Dnevnik 31.maj 2012. by jovan radosavljevic

c m y

noVi sad *

^etVrtak 31. Maj 2012. godine

godina LXX Broj 23451 Cena 30 dinara * 0,50 EUR

internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

radni^kiH praVa i iMa i neMa u ugoVoriMa i ZakoniMa

Le t u je se bez re gre sa, a ra di bez to plog obro ka? str. 4

NaSLovi

ekonomija 5 Kosti} ne odustaje od @abqa i Crvenke 5 Srbija na rubu du`ni~kog kolapsa

nov~anik 6 Komunalije i hrana pojedo{e standard

novi sad 7 Budu}nost donosi parkove, crkvu i stog zgrada

Zasedao glaVni odBor deMokratske stranke

U SOMBORU

Ta di}: Bi }e pro me na unu tar DS-a

str. 2

u skup[tini VojVodine saMo 20 poslaniCa

8 Prilaz ku}ama ~ekali skoro dve decenije

Vojvodina 11 Samo snaga fabriku spasava

ekologija 12 Grade ekolo{ku u~ionicu na kanalu

Crna 15 Otkriveni u~esnici masovne tu~e u Mu`qi

Dru gi krug za o bi {ao „ V a l c e n g r a d ” p o Voj vo |an ke s u n ~ a n o m d a n u str. 3

str. 10

Zaposleni u nekiM [kolaMa sredweg Banata te[ko napla]uju putne tro[koVe

Na auto pu tu No vi Sad – Be o grad, kod ko vi qa

Kob no sle ta we „re noa”

15 Zemunac u Crvenki gajio marihuanu

najvi{a temperatura 26° s

Foto: S. [u{wevi}

Toplo, mogu}a ki{a

Mu{karac koji se nalazio u „renou” sa registarskim oznakama Ba~ke Topole poginuo je ju~e, oko 20 sati, na autoputu Novi Sad – Beograd, kod Koviqa. Prema prvim saznawima, do udesa je do{lo kada je automobil firme AIK Ba~ka Topola, koji se kretao ka Novom Sadu, iznenada udario u za{titnu

ogradu i potom sleteo s puta u kanal. Kako nezvani~no saznajemo, na mestu voza~a se, prema zate~enim dokumentima, nalazio P. E. (1952) iz Ba~ke Topole, koji je u udesu preminuo, dok je saputnik @. S. (1953) povre|en. Zvani~no saop{tewe o ovoj nesre}i o~ekujemo danas iz policije. M. V.

str. 16 – 20

Sport

n ana i nole sjajni na rolan garosu

n Fk jugoVi] oBele@aVa n ilija panteli] Vek postojawa o Majskoj nagradi

n oMladinCi srBije na eVropskoM prVenstVu

Op {ti ne vo za ju pro svet ne rad ni ke

str. 13

POLiTikA

~etvrtak31.maj2012.

dnevnik

ZA SE DAO GLAV NI OD BOR DE MO KRAT SKE STRAN KE

DANAS SVE ^A NOST U DO MU NA ROD NE SKUP [TI NE

Ta di}: Bi }e pro me na unu tar DS-a

Za kle tve naj vi {ih zva ni~ ni ka

Li der de mo kra ta Bo ris Ta di} po ru ~io je si no} na sed ni ci Glav nog od bo ra stran ke da DS `e li da for mi ra no vu vla du, ali sa mo ako se bu du po {to va li prin ci pi za ko je se de mo kra te za la `u i na ja vio pro me ne unu tar stran ke. Ta di} je re kao da su bor ba pro tiv si ro ma {tva, ne za po sle no sti i bor ba pro tiv ko rup ci je i kri mi na la osnov ni ci qe vi oko ko jih bi tre ba lo da se oku pi bu du }a vla da Sr bi je. - DS }e u~i ni ti sva ki na por da se for mi ra ve }i na oko ci qe va bu du }e vla de. To, me |u -

i u bu du} no sti pre u zi ma ti od go vor nost, is kqu ~i vo u skla du sa in te re si ma gra |a na Sr bi je i u skla du sa prin ci pi ma, pro gra mom i ide o lo gi jom De mo krat ske stran ke- po ru ~io je li der de mo kra ta. On je iz ja vio da spre man da pre u zme od go v or n ost za vo | e w e vla d e uko li ko DS na svim ni vo i ma vla sti pre u zme od go vor nost i svom sna gom sta ne iza we ga. Za de mo kra te je mo gu }e for mi ra we vla de sa mo sa oni ma ko ji su sprem ni da de le i do bro i zlo i ko ji ne ma ju re zer vnu po li ti ku.

De mo krat ska stan ka ne ma na me ru da for mi ra vla du sa stran ka ma ko je ni su sa iskre no {}u u~e stvo va le u ak tu el noj vla di Sr bi je i ko je ni su bi le sprem ne da u woj po de le i do bro i zlo tim, ne zna ~i da i dru ge stran ke ne po ku {a va ju da for mi ra ju ve }i nu u ko joj ne }e bi ti DS, ali mi ni ka ko ne od u sta je mo od na {ih ci qe va, to je na {a te meq na vred nost- ka zao je Ta di}. On je re kao da je mo gu }e da ne k a dru g a ve } i n a for m i r a vla du, ali da „ona ne bi vo di la Sr bi ju u do brom prav cu„. Ta di} je is ta kao da DS ne }e od u sta ti od stra te {kih ci qe va - mo der ni za ci je, re for me i stva ra wa dru {tva na ko je }e gra |a ni bi ti po no sni i na gla sio da de mo kra te ne od u sta ju, jer su to obe }a li gra |a ni ma. - Re zul ta ti iz bo ra bi }e do bri uko li ko DS bu de u sta wu da for mi ra par la men tar nu ve }i nu. Uko li ko ne ko dru gi bu de for mi rao vla du put Sr bi je u EU ne }e bi ti iz ve stan- na gla sio je Ta di} i po ru ~io da su pred de mo kra ta ma te {ke od lu ke, da je si tu a ci ja u ze mqi te {ka , ali ne i ka ta stro fal na ka ko to ne ko è li da pri ka è. Ta di} je re kao je da Sr bi ja po sle iz bo ra ni je ista ze mqa, ali da ra zul tat DS na iz bo ri ma ~i ni tu stran ku ne za o bi la znim ~i ni o cem u po li ti~ kim zbi va wi ma u Sr bi ji. Ci qe vi DS osta li su ne pro me we ni i po sle iz bo ra, ka zao je Ta di} i do dao da bi DS iz re zul ta ta iz bo ra tre ba lo da iz vu ~e po u ku {ta tre ba me wa ti, a {ta za dr à ti. - Ni smo pre ki nu li eko nom ske, bez bed no sne i po li ti~ ke pro ce se za ko je smo pre u ze li od go vor nost. To zna ~i da }e mo

- De mo krat ska stan ka ne ma na me ru da for mi ra vla du sa stran ka ma ko je ni su sa iskre no {}u u~e stvo va le u ak tu el noj vla di Sr bi je i ko je ni su bi le sprem ne da u woj po de le i do bro i zlo- re kao Ta di}, go vo re }i o iz bo ru part ne ra ko ji }e uz tu stran ku i ko a li ci ju SPS-PUPS-JS for m i r a t i bu du }u vla du. Ta di} je po no vio da je sa svim si gur no ne }e for mi ra ti ni sa SNS i DSS, a da }e od mah na kon sed ni ce Glav nog od bo ra, ako do bi je po dr {ku ~la no va, u}i u pre go vo re sa osta lim po ten ci jal nim part ne ri ma. - To sam re kao pre iz bo ra i to po na vqam i na kon iz bo ra. De mo krat ska stran ka u}i }e u vla d u sa stran k a m a bli s ke ori jen ta ci je i ne ma kom pro mi sa oko evrop skih in te gra ci ja, kva li te ta ma kro e ko nom ske po li ti ke, {ted we gde je to po treb no na ni vou dr `a ve, a ne gra |a na- re kao je Ta di}. - Bi }e vre me na da ana li zi ra mo re zul ta te, da vi di mo ko je do pri no sio, a ko ni je, bi }e vre me na da se utvr di ko sno si od go vor nost, a u skla du sa tim bi }e kon se kven ci i pro me na u De mo krat skoj stran ci- po ru ~io je Ta di}. On je ~la no ve Glav nog od bo ra pod se tio da su pro me ne i re for me ide o lo gi ja stran ke i da su neo p hod ne i za dru {tvo i za stran ku i od wih se ne mo `e od u s ta t i dok se ne pri v e d u kra ju.

ê stit ka An ge le Mer kel Kan ce lar ka Sa ve zne Re pu bli ke Ne ma~ ke An ge la Mer kel ~e sti ta la je ju ~e To mi sla vu Ni ko li }u po be du na pred sed ni~ kim iz bo ri ma u Sr bi ji. „Na dam se da }e te se sna `no za la ga ti za na sta vak in te gra ci je Sr bi je u Evrop sku uni ju. Ne ma~ ka }e bi ti po uz dan part ner va ma i va {oj ze mqi u spro vo |e wu za to neo p hod nih re for mi“, na gla si la je u ~e stit ki kan ce lar ka An ge la Mer kel. Ni ko li} je raz go va rao u Be o gra du sa po li ti~ kim di rek to rom Mi ni star stva spoq nih po slo va Ne ma~ ke Han som - Di te rom Lu ka som. Ka ko je na ve de no u sa op {te wu SNS, Ni ko li} je iz ra zio è qu za naj bo qom i naj bli òm sa rad wom Sr bi je i Ne ma~ ke, ka ko na eko nom skom, ta ko i na po li ti~ kom pla nu. Ni ko li} i Lu kas sa gla si li su se da su evrop ske in te gra ci je pro ces ko jim }e Sr bi ja u bu du} no sti obez be di ti eko nom ski na pre dak, a da bi la te ral na sa rad wa dve ze mqe mo è da bu de po dig nu ta na vi {i ni vo.

Pod ku po lom Do ma Na rod ne skup {ti ne da nas }e bi ti upri li ~e ne dve sve ~a no sti. Naj pre }e na rod ni po sla ni ci u ve li koj Sa li po lo ì ti sve ~a ne za kle tve na kon sti tu tiv noj sed ni ci, da bi po tom na sve ~a noj, po seb noj se si ji to u~i nio i no vo i za bra ni pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li}. Od tog mo men ta i no vom {e fu dr à ve i par la men tar ci ma zva ni~ no po ~i we da te ~e man dat. Ka ko se na ja vqu je, na po la ga wu za kle tve bi ti pri su tan di plo mat ski kor, pred stav ni ci me |u na rod nih in sti tu ci ja u Be o gra du, RIK, ver ski po gla va ri, rek to ri uni ver zi te ta, pred stav ni ci naj vi {ih dr àv nih funk ci ja, pra vo su |e, voj ska, po li ci ja, vla da, re gu la tor na te la. Pr vi put na sve ~a ni ~in po la ga wa za kle tve bi }e po zva ni i svi kan di da ti ko ji su tr ~a li pred sed ni~ ku tr ku. Svo je pri su stvo po tvr dio je i Bo ris Ta di}, pa }e je dan uz dru gog se de ti biv {i i iza bra ni pred sed nik Sr bi je. U skla du sa Za ko nom o Skup {ti ni Sr bi je, pr va sed ni ca par la men ta, a po tom i po seb na sed ni ca na ko joj }e Ni ko li} po lo ì ti za kle tvu, po ~e }e uz in to ni ra we him ne „Bo è prav de”, a no ve po sla ni ke i no vog pred sed ni ka }e na ula zu u Dom Na rod ne skup {ti ne do ~e ka ti po ~a sna je di ni ca Voj ske Sr bi je. Uo~i star ta no vog skup {tin skog sa zi va ju ~e je odr à na i po sled wa sed ni ca skup {tin skog ko le gi ju ma, ko me da nas pre sta je man dat. Ne me stu pred se da va ju }eg do iz bo ra ~el ni ka par la men ta se de }e naj sta ri ji par la men ta rac iza bran na li sti „Pre o kre ta“ Za ha ri je Tr nav ~e vi} (86), a po ma ga }e mu ~e ti ri naj mla |e po sla ni ce – sa li ste „Po kre ni mo Sr bi ju” Je le na Bu di mi ro vi} (27), is pred li ste „Iz bor za bo qi ì vot” Jo va na Jok si mo vi} (25), naj mla |a me |u po sla ni ci ma ko a li ci je SPSPUPS-JS go di nu da na sta ri ja Ne ve na Sto ja no vi} i Bo ja na Bo ì no vi} iz DSS, ko ja ima 31 go di nu. Pred sed ni ca par la men ta Sla vi ca \u ki} De ja no vi} na kon sed ni ce ko le gi ju ma re kla je no vi na ri ma da ne ma sa zna wa da }e na da na {woj sed ni ci bi ti iza bra no no vo skup {tin sko ru ko vod stvo, ali i da ne is kqu ~u je ta kvu mo gu} nost da „ako se bu de do go vo ri lo o ka drov skim re {e wi ma, se po~ ne i sa tim ak tiv no sti ma”.

d u ze }a i pred u zet ni ka i Ko a li ci ja udru `e wa iz be gli ca u Sr bi ji. Dru ga po bro ju osvo je nih man da ta je li sta „Iz bor za bo qi `i vot - Bo ris Ta di}”, a 67 man da ta te li ste su ras po de qe ni na De mo krat sku stran ku, So ci jal de mo krat sku par ti ju Sr bi je, Li gu so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne, De mo hri {}an sku stran ku Sr bi je, Ze le ne Sr bi je, De mo krat ski sa vez

No va vla da u ju nu? Pred sed ni ca Skup {ti ne Sr bi je iz ra zi la je ju ~e uve re we da bi no va mo gla vla da bi ti iza bra na „re la tiv no br zo“ i da bi se to mo glo do go di ti u ju nu. Ona je na kon ju ~e ra {we sed ni ce ko le gi ju ma re kla da je „iz sa ta u sat sve vi {e do go vo ra“, da se „pre go vo ri o for mi ra wu Vla de in ten zi vi ra ju“ i da za to o~e ku je da „Vla da bu de usko ro for mi ra na“. Na pi ta we no vi na ra da li je mo gu }e da vla da bu de do go vo re na do po ne deq ka, \u ki} De ja no vi} je od go vo ri la „da bi to bi lo div no, ali da je i uz ma {tu to ma lo ve ro vat no“.

Ovako je bilo pre ~etiri godine

Na pi ta we da li je sprem na da vo di par la ment jo{ je dan man dat, od go vo ri la je da }e „to od lu ~i ti skup {tin ska ve }i na“. - Do sa da {wi pred sed nik je imao i ne ke dru ge pro fe si o nal ne am bi ci je, ali ako to bu de od lu ka skup {tin ske ve }i ne bi }e ta ko, re kla je \u ki} De ja no vi} no vi na ri ma. Po po slov ni~ koj pro ce du ri, pred log kan di da ta za pred sed ni ka Skup {ti ne Sr bi je pod no si naj ma we 30 na rod nih po sla ni ka, a za pred sed ni ka }e bi ti iza bran onaj za ko ga je gla sa la ve }i na od ukup nog bro ja po sla ni ka. Skup {tin ske stru~ ne slu `be ve} su na pra vi le i ras po red se de wa na rod nih pred stav ni ka. Na Ko le gi ju mu ni je bi lo ni ka kvih pri med bi na taj pred log, a naj ve }i broj po sla ni~ kih gru pa za dr `a }e me sta ko ja su ima le i do sa da. - So ci ja li sti~ ka par ti ja Sr bi je }e bi ti ta mo gde je bi la, sa mo

}e mo sa da po pu ni ti sva me sta, ~ak nam ne ka i ne do sta ju, re kla je \u ki} De ja no vi}. Na pi ta we ko }e za u ze ti me sta na ko ji ma su se de li ra di ka li, ko ji u ovom man da tu ne }e ima ti po sla ni ke, \u ki} De ja no vi} je od go vo ri la: „Ono {to je pri rod no - SNS”. No vi sa ziv re pu bli~ kog par la men ta, ko ji }e bi ti kon sti tu i san danas, ~i ni }e 36 stra na ka, {to je za 14 stra na ka vi {e u od no su na pret hod ni sa ziv, u ko me su se na la zi li pred stav ni ci 22 par ti je. Na li sti „Po kre ni mo Sr bi ju” su po sla ni ci Srp ske na pred ne stran ke, No ve Sr bi je, Po kre ta sna ga Sr bi je, Bo {wa~ ke na rod ne stran ke, Po kre ta so ci ja li sta, Na rod ne se qa~ ke stran ke, Rom ske par ti je, De mo krat ske par ti je Ma ke do na ca, Po kre ta pri vred nog pre po ro da i Po kre ta vla {kog uje di we wa. Na toj li sti su i Aso ci ja ci ja ma lih i sred wih pre-

Hr va ta i Iz vor ni srp ski po kret ob no ve.Li stu ko a li ci je SPSPUPS-JS ~i ne isto i me ne tri stran ke, s tim da je me |u po sla ni ci ma te ko a li ci je i je dan iz Po kre ta ve te ra na. Sa li ste „Pre o kre ta” pred stav ni ke u par la men tu ima }e Li be ral no de mo krat ska par ti ja, Srp ski po kret ob no ve, Bo ga ta Sr bi ja i So ci jal de mo krat ska uni ja.URS je osvo ji la 16 man da ta, ko ji }e bi ti ras po re |e ni iz me |u G17 plus, Za jed no za [u ma di ju, Na rod ne par ti je, Ko a- li ci je za Pi rot i Po kre ta „@i vim za Kra ji nu”. U no vom sa zi vu par la men ta bi }e i Sa vez voj vo |an skih Ma |a ra, ko ji }e ima ti pet po sla ni ka, Stran ka de mo krat ske ak ci je San xa ka, ko ja }e ima ti dva po sla ni ka, dok }e ko a li ci je „Sve za jed no”, ko ju ~i ni pet stra na ka na ci o nal nih ma wi na, ko a li ci je Al ba na ca Pre {ev ske do li ne, ko ju ~i ni ~e ti ri stran ke i par ti ja NO PO ima ti po jed nog po sla ni ka. S. Stan ko vi}

Ni ko li} ~e tvr ti pred sed nik Sr bi je Ka da da nas bu de po lo `io za kle tvu pred po sla ni ci ma Na rod ne skup {ti ne To mi slav Ni ko li} bi }e ~e tvr ti pred sed nik Sr bi je. Sr bi ja je od 1990. go di ne na ova mo ima la sa mo tri li~ no sti ko je su bi le iza bra ni pred sed n i c i dr ` a v e, Slo b o d a n a Mi l o { e v i } a u dva man d a t a, Mi la na Mi lu ti no vi }a i pr vog de mo krat skog pred sed ni ka Bo ri sa Ta di }a ko ga su gra |a ni dva pu ta bi ra li na tu funk ci ju.Pr vi pred sed nik po stao je

Slo b o d an Mi l o { e v i} po s le iz bo ra de cem bra 1990. go di ne, a na tu funk ci ju je iza bran i de cem bra 1992. go di ne, dok je naj ve }e po ve re we gra |a na na iz bo ri ma ta ko |e u de cem bru, ali 1997.go di ne do bio Mi lan Mi lu ti no vi}. Mi lu ti no vi} je na du `nost stu pio ja nu a ra 1998 i man dat mu je is te kao de cem bra 2002. go di ne. Sr bi ja je za tim po sta rom iz bor nom si ste mu po ~ev od sep tem bra 2002. go di ne ima la vi {e ne u spe lih po ku {a ja da na iz bo ri ma do -

bi je pred sed ni ka jer je ta da kan di dat za {e fa dr `a ve mo rao da do bi je 50 od sto plus je dan glas ka ko bi po stao pred sed nik Re pu bli ke. Ta ko je u tek u ju nu 2004, na kon uki da wa cren zu sa 50 do sto plus je dan glas, na iz bo ri ma po be dio Bo ris Ta di} i u ju lu stu pio na du `nost pred sed ni ka Re pu bli ke, a Ta di} je i na sle de }im iz bo ri ma ja nu a ra 2008.go di ne po no vo po be dio Ni ko li }a i po dru gi put po stao pred sed nik Re pu bli ke.

Po be dom na maj skim iz bo ri ma ove go di ne Ni ko li} je po stao tek ~e tvr ta li~ nost ko ja }e, na kon su tra {weg po la ga wa za kle tve, bi ti iza bra ni pred sed nik Sr bi je. ^e ti ri li~ no sti su u pe ri o du od 2002. go di ne oba vqa le funk ci ju vr {i o ca du `no sti pred sed ni ka Re pu bli ke kao pred sed ni ci Na rod ne skup {ti ne i to Na ta {a Mi }i}, Dra gan Mar {i }a nin, Pre drag Mar ko vi} i ak tu el na pred sed ni ca srp skog par la men ta Sla vi ca \u ki}-De ja no vi}.

TVIT CRTICA Ko ga si sve tlo

(Na)ru {en ugled

Sa vet ni ca za me di je PSS Bla gi ca Ko sti} iz no si {pe ku la ci je ko bi mo gao se sti u ko ju mi ni star sku fo te qu, pa ta ko i da je li der LDP ê do mir Jo va no vi} po ten ci jal ni {ef di plo ma ti je. - Uko li ko ê da bu de mi ni star spoq nih po slo va u no voj vla di ko je kod so ci ja li sta za du èn za ga {e we sve tla- pi ta se Bla gi ca Ko sti}.

Ko sme ta pra vo su |u, jed no je od pi ta wa ko je se ~u je u jav no sti. Ta ko je i Ro do qub [a bi} ju ~e za be le `io na svo joj laj ni. - „Po ve re nik za in fo ram ci je i me di ji ugro `a va ju ugled pra vo su |a!? Ili to ipak ra di ne ko iz pra vo su |a? - pi ta se [a bi}.

Kad se `e ni Fi ga ro Funk ci o ner Po kre ta rad ni ka i se qa ka Or han Dra ga{ se tio se li de ra Je din stve ne Sr bi je. - Dra gan Mar ko vi} Pal ma ni je bio na „Fi ga ro voj `e nid bi” ali mu je po slao te le gram!, na {a lio se Dra ga{ na laj ni.

Oj, Sr bi jo Po li ti ka ne mi mo i la zi ni po zna te li~ no sti. Glu mac Bra ni slav Tri fu no vi} na veo je na svom tvi ter na lo gu: „Pred sed nik ne go vo ri en gle ski, pre sto lo na sled nik ... Oj Sr bi jo me |u sta ti va ma”...

Bu ket ili pred sed nik Da li }e pred sed nik Hr vat ske Ivo Jo si po vi} do }i na ina u gu ra ci ju no vo i za bra nog

pred sed ni ka To mi sla va Ni ko li }a jo{ se ne zna. Na ne dav nom kon cer tu Be o grad ske fil har mo ni je u Za gre bu ni je se po ja vio. - Pred sed nik Hr vat ske Ivo Jo si po vi} iako ni je bio na kon cer tu po slao je ovaj bu ket go sti ma iz Be o gra dana svoj na log uz sli ku oka ~i la je Be o grad ska fil har mo ni ja. Osta je da se vi de ho }e li kod Ni ko li }a do }i li~ no ili }e i we mu ~e sti ta ti sa cve }em.

Vi di mo se u Si je tlu Ka ko ti iz gle da dan ka da si na vr hu fir me ka kav je Mi {ko vi }ev „Del ta Hol ding”? ^la ni ca bor da di rek to ra Ma ri ja De si vo je vi} „pri ~a la je” ju ~e sa svo jim fa no vi ma na Tvi tu: - Do bro ju tro iz Si je tla. Da bi grad oprav dao svoj na di mak ipak ro mi wa ki {a. Za vr {en tre ning, do ru ~ak, pa na kon fe S. St. ren ci ju. Vi di mo se...

c m y

politika

dnevnik

U SKUP [TI NI VOJ VO DI NE SA MO 20 PO SLA NI CA

Dru gi krug za o bi {ao Voj vo |an ke @ene }e u novom sazivu Narodne skup{tine Srbije ~initi skoro tre}inu parlamenta i ima}e 81 od 250 mandata. Srpski parlament je u tom pogledu dostigao makedonski u regionu ili nema~ki me|u zapadnoevropskim zemqama, ali je daleko od {vedskog koji je s 45 odsto poslanica u vrhu ove svetske liste. S druge strane, zastupqenost èna u Skup{tini Vojvodine jedva dostiè 17 procenata i one }e me|u 120 poslanika imati 20 mandata. - Taman smo pomislili da }e se taj odnos posle ovih izbora promeniti, ali desilo se opet isto - kaè potpredsednica pokrajinske skup{tine Bra ni sla va Be li} koja }e i u novom sazivu biti me|u poslanicima SPS-a. Na i me, voj vo |an ski sa ziv koji je konstituisan 2008. godine mandat je po~eo s oko 14 odsto èna, tj. sa 17 poslanica, kojih }e sada biti tri vi{e. - Taj broj nije zadovoqavaju}i, a napredak je minimalan, iako imamo i institucije koje se bave rodnom ravnopravnosti - kaè Beli}eva. Zamenica pokrajinskog ombudsmana za rodnu ravnoprav-

bi no va nog pro pro ci o nal nove}inskog izbornog sistema. Ona podse}a da je izmenama izbornog zakona i pokrajin-

Be li}: SPS è li me sto pred sed ni ka Skup {ti ne Voj vo di ne - Dobro bi bilo da Skup{tina Vojvodine ima predsednikaènu - smatra potpredsednica aktuelnog saziva Branislava Beli} iz SPS-a. - Naravno, na{a stranka bi èlela mesto predsednika Skup{tine Vojvodine ali nismo mi ti koji uslovqavamo. Uvek smo bili korektan koalicioni partner i o~ekujemo da }e nam DS ponuditi korektnu saradwu koja }e biti u skladu s na{im izbornim rezultatima. Ali najpre treba sa~ekati da se zavr{e razgovori na{ih stranaka o formirawu republi~ke vlasti. nost Da ni ca To do rov-Ja {a re vi} kaè da kod Skup{tine Voj vo di ne po sto ji pro blem zastupqenosti èna zbog kom-

ske odluke propisana obaveza da svaki tre}i kandidat na izbornoj listi bude iz mawe zastupqenog pola, {to je treba-

PIK: U ne de qu po no vo gla sa we u ~e ti ri iz bor ne je di ni ce U predstoje}u nedequ odrà}e se ponovqeno glasawe za izbor pokrajinskih poslanika po ve}inskom sistemu u izbornim jedinicama Zrewanin III, Opovo, ôka i [id. Pokrajinska izborna komisija saop{tila je ju~e da je za to glasawe, raspisano za 3. jun, donela Re{ewe o utvr|ivawu broja glasa~kih listi}a za izborne jedinice 17 - Zrewanin III, 37 - Opovo, 59 - ôka i 60 - [id. Utvr|en je i broj rezervnih glasa~kih listi}a, koji se odre|uje u iznosu od 0,3 odsto od broja glasa~kih listi}a, navodi se u saop{tewu i dodaje da je za svako bira~ko mesto odre|en jedan kontrolni i jedan rezervni list. S. N. K.

lo da pove}a u~e{}e èna u parlamentima, ali da se to odnosi na proporcionalni sistem po kom se bira pola vojvo|anskog parlamenta. U tom delu Skup{tine Vojvodine bi}e 28,3 odsto „ènskih mandata” (17 od 60), dok }e ih u drugom delu biti tek pet procenata, jer samo tri poslanice ulaze u parlament po ve}inskom dvokru`nom izbornom modelu. Ina~e, na ve}inskim izborima kandidovalo se 75 èna, mnogo vi{e nego na pro{lim izborima, ali one uglavnom nisu pro{le u drugom krugu. - Pokazalo se da ène jesu mo ti vi sa ne, ali ve ro vat no nisu imale dovoqnu podr{ku u stranci. Tako|e, gra|ani i gra|anke izgleda nemaju dovoqno poverewa i imaju pred-

rasude o ènama u politici pa biraju mu{karce, ne samo zbog strana~kog opredeqewa, nego i smatraju}i da oni imaju ve}u mo} u dono{ewu odluka - kaè zamenica ombudsmana. Taj odnos mogu}e je promeniti, smatra potpredsednica Skup{tine Vojvodine Beli}, ve}om vidqivo{}u èna u medijima i izmenom propisa. - Treba razmisliti {ta je doneo propis o svakom tre}em mestu na izbornoj listi. Mo`da je realno da bude svako dru go. Za ve }in ske iz bo re, mogu}e je propisati obavezu da npr. u Novom Sadu koji ima sedam izbornih jedinica, tri kandidata budu ène a ~etiri mu{karci - navela je Beli}eva. Najpravi~nija slika parlamenta bila bi, smatra Danica Todorov Ja{arevi}, „pola-pola”, shodno udelu mu{karaca i èna u stanovni{tvu, ali je propisana tre}ina „garant da }e se ~uti i ènski glas i da }e è ne ostva ri ti ustav na prava o jednakosti i o odlu~ivawu„. - Nadam se da }e tako i biti, mada postoji opasnost da ih bude mawe u slu~aju ostavke poslanice koju onda ne bi zamenila iskqu~ivo èna nego slede}i s liste - podse}a zamenica ombudsmana. @enska tre}ina trebalo bi da bude princip i u izvr{noj vlasti, {to bi, po wenim re~ima, pokazalo da dru{tvo napreduje i da „ène nisu samo formalna snaga ve} da imaju {ta da unesu u politi~ki ìvot”. - Siroma{no dru{tvo, kakvo je na{e, treba da ra~una na taj resurs, ne samo u oblastima socijalnog starawa koje se vezuje za ène, nego i u razvoju privrede ili finansijama - kaè Danica Todorov-Ja{arevi}. S. Ko va ~e vi}

PO NO VQE NI IZ BO RI ZA PO KRA JIN SKE PO SLA NI KE U ZRE WA NI NU

Bo {wak: La kr di ja iz bor ne ko mi si je

Kandidat Srpske napredne stranke za poslanika u Skup{tini Vojvodine Ivan Bo {wak iz Zrewanina ocenio je na ju~era{woj konferenciji za novinare da Gradska izborna komisija prekraja voqu gra|ana i ponavqa izbore u jednoj izbornoj jedinici u Zrewaninu. Bo{wak je podsetio da je u oba kruga ubedqivo pobedio protivkandidate ali da }e i tre}i put, 3. juna, stati na crtu kandidatu Socijalisti~ke partije Srbije Dra ga nu To {i }u. - Na izbornoj jedinici broj 40, u nasequ Zeleno poqe, Gradska izborna komisija je poni{tila glasawe za izbor poslanika po ve}inskom izbornom sistemu. GIK je u obrazlo`ewu naveo, a iz Upravnog suda je potvr|eno, da je „delimi~no

~etvrtak31.maj2012.

