Dnevnik 31.mart 2012. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

SUBOTA 31. MART 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23392 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

VI [E OD 200 STRA NIH KOM PA NI JA PO SLU JE U PO KRA JI NI

Stranci zapo{qavaju 63.000 Vojvo|ana str. 5

NASLOVI

PA OR SKI PRO TEST NA STA VQEN, DA NAS MO @DA KRAJ

Ekonomija 4 Kredit za prozore i vrata

Novi Sad 7 Visokom tehnologijom na komarce 9 Sakupqa~i sekundarnih sirovina osnovali sindikat

Crna

Foto: N. Stojanovi}

Vojvodina

15 Smrtonosni tovar kapsula, kokaina u stomaku

T E M A „ D N E V N I K A ” : PO LI TI^ KI ANA LI TI ^AR JO VAN KOM [I] O PRED IZ BOR NOJ UTAK MI CI

Kampawa bez vizije i s mnogo marketin{kog {ibicarewa str. 2

Poqoprivreda 6 Premije od 4.000 do 40.000 dinara za p{enicu

11 Javna preduze}a kr{e prava gra|ana 12 Beo~in dobitnik priznawa „Kapetan Mi{a Anastasijevi}”

IZBORI 2012.

Stotinu traktora sti`e u Beograd

Pajti}: O~ekujem opet dobre rezultate na izborima str. 3 SVM: Deklaracija za regionalni razvoj str. 3

str. 6

S FAR ME U KU KU JEV CI MA STI @E SIR U KE STE NU I HRA STU, „^U DO” JO GURT...

Na{e koze osvojile Arabiju, merkaju Evropu

AK CI O NA RI ZA ^U \E NI OD LU KOM ME NAY MEN TA ZREWA NIN SKE „JU GO RE ME DI JE”

Trgovac nekretninama spasava farmaceute? str. 5

str. 6

JU BI LEJ IN STI TU TA ZA KAR DI O VA SKU LAR NE BO LE STI VOJ VO DI NE PREK SI NO] NA HA VA RI JA U BE ^E JU NI JU ^E NI JE SA NI RA NA

Gas i daqe {ikqa, opasnosti nema

str. 14

str. 16 – 20

SPORT

n VOJVODINA UGO[]UJE JAGODINU

n BEZ MIQKOVI]A U KAVALIFIJACIJE ZA OI

n RUKOMETA[I VOJVODINE GOSTUJU U CRVENKI

Za tri decenije 28.570 operacija Malo toplije Najvi{a temperatura 19 ° S

str. 13

POLiTikA

subota31.mart2012.

dnevnik

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. PRED IZ BOR NI NO VI PA ZAR

T E M A „ D N E V N I K A ” : PO LI TI^ KI ANA LI TI ^AR JO VAN KOM [I] O PRED IZ BOR NOJ UTAK MI CI

Qa ji}: Pre spa va li 20 go di na

Kam pa wa bez vi zi je i s mno go mar ke tin {kog {i bi ca re wa

Mi ni star ra da i so ci jal ne po li ti ke i li der So ci jal de mo krat ske par ti je Sr bi je Rasim Qaji} oce nio je ju ~e da su po zi vi na gra |an sku ne po slu {nost, ko je upu }u ju ne ki po li ti~ ki i

Svet ide na pred, Sr bi ja se kre }e ka EU. Sr bi ja 2012. ni je isto {to i Sr bi ja 1990. go di ne i ne mo `e te na pri ~i o ugro `e no sti do bi ti po li ti~ ke po e ne kod qu di. Gra |a ni sa da o~e ku ju vi {e,

Po li ti~ ki ana li ti ~ar Jovan Kom{i} oce nio je da ak tu el na pred iz bor na kam pa wa uka zu je na ogro man de fi cit ra ci o nal nih po li ti~ kih ide ja i vi zi ja, ko je su Sr bi ji neo p hod ne da bi se u na red nom man da tu u~i ni li va `ni is ko ra ci u pro ce su evrop skih in te gra ci ja. On je za „Dnev nik” ka zao i da je o~i gled no da je i kam pa wa za po kra jin ske iz bo re u sen ci re pu bli~ ke kam pa we, {to, ka ko je na veo, ta ko |e po tvr |u je da su in te re si za dr `a va wa ili osva ja wa vla sti ver ski li de ri iz San xa ka, naj pri zem ni ji vid po li ti~ ke re to ri ke, na me wen is kqu ~i vo pri ku pqa wu jef ti nih po li ti~ kih po e na. Ko men ta ri {u }i u iz ja vi Ta nju gu po zi ve ko je su `i te qi ma San xa ka upu ti li pred sed nik Bo {wa~ kog na ci o nal nog ve }a Esad Xuxevi} i muf ti ja Muamer Zukorli}, Qa ji} je re kao da ni jed na ni dru ga po li ti~ ka op ci ja ne ma ju {ta da po nu de gra |a ni ma i da se za to vra }a ju po li ti~ koj i ide o lo {koj ma tri ci iz de ve de se tih go di na pro {log ve ka. – Pro sto je ne ve ro vat no da su ti qu di pre spa va li 20 go di na!

o~e ku ju da is ko ra ~i te iz sta rih ma tri ca – is ta kao je Qa ji}. Po we go vom uve re wu, po zi vi na gra |an sku ne po slu {nost ne }e na i }i na od jek kod gra |a na jer oni, na pro sto, ne ko in ci di ra ju s wi ho vim sva ko dnev nim `i vot nim po tre ba ma. – To }e se za vr {i ti na isti na ~in kao {to se za vr {io Zu kor li }ev po ziv na boj kot po pi sa sta nov ni {tva, kao {to je za vr {en we gov po ziv da qu di ne idu na kon cert @eqka Joksimovi}a za No vu go di nu jer oni ko ji idu – da sla ve hri {}an ske pra zni ke to bo `e ni su mu sli ma ni – pod se }a Qa ji}.

Yuye vi}: Boj kot i ne po slu {nost Pred sed nik BNV-a, u teh ni~ kom man da tu, Esad Xuxevi} po zvao je sve pri pad ni ke bo {wa~ ke na ci o nal ne za jed ni ce na boj kot i ne po slu {nost svim dr àv nim in sti tu ci ja ma zbog, ka ko tvr di, neo dr ì vog po lo à ja te za jed ni ce u Sr bi ji. On je na veo da po li ti~ ke stran ke i dru ge iz bor ne li ste ko je u~e stvu ju na maj skim lo kal nim i par la men tar nim iz bo ri ma tre ba da me |u na rod noj za jed ni ci uka ù na to da Sr bi ja us kra }u je ga ran to va na pra va jed nom ma win skom na ro du.

Zu kor li}: Da nas ne ome ta ju Glav n i muf t i j a Islam ske za jed ni ce u Sr bi ji Muamer Zukor li} po z vao je svo je sled be ni ke na ne po slu {nost, i sa ve t o v ao im da ne pri me ni jed nog dr àv nog slu `be ni ka. On je, po vo dom spo ra s lo k al n im pra v o sud nim in sti tu ci ja ma oko vla sni {tva nad zgra dom u ko joj je Fa kul tet za islam ske stu di je i dru gih slu ~a je va, ka ko on sma tra, pri ti ska na Islam sku za jed ni cu u Sr bi ji, po ru ~io po li caj ci ma, su di ja ma i tu ì o ci ma da se dr è po da qe od we go vih sled be ni ka i pri sta li ca.

se u iz bor noj kam pa wi – a kad je re~ o stran ka ma vla sti – pred bi ra ~e iz ne se plan re a li za ci je obe }a nog na pret hod nim iz bo ri ma, uz pro gram ko ji se nu di za na red ni man dat. Me |u tim, u do sa da {wem de lu kam pa we to ni smo vi de li. O~i gled no je da ne ma ja sne stra na~ ke po nu de na osno vu ko je bi se bi ra ~i mo gli ra ci o nal no opre de qi va ti na pred sto je }im iz bo ri ma – is ta kao je. Ka ko je ka zao, kad je re~ o voj vo |an skim iz bo ri ma, u kam pa wi ne do sta je ana li za u~in ka vla da ju }e ko a li ci je, od no sno De mo krat ske stran ke kao we nog sto `e ra u Po kra ji ni, a na osno vu ko je bi se mo glo sa gle da ti da li su is ko ri {}e ni svi ka pa ci te ti i mo gu} no sti ini ci ja ti va re le vant nih za in te re se Voj vo di ne. – A za {to to ga ne ma? Za to {to je na na {oj po li ti~ koj sce ni ge ne ral no do mi nan tan stra na~ ki in te res, a ne jav ni. Pa se on da stran ke za tva ra ju u kru go ve sop stve nih in te re sa i ne ula ze i ko mu ni ka ci ju sa stru~ nom jav no {}u, i na taj na ~in za ma gqu ju stvar nu sli ku o za jed ni ci ko jom upra vqa ju – na po mi we Kom {i}.

Na pred wa ci i auto no mi ja Naj ve }u pro me nu u ovoj voj vo |an skoj kam pa wi, po we go vom mi {qe wu, do `i ve li su na pred wa ci, ko ji da nas de mon stri ra ju mno go ra ci o nal ni ji od nos pre ma Voj vo di ni u od no su na pret hod ne go di ne ka da su, kao ra di ka li, za go va ra li i uki da we voj vo |an ske auto no mi je. – Pr vi put po li ti~ ki ak te ri iz te stran ke ima ju afir ma ti van od nos pre ma Voj vo di ni, {to se mo `e tu ma ~i ti i kao od re |e ni inid ka tor pri la go |a va wa po li ti~ kih eli ta stvar no sti, od no sno po li ti ci 21. ve ka – oce nio je Kom {i}.

Pro pu {te na {an sa Po ra à va ju }e je, sma tra Kom {i},to {to se u Voj vo di ni pro pu {ta {an sa da se is ko ri sti spe ci fi~ nost sa mog po kra jin skog iz bor nog mo de la ko ji stran ka ma ipak omo gu }a va da bu du pro duk tiv ni je jer obez be |u je da sva ka sre di na u Voj vo di ni mo è kre i ra ti svo ju te mu i na met nu ti svoj pro blem. – Na à lost, ta po ten ci jal na pred nost Voj vo di ne se ne ko ri sti, ~i me se pro pu {ta pri li ka da po li ti ka Voj vo di ne bu de bli à gra |a ni ma – oce nio je Kom {i}.

– Tra `im od svih ak ti vi sta da ne pri me ni jed nog dr `av nog slu `be ni ka na vra ta, da ga ote ra ju s no ge na no gu. Ne ka sa ku pe sve te pri ja ve i ne ka do |u po sle iz bo ra. Ne moj sa da da nas ome ta ju – re kao je Zu kor li}.

do mi nant ni fak to ri ko ji opre dqu ju i vi zi je i ide je ko je se nu de na po li ti~ kom tr `i {tu. – Iz ve sno je od su stvo kre a- tiv nih i ra ci o nal nih ide ja, a ak tu el na kam pa wa svo di se na pu ko pro pa gand no {i bi ca re we. Bi lo bi, vaq da, lo gi~ no da

On sma tra da zbog to ga i u ovoj kam pa wi za iz bor no vog sa zi va Skup {ti ne Voj vo di ne iz o sta je i smi sle ni plan bu du} no sti Voj vo di ne, od no sno Sr bi je u na red nom pe ri o du. – Za pra vo, u pred iz bor nim po nu da ma do bi ja mo sli ku ko ja re -

Kon tro lo re u ino stran stvu pla }a ju stran ke je Oda l o v i} za ju ~ e r a { wu „Po li ti ku”. Od 22 li ste, ko je su u~e stvo va le na iz bo ri ma, 14 ni je pre {lo cen zus, a ve }i na ih ni je osvo ji la ni to li ko gla so va ko li ko je bi lo po treb no da se sku pe pot pi si (10.000) da bi se tak mi ~i le. Ba{ te li ste is ko ri sti le su za kon, ali i od lu ku RIK-a da fi nan si ra tro {ko ve, da po {a qu svo je kon tro lo re u ino stran s tvo. Ta k o je dr ` a v u 1.630 po sma tra ~a u 38 ze ma qa ko {ta lo oko 1,5 mi lion evra, na vo di „Po li ti ka”. Oda lo vi} je ka zao da pra vo da po {a qu po sma tra ~e ni su

ko ri sti li DS, SRS, SPS, G17 plus, DSS, da kle „stran ke ko je su i do ta da i ka sni je bi le par la men tar ne, a ovu mo gu} nost su, na `a lost, is ko ri sti le gru pe gra |a na i osta le stran ke”. RIK je sa da, ob ja snio je Oda lo vi}, svim u~e sni ci ma iz bo ra osta vio na vo qu ho }e li sla ti po sma tra ~e ili ne ili }e za taj po sao an ga `o va ti ne kog ko je upi san u bi ra~ ki spi sak u ino stran stvu. – Mo gu da bi ra ju, ali uko li ko od lu ~e da {a qu qu de iz Sr bi je, mo ra ju sa mi da sno se sve tro {ko ve, ne ma nov ca iz bu xe ta za te na me ne – re kao je se kre tar RIK-a.

ne kih kru go va u DS-u „o Voj vo di ni ~e {}e go vo ri kao o ’po ten ci jal nom fak to ru de sta bi li za ci je Sr bi je’”. Za LDP sma tra da je otvo re ni ji pre ma voj vo |an skoj aut no mi ji, ali uka zu je na to da se ta po li ti ka do sad ipa ka uglav nom vo di la na de kla ra tiv nom ni vou, od no sno na ni vou op {te for mu la ci je ko ja ni je do voq no raz ra |e na. Kad je u pi ta wu Li ga so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne, Kom {i} sma tra da u po li ti~ koj po nu di te par ti je ne ma ni ~eg no vog u mo de li ma ko mu ni ka ci je s gra |a ni ma u ovoj po kra jin skoj kam pa wi, „iz u zev {to ma we ne go ra ni je mo è ko ri sti ti pa ro lu ’ta~ ku na pqa~ ku’, a zbog to ga {to i sa ma na stu pa s po zi ci je vla sti, kao i zbog ko a li ci o nog na stu pa s DS-om na re pu bli~ kom ni vou„. Kom {i}, me |u tim, na vo di, da tu pa ro lu na in di rek tan na ~in po ku {a va da pro mi vi {e De mo krat ska stran ka Sr bi je u Voj vo di ni, ali to, ka ko je oce nio, ~i ni pri li~ no ne spret no. – DSS se opre de lio za ko mu ni ka ci ju s gu bit ni ci ma tran zi ci je, za ~i ji te àk po lo àj Foto: F. Baki} op tu ù je ak tu el nu vlast, ko ju, pak, pod se }a na eko man dat. Za to se, ka ko sma tra, nom ske uspe he APV s kra ja kam pa wa svo di na mar ke tin {ku osam de se tih go di na pro {log ve ko mu ni ka ci ju s gra |a ni ma. Ana li zi ra ju }i po ru ke po li ka – ka è Kom {i}. – Ap surd no ti~ kih ak te ra na voj vo |an skoj je da DSS, ko ji je ap so lut ni po li ti~ koj sce ni, on je pri me pro tiv nik voj vo |an ske auto no tio da je ide ju o za ko no dav noj, mi je, s bil bor da pod se }a na u~i iz vr {noj i sud skoj auto no mi ji nak voj vo |an ske pri vre de iz pe Voj vo di ne u ovoj kam pa wi pre u ri o da we ne naj ve }e auto no mi je, ze la Li be ral no-de mo krat ska de fi ni sa ne Usta vom 1974. go di par ti ja. Pod se tio je, na i me, na ne. Pa taj „Ju go dent„ i „Ju go a to da je na toj ide ji u Voj vo di ni lat„, ko je DSS sad is ti ~e kao pre 12 go di na na stu pao DS, ko pri me re, bi li su uspe {ni upra ji se, ka ko je oce nio, u me |u vre vo u vre me te voj vo |an ske auto me nu znat no uda qio od te plat no mi je ko ju oni sa ta ni zu ju. for me, uz opa sku da se da nas iz B. D. Sa vi}

SUBOTICA

SE KRE TAR RIK-a VEQ KO ODA LO VI] PO JA [WA VA

Se kre tar Re pu bli~ ke iz bor ne ko mi si je Veqko Odalovi} iz ja vio je da }e stran ke sa m e sno s i t i tro { ko v e uko li ko se od lu ~e na to da po {a qu kon tro lo re na bi ra~ ka me sta u ino stran stvu. – Svi u~e sni ci na par la men tar nim iz bo ri ma ima }e pra vo, u skla du sa za ko nom, da po sta ve svo je po sma tra ~e na bi ra~ ka me sta. Ko od lu ~i da kon tro lo re po {a qe na bi ra li {ta u ino stran stvu, mo ra }e sam da sno si sve wi ho ve tro { ko v e, od pu t o v a w a do sme {ta ja i dnev ni ca. Za raz li ku od 2008. go di ne, ne }e bi ti iz bor nog tu ri zma – ka zao

pro du ku je cen tra li sti~ ku di stri bu ci ju mo }i. Po kra jin ski ogra nak DS-a ne nu di raz ra |e ni ju vi zi ju po li ti ke u Voj vo di ni za ne red ne ~e ti ri go di ne, kao {to je, na pre mer, ~i nio 2000. go di ne, ka da je nu dio plat for mu raz vo ja Po kra ji ne. Iz gle da da su ta da bi li mno go sme li ji kao opo zi ci ja, dok se da nas po na {a ju kao teh no lo zi vla sti, a po ru ke ko je upu }u ju gra |a ni ma svo de se na ne ko li ko op {tih slo ga na, ko je, ina ~e, ko ri ste za ~i ta vo po li ti~ ko tr `i {te Sr bi je, bez bi lo ka kve spe ci fi~ ne po nu de za re {a va we spe ci fi~ nih pro ble ma Voj vo di ne, u ~e mu je i smi sao de lo va wa po kra jin skih in sti tu ci ja – oce nio je Kom {i}. Sli~ no naj u ti caj ni joj par ti ji u Voj vo di ni, po we go vim re ~i ma, i osta le stran ke u me ri wi ho vog uti ca ja i kom pe tent no sti ima ju jo{ ma we vo qe da po nu de ne ki ja sni ji plan za na red ni

– Pred sed ni ci ma i ~la no vi ma bi ra~ kog od bo ra i wi ho vim za me ni ci ma u stal nom i pro {i re nom sa sta vu na bi ra~ kim me sti ma u ino stran stvu, pri pa da jed no krat na na kna da za rad u bi ra~ kom od bo ru i to – pred sed ni ci ma i wi ho vim za me ni ci ma po 25 evra, a ~la no vi ma i wi ho vim za me ni ci ma po 20 evra – na veo je Oda lo vi}. – Bi ra~ ki od bo ri u ino stran stvu su u nad le `no sti Mi ni star stva ino stra nih po slo va – re kao je on, i do dao da se oni for mi ra ju od ~la no va na { ih di p lo m at s ko-kon z u lar nih pred stav ni {ta va.

Za tru bi za kraj ba ha te vla sti Omla di na Srp ske na pred ne stran ke u Su bo ti ci or ga ni zo va la je ju ~e u cen tru gra da ak ci ju “Za tru bi za kraj ba ha te vla sti”. Ti me su `e le li da skre nu pa `wu na to da je u Sr bi ji eko nom ska si tu a ci ja te {ka, od no sno da mla di ne ma ju per spek ti vu. Omla di na SNS-a te tvrd we pot -

kre pqu je po da ci ma ko ji ma ras po la è, a ko ji go vo re da je Sr bi ja, po is tra ì va wu Svet skog eko nom skog fo ru ma, na dru gom me stu na sve tu po od li vu mo zgo va, od no sno da po is tra ì va wu Mi ni star stva pro sve te ve }i na ti nej xe ra è li da ode iz ze mqe. S. I.

Pot pi si za SBB Pred sed nik Sa ve za ba~ kih bu we va ca Mirko Baji} ka `e da }e, ka da u|u u Skup {ti nu gra da Su bo ti ce, tra `i ti da se obe lo da ni gde je za vr {io no vac od ka pi tal nih in ve sti ci ja ko je ni su za vr {e ne. – Zah te va }e mo da se po si li za ko na obe lo da ni imo vin ska kar ta svih funk ci o ne ra u gra du u po sled wih osam go di na. Pod slo ga nom: „Isti na, hra brost, po ve re we„ SBB na sta vqa pri ku pqa we pot pi sa za po dr {ku li sti „Mir ko Ba ji} – Sa vez ba~ kih Bu we va ca”. Grad skoj iz bor noj ko mi si ji u Su bo ti ci je do sa da pre da to osam li sta. S. I.

c m y

politika

dnevnik

subota31.mart2012.

IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012. * IZBORI 2012.

Ta di}: Po be di }e mo Pred sed nik Sr bi je Bo ris Ta di} iz ja vio je ju ~e u Tr stu da je uve ren u po be du na pred sto je }im iz bo ri ma u Sr bi ji. On je, na pres-kon fe ren ci ji u okvi ru ita li jan skosrp skog bi znis fo ru ma, re kao da je we go va po se ta Ita li ji bi la ra ni je za ka za na, i da „u ho du ra di da qe na pri vla ~e wu stra nih

in ve sti ci ja u Sr bi ju i na pred iz bor nom pro ce su”. – Op ti mi sti ~an sam u ve zi s iz bo ri ma. Uosta lom, ima li smo do sa da vi {e iz bor nih kam pa wa i uvek smo od ne li po be du, i to }e mo u~i ni ti i ovaj put – pod vu kao je Ta di}.

Na pi ta we no vi na ra da li pla ni ra da ras pi {e pred sed ni~ ke iz bo re, i ka da, Ta di} je od go vo rio: „Ton do (Ren co, pred sed nik re gi je Fri u li ja-Ve ne ci ja-\u li ja) i ja na sta vi }e mo da sa ra |u je mo i po sle ovih iz bo ra na svo jim funk ci ja ma – re kao je Ta di}.

Paj ti}: O~e ku jem opet do bre re zul ta te na iz bo ri ma Pred sed nik Vla de Voj vo di ne Bo jan Paj ti}, ko ji je no si lac li ste „Iz bor za bo qu Voj vo di nu”, re kao je da na iz bo ri ma o~e ku je po na vqa we do brih re zul ta ta ostva re nih na pro {lim lo kal nim i po kra jin skim iz bo ri ma, uka zu ju }i na re zul ta te ko je je Vla da u me |u vre me nu po sti gla. Paj ti} je is ta kao da Vla du ni su pra ti le ni ka kve afe re, da se kroz pro gra me za po {qa va wa za po sli lo vi {e od 69.000 qu di i da je do {lo vi {e od 230 stra nih kom pa ni ja, ko je su in ve sti ra le vi {e od {est mi li jar di evra. On je re kao da je, ka da je iza bra na Po kra jin ska vla da na ~i jem je ~e lu, u Voj vo di ni bi lo oko 300.000 ne za po sle nih, a da se na kon pet go di na taj broj sma wio na 200.000. Go stu ju }i na TV „Pink„, Paj ti} je ka zao da je naj po no sni ji na Ur gent ni cen tar Voj vo di ne, ko ji je u evrop skom vr hu u po gle du na ~i na ra da, opre mqe no sti i

efi ka sno sti, da je {i rom Voj vo di ne iz gra |e no 12 mo sto va, da }e se u na red nom pe ri o du gra di ti i „@e `e qev„ most, a da je re kon -

stru i sa na i kom plet na put na mre `a i iz gra |e no oko 2.115 ki lo me ta ra pu te va. – Omo gu }e no je da u sva kom na se qe nom me stu u Voj vo di ni ima ka na li za ci o na ili vo do vod na

â nak: DS sa mo zbog hi ste ri je mo è da iz gu bi Pred sed nik Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne Ne nad â nak oce nio je da ko a li ci ja oku pqe na oko De mo krat ske stran ke mo è iz gu bi ti iz bo re sa mo ako se „pot pa le rat na à ri {ta, pre sve ga na Ko so vu”. – Sa mo u toj hi ste ri ji je mo gu }e da ko a li ci ja ko ju pred vo di DS iz gu bi iz bo re – re kao je â nak za pr vi broj ne deq ni ka „No vi ne no vo sad ske”. On je oce nio da bi kon flik ti na Ko so vu mo gli bi ti „na mer no pro iz ve de ni”, {to bi, ka ko je re kao, ima lo ne sa gle di ve po sle di ce po Sr bi ju. – Ako ne do |e do na mer ne pro iz vod we kon fli ka ta na Ko so vu, mi slim da je do sta ve li ka ve ro vat no }a da gru pa stra na ka oku pqe na oko DS-a na re pu bli~ kom ni vou od ne se po be du – re kao je â nak. LSV na re pu bli~ kim iz bo ri ma na stu pa u ko a li ci ji s DS-om.

mre `a i u 39 lo kal nih sa mo u pra va obez be |e no da se kroz pro stor ne pla no ve stvo re uslo vi za in du strij sku zo nu – re kao je Paj ti}, i

na ja vio da je plan u na red nom pe ri o du da sva ka op {ti na u Voj vo di ni do bi je in du strij sku zo nu i pri li ku da se raz vi ja. Do dao je i da su po qo pri vred ni ci do bi li sub ven ci je i

sa da ostva ru ju ve }e pri ho de, da su po kre nu ti pro gra mi za na vod wa va we. On je na ja vio da je jed na ve li ka kom pa ni ja za in te re so va na za an ga ò va we 10.000 in è we ra u na red nih ne ko li ko go di na. Na pi ta we o zah te vu ne kih ne vla di nih or ga ni za ci ja da Voj vo di na bu de re pu bli ka u sa ve znoj dr à vi, Paj ti} je re kao da „ ap so lut no ni smo za to da Voj vo di na bu de re pu bli ka”. Ko men ta ri {u }i ne dav no pa qe we voj vo |an ske za sta ve, on je re kao da „ka da se ras pi {u iz bo ri, stra sti plam te na sve stra ne” i pred u zi ma ju se raz li ~i te eks trem ne ak ci je kao {to je pa qe we za sta va”. – Gra |a ni ma Voj vo di ne, kao i gra |a ni ma ce le Sr bi je, naj va `ni je da ì ve u mi ru, da mo gu da ra de, da mo gu da ì ve od svog ra da, da ima ju rad no me sto – re kao je Paj ti}.

Ni ko li}: Za {to pla {e na rod ra tom Pred sed nik SNS-a To mi slav Ni ko li} iz ja vio je u Sme de re vu da ta stran ka ne `e li da ra tu je pro tiv De mo krat ske stran ke, ve} da je 6. ma ja po be di na iz bo ri ma. – Za {to po no vo pla {e na rod ra tom u slu ~a ju po be de na {e ko a li ci je? S kim da ra tu je mo? Mi wih ho }e mo da sklo ni mo s vla sti olov kom i pa pi rom, a ne da ra tu je mo pro tiv wih – re kao je Ni ko li} na pred iz bor nom sku pu u cen tru Sme de re va.

On sma tra da je sa da {wa vlast „za ka za la na svim po qi ma” i da u Sr bi ji „ne ma za do voq nih qu di”. – Da je vlast raz mi {qa la o to me ka ko na rod ì vi, odav no bi bi li odr à ni van red ni iz bo ri – po ru ~io je Ni ko li}. On je na veo da Sr bi ja ni je za slu ì la da se u woj „ì vi ta ko te {ko” i da po svim pa ra me tri ma za o sta je za Al ba ni jom, Cr nom Go rom i Ma ke do ni jom „ko je smo ne ka da mi vu kli na pred”.

SVM: De kla ra ci ja za re gi o nal ni raz voj No si o ci iz bor nih li sta Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra za lo kal ne iz bo re u Su bo ti ci, Ba~ koj To po li, Ma lom I|o {u, Be ~e ju, Ka wi ì, Sen ti, Adi, No vom Kne èv cu i ô ki pot pi sa li su ju ~e de kla ra ci ju o na me ra ma, na osno vu ko je se za la ù za osni va we agen ci je ko ja }e bri nu ti o raz vo ju re gi o na ko ji ~i ne po me nu ta voj vo |an ska me sta. Ka ko je is tak nu to u se di {tu SVM-a u Su bo ti ci, osni va we agen ci je bi omo gu }i lo efi ka -

sni ju i de cen tra li zo va nu ras po de lu nov ca iz Evrop ske uni je. Pot pi sni ci de kla ra ci je u isto vre me in si sti ra ju na to me da se op {ti ne Ka wi `a, Sen ta i Ada, pro me na ma Ured be o uprav nim okru zi ma i Ured be o no men kla tu ri sta ti sti~ kih te ri to ri jal nih je di ni ca, iz Se ver no ba nat skog okru ga, svr sta ju u Se ver no ba~ ki. Oprav da nost za to, ka ko je is tak nu to, po sto ji ne sa mo s ge o graf skog ve} i s dru {tve no-eko nom skog aspek ta. Pred sed nik op {ti ne

Ka wi `a Mi haq Wi la{ je ob ja snio da or ga ni za ci ja i rad usta no va, od no sno eko nom ski in te re si, go vo re u pri log to me da tri po me nu te op {ti ne, za jed no sa Su bo ti com, Ba~ kom To po lom i Ma lim I|o {em, pri pa da ju }i se ver no ba~ kom re gi o nu, ~i ne jed nu raz voj nu ce li nu i da ni ~im ni je oprav da no da te op {ti ne osta nu u Se ver no ba nat skom okru gu. De vet pot pi sni ka de kla ra ci je upu ti lo je po ziv no si o ci ma iz bor nih li sta De mo krat ske

stran ke za lo kal ne iz bo re u istim voj vo |an skim me sti ma da u ro ku od osam da na, pri hva ta wem i pot pi si va wem istog ili sli~ nog do ku men ta, obez be de da od mah po sle iz bo ra gra ni ce okru ga, sta ti sti~ ke te ri to ri jal ne je di ni ce i za jed ni~ ka agen ci ja za re gi o nal ni raz voj bu du ure |e ni na osno su De kla ra ci je, i ti me SVM i DS, kao dve do mi nant ne po li ti~ ke sna ge u tom de lu Voj vo di ne, na od go va ra ju }i na ~in obez be de da qi raz voj re gi o na. S. I.

REKLI SU Jo ~i}: Iz bor sud bi ne

Dra {ko vi}: Ne na vi jaj te

Pot pred sed nik DSS-a Dra gan Jo ~i} iz ja vio je da je DSS po nu dio gra |a ni ma da se okre ne no vi list i da ze mqa kre ne pu tem po li ti~ ke i voj ne ne u- tral no sti. To je we gov pr vi in ter vju po sle te {ke po vre de u sa o bra }aj noj ne sre }i pre ~e ti ri go di ne. Jo ~i}, biv {i mi ni star unu tra {wih po slo va, ko ji je te {ko po vre |en u sa o bra }aj noj ne sre }i 25. ja nu a ra 2008. go di ne, re kao je u in ter vjuu „Ve ~er wim no vo sti ma„ da 6. ma ja, na \ur |ev dan, Sr bi ja bi ra „svo ju sud bi nu”. – Na jed noj stra ni je do sa da {wi put ko ji nas je od veo na stran pu ti cu, to je put ko ji pod ra zu me va da EU ne ma al ter na ti vu. DSS je na ro du po nu dio da okre ne mo no vi list i da po |e mo pu tem po li ti~ ke i voj ne ne u tral no sti – re kao je Jo ~i}. Na pi ta we da li bi DSS mo gao za jed no sa SNS-om for mi ra ti vla du po sle iz bo ra, on je re kao da pr vo tre ba vi de ti ka ko }e gra |a ni gla sa ti, a da je po tom DSS spre man da raz go va ra o no voj vla di ko ja bi pro g la s i l a po l i t i~ k u ne u t ral n ost Sr bi je.

– Mo lim gra |a ne da na ovim iz bo ri ma ne na vi ja ju, ne go da raz mi {qa ju! Ka da po~ ne mo da raz mi {qa mo, i Sr bi ji }e bi ti bo qe, jer je sta we naj go re do sa da, od 2000. go di ne – po ru ~io je [ap ~a ni ma prek si no} li der SPO-a Vuk Dra {ko vi}. O Ko a li ci ji „Pre o kret” s LDP-om i „Bo ga tom Sr bi jom” on je re kao da se za la è za isti nu i stra te {ki pra vac bu du} no sti jer, ka ko ka è, Sr bi ja ne zna da li }e na pred, na zad, ka Evro pi, Ru si ji ili ne svr sta ni ma. – Na{ pro gram je ja san: bez u slov na, naj bo qa re gi o nal na sa rad wa sa svim su se di ma, br zo i naj bli è ka EU i ure |e we Sr bi je iz nu tra, na istim prin ci pi ma na ko ji ma su ure |e ne sa vre me ne evrop ske dr à ve – re kao je Dra {ko vi} gra |a ni ma oku pqe nim na tri bi ni u Kul tur nom cen tru u [ap cu. – Nu di mo gra |a ni ma isti nu o sve mu {to mo ra mo da ura di mo da bi smo ì ve li bo qe. ê ka ju nas ozbiq ne re for me do pre o kre ta u svim seg men ti ma dru {tva, od {al te ra do naj vi {eg ni voa vla sti – po ru ~i li su [ap ~a ni ma, pred sta vqa ju }i od bor ni~ ke kan di da te, grad ski li de ri LDP-a.

Ka la no vi}: Rad no zla to – Svi de lo vi Sr bi je mo r a j u ima t i jed n a k e {an se, a sva ko no vo rad no me sto u re gi o ni ma je zla ta vred no – re kla je ~la n i c a Pred s ed n i {tva Uje di we nih re gi o na Sr bi je Ve ri ca Ka la no vi} po sle sa stan ka s me nax men tom kom pa ni je „Ti gar-Mi {e lin„. Ona je na ja vi la no vu in ve sti ci ju ove kom pa ni je u Pi ro tu, ko ja pod ra zu me va 700 no vih rad nih me sta, du pli ra we pro iz vod we i iz grad wu no ve fa bri ke, sa op {te no je iz URS-a. – Do ve li smo „Fi jat„ u Kra gu je vac, „Ju ru„ u Ni{ i Ra ~u, „Fal ke„ u Le sko vac, „Be ne ton„ u Ni{, a sa da je „Ti gar-Mi {e lin„ od lu ~io da u Pi ro tu du pli ra pro iz vod wu, iz gra di fa bri ku i za po sli 700 no vih rad ni ka – iz ja vi la je Ve ri ca Ka la no vi}. Ona je re kla da je su {ti na eko nom skog pro gra ma URS-a da sva ki re gion u Sr bi ji do bi je svoj „Fi jat” jer je po sao ono {to naj vi {e tre ba na {im gra |a ni ma.

Ko {tu ni ca: Bi ti ili ne bi ti Pred sed nik De mo krat ske stran ke Sr bi je Vo ji slav Ko {tu ni ca iz ja vio je u Ja go di ni da je pi ta we po li ti~ ke ne u tral no sti ili Evrop ske uni je u ovom tre nut ku „bi ti ili ne bi ti„ za Sr bi ju. Na iz bor nom sku pu DSS-a u Kul tur nom cen tru u Ja go di ni, Ko {tu ni ca je re kao da bu du} nost Sr bi je za vi si od pred sto je }ih iz bo ra, i na veo da je tre nut no ve }i na stra na ka u Sr bi ji za ula zak u EU, ali da, ka ko je oce nio, ve }i na na ro da u Sr bi ji ni je. On je upi tao {ta je Sr bi ja do sad do bi la i {ta je do neo, ka ko je ka zao, ta ko zva ni evrop ski put. – Ko li ko je ne za po sle nih, ko je su pla te, ko li ko vre di di nar, ko li ko je Sr bi ja za du `e na, {ta nam je osta lo od in du stri je i po qo pri vre de? [ta }e osta ti od po qo pri vre de s li be ra li za ci jom spoq ne tr go vi ne 2014. go di ne ka da bu du uki nu te sve ca ri ne na na {e po qo -

pri vred ne pro iz vo de, ka kvo je sta we u zdrav stvu, ka kvo je po sle re for mi sa wa na {e pra vo su |e? – na veo je pred sed nik DSS-a. Po we go vim re ~i ma, Sr bi ja je, pot pi su ju }i Spo ra zum o sta bi li za ci ji i pri dru ì va wu u Bri se lu 2008. go di ne, pri sta la na to da joj ula zni ca u Evrop sku uni ju bu de deo te ri to ri je Sr bi je. – Po sta vi mo pi ta we da li je od bi lo ko je dru ge ze mqe ko ja je u{la u EU bi lo tra è no da se pret hod no od rek ne i naj ma weg de la svo je te ri to ri je, kao {to je to tra è no od Sr bi je? Ako vam te ri to ri ja sop stve ne dr à ve ne zna ~i mno go, on da je pri rod no da se is po sta vqa ju no vi zah te vi – oce nio je Ko {tu ni ca. On je do dao da ni je slu ~aj no {to je iz Bri se la po dr àn pro tiv u stav ni Sta tut Voj vo di ne i {to je otvo re no pi ta we Ra {ke (San xa ka).

SPO: Ho }e mo isti nu Srp ski po kret ob no ve je ju ~e sa op {tio da po dr `a va zah tev Evrop skog par la men ta da Sr bi ja otvo ri taj ne do si jee svih slu `bi bez bed no sti po sle Dru gog svet skog ra ta. SPO je pod se tio na to da je pred log tog za ko na stran ka upu ti la Skup {ti ni Sr bi je jo{ 2004. go di ne, ali da ni je bi lo po li ti~ ke po dr {ke za we go vo usva ja we. „U man da tu ove skup {ti ne pred log je u{ao u pro ce du ru i ni je usvo jen zbog amand ma na DS

ko ji bi pro me ni li su {ti nu za ko na. Tim amand ma ni ma tra `i se da ime na na red bo da va ca zlo ~i na, ne po sred nih iz vr {i la ca i do u {ni ka taj nih slu `bi ne bu du do stup na jav no sti na red nih {e zde set go di na”, pi {e u sa op {te wu. To bi, sma tra ju u SPO-u, bi lo za tva ra we ve} za tvo re nih do si jea i ve ru ju da to Evrop ska uni ja ne }e do zvo li ti. „Ho }e mo pot pu nu isti nu o sve mu i svi ma”, po ru ~i li su iz SPO-a.

TVIT CRTICA

Go spo dar Vu ~i} Sa vet nik pred sed ni ka Sr bi je Ne boj {a Kr sti}, ko ji se na „Tvi ter„ „upi sao“ kao Kr le 22, iz ra zio je za do voq stvo zbog, ne ko bi re kao, obi~ ne stva ri. „Maj stor u Go spo da ra Vu ~i }a po pra vio mi auspuh i zad wi bri sa~ da nas. Be le `im to kao svoj pod vig„, ob na ro do vao je Kr sti}. Ime be o grad ske uli ce u ko joj je Kr sti }ev auto me ha ni ~ar, po bu di lo je aso ci ja ci je sa vet ni ci Po kre ta „Sna ga Sr bi je„, biv {oj po sla ni ci Bla gi ci Ko sti}, ~i ja je stran ka u ko a li ci ji s na pred wa ci ma. Ona je krat ko „kon sta to va la“: „Ni {ta bez Go spo da ra Vu ~i }a!„ „Da, kad je po prav ka auspu ha u pi ta wu„, uz vra tio je Kr sti}.

Za `mu ri i za mi sli U je ku iz bor ne kam pa we stran ke obe }a va ju mno ge stva ri. Ne ke od wih po treb no je da gra |a ni za mi sle jer tek tre ba da se ostva re. Ta ko ovih da na tre ba da ura de i Ba na }a ni. Uje di we ni re gi o ni Sr bi je oka ~i li su na svoj „Tvi ter„ sli ku Be le Cr kve, na ko joj se vi di lo ka ci ja bu du }eg objek ta. „No vi tu ri sti~ ki in fo-cen tar na la zi }e se u ovoj uli ci, pre ko pu ta Isto rij skog ar hi va”, obe }a va ju iz URS-a. Na bi ra ~i ma je da za `mu re i za mi sle. S. St.

Voj vo |an ski mo del Pot pred sed ni ca De mo krat ske stran ke Je le na Tri van i ~la ni ca Glav nog od bo ra te stran ke Sne à na La ki }e vi} za lo ì le su se ju ~e u Ni {u da se mo del Ga rant nog fon da za è ne pri me ni na ce loj te ri to ri ji Sr bi je. Je le na Tri van je re kla da su è ne sred wih go di na naj ve }e `r tve tran zi ci je i da mo del iz Voj vo di ne, ko ji se po ka zao kao us pe {an, tre ba pri me ni ti u ce loj Sr bi ji da bi se è na ma omo -

gu }i lo da do |u do sop stve nog bi zni sa. Ona je re kla da dr `av ne sub ven ci je, ko je su do sa da bi le na me we ne stra nim in ve sti to ri ma, tre ba pre u sme ri ti ka ma lim i sred wim pred u ze }i ma i po ro di~ nim fir ma ma, na po me nuv {i da ma lom i sred wem sek to ru tre ba mak si mal no po mo }i jed no stav ni jim pro ce du ra ma za po kre ta we bi zni sa i uz po re ske olak {i ce po spe {i ti za po {qa va we.

URS: Pet pi ta wa za mi ni stra po qo pri vre de Uje di we ni re gi o ni Sr bi je po sta vi li su ju ~e pet pi ta wa mi ni stru po qo pri vre de i tr go vi ne Du {a nu Pe tro vi }u, tvr de }i da me wa agrar nu po li ti ku me sec da na pred iz bo re. „Po sle ~e ti ri go di ne, tri mi ni stra i isto to li ko agrar nih po li ti ka, me sec da na pred iz bo re agrar na po li ti ka se me wa i na me }e jo{ jed na ko ja }e ima ti efe kat kao i pret hod ne”, na vo di se u sa op {te wu te stran ke, i do da je da }e to na pra vi ti ogrom ne re gi o nal ne raz li ke, a pa re }e za vr {i ti u ru ka ma ne ko li ci ne pre ra |i va ~a. URS pi ta i zbog ~e ga se no vac iz agrar nog bu xe ta da je ot ku pqi -

va ~i ma, a ne ze mqo rad ni ci ma i za {to se vo di ta ko „bru tal na kam pa wa pro tiv do brih po qo pri vred ni ka”. Me |u pet pi ta wa ko je je URS po sta vio re sor nom mi ni stru i tra `i od go vor su i na ko ji na ~in je iz ra ~u na ta pre mi ja po treb na za so ju, ku ku ruz, sun co kret i {e }er nu re pu, a ne za ma li nu, {qi vu, pa pri ku i pa ra dajz, kao i zbog ~e ga je ured ba ma o pre mi ja ma pred vi |e no da se one pla te iz bu xe ta za 2013. go di nu? „[ta su on da uop {te sub ven ci je za ovu go di nu?„, pi ta URS, i tra `i od go vor na pi ta we ko li ko ko {ta ju stru~ wa ci ko ji hva le me re po me di ji ma?

ekonomija

subota31.mart2012.

dnevnik FE BRU AR ]E SKU PO KO [TA TI SRP SKU PRO IZ VOD WU

ME SE^ NI PRI HO DI PO DO MA ]IN STVU 51.600 DI NA RA

Industrija opala za 13 odsto

Svaki zara|eni dinar odmah potro{imo Pro se~ na me se~ na ras po lo `i va sred stva po do ma }in stvu u 2011. go di ni iz no si la su 51.641 di nar, a ukup ni iz da ci bi li su 47.574 di na ra, sa op {tio je ju ~e Re pu bli~ ki za vod za sta ti ti ku. Od ukup no ras po lo `i vih sred sta va, 94,1 od sto ~i ne pri ho di u nov cu, a 5,9 od sto su pri ho di u na tu ri. Ka da se sve ovo sa be re i odu zme, ra ~u ni ca po ka zu je da sva ki di nar ko ji za ra di mo mo ra mo i da po tro {i mo, a ma lo pre tek ne sa mo ono {to do bi je mo u na tu ri. Za {ted wu nam kan da osta je ko je ja je, {un ka, sla ni na ili ko ji ki lo gram ja bu ka ili kru {a ka pri sti glih od po ro di ce ili ro |a ka sa se la (ko ih ima)... Naj ve }i udeo u nov ~a nim pri ho di ma ima ju pri ho di iz re dov nog rad nog od no sa – 45,9 od sto i pen zi -

je – 34,6 od sto. Po tro {a~ ki i in ve sti ci o ni kre di ti u ras po lo `i vim sred tvi ma ~i ne 2,1, a osta la pri ma wa, ko ja po ti ~u od {ted we, na kna de osi gu ra wa i sli~ no, 4,4 od sto. U ukup nim iz da ci ma za li~ -

sport 8,7, na ko mu ni ka ci je 3,9 i osta la do bra i uslu ge 4,6 od sto. Ka ko sto ji mo s pri ho di ma, vi di se i po pa za ru. Pro met ro be u tr go vi ni na ma lo u Sr bi ji u fe bru a ru je bio 5,8 od sto ma wi ne go u istom me se cu pro {le go di ne, sa op {tio je ju ~e Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku. U fe bru a ru je pro met ro be u ma lo pro da ji opao 6,2 od sto u od no su na ja nu ar. U pr va dva me se ca ove go di ne pro met ro be u tr go vi ni na ma lo bio je 4,7 ma wi od sto ne go u istom pe ri o du pret hod ne go di ne. Po da ci o pro me tu ro be u tr go vi ni na ma lo, iz u zev pro me ta na ma lo mo tor nim vo zi li ma, mo to ci kli ma i de lo vi ma, do bi je ni su na osno vu re dov nog me se~ nog sta ti sti~ kog is tra `i va wa.

nu po tro {wu do ma }in sta va u Sr bi ji naj ve }i udeo ot pa da na hra nu i bez al ko hol na pi }a – 42,9 od sto. Do ma }in stva su na tro {ko ve sta no va wa, vo de, stru je i ga sa iz dva ja la 15,6 od sto pri ho da, na tran -

FI SKAL NI SA VET TVR DI DA USVO JE NE ME RE [TED WE NI SU DO VOQ NE

Pred vi |e no je iz da va we ga ran ci ja do ma }im po slov nim ban ka ma u 2012. go di ni do 120 mi li o na evra, a bu xe tom za 2012. pla ni ra no je 432,5 mi li o na evra i ogra ni ~a va we pro jekt nog do ma }eg za du `i -

Me re pla ni ra ne pro gra mom, ko ji ma bi se de fi cit dr à ve sma wio za sve ga 15,7 mi li jar di di na ra, ne }e bi ti do voq ne da vra te fi skal ne to ko ve u po treb ne okvi re sa vet je kra jem pret hod ne go di ne upo zo rio na to da se u 2012. go di ni naj ve ro vat ni je ne }e ostva ri ti pla ni ra ni fi skal ni de fi cit op {te dr à ve od 4,25 od sto bru to do ma }eg po iz vo da (BDP), od no sno 152 mi li jar de di na ra, pr ven stve no usled op ti mi sti~ nog pla ni ra wa jav nih pri ho da. Fi skal ni sa vet po dr ào je ju ~e ra {wu od lu ku Vla de o ogra ni ~e wu iz da va wa ga ran ci ja i pro jekt nog za du ì va wa.

va wa na iz nos od 17,5 mi li o na evra, ume sto pla ni ra nih 115 mi li o na. Ciq tih ogra ni ~e wa je, ka ko je sa op {tio Fi skal ni sa vet, uspo ra va we ra sta jav nog du ga ko ji je na kra ju 2011. go di ne pre ma {io za kon sku gra ni cu od 45 od sto BDP-a i na sta vqa da ra ste i u 2012, a ujed no se ot kla wa je dan od raz lo ga ko ji su do ve li do za mr za va wa aran `ma na s Me |u na rod nim mo ne tar nim fon dom. Fi skal ni sa vet sma -

we od 13 od sto, a za pre ra |i va~ ku od 13,9 od sto. In du strij ska pro iz vod wa u pe ri o du ja nu ar–fe bru ar je u od no su na isti pe riod 2011. go di ne, ma wa 7,9 od sto. Zna ~a jan uti caj na pad in du strij ske pro iz vod we u fe bru a ru ima le su vre men ske pri li ke i ote `a no snab de va we in du strij skih pro iz vo |a ~a elek tri~ nom ener gi jom.

PO ZIV BAN KA MA ZA KRE DI TI RA WE UNA PRE \E WA ENER GET SKE EFI KA SNO STI STA NO VA I KU ]A

Slabo je Vlada stegla kai{

Fi skal ni sa vet oce nio je da pro gra mom me ra Vla de Sr bi je za odr `a va we fi skal nog de fi ci ta ne }e bi ti obez be |e ne do voq ne u{te de, ~ak i da se u pot pu no sti ostva ri. Ve ro vat ni je je, ka ko je na ve de no u sa op {te wu Fi skal nog sa ve ta, da }e efek ti Vla di nih me ra {ted we bi ti ma wi od pred vi |e nih, od no sno da }e iz no si ti 13 mi li jar di di na ra. Vla da Sr bi je je u ~e tvr tak usvo ji la pro gram me ra za sma we we bu xet skog de fi ci ta ko je tre ba da do ne su u{te de od 15,7 mi li jar di di na ra. Me re ukqu ~u ju po ve }a we pri ho da bu xe ta od 10,9 mi li jar di di na ra na osno vu pre u zi ma wa sop stve nih sred sta va bu xet skih ko ri sni ka i sma we wa ras ho da od 4,8 mi li jar di di na ra na osno vu u{te da na dis kre ci o nim ras ho di ma. Fi skal ni

In du strij ska pro iz vod wa u Sr bi ji u fe bru a ru je ma wa 12,8 od sto ne go u istom me se cu pro {le go di ne, a od pro se ka iz 2011. go di ne ma wa je 20,2 od sto. Ka ko je sa op {tio Re pu bli~ ki za vod za sta ti sti ku, u fe bru a- ru je naj ve }i pad pro iz vod we, od 16,1 od sto, za be le `io sek tor pre ra |i va~ ke in du stri je, za tim ru dar stvo – 13,5, pa snab de va we elek tri~ nom ener gi jom, ga som, pa rom i kli ma ti za ci ja – 2,8 od sto. De se zo ni ra ni in deks in du strij ske pro iz vod we za fe bru ar, u od no su na ja nu ar, po ka zu je da je za in du stri ju ukup no ostva ren pad in du strij ske pro iz vod -

Za nove prozore i vrata kredit do 15.000 evra

tra da je za iz be ga va we kri ze jav nog du ga u na red nim go di na ma neo p hod na jo{ o{tri ja kon tro la i sma we we iz da va wa dr àv nih ga ran ci ja, kao i dru ge hit ne me re {ted we. „Ve} u pr va tri me se ca 2012. mo gu }e je da }e se od stu pi ti od ciq nog de fi ci ta za pr vi kvar tal za oko 30 mi li jar di di na ra, a po {to ne ma na go ve {ta ja o ome da }e se ne po voq ni tren do vi pre o kre nu ti to kom go di ne, taj jaz }e ve ro vat no bi ti sve ve }i„, upo zo rio je Sa vet. Uka za no je na to da je po treb no da se, osim me re za sma we we bu xet skog de fi ci ta, usvo je i spro ve du i dru ge me re {ted we, ko je bi ukqu ~i le lo kal nu sa mo u pra vu i jav na pred u ze }a. Po da ci o iz vr {e wu kon so li do va nog bu xe ta za pr va dva me se ca 2012. go di ne, uz pre li mi nar ne po dat ke o pri ho di ma i ras ho di ma re pu bli~ kog bu xe ta u mar tu, uka zu ju, ka ko je upo zo rio Fi skal ni sa vet, na tren do ve jo{ ne po voq ni je od onih na ko je je uka zi va no u de cem bru. Pr vi po ka za te qi uka zu ju, ka ko na vo de, da bi de fi cit op {te dr à ve u pr va tri me se ca 2012. go di ne mo gao bi ti oko 55 mi li jar di di na ra ume sto pla ni ra nih 26 mi li jar di, {to ve} pred sta vqa od stu pa we od ci qa za pr vi kvar tal od oko 30 mi li jar di di na ra. „Sto ga me re pla ni ra ne Pro gra mom ko ji ma bi se de fi cit dr à ve sma wio za sve ga 15,7 mi li jar di di na ra ne }e bi ti do voq ne da vra te fi skal ne to ko ve u po treb ne okvi re„, is ta kao je Sa vet. E. Dn.

Mi ni star stvo za `i vot nu sre di nu, ru dar stvo i pro stor no pla ni ra we, u sa rad wi s Fon dom za za {ti tu `i vot ne sre di ne, ras pi sa lo je jav ni po ziv po slov nim ban ka ma za u~e {}e u pro gra mu kre di ti ra wa fi zi~ kih li ca za fi nan si ra we pro je ka ta una pre |e wa ener -

ko ri sni ci kre di ta fi zi~ ka li ca. Dr `a va }e tim pa ra ma sub ven ci o ni sa ti ka ma te na kre di te ko je }e odo bra va ti iza bra ne po slov ne ban ke, ko ji ma }e gra |a ni, ko ri sni ci kre di ta, do sta vqa ti zah te ve s do ku men ta ci jom za odo bra va we zaj mo va.

