sve tla na Boj ko vi}, Vo ja Bra jo vi}, @eq ko Mi tro vi}... Pri tom su ap so lut ni estrad ni re kor de ri po bro ju sklo pqe nih bra ko va ipak eks Ju zve zde Ke mal Ma lov ~i} i po koj ni Ha {im Ku ~uk Ho ki. Ovaj pr vi je ~ak 13 pu ta stao pred ma ti ~a ra, dok je Ho ki iza se be osta vio je da na e sto ro de ce iz 10 bra ko va!

U za ni mqi vi je slu ~a je ve spa da i pe va~ [a ban [a u li}, ko ji se dva put `e nio istom su pru gom Go com. Na rod wak Aca Lu kas se

o`e nio i tre }i put, ovaj put biv {om su pru gom svog ko le ge @eq ka [a {i }a. Estrad na le gen da Zo ri ca Brun clik je upi sa la tri bra ka i ~e tvo ro de ce i sre }u je pro na {la tek sa har mo ni ka {em Mi ro qu bom Aran |e lo vi }em Ke mi {om, sa ko jim je ne dav no pro sla vi la ~e tvrt ve ka bra~ ne qu ba vi. Po ne ki ma kra qi ca na rod ne mu zi ke Le pa Lu ki} od u vek ve {to kri je svo je ne u spe {ne bra ko ve, ali ne zva ni~ no ih iza se be ima ~ak tri.

Pe va ~i ca Ma ja Ni ko li} iza se be ima dva pro pa la bra ka, kao i Ma ri ja na Ma te us ko ja je osta la u do brim od no si ma sa oba biv {a mu `a - Lo ta rom Ma te u som i Mi o dra gom Ko sti }em.

Aleksa Grube{a

ponedeqak31.januar2011.

SPORT

dnevnik

c m y

16

ZAVR[ENO OTVORENO PRVENSTVO AUSTRALIJE

\o ko vi} kraq Mel bur na No vak \o ko vi} je po no vo vla dar Mel bur na! No le je u fi nal nom su sre tu po be dio [ko tlan |a ni na En di ja Ma ri ja sa 6:4, 6:2, 6:3, po sle 157 mi nu ta igre, od u zi -

ma ju }i mu na du u ostva re we sna da je dan bri tan ski igra~, po sle pu nih 75 go di na, osvo ji grendslem ti tu lu. To je dru ga ti tu la na {eg naj bo qeg igra ~a svih vre -

me na na jed nom od ~e ti ri naj ve }a svet ska tur ni ra, po {to je 2008. go di ne ve} sla vio u Mel bur nu.

Ma lo su qu bi te qi te ni sa u Sr bi ji bi li opre zni pred ju -

{an su stvo rio sjaj nim ri ter nom, ali je po tom for hend po slao u aut na kon du `e raz me ne uda ra ca. Ma rej se raz i grao po sle po ~et ne ner vo ze, No vak je

\o ko vi}–Ma rej 6:4, 6:2, 6:3 \okovi} 50 od 75=67% 6 0 33 35 od 50=70% 15 od 25=60% 26 7 od 18 =39% 9 od 14=64% 106 208 km/h 192 km/h 157 km/h

Marej prvi servis as udarci duple gre{ke neiznu|ene gre{ke osvojeni poeni (1. servis) osvojeni poeni (2. servis) vineri brejk poeni poeni na mre`i ukupno osojeni poeni najbr`i servis prvi servis (prosek) drugi servis (prosek)

\o ko vi} je is ko ri stio psi ho lo {ko pre i mu} stvo po sle osvo je nog pr vog se ta i na sta vio niz osvo je nih ge mo va. Pr vo je bez iz gu bqe nog po e na uzeo svoj ser vis, a za tim na pra vio i brejk. No vak je iz vr sno ri ter ni rao , ali je Ma rej ipak pr vu brejk {an su ne u tra li sao asom. Na dru goj je \o ko vi} imao o{tro oko i ma lo sre }e – tra `io je „~e lenx” po sle ser vi sa Ma ri ja i is po sta vi lo se da je lop ta bi la mi li me tar-dva u autu. U po no vqe nom po e nu [kot je po ku {ao „drop{o tom”, ali je \o ko vi} na vre me bio na lop ti ci i bek hen dom po slao po di ja go na li u po qe.Bi lo je evi dent no da je Bri ta nac pao na men tal nom pla nu, pa je \o ko vi} na pra vio no vi brejk, i to bez iz gu bqe nog po e na. Ma rej, po znat kao iz u ze tan od bram be ni igra~, za be le `io je ~ak de set ne iz nu |e nih gre {a ka u pr va ~e ti ri ge ma dru gog se ta. No vak je

Slavqe u svla~ionici Novaka \okovi}a

58 od 109 =53% 6 4 47 37 od 58 =64% 16 od 51=31% 21 3 od 4 =75% 7 od 18=39% 78 216 km/h 94 km/h 144 km/h

tre }eg se ta, a [kot je bo qe po ~eo ovaj pe riod igre i do {ao je brej ka. No vak je ste imao gem lop tu, ali je pro ma {io vo lej.

Po tom je na pra vio gre {ku, a za tim ga je Ma rej sjaj no pro ~i tao i uzeo gem. Me |u tim, \o ko vi }a to ni je de kon cen tri sa lo, od i grao je vr hun ski na red ni gem, ma lo mu je i ri val po mo gao gre {ka ma, ukqu ~u ju }i i pro ma {e ni sme~ na pr voj brejk lop ti.

U ~e tvr tom ge mu No vak pra vi brejk ta ko {to je is ko ri stio {e stu brejk lop tu u ge mu. Pr ve ~e ti ri Ma ri je spa sao pre ci znim ser vi si ma, a na pe toj je [kot od li~ no na pao. \o ko vi} se ne ve ro vat no bra nio to kom ce log ge ma, ta ko je bi lo i na {e stoj brejk lop ti, a po tom je usle dio fe no me nal ni „pa sing„ bek hend pa ra le lom – 3:1 i No va kov uz vik sre }e.

Ipak, ve} u na red nom ge mu Ma ri vra }a brejk – jed na lo {a

PRVA REAKCIJA NOVOG [AMPIONA AUSTRALIJE

Ovo je ti tu la za Sr bi ju

Endi Marej ~estita Novaku \okivi} na sjajnoj igri

U FINALU ME[OVITIH DUBLOVA

Ne stor i Sre bot nikova {am pi o ni Slo ve na~ ka te ni ser ka Ka ta ri na Sre bot nik i Ka na |a nin Da ni jel Ne stor osvo ji li su ti tu lu u kon ku ren ci ji me {o vi tih pa ro va na Austra li jen ope nu. Dru gi no si o ci sa vla da li su u fi na lu ^an Jung-\an iz Taj pe ha i Austra li jan ca Po la Hen li ja re zul ta tom 6:3, 3:6, 10:7.

ne di ja go na le u taj brej ku. Sve lo se na je dan ili dva po e na, bio je do bar te nis - re kao je Ne stor.

Ka ta ri na Sre bot nik iz ja vi la je da joj je dra go zbog tri jum fa jer ni ka da ni je sla vi la u Mel bur nu i do da la: - Sa da imam tri grend-slem po be de, ne do sta je mi jo{ sa mo

Danijel Nestor i Katarina Srebrotnik

Ne sto ru je to dru ga ti tu la ko ju je u mik su osvo jio na tur ni ru u Mel bur nu, dok je we go voj part ner ki do {la do pr vog tro fe ja.

- Bi lo je sa mo pi ta we ko }e osvo ji ti vi {e va `nih po e na, {to smo mi u~i ni li u taj brej ku, ali bi lo je ve o ma ne iz ve sno, Hen li je od i grao ne ke sjaj -

Vimbldon. Ta ko |e, igram s Da ni je lom pr vi put za jed no i `e le la sam i zbog we ga da igram do bro jer on je vr hun ski igra~.

Za i sta sam sre} na.

Za po be du u miks-du blu Ne stor i Sre bot ni ko va na gra |e ni su sa 135.500 do la ra, dok }e vi ce {am pi o ni ma pri pa sti upo la ma wa svo ta nov ca.

No vak \o ko vi} je za vr {ni go vor po sle fi na la Austra li jen ope na po sve tio po ro di ci, de voj ci i Sr bi ji.

- Ti tu lu po sve }u jem svo joj po ro di ci, bra }i, de voj ci Je le ni i svim qu di ma u Sr bi ji ko ji su bi li uz me ne to kom svih ovih go di na - re kao je No le. - Na {i qu di u Sr bi ji pro {li su kroz te `ak pe riod, a mi sva kog da na po ku {a va mo da pred sta vi mo svo ju ze mqu u naj bo qem mo gu }em sve tlu. Ovo (po ka za ju }u na pe har) je za mo ju ze mqu Sr bi ju!.

Po tom je na{ sjaj ni te ni ser do dao: - Hva la naj lep {e svi ma. @e leo bih da ~e sti tam En di ju i we go vom ti mu na od li~ nim igra ma u pret hod ne dve ne de qe. Zna mo se du go vre me na i za i sta je bi lo te {ko igra ti pro tiv we ga i, En di, si gu ran sam da }e{ ima ti no vu {an su da osvo ji{ grend-slem tro fej s ob zi rom na tvoj ta le nat No vak je is ta kao ulo gu svog {ta ba u osva ja wu dru ge grendslem ti tu le u ka ri je ri.

- @e lim da se za hva lim svom ti mu ko ji je sa mnom ve} do sta du go.

Vo lim vas sve! Ovo je in di vi du al ni sport i ~i ni se da se sve svo di na in di vi du al ni na por, ali qu di ~e ra {wi fi na le, jer Ma rej je sla vio u wi ho va po sled wa tri me |u sob na du e la, ali je \o ko vi} bri qant nom igrom na „Rod Lej ver are ni“ re la tiv no la ko do {ao do {am pi on skog pe ha ra, is ko ri stiv {i pr vu me~ lop tu.

En di Ma rej je iz gu bio i tre }e grend-slem fi na le u ni zu, po sle US ope na 2009. i Ozi ope na pro {le go di ne. No vak je na pu tu do ti tu le iz gu bio sa mo je dan set, od hr vat skog re pre zen ta tiv ca Iva na Do di ga u dru gom ko lu, a od ~e tvrt fi na la pru `ao je im pre siv ne igre i po be dio s po 3:0 To ma {a Ber di ha, Ro xe ra Fe de re ra i sa da Ma ri ja. \o ko vi} je bez iz gu bqe nog po e na osvo jio pr vi gem, a u na red nom [kot je spa sao brejk lop tu i po sle pet iz jed na ~e wa do {ao je do ge ma. No vak je brejk

Novak \okovi} s peharom

iz sen ke su ti ko ji ~i ne da se ose }a te do bro, opu {te no i po ma `u da se pru `i te mak si mum na te re nu.

Po tom se No vak za hva lio or ga ni za to ri ma i spon zo ri ma tur ni ra i do dao:

- Ovo je po se ban do ga |aj, pr vi grend-slem tur nir u se zo ni. Qu di iz raz li ~i tih dr `a va su ov de, ima mo mno go po dr {ke, `i vo pi sno je i u`i va we je igra ti. @e leo bih da se u ovom mo men tu se ti mo i

na pra vio ne ko li ko gre {a ka, pa je Bri ta nac bio bli zu brejk {an si, ali je pro ma {io sme~ pri re zul ta tu 15:30. Po tom je \o ko vi} osvo jio gem, a i u na red nih ne ko li ko ser ve ri su bez pro ble ma za vr {a va li ge mo ve.

Ri va li su igra li pri li~ no steg nu to, s mno go ne iz nu |e nih gre {a ka i, iako va `e za naj bo qe ri ter ne re na sve tu, ni je bi lo no vih brejk lop ti sve do po sled weg ge ma.

Ta da je i ni vo igre na glo po ras tao – No vak je pr vo le po iz gra dio poen i na pra vio vi ner for hen dom, a do dve uza stop ne set lop te do {ao je po sle sjaj ne de fan zi ve i gre {ke Ma re ja na kon 38 raz me we nih uda ra ca. Na red ni poen ta ko |e je bio re la tiv no dug, a Bri ta nac je iz ba cio for hend u aut – 6:4 po sle 59 mi nu ta igre.

imao set lop tu na [ko tlan |a ni nov ser vis, re {io je da na pad ne ri ter nom iz for hen da, ali je po slao lop tu u aut. Ta da se Bri ta nac raz i grao, is ko ri stio opu {ta we \o ko vi }a i bez iz gu bqe nog po e na na pra vio svoj pr vi brejk – 5:2.

Me |u tim, No vak je ve} u na red nom ge mu vid no po di gao ni vo igre – fan ta sti~ no se bra nio, a za tim na pa dao iz kon tre. Upra vo na taj na ~in, spek ta ku lar nom for hend di ja go na lom, do {ao je do no ve set lop te, a za tim je re a li zo vao ta ko {to je {e tao Ma re ja po te re nu i do ~e kao gre {ku – 6:2.

Ma rej je do ta da po gle di ma i ru ka ma „ko mu ni ci rao” sa svo jom maj kom ko ja je se de la na tri bi na ma, uve ra va ju }i je da ne bri ne i da }e sve bi ti u re du. Bi lo je ta ko i u pa u zi iz me |u dru gog i

`r ta va po pla va (u Austra li ji), po ku {a va mo da po mog ne mo ko li ko mo `e mo. Ti qu di tre ba da zna ju da ni su sa mi - za kqu ~io je \o ko vi}, uz gro mo gla san apluz s tri bi na „Rod Lej ver Are ne” pro ce na ko {ta la je No va ka i [kot je do {ao do dve ve za ne pri li ke za brejk. Pr vu je \o ko vi} spa sao asom, ali je na dru goj po slao drop {ot u mre `u. Imao je \o ko vi} dve brejk pri li ke ve} u sle de }em ge mu, ali no vi brejk do {ao je ipak ne {to ka sni je, u osmom ge mu. Is po sta vi lo se da je to bi lo pre sud no jer je No vak ve} u na red nom ge mu do {ao do po be de po sle gre {ke Ma re ja iz for hen da. ^i sto kao su za, sti gao je mla di} iz Be o gra da do po na vqa wa naj bo qeg re zul ta ta u po je di na~ noj ka ri je ri i, uz ti tu lu Sr bi je u Dej vis ku pu, obe le `io je kraj pro {le i po ~e tak ove go di ne.

Na da mo se da je to na go ve {taj jo{ ube dqi vi jih iga ra i No va kov na let ka sa mom vr hu ATP li ste.

Pripremio: A. Predojevi}

SPORT

dnevnik BRITANSKI MEDIJI

17

ponedeqak31.januar2011.

U VIQNUSU OBAVQEN @REB ZA EVROPSKO PRVENSTVO 2012.

No le zgro mio Sr bi ja s Fran cu skom, Ne ma~ kom, En di ja Izra e lom, Ita li jom i Le to ni jom

Po be du No va ka \o ko vi }a nad wi ho vom naj ve }om uzda ni com u te ni su, En di jem Ma re jem (3:0), bri tan ski me di ji is pra ti li su sa re al nim oce na ma i ve li kom raz o ~a ra no {}u.

Ta ko je „Gar di jan” po sle tri jum fa srp skog te ni se ra iza {ao sa na slo vom „No vak zgro mio Ma r e j a”, na g la { a v a j u } i sla bu igru wi ho vog igra ~a kao i pro ble me sa jed nim okom.

Ma rej je po sle de ve tog uza stop nog iz gu bqe nog se ta u fi na lu po stao re kor der u za vr {ni ca ma Gren sle mo va. , kon sta tu je „Gar di jan”.

mu i{lo. - sto j i na saj t u „BBC”.

-No vak slo mio En di je vo sr ce” na slov je tek sta ta blo i da „San” ko ji je na gla sio da je Ma rej imao {an su u tre }em se tu ali i da je No vak znao ka ko da pre se {e ta las do brih po e na [ko ta.

List „In de pen dent” kon sta to vao je da je \o ko vi} pro sto ras tu rio Ma re ja i na taj na ~in osta vio Bri tan ce u na di da }e ne kom dru gom pri li kom pre ki nu ti du gu tra di ci ju od su stva ti tu la sa Gren sle mo va. „Skaj sports” je za ni mqi vo na pi sao da je Ma rej „pre sli {an” u Mel bur nu te da }e i da -

Ko {ar ka {ka re pre zen ta ci ja Sr bi je igra }e u gru pi B na Evrop skom pr ven stvu u Li tva ni ji sa Fran cu skom, Ne ma~ kom, Izra e lom, Ita li jom i Le to ni jom, od lu ~e no je `re bom u Viq nu su.

Pr ven stvo Evro pe igra se od 31. av gu sta do 18. sep tem bra, a Sr bi ja }e bra ni ti sre bro osvo je no u Poq skoj 2009. go di ne, po {to je u fi na lu po ra `e na od [pa ni je.

Kva li fi ka ci je }e igra ti Fin ska, Ma |ar ska i Por tu ga li ja, a dve od ove tri se lek ci je iz bo ri }e pla sman na {am pi o nat „Sta rog kon ti ne ta”.

Pr vi put u isto ri ji na kon ti nen tal nom {am pi o na tu }e u~e stvo va ti 24 eki pe. U dru gu fa zu pla si ra }e se po tri pr vo pla si -

ra ne eki pe, a „ukr sti }e” se gru pe A i B, od no sno C i D. U pr voj fa zi igra }e sva ko sa sva kim, s tim da se u dru gu fa zu pre no se re zul ta ti me ~e va sa se lek ci ja ma ko je su pro {le da qe. Po ~e ti ri eki pe iz dve no vo for mi ra ne gru pe igra }e u ~e tvrt fi na lu.

Na {a re pre zent ci ja se na la zi u te {koj gru pi, ali va qa o~e ki va ti da }e or lo vi pre bro di ti pr vu pre pre ku,a u dru goj fa zi na {e re pre zen ta tiv ce o~e ku je de li ka tan po sao, na }i }e se u gru pi s ak tu el nim pr va kom Sta rog kon ti ne ta [pa ni jom i s Tur skom ko ja je na ne dav nom Mon di ja lu osvo ji la dru go me sto. Uz To bi }e tu i do ma }in pr venstv Li tva ni ja, da kle po sao ni mal ne }e bi ti lak.

Te`ak `reb za orlove

B grupa

A grupa

C grupa

Sr bi ja Fran cu ska Ne ma~ ka Iz rael Ita li ja Le to ni ja

[pa ni ja Tur ska Li tva ni ja Ve li ka Bri ta ni ja Poq ska Kva li fi kant

D grupa

Gr~ ka Hr vat ska Cr na Go ra Ma ke do ni ja Bo sna i Her ce go vi na Kva li fi kant

Slo ve ni ja Ru si ja Bel gi ja Gru zi ja Bu gar ska Ukra ji na

NBA LIGA

NLB LIGA (M)

So lid ni Mi li ~i} Endi Marej i Novak \okovi}

„BBC” je na pi sao da je \o ko vi} „ne u tra li sao” Ma re ja i s la ko }om ga iz ba cio iz igre.

No va ko vi for hen di i brejk u pr vom se tu is po sta vi li su se kao kob ni za Ma re ja. En di je tvr dio da ni je pod pri ti skom bri tan ske jav no sti, kao i da }e igra ti opu {te no. Ni je

qe tra `i ti put ka osva ja wu Gren sle ma. „Na sta vqa se mi zer na tra di ci ja Ma re ja”, sto ji na saj tu „Dej li mej la” ko ji je is ta kao da je [kot imao naj ve }u {an su do sa da da osvo ji tro fej kao i da ga je u tom po ho du za u sta vio srp ski te ni ser.

TENISERI NA „TVITERU”

Bra vo, maj sto re!

Is h od fi n al n og du e l a Austra l i j an ope n a ma h om je raz o ~a rao ko ri sni ke „Tvi te ra” iz te ni skog sve ta jer su me |u wi ma uglav nom bi li fa no vi En di ja Ma re ja. Ipak, ~e stit ke i po bed ni~ ki „tvi to vi” re |a li su se na kon za vr {et ka fi -

za tim i re kla ka ko je \o ko vi} igrao ne ve ro vat no.

Ma re ju su po dr {ku pre me ~a da li i su na rod nik Ros Ha ~ins, Vik to ri ja Aza ren ka i na rav no brat Xej mi Ma rej, ali je i wi ma po sta lo ja sno da wi hov mi qe nik ne ma {ta da tra `i u fi -

U no }i iz me |u su bo te i ne de qe u NBA li gi od i gra no je osam utak mi ca i na svih osam po be de su ostva ri le do ma }e eki pe.Mi ne so ta je bi la bo qa od To ron ta 103:87, a Dar ko Mi li ~i} za be le `io je 9 po e na (3-8 iz igre za 27 min.), 8 sko ko va i 3 ram pe. Naj bo qi u re do vi ma Mi ne so te bio je Ke vin Lav sa 21 po e nom i 12 sko ko va, Veb ster je uba cio 15, a biv {i cen tar Par ti za na Ni ko la Pe ko vi} imao je 6 po e na (3-5 za dva za 21 min.) i po 3 sko ka i ram pe. Rep tor se su pred vo di li Dej vis i Bar wa ni sa po 15 po e na.

Pe |a Sto ja ko vi} jo{ ni je de bi to vao za Da las, ko ji je sa vla dao Atlan tu 102:91, a Sa {a Pa vlo vi} je kao star ter uba cio 4 po e na (2-5 iz igre za 19 min.). ^i ka go je bio ube dqiv sa In di ja nom - 110:98, a tri jum fe su ostva ri li i Mem fis, Mil vo ki, San An to nio, Sa kra men to i Kli per si. Dirk No vic ki je u tri jum fu Da la sa upi sao 19 po e na (8-11 iz igre), 6 sko ko va, 4 asi sten ci je i 5 iz gu bqe nih lop ti, a od li ~an je bio i Xej son Te ri sa 18 po e na, 5 sko ko va i 11 asi sten ci ja.

Kod Atlan ta Hok sa is ta kao se Xo Xon son sa 27 po e na, 8 sko ko va i 6 asi sten ci ja, dok je Smit po sti gao 17 po e na. Po sle po be de nad Lej ker si ma u „Stejpls cen tru”, King -

Pa vlo vi} bez ugo vo ra Po sle po be de nad Atlan tom (102:91), Sa {i Pa vlo vi }u je sa op {te no da mu ne }e bi ti po nu |en ugo vor do kra ja se zo ne.

U NBA li gi po sto ji pra vi lo da ti mo vi po sle dru gog de se to dnev nog ugo vo ra mo ra ju ili da se ra sta nu sa igra ~em ili da ga pot pi {u bar do kra ja se zo ne. Da las je od lu ~io da za dr `i jed no pra zno me sto u po sta vi i sa ~e ka ne ku no vu pri li ku da se po ja ~a za plej-of.

U po sled woj utak mi ci za Mev se, Pa vlo vi} je igrao 19 mi nu ta i po sti gao ~e ti ri po e na, uz je dan skok.

Ve ro vat no u od re |e noj me ri na ra sta nak sa Pa vlo vi }em, uti cao je i do la zak Pre dra ga Sto ja ko vi }a u Da las, ko ji jo{ ~e ka na de bi u dre su tek sa {kog ti ma. si su sa vla da li Wu Or le ans, a naj za pa `e ni ji je po no vo bio De mar kus Ka zins sa 25 po e na, 12 sko ko va i 7 asi sten ci ja, dok je Taj rik Evans uba cio 18. Dej vid Vest dao je 21, a Kris Pol 19 po e na za Hor net se.

Spar si su na svom par ke tu la ko iza {li na kraj sa Hju ston Ro kit si ma 108:95, a naj bo qi je bio Ma nu \i no bi li sa 22 po e na (7-11 iz igre) i 4 asi sten ci je, dok je Bler imao 14 po e na i 12 sko ko va.

U ta bo ru „Ra ke ta” is ta kli su se Lu is Sko la sa 23 po e na i 10 sko ko va, a Lo ri je uba cio 15 po e na.

Blejk Gri fin imao je 24 po e na, 10 sko ko va i 3 asi sten ci je u po be di Kli per sa nad [ar lo tom 103:88, dok je Foj upi sao 21 poen.

Kod Bob ket sa naj za pa `e ni ji su bi li Hen der son i Xek son sa po 14 po e na.

Ar gen tin ski bek Kar los Del fi no sa 21 po e nom pred vo dio je Mil vo ki u tri jum fu nad Wu Xer si jem, En dru Bo gut imao je 17 po e na i 18 sko ko va, dok je Er san Iqa so va za be le `io 14 po e na i 8 uhva }e nih lop ti. Za Net se je Lo pez dao 26 po e na.

U utak mi ca ma ame ri~ ke ko {ar ka {ke li ge NBA po stig nu ti su sle de }i re zul ta ti: ^i ka go - In di ja na 110:89, Mi ne so ta To ron to 103:87, Mem fis - Va {ing ton 107:93, Da las - Atlan ta 102:91, Mil vo ki - Wu Xer si 91:81, An to nio - Hju ston 108:95, Sa kra men to - Wu Or le ans 102:96, LA Kli pers - [ar lot 103:88.

Zve zda ot pu sti la Maj lsa Dan po sle pora za od K rke u h al i Pioni r, koji je sv ima u crv en o b elom taboru te{ ko pao, do{ lo je i d o r ea kcije kluba s a Malog Kalemegdan a otpu{ten jedan od tri zvezdi na Amerika nca i to ona j koji j e ob jektivno n ajslab ije i grao Entoni Majls.

- O~ek ivali sm o vi{e od Majlsa. On jeste da o dop rinos na ne ki m utak micama, ali nij e konst antno do no sio o no {to smo od we ga o ~ekivali” , rekao je kratko za MONDO prvi ~ov ek na la sa svih stra na, a No va kov na stup ni je osta vio rav no du {ne ni Ma re je ve na vi ja ~e.

Xa s tin Gi m el s tob, biv { i osva ja~ Austra li jan ope na i Ro lan Ga ro sa u me {o vi tom du blu me |u pr vi ma je ~e sti tao No va ku na osvo je noj ti tu li, a i to kom me ~a pro ko men ta ri sao je ka ko je „\o ko vi} naj bo qi na sve tu u pro me ni prav ca lop ti ce”.

Usle di la je re ak ci ja svi ma sim p a t i~ n e i na s me j a n e An dree Pet ko vi} ko ja se No va ku obra ti la na ma ter wem je zi ku.

- No le, bra vo maj sto re, car si. - na pi sa la je Pet ko vi }e va.

Bri tan ska te ni ska na da La u ra Rob son bi la je pot pu no skr ha na na kon za vr {et ka, ali je

na lu pa se vi {e ni su ni ogla {a va li.

Ho lan |a nin Ti je mo de Ba ker sma trao je da }e No vak po sta ti {am pion, ali se na dao po be di Ma re ja.

Jan ko Tip sa re vi} je na kon osvo j e n og pr v og se t a pro k o men ta ri sao ka ko „ni kad No va ka ni je vi deo ta ko fo ku si ra nog”, a po sle me ~a ogla sio se i Du {an Ve mi}.

- Ka kva igra \o ko vi }a. Po di gao je igru na pot pu no vi {i ni vo. Bra vo {am pi o ne, ide mo.

- na pi sao je Ve mi}.

Pa trik Me kin ro je krat ko za kqu ~io: - No vak je za slu `e no do {ao do ti tu le na kon {to je pot pu no nad i grao Ma re ja.

Superliga (`)

Crvene zvezde Mi rko Pavl ovi}, koji je odluku doneo posle konsultacija sa trenerom Mihajlom Uvalinom.Mladi stru~wak je posle utakmice sa Krkom na konferenciji za novinare kipteo od besa, zbog odnosa nekih igra~a (pre svega stranaca) prema obavezama na terenu.

- Istovremeno, na ovaj na~in pravimo mesta i sa Savu Le{i}a, koji je uz Uro{a Nikoli}a u subotu uve~e pokazao da uz veliki trud i energiju mo`e da donese kvalitetu na{e

Superliga (m)

igre u reketu. Tako|e, za 15, 20 dana o~ekujemo povaratk u ekipu i Strahiwe Dragi}evi}a i wima `elimo da damo minute. A, Majlsu `elimo sve najboqe u nastavku karijere. - dodao je Pavlovi}.

Entoni Majls je imao ugovor do kraja sezone u NLB ligi, a za Zvezdu je odigrao 12 utakmica, uz prosek od skoro sedam poena i ~etiri skoka, a svoju igru je uglavnom bazirao na {ut spoqa, ubaciv{i prose~no i jednu trojku po me~u.