AGEN CI JA ZA BOR BU PRO TIV KO RUP CI JE

Pre kr {aj na pri ja va pro tiv mi ni stra zdra vqa Agencija za borbu protiv koruopcije podnela je u ponedeqak prekr{ajnu prijavu protiv ministra zdravqa Zo ra na Stan ko vi }a zbog kr{ewa Zakona o Agenciji, izjavila je dju~e direktorka te institucije Zo ra na Mar ko vi}.Ona je objasnila da je boravkom u Danskoj na skupu o zdravstvu, tokom izborne kampawe, Stankovi} prekr{io zakon, odnosno odredbu kojom se zabrawuje tro{ewe dr`avnih resursa u stran~ke svrhe i dodala da je na tom skupu mini-

Gra|ani Srbije su izabrali To mi sla va Ni ko li }a za predsednika, ali i dosada{we stranke koje su ~inile ve}inu u parlamentu, kaè Bo jan Paj ti}. „Glavni problem u drugom krugu predsedni~kih izbora bila je stvorena atmosfera da Bo ris Ta di} ima ogromnu prednost i da u svakom slu~aju pobe|uje”, kaè Pajti} i dodaje da je takva atmosfera dovela do toga da veliki broj bira~a koji bi podràli Tadi}a ostanu ku}i i ne glasaju. „Iskoristili su ~iwenicu da je tog dana bilo lepo vreme, i umesto na glasawe, jednostavno su s porodicom oti{li u prirodu na piknik”, kaè Pajti}. On dodaje da je wegov posao dobro odra|en, po{to je ostvario dobre rezultate na pokrajinskom nivou.Pajti} kaè da su demokrate jo{ pre izbora donele odluku da ne}e ulaziti u vladu sa SRS, SNS i DSS.

Go at i: Ula zi LDP Direktor „Transparentno sti Sr bi je” Vla d i m ir Go a ti kaè da }e vladu gotovo izvesno voditi DS i ko a li ci ja SPS-PUPSJS,a u vlast }e verovatno biti ukqu}ena i LDP.Goati je gostuju}i na B92 rekao i da izraz kohabitacija dolazi u obzir u polupredsedni~kim sistemima, gde predsednik ima deo izvr{ne vlasti, a da se u Srbiji taj izraz ne moè primeniti. „Ima}emo predsednika dràve iz jedne stranke, a vladu iz druge stranke, jer su vlada i predsednik u posebnim zgradama i metafori~ki i stvarno i nemaju prilike da se sudaraju i jedni drugima smetaju”, ocenio je Goati. On je naveo i da jo{ nije vreme za koncentracionu vladu, ali da je, ukoliko se èli promena Ustava, verovatno neophodan „ad hok dogovor najva`nijih stranaka”.

Predsednik Socijaldemokratske partije Srbije Ra sim Qa ji} izjavio je da posle „politi~kog zemqotresa” izazvanog pobedom To mi sla va Ni ko li }a na predsedni~kim izborima Srbija mora da se suo~i sa novom kohabitacijom, uz ocenu da }e novu vladu formirati koalicije oko DS i SPS. “Moramo da se suo~imo s novom kohabitacijom iako su na{a iskustva negativna. I prva kohabitacija \in|i}-Ko{tunica i druga Ko{tunica-Tadi} obeleène su èstokim politi~kim sukobima koji nisu dozvoqavali da reforme budu brè i uspe{nije u celoj zemqi u svim segmentima”, kazao je Qaji} u intervju za nedeqnik „Novi magazin„. Druga mogu}nost je prepu{tawe celokupne vlasti Srpskoj naprednoj stranci {to bi prema Qaji}evim re~ima objektivno bio veliki rizik, pre svega za Demokratsku stranku. “Biti u opoziciji duì vremenski period na Balkanu je rizi~no, pa i pitawe opstanka. Ako bi, u slu~aju da DS ustupi mandat za formirawe vlade SNS-u, u vladaju}oj koaliciji bio i SPS, s punim pravom bi traìo da u op{tinama i gradovima budu iste koalicije. To bi zna~ilo da je DS iskqu~en na svim nivoima vla-

sti”, ocenio je on. Prema Qaji}u novu vladu }e formirati koalicije oko DS i SPS, a DS }e odlu~iti ko }e biti tre}i partner, koalicija oko LDP ili URS.

“Izme|u dva izborna kruga bila je ideja da se svim strankama sa ove ~etiri liste ponudi u~e{}e upravo da bi ve}ina bila {to stabilnija i da bi se izbegle mogu}nosti ucena”, kazao je Qaji}. On je dodao i da je SNS u lagodnoj poziciji: “Kritikuju javno {to ne}e biti u vladi, a mole Boga da ne budu u woj, ~ekaju da uradi te{ke stvari, da se oklizne i izdejstvuju izbore u koje bi SNS u{ao kao favorit.”

VE SNA PE [I] I ZO RAN @IV KO VI] O PO STI ZBOR NOJ SR BI JI

Stran ke kao kla no vi sa {e fo vi ma ban di

usvojen“ prigovor Dragana To{i}a, nakon ~ega su izbori poni{teni. Delimi~no usvojen zna~i da nisu poni{teni izbori za predsednika Republike, iako se na izbornoj jedinici glasalo i za pokrajinske poslanike i za predsednika republike, i da kreatori ove lakrdije nisu uspeli u svojoj nameri da prekroje jasno izra`enu voqu gra|ana – rekao je Bo{wak i upitao da li to zna~i da na toj izbornoj jedinici izbori trebaju da traju sve dok ne pobedi odgovaraju}i kandidat. Bo{wak je kazao da se ishod ovih izbora mo`e i te kako zloupotrebiti u postizbornoj trgovini sa Socijalisti~kom partijom Srbije na lokalnom nivou. @. B.

Doskora{wa poslanica u Skup{tini Srbije Ve sna Pe {i} ocenila je ju~e da je kampawa Bo ri sa Ta di }a za predsedni~ke izbore izgledala kao da je unapred „bezecovao to mesto po nekom vi{em zakonu” i nazvala apsurdnim

Jo va no vi}: Ni sam re kao da je RS ge no cid na

to {to se nekome ko je izgubio izbore sada nudi premijerska funkcija. Pe{i} je, na skupu Politi~kog foruma, kao ad hok panela pojedinaca koji se zalaù za demokratsko dru{tvo, ukazala da je zbog toga, umesto dobijawa vlasti na izborima, politi~ka filozofija u metafizi~ku sferu, „da vlast i kraq poti~u od Boga”. „êmu onda izbori ako je ta filozofija promewena, ako su mesta unapred data i izbori samo nekakva fasada, a unapred znamo ko }e to da bude?”, zapitala je Pe{i}. Ona je ocenila da su stranke u Srbiji postale klanovi i interesne grupacije, „gde svaki taj klan ima {efa bande”, kao da ne podleù pravilima izbora. „Postoji jedan glavni klan, to je Demokratska stranka, a zatim jo{ nekoliko sitnih klanova, koji su unapred napravili dogovor kako }e da glasaju. „Napravila se neka vrsta dvora. To i li~i na

„Mi smo slede}i sagovornik u formirawu nove vlade”, izjavio je u emisiji lider LDP ^e do mir Jo va no vi} za RTV. „Mislim da smo mi slede}i sagovornik, ne zato {to smo pretenciozni, ve} zato {to ni Bo ris Ta di}, a ni To mi slav Ni ko li} ne `ele me|usobnu koaliciju. @elimo da u|emo u vladu. Ona treba da ponudi politi~ki program koji }e da traga za podr{kom”, kazao je on. Na pitawe da li bi politika LDP-a bila prihvatqiva novoj Vladi, Jovanovi} je kazao da je svima jasno kakav je wegov stav prema Bosni ,odnosno Republici Srpskoj. „Ja sam posledwi ~ovek koji }e moj narod gurati u tu slepu ulicu u kojoj vi{e nema mesta za nas. Nikada nisam rekao da je Republika Srpska genocidna tvorevina”, rekao je Jovanovi} i dodao da ga interesuje moderna i obrazovana Srbija.

star dao izjavu kao strana~ka li~nost. Markovi} je rekla da su jedina tri „iskakawa” tokom kampawa, osim posete Stankovi}a Danskoj, bili boravak lidera Demokratske stranke Bo ri sa Ta di }a u Hanoveru i gradona~elnika Wujorka Ru dol fa \u li ja ni ja u Beogradu na poziv Srpske napredne stranke. Prema wenim re~ima, povodom posete \ulijanija se nastavqa postupak i Agencija tra`i odgovor ko je platio wegov boravak u Beogradu.

Qa ji}: Ri zi~ no je bi ti u opo zi ci ji

REKLI SU Paj ti}: Ume sto na gla sa we, i{li na pik nik

dvor i li~i na kraqa, ali nije kraq, nego Al Kapone”, smatra Pe{i}. „Kraq mora da se pozove na Boga”, precizirala je Pe{i}, „a ovde Boga nema, nego se pozivamo na novac i na interese”. Ona je zato predloìla da intelektualci apeluju na javnost da Tadi}, kao gubitnik izbora, ne moè da vodi novu Vladu, jer bi to, kako je ocenila, bila „velika sramota i bruka za Srbiju”. Biv{i zamenik predsednika DS Zo ran @iv ko vi} sada, kao wen obi~an ~lan, misli da Tadi} ne vodi strana~ku, nego neku svoju politiku, ~iji je ciq bio stvarawe organizacije koja }e u~initi sve da wen predsednik postane najomiqenija li~nost u dràvi. To je u jednom trenutku i uspelo, rekao je @ivkovi}, ali se sve onda slomilo kada se nai{lo na probleme u zemqi, „kojima je Srbija bogata”. On je ocenio da je za DS sada re{ewe odlazak u opoziciju, jer je to „najboqe sredstvo za suo~avawe sa istinom”, {to bi bilo korisno i za stranku i za Srbiju. Za Srbiju, da bi videla {ta zna~i kada u vlasti nemate DS i wen potencijal, a za DS da bi se videlo ko }e, posle odlaska u opoziciju, ostati u stranci, najpre u wenom Predsedni{tvu. Tako }e se, prema oceni @ivkovi}a, videti motivi qudi koji su u proteklih pet ili {est godina u{li u DS, da li su po sredi ideali i èqa da Srbija bude moderna evropska dràva, ili li~ni intzeresi, korupcija i kriminal.

ekonomija

~etvrtak31.maj2012.

dnevnik

RAD NI^ KIH PRA VA I IMA I NE MA U UGO VO RI MA I ZA KO NI MA

Le tu je se bez re gre sa, a ra di bez to plog obro ka? U ve}em delu privatnog sektora, poslodavci i sindikati jo{ se nisu saglasili o iznosu regresa i toplog obroka. U metalskom sektoru, poslodavci su spremni da mese~no isplate deo koji pripada radnicima, ali ne i ono {to odlazi u dr`avnu kasu, odnosno poreze na ta davawa. Me|u zaposlenima, koji iza sebe imaju godine sta`a, mnogo je onih koji prinadle`nost - regres, nisu nikad ni videli, a mnogima se ova, ali i stavka - topli obrok, ispla}uju u okviru zarade, pa budu}i da su ve}ini radnika one veoma male, ni ne znaju da su regres i topli obrok deo plate. Naravno, kao i uvek, ima i firmi, preduze}a i kompanija, koje redovno ispla}uju regres i topli obrok, ali ih je daleko mawe nego onih drugih. Naime, zbog krize, pro{ireno dejstvo Op{teg kolektivnog ugovora, zamrznuto je odmah po usvajawu, a ve}ina zaposlenih je u me|uvremenu ostvari-

NBS LA NE IMA LA DO BIT

Na rod na ban ka ni je gu bi tnik

Narodna banka Srbije saop{tila je da je u 2011. godini imala dobit od ~etiri milijarde dinara, {to je za 1,9 milijardi dinara mawe nego u 2010. godini. Kako se navodi u saop{tewu, NBS je iz pro{logodi{we dobiti 2,8 milijardi di-

la ve}i deo prava iz tog ugovora. Najzna~ajnija stavka ti~e se isplate ve}eg toplog obroka i regresa. Zaposleni u javnim slu`bama izborili su se za to posebnim kolektivnim ugovorima, a u privatnom sektoru – pro{ireno dejstvo op{teg ugovora va`i samo u ~etiri industrijske grane. Po re~ima predsednika Saveza samostalnog sindikata Vojvodine

jasno odre|eno iznos, odnosno za one koji nisu potpisali kolektivne ugovore, to nije regulisano zakonom, dok u dru{tvenim preduze}ima, javnim delatnostima, obrazovawu, zdravstvu, nisu posebno izra`eni, ve} se primaju u okviru plate. - U sindikatu smatramo da se mora jasno odrediti koliko se sredstava odvaja za topli obrok, a

{to optere}uje poslodace, a va`no je da se precizno odredi iznos za te dve stavke, koje bi bile izvan plate, kako ne bi do{lo do zloupotreba. Takav na~in isplate toplog obroka i regresa trebalo bi da bude uobi~ajen, i to je intencija ako se `eli uvo|ewe reda u oblast rada - da radnici budu pristojno pla}eni i da mogu da `ive od svog rada. Stvarnost za mnoge radnike je druga~ija, jer recimo, za oko 100.000 metalaca, kolektivni ugovor potpisan je nedavno, a primena novog obra~una za topli obrok i regres o~ekuje se tek za tri meseca. Naravno, ukoliko nadle`ni iza|u u susret poslodavcima i ta davawa oslobode oporezivawa i zahtevu sindikata da osnova za obra~un ne bude minimalna, ve} prose~na zarada. Po re~ima Zo ra na Vu jo vi }a iz Samostalnog sindikata metalaca, minimalna zarada je socijalna kategorija i nije osnov za obra~un drugih kategorija kao

Bli zu i da le ko U Srbiji, za sada oko 300.000 radnika u privatnom sektoru ima prava po op{tem kolektivnom ugovoru, a on va`i za zaposlene u oblasti gra|evine, poqoprivrede, hemijskoj i metalskoj industriji Blizu potpisivawa bio je i sektor usluga, ali su, zbog aprilskog poskupqewa radnog sata, poslodavci izra~unali da nisu u mogu}nsoti da svojim radnicima pove}aju i topli obrok i regres. Mi lo ra da Mi ja to vi }a, te{ko je re}i koliko radnika prima regres i topli obrok, jer je situacija vrlo {arolika, negde je re~ o sasvim malim iznosima, jer nije

koliko za regeres i da je neohpdono da se ova sredstva solobode poreskih davawa - ka`e Mijatovi}. Isplata toplog obroka i regresa ne sme se posmatrati kao ne{to

ZA KU LI SNE RAD WE NE KIH BA NA KA I KON SUL TANT SKIH KU ]A OKO AK CI JA MTS-a

Spre ~i ti vr bo va we ak ci o na ra Te le ko ma Komisija za hartije od vrednosti obavestila je ju~e male akcionare kompanije „Telekom Srbija” da su u potpunosti samostalni i slobodni u izboru brokersko-dilerskog dru{tva ili ovla{}ene banke kod koje }e otvoriti vlasni~ki ra~un i preko kojih }e, kada se za to stvore uslovi, trgovati svojim akcijama. U obave{tewu na veb sajtu, Komisija je navela da ima saznawe da pojedine banke i konsultanti nude svoje usluge koje promovi{u na raznim predavawima, dostavom pamfleta, telefonskom pozivima i sli~nim aktivnostia, sami ili u saradwi sa udru`ewima akcionara i sindikatima „Telekoma Srbije”. Napomiwu}i da su ovakve aktivnosti dozvoqene samo ukoliko su jasno ozna~ene kao promotivne, a wihov sadr`aj u skladu sa

propisima koje ovla{}ene banke moraju da po{tuju, Komisija je naglasila da je ve} ovla{}enim bankama uputila pismene opomene. „Tako|e, pojedina udruèwa ili sindikati traè od ~lanova da zakqu~e ugovore sa ta~no odre|enim bankama radi predstoje}eg trgovawa akcijama, ne otkrivaju}i pri tom prirodu svog odnosa sa preporu~enom bankom, niti kriterijume po kojima je izabrana banke, {to je suprotno propisima. Imaju}i u vidu navedeno, Komisija za hartije od vrednosti je uputila ovla{}enim bankama pismene opomene”, precizira se u saop{tewu. U ovom trenutku licencu Komisije za obavqawe delatnosti ima 39 brokersko dilerskih dru{tava i osamnaest ovla{}enih banaka. Komisija preporu~uje da se akcionari pre dono{ewa odluke o zakqu~ewu ugovora, upoznaju sa tarifom dru{tva kad kog èle da otvore vlasni~ki ra~un i da kasnije ispostavqaju naloge za trgovawe, odnosno, sa visinom naknade koja se napla}uje za usluge otvarawa i vo|ewa ra~una hartija od vrednosti i provizije investicionog dru{tva ili ovla{}ene banke za trgovawe predmetnim akcijama. Gra|ani i zaposleni u „Telekomu Srbija” dobili su akcije, ali jo{ ne mogu da trguju dok se ne zavr{e organizacione i administracione pripreme za izlazak srpskog telekom operatera na berzu. Vlada Srbije usvojila je 20. aprila Zakqu~ak o besplatnoj podeli akcija Telekoma Srbija, odredila trì{nu vrednost kapitala u iznosu od 2,27 milijardi evra, a svaki gra|anin }e dobiti po 31 akciju, ~ija je po~etna cena 2,27 evra po jednoj akciji.

Jok si mo vi}: Mo gu da bi ra ju nara uplatila u buxet Srbije, a u posebne rezerve i osnovni ka pi tal cen tral ne ban ke upla}eno je 1,2 milijarde dinara. Fi nan sij ske iz ve {ta je za 2011. godinu NBS je dostavila Skup{tini Srbije, zajedno sa izve{tajem ovla{}enog revizora, koji je ocenio da kako je istaknuto, istinito i objektivno prikazuju finansijsko stawe NBS na kraju pro{le godine.

^lanovi Udruèwa akcionara „Telekoma” prilikom u~lawewa su potpisali pristupnicu kojom su prihvatili da im konkretna banka bude agent u zastupawu i tu nema ni~ega nezakonitog, rekao je Tanjug u predsednik sindikata „Telekoma Srbije” Mi ro slav Jok si mo vi}, koji je kao i ostali sindikati u „Telekomu” ~lan ovog Udruèwa. Udruèwe akcionara ‘’Telekoma’’ je pre godinu i po dana, rekao je Joksimovi}, sklopilo sa Vojvo|anskom bankom sporazum o zastupawu ~lanova tog Udruèwa u postupku raspolagawa akcijama „Telekoma”, me|utim, Udruèwe nema koristi od tog ugovora, dok bi akcionari mogli da imaju.

Joksimovi} je istakao da svako moè da izabere brokersku ku}u koja mu odgovara i da se to ne postavqa kao uslov ~lanovima Udruèwa, niti je uslov da se ispi{u iz Udruèwa ako prihvate drugog brokera. „Sa Vojvo|anskom bankom smo potpisali, jer su dali boqe uslove od drugih - mawa provizija trgovawa, imaju filijale po celoj Srbiji, odradili su posao sa akiconarima NIS-a, sa oko 27.000 qudi, imaju iskustva, a tako|e su pobedili na tenderu za „Telekom” za korporativnog agenta, objasnio je Joksimovi} i naglasio da je jedan od glavnih kriterijuma za odabir bila i stabilnost u poslovawu te banke.

PRO DA TO SA MO 17 OD STO OB VE ZNI CA

Ni ko se ne oti ma za dr àv ne pa pi re Na aukciji petogodi{wih dràvnih obveznica Republike Srbije, odrànoj ju~e, prodato je 52.000 dràvnih obveznica ukupne nominalne vrednosti 520 miliona dinara.

{to je to topli obrok ili regres. Umesto da regres bude jednak minimalnoj zaradi, a topli obrok 20 odsto zarade, sindikat metalaca traì vi{e, da topli obrok iznosi 15 odsto prose~ne zarade, a regres da bude u visini 75 odsto te zarade. Poslodavci su spremni da mese~no isplate deo koji pripada radnicima, ali ne i ono {to odlazi u dràvnu kasu. Kako kaè Ne boj {a Ata nac ko vi} iz Unije poslodavaca Srbije, to bi bilo 8.500 dinara, ali kada se na to doda jo{ 63 posto za poreze i doprinose, dolazi se do velikih iznosa, koji nemaju smisla.

To predstavqa tek 17,33 odsto obima emisije, jer je ukupno ponu|ena vrednost emisije bila 3 milijarde dinara. Dr`avne obveznice su prodate po stopi prinosa od 15,01 od sto na go di {wem nivou, a na naplatu dospevaju 31. maja 2017. godine. Go di {wa ku ponska stopa iznosi 10 odsto, a isplata kupona vr{i}e se polugodi{we do datuma dospe}a. Planirano je da nerealizovani deo aukcije ponovo bude ponu|en investitorima na nekoj od na red nih aukcija.

Ina~e, u ve}ini evropskih zemaqa davawa za topli obrok i regres su oslobo|ena poreza, a stru~waci smatraju da su zahtevi poslodavaca opravdani, te da svako poresko rastere}ewe, podsti~e zapo{qavawe. Po re~ima ekonomiste Da ni la [u ko vi }a, smawewa prihoda u buxetu, ukoliko se na ova sredstva ne bi pla}ao porez, mogao bi se re{iti, odnsono sredstva nadomestiti, ve}im oporezivawem bogatog sloja stanovni{tva i uvo|ewem progresivnog poreza na visoke dohotke, oporezovawem luksuzne robe i imovine. D. Mla |e no vi}

NO VE GA ZDE „AL PI NE” U BE O GRA DU

[pan ci nu de kon ce si je Ministar za infrastrukturu i energetiku Mi lu tin Mr ko wi} sastao se u Beogradu sa novim rukovodstvom „Alpine”, koja je ponudila Srbiji saradwu u infrastrukturnim projektima u vidu javno - privatnih partnerstava. [panska kompanija „F^” koja je ove godine postala stoprocentni vlasnik „Alpine”, ponudila je

saradwu u svim oblastima infrastrukture, a Mrkowi} je odmah predstavio [pancima mogu}nost u~e{}a u izgradwi dve deonice budu}eg autoputa od Beograda prema Crnoj Gori, od Obrenovca do Uba i od Lajkovca do Qiga. Mrkowi} je kazao da je ponuda kompanije „F^” najava novog investicionog „buma” u Srbiji u narednom periodu napomenuv{i da }e obavestiti novog premijera o namerama te poznate kompanije. „Upravo su nam koncesije i potrebne za infrastrukturne projekte, kako bi mogli da relaksiramo buxet”, naglasio je ministar. Novi generalni direktor „Alpine” Fran ci sko Ha vi er Kor do ba Donado je rekao da „F^” `eli da bude stalno prisutna na srpskom tr`i{tu, jer je veoma atraktivno.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom Vaqaonica bakra Sevojno a.d.

Promena %

Cena 1.680

168.000

4,90%

321

92.120

Superprotein a.d. , Zrewanin

19,96%

1.130

2.471.310

Aerodrom Nikola Tesla a.d.

0,24%

417

Veterinarski zavod Subotica a.d.

/ Pet akcija s najve}im padom

BELEX 15 (447,23 -0,53)

Promet

20,00%

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka a.d. , Ni{

-0,07%

1.400

1.862.400

Jedinstvo Sevojno a.d. , Sevojno

-0,14%

4.394

162.578

387.621

Galenika Fitofarmacija a.d.

0,00%

2.352

131.696

Veterinarski zavod Subotica a.d.

4,90%

321

92.120

NIS a.d., Novi Sad

0,00%

588

7.424.294

Promena %

Cena

Promet

-10,00%

4.860

Energoprojekt holding a.d.