Pri li ka i za no ve ko tlar ni ce Kre di ti }e bi ti na me we ni za na bav ku i ugrad wu spo qa {we sto la ri je, ener get ski efi ka snih pe }i, ko tlo va ili pod sta ni ca, od no sno re vi ta li za ci ju po sto je }ih si ste ma, za re gi stra ci ju po tro {we to plot ne ener gi je (pum pe s pro men qi vim pro to kom, ter mo stat ski ven ti li, re gu la to ri pro to ka...), za tim za ku po vi nu no vih to plot nih pum pi, so lar ne ko lek to re i sli~ no. Zaj mo vi se ne }e mo }i ko ri sti ti za re pro gram po sto je }ih kre di ta kod iste ban ke ili re fi nan si ra we ra ni je odo bre nih zaj mo va kod dru ge ban ke. get ske efi ka sno sti u 2012, u ci qu u{te de ener gi je i o~u va wa `i vot ne sre di ne. Fond je za ovaj pro je kat iz dvo jio 300 mi li o na di na ra, ko ri sni ci nov ca }e bi ti po slov ne ban ke, a

Va lu ta kre di ta je di nar ska ili evro. Za kre di te u di na ri ma mak si ma lan iz nos je 1,5 mi lion di na ra s ro kom ot pla te do 60 me se ci, uz jed no krat ne tro {ko ve ob ra de od je dan od sto iz no sa kre di ta ko je

pla }a ko ri snik kre di ta. Fond }e sub ven ci o ni sa ti ka ma tu ob ra ~u na tu po ka mat noj sto pi od de set pro ce na ta na go di {wem ni vou i ban ci je upla ti ti una pred za uku pan pe riod ot pla te kre di ta. Mak si ma lan iz nos kre di ta je 15.000 evra, s dvo stru kim ro kom ot pla te, do 120 me se ci i s mi ni mal nim u~e {}em ko ri sni ka kre di ta od 30 pro ce na ta vred no sti pro jek ta. Tro {ko ve ob ra de kre di ta sno si ko ri snik zaj ma i oni ne mo gu bi ti ve }i od 0,5 od sto jed no krat no od iz no sa kre di ta. Fond }e sub ven ci o ni sa ti iz nos ka ma te ob ra ~u na te po ka mat noj sto pi od pet pro cent nih po e na na go di {wem ni vou od odo bre nog iz no sa kre di ta i pla ti ti ban ci una pred za uku pan pe riod ot pla te kre di ta u di nar skoj pro tiv vred no sti. Ban ka po je di na~ no utvr |u je uslo ve obez be |e wa, mi ni mal ni rok ot pla te, ka mat nu sto pu i dru ge bit ne ele men te ot pla te kre di ta ko ji ni su utvr |e ni jav nim po zi vom. Re sor no mi ni star stvo }e do ne ti od lu ku o li sti po slov nih ba na ka ko je is pu wa va ju uslo ve za u~e {}e u ovom pro gra mu, me |u tim, kao i u pret hod nom jav nom po zi vu ko ji se od no sio na usta no ve od jav nog zna ~a ja, ne ma od re |e nog ro ka do ko jeg su ban ke oba ve zne da se pri ja ve, kao ni od re |e nog da tu ma ka da }e po ~e ti kre di ti ra we gra |a na ko ji su sprem ni da po dig nu kre dit za iz me nu spoq ne sto la ri je i osta lih de lo va sta na ili ku }e ko ji ma se ra ci o na li zu je po tro {wa ener gi je. R. Da u to vi}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Va`i za

Kupovni za devize

109,1370

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 111,3643

113,9257

108,8029

Australija

dolar

84,9712

86,7053

88,6995

84,7111

Kanada

dolar

81,8364

83,5065

85,4271

81,5859

Danska

kruna

14,6715

14,9709

15,3152

14,6266

kruna

14,2747

14,5660

14,9010

14,2310

[vedska

kruna

12,3099

12,5611

12,8500

12,2722

[vajcarska

franak

90,4951

92,6419

94,4658

SAD

funta dolar

1 1

130,5467 83,6466

133,2109 83,3129

136,2748 85,2291

Promet

20,00

1.800

113.400

Kontaktor, Beograd

20,00

372

50.220

Po{tanska {tedionica, Beograd

17,65

20.000

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

12,71

Energoprojekt Niskogradwa, BG Pet akcija s najve}im padom

81,3967

Kursevi iz ove liste primewuju se od 30. 3. 2012. godine

Naziv kompanije

0,70)

Promena %

Cena

Promet

0,67

1.813

1.211.383

140.000

NIS, Novi Sad

-0,29

685

12.600.772

1.126

269.012

Komercijalna banka, Beograd

0,22

1.800

1.823.400

12,61 Promena %

500 Cena

615.000 Promet

Imlek, Beograd

0,30

3.018

3.995.428

Soja protein, Be~ej

1,08

561

3.322.343

Politika, Beograd

-12,50

10.332

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

1,59

511

2.488.864

Agroba~ka, Ba~ka Topola

-12,02

2.160

21.600

Energoprojekt holding, Beograd

4,68

492

1.911.310

-3,57

5.417

Jubmes banka, Beograd

-0,25

12.096

544.305

Agrobanka, Beograd

-1,23

1.450

110.200

Metalac, Gorwi Milanovac

0,84

1.690

6.760

Univerzal banka, Beograd

4,72

1.885

54.979.607

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

-0,41

4.800

350.400

Progres, Beograd Agrobanka, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

-2,22

528

-1,23 Promena %

1.450 Cena

110.200 Promet

-0,29

685

12.600.772

90,2180 130,1470

BELEX 15 (531,93 AIK banka, Ni{

NIS, Novi Sad V. Britanija

Cena

[ajka{ka {e}erana, @abaq

BIP u restrukturirawu, Beograd Norve{ka

Promena %

Soja protein, Be~ej

1,08

561

3.322.343

Alfa plam, Vrawe

0,00

7.200

0,00

Dijamant, Zrewanin

7,69

7.000

1.596.000

Tigar, Pirot

2,06

495

744.290

12,71

1.126

269.012

Veterinarski zavod, Subotica

0,32

312

200.512

0,32

312

200.512

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad Veterinarski zavod, Subotica

Svi iznosi su dati u dinarima

PRED SED NIK TA DI] U TR STU

Sr bi ja naj pri rod ni je me sto za ita li jan ske in ve sti to re Predsednik Srbije Bo ris Ta di} izjavio je ju~e da saradwa srpskih i italijanskih privrednika nema granice i mogu}a je u svim sektorima, a predsednik regije FriulijaVenecija-\ulija Ren co Ton do potvrdio je veliki interes te regije da sara|uje sa Srbijom. Na italijansko-srpskom biznis-forumu u Trstu, koji su organizovale Srbija i italijanska pokrajina FriulijaVenecija-\ulija, Tadi} je poru~io da je na{a zemqa iz vi{e razloga najprirodniji partner za ekonom-

sku saradwu i najpogodnija destinacija za italijanske investitore. Otvaraju}i biznis-forum on je ukazao na to da je Srbija od velike va`nosti za Italiju jer ima posebne sporazume o slobodnoj trgovini s Kazahstanom, Rusijom, Turskom, Belorusijom, zemqama ~lanicama CEFTA-e, a uskoro i s Ukrajinom, i podsetio na to da je to tr`i{te s vi{e od 850 miliona stanovnika. – Italijanske kompanije saradwom sa Srbijom mogu ra~unati na preimu}stva koja pru`aju takvi preferencijalni sporazumi i na taj na~in zapravo o~uvati radna mesta u Italiji i doprineti razvoju italijanske privrede – rekao je Tadi}. U tom kontekstu, on je dodao da je potpuno izli{na debata na te-

mu da li Srbija oduzima radna mesta gra|anima Italije zato {to italijanske kompanije investiraju u na{oj zemqi. – Zemqe s kojima Srbija ima povla{}ene sporazume su upravo one koje pro{iruju svoja tr`i{ta, {to je svakako pogodnost za italijanske proizvo|a~e – podsetio je Tadi}, i dodao da je za italijanske kompanije pogodnost i ~iwenica da Srbija ima posebne odnose s brojnim zemqama ~lanicama Pokreta nesvrstanih.

– Svaka nova italijanska kompanija koja do|e u Srbiju mo`e da ra~una s logisti~kom strukturom – naveo je Tadi}, i potvrdio to podatkom da 30 odsto bankarskog sektora u Srbiji „pokrivaju” italijanske banke, da su kqu~na osiguravaju}a dru{tva u Srbiji italijanska, te da u na{oj zemqi ima jo{ investicija koje italijanskim kompanijama ~ine poznatijim ambijent u kojem }e da posluju. Da postoje izuzetne {anse za privrednu saradwe Srbije i Italije, posebno na poqu tehnolo{kih inovacija gde je mogu}e zajedni~ki napraviti veliki iskorak, slo`io se i Renco Tondo, koji je naveo da postoje posebni planovi za investicije u energetski sektor u Srbiji.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

subota31.mart2012.

VI [E OD 200 STRA NIH KOM PA NI JA PO SLU JE U PO KRA JI NI

Stran ci za po {qa va ju 63.000 Voj vo |a na U Vojvodini trenutno posluje oko 230 stranih kompanija, koje zapo{qavaju vi{e od 63.000 radnika, pokazuju podaci Pokrajinskog fonda za podr{ku investicija u Vojvodini (VIP fond). Po tim podacima, ovi investitori su u Pokrajinu, kroz 307 investicionih projekata, ulo`ili 6,4 milijardi evra, {to predstavqa oko 45 odsto svih investicija koje u do{le u Srbiju od 2000. godine naovamo. Najvrednije su bile investicije u vojvo|anski poqoprivredno-prehrambeni sektor – vi{eod dve milijarde evra. Sledi sektor finansija, s 1,3 milijardom investicija, zatim gra|evinska industrija (825 miliona evra), energetika i naftna industrija

dustrija i ma{inski sektor, u {ta je investirano vi{e od 480 miliona evra. Sli~na je situacija i kad je re~ o broju zaposlenih kod stranih ulaga~a. U 78 investicionih projekata vezanih za agro-

Naj vi {e u No vom Sa du I kada se op{tine rangiraju po broju zaposlenih kod stranih poslodavaca, Novi Sad je opet na prvom mestu, s vi{e od 25.000 radnika. Na drugom mestu je Zrewanin, gde kod stranih investitora radi vi{e od 5.500 qudi, dok u Subotici, Vr{cu i Kikindi strani ulaga~i zapo{qavaju vi{e od 3.000 radnika. U Sremskoj Mitrovici kod stranih poslodavaca radi ne{to vi{e od 2.000 zaposlenih, dok investitori iz inostranstva zapo{qavaju vi{e od hiqadu radnika jo{ i u Staroj Pazovi, Novom Be~eju, Somboru, In|iji, Ba~koj Palanci i Apatinu, navode u VIP fondu. (515 miliona), te sektor privrede koji se defini{e kao prate}a automobilska industrija, metaloprera|iva~ka in-

biznis zaposleno je 11.740 radnika, a tek nekoliko stotina mawe ih radi kod investitora u auto, metaloprera|iva~koj i

ma{inskoj industriji. Energetika i naftna industrija zapo{qavaju blizu 11.000 radnika,

kroz 17 projekata u kojima radi vi{e od 3.000 qudi ulo`ilo 726 miliona evra, te Italija (34 kompanije, 40 projekata, 620 miliona evra i gotovo 8.000 radnika). Na ~etvrtom mestu su Slovenci s 581 milionom ulo`enih evra, ali oni predwa~e po broju zaposlenih – 8.226 radnika je zaposleno u investicijama slovena~kih preduze}a. Najvrednije investicije stigle su u Novi Sad: ~ak 2,3 milijarde evra kroz 50 investicionih projekata. To su pre svega ulagawa u Vojvo|ansku, Novosadsku i Panonsku banku, Naftnu industriju Srbije... na drugom mestu je

In ve sti to ri su u Vojvodinu, kroz 307 in ve sti ci o nih pro je ka ta, ulo `i li 6,4 mi li jar di evra, {to pred sta vqa oko 45 od sto svih in ve sti ci ja ko je su do {le u Sr bi ju od 2000. go di ne na o va mo finansijski sektor vi{e od 8.500, a kod stranih ulaga~a u gra|evinsku industriju radi vi{e od 6.000 zaposlenih. Najvrednije investicije su stigle iz Nema~ke: 28 tamo{wih kompanija je ulo`ilo 874 miliona evra kroz 46 investicionih projekata u kojima je zaposleno 7.909 radnika. Sledi Francuska – 13 kompanija je

Apatin sa 713 miliona ulo`enih evra, zatim Vr{ac (564 miliona), Ba~ka Palanka (455 miliona), Zrewanin (214), Senta (205) te In|ija, u koju je investirano 200 miliona evra. Vi{e od 100 miliona evra ulo`eno je jo{ i u Suboticu, Beo~in, Staru Pazovu, Kikindu i Sremsku Mitrovicu. V. ^v.

AK CI O NA RI ZA ^U \E NI OD LU KOM ME NAY MEN TA ZREWA NIN SKE „JU GO RE ME DI JE”

Tr go vac ne kret ni na ma spa sa va far ma ce u te? Ostavku na ~lanstvo u Upravnom odboru frewaninske Fabrike lekova “Jugoremedija” podneo je Bra ni slav Mar ku{, a wegovo mesto preuzeo je Du {an Da vid Mla den, koji je predstavqen kao osoba poreklom iz Amerike, predsednik Privredne komore Roma i vlasnik preduze}a “Blue Rose Trust Fund Llc” koje se bavi trgovinom nekretninama. Zaposlenima i akcionarima je, na sednici UO, predo~eno Mladenovo pismo o namerama, u kojem se navodi da }e za 120 do 180 dana biti sagledano poslovawe “Jugoremedije”, nakon ~ega }e otpo~eti servisirawe dugovawa i pokretawe proizvodwe. Pismo o namerama dostavqeno ~lanovima UO i predstavnicima sindikata nije napisano na zvani~nom memorandumu preduze}a niti je overeno pe~atom. – Poznato je da je aktuelno rukovodstvo do sada odbilo

rukovodstva bio da u~estvovawe investicionih fondova u kupovini fabrike nije dobro za budu}nost firme. Me|utim, u prethodnim danima stavovi rukovodstva dijametralno su promeweni, te su akcionari i zaposleni ponovo u nedoumici. Po wenim re~ima, firma koja se nudi kao re{ewe nije ~ak ni

Rad ni ci na pri nud nom od mo ru – Od akcionara se kriju rezultati poslovawa u prethodnoj godini, ali se iz nezvani~nih informacija moè naslutiti da je poslovna godina okon~ana s jo{ ve}im minusom nego prethodne tri. U “Jugoremediji” je gotovo potpuno obustavqena proizvodwa, zaposleni su na prinudnom odsustvu, a zarade nisu ispla}ivane od avgusta – tvrdi Jelena Medarevi}. ozbiqne kompanije koje su pokazale interesovawe za akviziciju fabrike, kao i da su uslovi koji su postavqeni tokom tendera raspisanog pro{le godine bili veoma strogi i iskqu~ivi – kaè predstavnica Udruèwa akcionara “Jugoremedija 3” Je le na Me da re vi}. – Na tenderu su mogle u~estvovati samo kompanije iz farmaceutske bran{e ~iji je promet u prethodnoj poslovnoj godini bio 250 miliona evra. Do sada je stav aktuelnog

investicioni fond i potpuno su nejasni motivi koji je navode na servisirawe dugovawa bez u~e{}a u vlasni~koj strukturi fabrike. – Tako|e se postavqa pitawe kompetencije nekog ko je do sada bio trgovac nekretninama da se uhvati u ko{tac s nagomilanim poslovnim problemima – dodaje Jelena Medarevi}. Ona nagla{ava da su ~lanovi Udru`ewa “Jugoremedija 3” ponovo uputili predsedniku UO

zrewaninske farmaceutske ku}e Me hi Ome ro vi }u zahtev za sazivawe vanredne sednice Skup{tine akcionara. U obrazlo`ewu stoji da su akcionari nezadovoqni celokupnom trenutnom situacijom, na~inom rada i odlu~ivawa, poslovawem i rezultatima menaxmenta koji, kako se navodi, predstavqaju posledicu {tetnih odluka donetih bez saglasnosti akcionara. – Vrednost akcija je u konstantnom opadawu, ne postoji nikakva kratkoro~na strategija u ciqu ukqu~ivawa u platni promet teku}eg ra~una fabrike, koji je na dan podno{ewa zahteva bio u blokadi po osnovu prinudne naplate vi{e od 191 milion dinara u ukupnom neprekidnom trajawu od 126 dana. Nema ni dugoro~ne poslovne strategije koja bi preduze}u vratila bitnu ulogu na tr`i{tu lekova makar u Srbiji – napomiwe Jelena Medarevi}, i dodaje da podnosioci zahteva za ovakvu situaciju iskqu~ivo odgovornim smatraju menaxment “Jugoremedije” koji je, po wenim tvrdwama, donosio pogre{ne i {tetne odluke bez prethodne saglasnosti Skup{tine akcionara. @. Ba la ban

poqoprivreda

subota31.mart2012.

dnevnik

KO DOBIJA, A KO GUBI SUBVENCIJAMA PO KILOGRAMU

Pre mi je za p{enicu od 4.000 do 40.000 di na ra Pi ta we ko je se na me }e na kon od lu ka Vla de i pro te sta de la ne za do voq nih pa o ra je sva ka ko ono o to me {ta ka `e ra ~u ni ca, a ona je var qi va i pre te `e i na jed nu i na dru gu stra nu. Uslov svih uslo va je da ot ku pqi va ~e pla te ko rekt nu ce nu, a ako se to de si pro ce na je da }e naj ve }u ko rist ima ti oko 300.000 po qo pri vred nih ga zdin stva ko ja la ne ni su

ostva ri la ni ka kve pre mi je, dok }e oni ko ji sa da pro te stu ju, pod uslo vom da ne se ju {e }er nu re pu bi ti na ma wem ili ve }em gu bit ku. Elem, uqa ri ce da ju rod od oko dve i po to ne po hek ta ru, a pre mi ja za ove kul tu re iz no si tri di na ra po ki lo gra mu, {to zna ~i da na ra ~un sub ven ci je pa o ri do bi ju 7.500 di na ra. Ne tre ba za bo ra vi ti da su ovih da na uzi ma li di zel uz re gres od 60 di na ra, {to je jo{ 2.400 di na ra, ta ko da po hek ta ru uqa ri ca, ima u }i u vi du sub ven ci ju po pri no su i jef ti ni je go ri vo, se qa ci do bi ja ju oko 10.000 di na ra. Uz pri nos od tri i po to ne po hek ta ru, ko li ko mo gu da ostva re voj vo |an ski pro iz vo |a ~i, sub ven ci ja, uz re gre si ra no go ri vo za pro le} nu se tvu iz no si 12.900 di na ra. Sve u sve mu, oni ko ji su la ne do bi li 14.000 di na ra sa da }e osta ti bez ne kih 1.100 di na ra dok }e oni ko ji ni su ima li ni {ta sa da sva ka ko do bi ti vi {e. Naj go re pa o ri, uz pre mi je po ki lo gra mu, pro la ze kod p{e ni ce - ako ima ju pri nos od {est to na po hek ta ru mo gu da do bi ju 6.000 di na ra jer je pre mi ja za `i to di nar, a uz 2.400 di na ra za go ri vo, ukup no do bi ja ju 8.400 di na ra, {to je do bra no ma we od 14.000 di na ra ko li ko su do bi ja li do sad. Ako je pri nos pro se ~an, od no sno oko ~e ti ri to ne po hek ta ru, on da je to sve ga 4.000 di na ra. Kod ku ku ru za, ako uzme mo u ob zir pri nos od 10 do 12 to na po hek ta ru i re gres kroz jef ti ni je go ri vo, mal te ne je isto da li se pre mi ra ju po vr {i ne ili pri no si. Ali pro se ~an pri nos ne iz no si to li ko, ve} je obi~ no iz me |u 5,5 i {est to na. Re pa, na rav no, da je naj vi {e, a uz so li dan rod pa o ri mo gu do bi ti i 40.000 di na ra po hek ta ru. Me |u tim, za go vor ni ci si ste ma sub ven ci o ni sa wa po pri no si ma kao

ar gu met na vo de broj ne slu ~a je ve zlo u po tre ba hek ta ra. Na i me, ka ko tvr de, po qo pri vred ni ci su pri ja vqi va li i po vr {i ne ko je ne ob ra |u ju, li va de i utri ne i za wih su ta ko |e do bi ja li sub ven ci ju. Ta kvih slu ~a je va, ma we je bi lo u Voj vo di ni, a vi {e u dru gim de lo vi ma ze mqe. S dru ge stra ne, ne za do voq ni po qo pri vred ni ci uka zu ju na pro blem s pa ra ma i stra hu ju da ne }e do bi ti

pre mi je. Oce wu ju da je sli ka ko jom re sor no mi ni star stvo pred sta vqa ovo go di {wi agra ni bu xet ne re al na, od no sno da ne ma nov ca. Stra hu ju da bi tri mi li jar de di na ra avan sa u apri lu, o ko ji ma je bi lo re ~i na pre kju ~e ra {wem sa stan ku pred -

ne smo ima li i re fak ci ju i 14.000 di na ra po hek ta ru. Na ma je za pra vo bit no da do bi je mo re pro ma te ri jal, kao do sa da, po go to vo s ob zi rom na ~i we ni cu da je sve po sku pe lo, i u evri ma i u di na ri ma. \u bri vo je, re ci mo, la ne bi lo 350 do 270 evra, a sa da je 430. Pre mi je po ki lo gra mu su lu tri ja, pi ta we je {ta }e mo do bi ti a po seb no je pi ta we {ta }e sto ~a ri ko ji `i to osta vqa ju za sto ku, ka ko }e oni do bi ti pre mi ju. Dr `a va }e, da kle, do bi ti u me su i mle ku a ne da je sub ven ci ju. Pro fe sor Po qo pri vred nog fa kul te ta u Be o gra du Mi la din [e var li} sma tra da }e no vi na ~in sub ven ci o ni sa wa omo gu }i ti po ve }a we pri no sa i sta bi li za ci ju ce na po qo pri vred nih pro iz vo da. On je ka zao da }e pre la zak na sub ven ci je po ostva re nom pri no su i pre da toj ko li ~i ni pro iz vo da ili utro {e noj ko li ~i ni u sto ~ar skoj pro iz vod wi do ve sti do ve }e po nu de, sta bi li za ci je ce na i le ga li za ci je pro me ta. On je pre ci zi rao da je u 2010. go di ni sub ven ci je do bi ja lo 72.000 od 780.000 po qo pri vred nih ga zdin sta va, a u pro {loj go di ni sub ven ci je je do bi ja lo oko 82.000 ga zdin sta va. U ovoj go di ni, ka zao je [e var li}, prak ti~ no se na pu {ta i si stem uslo vqa va wa pra va na sub ven -

U Vojvodini najve}i otkup U Voj vo di ni i Ma ~vi je go to vo ce lo kup na pro iz vod wa {e }er ne re pe, sun co ke ta i so je. Kod p{e ni ce je si ta u ci ja dru ga ~i ja - po lo vi na se po se je u Voj vo di ni, po la u Cen tral noj Sr bi ji, ali je go to vo 90 od sto ot ku pa u Voj vo di ni, a na to idu sub ven ci je po ki lo gra mu. Da kle, ov da {wi pa o ri u no vom si ste mu pre mi ra wa pro la ze bo qe od onih u Cen tral noj Sr bi ji. Mo `e se re }i da u Voj vo di ni, u sva koj op {ti ni, ima tri de se tak pro iz vo |a ~a ko ji ob ra |u ju od 100 do 500 hek ta ra, a vi {e od 1.000 hek ta ra si gur no ob ra |u je tri de se tak Voj vo |a na.

Repa rekorder Pro iz vo |a ~i {e }er ne re pe mo gu da bu du vi {e ne go za do voq ni uvo |e wem pre mi ja po ki lo gra mu. Ako, re ci mo, ra ~u na mo pri nos od 80.000 ki lo gra ma po hek ta ru, ko li ko ostva re mno gi voj vo |an ski ra ta ri, mo gu da do bi ju 40.000 di na ra, ume sto 14.000 di na ra, s ob zi rom da je sa da pre mi ja pe de set pa ra po ki lo gra mu. I pro iz vo |a ~i krom pi ra do bi ja ju mno go vi {e uz si stem pre mi ra wa po ki lo gra mu. stav ni ka pa o ra i mi ni stra Du {a na Pe tro vi }a, mo glo bi ti za ma zi va we o~i ju pred iz bo re, a no va Vla da }e sub ven ci je is pla ti ti kra jem 2013. go di ne. Po me ni mo, rok za pod no {e we zah te va za sub ven ci je je ja nu ar, od no sno jun idu }e go di ne. - Po seb na pri ~a su ot ku pqi va ~i u ~i je se xe po ve pre li va la pre mi ja ka da je ra ni je va ìo si stem pre mi ra wa po ki lo gra mu jer oni za to li ko sma we ra ta ri ma ot kup nu ce nu ka è za „Dnev nik” po qo pri vred nik Vla di mir Vla {i} ko ji pro te stu je u In |i ji, a ob ra |u je 110 ju ta ra. - Pu no je raz lo ga za ne za do voq stvo. Stal no dr à va po mi we ka ko nam je da la go ri vo, a pro {le go di -

ci je sa pret hod nim re gu li sa wem pen zij skog i in va lid skog osi gu ra wa, ko ji je bio ogro man pro blem za ve li ki broj ma lih po ro di~ nih ga zdin sta va. Pre ma pret hod nom si ste mu sub ven ci ja, prak ti~ no se oko 80 od sto sub ven ci ja po hek ta ru od no si lo sa mo na ga zdin stva ko ja su ima la po sed ve }i od 30 hek ta ra. [e var li} je ka zao i da su se sub ven ci je po hek ta ru zlo u po tre bqa va le ta ko {to je ve li ki broj po qo pri vred ni ka re gi stro vao na sva kog ~la na do ma }i stva ga zdin stva sa po 100 hek ta ra i ta ko ubi rao sub ven ci je vi {e stru ko ve }e od mak si mal nih 14.000 evra po do ma }in stvu. E. D.

PAORSKI PROTEST NASTAVQEN, DANAS MO@DA KRAJ

Sto ti nu trak to ra sti `e u Be o grad Po qo pri vred ni ci ko ji su dva da na pro te sto va li na voj vo |an skim dru mo vi ma po sti gli su ju ~e po pod ne do go vor s mi ni strom unu tra {wih po slo va Ivi com Da ~i }em da da nas sa sto ti nu trak to ra kre nu za Be o grad. – Mi ni star Da ~i} je iza {ao u su sret na {im zah te vi ma da neo me ta no do |e mo do pre sto ni ce, od no sno da nam se do zvo li da se nor mal no kre }e mo, kao gra |a ni. Obra zlo `i li smo na {e raz lo ge i on nam je dao ze le no sve tlo da ne bi do la zi lo do ne pri jat nih si tu a ci ja na dru mo vi ma. Do go vo re no je da sa sto ti nu trak to ra u|e mo u Be o grad – iz ja vio je za „Dnev nik” ~lan or ga ni za ci o nog od bo ra pa or skih pro te sta Mi ro slav Iv ko vi}, do da ju }i da }e pe de set trak to ra do Pa la te „Sr bi ja„ kre nu ti iz Ba na ta, a pe de set iz Ba~ ke i Sre ma. Po Iv ko vi }e vim re ~i ma, pa o ri }e pre da ti svo je zah te ve Ivi ci Da ~i }u i o~e ku ju da ih on pro sle di pred sed ni ku Sr bi je Bo ri su Ta di }u i pre mi je ru Mir ku Cvet ko vi }u. Na kon to ga, or ga ni za ci o ni od bor pro te sta }e od lu ~i ti ka ko }e se stva ri da qe od vi ja ti, to jest ho }e li trak to ri ko ji su ve} dva da na na voj vo |an skim pu te vi ma oti }i ku }a ma.

sta vi po li ti ka pre mi ra wa po hek ta ru, a ne po pri no si ma. Da ~i} je ju ~e po pod ne, pre su sre ta s pred stav ni ci ma ne za do voq nih po qo pri vred ni ka, iz ja vio da po li ci ja ne ma ni ka kvog raz lo ga da spre ~a va bi lo ko ga u iz ra `a va wu po li ti~ kog, in te re snog, sta -

va – ka zao je za na{ list pred sed nik udru `e wa „Pa o ri” iz Cre pa je Mi ro slav Gru ba nov. Ne za do voq ni po qo pri vred ni ci iz Voj vo di ne na sta vi li su ju ~e pro te ste po ku {a va ju }i da stig nu do Be o gra da, zbog ~e ga je vi {e pu te va bi lo blo ki ra no. Blo ki ra ni

va ali da je ne mo gu }e da u Be o gra du bu de hi qa du trak to ra i da sa o bra }aj nor mal no funk ci o ni {e. Ka ko je na gla sio, to kom wi ho vog pro te sta nig de ni je za be le `en ni je dan in ci dent. – Ne ula zim u to da li su wi ho vi zah te vi oprav da ni ili ne. Sva ko mo `e da iz ra zi svo je mi {qe we, ali pri to me ne sme da do zvo li,

su put za Te me rin i ra ~va we za Si rig, gde su sta ja le ko lo ne ka mi o na i auto bu sa. Kroz blo ka du su pro pu {ta na sa mo ko la Hit ne po mo }i. Ta ko |e je tri de se tak trak to ra bi lo u blo ka di na sta rom No vo sad skom pu tu iz me |u Sta re i No ve Pa zo ve. I na tim blo ka da ma su pro pu {ta ni sa mo hit ni slu ~a je vi, a pro ble ma u sa o bra }a ju ju ~e je bi lo na jo{ go to vo 30 me sta {i rom Voj vo di ne. Naj gu {}e je bi lo na pu tu Pan ~e vo–Be o grad kod mo sta na Ta mi {u, kao i Pan ~e vo–Ko va ~i ca kod ras kr sni ce za Opo vo, kod ^en te... Blo ki ran je i @a baq ski most, pra vac ka Ba~ koj Pa lan ci kod Glo `a na, kao i pu te vi Le din ci–Be o ~in, Ko viq–[aj ka{... Ta ko |e i put ni prav ci od hr vat ske gra ni ce, od Ne {ti na ka Be o li nu i od To var ni ka ka [i du. To kom ju ~e ra {wih pro te sta do {o je i do in ci den ta na mo stu kod Opo va, ka da je gru pa ne po zna tih oso ba bej zbol pa li ca ma iz lu pa la ne ko li ko trak to ra. E. Dn.

Do{li do Banovine Ne za do voq ni po qo pri vred ni ci, ko ji pro te stu ju zbog Vla di ne agrar ne po li ti ke, do {li su si no}, u prat wi po li ci je, i is pred zgra de Vla de Voj vo di ne. Ka ko su za „Dnev nik” re kli or ga ni za to ri pro te sta, blo ka da ni je pro bi je na ve} su trak to ri do {li u do go vo ru s po li ci jom. Tu na me ra va ju da osta nu da bi sa ~e ka li re zul tat da na {wih pre go vo ra i pro te sta u Be o gra du. – U sva kom slu ~a ju, trak to ri }e bi ti na punk to vi ma dok ne pre da mo zah te ve. Si gur no je i da }e mo se vra ti ti na dru mo ve i na sta vi ti pro te ste 25. apri la, ka da pro |e se tva – ka zao je Iv ko vi}, i pod se tio na to da pa o ri tra `e da se na -

ni ti da na bi lo ko ji na ~in ini ci ra ko laps u sa o bra }a ju ko ji ugro `a va dru ge gra |a ne Sr bi je – po ru ~io je Da ~i}. – Ko na~ no nam je omo gu }e no ustav no pra vo o slo bo di kre ta wa, a mi ne od u sta je mo od svo jih zah te -

S FARME U KUKUJEVCIMA SIR U KESTENU, HRASTU I PEPELU, JOGURT „^UDO” ...

Na {e ko ze osvo ji le Ara bi ju, mer ka ju Evro pu Uli ca Gr~ ko- srp skog pri ja teq stva bb u Ku ku jev ci ma do ma }in je far me ko za „Be o ka pra” DOO. Go di ne 2009, po za vr {et ku far me 19. de cem bra na tem pe ra tu ri –20 ste pe ni tu je sti glo spe ci jal nim ka mi o nom 178 san skih ko za iz

li kom mu `e, mle ko od la zi u lak to friz, a oda tle ce vi ma is pod ze mqe di rekt no u sop stve nu mle ka ru. Se o ske ko ze su zah tev ne. @i ve u ~i stom pro sto ru, po seb no sa gra |e nom za wih. Na pro zo ri ma su ze le -

go vi {e, u pro se ku go di {we 900 li ta ra mle ka po ko zi. – No vo sa gra |e na mle ka ra u pro {loj go di ni pre ra |i va la je 1.500 li ta ra mle ka dnev no, a ka pa ci tet joj je 4.000 li ta ra dnev no – ob ja {wa va di rek tor rad ne je di ni ce Zlat ko Hre ce sin.

lu i u hra sto voj ko ri. I to ni je sve. Pro iz vo di mo jo gurt „~u do” pro bi ot ski na pi tak, su rut ku, ko ja je naj vi {e tra `e na, i pa ste ri zo va no mle ko. Na {i pro iz vo di su na No vo sad skom saj mu osvo ji li pe ha re i zlat ne me da qe za kva li tet.

Bi}e veliko stado Osvr }u }i se na uslo ve po slo va wa i po sle di ce eko nom ske kri ze, Ra do van Ro ga no vi} uka zu je na to da su naj vi {e stra da li xe po vi ma lih fir mi i obi~ nih gra |a na. – Da ni je kri ze, ima li bi smo mno go vi {e po tro {a ~a ova ko kva li tet nih pro iz vo da. Obi ~an po tro {a~ i te ka ko je ose tio kri zu, a mno gi su osta li bez po sla i {ta da se da qe pri ~a. Bez ob zi ra na to {ta }e se do go di ti – a mo je du bo ko uve re we je da }e kri za osta ti iza nas – mi }e mo do pu ni ti broj ko za do ukup no 500. Ka da se to de si, pro {i ri }e mo iz mu zi {te da bi „Be o ka pra” do bro po slo va la i za do vo qi la pro bir qi ve po tro {a ~e na do ma }em i stra nom tr `i {tu – ka `e Ro ga no vi}.

Zlat ko Hre ce sin po ka zu je san ske ko ze

Austri je. Da nas ih je na far mi 340 i 100 `en skih ja ri }a. Ka da ih bu de 500, pro {i ri }e se elek tri~ no iz mu zi {te, ko je za se dam mi nu ta po mu ze 12 ko za. Ko ze se hra ne su vom de te li nom i kon cen tra tom. Pri -

ne za ve se ko je ih va ra ju jer pred sta vqa ju ze le ni lo bez ko jeg ko ze ne mo gu, a za ve se se spu {ta ju i di `u di gi tal no. Na kon ja re wa, dok ja ri }i si sa ju, ko ze je dva da ju tri li tre mle ka dnev no, a ka sni je mno -

– U pr vom re du do bi ja mo be le kri {ke si ra, od ko jeg pra vi mo di mqe ni be li sir i sir u ma sli no vom uqu – is pri ~ao je teh ni ~ar Ste vo Ma rin ko vi}. – Osim to ga, pro iz vo di mo tri vr ste si ra po fran cu skoj teh no lo gi ji: sir u ke ste no vom li stu, u pe pe -

Na far mi ko za „Be o ka pra” u Ku ku jev ci ma asor ti man pro iz vo da od ko zi jeg mle ka je ta kav ka kav ne ma ni ko u na {oj dr `a vi. Jed nog od vla sni ka „Be o ka pre” Ra do va na Ro ga no vi }a, ~o ve ka ura slog u te me qe ove naj ve }e in ve sti ci je tih go di na u {id skoj op {ti -

Teh no log Ste vo Ma rin ko vi}

ni, pi ta mo gde pla si ra svo je pro iz vo de. – Sve na {e pro iz vo de pro da je mo ve li kim tr go va~ kim lan ci ma: „Mak si ju”, DIS-u, „Uni ve rek spor tu”, „Mer ka to ru”, „Idei”, „Ve ru” i dru gim. Ku pu ju ih i vr hun ski re sto ra ni Sr bi je. Osim to ga, iz vo zi mo u Bo snu, Ma ke do ni ju i Cr nu Go ru. Ne bi smo to sve po sti gli da nam ni je na {ih ko o pe ra na ta, a to su dve far me ko za iz No vog Sa da. Ako na |e mo na ~in da pro da mo vi {e, ot ku pqi va }e mo mle ko i od dru gih far mi ko za –

pri ~a Ro ga no vi}, i na gla {a va da je far ma do bi la iz vo znu do zvo lu od arap skih ze ma qa HA LAL. – Tre nut no ra di mo na to me, a za tra `i li smo iz vo znu do zvo lu i za Evrop sku uni ju. Na {i pro iz vo di is pu wa va ju sve naj stro `e kri te ri ju me u sve tu. Far ma ko za u Ku ku jev ci ma jed na je od naj ve }ih na Bal ka nu i ni je ni ka kvo ~u do {to ve} sa da za po {qa va 30 rad ni ka. Ako se pro {i ri iz voz, do za po sle wa }e do }i jo{ de se ti na rad ni ka. D. Savi~in

Za hla |e we oba ra lo hro ni ~ne bolesnike Or ga ni zam jo{ ni je sti gao da se na vik ne na to plo pro le} no vre me, a `i va u ter mo me tru se opet za de se tak ste pe ni spu sti la, {to ni je po go do va lo hro ni~ nim bo le sni ci ma. Tem pe ra tur ne osci la ci je uzro ko va le su vi {e po sla za za po sle ne u Hit noj po mo }i, ko ji su ju ~e re gi stro va li za 20 od sto vi {e po zi va ne go {to je to uobi ~a je no, a sa mim tim i ve }i broj in ter ven ci ja. Naj vi {e su se zbog te go ba ja vqa li sr ~a ni i plu} ni bo le sni ci, ko ji se sa ve tu ju da iz be ga va ju fi zi~ ke na po re i re dov no uzi ma ju svo ju te ra pi ju. I. D.

DA NAS OD 9 DO 13 ^ASOVA

Ak ci ja „Otvo re na vra ta Do ma zdra vqa”, u ko joj gra |a ni mo gu bes plat no i bez zdrav stve ne kwi ì ce da pro ve re svo je zdrav stve no sta we, odr à va se da nas is pred Sport ske ha le „Sla na ba ra”, Sen tan drej ski put bb. U slu ~a ju lo {eg vre me na ak ci ja }e bi ti u ho lu ha le. Po se ti o ci ak ci je }e ima ti pri li ku da, od 9 do 13 ~a so va, pro ve re ni vo {e }e ra, tri gli ce ri da i ho le ste ro la u kr vi, da iz me re krv ni pri ti sak, ura de EKG mo ni to ring, pre gle da ju mla de è, pro ve re gu sti nu ko sti ju i po sa ve tu ju se sa me di cin skim oso bqem. @e ne }e mo }i da za ka ù pre ven tiv ni ma mo graf ski pre gled i pre gled kod gi ne ko lo ga. I. D.

Novosadska subota31.mart2012.

Da nas de fi le bi ci kli sta

Bes plat ni pre gle di na Kli si

Da nas Grad i Bi ci kli sti~ ki klub „No vi Sad“ or ga ni zu ju otva ra we bi ci kli sti~ ke se zo ne i to ve li kim de fi le om bi ci kli sta no vo sad skim uli ca ma. Oku pqa we bi ci kli sta je u uli ci Mo de ne u 16.30 ~a so va, a po ~e tak de fi lea u 17. De fi le }e se kre ta ti uli ca ma: Mo de ne, @ar ka Zre wa ni na, Stra `i lov ske, Bu le varom ca ra La za ra,

Bu le varom oslo bo |e wa, Di mi tri ja Tu co vi }a, a ciq je na pla tou Spen sa. A Me |u na rod na bi ci kli sti~ ka tr ka „Sal ka no MTB kup 2012” odr `a }e se na Po po vi ci u ne de qu, 1. apri la. Tr ka za mla |e ka te go ri je po ~i we u 11 ~a so va, a glav na tr ka je u 14 ~a so va. I. D.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Di plo ma u yepu, me tla u ru ci

a Sajmu zapo{qavawa poN slodavci su nezaposlenima ponudili vi{e od 300 radnih

mesta, a najvi{e {ansi da dobiju posao imali su kao i obi~no metalogloda~i, metalostrugari, prodavci, veb dizajneri, gra|evinski radnici, ma{inski tehni~ari...Poseta je bila velika, {to govori da je nezaposlenost ogromna, a qudi nisu bili izbirqivi, jer je situacija kriti~na, po principu „daj {ta da{„, bez obzira na {kolsku spremu. Da smo “u kanalu” najboqe je ilustrovala gomila biografija na {tandu „^isto}e” koja je tra`ila oko 20 nekvalifikovanih radnika. Po{tujemo, naravno, svako zanimawe, dakle i ona za koja je dovoqna skra}enica NKV.

Qudi su predavali biografije ne samo sa zavr{enom sredwom {kolom, ve} i s fakultetom! Zna~i, nisu u situaciji da biraju, pa pristaju da s fakultetom uzmu metlu u ruke, kako bi obezbedili egzistenciju. Posebno je te{ko onima u sredwim godinama, koji traè novi posao, ali ~ini se da tu nema pravila, jer ni mlade sa fakultetskom diplomom niko ne do~ekuje ra{irenih ruku. Naàlost, to je na{a stvarnost. Godine provede{ uz kwigu, zasluì{ diplomu i onda cvrc. A pored toga svedoci smo da nas svakodnevno bombarduju izjavama tipa „Mladi i obrazovani su budu}nost ove zemqe”. Pitamo se samo na koga se to odnosi? B. Markovi}

„Dju ran Dju ran” na Eg zi tu Je dan od naj va `ni jih pop ben do va svih vre me na i le gen de wu vej va „Dju ran Dju ran” na stu pi }e ove go di ne na glav noj bi ni Eg zi ta. Po red to ga, po tvr |en je i do -

la zak elek tron skog ben da „Litl dra gon” na Fju`n stej xu, a na He pi no vi sad stej xu na stu pi }e sa sta vi „Tin grl fan ta zi lajv”, „Loun”, „Pa ra ja” i „^ejn”. G. ^.

DA NAS OD 8 DO 14 ^A SO VA

Ra de {al te ri „Ra do snog de tiw stva” „Ra do sno de tiw stvo” je ras pi sa lo kon kurs za pri jem de ce u pred {kol sku usta no vu za po ~e tak {kol ske go di ne od 1. sep tem bra 2012. go di ne. Pri ja ve na kon kurs, sa neo p hod nom do ku men ta ci jom, mo gu se pre da va ti od 2. do 21. pri la. Pri ja ve se pod no se na {al te -

ri ma „Ra do snog de tiw stva” u Uli ci Pa vla Si mi }a 9. [al te ri su otvo re ni sva ki rad ni dan od 8 do 17 ~a so va i su bo tom od 8 do 14 sa ti. Ro di te qi ko ji `e le upi sa ti de cu na li ste ~e ka wa tre ba da ob no ve pri ja ve. B. M.

V remeploV

Amfibija svuda sti`e

Bespilotnom letelicom protiv napasti

GRA DO NA ^EL NIK PA VLI ^I] OB I [AO „CI KLO NI ZA CI JU”

Vi so kom teh no lo gi jom na ko mar ce “Ci klo ni za ci ja”ve} dve sed mi ce ra di mo ni to ring lar vi ko ma ra ca na ka na li ma, ba ra ma i iz li vi ma Du na va i ~im se uka `e pri li ka i uni {ta va }e ih. Tret ma ni zim skih ko ma ra ca ve} su ura |e ni. Po sao „Ci klo ni za ci ja”ra di pre ma mo ni to rin gu ko ji je ura dio Po qo pri vred ni fa kul tet. Za raz li ku od la ne” Ci klo ni za ca ja” je sa da znat no una pre di la uni {ta va we ko ma ra ca uvo |e wem ge o graf skog in for ma ci o nog si ste ma (GIS), {to zna ~i da je na pra vqe na ba za svih po ten ci jal nih iz vo ri {ta ko ma ra ca. U za vi sno sti od vo do sta ja s GIS -om }e mo }i br zo i na vre me da se pred vi de pro ble mi s ko -

VESTI Pe {a ~e we od Po po vi ce

Mart se od ja vio mi nu som Sre di nom mar ta 1977. vre me je u is to~ nom de lu Ju go sla vi je bi lo kao u ka sno pro le }e. Osim u vi {im pla nin skim pre de li ma, tem pe ra tu ra va zdu ha se kre ta la od 20 do 25 ste pe ni. Od jed nom je po ~e lo iz da na u dan da bi va sve

hlad ni je. U Som bo ru je , na pri mer, 25. mar ta ter mo me tar po ka zi vao 27 ste pe ni, a 31. mar ta 1977. on je po ka zi vao ~ak mi nus dva. Istog da na, istu vred nost, po ka zi vao je i ter mo me tar u No vom Sa du. N. C.

Fo to: B. Lu ~i}

Pla ni nar sko-smu ~ar sko dru {tvo „@e le zni ~ar” or ga ni zu je u ne de qu pe {a ~e we od Po po vi ce pre ko Kra qe ve sto li ce, Vrd ni ka, iz vo ra Zve ~an i na zad do Po po vi ce. Po la zak je u 8 sa ti is pred @e le zni~ ke sta ni ce auto bu som sa li ni je 74 za Po po vi ci. Sta za je du `i ne 19 ki lo me ta ra, vo di~ }e bi ti Dar ko Kre si}, a sve bli `e in for ma ci je mo gu se do bi ti na broj te le fo na 063-586-577. A. L.

Piyama par ti @ur ka u pi xa ma ma ko ju or ga ni zu je „Old tajm dis ko geng” odr `a }e se su tra u dis ko te ci „Dan di” u ho te lu „Park” u 21 ~as. Pred vi |e ne su i na gra de za naj kre a ci ju pi xa ma `ur ke. Ulaz je 100 di na ra. I. D.

mar ci ma, ~u lo se ju ~e u „Ci klo ni za ci ji”pri li kom po se te gra do na ~el nik Igo ra Pa vli ~i }a. Gra do na ~el nik je do {ao u „Ci -

- La ne je „Ci klo ni za ci ja” bi la vr lo uspe {na - ka zao je gra do na ~el nik, i do dao da je do tog za kqu~ ka do {ao ~i ta ju -

Kr pe qi na uda ru Ci klo ni za ci ja”je po ~e la i tret ma ne kr pe qa i si mu li da i do 1. ma ja ura di }e mo ni to ring i tret ma ne na ze le nim po vr {i na ma u gra du i pri grad skim na se qi ma, par ko vi ma, iz le ti {ti ma. To se ~i ni jer iz go di ne u go di nu po ve }a va pro ce nat kr pe qa, a oni pre no se opa snu lajm sku bo lest. Pla ni ra no je da kon tro la po vr {i na ko je po te ci jal no na se qa va ju kr pe qi tra je do je se ni. klo ni za ci ju” da bi se upo znao ka ko }e se ove se zo ne pred u ze }e bo ri ti sa ko mar ci ma, kr pe qi ma, glo dar ma i dru gim {tet nim in se ka ta.

}i pi sma gra |a na, ko ji s po hva li li to {to ni je bi lo ko ma ra ca. - Sa da smo ra me uz ra me sa Ne ma~ kom i Fran cu skom i

pri me wu je mo po stup ke ka kvi se ra de oko Raj ne - ka zao je po mo} nik di rek to ra „Ci klo ni za ci je” Tih mir Ja ko vqev. Is ta kqao je da }e se od na red ne go di ne u EU ko mar ci tre ti ra ti bi o lo {kim pu tem na sta ni {ti ma, a ne }e se vi {e za pra {i va ti sa ze mqe i iz va zdu ha. Ja ko vqev je Pa vli ~i }u i no vi na ri ma po ka zao no vo vo zi lo am fi bi ju, ko je sti `e na ne pri stu pa~ ne te re ne. De mon stri ran je i rad bes pi lot ne le te li com za uni {ta va we ko ma ra ca i re ~e no da je „Ci klo ni za ci ja” od 2009. ulo `i la vi {e od tri mi li o na evra u opre mu i osa vre me wa va we na ~i na ra da. Z. De li}

VE ^E RAS OD 20.30 DO 21.30 SA TI

Ga se sve tla, ~u va ju kli mu Glo bal na ak ci ja „Sat za na {u pla ne tu” za ka za na je za ve ~e ras u 20.30 ~a so va, ka da }e u gra do vi ma {i rom sve ta na sat vre me na bi ti is kqu ~e na sve tla ka k o bi se uka z a l o na {tet nost kli mat skih pro me na. U ovu ak ci ju ukqu ~u ju se po je din ci, or ga ni za ci je i in sti tu ci je ko ji `e le da po {a qu po ru ku da je mo gu }e ne {to pred u ze ti pro tiv kli mat skih

pro me na kao i da je me wa wem sop stev nih na vi ka mo gu }e do pri ne ti sop stve noj kao i do bro bi ti pla ne te. I na{ grad pri dru `u je se ovoj ak ci ji, te }e bi ti uga {e no de ko ra tiv no osve tqe we na Grad skoj ku }i i svim zgra da ma na Tr gu slo bo de, na Srp skom na rod nom po zo ri {tu i Po zo ri {nom tr gu, kao i na dve naj ve }e cr kve - ri mo ka to li~ koj cr kvi Ime na

Ma ri ji na i pra vo slav noj Sa bor noj cr kvi. Pe tro va ra din ska tvr |a va i Va ra din ski most, ta ko |e }e bi ti u mra ku to kom ovih 60 mi nu ta. U 20.30 ~a so va, na Tr gu slo bo de od sve }a se pra vi ti znak 60+, a na kon to ga }e usle di ti aku sti~ na svir ka u ka feu „Ko smo sa pi ens”, u dvo ri {tu ho te la „Voj vo di na”. J. Z.

I Kar lov ci po dr `a va ju ak ciju Kar lo va~ ka op {ti na }e se i ove go di ne ukqu ~i ti u ak ci ju „Sat za na {u pla ne tu 2012” , ta ko {to }e is kqu ~i ti na sat vre me na de ko ra tiv nu ra sve tu u cen tru me sta. Ve ~e ras od 20.30 do 21.30 ~a so va bi }e is kqu ~e na ukra sna ra sve ta na Ma gi stra tu,

Kar lo va~ koj gim na zi ji, Sa bor noj cr kvi, Pa tri jar {ij skom dvo ru, Bo go slo vi ji, ri mo ka to li~ koj cr kvi Pre sve tog troj stva, Gor woj i Do woj cr kvi i Ka pe li mi ra. Z. Ml.

nOvOSAdSkA HROnikA

subota31.mart2012.

dnevnik

USKO RO NA GRAD SKIM PI JA CA MA

Po vr }e iz pla ste ni ka oba ra ce ne Fo to: R. Hayi}

JU BI LEJ PO KRA JIN SKOG ZA VO DA ZA ZA [TI TU PRI RO DE

Ra dom i zna wem ~u va ju okolinu

Po kra jin ski za vod za za {ti tu da je kqu ~an onaj ko ji se ti ~e pri ro de obe le ìo je ju ~e 46 go di - uskla |i va wa ak tiv no sti, pa pi ro na po sto ja wa, iako je pra vi da tum lo gi je, ad mi ni star ci je, te ren osni va wa 1. april 1966. go di ne. skog ra da, mo ni trin ga i sa rad we Ka ko je ob ja sni la di rek to ri ca sa nad le `nim mi ni star stvi ma. Za vo da dr Bi qa na Paw ko vi}, - Nad le `ni or ga ni omo gu }a va sve ~a no {}u je pro sla vqe no dve ju da se broj ne stu di je sta ve u go di ne sa mo stal nog ra da, a ova funk ci ju i tek tad po ~i we za usta no va je, iako je vi {e pu ta me - {ti ta pri ro de - kad se do ne su ak wa la ime, osta la pre o zna tqi va ti i po sta vi wi hov upra vqa~ - ka kao za {ti tar pri zao je Pu zo vi}. ro de u ce loj Voj Na kon uvod nog Otvo re na iz lo `ba vo di ni. de la otvo re na je - Pro {le go di - ugled nog fo to gra fa iz lo `ba ugled nog ne je za vr {e no 16 fo to gra fa pri ro pri ro de stu di ja za {ti te de i ne ka da {weg i ne ka da {weg ìvot ne sre di ne f o t o r e p o r t r a ko je omo gu }a va ju „Dnev ni ka” Ja ro fo to re por tera da or ga ni vla sti sla va Pa pa. Sve „Dnev ni ka” do ne su ak te i us ~a no sti su pri su Ja r o s la v a Pa p a po sta ve za {ti tu, stvo va li pred ~i me bi smo do bi stav ni ci gradli 7,2 od sto za {ti }e nih pod ru~ ja kskih, po kra jin skih i re pu bli~ - na ve la je Paw ko vi}. kih vla sti, fa kul te ta, za {ti }e Po kra jin ski pod se kre tar za nih pod ru~ ja, re zer va ta i usta no za {ti tu pri ro de i odr ì vi raz - va ko je u nad le `no sti ima ju pri voj Slo bo dan Pu zo vi} re kao je da ro du i we nu za {ti tu. su pred Za vo dom broj ni iza zo vi, a A. J.

