Dnevnik 31.mart 2010.

c m y

NOVI SAD *

SREDA 31. MART 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22676 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NASLOVI

I DEKLARACIJA O SREBRENICI POKAZALA KOLIKO JE SRBIJA DUBOKO PODEQENO DRU[TVO

Politika

Te{ke re~i zasenile odavawe po{te `rtvama

3 Palma spasava i Vojvo|ane?

3 Pesnicu zamenile kravate

Ekonomija 4 Kamata iz snova za vojvo|anske firme 5 Za brisawe 7.000 firmi

str. 2

Poqoprivreda 6 Od dr`ave pola para za staju i opremu

POPISANE STVARI U ZDAWU [ARI]EVOG SARADNIKA VELI^KA TO[I]A

Novi Sad 7 Asfalt tra`i ~ak {est milijardi

Vojvodina 11 Zrewanin prestonica evropske kulture?

Dru{tvo 12 Upis prvaka i kad fale dokumenta 12 Starac u ku}i s uginulim kravama

Crna 14 Za ubistvo bra~nog para 13 godina robije

Kultura 23 Premijera filma „Kao rani mraz”

str. 15 SINDIKAT I POSLODAVCI PROZIVAJU DR@AVU

Rezervoar pun la`nog goriva

str. 5

str. 4

str. 16 – 20

Foto: G. Jovi}

ARSENAL I BARSA DELE MEGDAN

[EKARI]EVA DRUGA NA SVETSKOJ RANG-LISTI

ULEP[AVAWE NOVOG SADA

CRVENKA I ZREWANIN VAN RUKOMETNOG VRHA

„DNEVNIKOV” [AH SREDOM

Salaj~ani ozelenili kom{iluk

Najvi{a temperatura 20 °S

NA NA[IM BENZINSKIM PUMPAMA PRODAJE SE SVE I SVA[TA

Ozbiqno se quqa jo{ 100.000 radnih mesta SPORT

Foto: F. Baki}

Nova zaplena na Tatarskom brdu

Obla~no s ki{om

str. 7

POLITIKA

sreda31.mart2010.

DNEVNIK

c m y

2

I DEKLARACIJA O SREBRENICI POKAZALA KOLIKO JE SRBIJA DUBOKO PODEQENO DRU[TVO

KOSOVO

EU ne}e novi Kipar Francuski ministar spoqnih poslova Bernar Ku{ner doveo je ju~e u pitawe spremnost BiH i Kosova da u|u u EU. „Ne `elimo da se ponovi Kipar“, rekao je Ku{ner, ukazav{i na to da Uniji ne treba jo{ jedna podeqena zemqa.

Kontrola granice Grani~na policija Kosova ju~e je od Kfora preuzela kontrolu granice s Makedonijom. Pripadnici kosovske policije ubudu}e }e sami patrolirati na grani~noj liniji s Makedonijom, a slede}i korak }e, kako je najavqeno, biti sinhronizovane patrole s grani~nom policijom Makedonije.

Uticaj MSP-a Ministar odbrane Nema~ke Karl-Teodor Gutenberg rekao je u Pri{tini da je stav Nema~ke prema nezavisnosti Kosova nepromenqiv, ali je izrazio o~ekivawe da bi savetodavno mi{qewe Me|unarodnog suda pravde moglo uticati na daqa kretawa oko Kosova. „Od savetodavnog mi{qewa MSP-a zavise neka druga kretawa, tako da mo`e imati posledice za budu}nost“, rekao je Gutenberg.

Stav na leto Ministar spoqnih poslova Kosova Skender Hiseni odbacio je tvrdwe da je Me|unarodni sud pravde odlo`io dono{ewe odluke o legalnosti progla{ewa nezavisnosti Kosova. Hiseni je priznao da ne postoji vremenski okvir u kojem Sud treba da donese odluku, ali je dodao da se savetodavno mi{qewe ipak o~ekuje najkasnije u julu.

Premostiti razlike Zamenik ameri~kog dr`avnog sekretara Xejms Stajnberg izjavio je da je ohrabren napretkom Srbije u evropskim integracijama, i dodao da }e tokom posete Beogradu, po~etkom aprila, razgovarati i o pitawima o kojima se dve zemqe ne sla`u, pre svega o statusu Kosova. „Razgovara}emo o tome kako da premostimo te razlike.

Zna~ajno je da se radi na tome da se ne stvori nestabilost u regionu“, istakao je Stajnberg.

Te{ke re~i zasenile odavawe po{te `rtvama Tekst deklaracije o osudi zlo~ina u Srebrenici, predlo`en na inicijativu 114 poslanika ZES-a po hitnom postupku, razmatran je ju~e u srpskom parlamentu uz burne replike, obja{wewa, pozivawe na istoriju, kao i merewe krivice biv{e i sada{we vlasti. Stoga je na samom po~etku predsednica Skup{tine Srbije Slavica \uki}-Dejanovi} dva puta odre|ivala pauzu, tokom jedne od wih odr`an je i Kolegijum, da bi se makar i na~elno postigao dogovor o tome da diskusija bude u mirnom, odmerenom tonu.

Ina~e, uporedo sa „srebreni~kim tekstom”, predsednica je najavila i konsultacije o deklaraciji o zlo~inima nad Srbima po~iwenim na prostorima prethodne Jugoslavije, koja }e se, po wenoj tvrdwi, brzo na}i pred poslanicima kao posebna ta~ka. Ju~era{we parlamentarno zasedawe pratili su vode}i svetski mediji, ali i novinari dr`ava nekada{wih jugoslovenskih republika.

Obrazla`u}i tekst deklaracije, {efica klub ZES-a Nada Kolunxija izrazila je o~ekivawe da }e usvajawem tog dokumenta biti zatvoreno tragi~no poglavqe nedavne pro{losti, otvorene nove perspektive generacijama koje dolaze, a Srbiji vra}en me|unarodni kredibilitet i ugled. Osnovna poruka dokumenta je, objasnila je ona, da Srbija ne stoji iza po~inilaca tog zlo~ina, da ne pravi razliku izme|u `rtava i da podjednako ceni svaku `rtvu.

zlo~in i zatra`i pravdu za svaku `rtvu.

Odgovaraju}i na optu`be opozicije, ona je bila kategori~na da se deklaracija ne donosi ni po ~ijem nalogu, ve} iz jasne potrebe i odgovornosti da ka`emo: zlo~in se desio, po~inili su ga pojednici i time {to utvr|ujemo odgovornost pojedinaca, `elimo da sklonimo svaku sumwu s naroda i dr`ave.

Strasti je podgrejala diskusija poslanika Bo{wa~ke liste Esada Xuxevi}a, koji je zahtevao da Skup{tina usvoji tekst Rezolucije Evropskog parlamenta, koji je, po wegovom uverewu, prava mera osude onoga {to se desilo u Srebrenici 11. jula 1995. godine. On je podsetio na to da je Bo{wa~ko na-

cionalno ve}e podr`alo ovu deklaraciju, a da je u obrazlo`ewu navelo ono {to su Bo{waci na ovim prostorima do`ivqavali u

Pastor: Pomirewe Srba i Ma|ara Poslanici Saveza vojvo|anskih Ma|ara podr`ali su predlo`enu rezoluciju o Srebrenici, ali, kako je istakao poslanik ove stranke Balint Pastor, SVM o~ekuje i usvajawe rezolucije o zlo~inima koji su izvr{eni nad ma|arskim narodom 1945. godine.

– ^ekamo rezoluciju o tim de{avawima, kako bi, nakon me|usobnog priznavawa krivice, mogla da bude potpisana zajedni~ka izjava o istorijskom pomirewu Srba i Ma|ara – naveo je Pastor.

– Osu|uju}i zlo~in nad Bo{wacima u Srebrenici, odaju}i po{tu nevinim `rtvama i izra`avaju}i saose}awe s wihovim porodicima, s budu}ih generacija skidamo breme koje su nam ostavili pojedinci – predo~ila je Nada Kolunxija, dodaju}i da Skup{tina Srbije usvajawem tog dokumenta ne preispituje razmere zlo~ina, ne prebrojava `rtve, ve} da je pred wom pitawe da li je spremna da osudi svaki

posledwih 100 godina, po~ev od 1912, kada ih je 12.000 pokr{teno u Plavu i Gusiwu, preko Drugog svetskog rata kada ih je od ruku ~etnika Dra`e Mihailovi}a stradalo vi{e od 100.000, pa do devedestih godina – otmice u [trpcima i Sjeverina.

Zamenik {efa kluba SRS-a Aleksandar Martinovi} replicirao je, nagla{avaju}i da “odgovorno tvrdi da SPC nikada nije na-

silno pokrstila bilo koga, ukqu~iju}i i muslimane nakon Prvog svetskog rata”.

– Navedite nam ime makar jednog sve{tenika koji je to u~inio – zahtevao je Martinovi}, zamoliv{i predsednicu Skup{tine da uzme SPC u za{titu od neosnovanih i neargumentovanih optu`bi.

Lider napredwaka Tomislav Nikoli} je upozorio da se radi o “promociji” srpskih zlo~ina prema muslimanima.

– Gospodine Xuxevi}u, ne}emo daleko tako da stignemo ako }ete tvrditi da je Srebrenica nastala zato {to Srbi u 20. veku pokr{tavaju, ubijaju – rekao je Nikoli}.

Prvi ~ovek NS-a Velimir Ili} ocenio je da deklaracija mo-

ra biti jednoglasan stav srpskog parlamenta, iza kojeg }e stati svaki gra|anin Srbije.

– Umesto da se bavimo ekonomijom, {to je `ivot za ovu dr`avu, ponovo vra}amo u igru staru pri~u koja je trebalo da bude ispri~ana i stavqena ta~ka na wu. I ponovo se pravi raskol izme|u Srbije i Republike Srpske i poni{tava Dejtonski sporazum – smatra Ili}, koji prime}uje da se od nas tra`i da uhapsimo Ratka Mladi}a, a isti ar{ini ne va`e kada se radi o Osami Bin Ladenu. [ef poslani~ke grupe Demokratske stranke Srbije Milo{ Aligrudi} pozvao je poslanike Skup{tine Srbije da ne usvajaju posebnu deklaraciju o zlo~inu u Srebrenici jer }e time „dr`avu baciti u kaqugu“. On je zatra`io od poslanika vladaju}e ve}ine da u dnevni red druge sednice Skup{tine uvrste predlog deklaracije ove stranke o osudi svih zlo~ina na teritoriji biv{e Jugoslavije, ali to nije prihva}eno.

Potpredsednik DSS-a Slobodan Samarxi} na to je dodatno poja~ao strana~ku retoriku ocewuju}i da je predlo`ena deklaracija – sramna i za Skup{tinu i za zemqu.

– Ova deklaracija potrebna je da bi Srbija jo{ vi{e snizila svoju cenu samopo{tovawa na putu ka EU. To je prvi ciq, drugi je da Sr-

– Smatram da ovaj tekst deklaracije o Srebrenici ni na koji na~in naru{ava bilo ~ija ose}awa, ve} govori ~iweni~no i odslikava na{u lidersku poziciju u regionu u osudi ovih zlo~ina, uz veru da }e se ne{to sli~no ili identi~no dogoditi i u parlamentima u regionu – objasnio je Ru`i}, i istakao da ne smemo zaboraviti „ni na Dobro-

Pajti}: Skidawe bremena s naroda Usvajawem Rezolucije o Srebrenici, dr`ava Srbija se ogra|uje od srebreni~kog zlo~ina i izra`ava saose}awe sa patwama porodica nastradalih, ocenio je predsednik Vlade Vojvodine dr Bojan Pajti}. „Time pokazujemo da smo zemqa evropskih vrednosti i civilizacije i zemqa koja individualizuje krivicu. Rezolucijom se skida breme sa ~itavog srpskog naroda i inicira tendencija da i u drugim zemqama regiona bude u~iweno isto. Glasawe protiv Rezolucije o Srebrenici je glasawe za jo{ jedan vid na{e samoizolacije. Gra|ani ove zemqe takvo pona{awe ne}e oprostiti”, poru~io je Pajti}. bija polako digne ruke od Republike Srpske, a tre}i da se klekne na kolena pred istinom koja je nametnuta – procenio je Samarxi}. [ef poslani~ke grupe LDP-a ^edomir Jovanovi} ukazao je na to da niko na svetu nije srpski narod ni Srbiju optu`io za genocid, ali da je wena odgovornost {to nije u potpunosti ispo{tovala me|unarodnu konvenciju o spre~avawu genocida.

– @eleli smo druga~iju rezoluciju, ali o~igledno to nije mogu}e, ne zbog toga {to joj se suprotstavqa narod, ve} {to nema unutra{wih snaga koje bi istinu u~inile javnom – kazao je Jovanovi}.

Po wegovoj oceni, Srebrenica se izdvaja u odnosu na sve druge monstruozne zlo~ine iz ratova devedesetih po broju `rtva i stradawu, a Me|unarodni sud pravde i Ha{ki sud su utvrdili da je na tom prostoru po~iwen genocid.

– O tome ne treba da }utimo.

Previ{e smo }utali o Mladi}u, krili ga godinama, potom godinama neuspe{no tra`ili, a danas nemamo hrabrosti da ka`emo za {ta je optu`en – istakao je Jovanovi}, uz napomenu da “moramo napraviti jasnu razliku izme|u nas i wega”.

Predsednik poslani~ke grupe SPS-a Branko Ru`i} smatra da je “ovo jedan civilizacijski iskorak politi~ki odgovornih qudi koji se zala`u za sveobuhvatnu politi~ku osudu zlo~ina koji se desio u Srebrenici”.

voqa~ku ulicu, ni na Kravicu, ’Bqesak’, i Oluju’“, {to }e se tretirati u drugoj deklaraciji.

Predsednik Jedinstvene Srbije Dragan Markovi} izjavio je da }e poslanici te stranke glasati za predlog deklaracije o osudi zlo~ina u Srebrenici po{to o~ekuje da }e vrlo brzo biti zakazana sednica na kojoj }e se raspravqati o deklaraciji kojom }e biti osu|eni svi zlo~ini u biv{oj Jugoslaviji.

Napredwaci su, ina~e, predlo`ili ju~e svoj tekst dekalaracije o osudi svih zlo~ina u~iwenih u gra|anskom ratu u biv{oj SFRJ i posebno zlo~ina u Srebrenici.

– Ho}ete da svoj narod osudimo kao jedini koji je po~inio zlo~in.

Pri tome ste jedini ustupak u~inili SPS-u pa u tekstu nema ni slova o odgovornosti biv{eg re`ima – rekao je Nikoli}. [ef poslani~ke grupe SRS-a Dragan Todorovi} smatra da bi predlog deklaracije o osudi zlo~ina u Srebrenici trebalo povu}i iz procedure jer bi weno usvajawe moglo imati nesagledive {tetne posledice: – Ne}emo glasati ni za jednu deklaraciju, kada je u pitawu ovako pau{alno dono{ewe ocena. Treba da se utvrdi istina i da oni koji su odgovorni u skladu sa zakonom odgovaraju – rekao je Todorovi}, dodaju}i da se nekome `uri da usvoji deklaraciju o Srebrenici „jer postoji mogu}nost da se ona iskoristi i u Ha{kom tribunalu protiv nekih optu`enih”. S. Stankovi}

VESTI Iz Krstura u parlament

TRILATERALNI SASTANAK [EFOVA DIPLOMATIJE HRVATSKE, MA\ARSKE I SRBIJE

Saradwa va`na za stabilnost regiona Podr{ka Ma|arske i Hrvatske od izuzetnog je zna~aja za evropske integracije Srbije, koje su wen centralni strate{ki prioritet, izjavio je {ef srpske diplomatije Vuk Jeremi} posle razgovora u Budimpe{ti s ma|arskim ministrom inostranih poslova Peterom Bala`om i hrvatskim kolegom Gordanom Jandrokovi}em. Jeremi} je na konferenciji za novinare, posle trilateralnog sastanka, istakao i da je saradwa Srbije, Ma|arske i Hrvatske od velikog zna~aja za stabilnost regiona.

Jandrokovi} je, sa svoje strane, ukazao na podr{ku regional-

nim inicijativama koje imaju za ciq pribli`avawe i ja~awe saradwe tri zemqe. Bala` je, pak, doda da se razgovaralo i o dunavskoj strategiji, zatim o izgradwi modernije saobra}ajne infrastrukture, putnih, `elezni~kih i plovnih koridora kao i obnovi, odnosno izgradwi, novih regionalnih naftovoda i gasovoda, koji }e obezbediti energetsku sigurnost regiona.

Ina~e, kako je najavqeno posle trilateralnog sastanka {efova diplomatija, predsednici Srbije, Hrvatske i Ma|arske Boris Tadi}, Ivo Josipovi} i Laslo [oqom sasta}e se 16. aprila u ma|arskom gradu Pe~uju.

Srpski parlament je ju~e otpo~eo novu skup{tinsku sesiju na ~ije dnevnom redu }e se na}i ne{to mawe od stotinu ta~aka dnevnog reda. Me|u wima su izmene i dopune zakona o izbeglicama, o regionalnom razvoju, o pravu na besplatne akcije i nov~anu naknadu koju gra|ani ostvaruju u postupku privatizacije, o Agenciji za privatizaciju... Gotovo dve tre}ine dnevnog reda ~ine ratifikacije me|unarodnih ugovora koje je Srbija preuzela pro{le, a neke i pretpro{le godine.

Ina~e, deo ju~era{we sednice pratili su s galerije u~enici Gimnazije “Petro Kuzmijan” iz Ruskog Krstura, koji su bili gosti Skup{tina Srbije.

Ko{tunica i Luka Beograd [efica poslani~ke grupe ZES-a Nada Kolunxija zatra`ila je ju~e od Vlade Srbije odgovor na pitawe kakva je uloga kabineta nekada{weg premijera Vojislava Ko{tunice u prodaji Luke Beograd, po{to je transakcija sprovedena 2005. godine. Wu je interesovalo pod kojim uslovima, kako i ko je kontrolisao proces u kojem je dr`avno vlasni{tvo nad Lukom Beograd prodato, pod kojim uslovima i da li se zaista radilo o kontroli novca onih koji su kupovali tu imovinu.

POSLANI^KE TEME – O~ekujem da nadle`ni organi istra`e sve okolnosti te privatizacije i da procesuiraju odgovorne, pa makar bili i biv{i ~lanovi Vlade – naglasila je Nada Kolunxija.

Na temu Luke oglasio se i {ef kluba SRS-a Dragan Todorovi}, koji je uputio pitawe da li su na dan privatizacije na ra~unu tog preduze}a bila 42 miliona evra, dok je pri tome firma kupqena za svega 40 miliona i samim tim je kupac odmah zaradio dva miliona evra. Todorovi} je, ina~e, ustvrdio da je Luku Beograd kupila jedna luksembur{ka firma koja je u tom trenutku na ra~unu imala svega 31.000 evra. On je ujedno insistirao i na tome da se objasni uloga Milorada Mi{kovi}a i Milana Beka u privatizacijama u Srbiji u proteklih deset godina.

Poverenik Nevena Petru{i} Odbor Skup{tine Srbije za ustavna pitawa predlo`io je republi~kom parlamentu da po hitnom postupku za poverenika za za{titu ravnopravnosti imenuje Nevenu Petru{i}, dekanku Pravnog fakulteta u Ni{u. Petru{i}eva, koju je na tu funkciju predlo`ila posla-

ni~ka grupa „Za evropsku Srbiju“, kazala je na sednici Odbora da je funkcija poverenika za za{titu ravnopravnosti izazov, te da }e sve svoje znawe i iskustvo staviti u funkciju tog posla. Ona je dodala da veruje da se s dobrom ekipom saradnika koji iskreno veruju u ideju zabrane diskriminacije ta institucija mo`e izgraditi, a rad na za{titi ravnopravnosti biti efikasan.

Predlog za imenovawe Nevene Petru{i} na tu funkciju obrazlo`ila je {efica poslani~ke grupe „Za evropsku Srbiju“ Nada Kolunxija, koja je istakla da }e ona na najboqi mogu}i na~in graditi instituciju Povereni{tva, ali i po{tovati i sprovoditi Zakon o zabrani diskriminacije. [ef poslanika LDP-a ^edomir Jovanovi} upitao je Nevenu Petru{i} da li je u dosada{woj karijeri bila anga`ovana na pravima nacionalnih mawina, kao i pravim drugih mawinskih zajednica, naro~ito LGBT, i da li je spremna da ubudu}e radi i u tom segmentu. Ona je odgovorila da osnovi diskriminacije mogu biti razli~iti, ali da su posledice gotovo uvek iste, zbog ~ega je spremna da na bilo koju vrstu diskriminacije reaguje.

Podsetimo, poverenika bira Skup{tina na period od pet godina, a wegova je nadle`nost da ukazuje na nedozvoqene oblike pona{awa.

S. Stankovi}

Vojna saradwa Na~elnik General{taba Vojske Srbije Miloje Mileti} i na~elnik General{taba odbrane Italije general Vin}enco Kamporini ocenili su ju~e da postoje mogu}nosti za unapre|ewe dosada{we dobre saradwe dveju vojski – posebno u oblasti obuke i obrazovawa. Mileti}, koji boravi u zvani~noj poseti Italiji, razgovarao je s Kamporinijem i o aktuelnoj bezbednosnoj situaciji u regionu, kao i o odnosima dveju vojski.

„Pripadate EU” Ambasador Portugala u Srbiji Luis de Almeida Samapajo najavio je da }e Srbiju na jesen, povodom sto godina od potpisivawa prvog ugovora izme|u na{ih dveju zemaqa, posetiti visoka portugalska delegacija predvo|ena premijerom, u kojoj }e biti veliki broj portugalskih privrednika. On je rekao da wegova zemqa `eli da u {to skorije vreme vidi Srbiju u EU – „gde, zapravo, i pripada“.

Neutralni Komesar EU za pro{irewe [tefan File izjavio je da je Evropska komisija statusno neutralna po pitawu Kosova i da postoji jasna evropska perspektiva i za Srbiju i za Kosovo. „Regionalna saradwa je kqu~ SSP-a i ona treba da bude efektivna“, rekao je File.

POLITIKA

DNEVNIK

MINISTARSTVO PRAVDE PROTUMA^ILO DA NE MO@E BITI RETROAKTIVNOSTI PRIMENE ZAKONA O AGENCIJI ZA BORBU PROTIV KORUPCIJE

sreda31.mart2010.

3

S NACIONALNE KONFERENCIJE O DECENTRALIZACIJI PREPORU^ENO USVAJAWE ZAKONA O VRA]AWU IMOVINE GRADOVIMA I OP[TINAMA

Palma spasava i Yabe nadle`nosti Vojvo|ane? bez para i svojine Lider Jedinstvene Srbije, gradona~elnik Jagodine i narodni poslanik Dragan Markovi} Palma nije u sukobu intersa, barem po tuma~ewu Minstarstva pravde. U pisanom odgovoru, koji je Markovi} ju~e podelio novinarima, stoji da je analizom odredbi Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije Ministarstvo pravde mi{qewa da se odredba ~lana 28, koja govori o zabrani vr{ewa dve javne funkcije istovremeno, mo`e odnositi samo na situaciju nastalu posle po~etka primene ovog propisa, odnosno posle 1. januara 2010. godine.

Prema stavu Ministarstva pravde, koji je Dragan Markovi} pokazao novinarima, vi{e funkcija mogu}e je obavqati do isteka mandata U zakqu~ku dokumenta, koji je potpisao na~elnik Odeqewa Ministarstva pravde za normativne poslove Jovan ]osi}, pi{e da funkcioneri koji su do dana po~etka primene Zakona o Agenciji za borbu protiv korupcije obavqali vi{e funkcija, mogu da ih obavqaju i nadaqe do isteka mandata. Tuma~e}i, pak, ~lan 82 Zakona, koji ima karakter

prelazne odredbe, zakqu~eno je da obaveza funkcionera da se izjasni o tome koju }e funkciju nastaviti da obavqa i da o tome obavesti Agenciju, ne podle`e sankciji prestanka javne funkcije po sili zakona. Osim toga, u Ministarstvu pravde isti~u da zakonodavac nije predvideo sankcije za povredu ~lana 82 Zakona, po{to „u drugim odredbama Zakona nije ni{ta posebno propisano za konkretan slu~aj“. [ef poslani~ke grupe „Za evropsku Vojvodinu“ Dragoslav Petrovi} izjavio je za „Dnevnik“ da nije bilo razloga za politi~ke tenzije kojima su bili izlo`eni ve}inski izabrani poslanici Skup{tine Vojvodine a koji su najavili da }e tra`iti saglasnost Agencije za obavqawe vi{e od jedne funkcije. On je pri tome ponovio i da je koalicija vladaju}a u pokrajinskom parlamentu postupala u skladu sa Zakonom o Agenciji za borbu protiv korupcije.

– Mi smo u skladu sa Zakonom usvojili i pokrajinski propis kojim se reguli{e pitawe sukoba interesa, na osnovu kojeg je odre|eni broj poslanika dobio pozitivno mi{qewe nadle`nog skup{tinskog odbora za obavqawe vi{e od jedne funkcije. I o~ekujem da }e Agencija postupiti u skladu sa Zakonom i da }e imati razumevawa za ipak specifi~an polo`aj ve}inski izabranih poslanika koji su na duplim funkcijama zate~eni na polovini mandata – rekao je Petrovi}.

On je kazao da je u javnoj polemici o duplirawu funkcija me|u pokrajinskim zvani~nicima bilo „nepotrebne dramatizacije“. Pri tome je dodao i da se u vlasti APV po{tuje zakonski propis po kojem od 1. januara ove godine nije mogu}e sticati vi{e od jedne funkcije bez prethodne saglasnosti Agencije.

– Vodimo ra~una o tome da se ne dozvoli duplirawe funkcija prilikom izbora, imenovawa ili postavqawa na funkcije u pokrajinskim organima i ustanovama, ukoliko za to ne postoji saglasnost Agencije za borbu protiv korupcije. Mi smo, ina~e, samo u prelaznim odredbama pokrajinskog propisa o sukobu interesa predvideli mogu}nost da se oni koji su ve} zate~eni u obavqawu vi{e funkcija mogu obratiti Agenciji za saglasnost da te funkcije zadr`e do isteka aktuelnog mandata. A tu je re~, pre svega, o poslanicima koji su izabrani po ve}inskom sistemu, a koji su uz to i na funkcijama na nivou lokalnih samouprava – naveo je Petrovi}.

Podsetimo, do sada je od Administrativnog odbora Skup{tine Vojvodine saglasnost na obavqawe dve funkcije zatra`ilo dvadsetak poslanika, koji su najavili da }e do 1. aprila za duplirawe funkcija zatra`iti saglasnost republi~ke Agencije. Me|u wima je i 14 ~elnika lokalnih samouprava u Pokrajini.

S. St. – B. D. S.

U~esnici Nacionalne konMetohijom. Postignuta je i ja~a autoritet pravne dr`ave ferencije o decentralizaciji saglasnost da je potrebno ja~ai vladavinu prava, pogotovo ocenili su da je usvajawe zakoti kapacitete administracija zato {to sudska grana vlasti na o povratku imovine gradona lokalnom i regionalnom nema finansijsku autonomiju vima i op{tinama neophodan nivou vlasti, te da je potrebi autonomiju u izboru kadrova preduslov ekonomske samono afirmisati princip supsii na~inu rada. Konstatovano stalnosti lokalnog nivoa vladijarnosti – to jest da svi javje i da izuzetno va`nu ulogu u sti. U zakqu~cima i preporuni poslovi koji se mogu obavistvarawu svesti o va`nosti kama dvodnevne konfeprocesa decentralirencije navodi se da izzacije imaju i mediradu strategije decen- Pri procesu teritorijalne organizacije ji. tralizacije treba orgaNepodeqen stav treba uspostaviti mehanizme nizovati kroz {iroke u~esnika Konferenza ravnomeran razvoj ostalog dela konsultacije gra|ana, cije jeste da je za Srbije, uzimaju}i pri tome u obzir organizacija civilnog uspeh procesa deceni trenutnu asimetri~nost, dru{tva, lokalne samotralizacije od krus dve pokrajine – Vojvodinom uprave, poslovnog sekcijalnog zna~aja fitora, medija. skalna decentralii Kosovom i Metohijom Tokom sesije preovlazacija jer ona poddalo je i mi{qewe da u sti~e razvoj i konkuprocesu decentralizacije treti na ni`em nivou vlasti trerenciju, privredni rast i ba razdvojiti procese teritoba i da se obave na tom nivou, preduzetni~ki duh lokalnih rijalne organizacije i prenoa samo oni koji ne mogu, treba samouprava. Ina~e, na konfesa nadle`nosti, a da pri proda budu preneti na vi{i nivo. renciji, koja je po~ela u ponecesu teritorijalne organizaNekoliko preporuka se oddeqak a zavr{ena je ju~e u Becije treba uspostaviti mehanosilo na neophodnost sproogradu, u~estvovalo je vi{e od nizme za ravnomeran razvoj vo|ewa obimnih promena u 200 predstavnika op{tina i ostalog dela Srbije, uzimajudru{tvenom ambijentu: cengradova, dr`avne i pokrajin}i pri tome u obzir i trenuttralna vlast treba da pokrene ske administracije, te me|unu asimetri~nost, s dve pokraozbiqnu borbu protiv korupnarodnih i nevladinih orgajine – Vojvodinom i Kosovom i cije, da ukine partokratiju, da nizacija.

D. Milivojevi}

Dunavski info-centar u Novom Sadu Vreme je za formulisawe projektnih ideja, kako s dr`avnog, tako i s regionalnog i lokalnog nivoa, konstatovano je ju~e na Konferenciji o Podunavqu, odr`anoj u Beogradu.

U~esnici skupa su se tako|e saglasili i s tim da se projektni predlozi {aqu Vladi Srbije da bi Radna grupa odlu~ila koje od wih da podr`i kao projekte od nacionalnog zna~aja, a koji }e ujedno biti doprinos Srbije izradi dunavske strategije. Vrata su u tom kontekstu otvorena i nevladinom sektoru, nau~nim i obrazovnim institucijama, ali i privredi.

Pokrajinski sekretar za me|uregionalnu saradwu Boris Barjaktarovi}, koji je predstavqao Vladu Vojvodine na ovoj konferenci-

ji, istakao je da je predstavqeno nekoliko projekata ~ija realizacija je u toku, kao i nekoliko novih projektnih ideja. Me|u wima je i ideja da dunavski info-centar bude u Novom Sadu.

– Trenutno je najva`nije da se identifukuju projekti od nacionalnog zna~aja, a infocentar je jedan od takvih. Dunavski region }e imati nekoliko zvani~nih organa, kao {to je, recimo, sekretarijat regiona, ali i infocentar treba da bude u tom rangu. Jer, u taj }e se centar slivati sve informacije i bi}e mesto odakle }e se izdavati zvani~na saop{tewa u ime dunavskog regiona – obrazlo`io je Barjaktarovi} posle konferencije.

P. K.

GDE SU DANAS NEKADA ISTAKNUTI ^LANOVI OTPORA

Pesnicu zamenile kravate Tragi~na smrt nekada{weg "otpora{a" iz Subotice Branimira Nikoli}a Bran~ija iznenadila je i potresla sve koji su ga znali. Biv{i „kordinator za uterivawe pravde” "Otpora" drugi je "otpora{" ~iji je `ivot tragi~no okon~an. Po`arevqanin Radojko Lukovi} poginuo je, podsetimo, 2008. godine u saobra}ajnoj nesre}i, s jo{ dva novinara.

"Otpor", studentski, a kasnije i op{tenarodni pokret, odigrao je kqu~nu ulogu u ru{ewu Milo{evi}evog re`ima.

Wegovi aktivisti uspeli su ono {to tada{wa opozicija, a dana{wa vlast nikako nije umela – da razmrdaju i zainteresuju mlade za izbore. Posle 5. oktobra "Otpor" je po~eo da se osipa. Ve}ina aktivnih "otpora{a" povukla se, vrativ{i se izvornim pozivima. Neki prvaci pokreta ostali su u politici, dok su se drugi potpuno povukli iz javnog `ivota.

Od politi~ki anga`ovanih "otpora{a" ve}ina se priklonila Demokratskoj stranci, gde pojedini danas imaju veoma visoke funkcije. Nenad Konstatinovi} i Sr|an Milivojevi} poslanici su u republi~kom parlamentu, dok je Slobodan Homen dr`avni sekretar u Ministarstvu pravde. Wegov kolega Sr|a Popovi} postao je savetnik potpredsednika Vlade Bo`idara \eli}a, ali je i diqem sveta dr`ao predavawa o nenasilnom otporu. Ivan Andri} je u LDP-u i narodni je poslanik, dok se dvoje aktivista koji su 2000. godine primili nagradu MTV-ja “Free your mind”, Miqa Jovanovi} i Branko Ili},

Dvoje aktivista koji su 2000. godine primili nagradu MTV-ja „Free your mind”, Miqa Jovanovi} i Branko Ili}, potpuno se povuklo iz politike potpuno povuklo iz politike.

Ivan Marovi} je, pak, napravio video-igru koja se bavi strategijama ru{ewa diktatorskih re`ima i trenutno `ivi u SAD. Sini{a [ikman, koji je u "Otporu" bio zadu`en za distribuciju materijala, nabavku, razne akcije, prevoz qudi i materijala po Srbiji, danas ima nevladinu organizaciju Centar za primewenu nenasilnu akciju i strategiju (CANVAS).

I novosadski ogranak "Otpora" izgleda sli~no. Deo is-

taknutog ~lanstva "progutao" je DS. Stanko Lazendi} je bio koordinator novosadske kancelarije "Otpora". Osta}e upam}en, izme|u ostalog, i po tome {to je wega i Milo{a Gagi}a re`im povezao s ubistvom biv{eg predsednika PIV-a Bo{ka Pero{evi}a.

Politi~ko-medijska hajka tada, sre}om, nije uspela, optu`be su se ubrzo pokazale kao potpuno besmeslene, a Lazendi} danas radi u Gra|evinskoj inspekciji u Novom Sadu. Gagi} je poslanik u Skup{tini

Vojvodine i jedan od funkcionera u Pokrajinskom odboru DS-a.

Jo{ jedan "otpora{" iz Novog Sada uspeo je da napravi karijeru, ali u diplomatiji.

Vlada Pavlov bio je jedan od prvih koji su uspeli da “naplate” aktivizam. Po~etkom pro{le decenije oti{ao je u Kanadu, gde je u ambasadi Jugoslavije (SCG pa Srbije) bio sekretar za dijasporu. Danas `ivi u Wujorku i zaposlen je u srpskom konzulatu.

Jedan od naj~e{}e hap{enih ~lanova "Otpora" u Vojvodini, Nenad [eguqev, ostao je u Novom Sadu i radi u kao fotograf u "Vodama Vojvodine".

Momak kog je novosadska policija u "otpora{ka" vremena privodila ~ak 17 puta, danas je i pasionirani istra`iva~ istorije austrijsko-turskih ratova i vojne istorije Petrovaradinske tvr|ave.

"Otpora{ica" Jelena Kleut je jo{ jedna od onih koji nisu krenuli putem politi~kog anga`mana. Anga`ovana je na Filozofskom fakultetu kao asistentkiwa na Odseku za `urnalistiku. [to se ti~e drugih vojvo|anskih ~lanova "Otpora", jedan od aktivnijih bio je Vladimir Je{i}, koji je posle 5. oktobra zapo~eo ozbiqnu novinarsku karijeru, da bi je na kraju napustio i pokrenuo jedan od ~itanijih veb-portala na ovim prostorima – bebac.com. Jo{ jedan suboti~ki aktivista, Robertino Kwur, danas je in`ewer i predaje matematiku u jednoj osnovnoj {koli u Novom Be~eju.

P. Klai}

REKLI SU

\eli}: Ako ho}e{ ne{to da dobije{, bar se potrudi Dunav je neiskori{}en resurs Evrope i velika {ansa za Srbiju, poru~io je potpredsednik Vlade Srbije zadu`en za evropske integracije Bo`idar \eli}. On je pozvao privrednike i lokalne samouprave da podnesu predloge projekata, koji bi se finansirali iz Dunavske strategije koju }e slede}e godine usvojiti Evropska unija. „Od 24 na{e op{tine, koje direktno izlaze na Dunav, samo wih devet podnelo je projekte. Pitam predstavnike preostalih op{tina: Qudi, {ta radite? Ako neko `eli ne{to da dobije, mora malo da se potrudi", poru~io je vicepremijer Srbije.

Duli}-Markovi}: Ne}u da do~ekujem `irafu u Jagodini Ivana Duli}-Markovi} saop{tila je da se ne}e kandidovati za mesto potpredsednice stranke na Izbornoj skup{tini G17 plus zakazanoj za 16. maj. "Ne bih nikako umela da zastupam politiku koja se, recimo, zasniva na ideji da Poqoprivredni kombinat ’Beograd’ treba da bude u vlasni{tvu grada. Tako|e, ne umem da podr`im politiku koja predvi|a 1,3 odsto para iz Nacionalnog investicionog plana za Vojvodinu. Ne bih umela ni da zastupam politiku koja podi`e krst iznad Kragujevca ili do~ekuje `irafu Dragana Markovi}a Palme u jagodinskom zoolo{kom vrtu", isti~e Ivana Duli}-Markovi}.

VESTI Susret s Vericom Predsednici 40 najsiroma{nijih op{tina Srbije danas }e u Jagodini razgovarati s ministarkom za Nacionalni investicioni plan Vericom Kalanovi}. Re~ je o op{tinama kojima je za ovu godinu iz NIP-a odobreno bespovratno za razvoj infrastrukture dve milijarde dinara, i to za realizaciju 396 projekata. U pitawu su op{tine @iti{te, Surdulica, Vlasotince, Mali Zvornik, Plandi{te, Ra~a, Kwa`evac, Ku~evo, Gaxin Han, Nova Crwa, @itora|a, Mionica, Golubac, Lebane, Prije-

poqe, Krupaw, Majdanpek, Vladi~in Han, Babu{nica, Bujanovac, Doqevac, Pre{evo, Blace, @agubica, Sjenica, Ra`aw, Rekovac, Kur{umlija, Mero{ina, Crna Trava, Kni}, Bosilegrad, Svrqig, @abari, Malo Crni}e, Tutin, Trgovi{te, Bela Palanka, Medve|a i Bojnik. „Istina je da dr`ava mora vi{e da vodi ra~una o sopstvenom ravnomernom razvoju“, izjavila je ministarka Kalanovi}, uz napomenu da }e se, i pored krize i op{te besparice, ipak na}i mogu}nosti da se i u NIP-u i drugim ministarstvima, prona|u putevi za dodelu dodatnih sredstava nerazvijenim delovima Republike.

4

EKONOMIJA

sreda31.mart2010.

PROF. DR MIROQUB LABUS

Treba da uvedemo evro Profesor Pravnog fakulteta u Beogradu dr Miroqub Labus ocenio da bi Srbija iz ekonomskih i politi~kih razloga trebalo da uvede evro.

– Br`e bismo se integrisali u evropsko tr`i{te, na koje izvozimo 80 odsto proizvoda – rekao je Labus za B-92, i dodao da sada{wi “dvovalutni sistem” nije dobar za Srbiju jer zbog wega izbijaju periodi~ne krize.

Labus je rekao da bi uvo|ewe evra pomoglo Srbiji da sredi ekonomiju, {to je, kako je naveo, jedan od uslova za prijem u Evropsku uniju. On je, me|utim, dodao da ne veruje da u ovom trenutku postoji spremnost za uvo|ewe evra.

DNEVNIK

NA SRPSKIM BENZINSKIM PUMPAMA PRODAJE SE SVE I SVA[TA

Puwewe rezervoara i la`nim gorivom Da bi se u Srbiji napunio rezervoar potrebna je zna~ajna suma novca pa je, zbog sve mawe kupovne mo}i, promet na benzinskim pumpama zna~ajno opao, ~ak i do 40 odsto u odnosu na isti mesec pro{le godine. Ipak, gorivo se mora to~iti, a kvalitet derivata u Srbiji je, uprkos visokoj ceni, ispod standarda koji se moraju zadovoqiti u zemqama Evropske unije.

To je, zapravo poznato odavno jer kvalitet goriva koje se proizvodi i to~i u Srbiji nedvosmisleno zaostaje za istim proizvodima u Evropi: naime, sadr`aj sumpora i olova je ve}i. Ipak, treba re}i da je kvalitet goriva u Srbiji u skladu s doma}im pravilnicima u ovoj oblasti i kvalitet se proverava i utvr|uje u laboratorijama Naftne industrije Srbije, kao i u laboratorijama “Jugoinspekta”, koji je ovla{}en za kontrolu kvaliteta naftnih derivata. Dakle, gorivo iz doma}e proizvodwe zadovoqava doma}e standarde, ali

ne i one u Evropi, kojima je propisan daleko ni`i procenat sumpora i olova.

Urednica Internet-~asopisa “Balkanmagazin” Jelica Putni-

– U gorivu proizvedenom u Srbiji procenat sumpora i olova nesporno je ve}i od onog propisanog u Evropi gde su standardi po pitawu ovih sastojaka veoma o{tri,

Kad padne monopol…

Da li }e situacija na doma}em tr`i{tu biti boqa naredne godine, kad se o~ekuje liberalizacija uvoza goriva i ve}a konkurencija, vide}e se. Naime, od 1. januara 2011. godine na srpsko tr`i{te bi}e mogu}e uvoziti sve derivate i tada }e, bez sumwe, osim cene, biti presudan i kvalitet goriva, uz naravno, celokupan nivo usluge koju pumpa{i pru`aju. Da je borba za tr`i{te i hvatawe pozicija u toku potvr|uje se i donekle izmewenim cenovnicima na pojedinim pumpama (ni`im cenama odre|enog goriva u odnosu na najvi{e dozvoqene), ali i dodatnim kontrolama kvaliteta goriva.

Tako na pumpama “Lukoila” potro{a~i mogu zatra`iti analizu kvaliteta goriva. Taj posao se radi u pokretnoj nezavisnoj laboratoriji, a uzorak se uzima iz creva ili rezervoara automobila. kovi} ukazuje na to da kvalitet goriva proizvedenog u rafinerijama NIS-a svakako odgovara standardima propisanim u na{oj zemqi:

ali je sigurno i da taj kvalitet ne odstupa od va`e}ih doma}ih standarda – ka`e Jelica Putnikovi}.

– Me|utim, na{i voza~i se ne `ale zbog procenta olova i sumpora,

Kamata iz snova za vojvo|anske firme

Pojedina~no, preduze}a mogu dobiti zajmove od jednog do pet miliona dinara, a kamata je trenutno od 9,5 do 10,5 procenata godi{we va~evi}. – Sigurno je to da }e takvi zajmovi pomo}i rad preduze}a gde je sedi{te, a to je Vojvodina. Uslovi koji se nude privrednicima su veoma dobri jer za zajmove u doma}oj valuti kamate su bar 15 posto na godi{wem nivou.

To koliko }e ovi novci pomo}i razvoju vojvo|anske privrede ne}e zavisti samo od namene.

– Sve zavisi od uslova. Nadle`ni iz Metals banke treba da organizuju dobar monitoring i

„Amstel” iz Novog Sada osvaja tr`i{te

stel” iz Srbije u Republiku Srpsku, saop{tila je ju~e ta kompanija.

Kompanija je tim povodom organizovala promociju u Bawalu-

Dr`avni zajmovi spas i za trgovce Od ju~e gra|ani mogu podnositi zahteve za jeftine dinarske kredite koje dotira dr`ava, a osim wih, ovaj program `eqno o~ekuju i trgovci, za koje bi subvencionisani dr`avni zajmovi mogli biti spas iz ponora. Oni imaju sve mawe posla, a sve vi{e zaliha. Promet je 12 odsto mawi nego pro{le godine, a najvi{e je pala prodaja tehni~ke robe, ode}e, obu}e, ali i hrane.

– Najve}i problem doma}eg tr`i{ta je mala tra`wa i stal-

Trgovci nerado govore o padu prometa, ali priznaju da sve nade pola`u u najavqeni program dinarskih kredita.

Ekonomisti ka`u da }e najavqeni krediti samo na kratak rok podi}i kupovnu mo} stanovni{tva: – Na taj na~in na kratak rok poma`ete samo trgovce i uvozni~ki lobi, oni }e dobiti indirektnu finansijsku injekciju. I banke }e da profitiraju, dok }e se fizi~ka lica zadu`iti samo da bi vra}ala ranija dugovawa i obezbe-

Banke startovale

pa`qivo prate kako se krediti koriste. Ukoliko se poka`e da se korisnici ne pridr`avaju uslova iz ugovora, banka mo`e proglasiti kredite dospelim i oni odmah idu u celosti na naplatu – ka`e ekspert za finansije dr Branko @ivanovi}.

Zna~i, ekipi koja u banci vodi projekat ozbiqan posao tek sledi.

Sigurno je, me|utim, da su krediti za likvidnost “pogo|eni” jer se ve}ina privrednika

IZVOZ PIVA IZ SRBIJE

Kompanija “Ujediwene srpske pivare”, ~lanica “Hajneken grupe” po~ela je da izvozi pivo “am-

standarde. Me|utim, de{ava se da uvezeni derivati koji nisu ni benzin ni dizel za automobile, zavr{e kod nesavesnih vlasnika pumpi, koji “krste” gorivo koje prodaju i tako ostvaruju nezakoniti profit. Zato je potrebna o{trija kontrola dr`avnih organa prilikom uvoza goriva, a za potro{a~e je najboqe da sa~uvaju ra~une da bi, u slu~aju kvara izazvanog lo{im kvalitetom goriva, imali mogu}nost da pokrenu odgovaraju}i sudski postupak, i naravno, tra`e obe{te}ewe – ka`e Jelica Putnikovi}.

D. Mla|enovi}

SUBVENCIONISANI KREDITI NE POMA@U SAMO GRA\ANIMA

KRE]U POVOQNIJI KREDITI RAZVOJNE POKRAJINSKE METALS BANKE

Vojvo|anski privrednici su na korak od vrlo povoqnih kredita za odr`avawe teku}e likvidnosti. Metals banka – razvojna pokrajinska banka – raspisala je prvi konkurs, te`ak tri milijarde dinara. Namena zajmova je podsticawe privredne aktivnosti, pove}awe konkurentnosti i zaposlenosti, odnosno svega {to uti~e na likvidnost preduze}a. Pojedina~no, preduze}a mogu dobiti zajmove od jednog do pet miliona dinara.

Kamate su referenta stopa Narodne banke Srbije plus 0,5 odnosno 1,5 posto. Trenutno je to 9,5 do 10,5 procenata. Rok otplate je od tri meseca do pola godine, a budu}i korisnici imaju pravo na mirovawe pa otplata mo`e po~eti od tri do {est meseci nakon po~etka kori{}ewa.

To je u ovom trenutku ne{to najpovoqnije {to se mo`e na}i na na{em tr`i{tu. Jedan od glavnih uslova je da preduze}e ima sedi{te ili ogranak na teritoriji APV, {to se dokazuje preko Agencije za provredne registre.

Koliko }e pomenute pare stvarno pomo}i pokrajinskoj privredi?

– Svaki kredit koji legne na ra~un negde ode, bilo za kupovinu robe ili pla}we ra~una, tako da je to vrlo te{ko dr`ati u lokalnim okvirima – ka`e me|unarodni konsultant Milan Ko-

odnosno zaga|ewa `ivotne sredine, ve} isti~u da gorivo nema dovoqnu oktansku vrednost i ne odgovara sve “finijim” motorima nove generacije.

Uz to, nagala{ava Jelica Putnikovi}, kada je kvalitet goriva u pitawu, problem u Srbiji narasta i zbog razli~itih malverzacija i zloupotreba i prilikom uvoza, ali i na pojednim pumpama.

– Na doma}e tr`i{te mogu}e je uvoziti iskqu~ivo evrodizel i {to se ti~e tog derivata, i NISove rafinerije, kao i uvezene koli~ine zadovoqavaju evropske

ci, sastavqenu od nekoliko manifestacija posve}enih jednom od najpopularnijih piva u svetu, koje se od pro{le godine proizvodi u na{oj zemqi.

Osim izvoza na tr`i{te Crne Gore od 2009. godine, “amstel” proizveden u Srbiji sada je po~eo osvajawe jo{ jednog tr`i{ta, a Srbija od uvoznika postala i izvoznik drugog najprodavanijeg pivskog brenda u Evropi, istaknuto je u saop{tewu.

Pivo “amstel” proizvodi pivara u Novom Sadu, koja je jedna od tehnolo{ki najrazvijenijih i najnaprednijih fabrika te vrste u regionu, a stekla je najvi{e me|unarodne proizvodne i ekolo{ke sertifikate, navedeno je u saop{tewu.

kod nas `ali da nelikvidnost.

Generalni sekretar Udru`ewa banka Srbije Veroqub Dugali} je nedavno primetio da bi bilo boqe da su i gotovinski krediti, koje }e iz Vladinog programa uskoro dobiti gra|ani, upotrebqeni za poboq{awe likvidnosti privrede.

D. Vujo{evi}

29. 3. 2010.

1.196,33511

Banka Inteza i Komercijalna banka od ju~e primaju zahteve za dinarske potro{a~ke i gotovinske kredite koje dotira dr`ava. Taj program Vlada je pokrenula da bi pove}ala kupovnu mo} stanovni{tva i promet na tr`i{tu, {to bi bio podsticaj za privredu.

Visinu kamatne stope odre|uje visina zarade, a korisnici kredita sa zaradom do 30.000 imaju pravo na kredit po fiksnoj kamatnoj stopi od 7,5 posto na godi{wem nivou, dok }e oni sa zaradom od 30.000 do 80.000 dinara ostvariti pravo na kredit po kamatnoj stopi od 8,95 procenata. no prisutan strah qudi da li }e sa~uvati radno mesto i uspeti da porodici obezbede pristojnu egzistenciju – rekao je ministar trgovine Slobodan Milosavqevi}.

U Ministarstvu trgovine ka`u da stabilnost cena nije ugro`ena, da }e inflacija ove godine biti kako je i planirano, oko {est posto, a osnovni ciq Vlade ove godine jeste da o~uva kupovnu mo} gra|ana, zbog ~ega je i pokrenut program dotiranih dinarskih kredita.

dila egzistenciju – rekao je za “Dnevnik” Sa{a \ogovi} iz Instituta za tr`i{na istra`ivawa.

On smatra da se u privredi su{tinski ni{ta ne mewa niti se podi`e kupovna mo} prose~nog doma}instva u Srbiji.

Uz zamrznute plate i penzije i predstoje}a poskupqewa, stru~waci o~ekuju daqi pad kupovne mo}i gra|ana, ali da bi standard stvarno po~eo da raste, potrebno je da se reformi{e javni sektor, modernizuje privreda i pove}a produktivnost.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (676,87

Promet

Hotel Narvik, Kikinda

20,00

1.500

855.000

Po{tanska {tedionica, Beograd

16,39

10.999

10.999

Progres, Beograd

5,73

166

3.320

Energomonta`a, Beograd

3,86

3.500

3,15 Promena %

Sani remont, [abac

Naziv kompanije

0,18)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

1,02

2.985

27.736.883

Komercijalna banka, Beograd

0,00

30.400

0,00

3.706.500

Energoprojekt holding, Beograd

-0,48

822

435.705

753 Cena

582.029 Promet

Agrobanka, Beograd

0,40

8.688

2.832.358

Univerzal banka, Beograd

0,00

6.231

0,00

-12,05

292

34.748

Soja protein, Be~ej

-2,01

928

4.724.450

FIO Kostolac, Kostolac

-11,82

388

177.704

Imlek, Beograd

-0,08

1.313

116.828

Polet, Hrtkovci

-11,65

91

3.822

Metalac, Gorwi Milanovac

1,68

2.124

106.180

Pupin Telekom, Beograd

-10,00

171

513

Metals banka, Novi Sad

0,00

6.100

0,00

-5,47 Promena %

1.002 Cena

174.348 Promet

Privredna banka, Beograd

-1,50

657

199.720

Meser Tehnogas, Beograd

2,93

6.896

27.584

-2,01

928

4.724.450

Tigar, Pirot

0,00

730

0,00

Globos osigurawe, Beograd Pet akcija s najve}im padom

AIK banka PB, Ni{ Vojvo|anskih top-pet akcija Soja protein, Be~ej Albus, Novi Sad

0,00

320

2.204.800

Alfa plam, Vrawe

-0,54

8.301

224.127

Pionir PP Srbobran, Srbobran

0,00

12.000

2.196.000

Telefonija, Beograd

0,00

1.700

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

650

227.500

Hotel Narvik, Kikinda

20,00

1.500

855.000

Kin|a Agrar, Kikinda

0,00

275

709.500

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

DNEVNIK PREDSEDNIK BORIS TADI]

sreda31.mart2010.

PORUKA SRBIJI IZ EU

NEMA SPOREWA OKO NASLEDNIKA RADOVANA JELA[I]A

Predsednik Srbije Boris Tadi} smatra da Telekom Srbija treba prodati jer su Srbiji neophodna ulagawa u tom sektoru.

Tadi} je rekao da treba re{iti problem koji Srbija ima sa {i-

Spre~iti mu}ke na tenderu

Ime novog guvernera do kraja nedeqe

Prodati Telekom

Dok u medijima i javnosti traje licitacija o tome ko }e naslediti Radovana Jela{i}a, premijer Srbije Mirko Cvetkovi} potvrdio je jue da }e kandidat za guvernera Narod-

ne banke Srbije, posle konsultacija, biti poznat u narednih nekoliko dana, najverovatnije do kraja sedmice.

Cvetkovi} novinarima na Mokroj gori nije `eleo da ot-

krije ko je za kandidat za mesto upra`weno ostavkom Radovana Jela{i}a. On je rekao da }e Savet NBS-a formalno razre{iti sada{weg guvernera 6. aprila, ali da je dobro da

5

javnost i pre toga bude upoznata s tim ko }e biti kandidat za wegovog naslednika. Premijer je dodao da }e procedura izbora kandidata trajati oko dva meseca.

– Dr`ava mora svim u~esnicima na tr`i{tu da obezbedi jednake uslove i spre~i “name{tene tendere”, koji su ~esta

SINDIKAT I POSLODAVCI PROZIVAJU DR@AVU

Ozbiqno se quqa jo{ 100.000 radnih mesta rokopojasnim Internetom, i dodaje da bez obzira na to ko poseduje Telekom, on ostaje u zemqi.

– Telekomunikacije Srbije, ko god da ih ima, ne}e oti}i odavde, su{tina je u tome da li }e se one razvijati, da li }e biti investicija, da li }e se obezbe|ivati novi poslovi i nove {anse za na{e gra|ane – rekao je Tadi}. – Posledwih dana slu{am, {to emisije na televiziji, {to gra|ane koji se javqaju. Ka`u da bi `eleli da u svom selu imaju Internet. To je ne{to {to Srbija treba da obezbedi, to je jedno od qudskih prava, kao i pravo na rad. Te ~iwenice moramo da budemo svesni. U tom kontekstu, sva zbivawa na telekomunikacionom tr`i{tu treba posmatrati kao razvojno pitawe, a ne pitawe privatizacije Telekoma.

I biv{i potpredsednik Vlade Srbije Miroqub Labus smatra da je sada trenutak za prodaju Telekoma. On je rekao da ta kompanija ima dobre prilive, {to }e uticati na to da joj vrednost bude visoka, i dodao da to {to je “Doj~e telekom”, koji je zainteresovan za kupovinu, preko gr~ke kompanije OTE ve} vlasnik dela akcija srpske kompanije mo`e uticati na smawewe cene. Labus smatra da je dobro {to novac od prodaje Telekoma Vlada planira da ulo`i u infrastrukturu.

Iako zaista postoja prvi znaci oporavka srpske privrede, izlazak iz krize je po mnogim ekonomistima daleko, a ra~un nastavka problema, sva je prilika, plati}e radnici.

Tokom svetske ekonomske krize, koja je po~ela pre godinu i po, u Srbiji je bez posla ostalo najmawe 130.000 qudi, a to zna~i da je svakoga dana oko 400 radnika dobijalo otkaz.

Kada je re~ o bezbednosti radnih mesta u Srbiji, predsednik Saveza samostalnih sindikata Qubisav Orbovi} ka`e da }e 2010. godina biti te{ka, ako ne i te`a od lawske.

– Svetska ekonomska kriza dobija svoj tre}i oblik – tvrdi Orbovi}. – Prva je bila finansijska, druga ekonomska, a tre}a prelazi u socijalnu krizu, {to zna~i da }e, i ako do|e do nekog malog rasta u privredi, biti otpu{tawa velikog broja radnika. Ako Vlada ne preduzme odre|ene mere, realno preti opasnost da u se Srbiji izgubi blizu 100.000 radnih mesta, ili kao pro{le godine, i ne{to vi{e od 100.000.