-5,68%

415

4.150.000

Impol Seval a.d. , Sevojno

-8,57%

800

4.000

Soja protein a.d. , Be~ej

-0,82%

485

746.910

Messer Tehnogas a.d. , Beograd

-3,33%

3.800

148.000

Aerodrom Nikola Tesla a.d.

0,24%

417

387.621

Privredna banka a.d. , Beograd

-2,75%

177

43.692

Tigar a.d. , Pirot

-6,13%

352

19.010

Autoprevoz a.d. , ^a~ak

-0,63%

795

242.615

Vojvo|anskih top-pet akcija

Promena %

Cena

Promet

NIS a.d., Novi Sad

0,00%

588

7.424.294

Veterinarski zavod Subotica a.d.

4,90%

321

92.120

BIP a.d. , Beograd

Komercijalna banka a.d. , Beograd

0,00

850

0,00

Jubmes banka a.d. , Beograd

0,00

11.194

0,00

Imlek a.d. , Beograd

0,00

2.400

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.630

0,00

Trivit Pek a.d. , Vrbas

0,00%

290

85.260

Agrobanka, Beograd

0,00

904

0,00

Be~ejska Pekara a.d. , Be~ej

0,00%

250

41.25

Alfa plam, Vrawe

0,00

6.850

0,00

19,96%

1.130

2.471.310

Superprotein a.d. , Zrewanin

Svi iznosi su dati u dinarima

MI RO QUB LA BUS

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

~etvrtak31.maj2012.

FI SKAL NI SA VET TRA @I HIT NU RE AK CI JU DR @A VE I OZBIQ NE RE ZO VE

Po gu ra ti iz voz in du stri jom Nova vlada mora da smisli kako da podstakne izvoz, {to je nemogu}e u~initi samo re{avawem pitawa kursa nego i adekvatnom industrijskom politikom, izjavio ekonomista Miroqub Labus. Pad ponude deviza, a ne pove}ana tra`wa za wima, glavni je razlog poreme}aja na deviznom tr`i{tu, objasnio je

Labus i ocenio da intervencija Narodne banke Srbije nije dovoqna za stabilizaciju kursa. On smatra i da su osnovni fak to ri sla bqe wa di na ra mali izvoz i mali priliv kapitala. Ako se nastavi aktuelna ekonomska i monetarna politika, srpsku privredu u naredne tri godine o~ekuju trend pada BDP-a i suvi{e visoke kamatne stope, rekao je La bus na sku pu Ko mo re ita li jan sko-srp skih pri vrednika u Beogradu. On procewuje da u naredne tri godine ne}e biti ja~awa kursa i da }e realna kamatna stopa da oscilira oko pet odsto, {to je, prema wegovom mi{qewu, visoko i ne doprinosi oporavku privrede. Tokom ove godine mo`e se o~ekivati rast BDP-a od oko 0,4 odsto, {to je, kako smatra, suvi{e nisko. Labus je ka zao i da je in fla ci ja u aprilu relativno niska i iznosi 2,7 odsto.

Sr bi ja na ru bu du `ni~ kog ko lap sa Srbija bi ve} u ovoj godini mogla da upadne u krizu javnog duga, ukoliko ne budu preduzete odgovaraju}e mere, jer se rast duga ne zaustavqa i na kraju godine bi}e ve}i od 55 odsto bruto doma}eg proizvoda (BDP), upozorio je danas Fiskalni savet. Istovremeno, buxetski deficit se pove}ava i na kraju 2012. godine, pre}i }e nivo od {est odsto BDP-a, naveli su ~lanovi Fiskalnog saveta na predstavqawu svog „Predloga mera fiskalne konsolidacije 2012-2016. godine”. U tom slu~aju, do kraja godine }e za finansirawe buxetskog deficita i otplatu glavnice prethodnog duga, biti potrebno da se obezbedi 2,5 milijardi evra novih zadu`ivawa. Predsednik Fiskalnog saveta Pa vle Pe tro vi} naglasio je da }e, da bi se izbegla kriza javnog duga, nova vlada odmah morati da sprovede o{tre mere za smawivawe buxetskog deficita, u ovoj i u narednoj godini, kao i mere za vra}awe javnog duga u prihvatqive okvire. U slu~aju da se te mere ne sprovedu, Srbiji preti „eksplozija” javnog duga i buxetskog deficita, {to podrazumeva „eksploziju” inflacije i kursa dinara, masovna otpu{tawa, pad plata i penzija, upozorili su ~lanovi Fiskalnog saveta. Kratkoro~ne mere podrazumevaju zamrzavawe penzija i plata, poresku reformu, koja ukqu~uje pove}awe PDV-a na 22 odsto, kao i dodatno rezawe rashoda po{to je neophodno da se u 2012. i 2013. godini ostvare u{tede od milijardu evra, i dodatnih 1,1 do 1,2 milijarde evra u periodu od 2014. do 2016. godine, rekao je Petrovi}. On je precizirao da bi plate i penzije trebalo da budu zamrznute

Bez MMF-a ne va qa

ri ~in tvrdi da bi Srbija mogla da odustane od aran`mana sa MMF-om ukoliko bi na{la alternativne izvore finansirawa, ili ako bi priliv kapitala iz drugih izvora bio mnogo zna-

liona evra, i ono podrazumeva vra}awe modela fiskalne decentralizacije na staro, pre izmena zakona, zatim smawewe subvencija, koje su izda{ne i neselektivne, kao i

Mo ra go re da bi bi lo bo qe Prema wegovim re~ima, ove mere uslovile bi privremeno pogor{awe `ivotnog standarda gra|ana, ali je wihova primena neizbe`na jer bi u slu~aju odlagawa do{lo, ne samo do zamrzavawa, ve} i do obarawa plata i penzija, kao {to je to bio slu~aj u Rumuniji ili Letoniji. Uz mere {tedwe, 2014. ili 2015. godine bili bi nadokna|eni svi gubici, a do 2016. godine bili bi znazno prema{eni svi negativni efekti, dodao je Petrovi}. podrazumeva smawewe poreskog optere}ewa rada, sa 65 na 54 dinara na ispla}enih 100 dinara od januara 2013. godine, kao i pove}awe PDV-a na 22 odsto od jula ili pove}awe tog poreza na 20 odsto i smawewe plata i penzija za pet do {est odsto, {to je, prema re~ima Petrovi}a, ekonomski boqe re{ewe, ali je pitawe da li je politi~ki ostvarivo. Me|u kratkoro~nim merama je i dodatno rezawe rashoda za 400 mi-

ukidawe ili spajawe pojedinih agencija i vanbuxetskih fondova, rekao je on. Kako je naglasio Petrovi}, jasno je da potrebna u{teda od milijardu evra nije mogu}a bez zamrzavawa plata i penzija i poreske reforme, kao i da je na kratak rok potrebno znatno ve}e prilago|avawe rashoda nego prihoda. Uz ove mere, javni dug „zako~io” bi se u 2013. godini i po~eo bi da pada tako da bi se u 2016. godini spustio na oko 48 odsto BDP-a, a

ispod zakonskog ograni~ewa od 45 odsto pao bi 2017. ili 2018. godine, dodao je on. Sredworo~ne reforme, koje bi trebalo sprovesti od 2014. do 2016. godine, podrazumevaju smawewe buxetskog deficita sa tri odsto BDP-a u 2013. godini na nula odsto u 2016. i zna~e reformu penzijskog sistema, plata i zaposlenosti, javnih i dru{tvenih preduze}a, sistema subvencija, precizirao je Petrovi}. Govore}i o dilemi da li bi ovakav program {tedwe „ugu{io” privredni rast, on je istakao da je sna`no obarawe fiskalnog deficita najboqa politika za ve}i privredni rast jer bi time bio pove}an kredibilitet zemqe da je u stawu da odrì makroekonomsku stabilnost, a kamate za zaduìvawe privrede i stanovni{tva bile bi niè. Upitan da li je Srbiji potreban nastavak aran`mana sa MMF-om, Petrovi} je naveo da to nije neophodno ako bi vlada uspela da i bez te finansijske institucije sprovede ove mere, ali da bi sa MMFom to bilo mnogo lak{e, posebno imaju}i u vidu da Fond u o~ima stranih investitora predstavqa garanciju da }e mere stvarno i biti sprovedene. Predlog mera konsolidacije Fiskalnog saveta ukqu~uje i mere socijalne za{tite, po{to bi materijalno uslovqena pomo} doma}instvima i minimalne penzije bili izuzeti od zamrzavawa, i bio bi osnovan Fond za jednokratnu pomo} ugroènim slojevima., naveo je on. Petrovi} je naveo da je ovaj program mera poslat izabranom predsedniku Srbije i svim parlamentarnim strankama. E. Dn.

PO ^I WE IS PLA TA DAV NIH DU GO VA

Sta re de vi ze do bre za di nar Za isplatu stare devizne {tedwe, koja po~iwe 31. maja, obez be |e no je 220 mi li o na evra i to moè da stabilizuje devizni kurs, izjavio je dràvni sekretar u Ministarstvu finansija Srbije Go ran Ra do sa vqe vi}. „Dràva izmiruje dug prema starim deviznim {tedi{ama preko Eurobanke EFG na ~iji ra~un je ve} preba~eno 70 miliona evra, do kraja maja }e biti prosle|eno jo{ 108 miliona, a do kraja juna preostalih 42 miliona evra”, rekao je Radosavqevi} . Devizna isplata po osnovu stare {tedwe, kako je ocenio Radosavqvi}, ne}e pove}ati potra`wu za devizama, odnosno izazvati slabqewe doma}e valute. On je objasnio da je dràva imala dovoqno novca na svom deviznom ra~unu za isplatu dospele rate stare devizne {tedwe i da je deo potrebne sume obezbe|en prodajom dràvnih obveznica denomiranih u evrima u vrednosti 100 miliona evra. „Gra|ani koji budu podizali staru deviznu {tedwu opet }e je pre tva ra ti u {ted wu ili kupovati dinare, {to moè da sta bi li zu je de vi zni kurs”, istakao je Radosavqevi}.

U „SU NO KU” TVR DE DA PRI ^A O [E ]E RA NA MA „HE LE NIK [U GA RA” NI JE ZA VR [E NA

EKO NO MI STI NE MA JU DI LE MU

Istaknuti doma}i ekonomisti i privrednici ukazali su da je u interesu Srbije, imaju}i u vidu situaciju u kojoj se nalazi privreda na{e zemqe, da nastavi saradwu sa Me|unarodnim monetarnim fondom (MMF). Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Dra gan \u -

od oktobra ove godine i tokom naredne godine, ~ime bi bila ostvarena u{teda od 200 do 300 miliona evra. Poreska reforma, koja bi donela u{tedu od 300 miliona evra,

~ajniji nego {to je to u ovom trenutku. I profesor na Megatrend univerzitetu Oskar Ko va~ ocenio je da Srbija nema nikakav boqi alternativni put od saradwe sa MMF-om, zbog ~ega bi trebalo da radi na smawewu buxetskog deficita i javnog duga, dok se situacija na tom poqu nije „otela” kontroli. On je podsetio da je za nastavak aran`mana sa MMFom potreban rebalans buxeta, a u slu~aju da to ne uradi sada, Srbija bi pre ili kasnije morala da se nekome obrati za pomo}, „a MMF nam je na raspolagawu zato {to smo tamo punopravna ~lanica i imamo pravo na povla~ewe sredstava”. Predsednik kompanije Galeb grup Ra do slav Ve se li no vi} mi{qewa je da srpska ekonomija ne mo`e bez podr{ke MMF, jer imamo veliku javnu potro{wu i administraciju.

Ko sti} ne od u sta je od @a bqa i Cr ven ke - MK grupa veruje da velike {anse postoje za pozitivan stav Komisije za za{titu konkurencije uz neke dodatne uslove. Tender je jo{ uvek aktuelan i jo{ uvek se ~eka kona~na odluka Komisije - izjavio je za „Dnevnik„ Qu bi {a Ra den ko vi} direktor „Su no ka”, od go va ra ju }i na pitawe da li je MK grupa i daqe u igri za kupovinu {e}erana „Helenik {ugara” u Srbiji. - Va`no je razumeti da kada radi {e}erana, rade rudnici ugqa, potrebne su ogromne koli~ine mazuta, nafte, kamena. Na primer, za ~etiri meseca trajawa kampawe za MK grupu radi 400 kamiona 24 sata na dan. Pri tome, neto izvoz na 100 evra izvezenog {e}era je 80 evra. Na neto izvoz ~elika od 100 evra, realan neto izvoz nije ve}i od 20 evra, jer 80 posto ~ini uvoz. Dakle, 100 evra

ti pli ka tor ni uti caj in du stri je {e }e ra na sve u kup ne privredne aktivnosti ve}i od bilo koje druge proizvodne delatnosti u agraru i sveukupno posmatraju}i je jedan od najve}ih, kazao je on. - U odnosu na kapacitet koji ima, Srbija bi trebalo da pove}a ukupnu proizvodnu kvotu na 500.000 to na, od ~e ga je 200.000 za doma}e potrebe i

Ba~ jo{ ne zna sud bi nu

na {e}erne repe koju ova kompanija primewuje kre}e od 36 do 40 evra, zavisno od ugovorenih uslova, rokova isplate pariteta isporuke i referentnog kvaliteta.

[e }er ne }e po sku pe ti KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni Kupovni za Va`i za za za za devize devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

EMU

evro

113,8800

116,2041

118,8768

113,5314

Australija

dolar

89,3948

91,2192

93,3172

89,1212

Kanada

dolar

89,0941

90,9123

93,0033

88,8213

Danska

kruna

15,3184

15,6310

15,9905

15,2715

Norve{ka

kruna

15,1278

15,4365

15,7915

15,0815

[vedska

kruna

12,6450

12,9031

13,1999

12,6063

[vajcarska

franak

94,8052

96,7400

98,9650

94,5150

V. Britanija

funta

142,5638

145,4733

148,8192

142,1274

SAD

dolar

91,2793

93,1421

95,2844

90,9998

Kursevi iz ove liste primewuju se od 30. 5. 2012. godine

- Nema razloga za poskupqewe {e}era, ali to ne zna~i da ne}e postojati u nijansama fluktuacije u jednom ili drugom smeru u narednim mesecima. Na{a kompanija èli da da doprinos stabilizaciji trì{ta i cene {e}era, kako za gra|ane tako i u privredi. Cena na{eg kilogramskog pakovawa prema trgovcima je ve} sada znatno nià od 80 dinara. Ovakav nivo cena je trì{no realan i ekonomski opravdan. Imaju}i u vidu dosada{wa iskustva u prometu ovakvom vrstom robe, o~ekujemo da cena u radwama ni u jednom trenutku do kraja godine ne}e biti ve}a od 95 dinara za kilogram - kazao je Qubi{a Radenkovi}. {e}era je isto kao kad izvezete 400 evra ~elika - ukazao je na{ sagovornik. Govore}i o otkupnoj ceni {e}erne repe prvi ~ovek „Suno ka„, kom pa ni je ko ja je u okriqu MK grupe, napomenuo je da se aktuelna ugovorna ce-

- U ovom trenutku je op{te prisutan pad cena {e}era i samim tim se smawuje prostor za eventualno korigovawe otkupne cene. Me|utim, pred nama je jo{ dug period do kampawe prerade {e}erne repe i mi }emo pa`qivo pratiti tr`i-

{te i nuditi adekvatne odgovore na nastale promene, ako se oni dese. I u ranijim godinama na{a je kompanija, uvek kada je za to bilo mogu}nosti, priznavala pozitivne razlike u ceni svojim kooperantima i na taj na~in delila benefite tr`i{ne situacije sa wima. Ovom prilikom treba podseti ti da sva ki pri ti sak na eventualno pove}awe cene {e}erne repe indirektno uslovqava i rast cene {e}era i posledi~no predstavqa udar na `ivotni standard stanovni{tva - naglasio je Radenkovi}. Ina~e, {e}erna repa u Srbiji zasejana je na oko 65.000 hektara, {to je za oko 10.000 vi{e nego pro{le godine. Za „Sunoko„ je do sada ugovoreno preko 30.000 hektara, usevi su sa~uvani, pravilno {ti}eni i negovani i u odli~nom su stawu. Radenkovi} je ocenio da su, bez ikakve sumwe, Srbiji potrebne ve}e kvote za izvoz {e}era. Treba ista}i da je mul-

Osvr }u }i se na po lo àj fa bri ke u Ba ~u, jed ne od {e }e ra na „Su no ka”, Qu bi {a Ra den ko vi} je re kao da je u ovom tre nut ku je te {ko sa si gur no {}u od re di ti naj bo qi na ~in vra }a wa ì vo ta ovoj fa bri ci. Me |u tim, ovo pi ta we je i da qe fo ku su pa `we i raz mi {qa wa i sva ka do bra pri li ka si gur no }e bi ti is ko ri {}e na, na gla sio je. 300.000 tona za izvoz. Umesto da subvencijama, kao na primer u Hrvatskoj, dràva pomogne rastu proizvodwe {e}erne repe i pove}awu izvozne kvote {e}era, prepu{teni smo sami sebi. Primera radi, u Hrvatskoj proizvo|a~i {e}erne repe dobijaju od dràve 500 evra po hektaru, {to je u prose~nim uslovima jednako pove}awu cene od 10 evra po toni {e}erne repe. S druge strane Srbija je jedina zemqa na svetu u kojoj se gaji {e}erna repa, a proizvo|a~ima {e}erne repe ne dodequju subvencije - isti~e Radenkovi} . S. Glu {~e vi}

nOv^Anik

~etvrtak31.maj2012.

dnevnik

KA KO SMO @I VE LI PRE KRI ZE, A KA KO NAM JE SA DA

Ko mu na li je i hra na po je do {e stan dard E LEK TRON SKI HI PER MAR KET „UNI VE REK SPOR TA”

Pre ko in ter ne ta sti `u hleb, mle ko...

Na vi ke evrop skih i svet skih po tro {a ~a pre no se se po la ko i na na {e, te su i kup ci u Sr bi ji sve vi {e okre nu ti elek tron skoj tr go vi ni pa ~ak i ka da je re~ o obi~ noj, sva ko dnev noj ku po vi ni. Pri mer za to je on lajn ser vis za na ru ~i va we i do sta vu ro be eLA KO LI JE no vo sad ske kom pa ni je „Uni ve rek sport”, ko ji je za pra vo naj ve }i e-hi per mar ket na na {im pro sto ri ma. Od apri la, ka da je ovaj in ter net du }an otvo -

- go to vim nov cem, ~e ko vi ma, i to uz mo gu} nost od lo è nog pla }a wa na 30, 60, 90 ili 180 da na, za mi ni mal ni iz nos ku po vi ne pre ko 3.000 di na ra, kao i kre dit nim i de bit nim kar ti ca ma. - Ide ja se ro di la po lo vi nom 2011. go di ne, ka da smo ana li zi ra ju }i tr ì {te elek tron ske tr go vi ne u Sr bi ji, shva ti li da je ta tr ì {na ni {a go to vo pot pu no upra `we na i da kod nas po sto ji sa mo je dan tr go vin ski la -

Ko ri sni ci ma se nu de la ka i br za ku po vi na i asor ti man od pre ko 12.000 ar ti ka la uz bes plat nu do sta vu, a ro bu na ovaj na ~in mo gu da do bi ju Be o gra |a ni, No vo sa |a ni, Su bo ti ~a ni i Vr {~a ni ren, do sa da, ra ste za in ter so va nost i broj po tro {a ~a ko ji, na sto je }i da u{te de vre me, na ovaj na ~in ku pu ju na mir ni ce, ku} nu he mi ju, ko zme ti ku, ku} ne po trep {ti ne... Ovaj ser vis ko ri sni ci ma nu di la ku i br zu ku po vi nu i asor ti man od pre ko 12.000 ar ti ka la na jed nom me stu, uz bes plat nu do sta vu. Ro bu na ovaj na ~in mo gu da do bi ju Be o gra |a ni, No vo sa |a ni, Su bo ti ~a ni i Vr {~a ni, sva ko ga da na u ter mi ni ma od 10 do 14 i od 16 do 20 ~a so va. Pred nost ovog ser vi sa je i na ~in pla }a wa

nac ko ji ima taj vid uslu ge u po nu di - ka `e za „Dnev nik” vo |a pro jekt nog ti ma „Uni ve rek spor ta” Go ran @iv ko vi} do da ju }i da do 1. ju la ove go di ne tra je pro mo tiv ni pe riod u ko jem kom pa ni ja na sto ji da pred sta vi svim kup ci ma na ko ji na ~in mo gu da {te de vre me, no vac i ko je sve be ne fi te do no si ko ri {}e we ser vi sa eLA KO LI JE. U tom pe ri o du kup ci ma je omo gu }e na pot pu no bes plat na do sta va do ku} nog pra ga uz mi ni mal ni iz nos ku po vi ne od 1.500 di na ra, ~ak iako im je lift po kva ren. S. G.

Ako po re di mo pla te i stan dard ko ji smo ima li pre ~e ti ri go di ne sa sa da {wim, mo `e sa mo da nas za bo li gla va. U tre nut ku ka da je evro bio naj sla bi ji, u ju lu 2008. i iz no sio 78,5 di na ra, pro se~ na pla ta je bi la 33.058 di na ra, od no sno 421 evro. Pro se~ na pla ta ove go di ne iz no si la je oko 40.000 di na ra, i mo glo je za wu da se ku pi oko 360 evra. A ce ne na mir ni ca i dru gih po trep {ti na i u ovom me se cu ra stu, ra ste i evro te se mo gu o~e ki va ti sa m o no v a po s ku p qe w a. Do du {e, pre ma po sled woj sta ti sti ci po ra sle su nam i pla te, ali april skih oko 42.000 ne mo g u se po s ma t ra t i kao „obi~ ne” za ra de jer je u mno gim fir ma ma is pla }en re gres za go di {wi od mor, a po gu rao ih je jav ni sek tor. Elem, sa pro se kom smo 2008. go di ne mo gli da pod mi ri mo tro {ko ve po tro {a~ ke kor pe, a sa da nam je po treb na ba rem jed na i po za ra da. Na tr pe zu tro { i m o vi { e od 40 od s to ku} nog bu xe ta, a za sta no va we, stru ju, gas, vo da, pre voz ~ak 27 od sto pri ho da u do ma }in stvu. Re c i m o, pro s e ~ an ra ~ un za stan od 50 kva dra ta 2008. bio je 3.000 di na ra, a sa da dva pu ta to li ko. Upra vo to su pra vi po ka za te qi na {eg `i vot nog stan d ar d a. Ka d a pod m i r i m o tr pe ze i pla ti mo ra ~u ne osta ne tek po ko ji cvan cik. A gde smo spram Evro pe naj bo qe go vo ri po da tak da je pro {le go di ne u pro se ku na hra nu do ma }in sta va u EU od la zi lo 14,1 od sto ku} nog bu xe ta. Bu du }i da pro s e~ n o do m a } in s tvo u Sr bi ji za hra nu tro {i sko ro po lo vi nu po ro di~ nih pri ho da, za dru ge iz dat ke, kao {to

U kor pi 200 di na ra Gra |a ni dnev no, u pro se ku, u su per mar ke ti ma pa za re ro bu u vred no sti od 600 di na ra. Za tu su mu mo gu se ku pi ti sa mo naj o snov ni je na mir ni ce: hleb, jo gurt, mle ko, pi le }e me so i po ki lo gram krom pi ra i ja bu ka. Me |u tim, pro se ~an ra ~un u ma lim rad wa ma je tek oko 200 di na ra. su kul tu ra, re kre a ci ja, od la zak u re sto ran... osta je i po ne ko li ko pu ta ma we ne go {to je uobi ~ a j e n o u ze m qa m a Evrop ske uni je, u ko ji ma je hra na ma we bit na stav ka od

ko mu na li ja. Je di ne ze mqe EU u ko ji ma se, po put Sr bi je, na hra n u tro { i vi { e ne g o na stan su Li t va n i j a, Mal t a, Por tu gal i Ru mu ni ja, po ka zu ju po da ci evrop ske sta ti sti ke,

od no sno Euro sta ta. Zbog to ga pro se~ nom srp skom do ma }in stvu ko je me se~ no tro {i oko 48.000 di na ra osta je tek sva ki de se ti di nar za kul tu ru i re kre a ci ju, od la zak u re sto ran ili ob n a v qa w e na m e { ta j a. Sr bi ja je, na pr vi po gled, u pred n o s ti kad su u pi t a w u tro {ko vi za sta na ri nu, vo du, stru ju i gre ja we, na ko je u Sr bi ji od la zi oko 15 od sto, a u EU sko ro ~e tvr ti na iz da ta ka. U struk tu ri po tro {we srp skih do ma }in sta va, na ku po vi nu ode }e i obu }e ot pa da 4,8 od sto. Po me ni mo, po tro {wa do ma }in sta va u pr vom tro me se~ ju ove go di ne je, pre ma pro ce na ma, ostva ri la ne zna tan rast od 0,1 od sto de se zo ni ra no i po zi tiv no uti ca la na bru to do ma }i pro iz vod (BDP), na ve de no je u Iz ve {ta ju Na rod ne ban ke Sr bi je o in fla ci ji. Na rast po tro {we uka zu je rast pro me ta u tr go vi ni na ma lo, kao naj zna ~aj ni ji in di ka tor, ko ji je, pre ma pro ce ni NBS, u pr vom kvar ta lu po ras tao za tri od sto de se zo ni ra no. Re al ni pri ho di do ma }in sta va po osno vu za ra da, pen zi ja i so ci jal nih pri ma wa, kao osnov ni iz v or fi n an s i r a w a po t ro {we, ostva ri li su rast u pr vom tro me se~ ju, ~e mu je naj vi {e do pri neo po rast za ra da. Re klo bi se - ohra bru ju }i po da ci. Ali, u to je te {ko uve ri ti one ko ji `i ve od srp skog pro se ka. Pre ma po da ci ma Re pu bli~ kog za vo da za sta ti sti ku, do ma }in stva u Sr bi ji ko ja u pro se ku ima ju sko ro tri ~la na u 2011. go di ni su me se~ no ras po la ga la sa sko ro 52.000 di na ra. S. Glu {~e vi}

MINISTAR OLIVER DU LI] JU^E URU ^IO UGO VO RE O KRE DI TI MA ZA ENER GET SKU EFI KA SNOST

KR [E WE KON KU REN CI JE U EVROPSKOJ UNIJI

Kar te li ra stu u hra ni

Naj ~e {}i ob lik kr {e wa kon ku ren ci je na tr ì {tu hra ne u EU je for mi ra we kar te la, fik si ra we ce na ili po de la tr ì {ta iz me |u kom pa ni ja. Od 2004. do kra ja 2011. ka `we no je 50 kar te la ko ji su do go va ra li ce ne hra ne i raz me wi va li po ver qi ve in for ma ci je. U ne kim ~la ni ca ma pri met no je da ve li ki tr go vin ski lan ci ne po slu ju sa do ba vqa ~i ma u du hu do bre po slov ne prak se, {to pre ma oce na ma nad le `nih ne spa da u de lo krug za ko na o za {ti ti kon ku ren ci je, ali na du ì rok ipak ugro à va pra vo po tro {a ~a da bi ra ju pro iz vo de. U ve }i ni ze ma qa do mi ni ra ne ko li ko ve li kih tr go vin skih la na ca, a ula zak „ma lih tr go va ca” na tr ì {te na ro ~i to je te àk na lo kal nom ni vou zbog za kon skih pre pre ka i pri vat nih do go vo ra ko ji ma se ko ~i pro da ja ze mqe po god ne za iz grad wu pro dav ni ce. Srp ska Ko mi si ja za za {ti tu kon ku ren ci je 2011. je pr vi put nov ~a no ka zni la kom pa ni je ko je kr {e kon ku ren ci ju. Pro {le go di ne je ta ko |e pr vi put u dva slu ~a ja kom pa ni je ko je su pri ja vi le spo ra zum ko ji ugro à va kon ku ren ci ju, a u ko jem su u~e stvo va le, oslo bo di la oba ve ze da pla te nov ~a ni deo me re ze za {ti tu kon ku ren ci je. Ta kvo oslo ba |a we mo gu }e je sa mo u slu ~a ju da kom pa ni ja pr va pri ja vi spo ra zum, ko ji ni je ini ci ra la i to pre ne go {to Ko mi si ja za we ga sa zna iz dru gih iz vo ra.