OD PO NE DEQ KA

No va auto buska linija 9a Grad ski pre vo znik od po ne deq ka uvo di no vu grad sku li ni ju 9 a ko ja }e i}i de lom tra se 9 No vo na se qe - Cen tar - Pe tro va ra din. Li ni ja se otva ra na zah tev `i te qa na se qa Ali be go vac, Kra ga ~e i de la Pe tro va ra di na. Auto bu si na li ni ji „de vet a” vo zi }e do Uli ce Ra~ kog u Pe tro va ra di nu i vo zi ti pre ma no vo i zgra |e noj okret ni ci na Mi {e lu ku, pre ko pu ta Ba ru ta ne. Pre vi de |e no je no va li ni ja ima 11 po la za ka od No vog na se qa, a u su prot nom sme ru bi }e 12 auto bu sa. Z. D.

ODR @AN SA STA NAK AK TI VA DI REK TO RA SRED WIH [KO LA

Izo la ci jom do u{te de ener gi je U Elek to teh ni~ koj {ko li „Mi haj lo Pu pin” ju ~e je odr `an sa sta nak Ak ti va di rek to ra sred wih {ko la na ko jem je ras pra vqa no ne ko li ko ta ~a ka, a jed na od wih je i ener get ska efi ka snost u no vo sad skim osnov nim i sred wim {ko la ma. Pred sed nik ak ti va Slav ko Ma ti} is ta kao je da je ve o ma bit no da di rek to ri bu du ukqu ~e ni u ce lu pri ~u, ka ko bi u bu du} nost ima li u{te du pri pla }a wu utro {e ne ener gi je. Na tu te mu di rek to ri ma sred wih {ko la, obra tio se di rek tor pred u ze }a „Stan„ Raj ko Boj ~i}. - Pre ne ko li ko me se ci „Stan” je po ~eo da spro vo di pro je kat po ve }a wa ener get ske efi ka sno sti, ko ji se ogle da u ter mo e ner get skom sni ma wu obje ka ta. Sa ~i ni li smo dva de se tak sni ma ka ka ko bi na pra vi li Atlas ener get skih ne e fi ka snih obje ka ta. Za po sle ni su ob u ~e ni za ovaj po sao, a ku pqe na je i opre mu, ko ja sni ma izo la ci ju unu tar pro sto ra i spo qa - pre do ~io je di rek tor “Sta na”. On je is ta kao da }e ovo pred u- ze }e, u do go vo ru s Gra dom, izo lo va ti pro stor do 1.000 kva dra ta u jed noj od {ko la. Pre ma we go vim re ~i ma, u osnov nim {ko la ma pro sek po tro {we ener gi je je 160 ki lo vat-sa ti po kva drat nom me tru, a u sred wim {ko la ma 195 ki lo vat sa ti po kva dra tu. Evrop ski pro sek je is pod sto ti nu ki lo vat-sa ti. Boj ~i} sto ga is ti ~e da za to tre ba kre nu ti u re ko struk ci ju {ko la, da bi se ener gi ja {te de la, jer je gre ja we sva ke go di ne sve sku pqe.

Na sa stan ku je bi lo re ~i i o ma we pri jat nim stva ri ma, a jed na od wih je i da li u sred wim stru kov nim {ko la ma ima sek su al nih iga ra. Na i me, u po jed nim me di ji ma se po ja vi la pri ~a da dru ga ri ce sek su al no za do vo qa va ju vr {wa ke za rad uì ne, a zbog za bri nu to sti ro di te qa i di rek to ra {ko la u ovaj slu ~aj se ukqu ~i la i pro svet na in spek ci ja. Na ~el ni ca pro svet ne in spek ci je Qu bi ca Sr |a nov is ta kla da ne zna da li ima ova kvih slu ~a je va u {ko la ma, jer ni ko ni je na pi sao, ni ti je pod neo pri ja vu. - Ne ka è mo da se ov ne do ga |a, po seb no ako su no vi na ri ma iz vor in for ma ci je iz MUP-a. Zbog nat pi sa u me di ji ma svi su uz me ni re ni, ali mi me zna mo da li je ili ni je bi lo ova kvih slu ~a je va - is ta kla je Sr |a nov. Di rek to ri {ko la su kon sta to va li da je ova vest ve o ma ne pro fe si o nal no ura |e na, jer nig de ne ma kon kret nih ~i we ni ca ni ti ime na i pre zi me na oso be ko ja zna gde se to de {a va. Ta ko |e, stav je di rek to ra je da oni ne sme ju, ni ti mo gu da po sta vqa ju ka me re u {kol ske to a le te, ka ko bi {pi ju ni ra li |a ke jer je to pro tiv za ko ni to. Me |u tim, slo ì li su se da je te ma ve o ma ozbiq na i da u ovu pri ~u tre ba ukqu ~i ti |a~ ki par la ment i Sa vet ro di te qa. Na sa stan ku se raz go va ra lo i o li cen ca ma za pro fe so re i o to me da tre ba me wa ti Za kon, u okvi ru ko jeg bi se for mu li sa lo ko mo è, a ko ne da ra di sa de com. Q. Na to {e vi}

Ce ne po je di nog po vr }a na pi ja ca ma usko ro bi tre ba le da bu du ni è, sa zna li smo ju ~e na Fu to {koj pi ja ci. Pre ma re ~i ma tr gov ca Ami ra za pet na e stak da na tre ba lo bi da se be re po vr }e iz do ma }ih pla ste ni ka, {to }e uti ca ti na to da ce ne pad nu. - Imam {est pla ste ni ka iz ko jih }e mo za dve ne de qe ubi ra ti plo do ve. Bi }e do ma }ih rot kvi ca i osta log po vr }a, ko je je sa da sprem no za bra we, dok }e pa ra daj za bi ti ma lo ka sni je, pa }e se vi so ke ce ne tog po vr }a za dr à ti jo{ jed no vre me - ka è tr go vac Amir. Iako je kraj me se ca pi ja ca je bi la do bro po se }e na, a tr gov ci ka ù da po sla ima. - Po sla ima osred we, ni je ba{ ka ta stro fal na si tu a ci ja, ali mo glo bi da bu de bo qe. Tre nut no smo za do voq ni, jer kad sa gle da mo ne ki pret hod ni pe riod, po sao je ma lo kre nuo - ka è jed na od tr gov ki wa.

Ce ne vo }a i po vr }a ni su se dra sti~ no me wa le u od no su na pro te klih me sec da na. Za ki lo gram krom pi ra tre ba iz dvo ji ti 40 di na ra, ko li ko sta je i cr ni luk, dok je gla vi ca be log lu ka 20 di na ra. Ki lo gram sve èg ku pu sa je ma lo sku pqi u od no su na pret hod nih me sec da na. Ume sto ne ka da {wih 40 za ki lo gram ovog po vr }a tre ba iz dvo ji ti 60 di na ra. Ce na {ar ga re pe osta la je na 80 di na ra po ki lo gra mu, a ve za ze le ni je 50 di na ra. Gla vi ca ze le ne sa la te je sa da ne {to jef ti ni ja i mo è se ku pi ti za 30 di na ra, dok je pre me sec da na za istu gla vi cu sa la te tre ba lo iz dvo ji ti 40 di na ra. Ve za mla dog lu ka je sa da do sta jef ti ni ja i na te zga ma se mo è ku pi ti pet ve zi ca za 100 di na ra. Naj sku pqe po vr }e i da qe su pa ra dajz i kra stav ci. Za ki lo gram kva li tet ni jeg pa ra daj za su gra |a ni }e mo ra ti da iz dvo je 200 di na ra, dok je ma lo lo {i ji 100. Ce na sve ìh kra -

Fo to: S. [u {we vi}

sta va ca je 300 di na ra po ki lo gra mu i sku pqi su za 50 di na ra u od no su na pro te klih me sec da na. [to se ti ~e vo }a, ne {to sku pqe su ba na ne za ~i ji ki lo gram se sa da mo ra iz dvo ji ti od 90 do 110 di na ra. Na ran xe se mo gu na -

}i za 65, man da ri ne su 100, a ki vi 80 di na ra po kor pi ci. Na pi ja~ nim te zga ma mo gu se na }i i ja go de, a jed na kor pi ca ovog vo }a sta je 220 di na ra. Ja bu ke su i da qe naj jef ti ni je, a ki lo gram ko {ta od 40 do 80 di na ra. N. R.

ZA HVA QU JU ]I DO BRO VOQ NIM PRI LO ZI MA ZA PO SLE NIH

Po mo} To pla ne {a qe Na ta {u na le ~e we Pred u ze }e „No vo sad ska to pla na” po mo glo je su gra |an ki Na ta {i [a ki}, ko ja je pre pet go di na za do bi la te {ke or to ped ske po vre de u sa o bra }aj noj ne sre }i i od ta da je ne po kret na, i obez be di lo no vac ko ji je ne do sta jao, u iz no su od 4.000 evra, za neo p hod ne ope ra ci je u Ru si ji, na vo di se u sa op {te wu To pla ne. Po vre |e noj Na ta {i je sa da obez be | en ce l o k u p an iz n os od 15.000 evra za tro {ko ve hi rur -

- Ape lu jem na sva jav na pred u ze }a da sle de pri mer „No vo sad ske to pla ne„ ka ko bi se Na ta {i obez be dio do dat ni no vac za tro {ko ve pu ta, i ujed no se za hva qu jem svi ma ko ji su u~e stvo va li u pri ku pqa wu po mo }i za na {u su gra |an ku - re -

je pla te. Ova de voj ka je u sa o bra }aj noj ne sre }i i{ ~a {i la kar li cu i ve} pet go di na je ve za na za kre vet. Uz to, jed na je od 10 mi li o na qu di na pla ne ti sa ret kom di jag no zom, post tra u mat skom hi pe rin kli na ci jom kar li -

Su mom od 4.000 evra, ko ju je sku pi la To pla na, ko na~ no obez be |en ce lo ku pan iz nos od 15.000 evra za tro {ko ve hi rur {kog le ~e wa Na ta {e [a ki} u Ru si ji

{kog le ~e wa, ko je }e joj omo gu }i ti da po no vo po~ ne da ho da.

kao je di rek tor „No vo sad ske to pla ne„ Vla di mir Je li}. No vac je pri ku pqen od do bro voq nog pri lo ga za po sle nih od svo jih li~ nih do ho da ka, a di rek tor je pri lo `io 20 od sto od svo -

Sa ni ra na ha va ri ja u Ca ra Du {a na Ha va ri ja na vo do vod noj mre `i u Uli ci ca ra Du {a na ju ~e oko 13 sa ti je sa ni ra na, a rad ni ci ko ji su bi li na te re nu od pre kju ~e, za tr pa li su ru pu gde je iz bio gej zir. Port pa rol u „Vo do vo du i ka na li za ci ji” Da vor San tra~ re kao je za na{ list da je pla ni ra no da ra do vi tra ju do 14 sa ti, ali da je po sao ra ni je za vr {en, a do ta da je tre bao da se sta bi li {e i pri ti sak vo de u zgra da ma. Pod se ti mo, sta nov ni ci Uli ce ca ra Du {a na pre kju ~e su po sle pod ne osta li bez vo de zbog ha va ri je na ma gi stral noj ce vi.

^ITAOCI PI[U SMS

U pr vim tre nu ci ma ovo pred u ze }e ni je `e le lo da za tvo ri vo du, ka ko bi su gra |a ni u ovom de lu gra da mo gli da je ko ri ste. - Po ku {a li smo da osta vi mo vo du otvo re nu, ali je s vre me nom zbog ve li ~i ne ha va ri je na stao gej zir. Vo da ko ja je cu ri la spra la je pe sak is pod as fal ta, pa je i je dan auto mo bil pro pao kroz asfalt. Za sta nov ni ke Uli ce ca ra Du{a na po sta vqe na je ci ster na sa pi ja}om vo dom is pred zgra de s bro jem 64. Q. Na.

ce ve }om od 70 ste pe ni ili sta wem ko je se jo{ na zi va na ru {e na sta ti sti ka ce log te la, pa joj je ope ra ci ja u ru skom Na u~ nom cen tru „Ili za rov“ u gra du Kur ga nu neo p hod na. B. M.

DA NAS U KIC-u „MLA DOST” U FU TO GU

Pred sta va za de cu Pred sta va za de cu „Uspa va na le po ti ca u do li ni Mo ra ve” odr `a }e se da nas u 12 sa ti u Po zo ri {tu KIC „Mla dost” u Fu to gu, Uli ca ca ra La za ra 42. Rad wa pred sta ve, ko ju }e od i gra ti lut kar sko po zo ri {te „Baj ka me la” iz Be o gra da, sme {te na je u do li nu Mo ra ve, a go vo ri o to me da smo ne ka da ima li kra qe ve i prin ce ze. Ula zni ca ko {ta 150 di na ra, a za pra ti o ce de ce ulaz je bes pla tan. N. R.

065/47-66-452

Do le ka ra kom pli ko va n put Zo vem Kol cen tar da za ka èm pre ven tiv ni gi ne ko lo {ki pre gled, a ope ra ter ka me pi ta (po vi {e ni to nom), a za {to vi ide te kod gi ne ko lo ga?! Pa mi ka è da za ka zi va wa za to ra de sa mo pet kom uju tro?! E, on da da odem u Zmaj Og we na Vu ka da me upi {u u sve sku, pa kad pro sle de to u Kol cen tar, oni }e me zva ti da mi za ka ù?! Kom pli ko va no??! Ma ka kvi! 064/2369... * * * Mo li mo da nas hit no oba ve ste o iz grad wi re gi o nal ne de po ni je u No vom Sa du o ~e mu ta ko ma lo zna mo ili ne zna mo ni {ta. De po ni ja bi bi la ka ta stro fal na po zdra vqe qu di No vog Sa da i oko li ne. 063/5003... * * * Tra è u DTD “Ri bar stvu” po seb nu do zvo lu za pe ca we na Be ge~ koj ja mi, a ve} ~e ti ri go di ne ni je u wu uba ci la ni {a ku mla |i. Ovaj park pri ro de je po stao pu sti wa. Sva {u ma je ise ~e na, pti ce i ì vo ti we ras te ra ne, a ze mqa i vo da se tru ju da bi to po le

{to pre po ra sle i do ne le pa re {u ma ri ma. O~aj ni pe ca ro {i. 064/1165... * * * Vo lim svoj grad, u we mu sam ro |e na, a sa da me bri ne ne bri ga vla sti za stro gi cen tar (pre ko pu ta Iz vr {nog ve }a) ko ji vi {e li ~i na pre ri ju. Uko li ko se ova ko na sta vi (po sta li smo me |u me sna auto bu ska sta ni ca), bo jim se da }e mo do ì ve ti pra vu eko lo {ku ka ta stro fu ko ju ni “Grad s ko ze l e n i l o” ko j e se upor no tru di da za sa di mla di ce li pa i oze le ni uli cu, ne mo è spa si ti, jer se one upor no su {e od iz duv nih ga so va ne bro je no mno go vo zi la GRAS-a. 063/8741... * * * Za è le }e ra ja maj sto ra, al’ maj sto ra bi ti ne }e! 064/2466... * * * Daj te da se ozbiq no po za ba vi mo pse }im iz me tom u ce lom gra du, a po seb no na Bu le va ru Evro pe. Ku ce su nam uka ki le grad! 063/7369...

Iz da jem ba {tu, SZR i STR za sni ma we pred iz bor ne kam pa we:) 063/4394...

Odu {e vqen sam {to }e mo na Egej sko mo re mo }i pu to va ti i bro dom i us put uì va ti u le po ta ma oba la Mo ra ve i Var da ra. Je di no ne znam da li }e to bi ti ma lo su tra ili kad na vr bi ro di gro `|e, a mo `da u me se cu lim bur gu. 063/5568... * * * Uki da ju li ni ju 70 kao da ì te qi Rib wa ka ne po sto je. Osta je nam sa mo li ni ja 69 sa 14 po la za ka rad nim da nom ili dva mo sta, pa pe {ke. Bi lo bi sme {no da ni je tu `no i jad no. A za iz bo re }e se se ti ti ì te qa Rib wa ka! 063/5278... * * * Po ten ci jal na {e ze mqe ni su ni Evro pa ni po li ti ~a ri, ko ji tek sa da „vi de” pa se mo è ~u ti: na {a ki~ ma je ovo, pa na {a sna ga je u vred nim ru ka ma, pa na {a pa met, ko ja mno go pu ta je iz i gra na, a ni ko za to ni je kriv, kao da ni {ta ni je ni bi lo, ne ke ko je ni smo du go ni vi de li ni ~u li ni ~u kao pe ~ur ke. Tre ba sa ~u va ti fo te qu, ro |a ke na po lo à ji ma itd. Pr vo lu stra ci ja pa Evro pa! 060/0227...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

subota31.mart2012.

JU^E REDOVNA, PA ZATIM VANREDNA SEDNICA SKUP[TINE GRADA

IZBORI 2012.

Ipak bez pe {a~ kog mo sta do Ri bar ca Van red na sed ni ca Skup {ti ne gra da odr à na je si no} na zah tev gra do na ~el ni ka, a bez pri su stva opo zi ci je. Pre ove van red ne ju ~e je odr à na i re dov na sed ni ca Skup {ti ne. Pred sed nik Skup {ti ne gra da Alek san dar Jo va no vi} ob ja snio je, go vo re }i o van red nom za se da wu, da ni je prak sa ova kvo za ka zi va we sed ni ca, ali da su Grad sko ve }e i gra do na ~e nik tra ì li hit nost. - Gra do na ~el nik je obra zlo ìo da }e bi ti ugro è no funk ci o ni sa we grad skih pred u ze }a ako se sed ni ca ne odr ì. Ni sam è leo da ko ~im do no {e we od lu ka, ako je ve }i na za odr à va we sed ni ce i usva ja we aka ta. Ma te ri jal je sti gao pre kju ~e, ali ni je bi lo mo gu }e od {tam pa ti sve to za sed ni cu odr - 55 mi li o na di na ra usme ri ti za ur à nu pre ove. Za de taq ni ja obra - ba ni mo bi li jar, jav no osve tqe we zlo è wa o hit no sti sed ni ce mo - i sli~ no. Di rek tor In for ma ti ke ra te se obra ti ti Grad skom ve }u, Zo ran De li} na da se da }e pred u jer su oni pred la ga ~i od lu ka - re - ze }e u uto rak do bi ti part ne ra, po kao je Jo va no vi}. {to je ta da otva Vla da ju }a ve ra we po nu da pri Iz pro gra ma ZIG-a }i na od 40 od bor sti glih na ten ni ka bez ras pra der. Ka è da je iz bri san pro je kat ve je usvo ji la „In for ma ti ka” pe {a~ kog mo sta do Pred log na cr ta pr vo pred u ze }e Ri bar skog ostr va, ugo vo ra o jav no ko je je do bi lo sa pri vat nom part - pa }e se tih 55 mi li o na gla snost od Re pu ner stvu „In for bli~ ke ko mi si je di na ra usme ri ti za ma ti ke” za iz za jav no- pri vat ur ba ni mo bi li jar, grad wu mre è no part ner stvo jav no osve tqe we... op ti~ kih ka blo da u|e u taj po va, kao i od lu ku stu pak. Re dov na sed ni ca pro te kla je da „To pla na” ko ri sti 10,4 mi li o mo no to no, iako je na dnev nom na evra zaj ma od „KfW” u okvi ru re du bi lo 113 ta ~a ka. Pred sto pro gra ma „Re ha bi li ta ci je si ste je }i iz bo ri su u~i ni li svo je a ma da qin skog gre ja wa u Sr bi ji. pred iz bor na kam pa wa i oba ve Od bor ni ci su iz gla sa li i iz me ze par ti ja pre su di le da re dov nu pro gra ma ZIG-a iz ko jeg je iz no za se da we pro tek ne u zna ku bri san pro je kat pe {a~ kog mo sta sve od bor ni~ ke od sut no sti. do Ri bar skog ostr va, pa }e se tih

U HITNOJ POMO]I NOVI SINDIKAT TRA@I PLATE PO PROPISIMA

Pro test pro pao, na ja vqu ju no vi Na za ka za ni pro test No vog sin d i k a t a Hit n e me d i c in s ke po mo }i ju ~e se oda zva lo sa mo tro je za po sle nih u Za vo du: je dan le kar, me di cin ski teh ni ~ar i vo za~. Gru pa ne za do voq nih me di cin skih teh ni ~a ra u Hit noj po mo }i kra jem pro {le go di ne osno va la je No vi sin di kat, ka ko bi se, ka ko ka ù, bo ri li za pra ved nu is pla tu pla ta. Po vod za pro test su zah te vi za is pla tu mi nu log sta à u skla du sa Za ko nom i Ko lek tiv nim ugo vo rom, is pla ta do da ta ka za rad ne de qom, ob ra ~un i is pla ta pre ko vre me nog ra da i is pla ta pla ta po ko e fi ci jen ti ma ugo vo re nim s re p u b li~ k im za v o d om za zdrav stve no osi gu ra we. Po sled wi zah tev je ve} u sud skom po stup ku pro tiv Upra ve Za vo da, ko ja je is pla }i va la pla te za po sle ni ma po ni èm ko e fi ci jen tu ne go {to im pri pa da.

Iako na pro test ni su mo gli do }i oni ko ji su na rad nim me sti ma, jer bi pre kid po sla ugro zio rad s pa ci jen ti ma, pred sed nik sin di ka ta Mi lan De li} je o~e ki vao ve }i od ziv. - Ovaj pro test je pro pao, ali ne }e mo od u sta ti od zah te va dok se ne {to ne re {i. Mi je smo ma li sin di kat od sa mo 27 ~la no va, ali mi sa mo tra ì mo pri me nu za ko na - re kao je De li}. Na po me nuo je da je di rek to ru i prav noj slu `bi po slao zah tev pre vi {e od me sec da na za raz go vor o pro ble mi ma u na ~i nu ob ra ~u na i is pla ta za ra da, kao i da ni je do bio od go vor, zbog ~e ga su se i od lu ~i li za pro test. De li} je od ba cio ra ni je na pi se u me di ji ma da je u pi ta wu po li ti~ ka ma ni pu la ci ja is ta kav {i da to do ì vqa va kao uvre du. Na red ni pro test pred vi |en je za 12. april i odr à }e se u cen tru gra da. I. D.

SPS: Lo {e pri va ti za ci je uga si le gi gan te

[ef od bor ni~ ke gru pe SRS \u ra| Jak {i} sma tra da grad ni je imao go ru vlast od uvo |e wa vi {e stra na~ ja, ali da je at mos fe ra u skup {ti ni bi la pri stoj na. “Sko ro jed na tre }i na bu xe ta se pre li je u ZIG, a to pred u ze }e be le `i sve lo {i je re zul ta te i ima po ba ~aj u ra du. Grad se ni je po me rio za ~e ti ri go di ne, jo{ se za du `io, a ni jed no pred iz bor no obe }a we ni je is pu we no”, ka zao je Jak {i}. Od bor ni ci su po ve }a li ko e fi ci jen te za deo za po sle nih u grad skoj upra vi. Za ra de rad ni ka sa osnov nom i sred wom {ko lom

Fo to: R. Hayi}

Ni ko od od bor ni ka na re dov noj sed ni ci ni je po sta vio pi ta we Ste va nu Ja ri }u iz po li ci je ko ji je pre do ~io law sko bez be do no sno sta we u gra du, iako ono ni je bli sta vo. Opo zi ci ja je ste iz la zi la za go vor ni cu i kri ti ko va la vlast, ali u do za ma “kon sen zu sa” s po zi ci jom da se re dov no za se da we za vr {i br zo. Pa u ze su tra ja le sa ti ma, jer je te {ko bi lo sa ku pi ti kvo rum. Ju ~e ra {woj sed ni ci ni su pri su stvo va li ~la no vi Na rod ne par ti je. Pred sed nik Skup {ti ne Jo va no vi} oce nio je da }e gra |a ni na iz bo ri ma oce ni ti rad grad skog par la men ta u ovom sa zi vu. - Ova skup {ti na po ka za la se kao naj bo qa od svih lo kal nih sa mo u pra va, sa 50 odr `a nih sed ni ca, 2.200 usvo je nih ta ~a ka, {to je 25 od sto vi {e od pret hod nog sa zi va. Ni je dan in ci dent se ni je de sio re kao je Jo va no vi}.

„Po {la ko ka na pa zar” De~ ja pred sta va „Po {la ko ka na pa zar” bi }e od i gra na da nas u 11 sa ti u Te a tru 34 na sce ni “Ve se la kor wa ~a”, Uli ca Ni ko le Pa {i }a 34. Ula zni ce ko {ta ju 200 di na ra, a mo gu se re zer vi sa ti pu tem saj ta www.te a tar34.com ili na broj tel fo na 021/ 66 13 328. N. R.

No se ba {ten ski i krup ni ot pad Ba {ten ski ot pad }e u po ne de qak JKP “^i sto }a” od no si ti u Bu di sa vi, [an ga ju, Ste pa no vi }e vu, Ki sa ~u, Sa te li tu i Ba na ti }u po po zi vu, a u uto rak u Ka }u. Kon tej ne ri za od la ga we krup nog ot pa da bi }e po sta vqe ni do po ne deq ka u MZ „Fu tog” na uglo vi ma uli ca Du nav ska i Pe tra Me }a ve, To ze Mar ko vi }a i In du strij ske, Ru me na~ ke i Ca ra La za ra, Mi la na Ni ko li }a i So we Ma rin ko vi} i Ra de Kon di }a i Bran ka Ra di ~e vi }a. Od po ne deq ka do sre de kon tej ne ri za krup ni ot pad bi }e po sta vqe ni u MZ „Be ge~” na uglo vi ma uli ca Par ti zan ske i \u re Jak {i }a, Par ti zan ske, Oslo bo |e wa i Ni ko le Te sle, La ze Ko sti }a i Pe tra Drap {i na i Obal ske i La ze Ko sti }a. A. L.

Za ra de rad ni ka gradske uprave sa osnovnom i sredwom {kolom vra}ene na tra`eni decembarski nivo vra}ene su na de cem bar ski ni vo, kao {to su zahtevali zaposleni, dok su vi so ko o bra zo va ni do bi li po ve }a wa u raz li ~i tim iz no si ma.” Gra do na ~el nik i ~la no vi Grad skog ve }a iz u ze ti, pa je na ma pla ta osta la na sta rom ni vou”, re kao je p~lan Grad skog ve }a Ma ka ri}. Usvo je ni su iz ve {ta ji o re a li za ci ji pro {lo god {wih pro gra ma svih grad skih pred u ze }a i usta no va kao i re {e wa o otu |e wu gra |e vin skog ze mqi {ta. Za vr {i o ce du `no sti di rek to ra Za vo da za iz grad wu gra da Mir ja ni De ja no vi} i „Li sja” Zo ri ci Baj kin Jo va no vi} pro du `e no je v.d.sta we na jo{ {est me se ci dok je Ra do van Jek ni} ime no van za di rek to ra GIC „Apo lo”. Pla to u Li man skom par ku do bio je ime po ~u ve nom mul ti me di jal nom umet ni ku Mi tru Po po vi }u Su bi. D. Igwi}

Gra |an sku ini ci ja ti vu “No vi Sad od in du strij skog cen tra do pri vred ne pe ri fe ri je” po kre nuo je ju ~e Grad ski od bor So ci ja li sti~ ke par ti je Sr bi je, re ~e no je na kon fe ren ci ji za no vi na re. Pre ma re ~i ma pred sed ni ka Grad skog od bo ra SPS Si ni {e Se vi }a ovom ini ci ja ti vom `e le da po ka `u da su lo {e pri va ti za ci je do ve le do to ga da se ve li ka pred u ze }a uga se. - Pro pa la su ve li ka pred u ze }a, ko ja su ne ka da ima la iz voz oko 300 mi li o na do la ra a 30.000 qu di je zbog lo {e pri va ti za ci je osta lo bez po sla. Za la ga }e mo

se da vra ti mo in du stri ju i to uz po mo} ka ta lo ga po voq no sti za in ve sti to re. Ne }e bi ti raz li ke iz me |u stra nog i do ma }eg ula ga wa, us po sta vi }e mo ne sme ta no po slo va we Lu ke No vi Sad, ali naj va `ni je je pre i spi ta ti sve sum wi ve pri va ti za ci je - re kao je Se vi}. Pred sed nik Grad skog od bo ra So ci jal de mo krat ske par ti je Sr bi je Ivi ca Do sta ni} re kao je da je grad uni ver zi tet ski cen tar, te da ima do voq no obra zo va nog ka dra, in fra struk tu ru i sve osta lo po treb no da se pri vu ku in ve sti to ri. N. R.

DSS KRITIKUJE

Tvr |a ve se se te pred iz bo re - Svi se pred iz bo re se te i Pod gra |a i Pe tro va ra din ske tvr |a ve. Pri ~a ju ve li ke pri ~e o to me ka ko }e mo kon ku ri sa ti za UNE SKO li stu svet ske ba {ti ne, a od to ga u ne kom do gled nom vre me nu ne ma ni {ta, jer je to skup i zah te van pro je kat - re kao je na ju ~e ra {woj kon fe ren ci ji za me di je pred sed nik Grad skog od bo ra De mo krat ske stran ke Sr bi je Bor ko Ili}. Is pred ste pe ni ka tvr |a ve u Stro sma je ro voj 5 pod se tio je da su ti ko ji obe }a va ju ovu ini ci ja ti vu isti oni ko ji su di gli ru ku za iz grad wu mo sta na stu bo vi ma Fran ca Jo ze fa, {to bi traj no ugro zi lo {an se za uvr {ta va we tvr |a ve na li stu svet ske ba {ti ne.

- Spre ~i }e mo iz grad wu ovog mo sta ka ko bi se tvr |a va du go ro~ no za {ti ti la. Na{ pred log je i da se ulaz auto mo bi li ma na tvr |a vu na pla }u je 200 di na ra i da te pa re idu u po se ban bu xet ski fond ko ji }e is kqu ~i vo mo }i da se ko ri sti za we nu ob no vu ali i ob no vu Gra di }a. Dru gi pred log je da se za vre me Eg zi ta sim bo li~ ki na pla }u je ulaz za do dat nih 100 di na ra ko je bi i{le u taj isti fond - na sta vqa Ili}. Ise qe we sta nov ni ka iz Gra di }a je re {iv pro blem uz kon kret nu vo qu i stva ra we po seb ne rad ne gru pe ko ja bi se ba vi la sa mo ti me, ali pr vo, po Ili }u, sa tvr |a ve tre ba ise li ti voj ne objek te gde bi mo gle da se use le grad ske kul tur ne in sti tu ci je. A. L.

Da nas mi ting SRS Mi ting Srp ske ra di kal ne stran ke odr `a }e se da nas na Tr gu slo bo de. Pred iz bor ni skup ra di ka la po ~i we u 17 ~a so va. B. M.

@ELE PRAVA KAO I DRUGI RADNICI

Sa ku pqa ~i se kun dar nih si ro vi na osno va li sin di kat Za h va q u j u } i sa k u p qa ~ i m a se kun dar nih si ro vi na, u re pu bli~ k i bu x et sva k e go d i n e sli je se 50 mi li o na evra, dok dr `a va jo{ uvek ne pri zna je ovu de lat nost, a oso be ko je se ba v e sa k u p qa w em ne m a j u zdrav stve no i pen zi on o osi gu -

sa ku pqa ~a se kun dar nih si ro vi na. - Va `no je da sa ku pqa ~i ima ju ne ko pred stav ni~ ko te lo, a sma tra mo da je pod okri qem sin di ka ta mo gu }e ostva ri ti pra va za ko ja sma tra mo da nam pri pa da ju - ka `e pred sed -

ra we. Ka ko bi se re {i li ovaj pro blem, pro {le go di ne osno van je Re pu bli~ ki sin di kat sa ku pqa ~a se kun dar nih si ro vi na, a ju ~e je u Eku men skoj hu ma n i t ar n oj or g a n i z a c i j i u No vom Sa du odr `a na osni va~ ka skup {ti na Grad skog od bo ra

nik Re pu bli~ kog si ni di ka ta [a ban Sa li je vi}. -Pr ven stve no ra di mo na to me da se sa ku pqa we se kun dar nih si ro vi na uve de u no men kla tu ru za ni ma wa Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we, a po tom i da qu di ko ji se ti me ba ve ima ju zdrav -

stve no i pen zi o no osi gu ra we. On je do dao da sa ku pqa ~i se kun dar nih si ro vi na, ko jih u Sr b i j i ima oko 40 hi q a d a, dnev no pre la ze i po dva de set ki l o m e t a r a, za r a d e oko 500 di na ra, a ~e sto se de si da ne za ra de ni {ta. - U Sr bi ji 90 od sto re ci kla ta sa ku pe uli~ ni sa ku pqa ~i i upra vo za hva qu ju }i sa ku pqa ~i ma kar to na, Sr bi ja vi {e ne uvo zi ce lu lo zu, kao {to za hva qu ju }i wi ma, dr à va sva ke go di ne ubi re 50 mi li o na evra. Me |u tim, ni ka da im ni ko ni je po mo gao i upi tao ih ka ko ì ve i {ta ra de - do da je Sa li je vi}. Pred sed nik Ini ci ja tiv nog od bo ra za osni va we sin di ka ta u No v om Sa d u I{tvan Far ka{ ka è da u No vom Sa du ima iz me |u 700 i 1.500 sa ku pqa ~a se kun dar nih si ro vi na. - Sin di kat bi po mo gao ovim qu di ma da ostva re svo ja pra va kao i dru g i rad n i c i, da se utvr de rad no vre me, ala ti za rad i za {ti ta na ra du, ali i da po mog ne mo pri iz ra di li~ nih do k u m e n a t a. Sin d i k at ne } e ra di ti ume sto wih, ve} }e mo po sre do va ti i po mo }i im da sa mi ura de ne {to za se be - do dao je Far ka{. J. Zdjelarevi}

EVROPSKI STRU^WACI ZA URBANI RAZVOJ BILI GOSTI GRADA

Bu du} nost le `i uz Du nav Ki ne ska ~e tvrt, Ka me ni~ ka ada i Ri bar sko ostr vo bi li su glav ne te me vi {e go di {weg pro jek ta „Do nau han se” ko ji je pret hod nih da na u No vom Sa du oku pio evrop ske stru~ wa ke za ur ba ni raz voj i pla ni ra we. Oni su pred sta vi li naj bo qa re {e wa za po me nu ta me sta i po ru ~i li da je re a li za ci ja pro je ka ta mo gu }a za go di nu i po da na. Gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} pri su stvo vao je pred sta vqa wu re zul ta ta i na veo da je po red Ke ja ko ji je re kon stru i san, po treb no raz ra di -

ti kon cept Mor na ri ce, Ri bar skog ostr va, [o dro {a i dru gih sa dr `a ja uz re ku. -Naj t e ` e je pro j ek t o v a w e. Vre m e ni j e pro b lem, ve} je pro blem de fi ni sa ti stva ri i na sa mom te re nu uklo pi ti in sta la ci je, vo do vod i ka na li za ci ju, sad wu dr ve }a, me re za {ti t e, ni v oe nad l e ` no s ti. Kon kret no, u Ki ne sku ~e tvrt ni je ula ga no 20 go di na, po tom je la ne ulo `e no 10 mi li o na di na ra, a ove }e 40 mi li o na. Objek ti ko ji su tu bi }e za {ti -

}e ni, ne }e se znat no me wa ti wi hov iz gled, a pro stor je na me wen za ra di o ni ce, kul tur no-umet ni~ ke sa dr `a je, sta re za na te- re kao je Pa vli ~i}. Do dao je da }e grad skom od lu k om qu d i m a ko j i ima j u objek te u za ku pu u ovom de lu gra da, bi ti pri zna ta sva ula ga wa i da ne }e mo ra ti da pla }a j u za k up n i n u u vred n o s ti ono ga {to su ulo `i li. Dar ko Po li}, ar hi tek ta iz „Ur ba ni zma„, pred u ze }a ko je je bi lo po kro vi teq sku pa ob ja snio je

da je or ga ni zo van ka ko bi se raz me ni la is ku stva o raz vo ju za pu {te nih de lo va gra do va. -U No vom Sa du mo `e mo da pri me ni mo me to do lo gi je dru gih. Ovo ni je kraj sa rad we, ve} }e bi ti na pra vqe na kwi ga ko ja }e sa dr `a ti re {e wa i bi }e di stri bu i ra na u~e sni ci ma pro jek ta, ka ko bi se ove lo ka ci je mo gle raz vi ti- ka zao je Po li}. Na veo je da je ze re a li za ci ju pro je ka ta neo p ho dan kon sen zus svih, a na pr vom me stu je na rav no Grad. A. J.

NOVOSADSKA HRONIKA

subota31.mart2012.

DNEVNIK

c m y

" ! !

', * 0 .*()+$ +,- "# '". *0", , "'- 0 4 *+$ - + * '#" + '+,",-,(& )(%","3$"! ' -$ "%- "%% * ' -+$ ( # .%#-# ( + ), & * & + , * $ &+$ +,- "# ' +& *4-' *( ' +,- "# . *()+$ +,- "# + ' +, .(& ' * ' -+$(& # 0"$& +, * $ &+$"& +,- "# & $(# ( # .%#-#- (. . "'+,",- "# .*()+$ +,- "# 2 + )*(-3 . ," + )(+ '"& (+.*,(& ' +) " "3'(+," "+,(3' " ',* %' .*() * . 3" " +,*-3'" + * '" " 2 "," "0 * ' -+$ % "# 4 * +$ " "0 ($(%'"! 0 & %# *" + & +,* 2 + +,- "* ," "'- " # ' + & +, * - "%( 0 .*1 ,$- & +, * $ &+$"! +,- "# +,- '," 2 ( "," ")%(&- '". *0", , "'- " ")%(&- '+,",-, )(%","3 $"! ' -$ - "%& +, * $ &+$ +,- "# $(# + (+,. *-#- -0 )( *1$% 4 *+$ % )- %"$ * ' -+$ $ ( " )*". , '( + $,(* +,- '," &( - $('$-*"+ ," 0 +,") ' "# ($ 0 )*"# .)*"% %# "' (*&

DANAS U gRADU POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te Sce na „Pe ra Do bri no vi}” dra ma „Uje`” (19.30), Ka mer na sce na „Sre} ni da ni” (20.30) Po zo ri {te mla dih: ma la sa la „Cvr ~ak i mra vi” (11)

BIOSKOPI Are na: „Pa ra da” (18.10), „Al vin i ve ve ri ce 3: „Ur ne be sni bro do lom” (18.15), „Ma ~ak u ~i zma ma” (12.30), „Kung fu pan da 2” (12.15), „He pi fit 2” (12, 14.15), „Ma pe tov ci” (13), „[e {ir pro fe so ra Ko ste Vu ji }a” (15, 17.30, 20.10), „Pu to va we 2: ta jan stve no ostr vo” (14.30), „Usta ni~ ka uli ca” (18.15, 20.20, 22.25), „Lo raks” (12.30, 14), „^e li~ na le di” (22.30), „Cr na Zo ri ca” (16.30, 20.30, 22.15), „^o vek na ivi ci” (22.30), „Ogle dal ce, ogle dal ce” (14.10, 16.10), „Best eg zo tik Ma ri gold ho tel” (20.05), „Gnev ti ta na” (16, 18, 18.05, 20.15, 22.20), „Igre gla di” (14.30, 17.15, 20, 22.45)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr |a va 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stal na po stav ka „Pe tro va ra din ska tvr |a va u pro {lo sti”; po stav ka Ode qe wa za kul tur nu isto ri ju Mu zej Voj vo di ne, Du nav ska 35–37 (uto rak - pe tak Ad 9 do 19 sa ti, su bo ta - ne de qa od 10 do 18 ~a so va): stal na po stav ka „Sa ~u va ni tra go vi ma te ri jal ne i du hov ne kul tu re Voj vo di ne od pa le o li ta do sre di ne 20. ve ka”, „Voj vo di na iz me |u dva svet ska ra ta - an ti fa {i sti~ ka bor ba u Voj vo di ni 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Rad ni~ ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stal na po stav ka „Vi {e od po la ve ka za {ti te pri ro de u Voj vo di ni” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): pod zem ne voj ne ga le ri je Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Srem ska Ka me ni ca, Trg J. J. Zma ja 1, 462–810: stal na po stav ka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Srem ski Kar lov ci, Pa tri jar ha Ra ja ~i }a 16, 881-637:po stav ka „Vi no gra dar stvo i vi nar stvo Fru {ke go re” Zbir ka stra ne umet no sti, Du nav ska 29, 451–239 (9–17): stal na po stav ka „Le gat dok to ra Bran ka Ili }a”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: DEVOJÎCE: Ma ri na Fo dor, Ma ri a na Mi loj ko vi}, Ne da Be ga no vi} iz Novog Sada, Na ta {a Hor wak iz Kucure, Bog da na Va ja gi} iz Temerina, Ma ri ja Man da ri} iz Sremske Kamenice i Na ta {a Bo ri {ev iz @abqa, DEÂKE: Iva na Bo ga ro {ki, Oli ve ra Iva nov, Bo ja na Bo ji}, Mi li ca Mi li} i Je le na Ku ki} iz Novog Sada, El vi ra Ka dar iz Zrewanina, Da ni je la Bo dro à iz In|ije i Mi ro sla va Bo bi} iz Kule.

SAHRANE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni: Milica Novice Jokovi} (1942) u 9.45 sati, Vera Vojislava [karica (1929) u 10.30, Bo{ko Stojana Vujanovi} (1958) u 11.15, Vojislav Veqka Moravac (1936) u 12, Marija @arka Nikoli} (1938) u 12.45, Antal Jano{a David (1933) u 13.30, Etel Imreta Brezovac (1928) u 15 i Slobodan Toma Milovi} (1940) u 15.15 sati. Na Alma{kom grobqu bi}e sahrawen Rade Vlajka Markovi} (1936) u 13 ~asova.

/// & +, * ,-

-*()

VODI^

TElEfOnI VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Va tro ga sci 93 Hit na po mo} 94 Ta~ no vre me 95 Pre da ja te le gra ma 96 [lep - slu `ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 To pla na kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vo do vod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara ka na li za ci ja 442-145 ^i sto }a 6333-884 “No vi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @e le zni~ ka sta ni ca 443-200 Me |u me sna au to bu ska sta ni ca 444-022 Pri grad ska au to bu ska sta ni ca 527-399 Grad sko sa o bra }aj no 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No} no de `ur stvo: “Bu le var” - Bu le var M. Pu pi na 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVSTVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Kli ni~ ki cen tar 484-3484 No} no de `ur stvo za de cu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No} no de `ur stvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Kli ni ka za gi ne ko lo gi ju i aku {er stvo 4899-222 De~ ja bol ni ca 425-200 i 4880-444 In sti tut - Sremska Ka me ni ca 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-tak si 455-555 VIP - tak si 444-000, SMS 1088 Delta plus - tak si 422-244 Maksi Novosa|ani - tak si 970, 451-111 Grand - tak si 443-100 Luks 30-00-00 MB - tak si 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KO-AKU[ERSKA ORDINACIJA „PROF. DR DRA^A” Petra Drap{ina 50, radi od 9 do 13 i od 16 do 19 sati. Tel: 021/522-594, 456-564 i 063/746-1693

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20 „KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

Погон нових технологија ЈЕРМЕНОВЦИ: У банатској општини Пландиште, у селу Јерменовци, јуче су председник Владе Аутономне Покрајине Војводине Бојан Пајтић и покрајински секретар за науку и технолошки

развој проф. др Драгослав Петровић отворили 95. погон нових технологија СОС д.о.о. Инвестициона вредност програма износи 37,17 милиона динара, а Влада АП Вој-

водине је преко покрајинског секретаријата за науку и технолошки развој издвојила 15 милиона динара. У погону ће радити 70 људи, што директно, што у процесу кооперације.

Пречистач отпадних вода

МОЛ: Председник Владе Војводине др Бојан Пајтић и председник ађанске општине Золтан Билицки јуче су у Молу, у присуству државног секретара у министарству за заштиту животне средине, рударства и просторног планирања Милета Аврамова, подсекратара у покрајинском секретаријату за урбанизам, градитељство и заштиту живботне средине др Слобода Пузовића, партнера из Мађарске и грађана, отворили објекат новоизграђеног најмодернијег биолошког пречистача отпадних вода у Србији.

Изградња пречистача реализована је у оквиру ИПА програма прекограничне сарадње са партнерима из општине Морахолом у Мађарској, којим је остварена донација од милион евра, а општина Ада је као сопствено учешће обезебдила око 150.000 евра.Билицки је најавио да ће пречистач у пробном раду бити до краја године, а да ће у редовној експлоатацији бити у оквиру ЈКП „Стандард„ од почетка 2013. М. Митровић

ОМБУДСМАНКА УКОРИЛА „ВОДОВОД” И „ЧИСТОЋУ”

Јавна предузећа крше права грађана ЗРЕЊАНИН: После „Водовода и канализације”, заштитница права грађана у Зрењанину Драгана РадловачкиГрозданов укорила је и ЈКП „Чистоћа и зеленило”. Она је у допису упућеном председнику и заменику председника Скупштине града, као и градоначелнику и његовом заменику, указала на то да је ово комунално предузеће повредило права грађанке З. К. из Зрењанина, јер у Улици Елемирски друм није изместило контејнере на локацију која је предвиђена елаборатом. Због тога су посуде за смеће сметале грађанки која се жали-

ла локалној омбудсманки. Тиме је, сматра Радловачки Грозданов, „Чистоћа и зеленило” прекршило одлуку о одржавању комуналне хигијене. Овом јавном предузећу је препоручено да повреду права грађана исправи тако што ће поступити у складу са елаборатом о постављању контејнера и са постојеће локације их преместити на предложени плато у улици Елемирски ред. Али, предузеће није поступило по тој препоруци, о чему је обаве-

штено Одељење инспекција Градске управе, саопштила је заштитница грађана. Она је додала да је директор Дирекције за изградњу и уређење града Зрењанина Бранислав Кнежевић усмено обавестио начелника Одељења инспекција да је издао налог фирми „Војводинапут” да изгради плато, како би ЈКП „Чистоћа и зеленило” на њега могло да постави контејнере. С друге стране, саветник директора „Чистоће и зеленила” изјавио да ће комуналци поставити контејнере на предвиђену локацију чим је Дирекција уреди.

- Послала сам допис директору Дирекције и затражила одговор на питање шта је предузето. Међутим, до данас нисам добила одговор, што представља кршење Одлуке о заштитнику грађана. Непримерено је да се препоруке заштитника грађана не поштују и не извршавају, те да грађани долазе у ситуацију да веома споро или никако нису у ситуацији да остваре своја права - закључила је Радловачки-Грозданов.

Подсетимо, она је пре неколико дана констатовала и да је ЈКП „Водовод и канализација” имало пропусте у раду и да је повредило права мештана зрењанинског приградског насеља Мужља. Омбудсманики се обратио грађанин Мужље и пожалио да „Водовод” њему и неколицини житеља није дозволио прикључење на канализациону мрежу у Улици Барток Беле, мада за то постоје услови још од 2005. године. Наиме, црпна станица је изграђена али није у функцији, односно на њу није монтирана пумпа, због чега се не може користити улични вод. Заједно са подносиоцем представке на исти проблем жалили су се и грађани који живе у Улици Јожефа Атиле. После тога, председник Скупштине града Александар Мартон је, заједно са заштитницом грађана, обишао неисправну црпну станицу на углу улица Беле Бартока и Јожефа Атиле, и том приликом казао да у 21. веку сваком грађанину мора бити омогућено коришћење канализације. - Суштина је да је ово предузеће најпре повредило кодекс добре управе града Зрењанина, јер су му се становници ових улица пре две године обраћали у неколико наврата са питањем када ће бити завршена црпна станица, како би могли да се прикључе на канализацију. Предузеће није одговарало годину дана и потом су се грађани обратили мени. Од „Водовода и канализације” сам добила одговор да је изгубило допис грађана, што се противи принципима добре управе и доброг административног понашања. У одговору је речено и да ће радови на црпној станици бити окончани до августа прошле године. Тај рок одавно је прошао, па сам јавно опоменула комунално предузеће - рекла је Радловачки Грозданов. Ж. Балабан

ОПШТИНА ВРБАС ПОКЛОНИЛА ДВА АУТОМОБИЛА ПОЛИЦИЈИ

Сузбили крађе по селима

ВРБАС: Општина Врбас поклонила је два аутомобила „фијат пунто” овдашњој Полицијској испостави, у циљу унапређења рада полиције и повећања нивоа безбедности грађана. Кључеве возила Вељку Милекићу, командиру ПИ Врбас, уручио је председник општине др Жељко Видовић. За набавку возила из општинског буџета издвојено је 2,2 милиона динара. - Уручујемо кључеве возила службеницима Полицијске испоставе Врбас са надом да ће им она помоћи да још боље раде свој посао. Желим да захвалим полицајцима на добром раду и доброј сарадњи са локалном самоуправом, а посебно на ангажовању у сеоским месним заједницама у којима су се мештани жалили на проблеме учесталих крађа. Многи случајеви су расветљени, због чега су мештани посебно задовољни. Полиција је уложе велике напоре,

subota31.mart2012.

IZBORI 2012.

Пет пријава без већих мањкавости

ЗРЕЊАНИН: Председник Градске изборне комисије у Зрењанину Владимир Стоиљковски потврдио је за „Дневник” да је до сада у граду на Бегеју предато пет изборних листа. Прва је Демократска странка, друга Лига социјалдемократа Војводине, а затим следе Покрет Равноправност, Српска радикална странка и Савез војвођанских Мађара. Кандидатуре за посланике у Скупштини Војводине по већинском систему предали су СВМ и СРС. - Није било никаквих већих неправилости. Документација је била уредна – рекао је Стоиљковски и додао да се очекује да ће у наредних десетак дана изборне листе предати Ж. Б. и СПС, СНС и ЛДП.

сигурности грађана и укупна безбедност. Најављено је постављање видео надзора на раскрсницама и појединим јавним објектима, а сарадња локалне самоуправе и полиције оствариће се и кроз серију предавања о превенцији наркоманије у свим школама општине Врбас. М. Кк.

Проглашено пет листа

ВРШАЦ: Општинска изборна комисија прогласила је пет изборних листа политичких странака и коалиција за општински парламент и утврдила њихове представнике у прочирени састав ОИК, донела је и решење о одређивању бирачких места за изборну јединиу општине Вршац. Удружење „Покрет вршачка регија – европска регија Чедомир Живковић“ предала је изборну листу од 45 кандидата за општински парламенат, онолико колико он и броји. На челу је, разумљиво досадашњи председник општине Чедомир Живковић, следе га Јовица Заркула и Јулкица Митрашиновић. На изборној листи ДС, под називом „Избори за бољи живот – Борис Тадић“ је такође 45 кандидата, а на челној позицији је покрајински секретар за информиса-

ње Милорад Ђурић, следе Зоран Томић, Биљана Хасановић – Кораћ и Стевица Назарчић. Коалиција „Покренимо Вршац – Томислав Николић“ ( СНП, Нова Србија, Покрет социјалиста и Покрет снага Србије – БК) исто има 45 кандидата, а на челу је дипломирани економиста из Вршца Љубиша Милосављевић. На листи Лиге социјалдемократа Војводине – Ненад Чанак је 12 кандидата за одборнике а на челу су агроном Славко Ћирин из Вршца, затим др Срђан Путник. И на изборној листи „Ивица Дачић – СПС ПУПС, ЈС и СДП Србије је за одборнике СО-е 45 кандидата, а на челу је дипломирани инжењер машинства Љубисав Шљивић, а следи га адвокат Дарко Гавриловић. Р. Ј.