Stevan Avramovi} iz Unije poslodavaca Srbije ka`e da pro{le godine nije bilo zabele`eno zna~ajnije otvarawe novih radnih mesta. Kad je re~ o 2010, najverovatnije nam se sprema sli~an scenario.

– Najnoviji podatak od decembra je da je 70.000 preduze}a u blo-

Nije dramati~no Sr|an Andrijani} iz Nacionalne slu`be za zapo{qavawe ka`e da je broj onih koji su prijavqeni na Biro svakako porastao u kriznoj godini, ali ne tako dramati~no: – Na evidenciji NSZ-a krajem februara ove godine bilo je 767.000 nezaposlenih. Ako pogledamo podatak u istom mesecu lane, vide}emo da je do{lo do pove}awa od ne{to vi{e od 21.000 qudi – ka`e on. kadi i da nisu likvidna. To zna~i da je to, ~ak i da samo imaju po jednog radnika, 70.000 qudi bez posla plus 70.000 poslodavaca – rekao je Avramovi}.

On ka`e da su procene da dr`ava gubi oko ~etiri milijarde evra u sivoj ekonomiji, i to na primer tako {to poslodavci pri-

jave zaposlene na minimalac a ostatak ispla}uju u koverti.

Isto toliko iznose gubici javnih preduze}a, a poznato je, ka`e Avramovi}, da se dve do tri milijarde evra godi{we opere. Kada bi dr`ava s tih deset milijardi pomogla privredi, to bi joj se vi{estruko vratilo.

PREMIJER MIRKO CVETKOVI]

Tri velika problema Srbije Premijer Mirko Cvetkovi} rekao je ju~e da su niska konkurentnost, nedovoqan izvoz i visoka nezaposlenost tri kqu~na izazova s kojima se suo~ava privreda u Srbiji.

Govore}i o tim problemima, Cvetkovi} je na otvarawu “Vivaldija”, menaxerskog foruma na Mokroj gori, rekao da je pove}awe izvoza kqu~an preduslov razvoja zemqe i povratka na stope rasta koje je imala pre krize, a koje su joj sada neophodne. On je podsetio na to da je u~e{}e izvoza u bruto doma}em proizvodu mawe od 20 odsto, dok je u velikom broju zemaqa taj udeo ve}i od 50 odsto.

– Ako Srbija `eli da se vrati na stope rasta od pet do {est posto, rast privrede mora da se za-

porasla sa 14,5 na 17 odsto, {to je mawi skok nego u drugim zemqama, ali to ne treba da zavara jer je Srbija u krizu u{la s jednom od najve}ih stopa nezaposlenosti.

– Visoka stopa nezaposlenosti je problem i za gra|ane, ali i za dr`avni buxet, koji pune

Nezaposlenost je porasla sa 14,5 na 17 odsto, {to je mawi skok nego u drugim zemqama, ali to ne treba da zavara jer smo u krizu u{li s jednom od najve}ih stopa nezaposlenosti sniva na proizvodwi razmewivih dobara koja se mogu izvoziti i to treba da imaju na umu u menaxeri srpskih preduze}a – kazao je premijer.

Stopa nezaposlenosti je, podsetio je Cvetkovi}, tokom krize

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

upravo zaposleni qudi – naglasio je Cvetkovi}, i dodao da u re{avawu tog problema treba da u~estvuju dr`ava, ali i preduzetnici i menaxeri.

Govore}i o najnovijim pokazateqima konkurentnosti, Cvet-

kazateqa stoji boqe nego {to pokazuju rezultati upita i anketa i da to mo`da ukazuje na ve}i pesimizam u Srbiji nego u drugim zemqama, ali svakako ne osloba|a Vladu wenog dela odgovornosti.

Austrijanci `ele Telekom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

kovi} je rekao da je Srbija s 85. pala na 93. mesto od 133 zemqe. U regionu su, po wegovim re~ima, samo Albanija i BiH iza Srbije, tako da se treba zapitati za{to su svi rejtinzi Srbije boqi od konkurentnosti.

Cvetkovi} je ocenio da Srbija u pogledu makroekonomskih po-

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

97,741

99,7357

102,03

97,4418

Australija

dolar

1

66,5629

67,9213

69,4835

66,3591

Kanada

dolar

1

70,9759

72,4244

74,0902

70,7586

Danska

kruna

1

13,1301

13,3981

13,7063

13,0899

Norve{ka

kruna

1

12,157

12,4051

12,6904

12,1198

[vedska

kruna

1

9,9979

10,2019

10,4365

9,9673

[vajcarska

franak

1

68,1787

69,5701

71,1702

67,97

V. Britanija

funta

1

108,746

110,965

113,518

108,413

SAD

dolar

1

72,4597

73,9385

75,6391

72,2379

Kursevi iz ove liste primewuju se od 30. 3. 2010. godine

Telekom Austrija (TA) mogao bi u~estvovati na tenderu za kupovinu 40 odsto akcija Telekoma Srbija, pi{e be~ki list “Virt{aftsblat”. Kako navodi taj ekonomski dnevnik, tender bi u Telekomu Austrija, koji u Srbiji ve} ima kompaniju za mobilnu telefoniju, “mogao izazvati interesovawe za kupovinu” fiksnog operatera Telekom Srbija. Po nekim analiti~arima, navodi “Virt{aftsblat”, vrednost 40 odsto srpske telekomunikacione kompanije procewuje se na jednu do dve milijarde evra.

Telekom Austrija je, preko svoje firme “Vip mobajl”, u~estvovao na tenderu za drugog operatera fiksne telefonije u Srbiji, ali je tu pobedio norve{ki “Telenor”. Kupovinom 40 odsto udela u Telekomu Srbija, Telekom Austrija bi do{ao do licence za fiksnu mre`u. Na taj na~in mogla bi se sprovesti nova strategija spajawa fiksne mre`e s mobilnim proizvodima, navodi “Virt{aftsblat”. Be~ki list je jo{ dodao da je Vlada Srbije najavila je da na jesen namerava da proda polovinu od 80 odsto akcija koje ima u Telekomu Srbija.

Sa{a \ogovi} iz IZIT-a, pak, smatra da je te{ko govoriti o tome koliko bi qudi moglo ostati bez posla ove godine, ali ka`e da je u su{tine sve u rukama Vlade.

- Jasno je da nezaposlenost u Srbiji raste, ali ako dr`ava ozbiqno krene u infrastrukturne projekte, negativni trendovi bi mogli biti zaustavqeni – tvrdi \ogovi} za “Dnevnik”. – Privatni sektor je zbog krize i male tra`we prakti~no u nokdaunu i male su {anse da se od wega mo`e o~ekivati neki zna~ajniji iskorak i nova zapo{qavawa. Tako|e, spas bi mogle doneti i grinfild investicije, ali je pitawe koliko }e ih biti i da li }e ih biti.

E. D.

pojava u realizaciji infrastrukturnih projekata – izjavio je ju~e vo|a projekta EU “Tehni~ka pomo} Komisiji za za{titu konkurencije” u Srbiji Andrej Plahutnik u Privrednoj komori Srbije. – Najkriti~niju ta~ku, ne samo u Srbiji ve} i u ostalim zemqama, ~ini formirawe kartela i zloupotreba dominantnog polo`aja na tr`i{tu, {to naro~ito izra`eno u gra|evinarstvu.

– Igra na tr`i{tu mora biti fer i dr`ava je du`na svim igra~ima to da obezbedi – istakao je on na seminaru za predstavnike gra|evinske industrije i gra|evinskog materijala “Za{tita konkurencije – izazovi i prepreke”.

Plahutnik je podsetio na to da se u Srbiji od novembra poro{le godine primewuje novi Zakon o za{titi konkurencije.

On je istakao da }e Srbija ulaskom u EU morati da izbaci iz svog zakonodavstva popust od 15 odsto doma}im preduze}ima na tenderima jer je to diskriminacija ostalih ponu|a~a i u suprotnosti sa Sporazumom o stabilizaciji i pridru`ivawu EU. – Drugi problem predstavqaju tzv. prilago|eni tenderi, kada naru~ilac posla uradi tendersku dokumentaciju tako da unapred odre|uje ko }e biti izabran – rekao je Plahutnik.

OD DANAS AUTOMATSKI STE^AJ

Za brisawe 7.000 firmi U Srbiji danas po~iwe primena “automatskog ste~aja”, novog instituta predvi|enog Zakonom o ste~aju, koji ima za ciq ~i{}ewe privrednog i pravnog sistema Srbije, saop{tilo je Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja.

– Za pravna lica koja su vi{e od tri godine u blokadi, od 31. marta pokre}e se postupak za brisawe iz Registra putem automatskog ste~a-

Ne{to se moralo preduzeti Dr`ava je o~igledno bila prinu|ena na to da ne{to preduzme da bi se ovaj problem re{io jer se broj dugotrajno blokiranih firmi pove}ava iz godine u godinu. Me|u ovim kompanija je veliki broj onih kojima su ra~uni u blokadi i po sedam-osam godina, kao i onih koje nemaju imovinu, prihode ni zaposlene. ja. Takvih je u Srbiji ne{to mawe od 10.000, od ~ega su ne{to mawe od 7.000 preduze}a, a ostalo su razli~iti pravni oblici, poput udru`ewa gra|ana, raznih dru{tvenih organizacija, sportskih klubova, zadruga, politi~kih stranaka itd. – rekao je savetnik potpredsednika Vlade Srbije za privredni razvoj Luka Andri}. – Trenutno se proveravaju podaci da bi se utvrdilo koja su od tih pravnih lica po ranijim propisima ve} izbrisana iz Registra a i daqe se vode u prinudnoj naplati.

Automatskim uvo|ewem ste~aja omogu}ava se uklawawe nelikvidnih subjekata s tr`i-

{ta, ~ime se spre~ava daqe {irewe lanca nelikvidnosti koji gura i druge zdrave firme u probleme s poslovawem. S druge strane, zakon istovremeno omogu}ava i pokretawe redovnog postupka ste~aja za sva ta preduze}a, u kojem se mo`e sprovesti reorganizacija i o`ivqavawe kompanije, {to je po`eqna varijanta za sve firme koje imaju potencijal i neku budu}nost na tr`i{tu, ukazuje on.

– Ali ako me|u poveriocima ili vlasnicima takvih kompanija nema interesovawa za reorganizaciju, sud }e ih brisati iz Registra – dodaje Andri}.

6

POQOPRIVREDA

sreda31.mart2010.

DNEVNIK

ZAHUKTALI SE RADOVI NA WIVAMA

NEZADOVOQSTVO RADNIKA U FABRICI „[AJKA[KA”

[trajk upozorewa U Ba~koj se seje vi{e nego lane u `abaq skoj {e}erani [trajk upozorewa zaposlenih u fabrici {e}era AD “[ajka{ka” u @abaqu, odr`a}e se danas od 10 do 11 sati , odlu~io je Odbor sindikalne organizacije. [trajka~i tra`e pove}awe zarada za deset odsto, isplatu stimulacija za rad u kampawi i tokom remonta, kao

plog obroka u visini od 25 odsto prose~ne neto zarade u Srbiji, isplatu jubilarnih nagrada za navr{enih 10, odnosno 25 godina radnog sta`a, kao i isplatu regresa u visini prose~ne neto zarade u zemqi. Jedan od zahteva je i trajawe godi{weg odmora do 30 radnih dana.

Setva {e}erne repe, jarog je~ma i krmnog biqa uveliko traje, a ratari su prionuli i na druge poslove.

Ovog prole}a setva u suboti~kom ataru je planirana na oko 57.000 hektara, 6.000 hektara vi{e nego lane, a najvi{e povr{ina nameweno je za kukuruz, koji }e ovog prole}a biti zasejan na rekordnih 41.250 hektara.

– Suncokret }e biti zasejan na oko 7.000 hektara, pod sojom }e se na}i oko 2.500, a pod {e}ernom repom 2.100 hektara. Jara strna `ita }e biti zasejana na oko 1.500 hektara, ba{ kao i povr}e i krmno biqe – ka`u u Gradskoj slu`bi za poqoprivredu u Subotici.

U somborskom ataru u toku je setva jarog je~ma, {e}erne repe

i krmnog biqa, dok je posao prole}nog orawa dopola zavr{en, navedeno je u nedeqnom biltenu o obavqawu setve na podru~ju Sombora. Po podacima Odseka Gradske uprave za plan i statistiku, predvi|eno je da u somborskom kraju u toku prole}ne setve bude zasejano 69.648 hektara poqoprivrednih povr{ina, od ~ega }e 19.783 hektara zasejati poqoprivredna preduze}a i zadruge, a 49.856 hektara individualni poqoprivrednici.Setveni plan za jari je~am do sada je ostvaren na prose~no 40 odsto povr{ina od planiranih 1.762 hektara. Ta `itarica je na individualnim gazdinstvima posejana na vi{e od 25 odsto planiranih povr{ina, dok su poqoprivredna

Foto: A. Erski

preduze}a i zadruge zasejala jari je~am na oko 500 od planiranih 1.136 hektara. [e}erna repa je zasejana na vi{e od 45 odsto parcela od

planiranih 9.457 hektara pod ovom industrijskom biqkom.

Setva krmnog biqa je na po~etku dok za ostale useve prole}na setva jo{ nije po~ela.

S. G.

MINISTARSTVO POQOPRIVREDE POMA@E INVESTICIJE U STO^ARSTVU

i isplatu za prekovremeni rad Samostalni sindikat AD fasubotom i nedeqom u remontbrike {e}era “ [ajka{ka” i nom periodu, Sindikat “Soliuve}enu za 40 oddarnost” tra`e sto. potpisivawe ko[trajka~i tra`e Zaposleni u pove}awe zarada za lektivnog ugovoovoj {e}erani ra, po{tovawe tra`e i isplatu deset odsto, isplatu sporazuma potpiminulog rada u stimulacija za rad u sanog 25. septemvisini od 0,5 odbra pro{le godikampawi i tokom sto za svaku punu ne, kao i da se remonta... godinu radnog svim zaposlenista`a i isplatu ma vreme provebonusa po osnovu doprinosa, a deno u {trajku ra~una kao rena osnovu poslovnog uspeha podovno radno vreme i da u~esnislodavca u visini od dva odsto ci u {trajku ne mogu snositi od stavrne dobiti. Tako|e, nikakve posledice, ako postu{trajka~i tra`e i isplatu topaju u skladu sa zakonom.

Posledwi dan za registraciju Poqoprivredni proizvo|a~i u Srbiji mogu jo{ samo danas upisati nova gazdinstva ili obnoviti registraciju postoje}ih jer isti~e rok za registraciju.

Proces registracije i obnove registracije gazdinstava je pojednostavqen – registrovana poqoprivredna gazdinstva }e od ove godine prijavqivati samo grupe poqoprivrednih kultura koje sade ili seju, a od 2011. godine registracija }e se obnavqati samo ako ima nekih promena, saop{teno je iz Ministarstva poqoprivrede.

Ukoliko gazdinstva nemaju nikakvu promenu u toku prethodne godine, od 2011. godine ne}e vi{e morati da dolaze u Upravu za trezor, kao {to dosad. Registrovana poqoprivredna gazdinstva mogu biti fizi~ka lica, preduzetnici i pravna lica, a registracija se obavqa veoma brzo i gazdinstva ne pla}aju nikakvu naknadu ni za upis novog gazdinstva, ni za obnovu registracije postoje}eg. Da bi se registrovalo poqoprivredno gazdinstvo, neophodno je da u wemu postoji najmawe pola hektara obradive zemqe.

Ukoliko poqoprivrednici ili pravna lica `ele da se upi{u u Registar poqoprivrednih gazdinstava, neophodno je da se obrate lokalnoj filijali Uprave za trezor, gde }e dobiti sve neophodne podatke i formulare koje je neophodno ispuniti.

Od dr`ave pola para za staju i opremu Proizvo|a~ima kravqeg mleka, june}eg, ov~ijeg i kozjeg mesa, koji u ovoj godini nameravaju da grade objekte, nabavqaju novu opremu ili poboq{aju ono {to imaju, dr`ava }e vratiti polovinu ulo`enog novca. Dobija}e i do 15.000.000 dinara, a podsticaji }e se deliti po osnovu konkursa koji }e raspisati Ministarstvo poqoprivrede.

Ovo je, naime, definisano Vladinom Uredbom o kori{}ewu podsticajnih sredstava za ruralni razvoj kroz investicije u poqoprivredna gazdinstva za proizvodwu mleka i mesa u 2010. Po woj, pravo na podsticaje ima fizi~ko lice, tj. nosilac poqoprivrednog gazdinstva, pod uslovom da je upisano u Registar poqoprivrednih gazdinstava i Registar objekata koji se vodi u skladu s veterinarskom zakonskom regulativom. Uslov je i da je podnosilac zahteva izmirio poreske obaveze u pro{loj godini, da je osiguranik PIO, te da ima prebivali{te na teritoriji op{tine u kojoj se investira.

Podsticaje mogu dobiti i oni koji nisu u Registru objekata, pod uslovom da se upi{u po zavr{etku celokupne investicije i pre isplate novca.

Podsticaji se dobijaju za izgradwu objekata za dr`awe mle~nih krava kapaciteta od 20 do 100 krava, za rekonstrukciju takvih objekata i izgradwu objekata za mu`u i skladi{tewe

AGRARNI BUYET PREDSTAVQEN U SENTI

Ve}i podsticaji kada stignu fondovi EU – Kada Srbija po~ne da koriduktne berze ove sezone kupile preporu~io da koriste usluge sti evropske pristupne fondovi{e od 20.000 tona mineralsavetodavnih slu`bi, koje su ve, bi}e ve}i i podsticaji – kanog |ubriva a wihovi koopespremne da za registrovana gazao je poqoprivrednicima u ranti preuzeli ga bez fiskalzdinstva obavqaju i sve admiSenti pomo}nik ministra za nih ra~una. Paori su tako|e nistrativne usluge jer ve}ina poqoprivredu Slobodan Teopredlo`ili dr`avi da bi bilo uredbi bi}e, kako je rekao Teofanov, obrazla`u}i donete korisnije da zajedno s wima kufanov, realizovana po sistemu uredbe Vlade o tro"ko prvi devojci, {ewu agrarnog buwegova devojka", xeta. {to poqoprivredPaori su predlo`ili dr`avi da bi bilo – Do tada `elimo nici smatraju lo{ikorisnije da zajedno s wima kupuje da pomognemo, pre jom ponudom kod mehanizaciju, a ne da oni sami plate sve, svega, malim komerkonkursa. a onda dobiju navedenu subvenciju cijalnim gazdinVe}ina poqopristvima, koja su nosivrednika u ovom reoci razvoja agrara u gionu, kako su navena{oj zemqi. Ove godine zbog puje mehanizaciju, a ne prvo li, sprema se da konkuri{e za toga smo i predvideli nabavku oni sami plate sve, a onda da novac iz agrarnog buxeta namemehanizacije uz vra}awe 30 do navedenu subvenciju dobiju u wen mehanizaciji, povrtar40 odsto vrednosti ma{ina. vidu povra}aja. Ovakav na~in stvu, sto~arstvu i za osiguraPoqoprivrednici su pozdrau~e{}a dr`ave, smatraju poqowe. Oni smatraju da je izuzetno vili obim i brzinu donetih privrednici, olak{ao bi nadobra ponuda dr`ave {to ove uredbi, ali su predlo`ili da bavku preko potrebnih traktogodine postoji mogu}nost da se se deo uredbe o prikazivawu ra. udru`e komercijalni krediti fiskalnih ra~una za mineralTeofanov je obavestio poqobanaka i kreditna ponuda Mino |ubrivo svede na 6.000 i da privrednike da }e u Senti biti nistarstva poqoprivrede, kao se priznaju otpremnice i ra~uotvorena i kancelarija za rui povlastice koje su navedene u ni zadruga, koje su preko Proralni razvoj, a gazdinstvima je uredbama za nabavku opreme.

Vrednost investicije za koju se odobravaju podsticaji ne mo`e biti mawa od 200.000 dinara, bez PDV-a mleka na farmi. Tako|e, na taj novac mogu ra~unati i oni koji nabavqaju novu opremu i mehanizaciju za pripremu sila`e, opremu i mehanizaciju za pripremu i distribuciju sto~ne hrane na farmi, kao i za sistem za napajawe stoke.

Podsticaji idu i onima koji nabavqaju novu opremu za transport mleka na farmi, grade objekate ili kupuju opremu za stajwak, ili obnavqaju objekate za mu`u i skladi{tewe mleka. Kada je re~ o proizvodwi mesa,

pravo na kori{}ewe podsticaja imaju oni koji nameravaju da grade objekte za dr`awe `ivotiwa kapaciteta najmawe 20 a najvi{e 150 grla junadi, a najmawe 150 grla ovaca ili koza. Pare }e biti deqene i za nabavku opreme i mehanizacije za pripremu sila`e, nabavku mehanizacije za pripremu i distribuciju sto~ne hrane na farmi i sistem za napajawe stoke, te za izgradwu objekata za stajwak i rekonstrukciju objekata za dr`awe `ivotiwa.

Minimalna vrednost investicije za koju se odobravaju podsticaji po ovoj uredbi ne mo`e biti mawa od 200.000 dinara, bez PDV-a, a maksimalni iznos podsticaja ne mo`e biti ve}i od 15.000.000 dinara po korisniku. Podsticajna sredstva utvr|uju se u procentualnom iznosu od ukupne vrednosti investicije, odnosno 50 posto realizovane investicije.

Proizvo|a~ mleka ili mesa mo`e da konkuri{e za vi{e stavki iz uredbe. Ukupan iznos podsticaja ne mo`e biti ve}i od 7.000.000 dinara – za nabavku nove opreme za mu`u, hla|ewe i skladi{tewe mleka na farmi i opreme i mehanizacije za pripremu sila`e. Na toliko mogu ra~unati i proizvo|a~i mesa koji konkuri{u za opremu za sila`u, mehanizaciju za sto~nu hranu ili sistem za napajawe stoke. Za ostale stavke predvi|eno je 4.000.000, odnosno 2.000.000 dinara.

Ministarstvo poqoprivrede raspisa}e konkurs kojim }e se definisati modeli opreme i mehanizacije, rokovi, kriterijumi, potrebna dokumentacija...

Ako dva ili vi{e podnosilaca zahteva imaju isti broj bodova na konkursu, prednost }e imati onaj ko je prvi predao zahtev.

Podsticaji se ispla}uju po zavr{etku cele investicije i nakon kontrole Ministarstva poqoprivrede.

S. Glu{~evi}

Ne paliti vatru na wivama Ministarstvo poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede apelovalo je na poqoprivrednike da ne pale vatru na wivama jer tako smawuju kvalitet zemqi{ta i mogu izazvati po`are. Kako se dodaje u saop{tewu, vatra uni{tava plodonosni sloj zemqi{ta ~ime se smawuje i kvalitet zemqi{ta koji je najbitniji za dono{ewe roda i u slede}oj godini. Vatra na wivama se mo`e pro{iriti i izazvati {umske po`are, ~ije su {tete

neprocewive, navodi se u saop{tewu. [umarska i lovna i Poqoprivredna inspekcija Generalnog inspektorata stoga je po~ela poja~ane kontrole {uma, vo}waka i poqoprivrednih povr{ina na kojima se obavqaju prole}ni radovi radi spre~avawa izazivawa po`ara, navodi se u saop{tewu. Ministarstvo podse}a i na to da je spaqivawe strwi{ta Zakonom zabraweno i ka`wivo.

MALINARIMA CVETALE RU@E

Srbija najboqa na svetu Srbija je u 2009. godini bila vode}i izvoznik maline u svetu s plasmanom od 63.300 tona i ukupnim prihodom od 200 miliona dolara (3.154 dolara po toni).

Podatak je objavila ovla{}ena agencija ~ileanskog Ministarstva poqoprivrede, navode}i da je izvoz istog vo}a iz te zemqe iznosio 34.669 tona, a zarada 122.985.698 dolara (3.547 po toni).

Dve zemqe su ve} godinama najve}i eksporteri maline, pa je u 2008. godini srpski izvoz iznosio 54.900, a ~ileanski 39.709 tona. Ali, u toj sezoni Srbija je za-

bele`ila znatno ve}i prihod (203.600.000 dolara ili 3.710 po toni) od ^ilea, ~ija je malina vredela 3.142 dolara po toni (ukupan prihod 124.751.265 dolara). Srpski izvoznici su pro{le godine prodali vi{e maline nego {to je rodilo, trguju}i i zamrznutim zalihama iz prethodne berbe. Ministarstvo poqoprivrede Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava (USDA) objavilo je da je 2009. godine u svetu proizvedeno ukupno 325.000 tona i da su najve}i proizvo|a~i SAD (75.000) i Srbija (60.000).

Vode}i potro{a~ ovog vo}a je

Nema~ka sa 793 grama po stanovniku godi{we i uvozom od 60.000 tona.

Zanimqivo je da se i Srbija stalno pojavquje kao uvoznik malina, iako strancima prodaje vi{e od 95 odsto svog roda. Tokom 2008. godine na{i trgovci uvezli su 890.382 kilograma, plativ{i 2.875.554 dolara, a lane 805.000 kilograma za 2,47 miliona dolara. Oko 77 odsto pro{logodi{weg uvoza ~ini rolend (najvi{i kvalitet) iz Bugarske i ^ilea, a ostalo je original iz Bosne i Hercegovine i Crne Gore.

OD SUTRA U GRADSKOM I PRIGRADSKOM PREVOZU

DANAS ISPRED GRADSKE KU]E

Deca crtaju na platou U~enici osnovnih {kola “Milo{ Crwanski” i “Jovan Popovi}”, te deca iz De~jeg sela, crta}e danas od 10.30 sati na platou ispred Gradske ku}e. Crtawe je deo projekta “Deca deci” i uprili~eno je povodom uskr{wih praznika, a ovom susretu |aka prisustvova}e i ~lan Gradskog ve}a zadu`en za obrazovawe Milan \uki}.

Z. Ml.

Autobusi po prole}nom redu vo`we

Gradski prevoznik od sutra po~iwe prole}ni red vo`we u gradskom i prigradskom saobra}aju, koji }e biti isti kao i zimski. Jedina izmena u odnosu na zimski period bi}e na liniji 12 Centar -Telep. Na toj trasi autobus }e delimi~no promenuti put. Iz Ulice Feje{ Klare na semaforu }e skrenuti levo na Somborski bulevar

i onda nastaviti pravo Bulevarom kneza Milo{a do okretnice na Novom nasequ. Vozila }e na toj liniji koristiti nova stajali{ta na Sobmorskom bulevaru.

Tokom prole}nog reda vo`we radnim danom, u saobra}aju }e biti 215 autobusa, subotom 117 i nedeqom 109 autobusa.

Z. D.

ZNAMENITA ZGRADA DOBILA RASVETU

Zablista}e ve~eras Matica srpska Zavr{eno je postavqawe rasvete zgrade Matice srpske, koje je finanirao Zavod za izgradwu grada, a nakon dana{we tehni~ke probe rasveta }e ostati ukqu~ena i sinhronizovana sa javnim osvetqewem.

Kako navode iz ZIG-a, zgrada je osvetqena konceptom “svetlost iznutra”, te je najvi{e pa`we pokloweno prozorima. Prozorske ni{e, balustrade i timpanoni osvetqe-

Novosadska sreda31.mart2010.

U

Gasna kvadratura kruga onog faktora (~ine ga elementi pritiska gasa, temperature i energetske vrednosti) koji slu`i za svo|ewe isporu~ene kubika`e gasa na standradnu obra~unsku, ova tvrdwa nije nemogu}a.

Ipak, to se nikako ne mo`e uraditi, a da se ne prekr{i zakon, jer kako potro{a~i da namire gubitke ditributera, kad oni taj ukradeni gas nisu ni omirisali, a kamoli utro{ili? Beskrajna gasna vrte{ka tako dobija novi obrtni momenat, potro{a~i su verovatno do sada toliko nau~ili o termodinamici i dinamici fluida da bi mogli neki master da pribave, a o uvo|ewu transparentnosti u ovaj profitabilni sektor privrede jo{ uvek je negde u isparewima. Gasnim, vaqda. S. Krsti}

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 8 do 12 sati ulice Lukijana Mu{ickog od 12 do 46, Arhimandrita Jovana Raji}a od 6 do 12 i od 1 do 9, Vuka Karaxi}a 17, 19 i 21, od 7.30 do 12.30 Temerinska od 43 do 53, od 8 do 9.30 Ulica Milana Toplice od 8 do 19, od 9 do 10.30 Ulica Modene 1, od 10 do 11.30 ulice ]irpa-

nova 38, Bore Prodanovi}a od 2 do 6, Devet Jugovi}a 17, od 11 do 13 Mi~urinova 58. Rumenka: od 8.30 do 12 povremeno u pojedinim ulicama. Rakovac: od 8.30 do 13 Belegir. Beo~in: od 8.30 do 13 ulice Mladih gorana, Mihajla Pupina i deo Ulice Svetozara Markovi}a.

V REMEPLOV

Po{tarke bile u modi Jedan mladi} i stotinu devojaka iz Srema i Ba~ke zavr{ilo je 31. marta 1945. u Novom Sadu ~etvoromese~ni te~aj za po{tanske slu`benike. Tada je obnovqena po{tanska mre`a u Vojvodini, a nije bilo po{tara.

Zato su svi polaznici te~aja imali obezbe|ena radna mesta u svojim selima ili u okolini. Svi su oni zaista vredno u~ili i niko nije pao na ispitu.

Tra`ilo se poznavawe manipulativne slu`be, rada uputno - ~ekovne slu`be, rukovawa ure|ejima telefonsko - telegrafskog sistema...Od op{teobrazovnih predmeta u~ila se

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

sveop{toj nema{tini kra|a gasa ne deluje neuobi~ajeno, jer velika mese~na stavka porodi~nog buxeta sigurno predstavqa veliku te{ko}u sve ve}em broju siroma{nih sugra|ana. Stoga je DP "Novi Sad - Gas" zapo~eo kontrolu, i po trenutnim podacima svakog dana otkrije se po pet-{est slu~ajeva kra|e.

I pored toga {to kradqivce gasa ~eka zamena mernog seta o sopstvenom tro{ku i {to im se pau{alno napla}uje 1.000 kubika gasa, ditributer o~igledno ima prili~ne gubitke, za koje iz Asocijacije individualnih potro{a~a prirodnog gasa ka`u da }e ih namiriti na ra~un ostalih potro{a~a kroz korekcioni faktor. E, sad, kako je totalna gungula i pometwa oko ~uvenog korekci-

ni su LED svetiqkama bele svetlosti, a glavna kupola metal-halogenim sijalicama.

Sve ugra|ene svetiqke predvi|ene su za pouzdan i dugotrajan rad, a vo|eno je ra~una da budu {to mawih dimenzija, kako po danu ne bi kvarile estetiku zgrade.

Izvo|a~ radova bila je "Energo-tehnika Ju`na Ba~ka" iz Novog Sada, a vrednost posla iznosila je 11.999.000 dinara.

S. K.

PREMA ELABORATU „PUTA” O STAWU SAOBRA]AJNICA

Asfalt t ra`i ~ak {est milijardi Preduze}e "Put" zavr{ilo je izradu elaborata kojim je sagledano stawe puteva u gradu i prigradskim naseqima i on je prosle|en gradskoj Upravi za saobra}aj. ^lan Gradskog ve}a zadu`en za saobra}aj Sini{a Bubwevi} ka`e da je prema procenama qudi iz pomenutog preduze}a za sre|ivawe ulica u Novom Sadu i prigradskim naseqima, kako bi se one mogle normalno odr`avati, potrebno oko {est milijardi i 300 miliona dinara.

Me|utim, grad za ove poslove trenutno ima samo 105 miliona dinara.

- Ovaj elaborat je odli~na polazna ta~ka da vidimo {ta se najhitnije mora uraditi. Tako|e, od svega treba videti i kakvi }e se radovi, nevezani za saobra}ajnice, ove godine ra-

sredi - istakao je Bubwevi}.

Po wegovim re~ima ulice koje su u sli~nom stawu kao Gunduli}eva zahtevaju komplektnu rekonstrukciju, a i Bulevar oslobo|ewa je u veoma lo{em stawu.

Sve raskrsnice na Bulevaru, od @elezni~ke stanice do Mosta slobode su propale, kao i atmosferska kanalizacija na wima.

Tako|e, stawe je kriti~no i na ostala dva glavna pravca u gradu, ta~nije u Jevrejskoj ulici i na Bulevaru cara Lazara.

- Sada kada imamo sliku stawa stvari, o ovome vaFoto: N.Stojanovi} qa razgovarati i sve izneti na neku od budu}ih sednica Grad za ove poslove trenutno ima gradskog parlamenta. Tako|e, samo 105 miliona dinara kada se bude radio rebalans buxeta grada tra`i}emo dodatni diti u gradu i okolini. To znaslova, bude raskopavao ulice, novac za pomenute svrhe - za~i, da ako neko, zbog nekih poima i obavezu da ih nakon toga kqu~io je Bubwevi}.

B. M.

DANAS KRAJ KONKURSA ZA IZBOR SUVENIRA GRADA

Ma{tovitima posledwa {ansa Konkurs za izbor zvani~nog suvenira Novog Sada, pojedina~no ili u vidu linije re{ewa, zavr{ava se danas u 14 sati. Do tog vremena zainteresovani mogu svoje radove dostaviti li~no, ili preporu~enom po{iqkom na adresu Turisti~ke organizacije Novog Sada (TONS) - Bulevar Mihajla Pupina 9. Prijem je mogu} tokom radnog vremena od 8 do 14 sati.

Re{ewe bi trebalo da je lako prepoznatqivo a neophodno je da suvenir odra`ava tradicionalnu, kulturnu istorijsku i materijalnu ba{tinu Novog Sada, kao i da ima upotrebnu vrednost.

Za tri najboqa rada, bi}e dodeqene otkupne nagrade – 100.000 dinara za prvo mesto, 60.000 dinara za drugo a tre}eplasirani }e biti nagra|en sa 40.000 dinara. Sa autorima najboqih radova TONS }e potpisati ugovore o otkupu autorskih prava i eventualno daqoj komercijalnoj eksploataciji izabranih suvenira.

Zvani~ni ukrasi Novog Sada }e se prodavati u suvenirnicama i drugim maloprodajnim i ugostiteqskim objektima koji budu zainteresovani.

Odluku o izboru suvenira, komisija }e doneti najkasnije u roku od 30 dana nakon isteka konkursa.

S. T.

GRAD POZVAO MESNE ZAJEDNICE I SKUP[TINE STANARA DA UPUTE ZAHTEVE

Drvo `ivota sti`e u dvori{te

Gradska uprave za za{titu sredine, u okviru akcije “Drvo `ivota”, koja ima ciq unapre|ewa kvaliteta `ivota, poziva sve skup{tine stanara i mesne zajednice kojima nedostaje zelenilo da do 9. aprila po{aqu zahteve na faks uprave 529–236 ili pismo na

adresu Rumena~ka 110. Prednost }e imati sredine sa najmawe zelenih povr{ina. Tako|e }e biti ozelewen jedan broj dvori{ta u obdanni{tima, osnovnim i sredwim {kolama, ~ije uprave se mogu javiti na isti broj telefona i adresu.

N. V.

VESTI „Pikastro” u CK 13

geografija, i posebno matematika.

N. C.

U okviru Me|unarodnog festivala Aktuelne muzike „Interzone“, danas u 20 ~asova bi}e odr`an kocert kanadskog tria „Pikastro“, u Omladinskom centru CK 13.

Ulaznice za ovaj koncert ko{taju 150 dinara, a CK 13 se

nalazi u Ulici Vojvode Bojovi}a 13.

N. V.

Uskr{wa ~ajanka u muzeju Uskr{wa ~ajanka s kustosom bi}e odr`ana sutra u 19 ~asova, u Zbirci strane umetnosti Muzeja grada. Adresa je Dunavska ulica 29.

I. D.

Foto: G. Jovi}

Salaj~ani ozelenili kom{iluk ^lanovi saveta Mesne zajednice “Salajka” i gra|ani koji su se odazvali pozivu na akciju ure|ewa prostora na raskrsnici [ajka{ke ulice i Sentandrejskog puta, posadili su ju~e dvadesetak stabala breze i razli~itih ~etinara i o~istili lokaciju na kojoj se planira ure|ewe de~jeg igrali{ta.

Mladice su nabavqene uz pomo} Nacionalnog parka prirode “Fru{ka gora”, a slede}i ko-

rak }e biti ogra|ivawe prostora kako bi se zelenilo o~uvalo.

Kako je rekao predsednik saveta MZ “Salajka” Milo{ Asurxi}, ~i{}ewe i ozelewavawe je neophodno jer Salajka va`i za jedan od najzaga|enijih delova Novog Sada. On je najavio da }e akcija biti nastavqena uz Sentandrejski put i na dolmi uz kanal, gde se planira ure|ewe {etali{ta.

I. S.

NOVOSADSKA HRONIKA

sreda31.mart2010.

c m y

8

DNEVNIK

NIS ULA@E MILIONE DINARA U GRADSKE PROJEKTE

Ozelene}e novosadski vrti}i

Foto: A. Erski

GO SPO U VETERNIKU

Ode}a i slatki{i za uskr{we praznike Forum `ena Gradskog odbora Srpskog pokreta obnove obradovao je ju~e u Veterniku {ti}enike Doma za decu i omladinu ometenu u razvoju humanitarnim paketima.

GO SPO tradiconalno organizuje humanitarnu akciju prikupqawa garderobe i slatki{a pred uskr{we praznike.

- @eleli smo da i ova deca osete radost povodom najsvetlijeg hri{}anskog praznika - rekla je portparolka SPO - a Ivana Stanimirovi} i dodala da poziva sve gra|ane da na bilo koji na~in pomognu ovoj deci, jer je wihova radost neverovatna i treba da se do`ivi.

I. D.

GRADSKA UPRAVA ZA KOMUNALNE POSLOVE NAJAVILA

Uskoro trka za ko{ewe ambrozije

Gradska uprava za komunalne poslove uskoro }e objaviti tender za prikupqawe ponuda za ko{ewe ambrozije. Oglas }e biti objavqen u Slu`benom glasniku Srbije, no, kakvi su uslovi javnog konkursa nismo uspeli da saznamo. Poznato je da su lane kriterijumi bili visoki, te da zbog toga "Gradsko zelenilo" nije moglo da konkuri{e, uprkos ~iwenici

konkursu, ali su skrenuli pa`wu da uveliko rade na uvo|ewu ISO standarda 9001 i 14000 , {to je lane bio jedan od uslova na tenderu.

Ve} je zavr{en javni oglas za poslove monitoringa, kontrole, nadzora i pra}ewe ko{ewa. Posao vredan oko dva miliona dinara su dobili departmani za biologiju i za{titu biqa pri Prirodno - matemati~kom i Poqo-

Nama je u interesu da za ko{ewe ambrozije izdvojimo {to mawe para od planirane sume (Jasmina Trbojevi}) {to je taj posao uspe{no radilo decenijama unazad. Ko{ewe ambrozije pro{le godine dobilo je privatno preduze}e "Ciklonizacija", pa se tako prvi put dogodilo da Grad kao osnova~ "Zelenila" iz posla iskqu~uje svoje preduze}e u korist privatnog preduzetnika. U 2009. godini iz buxeta grada bilo je planirano oko 30 miliona dinara. Koliko }e ove godine posao ko{tati jo{ se ne zna.U Gradskoj upravi za komunalne poslove ka`u da je novac planiran, ali da ne `ele da javno saop{te iznos. Razlog za to je da se ne uti~e na ponu|a~e.

- Nama je u interesu da za ko{ewe izdvojimo {to mawe para od planirane sume - kazala je zamenica na~elnika Uprave za komunalne poslove Jasmina Trbojevi}.

U "Zelenilu" ju~e nisu znali da ka`u da li }e u~estvovati na

privrednom fakultetu, koji su zajedni~ki konkurisali. Wihovi stru~waci su i ranije radili taj posao u timu, tako {to su me|usobno podelili podru~ja koja su nadgledali. Ina~e za monitoring u sklopu obavqawa javnih gradskih funkcija bilo je planirano malo vi{e od 2,1 milion dinara.

Pro{le godine ovaj tender nije bio lak za u~esnike javnog oglasa. Prvo je Gradska uprava za komunalne poslove kao najboqeg ponu|a~a izabrala Poqoprivredni fakultet, pa se na tu odluku `alio Privodno - matemati~ki fakultet. Zbog tog prigovora poni{ten je konkurs, {to je "za{titare biqa" navelo da ulo`i novu `albu. U tom "nadmudrivawu"pro{lo je vreme, te monitoring nije ni ra|en, a u gradskoj kasi je tako ostalo oko tri miliona dinara predvi|enih za to.

Z. Deli}

NOVI SERTIFIKAT PRED[KOLSKOJ USTANOVI

^uvawe prirode od malih nogu

Pred{kolska ustanova “Radosno detiwstvo” od ju~e je ukqu~ena u program odr`ivog razvoja po{to joj je profesor dr Zdravko Glu{ica, predstavnik nezavisnog me|unarodnog sertefikacionog tela, uru~io sertifikat po standardu ISO 14001 za upravqawe za{titom `ivotne sredine. Direktor “Radosnog detiwstva” Borislav Samarxi} rekao je da je ovo zna~ajan korak u ostvarewu koncepta odr`ivog razvoja.

- Specifi~an na~in, princip i oblik rada ustanove, naro~ito kada je re~ o izgradwi nove centralne kuhiwe, uslovio je da rukovod-

stvo svakog zaposlenog aktivno ukqu~i u zadatak o~uvawa `ivotne sredine - kazao je Samarxi}.

Profesor Glu{ica je objasnio da je ekologija posebno bitna jer }e mali{ani ste}i privr`enost ovoj oblasti i recikla`i. Kako je dodao, ova ustanova ne zaga|uje prirodnu okolinu, ali }e “Radosno detiwstvo” nastojati da svoj otpad, koji nije {tetan, skladi{ti na na~in koji zahteva standard.

Pred{kolska ustanova je pro{le godine dobila i sertifikate HASSAP sistema i sistema kvaliteta.

A. V.

Naftna industrija Srbije je ponudila kojima bi konkurisali – objasnio je Makaovaj projekat dobiti dva miliona dinara za Novom Sadu pare za projekte vezane za ulari}. ure|ewe 20 de~jih igrali{ta pri vrti}ima. gawe u zajednicu. ^lan gradskog ve}a zaduTako je i PU “Radosno detiwstvo” dobilo - Divno je da velike kompanije imaju razu`en za finansije @ivko Makari} rekao je zadatak da osniva~u dostavi svoj projekat a, mevawe prema deci. Bili smo svedoci da nam ju~e za “Dnevnik” da se jo{ uvek ne zna kolikako saznajemo od direktora te ustanove Boje nedavno i “Imlek” donirao mleko i joko }e novaca NIS izdvojiti, jer je Grad gurt, kada ga nije bilo u vrti}ima – predlo`io 20 projekata, a na ovoj komDirektor „Radosnog detiwstva” Borislav rekao je Samarxi}. paniji je da odlu~i koji }e projekti Podse}awa radi, "Dnevnik" je neSamaryi} o~ekuje da }e od NIS-a dobiti pro}i, a koji ne. davno pisao upravo o tome u kakvom su dva miliona dinara za ure|ewe 20 de~jih - Grad je predlo`io projekte iz stawu de~ja igrali{ta u vrti}ima, a igrali{ta u vrti}ima oblasti sporta, obrazovawa, kultunajgora situacija je trenutno u onima re… Od tih 20 projekata NIS mo`e da koji je nadogra|uju, te u objektu "Radousvoji sve, a mo`e da usvoji samo deo najinrislava Samarxi}a, oni su tra`ili da se snog detiwstva" u Alma{koj ulici, ~ije teresantnijih. Zato smo rekli i ustanovaulo`i u ure|ewe de~jih igrali{ta. Samardvori{te nije ~ak ni ozeleweno. ma ~iji je osniva~ Grad da naprave projekte xi} je jo{ istakao da ima saznawa da }e za Q. Na.

OSNOVCI BEZBEDNI NA GLOBALNOJ MRE@I SAMO UZ RODITEQSKU KONTROLU

Opasno virtuelno zbli`avawe s nepoznatima Psiholozima, pedagozima, ~lanovima saveta roditeqa, kao i nastavnicima novosadskih osnovnih {kola ju~e su na seminaru “Klikni bezbedno”, u Skup{tini grada, predstavnici Ministarstva za telekomunikacije i novosadskog Centra za prevenciju devijantnog pona{awa “Target” pri~ali o prednostima interneta, ali i o mogu}nostima wegove zloupotrebe i ugro`avawa dece. Poseban akcenat je stavqen na savete kako da roditeqi i svi oni koji se bave vaspitawem i

elnom. Sva na{a deca prave gre{ke tako {to ostavqaju li~ne podatke. Svaka ~etvrta devoj~ica je spremna da ode na sastanak na slepo i gotovo sva deca odaju svoje pravce kretawa na mre`i. U principu, koriste “Fejsbuk” kao dnevnik, navode}i sve podatke gde idu, kad dolaze, gde se nalaze i sli~no – objasnila je Biqana Gruji} iz Centra “Target”.

Zato seminari za odrasle slu`e da objasne roditeqima da, bez obzira na wihovo informati~ko znawe, moraju da

^ak 93 odsto |aka ima profil na “Fejsbuku”, a svaki tre}i od wih se sprijateqio i razmenio fotografije s nekim koga nikad nije video obrazovawem dece prepoznaju zlostavqawe dece preko interneta.

- Naj~e{}e na{a deca poistove}uju internet sa socijalnom mre`om “Fejsbuk” i vi{e od 90 odsto osnovaca ima profil na ovoj mre`i. Pritom ne znaju da pravila koja va`e u stvarnom svetu, va`e i u virtu-

se edukuju i da kontroli{u svoju decu u kori{}ewu interneta, rekla je Gruji}. Me|utim, kontrola ne treba da spre~ava decu u kori{}ewu interneta, ve} bi roditeqi trebalo da uspostave jasnu i iskrenu komunikaciju sa decom u vezi sa kori{}wem globalne mre`e. Podaci ministarstva, ~iji su

^ITAOCI PI[U SMS

predstavnici do sada obi{li gotovo sve {kole u Srbiji razgovaraju}i sa |acima, nisu ohrabruju}i i kako je navela Marija Laganin, 93 odsto |aka ima profil na “Fejsbuku”. Od toga broja se ~ak 33 posto mali{ana sprijateqilo sa nekim koga nikad nisu videli i 30 procenata wih je razmenilo

fotografije sa osobama koje ne poznaje. Zato je, nakon akcije obila`ewa {kola i razgovora sa decom, pokrenut drugi deo projekta edukacije odraslih, kako bi oni nau~ili svoju decu da postoje pravila pona{awa na internetu koja moraju da po{tuju kako bi za{titila sebe.

A. Vidanovi}

065/47-66-452 & 063/366-977

Razbijena masa pojedinaca Sram vas bilo {ta ste navalili na penzionere. Oni su svoj radni vek po{teno odradili. Za{to ne kritikujete \ilasa ili Palmu ili mnoge druge, oni ne tra`e ni onih 750 din? Boqe bi vam bilo da radite i zara|ujete za `ivot a ne da ~ekate da vam neko ne{to poklawa! Ima posla, treba samo hteti.

062/1706... *** Ko mu je kriv kad nije slu{ao izvr{nu vlast. Lepo ka`e Ustav da se ne mogu istovremeno vr{iti dve javne funkcije. Ne mo`e{ biti veliki javni, ma bio ~ak i guverner Narodne banke (alijas centralne), ako ne slu{a{ Velikog brata Vladu!

061/1136... *** Eto, vidite dragi sugra|ani, penzioneri se lepo slo`ili, ujedinili, iza{li na protest i dobili besplatne bus karte. A, {ta mi nezaposleni i ostali? Samo se sekiramo i ne znamo da se i mi ujedinimo, pa kad bi smo mi iza{li na proteste hmmm... Ne znam da li bi mogli da nam ne{to zabrane i uskrate, jer nas je jako puno. Ali, na`alost, svi }ute i trpe, a neko to dobro iskoristi.

064/0863... *** Apsolutno podr`avam ~itaoca 062/1296... U vezi famoznog „Haus majstora“ koji se pojavquje kao stavka na ra~unima Informatike, iza koga stoji „Zlatibor gradwa“ i za koga treba izdvojiti 400 i vi{e dinara na mese~nom nivou, a majstori nemaju ni alata, ni zanata. Ova stavka se ve} vi{e od dve godine pojavquje na ra~unima „Informatike“, a za te pare koliko sam izdvojio za minule dve godine o~ekujem dobru i brzu uslugu, a ne izgovore, bahatost i neprofesionalizam. Eto to vam sve daje „Zlatibor gradwa“ preko „Haus majstora“, a ako ho}ete da se

odreknete te nepostoje}e usluge, sledi tu`ba. Molim inspekciju da utvrdi kako je mogu}a ovakva javna vi{egodi{wa obmana i legalna pqa~ka gra|ana Novog Sada koji imaju lokale na Limanima (verovatno je i drugde ovakav slu~aj).

063/456... *** Ho}emo li do`iveti dan kada }e neko odgovarati za lo{e ura|en posao, posebno kad je re~ o na{im parama, sredstvima poreskih obveznika. U pitawu je Beogradski kej.

Nedavno je generalno sre|en, a sav asfalt raskopan i krpi se. ^udite me vi novinari {to se ne pozabavite ovim i sli~nim slu~ajevima, a po ugledu na neke beogradske medije. Neko za ovo a i za druge novoasvaltirane ulice mora da odgovara jer je {teta ogromna. 063/540... *** Kada }e po~eti ka`wavawe ovih {to nam unakazi{e grad lepqewem plakata? Pare od kazni dati narodnoj kuhiwi. Ima gladnih.

063/635...

*** U Ulici 1300 kaplara, naspram broja 1, trebalo bi postaviti pe{a~ki prelaz. Naime, zgradama sa leve strane ulice su prodavnice na desnoj strani a zgradama na desnoj strani su kontejneri za sme}e na levoj strani. To bi trebalo uraditi radi dece i starih.

060/4468... *** Radovan Jela{i} podneo ostavku na radno mesto. Guvernera oterali li~ni razlozi, ka`e premijer Vlade. @ao mu je {to su „povremeno imali nesuglaslce“. Wegovo ~vrsto zastupawe“ da bi zarad izlaska iz krize dr`ava morala drasti~no smawiti javnu potro{wu i reformisati javni sektor, nije moglo da pro|e.

061/1571... *** Pogledajte na {ta nam li~i grad i okolina, naru`ena |ubretom i divqim deponijama. Pa, gde su te kamere i komunalne inspekcije, prekr{ioci, kazne... Ili je gradu ova preventiva neprofitabilna za razliku od „Parking servisa“, koji stalno pro{iruje podru~je svog delovawa? 062/8968... *** Ovo jo{ nisam shvatio - onaj ko je zaradio, stekao i sa~uvao treba da da podeli sa nesposobnima. Neka on bude u toj poziciji, da wega tra`e. Odgovor parazitu 064/8902...

065/5341... *** Na skener ~ekaju Vojvo|ani {est meseci. Za{to centralizacija. Dr Pajti} dajte opremu i u Suboticu, Zrewanin, Mitrovicu.

Ministar re~e preventiva je najjeftinija, a zdravqe najskupqe.

Jasno za{to svi ho}e u Beograd.

064/2859... *** E, pa dragi 064/8902... baka je zaradila za sebe, a vi treba da zara-

dite za sebe. Ili jo{ niste prekinuli pup~anu vrpcu?

064/1560... *** Prevaranti - kablovski operateri, koji uzimaju pare novosa|anima u ime fantomske DBB, prevarili su jo{ pro{le godine i na{e sugra|ane sa Klise. Razmi{qam kakvi smo to qudi kad niko nije mislio da je va`no upozoriti sugra|ane na prevare, da je to jedan od na~ina da se ose}amo kao qudi, da budemo od koristi sugra|anima. Ili kom{ije sa Klise jo{ ~ekaju majstore da im prikqu~e kablovsku?!

064/1947... *** Ovo je prava smejurija sa zakazivawem pregleda preko kol centra. Dana 25.03. zakazuju mi pregled kod doktora op{te prakse u Veterniku za 30.04. 2010. Dakle, 35 dana ~ekawa na pregled, ako pre`ivim dotle javi}u vam se.

065/6592... *** Za{to penzionerima besplatne karte? ^ime su to zadu`ili ovaj grad, dr`avu? A mi mladi tro{imo svoju mladost na ispravqawe wihovih gre{aka. Trudimo se da uvedemo Srbiju u civilizovan svet sa kojim su nas upravo oni posva|ali. S po{tovawem!

064/1417... *** Predla`em @eleznicama da sve putni~ke vagone ofarbaju u svetlo sivo, kako su nekoliko i ofarbali. Izgledaju malo kulturnije. Kada }e se rupe u gradu presvu}i, polomi}emo bre to~kove?

066/9109... *** Stepen civilizovanosti jednog dru{tva ogleda se u brizi za slabije. Ova `u~na SMS rasprava o besplatnom prevozu za penzionere (koji je uobi~ajen u mnogim zemqama) primer je na{e ogoqene bede.

Pozdrav od (jo{) ne-penzionera.

064/1560...

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

MADA JE START TRKE ZA STRATE[KOG PARTNERA NAJAVQEN ZA MART

Jo{ se kr~ka tender za TE-TO Mada je najavqen za mart, za sada nije poznato kada }e biti raspisan tender za izbor strate{kog partnera za dogradwu i rekonstrukciju TE-TO „Novi Sad“, saznajemo u Elektroprivredi Srbije. Strate{ki partner bi trebalo da unese oko 200 miliona evra i znawe u zajedni~ko preduze}e Novog Sada i EPS-a „Energija Novi Sad“, a za sada je interesovawe pokazalo devet kompanija.

Na investitorskoj konferenciji odr`anoj krajem februara u TE-TO, potencijalni ulaga~i iz Kanade, Gr~ke, Italije, Rusije, Slova~ke, Slovenije i predstavnici ameri~ko-poqskog preduze}a, detaqnije su se upoznali sa zahtevima koje }e pred wih postaviti tender, a pomo}nik generalnog direktora EPS-a i ujedno

predsednik Upravnog odbora ENS-a Zoran Manasijevi} tada

je rekao da bi pobednik tendera trebao da bude poznat do jeseni.

- Sa stanovi{ta Novog Sada projekat je od velikog zna~aja, jer EPS ima i druge mogu}nosti za proizvodwu i plasman elektri~ne energije, ali za grad je ovo postrojewe veoma va`no, kako za kvalitet grejawa, tako i za ekonomi~nost proizvodwe i za cenu grejawa - naveo je tom prilikom Manasijevi}.

Prema najavama prilikom formirawa ENS-a u julu pro{le godine, novi gasno-parni blok bi trebao da bude zavr{en do 2012. godine, ima}e snagu od 450 megavata i 300 termi~kih megavata za sistem daqinskog grejawa u Novom Sadu i trebalo bi da donese godi{wu u{tedu za daqinsko grejawe izme|u 200 i 400 miliona dinara.

S. K.

EKIPA „RASKR[]A” I PRIJATEQI CENTRA ISTR^ALI POLUMARATON

Trkom protiv droge - Nismo prestali da tr~imo trku koju smo zapo~eli svojim prvim dolaskom u „Raskr{}e“. Ona i daqe traje. Ovim u~e{}em poru~ili smo, najpre mladima ali i svima ostalima, da ne mogu da se drogiraju, pu{e i piju ako `ele da se bave sportskim aktivnostima. Na wima je izbor. @ivot ili ovo drugo. Mi tr~awem i zdravim navikama sebi ne dozvoqavamo da izbor bude to drugo. Izabrali smo i nismo se pokajali - kazao je Jovica Olu{ki iz Centra za odvikavawe od narkomanije „Raskr{}e“. Zajedno sa jo{ sedmoro bi{ih zavisnika i dvoje prijateqa Centra, on je u nedequ na Novosadskom polumaratonu istr~ao trasu dugu deset i po kilometara.