3:0 2:3 3:0 3:1 3:0

C. zve zda - NIS Voj vo di na 3:1 Rad ni~ ki (K) - Je din stvo (SP) 3:0 M. rad nik - Rib ni ca 3:2 @e le zni ~ar - Spar tak (Q) 3:2 Par ti zan - Sme de re vo (sino})

Va ra din BMG - Pu te vi (P) 3:0 Sme~ 5 - Voj vo di na 0:3 Vi zu ra SN - La za re vac 3:1 Rad ni~ ki (K) - [u ma di ja 3:0 Je din stvo (SP) - Spar tak (Q) 3:0 Gim na zi ja lac - N. Sad (sino})

1. C. zve zda 2. Spar tak 3. Vi zu ra 4. TENT 5. Di na mo 6. Rad ni~ ki 7. Ko lu ba ra 8. Je din stvo 9. Klek 10. Po {tar

41 30 30 29 21 19 18 14 5 3

1. Par ti zan 11 2. C. zve zda 12 3. Rad ni~ ki 12 4. Voj vo di na 12 5. Rib ni ca 12 6. M. rad nik 12 7. Je din stvo 12 8. Spar tak 12 9. Sme de re vo11 10. @e le zn. 12

1. Voj vo di na 13 2. Va ra d. BMG13 3. Je din stvo 13 4. No vi Sad 12 5. Rad ni~ ki 13 6. Vi zu ra SN 13 7. Sme~ 5 13 8. Gim na zi j. 12 9. Spar tak 13 10. La za re vac 13 11. Pu te vi 13 12. [u ma di ja 13

42:5 34:15 32:17 33:17 27:26 25:28 22:27 20:34 8:39 5:30

9 2 9 3 9 3 9 3 6 6 6 6 4 8 3 9 2 9 2 10

30:11 29:12 27:12 29:14 23:24 23:26 18:28 19:33 10:29 14:33

28 27 27 26 18 16 13 9 7 6

13 0 11 2 11 2 9 3 7 6 6 7 6 7 5 7 5 8 3 10 1 12 0 13

39:10 35:12 34:14 30:16 26:19 28:26 22:23 22:26 21:29 19:23 5:38 4:39

1. Par ti zan 19 12 7 2. Olim pi ja 19 12 7 19 12 7 3. Kr ka 4. Bu du} nost 19 11 8 5. Ce de vi ta 19 11 8 19 11 8 6. Za greb 7. Igo kea 19 10 9 8. Rad ni~ ki 19 10 9 9. Nim burk 19 9 10 10. He mo farm 19 8 11 19 8 11 11. Ci bo na 12. [i ro ki 19 8 11 13. C. zve zda 19 6 13 14. Za dar 19 5 14

69:77 76:69 80:70 77:79 104:62 95:77 97:89

1500:1315 31 1449:1353 31 1456:1379 31 1436:1371 30 1528:1468 30 1526:1495 30 1436:1395 29 1574:1607 29 1483:1517 28 1498:1570 27 1448:1532 27 1430:1560 27 1429:1540 25 1468:1559 24

PRVA LIGA (M) OKK Be o grad - Proleter 102:82 Ta mi{ - Cr no ko sa 89:72 Voj vo di na Sr bi ja gas - FMP 77:74 Slo bo da - No vi Sad 79:69 66:68 Na pre dak - Bo rac 100:75 Me ta lac - Slo ga Su per fund - Me ga Vi zu ra 74:80 1. FMP 2. Be o grad 3. M. Vi zu ra 4. Me ta lac 5. No vi Sad 6. Ta mi{ 7. Slo bo da 8. Na pre dak 9. Pro le ter 10. Bo rac 11. Slo ga 12. Voj vo di na 13. Cr no ko sa 14. Su per fund

18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18 18

17 14 11 11 10 9 9 8 8 8 7 7 5 1

1 4 7 7 8 9 9 10 10 10 11 11 13 17

1572:1231 1499:1354 1577:1539 1446:1400 1452:1447 1258:1263 1399:1459 1399:1384 1451:1516 1301:1393 1482:1500 1249:1347 1445:1541 1374:1530

37 34 31 26 22 21 18 15 14 9 2 2

35 32 30 29 28 27 27 26 26 26 25 25 23 19

PRVA LIGA (@) Stu dent - Spar tak Cr ve na zve zda - ^e la re vo Rad ni~ ki - He mo farm Lo zni ca - Pro le ter Ko vin - slo bo dan.

1. He mo farm 2. Spar tak 3. C. zve zda 4. ^e la re vo 5. Ko vin 6. Stu dent 7. Lo zni ca 8. Pro le ter 9. Rad ni~ ki

13 14 13 13 13 13 14 13 14

13 9 9 9 7 5 3 3 2

0 5 4 4 6 8 11 10 12

72:76 104:74 41:79 62:48

1090:648 997:942 1092:963 965:942 971:1022 871:945 747:975 748:870 921:1095

Prva liga (m)

Prva liga (`)

Di na mo (P) - Ko lu ba ra TENT - Vi zu ra C. zve zda - Je din tvo (U) Po {tar - Klek NIS Spar tak - Rad ni~ ki (B) 14 14 0 14 10 4 14 10 4 14 9 5 14 7 7 14 7 7 14 6 8 14 4 10 14 2 12 14 1 13

Za greb - Par ti zan Nim burk - Ci bo na Igo kea - Bu du} nost Cr ve na zve zda - Kr ka Olim pi ja - He mo farm Ce de vi ta - [i ro ki Rad ni~ ki - Za dar

No vi Sad - Klek S. Cr no ko sa - Pu te vi (I) VGSK - Obi li} Mla dost (V) - Ni{ Bo rac - Ba va ni {te Spar tak (S) - Ja go di na

1. Klek 13 11 2 2. No vi Sad 13 9 4 3. Spar tak 13 10 3 4. Obi li} 13 7 6 5. Cr no ko sa 13 6 7 6. VGSK 13 7 6 7. Ba va ni {te13 6 7 8. Ja go di na 13 6 7 9. Bo rac 13 6 7 10. Ni{ 13 6 7 11. Pu te vi (I) 13 4 9 12. Mla dost 13 0 13

35:11 30:18 32:20 28:25 25:24 23:24 25:27 23:28 23:25 23:26 20:30 8:39

26 23 22 22 20 18 17 16 16

0:3 3:1 3:2 0:3 3:0 2:3 32 28 27 20 20 20 19 18 17 17 13 3

18

sport

ponedeqak31.januar2011.

PRI JA TEQ SKA UTAK MI CA

Ve tar odu vao go lo ve Par ti zan – Di na mo (B) 0:0 AN TA LI JA: Igra - Ne }u ni {ta da pre ju i di ci ram li {te po red mo ra, gle dok ne od i gra mo sve pla ni ra ne da la ca oko 100, su di ja: utak mi ce. - ob ja snio je stra teg An ~e ras (Tur ska).

Par ti za na.

PAR TI ZAN: Stoj ko vi} I dok je ve tar na mi lo srd no Miq ko vi}, Sa vi}, Kr sta ji}, Ki - „bri jao” po te re nu ho te la „Kor ne zi to - ba bo vi}, Pe tro vi}, Smi qa - li ja Da ja mond” Ru mu ni su zbu ni li ni}, Ili} - Ili ev, [}e po vi}, u cr no-be le u uvod nih de se tak mi nu dru gom po lu vre me nu su igra li: ta. \a ka ri |a Ko ne je opa lio sa 20Ili} - Ste va no vi}, Jo va no vi}, ak me ta ra i po go dio sta ti vu ve} u Stan ko vi}, La zev ski - Ro si, To mi}, Ka ma ra, Bo gu no vi} Kleo, Ku sko.

DI NA MO: Kur ka - Ru bio, Gri go re, Mo ti, Kra ~un - Ko ne, Pa tra sku, Tor ze, Mun te a- nu - Alek se, Ga nea.

Da se se zo na na sta vi la da nas, tre ner Par ti za na bi {an su uka zao ti mu ko ji je iz veo u pr vom po lu vre me nu utak mi ce sa Di na mom iz Bu ku re {ta. U tom sa sta vu ni je bi lo Klea, za ko ga se o~i gled no sum wa da }e osta ti.

Ono {to je o~i gled no ve} po sle pr vog kon trol nog me ~a u Ilijev u duelu s igra~ima Dinama An ta li ji je da }e Mla den Kr sta ji} i Sa {a Ili} i na pro le }e dru gom mi nu tu, igra ~i Di na ma su bi ti naj ja ~e oru` je {am pi o na. sve vre me ima li lop tu u no ga ma...

Ta ko |e, Ar gen tin ci na pro bi Cr no-be li su se br zo tr gli i Ro si i Ku sko ni su mno go po ka za - pre o kre nu li si tu a ci ju u svo ju ko rist. Vr {i li su pri ti sak na {e sto pla si ra ni tim ru mun skog pr Su spen do van ven stva, ~e sto mu ne do zvo liv {i da po ne ko li ko mi nu ta pre |e cen Mo re i ra tar. Me |u tim, ta kva igra ni je iz Fud bal ski klub Par ti zan ro di la ni jed nu {an su za srp skog sa op {tio je da je su spen do vao {am pi o na, ni u pr vom po lu vre me i po kre nuo di sci plin ski po nu ka da je na te re nu bio pr vi tim, stu pak pro tiv Por tu gal ca Al ali ni ka sni je ka da su za i gra li ma mi ja Mo re i re zbog na pu „dru go po ziv ci”. {ta wa pri pre ma u tur skoj An Za do vo qan sam rit mom i di sci ta li ji ~i me je po vre dio pro pli nom, ali ima stva ri ko je mo ra fe si o nal ne oba ve ze. mo da po pra vi mo, pr ven stve no pri pre mu za vr {ni ce i za vr {ni cu. Ni smo ima li za vr {ni pas, ni li, a igra li su u dru gih 45 mi nu ta, {ut. - oce nio je Sta no je vi}. ali Sta no je vi} ne `e li da se o Ru mu ni su bi li „na {pa no va ni” wi ma iz ja {wa va do kra ja pri pre za duel sa cr no-be li ma, pa su, na ma u An ta li ji: ro ~i to u pr vih 45 mi nu ta, bi li iz -

u zet no o{tri, zbog ~e ga su u tom pe ri o du do bi li ~ak tri `u ta kar to na iako je re~ o pri ja teq skoj utak mi ci. Tre ba ima ti na umu da je Di na mu to bi la pe ta pri prem na utak mi ca, a cr no-be li ma pre mi je ra u An ta li ji. Tre ner ru mun skog ti ma Joan An do ne ni je me wao ce lu po sta vu na po lu vre me nu ve} je iz me ne vr {io spo ra di~ no to kom

dru gog po lu vre me na, jer o~i gled no ve} ima ja snu vi zi ju ti ma. Sta no je vi} je jo{ ne ma, jer o~e ku je ras ple te u „slu ~a je vi ma” Kleo, Ta goe, Vu ki}...

Ru mu ni su bi li „na {pa no va ni” za duel sa cr no-be li ma, pa su, na ro ~i to u pr vih 45 mi nu ta, bi li iz u zet no o{tri, zbog ~e ga su u tom pe ri o du do bi li ~ak tri `u ta kar to na iako je re~ o pri ja teq skoj utak mi ci.Naj bo qu pri li ku na utak mi ci imao je Jo nel Dan ~u le sku, ko ga bi na vi ja ~i Par ti za na mo gli da se se te s je se ni 2004. ka da su cr no-be li eli mi ni sa li Di na mo u kva li fi ka ci ja ma za Li gu UEFA (3:1, 0:0). Is ku sni na pa da~ se u 58. mi nu tu na {ao usa mqen u bli zi ni go la Ra di {e Ili }a, ali je gla vom {u ti rao ne pre ci zno.

Na red nu utak mi cu Par ti zan }e igra ti u sre du pro tiv To ron ta.

dnevnik IN \IJ CI PRE KO QU BQA NE PU TU JU ZA MA LA GU

[pa ni ja za be ri }et no pro le }e Eks pe di ci ja su per li ga {a In |i je u sa sta vu Alek san dar Mi qa ni} (sport ski di rek tor), Pe tar Fi li po vi} i Bo jan Mi jal ko vi} (~la no vi upra ve), Zo ran Jan ko vi} ({ef stru~ nog {ta ba), Vla di mir Pro ~i ke vi} (po mo} ni tre ner), Bra ni slav Ra da ko vi} (tre ner gol ma na), Ne deq ko Pro da no vi} (dok tor), Bo jan Bo go vac (fi zi o te ra pe ut) i fud ba le ri: , Dra go slav Po lek si}, Vla di mir Vu ja si no vi}, Bor ko No va ko vi}, Mi lan Jok si mo vi}, Bo ri slav Jo va no vi}, Mar ko Jak {i}, Ne nad @i va no vi}, Jo van Ta na si je vi}, Mi lan Da vi dov, Bra ni mir Ko sti}, Mar ko Vu ~e ti}, Asmir Ni si ni, Slo bo dan Slo vi}, Sa {a To ma no vi}, Bo jan Du ba ji}, Mi lan Bu ba lo, Ne nad Mla de no vi}, Dar ko Le ma ji}, Sr |an Di mi trov, Pre drag Ko d`o, Dar ko Isi do ro vi}, Dra go mir Vu ko bra to vi}, Da ni lo Mar ko vi}, \or |e An to ni} i Vo ji slav Bla go je vi} ot pu to va li su u [pa ni ju gde }e se do 17. fe bru a ra pri pre ma ti za pro le} nu se zo nu Je len Su per li ge.

Ze le no-be li su auto bu som ot pu to va li do Slo ve ni je, gde }e pre no }i ti, a za tim }e pro du `i ti do Gra ca od ka le }e od le te ti za Ma la gu.

In|ijci kre}u put Malage

O~e ku je ih ta mo `e stok rad ali i {est pri ja teq skih utak mi ca a pro tiv ni ci }e im bi ti Ka diz,Lo ko mo ti va (Mo skva), Be tis, Vi |ev (Lo|), Le gi ja (Var {a va)i He rez 17. fe bru a ra {to }e po mi {qe wu Zo ra na Jan ko vi }a bi ti sa svim do voq no da for mi ra i uigra eki pu za pre mi jer ne utak mi ce pro le} ne se zo ne. Na kon po vrat ka sa Pi ri nej skog po lu o str va in |ij ski su per li ga{ }e ge ne ral nu pro bu pro tiv Sme de re va od i gra ti naj ve ro vat ni je 23. fe bru a ra.

Do daj mo na kra ju da je in |ij ski klub u zim skom pre la znom

ITA LI JAN SKA SE RI JA A

Pa ci ni In ter ov spa si lac @i vi In ter ov san o od bra ni ti tule. [to taj san ni je uga {en na sta di o nu \u ze pe Me a ca, naj za slu `ni ji je no vi na pa da~ ak -

2:1, sre di nom dru gog po lu vre me na. Od li~ no je tom pri li kom in ter ve ni sao @u lio Se zar.Pa ci ni je sma wio ma ni rom va ter -

Princ Ta goe i Vu ki} bli zu Par ti za na Princ Ta goe (24) tre ba lo bi da po ja ~a na va lu srp skog {am pi o na.

Pre go vo ri su u za vr {noj fa zi.

Ne su |e no po ja ~a we Cr ve ne zve zde

Princ Tagoe

od pre ne ko li ko go di na na do mak je do la ska na po zaj mi cu u ta bor „ve ~i tog ri va la”. Re pre zen ta ti vac Ga ne, ko ji je na Mun di ja lu u Ju -

`noj Afri ci igrao pro tiv „or lo va”, na stu pao bi za cr no-be le kao po zajm qen igra~ Ho fen haj ma, a po sto ja la bi kla u zu la pre ma ko joj bi we gov ugo vor mo gao da bu de ot ku pqen na le to. ^el ni ci Par ti za na pri vo de kra ju pre go vo re oko do la ska Ta go ea iako ne mo gu da zna ju da li }e Kleo osta ti u klu bu.

To zna ~i da do la zak Ta go ea ne za vi si od od la ska Bra zil ca.

Ta goe je kla si ~an cen tar for, ko ji je kod Mi lo va na Ra jev ca u re pre zen ta ci ji Ga ne igrao kao kril ni na pa da~.

We go vim do la skom Par ti zan bi re {io sa mo je dan pro blem.

Dru gi je na stao odlaskom

Ku qa ni pro ba li no vaj li je Mla dost (A)–Haj duk 0:1 (0:0) APA TIN: Sport ski cen tar „Ra de Svi lar“, gle da la ca 100. Su di ja: Ka ta li ni} (Apa tin).

Strel ci: Ka sa li ca u 59.mi nu tu za Haj duk.

MLA DOST: I}i to vi}, Bje dov, Kne `e vi}, Maj sto ro vi}, Da ni}, Vu jin, Ma rin, Pe tro vi}, Mu ni `a ba, [e va rac i Ja no. Igra li su jo{: Mu dri ni}, Ra hi}, S. Ra pa ji}, ]o pi}, Ma ru no vi}, Sta me ni}, \u mi}, D. Ra pa ji} i Uze lac.

HAJ DUK: Jo ki}, Top ~a gi}, Ko ji}, Mu dre {a, Fej sa, Jo va no vi}, \u ri}, Ili}, Mi {i}, M. @i va no vi} i Fren cli. Igra li su jo{: La li}, A. @i va no vi}, V. Ko va ~e vi}, Pa u qe vi}, Ba ko vi}, M. Ko va ~e vi}, Mak si mo vi}, Ki{, Ka sa li ca, Bo {ko vi} i Ko ma zec.

Fud ba le ri Haj du ka su od i gra li jo{ je dan kon trol ni su sret u

ko jem je stru~ ni {tab pro ve ra vao ono {ta je do sa da ura |e no, ali jo{ jed nom i pro ve rio broj ne igra ~e ko ji su u kul skom su per li ga {u bi li na pro bi, `e le }i da se uve ri je li ko od no vaj li ja „zreo“ za su per li ga {ku sce nu. Po ve o ma hlad nom vre me nu igra ~i su se tru di li da po ka `u {ta zna ju. Tre nu tak od lu ke zbio se u 59. mi nu tu ka da je Fi lip Ka sa li ca iz slo bod nog udar ca sa oko 22 me tra us peo da po stig ne gol. Fud ba le ri Haj du ka su do bi li slo bo dan dan , a ve} da nas kre }u put Ohri da gde }e na sta vi ti pri pre me za pro le} ni deo pr ven stva. I tek ta da }e se zna ti ko }e od onih igra ~a ko ji su bi li na pro bi bi ti u pro le} nom tak mi ~ar skom po go nu Haj du ka. \. Bo ja ni}

Moreire, na koga trener Aleksandar Stanojevi} vi{e ne ra~una iako je omaleni vezista najavio mogu}nost povratka me|u crno-bele ako ne obavi posao u Kini.

Stanojevi} je ve} na treningu u nedequ ujutru isprobavao novu formaciju - umesto ustaqenog romba na sredini terena, ~etvoricu vezista postavio je u liniji. Me|utim, Stanojevi} bi vi{e voleo da se vrati dosada{wem sistemu, a za to mu je potrebno poja~awe u vidu ofanzivnog veznog igra~a. Zbog toga bi u Humsku mogao da se vrati Zvonimir Vuki}.

Iskusnom, 31-godi{wem fudbaleru to bi bila tre}a epizoda u Partizanu. On je bez kluba od raspada FK Moskva, ali crno-beli veruju da bi Vuki} mogao da im pomogne znawem i iskustvom u borbi za duplu krunu.

Po let–Ba~ ka To po la 1:1 (0:0) SI VAC: Igra li {te Po le ta, gle da la ca: 50, Su di ja: Va ra gi} (Si vac). Strel ci V. Do bri je vi} u 80. za Po let, a Pa vlov u 84. mi nu tu za Ba~ ku To po lu.

PO LET: @iv ko vi}, Kon ~ar, Ze jak, Ku li}, [e gan, Jo so vi}, Mak si mo vi}, Isaj lo vi}, Svr ko ta, Jo va no vi}, M. Pe ja no vi}.

Igra li su jo{ i \u ri {i}, V.Do bri je vi}, Ili}, Gri zer, Mi ro sa vqev, Ko ma zec, Ma lac ko.

B A^ KA TO PO LA: Kro ni}, Ba {to va nov, Mom ~i lov, ^o li}, Pe ro vi}, Ra ki}, Ka `i}, Mi lo va no vi}, Pa vlov, Mar tin, Ka u rin. Igra li su jo{ i ^eh, Sa mar d`i ja, Li cen ber ger, Tr ni ni}, Jo ve ti}, Na| pal.

Tre ne ri Mir ko Go lu bo vi} i Zo ran Mi li drag, mo gu bi ti za do voq ni onim {to su wi ho vi igra ~i pru `i li po ve o ma hlad nom vre me nu. Siv ~a ni su na kon se dam da na pri pre ma od i gra li pr vu pri prem nu utak mi cu. \. B.

ro ku na pu sti lo ~ak 11 fud ba le ra, me |u wi ma i Augu sto Ba ti o ja ko ji je je se nas je di ni od i grao svih 15 utak mi ca za bo do ve a da je u me |u vre me nu sti glo 9 no vih igra ~a, a naj vi {e se o~e ku je od is ku snih Jo va na Ta na si je vi }a, Ne na da Mla de no vi }a i Slo bo da na Sto li }a ko ji su do sa da od i gra li broj ne utak mi ce za do ma }e ali i ino stra ne klu bo ve. Ve ru je se da }e in |ij ski klub sprem no do ~e ka ti dru gu eta pu pr ven stva i sa ~u va ti sta tus u naj kva li tet ni jem ran gu tak mi ~e wa.

Da. Vi }en ti}

Pacini posti`e prvi gol za Inter

tu el nog pr va ka Evro pe i Ita li je, \an pa o lo Pa ci ni. Uosta lom, za to je i do ve den.

Pa ler mo je na po lu vre me nu vo dio re zul ta tom 2:0, po {to su Mi ko li i No }e ri no ka zni li ve} po slo vi~ no lo {e in ter ven ci je In ter o ve od bra ne, a {an su utak mi ce - pe nal - pro pu stio je Ha vi jer Pa sto re pri re zul ta tu

Mi li ja{ tra gi ~ar, Yekov pr ve nac Srp ski re pre zen ta ti vac i ve zni fud ba ler Vul ver hem to na Ne nad Mi li ja{ pro ma {io je pe nal u za vr {ni ci me ~a {e sna e sti ne fi na la en gle skog FA ku pa ~i me je we gov tim eli mi ni san iz ovog tak mi ~e wa od Sto u ka (1:0). Je di ni gol na me ~u po sti gao je de fan zi vac Ro bert Hut, ko ji je ta ko Sto uk od veo me |u 16 naj bo qih u naj ma sov ni jem en gle skom tak mi ~e wu. Mi li ja{ je imao „zlat nu pri li ku” da Vul vsi ma obez be di ma kar po no vqe ni me~, ali je we gov uda rac sa be le ta~ ke od bra nio To mas So ren sen u po sled wem mi nu tu me ~a.

Bo sa nac Edin Xe ko je pr vim go lom za Man ~e ster Si ti go lom u fi ni {u iz bo rio re mi (1:1) i no vi me~ sa Nots Ka un ti jem, dok je Vest Hem eli mi ni sao No tin gem Fo rest (3:2) za hva qu ju }i tro stru kom strel cu Obi ni.

po lo si dra {a, na 2:2 je iz jed na ~io gla vom, na cen tar {ut Maj ko na, da bi po be du „ne ro a zu ri ma” sa 11 me ta ra do neo Sa mjuel Eto. Pret hod no je Pa ci ni ume {no pao u ka zne nom pro sto ru.

In ter ima de vet bo do va ma we i utak mi cu ma we od vo de }eg Mi la na, {to ga osta vqa u tr ci za ti tu lom.

Kan di da tu ru za „sku de to” po tvr dio je Na po li, tri jum fom nad Samp do ri jom (4:0), uz het trik Uru gvaj ca Edin so na Ka va ni ja.

Dra ma ti~ no je bi lo u der bi ju dna ta be le Le }e - ]e ze na, gde su go sti pro ma {i li pe nal i ipak sti gli do bo da u su dij skoj na dok na di vre me na. Al ba nac Erion Bog da ni nad sko ~io je Ne na da To mo vi }a i gla vom pla si rao lop tu u da qi ugao... 1:1!

Bre {a i Ba ri su „fa vo ri ti” za is pa da we, dok }e ]e ze na, Le }e i Ka ta ni ja po ku {a ti da iz beg nu tre }e me sto ko je vo di u Se ri ju B. Re zul ta ti 22. ko la: Ka qa ri - Ba ri 2:1 (2:1)/Ma tri 8, 12 - Oka ka 14/, \e no va Par ma 3:1 (3:1) /Pa la sio 16p, Pa le ta 44ag, Ka lad ze 45 - Kre spo 33/, In ter - Pa ler mo 3:2 (0:2) /Pa ci ni 57, 73, Eto 76p - Mi ko li 5, No }e ri no 36/, Le }e - ]e ze na 1:1 (1:0) /Kor via 12 - Bog da ni 90+3/, Na po li - Samp do ri ja 4:0 (2:0) /Ka va ni 16, 45p, 57, Ham {ik 48/, Bo lo wa - Ro ma pre ki nu to u 17. mi nu tu zbog sne ga, Bre {a Kje vo 0:3 (0:1) /Pe li si je 45, 90+3, Man de li 47/, La cio - Fi o- ren ti na 2:0 (0:0) /Ko zak 69p, 73/, Ka ta ni ja - Mi lan 0:2 (0:0) /Ro bi wo 58, Ibra hi mo vi} 85/.

Ta di} dvo stru ki stre lac Srp ski fud ba le ri bi li su efi ka sni u ne deq nim me ~e vi ma 21. ko la ho land ske Ered di vi zi je. Ajaks je kao gost po be dio NAC u Bre di re zul ta tom 3:0 (0:1), a Mi ra lem Su lej ma ni je bio stre lac tre }eg po got ka za „ko pqa ni ke” dok su pr va dva po sti gli De Jong i Pen ders. U ti mu do ma }ih igrao je Ne ma wa Gu deq.

He re ven je na svom sta di o nu do `i veo te `ak po raz Gro nin ge na (1:4), a je di ni gol za do ma }e dao je Fi lip \u ri ~i}, 18go di {wi mo mak, ko ji je u Ho lan di ju po ~et kom Du{an Tadi} 2010. go di ne sti gao iz obre no Po sle 21 ko la na ta be li vo di va~ kog Rad ni~ kog. U ti mu Gro - PSV sa 47 bo do va, Tven te ima ni ge na dva gol dao je i biv {i sa mo je dan ma we, dok je Ajaks fud ba ler Voj vo di ne, Du {an Ta - tre }i sa 41 po e nom, jed nim vi {e di}. od Gro nin ge na.

SPORT

dnevnik

ponedeqak31.januar2011.

ZVEZDA JO[ SAMO DANAS U BEOGRADU

VOJVODINA DANAS ODLAZI NA PRIPREME U CRNU GORU

An ta li ja za uigra va we

No vo sa |a ni je dva ~e ka ju utak mi ce

Fud ba le ri Cre ve ne zve zde su po po vrat ku iz Bu dve do bi li dva slo bod na da na od stru~ nog {ta ba. Mi ni od mor je za vr {en, ju ~e su po no vo iza {li na po mo} ni te ren „Ma ra ka ne”. Sre di na je pri pre ma i ne bi sme lao da bu de pre vi {e vre me na za opu {ta we. Ta man to li ko da se na pu ne ba te ri je za no va is ku {e wa.

Zve zda je u Cr noj Go ri od i gra la tri kon trol na me ~a i ostva ri la mak si ma lan u~i nak.

U Qu ti ce Bog da na za do voq ni

iza zo ve, on do sno za dat ke ko ji se po sta vqa ju is pred nas. Mil sim da je za sa da sve sjaj no, bez ijed ne ma ne.

Cr ve no-be li }e na red na dva da na ra di ti u Be o gra du, a on da sle di no vo pu to va we. Ovaj put Zve zdi na eks pe di ci ja se se li u Tur sku.

U An ta li ji nam osta je da se jo{ bo qe uigra mo i spre mi mo.

Igra } e m o pro t iv pet ja k ih pro tiv ni ka i o~e ku jem da bu de mo sprem ni za na stavk se zo ne. po ru ~io je Ve {o vi}.

S jed nog od tre nin ga Zve zde u Be o gra du

su ka ko te ku pri pre me, a po seb no se to od nsi na igra ~e, ko ji re dom is ti ~u da su tre nin zi sa Ro ber tom Pro si ne~ kim po seb ni i do sta za nim qvi ji od uobi ~aj nih.

Mi slim da smo pr vi deo pri pre ma, ujed no i naj te `i fe no me nal no od ra di li. Od i gra li smo tri kon trol ne utak mi ce pro tiv ri va la ko ji ni su za pot ce wi va we i sve smo do bi li.

Upr kos to me {to su nam no ge bi le te {ke i {to smo ulo `i li do sta na po ra do ka za li smo da mo `e mo i da }e mo u na stav ku pri pre ma bi ti jo{ bo qi. - re kao je Mar ko Ve {o vi}, dok se spre mao za pre po dnev ni tre ning. - Svi smo za do voq ni. To se se vi di i po at mo se fri i po od no su tre ne ra pre ma igra ~i ma. Bez po go vo ra pri hva ta mo

Po zi tiv no ra mi {qa i Dar ko La zo vi}.

- Svi smo za do voq ni ka ko je pro te klo de set da na u Bu dvi.

Do bro se ra di lo, igra li smo pri ja teq ske utak mi ce i mi slim da u Tur sku od la zi mo za do voq ni.

I on hva li rad hr vat skog stru~ wa ka.

- Od li~ no se ra di, tre nin zi su za ni mqi vi... Sa da sle di lak {i deo pri pre ma, jer smo kond ci o ni do bro od ra di li i o~e ku je nas vi {e ra da sa lop tom. Igra mo jo{ pet pri ja teq skih utak mi ca i mi slim da }e mo do bro da se spre mi mo za na sta vak pr ven stva. - re kao je La zo vi}.

Zve zda u uto rak u po po dne vim sa ti ma pu tu je u An ta li ju gde he o~e ku je jo{ 15 da na ra da i pet kon trol nih utak mi ca.

Ma li ^a va u Kje vu Sjaj ne par ti je Mi lo {a Di mi tri je vi }a u dre su Ra da pro te kle je se ni skre nu le su pa `wu mno gih evrop skih klu bo va na ve zi stu

Mi lo {a Di mi tri je vi }

klu ba sa Ba wi ce. Za slu `io je i po ziv za na ci o nal ni tim, ali ga je po vre da spre ~i la da de bi tu je pro tiv Bu ga ra. Za si na ne ka da {weg fud ba le ra Par ti za na Zo ra na „^a vu” Di mi tri je vi }a (koji je, na `alost, preminuo je pre nekoliko godina), izme|u ostalih, bio je zainteresovan i Partizan.