Za me na prozora i vrata na de se to go di {wi za jam Mi ni star ì vot ne sre di ne Oli ver Du li} uru ~io je ju ~e pr ve ugo vo re ban ka ma ko je u~e stvu ju u pro gra mu una pre |e wa ener get ske efi ka sno sti u Sr bi ji, ko jim je obez be |e no 1,3 mi li jar de di na ra za re kon struk ci ju i adap ta ci ju jav nih i stam be nih obje ka ta. Du li} je, na kon fe ren ci ji za no vi na re, is ta kao da je iz tog pro gra ma jed na mi li jar da di na ra na me we na za po di za wa ener get ske efi ka sno sti jav nih usta no va, a pre o sta lih 300 mi li o na di na ra za sub ven ci o ni sa we ka ma ta za kre di te gra |a ni ma ko ji mo gu da ih uzmu ra di po ve }a wa ener get ske efi ka sno sti po ro di~ nih ku }a ili sta no va. Ciq pro gra ma je po spe {i va we ra ci o nal nog ko ri {}e wa ener gi je u sub ven ci o ni sa ni kre dit za po Sr bi ji, à {ti ta ì vot ne sre sta vqa we izo la ci je, za me nu di ne, ali i po mo} gra |e vin skoj spo qa {we sto la ri je, ku po vi nu in du stri ji Sr bi je u uslo vi ma ener get ski efi ka snih pe }i, ko eko nom ske kri ze tlo va i opre me za i an ga ò va we do ko ri {}e we ob no Za sub v en c i o n i s a n i ma }ih gra |e vin vqi vih iz vo ra kre dit u di na ri ma ener gi je. skih pred u ze }a na od 280.000 di na ra Gra |a ni mo gu da tim po slo vi ma, re kao je Du li}, sa ro kom ot pla te uzmu di nar ski sub v en c i o n i s a n i pred s ta v qa j u } i od 60 me se ci kre dit sa mak si Pro gram una pre i ka m at n om sto p om mal nim iz no som |e wa ener get ske od 4,95 po sto do 1,5 mi lion di efi ka sno sti u 2012. O~e ku je se me se~ na ra ta iz no si na ra, bez u~e {}a, ro kom ot pla te do da }e na taj na ~in 5.278 di na ra pet go di na i tro bi ti re kon stru i {ko vi ma ob ra de sa no oko 110 {ko od je dan od sto, a na ras po la ga wu la, zdrav stve nih i kul tur nih im je i kre dit u evri ma sa mak si usta no va i dru gih jav nih obje ka mal nim iz no som do 15.000 evra, ta, ka zao je on i do dao da }e za uz u~e {}e od 30 od sto, ro kom ot hva qu ju }i sred stvi ma iz tog pla te od 10 go di na i tro {ko vi pro gra ma gra |a ni mo }i pre ko ma ob ra de kre di ta od 0,5 od sto, po slov nih ba na ka da po dig nu

U 12 ba na ka Pr vih 12 ba na ka ko ji ma su ju ~e do de qe ni ugo vo ri za u~e {}e u tom pro gra mu su Ko mer ci jal na, Volks, In te za, Pro kre dit, Euro ban ka, So si je te è ne ral, Hi po, Kre di, â ~an ska, Raz voj na ban ka, Kre di agri kol i Po {tan ska {te di o ni ca, ko je su ve} po ~e le da odo bra va ju te kre di te, a pro ce du ra tra je dva do tri da na, re ~e no je na kon fe ren ci ji u Vla di Sr bi je. na veo je Du li} i do dao da sva ka ban ka po je di na~ no utvr |u je de taq ni je uslo ve tih kre di ta. Du li} o~e ku je i da }e za hva qu ju }i tim po voq nim kre di ti ma u po di za we ener get ske efi ka sno ti stam be nih obje ka ta u Sr bi ji bi ti ulo è no oko mi li jar du di na ra i da }e na taj na ~in bi ti re kon stru i sa no ne ko li ko hi qa da obje ka ta. Du li} je na veo pri mer da za sub ven ci o ni sa ni kre dit u di -

na ri ma od 280.000 di na ra sa ro kom ot pla te od 60 me se ci i ka mat nom sto pom od 4,95 od sto me se~ na ra ta iz no si 5.278 di na ra. Tro {ak za me se~ nu ra tu kre di ta se ot pri li ke po kla pa sa me s e~ n im u{te d a m a ener g i j e ko je gra |a ni ima ju po sle re kon struk ci je stam be nog objek ta, pa se in ve sti ci ja is pla ti ve} za ne ko li ko go di na, uaka zao je Du li}.

KA DA SE VE] JED NOM ZA PO SLI MO

Pr va pla ta od la zi na du go ve Pr vu pla tu gra |a ni uglav nom po tro {e da bi pod mi ri li du go ve ili pla ti li za o sta le ko mu nal ne ra ~u ne. Pre ma is tra ì va wu saj ta po slo vi.in fo stud.com, u ko jem je ne dav no u~e stvo va lo 1.700 is pi ta ni ka, ~ak 35 od sto an ke ti ra nih pr vi za ra |e ni no vac is ko ri sti lo je upra vo za vra }a we du go va. Sva ki tre }i u~e snik is tra ì va wa od pr ve za ra de od lu ~io je da ku pi po klo ne za naj bli è i da ~a sti pri ja te qe iz la skom ili ve ~e rom u ne kom re sto ra nu. Ako je su di ti pre ma ~e tvr ti ni is pi ta ni ka, pr vi no vac ve o ma ra do i bez à qe wa tro {i se na du go pri èq ki va ni od la zak u ku po vi nu. Me |u stva ri ma ko je da me naj ~e {}e ku pu ju su gar de ro ba, na kit, par fe mi ali ni mom ci ne za o- sta ju, iako no vac tro {e na dru ga ~i je pro iz vo de. Oni naj ~e {}e ku pu ju teh ni ku - po ja ~a la, kom pju te re, mo ni to re, ku} ne bi o sko pe, igri ce... I dok ve }i na is pi ta ni ka pr vu pla tu od mah po tro {i, pet od sto wih od lu ~i da je {te di, pa su no vac sklo ni li sa stra ne ili upla ti li na {ted nu kwi ì cu. Isti broj an ke ti ra nih od lu ~io je da za ra du ulo è u do dat nu edu ka ci ju, kao {to je kurs sta nog je zi ka ili ne kog dru gog za na ta. Pr va pla ta u naj ma wem po stot ku od la zi na pu to va we. Ta ko je sve ga dva od sto u~e sni ka ovog is tra ì va wa od lu ~i lo da svoj pr vo za ra |e ni no vac po tro {i ta ko {to }e upla ti ti le to va we ili ot pu to va ti u ne ku stra nu ze mqu.

PROMOCIJA U SUBOTU U KARLOVCIMA

DANAS U HOTELU „PARK”

Kwi ga o vi no gra dar stvu i vi nar stvu Pro mo ci ja 26. kwi ge-zbor ni ka „Vi no gra dar stvo i vi nar stvo u Voj vo di ni” bi }e odr `a na u su bo tu, 2. ju na u 10 sa ti u sve ~a noj sa li Kar lo va~ ke gim na zi je. U pro gra mu u~e stvu ju vi {i ku stos Mu ze ja gra da No vog Sa da Du{anka Markovi}, no vi nar Quba Vukmanovi}, isto ri ~ar Jo`ef Sabo, pu bli ci sta Bogdan Tane Ibrajter, gaj da{ Maksim Mudrini}. U to ku

pro mo ci je bi }e uru ~e na pri zna wa “Zlat no gu{~ je pe ro” auto ri ma naj vred ni jih ra do va u ovoj kwi zi Du {an ki Mar ko vi}, Qu bi Vuk ma no vi }u i Jo `e fu Sa bou. Na kon pro mo ci je u 12 sa ti u~e sni ci }e obi }i iz lo `bu „Vi no gra dar stvo i vi nar stvo Fru {ke go re” u pa la ti „Ilion„, u Uli ci pa tri jar ha Ra ja ~i }a 16, gde }e ih po o zdra vi ti di rek tor ka Mu ze ja

Po ~i we Svet ski kon gres vin skih vi te zo va

gra da No vog Sa da Vesna Nedeqkovi}-Angelovski. U na stav ku }e bi ti emi to van i do ku men tar ni film o ~u ve noj no vo sad skoj vi no gra dar skoj po ro di ci Ada mo vi}, te pri re |e na de gu sta ci ja vi na uz ko men ta re glav nog i od go vo re nog ured ni ka ~a so pi sa „Svet pi }a” Petra Samarxije. Or ga ni za tor je Kul tur no-isto rij sko dru {tvo „P~e sa”. Z. Ml.

Svet ski kon gres vin skih vi te zo va, ko ji }e oku pi ti vi {e od 120 u~e sni ka sa svih kon ti ne na ta, po ~i we da nas u No vom Sa du. Sve ~a no otva ra we sku pa za ka za no je za 19.30 sa ti u ho te lu „Park”. Kon gres tra je do 6. ju na, a pro gram }e se osim u No vom Sa du od vi ja ti i u Be o gra du. U~e sni ci }e to kom bo rav ka u Sr bi ji obi }i Srem ske Kar lov ce, Su bo ti cu, Pa li}, Irig, To po lu, vi na ri ju kod Aran |e ov ca, Vr {ac i ima ti pri li ke da pro ba ju vi na sa ovog pod ne bqa.

Novosadska ~etvrtak31.maj2012.

He do ni sti~ ki vi kend

od petka do nedeqe odràti „Ritual fest”, koji }e okupiti brojne umetnike, bendove i diyejeve. Ovaj doga|aj pored provoda nudi}e i edukativne sadràje jer }e posetioci mo}i da nau~e kako se pravi saund sistem, modi fi ku ju ne u po tre bqi vi predmeti, ònglira... Za dobro raspoloèwe bi}e zaduèni brojni diyejevi i muzi~ ke gru pe, {to sva ka ko obe}ava provod koji }e noge terati na mrdawe. I kao {to smo na po~etku kazali, birajte {ta vi{e volite, posetite jedno od navedenih de{avawa i obradujte sebe. Najva`nije je da se naoruàte dobrim raspoloèwem i dru{tvom i provod je zagarantovan. Sezona fetivala je po~ela, zagrejte se pole}emo. B. Markovi}

SUTRA I U SUBOTU U TEMERINU

Pa su qi ja da oku pqa sla do ku sce Osmi „Bin fe sti val”, ta~ ni je, tra di ci o nal na “Te me rin ska pa su qi ja da”, odr `a }e se su tra i u su bo tu na te me rin skom va {a ri {tu. Po se ti o ce ~e ka vr lo bo gat pro gram, a otva ra we je za ka za no za pe tak u 16 ~a so va, ka da }e bi ti otvo re ni „Et no so kak” i „Slat ka uli ca”. Za 17 ~a so va istog da na za ka zan je tur nir u ja xen tu, od 19 sa ti po ~i we svir ka ne ko li ko ben do va, dok }e vr hu nac ve ~e ri bi ti kon cert „Ju gru pe”, ko ji po ~i we u 22.45 sa ta.

U su bo tu, me |u na rod no tak mi ~e we u ku va wu pa su qa po ~i we u 11 ~a so va, a na kon to ga sle di umet ni~ ki pro gram i Hu ma ni tar na ak ci ja „Naj ve }i ru ~ak na Bal ka nu”, u okvi ru ko ga }e bi ti po de qe no 4.000 bes plat nih por ci ja pa su qa. Ru ~ak po ~i we u pod ne. U 13 ~a so va sle de „Rav ni ~ar ske igre”, a sat ka sni je ku va ri pre da ju uzor ke na oce wi va we. Pro gla {e we po bed ni ka za ka za no je za 19 sa ti, a za vr {e tak ma ni fe sta ci je u 22 ~a sa uz ve li ki va tro met. B. M.

Na Grad skom gro bqu ne ma vo de Na Grad skom gro bqu da nas ne }e bi ti vo de od 9 do 15 ~a so va. Sla vi ne }e bi ti su ve zbog ra do va na mre `i. Z. D.

Dva sa ta su ve sla vi ne Bez vo de }e da nas od 8 do 10 ~a so va bi ti uli ce Vla di mi ra Na zo ra i Sve to za ra Mi le ti }a. Vo de ne }e bi ti zbog pla ni ra nih ra do va na vo do vod noj mre `i. A. Va.

V remeploV

Ve li kan po zo ri {ta Mi ta Ru `i} Di mi tri je Mi ta Ru `i}, ~lan Srp skog na rod nog po zo ri {ta od pr vog da na we go vog osni va wa 1861. zva ni~ no je 31. maja 1873. po sta vqen za po zo ri {nog upra vi te qa. Tu du `nost je oba vqao sve do 1892. da bi ka sni je bio glav ni re di teq i po no vo, ali pri vre me no, upra vi teq. Tu ma ~io je [ek spi ro ve i [i le ro ve li ko ve, kao i ju na ke iz na {e na rod ne isto ri je. Svo jom glu mom, ta da omi qe nog ro ma ni~ nog ma ni ra, ste kao je ve li ki ugled u ce lo kup nom Srp stvu. Umro je 1912. N. C.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

eto stiè, a to zna~i da po~iwe sezona raznoraznih festivala koji su poslastica za qubiteqe hedonizma i svih onih koji uìvaju u dobrom provodu. Ve} u vikendu koji je pred nama stiù dve manifestacije, dijametralno razli~itog karaktera, pa ko voli nek izvoli. Temerin ili Petrovaradinska tvr|ava. U mestu nadomak Novog Sada odrà}e se sada ve} tradicionalna „Pasuqijada” nas kojoj }e se okupiti majstori varja~e sa svih strana. Posetioce tako o~ekuje dobar zalogaj, brdo zabavnih sadràja, koncerata i {to{ta drugog. Dakle, ukoliko ste qubiteqi jela od pasuqa i zabave pod otvorenim nebom Temerin je va{a destinacija u petak i subotu. S druge strane, na Petrovaradinskoj tvr|avi }e se

U po ne de qak, 4. ju na u rek to ra tu Be o grad skog uni ver zi te ta bi }e odr à na dva pre da va wa. O pla no vi ma raz vo ja srp skog vi nar stva go vo ri }e stru~ ni sa rad nik u Mi ni star stvu po qo pri vre de Darko Jak{i}, a prof. dr Slobodan Jovi} sa Po qo pri vred nog fa kul te ta u Ze mu nu odr à }e pre da va we o vi ni ma Sr bi je. Ovo je 47. kon gres vin skih vi te zo va, a do ma }in i or ga ni za tor sku pa je Udru è we Evrop ski vin ski vi te zo vi „Sve ti Ge or gi je”. Z. Ml.

[TA URBANISTI PLANIRAJU NA SPOJU LIMANA I TELEPA

Bu du} nost do no si par ko ve, cr kvu i stog zgra da Pre ma pla no vi ma „Ur ba ni zma” deo gra da du` Uli ce Ive An dri }a tre ba lo bi da po sta ne stam be no-po slov na zo na za ure |e nim par ko vi ma. Ka ko je ob ja sni la ar hi tek tki wa ovog pred u ze }a Ta{ana Kri{anovi} zbog spe ci fi~ nog po lo `a ja ove te ri to ri je u od no su na su sed ne, kao i pla ni ra nih sa o bra }aj ni ca, ur ba ni sti su je opre de li li za, ta ko zva ni, op {te grad ski cen tar i par kov ske po vr {i ne. - Te ri to ri ja iz me |u Bu le va ra ca ra La za ra, Uli ce Ive An dri -

wu bi le bi vi so ke do se dam spra to va, dok bi po slov ni objek ti ima li do 20 eta `a. Ju `ni deo ove ce li ne bio bi pre tvo ren u park ko ji bi po ve zao okol na po ru~ ja- Te lep, Li ma ne i oba lu Du na va. U pla nu je i iz grad wa ver skog objek ta ko ji bi se uklo pio u ce li nu par ka. Ipak, ka ko sa zna je mo, sto pi ra na je iz grad wa de la pro sto ra du` Uli ce Ive An dri }a, ko ji je sa dru ge stra ne ogra ni ~en Uli com Si me Ma ta vu qa, dok se ne do ne su pla no vi de taq ne re gu la -

Prostor izme|u Bulevara cara Lazara, Ulice Ive Andri}a i Ulice heroja Pinkija predvi|ena za park. Na uglu ulica Ive Andri}a i Heroja Pinkija planiraju se zgrade za stanovawe visoke do sedam spratova, dok bi poslovni objekti imali do 20 etaà }a i Uli ce he ro ja Pin ki ja tre ba da bu de ure |e ni park. Am bi jent tre ba da for mi ra pri rod nu oazu, a osta vqa se i mo gu} nost pra vqe wa pod zem ne ga ra èpre do ~i la je Kri {a no vi}. Ona je ob ja sni la da se u de lu ko ji je na la zi na uglu uli ca Ive An dri }a i He ro ja Pin ki ja pla ni ra ju po slov ni ili stam be nopo slov ni objek ti, ko ji bi se gra di li ta ko da „jed na par ce la pred sta vqa je dan blok zgra da, sa je din stve nom pod zem nom ga ra òm”. Zgra de na me we ne sta no va -

ci je. Ta ko |e, ova za bra na, zbog istih raz lo ga, ti ~e se i se ver nog de la ka sar ne Mor na ri ce, de la od bram be nog na si pa, ali i Uni ver zi tet skog par ka. Ka ko su ob ja sni li u „Ur ba ni zmu”, for mi ra we ma gi stra le ko ja tre ba da ob u hva ti i Uli cu Si me Ma ta vu qa i do pre do mo sta na Du nav cu, pro me ni lo je deo do sa da {wih ur ba ni sti~ kih pla no va. - Ceo pro stor, iz u zev de la oivi ~e nog Bu le va rom ca ra La za ra, Uli com Ive An dri }a i Uli com he ro ja Pin ki ja, re a li zo va }e

se na osno vu pla na de taq ne re gu la ci je. Od bram be ni na sip mo `e se re a li zo va ti i na osno vu ur ba ni sti~ kog pro jek ta, {to }e za vi si ti od na ~i na na ko ji se ova te ri to ri ja bu de nad vi si la - ka za la je Ta {a na Kri {a no vi}.

Sa go vor ni ca, pak, ni je mo gla da na ve de kad se pla ni ra re a li za ci ja pla na, jer to ne za vi si od „Ur ba ni zma” ve} od sred sta va ko je bi obez be dio Grad, od no sno in ve sti to ri. A. J.

NA REKLAMNOM PROSTORU U ULICI KRAQA ALEKSANDRA

Ma tur ski pa noi kra se cen tar Ma tur ski pa noi ode qe wa no vo sad skih sred wih {ko la ko ja su u~e stvo va la na kon kur su Gra da „Jav ni po ziv ode qe wi ma ma tu ra na ta {kol ske 2011/12. go di ne“, po sta vqe ni su na re klam nom pro sto ru u Uli ci kra qa Alek san dra. Ini ci ja ti vu da se re klam ni pro stor u Uli ci kra qa Alek san dra ko ri sti u te svr he po kre nuo je gra do na ~el nik Igor Pavli~i} ka ko bi ma tur ski pa noi i da qe kra si li cen tar No vog Sa da. Na re klam nom pro sto ru u Uli ci kra qa Alek san dra iz lo `en je 21 pa no sa fo to gra fi ja ma ma tru na ta iz Sa o bra }aj ne {ko le „Pin ki“ – teh ni ~ar PTT sa o bra }a ja PTT-41, Teh ni~ ke {ko le „Pa vle Sa vi}“ – he mij sko-teh no lo {ki teh ni ~a ri, 4-11, Elek tro teh ni~ ke {ko le „Mi haj lo Pu pin“ – ode qe we T-43, Sred we me di cin ske {ko le „7. April“ – me di cin ske se stre-teh ni ~a ri, 4-

1, Po qo pri vred ne {ko le sa do mom u~e ni ka Fu tog – po qo teh ni ~a ri 4-1, Elit ne pri vat ne sred we eko nom ske {ko le – eko nom ski teh ni ~ar 4-1 i ode qe wa

ca rin ski teh ni ~ar 4-2, Elek tro teh ni~ ke {ko le „Mi haj lo Pu pin“ – R42, Sred we eko nom ske {ko le „Sve to zar Mi le ti}“ – bi ro teh ni ~ar 4-5, Teh ni~ ke

{ko le „Mi le va Ma ri}-Ajn {tajn“ – {u mar ski teh ni ~ar ST-41, Po qo pri vred na {ko le sa do mom u~e ni ka Fu tog – cve }ar-vr tlar 3-13 i teh ni ~ar hor ti kul tu re 4-5, Teh ni~ ke {ko le „Mi le va Ma ri}-Ajn {tajn“ – sto lar-ogled D 32, Elek tro teh ni~ ke {ko le „Mi haj lo Pu pin“ – T45 I ode qe we E33, Teh ni~ ke {ko le „Mi le va Ma ri}-Ajn {tajn“ – ar hi tek ton ski teh ni ~ar-ogled no - A41, [ko le za osnov no i sred we obra zo va we „Mi lan Pe tro vi}“ – B@F3, Teh ni~ ke {ko le „Mi le va Ma ri}-Ajn {tajn“ – gra |e vin ski teh ni ~ar za vi so ko grad wu V41, Sred we {ko le „Sve ti Ni ko la“ No vi Sad – eko nom ski teh ni ~ar E4, Teh ni~ ke {ko le „Mi le va Ma ri}-Ajn {tajn“ – fo to gra fi Graf 41 i Pr ve pri vat ne sred we me di cin ske {ko le „Hi po krat“ – F4. Q. Na.

c m y

nOvOSAdSkA HROnikA

~etvrtak31 . maj2012.

PROJEKAT INSTITUTA ZA JAVNO ZDRAVQE

Vas pi ta we za zdra vqe de ce

In sti tut za jav no zdra vqe Voj vo di ne po kre nuo je pro je kat „Vas pi ta we za zdra vqe de ce”, ko ji pod ra zu me va edu ka ci ju oso ba ko je ra de s de com, te }e po no vo sad skim osnov nim {ko la ma bi ti po de qe ni po seb no pri pre mqe ni pri ru~ ni ci. Pro je kat }e ob u hva ti ti te me o ado le scen ci ji i pu ber te tu, li~ noj hi gi je ni, oral na hi gi je na i hi gi je na {kol skog pro sto ra. Po red te o rij skog de la; pri ru~ nik sa dr `i i kre a tiv ne ra di o ni ce za rad s de com. Na ~el ni ca Cen tra za pro mo ci ju zdra vqa de ce s In sti tu ta dr Oqa Ni }i fo ro vi} [ur ko vi} is ta kla je da de ca i omla di na tre ba da u~e o zdra vqu, ne sa mo od svo jih ro di te qa i od zdrav stve nih rad ni ka, ne go i od u~i te qa, pe da go ga i psi ho lo ga u {ko la ma. Ovaj pro je kat }e se re a li zo va ti i na red ne go di ne s tim {to }e bi ti ob u hva }e ne no ve te me, ali iste va `no sti za zdra vqe de ce. I. D.

dnevnik

Obe le èn Svet ski dan mul ti ple skle ro ze Svet ski dan mul ti ple skle ro ze obe le èn je ju ~e na Tr gu Slo bo de. Na stu pi lo je udru è we „Ve ra, qu bav i na da” kao i in klu ziv ni hor „Ison” ko jim je ru ko vo dio Mi {a Bli za nac. Or ga ni za tor ma ni fe sta ci je je Dru {tvo mul ti ple skle ro ze Voj vo di ne ko je sa dr ì 13 op {tin skih or ga ni za ci ja, a ve }i -

na wih se pred sta vi la svo jim ru~ nim ra do vi ma na te zga ma po sta vqe nim u cen tru. Svet ski dan ove bo le sti se u sve tu obe le `a va od 2009., a kod nas od 2010. go di ne ka da je Dru {tvo mul ti ple skle ro ze Voj vo di ne ta ko |e or ga ni zo va lo ak ci ju u cen tru gra da. A. Va.

Fo to: R. Ha yi}

KLISANSKA ULICA EME GOLDMAN VI[E NIJE VIRTUELNA

Pri laz ku }a ma ~e ka li sko ro dve de ce ni je BIV[I U^ENICI [KOLE „IVAN GUNDULI]”

Oku pi li se da pr o sla ve 50 go di na ma le ma tu re Raz red 8a se 50 go di na na kon ma le ma tu re oku pio u svo joj osnov noj {ko li „Ivan Gun du li}” i evo ci rao sta re uspo me ne. Pri sut nih 17 u~e ni ka ge ne ra ci je 1962. po zdra vi la je sa da {wa di rek to ri ca {ko le Li di ja Ra ki ta ko ja im je po klo ni la mo no gra fi ju {ko le. -Bi lo je pra vo za do voq stvo da udo vo qi mo biv {im ma tu ran ti -

ma da se oku pe u svo joj {ko li i pri se te vre me na ko ja su pr o {la i qu di ko ji su ov de ne kad ra di li. Svim osta lim biv {im u~e ni ci ma ko ji `e le da obe le `e ju bi lej, vra ta {ko le su uvek otvo re na re kla je di rek to ri ca. Na kon obi la ska {ko le, biv {i 8a se pre se lio u obli `wi re sto ran da uz ka fu na sta ve da se pri se }a ju pr o {lih da na. A. Va.

„DNEVNIK” I „MONO I MAWANA” POKLAWAJU

„Dan te o va ba la da” Iz¬da¬va~ ka ku¬}a “Mo no i Ma wa na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge utor kom i ~e tvrt kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528-765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, bi ti da ri va ni po pri¬me¬rkom kwi ge „”Dan te o va ba la da” Edu ar da Gon za le sa Vi ja wa u iz da wu „Mo no i Ma wa ne“. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u no voj kwi `a ri “Vul kan” u tr `nom cen tru “Mer ka tor”. Su ro vi za pad ni svet i pa gan ski to pli jug, obra zo va na i na pred na omla di na na spram neo bra zo va ne sta ri je ge ne ra ci je oda ne tra di ci ji, sno vi i ma gi ja

na su prot ras ko {i i po ro ci ma Las Ve ga sa, kri mi nal ci i okrut ne ubi ce me |u na iv nim i po {te nim pre ga o ci ma... Sve ove kon trast ne sve to ve po ve zu je jed na nit – qu bav. Mek si ka nac Dan te, ko ji se po sle mno go broj nih po ku {a ja do ko pao Ame ri ke, us peo je da se po sle de set go di na o`e ni svo jom pr vom qu ba vi, de voj kom iz rod nog se la. Wi ho va k}er ka be `i s pro sla ve svog pet na e stog ro |en da na s mom kom u ko ga se za qu bi la i ta da po ~i we Dan te o vo pu te {e stvi je. U po tra zi za k}er kom, u dru {tvu ma gar ca Ver gi li ja, Dan te pre la zi Ame ri ku uz du` i po pre ko u ka mi o ne tu sta rom vi {e de ce ni ja i na tom pu tu se su sre }e s ga le ri jom li ko va. A. Va.

