Dnevnik 31.mart 2011.

c m y

NOVI SAD *

^ETVRTAK 31. MART 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23033 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

STRUJ NI UDAR PO KRE ]E NO VU LA VI NU CENA

U apri lu sku pqi bra {no, so, testenina, keks, deteryen ti... str. 6

NASLOVI

Politika 2 Demar{ u Skup{tini 3 Prihva}en predlog redukcije Vlade Vojvodine

Ekonomija 4 Posledwa nada propalih 4 Radnici oterali gazdu

Nov~anik 6 S ratama kasni 100.000 gra|ana 6 Zabrana toplomera sa `ivom

Novi Sad 7 U igri i deoba „Radosnog detiwstva”

7 „Kara|or|e” do maja pali reflektore?

8 Psima lutalicama otvoreno prihvatili{te

IZA BRAVE I ^INOVNIK VLADE SRBIJE

Uhap{en Mrkowi}ev pomo}nik

Vojvodina 10 Hiqadite bliznakiwe dobile pomo} Pokrajine

Crna

str. 12

Sa mo u bi stvo no vo sad skog ugo sti te qa? str. 13

Foto: R. Hayi}

BE @I VOT NO TE LO @I VE P. IZ NO VOG SA DA NA \E NO U BLI ZI NI ^E NE JA

PRO L E ] E U SR C U: Ne ma ono ga ko se bar jed nom ni je za te kao u si tu a ci ji da se de }i na klu pi u par ku ipak od lu ~i da ma lo pri leg ne. A na ro ~i to ako ima na ko ga da se na slo ni.

U Du nav ski park u Novom Sadu pro le }e se uve li ko use li lo, pa se po red labudova Ise i Bise mo gu vi de ti mno gi drugi qu bav ni pa ro vi. Ne va `no ko je je do ba da na, u ova kvom am bi jen tu ni {ta ni je te {ko, a naj lep {e je to vre me, re zer vi sa no za opu {ta we, po de li ti s ne kim, ka ko su to ura di li mla di su gra |a ni s fo to gra fi je.

J. Z.

ORI GI NAL FAL SI FI KA TA: PRA VI I KRIVI RAT NI VE TE RA NI I IN VA LI DI

La`no rodoqubqe dvostruko napla}uju

str. 15

Toplo, slab vetar

SPORT

str. 16 – 19

Najvi{a temperatura 19 °S

n \OKOVI] HITA KA NOVOJ TITULI

n @AL ZA IZGUBQENIM BODOVIMA U ESTONIJI

12 Dve tone analgetika me|u kwigama 13 Osumwi~ena da je kanapom zadavila gazdu

Dru{tvo 14 Upis nove generacije prvaka 14 Unija sindikata prosvetara prekinula {trajk

Reporta`e 21 Tra`i od dr`ave dozvolu da prosi

~etvrtak31.mart2011.

POLiTikA

dnevnik

c m y

2

AM BA SA DO RI AFRI^ KIH DR @A VA SA SLA VI COM \U KI]-DE JA NO VI]

De mar{ u Skup {ti ni Am ba sa do ri afri~ kih ze ma qa uru ~i li su ju ~e de mar{ pred sed ni ci Skup {ti ne Sr bi je Sla vi ci \u ki}-De ja no vi} po vo dom ne dav ne iz ja ve {e fa po sla ni~ ke gru pe LDP ^e do mi ra Jo va no vi }a, ko ji

Po slov ni ku po sta vqa ju pi ta wa Vla di, a da se ste no gra mi sa pi ta wi ma po tom {a qu Vla di ka ko bi nad le `ni da li od go vor u ro ku od dve sed mi ce, ob ja {wa va se u sa op {te wu. „U tom smi slu, po sla nik

ne je - Mo ha med Isi a ga Ko u ru ma. „Uve re ni smo da spor na iz ja va ne pred sta vqa stav ni ti Re pu bli ke Sr bi je, ni ti Na rod ne skup {ti ne, ni ti li~ ni stav pred sed ni ce NSRS i si gur ni smo da do to ga vi -

Jo va no vi}: Iz vi wa vam se

je afri~ ke na ro de na zvao „ka ni ba li ma”. Pred sed ni ca Skup {ti ne je osu di la iz ja vu Jo va no vi }a i na gla si la da ta iz ja va ne pred sta vqa stav na ro da Sr bi je, ni ti stav Na rod ne skup {ti ne, ni ti wen li~ ni stav, kao ni su {ti nu od no sa Sr bi je sa afri~ kim i arap skim ze mqa ma, na vo di se u sa op {te wu Skup {ti ne. \u ki}-De ja no vi} je ob ja sni la am ba sa do ri ma da sva kog utor ka i ~e tvrt ka po sla ni ci po

^e do mir Jo va no vi} je po sta vio pi ta we mi ni stru spoq nih po slo va u Vla di Sr bi ji Vu ku Je re mi }u, ko jom pri li kom je iz ja vio ono {to je pred met kri ti ke afri~ kih ze ma qa”, pi {e u sa op {te wu i do da je da pred sed ni ca Skup {ti ne tu iz ja vu ni je ~u la jer bi u su prot nom re a go va la. U de le ga ci ji afri~ kih dr `a va bi li su am ba sa do ri Al `i ra - Ab del ka der Mes du, Pa le sti ne - Mo ha med Kha lil Nab han i Gvi -

Ostav ka Ve sne Pe {i} Pred sed ni ca Po li ti~ kog sa ve ta LDP Ve sna Pe {i} po tvr di la je ju ~e da je dan na kon spor ne iz ja ve ^e do mi ra Jo va no vi }a, pod ne la ostav ku na tu funk ci ju. Ka ko je re kla no vi na ri ma, na taj ~in se od lu ~i la za to {to se Jo va no vi} ni je od mah iz vi nio afri~ kim ze mqa ma, ve} je ceo slu ~aj po pri mio ova kve raz me re.

Ob ja sni la je da je kao is ku san po li ti ~ar Jo va no vi }u sa ve to va la da se od mah iz vi ni, jer je to je di ni „iz laz“ iz ta kvih si tu a ci ja.

Ve sna Pe {i} iako ni je vi {e na ~e lu Po li ti~ kog sa ve ta i da qe osta je u LDP-u i na rod na po sla ni ca. Ka `e da je Jo va no vi} pri hva tio we nu ostav ku, da zbog we ne ma ni ka kvog ne ra zu me va wa iz me |u wih dvo je, ni ti sva |e u stran ci.

Am ba sa do ri su se u Skup {pti ni sa sta li i sa li de rom LDP ^e do mi rom Jo va no vi }em ko ji im je pre neo da u svo joj iz ja vi ni je mi slio ona ko ka ko je to pro tu ma ~e no „s ob zi rom da je bi la da ta u kon tek stu kri ti ke spoq ne po li ti ke Sr bi je i po seb no mi ni stra Je re mi }a”, na vo di se u skup {tin skom sa op {te wu. Jo va no vi} je iz ra zio `a qe we {to je svo jim re ~i ma uvre dio arap ske i afri~ ke na ro de, i uve rio am ba sa do re da se to ne }e po no vi ti, do da je se u sa op {te wu. „Sva ko me ko je po vre |en, naj i skre ni je upu }u jem iz vi we we”, re kao je Jo va no vi}. On je no vi na ri ma, po sle raz go vo ra, re kao da je ono {to je iz go vo rio u Par la men tu bi la po li ti~ ka kri ti ka ra da mi ni stra spoq nih po slo va Vu ka Je re mi }a. „Re~ ka ni ba li zam }u do bro za pam ti ti i mi slim da }u je na kon to ga za bo ra vi ti”, re kao je Jo va no vi}. {e ne }e do }i”, re kao je am ba sa dor Al `i ra Ab del ka der Mes du ko ji je po seb no na gla sio da afri~ ke ze mqe tra `e da se iz ja va da ta u Skup {ti ni tu i zva ni~ no po vu ~e.

Am ba sa do ri su po seb no na gla si li da mo gu shva ti ti kri ti ku po je di nih vla da u Afri ci zbog ne do stat ka de mo kra ti je, po sto ja wa de spo ti zma i dik ta tu re, ali ne mo gu pri hva ti ti da bi lo ko vre |a do sto jan stvo afri~ kih na ro da, na gla {a va se u sa op {te wu Skup {ti i ne Sr bi je.

S. St.

poslani^ke teme

De set ari van po re za Po sla ni ci Skup {ti ne Sr bi je za vr {i li su ju ~e ras pra vu o amand ma ni ma na Iz me ne za ko na o po re zu na imo vi nu, ta ko da ih da nas o~e ku je gla sa we o svim ta~ ka ma dnev nog re da i po ~e tak no ve se si je.

Pre ma re {e wi ma o ko ji ma se ju ~e de ba to va lo, iz nos po re za na imo vi nu ne mo `e bi ti ve }i od 60 od sto u od no su na pro {lo go di {wi. Je di ni ce lo kal ne sa mo u pra ve mo gu u ro ku od dva me se ca od stu pa wa za ko na na sna gu da utvr de ni `e po re ske sto pe za ne po kret no sti na svo joj te ri to ri ji.

Iz me ne tog za ko na obez be di }e opo re zi va we ze mqi {te iz nad 10 ari ka da je u pi ta wu gra |e vin sko ze mqi {te u jav noj svo ji ni i po qo pri vred no ze mqi {te u dr `av noj svo ji ni. Vla da je usvo ji la amand man De mo krat ske stran ke ko jim je pred vi |e no da se opre zu ju po vr {i ne ve }e od 10 ari, ali da se po rez ne pla }a na ukup nu po vr {i nu ve} se po vr {i na od 10 ari iz u zi ma od opo re zi va wa. No vi ne u opo re zi va wu ze mqi {ta pri me wi va }e se re tro ak tiv no, od 1. ja nu a ra ove go di ne.

Ku ma ne di raj Ra di ka li su za tra `i li da se po rez na imo vi nu na pla }u je shod no eko nom skoj mo }i gra |a na i da se od pla }a wa po re za oslo bo de za kup ci pla ca ve }eg od 10 ari, od no sno svi gra |a ni ko ji pla }a ju ne ki dru gi po rez. Oni su na ve li da ve li ~i na ze mqi {ta ni je do vo qan kri te ri jum, ve} da su bit ni i lo ka ci ja i we go va vred nost.

Po sla nik SRS Mi lan Avra mo vi} op tu `io je DS, pre svih po sla ni ka Ne na da Kon stan ti no vi }a, da su sku pqa li pot pi se gra |a na za po dr {ku tom svom amand ma nu u be o grad skoj op {ti ni Sav ski Ve nac, po {to u tom de lu pre sto ni ce `i ve, ka ko je re kao, uglav nom po sla ni ci i naj vi {i stra na~ ki funk ci o ne ri.

- Po ro di ca Kon stan ti ov ni} ta mo `i vi „je dva“ 200 go di na, `ao mi je {to to ne ki ne zna ju. Znam da je u Sr bi ji tra di ci ja da se ku mo vi „~a ste“ i na pu {ta ju stran ke, ali mo lim one ko ji go vo re o mo jim ku mo vi ma da vo de ra ~u na ka ko to ~i ne, da to shva te ka ko god ho }e, ali da shva te ozbiq no. Jer, mo `da je u va {oj stran ci tra di ci ja da ima te kum stvo Ka ra |or |a i Obre no vi }a. Ov de u DS se ma lo vi {e vo di ra ~u na o to me- po ru ~io je ra di ka li ma po sla nik DS Sr |an Mi li vo je vi}.

Ima se, ne ma se Po sla nik NS Mi ro slav Mar ki }e vi} pi tao je vlast ka ko ni je ta ko efi ka sna u na pla ti taj kun skih du go va wa, kao {to je br za ka da je o gra |a ni ma re~.

- Ne dav no je je dan, ka `u naj ve }i, taj kun u ovoj ze mqi pro dao svo ju kom pa ni ju za 950 mi li o na evra, iako je du go vao do ba vqa ~i ma 320 mi li o na. Ka ko se

dr `a va ni je se ti la da we mu pr vo na pla ti te du go ve, pa ne ka po sle pro da to {to je osta lo. Pa zi te, 654 mi li o na di na ra }e mo da ti za mi rov ne ope ra ci je, zna ~i sve smo re {i li u na {oj ze mqi pa mo `e mo da mi ri mo u So ma li ji i Ugan di. A zna te li ko li ko je to pa ra - de set an gio sa la u de set gra do va Sr bi je po 600 hi qa da evra, ob ja snio je Mar ki }e vi} tro {ka re we dr `a ve, dok „ne ma pa ra za po li ci ju, pro sve tu, zdrav stvo“...

Dim „po sku peo” ka fu Po {to je u ce loj zgra di par la men ta za bra we no pu {e we, po sla ni ci ret ko svra }a ju u „ka fa nu“ u Do mu Na rod ne skup {ti ne, pa je ~ak i to kom sa me pa u ze za se da wa za u ze to tek ne ko li ko sto lo va. Ve }i na par la men ta ra ca iz gu sti ra la je pu {e we na ula zu u skup {tin sko zda we, pa se tu sa da mo gu vi de ti uglav nom no vi na ri i po li caj ci. Le po vre me otvo ri lo je se zo nu let wih ba {ti u Be o gra du i sve vi {e par la men ta ra ca - pu {a ~a mo `e se vi de ti ka ko u`i va u pro le} nom sun cu „Ajs ka fea“ pre ko pu ta sa me Skup {ti ne. Po sve mu su de }i, iako je espre so u par la men tu de set pu ta je fi ti ni ji ne go u ka fi }u, na rod nim pred stav ni ci ma ne pri ja ako ni je za ~i wen i mi ri som du van skog di ma.

S. Stan ko vi}

politika

dnevnik

ZA SE DAO OD BOR SKUP [TI NE APV ZA UPRA VU I LO KAL NU SA MO U PRA VU

Pri hva }en pred log re duk ci je Vla de Voj vo di ne Od bor Skup {ti ne Voj vo di ne za or ga ni za ci ju upra ve i lo kal nu sa mo u pra vu pri hva tio je ju ~e pred log iz me na Ol du ke o po kra jin skoj upra vi ko jim se pred vi |a sma we we bro ja se kre ta ri ja ta u Vla di APV sa 17 na 12.

Po kra jin ski se kre tar za upra vu, pro pi se i na ci o nal ne za jed ni ce An dor De li ka zao je da se iz me na ma re or ga ni zu je ve }i deo Po kra jin ske vla de i or ga na po kra jin ske upra ve, te da sve ga se dam od po sto je }ih 17 re -

so ra ne }e bi ti ob u hva }e no ovim pro me na ma. Re~ je o re so ri ma pri vre de, po qo pri vre de, fi nan si ja, na u ke, ener ge ti ke, ra da i za po {qa va wa i omla di ne i spor ta. Pre o sta lih de set, pre ma we go vim re ~i ma, bi }e uki nu ti, na kon ~e ga }e se for mi ra ti pet no vih: obra zo va we, upra va i na ci o nal ne za jed ni ce; kul tu ra i jav no in for mi sa we; zdrav stvo i so ci jal na po li ti ka; me |u re gi o nal na sa rad wu i lo kal na sa mo u pra va; te ur ba ni -

zam i za {ti ta `i vot ne sre di ne.

- U pi ta wu je re duk ci ja bro ja se kre ta ri ja ta i ~la no va Vla de APV, ko ja ne }e do ve sti do sma we wa nad le `no sti po kra jin ske upra ve - ka zao je De li. Do dao je da je pre la znim od red ba ma pred lo `e ne od lu ke, pred vi |e no da }e po kra jin ski slu `be ni ci iz re so ra ko ji se uki da ju na sta vi ti da ra de iste po slo ve do utvr |i va wa no vog pra vil ni ka o si stem ti za i cji ko ji tre ba da se

do ne se u ro ku od 60 da na od usva ja wa iz me na Od lu ke o po kra jin skoj upra vi. On je ka zao i da je de fi ni san i na ~in fi nan si ra we no vo for mi ra nih se kre ta ri ja ta ka ko bi se obez be dio wi hov ne sme tan rad do re ba lan sa bu xe ta APV, ko ji mo ra da se oba vi u istom ro ku.

O iz me na ma pro pi sa o upra vi i re duk ci ji Vla de po kra jin ski po sla ni ci iz ja {wa va }e se na sed ni ci Skup {ti ne APV 5. apri la.

B. D. S.

LI DER URS MLA \AN DIN KI], NA JA VQU JU ]I PRI KU PQA WE POT PI SA ZA IZ ME NE ZA KO NA, IZ JA VIO

Na {a de cen tra li za ci ja – na rod na ini ci ja ti va

Uje di we ni re gi o ni Sr bi je od 2. apri la po ~i wu pri ku pqe we pot pi sa za pe ti ci ju ko jom tra `e pro me ne Za ko na o fi nan si ra wu lo kal ne sa mo u pra ve, Za ko na o o lo kal nim iz bo ri ma, hit no vra }a we imo vi ne lo kal nim sa mo u pra va ma i uki da we Za ko na o sred stvi ma u svo ji ni Re pu bli ke Sr bi je iz 1995. go di ne. Ovo je na ja vio pred sed nik URS Mla |an Din ki} na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za no vi na re. On je oce nio da je Sr bi ja vi so ko cen tra li zo va na dr `a va, da je vlast kon cen tri sa na na re pu bli~ kom ni vou i da po sto ji i mo no pol par tij skih cen tra la u Be o gra du.

Po Din ki }e vim re ~i ma sto ga na de se ti ne hi qa da mla dih od -

la zi iz svo jih me sta u po tra zi za bo qim `i vo tom u Be o grad ili u ino stran stvo i do dao da si stem ko ji po sto ji, bez ob zi ra ko li ke tran sfe re i ko li ka se po mo} upu }u je ne raz vi je nim op {ti na ma, sa mo do vo di do to ga da

Te le kom pro da va li ama te ri Din ki} je oce nio da je ten der ski pro ces za pro da ju „Te le ko ma Sr bi je“ lo {e i ama ter ki vo |en i da ga pod tim uslo vi ma ne tre ba pro da va ti.

On je pod se tio da je ka da se pro da vao „Mob tel” bi lo vi {e po nu |a ~a, nad me ta li su se ve li ki ino stra ni mo bil ni ope ra te ri, i da je do bi je na ce na od mi li jar du i po evra, iako je on ma wi od „Te le ko ma Sr bi ja”.

bo ga ti ji po sta ju jo{ bo ga ti ji ,a si ro ma {ni ji jo{ vi {e pro pa da ju. Za to su po treb ne ozbiq ne, a ne sa mo ko zme ti~ ke, re for me da se to pro me ni, re kao je Din ki} i do dao da URS zbog to ga kre }e u kam pa wu za de cen tra li za ci ju Sr bi je.

On je ka zao da se pe ti ci jom i kam pa wom ko ju URS po kre }e tra `i da mno go vi {e nov ca osta je lo kal nim sa mo u pra va ma, „a ne da se od li va u cen tral nu ka su”, da se gra do na ~el ni ci i predsd ni ci op {ti na di rekt no bi ra ju, a ne da ih po sta vqa ju par tisjke cen tra le i da se hit no vra ti imo vi na lo kal nim sa mo u pra va ma.

Din ki} je re kao da su sa plat for mom de cen tra li za ci je i re gi o na li za ci je Sr bi je „iza {li” jo{ pro {le go di ne.

- Ni smo ima li ni ka vu re ak ci ju na {ih ko le ga iz vla da ju }e ko a li ci je i za to smo se od lu ~i li da po zo ve mo u po mo} na rod - da na rod ka `e da li je za to”, re kao je Din ki} i na veo da je te {ko o~e ki va ti da „ba{ svi ko ji su u vla da ju }oj klo a li ci ji, ili ko ji pre ten du ju da su tra bu du u ne koj vla da ju }oj ko a li ci ji, do ne su od -

lu ku da raz vla ste sa mi se be”. On je re kao da je URS deo vla da ju }e ko a li ci je, te da je ini ci ja ti va ove stran ke po zi tiv na za gra |a ne Sr bi je i du bo ko evrop ska, s

Iz bor ni {ta bo vi On je pre ci zi rao da pot pi si va we pe ti ci je po ~i we 2. apri la u Kra gu jev cu, a na sta vi }e se i dan ka sni je u Lo zni ci gde }e se odr `a ti i sed ni ca Upra ve URS. Na woj }e bi ti do ne ta od lu ka o for mi ra wu iz bor nih {ta bo va na svim ni vo i ma, s ob zi rom, ka ko je re kao, da se na la zi mo u pred iz bor noj go di ni. ob zi rom na to da je je dan od zah te va sa dr `an i u zah te vu Evrop ske ko mi si je da bi Sr bi ja po sta la kan di dat za ~lan stvo u EU. Re~ je o vra }a wu im o vi ne lo kal nim sa mo u pra va ma.

- Ovo je na rod na ini ci ja ti va, a ako je na rod opo zi ci ja on da to mo `e te tu ma ~i ti kao opo zi ci o nu ini ci ja ti vu - re kao je Din ki} od go va ra ju }i na pi ta wa da ini ci ja ti va li ~i na opo zi ci o ne stran ke.

D. Mi li vo je vi}

Ho men: No vac i kon tro la Dr `av ni se kre tar Mi ni star stva prav de Slo bo dan Ho men iz ja vio je da jo{ ni je si gur no da }e se iz bu xe ta za fi na si ra we po li ti~ kih stra na ka iz dva ja ti 0,3 od sto kao {to je pred vi |e no Na cr tom za ko na o fi na si ra wu po li ti~ kih stra na ka.”Su {ti na tog za ko na ni je u iz no su nov ca, ve} u me ha ni zmi ma kon tro le od no sno da li mo `e te da kon tro li {e no vac ili ne”, re kao je Ho -

men na vo de }i da ni je si gu ran da li }e taj iz nos bi ti po ve }an sa 0,15 na 0,3 od sto.On je na veo i da Ve ne ci jan ska ko mi si ja sma tra da je 0,15 od sto do voq no do dav {i da ta kvo mi {qe we iz Bri se la ~e ka „cr no na be lo” i da }e ‘’bi ti ona ko ka ko ka `u me |u na rod ne in sti tu ci je”.

Dr `av ni se kre tar Mi ni star stva prav de je do dao i da je taj za kon od li~ no de fi ni san {to se

ti ~e kon tro le nov ca i kri vi~ ne od go vor no sti. Pre ma we go vim re ~i ma, pred nost iz dva ja wa ve }eg iz no sa je sma we we ko rup ci je, dok je pred nost ma weg iz no sa to {to }e bi ti vi {e pa ra u bu xe tu.

Ho men je do dao i da je pred vi |e no da no vac ko ji ide iz bu xe ta kon tro li {e dr `av ni re vi zor, a pri ho de i do na ci je stran ka ma gra |a na i prav nih li ca kon tro li {e Agen ci ja za bor bu pro tiv

ko rup ci je. On je iz ra zio uve re we da }e obe in sti tu ci je ima ti ka pa ci tet da uspe {no oba ve sve po slo ve oko kon tro le po li ti~ kih par ti ja, a u skla du sa za kon skim od red ba ma. Ja sno je pred vi |e no da se taj prav ni akt mo ra pri me ni ti na na red ne par la men tar ne iz bo re, pod se tio je Ho men, do dav {i da pred la ga ~i za ko na ne sme ju da li ci ti ra ju ka da }e bi ti iz bo ri.

~etvrtak31.mart2011.

3

MI NI STAR MI LAN MAR KO VI]

Od lo `e ni iz bo ri za Na ci o nal ni sa vet Bo {wa ka Mi ni star za qud ska i ma win ska pra va i dr `av nu upra vu i lo kal nu sa mo u pra vu Mi lan Mar ko vi} iz ja vio je ju ~e da iz bo ri za Na ci o nal ni sa vet Bo {wa ka ne }e bi ti odr `a ni u za ka za nom ter mi nu, a da }e no vi ter min bi ti do go vo ren sa pred stav ni ci ma iz bor nih li sta.

Iz bo ri za Na ci o nal ni sa vet Bo {wa ka bi li su za ka za ni za 17. april. „Ima ju }i u vi du raz go vo re ko je sam oba vio sa pred s tav n i c i m a sve tri li ste u~e sni ce na iz bo ri ma za Na ci o nal ni sa vet bo {wa~ ke na ci o nal ne ma wi ne i, na rav no, objek tiv ne okol no sti ko je se ti ~u ro ko va iz bor nih rad wi, iz ve sno je da se iz bo ri, ko ji su bi li za ka za ni za 17. apri la, ne }e odr `a ti”, re kao je Mar ko vi}, ko ji je u pe tak u No vom Pa za ru raz go va rao sa pred stav ni ci ma sve tri li ste u~e sni ce pro {lo go di {wih iz bo ra za na ci o nal ne sa ve te na ci o nal nih ma wi na ko je `i ve u Sr bi ji.

Mar ko vi} je re kao da }e ter min no vih iz bo ra bi ti od re |en na kon kon sul ta ci ja sa svim za in te re so va nim stra na ma. On je ob ja snio da je ova kva od lu ka do ne ta s ci qem da se for mi ra Na ci o nal ni sa vet Bo {wa ka i da se smi re na ra sle ten zi je {to je u

in te re su bo {wa~ke na ci o nal ne ma wi ne, ali i svih dru gih gra |a na ko ji `i ve u re gi o nu No vog Pa za ra, Pri je po qa, Tu ti na, No ve Va ro {i i Sje ni ce. Mi ni star je ka zao i da je naj va `ni je da sve bu du }e od lu ke ve za ne za bo {wa~ ku na ci o nal nu za jed ni cu tre ba da bu du plod naj {i reg mo gu }eg kon sen zu sa.

Sa op {te we po slo vod stva „Dnev nik Hol din ga” „U skla du sa Za ko nom o in for mi sa wu, zah te va mo da ob ja vi te sa op {te we po slo vod stva „Dnev nik” Hol din ga a.d. u re struk tu ri ra wu, a po vo dom na pi sa na tre }oj stra ni li sta DNEV NIK od 30. 03.

2011. go di ne.

Dnev nik “Hol ding” a.d. u re struk tu ri ra wu do sta vqen je stav Agen ci je za pri va ti za ci ju po vo dom po nu de WAZ od 11.11.2010. go d i n e, tek 30.03.2011. go di ne u ra nim ju tar wim sa ti ma.

Pred sed nik Uprav nog od bo ra i v.d. di rek to ra “Dnev nik” Hol ding a.d.u re struk tu ri ra wu za ka za li su sed ni cu Uprav nog od bo ra za po ne de qak 04. 04. 2011. go di ne, na ko joj }e se raz ma tra ti do pis Agen ci je za pri va ti za ci ju i za u ze ti stav po vo dom to ga.

Po s lo v od s tvo “Dnev n ik” Hol ding a.d. u re struk tu ri ra wu ne pro ti vi se na me ra va nom po klo nu Me dij ske Gru pa ci je WAZ za po sle ni ma Dnev nik Voj v o d i n a Pres. Ali sma t ra m o da se od or g a n a “Dnev nik” Hol ding a.d. u re struk tu ri ra wu ne mo `e tra `i ti da do ne su od lu ku o od u-

sta ja wu od ne spor nih po tra `i va wa pre ma DVP i WAZ kao uslov za re a li za ci ju “po klo na WAZ” jer }e u tom slu ~a ju po klo no da vac bi ti Hol ding “Dnev nik” a ne WAZ. Po s lo v od s tvo “Dnev n ik” Hol ding a.d. u re struk tu ri ra wu na po mi we da se pred u- ze }e i da qe na la zi u te {koj ma t e r i j al n oj si t u a c i j i, jer za ra de za po sle ni ma i da qe ka s ne, ni j e re { e n o zdrav stve no i so ci jal no osu ga ra we za po sle nih, a zna ~aj na su i du go va wa ko mer ci jal nim po ve r i o c i m a. [tam p a r i j a Dnev n i k a ra d i sa opre m om sta ri jom od 30 go di na {to je pre vas hod na bri ga ru ko vod stva “Dnev nik” Hol ding a.d. u re struk tu ri ra wu, te se po slo vod stvo sma tra od go vor nim za re {a va we pro ble ma u pred u ze }u na ~i jem su ~e lu. U sve tlu sve ga na ve de nog, sma tra mo ne ra ci o nal nim i ne do ma }in skim od u sta ja we od po tra ` i v a w a ko j i m a se mo g u re {i ti mno ga pi ta wa, pa i zdrav stve no i so ci jal no osi gu ra we za po sle nih ko ji se na la ze u iz u zet no te {koj ma te ri jal noj su tu a ci ji.”

POT PRED SED NIK DSS MI LO[ ALI GRU DI] U SOM BO RU

rekli su

^a nak: Sti dqi va po kra jin ska ad mi ni stra ci ja

Po po vi}: Te le kom po prin ci pu daj {ta da{

Sprem ni smo da s Be o gra dom raz go va ra mo o na {im sta vo vi ma da bi Voj vo di ni tre ba lo da bu de vra }e na sva imo vi na ko ja joj je 1988. od u ze ta, po put pu te va, `e le zni ce, elek tro pri vre de i lu tri je, ali ni smo sprem ni da od wih od u sta ne mo, is ta kao je pred sed nik Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne Ne nad ^a nak.On je za „Da nas” re kao da se ak tu el na po kra jin ska ad mi ni stra ci ja vr lo sti dqi vo po na {a u od no su na in te re se Voj vo di ne, i sto pu ta se osi gu ra da }e, kad tre ba da se po vu ~e je dan i naj ma wi po tez, to bi ti odo bre no od stra ne Be o gra da. Na pi ta we da li po sle raz go va ra s pre mi je rom Mir kom Cvet ko vi }em, oce wu je da }e re kon stru i sa na Vla da Sr bi je ima ti vi {e sen zi bi li te ta za Voj vo di nu, ^a nak je re kao da ne vi di raz li ku u tom smi slu iz me |u pro {le i ove re or ga ni zo va ne vla de, „ne go je tu zna ~aj no po mi ca we pi ta wa Voj vo di ne na li sti pri o ri te ta”.

Vla da Sr bi je pro da je Te le kom Sr bi je po prin ci pu „daj {ta da{„, {to po ka zu je da su joj o~aj ni~ ki po treb ne pa re”, oce nio je da nas pot pred sed nik De mo krat ske stran ke Sr bi je Ne nad Po po vi}. „U ka kvom se o~a ju na la zi Vla da naj bo qe po ka zu je od lu ka da se Te le ko mu Austri ja osta vi rok od 15 da na da po boq {a po sto je }u po nu du za ku po vi nu Te le ko ma Sr bi je, ume sto da se wi ho va ni ska po nu da od bi je”, na veo je Po po vi} u sa op {te wu do sta vqe nom me di ji ma. Po po vi} je pod se tio da je pre se dam da na mi ni star kul tu re, in for mi sa wa i in for ma ci o nog dru {tva Pre drag Mar ko vi} oce nio da je po nu du Te le ko ma Austri je „uvre dqi va”, a pre mi jer Mir ko Cvet ko vi} iz ja vio da Vla da ne }e pro da ti Te le kom za ma we od 1,4 mi li jar de evra. „Sa da je ja sno da su vla sti ma o~aj ni~ ki po treb ne pa re za pred sto je }e iz bo re i da }e Te le kom pro da ti po prin ci pu - daj {ta da{„, is ta kao je Po po vi}.

Ago {ton: Ko ja ko rist on da...

Ra ~u na ju }i na one Ma |a re u Voj vo di ni ~i je gla so ve `e le da osvo je i ma |ar ske par ti je, De mo krat ska stran ka , ovog mo men ta, sa na sto ja wi ma da osvo ji i dru gu po lo vi nu ma |ar skih gla so va bez da va wa stvar ne auto no mi je Ma |a ri ma i dru gim ma wi na ma, tvrd je po li ti~ ki pro tiv nik ne sa mo Sa ve zu voj vo |an skih Ma |a ra ve} i voj vo |an skim Ma |a ri ma u ce li ni - po ru ~u je pred sed nik De mo krat ske stran ke voj vo |an skih Ma |a ra (DSVM) An dra{ Ago {ton. U in ter net skom pi smu ~lan stvu „Hir le vel” Ago {ton tvr di da se Na ci o nal ni sa vet Ma |a ra ne ogla {a va po vo dom pro ble ma ko ji se ti ~u ce le za jed ni ce jer ~el ni ci NSM ta~ no zna ju da Sa vet na osno vu za ko na ni je nad le `an za ova kve re ak ci je” – pi {e Ago {ton, do da ju }i da Na ci o nal ni sa vet Ma |a ra s dru ge stra ne ne mo `e ni da upra vqa in sti tu ci ja ma, ka ko se ne dav no po `a lio i pred sed nik sa ve ta dr. Ta ma{ Kor hec. Ko ja ko rist on da od Na ci o nal nog sa ve ta Ma |a ra? – pi ta se Ago {ton.

Din ki} re kao isti nu Me dij sku ha ran gu na Vo ji sla va Ko {tu ni cu i DSS pred vo de oni ko ji su se dru `i li sa ubi ca ma Zo ra na \in |i }a, re kao je ju ~e u Som bo ru pot pred sed nik DSS Mi lo{ Ali gru di}. On je is ta kao da je ne ka da {wi mi ni star eko no mi je Mla |an Din ki} sa mo iz neo isti nu go vo re }i o uslo vi ma sa rad we u Vla da ma Vo ji sla va Ko {tu ni ce i Mir ka Cvet ko vi }a.

- Ne bih ja to pre te ra no ko men ta ri sao. Ne sla `e mo se sa po li ti kom URS-a, ne po pi ta wu nu `ne de cen tra li za ci je, ne go sma tra mo da se ra di o fe de ra li za ci -

ji Sr bi je, ali je ~i we ni ca je da je Din ki} sa mo re kao isti nu.- ka zao je Ali gru di}.- Ne sa mo da re pu bli~ ka Vla da ko joj je na ~e lu bio Vo ji slav Ko {tu ni ca ni je bi la skup ro go va u vre }i, re so ri su se vo di li nor mal no, bez ka bi net skih sva |a, pri ti sa ka i uce na, ve} je to i je di na Vla da ~i ji je uspeh u pri vred nom raz vo ju, pri vla ~e wu stra nih in ve sti ci ja i po di za wu stan dar da `i vo ta gra |a na Sr bi je sa svim re al no mo gao da se i sta ti sti~ ki pro ve ri i do ka `e - ka zao je Ali gru di}.

M. M-}

Pa co li pod neo ostav ku Pred sed nik Ko so va Be xet Pa co li pod neo je ju ~e ostav ku po {to je Ustav ni sud pre su dio da je od lu ka par la men ta, ko ji ga je pre me sec da na ime no vao za pred sed ni ka, bi la ne u stav na, ali je na ja vio da }e se po no vo kan di do va ti za tu funk ci ju. „Pred sed nik Re pu bli ke Ko so va Be xet Pa co li spre man je da po {tu je od u ku Ustav nog su da”, sa op {tio je no vi na ri ma Pa co li jev po mo} nik Ibra him Ga {i, pre neo je Roj ters.

On je, me |u tim, do dao da }e se Pa co li „kan di do va ti na no vim pred sed ni~ kim iz bo ri ma jer ni je pre kr {io ustav”.

4

ekonomija

~etvrtak31.mart2011.

dnevnik

KO JE SU VOJ VO \AN SKE FIR ME DO BI LE ZA STUP NI KE DR @AV NOG KA PI TA LA

Po sled wa na da pro pa lih UZA VRE LA SI TU A CI JA U „GR ME ^U” U KRA JI [NI KU

Rad ni ci ote ra li ga zdu

Situacija u industrijsko – poqoprivrednom preduze}u “Grme~” iz Kraji{nika, u kom su radnici stupili u generalni {trajk 16. marta, do{la je do ta~ke usijawa. Susret zaposlenih i ve}inskog gazde Dra ga na Vu li na, vlasnika rumske kompanije “Vulin komerc”, umalo nije zavr{en fizi~kim sukobom. Radnici su, naime, uz psovke i verbalne pretwe spre~ili Vulina da u|e u fabri~ki krug i odr`i Skup{tinu akcionara, na kojoj je trebalo da se usvoji odluka o prodaji 1.450 hektara oranica u vlasni{tvu “Grme~a”, te odredi datum licitacije za prodaju preostale mehanizacije i ma{inskog parka. Vulin je, posle neuspelog ube|ivawa, napustio Kraji{nik.

- Vi{e nemamo {ta da izgubimo! Ako treba, telima }emo braniti na{u zemqu, jer bez we nema ni Kraji{nika – vikali su revoltirani radnici.

Predsednik Samostalnog sindikata u “Grme~u” Mi o drag Re pac podsetio je da su svih 122 radnika u {trajku jer nisu urodili plodom pregovori sa Vulinom o isplati zaostalih minimalnih plata od ove godine i odustajawu od prodaje zemqe i mehanizacije. O~ekuje se da 2. aprila u nekada uzorni poqoprivredni kolektiv bude uveden ste~ajni postupak, po{to je ra~un “Grme~a” u blokadi ve} dve godine.

Predste~ajni postupak, na kome se u ovom trenutku insistira

zbog vremena, suspendovao bi vlasni~ka prava i prakti~no onemogu}io otu|ewe zemqe i imovine “Grme~a”.

- Mo`da paradoksalno zvu~i, ali ste~aj je spas za nas i Kraji{nik. Jer, bez obzira na sve {to mo`e da se desi u postupku ste~aja ili reorganizacije, zemqa }e ostati tu, u selu... Mi }emo je obra|ivati, jer to radimo ve} {est decenija – poru~io je Repac. Ve-

@ur ba Na 1.450 hektara zemqe, za koju se tvrdi da je najboqa u Vojvodini, jedna banka i “Vulin komerc” imaju hipoteku od oko 660 miliona dinara. Tr`i{na vrednost zemqe pribli`na je ovom iznosu i otuda `urba gazde da je proda, naplati svoje potra`ivawe i napusti Kraji{nik. }inski vlasnik Dragan Vulin, drugi po redu od privatizacije ovog preduze}a, neprijatno je iznena|en i zate~en protestom radnika. Me|utim, ne odustaje od prodaje zemqe i naplate svog potra`ivawa pre otvarawa ste~aja. Za danas je zakazao sednicu Skup{tine akcionara u Rumi i o tome telegramom izvestio male akcionare. Ne priznaje wihov skup u Kraji{niku, a oni mu odgovaraju da }e wegova skup{tina biti neregularna. @. Ba la ban

„Kar neks” u plu su Proizvo|a~ mesa i mesnih prera|evina „Karneks„ iz Vrbasa objavio je poslovne rezultate za 2010. godinu u kojoj je i pored stagnacije poslovawa, zabele`en rast profitabilnosti. Vrbaska industrija mesa ostvarila je poslovni prihod od 5,38 milijardi dinara {to je smawewe od 0,9 odsto u odnosu na prethodnu godinu, objavqeno je na sajtu brokerske ku}e „Sinteza invest”.

Otkada posluje pod kontrolom londonskog investicionog fonda „A{mor” ovaj vrba{ki proizvo|a~a uglavnom bele`io realizacije okvirno oko pro{logodi{weg nivoa uz velike oscilacije po pitawu profitabilnosti. U protekloj godini „Karneks„ je ostvario poslovnu dobit od 298,7 miliona dinara (rast od 46 odsto), dok je neto dobit bila iznosila 237,8 miliona dinara. „Karneks„ je na kraju protekle godine zna~ajno pove}ao stavku dugoro~na rezervisawa i obaveze sa 1,3 na 1,87 milijardi dinara. Pri tom, dugoro~ne obaveze su i daqe ostale niske (130,9 mili-

ona dinara), dok su kratkoro~ne obaveze, pre svega zahvaquju}i obavezama iz poslovawa, narasle 44,9 odsto na 1,58 milijardi dinara.

Protekle godine „Karneks„ je u nekoliko navrata bio u sredi{tu pa`we javnosti nakon medijskih spekulacija da }e biti predmet preuzimawa od strane hrvatskog Agrokora, ali i novosadske MK grupe. Ove kompanije su nedugo potom demantovale medijske navode, dok je po~etkom ove godine generalni direktor „Karneksa” Hju Mek Rej nolds izjavio da se prodaja „Karneksa” ne}e desiti uskoro jer je ve}inski vlasnik spreman za daqa ulagawa”.

Agencija za privatizaciju izabrala je 284 zastupnika dr`avnog kapitala u preduze}ima u kojima su raskinuti ugovori sa kupcima.

Od izabranih 51 zastupnik je ve} preuzeo upravqawe dr`avnim preduze}ima dok ostali ~ekaju da budu postavqeni.

Ina~e, na konkurs za dr`avne menaxere javilo se 1.346 zainteresovanih iako je propisano da im mese~na nagrada za postavqawe na noge preduze}a ~ije privatizacije nisu uspele pripada mese~na naknada u vrednosti jedne prose~ne srpske zarade. Oni koji na upravqawe dobiju upravqawe sredwe preduze}e dobija}e dve a oni u velikim firmama tri prose~ne plate a pri tom }e jedan zastupnik mo}i da, ukoliko se doka`e, brine o vi{e firmi u isto vreme.

Mada je do sada raskinuto oko 500 ugovora sa kupcima dru{tvenih firmi u Srbiji, dr`avi se u vlasni{tvo vratilo 230 preduze}a jer je jedan deo u me|uvremenu oti{ao u ste~aj a neke od kompanija su prodate na berzi. Od preostalih 230 preduze}a dobar deo je iz Vojvodini i za wih su nameweni zastupnici kapitala. Me|u preduze}ima iz Vojvodine sa imenovanim zastupnicima kapitala nalazi se „Agroba~ka” iz Ba~a, „Mladi borac” iz Sonte, „Rasadnik” iz Kikinde, „Aleksa [anti}” iz Alekse [anti}a, „Ba~ka” iz Sivca, „Omoqica” iz Omoqice, „Jadran” iz Nove Gajdobre,

No vo pe ~e nim me na ye ri ma }e za uspeh bi ti po treb ne nad qud ske spo sob no sti

Dr `av ne me na ye re su do bi li i ne ka da ve li ki pre vo zni ci „Se ver trans” i „Ku la trans”, kao i ~ak de vet voj vo |an skih ve te ri nar skih sta ni ca „Do`a \er|a” iz Ba~ke Topole , „7. juli” iz Siriga.

Za{titnik dr`avnog kapitala imenovan je i za „Rudnik” iz Kovina, „Preradu drveta” iz Ade, DIP „Svetovi” iz Novog Sada, HIP Azotara iz Pan~eva, „Jedinstvo IGM” iz Crvenke, „Betowerka” iz Sombora, „Potisje „ iz Ade, „Petar Drap{in” iz Novog Sada, „Vagar” iz Subotice, „ 8. oktobar” iz Be~eja , „Ikom” iz Subotice , „Grme~” iz Ba~ke Topole, „Vrdnik RGP” iz Vrdnika, „ Kovgrap stavitel” iz Kova~ice,

Prose~na vrednost dnevnog odnosno da }e ova godina zna~iprometa na Beogradskoj berzi je ti godinu oporavka”, istakla je skoro udvostru~ena od po~etka Dostani}. godine, a indeks najlikvidnijih Prema wenim re~ima, veoma akcija Belex15 ve}i je za 16 od- je te{ko precizirati {ta }e se sto. Po~etak ove godoga|ati u okviru dine daje signale ukupne privrede oporavka srpskog Srbije i kakav }e tr`i{ta kapitala, to ostaviti utisak a prose~na vrednost prvenstveno na dnevnog prometa je strane investitodostigla 1,4 miliore, budu}i da je dona evra, izjavila je ma}a tra`wa nedirektorka Beo{to slabija. Osvrgradske berze Gor }u}i se na usvajawe da na Do sta ni}. novog zakon o tr`iNa Berzi je pove{tu kapitala, Do}ano i u~e{}e strastani} je izrazila nih investitora u o~ekivawe da }e se trgovawu na 41 pro- Di rek tor ka Be o grad ske on ve} po~etkom ber z e Gor d a n a Do s ta n i} cenat i to vi{e na 2012. na}i u primestrani kupovine, u odnosu na 37 ni, a to }e zna~iti i potpunu reodsto u istom periodu pro{le organizaciju tr`i{ta. godine, dok je indeks najlikvidDirektorka berze je rekla da nijih akcija Belex15 porastao novi zakon predvi|a i to da, za 16 odsto, rekla je. Po~etak ukoliko se akcijama nekih komove i kraj pro{le godine daje panija na Berzi du`e vreme ne ohrabruju}e signale i mi svaka- trguje, one }e mo}i da budu preko o~ekujemo da se taj porast me{tene na takozvano slobodno prometa odr`i do kraja godine, tr`i{te.

EMU

evro

29. 03. 2011.

1.310,17421

Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni Va`i za za za za za devize devize efektivu efektivu 1

101,4200

Srpsko tr`i{te kapitala nije dovoqno vidqivo na globalnom tr`i{tu, izjavio je specijalista za korporativne usluge komapnije „Tomson Rojters” Endrju Kroket i dodao da je jedna od prepreka u razvoju doma}e berze nedostatak likvidnosti. Kroket je rekao novinarima, za okruglim stolom „Razvoj odnosa sa investitorima i uticaj na tr`i{te kapitala”, da ve}a likvidnost tr`i{ta ne}e biti postignuta ukoliko ne bude obezbe|ena boqa vidqivost kompanija za potencijalne investitore. „Nakon ekonomske krize vlada jo{ ve}e nadmetawe za kapital, tako da kompanije moraju ‘glasnije da vi~u’, da bi postale lak{e uo~qive investitorima”, objasnio je on. Prema wegovim re~ima, u regionu jugosito~ne Evrope za boqi odnos sa investitorima najboqa praksa je imati dobar internet sajt i fokusirati se na ja~awe komunikacije i tako privla~iti investitore, jer ako investitor ho}e da ula`e u kompa-

niju, ali nema informacije o woj, vrlo brzo }e po~eti da gleda druge kompanije. „U Sloveniji smo, na primer, na pra vi li vir tu al ni ‘ro ud {ou’ sa or ga ni za ci ja ma, jer zbog ograni~enog buxeta za putovawa, gde biste predstavili listirane kompanije, morate na}i druga~iji na~in da upoznate investitore i predstavite va {u po nu du”, is ta kao je Kroket.

On je rekao da su za investitore atraktivne samo one kompa ni je ko je ko mu ni ci ra ju sa investitorima, nebitno da li je re~ o biv{im javnim preduze}ima ili privatnim kompanijama.

Govore}i o poslovawu Be~ke berze, koja ima vlasni~ki udeo u Qubqanskoj berzi i berzama u Pragu i Budimpe{ti, {ef odeqewa za izdavaoce i tr`i{ne podatke Be~ke berze Hen ri je te Li nin ger istakla je da ta grupa za centralno - isto~nu Evropu ima ukupno kotiranih 250 preduze}a, od ~ega je 108 u Be~u.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Valuta

Srp sko tr `i {te ni je vi dqi vo

Ber za na pu tu opo rav ka

Pet akcija s najve}im rastom

103,4890

105,8700

101,1090

Australija

dolar

1

74,3273

75,8442

77,5886

74,0998

Kanada

dolar

1

74,0235

75,5342

77,2715

73,7969

Danska

kruna

1

13,5937

13,8711

14,1901

13,5521

Norve{ka

kruna

1

12,8435

13,1056

13,4070

12,8042

[vedska

kruna

1

11,3259

11,5570

11,8228

11,2912

[vajcarska

franak

1

78,0391

79,6317

81,4632

V. Britanija

funta

1

115,2100

117,5620

SAD

dolar

1

72,0412

73,5114

Promena %

Cena

20,00

3.600

36.000

BB Trejd, @iti{te

19,96

607

60.700

AIK banka, Ni{

0,33

4.013

4.912.150

Planinka, Kur{umlija

13,04

13.000

26.000

Komercijalna banka, Beograd

0,00

32.250

0,00

Neoplanta, Novi Sad

11,20

278

36.140

Energoprojekt holding, Beograd

0,72

985

1.134.430

6,93 Promena %

5.090 Cena

20.280 Promet

Agrobanka, Beograd

0,03

9.000

4.851.000

Imlek, Beograd

0,36

2.208

1.086.219

Soja protein, Be~ej

0,00

1.020

335.736

Univerzal banka, Beograd

6,93

5.090

20.280

Metalac, Gorwi Milanovac

1,87

2.394

921.520

Privredna banka, Beograd

0,00

540

0,00

Tigar, Pirot

0,00

710

0,00

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

1,47

3.099

176.650

Meser Tehnogas, Beograd

0,87

7.058

1.630.350

574.000

Alfa plam, Vrawe

-3,91

9.611

901.628

-0,18

570

44.460

0,21

479

9.805.430

Galeb GTE, Beograd

-12,03

519

2.595

AMS osigurawe, Beograd

-12,01

1.077

10.770

@itoprodukt, Kragujevac

-12,00

17.424

435.600

BB Minakva, Novi Sad Napred GP, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

-11,33

5.320

5.320

-7,14 Promena %

3.250 Cena

1.352.000 Promet

NIS, Novi Sad

0,84

482

22.037.141

77,8002

Vital, Vrbas

3,05

1.015

616.350

120,2650

114,8580

Saobra}aj i transport, Zrewanin

75,2022

71,8206

Kursevi iz ove liste primewuju se od 30. 3. 2011. godine

BELEX 15 (761,39 0,63)

Promet

Energomonta`a, Beograd

Univerzal banka, Beograd Pet akcija s najve}im padom Zemqa

„Bratstvo” iz Alibunara, „Udarnik” iz Zrewanina. Tu su i DTD kanal iz Novog Sada, „Elpromont” iz Pan~eva, „Termomonta`a” iz Kova~ice, „Jugo-ton” iz Subotice, „Metal” i „ As impeks” iz Novog Sada, „Centropromet” iz [ida, Prehrana DTP iz Sremske Mitrovice, TP „Budu}nost” iz Kova~ice i „Pekos” iz Rume.

Me|u preduze}ima kojima su imenovani zastupnici kapitala nalaze se i „Forum - plasman” i „Mikrometal” iz Novog Sada, „Dunav” iz Kovina, „Tr`nica” iz

Subotice. Tu su i dva autoprevoznika - „ Severtrans” iz Sombora i ATP „Kulatrans” iz Kule. Menaxera o~ekuje i „Elektroservis” iz Petrovaradina, novosadski „Dinmi~ar”, kao i DP „Dimni~ar” iz Zrewanina i „Crveni signal” iz Pan~eva. Devet veterinarskih stanica: Irig, [id, Sombor, Ba~ka Topola, Kula, Senta, Subotica, Novi Sad i Sremska Mitrovica tako|e ~ekaju na „spas”.

Posledwu nadu u dr`avnom zastupniku kapitala , od kojeg se o~ekuje da ih opet postavi na zdrave noge, vide i zaposleni u JP Radio Somboru iz Sombora ali i nekada{wi „op{tinski” novinari iz, NIJP ”Kikinda” iz Kikinde, JP IPC ”Kula” iz Kule i JIP „Nedeqne novine” iz Ba~ke Palanke.

Direktor Agencije za privatizaciju Vla di slav Cvet ko vi} obja{wava da preduze}a gde je raskinut ugovor treba da nastave da rade, ispla}uju plate, neka od wih zahtevaju i ozbiqno restruktuirawa, a da bi sve to bilo mogu}e, od vitalne va`nosti je da se wima upravqa profesionalno i doma}inski. Kako u ovime „silom prilika” vra}enim preduze}ima dr`ava sada mora da se stara o vi{e od 15.000 zaposlenih , ali i za svakog pojedina~no imenovanog zastupnika kapitala, i kontrola onih kojima se sve to stavqa u ruke bi}e stroga kao {to je, ocenio je on, bila i provera kandidata.

Q. Ma le {e vi}

0,00

700

Naziv kompanije

Soja protein, Be~ej

0,00

1.020

335.736

Veterinarski zavod, Subotica

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

1,47

3.099

176.650

Аеродром Никола Тесла, Београд

Promena %

Cena

Promet

ekOnOMiJA

dnevnik

~etvrtak31.mart2011.