Me|utim, „Mali ^ava” karijeru }e nastaviti u Italiji!

Potvr|eno je da su Kjevo, Rad i Dimitrijevi} postigli dogovor o {estomese~noj poziciji, sa opcijom da italijanski klub na kraju sezone otkupi wegov ugovor. Ugovor o pozajmici ve} je parafiran...

Pred odlazak u Italiju, Dimitrijevi} je izjavio da je igrawe u Seriji A san za svakog fudbalera, i da, naravno, on nije mogao da odoli tom izazovu.

- Odlu~ili su sportski motivi, mada je bilo i boqih ponuda za mene, finansijski gledano. - dodao je dosada{wi vezista Rada.

Zanimqivo je da je Dimi trijevi} u subotu odigrao za Rad prijateqski me~ protiv prvoliga{a iz Kragujevca Radni~kog (4:1 za klub sa Bawice) i postigao je jedan gol iz penala.

Fud b a l e r i Voj v o di ne da nas pu tu ju na udar nu fa zu zim skih pri pre ma. Dve sed mi ce bo ra vi }e u Be ~i }i ma, bi }e sme {te ni u pre sti `nom ho te lu „Splen d id”, a ko r i s ti } e obli `we te re ne u SC „Jaz”.

No v o s a | a n i su se u`e l e l i utak mi ca, {to je pot pu no ra zu mqi vo, jer su im do sa da pro pa la tri po ku {a ja da pro ve re for mu. Po se }a mo, zbog lo {eg vre me na Voj vo di na ni je igra la s Rad ni~ kim iz Som bo ra i Do wim Sre mom iz Pe }i na ca u svom FC „Vu ja din Bo {kov”, a u su bo tu ni je igran ni su sret u ma | ar s kom Se k e{ f e h er v a r u, jer je do ma }in in si sti rao da se duel igra na te re nu s ve {ta~ kom pod lo gom, iako su to go sti ma tek re kli po do la sku na me~. Vi de o ton ni je mo gao da iza |e u su sret go sti ma i od me ri sna ge na glav nom te re nu, jer je ko pa~ ke za trav na tu pod lo gu ve} po slao avi o nom za [pa ni ju, gde }e se ma |ar ski tim pri pre ma ti.

- Ni je nam go di lo da se klac ka mo po {est sa ti u oba prav ca, da bi smo sa mo kon sta to va li da me ~a ne }e bi ti - ka `e ka pi ten i re pre zen ta ti vac @eq ko Br ki}. - Za to je dva ~e ka mo da stig ne mo u Cr nu Go ru i po~ ne mo s od i gra va wem utak mi ca. ^e ka nas ~e ti ri-pet dor bih pro ve ra, a od sve ga je, ipak, naj va `ni je da smo svi zdra vi, da ne ma ni po vre |e nih, ni bo le snih. Ve ru jem da smo od 10. ja nu a r a do b ro ra d i l i, da smo sprem ni, ali }e tek utak mi ce u Cr noj Go ri da ti pra vu sli ku.

Za ni mqi vo je da }e uz @eq ka Br ki }a u Cr noj Go ri bi ti dvo ji ca mla dih gol ma na, se dam na e sto go di {wa ci, Fi lip Pa jo vi} i \or |e La zo vi}. Ka ko na to gle da @eq ko Br ki}?

- [to se Pa jo vi }a i La zo vi }a ti ~e, mla di su i pred wi ma je le pa {an sa da mno go na u ~e i jo{ vi {e se na met nu. ^im idu s

Fud ba le ri Voj vo di ne da nas pu tu ju u Be ~i }e

pr vim ti mom, zna ~i da vre de.

Ja sam pr vi put na pri pre me i{ao 2006. go di ne u Me du lin ka `e Br ki}.

Na put u Cr nu Go ru ide 24 fud ba le ra: @eq ko Br ki}, Fi lip Pa jo vi}, \or |e La zo vi} (gol ma ni), Mi ro slav Vu li }e vi}, Bra ni slav Traj ko vi}, Da niel Moj sov, Vla dan Pa vlo vi}, Mil ko No va ko vi}, De jan Ka r an, Du { an Ne s to r o v i}, Vuk Mi to {e vi}, Ni ko la La ze ti}, Slo bo dan Me do je vi}, Na e- me ka A|u ru, Ge or gi Me re ba {vi li, Slo bo dan No va ko vi}, Mi ro slav Ste va no vi}, Jan ko Tum ba se vi}, Alek san dar Ka tai, Ne ma wa Bil bi ja, Abu ba kar Ouma ru, Bra na Ili}, An tvi Jao i ka det Ne boj {a Ko so -

Fo to: F. Ba ki}

tvi}, za ko jeg je {ef stru~ nog {ta ba Zo ran Mi lin ko vi} is ta kao da je istin ska bu du} nost Uprav ni od bor klu ba od lu ~io je da na put ne idu gol man Alek san dar Ke si} ko ji ni je ob no vio ugo vor. Ne }e pu to va ti ni Go ran Smi qa ni}, ko ji zbog su spen zi je ne ma pra vo da igra ni kon trol ne utak mi ce. Zbog ne mo gu} no sti da do bi je vi zu u No vom Sa du osta je re pre zen ta ti vac Eti o pi je Said Sa la din.

Po red {e fa stru~ nog {ta ba Zo ra na Mi lin ko vi }a, u Cr nu Go ru kre }e jo{ se dam ~la no va stru~ nog {ta ba. To su po mo} ni tre ne ri Mar ko Pe ro vi} i Spa so je Je la ~i}, tre ner gol ma na Zo ran Sto ja no vi}, le kar eki pe dr Bor ko Vu ko sav, fi zi o te ra -

Mu ri wo `e li na Ostr vo Mu ri wo,ko ji je u sva |i sa ge ne ral nim di rek to rom Re a la Hor he om Val da nom, iz ja vio je da `e li da se vra ti u Pre mi jer li gu, u ko joj je sa mno go uspe ha vo dio ^el si, pre ne go {to je na pu stio Stam ford Brix 2007. go di ne. Va `no je da smo ja i mo ja po ro di ca za do voq ni. Vo lim en gle ski fud bal, a mo ja po ro di ca vo li En gle sku.

Uvek sam go vo rio da }u se jed nog da na vra ti ti u Pre mi jer li gu, a mo `da }e taj dan do }i pre ne go {to to svi o~e ku ju”, na gla sio je Por tu ga lac za „San dej Mi ror”.

Mu ri wo je le tos pre u zeo Real Ma drid, na kon {to je sa In ter om osvo jio tri tro fe ja pr ven stvo i Kup Ita li je i Li gu {am pi o na.

Por tu ga lac je od 2004. do 2007. go di ne tre ni rao ^el si, sa ko jim je osvo jio dve {am pi on ske

19

ti tu le, dva Li ga ku pa i po je dan FA kup i Ko mju ni ti [ild.

On je re kao da ni je bio iz ne na |en od la skom iz ^el zi ja.

- Ni ka da ni sam ga jio ilu zi je. Shva tio sam ka kva je li~ nost (vla snik ^el si ja) Ro man Abra mo vi~ i ka kvo je po na {a we qu di oko we ga. Znao sam da taj po sao ne }u ra di ti 10 go di na.

- re kao je Mu ri wo.

- Moj po sao je bio da pru `im tom ~o ve ku ono {to `e li - po be du. Zbog to ga sam znao da }u, pre ili ka sni je, za vr {i ti bo ra vak u Lon do nu, po {to se mno go stva ri ta da de {a va lo oko me ne.

On je u ka ri je ri tre ni rao jo{ Ben fi ku, Le i ri ju i Por to, sa ko jim je 2004. go di ne osvo jio Li gu {am pi o na.

pe u ti Ne ma wa Mi jin i Go ran Mar jan i eko nom Ra de Jo ta no vi}. Vo |a cr ve no-be le eks pe di ci je je sport ski di rek tor Mi o drag Pan te li}.

Fud ba le ri Voj vo di ne oku pi }e se da nas u FC „Vu ja din Bo {kov” u 11 sa ti, a po sle za jed ni~ kog ru~ ka kre nu }e auto bu som ka aero dro mu „Ni ko la Te sla” u Sur ~i nu. Let za Ti vat fud ba le ri Voj vo di ne ima ju u 14.40 sa ti.

Pr va utak mi ca Voj vo di nu u Cr noj Go ri o~e ku je 2. fe bru a- ra ka da }e od me ri ti sna ge s Mo gre nom. Po tom ih ~e ka ju: Gr baq (5. fe bru ar), Pe tro vac (9. fe bru ar), No vi Pa zar (12. fe bru ar) i Su tje ska (16. fe bru ar).

S. Savi}

Me si pre te kao Etoa Go lo vi ma pro tiv Er ku le sa u su bot wem dvo bo ju 21. ko la Pri me re (po be da Bar se lo ne 3:0) Li o nel Me si do {ao je do broj ke od ukup no 109 go lo va u elit nom tak mi ~e wu {pan skog pr ven stva, Pri me ri. „Mar ka” pi {e da je ti me na tre }em me stu li ste klup skih stre la ca (u {pan skom pr ven stvu) pre sti gao ka me run skog na pa da ~a Sa mju e la Etoa ko ji je u pet se zo na u Bar se lo ni nom dre su po sti gao 108 go lo va.

Li stu naj bo qih Bar si nih stre la ca u Pri me ri pred vo di le gen dar ni Ce sar Ro dri gez sa 195 go lo va, a sle di ga La slo Ku ba la sa 131 go lom.

Li ver pul tra `i 50 mi li o na za To re sa Upra va Li ver pu la ma lo je smek {a la u od no su na pr vo bi tan stav da ni po ko ju ce nu ne }e pro da ti Fer nan da To re sa ^el zi ju.

Klub sa „En fil da” naj ve ro vat ni je }e u}i u pre go vo re sa „plav ci ma” ali za su mu od 50 mi li o na fun ti i ne za Da ni je la Sta ri xa, ve} Ni ko la sa Anel ku pri de.

Na kon {to je To res za mo lio upra vu Li ver pu la da mu do zvo li da bar raz mi sli o po nu di ^el zi -

ja, ~el ni ci slav nog en gle skog klu ba su od lu ~i li da To res ipak mo `e da ode, ali uz od re |e ne uslo ve.

Li ver pul osim 50 mi li o na fun ti, tra `i i Ni ko la Anel ku, ko ji je ve} igrao za tim sa „En fil da”.

Anel ka je u se zo ni 2001/2002. bio u Li ver pu lu na po zaj mi ci, a na 22 utak mi ce u dre su „cr ve nih” po sti gao je pet go lo va.

PR OLE TER BEZ PO MO] NOG TE RE N A: Go d i n a m a una z ad no v o s ad s ki Pro le ter be le `i sa me uspe he. Sti gli su Sla no bar ci uz po mo} vred ne upra ve tre ne ra, igra ~a od pe te do pr ve fud bal ske li ge, ali jo{ uvek ne ma po mo} ni te ren, pa se tre ne ri Pro le te ra sna la ze ka ko zna ju i ume ju.

Sva ki dan mo ra mo da im pro vi zu je mo, pr vi tim tre ni ra na igra li {tu ^e nejca,a osta li na oba li Ka na la Du navTi sa-Du nav , u obli `woj {u mi ili, na dol mi po red ka na la.- is ti ~e pre ded nik Pro le te ra Ste van Bu qi}. - Po kre nu li smo in ci ja ti vu da ure di mo ze mqi {te po red le ve oba le Ka na la i Pri mor ske

uli ce. O~e ku je mo da qu po dr {ku od fud bal ske or ga ni za ci je, Grad ske upra ve i Me sne za jed ni ce. Ure |i va wem ovog pro sto ra stvo ri li bi se uslo vi za ve `bawe fud ba le ra Pro le te ra,a i Bor ca i Cr ve ne zve zde, ko ji ima ju iste pro bleme kao i mi.

M. Po.

20

sport

ponedeqak31.januar2011.

22. SVETSKO PRVENSTVO ZA RUKOMETA[E ([VEDSKA, 13–30. JANUAR)

Fran cu zi od bra ni li ti tu lu Francuska - Danska 37:35 (31:31, 15:12) MAL ME: Mal me are na, gle da la ca: 12.500, su di je: Lo pez i Ra mi rez ([pa ni ja), sed mer ci: Fran cu ska 7 (4), Dan ska 3 (3), is kqu ~e wa: Fran cu ska 8, Dan ska 10 mi nu ta.

FRAN CU SKA: Fer nan dez 5 (1), Di nar, Ba ra {e 3, B. @il 4, @o li 1 (1), Hon ru bia, Ka ra bue, Ka ra ba ti} 10, @u ni lon, Ome jer (10 od bra na), Akam bre 2, Aba lo 5, Sor ha in do, Gi gu 7 (2), Bo sku et, Bin go.

DAN SKA: Lan din Ja kob sen (18 od bra na, 2 sed mer ca), M. Kri sti jan sen 1, Bo e sen 2, La u ge [mit, L. Kri sti jan sen 5 (2), Egert Jen sen 3 (1), Ra smu sen (1 od bra na), Spe ler berg 4, Knud sen 2, No des bo 3, Svan Han sen, Lind berg 3, Toft Han sen 2, Son der gard Sa rup, Mi kel Han sen 10, Ni el sen.

Po be dom nad Dan skom Fran cu zi su na kon ne iz ve snih pro du `e ta ka jo{ jed nom po tvr di li ne pri ko sno ve nost i nad mo} u sve tu ru ko me ta od bra niv {i ti tu lu vla da ra Sta rog kon ti nen ta. Dru gi put za re dom na Svet skim pr ven stvi ma (~e tvr ta ti tu la u isto ri ji), a ~e tvr to ve li ko tak mi ~e we u ni zu, osva ja re pre zen ta ci je Fran cu ske.

Ko na ~an pla sman 1. Francuska 2. Danska 3. [panija 4. [vedska 5. Hrvatska 6. Island 7. Ma|arska 8. Poqska, 9. Norve{ka, 10. Srbija, 11. Nema~ka, 12. Argentina, 13. J. Koreja, 14. Egipat, 15.

Al`ir, 16. Japan, 17. Slova~ka, 18. Austrija, 19. Rumunija, 20. Tunis, 21. Brazil, 22. ^ile, 23. Bahrein, 24. Australija Otva ra we je obe le `io Fer nan dez od li~ nim skok {u tom s po zi ci je le vog be ka, a za tim iz bo re nim sed mer cem ko jeg Gi gu pre tva ra u 2:0. Fran cu zi ~vr sti u ob ra ni pre ma o~e ki va wu, {to je spu ta va lo dan ske be ko ve, ali Vil be kov sa stav iz laz je pro na {ao na le vom kri lu pre ko ras po lo `e nog Eger ta. Bi lo je to do voq no za ka kav ta kav pri kqu ~ak, me |u tim stal na je pred nost bi la u fran cu skim ru ka ma. Ka da s dru ge stra ne ni je i{lo ni ti fran cu skoj be kov skoj li ni ji oni bi ta ko |e pri me wi va li isti re cept, upo {qa va li bi le vo na Gi gua, {to se po ka za lo do brim.

Dan ci su bi li upor ni i pri li~ no bor be ni {to im se vra ti li kroz iz jed na ~e we u 20. mi nu tu..

Ipak, s igra ~em ma we ni su iz dr `a li te Fran cu ska je us pe la da na pra vi se ri ju od 4:0 za no vo si gur no vo| stvo. Ma da Ome jer pre ma obi -

Prvaci sveta u rukometu: Reprezentativci Francuske

~a ju ni je ra dio ~u da na go lu, Fran cu ska se bez ve li kih pro ble ma no si la s Dan skom. Mo `da su Dan ci o~e ki va li ma lo kre di ta s de sne stra ne fran cu skog na pa da ali Ba ra {e ni je pra {tao, igrao je u ve li koj for mi uz bok Ka ra ba ti }u i Fer nan de zu. Na od mor se oti {lo s tri go la pred no sti za Fran cu ze.

Na sta vak je za po ~eo u istom to nu, bor be na i po `r tvov na Dan ska, me |u tim Fran cu ska stan dard no ne ko li ko ko ra ka is pred wih. Ka da bi Fran cu zi za vr nu li Dan sku zo nu ona ko ka ko zna ju, pro stor se otva rao na sve stra ne. Jed no stav no broj kom bi na ci ja i pod kom bi na ci ja na pro sto je za di vqu ju }i. Dan ska go lom Lind ber ga u 44. mi nu tu sma wu je na dva go la za o stat ka, bi la je to po sled wa {an sa za even tu al ni pri kqu ~ak. Lan din bra ni od li~ no, Spe ler berg po ga |a i Dan ci se na do mak iz jed na ~e wa, {to im je ne {to ka sni je po {lo za ru kom.

At mos fe ra je do ve de na do usi ja wu, a ka da je Han sen po go dio za vo| stvo, mir ni Dan ci na tri bi na ma pot pu no su po lu de li. Vo| stvo do du {e ni je du go tra ja lo, tok su sre ta okre }u Aba lo i @il. Na

Bron za fu ri ji [vedska - [panija 23:24 (11:11) MAL ME: Dvo ra na: Mal me are na, gle da la ca: 12.145, su di je: Kr sti} i Qu bi} (Slo ve ni ja), sed mer ci: [ved ska -, [pa ni ja 4 (2), is kqu ~e wa: [ved ska 10, [pa ni ja 8.

[VED SKA: Sjo strand (17 od bra na, 1 sed me rac), Ek berg 1, Kar len 4, Kar lson 1, Jer ne mir, Kal man 6, Do der 2, An der son, Gu staf son, Le nart son, Ar he ni us, Lar holm 5, Ja kob son 1, Lar son, Pe ter sen, Ek dal du Ric 3.

[PA NI JA: [ter bik (16 od bra na), Ro kas, Ma qu e da 1, R. En tre ri os 2, Ka we qas 2, Ugal -

de 1, Agu i na gal de 4, Hom bra dos, Ro ber to Gar si ja 2, Gur bin do 4, Ro dri gez, A. En tre ri os 3, Ro me ro 4 (1), Mo ros, Huan Gar si ja 1 (1), Ga ra ba ha. [pa ni je je osvoj la bron za nu me da qu na 22. Svet skom pr ven stvu za ru ko me ta {e nad i grav {i do ma }i na [ved sku 24:23.

Pre sve ga za hva qu ju }i od li~ noj od bra ni u dru gom po lu vre me nu, ko ju je pred vo dio Ar pad [ter bik (16 od bra na), [pan ci su slo mi li ot por [ve |a na, iako je me~ do sa mog kra ja imao ka rak ter ne iz ve snog.

tre nu tak se ~i ni lo da su to po sled wi tr za ji Da na ca ali oni po no vo, tri mi nu te pre kra ja, go lom Kri sti jan se na, hva ta ju no vi pri kqu ~ak i iz jed na ~e we. U{lo se u iz jed na ~e nu i ne iz ve snu za vr {ni cu, Ka ra ba ti} do no si Fran cu skoj

gol pred no sti ~e tr de se tak se kun di pre kra ja, Dan skoj osta je 30-ak se kun di da po ku {a da iz bo ri pro du `et ke. Bo Spe ler berg je us peo da po ga di u po sled wim se kun da ma skok {u tom ma ti rav {i Ome je ra za 31:31. Na odu {e vqe we pu ne dvo ra ne utak mi ca se na sta vqa kroz pro du `et ke.

U pr vom pro du `et ku Fran cu zi uspe va ju pre ko Aba loa, Ka ra ba ti }a i Gi gua do la zi u vo| stvo 3:2, iako je Lan din od li~ no bra nio.

Dan ska je us pe la da po rav na u pr vom na pa du dru gog pro du `et ka, iz bo re ni sed me rac za wih re a li zo vao je Kri sti jan sen. Istu pri li ku sa se dam me ta ra sa mo ne ko li ko tre nu ta ka ka sni je is ko ri {ta va i Fer nan dez, po tom ka sni je pre ci zan i iz igre za no vih dva go la pred no sti za Fran cu ze. To je pre su di lo. Dan ska sma wu je pre ko Han se na iz kon tre, ali bi lo je ne do voq no. Gi gu je po sta vio ko na~ nih 37:35 i no vo zla to za re pre zen ta ci ju Fran cu ske.

J. G.

Ni ko la Ka ra ba ti} MVP Spe ci jal ni `i ri iza brao je Ni ko lu Ka ra ba ti }a iz re pre zen ta ci je Fran cu ske za naj ko ri sni jeg ru ko me ta {a 22. svet skog pr ven stva u [ved skoj.

Ta ko |e pro gla {e na je i ide al na po sta va u ko joj se na la ze - gol man: Ber trand Ome jer (Fran cu ska), le vo kri lo: Har vard Tved ten (Nor ve {ka), le vi bek: Mi kel Han sen (Dan ska), sred wi bek: Da li bor Do der ([ved ska), de sni bek: Alek san dar Pe ter son (Island) i de sno kri lo: Ve dran Zr ni} (Hr vat ska).

Mar ja nac u Bosni Gol man srp ske ru ko met ne re pre zen ta ci je Dra gan Mar ja nac na me ti je ak tu el nog pr va ka Bo sne i Her ce go vi ne, Bo sna BH Ga sa. U dru gi deo se zo ne stu den ti bi mo gli da u|u po ja ~a ni na gol man skoj po zi ci ji.

EVROPSKO PRVENSTVO U [VAJCARSKOJ

Flo ren Amo dio i Sa ra Ma jer iz ne na di li fa vo ri te Evrop sko pr ven stvo u umet ni~ kom kli za wu odr `a no je u {vaj car skoj pre sto ni ci Ber nu. Ti tu le u po je di na~ noj kon ku ren ci ji osvo ji li su Fran cuz Flo ren Amo dio i [vaj car ki wa Sa ra Ma jer. Amo dio, de bi tant na Evrop skom pr ven stvu, osvo jio je su di je i pu bli ku kli `u }i uz mu zi ku Maj kla Xek so na i Blek ajs pis, iako ni je us peo da iz ve de ~e tvo ro stru ki skok. On je sa 226,86 bo do va sla vio is pred su na rod ni ka Bra ja na @u be ra i ^e ha To ma {a Ver ne ra. Tro stru ki evrop ski pr vak Bra jan @u ber us peo je da se slo bod nim sa sta vom na Be to ve no vu De ve tu sim fo ni ju opo ra vi od lo {eg krat kog pro gra ma i na kra ju se sa 223,01 bo dom do mog ne sre bra.

Ovo mu je bi la de se ta uza stop na me da qa sa evrop skih {am pi o na ta. I To ma{ Ver ner do bro je od ra dio slo bod ni pro gram na mu -

zi ku Maj kla Xek so na i na kra ju sa pe tog me sta do {ao do bron ze sa 222,60 bo do va.

Floren Amodio

Sa ra Ma jer je po sle dva sre br na od li~ ja, ko na~ no kod ku }e us pe la da se do mog ne zla ta is pred Ita li jan ke Ka ro li ne Kost ner i Fin ki we Ki re Kor pio. Kod ple snih pa ro va zlat nu me da qu osvo ji li su Fran cu zi Na ta li Pe {e la i Fa bian Bur za. Ovo im je pr vo od li~ je na evrop skim {am pi o na ti ma.

Do sre bra su do kli za li Ru si Eka ta ri na Bo bro va i Dmi tri So lo vi jev, ko ji ma je ovo, ta ko |e, pr vo od li~ je, a bron zu su us pe li da od bra ne Bri tan ci [i ned i Xon Ker. Pe {e la i Bur z a ot k li z a l i su sna ` an pro g ram na ko r e o g ra f i j u „^ar li ^a plin”.

U kon ku ren ci ji pa ro va Nem ci Ali o na Sav ~en ko i Ro bin Sol ko vi us pe li su da od bra ne ti tu lu. Ovo im je ~e tvr ta ti tu la sa evrop skih pr ven sta va.

Sre bro i bron za oti {lo je Ru si ma Ju ko Ka va gu ~i i Alek san -

Sara Majer

de ru Smir no vu, od no sno Ve ri Ba za ro voj i Ju ri ju La ri o no vu.

G. Malenovi}

dnevnik MITING EVROPA 2011 U NOVOM SADU

Voj vo di na naj u spe {ni ja Pli va~ ki mi ting slo bod no, 56,74, 789). U ka te go „Evro pa 2011” u or ga ri ji 11 i 12 go di na naj bo qi re ni za ci ji PK No vi Sad zul tat ima la je Ana Jef te ni} odr `an je u ba ze nu (Svim star, Be ~ej) na 100 slo Sla na ba ra. Na stu pi lo je pre ko bod no sa vre me nom 1:05,15 (521), 500 tak mi ~a ra iz 34 klu ba iz u ka te go ri ji 13 i 14 go di na Mi BiH, Hr vat ske, Cr ne Go re, Slo li ca [o {ta rec (Spar tak, Su bo ve ni je, Ru mu ni je, Ma |ar ske i Sr bi je. Naj u spe {ni ji su bi li tak mi ~a ri no vo sad ske Voj vo di ne sa 40 me da qa (11 zlat nih, 13 sre br nih i 16 bron za nih).

Dru gi po bro ju me da qa bi li su do ma }i ni (No vi Sad) sa 28 od li~ ja (de vet zlat nih, de vet sre br nih i 10 bron za nih), a tre }i su bi li pli va ~i su bo ti~ kog Spar ta ka sa 15 me da qa (osam zlat nih, ~e tri ri sre br ne i tri bron za ne). U ka te go ri ji mu {ka ra ca naj bo qi re zul tat imao je Ra do van Si qev ski, ~lan no vo sad ske Voj vo di ne na 50 slo bod no sa vre me nom 22,69 (804 bo da) is pred klup skog ko le ge Bo ri sa Sto ja no vi }a (50 slo bod no, 23,29, 744) i De ja na Pe ri {i }a (No vi Sad, 100 pr sno, Radovan Siqevski 1:05,21, 697). Kod mo ma ka naj bo qi re zul tat u ka te go ti ca) na 50 slo bod no sa vre me ri ji od 11 i 12 go di na imao je nom 27,56 (645) i u ka te go ri ji 15 Alek sa Bo bar (No vi Sad) na 50 i 16 go di na Mi la Jo va nov (Ba slo bod no od 31,21 (309 bo do va), u nat, Ki kin da) na 100 del fin sa ka te go ri ji od 13 i 14 go di na Bo vre me nom 1:03,65 (696). jan Ra {ko vi} (Spar tak, Su bo ti Po red tak mi ~ar skog odr `an ca) na 100 slo bod no sa vre me nom je i re vi jal ni deo sa svim „olim 57,62 (524), a u ka te go ri ji od 15 i pij skim di sci pli na ma”, a naj u 16 go di na Ta ma{ Far ka{ (Be spe {ni ji su bi li pli va ~i be o ~ej) na 1500 slo bod no sa vre me grad skog Par ti za na sa 20 me da nom 16:43,62 (645). Naj bo qi re qa (oasam zlat nih, se dam sre br zul tat kod `e na za be le `i la je nih i pet bron za nih) is pred Slo ven ka Ta wa [mid (Tri glav, Voj vo di ne sa 26 (se dam zlat nih, Kraw) na 800 slo bod no sa vre me se dam sre br nih i 12 bron za nih) nom od 8:37,95 (855) is pred dve i No vog Sa da sa 14 od li~ ja (pet pli va ~i ce Voj vo di ne Jo va ne Ni zlat nih, {est sre br nih i tri ko lov ski (100 slo bod no, 56,50, bron za ne).

799) i Ti ja ne Vu ka no vi} (100 G. Malenovi}

TRKA U ALAWI

Ga bor Ka sa de se ti Ga bor Ka sa do sko ra {wi ~lan su bo ti~ kog Spar ta ka, od ove se zo ne pro fe si o na lac u eki pi Ma ni sa spor (Tur ska) po ~eo je no vu se zo nu. U pr voj eta pi bi ci kli sti~ ke tr ke u Ala wi u Tur skoj za u zeo je de se to me sto sa

6,38 mi nu ta za o stat ka u od no su na po bed ni ka Ag di li ka (Tur ska, Ma ni sa), ko ji je sta zu od 120 km pre {ao za 3:00,30 ~a so va. Dru go i tre }e me sto u istom vre me nu osvo ji li su Tur ci Bi zde mir i Har man ci. Tr ka u Ala wi tra je do 31. ja na u a ra.

TRKA OKO ^ILEA

De ru ne pri ja pu sti wa @olt Der (Rad ni~ ki, Kra gu je vac) gost u eki pi Me li pu li ULA iz ^i lea na 30. bi ci kli sti~ koj tr ci „Oko ^i lea“, za u- zeo je 57. me sto u tre }oj eta pi vo `e noj na kru `noj sta zi u pu sti wi oko Ka li me sa za o stat kom od 11,30 mi nu ta u od no su na po bed ni ka Lu i sa Man si le (^i le, eki pa T benk Ske ~ers). Man si la je sta zu od 121,4 km pre {ao za 2:46,20 ~a so va. Dru go me sto

osvo jio je we gov ze mqak i su vo za~ Mar ko Ari a ga da, a tre }e ta ko |e ^i le a nac En co Se za rio iz eki pe Su per ma jo ri sta.

U ge ne ral nom pla sma nu, vo di Ari a ga da u vre me nu 4:50,50 ~a so va. Man si la na dru goj po zo ci ji ima 13 se kun di za o stat ka, dok je tre }i Hor he \i a cin ti (Ar gen ti na, Pro vi den ca OGM). @olt je 70. u ge ne ral nom pla sma nu sa 13,53 mi nu ta za o stat ka.

SUPERKOMBINACIJA U [AMONIJU

Ko ste li }u Ma li glo bus Hr v at s ki ski j a{ Ivi ca Ko ste lih tri jum fo vao je i na tre }oj ovo s e z on s koj su per kom bi na ci ji ko ja je odr `a na u fran cu skom [a mo ni ju i ta ko osvo jio „Ma li kri stal ni glo bus” u ovoj di sci pli ni.