Na startu, ali i na ciqu maratona, ekipa „Raskr{}a“ na{la se po drugi put. Maratonski izazov pretr~ali su prvi put jesenas u ~etvoro~lanom sastavu. Na nedeqnu trku do{lo je wih desetoro, me|u kojima i zamenica direktora i osniva~ „Raskr{}a“

VESTI Crni humor u Pozori{tu mladih Crna komedija somborskog teatra Xoa Ortona „Plen“ bi}e prikazana ve~eras u 20 ~asova u Pozori{tu mladih, na Velikoj sceni, Ulica Igwata Pavlasa 8. Rediteq i scenograf je Radoje ^upi}, a igraju Zdravko Pani}, Ivana V. Jovanovi}, Ninoslav \or|evi}, Pero Stojan~evi} i Marko Markovi}.

I. D.

Sportisti deci uru~uju darove [ti}enici Doma za decu i omladinu ometenu u razvoju iz Veternika danas }e biti gosti Spensa gde }e se dru`iti sa sportistima iz novosadskih klubova koji }e im u 19 ~asova uru~iti poklone prikupqene u humanitarnoj akciji koju je organizovalo ovo javno preduze}e. U programu koji }e se odvijati u Sve~anom salonu Spensa u~estvova}e Ansambl „Vila“.

Pre susreta sa fudbalerima, vaterpolistima i odbojka{ima, deca iz Veternika }e u bioskopu na Spensu pogledati film “Artur i Maltazarova osveta”.

I. S.

Vasil Hayimanov u Studiju „M” U okviru ciklusa koncerta “Xez Metronom”, koje organizuje Kulturni centar grada, danas }e nastupiti “Vasil Haximanov bend” u Studiju “M”, u 20 ~asova.

Kao specijalni gosti najavqeni su Jasna Jovi}evi}, Branko Triji} i Svebor [aki}. Karte ko{taju 300 dinara i mogu se od 17 ~asova kupiti na blagajni Studija “M”, koji se nalazi u Ulici Igwata Pavlasa 3.

N. V.

Svetlana Ivanovi} i menaxer @enskog centra za odvikavawe na ^eneju \or|e Todorovi}.

- Sada smo poru~ivali mladim qudima da odustanu od poro~nog `ivota. Pro{le godine, ciq nam je bio da poka`emo da `ivot posle narkomanije mo`e biti kvalitetan - objasnio je Olu{ki.

Pred prethodni maraton, ekipa se uo~i trke nije posebno fizi~ki pripremala. Dobru kondiciju mu{ki deo pravda redovnim partijama malog fudbala, a izdr`qivost su, tvrde, nau~ili tokom programa odvikavawa.

Svojim delom, potkrepili su dotada{wu pri~u o tome koliko je dobar `ivot bez droge. Prose~no ostvareno vreme u nedequ bilo im je sat i 15 minuta, ali taj detaq zanemaruju i isti~u da je bitno to {to su i sebi i drugima pokazali da ima ne{to lep{e i boqe od narkomanije.

Nekada{wi `ivot zavisnika, maratonci uvek opisuju samo kao

9

Gradona~elnik ~estitao Uskrs

Gradona~elnik Novog Sada Igor Pavli~i} ~estitao je verskim poglavarima, sve{tenstvu i vernicima Uskrs, koji se ove godine proslavqa istovremeno po Julijanskom i Gregorijanskom kalendaru. „Srda~no vam ~estitam najve}i hri{}anski praznik i `elim vam da dan Hristovog vaskrsewa provedete okru`eni najdra`im osobama, da vam donese porodi~nu sre}u i uspeh“, navodi se u ~estitki gradona~elnika.

I. S.

NOVI STANARI U ULICI DIMITRIJA TUCOVI]A 3

Seli se deo inspekcije

Gradska inspekcija za saobra}aj i puteve i inspekcija za za{titu `ivotne sredine iz zgrade u Ulici Arse Teodorovi}a sele se u zgradu gde se nalazio sud za prekr{aje, u Ulicu Dimitrija Tucovi}a 3. Na~elnik gradske inspekcije @eqko Radulovi} rekao je ju~e za „Dnevnik“ da je preseqewe u toku, a da bi ovih dana trebalo da se uvedu i telefonske linije.

- Za sada se sele samo ove inspekcije, a kada se renovi-

ra zgrada i kada se steknu uslovi preseli}e se i ostale gradske inspekcije. Tako|e u ovoj zgradi }e biti sme{tena i komunalna policija, kada se formira - rekao je Radulovi}.

Osim ove dve, pod okriqe gradskih inspekcija spadaju komunalna, gra|evinska inspekcija i pravni i op{ti poslovi i poslovi prinudnih izvr{ewa.

Q. Na.

Pomo} Romima povratnicima Ekumenska humanitarna organizacija pokrenula je projekat „Personalna asistencija Romima povratnicima“ koji }e se ostvarivati u romskim naseqima u Novom Sadu, Zrewaninu i Beo~inu. Ciq projekta je povezivawe Roma povratnika sa resursima sistema socijalne za{tite, a na projektu je anga`ovano 12 personalnih asistenata, edukovanih aktivista i aktivistkiwa.

B. P. P.

EVROPSKA BERZA DVA DANA U KARLOVCIMA

Samit turisti~kih poslenika Turisti~ka berza zemaqa Jugoisto~ne Evrope, u organizaciji magazina „Turisti~ka prizma“, po~iwe danas u Sremskim Karlovcima. Otvori}e je u 10.30 sati u hotelu “Dunav” dr`avni sekretar za turizam Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja Goran Petkovi}.

Dru`ina pretr~ala 10,5 kilometara

jedan mra~an period prepun problema, sa kojom su zauvek zavr{ili. Nadaju se da }e neki od qudi iz tada{weg okru`ewa, koji se nisu izle~ili, videv{i wihov

FK „AJAKS” KRITIKUJE SPC „VOJVODINA”

Nisu hteli reprogram duga

Rukovodstvo Fudbalskog kluba “Ajaks” iz Novog Sada tvrdi da ~elnici Spensa u posledwih godinu dana nisu `eleli da u|u u pregovore za re{avawe duga od 700.000 dinara za kori{}ewe terena, koji se nalaze Sportskom centru „Sajmi{te“ kojim upravqa

sreda31.mart2010.

iseli zbog 700.000 dinara. Nismo mogli da platimo sve {to je po nerealnom i nepovoqnom ugovoru na{a obaveza, a to su rente od 85.000 dinara u letwem i zimskom i 135.000 dinara u jesewem i prole}nom periodu – istakao je Mandi}.

primer shvatiti da je to mogu}e, i da }e snagom voqe pobediti stra{ne dane koje sada pro`ivqavaju.

S. Tanuryi}

O reformi pravosu|a U Novosadskom klubu danas }e biti odr`ano predavawe na temu reforme pravosu|a – nova mre`a sudova, na kom }e govoriti Slobodan Nadrqanski, koji se trenutno nalazi na ~elu Apelacionog sudau Novom Sadu.

Prostorije Novosadskog kluba nalaze se u Zmaj Jovinoj 3.

N. V.

Na skupu turisti~kih poslenika, 13. po redu, u~estvova}e vi{e od stotinu turisti~kih i ugostiteqskih kompanija iz dr`ava nekada{we Jugoslavije, potom Gr~ke, Albanije, Ma|arske i Slova~ke. Berza }e danas biti otvorena do 17, a sutra od 9.30 do 13 ~asova.

Z. Ml.

U SREMSKIM KARLOVCIMA

@enski kutak otvara vrata Prostor namewen ekonomskom osna`ivawu `ena Sremskih Karlovaca, u zgradi na Trgu Branka Radi~evi}a 5, sve~ano }e otvoriti danas u 17.15 sati pokrajinski sekretar za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Miroslav Vasin, a prigodan program tim povodom po~iwe 15 minuta ranije pored ~esme „^etiri lava“. Ako bude ki{e sve~anost }e biti odr`ana u sali Magistrata. Lokal, u vlasni-

{tvu op{tine bi}e mesto gde }e Karlov~anke koje proizvode vino, suvenire, tradicionalne pekarske i poslasti~arske proizvode, slikarke, tkaqe izlagati i prodavati svojih ruku delo. Lokalna samouprava je otvarawem tog prostora dala podstrek osna`ivawu `ena u delatnostima koje su direktno ili indirektno u vezi sa turizmom, ina~e prioritetnom privrednom granom Karlovaca.

Z. Ml.

Spens: Sud rekao svoje Direktor Spensa Zvonimir Kaprocki izjavio je za „Dnevnik“ da je sudska odluka jasna, po{to su i `albe FK „Ajaksa“ odbijene.

– Od 15. janura postoji odluka suda da se “Ajaks” iseli, pro{log petka uru~eno je re{ewe suda i iseqewe }e biti uskoro. ^elnici kluba nisu se odazvali na na{e pozive za reprogram duga a ostali klubovi jesu. Ideja je da se taj prostor preobrati u veliko igrali{te, koje }e biti otvoreno za gra|ane. Raspisa}emo konurs za idejno re{ewe – objasnio je Kaprocki.

Spens. Na ju~era{woj konfereciji za novinare direktor kluba „Ajaks“ @ivan Mandi} rekao je da se iz nekog nerazja{wenog razloga pritiska samo „Ajaks“ da izmiri dugove i da nije bilo voqe da se reprogramira dug .

- Ukupna potra`ivawa Spensa za sve sportske klubove iznose oko 245.000 evra, a to se i ne pomiwe, ve} se vodi bitka da se „Ajaks“

On je jo{ napomenuo da je od osnivawa kluba 2000. godine do 2008. godine ulo`eno iznose vi{e od 50.000 evra, dok je za teku}a odr`avawa ulo`eno vi{e od 40.000 evra.U me|uvremenu doneta je presuda u Op{tinskom sudu u Novom Sadu u korist Spensa prema kojoj FK „Ajaks“ treba da napusti teren i objekat koji koriste.

N. Vukovi}

DSS: Konsalting pre~i od investicija?

Potpredsednik Gradskog odbora Demokratske stranke Srbije Petar ]irovi} kritikovao je na ju~era{woj konferenciji za medije izmene i dopune investicionih planova JKP “Vodovod i kanalizacija”, usvojene na posledwoj sednici Skup{tine grada.

Naime, pomenutim izmenama je ~ak 65 miliona dinara predvi|e-

no za pla}awe konsultantskih usluga u postupku pronala`ewa strate{kog partnera iz privatnog sektora, {to je ]irovi} ocenio kao prevelika i preurawena ulagawa; ako se ima u vidu da oblast i modaliteti javno–privatnog vlasni{tva u komunalnom sektoru jo{ nisu zakonski regulisani.

I. S.

U KARLOVCIMA U POSLEDWE VREME ^ESTE KRA\E METALA

Lopovi navaquju i na crkvene oluke U Sremskim Karlovcima, gde ina~e u strukturi krivi~nih dela predwa~e ona imovinskog karaktera, u posledwe vreme u~estali su slu~ajevi kra|e bakra i drugih metala, koji zavr{avaju uglavnom na otpadima kao sekundarna sirovina.

Na meti su infrastrukturni objekti, a nisu po{te|ene ni crkve.

- Od po~etka godine evidentirano je 10 takvih dela - ka`e komandir Policijske ispostave u Sremskim Karlovcima samostalni policijski inspektor Jovica Lon~arski. - U ~etiri navrata meta su bile „@eleznice Srbije“, isto toliko puta kao o{te}ena se pojavquje op{tina a u dva slu~aja na udaru su bile crkve. Policajci su u tri slu~aja uhvatili po~inioce na delu. Preostalih sedam dela po~inila su nepoznata lica, ali su u me|uvremenu sva sem jednog rasvetqena i podnete krivi~ne prijave.

Za mesec i po dana policajci su na pruzi osujetili kra|u, u prvom slu~aju dveju prigu{nica, vrednih 160.000 dinara, a u drugom, vi{e metalnih predmeta u vrednosti oko 17.000 dinara. Interesantno je da se posledwi poku{aj kra|e na `eleznici zbio 27. marta oko 9.30 ~asova, u neposrednoj blizini `elezni~ke stanice. Akteri

su svojim automobilima iz Futoga, odnosno Beo~ina do{li u Karlovce u nameri da pokradu te delove s pruge.

Bakarni oluci sa karlova~kih crkava meta su lopova jo{ od pro{le godine kada je u decembru sa Starog dvora i Sabornog hrama odneto bakra u vrednosti oko 220.000 dinara. Te kra|e su rasvetqene i podnete krivi~ne prijave, i to protiv iste osobe. U martu su prijavqene kra|e oluka sa Gorwe i Dowe crkve u vrednosti od tridesetak hiqada dinara, s tim {to je u prvom slu~aju poznat po~inilac, a u drugom ne. Lane su pokradeni oluci od istog metala i sa Sokolskog doma, a {teta procewena na 35.000 dinara.

Tokom ove godine objekti u vlasni{tvu op{tine su bili ~etiri puta meta napada, u tri navrata je to bila trafostanica u zoni sporta i rekreacije pored Dunava, a jednom rekviziti na trim stazi u Dvorskoj ba{ti. Trafostanica jo{ nije pu{tena u rad i prvi put je bila pokradena polovinom pro{le godine. Ukupna {teta na~iwena dosada{wim kra|ama na tom trafou je procewena na oko 2,9 miliona dinara.

Z. Milosavqevi}

VOJVODINA

sreda31.mart2010.

PO^ELO ZASEDAWE BA^KOPALANA^KE SKUP[TINE

Prozivawe i vre|awe na startu BA^KA PALANKA: Sednica Skup{tine op{tine Ba~ka Palanka ju~e je zapo~ela prole}no zasedawe, jer sude}i po tempu razmatrawa godi{wih izve{taja o radu za 2009. godinu i programima rada za ovu godinu, kratak }e biti jedan dan. Za usvajawe dnevnog reda i pored svih nastojawa predsednice lokalnog parlamenta Zdravke Milenkovi}, da ubrza rad, bilo je potrebno sat i po vremena. Posebno se odu`ilo usvajawe zapisnika sa prethodne sednice i neke replike, ocene i mi{qewa sa sastanka radnih tela skup{tine. [ef odborni~ke grupe radikala Dragan Bozalo, na primer, dao je rok jednoj od stranaka na vlasti, da se izvini jednom ~lanu radikala za koga je navodno „neko” rekao da treba da ima „~etiri noge”.

Potom se spomiwao nekakav „lopov” sa jednom rukom i sve je li~ilo na ru`nu „prepisku” samo znanu pojedincima.

Potom je odbornica Anka Dobri~ki sa skup{tinske govornice zatra`ila obja{wewe o pomoru ptica u ataru Silba{a. Dobri~ki je pokazala tekst iz jednih dnevnih novina u kome se navode nadle`ne dr`avne slu`be koje govore da su za{ti}ene ptice, izme|u ostalog, prona|ene otrovane i u delu atara ove op{tine. Neko je konstatovao da su trovawe ptica grabqivica prijavili sami me{tani Silba{a i da je re~ o vi{e desetina uginulih sokola mi{ara. ^ulo se da su izve{taji o radu pojedinih ustanova i javnih preduze}a preobimni na ~ak 100 strana i da su pisani dosta stru~nim jezikom koji nije dostupan odbornicima.

Ipak, iako je bilo najava da }e preglomazni izve{taji, iako je to opozicija tra`ila, a i vladaju}a ve}ina najavqivala, biti skinuti sa dnevnog reda to se nije desilo.

M. Suyum

PO^ELA MONTA@A KU]A ZA IZBEGLICE U OP[TINI [ID

Milka od sre}e zaplakala KUKUJEVCI: Me|u pet izbeglica koji su u posledwe vreme, od op{tine [id, na raspisanom konkursu, dobili monta`ne ku}e, je i Milka Baki}, sada iz Kukujevaca. A do{la je sa mu`em i ~etvoro dece iz sela Glo`|e, op{tina Dowi Mihoqac u Republici Hrvatskoj. Wen mu` Gojko je radio u vodoprivrednom preduze}u „PP Kara{ica-Vu~ica”, Hrvatsku su napustili 1991. godine, a nakon devet godina umro je u Kukujevcima, gde je i sahrawen.

- Nisam imao dilemu kada je u pitawu bilo davawe predloga za dodelu ku}a za najugro`enije izbeglice koje `ive na podru~ju Kukujevaca. Predlo-

`io sam Milku Baki}. @enu bez mu`a sa ~etvoro dece, koja je konkurisala i, eto, imala sre}e da dobije monta`nu ku}u - ka`e predsednik Mesne zajednice Miroslav Stoj~evi}.

Poverenik za izbeglice op{tine [id Ivica Jovi} je rekao da je ku}e donirao je „Intersos” iz Italije preko kancelarije u Kragujevcu po principu „kqu~ u ruke”. Vrednost ku}e je oko 12.000 evra, a ku}a Milke Baki} je prva koja je montirana. Montirali su je radnici firme „Tisa” DOO iz Kru{evca. Prvbo su montirani spoqni i pregradni zidovi monta`ne ku}e koju proizvodi vlasnik firme Novica @iv-

Miroslav Stoj~evi}, Milka Baki} i wen sin Nenad

Uspela akcija

kovi} i dodao da su na ku}u, povr{ine 42 kvadrata, ve} ugradili i PVC stolariju sa roletnama. Ovaj objekat su postavili na ve} ura|ene temeqe. a @ivkovi} ka`e da i to oni mogu da urad,e jer rade po principu „kqu~ u ruke”.

Posle smrti mu`a, sa Milkom je ostalo ~etvoro dece, Boban, Stevan, te blizanci Nenad i Mirjana.

- Ja vi{e u Hrvatskoj ni{ta nemam, ni stan ni posao, ni `equ da se tamo vratim. Pro{le godine, zahvaquju}i predsedniku Mesne zajednice, koga iz miqa mi u Kukujevcima zovemo {erif, ja sam konkurisala i uspela. Kada sam u februaru ove godine dobila obave{tewe da sam dobila monta`nu ku}u,

APATIN: U organizaciji Op{tinskog odbora Crvenog krsta i Centra za transfuziju krvi iz Sombora akciji dobrovoqnog davawa krvi u Apatinu odazvalo se 82 davalaca od kojih je, nakon lekarskog pregleda 71 je dalo krv.

Po re~ima dr Sowe Jankovi} iz somborsakog Centra za transfuziju Apatinci se uvek odazivaju humanim pozivima, a ohrabruje i podatak da se akciji odazvalo i {est novih davalaca.

J. P.

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Tamara Te{in, Ivana Tomi} i Mirjana Kne`evi} iz Novog Sada, Adrijana Vasi} iz Ba~ke Palanke i Jasmina Radi} iz @abqa, DE^AKE: Mirjana Puji}, Marijana Deman, Dragica [uri} i Sne`ana @ivi} iz Novog Sada, Vawa Kuqi} iz Gajdobre i Radmila Lemai} iz ^ortanovaca.

DNEVNIK

c m y

10

Novica @ivkovi} s radnicima

nisam verovala. Zaplakala sam od sre}e. Mislila sam da }e mi pu}i grudi, ali ostala sam na nogama, shvataju}i da sam dobila najve}e bogatstvo na ovom svetu - krov nad glavom, koji nisam imala od 1991. godine pri~a Milka uvek bri{u}i suze kada se toga seti.

Wen najstariji sin se o`enio, a }erka udala, a u ovoj ku}i `ive}e ona i wena dva sina Stevo i Nenad.

-Sada }u se definitivno smiriti, jer znam da se moramo usredsrediti na rad, kako bismo `iveli slo`nije sa mawe briga i podesili sebi `ivot da bude makar malo sli~an onome kakav je bio pre ovog nepotrebnog rata 1991. godine.

D. Savi~in

DEMOKRATE KRITIKOVALE OP[TINSKU VLAST

Tro{e nenamenski i zavaravaju gra|ane KAWI@A: Na izbornoj skup{tini Op{tinskog odbora Demokratske stranke Kawi`e, za predsednika je izabran direktor Gerontolo{kog centra „Kawi`a” diplomirani pravnik Vladimir Hajder. U stalni sastav Op{tinskog odobra izabrani su I{tvan Bontovi~ iz Totovog Sela, Imre Hlavinka, Timea Kqaji} i Vojislav Zrni} iz Kawi`e, Ervin Hu`var iz Horgo{a i Renata Kri`an iz Adorjana.

Novoizabrani predsednik kawi{kih demokrata Hajder konstatovao je da je poverewe dato mladoj ekipi koja }e se truditi da opravda poverewe dobrim rezultatima.

Podnose}i izve{taj o dvogodi{wem radu potpredsednik OO DS Kawi`e Karoq Kermeci je naglasio da je uprkos dobrim rezultatima na prethodnim lokalnim izborima DS u Kawi`i u potpunosti iskqu~ena iz vlasti od strane Ma|arske koalicije, u odnosu politi~kih snaga koji je jedinstven u Srbiji da su u op{tinskom parlamentu prisutne samo dve politi~ke opcije.

Kermeci je rekao da je DS primorana na opoziciono delovawe i preuzimawe odgovor-

nosti za segmente rada i razvoja op{tine Kawi`a kao konstruktivna opozicija. Odborni~ka grupa „Za evropsku Kawi`u” izuzetno je aktivna, posebno ukazivawem na propuste op{tinske vlasti. Demokrate su, prema re~ima Kermecija pokrenule akcije za suzbijawe posledica {tetnih odluka op{tinske vlasti pred nadle`nim pokrajinskim i republi~kim institucijama, radi revizije i ukidawa donetih akata Skup{tine op{tine, po{to se ocewuje da predstavqaju prelivawe dru{tvenih sredstava i pove}awe tro{kova SO Kawi`a.

Vladimir Hajder Foto: M. Mitrovi} - Opoziciono delovawe DS je rezultiralo ponimo qude iz Saveza vojvo|an{tewem pojedinih pogre{nih skih Ma|ara, tro{e bud`et odluka, kao {to su one o zatvanenamenski i zavaravaju grarawu glavne ulice u Kawi`i i |ane neta~nim informacijaorganizovawu izno{ewa smema o razvoju, o kasarni, „Viga}a u op{tini. Op{tinsko rudou“, firmama koje je osnovakovodstvo ignori{e mi{qela op{tina i o izgradwu akvawe ~lanova DS i gra|ana opparka u Kawi`i - predo~io je {tine Kawi`a, primaju}i viKermeci. soke plate, zapo{qavaju}i saM. Mr.

Po~ela rekonstrukcija puta IN\IJA: Direkcija za izgradwu op{tine In|ija otpo~ela je rekonstrukciju starog puta In|ija-Jarkovci, od regionalnog puta R109 ka Jarkovcima, a o~ekuje se da }e u roku od dve nedeqe radovi biti zavr{eni.

- Nakon proveravawa, videli smo da je stawe puta veoma lo{e, tako da smo po~eli da mewamo oko 1.500 kvadratnih metara asfalta. Rad-

nici su po~eli da di`u delove koji su najvi{e propali – rekao je zamenik direktora Direkcije za izgradwu op{tine In|ija Milivoje Simi}.

Ova investicija vredna je oko 2,5 miliona evra, a s obziroma na to da je pro{le godine zavr{en novi put od In|ije ka Jarkovcima, ovo selo ima}e dva nova funkcionalna puta. S. B.

VOJVODINA

DNEVNIK

sreda31.mart2010.

PRODAT DEO „APATEKSA”

PO^ELA REKONSTRUKCIJA MOSTA DEVET GRLA

Tekstilci i daqe ~ekaju zarade

Bez saobra}aja do juna

APATIN: U drugom krugu prodaje imovine Tekstilnog preduze}a „Apateks”, neposrednom pogodbom je prodata proizvodna oprema i maloprodajni objekat u Novom Beogradu, od ~ega je prikupqeno ne{to vi{e od deset miliona dinara. Novac }e biti iskori}en za izmirewe duga poveriocima, dok radnici „Apateksa”, wih oko 200 i daqe moraju da ~ekaju na isplatu svojih potra`ivawa. Re~ je o neispla}enim zaradama iz 2003. godine, kada su zaposleni stupili u {trajk. Oni su pro{le godine organizovali i protest ispred zgrade SO Apatin i sa svojim proble-

mima upoznali predstavnike lokalne samouprave.

Po re~ima predstavnice radnika „Apateksa” Slavice Pavkovi}, radnici o~ekuju da im u re{avawu problema pomogne predsednik op{tine dr @ivorad Smiqani}. Kako najavquje, ukoliko se wihov problem ne re{i ni nakon prodaje preostale imovine „Apateksa”, organizova}e se novi protest i blokirati ulaz u preduze}e. Za prodaju je ostao jednosobni stan u Apatinu i tri celine u industrijskoj zoni: pogon trikota`e, predionica i upravna zgrada nekada{we firme.

J. P.

PREDLOG PREDSEDNIKA SKUP[TINE GRADA

Zrewanin prestonica kulture?

ZREWANIN: Predsednik Skup{tine grada Zrewanina Aleksandar Marton predlo`io je na sastanku sa {efovima odborni~kih grupa u lokalnom parlamentu da ova banatska varo{ podnese kandidaturu za „Evropsku prestonicu kulture 2020. godine”. Republika Srbija, odnosno Beograd, doneli su skup{tinsku odluku o kandidaturi glavnog grada za u~e{}e u ovom kulturnom projektu, koji je pokrenula 1985. godine gr~ka ministarska kulture i poznata glumica Meline Merkuri. „Evropski grad kulture” je titula koja se dodequje barem jednom evropskom gradu koji Evropska unija odredi na razdobqe od jedne godine. Osim prestonica evropskih dr`ava, mogu se kandidovati i drugi gradovi u toj dr`avi, a ciq ~itave akcije jeste ja~awe evropske i kulturne integracije. Kada grad dobije epitet „Evropskog grada kulture”, u wemu se, tokom godine, odr`avaju brojne manifestacije u svim oblastima kulture, a wihovo odr`avawe potpomognuto je znatnim finansijskim sredstvima EU. Tokom posledwih godina, status grada - prestonice evropske kulture sve vi{e se koristi kao na~in o`ivqavawa kulturnog i svekolikog `ivota u gradu. Izbor se povezuje s povoqnim privrednim i dru{tvenim ishodima koji prate o`ivqavawe kulturnog `ivota i delatnosti koje su s tim povezane, pa u tom svetlu, smatra Marton, treba posmatrati i razgovore o kandidaturi grada Zrewanina. @. B.

RAZMATRANA POLITI^KO-BEZBEDNOSNA SITUACIJA U VR[CU

Dogovorene preventivne mere VR[AC: Odbor za bezbednost op{tine Vr{ac, predstavnici sudstva, tu`ila{tva, policije i predstavnici odborni~kih grupa razmatrali su politi~ko-bezbednosnu situaciju u op{tini i usvojili konkretne mere kako bi se suzbile negativne pojave i pona{awe na javnim mestima. Tako je zatra`eno da odbornici na sednici Skup{tine op{tine utvrde novo radno vreme ugostiteqskih objekata. Na prostor trga Sveti Teodor vr{a~ki ulaze i parkiraju se vozila, {to je zabraweno, a za boravak dostavnih vozila utvr|eno je radno vreme od pet do sedam sati izjutra.

Uve{}e se i druga~iji re`im saobra}aja pored Svetosavskog trga, gde uskoro po~iwe rekonstrukcija ovog prostora, a trg }e

ubudu}e imati i svog doma}ina za starawe o ku}nom redu.

Od Ministarstva spoqnih poslova tra`i}e se da se uredi grani~ni prelaz sa Rumunijom kod Gradinara. Nalo`eno je nadle`nima da se urede pe{a~ki prelazi blizu {kola u Dvorskoj ulici u na Bulevaru @arko Zrewanin, a u Gradskom parku treba da se urede pe{a~ke staze i popravi rasveta. Posebno je zna~ajna i mera da nadle`ni obi|u i provere protivpo`arnu za{titu u javnim prostorijama u gradu.

Zakqu~eno je da se uskoro odr`e tematski razgovori o narkomaniji, a kako je ovo zlo u posledwe vreme uzelo maha, moraju da se preduzmu mere za iskorewivawe ove pogubne navike, naro~ito me|u mladima.

R. J.

ZAPA@ENI REZULTATI U^ENIKA BE^EJSKE MUZI^KE [KOLE

Pretpla}eni na uspeh Beli} i Nemawa Grozdanovi} BE^EJ: Za be~ejsku Muzi~ku (obojica ~etvrti razred) i go{kolu „Petar Kowovi}” ova godinu dana stariji Nikola Mandina je zapo~ela zapa`enim redaxi}. zultatima u~enika na nekoliko razli~itih takmi~ewa. Deseto Sa Festivala mladih guda~a takmi~ewe mladih pijanista u „Kad cvr~ci cvr~e” u Ba~koj ToZrewaninu najpoli kao prvovi{e radosti doplasirani vranelo je u~eniku tili su se mladi drugog razreda vilionisti, u~eMartinu Krajtnica pripremmaru, koji je s nog razreda Hamaksimalnih 100 na Krajtmar i bodova osvojio prvog razreda prvo mesto u svoSilvester Bejoj kategoriji. ~ei i Aleksa U konkurenCuci}. Nikola ciji 132 takmiKorovqev je ~ara prva mesta osvojio drugo u svojim kategomesto u konkurijama osvojili renciji petog, su i Zita Seke razreda na Voj(pripremni razvo|anskom fered), Ana Jefstivalu klasi~Ana Jefteni} muzi~ka nada teni} (tre}i ne gitare u Norazred) i Tijana Aleksandri} vom Sadu. Isti plasman ostva(sedmi razred), dok su Izabela rio je na Republi~kom takmi~eBertok (~etvrti razred) i Tiwu muzi~kih {kola u Beogradu mea Forgo ({esti razred) bile Nikola Mandaxi}, sa svojom tre}eplasirane. U gradu na Betamburom, dok je tre}eplasiran geju odr`ana je i Sedma smotra bio Aleksa Cuci} u konkurenvojvo|anske tambure, gde su ciji u~enika prvog razreda viodruga mesta osvojili Dalibor linista.

V. Jankov

MOKRIN: Po~ela je rekonstrukcija mosta Devet grla, na putu Mokrin-Crna Bara, koja }e trajati do polovine juna. Radove u vrednosti 30 miliona dinara, finansira Javno preduze}e „Putevi Srbije”, a izvo|a~ radova je firma „Interkop” iz [apca. Most Devet grla, koji spaja Mokrin i ^oku zatvoren je za saobra}aj, radi potpune rekonstrukcije.

- U toku je skidawe gorweg nasutog sloja, a svaka kolovozna traka ~ija {irina trenutno iznosi 2,55 metara bi}e pro{irena za jedan metar, tako da }e ukupno sam put biti {iri za dva metra. Pomo}u specijalne konzole, preko mosta }e se, dok traju radovi napraviti pe{a~ka staza - objasnio je predsednik Mesne zajednice Mokrin Goran Dumitrov. Obnavqawe ovog mosta pomo}i }e

otvarawu grani~nog prelaza Vrbica-Valkaw, koji se o~ekuje uskoro.

Ovaj prelaz zna~ajan je i za rumunsku stranu i za desetak op{tina u Vojvodini. Prema sada{wem planu, zavr{etak radova predvi|en je za polovinu juna. Nakon {to je most zatvoren, pojavio se veliki problem za poqoprivrednike iz Mokrina. S obzirom na to da ima onih koji imaju wive sa druge strane reke Zlatice na kojoj se most obnavqa, sada za prelazak na drugu stranu reke koriste stari most, koji je nekoliko stotina metara nizvodno.

Me|utim, ovaj most, koji je star 150 godina, je nesiguran i nebezbedan.

Poqoprivrednici ga prelaze traktorima, iako nije poznato kolika je wegova nosivost. Nedavno se ~ak deo tog mosta obru{io.

A. \.

MIROSLAV VASIN POSETIO [TRAJKA^E GLA\U U „MITROSU”

Tra`e spas za radnike i fabriku SREMSKA MITROVICA: [trajka~e u „Mitrosu” u Sremskoj Mitrovici posetio je pokrajinski sekretar za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Miroslav Vasin, te razgovarao sa dvadesetak radnika koji {trajkuju gla|u, kao i sa ostalim radnicima koji su u generalnom {trajku.

- Garantujem vam da Vlada Vojvodine ne}e dozvoliti ga{ewe „Mitrosa”, zbog radnika, ali i poqoprivrednika iz Srema. Sve }emo u~initi da „Mitros” ovde radi, to vam ka`em i kao izaslanik predsednika Vlade Vojvodine dr Bojana Pajti}a. Smatramo da na~in na koji je do{lo do ste~aja „Mitrosa” nije dobro re{ewe i da ova mesna industrija ne sme oti}i iz Mitrovice. Istina, nemamo pravo da se me{amo u sudske odluke, ali, tra`i}emo da se ovih dana, izna|e brzo re{ewe za ovu agoniju i da se {trajk gla|u prekine, jer time ugro`avate va{e `ivote. U re{avawe ovog va{eg problema aktivno se ukqu~io i va{ gradona~elnik Branislav Nedimovi} i ja sam siguran da je mogu}e ovo re{iti bez `rtava koje vi, koji {trajkujete gla|u, podnosite – rekao je Miroslav Vasin prisutnim radnicima.

Naime, industrijska klanica i fabrika konzervi „Mitros”, koja je posle privatizacije postala vlasni{tvo „Svislajion grupe” Rodoquba Dra{kovi}a, na{la se u te{koj krizi. Od 930 radnika u fabrici je ostalo wih oko 200, da bi na kraju ostalo 147 radnika koje je Dra{kovi} rasporedio na posao u „Takovo agrar” iz Gorweg Milanovca, a nastavili su da rade iste poslove u „Mitrosu” koje su i do tada radili. Firme iz

Miroslav Vasin me|u {trajka~ima

{tao qude, ali, kad su radnici pojedina~no podneli tu`be sudu, dobili su presude, po kojima im je vlasnik du`an jo{ oko 1,2 miliona evra. Na to treba dodati i akcije malih akcionara – biv{ih i sada{wih radnika. Da to ne bi pla}ao, wegove firme su oterale „Mitros” u ste~aj. Mi tra`imo da se to ispita i utvrdi postoji li krivi~na odgovornost za ovakav rad. Sada je i „Takovo agrar” u ste~aju i nas 147 vi{e nismo ni u „Mitrosu“ ni u „Takovo agraru” – ka`e ~lan {trajka~kog odbora Toplica Peri}.

Posle ste~aja „Takovo agrara” 147 radnika stupa u generalni {trajk i poru~uje da }e ~uvati proizvodne pogone „Mitrosa” od razvla~ewa, da `ele da rade i da ne mogu prihvatiti da se „Mitros” likvidira. Dvadeset wih je 25. marta stupilo u {trajk gla|u, kada im je re~eno da vi{e nisu nigde zaposleni, i da vlasnik firme nema prema wima nika-

[trajk gla|u ne prestaje

„Svislajon grupe”, kao poverioci, zatra`ile su ste~aj „Mitrosa”, a Dra{kovi} je najavio otvarawe kobasi~arskog pogona u Gorwem Milanovcu. Ve} 23. marta ove godine prekinuta je proizvodwa u halama „Mitrosa”, progla{en je ste~aj i u „Takovo agraru”, u tre}em poku{aju, a glavni poverioci, koji su tra`ili ste~aj i ovog preduze}a, su opet ~lanice „Svislajon grupe”.

- Sve je ovo ura|eno da se izbegnu obaveze prema radnicima „Mitrosa”, koje je Dra{kovi} preuzeo ugovorom, prilikom kupovine klanice. Naime, poku{ao je da izbegne da isplati zaostale zarade, pretio nam je sudom, otpu-

11

kvih obaveza, ve} da }e biti upu}eni na berzu rada.

Drugog dana {trajka gla|u u bolnici zavr{ava Ivan Dimitrijevi}, koji je upu}en na ku}no le~ewe, a slede}eg dana Jelisaveti Buq~ik, samohranoj majci lekari ukazuju pomo}, ali ona odbija da ide u bolnicu. U nedequ je lekarsku pomo} zatra`io Milan Mihajlovi} i oti{ao na ku}ni oporavak, uz poruku, da se danas vra}a me|u {trajka~e. Ivica Stankovi}, otac ~etvoro dece, a uskoro }e sti}i i peto, u ponedeqak je u o~ajawu i rastrojstvu poku{ao da sam sebi odgrize prst. Spre~ili su ga ostali {trajka~i.

Tokom razgovora u sobi u kojoj {trajkuju, Miroslav Vasin je sve poku{ao da ubedi qude da se mora na}i re{ewe i da „Mitros” mora ponovo raditi. Istina, rekao je da je put do re{ewa trnovit, da ba{ ni{ta u ovom trenutku ne mo`e obe}ati sem da }e klanica sigurno ponovo raditi i da }e se sa budu}im vlasnikom posti}i dogovor da, posle zavr{enog ste~aja, ove iste radnike vrati na posao, a da oni dotle budu na berzi rada gde }e im se voditi sta`, obezbediti socijalno i odre|ena materijalna naknada prema zakonu. ^ak je obe}ao da }e ve} u ~etvrtak do}i ponovo da prenese radnicima kako teku dogovori oko spasavawa „Mitrosa”.

- Tra`i}emo zajedno sa Vladom Vojvodine, najboqe mogu}e re{ewe. U ste~aj se ne mo`emo me{ati, to je posao suda, ali mo`emo pomo}i u iznala`ewu novog partnera, koji }e obnoviti proizvodwu i vas vratiti na posao.To ne}e biti lako, ali re{ewe sigurno postoji - rekao je {trajka~ima gradona~elnik Sremske Mitrovice Branislav Nedimovi}.

Sindikalac Radivoje Svir~evi}, koji tako|e {trajkuje gla|u, ka`e da se sa Rodoqubom Dra{kovi}em ni{ta ne mo`e raditi, da mu vi{e ne veruju, da je on uni{tio „Mitros”, pa 147 radnika koji su bili „prekomandovani” u „Takovo agrar”, koji je tako|e oteran u ste~aj, tra`i da im Dra{kovi} isplati otpremninu za svaku godinu sta`a po 200 evra i da odu na berzu rada. Sve do tada nastavi}e {trajk gla|u, bez obzira na posledice, koje po neke od {trajka~a mogu biti i tragi~ne.

- Nikome mi vi{e ne verujemo. Kad je Dra{kovi} kupio „Mitros” obe}ao je kule i gradove, ministri su ga pred nama hvalili, a evo, dokle smo stigli. Ima li za takve qude zakona u Srbiji, ili se zakoni primewuju samo na radnicima – rekao je Radivoje Svir~evi}. [trajk gla|u nastavqa dvadesetak radnika, a ostali biv{i radnici „Mitrosa”, koji su u generalnom {trajku, dolaze redovno u pogone industrijske klanice i ostaju po ceo dan.

S. Bojevi}

ELEMIRCI USKORO DOBIJAJU PITKU VODU

Javna ~esma u Ka{telu ELEMIR: Ponuda zrewaninskog Javnog komunalnog preduze}a „Vodovod i kanalizacija” izabrana je kao najpovoqnija u postupku javne nabavke ure|aja za pre~i{}avawe vode za pi}e za javnu ~esmu u Elemiru. To je odlu~io naru~ilac posla, Savet Mesne zajednice Elemir. Za u~e{}e u javnoj nabavci su, ina~e, pozivi upu}eni po{tom, a odazvale su se dve firme dostavqaju}i svoje ponude, i to „T&D technologies” iz Veternika i zrewaninski „Vodovod i kanalizacija”. Vrednost ugovora o javnoj nabavci procewena je na 2,89 miliona dinara u ponudi firme iz Veternika, dok je „Vodovod” bio povoqniji sa cenom od 2,76 miliona. Druga pogodnost ponu|a~a iz Zrewanina, koja mu je donela znatnu prednost na konkursu, bio je garantni rok od tri godine, dok su Veterni~ani davali garanciju od godinu dana.

Prednost komunalaca iz grada na Begeju overena je ni`im tro{kovima rada ure|aja, {to je u zbiru odlu~ilo da se prihvati ponuda JKP „Vodovod i kanalizacija”.

Kao osnovni parametar ure|aja za pre~i{}avawe vode uzet je dnevni neto kapacitet od 10 kubika vode, ure|aj koji je potpuno automatizovan, koji radi 24 ~asa dnevno i svih 365 dana u godini.

Naravno, uslov je bila i pija}a voda kao finalni proizvod, koja zadovoqava sve propisane standarde. Izgradwom javne ~esme za pija}u vodu Elemirci }e na odre|eni re{iti vi{egodi{wi problem koji je nastao svojevremenom zabranom upotrebe vode iz seoskog vodovoda za pi}e i pripremu hrane. Lokacija za javnu ~esmu odre|ena je na potezu elemirskog parka Ka{tel, gde se nalaze bunari i vodotoraw JKP „Vodovod i kanalizacija”. @. B.

Obuka za start-ap kredite APATIN: U organizaciji Agencije za mala i sredwa preduze}a, kancelarije u Apatinu, odr`ana je dvodnevna obuka za 54 po~etnika i starijih lica, u privatnom preduzetni{tvu.

- Interes, naro~ito mladih, je veliki jer je to prilika da dobiju setrtifikate kojima kasnije mogu lak{e da konkuri{u za start ap kredite kao i kod Nacionalne slu`be zapo{qavawa - rekao je poverenik kancelarije za malo preduzetni{tvo u Apatinu Dragan Josi}. Predava~ na kursevima je menaxer predzetni{tva u Agenciji za mala i sredwa preduze}a Gorana Jakovqevi}.

J. P.

12

DRU[TVO

sreda31.mart2010.

Egere{i ~estitao Uskrs Predsednik Skup{tine Vojvodine [andor Egere{i ~estitao je ju~e predstoje}i Uskrs sve{tenstvu i vernicima crkava i verskih zajednica koje ovaj veliki praznik proslavqaju po gregorijanskom i julijanskom kalendaru.

U pisanoj ~estitki na jezicima koji su u slu`benoj upotrebi u Vojvodini, po`eleo je da taj „veliki praznik provedu u krugu svojih najmilijih i u duhu qubavi, mira i me|usobnog uva`avawa“. „@elim da nam ovaj praznik svima donese sre}u, blagostawe i dobro zdravqe“, navodi se u ~estitki.

RRA upozorava partije Savet Republi~ke radiodifuzne agancije upozorio je ju~e emitere da nije dozvoqeno emitovawe ~estitki politi~kih stranaka u formi pla}enog oglasa za Uskrs ili druge praznike.

Kako je navedeno u saop{tewu, na sajtu RRA, ~lan 106. Zakona o radiodifuziji zabrawuje reklamirawe politi~kih organizacija van predizborne kampawe. „Na ovaj slu~aj se odnosi i odredba 13.6 Kodeksa pona{awa emitera koja navodi da je van trajawa predizborne kampawe zabraweno direktno ili indirektno reklamirati politi~ke organizacije i ogla{avati wihove skupove, akcije ili manifestacije bilo koje vrste u kojima se pojavquje wihovo puno ili skra}eno ime“, navedeno je u saop{tewu.

RODITEQI OD SUTRA PRIJAVQUJU DECU ZA [KOLU

Upis prvaka i kad fale dokumenta U osnovnim {kolama u Srbiji sutra po~iwe upis nove generacije prvaka koji }e trajati do septembra, tj. do po~etka nove {kolske godine. Ove godine u prvi razred krenu}e deca ro|ena od 1. marta 2003. do kraja februara 2004. godine. Po podacima Ministarstva prosvete, o~ekuje se oko 80.000 |aka prvog razreda, pribli`no kao i lane. Deca pre polaska u {kolu moraju da obave sistematski pregled kod pedijatra, specijaliste za ORL, o~nog lekara i logopeda, potrebna je i potvrda o poha|awu pripremnog pred{kolskog programa i li~na karta roditeqa ili starateqa, a novina je da roditeqi mogu upisati svoju decu i ako nemaju sva potrebna dokumenta.

– To {to roditeqi nemaju sva potrebna dokumenta ne sme biti prepreka za upis dece u {kolu – ka`e pomo}nik ministra prosvete za pred{kolsko i osnovno obrazovawe @elimir Popov. – To je do sada

najvi{e poga|alo romsku populaciju i ta deca }e odsad mo}i da se upi{u u {kolu bez dokaza o prebivali{tu roditeqa i ostale potrebne dokumentacije.

On podse}a i na to da se po novom Zakonu o osnovama sistema vaspitawa i obrazovawa, koji za ciq ima da {to ve}i broj dece poha|a {kole, posebno kada je re~ o ugro`enim kategorijama, poput romske i dece sa smetwama u razvoju, u specijalne {kole ne upisuju bez saglasnosti roditeqa, te }e se tako i izvestan broj wih ukqu~iti u redovan sistem obrazovawa.

Koliko }e prvaka sesti u septembru u klupe {kola u Vojvodini jo{ se ne zna ta~no, ali ih se o~ekuje oko 21.000 s obzirom na podatak Pokrajinskog sekretarijata za obrazovawe da je u pripremnom pred{kolskom programu u vrti}ima u Pokrajini trenutno 20.660 mali{ana.

– Roditeqi vojvo|anskih prvaka i ove godine mo}i }e da biraju na kojem od {est

U {kolu i bez dokaza o prebivali{tu roditeqa

nastavnih jezika `ele da im dete poha|a {kolu – ka`e na~elnica za osnovne {kole u Pokrajinskom sekretarijatu Irena Ereg. – Osim srpskog, prvaci se mogu upisati i u odeqewa s nastavom na ma|arskom, slova~kom, rumunskom, rusinskom i hrvatskom jeziku. Odeqewa na jezicima mawina formira}e se automatski ako je prijavqeno bar 15 prvaka, dok je za formirawe mawih potrebna saglasnost na{eg sekretarijata, koju dajemo posle konsultacija s nacionalnim savetima.

Po re~ima Irene Ereg, pripadnici nacionalnih mawina koji se opredele za nastavu na jeziku koji im nije materwi mogu poha|ati ~asove svog materweg jezika s elementima nacionalne kulture kao izbornog predmeta. Osim ~asova na svih {est nastavnih jezika, ovaj izborni predmet do sada je organizovan i za ukrajinski, romski i makedonski.

D. Deve~erski

STUPIO NA SNAGU PRAVILNIK O SAOBRA]AJNOJ SIGNALIZACIJI

Mrkowi} udario temeqe novim tablama Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi} potpisao je novi Pravilnik o saobra}ajnoj signalizaciji koji predvi|a postavqawe novih saobra}ajnih znakova kakvi do sada nisu bili u upotrebi. Predvi|ena je i revizija svih dosada{wih znakova, preispitivawe mesta na kojima su postavqeni, i koji bi, eventualno, mogli biti preme{teni.

Na~elnik Odeqewa za bezbednost saobra}aja u resornom ministarstvu Demir Haxi} izjavio je za na{ list da se za oko mesec dana uz saobra}ajnice mogu o~ekivati prvi novi znakovi.

Sagovornik dodaje da je novi pravilnik o signalizaciji usagla{en s Evropskom konvencijom o saobra}ajnim znakovima, a ciq je da se pove}a bezbednost i saobra}aj bude kvalitetniji.

JP „Putevi Srbije“ zameni}e znakove i signalizaciju na magi-

IN MEMORIAM

Jo`ef Poqva{ Dvadesetsedmog februara je napunio sedamdeset tri godine.

Rodio se 1937. u Subotici. Do pre nekoliko godina redovno je dolazio u novosadsku redakciju „Ma|ar soa“. Sreli smo se jednom takvom prilikom, kad nas je posetio uo~i svog ro|endana.

Izvadio je iz ormana bocu od pola litre. „Ovo je moj proizvod“, rekao je i ponudio me, ~ekaju}i moje mi{qewe. Bila je to veoma dobra {qivovica. Pohvalio sam je. Na wegovom licu se pojavio karakteristi~an osmeh, malo lukav, malo ponosan.

Istim osmehom se zahvalio kad smo jednom hvalili wegovo kulinarsko ume}e. Posetili smo ga u Baodama, u wegovom raju pored Dunava, gde je provodio svoje slobodno vreme. Pecao i odmarao se.

Na vrbama je rasla pe~urka, zlatno`uta, jestiva. To nam je spremio...

Imao sam svega dve godine kad je on 1958. postao novinar. Bio je saradnik „Ma|ar soa“, kasnije osniva~ i urednik somborskog „Podunavqa“ (Dunatáj), koji je izlazio u okviru na{eg lista.

Nakon toga je postao glavni urednik sindikalnog nedeqnika „Dolgozók“, da bi se na kraju vratio u „Ma|ar so“, i s tog radnog mesta je oti{ao u penziju. Ali nije se povukao u mirnu samo}u wegovog raja pored Dunava, kako mu je preporu~io kardiolog, nego je i daqe ostao u svetu novinarstva, pravio je reporta`e za TV kanale iz Ma|arske, nedeq-

DNEVNIK

no jednom se pojavqivao svojim komentarima u novosadskoj rubrici „Ma|ar soa“.

Jo`ef Poqva{ je 1968. dobio nagradu „Svetozar Markovi}“, 1970. „Forumovu“ nagradu, a 1972. godine „Zlatno pero grada Sombora“.

Pod naslovom „77 dana u Novom Sadu“, kao krunu svog stvarala{tva izdao je kwigu o NATOovom bombardovawu Novog Sada – bio je to istinit dnevnik novinara-svedoka. ^itao sam o toj kwizi, da je to delo jednog od najboqih reportera vojvo|anskog novinarstva. ^itao sam i o tome da je on i ranije pisao dnevnik o ratu u Hrvatskoj, Slavoniji, u Vukovaru, imao je nameru da i to izda u obliku kwige, ali nije mi poznato da li je stigao da to pripremi, da li je taj materijal ostao u wegovoj ostav{tini, ili je mo`da poneo sa sobom na veliki reporta`ni put, gde je sada krenuo.

Se}am se na{eg zajedni~kog putovawa u „oslobo|eni“ Vukovar. Kao iskusni reporter, upozorio me je na to kako da ulazim u ru{evine jer se ne zna da li u wima ima jo{ mina.

Poznavao sam ga kao obazrivog, promi{qenog, ali nadasve re~itog novinara. Siguran sam da }e i na ve~nim reporterskim poqanama ostati onaj isti Jo`ef Poqva{ kakvog smo ga poznavali. Tako|e sam siguran i u to da }emo se ponovo sresti.

Zoltan Nemet

stralnim i regionalnim putevima, a lokalna preduze}a za odr`avawe puteva – u op{tinama.

Oni treba da nabave nove znakove i one koje treba zameniti i da

somborske „Boje“ ili preduze}a „Signal“, koje pod tim imenom posluje u Subotici i Leskovcu.

Me|u novima je saobra}ajni znak za naziv naseqenog mesta,

Po komadu 8.500 dinara Saobra}ajni znakovi opasnosti i izri~itih naredbi, koji odre|uju zabrane ili ograni~ewa, te znakovi opasnosti ~ija je osnovna boja `uta zameni}e se najkasnije do 1. marta 2011. Neisprekidana linija zaustavqawa koja je postavqena na prilazu raskrsnici s putem prvenstva prolaza, gde je postavqen znak „ukr{tawe s putem prvenstva prolaza“ mora se zameniti do istog roka isprekidanom linijom zaustavqawa.

Saobra}ajni znakovi koji su do stupawa na snagu novog pravilnika postavqeni na stubove komunalnih instalacija moraju se ukloniti i postaviti do 1. marta 2012. Vremena ima dosta, samo se ve} ~uju pitawa ko }e platiti tolike znakove jer za izradu samo jednog treba oko 8.500 dinara. organizuju wihovo postavqawe.

Saobra}ajne zankove mogu poru~iti kod nekog od proizvo|a~a,

koji ozna~ava teritoriju i naziv mesta u koje ulazi put i wegovu granicu, zatim znak za samo

naseqe, koji ozna~ava mesto od kojeg ono po~iwe i od kojeg se primewuju propisi o saobra}aju u nasequ. Ova dva znaka podrazumevaju i dodatna dva koja ozna~avaju prestanak naseqenog mesta, odnosno naseqa.

Predvi|en je i znak ograni~ewa najve}e dozvoqene brzine na putevima u Srbiji, koji ozna~ava op{te ograni~ewe prema vrsti puta i obaveze upotrebe svetla, zatim znak „zona 30“ (kao i znak o prestanku te zone), koji ozna~ava zonu u kojoj je brzina kretawa vozila ograni~ena do 30 kilometara. Jo{ je predvi|eno postavqawe znaka „zone usporenog saobra}aja“ i wenog prestanka, zatim „zone {kole“ i wen zavr{etak, te znakovi za „naizmeni~no propu{tawe vozila“.

Kako je na pojedinim deonicama predvi|ena kontrola brzine,

postavi}e se i znak koji }e obavestiti voza~e o tome. Uz puteve }e se na}i i dopunske table za vremenske uslove u kojima va`i znakom ozna~ena opasnost ili razli~ita naredba, u slu~aju da pada ki{a ili kada je na kolovozu sneg.

R. Dautovi}

Preko granice parfem i litar `estine Uprava carina apelovala je ju~e na gra|ane koji }e putovati u inostranstvo ili doputovati u Srbiju, povodom predstoje}ih praznika, da po{tuju carinsku proceduru kako bi zadr`avawa na grani~nim prelazima bila {to kra}a, a promet putnika i robe brz i bezbedan.

Podse}a se da se mo`e u tzv. skra}enom postupku uvesti i ocariniti roba vredna do

3.000 evra. Dodaje se da je carinska stopa u ovom slu~aju jedinstvena - 10 odsto vrednosti robe, {to uz PDV od 18 odsto i druge takse, ~ini oko 32 odsto vrednosti robe. U Srbiju se, pored li~nog prtqaga i lekova za li~nu upotrebu, slobodno mo`e uneti do 200 cigareta, jedan parfem ili litar alkoholnog pi}a, dok su posebne dozvole potrebne za `ive `ivotiwe, sirovine `ivotiwskog

porekla, ku}ne qubimce i za biqke i amaterske radio-stanice. Zabrana bez izuzetka odnosi se na oru`je i municiju, nedozvoqene supstance, otrove i {tetne materije, kao i plagijate. Gra|anima se savetuje da ne nose komercijalnu robu, niti robu u ime druge osobe, i podse}a da je unos deviza u Srbiju slobodan, dok se iz zemqe mo`e izneti do 10.000 evra.

@IVOTIWE STRADAJU ZBOG KOM[IJSKOG RATA, LO[EG ODGOJA DECE, ALI I QUDSKOG NEMARA I OSOBEWAKA

Starac i uginule krave u ku}i Jeziv prizor nekoliko mrtvih pasa oka~enih o drvo kraj fudbalskog igrali{ta u selu Dowe Me|urovo, kod Ni{a, {okirao je doma}u javnost. Policija je nedugo posle toga utvrdila da su za ovaj ne~ove~ni ~in odgovorna dvojica maloletnika od 12 i 15 godina. Od po~etka godine otkriveno je jo{ nekoliko svirepih mu~ewa i ubijawa `ivotiwa. Pobesnela starica Ru`ica V. sekirom je isekla `enku staforda u nasequ Kalu|erica samo zato {to je preko sru{ene ograde pre{la u weno dvori{te, a Borivoje O. (32) iz sela Boqkovac osumwi~en je da je u februaru sekirom ubio dva kom{ijska psa, a potom le{eve ostavio pred vratima wihovih ku}a. Spisak monstruoznih doga|aja upotpunio je i Dragoslav [. iz Mladenovca, koji je serijom udaraca sekirom ubio svog psa, koga je prethodno mu~io i vukao po ulici nao~igled kom{ija.

Predsednica zrewaninskog Dru{tva za za{titu `ivotiwa „An|eo“ Radmila Lojovi} otkriva za „Dnevnik“ jo{ jedan {okantni slu~aj, pro{le nedeqe u sredwobanatskom mestu Jankov Most.

Psi i ma~ke `rtve zatrovanih me|uqudskih odnosa

Na zaprepa{}ewe prisutnih, u ku}i jednog 78-godi{weg mu{karca prona|ene su uginule tri krave, tele i pas!

– Bilo je {okantno, tako ne{to u `ivotu nisam videla. ^ovek je `iveo u ku}i u ~ijim zazidanim sobama je dr`ao krupnu stoku.

Pro{log utorka je odvezen u Urgentni centar u Zrewaninu, a odatle je sme{ten u Gerontolo{ki

centar. S obzirom na to da je osobewak i da nije komunicirao s kom{ijama, tek je doktorki rekao da se u wegovoj ku}i nalaze uginule `ivotiwe – prepri~ava Radmila Lojovi} detaqe ovog nesvakida{weg doga|aja.

Ve} u ~etvrtak ona je obave{tena o svemu, pa je zajedno s veterinarskim inspektorom i onim za za{titu `ivotne sredine oti{la

na lice mesta i tamo zatekla uznemiruju}i prizor.