VESTI Pro mo ci ja kwi ge Vla di mi ra Jo ka no vi }a

Po sma tra we Ve ne re na tvr |a vi

Pro mo ci ja kwi ge pe sa ma „Iz let iz ni {ta vi la”, auto ra Vla di mi ra Jo k a no vi }a, odr `a }e se ve ~e ras u 19 ~a so va u Ve li koj sa li Ogran ka Srp ske aka de mi je na u ka u No vom Sa du, Uli ca Ni ko le Pa {i }a 6. Go vo ri }e Pe ro Zu bac, prof. dr Dra gan Sta ni} i prof. dr Mi lo rad @i ki}, dok }e sti ho ve ~i ta ti Mi o drag Pe tro vi}. Gost ve ~e ri bi }e pi ja ni sta Bog dan \or |e vi}. G. ^.

No vo sa |a ni }e ima ti pri li ku da po mo }u te le sko pa po sma tra ju tran zit pla ne te Ve ne re is pred Sun ~e vog di ska 6. ju na od 5 do 7 ~a so va uju tru na pla tou is pred mu ze ja na Pe tro va ra din skoj tvr |a vi. Ovo je re dak astro nom ski do ga |aj, a sle de }i }e se de si ti tek 2117. go di ne. Te le skop sko po sma tra we or ga ni zo va lo je Astro nom sko dru {tvo „No vi Sad”, a otvo re no je za sve za in te re so va ne. G. ^.

„Si ja ju }a ja bu ka” Iz lo `ba fo to gra fi ja Wu jor ka, pod na zi vom „Si ja ju }a ja bu ka” autor ke Alek san dre Ja ko vqe vi}, bi }e otvo re na u su bo tu, 2. ju na, u 20 ~a so va u Tu ri sti~ koj or ga ni za ci ji No vog Sa da, Uli ca Mo de ne 1. Fo to gra fi je su na ~i we ne u kom bi na ci ji sa umet ni~ kim neo nom ko ji je na pra vio Bra ni mir Ba jac. Ova kav tip iz lo `be i kom bi na ci ja umet ni~ kih pra va ca pr vi put }e bi ti pred sta vqe ni No vo sa |a ni ma. Ulaz je slo bo dan. A. J.

No vi mejl Kan ce la ri je za mla de No vo sad ska Kan ce la ri ja za mla de pro me ni la je mejl adre su na ko ju se mo gu sla ti sve in for ma ci je od zna ~a ja za omla di nu. No va adre sa je in fokzmns@gmail.com. Kan ce la ri ja se na la zi u Uli ci @ar ka Zre wa ni na 2, a broj te le fo na je 488-2-871. Rad no vre me je po ne deq kom, sre dom i pet kom od 7.30 do 15.30 ~a so va, a utor kom i ~e tvrt kom od 11.30 do 19.30. A. J.

Sta nov ni ci Uli ce Eme Gold man na Kli si sko ro dve de ce ni je su mu ku mu ~i li da ona ne bu de vi {e vir te al na i da im se omo gu }i pri laz ku }a ma. Pro blem je bi lo re {a va we imo vin sko-prav nih od no sa sa vla sni ci ma par ce le pred vi |e ne za put. Po sle du gih pre go vo ra sa osam su vla sni ka par ce le, uz u~e {}e i gra |a na ko ji su di rekt no i ne po sred no bi li za in te re so va ni za re {e we ovog pro ble ma, Za vod za iz grad wu gra da je za kqu ~io spo ra zum sa su vla sni ci ma o ku po vi ni po lo vi ne par ce le ko ja jepred vi |e na za uli cu. Sve mu to me pret ho di la je iz me na ur ba ni sti~ kog pla na, pa je {i ri na uli ce sma we na sa de vet na {est me ta ra od no sno

tri me tra du `i nom ce le bu du }e uli ce, ka ko bi vla sni ci obje ka ta u Uli ci Eme Gold man ima li

di na ra, shod no wi ho vim su vla sni~ kim de lo vi ma. Ta ko |e, i ì te qi su sa ku pi li po za ma {nu su mu nov ca. Ura |e no je i par ce li sa we. Ina ~e, re gu la co ni plan Kli san skog pu ta ko ji ob u hva ta ovaj po tez pred vi |a re gu la ci ju Uli ce Eme Gold man du ì ne oko 149 me ta ra i {i ri ne 12 me ta ra, ukup ne po vr {i ne oko 1.790 kva drat nih me a ta ra, ta ko da se re gu la ci ja uli ce sa ju `ne stra ne pro {i ru je, a sa se ver ne se su à va za oko 8,5 me ta ra. Osim, pre go vo ra sa vla sni ci ma, na pre du go re {a va we imo vin sko - prav nih od no sa se ~e ka lo i ka ko bi se u bu xe tu gra da obez be dio no vac Fo to: S. [u {we vi} za is pla tu na kna de za pre u pri stup svo jim ku }a ma. Za pred zi ma we, od no sno ot kup pred met met nu par ce lu ZIG je su vla sni nog ze mqi {ta. ci ma is pla tio oko 2,5 mi li o na D. Ig.

PRVACI O[ „PETEFI [ANDOR” JU^E UMALO DA NE ODU NA EKSKURZIJU

Ro di te qi sa mi unaj mi li auto bus Ro di te qi u~e ni ka Osnov ne {ko le „Pe te fi [an dor” ju ~e su se po `a li li na {em li stu da su wi ho va de ca ima la po te {ko }e pri li kom po la ska na jed no dnev nu eks kur zi ju na Pa li}, jer se ume sto do go vo re na dva, a po ja vio sa mo je dan auto bus. - U orga ni za ci ji „Ati} tur sa” pr va ci je tre ba lo da odu na eks kur zi ju na Pa li}. Oku pqa we je bi lo za ka za no za po la osam, a kre ta we za osam sa ti is pred {ko le. Je dan auto bus se ni je po ja vio. Pred stav nik „Ati}„ tur sa je re kao da su za ku pi li auto bus, ali da je on oti {ao na dru gu stra nu i da uop {te ne mo gu da do |u u kon takt sa vo za ~em tog auto bu sa - pri ~a je dan od ro di te qa ~i je je ime po zna to re dak ci ji.

Ta ko |e im je re ~e no da po me nu ta tu ri sti~ ka agen ci ja ne ma re zer vni auto bus, da je to nor mal no da se de {a va jer je te {ko na }i slo bo dan auto bus u ma ju. Zbog to ga su se ro di te qi sa mi orga ni zo va li, po zva li “Be ~ej pre voz” i obez -

- Pr va ci ove {ko le tre ba lo je s na {a dva auto bu sa da ot pu tu ju na Pa li}. Me |u tim, je dan bus se ni je po ja vio i ~im sam to sa znao do {ao sam do dvo ri {ta {ko le. U me |u vre me nu sam sa znao da se taj auto bus po kva rio u

Ne po sred no pre po la ska na jed no dnev nu eks kur zi ju na Pa li}, is pred {ko le se ume sto do go vo re na dva auto busa po ja vio sa mo je dan be di li auto bus. Ta ko da su de ca oti {la na eks ur zi ju u 10 ~a so va. Mi {a Mi haj lov tu ri sti~ ke agen ci je„Ati} turs” po tvr dio je za na{ list pri ~u ro di te qa i re kao je da mu se ova ko ne {to ni je do go di lo od 1992. go di ne, od ka da i orga ni zu je eks kur zi je.

^ITAOCI PI[U SMS

ino stran stvu i ni je bi lo ni ka kve {an se da stig ne na vre me. Po ku {a li smo ~ak da na ba vi mo i dru gi auto bus sa 50 se di {ta, ali to nam ni je po {lo za ru kom, jer su svi ma hom na ak skur zi ja ma - ka `e Mi haj lov. Do da je da je on da pred lo `io ro di te qi ma da se

eks kur zi ja od lo ì za ne ki dru gi dan, ali da ve }i na ro di te qa to ni je pri hva ti la, jer su se de ca ja ko ra do va la ovom da nu. Mi haj lov po tvr |u je da su on da ro di te qi na {li je dan ve li ki i je dan mi ni bus i da su sa sat i po za ka {we wa de ca kre nu la na eks kur zi ju. - î ni mi se da je sa ma li {a ni ma kre nuo i je dan ta ta. Na dam se da }e se le po pr o ve sti, a na {a tu ri sti~ ka agen ci ja je pred lo ì la di rek to ru da de cu zbog ove ne pri jat no sti ~a sti mo jed nim iz le tom do Fru {ke go re. U po ne de qak }e tim po vo dom ro di te qi ima ti sa sta nak i na dam se da }e se ovo za vr {i ti iz le tom, ka ko bi na ne kin na ~in is pra vi li ovu ne pri jat nost - za kqu ~io je Mi haj lov. Q. Nato{evi}

065/47-66-452

Dok to ri le ~e na nor mu Pla }a we zdrav stve nih rad ni ka po bro ju pa ci je na ta je sme {no!! Pa ne zah te va sva ki pa ci jent, od no sno di jag no za, jed na ko an ga `o va we zdrav stve nih rad ni ka. Ka ko }e taj rad iz me ri ti, ba{ me za ni ma. 063/4797… * * * Se lek to re Mi haj lo vi }u na pra vi li ste ve li ku gre {ku! Iz vo |e we him ne ni je mu zi~ ka ta~ ka iz Grand pa ra de, him na se ne pe va, him na se slu {a u sta vu mir no okre nu ti li cem pre ma za sta vi! [ta bi se de si lo ako bi sve {te nik is te rao iz bo `i jeg hra ma sve ver ni ke ko ji ne pe va ju ver ske pe sme za vre me ob re da? Vi mo ra te {to pre da se iz vi ne te go spo di nu Qa ji }u zbog ne prav de ko ju ste mu na ne li! 064/8726... * * * Psi lu ta li ce na Li ma nu 1 pre u ze li vlast, te ro ri {u sve. Naj gla sni ji su no }u oko 2 sa ta, me |u sob no or ga ni zu ju „svo je vr sne du e le” be so mu~ no la ju }i. La ka i mir na no} Li man ci. [i fra: „[in te ri ~e `wo li man ska”. 069/3003... * * * “Ga le ni ka” ne }e vi {e pro iz vo di ti “bru fen”! No, ne tre ba da nas to bri ne, uvo zi }e mo ga iz Ne ma~ ke! Moj ko men tar je tu su vi {an! 064/2466...

* * * Pr vi ko rak no vog se lek to ra Si ni {e Mi haj lo vi }a je po zi ti van, ma da je ne ga ti van. Na i me, igra~ ko ji ne po {tu je ko deks po na {a wa, tj. od bi ja stva ra we kul ta mo ral no spo sob nih da svo jim pri me rom is ka `u

sprem nost za sport sko nad me ta we di sci pli nom igre, kao i dru go {to je deo re pre zen ta ti va ca kao ve li kih pro fe si o na la ca. Bi lo bi do bro ka da bi se i dru gi pri dru `i li Mi hi noj ak ci ji sve u ci qu za bo qi imix Sr bi je. 065/9137...

* * * î tam. Po no vo prav da we po li ci je da je za wi ho vu ne e fi ka snost is kqu ~i vi ne do sta tak ma wak po li caj ca. Me |u tim, i sa maw kom po li ca ja ca i bez na ~el ni ka wi ho va efi ka snost, na ro ~i to na za {ti ti qu di i wi ho ve imo vi ne mo ra la bi da bu de ve }a bar 30 od sto. 063/5243… * * * Tri pu ta sku pqa stru ja u Evro pi ne go kod nas. Daj te vi na ma evrop ske pla te i pen zi je, a ne kao {to ste da li evrop ske ce ne. Ka ko da se ì vi i pla }a sa ovom pla tom i pen zi jom? Ne mo è se ni ì ve ti ni pla }a ti. Dug je pe riod pet go di na ne me wa ti pre sed ni ka. Ako ne bu de na ro du do bro ili bar ma lo bo qe, me wa mo sva kih {est me se ci. ô vek ra di, do bi je za ra |e nu pen zi ju i ume sto da od te za ra |e ne pen zi je ì vi i pla }a oba ve ze, on ne ma ni za jed no ni za dru go. Po zdrav 065/5503... * * * Go to vo sta kog da na u auto bu su 77 na li ni ji No vi Sad - St. Ra ko vac, ve} svim put ni ci ma znan pi ja nac pe va iz sveg gr la i te tu ra se po auto bu su. Ima li vo za~ tu ne ke nad le `no sti (ma kar opo me na da sed ne i u}u ti ), ili smo osta vqe ni da nas mal tre ti ra? 064/2615...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

~etvrtak31.maj2012.

NASTAVQENO ISKQU^IVAWE DU@NIKA

Bez vo de Sta ra ran ìr na sta ni ca Zbog vi{emese~nog nepla}awa i stvarawa duga koji je ve}i od milion dinara, ju~e su sa vodovodne mreè iskqu~eni objekti „@eleznica Srbije“ koji su bili prikqu~eni na vodovodnu mreù na Futo{kom putu. Iskqu~eni su Slu`ba vu~e, Stara ranìrna

stanica i pripadaju}i stambeni objekti du` Bulevara Evrope, saop{teno je ju~e iz „Vodovoda i kanalizacije”. Kakosu ju~e saop{tili iz “Vodovoda”, iz Nastavnog centra policije na Klisi jo{ se niko nije pojavio da bi regulisao dug, ili

napravio sporazum o reprogramu. Nisu iskqu~eni samo zbog nedostatka ekipe koja bi obavila skidawe vodomera na toj lokaciji. - Ukoliko ovakva situacija ostane i danas, Nastavni centar }e biti iskqu~en sa vodovodne mre`e u toku radnog dana. Do

petka je ostavqen rok preduze}ima „Albus“, „AMB Grafika“ i biv{em „Gaga plastu“ da izmire ceo ili deo duga i naprave sporazum o reprogramu. U suprotnom i ova preduze}a }e biti iskqu~ena sa vodovodne mre`e - zakqu~uje se u saop{tewu. Q. Na.

„^i sto }a” pre ti cr ve nim kar to nom Na adrese prvih dvadeset najve}ih du`nika JKP „^isto}a“ ju~e je uputila je upouzorewe u kojem se navodi da }e, ukoliko svoja dospela dugovawa ne izmire u roku od 48 sati, biti uskra}eni za uslugu odno{ewa sme}a.

Na spisku du`nika koji su dobili upozorewa nalazi se Spens, JKP „Gradsko zelenilo“, JP „Radosno detiwstvo“, hoteli „Park“ i „Leopold“, „Neobus”, „Univereksport”, „Tu{„, JP „@eleznice Srbije”, „Petar Drap{in a.d.”, „[ipons”, „Vojvo-

dina{ped a.d.”, „Agrovojvodina komercservis a.d.”, „Neoplanta”, „Interservis”, „Sajam d.o.o.”, „Autovojvodina”, „Albus”, „Dunav grupa agregati”, „Vobi haus” i „Interprogres in`ewering d.o.o.”. A. Va.

Grad ske ob ve zni ce ~e ka ju ja ~i di nar

VESTI „Go ran Ba re i Maj ke” u Fa bri ci Koncert grupe „Goran Bare i Majke” odr`a}e se u petak 8. juna u 21 ~as u Fabrici Studentskog kulturnog centra, Bulevar Despota Stefana 3. Legendarni zagreba~ki bluz rok sastav predstavi}e svoj novi album „Te{ke boje” s kojim je ve} pobrao mnogobrojne nagrade. Karte za koncert mogu se kupiti u CD [opu „Mungos„, Wego{eva broj 14, u prodavnici “Gigstiks” u Ulici Kraqa Aleksandra broj 12 u Pariskom magazinu. Prvih 200 karata se prodaju po promo ceni od 800 dinara, potom karta iznosi 1.000 dinara, a od utorka 5. juna cena }e biti 1.200 dinara. A. L.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 9 do 12 ~asova Jegri~ka od 1 do 13, Branislava Bukurova 42, Jelene Lozani} 3 i 5, od 2 do 12, Dake Popovi}a od 1do 23 i od 4 do 28, Alibegovac dva od 1 do 7 i od 2 do 8. ^e re vi}: od 8.30 do 13.30 sati deo ulice Fru{kogorska, od mosti}a prema Fru{koj gori; od 8.30 do 13 ~asova vikend naseqe Bare, Wive, Potoraw, Mala Testera i Kalu|erica. Svi lo{: od 8.30 do 13 ~asova celo naseqe. Gra bo vo: od 8.30 do 13 sati celo naseqe. Lug: od 8.30 do 13 sati celo naseqe. Ba no {tor: od 8.30 do 13 sati celo naseqe sa vikend naseqima Gradina, Prqu{a, Kru{evqe, Duga Me|a i deo vikend naseqa Koru{ka. Ki sa~: od 8.30 do 13.30 sati Bene{ova 1, 1a i 2, Vojvo|anska od 10 do 66 i od 11 do 55. ^e nej: od 8 do 16 ~asova povremeno u pojedinim ulicama naseqa. Le din ci: od 7.30 do 14 ~asova povremeno u pojedinim ulicama naseqa i vikend naseqima Liparija i Brestovi. Sta ri Le din ci: od 7.30 do 14 ~asova povremeno u pojedinim ulicama naseqa i vikend nasequ Klisa.

- Obveznice }e biti ponu|ene kao vid {tedwe svim gra|anima Srbije, fizi~kim licima, privrednim dru{tvima, ali i ponovo bankama, osiguravaju}im ku}ama i fondovima. Naime, po Zakonu o javnom dugu gra|ani mogu da kupe hartije od vrednosti, koje izdaju lokalne samouprave - predo~ava sagovornik.

kalna vlast o~ekuje da }e Novosa|ani biti zainteresovani, po{to }e imati boqe uslove za {tedwu nego u bankama. Podsetimo, kupac obveznica druge tran{e je Unikredit banka, kao pokroviteq emisije, a grad }e narednih 12 godina vra}ati dug sa fiksnom kamatom od 6,25 odsto. Gradski odbornici

^e ka se i for mi ra we no vog Grad skog ve }a. Tre }a tran {a bi }e za vr {e na za me sec do me sec i po da na. Ne ma uspo ra va wa ra do va i pro je ka ta ko je je Grad za cr tao, jer pa ra za to ima. Ovu tran {u ob ve zni ca od {est mi li o na evra mo }i }e da ku pu ju i gra |a ni

da bude pu{tena tre}a tran{a municipalnih obveznica, u iznosu od {est miliona evra, wu }e mo}i da kupe i gra|ani

Dodaje i da bi uskoro trebalo da bude zavr{ena {tampana publikacija sa obja{wewima i primerima otplate za gra|ane. Gra|anima }e obveznice kupovati kuponima od po 100 evra, a grad }e dug vra}ati sa fiksnom kamatnom stopom od {est odsto na godi{wem nivou i rokom otplate od 12 godina. Lo-

SPOR IZME\U „POSLOVNOG PROSTORA” I SINDIKATA „SOLIDARNOST”

Ra te spre ~a va ju ise qe we? Na osnovu zakqu~ka Osnovnog suda danas bi sudski izvr{iteqi trebali da isele sindikat „Solidarnost” iz prostorija u Sremskoj ulici 9 a. Me|utim, iz „Poslovnog prostora” koji upravqa ovim poslovnim prostorom, ju~e su saop{tili da su spremni na dogovor sa sindikatom, ali nisu konkretno naveli kako }e danas reagovati. U sa op {te wu „Po slov ni prostor” navodi da }e otplata duga sindikatu „Solidarnost Novi sindikat”biti omogu}ena zakqu~ivawem sporazuma o izmirewu duga na rate, dok }e potpisivawe ugovora o tome uslediti kada se donese odluka Upravnog odbora”. Ka`e se u saop{tewu da je „Solidarnost - Novi sindikat” bes pravno ko ri stio pro sto ri je u Sresmskoj ulici 9 a. „Solidarnost”je u Sremskoj ulici 9 a od novembra 2006. godine, ali po{to nije pla}ao kirije, „Poslovni prostor „ je pokrenuo sudski spor zbog duga od oko 470.000 dinara. Predsednica sindikata „Solidarnost” Gor da na Ko ji} ka`e da je „Solidarnost” sprem-

na da pla}a zakup, ali da to do sada nisu ~inili jer „Poslovni prostor „ nije bio spreman na to. - Pisali smo nedavno Upravnom odboru predze}a da smo voqni da se potpi{e sporazum o zakupu i dug platimo u ratama - kazala je Gordana Koji}. Prema wenim re~ima nesporazum je nastao jer je zakupac prostorija u Sremskoj 9 a bila Asocijacija slobodnih nezavisnih sindikata (ASNS). Taj sindikat, isti~e Koji}, je koristio prostorije, sve dok se Okru `ni od bor ASNS na Skup{tini Okru`nog odbora sindikata nije izdvojio. - Tada je osnovan sindikat „Solidarnost” i mi smo po~eli da koristimo prostorije u Srem skoj uli ci. Me |u tim, ASNS nije otkazao ugovor o zakupu, a „Poslovni prostor” je pokrenuo sudski spor zbog ne pla}awa kirije protiv ASNS. Vi{e puta smo poku{avali da objasnimo „Poslovnom prostoru” da ASNS nema veze sa zakupom, ve} da preduze}e treba da potpi{e ugovor sa sindikatom „Solidarnost„ - objasnila je Gordana Koji}. Z. Deli}

U SUBOTU U DE^JEM KULTURNOM CENTRU

Zvu ci i igre Afri ke

O obi~ajima, tradiciji i na~inu ìvota poznatih afri~kih plemena deca }e imati priliku da ~uju na kreativno - edukativnoj radionici „Zanimqiva Afrika - Bogovi su pali na...” u subotu 2. juna u De~jem kulturnom centru, Mite Ruì~i}a 1. Radionica, koja }e se odràti od 10.30 do 13 ~asova, podrazumeva slu{awe zvuka afri~kih bubweva i kreirawe zanimqivih plesova. U kreativnom delu deca }e izra|ivati Masai ukrase za glavu i zve~ke od „korwa~inog” oklopa. I. D.

Okr pqe ne sve udar ne ru pe Krpqewe udarnih rupa po kolovozu u Sremskim Karlovcima je zavr{eno. Ova sanacija kolovoza ko{tala je karlova~ku op{tinu 1.467.740 dinara sa PDV-om. Na taj na~in popravqena su najve}a o{te}ewa u 28 ulica. Radove je izvelo preduze}e „Vojvodinaput-Ba~kaput.” Z. Ml.

OD POZORI[TA DO DUNAVSKOG PARKA

[et wom pro tiv du van skog di ma

TRE]A TRAN[A JO[ NIJE PU[TENA

^lan gradskog ve}a zadu`en za finansije @iv ko Ma ka ri} rekao je za “Dnevnik” da tre}a tran{a obveznica jo{ uvek nije pu{tena, jer se trenutno ~eka formirawe nove gradske vlade. - Sem toga, ~ekamo da se stabilizuje kurs evra, jer nam ne ide na ruku ovako slab dinar. Ipak, sigurno je da }e i tre}a tran{a biti zavr{ena za mesec do mesec i po dana. Ovo, ina~e, ne usporava radove i projekte koje je Grad zacrtao da uradi, jer novaca za to ima i sve te~e po planu - istakao je Makari}. Prva prodaja tran{e obveznica bila je u iznosu od 15 miliona evra, druga je na ra~un grada legla u aprilu, na ra~un gradskog buxeta stiglo je 14 miliona evra. Ka-

U KARLOVCIMA

su pro{le godine usvojili odluku da se Grad zadu`i 35 miliona evra izdavawem municipalnih obveznica, koje }e biti potro{ene za zavr{etak radova na izgradwi Bulevara Evrope, kao i za izgradwu kanalizacione mre`e u prigradskim naseqima. Q. Nato{evi}

Jednosatna {etwa protiv pu{ewa posve}ena obele`avawu Svetskog dana bez duvanskog dima odr`a}e se danas u centru Novog Sada. Polazak je u 12 ~asova, ispred Srspkog narodnog pozori{ta, a zatim }e se kolona kretati do Dunavskog parka, Zmaj Jovinom i Dunavskom ulicom. Svi posetioci dobi}e informacije i flajere o {tetnosti pu{ewa, a oni koji budu re-

{ili da se oslobode pu{a~ke navike, mo}i }e da se upi{u u grupu za odvikavawe od pu{ewa u Centru za prevenciju Doma zdravqa, koja }e po~eti s radom 4. juna. [etwu organizuju novosadski Dom zdravqa i Institut za javno zdravqe Vojvodine u saradwi sa Sredwom medicinskom {kolom „7. april”. I. D.

U SPOMEN-ZBIRCI PAVLE BEQANSKI

Audio–vo di~ kroz mu zej Od sutra }e posetiocima Spomen-zbirke Pavla Beqanskog biti omogu}eno audio-vo|ewe kroz stalnu postavku, putem Telenor mre`e. Spomen-zbirka je, povodom 120 godina od ro|ewa Pavla Beqanskog, u sradawi s Telenorom pokrenula projekat „Art tura”, koji }e posetiocima omogu}iti da na lak i jednostavan na~in obi|u muzej i upoznaju se s kapitalnim delima moderne umetnosti. Telenor audio vo|ewe bi}e dostupno od sutra do 31. decembra ove godine korisnicima svih mre`a, ali je za Telenorove korisnike besplatno. Pozivom na broj 063/9814 posetioci }e dobiti informacije o 54 dela iz stalne postavke, u trajawu od 27 minuta.

Ra di o ni ca za ma li {a ne Povodom obele`avawa Me|unarodnog dana deteta, De~ja dramska sekcija „Pozori{tance Dvori{tance - osnove„ odr`a}e se sutra u 10 ~asova, u Spomen-zbirci Pavla Beqanskog. Deca }e u~iti o osnovama scenskog prostora i na taj na~in biti u prilici da prate po~etke nastajawa pozori{ne predstave. Sekcija je organizovana u saradwi sa Teatrom 34 i PU „Radosno detiwstvo”, a u~e{}e je besplatno. J. Z.