5

NA KON PRO DU @E WA RO KA ZA PRO DA JU TE LE KO MA

Da li monopol ko~i Austrijance Na kon {to je Vla da Sr bi je re {i la da austrij skom „Te le ko mu” da jo{ dve ne de qe da po boq {a svo ju po nu du za ku po vi nu Te le ko ma „Sr bi ja”, po no vo se otvo ri lo pi ta we po ten ci jal n og mo n o p o l a ko j i bi Austri jan ci do bi li uko li ko bi na kra ju ipak pre u ze li srp skog dr `av nog ope ra to ra mo bil ne te le fo ni je. Na i me, na kon ku p o v i n e Te l e k o m a, uz „VIP mo bil” ko ji ve} po slu je u Sr bi ji, pret po sta vqa se da bi Austri jan ci za po se li go to -

vo dve tre }i ne srp skog tr `i {ta mo bil ne te le fo ni je.

Ko mi si ja za za {ti tu kon ku ren ci je ima rok od tri me se ca, ko ji is ti ~e 12. ma ja, da pro ce ni da li }e „Te le kom Austri ja„, u slu ~a ju ku po vi ne ve }in skog ude la u Te le ko mu „Sr bi ja„ ima ti mo no pol sku po zi ci ju na srp skom tr `i {tu, re ~e no je ju ~e Ta nju gu u toj Ko mi si ji. Ko mi si ja za za {ti tu kon -

ku ren ci je taj po stu pak spro vo di po slu `be noj du `no sti i „ne }e ga ni ubr za va ti, ni uspo ra va ti”, ob ja {we no je uz na po me nu da do sa da ni je bi lo pri ti sa ka da se to ne za vi sno te lo u naj kra }em ro ku iz ja sni o zah te vu Te le ko ma Austri ja da do bi je do zvo lu za ku po vi nu 51 od sto ka pi ta la Te le ko ma Sr bi je.

Dr `av ni se kre tar u Mi ni star stvu fi nan si ja Vuk \o ko vi} ka `e „po sto je od re |e ne in d i k a c i j e” da Te l e k om

Austri j e mo ` e da po b oq { a svo ju fi nan sij sku po nu du na ten de ru za pro da ju Te le ko ma Sr bi je, zbog ~e ga mu je pro du `en rok za 15 da na da do sta vi po boq {a nu po nu du.

Pre m a ana l i z i Ko m i s i j e ko ja je do bi je na na osno vu pri ho da od mo bil ne te le fo ni je, Te le kom „Sr bi ja„ ima 50,7 od sto ude la na tr `i {tu, „VIP mo bil„ 8,8 od sto, a Te le nor

Iz la zak na ber zu Di rek tor ka Be o grad ske ber ze Gor da na Do sta ni} ju ~e je iz ja vi la da su sve na ja ve ta kve da }e se Te le kom „Sr bi je” ove go di ne ukqu ~i ti na Ber zu. Ona, ipak, ni je ni je `e le la da pre ci zi ra vre me ka da }e se to do go di ti, s ob zi rom na to da je rok za od go vor „Te le ko mu Austri ja” pro du `en, na kon ~e ga }e se vi de ti ka kve su od lu ke na {e stra ne i Austri ja na ca.

40,5 od sto, a uko li ko bi austrij s ka kom p a n i j a pre u z e l a ve }in ski deo srp skog Te le ko ma, ta da bi ima la udeo od 59,5 od s to na srp s kom tr ` i { tu.

Uko l i k o se kao kri t e r i j um pri m e n i broj pret p lat n i k a mo bil ne te le fo ni je, Te le kom Austri ja bi u tom slu ~a ju imao udeo od 71,3 od sto na srp skom tr `i {tu po sle pre u zi ma wa Te le ko ma Sr bi je, ko ji tre nut no ima 59,7 od sto tr `i {ta.

U me di ji ma su se po ja vi le spe ku la ci je da je Vla da Sr bi je sprem na da „pre |e” pre ko pro ble ma sa mo no po lom, u slu ~a ju da Austri jan ci na kra ju pri sta nu da da ju to li ko `e qe nih 1,4 mi li jar di evra za srp ski Te le kom. Po mi we se i mo gu} nost da „Te le kom Austri ja” vra t i VIP-ovu li c en c u za ope ra to ra mo bil ne te le fo ni je ko ju bi Sr bi ja po tom pro da la ne kom dru gom.

E. D.

ZA DE SE TAK DA NA ZA VR [NA RE VI ZI JA ARAN @MA NA SA SR BI JOM

Vlada jo{ nije zvala MMF Vla da Sr bi je jo {u vek ni je po z va l a Me | u n a r od n i mo n e tar ni fond na pro du `e we sa rad we na kon {to u apri lu bu de okon ~ an ak t u e l n i aran `man ko ji na {a ze mqa im sa tom in t er n a c i o n al n om fi nan s ij s kom in s ti t u c i j om.

Predstvnik MMF-a u Be o gra du Bog dan Li so vo lik je na veo da pred stav ni ci MMF-a jo{ ni su ima li zva ni~ ne raz go vo re sa srp skom vla dom o bi lo ka kvom no vom aran `ma nu, is ti ~u }i da je pred u slov za ta kve raz go vo re da srp ske vla sti upu te zva ni ~an zah tev.

On je iz j a v io da je za 8. april za ka zan sa sta nak Iz vr {nog od bo ra MMF-a, na ko jem }e se od lu ~i va ti o za vr {noj re vi zi ji aran `ma na sa Sr bi jom. Jo{ uvek ne ma zva ni~ nih raz go vo ra o no vom aran `ma nu, na vo di Li so vo lik.

- Ako mi {qe we o sed moj re vi zi ji aran `ma na bu de po zi tiv no, Sr bi ja }e mo }i da po vu ~e oko 360 mi li o na evra, ali srp ske vla sti su ra ni je na go ve sti le da }e po vu }i sa mo deo te su me od oko 55 mi l i o n a evra - pod se tio je Li so vo lik.

Aran ` ma n om sa MMF-om, ko ji je pot pi san u ma ju 2009. go di ne, Sr bi ji je odo bren za jam od 2,87 mi li jar de evra za ja ~a we de vi znih re zer vi i do sa da je is ko ri {}e no oko 1,48 mi li jar di evra.

I pre mi jer Mir ko Cvet ko vi} i gu ver ner Na rod ne ban ke De jan [o {ki} su u vi {e na vra ta iz ra zi li `e qu da se sa rad wa sa MMF-om na sta vi i na k on okon ~ a w a ak t u e l n og aran `ma na. Po {to, ka ko tvr de na {i zva ni~ ni ci, Sr bi ji od MMF-a u na red nom pe ri o du ne }e tre ba ti no vac, ne bi se

Decenija Rajfajzen banke

Ukida se zabrana izvoza bra{na?

Pred stav ni ci naj zna ~aj nih in du stij skih mli no va iz No vog Sa da, Be o gra da i Kra gu jev ca raz go va ra li su ju ~e sa dr `av nim se kre ta rom mi ni star stva po qo pri vre de i tr go vi ne Qu bi {om Di mi tri je vi }em, ko ji im je ka ko pre no se me di ji obe }ao uki da we za bra ne iz v o z a bra { na.O~e k u j e se da }e se iz u ze }em bra {na iz iz vo za, ko li ko {to pre, po -

vra ti iz gu bqe no me |u na rod no tr `i {te.

Mli na ri su stra ho va li da }e ured ba Vla de o tro me se~ noj za bra ni iz vo za bra {na uti ca ti na gu bi tak osvo je nih po zi ci ja na stra nim tr `i {ti ma i ga {e we mlin ske pro iz vod we bra {na. Me ra po seb no po go di la ve li ke mli no ve ko ji iz vo ze 40 od sto pro iz vod we. Od lu ka Vla de Sr bi je o tro me se~ noj za bra -

Svi tenderi do kraja maja Do kra ja ma ja bi }e ras pi sa ni ten de ri za iz grad wu svih pre o sta lih de o ni ca na Ko ri do ru 10 i taj put ni pra vac bi }e za vr {en do kra ja 2012. go di ne, iz ja vio je mi ni star za in fra struk tu ru i ener ge ti ku Mi lu tin Mr ko wi}.Na skup {tin skom Od bo ru za sa o bra }aj i ve ze Mr ko wi} je, pred sta v qa j u } i iz v e { taj o ra d u mi ni star stva u 2010. go di ni, re kao i da je za do vo qan ostva re nim re zul ta ti ma svog mi ni -

star stva u pro {loj go di ni ko ju su, ka ko je re kao, pra ti le broj ne te {ko }e.

On je na veo da se tre nut no na tra si Ko ri do ra 10 gra di 170 ki lo me ta ra auto pu ta, kao i da su za vr {e ni svi glav ni pro jek ti za pre o sta le de o ni ce.

Is ta kao je da }e Vla da Sr bi j e i da q e po k u { a v a t i da {to vi {e za po sli do ma }a pred u ze }a na iz grad wi ko ri do ra 10 i 11, jer u put noj pri vre di ima oko 25.000 rad ni ka.

Voz od Beograda do Venecije Mi ni star za in fra struk tu ru i ener ge ti ku Mi lu tin Mr ko wi} i pred stav ni ci Ita li jan skih `e le zni ca na ja vi li su da }e u na red nih go di nu da na bi ti po no vo uve den u sa o bra }aj voz Be o grad-Trst-Ve ne ci ja, ko ji }e tu mar {ru tu pre la zi ti za {est do se dam sa ti. Ge ne ral ni di rek tor Ita li jan skih `e le zni ca Ma u ro Ma re ti je na sa stan ku u Vla di Sr bi je re kao da Ita li ja upra vo pro u ~a va teh no lo {ke aspek te i ad mi ni stra tiv ne pre pre ke ka ko bi se omo gu }i lo da taj

voz sti `e u pred vi |e nom vre me nu.

Va ri ko je ka zao da po se ta pred stav ni ka Ita li jan skih `e le zni ca, zbog uvo |e wa `e le zni~ ke li ni je Be o grad-Ve ne ci ja i pri pre me re kon struk ci je pru ge Be o grad - Bar, po tvr |u je stra te {ki od nos ko ji Ita li ja ima pre ma Sr bi ji. Mr ko wi} je ka zao da bi ove go di ne tre ba lo da po~ ne re kon struk ci ja pru ge Be o grad - Bar, ko ja je deo tzv. Ko ri do ra 11 ko ji tre ba da po ve `e Ita li ju, Cr nu Go ru, Sr bi ju i Ru mu ni ju.

ni iz vo za bra {na naj vi {e po ga |a naj ve }e i naj sa vre me ni je mli no ve, ko ji 40 od sto ukup ne pro iz vod we pro da ju stra nim kup ci ma, naj ~e {}e u ze mqa ma u okru `e wu.

U „@i to-Voj vo di ni” na vo de da iz voz ne ugro `a va pro iz vod wu hle ba i pe ci va, jer je sa mo 15 od sto bra {na na me we no stra nim kup ci ma. Iz tog no vo sad skog pred u ze }a, me |u tim,

upo zo ra va ju da }e ob u sta vu iz vo za bra {na na stra na tr `i {ta naj vi {e is ko ri sti ti ma |ar ski i hr vat ski pro iz vo |a ~i bra {na i te ste ni na.

Iako }e ured ba, ka ko je od lu ~e no u Vla di, bi ti na sna zi tri me se ca za mno ge mli no ve u prak si }e tra ja ti du `e, jer }e se te {ko vra ti ti na tr `i {te.

Ta ko je pre ne ko li ko go di na iz gu bqe no i tr `i {te Slo ve ni je.

skla pao no vi aran `am, ve} bi sa r ad w a bi l a ta k va da bi MMF na sta vio da sa ve tu je na {e vla sti i kon tro li {e srp ske jav ne fi na ni je.

Do ma }i eko no mi sti is ti ~u da nas je ak tu el ni aran `man sa MMF-om spa sio kat stro fal n ih po s le d i c a svet s ke eko nom ske kri ze i na vo de da bi bi lo vi {e ne go do bro da „svet ski fi nan sij ski po li ca jac”, ka ko se po ne kad na zi va MMF, na sta vi da uti ~e na na {e eko nom ske vla sti.

To je, ka ` u, po s eb n o po treb no u iz bor noj go di ni ko ja je pred na ma jer bi pre ve li ko tro {e we bu xet skog nov ca za rad pri do bi ja wa gla so va bi ra ~a mo glo da do ve de do no vog za du `i va wa i osta vi du go ro~ ne po sle di ce po srp sku eko no mi ju.

V. ^v.

Raj faj zen ban ka, pr va stra na ban ka ko ja je po sle pe to ok to bar skih pro me na do bi la li cen cu za rad u Sr bi ji, obe le `a va 10 go di na po slo va wa u na {oj ze mqi i tim po vo dom }e Se kre ta ri ja tu za de ~i ju za {ti tu gra da Be o gra da uru ~i ti ~ek u iz no su od 100.000 evra na me we nih iz grad wi pr vog In klu ziv nog ser vi snog cen tra u Sr bi ji. Raj faj zen ban ka je li cen cu za rad do -

bi la od Na rod ne ban ke Ju go sla vi je u mar tu 2001. go di ne. Do ma }i ana li ti ~a ri sma tra ju da je do la zak Raj fa zen ban ke ozna ~io po ~e tak re for me ban kar skog sek to ra u Sr bi ji, za ko ji su mno go broj ne svet ske in sti tu ci je oce ni le da je naj da qe od ma kao u re for ma ma u na {oj ze mqi. Da nas u Sr bi ji po slu ju 33 ban ke, od ~e ga je 20 sa ve }in skim stra nim ka pi ta lom.

ZA [TO IZ VO \A ^I RA DO VA ^E KA JU NA NA PLA TU PRO SE^ NO ^AK 238 DA NA

Gra|evince gu{e lo{e plati{e Sa mo da bi do bi li po sao i ko li ko-to li ko za po sli li ras po lo `i ve ka pa ci te te, gra |e vin ske fir me pri sta le su pre go di nu da na da pri hva te iz grad wu le ve tra ke auto pu ta Hor go{ - No vi Sad za sa mo de vet me se ci (rok je na knad no pro du `en), i rok pla }a wa ra do va od ~ak 30 me se ci! U vre me skla pa wa ta ko ne po voq nog ugo vo ra iz me |u dr `a ve ko ja je in ve sti tor i gra |e vin skih kom pa ni ja ko je u~e stvu ju u ovom po slu, ni ko ni je `e leo da ko men ta ri {e uslo ve pla }a wa, bi li su sre} ni da uop {te ne {to ra de. I ne sa mo u ovom pri me ru.

Me |u tim, u ova kvim i sli~ ni ugo vo ri ma ne i ma ri su ob ra li bo stan: s jed ne stra ne da bi ne {to iz gra di li, mo ra ju ima ti no vac, a s dru ge, za sva ki ra ~un mo ra ju da pla te po rez. Ka ko in ve sti to ri pla }a ju ra do ve s ve li kim za ka {we wem, ko je pro se~ no iz no si 238 da na, gra |e vin ske su pri nu |e ne da uzi ma ju ne po voq ne ban ~i ne kre di te, {to ~e sto do vo di do blo ka de pre du ez }a.

Ka ko je dr `a va tre nut no go to vo je di ni in ve sti tor, ona, s jed ne stra ne, du gu je ne i ma ri ma, a s dru ge, za sva ki is po sta vqe ni ra ~un

Nig de kao u Sr bi ji Ge ne ral ni di rek tor „Pla nu ma” Ra to mir To do ro vi} ka `e da ra de u mno gim ze mqa ma sve ta, od Afri ke do Ru si je, Ukra ji ne i Ka zah sta na i da se nig de po rez ne pla }a una pred, kao {to je slu ~aj kod nas. Tek ka da se na pla ti fak tu ra, pla }a se i PDV. U Sr bi ji gra |e vin ci ve} go di na ma uka zu ju na taj pro blem, me |u tim, bez u spe {no. Za to ne shva ta ju {ta zna ~e obe }a wa s naj vi {eg dr `av nog vr ha o br zom opo rav ku srp skog gra |e vi nar stva. ob ra ~u na va i od mah na pla }u je po rez na do dat nu vred nost od 18 po sto. Is po sta vqe ne fak tu re te `e mi li o ne, pa po re zi ko je mo ra ju da

pla te gu {e ne i ma re i pri mo ra va ju ih da uzi ma ju kre di te na ko je pla }a ju ka ma tu, iako od iste dr `a ve ne mo gu da na pla te svo je uslu ge.

Se kre tar Udru `e wa za gra |e vi nar stvo u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je Go ran Ro di} ka `e da gra |e vi na ri ne tra `e ni ka kve olak {i ce i ne be `e od oba ve ze pla }a wa po re za, je di no tra `e da PDV ne pla }a ju pre ne go {to na pla te svo ja po tra `i va wa. To bi po mo glo po sr nu loj gra |e vi ni, ko ja tre ba da bu de me |u glav nim pri vred nim gra na ma jed ne ze mqe i da omo gu }i raz voj ukup ne pri vre de, jer ve zu je na se be bli zu 30 dru gih obla sti.

Ro di} pre ci zi ra da ne i ma ri tra `e pla }a we PDV-a onog mo men ta ka da in ve sti tor iz mi ri svo je oba ve ze pre ma iz vo |a ~u i da u ugo vo re ne oba ve ze ula zi de vi zna kla u zu la ili raz li ka u ce ni, {to sa da dr `a va ne pri zna je. U su prot nom se de {a va da ne i ma ri ~e sto ne is po sta vqa ju si tu a ci je ka da za vr {e po sao, ve} to ra de tek ka da ima ju ~vr sta obe }a wa da }e no vac bi ti upla }en. Ro di} is ti ~e da je da nas ~ak 90 od sto gra |e vin ske ope ra ti ve ne li kvid no.

Me |u tim, ka ko ra de s ve li kim bro jem ko o pe ra na ta, pro blem je mno go {i ri, jer se do vo di u pi ta we i wi ho va li kvid nost.

R. Da u to vi}

6

nOv^Anik

~etvrtak31.mart2011.

Zabrana toplomera sa `ivom Agencija za hemikalije je donela je odluku o zabrani prodaje toplomera sa `i vom, kao i dru gih mernih instrumenata koji sadr`e ovaj metal. U Srbiji se od jula ovi mera ~i tem pe ra tu re ne }e prodvati.

– Od 5. jula ove godine bi}e zabraweno stavqawe u promet toplomera koji sadr`e `ivu, aparata za me re we pri ti ska sa `i vom i drugih mernih instrumenata koji su namewe ni po tro {a ~i ma. Ove proizvode mo}i }e da koriste samo lekari, a nabavqa}e se iskqu~ivo u speci ja li zo va nim pro dav ni cama – objasnili su u Sektoru za upravqawe hemika li ja ma i bi o cid nim proizvodima u Agenciji za hemikalije.

Glav ni raz lo zi za za branu prodaje to {to je `iva te{ki metal sa toksi~nim svojstvima i da lako isparava na sobnoj temperaturi.

– Kada do|e u `ivotnu sredinu ona odlazi u zemqu, vodu, vazduh i akumulira se u organe `ivih organizama. Nau~no je dokazano da dugotrajno izlagawe `ivi i `ivinim jediwewima izaziva deformitet ploda i dovodi do nervnih po re me }a ja. Zbog {tetnog uticaja na zdravqe qudi i `ivotnu sredinu, stvorena je potreba globalnog re{avawa problema sa `ivom, a zabrana stavqawa u promet toplomera i mernih instrumenta je tek mali korak u ciqu za{tite zdravqa qudi i `ivotne sredine – obja{wavaju u Agenciji.

dnevnik

STRUJNI UDAR POKRE]E NOVU CENOVNU LAVINU

U aprilu skupqi bra{no, testenina, keks, derteryenti...

Jo{ je u toku „javna rasparava„ o tome da li hleb treba da poskupi ovih dana, nakon „strujnog udara” i da li }emo polukilogramsku veknu pla}ati 55, 60 ili 70 dinara, ali sude}i po onome {to su dobavqa~i najavili vode}im trgova~kim ku}ama u zemqi, u aprilu nas sigurno ne}e mimo}i cenovni udar. Poskupquju bra{no, testenina, so, pudinzi, riba, pivo, keks, ku}na hemija, sapuni... Spisak je duga~ak, a vi{e cene ve} sutra }e biti ispisane na deterxenatima.

Kako su nam kazali trgovci, za osam odsto }e „oti}i” najpre oni koje distribuira „Prokter”, za toliko }e od 18. aprila biti skupqi i „Henkelovi” proizvodi, „pervol” }e ko{tati pet odsto vi{e nego dosad, dok „feri” ku}na hemija poskupquje od pet do osam procenata. Vi{e cene ima}e i „merima” de~iji sapuni, „brefovi”... Poskupe}e i „pampers” pelene za {est odsto, a trgovci podse}aju da iz tog programa ina~e svakih dva-tri meseca poskupquju toalet papir, salvete..., {to svakako nema veze sa cenom struje.

Kada je o namirnicama re~ i tu nas ~eka mnogo neprijatnih iznena|ewa. Od sutra pa do 4. aprila poskupe}e „apatinsko” pivo, „plazma”, ~okolade i bombone pojedinih dobavqa~a, de~ija hrana, sokovi „verde”... Ionako papreno bra{no }e biti jo{ skupqe od 18. aprila, so od 26. aprila, testenine, i sve`e i su{ene, od 11. aprila... Poskupe}e i kakao 23. aprila, pudinzi i biber od 28.; zdrava hrana }e „oti}i” za tri nedeqe...

Odnedavno je skupqi i sladoled a, ako nam nakon ovog „paprenog” spiska mo`e biti za utehu,

HACCP bez odlagawa Svi proizvo|a~i i trgovci hranom do 11. juna ove godine moraju da uvedu standard bezbednosti HACCP, re~eno je ju~e u Privrednoj komori Srbije (PKS). Predstavnik Centra za ispitivawe namirnica Srbije Mi lan Si mi} je istakao da ne}e biti odlagawe roka uvo|ewa tog standarda, koji je predvi|en Zakonom o bezbednosti hrane.

Prema wegovim re~ima, svi veliki proizvo|a~i i trgovci hranom u Srbiji ve} imaju uveden ovaj standard, ali se kod malih firmi mawe primewuje. Simi} je objasnio da „hasap„ standard prati put hrane, prepoznaje opasnosti u proizvodwi i razmatra kako ih izbe}i ili svesti na prihvatqiv nivo, a omogu}ava i uspostavqawe preciznijeg higijenskog re`ima i pravila pona{awa. {e}er }e mirovati i bi}e ga jo{ po 99 dinara. Trgovcima nisu najavqene ni vi{e cene mleka i mle~nih proizvoda, mesa i prera|evina... Recimo i da su cigarete, ali samo pojedinih dobavqa~a pojeftinile.

Na`alost, „snabdevawe najva`nijim namirnicama po prihvatqivim cenama za sve gra|ane”, izgleda bi}e najva`niji posao rekonstruisane vlade, a o hlebu i

`itu i daqe }e se voditi socijalna demagogija.

Elem, nakon ekonomskih i agrarnih stru~waka koji su ovih dana „kandidovali” razli~ite cene bele vekne tipa „sava”, Nacionalna organizacija potro{a~a Srbije ukazala je da ona ne bi trebalo da bude skupqa od 45 dinara, a kada se ura~una i mar`a ne bi trebalo da ko{ta vi{e od 50 dinara.

- To pokazuju sve kalkulacije kazao je za na{ list predsednik Nacionalne organizacije potro{a~a Srbije Go ran Pa po vi}, napomiwu}i da je tvrdwa da hleb mora da poskupi zbog struje samo izgovor i poku{aj da se na tome u}ari.

On je najavio da }e ta organizacija inicirati da Komisija za za{titu konkurencije pokrene postupak i ispita da li na nivou Unije pekara Srbije postoji kartelsko udru`ivawe, {to je nedopustivo i zabraweno Zakonom o za{titi konkurencije. Kako je kazao, postoje indicije da je cena hleba u Srbiji diktirana i da ne odslikava relano stawe na tr`i{tu. Prema wegovim re~ima, trenutne trgova~ke mar`e u Srbiji na hleb kre}u se u rasponu od 20 do ~ak 40 odsto, a ne bi smele da budu ve}e od pet do 10 procenata.

NOPS predla`e da mar`e budu pet odsto kao {to je to svuda u razvijenim dr`avama. Tako|e, o~ekuje da }e dr`ava pokrenuti postupak protiv odgovornih za bezrazlo`no poskupqewe hleba.

Ta organizacija je, kakao je rekao Papovi}, spremna da pozove potro{a~e i da ne kupuju hleb kod pekara koje su ~lanice Unije pekara i objavi wihov spisak, ukoliko se utvrdi da kartelsko urdru`ivawe postoji.

U Srbiji sada, postoji oko 7.000 pekara i vi{e od 250 mlinova, kazao je on. Lako je kontrolisati velike pekarske industrije, jer se tu mo`e ta~no utvrditi od kog mlina se dobija bra{no, kakvog je kvaliteta i koliko ~ega je proizvedeno, tvrdi on.

S. Glu{~evi}

La`ne vir{le „pipi” Novosadska „Neoplanta„ ju~e je najo{trije protestovala zbog falsifikovawa svog za{ti}enog brenda „pipi„ koji su, kako je saop{tila ta kompanija, pojedini doma}i proizvo|a~i mesa zloupotrebili lansiraju}i taj proizvod pod istim imenom.

Industrija mesa „Neoplanta„ za{titila je brend „pipi„ na tr`i{tima Srbije, Crne Gore, Bosne i Hercegovine, Makedonije i Hrvatske, nagla{ava se u saop{tewu i isti~e da nijedna druga kompanija ne sme i ne mo`e da koristi ovo ime za svoje proizvode na pomenutim tr`i{tima i time potro{a~e dovedi u zabludu. S obzirom na to da je zadovoqstvo potro{a~a vrhunski prioritet „Neoplante„, kompanija }e preduzeti sve zakonske mere da za{titi svoje potro{a~e od ovog i sli~nih poku{aja manipulacije, navodi se u saop{tewu.

„Jafa” je OK „Jafa keks„ je siguran, pokazale su dodatne analize sprovedene u Italiji po naruxbini Merkatora, slovena~kog uvoznika tog popularnog srpskog proizvoda. Analizama, naime, nisu otkrivene nedozvoqene koli~ine benzofenona u biskvitu. Ovu vest objavio je qubqanski „Dnevnik„, priznaju}i da serija „jafe”, koja je pre mesec dana povu~ena iz prodaje prema preporuci Instituta za sigurnost zdravqa Slovenije – nije bila opasna. Ni nova koli~ina proizvoda, tako|e podvrgnuta testirawu, nije sadr`ala {tetne materije.

U Merkatoru ka`u da je slovena~ki institut uradio samo analizu ambala`e i „vrednost benzofenona u proizvodu je tada odre|ena s ocenom rizika”. U Italiji nije ura|ena superanaliza, kako isti~u, ve} prva analiza keksa.

VLADA DANAS RASPRAVQA O ODLAGAWU KREDITNIH OBAVEZA

S ratama kasni 100.000 gra|ana

Rate kredita na naplatu sti`ene gra|ane zna~i dodatne trogodom prve rate za 18 meseci. Za `u krajem meseca, a mnogi koji {kove. Vladin predlog podrazuove gde je grejs godinu dana kliovih dana u bankama odbrojavaju meva da ponovni upis hipoteke i jent mo`e da bira dinarski zajasvoju mese~nu obavezu nadaju se izdavawe polise budu besplatni. ma sa kamatom od 20,20 ili inda je idu}eg meseca ne}e imati Jedini tro{ak bi}e novi zahtev deksiran u evrima gde je godiili da }e ona biti mawa. Na daKorporaciji a tro{ak }e tu bi{wa stopa 14,25 odsto. na{woj sednici Vlade treba da ti 30 evra u dinarskoj protivUnikredit banka odobrava rese razmatra model reprograma vrenosti. program zajmova klijentima koji kredita gra|anima. Ako su se na{li u te{koj situ dobije zeleno svetlo tuaciji. Uslov je da primena bi mogla da Banci dostave dokument po~ne ve} u petak a da o umawenoj plati ili to ne bude prvoaprilska dokaz da su nezaposleni. {ala. Od ovih mera bi Sosijete `eneral je koristi trebalo da ima ve} ponudila klijentibar sto hiqada gra|ana, ma reprogram i mirovajer je toliko kredita u we za potro{a~ke i goovom trenutku u docwi. tovinske zajmove.

Ti klijenti obaveze ne Spremni su da da se izmiruju du`e od 60 daukqu~i u Vladin prona. Ovakvih zajmova kod gram koji bi omogu}io nas je 10 odsto. Kako da se odlo`e i obaveze bankarima nije jednovezane za stambene krestvano da ova potra`idite. vawa naplate smatraju U AIK banci tako|e da }e reprogram dobro pomno porate {ta se dodo}i i wima i klijentiga|a. Klijenti su zainma. teresovani i ve} pitaju Po onome {to se ~uje za mogu}nosti odgode. U da predla`e Vlada {anglavnoj filijali u Nosu da odlo`e otplatu vom Sadu ka`u da ima Po sle grejs pe ri o da, gra |a ni ma }e kredita ima}e svi kojiklijenata kojima }e ra t a bi t i jo{ ve } a ma rata prelazi dozvopredah dobro do}i da qeni limit. To je 50 odkonsoliduju svoje obasto za stambene zajmove i 30 odDesetak najve}ih banaka koje veze ali i onih kojima ni decesto za sve druge. Odlagawe je u Srbiji dr`e 70 odsto tr`i{ta nijsko odlagawe ne mo`e da popredvi|eno za sve pozajmice koi spremne su da u~estvuju u promogne da ponovo stanu na noge. ji se otpla}uju bar 12 meseci i garamu. Bitan uslov je da se zajSvi bankari saglasni su da je nisu subvencionisane. Du`ina movi obuhva}eni Vladinim proboqe klijentima produ`iti otmirovawa zavisi}e od vi{e ~igramom odlagawa ne tretiraju platu nego i}i na prinudnu nanilaca. Najve}e beneficije kod Narodne banke Srbije kao platu ili jo{ gore na otpis. predvi|ene su za klijente koji rizi~nija potra`ivawa.

Ono {to bi klijenti trebali da ostanu bez posla. Oni tada ne}e [to se ti~e banaka najpoznauzmu o obzir pre nego {to sa pla}ati ni kamatu ni glavnicu, tija imena su „za”. Pojedine banbankarima potpi{u novi plan a u tom periodu mora}e kvartalke su ve} iskoristile ideju Vlaotplate je da }e im nakon isteka no da banci dostvaqaju potvrdu de o odlagawu i ponudile nove grejs perioda rata biti ve}a. Zao nezaposlenosti. zajmove koji u startu imaju mirotim, da }e u kona~nom zbiru vraKod stambenih zajmova odlavawe od godinu dana. Me|u wima titi banci vi{e novca nego da gawe je skop~ano sa novim osiguje Kredi Agrikol, koja sada nudi nisu uzimali tajm-aut. Drugim rawem kod Nacionalne korporaodgodu pla}awa prve rate godire~ima - ko mora neka odla`e, cije i novom hipotekom, sve to je nu dana. Klijenti su zainteresokome nije najhitnije boqe da nakomplikovano i za ve} prezaduvani pa ve} spremaju zajam sa odstavi po starom. D. Vujo{evi}

Opet Sa jam an ti kvi te ta Sa jam an ti kvi te ta, ho bi ja i umet ni~ kih pred me ta, odr `a }e se da nas od 10 do 19 ~a so va, u Do mu voj ske Sr bi je, Be o grad ski Kej 9. Or ga ni zo va na je i tra di ci o nal na hu ma ni tar na pro da ja u ko joj se po kla wa ju pred me ti i pri lo zi ~la no va dru {tva „Srp ska Ati na”, sa mih iz la ga ~a, ru ko tvo ri ne ~la ni ca Ko la srp skih se sta ra kao i u~e ni ka {ko le „Dr. Mi lan Pe tro vi}”.

Po se ti o ci }e mo }i da do ne su svo je pred me te na bes plat nu pro ce nu, a oba vqa }e se i raz me na.

G. ^.

Alek san dra Jo va no vi }a na pao pas

U AUTO BU SI MA GRAD SKOG PRE VO ZNI KA

Pro{logodi{we kar te jo{ da nas

Pred sed ni ka Skup {ti ne gra da Alek san dra Jo va no vi }a ju ~e je u po sle po dnev nim ~a so vi ma ujeo pas. Pre ma in for ma ci ja ma iz no vo sad skog Ur gent nog cen tra, Jo va no vi} je pu {ten ku }i na kon {to su le ka ri kon sta to va li lak {e po vre de, od no sno ogre bo ti ne na le voj ru ci. Pre ma ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma, Jo va no vi }a je dok je {e tao svog psa u {i rem cen tru gra da, na pao dru gi pas.

J. Z.

U grad skom i pri grad skom pre vo zu, pro {lo go di {we kar te za bes pla tan pre voz va `e jo{ da nas, a ve} od su tra po vla {}e ne ka te go ri je gra |a na ko ji ima ju pra vo na bes pla tan pre voz mo ra ju da ima ju no ve po ka zne kar te. U su prot nom od 1. apri la }e mo ra ti da pla }a ju kar tu. Po vla {}e ne ka te go ri je put ni ka od ko jih je naj vi {e pen zi o-

Novosadska ~etvrtak31.mart2011.

Pla }a we bo qe od bes plat nog

u u`em cen tru ve} go to vo u svim na se qi ma. Auto mo bi la je sva kim da nom sve vi {e, dru mo vi su za gu {e ni, a u po je di nim uli ca ma qu di par ki ra ju bu kval no gde stig nu, pa se ~e sto de {a va da je i pe {ke ne mo gu }e pro bi ti se sa jed nog kra ja uli ce na dru gi.

Da je si tu a ci ja za i sta ne pod no {qi va i da je su gra |a ni ma do sta „ne re da” u uli ci ma, naj bo qe go vo ri pri mer Gr ba vi ce, gde su su gra |a ni upu }i va li mol be i do pi se svo jim me snim za jed ni ca ma da se par kin zi u ovom de lu gra -

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

e} i ma la de ca zna ju da je jed V na od naj ve }ih ko mu nal nih mu ka u gra du par ki ra we, ne sa mo

ne ra sta ri jih od 65 go di na bes plat nu kar tu }e mo }i da do bi ju od su tra na {al te ri ma MAS-a, rad nim da nom od 7 do 14. 30 ~a so va. Grad ski pre vo znik je do sa da iz dao pre ko 25.000 ka ra ta pen zi o ne ri ma sta ri jim od 65 go di na. Go di {we kar te za bes pla tan pre voz se iz da ju to kom ce le go di ne.

Z. D.

da obe le `e i uve du u par king zo nu pod na pla tom, jer je to, ~i ni se, je di ni na ~in da se si tu a ci ja ure di.

Gr ba vi ca je pu na no vo i zgra |e nih zgra da i sve je gu sto zbi je no, pa je par ki ra ti auto mo bil pra va eg zi bi ci ja, a ka da su qu di sprem ni da ubu du }e pla }a ju par king da bi se gu `va ra{ ~i sti la, sva do dat na ob ja {we wa su iz li {na. I ta ko, za ot pri li ke dva me se ca na Gr ba vi ci }e pod na pla tu u}i 554 par king me sta ko ja }e si gur no do pri ne ti sre |i va wu, sa da, ha o ti~ nog sta wa i olak {a ti mu ke su gra |a na u ovom de lu gra da.

B. Mar ko vi}

[TA BUDU]NOST NO SI PRED [KOL SKOJ USTA NO VI

U igri i de o ba „Ra do snog de tiw stva”

Re dak ci ji na {eg li sta ja vi lo se ne ko li ko vas pi ta ~a iz „Ra do snog de tiw stva“, onih ko ji ra de na od re |e no, jer su ka ko ka `u upla {e ni za svo ju sud bi nu. Na i me, na vo de da uko li ko se ne ras pi {e kon kurs za pri jem no vih rad ni ka, sa svim je iz ve sno da od kra ja ma ja od no sno po ~et ka ju na vi {e ne }e bi ti za po sle ni. Me |u tim jo{ vi {e ih pla {i ~i we ni ca da ne }e mo }i ni da se vra te u ovo usta Kon tej ne ri za od la ga we krup i ]i ri la i Me to di ja, Var ga \u no vu, jer, ka ko su nam nog ot pa da bi }e od da nas po sta le i Pe te fi [an do ra, Jo va na is pri ~a li, me |u za po vqe ni u Me snoj za jed ni ci Po po vi }a i Ilir ske i u Ba nij sle ni ma u vr ti }i ma “Brat stvo” na Te le pu. Na la zi }e skoj uli ci, kod tra fo sta ni ce. se {u {ka da }e se „Ra se na uglu uli ca Sen te le ki je ve G. ^. do sno de tiw stvo“ po de li ti na ne ko li ko pred {kol skih usta no va. Pri me ra ra di Rad ni ci JKP „^i sto }e” da nas na ri, de lu Sta ni~ nog bu le va ra, mre `u usta no va za de - Grad }e dobiti vi{e pred{kolskih ustanova? }e od no si ti ba {ten ski ot pad u Ve li kom ri tu, Ma lom Be o gra du lat no sti iz obla sti dru {tve ne ko li ko pred {kol skih usta no va.

Srem skoj Ka me ni ci, Le din ci ma i Pe ji }e vim sa la {i ma. Gra |a ni bri ge o de ci u Be o gra du ~i ni 16 ^lan Grad skog ve }a za du `en za i Bu kov cu. Su tra }e to ra di ti tre ba ot pad da iz ne su is pred pred {kol skih usta no va osno va - obra zo va we Mi lan \u ki} ob ja na Pod ba ri, Sa laj ci, ^e ne ju, svo jih ku }a do 6 ~a so va. nih za pod ru~ je sva ke grad ske snio je ju ~e za „Dnev nik“ da se Ada mo vi }e vom na se qu, De te li A. L. op {ti ne. raz ma tra mo gu} nost da se u gra Da li ima isti ne o ovo me {to du for mi ra ne ko li ko pred se {u {ka me |u za po sle ni ma, po - {kol skih usta no va. ku {a li smo da sa zna mo od ~el - Pro {le go di ne usvo jen je no Da nas }e sta nov ni ci Lo `i o ni~ ke uli ce bi ti bez vo de od 10 do 12 nih qu di u gra du, a po ono me vi Za kon i pred {kol skom obra ~a so va. Uzrok su pla ni ra ni ra do vi na vo do vod noj mre `i.

J. Z. {to nam je re ~e no, No vi Sad bi zo va wu, i u jed noj od red bi sto ji u bu du} no sti mo ga da do bi je ne - da bi pred {kol ske usta no ve

Na Te le pu kon tej ne ri za {ut

No se ba {ten ski ot pad

Bez vo de Lo `i o ni~ ka uli ca V remeploV

Ras ko {an ta le nat ma ke don skih glu ma ca Pr vi put od osni va wa, Ma ke don ski na ro den te a tar iz Sko pqa go sto vao je u No vom Sa du 31. mar ta 1949. go di ne. U stva ri, pr vi put se s po zor ni ce Srp skog na rod nog po zo ri {ta ~u la ma ke don ska re~. Igra na je Nu {i }e va ko me di ja „Obi ~an ~o vek”, a pe ~at pred sta vi da la je glu ma Pe tra Pr li~ ka i Ili je Xu va le skov skog, ko ji su ubr zo po sta li ce we ne li~ no sti ju go slo ven ske po zo ri {ne umet no sti. Go sti su Petre Prli~ko iz ve li jo{ i Go go qe vu „@e nid - ko jem sva ki po je di nac ras po la bu” i „Uno sno me sto” Ostrov `e na ma lim te a tar skim mo gu} skog, po tvr |u ju }i ta ko se be kao no sti ma. vre dan umet ni~ ki ko lek tiv, u N. C.

ku Igo ru Pa vli ~i }u.

Za sa da ka ko sa zna je mo, ~la no vi rad ne gru pe (pra vqe na je i de taq na stu di ja na Eko nom skom fa kul te tu) sma tra ju da bi ipak bi lo bo qe da usta no va osta ne je din stve na. Uko li ko se dru ga ~i je od lu ~i, \u ki} na po mi we da se de o ba „Ra do snog de tiw stva“ ne mo `e de si ti pre ko no }i.

- Pred lo zi ima ju pred no sti i ma na. Jed na od ma na sa da {weg fun ki o ni sa wa usta no ve je ta {to se grad ra {i rio, ima ima mno go vi {e de ce ne go re ci mo 70-tih i 80tih go di na. Ova kav si stem ta da je do bro funk ci o ni sao, jer je bio sra zme ran broj Fo to: N. Sto ja no vi} vr ti }a i de ce. Sa da to tre ba lo da ima ju do 100 vas pit ni je slu ~aj, a to po tvr |u je da je nih gru pa. Na kon do no {e wa ove {kol ske go di ne pri mqe no 20 ovog Za ko na u gra du je for mi ra od sto vi {e de ce od nor ma ti va. na rad na gru pa ko ja je pa `qi vo Ova kav je din stven si stem iz i pri ku pi la ar gu men te za i pro sku je i mno go vi {e no va ca, a Ra tiv de o be ove usta no ve. Za sa da do sno de tiw stvo je ve} u du go vi sto je dva pred lo ga: da usta no va ma – is ti ~e sa go vor nik. Ka `e da osta ne ka kva je sad, a dru gi da se }e u sva kom slu ~a ju pre vag nu ti po de li - pre do ~a va \u ki}. Do pred log ko ji }e do ne ti vi {e ko da je da }e oba pred lo ga rad na ri sti de ci i ro di te qi ma. gru pa pro sle di ti gra do na ~el ni Q. Na to {e vi}

JU ^E PO ^E LI RA DO VI

„Ka ra |or |e” do ma ja do bi ja re flek to re?

Pri prem ni ra do vi za po sta vqa we re flek to ra na sta dion „Ka ra |or |e” po ~e li su ju ~e, ne zva ni~ no sa zna je „Dnev nik”.

Ka ko sto ji na saj tu na vi ja ~a FK „Voj vo di na” fkvoj vo di na.com , u pi ta wu je iz li va we te me qa za stu bo ve, za {ta je rok, na vod no, 25 da na, na kon ~e ga bi usle di lo i po sta vqa we ~e ti ri stu ba sa sve tiq ka ma.

U FK „Voj vo di na”ne ma ju ko men tar na ovaj do ga |aj, dok u Za vo du za iz grad wu gra da, ta ko |e, ni su `e le li ni {ta da ka `u na ovu te mu. U jav no sti su se

ve} po ja vqi va le in for ma ci je da se pre go va ra lo o na bav ci re flek to ra ko ji bi za si ja li na Evrop skom ka det skom pr ven stvu u fud ba lu, ko je se odr `a va od 3. do 15. ma ja u ne ko li ko gra do va, a fi na le bi se igra lo u No vom Sa du.

Ne ka da {wa dva re flek to ra uklo we na su 2004. go di ne, na vod no iz bez bed no snih raz lo ga. Wih je FK „Voj vo di na” do bi la {e zde se tih go di na kao na kna du za tran sfer Sil ve ste ra Ta ka ~a.

S. K.

„Ka pi je i ogra de” Tri bi na „Ka pi je i ogra de”, u okvi ru „Da na ar hi tek tu re”, odr `a }e se ve ~e ras, u 21 sat, u Mu zi~ kom cen tru „Wells”, ugao

uli ca \or |a Na to {e vi }a i \u re Jak {i }a. Uvod ni ~ar je pro f e s or dok t or Slo b o d an Kr we tin.

G. ^.

Fo to: B. Lu ~i}

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 8 do 10 sa ti \or |a Nik {i }a Jo ha na od 1 do 17 i od 2 do 30, Mi la na Je {i }a Ibre, Ro do qu ba ^o la ko vi }a od 2 do 16, Sta no ja Sta no je vi }a 16 i 18, Sto ja na No va ko vi }a od 19 do 33 i od 2 do 8, Bu le var Slo bo da na Jo va no vi }a od 34 do 50, od 9 do 11 sa ti Fu to {ki put 14e i 14d, Sve to za ra ]o ro vi }a od 1 do 13 i od 2 do 22, od 11 do 12.30 ~a so va Fu to {ki put 16abc do 18a i Ste va na Hri sti }a od 3 do 9, 13 i od 2 do 6, od 10.30 do 12 ~a so va Bu le var Slo bo da na Jo va no vi }a od 16 do 32, Ra do mi ra Ra {e Ra duj ko va od 1 do 7, Sta no ja Sta no je vi }a od 1 do 17, To do ra To ze Jo va no vi }a, Bu le var Jo va na Du ~i }a od 8 do 12 i Ka }e De ja no vi} od 13 do 23 i od 34 do 52. Srem ski Kar lov ci: od 8.30 do 12 Stra `i lov ska, Stra `i lov ski put i No va.

Ki sa~: od 8.30 do 13 ~a so va [te fa ni ko va od 1 do 17 i od 2 do 14, Ja no {i ko va od [te fa ni ko ve do @e le zni~ ke, od 9 do 12 ~a so va deo Be ne {o ve uli ce od uli ce J. Gom ba ra do [te fa ni ko ve, deo Uli ce J. Gom ba ra od Be ne {o ve do bro ja 35. ^or ta nov ci: od 9 do 13 sa ti deo vi ken da {kog na se qa oko vi le Stan ko vi} i na se qe Ti di ja.

Pe tro va ra din: od 9 do 15 ~a so va Fra we Ste fa no vi }a 1, 3, 11, 10, 12, 16 i od 2 do 12, Fru {ko gor skog od re da 9 i od 2 do 8, Pre ra do vi }e va od 125 do 127, od 110 do 140, od 121 do 123, od 135 do 145, Atom sko sklo ni {te, Li vad ska, V. Isa ko vi }a, Po du nav skog par ti zan skog od re da, Fru {ko gor skog par ti zan skog od re da, `e le zni~ ka sta ni ca i To pla na Pa tro va ra din.

nOvOSAdSkA HROnikA

~etvrtak31.mart2011.

DE LE GA CI JA KRA QE VI NE [VED SKE U NO VOM SA DU

O sistemima za{tite i spasavawa

Pre zen ta ci ja funk ci o ni sa wa si ste ma za {ti te i spa sa va wa na ni vou je di ni ca lo kal ne sa mo u pra ve odr `a na je ju ~e u grad skoj Upra vi za van red ne si tu a ci je. Do ga |a ju je pri su stvo vao za me n ik gra do n a ~ el n i k a Zo ran Man di}, kao i de le ga ci ja Kra qe vi ne [ved ske ~i ji pred stav ni ci su pre ne li svo ja is ku stva iz po me nu te obla sti. Na kon pre zen ta ci je go sti su ob i- {li no vo s ad s ku va tro g a s nu bri ga du gde su ima li pri li ke da vi de ti mo ve za de lo va we u van red nim si tu a ci ja ma.

- No vi Sad je da nas do ma }in de le ga ci ja Kra qe vi ne [ved ske a te ma ove pre zen ta ci je je pi ta we bez bed no sti. Na na red noj Skup {ti ni gra da, u skla du s no vom ured bom, bi }e iz net pred log Grad skog ve }a ko ji se od no si na sa stav i na nad le `no sti [ta ba za van red ne si tu a ci je. No vi Sad je ve} pre ven ti no po ~eo da de lu je u tom smi slu, iz grad wom be de ma na Du na vu kao i re {a va wem ka na li za ci o nih mre `a u Pe tro va ra di nu i Ki sa ~u - is ta kao je Zo ran Man di}.

B. M.

„DNEV NIK” I „PRO ME TEJ” NA GRA \U JU

Vodi~ o tvr|avi na dar Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “Pro me tej”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬ne dve ne de qe, da¬ri¬va¬}e sva kog da na ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge. Dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se sva kog da na pr -

va ja¬ve od 15 do 15.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬}e po pri¬me¬rak kwi ge. Ove ne de qe da ru je se kwi ga „Vo di~ za Pe tro va ra din sku tvr |a vu” autor ke An ge li ne ^an ko vi} Po po vi}. Na gra |e ni ~i ta o ci mo gu svoj pri me rak kwi ge da po dig nu u kwi `a ri “Most – Pro me tej”, Uli ca Zmaj Jo vi na 19, te le fon 452-744. U kwi zi je opi san Ofi cir ski pa vi qon: „Grad wa Ofi cir skog pa vi qo na po ~e la je 1718. go di ne, a po za vr {et ku en te ri jer joj je opre mqen bi ra nim pri mer ci ma na me {ta ja i ke ra mi~ kim ka mi ni ma ka ko bi pri me re no ugo s tio vi s o k e li~ n o s ti i u~esni ke sve ~a no sti. Pri li kom po se ta Pe tro va ra din skoj tvr |a vi, ov de su bo ra vi li, uz pu ne car ske ce re mo ni ja le, vla da r i Austri j e/Austro-Ugar ske: Jo sif II, Franc I i Fra wa Jo sif. U tom am bi jen tu pri re|i va ni su ba lo vi, ~a jan ke i ga la pri je mi”.

A. J.

Iz¬da¬va~¬ke ku¬}e „Mo no i Ma wa na” i „Al na ri”, u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utor kom i ~e tvrt kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr vi ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, a ko ji do sa da u ovoj ak ci ji ni su do bi ja li kwi ge, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak ro ma na “Go spa od ba de ma“ Ma ri ne Fi o ra to, u iz da wu „Al na ri ja“.

Uz bu dqi va pri ~a o qu ba vi, iz da ji i iz u zet nom ta len tu, sme {te na u sred wo ve kov nu Ita li ju.

Ber nar di no Lu i ni, ta len to va ni mla di u~e nik Le o nar da da Vin ~i ja, po zvan je da na sli ka fre sku u cr kvi jed nog gra di }a Lom bar di je.

Pa `wu mu pri vla ~i le pa Si mo ne ta di Sa ro no, mla da plem ki wa

ko joj su du go go di {wi ra to vi u Ita li ji od ne li mu `a i ime tak.

Op ~i wen we nom le po tom i tu gom, Ber nar di no je sli ka kao Bo go ro di cu u ~u ve nom de lu ko je se i da qe mo `e vi de ti u cr kvi San ta Ma rija del Gracija u Sa ro nu. Dok mu Si mo ne ta po zi ra, umet nik i mo del za qu bqu ju se jed no u dru go.

Me |u tim, mla da udo vi ca ot kri va da i ona po se du je iz u ze tan ta le nat, dok za vo qe nog pra vi na pi tak od ba de ma, ko ji }e do da nas osta ti po znat kao ama re to di Sa ron o.

Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u no voj kwi `a ri „Vul kan” u tr `nom cen tru „Mer ka tor”, gde mo gu na }i i mno {tvo dru gih iz da wa ku }a „Mo no i Ma wa na” i „Al na ri”.

A. V.

dnevnik

RE A LI ZO VAN PRO JE KAT „PET FRIENDLY”

Psi lutalice dobili prihvatili{te Pro s to r i j e na m e w e n e za pre gled, ste ri li sa we i zbri wa va we pa sa lu ta li ca otvo re ne su ju ~e na Grad skoj de po ni ji u okvi ru pro gra ma”Pet friendly” ko j i je pr v i po d r ` ao No v i Sad. Pre ma re ~i ma sa vet ni ce pred sed ni ka Vla de Voj vo di ne Je le ne Ba la {e vi}, ovo je sa mo po ~e tak re a li za ci je pro jek ta ko ji pred vi |a re {a va we pro ble ma pa sa lu ta li ca.

Psi }e pro } i od r e | e n i tret man, a po sle ~i po va wa }e do bi ti po seb nu ze le nu ogr li cu ka ko bi gra |a ni, ko ji ih sret nu na uli ci, zna li da su oni zbri nu ti.

- Uko li ko ih ni ko ne uzme, psi }e bi ti pu {te ni na slo bodu, ali }e ih ogr li ca iz dvaja t i od osta l ih, {to }e

biti znak gra | a n i m a da su bezo p a s ni - na v e l a je pred sedni ca Udru `e wa za za {ti tu `i vo ti wa Voj vo di ne Sla vi ca Ke co.

Stra te gi ja CNR ili „uhva ti-ste ri li {i-pu sti” je hu ma ni na ~in hva ta wa i zbri wa va wa psa i vra }a wa `i vo ti wa na wi ma po zna tu te ri to ri ju. Po dr {ku pro jek tu da li su Upra va za ko m u n al n e po s lo v e, Upra va za za {ti tu `i vot ne sre di ne i „^i sto }a”.