Vo d e } i u ge n e r al n om pla sma nu je do po be de do {ao ukup nim vre me nom od 2:57.12 mi nu ta, po sle tak mi ~e wa u spu stu i sla lo mu, is pred ze mqa ka Na tka Zrn ~i}-Di me, dok se na po sled wi ste pe nik po bed ni~ kog po s to q a po p eo Ak s el Lund Svin dal iz Nor ve {ke.

Ko ste li }u je ovo tre }a po be da u tre }oj su per kom bi na ci ji ~i me je sa 300 po e na osvo jio „ma li kri stal ni glo bus” is pred [vaj car ca Sil va na Cur bri ge na ko ji je sa ku pio 143 po e na.

Ka na |a nin po lo mio pot ko le ni cu Ka nad ski ski ja{ Ma nuel Ozborn-Pa ra di po lo mio je pot ko le ni cu pri li kom pa da to kom spu sta u fran cu skom [a mo ni ju. Ozborn-Pa ra di (26) je imao naj bo qe vre me u pr vom de lu tr ke, ali je u na stav ku iz le teo sa sta ze i do `i veo te `ak pad. On je pao na le |a, ali tom pri li kom ni je do `i veo po vre du, ve} ka da je pro bio dve za {tit ne ogra de.

Ka nad ski ski ja{ je od mah pre ba ~en u lo kal nu bol ni cu.

Po sle pre gle da pre ba ~en je bol ni cu u @e ne vi gde je usta no vqen pre lom pot ko le ni ce.

reporta@e

dnevnik

ponedeqak31.januar2011.

21

DEgUSTATORU gORANU AYI]U IZ ^OKE NA POSLU ZAVIDE SVI QUBITEQI VINA I @ESTINE

Ne zna ma {i na {ta je bu ke do brog vi na a de gu sta to re `e sti ne pre po ru~ qi va je nor ma do de set uzo ra ka, do 30 je pod no {qi vo, a teh no log Go ran Axi} iz ^o ke pri se }a se ne slav nog re kor da kad je na sen }an skom „Ni koq dan skom fe sti va lu ra ki je” istog da na ove rio ~ak 87 uzo ra ka. Za rad oce wi va~ kih `i ri ja va `i stro go pra vi lo da mo ra ju pra vi ti pa u ze da bi po sao va qa no od ra di li. Axi} je di plo mi rao na cr nim vi ni ma, is ku stva sti cao u “Vi na ri ji ^o ka”, ka sni je ra dio dru ge po slo ve, ali mno gi ga se uglav nom se te kad ima ju “po drum skih” pro ble ma.

– Vre me nom sam se odvo jio od in du stri je i po sve tio ma lim pro iz vo |a ~i ma – ka `e Axi}. – Ja sam pr ven stve no prak ti ~ar i sve na u ~e no na fa kul te tu umem da pri me nim. Pro iz vo |a ~a va qa ospo so bi ti da ne za vi si od dru gih ve} da sa mo pri hva ta stru~ ne sa ve te. Ma da, kod ne kih je te {ko raz bi ti pred ra su de, ko je prav da ju ti me da im je “ta ko i ba bin ba ba ra dio”.

Ob ja {wa va da je te {ko raz li ~i ta mi {qe wa do ve sti pod isti {e {ir pa se pri oce wi va wu kva li te ta pi }a, osim he mij skog sa sta va, u po sled we vre me in si sti ra na sen zor nim me to da ma.

– Sen zo ri ka tra `i da se ~o vek bu kval no pre tvo ri u in stru ment i is kqu ~i su bjek tiv ni uti sak – pre do ~a va Axi}. – Oce wi va~ mo ra da za ne ma ri {ta mu se svi |a i po {tu je stro go de fi ni sa na pra vi la. Po seb na vr sta qu di su sen zo ri ~a ri, ~i je }e od lu ke ima ti zva ni~ nu, na u~ nu te `i nu. Ali kod nas pro fe si o nal nih ana li ti ~a ra ne ma. Oni mo ra ju tre ni ra ti ~u la sva ki dan i pred

Z

Za degustatore `estine preporu~qiva je norma do deset uzoraka, podno{qivo je do 30, a tehnolog Goran Ayi} je svojevremeno na sen}anskom „Nikoqdanskom festivalu rakije” istog dana overio i pre`iveo ~ak 87

I kraj ni ci mo ra ju da ove re ra ki ju

sva ko oce wi va we po la ga ti kva li fi ka ci o ne is pi te.

Ma da je bio ~lan mno gih ko mi si ja, Axi} skrom no pri zna je

da ni iz da le ka se be ne sma tra sen zo ri ~a rem, pre sve ga jer ne mo `e pri hva ti ti da se pre tvo ri u ma {i nu. No, ka ko go di ne

pro la ze, tom se “ide a lu” pri bli `io u ve ri fi ko va wu ka kvo }e vo} nih vi na, ko ja su sve pri sut ni ja i kod nas.

– Po me ni se do bro vi no mo `e pra vi ti sa mo od gro `|a pa sam s tim pre du be |e wem kre tao da vi dim {ta za me ram vo} nim vi ni ma. No, od ba civ {i ta kav stav, uve - Oce wi va ~a i la i ci oce wu ju rio sam se da iz u zet no kva li tet na vo} na vi na ima ju svo ju dra`. Iz u zet no je te {ko Srpska „mu~enica” nema {anse da taj ~ul ni do `i vqaj ob ja sni ti. ostari Ma, ne mo gu }e! Sen zor ne me to de Axi} slo vi za oce wi va ~a bez dla ke na je zi ku, ko ji se ne ustru da ju pa ra me tre upa ko va ne u ~a va da ka `e {ta ne va qa. stro go de fi ni sa ne pro to ko le, – Naj bo qe je bi ti strog jer prak sa po ka zu je da me da qa na tak ali oni }e bi ti pri hva tqi vi mi ~e wu zna da uquq ka pro iz vo |a ~e, po mi sle da zna ju to da ra de tek kad se za pet-{est ili de se i usko ro ih ne ma me |u na gra |e ni ma, ~ak stag ni ra ju. Za to je bo qe tak go di na for mi ra ju qu di ko ji od mah im re }i da im ra ki je ba{ ni su ide al ne. Uspe va ju sa mo kad }e ume ti da ih pri me ne – sma tra stal no po ku {a va ju da po pra ve kva li tet. Po seb no ukus i mi ris, Axi}. jer ima isti ne u iz re ci „Ako je mi ri sa lo dvo ri {te, ne }e i ra ki Kva li tet ra ki je se me ri po ja”. Na {i qu di su na vi kli da ra ki ju po~ nu pi ti od mah iza pe ~e bo ji, bi stri ni i mi ri su, te ra wa, pro ces sa zre va wa „ne pi je vo du”, a mi ni mal no ja da ra ki ja znim kri te ri ju mi ma uku sa i har pre fla {i ra wa od le `i bar tri go di ne i jo{ ne ko vre me u bo ci. mo ni~ no sti. Po sao do sto jan NA SA la bo ra to ri je!

– Po u zda nost je pod ra zu mqi va, da kle ako isti uzo rak pro Naj jed no stav ni ji oce wi va ~i so ri i stru~ wa ci eno lo {kih bam vi {e pu ta, mo ra bi ti ako su la i ci, ko ji ra de an ket no, sta ni ca. ne sto po stot no, bar vr lo pre - stru~ nost im se ne pro ve ra va i Naj ve }i pro blem za oce wi va ci zno od re |i va we. Ne mo gu za wi ho vo je sa mo da ka `u da li je ~a je da opi {e ukus ra ki je u tri jed nu ra ki ju da nas re }i ova ko, ne {to do bro ili ne. Pri u ~e ni fa ze. Pr va je kad gu tqaj va qa po su tra ona ko. Kva li tet oce wi - la i ci ne ma ju di rekt no ve ze s pi - usti ma, dru ga {ta ose }a pri li va ~a de fi ni {u nor me ko je je }em, ali su upu }e ni u po stu pak kom gu ta wa na kraj ni ci ma i tre te {ko is po {to va ti, a wi hov ka ko i {ta da tra `e i ose te. Na - }a, re tro na zal ni uti sak, kad iza rad svi ko men ta ri {u, od la i ka red ni u hi je rar hi ji su qu di iz pro gu ta nog pi }a udah ne va zduh i do sen zo ri ~a ra, ko ji su na sa - stru ke, ko ji po zna ju teh no lo {ki pro te ra ga kroz nos. Sta ri ja pi mom vr hu te le stvi ce. Ja, pak, pro ces pro iz vod we pi }a i pro - }a osta vqa ju mno go raz vi je ni ji sma tram da sve {to je pro iz ve - ve re ni su u~e {}em u ra znim ko - uti sak od mla |ih. Pri de gu sta de no da se je de i pi je, tre ba da mi si ja ma. Eks per ti su stro go ci je se vo di ra ~u na i o re do sle ima {to lep {i ~ul ni do `i - usme re ni na od re |e nu vr stu pi - du: na po ~et ku se pro ba ju bla ge vqaj, ko ji ne mo `e ose ti ti ma - }a i s wim su sva ko dnev no u kon - ra ki je, si ro ma {ne aro ma ma, a {i na, ve} mi ko ji pro ba mo – tak tu. U Sr bi ji to zva we mo gu ka sni je one mi ri sni je. stru~ no tvr di Axi}. ima ti sa mo fa kul tet ski pro fe Milorad Mitrovi}

ZA[TO PECARO[I I PAORI TU@AKAJU POLICIJI „REPARE” SOMBORSKOg ATARA?

PRE^ANSKA LEKSIKA

I

najsjajnija palata ako je bez hleba, pusta je – ka`e jedna od 1001 poslovice o hlebu. Tako se nekad govorilo i za na}ve, drveno korito u kojem je hleb me{en od bra{na, vode, soli i kvasca. Na}ve su bile najva`niji deo radnog prostora gde su redu{e pripremale hleb. U ranu zoru, pre prvih petlova. Prvo bi prosejale bra{no kroz najfinije sito, {to o zidu vazdan visi, onda bi ga umesile s naj~istijom mlakom vodom i komlovom, osolile koliko treba, mesile jo{, opet koliko treba (ka`u – dok se tavanica ne orosi), pa ga ostavqale u na}vama, ne`no pokrivenog ~istim platnom. Da naraste do mo}nog testa, ali samo dok ne pripreti begawem iz na}vi. Onda – pravac u pe}, na u`areno,uka|eno ogwi{te, me| razgrnutu `eravicu od grawa, slame, kukuruzovine, {apurika, ~ak i sitnih

drva. Opet ne`no, ali energi~no, drvenom lopatom s velikom loparom. Sve vekna do vekne, cipovka do cipovke, okrugli lebac do loptaste bukte. A svi (opet ne`no) zase~eni najo{trijim no`em, zamo~enim u vodu, da pupu{ke mogu slobodno da pupe.

Na}ve su dubqene od mek{eg drveta, lipe, recimo. Bile su bez {ava, eksera, ne daj bo`e klanfi, glatke iznutra da se testo nigde ne lepi, bra{no {to se posipa po drvetu i testu tokom me{we, bude svuda jednako, a zdravo tanko. Na}ve su ~uvane kao najve}a svetiwa, da ih neko ili ne{to ne uprqa jer se u wima stvara najva`nija tvar svake ku}e.

Ima gadna poslovica o ma~ki koja se uneredila u na}ve, ali se najmawe odnosi na ma~ke a najvi{e na qude. Zove kletvu na one koji su nezahvalni, zaborave da cene svoj hleb i ogwi{te.

Danas na}ve postoje samo kao raritet. Zamewene su velikim sudovima od ner|aju}eg ~elika ili neke druge odvratno otporne materije, kao {to su ruke zamewene metalnim krilima i lopaticama u me{wi hlebnog testa. Svejedno, i takav hleb nam je

Na} ve ili kako lebac raste sladak. I nikad ne dosadi. Zato se kletva “Lebac mu se ogadio!” smatra najgnusnijom, mada o `itu, bra{nu, testu i hlebu ima daleko lep{ih, pametnijih i mudrijih re~i. U kwizi „Kolekcija poslovica o hlebu” koju je izdao „Tiski cvet”, sabrane su mnoge misli o hlebu, koje dele mnogi narodi. Recimo: Kad se hleb pojede, dru{tvo se rasturi. Onaj ko hleb zaradi treba i da ga pojede. Bez hleba i soli nema dobrog ru~ka. Te: Hleb je sr` `ivota i: Pojedeni hleb se brzo zaboravi, kao lawski sneg. Ko nema sre}e, izgubi hleb jo{ dok se pe~e. Dug je i pust kao dan bez hleba (o lo{im vremenima, lo{em putovawu...). Meso daje meso, vino daje krv, a hleb ih spaja. Nema dobrog hleba od lo{eg testa! On je od dobrog testa!

Upao mu hleb u med – ka`u Francuzi. Potom daju recepte za ugodan `ivot. Biraj jaje staro jedan sat, ribu staru deset sati, hleb od jednog dana, pivo od jednog meseca, vino od godine, `enu od 20 i prijateqa od 30 godina, pa }e ti biti lepo. Jo{ ka`u: Stara pe} se br`e ugreje. A potom: Od svih mirisa – hleb, od svih ukusa – so!

Dobar je kao hleb – ka`u Srbi za dobrog ~oveka. I jo{: U ratara tvrde ruke al’ meka poga~a.

Englezi za sre}nog ~oveka ka`u: Wegov hleb je namazan puterom s obe strane. Ili: Na wegov hleb se puter ne lepi – za maleroznog. Potom opomiwu: Onom ko ho}e svima da zapu{i usta, treba mnogo hleba. Be`i od onoga ko ne voli hleb, muziku i de~ji smeh. Ali, ka`u jo{: Svaki hleb ima i mrva. Te: Nada je hleb nesre}nih.

Nisu ni [panci mutavi kada spomiwu pan, pa ka`u: Za tvrd hleb mora{ imati o{tre zube. Gladnome nijedan hleb nije tvrd. Ne ma{e tvoj pas repom zbog tebe, ve} zbog hleba. Te preporu~uju: Budi leti birta{, a zimi pekar. Potom: Jedi hleba koliko mo`e{, ali pij vino s merom.

Nemci su (kao i uvek) vrlo racionalni, jer ka`u za wihov Das Brot: Lak{e je hleb jesti nego ga zaraditi. Prava ku}a mora imati `enu i pe}(ku). Pekar i mlinar ne moraju da kradu: qudi wima sami donose. ^iji hleb jede{ – wegovu pesmu peva{!

Rusi vele o gostoprimstvu: Hleb i so se ne mogu platiti. Ili: Kad ima{ hleba, lako je plivati. I: Ako ho}e{ da jede{ hleba, ne mo`e{ dan provesti le`e}i na (iza) pe}i!

Pavle Male{ev (Gra|a za kwigu „Trired i riba pliva / Divani o re~ima”)

Ka mi onyi je oru dru mo ve du bqe i od Kra qe vi }a Mar ka no go se je se nas i zi mus u Som bo ru di sku to va lo o uni {ta va wu, pa sled stve no to me i po prav ci as falt nih sta za i bo ga za kroz atar. Sve je po ~e lo go di nu i ku sur pre, kad su `i te qi sa la {kog na se qa Gra di na, gnev ni {to im {le pe ri na to va re ni re pom uni {ta va ju put (isti na, star 20 i vi {e go di na, a sla bo ili ni ma lo odr `a van), po ve li pa or sku „bal van re vo lu ci ju“. Blo ki ra li put i zah te va li od nad le `nih da im xa du po pra ve a ko lo kvi jal no na zva nim „re pa ri ma“ za bra ne pro laz.

Od go vor ni iz va ro {i us pe li su re la tiv no br zo da re {e pro blem, pre sve ga za hva qu ju }i do go vo ru s pred stav ni ci ma {e }e ra ne „Cr ven ka“, ko ja je pri sta la na to da pla ti deo tro {ko va ob no ve pu ta kroz Gra di nu, pa se sa la {a ri od le tos opet vo za ju po dru mu „kao sta klo“ rav nom.

Ali pro blem je ostao. Zi mus se ja vi lo iz ^o no pqe, se la som bor skog ata ra i za le le ka lo da ka mi o ni na to va re ni re pom na no se bla to i „kr we“ ban ki nu tek za po ~e tog as fal ti ra nog pu ta do obli `weg Pa ~i ra. Po {to se tre nut no iz gra |e na de o ni ca pro sti re do jed nog od lep {ih tu ri sti~ kih de sti na ci ja u oko li ni Som bo ra, ^o no pqan skog je ze ra, naj vi {e su si tu a ci jom za bri nu ti qu bi te qi pe ca wa i u`i va wa u vo di, ko ji su, ka ko to ve} bi va u Sr ba, naj pre „is pro zi va li“ po li ci ju jer, eto, ona do zvo qa va, tj. ne sank ci o ni {e, kre ta we te {kih {le pe ra po „wi ho vom“ pu tu. Ni je pe ca ro {i ma za me ri ti {to se bu ne pro tiv sta wa u ko jem se je se nas i zi mus na {ao put, ali je ce la „fr ka“ otvo ri la ne ko li ko pi ta wa. Od to ga da li je po li ci ja ba{ za sve za du `e na, pa do onog da li je taj put, prav no gle da no, uop {te put i po sto ji li on le gi sla tiv no?

M

Od ne {e te {ka {i as falt na to~ ko vi ma

Prav na stra na jed na ~i ne je vi {e ne go ja sna. Za po ~e ti put je, ako ne gra |e vin ski obje kat u iz grad wi, u naj bo qem slu ~a ju teh ni~ ki ne re gu li san i ne ka te g o r i s an, te ne mo ` e bi t i pred met sa o bra }aj ne kon tro le i po li cij skog re gu li sa wa sa o bra }a j a. Jer, ka ko za bra ni ti bi lo ka kvom i ko li kom re gi stro va nom „pro me ta lu“ sa o bra }aj ako ne po sto ji npr. znak za ogra n i ~ e w e te ` i n e vo z i l a?

Wih, pak, ne po sta vqa po li ci ja, a za hva qu ju }i no vim re {e wi ma Za ko na o bez bed no sti sa o bra }a ja, iz gu bi la je i svo je vre me no pra vo „na lo `nog re {e wa“ i mo gu} nost da zva ni~ nom vla sni ku pu ta (bio on lo kal na ili re pu bli~ ka in sti tu ci ja po put Di rek ci je za iz grad wu i „Pu te va Sr bi je“) na lo `i po sta vqa we bi lo ka kve sig na li za ci je.

Po sa zna wu „Dnev ni ka“, cr ve na~ ka „[e }e ra na“, ko joj je som bor ski atar naj va `ni je si ro vin sko pod ru~ je, pri dr `a va se ove se zo ne s po li ci jom do go vo re ne po slov ne dok tri ne da ne

pla }a ni di nar za tzv. „pre to var“. Da kle, ka mion ko jem u sa o bra }aj noj pi {e da mu je mak si mal ni te ret npr. 30 to na, ne mo `e na va gi {e }e ra ne pre da ti ni gram vi {e. Od no sno mo `e, ali mu ne }e bi ti pla }en. Ti me su pre vo zni ci iz gu bi li bi lo ka kav in te res da ka mi o ne pre to va ru ju i o{te }u ju sku po ce na vo zi la, o ~e mu sve do ~e i pri li~ no eg zakt ni po da ci kon tro la ka mi o na u kam pa wi re pe, ali i te {ka {a uop {te. Kon tro le po li ci je na re gi stro va nim i ba `da re nim kon trol nim va ga ma, ali i je di nog nad le `nog za te ren sko me re we oso vin skog op te re }e wa, fi li ja le „Pu te va Sr bi je“, go vo re da se pre to va ra ma we od de set od sto pre vo zni ka, a naj ma we je pre vo zni ka re pe. Da ti po da ci „dr `e vo du“ ilu stru je i po ma lo mor bid na ~i we ni ca da je ovo pr va kam pa wa ko ja ni je uze la ni je dan `i vot u sa o bra }aj ka ma ~i ji su vi nov ni ci „re pa ri“. Ra ni je se, be le `e cr ne hro ni ke, de {a va lo i po ne ko li ko ta kvih tra ge di ja.

M. Miqenovi}

22

filmska planeta

ponedeqak31.januar2011.

dnevnik

У МАЈУ ЧЕТВРТИ МЕЂУНАРОДНИ ФЕСTИВАЛ ДУГОМЕТРАЖНИХ ФИЛМОВА

На Белдоксу 57 прeмијера Четврто издање међународног фестивала дугометражних документарних филмова Белдокс биће одржано почетком маја у Дому омладине и понудиће публици чак 57 премијера, изјавио је Танјугу директор Белдокса Младен Вушуровић. Најважнија новина, поред промене термина и места (претходни фестивал одржан је у априлу у „Балкану”) је увођење домаћег такмичарског програма, уз досадашњу међународну и регионалну селекцију. Вушуровић је изјавио да ће на четвртом Белдоксу бити приказано чак 12 српских дугометражних документараца, оцењујући да је овај фестивал био добар подстицај за домаћу продукцију. Међу ауторима су Жељко Мирковић, Ирена Самарџић, Младен Матичевић, Никола Лоренцин, Милан Никодијевић, Марко Костић и други. Као битну новину директор фестивала навео је сарадњу са Центром за културну деконтаминацију (ЦЗКД), где ће у оквиру „Платформе за јачање друштвене трезвености” бити одржане четири трибине на ангажоване теме које покрећу филмови из главног програма. Поред тога, у ЦЗКД-у ће се током године редовно при-

казивати неки од филмова са фестивала. У току су слични договори и са Домом омладине. „Белдокс и иначе ради 365 дана годишње. Обиђем 10-15 фестивала у свету, бирајући програм, што је занимљиво, али и напорно. Трчим да видим филмове, да чујем мастер-класе, да сазнам који су трендови и да пренесем то искуство овде”, нагласио је Вушуровић. Он је истакао да се Белдокс организационо проширио. „Регистровани смо као удружење грађана. Сада смо примили 15 нових чланова, а почели смо са четворо. Ово је непрофитабилна манифестација, али смо квалитетом привукли студенте и младе професионалце који су заинтересовани за филм, за личну афирмацију и уметничко креативно стваралаштво”. Фестивал ће припремати шест тимова - креативни, продуктивни, „фанд рејзинг” (за прикупљање средстава) и други, најавио је Вушуровић, изразивши уверење да ће, на основу поднетих апликација код значајних фондова, остварити јачи буџет него до сада, што ће значити и боље услове за госте Белдокса. Ове године повећане су форумске активности Белдокса -

радионице, мастеркласе, семинар и трибине... Једна од тема биће „Филмски фестивали у Србији”. „Моја је визија да се уједине три фестивала - Белдокс, мартовски ‘кратки метар’ и Балканима, која је већ стекла високи реноме.

Из фил ма „Но стал ги ја за све тло шћу”

‘Кратки метар’ је био изузетан фестивал, са престижом, али је ослабио од распада земље”, изјавио је Вушуровић, додајући да је Фест опстао, али да је он другачијег профила. „Нови фестивал треба да има визију, најмање на регионалном нивоу, да Београд буде лидер у тој области”, казао је он, напомињући

Премијера драме „Мотел Нана” приказан на домаћим фестивалима у Новом Саду, Нишу, Врњачкој Бањи, а у Сопоту је освојио свих седам награда које се додељују на Филмском фестивалу „Софест”.

Сцена из филма „Мотел Нана”

па у земљи, најавила је продуцентска кућа „Сириус продакшн”. Филм је снимљен према сценарију Ранка Божића и до сада је

„Мотел Нана” је приказан и на фестивалима у Монтреалу, Манхајму, Паризу, Кијеву, Ценају, Ватерфорду, Печују. Прича филма

У ФИЛМУ О ЕДГАРУ ХУВЕРУ

Наоми Вотс уз Дикаприја Наоми Вотс је потписала уговор да игра у филму „Ј. Едгар” Клинта Иствуда о озлогашеном првом директору Федералног истражног бироа (ФБИ) Едгару Хуверу, објавио је сајт „Дедлајн Холивуд”. Наоми Вотс ће играти Хелен Ганди, лојалну Хуверову секретарицу која је за њега радила 54 године. Хувер је за њу говорио да му је неопходна, да је одани чувар његових тајни, а иза сцене и утицајна личност на спровођење политике ФБИ. После Хуверове смрти, Хелен Ганди је недељама уништавала његов лични досије који је садржао инкриминирајући материјал УСКОРО: НЕДОВРШЕНИ ФИЛМ ОРСОНА ВЕЛСА

„Друга страна ветра” Филм „Друга страна ветра” који је Орсон Велс снимио 1972. и који никада није довршен нити приказан, ускоро би могао да буде представљен јавности. Филм, чуван у сефу, годинама је у центру спора око власништва. Адвокат Кенет Сајдл, који заступа једног од продуцената филма, изразио је наду да ће преговори о приказивању ускоро бити завршени. У филму „Друга страна ветра” појављују се редитељи Џон Хјустон и Питер Богданович као и глумац Денис Хопер. Прича филма пратипоследње сате у животу једног времешног холивудског режисера.

који је он користио да манипулише и контролише најутицајније људе у Вашингтону. Леонардо Дикаприо ће играти Хувера који је на положају директора ФБИ био током осам председникх администрација. Аутор сценарија је Дастин Ланс Блек, добитник Оскара за филм „Милк”.

говори о Ивану професору историје у гимназији, који за време једног часа, испровоциран недоличним понашањем ученика, прелази границу дозвољених педагошких метода и због тога бива суспендован и премештен у скоро заборављену, основну школу у планинском селу у Босни. На путу упознаје Јасмину која се, на позив пријатеља Хазима, власника мотела „Нана”, враћа из Немачке у своје родно место. Иванова изненадна љубав према Јасмини, Јасминино наивно веровање у добре људе и откриће Хазимових правих намера према њој, терају их у заједничко бекство од стварности. У филму играју Драган Мићановић, Николина Ђорђевић, Зијах Соколовић, Никола Пејаковић, Младен Нелевић и Љубивоје Тадић.

„То је значајан филм и његово приказивање на Белдоксу, после премијере у Сарајеву, битно је за процес помирења”, истакао је Вушуровић, наводећи у том смислу и учешће филма „У потрази за магијом” ауторке из Приштине Антонете Кастрати. „Поносан сам што ћемо приказати филм са Косова. То је својеврсни културни мост, први колико ја знам”, рекао је он, додајући да је регионална селекција добра формула, прихватљива за госте, а за њега као директора начин да не повреди државу у којој ствара. Новина на Белдоксу биће и омладински програм, бесплатан за организоване посете средњошколаца, заједно са професорима, а након пројекција предвиђени су разговори о темама филмова. „Трудимо се да однегујемо своју публику. Радимо промоције за различите циљне групе”, рекао је Вушуровић и додао да је прошле године у малом биоскопу „Балкан” фестивал имао око 4.000 посетилаца, а да је за нови простор у Дому омладине он „зацртао” 7.000 продатих улазница, што би, уз разне акредитације, значило и до 10.000 посетилаца.

„Бурлеска” с Кристином Агилером Премијера, кажу „спктакуларног” мјузикла „Бурлеска”, биће одржана у Центру „Сава”, у Београду”, 13. фебрура у 20.30 часова, најављено је из диструбутрске куће „Так”. Радња овог филмског мјузикла прати Ели (Кристина Агилера) девојку из малог града, али са

зику, Тес (Шер), власница и управница салона даје Ели посао конобарице. Разуздани костими и смела кореографија очарали су младу и скромну девојку, која је обећала себи да ће, барем на један дан, наступати у Бурлески. Поред Шер и Кристине Агилере, главне улоге у филму тумаче и

времена пре почетка филма, у 19 и 30 čасова, у холу Центра „Сава”, испред велике дворане. Победнике такмичења очекује романтична вечера за Дан заљубљених у ресторану “Лорензо и Какаламба” у Београу, парфем „Cristina Aguilera”, курс Салсе у школи “Casa Latina” у трајању од ме-

Кристен Бел, Џулиен Хог, Стенли Туци и Ерик Дејн, а редитељ је Стивен Антин. Премијеру филма пратиће и такмичење плесних парова, које организују дистрибутерска кућа „Так”и плесна šкола “Casa Latina”. Такмичење ће поčчети сат

сец дана, О.П.И. лакови за нокте и друге прикладне награде. Жири, који ће донети одлуку о победницима, радиће у саставу: Немања Сонеро - плесни инструктор и кореограф, пвачица Јеллена и један представник медија. В. Ц.

НА ФЕ СТИ ВА ЛУ У ТР СТУ

Нај бо љи филм „Бе са” Филм „Беса”, рађен по сценарију и у режији Срђана Карановића, проглашен је за најбољи дугометражни филм на недавно ортжаном Међународном филмском фестивалу у Трсту - „Trieste Film Festival”, саопштила је дистрибутерска компанија „Soul food”. Ова је трећа награда за најбољи филм овој српско-словеначко-француској копродукцији на међународној сцени. Филм у продукцији филмске куће „Баш Челик”, у коме главне улоге играју Мики Манојловић и Ива Крајнц, награђен је у Москви и Драчу и проглашен је за националног кандидата за награду Оскар. „Беса” ће бити представљена у оквиру „European Film Marketa” на предстојећем Берлинском филмском фестивалу - „Берлинале”, најавио је „Soul food”.