SUTRA NA \A^KOM IGRALI[TU KVALIFIKACIONI TURNIR

Ba sket ~a ro li ja „je dan na je dan”

Re gi o nal ne kva li fi ka ci je za najpoznatiji svetski turnir u basketu „1 na 1” Red Bull King of the Rock, odigra}e se u petak, u Novom Sadu, na \a~kom igrali{tu. Pod obru~om }e se na}i 64 igra~a iz Novog Sada, Beograda, Kragujevca, Skopqa i Podgorice, a 12 najboqih u~estvova}e na finalnom turniru u Beogradu, koji }e se igrati 9. juna. Pro{logodi{wi pobednik finalnog turnira je na{ su gra |a nin Du { an Do m o v i} Bu lut koji je predstavqao Srbiju u Alkatrazu na globalnom turniru. Du{an zato ove godine ne igra kvalifikacije jer se direktno plasirao na finale u prestonici. Na svetskom finalu Bulut je bio me|u 32 najboqa basketa{a na planeti po be div {i iko nu ame ri~ kog stritbola Xo {a Kra qa Ma re ja. Sjajni {uter sa Limana je na stu pa ju }i za eki pu Ko zuf \ev|elije postao i najboqi strelac prve makedonske lige. - Na \a~kom se igra najboqi basket i turnir }e biti odli~an. Uba~eni su igra~i i iz Crne Gore i Makedonije, pa o~ekujem jo{ boqi kvalitet u odnosu na lane i duplo ja~i turnir. Odigrao sam profesionalnu sezonu u Makedoniji, tako da sam fizi~ki spreman. Ove godine igra}u rastere}enije, ali }e biti i te`e jer }e svi biti motivisani da me pobede, s obzirom da branim titulu - rekao je za „Dnevnik” najboqi srpski basketa{. Takmi~ewe na popularnom \a~kom po~iwe u 12 i traje do 16 sati, a u slu~aju ki{e igra}e se u maloj sali Spensa. Prijava za u~e{}e mo`e da se po{aqe

Novosa|anin Du{an Domovi} Bulut, svetski mag basketa Foto: K. Pondela

na mejl kingoftherock@redbull.rs. a kotizacija je 500 dinara. Upla}en novac osvaja pobednik kvalifikacija. Borba za krunu Stene i planetarnog {ampiona je 22. septembra. U~estvova}e pobednici 24 me|unarodna finalna

turnira i 33 ameri~kih kvalifikacija a i najboqih pet igra~a koji su osvojili drugo mesto na ameri~kom tlu,kao i {ampioni iz 2010. i 2011. Ajzeja „Klu~“ Bouman i Hju Bejbi {ek Xouns. D. Igwi}

VOJVODINA / NOVI SAD

~etvrtak31.maj2012.

Против дуванске индустрије СУБОТИЦА: “Стоп уплитању дуванске индустрије”, тема је Светског дана против дуванског дима који се обележава данас. Тим поводом, Завод за јавно здравље у Суботици реализује низ активности и акција посвећених разоткривању уплитања дуванске индустрије са циљем да се минира Оквирну конвенцију о контроли дувана. - Скоро шест милиона људи ће умрети ове године због болести које су повезане са употребом дуваном, од тога више од 600 000 људи су непушачи изложени дуванском диму. Број особа који годишње умиру због глобалне епидемије употребе дувана могао би да се повећа на осам милиона до 2030. године. Пошто је усмртила 100 милиона људи у 20. веку, употреба дувана могла би да убије милијарду људи у 21.веку. Како се повећава број

држава које у потпуности испуњавају обавезе из Оквирне конвенције, тиме су напори дуванске индустрије да поткопају овај уговор све снажнији. Уплитање дуванске индустрије представља сталну претњу напорима на контроли дувана. Дуванска индустрија је у прошлости користила, а и сада је наставила да користи, разноврсне тактичке потезе, како би обликовала и утицала на политику контроле дувана. „Убризгава“ огромне суме новца, као своје „добротворне прилоге“, у социјалне програме у целом свету да би формирала позитиван имиџ у јавности под маском корпоративне друштвене одговорности. Чак се укључује и у програме превенције пушења међу младима - рекла је начелник Центра за промоцију здравља Суботица мр сц. мед. Нада Косић Бибић. С. И.

Годишњи концерт плесача

БЕЧЕЈ: Плесни клуб „Макс денс“ из Бечеја традиционално, седми пут у континуитету, годишњим концертом завршава школску сезону. Преко две стотине учесника, чланова клуба свих узрасних категорија и гостију, представиће се на вечерашњем концерту, који се одржава у Градском позоришту Бечеј, с почетком у 20 сати и улазнице, по симболичној цени од 100 динара, су у продаји. Биће то прилика да суграђани први пут уживо поздраве Робетину Купчо и Александру Радић као нове-старе шампионке у диско денсу, јер су у недељу освојиле титуле државног првака на првенству Србије у Крагујевцу. Исто важи и за сребрни дуо деце Срна Пивнички – Катарина Сокола, односно бронзани јуниорски пар Сара Боројевић – Ана Еремин, пошто су све извадиле визу за Европско првенство у модерним плесовима, које ће се одржати од 5. до 7. јула у Данској. Како су у „Макс денсу“, поред диско денса, почели с тренинзима Зумбо фитнеса, комбинацији латино, меренге, реге, салса, фламенко и хип хоп ритмова, биће то и својеврсна промоција светског фитнес хита, чиме се потврђује да Бечеј прати светски плесни тренд. В. Ј.

Фестивал неконвенционалних позоришта

АПАТИН: Од 4. до 6. јуна у Апатину ће се одржати 34. Фестивал неконвенционалних позоришних сцена Војводине.Првог дана након отварања Фестивала представиће се Драмски студи Културног центра Апати с представом „Женски разговори“ Душка Радовића. Исте вечери наступиће и Позоришни клуб „Гест“ из Сечња с представом „Пандорина кутија“. Наредног дана наступиће Позориште ВХВ из Башког Брестовца представом „Ода равници“ од Петера С. Бутка. Последњег дана Фестивала чланови Драмског студија атеље младих из Панчева извешће представу „Кривина“ Танкреда Дорста, а КУД-а „Змај“ из Ирига представу „I am filing black“ Ј. П. аутора Цветина Аничића.

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Are na: „Ma~ak u ~izmama” (14.30, 16.15), „Kung fu panda 2” (13.15), „Hepi fit 2” (13.10), „[e{ir profesora Koste Vuji}a” (15), „Loraks” (13.30, 15.20), „Ogledalce, ogledalce” (13.05), „Ameri~ka pita: Ponovo na okupu” (21.45), „Legenda o kung fu zeki” (13), „Osvetnici” (14.45, 17.15), „Mra~ne senke” (18, 20.20, 22.40), „Pupijeva potraga” (11.15), „Diktator” (15, 16.45, 18.30, 20.15, 22), „Qudi u crnom 3” (15, 17.15, 19.30, 17.40, 20, 22.20), „Nedodirqivi” (20.10, 22.25), „Sne`ana i lovac” (17.20, 19.45, 22.15)

POZORI[TA Srp sko na rod no po zo ri {te, Scena „Pera Dobrinovi}”, Sterijino pozorje, UK „Vuk Karayi}”, Radionica Integracije, Fond Krug Beograd „Bunar” (21), Scena „Jovan \or|evi}” balet „[ampawac i jagode” (20.30) Po zo ri {te mla dih, mala sala „^arobnica iz Ulice Bon`ur” (18)

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak Ad 9 do 19 sati, subota nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 ~asova do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Sa wa An |i} iz La}arka (dva de~aka), DEVOJÎCE: Vi o le ta Dra gi {i}, Ma ri na Ke vac, Da ni je la Ta min xi ja, Da ni je la Drob wak, Bar ba ra Pri ca, Bo ja na San du lo vi} i Hri sti na â di no ska- Sav ki} iz Novog Sada, Su za na Far ka{ iz Vrbasa, Su ni ta Ru ste mi iz Petrovaradina, Ta tja na Mi tro vi} iz Be~eja, Sve tla na Hli pec iz Ba~kog Gradi{ta i Qi qa na Di mi tri je vi} iz Paragova, DEÂKE: Mir ja na Zmi ja nac, Ma ri ja @i va no vi}- Mi len ko vi}, i Gor da na Mi li }e vi} iz Novog Sada, Ma ja De vi} iz Be{ke, Su za na Pro kin iz \ur|eva, Oli ve ra Sta na re vi} iz Temerina, An drea @iv ko vi}- Mu {ki wa iz In|ije, Je le na Sta me ni} iz Beograda i Eri ka [i ja ~i} iz Srbobrana.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Jagica Slavka Vujkov (1919) - ispra}aj u 11.15 ~asova, Danilo Petra Tojagi} (1940) u 12 ~asova, Miqka Miloja [kvarek (1940) u 12.45 ~asaova, Lazar Lazara Ivandeki} (1928) u 13.30 ~asova. Na Novom grobqu u Petrovaradinu danas }e biti sahrawena Bosiqka Simeuna Qubi~i} (1936) u 13 ~asova. Na Mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici danas }e biti sahrawena Milena Cvetka \uri~i} (1936) u 15 ~asova.

c m y

СЛАВА ВРШЦА И ЕПАРХИЈЕ БАНАТСКЕ

Милан Поповић почасни грађанин ВРШАЦ: Своју градску и славу Епархије банатске Свети Теодор Вршачки Вршчани су јуче прославили бројним верским и другим манифестацијама. У холу Градске куће одржана је велика свечаност, на

штине Чедомир Живковић, предсденик СО Јовица Заркула и светски привредни Милан Поповић. Након тога, Никанор је Вршчанима честитао честитао славу града и Епархије банатске. Уз честитку сла-

Групни портрет добитника награда с домаћинима

којој су, уз присуство бројних друштвених и привредних гостију, уручена три највећа друштвена признања града. Прво је, уз појање црквеног хора, обављено је резање славског колача, а саслужење овом свечаном чину обавили су владика вршачки Никанор и водећи свештеник Румунске павославне цркве. Уз владику Никанора сечење славског колача обавили су председник оп-

ве, председник општине Чедомир Живковић је грађанима поручио да ће се трудити да се сви обједињени трудити да градимо Вршац, да га направимо још лепшим местом за живот житељаове општине. Образложење о награђенима је поднела чланица општинског већа за туризам Марија Кулић. Највеће друштвено признање општине - почасни грађанин Вр-

шца Милану Поповићу уручио је председник општине Чедомир Живковић и захвалио му се за његова бројна доброчинства и хуманост према грађанима ове општине. Поповић је овом граду подарио бројне спортске објекте, помогао дечије и здравствене установе финасирао је рад народне кухиње у граду и још пет места у Србији, донатор је храма Светог Саве у Београду и бројних хуманитарних акција широм Србије. Уз захвалност на призњање, Поповић је рекао да је своје детињство и велики део младости провео у Вршцу и обећао да ће и даље помагати хуманитарне акције. Награду за животно дело добио је хирург вршачке болнице др Петар Ђорђев, који је радни век успешно уградио у побољшање здравља житеља овог краја. Повељу града добио је председник Суда за прекршаје Лучијан Берлован, за велики допринос унапређењу правосуђа у општини. Пригодан уметнички програм извели су ученици Музичке школе „Јосиф Маринковић“ из овог града каоЦрквени хор „Свети Теодор вршачки“ којим је дириговала Олга Шиљковић. Р. Јовановић

„Валценград” по сунчаном дану СОМБОР: Трећи по реду сомборски „Валценград“, пројекат намењен малим и великим матурантима градских школа, и поред нестабилних временских прилика последњих дана, ипак је одржан у уторак у каснопоподневним сатим. Тада је на тргу испред Градске Скупштине, колоквијално и у ово време зване Жупанија, неколико стотина парова сомборских матураната заплесало „енглески валцер“, тиме славећи још једну успешно преброђену степеницу у свом образовању и животу. Целу фешту сомборских матураната су увеличали и бројни родитељи, рођаци и пријатељи ђака завршних разреда сомборских основних и средњих школа, а својеврсна увертира је био наступ вештих плесача из „Раванград денса“, који су за ову прилику поред прикладних плесних костима, на лицима имали и одговарајуће маске. М. Мћ

Јана Војводић награђена у Мексику

КИКИНДА: На Међународном ликовном конкурсу у Мексику, расписаном поводом 150 година битке код Пуебла, ученица Основне школе “Ђура Јакшић” из Кикинде, седмогодишња Јана Војводић, нашла се међу 15 равнопрано на-

грађених учесника. На конкурсу је учествовало око четири хиљаде учесника из 80 земаља, а награђенима је припала новчана награда, у износу од по 1.500 евра. Конкурс је био намењен деци од седам до 11 година, тако да су ученици пре сликања морали да се упознају са поменутим историјиским догађајем, начином ратовања од пре 150 година, како су изгледали француски и мексички војници, те обичајима тог времена. А. Ђ.

Бесплатна школа за мале тенисере СТАРА ПАЗОВА: Општина Стара Пазова је обезбедила нешто више од два милиона динара за бесплатну школу тениса, за 60 малишана од пет до 10 година, из свих насеља са своје територије, у сарадњи са Школом тениса „Милаш“ из Нове Пазове. Средствима која су обезбеђена из општинске касе, обновљен је терен у балон-сали за тренинге, набављена опрема и покривени трошкови рада са децом за 2012. годину, сазнали смо од председника општине Стара Пазова Горана Јовића и представника тениске школе Милоша Милаша. А. М.

VODI^

TElEfOnI VA@nIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

DNEVNIK

420-374

ZDRAVSTVEnA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik НЕМЦИ ИЗ ШОНАЈХА У НЕМАЧКОЈ ПОСЕТИЛИ СВОЈЕ РОДНО МЕСТО

Дочекани као своји

СРПСКИ МИЛЕТИЋ: Посетом свом родном месту и родном месту својих предака, Немци из Шонајха у покрајини Баден Виртенберг, наставили су добру сарадњу са становницима Српског Милетића, који су колонизовани далеке 1946. године. Сада већ традиционално, мештани Српског Милетића, за некадашње становнике њиховог места, приређују свечани дочек, пријатељски, домаћински, а гости из Немачке се осећају пријатно, пошто препознају искреност на лицима својих домаћина, али и понеког некадашњег комшије. Ра де Дој чи но вић из Српског Милетића, већ деценијама живи и ради у Шонајху у Немачкој, у месту где у највећем броју живе Немци из Српског Милетића. Жеља му је била да повеже некадашње и садашње становнике и то је успео. У време

ших предака и сретни смо што можемо да посетимо место њиховог рођења. Међу нама има и много оних који су рођени у Милетићу и који ће долазити докле год буду могли, без обзира на године старости, а нама млађима ће увек бити задовољство да долазимо међу пријатеље у Српски Милетић. Захвални смо Радету Дојчиновићу што се потрудио да нас повеже са становницима Милетића, као и свим становницима Милетића који нам увек приреде овако леп дочек и омогуће диван боравак - рекао је један од организатора посете Јир ген Бил де ман. Миса је одржана у католичкој цркви у Дорослову, а служио је оџачки свештеник Ја коб Пфај фер на немачком језику. У наставку посете, парох православне цркве у Српском Милетићу

~etvrtak31.maj2012.

У СРПСКОМ МИЛЕТИЋУ ОДРЖАНА 17. СМОТРА УЧЕНИЧКИХ ЗАДРУГА

Рукотворине показане јавности СРПСКИ МИЛЕТИЋ: Домаћин 17. Смотре ученичких задруга Србије, основна школа „Коста Стаменковић“ из Српског Милетића, била је добар домаћин ученицима из основних и средњих школа и школа за децу са посебним потребама из Београда, Новог Сада, Крушевца, Лесковца, Зрењанина, Суботице, Обреновца, Рековца, Свилајнца и Футога. Покровитељ манифестације је било Министарство просвете. Учесници смотре су приказали своје радове на изложби која је организована другог дана смотре. Свака школа је на свом штанду изложила и представила радове и производе својих ученичких задруга, као и рукотворине израђене у практичном делу наставе из разних предмета. Поставке на смотри оцењивао је жири, а председница жирија Снежана Весић из Савеза ученичких задруга Србије је у име жирија доделила више признања

за све приказано на овогодишњој смотри. За најбољу поставку 17. Смотре ученичких задруга Србије, прогла-

основана је 1998. године, сада њени чланови већ израђују школски и канцеларијски намештај, ручно рађени накит, жардињере за цвеће,

шена је поставка Пољопривредне школе са домом ученика ПК Београд из Београда. Ученичка задруга основне школе „Коста Стаменковић“ из Српског Милетића,

кавезе за птице, канте за смеће и многе друге предмете. Савез ученичких задруга окупља око 230 ученичких задруга и организатор је неколико смотри.

ДИРЕКТОР „ЈУГОРЕМЕДИЈЕ” ОБРАТИО СЕ АКЦИОНАРИМА

Само слога фабрику спасава

несретног рата деведесетих година, становници Шонајха су сакупљали хуманитарну помоћ, а Раде доносио у Српски Милетић, или већ где је било потребније, лекове и опрему углавном у оџачки Дом здравља и у сомборску болницу. У то време наравно, организованих посета није било, као ни пре тог несретног периода. Било је појединачних долазака, али организованих, није било.Пре око десетак година су почеле организоване посете, а сада су већ то пријатељска дружења. Сусрет је почео полагањем венца у дворишту католичке цркве у Српском Милетићу, где је пре неколико година постављена спомен табла некадашњим становницима Српског Милетића. Пригодним песмама и молитвом, фолклорне групе гостију из Немачке, којој су се придружили и домаћини, подсетили су се на живот у Бачкој и у Српском Милетићу. - Увек радо долазимо у Српски Милетић, где смо увек дочекани на прави начин. Ово је родни крај на-

отац Алек сан дар, био је домаћин и гостима испричао занимљиву причу о овом православном храму, захвалио се гостима на посети и изразивши задовољство због тога. Након посете православној цркви у Српском Милетићу, домаћини и гости су отишли у салу Дома културе, где је организована приредба, у којој су учествовали и домаћини и гости. Секретар Месне заједнице Српски Милетић Драган Момчиловић је званично поздравио госте и зажелео пријатан боравак, а заменик председника општине Оџаци др Ђор ђе Бог да но вић је на немачком језику поздравио некадашње становнике Српског Милетића. Сплетом игара са југа Србије фолклорног друштва из Српског Милетића и народних игара из Баден Виртенберга, у изведби фолклорне групе гостију из Немачке, настављен је овај пријатан дан. Пригодни поклони, које су измењали и гости и домаћини, означили су и почетак дружења уз музику, на коме су се сви пријатно осећали. С. Милер

ДАНАС СЕ ЗАВРШАВАЈУ 55. МАЈСКЕ ИГРЕ У БЕЧЕЈУ

Невреме спречило спектакл на тргу

БЕЧЕЈ: Уместо спектакуларног свечаног отварања на централном градском тргу, које окупи пар хиљада житеља, овогодишње 55. Мајске игре у Бечеју сиболично су отворене на сцени „Радослав Златан Дорић“ у Градском позоришту. -. Како смо сада већ у јутарњим сатима добили информацију да се над Бечејом у предвечерје спрема невреме, обаве стили смо предшколске и школске установе да неће бити свечаног отварања на тргу, самим тим ни костимираног дефилеа улицама града - појаснио нам је разлог промене курса отварања Игара уредник програма у Градском позоришту Бечеј Го ран Цр но јач ки. Заменик председника

општине Бечеј Бу ди слав Ме ду рић симболично је уручио кључ града младом суграђанину Лу ки Ха че ку и најстарији фестивал дечијег сценског стваралаштва је почео. У прва два дана изведено је пет представа. Данас од 11 сати Бечејци ће видети представу „Орашчар“, у извођењу младих из Сиска, а у 15,30 сати представиће се деца из Мркоњић Града представом „Последња вештица“. Церемонијал свечаног затварања Игара почиње у 17 сати. Тада ће се прочитати одлуке Стручног и Дечијег жирија и уручити награде „златни, сребрни и бронзани паж“ најуспешнијим представа, али и појединачне награде актерима на и иза сцене. В. Ј.

Фестивали мађарског фолклора

КАЊИЖА: Две најзначајније смотре неговања изворног фолклора, музике и културних традиција војвођанских Мађара 49. фестивал „Ђенђешбокрета„ и 36. „Дуриндо„, одржаће се од сутра до недеље 3.јуна у Кањижи. Манифестација почиње сутра у подне, вашаром народне радиности и дочеком учесника, у Галерији „Тихамер Добо„ у 13,30 сати је отварање изложбе фотографија Кароља Пушкаша, а потом у сали Дома уметности је свечано отварање фестивала „Дуриндо„ и наступ учесника, који ће се наставити и у суботу јер наступ је пријавило 104 оркестра и група културно ументичких друштава. Дочек учесника фестивал фолклорних група „Ђенђешбокрета„ је у недељу од 12 сати, потом следи дефиле центром града и наступ 35 ансамбала на позорници на Главном тргу, а предвиђено је и објављивање добитника награде „Бодор Анико„. У случају кише програм ће бити у Дому уметности. М. Мр.

ЗРЕЊАНИН: В. д. директора Фабрике лекова “Југоремедија” Здравко Деурић казао је, пред Скупштину акционара заказану за 29. јун, да држава, као власник 42 одсто зрењанинске фармацеутске куће, разним притисцима покушава да је уништи. Деурић је позвао акционаре да буду сложни и да на предстојећој Скупштини укажу поверење актуелном руководству. Он је, такође, оптужио чланове Удружења “Југоремедија 3”, да воде кампању против менаџмента, само како би разјединили акционаре. То удружење, иначе, криви садашње пословодство за тешку пословну ситуацију у фабрици, која је довела до тога да пре неколико месеци производња буде обустављена а радници упућени на принудни одмор. - Држава не само што није подржала напоре радника и малих акционара на модернизацији фа-

По његовим речима, Републички фонд за здравствено осигурање је, уз све то, марта прошле године снизио поједине цене “Југоремедијиних” лекова на позитивној листи испод границе рентабилности. “Југоремедија” је стављена пред избор да производи ове препарате на своју штету, или да попусти под притиском и одустане од производње. У том случају, објаснио је Деурић, РФЗО ће их ставити на режим увоза и онемогућити “Југоремедији” повратак на позитивну листу. - Све ове, и многе друге мере које власт Здравко Деурић спроводи имају јасан циљ да се фабрика отера у стечај. одговорних за урушавање “Југоремедије” за накнаду материјалне штете која је причињена фабрици и акционарима, у укупном Подршка Јелка Кацина износу од преко 111 милиона Здравко Деурић тврди да је на састанку који је пре неколико дана евра – рекао је Деурић и подсеимао са специјалним изаслаником Европског парламента за Балкан тио да је држава дозволила СтеЈелком Кацином, европски званичник дао пуну подршку напорима фановићу да се, док је управљао да се антикорупцијска победа у “Југоремедији” заштити од притисака фабриком, понаша незаконито, власти и да се акционари обештете од последица десетогодишњег кршто је спречено тек касније, шења њихових власничких права. упорном борбом радника и акци- Кацин је најавио посету фабрици приликом свог следећег доласка онара који су, након што је привау Србију и показао много боље разумевање за проблеме и притиске са тизација поништена, и преузели којима се “Југоремедија” суочава од неких који су за њен опстанак егфармацеутску кућу. зистенцијално заинтересовани – казао је Деурић. Деурић је истакао да ће управа “Југоремедије” на скупштини предложити разматрање расподебрике, већ је наставила да ства- Али, упркос десетогодишњем по- ле средстава од одштете, кроз ра препреке у нашој борби за кушају власти да сломи “Југоре- расподелу дивиденде, или инве“Југоремедију”. Полицијске ис- медију”, наши напори су препо- стирање у реконструкцију ампултраге које се више од две године знати у Европском парламенту ног одељења. непрестано покрећу против чла- као шанса за демократизацију - Обештећење “Југоремедије” и нова управе “Југоремедије” ни- Србије. Марта ове године, Европ- њених акционара је питање дана, када нису дале никакав резултат, ски парламент је наставак проце- уколико останемо сложни. Апелуа тужилаштво се изјаснило да о са придруживања Србије ЕУ, из- јемо на вас да не наседате на камњима ништа не зна. Ипак, при- међу осталог, условио и разреше- пању “Југоремедије 3” и њених суство полиције у “Југоремеди- њем приватизационе афере у “Ју- адвоката о мојим наводним злоуји” добија тако значајан публи- горемедији”, у време када је њен потребама. Ова кампања до сада цитет да озбиљно угрожава по- власник постао нишки бизни- није дала никакве резултате, и сасловни углед фабрике и онемо- смен Јовица Стефановић Нини. да се поново покреће само из једгућава нормално пословање – Ова подршка из Брисела подста- ног разлога – да би разјединила свалио је Деурић кривицу на др- кла нас је да поднесемо тужбу акционаре на Скупштини – зажаву због лошег стања у фирми. против државних институција кључио је Деурић. Ж. Балабан

Почиње Кикиндско лето КИКИНДА: Од данас, до 1. септембра у Кикинди ће бити одржана манифестација под називом „Кикиндско лето“. Организатор је Туристичка ортганизација општине Кикинда, у сарадњи са Народним позориштем, Народним музејем, Народном библиотеком “Терром“, „Гуслама„, Канцеларијом за младе, Културним центром, те сеоским удружењима и месним заједницама. Ову манифестацију отвориће занимнљива изложба звучника у теракоти, лампашких појачала и портрети рок музичара у теракоти, чији су аутори Милан Рамаји, Ђурица Стојановић и Јован Блат. -У наредних три месеца Кикинђани ће видети и чути позната имена. У организацији Библиотеке гост ће бити Небојша Дугалић, а на Међународном фестивалу малих сцена очекујемо велик број познатих глумаца – каже директорица Туристичке орга-

низације општине Кикинда Маријана Иличин. – У дворишту Курије биће приређен концерт Неше из групе „Галија“, те ће гости моћи видети и чути Лолу Новаковић, Тању Бошковић, Мину Лазаревић, Ивана Босиљчића, Љиљану Стјепановић, Мирјану Бобић Мојсиловић, Бориса Комненића, Исидору Бјелицу и још значајних уметничких стваралаца из различитих домена. И ове године биће организован традиционални корзо, који ће Кикинђане подсетити на прошла времена, хитове „Битлса“ свираће група „Бест Бит“. Биће организовано низ књижевних вечери и плесних такмичења. Библиотека и позориште су такође припремили програм за ову манифестацију. У Тери ће бити одржана „Ноћ отворених атељеа“ а последњег дана августа „Кикиндско лето„ затвориће певачица Ана Бебић. А. Ђ.

Председник Савеза ученичких задруга Србије Слободан Поповић, је некадашњи директор О.Ш. „Коста Стаменковић“ из Српског Милетића и главни покретач оснивања ученичке задруге у овој школи. Како он каже, Савез жели да, заједно са Министарством просвете, ради на омасовљењу ученичких задруга, као посебног вида васпитно-образовног рада са децом. Желимо да са представницима Министарства просвете разговарамо на ову значајну тему, да то не мора бити обавеза, али да ученичке задруге буду препорука школама. Деца ће нешто научити, а школа може имати користи од тога. На смотри је посебну пажњу привукао штанд Актива жена из Српског Милетића са својом већ препознатљивом поставком радова, а за ову поставку жене из Српског Милетића су добиле захвалницу Савеза. С. Милер

VESTI Нова власт ШИД: Након коначног сумирања резултата гласања ђурђевданских избора досадашњи председник СО Шид Жељко Костелник сазвао је конститутивну седницу СО Шид у новом саставу, за сутра. Демократска странка је на општинским изборима добила највећи број гласова 4.600 и иницијатор је спровођења свих задатака везаних за конституисање власти у овој општини. Демократска странка освојила је 12 мандата за одборнике у СО Шид, која иначе има укупно 39 места. Коалициони партнери ове странке су: ДСС са 2.672 гласа, или седам мандата, СПС-Пупс-ЈС са шест мандата и Лига СДВ, са три мандата. Опозицију представља СНС Томислава Николића са 3.179 добијених гласова, или осам мандата и СРС са 1.405 гласова и три мандата. На овој седници, поред верификовања одборника СО Шид, изабраће се председник истог органа, али и председник општине Шид и његов заменик. Потом општинско веће и донеће се решења пратећих комисија за примопредају дужности и одбора за административна и мандатско-имунитетска питања.. Д. С.