Ovo pred u ze }e otvo ri lo je i kol cen tar ~i ji je broj 641 - 9 021 pre ko ko jeg }e gra |a ni, zbog ne mo gu} no sti da bri nu o svo jim qu bim ci ma, po zi va ti rad ni ke ko ji }e pse od ne ti u pri hva ta li {te.

A. Je ri ni}

Fo to: N. Sto ja no vi}

DUG PO TRO [A ^A RA STE

I bogati struju ne pla}aju Pre ma po da ci ma do bi je nim u Elek tro di stri bu ci ji No vi Sad, ukup na du go va wa prav nih i fi zi~ kih li ca za is po ru ~e nu elek tri~ nu ener gi ju na te ri to ri ji No vog Sa da, u ovom tre -

- Ne sa ve sni ko ri sni ci se in ten ziv no is kqu ~u ju sa mre `e, a uko li ko i na kon ne ko li ko me se ci ne is pla te dug, po di `u se tu `be i du go ve na pla }u je mo sud skim pu tem. Za

ukup n om du g u u~e s tvu j u sa pre ko 20 od sto.

- To su po tro {a ~i ko ji su vi { e pu t a is k qu ~ i v a n i i tu`e ni i ko ji se na kon is kqu~e wa sa mi pri kqu ~u ju na mre ` u. Wi m a sle d i iz m e {tawe mer nih me sta na jav nu po vr {i nu, ka ko bi na {e eki pe ima le pri stup bro ji lu jer vla sni ci obje ka ta ~e sto one mo g u } a v a j u na { e eki p e da do|u do mer n og me s ta i sprove du is kqu ~e we - re kao je Ci gu lov.

na `a lost, naj broj ni ja su so ci j al no ugro `e na do ma }in stva ko jih je sve vi {e. Wi ma se odo bra va odo bra va po pust od 35 od sto, a spi sak do ma }in sta va ko ji ma se odo bra va ovaj po p u s te a`u r i r a se sva k og me se ca - ka `e Ci gu lov.

Ka da su u pi ta wu du `ni ci iz pri vre de, ED No vi Sad naj vi {e ku bu ri sa pred u ze }ima ko ja su ne u spe {no pro {la kroz pro ces tran zi ci je i ko ja su na kon pri va ti za cije za vr {i la u ste ~a ju, li kvi da -

Spe ci jal ci ot kri va ju kra |e

„DNEV NIK” I „AL NA RI” PO KLA WA JU KWI GE

Uzbudqiva „Gospa od badema”

c m y

8

nut ku, iz no se 1,885 mi li jar di di na ra, od ~e ga pri vre da du gu je oko 880 mi li o na di na ra, dok osta tak ~i ne du go vi do ma }in sta va. Pre ma re ~i ma ru ko vo di o ca sek to ra pro da je u ED No vi Sad Ste vi ce Ci gu lo va u od no su na isti pe riod pro {le go di ne uku pan dug je ve }i za 200 mi li o na di na ra {to je u naj ve }oj me ri po sle di ca po sku pqe wa elek tri~ ne ener gi je.

sve one ko ji `e le da is pla te svo ja du go va wa pre ma ED po sto ji me ha ni zam da se uku pan iz nos du ga po de li na me se~ ne ra te i da se pro blem re {i na obo stra nu ko rist - ka `e Ste vi ca Ci gu lov.

Kao po se ban pro blem on je is ta kao gru pu po tro {a ~a ko ji go di na ma du gu ju ve li ke iz no se i ko ji, iako ~i ne sve ga dva do tri od sto du `ni ka, u

Pre ma re ~i ma Ste vi ce Ci gu lo va, ve li ki pro blem za ED No vi Sad pred sta vqa kra |a stru je ko ja u po sled we vre me po pri ma raz me re epi de mi je.

- U~e sta lo se be le `e naj ra zno vr sni je me to de kra |e stru je i zbog to ga smo pre ne {to vi {e od me sec da na for mi ra li po seb nu je di ni cu ko ja se is kqu ~i vo ba vi kon tro lom mer nih me sta i ot kri va wem kra |e. Do sa da je ova je di ni ca po sti gla od li~ ne re zul ta te ot kriv {i kra |e u ne kim do ma }in stvi ma, ali i kod in du strij skih obje ka ta, re sto ra na i obje ka ta ma le pri vre de - ka `e Ci gu lov.

U so ci jal noj struk tu ri du `ni ka pred wa ~e do ma }in stva sla bi jeg ma te ri jal nog po lo `a ja, ali ne pla }a wu stru je su ite ka ko sklo ni i oni sa du bqim xe pom.

- Me |u du `ni ci ma ima mo gra |a ne svih struk tu ra, ali,

ci ji ili su vra }e na u dr `av no vla sni {tvo. Pre ma po da ci ma iz ED, sve ga de set pred uze }a ~i ja du go va wa pre ma {u ju de set mi li o na di na ra ~i ne pre ko 35 od sto ukup nog du ga pri vre de.

N. Per ko vi}

„MO TINS” JO[ NE RA DI

Na pomolu dogovor s bankarima Ove sed mi ce se o~e ku je do go vor s ban ka ri ma u ve zi s po kre ta wem pro iz vod we u AD „Mo tins” gde je ve} tre }u sed mi cu za u sta vqe na pro iz vod wa zbog ne do stat ka nov ca za obrt na sred stva. Oko ~e ti ri sto ti ne rad ni ka je na ko lek tiv nom go di {wem

^ITAOCI PI[U SMS

od mo ru. Di rek tor pred u ze }a @ar ko Ba ji} ka zao je ju ~e da su raz go vo ri s pred stav ni ci ma ba na ka pri kra ju.

Pred u ze }e je u ne za vid nom po lo `a ju od ka da je u fe bru a ru pro {le go di ne uve den ste ~aj u NS DON, fir mu ko je je ve }in ski

vla snik Motinsa. Ova fa bri ka go tovo ce lu pro iz vod wu iz vo zi na stra na tr `i{ta, pa }e se za u sta vqa we pro iz vodwe si gur no od ra zi ti na da qu po slov nu sa radwu sa stra nim kup ci ma.

Z. D.

065/47-66-452

Uni{tene kante i polomqeno drve}e

22826

Da li ste vi de li le pe kan te za sme }e u Li man skom par ku, sve do jed ne uni {te ne i tu `no raz ba ca ne, {ta ~i ni ti, mo `da da po li ci ja no }u ma lo kr sta ri gra dom i da iz ne na di ne kog na de lu, mo `da dok gra fi ti ma ru `e grad, pa za pri mer nov ~a na ka zna, a o po lo mqe nom mla dom dr ve }u {ta re }i, u~i ni te ne {to za qu de ko ji vo le svoj grad i zna ju da je pri vi le gi ja `i ve ti u we mu.

066/8811... * * * Pa do bro o}e ne ko ve} jed nom da ob ja sni za {to ne ma pre no sa tr ke for mu le 1? Glav no da ima Ve li ki brat da mo gu „na ~i ta ni“ u`i va ti!!!

064/1658... * * * Kad }e „Tr `ni ca” po sta vi ti u kru gu Naj lo na bar jed nu jav nu te le fon sku go vor ni cu. Jav no pred u ze }e da ne {to pru `i, a ne sa mo da na pla }u je! 064/6232... * * * Evo, sve i da je ste na mer na „gre {ka” teh ni ~a ra gra fi~ ke

ob ra de RTV, zar je sva od go vor nost na tom jed nom me stu?! Gde je lek tor? (ko ji tre ba da kon tro li {e tekst ko ji ide u pro gram) Gde je re a li za tor pro gra ma?! (ko ji je mo gao da sklo ni gra fi ku, a ne da je osta vi sko ro 10 se kun di ) A gde je glav ni i od go vor ni ured nik te le vi zi je?! Za {to je ne ko sni mao ba{ taj dnev nik mo bil nim te le fo nom !? 063/523... * * * Oti }e i Te le kom za tep si ju ri be. La ko se pro da na sle |e no, a te {ko kad sam iz gra di{! 063/8272... * * * Stal no se `a li mo ka ko nam je vo da mut na, ka ko le ti ne ma mo kon stat no snab de va we vo de; po go to vo na vi {im sprato vi ma i na pe ri fer nim de lovi ma gra da {to je sve na rav no i isti na jel? A sad ku ka mo da se ne pro da je po go to vo ne [vabi. E pa tre ba da se pro da da se uve de red da se do ve du stru~ ni qu di, a ne po par tij -

skoj osno v i kao {to je slu ~ aj sad kad je pred u z e } e dr ` av no. Aj de ne ~u di me {to se rad ni ci i ru ko vo di o ci Vo do vo da pro -

ti v e pro d a j i, ali {ta se ti jad ni na ro de bu ni{ i pro ti vi{ to me, pa ne ka do |e i [va ba sa mo ne ka nam pru `i kva li tet nu uslu gu i ~i stu vo du!

064/2576... * * * Dok smo `i ve li u Ju go sla vi ji, ima li smo svi le pe, ve li ke pla te! Da nas nam je osta lo sa mo da se pri po ve da, a stvar nost

je ova kva: Slo ve ni ja ima naj ve }i pro sek pla ta, a to je pre ko 1.100 evra, Hr vat ska pre ko 730 evra, Cr na Go ra i BiH 515 evra, Ma ke do ni ja 220 evra, a Sr bi ja (is pod) 340 evra! U sva kom tak mi ~e wu se la `i ra ju re zul ta ti, pa ta ko i ov de.

063/523... * * * Ne raz u mem ka ko }e na pla t a par k in g a is p red svo ga sta na obez be di ti par king mo jim „mu drim” su gra |a ni ma ko ji su ovaj na met „tra `i li”. Mo `da be to ni ra wem ze le nih po vr {i na.

064/2466... * * * Uklo ni te di vqe de po ni je i uhap si te one ko ji ih pra ve! Da li po sto ji ne ka slu `ba ko ja no si kru pan ot pad, kre ve te, na me {taj, {po re te i sli~ no? Na ko ji se broj te le fo na mo `e po zva ti?

063/545...

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

~etvrtak31.mart2011.

9

SKUP[TINE STANARA ZAINTERESOVANE ZA BELORUSKI „LIFTMA[”

Re mont lif ta uz ban kar ski kre dit Pred stav ni ci „Sta na” i be lo ru skog pro iz vo |a ~a lif to va„Lift ma{” ob i {li su ju ~e zgra de u uli ca ma So we Ma rin ko vi} 5, Alek se [an ti }a 14 i Kej `r ta va ra ci je 6, da bi vi de li sta we lif to va, jer skup {ti ne sta na ra pla ni ra ju da ih re mon tu ju. Di rek tor „Sta na„, Raj ko Boj ~i} na ja vio je ju ~e u su sre tu s no vi na ri ma da se s ban ka ri ma pre go va ra o mo gu} no sti ma kre di tra wa, da bi se skup {ti na ma sta na ra ola ka {a li

tro {ko vi, ot pla tom na dve, tri go di ne.

Od oko 900 li fo va u gra du ko je „Stan„ odr `a va, ~ak 32 su sta ri ja od 50 go di na, dok ih je 270 od 30 do 40 go di na sta ro sti .U na {em gra du ima bar 50 use qe nih stam be nih zgra da u ko ji ma in ve sti tor ni je ugra dio lift, ve} pro stor za we ga za gra dio da ska ma.To je slu ~aj na Fu to {kom pu tu 14 c, pa su sta na ri po sle 15 go di na, sklo pi li ugo vor sa „Sta nom” da im Be lo ru si ugra de lift. Po sao

bi tre ba lo da se oba vi kra jem apri la, a be lo ru ski pro iz vo |a~ da je dve go di ne ga ra na ci je i upo treb nu do zvo lu 25 go di na. Dnev no „Stan” ima u pro se ku pet po zi va zbog kva ra lif to va.

- Od 6. ja nu a ra pri me wu je se no vi Pra vil nik o odr `a va wu lif to va, ko ji pro pi su je, iz me |u osta log, ko mo `e da se ba vi pro iz vod wom lif to va, ko da ih kon tro li {e, te da se lif to vi mo ra ju me se~ no ser vi si ra ti re kao je teh ni~ ki di rek tor Jo -

van Ko wo vi}, do da ju }i da se sa da de lo vi za lif to ve mo gu na ba vi ti u ra di o ni ca ma, jer vi {e ne ma fa bri~ ka pro iz vod we, kao ne ka da.

Za to je sa rad wa sa Be lo ru si ma do bro do {la, re ~e no je no vi na ri ma, jer su ta mo {wi lif to vi i jef ti ni ji od ov da {wih po nu |a ~a , od 20 do 30 od sto. Ko {ta ju od 14. 000 evra pa na vi {e u za vi sno sti od no si vo sti i bro ja rad nih sta ni ca.

Z. Deli}

UPRKOS NEDOSTATKU RADIOLOGA U DOMU ZDRAVQA

Opet rend gen na No vom na se qu Rend gen di jag no sti ka, ko ja se pri vre me no, usled ne do stat ka ra di o lo ga, oba vqa la sa mo u Do mu zdra vqa na Li ma nu i u Zmaj Og we na Vu ka, po no vo je omo gu }e na i u am bu lan ti na No vom na se qu. S ob zi rom na ve li ki pri ti sak na ovo ode qe we, po red {est stal no za po sle nih ra di o lo ga, ove go di ne su an ga `o va na jo{ tri na od re |e no vre me, a iz Do ma zdra vqa ka `u da se na da ju sko rom i traj nom re {e wu ovog pro ble ma, ka da le ka ri za vr {e spe ci ja li za ci ju.

Osim sta nov ni ka No vog Sa da i pre do pe ra tiv nih pri pre ma za sve in sti tu te u Srem skoj Ka me ni ci i Kli ni~ kom cen tru Voj vo di ne, na sni ma we u Dom zdra vqa do la ze i osi gu ra ni ci Ju `no ba~ kog okru ga, pa ci jen ti iz „Sig na la” i iz Za vo da za zdrav -

Fo to: A. Er ski

stve nu za {ti tu stu de na ta. To je raz log zbog ko jeg ra di o lo zi i RTG teh ni ~a ri ra de vi {e od pro pi sa nih nor mi. Pret hod ne

ODLO@ENA SEDNICA SES-a

O „Vo do vo du” na red ne sed mi ce Sed ni ca So ci jal no-eko nom skog sa ve ta gra da (SES) odr `a }e se ve ro vat no po ~et kom na red ne sed mi ce zbog za u ze to sti ~la no va SES-a iz Gra da.

Pred s e d a v a j u } i SES-a iz Uni je po slo da va ca No vog Sa da Slav ko No va ko vi} ka zao je da je u dnev ni red sta vqe na na ja va o jav no-po slov nom part ner stvu u JKP „Vo do vod i ka na li za ci ja”, i da su na sa sta nak po zva ni i pred stav ni ci iz

ovog grad skog pred u ze }a, u na me ri da od wih ~u ju pla no ve u ve zi ula ska stra nog ka pi ta la u ko mu nal ni si stem gra da.

Sin d i k at za p o s le n ih u stam b e n o-ko m u n al n oj de l at no sti Gra da i Po kra ja ne tra `io je da SES tu te mu raz ma tra i da se sta vo vi o jav no-po slov nom part ner stvu do sta ve od bor ni ci ma Skup {ti ne gra da.

Z. D.

go di ne ura |e no je 25.694 rend gen sni ma wa, a od po ~et ka ove go di ne do da nas 9.840. Ma mo gra fi ju je oba vi lo 2.889 su gra |an -

ki pro {le go di ne, a sa mo za pr va tri me se ca ove go di ne ure |e na je 2.191 ma mo gra fi ja. Tre nut no u Ode qe wu RTG di jag no sti ke po sto ji zah tev za 2.262 ul tra zvu~ na pre gle da, 147 ma mo gra fi ja i 487 RTG pre gle da.

Me |u tim, za ka zi va we pa ci je na ta za rend gen sko di ja go sti ci ra we te ~e bez pro ble ma, ko ji po po zi vu od la ze u jed nu od am bu lan ti. Za ka zi va we pa ci je na ta za ovaj pre gled oba vqa se iz Kol cen tra, a na osno vu spi sko va pa ci je na ta do bi je nih od stra ne iza bra nih le ka ra ili le ka ra spe ci ja li ste. Ta ko da ovaj na ~in oslo ba |a pa ci jen ta oba ve ze da zo vu Kol cen tar, jer “on” sa da po zi va wih i za ka zu je u skla du s tra `e nim ter mi ni ma od stra ne le ka ra.

I. D.

Ber za Tu ri sti~ ke pri zme, ma ni fe sta ci ja ko ju 14 go di na za re dom, a pe ti put u Srem skim Kar lov ci ma or ga ni zu je isto i me ni tu ri sti~ ki ma ga zin, otvo re na je si no} u srem sko kar lo va~ kom ho te lu „Du nav“. Na ovo go di {woj ber zi u Srem skim Kar lov ci ma u~e stvu je oko 120 kom pa ni ja, agen ci ja i or ga ni za ci ja ko je se ba ve tu ri zmom i srod nim de lat no sti ma iz Sr bi je i ze ma qa u re gi o nu, nu de }i aran `ma ne i pro gra me za ovu go di nu.

- Ovo je iz van red na pri li ka da se na po ~et ku tu ri sti~ ke se zo ne na jed nom me stu vi di {i ro ka le pe za mo gu} no sti i po nu da – re kao je ot vra ju }i ber zu pot pred sed nik Vla de Voj vo di ne i po kra jin ski se kre tar za pri vre du I{tvan Pa stor.

- Na ro ~i to je ovo oprav da no re }i ka da ima mo na umu da se ov de na la ze iz la ga ~i iz se dam ze ma qa, da }e se tu po ja vi ti 120 kom pa ni ja iz ra zno ra znih de lo va na {eg re gi o na i sfe ra tu ri zma. Mo ra da nam bu de ja sno da mi u Voj vo di ni i Sr bi ji u obla sti tu ri zma mo `e mo bi ti uspe {ni sa mo on da ako u okru `e wu ima mo ze mqe ko je su isto ta ko us pep {ne. Po kra jin ska vla da i Se kre ta ri jat za pri vre du sprem ni su u okvi ri ma ras po lo `i vih mo gu} no sti da po dr `e va {e na po re i bu du vam part ne ri - po ru ~io je Pa stor.

Na kon otva ra wa odr `an je okru gli sto na te mu „Ka ko do ve sti go sta na Bal kan“ na kom je u~e stvo vao i dr `av ni se kre tar za tu ri zam Go ran Pet ko vi}.

Z. Ml.

GRAD I VOJSKA SRBIJE NE ZABORAVQAJU STRADALOG VOJNIKA

Po klo ni po ro di ci La u {ev

Pri va ti za ci ju na jav nu ras pra vu

Kon fe de ra ci ja sin di ka ta Voj vo di ne ju ~e je po sla la sa op {te we u ko jem se ka `e da za pri va ti za ci ju „Vo do vo da i ka na li za ci je„ pu tem jav no po slov nog part ner tva ne ma za kon ske osno ve, te da se za la `u za do no {e we za ko na o upra vqa wu jav nim do bri ma. Ka ko su na ve li u sa op {te wu, jav nost mo ra da bu de upo zna ta s na ma ra ma „Vo do vo da” i Gra da. Ovaj sin di kat sma tra da tre ba pu tem jav nih tri bi na da se otvo ri ras pra va i kon -

sul tu ju stu~ wa ci i da jav no - pri vat no part ner stvo bu de pri hva }e no od stra ne So ci jal no - eko nom skog sa ve ta gra da. „No vo sa |a ni ve} sa da pla }a ju naj sku pqu vo du u Sr bi ji , 87 di na ra za ku bik, ko li ka }e ce na bi ti po sle ovog pro jek ta i da li }e No vo sa |a ni mo }i da pla te i ~e ti ri pu ta sku pqu vo du od sa da {we ce ne” pi ta se u sa op {te wu Kon fe de ra ci ja sin di ka ta Voj vo di ne.

Z. D.

Pa ke ti hra ne za iz be gli ce

Fo to: R. Hayi}

Kor wa ~e ko nk u ren ci ja Isi i Bi si ro. Odu {e vqe ni klin ci za gle da ju ne bi li {to bo qe vi de li, a ro di te qi nad zi ru na sled ni ke ka ko ne ko ne bi upao u je zer ce. A je zer ce pod se }a na pla `e pu ne tu ri sta. Ka ko iz gle da za kor wa ~e je ku pa li {na se zo na ve} po ~e la.

N. R.

VE^ERAS I SUTRA U „ARENI”

Kon cert „Pro diyija” na film skom plat nu Film sa snim ci ma jed nog od naj v e } ih kon c e r a t a gru p e „Pro di xi” bi }e pri ka zan ve ~e ras u 20.20 ~a sa i su tra u isto vre me u bi o skop skoj dvo ra ni „Are ne”. Pro jek ci ja sa dr `i i eks klu ziv ne snim ke ben da iz Bra zi la, kao i snim ke at mos fe re iza sce ne. Kon cert, odr `an pred 65.000 fa no va u sklo pu „Vo ri or dens fe sti va la”,

[i ro ka le pe za mo gu} no sti i po nu da

KONFEDERACIJA SINDIKATA O „VODOVODU”

U KARLOVCIMA

Kor wa ~e su iz mi le le i re {i le da ulep {a ju ina ~e naj `i vqi no vo sad ski park. Ma la ko lo ni ja ovih le po ti ca pr o na {la je uto ~i {te na ostr vu u sred je ze ra. Dok se gre ju i {e pu re na sun cu pri vla ~e de cu, ko ja im uba ce i po ko ju ko ki cu u je ze -

BERZA TURISTI^KE PRIZME U SREMSKIM KARLOVCIMA

sni man je sa 20 ka me ra, a re `i rao ga je na gra |i va ni re di teq Pol Dag dejl. Ula zni ca ko {ta 300 di na ra,a pro da va }e se na bla gaj ni „Are ne”. Ova kve pro jek ci je su jed ne od na ja vqi va nih po god no sti, pre otva ra wa „Are ne si ne pleks”, u ko ji ma }e mo } i da u`i v a j u po s e t i o c i ovog bi o sko pa.

I. D.

U Srem skim Kar lov ci ma od ju ~e do 7. apri la iz be gli ce oni ko ji su ne ka da ima li sta tus iz be gli ca, kao i in ter no ra se qe ni sa Ko so va i Me to hi je, a pri tom su so ci jal no ugro `e ni, mo gu da pod ne su zah tev za do de lu pa ke ta hra ne. Na mir ni ce je obez be dio Ko me sa ri jat za iz be gli ce, a op {tin ska ko mi si ja for mi ra na sep ci jal no zbog to ga, tre ba da spro ve de po de lu.

Ko mi si ja, na ~i jem ~e lu je ~lan Op {tin skog ve }a Sve ti slav Ne na do vi}, usvo ji la je ju ~e pra vil nik za do de lu pa ke ta i ras pi sa la oglas. Zah te ve i do ku men ta ci ju iz be gli ce i in ter no ra se lje ni tre ba da pre da ju do 7. apri la u pri jam ne oj kan ce la ri ji Ma gi stra ta od 8 do 12 sa ti. Za do dat ne in for ma ci je tre ba po zva ti broj te le fo na 685-3075.

Z. Ml.

Fo to: B. Lu ~i}

Za me nik gra do na ~el ni ka Zo ran Man di} i pot pu kov nik Mom ~i lo Bo ja ni} po se ti li su ju ~e po ro di cu Si ni {e La u {e va ko ji je po gi nuo 28. mar ta 1999. u NA TO bom bar do va wu. We go voj de ci Awi i Ste fa nu ovom pri li kom su uru ~e ni po klo ni.

- Do {ao sam ov de, u ime gra da, da po ro di ci La u {ev pru `im po dr {ku, da im po ka `em da ni su za bo ra vqe ni i da svi mi ko ji mo `e mo, tre ba da u~i ni mo sve da se ta kve tra ge di je ne po no ve iz ja vio je Man di}.

Si ni {a La u {ev, vod nik 1. kla se, po gi nuo je 28. mar ta na ^e ne ju, 45 mi nu ta po sle po no }i, dok je sa svo jom je di ni com bio na za dat ku.

- Vod nik La u {ev he roj ski je po gi nuo na za dat ku, bra ne }i Sr bi ju, Voj vo di nu i svoj No vi Sad. We go voj po ro di ci }e mo uvek bi ti pri ru ci - iz ja vio je u ime voj ske pot po ru~ nik Bo ja ni}.

Su pru ga po gi nu log voj ni ka, Mil ki ca La u {ev, iz ra zi la je za hval nost na bri zi ko ju su po ka za li Voj ska Sr bi je i grad ske vla sti.

G. ^.

J. Z.

VESTI Pri prem na na sta va za ma tu ran te Od sek za psi ho lo gi ju Fi lo zof skog fa kul te ta or ga ni zu je pri prem nu na sta vu za pri jem ni is pit za stu di je psi ho lo gi je i pe da go gi je, u okvi ru Cen tra za pri me we nu psi ho lo gi ju. Pred vi |e na su dva ter mi na na sta ve, pr vi je od 2. apri la do 7. ma ja, a dru gi od 14. ma ja do18. ju na. U okvi ru pri pre ma,

30. apri la i 28. ma ja, bi }e or ga ni zo va ni i „Da ni otvo re nih vra ta za stu di je psi ho lo gi je”, na me we ni ma tu ran ti ma.

G. ^.

Kon cert u CK 13 Kon cert ben do va „Col lap sing Op po si tes” i „The Whi te Funz” odr `a }e se ve ~e ras u 21 ~as, u Omla din skom cen tru CK 13, Uli ca Voj vo de Bo jo vi }a 13. Ulaz na kon cert ko {ta 200 di na ra.

G. ^.

VOJVODINA­/­NOVI­SAD

~etvrtak31.mart2011.

c m y

10

DNEVNIK

ПАЈ ТИЋ У ПО СЕ ТИ ПО РО ДИ ЦИ МИ ЛИЋ У БА ША И ДУ

Хи ља ди те бли зна ки ње до би ле по моћ По кра ји не

Вања Грбић окружен малишанима

ВАЊА ГРБИЋ ПОСЕТИО ЂАКЕ У КНИЋАНИНУ

Без спорта нема здравог живота

КНИЋАНИН: Прослављени одбојкаш Владимир Вања Грбић посетио је ученике Основне школе „Стеван Книћанин” у Книћанину. Да би промовисао одбојку, али и уопште спорт и здрав живот, Грбић је школи поклонио четири одбојкашке лопте и мрежу, и позвао ђаке да што више слободног времена проводе бавећи се спортом. Била је то прилика да малишани из овог најудаљенијег села на територији града Зрењанина проведу пријатне тренутке у друштву спортског аса, буду заједно с њим на одбојкашком терену школе, добију аутограм, али и да од њега сазнају зашто се треба бавити спортом и како и у малом месту могу понићи светски шампиони.

-У мом селу Клеку, када сам био школског узраста, играли смо одбојку тако што смо између два дрвета разапињали штрик и преко њега по читав дан пребацивали лопту. Оно што ме је вукло да изградим неку каријеру, било је – да се играм. Играо сам се одбојке и то могу да поручим и овој деци – да се играју, да се забављају, и нађу своју инспирацију тако што ће научити да се

боре за себе и у оквиру групе, уз фер-плеј, и на прави начин изградити своју личност – рекао је Вања Грбић и додао да је његова обавеза, као врхунског спортисте, да управо деци промовише спорт, да према њима увек има посебан приступ и да се са задовољством одазива на акције каква је организована у Книћанину. У посети школи боравили су и члан Градског већа задужен за спорт Војислав Матић и генерални секретар Спортског савеза града Зрењанина Срђан Богарошки. Матић је том приликом оценио да је број часова физичког васпитања у школама недовољан, као и да и то минимално бављење физичком културом многи ђаци избегавају, што може довести до озбиљних последица у развоју деце.

-Поражавајући су подаци да чак 60 одсто деце у Војводини у школском, па чак и у предшколском узрасту, има одређене деформитете, равна стопала, кривљење кичме и слично. Управо овакве промоције спорта један су од начина како да то предупредимо – навео је Матић. Ж. Балабан

Danas u GRaDu BioSKoPi Arena:­„Mon­te­vi­deo,­Bog­te­vi­deo!”­(15),­„Me­dved­Jo­gi”­(13.50),­„Zla­to­ko­sa­ i­ raz­boj­nik”­ (13,15.15),­ „Pri­~a­ o­ igra~­ka­ma”­ (13.45),­ „Kra­qev­ go­vor” (18),­ „Lu­da­ vo­`wa­ 3D”­ (22.20),­ „Agen­ti­ sud­bi­ne”­ (15.45),­ „Cr­ni­ la­bud” (20.15),­„Ma­ni­je­on­ta­kav”­(20,­22),­„Qu­bav­i­dru­gi­sti­mu­lan­si”­(20.25), „In­va­zi­ja­sve­ta:­bit­ka­za­la”­(22.35),­„ran­go”­(14.05­16.10,­18.20),­„Se­dam da­na­slo­bo­de”­(21.50)­„Svet­oke­a­na”­(13.15,­17.30),­„Bez­gra­ni~­no”­(20.30, 22.30),­ „Sa­kr­ pan~”­ (15.30,­ 17.40,­ 19.45),­ „Dru­gi­ `i­vot”­ (17.50,­ 20.10), „Hop”­(14,­16,­18.05),­„Pro­di­xi­-­Vrlds­on­fa­jer”­(20.20).­ Jadran:­„[an­sa­mog­`i­vo­ta„­(19),­„Ne­pri­ja­teq”­(21)..

PoZoRi[tA Muzej grada,­ Tvr­|a­va­ 4,­ 6433–145­ i­ 6433–613­ (9–17):­ stal­na­ po­stav­ka „Pe­tro­va­ra­din­ska­ tvr­|a­va­ u­ pro­{lo­sti”;­ po­stav­ka­ Ode­qe­wa­ za­ kul­tur­nu isto­ri­ju Muzej Vojvodine,­ Du­nav­ska­ 35–37­ (9–17,­ rad­nim­ da­ni­ma­ i­ vi­ken­dom): stal­na­po­stav­ka­„Sa­~u­va­ni­tra­go­vi­ma­te­ri­jal­ne­i­du­hov­ne­kul­tu­re­Voj­vo­di­ne­od­pa­le­o­li­ta­do­sre­di­ne­20.­ve­ka”,­„Voj­vo­di­na­iz­me­|u­dva­svet­ska­ra­ta­­-an­ti­fa­{i­sti~­ka­bor­ba­u­Voj­vo­di­ni­1941­-­1945”.

Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode,­ rad­ni~­ka 20a,­4896–302­i­4896-345­(8–16):­stal­na­po­stav­ka­„Vi­{e­od­po­la­ve­ka­za­{ti­te­pri­ro­de­u­Voj­vo­di­ni” Petrovaradinska tvr|ava,­6433–145­(9–17):­pod­zem­ne­voj­ne­ga­le­ri­je­ Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”,­Srem­ska­Ka­me­ni­ca,­Trg­J.­J.­Zma­ja­1,­462–810:­stal­na­po­stav­ka Zbirka strane umetnosti,­Du­nav­ska­29,­451–239­(9–17):­stal­na­po­stav­ka „Le­gat­dok­to­ra­Bran­ka­Ili­}a” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi},­Srem­ski­Kar­lov­ci,­Mi­tro­po­li­ta Stra­ti­mi­ro­vi­}a­86,­881–071­(10–18) Dulkina vinska ku}a,­ Srem­ski­ Kar­lov­ci,­ Kar­lo­va~­kog­ mi­ra­ 18, 063/8826675­(15–19)

RO\EnI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJ^ICE: Ma ri ja Bog da no vi}, Dra ga na Di mi tri je vi} i Qi qa na Bo ro je vi} iz Novog Sada, Ve sna Ku zma no vi} iz Sremske Kamenice, Da ni je la Mak si mo vi} iz ^uruga i Bo ja na Be sla} iz Apatina, DE^AKE: Ve i ling Cang, Oli ve ra Ga |an ski i Ma ja Ra ma iz Novog Sada, Mi qa na Kne `e vi} iz Nove Gajdobre, Sa wa @i vi} iz In|ije, Bran ka Lon ~ar iz Magli}a, Dra ga na Jan kov iz Ravnog Sela i Sla vi ca Vu ki }e vi} iz Despotova.

saHRanE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Slavojka Radovana Ne{i} (1960) u 10.30 ~asova, Iboqa Karoqa Ki{ (1966) u 11.15, Zora Lazara Simi} (1931) u 12, Er`ebet Jovana Taka~i (1925) u 12.45, Miroslav Ostoje Mitrakovi} (1937) u 13.30, Milan Jefte Mihajlovi} (1929) u 14.15 i @iva Du{ana Popovi} (1974) u 15 ~asova.

Na Katoli~kom grobqu danas }e biti sahraweni Emil Katalin Brankov (1917) u 11 i Margita Re`e Umek (1932) u 13 ~asova.

БА ША ИД: Председник Владе АП Војводине Бојан Пајтић посетио је данас у Башаиду породицу Мире Милићев која је крајем године родила близнакиње Александру и Анђелу. Мајка, Мира Милићев рођењем двеју девојчица остварила је право на новчану помоћ породици од покрајине у износу од 400.000 динара. Пајтић је истакао да је покрајинска Влада једнина администрација у региону која има програм подршке за рођење близанаца.

- Данас смо овде зато што су ово хиљадити близанци од како спроводимо овај програм у последњих пет година. Колико је значајна та подршка говори и чињеница да је породица Милићев купила кућу захваљујући тој помоћи и тако решила своје стамбено питање. Ми ћемо и даље наставити да помажемо породице у којима се рађају деца.

Председник oпштине Кикинда Илија Војиновић уручио је колица- дар локалне самоуправе и рекао да и локална самоуправа спроводи мере ради побољшања наталитета: - Проблем збрињавања деце у вртићима решен је још прошле го-

дине и Кикинда је једна од ретких општина која нема листе чекања. Прва новорођена беба добије новчану помоћ од општине, а све мајке које се породе добију поклон у виду беби опреме. Близу смо договора да све мајке без запослења

од Oпштине добијају одређену новчану помоћ. Покрајинска секретарка секретаријата за социјалну политику и демагогију Новка Мојић објаснила је да покрајинска Влада има четири пронаталитетне мере јер је становништво у Војводини међу најстаријама на свету. Мира Милићев, 22-годишња мајка двеју близнакиња има и двогодишњег сина Јована.

- Од новчане помоћи купили смо кућу. Да није покрајине и тог новца деци не бих могла да обезбедим кров над главом. Пре доласка у Башаид живели смо у изнајмљеној соби у Кикинди која је имала само седама квадрата. Отац деце тренутно је на привременом раду у Русији. Породица Милић живи од социјалне помоћи, материјалног обезбеђења породице и дечјег додатка. Оно што им је још неопходно јесте веш машина и купатило. А. Ђу ран

Талентовани гитариста из Кикинде

КИКИНДА: Петнаестогодишњи Кикинђанин Виктор Јускан, матурант Основне школе „Фејеш Клара”, освојио је прво место на петом Војвођанском фестивалу класичне гитаре у Новом Саду. Виктор је лауреат у својој категорији, а то су извођачи 1996. годиште и млађи. Ово је други пут да Виктор на овом Фестивалу осваја највише признање у својој категорији.

-Било је доста учесника углавном из Војводине али и Београда. У жирију су били професори из иностранства и Србије. Свирао сам две композиције: Мауро Ђулијани „Алегро спиритозо” и од Алонса Мудара

„Фантазија”. И овај и прошли пут награђен сам гитаром која је ручно израђена – каже Виктор Јускан. Пре две године Виктор је освојио и највише признање на Међународном „Гитар арт фестивалу”. Прошле године Виктор је завршио Основну музичку школу „Слободан Малбашки” у класи професора Мандића, који га је и припремао за овогодишње такмичење. Виктор се припрема за наступ у Сегедину, од 7. до 12. априла, али и за упис у Средњу музичку школу „Исидор Бајић” у Новом Саду, смер класична гитара. А. Ђ.

VODI^

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 92 Va­tro­ga­sci 93 Hit­na­po­mo} 94 Ta~­no­vre­me 95 Pre­da­ja­te­le­gra­ma 96 [lep­-­slu­`ba­AMSJ 987 Auto-moto­savez­Srbije 987 Informacije 988­i­0900098210 To­pla­na­kol­centar 0800­100-021 reklamacije­24­sata 4881-103,­ za­potro{a~e 423-712 Vo­do­vod­i­kanalizacija,­centrala 488-33-33 prijava­kvara­vodovod 0800-333-021 prijava­kvara­ka­na­li­za­ci­ja 442-145 ^i­sto­}a 443-611 “No­vi­Sad­-­gas” 6413-135­i­6413-900 JKP­“Stan” 520-866­i­520-234 Kol­centar­preduze}a­„Put” 6313-599 Kol­centar­„Parking­servisa” 4724-140 „Gradsko­zelenilo” marketing­i­Pr­4881-633 rasadnik­403-253­ “Dimni~ar”,­ 6622-705,­6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana­iskqu~ewa­i­prijava­kvara 421-066 @e­le­zni~­ka­sta­ni­ca 443-200 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ 444-021 Me­|u­me­sna­au­to­bu­ska­sta­ni­ca­ Pri­grad­ska­au­to­bu­ska­sta­ni­ca 527-399 Grad­sko­sa­o­bra­}aj­no 527-796 Gradsko­grobqe­ 518-078­i­518-111 Pogrebno,­JKP­“Lisje”­ 6624-102 Pogrebna­ku}a­„Konkordija”­ 452-233 Dru{tvo­krematista­“Ogaw” 422-288 Ger.­cent.­-­pomo}­i­nega­ 450-266­lok.­204,­205 Prihvatna­stanica 444-936 Prihvatili{te­Futog 895-760/117 Dnevni­centar­za­stara­lica­ 4889-512 Info­centar­za­osobe­sa­invaliditetom radnim­danom­(od­10-15)­ 021/447-040­ ili­ sms­066/447-040 Komunalna­inspekcija­ 4872-444­(centrala), 4872-403­i­4872-404­(dispe~erski­centar) SOS­telefon­za­pu{a~e­u­krizi­-­od­7­do­10­~asova 4790-668

APoteKe No}­no­de­`ur­stvo:­“Bu­le­var” -­Bu­le­var­M.­Pu­pi­na­7­(od­20­do­7)

Виктор Јускан

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom­zdravqa­„Novi­Sad”,­kol­centar­ 4879-000 Kli­ni~­ki­cen­tar 484-3484 No}­no­de­`ur­stvo­za­de­cu­u­Zmaj­Ogwena­Vuka­(subota­i­nedeqa) 6624-668­ No}­no­de­`ur­stvo­za­odrasle­(Wego{eva­4)­ (subota­i­nedeqa­i­praznici) 6613-067 Vr{a~ka­28 4790-584 Kli­ni­ka­za­gi­ne­ko­lo­gi­ju­i­aku­{er­stvo 4899-222 De~­ja­bol­ni­ca 425-200­i­4880-444 In­sti­tut­-­Sremska­Ka­me­ni­ca 4805-100

POLIKLINIKA„PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760

POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I,Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPaS” TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

tAKSi Prevoz­­osoba­ote`anog­kretawa­„Hendikeb” 432-005,­060/313-3103 Vojvo|ani­-­taksi­ 522-333­i­065-520-0-500 Pan-tak­si 455-555 VIP­-­tak­si­ 444-000,­SMS­1088 Delta­plus­-­tak­si 422-244 Maksi­Novosa|ani­-­tak­si­­ 970,­451-111­ Grand­-­tak­si 443-100 Luks 30-00-00 MB­-­tak­si 500-222 De`urni­taksi 6350-350 Halo­-­taksi 444-9-44,­SMS­069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

~etvrtak31.mart2011.

11

САЈМОВИ ЗАПОШЉАВАЊА ДАЈУ ШАНСУ НЕЗАПОСЛЕНИМА

Пет на ест но вих рад них ме ста

СОМ БОР: У просторијама сомборске Филијале Националне Службе за запошљавање јуче је одржан специјализовани сајам за запошљавање, овај пут намењен особама са инвалидитетом. Ово је пети специјализовани сајам запошљавање организован од стране сомборске Филијале НСЗ која поред Сомбора има своје испоставе и у Апатину, Кули и Оџацима, пошто су у претходном периоду одржани изузетно посећени сајмови намењени промовисању нових програма „Стручна пракса“ и „Прва шанса“, у оквиру којих је само до сада запослење пронашло стотинак незапослених лица са подручја Западне Бачке коју „покрива“ сомборска Филијала НСЗ. На јучерашњем сајму је своје потребе за новим радницима исказало седам послодаваца, а од укупно 122 особе са инвалидитетом у категорији оних која тра-

Тражила се разна занимања

же запослење и као таква се налазе на евиденцији НСЗ, аплицирало је њих седамдесетак. Послодавци су понудили 15 нових радних места секретара, трговца спремачица, рачунарских оператера и радника на уређењу зеле-

У ЂУРЂЕВУ ПРОТЕСТОВАЛО ОКО 200 ГРАЂАНА

Не да ју Дом кул ту ре

ЂУР ЂЕ ВО: Око две стотине мештана Ђурђева јуче се окупило испред Дома културе на протесту због принудног исељења библиотеке, КУД-а „Бранислав Нушић“ и других просторија из зграде Дома културе која је после приватизације задруге „Ђорђе Зличић“ припала новом власнику. До исељења није дошло, јер су се представници општине и месне заједнице са власником претходно договорили да се оно одложи за 60 дана, а да се у том року изнађе решење које би било прихватљиво за обе стране.

- Имамо два месеца да уз помоћ покрајинских и републичких институција решимо проблем. Наиме, нови власник је предложио да га држава обештети јер је уредно исплатио све рате приликом приватизације. На тај начин би вансудскимм поравнањем успели да задржимо просторије које деценијама користимо. Зграда Дома културе је извор мултикултуралног живота нашег села и тако желимо да остане - наводи председник Савета Месне заједнице Ђурђево Дра ган Рим ски. Додаје, да су надлежнима у Покрајини и Републици упутили допис у којем траже састанак како би предочили незавидну ситуацију у којој

су се нашли и како би добили помоћ и подршку.

- Уколико се нико од њих не огласи, нама не преостаје ништа друго, него да поново протестујемо. Не смемо да дозволимо да останемо без Дома културе - каже Римски. Међутим, зграда Дома културе је продата 2003. године, када је расписан тендер за приватизацију задруге „Ђорђе Зличић“, у оквиру које се налазила и сада спорна зграда. Месна заједница је исте године поднела тужбу због приватизације Дома културе. Задруга је продата, а са новим власником постигнут је усмени споразум да село добије приземне просторије на коришћење, а власник спратне до окочања поступка. Међутим, након извесног времена нови власник је поднео тужбу против месне заједнице због ометања поседа и док су трајале парнице, стигла је пресуда за исељење из Дома. На протесту испред зграде Дома културе мештани су навели да је та зграда њихова кућа, културна, економска и биографска историја села. Они су запретили да ће, у супротном, бити принуђени да правду потраже пред Европским судом за људска права у Стразбуру. Л. Никовић

Покрајина издвојила новац за клизиште ЧЕРЕВИЋ: На јучерашњој седници Владе Војводине прихваћен је предлог на иницијативу председника Владе Војводине Бојана Пајтића да се средствима из буџетске резерве општини Беочин, обезбеди финансијска помоћ за суфинансирање трошкова санације клизишта у МЗ Черевић у износу од два милиона динара. Председник Општине Беочин Богдан Цвејић каже да ће данас багери почети да копају канале како би се исушила земља и успорило клизиште.

- Због лошег времена радови нису могли да почну раније, а чекали смо и стручну оцену професора Технолошког факултета - каже Цвејић. Мештани су прекјуче сами крчили поток како би омогућили да вода отиче. Л. Н.

ПРЕДСТАВНИЦИ ПРИВРЕДНИХ КОМОРА РУСИЈЕ И БЕЛОРУСИЈЕ У СОМБОРУ

Ве ли ке мо гућ но сти за при вред ну са рад њу

СОМ БОР: У организацији Регионалне привредне коморе у Сомбору су јуче боравили представници Привредних комора Руске Федерације и Белорусије, како би се, по речима председнице сомборске РПК Та тја не Ма глић, упознали са потенцијалима привреде Западне Бачке. Поред обиласка сомборске фабрике обуће „Борели“ и оџачког гиганта „Хипол“ у којем је приватизација крајем прошле године поништена, директор представништва РФ у Београду Вла ди мир Гри шин са сарадницима и први човек београдског представништва Белоруске привредне коморе Ми лош Ву чи нић, заједно са представницима српске Привредне коморе

Ми ро сла вом Мит ко ви ћем и Сне жа ном Ћи рић-При би ће вић задуженим за сарадњу са иностранством, одржали су у седишту сомборске РПК састанак са провредницима Сомбора, Апатина, Куле и Оџака. На овом састанку су размењене информације о могућностима шире привредне сарадње, потребама тржишта Русије и Белорусије, извозним могућностима и потенцијалима потенцијалних српских партнера, у светлу чега је једнодушна као оцена искристалисан став да простора за сарадњу има и да нису искориштене све предности одличне трилатералне сарадње између држава. М. Мћ

них површина, а на ова радна места су имали право да конкуришу ратни, мирнодопски војни инвалиди, цивилни инвалиди рата, инвалиди рада,категорисана и лица са процењеном радном способношћу. М. Мћ

У Вр шцу пре ко хи ља ду уче сни ка

ВР ШАЦ: Банкет сала хотела „Србија“ била је премала да прими велики број заинтересованих посетилаца осмог по реду сајма за запошљавање који се ове године одржава пог геслом „Шанса за све“. Портпарол вршачке филијале Националне службе за запошљавање Зо ри ца Ми ло ше вић је рекла да су на адресе незапослених из општина Вршац, Бела Црква и Пландиште послали близу хиљаду обавештења, али овде је сигурно било више од овог броја оних који су заинтересевони за неко од понуђених 170 радних места. А 34 фирме је поред својих штандова истакла своје потребе за новим радницима. Охрабрује и то што су се овде поред великих фирми као што је „Хемофарм“, „Свислајон“ и других, у великом броју појавиле и мале занатске и друге приватне радње које нуде слободна радна места за занатска занимања. А траже се

трговци, конобари, економски техничари, механичари, возачи, металостругари, машински и ме-

Oпштина ове године усвојила акциони план запошљавања и определила средства за његово под-

дицински техничар, затим са факултетом лекари, економисти, менаџери инжењери разних струка. Председник општине Че до мир Жив ко вић је нагласио да је

стицање. У Технолошком парку немачка фирма „Медикал Каре“ је закупила велики плац и ту ће се ове године отворити велики број радних места. Р. Јовановић

У ШТРАЈКУ РАДНИКА „БАНАТА” У БАНАТСКОМ КАРЛОВЦУ

Без за ра да и до при но са

БА НАТ СКИ КАР ЛО ВАЦ: Трећег дана штрајка радника Индустрије меса и конзерви „Банат“ у Банатском Карловцу, ранике ове највеће фирме чекала су решења о суспензији са радних места, а многи од преко 200 запослених страхују да је то увод у отказ.

-Прошлог децембра смо били у штрајку, а практично пуних 11 месеци нисмо добијали обрачуне за плату. Тада је Општина помогла раднике са по десет хиљада динара и постигнут је договор са управом „Баната“ да се до краја године исплате заостале зараде. То је остало само на обећању и ево нас поново у штрајку - каже прошлогодишњи организатор штрајка Ра ди ша То мић. У међувремену, у фабрици је формиран синдикат и он је преузео своје обавезе да се поново покрене питање исплата зарађеног новца.

- Јутрос нас је на капији сачекао поштар са решењима о суспензији са радних места.Суспензије је добило 77 радника, а остали ћуте и трпе. ми смо ангажовали адвокада и ићићемо на суд, јер су нас преварили. Рекли су да су захтеви у реду и да ће то размотрити, а ето од тога ништа, јутрос нас је дочекала суспензија. А овом приликом, за разлику од прошле године, када

Поштар уручује суспензије

нисмо били организовани, све смо чинили по закону. Имамо синдикат, у законском року смо најавили штрајк и наше захтеве. А проблеми нису мали. Две, а код неких и три године фирма није уплатила доприносе, велики број радника 11 месеци није добио зараду. Давали су неке потврде за куповину производа у „Банатовим“ продавницама, али од тога не може да се плате рачуни за струју, гас, да се школују деца и нормално живи. Људи заиста немају ни динара – образложио је разлоге за штрајк члан штрајкашког одбора Сла ви ша Ма ки је вић.

ОД ЈУЧЕ У КАЊИШКОЈ ОПШТИНИ

Боља ко му ни ка ци ја с гра ђа ни ма

КА Њ И Ж А: За хва љу ју ћи средствима добијеним на конкурсу Покрајинског секретаријата за локалну самоуправу и међуопштинску сарадњу АП Војводине у изно су од 1,3 милиона динара, намењеним унапређењу рада локалних управа, у општини Кањижа је од јуче уведен „Систем 48“, који омогућава лакше и ефикасније комуницирање са грађанима. Функционисање јединственог система комуникације са грађанима који је развила општина Инђија и компанија „Мега Цомпутер Енгинееринг“ предста ви ли су пред став ник те фирме Игор Ми тић и директор ДОО „Ин фо-Ка њи жа“ Кор нел Ме с а рош. Грађани и даље имају прилике да упуте примедбе, суге стије, питања или предлоге који се тичу развоја општине на број 0800 024 024, међутим, нови „Систем 48“ пружа им могућност да се локалној самоуправи и општинским институцијама обрате и СМС поруком, е-маил поруком и webформуларом на порта лу Оп-

штине, као и праћење стања захтева преко интернета. Грађани проблеме могу пријављивати смс-поруком на број 064/ 80 62 122, електронском поштом на адре су: sistem48@kanjiza.rs, или путем wеб-формулара на званичном сајту кањишке општине www.кањиза.рс. По пријему представке грађана на једном од комуникацио них ли ни ја, кол-цен тар је про слеђује представнику надле жног ре со ра Оп штин ске управе, задуженом за решавање указаног проблема, одно сно представнику надлежног јавног предузећа или установе. У року од највише 48 часова, грађани се начином комуникације коју је изабрао, упућује одговор о томе у каквом је статусу проблем на који се пожалио, то јест да ли је већ отклоњен или се ради на томе. Новоуведеним „Системом 48“ грађани могу да укажу на по стојање било каквог проблема из домена комуналних и осталих надлежно сти. М. Мр.

- Прошли пут смо радницима помогли са по 10.000 динара, али очигледно је да ту има озбиљних проблема и у разговору са председником синдиката договорили смо се да им трошкове адвоката за тужбу плати Општина. Власник „Баната“ ме је уверавао да су штрајк покренули неки радници који су познати по кршењу радне дисциплине. Ја немам надлежности да се мешам у пословну политику фирме, али заштиту пред судом можемо да им омогућимо – рекао је председник општине Алибунар Да ни јел Ки шмар тон. Р. Јовановић

НЕСВАКИДАШЊИ ГЕСТ ДАНИЛА БОБИЋА ИЗ СИРИГА

Мар тов ску пла ту по кла ња на ро ду Ја па на

СИ РИГ: Професор физичког васпитања, запослен у ЈКП „Темерин“ као спортски референт Да ни ло Бо бић одрекао се мартовске плате у корист помоћи народу у Јапану.

-Поштујући традицију и менталитет људи из далеке земље којима је март уништио снове, многима и живот, гледајући слике ужаса после земљотреса и цунамија, схватио сам да је то, иако хиљадама километара далеко, уствари моје двориште и моја обавеза, да реагујем и помогнем. Плата није велика, али је дарована од срца - истиче Данило Бобић. Овај Сирижан, бивши спортиста је у августу прошле године на делу показао хуманост и племенитост. Летос је испред продавнице у Сиригусрео човека на бициклу, дваде сет петогодишњег Јапанца Ма ру са Ка за но ри ја, који се запутио на пут око света. Од Каира до Беча, где ради, пут га је водио кроз Сириг. Питао је Данила где би могао да постави шатор и преноћи, а он га је, као добар домаћин, два дана гостио у својој кући.