НАЈАВЉЕНИ ЗА 2014. И 2015. ГОДИНУ

Наставци „Аватара” Канадски синеаста Џејмс Камерон, режисер глобалног хита из 2009. „Аватара”, изјавио је „Ентертејнмент виклију” да његови обожаваоци наставке могу да очекују 2014. и 2015. године. „Тренутно пишем два следећа „Аватара”, рекао је Камерон. „Планирамо да их снимамо заједно, али их нећемо приказати један за другим, већ у размаку од вероватно једне године”. Режисер је навео да му је „тренутни план” да наставци научно фантастичне приче у биоскопе ситгну за Божић 2014. и 2015. Иако је за први „Аватар” било потребно четири године рада, од почетка продукције до доласка у биоскопе, Камерон је 2009. Ем-Ти-Вију рекао да му је

лима у Амстердаму и Лајпцигу, чији ће представници доћи на четврти Белдокс да промовишу своје програме, али и да виде нашу продукцију, као и са фестивалима у Хелсинкију, Трсту, Скопљу и Загребу. Вушуровић је најавио да ће „програм четвртог Белдокса бити изванредан” и навео низ инте-

ресантних наслова. Међу њима су најбољи европски документарац „Носталгија за светлошћу” (Nostalgia for the Light) и вишеструко награђивани „Излаз кроз продавницу поклона” (Exit Trough the Gift Shop). Аустријско-немачки филм „Зрело доба” говори о људима који имају 80 до сто година а још се баве спортом и припремају за „олимпијаду”. Тај филм ће се приказивати и у домовима за стара лица у Београду. Ангажовани „Зелени талас” (The Green Njave), о иранским изборима, подсећа на нашу недавну прошлост, показујући како се људи у Ирану сада боре са назадним режимом. Ту су и актуелни индијски филм „Тржиште” о трговини људским органима, руски „Нови светац” о човеку кога су отели Чечени и који ни по цену живота није хтео да пређе у ислам, португалски „Хосе и Пилар” - о славном писцу Сарамагу и његовој великој љубави... У регионалној селекцији учествује босанско-српско-словеначка копродукција „Мила тражи Сениду”, о девојци која је као дете нађена на згаришту ратних сукоба 90-их година, одгајена у Београду и сада тражи корене.

ПРЕМИЈЕРНО У ЦЕНТРУ „САВА”, А У БИОСКОПИМА ОД 17. ФЕБРУАРА

У ЦЕНТРУ „САВА” 3. ФЕБРУАРА

Филм „Мотел Нана” редитеља Предрага Велиновића биће премијерно приказан 3. фебруара у Центру „Сава”, а потом ће бити на репертоару београдских и биоско-

да су нас многи претекли, попут фестивала у Сарајеву и Софији. Према његовим речима, уједињење те три манифестације је природан развој ситуације. Белдокс већ има партнерство са значајним документарним фестива-

„следећи циљ да усаврши технику како би рад на филму био лакши и како не би толико дуго трајао”. Иако 56-годишњи синеаста није жело да открива детаље садржаја следећих „Аватара”, он је сада потврдио да се може очекивати повратак ликова које су играли Зои Салдана и Сем Вордингтон.

Сцена из мјузикла „Бурлеска”

моћним гласом, која решава да преокрене свој живот. Упушта се у неизвесност, како би испунила снове и одлази у Лос Анђелес. Након успона и падова у Бурлеска Салону, величанственом али и позоришту са тамном страном, које је дом за инспиративну му-

ОСКАРОВАЦ У ПРЕГОВОРИМА

ЈУНАК „СОПРАНОВИХ” МЕЊА ЖАНР

Ентони Хопкинс као Хичкок?

Гандолфини у „Twi light Zo nes”

Оскаровац Ентони Хопкинс преговара о улози легендарног режисера Алфреда Хичкока, објавио је „Холивуд рипортер”. Филм „Alfred Hitchcock and the Making of Psycho” биће снимљен по књизи коју је Стивен Ребело објавио 1998. Књига говори о томе како је редитељ на врхунцу славе одлучио да сними хорор филм „Психо”. Ниједан студио није желео да се укључи у пројекат, па је Хичкок (1899-1980) сам морао да обезбеди средства за снимање. „Психо” је 1961. био номинован за четири Оскара и постао један од највећих успеха редитеља, као и један од најутицајнијих филмова свих времена. Сценарио за филм о Хичкоку написаће Џон Маклохлин („Црни лабуд”) који је у средиште пажње ставио однос који је редитељ имао са супругом Алмом Ревил. Ентони Хопкинс је 1992. добио Оскара за улогу у трилеру „Кад јагањци утихну”.

Глумац Џејмс Гандолфини ће играти у филму „Twilight Zones” у режији Дејвида Чејса са којим је сарађиваоу серији „Породица Сопрано”, пренео је магазин „Емпајер”. Гандолфини ће играти оца стидљивог тинејџера Дагласа кога ће тумачити Џон Магаро. Радња филма одвија се 1960-их година, када Даглас постаје певач рок групе за коју је као инспирација послужио састав „Ролинг Стонс”. Његова љубав према музици доводи га у сукоб с оцем. Гандолфини би ускоро требало да доврши преговоре о улози у филму Стивена Долдрија „Edžtremely Loud and Incredibly Close”, као и о роли у остварењу „Cogan’s Trade” Ендруа Доминика. Џејмс Гандолфини је за главну улогу у серији „Породица Сопрано” добио „Златни глобус” и три „Емија”.

kultura

dnevnik ХРВАТСКО НАРОДНО КАЗАЛИШТE ИЗ ЗАГРЕБА ГОСТУЈЕ 21. ФЕБРУАРА У СНП-у

Спектакуларни „Грађанин племић” Хрватско народно казалиште из Загреба, након дужег времена, гостоваће на сцени „Јован Ђорђевић” Српског народног позоришта 21. фебруара с представом „Грађанин племић” Молијера и Жан Батист Лилија, у режији Крешимира Доленчића. Могло би се рећи да је ово грандиозна и спектакуларна представа већ по томе што уз глумце учествују и музичари, певачи и балетски играчи, под диригентским вођством Саше Бритвића. „Грађанин племић”, премијерно изведен крајем 2009. у загребачком ХНК-у, које такође слави 150 година од оснивања као и СНП, доноси веселу причу о скоројевићу који је на све начине хтео да се угура у аристократске кругове. Његови неспретни покушаји изазивали су у Молијерово време салве смеха међу публиком у којој је седео тадашњи крем француског друштва и сам краљ Луј XIV. Како би што више забавили краља који је јако волео позориште, Молијер и композитор Жан Батист Лили ређају наизменично плес, песму и смех. Настаје комедија - балет писана у прози, с уводним делом у стиховима. У средишту је Журден, кога је у оригиналној постави играо сам Молијер, средовечни и помало при-

лакше остварио, мора прво да се научи аристократском понашању. Стога ангажује учитеље мачевања, плеса, музике и филозофије пред

којима се редом срамоти својим незнањем. Молијер кроз духовите сцене с учитељима вешто показује како новац не може да купи мудрост, нити манире... Комедија – балет је драмска врста која обједињује музику, глуму и плес, а измислио ју је Молијер. Идеално му је послужила да по наредби Луја IV, због извесних неспоразума са Турцима, напише са још неким ауторима „смешан турски балет” у којем ће им се мало и подсмехнути. Одећа и турбани „ала турка” нашли су се у „Грађанину

Молијерова комедија – балет Молијерова комедија - балет ујединила је Драму, Оперу и Балет загребачког ХНК, те им додала и Хрватски барокни ансамбл, специјализован за историјски верну интерпретацију вокалне и инструменталне музике барокног раздобља. У улогама су : Синиша Поповић, Алма Прица, Дора Липовчан, Зринка Цвитешић, Никша Кушељ, Ален Шалиновић, Синиша Ружић, Барбара Вицковић, Душан Бућан, Ливио Бадурина, Кристијан Поточки, Зијад Грачић, Иван Јончић и други.Вокални солисти су: Ивана Лазар/Мартина Кларић, Домагој Доротић, Озрен Билушић и Ивица Трубић. Учествују и Мушки збор Опере и чланови Балета ХНК.За плесне међуигре задужена је Мери Колинс, кореографкиња на Ројал Балет Академији у Лондону. Сценограф је Динка Јеричевић, а костимограф Ана Савић Гецан.

глуп грађанин коме богатство након неког времена више није било довољно, већ је пожелео да стекне и племићку титулу. Да би то што

племићу”, који се краљу допао, а популарност овог жанра је била увећана чињеницом да је он био изврстан плесач и да је врло волео му-

зику. Поред тога, у то време је турска мода у Европи била доста распрострањена. Одећа, материјали, сагови, женске димије, турбани,

освајали су тада домове европских богаташа. Многа музичка дела су опонашала турске теме. Због тога није имало чудно што су Молијер и Лили у комедији - балету „Грађанин племић” створили турску сцену у петом чину, односно једну од најславнијих „Туркерија” (залуђеност Оријентом у Европи од 16. до 18. века) у историји позоришта, која се изводи и као самостално минијатурно музичко - сценско дело. Ана Тонковић Доленчић, драматург ове представе наводи да „повремено постављане и биљежене као реконструкција, такве су инсценације ‘Грађанина племића’ биле више музејско – повијесног него сувременог значења, чиме је проблематика комада сведена на недужну забаву гарнирану припадајућом барокном глазбом. Ипак, ‘Грађанин племић’ у својој проблематици далеко је од недужне забаве, а представа коју прати овај текст користи и глазбу и жанровско одређење као сасвим другачији драматуршки знак...Представом ‘Грађанин племић’ пропитује се генеза актуалне владавине медиокритета, а сам комад више је него хранљива подлога за такво истраживање”. Карте за представу „Грађанин племић” се могу купити на благајни СНП -а. Стају 500 и 1.000 динара за боља места. Н. Пејчић

У ИЗДАЊУ „ЛАГУНЕ” ЈОШ ЈЕДНА КЊИГА О ШЕКСПИРУ

Свет као позорница Име Била Брајсона се одомаћило и међу српским читаоцима захваљујући „Лагуни” која је објавила неколико његових, изузетно добрих путописа, а сада је преведена његова књига „Шекспир-свет као позорница”, која је идеални увод у „шекспирологију”.Испод Брајсоновог лежерног, чак публицистичког стила „крије” се изузетно информисан и образован аутор који се веома добро припрема пре него се упусти у авантуру писања књига и зато је најбољи опис књиге о Шекпиру дао лист „Санди тајмс” изванредно духовито и ненаметљиво учено штиво”. Полазећи од чињенице да Конгресна библиотека у Вашингтону садржи 7.000 дела о Вилијаму Шекспиру (1564 -1616), да се сваке године појави библиографија о новим студијама и радовима о њему у „Шекспир квотерлију”, која у просеку има 400 нових одредница, Брајсон је покушао да пронађе шта се стварно поуздано зна о Вилу из Стратфорда и закључио да је то изузетно мало. „Чини се да је Шекспир пре академска опсесија него историјска личност” констатује Брајсон и бележи да се свака „Шекспирова биографија састоји од пет одсто чињеница и 95 одсто нагађања”. Током четири века армија истраживача је прекопавала по архивама, надајући се да ће открити документе који ће бацити јасно светлоло највећег енглеског писца иза кога је остало готово милион речи у тесктовима његових драма, сонета и поема, а само се сигурношћу зна да се шест пута потписао у тестаменту. За сада није пронађена ни једна његова порука, писмо или страница

текста, а заслуга да су сачуване скоро све његове драме припада верним пријатељима који су их објавили седам година након његове смрти у „Првом фолију”, како се назива то прво издање. Брајсон се определио да дочара, што верније, ширу слику о времену у коме је он живео уместо да спекулише где је провео време од одласка од куће до доласка у Лондон, како је од глумца постао писац, какав је био његов интимни живот (осим што се зна да је био ожењен и колико је деце имао (3) пошто су ти подаци заведени у матичне књиге Стратфорда на Авону као и дан његовог крштења (26. април), а не рођења. Датум смрти 23. април 1616. је такође записан а постоји и тестамент. У поглављу, које се бави периодом од Виловог рођења до 21. године, добија се слика Енглеске током тог периода и на основу тога Брајсон закључује да „највећи животни успех Шекспира није било писање „Хамлета” већ што је остао жив”. На основу прикупљених архивских података, добија се увид у полажај његове породице као и какво је образовање стекао што јасно указује да је имао прилику да чита античке текстове који су му доцније служили као полазиште за историјске драме („Јулије Цезар”, „Кориолан”, „Антоније и Клеопатра”) Поглавље које се бави „изубљеним годинама” (1585-1592) опет не спекулише где је (можда) боравио Шекспир (података нема) већ

Брајсон даје иузузетно занимљиву слику живота у Лондону у том периоду: политичка превирања, верске сукобе, књижевну сцену. Следе поглавља која прате пишчево окружење од 1592, када се Шекспирово име први пут помиње као успешног писца, у којима Брајсон описује позоришни живот у Енглеској, његове колеге, пријатеље, могућу интимну везу са прелепим племићем коме је посветио највећи број сонета, као и све познате „кандидате” за могуће ауторе Шекспирових драма, јер многи шекспиролози не желе да верују да је провинцијалац могао да напише тако сјајне текстове. (Танјуг)

ponedeqak31.januar2011.

23

ЧЕТИРИ ГОДИШЊЕ НАГРАДЕ ЗАВОДА ЗА КУЛТУРУ ВОЈВОДИНЕ

Признања за допринос култури и уметности Завод за културу Војводине од 2010. године додељује четири годишње награде за стваралачке резултате у култури и уметности и унапређивању културног живота, уважавајући све посебности Аутономне Покрајине Војводине. Медаљу културе за мултикултуралност и интеркултуралност добио је преводилац Арпад Вицко, Медаља културе за очување културног наслеђа припала је др Бранки Кулић, историчарки уметност, а Медаља културе за укупно стваралаштво академику Јулијану Тамашу, писцу и филологу. Искре културе за савремено стваралаштво која се – додељује младом аутору до 35 година добио је мр Ратимир Мартиновић, пијаниста.Награда се састоји од уметничког предмета и новчаног износа. Арпад Вицко, књижевни преводилац на мађарски и са мађарског језика, објавио је преко 50 књига превода, углавном савременика, романа и есеја, поезије, драмских текстова, филозофских, социолошко-политиколошких и књижевно-теоријских студија. Члан је Друштва књижевника Војводине, Мађарског савеза писаца, члан Српског ПЕН центра и добитник Награда за преводилаштво: „Босиљак“, награде Мађарске академије наука, Удружења књижевних преводилаца Србије (Милош Н.Ђурић).Својим делом радио је и ради на очувању и развијању вишејезичности и културне баштине националних заједница које традиционално живе у Војводини и доприносе међусобном упознавању и уважавању различитих језика, култура и вероисповести у Војводини. Др Бранка Кулић је целокупну професионалну каријеру посветила раду у установама заштите културног наслеђа при чему је ис-

казала висок степен стручности, посвећености и ентузијазма. За 35 година бављења струком истакла се проучавањем и заштитом свих врста покретних и непокретних културних добара са подручја културне баштине Војводине: књижно-архивских фондова, црквеном и профаном архитектуром, сликарством и примењеном уметношћу. Аутор је три књиге, бројне прилоге и студије објављивала је у домаћим и страним стручним часописима, аутор или коаутор великог броја репрезента-

антологија. Цео радни век бранио је, тумачио и конкретним научним и књижевним радом подизао достојанство Војводине, а тиме и Србије, као дела Европе и света, хармонизујући мултинационалне и мултиконфесионалне задатости Војводине. Магистар Ратимир Мартиновић, ванредни професор клавира на Академији уметности у Новом Саду, шеф катедре, наступио је на преко пет стотина концерата у већини европских земаља, али и у: Русији, САД-у, Мексику, Канади,

Уру че ње на гра да у сре ду Свечаност поводом уручења ових награда Завода за културу Војводине ће се одржати у среду, 2. фебруара у 18 часова у Свечаном холу Владе АП Војводине, у Новом Саду, Булевар Михајла Пупина 16. После поздравне речи Милорада Ђурића, покрајинског секретара за културу, награде ће уручити др Миливоје Млађеновић, председник Управног одбора Завода за културу Војводине. У уметничком програму ће учествовати Зоран Крајишник, гитара и Александар Тасић, кларинет. тивних изложби у земљи и иностранству, руководила је реконструкцијом сталних поставки и самостални је аутор сталне поставке српске уметности 18. века у Галерији Матице српске.Добитник је стручних домаћих и међународних признања. Академик Војвођанске академије наука и уметности, Јулијан Тамаш, оснивач је Катедре за русински језик и књижевност, професор, предавач на средњошколском и универитетском нивоу по највишим стандардима, добитник је бројних признања: повеље „Петро Кузмјак“ за допринос русинском образовању, Награде „Гаврило Костељник“, Бранкове награде, Октобарске награде, „Златне значке“ КПЗ Србије, аутор је 42 књиге –поезије, романа, есеја,

Аргентини, Јапану, Кини и др. Као солиста наступао је са оркестрима као што су: Берлински синфонијски оркестар, Истанбулски симфонијски државни оркестар, Тајландска филхармонија, Хелсинбуршки симфонијски оркестар и многим другим.Добитник је бројних награда у: Тајпеју, Паризу, Новом Саду, Нишу, Џоплину (САД), члан жирија у: Лондону, Сплиту, Котору, издао је два компакт диска. Вансеријском уметничком чврстоћом, дао је целу ружу квалитета која доноси изградњу посебне и комплексне људске-музичке структуре, која од једног доброг клавирског извођача чини уметника највишег ранга- указано је у образложењу ових награда. К. Р.

24

Svet

ponedeqak31.januar2011.

SU KO BI U EGIP TU I DA QE TRA JU

Na uli ca ma ha os, be za ko we, pqa~ ke, si lo va wa...

KA I RO: Haos na ulicama egipatskih gradova se nastavqa. U sukobima demonstranata i policije poginule su 102 osobe, a vi{e od dve hiqade je povre|eno. Dr`avna televizija javqa da je bilo najmawe 60 silovawa, a da su demonstranti upali i u bolnicu za decu obolelu od raka. Oni, koji se protive re`imu predsednika Hosnija Mubaraka, podmetnuli su po`ar u sedi{tu Poreske slu`be u blizini Ministarstva unutra{wih poslova i u druge vladine zgrade u centru Kaira. Grupe lopova upale su i u ~uveni Egipatski muzej u Kairu, otkinuli glave dvema mumijama i uni{tili desetak mawih eksponata, pre nego {to su ih zaustavili naoru`ani vojnici.

Vi{e hiqada zatvorenika pobeglo je no}u iz zatvora Vadi Natrun, oko 100 kilometara severno od Kaira, saop{tio je jedan bez-

bednosni izvor. Taj izvor je rekao da je hiqade zatvorenika, me|u kojima veliki broj muslimanskih ekstremista koji su vi{e godina u zatvoru, kao i obi~ni kriminalci, pobeglo posle zatvorske pobune u kojoj su od ~uvara uspeli da otmu oru`je.

Vojska koja je na ulice izvela poja~awa pozvala je sa svoje strane narod da se sam za{titi od pqa~ki. Organizovani su ~uvari kvartova naoru`ani {ipkama da {tite stanovnike od brojnih huligana koji pqa~kaju radwe i stanove.

Predstavnik egipatske opozicije, biv{i

Brojni huligani pqa~kaju radwe i stanove

Tu ri sti i dr `a vqa ni Sr bi je bez bed ni U Egiptu ima oko 120 srpskih turista i nalaze se u letovali{tima Hurgadi i [arm el [eiku. Amabasador Srbije u Egiptu Dejan Vasiqevi} ka`e da su oni bezbedni i da se u Srbiju vra}aju prema planu danas, ali da je iz bezbednosnih razloga otkazan dolazak nove grupe turista, planiran tako|e za 31. januar. “Dolazi prazan avion i pokupi}e, po redu vo`we, kako je i ranije planirano, oko 120 turista i vratiti ih u zemqu”, rekao je Vasiqevi}. “Tu je oko 120, 130 na{ih qudi i wihovih ~lanova porodica, koji ovde `ive dugo godina. Mi wih zovemo, oni nas, razmewujemo informacije”, objasnio je on.

Po ro di ce bo ga ta {a na pu {ta ju Ka i ro Zvani~nik aerodroma u Kairu saop{tio je ju~e da su ~lanovi porodica bogatih egipatskih i arapskih biznismena sa 19 privatnih aviona napustili prestonicu. Zvani~nik, ~ije se ime ne navodi, rekao je da se u avionima nalazilo vi{e desetina ~lanova porodica egipatskih biznismena, kao i da se ve}ina aviona uputila u Dubai.

Me|u wima su i ~lanovi porodice Huseina Salema, hotelskog tajkuna i bliskog prijateqa predsednika Hosnija Mubaraka, prenela je agencija AP.

{ef Me|unarodne agencije za atomsku energiju Mohamed El Baradej pozvao je Mubaraka da podnese ostavku, oceniv{i da za Egipat nije dovoqno imenovawe potpredsednika i novog premijera.

Na aerodromu u Kairu ostalo je zarobqeno oko 3.000 putnika, me|u kojima ima i stranih turista, koji nisu mogli da napuste zemqu, jer su letovi ili otkazani ili odlo`eni zbog policijskog ~asa.

Saudijska Arabija, Ujediweni Arapski Emirati, Liban i Jordan organizovali su dodatne letove da bi prevezli svoje gra|ane i porodice diplomata iz Egipta.

Egipatske vlasti zabranile su rad televiziji „Al Xazira” u Egiptu i ukinule akreditacije novinarima te ku}e, saop{tila je zvani~na egipatska novinska agencija Mena. Skoro 24 ~asa, „Al Xazira” je pratila demonstracije protiv Mubarakovog re`ima.

Egipatske vlasti ukinule su Internet a mobilni telefoni su

bili proteklih dana u prekidu, po{to se veruje da se preko Interneta i mobilnih telefona mobilizuju demonstranti.

Vi{e od 1.000 demonstranata okupilo se i ju~e u centru Kaira zahtevaju}i ostavku predsednika Hosnija Mubaraka i ne priznaju}i imenovawe Omara Sulejmana za potpredsednika. „Hosni Mubarak, Omar Sulejman, obojica ste ameri~ki agenti” i „Mubarak, Mubarak, avion te ~eka”, vikali su demonstranti, javile su agencije.

Sulejman, koji je do sada bio {ef obave{tajne slu`be, prvi je zamenik predsednika koga je Mubarak imenovao za 30 godina na vlasti. Prazan prostor koji je iza sebe ostavila policija naterao je stanovnike pojedinih naseqa da se naoru`aju i samoorganizuju, postave kontrolne punktove i barikade kako bi se odbranili od pqa~ka{kih bandi koje haraju Kairom i ostalim gradovima.

SA MIT AFRI^ KE UNI JE

Sar ko zi: Fran cu ska uz na rod Tu ni sa i Egip ta ADIS ABE BA: Francuski predsednik Nikola Sarkozi ju~e je na Samitu Afri~ke unije u Adis Abebi izjavio, da je Frncuska uz narod Tunisa i Egipta, ali da vi{e voli „mirne promene” re`ima. „Francuska s prijateqstvom i po{tovawem stoji uz Tuni{ane i Egip}ane u ovom apsolutno presudnom periodu”, rekao je Sarkozi u svom govoru na Samitu Afri~ke unije u Adis Abebi gde je on po~asni gost. „Demokratija i po{tovawe qudskih prava su vrednosti za koje se va{a organizacija bori svakodnevno i koje

vi uspevate da unapre|ujete. To su duboka stremqewa svakog od na{ih naorda, na {ta nas sna`no podse}aju doga|aji u Tunisu i u Egiptu”, rekao je francuski predsednik. „Nasiqe, odakle god da dolazi, nikad nije re{ewe, zato {to nasiqe ne poziva ni na {ta drugo nego na nasiqe,i zato {to nasiqe na svim kontinentima samo ra|a o~aj i patwu”, rekao je Sarkozi.

Sarkozi je naglasio da Francuska po{tuje suverenitet drzava i pravo naroda na samoopredeqewe, ali da postoje univerzalne vred-

nosti, sa kojima treba da ra~unaju svi politi~ki zvani~nici. U uvijenoj izjavi on je ukazao da se u dana{wem svetu ne mo`e vladati kao u onom od ju~e i da }e se promene ili izvr{iti nasilno ili }e im se i}i u susret, bez potresa. „Mirne promene, to je ono {to Francuska `eli”, rekao je Sarkozi. U jasnijem saop{tewu sino} su Sarkozi, britanski premijer Dejvid Kameron i nema~ka kancelarka Angela Merkel pozvali egipatskog predsednika Hosnija Mubaraka da sprovede „promene” i da izbegne nasiqe po svaku cenu.

dnevnik

U Tu ni su i da qe ne mi ri TU NIS: U Tunisu opet nemiri, demonstranti zahtevaju ostavku ministra policije. Me|unarodne organizacije upozorovaju na prekomernu upotrebu sile prema demonstrantima.

Demonstranti su kamenicama ga|ali policiju koja je {titila zgradu ministrstva unutra{wih poslova nakon ~ega je policija uzvratila ispaqivawem suzavca. Nikoliko stotina tuni`ana mar{iralo je ulicama glavnog grada zahtevaju}i ostavku ministra policije koji je na to mesto posatavqen posle ostavke predsednika Ben Alija i formirawa nove privremene vlade. Ministar unutra{wih poslova ~iju smenu zahtevaju demonstranti je tre}i ministar policije za posledwih nekoliko nedeqa. Ministarstvo unutra{wih poslova je bilo je sr` re`ima Ben Alija decenijama.

U me|uvremenu, organiziacija „Human Right Watch” upozorila je da je tokom demonstracija u

proteklom periodu bilo prekomerne upotrebe sile prema demonstrantima i da su verovatno po~iweni i zlo~ini. „Qudima je pucano u le|a, u glavu. U gradovima koje smo mi istra`ivali najmawe 15 qudi je ubijeno u Kaserinu, {est u Tali u situacijama u kojima policija nije bila pod pretwom, `ivoti policajaca nisu bili ugro`eni”, ka`e Erik Gold{tajn, direktor „Human Rights Watch” za Bliski Istok i severnu Afriku.

Vi{e od 1.000 qudi okupilo se na aerodromu u Tunisu da bi do~ekali islamisti~kog lidera Ra{ida Ganu{ija, koji se vratio ku}i posle 22 godine provedene u egzilu. Pristalice Ganu{ijevog pokreta „Enada”, koji je dve decenije bio zabrawen, okupili su se u holu za dolaske na aerodromu u Tunisu, nose}i transparente na kojima je pisalo „ne ekstremizmu, da umerenom islamu” i „ne strahu od islama”.

SUDAN

Ube dqi vo za ne za vi snost ju ga YUBA: Vi{e od 99 odsto bira~a na jugu Sudana glasalo je ovog meseca na refrendumu za otcepqewe od severa, saop{tio jeju~e zamenik {efa komisije koja je organizovala plebiscit ^an Rik Madut, objavquju}i prve preliminarne rezultate. Kona~ni rezultati referenduma, koji je trajao od 9. do 16. januara, bi}e objavqeni po~etkom februara, naveo je Rojters. Referendum je odr`an u skladu sa sporazumom kojim je 2005. godine okon~an vi{edecenijski gra|anski rat izme|u prete`no muslimanskog severa i hri{}anskog juga, bogatog naftom. Prvi sudanski gra|anski rat trajao je od 1955. do 1972, a drugi od 1983. do 2005. godine.

IRAN

Po tvr |en iz bor {e fa di plo ma ti je TE HE RAN: Iranski parlament ju~e je potvrdio izbor nuklearnog stru~waka Ali Akbara Salehija na mesto ministra spoqnih poslova Irana. Parlament je tesnom ve}inom potvrdio izbor Salehija, nakon {to je prethodni {ef diplomatije iznenada smewen tokom zvani~ne posete Africi pro{le godine, prenosi Rojters. Odluka poslanika o izboru

Salehija posmatra se kao test podr{ke koju u parlamentu u`iva predsednik Mahmud Ahmadinexad, nakon wegovog osporavanog ponovnog izbora 2009, prenosi britanska agencija. „Za Salehija je glasalo 146 poslanika, i na taj na~in je on obezbedio poverewe”, saopstio je predsednik parlamenta Ali Larixani.

MA\ARSKA

Oskr na vi li spo me ni ke BU DIM PE [TA: Ma|arska policija saop{tila je da su tri tinejxera priznala da su oskrnavili 75 nadgrobnih spomenika na jednom jevrejskom grobqu na zapadu zemqe. Portparol policije Gabor Biro izjavio je u subotu ma|arskoj agenciji MTI da su mladi}i, koji imaju izme|u 14 i 15 godina, priznali da su oborili 75 nadgrobnih spomenika 23. januara. Biro je naveo da su mladi}i iz grada Marcali rekli da su to u~inili kako bi se „napravili va`ni” i pokazali koliko su sna`ni.

Pri~iwena {teta je procewena na oko 5.500 evra.

Ma|arski premijer Viktor Orban je osudio incident, navode}i da se time vre|a po{tovawe prema mrtvima i dovodi do toga da se ma|arska jevrejska zajednica ose}a mawe sigurnom.

(Ta njug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI ALI BA BAYAN Potpredsednik turske vlade Ali Babaxan izjavio je da Evropska unija postaje „hri{}anski klub” i da je to razlog za{to Ankara sproro napreduje u pribli`avawu Briselu. „Uvek smo mislili da je EU veliki mirovni projekat…Ali, proces pro{irewa (EU) je doslovno re~eno zaustavqen. Tamo (u Briselu) vi{e nema politike otvorenih vrata.

VLA DI MIR NE KQA JEV Beloruski KGB oslobodio iz zatvora biv{eg predsedni~kog kandidata Vladimira Nekqajeva i `enu drugog kandidata, Irenu Halip, ali }e oni biti u ku}nom pritvoru. Nekqajev i Irena Halip su uhap{eni 19. decembra, kada su izbile demonstracije zbog sumwe da je na predsedni~kim izborima odr`anim tog dana po~iwena kra|a.