Конституисане месне заједнице

ПАНЧЕВО: У Панчеву је у току конституисање органа власти, који ће преузети улогу досадашњих савета месних заједница. У јужним селима панчевачке општине Банатском Брестовцу, Омољици и Стерчеву скупштине су конституисане и настављени су најважнији послови. Месној заједници Банатски Брестовац на располагању је око два милиона динара, које ће искористити за уређење пешачких стаза у сеоском парку и највероватније за ограђивање православног гробља. Омољчани су Скупштину Месне заједнице конституисали пре десетак дана. Председник Скупштине Урош Андрејић каже да ће ускоро почети изградња канализације кроз село у дужини око 3,5 километара. Новац од око 50 милиона динара за прву фазу, изградњу главног колектора, стигао је из покрајинског Фонда за капитална улагања. За председника Скупштине Месне заједнице у Старчеву изабран је Аца Димитрић. Он наглашава да ће ове године завршити све послове око изградње фекалне канализације. З. Дг.

ekOLOGiJA

~etvrtak31.maj2012.

dnevnik

c m y

NAJMASOVNIJA VOLONTERSKA AKCIJA ^I[]EWA OTPADA [IROM ZEMQE

Ve li ko spre ma we Sr bi je 9. ju na Ministar `ivotne sredine Oli ver Du li} pozvao je gra|ane, kompanije i dr`avne institucije da u~estvuju u tre}oj najmasovnijoj volonterskoj akciji ~i{}ewa otpada {irom zemqe - „Veliko spremawe Srbije” koje se organizuje u subotu, 9. juna. - O~ekujem da ove godine u akciji u~estvuje najve}i broj volontera do sada - kazao je Duli} i podsetio da je pro{le godine u „Velikom spremawu Srbije” u~estvovalo 289.543 gra|anina koji su na 5.311 lokacija uklonili vi{e od 150.000 kubnih metara otpada. On je dodao da broj lokacija koje se ~iste u akciji progresiv-

no pada, da se smawuje broj deponija, jer je pokrivenost organizovanog odno{ewa sme}a porasla. Duli} je istakao da je od 2009. godine smawen i broj divqih deponija kojih je tada bilo vi{e od 5.000, ali da raste broj

zaprqanih povr{ina, odnosno mesta na kojima ima rasutog sme}a koje }e ove godine biti i prioritet za ~i{}ewe. U posledwe tri godine pokrivenost organizovanog odno{ewa otpada u Srbiji pove}ana je za 20 odsto, odnosno na 80 procenata”, kazao je ministar Duli}. - Do sada je u~e{}e u akciji prijavila Vojska Srbije, @eleznice Srbije i Putevi Srbije. On je pozvao gra|ane, zaposlene u dr`avnoj upravi, javna preduze}a, kompanije, {kole, udru`ewa, organizacije i medije da se prikqu~e akciji i prijave putem sajta www.oci sti mo sr bi -

I Kikinda u akciji Lokalna samouprava Kikinde i ove godine ukqu~i}e se i podràti nacionalnu akciju pod nazivom “O~istimo Srbiju”. ^lan Op{tinskog ve}a Nenad Grbi} kaè da se kikindska op{tina ovoj akciji pridruùje ve} tre}u godinu i da je ona planirana za subotu, 9. jun s po~etkom u devet sati. - Ove godine u gradu }e se ure|ivati potes u Distri~koj ulici prema Sportskom centru “Jezero”, @elezni~ki novi red, prilazi Melinom i Jevrejskom grobqu, {iri potes oko Mikronaseqa, oko i iza Jezera i Industrijska zona kod @AK-ovog stadiona – Blok 41,43, koji je neure|en. O~ekujem da }e odziv ju.rs/src/vo lon ter. ili na telefon 011/36 222 36. Preko sajta www.ocistimosrbiju.rs/src/prijavadeponije svi zainteresovani

na{ih sugra|ana, nevladinih organizacija, sportskih klubova, javnih i privatnih preduze}a biti dobar kao i prethodnih godina ka`e Grbi}. U seoskim mesnim zajednicama u toku je odre|ivawe lokacija koje }e se ure|ivati. Lokalna samouprava obezbedi}e xakove za otpad i rukavice. Na gra|ane koji ne mogu da se prikqu~e akciji na pomenutim lokacijama apelovano je da urede prostore ispred svojih ku}a i na taj na~in adaju doprinos ovoj akciji. Pro{le godine ure|ivano je sedamdeset loakcija na kojima je dve hiqade u~esnika prikupilo 100 kubika otpada. A. \.

mogu prijaviti i lokaciju u svom susedstvu koje bi trebalo o~istiti u okviru akcije „Veliko spremawe Srbije”.

Akcija „Veliko spremawe Srbije” se organizuje povodom svetskog Dana za{tite `ivotne sredine - 5. juna.

ENTUZIJASTI UDRU@EWA SPORTSKIH RIBOLOVACA „ZLATNI KARA[“ IZ VRBASA

Gra de eko lo {ku u~i o ni cu na ka na lu Pogon fabrike „Eurofoil”

U BORU OTVORENA FABRIKA ZA RECIKLA@U PET AMBALA@E

Pre ra da dra go ce nih si ro vi na U Boru je krajem pro{le nedeqe otvorena najve}a fabrika za reciklaù PET ambalaè na Balkanu „Eurofoil„. Pogon se nalazi u u nekada{woj Fa bri ci po li e ster fo li ja, koja je 2006. go di ne pri va ti zo va na i od tada nosi ime „Eurofoil“. Radi se zajedni~koj srpskoj, hrvatskoj i ameri~koj investiciji, vrednoj ~etiri miliona evra. Fabrika }e u po~etku imati kapacitet da preradi oko 7.000 tona otpada godi{we, a u planu je da zaposli 50 novih radnika. Ovaj savremeni pogon otvorili su ministar ìvotne sredine, rudarstva i prostornog planirawa Oli ver Du li} i ambasadorka Sjediwenih Ameri~kih Dràva u Srbiji Me ri Vor lik. Sve~anosti su prisustvovali i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Ne boj {a ]i ri}, ambasador Hrvatske u Srbiji @eq ko Ku pre {ak, kao i predstavnici lokalne samouprave. - Ovo }e biti jedna od najve}ih fabrika za preradu PET ambalaè u Evropi. Insistirali smo na tome

pacitet za preradu 7.000 tona, a za gotovo 80 odsto te ambalaè nema kapaciteta za preradu, pa ni za sakupqawe iz doma}instava. Na{a politika je podrazumevala investirawe u sakupqa~ku mreù, dràva stimuli{e sakupqawe sirovine za reciklaù, kao i ulagawa u industriju reciklaè i obnovqive izvore energije - objasnio je ministar Duli}. Kako je najavio vlasnik kompanije “Drava Interne{nal” i poslovni partner “Eurofoila” iz Bora Zvon ko Be de, ta kompanija }e uskoro i u Beogradu otvoriti centar za reciklaù PET ambalaè, a slede}e godine i ovo vreme i te}e postrojewe u Novom Sadu. Prema re~ima ministra ]iri}a, nova fabrika za reciklaù u Boru zajedni~ki je projekat kompanija iz Srbije, Hrvatske i SAD, a dobar primer kako u uslovima svetske ekonomske krize kompanije treba da se povezuju i internacionalizuju. On je pohvalio izvoznu orjentisanost te fabrike i ukazao

Va `no je po di za we sve sti o to me da PET ni je ot pad, ve} si ro vi na ko ja obez be |u je rad na me sta i pro fit za one ko ji su in ve sti ra li u iz grad wu ta kvih po stro je wa (Oli ver Du li}) da Srbija bude zemqa u kojoj }e se PET sakupqati, a ne samo pakovati i izvoziti. To }e biti u potpunosti finalizovan proizvod i ovom fabrikom dobijamo zna~ajne preduslove za to. Ostaje da razvijamo sakupqa~ku mreù, u Srbiji se sakupqa oko 20 odsto PET ambalaè koja zavr{i u doma}instvima i postaje otpad. Na dràvi i javno-komunalnim preduze}ima je da izgrade sakupqa~ku mreù, koja pre svega podrazumeva separaciju u doma}instvima i nabavku kontejnera u koje }e gra|ani ubacivati PET rekao je ministar Duli}. On je istakao da je va`no i podizawe svesti o tome da PET nije otpad, ve} sirovina koja obezbe|uje radna mesta i profit za one koji su investirali u izgradwu takvih postrojewa. Tako|e, zahvaquju}i novoj investiciji 150 qudi koji rade u sakupqakoj mreì }e dobiti socijalno i zdravstveno osigurawe. - U Srbiji se godi{we generi{e oko 50.000 tona PET amabalaè, novootvoreno postrojewe ima ka-

da }e weno otvarawe, pored pomo}i kroz koju je dràva uspela da poboq{a poslovawe RTB Bor, doneti boqu ekonomsku situaciju u tom gradu. - êstitam op{tini Bor i wenom rukovodstvu na privla~ewu stranih investicija. Otvarawe ove fabrike }e pomo}i ve}oj raznovrsnosti privrede Bora i o~uvawu ìvotne sredine. Tako|e, predstavqa va`nu prekretnicu u va{em naporu da o~uvate radna mesta i privredu - rekla je ambasadorka SAD Vorlik i zahvalila se ministru Duli}u i wegovom timu iz Ministrstva na podr{ci i aktivnom u~e{}u na realizaciji projekta, kao i na „sna`noj privrènosti o~uvawu ìvotne sredine u Srbiji„. Ambasador Hrvatske Kupre{ak istakao je samodrìvost, socijalnu odgovornost i izvoznu orjentisanost projekta. On je ukazao da je projekat dobar primer kako bi regionalna povezanosti investicija trebalo da funkcioni{e na trì{tu cele Evrope.

Grupa entuzijasta, mahom ~lanova Udrèwa sportskih ribolovaca „Zlatni kara{“ iz Vrbasa, pre tri meseca zapo~ela je izgradwu ekolo{ke u~ionice na obali Velikog ba~kog kanala. Ova u~ionica, kada dobije svoj puni sjaj, bi}e namewena prvenstveno deci koja }e tu u~iti o ekologiji i za{titi ìvotne sredine, kao i o vrstama riba i pecawu. Naravno, druèwe u prirodi bi}e sastavni deo ove nesvakida{we {kole. Od ruinirane zgrade, kakva je bila pre samo tri meseca, danas ekolo{ka u~ionica ve} podse}a na moderno zdawe koje }e imati krajwe humanu i korisnu namenu. Ri bo lovci su svako dnevno na gradili{tu, jer uvek, kako kaù, ima ne{to da se uradi. - Na po~etku nas je bilo oko ~etrdesetak, svih generacija. Sada, u zavisnosti koliko ima

posla, okupi se nas par da uradimo {ta treba. Smewujemo se i nije nam te{ko. Radimo bez ikakve nadoknade, ali znamo da je to {to radimo veoma dobro i korisno – pri~a jedan od ribolovaca i radnika kojeg smo zatekli na gradili{tu. Predsednik Udr`ewa sport skih ri bo lo va ca „Zlat ni ka ra{“ Mi o drag Vla di sa vqe vi} isti~e da imaju veliku podr{ku Op{tine Vrbas za kupovinu i nabavku gra|evinskog materijala, ali i pojednih privatnih firmi koje im daju, kako ka`e, {ta mogu i koliko mogu. - Veliki deo posla je ura|en. Treba da sredimo pod, tavanicu i sanitarne ~vorove, ali se na-

Sada{wi izgled

damo da }e u~ionica do septembra, kada po~ne {kolska godina, biti u potpunosti gotova – naglasio je Vladisavqevi}. I iz Osnovne {kole „Petar Petro vi} Wego{“ su sti gle klupe i stolice, pa ve} sada ovaj prostor li~i na pravu u~ionicu. Vladisavqevi} dodaje da }e ekolo{ka u~ionica ispuniti svoju potpunu namenu kada uz obalu Velikog ba~kog kanala bude ure|ena Staza zdravqa kako je planirano. - Staza zdravqa bi trebalo da bude jedno lepo ure|eno {etali{te. To bi predstavqalo oazu mira za Vrba{ane, jer verujem da je mnogo lep{e do}i ovde i pro{etati u prirodi uz kanal nego u samom gradu – napomiwe Vladisavqevi}.

Unutra{wost u~ionice

U planu je da ekolo{ka u~ionica bude mesto gde }e dolaziti |aci svih {kola vrbaske op{tine. Ina~e, ovo udru`ewe je i ranije organizovalo ~asove u prirodi za |ake, ali i za ~lanove Dru{tva za pomo} mentalno nedovoqno razvijenim osobama. - Sad kada imamo u~ionicu sve }e biti mnogo lak{e. I ranije smo dovodili decu ovde, ali de{avalo se da padne ki{a i oni nemaju gde da se sklone. Sada imamo prostor gde }emo organizovati nastavu, a deca }e uvek mo}i da iza|u napoqe kako bi se pro{etali i poigrali – kazao je Vladisavqevi} i posebno istakao da }e svi programi koji budu organizovani za decu, kao i do sada, biti potpuno besplatni. M. Kekovi}

U SUSRET OBELE@AVAWU DANA PARKA PRIRODE

Osnov ci uì va li na Sta roj Ti si Dan Parka prirode „Stara Tisa“ bi}e obeleèn 15. juna na prostoru kod mosta koji spaja Ba~ko Gra di {te s Bi ser nim ostr vom. Tim po vo dom je upra vqa~ za {ti }e nog prirodnog dobra JP „Komunalac“ iz Be~eja organizovao 25. maja prigodnu uvertiru u kojoj su u~e{}e uzeli predstavni ci tri osnov ne {ko le iz op {ti na Be~ej, @abaq i Novi Be~ej, jer se delovi wihovih teritorija nalaze u Parku prirode. - Re~ je o jednodnevnom izletu po imenu „Provedimo dan s ~uvarima Parka prirode“, a u gostima su nam bila po ~etiri u~enika osnovnih {kola „Zdravko Gloànski“

iz Radi~evi}a, „Josif Marinkovi}“ iz Novog Be~eja i „Milo{ Crwanski“ iz @abqa - rekla nam je o uspeloj uvertiri Dana Parka prirode direktorka JP „Komunalac“ Er `e bet Fe her. - Deca su zajedno s na{im ~uvarima obi{li Park prirode, provozali se

~amcem na vodi i pro{etali obalom, upoznali smo ih s prirodnim resursima unutar Parka prirode, a i sami su imali priliku da vide brojne ptice i kako se gnezde, neke vodozemce, gmizavce, insekte, ribe, sisare... Posle zajedni~kog ru~ka, razmenili su iskustva i onda u prirodnom ambijentu svoja zapaàwa preneli bojama na papir svoje utiske i doìvqaje u prirodi, De~ja likovna ostvarewa oceni}e stru~ni ìri i najuspe{niji }e biti nagra|eni u vreme Dana prirode, a ostali gosti }e imati priliku da se upoznaju sa radovima na improvizovanoj likovnoj izlo`bi 15. juna. V. Jankov

dru[tvo

dnevnik

kam pa wa mi ni star stva Zdra vQa i in sti tu ta Za jav no Zdra vQe

Te sti raj se na HIV

Prema podacima Instituta za javno zdravqe Srbije, kod nas ìvi 1.611 osoba s virusom HIV-a. Tokom pro{le godine novootkriveno je 127 inficiranih osoba. Iako je Srbija i daqe zemqa sa niskim postotkom obolelih u kojoj je epidemija pod kontrolom, Ministarstvo zdravqa upozorava da je broj onih koji ne znaju da su inficirani dva do tri puta ve}i od registrovanog. Zato je va`no bolest otkriti na vreme i {to pre otpo~eti s le~ewem jer rano otkrivawe omogu}ava kvalitetniji i duì ìvot. Ministarstvo zdravqa u saradwi sa Institutom za javno zdravqe, a kroz projekat koji se finansira iz donacije Globalnog fonda, ju~e je pokrenulo kampawu „HIV - Ne moè{ da zna{ dok se ne testira{„, kojom èli da skrene pa`wu javnosti na zna~aj prevencije i ranog otkrivanja HIV infekcije. Infekciju HIV-om mogu}e je spre~iti stalnom i pravilnom upotrebom kondoma pri seksualnim odnosima, jer je ovo jedan

od naj~e{}ih na~ina preno{ewa infekcije. Zbog neznawa, zabluda i predrasuda, qudi ne koriste kondom pri seksualnim odnosima, a istraìvawe koje je Ministarstvo zdravqa sprovelo 2011. godine, pokazuje da tek svaki ~etvrti ispitanik koristi kondom prilikom seksualnog kontakta s partnerom koji nije stalni. Testirawe je izuzetno va`no i za trudnice, jer je rizik prenosa infekcije sa HIV pozitivne majke na bebu veoma visok i iznosi 40 odsto, dok je rizik za preno{ewe virusa dojewem 20 odsto. Odgovaraju}a terapija i stru~no vo|en poro|aj smawuju rizik prenosa HIV-a sa majke na bebu na dva odsto, navodi se u saop{tewu Ministarstva zdravqa. Istraìvawa koja se sprovode u svetu pokazuju da jedna od pet HIV pozitivnih osoba ne zna svoj status, zbog ~ega ne zapo~iwu le~ewe koje zna~ajno produàva ìvot i unapre|uje wegov kvalitet, a s druge strane predstavqaju nesvesnog prenosioca virusa. j. B.

[est go di na ra da kan ce la ri je Za in klu Zi ju ro ma

Voj vo di na ne se bi~ no po ma è naj u gro è ni je Vojvodina je jedina ne samo u Srbiji, ve} u ~itavoj Evropi, koja ima Kancelariju za inkluziju Roma koja je organizovana tako da se direktno bavi problemima romske nacinalne zajednice. Kancelarija postoji punih {est godina ali i pored toga jo{ uvek na{em dru{tvu, ocenio je Mi ro slav Va sin, pokrajinski sekretar za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova, nedostaje svest o tome koliko je zna~ajno pomo}i Romima. Jer, Romi su i daqe najsiroma{nija kategorija stanovni{tva u ~itavoj Evropi, najve}i broj ìvi u enklavama bez osnovne komunalne infrastrukture i u ekstremno lo{im uslovima. Zbog toga imaju najkra}i `votni vek.

upisano u sredwe {kole, a 24 bruco{a na prvu godinu studija - objasnio je Jovanovi}. Radilo se i radi, dodaje Jovanovi}, na re{avawu problema u oblasti stanovawa u romskim naseqima i isti~e da je preko 100 miliona dinara utro{eno na asfaltirawe ulica u mnogim op{tinama u Vojvodini, te da do kraja godine treba da se ulo`i jo{ 50 miliona dinara za asfaltirawe ulica u romskim naseqima u Beloj Crkvi, Ba~koj Palanki i Senti. Veoma je zna~ajno, naglasio je Jovanovi}, i da je Pokrajina izdvojila novac kojim je do kraja pro{le godine osnovano deset firmi u kojima se zapo{qavaju Romi, a upravo je zatvoren i konkurs koji }e

ko me sme ta po mo} rom skoj na cio nal noj za jed ni ci Nisam siguran da i u Vojvodini kompletna javnost shvata zna~aj ovoga {to Vlada Vojvodine radi, isti~e Vasin dodaju}i da mora postojati op{ti konsenzus oko toga da je romska nacionalna zajednica najsiroma{nija u ovom dru{tvu i shodno tome mora joj se najvi{e i pomagati: - Ne sme se de{avati da kada pomaète u jednoj sredini romsku nacionalnu zajednicu vi{e nego drugima upravo tim drugima zbog toga bude krivo. Suo~avamo se sa situacijom da nam se ponekad ~ak prigovara da vi{e pomaèmo Romima nego drugima. Takav prigovor shvatam kao kompliment zato {to pomaèmo onima kojima je najteè. Kada romska nacionalna zajednica bude u istoj prose~noj poziciji kao i druge zajednice onda ta pomo} ne}e biti ve}a. Dirktor Kancelarije za inkluziju Roma Du {an Jo va no vi} isti~e da ova ustanova nastoji da uvede Rome u institucije jer je to jedini put za re{avawe wihovih problema. - Fokusirali smo se na oblast obrazovawa. Kad govorimo o osnovnom obrazovawu i daqe na àlost imamo situaciju da deo romske dece nije ukqu~en u obrazovne institucije. Kada je re~ o sredwem i visokom obrazovawu uspeli smo da sistemski re{imo problem, po~ev od toga da primewujemo mere afirmativne akcije za upis u sredwe i vi{e {kole, kao i na fakultete. Zato danas imamo preko 300 studenata romske nacionalnosti na Univerzitetu u Novom Sadu. U ciqu pove}awa broja romske dece u {kolama obezbe|ujemo jednokratnu finansijsku pomo} za najuspe{nije u~enike, studente i socijalno ugroène. Preko 4000 sredwo{kolaca obuhva}eno je stipendirawem i ovim programom. Pro{le godine je 139 u~enika romske nacionalnosti

omogu}iti otvarawe jo{ isto toliko preduze}a. Miroslav Vasin obja{wava da je i pre {est godina svima u Vladi Vojvodine bilo jasno da sve {to u~ine na poboq{awu poloàja Roma zapravo predstavqa kap u moru jer je re~ o velikom problemu za ~ije re{avawe }e trebati godine i godine. - [est godina ulaèmo izuzetne napore da pokrenemo romsku zajednicu i za sve te godine postignuti su izuzetni rezultati, ali nam jo{ uvek nedostaje svest o zna~aju onoga {to radimo. @elim da poru~im i apelujem na svest dru{tva koja jo{ uvek nije dovoqno izraèna, da se shvati koliko je zna~ajno pomo}i Romima. Poznato je da je kompletan sistem pomo}i Romima u Vojvodini zasnovan na wihovoj inkluziji, odnosno ukqu~ivawu u sve segmente dru{tvenog ìvota. Politikom “korak po korak” se dolazi do poboq{awa poloàja Roma, {to se vidi i u obrazovawu , stanovawu , zapo{qavawu - istakao je Vasin. Q. ma le {e vi}

~etvrtak31.maj2012.

Za [to je osu \e no elek tron sko pri ja vQi va we is pi ta na prav nom Fa kul te tu uns-a

Uve de no da po ma è stu den ti ma Imaju li studenti Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu zaista problema zbog navodno lo{eg sistema elektronskog prijavqivawa ispita, kako su ju~e objavili pojedini mediji jer, navodno, „sistem dozvoqava da samo 40 studenata po profesoru popuni prijavu”, pa tako „propu{taju rok za rokom” ne uspevaju}i da prijave odre|eni ispit i po tri roka, pa se pla{e da }e i godinu izgubiti, ili je to tek „dijagnoza” koju su elektronskim prijavama „postavili” oni koji „tipuju” da polaù ispit samo kod odre|enog nastavnika (ako je, recimo, dva na predmetu), da ba{ odre|enog datuma polaù, iako je nastavnik odredio vi{e ispitnih dana? Jer, da je sistem elektronskog prijavqivawa ispita na PF, koji je odavno zaìveo i na drugim fakultetima u sastavu UNS-a, “u kvaru”, studenti bi odavno i masovno na to reagovali. A te{ko je poverovati da je u interesu fakulteta da toleri{e eventualne probleme sa sistemom koji je uveo da bi olak{ao studen-

tima, a ne da bi ih „maltretirao”. Dekan Pravnog fakul teta prof. dr Ran ko Ke ~a u izjavi za na{ list podse}a da ovaj fakultet ima 5.000 studenata i da su nekada, kada su se ispiti prijavqivali „pe{ke”, u holu, odno-

bez predugog ~ekawa i nervirawa u dugim redovima - ka`e dekan Ke~a i odlu~no demantuje to „da sistem dozvoqava da samo 40 studenata po profesoru popuni prijavu”. - To nije istina, ve} profesor ne mo`e vi{e od toga da ispita u jednom danu, pa

stu den ti ma {a qu i sms Dekan Ranko Ke~a isti~e da se Pravni fakultet stalno trudi da unapre|uje uslove studirawa, da nijednom studentu ne budu uskra}ena prava koja ima. Pored najsavremenije opremqenih predavaonica i sala preure|enih za simulaciju su|ewa, obezbe|ene prakse u pravosudnim i drugim organima i institucijama, omogu}enih razli~itih vannastavnih aktivnosti, uvo|ewa elektronskog prijavqivawa ispita, sada studente obave{tavaju i SMS-ovima ukoliko se zbog vi{e sile promeni neki ranije utvr|eni termin. sno pred {alterima studentske slu`be, vladale neopisive gu`ve, a studenti su u redovima provodili mnogo vremena. - Jedva smo prevazi{li taj problem i to ba{ da bismo osavremenili ovu obaveznu proceduru pri javqi vawa is pi ta i olak{ali studentima. Sada ispite mogu da prijave i od ku}e,

zato i odre|uje onoliko dana koliko mu je potrebno da ispita sve studente koji su prijavili ispit. Naravno i da za svaki regularni rok, u datumima za to odre|enim, svi studenti mogu da prijave ispit, drugo je to {to neki od wih smatraju da mogu da biraju, odnosno „odre|uju” datum kada }e polagati.