-Успо ставили смо пријатељство које и даље траје. И он је далеко од родног Јапана, али тугује, као и ми. Очекујем његов долазак на „Егзит“ у Нови Сад и наравно у мој Сириг –каже Данило Бобић. М. Милојевић

СА ЗАСЕДАЊА БЕЧЕЈСКОГ ПАРЛАМЕНТА

Ни жи по рез на имо ви ну

БЕ ЧЕЈ: Уместо прописане пореске стопе на имовину у висини 0,4 одсто, одборници бечејског парламента искористили су законску могућност и на јучерашњој седници изгласали нижу стопу за 0,1 проценат. Ова одлука је важећа за текућу годину, примењиваће се ретроактивно од јануара и има за циљ да физичким и правним лицима побољша буџет у тешком економском времену. Остала питања су експресно изгласана, па је седница са 17 тачака дневног реда, трајала непуних сат времена. Напоменимо да су одборници бечејског парламента расправљали углавном о комуналним и кадровским питањима, у оквиру којих су донете одлуке: о ауто-такси превозу, образовању Општинског штаба за ванредне ситуације, потврђивању споразума о формирању Регионалног система управљања комуналним отпадом, али и допуни и измени одлуке о оснивању ЈП „Комуналац”, о мерама заштите пољопривредног земљишта и организовању пољочуварске службе у атару бечејске општине, о мерилима за плаћање накнаде за коришћење грађевинског земљишта…

Када су кадровске промене у питању, поред измена у неколико школских одбора, донето је Решења о именовању Жолта Галуса за директора ЈП „Водоканал”, који је до сада био вршиоц дужности директора. Истовремено, усвојена је оставка мр Горана Пивничког на функцију председника Управног одбора Установе за спортску и културну активност омладине Младост, а на његово место је именован реномирани спортски радник Ра до слав Ва син. В. Ј.

12

crna hronika

~etvrtak31.mart2011.

dnevnik

POLICIJA SLU^AJNO OTKRILA „JUGOREMEDIJINE” LEKOVE U NI[KOJ [TAMPARIJI

Dve to ne anal ge ti ka me |u kwi ga ma Kar ton ska bu rad sa sko ro dve to ne pa ra ce ta mo la, na ko ji ma sto je na lep ni ce “Ju go re me di je”, pro na |e na u ma ga ci nu iz da va~ kog pred u ze }a “Pro sve ta” u Ni {u, ne ma ju ni ka kve ve ze sa sa da {wim ru ko vod stvom ove fa bri ke le ko va, re kao je ju ~e za “Dnev nik” pred sed nik Sa mo stal nog sin di ka ta u toj zre wa nin skoj far ma ce ut skoj ku }i Vla di mir Pe ci ko za.

Po li ci ja je slu ~aj no ot kri la ogrom ne ko li ~i ne le ko va, od no sno 38 bu ra di sa po 50 ki lo gra ma gra nu la ta pa ra ce ta mo la, i to pri li kom uvi |a ja oba vqe nog po sle pro va le u pro sto ri je “Pro sve te”. Ni {ka {tam pa ri ja je do sre di ne pro {le go di ne, pre ne go {to je Agen ci ja za pri va ti za ci ju ras ki nu la ku po pro daj ni ugo vor, bi la u vla sni {tvu kon tro verz nog bi zni sme na Jo vi ce Ste fa no vi }a Ni ni ja, biv {eg ga zde “Ju go re me di je”, kog su zre wa nin ski rad ni ci, po sle du ge i

da smo mi pre u ze li “Ju go re me di ju” od Ste fa no vi }a. Sa da {we ru ko vod stvo s tim slu ~a jem ne ma ni ka kve ve ze – ka zao je Pe ci ko za za na{ list i pod se tio da su rad ni ci i ak ci o na ri ove far ma ce ut ske in du stri je i u to vre me nad le `nim dr `av nim or ga ni ma

Lek protiv bolova Pa ra ce ta mol je anal ge tik, od no sno lek pro tiv bo lo va, i an ti pi re tik ko ji po ma `e u sni `a va wu te le sne tem pe ra tu re. Ko ri sti se za ubla `a va we bla gih i ume re nih bo lo va raz li ~i tog po re kla, kao {to su gla vo bo qa, zu bo bo qa, bo lo vi u zglo bo vi ma. Mo `e se ko ri sti ti i za su zbi ja we gro zni ce, sni `a va we po vi {e ne tem pe ra tu re, i kod te go ba ko je iza zi va pre hla da i grip.

Uzi ma we ve }ih ko li ~i na le ka mo `e iza zva ti po re me }aj ra da je tre. upor ne bor be, naj u ri li iz fa bri ke.

- Iz me di ja smo ~u li za taj slu ~aj i da su na |e na bu rad s pa ra ce ta mo lom na ko ji ma je kao da tum uzor ko va wa za pi san jun

ODLUKA KOMPANIJE IZ GRUPACIJE NOVE QUBQANSKE BANKE

Po stu pak pro tiv od go vor nih u „Agro `i vu” Kom pa ni je iz gru pa ci je No ve Qu bqan ske ban ke (NLB) su pro tiv li ca iz pan ~e va~ kog pred u ze }a „Agro `iv„ po kre nu le prav ni po stu pak za za {ti tu svo jih in te re sa. NLB je sa op {ti la da je u to ku po stu -

NLB odlu~no odbacuje tvrdwu lista „Ve~er” o tome da je novac, umesto na ra~un proizvo|a~a piletine ’Agro`iv’, i{ao na privatni ra~un Miroslava @ivanova, wegovog sina Nenada i `ene Sun~ice pak u ko jem se po ve ri o ci iz NLB gru p e po j a v qu j u kao o{te }e ni.

Me |u tim, NLB ni je `e le la da ko m en t a r i { e ne d av n u tvrd wu ma ri bor skog dnev ni ka „Ve ~er” o in di ci ja ma da su po je din ci iz „Agro `i va„ de lo va li po ve za no s po je din ci ma iz te ban ke, i ka `e da o~e ku je da }e or ga ni go we wa ra -

di ti svoj po sao.

NLB od lu~ no od ba cu je tvrd wu li sta „Ve ~er” o to me da je „no vac, ume sto na ra ~un pro iz vo |a ~a pi le ti ne ’Agro `iv’, i{ao na pri vat ni ra ~un Mi ro s la v a @i v a n o v a, we g o v og si na Ne na da i `e ne Sun ~i ce kod NLB Qu bqa na i {vaj car ske is p o s ta v e LHB Frank furt i In ter Fi nanc Ci rih.”

NLB je na gla si la da od 2007. ni ko od tih li ca ni je, kao po je di nac, imao ra ~un u po me nu tim ban ka ma.

Dnev n ik „Ve ~ er” je pro {log po ne deq ka ob ja vio da je NLB kroz kre d i t i r a w e „Agro `i va„ iz gu bi la 30 mi li o na evra ko ji su na vod no za vr {i l i na ra ~ u n i m a ~el n i k a „Agro ` i v a„ i or g a n i z o v a n e gru pe u ban ci ko ja je upr kos ri z i k a na v od n o odo b ra v a l a neo s i g u r a n e zaj m o v e. Pre m a pi sa wu „Ve ~e ra”, gru pu u NLB ot kri li su is tra `i te qi u Sr bi ji, ko ji su ve} za tvo ri li 20 li ca iz „Agro `i va„, dok slo ve na~ ki or ga ni jo{ ni su za po ~e li is tra gu u NLB, na ~i jem je ~e lu ta da bio Mar jan Kra mar.

E. D.

RASVETQENE TE[KE KRA\E U MARTONO[U I ADI

Od ne ti po ku} stvo, plu go vi i `i ta ri ce

Ra s ve t qe n e su dve te { ke kra |e iz vr {e ne u Mar to no {u, op {ti na Ka wi `a, na {te tu vla sni ka pri vat nih ku }a, ko ji su o{te }e ni za oko 280.000 di na ra. Zbog osno va sum we da su po ~i ni li ove kra |e ka wi {ka po li ci ja je kri vi~ ne pri ja ve pod ne la pro tiv Ar nol da K. (1991), Mi {e K. (1989), Ar nol da C. (1991) i Ka ro qa C. (1993) iz Mar to no {a. ^e tvo ri ca osum wi ~e nih te re te se da su pro va li li u ku }e o{te }e nih oda kle su od ne li po qo pri vred ne ma {i ne, ali i naj ve }i deo po ku} stva i `i ta ri ce iz am ba ra. Ka ko sa zna je mo, oni su za pre gom od me ha ni za ci je od ne li ~e ti ri plu ga, dve dr qa ~e, kru pa~ i dru go, od

Za po sle ni u ni {koj “Pro sve ti” tvr de da su bu rad u ma ga cin do ne ta pre dve i po go di ne. Ma ga ci o ner Sla vi {a Mi lo je vi} je iz ja vio da ni ko ni {ta ne pi ta ka da ga zda ka `e da ne {to mo ra da se uskla di {ti, ve} to mo ra da pri hva ti.

teh n i~ k e ro b e fri ` i d er, {po ret, usi si va~, ve{ ma {i nu, oko osam to na p{e ni ce, zo bi i je~ ma, alat, po ste qi nu, po su |e, sta ro gvo `|e i dru ge pred me te.

Po li ci ja u Adi pod ne la je kri vi~ nu pri ja vu pro tiv Da ni e la S. (1992) iz Su bo ti ce, zbog osno va sum we da je po ~i nio te {ku kra |u na {te tu vla sni ka pri vat ne ku }e u Adi ko ji se na la zi u ino stran stvu.

Osum wi ~e ni se te re ti da je no }u 18. mar ta ove go di ne pro va lio u ku }u o{te }e nog iz ko je je od neo pla zma te le vi zor, mi n i li n i j u i raz n e ala t e.

Deo pred me ta je pro na |en i vra }en vla sni ku.

M. Mr.

U NOVOM KNE@EVCU

Te {ke po vre de u po no} nom na pa du Pro tiv Mar ka B. (1992) iz No vog Kne `ev ca po li ci ja je pod ne la kri vi~ nu pri ja vu zbog osno va sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo na no {e wa te {ke te le sne po vre de na {te tu Pre dra ga K. (1979) iz No vog Kne `ev ca. Iz PU Ki kin da sa op {te no je ju ~e da je osum wi ~e ni Mar ko B. 12. mar ta ove go di ne oko tri sa ta po sle po no }i, na uli ci u No vom Kne `ev cu o{te }e nom za dao vi {e uda ra ca po gla vi i te lu.

M. Mr.

2006. go di ne. Mo `da je tim le ko vi ma is te kao i rok tra ja wa.

Ali, za i sta ne zna mo ni {ta o to me. Le ko vi su iz fa bri ke iz ne ti, ili te go di ne, ili ra ni je, ali ni su po sle 2007. go di ne, ka -

uka zi va li na broj ne Ni ni je ve ma hi na ci je, ali da se na to ni je obra }a la pre te ra na pa `wa.

Me di ka men ti su za te ~e ni me |u broj nim iz da wi ma iz da va~ ke ku }e ko ja ne ra di ve} me sec da na.

Stru~ wa ci tvr de da se pa ra ce ta mol ko ri sti za pro iz vod wu le ko va, a ne zva ni~ no se mo `e ~u ti i da je ~est sa sto jak sme {e he ro i na. In spek to ri za za {ti tu `i vot ne sre di ne na -

red nih da na }e pro ve ri ti pro na |e nu he mij sku sup stan cu, ~i ja se vred nost pro ce wu je na oko po la mi li o na evra. Uko li ko se utvr di da joj je is te kao rok tra j a w a, bi } e tre t i r a n a kao far ma ce ut ski ot pad ko ji }e bi ti uni {ten u ino stran stvu.

Sem “Ju go re me di je” i “Pro sve te”, ko ju je ku pio pre {est go di na, Ni ni je bio vla snik jo{ ne ko li ko fir mi. Uhap {en je po ~et kom no vem bra pro {le go di ne zbog sum we da je kao vla snik “Sr bo le ka”, za jed no s biv {im ge ne ral nim di rek to rom te kom p a n i j e Mla d e n om Lu ~i }em, od ok to bra 2006. do apri la 2010. o{te tio rad ni ke i ak ci o na re za vi {e od pet mi li o n a evra. Ste f a n o v i} je uhap {en is pred svo je ku }e u Ni {u, a na kon {to je li {en slo bo de, po na lo gu Vi {eg tu `i la {tva u Be o gra du, od u ze ta mu je imo vi na. @. Balaban

SEDMORO IZA BRAVE ZBOG ZLOUPOTREBA U VEZI S PRIVATIZACIJOM GRA\EVINSKOG PREDUZE]A „JABLANICA” U VAQEVU

Uhap {e ni Mr ko wi }ev po mo} nik i na ~el nik okru ga Zbog zlo u po tre ba u ve zi s pri va ti za ci jom gra |e vin skog pred u ze }a „Ja bla ni ca” ju ~e je uhap {e no se dam oso ba me |u ko ji ma je po mo} nik mi ni stra za in fra struk tu ru i ener ge ti ku za drum ski tran sport Mi lo rad Ili} i na ~el nik ko lu bar skog okru ga Mi li vo je Obre no vi}, sa op {ti lo je Mi ni star stvo unu tra {wih po slo va. Uhap {e ni su zbog sum we da su pred u ze }u „Ja bla ni ca’’ AD Va qe vo, na ne li {te tu vi {e od dva mi li o na eura, na vo di po li ci ja i do da je da se in ten ziv no tra ga za jo{ dvo ji com osum wi ~e nih.

Osim Ili }a i Obre no vi }a, uhap {en je Sa {a \o ko vi} iz Va qe va ko ji je u vre me iz vr {e wa kri vi~ nog de la bio ge ne ral ni di rek tor tog pred u ze }a, kao i ge ne ral ni di rek tor Do bri ca @i va no vi} iz Mla de nov ca. Uhap {e ni su i ~la no vi Uprav nog od bo ra „Ja bla ni ce” Mil ka Se la ko vi} iz Va qe va, Du {an Pav ko vi} iz Vla {ke i Mi lan Ig wa to vi} iz Ko ra }i ce, ko ji je i di rek tor pred u ze }a „MBR” DOO Mla de no vac.

Po li ci ja in ten ziv no tra ga za pred sed ni kom Uprav nog od bo ra i ge ne ral nim di rek to rom GP „Ja bla ni ca” A.D. Va qe vo Qu bo mi rom Ma~ ko vi }em i Slo bo da nom Ra do je vi }em, zva nim Bo ba Era, iz \u ri na ca, ko ji je ve }in -

pred u ze }u „Ja bla ni ca„ na ne ta je {te ta u iz no su od 61.351.514 di na ra.

Osum wi ~e ni Mi lo je Obre no vi}, u no vem bru me se cu 2006.go di ne i fe bru a ru 2007.go di ne, kao di rek tor fi li ja le Po re ske upra ve Va qe vo, pot pi sao je pred lo ge za bri sa we za lo `nog pra vahi po te ka nad po slov nom zgra dom i pro iz vod nim po go nom, ra di obez be |e wa na pla te po re skog du -

Kadrovi SPS i G17 plus Mi lo rad Ili}

ski vla snik GP „Ja bla ni ca” A.D. Va qe vo, „MBR” DOO Mla de no vac, „Ko best” A.D. Mla de no vac i „Auto sr bi ja” A.D. Be o grad, pro tiv ko ga se zbog iz vr {e nih kri vi~ nih de la vo di po stu pak pred Vi {im su dom u Be o gra du.

Kri vi~ nom pri ja vom bi }e ob u hva }e na jo{ tro ji ca osum wi ~e nih ko ji se ve} na la ze u pri tvo ru jer se pro tiv ko jih, vo di kri vi~ ni po stu pak pred Vi {im su dom u Be o gra du. To su ~la no vi Uprav nog od bo ra „Ja bla ni ce” Slo bo dan \o ko vi} iz Be o gra da, Bi qa na @i va no vi}, ko ja je i za stup nik pred u ze }a „Ko best” A.D. Mla de -

Vlada poru~uje: Nema nedodirqivih i za{ti}enih Vla da Re pu bli ke Sr bi je po zdra vqa ko or di ni ra nu ak ci ju po li ci je i tu `i la {tva u ko joj je me |u osum wi ~e ni ma za pri vred ni kri mi nal i ko rup ci ju uhap {en i je dan od po mo} ni ka mi ni sta ra za in fra struk tu ru i ener ge ti ku Mi lo rad Ili}, iz ja vio je ju ~e Ko or di na tor Vla de za od no se s jav no {}u Slo bo dan Ho men. „Ova ak ci ja je po ka za teq da u Sr bi ji ne ma ne do dir qi vih i za {ti }e nih, te }e sva ko, ko bu de osum wi ~en za ne za ko ni te ak tiv no sti, bez ob zi ra na ko joj se dr `av noj ili stra na~ koj funk ci ji na la zi, bi ti pro ce su i ran, u skla du sa za ko nom”, re kao je Ho men Ta nju gu. On je na ja vio da }e Vla da Sr bi je raz re {i ti uhap {e nog po mo} ni ka mi ni stra u skla du sa za kon skom pro ce du rom.

Mrkowi} najavio suspendovawe Mi ni star za in fra struk tu ru i ener ge ti ku Mi lu tin Mr ko wi} na ja vio je ju ~e, po vo dom hap {e wa svog po mo} ni ka Mi lo ra da Ili }a, da }e na jed noj od na red nih sed ni ca Vla de Sr bi je po kre nu ti po stu pak za su spen do va we Ili }a. „Svo je sa rad ni ke sam uvek bi rao po kri te ri ju mu stru~ no sti.

Ko li ko sam oba ve {ten, ra di se o sum wi da je kri vi~ no de lo po ~i nio pre ne go {to je po ~eo da ra di u mom mi ni star stvu. Po sled wu re~ }e da ti pra vo su |e”, na vo di se u iz ja vi Mr ko wi }a za agen ci ju Be ta.

Pre ma we go vim re ~i ma, za kon ska oba ve za mi ni stra je da po kre ne po stu pak za raz re {e we po sle sud ske pre su de. „Bez ob zi ra na to, iz mo ral nih raz lo ga, na jed noj od sle de }ih sed ni ca vla de, po kre nu }u po stu pak su spen zi je u skla du sa za ko nom”, na veo je Mr ko wi}.

Mi li vo je Obre no vi}

no vac, kao i De jan \u ri} iz Mla de nov ca ko ji je di rek tor „Ko best” A.D. Mla de no vac i pred sed nik Skup {ti ne ak ci o na ra „Ja ko grad wa” A.D. Mla de no vac.

Po li ci ja is ti ~e da se svi sum wi ~e da su iz vr {i li vi {e kri vi~ nih de la zlo u po tre ba slu `be nog po lo `a ja. Na kon ku po vi ne gra |e vin skog pred u ze }a „Ja bla ni ca’’ Va qe vo, osum wi ~e ni su u na me ri pri ba vqa wa pro tiv prav ne imo vin ske ko ri sti za Slo bo da na Ra do je vi }a i we go va pri vred na dru {tva, kra jem 2006. osni va wem no vog pred u ze }a „Ja ko grad wa’’ Mla de no vac, imo vi nu „Ja bla ni ca’’ Va qe vo, i to po slov nu zgra du, ho tel, pro iz vod ni po gon, pre ne li na na ve de no no vo pred u ze }e. Vred nost ulo ga pro ce we na je da le ko ni `om od re al ne tr `i {ne vred no sti. Pred u ze }e „Ja ko grad wa’’ tu imo vi nu je pro da lo kup ci ma „Vu ji} Va qe vo’’, „Auto Sr bi ja’’, „Ko best’’ i „MBR’’ i ta ko gra |e vin skom pred u ze }u „Ja bla ni ca” Va qe vo na ne ta {te ta u ukup nom iz no su od 60.2 mi li o na di na ra.

Osum wi ~e ni su to kom 2006. za du `i li pred u ze }e „Ja bla ni ca„ kod ve }eg bro ja li zing ku }a za ku po vi nu auto mo bi la, sku te ra, ka mi o na i gra |e vin ske opre me za iz nos od 119.363.584 di na ra od ~e ga je „Ja bla ni ca„ iz svo jih sred sta va is pla ti la po lo vi nu svo jih oba ve za, ali zbog blo ka de ra ~u na, pre u ze te oba ve ze ni su u ugo vo re nim ro ko vi ma iz mi re ne.

Pred u ze }e „MBR” Mla de no vac, pre u zi ma oba ve ze iz li zin ga, od „Auto Sr bi je„ Be o grad, „Ko be sta” Mla de no vac, i „Auto ku }e re mont„ Po `a re vac i „Bro dar stva„ Po `a re vac, ko ja po sta ju vla sni ci na ve de nih sred sta va pla }a ju }i sa mo po lo vi nu wi ho ve re al ne vred no sti. Na ovaj na ~in,

Me |u uhap {e ni ma zbog zlo u po tre ba pri li kom pri va ti za ci je gra |e vin skog pred u ze }a „Ja bla ni ca” su i ~la no vi dve stran ke vla da ju }e ko a li ci je - Mi lo rad Ili}, funk ci o ner SPS, i Mi li vo je Obre no vi}, ko ji je za na ~el ni ka Ko lu bar skog okru ga ime no van is pred G17 plus.

Ili} je ~lan Glav nog i Iz vr {nog od bo ra SPS, a kao ka dar te stran ke je funk ci ju pred sed ni ka Skup {ti ne op {ti ne Va qe va oba vqao u tri uza stop na man da ta, od ju na 1992. do 16. ok to bra 2000. go di ne. Me |u su gra |a ni ma po znat i kao Mi }a Ka plar, slo vio je za po li ti ~a ra ko ji vo li da gra di i to kom we go vih man da ta po kre nu to je ne ko li ko ve }ih gra |e vin skih pro je ka ta u Va qe vu.

Mi li vo je Obre no vi} je za na ~el ni ka Ko lu bar skog okru ga po sta vqen kao ka dar G17 plus, a u pro {lo sti je ru ko vo dio fi li ja lom po re ske upra ve u Va qe vu. ga pred u ze }a „Ja bla ni ca„ u iz no su od 47.147.337 di na ra, iako je znao da ovaj dug ni je iz mi ren. Na osno vu to ga je Ze mqi {no kwi `no ode qe we Op {tin skog su da u Va qe vu do ne lo re {e we o bri sa wu za lo `nog pra va nad ne kret ni na ma pred u ze }a „Ja bla ni ca„, ko je su po tom pro da te, a ti me je one mo gu }e no pla }a we po re skog du ga.

Na ovaj na ~in o{te }en je bu xet Re pu bli ke Sr bi je i pri ba vqe na pro tiv prav na imo vin ska ko rist pred u ze }u „Ja bla ni ca„ u iz no su od 47.147.337 di na ra. Na opi sa ne na ~i ne, osum wi ~e ni su pred u ze }u „Ja bla ni ca„ AD Va qe vo, na ne li {te tu u ukup nom iz no su od pre ko 2.000.000 eura, na vo di se u sa op {te wu.

(Tanjug)

CRnA HROnikA

dnevnik BE @I VOT NO TE LO @I VE P. IZ NO VOG SA DA NA \E NO U BLI ZI NI ^E NE JA

Sa mo u bi stvo no vo sad skog ugo sti te qa?

Be `i vot no te lo mu {kar ca, pro na |e no je si no} u bli zi ni ^e ne ja, na do mak No vog Sa da na Me |u na rod nom pu tu bb u auto mo bi lu mar ke BMV. Ka ko No vo sad ska te le vi zi ja ne zva ni~ no sa zna je, re~ je o tri de set sed mo go di {wem @i vi P. iz No vog Sa da, ko ji je pro na |en s ustrel nom ra nom u pre de lu gla ve na pred wem se di {tu svog auto mo bi la. In spek to ri kri mi na li sti~ ke po li ci je oba vi li su uvi |aj i ka ko ova te le vi zi ja

sa zna je, u auto mo bi lu je pro na |en i ma lo ka li bar ski pi {toq iz ko jeg je me tak naj ve ro vat ni je is pa qen. Ta ko |e, usta no vqe no je da je @i va usmr }en jed nim hi cem u usta.

Pre ma jo{ uvek ne po tvr |e nim in for ma ci ja ma, ra di se naj ve ro vat ni je o sa mo u bi stvu, ali do okon ~a wa is tra ge, ovaj slu ~aj tre ti ra se kao sum wi va smrt.

Ina ~e, @i va P. bio je su vla snik jed nog po zna tog no vo sad skog ka fi }a.

~etvrtak31.mart2011.

13

„DNEV NIK” SA ZNA JE: PRO CES „ZE MUN CI MA” NAJ VE RO VAT NI JE NA J E SEN

Spi si pred od bra nom Si mo vi }a i Ka li ni }a

Re {e wa Spe ci jal nog su da u Be o gra du, ko ji ma je odo bre no po na vqa we po stu pa ka ra di su |e wa u pri su stvu “ze mun ci ma“ Mi lo {u Si mo vi }u i Sret ku Kal ni }u, u oba pred me ta u ko ji ma su osu |e ni dok su bi li u bek stvu na po 30 go di na po op tu `ba ma za u~e {}e u aten ta tu na pre mi je ra Zo ra na \i ni }a, te na mak si mal ne ka zne po 40 go di na u pred me tu „ze mun ski klan“ u ko jem se su di lo za niz

te {kih kri vi~ nih de la, po sta la su pra vo sna `na.

U slu ~a ju Ka li ni }a, u od no su na ko ga je zah tev za po na vqa we po stu pa ka sud pri hva tio 15. mar ta , re {e we je tek po sta lo pra vo sna `no, pa od bra na o~e ku je do bi je op tu `ni cu i spi se oba ju pred me ta.

U slu ~a ju Si mo vi }a, i zah tev i od lu ka o po na vqa wu su ne {to sta ri jeg da tu ma, pa je i re {e we

ne {to ra ni je po sta lo pra vo sna `no, te je od bra ni u me |u vre me nu do sta vqe na sud ska do ku men ta ci ja u ve zi s oba pred me ta.

Ka ko sa zna je „Dnev nik“, u po no vqe nim po stup ci ma Mi lo {u Si mo vi }u po mi we se kao su de }e ve }e su di je Ve li mi ra La zo vi }a.

Ina ~e, ra ni je je na ja vqe no spa ja we po stu pa ka pro tiv Si mo vi }a i Ka li ni }a, od no sno da }e im se za jed no su di ti u dva po stup ka - u

pred me tu „aten tat“ i „ze mun ski klan“.

Po in for ma ci ja ma na {eg li sta, iz ve sno je da za sa da jo{ uvek ni je od re |en da tum po ~et ka su |e wa ni u jed nom od pred me ta. Ma da se u me di ji ma spe ku li {e o to me da bi su |e wa mo gla da po~ nu pre se zo ne let wih od mo ra, upu }e ni pro ce wu ju da je mno go re al ni je da se to de si u dru goj po lo vi ni go di ne, u ok to bru ili no vem bru.

J. J.

UDES U BA ^U

„For dom” po ko sio bi ci kli stu U sa o bra }aj noj ne sre }i prek si no} u Ba ~u po gi nuo je Ne nad Kr sti} (1988) iz Oxa ka., sa o- {ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va.

Pre ma pr vim sa zna wi ma, Slo bo dan C. (1967) su gra |a nin na stra da log, po svoj pri li ci ne pro pi sno je „for dom” pre ti cao bi cikl ko jim je upra vqao Kr sti} i obo rio ga na ko lo voz.

Bi ci kli sta je od za do bi je nih

po vre da pre mi nuo na li cu me sta.

Al ko te sti ra wem je utvr |e no da vo za~ auto mo bi la imao u or ga ni zmu al ko hol i od re |e no mu je za dr `a va we do 12 sa ti. Pro tiv we ga pod ne ta je kri vi~ na pri ja va pod sum wom da je po ~i no te {ko de lo pro tiv bez bed no sti sa o bra }a ja, do da je se u sa op {te wu.

M. V.

AK CI JA „[KO LA BEZ DRO GE I NA SI QA”

Sum wi vi se te ra ju od osno va ca U ne po sred noj bli zi ni dve no vo sad ske osnov ne {ko le po li ci ja je kod Mar ka V. (1982) pro na {la sup stan cu za ko ju se osno va no sum wa da je nar ko tik, kao i dva no `a i li~ nu kar tu na tu |e ime, a kod Ro ber ta N. (1983) prah za ko ji se pret po sta qa da je he roin.

Za Dra ga na K. (1977) i Da ni je la J. (1988), za te ~e nih ta ko |e bli zu {ko le, po li ci ja osno va no sum wa da su kra li u jed noj no vo sad skoj apo te ci. Pro tiv osum wi ~e nih sle de kri vi~ ne pri ja ve.

U okvi ru iste ak ci je Mi ni star stva unu tra {wih po slo va pod na zi vom „[ko la bez dro ge i

na si qa” vr ba ska po li ci ja je bli zu osnov ne {ko le kod Jo va na V. (1979) pro na {la 14 gra ma biq ne ma te ri je za ko ju se sum wa da je ma ri hu a na, a kod @eq ka R. (1979) 20 ta ble ta ko je se na la ze na li sti psi ho ak tiv nih sup tan ci. Pro tiv obo ji ce }e bi ti pod ne ta kri vi~ na pri ja va neo vla {}e nog sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga.

Po li cij ska upra va u No vom Sa du for mi ra la je ne ko li ko ti mo va za du `e nih za su zbi ja we na si qa i nar ko ma ni je , od no sno tr go vi ne nar ko ti ci ma u bli zi ni {ko la, na vo di se u ju ~e ra {wem sa op {te wu slu `be za in for mi sa we ove upra ve.

M. V.

SU \E WE SVE TLA NI RA @NA TO VI] NA JA VQU JE SE TEK PO SLE LE TA

Ce ca slo bod na da pu tu je

Folk pre va ~i ca Sve tla na Ce ca Ra `na to vi} i da qe }e bi ti slo bod na da pu tu je, jer iako je pro tiv we po dig nu ta op tu `ni ca, ona ne ma sud sku me ru za bra ne na pu {ta wa bo ra vi {ta ili pre bi va li {ta, re ~e no je ju ~e Ta nju gu u Vi {em su du u Be o gra du.

Sve tla na Ra `na to vi}

Ra `na to vi }e voj ni ka da ni je bi la iz re ~e na ta me ra, kao ni od u zi ma we put ne is pra ve, jer se to kom osam go di na is tra ge ured no oda zi va la na sve sud ske po zi ve, pod se }a ju u su du. Po me nu ta me ra, iz ri ~e se sa mo uko li ko ne ko iz be ga va pra vo sud ne or ga ne i u tom slu ~a ju na pu {ta we bo ra vi {ta ili pre bi va li {ta odo bra va, u za vi sno sti od fa ze kri -

vi~ nog po stip ka, is tra `ni su di ja ili sud sko ve }e.

Po zna ta srp ska pe va ~i ca ~e sto je pro te klih go di na pu to va la u ino stran stvo o ~e mu je jav nost ured no in for mi sa na s ob zi rom na we nu po pu lar nost i uvek se vra }a la i re dov no oda zi va la svim sud skim po zi vi ma.

Port pa rol su da Du {i ca Ri sti} iz ja vi la je Ta nju gu da, pre ma od red ba ma Sud skog po slov ni ka, ka da sud pri mi op tu `ni cu ona se do de qu je u rad su di ji ko ji je po re do sle du za do bi ja we no vih pred me ta, a ko ji }e bi ti po stu pa ju }i pred sed nik ve }a.

Na kon to ga, pred sed nik sud skog su di ja da je na red bu da se op tu `ni ca do sta vi okri vqe nom ili okri vqe ni ma i wi ho vim bra ni o ci ma s po u kom o pra vu na pri go vor i to u ro ku od osam da na od da na pri je ma op tu `ni ce. O even tu al nim pri go vo ri ma okri vqe nih ili wi ho vih bra ni la ca od lu ~u je Kri vi~ no van ra sprav no ve }e ko je mo `e da od bi je pri go vo re i u tom slu ~a ju op tu `ni ca stu pa na prav nu sna gu, po sle ~e ga se o|e |u je po ~e tak su |e wa.

Uko li ko u za kon skom ro ku od osam da na, od da na do sta vqa wa op tu `ni ce, pri go vor ne bu de pod net, pred sed nik ve }a ta ko |e ima pro ce sna ovla {}e wa da sta vi zah tev Kri vi~ nom van ra sprav nom ve }u, ko je ta da mo `e da od lu ~i o sva kom pi ta wu o ko me se re {a va i po vo dom pri go vo ra.

Spo qa {wost i unu tra {wost ku }e u ko joj se do go di lo ubi stvo

UHAP [E NA ZDEN KA K. T. IZ ZRE WA NI NA, KO JA SE TE RE TI DA JE UBI LA VIN CA BER KO VI ]A

Pod sta nar ka osum wi ~e na da je ka na pom za da vi la ga zdu Is tra `ni su di ja zre wa nin skog Vi {eg su da Go ran Zec, po sle sa slu {a wa, od re dio je ju ~e pri tvor Zden ki K. T. (38) iz Zre wa ni na, osum wi ~e noj da je u uto rak, u ka snim po po dnev nim sa ti ma, ubi la su gra |a ni na Vin ca Ber ko vi }a (68). Zlo ~in se do go dio u Ber ko vi }e voj po ro di~ noj ku }i, u Uli ci 9. ja nu a ra broj 8, u ko joj je Zden ka od sko ra `i ve la kao pod sta nar ka.

Ona je, ka ko sa zna je mo, pred is tra `nim su di jom pri zna la da je po ~i ni la kri vi~ no de lo ko je joj se sta vqa na te ret, a u svo joj od bra ni je re kla da ju je po koj nik sek su al no uz ne mi ra vao.

Zden ka je, za jed no s ve re ni kom J. G. (23), kod Ber ko vi }a iz naj mi la stan 27. mar ta i pla ti la mu ki ri ju una pred za dva me se ca. Is pri ~a la je pred is tra `nim su di jom da je ve} ta da ga zda po ~eo da je uz ne mi ra va i da je, na vod no, vi rio kroz pro zor i {pi ju ni rao {ta ona i wen ve re nik ra de u ren ti ra -

noj so bi. To se po no vi lo i kob nog 29. mar ta. J. G. je u to vre me bio od su tan.

Zden ka se te re ti da je vi {e pu ta dr ve nom pa li com uda ri la pen zi o ni sa nog Zre wa nin ca po vra tu i le |i ma. On da je ka na pom od tor be ste za la we gov vrat, sve dok Vin ce ni je iz dah nuo. Kad je ve re -

Vo li te to va `e i mo to re Za osum wi ~e nu Zden ku ve le da na pr vi po gled oda je uti sak `e ne ko ja, zbog mr {a ve gra |e, ne bi mo gla da sa vla da i ubi je ~o ve ka. Ka ko sa zna je mo, ba vi la se te to va `om, a i sa ma na te lu ima ne ko li ko cr te `a. Ta ko |e, kao i wen ve re nik, ~lan je jed nog ov da {weg mo to-klu ba. Iz pret hod ne ve ze ima pu no let nog si na.

nik sa znao {ta je osum wi ~e na u~i ni la, za jed no su oti {li u po li cij sku sta ni cu, gde je Zden ka pri ja vi la ubi stvo ~o ve ka. Te lo po koj ni ka po sla to je na ob duk ci ju u no vo sad ski Za vod za sud sku me di ci nu.

Sem po li cij ske tra ke ob le pqe ne na dvo ri {noj ka pi ji po koj ni ko ve ku }e, ni {ta dru go ju ~e ni je uka zi va lo na to da se dan ra ni je u Uli ci 9. ja nu a ra, po tvrd wa ma me {ta na - mir nom ba gqa {kom so ka ku, do go dio svi re pi zlo ~in. Ni kom {i je ~ak, do do la ska no vi na ra, ni su zna le da li je Vin ce, ili Vin ko ka ko su ga po je din ci zva li, ubi jen ili je umro pri rod nom smr }u.

- U po ne de qak nam je re kao da je za vi kend pri mio pod sta na re. @i veo je, ina ~e, sam. Od `e ne se raz veo a }er ka mu `i vi na dru gom me stu. Go di na ma je pro da vao ja ja, vi {e da bi po pu nio slo bod no vre me, jer je oti {ao u pen zi ju. Ra ni je je

ra dio kao tr go vac u “Tek stil pro me tu” – is pri ~a la je za “Dnev nik” jed na od Ber ko vi }e vih pr vih kom {i ni ca.

Ve li da Zden ku zna ju u uli ci.

Ra ni je je, s mu `em i de te tom, `i ve la u ku }i pre ko pu ta Vin ce o ve.

Kad je na pu sti la mu `a, od se li la se oda tle. Pre ne ko li ko da na se vra ti la u istu uli cu.

- Zna mo je i ~u li smo lo {e pri ~e o woj. Ali, ni sam se oba zi ra la na to, jer me se ne ti ~e. Pre ne ki dan sam je sre la na uli ci i re kla mi je da smo po no vo kom {i ni ce – do da la je na {a sa go vor ni ca.

Kom {i ja Nor bet Getl tvr di da je Vin ce vo leo da po pi je, ali da s wim ni ka da ni je imao pro ble ma.

- Bi li smo na “do bar dan”, iako ga znam od ma le na, jer sam ro |en u ovoj uli ci. Od maj ke sam ~uo da je do la zi la po li ci ja. Ni sam ~uo ni {ta neo bi~ no tog da na ka da je Vin ce ubi jen – ka zao je Getl. @. Ba la ban

U ZA GRE BA^ KOM NA SE QU JA RUN OT KRI VE NI PO SMRT NI OSTA CI PRE GO DI NU DA NA UBI JE NOG OSUM WI ^E NOG SRP SKOG KRI MI NAL CA

Na |e na lo ba wa Cvet ka Si mi }a?

U bli zi ni Sport sko-re kre a- tiv nog cen tra „Mla dost”, u za gre ba~ kom na se qu Ja run, slu ~aj ni pro la znik ju ~e je ugle dao qud sku lo ba wu, o ~e mu je od mah oba ve stio po li ci ju.

Spe c i j a l i z o v a n e eki p e od mah su iza {le na li ce me sta, a pro na |e na lo ba wa pre ne ta je u la bo ra to ri ju na ana li zu. Iako su po j e d i n i hr v at s ki me d i j i ve} po ~e li da spe ku li {u da je pro na |e na lo ba wa pri pa da la iz ma sa kri ra nom osum wi ~e nom srp s kom kri m i n al c u Cvet k u Si mi }u, u po li ci ji pod se }a ju

Na |e na lo ba wa od ne ta na ana li zu

da bi ta kva vr sta in for ma ci je mo gla da usle di tek po {to bu de ura |e na DNK ana li za. ^e t r d e s et ~ e t vo r o g o d i { wi Cvet ko Si mi} pro na |en je ubi jen 8. mar ta pro {le go di ne u za gre ba~ kom je ze ru Ja run. We gov iden ti tet utvr |en je DNK ana li zom jer su ga ubi ce is ka sa pi le od se kav {i mu gla vu, {a ke i no ge, a za tim ras ko ma da no te lo ba ci le u vo du. We gov ne sta nak pri ja vqen je jo{ u pr voj po lo vi ni fe bru a ra 2010., a 18. fe bru a ra te go di ne pro na |en je za pa qen xip u bli zi ni Ja ru na,

ka da je srp ska po li ci ja hr vat skim ko le ga ma pro sle di la in for ma ci ju da se taj „mer ce des„ vo di na Si mi }a. Ka ko se ra di o sta rom znan cu srp ske po li ci je, u Be o gra du je odr `an sa sta nak pred stav ni ka hr vat skog i srp skog MUP-a.

Svo je vre me no je, po do ja vi srp ske po li ci je, Cvet ko Si mi} uhap {en u Hr vat skoj dan po s le ubi s tva no v i n a r a Iva Pu k a n i } a. Kod we g a je ta d a pro n a | e n a iz v e s na ko l i ~ i n a dro ge, a jed no vre me pro veo je u pri tvo ru jer se sum wa lo da je

Cvet ko Si mi}

iz Be o gra da do {ao po ne ko ga, mo `da ~ak i ne kog od sa u ~e sni ka u zlo ~i nu.

Mi l i j an Br k i}, za m e n ik upra vi ka Po li ci je Hr vat ske, iz ja vio je la ne, na kon sa stan ka s ko le ga ma u Be o gra du, da je hr vat skoj po li ci ji, kao i po li ci ja ma u re gi o nu, ja ko do bro po zna ta pro {lost Cvet ka Si mi }a kao vi so ko po zi ci o ni ra nog tr gov ca dro gom: - We go vo de lo va we je pri me }e no u Sr bi ji, Hr vat skoj, Bo sni, Cr noj Go ri, ali i u ze mqa ma Evrop ske uni je. Pre ma sa da {wim sa zna wi ma i ope ra tiv nim in f or m a c i j a m a, Cvet k a Si mi }a ne po ve zu je mo s ubi stvom Iva Pu ka ni }a i Ni ke Fra ni }a, {to ne zna ~i da da qi tok is tra ge ne }e do ve sti do ne kih dru gih sa zna wa - iz ja vio je ta da Br ki}.

Pre m a in f or m a c i j a m a MUP-a Sr bi je, Cvet ko Si mi}, ko ji je ro dom iz Bo sne i Her ce go vi ne, po znat je i kao oso ba bli ska Lu ki Bo jo vi }u, ko jeg je po li ci ja ozna ~i la kao jed nog od {e fo va srp skog pod ze mqa.

Po smrt ni osta ci Cvet ka Si mi }a sa hra wi su 16. mar ta 2010. u Be o gra du.

E. D.

14

dru[tvo

~etvrtak31.mart2011.

[KO LA U MO LU UKQU ^U JE SE U PRO JE KAT OBRA ZO VA WA OD RA SLIH

Dru ga {an sa za ne pi sme ne i pro sve ta re

U Osnov noj {ko li „No vak Ra do ni}„ u Mo lu ve} su se uspe {no ba vi li obra zo va wem od ra slih ukqu ~i va wem u pro je kat funk ci o nal nog osnov nog obra zo va wa Ro ma, a ukqu ~i li su se u pro je kat „Dru ga {an sa – Raz voj si ste ma funk ci o nal nog osnov nog obra zo va wa od ra slih u Sr bi ji”, ko ji re a li zu je Mi ni star -

Sne `a na Do {i}

stvo pro sve te uz po dr {ku Evrop ske uni je. Di rek tor ka {ko le Sne `a na Do {i} is ti ~e da ukqu ~i va we u pro je kat „Dru ga {an sa” mno go zna ~i jer se u ko lek ti vu uvi de lo da pred sta vqa i dru gu {an su za pro sve ta re, za to {to se sva ke go di ne

obu ke u sred wim stru~ nim {ko la ma, ta ko da do bi ja ju ser ti fi ka te o za vr {e noj osnov noj {ko li i stru~ noj obu ci, {to }e im po mo }i da do |u do po sla – ob ja {wa va Sne `a na Do {i}.

Na evi den ci ji Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we ima ve li ki broj li ca bez za vr {e ne osnov ne {ko le, vi {e od 200 ko ri sni ka so ci jal nih pri ma wa ko ji su rad no spo sob ni ne ma za vr {e nu osnov nu {ko lu pa se wi ho vim obra zo va wem mo `e da ti do pri nos lo kal noj za jed ni ci jer, osim opi sme wa va wa, po la zni ci }e se ob u ~a va ti za ne ko za ni ma we u Sred woj eko nom sko-tr go vin skoj {ko li u Be ~e ju, ko ja je, uz Teh ni~ ku {ko lu u Adi, jo{ oda bra na za stru~ nu obu ku. Oba ve za je da se ukqu ~i po 25 po la zni ka u sva kom ci klu su, ukup no 75.

- Za in te re so va nih ima, ali tre ba ih i ani mi ra ti, mo gu i ra ni je da se ja ve u {ko lu ra di evi den ti ra wa, upis }e bi ti u av gu stu, a na sta va }e po ~e ti s po ~et kom na red ne {kol ske go di ne, od 1. sep tem bra. Po la zni ci ma }e u okvi ru pro jek ta „Dru ga {an sa” bi ti obez be |e ni bes plat ni pri bor i ux be ni ci, ta ko da ne }e ima ti tro {ka, a i rad no vre me }e im bi ti pri la go |e no, zna ju }i da se ve }i na wih ba vi ne kim se zon skim ra -

dnevnik OD SU TRA U OSNOV NIM [KO LA MA

Upis no ve ge ne ra ci je pr va ka U svim osnov nim {ko la ma u Sr bi ji su tra po ~i we upis no ve ge ne ra ci je pr va ka. Pr va slo va od sep tem bra u~i }e svi ma li {a ni ro |e ni od 1. mar ta 2004. do kra ja fe bra u a ra 2005. go di ne, to jest svi ko ji do po ~et ka {kol ske go di ne na pu ne naj ma we {est i po, a naj vi {e se dam i po go di na. U mi ni star stvu pro sve te o~e ku ju da }e u pr vi raz red osnov ne {ko le ove go di ne kre nu ti ne {to vi {e od 70.000 |a ka, {to je za sko ro 7.000 ma we ne go la ne. Od ovog bro ja u {ko la ma, u Voj vo di ni pr vi put }e u {kol ske klu pe se sti oko 20.000 ma li {a na, to jest bez ma lo 800 ma we ne go u pro {loj {kol skoj go di ni.

Uz iz vod iz ma ti~ ne kwi ge ro |e nih bu du }eg pr va ka i ro di te qe vu li~ nu kar tu, ko ja se da je na uvid, do kaz o po ha |a wu pri p rem n og pred { kol s kog pro gra ma, za upis je po treb no i le kar sko uve re we, za ko je bu du }eg pr va ka tre ba da pre gle da ju pe di ja tar, oto ri no la rin go log, o~ ni le kar i lo go ped.

Bez ovih do ku me na ta mo gu da se upi {u, iz u zet no, de ca iz ose tqi vih dru {tve nih gru pa.

Po sle upi sa bu du }im {ko lar ci ma sle du je is pi ti va we kod {kol skog psi ho lo ga i pe da go ga i to na ma ter wem je zi ku de te ta, a za de cu s mo to ri~ kim i ~ul nim smet wa ma pri me wu ju se ob li ci is pi ti va wa na ko ji de te mo `e op ti mal no da od go vo ri. S ob zi rom na to da se od pro {le go di ne u na {im {ko la ma pri me wu je in klu ziv ni prin cip, to jest i de ca s po seb nim po tre ba ma, uko li ko

nom po dr {kom za obra zo va we ko ja zah te va fi nan sij ska sred stva, {ko la }e upu ti ti pi sme ni zah tev iza bra nom le ka ru nad le `nog do ma zdra vqa za pro ce nu po tre ba za pru `a wem ove po dr {ke ko je utvr |u je in ter re sor na ko mi si ja.

U {ko lu za obra zo va we u~e ni ka sa smet wa ma u raz vo ju upi su ju se de ca na osno vu pre po ru ke iza bra nog le ka ra nad le `nog do ma

U ministarstvu prosvete o~ekuju da }e u prvi razred osnovne {kole ove godine krenuti ne{to vi{e od 70.000 |aka, {to je za skoro 7.000 mawe nego lane

Mla |i i sta ri ji na pro ve ri Na zah tev ro di te qa {kol ski psi ho log i pe da gog mo gu da pro ve re sprem nost za po la zak u {ko lu i mla |e de ce, to jest onih ko ji }e 1. sep tem bra ima ti od {est do {est i po go di na. Uko li ko je pro ce na ovih stru~ wa ka da je de te sprem no, a {ko la ima ka pa ci te ta, odo bra va se upis, a uko li ko pe da gog ili psi ho log pro ce ne da de te ni je sprem no, upis se od la `e za go di nu da na, to jest de te ~e ka svo ju ge ne ra ci ju i po ha |a pri prem ni pred {kol ski pro gram. U ovom dru gom slu ~a ju ro di teq, od no sno sta ra teq mo `e da pod ne se zah tev ko mi si ji {ko le, ko ju ~i ne psi ho log, pe da gog, u~i teq i pe di ja tar de te ta, za po nov no utvr |i va we sprem no sti za upis. Po sle no vog te sti ra wa, ova ko mi si ja mo `e da odo bri upis ili po tvr di od la ga we.

I de ca sta ri ja od se dam i po go di na ko ja zbog bo le sti ili dru gih raz lo ga ni su upi sa na u pr vi raz red, pre upi sa mo ra ju da pro |u od go va ra ju }e pro ve re. to wi ho vi ro di te qi `e le, upi su ju se u re dov ne {ko le, ko je za wih pra ve in di vi du al ne obra zov ne

pla no ve, uko li ko se na is pi ti va wu utvr di po tre ba za do no {e wem ova ka vog pla na ili do dat -

zdra vqa i pro ce ne po tre ba za pru `a wem do dat ne obra zov ne, zdrav stve ne ili so ci jal ne po dr {ke u~e ni ku, uz sa gla snost ro di te qa. [ko la je du `na da upi {e sva ko de te sa svog pod ru~ ja, a uko li ko ima me sta, na zah tev ro di te qa, mo `e da upi {e i de cu ko ja ni su s we nog pod ru~ ja.

Na adre se svih ro di te qa ko ji ima ju de cu sta sa lu na {ko lu tre ba lo bi da su sti gla oba ve {te wa od nad le `nih slu `bi lo kal nih za jed ni ca, a i uko li ko slu ~aj no ni su, ro di te qi su du `ni da de cu upi {u u {ko lu. Lo kal ne za jed ni ce pro ve ra va }e da li su sva de ca upi sa na, a oni ma ko ji to ne u~i ne, shod no Za ko nu o osno va ma si ste ma obra zo va wa i vas pi ta wa, sle du ju ka zne.

D. De ve ~er ski

Sti ca we prak ti~ nih zna wa Eks pert za na stav ne pla no ve i pro gra me za od ra sle pro fe sor ka Fi lo zof skog fa kul te ta u Be o gra du Sne `a na Me di} ka `e da su pr vi su sre ti sa {ko lom i so ci jal nim part ne ri ma u lo kal noj za jed ni ci ohra bru ju }i jer je pri sut na za in te re so va nost da se obe ze be di da sta ri ji od 15 go di na za vr {e osnov no obra zo va we i stek nu obu ku za po slo ve s ko ji ma se mo gu za po sli ti. Za to su {ko li so ci jal ni part ne ri u ovom pro jek tu i po slo dav ci, NSZ, Cen tar za so ci jal ni rad i ne vla di ne or ga ni za ci je, ko je ima ju evi den ci ju qu di s ne za vr {e nom osnov nom {ko lom i ko ri sni ka ra znih vi do va po dr {ke.

– Ovaj pro gram je usme ren ka ukla wa wu si ro ma {tva kao po ro di~ nog fe no me na, jer }e pro gra mi do pri ne ti ospo so bqa va wu qu di da u sva ko dnev nom `i vo tu po dig nu kva li tet `i vqe wa, da bo qe bri nu o svom zdra vqu, o po ro di ci, o svo jim gra |an skim du `no sti ma i pra vi mu, da mo gu na }i po sao ko ji im od go va ra– uka zu je Sne `a na Me di}. – Ovo je ste osnov no obra zo va we, ali ono je usme re no na od ra sle i ono {to im je sva ko dnev no po treb no, da raz u me ju {ta zna ~i ka da ne ko li ko pro ce na ta po sku pi stru ja, da zna ju ka ko da se sna |u s ka mat nim sto pa ma ako tre ba da uzmu kre dit, ako se ba ve ba {to van stvom da zna ju ka ko da upo tre be he mij ska sred stva. Pro gram je ta kav da od ra sli bez osnov nog obra zo va wa kroz ovo {ko lo va we stek nu prak ti~ na zna wa po treb na za sva ko dnev ni `i vot. sma wu je broj re dov nih u~e ni ka pa osta ju bez nor me.

Sne `a na Do {i} pre do ~a va da je za po sled we ~e ti ri go di ne broj |a ka u mol skoj {ko li sma wen za vi {e od 70 pa se u obra zo va wu od ra slih vi di mo gu} -

do vi ma, pa }e se u pro le }e i je sen ra di ti u ve ~er wim sa ti ma.