Сања Бачић предводи листу УРС

АПАТИН: Уједињени региони промовисали су у Апатину свој економскии програм који се базира на развоју малих и средњих предузећа, развоју пољопривреде и децентрализацији. За овај програм, истакла је Сања Бачић носилац локалне и листе за покрајинску скупштину (обе на редном броју 5), Уједињени региони ће се залагати без обзира на то да ли ће ући у локалну власт или не након избора. - Уколико се не отворе нова радна места онда не можемо очекивати ни бољи живот и развој земље, а да би се то остварило неоходна је већа подршка финансијских институција и професионалнији рад јавних предузећа. Такође је неопходно веће улагење у пољопривреду, стимулација пољопривредних домаћинстава али и

Сања Бачић и Драган Јосић

помоћ старачким некомерцијалним домаћинствима. Неопходно је да се у општини формира канцеларија за економски развој која ће будућим инвеститорима дати све потребне информације од могућности улагања до кадровске структуре незапослених и направити спону са локалном самоуправом - истакла је Сања Бачић.

Кандидат за одборника УРС Драган Јосић такође кандидат УРС за локалну скупштину, говорио је о раду Агенције за мала и средња предузећа и предузетнике: - У протеклих неколико година Агенција је помогла добијање 16 кредита у области пољопривреде укупне вредности 22 милиона динара за набавку механизације, пластеника итд, затим осам кредита у укупној висини од 5,8 милиона динара за почетни бизнис, за развој иновативности два мала предузећа добила су 620.000 динара. Уз улагања сопствених средстава 12 предузећа и предузетника, али и средства фондова и комерцијалних банака на подручју апатинске општине уложено је 110 милиона динара. Ј. П.

Жене адут сенћанских демократа СЕНТА: За избор општинских одборника у Сенти до сада су потврђене листе Демократске странке „Избор за бољи живот Анико Ширкова”, „Савез војвођанских Мађара - Иштван Пастор” и „Уједињени региони Србије - Шандор Јожеф”. На листи демократа са актуелном председницом општине Аником Ширковом и председницом ОО ДС-а и републичком посланицом Аником Жирош-Јанкелић, главни адут су жене. Оне су на листи од 29 одборничких кандидата заузеле 18 места, а кандидовано је само 11 мушкараца, међу којима интерниста-каридолог др Божидар Димитријевић и отац председника Владе Војводине протонамесник Српске православне цркве Лазар Пајтић. Анико Ширкова је поново кандидат демократа за председницу општине. Њених претходника на тој функцији Атиле Јухаса и Золтана Пека нема на кандидатској листи за одборнике СВМ. Бивши градоначелници су кандидати СВМ-а за покрајинског, односно републичког посланика. Листу предводи дипломирани инжењер грађевинарства Рудолф Цегледи. М. Мр.

Конференција за медије ДС Кањижа

КА ЊИ ЖА: У Општинском одбору ДС Кањиже на конференцији за медије јуче су предочене су досадашње предизборне актвности и кандидатска листа за одборнике у Скупштини општине Кањижа. Председник кањишких демократа Вла ди мир Хај дер саопштио је да су на листи за општинске одборнике 29 кандидати различитих професија, међу којима и нестраначке личности, као и припадници свих националних заједница, а водило се рачуна и о заступљености свих насеља. - Мислим да је дошло време за промене у општинској власти, па бих позвао грађане да нам се придруже у раду и помогну да

листе ДС на свим нивоима добију довољан број гласова - рекао је Хајдер. Са листе демократа која ће на листићима за локалне избор ебити на првом месту, представили су се носилац листе и кандидат за председника општине просветни радник Ро берт Ша таи из Кањиже и кандидати за одборнике Имре Хла вин ка, млађи и Мо ни ка Ха лас. Саопштено је да ће кандидат демократа на већинској листи за посланика у Скупштини АП Војводине бити предузетница Ма ри ја Ра фаи из Кањиже, а да је на листи за републички парламент Ка рољ Кер ме ци из Кањиже. М. Мр.

Манифестације у сусрет Ускрсу

ЗРЕЊАНИН: Одељење инспекције за заштиту животне средине при Градској управи Зрењанина саопштило је да ће данас, у периоду од 10,30 до 14 часова, у потпуности бити затворен Лучни пешачки мост, који спаја Улицу Тоше Јовановића са Истарском, због сакупљања опасног отпада са дела површине овог објекта. На мосту који користе пешаци и бициклисти по други пут се појавила већа колиЖ. Б. чина живе.

Фо то: М. Ми тро вић

ДС за промене у општинској власти

ТЕМЕРИН: Првих дана априла у Темерину ће бити организовано више пригодних манифестација поводом Ускрса. Сутра, у 17 часова, у малој галерији КИЦ „Лукијан Мушицки“ биће отворена ускршња изложба ручних радова удружења за неговање старих обичаја „Болдог Гизела“. Студио „Smiley“ и КИЦ „Лукијан Мушкицки“ организују први пут представу за на енглеском језику „Egg hunting“, сутра, у 19 часова, у Сали биоскопа. Изложба дрвених играчака, из колекције Петра Косовца, биће отворена у понедељак у 12

Мост потпуно затворен

безбедносна ситуација у општини Врбас је знатно боља и добро је да последњих година имамо мање проблема ове врсте - рекао је Видовић. Захваљујући на поклону командир Милекић је рекао да ће возила бити максимално коришћена у свакодневном извршавању задатака, а то су заштита личне и имовинске

часова, у Галерији КИЦ „Лукијан Мушицки“ у Темерину. Културно-информативни центар „Лукијан Мушицки“, 4. априла, од 18 часова, организује хуманитарни концерт у сали биоскопа у Темерину. Наступиће „Dancing club Cuba“, плесни клуб „Маестро„, плесни клуб „Engy dance„, плесна група „Ритам„, плесни клуб „Аура„, КУД „Сирмаи Карољ„, КУД „Вук Караџић„, хор ОШ „Петар Кочић„ и хор ОШ „Кокаи Имре„. Приход са концерта биће уручен оболелом ученику Марку Мијаиловићу. М. М.

Општинска смотра фолклора

НОВИ БЕЧЕЈ: Дом културе општине Нови Бечеј, организује сутра Општинску смотру фолклора и оркестара. На смотри ће наступити фолклорне групе и оркестри: УГФ „Бећарац“, МКУД „Јокаи Мор“ из Новог Бечеја, КУД „Јован Аћимац“ из Кумана и УСФ „Теодор Павловић“ из Новог Милошева. Смотра ће се одржати у позоршној сали Дома култре, а почеће у 19. сати. М. сК.

subota31.mart2012.

c m y

САЈАМ ЗАПОШЉАВАЊА У СОМБОРУ

Понуђено двеста радних места СОМБОР: Након недавно успешно организованих Сајмова запошљавања у Апатину и Кули, сомборска филијала Националне службе за запошљавање је јуче у свом седишту, простору сомборског Соколског дома одржала још један у низу Сајмова запошљавања. За шансу да добију посао, интересовало се, судећи по предаји података, преко 800 незапослених Сомборки и Сомбораца, који су на једном месту имали прилику да успоставе контакт и презентују своје биографије и способности потенцијалним будућим послодавцима.

Такву прилику лицима са евиденције НСЗ је пружило 36 послодаваца, стављајући на диспозицију преко 230 радних места потенцијалним, за конкретне послове квалификованим, интересентима. Уједно, ово је била прилика за сомборску Филијалу НСЗ, по речима њене директорке Јасне Миљеновић, да за 25. април најави други по реду, у Србији јединствен „Сајам рада и образовања”, који би се одржао у спортској хали „Мостонга”. Циљ те манифестације је повезивање два света, света рада и образоваВ. Х. ња.

vojvodina

dnevnik

ОПШТИНИ БЕОЧИН ПРИЗНАЊЕ „КАПЕТАН МИША АНАСТАСИЈЕВИЋ”

Две зоне за нову производњу

БЕОЧИН: Општина Беочин је добитник овогодишњег признања „Капетан Миша Анастасијевић” у категорији - „Најуспешнија локална самоуправа у 2011. години”, на подручју које покрива Регионална

- Ласка када стручњаци и професори препознају залагање и доделе вам награду. У образложењу је наведено да смо награђени за континуитет у успешном раду и то је управо оно на шта смо поно-

неколико значајних пројеката добијена и подршка Владе АП Војводине. Заслуге за ово, каже Цвејић, свакако има и и покрајински посланик из Беочина Сава Свирчевић.

ПЕТ ГОДИНА ЦВЕТНЕ ПИЈАЦЕ У БЕЧЕЈУ

Рекорднa понуда излагача

БЕЧЕЈ: Ветровито и кишно време није покварило расположење организатора и излагача на петој Цветној пијаци у Бечеју, која је отворена јуче, а трајаће и данас. - Из године у годину повећава се број учесника, што је најбоља потврда да су излагачи задовољни организацијом ове манифестације, а нама као домаћинима је то показатељ да уложени труд није узалудан. Управо због тога смо одлу-

преподневне најаве кише доћи поподне, али нико није одустао. Припремили смо садржајан пратећи програм, креативне радионице Еко клуба, поподневни етно фестивал најмлађих, а од поднева перформанс овдашњег Ронилачко-алпинистичког клуба „Посејдон”. По завршетку манифестације, у понедељак, пошумљаваћемо Горански парк, пошто ће нам бројни излагачи поклонити разне саднице, а то

Цветна пијаца погодна и за практичан час природе

чили да све прерасте у дводневну манифестацију - рекао је приликом јучерашњег свечаног отварања председник општине Бечеј Петер Кнези. У име суорганизатора Удружења грађана „Бибер” Миомира Машић-Остојић је саопштила да је лањски рекорд од 120 излагача далеко премашен, пошто су се за овогодишњу манифестацију, пријавила 202 излагача. - Многи још нису стигли због блокаде путева, неки ће, пак, због

могу да ураде и посетиоци тако што ће купити садницу и донети је на штанд Горанског парка - додала је Миомира Машић-Остојић. Поред цвећа и расадног материјала, на актуелној манифестацији има и излагача старих заната са готовим производима. С толиким бројем и таквих излагача, централни градски трг Погача се у правом смислу, на радост бројних посетилаца, последња два мартовска дана расцветао. В. Јанков

VESTI Потиско пролеће

НОВИ КНЕЖЕВАЦ: Предшколска установа „Срећно дете„ у Новом Кнежевцу од 2. до 5. априла је домаћин традиционалне манифестације „Потиско пролеће„, која се већ 12. пут сваке године у другој потиској општини, а овог пута тема је „Бајка био баште. Отварање је у понедељак 2. априла у 13 сати у Библиотеци „Бранислав Нушић„, где ће за време трајања манифестације бити поставка био башти деце предшколског узраста, у холу позоришта биће отворена изложба дечијих радова, а потом ће се у позоришној сали одржати трибина о органској производњи здраве хране, старим врстама семена и искуству пољопривредника у производњи здраве хране. Предавачи су др Бранка Лазић и др М. Мр. Мара Васић.

КОВ у Ковачици

Најуспешнија беочинска општина

Мр Богдан Цвејић

привредна комора Нови Сад. Ово признање које се састоји од Повеље и златника с ликом Капетана Мише, познатог српског трговца и добротвора из 19. века, додељује се у оквиру пројекта „Пут ка врху”, који заједно реализују Факултет техничких наука Нови Сад, „Медија инвент” из Новог Сада, привредне коморе Војводине и Србије. На челу ове успешне општине већ четири године је тридесетпетогодишњи магистар Богдан Цвејић, један од најмлађих председника општина у новијој историји Србије.

сни. Четири године, упркос кризном окружењу, радили смо свакодневно како бисмо Беочину обезбедили услове за дугорочан и одржив развој, а Беочинцима бољи живот. И то смо и постигли. Направили смо две индустријске зоне, привикли озбиљне инвеститоре и општину која је била упућена само на једну фабрику, окренули и новим производним гранама, али и туризму и пољопривреди каже поводом ове награде Цвејић. Према његовим речима визију и ефикасност ове општинске управе препознали су и у покрајинској администрацији, па је у

Поред фабрике „Марс” чије се отварање очекује ових дана, међу већим пројектима који су реализовани у последење четири године грађани Беочина издвајају осавремењавање Дома здравља, изградњу Спортског центра, централног градског трга, реновирање цркве и школа, изградњу Центра за привредно-технолошки развој на Андревљу као и субвенционисање превоза за ђаке и студенте. Свечаност доделе признања обавиће се свечаној сали Матице Српске 5. априла у 18 сати. В. Х.

КОВАЧИЦА: У оквиру акције „КОВ путује по Србији“ данас, са почетком у 18 сати, у Општинској библиотеци у Ковачици биће представљена једна од најновијих песничких књига Књижевне општине Вршац (КОВ). Реч је о збирци стихова „Редослед“, аутора Габријела Бабуца о којој ће говорити Зузана Чижикова и аутор. О Бабуцовој поетици, главни уредник КОВ-а др Драшко Ређеп каже: „У песмама Бабуца стихови и сажете строфе, по правилу иду паралелно. Саопштавања о ужасу и бесмислу модерних епоха неговано се мимоилазе. А ипак опстаје уверење о лому, ако хоћете и слому постојећег реда ствари”. Стихове из збирке „Редослед“ казиваће Татјана Вујовић, Емилија Влајин и Сања Стракушек. Атмосфери ће допринети Ивана Верески, презентацијом својих ликовних В. Х. радова.

Меморијални турнир „Перица Ачански”

ВРБАС: У Центру за физичку културу „Драго Јововић“ у Врбасу одржан је 14. меморијални турнир у рукомету „Перица Ачански“. Турнир организује Средња стручна школа „4. јули“ из Врбаса у част некадашњег рукометаша и професора физичке културе ове школе Перице Ачанског, који је трагично изгубио живот у саобраћајној несрећи 1979. године. На турниру су учествовале рукометне екипе Гимназије „Жарко Зрењанин“ из Врбаса, ССШ „4. јули“ из Врбаса, Средње школе „22. октобар“ из Жабља и Средње стручне школе из Црвенке. Овогодишњи турнир отворио је председник општине Врбас др Жељко Видовић, који се захвалио свим ученицима на учешћу и пожелео им пуно успеха на овом такмичењу. Професор физичке културе ССШ „4. јули“

Учесници Турнира

Дејан Обренов, у име организатора овог турнира, је истакао да је ово такмичење пријатељског карактера и представља лепо дружење. - Наша школа није заборавила некадашњег професора Перицу Ачанског и његову велику љубав - рукомет. Трудимо се да негујемо рукомет и после његове смрти, наша деца воле овај спорт и познато је да Врбас представља рукометни град – рекао је Обренов. Син Перице Ачанског Давор изразио је захвалност организаторима турнира, који на тај начин чувају успомену на његовог оца. - Посебну захвалност дугујем професору Обренову, који је највише заслужан што се овај турнир одржава, као и спонзорима такмичења, играчима и публици – казао је АчанМ. Кековић ски.

dRU[TvO

dnevnik DVE GODINE OD UVO\EWA INKLUZIVNOG PRISTUPA U [KOLE

Mre `a po mo }i is tka na oko sva kog de te ta

Posle dve godine rada, ~lanice Nacionalne mreè podr{ke inkluzivnom obrazovawu iz Vojvodine sakupile su se ju~e u Novom Sadu na prvom regionalnom sastanku da vide koliko su se do sada pribliìle svom ciqu: tkawu mreè sveop{te profesionalne i eti~ke podr{ke dovoqno sna`ne, elasti~ne i brojne da uspe{no prihvati i podrì svako dete. – Ova mreà u~inila je vidqivom dobru praksu i wene kreatore u {kolama i mada stalno nailazimo na nove prepreke, moramo je stalno {iriti s ciqem da ne budemo podr{ka samo pojedincu nego ~itavom obrazovnom sistemu – rekla je Mi le na Je ro ti je vi} iz Saveta Mreè podr{ke inkluzivnom obrazovawu. Govore}i o rezultatima istraìvawa koje je Kancelarija po-

Osnivawe ove mreà je iniciralo Ministarstvo prosvete i nauke kao podr{ku sistemu u osmi{qavawu i promociji modela inkluzivnog obrazovawa i izgra|ivawa kapaciteta institucija, s ciqem da obezbedi dovoqno stru~waka i prakti~ara za edukativni, savetodavni i supervizijski rad s obrazovnim ustanovama i da na zahtev tih ustanova pruì direktnu podr{ku nastavnicima i roditeqima. ^lanice Mreè su u~estvovale u dizajnirawu paketa obuka i priru~nika, razradi programa i standarda profesionalnih usluga, obuci stru~waka, osmi{qavawu monitoringa i evaluacije, a kontinuirano predlaù i mere za daqe unapre|ewe inkluzivnog koncepta i prakse. Zna~ajnu ulogu Mreà ima i u promociji inkluzivnog obrazovawa, rea-

Povezivawe aktera obrazovawa Mreà povezuje razli~ite specijalizacije i aktere obrazovawa, od Ministarstva do nevladinog sektora i udruèwa stru~waka, roditeqa i osoba iz osetqivih grupa, i ima zna~ajnu ulogu u razvoju koncepta inkluzivnog obrazovawa i u unapre|ewu inkluzivne prakse, a o tome koliko je wena uloga va`na govori i podatak da }e od ovogodi{wih, vi{e od 19.000 pred{kolaca u vojvo|anskim vrti}ima, wih 540 biti na jesen obuhva}eno inkluzivnim pristupom u {koli. krajinskog ombudsmana sprovela u vojvo|anskim {kolama neposredno po zakonskom uvo|ewu inkluzivnog pristupa, zamenica pokrajinskog ombudsmana za za{titu prava deteta Ma ri ja Kor di} rekla je da su na samim po~ecima najve}i problemi bili prevelik broj dece u odeqewima, fizi~ke barijere u {kolama, nedostatak novca za uvo|ewe personalnih asistenata, wihova poraàvaju}a obrazovna struktura... – Mreà podr{ke inkluzivnom obrazovawu je nacionalna organizacija koja sa ~etiri regionalna ogranka pokriva celu Srbiju – rekla je So wa Mi la di no vi} iz Koordinacionog tela Mreè. – Na{a mreà je aktivna gotovo dve godine i predstavqa jedan od va`nih oslonaca za realizaciju inkluzije u praksi. Trenutno broji 80 ~lanova i ima formalni deo, koji ~ine zaposleni u {kolskim upravama Ministarstva prosvete i nauke i u {kolama, kao i neformalni deo, koji ~ine eksperti koji pruàju podr{ku {kolama i roditeqima u svakodnevnoj inkluzivnoj praksi.

lizaciji obuka, razvoju, prikupqawu i {irewu primera dobre prakse, pruàwu profesionalnih usluga ustanovama i pojedincima, monitoringu primene inkluzivnog obrazovawa, identifikovawu problema u wegovoj primeni. Aktivnosti ~lanica Mreè u okviru DILS projekta obuhvatale su u~e{}e na tribinama i informativnim sastancima s predstavnicima {kola, obuku u {kolama i pred{kolskim ustanovama koje su dobile grantove od po 4.000 evra, podr{ku u izradi projekta i individualnih obrazovnih planova, u realizaciji pojedina~nih obuka na zahtev {kole, u realizaciji studijskih poseta model-{koli u okviru {kolskih projekata, osmi{qavawe i realizaciju obuka zaposlenih u institucijama. Tako|e, one volonterski daju informacije, pose}uju {kole, pomaù im u organizaciji rada, prilago|avawu nastave, ukqu~ivawu dece u odeqewa, izradi individualnog obrazovnog plana i ocewivawu, ali reaguju i na osnovu molbe roditeqa za podr{kom ili prigovora o kr{ewu prava deteta. D. Deve~erski

U ZREWANINU PREDSTAVQENA KARTICA „EURO 26”

Po pust za omla di nu

Ministarstvo omladine i sporta, u saradwi s Kancelarijom za mlade u Zrewaninu, predstavilo je zrewaninskoj omladini evropsku karticu za mlade “euro 26”, zahvaquju}i kojoj mogu ostvariti mno{tvo popusta i beneficija u zemqi i inostranstvu. Predstavnik tog ministarstva \u ro Bla nu {a, na promociji uprili~enoj u Kulturnom cenru Zrewanina, pojasnio je da kartica, namewena mladima do 30 godina, a koja odnedavno ima i plate`nu funkciju, vaì u vi{e od 40 evropskih gradova, omogu}ava vi{e od 100.000 popusta i tako ujediwuje oko 4,5 miliona omladinaca {irom Evrope. Evropska omladinska kartica dozvoqava pristup beneficijama svim mladima, bez obzira na to da li su u~enici, studenti, zaposleni ili nezaposleni. Ona je, kaù u Ministarstvu, mnogo vi{e od kartice – predstavqa ulaznicu mladih Evropqana u svet informacija, mobilnosti, kulture i omladinskih de{avawa. Preko mreè usluga, popusta i drugih beneficija, “euro 26” podsti~e mlade na to da istraè svet u kojem ìve, budu informisani o de{avawima u wemu i da aktivno, punopravno, u~estvuju kao gra|ani Evrope u wenoj izgradwi.

– Drugi put promovi{emo karticu po Srbiji, a pro{le godine smo obi{li vi{e od 30 gradova – rekao je Blanu{a. O tome koje popuste korisnici kartica naj~e{}e koriste govorila je Je le na Stan ko vi} u ime organizacije “Euro 26”, ovla{}enog distributera kartice za Srbiju. Ona je istakla da se mladi uglavnom interesuju za sportske sadràje, a kada je u pitawu letwe vreme, zanimaju se i za kori{}ewe bazena ili usluga turisti~kih agencija. Popuste koriste i pri kupovini garderobe odre|enih modnih brendova. Na radionici u Zrewaninu, mladi su istakli da bi èleli popuste na razne sadràje u gradu, a predstavnici ovda{we Kancelarije za mlade obe}ali su da }e se potruditi da, u saradwi s drugim institucijama, to i ostvare. Za sada je zrewaninskim omladincima, koji poseduju karticu “euro 26”, omogu}en popust u Narodnom pozori{tu “To{a Jovanovi}”, kwiàri “Teatar”, Gradskoj narodnoj biblioteci “@arko Zrewanin”, auto-{koli “Sa{a plus”, trgovini “MD-2 ra~unari” i “Monartu”. Oni koji èle “euro 26” karticu pla}aju ~lanarinu 900 dinara, koja vaì godinu dana. @. Balaban

subota31.mart2012.

OTVORENA KWIGA POSLERATNIH @RTAVA

Naj vi {e stra da lih u Ba~ koj Dràvna Komisija za tajne grobnice ubijenih posle 12. septembra 1944. godine otvorila je na svom sajtu “Otvorenu kwigu `rtava”, u koju je ve} uneto oko 10.000 imena iz nekoliko okruga Vojvodine. Savremena baza podataka – registar o stradalima posle 1944. godine – sadrì ime i prezime, ime roditeqa, godinu i mesto ro|ewa i mesto prebivali{ta. U Arhivu Vojvodine popisano je 7.327 `rtava, od kojih je 847 streqano na osnovu sudskih re{ewa a ostali su, kako tvrde istraìva~ki Komisije, likvidirani. Ova lica popisana su uglavnom na osnovu kwiga i spiskova streqanih OZNA-e, gra|e vojnih sudova i Pokrajinske komisije za su|ewe ratnim zlo~incima i saradnicima okupatara. Iz ostalih izvora, kao {to je arhiva Anketnog odbora Skup{tine Vojvodine, popisano je vi{e od 10.000 `rtava, ali ovde nisu ura~unate nema~ke civilne `rtve koje su umrle u logorima {irom Vojvodine.

Tako je Komisija do{la do podataka da u Arhivu Vojvodine postoje dokumenti za ukupno 7.327 stradalih, od ~ega u Ba~koj 3.967, u Banatu 1.558 i u Sremu 1.802. Ako se, pak, pogleda ujediwena baza poda-

ca popisan zahvaquju}i dojavama gra|ana preko Info-centra u Institutu za savremenu istoriju i na osnovu drugih sekundarnih izvora, kao {to su literatura, zahtevi za rehabilitaciju, zahtevi Arhivu Srbije za uvid u dosijee. Po podacima iz Otvorene kwige, u Ju`noba~kom okrugu najvi{e popisanih ima u Novom Sadu – 444, zatim u Ba~koj Palanci – 437. U

U Sremskom okrugu za [id postoji najvi{e podataka i tu je evidentirana 31 `rtva. U Irigu ih je 30, In|iji ~etiri, Pe}incima jedan, Sremskoj Mitrovici osam i Staroj Pazovi sedam. U Otvorenu kwigu uneti su i podaci da je u Severnobanatskom okrugu prona|en dokaz za devetoro stradalih u Kikindi, ~etiri u Kawi`i, tri u Senti i ^oki, dok

Dostupni podaci za svaku upisanu `rtvu Zainteresovani gra|ani mogu na sajtu Komisije za tajne grobnice ubijenih posle 12. septembra 1944. godine, otvarawem odre|enog okruga, prona}i podatke za svaku popisanu `rtvu ponaosob. Oni ujedno mogu upisati, ali uz dokaze, i druge `rtve koje do sada nisu evidentirane. Po{to na uno{ewu podataka u projekat “Otvorena kwiga `rtava” radi pet istra`iva~a i koordinator, pred wima je zadatak da u narednih {est meseci prevedu u ovu formu vi{e od 30.000 `rtava, me|u kojima ima jo{ mnogo onih koji su stradali u Vojvodini a trenutno nisu u registru `rtava.

taka, dolazi se do toga da je u Ba~koj stradalo 6.458, u Banatu 1.879 i u Sremu 1.688, {to je ukupno zabele`enih 10.025 stradalih. Treba napomenuti i da je veliki broj li-

Ba~u je 32 popisanih, u Ba~kom Petrovcu 53, Beo~inu osam, Be~eju deset, Vrbasu 121, @abqu 149, Srbobranu 81, Temerinu 62 i Titelu 152. Za Sremske Karlovce jo{ nema podataka o bilo kojem stradalom. U Zapadnoba~kom okrugu najvi{e stradalih popisano je u Somboru – 798, zatim u Oxacima – 569, pa u Kuli – 233 i u Apatinu – 173. U Severnoba~kom okrugu u Subotici je do sada popisano 666 stradalih, u Malom I|o{u 17 i u Ba~koj Topoli 12.

za Adu i Novi Kne`evac podaci jo{ nisu prona|eni. U Ju`nobanatskom okrugu u Alibunaru i Vr{cu bilo je po osam `rtava, Beloj Crkvi 16, Kova~ici jedna, Kovinu pet, Pan~evu 13 i Plandi{tu dve, dok za Opovo nema podataka. U Sredwebanatskom okrugu najvi{e podataka ima za stradale u Zrewaninu – 31, zatim u Novom Be~eju – 20, Novoj Crwi – {est, @iti{tu – jedan. Za Se~aw nema unetih podataka. Q. Male{evi}

JUBILEJ INSTITUTA ZA KARDIOVASKULARNE BOLESTI VOJVODINE

Za tri de ce ni je 28.570 ope ra ci ja Klinika za kardiohirurgiju Instituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine obele`ava 30 godina rada. Prvu operaciju srca uradio je dr Ivan Fajgeq septembra 1965. godine, a 1984. godine Institut za KVB u Sremskoj Kamenici u potpunosti je kompletiran: Klinika za kardiohirurgiju s tri operacione sale, intenzivnom negom s devet posteqa i kardiohirur{kim odeqewem bila je spremna da primi prve pacijente. Za tri decenije rada ovde je ura|eno 28.570 operacija s postoperativnim rizikom od 2,8 odsto, {to je rezultat vredan pa`we ~ak i u odnosu na druge svetske kardiohirur{ke centre. [irok je dijapazon operativnih zahvata, a najvi{e je operisanih zbog koronarne bolesti, valvularne mane, promene sr~anih zalistaka, uro|enih sr~anih mana, tumora srca... Ovde se uspe{no operi{u i najte`i sr~ani bolesnici: od ukupnog broja operacija, 16,7 odsto se odnosi na takve slu~ajeve. Struktura kardiohi-

Fo to: R. Ha yi}

rur{kih intervencija mewa se u odnosu na raniji period pa je sve ve}i broj slo`enih i te{kih operativnih zahvata, s obzirom na nagli razvoj interventne kardiologije koja je, zahvaquju}i napretku takozvanih koronarnih

stentova, u velikoj meri preuzela re{avawe problema koronarnih bolesti. – Zahvaquju}i osniva~u, Fondu za kapitalna ulagawa i na{em novcu, obnovili smo veliki deo opreme – ka`e direktorka In-

stituta za kardiovaskularne bolesti Vojvodine prof. dr Na da ^e mer li}-A|i}. – Novi multislajsni CT-ure|aj koji smo montirali i koji ima sofisticirani softver za kardiologiju, zna~ajno unapre|uje dijagnosti~ke procedure. Ure|aj ima naj{iru primenu u preoperativnom otkrivawu bolesti srca i krvnih sudova, aortne stenoze, progresa o{te}ewa mitralnog sr~anog zalistka, infektivnog endokarditisa, koristi se za snimawe ~itave aorte, za kontrolu stenta i bajpasa, koronarnih abnormalnosti... Ove godine prve pacijente }e primiti i novi objekat „Kamenica 2”, koji je u sklopu tri instituta u Sremskoj Kamenici. Polovina prostora pripa{}e Institutu za kardiovaskularne bolesti Vojvodine. Ovde }e biti nove operacione sale kao i intenzivna nega, {to }e omogu}iti da se godi{we uradi jo{ ve}i broj zahvata, a bi}e uslova i za sprovo|ewe programa transplantacije srca. J. Barbuzan

VESTI In ter net (ne)}e pa sti – Vrlo je te{ko izvesti akciju kojom bi do{lo da ga{ewa interneta – izjavio je Slo bo dan Mar ko vi} iz Uprave za digitalnu agendu, povodom najave hakerske grupe „Anonimus„ da }e danas potpuno zaustaviti internet, navode}i da je infrastruktura koja sluì da internet funkcioni{e tako napravqena da je vrlo te{ko izvesti akciju kojom bi do{lo do wegovog ga{ewa. On je dodao da ta grupa preti napadom na nekih 13 osetqivih lokacija koje sluè za prevo|ewe numeri~kih adresa. Ukazuju}i na to da ne zna kako bi izgledala Srbija bez interneta, Markovi} je objasnio da je nemogu}e na takav na~in zaustaviti rad interneta, i dodao da su mnogi poku{avali, ali da se nijednom nije desilo da internet padne. – U najgorem slu~aju, mogu se desiti izvesna usporewa na odre|enim delovima interneta odakle dolazi najvi{e podataka, ali ne ne{to {to bi trajalo duè od desetak minuta ili pola sata – rekao je Markovi}. – Da bi se desilo ne{to stra{no, napad bi morao da traje nekoliko dana.

„Re ha bi li ta ci ja oku pa tor skih sa rad ni ka” Predsedni{tvo Odbora za Vojvodinu Dru{tva za istinu o NOB-u i Jugoslaviji ocenilo je da aktuelna vlast u Srbiji, a i one pre we, rehabilituje one koji su marta 1941. godine doprineli tome da Srbija pristupi Trojnom paktu. I ne samo to, isti~e Predsedni{tvo, ve} se najavquje rehabilitacija i drugih saradnika okuptora kao {to su Mihailovi}, Nedi} i drugi.Vojvo|anski borci u Odboru za istinu smatraju da se u susret danima pobede, 9. i 15. maju, koje Evropa uzima kao svoj dan, ne mo`e i}i s odlukama u kojima se oni koji su bili osvedo~eni antifa{isti blate, a saradnici okupatora veli~aju, rehabilituju i dobijaju status antifa{ista. Q. M.

Za {ti ta po da ta ka, Sr bi ja i EU - Odnos koji dr`ava Srbija trenutno ima prema segmentu za{tite podataka o

li~nosti sigurno }e staviti pod debeli znak pi ta wa da qi na pre dak Sr bi je u evropskim integracijama i tu ne treba imati iluzije - upozorio je poverenik za informacije od javnog zna~aja i za{titu podataka o li~nosti Ro do qub [a bi}. Bez toga nema govora o napretku u pregovorima sa Evropskom unijom, kada i ako ti pregovori po~nu, a po~e}e upravo od poglavqa 23 i 24 koji se odnose na qudska prava. On je kao „li~ni neuspeh” ocenio ~iwenicu da institucija na ~ijem je ~elu nije uspela da, kako je rekao, animira Vladu Srbije da na ovom poqu u~ini vi{e i naglasio da su oblasti video nadzora i privatnog obezbe|ewa u Srbiji zakonski nedefinisane. - Imate zemqu u kojoj funkcioni{e na desetine hiqada kamera koje snimaju `ive qude i bave se obradom podataka o li~nosti, a da nismo sigurni da li je to dopu{teno ili nije, u koju se svrhu ti podaci koriste, da li se redistribuiraju i koliko se dugo obra|uju - rekao je [abi}.

crna hronika

subota31.mart2012.

UHAP [EN MLA DI] U NO VOM SA DU

ZRE WA NIN SKA PO LI CI JA UHAP SI LA JA NO [I KA ].

He roin u ode }i

Zre wa nin ska po li ci ja uhap si la je i od re di la me ru za dr `a va wa Ja no {i ku ]. (35) iz Zre wa ni na zbog sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga. Zre wa nin ska Po li cij ska upra va je ju ~e sa op {ti la da su pri li kom le gi ti mi sa wa i pre gle da ode }e, kod Ja no {i ka ]. u ~e tvr tak, oko 12.30 ~a so va, pro na |e na tri pa ke ti }a s bra on ka stom sup stan com na lik na he roin.

Na osno vu na red be Vi {eg su da u Zre wa ni nu oba vqen je pre tres sta na i dru gih pro sto ri ja osum wi ~e nog, i tom pri li kom je pro na |en jo{ je dan pa ke ti} sa sup stan com na lik he ro i nu. Sum wa se da je Ja no {ik u vi {e na vra ta pro da vao dro gu na te ri to ri ji Zre wa ni na. Osum wi ~e ni }e uz kri vi~ nu pri ja vu bi ti spro ve den is tra `nom su di ji zre wa nin skog Vi {eg su da. @. B.

NA CA RIN SKOM RE FE RA TU „PO [TA NO VI SAD”

Se me ka na bi sa u po {iq ka ma

Ca rin ski slu `be ni ci su to kom mar ta u ca rin skom re fe ra tu „Po {ta No vi Sad„, pri li kom pre gle da sa dr `a ja pi smo no snih po {iq ki, u ne ko li ko slu ~a je va pro na {li se me opoj nih dro ga, sa op {ti la je Upra va ca ri na. Ka ko je na ve de no, u po {iq ci ko ja je 27. mar ta pri sti gla na ca ri we we od ne po zna tog po {i qa o ca iz Ve li ke Bri ta ni je, pro na |e no je pet epru ve ta s po 100 se men ki ka na bi sa, dok su dan ra ni je, u po {iq ci iz Ho lan di -

je, pro na |e ne ~e ti ri ke si ce s ukup no 24 se men ke ka na bi sa. U sa op {te wu je is tak nu to i da su 19. mar ta pro na |e ne ~ak tri po {iq ke iz Bel gi je, od ko jih je u pr voj pro na |e na jed na epru ve ta s de set se men ki ka na bi sa, u dru goj ~e ti ri epru ve te s po pet se men ki ka na bi sa i u tre }oj jed na epru ve ta s de set se men ki ka na bi sa. Sve po {iq ke pre da te su u da qu nad le `nost is tra `nih or ga na. (Ta njug)

SU \E WE „BRA NI O CI MA” BIV [EG PRED SED NI KA SLO BO DA NA MI LO [E VI ]A U VI LI „MIR”

Sve do ci: Puc wi do la zi li s uli ce

Na je da na e stu go di {wi cu od do ga |a ja u no }i 30. na 31. mart 2001, kad je do biv {eg pred sed ni ka dr à ve Slo bo da na Mi lo {e vi }a u re zi den ci jal noj vi li „Mir“ po ku {a la da stig ne de se ti na na o ru à nih mu {ka ra ca, ma ski ra nih cr nim naj lon-~a ra pa ma, ju ~e je u Pr vom osnov nom su du u Be o gra du na sta vqe no su |e we pe to ri ci Mi lo {e vi }e vih „bra ni la ca“, u~e sni ka „na rod ne stra è“, ko ji ma iz me we na op tu `ni ca na te ret sta vqa da su kri ti~ ne ve ~e ri na vod no pu ca li iz va tre nog oru` ja, te s tim u ve zi kri vi~ no de lo iza zi va we op {te opa sno sti. Po sle iz me ne op tu `ni ce u po stup ku, ko ji je ne dav no kre nuo iz no va, osta li su biv {i vi so ki funk ci o ne ri SPS-a Bo go qub Bje li ca i Rat ko Ze ~e vi}, te u~e sni ci

„ne u red na, ne ja sna ne pre ci zna, pa ~ak ne sa dr `i ni ko je pre ci zi ra ni ti ko me se upu }u je“. Is ti ~u }i da u vre me kad je on bio u vi li „Mir“, ni ko od u~e sni ka „na rod ne stra `e“ ni je imao oru` je, Ze ~e vi} je na veo da su tu vi lu kao re zi den ci jal ni obje kat, slu `be no obez be |i va li pri pad ni ci Gar dij ske bri ga de ko ji su je di ni ima li oru` je, te da su u dvo ri {tu bi la wi ho va dva vo zi la BOV. Po red osta log, Ze ~e vi} je ka zao da je u vi lu „Mir“ do {ao uju tro 31. mar ta oko {est sa ti, i pod se tio da su ce log tog da na do ra nog ju tra 1. apri la 2001, vo |e ni pre go vo ri iz me |u pred stav ni ka no ve vla sti i Mi lo {e vi }a ko ji je ta da od ve den u pri tvor u be o grad ski CZ, ka ko je zva ni~ no sa op {te no, zbog is tra ge o tro {e wu bux tskih sred sta va.

Od ve zao Mi lo {e vi }a u za tvor Ne ka da {wi po li ca jac Du {an Ra ko ~e vi} je po sve do ~io da je kri ti~ ne no }i pre 11 go di na ~uo puc wa vu, ali da je do la zi la spo qa, od ka pi je. - Pu ca lo se na nas. Ja sam po sle ce log do ga |a ja od ve zao pred sed ni ka u za tvor, a ubr zo sam po sle ostao bez po sla - is pri ~ao je Ra ko ~e vi}. Sve dok Ra ko ~e vi} je ka sni je iz be gao kon takt s no vi na ri ma, jer, ka ko je na veo, ne è li da go vo ri o tom da nu kad je od ve zao Mi lo {e vi }a u CZ. -To je dan à lo sti, o to me ne }u da pri ~am - ka zao je Ra ko ~e vi}. „na rod ne stra è“ Si ni {a Vu ~i ni}, Sa {a Ma ti} i De jan \i ki}. Pr vo bit na op tu `ni ca iz 2005, je te re ti la ~ak tri dest pe to ri cu u~e sni ka „na rod ne stra è“, da su u no }i 30. na 31. mart 2001, spre ~a va li slu `be na li ca u hap {e wu Mi lo {e vi }a, i po woj je to kom pr vog su |e wa sud tra ìo da MUP do sta vi ime na o{te }e nih po li ca ja ca, ali je sti gao iz ve {taj da pri pad ni ci MUP-a ni su bi li na tom za dat ku u tom ter mi nu. Iz u zev pe to ri ce okri vqe nih ko ji ma se i da qe su di pro tiv osta lih je po stu pak ob u sta vqen zbog za sta re go we wa. Op tu `ni Si ni {a Vu ~i ni} je i ju ~e u od bra ni iz neo sum we da su se kri ti~ ne ve ~e ri is pod cr nih ~a ra pa na ula zu u vi lu „Mir“ kri li pri pad ni ci „ze mun sko-sur ~in skog kla na ko ji su po ku {a li da upad nu u obje kat i da kid na pu ju Mi lo {e vi }a ra di mi li on ske na gra de jer mu je gla va bi la uce we na“, tvr de }i da su ih u to me spre ~i le na rod ne stra è. Biv {i vi so ki funk ci o ner SPS-a Rat ko Ze ~e vi} ju ~e je u od bra ni tvr dio da u da ne 30. i 31. mar ta uop {te ni je do la zio u vi lu „Mir“, a da je kri ti~ ne ve ~e ri bio u se di {tu GO SPS-a u No vom Beg gra du, te da mi sli da ga je ba{ te ve ~e ri te le fo nom po zvao ta da {wi par tij ski ko le ga Ivi ca Da ~i}, sa da {wi mi ni star po li ci je. Ze ~e vi} je pred lo ìo su di ji da od ba ci op tu `ni cu, na vo de }i da je

Ju ~e sa slu {a ni sve do ci, ko ji su kri ti~ ne ve ~e ri bi li u vi li „Mir“, na ve li su da kod ni jed nog od okri vqe nih, kao ni kod osta lih iz „na rod ne stra `e“, ni su vi de li oru` je, te su tvr di li da su puc wi, po wi ho vom mi {qe wu, tri-~e ti ri, ko li ko ih se ukup no te ve ~e ri ~u lo, do la zi li iz prav ca uli ce, to jest da se s ka pi je pu cal ko pre ma ula zu u obje kat. Sve dok Dra gan Fi li po vi} ko ji je u vre me do ga |a ja bio pri pad nik MUP-a za obez be |e we li ca i obje ka ta, na veo je da su tog 30. mar ta 2001, ne ko li ko na o ru `a nih mu {ka ra ca ma ski ra nih ~a ra pa ma, po ku {a li da pre sko ~e ogra du vi le „Mir“. - Bio sam na sa mim ula znim vra ti ma u obje kat kad je po red me ne pro le teo je dan pro jek til is pa qen iz prav ca ka pi je i uda rio u sta klo. Puc wa va je ve o ma krat ko tra ja la. Pr vo su se, ta ko |e, spo qa ~u le dve-tri de to na ci je i vi deo sam bqe sak s ka pi je. Po sto ja le su ka me re s IC ure |a jem ko je su i no }u po kri va le sva ki ulaz, ce lu ogra du oko objek ta, i vi de le su se oso be s ~a ra pa ma na gla vi ka ko po ku {a va ju da pre sko ~e. Se }am se da sam ~uo da su ta li ca raz ru {i la jed nu pri jav ni cu . Ka me re su si gur no sni mi le {ta se de si lo na ula znim vra ti ma i na ula zu u dvo ri {te vi le „Mir“- ka zao je Fi li po vi}. On je do dao da ne zna {ta je bi lo sa snim ci ma. J. J.

dnevnik

c m y

Iza re {e ta ka zbog dro ge Po li ci ja je za dr à la No vo sa |a ni na Go ra na M. (1983) pod sum wom da je po ~i nio kri vi~ no de lo neo vla {}e ne pro iz vod we, dr à wa i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga jer su kod we ga pro na |e ni pa ke ti} biq ne ma te ri je za ko ju se osno va no sum wa da je ma ri hu a na, di gi tal na va gi ca i iz ve sna su ma nov ca za ko ji se sum wa da po ti ~e od pro da je dro ge. On se, ta ko |e, te re ti da je pre kju ~e Fu to à ni nu @ar ku N. (1984) pro dao pa ke ti} su pa stan ce za ko ju se sum wa da je he roin, te àk

oko pet gra ma, a @ar ku se, da qe, pri pi su je da je tu sup stan cu ku pio za Go ra na P. (1971) iz No vog Sa da, na vo di se u ju ~a re {wem sa op {te wu no vo sad ske Po li cij ske upra ve. Pro tiv @ar ka N. po li ci ja je pod ne la kri vi~ nu pri ja vu zbog sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met dro ga, a Go ra nu P., kod ko ga je po li ci ja pro na {la ma wu ko li ~i nu ma te ri je za ko ju se pret po sta vqa da je ma ri hu a na, pri pi su je se neo vla {}e no dr `a we nar ko ti ka.

Pri li kom pre tre sa sta na No vo sa |an ke Mar ja ne N. (1992) ko ja je, na vod no, bi la u Go ra no vom auto mo bi lu u tre nut ku pri mo pre da je, po li ci ja je pro na {la raz ne ta ble te i di gi tal nu va gi cu. Pro tiv we pod ne ta je kri vi~ na pri ja va za po ma ga we u iz vr {e wu kri vi~ nog de la. Go ran M. je ju ~e pri ve den i sa slu {an kod de `ur nog is tra `nog su di je no vo sad skog Vi {eg su da Ne na da Si mo vi }a, na kon ~e ga mu je od re |en pri tvor do 30 da na. M. V.

PREK SI NO] NA HA VA RI JA U BE ^E JU NI JU ^E NI JE SA NI RA NA

Gas iz bu {oti ne i da qe {i kqa, opa sno sti ne ma Sta we na bu {o ti ni bu na ra u Be ~e ju je sta bil no. Iako je vo de ni stub, vi si ne bli zu 20 me ta ra, i ju ~e ceo dan {i kqao, sta nov ni {tvo ni je ugro `e no jer je utvr |e no da u vo de nom to pu ne ma po ja ~a ne kon cen tra ci je ni me ta na ni ugqen-di ok si da. Na ~el nik Sek to ra MUP-a Sr bi je za van red ne si tu a ci je Pre drag Ma ri} iz ja vio je ju ~e, po sle sed ni ce Re pu bli~ kog {ta ba za van red ne si tu a ci je u Pa la ti „Sr bi ja”, po ru ~io da se pred u zi ma ju sve neo p hod ne me re da bi sa na ci ja me sta bi la za vr {e na u na red ni dan-dva. – Ne ma opa sno sti, ali smo od lu ~i li da se de ca ne vra }a ju u {ko le do kra ja sa na ci je – na veo je Ma ri}.

da ili gas. Za to se pri stu pi lo dru goj va ri jan ti, a ona je na la ga la naj pre obez be |e we okru è wa bu {o ti ne i ako sve bu de te klo po pred vi |a wu, da se bu {o ti na za tvo ri. Ka sni ja is pi ti va wa }e utvr di ti ot kud na toj du bi ni to li ka ko li ~i na ga sa i da li su pred u ze te sve po treb ne me re obez be |e wa – re kao je oku pqe nim no vi na ri ma, po sle kon sul ta ci je sa stru~ wa ci ma NIS „Naf ta ga sa„, ko man dant za van red ne si tu a ci je op {ti ne Be ~ej Pe ter Kne zi u pri su stvu na ~el ni ka Op {tin skog {ta ba ê do mi ra Alek si }a. – îm smo do bi li in for ma ci ju o ha va ri ji na bu {o ti ni @u tog bu na ra u Do wem gra du, od mah smo iza {li na te ren s dva vo zi la i

Be ~ej ski vul kan Prek si no} ni huk vo de iz bu {o ti ne @u tog bu na ra pod se tio je mno ge Be ~ej ce na erup ci ju od pre 34 go di ne, ka da je, de se tak ki lo me ta ra se ver ni je, ugqen-di ok sid pri pre tio ~i ta vom gra du. Sna `na erup ci ja ugqen-di ok si da po tre sla je Be ~ej 10. no vem bra 1968. go di ne. Erup ci ja je tra ja la 209 da na, a 6. ju na 1968. se sa mo u gu {i la. U bor bi s pri ro dom u~e stvo va li su JNA, avi ja ci ja i mno go broj ni do bro voq ci, gra |a ni Be ~e ja. Oko 300 u~e ni ka obli `we Osnov ne {ko le „Pe te fi [an dor”, ko ji su prek si no} od mah po sle ha va ri je eva ku i sa ni, ne }e i}i na na sta vu dok je sa na ci ja ne za vr {i. Ni sta nov ni ci okol nih uli ca, ko ji su ta ko |e prek si no} pre ven tiv no eva ku i sa ni, ne }e se vra }a ti u svo je do mo ve dok se vo de ni mlaz ne za u sta vi. Ne ki su oti {li kod ro |a ka, a za one ko ji ni su ima li gde, sme {taj je obez be |en u Sport skom cen tru „Mla dost”. Stru~ ne eki pe i kon voj od se dam vo zi la vo zi la NIS-a s te re na oko Zre wa ni na, Ite be ja, Ki kin de

sed mo ri com va tro ga sa ca – re kao nam je ko man dir Op {tin ske va tro ga sne spa si la~ ke je di ni ce Zol tan Pe ter. – Pr vo smo, za jed no s po li ci jom, obez be di li te ren oko me sta ha va ri je, za tim po mo gli eva ku a ci ju de ce iz O[ „Pe te fi [an dor“, qud stva u do mu isto i me nog MKD-a i `i te qa u kom {i lu ku. Rad ni ci „Elek tro voj vo di ne” su is kqu ~i li stru ju u tom de lu gra da. Ta ko |e je pre ki nu ta is po ru ka ga sa. Hit na po mo} je bi la sprem na da in ter ve ni {e, ali na svu sre }u, ko li ko god da je si tu a ci ja bi la ozbiq na, po vre |e nih ni je bi lo.

Ra do vi na za u sta vqa wu ha va ri je

i Tu ri je sti gle su na li ce me sta prek si no} oko 22 sa ta, ali upr kos to me, ni ju ~e vo de ni mlaz ni je za u sta vqen. – Po sto ja le su dve va ri jan te sa na ci je ha va ri je. Pr va, da pri sti gla eki pa NIS „Naf ta ga sa„ od mah za tvo ri bu {o ti nu, ali je u tom slu ~a ju po sto ja la objek tiv na opa snost da ne gde po red iz bi je vo -

U me |u vre me nu pri sti gli pri pad ni ci Bri ga de za in ter ven ci je NIS „Naf ta ga sa„ utvr di li su da iz bu {o ti ne {i kqa vo da s go to vo za ne mar qi vim pri me sa ma {tet nih ga so va, bez o pa snim po gra |an stvo. Ko li ko god da je ha va ri ja bi la da le ko ma weg obi ma od pr vo bit nih oce na, mno gi ni su mir no pro -

Vo de ni mlaz vi si ne oko 20 me ta ra

ve li pret pro {lu no}. „Naf ta {i“ po seb no. Od pri sti za wa kon vo ja spe ci jal nih vo zi la za wih vi {e ni je bi lo od mo ra. – Do sta smo us pe li da ura di mo po iz u zet no te {kim uslo vi ma i no }u, ali jo{ uvek ne mo è mo sa si gur no {}u da ka è mo ka da }e ha va ri ja bi ti ko na~ no sa ni ra na – re kao nam je di rek tor di rek ci je za naft ne ser vi se Go ran Stoj kov ski. – Ski nu li smo opre mu iz vo |a ~a ra do va da bi smo mo gli mon ti ra ti na {u. Po {to je sva ka erup ci ja pri ~a za se be, mo ra li smo te meq no da ana li zi ra mo stvar i ko rak po ko rak da tra ì mo re {e we. Ni smo us pe li da sta vi mo na{ ven til jer je pri ti sak ve lik, vi {e od 30 ba ra si gur no, i od lu ~i li smo da pri stu pi mo bez bed ni joj me to di. Sti ù nam jo{ ne ki ala ti iz na {e ba ze pa }e mo spu sti ti ce vi sa stra ne i ce men ti ra ti deo ko ji je slo bo dan da bi smo s te stra ne bi li mir ni. On da pre la zi mo na Foto: V. Jankov za tva ra we bu {o ti ne i na ba ci va we na {eg ven ti la i po sle to ga ce men ti ra we ce le bu {o ti ne. Ume sto za do voq stva {to su jo{ je dan po sao oba vi li br zo i efi ka sno, „kvar tet“ rad ni ka fir me „Vo do re mont“ iz Si ri ga du go }e pam ti ti pred ve ~er je 29. mar ta u Be ~e ju, ali i ì te qi ovog gra da na Ti si.