Nekqajev je te{ko pretu~en pri poku{aju da svoje pristalice odvede na protest.

RO BIN VI LI JAMS Ameri~ki komi~ar Robin Vilijams mogao bi dobije ulogu negativca u novom filmu o Betmenu, „The Dark Knight Rises”, objavqeno je na satovima koji prate {ou biznis. Vilijams (59) je pro{log leta izjavio da bi „odmah prihvatio ulogu u Betmenu” ako mu je ponude. Wegov lik bi mogao biti doktor Hjugo Strejn`, psihoti~ni psiholog koji se udru`uje sa policijom Gotama da uhvati Betmena.

DI REK TAN SU DAR DVE KOM PO ZI CI JE NA IS TO KU NE MA^ KE

Kob na bi la se di {ta u pred wem de lu put ni~ kog vo za BER LIN: Putnici, koji su sedeli u predwem delu putni~kog voza, poginuli su na licu mesta u direktnom sudaru tog putni~kog voza i teretne kompozicije preksino} u blizini Magdeburga, na istoku Nema~ke, javqaju doma}i mediji. U putni~kom vozu, u kome se u trenutku nesre}e nalazilo oko 50 putnika, najmawe wih 11 je poginulo, a ostalih ~etrdesetak je povre|eno, od kojih je, prema najnovijim vestima, 18 u te{kom stawu. Uzroci ove `elezni~ke nesre}e, jedne od najte`ih u Nema~koj, i daqe se istra`uju. „U ovom momentu istraga ide u svim pravcima i istra`uje se kako qudski faktor, tako i mogu}nost tehni~ke gre{ke’’, rekao je jedan portparol nema~ke savezne policije koja, kao i kriminalisti~ka

policija, istra`uje uzroke tragedije. Prema navodima policije, putni~ki voz se kretao brzinom oko 100 kilometara na sat, dok je teretni i{ao brinom od 80 kilometara wemu u susret, kada je do{lo do sudara.

U spasavawu putnika bile su anga`ovane sve raspolo`ive snage iz okru`ewa, javqaju mediji, navode}i da se me|u `rtvama ove nesre}e nalazi i ma{inovo|a.

Nesre}a se dogodila na otvorenoj pruzi, a u trenutku udesa vladaje je velika magla, ka`u svedoci sudara.

Kada je re~ o `elezni~kim nesre}ama u Nema~koj, statistika pokazuje da je 2006. godine u jednoj test vo`wi, takozvanog magnetnog voza, poginulo 23 qudi. U 2003. godine je u Baden-Virtembergu na-

Jedna od najve}ih `elezni~kih nesre}a u Nema~koj

stradalo {est osoba u sudaru dva putni~ka voza, dok je u februaru 2000. godine bilo devet mrtvih i 149 povre|enih u `elezni~koj nesre}i ekspresnog voza u Severnoj rajni Vestfaliji.

Do sada najve}a `elezni~ka katastrofa posle Drugog svetskog rata dogodila se 1998. godine u Donoj Saksoniji, kada je jedan voz izleteo iz {ina i tom prilikom poginula je 101 osoba.

balkan

dnevnik

TUR SKA DE LE GA CI JA TRA @I LA SKI DA WE ZA STA VE RE PU BLI KE SRP SKE IZ SA LE ZA SA STAN KE

matije 75 minuta na ve} pomereni termin sastanka, koji je trebalo da se odr`i oko 16 sati. „Smatramo ovakav postupak turske strane neprimerenim pona{awem i diplomatskim incidentom koji }e svakako imati posledice”, navodi se u saop{tewu i dodaje da je Radmanovi} prihva-

Sastanak Milorada Dodika i Ahmeta Davotoglua u Bawaluci

saop{teno je u subotu iz Kabineta predsedavaju}eg Predsedni{tva BiH. U saop{tewu se navodi da je sastanak otkazan i zbog ka{wewa turskog {efa diplo-

tio da se u Bawaluci sastane sa turskim {efom diplomatije, iako je taj sastanak kasno zatra`en, {to je neuobi~ajeno u diplomatskoj praksi. Radmanovi-

}ev kabinet nalazi se u zgradi Palate predsednika RS, gde je odr`an sastanak predsednika RS Milorada Dodika i turskog {efa diplomatije, koji je pozvao Dodika da poseti Tursku.

Predsednik RS rekao je da namera Turske da podr`i unutra{wi dijalog u BiH, ne favorizuju}i nijednu od strana, ohrabruje izgradwu atmosfere poverewa i razvoj ekonomske i privredne saradwe dve zemqe. Posle razgovora sa Ahmetom Davutogluom, Dodik je naveo da mu je {ef turske diplomatije rekao da Ankara podr`ava dogovor u BiH i teritorijalno-politi~ki integritet te zemqe, isti~u}i da Ankara smatra da se re{ewa u BiH mogu tra`iti jedino putem unutra{weg dijaloga i dogovora. „Ovde }e saradwa sva tri naroda biti dobra vest za celi svet.

Turska podr`ava integritet, prosperitet i ekonomski razvoj BiH”, rekao je Davutoglu. On je naveo da je BiH izazov za sve koji `ive u regionu, kao i da je ona ki~ma stabilnosti Balkana i dodao da je Turska zainteresovana da investira u BiH.

Ustavni sud RS o vetu Bo{waka BAWALUKA: Ustavni sud Republike Srpske (RS) danas }e odlu~iti da li je povre|en vitalni nacionalni interes bo{wa~kog naroda izborom Aleksandra Xombi}a za predsednika Vlade RS. Sud je u sredu prihvatio zahtev bo{wa~kog kluba u Ve}u naroda RS, koji su po~etkom januara stavili veto na izbor Xombi}a za predsednika vlade RS. Bo{wa~ki klub svoj zahtev obrazla`e ~iwenicom da se od {est Aleksandar Yombi} glavnih funkcija u zakonodavnoj, izvr{noj i sudskoj vlasti, ne nika konstituitvnih naroda. Te nalazi ni jedan predstavnik bo- funkcije odnose se na predsednika {wa~kog naroda. stav RS defini- Narodne skup{tine, Vlade, Ustav{e da se na tim funkcijama ne monog suda, Vrhovnog suda, Tu`ila`e nalaziti vi{e od dva predstav{tva i Ve}a naroda RS. Predstav-

BUGARSKA

\ukanovi} tu`i Tu`ila{tvo

Sofija

agencije Krasimir Stefanov. Stefanov je pozvao ~inovnike da daju pismenu saglasnost da

PODGORICA, BAWALUKA: Predsednik DPS-a Milo \ukanovi} izjavio je da }e tra`iti sudsku od{tetu za sve muke koje je do`iveo od italijanskog tu`ila{tva koje ga godinama sumwi~i za {verc cigareta devedesetih godina. \ukanovi} je istovremeno optu`io „krugove iz Beograda” za lansirawe pri~a o {vercu cigareta, ali i pri~u da je on me|u najbogatijim politi~arima na svetu. „To smatram potpunom besmislicom. Bilo bi divno da je tako, mnogo bih se lep{e ose}ao. Na `alost nije tako, ali razumem da je to sastavni deo te pri~e koja se iz odre|enih krugova lansira - ako je u

podaci o wihovim proverama budu obelodaweni. Sud je ustanovio da ovi dr`avni ~inovnici nisu prijavili svu svoju imovinu i da su propusti vezani sa neprijavqene kupovine automobila, honorare, zemqi{te ili nepokretnu imovinu.

Inspekcija }e obuhvatiti ne samo neprijavqenu imovinu, ve} i sve prihode i rashode bra~nih drugova proveravanih.

Ukoliko budu prona|eni podaci o utaji poreza, materijali se predaju tu`ila{tvu.

Krivi~ni zakon Bugarske za utaju poreza predvi|a zatvor do osam godina i konfiskovawe neprijavqene imovine.

(Ta njug)

Crnoj Gori sve {verc i kriminal, kako onda onaj koji je to omogu}io mora biti najbogatiji”, rekao je \ukanovi} Radio televiziji Republike Srpske. Biv{i crnogorski premijer je rekao da je ta~no da je

Od gripa umrlo osam qudi

ZAGREB: Od novog gripa i komplikacija koje je izazvao virus H1N1 do sada je u Hrvatskoj umrlo osam qudi, a prijavqeno je preko 11.000 obolelih. Hrvatski zavod za javno zdravstvo sa op {tio je da je stva ran broj obo le lih znat no ve }i.

Po re~ima {efa Slu`be za epidemiologiju Ire \enero Margan, broj obolelih od gripa je i daqe u porastu, pa se ne mo`e govoriti o {picu epidemije, a u posledwe vreme javqa se sve vi{e bolesnika s te{kim upalama plu}a koje li~e na pro{logodi{we. „Do sada je od posledica gripa intenzivno le~ewe pro{lo 48 lica, od kojih je osam umrlo. Me|u umrlima troje je pacijenata bilo vakcinisano, ali se radilo o hroni~nim bolesnicima kod kojih vakcina nije izazvala odgovaraju}i odgovor organizma”, rekla je Ira \enero Margan.

{wewe da je to u~iweno zbog imuniteta. „Oni su na taj na~in samo tra`ili put da se izvuku iz jedne pravne vratolomije u koji su u{li.

Jer, znate, te{ko je nakon deseto-

godi{we istrage povu}i se i re}i - napravili smo gre{ku... Lak{e je pozvati se na imunitet”, rekao je \ukanovi}.

Biv{i crnogorski premijer izjavio je da }e na to pitawe biti stavqena ta~ka, ali da }e wemu biti otvoren prostor da o{tetnim zahtevom naplati ne{to {to mu sleduje i {to }e, kako je rekao, biti primereno obe{te}ewe za onu politi~ku golgotu koju su takvim svojim dejstvom proizvodili. \ukanovi} je dodao da su prijateqi i veze sve {to je zaradio i da }e mu oni „olak{ati bavqewe biznisom”.

ALBANIJA

Planirali ubistvo na protestu TIRANA: Albanska policija saop{tila je ju~e da je uhapsila tri osobe za koje se sumwa da su planirale da ubiju nekog od u~esnika antivladinih demonstracija. U saop{tewu policije se navodi da su osumwi~eni „obezbedili materijalna sredstva kako bi izvr{ili ubistvo” tokom protesta u petak pro|le nedeqe koje je organizovala opoziciona Socijalisti~ka partija.

Ti protesti su odr`ani da bi se odala po{ta trojici demonstranata nastradalih tokom nereda pre 10 dana. Policija nije navela detaqe, ali je jedna privatna tv stanica objavila da je planirana meta

Tu~a zatvorenika u Idrizovu

Posledice tu~e u skopskom zatvoru

SKOPQE: [est zatvorenika je povre|eno u tu~i u najve}em zatvoru u Makedoniji - Idrizovo u Skopqu. Zatvorenika albanske nacinalnosti iz otvorenog odeqewa kasno preksino} napali su zatvorenici romske nacionalnosti i naneli mu vidqive povredena na glavi i telu, saop{tio je MUP. Posle toga nastala je velika tu~a u kojoj

Milo \ukanovi}

predmet o {vercu cigareta arhiviran, kao i da je tu`ila{tvu bio nepohodan alibi pa je dato obja-

\u ka no vi} ne gi ra da je me |u naj bo ga ti jim po li ti ~a ri ma na sve tu i tvr di da su „pri ja te qi i ve ze sve {to je za ra dio i da }e mu oni olak {a ti ba vqe we bi zni som”

MAKEDONIJA

Poreznici proveravaju visoke ~inovnike SOFIJA: Bugarska Nacionalna agencija za prihode proveri}e 264 visoka dr`avna ~inovnika, saop{tio je izvr{ni direktor

nici Bo{wa~kog kluba u Ve}u naroda u petak su tra`ili da budu prisutni na sednici Ustavnog suda RS, kada bude razmatrano da li je izborom Xombi}a povre|en bo{wa~ki vitalni nacionalni interes.

Xombi} je za predsednika vlade izabran krajem decembra pro{le godine, kao i sastav wegovoh kabineta na sednici Narodne skup{tine RS. Me|utim, wihova verifikacija u Ve}u naroda RS je blokirana zbog veta bo{wa~kog kluba, koji smatraju da im je povre|en vitalni nacionalni interes izborom Xombi}a, pripadnika srpskog naroda, za predsednika vlade.

25

BIV [I CR NO GOR SKI PRE MI JER TRA @I ]E OD [TE TU OD ITA LI JE

Diplomatski incident u Bawaluci BAWALUKA: Predsedavaju}i Predsedni{tva BiH Neboj{a Radmanovi} otkazao je sastanak s ministrom inostranih poslova Turske Ahmetom Davutogluom, nakon {to je turska delegacija tra`ila skidawe zastave Republike Srpske iz sale za sastanke u Palati Republike u Bawaluci,

ponedeqak31.januar2011.

su se zatvorenici tukli metalnim i drvenim palicama, nogarima od stolova, no`evima i drugim predmetima.

Bezbednosne slu`be zatvora uspele su da „stave situaciju pod kontrolu”, a {estoro povre|enih preba~eno je u Urgentni centar i Gradsku bolnicu u Skopqu, a jedna je zadr`an na bolni~kom le~ewu.

HRVATSKA

Hiqade na No}i muzeja ZAGREB: Da su se Hrvati zaista kulturno uzdigli govori podatak da je broj posetilaca porastao za gotovo 36.000 qudi u odnosu na prethodnu godinu pi{e ju~e „Jutarwi list”. Hrvatsko muzejsko dru{tvo, mora se priznati, zaista je odradilo kvalitetan posao. Ne samo da su posetioci bili u prilici besplatno da obi|u stalne postave mnogobrojnih muzeja, ve} su mogli da do`ive i autenti~nu atmosferu razdobqa koju su muzeji predstavqali na primer- upoznati bana Jela~i}a u Povijesnom muzeju, Najpose}eniji muzeji u Zagrebu bili su Muzej savremene umetnosti, kroz koji se pro{etalo vi{e od 23.000 qudi.

Edi Rama

napada bio lider socijalista Edi Rama, prenela je agencija AP. Opozicija tra`i ostavku premijera Saqija Beri{e i raspisivawe vanrednih parlamentarnih

Sali Beri{a

izbora, tvrde}i da je vlada ogrezla u korupciju i kriminal.

Beri{a odbija da podnese ostavku i optu`uje opoziciju da poku{ava da izvr{i dr`avni udar.

26

de^Ji dnevnik

ponedeqak31.januar2011.

Ta ta, vo lim te

^u de san svet de tiw stva

o sa mu je sme |a, vi sok je i lep. Zo ve se Jo van. Ra di kao auto me ha ni ~ar. Pri stoj no se po na {a kad mi do |u dru ga K ri. Vo li svo je dru ga re i ~e sto ih hva li. Ja ko je to le ran tan

S

i tru di se da me sa ve tu je. Ma ma me pr vo gr di, pa tek on da sa slu {a. Po sle to ga ne znam gde sam po gre {io. Ta ta ra di sam u po ro di ci. I po red to ga uspe va da nam pru `i qu bav i to pli nu.

Vo lim ga pu no jer bi `i vot bez we ga bio mno go tu `ni ji.

Ta ta je moj an |eo ~u var i naj bo qi drug.

ra do {}u se se }am svo jih pr vih sa zna wa o spoq nom sve tu. Na rav no i sa da sam de te, ali mi do ga |a ji od sa mo pre dve go di ne iz gle da ju ta ko da le ki.

Za sve nas uvek je bio ve li ki do ga |aj do la zak na se lo.

Ta mo nas je o~e ki vao sa svim no vi svet, mno ge taj ne, ne is tra `e ni pu te vi. Ra do zna lo smo se za vla ~i li po {u pa ma, ta va nu, naj u da qe ni jim de lo vi ma ba {te. Ta mo sam pr vi put vi de la ko ku Pir gi cu s we nim ma lim ja tom, po ku {a la da uhva tim ma cu, dok je lo vi la vrap ce na dr ve tu. Pr vi put sam u ti {i ni oslu {ki va la gu gu ta we go lu bo va, pe smu cvr ~a ka opi je nih let wim da nom. I pr vi put sam na qu qa {ci le te la put ne ba, a no }i su bi le pu ne ta jan stve no sti.

Gle da la sam u ogrom no ne bo nad na ma pre pu no zve zda.

Ugle da la sam me sec, ko ji se okre tao kao `u ta lop ta i ko tr qao iz nad pr vih ku }a. Po ku {a la sam da ga stig nem tr ~e }i ipred svih.

I sa da ide mo na se lo. Spo znam uvek ne {to no vo, {to mi raz buk ta ma {tu, da ra {i rim kri la. Slu {am ta ko i upi jam zvu ke i sli ke, {a pat no }i, mu zi ku da na. Sve mi je no vo, ne po zna to. Sve je tu oko nas i u na ma, taj ~u de sni svet na {eg de tiw stva, u ko me ra ste mo i po sta je mo od ra sli qu di i ja }u za u vek pam ti ti mo je de tiw stvo u naj dra `im se }a wi ma.

Kse ni ja [e ku la rac, V-4 O[ „@ar ko Zre wa nin” No vi Sad

\ro |e Bir }a, III-5 O[ „Jo van Gr ~i} Mi len ko” ^e re vi}

Sve ti Sa va To je bio ~o vek ko jem pre sto i bo gat stvo {to sa wim do la zi ni su mno go zna ~i li.

Vo leo je vi {e skrom ni `i vot, Bo ga i du hov ni mir, a pod vi zi su we gov `i vot pra ti li.

Uto ~i {te we go vo po sta la je Sve ta go ra, me sto mi ra, da le ko od svet ske bu ke, tu je mo gao da stva ra pla no ve, da na ro du olak {a du hov ne mu ke.

Sa da ga sla vi mo kao {kol sku sla vu, sve ti te qa na {eg Sve tog Sa vu.

Oli ve ra Vuj ~i}, VI raz red O[ „@ar ko Zre wa nin U~a” Na daq

Ana sta sia I{tva nov, I-3, O[ „Ivo Lo la Ri bar”, No vi Sad

Mo ja uli ca pod sne gom nu lo je sne `no, ja nu ar sko ju tro.

OPr sva vi sneg je pre krio na{ grad.

Kro vo vi su u{u {ka ni be lim, pli {a nim pla {tom. Dr ve }e se oki ti lo kri stal nim ukra si ma. Jel ke su puf na ste, kao da su od {la ga. Ve se la de ca se kli za ju i san ka ju mo jom uli com, dok po wi ma pa da ju pa -

dnevnik

hu qi ce, ve se le i raz i gra ne kao ba le ri ne. Sve je ve se lo. Je di no ba ke i de ke, kao tek pro ho da la de ca, bo ja `qi vo idu po le du.

Vo lim zi mu, za to {to je ~a robna.

Alek sa Ma vren ski, III-1 O[ „Vuk Ka rayi}” Sr bo bran

Ba ke ju na ci Dvi je pra ve da me, po ne kad su za mje na za ma me, stal no tr ~e oko me ne i mo je se ke La ne!

Tr ~e one tr ~e, kao da su se ro di le ju ~e...

Spre maj ru ~ak, ku vaj ka fu, iskre no se di vim wi ho vom ju na~ kom La fu!

U sr cu do bre, spo qa vi te zi i po zi tiv ci, ni ka ko sklo ne zlu i pa ni ci!

Te ba ke i na pla `u se vo de, qu bi te qi za ba ve i do bre mo de!

Ba ka Qi qa `i vi ma lo da qe, pa se ja i ras tu `im Ba ka Ma ra... pra vi ve se qak, uvek tu da me utje {i...

Mi li ca Pre ra do vi}, II-1, O[ „Vuk Ka ra xi}”, No vi Sad

Ne bih da se hva lim, sva ka ba ka je do bra ba ka, wi ho vu do bro tu cje nim kao dje lo pra vog ju na ka!!!

An |e la Dra go vi}, VII-1 O[ „Da {o Pa vi ~i}” Her ceg No vi

Do `i vqaj ko ji }u pam ti ti

a vre me ras pu sta imao sam pu no le pih do `i vqa ja, ali }u pam ti ti od la zak na fud Z bal sku utak mi cu u Be o grad.

Utak mi ca Sr bi ja-Gr~ ka igra la se na sta di o nu Pa r ti za na. To je bi la pri ja teq ska utak mi ca. Ta ta i ja smo po ne li za sta vu i tru bu, da bi bo qe na vi ja li. Tim Sr bi je je do bro igrao, ali je iz gu bio re zul ta tom 1:0.

Bio sam tu `an je je Sr bi ja iz gu bi la, ali }u pam ti ti ovaj me~.

Te o do ra Ani ~i}, III-1, O[ „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sr bo bran

Ni ko la Sr da no vi}, II-7 O[ „Svto zar Ma r ko vi} To za” No vi Sad

Jo va na Ka ra mar ko vi}, III-5, O[ „Jo van Po po vi}”, Ba no {tor

STUdenTSki dnevnik

dnevnik

ponedeqak31.januar2011.

27

PRO GRAM MO BIL NO STI STU DE NA TA „KAM PUS EVRO PE”

Pri li ka za stu di ra we u ino stran stvu Me |u na rod ni pro gram mo bil no sti stu de na ta „Kam pus Evro pe” pred sta vqen je pro {le ne de qe na ne ko li ko fa kul te ta Uni ver zi te ta u No vom Sa du, ko ji je je di ni iz Sr bi je u ovoj mre `i uni ver zi te ta. Na pre zen ta ci ji u ~e tvr tak na Pri rod no-ma te ma ti~ kom fa kul te tu is tak nu te su pred no sti ovog pro gra ma ~i ja je spe ci fi~ nost to {to tra je go di nu da na i in si sti ra se na u~e wu je zi ka ze mqe u ko ju stu dent od la zi. En gle ski je zik je po tre ban kao pre la zno re {e we za po ha |a we pred me ta na stra nom uni ver zi te tu i kon sul ta ci je sa stra nim pro fe so ri ma u to ku pr vog se me stra, da bi ve} u dru gom se me stru stu dent bio spo so ban da iz ve sne pred me te pra ti na je zi ku ze mqe do ma }i na i da na kra ju raz me ne vla da tim je zi kom i ima po lo `en kurs je zi ka na ni vou B-1.

Fa kul te ti Uni ver zi te ta u No vom Sa du otvo ri li su kon kur se za pri ja vqi va we svo jih stu de na ta za raz me nu „Kam pus Evro pe” u

2011/12, a za in te re so va ni aka dem ci mo gu da kon ku ri {u do 14. fe bru a ra. In for ma ci je o kon kur su na la ze se na saj tu Uni ver zi te ta www.uns.ac.rs.

- Do sa da smo po sla li oko 60 stu de na ta da stu di ra ju jed nu aka dem sku go di nu na part ner skim

- ka `e Na ta {a Nin ko vi} iz kan ce la ri je za me |u na rod nu sa rad wu Uni ver zi te ta u No vom Sa du.

Ona is ti ~e sti ca we zna wa i is ku stva kao naj bit ni je ci qe ve ovog pro gra ma: - I da ne bu de sva ki bod osvo jen, to ni je naj va `ni je, naj va `ni -

Fan ta sti~ no is ku stvo iz Por tu ga la Sve tla na s PMF-a, stu dent ki wa ko ja je i{la na go di nu da na u Por tu gal, ve o ma je za do voq na pri li kom ko ja joj se uka za la: - Ose }aj ne za vi sno sti je fan ta sti ~an, kao i dru {tve ni `i vot.

Ni kad ni ste sa mi. Uvek ima vi {e od 300 dru gih stu de na ta iz ra znih ze ma qa s ko ji ma mo `e te raz me wi va ti is ku stva. Naj vi {e sam ko ri sti la pri li ku da, osim pred me ta ko ji su bi li oba ve zni, po ha |am i one ko je ov de ne mo gu slu {a ti - ka `e Sve tla na. uni ver zi te ti ma, a ot pri li ke 40 stra nih stu de na ta do {lo je da stu di ra go di nu da na na na {em uni ver zi te tu. Ciq raz me ne je da se ne gu bi go di na, ne go da se po po vrat ku pri zna ju is pi ti ko je su stu den ti ta mo po lo `i li a sli~ ni su ovi ma ko je bi po la ga li ov de

je je da se vi for mi ra te kao qu di i kao aka dem ski gra |a ni u ne koj dru goj sre di ni, da na u ~i te dru ge ne {to, da na u ~i te od dru gih ne {to. Za i sta sma tra mo da je to is ku stvo ve o ma va `no, ve o ma je do bro bi ti deo ne kog dru gog sve ta, na u~ no, kul tu ro lo {ki, a da ne go -

vo ri mo o bo gat stvu u~e wa dru gog je zi ka i no vim po znan stvi ma - is ti ~e Na ta {a Nin ko vi}. „Kam pus Evro pe„ se re a li zu je pod okri qem Evrop ske uni ver zi tet ske fon da ci je sa se di {tem u Luk sem bur gu, ba vi se raz me nom stu de na ta osnov nih i ma ster stu di ja iz me |u uni ver zi te ta ukqu ~e nih u ovu mre `u. Pro gram po kri va sle de }e obla sti: pri rod ne na u ke (fi zi ka, bi o he mi ja, bi o lo gi ja), me di ci na, pra vo, teh ni~ ke na u ke (elek tro teh ni ka i ra ~u nar stvo, ma {in stvo, in `e wer ski me nax ment), je zik i kwi `ev nost, so ci o lo gi ja, eko no mi ja, pe da go gi ja, tu ri zam, fi lo zo fi ja i po li ti~ ke na u ke. Stu den ti s No vo sad skog uni ver zi te ta mo gu po ha |a ti na sta vu na part ner skim uni ver zi te ti ma u [pa ni ji, Tur skoj, Austri ji, Por tu ga lu, Ne ma~ koj, Fin skoj, Li tva ni ji, Poq skoj, Luk sem bur gu, Fran cu skoj, Le to ni ji, Ru si ji, Be lo ru si ji i Ita li ji.

A. Var ga

Adri a na Sto ja no vi} pri li kom na grad nog bo rav ka na Kem bri yu

Sve to sav ska na gra da Adri a ni Sto ja no vi} Me |u do bit ni ci ma Sve to sav ske na gra de, ko ji ma je Mi ni star stvo pro sve te na gra di lo po je din ce i usta no ve za slu `ne za po se ban do pri nos raz vo ju vas pi ta wa i obra zo va wa u 2010. go di ni u Sr bi ji, je i Adri a na Sto ja no vi}, uspe {na i ta len to va na stu dent ki wa an gli sti ke na Fi lo zof skom fa kul te tu Uni ver zi te ta u No vom Sa du. Ovo vi so ko pri zna we (uru ~e no na Sa vin dan, 27. ja nu a ra) Adri a ni je pri pa lo zbog uspe ha ko ji je po sti gla na svet skom on lajn tak mi ~e wu u po zna va wu gra ma ti ke en gle skog je zi ka. Na tak mi ~e wu ko je je, od 1. apri la do 30. ju na 2010, or ga ni zo vao Cam brid ge Uni ver sity Press po vo dom 25 go di na svog pre sti `nog ux be ni ka „En glish Gram mar in Use„, nad me ta lo se vi {e od 8.000 u~e sni ka, me |u ko ji ma i Adri a na Sto ja no vi}. Ona se pla si ra la me |u naj bo qih {est i ti me osvo ji la dvo ne deq ni kurs en gle skog je zi ka na Uni ver zi te tu u Kem bri xu, u Ve li koj Bri ta ni ji, o ~e mu je na{ list pi sao 4. ok to bra pro {le go di ne.

V. ^.

VR [WA^ KA TRI BI NA O PRE VEN CI JI RA KA GR LI ]A MA TE RI CE

CI KLUS PRE DA VA WA I RA DI O NI CA NA TEH NO LO [KOM FA KUL TE TU

Stu den ti-vo lon te ri sa ve to va li vr {wa ke

Osno van Alum ni klub „Edu kons” Na Uni ver zi te tu „Edu kons” u Srem skoj Ka me ni ci, na Sve tog Sa vu osno van je Alum ni klub ovog uni ver zi te ta, do bro voq na aso ci ja ci ja ne ka da {wih stu de na ta ko ji su di plo mi ra li, ma gi stri ra li ili dok to ri ra li na ne kom od „Edu kon so vih” fa kul te ta. Na ovom uni ver zi te tu ka `u da wi hov alum ni klub „na sto ji da za dr `i kon tak te sa svo jim di plom ci ma i oja ~a po slov ne i dru {tve ne ve ze iz me |u biv {ih stu de na ta Uni ver zi te ta„.

Osnov ni ci qe vi Klu ba su: us po sta vqa we i odr `a va we ve ze iz me |u Uni ver zi te ta „Edu kons”, od no sno we go vih fa kul te ta, i di plo mi ra nih stu de na ta, po ve zi va we svih biv {ih stu de na ta u za jed ni cu Alum ni i iz grad wa uza jam ne sa rad we, pra }e we ka ri je re svih alum ni ~la no va, raz vi ja we sa rad we iz me |u Uni ver zi te ta i pred u ze }a ili or ga ni za ci ja u ko ji ma ra de we go vi biv {i stu den ti, una pre |i va we i raz me na stru~ nih, na u~ nih i prak ti~ nih zna wa ~la no va, usa vr {a va we i afir ma ci ja ak tiv nih i ta len to va nih stu de na ta i pru `a we po mo }i stu den ti ma u pro na la `e wu po sla. Da nas Alum ni klub „Edu kons” ima ta~ no 100 ~la no va. „Sto uspe {nih qu di ~i ni nas po no snim i do kaz je da je na {a mi si ja obra zo va wa i usva ja wa no vih zna wa – bi la uspe {na”, is ti ~u na Uni ver zi te tu „Edu kons”.