Osim to ga, dok bu du po ha |a li obu ku u stru~ nim {ko la ma, pri ma }e de set od sto pro se~ ne pla te u Sr bi ji i uko li ko bu de tre ba lo da pu tu ju, bi }e im na -

DO NE TA URED BA O VOJ NIM SVE [TE NI CI MA

Pro fe si o nal ni ofi ci ri, ali bez oru` ja Vla da Sr bi je usvo ji la je Ured bu o vr {e wu ver ske slu `be u Voj sci Sr bi je, ko ja se or ga ni zu je ra di ostva ri va wa slo bo de ve ro i spo ve sti, ja ~a wa du hov nih i mo ral nih vred no sti pri pad ni ka voj ske, ne go va wa voj ni~ kih vr li na i pa tri o ti zma, kao i ob li ko va wa gra |an ske od go vor no sti. Ver sku slu `bu u Voj sci Sr bi je oba vqa }e sve {te ni ci ili ver ski slu `be ni ci tra di ci o- nal nih cr ka va i ver skih za jed ni ca - pra vo slav ne, ka to li~ ke, mu sli man ske i je vrej ske, u skla du s wi ho vim auto nom nim pro pi si ma. Oni }e ima ti sta tus pro fe si o nal nih ofi ci ra Voj ske Sr bi je, sa ~i nom voj ni sve {te nik, voj ni ka pe lan, voj ni imam i voj ni ra bin, u za vi sno sti ko joj ver skoj za jed ni ci pri pa da ju, a bi }e im do de qen i po -

mo} nik, iz re do va pod o fi ci ra wi ho ve ve ro i spo ve sti.

Ured ba voj nim sve {te ni ci ma do zvo qa va da oba vqa ju ver ske ob re de i van bo go slu `be nog pro sto ra, uz odo bre we pret po sta vqe nog sta re {i ne i uz sa gla -

i spo ve sti ko joj pri pa da ju, a mo gu da ko man du ju sa mo svo jim po mo} ni ci ma. Oni, ta ko |e, ne mo gu bi ti po zva ni da sve do ~e o ~i we ni ca ma i okol no sti ma ko je su sa zna li pri li kom is po ve sti i ne mo gu da bu du an ga `o va ni u

Ne mogu biti pozvani da svedo~e o ~iwenicama i okolnostima koje su saznali prilikom ispovesti i ne mogu da budu anga`ovani u planirawu i izvo|ewu psiholo{kih operacija snost ovla {}e nog cr kve nog ve li ko do stoj ni ka. Voj ni sve {te ni ci ne no se i ne upo tre bqa va ju oru` je, mo gu da no se bra du u skla du s pro pi si ma svo je tra di ci o nal ne cr kve ili ver ske za jed ni ce, shod no Pra vi lu slu `be Voj ske Sr bi je, kao i ode }u ve ro -

pla ni ra wu i iz vo |e wu psi ho lo {kih ope ra ci ja, po slo vi ma su di je po rot ni ka, sa vet ni ka iz obla sti od bra ne i spro vo |e wu iz vi |aj nog ili is tra `nog po stup ka.

Voj n i sve { te n i c i ne mo g u bi ti pri mo ra ni da vr {e ver -

ski ob red ko ji je u su prot no sti sa pro pi si ma cr kve ko joj pri pa d a j u, ni t i pret p o s ta v qe n i sta re {i na mo `e da ih po zo ve na od g o v or n ost zbog na ~ i n a oba vqa wa bo go slu `be nih de lat no sti u Voj sci Sr bi je, ako se ob red oba vqa u skla du s pro pi si ma.

Ako u ukup nom bro ju pri pad ni ka Voj ske Sr bi je ima od 100 do 500 ver ni ka tra di ci o nal ne cr kve ili ver ske za jed ni ce, ver sku slu `bu oba vqa }e je dan wen sve {te nik ili ver ski slu `be nik, a uko li ko ih ima od 500 do 1.000, dvo ji ca. Na sva kih na red nih 1.000 pri pad ni ka Voj ske Sr bi je, ver ni ka od re |e ne tra di ci o nal ne cr kve ili ver ske za jed ni ce, ver sku slu `bu oba vqa }e jo{ po je dan sve {te nik ili ver ski slu `be nik.

VESTI Uni ja sin di ka ta pro sve ta ra pre ki nu la {trajk

Osnov na {ko la „No vak Ra do ni}”

nost da na stav ni ci po pu ne svo je nor me, da ne osta nu bez po sla i ne bu de teh no lo {kog vi {ka.

– Dru gi raz log za ukqu ~i va we u obra zo va we od ra slih je i `e qa da da mo svoj do pri nos na {oj lo kal noj sre di ni i pru `i mo qu di ma {an su da za vr {e osnov nu {ko lu i ujed no se ospo so be za oba vqe we ne kog po sla.

Ospo so bqa va we tra je tri go di ne, pri ~e mu u pr voj go di ni mo `e da se za vr {e pr va ~e ti ri raz re da, za tim u na red noj 5. i 6. raz red, a u tre }oj go di ni, uz 7. i 8. raz red, po la zni ci po ha |a ju

dok na |e ni put ni tro {ko vi – sa zna je mo od Sne `a ne Do {i}.

Pr va fa za re a li za ci je pro jek ta pod ra zu me va da se {ko la i na stav ni ci ob u ~e da re a li zu ju ova kav pro gram obra zo va wa za od ra sle, a part ne ri u lo kal noj za jed ni ci – da sva ko na svoj na ~in pru `i po dr {ku {ko li da is pu ni za da tak ko ji se od we o~e ku je, od no sno da svi za jed no po mog nu po pu la ci ji qu di bez osnov nog obra zo va wa, ko ja pri pa da naj si ro ma {ni jem de lu sta nov ni {tva, da ne ka ko sta ne na no ge.

M. Mi tro vi}

Sin di kat rad ni ka u pro sve ti Sr bi je i Sin di kat pro sve te „Ne za vi snost” odr `a }e da nas glav ne od bo re na ko ji ma }e se iz ja sni ti o pred lo gu Spo ra zu ma o po boq {a wu ma te ri jal nog po lo `a ja za po sle nih u pro sve ti.

Uni ja sin di ka ta pro svet nih rad ni ka Sr bi je od lu ~i la je ju ~e u Ni {u da pri vre me no pre ki ne {trajk u {ko la ma, a na sta va }e bi ti nor ma li zo va na su tra.

Pred stav nik za od no se sa jav no {}u tog sin di ka ta Iva na Bo {wak re kla je da je Glav ni od bor u na ~e lu pri hva tio Spo ra zum sa Vla dom Sr bi je i da }e od 1. apri la svi ~la no vi tog sin di ka ta ~a so ve dr `a ti u tra ja wu od po 45 mi nu ta i da }e se vra ti ti svo jim re dov nim oba ve za ma.

Pla te pro svet nih rad ni ka tre ba lo bi da bu du po ve }a ne za pr vi kvar tal ove go di ne vi {e od pla ni ra nih 2,95 od sto, a za ce lu go di nu vi {e od 7,2 od sto, na vo di se u Spo ra zu mu Vla de Sr bi je i sin di ka ta.

Vla da Sr bi je se oba ve za la da }e za po sle ni ma u pro sve ti, ko ji pri me uma we nu pla tu zbog ma weg bro ja ostva re nih ~a so va usled {traj ka od mah to na dok na di ti ka da di r ek t o r i {ko l a do s ta v e {kol s kim upra va ma iz ve {ta je da su ~a so vi na dok na -

|e ni, {to tre ba da bu de re a li zo va no do 20. apri la.

Kli ni ka za bor bu pro tiv tr go vi ne qu di ma Me mo ran dum o raz u me va wu i sa rad wi, na osno vu ko ga }e na Prav nom fa kul te tu u No vom Sa du bi ti osno va na Prav na kli ni ka za bor bu pro tiv tr go vi ne qu di ma, pot pi sa li su ju ~e pred stav ni ca Vi so kog ko me sa ri ja ta UN za iz be gli ce Xon [i ra to i de kan Prav nog fa kul te ta Ran ko Ke ~a.

Na gla siv {i da je u pi ta wu pr va Prav na kli ni ka u Sr bi ji ko ja }e se ba vi ti ovom te ma ti kom, go {}a iz Ja pa na je iz ra zi la o~e ki va we da }e ovaj pro gram pru `i ti ade kvat na is ku stva bu du }im su di ja ma, tu `i o ci ma, advo ka ti ma i bor ci ma za qud ska pra va.

Wen do m a } in, dr Ke ~ a je na p o m e n uo da su do s a d a { we prav n e kli n i k e da l e do bre re z ul t a t e i da sa d a `e l e da, uz po mo} me | u n a r od n ih or g a n i z a c i j a i do m a }ih usta n o v a, i te m u tr g o v i n e qu d i m a pri b li ` e {to ve } em bro j u qu d i, jer je u pi t a w u pro b lem ko j i pre v a z i l a z i prav ne okvi r e.

On je uka zao i na od li ~an od ziv, jer su za sva ko me sto na no voj kli ni ci kon ku ri sa la po tri stu den ta, iz ra `a va ju }i na du

da }e se na }i na ~in da u bu du} no sti svi za in te re so va ni na |u svo je me sto u okvi ru ovog pro jek ta.

A. G.

De lu ju „ne do dir qi ve or ga ni za ci je” Uti sak je da je sta we qud skih pra va u Sr bi ji to kom pro {le go di ne bi lo go re ne go go di nu ra ni je, re ~e no je ju ~e na pred sta vqa wu go di {weg iz ve {ta ja Be o grad skog cen tra za qud ska pra va, uz kon sta ta ci ju da to ne zna ~i da je pro {le go di ne sta we bi lo o~aj no, „jer smo ima li pri li ke da vi di mo {ta je o~aj no sta we”.

Pred sed nik Cen tra Vo jin Di mi tri je vi} je re kao da se za ko ni i me |u na rod ni ugo vo ri ko ji tre ba da {ti te qud ska pra va ne pri me wu ju ka ko bi tre ba lo, zbog pro ble ma u ra du su do va, kao i da ra zna ne za vi sna te la ima ju ve li ke te {ko }e.

Na vo de }i pri me re, Di mi tri je vi} je re kao da vla da ne slu {a Sa vet za bor bu pro tiv ko rup ci je, a da je we na pred sed ni ca Ve ri ca Ba ra} pred met ne pre kid nih tu `bi i in si nu a ci ja.

- Iz dru {tva do pi ru sig na li ko ji odo bra va ju na si qe i po vla |u ju mu, a de lu ju or ga ni za ci je ko je su ne do dir qi ve - re kao je Di mi tri je vi} na pred sta vqa ju iz ve {ta ja u ko jem je bi lo re ~i i o ulo zi „de sni ~ar skih, na ci o na li sti~ kih” or ga ni za ci ja na Pa ra di po no sa.

c m y

dnevnik

dRU[TvO

~etvrtak31.mart2011.

15

ORI GI NAL FAL SI FI KA TA: PRA VI I LA @NI RAT NI VE TE RA NI I IN VA LI DI

Dvo stru ki ro do qu bi Kada je pro{le godine poznati hrvatski bloger Mar ko Ra kar na internetu objavio “Registar braniteqa”, hrvatska policija ga je uhapsila zbog sumwe da je time otkrio dr`avu tajnu. U registru su bila navedena imena pola miliona Hrvata, od kojih veliki deo nije ni video “domovinski rat”, a kamoli u~estvovao u wemu. Jer, najzad je to postalo jasno svima, u wemu je objavqen i podatak da za vi{e od 12.000 braniteqa ~ija su imena

tu – sta` po~iwe nakon 1. septembra 1995. godine, odnosno nakon zavr{etka svih ratnih delovawa u Hrvatskoj.

Da bi barem malo sprali sramotu jer je hrvatskoj javnosti postalo jasno da na narodnoj grba~i ve} godinama `ive la`ni braniteqi koji dobijaju brojne beneficije – od velikih invalidskih penzija koje su dva puta ve}e od prose~ne, do besplatnih komunalnih usluga – hrvatsko Ministarstvo odbrane saop{tilo je da je pre~e{qavawem iz registra izbrisano oko 3.000 imena. Me|utim, to nije umirilo hrvatsku javnost koja dobro zna da treba jo{ mnoge izbrisati iz registra, a bome deo wih i poslati u zatvor jer deceniju i po koriste ono {to im ne pripada.

Kod nas na internetu, ~ak i kada bi se neki bloger na to osmelio, nema {ta da se na|e jer Srbija nije napravila spisak ratnih veterana i ratnih invalida, ali zato mnogi koriste sve privilegije koje dr`ava onima koji su u ime onda{we Srbije ratovali po susednim dr`avama

daje, i to kapom i {akom. Naime, deo onih koji danas u`ivaju privilegije koje sa sobom donosi stasus ratnog vojnog invalida koriste to pravo na osnovu neoverenih potvrda, a ima onih koji su do wega do{li i na osnovu izjava dva svedoka. Kako se pravo na sticawe zvawa ratnog veterana i ratnog invalida moglo ostvariti i ovde i u Republici Srpskoj, deo wih nije se libio, mada su svi naveli da su se ~asno borili za slobodu i domovinu,

da uzima novac i ovde i tamo, pa ~ak i da smatra da im to pripada. U isto vreme, postoje ratni veterani, pa ~ak i invalidi rata, koji ni dan-danas ne mogu da doka`u da su u~estvovali u ratovima ili da su raweni na nekoj drugoj teritoriji. Od wih

Hrvatsku, Bosnu i Hercegovinu i na Kosovo, protekle decenije bilo je gotovo nemogu}e – a nije bilo ~ak ni previ{e insistirawa na tome zbog bojazni da bi u takvom registru Ha{ki tribunal mogao prona}i neke “nove” osumwi~ene – napraviti registar i utvrditi ko je zaista ratni veteran i invalid, a ko se samo tako predstavqa. Ruku na srce, delu onih koji su zaista na rati{ta odlazili zato {to su mobilisani, dakle ne dobrovoqno, ratni sta` upisan u vojnu kwi`icu nije doneo nikakve privilegije u prethodnim godinama jer ima dosta onih koji su, i pored toga {to imaju “crno na belo” da su se borili za domovinu, ostali bez posla ili im to nije pomoglo da ga na|u. U isto vreme, delu onih koji rata tamo gde su Srbi odlazili nije ni videlo, uspelo je da ostvari sve privilegije i da u wima i danas u`iva.

Pomo}nik ministra rada i socijalne politike Mi ro ^a va qu ga, zadu`en za bora~ko-invalidsku za{titu, ne spori da postoje mnoge neregularnosti u sistemu te za{tite na koje nailaze gotovo svakodnevno. Kao primer navodi da je u zajedni~kom radu s Ministarstvom u Republici Srpskoj otkriveno da 297 ratnih invalida prima po istom osnovu invalidnine i iz Beograda i iz Bawaluke, {to je, kako obja{wava, krivi~no delo, zbog ~ega se ovog meseca u ispitivawe dvostrukih rodoquba ukqu~ila i Uprava kriminalisti~ke policije Srbije.

Do ka za na tre }i na la `nih do ku me na ta Iz izjava Mira ^avaquge jasno je da se trenutno vodi mnogo istraga zbog sumwi da je deo ratnih veterana, ali i porodica boraca, falsifikovao dokumentaciju na osnovu kojih je do{ao do privilegija koje se pla}aju iz buxeta Srbije. On isti~e da se istrage vode, ali da se radi o veoma sporom procesu: – Saznawa do kojih smo do sada do{li su pora`avaju}a. Od ukupnog broja predmeta koja su do sada obuhva}ena istragom, ~ak u 28 odsto slu~ajeva su dokazani falsifikati osnovnih dokumenata. Da li }e taj broj u daqem toku istrage biti ve}i ili mawi, ostaje da se vidi. Protiv svih u~esnika do sada otkrivenih nezakonitih radwi primewene su odgovaraju}e mere. dr`ava pere ruke, i to iste one koje nekima drugima daju ono {to im ne pripada.

Kako je Milo{evi}ev re`im devedesetih godina pro{log veka mobilisane dr`avqane Srbije slao da ratuju u Sloveniju,

– Neki od tih qudi su iskoristili beneficije s obe strane, to jest od obe dr`ave, i u drugim oblastima – rekao je ^avaquga.

– Svima koji su pravo ostvarili najpre u Srbiji a potom i u Republici Srpskoj to pravo bi}e

ukinuto ovde ili tamo. O tome je s Vladom Republike Srpske potpisan sporazum. Sada se neki od korisnika samoinicijativno odlu~uju da zatra`e prekid is-

overavali pe~atima nepostoje}ih jedinica, neki lekari su davali uverewa o bolesti a da u protokolima ustanova nema ni traga o tim pregledima, neki

Kri vo tvo ri lo se sve: od pa pi ra iz voj ske o okol no sti ma po vre |i va wa ili smr ti do le kar skih na la za. U sve mu su u~e sto va le gru pe, po je din ci, ko ri sni ci, le ka ri, ali i dr `av ni slu `be ni ci svih ni voa i ra znih dr `av nih si ste ma plate u Srpskoj jer su kod nas primawa ve}a, iako bi po Sporazumu morali da tamo ostvaruju prava a onda nas tu`e jer smo im mi, po tom istom aktu, obustavili isplate. Zna~i, napravili su krivi~no delo – dvostruka primawa po istom osnovu – a onda jo{ tu`e sudu!

Ve} su pale i prve presude, negativne po wih i verujem da se takve stvari vi{e ne}e doga|ati. Neki su ostvarili dvostruke invalidnine, dvostruke vojne penzije i stanove i u Beogradu i u Bawaluci.

On dodaje da tri ministarstva: za rad i socijalnu politiku, odbrane i unutra{wih poslova Srbije, rade na sre|ivawu stawa u oblasti bora~ko-invalidske za{tite te da je jasno da tu ima mnogo posla, pogotovo {to je ve} identifikovana i optu`ena kriminalna grupa koja je falsifikovala neophodnu dokumentaciju za ulaz u sistem bora~ko-invalidske za{tite.

– Krivotvorilo se sve: papiri iz vojske o okolnostima povre|ivawa ili smrti, do lekarskih nalaza svih nivoa i oblika. U svemu su u~estovale grupe, pojedinci, korisnici, lekari, ali i dr`avni slu`benici svih nivoa i raznih dr`avnih sistema. Ispla}ivali smo jedanaest godina qude koji su bili mrtvi i nisu imali nikakva prava, a rodbina nije htela da prijavi wihovu smrt, falsifikovani su pe~ati jedinica i potpisi komadanata, neki oficiri su davali potvrde o rawavawu na nepostoje}im mestima i

drugi lekari su, pak, davali la`ne dijagnoze. Pravqene su la`ne potvrde Me|unarodnog crvenog krsta, a vrhunac cinizma je falsifikovawe potvrde sada{weg upravnika zatvora u

jednoj stranoj zemqi kojom se potvr|uje da je taj i taj bio u ratu u tom zatvoru, te da je tu stra{no mu~en i od tog mu~ewa oboleo – objasnio je ^avaquga.

Centralna kompjuterska evidencija koju je pripremilo Ministarstvo, kako ka`e ^avaquga, omogu}ila je se malo zaviri i u op{tinske dokumente na osnovu kojih su neki ratni veterani do{li do privilegija.

Upravo na osnovu wih je otkriveno da su neke op{tine, zarad dokazivawa ratne invalidnosti, za osnovni dokument uzima-

le neoverene fotokopije dokumenata, {to je suprotno Zakonu, koji tra`i ili orginale ili overene fotokopije.

– Kao {to se vidi, postoji mnogo problema u sistemu bora~ko-invalidske za{tite, a postoje i strukturni problemi nastali u periodu devedesetih, kada je za{tita re{avana odlukama bez zakonskog osnova. Recimo: porodica palog borca rodom iz Hrvatske koja je izbegla u Srbiju na osnovu izbegli~kih dokumenata ostvarila je prava za porodicu palog borca. To nije problem, ali problem nastaje kada se ta porodica odseli u Australiju i uzme weno dr`avqanstvo. Onda do|emo u situaciju da dr`avqani Hrvatske i Australije, koji zapravo nisu nikada bili dr`avqani Srbije, od we primaju vrlo lepe mese~ne iznose. Sve to i jo{ mnogo toga je pred nama i moramo te stvari da dovedemo u red – zakqu~io je ^avaquga.

Dakle, mnogo se posla nagomilalo i {to pre ministarstva po~nu wegovo ra{~i{}avawe, to boqe za sve nas. Jer, vaqalo bi na kraju podsetiti na to da jo{ uvek postoje oni koji dobijaju bora~ke penzije ostvarene iz Drugog svetskog rata a da u wemu zapravo nisu u~estovali.

Naime, {ezdesetih i sedamdesetih godina pro{log veka mnogi su mogli uz pomo} dva svedoka do}i do bora~kih penzija, i to pravo se naveliko koristilo. Bilo je dovoqno prona}i dva svedoka, oti}i s wima u op{tinu – odeqewe za bora~ku za{titu – izjaviti “pod punom materijalnom i krivi~nom odgovorno{}u” da si ne{to dobro za svoju domovinu u~inio, svedoci to isto potvrde “jer su videli svojim o~ima” i penzija je dobijena. Provera nije bilo, ali ispostavilo se u jednom trenutku da imamo vi{e biv{ih boraca i wihovih pomaga~a nego ijedna druga mnogoqudnija dr`ava. Sada ih opet na spisku imamo mnogo pa ako i oni decenijama budu koristitili povlastice koje su stekli na osnovu nekakvih izjava svedoka i neoverenih dokumenata, dobro nam se ne pi{e.

Q. Ma le {e vi}

ELEK TRON SKA CI GA RE TA ME TOD ZA OD VI KA VA WE OD PU [E WA ILI OTROV U NO VOM PA KO VA WU?

Di mi, a ne tru je oko li nu Da li je pojavom elektronske cigarete svanulo strastvenim pu{a~ima koji se zbog zabrane pu{ewa u javnim prostorijama ose}aju diskriminisano i poni`avaju}e? Da li ove cigarete mogu da zamene prave, koliko su u stawu da pu{a~a odviknu od duvanske zavisnosti i da li su {tetne po zadravqe? Ovo su pitawa koja se danas sve ~e{}e postavqaju u javnosti, jer se elektronske cigarete mogu kupiti i na na{em tr`i{tu.

Elek tron ska ci gar ta je u stvari metalna cev~ica koja po svom izgledu podse}a na pravu cigartu. Sastoji se od baterije koja mo`e da se dopuwuje i nikotinskog puwewa koje se nalazi u delu koji imitira filter cigarete. Ne pali se vatrom, ve} ~im se povu~e dim, baterija se aktivira. Pu{a~i iz we udi{u isparewe nikotina, ali ne izdi{u dim ve} vodenu paru. Kako je ona ne{kodqiva za okolinu, pu{a~i je koriste kad `ele da zapale i na mestima gde je pu{ewe zbraweno.

Kako se zabrana pu{ewa iz godine u godinu {iri na sve ve}i broj zemaqa, elektronska cigareta, koja je patentirana u

im ista prava kada je u pitawu pu{ewe na javnim mestima, me|u stru~wacima podi`u novu buru. Jedni nastoje svim sredstvima da uka`u na zna~aj ovakve cigarete za proces odvikavawa od duvana, a drugi da ovakve tvrdwe ne stoje.

vezuje za duvan je i bihevijalna zavisnost, ili zavisnost pona{awa pu{a~a i zato odvikavawe od duvanskog dima traje toliko dugo. Se}awe na uvre`ene postupke pu{a~a je tako|e sna`na zavisnost pa ne ~udi {to se u odvikavawu od pu{ewa

Ni ko tin je otrov

Kini, ima sve ve}i broj korisnika u svetu. Danas se mo`e kupiti i na na{em tr`i{tu. Cigareta ko{ta oko 6.000 dinara, a dodatno se kupuje nikotinsko puwewe - deset puwewa ko{ta oko 1.100 dinara. Jedno puwewe je dovoqno za 200 udisaja. Iako nije jeftina, korisnici elektronske cigarete su izra~unali da se ve} za {est meseci ona isplati, a ra~unicu su pravili na osnovu prose~ne cene paklice pravih cigareta od 120 dinara.

Korisnici e-cigarete ka`u da popu{e mawe duvana i da se smawuje ili odla`e `eqa za pravom cigaretom.

Popularnost elektronske cigrete raste uprkos nepostojawu regulative i zvani~nog odobrewa za upotrebu od Svetske zdravstvene organizacije.

Zvani~no, wihova ne{kodqivost za vi{egodi{wu upotrebu nije dokazana, niti se zna da li u wima ima jo{ neke hemikalije osim nikotina. Proizvo|a~i i dostributeri e-cigarete navode da je „zdravija” varijanta od duvanske cigarete jer sadr`e „samo” nikotin, a ne oko 4.000 drugih {tetnih hemijskih sastojaka. Me|utim, Svetska zdravstvena orgnizacija je jo{ pre dve godine upozorila jav-

nost da nema dokaza da su te cigarete bezbedne niti da poma`u pu{a~ima u odvikavawu od duvana. Komisija Ministarstva zdravqa Srbije podr`ala je stav Svetske zdravstvene organizcije.

U SAD e-ci ga re te mo gu uskoro da budu priznate kao „lekovito srdstvo„ u odvikavawu od duvanskog dima, procedura je u toku. Od evropskih zemaqa najvi{e se koristi u Engleskoj gde se ra~una da je ve} vi{e od tri godine koristi oko 400.000 qudi. I dok ova cigareta sti{ava rat izme|u pu{a~a i nepu{a~a i daje

Poznato je da je nikotin otrov nervnog sistema, pa u po~etku ima nadra`ajno dejsto, a kasnije deluje paraliti~no. Zna se, tako|e, da nikotin ima blago iritativno dejstvo na sluzoko`u.

Trovawe nikotinom mo`e biti akutno i hroni~no. Simptomi akutnog trovawa su glavoboqa, vrtoglavica, mu~nina, jaki prolivi ili povra}awe, javqa se ubrzan ili usporen rad srca, pacijenta probija hladan znoj, telesna temperatura se naglo smawuje. U te`im slu~ajevima akutnog trovawa nikotinom dolazi do gubitka svesti i smrt nastupa usled paralize srca i centra za disawe.

- Smatra se da se za tri nedeqe uzdr`avawa od duvanskog dima organizam ~oveka o~isti od nikotina, dok je za ~i{}ewe organizma od drugih {tetnih hemikalija i katrana potrebno mnogo vi{e vremena - ka`e specijalista socijalne medicine u Insititutu za javno zdravqe Vojvodine dr Sne `a na Ukro pi na. - Jedna od zavisnosti koja se

prave planovi i {ta pu{a~ da radi s rukama kad ne dr`u cigaretu. Nikotinska zavisnost tako|e je jaka, tako da elektronske cigarete nikako ne mogu da budu metod odvikavawa od pu{ewa. Wihova primena ima opravdawa samo da, na primer, prekrati vreme pu{a~ima kod dugih putovawa.

J. Bar bu zan

SPORT

~etvrtak31.mart2011.

dnevnik

c m y

16

TUR NIR U MA JA MI JU

Nole o~ekivano, ostali ispali Ako se po jutru dan poznaje, Novak \okovi} bi mogao do jo{ jedne, ~etvrte titule u 2011. godini. Kao i u Indijan Velsu, i u Majamiju je pro{ao tri prepreke bez izgubqenog seta, a protivnik u osmini finala bio mu je Viktor Troicki. Posle 6:0, 6:1 u Kaliforniji pre dve nedeqe, Viktor je na Floridi bio daleko konkurentniji. Ipak, nije uspeo ozbiqnije da zapreti pro tiv ni ku, ko ji je u ovom tre nut ku kla sa za se be na ATP turu. Bilo je 6:3, 6:2 za Novaka, u me~u koji je trajao sat i 23 minuta.

Osva ja wem dru gog ge ma, Viktor je iskqu~io mogu}nost da ponovo izgubi set s nulom.

Pri rezultatu 1:1, uporno je spre~avao Novaka da uzme gem na svoj servis, {to je ovaj u~inio posle ~ak 12 minuta. Za sve to vreme Troicki je imao samo jednu {ansu za brejk.

Kako se to radi, Novak mu je pokazao u slede}em gemu (3:1) i na kraju mu je to bilo dovoqno da povede sa 1:0 u setovi ma. Osta tak me ~a bio je stvar rutine za drugog tenise-

Ana Ivanovi}

ra sveta. Splasnula je tenzija, ni jedan ni drugi nisu igrali onako kako mogu, a ni sparno vreme im nije i{lo na ruku. \okovi} je poveo 4:0, potom na pra vio do sta gre {a ka (ukupno 29 neiznu|enih, samo 12 vinera), ali wegova pobeda bila je neizbe`na.

Ostaje da se vidi ho}e li biti tako i u ~etvrtfinalu protiv Kevina Andersona koje je bilo na programu no}as.

I Zimowi} me|u osam Pored Novaka \okovi}a u singlu i Janka Tipsarevi}a u dublu, u ~etvrtfinalu Ki Biskejna igra}e i Nenad Zimowi}, u paru s Francuzom Qodrom. Srpsko-francuska kombinacija savladala je belgijsko-britanski dubl Ksavijer Malis - Xejmi Marej, posle preokreta - 6:7, 6:3, 10:5.

Srbin i Francuz su postavqeni za {este nosioce, a za plasman u polufinale bori}e se protiv tre}ih favorita turnira, Indijaca Mae{a Bupatija i Leandera Paesa.

Ana Ivanovi} je propustila {ansu da pobedi Kim Klajsters.

Vodila je na{a teniserka 5:1 u tre}em setu, imala i pet me~ lopti, ali sve to nije joj bilo dovoqno da se plasira u ~etvrtfinale turnira. Posle dva sata

Viktor Troicki

U SU SRET TUR NI RU SR BI JA OPEN

Besplatno na prvorazrednu priredbu Tre}i me|unarodni teniski turnir Srbija open bi}e odr`an u Beogradu od 23. aprila do 1. maja, uz u~e{}e 28 igra~a, predvo|enih drugim teniserom sveta Novakom \okovi}em, najavqeno je u Grad-

- Kapije Srbija opena bi}e {irom otvorene za sve qubiteqe tenisa. Nadam se da }e narednih godina ovo takmi~ewe prerasti u turnir od 500, odnosno 1.000 - izjavio je \okovi}.

S konferencije u Beogradu

skoj skup{tini. Gradona~elnik Beograda Dragan \ilas istakao je da su svi na{i gra|ani ponosni na turnir koji je u{ao na svetsku mapu.

- Ove godine }emo podr`ati organizaciju turnira sa deset miliona dinara - rekao je \ilas.

Gradona~elnik Beograda je ocenio da je Srbija open jedna od tri najva`nije manifestacije koje se odr`avaju u na{em glavnom gradu.

- Ovaj turnir je, pored sajma kwiga i Beogradskog maratona, na{ najva`niji doga|aj napomenuo je \ilas.

Direktor Srbija opena Goran \okovi} istakao je da }e i ove godine prvi ATP turnir u na{oj zemqi biti praznik sporta za sve na{e gra|ane.

i 17 minuta, ~etvrti put u karijeri morala je Ana da ~estita pobedu Belgijanki - 6:7, 6:3, 6:7.

- Mislim da sam se dobro dr`ala tokom ~itavog me~a - na svom sajtu napisala je Ivanovi}eva. - Ravnopravno sam se nosila s Kim i stvorila sebi prilike. Jako sam razo~arana {to sam ovako izgubila, ali mislim da nisam mnogo gre{ila. Imala sam svoju {ansu, a ona je igrala izuzetno dobro.

Nagradni fond turnira iznosi 416.000 evra.

Na listi u~esnika, pored \okovi}a, su jo{: Viktor Troicki (Srbija), Giqermo Garsija Lopes ([panija), Albert Montawes ([panija), Huan Monako (Argentina), Xon Izner (SAD), Felisijano Lopes ([panija), Janko Tipsarevi} (Srbija), Andrea Sepi (Italija), Marsel Granoqers ([panija), Mihail Kuku{kin (Kazahstan), Kei Ni{ikori (Japan), Tobias Kamke (Nema~ka), Rikardo Meqo (Brazil), Ruben Ramires Idalgo ([panija), Majkl Berer (Nema~ka), Filipo Volandri (Italija), Bla` Kav~i} (Slovenija), Somdev Deverman (Indija) i Fernando Gonsales iz ^ilea koji je dobio vajld kartu.

Ana je pustila i suzu posle poraza, ~ak je slomila i reket.

Posle ovog poraza, zajedno s An dre om Pet ko vi} ko ja je eliminisala Jelenu Jankovi}, odlu~ila je da odustane od me~a u dublu.

Jelena Jankovi}

Ide ka novoj tituli: Novak \okovi}

Andrea Petkovi}, Nemica srpskog porekla, i Jelena Janko vi} pru `i le su vr hun sko u`ivawe qubiteqima tenisa.

Andrea je pobedila posle preokreta i posle prekida zbog ki{e - 2:1 (2:6, 6:2, 6:4) i ostvarila najve}i uspeh u dosada{woj karijeri. Nema sumwe, pred tom devojkom je velika budu}nost.

Me~ u Majamiju, zbog kojeg su neki drugi dueli preba~eni s centralnog na neke „mawe bitne� terene, opravdao je poverewe gledalaca. Posle gotovo tri sata odli~nog tenisa

mo`emo samo da ka`emo: Devojke, svaka ~ast! Jankovi}eva je sjajno po~ela, povela 5:2, potom je ki{ica prekinula duel, da bi srpska teniserka zavr{ila set ubedqivo. A onda smo videli drugo lice Andree Petkovi} i za kraj wen sada ve} nadaleko poznati, pobedni~ki Petkoraci dens.

Boqe sre}e od Ivanovi}eve i Jankovi}eve nije bio ni Janko Tipsarevi} koji, tako|e, nije uspeo da se plasira me|u osam najboqih tenisera u Maja mi ju.Po sle ve li ke bor be, boqi od Janka bio je Francuz

@il Simon sa 4:6, 7:6, 6:2. Na{ Dejvis kup reprezentativac je odigrao odli~no prvi set, pa i drugi, koji je doterao do tajbrejka. Ali, kada je Francuz dobio taj-brejk sa 7:3, sve je krenuo nizbrdo za Beogra|anina. Simon je brzo poveo sa 4:1 u tre}em setu, uz dva oduzeta servisa Tipsarevi}u i za na{eg tenisera nije bilo povratka.

Iako ga u ponedeqak o~ekuje skok na ATP listi, Janko je na svom Tviter nalogu kratko napisao: - Ovo je za mene te`ak poraz.

SU TRA U NE MA^ KOJ PO ^I WE EVROP SKO PR VEN STVO

O~i uprte u [tefaneka i Maksimovi}a Na seniorskom prvenstvu Evrope u gr~ko-rimskom stilu, koje }e se od 1. do 3. aprila odr`ati u nema~kom Dortmundu, nastupi}e sedam rva~a iz Srbije: Perica Dimitrijevi} (55 kg, Radni~ki, Kragujevac), Aleksandar Maksimovi} (66 kg, Partizan), Petar Balo (84 kg, Senta), Milo{ Spasi} (120, Radni~ki Kragujevac), Davor [tefanek (60 kg, Spartak Subotica), Marko Dev~i} (74 kg, Radni~ki Beograd) i Dejan Frawkovi}.

Posle du`eg vremena Srbija na jedno veliko takmi~ewe {aqe kompletan sastav reprezentativaca u svih sedam kategorija.

- Vi{e od 15 godina nismo nastupili u kompletnom sastavu. Istina, neki od wih ni sada ne zaslu`uju da se na|u na prvenstvu u Dortmundu, ali smo to uradili iz prakti~nih razloga, jer samo u~esnici Evropskog {ampionata imaju pravo da nastupe na Svetskom prvenstvu. A

poznato je da nas na narednom SP o~ekuje uzimawe normi za OI u Londonu. Odlaskom, odnosno ka`wavawem Frisa, mi u kategoriji do 55 kilograma nemamo odgovaraju}u zamenu isti~e selektor orlova Milorad Dokmanac, s kojim }e u Nema~oj biti prisutan i trener Sreten Damwanovi}, doktor Dejan Mijin i predsednik RSS @eqko Trajkovi}. [ta je ono {to bi se smatralo uspehom na EP? - Od 12. decembra odradili smo mnogo dobrih stvari, puno toga se poklopilo lepog, na Gran priju Ma|arske, turnir koji se smatra jednim od najja~ih na svetu, osvoili smo dve medaqe (Davor srebro, Aleksandar bronzu), {to je odli~an pokazateq forme na{ih reprezentativaca. Davor [tefanek i Aleksandar Maksimovi} su na{e perjanice i sve o~i bi}e uprte u wih. [tefanek malo mu~i problema s kilogramima, ali se nadam da }e i to do merewa (sutra je na

Na{i ispali u slobodnom stilu Srbiju u Nema~koj predstavqa}e i dva rva~a u slobodnom stilu Janko Jakovqevi} (96) i Boban Bo{kov (66), koji su ve} po~eli sa takmi~ewem. Na`alost, Jakovqevi} je ve} zavr{io takmi~ewe. U prvom kolu ga je eliminisao mnogo kvalitetniji takmi~ar iz Rusije Vladislav Bajtsajev. Jakovqevi} je imao priliku da kroz repesa` do|e do medaqe, ali je od wega bio boqi Hamza Koseoglu iz Turske. @rebom je odlu~eno da je Boban Bo{kov u prvom kolu bude slobodan, a u drugom za rivala je imao Bugarina Leonida Bazana.

Bugarin je bio boqi od na{eg Bobana, koji se morao oprostiti od EP. I u slobodnom stilu RSS je poslao dva takmi~ara na EP kako bi sa~uvao dva mesta za SP, odnosno kvalifikacije za London 2012.

Najja~i adut Srbije: Davor [tefanek

programu) biti sve u najboqem redu. I pored svih ovih saznawa, niko ne mo`e sa sigurno{}u da garantuje medaqu.

Jedna medaqa bi bila pun pogodak, kao i plasman drugog takmi~ara me|u deset, a o dva odli~ja da i ne govorim. Nismo vi{e u situaciji da o~ekujemo dve-tri medaqe, po{to je konkurencija `estoka, pogotovo posle raspada SSSR-a.

Kakva je situacija sa preostalih pet takmi~ara?

- Mnogi nemaju kvalitet za ozbiqnije rezultate, a vodimo ih na EP kako bismo osigurali sedam mesta na slede}em SP gde se uzimaju norme. Od wih se o~ekuje da u nekom narednom periodu poka`u vrednost - rekao je Dokmanac.

Put Nema~ke na{i reprezentativci kre}u danas, sutra su prva merewa, a u subotu na struwa~u izlaze ~etiri takmi~ara.

J. Gali}

SPORT

dnevnik

17

~etvrtak31.mart2011.

SR BI JA PRO PU STI LA PRI LI KU DA TRI JUM FU JE U ESTO NI JI

Od lu ~u ju }i me ~e vi tek pred sto je (Od na{eg specijalnog izve{ta~a) TA LIN: [te ta! [ta dru go re }i po sle sa mo osvo je nog bo da u Esto niji - 1:1? Pre gr{t pe ho va za de si lo je fud bal sku re pre zen ta ci ju Sr bi je uo~i du e la sa Se ver nim Ir ci ma i Eston ci ma, gde se o~e ki va lo svih {est bo do va. Osvo je na su sa mo 4 bo da. Si tu a ci ja u gru pi C sa da je sle de }a: Ita li ja ni ima ju 13 bo do va iz pet me ~e va, Slo ve ni ja i Sr bi ja po 8, ali zmaj ~e ki ima ju me~ ma we i bo qu gol-raz li ku, Esto ni ja je 4. sa se dam bo do va i utak mi com ma we, a Se ver na Ir ska pe ta sa {est i ta ko |e utak mi com ma we. Je di no Far ska Ostr va ne ma ju {an se za osva ja we dru gog me sta u gru pi. [to se me ~a s Esto ni jom ti ~e, po pri ka za nom se vi de lo da je se lek tor Vla di mir Pe tro vi} sjaj no sni mio ri va la. Igrao je do ma }in, ba{ ona ko ka ko je Pi `on na go ve stio, ali tu de taq nu ana li zu na {i re pre zen ta tiv ci ni su is ko ri sti li do kra ja. Pas igrom smo kon tro li sa li do ga |a wa na te re nu, upr kos sne gu ko ji je ne pre sta no ve jao, po ve li smo na vre me, a on da, ume sto da do tu ~e mo na ~e tog ri va la ({an se Jo va no vi }a i To {i }a), do zvo li li smo mu da se vra ti u igru. Ne po tre ban pre kr {aj Bi {ev ca pret ho dio je slo bod nom udar cu iz ko jeg je Va si qev po sti gao iz jed na ~u ju ~i gol. I uma lo da nas do ma }in od mah po sle iz jed na ~e wa do tu ~e, ali se Br ki} bra vu ro znom od bra nom is ku pio za pri mqe ni po go dak.

Sve je na kra ju ipak mo glo da bu de ve se li je po Sr bi ju da se za vr {i lo ona ko ka ko smo svi na sta di o nu u Ta li nu po mi sli li: da je Mar ku Pan te li }u pri znat gol. Sig na li za ci ja po mo} nog su di je i po ka zi va we ru kom pre ma cen tru na vo di li su na za kqu ~ak da je gol re gu la ran i pri znat.

C gru pa 1. Italija 2. Slovenija 3. Srbija 4. Estonija 5. S. Irska 6. F. Ostrva

4 2 2 2 1 0

1 2 2 1 3 1

0 2 2 2 1 4

11;1 13 7;4 8 8;8 8 6:5 7 3:3 6 3:15 1

Slede}i me~evi: Italija Estonija, Farska Ostrva - Slovenija (3. jula).

@e sto ko je bi lo u Ta li nu: de taq iz du e la Esto ni ja–Sr bi ja

Tek po {to su Eston ci po tr ~a li ka po mo} ni ku, a sve se to de {a va lo dok je Pan te li} pro sla vqao gol sa sa i gra ~i ma kod klu pe za re zer ve, glav ni ar bi tar je pro me nio od lu ku i po ka zao da je Pan te li} bio u of saj du.

Ka pi ten Ne ma wa Vi di}, ko ji je po sle me ~a ot pu to vao za En gle sku, u miks-zo ni je iz ja vio: - Su di ja mi je re kao da je bio of sajd, ali da u pr vi mah ni je znao da li je Pan te li} bio u of saj du ka da mu je @i gi} od i grao lop tu gla vom. Ni smo ima li sre }e, ali smo ka `we ni za pro ma {a je. Ima jo{ da se igra i pre o sta je nam da se na da mo da }e mo se pla si ra ti na EP - re kao je Vi di}.

Mi lan Bi {e vac je pod se tio da se u fud ba lu ~e sto de {a va da ka da pro ma {i{ {an su bu de{ ka `we.

- Na `a lost, mi smo ovo ga pu ta bi li ka `we ni, ali ni je jo{ sve iz gu bqe no - na gla sio je Bi {e vac. [to se po ni {te nog go la ti ~e, Bi {e vac ka `e da su u pr vi mah svi mi sli li da je ~ist, ali i da

Me |u sob ni skor U ana li zi {an si re pre zen ta ci ja za osva ja we dru gog me sta u C gru pi, gen sek FSS Zo ran La ko vi} je re kao: - Va `no je da na kra ju ne ma mo isti broj bo do va s Esto ni jom, jer }e oni ima ti bo qi me |u sob ni skor.Ve ru jem da i da qe ima mo do bre {an se za pla sman na EP.

Za Ka rayi}a sve ~i sto, TV sni mak ka `e dru ga ~i je

To mi salv Ka ra yi}, predsd nik FS Sr bi je

- Po mo} ni su di ja si gur no ni je u pr vi mah sig na li zi rao of sajd.

Na oso no vu we go ve ge sti ku la ci je, glav ni je po ka zao na cen tar. [ta je po sle uti ca lo na we ga da pre i na ~i svo ju od lu ku, bez va qa ne ar gu men ta ci je, ne znam. Po me ni, on je ele gant no pre ba cio od go vor nost na svog po mo} ni ka, a to ni je mo rao da ura di. Oni po ku {a va ju da ob ja sne da je @i gi} bio u of saj du, a pi tam se zbog ~e ga je on da iz ve den in di -

Ste `e se obru~ To mi slav Ka ra xi} pro ko men ta ri sao je i upo zo re we na kar ti za fud bal sku utak mi cu, gde se ja sno na vo di da }e na vi ja ~i Sr bi je bi ti uda qe ni sa sta di o na. Ova kva dis kri mi ni {u }a po ru ka si gur no ni je spret no na pi sa na, jer se o~i gled no mi sli lo na or ga ni zo va ne gru pe srp skih na vi ja ~a s obe le` ji ma (jed na ta kva, sa ~i we na od de se tak Ru sa i Sr ba s tran spa ren tom „Slo bo da ili smkrt“ uklo we na je u 15. mi nu tu sa sta di o na). Osta lim na vi ja ~i ma su ge ri sa no je da uklo ne obe le` ja ({a lo ve i dre so ve) i da tek on da mo gu na sta dion Le Kok are nu. Sve ovo de {a va lo se upr kos to me {to su se na {tan do vi ma pro da va li {a lo vi na ko ji ma je po lo vi na ~i ni la srp sku, a po lo vi na eston sku za sta vu!?

- Oko nas se obru~ ste `e i mo ra }e mo da po ve de mo ra ~u na i da se po za ba vi mo pi ta wem na vi ja ~a, jer je ~i we ni ca da smo do ve de ni u ne rav no pra van po lo `aj s osta li ma, ali zna mo i zbog ~e ga. \e no va je osta vi la du bok trag u UEFA – iz ja vio je Ka ra xi}.

su se ka sni je uve ri li da je bio of sjad.

Mi lan Jo va no vi} pro veo je s no vi na ri ma naj du `e.

- Sre }a nas za o bi la zi re dov no. Ne be `im ni ja od od go vor no sti, da sam po sti gao gol sve bi bi lo dru ga ~i je. Pa me ni bi vi {e no iko me zna ~i lo da sam za tre -

GEN SEK FSS ZO RAN LA KO VI]

RAZ LI ^I TO VI \E WE ME \U OR LO VI MA U VE ZI S DE [A VA WI MA NA ME ^U U ESTO NI JI

Ne sti {a va se bu ra, a sa mim tim i re ak ci je u fud bal skoj re pre zen ta ci ji Sr bi je po sle re mi ja s Esto ni jom u Ta li nu 1:1. ^i we ni ca je da su na {i igra ~i ve ro vat no naj ve }i kri vac {to ni su osvo je na tri bo da, jer da su Mi lan Jo va no vi} i Zo ran To {i} is ko ri sti li sto po stot ne {an se pri re zul ta tu 1:0 za nas sve bi bi lo re {e no.

Sli~ no vi |e we ima i pred sed nik FS Sr bi je To mi slav Ka ra xi}: - Mo ra mo da pre sta ne mo da stal no raz lo ge na {eg ne za do voq stva tra `i mo u dru gi ma, naj ~e {}e u su di ja ma. Su |e we je po me ni bi lo od li~ no, ni ~im nas Ho lan |a ni ni su o{te ti li, a of sajd kod spor nog po got ka, ko ji je po sti gao Pan te li} u na dok na di, je po sto jao. Mo ra mo da se okre ne mo sle de }im utak mi ca ma, da bu de mo sve sni da od nas sa mih i da qe sve za vi si i da sa mi, na vre me, re {a va mo sud bi nu – iz ja vio je dan po sle me ~a pred sed nik FSS. Ne ka da {wi fud bal ski su di ja, ~lan IO FSS Ra di vo je Ra ka \u ro vi} ova ko gle da na po ni {ten Pan te li }ev gol.

5 6 6 5 5 5

rek tan uda rac sa me sta oda kle je Pan te li} po sti o gao gol – re kao je \u ro vi}.

Po sma tra ju }i za jed ni~ ki TV sni mak spor nog mo men ta, ja sno je da je sig na li za ci ja po mo} nog su di je usle di la ka da je lop ta, upu }e na od Pan te li }a, pre {la gol-li ni ju. Da kle, po ka zao je za sta vi com ka cen tru, a glav ni ar bi tar je pri hva tio we go vu su ge sti ju i ru kom ta ko |e po ka zao ka cen tru, pri znav {i Sr bi ji gol.

Tek ta da na {i igra ~i po ~e li su da se ra du ju, a dvo ji ca Esto na ca kre nu la su ka po mo} nom su di ji.

Usle di la je na knad na kon sul ta ci ja i pre i na ~e we od lu ke. Zbog ~e ga, osta lo je ne ja sno!

Po sle TV snim ka ja sno je i to da Mi lan Bi {e vac ni je na ~i nio pre kr {aj, po sle ko jeg je do ma }in po sti gao gol.

- [ta to sa da vre di ka da se de si lo ta ko ka ko je ar bi tar pro ce nio. Mo ra li smo da po stig ne mo go lo ve iz {an si i ra ni je da pri ve de mo mir no me~ kra ju.

Ova ko, ima jo{ da se igra i pred na ma su tek me ~e vi od lu ke – re kao je Bi {e vac.

S. Sa vi}

sao mre `u Esto ni je - na po me nuo je La ne.

Osvr nuo se Jo va no vi} i na ono {to je pret ho di lo utak mi ci.

- Ne znam {ta je tre ba lo ne kim na {im li sto vi ma da po teg nu pri ~u o mom pre la sku u Zve zdu. Ni je bi lo ni me sto ni vre me da se pi {e o to me. Re al no je da ja za sle de }e dve go di ne ne odem nig de, a mo `da }u po sle pre sta ti da igram fud bal. [to se od no sa s no vi na ri ma ti ~e, mi slim da sam uvek bio ko rek tan, pa sto ga ne {to sli~ no ni sam o~e ki vao. Ubu du }e o~e ku jem sa mo xentlmen ski od nos. I jo{ ne {to da raz ja sni mo, u Sr bi ji sam igrao sa mo za Voj vo di nu i ja sam

PRE MI JER LI GA

na vi ja~ Voj vo di ne- re kao je Jo va no vi}.

Se lek tor Vla di mir Pe tro vi} i po sle re mi ja u Esto ni ji ne gu bi na du o pla sma nu na EP. - Za do vo qan sam ka ko smo igra li, sve je bi lo pod na {om kon tro lom, ali {ta da ra di mo ka da ni smo is ko ri sti li dva zi ce ra. Sa da je naj lak {e pro zi va ti Bi {ev ca za skri vqe ni faul, ali od to ga ne ma mo vaj de. Ja jo{ ne mo gu da ve ru jem da je svi ran of sajd pri li kom Pan te li }e vog go la. Sa da smo i da qe svi na istom od sto ja wu, a na {i me ~e vi u sep tem bru u Se ver noj Ir skoj i s Far skim Ostr vi ma i u ok to bru s Ita li jom u Be o gra du i Slo ve ni jom u go sti ma re {i }e sve di le me.

Na pi ta we zbog ~e ga je re pre zen ta ci ja pa la u igri u dru gom po lu vre me nu i po vu kla se pred na le ti ma Esto ni je, Pe tro vi} je re kao: - Ni je bio plan da se po vu ~e mo. Jed no stav no, Eston ci su po ka za li da su do bri, da ume ju da igra ju, pa su nas sa te ra li na na {u po lo vi nu. Pri mi li smo gol, ali smo i pro pu sti li dva zi ce ra.

Upr kos sve mu bi lo je ovo do sa da na {e naj bo qe iz da we od ka da sam ja na me stu se lek to ra - bez ogra de je is ta ko se lek tor.

Sa Stan ko vi }em, Kra si }em, Su bo ti }em...bi }e mo ja ~i, na da mo se i ka dra da se iz bo ri za dru go me sto u C gru pi.

Sa va Sa vi}

Vi di} me |u pet naj bo qih Ka pi ten Man ~e ster ju naj te da i srp ski re pre zen ta ti vac Ne ma wa Vi di} na la zi se me |u pet igra ~a ko ji su obe le `i li se zo nu u do sa da {wem de lu Pre mi jer li ge, pre no si „Dej li mi ror”.