– Sti gli smo do 336 me ta ra du bi ne i vo da je kre nu la. Bi li smo ube |e ni u to da je to tra è na „ù ta vo da“, ali on da se po ja vio gas, pa opet vo da... Vo da po me {a na s ga som {i kqa la je iz ce vi pro fi la tri co la pre ko na {eg tor wa vi si ne 18,5 me ta ra. Ubr zo su pri sti gli va tro ga sci, po li caj ci i Hit na po mo}. Naj va `ni je je da ni je bi lo po vre |e nih – pri ~a nam mla |i rad nik „Vo do re mon ta“. Ma lo da qe, pri li~ no za bri nu to i ner vo zno {e ta naj sta ri ji ~lan eki pe ko ja je iz vo di la ra do ve. Ni je pri~ qiv. Ner vo zu skri va ste ù }i zu bi ma ~a~ ka li cu. – ê tr de se tak go di na ba vim se ovim po slom i do sa da ni sam imao ova kav slu ~aj. Ra zu mi te me, ne mo gu u ovom tre nut ku da da jem ni ka kve iz ja ve – kra tak je sta ri na. A ne de qu da na ra ni je, na Svet ski dan vo de 22. mart, za po ~e ti su ra do vi na bu {e wu ar te skog, ta ko zva nog ù tog bu na ra u be ~ej skom Do wem gra du, kraj ras kr sni ce Re pu bli kan ske i Uli ce Ni ko le Te sle. Ne po sred no kraj bu na ra iz bu {e nog 2005. go di ne do na ci jom Vla de Re pu bli ke Slo va~ ke, ko ji se ne ko li ko go di na ka sni je ob ru {io i ve} ne ko li ko go di na sla vi na je su va. Na vik nu ti na ù tu vo du, Be ~ej ci iz tog de la gra da tra ì li su od lo kal ne sa mo u pra ve da {to pre ospo so bi „ù ti bu nar“, ina ~e pe ti u gra du. Iz op {tin skog bu xe ta iz dvo je no je ~e ti ri mi li o na di na ra i ov da {we JP „Vo do ka nal“ je pu tem jav ne na bav ke po sao po ve ri lo fir mi „Vo do re mont“, a nad zor ra do va oba vi la je no vo sad ska fir ma „Teh no pro ing“. I po red ove ha va ri je, u Be ~e ju svi ve ru ju da no vi bu nar ne }e do ì ve ti sud bi nu pret hod ni ka. V. Jan kov

crna hronika

dnevnik PO LI CI JA O KRI VI^ NOJ PRI JA VI ZA MU] KE SA STA NO VI MA U NO VOM SA DU

Ve ter ni ~a nin osum wi ~en za pri sva ja we 84 mi li o na di na ra Po li ci ja je li {i la slo bo de Petra T. (1959) iz Ve ter ni ka zbog osno va ne sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo zlo u po tre be slu `be nog po lo à ja. We ga kri vi~ na pri ja va te re ti da je kao di rek tor pred u ze }a „DIP-ko merc” DOO, od no vem bra 2007. do ju la 2011. go di ne pro dao 14 sta no va na vi {e lo ka ci ja i ga ra ù, a da pri hod ni je is ka zao u po slov nim kwi ga ma pred u ze }a. Ta ko |e, sta vqa mu se na te ret da je pet sta no va i ga ra ù pro dao dva pu ta, a je dan stan je pro -

dao, iako ni je imao prav ni osnov za to. Osum wi ~e nom Pe tru T. pri pi su je se da je na taj na ~in pri ba vio pro tiv prav nu imo vin sku ko rist od 84.670.000 di na ra, sa op {ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va o kri vi~ noj pri ja vi, o ko joj je na{ list dan ra ni je pi sao. Pro tiv Pe tro ve su pru ge Nedeqke T. iz iste fir me ni je pod ne ta kri vi~ na pri ja va, ka ko su to u po li ci ji pre kju ~e ne zva ni~ no na go ve {ta va li. Ona se ne te re ti da je u~e stvo va la u po me nu tom de lu. M. V.

SLO BO DAN HO MEN JU ^E RAZ GO VA RAO SA SLO BO DA NOM JO VA NO VI ]EM IZ STA RIH LE DI NA CA

„Ma ri ji nim za ko nom” pro tiv pe do fi la i si lo va te qa – Iz vr {i o ci kri vi~ nih de la si lo va wa ili pe do fi li je, na kon od slu è wa za tvor ske ka zne, ubu du }e }e do kra ja ì vo ta bi ti pod nad zo rom po li ci je i dru {tva da bi se spre ~i lo da po no vo ~i ne ta kri vi~ na de la – re kao je ju ~e Ta nju gu dr àv ni se kre tar Mi ni star stva prav de Slobodan Homen. Po sle sa stan ka sa Slobodanom Jovanovi}em iz Sta rih Le di na ca, ~i ja je osmo go di {wa }er ka pre dve go di ne si lo va na i ugu {e na, Ho men je uka zao na to da }e, u skla du s pot pu no no vim za ko nom ko ji Mi ni star stvo prav de pri pre ma, sva li ca ko ja su ~i ni la „ta najg nu sni ja i naj te à kri vi~ na de la”, bi ti upi sa na u jav ni re gi star.

da od slu `e ka znu na ko ju bu du osu |e ni. On je na gla sio da }e pod udar za ko na do }i ne sa mo bu du }i ve} i osu |e ni po ~i ni o ci kri vi~ nih de la do 20 go di na una zad. Evi den ci ja si lo va te qa i pe do fi la za sa da se, ka ko je re kao Ho men, vo di sa mo u MUP-u, a no vi za kon }e bi ti osnov za uvo |e we re gi stra u ko ji }e uvid ima ti i Mi ni star stvo prav de, raz ne kli ni ke, cen tri za so ci jal ni rad, sva dru ga za in te re so va na prav na li ca i in sti tu ci je, kao {to su fir me, op {ti ne, usta no ve i pred u ze }a. – Za one ko ji ne bu du po {to va li me re pred vi |e ne za ko nom (da se sva kih 15 da na ja ve nad le `nim in sti tu ci ja ma...) pred vi -

Osmogodi{wa devoj~ica silovana pa ugu{ena u Starim Ledincima

– Mo ra }e sva kih 15 da na da se ja vqa ju po li ci ji, Cen tru za so ci jal ni rad i psi ho lo gu i bez wi ho vog odo bre wa ne }e mo }i da na pu {ta ju me sto bo ra vi {ta – re kao je Ho men. Jo va no vi} je bio ini ci ja tor tog no vog za ko na, po pu lar no na zva nog Ma ri jin za kon. – Mi ni star stvo prav de je za iz ra du no vog za ko na ko ri sti lo pred log „Ma ri ji nog za ko na„, ali i bri tan ska is ku stva, jer Ve li ka Bri ta ni ja ima naj bo qi za kon ko ji ure |u je tu oblast, po seb no kad su u pi ta wu me re na kon od slu è ne ka zne – ob ja snio je Ho men. – Vo |e we re gi stra po mo }i }e nad le `nim or ga ni ma i sre di ni u ko joj ì ve da vo de ra ~u na o po na {a wu osu |e nih po sle iz la ska na slo bo du pa do kra ja wi ho vog ì vo ta – na po me nuo je dr àv ni se kre tar, i pod se tio na to da su pe do fi li i si lo va te qi ma hom po vrat ni ci u iz vr {e wu istih kri vi~ nih de la. – Za kon se od no si na iz vr {i o ce kri vi~ nih de la si lo va wa, ob qu be nad de te tom, ob qu be nad ne mo} nim li cem, ob qu be zlo u- po tre bom po lo à ja, ne do zvo qe ne pol ne rad we, pod vo |e wa i omo gu }a va wa vr {e wa pol nog od no sa, po sre do va wa u vr {e wu pro sti tu ci je, is ko ri {}a va wa ma lo let nog li ca za por no gra fi ju, na vo |e wa ma lo let nog li ca na pri su stvo va we pol nim rad wa ma i dru ga. Tim ak tom bi }e za bra we no ubla à va we ka zne is pod mi ni mu ma za po me nu ta kri vi~ na de la, a ne }e im se do zvo li ti ni uslov ni ot pust, ve} }e mo ra ti u ce lo sti

|e ne su za tvor ske ka zne – re kao je Ho men. – Ve li ke nov ~a ne ka zne pro pi sa ne su za sve in sti tu ci je uko li ko za po sle ne kog od ovih li ca. Ho men o~e ku je da }e na crt za ko na u na red ne dve sed mi ce bi ti usvo jen u Vla di i ve ru je da }e za we ga po tom u Skup {ti ni gla sa ti sve par la men tar ne stran ke, bez ob zi ra na to da li su u vla sti ili opo zi ci ji. Za kon pred vi |a da okri vqe na li ca ne }e mo }i da oba vqa ju bi lo ka kvu jav nu funk ci ju i ne }e mo }i ni ka da da se za po sle u bi lo ko joj in sti tu ci ji ili bi lo ko joj fir mi i usta no vi ko ja ima bi lo ka kav kon takt s de com. – Su {ti na za ko na je da se uve de pre ven tiv na dnev na kon tro la i mi slim da }e mo ovim re {e wi ma us pe ti da u ve li kom de lu spre ~i mo po na vqa we kri vi~ nih de la pro tiv pol nih slo bo da – re kao je Ho men, i na ja vio i pro me nu ka zne ne po li ti ke, ali kroz iz me ne Kri vi~ nog za ko ni ka. Iz me na ma Kri vi~ nog za ko ni ka 2010. dra sti~ no su po ve }a ne ka zne, pa je za si lo va we de te ta pred vi |e na ka zna od mi ni mum de set go di na za tvo ra uz za bra nu ubla `a va wa is pod tog za kon skog mi ni mu ma. Ka zna za osnov ni ob lik si lo va wa je mi ni mum tri, ume sto ra ni je dve go di ne za tvo ra, a mak si mum 12 go di na. Ako je `r tvi na ne ta te {ka po vre da, ako je de lo iz vr {i lo vi {e oso ba ili ako si lo va we ima za po sle di cu trud no }u, pred vi |e na je ka zna od pet do 15 go di na za tvo ra. Uko li ko je ob qu bqe na `r tva pre mi nu la, si lo va te qu pre ti i do 40 go di na za tvo ra.

subota31.mart2012.

NA KON [TO JE 23. FE BRU A RA U NI [U BA ^E NA EKS PLO ZIV NA NA PRA VA NA DOM NE KA DA [WEG FUD BAL SKOG RE PRE ZEN TA TIV CA

Uhap {e ni se te re ti za bom ba {ki na pa d na Pik si je vu ku }u Zbog po sto ja wa osno va sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo iza zi va wa op {te opa sno sti nad po ro di com fud ba le ra Dragana Stojkovi}a Piksija, li {en je slo bo de Igor D. (35) iz Be o gra da, sa op {te no je ju ~e iz MUP-a Sr bi je. U ci qu ra sve tqa va wa ovog kri vi~ nog de la, pri pad ni ci Mi ni star stva unu tra {wih po slo va oba vi li su pre tres sta no va i pro sto ri ja vi {e oso ba na te ri to ri ji Be o gra da, na ve de no je u sa op {te wu. Na kon oba vqe nog pre tre sa, po red Dra go je vi }a, slo bo de je li {en Dragan Buli} zva ni Aca (36) zbog po sto ja wa osno va sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo neo vla {}e na pro iz vod wa i sta vqa we u pro met opoj nih dro ga. Zbog sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo ne do zvo qe na pro iz vod wa, dr `a we, no {e we i pro met oru `i ja i eks plo ziv nih ma te ri ja, li {en je slo bo de Sa{a V. (32). Osum wi ~e ni su li {e ni slo bo de u za jed ni~ koj ak ci ji Upra ve kri mi na li sti~ ke po li ci je i po li cij skih upra va u Ni {u i

Be o gra du i od re |e no im je po li cij sko za dr `a va we do 48 sa ti. Po li ci ja na sta vqa da qi rad na utvr |i va wu ~i we ni ca i ra sve tqa va wu okol no sti iz vr {e wa tog kri vi~ nog de la. Mi ni star Da ~i} iz ja vio je da po li ci ja ima sa zna wa i od re |e ne sum we o po ve za no sti Dra ga na Ace Bu li }a i osta lih uhap {e nih s bom ba {kim na pa dom na ku }u ne ka da {weg re pre zen ta tiv ca Dra ga na Stoj ko vi }a Pik si ja u Ni {u. - Ka ko }e se stva ri da qe od vi ja ti za vi si od is tra ge, za sa da po sto ji sa mo sum wa - re kao je Da ~i}. Ne po zna te oso be ba ci le su ru~ nu bom bu ka {i ka ru na rod nu ku }u pro sla vqe nog fud ba le ra Dra ga na Stoj ko vi }a Pik si ja u Ni {u 23. fe bru a ra oko 21.15 ~as. U tre nut ku eks plo zi je, u ku }i u na se qu Pa si po qa na bi la je Pik si je va maj ka Desanka, ko ja je i po zva la po li ci ju. U eks plo zi ji ni ko ni je po vre |en, a kom {i je sve do ~e da su po sle eks plo zi je vi de le mom ke s ka pu qa ~a ma ka ko ula ze u cr ni auto mo bil. Aca Buli} je bio predsednik

Krater od bombe u dvori{tu Piksijeve ku}e

Zajednice prvoliga{a 2000. godine. On je za „Insajderov„ serijal „Pravila igre”, koji je 2008. godine emitovan na Televiziji B-92, izjavio da je imao podr{ku fudbalskih funkcionera i pored toga {to su ga u javnosti, i to uglavnom novinari, vezivali za kriminal. – O meni postoji takva slika jer je moj otac bio to {to je bio.

Ja se wega ne stidim, ali to ne zna~i da sam kriminalac – rekao je on. Buli} je za „Insajder„ TV B92 javno objasnio razra|eni sistem razmene bodova, priznao da je i sam, u vreme predsednikovawa u FK „@eleznik„, pristajao na unapred dogovorene poraze i kada mu to nije tra`eno, {titio neke klubove od qudi iz podzemqa. E. D.

U^E STA LI SLU ^A JE VI VI SO KO RI ZI^ NOG [VER CA DRO GE

Smr to no sni to va ri kap su la ko ka i na u sto ma ku Po ja va ta ko zva nih mu la, nar ko ku ri ra, ko ji u svo jim sto ma ci ma pre no se ko kain, sa svim je o~e ki va na na kon pre se ca wa glav nih ka na la gru pe Darka [ari}a i dru gih na {ih kla no va ko ji su ko ri sti li ma we-vi {e istu lo gi sti ku za pre ba ci va we dro ge iz Ju `ne Ame ri ke. Zbog ve }eg ri zi ka ko ji u po sled we vre me no se ve }e po {iq ke, ali i ma lih tro {ko va ko ri {}e wa „mu la”, kre nu le su ova kve di rekt ne is po ru ke ma wih ko li ~i na ko ka i na iz Ju `ne Ame ri ke. Po li ci ja pret po sta vqa da je Mar ko M. (26), ko ji je pre tri da na do ve zen mr tav is pred zgra de VMA s vi {e od 60 pa ke ti }a ko ka i na u svom sto ma ku od ko jih je ba rem je dan pu kao i pro u zro ko vao smrt, sa mo je dan od ku ri ra ko ji se ba vio ova kvim {ver com. Po re ~i ma kri mi no lo ga Zlatka Nikoli}a, kri jum ~a re we ko ka i na po mo }u „mu la” na sta lo je na pod ru~ ju Ju `ne Ame ri ke pre vi {e de ce ni ja, a taj vid tran spor ta ma wih ko li ~i na dro ge od sko ra se ko ri sti i za pod ru~ je Sr bi je. – Ta kav na ~in pre no {e wa ko ka i na je vr lo is pla tiv zbog ma lih tro {ko va tran spor ta, a ko ri ste ga uglav nom ma wi di le ri ko ji ne mo gu da or ga ni zu ju ve }e tran spor te nar ko ti ka pre ko o ke an skim bro do vi ma i jah ta ma, gde mo no pol dr `e naj krup ni ji nar ko bo so vi – ka `e Ni ko li}. On do da je da sit ni ji di le ri zbog to ga pri be ga va ju ko ri {}e wu „mu la”, ali i dru gim me to da ma, po put na ta pa wa gar de ro be u ko ka in ski ras tvor i sli~ nim, ko ji se te -

Ame ri~ ka „mu la” uhap {e na u Ku li? Po ~et kom mar ta ove go di ne, u na stav ku po li cij ske ak ci je «”Mo ra va”», pri pad ni ci kri mi na li sti~ ke po li ci je i Po li cij ske sta ni ce u Ku li uhap si li su S. J. M. R. (1988), ame ri~ kog dr à vqa ni na ju `no a me ri~ kog po re kla kod ko ga je pro na |e no 730 gra ma ko ka i na. Kul ska po li ci ja je Ame ri kan ca pri ve la iz auto bu sa na re dov noj li ni ji Be o grad–Som bor, a dro ga je pro na |e na upa ko va na u xe pu we go ve jak ne. Po ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma, pret po sta vqa se da je uhap {e ni Ame ri ka nac ta ko |e „mu la”, ali je on, za raz li ku od Mar ka M., uspe {no do neo dro gu u Sr bi ju, gde ju je iz ba cio iz se be i kre nuo da je od ne se ne kom od srp skih di le ra. Za sa da ni je po zna to ko me je pro na |e ni ko kain bio na me wen, a po ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma, re~ je o ko ka i nu ~i sto }e od pre ko 80 od sto. Po li ci ja je uhap {e nog za dr à la u pri tvo ru, a zbog osno va ne sum we da je sta vio u pro met nar ko ti ke, is tra `ni su di ja Vi {eg su da u Som bo ru mu je od re dio pri tvor od 30 da na. Osim ovog slu ~a ja, na be o grad skom aero dro mu, u de cem bru 2010. go di ne ot kri ve na je dr à vqan ka Bo li vi je ko ja je iz sto ma ka iz ba ci la vi {e od 100 ke si ca s pre ko ki lo gram ko ka i na. è ot kri va ju na ca rin skim ter mi na li ma. Po li ci ja tre nut no po ku {a va da u|e u trag mom ku ko ji je Mar ka M. do ve zao do VMA gde je kon sta to va na smrt, a isto vre me no se is tra ù je i po re klo ko ka i na na |e -

OSU \EN LI DER „ZVE ZDI NE” NA VI JA^ KE GRU PE

Vo |i „Ul tra boj sa” osam me se ci za tvo ra Vo |a „Zve zdi ne„ na vi ja~ ke gru pe „Ul tra bojs” Marko Vu~kovi} Mare osu |en je ju ~e u Pr vom osnov nom su du na osam me se ci za tvo ra zbog na no {e wa te {kih te le snih po vre da o{te }e noj S. M. 2008. go di ne na Se wa ku. Vu~ ko vi} je pro gla {en kri vim za kri vi~ no de lo te {ke te le sne po vre de jer je S. M., ka da ju je o{a ma rio, pu kla bub na op na. In ci dent se do go dio u Vu ~i trn skoj uli ci is pred bro ja 3, u ok to bru 2008. Vu~ ko vi} je ra ni je u Pr vom osnov nom su du dva pu ta osu |i van uslov no zbog kr {e wa jav nog re da i mi ra.

Po no vo mu se su di i zbog op tu `bi da je 29. de cem bra 2004. go di ne u Be o gra du vre |ao, na pao i na neo la ku te le snu po vre du po li caj cu. Na te ret mu se sta vqa kri vi~ no de lo ome ta wa slu `be nog li ca u oba vqa wu po slo va jav nog re da i mi ra. Vu~ ko vi} iza se be ima vi {e kri vi~ nih pri ja va, kao i jo{ jed nu pre su du ko ja ~e ka pra vo sna `nost. Re pu bli~ ko jav no tu `i la {tvo pred lo `i lo je 2009. go di ne za bra nu de lo va wa we go ve na vi ja~ ke gru pe, a od lu ku o to me do ne }e Ustav ni sud Sr bi je. (Ta njug)

nog u sto ma ku ne sre} nog mom ka. Po {to jo{ uvek ni je pro na |en pa so{ Mar ka M., ne mo `e se utvr di ti oda kle je do pu to vao, ali se ne is kqu ~u je ni mo gu} nost da je po ko kain i{ao s la `nim is pra va ma.

Sam po stu pak pre no {e wa dro ge u sto ma ku mo è po tra ja ti i po ne ko li ko da na. Pr va fa za je ste dvo dnev no gla do va we, ko jim se „mu la” pri pre ma za gu ta we pa ke ti }a dro ge, upa ko va ne naj ~e {}e u kon do me ili od se ~e ne pr ste s hi ru {kih ru ka vi ca. Za sa mo gu ta we kao po ma ga lo se ko ri sti {to ne u tral ni je biq no uqe da bi pa ke ti }i lak {e skli znu li niz gr lo i sma wio se ose }aj mu~ ni ne, a uba ci va we ne ko li ko de se ti na ova kvih pa ke ti }a u è lu dac mo è po tra ja ti i vi {e od 24 sa ta, u za vi sno sti od is ku stva i ve {ti ne „mu le”, jer se iz me |u ne ko li ko pro gu ta nih pa ke ti }a obi~ no pra ve pa u ze od po ne ko li ko sa ti. To kom pu to va wa, ko je mo è po tra ja ti i do dva da na, „mu le” ne sme ju ni {ta da je du da bi sma wi li lu ~e we è lu da~ ne ki se li ne, a po do la sku na kraj wu de sti na ci ju, iz ba ci va we dro ge iz or ga ni zma ta ko |e tra je du è od 24 sa ta jer je ~ak i uz po mo} lak sa ti va, ko ji se ko ri ste za tu na me nu, ne mo gu }e to li ku ko li ~i nu dro ge iz ba ci ti u ne ko li ko na vra ta. Or ga ni za to ri {ver ca za „mu le” obi~ no bi ra ju qu de ko ji ne ma ju do si jee i u te {koj su ma te ri jal noj si tu a ci ji, {to ih do ve de do to ga da pri sta nu na to da za ne ko li ko sto ti na do la ra ili evra pre ne su i do ki lo gram dro ge u svo jim sto ma ci ma. Uko li ko sa mo je dan pa ke ti} puk ne, u krv „mu le” se za sve ga pet na e stak mi nu ta sli je 10 do 15 gra ma dro ge, obi~ no iz u zet ne ~i sto }e, {to je za sva ku oso bu vi {e ne go smr to no sna do za. N. Per ko vi}

U SU BO TI^ KOM NA SE QU ZOR KA

Opqa~ ka na po {ta U Su bo ti ci je opet opqa~ ka na po {ta. Ju ~e oko 14 ~a so va obje kat PTT-a bio je na me ti raz boj ni ka u Uli ci Edvi na Zdov ca u na se qu Zor ka. Po ne zva ni~ nim po da ci ma, ukra de no je oko po la mi li o na di na ra. U sa op {te wu ko je je po sla la su bo ti~ ka po li ci ja se na vo di da je za sa da ne po zna ti po ~i ni lac iz vr {io kri vi~ no de lo raz boj ni {tva. On je, ma ski ran i uz pret wu pi {to qem, iz po {te na Zor ki od neo ve }u ko li ~i nu nov ca. Uvi |aj su oba vi li is tra `ni su di ja Osnov nog su da u Su bo ti ci i za me nik tu `i o ca Osnov nog jav nog tu `i la {tva u Su bo ti ci. Pri pad ni ci Po li cij ske upra ve u Su bo ti ci in ten ziv no tra ga ju

za li cem ko je je po ~i ni lo ovo kri vi~ no de lo. Jed no vre me je bio ta las pqa~ ki po {ta u Su bo ti ci na ro ~i to 2010. go di ne. Pro ce wu je se da je u pro te kle tri go di ne opqa~ ka no de se tak po {ta, s tim da su ne ke raz boj ni ci pqa~ ka li i dva pu ta. S. I.

SPORT

subota31.mart2012.

dnevnik

c m y

U CRVENOJ ZVEZDI VERUJU DA KUQANI @ELE NADIGRAVAWE NA MARAKANI

Na sta vak po bed ni~ kog ni za

Mu ri wo pre u zi ma Man ~e ster si ti [pan ski ra dio ABC pre no si da je @o ze Mu ri wo sa op {tio svo ju od lu ku o se lid bi u Pre mi jer li gu jo{ pre dve ne de qe pre sed ni ku Ma dri |a na Flo ren ti nu Pe re zu. - Mu ri wo `e li da se vra ti u En gle sku, to ni ka da ni je krio, a na we go vu od lu ku do dat no je uti cao lo{ od nos sa po je di nim igra ~i ma,

pre sve ga sa ka pi te nom Ike rom Ka si qa som. - re kao je Ho ze An to nio Abe la no, po zna ti no vi nar ra di ja ABC. Uko li ko Mu ri wo pre u zme Man ~e ster si ti, na klu pi }e na sle di ti Ro ber ta Man }i ni ja, ba{ kao {to je u~i nio i do la skom u In ter 2008. go di ne.

Ba lo te li ote ran s tre nin ga Fud ba ler Man ~e ster Si ti ja Ma rio Ba lo te li po ko zna ko ji put je u sre du u{ao u su kob sa me na xe rom Ro ber tom Man ~i ni jem, zbog ~e ga je ote ran sa tre nin ga. Ba lo te li se tog da na vra tio u Man ~e ster, po sle dvo dnev nog bo rav ka u Mi la nu, gde je pre ki nuo kon fe ren ci ju za {tam pu na ko joj je An drea Stra ma }o ni pred sta vqen za no vog tre ne ra In ter a. Ita li jan ski fud ba ler je imao do zvo lu Man ~i ni ja da otputuje u Italiju, ali je menaxer Sitija bio nezadovoqan wegovim zalagawem na treningu, {to je dovelo do `ustre rasprave wih dvojice

UEFA su spen do va la Ven ge ra Arsen Ven ger ka `wen je sa tri me ~a za bra ne oba vqa wa po sla, a raz log su o{tre kri ti ke ko je je po sle eli mi na ci je od Mi la na, u osmi ni fi na la Li ge {am p i o n a, upu t io na ra ~ un slo v e n a~ k og su d i j e Da m i r a Sko mi ne. Ven ger je ka `wen i nov ~ a n o sa 40.000 evra, a UEFA je we g o v o po n a { a w e ozna ~i la kao „ne pri me re no”, ali mu je osta vi la pra vo `al be. Vre me {nom Fran cu zu ovo je ve} tre }a ka zna u po sled wih go di nu da na. Ven ger je kri ti ko vao Sko mi nu na te re nu, kao i posle revan{ utakmice sa Milanom, koju je wegov tim dobio rezultatom 3:0. „Rosoneri” su se plasirali u ~etvrtfinale zbog jo{ ubedqivije pobede na San Siru - 4:0.

pred celim timom. Trener Sitija Atiqo Lombardo potom je saop{tio Baloteliju da ne}e mo}i da trenira sa timom, pa je on morao da napusti teren. Po~etkom meseca, Baloteli je ka`wen jednonedeqnom platom po{to je posetio jedan striptiz bar u Liverpulu samo 36 sati pre utakmice Sitija i Boltona. To {to se desilo u sredu nije prvi put da Baloteli bude oteran sa treninga, ve} se to de{avalo i u pro{losti, posle rasprava sa saigra~ima @eromom Boatengom Vensanom Kompanijem i Majka Ri~arsom.

Po be de di ù mo ral i sa mo po u zda we, a Cr ve noj zve zda ih je ovog pro le }a ve za la pet u pr ven stvu, uz ve o ma vre dan tri jumf pro tiv fud ba le ra Par ti za na u Ku pu. Na Ma ra ka ni se {i ri ta las op ti mi zma, re no vi ra ni tim vred no sa ku pqa po e ne i di è for mu. Uz sve to am bi jent na na {em naj ve }em sta di o nu je im pre si van, oku pqa se re kor dan broj na vi ja ~a, pa je lo gi~ no da i pred okr {aj sa Haj du kom ve ~e ras (18) svi o~e ku ju no vu le pu pred sta vu. - @e li mo da na sta vi mo niz po be da. Pro te klih ne ko li ko da na is ko ri sti li smo da osve ì mo eki pu, sa ku pi mo no vu sna gu za pred sto je }a is ku {e wa. Ve ru jem da }e mo pro tiv Ku qa na pru ì ti do bru igru, or ga ni zo va nu, ko lek tiv nu i di sci pli no va nukon sta to vao je na pres kon fe ren ci ji po mo} nik {e fa stru ke, Slo bo dan Ma ro vi}. Opre de qe we ri va la da na Ma ra ka ni kla si~ nim bun ke rom sa ~u va ju svo ju mre ù uvek ote à va put do bo do va do ma }i nu. Is pa da da lak {e sa pro tiv ni ci ma iz la zi mo na kraj na „stra ni”. Mi slim, a na osno vu ono ga {to smo vi de li u du e lu Haj du ka pro tiv Par ti za na, da ovo ga pu ta gost ne }e po seg nu ti za to tal nom de fan zi vom. Ku qa ni su bi li hra bri pro tiv cr no- be lih, sta ja li su ve o ma

Zve zda se ne od bi ja Tre ner Cr ve ne zve zde Ro bert Pro si ne~ ki re kao je da ga ne in te re su ju spe ku la ci je oko to ga da ga `e le na klu pi re pre zen ta ci je Ga ne, ali i Hr vat ske. Po sled wih da na po ja vi le su se in for ma ci je da bi bi Zvo ni mir Bo ban `e leo da Pro si ne~ ki na sle di Sla ve na Bi li }a na me stu se lek to ra Hr vat ske, kao i da bi mo gao da na sle di sme we nog Go ra na Ste va no vi }a u Ga ni. Po je di ni iz vo ri ~ak is ti ~u da je hr vat ski stru~ wak ve} po slao svo ju bi o gra fi ju Fud bal skom sa ve zu Ga ne, ko ji }e od lu ku o no vom se lek to ru do ne ti za tri ne de qe.

- îm se po j a v i ne k o slo b od n o me s to od mah me n e po m i w u. Spre m am tak t i k u za Haj duk i sa m o sam po s ve } en tre n ut n om po s lu, a è q a klup s kog ru k o v od s tva da pro d u ` i m o sa r ad w u sa m o je do k az da sam ne { to do b ro ura d io. S mo je stra ne, ka za }u sa mo da se Zve zda ne od bi ja. Ima vre me na da raz go va ra mo. - re kao je Pro si ne~ ki.. Zvezda je ina~e najavila da èli produètak saradwe sa Prosine~kim, bez obzira na rezultate ‘crveno-belih’ do kraja sezone.

KANARINCI U NAJJA^EM SASTAVU DO^EKUJU SREM

Tre }a sre }a na De te li na ri

Na ja vqi va li u svi u re do vi ma pr vo li ga {a sa De te li na re na kon zlat ne je se ni jo{ be ri }et ni je pro le }e. Ipak, po sle tri od i gra na ko la, fud ba le ri No vog Sa da osvo ji li su sa mo dva bo da ( Te le op tik 1:1, Mla dost 0:0), {to ni je po ~e tak ka kav su

Mi trov ~a ni su na kon tri uza stop na po ra za pro me ni li tre ne ra, ume sto ^e de Ma ti }a, na klu pi pr vo li ga {a kraj Sa ve seo je Vla di mir Ma xa re vi} ko ji }e de bi to va ti na De te li na ri u po ku {a ju da pre ki ne cr nu se ri ju Sre ma od ~e ti ri ve za na po ra za.

Ka sa no opet tre nira Na p a d a~ fud b al s ke re p re zen ta ci je Ita li je i dr `av nog pr va ka Mi la na, An to nio Ka sa no, po ~eo je sa tre nin zi ma pr vi put po sle opo rav ka od ope ra ci je sr ca.Ovaj 29-go di {wi fud ba ler ni je igrao od utak mi ce sa Ro mom 30. ok to bra, ka da je pre ba ~en u bol ni cu zbog ne u ro lo {kih pro ble ma. Pet da na ka sni je uspe {no je pod vrg nut ma woj hi rur {koj in ter ven ci ji ko jom je ot klo we na sr ~a na ma na. Ka sa no je tre ni rao sa osmo ri com ~la no va pr vog ti ma Mi la na ko ji ni su igra li na utak mi ci ~e tvrt fi na la Li ge {am pi o na pro tiv Bar se lo ne. On }e u po ne de qak po no vo pro }i me di cin ske te sto ve i na kon to ga bi }e po zna to da li se de fi ni tiv no vra }a na te ren.

S ju~era{weg treninga Crvene zvezde

Juri{ na tri boda: Balabanovi}, Gari} i Jakovqevi}

pri èq ki va li svi u klu bu. Pro te klog vi ken da ù to - pla vi su po ra è ni u der bi ju ko la od Do weg Sre ma 1:0, ali su upr kos ne u spe hu is pra }e ni apla u zi ma sa tri bi ma, za trud i bor be nost na ro ~i to u dru gom po lu vre me nu. @reb je bio na klo wen No vo sa |a ni ma, ko ji to na à lost ni su us pe li da ma te ri ja li zu ju, a na re du je no vo do ka zi va we pro tiv ot pi snog Sre ma.

No vo sa |a ni su is ko ri sti li slo bo dan ter min da od i gra ju ko trol ni me~ sa voj vo |an skim li ga {em Bor cem ko ji su do bi li 3:1, a mre `u su za tre sli Ka le zi}, Ba ji} i Re mi}.Na ru ku stru~ nog {ta ba `u to - pla vih ide i ~i we ni ca da }e se u naj ja ~em sa sta vu su pro sta vi ti go sti ma iz Srem ske Mi tro vi ce: - Od de vet mo gu }ih bo do va osvo ji li smo sa mo dva, {to ni je

ni ka kav uspeh. Tru di li smo se da {to je bo qe mo gu }e spre mi mo za utak mi cu pro tiv Sre ma. Mo bi li sa li smo sve tre nut no ras po lo ì ve sna ge. Utak mi ca sa Bor cem je bi la pra va pro ve ra spo sob no sti La za rev skog, Ze ~e vi }a, Mi {a na i Tu feg xi }a. Si gur no je da }e do }i do od re |e nih pro me na u start noj po sta vi - ka zao je stra teg ka na ri na ca Jo sif Ili}. Je se nas je na sta di o nu kraj Sa ve sla vio No vi Sad 1:0, go lom Dar ka Rok se iz je da na e- ster ca. - Sa da su sa svim dru gi uslo vi. Srem ci se na la ze u ne za vid noj si tu a ci ji. Po sle po ra za od Pro le te ra pro me ni li su tre ne ra. Sve kar te ba ci }e u na pad, ne ma ju {ta da iz gu be. I na {i mo ti vi su ve li ki, è li mo da do bi je mo utak mi cu i uhva ti mo pri kqu ~ak u bor bi za naj vi {i pla sman. Op ti mi zam gra di mo na ~i we ni ci da ne ma po vre |e nih ni ka `we nih igra ~a sem Da mi ra ê ko vi }a, ko ji je ve} du go van stro ja. Mo }i }u da iza be rem tim ko ji }e, na dam se, od i gra ti do bar me~ i troj kom ob ra do va ti na vi ja ~e uve ren je u uspeh svog ti ma Jo sif Ili}. I. Grubor

vi so ko, po ka za li da zna ju da se nad i gra va ju. Pro me ni li su tre ne ra, vi de se no vi ne. Da kle, o~e ku jem otvo re nu utak mi cu, uz pu no go lo va, u ko joj }e pu bli ka u`i va ti- po ru ~io je Ma ro vi}. Cr ve no-be li ne }e ima ti na ras po la ga wu sve sna ge. Ka pi ten Mi ki} ne }e na stu pi ti zbog po vre de ~lan ka de sne no ge, a usled kar to na pa u zi ra }e i Evan dro. Ro vi ti su Mi li vo je vi} i Mak si mo vi}, a tre ner Pro si ne~ ki jo{ ni je do neo od lu ku o sa sta vu ti ma - za kqu ~io je Ma ro vi}. Z. Rangelov

HAJDUK GOST CRVENE ZVEZDE

@e qa Ku qa na bod Na kon ogle da sa ak tu el nim {am pi o nom Par ti za nom, fud ba le ri Haj du ka go stu ju u Be o- gra du gde se sa sta ju sa vi ce {am pi o nom Cr ve nom zve zdom. Sve te è od te èg, ali {ta je tu je. Go ro pad na Cr ve na zve zda ni è po be de, igra pred svo jim pri sta li ca ma i fa vo rit je. - Zve zda na ni za la pet pro le} nih po be da, na la zi se u od li~ noj for mi, pri bli ì la se Par ti za nu, dok mi na kon utak mi ce sa Par ti za nom, ne ma mo pra vo da pre ti mo Zve zdi, ali }e mo oti }i sa na me rom da se nad i gra va mo, jer svi zna mo da je pro tiv cr ve no-be lih re al no te {ko o~e ki va ti ne ke bo do ve. No, to nas ne }e ome sti da se be o grad skoj pu bli ci pred sta vi mo u do brom iz da wu, a za {ta }e to na {e iz da we bi ti do voq no vi de }e mo - ka è tre ner Haj du ka Zol tan Sa bo. Tre ba pod se ti ti da je Haj duk ovog pro le }a sa dva go sto va wa do neo po bod. Mo è li i sa tre }eg, sa Ma ra ka ne? - Mi se na da mo da mo è, ali na po mi wem da je Zve zda iz ra zi ti fa vo rit. U~i ni }e mo sve da

osta ne mo ne po ra è ni, ali za nas je naj bit ni je da se pred sta vi mo u {to lep {em sve tlu i da od i gra mo kva li tet nu utak mi cu pod vla ~i Sa bo. Da kle, ulo ga fa vo ri ta je pre pu {te na do ma }i nu, a {ta je ono na ~e mu }e in si sti ra ti stru~ ni {tab Haj du ka ka da je igra we go vog ti ma u pi ta wu? - Mi ve} ~e ti ri utak mi ce ni smo po sti gli gol i mi slim da je vre me da na {i strel ci pro ra de. Ve ru jem u to da mo è mo da po stig ne mo gol i upra vo to }e bi ti na{ ciq, da po pra vi mo skor da tih go lo va i na to me }e bi ti ak ce nat u na {oj igri - re kao je tre ner Haj du ka Zol tan Sa bo. Ka da je igra~ ki ka dar Haj du ka u pi ta wu iz ve sno je da }e zbog is kqu ~e wa pro tiv Par ti za na iz o sta ti {to per Va si qe vi}, dok su svi osta li sprem ni za duel sa Cr ve nom zve zdom. Naj bli ì start noj po sta vi su: Pe ri}, Pa u qe vi}, Fej sa, Muj dra gi}, La li}, ô vi lo, Bu ba lo, Mak si mo vi}, Ha xi bu li}, Nov ko vi} i Ve se li no vi}. \. Bojani}

Stan dard za in te re so van za Du {ka To {i }a Na kon je se we epi zo de pro ve de ne u Be ti su, od bram be ni igra~ Cr ve ne zve zde Du {ko To {i} mo gao bi na le to opet da na pu sti Ma ra ka nu, po {to je za we go ve uslu ge za in te re so van Stan dard iz Li je `a. Pre ma pi sa wu bel gij ske {tam pe, upra va Stan dar da ni je za do voq na po sto je }im igra ~i ma u zad woj li ni ji, pa su se ve} okre nu li po ten ci jal nim po ja ~a wi ma za na red nu se zo nu, a na vr hu li ste se na la zi Du {ko To {i}. Srp ski de fan zi vac se po sle ne u spe le epi zo de u Be ti su, vra tio u Zve zdu u ja nu a ru i tre nut no igra na po zi ci ji {to pe ra, iako je ve }i deo

ka ri je re pro veo na me stu le vog be ka. To {i} ima ugo vor sa cr ve nobe li ma do le ta 2013. go di ne

SPORT

c m y

dnevnik

1. Par ti zan 2. C. zve zda 3. Voj vo di na 4. Rad ni~ ki 5. Ja go di na 6. Spar tak ZV 7. Slo bo da Po int 8. OFK Be o grad 9. Rad 10. Sme de re vo 11. Haj duk 12. BSK 13. Ja vor 14.No vi Pa zar 15. Bo rac 16. Me ta lac

20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20 20

17 15 10 9 8 7 8 9 6 7 5 4 4 3 3 1

14.45 (TV Are na sport) 15.00 15.00 15.00 15.00 15.00 16.00 (RTS) 18.00 (TV Pr va) 2 2 8 10 6 9 5 1 7 2 5 7 4 7 6 7

1 3 2 1 6 4 7 10 7 11 10 9 12 10 11 12

45:7 41:14 34:11 29:16 21:19 15:15 24:25 23:26 22:17 15:24 14:27 13:26 11:25 12:28 8:25 9:31

53 47 38 37 30 30 29 28 25 23 20 19 16 16 15 10

U sle de }em ko lu (4. april) sa sta ju se - BE O GRAD: Par ti zan Voj vo di na, OFK Be og rad - Ja vor, KU LA: Haj duk - Rad, JA GO DI NA: Ja go di na - Spar tak zla ti bor vo da, U@I CE: Slo bo da Po int - Sme de re vo, NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - BSK Bor ~a, LU ^A NI: Me ta lac -Bo rac, KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 - Cr ve na zve zda.

PAR TI ZAN GO STU JE RA DU

Pod va la gra |e vi na ra ne }e us pe ti Par t i z an po s r } e u Ku p u, ali u tak mi ~e wu ko je mu je da le ko va `ni je u pr ven stvu do bro gu ra. Po sle dva uza stop na re m i j a cr n o–be l i su ve z a l i tri po be de i u~vr sti li se na ~e l u su p e l i g a { ke f ud b al s ke ta be le. Be o gra |a ni da nas go -

ni~ nu kon fe ren ci ju? Ne znam {ta da ka `em. On tvr di da ta kav po stu pak „gra |e vi na ra” ne }e bi ti do dat ni mo tiv za we go vu eki pu da na {woj utak mi ci. - Ne. Mi sva ka ko ima mo do voq no mo ti va. Ja se uvek fo -

Je di na op ci ja tri bo da Za fud ba le re Voj vo di ne, u da na {wem su sre tu 21. ko l a Je l en Su per li ge u ko jem im je ri val eki pa Ja go di ne, je di ni iz bor je ste po be da, osva ja we tri bo da i do ka zi va we naj pre se bi sa mi ma, a po tom i na vi ja ~i ma, da ovaj tim cr ve no-be lih vre di pu no vi {e od onog {to je na po ~et ku pro le} nog de la {am pi o na ta po ka zi vao. Tre }e pla si ra ni tim u pr ven stvu Sr bi je, da pod se ti mo, od i grao je pet pr ven stve nih i jed nu kup utak m i c u i u wi m a je ostva rio dve po be de, tri re mi ja i po raz, ali ne za do voq stvo na vi ja ~a no vo sad ske eki pe naj vi {e su iza z va l e ble d e i ne u b e dqi ve igre u~e ni ka tre ne ra De ja na Vu ki }e vi }a. Da nas na sta dion „Ka ra |or |e” sti ù Ja go din ci, tim ko ji je u do sa da {wem to ku pr ven stva na go stu ju }im te re ni ma osvo jio do sta bo do va. To do voq no go vo r i o kva l i t e t u eki p e ko ju pred vo di tre ner Si mo Kru ni} i we nom ume }u da na go sto va wi ma od i gra na è q e n i re z ul t at. S Ne ma wa Su pi}, gol man Voj vo di ne dru ge stra ne, cr ve no-be li iz po be da. Ja sno nam je da do we No vog Sa da prak ti~ no vi {e nog ostva r i v a w a ne } e bi t i ne ma ju pra vo na kiks, po seb no lak put, ali smo svi u klu bu ne pred svo j im na v i j a ~ i m a. sve sni mo men ta u kom se na la Sve ukup no, to stva ra pred u - zi mo i ci qe va ko je smo pred slo ve za za ni mqi vu i kva li - se be po sta vi li na po ~et ku se tet nu utak mi cu, a tre ner No - zo ne. Po raz od OFK Be o gra da vo sa |a na De jan Vu ki }e vi} je u je po di gao ve li ku pra {i nu i na ja vi me ~a re kao: ào mi je {to se na pra vi la at - O~e ku je nas ve o ma te {ka mos fe ra kao da smo u se ri ji utak mi ca, jer Ja go di na ume da iz gu bqe nih utak mi ca, jer taj igra ja ko do bro na stra ni. Me - ne u speh usle dio je po sle sko ro |u tim, mi iz bo ra prak ti~ no go di nu da na ne po be di vo sti na ne ma mo i za ni ma nas je di no go stu ju }im te re ni ma.

Mu drin ski spre ma iz ne na |e we to nas ne za va ra va. Oni su ja ko do bra eki pa, ima ju mno go do brih po je di na ca i mi sli da }e ova utak mi ca bi ti iz u zet no te {ka i da }e se oni mo bi li sa ti i mo ti vi sa ti i da ti sve od se be da nas po be de - re kao je Kru ni}. Naj bo qi stre lac Ja go di ne i biv {i fud ba ler Voj vo di ne, Og wen Mu drin ski ka zao je da }e we go va eki pa na go sto va wu po ka za ti kva li tet ko ji po se du je. - O~e ku je nas te {ka utak mi ca i mi slim da ne ma po tre be da mno go pri ~a mo o Voj vo di ni. Oni }e si gur no bi ti pod pri ti skom da mo ra ju da nas po be de, ali mi ide mo to tal no ras te re }e ni u No vi Sad da po ka `e mo kva li tet ko ji po se du je mo, spre ma mo iz ne na |e we - ka zao je Mu drin ski.

SU BO TI ^A NI SPREM NI ZA ME^ S OFK BE O GRA D

Kva li tet do ka za ti na te re nu

La zar Mar ko vi}

Vu ki }e vi} je po tom re kao i sle de }e: - Do bra stvar je to {to smo po sle du `eg vre me na ima li se dam da na da se pri pre mi mo za me~, po seb no na psi ho lo {kom pla nu. Da nas ve ro vat no ne }e mo ima ti ve li ku po dr {ku s tri bi na, jer mo ra mo da je za slu `i mo igra ma i re zul ta ti ma. Ipak, na dam se da }e pra vi na vi ja ~i, oni ko ji ma je Voj vo di na na sr cu, bi ti na tri bi na ma i da }e po mo }i eki pi, jer ta

JA GO DI NA RASTERE]ENA STI@E U NO VI SA D

Si mo Kru ni}, {ef stru~ nog {ta ba Ja go di ne, is ta kao je pred duel sa Voj vo di nom u No vom Sa du u 21. ko lu Su per li ge da ih o~e ku je ve o ma te àk za da tak, ali ne i ne re {iv. - Kod igra ~a mo è da se de si kri za, sla bi ja igra, me |u tim, znam da oni uvek da ju sve od se be. Ne bo ji mo se Voj vo di ne, po ku {a }e mo da se nad i gra va mo. Tra ì }e mo na {u {an su da se iz No vog Sa da vra ti mo ne po ra è ni {to }e bi ti ja ko te {ko - re kao je Si mo Kru ni} u Ja go di ni. Kru ni} je is ta kao da zna da je Voj vo di na fa vo rit, ali da }e we go va eki pa po ku {a ti da u No vom Sa du iz vu ~e po vo qan re zul tat. - Pri ~a se da je Voj vo di na u ne koj kri zi jer su od 15 osvo ji li sa mo osam bo do va, me |u tim,

stu ju Ra du, {to je uvod u se ri ju te {kih me ~e va ko ji ih o~e ku ju. Naj pre im do la zi Voj vo di na, a po tom go stu ju Spar ta ku i do ~e ku ju Ja vor. Raz mi {qa ju sa mo o po be di. Avram Grant ni je znao da je po ziv na zva ni~ nu kon fe ren ci ju Ra da pred utak mi cu sa Par ti za nom, po slat no vi na ri ma SMS po ru ka ma, po ~eo pi ta wem: „Da li }e le gen da Mil vo la po sta ti {e sta Zve zdi na zve zda”... Sa Ba wi ce su ta ko pod se ti li na pro v o k a c i j u na v i j a ~ a Mil vo la ka da je Izra e lac sa wi h o v im ve l i k im ri v a l om Vest He mom is pao iz Pre mi jer li ge, a sa alu zi jom da bi mo gao da is pu sti ve li ku bo dov nu pred nost nad Cr ve nom zve zdom ove se zo ne. - Ni sam bio upo znat sa tim po ~eo je Grant pri ~u na kon fe ren ci ji za no vi na re. - Do bro je da qu di ima ju smi sla za hu mor i sa tim ne mam pro blem. A on da je tre ner Par ti za na upi tao: -To je bio po ziv za zva -

VOJ VO DI NA DA NAS (15) DO ^E KU JE EKI PU JA GO DI NE

JE LEN SU PER LI GA – 21. KO LO SU BO TI CA: Spar tak ZV - OFK Be o grad NO VI SAD: Voj vo di na - Ja go di na Â ÂK: Bo rac - Rad ni~ ki 1923 BOR Â: BSK Bor ~a - Me ta lac SME DE RE VO: Sme de re vo - No vi Pa zar IVA WI CA: Ja vor - Slo bo da Po int BE O GRAD: Rad - Par ti zan BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Haj duk

subota31.mart2012.

Fud ba le ri Spar tak Zla ti bor vo de ima ju pri li ku da pred do ma }om pu bli ko po pra ve uti sak pr vih pet pro le} nih ko la u ko ji ma ima ju jed nu po be du, dva re -

ku s i r am sa m o na po z i t iv n e stva ri. Znam da qu di `e le da nas po v re d e iz raz l i ~ i t ih raz lo ga, ali mi smo kon cen tri sa ni na sop stve ne sna ge. Grant, ta ko |e, ni je znao da su na vi ja ~i Ra da iz vr {i li di ver zi ju ka da je wi hov tim pro {li put bio do ma }in na Vra ~a ru. No} pred utak mi cu sa Cr v e n om zve z dom, po ~ et k om de cem bra pro {le go di ne, po su li su sr ~u po te re nu. - Sa mno gim stva ri ma se ni sam sre tao dok ni sam do {ao ov de - osmeh nuo se Izra e lac i na sta vio - Ne }u da se osvr }em na ne fud bal ske te me. U ovoj ze mqi sam za te kao strast, Sr bi ja je le pa ze mqa... Moj po sao ni je da se bo rim sa ne ga tiv nim stva ri ma, a ta kva is ku stva ni sam imao nig de gde sam ra ni je \or |e De spo to vi} ra dio. mi ja i dva po ra za, uz sa mo je dan Va qak }e da nas si gur no na po stig nut gol. OFK Be o grad ni stu pi ti bez po vre |e nog La zev je ni ma lo na iv na eki pa, ali u skog,a pod zna kom pi ta wa je Spar ta ku ve ru ju da je po be da mo Vla di mir Vol kov. Od to ga ka gu }a. ko se bu de ose }ao uo~i me ~a – Ne ide nam ovog pro le }a za vi si }e da li }e igra ti. I. La za re vi} ba{ ka ko smo pla ni ra li, ali

tre ba bi ti re a lan. Oti {lo nam je do sta igra ~a, ima mo ne ko li ko od li~ nih mla dih fud ba le ra, a ve ru jem da nam je svi ma za jed no tre ba lo vi {e vre me na da se uigra mo i do |e mo do ho mo ge ne ce li ne. OFK Be o grad ima do bru eki pu, do sta su di s ci p li n o v a n i, a ima j u pro ve re ne i is ku sne igra ~e na svim po zi ci ja ma. Kva li tet ni su, ali smo mi bo qi, sa mo to tre ba i da po ka `e mo na te re nu – ka za o je Si ni {a Ste va no vi}, pr vo ti mac Spar tak Zla ti bor vo de. \or |e De spo ti vi}, na pa da~ Su bo ti ~a na, ve ru je da je do {lo vre me da se po pra vi re a li za ci ja. – Do bro smo ra di li ce le ne de qe, po be di li Rad ni~ ki iz Baj mo ka sa 6:0 i o~e ku jem da nam taj rad do ne se mno go to ga do brog na utak mi ci. Ra di li smo na tre ni zi ma do sta i na po qu re a li za ci je, a ve ru jem da je vre me da po pra vi mo ofan zi vu i po ve }a mo broj da tih go lo va. U re do vi ma Spar tak Zla ti bor vo de ne }e bi ti Jok si mo vi }a zbog kar to na, te ^o vi }a ko ji }e zbog po vre de pro pu sti ti osta tak se zo ne. N. S.

po dr {ka nam je i te ka ko po treb na. Sva ki de taq u du e lu s Ja go di nom mo ra }e da bu de na vi so kom ni vou, jer, po no vi }u, to je eki pa ko ja zna da igra u go sti ma i ko ja se ~e sto bra ni i sa po 10 igra ~a, a on da kre }e u ni ma lo na iv ne kon tra na pa de. Ka da je sa stav ti ma u pi ta wu, {ef stru ke No vo sa |a na je do dao: - Svi igra ~i, iz u zev Vla di mi ra Bran ko vi }a, kon ku ri {u za me sto u eki pi, da kle i Abu ba kar ko ji je bio po vre |en to kom ne de qe. Mo ra }e mo da bu de mo agre siv ni, ba{ ona ko ka ko to ve `ba mo na tre nin zi ma, a na pa da ~i ma }e mo ra ti da se pri do da ju i igra ~i iz sred weg re da, kao i oni ko ji igra ju po bo ko vi ma. Po no vi }u jo{ jed nom: mo tiv ni ka da ne sme da nam bu de ime ri va la, ve} je di no dres Voj vo di ne, ko ji nam svi ma na la `e ve li ke oba ve ze. Gol man Ne ma wa Su pi}, ko ji ovog pro le }a bra ni u od li~ noj for mi, na kra ju je re kao: - Ja go di na ima do bar tim. Sa mo uz na {u mak si mal nu kon cen tra ci ju i od go vor nost sva kog po je din ca ve ru jem da }e mo us pe ti da do |e mo do `e qe nog re zul ta ta, a to su tri bo da. A. Pre do je vi}

S PORT

subota31.mart2012.

dnevnik

PR VEN STVO SR BI JE ZA @E NE

Ra ki }e va bli à ci qu Na èn skom {a hov skom pr ven stvu Sr bi je ko je se igra u Ka }u u mo te lu „Omo ri ka“, od i gra no je osmo ko lo. Da pra ve pri ja te qi ce osta ju to i u do bru i u zlu po tvr di le su Iri na ô qu {ki na i Ana Ben de ra} br zim re mi jem, ta man ko li ko je tre ba lo vre me na za ka fi cu bez ci ga re te.