– Tamo smo prona{li jo{ tri krave, dva juneta i krma~u od 200 kilograma. Ove `ivotiwe su bile `ive, ba{ kao i dva psa koja su odneta u prihvatili{te. Jedan od wih bio je u stra{nom stawu. @ivotiwe su danima bile bez hrane i vode. O svemu sam obavestila policiju i bez obzira na stawe i godine vlasnika, na{e dru{tvo }e protiv wega podneti krivi~nu prijavu. Zahtevala sam da to, po slu`benoj du`nosti, u~ini i Tu`ila{tvo – navodi na{a sagovornica.

Ona ka`e da je {arolik profil qudi koji su skloni mu~ewu `ivotiwa. Po wenim re~ima, psi ili ma~ke uglavnom nastradaju kao `rtve lo{ih me|uqudskih odnosa u kom{iluku, pa ih neko od „zara}enih strana“ otruje.

– Imamo i slu~ajeve kada lovci ubiju psa nekog pastira koji istr~i pred wih. Ne mo`e se re}i da iskqu~ivo omladina zlostavqa `ivotiwe, mada ima i takvih slu~ajeva, {to pripisujem lo{em odgoju dece – zakqu~uje predsednica Dru{tva za za{titu `ivotiwa „An|eo“. @. Balaban

SVET

DNEVNIK

sreda31.mart2010.

RUSIJA POSLE NAPADA SAMOUBICA NA MOSKOVSKI METRO

Video kamere registrovale teroristkiwe MOSKVA: Posle teroristi~kog napada u kojem je poginulo najmawe 39 putnika moskovskog metroa a vi{e od 70 raweno, u glavnom gradu Rusije je velika `alost.

Stotine Moskovqana sa cve}em dolaze do mesta eksplozija na stanicama podzemne `eleznice „Lubjanka“ i „Park kulture“. Ju~e su dr`avne zastave bile spu{tene na pola kopqa, a sednica moskovske vlade po~ela je minutom }utawa.

Ruski predsednik Dmitrij Medvedev apelovao je ju~e da se poo{tre antiteroristi~ki zakoni,

Medvedev u izjavama koje je prenela je ruska televizija.

U prekju~era{wim napadima `ena samoubica na dve stanice moskovskog metroa poginulo je 39 qudi a 64 ih je povre|eno. Prema preliminarnim nalazima istrage iza napada stoji teroristi~ka grupa sa Severnog Kavkaza, izjavio je {ef Federalne slu`be bezbednosti.

Premijer Rusije Vladimir Putin ju~e je ponovo obe}ao da }e organi bezbednosti na}i i likvidirati organizatore i pomaga~e prekju~era{weg bomba{kog napada u

Mo`da ume{ana i Al Kaida Ruski ministar spoqnih poslova Sergej Lavrov izjavio je da postoji mogu}nost da su u organizovawu ju~e izvedenih samoubila~kih napada na moskovsku podzemnu `eleznicu u~estvovali ekstremisti koji deluju na avganistansko-pakistanskoj granici.

Lavrov nije izri~ito rekao da odgovornost za dvostruki napad snosi Al Kaida, ali je istakao da su napada~i mo`da povezani sa ekstremistima sa granice izme|u dve dr`ave, gde su prisutni pripadnici ove teroristi~ke organizacije.

"Znamo da mnogi tamo aktivno planiraju napade, ne samo u Avganistanu, ve} i u drugim zemqama, a ponekad ti putevi vode do Kavkaza", istakao je {ef ruske diplomatije. dan posle samoubila~kih napada na moskovski metro.

"Mislim da je potrebno obratiti pa`wu na neka pitawa vezana za poboq{awe zakonodavstva ~iji je ciq spre~avawe teroristi~kih akata, posebno {to se ti~e podrobnog rada raznih slu`bi", rekao je

moskovskom metrou, navode}i da ih treba "iskopati sa dna kanalizacije na svetlo bo`ije".

Na savetovawu o bezbednosti u saobra}aju, Putin je kazao da je jedan od vagona metroa u kojem se dogodila eksplozija, bio opremqen video-kamerom. "Kao {to vidimo i

Predsednik Rusije pali sve}e za `rtve

razumemo, takvi sistemi ne mogu da spre~e teroristi~ke napade, ali nisu nekorisni zato {to poma`u da se na|u pomaga~i i organizatori", rekao je on.

"Mi znamo da su u ovom slu~aju zalegli na dno, ali sada je stvar ~asti organa bezbednosti da ih iskopaju sa tog dna kanalizacije na svetlo bo`ije. To }e biti u~iweno", poru~io je ruski premijer. Putin je pohvalio rad slu`bi spasavawa, vatrogasaca, lekara "i svih onih koji su pru`ali pomo} qudima".

Na dve stanice su na|eni delovi tela teroristkiwa-samoubica i ostaci eksploziva. Mediji navode da policija traga za mu{karcem i dvema `enama koje su zajedno sa wi-

SOCIOPOLITI^KA OSNOVA ^E^ENSKOG TERORIZMA

Buntovnici bez jasne politike MOSKVA: ^e~enski terorizam bi}e iskorewen kada budu iskorijeweni - ^e~eni, gorko govori direktor moskovskog Instituta za politolo{ka istra`ivawa Andrej Pjontkovski. On je dodao da, na `alost, stvarno nema mogu}nosti da se problem re{i, jer je sve oti{lo predaleko.

Ruski analiti~ari ne vide re{ewe za teror koji traje godinama, a krivicu zaista vide samo u ^e~enima. Problem je to {to je kavkaski terorizam postao sam sebi svrha. Iza wega prakti~ki ne stoje nikakvi politi~ki ciqevi, nego pobe|eni neprijateq stalno daje znakove `ivota i pokazuje da uvek mo`e udariti, da je organizam koji se stalno obnavqa.

"To vi{e nema nikakvog politi~kog smisla. Nije jasno ni koje grupacije artikuli{u politi~ke ciqeve, osim onog osnovnog: nezavisne islamske ^e~enije (I~kerije), koja je sada sasvim pora`ena i nerealna", ocewuje analiti~ar Maksim Jusin. Vi{e nema ni jasnog politi~kog vodstva, nema politi~kih zahteva ni proglasa, samo ostaje besprizorni terorizam. Cela „politi~ka borba“ svodi se na brutalnu teroristi~ku delatnost „borbenih }elija“ i nekih „komandanata“ ~iji je zadatak samo {to spektakularniji napad, ka`e on. "To je potpuno besmislen akt, kao i sva-

ki drugi takav napad, koji u sebi nema nikakvu drugu poruku, osim da izazove efekt psihoze i straha te represivnu reakciju dr`ave. Svejedno je ko iza wega stoji", ka`e sociolog Vladimir Pribi-

lovski. Prema wegovom mi{qewu, Rusija je upala u vrtlog teroristi~kih napada koji se mogu opisati jedino kao ~in osvete bez ikakve relevantne politi~ke poruke. To je za~arani krug iz koga se izlaz ne vidi.Moskovski analiti~ar Nikolaj Petrov smatra da se sve svodi na nastojawe da svaki put kad ruska vojska ili policija ostvare neki uspeh u borbi protiv islamskih radikala i terorista, oni izvr{e teroristi~ki napad kojim `ele pokazati da nisu nestali. (FoNet)

Kipar prepreka na putu Turske ka EU

Ofanziva na Kandahar u junu VA[INGTON: Snage NATO-a u Avganistanu pokrenu}e u junu pripremani napad na Kandahar, na jugu Avganistana, kako bi taj grad o~istili od talibana pre svetog muslimanskog meseca ramazana, koji je ove godine u avgustu.

Kako prenosi AP, pozivajju}i se na vojne izvore, ameri~ke trupe }e do tada raditi na obezbe|ivawu tranzitnih ruta i u ube|ivawu lokalnih plemenskih lidera u okolini Kandahara da sara|uju sa SAD. Ameri~ki zvani~cnici su ranije objavili planove ofanzive na Kandahar, ali nisu saop{tili kada }e biti pokrenuta. AP ocewuje da }e ishod te dvomese~ne ofanzive biiti krupan test za novu strategiju predsednika Baraka Obame u Avganistanu i da mo`e odrediti tok rata. Kandahar je ostao duhovno sedi{te talibanske pobune koje se tvrdoglavo opire naporima NATO-a da vlast prepusti avganistanskom predsedniku Hamidu Karzaiju. Vojni zvani~nici o~ekuju da }e vi{e hiqada, od ukupno 30.000 ameri~kiih vojnika koje je ameri~ki predsednik uputio u Avganistan.

(Tanjug)

ma u{le u metro. Istra`ni i bezbednosni organi Rusije ne iskqu~uju mogu}nost da je teroristkiwesamoubice obu~avao ideolog ekstremista i organizator teroristi~kih akata u Rusiji Aleksandar Tihomirov alijas Said Burjatski, ubijen u specijalnoj operaciji u Ingu{etiji po~etkom marta, pi{e ju~e ruska {tampa i dodaje da je kamera je na stanici „Jugozapadna“ snimila `ene za koje se pretpostavqa da su aktivirale eksploziv u metrou, u pratwi jo{ dveju `ena „slovenskog izgleda“. „Sada proveravamo da li u selu gde se krio Burjatski nedostaju neke osobe, pogotovu `ene", re~eneo je listu u MUP-u Ingu{etije.

13

Barak Obama i Nikola Sarkozi

Svetu je potrebna Amerika koja slu{a WUJORK: Francuski predsednik Nikola Sarkozi pozvao je SAD da budu predvodnik u stvarawu novog globalnog finansijskog sistema i poru~io Amerikancima da moraju obra}ati vi{e pa`we na ostatak sveta.

Sarkozi je, govore}i na univerzitetu Kolumbija u Wujorku, rekao da SAD treba da "razmisle o tome {ta zna~i biti svetska sila broj jedan". "Svetu je potrebna Amerika, velikodu{na Amerika, Amerika koja pokazuje put, Amerika koja slu{a, rekao je Sarkozi.

On je pozvao Evropu i SAD da izgrade novi globalni finansijski sistem, kako bi se izbegle budu}e krize. Sarkozi je, tako|e, poru~io Amerikancima da }e Francuske trupe ostati u Avganistanu.

Sarkozijev put u Wujork i Va{ington, tokom koga }e se sastati s ameri~~kim predsednikom Barakom Obamom, omogu}io mu je predah od doma}ih tema, po{to u anketama francuskog javnog mwewa ima svega 30 odsto podr{ke.

(Tanjug)

BERLIN: Nema~ka kancelarka Angela Merkel i turski premijer Rexep Tajip Erdogan su, uprkos intenzivnih razgovora, u najva`nijim spornim ta~kama jedva pribli`ili svoje stavove, ocewuje {tampa u Berlinu posetu kancelarke Turskoj, prvu posle ~etiri godine.

Integracija mladih Turaka u nema~ko dru{tvo, iranski nuklearni program, tursko-kiparski odnosi i ~lanstvo Turske u Evropskoj uniji (EU) su sporne ta~ke o kojima je Merkelova u upravo zavr{enoj poseti Turskoj, razgovarala sa zvanicncicima te zemqe, bez vid-

nih pribli`avawa stavova. Merkel je, do du{e, u~inila korak ka Erdoganu povodom wegovog zahteva za otvarawe turskih gimnazija u Nema~koj, ali je naglasila da se mladi Turci moraju integrisati i da turske {kole ne smeju biti izgovor da se ne u~i nema~ki. ''Ako Nema~ka u inostranstvu ima {kole, na primer u Turskoj... onda mo`e i Turska u Nema~koj...'', rekla je Merkelova, zahtevaju}i integraciju Turaka .Ona je, tako|e, rekla da se ne radi o asimilaciji i da svako treba svoje korene i religiju da zadr`i. Merkelova je, me|u-

tim, ostala pri svojim stavovima o ''privilegovanom partnerstvu'' Turske u EU, odbijaju}i zahteve Ankare za punopravnim ~lanstvom. Ona je, tako|e, ocenila kiparski konflikt kao odlu~uju}u prepreku Turske u pregovorima sa EU. ''Razgovarali smo i o pitawu pregovora o ~lanstvu u EU... konstatovali smo da se pregovori nastavqaju, iako se na{i stavovi razlikuju...'', rekla je Merkelova, ocewuju}i da je kiparsko pitawe najva`niji problem, ~ije bi re{ewe ''bilo u interesu svih nas''.

R. Lali}

Oteto sedam indijskih brodova WU DELHI: Indija je saop{tila ju~e da poku{ava da otkrije sudbinu blizu 100 mornara koji su se nalazili na sedam indijskih trgova~kih brodova koje su u prethodnih nekoliko dana oteli somalijski pirati u blizini obala Afrike.

"Mornari koji su bili u malim trgova~kim brodovima su oteti tokom posledwih nekoliko dana i

mi poku{avamo da saznamo {ta se sa wima desilo", rekao je Rojtersu pomorski zvani~nik, kapetan M.M. Sagi, govore}i iz Mumbaja.

"Poku{avamo da stupimo u kontakt sa vlasnicima otetih brodova kako bismo saznali identitet mornara", dodao je on.Prema prvobitnim informacijama, indijski brodovi, uglavnom iz zapadne dr`ave Gu`arat, su plovili iz So-

malije ka Ujediwenim Arapskim Emiratima u trenutku kada su ih pirati napali i zaplenili.

Posada jednog indijskog broda, koju su somalijski pirati pustili ove sedmice na slobodu, obavestila je prekju~e vlasti da su pirati proteklih dana oteli nekoliko brodova sa indijskim mornarima, saop{tila je indijska mornarica.

(Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI SILVIO BERLUSKONI Italijanski premijer Silvio Berluskoni izjavio je ju~e da rezultati regionalnih izbora u toj zemqi pokazuju da je "qubav pobedila mr`wu" i da su bira~i odali priznawe wegovoj vladi za dosada{wi rad, prenose italijanski mediji. Na regionalnim izborima u 13 od 20 italijanskih regija, Berluskonijeva koalicija osvojila je vi{e glasova od opozicije

LEJDI GAGA Ameri~ka peva~ica Lejdi Gaga izjavila je da planira da se bavi muzikom jo{ 30 godina, objavio je Wu mjuzikal ekspres. Peva~ica, koja je proslavila 24. ro|endan na prvom mestu britanske liste najprodavanijih singlova, to je poru~ila obo`avaocima na sajtu Tviter. "Danas punim 24 godina.

Znate {ta to zna~i. Podignimo ~a{u za jo{ 30 godina pisawa muzike i snimawa spotova.“

HAVIJER SOLANA Biv{i visoki predstavnik Evropske unije za spoqnu politiku i bezbednosti Havijer Solana i biv{i prvi zamenik ameri~kog dr`avnog sekretara Strob Talbot nagra|eni su ju~e najvi{im odli~jem Gruzije koje se dodequje strancima - Ordenom Zlatno runo. Sve~ano uru~ewe odr`ano je u predsedni~koj palati u Tbilisiju.

PRVOG APRILA NOVI POPIS U SJEDIWENIM AMERI^KIM DR@AVAMA

Amerika pre{la 300 miliona stanovnika VA[INGTON: U Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama se 1. aprila odr`ava popis stanovni{tva, koji }e i zvani~no potvrditi da u toj zemqi `ivi vi{e od 300 miliona stanovnika, skoro 10 odsto vi{e nego u vreme prethodnog popisa. Ameri~ka vlada je, po ustavu, obavezna da svakih 10 godina organizuje popis stanovni{tva, a Biro za popis je u obavezi da do kraja ove godine predsedniku preda izve{taj o tome koliko gra|ana `ivi u dr`avi koju predvodi.

U Birou procewuju da }e u ovogodi{wem izve{taju stajati brojka od 309 miliona, {to Ameriku stavqa na tre}e mesto u svetu po broju stanovnika - iza Kine i Indije, koje su ve} pre{le milijardu. Tro{kovi ovogodi{weg popisa su skoro 15 milijardi dolara, od toga }e polovina biti utro{ena ove godine, a za wegovo

sprovo|ewe u delo ukupno je anga`ovano 3,8 miliona qudi. Amerika je pre{la dug put od prvog popisa 1790. godine, kada je, dodu{e na znatno mawoj teriitoriji, imala mawe od ~etiri miliona stanovnika, od kojih je svega pet odsto `ivelo u gradovima. Do kraja 19. veka, SAD su ve} imale 76 miliona stanovnika, vi{e od bilo koje evropske zemqe, osim Rusije. U tom veku rast stanovni{tva, uglavnom zahvaquju}i nesputavanom doseqavaju, bio je impresivan i nije bila retkost da se izme|u dva popisa taj broj uve}a i za tre}inu.

Svojih "prvih 100 miliona" Amerika je pre{la u popisu 1920. godine, kada je, tako|e, prvi put gradsko stanovni{tvo po broju preteklo seosko. Preko 200 miliona stanovnika SAD su pre{le po popisu od 1970. godine.

Osnovna namera ustava bila je da

se organiizovawem popisa odredi koliko }e svaka dr`ava imati predstavnika u Kongresu. Svaka ameri~ka dr`ava u Senat {aqe po dva predstavnika.

Me|utim, broj kongresmena u Predstavni~kom domu, koji ima ukupno 435 mesta, zavisi od broj~ane snage svake dr`ave, i podlo`an je izmeni, {to zna~i da neke dr`ave, posle novog popisa sta-

novni{tva, mogu da dobiju nova kongresmenska mesta, a druge da ih izgube, {to se redovno i doga|a. Do marta 2011. godine, Biro za popis mora da odredi koliko je stanovnika po dr`avama, {to zna~i da }e se podaci ovogodi{weg popisa prvi put primeniti na izbore 2012. Podaci popisa koriste se, me|utim, daleko vi{e u druge svrhe, pre svega za raspodelu buxetskih stavki. Samo ove godine, 447 milijardi, {to je oko 15 odsto deficita ameri~kog buxeta, bi}e raspodeqeno na osnovu podataka popisa. Izgradwa puteva, {kola ili bolnica, tradicionalno zavisi od tih podataka.

(Tanjug)

14

CRNA HRONIKA

sreda31.mart2010.

NAKON VI[E OD TRI SEDMICE LE^EWA U KRAGUJEVCU

Povre|eni trener preba~en u Novi Sad Trener Ko{arka{kog kluba Danilovi} i Grozdani} su u "Novi Sad" Nemawa Danilotom saobra}ajnom udesu, koji vi} (39), koji je zajedno s igrase dogodio 7. marta, zadobili ~em tog kluba Nenadom Grote{ke povrede glave, dok su zdani}em (20) te{ko povre|en lak{e povrede zadobila {eu saobra}ajnom udesu kod Lastorica ko{arka{a tog kluba pova, preba~en je ju~e ujutru i oni su istoga dana optu{tena daqe le~ewe ni iz Klini~u Klini~ki kog centra u U Kragujevcu je ostao centar u NoKragujevcu na Nenad Grozdani}, koji ku}no le~ewe. vom Sadu, gde i `ivi wegova Do saobraje, kao i Danilovi}, porodica. }ajnog udesa je u komi i ~ije je Kako su Tado{lo, kako je zdravstveno stawe njugu izjavili tada saop{tii daqe kriti~no de`urni lekala policija, ri Odeqewa kada je kombi intenzivne nege Klini~kog vozilo marke "reno trafik" centra u Kragujevcu, u toj kojim su se ko{arka{i vra}azdravstvenoj ustanovi je ostao li s utakmice u Kru{evcu, Grozdani} koji je, kao i Daninajverovatnije zbog neprilalovi}, vi{e od tri sedmice u go|ene brzine, naletelo na tekomi i ~ije je zdravstveno staretno vozilo u pokretu u we i daqe kriti~no. istom smeru.

DNEVNIK

SR\AN NEDI] OSU\EN ZBOG ZLO^INA PO^IWENOG U ZREWANINU 1999. GODINE

Za ubistvo bra~nog para 13 godina robije Sr|an Nedi} (32) iz Nik{i}a, sa stalnim prebivali{tem u Novom Sadu, osu|en je ju~e u zrewaninskom Vi{em sudu na kaznu zatvora od 12 godina zbog krivi~nog dela ubistva koje je po~inio jo{ 1999. U pitawu je prvostepena presuda, na koju je mogu}e ulo`iti `albu, a izreklo ju je ve}e Vi{eg suda kojim je predsedavao sudija Ile{ Bako{. Ovaj slu~aj zanimqiv je zbog toga {to se ubistvo dogodilo 12. marta 1999. godine, a Nedi} je uhva}en i ozna~en kao po~ininilac tek 2006.

U ku}u starijeg bra~nog para Zdravka i Ivanke Marinkovi}, koja se nalazi u Kikindskoj ulici u Zrewaninu, upala su dvojica maskiranih razbojnika s namerom da ih opqa~kaju jer se pro~ulo da su prodali neku nekretninu. Nepoznati kriminalci su u ku}i sve ispreturali i satima zverski mu~ili nesre}ne supru`nike. Od zadobijenih povreda Zdravko je preminuo u zrewaninskoj bolnici, a uskoro za wim i supruga Ivanka, koja je bila te`ak bolesnik.

Nikada nije utvr|en iznos plena koji su razbojnici odneli. Policija je protiv neidentifikovanih po~inilaca dugo vodila istragu, koja je ~esto tapkala u mestu, sve do 2006. godine.

U me|uvremenu, 2003. uspostavqen je jedinstven policijski sistem otisaka u Srbiji, a u bazi se na{ao i onaj otkriven prilikom uvi|aja 1999. u Kikindskoj ulici. Operativnim radom, policija iz Novog Sada je, zbog dilovawa droge, 2006. uhapsila

osumwi~enog Sr|ana Nedi}a.

Upore|ivawem otisaka, utvr|eno je da je on bio u ku}i kada je izvr{eno razbojni{tvo nad bra~nim parom Marinkovi}.

Identitet drugog po~inioca nije otkriven, a zbog izmene zakonskih propisa krivi~no delo je prekvalifikovano u ubistvo.

Nedi} se tokom sudskog postupka branio da nije po~inio krivi~no delo za koje se tereti, tvrde}i da ~ak nikada u `ivotu nije ni boravio u Zrewaninu. @. Balaban

JU^E UJUTRU U NOVOSADSKOJ ULICI MARKA KRAQEVI]A

Samoubistvo mladi}a na Rotkvariji Skokom s terase zgrade u Ulici Marka Kraqevi}a 7, mladi} star oko 20 godina izvr{io je samoubistvo ju~e ne{to pre de-

vet sati. Na lice mesta je odmah iza{la policija, a potom je po telo preminulog do{la i ekipa "Konkordije".

Po nezvani~nim informacijama s lica mesta, mladi} je sko~io s potkrovqa objekta koji ima prizemqe, visoki parter i pet spratova. Pao je na izbetonirano dvori{te kom{ijske zgrade broj 5.

Po okon~awu svega, iz zgrade u kojoj je, kako se pretpostavqa, 20-godi{wak `iveo, izlazili su uplakani i potre{eni stanari.

Pre dva dana, prema nezvani~nim informacijama, samoubistvo na novosadskom Limanu izvr{io je 27godi{wi mladi}.

Foto: N. Stojanovi} S. T.

PRITVOREN RADOSLAV KOCI] IZ ORLOVATA

Kamenorezac se tereti za pucwe u kom{iju

Istra`ni sudija zrewaninskog Vi{eg suda Goran Zec doneo je ju~e re{ewe o otvarawu istrage i odre|ivawu pritvora Radoslavu Koci}u (49) iz Vlasotinca, nastawenog u Orlovatu, zbog sumwe da je poku{ao da ubije Sre}ka Ostojina (38) iz tog sredwobanatskog sela.

Po podacima krivi~ne prijave Policijske uprave u Zrewaninu, Radoslav, koji je po zanimawu kamenorezac, ba{ kao i wegov otac Dragoqub, saznao je u nedequ, 28. marta, u prepodnevnim satima, za o~evu nameru da proda ma{inu za polirawe kamena. Zbog toga je nazvao starijeg Koci}a telefonom i zapretio da to nikako ne ~ini jer

je smatrao da ma{ina treba da pripadne wemu. Zatim je uzeo pi{toq marke CZ kalibra 7,62 milimetra, za koji ima urednu dozvolu za dr`awe, i uputio se u o~evu ku}u, odnosno u radionicu. Tu je zatekao vi{e kom{ija i o{te}enog Sre}ka Ostojina, koji je, navodno, ve} kupio ma{inu. Nameravao je da je natovari na kamion i odveze.

Iznerviran ovim postupkom, Radoslav je po~eo da preti i psuje Ostojina, a tereti se da je u jednom trenutku ispalio tri hica iz pi{toqa u wegovom pravcu. Sve se, ipak, zavr{ilo sre}no jer je pritr~ao Radoslavov maloletni sin i uspeo ocu da otme pi{toq iz ruke. @. B.

NAVIJA^I „PARTIZANA” NA OPTU@ENI^KOJ KLUPI

Su|ewe za ubistvo Tatona 21. aprila?

Pred Vi{im sudom u Beogradu krajem aprila bi trebalo da po~ne su|ewe ~etrnaestorici okrivqenih koje optu`nica Vi{eg tu`ila{tva tereti za krivi~no delo te{ko ubistvo u saizvr{ila{tvu, zbog slu~aja brutalnog prebijawa francuskog dr`avqanina Brisa Tatona (28) 17. septembra pro{le godine u centru Beograda, koji je dvanaest dana kasnije preminuo.

Najverovatnije ve} 21. aprila na optu`eni~koj klupi }e se na}i dvanaestorica okrivqenih koje optu`ba tereti za ovo te{ko krivi~no delo, dok }e se dvojici okrivqenih koji su u bekstvu i za kojima je raspisana poternica, suditi u odsustvu.

U optu`nici koju je Vi{e tu`ila{tvo u Beogradu podiglo 19. januara protiv grupe okri-

vqenih, ina~e navija~a FK „Partizan“, navodi se da su 17. septembra 2009, uo~i fudbalske utakmice "Partizana" i francuskog "Tuluza", na Obili}evom vencu u Beogradu, u ba{ti kafi}a "Ajri{ pab", napadnuti Francuzi, navija~i "Tuluza", pri ~emu je te{ko pretu~en sada pokojni Bris Taton, koji nije uspeo da pobegne.

Po navodima optu`nice, u batiwawu Tatona u~estvovali su jo{ neki, za sada neidentifikovani navija~i. Opisuje se da su napada~i nesre}nog mladi}a „tukli, {utirali, a potom bacili u blizini gara`a na Obili}evom vencu".

Te{ko povre|eni Bris Taton je preminuo 29. septembra u beogradskom Urgentnom centru.

J. J.

U FEKETI]U SAHRAWEN VELIBOR VU^UROVI], UBIJEN PRO[LE SUBOTE U NOVOM SADU

„Ne znam za{to su mi ubili sina” Ni tri dana nakon ubistva Velibora Vu~urovi}a (31) iz Feketi}a nikome nije jasno kako je do{lo do toga da ovaj primeran mladi} okon~a svoj `ivot na novosadskom plo~niku. Ju~e, na dan sahrane, u Feketi}u je sve u znaku ogromne tuge i neverice za izgubqenim mladim `ivotom.

Svi wegovi prijateqi, ro|aci i poznanici ponavqaju istu re~enicu kada ho}e da opi{u Velibora: „On u `ivotu nije mrava zgazio“, i svi tvrde da je wegovo ubistvo po~iweno gre{kom jer on svojim pona{awem i svojim karakterom jednostavno nije mogao ste}i neprijateqa.

Posledwi pozdrav Veliboru uputilo je nekoliko stotina qudi, a osim wegovih najbli`ih i wegovih sugra|ana, na grobqu u Feketi}u bio je i veliki broj qudi s estrade s kojima je Vu~urovi} sara|ivao kao vrlo uspe{an tekstopisac.

Porodica Vu~urovi} je u {oku ve} tri dana, niko jo{ uvek ne mo`e da veruje {ta se dogodilo. Otac Zoran poku{ava da ute{i suprugu Hildu, koja je bila izuzetno vezana za sina, i svoju }erku a Veliborovu sestru Tamaru, koja je vidno skrhana bolom zbog gubitka starijeg brata.

POVE]AVA SE BROJ OTROVANE DIVQA^I U ATARU SAVINOG SELA

Na|eno sedam uginulih srna

U prethodna dva dana u ataru Savinog Sela prona|eno je ukupno sedam uginulih srna, koje su se otrovale kukuruzom kojim je AD "Karneks" tretirao glodare na nekim svojim parcelama. Lovci iz lokalnog udru`ewa strahuju da nijedno grlo nije pre`ivalo trovawe jer ih je po posledwem popisu u ovom delu lovi{ta bilo ukupno 12. Oni su pretra`ili nekoliko stotina hektara oranica, a potraga }e sada biti usmerena na {ipra`ja i oblasti uz obalu Kanala, kao i na udaqenija mesta.

– Prve procene su da }e za obnovu fonda divqa~i biti potrebno minimum osam godina, s tim da je sada obustavqeno i pu{tawe nove sitnije divqa~i jer je na "Karneksovim" wivama jo{ uvek velika koli~ina otrovnog kukuruza. S obzirom na to da smo ve} prona{li sedam grla, pla{imo se da su i ostale srne stradale – rekao je predsednik Lova~kog udru`erwa „Fazan“ u Savinom Selu Miodrag [o{ki}.

Po wegovim re~ima, lovci sada tragaju i za fazanima i ze~evima koji su su tako|e na{li na udaru otrovnog kukuruznog preparata za glodare.

– Po{to se pre nekoliko godina desio sli~no, pla{imo se da }emo kod sitnije divqa~i zate}i jo{ ve}i broj uginulih `ivotiwa, a to }e se znati kada pretra`imo sve kanale, jaruge, deponije, odnosno mesta gde se divqa~ naj~e{}e sklawa – ka`e [o{ki}, koji je kao na~elnik Op{tinske uprave uputio Komunalnu i druge inspekcije da iza|u na teren i sastave kompletan izve{taj o ovom incidentu.

On tvrdi da sporne oranice jo{ uvek predstavqaju veliku opasnost i za divqa~ iz susednih lovi{ta, koja su udaqena svega nekoliko kilometara od mesta gde je razbacan otrovni kukuruz.

– Jedino re{ewe je da se tretirane oranice preoru, ali za sada nismo imali nikakav kontakt s predstavnicima "Karneksa" da bi se ovaj problem pod hitno re{io. Video sam da su izdali neko saop{tewe, ali kontakt nismo imali – ka`e [o{ki}.

Zvani~no obra}awe "Karneksu" sigurno }e uslediti nakon toksikolo{ke analize `eludaca uginulih grla koja }e biti ura|ena u „Sojaproteinu“ koji raspola`e laboratorijom za takve analize.

– Kada se se prikupe svi podaci, rezultati analize, dokazi s terena i svi inspekcijski izve{taji, protiv odgovornih }e biti preduzeti odgovaraju}i koraci. Materijalna {teta u ovom slu~aju je nemerqiva i neko }e morati da odgovara za takav na~in trovawa glodara – istakao je [o{ki}.

N. Perkovi}

– Ne znam {ta se to dogodilo, ko je to i za{to ubio na{eg Velibora. Svi govore da je u pitawu gre{ka. I mi to mislimo jer znamo da su ga svi voleli i da nikome ni{ta na`ao nije uradio, ali to nikome vi{e ni{ta ne zna~i jer na{eg sina vi{e nema – rekao je otac ubijenog Velibora Vu~urovi}a.

Svi prijateqi nastradalog momka isti~u da je bio izuzetno vedrog duha i da je prakti~no od prvih {kolskih dana bio okrenut muzici i umetnosti.

– On je to voleo, muzika je bila wegov `ivot. Bio je talentovan i vredan i zato je us-

peo da postigne to {to je postigao. Svi ga iz sela znamo kao dobrog momka i to {to se desilo je stra{no za wegovu porodicu i sve koji su ga voleli – ka`e jedan od Veliborovih {kolskih drugova.

Velibora je do ve~ne ku}e ispratila kompletna redakcija novosadske TV "Jesewin", na kojoj je radio kao muzi~ki urednik, a osim brojnih kolega iz medija, sahrani su prisustvovale i estradne zvezde, me|u kojima su bili Sa{a Mati}, Maja Marijana, Nedeqko Baji} – Baja i drugi.

N. P.

NESRE]A NA PUTU ZREWANIN–ELEMIR

Poginuo saputnik iz „korse” Zrewaninac Dragan Wegovi poznanici Ketenbah (20) poginuo vele i da je bio omije u saobra}ajnoj nesreqen u dru{tvu i uvek }i koja se preksino}, raspolo`en za {alu. oko 22.30 ~asa, dogodi– Imao je zaista vela na lokalnom putu izliko dru{tvo. Stalno me|u Zrewanina i Elese {alio, na mnogim mira. Policijska uprafotografijama je prava u Zrewaninu saopvio neke neozbiqne {tila je ju~e da je voface. Najboqe je da poza~ automobila “opel gledate wegov profil korsa” zrewaninskih na “Fejsbuku”, vide}eregistarskih oznaka te da je tamo imao vi{e Marko S. (19) iz za sada od 2.300 frendova – goneutvr|enih razloga vori na{ sagovornik.

Stradali Dragan Ketenbah izgubio kontrolu nad Na wegovom profivozilom koje je sletelo s kolovoza. Od lu, ina~e, navodi se da je Dragan ro|en povreda zadobijenih tom prilikom, 14. jula 1990. godine i da u posledwe Markov saputnik Dragan Ketenbah vreme nije imao devojku. preminuo je u zrewaninskom Urgent– Pona{ao se u skladu sa svojim gonom centru. dinama. Nije bio ni{ta gori od ostaLake telesne povrede zadobili su lih vr{waka, nije bio problematiMarko S. i putnica u automobilu Bo~an, niti se tukao. Zanimao se za komjana V. (19) iz Elemira. Uvi|aj na lipjutere, a privla~io ga je i posao dicu mesta obavio je istra`ni sudija xeja, voleo je da pu{ta muziku – istaOsnovnog suda, u prisustvu zamenika kao je jedan od Draganovih drugara. javnog tu`ioca i policijskih sluOn nije znao da nam ka`e da li je `benika. Istraga je u toku. preminuli dvadesetogodi{wak imao Pokojni mladi} za sobom je ostavio voza~ku dozvolu. uplakane polubrata, oca i majku.

– Koliko mi je poznato, wegov polu– @iveo je s roditeqima i polubrat, koji se, ina~e, profesionalno babratom s maj~ine strane. Polubrat ga vi vo`wom kamiona, ima “opel kadet”, je ba{ voleo, uvek je bio tu za wega. a otac “ford”. ^uo sam da je Dragan dva Bukvalno ga je pazio na svakom koraputa padao na voza~kom ispitu i nisam ku. ^esto ga je vozio u grad i na `ursiguran da li je na kraju polo`io i doke, kad god bi trebalo, da bi Dragan bio voza~ku dozvolu. Mo`da zato on i mogao da se opusti – ispri~ao je za nije vozio preksino} – zavr{io je sago“Dnevnik” jedan od Draganovih prijavornik “Dnevnika” koji je `eleo da teqa. ostane anoniman. @. Balaban

c m y

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

sreda31.mart2010.

15

NA TATARSKOM BRDU, U SREMSKOJ KAMENICI, POPISANE STVARI U ZDAWU VELI^KA TO[I]A

Dr`avi i vila [ari}evog saradnika?

Direkcija za upravqawe oduzetom imovinom, popisivala je pokretne stvari u jo{ jednoj vili u Ulici Ladislava Dem{ara 6 na Tatarskom brdu u Sremskoj Kamenici. Iako se trospratna zgrada od 300 metara kvadratnih vodi na ime Veli~ka To{i}a iz Pqevaqa, nezvani~ne informacije su da je wu zapravo koristio glavni osumwi~eni za {verc 2,1 tone kokaina zaplewenog u Urugvaju Darko [ari}, a da se To{i} samo fiktivno vodio kao vlasnik. Tokom ju~era{weg popisa, ulaz na brdo i ulice koje vode do zgrade obezbe|ivala je policija.

Luksuzna vila izgra|ena je u ulici paralelnoj s Ulicom Ivana Franka u kojoj se nalaze i dve [ari}eve vile koje su zape~a}ene pre vi{e od mesec dana. Eksterijer ne podse}a toliko na te dve kom{ijske vile, dok unutra{we ure|ewe gotovo identi~no.

Ministarka pravde Srbije Sne`ana Malovi} izjavila je ju~e da se vrednost privremeno ili trajno oduzete imovine proistekle iz kriminala, procewuje na oko stotinu miliona evra.

Malovi} je na okruglom stolu o primeni Zakona o oduzimawu imovine ste~ene kriminalom, navela da je do sada nakon okon~awa sudskog postupka i dono{ewa pravosna`ne presude, u dva slu~aja trajno oduzeta imovina za koju nije bilo dokazano legalno poreklo. „Za godinu dana privremeno je oduzeto 15 ku}a, 27 stanova, osam lokala i ve}i broj automobila“, rekla je Malovi}eva i dodala da se na ra~unu Direkcije za upravqawe oduzetom imovinom nalazi i oko 700.000 evra i oko dva miliona dinara. Ona je ocenila da se rezultati primene Zakona o oduzimawu imovine ste~ene kriminalom mogu smatrati veoma dobrim i ukazala na zakonsko

U suterenu su sme{tene gara`a, kotlarnica, tursko kupatilo i sauna uz odeqak specijalno opremqen za masa`u. Stepenice vode u prizemqe, u kojem se nalazi salon s ko`nim name{tajem, kaminom i istaknutom ikonom Svete trojice. Tu je i soba s ku}nim bioskopom, spava}a soba, kuhiwa i kupatilo. Na istoj eta`i, staklenim zidom je odvojena prostorija u kojoj je bazen. Mozaik plo~ica oslikao je delfina na plavom bo~nom zidu bazena.

Drugi luksuzno opremqeni sprat sa~iwen je od dve de~je sobe za devoj~icu i za de~aka. Tu je i jedna soba opremqena drvenim name{tajem boje mahagonija. U woj, pred velikim ogledalom, firmirana je `enska kozmetika, a u ormaru su ostale haqine od tila sa {qokicama i nekoliko pari crvenih `enskih cipela s veoma visokom potpeticom. U spava}oj so-

bi je veliki francuski le`aj i fotografije u ramu dva mala de~aka i devoj~ice.

Tre}i sprat je u znaku spava}ih soba - bele, krem, svetlo i tamno braon boje. Pogled sa prozora posledwe eta`e pru`a se na sremsku stranu Novog Sada.

Zajedno s vilama u Ulici Ivana Franka 10 i od 11 do 15, koje su vlasni{tvo Darka [ari}a, specijalci MUP-a pretresali su 21. januara i ovu vilu i jo{ jednu u Ulici Bogdana Gavrilovi}a 21 na Tatarskom brdu. Toga dana Srbija je za osumwi~enim [ari}em, koji je ro|en u Crnoj Gori, raspisala poternicu zbog sumwe da je organizovao {verc vi{e od dve tone kokaina iz Kolumbije.

Iz Ministarstva pravde saznali smo ju~e da je vlasnik ku}e Veli~ko To{i}, koji se dovodi u vezu sa [ari}em. On ve} mesecima nije boravio u Srbiji. Od izvora

bliskih istrazi, saznali smo da To{i}, na kojeg se vodi vi{espratnica u kojoj su stvari ju~e popisivane, nije bio u vezi s trgovinom narkotika. Wegovo ime navodno se samo pomiwalo u svojstvu vlasnika nekretnina koje je [ari} koristio. Tako|e, nezvani~no smo saznali i da je do sada To{i}u ve} oduzeta jedna zgrada u Sremskoj Mitrovici.

S. Tanuryi} Foto: F. Baki}

Vrednost zaplewene imovine 100 miliona evra re{ewe po kome deo oduzetog imetka mora biti upotrebqen za ja~awe daqe borbe protiv kriminala.

Sne`ana Malovi} je rekla da je suzbijawe organizovanog kriminala oduzimawem imovine zna~ajno, jer po~inoci ste~eni profit „peru“ kroz legalne poslove i koriste za korupciju dr`avnih funkcionera, kupovinu medija i upravqawe finansijskim institucijama. Prema wenim re~ima, dosada{wa praksa pokazuje veliki zna~aj finansijske istrage, budu}i da se veliki deo imovine formalno uop{te ne nalazi u vlasni{tvu okrivqenih, ve} je prenet na ~lanove porodice, rodbinu i prijateqe.

Ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} rekao je da je Jedinica za finansijske istrage prona{la i prikupila dokaze za oko 300 stanova, ku}a, poslovnih prostora i gara`a, oko stotinu vozila, devet miliona evra i ~etiri miliona dinara koji nemaju legalno poreklo. Da~i} je rekao da je oduzimawe te imovine jedan od osnovnih ciqeva borbe protiv organizovanog kriminala, jer je sticawe imovine na nezakonit na~in, kao i weno ukqu~ivawe u legalne tokove, osnovni motiv za formirawe i delovawe organizovanih kriminalnih grupa. „Smatram da }e oduzimawe nelegalno ste~ene imovine koja je u nesrazmeri sa legalnim prihodi-

ma, obeshrabriti sve potencijalne po~inioce krivi~nih dela“, rekao je Da~i}.

Predsednica Vrhovnog kasacionog suda Nata Mesarovi} rekla je da se prilikom op{teg izbora sudija vodilo ra~una o dostojnosti kandidata kako bi se suzbile veze izme|u pojedinih nosilaca pravosudnih funkcija i organizovanog kriminala. „Nije to samo veza izme|u kriminalnih bandi, to je veza izme|u onih koji poku{avaju da u legalne tokove ukqu~e taj prqavi novac koji su stekli krivi~nim delima iz oblasti organizovanog kriminala“, rekla je Mesarovi}eva. Dodala je da je Srbija opredeqena da suzbije organizovani

kriminal i da je osnovni ciq presecawe „kanala izme|u organizovanog kriminala i svih drugih u~esnika u dru{tvenom `ivotu koji ga mogu podr`ati“. „Kazne nisu toliko pogodile organizatore i po~inioce najte`ih krivi~nih dela, ali presecawe tokova novca i mogu}nosti organizovawa novih kriminalnih grupa i podgrupa i wihovog upravqawa iz zatvora, kao i oduzimawe imovine obezglavquju kriminal“, rekla je Nata Mesarovi}.

Republi~ki javni tu`ilac Zagorka Dolovac rekla je da novine u Zakonu o oduzimawu imovine ste~ene kriminalom obezbe|uju boqu poziciju tu`ila{tva, i

ukazala na mogu}nost zabrane raspolagawa imovinom i o privremenom oduzimawu pokretne imovine. Ona je rekla da se trenutno tek oko 30 odsto oduzete imovine daje u zakup, jer potencijalne zakupce spre~ava strah, a mese~ni prihod dosti`e 12.000 evra i taj novac koristi se za unapre|ewe rada slu`bi nadle`nih za borbu protiv organizovanog kriminala. [ef misije OEBS-a u Srbiji Tomas Mor rekao je da jedan od izazova u primeni zakona o oduzimawu imovine ste~ene kriminalom predstavqa upravqawe oduzetim sredstvima do okon~awa sudskog postupka, i pri tom obezbediti odgovaraju}e garancije za prava okrivqenih. Ve} sada uo~qiv je veliki doprinos zakona o oduzimawu imovine ste~ene kriminalom ja~awu poverewa gra|ana u sposobnost dr`ave da se suprotstavi organizovanom kriminalu, rekao je Mor. (Beta)

SPORT

sreda31.mart2010.

DNEVNIK

c m y

16

DANAS PREOSTALE DVE ^ETVRTFINALNE UTAKMICE LIGE [AMPIONA

Tobyije spremaju haubice za Barsu Marko Panteli}

Panteli} napu{ta Ajaks Marko Panteli} zavr{i}e misiju u Amsterdamu ~im se zavr{i sezona. Naredna destinacija verovatno }e biti Engleska. Napada~ srpske reprezentacije potpisao je ugovor sa Ajaksom na godinu dana, a saradwa ne}e biti produ`ena.

- U godinama sam kada mi ne odgovaraju kratkoro~ni ugovori. Moram da mislim i na porodicu. Kada sam dolazio u Ajaks imao sam mnogo izda{nije ponude iz Engleske, a imam ih i sada - rekao je Panteli}, koji je ove sezone postigao devet golova.

Panteli}u }e novi klub biti 12. u karijeri. Ajaks se bori za titulu u Holandiji. Pet kola pre kraja prvenstva zaostaje ~etiri boda za Tventeom. Nije Panteli} jedini koji }e napustiti Amsterdam, jer Ajaks ne}e produ`iti ugovor ni sa Denisom Romedalom.

Rambo Petkovi} odlazi iz Rija?

Rambo Petkovi} razo~aran je upravom Flamenga i `eli da napusti Rio, oceniv{i rad kluba kao katastrofalan.

- Ne znam {ta bih rekao za svoj polo`aj u klubu. Kada mi je i{lo na terenu sve je bilo sjajno, a sa-

Dejan Petkovi}

da kada nisam u top formi niko nije uz mene. Najgori deo kluba je uprava. Igrao sam u Vasku i Fluminenseu. U Vasku, na primer jedan ~ovek odlu~uje o svemu i to je dobro, jer svako zna svoj posao. Ovde u Flamengu svi rade sve, a niko ne snosi posledice i odgovornost - rekao je Rambo.

Po{to je ova sezona po~ela lo{e za Srbina i nije stan-

dardan u ekipi, Petkovi} ne krije razo~arawe.

- Pro{le sezone smo trener Andradea i ja ~esto razgovarali, savetovao me je, me|utim, sada se sve promenilo preko no}i. Nismo se sva|ali, pa ne znam {ta je razlog - ka`e Petkovi}.

Rambo je jedan od najzaslu`nijih igra~a za osvajawe titule u brazilskom prvenstvu, prvu za rubro-negre nakon 17 godina. U izjavi za brazilske medije, srpski fudbaler je prokomentarisao da posle svega nema `equ da nastavi karijeru u klubu iz Rija.

- Ne, apsolutno nemam `equ da ostanem ovde. Nije mi vi{e prijatno. Ranije je bilo re~i o produ`etku ugovora, ali to se nije dogodilo. Za neke, to je mo`da normalno, ali ne i za mene. Ne mo`e uprava da se pona{a sa mnom kako im padne na pamet - zakqu~io je Rambo.

Pre ~etiri godine u finalu Lige {ampiona u Parizu fudbaleri Barselone pobedili su Arsenal sa 2:1. Bio je to sjajan me~ u kojem su Katalonci ~ak 72 minuta imali igra~a vi{e ( iskqu~en golman Leman),a otpor tobxija slomili su tek u fini{u. Svi u najavi ve~era{weg me~a podse}aju na ovaj susret, uz podatak da je tada najboqi igra~ Arsenala bio Tjeri Anri,a da je sada{wi kapiten tobxija Cesk Fabregas dete Barselone. Prilikom `reba u Nionu i jedni i drugi `eleli su da se me|usobno izbegnu izbegnu, ali fortuna je bila neumoqiva, pa se dve ekipe koje igraju mo`da najlep{i fudbal u Evropi susres}e u ~etvrtfinalu.

- Nismo `eleli Barselonu – iskren je trner tobxija Arsen Venger. – Igra Katalonaca nam najmawe odgovara, ali iz ove ko`e se ne mo`e. Poku{a}emo da iznenadimo Barsu, da odigramo ne{to druga~ije nego {to oni o~ekuju, ali bi}e te{ko. Svestan sam da }e odluka pasti na sredini terena, ~ini mi se da je na{a prednost to {to Inijesta ne}e igrati, ali jo{ uvek ne znam kako da zaustavimo Mesija i Ibrahimovi}a.

Katalonci jasno poru~uju da `ele novi trofej i da uprkos ~iwenici da su dobili sna`nog rivala ve} se pripremaju za me~, oni veruju sa Interom.

- Na{ ciq je jasan – ka`e trener Katalonaca Pepe Gvardiola. – @elimo novi trofej,a to zna~i da moramo da pobedimo sve rivale. Arsenal je mo`da i

Selektor engleske fudbalske reprezentacije Fabio Kapelo izjavio je da pet ekipa ravnopravno konkuri{e za {ampion-

Fudbaleri Vojvodine (kombinovani tim) ugosti}e danas ekipu Solunca iz Rastine. Vode}i tim Vojvo|anske lige – zapad testira}e kandidate za prvu postavu superliga{a kojeg u subotu na “Kara|or|u” o~ekuje popravni prvenstveni ispit s beogradskim BSK-om.

Po~etak dana{weg me~a Vojvodina – Solunac, u FC “Vujadin Bo{kov”, je u 16.30 sati.

S. S.

Vojvodina uz decu ometenu u razvoju

PODRU^NA LIGA NOVI SAD

Kabel u Zmajevu Danas su na programu utakmice 19.kola Podru~ne fudbalske lige Novi Sad. Sastaju se - NOVI SAD: Slavija - Fru{kogorac, Mladost - Vrbas, ^EREVI]: Sremac - Hercegovac, PETROVARADIN: Petrovaradin - Borac ([ajka{), SERBOBRAN: Srbobran - Tvr|ava, BE^EJ: Be~ej Old gold - Jedinstvo (Rumenka), ZMAJEVO: Obili} - Kabel, BA^KI PETROVAC: Mladost - Omladinac (Stepanovi}evo).

Sve utakmice po~iwu u 15 sati.

KUP PFS PAN^EVO

Dinamo u Kova~ici Na teritoriji FS podru~ja Pan~evo, u prvoj rundi Kupa (~etvtfinale) igra}e osam ekipa, jer su tri vojvo|anska liga{a, BAK, Budu}nost iz Alibunara i Borac iz Star~eva, te Dolovo ( poednik Kupa OFS Pan~evo ) otkazali nastup.

U ~etvtfinalu, danas u 15 ~asova,sastaju se: KOVIN: Radni~ki – Radnik, KOVA^ICA: Slavija – Dinamo, GREBENAC: Vulturul – Potporaw i PLANDI[TE: Sloga – Proleter.

S. M.

Ho}e li se danas radovati Sesk Fabregas, kapiten Arsenala

najja~i od svih ostalih timova, ali to ni{ta ne mewa. Dobro je da se revan{ igra na Kamp nou.

Pet favorita za titulu

Solunac Vo{in gost

teatra). Poseta fudbalera je predvi|ena za 19 sati, ~ime }e biti ulep{ana prodajne izlo`be radova {ti}enika Doma, a u okviru Uskr{weg va{ara koji organizuje Spens.

S. S.

LONDON: Arsenal – Barselona (sudi Busaka, [vajcarska) MILANO: Inter – CSKA (Veb, Engleska) Oba me~a po~iwu u 20.45 sati.

FABIO KAPELO, SELEKTOR ENGLESKE

DANAS U FC „VUJADIN BO[KOV”

Stru~ni {tab i prvotimci FK Vojvodina dru`i}e se danas i darivati {ti}enike Doma za decu i omladinu ometenu u razvoju iz Veternika, u sve~anom salonu JP SPC “Vojvodina” na prvom spratu (preko puta amfi-

Danas

Fabio Kapelo

sku titulu na predstoje}em Svetskom prvenstvu. U kandidate za {ampionski naslov slavni italijanski stru~wak uvrstio je, pored tima koji predvodi, se-

lekcije [panije, Brazila, Argentine i Holandije.

- Prvenstvo sveta je specifi~no takmi~ewe. Ne pobe|uje uvek ekipa koja najboqe igra, zato je potrebno dobro pripremiti se i do detaqa razraditi sve situacije. Ekipe koje sam nabrojao, ipak, imaju najvi{e {anse za kona~an trijumf - rekao je Kapelo.

Italijan je istakao da }e na {ampionatu igrati dosta izvanrednih fudbalera i da je te{ko prognozirati koji od wih }e obele`iti {ampionat sveta.

- Portugalac Kristijano Ronaldo, Argentinac Lionel Mesi i moj Vejn Runi su igra~i koji stvaraju razliku. Argentinac Kun Aguero ili Brazilac Pato nisu trenutno u toj kategoriji, ali wima pripada budu}nost - istakao je Kapelo.

Da bi popbedili moramo da nametnemo na{u igru i da prekidamo pas igru Londonaca.

U drugom ve~era{wem susretu Inter je veliki favorit u me~u s CSKA – om iz Moskve.

Me|utim , trener Milaneza @oze Muriwo je oprezan.

- Umorni smo, u minulih mesec i po dana odigrali smo osam te{kih utakmica, igra~ima je potreban odmor,a Rusi su tek po~eli prvenstvo - obja{wava opreznost Muriwo. – Morao sam na posledwih nekoliko me~eva da kalkuli{em, da odmaram igra~e, {to nije moj stil. Naravno da sam uveren u na{u sigurnu pobedu, mada se bojim kontri ruskog tima.

Moskovqani su se prvi put u klupskoj istoriji plasirali u ~etvrtfinale Lige {amnpiona i izme|u ostalog i zbog toga isti~u da je Inter veliki favorit, ali da }e poku{ati sve da se domognu polufinala.

- Igra}emo sli~no kao i u Seviqi – ka`e Milo{ Krasi}, jedan od najboqih fudbalera CSKA. – Ne}emo se braniti, poku{a}emo da postignemo gol.

Znamo sve o Interu, o Muriwu, spremni smo za veliku bitku.

G. Kova~

Ronaldiwo ostaje u Milanu Slavni italijanski klub `eli da nastavi saradwu sa Ronaldiwom. Brazilac ima igovor do 2011, a klupski ~elnici su spremni da ga produ`e za jo{ tri godine uz ne{to mawu platu. I dok selektor Bra-

ju da mu ponude ne{to mawu platu.

Procewuje se da bi primawa Brazilca, ako do|e do dogovora, bila na godi{wem nivou za dva miliona evra mawa od trenutnih. Ronaldiwo bi

Ronaldiwo

zila Karlos Dunga jo{ uvek ne razmi{qa da po{aqe reprezentativni poziv Ronaldiwu, Milan je spreman da produ`i ugovor sa nekada najboqim igre~em sveta, pi{e „Korijere delo Sport“.

Rosoneri `ele da produ`e ugovor sa 30-godi{wim fudbalerom do 2014, ali planira-

po aktuelnom ugovoru trebalo da na San Siru ostane do 2011. godine, uz godi{wu platu od oko osam miliona evra.

Obe strane, potpredsednik Milana Adrano Galijani i ujedno brat i menaxer Ronaldiwa Roberto de Asis, veruju da }e se saradwa na kraju nastaviti.

KVALIFIKACIJE ZA EVROPSKO PRVENSTVO DAMA

Simovi} ugostio fudbalerke Posle dva odigrana kola kvalifikacionog turnira za Prvenstvo Evrope za fudbalerke do 19 godina, ~etiri reprezentacije, Srbija, Norve{ka, Poqska i Nema~ka, su imale slobodan dan pred posledwe kolo.

Nemawa Simovi}, ~lan Gradskog ve}a Subotice, iskoristio je priliku da ugosti predstavnike svih reprezentacija, te da ih upozna sa Suboticom i wenom istorijom.

- Subotica je ve} na{iroko poznata po svojoj multietni~nosti i multikulturalnosti, a posebno smo ponosni na sport. Nekada je Subotica nosila epitet -grad sportova, te{ke godina su ostavile traga, ali se posledwih nekoliko godina definitivno bu-

di. Ove godine ispra}amo u vi{i rang takmi~ewa rukometa{e, ko{arka{e i odbojka{e Spartaka, a posebno mesto u sportskoj istoriji ima fudbal. Radujemo se svi zajedno izvarednim rezultatima fudbalera Spartak Zlatibor vode i spremni smo da ulo`imo sve resurse u borbu za Evropu. Tako|e, i @FK Spartak je primeran klub i nalazi se u na{oj elitnoj ligi. Pored uspeha, trudimo se da obezbedimo {to boqe uslove, nadogra|uje se hala sportova, zavr{ava se mini-pi~ teren, a jo{ imamo niz akcija i planova – istakao je Simovi}, a potom se obratio delegaciji srpske reprezentacije:- Nemojte da vas trenutni rezultati demo-

rali{u. Imate najboqu priliku da se u dru{tvu sa najboqima mnogo nau~ite. Ako ovako nastavite sa razvojem, verujem i u va{u budu}nost – dodao je Simovi}.

U okviru kvalifikacionog turnira postignuti su slede}i rezultati, prvo kolo: Nema~ka – Poqska 7:0, Srbija – Norve{ka 0:4, drugo kolo: Srbija – Nema~ka 0:8, Norve{ka – Poqska 6:1.

U posledwem kolu ( ~etvrtak, 1. april, od 16 sati) sastaju se: Nema~ka – Norve{ka (stadion FK Ba~ka) i Srbija – Poqska (Gradski stadion). Samo prvoplasirana reprezentacija sti~e pravo igrawa na Prvenstvu Evrope.

N. S.

SPORT

DNEVNIK

sreda31.mart2010.