V. ^.

Za vod za zdrav stve nu za {ti tu stu de na ta or ga ni zo vao je vr {wa~ ku tri bi nu o pre ven ci ji ra ka ko ja je odr `a na 26. ja nu a ra u stu dent skim do mo vi ma „No vi dom C“ i „Slo bo dan Ba ji}“, a po vo dom obe le `a va wa Evrop ske ne de qe pre ven ci je ra ka gr li }a ma te ri ce. Di sku si ju o zna ~a ju pre ven tiv nih gi ne ko lo {kih pre gle da i za {ti ti od pol no pre no si vih bo le sti vo di li su stu den ti-vo lon te ri iz Za vo da, EM PRO NA-e i Cen tra „Sr ce„.

Za vod za zdrav stve nu za {ti tu stu de na ta ukqu ~io se u ovu ak ci ju pod na zi vom „Bu di br `a“ da bi se stu dent ska po pu la ci ja upu ti la u fak to re ri zi ka za na sta nak ovog obo qe wa, kao i da usvo je na vi ke re dov ne po se te gi ne ko lo gu. Naj ~e {}i fak tor ri zi ka je HPV in fek ci ja (hu ma ni pa pi lo ma vi rus), ko ja kod stu de na ta ima uz la zni trend. Stu dent ska po li kli ni ka po zi va sve stu dent ki we da oba ve bes pla tan i bez bo lan gi ne ko lo {ki pre gled, {to mo gu ura di ti to kom ~i ta ve go di ne. U okvi r u pro j ek t a „Caffe sa ve to va li {te“, sva ke

Mla di he mi ~a ri po pu la ri {u na u ku

Fo to: B. Lu ~i}

sre de od 17 do 19 ~a so va, vr {wa~ ki tim edu ka to ra sa ve tu je stu den te o re pro duk tiv nom zdra v qu, is h ra n i, fi z i~ k oj ak tiv no sti, kao i men tal nom zdra vqu. U ~e ka o ni ca ma Za vo da po sta vqe ne su zdrav stve no -

va spit ne iz lo `be s in for ma ci ja ma i pred lo zi ma za pre ven ci ju na stan ka kar ci no ma, a sve do dat ne in for ma ci je mo gu se na }i na in ter net-stra ni ci www.zzzzsns.com.

I. D.

Klub mla dih he mi ~a ra Sr bi je po kre nuo je ci klus in ter ak tiv nih pre da va wa i ra di o ni ca na Teh no lo {kom fa kul te tu u No vom Sa du.

Po re ~i ma jed nog od or ga ni za to ra pre da va wa, stu den ta Sme ra ekoener get skog in `e wer stva na ovom fa kul te tu Vu ka Ra jo vi }a, ana li zi ra ju se te me ko je su za ni mqi ve {i roj jav no sti, a mo gu se po sma tra ti iz ugla he mi ~a ra, he mij skog teh no lo ga ili fi zi ko-he mi ~a ra.

- Ciq je po pu la ri za ci ja na u ke, ta ko da bu de ra zu mqi va {i roj jav no sti, i pri bli `a va we na u~ no po pu lar nih obla sti stu den ti ma, pro fe so ri ma i go sti ma s dru gih fa kul te ta. Plan je da ra di o ni ce bu du odr `a va ne re dov no, a te me bu du }ih ra di o ni ca bi }e one ko je naj vi {e za ni ma ju stu den te - ka `e Ra jo vi}, i ob ja {wa va da su ra di o ni ce otvo re ne za sva ko ga ko ho }e da sa zna ne {to no vo i za ni mqi vo, ali im uglav nom pri su stvu ju stu den ti Teh no lo {kog fa kul te ta i srod nih na u ka.

Pr vo pre da va we odr `a no je u de cem bru pro {le go di ne i ima lo je na ziv „Fo to ka ta li za od na no do ma kro„. Ana li zi ra ni su fo to ka ta -

li ti~ ki pro ce si i wi ho va pri me na ko ja je mo gu }a u re {a va wu ne kih pro ble ma u za {ti ti `i vot ne sre di ne, kao {to su pre ~i {}a va we i dez in fek ci ja vo de, pre ~i {}a va we va zdu ha u za tvo re nom pro sto ru, sa mo ~i {}e we po vr {i na, ste ri li za ci ja ma te ri ja la i dru go. Pre da va ~i su bi li prof. dr Rad mi la Ma rin ko vi}-Ne du ~in i asi stent ki wa mr Mi li ca Had na |ev-Ko sti} s Ka te dre za op {te in `e wer ske di sci pli ne, kao i na{ sa go vor nik.

Klub mla dih he mi ~a ra u No vom Sa du po sto ji od ma ja pro {le go di ne, a ~la no vi su, ka ko ka `e Ra jo vi}, stu den ti ko ji `e le da pre ne su svo ja is ku stva i zna we osta lim ko le ga ma. Klub je osno va lo Srp sko he mij sko dru {tvo u ci qu pro mo vi sa wa na u ke me |u mla dim is tra `i va ~i ma. Pro je kat ra di o ni ca u No vom Sa du po kre nut je pre dva me se ca, a po kre ta ~i su, uz Ra jo vi }a, bi li Je le na Ra ko vi}, Mi li ca Bo {wak i Ar pad Ki raq. Ka ko je na ja vqe no, ra di o ni ce }e bi ti odr `a va ne re dov no, a sve in for ma ci je mo gu se na }i na saj to vi ma www.kmhem.net i www.tf.uns.ac.rs.

A. Jerini}

Fran cu ske sti pen di je za vi {e ni voe stu di ja Am ba sa da Fran cu ske u Sr bi ji ob no vi la je kon kurs za do de lu sti pen di ja za 2011/2012. go di nu za stu den te iz Sr bi je ko ji `e le da na sta ve {ko lo va we u Fran cu skoj za ni vo ma ster II i dok to ra te. Bi }e do de qe no oko dva de set sti pen di ja ko je }e po kri ti tro {ko ve {ko la ri ne, `i vo ta u Fran cu skoj, kao i so ci jal nog osi gu ra wa.

Stu den ti ko ji bu du iza bra ni ima }e sta tus „sti pen di ste fran cu ske vla de”. Fran cu ska am ba sa da do de li }e i par ci jal ne sti -

pen di je ko je po kri va ju {ko la ri nu i so ci jal no osi gu ra we, a stu den tu ta ko |e omo gu }a va ju sti ca we po me nu tog sta tu sa. Osta tak tro {ko va mo `e da sno si pred u ze }e, op {ti na ili sam stu dent.

Za sti pen di je mo gu kon ku ri sa ti stu den ti ko ji ima ju srp sko dr `a vqan stvo i ko ji su za vr {i li ~e tvr tu go di nu stu di ja ili }e je za vr {i ti naj ka sni je do ju na 2011, a pla ni ra ju da u Fran cu skoj upi {u stu di je «ma ster II ili dok to rat. U iz u zet nim slu ~a je -

vi ma raz ma tra }e se kan di da tu re ko je se od no se na od re |e ne sme ro ve pri vi so kim {ko la ma, in sti tu ti ma za po li ti~ ke na u- ke i dru go.

Osim uspe ha to kom stu di ra wa, vred no va }e se uskla |e nost kan di da tu re s pri o ri te ti ma sa rad we Ode qe wa za sa rad wu i kul tur nu de lat nost am ba sa de Fran cu ske i kva li tet pro jek ta na stav ka stu di ja ili pro fe si o- nal nog usa vr {a va wa. S po seb nom pa `wom bi }e raz ma tra ne kan di da tu re stu de na ta ko ji

su pred vi de li jo{ ne ki iz vor fi nan si ra wa osim sti pen di je kao i zna we fran cu skog je zi ka.

Kan di da ti ko ji bu du oda bra ni u pr vom kru gu bi }e po zva ni na raz go vor s ko mi si jom, ~i je }e od lu ke bi ti sa op {te ne to kom apri la za ma ster stu di je, a za dok to ra te u ma ju.

Vi {e in for ma ci ja o kon kur su mo `e se pro na }i na saj tu Fi lo zof skog fa kul te ta www.ff.uns.ac.rs.

A. J.

VA@NI TELEFONI Uni ver zi tet u No vom Sa du Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 5, te le fon rek to ra ta: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rek to rat @uns.ns.ac.yu, in ter net-adre sa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 6, Dekanat: 021/485-2055, stu dent ska slu `ba:{ef studentske slu`be 485-2222. re fe rent za ra ~u nar stvo i automatiku: 021/485-2229. re fe rent za ma {in stvo: 021/485-2226. re fe rent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 re fe rent za in du strij sko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za gra fi~ ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za {ti te `i vot ne sre di ne 021/485-2225. re fe rent za ar hi tek tu ru: 021/485-2223. re fe rent za gra |e vi nar stvo 021/485 2228, re fe rent za sa o bra }aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 8, te le fon: 021/485-3500, stu dent ska slu `ba: 021/485-3379. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, te le fon: 021/450 628, stu dent ska slu `ba: 021/484-3273. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Haj duk Veqkova 3, te le fon 021/420 - 677, stu dent ska slu `ba: 021/6624-377. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \u re Jak {i }a 7, cen tra la: 021/422 - 177. Broj `i rora ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bu le var ca ra La za ra 1, te le fo ni: 021/485-3600, stu dent ska slu `ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 3, te le fon: 021/485-2700.

Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Do si te ja Ob ra do vi }a 1, te le fon: 021/6350 377, stu dent ska slu `ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov }en ska 16, te le fon 021/450 - 188, stu dent ska slu `ba: 021/450 - 188 lo kal 122. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Pod go ri~ ka 4, cen tra la: 025/22 - 030, stu dent ska slu `ba: 025/28 - 986. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Ko za ra~ ka 2a, cen tra la: 024/554 - 300. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \u re \a ko vi }a bb, in ter net adre sa www.tf.zr.ac.yz, te le fon: 023/550 - 525, stu dent ska slu `ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `i ro-ra ~u na za stu dent ske upla te 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi: “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. ok to bar”: 021/654-1188, “Fe je{ Kla ra”: 021/469-367, “Slo bo dan Ba ji}”: 021/458-158, “Veqko Vla ho vi}”: 021/459-971.

Studentske menze: Bu le var Mi haj la Pu pi na: 021/457-460, Uli ca Si me Mi lo {e vi }a (kan ti na): 021/6350-547.

28

ponedeqak31.januar2011.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Posledwi pozdrav svome dragom Mi}ku

Milana Luki}a Mi}ka

Milanu Luki}u Mi}ku

Hvala Ti za svu qubav koju si nam nesebi~no darivao.

S qubavqu i po{tovawem, Vukica.

PODBU[IVAWE do Fi 1000mm, prodaja opreme za podbu{ivawe i ugradwu za{titnih cevi i iznajmqivawe opreme za podbu{ivawe. Tel. 063/521546.

19565

PRODAJEM trosoban stan .

Liman II, drugi sprat.

Bulevar oslobo|ewa 139.

83.000 evra.

Telefon 063/547-451.

20684

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice.

Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16.

18877 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq. Telefoni: 6618-846, 063/8485495.

20301 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3700, kostolac 3650 i su{eni 900. Telefoni: 064/21-56-421, 062/170-74-51.

20639 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3600din. Su{eni za centralno grejawe 9000 dinara.

Telefoni: 064/214-23-52, 063-823-16-54, 061/138-24-07.

20640

S qubavqu i po{tovawem, tvoji: Sawa i Sa{a Ble~i} sa porodicom.

20784

20781

S tugom u srcu opra{tamo se od na{eg voqenog te~e

Posledwi pozdrav svome dragom zetu

Milana Luki}a Mi}ka Hvala Ti za svu qubav koju si nam nesebi~no darivao.

S qubavqu tvoji: Jovan i Sne`ana [ipovac sa porodicom.

20782

POTREBNA radnica za rad u restoranu sa iskustvom.

Telefon 459-686 radnim danom od 12 - 18. ~asova.

20714

S tugom u srcu opra{tamo se od na{eg dragog te~e

Posledwi pozdrav svome dragom Mi}ku

Milanu Luki}u Mi}ku Tvoj drag i plemenit lik uvek }e biti na{a draga uspomena.

Ispra}aj na{eg dragog Mi}ka obavi}e se iz porodi~ne ku}e na grobqe, u Kara|or|evu kod Ba~ke Topole, u ponedeqak, 31. 1. 2011. godine u 13 ~asova.

S qubavqu i po{tovawem, Nada i Ne|o [ipovac.

20780

Posledwi pozdrav prijatequ

Milanu Luki}u Mi}ku S qubavqu i po{tovawem, Vida i Dragana sa porodicom.

20783

Posledwi dragom

pozdrav

na{em

Savi Raki}u

od dru{tva sa Klise: Srba, Malina, U~o, [kavi}, Devu{a, Siki, Rus, Ma~ak, Kne`evi} i Kquti}.

Savi Raki}u Sahrana }e se obaviti danas, 31. 1. 2011. godine, u 14 ~asova, u Ka}u, na Mesnom grobqu.

O`alo{}eni: sestra Du{anka sa porodicom Milanovi}.

20804

Posledwi pozdrav na{em dragom kumu, kom{iji i prijatequ

Milanu Luki}u Mi}ku

20809

Danas, 31. 1. 2011. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu obavi}e se sahrana na{eg voqenog supruga i oca.

Obradin Pani}

Dragi na{ Mi}ika, bio si i osta}e{ svetao lik na{eg `ivqewa.

1957 - 2011.

Nikada te ne}emo zaboraviti, posebno tvoj Dragan.

Porodica Ba~i}.

Qubavqu, dobrotom i plemenito{}u ispunio si na{e `ivote.

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

Tvoji najmiliji: supruga Slavica, deca Mirko i Milica.

20785

20790

dnevnik

OGLASi

ponedeqak31.januar2011.

25

26

ponedeqak31.januar2011.

OGLASi

dnevnik

dnevnik

OGLASi

ponedeqak31.januar2011.

27

28

ponedeqak31.januar2011.

OGLASi

dnevnik

dnevnik

OGLASi

ponedeqak31.januar2011.

29

30

ponedeqak31.januar2011.

OGLASi

dnevnik

dnevnik

OGLASi

ponedeqak31.januar2011.

31

32

ponedeqak31.januar2011.

OGLASi

dnevnik

dnevnik

OGLASi

ponedeqak31.januar2011.

33

34

ponedeqak31.januar2011.

OGLASi

dnevnik

dnevnik

OGLASi

ponedeqak31.januar2011.

35

36

ponedeqak31.januar2011.

OGLASi

dnevnik

dnevnik

l

subota29.januar2011.

37

38

utorak4.januar2011.

l

dnevnik

dnevnik

l

utorak4.januar2011.

37

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav dragom zetu i te~i

Milenku Ivanovu Mirjana i Mladen ^ankovi}, Ivana, Vidosava i Svetozar Lazi}.

Posledwi pozdrav dragoj kumi

Mariji

ponedeqak31.januar2011.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula 29. 1. 2011. godine na{a draga mama i baka

Marija Beara - Bejarovi}

od kumova Sne`ane i Nade Ba}inac.

20803

Preminuo je u 81. godini na{ dragi otac, deda i pradeda

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Stevan Babi}

Milka Luburi} 1941 - 2011.

Sahrana je 31. 1. 2011. godine, u 13 ~asova, na Alma{kom grobqu.

O`alo{}ena porodica: unuk Marko, }erka Gordana i sin Nenad.

Sahrana je danas, 31. 1. 2011. godine, u 14 ~asova, u Veterniku.

Porodica Babi}.

Posledwi pozdrav snaji i ujni

Sahrana je danas, 31. 1. 2011. godine, u 13 sati, na mesnom grobqu, u Ka}u.

O`alo{}ena porodica.

20798

20799

29

20811

20810

Na{em dragom dedi.

Dana, 29. januara preminuo je u 79. godini na{ voqeni suprug, otac i deda

Milenko Ivanov

Borki Maksi}

Posledwi pozdrav od brata sa porodicom.

Mara Kalajxi} i porodica [quka.

20788

20802

Sretko @ivkovi}

Sretko @ivkovi}

Tinka Stankovi}

Sahrana }e se obaviti u utorak, 1. 2. 2011. godine, u 13.30 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

1932 - 2011.

1929 - 2011.

O`alo{}eni: supruga Grozda, sin Sre}ko, }erke Mira, Qiqa, Dragica, Biqa, snaja Sne`ana, zetovi Dragan i Mikica, unuci Qubomir, Stefan, Nemawa, Vuk, Ogwen, Jovana, Jelena i Daca.

Posledwi pozdrav od zeta Radomira i unuka Stefana Savi}a.

Posledwi pozdrav od familija @ivanovi} i Pa~anski.

20806

20805

20797

Posledwi pozdrav na{oj ujna Tini.

Dragoj sestri

Posle kratke i te{ke bolesti umrla je na{a draga sestra, tetka i svastika

Borka Maksi}

Borka Maksi}

Tinka Stankovi}

Hvala za osmeh qubav Qiqu i Maksu

Sau~estvujem u bolu dragih prijateqa.

Tatjana \akovi}.

Porodica Su~evi}.

dragoj

20786

Posledwi sestri

Novak Buqi}

Borka Maksi}

30. 1. 2004 - 30. 1. 2011.

Sahrana je danas, 31. 1. 2011. godine, u 14 ~asova, na grobqu, u Ba~kom Jarku.

od: sestre Mire i sestri}a Sa{e Dragovi} sa porodicom.

Hvala ti za qubav i pa`wu koju si nam dala.

Posledwi pozdrav dragoj

Tvoji: Miroslava, Steva, Sne`ana, Jovan i Novak.

dragoj

Tinki Stankovi}

S qubavqu i tugom uspomenu na tebe ve~no }e ~uvati sestra Desanka.

20796

20787

POMEN dragoj supruzi

POMEN na{oj dragoj teti

Posledwi pozdrav ujni i zaovi

pozdrav

ro|. Ni}eti} S qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na tvoju dobrotu i veliko srce.

20791

20794

20793

pozdrav

20801

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada preminula u 72. godini na{a draga

]erka Qiqana, sin Jovan, unuk Damjan i snaja Milica.

Posledwi strini

O`alo{}eni: Qubica, Mara i Mi{a sa decom.

POMEN

voqenoj

Borki Maksi}

od sestre Zdravke Batini} sa porodicom.

posledwi pozdrav od \ure i Brace sa porodicama.

20800

20807

Posledwi pozdrav sestri i tetki

Borki Maksi}

Gospode, podari mir wenoj napa}enoj du{i i umornom telu, a mi }emo je se do`ivotno se}ati, sa qubavqu i tugom.

Sestra Nada, sestri} Nikola

Tinka Stankovi}

i zet Milorad Babi}.

20808

Posledwi pozdrav

Tinki Stankovi}

ro|. Ni}eti} iz Sremskih Karlovaca

Ru`ici Mileki} Borki Maksi}

Borki Maksi}

Ru`ici Mileki}

Borki Maksi} Tvoja dobrota i plemenitost osta}e u ve~nom se}awu.

od: Nedeqka i Neboj{e Maksi} sa porodicama.

od: sestara Draje i Darinke sa porodicama.

20789

20795

Porodica Rosi}: Brane, Rada, Sava i Ivan.

20792

I posle sedam godina, isto nam nedostaje{, a tvoje qubavi nema ni u jednim o~ima.

Tvoji Kuzmanovi}i: Nikola, Jelena, Goca i Bora.

20748

Pro{lo je sedam godina kako nismo zajedno. Tebe nema, ostala je praznina koju ni{ta ne mo`e da popuni i verovawe da si tu negde blizu mene.

Draga Ru{ka, ose}aj da nisi zauvek oti{la nikad ne}e nestati.

Po~ivaj u miru, Tvoj Du{ko.

20747

30

Лаза Костић

Свечана академија поводом јубилеја Лазе Костића (РТВ 1, 19.30) 08.20 08.35 09.00 09.30 10.05 10.30 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.10 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.30 21.30 22.00 22.30 23.25 23.35 01.10 02.30

Ми ки је ва куј на Тро ло ви Слон Бен џа мин Бај ко квиз Зна ње: Се це си ја у Но вом Са ду Зна ње има ње Ку хи њи ца Де си ло се Ве сти До да ти жи вот го ди на ма Та бло ид Ве сти Чу ва ри ба нат ског ви на Слон Бен џа мин Ја и ма ма, филм ТВ Днев ник Тај на хра не: Греј пфрут Ку хи њи ца Раз глед ни це Све ча на ака де ми ја по во дом ју би ле ја Ла зе Ко сти ћа, пре нос из СНП-а Ду ел стру на Цен тар све та Вој во ђан ски днев ник Ко смос: Ера Во до ли је Ми ки је ва куј на Драм, филм Кон церт Вој во ђан ских сим фо ни ча ра Чу ва ри Ба нат ског ви на

Наши дани У новом издању емисије на мађарском језику на тему „Попуњен и предат упитник Европске комисије” говориће Ласло Варга, председник Одбора за европске интеграције Скупштине Србије. Након тога, о опасности од подземних вода упознаће нас регионални директор ДТД Имре Халгато. Уредник: Агнеш Војводић (РТВ 2, 20.00)

06.30 06.55 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 12.00 12.30 12.40 13.05 13.15 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 23.00

tv program

ponedeqak31.januar2011.

Ку хи њи ца (мађ) Чар ли јев ави он, филм Бра зда (мађ) Из вор на ма ђар ска на род на му зи ка Су че ља ва ње (мађ) Ор ке стар 100 ви о ли на, ма ђар ска му зи ка Ка те ри на и ње не кће ри Пу те ви на де Ве сти (мађ) Трио-Евро ре ги о нал ни ма га зин Ми ки је ва куј на Ча ри ри бо ло ва Пут Ро ма (ром) До бро ве че Вој во ди но (мађ) Кул тур ни ма га зин (мађ) (Је лен-лет) ТВ Ма га зин (рум) ТВ Днев ник (хрв) ТВ Днев ник (слов) ТВ Днев ник (рус) ТВ Днев ник (рум) ТВ Днев ник (ром) ТВ Днев ник (мађ) Спорт ске ве сти (мађ) Ку хи њи ца (мађ) На ши да ни (мађ) Ева ма га зин (мађ) Из о па че на же ља, филм Јер мо ло ви

06.00 07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 11.00 12.00 12.10 12.20 13.00 14.00 14.10 14.40 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 21.40 22.00 22.30 23.05 00.00 00.30

Му зич ко сви та ње Глас Аме ри ке У су срет сун цу Ве сти украт ко У огле да лу Ве сти украт ко Љу бав на про да ју Мо је де те Ве сти украт ко Би ла јед ном јед на не де ља Сед ми дан Аре на ин фо Ве сти украт ко Хро ни ка оп шти не Вр бас Свет по љо при вре де Вој во ђан ске ве сти Очи сти мо Ср би ју У огле да лу Е-ТВ Вој во ђан ске ве сти Љу бав на про да ју Раз го во ри о здра вљу Вој во ђан ске ве сти Без цен зу ре Иза мре же Би ла јед ном јед на не де ља Вој во ђан ске ве сти Раз го ли ће ни Ви но и ви но гра дар ство Глас Аме ри ке Ноћ ни про грам-ре при зе

06.00 06.05 08.00 08.15 09.03 09.44 10.00 10.04 10.35 11.05 10.10 12.00 12.15 12.29 12.34 12.49 13.30 15.00 15.10 16.00 16.04 17.00 17.20 17.45 18.25 18.57 19.30 20.05 20.55 22.05 23.00 23.05 23.50 00.05 00.13 01.08 02.49 03.00 03.45 04.03 04.32 05.09 05.49

09.00 09.05 09.30 10.00 10.05 11.05 12.00 12.05 12.15 12.45 13.00 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.15 16.30 16.45 17.15 17.30 18.30 18.45 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.15

Ве сти Хра на и ви но Порт фо лио Ве сти Пут за Еј вон ли Не ми све док Ве сти Агро дан Јо ва на су бо том Нео н си ти Ве сти Из ме ђу ре до ва Ве сти Ле ни ја Ве сти Се ри ја Објек тив (слов) Објек тив (мађ) Објек тив Ква драт ва ро ши Нео н си ти Но во сад ско по под не Нео н си ти Агро дан Објек тив Хра на и ви но Спринт Ис тра га Жи ва ва тра Објек тив Раз от кри ве ни Се ри ја

10.00 Фул Тилт по кер 11.00 ФА куп: Ар се нал – Ха дер сфилд 13.15 Пре глед НХЛ 13.45 Ус ки ја ва ње 14.15 ФА куп: Са у темп тон – Ман че стер ју нај тед 16.00 НБА: Окла хо ма Си ти – Ма ја ми 17.45 Пра ви НБА 18.30 НХЛ: Ол Стар гејм 20.15 Шам пи о нат 21.00 Хо ланд ска ли га 22.00 Пре глед ФА куп 23.00 Фул Тилт по кер 00.00 ФА куп: Нотс ка ун ти – Ман че стер Си ти

08.00 Де чи ји про грам, 09.00 Ку хи њи ца, 10.00 Из лог стра сти, 10.30 Стајл, 11.00 Отво ре ни екран, 12.00 Спорт из дру гог угла, 13.00 Ме тро по ле и ре ги је све та, 14.00 Ин фо К9, 15.00 До каз ства ра ња, 16.00 Ин фо К9, 16.45 Би бер, 17.00 Де чи ји про грам, 18.30 Ку хи њи ца, 19.00 Ин фо К9, 19.45 Би бер, 20.15 Отво ре ни екран, 21.15 Бе ле жни ца, 22.15 Би бер, 22.30 Ин фо К9, 23.00 Филм, 00.30 Би бер, 01.00 Из лог стра сти, 02.30 Ноћ ни про грам 07.00 Уз ка фу, 07.30 Бе ли лук и па при чи ца, 08.30 Цр та ни филм, 09.00 Го ди не про ла зе, 12.00 Без цен зу ре, 14.00 Ве тар у ле ђа, 16.00 Љу бав на про да ју, 17.00 Ре тро спек ти ва не де ље, 18.00 Го ди не про ла зе, 19.00 Објек тив, 19.30 Цр та ни филм, 20.00 Спорт ски про грам, 22.00 Објек тив, 22.30 Ку ћа 7 же на, 04.00 Филм ски про грам

Ве сти Ју тар њи про грам Ју тар њи днев ник Ју тар њи про грам Бо љи жи вот У здра вом те лу Ве сти Лов и ри бо лов Еко ка ра ван Ве сти Очај не до ма ћи це Днев ник Спорт плус Евро нет Га стро но мад Касл Филм: Бру клин и Гу си ње Ве сти Ви со ки на пон Ве сти Ми рис ки ше на Бал ка ну Днев ник РТ Вој во ди на Шта ра ди те бре Бе о град ска хро ни ка Око Сла га ли ца, квиз Днев ник Бе ла ла ђа Пе сма плус Бин го Упит ник Ве сти Касл Днев ник Евро нет Да вид Но ланд Ре во лу ци ја го спо ђе Рет клиф, филм Упит ник Ве сти Га стро но мад Око Лов и ри бо лов ТВ про да ја Вер ски ка лен дар

Еко-караван: Зоо-врт Љубитељи животиња знају шта значи бринути о свом кућном љубимцу - псу, мачки... Замислите сада на једном простору 600 разноразних животиња које треба нахранити, пазити, лечити... Ово је прича о Зоо-врту „Палић” који се налази у центру истоименог насеља, 6 км од Суботице. (РТС 1, 10.35)

06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 09.50 11.00 12.00 14.05 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 20.10 21.00 23.30 01.00 01.30 01.45 03.00

Екс пло зив Екс клу зив Еле нин дух Це на сре ће Три Хил Гу муш Це на сре ће Филм: Мис Тај ни агент Еле нин дух Ка да ли шће па да В.И.П Вај па ут Екс клу зив Ве сти Екс пло зив Гу муш Ка да ли шће па да Филм: Рат ник Филм: Љу бав и ак ци ја у Чи ка гу Екс пло зив Екс клу зив В.И.П Филм: Љу бав и ак ци ја у Чи ка гу

dnevnik

Хју Лори

СЕРИЈА

Доктор Хаус У центру пажње је Грегори Хаус, контроверзни доктор који не верује никоме, а нарочито не својим пацијентима. Иако његово понашање оскудева манирима, јер се често догађа да не жели ни да разговара са онима које лечи, он је изузетан стручњак... Улоге: Хју Лори, Омар Епс, Џенифер Морисон, Џес Спенсер (Авала, 22.30) 06.48 УН ХЦР - По вра так 07.17 Ку ва ти ср цем: Др Је ли ца Бла жић 07.46 Шум ска шко ла 07.57 Оли ви ја 08.08 Ми ле 08.37 Алекс у ча роб ном воћ ња ку 08.46 Ту ма че ње књи жев ног де ла 09.03 Ман сар да 2 09.24 Јед на сли ка, јед на при ча 09.36 Све то пи смо на ЦД ро му 10.05 Ен ци кло пе ди ја 10.12 Вре ле гу ме 10.42 То тал те нис 10.57 Срп ске спорт ске ле ген де 11.13 До бро је, до бро је зна ти 11.42 Не кад и сад 12.30 Иза на сло ва 12.54 Тре зор 13.54 Ту ма че ње књи жев ног де ла 14.11 Ман сар да 2 14.32 Јед на сли ка, јед на при ча 14.44 Све то пи смо на ЦД ро му 15.13 Ак ти ви рај се 15.37 Ен ци кло пе ди ја 16.00 Ово је Ср би ја 16.35 Сек спер ти 17.04 Обра зов но огле да ло: О стра ху 17.25 Еко гло бал 17.57 Ге не ра ци ја 5: Енер ги ја 18.25 Раз глед ни ца 18.56 Шум ска шко ла 19.02 Пе пе пра се 19.07 Оли ви ја 19.18 Ми ле 19.46 Алек са у џун гли 20.07 Мо же мо ли ве ро ва ти на у ци?

21.00 Очај не до ма ћи це 21.48 Но ви фран цу ски филм 2011.