Marija Raki}

Po {to su obe stra stve ni pu {a ~i ci ga re tu su od mah po pu {i le van sa le – bez ka fe. Na iz ne na |e we su di ja i gle da la ca ubr zo su im se pri dru `i le An |e li ja Sto ja no vi} i San dra \u ki} – bez ci ga re ta. Jo{ jed no bra vo za Kse ni ju To min. Pre sve ga na hra broj igri. @r tvo va la je Kse ni ja pro tiv Su za ne Mak si mo vi} u sre di {wi ci pr vo cen tral nog pe {a ka, a ve} u na red nom po te zu i ska ka ~a {to bi joj omo gu }i lo vi {ak u vi du jed nog pe {a ka za za vr {ni cu. Ove `r tve su to li ko zbu ni lo is ku snu Su za nu da je po gre {i la i osta la sa ~i stim kva li te tom ma -

we i sla bi jom po zi ci jom da se bo ri za re mi. Ni je u to me us pe la pa je Kse ni ja, po sle du go traj ne bor be, na za do voq stvo po sma tra ~a, ukwi ì la u svoj kon to jo{ je dan ve le maj stor ski skalp. Ta ko je Mak si mo vi }e va ne pla ni ra no iz gu bi la dru gu po zi ci ju i oslo bo di la even tu al nu di le mu re pre zen ta tiv nog se lek to ra da li ju je pre ra no ot pi sao. Kiks Mak si mo vi }e ve is ko ri sti le su Ma na ko va i Dr qe vi}. @r tvom kva li te ta, a za tim i fi gu re mla da la~ ki je Ana sta si ja im pro vi zo va la mat ni na pad po h-li ni ji. Ma na ko va se ni je zbu ni la kao Su za na Mak si mo vi}, pri hva ta la je `r tve i ka da je tem po vi ma ote ra la be lu da mu van do ma {a ja svog kra qa la ko je bi lo to pu vi {ka da pu ca po sla boj be loj po zi ci ji. Mno go te è je Qi qa Dr qe vi} do {la do ce log po e na pro tiv Nov ko vi }e ve. U faj ter skoj par ti ji nad mu dri la je Bog da nu u za vr {ni ci za u zev {i sed mi red to pom. Ta da je osta lo sa mo da mu i dru ge fi gu re pri tek nu u po mo}. Opre zna igra dve ne po ra è ne {a hist ki we ka rak te ri sa la je su sret na pr vom sto lu iz me |u Ra ki }e ve i Eri }e ve. Igra le su par ti ju do pred vre men sku kon tro lu ka da su sklo pi le pri mir je, ne o~e ku ju }i da se ne ~i jom gru bom gre {kom, {to im i ina ~e ni je svoj stve no, su sret re {i na dru ga ~i ji na ~in. Ra ki }e voj je ta ko pre o sta lo i{ ~e ki va we da u na red nom ko lu re mi jem obez be di i dru gi ve le maj stor ski bal po per for man su.

^E TVRT FI NAL NA SE RI JA EVRO LI GE

Ri brejk PAO-a u Tel Avi vu Ko {ar ka {i Pa na ti na i ko sa sa vla da li su Ma ka bi u No kia Are ni u Tel Avi vu sa 78:69 u ~e tvr tom me ~u ~e tvrt fi nal ne se ri je Evro li ge i iz jed na ~i li su na 2-2 u po be da ma. Maj sto ri ca }e se igra ti u dvo ra ni OAKA u Ati ni. Naj bo qi kod Pa na ti na i ko sa bio je Nik Ka la tes sa 15 po e na i po 3 sko ka i asi sten ci je, [a ru nas Ja si ke vi ~i jus po sti gao je 13 po e na, Kaj ma ko glu je imao 12 po e na i 7 sko ko va, a Di ja man ti dis je ta ko |e uba cio 12 po e na. Kit Leng ford i De vin Smit pred vo di li su Ma ka bi sa po 14 po e na, a Li or Eli ja hu uba cio je 12. Za raz li ku od tre }eg me ~a, ze le ni su mno go kon cen tri sa ni je po ~e li me~ i ni su do zvo li l i do m a } i m a da na p ra v e pred nost na kri li ma pu bli ke. Go sti su ne ko li ko pu ta la ko po en ti ra li iz re ke ta (Ka la tes i Ba tist), ali je Leng ford in di vi du al nim ak ci ja ma na po ~et ku dr ào Ma ka bi u igri. Upra vo we go vim po e ni ma do ma }i su po ve li sa 17:15, a po sle ba ca wa Bur {taj na bi lo je 19:17 na kra ju pr ve ~e tvr ti ne. Ula zak Vu ju ka sa do pri neo je bo qoj igri go sti ju – sna `ni cen tar uba cio je osam po e na za pet mi nu ta na par ke tu, a po sle troj ke Ja si ke vi ~i ju sa PAO je po veo sa 30:25. ê ti ri uza stop no pro ma {e na slo bod na ba ca wa one mo gu }i li su tim @eq ka Ob ra do vi }a da se re zul tat ski od le pi, a na dru goj stra ni raz i grao se Eli ja hu. Ipak, Ka la tes je na po kon is ko ri stio ~i we ni cu da ga ri val pu {ta da {u ti ra za tri po e na i po go dio je za 40:35, a istu pred nost PAO je imao na po lu vre me nu (41:36). Gde je stao u pr vom, Ka la tes je na sta vio u dru gom po lu vre me nu – ve zao je pet po e na, a po sle troj ke Smi ta na se ma fo ru je pi sa lo 49:38 za PAO i Blat je bio pri nu |en da za tra ì tajm-aut. Po sle mi nu ta od mo ra Ma ka bi je od go vo rio se ri jom 9-0 (Eli ja hu,

Re zul ta ti 8. ko la: Ra ki} Eri} re mi, Pa ni} – Ma na ko va 0:1, Sto ja no vi} - \u ki} re mi, Dr qe vi} - Non ko vi} 1:0, To min Mak si mo vi} 1:0, ô lu {ki na Ben de ra} re mi. Pla sman: 1. Ra ki} 6,5, 2-3. Dr qe vi}, Ma na ko va 5,5, 4-5. Eri} Mak si mo vi}, 5, 6. Sto ja no vi} 4,5, 7. Ben de ra} 3,5, 8-9. Pa ni}, ô lu {ki na 3, 10-11. \u ki}, To min 2,5, Non ko vi} 1,5 poen. Sen za ci o nal nu po be du ~i ta vog tur ni ra po sti gla je Kse ni ja To min pro tiv èn skog ve le maj sto ra Ane Ben de ra}. Evo te par ti je da se sa mi uve ri te ka kav po ten ci jal po se du je omla din ka iz Pan ~e va.

Ben de ra}–To min 1.d4 Sf6 2.c4 e6 3.Sf3 b6 4.e3 Lb7 5.Le2 Le7 6.0–0 0–0 7.b3 c5 8.Sc3 d6 9.Lb2 Sbd7 10.Dc2 Tc8 11.Tad1 Dc7 12.Db1 a6 13.e4 c:d4 14.S:d4 Db8 15.f3 Ld8 16.Tf2 Lc7 17.g4 h6 18.Kh1 Da8 19.Tg1 Sc5 20.Ld3 d5 21.c:d5 e:d5 22.g5

22...Sf:e4 23.L:e4 d:e4 24.g:h6 Sd3 25.T:g7+ Kh8 26.Tfg2 Le5 27.Sce2 S:b2 28.f4 L:d4 29.S:d4 Sd3 30.Se2 e3 31.D:d3 L:g2+ 32.T:g2 Tg8 0:1 Par ti je se mo gu pra ti ti i u`i vo od 16.00 ~a so va na www.ser bi ac hess.net B. D. PR VE UTAK MI CE ^E TVRT FI NAL A LI GE EVRO PE

Bil bao sru {io [al ke U pr vim utak mi ca ma ~e tvrt fi na la Li ge Evro pe do ma }i ni su ima li vi {e uspe ha. Na sta di o nu Vi sen te Kal de ron u Ma dri du, jor gan xi je su ste kle mi ni mal nu pred nost po be dom nad Ha no ve rom 2:1. Ho land ski pred stav nik AZ Al ka mr istim re zul ta tom bio je bo qi od Va len si je. U Li sa bo nu Spor ting je slo mio ot por Me ta li sta - 2:1. Je di nu po be du u go sti ma iz vo je vao je {pan ski Bil bao po be div {i [al ke na wi ho vom te re nu 4:2. Re van {i su na pro gra mu 5. apri la. SLA VI JA BEZ TRE NE RA

Ostav ka Du {ka ^uq ka Duel Hen drik sa i Di ja man ti di sa

Leng ford i Oha jon), ali Izra el ci su pro pu sti li ne ko li ko na pa da da pop tu no uhva te pri kqu ~ak i Gr ci su po sle tre }eg pe ri o da vo di li sa 54:50. Troj kom Kaj ma ko glua po ~et kom po sled we de o ni ce Pa na ti na i kos je po veo sa 59:51, ali Leng ford na su vi in di vi du al ni kval tet vra }a do ma }e u igru. Ma ka bi je igrao sve bo qe u od bra ni, a po sle troj ke Ma le ta i ka rak te ri sti~ nog ‘flo u te ra’ Eli ja hua do ma }i su po sle du go vre me na po ve li (65:64), na ne {to vi {e od ~e ti ri mi nu ta do kra ja. Ma let je po tom pro ma {io dve va `ne troj ke, a PAO je sa li ni je pe na la pre o kre nuo re zul tat – 70:67. Kaj ma ko glu je po tom po go dio po sle ofan ziv nog sko ka, a za tim je Hen driks pro ma {io oba slo bod na ba ca wa i na pra vio bes po tre ban faul nad Di ja man ti di som, ~i me je me~ od lu ~en. Pla sman na ‘faj nal-for’ ve} je obez be di la Bar se lo na, ko ja je sa 3:0 eli mi ni sa la Uniks. Da nas su na pro gra mu jo{ dve ~e tvr te utak mi ce – Olim pi ja kos ima vo| stvo od 2:1 i do ~e ku je Mon te pa ski (20.45), a CSKA sa istom pred no {}u go stu je u Bil bau (20.30).

Po sle ne re {e nog re zul ta ta sa Omla din cem iz Ste pa no vi }e va (1:1), tre ner pod ru~ nog li ga {a Sla vi je Du {ko û qak pod neo je ostav ku. Istim pu tem je kre nuo i po mo} nik Dra gan Osto ji} ko ji je na pu stio i me sto se kre ta ra klu ba. - To kom zi me osta li smo bez dva kva li te ta igra ~a; ka pi te na An xi }a i Evi }a. I po red to ga è qe su bi le da se bo ri mo za pr va dva me sta, ali smo star to va li po ra zom u Ko vi qu a po tom smo re mi zi ra li s Omla din cem. Od lu ~io sam se za ova kav ko rak ka ko bi pro dr mao igra ~e. Sa pred s ed n i k om klu b a ô l o vi }em pri ja teq ski sam se ra stao. @e lim im pu no uspe ha u na stav ku se zo ne - is ta kao je na kra ju û qak. Ka ko smo iz klu ba sa Sa laj ke sa zna li oslo ni }e se do kra ja po lu se zo ne na mla de i am bi ci o zne tre ne re ko ji uspe {no ra de u omla din skoj {ko li; Dar ka Vra we {e vi }a i \or |a Ubo vi }a. No vi dvo jac de bi to va }e na klu pi pr vog ti ma u su sre tu u Ba~ kom Do brom Po qu. M. Po.

PR VA LI GA SR BI JE Do wi Srem - Slo ga

2:2 (1:0)

EKIP NO SVET SKO PR VEN STVO

Sr bi ja u bor bi za 13. me sto Na svet s kom ekip n om pr v en s tvu u sto nom te ni su obe na {e se lek ci je bo ri }e se za po zi ci je od 13. do 24. me sta. Po sle grup ne fa ze na {a mu {ka se lek ci ja je za u ze la je ~e tvr tu po zi ci ju u B gru pi iza Ne ma~ ke, Por tu ga la i Sin g a p u r a, a is p red [pa ni je i ^e {ke. U pr vom ko lu Sr bi ja je iz gu bi la 3:0 od Por tu ga la, u dru gom bi la od ^e {ke sa 3:2, Dva po e na na {em ti mu do neo je naj -

bo qi sto no te ni ser Sr bi je Alek san dar Ka ra ka {e vi}, je dan Mar ko Jev to vi}. U tre }em ko lu sa vla da li smo [pa ni ju, po be de su ostva ri li Ka ra ka {e vi}, Jev to vi} i @olt Pe te. U ~et vrom ko lu Sr bi ja je po sle pet od i gra nih se to va iz gu bi la od Sin ga pu ra sa 3:2. Po be de su ostva ri li Jev to vi} i Ka ra ka {e vi}. U po sled wem pe tom ko lu fa vo ri zo va ni Nem ci sla vi li su sa 3:0. Na {a se lek ci ja se pla si ra la di rekt no u dru gu run du do i gra -

va wa u ko joj }e joj pro tiv nik bi ti bo qi iz du e la [pa ni je i Slo va~ ke. Ista si tu a ci ja je i sa `en skom se lek ci jom. De voj ke su za u ze le pe to me sto u gru pi C iza Ja pa na, Ne ma~ ke, Poq ske i [pa ni je, a is pred Fran cu ske. Je di nu po be du na {e de voj ke su ostva ri le pro tiv Fran cu ske, a po be de su ostva ri le Fe her, Er de qi i Mol nar. Ako u pr vom me ~u bu du bo qe od Ru si je, re pre zen ta tiv ke Sr bi je }e igra ti sa ^e {kom.

Ma ja mi nad i grao {am pi o na Okla ho ma Si ti Tan der u der bi ju Za pa da pot pu no nad i gra li Los An |e les Lej ker se. Ma ja mi mno go bo qi od Da la sa u re pri zi fi na la 2011. Ke vin Du rent pre pu stio je ulo gu „pr ve vi o li ne” Ra se lu Vest bru ku, ko ji je sa 36 po e na i {est asi sten ci ja pred vo dio pr vo pla si ra ni Okla ho ma Si ti do po be de u go sti ma nad Los An |e les Lej ker si ma - 102:93. Do ma }in je po sle pr ve ~e tvr ti ne imao 12 po e na pred no sti, ali se ta raz li ka br zo is to pi la. Li de ri Za pa da pre {li su u vo| stvo po ~et kom tre }e de o ni ce i ni su ga is pu {ta li. Okla ho ma je se dam i po mi nu ta pre kra ja vo di la re zul ta tom 88:70, na kon ~e ga vi {e ni je bi lo di le ma Ke vin Du rant (Okla ho ma) oko ko na~ nog is ho da. Gr mqa vi na }e naj ve ro vat ni je Is ku sni bek i sjaj ni stre lac u u}i u plej-of kao pr vi no si lac ~e tvr tak je po go dio sa mo se dam od svo je kon fe ren ci je, dok ^i ka go 25 {u te va iz igre, pa se po sta vqa Bul si ima ju bo qe iz gle de da za be - pi ta we za {to Lej ker si ni su vi {e le `e naj bo qi skor u ce loj li gi. igra li na cen tra En drua Baj na ma Lej ker si ma se sve vi {e „sme - ({ut 10/15). {i” tre }a po zi ci ja na Za pa du, Der bi me~ tre ba lo je da bu de i {to zna ~i da }e pred nost do ma }eg duel Ma ja mi ja i Da la sa na Flo ri te re na ima ti sa mo u pr vom ko lu di, ali je do ma }in po sle lo {eg po do i gra va wa. ~et ka br zo u~i nio utak mi cu ne za - Pre dve-tri go di ne smo se isto ni mqi vom - 106:85. ova ko mu ~i li, pa smo on da po di Ve li ka troj ka rav no mer no je gli for mu i osvo ji li ti tu lu. Pro - po de li la te ret (Xejms 19, Bo{

Ta be le IS TOK: ^i ka go 41-11, Ma ja mi 36-13, Or lan do 32-19, Fi la del fi ja 28-22, In di ja na 30-20, Atlan ta 30-22, Bo ston 28-22, Wu jork 26-25, Mil vo ki 23-27... ZA PAD: Okla ho ma Si ti 39-12, San An to nio 35-14, LA Lej kers 31-20, LA Kli pers 29-21, Mem fis 27-21, Da las 29-23, Ju ta 2724, Hju ston 27-24, Den ver 27-24, Fi niks 25-26, Mi ne so ta 25-27, Por tland 24-27 {le se zo ne smo stal no po be |i va li Da las, ali su oni nas ‘po ~i sti li’ u plej-ofu... Da kle, kqu~ na stvar je ko li ko }e mo na pre do va ti sa vre me nom - re kao je Ko bi Bra jant.

19, Vejd 16), a dvo ci fren u~i nak ima li su jo{ Ju do nis Ha slem, kao i plej mej ke ri Ma rio ^al mers i No ris Kol. Kod Da la sa su pod ba ci li svi no si o ci igre osim No vic kog.

IZ BOR NA SKUP [TI NA @ORK KI KIN DA

Pa {i} po no vo pred sed nik De le ga ti Iz bor ne skup {ti ne @ORK Ki kin da usvo ji li su no vi Sta tut klu ba u skla du sa za ko nu o spor tu i iza bra ni no vo ru ko vod stvo. Za pred sed ni ka je po no vo iza bran Dra go mir Pu dar, a za pred sed nik Uprav nog od bo ra Zo ran Pa {i}. Po red Pa {i }a ~la no vi UO su: Va wa To mi}, Jo van Bo go sa vqev, Ru dolf Pa vli} i Bra ne Utr `an. Iza bran je i Nad zor ni od bor gde je pred sed nik Jo van ^a vi}, a ~la no vi Jo van Ber ba kov i Je le na Ar da la. Pred sed nik klu ba Zo ran Pa {i} je iz ra zio za do voq stvo {to su ru ko me ta {i ce ostva ri li 16

uza stop nih po be da. Isto ta ko ge ne ra ci ja ka det ki wa je i po dru gi put osvo ji la ti tu lu pr va ka Sr bi je na tur ni ru odr `a nom u Aran |e lov cu. [to se ti ~e fi nan si ra wa SO Ki kin da me se~ no }e do ti ra ti klub sa 220.000 di na ra. @e qa svih qu bi te qa ru ko me ta je da mla di tim ru ko me ta {i ca sta sa kroz tak mi ~e wa u Pr voj li gi u sta bil nog li ga {a. Iz bor noj skup {ti ni pri su stvo vao je i ve li ki broj ve te ra na, od no sno igra ~i ca ovog klu ba ko je su ne ka da bra ni le bo je eki pe. M. S.

KUP POD RU^ JA FS ZRE WA NIN

Ve li ko sel ci bo qe pe nal yi je

U pr vom ko lu Ku pa na pod ru~ ju FS Zre wa nin po stig nu ti su sle de }i re zul ta ti: Je din stvo (No vi Be ~ej) - De li ja (Mo krin) 3:0 (go sti ni su do {li), Po ti sje (Kni }a nin) - Bo rac (Alek san dro vo) 2:5, Bdu} nost (Srp ska Cr wa) Ko za ra (Ba nat sko Ve li ko Se lo)

pe na li 3:5 (1:1), Je din stvo (Ba nat sko Ka ra |or |e vo) - Slo bo da (No vi Ko zar ci) pe na li 0:3 (0:0). U 2. ko lu ko ja je na pro gra mu 4. apri la (16 ~a so va) sa sta ju se: Bo rac (Alek san dro vo) - Je din stvo (No vi Be ~ej) i Ko za ra (Ba nat ski Ve li ko Se lo) - Slo bo da (No vi Ko zar ci). M. S.

Tre ner Ma ja mi ja Erik Spol stra za tra ìo je od svo jih igra ~a da for mu sa do ma }eg par ke ta (skor 21-2), sa da pre ne su i na go sto va wa, gde su uz 15 po be da za be le ì li i 11 po ra za. In di ja na je te {kom mu kom oprav da la ulo gu fa vo ri ta u su sre tu sa Va {ing to nom, u ~i jim re do vi ma se Jan Ve se li is ta kao atrak tiv nom blo ka dom Dan te ju Xon su. ê {ki in ter na ci o na lac igrao je sa mo 13 mi nu ta, po sti gav {i tri po e na, uz dva sko ka i dve blo ka de. Por tland je ostao kan di dat za pla sman u plej-of, sa vla dav {i de set ko va ni Wu Or le ans - 99:93. Ita li jan ski bek u ti mu Hor net sa Mar ko Be li ne li {u ti rao je troj ke 7/11. Re zul ta ti: In di ja na - Va {ing ton 93:89 /Grejn xer 25, 7sk - Ne ne 16, 13sk/, Ma ja mi - Da las 106:85 /Xejms 19, 9sk, 5as - No vic ki 25, 6sk/, Por tland - Wu Or le ans 99:93 /Ol drix 25, 12sk, 5as - Be li ne li 27/, LA Lej kers - Okla ho ma Si ti 93:102 /Baj nam 25, 13sk, 4blk Vest bruk 36, 6as/. PO VO DOM VE KA STRE QA [TVA U KI KIN DI

Ki kin |a ni do ma }i ni Pr ven stva Sr bi je

Po v o d om ve k a po s to j a w a Stre qa~ k og klu b a u Ki kin di i 125. go di na or ga ni zo va nog stre qa~ kog `i vo ta u Sr bi ji, SD Ki k in d a je do m a } in dvo dnev nog Pr ven stva Sr bi je u ga |a wu iz va zdu {nog oru` ja. Tak mi ~i }e se mla |i ju ni o ri i ka de ti po B pro gra mu, a ju ni o ri i se ni o ri po C pro gra mu. Tak mi ~e we, ~i ji je ge ne ral ni spon zor SO Ki kin da odr `a }e se u ha li SC „Je ze ro” gde }e bi ti mon ti ra na stre qa na. Pre ma re ~i ma or ga ni za to ra o~e ku je se u~e {}e pre ko 500 tak mi ~a ra iz 50 klu bo va. Sve ~a no otva ra we je za ka za no za da nas u 9 ~a so va. M. S.

c m y

dnevnik

TURNIR U MAJAMIJU

SPORT

subota31.mart2012.

KOLAKOVI] OBJAVIO SPISAK IGRA^A ZA SVETSKU LIGU I KVALIFIKACIJE ZA OLIMPIJADU

No le mar {i ra Bez Miq ko vi }a u Bu gar skoj ka ti tu li No v ak \o k o v i} pla si rao se u po lu fi na le tur ni ra Ma sters 1000 se ri je u Ma ja mi ju, na ko jem bra ni tro fej. On je u ~e tvrt fi na lu po be dio pe tog no si o ca Da vi da Fe re ra re zul ta tom 6:2, 7:6 (7:1). \o ko vi} je u od li~ nom me ~u, na kon ko jeg su oba ak te ra do bi la bu ran apla uz, us peo da slo mi ot por ne u god nog [pan ca. Svet ski broj je dan jo{ jed nom je oprav dao po zi ci ju ko ju za u zi ma u te ni -

udar ci sa osnov ne li ni je bi li su mu sna `ni i pre ci zni, pa je na kon brej ko va u tre }em i sed mom ge mu do bio set za sa mo 32 mi nu ta. U na stav ku je Fe rer po di gao ni vo igre i za pre tio fa vo ri zo va nom ri va lu, iako je \o ko vi} po veo na pro tiv ni kov ser vis. [pa nac je od mah uz vra tio, a po tom je sko ro sat i po vo |e na is cr pqu ju }a bor ba. To me su do pri ne le i bla ge osci la ci je u igri srp skog te ni se ra, ali i ve o ma do bro iz da -

No vak \o ko vi}

skoj eli ti, ali ~e stit ke je za slu `io i Fe rer, ko ji se ni jed nog tre nut ka ni je pre dao. - Uvek je te {ko pro tiv Da vi da. Ni sam `e leo da me~ ode u tre }i set, po {to je on fi zi~ ki uvek spre man i bo ri se do kra ja. - ka zao je po sle me ~a \o ko vi}.

we hi tro no gog [pan ca, ko ji se po `r tvo va no bo rio i na ~u de san na ~in spa sa vao sko ro iz gu bqe ne lop te. \o ko vi} je ipak pra vo vre me no „uba cio” u ve }u br zi nu i po ka zao zbog ~e ga je tre nut no naj bo qi na sve tu. U „taj-brej k u” ni j e bi l o di le m e, jer je No l e uda r ao lop -

Ra dvan ska na [a ra po vu u fi na lu U fi na lu VTA tur ni ra u Ma ja mi ju igra }e Po qa ki wa Ag we {ka Ra dvan ska i Ma ri ja [a ra po va iz Ru si je. Ra dvan ska je u po lu fi na lu sla vi la pro tiv Ma rion Bar to li iz Fran cu ske sa 6:4, 6:2, po sle jed n og sa t a i 46 mi n u t a igre. We na pro tiv ni ca u fi na lu bi }e Ru ski wa Ma ri ja [a ra po va, ko ja je sla vi la pro tiv Ka ro li ne Vo zni jac ki iz Dan ske sa 4:6, 6:2, 6:4, a taj me~ na pro gra mu je u su bo tu u 19 sa ti. Ra dvan ska i [a ra po va su se do sa da su sre le osam pu ta, a Ru ski wa vo di sa 7-1 u po be da ma. On je u po lu fi na lu sa stao sa Ar gen tin cem Hu a nom Mo na kom (me |u sob ni skor 4:0), ko ji je u ~e tvr tak uve ~e iz ne na dio Ame ri kan ca Mar di ja Fi {a - 6:1, 6:3. No vak je u pr vom se tu pro sto zbri sao pro tiv ni ka sa te re na. Ser vi rao je sko ro bes pre kor no,

Se lek tor srp skih od boj ka {a Igor Ko la ko vi} sa op {tio je spi sak igra ~a ko ji }e igra ti u kva li fi ka ci ja ma za Olim pij ske igre, a na we mu ne ma Iva na Miq ko vi }a. Po red to ga {to je to spi sak kan di da ta za tur nir evrop skih kva li fi ka ci ja za Olim pij ske igre u Bu gar skoj od 8. do 13. ma ja, to je i spi sak za Svet sku li gu. Sa vet Svet ske li ge FIVB do neo je od lu ku da ove go di ne u Svet skoj li gi se lek ci je mo gu ima ti po 25 igra ~a pa ne }e bi ti skra }i va wa spi ska, ve} }e svi igra ~i bi ti na ras po la ga wu stru~ nim {ta bo vi ma. Na Ko la ko vi }e vom spi sku ne ma Miq ko vi }a, ko ji se od lu ~io da pre sko ~i ti tak mi ~e we u Svet skoj li gi, kao i pret hod nih go di na, ali se o~e ku je da }e na spi sku bi ti ako se na{ tim kva li fi ku je za Lon don. Na Ko la ko vi }e vom spi sku su - teh ni ~a ri: Vla do Pet ko vi} (San \u sti no), Mi haj lo Mi ti} (Cr ve na zve zda), Ni ko la Jo vo vi} (Fri drihsha fen) i Alek sa Br |o vi} (Par ti zan), ko rek to ri: Sa {a Sta ro vi} (Lu be Ma }e ra ta), Alek san dar Ata na si je vi} (SKRA Bel ha tov), To mi slav Do ki} (Fo i ni kas) i Mi li ja Mr dak (Voj vo di na), .li be ra: Ni ko la Ro si} (Fri drihsha fen) i Fi lip Vu ji} (Cr ve na zve zda), blo ke ri: Dra gan Stan ko vi} (Lu be Ma }e ra ta), Mar ko Pod ra {~a nin (Lu be Ma }e ra ta), Mi lan Ra {i} (A} Vo lej), Bo ri slav Pe tro vi} (Po a ti je), De jan Ra di} (Le nik) i Sre} ko

Re pre zen ta ci ja Sr bi je

Li si nac (Rib ni ca), pri ma ~i: Bo j an Ja n i} (Fa k el No v i Uren g oj), Ni k o l a Ko v a ~ e v i} (Gu b er n i j a Ni ` wi No v o g o rod), Mi lo{ Ni ki} (Mon ca), Uro{ Ko va ~e vi} (A} Vo lej), Mi lo{ Ter zi} (Tur), Mi lo{ Ve mi} (Fri drihsha fen), Ne ma wa Pe tri} (Pe ru |a), Ni ko la Mi j a i l o v i} (Par t i z an) i Mar ko Ivo vi} (Voj vo di na). Od boj ka {i Sr bi je }e ove go di ne 15. put igra ti u Svet skoj

li gi. Ri va li Sr bi ji u A gru pi bi }e Ru si ja, Ku ba i Ja pan. Do ma }in pr vog tur ni ra bi }e Ha ma ma cu, u Ja pa nu, od 18. do 20. ma ja. Zbog tur ni ra In ter kon ti nen tal nih kva li fi ka ci ja za Olim pij ske igre, dru gi tur nir }e se od i gra ti tek od 15. do 17. ju na, u San to Do min gu, u Do min kan skoj Re pu bli ci. Ru si ja }e u Ka li win gra du bi ti do ma }in tre }eg tur ni ra od 22. do 24. ju na. ^e tvr ti tur nir }e se od i-

POSLE VELIKE BORBE VOJVODINA NS SEME IZBORILA MAJSTORICU POLUFINALA PLEJ-OFA

Pre su di }e sa ~u va na sna ga

Ag we {ka Ra dvan ska

ti c u kao iz to p a. Po s le jed n og sa t a i 53 mi n u t a od l i~ n og te ni s a za v r { io je po s ao, is k o ri s tiv { i pr v u me~ lop t u. Do bio je ta k o osmi me | u s ob n i duel sa Fe r e r om u wi h o v om 13. od m e r a v a w u sna g a na ATP tur n i r i m a.

Mi li ja Mr dak i Bo ris Mar ti no vi} u blo ku

Po sle ~e ti ri od i gra na me ~a u po lu fi na li ma plej-ofa Vi ner {te di {e od boj ka {ke su per li ge si tu a ci ja je iz jed na ~e na i fi na li ste }e od lu ~i va ti maj sto ri ce. Voj vo di na NS se me i Rad ni~ ki na svom te re nu su ima le po lo vi ~an u~i nak, pa je skor u se ri ji 2:2 i mo `da je i naj pra ved ni je da pe ti su sret od lu ~i o fi na li sti jer se ra di o eki pa ma pod jed na kog kva li te ta. Ak tu el ni {am pion Par ti zan je na pra vio dva brej ka u pr va dva me ~a sa Zve zdom, ali je na do ma }em te re nu po ra `en oba pu ta i po bed ni ka ve ~i tog du e la od lu ~i }e maj sto ri ca. No vo sa |a ni su ima li im pe ra tiv po be de u ~e tvr tom su sre tu po lu fi na la, jer su zbog svo jih ne smo tre no sti do {li u za o sta tak pro tiv Rad ni~ kog iz Kra gu jev ca. Upr kos sla boj igri i si tu a ci ji da bu du u za o stat ku 1:2 u se to vi ma u ~e tvr tom me ~u, cr ve no-be li su se iz di gli iz po no ra i pre o kre nu li re zul tat te iz bo ri li maj sto ri cu. - Rad ni~ ki se za i sta bo rio, bi lo je te {ko, ali smo to o~e ki va li. Pe ti set je bio te `ak za nas jer smo u ovoj po lu fi nal noj se ri -

Foto: F. Baki}

ji ve} dva pu ta gu bi li u taj-brej ku. Za do voq ni smo {to smo, i po red ne ba{ bli sta ve igre, us pe li da re {i mo te {ku utak mi cu u svo ju ko rist. Po be di la je sre} ni ja, spret ni ja i mir ni ja eki pa, a mi -

ofa, ali po raz u tre }em me ~u je odav no ar hi vi ran i pred sto je }i pe ti me~ bi }e pra vi is pit zre lo sti za pr vo tim ce no vo sad skog od boj ka {kog gi gan ta. Po ka za li su Sa la ti }e vi pu le ni da

Re zul ta ti po lu fi nal nih se ri ja plej-ofa 1. me~: Radni~ki - Vojvodina NS seme 3:2 (25:21, 18:25, 20:25, 25:22, 15:12), 2. me~: Radni~ki (K) - Vojvodina NS seme 1:3 (25:19, 23:25, 23:25, 21:25), 3. me~: Vojvodina NS seme - Radni~ki 2:3 (25:16, 23:25, 25:27, 25:23, 11:15), 4. me~: Vojvodina NS seme - Radni~ki (K) 3:2 (15:25, 25:22, 19:25, 27:25, 15:12), 5. me~: Radni~ki (K) - Vojvodina NS seme (sutra, 19 ~asova.) slim da }e `e qa, mo ti vi sa nost, sa ~u va na sna ga i mir no }a sva ka ko od lu ~i va ti i u pe toj utak mi ci u Kra gu jev cu - re kao je igra~ Voj vo di ne NS se me Mi li ja Mr dak. La ko je mo glo da se de si da Voj vo di na ve} po sle ~e ti ri me ~a na |e me sto u fi na lu plej-

1. me~: Crvena zvezda Partizan 2:3 (24:26, 25:16, 26:24, 23:25, 14:16), 2. me~: Crvena zvezda - Partizan 2:3 (25:17, 27:29, 23:25, 25:17, 9:15), 3. me~: Partizan - Crvena zvezda 2:3 (20:25, 25:21, 11:25, 25:21, 14:16), 4. me~: Partizan - Crvena zvezda 0:3 (18:25, 21:25, 25:27), 5. me~: Crvena zvezda - Partizan (ponedeqak, 18 ~asova). M. Risti} mo gu da se iz bo re s pri ti skom i da zna ju re cept ka ko se po be |u je na uvek te {kom go sto va wu u Kra gu jev cu, a po tre ban im je je dan tri ujmf da se na |u u fi na lu i na ko rak do is pu we wa tre }eg ovo se zon skog ci qa i osva ja wa du ple kru ne.

gra ti u No vom Sa du od 28. do 30. ju na. Na fi nal nom tur ni ru, ko ji }e se od i gra ti u So fi ji, u Bu gar skoj, od 4. do 08. ju la, igra }e {est re pre zen ta ci ja, Bu gar ska, kao or ga ni za tor, po bed ni ci gru pa, kao i naj bo qa dru go pla si ra na se lek ci ja. Uko li ko Bu gar ska osvo ji pr vo me sto u D gru pi, pla sman na fi nal ni tur nir }e iz bo ri ti dve naj bo qe dru go pla si ra ne se lek ci je.

SRPKIWE DOMA]E NA TURNIRU GRAN PRIJA

Me ~e vi u Be o gra du

Od boj ka {i ce Sr bi je dru gi put u isto ri ji igra }e na Gran pri ju, a pr vi put u isto ri ji Sr bi ja }e bi ti or ga ni za tor tur ni ra dru gog vi ken da ju bi lar nog 20. iz da wa ovog tak mi ~e wa. Po red na {ih od boj ka {i ca, Sr bi ju }e pred sta vqa ti i Zo ri ca Bje li}, FIVB su di ja iz Sr bi je, ko ja }e su di ti utak mi ce L gru pe tre }eg vi ken da u Ka oh si jun gu, u Ki ne skom Taj pe hu, kao i me ~e ve na Fi nal nom tur ni ru, ko ji }e se od i gra ti od 27. ju na do 1. ju la u Ning bou, u Ki ni. Se ni or ke Sr bi je }e to kom pr vog vi ken da, od 08. do 10. ju na igra ti u Lo |u, u Poq skoj, sa Poq skom, Ita li jom i Bra zi lom. FIVB je od lu ~io da Bra zil igra u Poq skoj, ume sto Ne ma~ ke, ko ja }e to kom I vi k e d a igra t i u B gru p i u San to Do min gu, u Do mi ni kan skoj Re pu bli ci. Sr b i j a }e bi t i do m a } in tur ni ra dru gog vi ken da, od 15. do 17. ju na, a po red Sr bi je u dvo ra ni Pi o nir u Be o gra du igra }e Ku ba, Tur ska i Ar gen ti na. Se ni or ke Sr bi je }e to kom tre }eg vi ken da, od 22. do 24. ju na igra ti u Bang ko ku, s do ma }i nom tur ni ra Taj lan dom, SAD i Ar gen ti nom. Pr vo bit no je bi lo pred vi |e no da u Bang ko ku, ume sto Ar gen ti ne, igra po bed nik kva li fi ka ci ja (Ki n e s ki Taj p eh – Al ` ir), ko ji }e po sle od lu ke FIVB igra ti u L gru pi u Ka oh si jun gu, u Ki ne skom Taj pe hu. [e sna e sti u~e snik bi }e po bed nik dvo me ~a Al ìr – Ki ne ski Taj peh, ko ji }e se od i gra ti 27. i 28. apri la u Ora nu, u Al ì ru. Al ìr }e za me ni ti Ke ni ju, kao pred stav nik Afri ke, a ukup ni po bed nik, po s le dva od i g ra n a me ~ a, igra }e u Gran pri ju. Ning bo }e tre }i put u isto ri ji bi ti do ma }in Fi nal nog tur ni ra, od 27. ju na do 1. ju la. Po red do ma }i na, Ki ne, na Fi nal nom tur ni ru }e igra ti i pet naj u spe {ni jih re pre zen ta ci ja po za vr {et ku tre }eg vi ken da. [est se lek ci ja }e bi ti svr sta ne u dve gru pe, a po dve naj bo qe }e iz bo ri ti pla sman u po lu fi na le.

S PORT

subota31.mart2012.

dnevnik

CR VEN KA DO ^E KU JE VOJ VO DI NU

VI SO KI CI QE VI RE PRE ZEN TA CI JE U LON DO NU

Pobeda za opstanak Ne u god na tra di ci ja tro go di {wih ne u spe ha ru ko me ta {a Cr ven ke u su sre tu pro tiv Ni {li ja se na sta vi la. U pro {lom ko lu u ha li ^a ir Cr ven ~a ni su iz gu bi li sa go lom raz li ke (28:27), a bi li su na do mak uspe ha ko ji im ni ka da ni je bio po treb ni ji.. Pre ma re ~i ma jed nog od naj i- sku sni jih igra ~a Cr ven ke Vla da na Ra ~i }a i pred sed ni ka klu ba Mi li sa va Ko va ~e vi }a te {ko se mo `e ob ja sni ti {ta im se de si lo u po sled wim mi nu ta ma. - Oti {li smo u Ni{ sa ~vr stom od lu~ no {}u da pre ki ne mo ne u spe {nu tra di ci ju. Po ~e tak je na go ve stio da }e mo u to me i us pe ti. Do sre di ne po lu v re m e n a ima l i smo pred nost od jed nog ili dva go la da bi se na od mor oti {lo sa vo| -

stvom @e l e z ni ~ a r a 15:13 vra }a film do ga |a ja Ra ~i}. Ka da su sre di nom dru gog de la Cr ven ~a ni po ve li sa tri go la (21:24) a u 51. mi nu tu to po no vi li (23:26) ve ro vat no su i do ma }i ni po mi sli li da im ne ma spa sa, ali su se od jed nom tr gli i za re dom po sti gli ~e ti ri go la (27:26). Ovu mi ni se ri ju na `a lost, ni je us peo da pre ki ne Hol pert ko ji je tre nu tak ra ni je kod sta wa 26:26 pro m a { io sed m e r ac. Mi n ut pre kra ja \u ro vi} je iz sed mer ca iz jed na ~io (27:27), ali je i ta na da da }e se vra ti ti bar sa bo dom ne shva tqi vo sru {e na u po sled wim tre nu ci ma su sre ta ka da su do ma }i iz mr tvog ugla po sti gli po be do no sni gol. U tra `e wu raz lo ga ovog ne u spe ha, ko ji }e mo `da bi ti

pre su dan, sa go vor ni ci i o~e vi ci vi de i u sla bi jem da nu gol ma na Jo vi ce Vi ta sa, ko ji je do sa da bio je dan od naj ve }ih oslo na ca u eki pi. - U jed nom de lu ga je za me nio mla di Ma noj lo vi} i na pra vio raz li ku u dru gom de lu, ali ni smo iz dr `a li i ume sto da ras te re }e ni u|e mo u na sta vak pr ven stva po no vo smo u te {koj si tu a ci ji i pod ve li kim pri ti skom - vi |e we je tre ne ra Sve to za ra Jo vo vi }a. Pr vi i ve o ma ve li ki pri ti sak je upra vo ve ~e ras (su bo ta) gost je Voj vo di na ko ja ima i {am pi on ske am bi ci je. Isti na, oni su tre nut no u za o s tat k u od tri bo d a iza vode }eg Par ti za na, ali ov de ma lo ko ve ru je da su se po miri li da je to ne do sti `na pred nost.

Po bodove i formu Ru k o m e t a { i m a Voj vo d i n e pred s to j i te {ko go sto va we u sr cu Ba~ ke, naj sla |em se lu pro tiv da vqe ni ka Cr ven ke. No vo sa |a ni jo{ uvek do bro pam te po sled w e go s to v a w e u [ap cu gde su do ì ve li pr vi ovo se zon ski po raz od Me t a l o p la s ti k e (22:17). Usle di la je po be da pro tiv Sme de re va na do m a } em te r e n u (29:23), u su sre tu u ko me je stru~ ni {tab {an su uka zao igra ~i ma ko ji su to kom se zo ne ima li ma wu mi nu ta ù, a pri li ku da se od mo re do bi li oni naj i s ku s ni j i Po pov, Ra d o s a v qe v i}, Aba xi}. Je se nas u No vom Sa d u sla v i l a je Voj vo di na 32:25, a sa da sle di mno go te ì za da tak, pro t iv ve v e r i c a ko je su do bi le po sled we ~e ti ri utak mi ce na do ma }em par ke tu: - U Cr ven ku pu tu je mo sa ore o l om fa v o r i t a ko j i ka d a se po g le d a sta we na ta be li sa pra vom no si mo. Do ma }i nu go ri pod no ga ma i o~e -

Oprav da ti ulo gu fa vo ri ta: Ste van Po pov

Jovanovi}u dve godine kazne Ru ko met ni sa vez Sr bi je ka znio je igra ~a Voj vo di ne @e le zni ~ar Qu bo mi ra Jo va no vi }a sa dve go di ne za bra ne tak mi ~e wa zbog po zi tiv nog do ping re zul ta ta. Ka ko je sa op {ti la An ti do ping agen ci ja Sr bi je, Jo va no vi} je ma ja pro {le go di ne u me ~u pro tiv Par ti za na bio pozitivan na tri anaboli~ka steroida - boldenon, testosteron i trenbolon. Kazna je stupila na snagu od trenutka prve suspenzije Jovanovi}a, odnosno od 10. juna 2011. godine. ku je ih ne iz ve sna bor ba za op sta nak ali to je wi hov pro blem, ne na{. Pro te kle ne de qe smo ra di li po ja ~a no, fo ku si ra ni sa mo na se be. Naj bit ni je je da smo kom plet ni i da se po ka `e mo u naj bo qem sve tlu pred pu bli kom u Cr ven ki ko ja zna da pe po zna do bar ru -

ko met. Si gur no da ni ma lo ne }e bi ti la ko, jer do ma }in ne ma {ta da iz gu bi, s dru ge stra ne mi ide mo na po be du i tu ne ma pri ~e. Re cept za do bar re zul tat bi }e ~vr sta od bra na i {to ve }i broj la kih go lo va iz kon tri i po lu kon tri - ka zao je Ste van Po pov.

Na kon go sto va wa u Cr ven ki, sle di dvo ne de qan pa u za u pr ve stvu, zbog oba ve za se ni or ske, ju ni or ske i ka det ske re pre zen ta ci je Sr bi je na me |u na rod noj sce ni. Da li }e ova pa u za do bro do }i va {im iza bra ni ci ma ka ko bi u fi ni {u pr ven stva po no vo za i gra li na vi so kom ni vou: - Si gur no da }e nam te dve ne de qe do bro do }i da se po dig ne mo for mu za ta ko da ka `em po sled wu tre }i nu pr ven stva u ko jem nas o~e ku ju utak mi ce sa ve o m a ja k im ri v a l i m a. Na{ ciq je ja san, da do kra ja li ge za be le `i mo {o bo qi u~i nak i po tvr di mo da ni smo slu ~aj no tu gde je smo - ja san je ka pi ten No vo sa |a na Ste van Po pov. I. Gru bor

- Nas ne in te re su ju ko ji su wi ho vi pla no vi, mi jed no stav no ne mo `e mo ni da po mi sli mi na dru go osim na po be du ka to go ri ~an je tre ner Cr ven ke Sve to zar Jo vo vi}. U sva kom slu ~a ju bi }e to utak mi ca sa ve li kim na bo jem, uz pri su stvo re kord nog bro ja gle da la ca, a po seb na je za ni mqi vost {to u eki pi No vo sa |a na igra ju i dvo ji ca Cr ven ~a na, ko ji }e bi ti na ve li kom is ku {e wem. Re~ je o naj sta ri jem igra ~u u li gi gol ma nu Ne na d u Da m ja n o v i} i sred w em be ku Mar jan cu, ko ji su zna ~aj na po lu ga u ~e ti tre ne ra ]ir ko vi }a. [to se ti ~e do ma }eg sa sta va on }e bi ti stan dar da, a to kom ne de qe se mak si mal no ra di lo i uti sak je da su ba{ sprem ni i or ni. T. Jo vo vi}

San je zlato Ka pi ten srp skih va ter po li sta Va wa Udo vi ~i} re kao je da je eki pa po sta vi la se bi vi so ke ci qe ve pred Olim pij ske igre u Lon do nu. Udo vi ~i} je, ipak, na gla sio da ne `e li da se stva ri bes po treb ni pri ti sak na eki p u uo~i naj ve } eg sport skog do ga |a ja na sve tu. - Del fi ni su po ~et kom go di ne osvo ji li ti tu lu {am pi o na Evro pe i na pra vi li naj lep {i mo gu }i uvod za Lon don, a upra -

Mel bur nu 2007. go di ne, osta li bez me da qe. Se lek tor De jan Udo vi ~i} ra ni je ove ne de qe oku pio je re pre zen ta tiv ce na mi ni-pri pre ma ma u Be o gra du, gde }e po la ko, ali si gur no da kre n u u bru { e w e for m e za Lon don. - Pred s to j e nam po s led w a ~e ti ri me se ca pri pre ma, ko ji su ujed no i naj va `ni ji pred Olim pij ske igre. Ve ru jem da }e ovo bi ti naj te `i deo se zo ne, ali sva ko od nas mo ra da

DA NAS I SU TRA U @A BQU

Pojedina~no prvenstvo Vojvodine Po la ko, ali si gur no, @a baq po sta je cen tar voj vo |an skog bok sa. U ovom me stu odr `a no je do s ta do m a } ih, ali i me|u n a r od n ih ma n i f e staci j a ple m e n i t e ve {tine. Da nas i su tra sta nov nici ovog ba~ kog me sta po no vo }e bi ti u pri li ci da po sma tra ju do bre bor be, jer odr `a }e se po je di na~ no Pr ven stvo Voj vo di ne. Na ring }e iza }i mu {kar ci i da me u svim uz ra sti ma, a me |u wi ma bi }e i ne ko li ko re pre zen ta ti va ca na {e ze mqe, ali i po ten ci jal nih ~la no va naj bo qe se lek ci je. - Bi }e ovo jed no od naj ma s ov n i j ih tak m i ~ e w a, jer o~e k u j e m o da se za odli~ ja bo ri oko 150 rat nika rin ga. In te re so va we je za i sta ve li ko i zbog toga or ga ni za to re Voj vo |an ski bok ser ski Sa vez i BK [aj ka {i, mo re slat ke mu ke. O~e ki va li smo do la z ak re p re z en t a t i v a c a Qu bo mi ra Mar ja no vi }a i Bra n i m i r a Stan k o v i } a, jed nog od na {ih naj bo qih bo ra ca. Me |u tim, oni su na pri p re m a m a i, ve r o vat no, ne }e do }i. Ali, na ring }e iza } i iz u z et n o ta l en t o v a n i Su b o t i ~ a nin Va wa Ba ~i}, ko ji }e u~e stvo va ti na kva li fi ka ci ja ma za Olim pij ske igre - re kao je se kre tar VBS Mar tin Vi zi. Da nas u 15 ~a so va po ~e}e po lu fi nal ni me ~e vi u sport skoj ha li u @a bqu. Su t ra je fi n a l e od 11 sati. M. P.

Va wa Udo vi ~i}

vo olim pij sko zla to je je di ni tro fej ko ji ne do sta je srp skim va ter po li sti ma - re kao je Va wa Udo vi ~i}. Na po sled wem olim pij skom tur ni ru u Pe kin gu va ter po li sti su osvo ji li bron za nu me da qu, a ~e ti ri go di ne ra ni je u Ati ni po ra `e ni su u fi nal noj utak mi ci od Ma |a ra. - Na rav no da je san sva kog spor ti ste osva ja we me da qe na Olim p ij s kim igra m a. Na { a eki pa je sa ma se bi po sta vi la naj ve }e mo gu }e ci qe ve, ali mi slim da ni je do bro da se to pre vi {e po ten ci ra uo~i Olim pij skih iga ra, jer bi mo glo da ima ne ga ti van efe kat. Go di na ma una zad va ter po li sti su na vi kli jav nost na uspe he na ra znim tak mi ~e wi ma i sa mo jed nom su u no vi joj isto ri ji, na Svet skom pr ven stvu u

pro na |e do voq no sna ge. Sva ko od nas zna da mo ra svim sr cem da bra ni bo je ove ze mqe - is ta kao je Udo vi ~i}. Va ter po li sti su, za sa da, je di na srp ska eki pa ko ja je ve} iz bo ri la u~e {}e na Igra ma u Lon do nu, a {an su za to ima ju jo{ mu {ka i èn ska od boj ka {ka se lek ci ja, kao i ru ko me ta {i. - Po {to nas ~e ka naj te ì deo pri pre ma, od sa da pa do Olim pij skih iga ra ne ma me sta iz go vo ri ma i iz vi we wi ma. ê ka nas naj ve }e sport sko tak mi ~e we na sve tu u ko je je sva ko od nas mno go ulo ìo - za kqu ~io je Udo vi ~i}. Mi ni-pri pre me va ter po li sta Sr bi je u Be o gra du tra ja }e do 5. apri la, a eki pa }e ra di ti na “Ta {maj da nu” i sport skom cen tru “Mi lan Ga le Mu {ka ti ro vi}”.