17

OP[TINSKA LIGA STARA PAZOVA – IN\IJA

OP[TINSKA LIGA PE]INCI

Raspolo`eni In|ijci

Staki} ~astio goste Srem – Vitez 2:2 (2:2)

@elezni~ar – Borac (J) 9:0 (4:0) BE[KA: Igrali{te Hajduka, gledalaca 100, sudija Dragojlovi} (In|ija).Strelci: Golubovi} u 28, 32. i 81, Magdi} u 3. i 35, Blanu{a u 77. i 90, Mi{~e-

Magdi} (@elezni~ar)

vi} u 61. i Luka~ u 86. minutu. @uti karton: Kqaji} (Borac). @ELEZNI^AR: Rado{evi}, Luka~, Mitrovi}, Qubovi} (Mihajlovi}), Brki}, Ov{ek, Magdi}, Bjeqac, M. Golubovi}, N. Golubovi} (Stojakovi}), Mi{~evi} (Blanu{a).

BORAC: Milinovi}, Do{en, Dragojevi}, Kqaji}, Naranxi}, Savi}, Mraovi}, Kotur, Sto{i}, Vrawe{ (Sqep~evi}), Vukmirovi}.

B. Zagorac

Polet – Podunavac 1:4 (0:2) NOVI KARLOVCI: Igrali{te Poleta, gledalaca 100, sudija Bogovac (In|ija).

Strelci: Kukoq u 71. Za Polet, a Markovi} u 13. i 44, Piperski u 67. i M. Miqu{ u 71. minutu za Podunavac. @uti kartoni: Mari}, Mihi} (Polet), Kati}, Piperski (Podunavac). Crve ni kartoni: Opa~i}, Popovi} (Polet), Markovi} (Podunavac).

POLET: Pa{i} 5, \ali} 6 (Opa~i} 6), Ba{i} 6, Kalovqevi} 6, Kukoq 6, Abraham 7, Mihi} 6 (Bozoqac 6), Popo vi} 6, Mari} 6, Baji} 6 (Sirixanski 6), @ivkovi} 6.

PODUNAVAC: Stankovi} 7, Jankovi} 7, Markovi} 7, Gradi} 7, Ra{i} 7, Vukadinovi} 7, Miji} 7, B.Miqu{ 8, ]ukovi} 7, Kati} 7, Piperski 7, (Rusmir 7, M. Miqu{ 7).

Ve} u 5. minutu doma}i imaju veliku priliku za vo|stvo, a onda slede dva po~etni~ka kiksa Poleta {to gosti koriste i do kraja me~a dolaze do visoke pobede.

B. Siriyanski

Sremac (V) – ^SK 7:0 (3:0) VOJKA: Igrali{te Sremca, gledalaca 300, sudija Xambi} (Stara Pazova).Strelci: ^ortanova~ki dva, Pavkovi} dva i Mijatovi} tri. @uti kartoni: Skopqak, Bogunovi} (Sremac), Bakvi}, Subotin (^SK). Crveni karton: \oki} (^SK).

SREMAC: \ermanovi}, Radivojevi}, Perin, Skopqak, Vra~ev, ^ortanova~ki, ^obanovi} (Radosavqevi}), Bogunovi}, Pavkovi}, Grujin, J. Radivojevi} (Mijatovi}, Ragastovac).

BE[KA:@elezni~ar – Borac(J) 9:0, MARADIK:Sloga – Fru{kogorac 2:2, NOVI KARLOVCI:Polet – Podunavac 1:4, VOJKA:Sremac – ^SK 7:0, Dunav iz Novog Slankamena je bio slobodan.

1. @elezn.

2. Sremac(V) 3. Podunavac 4. Dunav 5. Fru{kog.

6. Sloga(M ) 7. Polet 8. Borac 9. ^SK

15 12 16 9 15 9 15 9 15 7 15 4 15 3 15 3 15 3

2 1 4 3 3 3 2 4 1 7 4 7 1 11 1 11 0 12

57:22 32:19 41:19 34:16 34:24 19:23 15:32 27:48 12:69

38 31 30 29 22 16 10 10 9

^SK: Vojnovi}, J. Subotin, Kosijer, \oki}, Stamenkovi}, @ivi}, P. Subotin, Stamenkovi}, Bi}iri, Petkovi}, Bakvi} (Gavrilovi}).

Najboqi pojedinac susreta bio je Neboj{a Pavkovi}.

G. Savi}

Sloga – Fru{kogorac 2:2 (0:1) MARADIK: Igrali{te Sloge, gledalaca, 30, sudija Radoj~i} (In|ija). Strelci: Kusi} u 48. i Mari~i} u 63. za Slogu, a Filipovi} u 35. i Pejakovi} u 73. minutu za Fru{kogorac. @uti kartoni: Miti}, Belanovi}, Milakovi}, Trbojevi}, Petri~evi} (Sloga), ]osovi} , Bo`i} i Filipovi} (Fru{kogorac).

SLOGA: Lepir 6, Milakovi} 6, Petkov 6, Jovanovi} 6, Belanovi} 6, Bau{ka 6, Mari~i} 6, Kusi} 6, Miti} 6, Trbojevi} 6 (Milin ), [kori} 6 (Rajter, Petri~evi} 5).

FRU[KOGORAC: ]osovi} 6, ^ortan 6 (Vu~i} ), Vorkapa 6, Jovanov 7, Milosavqevi} 6, Poqak 6, Vukomanovi} 6, Gruji} 7 (Bo`i} 7), Pejakovi} 7, Gavri} 6, Filipovi} 7.

B. Kukoq

OP[TINSKA LIGA [ID

^etiri Vargina gola Bratstvo – Omladinac 7:1 (3:1) SOT: Igrali{te Bratstva, gledalaca 250, sudija \urki} ([id). Strelci: T. Varga ~etiri, Maro{i~evi} dva i \a~anin za Bratstvo, Krmar za Omladinac. @uti kartoni: Bun~i} (Bratstvo), Pani} i Veinovi} (Omladinac).

BRATSTVO: Vkitman, Ceti}, ^alina, Maro{i~evi} (Bogdanovi}), Cigankov, Tadi}, \a~anin, M. Varga, Rajkovi}, Bun~i} ( Majher ), T. Varga (@upqanin).

OMLADINAC: Pavlovi}, Medi}, Darko Pani}, Bo`i}, [ipka, @. Male{evi}, Novakovi} (P.Male{evi}), Krmar, Dejan Pani}, Manojlovi}, N. Bo`i}.

Bratstvo je na dobrom putu da osvoji visok plasman na kraju prvenstva.

S. Tadi}

Borac (I) – OFK Biki} 1:1 (1:1) ILINCI: Igrali{te Borca, gledalaca 100, sudija Pendo (Erdevik).Strelci: Krwaji} u 22. Za Borac, a Kurbalija u 5. minutu za OFK Biki}.

BORAC: D.Simi} 7, Peji} 7, Sarap 7, M.Savi} 6, R.Savi} 7, D. Filipovi} 6, B. Simi} 6, \uri} 7, Krwaji} 6, I. Filipovi} 6, Stankovi} 7 (Trivi}, [arkovi}).

OFK BIKI]: Bugarski 8, Solakovi} 7, Vu~kovi} 6, Siv~ 7, Romawak 6, Jovanovi} 7, Cuper 7, [arac 6, Malivuk 7 (Novkovi}), Kurbalija 7 (Hr~ek), Vranov 7 (\eti}).

Istakao se golman gostiju Goran Bugarski koji je spasao svoj tim poraza.

R. Naranyi}

Grani~ar – Napredak 0:1 (0:1) JAMENA: Igrali{te Grani~ara, gledalaca 100, sudija Radivojevi} (Ba~inci). Strelac: Maleti} u 22. minutu. @uti kartoni: Ili} (Grani~ar), Jastrebi}, Stanoj~i} (Napredak). Crveni kartoni: D. Jovi} (Grani~ar), Stanoj~i} (Napredak).

GRANI^AR: B.Cvijanovi} 7, Joki} 7, D. Jovi} 7, Z. Jovi} 8, Vukovi} 8, Boban Cvijanovi} 7, Nenadovi} 7, Mikani} 7, Danilovi} 8, Juro{evi} 7, Ili} 6 (Stanivukovi} 6, Kova~evi} 5).

NAPREDAK: M. Dobrojevi} 7, D. Dobrojevi} 7, Stanoj~i} 6, Maleti} 7, Jastrebi} 8, V. Petrovi} 6, Pani} 6 (Grumi} 6), P. Petrovi} 6 (Luji} 6), Z. \a~anin 7, Novakovi} 7, Sremac 6.

U ravnopravnoj igri doma}in nije iskoristi svoje {anse, a gost je iz jedne jedine {anse ostvario pobedu. I. Maru{i}

Jednota – OFK Bingula 9:0 (5:0) [ID: Igrali{te 12. april, gledalaca 100, sudija Medi} ([id). Strelci: Mrvaqevi} u 25. i 27, Lemaji} u 30, Boda u 35, Jovi} u 40, Kusalo u 67. i 75, Stevanovi} u 88. i 90. @uti kartoni: Te{i}, Kramar (OFK Bingula). Crveni karton: Milovanovi} (OFK Bingula).

JEDNOTA: ^aji}, Dujakovi} (Lemaji}), Kotarli}, Mrvaqevi} , Basrak, Vlaisavqevi}, Stevanovi}, Jovi}, Boda, Manojlovi} (An|eli}), Kusalo. Mijuci}, Savi}, Stojanovi}, Mileti} ([arac).

MOROVI]: Jedinstvo – Sin|eli} 0:0, SOT: Bratstvo – Omladinac 7:1, JAMENA: Grani~ar – Napredak 0:1, ILINCI: Borac – OFK Biki} 1:1, [ID: Jednota – OFK Bingula 9:0. Jedinstvo iz Qube je bilo slobodno.

1. Napredak 2. Jednota 3. Bratstvo 4. Jed. (Q) 5. Jed. (M) 6. OFK Biki} 7. Sin|eli} 8. Omladinac 9. Borac (I) 10. OFK Bing.

11. Grani~. (J)

12 12 12 11 12 12 12 12 12 11 12

9 7 7 6 5 5 5 5 2 1 1

0 3 4 1 1 4 2 3 4 3 3 4 3 4 0 7 3 7 2 8 1 10

29:16 29: 7 33:18 21:17 18:12 24:17 15:16 26:29 9:31 11:36 10:30

27 25 22 20 19 18 18 15 9 5 4

OFK BINGULA: Te{i}, Vrsajkovi}, Babeqa, Cvetkovi}, Kora}, B. Kramar, Bala}, Samarxi}, Tomi}, Katani}, Pavkovi} (Milovanovi}).

O~ekivana pobeda [i|ana.

Mogli su doma}ini da slave jo{ ubedqivije.

M. ^.

Jedinstvo – Sin|eli} 0:0 MOROVI]: Igrali{te Jedinstva, gledalaca 200, sudija Vladi} ([id). @uti kartoni: Aramba{i} (Jedinstvo), V. Mileti} (Sin|eli}).

JEDINSTVO: Luki}, Simi}, Aramba{i}, Spasojevi}, Bawanin, Pa{trojevi}, Vucowa, Ujvari, Bekerek, Jawatovi}, Ivankovi} (Popovi}, Mr|enovi}).

SIN\ELI]: Xambi}, Vukas, Damjanovi}, S. Kova~evi}, Toma{evi}, Nikoli}, \eki}, Mijuci}, Savi}, Stojanovi}, Mileti} ([arac).

D. Seni}

SREMSKI MIHAQEVCI: Igrali{te Srema, gledalaca 50, sudija Grozdani} (Ogar). Strelci: Bajlovi} u 1. i 17. za Srem, V. Ne{kovi} u 18. i 45. za Vitez. @uti kartoni: Gruji~i}, Gaji}, Vra~evi}, Mudrini}, Blagojevi} (Vitez). Crveni karton: Bajlovi} (Srem).

SREM: Ko{uti} 6 (Bo{kovi} 6), Vukomanovi} 6, Mili} 6, Gaji} 7, Gruji~i} 6 (Proti} 6), N. Mati} 6, N. Vesi} 6, S. Mati} 6, D. Proti} 6, Bajlovi} 7, Turudi} 6.

VITEZ: Staki} 5, Vra~evi} 6, Jankovi} 6, Mudrini} 6 (P. Ne{kovi} 6), Masal 7 (Popovi} 6), Blagojevi} 6, Obradovi} 6, Babi} 7, V. Ne{kovi} 7, Vukin 7, Cvetinovi} 6 (Ristivojevi} 6).

Posle dva kiksa golmana Staki}a doma}i su poveli 2:0, ali gosti se nisu predavali i do poluvremena su izjedna~ili. Neumoqiv je bio Veselin Ne{kovi}.

Z. V.

Mladost – Lovac 2:0 (1:0) PRHOVO: Igrali{te Mladosti, gledalaca 200, sudija Duduk (De~). Strelci: Bosan~i} u 30. i Kne`evi} u 85. minutu. @uti kartoni: Krwaji} (Mladost) i Milinkovi} (Lovac).

MLADOST: Nenadov -, @. Tanackovi} 8, Poznanovi} 8, \or|i} (Krwaji} 7), Bosan~i} 8, Rakoni} 8, Pe{terac 8 (Stoilkovi} 7), Mitrovi} 7 (Savi} 7), Nikoli} 9, Trajkovi} 8, Vesi} 8.

LOVAC: Arsi} 6, Majstorovi} 6, Maksimovi} 6, Bovan 6, Leki} 6, \. Devrwa 6, Nikoli} 6, Z. Devrwa 7, Gojko Mi}ovi} 7

(Radosavqevi} 6), Milinkovi} 6 (]ali} 6), Golo{ 6.

Rutinska pobeda doma}ina koji je propustio bezbroj prilika.

Z. Vasi}

Sloven – [umar 0:5 (0:3) SIBA^: Igrali{te Slovena, gledalaca 50, sudija Jagleti} (Sremski Mihaqevci). Strelci: Kari} u 5, Marjanovi} u 11, Obradovi} u 18, G. Mili~evi} u 73. i N. Mitrovi} u 73. minutu. @uti kartoni: M. Gmizi}, Gruji} (Sloven) i Dragosavac ([umar).

SLOVEN: Gruji~i} 6, S. Gmizi} 6, D. Petrovi} 6, P. Gmizi} 6, Gruji} 6, Q. Gruji} 6, Z. Vidakov 6, M. Gmizi} 6, B. ^iki} 6, Gmizi} 6, N. ^iki} 6.

[UMAR: Raki} 7, Z. Mili~evi} 7, Dupor 7, Teodorovi} 7, Kari} 7, M. Mitrovi} 7, Jar~anin 7, Obradovi} 7, N. Mitrovi} 7, G. Mili~evi} 7, Marjanovi} 7 (Dragosavac 7).

Gosti su odigrali utakmkicu u liderskom stilu.

B. ^iki}

Sloboda – Napredak 1:1 (1:1) DOWI TOVARNIK: Igrali{te Slobode, gledalaca 100, sudija Mili~evi} (Ruma). Strelci: Kokanovi} (autogol) za Slobodu, Tica za Napredak. @uti kartoni: Kosti}, Simi} (Sloboda), B. Jovanovi}, Kokanovi}, Tica (Napredak).

SLOBODA: Mati} 6, Xakula 7, Simi} 6, Spasojevi} 7, Zori} 7, Kosti} 7, Veselinovi} 6, Kne`evi} 7, Novi} 7, Mirilov 7 (Te{i} 6), Glumac 6 (Gruji~i} 6).

OP[TINSKA LIGA RUMA–IRIG (II RAZRED)

Kraqev~ani sigurni OFK Kraqevci – Planinac 2:0 (1:0) KRAQEVCI: Igrali{te OFK Kraqevaca, gledalaca 100, sudija Jovanovi} (Ruma). Strelci: Jovanovi} i ^vorkov. @uti kartoni: A.Alempi}, ^vorkov (OFK Kraqevci), Mati}, Peji}, Grubovi}, Rau{, ]iri} (Planinac).

Crveni karton: Mati} (Planinac).

OFK KRAQEVCI: Mo{i} 8, Dragutinovi} 7, Stri~e vi} 7, Kordolup 7 (G. Alepi} 7), Laskovi} 7, Mladenovi} 8, Milovanovi} 7 (Stepanovi} 7), Viloti} 7, Jovanovi} 7, Kurixa 7, ^vorkov 7 (A. Alempi} 7).

PLANINAC: Avramovi} 7, Putica 7, ]osi} 6, R.]iri} 6, D. ]iri} 6, Mati} 6, Peji} 6, I. ]iri} 6, Mijatovi} 6, Stevanovi} 6, Bo`i} 6 (Paji}, Rau{, Grubovi}).

U prvom delu lider je igrao veoma nadahnuto i gost iz Rivice izbegao je pravu katastrofu. Doma}in je proma{io pet-{est velikih {ansi. U nastavku se igralo ravnopravno.

B. Kordolup

Borac (K) – Sloga (V) 3:1 (0:0) KLENAK: Igrali{te Borca, gledalaca 150, sudija \etvaj (Ruma). Strelci: Jovi}, Bo`i} i Samarxi} za Borac, Maleti} za Slogu. @uti kartoni: R. Mati} (Borac), Raki}, P. ^anaxija (Sloga).

BORAC: R.Mati}, Bo`i}, Damjanovi}, M. Mati}, Ili}, @ivkovi}, Sto{evski, Stojkovi}, Jovi}, Golubovi}, Ran~i} (Samarxi}).

SLOGA: Ma~ak, Kuzmanovi}, Bi}ani}, Raki}, P. ^anaxija, Krsti}, Ili}, Cvijanovi}, Skakavac, Spasojevi}, Maleti} (Popovi}, Z. ^anaxija).

Doma}in je tek u nastaku savladao odli~ne Vogawce.

S. B. - J. Do.

Mladost – Car Uro{ 2:2 (1:0) PAVLOVCI: Igrali{te Mladosti, gledalaca 100, sudija Stoli} (Ruma), Strelci: Jovanovi} i N. Panteli} za Mladost, Juri{i} dva za Car Uro{. @uti karton: Joci} (Car Uro{).

MLADOST: Medakovi} 6, Vasi} 8, D. Suboti} 7, M. Bognar 7, Jovanovi} 8, Milin 7, D. Pante-

KRAQEVCI:OFK Kraqevci – Planinac 2:0. KLENAK: Borac – Sloga(V) 3:1, PAVLOVCI:Mladost – Car Uro{ 2:2.

"27.oktobar" iz [atrinaca je bio slobodan.

SIBA^: Sloven – [umar 0:5, DE^: Sre mac – OFK Bresta~ 2:3, DOWI TOVARNIK: Sloboda - Napredak 1:1, SREMSKI MIHAQEVCI: Srem – Vitez 2:2, A[AWA: Kameni – Grani~ar (nije igrano), PRHOVO: Mladost – Lovac 2:0.

1. [umar 14 13 2. Napredak 14 10 3. Sloboda 14 8 4. Mladost(P) 13 7 5. OFK Brest. 14 6 6. Vitez 14 6 7. Grani~ar 12 6 8. Srem 14 4 9. Sremac (D) 14 5 10. Lovac 13 2 11. Kameni 14 1 12. Sloven 14 1

1 0 2 2 4 2 2 4 4 4 2 6 1 5 5 5 1 8 2 9 1 12 1 12

46: 8 54:10 38:15 27:15 31:23 32:32 22:20 23:23 24:33 17:62 17:56 24:57

40 32 28 23 22 20 19 17 16 8 4 4

NAPREDAK: Rogi} 7, Baki} 7, Miji} 7, Sirixanski 6, Ninkovi} 7, [arec 6, Kokanovi} 6, I. Gojkovi} 6, Erceg 7 (Stoj~evi} 6, Pilka 6), B. Jovanovi} 7, Tica 7.

D. Bracanovi}

Sremac – OFK Bresta~ 2:3 (1:0) DE^: Igrali{te Sremca, gledalaca 150, sudija Bobi} (Golubinci). Strelci: Igwatovi} i Juri{i} za Sremac, Savi}, Lon~ar i Srzi} za OFK Bresta~.

SREMAC: Stevanovi} 5, Ba~evac 6, Mladenovi} 6, Baki} 6, Bursi} 6, @ivanovi} 5, Medi} 6, Igwatovi} 6, Kresojevi} 4, Juri{i} 5, Jovanovi} 6.

OFK BRESTA^: Jovi~i} 7, Radakovi} 7, Matanovi} 7, Ili} 8, Nikolov 7, Glu{ac 7, Srzi} 7, D.Savi} 8, Lon~ar 7, Mladenovi} 7, Beli} 7.

U obostrano borbenoj igri sre}niji tim je slavio.

S. S}

PRVA JU@NOBANATSKA LIGA

\ukanovi} za slavqe Mladost – Sloga 1:0 (0:0)

li} 8, Todori} 7, N. Panteli} 9, Male{evi} 6, D. Bognar 7.

CAR URO[: Petru{ 7, Jerki} 7, Jovanovi} 7, Nedi} 7, Joci} 7, Popovi} 7, Juri{i} 7, Majstorovi} 7, [arkovi} 7, Torbica 7, Gruji} 7.

Doma}i igra~i bili su indisponirani povredama i `utim kartonima iz jeseni, a uspeh je to {to su igrali u punom sastavu, sa jedanaest igra~a. Najboqi pojedinac susreta bio je Nenad Panteli}.

Z. Jakovqevi}

OMOQICA: Igrali{te Mladosti. Gledalaca: 100. Sudija: Marina Ma{i} (Pan~evo). Strelac: \ukanovi} u 79 minutu.

MLADOST: Potkowak -, @ivanovi} 7, Bin|a 7, Stojanovski 7, Kalapi{ 8 (Kruni} 7), Guran 7, Bo`i} 7 (Cvetanovi} 7), Deheqan 7, \ukanovi} 8, Maksimovi} 7 (Veli~kovi} 7), Petrov 8.

SLOGA: Markovi} 8, Vuleta 7, D.Mar~eti} 6, Bogojevi} 7, Rusuloj 6, Milanovi} 7, Obradovi} 7, Perla{ 7, B. Mar~eti} 6, [arac 7, Luki} 6 (Anisimov 6).

Doma}i tim zaslu`eno je savladao i osvojio tri boda protiv vrlo dobre ekipe iz Banatskog Novog Sela. Gol odluke postigao je \ukanovi} u 79 minuti kada je sa nekih 20 metara preciznim {utem savladao nemo}nog Markovi}a .

B. Stojkovski

PRVA JU@NOBANATSKA LIGA

DRUGA JU@NOBANATSKA LIGA – ISTOK

1. OFK Kraq.

2. Sloga(V) 3. Borac(K) 4. Mladost(P) 5. Car Uro{ 6. Planinac 7. 27.oktobar

10 10 10 11 10 11 10

9 7 6 4 3 2 1

1 1 3 1 1 1 0

0 2 1 6 6 8 9

41: 6 36:15 30:14 31:35 19:40 22:26 12:55

28 22 21 13 10 7 3

IZBI[TE: Polet - Vulturul (Grebenac) 2:2, SEFKERIN: Tempo - Proleter (Banatski Karlovac) 0:2, JABUKA: Jugoslavija - Partizan (Gaj) 3:1, UQMA: Partizan - Dolovo 1:0, OMOQICA: Mladost Sloga (Banatsko Novo Selo) 1:0, BARANDA: Radni~ki - Borac (Veliko Sredi{te) 1:0, KOVIN: Radni~ki - Slavija (Kova~ica) 3:1, BANATSKI BRESOTOVAC : Budu}nost Crvena zvezda (Pavli{) 0:1.

1. Proleter 2. Rad.(K) 3. Slavija 4. Budu}nost 5. Rad.(B) 6. Mladost 7. Part.(G) 8. Sloga 9. Part.(U) 10. Polet 11. Jugoslavija 12. Tempo 13. C. zvezda 14. Vulturul 15. Borac 16. Dolovo

18 17 18 10 18 10 18 9 18 8 18 8 18 7 18 7 18 6 18 5 18 5 18 4 18 6 18 4 18 4 18 2

1 0 6 2 4 4 2 6 4 6 3 7 5 6 4 7 7 5 8 5 5 8 6 8 0 12 4 10 1 13 4 12

42:7 46:23 50:33 29:33 30:18 28:34 42:30 30:23 29:25 28:20 27:38 21:30 21:50 20:32 20:36 20:45

52 36 34 29 28 27 26 25 25 23 20 18 18 16 13 10

DUPQAJA: Banat - Kara{ (Jasenovo) 2:1, HAJDU^ICA: Hajdu~ica - Hajduk ([u{ara) 5:0, BANATSKA PALANKA: Dunav - Borac (Vra~ev Gaj) 2:4, VLADIMIROVAC: Bratstvo Unirea - Potporaw 0:0, PLANDI[TE: Sloga - Vr{ac United (Vr{ac) 2:2, VLAJKOVAC: Jedinstvo - Dobrica 2:3, GUDURICA: Vinogradar - Ratar (Kru{ica) 1:0, VELIKA GREDA :Mladost - Kara{ (Ku{tiq) 1:1.

1. Vr{ac U. 18 2. Hajdu~ica 18 3. Jedinstvo 18 4. Dunav 18 5. Borac 18 6. Ratar 18 7. Dobrica 18 8. Sloga 18 9. Kara{ (J) 18 10. Banat 18 11. Mladost 18 12. Hajduk 18 13. Vinogradar 18 14. Potporaw 18 15. Kara{(K) 18 16. Brat. U.(-3) 18

14 12 8 9 9 7 8 6 7 7 6 6 6 4 5 4

4 0 2 4 5 5 2 7 1 8 6 5 3 7 7 5 3 8 2 9 3 9 2 10 1 11 6 8 2 11 3 11

66:10 49:10 47:23 42:49 29:35 28:21 31:28 33:23 27:33 22:53 33:43 28:39 24:44 16:38 21:35 26:41

46 38 29 29 28 24 27 25 24 23 21 20 19 18 17 12

18

DNEVNIKOV [AH SREDOM

sreda31.mart2010.

TAKMI^EWE OSNOVNIH [KOLA

AMBER TURNIR

Pravedna deoba U Nici je zavr{en 19. Amber turnir koji je mawe-vi{e protekao u znaku dvojice igra~a: Ivan~uka i Karlsena. Jo{ od prvog kola, nakon {to je do`iveo neprijatan poraz 2:0 od Ivan~uka, qubiteqi {aha {irom sveta s nestrpqewem su pratili daqi rasplet i psiholo{ku stabilnost rejting igra~a broj 1 na svetskoj rang listi, Magnusa Karlsena, i nisu se razo~arali. Beskompromisan borac, posle fore od dva poena, sustizao je i prestizavao rivala dva puta, izgubio je ~ak tri me~a i {est partija, da bi na kraju pro{ao kroz ciq zajedno sa Ivan~ukom, koji nije izgubio nijedan me~, niti ijednu partiju. Na kraju turnira imali su isti broj poena i u kombinovanoj tabeli i isti broj poena u ubrzanom {ahu i u igri naslepo! Sa 1,5 poenom zaostatka za pobednicima tre}i je standardno dobar Vladimir Kramnik. Iako su na ovom ekstra turniru svi rezultati bili mogu}i, izdvajamo relativan neuspeh Arowana, pro{logodi{weg pobednika, koji je turnir zavr{io tek na devetom mestu.

Kombinovan plasman: 1-2.

Ivan~uk i Karlsen 14,5, 3. Kramnik 13, 4. Gri{~uk 12,5, 5. Karjakin 12, 6-8. Ga{imov, Geqfand i Svidler 11,5, 9. Arowan 11, 10.

Ponomarjov 9, 11. Smits 6, 12. Domingez 5 poena. Plasman naslepo: 1. Gri{~uk 8, 2-4. Karlsen, Ivan~uk i Kramnik 6,5, 5. Geqfand 6, 6-8. Ga{imov, Karjakin i Svidler 5,5, 9. Arowan 5, 10. Ponomarjov 4,5, 11. Smits 4, 12. Domingez 2,5 poena. Rapid plasman: 1-2. Karlsen i Ivan~uk 8, 3-4. Karjakin i Kramnik 6,5, 5-7. Arowan, Ga{imov i Svidler 6, 8. Geqfand 5,5, 9-10. Gri{~uk i Ponomarjov 4,4, 11. Domingez 2,5, 12. Smits 2 poena.

B. D.

PRVENSTVO SLEPIH VOJVODINE

Bratska podela

U prostorijama slepih i slabovidih u Novom Sadu od 19-21. marta odigrano je prvenstvo slepih i slabovidih {ahista Vojvodine.

Turnir veoma jakog sastava sa dva FIDE majstora, pet majstorskih kandidata, dva prvokategornika i jednim igra~em druge kategorije.

Na zavr{etku turnira desio se redak kuriozitet. Dva ro|ena brata Sre}ko i Veso Avram zajedni~ki su pro{li kroz ciq osvojiv{i po osam poena. Me|usobni susret zavr{en je nere{eno a sa istim igra~em (Negovanovi}) su tako|e remizirali. Svi kriterijumi isti a trebalo je dodeliti pobedni~ki (jedan) pehar {ampionu. Odluka je pala da je pobednik mla|i Veso jer je igrao jednu partiju vi{e crnim figurama! Sudio je FIDE majstor i nacionalni sudija Krasoje Notaro{. Plasman: 1-2. Veso Avram, Sre}ko Avram 8, 3. Uro{ Tadi} 6, 4. @iva Markov 6, 5. Vladan Petrovi} 5, 6. Branko Negovanovi} 4,5, 7. Atila Molnar 2, 8. Dragoqub Bareti} 2, 9. Stevo Simiki} 2, 10. Janko Salamun 1,5 poen.

PROBLEM BR. 278

Beli daje mat u dva poteza M. Loker Scach, 1965.

Re{ewe problema br. 277 (L. Kubel, Ve~ernaja Moskva 1928.) sa pozicijom: beli – Kb1, Dg2, Ta5, Th5, Sc5, Sg1, Le1, pe{aci: d2, d3, e4; crni – Kd4, Tf7, Tf8, Sa1, Sb4, Lg4, pe{ak h4; je 1.Dh3! Pretwa 2.De3 mat. Na 1...L:h3 sledi 2.Se2 mat.

Na 1...Lf3 sledi 2.Lf2 mat. Na 1...Sac2 sledi 2.Sb3 mat. Na 1...Sbc2 sledi 2.Td5 mat. Na 1...Tf3 sledi 2.Se2 mat.

Odziv iznad o~ekivawa U organizaciji de~jeg ~asopisa”Jo Pajta{“ u Sivcu je odr`ano zanimqivo takmi~ewe u~enika vojvo|anskih osnovnih {kola. Odziv je bio iznad o~ekivawa organizatora a u~estvovalo je 147 de~aka iz 51 {kole i 52 devoj~ice iz 26 {kola.

Igrali su se posebni pojedina~ni turniri za de~ake i devoj~ice a na osnovu najuspe{nijih rezultata u~enika jedne {kole odre|ivao se ekipni plasman.

Dobitnici medaqa za pojedina~ni plasman - grupa starijih de~aka: 1. Jovan Mrle (“Ivo Lola Ribar”, Sombor) 7, 2. Dragan ^i~a (“Branko Radi~evi}”, Oxaci) 6, 3.

Petar Krstin (“Dositej Obradovi}”, Zrewanin) 6 poena; grupa mla|ih de~aka: 1. Arpad Ke~kemeti (“Tomorkew I{tvan”, Torwo{) 6, 2. Damjan Cvetanovi} (“@arko Zrewanin”, Novi Sad) 5,5, 3. Vladimir Cvetkovic (“Avram Mrazovi}”, Sombor) 5 poena; grupa starijih devoj~ica: 1.

Renata Lorinc (“Tomorkew I{tvan”) 6,5, 2. Betina Bala` (“Jovan Jovanovi} – Zmaj”, Kawi`a) 6, 3. Teodora Sladojevi} (“\ura Jak{i}”, ^urug) 6 poena; grupa mla|ih devoj~ica: 1. Anamarija Marjanovi} iz Segedina (Ma|arska) 5, 2. Ana Axi} iz Segedina (Ma|arska) 4, 3. Sa{a Brankovi} (“21. oktobar”, Sombor) 3,5 poena.

Ekipni plasman - de~aci: 1. “20. oktobar” 1 (Sivac) 21,5, 2. “Svetozar Markovi}” (Novi Sad) 21, 3. “^okonai V. Mihaq” (Gorwi Breg) 18, 4. “Kosta Trifkovi}” (Novi Sad) 17,5, 5. “Avram Mrazovi}” (Sombor) 17, 6. “Branko Radi~evi}” (Aleksandrovo) 16,5, 7-8.

“Do`a \er|" (Gunaro{), “20. oktobar” 2 (Sivac) 15,5, 9. “Branko Radi~evi}” (Oxaci), "Dr Tihomir Ostoji}" (Ostoji}evo) 15, 11-12.

“Jan ^ajak” (Ba~ki Petrovac), “Jovan Popovi}” (^oka) 14,5, 13. “\ura Jak{i}” (^urug) 14, 14.

“Milo{ Crwanski” (Novi Sad) 13,5, 15. “Turzo Lajo{“ (Senta) 13, 16. “Tomorkew I{tvan” (Torwo{) 12,5, 17. “11. novembar” (Senta) 12, 18-20. “Novak Radowi}” (Mol(, “Petefi [andor” (Ma|ar~ern), "^aki Lajo{" (Ba~ka Topola) 11, 21-22. “Vuk Karaxi}” (Srbobran), “Petefi [andor” (Novi Sad), 10,5, 23-25. “Bratstvo-jedinstvo” (Vrbas), “J. J. Zmaj” (Kawi`a), “Bratstvo” (Aradac) 10, 26.

“Isa Baji}” (Kula) 9,5, 27. “Vuk Karaxi}” (Kikinda) 8,5, 28.

“Aleksa [anti}” (Aleksa [an-

Detaq s takmi~ewa osnovaca u Sivcu

ti}) 8, 29-30. “Jovan Popovi}” (Kikinda), “Ivo Lola Ribar” (Sombor) 7, 31. “Sowa Marinkovi}” (Novi Sad) 6,5, 32-34. “\ura Jak{i}” (Kikinda), “Petefi brigada” (Kula), “Dositej Obradovi}” (Zrewanin) 6, 35-36. “@arko Zrewanin” (Novi Sad), “Vasa Staji}” (Novi Sa) 5,5, 37-41. Spomen {kola Senta, “@arko Zrewanin” (Apatin), “Dositej Obradovi}” (Novi Sad), “Milo{ Crwanski” (@abaq), “P. P. Wego{” (Zrewanin) 5, 42. “Nikola Tesla” (Lipar) 4,5, 43-45. “Jovan Cviji}" (Zrewa-

SENIORSKI KUP

Poznati finalisti U kvalifikacijama za finale Seniorskog kupa Vojvodine postignuti su slede}i rezultati: Srem: Sloga (In|ija) - Stara Pazova (2) 2:2, [imanovci 2 Banovci Dunav 2:2, Mihailo Pupin” (In|ija) – “Stevica Puzi}” (Irig) 1:3, Rudar (Vrdnik) – Sremac (^erevi}) 2:2, Borac (Veliki Radinci) - Cement (Beo~in) 1:3, Bano{tor - Mladost (Nova Pazova) 1:3, LSK (La}arak) – Sremac 1 (Vojka) 4:0, Sremac 2 (Vojka) – [imanovci (1) 1:3.

Banat: Zlatica - 2. oktobar (Kumane) 1:3, Kova~ica (2) – Alibunar 2,5:1,5, Mladost (Luki}evo) - Partizan (Toma{evac) 0:4, Unirea (Riti{evo) - Napredak (^estereg) 1,5:2,5, Mladost (Banatski Despotovac) – Kova~ica (1) 1,5:2,5, Jedinstvo (Ka~arevo) - Lehel Banat Seme (Mu`qa) 1,5:2,5.

Ba~ka: “Mihail Taq” (Veternik) – Temerin (1) 0,5:3,5, Mladost 2 (Oxaci) – Kraqica (Petrovaradin) 1:3, Temerin 2 – Se-

REJTING TURNIR U SENTI

[imowi pobednik Martovski rejting turnir, koji je odigran proteklog vikenda u organizaciji [ahovskog kluba Senta, privukao je relativno mawi broj igra~a. Igralo se pet kola a odluka o pobedniku pala je u tre}em kolu, kada je u derbi susretu FIDE majstor Zoltan [imowi pobedio majstorskog kandidata Andra{a Jur~aka.

Plasman: 1. Zoltan [imowi 5, 2. Andra{ Jur~ak 4, 3. Peter Kokai 3,5, 4-5. Zvonimir Aleksi}, Aron Ago{ton 3, 6-9. Roland Molnar Gabor, Qubomir Vrani}, Bojan Lukaji}, I{tvan Farka{ 2,5, 10. Geza Olajo{ 2, 11. Zoran Davidovi} 1,5, 12-14. [andor Ro`a, Arnold Na| Abowi, Dragoqub Radi{i} 1 poen.

L. Novak

nin), “Bratstvo jedinstvo” (Sombor), “Ki{ Ferenc” (Totovo Selo) 4, 46. “@arko Zrewanin” (Kikinda) 3,5, 47-48. “Mladost” (Prigrevica), “Nikola Vuki}evi}"(Sombo) 3, itd.

Ekipni plasman devoj~ice: 1.

“Temerkew I{tvan" (Torwo{) 12, 2. “\ura Jak{i}” (^urug) 10, 3.

“Do`a \er|” (Gunaro{) 9,5, 4-6.

“11. novembar” (Senta), Segedin (Ma|arska), “@arko Zrewanin” (Apatin) 9, 7-8. “Aleksa [anti}” (Aleksa [anti}), “20. oktobar” (Sivac) 7,5, 9. “Dositej Obrado-

len~a (1) 0:4, Omladinac (@abaq) – Ba~ 2:2, Selen~a (2) – Hajduk (Kula) 2,5:1,5, @elezni~ar (Novi Sad) – Mladost 1 (Oxaci) 1:3, Jugovi} 2 (Ka}) – E|{eg (Novi Sad) 1:3, Budu}nost (Glo`an) – Polet (Rastina) 0:4, Kulpin – Bezdan 0:4, Vrbas – Vojvodina (Novi Sad) 2,5:1,5, Leme{ (Svetozar Mileti}) – Potisje (Kawi`a) 1:3, Karavukovo – Sivac (1) 3:1, Polet (Karavukovo) – Jugovi} 1 (Ka}) 1:3, Sivac 2 – “Miqo Vujovi}” (Crvenka) 1:3, Sloga (Lok) – Hercegovac (Gajdobra) 0:4.

Svi klubovi koji su se plasirali u finale Kupa [S Vojvodine (i oni koji imaju direktno pravo) svoje u~e{}e treba da potvrde pismeno najkasnije do 15. aprila 2010. godine. Klubovi koji imaju direktno pravo u~e{}a u finalu kupa su: Radni~ki (Zrewanin), “Ivan Kurja~ki” (Pan~evo), Hajduk (Be{ka) i Srbobran.

B. D.

vi}” (Zrewanin) 7, 10. “21. oktobar” (Sombor) 6,5, 11. “J. J. Zmaj” (Kawi`a) 6, 12-13. “Avram Mrazovi}” (Sombor), "Bratstvo" (Aradac) 5,5, 14-17. “Bratstvo jedinstvo” (Sombor), “Branko Radi~evi}" (Novi Sad) 5, 18-19. “Sowa Marinkovi}" (Zrewanin), “Vasa Staji}” (Novi Sad) 4,5, 20. “Turzo Lajo{“ (Senta) 4, 21. “Sowa Marinkovi}” (Novi Sad) 3,5, itd.

Sveukupni ekipni pobednik (de~aci i devoj~ice) je O[ “20. oktobar” iz Sivca.

I. Brindza

ANALIZIRANE PARTIJE

Uveli pupoqak Pro{le nedeqe stigla nam je tu`na vest - 16. marta, umrla je talentovana ruska {ahistkiwa Elena Tairova. Studirala je prvu godinu na Ruskom dr`avnom socijalnom univerzitetu i imala je samo 18 godina. Svoj kratak, ali briqantan {ahovski put Elena je po~ela u Minsku, gde je osvojila titulu kandidata za majstora a kasnije, nakon preseqewa, dobila je u Moskvi rusko dr`avqanstvo.

Sa 10 godina u svojoj starosnoj kategoriji, Elena je pobedila na svetskom {ampionatu i ponovila je taj uspeh i u uzrastu do 14 godina. Iste godine osvojila je titulu `enskog velemajstora, a sa 15. godina osvojila je titulu mu{kog me|unarodnog majstora. U ovom, vrlo mladom, uzrastu Tairova je postala {ampionka Rusije me|u omladinkama do 20 godina. U 2006. i 2007. godini dva puta je osvojila srebrnu medaqu na Superfinalu ruskog {ampionata me|u `enama, a vi{estruka je reprezentativka. Glasine o wenoj bolesti ~ule su se po~etkom 2008.

Tada je Elena propustila nekoliko va`nih takmi~ewa. Ali onda je opet po~ela da igra na turnirima. U junu pro{le godine Tairova je pobedila na Vi{oj ligi {ampionata Rusije. Jo{ u septembru, posle pobede na prvenstvu Moskve u ubrzanom {ahu, Elena je bila puna planova za budu}nost, ali u decembru nije mogla da u~estvuje u supefinalu...

Tairova–^aro~kina Kraqev gambit 1.e4 e5 2.f4 Nedavno prerano preminula talentovana Ruska velemajstorica Elena Tairova je gajila napada~ki stil i zato je ~esto sa belima igrala Kraqev gambit.

2...e:f4 3.Sf3 g5 4.Lc4

RADNI^KE SPORTSKE IGRE

Vodovod bez premca Na Spensu je odigran zavr{ni turnir {ahovskih ekipa u okviru novosadske lige za ovu godinu, RSI Novog Sada. Nekad atraktivno takmi~ewe, uz u~e{}e mnogobrojnih ekipa skoro svih preduze}a iz grada, ove godine spalo je na ~etri firme, odnosno javne srevise, ili kako se sad ve} zovu. Ostalima, izgleda, nije vi{e do igre ve} do hleba. Morali su da se snalaze za pla}awe vode, struje, nafte, a kome su kola jo{ u voznom stawu, i za parking.

Pobednik je ekipa Vodovoda koja je i bila favorit jer u svojim redovima ima jednog intera i tri FIDE majstora.

Kona~an plasman: 1. Vodovod (1) 12 bodova (13,5 poena), 2. Rafinerija 9 bodova (12,5), 3. Vodovod (2) 4 boda (5,5), 4. Parking servis 2 boda (4,5), 5. Elektrovojvodina 1 bod (5).

Prve tri ekipe dobile su medaqe a pobedni~ka i pehar. Takmi~ewe je odigrano u organizaciji JPSPC Vojvodina. Sudio je Milan Miladinov.

B. D.

PRVENSTVO RADNIKA MUP-a

Policija trenira mirno}u Op{te je poznato da je za {ah potrebno znawe, ali i dobri, stalo`eni, `ivci. Tako su se policajci Srbije okupili protekle nedeqe u Sremskoj Kamenici i odigrali tre}i turnir za prvenstvo dr`ave u okviru me|unarodne policijske asocijacije. Igralo se osam kola po pravilima za ubrzani {ah a pobednik i {ampion za ovu godinu postao je Dragi{a Simi} iz Kraqeva sa 7 poena. Drugo mesto sa 6,5, poena pripalo je pro{logodi{wem pobedniku Petru Rankovu iz Vr{ca. Trojica prvoplasiranih osvojili su pehare i diplome a sudio je FIDE majstor Miodrag Jevti}.

Plasman: 1. Dragi{a Simi} (Kraqevo) 7, 2. Petar Rankov (Vr{ac) 6,5, 3. Enes \akovi} (Novi Pazar) 6, 4. Marjan Mitrovi} 6, 56. Iso Rexepovi}, Dragan Despi}

DNEVNIK

5,5, 7-13. Slavko Jovanovi} (Vr{ac), Du{an Vin}ilov (Zrewanin), Damir Kari}, Zoran Radosavqevi} (Sr. Mitrovica), Mikica Mitrovi}, Rade Prodanovi} (Sr. Mitrovica), Dalibor Maksimovi} 5, 14-15. Dragan Ostojin (Novi Sad), Esad Ganevi} 4,5, 16-22.

Radomir Gruji} (Vr{ac), Slavko Bala}, Ferenc Gojan (Novi Sad), @eqko Sredojevi}, Goran Mrdak, Veselin [api}, Dragi{a Stankovi} 4, 23-25. Dejan Frkovi}, Dragan Ili}, Slavoqub Markovi} 3,5, 26-31. Predrag Nikoli}, Stevica Trajkovi}, Ranko Gari}, Sa{a Kosti}, Sandri Vu~i} (@abaq), Bratislav Milenkovi} 3, 32-34. Milan ]ur~i} (Vr{ac), Miodrag Markovi}, Miodrag Bogdanovi} (Novi Sad) 2, 35. Stefan \uri} 1, 36. Stojan Vojvodi} bez poena.

B. D.

Moderan nastavak je 4.Sc3!? {to se u posledwe vreme igra sve vi{e. Ideja poteza je da beli ne mora `rtvovati figuru kao u Mucio Gambitu, naime nakon 4...d6 beli mo`e igrati 5.g3! g4 6.Sh4 ~ime ulazimo u poziciju iz na{e partije dok je opasno za crnog 4...g4 5.Se5 Dh4+ 6.g3 f:g3 7.D:g4 g2+?! 8.D:h4 g:h1D 9.Dh5 Sh6 10.d3 itd.

4...Lg7 Poznati Mucio gambit nastaje posle 4...g4 5.0–0 g:f3 6.D:f3 Df6 7.e5! D:e5 8.L:f7+!?

K:f7 9.d4 D:d4+ 10.Le3 - ovu haoti~nu poziciju nije lako oceniti jer beli ima ~ak dve figure mawe ali prednost u razvoju za nekih 4 to 5 tempova dok je crni kraq na vetrometini. Ovu poziciju sa belima u ranim danima svoje {ahovske karijere je voleo da igra veliki napada~ [panskoLatvijski velemajstor Aleksej [irov.

5.d4 d6 6.g3! Pre nego {to se crna konsoliduje na kraqevom krilu bela napada crno upori{te na f4. Crna posle toga dodu{e, dobija jakog brawenog slobodwaka na f3 ali bela posle toga posti`e brzu mobilizaciju snaga jer se dobija poqe e3 za lovca i rokira na veliku stranu.

6...g4 7.Sh4 f3 8.Le3 Lf6

~a na h4 putem manevra Lf8-e7 ovde je crna izgubila jedan tempo (prvo je igrala lovcem na g7 i sad na f6 tako da je otvarawe pro{lo uspe{no za belu.

9.Sc3 Se7 Posle 9...L:h4 10.g:h4 D:h4+ 11.Lf2 uz slede}i upad belog skaka~a na d5 ose}a se nedostatak u razvoju crnog.

10.Dd2 Sg6 11.Sf5 L:f5 12.e:f5 Se7 13.Ld3 d5 14.0–0–0 Sd7 15.Tde1 c5? Gre{ka. Crna je zaostala u razvoju i otvara igru {to je potpuno nelogi~no. Trebalo je nastaviti strpqivim 15...c6 i ako 16.h3 h5.

16.Lb5? Sada se i bela revan{irala gre{kom. Posle jakog 16.Lh6! ne vidi se dobra odbrana za crnu od pretwe uzimawa na d5.

16...0–0 17.d:c5 Se5? Crni igra pseudoaktivno i ostavqa jakog belog pe{aka na f5 na `ivotu {to je pogre{no jer taj pe{ak jako ste{wava crnu poziciju. Nakon ispravnog 17...S:f5 18.S:d5 S:e3 nastala bi podjednaka pozicija.

18.Lg5!

Nakon ovog jakog poteza crna pozicija se ru{i kao kula od karata.

18...S7c6 19.L:f6 D:f6 20.Df4! f2 21.Te2! Precizno odigrano. Slabije je 21.D:f2?!

Dg5+ 22.Kb1 Sf3 i crna bi postigla odre|enu aktivnost.

21...Sc4 Ovo ubrzava poraz. Ne{to otpornije je bilo 21...Tad8.

22.L:c4 d:c4 23.T:f2 h8 24.D:g4 Se5 25.Df4 Tfe8 26.Td1 Dc6 27.Td5 Nakon ove centralizacije ostatak partije je lak, naime bela lako dovodi do pobede svoju materijalnu i pozicionu prednost.

27...f6 28.Tfd2 Sf7 29.D:c4 Te1+ 30.Td1 Se5 31.Dd4 T:d1+ 32.D:d1 Dc8 33.g4 b6 O~ajawe u potpuno izgubqenoj poziciji.

34.Se4 Dc6 35.g5! Potkopavawe odli~no postaqevnog crnog skaka~a na e5.

35...Sc4 36.Td8+ 1–0

Tairova–Mame|arova Igra ~etiri skaka~a G-10, Oropesa del Mar, 1999.

1.e4 e5 2.Sf3 Sc6 3.Sc3 Sf6 4.d4 Lb4

5.S:e5 S:e4 6.Dg4 S:c3 7.D:g7 Df6 8.D:f6 Se4+ 9.c3 L:c3+ 10.b:c3 S:f6 11.Lb2 S:e5 12.d:e5 Sd5 13.g3 c6 14.Lg2 Sc7 15.0–0 b6 16.c4 Tg8 17.Tad1 La6 18.Td4 0–0–0 19.La3 d5 20.e:d6 Se6 21.Td2 c5 22.Ld5 Sd4 23.Te1 T:d6 24.T:d4 L:c4 25.T:c4 T:d5 26.Tce4 Td3 27.T4e3 Td4 28.Te7 Td2 29.T:a7 T:a2 30.Ta8+ 1–0

Tairova–Ertel Sicilijanka EU G-14 Urgup, 2004.

1.e4 c5 2.Sf3 Sc6 3.Lb5 g6 4.0–0 Lg7 5.c3 e6 6.d4 c:d4 7.c:d4 Sge7 8.d5 Db6 9.De2 a6 10.La4 Db4 11.Ld1 Sd4 12.S:d4 D:d4 13.Sc3 0–0 14.Lg5 Te8 15.Lb3 b5 16.Tfd1 Db6 17.Le3 Dd6 18.d:e6 Crna predaje.

U mnogim varijantama ovog sistema crni napadaju belog skaka-

Komentar: B. Lali} Obrada: B. Dankovi}

SPORT

DNEVNIK

sreda31.mart2010.

19

NAKON SUSRETA CRVENKA-PROLETER

Nekad za vrh, sada za opstanak Biciklisti se spremaju za napornu sezonu

Gaji~i} pozvao kadete i juniore Selektor Srbije za mla|e kategorije Sa{a Gaji~i} pozvao je na pripreme grupu kadeta i juniora.

U kadetskom uzrastu okupi}e se od 5. do 7. aprila Milo{ Borisavqevi} i Stefan Filipovi} (obojica Metalac), Stefan Stefanovi} i Luka Samarxi} (obojica Borac, ^a~ak), Aleksandar Miti} (Partizan), Xejlan Huki} (Novi Pazar) i Milo{ Kostov (@elezni~ar MBN). Juniori }e biti u kampu od 7. do 10. aprila, a spisak od osam voza~a Gaji~i} }e saop{titi 4. aprila.

- Sa kadetima planiramo dve test trke od po pet kilometra, jednu na usponu na Avalu, drugu na Obrenova~kom putu - ka`e Gaji~i}. – Tako|e, simulari}emo i trku sa deonicama razli~itog intenziteta. Juniori }e imati sli~ani program sa testirawem i dve simulcije trke sa slabim, sredwim i ja~im intenzitetom.

Biciklisti~ki savez Srbije organizovao je minulog vikenda i dva zajedni~ka treninga, koje je vodio mladi stru~wak Nikola Jakovqevi}.

- Bilo je oko 20 u~esnika, mislim da je Savez povukao pravi potez i da sli~ne zajedni~pke treninge vaqa organizvati i ubudu}e, kad god se na|e slobodan termin. U ve}oj grupi i pod stru~nim nadzorom se boqe radi - rekao je Jakovqevi}.

USPEH NEKADA[WEG REPREZENTATIVCA IZ KAWI@E

Korica prvak [vajcarske

Nekada{wi rva~ kawi{kog Potisja, reprezentazivac SR Jugoslavije i Srbije i Crne Gore, Ako{ Korica postigao je zapa`en uspeh u [vajcarskoj, gde je postao dr`avni prvak u kategoriji do 84 kilograma. Korica je u Subotici 2002. osvaja~ srbrne medaqe na juniorskom prvenstvu Evro-

Ako{ Korica

pe u katgeoriji do 74 kilograma, bio je juniorksi i seniorski prvak SR Jugoslavije i SCG, ali se potom preselio u [vajcarsku gde je uspe{no nastavio karijeru.

Korica je u vrsnog takmi~ara stasao u rva~koj {koli Potisja pod vo|stvom trenera Lasla Ujheqija. U [vajcarskoj je dobio dr`avqanstvo i po{to je osvojio titulu dr`avnog prvaka trener Potisja Ujheqi veruje da }e se Korica na}i u sastavu reprezentacije [vajcarske na me|unarodnoj rva~koj sceni.

- Korica je kvalitetan rva~, ima odli~nu tehniku, znawe, sve {to treba da krasi dobrog borca na struwa~i. U najzrelijoj je takmi~arskoj snazi, tako da sa 28 godina i potencijalom kojim raspola`e verujem da }e se jo{ ~uti za wegove rezultate na me|unarodnoj sceni - uveren je Ujheqi.

M. M.

Po ko zna koji put rukometa{i Crvenke su pokazali da su najboqi onda kada im je najte`e, kada dogori do nokata. U prvenstvenom me~u sa Proleterom (26:14) upravo je bilo tako.

Jer nakon mr{avog u~inka u proteklih {est kola prole}nog dela prvenstva, kada su od 12 mogu}ih osvojili samo jedan bod, na{li su se na samom dnu tabele, {to je zna~ilo, mimo svih o~ekivawa, da su u naju`em krugu kandidata za ispadawe iz lige. Zato je gostovawe Zrewaninaca bilo prva me~ lopta za Crven~ane u borbi za o~uvawe statusa.

U taboru doma}ina izra`avali su optimizam i spremnost da pru`e maksimum i znawa i htewa u susretu koji je ovoga puta za obe ekipe bio od presudnog zna~aja, na`alost, u borbi za opstanak.

Ta ~iwenica svakako nije mogla da ostavi ravnodu{ne one qubiteqe rukometa koji pamte kada su ove dve ekipe vodile `estoku borbu za osvajawe odli~ja u konkurenciji najboqih timova nekada{we Jugoslavije, a u ~ijim su redovima bila sve sama reprezentativna imena.

Te{ko je i objasniti i shvatiti da se sve ovo desilo u ovim dvema sredinama koje su nekada visoko nosile barjak srpskog i evropskog rukometa, pa nam samo ostaje da sa setom gledamo ova sada{wa zbivawa - komentar je Zdravka Pavli~i}a, Kokana Radowi}a i Mi{ura \ukanovi}a, trojke koja godinama zajedni~ki dolazi na utakmice.

Kada je re~ o rezultatskom ishodu ovog susreta, on je bio ubedqiv u korist doma}ina i pokazalo se da su optimisti~ka predvi|awa bila opravdana. Ve} sam po~etak je nagovestio nesumwiv uspeh Crvenke, a pre svega pokazao koliko je za ovu ekipu zna~ajan povratak veterana Vlada Ra~i}a, nakon vi{emese~ne pauze.

Sjajno je razigrao svoje saigra~e, asistirao da Veselinovi} na~ne mre`u Proletera, zatim i sam

Vladan Ra~i}, kapiten Crvenke

GALEB 1890 PROSLAVIO VREDAN JUBILEJ

Zrewaninci 120 godina igraju tenis Teniski klub Galeb 1890 iz Zrewanina, jedan od najstarijih u Srbiji, proslavio je vredan jubilej – 120 godina tenisa u gradu na Begeju. Sve~anost je uprili~ena u restoranu pokraj teniskih terena, a mladim ~lanovima, uzdanicama zrewaninskog kluba, tom prilikom su uru~ene zahvalnice i pehari. Dobili su ih, izme|u ostalih, Stefan [vederman, Boris An~i}, Aleksa \uki}, Ana Jovi} i Milo{ Saravolac (na slici).

Sportski direktor kluba Gajica Matanovi} kazao je da se klub za proteklih vek i dve decenije razvijao, da bi danas zrewaninski teniseri imali dobre uslove za trenirawe.