No vi nar bri tan skog li sta Oli ver Holt u ko lum ni u ko joj kri ti ku je fud ba le ra Ju naj te da Na ni ja na vo di raz lo ge zbog ko jih Por tu ga lac ne mo `e da u|e u iz bor pe to ri ce naj bo qih igra ~a u Pre mi jer li gi. „Mo `da po sto je i bo qi na ~i ni da ka `em da ne }u u iz bo ru za naj bo qeg da gla sam za Na ni ja, ali ne }u da gu bim vre me da ih tra `im. Pre bih vo skom de pi li rao le |a ne go gla sao za Na ni ja. Ka da bih se moj iz bor sveo na we ga i lop tu ko ja je po sti gla pro {le se zo ne gol Li ver pu lu, od lu ~io bih se za lop tu. Da mi E{li Kol ka `e da za o kru `im Na ni ja ili da mu po slu `im za ve `be ga |a wa, utr ~ao bih u stre qa nu...”, na veo je, iz me |u osta log, Holt i do dao: „Pe to ri cu naj bo qih igra ~a ove se zo ne po mom iz bo ru su Skot Par ker, Lu ka Mo dri}, Xek Vil {ir, Ne ma wa Vi di} i Xon Te ri”.

Vi di} (29) je ove se zo ne u Pre mi jer li gi od i grao 28 utak mi ca i po sti gao ~e ti ri go la.

18

sport

~etvrtak31.mart2011.

PRI PREM NA UTAK MI CA

GO RAN STE VA NO VI], SE LEK TOR GA NE

Na vi ja ~i po seb na pri ~a

Po no ta ma Po le ta no vi }a Voj vo di na – In deks 4:0 (1:0) VE T ER N IK: FC „Vu ja din Bo {kov“, gle da la ca 250, su di ja: Br dar (No vi Sad).

Strel ci: S. No va ko vi} u 29, Po le ta no vi} u 71. i Sa la din u 78. i 86. mi nu tu. @u ti kar ton: S. No va ko vi} (Voj vo di na).

VOJ VO DI NA: Pa jo vi}, Vu ka qe vi}, Ka ran, M. No va ko vi}, Ne stor, A|u ru, Jo va no vi}, S. No va ko vi}, Ko so vi}, Na um ~ev ski, Bil bi ja. Igra li su jo{: La zo vi}, Ko si}, Po le ta no vi}, Ra do ja, Sqep ~e vi}, Sa la din, Se ni ~a nin.

IN DEKS: Bu za xi ja, Sta ki}, Kra go vi}, D. Po we vi}, M. Po we vi}, Sa vi}, ma ra vi}, Sal ka ji, Per vaz, Vu ja no vi}, \o ro vi}.

Igra li su jo{: Bi bi}, Pa {a no vi}, Spi ri do no vi}, Ko lar, Vla i sa vqe vi}, Sta ni}, Gu be re vi}, Jo vo vi}, Ra do ji ~i}, Pa vlov.

Fud ba le ri Voj vo di ne su u kom bi no va nom sa sta vu ube dqi vo sa vla da li no vo sad ski In deks, ali tek po sle bo qe igre u dru gom po lu vre me nu. In dek sov ci su go to vo sat vre me na bi li rav no pra van tak mac no vo sad skom su per li ga {u, ma da su vi {e

Momenat s utakmice Vojvodina–Indeks

pa `we obra }a li na svo ju od bra nu ne go li na po sti za we go la, a ~e ti ri pu ta su ka pi tu li ra li po sle po ~et ni~ kih gre {a ka.

Ne po seb no atrak tiv nu igru u na pa du Voj vo di ne vo de }im go lom kru ni sao je Slo bo dan No va ko vi} sre di nom pr vog de la me ~a, pre ci znim udar cem sa oko 25me ta ra i to je je di no vred no po me na iz ovog de la me ~a. Tek ka da su u{li igra ~i sa klu pe igra Vo {e do bi la je no vu di men zi ju. Sa la din je bio kon -

Fo to: F. Ba ki}

stant na pret wa ri va lu, a Po le ta no vi} i Jo va no vi} su pro bi ja li, da bi ovaj pr vi po sto gao gol i do veo do ma }i na u vo| stvo 2:0.

Po no ta ma Po le ta no vi }a igra la je Voj vo di na sve do kra ja su sre ta, a on je dva pu ta du bin skim lop ta ma pro i grao Sa la di na ko ji se po bri nuo se za ube dqi vu po be du svog ti ma.

In deks je sa mo u dva na vra ta za pre tio Pa jo vi }u, a naj bli `e po sti za wu go la bio je Vu ja no vi}.

M. R.

KU QA NI SE O[TRE ZA DUEL S RA DOM

Neo p hod ne po prav ke Pa u za u pr ven stvu do bro je do {la fud ba le ri ma Haj du ka s ob zi rom da je grip de set ko vao eki pu pa je bi la pra va mu ka sa sta vi ti tim za utak mi ce s Par -

- Pr ve rio sam igra ~e ko ji su pret hod no zbog bo le sti pa u zi ra li ko li ko su sprem nio. Za tim, u su sre tu s ^u ka ri~ kim sam `e leo da vi dim tim ko ji bi

Detaq sa susreta Hajduk – ^ukari~ki

ti za nom, In |i jom i OFK Be o gra dom. Pa u zu su Ku qa ni is ko ri sti li za kon so li da ci ju re do va, a od i gra ne su i dve pri ja teq ske utak mi ce sa ^u ka ri~ kim (3:1) i So lun cem iz Ras ti ne (4:1).

mo g ao na meg d an Ra d u. Ne k i igra ~i su bi li bo le sni, ne ki po vre |e ni, pa ni ka ko ne mo `e mo da u{ti ma mo, uslov no re ~e no, `e qe ni sa stav. Ni sam za do vo qan onim {ta su u ove dve utak mi ce igra ~i po ka za li. S

ob zi rom na to da ima mo jo{ ne ko l i k o da n a na ras p o l a g a w u na sto ja }e mo da po pra vi mo ono {to ni je bi lo do bro, da sa kri je mo sla bo sti i da pro ba mo da is ko ri sti mo i for si ra mo ono {to nam je ja ~a stra na. Ko li k o }e m o u to m e us pe ti pro tiv kva li tet ne eki pe Ra da vi d e } e m o - ka ` e tre n er Dra g o q ub Ba kva lac.

Da li je si tu a ci ja bo q a u od n o s u na sta we pre pa u ze?

- Zdrav s tve n o sta we eki pe je mno go bo qe, a i Ko va ~e v i} je od r a d io cr ve ni kar ton. Ne ki po vre |e ni igra ~i se vra }a ju kao {to je to slu ~aj sa Ka sa li com i Pe tro vi }em. U prin ci pu, bi }e mo u po zi ci ji da na pra vi mo tim ko ji }e pro ba ti da pro tiv od li~ ne eki pe Ra da na pra vi po vo qan re zul tat - is ta kao je Be kva lac. \. B. [PAN SKA PRI ME RA

Sud za bra nio {trajk

Dejan [}epanovi} i Nemawa @ari}

IZ UDRU @E WA KUL SKIH SU DI JA

Sta sa va ta len to va ni dvo jac Fud bal u kul skoj op {ti ni je lo gi~ no pre po zna tqiv po sjaj nim igra ~i ma, ali i po od li~ nim de li o ci ma prav de. Se ti mo se @ar ka Po po vi }a, Zo ra na La zi }a, Ra di sa va Ra bre no vi }a, Mi o dra ga Go gi }a... No, u po sled wih ne ko li ko go di na iz vor do brih su di ja kao da je pre su {io.

Za to i ra du je po da tak da su ne dav no dva mla da ar bi tra ste kla zva we re pu bli~ kog su di je. To su de vet na e sto go di {wi Ne ma wa @a ri} i tri go di ne sta ri ji De jan [}e pa no vi} iz Ku le. @a ri} se sa pi {taq kom dru `i tri, a [}e pa no vi} dve go di ne i za ta ko krat ko vre me su us pe li da se na met nu i da na pre du ju. Tim po vo dom kul sko udru `e we su di ja je pri re di lo pri god nu sve ~a nost na ko joj je pro mo vi sa lo re pu bli~ ki dvo jac.

- Ova kva pa `wa si gur no pri ja, ali pred nas i sta vqa oba ve zu da na sta vi mo ka ko smo do sa da su di li.^el ni ci na {e or ga ni za ci ji su u na ma pre po zna li ta le nat i na na ma je da to po ve re we i oprav da mo - re kli su @a ri} i [}e pa no vi}. \. Bo ja ni}

dnevnik

Gra |an ski sud u Ma dri du sa op {tio je da utak mi ce 30. ko la {pan ske Pri me re i 32. ko la Se gun de mo ra ju da bu du od i gra ne na red nog vi ken da. „Zva ni~ ni ka len dar tak mi ~e wa mo ra da osta ne ne pro me wen.

Na red no ko lo u Pri me ri i Se gun di mo ra da bu de od i gra no na red nog vi ken da”, na vo di se u sa op {te wu Su da u Ma dri du.

Ge ne ral na skup {ti na [pan ske fud bal ske li ge (LFP) od lu ~i la je ne dav no da pr ven stvo bu de ob u sta vqe no na ne de qu da na zbog to ga {to jo{ uvek ni je po stig nut spo ra zum sa dr `a vom u ve zi sa TV pra vi ma tak mi ~e wa. ^el ni ci Pri me re ni su us pe li da se usa gla se u ve zi sa ras po de lom nov ca od TV pra va, kao i ko li ki pro ce nat tre ba da ide klu bo vi ma. Ta ko |e, oni su od bi li mo gu} nost da se jed na utak mi ca ne deq no bes plat no pre no si na na ci o nal noj te le vi zi ji. [pan ski me di ji na vo de da se {traj k u us p ro t i v i l o {est klu bo va, a me |u wi ma Se vi qa i Vi qa re al, ali }e svi ti mo vi mo ra ju da se po vi nu ju sud skoj od lu ci.

Sr bi su za du `e ni da pi {u isto ri ju Ga ne, ma kar onu fud bal sku.

Mi lo van Ra je vac je cr ne zve zde do veo do ~e tvrt fi na la Svet skog pr ven stva u Ju `noj Afri ci, a we gov na sled nik na me stu se lek to ra Go ran Ste va no vi} do neo je re mi iz En gle ske - 1:1!

Iako je re~ o pri ja teq skoj utak mi ci, za sta nov ni ke Ga ne je ona bi la po seb no va `na, jer su du go bi li en gle ska ko lo ni ja. Za to se na tri bi na ma Vem bli ja oku pi lo vi {e od 20.000 na vi ja ~a Ga ne. En di Ke rol je do veo do ma }i na u vo| stvo u fi ni {u pr vog po lu vre me na, ali je Asa moa \an iz jed na ~io u 91. mi nu tu. Ste va no vi} je upo re dio duel u Bra za vi lu u kva li fi ka ci ja ma za Afri~ ki kup na ci ja, ko ji je Ga na do bi la pro tiv Kon ga (3:0), i pri ja teq ski me~ u Lon do nu.

- U Bra za vi lu smo bi li pod ve li kim pri ti skom, jer smo mo ra li da po be di mo ka ko bi smo pro du `i li na du u kva li fi ka ci ja ma i u to me smo us pe li. U Lon do nu smo bi li ma lo uspo re ni u pr vom po lu vre me nu, ali smo u dru gom igra li

Goran Stevanovi} zadovoqan

znat no bo qe, sa mno go en tu zi ja zma - oce nio je Ste va no vi}.

I za i sta je Ga na za i gra la od li~ no u dru gih 45 mi nu ta i za slu `e no do {la do iz jed na ~e wa.

- A na vi ja ~i... To je po seb na pri ~a. Ta kve ni sam ni ka da pre vi deo - do dao je se lek tor. On je po hva lio le vog be ka Da ni je la Opa -

rea i do dao da }e Mi kael Esi jen, ko ji ve} du `e vre me ne igra za re pre zen ta ci ju, ve ro vat no bi ti u sa sta vu za na red ni me~. U pr vom po lu vre me nu pro tiv En gle za igrao je na pa da~ Par ti za na Do mi nik Adi ja, a po sled wih po la sa ta na stu pao je i we gov sa i gra~ Prins Tej go.

VUK RA [O VI], TRE NER TE LE OP TI KA

Znam zah te ve Par ti zana Fud bal ski klub Par ti zan kre nuo je u pod mla |i va we stru~ nog ka dra ka ko bi se sa no vim ela nom br `e pri bli `io stan dar di ma ko je zah te va Evro pa. Pre sve ga, pro me ne tre ba o~e ki va ti u Te le op ti ku, fa bri ci igra ~a za pr vi tim. Jed na se ve} de si la, na me sto {e fa stru~ nog {ta ba ume sto Zvon ka Var ge do {ao je Vuk Ra {o vi}.

Ovo ni je pr vi sa mo stal ni tre ner ski po sao mla dog stru~ wa ka, Ra {o vi} je go di nu da na tre ni rao Srem iz Ja ko va, a vo dio je i mla |e ka te go ri je cr no – be lih. Sa da {wa o~e ki va wa su da se {to vi {e omla di na ca pre ba ci u pr vi tim.

- Ka da sam raz go va rao sa pred sed ni kom \u ri }em pre do ~e no mi je kao osnov ni ciq pri liv {to vi {e mo ma ka u se ni or ski po gon. To bi se iz ve lo kroz op ti mal no tak mi ~e we ka kvo je Pr va li ga, kroz si stem ko ji ne gu je pr vi tim. Da kle, ciq je da kad pre |u u pr vi tim mom ci ve} zna ju {ta ih o~e ku je, a ne da se pri -

Vuk Ra{kovi}

la go |a va ju i lu ta ju – re kao je Ra {o vi}.

Upo znat je sa zah te vim se ni ro skog po go na jer je ra dio kao asi stent Sa {i Sta no je vi }u, a pre to ga i Go ra nu Ste va no vi }u.

- Sko ro ~e ti ri go di ne bio sam sa pr vim ti mom i znam {ta on zah -

te va. Kao ne ko ko je pre to ga ra dio i sa mla |im ka te go ri ja ma ve ru jem da sam kom pe ten tan za ovaj po sao.

Sa le i ja }e mo te sno sa ra |i va ti ka ko bi {to vi {e kli na ca pri bli `i li Par ti za nu.

Tre ner Te le op ti ka na te {kom je za dat ku. Eki pu, ko ja je u ra zul tat skoj kri zi, tre ba osta vi ti u li gi, pri to me i bru si ti igra ~e za pr vi tim.

- Pr va li ga je te {ko tak mi ~e we, po seb no ako je igra te sa mla dim mom ci ma. Me |u tim, uve ren sam da ne }e mo is pa sti, a po tom ju ri ti i ci qe ve za na red nu se zo nu. Uve rem sam da }e i ne ko od kli na ca is ko ~i ti u pr vi plan – is ta kao je Vuk Ra {o vi}.

Vuk Ra {o vi} sin je biv {eg asa cr no – be lih Bran ka Ra {o vi }a, a u igra~ koj ka ri je ri na stu pao je za : Par ti zan, Sal vi ju iz So fi je (1997/8), Kri la So vje tov i Kan zas Si ti. Ro |en je u Dort mun du 1973. go di ne.

I. La za re vi}

IVI CA OSIM KRI TI KO VAO FI FA I UEFA

Ne raz u me ju bo san sku za vr zla mu Biv {i se lek tor ju go slo ven ske re pre zen ta ci je Ivi ca Osim o{tro je kri ti ko vao ~el ni ke Me |u na rod ne fud bal ske fe de ra ci je (FI FA) i Evrop ske fud bal ske uni je (UEFA) zbog ve ro vat ne su spen zi je Fud bal skog sa ve za Bo sne i Her ce go vi ne.

- Te dve or ga ni za ci je su odvo je ne od stvar no sti, od sve ta i sve ga. Je di no sma tram da bi tre ba lo da u Ni o nu i Ci ri hu stu di ra ju ma lo isto ri ju BiH pa bi im bi lo mno go lak {e da ra zu mi ju ovu bo san sku za vr zla mu - re kao je Osim.

UEFA i FI FA in si sti ra ju da Sa vez ume sto troj nog pred -

sed ni {tva ima jed nog pred sed ni ka, sa ~e tvo ro go di {wim man da tom, ali pred log Sta tu ta ko ji to pred vi |a ni je do bio po treb nu po dr {ku na sed ni ci u Sa ra je vu - po {to su „za” gla sa la 22 de le ga ta, 28 je bi lo pro tiv, dok su tro ji ca bi la uz dr `a na. UEFA je pro {log utor ka od lu ~i la da su spen du je FS BIH, ali je osta vi la mo gu} nost da se do 1. apri la, ka da od lu ka stu pa na sna gu, pi ta we pred sed ni ka re gu li {e.

Osim je do dao da sti ~e uti sak da su UEFA i FI FA na mer no raz bi le Ju go sla vi ju.

- Do bi le su ta ko {est no vih sa ve zni ka. Sa da gra de svoj auto -

Bez dlake na jeziku: Ivica Osim

ri tet na sa ve zi ma kao {to je ovaj u BiH. Kao {to bi re kao na{ na rod, „is tre sa ju ga }e na ma le„. Isto je sta we i sa biv {im SSSR jer su ta mo do bi li no ve sa ve zni ke. Bo ga mi, kad se bi ra ju or ga ni UEFA i FI FA do bro je ima ti 21 glas vi {e - za kqu ~io je Osim.

ZA VR [EN OLIM PIJ SKI STA DION U LON DO NU: Svi ra do vi na Olim pij skom sta di o nu u Lon do nu, na ko jem }e bi ti otvo re ne Olim pij ske igre 2012. go di ne, za vr {e ni su tri me se ca pre ro ka i po pred vi |e noj ce ni, bez pre ko ra ~e wa. Po sled wu tra ku trav wa ka na te ren je po lo `io biv {i sprin ter Frenk Fre de riks iz Na mi bi je, osva ja~ ~e ti ri sre br ne me da qe na Olim pij skim igra ma.

- Odr `a no je obe }a we da }e bi ti iz gra |en fan ta sti ~an obje kat. Po sla ta je, ta ko |e, sjaj na po ru ka da ova kvi pro jek ti mo gu da bu du za vr {e ni u ro ku i sa pred vi |e nim bu ye tom - re kao je Fre de riks.

Sta dion ima 80.000 se di {ta, a we go va iz grad wa ko {ta la je 486 mi li o na fun ti. Po sle Olim pij skih iga ra ka pa ci tet sta di o na bi }e sma wen na 60.000 se di {ta. Ko ri sti }e ga lon don ski fud bal ski klub Vest Hem i uz to na tom sta di o nu }e se odr `a va ti atlet ska tak mi ~e wa i kon cer ti.

SPORT

dnevnik

No vo sad ska ru ko met na jav nost ima la je pri li ku da u`i va u pra voj ru ko met noj po sla sti ci, su per li ga {kom der bi ju iz me |u Voj vo di ne @e le zni ~ar i li de ra {am pi o na ta Par ti za na. Na `a lost, kraj wi re zul tat (25:34) fe {te na Sla noj ba ri ni je po vo qi na vi ja ~e do ma }e eki pe, tim pre {to su na po lu vre me nu ima li i te ka ko raz lo ga za za do voq stvo(16:15), ne to li ko zbog sa mog vo| stva, ko li ko zbog le pr {a ve i

sva ka ko od ra zi lo na kva li et i si stem na {e igre, po go to vo u na stav ku me ~a. Mi smo se bo ri li ko li ko smo mo gli, nad i gra va li smo se u pr vih 30 mi nu ta, ima li ak ti van re zul tat, da bi smo na kon od mo ra to tal no pa li, {to je kva li tet ni ji ri val is ko ri stio. Ima li smo do sta pro ble ma da za u sta vi mo wi ho ve kon tra na pa de i pro do re po le voj stra ni, gde su r{um pra vi li Me {ter i Ili}. Po be dio je bo qi tim, a na dam se da }e mo se Par ti za nu re van {i ra ti u even tu -

Pu bli ka za de set ku Ru ko met ni der bi na Sla noj ba ri, iako se igrao rad nim da nom u ra nim ve ~e ra wim sa ti ma, is pra tio je ve li ki broj gle da la. Na vi ja ~i Voj vo di ne po lo `i li su is pit sa ~i stom de set kom, to kom svih 60 mi nu ta bi li su uz svo je qu bim ce, pa i na kon po ra za su ih na gra di li apla u zi ma. Ovo je ujed no na go ve {taj da }e Voj vo di na kao do ma }in fi nal nog tur ni ra Ku pa ima ti ve li ku po mo} iz gle da li {ta. pa met ne igre mo ma ka u cr ve no -be lim dre so vi ma.U na stav ku su sre ta sve se pre kre nu lo za 360 ste pe ni, sjaj ni do ma }i tim iz pr vog de la igrao je o~aj no u na stva ku.Cr no – be li su bi li ti ko ji su dik ti ra li tem po, a No vo sa |a ni ma kao da su se ve za le ru ke i no ge. Kul mi na ci -

al nom ufi na lu Ku pa – ka zao je Tr bo je vi}.

Gol man Stan ko Aba xi} raz lo ge po ra za vi di u jed no li~ noj igri svog ti ma u dru gom po lu vre me nu.

- Raz o ~a ran sam kraj wim re zul ta tom ko ji, uve re na sam, ne od sli ka va re a lan od nos sna ga na te re nu.

De taq s der bi ja Voj vo di na @e le zni ~ar – Par ti zan Fo to: S. [u {we vi}

ja se de si la od 45. do 53. mi nu ta ka da su go sti se ri jom 8 – 0 raz bi li i po sled wu trun ku ne iz ve sno sti oko ko na~ nog po bed ni ka.

Tre ner Voj vo di ne \u ra| Tr bo je vi} ni je za do vo qan ka ko su we go vi iza bra ni ci od i gra li dru go po lu vre me, ali upr kos to me ve ru je da }e se ova dva ti ma sre sti u fi na lu Ku pa.

- Na meg dan, sad je go to vo iz ve sno no vom {am {i o nu Sr bi je iza {li smo bez dva bit na igra ~a, Jo va no vi }a (pu kao mu sto ma~ ni mi {i}) i Su xu ma (bo le stan). To se

Par ti zan se u No vom Sa du po ka zao kao ve o ma kva li tet ri val i po tvr dio da ni je slu ~aj no na ~e lu ta be le. Do zvo li li smo da nas ri val pro sto odu va sa par ke ta ko tra ma i po lu kon tra ma. Ne shva tqi vo ma lo smo for si ra li igru po bo ko vi ma, ne go smo i{li kr zo sre di nu i ne re zon skim {u te vi ma umno go me po mo gli ri va lu da nas po ra zi ve li kom raz li kom. Ni je sra mo ta iz gu bi ti od ova kvog Par ti zan, ali bo li po raz sa ovo li ko raz li ke - is ta kao je Aba xi}.

I. Grubor

Kraj ili na sta vak se ri je Ima li su ma we od 48 sa ti ko {ar ka {i osam naj bo qih evrop skih klu bo va da se od mo re, a ve} ve ~e ras }e po no vo iza }i na par ket. Evro li ga {ko tak mi ~e we bli `i se kul mi na ci ji i iz ve sno je da }e mo po sle ~e tvr tih utak mi ca u ~e tvrt fi nal noj se ri ji do bi ti i pr ve u~e sni ke F4 tur ni ra ko ji se igra u Bar se lo ni od 6. do 8. ma ja.

Ve ~e ra {wi pro gram Ma ka bi - Ka ha La bo ral 20.45 PAO - Bar se lo na 20.45 Va len si ja - Real 20.45 Sijena - Olim pi ja kos 21.00 Uko li ko bi smo se ba vi li prog no za ma, naj bli `i va |e wu vi ze za za vr {ni tur nir Evro li ge su ko {ar ka {i Ma ka bi ja. Oni vo de u me ~e vi ma s Ka hom La bo ral sa 2:1 u po be da ma i ve ~e ras }e ima ti je din stve nu pri li ku da za vr {e se ri ju i is pu ne ciq za cr tan pred po ~e tak se zo ne. Iako su [pan ci ne pred vi di va eki pa, ~i ni se da ovog pu ta pred so bom ima ju iz u zet no te `ak iza zov, od no sno da }e ih po raz na svom te re nu u dru gom me ~u sku po ko {ta ti. Ipak, ~e tvrt fi na le Evro li ge je iz u zet no iz jed na ~e no i ni je ne mo gu }e da se Te le to vi} i dru {tvo raz go ro pa de u No ki ja Are ni i iz bo re maj sto ri cu, pa se ni mi ne }e mo za le ta ti u prog no za ma.

Ko li ko je ne za hval no ba vi ti se onim „{ta bi bi lo - kad bi bi lo”, po ka zu je pri mer okr {a ja iz me |u Mon te pa ski ja i Olim pi ja ko sa. Ko je mo gao i da na slu ti po sle pr ve utak mi ce ko ju su Pi rej ci do bi li 89:41, da }e ve} po sle tre }eg me ~a skor bi ti na stra ni Ita li ja na? A oni su ko {ar ka {ki vas kr sli, do ka za li da su eki pa do stoj na mak si mal nog po {to va wa i sa da ima ju je din stve nu pri li ku da se (ne)o~e ki va no na |u na faj nal-fo ru. I jo{ ne {to: u tre }em me ~u do bi li su ma e stral nog Mar ka Ja ri }a, ko -

Pr vi me~: Dru gi me~: Tre }i me~:

70:76.

83:81.

81:60.

Bo ri sla vi dve zlat ne me da qe

Na {i sto no te ni se ri u Ita li ji

ma qa. Na {i sto no te ni se ri su osvo ji li tri po je di na~ ne i dve ekip ne me da qe. U po je di na~ noj kon ku ren ci ji Bo ri sla va Pe ri} Ran ko vi} osvo ji la je zlat no od li~ je, Zlat ko Ke sler sre br no, a

Ra dost igra ~a Pa na ti na i ko sa u uto rak uve ~e

ji je od i grao su sret za pam }e we i na go ve stio da jo{ ni je re kao sve u ko {ar ci. Bi }e, da kle, va tre ve ~e ras u Si je ni, jer Olim pi ja kos se si gur no ne }e pre da ti, ve} }e tim Du {an Iv ko vi }a pro ba ti da vra ti se ri ju u Ati nu i, u maj sto ri ci, iz va di vi zu za Bra se lo nu.

Va len si ja je na pra vi la ve li ku stvar po be dom u Ma dri du i ~i ni lo se ka ko }e Pe {i }ev tim po sta ti jed no od naj pri jat ni jih iz ne na |e wa ovo go di {we Evro li ge. Me |u tim, kra qev ski klub je ve li ~i nu do ka zao vra }a wem brej ka na go sto va wu i sa da ima pri li ku da u Va len si ji za vr {i pri ~u u ~e tvrt fi na lu. Du {ko Sa va no vi} i we go vi sa i gra ~i, s dru ge stra ne, po ku {a }e da osta nu u igri i da, u even tu al nom pe tom me ~u u Ma dri du, na ~i ne (ne)mo gu }e.

Po sla sti cu smo, na mer no, osta vi li za kraj. Du e li Pa na ti na i ko -

sa i Bar se lo ne po sta ju an to lo gij ski ka da je evrop ska ko {ar ka u pi ta wu, pa ni ova ~e tvrt fi nal na se ri ja ne iz la zi iz tog kli {ea.

PAO je ura dio sja jan po sao u dru gom me ~u u Bar se lo ni, ka da je na pra vio brejk i od u zeo pred nost do ma }eg te re na Ka ta lon ci ma, ali tu po sao ni ka ko ni je bio za vr {en.

Ati wa ni su u uto rak uve ~e na pra vi li jo{ je dan xi nov ski ko rak ka za vr {nom tur ni ru i sa da ih „sa mo” jo{ jed na po be da de li od sjaj nog do me ta. Ovo „sa mo” mo `da bi osta lo bez na vod ni ka da je re~ o ne kom dru gom ri va lu Ob ra do vi }e ve eki pe, ali ka ko se na spram Di ja man ti di sa, Ni ko la sa, Ba ti sta, Car ca ri sa i osta lih u ze le nim dre so vi ma na la ze ak tu el ni {am pi o ni Evro pe, bi lo bi neo zbiq no ola ko ot pi si va ti Bar se lo nu. Ve ~e ras }e OAKA dvo ra na po no vo bi ti is pu we na do po sled weg me -

sta, na vi ja ~i }e po no vo bi ti je dan od adu ta Ati wa na, a ho }e li do ma }in sve to is ko ri sti ti - osta je nam da vi di mo. Bar se lo na je do ma }in F4 tur ni ra Evro li ge i eli mi na ci ja u ~e tvrt fi na lu bi la bi te `ak uda rac za na vi ja ~e ovog klu ba.

Ima li, me |u tim, tim tre ne ra ]a vi ja Pa skva la do voq no sna ge da sru {i gr~ kog {am pi o na na we go vom te re nu, pi ta we je na ko je te {ko mo `e mo da po nu di mo od go vor.

Ako je su di ti po su sre ti ma ova dva gi gan ta u po sled wih ne ko li ko se zo na, od go vor bi bio po tvr dan.

Ipak, ne tre ba za bo ra vi ti da je ov de re~ o se ri ji me ~e va, da su igra ~i ve} umor ni i da sa mo ni jan se de le dve mo} ne eki pe. Sit ni ca za ti li ~as mo `e da pre o kre ne smer pu to va wa ka za vr {noj pri red bi Evro li ge, pa se prog no za ma, ipak, ne }e mo ba vi ti.

A. Predojevi}

^e tvrt fi nal na se ri ja Makabi - Kaha Laboral 2:1

STONOTENISKI SVETSKI KUP ZA OSOBE SA INVALIDITETOM

U ita li jan skom gra du Lig na nu odr `an je dru gi Svet ski kup u sto nom te ni su za oso be sa in va li di te tom, uz u~e {}e 340 tak mi ~a ra iz tri de se tak ze -

19

VE^ERAS ^ETVRTI ME^EVI U ^ETVRTFINALU EVROLIGE

UZ DERBI VOJVODINA–PARTIZAN

Od sja ja do o~a ja

~etvrtak31.mart2011.

Na da Ma ti} bron za no. U ekip nom de lu Bo ri sla va Pe ri} - Ran ko vi} i Na da Ma ti} osvo ji le su zla to, a Zo ri ca Po pa di} u pa ru sa Ita li jan kom Sa kom bron zu.

G. M.

Panatinaikos - Barselona 2:1 Pr vi me~: Dru gi me~: Tre }i me~:

82:83.

75:71.

76:74.

Valensija - Real 1:2 Pr vi me~: Dru gi me~: Tre }i me~:

71:65.

81:75.

66:75.

Montepaski - Olimpijakos 2:1 Pr vi me~: Dru gi me~: Tre }i me~:

41:89.

82:65.

81:72.

MARKO JARI], MVP TRE]EG KOLA

Uklo pio sam se, sre }an sam Mar ko Ja ri} bio je naj za slu `ni ji za po be du Mon te pa ski ja nad Olim pi ja ko som u tre }em me ~u ~e tvrt fi na la Evro li ge, ali je u iz ja vi po sle me ~a is ta kao ko lek tiv.

- Ima mo ve o ma ta len to van tim, ima mo 14 igra ~a i na sva koj utak mi ci ne ko mo `e da po stig ne 20 po e na. Ni ko od nas ne `e li da se vra }a u Ati nu, ali bi }e ve o ma te {ko u ~e tvr tom me ~u. Ja se ose }am do bro, us peo sam da se po ste pe no uklo pim u tim i za i sta sam sre }an - re kao je Ja ri}.

Srp ski in ter na ci o na lac je me~ za vr {io sa 24 po e na (8-8 za dva, 2-3 za tri, 2-2 slo bod na ba ca wa), 4 sko ka i in dek som 27, pa je ta ko za jed no sa cen trom Re a la Fi {e rom MVP tre }ih me ~e va.

Tre ner Mon te pa ski ja Si mo ne Pja ni |a ni re kao je da je we gov tim od i grao od li~ no i do dao: - Igra li smo tim ski. Si tu a ci ja se sa da ne me wa mno go, ali ima mo do bru {an su da pro |e no da qe. Pri nu |e ni smo da uvek na |e mo ne kog no vog igra ~a ko ji }e da no si igru i da ta ko pa ri ra mo Olim pi ja ko su. U sle de }oj utak mi ci mo ra mo da osta ne mo mir ni, da ne `u ri mo pre vi {e, ali i da ulo `i mo do dat ni na por ka ko bi smo sla vi li.

Du {an Iv ko vi}, tre ner Olim pi ja ko sa, sma tra da je Si je na za slu `i la po be du.

Mar ko Ja ri} (Si je na) u ak ci ji

- Bi li su bo qi, a na{ glav ni pro blem su iz gu bqe ne lop te, ~ak 20. Mo ji igra ~i bi li su pod pri ti skom zbog do bre od bra ne ri va la. Sve tri utak mi ce bi le su ~ud ne, sa uspo ni ma i pa do vi ma. Mi slim da Si je na u pr vom me ~u ni je bi la sprem na psi ho -

lo {ki jer im je ne do sta jao Ka u- ke nas, a mo ra li su i da vra }a ju opo ra vqe nog Me kej le ba u si stem. U dru gom me ~u su bi li mo ti vi sa ni ji i bi lo je te {ko da ob ja sni mo gr~ kim me di jim da ni smo iz gu bi li od sla bog ti ma - re kao je Iv ko vi}.

20

kULTURA

~etvrtak31.mart2011.

dnevnik

ОБЈАВЉЕНИ РЕЗУЛТАТИ КОНКУРСА ПОКРАЈИНСКОГ СЕКРЕТАРИЈАТА ЗА КУЛТУРУ ЗА СУФИНАНСИРАЊЕ МАНИФЕСТАЦИЈА ОД ПОКРАЈИНСКОГ ЗНАЧАЈА

„Егзиту” 29,6 милиона динара, „Синема ситију” 15,7

Из представе „Кад сам био мртав”

СЛОВЕНСКО НАРОДНО ГЛЕДАЛИШЧЕ ИЗ ЉУБЉАНЕ ГОСТОВАЛО У НОВОМ САДУ

Маестрални глумци у бурлесци Словенско народно гледалишче из Љубљане ових дана гостовало је у Новом Саду с две представе које је понудило овдашњој публици. Новосађани су само могли да уживају гледајући четири маестрална глумца у бурлескној представи „Кад сам био мртав“ Ернста Лубича, у режији Диега де Бреа, изведеној на сцени Новосадског позоришта / Ујвидеки синхаз. Представа је, изнад свих очекивања, оставила из-

ванредан утисак захваљујући Алојзу Светеу, Јанезу Шкофу, Јернеју Шугману и Борису Михаљу, који су глумили и мушке и женске ликове, у фуриозном ритму ове приче препуне духовитости, али и ироније. Представу „Платонов“ Чехова, у режији Вита Тауфера, Словенско народно гледалишче извело је на сцени Српског народног позоришта. Ова велика ансамбл представа окупила је бројне

глумце, међу којима су: Наташа Барбара Грачнер, Марко Мандић, Алеш Валич, Том Бан, Саша Табаковић, Андреј Нахтигал, Бојан Емершич, Валтер Драган, Иво Бан и други. С обе ове представе, Словенско народно гледалишче из Љубљане гостује и у Београду, у Југословенском драмском позоришту. Јуче је изведена представа „Кад сам био мртав“ , а вечерас ће „Платонов“. Н. П-ј.

Фестивали „Егзит“ и „Синема сити“ и ове године добијају највише пара од Покрајинског секретаријата за културу, судећи по резултатима Конкурса за суфинансирање манифестација од покрајинског значаја за 2011, објављеном на сајту овог секретаријата. „Егзит“, кога иначе није било на списку оних који су прошле године добили новац на овом конкурсу, сада је учествовао и добио 29,6 милиона динара, што је највећа додељена сума на овогодишњем конкурсу, коју је, као и остале, по утврђеним одредбама одобрио секретар Покрајинског секретаријата за културу Милорад Ђурић, на предлог конкурсне комисије која, нажалост, није наведена. Отприлике пола тог износа, то јест 15, 7 милиона динара додељено је филмском фестивалу „Синема сити“, који је прошле године располагао с округлих 16 милиона динара с овог конкурса. Тако су и неки други корисници ових средстава, а ради се о онима на врху листе по износима, добили приближно исте своте као и прошле године. Међутим, приметно је и да је укупна сума новца с прошлогодишњих 73,7

повећана на 102,3 милиона динара, а да је истовремено са 50 на 34 смањен број оних који су новац добили на овогодишњем конкурсу, што би значило да су просечни додељени износи већи него прошле године. Међутим, „Фокус фондација“ је за манифестацију „Суботица – град фестивала“ добила 200.000 мање него прошле године, односно 5, 6 милиона динара, а Музичка омладина Новог Сада за Новосадске музичке свечаности 100.000 динара мање него прошле године, односно 2,3 милиона динара. Асоцијација гитариста Војводине за Војвођански фестивал класичне гитаре такође добија незнатно умањен износ, односно 1,4 милион динара, колико и Друштво књижевника Војводине за Међународни новосадски књижевни фестивал. Удружење композитора Војводине на овом конкурсу добија милион динара за фестивал „Златна тамбурица“ (100.000 динара мање него прошле године), а осталих тридесетак износа је у распону од 70.000 до 900.000 динара. Чини се да је Заједници професионалних позоришта Војводине

највише умањен износ који је по овом основу добила за Фестивал професионалних позоришта Војводине. Прошле године јој је додељен 1,9 милион динара, а ове 900.000 динара. Занимљиво је и да ове године на списку оних који су прошли на конкурсу нема, примера ради, Стеријиног позорја, Брод театра, Културног центра Новог Сада, (односно „Инфанта“ и Џез фестивала), суботичког Отвореног универзитета (односно Филмског фестивала на Палићу), што не значи да њима неће бити додељен новац на неком другом конкурсу, или на неки други начин. Наиме, засад су само објављени резултати конкурса за манифестације од покрајинског значаја, као и за област заштите културног наслеђа, затим за поправке и одржавања зграда, као и набавке опреме и нематеријалне имовине установа културе. Још нису објављени резултати конкурса овог секретаријата за финансирање програма од покрајинског значаја, на којем би можда требало тражити неке од поменутих институција, односно манифестација. Н. Пејчић

НA ФЕСТИВАЛУ ПОСВЕЋЕНОМ СЛАВНОМ КОМЕДИОГРАФУ

ДОКУМЕНТАРНА ПРОЗА

Нушићева награда Олги Одановић-Петровић

Великани урбаног Београда

Традиционална културна манифестација „Нушићеви дани”, која обухвата и позоришни фестивал посвећен комедиографском делу Бранислава Нушића (18641938), биће одржана од 4. до 17. априла у Смедереву. У главном програму биће изведено шест представа у избору театролога Драгане Чолић Биљановски, која је рекла да ће публика поред домаћих бити у прилици да погледа и две представе позоришта из региона. Фестивал ће 11. априла отворити драмски писац Стеван Копривица, а потом ће бити изведена и прва такмичарска представа - „Пут око света” Бранислава Нушића, у режији Југа Радивојевића, рађена у продукцији Крушевачког позоришта и Фестивала „Дани комедије” из Јагодине. За награде такмичиће се и

Народно позориште из Тузле сa Нушићевом „Госпођом министарком” у поставци Сулејмана Купусовића, као и ансамбл Народног позоришта из Битоља са Нушићевим „Покојником” у режији Љупча Георгијевског. У главном програму биће изведене и две представе Установе културе „Вук Караџић” из Београда

- „ПР или Потпуно Расуло” Небојше Ромчевића, у режији Егона Савина и „Звездарске звездице” у режији Горице Поповић. Биће изведена и нова комедија Душана Ковачевића „Живот у тесним ципелама - Порнографија живота и смрти”, у продукцији београдског Звездара театра. Добитница Нушићеве награде за животно дело ове године је глумица Олга Одановић Петровић, док је Егон Савин добитник новоустановљеног признања, Нушићеве статуете за редитељски рад. Последње вечери биће уручене и награде стручног жирија и публике за најбољу представу. У жирију су позоришни критичар Мухарем Первић , глумица Љиљана Благојевић и професор књижевности Драгослав Бата Мандић.

ПОСТХУМНО ПРИРЕЂЕНА МОНОГРАФИЈА О РАНКУ МУНИТИЋУ

Филмски пријатељи и пријатељ филма На 58. Београдском фестивалу документарног и краткометражног филма jуче је представљена монографија посвећена Ранку Мунитићу (1943-2009), овогодишњем добитнику, постхумно, награде за животно дело, која је уручена његовој супрузи Зорици Мунитић синоћ на свечаном отварању фестивала у Дому омладине. Књигу о филмском критичару, теоретичару и телевизијском аутору Мунитићу под насловом „Филмски пријатељи и пријатељ филма” приредио је Владимир Лазаревић. Уметнички директор фестивала Јанко Баљак истакао је да је Мунитић оставио дубок траг у нашој култури кроз анализе кинематографије, многобројне књиге и телевизијске портрете глумаца и редитеља бивше Југославије у чак стотинак емисија. Он је указао да је, на жалост, доста тога загубљено или расуто по приватним колекцијама. ”Настојимо да све то реконструишемо као баштину ју-кинематографије. Смисао ове награде је да се у фокус стави потреба да

се та грађа спасе и систематизује”, казао је Баљак. Драмска ауторка Зорица Мунитић је изјавила да „већ две године чека да се Ранкова документација среди” и да је спремна да у том циљу остави Југословенској кинотеци њихов стан (у улици Светозара Марковића).Према њеним речима, ту би било места за библиотеку и видеотеку које би могли да користе будући истраживачи. Она је истакла да је у монографији штампан и Мунитићев последњи текст „Питање филмске критике”, који је припремио за посебну књигу, али до сада није био објављен. Како се оцењује у уводу монографије, Мунитић је оставио рукопис те књиге као завештање, са осећањем за неспорне вредности у сфери филмске мисли, а будући истраживачи и теоретичари филмског наслеђа биће му посебно захвални на систематском обликовању архивског материјала расутог по часописима још од раних 20-их година прошлог века. (Танјуг)

Савез јеврејских општина Србије већ деценијама расписује конкурс за радове са јеврејском тематиком. Тако је 2009. прву награду добио рукопис Радивоја Давидовића „Од Давича до Челебоновића-Улице београдских Јевреја”. А београдска „Чигоја штампа” недавно је објавила књигу под истим насловом. Аутор је описао историјат настанка београдских улица од 19. века до данашњих дана, са нагласком на јеврејске називе. Данас наш главни град има преко осам хиљада улица, а седамнаест је названо по именима знаменитих Јевреја, који су, углавном, живели у Београду. За сваког од њих, Давидовић је написао биографију. То су личности које су оставиле драгоцен, неизбрисив траг у српској култури, науци, политици, историји уопште. Помињемо само неке: Данило Киш, Станислав Винавер, Хуго Клајн, Оскар Давичо, Ели Финци, Геца Кон, Рахела Ферари, Марко Челебоновић, Леон Коен, Моша Пијаде, Алекса Челебоновић, Браћа Барух. Без њих тешко може да се замисли савремена српска култура.Књига је енциклопедијског карактера, илустрова-

на је портретима личности којима се бави, улица и планова града Београда где се те улице налазе. Аутор пажљиво прати честе, ратовима и превратима изазване промене назива београдских улица. Уз сваку, која носи име неког знаменитог Јеврејина, дати су и сви ранији називи, што је вредан документ. Ова књига се може читати и као историја урбанизације Београда, јер први званични називи београдских сокака потичу тек од половине 19. века. Филип Давид, члан жирија који је наградио Давидовићев рукопис, потоњу књигу „Од Давича до Челебоновића- Улице београдских Јевреја”, наводи у образложењу:-У немирној и не увек складној историји српско-јеврејских односа, поред повремених неспоразума, углавном из економских разлога, међусобни утицаји и прожимања дали су плодоносне резултате, о чему најбољи доказ дају управо оне личности јеврејског порекла који су своје биографије, своје деловање дубоко

уткали у српску културу. О томе сведоче називи бројних београдских улица, о томе, уосталом сведочи и ова књига. Радивоје Давидовић (1954) живи у Београду, бави се публицистиком и новинарством. Р. Лотина

ПРЕВЕДЕНЕ ДВЕ НОВЕ КЊИГЕ ПОЗНАТИХ ИТАЛИЈАНСКИХ ПИСАЦА

Барико и Табуки у „Паидеји” Издавачка кућа „Паидеиа” представила је две нове књиге италијанских писаца које је управо објавила - приче „Време брзо стари” Антони-

Антонио Табуки

ја Табукија у преводу Елизабет Васиљевић и Ане Србиновић и књигу „Варвари” Алесандра Барика у преводу Србиновићеве. Књига „Време брзо стари” је ново дело Табукија којим се овај писац, добро познат нашим читаоцима, враћа причи, казала је Васиљевићева и додала да у девет прича, колико дело садржи, Табуки отвара тему сећања, односно неумољивог протицања времена које карактери-

ше кружно, готово магијско виђење људског постојања. ”Приче су смештене на подручје Европе, од Берлина до Истанбула, од Варшаве па до Крита, од Аушвица до Букурешта, а ово путовање подсећа на кључне епизоде историје 20. века, као што су совјетска окупација Мађарске или шпијунске активности Штазија, страхотне тајне обавештајне службе бивше Источне Немачке, казала је она. Навела је да су личности прича, у поодмаклим годинама када човек обично прави свој „животни биланс”, када се обично и дешава да, са протоком времена, оно ружно и лоше што је проживљено постаје лепше у односу на оно што се живи или што долази. Неки ликови, рекла је Васиљевићева, засновани су на животу људи који постоје, чиме се причи додатно даје снага аутентичности. Књига „Варвари” Барика има поднаслов „Оглед о преображају” и садржи 30 наставака текста који

је Барико сукцесивно објављивао током 2006. године у италијанском листу „Република”. Наставци су у књизи прештампани у изворном облику, уз минималне исправке, јер је писац желео да текст остане онакав какав је био првобитно, са свим слабостима, исхитреношћу и „неприкривеним варварским одликама”. Насловом „Варвари”, како је казала Србиновићева, Барико је же-

Алесандро Барико

лео да обједини своје покушаје у дефинисању и објашњењу феномена који многи данас доживљавају са зебњом и као апокалипсу, а који се једноставно може сажети у рече-

ници: „Долазе варвари”. Да ли је, пита се славни италијански писац, свака непозната, нова појава у цивилизацији варварство или преображај цивилизације? Треба ли се увек бојати или треба бити отворен и покушати да се ухвати, односно пронађе онај „квалитативни скок” ако он, иоле, у тој промени постоји. Последњи есеј Барико је написао на Кинеском зиду који је, у време када је зидан, требало да буде одбрана кинеског царства од варвара. Зид, наравно, није спасио кинеско царство од пропасти, а Барико својим симболичним чином посете Кинеском зиду, у ствари, поручује да „не треба градити зидове, већ разумети тај преображај”. Генерални директор „Паидеје” Петар Живадиновић рекао је да су, историјски гледано, сада варвари они који су у срцу данашње цивилизације.Због тога, Барикова књига есеја може бити и подстицајна за шире, поновно, подсећање на целокупну историју цивилизације.

(Taнјуг)

RePORTA@e

dnevnik

~etvrtak31.mart2011.

21

UTI CAj EGI PAT SKE „jA SMIN RE VO LU CI jE“ NA PO SLO VA WE SOM BOR SKOG BU VQA KA

Ku pi sto li sta da po za di bli sta Ono mad, dok se u Sr bi ji zna lo {ta je vlast a {ta opo zi ci ja, dok se ni smo po no vo isto rij ski iz mi ri li, la ju }i u jed nom tad ozbiq nom opo zi ci o nom ma ga zi nu o o~e vi ma i ~e di ma jo gurt re vo lu ci je, za ra dih ot kaz u ni {ta ma we ozbiq nom, ta ko re }i dr `av nom dnev nom li stu. Kao sva kom ~e sti -

vqa ku, tzv. „si voj zo ni”. Od, is po sta vi lo se pot pu no bez raz lo `no, in spek ci ja ma pre stra {e nog po ~et ni ka u ovoj pro pul ziv noj pri vred noj gra ni SR Ju ge, ko ji se i sam {ver co vao na tre nut no upra `we noj te zgi pre pro da ju }i tur sko-bu gar ske ga }e ku pqe ne na onom ve }em, su bo ti~ kom, bu vqa ku,

Po navici, prodavci dolaze i uzaludno ~ekaju}i mu{terije otvaraju tezge tek da imaju sa kim da kukaju na dr`avu, qude, sre}u i boga.

I popiju kafu tri u jedan, „po pija~arski”.

Od tri soca kuva se jedna nova tom in te lek tu al cu tog do ba, ni je mi pre o sta lo ni {ta dru go do da se na kon bez u spe {nog tra `e wa na me {te wa u sme }ar skoj slu `bi som bor skoj i wi ho voj {in ter skoj is po sta vi, „sa mo za po slim” na bu -

do gu rah do ugled nog {ver ce ra ori gi nal nih dre so va „fa bri que in Chin”, na {ih fud bal skih i ko {ar ka {kih re pre zen ta ci ja. Ra {i rih se po tri te zge u vla sni {tvu, ro ba pr vo kla sna, di rekt iz So fi je, sa

Pro {i rio se asor ti man, dra sti~ no

Li Van gom se do go va ra{ o~as po sla, {tam pa ime na na {ih spor ti sta i na }i ri li ci, ne pe gla{, ne pe re{, sin te ti ka qu ta, bra le moj.

Pri ~a Mi lu tin, sa oni jeh br da Mi lu tin, mr ~o sa br da oni jeh, eks pert za Lo real i mo ju [a u mu, ma her za ori gi nal ni pa zo va~ ki „Hu go Bos” par fem ski pro gram, spao na ne ko li ko „@i le to vih“ pro iz vo da i ku ka {to vi {e ni |e do vi ne ~e „Pi tra lon“ i `i le te ko ji su me po sled wi put „kla li”, jo{ dok je Ti to pri mao {ta fe tu.

- A, ne ma ti na rod pa ra, ja dan. Usmr |e li smo se k’a dr `a va i k’a na rod - kao da je pro ra dio vre me plov kod Mi lu ti na. - Ni ko ti o|e `iv ne ra di, bi je li di nar ne mo `e{ ufa tit, to li ka si ro ti wa uda ri la. Naj bo qe pro la zi onaj ma li sa ta ri gu zom. Mo ra na rod ~i we ti ono {to se ne pri li ~i ni iz go vo rit, pri }e ra lo ga. A ne pla }a ni te zgu k’a mi - le le ~e biv {i pro fe sor ko me je, ako se do bro se }am, 2011. go di na dva de se ta ju bi lar na ka ko ra di za ovom, ume sto {kol skom, ka te drom.

De ca se po ma mi la, u tro {ak ro di te qe, ba be i tet ke uda va ~e ba ca ju, fir ma ra di sve u {esn’est, je di ni pro blem bio da na va tam ku ma za li~ nu kar tu ka ko bi po tvr dio moj ko mi si o ni sta tus rad we. Na {lo mu se 500-600 dre so va po ku }i, osta lo od ve li kog spre ma wa, pa me ni pre pu stio da ih pro dam.

Eeee, ta ko se to po slu je. On da do {la na {a de mo krat ska re vo lu ci ja i ja se oda zvah ape lu ote ~e stva, te pre |oh u le gal ne okvi re. Ras pro dah dre so ve i uhva tih se ozbiq nog no vi nar skog po sla. Tek da me `e qa mi ne, svra }am po sled wih de se tak go di na, ne {to da pa za rim, ko le ga ma po ve }am pa zar i s’ no gu po je dem ne za bo rav nu pqe sku sa de cent nom aro mom ku ca i ma ca. Ve li ko zi dar sko oba {ka.

Odoh i pre ne ki dan, vi dim pro re di lo se to, bra }a la moj, ne sta te zgi kao da ih ni ka da ni je ni bi lo. Sve ru pe u re do vi ma li mom op {i ve nih hra ni te qi ca ve ~i tih gu bit ni ka, da li ra ta i ne prav de no na met nu tih sank ci ja, da li

Bi }e pro fi ta, sve dok ima pe ca ro {a

tran zi ci je. Ne gde se po nu da pro re di la, ne gde ~ak i po ve }a la.