SED MI ME MO RI JAL „LA ZAR STOJ [I]”

O~ekuje se 400 pliva~a Pli va~ ki klub Be ~ej da nas po sed mi put or ga ni zu je Me mo ri j al „La z ar Stoj {i}” u za tvo re nom ba ze nu kraj Ti se. Kao i ra ni jih go di na, o~e ku je se iz me |u 350 i 400 pli va ~a iz dva de se tak klu bo va. Me mo ri jal na tr ka 100 me ta ra pr sno za pli va ~e uvek je u cen t ru pa ` we, a po b ed n i k u pri p a d a pe h ar, dok naj u s pe {ni ji u osta lim tr ka ma osva ja ju me da qe. - Za sa da je po zna to da 30 tak mi ~a ra sti `e iz ru mun skog gra da Te mi {va ra, a iz Ma |ar ske sti `u dve eks pe di ci je, 15 u~e sni ka iz Sek sar da i 10 iz [i klo {a, {to zna ~i da }e i ovo go di {wi Me mo ri jal ima ti me |u na rod ni ka rak ter. Po -

ku {a }e mo da od bra ni mo la ne osvo je ni pe har - po no sno na gla {a va pred sed ni ca PK Be ~ej Edit Far ka{. Tak mi ~a ri do 1997. go di {ta pli va ju svim sti lo vi ma na dis tan ci od 50 me ta ra, a sta ri ji na 100 me ta ra. Je dan tak mi ~ar ima pra vo da u~e stvu je u dve tr ke. Po r ed me m o r i j al n e tr k e, atrak ci ja da na {weg pli va~ kog mi tin ga kraj Ti se bi }e, sva ka ko, {ta fe ta 8 h 50 me ta ra, gde pli va ju po ~e ti ri pli va ~i ce i pli va ~a raz li ~i tih uz ra snih ka te go ri ja. Sve ~a no otva ra we je u 10 sa ti, ulaz je bes pla tan i qu bi te qi pli va wa ima ju pri li ku da u`i va ju do 14 sa ti pod kro vom ba ze na OSC Mla dost. V. Jan kov

DA NAS NA SPORTS KIM TE RE NI MA

Fudbal Pr va li ga Sr bi je – NO VI SAD: No vi Sad – Srem, BE O GRAD: Te le op tik – Ba nat, NI[: Sin |e li} – Na pre dak, SOM BOR: Rad ni~ ki – In |i ja, BE O GRAD: û ka ri~ ki – Pro le ter, BE O GRAD: Be à ni ja – Mla di rad nik, LU Â NI: Mla dost - Mla de no vac. Utak mi ce po ~i wu u 15.30 ~a so va. Srp ska li ga Voj vo di na – VE TER NIK: Ve ter nik Vi skol – Ce ment, OXA CI: Tek sti lac Ites – Slo ga (T), BA^ KA TO PO LA: Ba~ ka To po la – Rad ni~ ki (NP), KI KIN DA: Ki kin da – Pa li}, BA^ KI JA RAK: Mla dost – Vr {ac, Ê LA RE VO: ^SK Pi va ra – Do li na. Utak mi ce po ~i wu u 15.30 ~a so va. Voj vo |an ska li ga Is tok – SRP SKA CR WA: Bu du} nost – Pro le ter (BK), ADA: AFK – Ko lo ni ja, NO VI KNE @E VAC: Obi li} – Voj vo di na (NM), BA NAT SKO VE LI KO SE LO: Ko za ra – Ba~ ka 1901, PAN Ê VO: Di na mo – Bo rac (S). Utak mi ce po ~i wu u 15.30 ~a so va. Voj vo |an ska li ga Za pad – SI VAC: Po let – Mla dost (BP), STA NI [I]: Sta ni {i} – Ju go vi}, NO VI BA NOV CI: Omla di nac – Cr ve na zve zda, ZMA -

JE VO: Obi li} – Bo rac (NS), SREM SKA MI TRO VI CA: Rad ni~ ki – Pr vi maj. Utak mi ce po ~i wu u 15.30 ~a so va. Pod ru~ na li ga No vog Sa da – FU TOG: Me ta lac AV – Vr bas, KO VIQ: [aj ka{ - Ba~ ka 1923, SR BO BRAN: Sr bo bran – Her ce go vac. Utak mi ce po ~i wu u 15 ~a so va. Grad ska li ga No vog Sa da - FU TOG: Fru {ko gor ski par ti zan - Mla dost, NO VI SAD: @e le zni ~ar Bo rac. Oba me ~a po ~i wu u 15.30 sa ti.

Rukomet Su per li ga (m) - CR VEN KA: Cr ven ka Ja fa - Voj vo di na (18), KO STO LAC: Ru dar - @e le zni ~ar (19), PO @A RE VAC: Po à re vac - Ko lu ba ra (16.30), SME DE RE VO: Sme de re vo - Par ti zan (20), PAN Ê VO: Di na mo - PKB (20.30), KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki - Obi li} (19), [A BAC: Me ta lo pla sti ka - Cr ve na zve zda (19). Su per li ga (`) - ZA JE ÂR: Za je ~ar - @e le zni ~ar (19), BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Rad ni~ ki Le pe ni ca (19.30), Â ÂK: â ~ak - Ba~ ka Pa lan ka No pal (19), BE O GRAD: JP Rad ni~ ki - Maks Sport (18), NI[:

Na i sa - Kwaz Mi lo{ (18.30). Pr va li ga (m) - PRI BOJ: Pri boj - Voj put (18), ZA JE ÂR: Za je ~ar - Ja go di na (17), ZU BIN PO TOK: Mo kra Go ra - No vi Pa zar (19). Pr va li ga (`) - BE O GRAD: Cr ve ni krst - Ku ~e vo (18.30), KRU [E VAC: Na pre dak - Me ta lac (17), BE O GRAD: ORK Be o grad - Rad ni~ ki Re sa vac (17.30), BMS Mi le ni um - Voj vo di na (18), ADA: Ha las Jo èf - Me ta lac AD (20). Dru ga li ga, se ver (m) - ADA: Po ti sje Ple teks Som bo re lek tro (18), KA Â RE VO: Je din stvo - @SK (19), KA]: Ti tel XD - Na pre dak (20.30). Pr va voj vo |an ska li ga (m) - CR VEN KA: Si vac 69 - La vo vi (20), JA [A TO MI]: Rad ni~ ki - Je din stvo (19.30), KQA JI ]E VO: Kqa ji }e vo - Haj duk (17).

Ko{arka Mu {ka B li ga - NO VI BE ^EJ: Je din stvo - Voj vo di na (19), BE O GRAD: Vi va Ba sket - Mla dost (^) (13), KO SJE RI]: Cr no ko sa - Spar tak (18), ZE MUN: Mla dost - [a bac, ALEK SI NAC: Na pre dak MC - Rad ni~ ki (O) (19), JA GO DI NA: Ja go di na - Rad ni~ ki Stu dent (19).

Pr va mu {ka li ga - se ver - SR BO BRAN: Aka de mik - Srem (19), FU TOG: Me ri di a na - Ve li ka Ki kin da (17.30), TE ME RIN: Mla dost Te le teh ni ka To po la (17.30). Dru ga mu {ka li ga - se ver - KU LA: Haj duk - Fu tog Teh no mer (19), @I TI [TE: Sve ti \or |e Apa tin (20). @en ska A li ga (plej-aut) - Ê LA RE VO: ê la re vo - Lo zni ca (19), NI[: Stu dent - Spar tak (16.30). Pr va B èn ska li ga - U@I CE: Plej - Of - Ba sket Stars (15), BOR: Bor - Qu bo vi ja (16), PA RA ]IN: Pa ra }in - Mo ra vac (18). ABS Elek tro KLS - BE O GRAD: Mar ti zan MTS - Fle{ (12), BE O ÎN: Star - [u ma di ja 1991 (13.13), [A BAC: [a bac - Ze mun (12), NI[: Ni bak - Pro ku pqe.

Odbojka Pr va `en ska li ga - BE O GRAD: Po {tar - @e le zni ~ar (L) (20). Pr va mu {ka li ga - SU BO TI CA: Spar tak Sme de re vo (19).

kultura

c m y

dnevnik

СУТРА У СИНАГОГИ НА КОНЦЕРТУ ВОЈВОЂАНСКОГ СИМФОНИЈСКОГ ОРКЕСТРА

Близанци Гарфинкел свирају кларинет Војвођански симфонијски оркестар приређује сутра у 20 часова концерт у Синагоги, на којем ће наступити под диригентском палицом Хобарта Ерла из САД. На концерту ће бити изведена увертира „Росамунда“ Франца Шуберта, Бородинова Симфонија бр. 2, као и Брухов Концерт за два кларинета и оркестар у е-молу, оп. 88, у оригиналу писан за виолу, кларинет и орекстар, у којем ће као солисти наступити дуо кларинетиста Гарфинкел из Израела. Улаз је слободан. Хобарт Ерл већ петнаесту сезону успешно руководи Одеском филхармонијом (Украјина). „Све већи успон Одеске филхармоније под руководством динамичног младог директора Хобарта Ерла мора се окарактерисати као једна од најневероватниjих прича које су се појавиле у последње време у музичком свету. Критика из целог света, од Њујорка, преко Беча, до Москве, јасно препознаје ‘добру ствар‘ када их чује“, наводи британски музички часопис „Грамафон“. С епитетима „узбудљив“ и динамичан, који се често истичу када се говори о способностима угледног маестра, „провераваним“ на неколико континената, како напомињу у Војвођанском симфонијском оркестру, уметник већ две деценије своју респектабилну репутацију потврђује као музички директор и главни диргент Филхармонијског оркестра у Одеси. Као најважнија релевантна потврда Ерловог дугогодишњег креативног рада с Одеском филхармонијом, јесте и додела титуле „заслужног уметника Украјине“, што је и прво такво велико признање уручено неком странцу у историји ове земље.

НОВО ИЗ ЗМАЈЕВИХ ДЕЧИЈИХ ИГАРА

Књижевна уметност за децу У науци о српској књижевности најмање је радова о књижевности за децу. Ту празнину већ дуги низ година и као издавач попуњава Међународни центар књижевности за децу Змајеве дечје игре из Новог Сада. Недавно су објавили књигу „Увод у књижевност за децу“, из пера врсног зналца ове области, професора универзитета Тихомира Петровића. Већ у уводу аутор наводи да су изненађујући заобилажење, паушални третман и неспремност научне мисли да се бави овом категоријом писане речи. Петровићев „Увод у књижевност за децу“ замишљен је више као дескриптивно него нормативно дело, „покушај је стварања теорије једног вида књижевности“.

Аутор се, између осталог, бави односом уметности и језика, разликама и сличностима детета које чита и зрелог читаоца. У поглављу Поетика, исцрпно су обрађени појмови лепог, игре, маште и фантастике, хумора, естетског уживања, образовања, морала и др. Са аспекта књижевности за децу обрађена су сва три књижевна рода- лирика, епика и драма, уз бројне примере. У завршном поглављу Наука о књижевности, може се сазнати о теорији књижевности за децу, књижевној критици, критичкој мисли упућеној детету и о историји књижевности. Тихомир Петровић упозорава на важност књижевности која се чита до 14. године, јер она просветљује и развија људске особине, оплеме-

њује и васпитава укус. Та књижевност уједно „изграђује вољно-карактерне особине и ставове, отвара нове хоризонте, буди интелектуално интересовање, соколи мисао и мења понашање.“ Језичка уметност за децу је у сваком погледу сродна са сериозном књижевношћу, те за њу вреди све што и за књижевност у целини, уз све карактеристике садржине и стила књижевности уопште, само прилагођене детету као специфичном читаоцу, наглашава аутор. И уместо закључка, Петровићева тврдња: - Неодвојива од књижевности за одрасле, књижевност за децу је уметност чије књиге зрели људи потајно читају, а неретко оберучке прихватају. Р. Лотина

СУТРА У СНП - у ГОСТУЈЕ БЕОГРАДСКИ ФЕСТИВАЛ ИГРЕ

Пар Џакоби и Пронк у кореографијама

Данијел и Александар Гарфинкел

Као гости на концерту Војвођанског симфонијског оркестра наступиће „солистички близаници“ на кларинету, дуо Гарфинкел који долази из Израела. Рођени 1992. у породици где се кларинет сматра традицијом и преноси с колена на колено, браћа близанци Данијел и Александар свирају од своје осме године. Већ са дванаест година млади кла-

ринетисти су на позив Зубина Мехте наступали као солисти са Израелском филхармонијом, подсећају „симфоничари“, а потом су остварили сарадњу са врхунским уметницима Надером Абасијем, Владимиром Спиваковим, Јуријем Башметом и другим са којима су гостовали широм света. Н. Пејчић

ВЕЧЕРАС „ХЛАДНО ПИВО” У „ФАБРИЦИ” СКЦ НОВИ САД И НА БИС 1. АПРИЛА

Огољени, без помпе У програмском простору „Фабрика“ Студентског културног центра Нови Сад, вечерас наступа популарни хрватски панк-рок састав „Хладно пиво“. Бројне љубитеље овог бенда највише ће обрадовати вест да је због вели-

subota31.mart2012.

ког интересовања публике договорено да Кекин и екипа наступе и сутра, на бис, а при томе, није реч о првоаприлској шали. За вечерашњи концерт, саопштавају организатори из СКЦ Нови Сад, остало је још неколико

улазница, које се продају по цени од 1.000 динара, колико ће коштати и за сутрашњи наступ „Хладног пива“. Карте се продају у цеде шопу „Мунгос“ у Његошевој и продавници „Гигстикс“ у Париском магазину у Новом Саду. - Ако се не варам, прошло је нешто више од двије дуге године откад смо последњи пут свирали у Новом Саду, али још се сјећам паклене атмосфере – изјавио је поводом концерата у „Фабрици“ Миле Кекин, предводник групе „Хладно пиво“. – Након свирке сам додуше изгубио новчаник са свим документима. По томе увијек знам да је афтер парти био жесток. Свирали смо неколико пута на Егзиту, али су овакви соло концерти ипак сасвим друга прича. Наша прича. Новосадски концерти падају у време када се „Хладно пиво“ одлучило вратити коренима. „Огољени, без помпе, са нагласком на старим песмама“ – тако су видели себе у најавама клупске 2012. Миле Кекин је изјављивао да се не баве спортом, па да не морају сваки пут прескакати веће висине и препреке. Концерти које спомиње фронтмен бенда из загребачке четврти Гајнице, одржани су 2009. (Егзит фестивал) и 2010. (Новосадски сајам). И. Б.

Београдски фестивал игре, који се девети пут одржава од 28. марта до 12. априла, гостоваће сутра у 20 часова на сцени „Јован Ђорђевић“ Српског народног позоришта, с представом трупе славног америчко–холандског пара Џакоби и Пронк, састављеној од неколико кореографија, које ће извести заједно са још неким играчима. Аутори кореографија су: Алонзо Кинг, Анабел Лопез Очоа, Лео Мујић, Пол Лајтфут и Сол Лион, као и Мауро Бигонцети. Већ другу годину Београдски фестивал игре гостује и у Зрењанину, тако да ће ова представа бити изведена и 5. априла и у Народном позоришту „Тоша Јовановић“ у Зрењанину. Кореограф Лео Мујић, који ће се и Новосађанима представити такође и као играч у једној од нумера чији је кореограф, овогодишњи је лауреат признања „ВИП позива“ које се на фестивалу додељује нашим уметницима са завидним каријерама у иностранству. Ово ВИП признање омогућило је Леу Мујићу, „једном од наших најзанимљивијих играча и кореографа, да представи део своје европске и светске плесне приче публици у Србији“. „Дру Џакоби и Рубиналд Пронк, заједно са другим познатим играчима оформили су трупу недавно, након вртоглаве каријере у најбољим балетским компа-

нијама. У Београд долазе први пут, у сезони у којој је постало готово немогуће пронаћи слободан термин у њиховом календа-

ру“, најављује Београдски фестивал игре њихово учешће, уједно и гостовање у Новом Саду и Зрењанину. Н. П-ј.

ПОЗОРИШНИ МУЗЕЈ ВОЈВОДИНЕ ОБЕЛЕЖИО ДВА ЈУБИЛЕЈА

У славу глумца

ИЗЛОЖБА АПСТРАКТНЕ УМЕТНОСТИ „НОВЕ РЕАЛНОСТИ”

Милија Белић на Салону у Паризу Мултимедијални уметник Милија Белић саопштио је да је он једини српски уметник који је позван да ове године учествује на значајном париском салону апстрактне уметности „Нове реалности’’. Салон, који већ 60. годину за редом наставља традицију оснивача апстрактног покрета Делонеа, Ван Доесбурга, Егелинга, Лисицког, Кандинског, Мондријана, Маљевича и других, одржава се под покровитељством француског Министарства културе од 8. до 15. априла у Парц Флорал Паризу. Овај салон окупиће око четири стотине уметника из целог света у домену цртежа, графике, сликарства, вајарства и фотографије. Показујући од самог оснивања (1947) флексибилност и разумевање према новим тенденцијама, комитет салона је, уз ригорозну селекцију и презентацију уметника, знао да међу излагаче уврсти и уметнике који данас представљају но-

сиоце савременог ликовног израза, као што су Агам, Дебре, Францис, Мичел, Мореле, Немур, Сулаж, Тангели, Виала. Белић, мултимедијални уметник, који је дипломирао на Факултету ликовних уметности у Београду, а затим докторирао уметност и науке о уметности на париској Сорбони, представиће се челичном бојеном скулптуром „Готика”, насталом прошле године. Скулптура одражава дух геометријске апстракције, којој је овај уметник остао веран и по којој је постао познат и у нашој средини, нарочито захваљујући двема последњим излобама у Београду - у „Галерији 73’’ фебруара и у Галерији „Прогрес” септембра прошле године. Белић, поред излагања на салону „Нове реалности”, припрема за јесен самосталну изложбу скулптура у Паризу у Галерији „Монод”. (Танјуг)

Позоришни музеј Војводине обележио је два јубилеја: 150. годишњицу оснивања Српског народног позоришта и 50. годишњицу Светског дана позоришта, 27. марта, промоцијом своје књиге „Шапутање живота“ приређивача Милана Белегишанина и уреднице Јелене Чупић, и отварањем изложбе на отвореном простору, у улици Краља Александра 5, испред зграде Музеја. На промоцији одржаној у Позоришту младих, представљена је књига „Шапутање живота“, посвећена животу и раду Маце Кљаић,

дугогодишње шаптачице Српског народног позоришта. Поред приређивача Милана Белегишанина, у програму су учествовали: мр Зоран Максимовић, директор Музеја, мр Мирослав Радоњић, театролог и Јелица Глигорин, глумица Позоришта младих. Изложба „У славу глумца“ – Портрети глумаца Српског народног позоришта 1945–1985. посвећена је прослави 150. годишњице оснивања СНП-а, кроз које су прошле стотине и стотине глумаца, који су своје уметничке креације стварали на

сцени нашег најстаријег позоришта, градећи тако језик, културу и књижевност српског народа. На изложби су представљени портрети само најзначајнијих глумаца у њиховим позоришним улогама, славећи глумца као неприкосновеног уметничког ствараоца. Дизајн изложбе и каталога потписују Љиљана Динић и Бојан Јовановић. Изложбу коју могу да погледају сви Новосађани и гости нашег града до 9. априла, отворили су: Јелица Глигорин, глумица и Зоран Т. Јовановић, театролог.

SveT

subota31.mart2012.

UKRATKO

SE VER NA KO RE JA SE U@UR BA NO PRI PRE MA ZA LAN SI RA WE RA KE TE

Pjon gjang ni {a ni Ame ri ku?

Dan ska zva ni~ no u re ce si ji KO PEN HA GEN: Danska je, posle revizije podataka rasta bruto doma}eg proizvoda (BDP) za posledwi kvartal 2011, koji su pokazali negativni privredni rast od minus 0,1 odsto, zvani~no skliznula u recesiju, pokazuju ju~e objavqeni zvani~ni podaci nacionalnog zavoda za statistiku te zemqe. Zavod je u februaru predvideo blagi rast od 0,2 odsto za posledwe tromese~je 2011, posle pada BDP-a od 0,1 odsto u prethodnom kvartalu, prenosi agencija AFP. Recesija se defini{e kao dva uzastopna kvartala negativnog privrednog rasta.

Su spen do va na akre di ta ci ja LON DON: Iranske vlasti suspendovale su akreditaciju za zaposlene u Rojtersu u Tehera nu, po {to je ta no vin ska agencija objavila video prilog o è na ma nin dà ma, ko ji je imao gre{ku. Rojters je dao ispravku, posle àlbe koju je uputio borila~ki klub u kome je snimqen prilog, koji je emitovan u februaru. Naslov priloga „Hiqade èna ninxi trenira kao pla}ene ubice u Iranu” promewen je u „Hiqade èna ninxi trenira u Iranu”. Iransko ministarstvo kulture kontaktiralo kancelariju Rojtersa u Teheranu o video prilogu, posle ~ega je 11 zaposle nih na lo è no da pre da ju svoje pres legitimacije. „Pri zna je mo da se gre {ka dogodila i smatramo ovo veoma ozbiqnom stvari. Ona je br zo is pra vqe na istog da na kada nam je skrenuta pa`wa”, izjavio je ju~e glavni urednik Stiven X. Adler i dodao da Rojters razgovara sa iranskim vlastima kako bi akreditacija bi la ob no vqe na, pre ne la je britanska agencija.

PJON GJANG: Najnoviji satelitski snimci, izgleda, pokazuju pripreme Severne Koreje da lansira raketu dugog dometa. Snimak lokacije Ton~angdong, gde Pjongjang planira da lansira raketu izme|u 12. i 16. aprila, napravqen je sa satelita privatne ameri~ke kompanije „Di gi tal glo ub”. Pored toga, ju`nokorejski zvani~nici rekli su da je Pjongjang u novom „pokazivawu mi{i}a” lansirao dve rakete kratkog dometa. Analizu satelitskog snimka uradio je Ameri~ko-korejski institut [kole za me|unarodne studije Univerziteta „D`ons Hopkins” u Va{ingtonu. Na snimku se vide kamioni i cisterne sa gorivom, kao i radovi koji su u toku odmah pored mobilne lansirne platforme. „Ukoliko ne bude nekih velikih nepredvi|enih problema, Severna Koreja bi}e spremna da lansira raketu u objavqenom roku”, stoji u analizi. Prema drugoj analizi, koju je napravio Ameri~ko-korejski institut pri [koli za napredne me|unarodne studije, severnokorejske vlasti vr{e pripreme za lansirawe ve} desetak dana. Tokio je najavio da }e oboriti svaku severnokorejsku raketu, ukoliko to bude potrebno. Japanski ministar odbrane Naoki Tanaka izdao je nare|ewe da se svaka raketa koja povredi japansku teritoriju presretne i uni{ti. I vlasti u Seulu isti~u da }e preduzeti sve korake, pa i obarawe rakete ukoliko ona naru{i vazdu{ni prostor. Stejt department ve} je saop{tio da {aqe specijalni mikrotalasni radar, koji je postavqen na platformu u Pacifiku kako bi nadgledao lansirawe. Zvani~nici su potvrdili da je bazu na

Specijalni pomorski mikrotalasni radar

Ra ket ni ka pa ci te ti Veruje se da Severna Koreja poseduje vi{e od 1.000 raketa razli~itih karakteristika, ukqu~uju}i i one dugog dometa. Raketni program Pjongjanga napredovao je mnogo posledwih nekoliko decenija. Od takti~kih artiqerijskih raketa {ezdesetih i sedamdesetih, do balisti~kih raketa kratkog i sredweg dometa osamdesetih i devedesetih. Raketni sistemi dugog dometa jo{ su u fazi razvoja, ali se smatra da su u posledwim stadijumima istra`ivawa. Sude}i prema ameri~koj neprofitnoj organizaciji „Savet za spoqne odnose”, neke severnokorejske rakete mogu da nose i nuklearne bojeve glave. Havajima napustio pre nekoliko dana Tokio je najavio da }e oboriti svaku severnokorejsku raketu, ukoliko to bude potrebno. Japanski ministar odbrane Naoki Tanaka izdao je nare|ewe da se svaka raketa koja povredi japansku teritoriju presretne i uni{ti. I vlasti u Seulu isti~u da }e preduzeti sve korake, pa i obarawe rakete ukoliko ona naru{i vazdu{ni prostor. Stejt department ve} je saop{tio da {aqe specijalni mikrotalasni radar, koji je postavqen

na platformu u Pacifiku kako bi nadgledao lansirawe. Zvani~nici su potvrdili da je bazu na Havajima napustio pre nekoliko dana. Severna Koreja isti~e da namerava da raketom u orbitu lansira satelit, dok SAD tvrdi da je to maska za testirawe tehnologije raketa dugog dometa. Predsednici Rusije i SAD, Dmitrij Medvedev i Barak Obama, poslali su u ponedeqak iz Seula, sa samita o nuklearnoj bezbednosti, zajedni~ki signal Severnoj Koreji da ne lansira balisti~ke rakete.

dnevnik

MA\ARSKA

[mitov skan da l zbog pla gi ja ta BU DIM PE [TA: Ma|arski predsednik Pal [mit otkazao je sve obaveze predvi|ene za ju~e, {to je pokrenulo spekulacije da bi on mogao da podnese ostavku nakon {to mu je oduzeta titula doktora, jer je ustanovqeno da mu je doktorska disertacija bila plagijat. Premijer Viktor Orban, [mitov bliski saradnik, rekao je dràvnom radiju da jedino sam predsednik mora da odlu~i da li }e podneti ostavku na funciju, koja je uglavnom ceremonijalnog karatera, po{to je optuèn kao plagijator. „Niko osim wega ne moè da donese tu odluku”, izjavio je Orban, a preneo AFP. [mitu je univerzitetski Senat prekju~e oduzeo titulu doktora, koju je stekao 1992. godine, jer je ustanovio da je ve}i deo wegove disertacije o istoriji Olimpijskih igara prevod od re~i do re~i teksta drugog autora na francuskom jeziku iz 1980. godine. Nakon toga, opozicione stranke su pozvale [mita da podnese ostavku, navodi agencija Frans pres. „On mora da ode sa poloàja jer je postao nedostojan predsedni~ke

funkcije”, izjavio je lider Socijalisti~ke partije Atila Me{terhazi. [mit se vratio sa puta u Ju`nu Koreju, a ranije je izjavio da „ni u jednom trenutku” nije pomislio da

Pal [mit

zbog tog skandala podnese ostavku. Pro{le godine je nema~ki ministar odbrane Karl-Teodor cu Gutenberg podneo ostavku po{to mu je doktorat odba~en kao plagijat, {to je dovelo do pomne analize akademskih disertacija drugih javnih li~nosti, podse}a francuska agencija.

[PANIJA

U {traj ku u~e stvo va lo 800.000 qu di MA DRID: [pansko ministarstvo unutra{wih poslova saop{tilo je ju~e da je u uli~nim protestima {irom [panije, tokom generalnog {trajka zbog reforme tr`i{ta rada i smawewa potro{we, u~estvovalo oko 800.000 qudi, dok organizatori tvrde da je broj demonstranata bio daleko ve}i. Dva vode}a {panska sindikata, koji su organizovali generalni {trajk i ve~erwe proteste u preko 100 gradova {irom zemqe, saop-

{tili su da je na ulice samo u Madridu ju~e iza{lo skoro milion qudi, a 800.000 u Barseloni, drugom gradu po veli~ini. Ovo je bio prvi {trajk sa kojim se suo~ila konzervativna vlada premijera Marijana Rahoja, koja je ju~e objavila mere za u{tedu vi{e desetina milijardi evra. [panija, koja ima najve}u stopu nezaposlenosti u EU, nalazi se pod pritiskom da smawi buxetski deficit i stavi pod kontrolu javnu potro{wu.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI AN GE LA MER KEL Nema~ka ancelarka Angela Merkel je najva`niji nema~ki politi~ar, a wen demohri{}anski blok najja~a politi~ka opcija, za koju bi na saveznom nivou, kada bi u nedequ bili izbori, glasalo 36 odsto Nemaca, pokazao je ju~e politi~ki barometar televizije ZDF. Na rang listi. su biv{i ministar finnsija Per [tajnbrik i biv{i {ef diplomatije Frank-Valter [tajnmajer, obojica iz SPD, mogu}i kancelarski kandidati.

VLA DI MIR PU TIN Premijer i novoizabrani predsednik Rusije Vladimir Putin objavio je takmi~ewe za najboqeg ruskog zavariva~a, zidara, elektri~ara, rudara i voza~a kamiona koji }e dobiti nagrade u gotovini. Pobednik }e dobiti nagradu od 300.000 rubaqa (10.170 dolara), osvaja~ drugog mesta }e primiti 200.000 rubaqa (6.800 dolara), a tre}eg 100.000 rubaqa (3.400 dolara), rekao je premijer Putin.

OSA MA BIN LA DEN Osama bin Laden je postao otac ~etvoro dece dok se skrivao u Pakistanu posle napada u SAD 11. septembra 2001. godine, rekla je istraìteqima najmla|a od wegovih èna. Wen iskaz pruà retke detaqe o ìvotu lidera Al Kaide otkako je prebegao u Avganistan krajem 2001. Najmla|u od Bin Ladenovih èna pakistanske vlasti su uhapsile nedaleko od Islamabada, zajedno sa petoro wene dece i jo{ dve wegove ène.

PREMA JU^E OBJAVQENIM REZULTATIMA ANKETE

Sarkozijevi glasa~i re|e upra`wavaju seks

PARIZ: Francuski glasa~i koji planiraju da na predstoje}im predsedni~kim izborima podr`e kandidata desnog centra, aktuelnog predsednika Nikolu Sarkozija, re|e upra`wavaju seks nego levi~arski opredeqeni glasa~i. Prema ju~e objavqenim rezultatima ankete koju je sproveo ugledni institut IFOP, Francuzi koji nameravaju da glasaju za Sarkozijevu Uniju za narodni pokret (UMP) u proseku vode qubav 6,7 puta mese~no, ne{to re|e nego pristalice wegovog glavnog protivkandidata, socijaliste Fransoe Olanda, koji upra`wavaju seks 7,6 puta mese~no, preneo je AFP. U vrhu liste su sledbenici ekstremno desni~arskog i antiimigrantskog Nacionalnog fronta Marin Le Pen, koji upra`wavaju seks osam puta mese~no, dok prista-

lice centristi~ki orijentisanog kandidata Fransoe Berua imaju seksualne odnose samo 5,9 puta u istom periodu. Pored toga, desni~arski glasa~i imaju u proseku sedam razli~itih partnera tokom `ivota, a levi~arske pristalice devet, dok

Is tra ì va we je spro ve de no na uzor ku od 1.411 od ra slih Fran cu za podràvaoci Marin Le Pen ponovo vode, sa deset partnera koliko u proseku promene tokom ìvota, navodi AFP. Istraìvawe je sprovedeno na uzorku od 1.411 odraslih Francuza, na osnovu procene i pore|ewa intenziteta i raznolikosti seksualnog `viota razli~itih glasa~kih blokova, pred predsedni~ke izbore ~iji }e se prvi krug odràti 22. aprila, a drugi 6. maja.

SveT / BALkAn

c m y

dnevnik

„SAN DEJ TAJMS” PRE NO SI DE TA QE NE DAV NO OBE LO DA WE NIH DO KU ME NA TA IZ BRO ZO VOG DO BA

Ti tov {pi jun u svet skom ser vi su Bi-Bi-Si ja LON DON: Od pedesetih do osamdesetih godina pro{log veka, agenti Udbe bili su infiltrirani u svetski servis BiBi-Sija, u vreme kada je London li~io na arenu u kojoj se vodio tajni rat izme|u jugoslovenskih agenata i antikomunisti~kih emigranata, otkrili su nedavno obelodaweni dokumenti Po nalogu bezbednosne slu`be mar{ala Tita, Udbe, {pi-

~lan slovena~kog parlamenta, sedamdesetih godina radio je kao spiker Svetskog servisa Bi-Bi-Sija, pod tajnim Udbinim imenom „Lingvista”, pi{e „Sandej tajms„, prenosi Tanjug . Pre nego {to je po~eo da radi u servisu Bi-Bi-Sija na slovena~kom jeziku 1971. godine, Mer{ol je od Udbe dobio specijalni foto aparat da bi fotografisao dokumenta, a bio je ob-

Josip Broz

Mitja Mer{ol

juni su prikupqali informacije o jugoslovenskim i britanskim kolegama i disidentima koji su emigrirali u Britaniju, pi{e u dokumentima objavqenim u Sloveniji, prenosi britanski „Sandej tajms„. Jedan od {pijuna, Mitja Mer{ol, star 66 godina, koji je sada

u~en i za kori{}ewe {ifrovanog pisma, pi{e u dokumentima. Trebalo je da {aqe izve{taje dva puta mese~no, ili odmah, ako je re~ o „specijalnim situacijama – grupi politi~kih emigranata povezanih sa mediteranskom akcijom”, navodi „Sandej tajms„.

Mer{ol je stekao poverewe kolega i emigranata, dok je tajno izve{tavao o wihovim antikomunisti~kim zaverama, qubavnim aferama i o tome ko je na platnom spisku Skotland jarda, a jedna od wegovih meta bio je Drago Lavren~i}, poznat kao Karl, istaknuti slovena~ki emigrant. U jednom od izve{taja za Udbu, Mer{ol je naveo i to da ga je Lavren~i} upozorio da nikada ne razgovara sa jugoslovenskom policijom, zato {to bi Britanci to mogli da saznaju istog dana, jer su „informisani o svemu {to se de{ava u na{oj zemqi” preko sopstvenih {pijunskih mreà. „ôvek sva{ta radi u ìvotu. Svaki ~ovek sam sudi o svojim postupcima, a ja sam odavno pod-

vukao crtu posle onoga {to se dogodilo pre 40 godina. U to vreme smo `iveli u druga~ijoj zemqi, sa druga~ijim sistemom i u druga~ijim okolnostima”, rekao je Mer{ol. „Iako se Bi-Bi-Si predstavqa kao nepoliti~ki servis, to je efikasan mehanizam za indoktrinirawe Britanaca i za britansku tajnu slu`bu”, pisalo je u analizi Udbe o Svetskom servisu Bi-Bi-Sija, prenosi Tanjug . Dokumenta izneta na svetlost dana pokazuju da je Udba primala more informacija od {pijuna u Bi-Bi-Siju od kraja Drugog svetskog rata do osamdesetih godina, zakqu~io je novinar slovena~ke televizije „Pop” Jure Brankovi}.

BU[ RA HA LIL, ADVO KAT BIV [EG IRA^ KOG LI DE RA

Sa dam fi nan si rao Mi lo {e vi }a MO SKVA: Bu{ra Halil, advokat biv{eg ira~kog lidera Sadama Huseina, tvrdi da je Sadam finansirao Slobodana Milo{evi}a

Slobodan Milo{evi}

kad se na{ao pred Ha{kim tribunalom. Libanka Bu{ra Halil, koja je branila svrgnutog lidera i kada mu je izre~ena smrtna kazna, rekla je u intervjuu „Glasu Rusije” da je Sadam pomagao Milo{evi}evu odbranu u Hagu zbog visokih tro{kova, ali da ne zna {ta ga je na to motivisalo, prenosi Tanjug . „Da li je predvideo situaciju sa Irakom i ostalima arapskim ze-

mqam – i ne samo arapskim – ne znam, ali mogu da ka`em da je Sadam bio duboko zabrinut zbog kr{ewa suvereniteta Jugoslavije i smatrao je da je taj slu~aj probna lopta”, rekla je Bu{ra Halil. Halilova je zakqu~ila da su „doga|aji koji su usledili i pro{irili se kao cunami pokazali da je Sadam bio u pravu”. Prema wenom mi{qewu, ciq Arapskog prole}a je dovo|ewe islamista na vlast s tim {to, kako je rekla, „islamisti nemaju ni{ta zajedni~ko sa islamom, koji poziva na jedinstvo i bratstvo qudi razli~ite vere i nije religija terorista koji sprovode tu|u voqu”. Bu{ra Halil, koja je branila Sadama po{to je svrgnut sa vlasti,

list navode}i da se, kada je dràvno tuìla{tvo Minhena zahtevalo proveru svih brakova izme|u Srba i Austrijanki, sklopqenih u kriti~nom vremenu, ispostavilo da je od 117 brakova, 71 bio laàn. Ta kriminalna grupa, koju su ~inila dva brata, sin jednog od wih i jedan ro|ak je, kako navodi list ‘’Zidoj~e cajtung’’, otkrivena kroz zajedni~ku saradwu policije Srbi-

Bu{ra Halil

a docnije pogubqen ve{awem, ispri~ala je i da biv{i ira~ki lider u posledwim danima nije imao nikakve li~ne zahteve, samo politi~ke poruke: „Sadam nije video sebe kao mu`a ili oca ili dedu, ve} samo kao ‘oca nacije’, Arapa uop{te”.

je, Nema~ke i Austrije ‘’Mehanizam’’ je funkcionisao dok se u Minhenu jedan slu`benik u kancelariji za prijavqivawe boravka nije upitao gde su te supruge iz Austrije ‘’mu`eva’’ iz Srbije koji u Minhenu imaju posao. Banda je imala u Srbiji, Austriji i Nema~koj ‘’kontakt mre`u’’, koja je dobro funkcionisala, navodi nema~ki list.

Vla sti uhapsile sto ti nak osum wi ~e nih PA RIZ: Francuska policija uhapsila je rano ju~e ujutro u nekoliko gradova 19 qudi za koje se sumwa da pripadaju islamisti~kim militantnim krugovima, a predsednik Nikola Sarkozi je najavio nova hap{ewa. Prema navodima policije, hap{ewa su izvedena u Tuluzu, na jugu Francuske, Nantu i Manu na zapadu zemqe i u pariskom regionu. Najve}i broj osoba za koje se sumwa da su islamski ekstremisti uhapsili su pripadnici francuske obeve{tajne agencije i elitne policijske jedinice RAID, prenele su agen-

cije. Me|u 19 uhap{enih su tri ène, navela je policija. Po sudskim izvorima, 17 privedenih je zadràno radi ispitivawa, a u Francuskoj osumwi~eni u slu~ajevima vezanim za terorizam mogu biti zadràni u pritvoru maksimalno ~etiri dana. Hap{ewe je usledilo posle ju~era{we sahrane Muhameda Meraha (23), francuskog dràvqanina alìrskog porekla koji je ubio sedmoro qudi na jugozapadu Francuske, tvrde}i da to ~ini u ime Al Kaide. Visoki policijski izvor rekao je agenciji Frans pres da

SLOVENIJA

„Mer ka tor” bez upra ve QU BQA NA: Peto ~lani Upravni odbor „Merkatora” podneo ostavku predsedni ku Nad zornog odbora, prenosi sajt Qubqanske berze. ^lanovi „Merkatorove” uprave @iga Debeqak, Vera Aqan~i~ Fale`, Meli ta Kolbzen, Stanka ûrovi} i Pe- Roj ters re~i „Merkatorove” ter Zavrl podneli su ostavku portparolke Mojce Bris~ik. zbog neslagawa oko prodaje sloPredsednik uprave „Merkavena~ ke kompani je naj ve}em tora” @iga Debeqak rekao je konkurentu - hrvatskom „Agro- za slovena~ku novinsku agenkoru”. ci ju STA da }e Wihove ostavuprava ostati na Uprav ni od bor ke na snagu }e ~e lu kom pa ni je stupiti za {est „Mer ka to ra” pod neo do kraja septemmeseci, odnosno bra ako to od we ostav ku zbog 30. sep tembra, bu du tra ì li ne s la g a w a o navo di se u vlasnici. pro da ji hr vat skom „Merkatorovom” Po sled wi po „Agro ko ru” saop{tewu i doku{aj za prodaju daje da je Upravve }in skog ude la ni odbor iz ve u „Mer ka to ru”, stio Nadzorni da je spreman da koji je u vlasni{tvu banaka i se taj period skrati, ako je to u prezaduène grupacije „Pivointeresu kompanije. varna La{ko”, propali su zato „Merkatorova” uprava odlu{to je „Agrokor” povukao po~ila se na ostavku nakon vi{e nudu zbog pritiska Qubqane od {est godina na ~elu trgoda ak ci je ne bu du pro da te. vin skog lan ca. „Raz log za „Merkator” tako|e ima proostavku je nedostatak poveredavnice u Albaniji i Bugarwe vlasnika u upravu”, prenosi skoj

Sed mo rica osu |e na za ko rup ci ju QU BQA NA: Sud u Qubqani izrekao je ju~e kazne od po dve i po i vi{e godina zatvora sedmorici optuènih za u~e{}e u najve}oj korupcijskoj aferi zabeleènoj u Sloveniji. Okru`ni sud u Qubqani optuìo je grupu od sedmoro qudi da su tokom 2007. godine primali i davali mito u nadmetawu s konkurencijom u borbi za izgradwu kontrolne kule na qubqanskom aerodromu. Jedan od optuènih u me|uvremenu je oslobo|en iz

pritvora, prenela je agencija AP. Sudski proces, koji je trajao gotovo 18 meseci, u Sloveniji je pomno pra}en. Optu`eni su se izjasnili da nisu krivi, a me|u wima ima uticajnih li~nosti na slovena~koj javnoj sceni, kao {to je Ivan Zidar, gra|evinski magnat, koji je osu|en na 17 meseci zatvora. Zidar je svojevremeno u~estvovao i u izgradwi podzemnih bunkera biv{eg ira~kog predsednika Sadama Huseina, podse}a ameri~ka agencija.

Hap {e we ile gal nih imi gra na ta

Ven ~a we zbog do zvo le za bo ra vak i do 18.000 evra svoja dokumenta na raspolagawe ili su se stvarno udavale. Uz pomo} tih papira su, zatim, ti qudi (gra|ani Srbije) dovo|eni u Minhen i prijavqivani na odre|ene adrese...’’, pi{e ‘’Augzbur{ki algemajne cajtung’’. „Mlado`ewe” iz Srbije su dozvolu boravka i do pet godina u Nema~koj dobijali preko fiktivne firme za ~i{}ewe u Minhenu, pi{e

GR^KA

UHAP [E NA SRP SKA BAN DA KO JA JE UGO VA RA LA LA @NE BRA KO VE

BER LIN: Nema~ka policija je uhapsila ~lanove jedne bande iz Srbije, koji su od 2007. godine pribavqali ilegalne papire za ven~awa Austrijanki i gra|ana Srbije, koji su za to pla}ali i do 18.000 evra kako bi dobili dozvolu za boravak u Nema~koj, pi{e nema~ka {tampa. „U krugu besku}nika ili narkomana u Be~u i okolini tra`ene su `ene, koje su, za novac, stavqale

subota31.mart2012.

su vlasti „uzele na ni{an” stotinak osumwi~enih radikalnih islamista. U izjavi radiju Europ-1 Sarkozi je rekao da je tokom nekoliko hap{ewa zapleweno oru`je, ukqu~uju}i i pu{ke tipa „kala{wikov”, preneo je AFP. Sarkozi je dodao da nemaju svi uhap{eni veze sa istragom koja se vodi protiv Muhameda Meraha. On je rekao da je Francusku potresao napad izveden u Tuluzu i da podse}a na traumu koju su SAD do`ivele posle teroristi~kog napada izvedenog 11. septembra 2001. godine.

ATI NA: Policija u prestonici Gr~ke Atini saop{tila je ju~e da je uhapsila vi{e od 500 osoba u okviru akcije privo|ewa ilegalnih imigranata koji `ive u oronulim zgradama u centru grada, kao dela {ire operacije koju }e se, kako upozoravaju, svakodnevno spro vo di ti. Ve}i na uhap {enih su stranci, a me|u wi ma je bi lo imi granata bez dozvole za boravak, narkodilera, pro davaca krijum~arene ro be i pro sti tutki. Policija je sop{tila da je u ju~era{woj akci ji hap {ewa u~estvovalo 455 poslicajaca, preneo je Rojters. Operacija je povezana sa nedavno najavqenim merama ~iji je ciq da se uspostave centri po celoj Gr~koj u kojima bi ilegalni imigranti bili sme{teni pre nego {to se odlu~i da li }e biti proterani ili }e im se dati azil. Namera je da se ilegalni i migranti grupi{u u zatvorene

centre, rekao je ministar unutra{wih po slo va Mi halis Hrisohoidis. Po wegovim re~ima, ilegalna imigracija je ogroman problem pred kojim se vi{e ne mogu zatvarati o~i, i to se vidi svaki dan u centru Atine. Hrisohoidis procewuje

da bi broj ilegalnih imigranata mogao da bude i jedan milion, ali ne u Atini, kako tvrdi krajwa desnica, ve} u celoj zemqi. On je dodao da Gr~ka mora da pri beg ne hitnim merama pro tiv ilegal ne imi graci je, kako ne bi bila izba~ena iz evropske {engen zone slobodnog kretawa. (Ta njug)

Ra ci ja pro tiv ma fi je RIM: U raciji u ju`noj Kalabriji italijanska policija je uhapsila 63 osobe koje pripadaju kri mi nal noj or gani zaci ji Ndran gete. Uhap {ena li ca osumwi~ena su za najmawe 12 ubistava po~iwena tokom posledwe decenije, reket i poku{aje name{tawa tendera za jav-

ne radove. Eugenijo Fa~hola, tu`ilac koji je vodio istragu, rekao je da su ju~era{wim hap{ewima „rasturene opasne kriminalne bande„. Is tra`i teqi strahuju da uticaj Ndragente dopire daleko van wenih korena u Kalabriji.

subota31.mart2012.

oglasi

dnevnik

OGLASi l ^iTUQe

subota31.mart2012.

Posledwi pozdrav ujaku

POTREBNI stanovi za izdavawe, stanodavcima besplatno. Izdajemo: Garsowera 100E, jednosoban 110E, dvosoban 150E, ku}a 300E. Telefon: 021/6621-797, 021/6215260, 063/598-463. 50090

KUPUJEMO garsowere, jednosobne na Grbavici, ve}e stanove na keju, zemqu, prvoklasno 20ha, sala{e, ku}e, vikendice. Telefoni: 021/6621797, 063/598463, 021/6215-260. 50087

VEOMA POVOQNO prodajem jednosoban stan 41m2, strogi centar, Kosovska ulica 8. Informacije na telefon: 063/413-361. 50076

KUPUJEMO staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, bakar, mesing, el. motore. ^istimo tavane i podrume. Dolazimo na adresu. Telefon 062/649-000. 49707 KUPUJEM dobro o~uvane kwige: beletristiku, enciklopedije, re~nike i stru~nu literaturu. Telefon 064/99-45002. Mile. 49719 KUPUJEM: kristal, porcelan, slike, goblene, militariju, antikvitete. Telefon 064/994-5002. Mile. 49720 PRODAJEM polovnu metalnu burad, pvc kanistre, balone, cisterne 1.000 litara. Telefon 064/99-62-500. 49806 KUPUJEM stare automobile, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, akumulatore, karoserije, ~istimo podrume, tavane, odnosimo {ut. Telefoni: 6618-846, 063/8485-495, 064/95-33-943. 49834

Slavku \undi}u

od: Jovana i Verice [piri} sa porodicom.

50112

Ve~nim snom zaspala je na{a dobra majka

PRODAJEM nov, odli~an, dvosoban stan, ukwki`en, IV sprat, lift, terasa, 1200E/m2. Telefon: 065/506-26-26. 49865

Mila Perkovi} PRODAJEM troiposoban stan na Limanu IV, izuzetno dobra lokacija. U obzir dolazi i zamena. Telefon: 021/6369-008. 49667

Sahrana je u subotu, 31. 3. 2012. godine, u 15 ~asova, na grobqu, na Doki, u Sremskim Karlovcima, a ispra}aj iz ku}e `alosti, Gajeva 7/A. O`alo{}eni: }erka Ivanka, sinovi Petar i Ivan, snaje Vi{wa i \ur|a, zet Radosav, unuci i praunuci. 50114

IZDAJEM poslovni prostor sa sanitranim ~vorom i telefonom od 28m2, Dunavska br. 2 u dvori{tu. Telefon: 6391069. 49885

Posledwi pozdrav dragom kumu

Posledwi pozdrav zetu

KUPUJEM auta sve vrste novija i starija mo`e i havarisana maksimalno pla}am. Telefoni: 021/822-714, 063/70-81-939. 49773

Mladenu Kobiqskom JORGANXINICA - ru~no {ijem nove i renoviram Va{e stare jorgane, jastuke i du{eke od vune i perja, svih dimenzija. Telefon: 021/463362. 47917 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 49829

VELIKA prole}na rasprodaja vo}nih sadnica, jabuke, kru{ke 100 din. tre{wa 150 din. kajsija dva puta kalemqene 300 din, kalemqen le{nik 500 din. Tradicija duà od pola veka. Novi Sad [angaj. Telefoni: 063/8351900, 021/66-14-380. 49738 PRODAJEM arpaxik holandski ùti - poga~ar ve}e koli~ine i semenski krompir II reprodukcija, ênej. Telefon 021/714-374, 064/1584008. 49750

POTREBAN radnik - vulkanizer sa najmawe 2 godine iskustva na tom poslu. Telefon 021/444-439. 49951

Slavku \undi}u

Porodica \or|evi}.

Gaji} Ratko sa porodicom.

50111

50110

JEDNOGODI[WI POMEN na{em dragom suprugu, ocu, svekru i deki.

\or|e Kobiqski 1940 - 2012. Danas, 31. 3. 2012. godine odr`a}emo pomen na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, u 11.30 sati. Ostajemo u se}awima na tebe koji si na putu u ve~nost bez povratka, uz zahvalnost za tvoja dobra dela, vedrog duha, pun {ala i smeha, qubavi i dobrote. Po~ivaj u miru. Tvoja Mara, sin Borislav, snaha Mirela, unuka Katarina i unuk Dimitrije. 50103

^iTUQe l POMeni

subota31.mart2012.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je dana 30. 3. 2012. godine preminuo

dnevnik

Posledwi pozdrav po{tovanom kom{iji

[ESTOMESE^NI POMEN velikom ~oveku mom tati, dedi i pradedi

[ESTOMESE^NI POMEN mom dobrom i voqenom suprugu

Slobodanu Milovi}u

Evgeniju Matvikovu

Navr{ava se sedam dana od kako nije sa nama na{ voqeni

Rade Markovi} 1936 - 2012.

Stanko Ivan~evi} dipl. in`. agr. Ovom prilikom èlimo da izrazimo duboko po{tovawe i zahvalnost proti Stanimiru Popovi}u na ~inodejstvu i toplim re~ima utehe. Posebnu zahvalnost izraàvamo prof. dr Biqani Zvezdin i osobqu Instituta za plu}ne bolesti u Sremskoj Kamenici na stru~noj pomo}i i izuzetnom zalagawu za vi{egodi{we le~ewe na{eg Stanka. Hvala na humanosti i le~ewu prof. dr Qiqani Todorovi}-\ilas sa Klinike za endokrinologiju i dr Jovi Bogdanovi}u sa Klinike za urologiju Klini~kog centra Novi Sad. Hvala osobqu Zavoda za hitnu medicinsku pomo} Novi Sad koji su 25 godina bili uz nas. Zahvaqujemo se osobqu dispanzera Jug Bogdana. Najiskrenije hvala svim ro|acima, kumovima, prijateqima i poznanicima koji su bili uz nas u najteìm i najbolnijim trenucima. Supruga Dara Ivan~evi} i porodice [ijan i Petrovi}.

Sahrana }e se obaviti na Alma{kom grobqu, u Novom Sadu, 31. 3. 2012. godine, u 13 ~asova. O`alo{}ena porodica Markovi}.

od porodica Vi{wovski.

50093

50092

Posledwi pozdrav drugu i prijatequ

velikom

Slobi Milovi}u

dragom

obele`i}emo 31. 3. 2012. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu. O`alo{}ena supruga Ivanka sa decom i rodbinom.

50049

[ESTOMESE^NI POMEN mom tati i dedi

50052

DVOGODI[WI POMEN na{oj dragoj majci i supruzi

Evgeniju Matvikovu Slobi Milovi}u

Porodica Kragi}.

50097

Porodica Vasi}.

Vreme prolazi, a se}awa i qubav ostaju. Uvek }e{ `iveti sa nama.

Miki Travar obele`i}emo u subotu, 31. marta u 10 ~asova posetom wene ve~ne ku}e.

Tvoja }erka Slavica, zet Mika i unuci Zoran i Goran.

Porodica Travar.

50050

50037

50091

50089

GODI[WI POMEN

Posledwi pozdrav kom{iji

Posledwi pozdrav prijatequ i kom{iji

Kada za`murim mogu da te vidim, kada spavam mogu da te sawam, kada se probudim ne mogu da te na|em, puno nam nedostaje{. Tvoji: Qiqa, Sava, Isidora, Teodora, Boris i David.

POMEN Pro{le su dve tu`ne godine od kako nije sa nama na{a draga baka, sestra i majka

S tugom smo se oprostili od na{eg dragog i dobrog kuma

Verica Ku`ner 1936 - 2010.

Gostimir Dubrovac Slobi Milovi}u

Stanka Ivan~evi}a dipl. in`. agr. Kom{ije sa Bulevara oslobo|ewa br. 26.

Zauvek u na{im srcima.

Dragi na{, oti{ao si na put bez povratka, ali u na{im srcima ostaje{ zauvek. Danas, 31. 3. 2012. godine, u 10 ~asova odr`a}emo pomen, na seoskom grobqu, u \ur|evu.

Spasa Lon~ar i Mira ]ur~i}. 50099

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav kom{iji

Voji Moravcu

50096

Dana 31. marta obele`avamo polugodi{wi pomen na{em dragom

Pomen }e se odr`ati danas, 31. marta 2012. godine, u 10.30 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, (poqe V/5). O`alo{}ena porodica. 50086

50098

POMEN voqenom sinu i bratu

Radomiru Bandi}u Lali

Petar Dimitrijevi}

od stanara zgrade Balzakova 64.

50074

50104

50088

dipl. in`. gra|evine Porodica Vrawe{.

Sta{a sa porodicom, sestra Anica, porodice \or|evi} i Maleti}.

Tvoji najmiliji.

^ETRDESETODNEVNI POMEN Obave{tavamo rodbinu i prijateqe, da se navr{ava 40 tu`nih dana, od kada nije sa nama, na{ voqeni suprug, otac i deda

Dejanu Brundzi

Svima mnogo nedostaje{.

Radomiru Bandi}u Lali Tu`na godina dana pro|e. Bi}e{ ve~no po{tovan i od zaborava sa~uvan.