- Puno smo radili, prvenstveno da bismo stvorili uslove u kojima bi mladi teniseri mogli da ve`baju, a uporedo sa tim trudili smo se i da ostvarimo zapa`enije takmi~arske rezultate. Uslovi su danas dobri, zahvaquju}i sponzorima i donatorima, ali i anga`ovawu ~lanova uprave kluba. Dobili smo B licencu za terene, {to je veoma zna~ajno – istakao je Matanovi}.

Nagra|eni teniseri Galeba 1890

Uspeh Novaka \okovi}a, Jelene Jankovi} i Ane Ivanovi} i ostalih na{ih tenisera drasti~no je uticao na popularizaciju ovog sporta i u Zrewaninu. Matanovi} se sla`e da su na{i vrhunski teniseri najboqa reklama.

- Posledwih godina, od kada je tenis procvetao u Srbiji, imali smo veliki odziv dece, ~ak su nam sada i kapaciteti mali da ih sve prihvatimo. Klub trenut-

no broji oko 200 ~lanova uzrasta od 5 do 25 godina, svih takmi~arskih kategorija, od pionira do seniora. Ako uzmemo u obzir i one koji se tenisom bave rekreativno, {to je sastavni deo kluba, zna~i da oko 300 qudi ovde trenira – napomiwe Matanovi} i dodaje da ovaj sport sigurno o~ekuje lepa budu}nost.

U Srbiji, od Galeb 1890 stariji je samo Pali} nekoliko go-

dina. U negda{wem Velikom Be~kereku nastanak prvog igrali{ta vezan je za 1886. godinu, a izgradilo ga je ~lanstvo Torontalskog atletskog kluba (TAC).

Po istorijskim izvorima, ovo igrali{te smatra se me|u prvima u na{oj zemqi. Istina, u to vreme u TAC-u nije postojala teniska sekcija, ali su ~lanovi ovog kluba igrali tenis. Po{to prva igrali{ta nisu bila ogra|ena, loptice su sakupqali de~aci stavqaju}i ih u korpice i tako donosili igra~ima. Zbog ode}e, tenis nije mogao da se razvija u dinami~nu igru. Mu{karci su bili malo komotniji, igrali su bez sakoa, ali u najve}oj meri sa {e{irima na glavi, tvrdim okovratnikom i kravatom. @ene su igrale u duga~kim haqinama, preko ~lanaka, sa steznikom i tako|e {e{irom.

U istoriju zrewaninskog tenisa upisani su Ivan Bala` (bekhend), kao najboqi teniser svih vremena u ovom banatskom gradu, ali i Dejvis kup reprezentativac, i Biqana Kablar, prvakiwa Jugoslavije u pionirskoj konkurenciji 1967. godine. @. Balaban

Bejzbol igra~i Jenkija najpla}eniji Bejzbol igra~i MLB tima Wujork Jenkija najpla}eniji su na svetu sa prose~nim primawima od skoro 90.000 funti nedeqno, pokazalo je istra`ivawe britanskog „Sporting intelixensa“. Jenkiji prose~no nedeqno zara|uju ta~no 89.897 funti, skoro 8.500 vi{e u odnosu na drugoplasirane zvezde fudbalskog kluba Real Madrid, ~ija su nedeqna primawa 81.444. funti. Na tre}em mestu je evropski i svetski {ampion Barselona sa 78.231, dok je ~etvrti londonski ^elsi sa nedeqnim primawima od 68.946 funti po igra~u.

Interesantno, preostalih {est mesta u prvih deset zauzimaju NBA ekipe. Na petom mestu su Dalas Maveriksi sa pro-

bio strelac i u 6. minutu bilo je 5:0. Gosti su svoj prvi pogodak postigli tek u 7. minutu (5:1), a onda sledi serija doma}ina od ~etiri uzastopna gola (9:1) a u 18. minutu bilo je (12:3). Ve} u ovom delu je golman Mladen Mjerima~ka nagovestio da }e biti junak utakmice, {to je na kraju i potvrdio sa 24 sjajne intervencije i tri odbrawena sedmerca. U redovima doma}ina odavno nije tako ubedqiv i nadahnut bio Jo`ef Holpert, koji je sa devet golova bio i najefikasniji, a posebno je razgalio gledaoce sa neo~ekivanim i preciznim udarcima „iz koraka“, za koje ina~e odli~ni golman Koqevi} nije imao re{ewe. Ali kada je o kompletnom utisku re~, onda je igra Crven~ana u odbrani bila u prvom planu.

Formacije 6:0 i 5:1 bile su nepremostive za goste i odisale su silinom, `eqom, re{eno{}u i borbeno{}u koja odavno nije ispoqena. Posebna poslastica i ono {to ohrabruje za budu}nost je odluka trenera Kova~evi}a da skoro celo drugo poluvreme pru`i priliku i svim najmla|im igra~ima, koji su kura`no odigrali i nijednom nisu doveli u pitawe vo|stvo koje su nasledili, a ono je skoro celog toka susreta bilo naj~e{}e 10 golova razlike.

Na drugoj strani, sa klupe Proletera sve su ~inili da izvuku maksimum od svojih igra~a, posebno nekada legenda i Crvenke i Proletera Momir Rni}, kapiten i nosilac najsjajnijih odli~ja nekada velike rukometne reprezentacije. Bilo je skoro i dirqivo sa koliko emocija to ~ini u realnosti u kojoj je zapao wegov voqeni klub. Ovo zapa`awe, kao i ~iwenica da u pomenutim sredinama (Crvenki naro~ito) oni koji bi to donekle i mogli i morali sve mawe sluha imaju za nastavak tradicije koja je izgradila uzorne kolektive i pojedince, najboqe se uklapaju u miqe sete, kojom je odisao ovaj susret.

T. Jovovi}

sekom od 68.343 funti, a iza wih slede LA Lejkersi (65.563), Detroit Pistonsi (64.234), Klivlend Kavalirsi (63.529), Boston Seltiksi (62.813) i Wujork Niksi, ~iji igra~i u proseku nedeqno zara|uju 62.769 funti. Dakle, Wujor~ani imaju dva tima me|u najpla}enijih deset u svetu sporta. Do pro{le godine najbogatiji sportski klub na svetu, engleski fudbalski {ampion Man~ester junajted, nalazi se tek na 30. mestu po platama svojih igra~a, a prema procenama „Sporting intelixensa“ to je posledica velike finansijke krize koja drma klub u posledwih nekoliko meseci.

PRVENSTVO SRBIJE ZA PIONIRKE

Kikin|anke {ampionke Rukometni klub Kikinda bio je doma}in finalnog turnira Prvenstva Srbije za pionirke (devoj~ice ro|ene 1996. i mla|e) na kojem je u~estvovalo 12 klubova. Ekipe su bile podeqene u ~etiri grupe, a drugog dana igrano je za plasman. U finalu su igrali beogradski Vo`dovac i Kikinda, a trijumfovala je doma}a ekipa - 19:17. U borbi za tre}e mesto ni{ka Naisa savladala je Mladost iz Smederevske Palanke sa 16:11. Za peto mesto Cepelin (Beograd) - Junior (Beograd) 18:26, za sedmo mesto Petrov (Ka}) - Zemun 12:18, za deveto mesto Halas Jo`ef (Ada) - @upa (Aleksandrovac) 22:21 i za 11. mesto Mladi radnik (Radinovac) - Zaje~ar 18:15.

Prve tri ekipe dobile su medaqe i pehare. Najboqi strelaca turnira bila je Elenu [aroni} sa 44 gola (@upa),a najboqa igra~ica je Tina Ran|elovi} (Vo`dovac). @iri je izabrao najboqu postavu: golman Hristina Stojkovi} (Naisa), pivot Jelena Agbaba (Kikinda), desno krilo Nata{a Atanaskovi} (Vo`dovac), desni bek Nata{a Golu{in (Kikinda), sredwi bek Tina Ran|elovi} (Vo`dovac), levi bek Nina Petrovi} (Vo`dovac) i levo krilo Marija An|elkovi} (Naisa).

Rukometni radnici iz Kikinde dobro su organizovali takmi~ewe, pa su u~esnici turnira iz ovog grada poneli lepe utiske.

M. S.

MEMORIJAL „RADOJICA STUPI] STUPA”

Pehar novopazova~kim pionirima Petnaesti memorijal „Radojica Stupi} Stupi“ okupio je rukometne nade iz Beograda, Prijepoqa, In|ije, Stare i Nove Pazove. Turnir je organizovan u dva dela. Na glavnom turniru (de~aci ro|eni ‘96. i mla|i, u~estvovali su pioniri Partizana, Stare i Nove Pazove. Pobedni~ki pehar pripao je ekipi Nove Pazove, koji su u finalnu pobedili Partizan sa 21:15 (10:10), dok je tr}e mesto pripalo ekipi Stare Pazove. Za najboqeg igra~a progla{en je Nikola Naran~i}, a najboqeg golmana Mladen Jankovi} (oba iz Nove Pazove), dok je najboqi strelac bio Viktor Janovi} iz Stare Pazove.

Plasman na turniru mini rukometa (igra~i ro|eni 2000. i mla|i): 1. Beli an|eo (Prijepoqe), 2.

Nova Pazova, 3. DIF Beograd, 4. @elezni~ar (In|ija), 5. Stara

Pazova, 6. Partizan Dunav osigurawe (Beograd). Za najboqeg igra~a ove kategorije progla{en je Predrag ^olakovi} (Nova Pazova), a za najboqeg golmana Nemawa Krivo{ija (@elezni~ar). Prvoplasirane ekipe dobili su pehare, kao i najboqi pojedinci. Pehar za fer-plej dobila je ekipa Stare Pazove. U revijalnoj utakmici sastale su se druge ekipe Nove Pazove i Partizana, koja se zavr{ila pobedom Beogra|ana sa 31:21 (13:11). Turnir je igran u hali O[ „Sveti Sava“ uz prisustvo oko 150 gledalaca, a sponzori su bili SO Stara Pazova i MZ Nova Pazova.

Priznawa najboqima uru~ili su ~lanovi porodice rano preminulog novopazova~kog rkometa{a Radojice Stupi}a. Sudili su Milan Baqak i Velimir To{kovi}.

J. Vukovi}

20

SPORT

sreda31.mart2010.

DNEVNIK TURNIR U MAJAMIJU

Jelena ispala Jasna [ekari}

SVETSKE RANG–LISTE

[ekari}eva druga, Mikec tre}i Srpski reprezentativci u streqa{tvu Jasna [ekari} i Damir Mikec, koji su pi{toqima ga|ali u oba finala na Svetskom kupu u Sidneju, znatno su popravili plasmane na svetskim rang-listama. [ekari}eva je pobedom MK pi{toqem sko~ila sa 18. na drugu po-

ziciju, dok joj je sedmo mesto vazdu{nim pi{toqem u finalu u Sidneju donelo pomerawe za ~etiri pozicije – sa 11. na sedmu.

Mikec je ~etvrtim mestom MK pi{toqem sa sedme pozicije do{ao do tre}e, sedmo mesto vazdu{nim pi{toqem mu je donelo 13. poziciju. Na predhodnoj listi bio je 23.

@REB ZA SUPERLIGU

Prvi derbi igraju FMP i Zvezda Ko{arka{ka Superliga Srbije po~iwe 10. aprila, a {ampion Partizan u odbranu titule krenu}e iz Pionira, gde u prvom kolu gostuje Tami{. Derbi }e se igrati u @elezniku gde }e FMP do~ekati Crvenu zvezdu, Hemofarm u Vr{cu igra protiv prvoplasirane ekipe iz KLS-a, Borca, dok }e Metalac gostovati Radni~kom u Kragujevcu. Prelazni rok traje do 7. aprila u 14 ~asova. Pre `reba komesar lige Tihomir Bubalo objasnio je da su zbog zahteva organa bezbednosti Paritizan i Crvena zvezda razdvojeni, odnosno da u istom kolu ne mogu da budu doma}ini u Pioniru.

- Imali smo sastanak Udru`ewa klubova gde smo doneli odluku da Liga po~ne 10. aprila, a da prelazni rok traje do 7. aprila u 14 ~asova. Igra}e se po sistemu su-

bota– sreda, a kada budemo do{li do fajnal fora NLB lige, wegovi u~esnici, Partizan i Hemofarm }e odlo`iti svoje me~eve.

Sednica je bila vrlo konstruktivna, sve odluke smo doneli jednoglasno. Siguran sam da }e ovo biti najboqa i najneizvesnija liga od postanka regionalog takmi~ewa - istakao je Bubalo i dodao: - @elim da takmi~ewe bude fer, da pobedi najboqi i da plasman u NLB ligu izbore klubovi koji to po kvalitetu i zaslu`uju.

Posle izvla~ewa takmi~arskih brojeva, dodeqena su priznawe najboqim pojedicima iz Ko{arka{ke lige Srbije. Najboqi igra~ je Aleksandar Mladenovi} iz Ergonoma, a on je istovremeno i najboqi strelac i najboqi skaka~. Najboqi kradqivac lopti je Marko Vulin iz Proletera, dok je wegov saigra~ Vid @arkovi} najboqi asistent.

Srpska teniserka Jelena Jankovi} pora`ena je u osmini finala turnira u Majamiju od Australijanke Samante Stosur sa 2:0 u setovima, 6:1, 7:6 (11:9). Stosurova je prvi set dobila brzo i lako, dok je u drugom vi|ena velika borba u kojoj je australijska teniserka iskoristila tre}u me~

gemu. U drugom setu se stekao utisak da }e australijska teniserka do pobede do}i na isti na~in kao u prvom, po{to je relativno lako povela sa 3:1. Ipak, Jankovi}eva se u tom momentu vra}a u me~ i ubrzo izjedna~ava na 3:3. Posle velike borbe, set je u{ao u taj-brejk u kojem je Stosurova iskoristila tre}u me~ loptu i slavila sa 11:9 i

Poraz Zimowi}a i Nestora Nenad Zimowi} i Danijel Nestor eliminisani su u drugom kolu turnira u Majamiju. Srpsko-kanadski par je u borbi za ~etvrtfinale pora`en od [panaca Nikolasa Almagra i Tomija Robreda rezultatom 2:1, po setovima 4:6, 6:2, 10:5, posle jednog sata i jednog minuta igre. loptu u taj-brejku, slave}i posle 91 minut igre. Nagradni fond turnira u Majamiju iznosi 4.500.000 dolara. Stosurova je tako proslavila 26. ro|endan prvom ovogodi{wom pobedom nad nekom teniserkom koja se nalazi me|u 10 najboqih na svetu. Australijanka u prethodna tri susreta nije uspela da uzme set srpskoj teniserki, ali je u Majamiju napravila osam asova i sa~uvala dve set lopte u tajbrejku drugog seta.

Stosurova je prvi set dobila sa 6:1 za samo 27 minuta, a Jankovi}evu je slomila u drugom i sedmom

tako do{la do prve pobede nad srpskom teniserkom tek u ~etvrtom me|usobnom susretu. Protivnica Stosurovoj bi}e Belgijanka Kim Klajsters.

Rezultati 3. kola, mu{karci: (9) Fernando Gonzales (^ile) Huan Monako (Argentina) 6:7 (4:7), 6:4, 6:2, (10) Fernando Verdasko ([panija) - Jirgen Melcer (Austrija) 3:6, 7:6 (7:4), 6:1, (5) Robin Soderling ([vedska) - Filip Pe~ner (Nema~ka) 6:1, 6:2, (13) Mihail Ju`wi (Rusija) - Stanislas Vavrinka ([vajcarska) 1:6, 7:6 (7:5), 7:5, (16) Toma{ Berdih

Jelena Jankovi}

(^e{ka) - Horasio Sebalos (Argentina) 6:4, 7:5, (1) Roxer Federer ([vajcarska) - Floren Sera (Francuska) 7:6 (7:2), 7:6 (7:3), Mardi Fi{ (SAD) - Felisijano Lopes ([panija) 7:5, 6:3.

Rezultati osmine finala, `ene: @istin Enan (Belgija) - (11) Vera Zvonarjeva (Rusija) 6:1, 6:4, (2) Karolina Vozniacki (Danska) - Anastaska Pavqu~enkova (Rusija) 6:2, 6:2, (14) Kim Klajsters (Belgija) - (4) Viktorija

FED KUP

Srbija bez Ane protiv Slova~ke Ana Ivanovi} ne}e igrati za reprezentaciju Srbije protiv Slova~ke u aprilu u me~u dveju selekcija u Fed kupu.

- Razgovarala sam sa selektorom Dejanom Vrane{om i predsednikom Saveza Slobodanom @ivojinovi}em i do{li smo do zakqu~ka da, imaju}i u vidu

okolnosti u kojima se nalazim i sve {to se dogodilo u posledwe vreme, nije pravi momenat da budem deo tima - rekla je Ivanovi}eva.

DANAS DRUGE UTAKMICE ^ETVRTFINALA EVROKUPA

Dva {pansko-gr~ka duela

Danas se igraju druge utakmice ~etvrtfinala ko{arka{kog Evrokupa. Sastaju se: BERLIN: Alba - Hapoel Jerusalim 0:1 (19.45) VALENSIJA: Valensija - Aris 1:0 (21.15) BILBAO: Bilbao - Nimburk 1:0 (20.15) LAS PALMAS: G. Kanarija - Panelinios 0:1 (20.30) Iza para dat je rezultat u seriji.

A. P.

Netsi kona~no dvocifreni Wu Xersiju su bile potrebne ta~no 74 utakmice u najja~oj ko{arka{koj ligi na svetu da bi zabele`io desetu pobedu u sezoni.

Netsi su do jubilarnog trijumfa do{li protiv San Antonija (90:84), jednog od favorita za {ampionski prsten. U pobedni~kom timu Bruk Lopez postigao je 22 poena i imao 12 skokova i doprineo da se wegova ekipa ne izjedna~i sa najgorim u~inkom u NBA ligi.

Wu Xersi ima 10 pobeda i 64 poraza, a najgora je bila Filadelfija 1973. godine kada je zabele`ila devet pobeda i ~ak 73 poraza. Ko{arka{i Dalasa savladali su Denver sa 109:93, a najefikasniji u pobedni~kom timu bio je Dirk Novicki sa 34 poena, 10 skokova i 10 asistencija.

Azarenka (Belorusija) 6:4, 6:0, (9) Samanta Stosur (Australija) - (7) Jelena Jankovi} (Srbija) 6:1, 7:6 (11:9), (3) Venus Vilijams (SAD) - Danijela Hantuhova (Slova~ka) 1:6, 7:5, 6:4, (12) Janina Vikmajer (Belgija) - Timea Ba~inski ([vajcarska) 6:0, 6:1, (6) Agwe{ka Radvanska (Poqska) - Jaroslava [vedova (Kazahstan) 6:1, 6:4, (13) Marion Bartoli (Francuska) - (1) Svetlana Kuzwecova (Rusija) 6:3, 6:0.

Ana Ivanovi}

Srpska teniserka je lo{e igrala pro{le sezone, nije osvojila nijedan trofej, a lo{e partije nastavile su se i u 2010. godini. Ivanovi}eva je zbog niza neuspeha pala ispod 50. mesta na VTA listi.

- Uprkos mom odsustvu verujem da imamo dobar tim predvo|en Jelenom, kao i da je ovo dobra prilika za mlade igra~ice da se oprobaju na velikoj sceni. Znam da }e srpski tim kao i uvek dati sve od sebe i pokazati veliku borbenost.

Ja }u nastaviti da preduzimam sve neophodne korake u ciqu povratka u formu i kqu~no je da treniram sa svojim timom i da igram turnire - izjavila je Ana. Predsednik Teniskog saveza Srbije Slobodan @ivojinovi} ka`e da Ivanovi}eva ima punu podr{ku saveza.

- Svi znamo da je Ana pro{la kroz veoma te{ka iskustva u posledwe vreme i mi je podr`avamo u wenim naporima da u~ini sve {to je mogu}e kako bi se vratila u vrh. Ana ima sve vreme ovoga sveta, ona ima samo 22 godine i uskoro }e se vratiti - rekao je @ivojinovi}.

PRVENSTVO VOJVODINE U SAVATEU

Masovno i kvalitetno

Dirk Novicki (Dalas)

Rezultati: [arlot - Toronto 101:103, Wu Xersi - San Antonio 90:84, Wu Orleans - L.A. Lejkers 108:100, Dalas - Denver 109:83, Juta - Wujork 103:98.

EKIPNO PRVENSTVO KADETA

Prijave do sutra Prijave za ekipno kadetsko prvenstvo Srbije u stonom tenisu primaju se do sutra do 15 sati, na STS Srbije (faks 011/2625282 ili na imejl adresu stss@sbb.rs).

Prvenstvo za kadetkiwe odr`a}e se u subotu u Skorenovcu u organizaciji STK Do`a, dok }e se kadeti ogledati u Trsteniku u organizaciji STK Prva petoletka. Oba takmi~ewa po~e}e u 10 sati.

S. S.

U sportskom centru u Rumi odr`ano je Prvenstvo Vojvodine u kombat savateu za sve uzrasne kategorije. Nastupilo je 142 takmi~ara iz 23 kluba. Pokroviteq takmi~ewa bio je Pokrajinski sekretarijat za sport i omladinu i Op{tina Ruma, a organizatori Savate Savez Vojvodine i Savate boks klub Ruma.Prvenstvo je bilo i masovno i kvalitetno.

Rezultati, pioniri do 30 kg: 1. Stefan Sivak (MS XIM, Senta), 2. Miroslav Rakita (Jedinstvo, Novi Be~ej). Do 33 kg: 1. Dejan Ercegovac (Ruma), 2. Luka Lisica (Novi Sad), 3. ^aba [imon~ik (Jedinstvo, Novi Be~ej). Do 36 kg: 1. Radovan Manojlovi} (Ruma), 2. Aleksandar Kova~evi} (Ruma). Do 39 kg: 1. Milan Rakita (Jedinstvo, Novi Be~ej), 2. Lazar Mi{i} (Banat, Zrewanin), 3. Zoran Jankovi} (Vojvodina, Novi Sad). Do 45 kg: 1. Ferenc Kormawo{ (Jedinstvo, Novi Be~ej), 2. Mladen Bo`i} (Banat, Zrewanin), 3. Neboj{a Bo`i} (Ruma). Do 48 kg: 1. Goran Ol}an (Jedinstvo, Novi Be~ej), 2. Dragan Hajdukovi} (Ruma), 3.

Milo{ Kaldesi} (Banat, Zrewanin). Do 52 kg: 1. Petar Maglovski (Vojvodina, Novi Sad), 2.

Stefan Rasimi} (La Far` BFC, Beo~in). Do 56 kg: 1. Vuk Vesi} (Ruma), 2. Bogdan Proki} (Sirmijum, Sr. Mitrovica), 3. Nikola Kotar~evi} (Vojvodina, Novi Sad). Do 60 kg: 1. Vuka{in Stupar (Vojvodina, Novi Sad), 2. Vuka{in Male{ev (Vojvodina, Novi Sad). Do 70

kg: 1. Lazar Vujovi} (Vojvodina, Novi Sad), 2.

Aleksandar Dragovi} (Vojvodina, Novi Sad).

Kadeti, do 60 kg: 1. Sr|an Buwevac (Realni aikido, Senta), 2. Milan Kne`evi} (Stara Pazova), 3. David Masli} (Spartakus, Novi Kne`evac). Do 65 kg: 1. Bqend Martinaj (Goran Ostoji}, Beograd), 2. Predrag ^ovi} (Ruma), 3. Aleksandar ^ali} (Ruma). Do 70 kg: 1.

Nemawa Petrovi} (Ruma), 2. Marko Vu~kovi} (Brodarska, Beograd), 3. Jovan Bernad (La Far` BFC, Beo~in). Do 75 kg: 1. Nikola ^uki} (Goran Ostoji}, Beograd), 2. Andrija Panti} (Goran Ostoji}, Beograd), 3. Milan Kalaba (Brodarska, Beograd). Do 80 kg: 1. Petar Uro{evi} (Stara Pazova), 2. Stanko Novakovi} (Vojvodina, Novi Sad), 3. Milan Priji} (Brodarska, Beograd). Do 85 kg: 1. Nikola Nikoli} (Goran Ostoji}, Beograd), 2. Dejan Dragi~evi} (Galaktik, Sombor), 3. Dragan Bo{wak (Vr{ac). Juniori, do 56 kg: 1. Jovan Todorovi} (Rajko Ku{i}, Pale), 2. Slavko Stanojev (Vr{ac). Do 60 kg: 1. Stefan Mira`i} (Sirmijum, Sr. Mitrovica), 2. Sini{a Legen (Ruma), 3. Vladan Tadi} (Banat, Zrewanin). Do 65kg: 1. Mi{o Gaji} (Sirmijum, Sr. Mitrovica), 2. Bojan @arkov (Spartakus, Novi Kne`evac). Do 70 kg: 1. Goran Ka{i} (Banat, Zrewanin), 2. Bojan Mi}evi} (Vr{ac), 3. Oskar Felde`di (Vojvodina, Novi Sad). Do 75 kg: 1. Milo{ Vra~evi} (Stara Pazova), 2. Nemawa Gru-

ji} (Banat, Zrewanin), 3. Nikola Trifunovi} (La Far` BFC, Beo~in). + 80 kg: 1. Bojan Niki} (Vojvodina, Novi Sad), 2. Dejan Milo{evi} (Feniks, Vladimirci), 3. Miqan \urovi} (Vr{ac). Seniori, do 60 kg: 1. \or|e Blagojevi} (La Far` BFC, Beo~in), 2. Darko Gruji} (Ruma). Do 65 kg: 1. Igor [ivoqicki (Sirmijum, Sr. Mitrovica), 2. Darko Kne`evi} (Vojvodina, Novi Sad). Do 70 kg: 1. Predrag Darijevi} (Banat, Zrewanin), 2. Stefan Ri{ar (Galaktik, Sombor). Do 75 kg: 1. Qubomir ^esti} (Ruma), 2. Igor Mesaro{ (Banat, Zrewanin). Do 80 kg: 1. Sini{a Kne`evi} (Xim tonik, Novi Sad), 2. Nenad Kusturi} (Vr{ac), 3.

Atila Duda{ (Realni aikido, Senta). Do 85 kg: 1. Aleksandar Baweglav (Vojvodina, Novi Sad), 2. Goran Gogi} (Vojvodina, Novi Sad).

Devojke starije pionirke, do 45 kg: 1. Valentina Keri (Realni aikido, Senta), 2. Marijana Raki} (Jedinstvo, Novi Be~ej). Do 60 kg: 1. Valentina Wegovan (Jedinstvo, Novi Be~ej, 2.

An|ela Kuni} (Galaktik, Sombor). Kadetkiwe, do 60 kg: 1. Teodora Mani} (Goran Ostoji}, Beograd), 2. Mirjana Vuji} (Novi Sad), 3. Dragana Ili} (Vojvodina, Novi Sad). Do 65 kg: 1.

Bojana Bradi} (Sirmijum, Sr. Mitrovica), 2.

Valnetina Ikovac (Ruma). Do 70 kg: 1. Sla|ana Topalov (Galaktik, Sombor), 2. Jelena Mirkovi} (Galaktik, Sombor), 3. Aniko Halas (Ringfajter promo{n, Kawi`a).

BALKAN

DNEVNIK

sreda31.mart2010.

21

ISTRAGA PROTIV BIV[IH MINISTARA BUGARSKE

Zakqu~ili 148 ugovora bez pokri}a SOFIJA: Bugarsko Tu`ila{tvo po~elo je istragu u vezi sa zakqu~ivawem 148 spornih sporazuma, koje su potpisali ~lanovi biv{e koalicione Vlade Sergeja Stani{eva, me|u kojima i ministri ne po{tuju}i zakone o buxetu i javnim nabavkama.

Istraga se vodi protiv nadle`nih slu`benih lica koji su potpisali sporazume u vrednosti od 2,16 milijardi leva (1,08 milijardi evra) bez prethodno obezbe|enog finansirawa, saop{tio je gradski tu`ilac Sofije Nikolaj Kokinov. Prema wegovim re~ima, sporazume su zakqu~ili ministarstva unutra{wih poslova, regionalnog razvoja, socijalne politike, odbrane, pravosu|a, obrazovawa i nauke, kulture, `ivotne sredine, zdravstva, poqoprivrede, saobra}aja, ekonomije, kao i tada{wa Dr`avna agencija za omladinu i sport.

Bugarski premijer Bojko Borisov izjavio je da se postupci vode protiv ministara, zamenika ministara i odgovornih lica. On je pre dve sedmice zatra`io informaciju o svim sporazumima, koji su zakqu~eni u vreme prethodne vlade, za koje nije obezbe-

VESTI Uhap{en biv{i vicepremijer ZAGREB: Biv{i potpredsednik vlade i ministar privrede Hrvatske Damir Polan~ec uhap{en je jutros zbog sumwe u povezanost s nezakonitostima u koprivni~koj prehrambenoj kompaniji „Podravka“.

Hrvatski mediji prenose da je Pola~ec uhap{en u svojoj ku}i u Koprivnici i sproveden na ispitivawe u Zagreb. Ne zna se ta~no za {ta je Pola~ec osumwi~en, a wegov advokat je novinarima rekao da je u sudskom nalogu navedeno samo da je osumwi~en za zloupotrebu polo`aja i ovla{}ewa.

Biv{i potpredsednik vlade i ministar privrede, koji se dao ostavke na te funkcije nakon izbijawa afera u vezi s malverzacijama u „Podravci“ u oktobru pro{le godine, od po~etka se povezuje s nezakonitostima u toj koprivni~koj kompaniji.

(Beta)

Kanadska vojska oti{la iz BiH SARAJEVO: Oru`ane snage Kanade zavr{ile su 18-godi{wu misiju u Bosni i Hercegovini, tokom koje je u toj zemqi slu`ilo 40.000 vojnika. Tim povodom organizovana je opro{tajna sve~anost u vojnom kampu Butmir u Sarajevu.

Od septembra 1991. godine preko 40.000 pripadnika kanadskih oru`anih snaga slu`ili su u misiji na Balkanu, ukqu~uju}i i 23 pripadnika koja su u toj misiji polo`ila `ivote. Osim osobqa, Kanada je i donirawem opreme dala zna~ajan doprinos poboq{awu `ivota u Bosni i Hercegovini, saop{tio je Eufor.

(Beta)

Posadili 7,5 miliona stabala SKOPQE: Gra|ani i politi~ari ju~e su, na vi{e od 100 lokacija {irom Makedonije, posadili sedam i po miliona stabala, obele`iv{i peti put zaredom Dan drveta, koji je progla{en i dr`avnim praznikom.Ove godine akcija ima i regionalni karakter jer se drve}e sadi u nekoliko pograni~nih zona, zajedno s op{tinama u Albaniji, Srbiji, na Kosovu, u Bugarskoj i Gr~koj. Specijalni predstavnik generalnog sekretara UN za klimatske promene Sr|an Kerim ocenio je da Dan drveta ima veliki zna~aj za imix Makedonije u svetu. U dosada{wim akcijama povodom obele`avawa Dana drveta, u Makedoniji je zasa|eno oko 20 miliona sadnica.

(Tanjug)

|eno finansirawe i u suprotnosti su sa Zakonom o javnim nabavkama.

Borisov je Briselu u petak izjavio da je u dilemi da li da pla}a te obaveze ili ne.

Ministar Nanev podneo ostavku Bugarski ministar zdravqa Bo`idar Nanev podneo je ostavku po{to je tu`ila{tvo u Sofiji protiv wega podiglo optu`nicu zbog zakqu~ivawa dva nepovoqna ugovora za kupovinu vakcine protiv novog gripa. Dr Nanev je prvi ~lan sada{we vlade partije GERB, protiv koga je podignuta optu`nica.

"Ako ih priznamo za validne, to }e zna~iti da smo poput Gr~ke lagali o sakrivenom deficitu, a ukoliko ih uvrstimo u ovoj godini to zna~i da }e deficit sko~iti sa 6-7 posto i pitawe sa evrozonom se zatvara“, pojasnio je on.

Najve}i „doprinos“ deficitu dali su sporazumi koje su zakqu-

~ili predstavnici Ministarstva odbrane, Ministarstva regionalnog razvoja i urbanizama i Agencija "Putna infrastruktura“ pri istom ministarstvu, ukupno 1,3 milijarde leva. Najvi{e duguje Ministarstvo obrane, koje je obelodanilo da treba da izmiri skoro 700 miliona leva (350 miliona evra) po osnovu sporazuma koje je zakqu~ila prethodna Vlada.

Najvi{e sredstava odnosi se na ugovore o modernizaciji oru`anih snaga, kupovini stanova i izgradwi. Biv{u bugarsku Vladu ~inili su ministri iz redova Koalicije za Bugarsku, ~iju je osnovu ~inila Bugarska socijalisti~ka partija, politi~ka formacija biv{eg bugarskog cara Simeona Sakskoburgotskog NPSD i partija bugarskih Turaka - Pokret za prava i slobode (PPS).

Tu`ila{tvo u Bugarskoj podiglo je ju~e optu`nicu protiv ministra zdravstva Bo`idara Naneva zbog zakqu~ivawa {tetnih ugovora u vezi s nabavkom vakcine protiv novog gripa. Sofijski gradski tu`ilac Nikolaj Kokinov izjavio je da se radi o potpisivawu dva ugo-

vora, kojima je naneta {teta velikih razmera, za {ta je predvi|ena zatvorska kazna od jedne do 10 godina zatvora. On je objasnio da se oba ugovora odnose na isporuku vakcine, a potpisani su krajem 2009. godine.Prema nezvani~nim infomracijama, jedan od {tetnih ugovora odnosi se na isporuku 80.000 doza vakcine protiv virusa novog gripa A (H1N1). Vakcina je stigla u Bugarsku krajem februara.

Krajem februara iz bugarskog Ministarstva zdravstva je saop{teno je da je potpisan sporazum o isporuci 360.000 dolaza vakcine “celvapan”, ~iji je proizvo|a~ ameri~ka farmaceutska kompanija “Bakster”.

Tada je glavni sanitarni inspektor Ten~o Tenev izjavio da je na tenderu pobedila “Alfarma”, koja zastupa ameri~ku kompanija u Bugarskoj i da je ona bila i jedini u~esnik. Cena jedne doze je 22 leva (11 evra), a za imunizaciju jednog ~oveka neophodne su dve doze. U Bugarskoj je do sada stiglo 80.000 doza pomenute vakcine. [teta za koju je optu`en ministar Nanev iznosi oko 12 miliona leva, odnosno {est miliona evra.

(Tanjug)

AL KAIDA NA BALKANU

Ekstremisti ho}e dr`avu milom ili silom

BAWALUKA: Najmo}nija teroristi~ka mre`a dana{wice Al Kaida nikada nije odustala od namere stvarawa islamske dr`ave na Balkanu, a taj ciq nastoja}e da ostvari milom ili silom, smatra ~lan Ekspertskog tima za borbu protiv terorizma i organizovanog kriminala Xevad Galija{evi}.

Galija{evi} je rekao da je Al Kaida jo{ pre gotovo dve decenije na Balkan poslala svoju vojsku - radikalne islamiste, isti~u}i da borci xihada nisu do{li samo sa Yevad Galija{evi} pu{kama, ve} i sa radikalnim idekrajevima. On je za bawalu~ki jama koje su kao "zlo seme" posejadnevnik "Fokus" naveo da je to li prvo u BiH, a zatim i u drugim "zlo seme" dalo plodove, a to su ve-

Al-Yazira formira centar za Eks-Ju SARAJEVO: Na ju~era{woj sednici Gradskog ve}a Sarajeva potvr|eno je da }e globalna te-

Alija Behmen

levizijska mre`a Al-Xazira preuzeti sarajevski televizijski kanal "Studio 99" koji je pred ga{ewem.

"Do sada je Grad Sarajevo izdvojio 318.384 KM za ovu televiziju, a {to }e televizija Al-Xazira isplatiti Gradu", rekao je gradona~elnik Sarajeva Alija Behmen. On je dodao da }e Al-Xazira u Sarajevu formirati regionalno predstavni{tvo {to }e otvoriti nova radna mesta.

Katarska televizija Al-Xazira, kako se spekuli{e, planira da u Sarajevu formira regionalni televizijski centar za podru~je biv{e Jugoslavije. (Beta)

Majke Srebrenice izgubile parnicu HAG: Apelacioni sud u Hagu ju~e je presudio da porodice `rtava masakra u Srebrenici pred holandskim sudovima ne mogu da tu`e Ujediwene nacije i tra`e od{tetu.

Advokati porodica `rtava najavili su da }e, ako bude potrebno, slu~aj izneti pred Vrhovni sud Holandije i Evropski sud pravde. U obrazlo`ewu dana{we presude ka`e se da UN u`ivaju imunitet u skladu s me|unarodnim konvencijama.

Odlukom Apelacionog suda potvr|ena je presuda Okru`nog suda u Hagu iz 2008. godine. U Srebrenici je, uprkos prisustvu holandskih pripadnika mirov-

Predsednica udru`ewa Munira Suba{i}

nih snaga UN, u julu 1995. godine ubijeno oko 8.000 bosanskih Muslimana. Udru`ewe Majke Srebrenice ho}e da tu`i UN i Holandiju.

(Beta)

habijske zajednice {irom Balkana, koje su pretwa ne samo hri{}anima, ve} i doma}im muslimanima.Galija{evi} ka`e da je Saudijska Arabija i u BiH primenila recept da posredstvom navodnih humanitarnih organizacija finansira radikalizaciju muslimana, navode}i kao primer toga xamiju kraqa Fahda, koja je jedan od najve}ih islamskih centara u Evropi.

On je podsetio da je ova arapska zemqa gradila i druge xamije u kojima verske slu`be obavqaju radikalni imami.

(Tanjug)

ODLUKA VRHOVNOG SUDA AUSTRALIJE

Kapetan Dragan bi}e izru~en Hrvatskoj

ZAGREB: Vrhovni sud Australije poni{tio je ju~e odluku Saveznog suda da Dragan Vasiqkovi}, poznatiji kao Kapetan Dragan, ne mo`e biti izru~en Hrvatskoj jer tamo ne bi imao pravedno su|ewa zbog svojih politi~kih uverewa, prenose hrvatski mediji. Nakon te odluke, Vasiqkovi} bi trebalo da bude izru~en Hrvatskoj gde }e mu se suditi za ratne zlo~ine, navode mediji pozivaju}i se australijski dnevnik "Australijen".

Sedam sudija Visokog suda ve}alo je samo 15 minuta pre nego {to je odbacilo odluku ni`eg Saveznog suda. Vasiqkovi} nije bio u sudu u Kanberi, jer je, kako navode mediji, no} ranije odlu~io da se vrati

svojoj ku}i u Kofs Harburu.

Srpski arhijerej Dragan Sara~evi} izjavio je da je vrlo razo~aran odlukom Vrhovnog suda i da strahuje da Vasiqkovi} u Hrvatskoj ne}e imati po{teni tretman, prenose hrvatski mediji.

Vasiqkovi} je hap{en 2006. godine u Australiji, ~iji je dr`avqanin, na osnovu hrvatskog zahteva za izru~ewe. U to vreme je u Australiji `iveo pod imenom Danijel Sneden.

Vasiqkovi} (55) je u Hrvatskoj optu`en za ratne zlo~ine nad vojnim zarobqenicima i civilima u Kninu 1992. godine, kao i da je u~estvovao u napadu i razarawu nekoliko sela na Baniji 1993. godine.

(Beta)

U Bugarsku se vratio pti~ji grip?

SOFIJA: Kod uginulog kobca, koji je prona|en na severoistoku Bugarske, potvr|en je pti~ji grip (H5N1), saop{tila je Nacionalna veterino-medicinska slu`ba.

Uzorci su poslati na potvr|ivawe i u referentnu laboratoriju u Sofiji, a rezultati se o~ekuje po~etkom slede}e sedmice. Prema Nacionalnoj veterino-medicinskoj slu`bi trenutno u oblasti gde je prona|en kobac, kao i ne teritoriji ~ita-

ve zemqe, nema pove}anog oboqewa i smrtnosti kod doma}ih i divqih ptica.

Pvo `ari{te pti~jeg gripa u Bugarskoj registrovano je pre ~etiri godine.Pti~ji grip eskalirao je 2006. godine kada je registrovano 115 obolelih, od kojih su 79 zavr{ilo smrtnim ishodom.Od tada je u opadawu pro{le godine je registrovano 73 obolelih i 23 umrlih, a u ovoj godini sedam umrlih.

(Tanjug)

POTPREDSEDNIK HRVATSKE VLADE O STANU PREMIJERKE KOSOR

Krivi su oni s velikim penzijama

ZAGREB: Potpredsednik hrvatske vlade Slobodan Uzelac izjavio je, komentari{u}i na~in na koji je premijerka Jadranka Kosor dobila stan, da je uveren da ona nije ponosna na na~in na koji je do{la do stana.

Na pitawe da prokomentari{e na~in na koji je premijerka dobila stan nakon {to je iz wega 1995. godine izba~ena srpska porodica Drobac, Uzelac je u intervjuu za rije~ki Novi list rekao da "nijedan ~astan ~ovek koji je dobio oteti tu|i stan po poznatim [u{kovim obi~ajima i pravilnicima ne mo`e da bude ponosan na to".

"Svi mi funkcioneri, tada{wi i dana{wi, imamo svoj deo odgovornosti za u to vreme masovnu politi~ko nasilni~ku pojavu.

To tada nije ~inio samo pokojni ministar (odbrane Gojko) [u{ak nego ~itav sistem wegovih saradnika koji danas verovatno u`ivaju visoke vojne penzije, a mi politi~ari do danas o tome nismo niti kazali ono {to smo morali", rekao je Uzelac.

Upitan da li Kosorova treba javno da preuzme barem moralnu odgovornost s obzirom na to da je stan dobila nakon {to su iz wega izba~ena bra}a Drobac, Uzelac je rekao da je uveren da premijerka nije ponosna na na~in na koji je do{la do stana.

"Mada s wom nisam o tome razgovarao, nije te{ko primetiti da je to itekako optere}uje, makar bi se ba{ za wen slu~aj moralo zapa-

Slobodan Uzelac

ziti nekoliko detaqa koji joj idu u prilog. Pritom ne mislim na ~iwenicu da je stan dobijen legalno. Tada to mo`da i jeste bilo legalno, u {ta sumwam, ali sigurno nije bilo moralno", rekao je Uzelac.

Dodao je da je "olak{avaju}a okolnost za premijerku to da ona stan nije dobila izbaciv{i nedu`na ~oveka na ulicu, {to se sugeri{e iz brojnih novinskih tekstova, nego joj je stan dodeqen nakon {to ga je ve} napustio (hrvatski) braniteq koji ga je koristio".

Uzelac smatra da su krajwe licemerne izjave qudi koji su u to

vreme }utali, a bili su i u vlasti i u javnosti iz koje su morali govoriti o tom tipu pogroma. Prema wegovom mi{qewu, danas su "osetili miris krvi politi~ki na~ete premijerke, pa su hrabro odlu~ili da malo liznu".

Uzelac je istakao da svi oni koji se zala`u za pravedno re{avawe slu~ajeva onih koji su ostali bez svojih domova bez diskriminacije "nailaze na razumevawe i pomo} uprave premijerke Kosor".

On je u intervjuu Novom listu rekao i da se "obespravqenim qudima mora osigurati stambeni prostor i obe{te}ewe".

(Beta)

22

KULTURA

sreda31.mart2010.

STALNA RETROSPEKTIVNA IZLO@BA SAVE STOJKOVA U SOMBORSKOJ PREPARANDIJI

OD DANAS U GALERIJI RAJKA MAMUZI]A

Nova stalna postavka

Praslike mira i blagostawa Otvaraju}i stalnu postavku najzna~ajnijih dela Save Stojkova, koja ujedno predstavqaju i svojevrsni presek wegovog 65.godi{weg opusa predsednik vojvo|anske Vlade dr Bojan Pajti} je ocenio da je celokupno stvarala{tvo Save Stojkova inspirisano panonskom ravnicom i wenim qudima, te da odi{e sre}om i spokojem.

sme{ten i maestrov ateqe. Po{tovawe godinama i li~nosti ali pre svega delu Save Stojkova,na sve~anosti svojim besedama su izrazili predsednik Vlade AP Vojvodine dr Bojan Pajti}, predsednik Matice srpske akademik ^edomir Popov, rektor Novosadskog univerziteta prof.dr Miroslav Veskovi}, princ Aleksandar Kara|or|evi}, dok je najstru~niju ocenu dela perjanice srpskog lirskog realizma dao likovni kriti~ar Sava Stepanov.

- Slike Save Stojkova su zapravo praslike mira i blagostawa, Vojvodine kakvu svi koji ovde `ivimo i `elimo. Mirne, bogate i stabilne - kazao je Pajti}, ~estitaju}i slavqeniku.

Pozivaju}i se na svojevremenu ocenu Ota Bihaqi Merina da slikarstvo Save Stojkova odi{e slojevito{}u starih flamanskih majstora, Sava Stepanov je naglasio da wegov opus poseduje kompleksnost koja daleko prevazilazi okvire naivnog slikarstva.

2010.

U zdawu Preparandije somborskoj Pedago{kog fakulteta, sve~ano su obele`ena dva jubileja jednog najpoznatijih srpskih slikara, Save Stojkova. Povodom 85 godina `ivota i 65 godina stvarala{tva, u svojevremenom legatu patrijarha Georgija Brankovi}a, otvorena je Galerija posve}ena ovom somborskom slikaru, a u istom prostoru je

ȺɉɊɂɅ

- Sadr`inski sloj je posve}en temama wegovog `ivotnog okru`ewa. Sve svoje sadr`inske namere ovaj umetnik obrazla`e prepoznatqivo, jasno i ~itko. U formalnom smislu on je veoma precizan, wegov poetski realizam zasnovan je na sigurnom crte`u, ali i na sposobnosti da sve pikturalne vrednosti svog kolorita funkcionalno usredsredi na stvarawe iluzionisti~ke i vizuelne ubedqivosti - naveo je Stepanov u katalogu stalne retrospektivne izlo`be Stojkova.- Zbog toga su wegove slike od onih koje rade same za sebe, umetnik ne zamara svoje posmatra~e pitawima dilemama i problemima. Sava Stojkov jednostavno, naivno prostodu{no i o~inski zdu{no nastoji da svog posmatra~a obdari lepotom, onom lepotom koja wegovo slikarastvo ~ini zasebnom pojavom u vojvo|anskoj, srpskoj i jugoslovenskoj naivnoj umetnosti.

Sama postavka, sme{tena u prizemqu somborske Preparandije, obuhvata uqa na platnu i staklu nastajala u vremenskom opsegu od 1945. do ove godine prezentuju}i tri najzna~ajnija korpusa Stojkovqevog likovnog izraza. Od gotovo ekspresionisti~ke figuracije za~ete jo{ na prvoj samostalnoj izlo`bi u Osijeku krajem Drugog svetskog rata, preko vremenski sveprisutnog pejsa`a, do portreta po kojima prema ocenama pojedinih merodavnih kriti~ara spada u dvadeset najboqih svetskih portretista.

M. Miqenovi}

ɋɊɉɋɄɈ É‡ČşÉŠÉˆČžÉ‡Éˆ É‰ÉˆÉ ÉˆÉŠÉ‚É’ÉŒČż

É‹É°É&#x;ɧɚ ÂłČłÉ¨ÉœÉšÉ§ ȭɨɪɝÉ&#x;ÉœÉ˘Ę„Â´

É‘ČżÉŒČźÉŠÉŒČşÉ„

ɋɊȿȞȺ

É‹É?ČťÉˆÉŒČş

Ɇɢɤɢɍ ÉŒÉ&#x;ɨɞɨɪɚɤɢɍ ȽɊɄ É ÉˆÉŠČťČş ɛɚɼÉ&#x;ÉŹ ÉŠÉ­ÉŹ

ȞɢɪɢÉ?É&#x;ɧɏ ČźÉ&#x;ɍɧɚ ɒɨɭɰ ČťÉ&#x;ɨÉ?ɪɚɞ É­ ɭɼɨɥɢ É É¨ÉŞÉ›É&#x; Ʉɨɧɍɏɚɧɏɢɧ É„É¨ÉŤÉŹĘ É­É¤É¨Éœ Č­É­ÉĄÉ&#x;ÉŠÉ&#x; ČźÉ&#x;ɪɞɢ ÉŒÉŠČşČźÉ‚ČłČşÉŒČş ɨɊÉ&#x;ÉŞÉš ɞɢɪɢÉ?É&#x;ɧɏ ȺɼÉ&#x;ɤɍɚɧɞɚɪ É„É¨Ę É˘Ę„ ÉŠÉ­ÉŹ

ČťČżÉˆČ˝ÉŠČşČžÉ‹É„É‚ ÉŽČżÉ‹ÉŒÉ‚ČźČşÉ… ɂȽɊȿ

&HUWH 1RWWL Âą $7(5%$//(772 5HĂżR (PLOLMD ,WDOLMD

ɄɨɪÉ&#x;ɨÉ?ɪɚɎ Ɇɚɭɪɨ ȝɢÉ?ɨɧɰÉ&#x;ɏɢ 0DXUR %LJRQ]HWWL

20.00

É?ÉŒÉˆÉŠČşÉ„

ɇɈɆÉ?É‹ 0Ă‹6,$ (ɉɨɪɏɭÉ?ɚɼ ɤɪɚʂɢɰɚ Ɏɚɞɨ ÉĄÉœÉ­É¤Éš

ɋɊȿȞȺ

Č­ ČźÉ&#x;ɪɞɢ Âą É‚ÉŞÉ&#x;ɧɚ É‰É¨ÉŠÉ¨ÉœÉ˘Ę„ ȞȺɆȺ É‹ ɄȺɆȿɅɂȳȺɆȺ ɛɚɼÉ&#x;ÉŹ ɄɨɪÉ&#x;ɨÉ?ÉŞÉšÉŽÉ˘Ę Éš ɢ ÉŞÉ&#x;É É˘Ę Éš É„ÉŞÉ­É§É˘ÉŤÉĽÉšÉœ ɋɢɌɢʄ

É‰ČżÉŒČşÉ„

É‹É?ČťÉˆÉŒČş

ɇɈɆÉ?É‹

É?ÉŒÉˆÉŠČşÉ„

ȺɞɨɼɎ ȺɞɚɌ É€É‚É ČżÉ…Čş ɛɚɼÉ&#x;ÉŹ ɞɢɪɢÉ?É&#x;ɧɏ É€É&#x;ʂɤɚ É†É˘ÉĽÉšÉ§É¨ÉœÉ˘Ę„ ÉŠÉ­ÉŹ

É‘ČżÉŒČźÉŠÉŒČşÉ„

-$== '$1&( ÉŠÉŞÉœÉ&#x;É§ÉŤÉŹÉœÉ¨ ČżÉœÉŞÉ¨ÉŠÉ&#x; 0RGHUQ 'DQFH :RUOG &XS ,'2 ÉžÉ&#x;É°Éš Ę É­É§É˘É¨ÉŞÉ˘ ɨɞɪɚɍɼɢ

É‰ČżÉŒČşÉ„

-$== '$1&( ÉŠÉŞÉœÉ&#x;É§ÉŤÉŹÉœÉ¨ ČżÉœÉŞÉ¨ÉŠÉ&#x; 0RGHUQ 'DQFH :RUOG &XS ,'2 ÉžÉ&#x;É°Éš Ę É­É§É˘É¨ÉŞÉ˘ ɨɞɪɚɍɼɢ

É‹É?ČťÉˆÉŒČş

-$== '$1&( ÉŠÉŞÉœÉ&#x;É§ÉŤÉŹÉœÉ¨ ČżÉœÉŞÉ¨ÉŠÉ&#x; 0RGHUQ 'DQFH :RUOG &XS ,'2 ÉžÉ&#x;É°Éš Ę É­É§É˘É¨ÉŞÉ˘ ɨɞɪɚɍɼɢ

ɇȿȞȿȴȺ

25.

ɄɈɇÉ?ČżÉŠÉŒ Âą ÉŽÉ…ČşÉ†É‚É‡Č˝ÉˆÉ‹É‚ 8QSOXJJHG

É‘ČżÉŒČźÉŠÉŒČşÉ„

ȭɚɤɨɌɨ ɉɭɹɢɧɢ ɆȺȞȺɆ ČťČşÉŒČżÉŠÉŽÉ…ČşČł ɨɊÉ&#x;ÉŞÉš ɞɢɪɢÉ?É&#x;ɧɏ É É¨ÉŞÉšÉ§ ȳɭɪɚɧɢʄ É?ÉŞÉœÉšÉŹÉŤÉ¤Éš ÉŠÉ­ÉŹ

ɋɊȿȞȺ

21.00 ÉŠÉ­ÉŹ

ȽȺɅȺ ɄɈɇÉ?ČżÉŠÉŒ ÉˆÉ‰ČżÉŠČż É‹ÉŠÉ‰É‹É„ÉˆČ˝ É‡ČşÉŠÉˆČžÉ‡ÉˆČ˝ É‰ÉˆÉ ÉˆÉŠÉ‚É’ÉŒČş ȞɢɪɢÉ?É&#x;ɧɏɢ É€É&#x;ʂɤɚ É†É˘ÉĽÉšÉ§É¨ÉœÉ˘Ę„ ȺɼÉ&#x;ɤɍɚɧɞɚɪ É„É¨Ę É˘Ę„

É?ČżÉŠČşÉŠČžÉˆ ɇÉ?Ⱦȿɋ É‹ČżÉ„É‹ÉŒČżÉŒ *(5$5'2 1Ă’f(= 6(;7(72 É’ÉŠÉšÉ§É˘Ę Éš ÉœÉ&#x;ÉąÉ&#x; ɎɼɚɌÉ&#x;ɧɤɚ

ÉˆČťČżÉ…ČżÉ€ČşČźČşČľČż Č˝ÉˆČžÉ‚É’ČľČżČ˝ ČłÉ?ȝɂɅȿȳȺ ČżÉ„ÉˆÉ…ÉˆÉ’É„ÉˆČ˝ É‰ÉŠÉˆÉ„ÉŠČżÉŒČş ȽɊȺȞȺ É‡ÉˆČźÉˆČ˝ ɋȺȞȺ

21.00

ɭɼɚɥ ɍɼɨɛɨɞɚɧ

É‹É°É&#x;ɧɚ ³ɉÉ&#x;ÉŞÉš ČžÉ¨É›ÉŞÉ˘É§É¨ÉœÉ˘Ę„Â´ É‘ČżÉŒČźÉŠÉŒČşÉ„

ÉŒČşČłÉ‡É‚ ȞɇȿȟɇɂɄ ȟɂɊȚɂɇɂȳȿ ČźÉ?É…ÉŽ

É?ÉŒÉˆÉŠČşÉ„

Čş ɉ É‘É&#x;ÉŻÉ¨Éœ É‚ČźČşÉ‡ÉˆČź ɞɪɚɌɚ

ɋɊȿȞȺ

7.

É‘ČżÉŒČźÉŠÉŒČşÉ„

8.

É…É­É° É?ɢɛɧÉ&#x;ÉŞ Č˝ÉŠČżÉŒČş É‹ÉŒÉŠČşÉ‡É‚É?Čş Ɋɨɥɨɪɢɲɧɚ ɢÉ?ÉŞÉš

É‰ČżÉŒČşÉ„

Ɇɚɪɏɢɧ ɄɪɢɌɊ É‡ČşÉ‹ÉŠÉŒČşČłÉ‚ ɇȺ Ⱦȿɇ É€É‚ČźÉˆÉŒ ɞɪɚɌɚ

Ɋɨ ÉŚÉ¨ÉŹÉ˘ÉœÉ˘ÉŚÉš ɊɪɨɥÉ&#x; ČźÉ˘ÉŞĘ‡É˘É§É˘Ę É&#x; ȟɭɼɎ ÉŠÉ­ÉŹ

ÉŠÉ­ÉŹ

Čş ɉ É‘É&#x;ÉŻÉ¨Éœ ɌɊɂ É‹ČżÉ‹ÉŒÉŠČż ɞɪɚɌɚ

ÉŠÉ­ÉŹ

ÉŠÉ­ÉŹ

É‹É?ČťÉˆÉŒČş

10.

Ɇɚɪɏɢɧ Ɇɚɤɞɨɧɚ É…ČżÉ‰ÉˆÉŒÉ‚É?Čş ɅɂɇȿȳɇȺ ɞɪɚɌɚ

É‰ÉˆÉ‡ČżČžČżČ´ČşÉ„

12.