Sa mo ma li na }o {ku br zo po te zno sma wu je pra vo br do to a let pa pi ra, na rod pa za ri kao da je xa be.

Mo `da to me do pri no si i adver taj zing ko ga se ne bi po sti deo ni „Mek Kejn i Erik son”. De re se da mu sve `i le po vra tu iska ~u: „Sto li sta, da ti du pe bli sta, na va li na ro de.” Efekt no, ne ma {ta.

Pro bi jem se kroz go mi lu, ko ja o~i gled no ne ma pro ble ma sa op sti pa ci jom, do ne gda we te zgi ce sa tur skim {te ke ri ma i osta lim elek tro-espa pom. Sve se raz gra na lo i do gra di lo u ta ko re }i objekt ~vr ste grad we. Ima sve ga, od so lar nih fe we ra, pre ko PGP ka blo va, si ja li~ nih gr la i kli ma ure |a ja do CD ple je ra mo del „Ge to, bra te, ge to”. I ko le ga sa „pa muk” {tan da pro {i rio rad wu na u{trb onih ma we sna la `qi vi jih u evro-ko mu ni ka ci ji sa bu gar skim ca ri ni ci ma, jes’ ga ur ni sa la „ja smin“ re vo lu ci ja u Egip tu, oda kle do la zi naj bo qi i naj jef ti ni ji pa -

muk, ali tvr di da do la zi sve na svo je i ku ne se u El Ba ra de i ja. E sad, ako ne ki ta li ba ni do |u na vlast, kaj le ra bo ta... Pi tam ga {ta je sa Bar bom, qu de ska rom od 2,15, gla ve kao „Sput wik“ sa sve Laj kom unu tra, {to je go di na ma kao fi li gran „tan kim pr sti }i ma” na ru ka ma ve li ~i ne lo pa te Ali je Si ro ta no vi }a {i rio ~ip ka sti ve{ sa rol krag nom pred som bor skim sna {a ma `eq nim no ve mo de.

Ka `u, oti {ao u pen zi ju. Do ja di lo mu da se mr zne, ki sne i oka pa va na pri pe ci za tep si ju ri be. Do bro ide i Du le tu, sit nom pro dav cu pe ca ro {ke opre me, ma ma ca, ba te ri ja i izo lir tra ke sva ke fe le. „[i ma no” iz ba cio no ve ma {i ni ce, pa dok se to ne is ko pi ra i do |e iz Ki ne, mla dost da ti pro |e. Osta li? Po na vi ci do la ze, uza lud no ~e ka ju }i mu {te ri je otva ra ju te zge tek da ima ju s kim da ku ka ju na dr `a vu, qu de, sre }u i bo ga. I po pi ju ka fu tri u je dan „po pi ja ~ar ski”.

Od tri so ca ku va se jed na „no va„.

Mi li} Mi qe no vi}

SA MO VUL KAN SKA PRA [I NA SA ISLAN DA MO @E SPRE ^I TI GO STE KO VA ^I CE

Na {ved skom asta lu ba nat ske {pe ci je U Ko va ~i cu, pre sto ni cu na iv ne umet no sti se od pre dve i po go di ne ne do la zi sa mo zbog ostva re wa svet ski ~u ve nih sli ka ra. Je ste da me snu Ga l e r i j u go d i { we po s e t i 20.000 qu di, pa us put obi |e et no i dru ge po stav ke obli `weg Uz di na, Pa di ne, Cre pa je, De b e q a ~ e i Put n i k o v a, mu zej ski kom pleks po sve }en ~u v e n om na u ~ n i k u Mi h aj l u Pu pi nu ho do ~a sti u Idvo ru 10.000 po se ti la ca, ali sve vi {e tu ri sta do la zi u Ko va ~i cu ra di se mi na ra i vel nes pro gra m a Po s lov n o-re k re a t iv nog cen tru „Re laks”. Da se iz gra di “is pr si li” su se op {ti na i Fond za ka pi tal na ula ga wa Voj vo di ne sa oko 80 od sto nov ca.

- Po ka za la se do brom ide ja da go ste ko ji do la ze u ga le ri je i Pu pi nov mu zej, ne bu du kod nas sa mo sat-dva, ve} da ih

- is ti ~e di rek tor „Re lak sa” [an dor Ma ta no vi~. „Re laks” ras po la `e za 105 le `a ja u kon for nim apart ma ni ma, pa je la ne bi lo oko 8.900 no }e wa, za pe ti nu vi {e ne go 2009. So lid no se ko ri sti i pe de se tak kre ve ta u so ba ma pri vat nog sme {ta ja, pa je ko va ~i~ ka op{tinа la ne ima la oko 15.000 no }e wa. Tu ri sti~ ki po sle ni ci sma tra ju da bi bi lo jo{ bo qa, sa mo da ni je kri ze, ali zbog vul kan ske pra{inе sa Islan da, na me |u na rod ni skup ne u r op s i h i j a t a r a od pri j a vqe nih 150 u~e sni ka iz 27 ze ma qa, po lo vi na ni je mo gla do }i zbog ot ka za nih le to va.

- La ne se ~e sto vre me kva ri lo, uda ri olu ja ba{ pet kom i sve po kva ri za vi kend, kad je po se ta naj ve }a – vaj ka se Ma ta no vi~. - Sme {taj u „Re lak su„ do sta ko ri ste гости razniх se mi na ra, ima mo dve sa le, a tru -

Ba zen da ga po `e li i Mi lo rad ^a vi}

za dr `i mo ko ji dan, kad ve} ima mo {ta po nu di ti. Po go to vu gur ma ni mo gu u`i va ti u obi q u spe c i j a l i t e t a voj v o |an ske, srp ske, ma |ar ske, slo va~ ke i ru mun ske ku hi we. Raz mi {qa mo da ume sto uvre `e nog na zi va {ved ski sto usko ro uve de mo „ba nat sku tr pe zu”

[an dor Ma ta no vi~

ima lo je po dr {ku op {tin ske ka se za po kri va we de la ma te ri jal nih tro {ko va, ali je od No ve go di ne pre pu {te no tr `i {tu.

Je la le pa kao da su na sli ka na

di mo se da mak si mal no svi ma izа|emo u su sret, da bi nam do {li i dru gi put. Naj vi {e se osla wa mo na kon gre sni i vel nes tu ri zam, jer ima mo ba{ od li~ ne uslo ve.

Ko va ~i ca je „Re laks” osno va la kao jav no pred u ze }e, po sle iz grad we dve i po go di ne

- Ima mo mla de qu de u me nax men tu, sa pu no vo qe i ela na, pa ve ru jem da mo `e mo uspe {no po slo va ti i bez sub ven ci ja - op ti mi sta je Ma ta no vi~ Naj vi {e go sti ju, oko 80 od sto, je iz Be o gra da, ko ji nam je sa da uda q en oko 50 ki l o m e t a r a.

Kad se ove go di ne za vr {i sa o-

bra } aj n i c a Opo v o-De b e q a ~ a put }e bi ti za tre }i nu kra }i.

Iz b e } i } e se и gu`vа kroz Pan~evо i pre ko Kr wa ~e no vim mo stom kod Bor ~e - do da je Ma ta no vi~.

We go vom „Re lak su”, i po red do brog sme {ta ja, kon gre snih sa l a, re s to r a n a, otvo r e n ih sport skih te re na, za tvo re nog i otvo re nog ba ze na, |a ku zi ja, sa u na, so la ri ju ma, trim ka bi ne t a i ku g la n e, ne d o s ta j e sport ska ha la. Bi li su ov de na pri pre ma ma fud ba le ri “Zve zde” i zre wa nin skog “Ba na ta”, la ne je or ga ni zo van voj vo |an ski sto no te ni ski kamp ka de ta, a ha la bi privuklа jo{ mno go eki pa.

- Ukqu ~i li smo se u Kla ster zdrav s tve n og tu r i z ma Voj vo di ne, da vi di mo ka kve su mo gu} no sti da vo du ter mal nih iz vo ra ko ri sti mo za spa-vel nes tu ri zam i dru ge po tre be op ti mi sta je Ma ta no vi~.

Na plat nom spi sku ima 25 stal no za po sle nih, a za rad na otvo r e n om ba z e n u pla } a se zon ce. Da se sma wi tro {ak za stru ju, do sad pla }an iz op {tin ske ka se, po sta vqe ni su so lar ni pa ne li.

- Naj vi {e do la ze Be o gra |a ni, ali ka mo sre }e da `i te qi Ko va ~i ce i oko li ne ima ju bo qi stan dard pa i sa mi ko ri ste sa dr `a je „Re lak sa”, jer je ovaj kom pleks gra |en i za wi ho ve po tre be. Za de cu pre ko zi me or ga ni zu je mo {ko lu pli va wa, ba ze nu ko ri ste na {i sport ski klu bo vi, a le ti i po hi qa du ku pa ~a, {to je za na {u ma lu va ro{ pri li~ no – ka `e Ma ta no vi~.

U „Re lak su” }e go sti za us kr {we pra zni ke mo }i da ja ja far ba ju u pre sto ni ci na i ve, obi |u ga le ri je i ate qee, gra di te qa vi o li na Ja na Nem ~e ka ili dru ge zna me ni tostи kra ja, a decу osta ve na bri gu igra o ni ci „^a ro li ja”.

Mi lo rad Mi tro vi}

Svo jom je kr vqu spa sao mno go `i vo ta

U TE [KU BE DU ZA PAO hU MA NI TA TO MIR VU jA ^I]

Tra `i od dr `a ve do zvo lu da pro si

Ta to mir Vu ja ~i} je za svo je 62 go di na do bro voq no dao krv ~ak 187 pu ta, ukup no vi {e os 70 li ta ra, sve ka ko bi po m o g ao dru g i m a, pa i ne o~e ku ju }i da }e to ne ko za pa zi ti. Ne go va tro {na ku }i ca u Si lo je vu pu na je za hval ni ca, di plo ma, me da qa a po ~a sno me sto do bi la je Ok to bar ska na gra da Apa ti na ko ju je do bio pre dve go di ne. Po no si se Ta to mir ti me, ali svo jom pen zi jom od 13.200 di na ra ne mo `e da iz dr `a va pe to ~la nu po ro di cu, pa se na go mi lao dug od 10.000 di na ra za hleb i mle ko.

- U nad ni cu vi {e ne mo gu, kao ni su pru ga ko ja je to li ko bo le sna da i do dvo ri {ta sa ma ne iz la zi. Sin Dra gan i sna ja Qi qa na su po ha |a li S{e ci jal nu {ko lu „Vuk Ka ra xi}, me |u tim, ni ko ne }e da ih za po sli. Sin je za vr {io li mar ski, a sna ja cve }ar ski za nat. Kad god ima po sla idu u nad ni cu, ali je i to ga sva kog da na sve ma we.

Ka ko sve to da ob ja sni mo ~e tvo ro go di {wem unu ku – `a -

li se Ta to mir. - Hteo sam da idem od vra ta do vra ta i pro sim, ali za to tre ba spe ci jal na do zvo la. Ni je me sra mo ta da pro sim, ali je ste da me hap se pod sta re da ne, pa sam ipak od u stao.

Dr v a za ogrev jo{ uvek ima, jer mu je me snoj za jed ni ci la ne do zvo li la da kr ~i {i bqe po red pu ta u ata ru, ali ne zna da li }e to mo }i i ove go di ne. Ima on do brih kom {i ja, ali i dru gi ma je te {ko, pa ne mo g u po m o } i, iako bi hte li.

Hteo je Ta to mir da svo ju hu ma nost za o kru `i sa 200 da va wa kr vi, ali, eto, ni to mu se ni je is pu ni lo. Uda rio vi sok pri ti sak, pa ga tran sfu zi o lo zi vi {e ne raz ma tra ju.

Ni je on o~e ki vao za hval nost ni od ko ga, ma da je mno gi ma spa sao `i vot, sa mo ka da bi mu, sa da, kad mu je mno go te {ko, ne ko po mo gao da za po sli si na ili sna ju, obo je su vred ni i `eq ni da od ne ma {ti ne iz ba ve bar naj mla |eg ~la na fa mi li je Vu ja ~i}. j. Prel ~ec

22

Svet

~etvrtak31.mart2011.

JEMEN

dnevnik

SIRIJA

Sa leh nu di kom pro mis, opo zi ci ja neo d lu~ na SA NA: Pred sed nik Je me na Ali Ab du lah Sa leh po nu dio je de mon stran ti ma ko ji zah te va ju

Ali Abdulah Saleh

we go vu ostav ku no vi pred log, pre ma ko jem bi on ostao na funk ci ji do iz bo ra, ali bi svo ja ovla {}e wa pre neo na pri vre me nu vla du, iz ja vio je opo zi ci o ni iz -

vor. Opo zi ci ja bi, pre ma tom pred lo gu, mo gla da iza be re {e fa vla de ko ju ona iza be re, a par la men tar ni iz bo ri bi bi li odr `a ni do kra ja go di ne.

Po we go vim re ~i ma, opo zi ci ja jo{ raz ma tra tu po nu du, pre ne la je agen ci ja Roj ters.

Sa leh je to pred lo `io na sa stan ku sa Mo ha me dom al-Ja du mi jem, pred sed ni kom naj ve }e opo zi ci o ne je men ske isla mi sti~ ke par ti je Islah. De mon stran ti ve} ne ko li ko sed mi ca pro te stu ju u pre sto ni ci Sa ni i dru gim je men skim gra do vi ma, zah te va ju }i da Sa leh, po sle 32 go di ne na vla sti, pod ne se ostav ku.

SAD i Sa u dij ska Ara bi ja su za bri nu ti oko na sled ni ka Sa le ha,

ko ga sma tra ju sa ve zni kom i va `nim igra ~em u odr `a va wu sta bil no sti i spre ~a va wu {i re wa Al Ka i de u Je me nu. Sa leh je ra ni je iz ja vio da bi pri su stvo te ro ri sti~ ke mre `e, se ce si o ni sti~ ki po kre ti na ju gu i po bu ne na se ve ru ze mqe la ko gur nu li Je men u oru `a ni su kob i po de lu uko li ko bi od mah na pu stio vlast.

Ab du lah Sa leh (65), ko ji je na vla sti u toj ze mqi 32 go di ne, u vi {e na vra ta to kom de mon stra ci ja ko je se odr `a va ju od fe bru a ra, po vla ~io je kon tra dik tor ne po te ze i da vao isto ta kve iz ja ve.

Opo zi ci ja tvr di da se usko ro mo `e o~e ki va ti we go vo po vla ~e we, ali on je u vi {e na vra ta re kao i da }e osta ti do kra ja man da ta ko ji is ti ~e 2013, pa ~ak i da }e oti }i tek kad se uve ri da je ze mqa „u si gur nim ru ka ma„.

Asad: Ze mqa je me ta ve li ke za ve re spoqa DA M ASK: Si r ij s ki pred sed nik Ba {ar el Asad obe }ao pred par la men tom da }e po be di ti sve one ko ji sto je iza „za ve re” pro tiv we go ve ze mqe. „Si ri ja je me ta ve li ke za ve re spo qa. Wen taj ming i na ~in na ko ji je za po ~e la uka zu ju na to”, re kao je Asad u obra }a wu pred par la men tom.

Qu di su „pre va re ni” da iza |u na uli ce, is ta kao je si rij ski pred sed nik u svom pr vom obra }a wu od po ~et ka an ti re `im skih pro te sta pre dve ne de qe, u ko ji ma je po gi nu lo vi {e od 60 qu di.

Ipak, Asad je is ta kao da po je di ni Si rij ci ko ji su pro te sto va li pro tiv we go ve vla da vi ne ima ju le gi tim ne zah te ve. „Ne mo `e mo re }i da su svi ko ji su iza {li na uli ce za ve -

VOJ NA MI SI JA ALI JAN SE U LI BI JI PRO MEN QI VOG USPE HA

Za pad te ra Ga da fi ja, a on po bu we ni ke TRI PO LI, LON DON: Sna ge Mo a me ra Ga da fi ja pro te ra le po bu we ni ke iz Ras La nu fa i Sir ta.

To otva ra di le mu za pad nim si la ma - da li su po bu we ni ci u sta wu da voj no po ra ze Ga da fi ja. Ga da fi je ve sna ge su za su le va trom iz ten ko va i ra ke ta ma po bu we ni ke u ta dva gra da. AFP ja vqa da je na sto ti ne po bu we ni ka po be glo s li ni je fron ta.

SAD i wi ho vi sa ve zni ci ko ji u~e stvu ju u ope ra ci ji „Odi se je va zo ra” nad Li bi jom sa da sum wa ju da po bu we ni ci ne }e mo }i da po be de Ga da fi ja uko li ko im se ne po mog ne i na kop nu.

Ka ko ja vqa agen ci ja AP, po bu we ni ci, ko ji su ina ~e sa sta vqe ni od qu di sku pqe nih sa ra znih stra na, u uto rak uve ~e su tra `i li va zdu {ne uda re za pad nih si la na Ga da fi je ve sna ge, dok su be `a li s po lo `a ja kod Bin Xa va da, gde je ar ti qe rij ska va tra Ga da fi ja ne pre sta no za si pa la te ren, di `u }i uvis va tre ne lop te i dim. Iz ve {ta ji su to kom no }i uka zi va li i na to da po bu we ni ci na pu {ta ju pri mor ske gra do ve Bre ga i Ras La nuf, ko je su osvo ji li sa mo ko ji dan ra ni je.

Stra ne agen ci je pre no se da to po ka zu je ko li ko se oni osla wa ju i ko li ko su za vi sni od stra ne in ter ven ci je i va zdu {nih uda ra me |u na rod nih sna ga, pod se }a ju }i da su sa mo dan ra ni je po bu we ni ci ju ri {a li pu tem du` oba le s na dom da }e za krat ko vre me u}i u Sirt. Me |u tim, po bu we ni ci su do {li na

Oblast u Tripoliju pod raketama

oko sto ti nu ki lo me ta ra od gra da pre ne go {to su ih Ga da fi je ve tru pe od ba ci le na zad ka Bin Xa va du.

Li de ri za pad nih ze ma qa ko ji su se oku pi li u uto rak u Lon do nu, do go vo ri li su se da Ga da fi mo ra da si |e s vla sti, ali oni tek tre ba da

od lu ~e ka kav do dat ni pri ti sak tre ba da upo tre be da bi se skr {io ot por we go vih sna ga i on oti {ao.

Iako se u fi nal nom sa op {te wu sa sa stan ka ne po mi we iz gnan stvo za li bij skog li de ra, ita li jan ski mi ni star spoq nih po slo va Fran ko

Lon don za na o ru `a va we u Li bi ji Bri ta ni ja „ne is kqu ~u je”snab de va we oru` jem li bij skih po bu we ni ka, ali jo{ ni je do ne la od lu ku da to ~i ni, re kao je ju ~e bri tan ski pre mi jer Dej vid Ka me ron u obra }a wu Par la men tu. „Ne is kqu ~u je mo to, ali ni smo do ne li od lu ku da to ura di mo”, re kao je Ka me ron u odo go vo ru na pi ta we opo zi ci o nog po sla ni ka o sta vu Lon do na o mo gu }em do sta vqa wu oru` je li bij skoj opo zi ci ji. Ka me ron je re kao da re zo lu ci ja 1973 UN o Li bi ji do zvo qa va sve po treb ne me re za za {ti tu ci vi la i po mi {qe wu Lon do na to „nu `no ne is kqu ~u je do sta vqa we po mo }i oni ma ko ji {ti te ci vi le u od re |e nim okol no sti ma”.

Fra ti ni je re kao AFP-u da je „po stig nut kon sen zus i da su u~e sni ci sa stan ka jed no gla sno re kli da Ga da fi mo ra da na pu sti ze mqu”.

Ame ri~ ki pred sed nik Ba rak Oba ma iz ja vio je da je ciq voj ne kam pa we pro tiv Li bi je da se vr {i stal ni pri ti sak na Mo a me ra Ga da fi ja, ka ko bi on, na kra ju, oti {ao sa vla sti. Ge ne ral ni se kre tar NA TO-a An ders Fog Ra smu sen iz ja vio je, me |u tim, da ne `e li da na ga |a ko li ko du go }e voj na mi si ja Ali jan se u Li bi ji tra ja ti i do dao da se do raz re {e wa kri ze ne mo `e do }i is kqu ~i vo voj nim pu tem. „Na dam se da }e mo {to je pre mo gu }e vi de ti po li ti~ ko re {e we za pro ble me u Li bi ji. O~i gled no je da ne po sto ji is kqu ~i vo voj no re {e we za pro ble me u Li bi ji”, re kao je Ra smu sen po sle me |u na rod ne kon fe ren ci je o Li bi ji u Lon do nu.

Tri po li je ina ~e i u uto rak pro tre sla se ri ja sna `nih eks plo zi ja u bli zi ni do bro ~u va ne re z i d en c i j e li b ij s kog li d e r a Mo a me ra Ga da fi ja, a ko a li ci o ne sna ge ga |a le su i voj ne ci qe ve u pred gra |u pre sto ni ce Ta xu ri. Ame ri~ ko mi ni star stvo od bra ne sa op {ti lo je ka sni je da je ame ri~ ka voj ska is pa li la 22 kr sta re }e ra ke te na skla di {te ra ke ta kod Tri po li ja. S tim na pa di m a, iz v e d e n im u po n e d e q ak uve ~e i u uto rak, broj ra ke ta „to ma havk”, ko je je voj ska SAD is pa li la na Li bi ju od 19. mar ta, pre ma {io je 200.

re n i c i”, re k ao je si r ij s ki pro tiv ko rup ci je i ne za po sle pred sed nik. Osvr }u }i se na De no sti.Usled po bu ne i ne mi ra, ru, grad u ko me je po gi nu lo naj pre dva da na je pa la si rij ska vi {e qu di i ko ji pred sta vqa vla da. No vi ka bi net, ko ji }e cen tar po bu ne, Asad je re kao da se „De ra na la zi u sr cu sva kog Si rij ca”.

Asad, me | u t im, ni jed nom re~ ju ni je po me nuo uki da we van red nog sta wa ko je je na sna zi ve} 48 go di na, iako je we go va sa vet ni ca Bu ta i n a [a b an iz j a v i l a pro {le ne de qe da }e se to do go di ti, do du {e ne pre ci zi ra ju }i ka da. „Mi smo svi za re Ba{ar el Asad for m e. To je oba v e z a dr `a ve, ali ni smo za raz dor”, bi ti ime no van do kra ja ne de re kao je pred sed nik Si ri je i qe, ima } e ulo g u spro v o | e w a do dao da je pri o ri tet bor ba pre ko po treb nih re for mi.

UKRATKO Ubi ja li Av ga ni stan ce iz za ba ve KA BUL: Av ga ni stan ski pred sed nik Ha mid Kar zai re kao je da su ame ri~ ki voj ni ci ko ji su op tu `e ni za ubi stvo tro ji ce Av ga ni sta na ca zlo ~in iz vr {i li da bi se za ba vi li. Ka r zai je do dao da su ubi je ni Av ga ni stan ci bi li ne na o ru `a ni, dok su ame ri~ ki voj ni ci bi li pod uti ca jem nar ko ti ka.

Voj ni ci su u SAD op tu `e ni da su pro {le go di ne iz vr {i li tro stru ko ubi stvo na ju gu Av ga ni sta na, ja vqa AP. Kar za i je va iz ja va je pr vo jav no re a go va we po {to su u ne ma~ kom li stu „[pigl”i ame ri~ kom „Ro ling sto u nu” ob ja vqe ne fo to gra fi je voj ni ka SAD ko ji po zi ra ju po red te la ubi je nih.

U Bu gar skoj 15 ze mqo tre sa SO FI JA: Za ma we od 24 ~a sa Bu gar sku je po go di lo 15 sla bi jih ze mqo tre sa, sa op {te no je iz Evrop skog se i zmo lo {kog cen tra. Svi ze mqo tre si bi li su u ju `nom de lu ze mqe od ko jih je naj ja ~i bio 3,8 ste pe ni po Rih te ro voj ska li, sa epi cen trom u bli zi ni gra da Ha sko vo. Dru gi ze mqo tre si, ja ~i ne od 2,3 do 3,6 ste pe ni po Rih te ru po go di li su Si me o nov grad, Di mi trov grad, Sta ru Za go ru i dru ge gra do ve na ju gu i ju go i sto ku ze mqe. U oko li ni To po lov gra da na ju go i sto ku ze mqe re gi stro va no je tri ze mqo tre sa, ja ~i ne od 2,4 do 2,5 ste pe ni, u vre men skom pe ri o du od 11 mi nu ta, do da je se u sa op {te wu se i zmo lo {kog cen tra. Pri li kom ze mqo tre sa ni je bi lo po vre |e nih.

„Kr {ko” po no vo ra di QU BQA NA: Ne de qu da na na kon za u sta vqa wa, nu kle ar na elek tra na „Kr {ko” je po no vo po ~e la da ra di. Nad le `ni u toj nu kle ar ki tvr de da je elek tra na sve vre me bi la u sta wu bez bed nog sta ja wa i da uti ca ja na qu de i `i vot nu sre di nu ni je bi lo.

Nu kle ar ka je u no }i iz me |u utor ka i sre de po no vo sin hro ni zo va na sa elek tri~ nom mre `om i po ~e la je da ra di, na kon {to su utvr |e ne sve ne pra vil no sti zbog ko jih se sa ma auto mat ski za u sta vi la pre ne de qu da na. Po ob ja {we wu nad le `nih, do sa mo u za u- sta vqa wa je do {lo zbog za sto ja u spoq nom elek tri~ nom na pa ja wu, ali na kon de taq nog pre gle da je utvr |e no da je do {lo do od stu pa wa u uq nom si stem tur bin skih le `a je va i si ste mu za pre gre va we se kun dar ne vo de za na pa ja we nu kle ar ke.

Za tr pa ni u tu ne lu PE KING: Naj ma we 19 rad ni ka osta lo je ju ~e za ro bqe no u uru {e nom tu ne lu u obla sti Ju nan na ju go za pa du Ki ne, ja vi la je ki ne ska agen ci ja Sin hua. Ka ko pre no si ta agen ci ja, tu nel se uru {io oko ~e ti ri sa ta po sle pod ne po lo kal nom vre me nu dok su u we mu iz vo |e ni ra do vi. Spa si la~ ke eki pe ot kri le su zna ko ve `i vo ta u tu ne lu i po ku {a va ju da se pro bi ju do pre `i ve lih ili da im do pre me vo du, ki se o nik i hra nu dok tu nel ne bu de ra {~i }en. Ki ne ska agen ci ja na vo di da su ne sta bil ni ge o lo {ki uslo vi uzrok ne sre }e.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI KOLINDA GRABAR-KITAROVI] Biv {a hr vat ska mi ni star ka ino stra nih po slo va Ko lin da Gra bar-Ki ta ro vi} ime no va na je za po mo} ni cu ge ne ral nog se kre ta ra NA TO An dre sa Fo ga Ra smu se na. Ona je tre nut no am ba sa dor ka Hr vat ske u SAD, a bi }e Ra smu se no va po mo} ni ca za jav nu di plo ma ti ju. Upra va za jav nu di plo ma ti ju je jed na od {est upra va u Ra smu se no voj kan ce la ri ji, ali jo{ ni je sa op {te no ka da stu pa na du `nost.

SERGEJ LAVROV Mi ni star spoq nih po slo va Ru si je Ser gej La vrov iz ja vio je da Mo skva ve ru je da stra ne si le ne ma ju pra vo da na o ru `a va ju li bij ske po bu wa ni ke. „Na to ne ma ju pra vo u okvi ru man da ta Sa ve ta bez bed no sti Uje di we nih na ci ja”, do dao je La vrov i za kqu ~io da su pre kid va tre i po ~e tak pre go vo ra pri o ri te ti u re {a va wu kri ze u Li bi ji. Fran cu ski mi ni star Alen @i pe je za go va rao i ide ju o pru `a wu voj ne po mo }i li bij skim po bu we ni ci ma.

MAHATMA GANDI Dr `a va Ma ha ra {tra, na za pa du In di je, za bra ni la je ju ~e naj no vi ju kwi gu o Ma hat mi Gan di ju, „Ve li ki duh” auto ra Xo ze fa Le li vel da, ina ~e do bit ni ka „Pu li ce ro ve na gra de”, jer vre |a Gan di je vu li~ nost. Lo kal na {tam pa je pi sa la da je ova kwi ga zlo na mer na pre ma ocu in dij ske ne za vi sno sti, jer se u woj tvr di da je Gan di bio ra si sta i bi sek su a lac.

[ta }e biti s brodovima iz Japana BERLIN: Ne ma~ ke i evrop ske lu ke spre ma ju ske luke vra}ati brodove iz Japana. se za do la zak kon ta mi ni ra nih bro do va iz Ja pa - Predstavnici Luke Hamburg smatraju da su u na, ali u ve }i ni pri sta ni {ta ne ma ja snog pla na izvesnoj prednosti, jer ve}ina brodova pre {ta tre ba u~i ni ti kad oni i stig nu. Ti bro do vi }e u Evro pu sti za ti iz re gi o na u ko jem je ra di o ak tiv nost vo de mno go stru ko po ve }a na po sle ka ta stro fe u atom skoj cen tra li „Fu ku {i ma”.

Sre di nom apri la se o~e ku ju pr vi bro do vi iz Ja pa na, a pre ma na vo di ma dnev ni ka „Faj nen {el tajms Ne ma~ ka”, upra va lu ke u Ham bur gu u sa rad wi sa ca rin skom i po li cij skom slu `bom raz ra |u je hi tan plan.

Po na vo di ma ja pan skih vla sti ko je pre no se ne ma~ ki me di ji, u morskoj vodi u blizini „Fuku{ime” nalazi se 3.355 puta vi{e radioaktivnog joda nego {to je zakonom dopu{teno. [ef Dru{tva za kontrolu brodova „Germanski Lojd” ocewuje da }e biti veoma komplikovano da se na|e re{ewe za ovaj problem i ne iskqu~uje mogu}nost da }e evrop- Hitan plan za brodove iz Japana

ovog grada, pristaje u nekoj od drugih evropskih luka. Uprava luke u Roterdamu odlu~ila je da od pomorskih kompanija zahteva da kapetani svih brodova iz Azije navedu deset posledwih luka u kojima su pristajali i da pismeno garantuju da wihov brod ne proizvodi zra~ewe.

U hambur{koj luci navode da je sada obaveza kompanija da posadama nalo`e da tokom plovidbe operu brod i kontejnere. Jer, prilikom niske kontaminiranosti ~esto je dovoqno da se temeqno operu paluba i teret. Tako je, dodaje se, postupila i ameri~ka mornarica sa jednim nosa~em aviona koji je blizu japanske obale zapao u „radioaktivni oblak”.

Vi{e nema~kih pomorskih kompanija, vi{e ne plove ka Tokiju, a neke su iz saobra}aja povukla sve kontejnere za prevoz tereta u krugu od 100 kilometara oko „Fuku{ime”. Brodovima se prevozi oko 90 odsto robe za svetsko tr`i{te. Samo u hambur{ku luku uplovi godi{we preko 12.000 brodova natovarenih sa oko 4,5 miliona kontejnera.

ekologija

dnevnik

~etvrtak31.mart2011.

23

U MO RU KOD NUKLEARNE CENTRALE FU KU [I MA

Raste nivo radioaktivnog joda U mor skoj vo di kod o{te }e ne ja pan ske nu kle ar ne cen tra le Fu ku {i ma 1 za be le `e na je ko li ~i na ra di o ak tiv nog jo da 3.335 pu ta ve }a od uobi ~a je ne, {to je znak da su u okean do spe le no ve ko li ~i ne kon ta mi ni ra ne vo de, re kli su ja pan ski zva ni~ ni ci. Ra di o ak tiv ni jod131 de tek to van je na oko 300 me ta ra od elek tra ne.

- Ne ma di rekt ne opa sno sti po qud ske zdra vqe, ali ot kri ve na ko li ~i na je raz log za “za bri nu tost”, re kao je pred stav nik ja pan ske agen ci je za nu kle ar nu bez bed nost Hi de hi ko Ni {i ja ma. - Ot kri }e mo uzrok, i u~i ni ti ap so lut no sve da spre ~i mo da qi rast kon cen tra ci je jo da-131.

Ja pan ski zva ni~ ni ci i da qe od ba cu ju tvrd we da je utvr |e na vi si na ra di ja ci je opa sna po `i vot u mo ru i ka `u da je hra na iz mo ra bez bed na, pre ne la je agen ci ja AFP. U ne de qu je ni vo ra di o- ak tiv nog jo da (jod 131) bio 1.850 pu ta ve }i od do zvo qe nog, a dan ra ni je iz me re na ko li ~i na bi la je 1.250 pu ta ve }e od do zvo qe ne, {to uka zu je u ko joj me ri ni vo ra di o ak tiv no sti ra ste.

Nova opasnost Osim to ga, po ja vi la se i no va opa snost, a to je plu to ni jum, ko ji je ot kri ven u ze mqi {tu oko ha va ri sa ne nu kle ar ke. Za raz li ku od jo da, ~i je vre me po -

lu ra spa da je oko 8 da na, ra di o ak tiv ni plu to ni jum ima vre me po lu ra spa da vi {e sto ti na go di na. Stru~ wa ci oce wu ju da bi ogrom no oke an sko pro stran stvo tre ba lo da tre nut no ubla `i vi sok ni vo ra di ja ci je i ogra ni ~i {tet nost od kon ta mi na ci je ri ba i osta log `i vog sve ta u mo ru. Osta je, me |u tim, ne po zna ni ca ka ko su ra di o ak tiv ne sup stan ce sti gle do mo ra.

Iako se nu kle ar na ka ta stro fa u Fu ku {i mi od i gra va hi qa da ma ki lo me ta -

ra da le ko, me |u Evro pqa ni ma ra ste strah od mo gu }ih po sle di ca ra di o ak tiv no sti, pre no se ne ma~ ke agen ci je.

Po seb no oba zriv tre ba bi ti pri na bav ci na mir ni ca.

U evrop skim ze mqa ma ne ma mno go na mir ni ca ko ji do la ze di rekt no iz Ja pa na. Ne ma~ ka, na pri mer, uvo zi tek 0,1 od sto ja pan skih pro iz vo da. Re~ je o spe ci ja li te ti ma ja pan ske ku hi we po put su vih gqi va, uma ka od so je i ze le nog re na (va sa bi), ja pan skog pi rin ~a i te ste ni ne, za ~in skog ko re na |um bi ra i ze le nog ~a ja, ri be, al ge i ri bqe pre ra |e vi ne.

Ozna ka 61 za ri bu iz Ja pa na Nad le `ni in spek to ri po ru ~u ju da ja pan ski pro iz vo di, ko ji se tre nut no na la ze u slo bod noj pro da ji {i rom Evro pe i u ja pan skim re sto ra ni ma, ni su opa sni, jer su uve ze ni pre atom ske ka ta stro fe u Fu ku {i mi. Svo je tvrd we pot kre pqu ju ~i we ni com da se na mir ni ce

RE CAN FOND PO KRE NUO NO VI PRO JE KAT

„Li men ka po li men ka” Pi lot pro je kat “Li men ka po li men ka”, ko ji je po kre nuo Re can fond za po vra }aj i re ci kla `u li men ki, sa ci qem da se po mog ne pri ku pqa we re ci kla `nog ot pa da, po ~eo je da se re a li zu je u Be o gra du. Pr va fa za pro jek ta pod ra zu me va po mo} pred u ze }i ma ko ja se ve} ba ve sa ku pqa wem am ba la `nog ot pa da, a fond je na pra vio na men ske ku ti je i xa ko ve ko ji }e omo gu }i ti lak {e pri ku pqa we am ba la `e u ko mer ci jal nom sek to ru.

Sa ku pqa~ ki re kvi zi ti de li }e se pred u ze }i ma i in sti tu ci ja ma u ko ji ma se am ba la `ni ot pad ve} pri ku pqa ili po sto ji na me ra da se to u~i ni. U dru goj fa zi po se ban ak ce nat bi }e sta vqen na ho -

te le, re sto ra ne i ka fi }e ko ji ma }e Fond po nu di ti mo gu} nost pri ku pqa wa re ci kla `nog ot pa da, ka ko bi se {to vi {e obje ka ta iz ugo sti teq skog sek to ra ukqu ~i lo u ak ci ju i is pra tio trend odr `i vog eko lo {kog po slo va wa.

U pla nu je da se osim Be o gra da u ak ci ju, ~i ji }e naj u spe {ni ji u~e sni ci bi ti na gra |e ni pu to va wem za tri oso be, ukqu ~e i dru gi gra do vi {i rom Sr bi je. Pro je kat su fi nan si ra li Re can fon da i Evrop ske alu mi ni jum ske aso ci ja ci je, a po dr `a va ju ga or ga ni za ci ja za upra vqa we am ba la `nog ot pa da Sekopak i ak ci ja “O~i sti mo Sr bi ju”, na vo di se u sa op {te wu.

OSNI VA WE RE ZER VA TA BI OS FE RE OD JU GA AUSTRI JE DO SR BI JE

Ze le na vi zi ja Pet ze ma qa cen tral ne Evro pe pot pi sa lo je Spo ra zum o osni va wu pre ko gra ni~ nog re zer va ta bi os fe re Mu ra-Dra va-Du nav od ju ga Austri je do Sr bi je, na mi ni star skoj Kon fe ren ci ji „Bu du} nost evrop skih vo da“ u Bu dim pe {ti.

Spo ra zum su pot pi sa li re sor ni mi ni sta ri Austri je, Ma |ar ske, Slo ve ni je, Hr vat ske i Sr bi je.

- Pot pi si va wem spo ra zu ma Sr bi ja je u{la u pre sti `an klub ze ma qa ko je su mno go ulo `i le u za {ti tu Du na va, Dra ve i Mu re. Na -

Pre ma we go vim re ~i ma, na kon fe ren ci ji je pri su stvo va lo 27 evrop skih mi ni sta ra za za {ti tu `i vot ne sre di ne, a Sr bi ja je po zva na kao spe ci jal ni gost. To kom sku pa bi lo je re ~i o evrop skoj po li ti ci za {ti te `i vot ne sre di ne, kli mat skim pro me na ma, za {ti ti pri rod nih re sur sa i osta lim te ma ma iz na ve de ne obla sti.

- Odr `a ni su broj ni bi la te ral ni sa stan ci na ko ji ma je bi lo re ~i o bu du }im pro jek ti ma - za kqu ~io je mi ni star Du li}.

iz Ja pa na u Evro pu tran spor tu ju bro dom {to tra je vi {e od ~e ti ri ne qe qe.

Bu du }i da ra di o ak tiv ni obla ci kru `e i nad Pa ci fi kom, stru~ wa ci upo zo ra va ju na opa snost od ozra ~e wa mor skih plo do va, al gi i ri ba: osli }a, di -

ozna ~a va da je ova ri ba ulo vqe na u se ver nom Pa ci fi ku, od no sno u vo da ma oko Ja pa na. Skri ve na opa snost iz Ja pa na ne pre ti nam sa mo kroz hra nu. Jo{ ve }u pret wu pred sta vqa ju ra di o ak tiv ne ~e sti ce u va zdu hu. Iako su na Islan -

Sr bi ja ni je ugro `e na Vred no sti ja ~i ne am bi jen tal nog ekvi va len ta do ze na sta ni ca ma si ste ma ra ne na ja ve ra di ja ci o nog ak ci den ta u Sr bi ji su u op se gu uobi ~a je nih vred no sti, sa op {ta va ju iz Agencije za za{titu od jonizuju}ih zra~ewa i nuklearnu sigurnost Srbije.

Izve{taji dostavqeni Agenciji do 29. marta pokazuju da su nivoi radioaktivnosti u svim vrstama uzoraka iz `ivotne sredine u granicama prose~nih vrednosti za teritoriju Srbije. U uzorcima roba koje se uvoze nije detektovana povi{ena radioaktivnost. Radionuklid jod-131 je u uzorcima vazduha i padavina prisutan u zanemarqivo malim koncentracijama i ne predstavqa opasnost po zdravqe qudi i stawe `ivotne sredine. Inspekcije nadle`ne za kontrolu robe iz uvoza kontroli{u radioaktivnost svih `ivotnih namirnica, vode i hrane za `ivotiwe koje se uvoze ili su poreklom iz Japana. Ukoliko se uka`e potreba za proverom kontaminacije lica koja u Srbiju dolaze iz ugro`enog podru~ja, pripadnici MUP-a na grani~nim prelazima obave{tavaju Agenciju, koja je obezbedila de`urstva interventne dozimetrijske i lekarske ekipe. vqeg lo so sa, ba ka la ra, li sta ili no ri al gi, glav nog sa stoj ka za su {i, naj po zna ti ji ja pan ski spe ci ja li tet. Pri ku po vi ni sve `e, za le |e ne ili su {e ne ri be, va `no je po gle da ti na broj ko ji uka zu je na ze mqu ili iz vor po re kla. Ta ko, na pri mer, broj 61 na pa ko va wu osli }a

du pre ne ko li ko da na iz me re ni tra go vi ra di o ak tiv nog jo da, ne ma~ ki stru~ wa ci po ru ~u ju da ne ma raz lo ga za pa ni ku.

Sve je u okvi ru do zvo qe nog i ne mo ra mo da bri ne mo, ka `e Kri sti na [ten cel, sa rad ni ca In sti tu ta ko ji se ba vi is tra `i va wem ra di ja ci je.

ZNA ^AJ SO VA UTI NA ZA VOJ VO DI NU

Ma le u{a re po ka za te qi zdra ve sre di ne Fond za za {ti tu `i vot ne sre di ne Sr bi je fi nan si ra pro gram in for mi sa wa gra |a na o so va ma i zna ~a ju wi ho ve za {ti te, pod na zi vom “Pod sti ca we odr `i vog raz vo ja po qo pri vre de u Voj vo di ni kroz za {ti tu so va uti na”. Spro vo |e we pro jek ta po ~e lo je ove go di ne i ve o ma je zna ~aj no za Po kra ji nu jer su is tra `i va wa po ka za la da se upra vo na we noj te ri to ri ji na la ze bo ra vi {ta ne kih od naj ve -

21 na se qu zre wa nin ske op {ti ne na la ze se ~ak 22 zi mo va li {ta so va uti na.

O wi ho vom do pri no su po qo pri vre di go vo ri i na ~el nik Ode qe wa za za {ti tu `i vot ne sre di ne u Grad skoj upra vi Zre wa ni na De jan Jo va nov. Po we go vim re ~i ma, za vre me svog pe to me se~ nog zi mo va wa, so ve uti ne, ili ma le u{ar ke, ka ko ih dru ga ~i je zo vu, na pod ru~ ju zre wa nin ske op {ti ne po je du oko

@en ke ve }e od mu` ja ka U Sr bi ji `i vi de vet vr sta so va, me |u wi ma i ma le u{a re ili uti ne. Spa da ju u so ve sred we ve li ~i ne, sa ra spo nom kri la od 85 do 95 san ti me ta ra. Ma sa te la ret ko pre la zi 350 gra ma. Kao i kod osta lih gra bqi vi ca, `en ke su ne {to ve }e od mu` ja ka. Pre po zna tqi ve su po u{ka ma - uz dig nu tom per ju na vr hu gla ve. Upra vo zbog to ga su i do bi le na ziv ma le u{a re. Ogla {a va we mu` ja ka je ti ho hu ka we ko je se mo `e ~u ti sa dr ve }a ili dok pti ca le ti. @en ka ima ne {to kme ~a vi ji glas. Ogla {a va we mla dih pti ca je iz u zet no pro dor no, pod se }a naj vi {e na {kri pa we qu qa {ke i mo `e se ~u ti i sa da qi ne od pre ko dva ki lo me tra. }ih ja ta so va uti na u sve tu.

Pre ma is tra `i va wu ~la no va Na u~ no - is tra `i va~ kog dru {tva stu de na ta bi o lo gi je „Jo sif Pan ~i}“ sa Pri rod no - ma te ma ti~ kog fa kul te ta u No vom Sa du, oba vqe nog pre ne ko li ko go di na u okvi ru ak ci je „Otvo ri o~i“, od oko 15.000 so va uti na, ko li ko ih je iz bro ja no u Sr bi ji, pri bli `no 6.000 na la zi se u Ba na tu! Me |u pod ru~ ji ma od iz u zet nog zna ~a ja za wi ho vo zi mo va we je i grad Zre wa nin. Jer, u

800.000 mi {o li kih glo da ra, ko ji bi, da ni je so va, uni {ti li ili za ga di li hra nu vred nu vi {e hi qa da evra.

- Ima ju }i u vi du ove ~i we ni ce, ja sno je da su so ve uti ne ve li ki pri ja te qi po qo pri vred nih pro iz vo |a ~a. Za to je ciq pro gra ma ko ji fi nan si ra Fond za za {ti tu `i vot ne sre di ne, iz me |u osta log, i za {ti ta me sta bo rav ka ovih pti ca, to jest dr ve }a ko je je po sa |e no na zi mo va li {ti ma. Bez sta ba la ko je su

oda bra le za zim ski bo ra vak, so ve uti ne bi mo ra le da pro me ne me sto bo rav ka, a ko rist ko ju do no se bi se sma wi la – na vo di Jo va nov i do da je da }e jed na od me ra ko ju }e Cen tar za za {ti tu so va Sr bi je spro ve sti bi ti po sta vqa we in for ma tiv nih ta bli na tri lo ka ci je u Ba na tu – u Zre wa ni nu, Ki kin di i Vr {cu.

Dra sti ~an pri mer uni {ta va wa so va, ina ~e, za be le `en je pre ne ko li ko go di na u ma lom srem skom me stu Do wi To var nik. Raz log - su je ver je me {ta na! Po sle smr ti jed nog sta ri jeg `i te qa, so ve su u Do wem To var ni ku si ste mat ski ubi ja ne ne ko li ko da na, ka ko bi se se lo “spa slo po {a sti”. Ove ne du `ne pti ce, shod no su je ver ju, po ve zi va ne su sa smr }u tog ~o ve ka. Re a go va lo je ta da Dru {tvo za za {ti tu i pro u ~a va we pti ca Voj vo di ne, upo zo ra va ju }i da qu di, usled ira ci o nal nog stra ha, so ve ~e sto te ra ju mot ka ma ili, ~ak, pu ca ju na wih.

- Qu di se ~e sto pla {e so va, po go to vo ka da ih ima u ova ko ve li kom bro ju, kao {to je slu ~aj sa Voj vo di nom. Ipak, ~i we -

ni ca da to li ko so va `i vi na jed nom me stu je za po nos, za to {to to zna ~i da je oko li na zdra va. U su prot nom so ve se tu ne bi na se li le. Wi ho vo pri su stvo ko ri sti i iz raz lo ga {to se hra ne glo da ri ma ko ji qu di ma ~e sto na no se ve li ku ma te ri jal nu {te tu. So va uti na je, ina ~e, kao pri rod na ret kost u Sr bi ji za {ti }e na naj vi {im ste pe ni ma za {ti te – re kli su u po me nu tom Dru {tvu. @. Ba la ban

UGRO @EN RE ZER VAT PRI RO DE „LU DA [KO JE ZE RO”

Za ga |e we uni {ta va `i vot {a ze mqa }e mno go do bi ti u vi du po dr {ke za pro jek te iz obla sti za {ti te pri ro de - re kao je mi ni star i mi ni star `i vot ne sre di ne, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa Oli ver Du li}.

On je ob ja snio da je to ujed no naj ve }i spo ra zum u obla sti za {ti te pri o ba qa Du na va, ko ji pred vi |a o{tri je i strikt ni je me re za {ti te gor weg Po du na vqa.

- Na sto ja }e mo da ade kvat nim pro stor nim pla nom po seb ne na me ne i me ra ma za {ti te `i vot ne sre di ne po vi si mo ste pen za {ti te, ka ko bi smo sa ~u va li pri rod na bo gat stva, flo ru i fa u nu pri o ba qa Du na va - uka zao je mi ni star Du li}.

Re zer vat od oko 800.000 hek ta ra, ko ji je naj ve }i u Evro pi u zo ni vla ge, ukqu ~i va }e deo Du na va, Dra ve i Mu re. Ma |ar ski mi ni star za ru ral ni raz voj [an dor Fe ze ka{ je re kao da je osno van pr vi re zer vat ta kve vr ste u re gi o nu i pr vi u ko ji je ukqu ~e no pet ze ma qa.

Gru pa od pet ze ma qa }e ima ti eki pu za ko or di na ci ju od 15 oso ba, ko ja }e pre u zi ma ti neo p hod ne me re za odr `a va we pri ro de u za {ti }e noj zo ni. Mi ni stri su tu zo nu oce ni li kao “Ama zon Evro pe“ zbog bi o lo {ke ra zno vr sno sti.

A. B.

Spe ci jal ni re zer vat pri ro de “Lu da {ko je ze ro” je 28.mar ta, pre 34.go di ne, upi sa no je u Ram sar sku li stu zna ~aj nih vla `nih sta ni {ta va. Ovaj bi ser pri ro de ko ji se na la zi ne da le ko od Pa li} kog je ze ra, kao i gra da Su bo ti ce ve ko vi ma je ve zan za ~o ve ka i na la zi se pod we go vim uti ca jem. Kao i u dru gim re ka ma i je ze ri ma Sr bi je, su o ~a va se sa pro ble mom op stan ka biq nog i `i vo ti wi skog sve ta zbog uli va wa ne pre ~i {}e wih ot pad nih vo da. Dru gi pro blem pred sta vqa po qo pri vre da.

- Pa li} je svo ju ce nu pla tio zbog uli va wa ne pre ~i {}e wih ot pad nih vo da u we ga ugi nu }em 14 to na ri be pre dve go di ne. Na da mo se da sli~ na sud bi na ne }e da za de si i je ze ro Lu da{, jer se u we ga uli va ju isto ot pad ne vo de kao i ka na li za ci ja. Si tu a ci ja ni je do bra, ali na dam se da }e vla sti ura di ti ne {to po tom pi ta wu - re kao je Mi lan Uze lac iz Dru {tva qu bi te qa pri ro de “[u pqa ka”.

- Glav ni pro blem je uli va we ot pad ne vo de iz je ze ra Pa li} u Lu da{ i zbog to ga smo sve do ci da po la ko ne sta je flo ra i fa u na re zer va ta. Dru gi pro blem je tr ska, ko ja zbog za ga |e ne vo de sve vi {e bu ja.

Pre ma re ~i ma pred sed nik MZ “[u pqak” Ti bo ra Ala xi} tr ska sve vi {e na ru {a va `i vot nu sre di nu je ze ra i zbog to ga se sva ke go di ne or ga ni zu je se ~a ovog eko lo {kog ma te ri ja la. On se na da da ka da bu de re a li zo van pro je kat sa na ci je je ze ra Pa li}, da }e se po pra vi ti i sta we u Lu da {u.

U Grad skoj upra vi ka `u da ~i ne sve {to mo gu da za {ti te je ze ro, ali i dr `a va tre ba da sta ne iza pro jek ta. Grad je ove go di ne iz dvo jio ~e ti ri mi li o na di na ra za pro gram za {ti te pri rod nih do ba ra. Je ze ro ob u hva ta je ze ro i oba lu uz na se qa Lu da{ i [u pqak, Haj du ko vo i No sa. Po red o~u va nih pri rod nih vred no sti broj ne pti ~i je, ri bqe i biq ne vr ste, ti pi~ ne za bar sko - mo -

~var ne eko si ste me, ima i o~u va ne kul tur ne vred no sti, ar he o lo {ka na la zi {ta, se o ska i cr kve nu ar hi tek tu ru, tra di ci o nal ne za na te.

Step sko je ze ro Lu da{, ve li ~i ne 328 hek ta ra je je din stve no u Sr bi ji. We go vo plit ko ko ri to for mi ra no je ra dom ve tro va na do di ru pe {~a re i le sne za rav ni. Raz li ~i ti ti po vi ze mqi {ta i bli zi na pod zem ne vo de for mi ra ju pre deo mo za i~ nog ti pa, ve li ke bi o lo {ke ra zno vr sno sti unu tar ma log pod ru~ ja. Spe ci jal ni re zer vat pri ro de “Lu da {ko je ze ro”, za {ti }en je od 1994. go di ne u sa da {wem ob li ku, ali je deo je ze ra bio je pod za {ti tom ve} od 1955.go di ne. Pre ma no voj Ured bi iz 2006. go di ne, Re zer vat se pro {i rio i ob u hva ta po vr {i nu od 847 ha + 2002 ha za {tit ne zo ne. Pri pa da pr voj ka te go ri ji za {ti te, kao pri rod no do bro od iz u zet nog zna ~a ja za Re pu bli ku.