22.12 За љу бљен у Ле ју, филм 23.53 Ла тин па си он 00.41 Тре зор 01.39 Мо же мо ли ве ро ва ти на у ци 02.31 Кон церт СО РТС

06.30 07.30 07.45 09.00 09.01 10.00 10.10 11.05 12.00 12.10 13.02 13.40 14.00 14.30 15.05 15.30 16.00 16.05 17.02 18.00 18.30 19.00 20.30 22.30 23.30 23.45 00.00

Ма ра тон Ве сти Отво ре ни сту дио Ин фо Отво ре ни сту дио Ве сти Реј чел Реј Љу бав у за ле ђу Ве сти Ми ли ца² Отво ре ни сту дио Ми ли ца² Ве сти Иза ве сти Сли ке жи во та Ко па о ник Ве сти Љу бав у за ле ђу Гор штак Ве сти Иза ве сти По ро ди ца Се ра но Филм: Ра фал на паљ ба Док тор Ха ус Ве сти Ми ли ца² Филм: Мрач не во де

06.00 07.00 10.00 10.35 11.00 11.30 12.00 14.00 15.00 16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 19.15 20.00 21.00 22.00 23.00 23.35

Ра диј ско ди за ње ТВ ди за ње Ве сти за осо бе оште ће ног слу ха Квиз: Су пер ге ни је Тр нав че ви ћи у ди вљи ни Топ шоп На ша ма ла кли ни ка Ро бин зон Кру со Нај бо ље го ди не Ве сти Б92 Спорт ски пре глед Нај бо ље го ди не Квиз: Су пер ге ни је Ве сти Б92 Сун ђер Боб Коц ка ло не НГ и Би-Би-Си на Б92: Исто ри ја на у ке Вра ти ће се ро де Ин сај дер Ве сти Б92 Филм: Уса мље ни ја хач

Инсајдер: Превара века После неколико месеци истраживања, Инсајдер у новом серијалу открива како се пљачкају државна предузећа. Ко су појединци који су се, уз политичку заштиту, годинама богатили на рачун рудника угља Колубара? (Б92, 22.00)

06.00 06.55 10.00 11.40 12.00 14.00 15.00 16.50 17.00 17.45 18.45 19.00 19.10 19.30 20.00 21.00 21.15 23.00 01.00 02.45 03.00

Три јумф љу ба ви До бро ју тро Двор Си ти кидс За бра ње на љу бав Бал кан пар ти Двор На ци о нал ни днев ник Три јумф љу ба ви Те ре за У со су Иде мо да ље Двор На ци о нал ни днев ник Двор - пре глед да на Двор - из бор кра ља и кра љи це Гранд – на род пи та Двор Филм: Ни ти ви дим, ни ти чу јем Си ти Филм: Дру га же на

Миломир Марић

Ћирилица Аутор нам разоткрива српску прошлост због које смо остали без будућности. Емисија која указује на грешке на којима се многи нису научили и помаже да уз аутентичне саговорнике и њихова искуства стигнемо до паметнијих решења, сазнања и нових, бољих искустава. Аутор и водитељ: Миломир Марић (Хепи, 20.00) 05.30 Ју тар њи про грам 08.00 Но ди 08.10 Ма ла прин це за 08.30 Са Бо у аван ту ру 08.50 Ме га ми ни малс 09.05 Здра во, Ки ти 09.15 Абу 09.40 Те ле шоп 09.55 Ве сти 10.00 Ан ге ли на ба ле ри на 10.30 Ју гио 11.00 Ба ку ган 11.20 Винкс 11.30 Си ре не 12.00 Кви зић 13.00 Пре со ва ње 13.40 Те ле шоп 13.55 Ве сти 14.00 Па ро ви 15.00 Је ле на 15.40 Те ле шоп 15.55 Ве сти 16.00 ТНТ 17.00 Па ро ви 17.55 Те ле ма стер 18.25 Цр ни Гру ја 19.00 Па ро ви, ужи во 19.55 Ве сти 20.00 Ћи ри ли ца 21.00 Па ро ви, пре глед да на 22.00 Па ро ви, ужи во 23.00 ТНТ 23.55 Ве сти 00.00 Па ро ви, ужи во 03.00 ТНТ 04.00 За бав ни про грам 05.00 Је ле на

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00)

08.45 Ски Ја хо ри на, 09.15 Фо кус, 09.45 Му зи ка, 12.00 Мак си мал но опу ште но, 12.55 Хит не де ље, 13.00 Фо кус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здра вље и Ви, 17.00 Фо кус, 17.40 Ин фо Пулс, 20.00 Фо кус, 20.40 ФАМ, 21.10 Бу ле вар, 22.00 Хо ли вуд, 22.25 Ба ње Ср би је, 23.05 Фо кус, 23.45 Ту ри стич ке раз глед ни це, 00.00 Ин фо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фо кус, 01.10 Ски Ја хо ри на, 01.40 Веб џанк

07.00 Де чи ја се ри ја, 08.00 555 лич но сти, 09.00 Сва шта о ни ца, 09.30 Ис под по клоп ца, 10.00 Филм ин фо, 10.30 Здра вље, 12.15 Злат но по ље, 14.00 Ак цен ти, 14.15 Во леј, 15.00 Иза зо ви исти не, 15.30 Се ри ја, 16.00 Ак цен ти, 16.30 Док. филм, 18.00 Ак цен ти, 18.15 Из во ри здра вља, 19.00 Пу то пис, 20.30 Са мо вас гле да мо, 22.30 Ак цен ти да на, 23.00 Филм

12.00 Хро ни ка оп шти не С. Ми тро ви ца, 13.00 Ва шар та шти не, 14.00 Џу бокс, 14.30 Ши-Ра, 15.00 Кар ме ли та, 15.45 Ку хи њи ца, 16.15 Пут ви на, 16.45 Мо бил Е, 17.00 Но во сти 1, 17.15 Хро ни ка оп шти не Шид, 18.10 Бун тов ни ци, 19.00 Но во сти 2, 19.30 Ши-Ра, 20.00 Кар ме ли та, 20.45 Спорт СТВа, 21.15 Ва шар та шти не, 22.00 Но во сти 3, 22.30 Бун тов ни ци, 23.15 Џу бокс, 00.00 Глас Аме ри ке

08.00 Хра на и ви но, 09.00 Филм, 10.30 Му фљуз, 11.00 Под сун цем, 12.00 До кра ја све та, 12.30 Па но ра ма оп шти не Жи ти ште, 13.00 Про дук ци ја мре же, 14.00 Агрос фе ра, 15.05 Филм, 17.00 До кра ја све та, 18.00 Иза сце не, 18.30 Но ди, 19.00 Мо за ик да на, 19.30 Хра на и ви но, 20.00 Од го вор, 21.05 Тај ни знак, 22.00 Мо за ик да на, 22.30 Слу жба 21, 23.00 Филм

dnevnik

ponedeqak31.januar2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

6

31

SlavNi StRaNci goSti SRbiJe

Pi {e: Radovan Popovi} 07.00 09.07 10.05 11.00 11.10 12.00 12.16 12.35 13.20 14.20 14.55 15.25 16.00 17.27 18.14 18.35 19.30 20.10 21.10 22.15 22.55 23.35 00.35

Томи Ли Џонс

Чувари закона Савезни шериф Сем Џерард је у потрази за бегунцем, осумњиченим за двоструко убиство. Након пада авиона који је превозио затворенике у реку Охајо, Марк Шеридан користи прилику и бежи... Улоге: Томи Ли Џонс, Весли Снајпс, Роберт Дауни Џуниор, Џо Пантолијано, Данијел Ребук Режија: Стјуарт Берд (Нова ТВ 22.15) 07.30 07.55 08.10 08.25 09.25 10.20 11.45 13.00 13.40 14.40 15.35 16.35 18.25 19.15 20.05 21.00 22.15 00.55 02.30 02.50 03.40 04.40

Господин Маго Бумба Градитељ Боб, цртани Роари, цртани Сломљено срце Гумуш Аси ИН Заувек заљубљени Сломљено срце Најбоље године Гумуш ИН Дневник Најбоље године Аси Чувари закона Напад сабљозубог тигра, филм Брачне воде Хероји Езо ТВ Поротница

\08.00Стопама Чајковског 09.00 Моћ жита: Историја хране за преживљавање 10.00 Вајат Ерп 11.00 Суђење нацистима у Нирнбергу 12.00 Флоренс Најтингејл 13.00 Операција Холивуд 14.00 Почетак рата 15.00 Древни кинески спортови 16.00 Велики научници 16.30 Свет новца: Свет по Гуглу 17.00 Хитлерови истраживачи 18.00 Највећи витез 19.00 Када су Мавари владали Европом 20.00 Историја расизма 21.00 Ловци на нацисте 22.00 Снимање рата 23.00 Истина о...

00.00 Велики научници 00.30 Свет новца: Свет по Гуглу 01.00 Хитлерови истраживачи

01.20 02.05 02.25 03.05 03.50

07.55 08.25 08.50 09.35 10.00 10.45 11.15 11.45 12.45 13.15 14.00 15.30 15.45 16.30 17.00 19.50 20.40 21.25 22.10 23.05 00.45

Добро јутро, Хрватска Студио 60 на Сансет Стрипу Путовање по Арабији Код Ане Треће доба Дневник ТВ календар Море љубави Пуна кућа Рафтера Научна петица Моја породица Глас домовине Хрватска уживо 8. спрат, ток шоу Код Ане Твоја сам судбина Дневник Грунтовчани Л.А. недовршено, док. филм Свијет профита Дневник 3 Лица нације Андрас Шиф у позоришту Олимпико Ксена - принцеза ратница Драги Џоне Завршни ударац Мрежа преваре Лажи ме

Мала ТВ Лагодни живот Зека и Кодија Школски програм Случај за екипу БАРЗ Твоја сам судбина Еко зона Море Лепом нашом Мала ТВ Школски програм Драги мој лажљивче, филм Жупанијска панорама Студио 60 на Сансет Стрипу Слеџ Хамер АТП Загреб Индорс, пренос првог меча Хит дана Завршни ударац 2 Мрежа преваре Лажи ми АТП Загреб Индорс, снимак другог меча Ноћни музички програм

СЕ РИ ЈА

Мре жа прeваре Лу ис Еванс је бан кар ска слу жбе ни ца ко ја спа ја крај с кра јем у же љи да оси гу ра бу дућ ност сво јој осмо го ди шњој кће ри Ери ки. Али она је и од лич на ме та бан ди зло чи на ца ко ји тра же на чин да се ин фил три ра ју у бан ку у ко јој Лу ис ра ди... Уло ге: Џо ди Ви та кер, То би Сти венс, Ло ренс Фокс, Чар ли Брукс Ре жи ја: Ке ни Гле нан (ХРТ 2, 21.25)

Џо ди Ви та кер 08.00 09.00 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.00

Гроф Монте Кристо Ускршња бајка Џек и чаробни пасуљ Путујуће приче 11 Канзас Пацифик Црна мачка бели мачор Кешерн Обојена брда Само доспите воду Лајање на звезде Невероватне девојке Дворана греха Жртва

t06.00Досадна мајка 07.30 Анђели ДОО 09.05 Филмови и звезде 09.30 Гран Торино 11.25 Пинк Пантер 2 12.55 Маторе xукеле 14.20 Херкул (1997) 15.50 Број 17.05 Упознајте Дејва 18.35 Зулендер 20.05 Царство порока - Анастазија 21.00 На исток и доле 21.30 Проклети Јунајтед 23.05 Спартак: Крв и песак - убиј их све 00.00 Последwа екскурзија 4 01.25 Нулти осумwичени 03.05 Добро дошли у Зомбиленд 04.30 Икарус

05.40 07.30 08.30 10.30 12.00 13.00 13.30 15.00 17.00 18.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 01.45

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Страх у срцу С ветром у леђа Интермецо 1 Инвазија варвара Интермецо 2 Хари и Хендерсонови С ветром у леђа еп. 16 Црни месец Земља 2 Хари и Хендерсонови Интермецо 3 Номади Досије Дрезден Лет судбине Мистериозни човек Афера у Кејптауну

Ускрснуће Пет асова Бостонска браћа Моћни ветар Рођење Сређен Флерт Ноћ Џимија Рердона Девојка број 6 Ускрснуће Фантастична тела Врућа романса

06.10 07.10 09.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.50

Адвокатова казна Меклаудове ћерке Браћа и сестре Адвокатова казна Неш Бриџиз Филм: Двоструки живот Еленор Кендал Фојлов рат Добра жена Дијагноза: Убиство Неш Бриџиз Добра жена Филм: Продаја невиности Чињенице и лажи: Досијеи и паранормалном

Син ди Кра форд

По ште на игра По што от кри је пла но ве ру ске ма фи је, адво кат Кејт Ме квин пре жи ви по ку шај уби ства. Је ди на јој је шан са за спас бег ство под за шти том по ште ног по ли цај ца Мак са Кирк па три ка... Уло ге: Ви ли јам Бол двин, Син ди Кра форд, Сти вен Бер коф, Кри сто фер Мек до налд, Сал ма Ха јек Ре жи ја: Ен др ју Спес (РТЛ, 21.40) 08.25 Бибин свет 09.25 Ексклузив с Татјаном Јурић 10.15 Вечера за 5 11.20 Езел 13.05 Клон 14.35 Анђео и ђаво 16.10 Под истим кровом 16.40 Краљ Квинса 17.05 Рејмонд 17.30 Бибин свет 18.00 Ексклузив Таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Вечера за 5 20.00 1001 ноћ 20.50 Езел 21.40 Поштена игра, филм 23.15 РТЛ Вести 23.30 Режи ме 01.05 Астро шоу 02.05 РТЛ Данас 02.40 Последња битка, филм

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Преживљавање Оружја будућности Аута по мери 2008. Генералка Прљави послови Оружја будућности Преживљавање У потрази за забавом Разоткривање митова Погранична полиција Како се прави? Како то раде? Чудовишта из реке Страствени риболовци Кит убица Погранична полиција Аута по мери 2008. Прљави послови Чудовишта из реке

\08.30Фудбал 09.30 Тенис 10.45 Биатлон 12.15 Скијашки скокови 13.15 Фудбал 14.15 Тенис 15.45 Биатлон 17.15 Скијашки скокови 18.15 Фудбал 19.45 Најјачи човек 20.45 Сви спортови 21.00 Рвање 22.25 Сви спортови 22.30 Фудбал 23.00 Биатлон 00.30 Скијашки скокови

Надреалисту је Стаљин узбуђивао

Н

а позив Савеза књижевника Југославије У наредном писму Милеру, Дарел отворено ка1947. у Београд су стигли брачни пар Елза же да једва чека да се „извуче из овог прљавог, Триоле и Луј Арагон, познати француски бучног, разрушеног града“ у којем се „људи толикњижевници. Арагон, један од предводника надреа- ко гнушају Титовог режима да су потпуно апатичлистичког покрета, био је власник листа „Соар“. ни“. На Српску нову годину, 13. јануара 1950, Елза је познатија као сестра Љиље Брик, љубавни- свом пријатељу пише да су „Словени – попут Поце Мајаковског. На железничкој станици их је доче- љака, тешки као ђулад – далеко од медитеранске као Иво Андрић, председник Савеза књижевника. безбрижности и осећајности“, а нешто касније веНа конференцију за штампу отворено су рекли да се ли: „На несрећу, и овдашња клима је такође ужау Француској о нашој књижевности не зна ништа. сна... Људи су попут кртица, преплашени насмрт, Песник и преводилац Божидар Ковачевић, одређен сналажљиви, узнемирени. У међувремену, амеда прати високе госте, забележио је: рички и енглески левичари стижу у овај центар „Његова жена Елза Триоле, једнако га је опоми- барбарства, упоредив једино с најмрачнијим доњала: ’Арагон! Не причај толико, не троши се, ште- бом средњовековног раздобља, да би информисади се!’ И само кад се није добро осећала па остајала у хотелу, могли смо понешто разговарати с њим“. Нису крили – да су једно другом инспирација. Домаћини су их одвели и у Нови Сад, па на Иришки венац и Фрушку гору. На градилишту омладинске пруге Шамац–Сарајево су остали десетак дана. Из Београда су отпутовали за Бугарску, Румунију и, најзад – у СССР. Нису били фасцинирани Југославијом. Њих су узбуђивали Русија и Стаљин. *** Један од најзначајнијих енглеских писаца овога века Лоренс Дарел стигао је у Београд у јулу 1949, кад је постављен за аташеа за штампу британске амбасаде. И у боемисању Дарел био намћораст Савременици кажу да му је једно од ретких задовољ- ли комунисте о томе колико смо ми декадентни и става било разговор на Топчидерском брду с госпо- пред сломом. Хитлер је био дечја игра у поређењу ђом Исидором Секулић о енглеској и светској књи- с овим. Ако капитализам није леп, онда је бар жевности, Србији и српској култури, о новим књига- 100.000 пута лепши, господскији, слободнији од ма. Повремено ју је посећивао и обезбеђивао јој ен- овога. Баста... повероваћеш да бунцам све док не глеске новине и књижевне часописе. Једном свом дођеш до места које је пало под марксистичке чиблиском пријатељу, одмах по доласку у југословен- ни“. ску престоницу, написао је да се, после онога што је Милер му је одговорио и тешио га. Сећао се видео – „за капитализам вреди борити“. Суморна ат- прелепе Београђанке коју је, негде 1936, добро мосфера, сиромаштво, па и беда, доводили су до оча- упознао. У својим успоменама је забележио: јања писца „Александријског квартета“ током трого„У студију једног пријатеља у вили ’Сера’ у дишњег боравка у Југославији. Узвикивао је: Паризу, млада Југословенка по имену Радмила „О, Боже! Ја овде не могу да радим!“ Ђукић латила се вајања моје главе. Оног дана кад Сметале су му прљаве улице, сиротиња, праши- ју је завршила – још увек је била од влажне глине на, врућина, кошава, магла... Пркосио је сиротињи, – један млади кинески студент и ја разговарали возећи своју велику лимузину коју је за мале паре смо о енглеској књижевности. Он је претходно купио у Трсту. Нити је он једном или двапут помеподносио средину у којој је нуо Шекспирово име, што Лоренсу Дарелу, писцу живео и радио, нити је среме је нагнало да га питам дина имала разумевања за да ли је икада прочитао легендарног романа разметљивог дипломату, ко’Хамлета’. Он је поновио „Александријски квартет“, ји је боемисао на себи својто име упитним тоном, а као британском дипломати све у ствен начин. Написао је и онда узвикнуо: ’О, да, саБеограду је сметало: прљаве две књиге: „Бели орао над да се сећам – мислите на Србијом“, авантуристичко- улице, прашина, врућина, кошава, онај роман Џека Лондона’. шпијунски роман у којем је Био сам толико изненађен магла, беда... Пркосио је приказана атмосфера у Бео- сиротињи возећи велику лимузину, да сам подигао обе руке у граду педесетих, као и „низ ваздух и нехотице срушио јефтино купљену у Трсту духовитих, заједљивих, па и још увек влажну главу с саркастичних прича о дипостоља. На моје крајње пломатима“, под називом „Певачи дипломатског хо- ужасавање, она се разбила у комаде – и ни сви ра“, посвећен писарници амбасаде Уједињеног кра- краљеви коњи, нити сви краљеви људи нису мољевства. гли поново да је саставе. Међутим, на сву срећу, У септембру је писао своме пријатељу Хенрију глава је била фотографисана претходног дана. КаМилеру: сније је та фотографија употребљена као илустра„Примио сам ’Сексус’ из Париза и допола га про- ција на омоту моје књиге под насловом ’Недеља читао. Разочаран сам њиме, мада садржи неке од после рата’. Ова глава, која је по мени била твојих најбољих записа до сад. Немам више време- истински налик мојој, отад ме је увек прогањала. на да наставим, усред смо најживљих криза, а руке Замислите моје изненађење и ужас када сам је випуне посла. Права је радост читати те, упркос све- део како стоји усправна на поду, у друштву те му, копиле једно“. друге, непознате главе“.

Kwi gu Ra do va na Po po vi }a „SLAV NI GO STI SR BI JE XX VE KA” mo `e te ku pi ti u kwi `a ri „Slu `be nog gla sni ka” (Je vrej ska 13, No vi Sad), uz po pust od 30 od sto, po 910 di na ra, ili na ru ~i ti pu tem te le fo na 021/6622–609 ili i-mej la knjizara4@slglasnik.com.

Prvi broj Slobodne vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. od 1. januara 1953. Slobodna vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SvetoZaR MaRKovi] toZa pogubqen od okupatora 9. februara 1943. izdava~ „Dnevnik vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, bu le var oslobo|ewa 81. te le faks re dak ci je 021/423-761. elek tron ska po {ta redakcija@dnevnik.rs, in ter net: www.dnevnik.rs. glavni i od go vor ni ured nik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). generalni di rek tor Du {an Vla o vi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure |u je re dak cij ski ko le gi jum: Nada Vujovi} (za me nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i od go vor nog ured ni ka, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (no vo sad ska hro ni ka, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kul tu ra 480-6881), Sve tla na Mar ko vi} (voj vo |an ska hro ni ka 480-6837), Pe tar To mi} (svet 480-6882), \or |e Pi sa rev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (fo to 480-6884), Bran ko Vu ~i ni} (teh ni~ ka pri pre ma 480-6897, 525-862), Nedeqka Klin cov (teh ni~ ki ured ni ci 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu `ba pro da je 480-6850), Svetozar Karanovi} (oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Ma li ogla si 021/480-68-40. besplatni mali oglasi za oglasne novine 021/472-60-60.

Ru ko pi si i fo to gra fi je se ne vra }a ju. cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tam pa „Dnevnik - [tam pa ri ja”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: aiK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

ponedeqak31.januar2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

По след њи дан пр вог ме се ца у го ди ни и ни је та ко лош за вас. На про тив! У ка ри је ри по сти же те и по твр ђу је те успех, углед и ути цај. На лич ном пла ну сте мо ти ви са ни и по зи тив ни. Но ви не и про ме не.

BIK 20.4-20.5.

У кон так ти ма са жен ским би ћи ма при до би ја те па жњу, по др шку или туђ но вац. Пу то ва ња и кон так ти с ино стран ством вам иду у при лог. Због то га про ши ри те ви ди ке и по слов ну са рад њу. У љу ба ви – сло бо да.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

31. januar 2011.

Упор но ра ди те по сво ме, не од у- ста ју ћи од сво јих ста во ва, ма кар би ли са ми и не схва ће ни. Уко ли ко не иде она ко ка ко же ли те, про ме ни те осо бе с ко ји ма кон так ти ра те. Нер во за и из не на ђе ња.

Оно што сте пла ни ра ли не ће се оства ри ти на оче ки ван на чин, а оно што ни сте мо же би ти ве о ма до бро. Ко не ри зи ку је, не до би ја, ка жу. Ни сте скло ни про ме ни, али ће вас окол но сти на то на ве сти. Има те сна жну моћ убе ђи ва ња, ко јим на при ја тељ ски на чин при до би ја те исто ми шље ни ке. Мо же те би ти мак си мал но ан га жо ва ни у од но су на дру ге, у јав но сти, али на од ре ђе но вре ме. Бу ди те до след ни.

Озбиљ ни сте за сво је го ди не. Не мо ра све има ти те жи ну ко ја оп те ре ћу је. При се ти те се ка ко је ле по би ти без бри жан. У кон так ту с дру ги ма, ре зо ну је те и ре а гу је те на осно ву емо ци ја.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

По бри ни те се за си ту а ци ју у сво јој ку ћи, по раз го ва рај те с уку ћа ни ма. Ква ли тет но про во ди те вре ме са сво јом де цом, што ће се по зи тив но од ра зи ти у бу ду ћим до га ђа ји ма. Не бу ди те стро ги.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Да ни бр зо про ла зе, а ви ка сни те ако че ка те на дру ге. Ула ском ва ше пла не те Ју пи те ра у ва тре ни и бор бе ни знак Ов на мо ра те про ме ни ти так ти ку и ци ље ве. Од вас се оче ку је ди рект ност. Кроз ваш знак пло ви Ме сец, што вам до но си про ла зну емо тив ну не си гур ност. По све ти те пу ну па жњу и до вољ но вре ме на сво јој де ци и они ма ко ји вам се обра ћа ју за са вет и ми шље ње. По ро ди ца.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

До бро се сна ла зи те у да тим ди на мич ним окол но сти ма. Кроз дру же ње с од ре ђе ном осо бом мо же те за по че ти не ке но ве по ду хва те или хо би, с не из ве сним ро ком тра ја ња и ис хо дом.

Има те мо гућ но сти да ин тен зив но по слу је те, не где у по ву че но сти. Дру ги ра де за вас, и то је са свим ОК. Има вас на ра зним стра на ма, у стал ним сте кон так ти ма с мно ги ма. И то је ОК.

Но ви по сло ви или по гла вље ко је за по чи ње те, из и ску је ефи ка сност и мно го ан га жо ва ња. Ис ко ри сти те по вољ не мо гућ но сти да про ши ри те свој ути цај и до стиг не те же ље ни циљ. Стр пљи во и без нер во зе.

TRI^-TRA^

Кур њи ко ва труд на V REMENSKA

Бив ша те ни сер ка Ана Курњикова и поп пе вач Енрике Иглесијас на вод но оче ку ју пр во де те. Вест о при но ви на пу ту пре не ли су аме рич ки ин тер ет-пор та ли по зи ва ју ћи се на при ја те ље па ра ко ји ма су се Ана и Ен ри ке на вод но по хва ли ли. Слав ни пар је при ја те љи ма у Ма ја ми ју са оп штио да је те ни сер ка оста ла у дру гом ста њу, а пе вач је не дав но из ја вио да му је по ро ди ца на пр вом ме сту и да уско ро пла ни ра да се по ву че са сце не јер се „уже лео мир ног жи во та”. Ана и Ен ри ке ни су ни по твр ди ли ни де ман то ва ли ову вест. Не ка да шња те ни сер ка је у сеп тем бру про шле го ди не усли ка на са на пу пе лим сто ма ком и из гле да пре ле по.

PROGNOZA

VIC DANA

HLADNO

Vojvodina Novi Sad

-4

Subotica

-1

Sombor

0

Kikinda

-4

Vrbas

-3

B. Palanka

-4

Zrewanin

-5

S. Mitrovica -3 Ruma

-3

Pan~evo

-3

Vr{ac

-3

Srbija Beograd

-3

Kragujevac

1

K. Mitrovica

2

Ni{

1

Evropa

I MAGLOVITO

Madrid NOVI SAD: Vrlo hladno uz maglu. Vetar slab severoisto~ni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura -12, a maksimalna oko -4 stepena.

Rim VOJVODINA: Ujutru jak mraz uz maglu koja }e se zadr`ati ceo dan u London mnogim krajevima uz vrlo hladno vreme. Samo na krajwem severu mo`e biti sun~anih perioda. Vetar slab severoisto~ni. Pritisak iznad normale.

Cirih Minimalne temperature od -15 do -8 stepeni, a maksimalne od -5 stepeni u Berlin maglovitim delovima do 0 stepeni u Somboru.

SRBIJA: U ponedeqak ujutru jak mraz sa sumaglicom i maglom. Magla }e Be~ se ponegde zadr`ati ceo dan uz vrlo hladno vreme. U ju`nim i centralnim predelima sun~anije i malo toplije. Vetar slab isto~ni i severoisto~ni.

Var{ava Pritisak iznad normale. Minimalne temperature od -15 do -5 stepeni, a Kijev maksimalne od -5 u maglovitim mestima do 2 stepena na jugu Srbije.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: Narednih dana svugde suvo Moskva uz umerene i jake jutarwe mrazeve. Tokom dana ponegde sun~ano, ali u Oslo mnogim mestima uz maglu ili nisku obla~nost sa sumaglicom uz vrlo hladno vreme. U sun~anim oblastima malo toplije tokom dana, posebno od St. Peterburg sredine sedmice.

Atina BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: O~ekivane biometeoroloPariz {ke prilike mogu usloviti tegobe kod hroni~nih bolesnika, pa im se preporu~uje da se pridr`avaju svoje terapije i saveta lekara. Mogu}i su Minhen glavoboqa i vrtoglavica kod osetqivih osoba. Preporu~uje se adekvatBudimpe{ta no odevawe, naro~ito u jutarwim satima. Potrebna je maksimalna pa`wa u saobra}aju.

Stokholm

8 13 4 3 1 -1 -1

Пе цао Ла ла на ка на лу па упе цао злат ну ри би цу. Ри би ца му ре че да ће му ис пу ни ти три же ље ако је пу сти.

- Пр ва же ља ми је да ком ши ји ле во од ме не црк не кра ва.

- Дру га же ља ми је да ком ши ји де сно од ме не исто црк не кра ва.

- А тре ћа же ља је да и ме ни црк не кра ва.

- А што те би?

– пи та га ри би ца за чу ђе но.

- Та ни по мле ко да ми не до ла зе!

-3 -10 -1 -1 12 3 -2 0 2

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

352 (-34)

Slankamen

533 (-14)

Apatin

448 (-35)

Zemun

504 (-12)

Bogojevo

435 (-25)

Pan~evo

502 (-8)

Smederevo

604 (-2)

Ba~. Palanka 442 (-28) Novi Sad

477 (-21)

Tendencija opadawa

Ja{a Tomi}

SAVA

N. Kne`evac

570 (-9)

S. Mitrovica

286 (-8)

Tendencija opadawa

Senta

570 (-9)

Beograd

453 (-9)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

500 (-4)

Tendencija opadawa

Titel

554 (-12)

NERA

Hetin

120 (-12)

TISA

118 (-6)

Tendencija stagnacije

Tendencija opadawa

Kusi}

56 (-5)

Re{ewe iz pro{log broja