ČłÉ¨ÉœÉšÉ§ É‹ÉŹÉ&#x;ÉŞÉ˘Ę Éš É‰É¨ÉŠÉ¨ÉœÉ˘Ę„ ȚȺɇȞɊȴɂȟ ɆÉ?É€ ɤɨɌÉ&#x;ÉžÉ˘Ę Éš

É?ÉŒÉˆÉŠČşÉ„

13.

É‚ Čş Č˝É¨É§ÉąÉšÉŞÉ¨Éœ ÉŒÉ?ɀɇȺ É„ÉˆÉ†ČżČžÉ‚ČłČş ɞɪɚɌɚ

ɋɊȿȞȺ

ɆɢɼÉ&#x;ɧɚ É†ÉšÉŞÉ¤É¨ÉœÉ˘Ę„ ČťÉŠÉˆČž É Čş É…É?ÉŒÉ„Čż ɞɪɚɌɚ ÉŠÉ­ÉŹ

É‘ČżÉŒČźÉŠÉŒČşÉ„

ČżÉ É&#x;ɧ ȳɨɧÉ&#x;ɍɤɨ ȜȿɅȺȟȺ ɉȿȟȺɑɂÉ?Čş ɤɨɌÉ&#x;ÉžÉ˘Ę Éš É¤É¨ÉŠÉŞÉ¨ÉžÉ­É¤É°É˘Ę Éš ɋɇɉ Éš ɢ ČşÉ?É&#x;É§É°É˘Ę É&#x; ³ȝȿȝȺ ´ ÉŠÉ­ÉŹ

É‰ČżÉŒČşÉ„

16.

ɀɚɧ ȝɚɏɢɍɏ É†É¨ÉĽÉ˘Ę É&#x;ÉŞ ÉŒČşÉŠÉŒÉ‚ÉŽ ɤɨɌÉ&#x;ÉžÉ˘Ę Éš

É‹É?ČťÉˆÉŒČş

17.

ČťÉ‚ÉŒČżÉŽ É? É‡ÉˆČźÉˆÉ† ɋȺȞÉ? Âą ɆɂɊɂɋɂ É?É‚É†ČżÉŒČş ÉŠÉĽÉ&#x;ɍɧɚ ÉŠÉŞÉ&#x;ÉžÉŤÉŹÉšÉœÉš ɢɧɍɊɢɪɢɍɚɧɚ ³ɉÉ&#x;ɍɌɨɌ ɧɚɞ ÉŠÉ&#x;ɍɌɚɌɚ´ ɄɨɪÉ&#x;ɨÉ?ɪɚɎ Č˝ÉšĘ ČźÉšĘ ÉĄÉŚÉšÉ§ %LWHI 'DQFH &RPSDQ\

É?ÉŒÉˆÉŠČşÉ„

ɆɢɼÉ&#x;ɧɚ É†ÉšÉŞÉ¤É¨ÉœÉ˘Ę„ ɇȺÉ?ÉˆČž É‹É‚É†ČżÉˆÉ‡ ɞɪɚɌɚ

ÉŠÉ­ÉŹ 20.30

ɋɊȿȞȺ

ɆɢɼÉ&#x;ɧɚ É†ÉšÉŞÉ¤É¨ÉœÉ˘Ę„ ɇȺÉ?ÉˆČž É‹É‚É†ČżÉˆÉ‡ ɞɪɚɌɚ

ÉŠÉ­ÉŹ 20.30

É‘ČżÉŒČźÉŠÉŒČşÉ„

22.

É‹ÉšĘƒÉš ȞɨɌɚɥÉ&#x;ÉŹ ɆȿɋȿÉ? É? ɉɅȺɆȿɇÉ? ÉŠÉ&#x;ɞɢɏÉ&#x;Ę‚ É‹ÉŹÉ&#x;Ɏɚɧ ɋɚɛɼɢʄ ČťÉ&#x;ɨÉ?ɪɚɞɍɤɨ ɞɪɚɌɍɤɨ ɊɨɥɨɪɢɲɏÉ&#x;

ÉŠÉ­ÉŹ

ÉŠÉ­ÉŹ

ÉŠÉ­ÉŹ

ÉŠÉ­ÉŹ

É‰ČżÉŒČşÉ„

23.

É?ȳɄɂɇ ɋȺɇ

É‘ČżÉŒČźÉŠÉŒČşÉ„

ȝɢʂɚɧɚ É‹ÉŞÉ›Ę‚ÉšÉ§É¨ÉœÉ˘Ę„ ČťČşÉŠČťČżÉ…Éˆ Ɉ ɉɋɂɆȺ É‚ ȞȿÉ?É‚ ɞɪɚɌɚ ÉŠÉ&#x;ɞɢɏÉ&#x;Ę‚ ɉɪÉ&#x;ɞɪɚÉ? ɒɏɪɛɚɰ

É‰ÉŠČżÉŒÉ‰ÉŠČżÉ†É‚ČłČżÉŠČş

É‰ČżÉŒČşÉ„

30.

ȝɢʂɚɧɚ É‹ÉŞÉ›Ę‚ÉšÉ§É¨ÉœÉ˘Ę„ ČťČşÉŠČťČżÉ…Éˆ Ɉ ɉɋɂɆȺ É‚ ȞȿÉ?É‚ ɞɪɚɌɚ ÉŠÉ&#x;ɞɢɏÉ&#x;Ę‚ ɉɪÉ&#x;ɞɪɚÉ? ɒɏɪɛɚɰ

ɉɊȿɆɂȳȿɊȺ

É‘ČżÉŒČźÉŠÉŒČşÉ„

ȝɪɚɧɤɨ ČžÉ˘ÉŚÉ˘ÉŹÉŞÉ˘Ę É&#x;ÉœÉ˘Ę„ Č´É?ȝȺȟɇɂ ȳȺȞɂ ČźÉ?ȞɂȳȺ ȺɅȿɇȺ ɤɨɌÉ&#x;ÉžÉ˘Ę Éš ÉŠÉ­ÉŹ

É?ÉŒÉˆÉŠČşÉ„

É‹ÉĽÉšÉœÉ¨ÉŚÉ˘ÉŞ É†ÉŞÉ¨É É&#x;ɤ ɉɈɅɂÉ?ɂȳȺ É‚É…É‚ ɑȿɆÉ? ɋȟȿ ÉˆČźÉˆ ɤɨɌÉ&#x;ÉžÉ˘Ę Éš

ɋɊȿȞȺ

7.

ȿɧɞɚ ȟɨɼɲ ČžÉ‚É‹É„Éˆ ɋȟɂȾȿ

É‰ČżÉŒČşÉ„

Ɇɚɪɏɢɧ Ɇɚɤɞɨɧɚ 7+( 3,//2:0$1 Ę ÉšÉ¤É¨ ɰɪɧɚ ɤɨɌÉ&#x;ÉžÉ˘Ę Éš ÉŠÉŞÉ¨ÉžÉ­É¤É°É˘Ę Éš ÉŹÉŞÉ­ÉŠÉ&#x; ³ȳɨɪɢɤ´

20.30

Ɋɨ ɧɨɜÉ&#x;ɼɢ ÉŽ Ɇ ČžÉ¨ÉŤÉŹÉ¨Ę É&#x;ÉœÉŤÉ¤É¨É? ÉŠÉ­ÉŹ

ɄɚɌÉ&#x;ɪɧɚ ÉŤÉ°É&#x;ɧɚ

ÉŠÉ­ÉŹ

21.00

ÉŠÉ­ÉŹ

21.00

É‹É?ČťÉˆÉŒČş

ȝɪɚɧɤɨ ČžÉ˘ÉŚÉ˘ÉŹÉŞÉ˘Ę É&#x;ÉœÉ˘Ę„ Č´É?ȝȺȟɇɂ ȳȺȞɂ ČźÉ?ȞɂȳȺ ȺɅȿɇȺ ɤɨɌÉ&#x;ÉžÉ˘Ę Éš ÉŠÉ­ÉŹ

É‰ÉˆÉ‡ČżČžČżČ´ČşÉ„

ȝɪɚɧɤɨ ČžÉ˘ÉŚÉ˘ÉŹÉŞÉ˘Ę É&#x;ÉœÉ˘Ę„ Č˝ÉˆČžÉˆ ɇȺ É?É‹É‚ČłČşÉ‡ÉˆÉ† É…É‚É†ČżÉ‡ÉˆÉ† É„ÉŠÉˆČźÉ? ɤɨɌÉ&#x;ÉžÉ˘Ę Éš

ɋɊȿȞȺ

ȺɼɛÉ&#x;ÉŞ ɄɚɌɢ É‡ČżÉ‹É‰ÉˆÉŠČşÉ É?Ɇ ɞɪɚɌɚ

É‘ČżÉŒČźÉŠÉŒČşÉ„

ȿɧɞɚ ȟɨɼɲ ČžÉ‚É‹É„Éˆ ɋȟɂȾȿ

É‰ČżÉŒČşÉ„

Ɇɚɪɢ Țɨɧɍ ČšČżÉ‰ÉˆČźÉ‚ ɉÉ?ɇɂ ɄȺɆȿȾȺ ɤɨɌÉ&#x;ÉžÉ˘Ę Éš ÉŠÉ­ÉŹ

É„É¨ÉŠÉŞÉ¨ÉžÉ­É¤É°É˘Ę Éš ɋɇɉ Éš ɢ ÉŹÉŞÉ­ÉŠÉ&#x; Âł$UWHULD´

É‹É?ČťÉˆÉŒČş

17.

ȝɪɚɧɤɨ ČžÉ˘ÉŚÉ˘ÉŹÉŞÉ˘Ę É&#x;ÉœÉ˘Ę„ É„ČşÉˆ ȞȺ

ÉŠÉ­ÉŹ

21.00

ÉŠÉ­ÉŹ

21.00

ÉŠÉ­ÉŹ

21.00

21.00

ÉŠÉ­ÉŹ

21.00

ÉŠÉ­ÉŹ

É‰ÉˆÉ‡ČżČžČżČ´ČşÉ„

ȺɼɛÉ&#x;ÉŞ ɄɚɌɢ É‡ČżÉ‹É‰ÉˆÉŠČşÉ É?Ɇ ɞɪɚɌɚ

É‘ČżÉŒČźÉŠÉŒČşÉ„

ČłÉ&#x;ÉĽÉ&#x;ɧɚ ȭɨɪɝÉ&#x;ÉœÉ˘Ę„ É„ÉˆÉ†Čż ȟȿɊÉ?ČłČżÉŒČż" ɞɪɚɌɚ ÉŠÉ­ÉŹ

É‰ČżÉŒČşÉ„

ȝɪɚɧɤɨ ČžÉ˘ÉŚÉ˘ÉŹÉŞÉ˘Ę É&#x;ÉœÉ˘Ę„ Č˝ÉˆČžÉˆ ɇȺ É?É‹É‚ČłČşÉ‡ÉˆÉ† É…É‚É†ČżÉ‡ÉˆÉ† É„ÉŠÉˆČźÉ? ɤɨɌÉ&#x;ÉžÉ˘Ę Éš

É‹É?ČťÉˆÉŒČş

É†ÉšĘ É¤ÉĽ ČźÉ­É¤ÉšÉžÉ˘É§É¨ÉœÉ˘Ę„ ČżÉŽČżÉ„ÉŒÉ‚ ɤɨɌÉ&#x;ÉžÉ˘Ę Éš

É‰ÉˆÉ‡ČżČžČżČ´ČşÉ„

ɇÉ&#x;ɞɚ ÉŠÉšÉžÉ­ÉĽÉ¨ÉœÉ˘Ę„ 3$,1K,//(56 ɞɪɚɌɚ

É?ÉŒÉˆÉŠČşÉ„

Ɇɚɪɏɢɧ Ɇɚɤɞɨɧɚ ɉɈɊÉ?ɑɇɂɄ É‹Čş É‚É‡É‚É’É†ÉˆÉŠČş ɤɨɌÉ&#x;ÉžÉ˘Ę Éš ÉŠÉŞÉ¨ÉžÉ­É¤É°É˘Ę Éš ÉŹÉŞÉ­ÉŠÉ&#x; ³ȳɨɪɢɤ´

ɋɊȿȞȺ

28.

É‘ČżÉŒČźÉŠÉŒČşÉ„

ÉŠÉ­ÉŹ

21.00

ÉŠÉŞÉ¨ÉžÉ­É¤É°É˘Ę Éš ³ɉɼɭɍ ÉŹÉ&#x;ɚɏɚɪ´

21.00

ÉŠÉ­ÉŹ

É É¨ÉŞÉšÉ§ ÉŒÉšÉ˘ÉŞÉ¨ÉœÉ˘Ę„ É†ÉˆÉ…É‚ÉŒČźČş É Čş ČłÉ?Č˝ ÉŚĘ É­ÉĄÉ˘É¤ÉĽ

NAGRADA „BRANKO MIQKOVI]�

Dobitnik Miodrag Rai~evi} Pesnik Miodrag Rai~evi} dobitnik je nagrade "Branko Miqkovi}" za najboqu zbirku pesama objavqenu u pro{loj godini, saop{teno je ju~e u Ni{kom kulturnom centru. Rai~evi} je nagradu dobio za zbirku pesama "Dlan&lopata" u izdawu Kulturnog centra iz Novog Sada.

Pesnik je u zbirci, prema oceni `irija koji je odluku doneo jednoglasno", izrazio zabrinutost za obi~nog ~oveka progovaraju}i o socijalnim problemima.

Kwiga je opremqena fotografijama ni{kog fotoreportera Du{ana Miti}a Cara.

Nagrada "Branko Miqkovi}" dodequje se po 39. put, a laureatu }e biti uru~ena na sve~anosti 7. aprila u Gradskoj ku}i.

KWI@EVNI NOVITETI

Sive mrqe u se}awu U ediciji “Prosefest� Kulturni centar Novog Sada ovih dana je objavio najnoviji roman \er|a Konrada “Klatno�, u prevodu Arpada Vicka. Vi{e Konradovih naslova je objavqeno na srpskom jeziku, a ovaj je, moglo bi se re}i, nastavak autobiografskih kwiga koje je nedavno {tampao beogradski “Arhipelag�: “Odlazak od ku}e, povratak ku}i� (2008) i “Pomra~ewe sunca, na brdu�

(2009).

Kako sam autor obja{wava, “Klatno�je rezultat kopawa po sopstvenom se}awu, sa ciqem da se o`ive i rasvetle sive mrqe pro{losti. A ta pro{lost \er|a Konrada ( 1933), jednog od najve}ih `ivih evropskih pisaca i mislilaca, uzbudqiva je kao i vremena u kojima je `iveo. Kao i mnogi intelektualci koji su stvarali u repre-

sivnim re`imima, i Konrad je kwi`evnu slavu prvo stekao izvan domovine Ma|arske, ali se kasnije sve promenilo.

Arpad Vicko, Konradov ekskluzivni prevodilac na srpski, ka`e da “Klatno� iscrtava unutra{wu mapu pustolovine samorazotkrivawa- sopstvenih sklonosti, strahova, `eqa, qubavi- vlastitog habitusa, otkrivaju}i uz to, kao nikad do sada, i tajne pi{~eve radionice.

Samu strukturu kwige na neki na~in odre|uju okolnosti wenog nastanka. Re~ je o minijaturama, o re~enicama koje su “umre`ene� na onaj na~in na koji skaka~ plete svoju mre`u na {ahovskoj plo~i, kre}u}i se nelinearno i na preskok, pa je i ovu kwigu mogu}e tako ~itati.

R. Lotina

DUBROVA^KA KWI@EVNOST

ÉŠÉ­ÉŹ

U Galeriji likovne umetnosti poklon zbirci Rajka Mamuzi}a, danas u 13 }e biti otvorena nova stalna postavka u kojoj }e se na}i po jedno delo svih 35 umetnika iz osnovne zbirke. Novu postavku ~ini 28 slika i sedam skulptura stvaranih u {estoj i sedmoj deceniji pro{log veka. Jedna od namera bila je da se s novom postavkom oslika i vreme u kojem je ova zbirka nastala, kako navodi kustos ove izlo`be Jovanka Stoli}, ali ona prikazuje i karakteristi~ne umetni~ke stavove tog Miodrag Popovi}, Belo i sivo: korpa sa gro`|em, 1954 vremena, morfolo{ku razu|enost likovne scene, rala{tvo prve posleratne geneOsnovni fond Zbirke ~ine kao i hronologiju umetni~kih racije umetnika. Uvode}i u dela 35 umetnika prve posleratde{avawa.

Zbirku dela svojih prijateqa, ne generacije. U trenutku osniOsnovni fond Zbirke predciq mu je pre svega bio, da isvawa Osnovni fond Zbirke je stavqa jedinstven pregled srptakne ulogu ove generacije u obuhvatao 438 umetni~kih dela, ske umetnosti, nastale u prvim kreirawu na{e likovne scene. slika, skulptura, crte`a, gradecenijama posle Drugog svetZbirka je u velikoj meri oslifika i tapiserija. Zahvaquju}i skog rata. Wen „karakter i razkala vreme u kojem je nastala. kasnijim poklonima kolekciomere“, odredio je sam kolekcioDokaz za to su sabrane skoro u nara, ali i umetnika i wihovih nar Rajko Mamuzi} , „izborom i celini umetni~ke grupe: "Zaporodica, fond se popuwavao. brojem umetnika“, a wenu umetdarska grupa" (~iji ~lanovi Od umetni~kih dela pristiglih ni~ku vrednost potvrdili su napredstavqaju jezgro grupe "Jedau Galeriju posle smrti kolekci{i najeminentniji istori~ari naestorica" koja je i osnovana onara, osnovana je i pro{irena umetnosti. Karakter Osnovnog na inicijativu Milorada-Bate Zbirka osnovnog fonda. Danas fonda Zbirke odre|en je MamuMihailovi}a), "Decembarska obe sadr`e 933 umetni~ka dela. zi}evim interesovawem za stvagrupa" i "Beogradska grupa".

N. Pej~i}

Biblijski i poslovi~ni iskazi

20.30

DNEVNIK

ɆȿȭÉ?É‡ČşÉŠÉˆČžÉ‡É‚ ȞȺɇ ɂȽɊȿ

ɄɨɧɰÉ&#x;ÉŞÉŹ É­ÉąÉ&#x;ɧɢɤɚ ȝɚɼÉ&#x;ɏɍɤÉ&#x; ɲɤɨɼÉ&#x; É‡É¨ÉœÉ˘ ɋɚɞ Âą ÉˆÉžÉŤÉ&#x;ɤ ÉĄÉš ÉŤÉšÉœÉŞÉ&#x;ÉŚÉ&#x;ɧɭ ɢÉ?ÉŞÉ­

ȝɅȺȽȺȳɇȺ ɋɇɉ ÉŠÉŞÉ&#x;ÉžÉŤÉŹÉšÉœÉ&#x; Âą ɤɨɧɰÉ&#x;ɪɏɢ ɢ ɨɍɏɚɼɢ ɊɪɨÉ?ɪɚɌɢ Âą ÉˆÉŠČ˝ČşÉ‡É‚É ÉˆČźČşÉ‡Čş É‰ÉˆÉ‹ČżÉŒČş Ɏɚɤ ÉŤ É†ČşÉŠÉ„ČżÉŒÉ‚É‡Č˝ É‰ÉˆÉ ÉˆÉŠÉ‚É’ÉŒČż É ČşČžÉŠÉ€ČşČźČş É‰ÉŠČşČźÉˆ É‚É É†ČżÉ‡Čż É‰ÉŠÉˆČ˝ÉŠČşÉ†Čş

U izdawu Instituta za kwi`evnost i umetnost, nedavno je objavqena studija Bojana \or|evi}a “Biblijski i poslovi~ni iskazi u dubrova~koj kwi`evnosti� (Beograd, 2009).

Kwiga je rezultat autorovih prou~avawa intertekstualnih veza biblijskih i poslovi~nih iskaza i izraza sa delima dubrova~kih pisaca 16, 17. i 18. veka. Prva celina studije obuhvata ~etiri poglavqa - “Narativnost u pesmi “Bogoqubno razmi{qawe od muke Isukrstove� Mavra Vetranovi}a i wena biblijska osnova�, zatim, “Marin Dr`i} i Biblija�, “Biblijske sentence u melodramama Xona Palmoti}a� i “Kwiga o Tobiji u epskom vi|ewu Lukrecije Boga{inovi}�.

Pesnici renesanse su teme i motive za svoju tzv. bogoqubnu (religioznu) poeziju crpili uglavnom iz sredwovekovne pobo`ne poezije. Kada razmatra biblijski predlo`ak, \or|evi} uo~ava dvostruku transpoziciju. U delima sa izrazito hri{}anskom idejom (M. Vetranovi}, X. Palmoti}, L. Boga{inovi}) u Bibliji su pronala`eni tematski i motivski

uzori, a dela ovih stvaralaca su svojevrsna poeti~ka potvrda biblijskog izvornika. S druge strane, u dramskim delima Marina Dr`i}a, biblijski tekst egzistira kao preoblikovani izvor podre|en specifi~nom `anru u kome se vr{i wegova transformacija.

Iako je `ivot Dubrovnika bio najuo~qiviji izvor wegovih dela (komedije, pastorale), opet je Dr`i}ev filozofski, moralisti~ki i poeti~ki sistem umnogome zasnovan na anti~kom obzorju, bilo izvornom, bilo transponovanom italijanskim posrednicima. U pojedinim slu~ajevima, wegove aluzije na Bibliju su povr{ne, uzgredne i ~esto sentencione.

Nema Dr`i} nikakve druge namere do da svoje likove u~ini `ivotnijima, kada im da priliku da se uzgred, i u prolazu, zakliwu na “po ~etiri van|eqa� (lik Trip~eta Kotoranina u “Dundu Maroju�). Ovo mo`e, s jedne strane, da ~udi s obzirom da je Dr`i} i kao sve{tenik morao u svesti imati hri{}ansku svetu kwigu, mada biblijski predlo`ak nema ve}eg zna~aja za su{tinu wegovog dramskog dela.

U drugoj celini kwige obuhva}ena su ~etiri poglavqa “Poslovi~ni izrazi i wihova funkcionalnost u poeziji Dinka Zlatari}a�, “Narodne poslovice i nivoi wihove upotrebe u melodramama Xona Palmoti}a�, “Poslovice i poslovi~ni izrazi u dubrova~kim preradama Molijerovih komedija� i “Jedna izreka i weno literarno poreklo�.

I kada su u pitawu poslovice i poslovi~ni izrazi, autor nastoji da uo~i i obrazlo`i wihovu poeti~nu funkciju, kao i na~ine na koje ih je odre|eni pesnik upotrebqavao (doslovni citati, varijacije, modifikacije). \or|evi} navodi kako su prevodi Molijerovih komedija pru`ili raznovrsni spektar upotrebe poslovica i najboqe pokazali kako one doprinose dramskoj zasnovanosti i teatarskoj ingenioznosti.

Posledwu celinu kwige ~ini studija “Poslovice Dani~i}eve zbirke i Sveto pismo� koja, kao neka vrsta rezimea, prou~ava odnos same Biblije i narodnih poslovica proisteklih iz hri{}anske svete kwige.

Sini{a Kova~evi}

KULTURA

DNEVNIK

sreda31.mart2010.

BALA[EVI]EV REDITEQSKI PRVENAC 20. I 21. APRILA U CENTRU „SAVA”

Premijera filma „Kao rani mraz” Re`iserski debi pop kantautora \or|a Bala{evi}a film "Kao rani mraz" godinu i po od zavr{etka snimawa sti`e pred publiku 20. i 21. aprila projekcijama u beogradskom Sava centru, najavqeno je na sajtu dvorane www.savacentar.net. Re`iser, scenarista i autor muzike Bala-

{evi} pred kraj snimawa u leto 2008. godine rekao je novinarima da je "siguran da to ne}e biti najgori film snimqen u ovoj zemqi", i da }e "Kao rani mraz" biti "prvi vojvo|anski film". "@elimo da predstavimo jedan deo sveta koji se zove Vojvodina, bez ikakvih separatisti~kih, autonoma{kih i ko zna ka-

kvih ambicija. ^isto `elimo da se malo odu`imo zavi~aju i delu sveta u kojem `ivimo", rekao je tada Bala{evi}.

Prema ranijim najavama u Bala{evi}evom debitantskom filmu igraju Rade [erbexija, Mustafa Nadarevi}, Mira Bawac, Nikola \uri~ko, Marko

Makivi}, Zijah Sokolovi}, Pe|a Bjelac, kantautorova k}erka Jovana Bala{evi} i drugi. Jedna od asistenkiwa re`ije je i Bala{evi}eva druga k}erka Jelena, a u filmu }e se na kratko pojaviti i sam rediteq i wegov sin Aleksa Bala{evi}.

Scenario za film Bala{evi} je napisao na osnovu svoje bala-

de "Pri~a o Vasi Lada~kom", ali je istakao da film odudara od pesme i da }e gledaoci mo}i da vide "jedan neo~ekivani rasplet doga|aja". Producentska ku}a "Salajka" navodi da je film pri~a o qubavi, oslowena na "Pri~u o Vasi Lada~kom', ali ovaj put ispri~anu o~ima

wegovog sestri}a Nikole, svedoka svega {to se dogodilo nakon radwe opisane u pesmi. Direktorka "Salajke" Bala{evi}eva supruga Olivera Bala{evi}, koja se tako|e pojavquje u filmu, najavqivala je da }e se snimawe i postprodukcija uklopiti u planirani buxet od dva miliona evra.

(Beta)

MIHAJLO PANTI] GOST KWI@EVNE OP[TINE VR[AC

Zadovoqstvo u ~itawu Na tribini “Sredom kod Sterije”, koju prire|uje Kwi`evna op{tina Vr{ac, ve~eras u 19 sati bi}e gost Mihajlo Panti}, autor kwige “Dnevnik jednog u`ivaoca ~itawa”. U ediciji “Nesanica” objavqene su , tako|e, i dve prethodne kwige iz Panti}evog projekta “li~ni azbu~nik pisaca”: “[ta ~itam i {ta mi se doga|a (1998) i “Svakodnevnik ~itawa” (2004). Kao i prethodne dve kwige i “Dnevnik jednog u`ivaoca ~itawa” spaja dve su{tinske dimenzije kwi`evnog rada – pripovedawe i kriti~ka opservacija ovog istaknutog stvaraoca i mislioca. Mihajlo Panti} na osoben na~in usagla{ava pripoveda~ko – kriti~ke portrete autora prema kojima neguje posebnu sklonost i afinitete. Zanimqivo je da Panti} od krokija i mini portreta pisaca, kako doma}ih tako i stranih, gradi i stvara svoju izazovnu pri~u.

U ovoj jedinstvenoj kwizi - isti~e urednik KOV-a Petru Krdu , Mihajlo Panti} je iskusni i tanani ~italac, a to zna~i da je punokrvni pisac. Kad biste ga pri-

upitali {ta radite, wegov odgovor bi svakako bio - ~itam.

To je najre|a aktivnost kod nas, a to {to radi Panti} podse}a me na zadovoqstvo u tekstu Rolana Barta, semioti~ara i filozofa Rolana Barta. Kwiga “Dnevnik jednog u`ivaoca ~itawa” upotpuwuje raniji projekat objavqenih dela

23

POZORI[NE PREMIJERE

U punom sjaju Milan Stepanov, Suncokreti, adaptacija i re`ija Milo{ Jagodi}, Pozori{te mladih Kao {to je to slu~aj u `ivotu, pa i u umetnosti, prijateqi su ono po ~emu se meri vrednost ne~ijeg `ivota. Ne zbog tr`nice, nego zbog samih sebe. Kao u planetarno popularnom serijalu "Gospodar prstenova", u delu Milana Stepanova "Suncokreti" prijateqstvo je kqu~ uspeha i u dru`ini jednog drugog "prstena" sun~evog. Za predstavu "Suncokreti" u Pozori{tu mladih, koju je za decu i mlade re`irao Milo{ Jagodi}, kqu~ uspeha bio je kreativan i posve}en rad, bez one "~uvene" zadr- Iz predstave „Suncokreti” {ke da je re~ o mla|oj, pa samim tim i mawe odnosno izre`iranih i odgluzahtevnoj publici. mqenih mesta. Tako se uspostaU avanturi u kojoj suncokrevqa poverewe i predstava ti `eqni du`eg dana i sun~evog "Suncokreti" s publikom kosjaja pristaju na turbo/ vraxbimunicira odli~no, ~ak i pored ne, da bi se kasnije zapetqali i svog za mla|i uzrast prili~no ispetqali, i ~ak i ve{ticu uszahtevnog trajawa. peli da prizovu pameti, kao Nijansiraju}i likove na najve}a vrednost ispostavqaju osnovu wihovih karakternih se rediteqska i gluma~ka veosobina, uspevaju}i da ih ne {tina. Iako sva u bajkovitim preuveli~aju do groteske (Mrmetaforama, ovi akteri pri~i gud, Bucko, Mudrica, Zeba, Sunprilaze neposredno i saop{ta~ica, Veselko, Grdana Gvozdenvaju je direktno i nepatvoreno, zuba, Sun~ev sjaj), Slobodan aktuelnim jezikom - kao da je Ninkovi}, Ervin Haximurtestvarna, gotovo bez "la`nih", zi}, Maja Brukner, Marija Mi-

Gostovawe SNP u Beogradu

Foto: B. Lu~i}

trovi}, Slavica Vu~eti}, Ivan \uri}, Sa{a Latinovi} i Sawa Tomi}, obavili su veoma zna~ajan deo posla, jer su funkcionisali bez gre{ke i s o~iglednim u`ivawem. Velika scena Pozori{ta mladih donela je i veliki poligon za vizuelni rad na predstavi, koji su od rediteqskog mizanscena, preko scenografije Aleksandra Veqanovi}a, do kostimografije Milice Grbi}-Komazec, svi znala~ki iskoristili, pa su "Suncokreti" bqesnuli punim sjajem.

Igor Buri}

USKORO 60. FESTIVAL PROFESIONALNIH POZORI[TA VOJVODINE U ZREWANINU

Predstave, izlo`be, razgovori...

Mihajla Panti}a koji na ovaj na~in pi{e svojevrsnu istoriju moderne srpske i svetske kwi`evnosti. Po mi{qewu Gojka Bo`ovi}a, koji preporu~uje kwigu, Panti} je najzna~ajniji kriti~ar u srpskoj kwi`evnosti u posledwe tri decenije.

- Pisan lepo, i negovnim pripoveda~kim stilom, {to se mawe primewuje u na{oj kritici, "Dnevnik jednog u`ivaoca ~itawa" nastaje na temequ zahteva – ~itati svaki dan. Tom zahtevu nije lako iza}i u susret, ali na wemu, pre i posle svega, opstaje kwi`evnost - zakqu~uje Bo`ovi}.

Panti} je ro|en 1957. u Beogradu. U kwi`evnosti je debitovao 80tih godina dvadesetog veka, da bi do danas objavio vi{e od ~eterdest kwiga, studija, eseja, kwi`evnih kritika, te osam kwiga pri~a, me|u kojima su: Vonder u Berlinu, Novobeogradske pri~e, Sedmog dana ko{ave, Ako je to qubav,Ovoga puta o bolu… Dobitnik je Andri}eve nagrade kao i nagrade grada Beograda. Kwige su mu prevdene na dvadesetak jezika i uvr{tene u mnoge antologije kod nas i u svetu.

Srpsko narodno pozori{te (SNP) iz Novog Sada danas i sutra gostova}e u Beogradu na scenama Ateqea 212 i Jugoslovenskog dramskog pozori{ta (JDP), najavila su dva prestoni~ka teatra. U Ateqeu publika }e ve~eras, imati priliku da vidi "]elavu peva~icu" koju je po poznatom tekstu E`ena Joneska re`irala Beba Bala{evi}.

Scenografiju za predstavu uradila je Mira Jovanovi}, kostimografiju Olivera Bala{evi}, a u gluma~koj podeli su Jovana Bala{evi}, Du{an Majki}, Tawa Pjevac, Miroqub Turajlija, Petar Jovanovi} i Sowa Bi{evac.

Na Velikoj sceni "Quba Tadi}" JDP-a SNP }e 1. aprila predstaviti komadom "Lepotica Linejna" koju je po tekstu Martina Makdona re`irao glumac Boris Isakovi} koji u wemu i igra.Pored wega, igraju i Jasna \uri~i}, Ksenija Martinov-Pavlovi} i Marko Savi}. Scenografiju je uradio Geroslav Zari}, a kostimograf predstave je Marina Sremac.

Akteri

Sadr`aj

Re~ kritike

Po{to se [erlok Holms (Robert Dauni Xunior) i doktor Votson (Xad Lou) udru`enim snagama i na svoju ruku, pre londonske policije, dokopaju lorda Blekvuda (Mark Strong), serijskog ubice i okultnog gurua, slu~aj bi trebalo da je zatvoren. Obavqeno je i javno ve{awe lorda "|avolovog sluge" Votson li~no je potvrdio wegovu smrt - kad ono posle tri dana, Blekvud iznutra razbio kameni pokrov grobnice i vaskrsnuo. I dok se Votson pakuje da bi se preselio kod verenice, Holmsa pose}uje wegova vi{e nego krimi muza Irena Adler (Rej~el Mekadams) koja ima misterioznog poslodavaca...

Holms je u svakom slu~aju `eqan anga`mana i akcije a novootvoreni slu~aj Blekvud }e i wemu, Votsonu i Ireni koja je indirektno ume{ana, pru`iti niz prilika za aktivirawe i mo`danih vijuga, i mi{i}a.

Tvorac mnogima omiqenih i uspelih filmova, "Dve ~a|ave dvocevke" i "Sne~" (ali i bar toliko filmskih proma{aja), Gaj Ri~i iznedrio je novog, bitnim delom ovovremenog, solidnog i zabavnog filmskog [erloka Holmsa, naravno, besmrtnog literarnog junaka Artura Konana Dojla. Sme{ten u svoje vreme i mesto, London i okolinu s kraja XIX veka, u ~uveni stan u Ulici Bejker, Holms je sve {to smo navikli da je, ali je od sada i novi akcioni junak. I to nimalo ne smeta. Dodu{e, umesto uglavnom simpati~no mirnog, pomalo mra~nog, kontemplaciji okrenutog Holmsa, i Daunijev mudri i cini~ni privatni detektiv nepresu{nog entuzijazma u progonu kriminalaca, najpre je eufori~ni, hiperaktivni i ne ba{ uredni momak u najboqim godinama. Taman, jo{ sposoban za po koju egzibiciju parkura kao i ozbiqno klasi~no pesni~ewe. Tako, kod Holmsa i daqe um caruje ali u kombinaciji sa snagom, koja "klade vaqa". U prilog filma idu i dobro pogo|ena gotska atmosfera (u skladu sa okultnom temom zapleta), svrsishodna upotreba efekata i kompjuterske grafike u koje su sme{tene dovoqno sugestivne kreacije cele gluma~ke ekipe.

Rediteq i scenaristi "[erloka Holmsa" su "dopisuju}i" Dojla ispo{tovali ne samo osnovnu ideju (lik i delo) wegovog, potvr|eno opet, svevremenog junaka, ve} i narativnu strukturu wegovih pri~a, podsetiv{i nas da u`itak (i sigurnost), uz tek mawa iznena|ewa, le`i u predvidivosti.

Zrewanin }e uskoro biti doma}in 60. festivala profesionalnih pozori{ta Vojvodine, koji }e biti odr`an od 12. do 18. aprila u tamo{wem Narodnom pozori{tu "To{a Jovanovi}".

Selektor Miroslav Miki Radowi} odabrao je sedam dramskih i ~etiri predstave za decu i taj izbor je ve} poznat, a sada je saop{ten i sastav `irija koji }e odlu~ivati o festivalskim nagradama. U tro~lanom `iriju su: upravnica Slovenskog qudskog gledali{~a iz Ceqa Tina Kosi, pozori{na kriti~arka Ana Tasi}, i direktor Drame Narodnog pozori{ta u Ni{u I{tvan Bi~kei.

Me|u prate}im programima su najavqene izlo`be, promocije kwiga i razgovori. Bi}e otvorena izlo`ba "U susret 60. festivalu profesionalnih pozori{ta Vojvodine" Pozori{nog muzeja Vojvodine, i promovisana kwiga

"Pozori{na Vojvodina" Miroslava Radowi}a i drugih autora.

Bi}e prire|en razgovor sa scenografom Miodragom Taba~kim, zatim kwi`evnikom i dramaturgom Laslom Vegelom, kao i sa upravnicom Narodnog pozori{ta / Kazali{ta / Nepsinhaz u Subotici Qubicom Ristovski i direktorom marketinga Ateqea 212 Igorom Brakusom na temu marketinga u pozori{tu. Najavqena je i promocija sajta "DNK lutkarstva" autora Jovana Carana.

I studenti glume svih klasa Akademije umetnosti u Novom Sadu izvodi}e svoje predstave tokom festivala.Voditeqka Okruglog stola bi}e Bojana Kova~evi} - Petrovi}.Festival }e biti zatvoren 18. aprila dodelom nagrada i programom u ~as nagra|enih u kojem }e igrati i pevati glumci vojvo|anskih pozori{ta.

N.P-j.

REPERTOAR

Film

Re`ija: Gaj Ri~i Scenario: Majkl Robert Xonson, Antoni Pekam i Lajonel Vigram Uloge: Robert Dauni Xunior, Xad Lou, Rej~el Makadams, Mark Strong, Edi Marsan, Xeraldina Xejms, Robert Mailet, Keli Rejli

[erlok Holms

V. Crwanski

24

SVET POZNATIH

sreda31.mart2010.

DNEVNIK

Koliko ko{ta poqubac Kejt Mos

Kejt Mos

dgovor je - pet hiO qada funti! Na humanitarnoj akciji na

kojoj se prikupqao novac za de~ju bolnicu u Londonu, supermodel Kejt Mos ponudila je svoj poqubac.

Po{to je rekla da daje svoje usne na aukciju, javilo se mno{tvo obo`avalaca koji su `eleli

PAPARACO

da provere kako se manekenka qubi. Sre}ni dobitnik ponudio je 5.000 funti za poqubac sa Mosovom. Iako je poqubac trajao samo sekundu, i stigao s zaka{wewem od ~ak godinu dana, Ho{ Ibrahim nije se pokajao zbog potro{enog novca.

Za vreme dobrotvorne ve~eri, na kojoj je na aukciji bio i nekada{wi „Pirat sa Kariba” Orlando Blum, prikupqeno je vi{e od 50.000 funti.

Antonio Banderas

Telo od milion dolara

eva~ica sa Barbadosa Rijana na P svoj izgled godi{we potro{i oko milion dolara. U tu cenu ~ak nisu ukqu~ene ni haqine, ta{ne ili cipele sa potpisom nekog dizajnera, ovaj milion je samo za „osnovne” stvari.

Magazin „Dejli star” je izra~unao koliko bi prose~nu lepoticu ko{talo da izgleda kao Rijana (22), i do{ao do slede}ih podataka.

Rijana godi{we na li~nog trenera i kuvaricu tro{i 840.000 dolara.

Trener joj je na usluzi 24 sata, na svim kontinentima, za hiqadu i po dolara, dok wena kuvarica Amira radi za dnevnicu od 800 dolara.

A tu su jo{ i {minkeri, frizeri, stilisti, pa milion dolara ode samo na osnovne stvari.

Sintija Nikson, Sara Yesika Parker i Kristin Dejvis uveliko snimaju drugi deo filma „Seks i grad”, te su obnovile prijateqstvo i pononovo po~ele da izlaze zajedno, na veliku radost paparaca.

Aktivista za `enska prava

panski glumac Antonio [ Banderas postao je UNov ambasador dobre voqe, a

wegov }e zadatak biti promovisawe `enskih prava, za{tite `ivotne okoline i globalne borbe protiv siro-

ma{tva. Banderas je naglasio da je va`no u~initi sve napore kako bi se pobedilo siroma{tvo jer nam ono „uskra}uje potencijal koji imamo kao qudska bi}a i spre~ava nas da budemo ono {to jesmo”.

- Mo`emo pobediti siroma{tvo jer imamo znawe i resurse potrebne za to -

rekao je poznati {panski glumac Antonio Banderas.

Me|u UN-ovim ambasadorima dobre voqe nalaze se i fudbaleri Didie Drogba, Ronaldo i Zinedin Zidan, kao i teniserka Marija [arapova i norve{ki princ Hakon. ve ~e{}e se pojavquju u tabloS idima pri~e o razuzdanom `ivotu An|eline @oli pre nego

Sandra Bulok

OUT

IN

Maraja Keri

Nesta{na An|a

An|elina Yoli

Fla{om u stomak a koncertu grupe N „Guns N'Roses” u Brazilu u jednome tre-

BISERI

Aksel Rouz

nutku iz publike je doletela fla{a puna vode i pogodila frontmena Aksela Rouza direktno u stomak. Besni Aksel je istog trenutka prekinuo koncert.

Tokom izvo|ewa pesme „Chinese Democracy” neko iz gomile razgaqenih obo`avalaca pogodio je Aksela bocom punom vode direktno u stomak. Aksel je tada zamolio momke da prestanu sa svirkom i obru{io se na obo`avaoca koji ga je ga|ao bocom.

- Ajde, iza|i, kukavico! Da te vidim. Meni nije problem da prekinem koncert i odem. Qudi, `elite li da se zabavqate?" - viknuo je Aksel, na {ta je dobio veliko i glasno odobravawe publike pa je smogao snage da nastavi s koncertom.

{to je upoznala Breda Pita. Navodno je lepa glumica jo{ kao maloletnica bila spremna na sve samo da dobije {ta `eli.

Da je zaista bila slobodnija od ve}ine svojih vr{wakiwa dokazuju i fotografije Harija Langdona, koji je napravio nekoliko portreta An|e kada joj je bilo samo 15 godina. Poznati pisac Endrju Morton tvrdi da je An|elina sa 16 godina provela strastvenu no} s de~kom svoje majke Mar{elin Bertran, kojoj je celu aferu na kraju priznala.

Yeni Pol, autorka kwige „Bred Pit i An|elina @oli: Istinita pri~a”, tvrdi da je @olijeva bila qubavnica Ralfa Fajnsa i svog biv{eg supruga Yonija Lija Milera u vreme kad je upoznala Breda Pita, te da je provela no} s Mikom Yegerom na snimawu spota „Anybody Seen My Baby”, u vreme kada je on bio u braku s Yeri Hol.

o o {t te{k je mi o k i a ol st emi t nedo Nije ma, ali ni opu{t u a i a s ~ t e m e p a m a s , jer am n seks `asno s reme. v U . e m no edw posl

Pamela Anderson, glumica

GLOBUS

DNEVNIK

sreda31.mart2010.

25

Usvoj ili iznajmi babu oqska deca koja nemaju tu sre}u da su im baka i deka `ivi, sada mogu da ih iznajme ili usvoje i tako obogate svoje detiwstvo.

Projekat spajawa usamqenih penzionera sa porodicama u kojima nema `ivih ~lanova najstarije generacije osmislili su penzioneri iz grada Ra}ibo`a, na jugu Poqske. Realizuje se posredstvom {lezijskog Univerziteta tre}eg doba, a ovih dana bi}e pokrenut i u Var{avi.

Autori projekta po{li su od istra`ivawa po kojima ~ak tre}ina porodica u Poqskoj ne odr`ava veze sa babama i dedama, a ankete agencije CBOS pokazale su da ~ak 80 odsto Poqaka smatra da babi i dedi duguje ne{to vrlo vredno i da ima lepe uspomene na wih iz detiwstva. „Povezujemo usamqene bake s porodicama koje nemaju baku.

Vreme provode sa unucima. Do sada smo spojili pet baka i porodica”, kazao je za „@e~pospo-

P

Najmla|a evropska baka edna Italijanka iz Napuqa dobila je titulu najmla|e bake Evrope nakon {to je wena k}erka donela na svet devoj~icu. \ulija Elija (29) postala je pre nekoliko nedeqa sre}na baka devoj~ice po imenu Lucija. Wena k}erka Ana rodila je Luciju, svoje prvo dete, u 14. godini.

Veoma sre}na zbog titule najmla|e bake, \ulija ipak priznaje da nije lako prihvatila trudno}u svoje k}erke. „@elela sam druga~iju budu}nost za moju k}erku, po{to do-

J

bro znam koliko je te{ko biti majka tinejxerka. Istorija se za nas, u stvari, ponovila. Puno brinem o mojoj unuci, koja je za mene kao druga k}erka”, izjavila je ona. \ulija je imala samo 15 godina kada je rodila Anu. Majka, k}erka i mala Lucija `ive u zajedni~kom domu u kome im se pridru`io i bebin otac, star 18 godina.

Mladi otac jo{ ide u {kolu i nakon nastave brine o prinovi, dok je maloletna majka odlu~ila da za sada prekine {kolovawe, preneli su lokalni mediji.

litu” {ef projekta Pjotr Klima.

U bazi podataka lokalne ispostave Univerziteta tre}eg doba u Ra}ibo`u trenutno je na raspolagawu 12 baka.

Prose~na baka za iznajmqivawe jo{ nije napunila 80 godina i

Nojeva jaja hit u Britaniji elika su kao 24 koko{ija, treba im 90 minuta da se skuvaju, jedno ko{ta 19 funti, pa ipak su, na op{te iznena|ewe, postala hit na britanskom tr`i{tu - nojeva jaja. [efovi britanskog lanca supermarketa „Vejtrouz” zadovoqno trqaju ruke jer je potra`wa za nojevim jajima, koja su uvrstili u ponudu 2008. godine, od tada sko~ila za neverovatnih 573 odsto.

Jaja koja le`e afri~ki crni noj te{ka su oko dva kilograma i imaju bla`i ukus od koko{ijih.

Ali, pre nego {to pristupite wihovoj pripremi, bilo bi dobro da donesete kutiju sa alatom, mo`da ~ak i bu{ilicu, jer kafenom

V

ili supenom ka{ikom te{ko da }ete uspeti da razbijete u`asno tvrdu qusku. ^eka vas borba.

Portparol „Vejtrouza” ka`e: „Nojeva jaja imaju specifi~no blag ukus i teksturu, pa su idealna za kuvawe. Za one koji se razumeju u kuhiwu, re}i }u da je jedno dovoqno za stotinu puslica ili 32 suflea!”.

Poqoprivrednik sa farme „Klarens kort” u Kornvolu koja ih snabdeva jajima afri~kog crnog noja isti~e da se mo`e lako desiti da najve}a jaja me|u svim pti~ijim vrstama uskoro postanu sastavni deo doru~ka na svim ve}im stolovima {irom zemqe.

Genije opet odbija milion dolara rigorij Pereqman, poznati ruski matemati~ar, po svemu sude}i, ne}e primiti nagradu od milion dolara koju mu je dodelio Klejev institut iz Masa~usetsa za dokaz Poenakreove hipoteze, {to je jedan od matemati~kih zadataka milenijuma.

To je prva u istoriji dodela takve nagrade i prvi od re{enih zadataka. Zadacima milenijuma nazvano je sedam matemati~kih problema „klasi~nih zadataka ~ije re{ewe nije nikad na|eno”, pi{e „Politika”.

Klejev institut smatra da bi dodela ovako visokih nagrada za svaki od wih, ne samo ubrzala re{avawe problema, nego i „razvejala zabludu dru{tva da je u matematici sve ve} ura|eno i da je ona umnogome ve} mrtva nauka” .

Klejev i Poenkareov institut nameravaju da 8. i 9. juna u Parizu organizuju konferenciju posve}enu Poenkareovoj hipotezi i wenom dokazu. Da li }e se na woj pojaviti i Grigorij Pereqman, nije poznato.

Saradnik peterbur{kog odeqewa Matemati~kog instituta, u svetskoj nauci poznat kao Gri{a, pro~uo se u svetu po{to je na sajtu laboratorije u Los Alamosu (u novembru 2002. i martu 2003) objavio dva ~lanka pod imenom Gri-

G

{a Pereqman. U wima je pokazao shemu dokazivawa Poenkareove hipoteze.

Dobio je brojne pozive najve}ih svetskim nau~nih ~asopisa da objavi ~itav rad, a stigli su i pozivi za rad u najboqim svetskim nau~nim institutima, ali je Pereqman ostao u svom malom stanu u Peterburgu u kome, koliko je poznato, `ivi sa majkom, po{to je nezaposlen – najverovatnije od wene penzije.

Vrlo malo izlazi, ne koristi mobilni telefon, gotovo se ni

dobrog je zdravqa. Za sada se za projekat ve}inom javqaju Poqakiwe kojima je profesija bio rad sa decom. Kandidatkiwe moraju da budu polaznice Univerziteta tre}eg doba, po{to on garantuje za wihove dobre namere i po{tewe, a zavr{avaju i poseb-

ne kratke pedago{ke i psiholo{ke kurseve.

Neke bake za iznajmqivawe, kao koreograf Aleksandra Orlovska, imaju svoje unu~i}e, ali na drugom kraju sveta. Orlovska je tako preko projekta po~ela da vodi brigu o sedmogodi{woj @u`u i ~etvorogodi{wem Pjotru. „Projekat se razvija, ali ne potpuno glatko. Neki ra~unaju da }e dobiti besplatnu dadiqu, drugi da }e zaraditi. Oni kojima se posre}ilo ne razgovaraju sa medijima jer ka`u: @ ´ elimo toplinu a ne da se za nas ~uje´”, ka`e Klima.

Psiholozi hvale ideju, jer vreme provedeno sa starim qudima mo`e da poka`e deci da je stariti prirodno i da im pomogne da na penzionere ne gledaju kao na nekakve gore qude, ali dodaju da ne treba po svaku cenu stvarati iluziju porodice.

Na sli~nu ideju, spajawa baka i deka iz seoskih doma}instava sa unu~i}ima u gradovima, do{lo se ranije u Ma|arskoj.

sa kim ne dru`i. Tokom godina usamqenosti radio je upravo na dokazivawu Poenkareove hipoteze.

Pereqman odbija svaki kontakt sa medijima. Ipak razlog za wegovu samoizolaciju mo`e se na}i u jednoj od davnih izjava koju je dao prijatequ novinaru: „I me|u matemati~arima postoje vi{e ili mawe po{teni qudi, ali skoro svi oni su komformisti – i oni po{teni spremni su da trpe one koji su ne~asni. Zato se u izolaciji ne na-

laze oni koji naru{avaju eti~ke norme, nego takvi kao ja.”

Ovaj stav potvrdio je i odbijaju}i da primi evropsku nagradu za matematiku uz obrazlo`ewe da su je dodelili „nekompetentni qudi”. Prema nekim, neproverenim informacijama, Pereqman se vi{e ne bavi naukom jer je „razo~aran”.

Sergej Kisqakov, direktor Instituta Steklova, ruske akademije nauka, u kome je nau~nik radio rekao je novinarima da je Pereqman dao otkaz 2006. godine i da se od tada u institutu nije pojavqivao. „Pitate me da li je on normalan. Znate, pojam normalnog je relativan. Da ka`emo ovako – svi mi imamo neke ~udne osobine, samo ih neki imaju vi{e. Pereqman ih ima vi{e od drugih. Neobi~an ~ovek, naravno”, objasnio je on.

Osim evropske, ~uveni nau~nik je odbio da primi i Fildsovu medaqu koja je tako|e pra}ena sa milion dolara, 2006. godine. Predsednik Svetskog saveza matemati~ara Xon Bol je dolazio u Peterburg i dva dana ga ube|ivao da otputuje u Madrid i primi nagradu, ali uzalud.

Fildsova nagrada predstavqa matemati~ki analog Nobelovoj nagradi, pi{e „Politika”.

Robija zbog provale u zatvor S

ud uz Floridi osudio je danas Silvestera Xilsa (25) na 15 godina zatvora, zbog toga {to je prekr{io uslovnu kaznu kada je poku{ao da se vrati u zatvor iz koga je oslobo|en nedequ dana pre toga.

On je u avgustu poku{ao da se popne na ogradu zatvora, visoku 31,5 metara, i presko~i je, ali je uhva}en i hospitalizovan zbog te{kih posekotina od bodqikave `ice.

Xils je nedequ dana pre tog incidenta pu{ten pre vremena iz zatvora, gde je slu`io kaznu za ubistvo, zato {to je prihvatio nagodbu.

On je prilikom poku{aja da se vrati u zatvor molio stra`are da ga prime nazad, zato {to se pla{io osvete porodice svoje `rtve, javio je AP.

Poro|ajna sala u bojama fudbalskog kluba

Po{teni nalaza~ tu`i vlasnika nov~anika S imone Kjesi, Italijan koji je prona{ao nov~anik s ~ekovima u iznosu od 715.000 evra i predao ga policiji, najavio je tu`bu protiv vlasnika novca zato {to mu je kao nagradu ponudio samo 500 evra, prenela je danas italijanska agencija ANSA. Po{to je u februaru u mestu Skandijano, u blizini Re|o Emilije, prona{ao nov~anik s ~ekovima u vrednosti od 715.000 evra, me|u kojima i jedan od 100.000 koji je odmah mogao da se unov~i, 31-godi{wi Kjesi je predao dokumenta policiji tog mesta, o~ekuju}i od vlasnika nagradu.

Italijanski zakon predvi|a nagradu za vra}awe izgubqenog novca u iznosu od 10 do 20 odsto wegove vrednosti.

Po{teni nalaza~ novca prvo je morao da ~eka da mu se vlasnik ~ekova javi, a zatim je

dobio ponudu od 500 evra za nagradu, {to je mnogo mawi iznos od onog predvi|enog zakonom.

Kako je preneo jedan lokalni dnevni list, Kjesi, trgovac iz mesta San Martino, najavio je da }e podneti tu`bu protiv vlasnika ~ekova kako bi dobio zaslu`enu od{tetu.

Kjesi je objasnio da mu je vlasnik izgubqenog novca prvo rekao da je gra|evinski preduzetnik i da zbog ekonomske krize nema novca, a da mu je zatim, pre pet dana, wegov advokat ponudio nagradu od 500 evra. „Osetio sam se kao da me zavitlava. Nije mi se zahvalio, ka`e da nema para, ponudio mi je 500 evra. Ne treba meni ni deset ni dvadeset odsto, ali 500 evra je 140. deo (iznosa)”, rekao je razo~arani Simone.

avija~i nema~kog fudbalskog kluba Hanover od sada }e svoju decu bukvalno od prvog minuta `ivota u~iti za koga treba da navijaju, po{to je u bolnici Frederiken{tift u tom gradu jedna sala za poro|aje dekorisana u klupskim bojama.

Pored toga, u sali se nalaze svi navija~ki rekviziti, a beba

N

se odmah nakon poro|aja obla~i u pixamu koja je tako|e u klupskim bojama. Sva deca koja se tu rode automatski se upisuju u klub navija~a, a prve godine ne pla}aju ~lanarinu.

U bolnici ka`u da je to bio pun pogodak i da je interesovawe toliko da }e uskoro verovatno na isti na~in opremiti jo{ jednu salu.

26

MU[KA POSLA / OGLASI

sreda31.februar2010.

Budite telefonski zavodnik ajzad ste sreli `enu svojih snova i nekako uspeli da dobijete wen broj telefona. [ta sada? Ovu igru treba dobro odigrati da bi tih nekoliko brojeva pretvorili u jo{ jedan izlazak ili vezu.

Evo kqu~nih gre{aka koje momci naj~e{}e prave: Uprogramirajte svoje ime u wen telefon! Ako ne zna ko zove, verovatno se ne}e javiti.

Mu{karci vide telefon kao sredstvo za dogovore, dok `ene vole da }askaju. Kada je nazovete, nemojte odmah nabacivati mesta i vremena sastanka – skoncentri{ite se na wu. ^esto je najboqe pri~ekati drugi ili tre}i razgovor pre nego {to je pozovete da iza|ete.

Nemojte ~ekati tri dana da je nazovete – nazovite je {to pre. Setite se, verovatno vam je dala svoj broj u nekom zanosu, a lepe `ene daju svoje broje-

N

ve mnogim mu{karcima. Iskoristite trenutak dok jo{ misli na vas.

Kod prvog poziva se spremite na to da }ete vi odra|ivati ve}inu govora. Budite zabavni, nemojte zapo~eti sa “Ej, ja sam Ivan, upoznali smo

se u X baru... Kako si?” Doooosadno.

Ako je nema kod ku}e i imate priliku da ostavite poruku na sekretarici – ostavite je. Ali neka bude kratka i nemojte o~ekivati da }e vas ona nazvati. Nazovite ponovo sutra u drugo doba dana.

Bodibilding za po~etnike ko `elite da do}ete, ali ne znate gde da po~nete, evo nekoliko osnovnih pravila za uspe{no bildovawe.

Imajte na umu da su informacije samo uputstva, uvek potra`ite dodatne informacije od starijih bildera, doktora i stru~waka za bodibilding.