A. A.

24

~etvrtak31.mart2011.

oglasi

dnevnik

dnevnik

oglasi

~etvrtak31.mart2011.

25

26

~etvrtak31.mart2011.

oglasi

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

U CENTRU Novog Sada, izdajem potpuno name{ten, nov, konforan, JIS. 42m2, pogodan za jednu ili dve osobe. Telefon 063/479-909.

25389 IZDAJEM name{ten stan u Petrovaradinu, Livadska br. 2. Telefon: 6433-494.

25210 IZDAJE SE garsowera blizu @elezni~ke stanice.

Telefon 064/332-510-3.

25330 IZDAJEM jednosoban stan, nename{ten, Ulica Bra}e Ribnikar. Telefon 063/462162.

25363

POVOQNO prodajem useqiv dupleks 73m2, u Prezidentovoj zgradi, na uglu Futo{kog puta i Bulevara Evrope sa terasom. Telefon 063/47-57-65.

25392 LIMAN II, kod fakulteta, ukwi`en, renoviran, odmah useqiv stan od 27m2.

Telefon 636-8429.

15001

PRODAJEM useqivu garsoweru na drugom spratu 25m2 u Prezidentovoj zgradi u Ul. Futo{ki put br. 1.

Telefon. 063/47-57-65.

25393 PRODAJEM jednosoban i dvosoban stan na dobroj lokaciji. Ukwi`en. Bez posrednika.

Telefon 065/664-72-28.

25332

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima.

Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom.

Telefon 021/6399-305. 25295 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305.

25296

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399305.

25297

SAJAM - bulevar izdajem komfornu name{tenu dvokrevetnu garsoweru 29m2, CG, prvi sprat, prednost zaposleni samci, studenti, 100E + depozit. Telefoni: 063/1612873, 064/596-5874.

25017 IZDAJEMO dvosoban komforan stan - sprat porodi~ne ku}e 70m2 polu name{teno, kablovska, tel. i bela tehnika. Telefon 504-590.

25282 IZDAJEM novu name{tenu garsoweru iza Sajma, ul.

Branka Baji}a 66. Telefon 063/8-265-231.

25284 IZDAJEM jednoiposoban stan, name{ten sa kuhiwom, I srat, Bra}e Ribnikar, terasa. Telefon 063/7513931, 823-620.

25379 IZDAJEM novu name{tenu garsoweru na Novoj Detelinari- II sprat, 130E. Telefon 064/888-32-73.

25388

PRODAJEM name{ten stan, 54m2 u funkciji dvosobnog, bez ulagawa. Liman 4, Ive Andri}a 19. Telefon 063/523-526.

25303 PRODAJEM dva useqiva stana u Prezidentovoj zgradi, 41m2 i 37m2 na uglu Futo{kog puta i Bulevara Evrope. Telefon 063/47-5765.

25391 VLASNIK prodaje ukwi`en stan 40m2 u Veterniku, bez agencije.

Telefon: 063/536-154.

25142 NOVO NASEQE, u zgradi od fasadne cigle, odli~an ukwi`en 1.5 stan od 40m2.

Telefon 063/828-83-77.

15002 BULEVAR K. PETRA, ukwi`en dobar 1.5 stan prodajem za 38.600. Telefon 6368429.

15003 BULEVAR OSLOBO\EWA, ukwi`en dobar 1.5 stan 47m2 cena 42.200. Telefon 636-6952.

15004 @. STANICA, ukwi`en 2.0 stan od 55m2 lako preuredqiv u 2.5, cena 47.500. Telefon 636-6952.

15005 NOVA DETELINARA, Ulica Janka Veselinovi}a, nov odli~an 2.0, odmah useqiv stan od 50m2. Telefon 63-66-952.

15006 CENTAR, Ul. Petra Drap{ina, nov ukwi`en odli~an 2.0 stan na I spratu, cena 51.500. Telefon 636-6952.

15007

~etvrtak31.mart2011.

27

Posledwi pozdrav

OKOLINA CARA DU[ANA, odmah useqiv, ukwi`en, nov, funkcionalan 2.5 stan po ceni mo`e kredit 58.000. Telefon 063/82-88377.

15008 LIMAN, odli~an 3.0 stan na II spratu, 74m2 cena 72.100. Telefon 636-6952.

15009

LIMAN, kod parka, odli~an ekskluzivan 3.5 stan na II spratu od 90m2.

Telefon 636-8429.

15010

PRODAJEM gra|evinski plac od 2000m2 u Petrovaradinu, Bukova~ki put 5, pogodan za izgradwu skladi{nog i poslovnog prostora. Telefon:063/547-782.

24963 PRODAJEM prizemnu ku}u 100m2 + nus prostoriju 50m2 + lokal u radu 50m2, u Sremskoj Kamenici. Telefon: 063/587-086.

22584

IZDAJEM lokal 24m2, obezbe|en re{etkama, klima, centralno grejawe za vi{e namena, Ul. Kosan~i} Ivana 5, blizu Futo{ke pijace. Telefon: 021/547062, 060/7676-575.

25368 PRODAJEM ili izdajem lokal 52m2, centar Novog Sada, pe{a~ka zona, opremqen za butik, mesto ekskluzivno, ukwi`en, cena povoqna. Telefon: 061/6214424.

25141

IZDAJEM bezbedno gara`no mesto (ulaz sa daqinskim upravqa~em) u suterenu vojne zgrade na Bulevaru oslobo|ewa br. 63-65. Telefon: 064/640-1510.

24970

BAGAT i druge {iva}e ma{ine popravqam i prodajem, brzo, kvalitetno.

Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefon: 021/421-452, 064/131-2135.

21841 PODBU[IVAWE ispod saobra}ajnica, ispod betoniranih dvori{ta, ispod ku}a do kupatila, prodaja ma{ina za podbu{ivawe, iznajmqivawe ma{ina za podbu{ivawe.

Telefon 063/521-546.

22583 ROLETAR, pravi nove i popravqa stare roletne, venecijanere, trakaste zavese, harmonika vrata, rolo i fiksni komarnici. Povoqno. Telefoni: 021/500612, 063/8426-848.

23551 DEMIT FASADE, malterisawe, gletovawe, najpovoqnije cene, iskusni i odgovorni majstori- pozovite da se dogovorimo. Telefon 063/518-346, 021/882-133.

25269 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

25394

KUPUJEM sliku nekog od poznatih srpskih slikara Kowovi}a, Graovca, Ke~i}a, Bijeli}a Radovi}a i ostalih! Telefon 063/22-83-22.

24096

DALEKO poznati Vidojevi}i zbog 55 god. tradicije, ekskluzivnosti i poslovnosti. Nude visokokvalitetan sadni materijal, svih vrsta vo}a 205 sorti po veoma pristupa~nim cenama uz pru`awe potrebnih stru~nih saveta. Radimo 8 - 16 ~asova u [angaju - N. Sad. Telefoni: 021/66-14-380, 021/66-19-236, 063/8-351-900, 063/83-98-759.

25407

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, stare automobile za rashod. Telefoni: 6618-846, 063/8485495.

24672 OBU]ARI, ure|aj za lako va|ewe eksera. Toplotni regulator do 300 stepeni C. Telefon 021/371-084.

24867 PE], tri eta`e, 9 tepsija, profesionalna, nova, prokron. Telefon: 064/611-7332.

24927 PRODAJEM novu kadu 175h75 cm, bela akrilna sa maskom. Telefon 064/14-42507.

25331

@iletu od: Karanovi}a, Sibin~i}a, Mi{kovi}a, Nenada, Nikole, Zolike, Bo~ara i svih drugara i prijateqa sa gradili{ta.

25470

Posledwi pozdrav

@ivku Popovi}u

Ostavio si duboke tragove koji se ne bri{u, se}awa koja ne mogu da izblede. Matori, neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav ja~a od vremena i zaborava. Po~ivaj u miru Bo`ijem.

Zolika i Nikola.

25466

Posledwi pozdrav dragom

Miloradu od supruge Milice.

25472

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 84. godini preminuo na{ dragi

Milorad Milenkovi} potpukovnik u penziji

Sahrana je u petak, 1. aprila 2011. godine, u 12 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Milica, }erka Svetlana i sin Du{an.

25471

28

^iTUQe l POMeni

~etvrtak31.mart2011.

dnevnik

Posledwi pozdrav

K

[ESTOMESE^NI POMEN

Posledwi pozdrav dragoj

Sa neizmernom tugom obave{tavam rodbinu, prijateqe i drugove da je u 93. godini preminuo moj voqeni suprug

Branislav Pa~ari} @iletu

12. 10. 1951 - 30. 9. 2010.

od porodice @dero.

Taka~i Er`ebet

Bajo, zauvek }e{ biti u na{im srcima.

Porodica Raki}.

Tvoji: @eqko i Jelica.

25461

25451

Sa nevericom i tugom opra{tamo se od na{eg dragog brata i sestri}a

Neka Gospod upokoji du{u usnulog sluge svog @ivka...

25465

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Ilija Nikoli}-[varc potpukovnik JNA u penziji Sahrana milog mi pokojnika je u petak, 1. aprila, u 14 sati, na grobqu u Novim Ledincima.

Zauvek o`alo{}ena supruga Olga.

@ivka Popovi}a Dina, Mia, Mi{a, Zorica i Vasa Andreji}.

@ivko Popovi} 1974 - 2011.

Goran Uro{ev i Gordana Ne{i} sa porodicama.

Miroslavu

Porodice: Ili} i Uvali}.

25467 25453

Posledwi kom{iji

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav dedi, te~i i zetu

Posledwi pozdrav kumi

GODI[WI POMEN dragoj supruzi, mami i baki

25450

Posledwi pozdrav

25432

Posledwi pozdrav prijatequ

Maci Malobabi} 1943 - 2010.

dr Milanu Mihajlovi}u

Iliji Nikoli}u - [varcu

Slavojki Ne{i}

obele`i}emo 2. aprila 2011. godine, u 10 sati, na Gradskom grobqu.

Vreme prolazi, ali ostala je qubav, tuga i velika praznina.

@iletu

Miroslavu Mitrakovi}u

od kom{ija iz Vojvo|anske ulice 2 A, B, C.

od porodica: [ain - Mileti}, Latinovi} i Smiqke Ostoji}.

od Qiqe sa porodicom.

S qubavqu tvoji: Rade, Sne`ana, Novica, Nemawa, Ivan i Davor.

od Ne{e i Boleta sa porodicama.

od porodice Milkov.

25468

25390

25460

25456

25452

25416

Posledwi pozdrav majci na{e koleginice Hajnalke Jak{i}

Posledwi pozdrav dragom te~i, zetu i pa{enogu

Er`ebet Taka~i

Miroslavu Mitrakovi}u

Posledwi sestri}u

pozdrav

unuku

i

Posledwi pozdrav dragom dedi

Posledwi pozdrav na{oj dragoj majci i sestri

Pozdrav

@ivi Popovi}u „U jednom trenu zasjala je zvezda i ti si tiho oti{ao za wom...

A nama osta velika praznina i ova neizmerna bol...”

Neka te an|eli ~uvaju.

Milivoju Gr~i}u

@i}i

Slavojki Ne{i}

D.O.O. AUTO POKA.

Unuke Ivana i Teodora.

od: sina Zorana, bra}e Brace, Dragana i sestre Bobe sa porodicama.

Kolektiv Pred{kolske ustanove „Radosno detiwstvo” Novi Sad.

od porodice Milovanovi}: Tawe, Sawe, Dragane, Dese i Dobrosava.

25474

25459

931/P

5973/P

25422

Baba Vera i brat Zoki Staniki} sa porodicom.

25457

Posle duge i te{ke bolesti u 78. godini preminuo je

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 30. marta preminula na{a draga

Slavojka Ne{i}

Milivoj Gr~i}

1960 - 2011.

Ispra}aj je u petak, 1. 4. 2011. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Radmila, }erka Qubica, unuke Ivana, Teodora i zet Svetozar.

25473

Sahrana je danas, 31. 3. 2011. godine, u 10.30 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

S tugom opra{tamo prijateqa

i po{tovawem se od dragog

Miroslava Mitrakovi}a

Sa puno tuge i bola opra{tamo se od na{eg supruga, oca i dede

Miroslava Mitrakovi}a

Tvoji: prijateq Krstan i prija Vinka Travar.

Supruga Zagorka, }erka Biqana i sin Aleksandar sa porodicama.

O`alo{}ena porodica.

25458

25446

25417

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Sa tugom se opra{tamo od na{e drage

Taka~i Er`ebet 1925 - 2011.

~etvrtak31.mart2011.

Posledwi pozdrav po{tovanom

Posledwi pozdrav dragoj tetki

Miladinu Erdeqanu Lali

Radu{ki Stojanov

Sa po{tovawem i tugom, posledwi pozdrav dragoj

baka Desi

dipl. in`. u penziji

Sahrana je 31. marta, u 12.45 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Neka po~iva u miru.

Sin Arpad i }erka Hajnalka sa porodicama.

od kolega: Milo{a Todi}a, Srete Grubora, Dragana Stojadinovi}a, Slobodana Kne`evi}a i Ilije Jaji}a.

od Milice Radovi} sa porodicom.

od porodice Budisavqevi}.

25428

25403 25412

Posledwi Er`iki.

pozdrav

dragoj

Osam godina bez na{e drage

Nade Maksimovi} Taka~i Er`ebet

ro|. Jankov 18. 1. 1922 - 31. 3. 2003.

Branko i Milica Gavrilovi}.

Dragom na{em prijatequ

TU@NO SE]AWE

@ivku Popovi}u

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragom bratu, deveru, stricu i dedi

Miroslavu Mitrakovi}u

Miroslavu Mitrakovi}u

Milan Simi}

Rale, Vladimir porodica Tresiglavi}.

Awa, Jelena, Mira i Mirko.

od porodice @dero.

25444

25438

25454

25401

TROGODI[WI POMEN na{em an|elu

O`alo{}eni: \ura|, Jagoda, Dragana, Goran i Ostoja sa porodicom.

^uvamo te od zaborava.

S qubavqu i po{tovawem, }erke Beba i Duda, unuka Ksenija i zet Dragan.

25430

Obave{tavamo sa bolom u srcu rodbinu i prijateqe, da je u 84. godini preminula na{a draga supruga, majka, baka i prabaka

25400

U{ao si tih i plemenit u na{e `ivote, takvog }emo te pamtiti. Neka te an|eli ~uvaju.

@ivi u na{im uspomenama.

29

Ostavio nas je na{ dragi suprug i taja

Sahrana je danas, 31. 3. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu.

25396

Nema vi{e mog

Aci Dragiwa Mijatovi}

Sahrana na{e drage pokojnice je danas, 31. 3. 2011. godine, u 14 ~asova, iz kapele 2, grobqe 3 u In|iji.

Jo{ jedna godina, jo{ dubqa rana u na{im srcima. Ostavio si nam ve~nu tugu, more suza i predivna se}awa. S qubavqu i ponosom ~uvamo te u na{im srcima.

@ivko Popovi}

@ileta

Tvoja mama i tvoj deda.

25445

Sahrana je danas, 31. 3. 2011. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Posledwi pozdrav dragom te~i

Tvoj {ogi Marko.

O`alo{}eni: suprug \or|e, sin Stevo, unuci Nenad, Dragana i Jelena sa porodicama.

25434

dr Milanu Mihajlovi}u od Mileti}a: Svete, Sowe i Branka i Dragi}evi}a: Bojane i Milana sa decom.

O`alo{}eni: supruga Sawa, deca Jelena i Marko.

25440

25437

Nema vi{e mog

Ostala sam bez svog jedinca

25443

Izgubili smo na{eg dragog zeta

@ileta @ivka

@ive Popovi}a Sa ponosom }u te spomiwati, sa qubavqu ~uvati, a sa tugom `iveti bez tebe.

Majka Mara.

Mira i Bata.

25441

25442

Tvoja Sawa.

25447

30

tv program

~etvrtak31.mart2011.

08.50 Микијева кујна 09.00 На трагу природе: Некада давно 09.30 Бајко квиз 10.00 Вести 10.05 Година борбе против сиромаштва 10.30 Излог страсти 11.30 Кухињица 11.55 Десило се 12.00 Вести 12.10 Излог страсти 13.00 Без упута 14.00 Вести 14.05 Српски екран – емисија МТВа (мађ. ТВ) на срп.

Elizabet Tejlor

Арт-бокс

(Панонија, 19.00)

07.30 08.00 09.00 09.30 10.00 11.00 12.00 12.10 12.20 13.00 14.10 14.30 15.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.35 21.45 22.00 22.30 22.35 00.00 00.35

Глас Америке У сусрет сунцу У огледалу Вести укратко Освета Вреле гуме Вести укратко Била једном једна недеља Путоманија Без цензуре Бели лук и папричица Репортажа Војвођанске вести У огледалу Војвођанске вести Освета Арт-бокс Војвођанске вести Све што ми припада Вју Војвођанске вести Барометар Разголићени Глас Америке Ноћни програм

Фол дер кул ту ра

14.30 На трагу природе: Зелено изгнанство Космос Фаца Десило се ТВ Дневник Тајна хране: Ротквице Кухињица Разгледнице ТВ Дневник ТВ Фонија – квиз Имам једну жељу Живопис – Пруга коју не бираш 22.00 Војвођански дневник 22.30 Фолдер култура 23.00 Фортепиано 23.30 Микијева кујна 23.40 Створи ме по жељи, филм 01.05 Концерт године 02.05 Српски екран– емисија МТВ-а (мађ. ТВ) на срп.

06.30 07.00 08.40 09.30 10.25 10.50 11.15 11.45 12.30 12.40 13.05 13.15 14.10 14.15 14.45 15.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 23.10 00.00

Кухињица – мађ. Излог страсти Грување Најважнија адреса Та дивна створења Маштаоница Доколица Емисија на мађарском Вести (мађ) Украјинска панорама Микијева кујна Невидљиви противник Вести из Матице Плави круг: Век ип СНП-а Бајко квиз Добро вече Војводино (рум) ТВ Магазин (рус) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рус) Страх и дрхтаји, филм Невидљиви противник ТВ Продаја

Јутарњи програм Јутарњи дневник Бољи живот Сасвим природно Свет риболова Моје другарице Дневник Спорт плус Кулинарски летопис Место злочина Госпођица Марпл, филм Сат Грех њене мајке Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око магазин Слагалица, квиз Дневник Грех њене мајке Распакивање Случајни шпијун, филм Дневник Место злочина Посредник ТВ продаја У раљама живота, филм Свет риболова Око магазин Сасвим природно ТВ продаја Верски календар

Слу чај ни шпи јун

Се ћа ње на Ву ји цу Ре ши на Ту ци ћа у Му зе ју са вре ме не умет но сти Вој во ди не, при ча о нео бич ној умет нич кој гру пи „Мул ти флекс“, Дан Срп ског на род ног по зо ри шта и пре ми је ра опе ре „Пи ко ва да ма“, као и омаж глу ми ци Ели за бет Теј лор, са мо су не ке од те ма у нај но ви јем „Фол де ру кул ту ре“. Уред ни ца: Миљана Магловски (РТВ 1, 22.30)

15.10 16.00 16.50 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.05 20.30 21.30

06.05 08.00 08.58 10.07 10.40 11.05 12.00 12.15 12.34 12.47 13.32 15.15 16.03 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.04 21.54 23.45 23.50 00.46 01.31 01.46 03.30 04.03 04.33 05.23 05.48

Не у спе шни тр го вац Бак Ју ен са вим слу чај но по ста је хе рој, ка да за у ста ви по ку шај пљач ка ња бан ке. На кон тог до га ђа ја, при ват ни де тек тив Лиу му от кри ва да је он у ства ри дав но из гу бље ни син бо га тог ју жно ко реј ског би зни сме на. Уло ге: Џеки Чен, Вивијан Хсу, Мин Ким Ре жи ја: Теди Чен (РТС 1, 21.54)

09.05 09.30 10.00 10.05 11.00 11.05 11.50 12.05 12.15 12.45 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 16.00 16.15 16.30 16.45 17.15 17.30 18.30 18.35 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.00 22.30 23.15

Храна и вино НС клинци Вести Жива ватра Вести Др Ху цртани филм Агро дан Азбука родитељства Неон сити Скарлетна видовчица Вести Спринт Витраж Вести Жива ватра Објектив (слов) Објектив (мађ) Објектив ИцТ плус Неон сити Новосадско поподне цртани филм Неон сити Агро дан Објектив Препознај Европу Храна и вино Моћнији од државе Жива ватра Објектив Скарлетна видовчица Др Ху

10.00 11.00 13.00 14.30

Фул Тилт покер Евролига, плеј оф Евролига, плеј оф АТП Мастерс Мајами 1/4 Финале Премијер лига, магазин Преглед Евролиге Мобил 1 д Фудбал мондијал магазин АТП Мастерс Мајами АТП Мастерс Мајами 1/4 Финале НБА акција Фул Тилт покер Премијер лига, вести

18.00 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.30 23.00 00.00

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Главни осумњичени, 10.30 цртани филм, 11.00 Репризе вечерњих емисија, 13.00 Метрополе и регије света, 14.00 Инфо К9, 15.00 Метрополе и регије света, 16.00 Инфо К9, 16.45 Бибер, 17.00 Главни осумњичени, 18.00 АБС шоу, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Аргументи, 21.15 Спорт из другог угла, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм 07.00 УЗ КАФУ, 07.30 БЕЛИ ЛУК И ПАПРИчИцА, 08.30 цРТАНИ ФИЛМ, 09.00 ГОДИНЕ ПРОЛАЗЕ, 10.00 ЖИВА ВАТРА, 11.00 КУћА 7 ЖЕНА, 14.00 ВЕТАР У ЛЕђА, 16.00 ЉУБАВ НА ПРОДАЈУ, 18.00 ГОДИНЕ ПРОЛАЗЕ, 19.00 ОБЈЕКТИВ, 20.00 ФОЛК ШОУ, 22.00 ОБЈЕКТИВ, 22.30 ТОК ШОУ, 04.00 ФИЛМСКИ ПРОГРАМ

Вивијен Хсу

06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.30 12.30 14.05 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 20.15 21.00 22.00 00.00 00.30 01.00 02.30

Експлозив Ексклузив Еленин дух Неко те посматра Дођи на вечеру Гумуш Неко те посматра Филм: Кечеви Еленин дух Када лишће пада В.И.П Дођи на вечеру Ексклузив Вести Експлозив Гумуш Када лишће пада Радна акција Филм: Танго и кеш Ексклузив Експлозив В.И.П Вајпаут

НА ПО МЕ НА: На РТС 2 у 10.00 ча со ва мо гућ је пре нос сед ни це Скуп шти не Ре пу бли ке Ср би је

00.30 01.25

Кувати срцем Телмо и Тула Пепа прасе Алекс и музика У ноћној башти Коцка, коцка, коцкица Математичке приче Постанак и опстанак ћирилице Необично о биљкама Играј фудбал, буди срећан Беокулт У свету Траг у простору Бемус Коцка, коцка, коцкица Математичке приче Постанак и опстанак ћирилице Необично о биљкама Ликовна колоније РТС Блеја Ово је Србија Некад и сад Приђи ближе Енциклопедија Телмо и Тула Пепа прасе Алекс и музика Томас и другари Даровница, пренос свечаног концерта Моје другарице Метрополис Контекст Драгољуб ђуричић и пријатељи Трезор Некад и сад

07.00 07.55 08.00 08.45 09.15 10.00 10.02 10.45 11.00 11.02 12.15 12.30 13.00 13.02 14.30 15.05 15.30 16.05 16.55 17.02 18.30 19.00 20.30 22.30 23.45 00.00 02.00

Маратон А шта да радим Рејчел Реј Топ шоп Отворени студио Инфо Отворени студио Топ шоп Инфо Љубав у залеђу Милица² Топ шоп Инфо Отворени студио Иза вести Друга страна Србије Коферче Љубав у залеђу А шта да радим Канди чист рачун Породица Серано Филм: Сувишни извештај Доктор Хаус Милица² Филм: Све што имаш Друга страна Србије

07.05 07.36 07.43 07.48 07.58 08.38 09.05 09.18 09.37 10.00 10.30 11.00 11.30 11.56 13.57 14.24 14.38 14.56 15.11 15.33 16.00 16.35 17.11 17.56 18.47 18.54 18.59 19.37 20.00 22.00 22.55 23.27 23.48

Сувишни извештај Заснован на краткој причи Филипа К. Дика, овај СФ трилер, чија је радња смештена у 2054. годину, у центру пажње има Џона Андертона, вашингтонског детектива. Он ради у специјалној јединици „Прикрајм”, која се бави хапшењем убица ... Улоге: Том Круз, Колин Фарел, Саманта Мортон, Макс вон Сидов Режија: Стивен Спилберг (Авала, 20.30)

Колин Фарел

08.15 Бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Коктел, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.00 Вести, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Бање Србије 12.00 Хроника општине Инђија, 13.00 Вашар таштине, 14.00 Џубокс, 14.30 Ши-Ра, 15.00 Кармелита, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 16.45 Мобил Е, 17.00 Новости 1, 17.15 Хроника општине С. Пазова, 18.10 Бунтовници, 19.00 Новости 2, 19.30 Ши-Ра, 20.00 Без тамбуре нема песме, 21.15 Вашар таштине, 22.00 Новости 3, 22.30 Бунтовници, 23.15 Џубокс, 00.00 Глас Америке.

dnevnik

06.00 07.00 10.00 10.35 11.00 11.30 12.10 13.00 15.00 16.00 16.35 17.00 18.00 18.30 19.15 20.00 21.00 23.05 23.35

Радијско дизање ТВ дизање Вести Б92 Квиз: Супер геније Трнавчевићи у дивљини Топ шоп Најбоље године Филм: Непланирано венчање НГ и Би-Би-Си на Б92: Прави хорор Вести Б92 Спортски преглед Најбоље године Квиз: Супер геније Вести Б92 Сунђер Боб Коцкалоне НГ и Би-Би-Си на Б92: Прави хорор Филм: Бродоломници љубави Вести Б92 АТП 1000 Мастерс, Миами, пренос

Здра во, Ки ти Без бри жна и раз и гра на Ки ти вас по зи ва у свој чу де сни и раз дра га ни свет у ко ме ће те мо ћи да се игра те и да пе ва те са Ки ти и ње ним мно го број ним дру га ри ма. По зва ни су сви ко ји ужи ва ју у игри, пе сми, дру же њу, при пре ма њу бај них по сла сти ца, али и уче њу и му зи ци ра њу. (Хепи, 09.05)

Рајчел Вајс

Бро до лом ни ци љу ба ви

Ма ло ме сто у Ен гле ској, кра јем 19. ве ка. Еј ми Фо стер је на јам на рад ни ца на фар ми по ро ди це Сва фер. У ри гид ном бри тан ском дру штву, као ван брач ном де те ту, би ло јој је су ђе но да по ста не слу шки ња. Ме шта ни сма тра ју да је Еј ми бла го за о ста ла у раз во ју. Уло ге: Рејчел Вајс, Винсент Перез, Кети Бејтс, Ијан Мекелен Ре жи ја: Бибан Кидрон (Б92, 21.00)

06.00 Тријумф љубави 07.00 Добро јутро 10.00 Велики брат 11.45 Сити кидс 12.00 Забрањена љубав 13.00 Тереза 14.00 Папарацо лов на познате 15.00 Гавриловићи 15.30 Велики брат 17.00 Национални дневник 18.00 Тријумф љубави 19.00 Пророчанство 19.20 У сосу 19.30 Национални дневник 20.00 Гавриловићи 21.30 Вели брат 21.15 Све за љубав 22.30 Велики брат - колосеум 23.30 црна хроника 00.00 Велики брат 01.00 Филм: Унакрсна ватра 2: Орлов пад 02.30 Хроника фешн вик:

05.30 08.00 08.20 08.30 08.50 09.05 09.15 09.40 09.55 10.00 10.30 11.00 11.20 11.30 12.00 12.30 13.20 13.40 13.55 14.00 15.00 15.40 15.55 16.00 17.00 17.55 18.25 19.00 19.55 20.00 21.00 23.00 23.55 00.00 03.00

Јутарњи програм Сирене Ноди Са Бо у авантуру Мегаминималс Здраво, Кити Авантуре малог Пере Телешоп Вести Анђелина балерина Југио Бакуган Здраво, Кити Хорсленд Сирене Квизић Пресовање Телешоп Вести Парови Луде године Телешоп Вести Картел Парови Телемастер Из икс у икс Парови, преглед дана Вести …пева за Вас. Парови, уживо вече Картел Вести Парови Картел

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) : 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 10.00 Преглед штампе, 10.30 Икс арт, 12.15 Екстреми, 14.15 Арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 19.20 Пролог, 19.30 ТВ изложба, 20.05 Презент, 21.00 О свему помало са..., 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм.

08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Немогућа магија, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас,19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Артикулисање, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

~etvrtak31.mart2011.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

.

Ту ба Бу ју ку стун

СЕ РИ ЈА

Аси Али, ка ко би био што бли же Аси, отво ре но јој ка же да же ли да се вен ча с Ме лек. Аси је у вр ло те шкој си ту а ци ји. Хо ће ли то мо ћи да по де ли с Де ми ром? Аси је пр во одо бри ла тај брак, ка ко би Ме лек би ла срет на, али са да се то му су прот ста ви... Уло ге: Ту ба Бу ју ку стун, Му рат Јил ди рим, Це тин Те кин дор, Ту лај Гу нал, Ке мал Ху нал, Сел ма Ер гес, Сај гин Сој сал (Но ва ТВ, 20.00)

06.10 07.10 09.10 11.10 12.10 13.10 15.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.50 00.50 01.50 03.40

Адвокатова казна Меклаудове ћерке Дијагноза: Убиство Адвокатова казна Поморска патрола Филм: Коначна пресуда Фојлов рат Браћа и сестре Дијагноза: Убиство Поморска патрола Браћа и сестре Филм: Женска школа Медијум Дијагноза: Убиство Филм: Смртоносни сусрет Фојлов рат

06.50 РТЛ ритам зона 07.45 Драгон бол З 08.10 Езел 09.30 Ексклузив Таблоид 10.00 Биг брадер - уживо из куће 11.30 Вечера за 5 12.25 Аурора 14.10 Наследници 15.00 Судија Ејми, филм 16.35 Закон и ред 17.20 Бибин свет 18.00 Ексклузив Таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Вечера за 5 20.00 Езел 21.00 Биг брадер 22.15 Хрватска тражи звезду 23.15 ЦСИ 00.10 РТЛ Вести 00.25 ЦСИ 01.15 Биг брадер 02.05 Астро шоу

Екс клу зив Та бло ид (РТЛ, 18.00)

Господин Магу, цртани Јагодица Бобица, цртани Томица и пријатељи, цртани Заувек заљубљени Гумуш Аси Заувек заљубљени ИН Мастершеф Најбоље године Гумуш Вести ИН Под срећном звездом Дневник Аси Најбоље године Мастершеф Проверено Вечерње вести Боа, филм Последња мисија, филм Езо ТВ, тарот шоу Веровали или не

08.00 У потрази за Шерлоком Холмсом 09.00 Апсолутна нула 10.00 Жута кућа 11.30 Сведок: Са балкона собе 306.

12.00 У потрази за Бетовеном 13.00 Подземни рат 14.00 Скривени светови: Подземни Рим 15.00 Ловци на нацисте 16.00 Шопеновим стопама 17.00 Ланкастер у рату 18.00 Дикенсова тајна љубавница 19.00 Абрахамова деца 20.00 Свете животиње фараона 21.00 Индокина 22.00 Стоунхенџ 23.00 Ловци на нацисте 00.00 Шопеновим стопама 01.00 Ланкастер у рату

Же не вју Кор тес

СЕ РИ ЈА

Ди вљи Пла мен По што је осво ји ла дру го ме сто у тр ци Сенд пај пер, Крис до би ја при ли ку да глу ми у ре кла ми за јед но с Ди вљим Пла ме ном, али све се за ком пли ку је ка да сви ко њи на ран чу за вр ше у ка ран ти ну. Уло ге: Же не вју Кор тес, Ми сах Ал бер ти, Ни кол Ту би о ла, Грег Се ра но, На на Ви си тор, Ен др ју Хефт, Ра јан Сај пек, Џејмс Рид (ХРТ 2, 17.52) 07.55 08.25 08.50 09.35 10.00 10.44 11.13 11.45 12.48 13.18 14.00 15.29 15.46 16.33 17.26 17.52 18.55 20.00 21.20 22.52 23.37 23.46 01.10

08.00 09.00 10.00 10.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00 02.15

Херкулес Звонар Богородичине цркве Леонардо 7. Жена која је одгајила медведа Марш на Дрину Орлови рано лете Збогом оружје Двострука истрага Смрт господина Лазарескуа 200 цигарета Сруденткиња Кели Сруденткиња Кели 2 Смрт господина Лазарескуа

06.00 Алиса у земљи чуда 2010 07.45 Филмови и звезде 08.15 Роми и Мишел на годишњици матуре 09.45 Кад си у Риму 11.15 Аватар 13.50 Пол Макартни: Добро вече, Њујорку 14.50 Година прва 16.25 Селин: Кроз очи света 18.25 Све о Стиву 20.05 Није лако бити мама 21.35 Ограда 22.15 На ивици лудила 23.55 Синегдоха, Њујорк 02.00 ТВ Онион 03.30 Доријан Греј

OSNIVA^I FEJSBUKA SLU^AJNI MILIJARDERI

Pi{e: Ben Mezrih 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.06 Хотел дворац Орт 10.10 Крстарења светским лепотама, док. серија 11.00 Код Ане 11.10 Опра шоу 12.00 Дневник 12.32 Господарица твога срца 13.19 Дивљи Пламен 14.20 Тренутак спознаје 15.01 Дарма и Грег 15.23 Епилог 16.00 Хрватска уживо 17.28 8. кат, ток шоу 18.17 Код Ане 18.39 Твоја сам судбина 19.30 Дневник 20.11 1 против 100, квиз 21.05 Разред 2011.

21.40 Пола сата културе 22.20 Дневник 3 23.05 Из птичје перспективе 00.01 Разред 2011.

00.40 Ловци на натприродно 01.22 Драги Џоне

07.50 08.40 09.05 09.45 10.40 11.40 12.25 13.20 14.00 15.00 16.00 17.00 17.25 18.10 19.15 20.00 20.45 21.45 22.40 23.35 23.50 01.30 03.10 04.10

17

31

Мала ТВ Серија за дјецу Школски програм Хајди Твоја сам судбина Еко зона Свет профита Индекс Мала ТВ Школски програм Стерлинг: Тајна изгубљеног медаљона, филм Жупанијска панорама Хотел дворац Орт Шаптач псима Слеџ Хамер Дивљи Пламен Рукометна лига првака, пренос Мерси Филмови наших суседа: Бледи месец, филм Лажи ми Дневник плавуше Стерлинг: Тајна изгубљеног медаљона, филм Ноћни музички програм

05.30 Орао у кавезу 07.30 С ветром у леђа 08.30 Интермецо 1 10.30 Фаџ 11.10 Отпадници 12.30 Интермецо 2 13.00 Невероватне приче 13.30 С ветром у леђа 15.00 Без части 16.15 Фаџ 17.00 Сиквест ДСВ 18.00 Невероватне приче 18.30 Интермецо 3 19.00 Други долазак 21.15 Трава 22.00 Реквијем за сан 00.00 Мачак са девет репова

04.00 06.00 08.00 10.10 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Хватач пацова Васкрсење Оскар и Лусинда Ватрене улице Баскијат Можда беба Прдоња Зерофилија Нестао Хватач пацова Тропско острво

Еди та Ми сирић

08.10 09.05 10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Разоткривање митова Паметњаковић Преживљавање Истребљивачи штеточина Додај гас Генералка Прљави послови Истребљивачи штеточина Разоткривање митова – да вам се заврти у глави Преживљавање удвоје Преживљавање Екстремне експлозије Како се прави? Како то иде Суперљуди Стена Лија На корак до смрти Храброст или лудост Екстремне експлозије Додај гас Прљави послови

08.30 11.30 13.00 13.30 16.45 17.45 19.00 20.45 23.00 23.05 23.15 23.45 00.40 00.45

Билијар Тенис Билијар Билијар Фудбал Тенис Тенис Борилачки спорт Сви спортови Сви спортови Рвање Рвање Сви спортови Билијар

Ispao na prvoj krivini ark Zukerberg i wegovi cimeri su u ri koje se ne u~e od profesora. [on nikad nije uspavanom gradi}u Palo Alto bukvalno i{ao na fakultet, napravio je Napster jo{ u srenaleteli na [ona Parkera, koji, pak, dwoj {koli. Bil Gejts nikad nije zavr{io Harnije verovao u slu~ajnosti. Sudbina ili sre}a, vard. Pri~e su postajale uspe{ne dolaskom u Siali ~itav wegov `ivot je ponekad li~io na sled licijumsku dolinu – ponekad samo sa sportskom sre}nih doga|aja. Toliko se silno trudio da na|e torbom na le|ima i laptopom.

Marka u Wujorku a ovde, u Kaliforniji, de~ak geEduarda je [on uglavnom izbacio iz svojih minijalac mu je uleteo u krilo. Dok je [on obja{wa- sli. Imao je Marka, wegov tim – i Fejsbuk. Uz vao svoju situaciju – useqava svoju devojku u ku}u wenih roditeqa, osta}e s wom nekoliko dana, a posle privremeno biti besku}nik – lampice su se palile kod Marka.

Pa, on je i do{ao u Silicijumsku dolinu jer je idealno mesto za razvoj internet-kompanije. [ta je boqe nego imati u ku}i savetnika koji je pokrenuo dve naj~uvenije u gradu? [on je bio odu{evqen ku}om, koja je odisala atmosferom studentskih bratstava. Mark i wegovi prijateqi su malo toga poneli.

Mo`da torbu-dve i ne{to posteqine. U gradu su uzeli nekoliko belih tabli za pisawe, ve} ispisanih kompjuterskim kodovima u raznim bojama. Po podu su bile razbacane prazne kutije od pica, konzerve piva i kartonske ambala`e brojne kompjuterske opreme.

Ogromna dnevna soba izgledala je kao spoj studentske sobe i in`eSvi internet putevi vode u Palo Alto werske laboratorije, kablovi su izvirivali na sve strane poput unutra{wosti wegovu pomo}, iskreno je verovao da mogu da naoborenog svemirskog broda. Muziku koja najboqe prave kompaniju kakvu je tra`io – s projektom opisuje ovaj prizor ~ini me{avina alternativnog vrednim milijardu dolara. Sudbina ga je po trei te{ka{kog roka, {to odgovara grupi hakera na- }i put stavila na pravo mesto, pa {ta ako spava klowenoj anarhiji. A Mark je okupio pravi trust na du{eku u }o{ku ku}e, dok mu je ve}ina stvari mozgova. Radna etika je bila neverovatna; dru`i- u iznajmqenom skladi{tu? Pomo}i }e im da na je bukvalno danono}no programirala, naro~ito shvate {ta zna~i biti deo stalne revolucije SiMark. Kad nisu spavali, jeli ili se bacali u ba- licijumske doline. [on je bio je rok zvezda ovog zen, sedeli su za kompjuterima. Od podneva do pet grada, ali nije bilo razloga da ga Zukerberg ne izjutra su pravili kodove i, jedan po jedan, dodava- zaseni. Fejsbuk }e biti popularan pa }e Mark, li kolexe na Fejsbuk. Bili su vrhunska ekipa, ve- uprkos nespretnosti i nedostacima, postati veorovatno najboqi po~etnici koje je [on ikada vi- ma popularan. Zabave, fensi restorani, devojke – deo. [on mo`e da mu poka`e put do [on nije video samo Eduarda svega toga.

Si li ci jum ska do li na Saverina, {to ga je, u po~etku, Tu`no je {to }e Eduardo prozbuwivalo, jer se u Wujorku on pustiti slede}i korak razvoja ni je za po slov ne predstavio kao zvani~ni direkkompanije. Ali to se stalno dequ de ve} za rat ni ke. tor kompanije. Ali sad ne u~e{avalo u ovakvoj igri. Bio je na Da se pre ` i v i, stvuje u poslovima oko sajta. [tapravom mestu, u pravom trenutku, ra de se stva ri ko je se ali se mesto promenilo, a vreme vi{e, oti{ao je u Wujork da sta`ira u nekoj investicionoj banne u~e na fa kul te tu. leti brzinom svetlosti. Mo`e ci, {to je pokrenulo alarm u [opoku{ati da se zadr`i, ali je ve} Pa ni Bil Gejts ni je novoj glavi. Po{to je bio deo dve pokazivao da nema neophodno za za v r { io Har v ard zna~ajne kompanije, te svedok ovakav posao. Jadni klinac, pobrojnih uspeha i neuspeha, znao je misli [on. A Eudardo je naporda je najva`nija stvar pri osnivawu kompanije no radio u Wujorku; deseto~asovni radni dan je energija i ambicija osniva~a. Ako se radi na pro- provodio u sastancima s ogla{iva~ima, potencijektu kao {to je ovaj, da bi se uspelo, mora se `i- jalnim investitorima, proizvo|a~ima softvera veti i disati u tom projektu. Svakog minuta, sva- i svima zainteresovanim za Fejsbuk. Potom izkog dana. Zukerberg je tako radio. Imao je energi- lasci po klubovima i, naravno, vreme provedeno ju, izdr`qivost i sposobnost. Bio je genijalan, s Keli, koja je samu sebe nazivala wegovom devojali i vi{e od toga, imao jedinstvenu usredsre|e- kom, mada je po~eo shvatati da je pomalo luda. Zanost, neophodnu da se to izvede. Gledaju}i ga kako brinut za Fejsbuk, pitaju}i se {ta rade u Kaliprogramira u ~etiri-pet svakog jutra, [on nije forniji Mark i wegov tim, {ta smeraju, koliko sumwao u to da }e Mark posti}i pravi uspeh u su posla obavili i za{to ga ~e{}e ne zovu, seo je osve`enoj Silicijumskoj dolini. Ali, gde je Edu- na avion za San Francisko. Mark je pomenuo da ardo? Ili, preciznije – da li je jo{ uvek deo ove ga ~eka `urku za koju je [on izdejstvovao pozivjedna~ine? Izgledao je kao savr{eno pristojan nice, a do}i }e svi veliki preduzetnici. Bi}e zade~ko. Ulo`io je po~etnih hiqadu dolara za kupo- bavno, ali i prilika da upoznaju investitore, pa vinu prvih servera, a i sad finansira rad na sajtu. i one s rizi~nim kapitalom, kao i pokoju ~uvenu To mu je davalo na va`nosti kao investitoru u po- internet-facu. [on ih je ve} vodio na sli~ne za~etnoj fazi kompanije. Ali {ta daqe? Eduardo je bava: za mesec dana u Kaliforniji je Mark video sebe video kao poslovnog ~oveka, ali {ta to zna- sve zna~ajno. Jer, [on je sve poznavao i svi su po~i? Silicijumska dolina nije mesto za poslovne znavali wega. Preko wega, svi su upoznali i qude ve} za ratnike. Da se pre`ivi, rade se stva- Marka.

M

Књи гу Бе на Ме зри ха „СЛУ ЧАЈ НИ МИ ЛИ ЈАР ДЕ РИ” мо же те на ру чи ти од из да ва ча ИКП „Evro-Giunti” (Ди ми три ја Ту цо ви ћа 41, Бе о град) пу тем те ле фо на 011/3446–620, и-меј ла: dragana@evro-giunti.com или купити у новосадској књижари „Bookstore Evrogiunti”, Јеврејска 5.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

monitor

~etvrtak31.mart2011.

dnevnik

H or os ko p OVAN 21.3-19.4.

Иза бе ри те са ми да ли ће те да нас да се по ву че те у не ки свој свет или ће те да се бо ри те про тив ве тре ња ча, што опет спа да у до мен ире ал ног. Тре ба да са че ка те пра во вре ме за про ме не.

BIK 20.4-20.5.

Ди ван дан за вас, под усло вом да се ствар но ба ви те сво јим по слом и оним што сте на ме ра ва ли. Уко ли ко до зво ли те да вас дру ги из ба це из ко ло се ка, мо же те оче ки ва ти све и сва шта. Ро ман ти ка.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

31. mart 2011.

Ка жу да ле па реч гво зде на вра та отва ра, што би сте да нас мо гли и да по твр ди те у прак си, у ка ри је ри, на по слу. Са жен ским би ћи ма има те до бру са рад њу. Парт нер је ста би лан и са мо у ве рен.

Ме сец је упло вио у во де ни знак Ри ба, што вам по го ду је. Ослу шни те сво ју ин ту и ци ју и дра гу осо бу. Не ма те до вољ но кон цен тра ци је за озби љан рад. Уго ва рај те по сло ве у ре сто ра ни ма, уз ру чак.

Че твр так је Ју пи те ров дан, за ди пло мат ска ре ше ња. Да кле, по ка жи те ви ше то ле ран ци је у од но су на са го вор ни ке. Парт нер, по слов ни или при ват ни, ни је са свим од ре ђен и ја сан. Ра ни ји ко ми тен ти.

Ни је нај бо љи пе ри од за по сао јер вас стал но не ке окол но сти вра ћа ју у по чет ну по зи ци ју. Не мој те се због то га нер ви ра ти већ при хва ти те да то ста ње. Чу вај те сво је здра вље и ви ше спа вај те.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

У при ват ном по слу се окол но сти по пра вља ју, чак и ако ни су би ле ло ше. Не ко вас сим па ти ше и по др жа ва, та ко да лак ше и леп ше мо же те да ра ди те. Ипак, не мој те се осло ни ти на дру ге.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Ула же те у свој дом, би ло ма те ри јал но или емо тив но. Упра во ту мо же те нај леп ше да се опу сти те и про ве де те. Љу бав не ја де и стра сти по ста ви те на дру го ме сто. По тре бан вам је мир, сми ре ност.

По слов на си ту а ци ја је за до во ља ва ју ћа уко ли ко бу де те до вољ но ре ал ни и стр пљи ви. Про ве ри те све што под ра зу ме ва ула га ња и до дат но ин ве сти ра ње. Кра ћи пут и из ла сци про во да ра ди су су пер.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Ваш Марс ће тек иза ћи на бој но по ље, та ко да је ово са да са мо при пре ма пред бор бу или олу ју. На вре ме де фи ни ше те ци ље ве да вас си ту а ци је не би пре те кле и до че ка ле не спрем не.

Мо же те има ти ути сак да се на про сто рас па да те на са став не де ло ве, по го то во у ве зи с по слом, ко ји успе ва те или не успе ва те да ис по шту је те. Не ко вам ква ри пла но ве због да те си ту а ци је.

Мно го по сла не мо же те да ми мо и ђе те. Из гле да да ипак не ће те сти ћи све да по стиг не те од оно га што сте пла ни ра ли или што је тре ба ло. При ја ће вам кра ћи пут на ме сто на ко је ће те по но во ићи.

TRI^-TRA^

Не све сна опа сно сти V REMENSKA

PROGNOZA

ТоПло, Слаб

Vojvodina Novi Sad

19

Subotica

18

Sombor

19

Kikinda

18

Vrbas

18

B. Palanka

19

Zrewanin

19

S. Mitrovica 19 Ruma

19

Pan~evo

19

Vr{ac

18

Srbija Beograd

19

Kragujevac

18

K. Mitrovica 18 Ni{

18

Бри тан ска пе ва чи ца Ли ли Ален от кри ла је да је за ма ло умр ла на кон што је у но вем бру има ла по ба чај, али да то од шо ка због смр ти бе бе уоп ште ни је до жи ве ла. Пе ва чи ца ко ја је на кон по ба ча ја до би ла ви ру сну ин фек ци ју, по пр ви пут је про го во ри ла о то ме ка ко због ту ге због гу бит ка де те та ни је ни схва та ла да је озбиљ но бо ле сна.

- Мо ји при ја те љи су би ли за бри ну ти ји за мо је здра вље не го што сам ја би ла. Ја сам до слов но би ла на са мрт ној по сте љи, а да то ни сам ни до жи ве ла - ре кла је Ли ли у до ку мен тар цу о ње ном жи во ту. Ли ли је ис та кла да је тек са да све сна да је пре ви ше вре ме на свог жи во та про ве ла жа ле ћи се. Пред њом је ипак ве се ли ји пе ри од. Пе ва чи ца би тре ба ло да се уда за Се ма Ку пе ра (32) на њи хо вом има њу у Гло че стер ши ру. Пар је по ка зао да има сми сла за ху мор по слав ши по зив ни це за вен ча ње с фо то гра фи јом на ко јој су при ка за ни ка ко се во зе на трак то ру.

Evropa

веТар

Madrid

НО ВИ САД: Сун ча но и уме ре но то пло. Ве тар слаб ис точ ни и ју го и сточ ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 5, а Rim мак си мал на око 19 сте пе ни.

London ВОЈ ВО ДИ НА: То пли је и пре те жно сун ча но вре ме. Ве тар слаб ис точ ни и ју го и сточ ни, у ју жном Ба на ту уме рен. При ти сак из над нор Cirih ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра од 3 до 6, а мак си мал на 19 сте пе ни Berlin Цел зи ју са. СР БИ ЈА: То пли је и пре те жно сун ча но вре ме уз ло кал ни раз вој Be~ обла ка. То ком да на је на ју го за па ду и ју гу Ср би је мо гу ћа ре ђа по ја Var{ava ва крат ко трај не ки ше или пљу ско ва. У оста лим пре де ли ма су во. Ве Kijev тар слаб ис точ ни. При ти сак из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 3, а мак си мал на 20 сте пе ни.

Moskva Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У пе так и за ви кенд Oslo сун ча но и још то пли је уз мак си мал не тем пе ра ту ре у су бо ту до 22, у не де љу до 25 сте пе ни, а у по не де љак и до 27 сте пе ни по не где на St. Peterburg за па ду Ср би је.

Atina БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Би о ме Pariz те о ро ло шке при ли ке ће би ти по вољ ни је, али хро нич ни бо ле сни ци мо гу осе ћа ти из ве сне те го бе, па им се са ве ту је аде кват но оде ва ње Minhen и фи зич ке ак тив но сти у скла ду са днев ним тем пе ра ту ра ма. Ме те Budimpe{ta о ро пат ске ре ак ци је у ви ду гла во бо ље и нер во зе мо гу ће су код осе Stokholm тљи вих осо ба, пре те жно у цен трал ним и ју жним де ло ви ма зе мље.

25 19 18 14 16 20 17

VIC DANA Гру па де ча ка, до ба цу ју ћи се лоп том, до ла зи до ста клар ске рад ње и је дан се обра ти ста ром ста кла ру: - Има мо за вас до бар по слов ни пред лог: бу ди те спон зор на шег фуд бал ског ти ма, а ми ће мо вам обез бе ђи ва ти мно го по сла - ре ко ше де ца.

12 1 3 1 17 17 15 19 5

SUDOKU

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAwE DUNAV

TAMI[

Bezdan

146 (-12)

Slankamen

346 (-14)

Ja{a Tomi}

Apatin

207 (-14)

Zemun

389 (-11)

Tendencija stagnacije

Bogojevo

191 (-13)

Ba~. Palanka 218 (-14) Novi Sad

261 (-9)

Pan~evo

396 (-8)

Smederevo

532 (-4)

Tendencija opadawa

152 (40)

STARI BEGEJ Hetin

105 (-13)

Tendencija stagnacije

TISA

SAVA

N. Kne`evac 421 (-17) S. Mitrovica 269 (-11) Senta

423 (-16)

Beograd

339 (-10)

Novi Be~ej

329 (-15)

Tendencija stagnacije i opadawa

Titel

368 (-13)

NERA

Tendencija opadawa

Kusi}

100 (2)

Re{ewe iz pro{log broja