Sa tobom je oti{ao deo nas. U nama ostaje{ zauvek. Bol ne prestaje. Tvoja neute{na mama Milena, tvoja neute{na sestra Novka i Jova.

Tvoja tu`na mama Milena, neute{na sestra Miqa i \or|e.

50027

50026

SE]AWE

SEDMODNEVNI POMEN na{em voqenom sinu, suprugu, ocu, svekru, dedi, bratu, deveru i stricu

JEDNOGODI[WI POMEN obele`i}emo u subotu, 31. marta, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, na{em dragom i voqenom

Slobodanu Gligori}u

Radomiru Bandi}u

obele`i}emo 31. 3. 2012. godine, u 11 sati, na Gorwem starom grobqu, u Futogu (Ul. Rade Kondi}a).

Ne postoje re~i koje bi opisale koliko nam nedostaje{. Ostala je velika tuga, uspomene koje ne blede i bol koji ne prestaje. Zauvek tvoji najmiliji: Jelica, Sne`ana, Aleksandra, Vladimir i Tamara.

Nada Maksimovi} ro|. Jankov

Jovanu Stoj{i}u Ve~no tuguju za tobom: Slobodan, Sne`ana i Ro`ika.

50109

18. 1. 1922 - 31. 3. 2003. Prolazi vreme, ali se}awa ne blede. S qubavqu i po{tovawem, }erke Beba i Duda, unuka Ksenija i zet Dragan. 50108

18. 10. 1951 - 12. 4. 2011.

Wegovi najmiliji. 50094

50025

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Navr{ava se godina od smrti na{eg supruga, oca i dede

Danas se navr{ava godina od prerane smrti na{ supruge, majke i snaje

Vasilija Rado{evi}a

Porodica Rado{evi}.

Dragi tata i deda, puno smo te voleli i uvek }emo te se se}ati. od porodice Ludo{ki.

50078

50053

50065

Tvoji: Jelena, Dejan, Aleksa i Sara. 50070

TU@NO SE]AWE

POMEN

GODI[WI POMEN na{oj voqenoj

1940 - 2012.

Mladenu Kobiqskom

Pomen }e se odr`ati 31. 3. 2012. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu. Supruga Ankica i ne}aka Bo`ica sa porodicom.

OSAMNAESTOGODI[WI POMEN

2. 4. 1994 - 2. 4. 2012.

Slobodan Milovi}

Tuguju za wom: suprug Bo`o, sin Milan, }erka Radmila i svekrva Milka.

50081

Posledwi pozdrav

Pavlu - Paji Markovi}u

Branke [evo

Uvek }e{ biti u na{im srcima.

[ESTOMESE^NI POMEN

subota31.mart2012.

4. 4. 1992 - 4. 4. 2012.

Danas, 31. marta, u 11 ~asova obele`i}emo desetogodi{wi pomen na{oj dragoj

Posledwi pozdrav mom dragom i dobrom prijatequ

Posledwi pozdrav na{em bratu

Slobodanu Milovi}u

Milena Novosel iz Ka}a

Radmila Pavkov Rajka

Navr{ava se dvadeset godina od smrti na{e drage }erke i sestre. Nikada te ne}emo zaboraviti. Uvek }e{ `iveti u na{im srcima jer voqeni nikada ne umiru. Do groba o`alo{}eni: otac Brane, majka Nada, sestre Dragana i Sla|ana, brat Nenad.

Stani Spremo obele`i}emo danas, 31. 3. 2012. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, u prisustvu rodbine i prijateqa.

iz Bege~a Sa ponosom i tugom u srcu, ~uvamo te od zaborava. Se}amo se i mislimo na tebe.

Suprug Vojislav, sinovi Dragan i Zoran, snaja Lidija, unuka Awa.

Tvoji najmiliji. 50063

Qiqani Barjamovi} Sa po{tovawem i qubavqu, }erka Marina, zet Dragan, suprug Bata. 50055

50075

od wegovih sestara Du{anke, Vere i Zore.

50073

50071

50051

TROGODI[WI POMEN

Dragi moj

TU@NO SE]AWE

Qiqana Agbaba sa porodicom.

Posledwi kom{inici

pozdrav

POMEN

Sa velikim bolom i tugom opra{tam se od svoje ro|ene sestre

25. 4. 2011 - 31. 3. 2012.

Bane

Sini{a Paji} 31. 3. 2002 - 31. 3. 2012.

pro{lo je tu`nih ~etrdeset dana od kako nisi sa mnom.

Mnogo je godina pro{lo, a mnogo, mnogo tuge je ostalo.

U mom srcu bi}e{ zauvek.

Supruga Jelica, sin Dragoslav sa porodicom.

Tvoja Kornelija - tvoj ^i~ko.

50035

50056

\or|e Be~eli}

^edomir Petkovi}

2009 - 2012.

Ve} godina dana bolna i te{ka istina da sa nama nije na{ tata i suprug. Bol se ne le~i vremenom ve} uspomenom na tebe. U mislima s nama, supruga Danka, deca Stana, Verica, Negovan i Gradimir sa porodicama.

Mariji Nikoli}

Ako je tvoje vreme moralo stati, na{a qubav i se}awe traja}e koliko i mi sami. Sin Vasa, snaja \u|a, unuk \or|e i unuka Vesna sa porodicom.

Stanari iz Ul. Ive Andri}a br. 17.

Po~ivaj u miru. Tvoja sestra Jelica Vasin. 50069

50068

Posledwi bratu

Marije Nikoli} ro|ene u Srpskom Krsturu

50061

50067

Pre trinaest godina na ve~ni put oti{la je na{a

dragoj

pozdrav

dragom

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

POMEN

Du{ica Puno{evac Suprug Branislav, sinovi Aleksandar i Petar i }erka Marija.

Anica Peri{i}

Uro{ Peri{i}

ro|. Lep{i} 1928 - 2002.

1922 - 1988.

Slavku \undi}u

Milan, Dragica i Dragan sa porodicama. 50062

Dragim roditeqima.

50024

TU@NO SE]AWE na na{e drage roditeqe

Milka ro|. Grbi} 1937 - 2004.

Slavku \undi}u

od: sestre Zore, zeta Ne|e, Jelice i Dragice sa porodicama.

od: sestre Jele, zeta Ne|e, Milenka i Jele [piri}.

50080

50082

S tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi i voqeni

Milan Mara

1934 - 2010.

2002 - 2012.

@igi}

@arko

Slavko \undi}

1988 - 2012.

Ro{uq

Obele`avamo pomen danas, 31. 3. 2012. godine, u 10.30 ~asova, na grobqu, u Veterniku. ]erke Sa{ka i Zorana sa porodicama. 50057

Sahrana je danas, 31. 3. 2012. godine, u 13 ~asova, na ^enejskom grobqu.

iz Vilova Ve~no zahvalne: Va{e }erke Desa i Zorica sa porodicama.

Ve~no }e te pamtiti: }erke Zorica i Slavica, zetovi i unu~i}i.

50054

50079

^iTUQe l POMeni

subota31.mart2012.

POMEN

Posledwi pozdrav ocu na{e koleginice

dnevnik

POMEN Dana 1. aprila 2012. godine, na grobqu u Titelu, u 11.30 ~asova odr`a}emo ~etrdesetodnevni pomen na{em

Tu`no se}awe na mog zeta

Du{ana Ro{uqa Zaposleni u Op{tinskoj upravi Op{tine Sremski Karlovci.

Svastika Marica.

618/P

Tu`nim srcem javqamo svim prijateqima porodice da je posle duge i te{ke bolesti, u 73. godini, 29. 3. 2012. preminuo na{

Du{anu Ro{uqu O`alo{}eni: otac Milan, unuke Du{ica i Gordana i snaja Sne`ana.

49996

49998

Danas, 31. 3. 2012. godine dajem godi{wicu suprugu Miletu.

^ETRDESETODNEVNI POMEN voqenoj

Slobodan Milovi}

Radmili Bo`anovi} Dadi

Mile Stanar

Sahrana dragog nam pokojnika je na Gradskom grobqu, u Novom Sadu, 31. 3. 2012. godine, u 15.15 ~asova.

Tvoji: supruga Du{anka, deca i unuke Duwa i Vawa.

O`alo{}eni: supruga Qubinka, }erka Jelena i sin Miqan sa porodicama.

obele`i}emo danas, 31. marta 2012. godine, u 10.30 ~asova, na grobqu, u Mo{orinu. O`alo{}ena }erka Dejana.

50072

Pro{lo je 11 godina od kako nije sa mnom moj suprug

49984

Vereckei Geza Vreme prolazi, ali tuga i bol ostaju. Po~ivaj u miru. Supruga Jovanka.

Tvoja }erka Nada sa porodicom.

49779

49717

GODI[WI POMEN

Mile Mihajlovi} 1936 - 2011. Mnogo dobrote je oti{lo sa tobom. Nema te, ali zauvek `ivi{ u na{im srcima. Supruga \uja, sin Miroslav i }erka Mira sa porodicama. 49870

49994

GODI[WI POMEN

Posledwi pozdrav

Dana 29. marta u 88. godini preminuo je na{ voqeni suprug i otac

GODI[WI POMEN

Drenki Mali}

Mile Stanar

ro|. Ivkov iz ^uruga

Mariji Nikoli}

Mladen Kobiqski

Vreme prolazi, a bol i tuga ostaju zauvek.

od: sestre Ka}e i porodica [e}erov i Kova~evi}.

Sahrana je u ponedeqak, 2. 4. 2012. godine, u 14.15, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Brat \uro, sestra Milka, snaja Jovanka, sinovci Zoran i Slobodan sa porodicama.

50066

pozdrav

3. 4. 1997 - 3. 4. 2012.

Mirjana Pa{i}

Slavku \undi}u

Posledwi stricu

TU@NO SE]AWE

Draga mama i majkice, vreme prolazi, a bol i tuga ostaju. Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima. Danas, 31. 3. 2012. godine, u 11 ~asova odr`a}emo parastos i osve{tati spomenik na seoskom grobqu, u Bege~u. Tvoji najmiliji: suprug Radivoj, }erke Dragica i Jecka i sin Mile sa porodicama. 49844

49999

dragom

Dragi moji, nedostajete mi...

Sa ve~nim po{tovawem i zahvalno{}u wegovi: supruga Zaga i sinovi Stevan i Lazar sa porodicama.

Obave{tavamo sve prijateqe i rodbinu da }emo

Koprivice iz Oxaka i Ratkova

50058

Slavku \undi}u

Srbislavu Stankovi}u

brat Predrag 1951 - 30. 3. 2006 - 30. 3. 2012.

JEDNOGODI[WI POMEN od: Zdravka, Gojka i Du{anke.

na{em dragom suprugu, ocu i dedi

davati ~etrdesetodnevni pomen u ponedeqak, 2. aprila, u 14 sati. Ve~no o`alo{}eni: sin Radoslav, supruga Vera, otac Radojko i ta{ta Milka. 49791

50083

Posledwi pozdrav stricu

[ESTOMESE^NI POMEN voqenom i nepre`aqenom tati.

majka Grana 1925 - 2000.

Mom~ilu Zecu Slavku \undi}u

obele`i}emo u subotu, 31. marta, u na Rakova~kom grobqu. @ive}e{ ve~no u srcima svih koji te vole.

sati,

Nestor Ergela{ev Neca otac Petar

4. 10. 1921 - 6. 10. 2011.

1927 - 2007. od: Marinka, Nade, Predraga i Gordane \undi}.

50084

O`alo{}eni wegovi najmiliji.

50011

Kad du{a jednom zaboli, boli zauvek...

Vreme prolazi, a tuga i bol su sve teì, ve~na bol ostaje, se}awe i uspomene su ono {to mi je ostalo. Dok sam ja ìva i ti }e{ ìveti.

Sestra i }erka Nada Radulovi} sa porodicom.

Tvoja neute{na }erka Mira.

49892

49853

^iTUQe l POMeni

dnevnik

SE]AWE

DVOGODI[WI POMEN na{oj dragoj

1997 - 2012.

Dragan Kosti}

Danica Raki}

Zoran Miladinovi} 2006 - 2012.

Vemki ^ur~i}

Neute{ni: roditeqi i sestra sa porodicom.

obele`i}emo 2. aprila 2012. godine, u 11 sati, u Titelu.

Olge Torma

Vreme prolazi, a tuga je sve ve}a. Dok `ivimo mi, `ive}e{ i ti sa nama. Otac Radovan, majka Branka, supruga Gordana, }erke Dejana i Tijana.

ro|. Jovanovi} 2011 - 2012. Tuguju za wom: Buca i weni najmiliji. 49945

49940

49811

Vreme prolazi, zaborava nema, tuga traje dok i mi postojimo.

Todor Raki} 29. 4. 1993 - 29. 4. 2012. Mili roditeqi, va{a dela su dokaz qubavi, dobrote i plemenitosti koje i daqe `ive u mom bolnom i tu`nom srcu.

POMEN Pro{la je duga, preduga godina bez moje jedine sestre

2. 4. 2009 - 2. 4. 2012.

Godine prolaze, vreme leti, jedino je bol u grudima koja razara srce neprolazna. Bol u grudima, za tobom, jedini sine i brate, nikada ne}e prestati.

[ESTOMESE^NI POMEN na{oj dragoj

subota31.mart2012.

SE]AWE Pro{la je godina od kako nije vi{e me|u nama na{ dragi

Tvoji: suprug Mita, sinovi Rale i Ne{a sa porodicama i sestra Nada.

Va{a k}erka Nada. 49782

Jelici Kanazir ro|. Miladinovi}

49581

Zoran Miladinovi} S tugom smo se oprostili od na{eg

2006 - 2012.

obele`i}emo danas, 31. 3. 2012. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Ivica Brki}

Ako je smrt ja~a od `ivota, nije ja~a od na{e qubavi. @ive}e{ ve~no u na{im srcima.

14. 4. 1941 - 31. 3. 2011. Nedostaje nam.

Samo je vreme pro{lo, se}awe na tebe ostaje zauvek.

Sestra Zorica, zet Veqa i sestri} Ogwen.

Tvoja porodica. 49820

49939

Tre}eg aprila se navr{ava osam godina od smrti mog dragog supruga

Dana, 1. aprila 2012. godine navr{ava se pet godina od iznenadnog odlaska na{eg

Pe|e

S qubavqu, porodica. 49947

POMEN Navr{ava se ~etrdeset tu`nih dana od kako nije sa nama na{ suprug, otac i deda

Nata{a, Gala i Volo|a.

49874

Cvetka Andri}a iz Nadaqa

Stojan M. Markovi}

IN MEMORIAM

Po~ivaj u miru.

Uvek u se}awu supruge Sowe sa porodicom.

Pomen }emo odr`ati danas, 31. 3. 2012. godine, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Po~ivaj u miru i ve~no ti hvala. Tvoji najmiliji: Veselinka, Ivan, Dejan, Igor, Ma{a, Lana, Pe|a, Vawa, Zdenka i Milana.

49966

49970

Supruga Mica. 49852

TU@NO SE]AWE

JEDNOGODI[WI POMEN na{em dragom suprugu, ocu i zetu

Ovuka (Tadi}) Gordana

Miloradu Vuki}evi}u

2002 - 2012.

obele`i}emo 31. 3. 2012. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Zauvek }e{ ostati u na{im srcima! Po~ivaj u miru. Tvoji: supruga Mirjana, }erka Sne`ana, sin Neboj{a i ta{ta Marija.

^uvamo uspomenu na tebe. Sin Marko, Milan i sestra Qiqa.

1933 - 2012.

[antalab Sre}ka

3. april 2001 - 3. april 2012.

Nikola Stankovi}

49902

POMEN

Zdravko Raki}

Sa{a Raki}

1928 - 2011.

1955 - 2002.

Dana, 31. 3. 2012. godine, u 11 ~asova poseti}emo va{ grob. Tuga u mom srcu, suze u o~ima i stalno ste mi u mislima. Bol se ne meri re~ima, ni vremenom koje prolazi. S qubavqu ~uvam uspomenu na vas. Qiqana. 49971

49962

Dana, 1. 4. 2012. godine navr{avaju se tu`ne ~etiri godine od kako nije sa mnom moj voqeni suprug

POMEN

POMEN Navr{ava se godina od kako nije sa nama

U mislima uvek sa tobom.

Du{an Jovanovi} 18. 2. 1937 - 27. 4. 2011. Mi moramo daqe putem kojim sa nama ne ide{ ti, prati nas kroz snove jer to je jedino mesto da se sretnemo mi.

Supruga Vidosava.

30. 3. 2011 - 30. 3. 2012.

Hvala na dobroti, plemenitosti i qubavi koju si mi nesebi~no pru`ao. Oti{ao si tiho, a nisam ti rekla ni hvala. Godine pro|o{e, a tuga i bol ostaju.

Puno nam nedostaje{ i stalno misle na tebe: supuga Teodora, }erke Ratka i Smiqana sa porodicama. 49916

Milivoj Gr~i}

Du{an Rodi}

Supruga Sretenka. 49954

49961

Dragi na{, vreme prolazi, zaborava i utehe nema. S beskrajnom qubavqu zauvek }e{ ostati u srcima i mislima tvojih: supruge Radmile, k}erke Qubice, zeta Svetozara, unuka Ivane i Teodore. 49958

Без упута Имплант је титанијумски шраф који се поставља у кост на местима где недостају зуби. Надокнађује корен зуба који недостаје и носи круну... Гости: проф. др Александара Кираљ, спец. максилофацијалне хирургије и др Федор Маријански, спец. оралне хирургије. (РТВ 1, 13.05) 07.00 Кухињица 08.00 Вести 08.05 ЗДИ 2010. - мали концерт дечијег хора „Жубор” 08.30 Цртани филмови 09.10 Вуков видео буквар-слово „Њ“ 09.30 Хајде са мном у обданиште 10.00 Питам се, питам се 10.30 Концерт дечијег хора „Звончићи” 11.00 Путеви наде 11.30 Агро мозаик 12.00 Вести 12.10 Знање 12.35 Плави круг 13.05 Без упута 14.00 Биографије 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Петказање 16.20 Све о животињама 16.45 Потрошачки репортер 17.00 ТВ Дневник 17.25 Политбиро 17.55 Џесика, филм 1.део 19.30 ТВ Дневник 20.10 Биографије познатих - Кућа Версаче 21.00 Фаца 22.00 Војвођански дневник 22.35 Мој први глас - први пут на гласање 22.40 Из нашег сокака 23.30 Биографије познатих - Кућа Версаче 00.20 Џесика, филм 1.део 01.55 Политбиро 02.20 Путеви наде 02.45 Плави круг 03.10 Знање 03.40 Из нашег сокака

06.40 09.00 10.00 11.30 12.30 12.40 13.10 14.05 15.35 15.45 16.10 16.30 17.00 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 22.00 22.25 23.55 00.00

tv program

subota31.mart2012.

ТВ баштине Кухињица Добро вече, Војводино (слов) ТВ Баштина Вести (мађ) Нови Сад заувек, емисија на мађ. са титл.на српском Концерт: Цвеће Цанфало Стефани Дејли, филм Цртани филм Хајде са мном у обданиште Вуков видео буквар-слово „Њ“ Питам се, питам се Трансплантације ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (мађ) Културни магазин (мађ) (Јелен-лет) Емисија (мађ) Певана поезија 2011. (мађ) Хор КУД „Марковић“ – Госпел и латино звуци Мој први глас - први пут на гласање ТВ Продаја

06.00 07.30 08.30 10.00 10.30 11.00 13.00 14.00 16.00 16.45 18.00 20.00 20.30 21.35 22.00 22.30 00.00 00.30

Музичко свитање Глас Америке Све о животињама Е-ТВ Ноге на пут И-вести Хало, председниче Простор Здравље је лек Дискавери Више од откоса Војвођанске вести Ћаскање Сајам инфо нет Војвођанске вести Филмски програм Глас Америке Ноћни програм

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 11.00 11.05 12.30 13.00 13.31 12.55 14.05 14.50 16.03 18.30 19.00 19.30 20.05 21.00 22.50 22.55 00.30 01.00 02.15 02.40 03.15 03.45 04.15

Вести Јутарњи програм Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Жикина шареница Вести Дизни на РТС Плава птица Дневник Увиђај Фудбал - Јелен суперлига: Рад - Партизан, пренос Ви и Мира Адања Полак Први снег: Фис Војна академија Квадратура круга Слагалица Дневник Војна академија Прича о Ип мену 3, филм Вести Шерлок, филм Фудбал - Јелен суперлига: Рад - Партизан Вести (02.00, 03.00, 04.00, 05.00) Квадратура круга Моја лепа Србија Увиђај Грађанин Лети, лети песмо моја мила

06.02 06.07 06.17 07.15 08.00 08.28 08.31 08.53 09.06 09.25 09.35 09.45 10.30 11.00 11.30 12.10 12.45 13.00 13.40 14.05 14.35 14.50 15.20 17.15 17.45 18.00 20.00 20.45 22.45 23.10 23.30 23.50 01.15 01.45 03.15

06.30 09.15 09.35 10.30 11.00 12.00 13.00 13.05 14.00 14.05 15.10 15.30 16.00 16.05 17.00 17.05 18.00 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00

Серија Време је на мојој страни Серија Азбука родитељства Серија Ленија Вести Ево нас код вас Вести Концерт Рецепти Лауре Равајоли Витраж Вести Серија Вести Серија Седам НС дана Сремски Карловци, од суботе до суботе Објектив Сајам инфо Све што желим Седам НС дана Ленија Објектив Лична грешка Концерт

Дони Јен

Прича о Ип Мену 3

Датум Верски календар Знање имање ТВ лица: Милован Витезовић Велики је свет Бернард Срећни клинци Чудовишта и гусари Зујалице Вилењаци Верски календар Верски мозаик Србије Клиника вет Профил и профит Књига утисака Свет здравља Време одлуке Моја лепа Србија Грађанин Лети, лети песмо моја мила Школска олимпијада Први снег: Фис Клизање: СП, мушкарци, слободно, пренос Вреле гуме Тотал тенис Даровница Изгубљени светови Клизање: СП, жене, слободно, пренос Потрошачки саветник Свет спорта Фудбал - Јелен суперлига Концерт Здравка Чолића Вреле гуме Клизање: СП, мушкарци, слободно Клизање: СП, жене, слободно

06.00 ВОА 06.30 Маратон 08.00 Здравље и Ви 08.30 Филм: Шрек 3 10.00 Отворени студио 11.00 Топ шоп 11.35 Отворени студио 12.00 Вести

Наставак фантастичне саге о учитељу борилачких вештина, код кога је учио и Брус Ли. У трећем делу, прича је базирана на његов прелазак у Хонг Конг 1948. године, где пропагира вештину, као својеврсну уметност смрти. Улоге: Дони Јен, Лин Ханг, Сајмон Џам, Дарен Шалави Режија: Вилсон Јип (РТС 1, 21.00)

07.30 НБА Кошаркологија 09.30 АТП Мастерс Мајами 1/2 Финале 13.00 Шкотска лига: Мадервел – Ренџерс 16.00 Премијер лига: КПР – Арсенал 18.20 Шампионат: Блекпул – Саутемптон 20.15 Премијер лига, Голови 20.30 Прави НБА 21.00 НБА Кошаркологија 21.30 НБА: ЛА Лејкерс – Њу Орлеанс 00.00 Премијер лига: Манчестер Сити – Сандерленд 01.45 Холандска лига: Твенте – Рода

04.00 08.00 09.00 11.00 12.00 14.00 15.00 15.50 16.50 18.00 20.00 21.00 22.00 23.55 01.00

Дођи на вечеру Домаћин Филм: Поларни експрес Повратак у цивилизацију Сурвајвер Радна акција Жене Галилео Будва на пјену од мора Фудбалска утакмица: Црвена звезда-Хајдук Сулејман Величанствени Будва на пјену од мора Квиз: Савршен минут РБ еко герила Филм: Ронин

Зрно по зрно У новом, 61. издању емисије, гледаоци могу погледати шта директор Института за кукуруз у Земун пољу, Милосав Бабић, очекује у наступајућој производној години од најновије селекције хибрида, а гости емисије биће и стручњаци KWS-а. Гостоваће и представници Института НС у Новом Саду који ће упознати пољопривреднике са делом понуде семена уљарица за наредну сетву. (КТВ, 12.00)

05.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.15 Под сјајем звезда, 09.00 Жива ватра, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Зрно по зрно, 13.30 У међувремену, 14.00 Топ 10, 15.00 Пипи шоу, 17.00 Суботом поподне, 20.00 Филмски програм, 22.00 Ретроспектива недеље, 23.00 Фешн стори, 01.00 Суботом поподне, 04.00 Освета 08.00 Дечији програм, 09.00 Играмо се, 10.00 Кућица у цвећу, 11.00 Филм, 13.00 Филм, 15.00 Филм, 16.30 Бибер, 17.00 АБС шоу, 18.00 У нашем атару, 18.30 Бибер, 19.00 Кад порастем бићу..., 20.00 Прес пресек, 21.00 Филм, 22.30 Бибер, 23.15 Филм, 00.15 Бибер, 00.30 Ноћни програм

06.00 07.30 09.00 09.15 09.25 09.35 09.45 10.00 11.30 12.00 12.25 12.50 13.15 13.40 13.55 14.00 14.30 14.50 15.05 17.55 18.30 19.00 20.00 21.30 23.00 02.45 03.30 04.55

Повратничка сезона Волтер Пирс је ожењен пословни човек коме се омакла афера са прелепом асистенткињом. Прогоњен грижом савести он одлучује да све то призна својој бољој половини која га усред ноћи избацује из куће. Улоге: Реј Лиота, Шон Сипос, Глен Хедли, Рејчел Бленчард, Брук Невин Режија: Брус Маклоуч (Авала, 21.00) 12.15 Отворени студио 13.00 Здравље и Ви 13.30 Сваштарица 14.00 Вести 14.30 Породица Серано 16.00 Филм: Јована Лукина 18.00 Вести 18.30 Слике живота 19.00 С.О.С. 19.30 Улови трофеј 19.55 Двоугао 20.00 Последњи час 21.00 Филм: Повратничка сезона 23.00 Филм: Брза ватра 01.00 Филм: Јована Лукина 03.00 Филм: Повратничка сезона 04.30 Филм: Брза ватра

Јутарњи програм Знање на поклон Торк Метеор и пријатељ Мегаминималс Меда Чарли Телешоп Барби Марипоза, анимирани филм Хорсленд Моћна чигра Моји џепни љубимци Побуна диносауруса Пресовање Телешоп Вести Парови - уживо Скадарлијом Телешоп Зелена миља, филм Телемастер Моја Србија Парови – Најбоље Парови - уживо Избацивање Голи живот Парови – ноћ уживо Матрјошки Голи живот Моја Србија

Соји Јун

Владавина мача Година је 927. Након убиства корејског принца краљевство је у расулу. Ситуацију може да спасе једино Дае Џонг-хун, принц који је последњих 14 година провео у изгнанству, далеко од куће. Улоге: Хјеонјун Шин, Соји Јун, Сеојин Ли, Кијонг Ли Режија: Јонг-јун Ким (Б92, 22.00) 05.30 07.30 08.30 09.00 10.20 11.00 11.35 14.30 16.00 16.35 18.30 19.05 20.00

Рејчел Бленчард

dnevnik

c m y

22.00 00.10 00.20 01.30 03.00 04.30

Заувјек сусједи Добра земља Топшоп Цртани филмови Више од живота Вести Б92 Два и по мушкарца Интернат Вести Филм: Тајни план Вести Наша мала клиника Шпанска лига: Осасуна - Реал Мадрид, пренос Филм: Владавина мача Вести Б92 Спартак, крв и песак Инспектор Валандер Филм: Сутра је нови дан Укључење у Б92 Инфо

07.00 10.00 11.30 12.30 13.30 14.00 16.00 18.00 19.30 20.00 21.00 23.30 01.00 02.30 04.30

Добро јутро Викендвизија Немогућа мисија Живот у тренду Звезде и фанови Голд музички магазин Филм: Четврти човек Магазин ин Национални дневник Острво Звезде гранда Филм: Тесна кожа Филм: Ватрени обрачун Филм: У сенци мача Филм

Божидар Поповић

Голи живот Одавно живимо у свету пророчанстава, гатара, свега што је ирационално. Да ли је неко бацио чини на Србију и како да се решимо тог проклетства насталог у рату црне и беле магије, одговара мистериозни астроаналитичар Божидар Поповић, учитељ свих овдашњих лажних и правих пророка. (Хепи, 21.30)

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Кућни видео, 09.30 Фокус, 12.40 Бање Србије, 13.00 На здравље, 13.30 Кућни видео, 13.45 Топ шоп, 16.00 НС Индекс, 16.25 Фокус, 17.05 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.45 Инфо Пулс, 21.20 Филм, 23.00 Бање Србије, 23.30 Фокус, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Туристичке разгледнице, 00.40 Ауто шоп, 00.45 Фокус, 01.15 Ски Јахорина, 01.45 Музика

07.00 Библијске приче, 07.30 Прслук агеин, 09.30 Дечија серија, 10.05 Икс арт, 11.20 Удица, 12.00 Акценти, 12.30 Испод поклопца, 14.00 Акценти, 14.10 Пун гас, 15.00 Презент, 16.00 Акценти, 16.30 Откос, 18.00 Акценти, 18.15 Писмо глава, 20.00 Филм Инфо, 20.30 Везе, 21.00 Токови моћи, 21.30 Изазови истине, 22.00 Сајам Инфо нет, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

12.00 Кухињица,13.00 Џубокс, 14.00 Документарни програм, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Паор, 16.45 Филм, 18.30 Сремарт, 19.30 Цртани филм, 20.00 Доктор Ху, 21.00 Пут вина, 21.30 ЕТВ, 22.00 Филм, 00.00 Шоу програм: Парови, 00.50 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Макс Кју , 15.00 Филм, 17.00 Агросфера, 18.00 Везе, 18.45 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Панорама општине Житиште, 20.30 Филм, 2. део, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dnevnik

subota31.mart2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

слИКЕ ИЗ ЖИВоТа ГРоФа л. н. ТолсТоја

Пише: Владимир Федоровски 10.50 11.45 12.40 13.35 14.30 15.25 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

07.00 09.00 14.00 19.00 20.00 21.00 23.30

Џон, Кејт и осморо деце обрачун посластичара стручњак за торте Шта не треба обући Удварање у мраку Богата млада, сиромашна млада л.а. Инк Уштедети купујући луда вожња нисам знала да сам трудна новац на јеловнику Четири венчања - америка Чудни облици зависности Гојазна и трудна л.а. Инк новац на јеловнику Четири венчања - америка

08.00 Путовање у свет тетоважа 09.00 Рим није изграђен за један дан 10.00 У телу Хенрија осмог 11.00 Хероји, култ и кухиња 12.00 Германска племена 13.00 Заборављени начини исхране 14.00 Добродошли у осамдесете 15.00 Прича о кромпиру 16.00 Вердијевим стопама 17.00 Шта је заиста потопило мери Роуз 18.00 У потрази за Хајдном 19.00 Побуна на броду робова 20.00 Келтско наслеђе 21.00 Заборављени начини исхране 22.00 Партизански филм 23.00 Прича о кромпиру 00.00 Вердијевим стопама 01.00 Шта је заиста потопило мери Роуз

старла и јахачи драгуља Зов дивљине Филм: Црни лепотан Филм: Прекобројна Филм: на змајевом путу Филм: Византијско плаво Филм: Црни кадилак Филм: 11.14 Филм: још један пољубац Еротски филм: Шпијунска прича 01.00 Еротски филм: Планета X 2

08.00 09.30 10.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

још један пољубац Када сара Хопсон схвата да њен раскошни живот у Њујорку губи смисао, она пакује ствари и враћа се у родни град. Циљ јој је да пронађе своју љубав из младости, јединог човека кога је заправо икада волела... Улоге: Валери Едмонд, Жерар Батлер, Валери Гоган Режија: Вадим Жан (Синеманија, 22.00)

07.45 09.00 09.40 12.45 14.50 16.35 18.30 19.10 20.00

Шанин Сосамон

Пицерија „Камиказе” очајан пошто га девојка Дезире напусти, Зиа изврши самоубиство. Пробуди се на „оном свету„ који више личи на пустињу јер се тамо налазе самоубице сличних животних прича. одлучи да се запосли у пицерији Камиказе и ускоро сазнаје да се и Дезире убила... Улоге: Патрик Фугит, Абрахам Бенруби, Шанин Сосамон, Шиа Вигам, Лесли Биб, Том Вејтс Режија: Горан Дукић (ХРТ 1, 01.06) 07.35 Кинотека - циклус класичног вестерна: Гвоздени коњ, филм 10.09 Кућни љубимци 10.45 Ушћа река, док. серија 11.17 нормалан живот 12.00 Дневник 12.35 Ветерани мира 13.20 Духовни изазови 13.53 Призма 14.38 мањински мозаик 14.54 ХаЗУ портрети 15.06 Еко зона 15.30 Џинови океана, док. серија 16.27 Евромагазин 17.20 Репортери 18.24 Потрошачки код 18.53 Глобално село 19.30 Дневник 20.09 До последњег збора 21.40 најмоћније жене света: Џозефин Бејкер, док. серија 22.40 Дневник 3 23.13 Елитна јединица, филм 01.06 Филмски маратон: Пицерија Камиказе, филм 02.30 Филмски маратон: свечаности висибаба, филм

11.40 12.44 14.25

16.22 16.52 17.21 18.39 19.07 19.33 20.00 21.35 23.11 00.39

06.00 07.40 08.10 09.40 11.30 12.30 14.15 15.55 17.45 20.05 22.10 00.40 02.25 04.10 05.30

ледена стаза Холивуд на снимању Ко је Кларк Рокфелер? Горко-слатко срећа Последња песма Златокоса и разбојник Чаробњаков шегрт Дрво живота Други живот Проклетници Резервни играчи Ти и ја, ми смо света два Џона Хекс Филмови и звезде

Поп Пикси Училица Ружа ветрова У добру и злу, филм сиренин столац, филм Управо венчани, филм РТл Данас Галилео сумрак сага: млади месец, филм Која је она права?, филм Веруј мушкарцу, филм астро шоу РТл Данас Дискавери

сумрак сага: млади месец Едвард схвати да Бела никада неће бити сигурна док је он у њеној близини, па убрзо након њеног осамнаестог рођендана одлучи да напусти град. Њен пријатељ Џејкоб покушава да је извуче из депресије... Улоге: Кристен Стјуарт, Роберт Патинсон, Тејлор Лотнер, Били Бурк, Ана Кендрик, Џастин Кон, Кристијан Сератос Режија: Крис Вајс (РТЛ, 20.00)

Роберт Патинсон 07.48 08.11 08.38 09.08 09.32 10.49

Валери Едмонд

21.50 00.15 02.00 03.00 03.35

Убиства у мидсамеру Видовњак монк Браћа и сестре Краљевски болесници Филм: Шакал Убиства у мидсамеру

Патак Фрка Дошљаци су закон! мала ТВ Кућни свемирци сунашце Боби и диско црви Тајни Холивуд мајкл Џексон, док. филм Кс аутомагазин Звук грмљавине, филм Врбовец: Фудбал, квалификације за ЕП (Ж): Хрватска - Енглеска, 1. полувреме 4 зида Ружиона масимо у Фабрици културе, снимак концерта Генерација Ипсилон Телетабис музика, музика... Циклус док. филмова добитника оскара: Човек на жици Фантастична четворка: Долазак сребрног летача, филм манкелов инспектор Валандер Бруно Влахек и симфонијски оркестар ХРТ-а

08.40 10.15 11.50 13.50 15.10 16.50 18.40 20.35 22.00 23.50

Кроз очи убице Филм Филм Игра са замишљеним другом Филм Филм Протуве са трибина Филм Филм Жена, мајка, убица

06.00 08.20 10.00 12.20 14.30 16.30 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Између љубави и игре Пољуби ме за збогом Робин Худ, принц лопова снег пада на кедрове Типично за мери Пацов само синатра Празници са Ејприл Тихи пад сју воли да шврља 48 сати

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 16.55 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

08.30 11.30 13.00 14.00

Људских руку дело – азије Велики подухвати Грађевинске интервенције X-машине Браћа из мочваре То могу и ја Тачка пуцања Како се прави? Како се то прави Људских руку дело – азије Колекционари војних предмета Борна кола браће Хау Како се прави? нуклеарна криза у јапану Преживљавање Пронађи ме ако можеш Угаљ Борна кола браће Хау нуклеарна криза у јапану

Билијар Уметничко клизање ауто ГП Билијар

Уметничко клизање

(Еуроспорт, 20.15)

16.30 17.30 18.30 20.15 22.30 00.30

Уметничко клизање Тенис Тенис Уметничко клизање стони тенис Билијар

Гу бит ник у хи ља ду пар ти ја би ли ја ра

од Ла ва је по сто ја ла не ка вр ста фе ти ши зма пре - Ко зак, да кра дем ко ње, опи јам се, пе вам, уби јам, а да ма жен ском сто па лу. На Кав ка зу су же не но си - се не пи там ко сам, ни за што сам та кав, он да би то би ле чи зме, а кад се изу ју, ле па сто па ла су до ла зи - ло не што дру го, та да бих мо гао да бу дем сре ћан.” ла до пу ног из ра жа ја. Ле ти су ишле бо со но ге, на вик Је дан офи цир ко ји је 20 го ди на по сле Тол сто ја бо ра ну те на квр га во тло. вио у тој обла сти, све до чи да је успо ме на на ње га још „Мо рам да имам не ку же ну. По хо та ми не оста вља је увек би ла жи ва на Кав ка зу, а ту је ви ђа на и јед на ста ни тре ну так пре да ха”, ви ше пу та је за пи сао у днев ник. ра али још увек ле па се љан ка по име ну Ма рењ ка. Ипак, стал но се су прот ста вљао тој же љи. Од у пи рао се То ком пр вих ме се ци на Кав ка зу, иако још ни је сту та ко што је не пре ста но по ста вљао пи та ње. „Не ће ли пио у вој ску, Тол стој је уче ство вао у не ко ли ко ак ци ја у Бог и у овом бо ју узе ти уче шћа?” У то га је вре ме му - пла ни на ма. Јед на про тив аула Ка са фа-Јур та је би ла чи ла скло ност аске ти зму: „Због де во ја ка ко је су сад да - опа сна пу сто ло ви на. Тол стој се по ка зао као хра бар, па ле ко ја и бо ра вим ов де и тра ћим нај бо ље го ди не сво га жи во та. То је глу па во, Го спо де, учи ни ме срећ ним!” Тол стој ни је се би пре ба ци вао то што под ле же ис ку ше њи ма кад му се ука жу. Сме та ло му је то што се раз ја ри кад га од би ју: „Ни сам ни у че му ис тра јан. Ка да бих био упо ран у стра сти пре ма же на ма, имао бих успе ха и успо ме не би би ле ле пе; а упо ран у уз др жа ва њу, имао бих чи ме да се по но сим”. Он ипак ни је знао да ода бе ре свој пут, или, тач ни је, не пре ста но га је би рао, али ни је мо гао да га вер но сле ди. Јед ног да на ре као је са мом се би: „Др жи се по да ље од же на! За до вољ ство је та ко крат ко и мут но, а ка ја ње стра - Умало да се у Тбилисију начисто финансијски упропасти шно!” Али он да би, уви ђа ју ћи да уз др жа ва ње же љу је чак и за по вед ник обла сти уочио тог кор пу лент ног чи ни још ја чом, ре а го вао: „Мо је же ље су са свим при - мом ка у ци вил ном оде лу. Пре ко јед ног офи ци ра, по род не. Кри ти ку јем их јер сам у не нор мал ној си ту а ци - звао је То ло сто ја да се упо зна ју. Лав је ка сни је се би ји! Већ су ми 23 го ди не, а још се ни сам оже нио!” пре ба ци вао да се по нео не спрет но пред тим кне зом и Тре ну ци ра ци о нал ног раз ми шља ња би ли су код ње - вој ско во ђом. Био је уве рен да је оно што је по ка зао га рет ки. Још ре ђи бе за зле ног при хва та ња по хо те, ко - сит ни ца спрам оно га за шта је за и ста ка дар. „Хра брост ја од но си по бе ду над об зи ри ма: „Си ноћ сам срео Ко за - ни је та ко јед но став на као што то из гле да.” ка док је љу био сво ју ма лу Ко за ки њу. Се тио сам се за Кра јем ок то бра 1851. Лав и Ни ко лај за пу ти ли су се до вољ ства не ких сво јих но ћи блуд ни че ња, а и ју тра у Тби ли си. Тол стој је у тој при јат ној пре сто ни ци Гру по сле и осе ћа ја спо ко ја.” зи је де фи ни тив но од лу чио да Тол стој је по се ћи вао пот ку сту пи у вој ску. Али до ку мен та „нисам ни у чему истрајан. ко је му је до нео брат ни су би ла пљи ве и лу ка ве „до мо рот ки ње”, али че сто се и искре но за љу бљи до вољ на да би мо гао по ла га ти Када бих био упоран вао. Ме ђу по но сним ле по ти ца ма ис пит за под о фи ци ра: не до ста ја у страсти према женама, на Кав ка зу нај леп ша је би ла Ма - имао бих успеха и успомене ла је по твр да с фа кул те та у Пе рењ ка, од ми ља име за Ма ри ју. тро гра ду. Иако до ку мент још ни би биле лепе. Да сам, пак, Же лео је да јој се при бли жи и за је сти гао, на чел ник је од лу чио да упоран у уздржавању, имао удо во љи мла дом гро фу, не стр то се упо знао с ње ним оцем, а тај ста ри Ко зак по чео га је уве че по пљи вом да сту пи у вој ску, па га бих чиме да се поносим”, зи ва ти у свој дом. Из ме ђу Ма при вре ме но рас по ре дио у ар ти вајкао се млади лав рењ ке и „пле ме ни тог стран ца” ље риј ску бри га ду, баш ону ко јом у свом дневнику ус по ста ви ла се по себ на ве за. Ле је ко ман до вао ње гов брат. Тол па де вој ка је оста ла уз др жа на, стој се ра до вао го то во као де чак по но си та, али ни је би ла ди вља јер је њен удва рач био што ће уско ро обу ћи чу ве ну чер ке ску уни фор му, ши при хва ћен гост, при ја тељ ње ног оца. Уско ро су њих њел стег нут у по ја су, пра ву уни фор му ру ске вој ске на дво је по че ли уве че од ла зи ти на се о ски трг да гле да ју Кав ка зу. У Тби ли си ју се Тол стој раз бо лео. Био је, сам ка ко зач ки плес пра ћен пе сма ма. Ту би кат кад не ко ис па лио хи тац из пи што ља, што је био на и ван из лив ра до - же, „сна жне фи зич ке кон сти ту ци је, али сла бог здра сти не ке гру бе ду ше ко ја не успе ва да се уз др жи у ве - вља”. Па тио је од ре у ме, ан ги на, ка ри је са, чи ре ва, се љу. Де вој ка би ула зи ла ме ђу пле са че и вра ћа ла се хе мо ро и да и дру гих бољ ки. Ипак, ње го ва бо лест ни на кон не ко ли ко ми ну та, искри ча ва по гле да и гру ди ко - је би ла те шка јер је са сво јим пси ма пе ша чио и по 20 је су по дрх та ва ле. Кад би утр ну ле по след ње ва тре и ки ло ме та ра ло ве ћи зе че ве. Бо лест га ни је оме та ла ни утих ну ли зву ци хар мо ни ке, за љу бље ни је сво ју дра гу да с дру го ви ма игра би ли јар и из гу би ви ше од хи ља пра тио до ње не ку ће. Али но ћу, уз те жак ми рис љи ља - ду пар ти ја! Ма ло је тре ба ло па да се фи нан сиј ски на, пар би из ла зио у ба шту, под не бом про ша ра ним упро па сти. Не ко вре ме је ипак мо рао да оста не и у со би јер је до нео од лу ку да пи ше да би „раз био до зве зда ма. То је са свим кла сич на при ча о ари сто кра ти и се љан - са ду”. О то ме је од мах оба ве стио сво ју „до бру тет ки, мно го пу та пре при ча на. По крај те мла де уз др жа не ку” То а нет: „Си гур но се се ћа те са ве та да пи шем ро ма не? По Ко за ки ње Тол стој је при чао о ко мич но сти ко ју под ра зу ме ва до бро вас пи та ње и сит ним лу кав стви ма го спо - слу ша ћу вас. Не знам хо ће ли оно што пи шем ика да ђи ца ко је же ле да се уда ју. По што је по стао пе сник ег - би ти об ја вље но, али то је по сао ко ји ми се чи ни за ни зо тич не љу ба ви, го во рио је о сво јој „бли ско сти” с тим мљи вим и у ко јем већ ду го ис тра ја вам да бих га тек та „при ми тив ним” ство ре њи ма: „Ах! Кад бих мо гао би ти ко оста вио.”. Књигу Владимира Федоровског „Роман о ТолсТојУ”, издавача „академска књига” (Пашићева 6/III, нови сад), можете наручити путем телефона 021/4724–924, 6671–610 и 063/521–179 или и-мејла: akademskaknjiga@neobee.net i www.akademskaknjiga.com

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

subota31.mart2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ис ко ри сти те ви кенд за се бе и сво ја ужи ва ња. То мо же би ти ру чак у ре сто ра ну или љу бав ни склад, опу ште ност и ле њост, из ле жа ва ње на ја сту чи ћи ма, му зи ка, умет ност... Ва ша ма шта мо же сва шта.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

31. mart 2012.

Март има 31 дан, и по ла ко или бр зо, про шао је. Још увек је вре ме ва шег ро ђен да на па ши ри те то пло ту и ен ту зи ја зам око се бе. Та ко тре ба, то се оче ку је од вас. По ве ди те ра чу на о свом здра вљу. Шет ња?

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Ни је вре ме за ве ли ке ми сли и по сло ве. Уоста лом, иова ко не ма те кон цен тра ци ју. Ра ди је пу туј те та мо где сте већ би ли и где вам се до па ло, с дру штвом или са ми. Ни ка да не ће те би ти са ми.

По све ћа ни сте по ро ди ци, де ци, ши рој фа ми ли ји, ку ћи и ба шти, зе мљи и биљ ка ма ко је тре ба за са ди ти, уко ли ко већ ни сте. Ро ма тич ни сте и емо тив но осе тљи ви. Ме ди ти рај те по ред ре ке или не ког је зер це та.

Овај ви кенд је као ство рен за то да с по ро ди цом иде те на из лет, да се по ву че те у не ки свој про стор, да до жи ви те то пли ну до ма сво га. Ком би нуј те све оно што вам при ја и што не за ви си мно го од нов ца.

Мо же те пла ни на ри ти и ше та ти се, ди са ти свеж и чист ва здух пу ним плу ћи ма да би сте об но ви ли енер ги ју и по пра ви ли мен тал ну струк ту ру. Не мој те се нер ви ра ти, ни због сит ни ца, ни због круп ни ца.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Ви кенд је, и про ве ди те га дру га чи је од прет ход них рад них да на. Има те мо гућ но сти да за вр ши те не ке не за вр ше не по сло ве и оба ве зе. Од при ја те ља не оче куј те пре ви ше или го то во ни шта.

Пу туј те у фа ми ли ју, пу туј те не где по ред во де, ре ке или је зе ра, бу ди те прак тич ни и за до вољ ни. Јер, ви кенд ће бр зо про ћи. Не гу би те свој ком пас, што је део по зи тив не фа зе у ко јој сте.

Пред ва ма је леп и ко ри стан ви кенд, ка да мно го то га мо же те ура ди ти на соп стве но за до вољ ство. Али, у то ме ни сте са ми. Парт нер се ве о ма до бро и угод но осе ћа по ред вас. За јед нич ки по ду хва ти.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

У по зи тив ној сте фа зи за љу бав и по ро дич не од но се, ка да још увек има те стр пље ња и раз у ме ва ња за ту ђе зах те ве и сла бо сти. Бу ди те кре а тив ни и из ра зи те нај леп ши део се бе на прак ти чан на чин.

Уре ђу је те и улеп ша ва те свој жи вот ни про стор. Има те вре ме на и мо гућ но сти да у све му то ме да те свој до при нос, да се кре а тив но из ра зи те, да по ка же те сво ју ин ди ви ду ал ност на свој на чин. Ак ци ја!

Функ ци о ни ше те по ла ко и опу ште но, у љу ба ви и ле по ти, го то во ван ма те ри ја ли стич ке рав ни, у не кој дру гој сфе ри у ко јој има те кон такт са сво јим би ћем и во ље ном осо бом. Не ка та ко и бу де, та ко тре ба.

TRI^-TRA^

Џеј ми и Са ша V REMENSKA

PROGNOZA

Мало

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 20 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 17 Niш

Ма не кен ка Џеј ми Ли Дар ли (25) и аме рич ки ре пре зен та ти вац Са ша Кље штан, ко ји тре нут но игра за Ан дер лехт, не дав но су се ве ри ли, а ле по ти ца је при ста ла да се пре се ли у Евро пу, где гра ди ка ри је ру. Фуд ба лер ро ђен у Ана хај му срп ског је по ре кла, а Џеј ми Ли се про сла ви ла уче шћем у ри ја ли ти ју у ко јем се би рао но ви „Вик то р и ј ин ан ђео”, у ко ј ем је осво ј и л а дру го ме сто. - Џеј ми Ли же ли да про во ди мо што ви ше вре ме на за јед но, па је при ста ла да се пре се ли у Бри сел и чак од би ла уло гу у се ри ји „Ме сто зло чи на” - ре као је Са ша.

VIC DANA

Evropa

тоПлије

Madrid НО ВИ САД: То пли је вре ме уз сун ча не пе ри о де. Ка сни је по под не но ва облач ност сти же са се ве ра, ко ја уве че и у но ћи ка не де љи до но си ки Rim шу и пљу ско ве. Ве тар слаб за пад ни. При ти сак ис под нор ма ле. Ми ни мал London на тем пе ра ту ра 7, а мак си мал на 18 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: То пли је вре ме уз сун ча не пе ри о де. Ка сни је по под не Cirih но ва облач ност сти же са се ве ра, ко ја уве че и у но ћи ка не де љи до но си ки шу и пљу ско ве. Ве тар уме рен, по не где и по ја чан, се ве ро за пад ни. При ти Berlin сак ис под нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 5, а мак си мал на 20 сте пе ни. Beч СР БИ ЈА: Ма ло то пли је уз сун ча не пе ри о де. Ра но ују тру сла ба ки ша је мо гу ћа са мо по не где на за па ду. Уве че но во на о бла че ње сти же са се ве ра Varшava и до но си ки шу и пљу ско ве, ко ја се у то ку но ћи ка не де љи пре ме шта ка Kijev цен трал ним пре де ли ма. Ве тар слаб про мен љив, на се ве ру по не где уме рен се ве ро за пад ни. При ти сак ис под нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 3, Moskva а мак си мал на 20 сте пе ни. Oslo Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У не де љу ја че за хла ђе ње с про ла зном ки шом од се ве ра ка ју гу. На пла ни на ма ће па да ти снег, а по не - St. Peterburg где и у ни жим кра је ви ма је мо гу ћа су сне жи ца и вла жан снег. По чет ком иду Atina ће сед ми це су во уз по раст тем пе ра ту ре, па ће у уто рак и сре ду опет би ти то пло вре ме. У сре ду од сре ди не да на по чи ње ки ша. Pariz БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Оче ки ва на би о ме те о ро ло шка си ту а ци ја има ће не по во љан ути цај на све хро нич не бо ле сни ке. Ме те о ро пат ске ре ак ци је мо гу би ти из ра же не у ја чој фор ми. По себ на опре зност је нео п ход на свим уче сни ци ма у са о бра ћа ју.

22 19 14 16 8 13 4

Ле то, 40 сте пе ни, а го сти до ла зе код Пи ро ћан ца. По здра вља њих до ма ћин и нај зад пи та го сте, ко ји уми ру од вру ћи не: - И, љу ди, је сте ли за не ко осве же ње? А го сти ће оду ше вље но: - Мо же, мо же! На то ће Пи ро ћа нац: - Же но, отва рај про зо ре!

6 0 6 -2 20 16

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

262 (-1)

Slankamen

342 (-2)

Jaшa Tomiћ

Apatin

324 (4)

Zemun

380 (-6)

Bogojevo

277 (6)

Panчevo

388 (-4)

Baч. Palanka

275 (6)

Smederevo

522 (-8)

Novi Sad

278 (0)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

334 (3)

Tendencija stagnacije

Senta

354 (0)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

323 (0)

Tendencija opadawa

Titel

354 (0)

NERA

Hetin

100 (-6)

TISA

62 (-12)

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 256 (-20) Beograd

Kusiћ

327 (-6)

86 (-4)

Reшeњe iz proшlog broja