A

Na|ite teretanu U potrazi za pravom teretanom za vas, neka vam prioritet bude ~isto}a prostora i prijateqsko osobqe koje je voqno da pomogne.

Ne `elite da provodite vreme (i pla}ate za to) u smrdqivoj prostoriji koja izgleda kao rupa. ^esto nam je udaqenost teretane izgovor da ne odemo, pa se pobrinite da vam je teretana blizu.

izgradite mi{i}nu masu da biste mogli da je oblikujete.

Oslu{kujte svoje telo Uvek pa`qivo slu{ajte {ta vam telo poru~uje. Ako se ose}ate slabo, umorno ili vam je muka, presko~ite ve`bu i vratite se slede}eg dana jo{ sna`niji.

Polovi~na ve`ba je besmislena.

To ne zna~i da je svaka modrica razlog za preskakawe ve`be. Modrica na cevanici ne treba da vas spre~i da odete do teretane

Postavite sebi ciqeve Nemojte sebi postavqati nerealne ciqeve jer }ete se vrlo brzo razo~arati. Malim koracima po~nite pa progresivnije bildujte mi{i}e i snagu, ali sopstvenim ritmom. Va{ primaran ciq je da pove}ate mi{i}nu masu celog tela. Kad ste mi{i}no sazreli, mo`ete dodatno bildovati odre|ene delove tela. Ne zaboravite da prvo morate da

nera. On }e vam biti motivator dokle god ste na istom nivou ili je on vi{e. Na ovaj na~in ve`ba } vam biti kompetitivnija i br`e }ete napredovati.

Obavezno se iste`ite Pre nego po~nete da peglate po tegovima, veoma je bitno zagrejati mi{i}e. Podstaknite krvotok laganom kardio ve`bom i istezawem svih mi{i}nih grupa – pogotovo onih koje }ete ve`bati tog dana.

Ostanite u istegnutom polo`aju 15 do 30 sekundi. Istezawem }e mi{i}i biti lak{i za rad, redukova}ete rizik od povreda i modrica i pove}ati fleksibilnost.

Di{ite jer ima drugih delova tela na kojima mo`ete da radite. Ve`bu prekinite samo ako vam je lo{e ili se ne ose}ate dovoqno sna`nim da izdr`ite trening

Radite s partnerom Za dodatnu motivaciju, na|ite pouzdanog trening part-

Disawe je kqu~no za dobro bildovawe jer snabdeva kiseonikom mi{i}ne }elije. Kiseonik je neophodan za rast mi{i}a i kontrakcije.

Jednostavno je: kad di`ete teg – izdahnite, kad ga spu{tate – udahnite.

Generalno, kad di`ete i spu{tate treba da idete 1-2-3 principom.

Osveta je slatka igurno vam se dogodilo da budete ostavqeni. Ona je bila va{a bogiwa, va{ stub podr{ke i sigurnosti i predmet va{e `udwe, a sada ste ostali sami i zaista besni. Nudimo vam pet na~ina legalne i dostojanstvene osvete, kako ne biste zavr{ili u zatvoru ili kao tema tra~ partija o ostavqenim o~ajnicima.

S

mqene sestre ili prijateqice. Saznajte gde wena suparnica izlazi i po~nite da se kre}ete po mestima na kojima se i ona kre}e. Pristup vam mora biti non{alantan i nikako upadqiv. Kada ~uje da ste biv{i de~ko predmeta wene mr`we ili zavisti, ne}e biti te{ko da je odvu~ete u krevet, mada vas mo`da ne do`ivqava kao privla~nog momka.

Ponizite joj novog de~ka u javnosti On je tako {armantan, pa`qiv i nao~it, a verovatno je i boqa prilika od vas. Ali, to ne zna~i da niste bar u ne~emu boqi od wega. ^ak i ako se radi o sportu, poslu, takmi~ewu u brzom jedewu krofni ili ispijawu piva. Bitno je da se takmi~ite da pobedite. Oprez, pomno izaberite bojno poqe obra~una, da ne biste izgubili. I svakako, ne zaboravite da varate.

SMS sestri ili prijateqici Sigurno je postojala neka prijateqica, starija ili mla|a sestra koja je bacila oko na vas.

Iako u normalnim uslovima ne biste na wu obratili pa`wu, smognite snage i po{aqite joj SMS. U roku od nekoliko sati ili dana na}i }ete se u zagrqaju budu}e suparnice va{e biv{e. Ne marite za moral i etiku, i `ene to ponekad rade mu{karcima.

Budite s wenom suparnicom Ista stvar va`i i za wenu suparnicu, samo {to je ovo vi{a kategorija na rang lestvici va{ih planova osvete. Suparnica ima ili boqe grudi ili boqi posao ili se jednostavno ne podnose iz samo wima znanih razloga. Ova lovina je zahtevnija od usa-

Ostanite u dobrim odnosima s wenim prijateqima Mada na prvi pogled zvu~i suludo, ovo je temeq komunicirawa sa va{om biv{om. Weni prijateqi }e joj sigurno preneti kako se dobro zabavqate, kako imate super novu devojku ili kako vam je bilo na egzoti~nom putovawu. Nikad i nikako se wima nemojte `aliti ili poveravati. Zapamtite, to su weni a ne va{i prijateqi.

Na|ite boqu devojku I naposletku, na|ite boqu devojku - ustvari, bilo kakvu devojku. @ene umeju da budu posesivne i ta{te, pa ako na|ete dostojnu zamenu i jo{ ste pritom zadovoqni, koliko god wen novi momak bio sajan, ona }e razmi{qati o tome kako ste je lako zamenili i zaboravili.

DNEVNIK

DNEVNIK

OGLASI z ^ITUQE

sreda31.mart2010.

27

Posledwi pozdrav BEO^IN, zemqi{te u komadu 15.050m2, gra|evinska zona.

Mogu}a parcelizacija, put, svi prikqu~ci, vlasni{tvo 1/1.

Mogu} dogovor, hitno. Telefon 064/314-37-14.

103155

ujka Jo{ki od Karli}a sa porodicom.

103222

POSLOVNI prostor 700m2 + 100m2 stan na 1925m2 placa Veternik (do Vukovi} pumpe), sirovo izgra|eno - iznajmqujem ili prodajem.

Telefon 065/5134066.

103143

TU@NO SE]AWE

VR[IM selidbe i druge usluge kamionima od 5 i 25 tona, sa i bez radnika. Brzo, kvalitetno, povoqno. Dane. Telefon 063-8584-159.

102449 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

102819 KADE, plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni.

Ra~un + garancija. Telefoni: 639-6645, 420-183, 063/11-22-190.

100086 VODOINSTALATER serviser bu{i sudopere, montira sanitariju, mewa ventile, vr{i odgu{ewa, otklawa curewa, montira ma{ine za prawe sudova. Telefoni: 63-68-462, 064/1186-330.

102768

Zorica Krkqu{ 2004 - 2010.

Sunce na{e i zenico oka na{eg.

Zorice na{a jedina. Duhovna veza izme|u nas nikada se prekinuti ne}e. Svom du{om, svim srcem i svom mi{qu smo sa tobom i tatom

Jovan Krkqu{ 1996 - 2010. pogotovo na ovaj dan, 31. 3. 2010.

Beskrajno vas vole jedine va{e: mama i supruga Vukosava i sestra i }erka Milica - Cica Krkqu{.

103250

Posledwi pozdrav na{em

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje sviwske polutke, kvalitet ekstra. Dostava na adresu, povoqno! Mogu}nost odlo`enog pla}awa. Telefoni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051.

102264

Milanu Peri{i}u PRODAJEM arpaxik holandski `uti i sitni luk, sve ve}e koli~ine. Telefon 021/714-374 i 064/158-4008.

102097

od: Nemawe, Nikole, Milice i Vladimira Drezgi}.

PRIRODNI preparati protiv hemoroida - {uqeva klini~ki ispitan i li~no proveren.

Eliminisawe za 8 dana, deda Rado{. Telefoni: 037/490-797, 064/240-55-49.

103187

103251

POTREBAN konobar za rad u eminentnom restoranu u centru grada. Telefon 063/475-786.

102944

Milan Peri{i} ^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, stare karoserije i automobile.

Telefoni: 063/84-85-495, 66-18846, 6614-274.

102363

Osta}e{ ve~no u mom se}awu.

Mara Babi}.

103245

IZDAJEM name{tenu sobu, za dve osobe, sa upotrebom kuhiwe i kupatila, na Novom nasequ.

Telefon 496-129.

102937

IZDAJEM dvosoban stan blizu Medicinskog fakulteta, sajma, novogradwa, 53m2, Ul. Branka Baji}a 66 . Telefon: 401-004 i 064/053-2400.

102707

KOD LIMANSKE PIJACE dvosoban kompletno name{ten stan, odmah useqiv. Telefon 063/592-885.

103182 LIMAN IV, izdajem dvosoban komforan, name{ten stan.

Telefon 063/852-3276.

103092 IZDAJEM nov kompletno name{ten jednoiposoban stan 30m2, ul. Augusta Cesarca, nov name{taj, ma{ina za ve{, cena 160E. Telefon 021/544-540, 063/517-290.

103162 POVOQNO izdajemo stanove svih struktura, stanodavcima besplatno, garsowera, jednosobni 120-200, jednoiposobni, dvosobni, 160-250, trosobni 250350E Telefoni: 021/544-540, 063/517-290.

103164

Posledwi pozdrav dragom drugu i kom{iji

Milanu Peri{i}u Ivana i Nemawa Bijeli}.

103246

28

^ITUQE

sreda31.mart2010.

Danas smo te pakovali za jednu od tvojih egzoti~nih destinacija. Ne}emo te videti, ali }e tvoje razglednice stizati i zna}emo da ti je dobro i da nas voli{.

Milan Peri{i}

DNEVNIK

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula u 63. godini na{a supruga, majka i svekrva

Posledwi pozdrav mojoj sestri

Mika Travar

Miki Travar

1982 - 2010.

Sahrana je danas, 31. 3. 2010. godine, u 16 ~asova, iz kapele na Ka}kom grobqu.

Sahrana je u ~etvrtak, 1. 4. 2010. godine, u 13 ~asova, na grobqu u Sremskoj Kamenici.

Majka i sestra.

O`alo{}ena porodica Travar: suprug Jovan, sin Goran, snajka Jelena sa unucima Nemawom i Nikolinom.

Po~ivaj u miru.

Posledwi pozdrav kumi

Miki Travar Tvoj gubitak ostavio je ranu na mom srcu.

od kuma Vojina Lon~ara sa porodicom.

Tvoj brat Pero Ubovi}.

103214

103237

103218

103217

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ otac i deda

Milan Peri{i}

Nikola Kati}

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima. Volimo te.

Miki Travar

O`alo{}eni: sin Neboj{a i }erka Svetlana sa porodicama.

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav ujni

Milanu Peri{i}u

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

Nikoli

Uvek }e{ biti sa nama.

Otac Radomir, supruga Qiqana Peri{i} i baba Mila Peri{i}.

Miroslav Kopawa sa porodicom.

103242

103238

103243

Posledwi pozdrav strini i babi

Posledwi pozdrav na{oj voqenoj sestri i tetki

Oti{la si bez pozdrava. Ve~na bol u srcu na{em.

Tvoji: sestra Anka, zet Raco sa decom Vesnom i Vladom Mili}.

103226

103221

103230

Posledwi pozdrav snaji

Posledwi pozdrav

Miki Travar

Refiki

Ispra}aj i kremacija je u ~etvrtak, 1. 4. 2010. godine, u 11 ~asova i 45 minuta, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

od: Dijane Vuksanovi} i Bube Kr~mar.

103224

Posledwi pozdrav na{oj dragoj sestri i tetki

Posledwi pozdrav

Nade`da Jovanovi} 1932 - 2010.

horskom peva~u u penziji

Miki Travar

Gubitak je veliki a tuga jo{ ve}a koja ostaje da na tebe se}a.

103244

Aleksandru Farka{u

Bogdan Travar sa porodicom.

od Steve Davidovca sa porodicom.

103233

103232

Posledwi pozdrav na{oj dragoj mami, baki i svekrvi

Miki Travar Teto, osta}e{ ve~no u na{im srcima. Seko, bila si u dobru i u zlu samnom. Neka te an|eli ~uvaju.

Ansambl Opere Srpskog narodnog pozori{ta.

O`alo{}eni sinovi sa porodicama.

103249

103220

od: Dragana, Svetlane, Slobodana, Dragane i @eqka.

Hvala ti za svu tvoju qubav i dobrotu koje si nam nesebi~no davao.

103239

Sahrana je u ~etvrtak, 1. 4. 2010. godine, u 13.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

103219

od sestre Nade sa porodicom.

Posledwi pozdrav

]erke Tamara i Tawa, unuka Sawa i zet Pe|a.

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula draga mama, baba i prababa

od: Mi}e i Cace Kr~mar sa porodicom.

Mili na{

1920 - 2010.

Marina, Milo{ i Dragan.

od kom{ija: Du{ana i Petre Mu`deka sa porodicom.

Miki Travar

Boris Tro{kin Milan Peri{i}

dragoj

Miki Travar

Miki Travar

Posledwi pozdrav, tvoja porodica sa Draganom Jovanovi}em.

Lepe uspomene uvek ostaju.

Osta}e{ uvek u na{im srcima.

pozdrav

103223

103236

Milan Peri{i}

Posledwi kom{inici

Miki Travar

Sahrana je u ~etvrtak, 1. aprila 2010. godine, u 14.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Tvoji najmiliji: tetka Mirjana, te~a Miladin, bra}a Vladimir i Boris, snaja Tamara i bratanac \or|e.

U neverici smo, an|ele na{.

Bi}e{ zauvek u na{im srcima, na najlep{em mestu na svetu.

Posledwi pozdrav kom{inici

120/P

Tvoji: sestra Jovanka, sestri~ine Brana i Biqa Gakovi}.

103216

Miki Travar Mirno si `ivela i mirno umrla. Neka ti je ve~na slava i hvala.

Tvoj sin Zoran, snaja Sne`a i unuke Jovana i Miqana.

103215

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

POMEN

31. 3. 2008 - 31. 3. 2010.

Napustila nas kom{inica, baka

je

na{a

Posledwi pozdrav kom{iji

sreda31.mart2010.

Povodom smrti majke na{e koleginice

POMEN

29

TU@NO SE]AWE

Bojan Kne`evi} Mila Aco

Poqva{ Jo`efu

Uspomenu na wu ~uva}emo u na{im srcima.

\ur|e Ivanovi}

od stanara Bulevar kraqa Petra I br. 13.

Porodica Ma~ki}.

An|ele moj, ni posle dve godine utehe nema, i danas mi bol du{u razara, molim nebo da ti za moju tugu ne govori.

103192

SE]AWE

najiskrenije sau~e{}e od kolega i koleginica sa posla.

103231

Posledwi pozdrav

Neute{na majka Mirjana i deda Jovan.

103225

1925 - 2005.

Odajemo du`nu zahvalnost.

po{tu

2. 4. 1990 - 2. 4. 2010.

Rado te se se}aju i vole: supruga Makivija sa decom i unucima.

Vole te tvoji najmiliji: mama Milica, sestra Biqana i tata Momir.

103185

103107

Na dana{wi dan pre sedam godina prestalo je da kuca srce na{e

PETOGODI[WI POMEN

Refiki Lakobriji

Porodice: Moqevi} i Krsmanovi}.

1010/P

103201

Posledwi pozdrav snaji

Nade Maksimovi}

Milanu To{i}u

i

Zahvalni aktivni i penzionisani radnici Policijske Uprave Novi Sad.

Neka po~iva u miru.

Posledwi pozdrav snaji

Pro{lo je 20 tu`nih godina od kada nisi sa nama. Mislimo na tebe, pri~amo o tebi... Nikada te ne}emo zaboraviti.

na{em dragom ocu, suprugu i svekru

Rajku Radojkovi}u Stojan Krstin

Vladimir Vasili}

103190

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Danas je pet godina od kako nije vi{e sa nama na{ dragi Molitvu imam samo jednu, an|ele vrati mi se. Nisi sve snove dosawao, nisi se `ivota na`iveo, a toliko si ga voleo.

Nema suza koje te mogu oplakati ni re~i koje mogu opisati bol. Neka te ~uva Bog i svi an|eli, a dok smo mi `ivi, znaj da }e{ `iveti sa nama.

31. 3. 1990 - 31. 3. 2010.

ro|. Jankov

Godine prolaze, a tuga i bol ostaju.

@ivi i daqe u na{im se}awima.

Tvoji najmiliji.

S qubavqu, Veqa i deca.

103063

103188

Posledwi pozdrav

Voqenom bratu

S qubavqu: supruga Mira, sin Dragan, snaja Branka i unuke Mima i Sowa.

103234

Obave{tavamo ro|ake i prijateqe da nas je zauvek napustila na{a

Mili

\ur|i

Rajku Radojkovi}u

od zaove Drage.

od devera Vojislava sa porodicom.

posledwi pozdrav od brata Trajka sa porodicom.

od porodica: Tomanovi} i Mari} i ostalih vikenda{a Baode.

103191

103197

103210

103158

Posledwi pozdrav na{oj mami, baki i ta{ti

Pro{lo je 11 godina od kada je na ve~ni put oti{la na{a

Milan To{i}

Poqva{ Jo{ki

Dragi brate, pet godina nisi sa nama, a uvek }e{ `iveti u nama.

Sestra Jela, brat Dragan i Milica sa familijom.

103166

POMEN na drage roditeqe

Tinka Simin Beba

Sahrana je u ~etvrtak, 1. 4. 2010. godine, u 14 sati, na Gradskom grobqu.

Mili Hrkman 1934 - 2010.

Sahrana je danas, 31. 3. 2010. godine, u 13 ~asova, na grobqu u Sremskoj Kamenici.

Zauvek }e te voleti i misliti na tebe tvoji najmiliji: Divna, Lepa, Milana, Ivana, Nikola, Milan i Dragan.

O`alo{}eni: sestre Vera i Svetlana, sestri~ine Branka i Sanda, unuci Jovana, Nikola, Isidora, Mihajlo, Milica, zetovi Bane i Mile.

103189

6. 4. 2000.

Mariju

iz Sr. Karlovaca

1923 - 2000.

Tuguju: suprug Branislav, sinovi Aleksandar i Petar, }erka Marija i majka Ru`a.

31. 3. 2008.

Uspomenu ~uvaju: }erka Milana i unuci Sr|an i Slavi{a.

103235

1922 - 2008.

Kruni} iz Mo{orina Ve~no zahvalni: sin Brane, Nada, Maja i Milana.

103093

SE]AWE na na{e voqene, po{tovane i plemenite roditeqe

Posledwi pozdrav dragoj

Novak Kruni}

Novaka

3103010/P

103170

SE]AWE

Mara Kruni}

Du{ica Puno{evac

Ivani Gavrilov

Dafinu Guzinu

ro|. Stankov 10. 7. 1940 - 29. 3. 2010. iz Despotova

ro|. Vi{wi} 1928 - 1975.

Sa qubavqu i ve~nim se}awem tvoji: suprug Svetislav i sin Mi}a sa porodicom.

103167

i

Mihajla Guzinu 1923 - 1995.

S ponosom i tugom ~uvamo ih od zaborava.

Sa zahvalno{}u wihova deca: Lada, Vuka{in i Slobodan sa porodicama.

103176

30

TV PROGRAM

sreda31.mart2010.

06.00 07.25 08.00 08.10 08.50 09.00 10.20

Gruvawe U jubilarnom, 50. izdawu „Gruvawa” gledaoci }e mo}i da vide izve{taje sa dva velika rokenrol doga|aja u Novom Sadu tokom vikenda: otvarawe “Fabrike” Studentskog kulturnog centra Novi Sad i produ`eni rokenrol vikend u Studiju M...

Autori: Jovan Marjanovi}, Du{an Majki} i Predrag Novkovi} (RTV 1, 23.00) 06.30 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 11.00 11.30 12.00 12.05 12.35 13.00 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 16.45 17.00 17.22 17.30 18.00 19.00 19.05 19.30 19.50 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00 00.00 01.40

Jutarwi program Izlog strasti Paideja Bajko kviz Vesti Bez uputa TV bajt Kuhiwica Vesti Kolumbo Muzi~ki program Vesti Signali Vesti Stil i grad Sredina Vesti Na{a zemqa Crtani film TV Dnevnik Tajna hrane: Urme Izlog strast Razglednice Plej gejms Hop hop - kviz TV Dnevnik Me|uprostor Igra Iz na{eg sokaka Vojvo|anski dnevnik Dunav - Tri ~oveka u ~amcu Gruvawe Na{a zemqa Igra

07.00 07.25 08.50 09.15 09.40 10.35 12.00 12.30 12.40 12.47 13.00 13.45 14.45 15.15 15.30 17.00 17.30 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.50 23.35 00.00

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Slobodna tema Tu sasvim blizu Izbliza Porodica Serano Makedonsko sonce Vesti (ma|) Tajna hrane: Jaje Hajde sa mnom u obdani{te Bra}a Karamazovi TV ba{tina Bajko kviz Crtani film Dobro ve~e Vojvodino (rom) Su~eqavawa (ma|) Muzi~ki program (ma|) TV Dnevnik (hrv) TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Tarzan Dobro ve~e, Vojvodino (rum) Porodica Serano Bra}a Karamazovi Tarzan TV prodaja

11.00 12.35 14.00 14.25 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 18.30 19.05 19.35 20.00 20.50 21.00 22.00 22.40 23.40

Muzi~ko svitawe Glas Amerike Prepodnevni program Poqoprivreda danas Barometar U ogledalu Bila jednom jedna nedeqa Pri~e iz prirode Zatvori Na{ gost Sajam infonet Vojvo|anske vesti Poqoprivredan danas U ogledalu Vili `eli da zna Vojvo|anske vesti Vole}u te do smrti Na{ gost: FIP Komerc Ciklonizacija Bez cenzure Kako su uspeli ^uvaj me Vojvo|anske vesti Svet divqine, svet `ivotiwa Glas Amerike

06.05 08.00 09.06 09.23 09.35 10.05 10.38

22.40 23.35 23.50 00.44 01.37 03.14 04.08 04.37 05.46

Jutarwi program Jutarwi dnevnik U zdravom telu Kuvati srcem Slagalica, kviz Trag Robna ku}a: Za nekoga sve - za svakog pone{to Bostonski advokati Dnevnik Sport plus Kuvati srcem Istra`iteqi iz Majamija Vi i Mira Adawa Polak Kulinarski letopis @ivot je `ivot Najtoplije mesto na planeti Porodi~no blago Dnevnik RT Vojvodina [ta radite, bre Beogradska hronika Oko Slagalica, kviz Dnevnik Porodi~no blago Fudbal - Liga {ampiona: Arsenal - Barselona, ~etvrtfinale, prenos 1. poluvremena Fudbal - Liga {ampiona Fudbal - Liga {ampiona: Arsenal - Barselona, ~etvrtfinale, prenos 2. poluvremena Fudbal - Liga {ampiona Dnevnik Istra`iteqi iz Majamija Tor~vud No}ni bioskop Najtoplije mesto na planeti Oko TV prodaja Verski kalendar

06.00 06.55 08.40 09.35 10.05 11.00 11.10 11.40 12.20 13.15 15.15 15.30 16.20 17.05 18.00 18.35 19.05 20.00 21.00 22.00 00.05 00.15 01.00 01.01 02.00 04.00 05.00

Divqa stvorewa Take{i Srce na dlanu Ludi kamen Va`ne stvari Foks vesti Cirkus Masimo Vajpaut Everest Film: Zmajevi zauvek Foks vesti ^ari Hiqadu i jedna no} Take{i Foks vesti Kviz: Ludi kamen Vajpaut Take{i Moja desna ruka Film: Yon Kju, film Foks vesti ^ari No}ni program-Foks non-stop Divqa stvorewa Film: Od zlata jabuka Ukradena sre}a Srce na dlanu

11.10 12.00 12.25 12.32 12.46 13.34 14.20 14.30 15.09 16.03 17.00 17.26 17.45 18.25 19.00 19.30 19.50 21.40

21.30 21.45

10.00 11.00 11.10 12.00 12.30 13.00 13.10 14.05 15.00 15.10 15.30 16.00 16.10 16.45 17.00 17.10 18.00 18.15 18.30 19.00 20.00 20.00 21.00 22.00 22.30 23.15 23.45

Hrana i vino Objektiv Sa vetrom u le|a Prizma Dokumentarni program Objektiv Karmelita Buntovnici Objektiv Korvinova potraga Katapultura Objektiv Novosa|anka Objektiv (slov) Objektiv Sa vetrom u le|a Objektiv Objektiv (ma|) Hrana i vino Objektiv Sprint Vitra` Buntovnici Objektiv Karmelita Integracije Sa vetrom u le|a

06.30 Italija – Serija A: Napoli - Katania 09.00 Pregled Serije A 10.00 Ful Tilt poker 11.00 ATP Masters Majami 1/8 Finala 15.30 Evroliga plej of: Prokom – Olimpijakos ili Kaha laboral – CSKA 17.30 Pregled Evroliga 17.45 NHL: Ne{vil – LA Kings 19.15 Evroliga plej of: Real Madrid – Barselona 21.00 ATP Masters Majami 1/4 finala 23.00 Ful Tilt poker 00.00 Evroliga plej of: Partizan – Makabi 02.00 Portugol – Pregled portugalske lige

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Kad porastem bi}u..., 11.00 Nikad se ne zna, 12.00 Otvoreni ekran, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Rat, revolucija, gerila, 17.00 Info K9, 18.00 Mu{ki svet, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 20.15 Travel klub, 21.15 Otvoreni ekran, 22.15 Biber, 22.35 Stajl, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.15 Biber, 00.30 Izlog strasti, 01.00 Film, 02.00 No}ni program.

12.00 Hronika op{tine Ruma, 13.00 Yuboks, 14.00 Raskr{}a, 14.30 Denis napast, 15.00 Luna, 15.45 Kuhiwica, 16.15 O~i u o~i, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine In|ija, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Luna, 20.45 Sremske pri~e, 21.15 Dok. program, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks.

En He~

Yon Kju Majkl, sin Yona Kjua, tokom utakmice kolabira. Yon ga prebacuje u bolnicu gde lekari konstatuju da Majkl ima ozbiqne sr~ane tegobe koje zahtevaju hitnu transplantaciju...

Uloge: Denzel Va{ington, Yejms Vuds, Robert Dival, En He~ Re`ija: Nik Kasavetes (Foks, 22.00)

DNEVNIK

Od 10.00 sati na RTS 2 mogu} je prenos sednice Skup{tine Republike Srbije.

07.06 07.35 08.00 08.23 08.25 08.54 09.07 10.09 10.34 11.00

Kuvati srcem Tetovirana mama Holini heroji Ozi bu-pingvini Klinika vet Srpsko slikarstvo 1900-1941.

Pri~e o Indiji Interfejs TV mre`a Eko recept

06.00 07.00 10.00 10.35 11.15 11.50 12.35 13.00 13.30 14.00 16.00 16.30 17.00 18.00 18.30 19.15 19.30 20.00 21.00 22.00 00.00 00.35 01.25 02.15

Radijsko dizawe TV dizawe Vesti B92 Na{a mala klinika Bitange i princeze Medijum Top{op Vesti za osobe o{te}enog sluha Bi-Bi-Si na B92 : Neobi~ne `ivotiwe Film: Razbojnik bez doma Vesti B92 Stawe nacije Indija Bi-Bi-Si na B92 : Neobi~ne `ivotiwe Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Pingvini s Madagaskara Dolina sunca Indija Film: Iskupqewe Vesti B92 Medijum Na{a mala klinika Bitange i princeze

Iskupqewe RUKOMET (@) KVALIFIKACIJE ZA EP

Srbija–[panija

(RTS 2, 17.55) 11.30 @ivot sa muzikom 11.58 Sve~ani koncert SO i Hora RTS, 1. deo 13.00 Trezor 14.00 Mrak nad Parizom, film 16.00 Ovo je Srbija 16.38 Filozofija medija 17.06 @ivotna sredina i zdravqe 17.36 Enciklopedija 17.55 Rukomet (`) - kvalifikacije za EP: Srbija–[panija, prenos 19.31 Holini heroji 19.57 U svetu 20.23 Fudbal - Liga {ampiona 20.40 Beokult 21.06 Sjaj trulog novca 21.54 Devojka tvojih snova, film 00.04 Hag: Su|ewe dr Vojislavu [e{equ, snimak Program zavisi od trajawa snimka iz Haga 00.04 Poziv na ples 00.35 Mrak nad Parizom, film 01.56 Trezor 02.51 Rukomet (`) - Kvalifikacije za EP: Srbija - [panija (r) 03.40 Fudbal - Liga {ampiona: Arsenal-Barselona (r)

07.00 08.30 09.10 10.00 13.00 14.00 14.30 15.00 15.30 16.00 16.30 17.00 17.55 18.30 19.15 19.40 20.00 21.00 23.00 23.45 00.00 00.30 01.30

Slatka moja Dokumentarna serija Top {op Za dobar dan Slatka moja Vesti Top {op Rizik Top {op Poslovni dan Top {op Dok. serija Vesti Slatka moja Kopaonik na Avali Milica na kvadrat Doktor Martin Film: Kajman Slavni Milica na kvadrat Glas Amerike Doktor Martin Film: Kajman

Manuel Yordan je proveo 23 godine u zatvoru zbog slu~ajnog ubistva deteta prilikom oru`ane pqa~ke. Po izlasku, nemaju}i kuda drugo da ode, odlazi upravo u gradi} u kome je po~inio ubistvo, nadaju}i se da }e tamo da prona|e iskupqewe i spasewe.

Uloge: Bili Bob Tornton, Morgan Frimen, Holi Hanter Re`ija: Ed Solomon (B92, 22.00)

SERIJA

Pqa~ka Tre}eg rajha (Hepi, 15.30) 05.00 07.00 08.20 08.45 09.00 09.10 09.20 10.00 10.15 10.35 11.00 11.00 11.20 11.45 12.00 13.00 13.25 13.55 13.58 14.10 15.00 15.30 16.05

Muzi~ki spotovi @ivot je lep Nodi Mala princeza Pokojo Meda Rupert Vinks Presovawe Dork hanters Bli~ Sigma Do neba Desire dor skies Presovawe Kvizi} [edou rajders Presovawe Vesti Skrivena kamera Kartel Vinks Pqa~ka Tre}eg rajha Je l’ istina

16.30 17.45 18.30 18.55 19.30 20.30 21.15 22.15 23.00 23.55 00.05 00.15 01.10 02.00 03.40 04.45

@ivot je lep Tajanstvene pri~e Skrivena kamera Telemaster Rebelde Imperija Kin Karaoke {ou Stefan Braun Muzi~ki koktel Luda ku}a Telemaster Fe{n selek{n Kartel Tajanstvene pri~e Film Dok. program Vremenska prognoza

Bili Bob Tornton

07.00 Dobar kom{ija 10.00Farma - u`ivo 11.45Mobto 11.50Siti kids 12.00Danijela 13.00Farma - u`ivo 13.55Mobto 14.00Balkan parti 16.00 Farma - u`ivo 16.45 Nacionalni dnevnik 16.55 Mobto 17.00 Gre{ne du{e 17.45 Magi~na privla~nost 18.30Farma - u`ivo 19.00 Grand klub 19.15 U sosu 19.30 Nacionalni dnevnik 19.55 Mobto 20.00 Farma 21.00 Paparaco potera 22.00 Trenutak istine 23.00 Farma - u`ivo 01.00 Film: Apokalipsa 02.45 Siti 03.00 Film: Havana bluz

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 13.00 FAM, 13.45 Top {op, 16.00 Fokus, 16.50 Ski Jahorina, 17.40 Info puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info puls, 21.10 Turisti~ke razglednice, 21.25 Na zdravqe, 22.00 Veb yank, 22.40 Bawe Srbije, 23.00 Fokus, 23.45 Turisti~ke razglednice, 00.00 Info puls, 00.30 Auto {op, 00.35 Fokus, 01.05 Ski Jahorina, 01.35 Holivud.

07.30 Sve je lako kad si mlad, 08.00 Sva{taonica, 09.00 Pregled {tampe, 09.20 Volej, 10.00 Pregled {tampe, 10.15 Folklorne grupe, 11.00 Pun gas, 12.15 Zdravqe, 14.15 Tokovi mo}i, 15.00 Otkos, 16.00 Akcenti, 16.30 Dok. film, 18.00 Akcenti, 18.15 Serija, 19.00 Energija, 20.05 Iks art, 21.00 Ekstremi, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Film, 00.00 Komercijalni program.

08.00 Medikal art, 09.00 Karmelita, 10.00 ABS {ou, 10.30 Farma, 11.30 Slavni parovi, 12.00 Izazov istine, 12.30 Mini koncert, 13.00 Magije misterije ~uda, 14.00 Srbija koju volim, 15.00 Sportska galaksija, 16.00 Dobro ti ve~e, 17.00 Vi{e od sporta, 18.00 Karmelita, 18.55 Himna grada, 19.00 Objektiv, 19.40 Bukvar akcionarstva, 20.00 Nemi svedok, 21.00 Opra {ou, 22.00 Objektiv, 22.30 Slavni parovi, 23.00 Radim gradim, 00.00 Objektiv, 01.00 Tok {ou.

08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 12.00 Katedrale, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Tajni znak, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

sreda31.mart2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

31

OSUMWI^ENA PANDEMIJA GRIPA

2

Pi{e: Zoran Radovanovi}

Stefani Zimbalist

Prorokova igra Vinset Svan, penzionisani detektiv, dobije razglednicu od Proroka, serijskog ubice koga je prona{ao i ubio pre puno godina. U isto vreme, pojavquju se nove `rtve koje su ubijene na isti na~in kao i Prorokove...

Uloge: Denis Hoper, Stefani Zimbalist, Robert Jokum, Yo Peni, Greg Loren Re`ija: Dejvid Vort (Nova TV, 03.15) 08.05 08.15 10.15 11.15 11.45 12.45 13.45 15.45 17.00 17.20 18.15 18.50 19.15 20.00 21.00 23.00 23.15 00.15 00.45 01.15 02.15 03.15 05.15

Bumba, crtani Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost IN Na{a mala klinika Najboqe godine Odavde do ve~nosti Magi~na privla~nost Vesti Na{a mala klinika IN Upitnik, kviz Dnevnik Najboqe godine Farma Vesti Privatna praksa Sajnfild Bra~ne vode Medij Ezo TV Prorokova igra, film Medij

08.00 Viktorijanska farma 09.00 [ta je donela industrijska revolucija 09.30 Sudwi dan: Slike raja i pakla 10.00 Van Gog – kompletna pri~a 11.00 Hiro{ima 12.00 Rimsko carstvo 13.00 Drugi svetski rat u boji 14.00 Misterije mumija 14.30 Raj na zemqi 15.00 Rat veka 16.00 Viktorijanska farma 17.00 [ta je donela industrijska revolucija 17.30 Tajne Renesanse 18.00 Normani 19.00 Dansko re{ewe 20.00 Atina: Istina o demokratiji 21.00 Lovci na naciste 22.00 Deca mumije 23.00 Rat veka 00.00 Viktorijanska farma 01.00 [ta je donela industrijska revolucija

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.30

Papirmanija Skajland [argarepko Papirmanija Skajland [argarepko Obra~un u Kazino kabareu Povratak otpisanih [panski zatvorenik Ponovo u igri Oliver Tvist Vremenski policajac U`ivaj Mra~ne vode

06.00 Taktika 07.50 Henkok 09.25 Letopisi Narnije: Princ Kaspijan 11.50 Rat zmajeva 13.25 Indijana Youns i posledwi krsta{ki pohod 15.30 Muwa 17.05 Putnici 18.35 Posledwa prilika za Harvija 20.05 Revolucionarni put 22.05 Pacifik 23.10 Dosadno na smrt 00.10 Tropska oluja 01.55 Idi brzo 03.25 \evid Makaloh - Slikawe re~ima

07.00 Dobro jutro, Hrvatska 09.10 Dolina sunca 10.15 Putne bele`nice, dok. serija 11.10 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.16 TV kalendar 12.32 Moj greh 13.20 Meklodove }erke 14.20 TV kalendar 14.35 Ekumena 15.40 Lastovski fumari, dok. film 16.20 Hrvatska u`ivo 17.35 Najslabija karika, kviz 18.15 Kod Ane 18.30 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.10 A sad u Evropu!

21.00 Dosije.hr 21.50 Proces 22.25 Otvoreno 23.55 e-Hrvatska 00.50 Zvezdane staze 01.35 Ru`na Beti 02.20 Urednica tabloida 03.05 Nabrijani 03.50 A sad u Evropu

Amerika Ferera

SERIJA

Ru`na Beti Beti `eli da postane pisac pa upi{e kurs pisawa, ali je on toliko zahtevan da ona baca svoje radove i umesto wih predaje pri~u iz Modea autorke koja je pre`ivela napad medveda – {to }e zavr{iti katastrofalno...

Uloge: Amerika Ferera, Erik Majbus, Alan Dejl, Toni Plana, Ana Ortiz, E{li Yensen, Beki Wuton, Mark Indelikato Re`ija: Taker Gejts (HRT 1, 01.35)

08.10 08.35 09.00 09.25 10.00 10.45 12.05 12.30 13.00 13.30 13.50 14.10 14.55 15.10 15.40 16.15 17.05 18.20 18.50 19.25 20.15 20.35 21.35 22.30

Krava i Pile Ulica Somerset 11 Hana Montana Vip Muzi~ki klub Sudija Ejmi Roman varalice, film Dokumentarna serija Potro{a~ki kod Gara`a Prijateqi Zovem se Erl Ru`na Beti Kod Ane Koga briga?

TV vrti} Zvezdane staze e-Hrvatska @upanijska panorama Vip Muzi~ki klub Doktor Hu Fudbal, LP - emisija Fudbal, LP - 1. poluvreme Fudbal, LP - 2. poluvreme Fudbal, LP - emisija i sa`eci 23.20 Urednica tabloida 00.10 Nabrijani

07.00 10.30 11.30 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 19.00 21.00 22.00 00.00 00.45

Popravni dom za de~ake Moja slatka debequca Saut Park Trava Stjuardese Moja slatka debequca Stjuardese Hladna soba Kikbokser 4 – Napada~ Saut Park Kikbokser 5 – Iskupqewe Trava Beli zombi

05.40 08.50 11.00 12.30 14.20 16.00 18.00 20.00 22.20 00.00 02.00

Nikson Kazna na planini Ajger Tihi beg Situacija O{amu}eni i zbuweni Zlo pod suncem Povratni efekat Hofa Mladi Amerikanci Privatni trenuci Lov na mu{karce 1

06.00 07.00 08.00 09.00 11.00 12.00 13.00 14.00 16.00 18.00 19.00 20.00 21.00 23.00

Gardijan Sudija Ejmi Yordan Ubistva u Midsameru Sudija Ejmi Gardijan Ne{ Briyis Ubistva u Midsameru Tajanstvena `ena: Fotografija Yordan Ne{ Briyis Zakon i red Medijum Zakon i red

08.10 10.05 10.30 11.15 11.45 12.15 12.35 13.20 14.10 15.50 16.40 17.05 17.30 18.00 18.30 18.55 19.10 20.00 21.00 21.50 22.40 23.50 01.25

Drugo lice Kraq Kvinsa Dadiqa Rajmond Bibin svet Ekskluziv Ve~era za 5 Najlep{i urok Drugo lice Kobra 11 Kraq Kvinsa Dadiqa Rajmond Bibin svet Vesti Ekskluziv Ve~era za 5 CSI Wujork Mentalist Zaboravqeni slu~aj Najgori neprijateq Re`i me Astro {ou

SERIJA

Zaboravqeni slu~aj Ubistvo iz 1976. ponovno je predmet istrage. Nedavno prona|ena fotografija pru`a dokaz da je ubijena 17-godi{wakiwa bila povezana sa zloglasnom motoristi~kom bandom...

Uloge: Ketrin Moris, Deni Pino, Yeremi Ret~ford, Tom Beri Re`ija: Yeri Brushajmer (RTL, 21.50)

Ketrin Moris

09.35 10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10

17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Razorna laboratorija Napravqeno u fabrici Kako to rade?

Frizirawe automobila Londonska gara`a Ameri~ki ~operi Trgovci automobilima na putu Prqavi poslovi Gamadatori ^uda Azije koja je ~ovek napravio Londonska gara`a Razotkrivawe mitova Napravqeno u fabrici Kako to rade?

Trgovci automobilima Lovci na oluje U deli}u sekunde Savr{ena katastrofa Limarska radionica Razorna laboratorija

08.30 08.45 11.30 12.00 13.30 16.30 19.00 19.10 20.45 20.55 21.00 23.40 23.45 23.50 23.55 01.00

Ekstremni sportovi Bilijar Fudbal Tenis Bilijar Tenis Fudbal Tenis Svi sportovi Kowi~ki sportovi Golf Golf klub Jedrewe Svi sportovi Umetni~ko klizawe Fudbal

14.35 15.30 16.25

Sviwa kao virusna me{alica Z

a prodor virusa gripa u }eliju doma}ina pood sezonskog gripa, ali je nesumwivo da kod odre|etrebna su „vrata“ kroz koja }e pro}i. Kqu~ za nog broja obolelih, ukqu~uju}i mlade, bolest mo`e wih predstavqa hemaglutinin, kao izbo~ina imati izuzetno buran i fatalan ishod. Pri tom je, za ({tapi}, bodqa) na virusnom omota~u, a brava je rerazliku od ranijih pandemija, svu {tetu obi~no naceptor ili primalac, tj. mesto na zidu }elije uz koje pravio sam virus, a ne naknadna bakterijska superinhemaglutinin priawa, kao {to su brodu potrebni dok fekcija. i vez za pristajawe. Bez odgovaraju}eg receptora, }ePre pojave novog gripa, najve}u potencijalnu panlija je za viruse hermeti~ki zatvoren sklop. ^ovek, demijsku pretwu predstavqao je soj H5N1 pti~jeg recimo, nema receptore za uzro~nike koko{je kuge gripa, za koji se prvi put 1997. godine pokazalo da se ili sviwske kolere, pa je potpuno bezbedan. Ptice, direktno s ptica, bez sviwa ili drugih `ivotiwa kao istorijski glavni doma}ini virusa gripa, imaju kao posrednika, prenosi na ~oveka. Tada je umrlo receptore za primarno pti~je sojeve i varijante koje {est od 18 obolelih qudi u Hongkongu. Tokom naredse od wih bitno ne razlikuju. S druge strane, ~ovek poseduje receptore za sojeve koji su wemu prilago|eni. U na~elu, pti~ji sojevi ne mogu direktno da se prenesu na ~oveka, kao ni ~ove~ji na ptice.

Tu se sada ume}u sviwe kao gostoqubivi op{ti primalac infekcije jer imaju univerzalnu „bravu“, ne samo za sopstvene ve} i za pti~je i ~ove~je sojeve virusa gripa. Otuda one igraju va`nu posredni~ku ulogu u preno{ewu virusa izme|u razli~itih predstavnika `ivotiwskog carstva, pa se nazivaju i virusnom „me{alicom“. U svom antropocentri~nom poimawu odnosa u prirodi, qudi su skloni tome da sviwe vide iskqu~ivo kao opasnost za sopstvenu vrstu, a gube iz vida da i oni sami prenose grip, ali u suprotnom smeru. Ta~no je da pti~ji i sviwski virusi gripa s preraspore|enim genima izazivaju velike epidemije i pandemije kada se preko sviwa prenesu na ~oveka, ali je to „put kojim se re|e ide“: tokom vi{e od ~etiri godine, od po~etka 2005. do januara 2009. godine, u SAD je samo 12 puta uo~en takav smer preno{ewa inKo }e kome preneti virus fekcije, i to me|u qudima koji su bili u vrlo bliskom kontaktu sa sviwama. S druge strane, hroni~ar nih godina se vi{e puta javqao me|u qudima, a svaka sviwske populacije bi s ogor~ewem zapazio da razlitakva, sre}om ograni~ena, epidemija bila je pra}ena ~iti podtipovi virusa gripa od kojih obolevaju svianga`ovawem veterinarske slu`be i pomorom miliwe (H3N2, H1N2, H1N1) sadr`e gene ~ove~jih sojeva. ona `ivine.

Verovatno}a preno{ewa virusa sa sviwa na razliOvaj soj se do sada po pravilu prenosio s ptica na ~ite vrste ptica nije podjednaka. Najve}em riziku qude, a uslov za pandemijsko {irewe je interhumani obolevawa izlo`ene su }urke, a znatno mawem piliprenos. Postoji strah da bi u svakom trenutku anti}i, guske i patke, kao i divqe vrste ptica, recimo, genski skok mogao dovesti do toga. Nagove{taji predivqe patke. Sli~no va`i i kada je re~ o suprotno te}e pandemije sojem H5N1 vide se u slede}im okolusmerenom procesu. U jednoj sezoni me|u qudima nostima: rasprostrawen je u velikom delu Azije, a obi~no ne dominira vi{e od jednog ili dva soja viru{iri se Rusijom i Evropom; postaje sve smrtonosniji sa gripa. Na kraju 2009. godine u velikom delu sveta u sve vi{e vrsta ptica i sisara; zaraza divqih ptica je vi{e od 99 odsto izoloi doma}ih pataka mo`e provanih sojeva predstavqao te}i besimptomno, ~ine}i Hroni~ar sviwske populacije bi virus 2009 A(H1N1), dok je ih rezervoarima infekcije s ogor~ewem zapazio da razli~iti za drugu doma}u perad; poostatak uglavnom ~inio tip B. vremeno se virus prenosi podtipovi virusa gripa od kojih Novi, sviwski ili mek- obolevaju sviwe (H3N2, H1N2, H1N1) direktno sa `ivotiwa na si~ki grip, ima istu ozna~oveka, a u retkim slu~ajesadr`e gene ~ove~jih sojeva ku (H1N1) kao i jedan od sevima uo~avano je i prenozonskih sojeva prisutnih {ewe sa ~oveka na ~oveka; sve do prole}a 2009. godine, ali se od wega znatno genetska istra`ivawa ukazuju na to da se, poput ostarazlikuje, ne samo zato {to su komponente H1N1, kolih virusa gripa, stalno mewa. je ga ~ine, u novom virusu prete`no sviwskog a u seOd sposobnosti mikroorganizma da opstane u zonskom qudskog porekla, ve} i zato {to su dugo kruspoqnoj sredini zavisi u velikoj meri i na~in wego`ile u razli~itim biolo{kim vrstama, pa su i antivog preno{ewa. Krajnosti u tom pogledu predstavqagenska pomerawa tokom vremena u~inila svoje. Novi ju uzo~nici zaraza ~iji se opstanak van doma}ina mesoj predstavqa rezultat ~etvorostruke preraspodele ri sekundama ili, najvi{e minutima, poput izazivagenskog materijala virusa tipa A. Jedan od wih je ~a polnih bolesti i, s druge strane, klice koje se goprisutan u populaciji sviwa jo{ od pandemije iz dinama mogu odr`ati i pod nepovoqnim uslovima, za 1918. godine. Po svom poreklu, dva soja – po jedan azij{ta su primer izaziva~i tetanusa, antraksa ili gaski i evropski – poti~u od sviwa, jedan od ptica, a jesne gangrene. Svi ostali mikrobi, ukqu~uju}i virus dan od ~oveka. gripa, nalaze se izme|u ovih krajnosti. Za mnoge od Saznawa o efektu ovog virusa na qudski organiwih va`no je imati na umu da sposobnost izazivawa zam se jo{ sti~u, a eksperimenti na pacovima pokazubolesti opada srazmerno du`ini boravka u spoqnoj ju da se, u odnosu na svog sezonskog H1N1 srodnika, sredini. Otuda je period tokom kojeg se, recimo, s nelak{e umno`ava u plu}nom tkivu i izaziva druga~ikog predmeta mogu brisom uzeti i u laboratoriji ji imuni odgovor doma}ina, dovode}i, navodno, do ve„o`iveti“ pojedine klice obi~no du`i od najdu`eg }ih o{te}ewa i vi{e smrtnosti. Dosada{wa iskuvremena „ispo{}ivawa“ posle kojeg su one i daqe stva ipak ukazuju na to da qudi ne umiru ~e{}e nego sposobne da izazovu bolest.

Kwigu Zorana Radovanovi}a „Grip“, za 599 dinara, mo`ete kupiti kod Izdava~ke ku}e „Arhipelag“ (Terazije 29/II, 11000 Beograd; tel: 011/33–44–536, 011/33–44–427; mejl: klub@arhipelag.rs; SMS: 063/16–43–609), ili u svim boqim kwi`arama u zemqi.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

MONITOR

sreda31.mart2010.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Tridest prvi mart, posledwi dan meseca marta! Da li vreme leti ili vam se samo tako ~ini? Prebrodili ste te{ke nedeqe i ostavili iza sebe hroni~ne situacije, a pred sobom imate Sunce i prav put!

BIK 20.4-20.5.

Ovo i nije naro~ito produktivan dan za vas pa mo`ete odlo`iti neke sastanke, pogotovo one qubavne, za sutra, kada va{a Venera bude uplovila u va{ lepi znak i u~inila vas jo{ lep{ima! Opu{teno.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

31. mart 2010.

U toku prepodneva se ne morate preterano truditi i raditi ve} se kre}ite i dru`ite. Prave rezultate na poslu mo`ete o~ekivati i ostvariti tek sutradan. Qubavni susreti su zanimqivi i povr{ni.

Mesec je u praznom hodu u toku ve}eg dela dana, {to ne pogoduje novim poslovima, ali pogoduje starim qubavima, opu{tawu i u`ivawu.

Zbog toga se prepustite dragoj osobi na milost i nemilost.

Mars u va{em znaku vas naprosto tera u akciju i aktivnosti koje vam prijaju jer imate dovoqno energije: to se vidi ve} na prvi pogled, sijate punim sjajem. Neki dogovori se ne}e realizovati danas.

Prijatno vreme uti~e na va{e jo{ prijatnije raspolo`ewe. Mogu}e su nespretne nesuglasice na poslu, ali ih vi nemojte i suvi{e ozbiqno shvatiti. Sve se mewa, koliko ve} sutra. U qubavi – sre}a.

VAGA 23.9- 23.10.

Opu{teni ste danas, zamoreni od iste monotonije i potrebna vam je promena. Zbog toga se ne morate previ{e forsirati, ve} ~inite kako vam pa{e. Dru{tvo dragih osoba je uvek dobrodo{lo.

[KORPION 24.10- 23.11.

I pored nesre|enih odnosa i situacija u karijeri, potrebno je da budete prisutni i pribrani. Jasno se zala`ite za svoje ciqeve i odr`avawe svog statusa. Imate dobru saradwu s pretpostavqenima.

STRELAC 24.11- 21.12.

U modi su krstarewa, a ve} je vreme za planirawe letwih raspusta i odmora pa biste se mogli raspitati i rezervisati tako ne{to. Ukoliko i krenete sami, bilo gde, upozna}ete mnogo qudi.

JARAC 22.12-20.1.

Dr`ite u sebi i za sebe sve ono {to vezujete za sebe kao bitno, kao nedeqivo. To vam daje snagu da izdr`ite i opstanete nepokolebqivo u ovim neizvesnim vremenima. Samostalni ste.

VODOLIJA 21.1-19.2.

S mnogima ostvarujete veoma dobre i prijateqske kontakte. Danas biste mogli privesti kraju neke poslove, pa da odahnete. Neka vas ideja i vera o li~nom uspehu motivi{e i vodi svakodnevno!

RIBE 20.2-20.3.

Imate podr{ku pretpostavqenih i dobru saradwu s kolegama pa vam je relativno lako da radite jer se i drugi pitaju. Istovremeno ste slobodni, svoji i kreativni. [etajte se {to vi{e i bavite se sportom.

TRI^-TRA^

PROGNOZA

Grudi spoticawa Neodoqivo seksipilna manekenka Fransoaz Bufal se na premijeri filma „Clash of the titans� u Londonu pojavila u uskoj majici koja je isticala wene ogromne grudi, koje su dugo bile kamen spoticawa u wenoj karijeri.

Naime, lepa Bufal je na po~etku manekenske karijere upravo zbog prevelikih grudi nailazila na zatvorena vrata. Ali kada joj je fudbaler Rio Ferdinand ponudio da se slika za naslovnu stranu wegovog onlajn magazina Fransoaz je u{la u svet mode.

Uprkos tome {to su joj brojni agenti savetovali da smawi grudi Fransoaz Bufal je zadr`ala svoj prirodan izgled i postala slavna.

OBLA~NO

Vojvodina Novi Sad

17

Subotica

15

Sombor

17

Kikinda

18

Vrbas

17

B. Palanka

17

Zrewanin

18

S. Mitrovica 20 Ruma

19

Pan~evo

16

Vr{ac

18

Srbija Beograd

19

Kragujevac

20

K. Mitrovica 21 Ni{

23

UZ KI { U

VIC DANA

Evropa

NOVI SAD: Promenqivo obla~no uz povremenu ki{u i pquskove. Bi}e i kratkotrajnih sun~anih intervala. Vetar umeren ju`ni, a po podne zapadni. Pritisak ispod normale. Temperatura od 10 do 17 stepeni.

VOJVODINA: Promenqivo obla~no uz povremenu ki{u i lokalne pquskove. Bi}e i kratkotrajnih sun~anih intervala. Vetar umeren ju`ni i jugozapadni, a po podne u skretawu na zapadni i severozapadni. Pritisak ispod normale. Minimalna temperatura 8, a maksimalna 20 stepeni.

SRBIJA: Obla~no uz povremenu ki{u i kratkotrajne lokalne pquskove, ali bi}e i sun~anih intervala. Ve}a {ansa za ki{u je na severu Srbije uz sve`ije vreme, a suvo i toplije bi}e na jugu. Vetar umeren ju`ni i jugozapadni, po podne na severu zapadni i severozapadni. Pritisak ispod normale. Minimalna temperatura 7, a maksimalna 24 stepena.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U ~etvrtak sun~ani periodi uz umerenu obla~nost i ve}inom suvo. U no}i ka petku povremena ki{a i malo sve`ije vreme. U subotu i nedequ sun~ani periodi i toplije, ali je u nedequ popodne i krajem dana mogu}a kratkotrajna ki{a na severu Srbije.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Pogor{awe biometeorolo{kih prilika usled uticaja fronta, mo`e usloviti poja~awe tegoba kod ve}ine hroni~nih bolesnika, a kod meteoropata reumatske bolove, glavoboqu i promenqivo raspolo`ewe. Oprezno u saobra}aju!

Madrid

15

Rim

18

London

7

Cirih

12

Berlin

12

Be~

11

Var{ava

17

Kijev

15

Moskva

11

Oslo

2

Voze se mu{karac i `ena u liftu vrlo visoke zgrade. Pred samim vrhom pukne sajla lifta i po~nu da propadaju. @ena brzo skine nao~are, raspusti kosu i ka`e tipu: - U~inite da se jo{ jednom pre smrti osetim `enom.

On je pogleda, strgne sa sebe ko{uqu, zgu`va je, baci na pod i ka`e: - Ispeglaj ovo!

SUDOKU

St. Peterburg 7 Atina

23

Pariz

10

Minhen

14

Budimpe{ta

11

Stokholm

7

9

VODOSTAWE TAMI[

Bezdan

297 (3)

Slankamen

418 (8)

Ja{a Tomi}

Apatin

363 (7)

Zemun

464 (4)

Tendencija stagnacije

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

466 (4)

STARI BEGEJ

Ba~. Palanka

307 (9)

Smederevo

584 (2)

Novi Sad

340 (5)

Tendencija stagnacije

Hetin

TISA

164 (-18) N. Kne`evac

114 (-8)

Tendencija stagnacije

SAVA S. Mitrovica

466 (-5)

Senta

405 (5)

Beograd

417 (5)

Novi Be~ej

339 (8)

Tendencija opadawa i stagnacije

Titel

430 (6)

NERA

Tendencija stagnacije

Kusi}

8 2

3 8

396 (6)

4

8 4

DUNAV

1

2

6

8

2

4

9

3

6

1

7

5

7

1

6

7

2

5

8

9

4

3

6

5

9

3

4

7

1

6

2

8

3

4

9

1

8

5

2

6

7

4

6

8

2

7

4

3

5

9

1

6

2

7

1

5

6

2

9

8

3

4

9

5

1

3

6

7

4

8

2

2

7

4

3

8

5

9

2

7

1

6

2

7

6

8

1

4

3

5

9

9 7

5

7

3 3

120 (-8)

9 5

2

4

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

1

9

Re{ewe iz pro{log broja