Toga nikada nije bilo, pa nema ni sad. Konkretno, elektronsko prijavqivawe ispita za majski rok organizovali smo u ~etiri faze, pa je za predmete prve godine studija startovalo od 7. maja, iz druge godine od 8. maja, tre}e od 9. maja i za predmete iz ~etvrte godine od 10. maja, od osam sati ujutro, a prijavqivawe je bilo mogu}e sve do 15. maja u 23:59:59 ~asova. Tako|e, dekan isti~e da nije istina da sistem „stalno pada”, to se uglavnom dogodi samo onda kad je preoptere}en, a to je zbog pomenutih „kalkulacija”. Da pri~a o tome kako „sistem dozvoqava da samo 40 studenata po profesoru popuni prijavu” ne stoji mo`e da se uveri svako ko poseti sajt Pravnog fakulteta i „zaviri” u orijentacione termine ispita za majski i junski rok daju profesori. Tako, na primer, majska provera znawa samo iz Istorije traje ~ak 10 dana! Pa ko bi to deset dana ispitivao ukupno 40 studenata, a i za koliko godina bi svi ostali studenti „stigli na red”. v. ^e ki}

ju Bi lej sred we teH ni^ ke [ko le u adi

Za po la ve ka 10.000 di plo ma ca Tehni~ka {kola Ada u ovoj potiskoj varo{ici obeleìla je jubilej - pola veka postojawa i uspe{nog rada. Direktor Nan dor Mi klo{ napomenuo je da bi neko mogao da kaè da u ìvotu jedne ustanove pola veka i nije tako mnogo, istakav{i da je wen rad itekako zna~ajan za ovu sredinu, jer je za pet decenija oko 10.000 mladih u ovoj sredwo{kolskoj ustanovi steklo diplome, stru~na znawa i zvawa. - Mnogim qudima iz Ade i okoline ~etiri godine provedene u ovoj {koli bile su odlu~uju}a stanica na wihovom ìvotnom putu. Ako samo ovo uzmemo u obzir, moèmo uvideti zna~aj ove ustanove i kqu~nu ulogu koju ima u zajednici. Ste~eno znawe i diplome omogu}ile su mladima da obezbede ìvet sebi i svojoj porodici, odnosno da nastave sa daqim {kolovawem. Ponosni smo da na{i u~enici po zavr{etku sredwo{kolskog obrazovawa uspe{no polaù prijemne ispite i nastavqaju {kolovawe na vi{im {kolama i fakultetima - nagla{ava Nandor Miklo{. On ukazuje da je od samog po~etka rada ova obrazovna institucija otvorila svoja vrata mladima èqnim u~ewa, te da predstavqa prekretnicu u razvoju op{tine. - Na po~etku rada ovde zaposleni pedagozi, inèweri i majstori latili su se posla sa velikim elanom i verom da rade izuzetno koristan posao. Smatrali su da je za sada{wost, kao

Uz teoriju praksa u {kolskoj radionici Tehni~ke {kole Ada

ma {in sko i elek tro teh ni~ ko obra zo va we U {kolskoj 2011/12. godini koja je na izmaku Tehni~ku {kolu Ada od prvog do ~etvrtog razreda poha|a 477 u~enika u 31 odeqewu, a da steknu znawe i usmere se na pravi ìvotni put brine 86 zaposlenih. Osnovni profili a|anske sredwe {kole su ma{insko i elektrotehni~ko obrazovawe, pa su se tokom pola veka uspe{no odràli tako da su se wihov sadràj i slika mewali i mewaju se u skladu sa zahtevima tehnolo{kog razvoja. [tavi{e, stru~na podru~ja su se i {irila, prilago|avaju}i se tako aktuelnim potrebama tekstilne industrije i gra|evinarstva. i za budu}nost, korisno da svojim radom od dece koja tu dolaze za nekoliko godina oforme stru~wake, sposobne za rad i snalaèwe u svetu odraslih - isti~e Miklo{. Razna doga|awa u zemqi, reforme, promenqivi zadaci i

krize zna~ile su ozbiqan izazov za jednu obrazovnu ustanovu, jer prema re~ima Miklo{a usred formalnih, organizacionih i sadr`inskih promena trebalo je znati na mlade nara{taje preneti preva vrednosti - ~ove~nost, u~ewe, po{ten rad i

marqivost, po{tovawe talenta i ve{tine. Prosvetari Tehni~ke {kole Ada, uverava Miklo{, uspeli su za minulih pola veka u tim nastojawima, a i daqe su im vodiqe te vrednosti. Povodom jubileja priprema se monografija Tehni~ke {kole Ada, koja }e biti objavqena na jesen, a izme|u korica }e se na}i istorija sredwo{kolskog obrazovawa u Adi, koja datira od 1960. godine. Tada se sa razvojnim zamahom Fabrike alatnih ma{ina „Potisje” ukazala potreba za {kolovawem kadrova, pa je najpre funkcionislo is tu re no ode qe we Teh ni~ ke {kole iz Subotice i zapo~eta izgradwa sredwo{kolskog zdawa. Za vr {et kom iz grad we 1962. od tada{wih nadle`nih pokrajinskih organa stiglo je odobrewe za osnivawe i rad no ve {ko le, ta ko da je od {kolske 1962/63 zapo~eo samostalni rad pod imenom „Teni~ki centar za obrazovawe kadrova u Adi”. Iz prvih pet odeqewa diplomirali su 1964. prvi ma{inski tehni~ari, daqom dogradwom zgrada {kole poprimila je sada{wi gabarit, gde se nastava odvija u 24 u~ionice, me|u kojima su one moderno opremqene za nastavu iz op{teobrazovnih predmeta, kao i specijalno opremqeni kabineti za izvo|ewe nastave stru~nih predmeta, kao i radionice za prakti~nu obuku, a {kola pod svojim okriqem ima i sportsku halu. m. mi tro vi}

Za po sle ni u ne kim [ko la ma sred weg Ba na ta te [ko na pla ]u ju put ne tro [ko ve

Op {ti ne vo za ju pro svet ne rad ni ke Da lokalne samouprave neretko imaju problema sa isplatom putnih tro{kova prosvetnim radnicima, {to su u obavezi da u~ine, u vi{e navrata se pokazalo na primerima {kola u sredwem Banatu. Posledwi takav slu~aj zabele`en je u op{tini Novi Be~ej. Predsednik Unije sindikata Osnovne {kole “Milan Stan~i} U~a” iz Kumana Mi lo{ Ga le tin tvrdi da, uprkos odluci republi~ke inspekcije rada, zaposleni u ovoj seoskoj obrazovnoj ustanovi ne dobijaju putne tro{kove ve} peti mesec. Galetin je u ju~era{woj izjavi za “Dnevnik” upozorio da bi epilog pri~e mogla biti prinudna naplata sudskim putem, {to bi dovelo do blokade {kolskog ra~una.

- U ponedeqak smo o tome razgovarali sa advokatom. Ono {to zabriwava u svemu ovome jeste da se lokalna samouprava oglu{ila o naredbu republi~ke inspekcije rada da nam isplati tro{kove, {to zna~i da ne po{tuje institucije ove zemqe. Op{tina je ponudila da nam bude ispla}eno 80 odsto od tra`enih tro{kova, na {ta mi nismo hteli da pristanemo. Ne znam za{to bismo prihvatili samo deo onoga {to nam po zakonu pripada. Zanimqivo je da su ostale {kole, ta~nije zaposleni u wima, na to pristali, pod parolom “Boqe i{ta nego ni{ta” – kazao je Galetin. Predsednik Unije sindikata u kumana~koj {koli navodi da nastavno osobqe ~ine i zaposleni

koji putuju svakog dana iz Sremske Mitrovice i Zrewanina, i da je wima ugro`ena egzistencija, jer im dobar deo plate ode na pla}awe prevoza. - Tro{kovi putovawa koleginice iz Sremske Mitrovice do Kumana maltene su u visini wene plate, dok u~iteqica iz Elemira za put izdvoji otprilike tre}inu zarade – pojasnio je Galetin. Upravo visoke sume putnih tro{kova, {to predstavqa bitnu stavku u osiroma{enim op{tinskim buxetima, a sve zbog ~iwenice da nastavno osobqe ~esto putuje iz udaqenih krajeva, u lokalnim samoupravama navode kao razlog zbog koga dolazi do zastoja u isplatama. To su, pre dve go-

dine, poru~ili i u op{tini Se~aw, navode}i da lokalna samouprava jednostavno nema novca da nastavnicima koji putuju iz Novog Sada do ove sredwobanatske komune pla}a tro{kove puta koji dosti`u i 30.000 dinara. O tome se povela polemika onog trenutka kada je Sindikat prosvetnih radnika Vojvodine upozorio da bi u se~awskoj op{tini mogle biti zatvorene {kole ako lokalna samouprava nastavi sa praksom da profesorima i nastavnicima ne ispla}uje naknadu za putne tro{kove. SPRV je tada napomenuo da ova op{tina u posledwih nekoliko godina izuzetno te{ko ispuwava svoje zakonske obaveze. @. Ba la ban

dru[tvo / CrnA

~etvrtak31.maj2012.

KAKO JE DRU@EwE OSNOVACA S PESNIKOM POSTALO VEST DANA

Mo} ~i tan ke na pro ve ri dru {tve nih mre `a

Dru è we pe sni ka s osnov ci ma u jed noj no vo sad skoj {ko li pr va vest je ovih da na u go to vo svim me di ji ma u Sr bi ji. Pe snik je Bla go je Ba ko vi}, a osnov ci u~e ni ci ni ìh raz re da {ko le “\or |e Na to {e vi}” u No vom Sa du. Ovaj do ga |aj te {ko bi bio no vin ska vest, a jo{ te è bi iza zvao pra vu la vi nu re a go va wa, da pe snik ni je po nu dio |a ci ma da kwi gu po ne su ku }i, pro ~i ta ju i ako re {e da je ku pe do ne su u {ko lu no vac za wu. \a ci su kwi gu od ne li ku }i, gde je ne ko od ro di te qa, pro ~i tav {i pe sme, oce nio da jed na od wih po zi va de cu da se koc ka ju, tu

ru ko vod stva {ko la ~i sta za ra da i da {ko le, za jed no sa ro di te qi ma mo ra ju da re a gu ju,sma tra ju }i da je u kon kret nom slu ~a ju u pi ta wu or ga ni zo va na ak ci ja pro da je kwi ge u do go vo ru sa ru ko vod stvom {ko le. I u [kol skoj upra vi za Ju `no ba~ ki okrug sma tra ju da od go vor nost sno si di rek tor {ko le, jer je re~ o kwi zi ko ju ne kon tro li {e Mi ni star stvo pro sve te. Re a go vao je i tim za od no se s jav no {}u \o ko vi }a, ko ji je sa op {tio da je pro da ja i di stri bu ci ja te kwi ge ura |e na bez ika kve sa gla sno sti No va ka. We gov advo kat Go ran Dra ga ni} ka -

sa da je jed na pe sma na pra vi la ha os. Da pe sma “Ja se kla dim na No le ta“ pro pa gi ra koc ka we ne gi ra i autor: - U toj kla di o ni ci u pe smi se ni ko ne kla di, to je an ti koc kar -

Ja se kladim na Noleta Ima jedna kladiona, tamo na kraj stadiona U koju bi svaki dinar ko posledwe zrno mlinar I najlep{i miris s cveta Zalo`io na Noleta. Ne silazi meni s uma Kakva bi to bila suma Imu}an bih bio velim Da ne moram da je delim Jer svi znaju {ta mi vredi Da }e Nole da pobedi.

svo ju oce nu pla si rao na jed nu od dru {tve nih mre `a, a za tim je kre nu la la vi na i s dru {tve nih mre `a pre li la se na me di je, u ko ji ma su se ogla si li svi, od Mi ni star stva pro sve te, do sa mih ak te ra do ga |a ja, pa i ti ma No va ka \o ko vi }a. Po mo} nik mi ni stra pro sve te @e li mir Po pov upo zo rio je da se {ko la ma, naj ~e {}e u do go vo ru sa di rek to ri ma, sva {ta nu di, a da se

è da }e „ za u sta vi ti sve ne do zvo qe ne ak tiv no sti na gru boj zlo u po tre bi No va ko vog li ka i zlo u po tre bi de ce u spor noj kwi zi“. Di rek tor {ko le “\or |e Na to {e vi}” Ne deq ko \or |i} ka è da su po gle da li kwi gu i ni su sma tra li da u woj ima ne {to spor no. - In te re sant no je da se ro di te qi à le na pe smu ko ja je {a qi va, a ne sme ta im {to se po red {ko le

Bakovi} oven~an nagradama Bla go je Ba ko vi} do bit nik je Vu ko ve na gra de, na gra da „Bla ò [}e pa no vi}“, „Za lo ga“, „Li ber tas“, „Ko ~i }e vo pe ro“, „Ri sto Rat ko vi}“, „Iskra kul tu re“ KPZ Voj vo di ne, „Zlat na stru na“, Sme de rev ske pe sni~ ke je se ni, „âr nok“, KPZ Vr bas, Ok to bar ske na gra de oslo bo |e wa Vr ba sa, na gra de za ukup no de lo „Mi li ca Sto ja di no vi} Srp ki wa” ,„Pe ~a ta va ro {i srem sko kar lo va~ ke”. Do bit nik je me |u na rod nih na gra da za kwi èv nost za de cu „Bul ka“ i „Dra go mir \or |e vi}“, me |u na rod ne na gra de Sa ve za pi sa ca Ru si je „Kon stan tin Si mo nov“, na gra de me |u na rod ne aso ci ja ci je Slo ven skih Vi te zo va pra vo slav nih ze ma qa sa zlat nom me da qom i li kom Ni ko la ja Fe do ro vi ~a Fe do ro va, a za ukup no de lo, za ver no slu è we otax bin skoj li te ra tu ri, Sa vez pi sa ca Ru si je, Po dru `ni ca Mo skov skih pi sa ca i pre vo di la ca, do de li la mu je na gra du „An ton Pa vlo vi~ ê hov“. Za stu pqen je u pre ko pe de set an to lo gi ja na {e po e zi je na srp skom i stra nim je zi ci ma, u okvi ru An to lo gi je srp skog pe sni {tva dva de se tog ve ka, na ru skom je zi ku sa pe de set pe sa ma. Uvr {ten je u lek ti ru i ~i tan ke. zva ni~ no ta kva „tr go vi na” ne mo è za bra ni ti, te da {ko le mo ra ju bi ti in sti tu ci je ko je na |a ke pre no se pri zna te jav ne i dru {tve ne vred no sti, ali da je ne ret ko na umu

na la zi kla di o ni ca u ko ju sta ri ji u~e ni ci, wi ho va de ca, idu da se kla de - ka `e \or |i}. - Ja sam vi {e pu ta upo zo ra vao nad le `ne na bli zi nu kla di o ni ce i ni kom ni {ta, a

ska i an ti po ro~ na pe sma, ko ja opi su je be smi sle nost koc ka wa ka è Ba ko vi}. -Ni sam bio na pr vim stra na ma no vi na u udar nim ve sti ma ka da sam za svo je pe sme do bi jao na gra de u ze mqi i u ino stran stvu, ni ti ka da su mi pe sme pre vo |e ne na 28 je zi ka, ni ti za to {to su mi pe sme ve} 20 go di na u ~i tan ka ma i lek ti ri, ni ti ka da je mo ja “Azbu~ na do bro do {li ca” na pred log Mi ni star stva pro sve te po sta la po mo} no sred stvo za rad s pred {kol ci ma i pr va ci ma, ni ti ka da je kwi ga “Sve ti Sa va {kol ska sla va” do bi la bla go slov vla di ke ba~ kog Iri ne ja, a sa da sam sti gao za to {to je ne ki ano nim ni ro di teq ana li zi rao mo ju pe smu i pro ce nio da ona lo {e uti ~e na de cu, pa mi se ~i ni da se od 1948. i “Vu ne nih vre me na” zbog ko jih je Goj ko \o go ro bi jao, ni {ta ni je pro me ni lo, osim teh no lo gi je. I ured nik zbir ke pe sa ma “Kad po ra stem bi }u No le”, pe snik Qu bi vo je R{u mo vi}, sma tra da ni u spor noj pe smi, kao ni u dru gim de lo vi ma zbir ke, ne ma sa dr à ja ko ji bi mo gli da {te te de ci. - Kla di o ni ca i kla |e we ov de su po me nu ti u jed noj vr sti me ta fo ri~ nog sa op {ta va wa, bez ika kvog na go va ra wa usme re nog ka de ci ka è R{u mo vi}. -Tol stoj je go vo rio da se qu di de le na dve vr ste, one ko ji pr vo ra de i go vo re, pa on da mi sle i one ko ji pr vo mi sle, pa tek on da ra de i go vo re. Ja mi slim da se ov de ra di o onoj pr voj gru pi i da }e, ka da ma lo raz mi sle, vi de ti da su po gre {i li, {to na pa da ju pe sni ka zbog pe sme. Ako è le da za {ti te de cu od koc ka wa tre ba da dig nu glas pro tiv koc kar ni ca, ko jih je na {a ze mqa pre pu na i po red ko jih de ca pro la ze i ka da idu u {ko lu. D. Deve~erski

INTERNET NAJVI[E KORISTILI GRA\ANI OD 25 DO 29 GODINA

„In ter net stran ka” bi do bro pro {la na iz bo ri ma In ter net su u ovoj go di ni naj vi {e ko ri sti li gra |a ni ko ji ima ju iz me |u 25 i 29 go di na, a naj ma we oni ko ji ima ju vi {e od 55 go di na, po ka za lo je is tra ì va we „Sr bi ja 2.0 - In ter net re vo lu ci ja 2011/2012”, u ko me pi {e i da bli zu po lo vi ne is pi ta ni ka in ter net ko ri sti vi {e od pet sa ti dnev no. Go to vo 64 od sto gra |a na mre ù je is ko ri sti lo za ne ki ob lik fi nan sij skih tran sak ci ja. Is tra ì va we je to kom apri la na pra vio Cen tar za raz voj in ter ne ta, a u we mu je u~e stvo va lo 1.239 is pi ta ni ka - ko ri sni ka in ter ne ta. Oni su od go vo ri li na 30 pi ta wa o na ~i nu, u~e sta lo sti i na vi ka ma, od no su pre ma po slo va wu i fi nan sij skim tran sak ci ja ma na mre ì, oce ni ko ri {}e wa in ter ne ta od stra ne dr àv nih in sti tu ci ja, kao i o od no su po li ti~ kih par ti ja pre ma in ter ne tu. Is tra ì va we je po ka za lo da su u ovoj go di ni naj vi {e vre me na na mre ì po tro {i li gra |a ni iz -

me |u 25 i 29 go di na (24,1 od sto), kao i oni iz me |u 18. i 24. go di ne (22,4), dok su naj ma we ak tiv ni naj sta ri ji gra |a ni. Od nos je pro {le go di ne bio obr nut, pa su in ter net naj vi {e ko ri sti li oni iz me |u 18. i 24. go di ne (27, 7 od sto), a po sle wih na mre ì su naj vi {e vre me na pro vo di li oni od 25 do 29 go di na (24,2 od sto). I la ne su naj ma we vre me na na in ter ne tu pro vo di li gra |a ni sta ri ji od 55 go di na i to sve ga je dan od sto wih. Sko ro po lo vi na is pi ta ni ka je u 2012. go di ni pro ve la na mre ì vi {e od pet sa ti dnev no (47 od sto), dok je taj pro ce nat u 2011. go di ni bio ne {to ma wi (41,5 od sto). Od tri do pet sa ti dnev no na in ter ne tu je pro ve lo 27,4 od sto, {to je za oko 2,5 od sto ma we ne go pro {le go di ne, dok je do tri sa ta dnev no na mre ì u ovoj go di ni bo ra vi lo 22,1 od sto is pi ta nih, {to je za oko ~e ti ri od sto ma we ne go pro {le go di ne. Ma we

od jed nog sa ta dnev no u ovoj go di ni na in ter ne tu pro ve lo je 2,7 od sto is pi ta nih, ko li ko je bi lo i u pro {loj go di ni, dok re |e od jed nom ne deq no mre ù po se }u je 0,3 od sto is pi ta nih u ovoj i 0,2 u pro {loj go di ni. Da bi raz voj in ter ne ta tre bao da bu de pri o ri tet vla de, u pot pu no sti se sla è po lo vi na is pi ta ni ka, {to je za bli zu osam od sto vi {e ne go {to ih je to sma tra lo pro {le go di ne. Sa tom ide jom se u pot pu no sti ne sla è 4,5 od sto is pi ta ni ka, ko li ko ih je bi lo i la ne. Oko 64 od sto gra |a na je u ovoj go di ni ko ri sti lo in ter net za ne ka kav vid tran sak ci ja, ku po vi ne, pro da je ili elek tron sko po slo va we, dok je tu mo gu} nost pro {le go di ne ko ri sti lo 58,3 od sto is pi ta ni ka. Za ni mqi vo je i da bi oko 73,3 od sto is pi ta ni ka u 2012. go di ni gla sa lo za in ter net po kret na iz bo ri ma da on po sto ji.

dnevnik

c m y

Pri vat ni iz vr {i te qi s pra vom ple ne i pro da ju Pr va 64 pro fe si o nal na iz vr {i te qa u Sr bi ji da nas }e u be o grad skoj Pa la ti prav de po lo ì ti za kle tvu pred Mi ni star kom prav de Sne à nom Ma lo vi}, po sle ~e ga }e po ~e ti sa ra dom. Pro fe si o nal ni iz vr {i te qi spro vo di }e sve vr ste iz vr {e wa kao i su do vi, a is kqu ~i vo }e se ba vi ti pri nud nom na pla tom du go va na sta lih po osno vu ko mu nal nih i sli~ nih uslu ga. To zna ~i da }e gra |a ni i kom pa ni je kao iz vr {ni po ve ri o ci mo }i da se opre de le da li }e za na pla tu po tra ì va wa an ga ò va ti dr àv ne ili pri vat ne iz vr {i te qe, ~i je }e an ga ò va we mo ra ti da pla te, dok }e u ime dr ` a v e sa m o pro f e s i o n al n i iz vr {i te qi bi ti za du è ni za na pla tu ko mu nal nih du go va, ne pla }e nih ra ~u na za mo bil ne te le fo ne ili ka zni za par ki ra we. Oni, me |u tim, ne }e spro vo di ti iz vr {e wa od lu ka u po ro di~ nim i rad nim spro vi ma, {to osta je u is kqu ~i voj nad le `no sti sud skih iz vr {i te qa. U za vi sno sti od kon kret ne si tu a ci je pro fe si o nal ni iz vr {i te qi }e mo }i da du `ni ke ise qa va ju iz sta no va, ku }a, lo ka la, pri ku pqa ju po dat ke o imo vin skom sta wu du `ni ka, po pi su ju, pro ce wu ju, ali i ple ne i pro da ju po kret nu imo vi nu, kao i ne po kret no sti. Ta ko |e }e mo }i da ula ze u sta no ve i pro tiv vo qe vla sni ka, a u ri zi~ ni je „ak ci je” }e i}i s po li cij skom prat wom.Pri vat ni iz vr {i te qi su, pre ma re ~i ma po mo} ni ka mi ni stra prav de Voj ka na Si mi }a sa mo stal ni pro fe si o nal ci od ko jih se o~e ku je po sve }e nost po slu i ve }i kva li tet ra da s ob zi rom na wi ho vo zna we i is ku stvo, a me |u wi ma ima biv {ih su di ja, advo ka ta, ban ka ra, pred u zet ni ka i dru gih vi so ko oba ra zo va nih ka dro va.

- Oni }e bi ti po seb no mo ti vi sa ni mo gu} no {}u pri stoj ne za ra de, a vi si na na gra de iz vr {i te qa od re |e na je Pra vil ni kom o ta ri fi ko ji je do neo mi ni star prav de - re kao je Si mi}. Na pla ta du ga se mo `e vr {i ti na ce lo kup noj imo vi ni du `ni ka i po kret noj i na ne po kret noj imo vi ni, a ko ja }e se imo vi na pro da va ti za vi si od vi si ne du ga i vred no sti imo vi ne. S ob zi rom da se mo ra vo di ti ra ~u na o sra zme ri du ga i imo vi -

wem pra va. Si mi} o~e ku je da }e upra vo ste pen obra zo va wa uti ca ti na kva li tet oba vqa wa po sla, jer je pri vat ni iz vr {i teq di plo mi ra ni prav nik sa po lo `e nim iz vr {i teq skim is pi tom, ko ji ima dve go di ne is ku stva na prav nim po slo vi ma ili tri go di ne na po slo vi ma iz vr {e wa. Iz vr {i te qi ma }e asi sti ra ti i po li ci ja ka da pro ce ni da je ta kva po mo} po treb na, jer pro fe si o nal ni, ba{ kao ni sud ski iz -

Vojkan Simi}

ne, za ma li dug ne mo è se pro da va ti stan, iz u zev ako ne ma dru ge imo vi ne na ko joj bi se mo glo spro ve sti iz vr {e we. Pre ma re ~i ma po mo} ni ka mi ni stra, po ve ri o ci tre ba iz vr {i te qu da da ju pu no mo} je za an ga ò va we i re {e we su da o iz vr {e wu na osno vu kog on pred u zi ma sve rad we iz vr {e wa. Pri vat ni iz vr {i teq ima ista pra va i ovla {}e wa kao i sud ski iz vr {i teq, na veo je Si mi} i na po me nuo da i gra |a ni ima ju ista pra va i oba ve ze pred pri vat nim kao i pred sud skim iz vr {i te qem, jer wi hov po lo àj, shod no za ko nu, ne sme da se raz li ku je u ve zi sa ostva ri va -

vr {i te qi ne ma ju pra vo da ko ri ste pri nu du. [to se ti ~e pla }a wa pri vat nog iz vr {i te qa, po ve ri o ci }e im da va ti ho no ra re u skla du sa Pra vil ni kom o ta ri fi o na gra da ma i na kna da ma ko ji je do neo mi ni star prav de. - Ukup no na di nar sku pro ti vred nost od 5.000 evra, iz vr {i steq bi mo gao da za ra di 430 evra u di nar skoj pro tiv vred no sti na veo je on kao pri mer. Si mi} je na po me nuo da je za pod ru~ je ce le Sr bi je pla ni ra no da u na red nom pe ri o du po red sud s kih, po~ n u sa ra d om ukup no 334 pro fe si o nal na iz vr {i te qa.

BORBA PROTIV KORUPCIJE SA^EKA]E NOVU VLADU

No va stra te gi ja do kra ja go di ne

Di rek tor ka Agen ci je za bor bu pro tiv ko rup ci je Zo ra na Mar ko vi}, iz ra zi la je da nas uve re we da }e no va Na ci o nal na stra te gi ja za bor bu pro tiv ko rup ci je bi ti usvo je na u dru goj po lo vi ni ove go di ne i da }e na efi ka sni ji na ~in de fi ni sa ti od re |e ne ci qe ve u na red nih pet go di na. Taj do ku ment }e, pre ma we nim re ~i ma, na ma lo efi ka sni ji na ~in re {i ti od re |e na pri ta wa i de fi ni sa ti po je di ne ci qe ve u pe ri o du od na red nih pet go di na. Naj pre tre ba da bu de kon sti tu i sa na skup {ti na i for mi ra na no va Vla da, na kon ~e ga }e Agen ci ja na sta vi ti da ra di na pri pre mi tek sta Stra te gi je, o ko joj }e po tom bi ti vo |e na jav na ras pra va, re kla je Mar ko vi }e va.

Zorana Markovi}

Ona je na ve la da je Agen ci ja pre ven tiv na in sti tu ci ja ko ja se ba vi spre ~a va wem ko rup ci je i

uvo |e wem i ja ~a wem me ha ni za ma za we no du go ro~ no su zbi ja we, oce niv {i da je to naj ne po pu lar ni ji vid bor be pro tiv ko rup ci je u Sr bi ji. - Po sto je vi dqi vi pro ble mi, gra |a ni ima ju do sta pri tu `bi na rad dr `av nih or ga na, ali mi smo ap so lut no si gur ni da }e mo us pe ti da po ja ~a mo in ten zi tet jav nih in sti tu ci ja i po ve }a mo in te gri tet jav nih funk ci o ne ra kroz me ha ni zme ko ji nam sto je na ras po la ga wu - Zo ra na Mar ko vi}. Pre ma we nim re ~i ma, rekla je to zah te va vre me, str pqe we, si stem ski i si ste mat ski rad i iz u zet no do bru ko or di na ci ju svih dr `av nih or ga na, pri zna ju }i da je „do sad bi lo {u mo va u toj sa rad wi”. (Tanjug)

NA GRANI^NIM PRELAZIMA KELEBIJA I HORGO[

Ki lo me tar ske ko lo ne kamiona Ne ko li ko da na gra ni~ ni pre la zi iz me |u Sr bi je i Ma |ar ske su za kr ~e ni ko lo nom ka mi o na. Ko lo ne ka mi o na su du ga~ ke i pre ko pet ki lo me ta ra, jer ma |ar ski ca ri ni ci pre ko ter mi na la pu {ta ju sa mo put ni~ ka vo zi la. De `ur ni ca ri ni ci su nam ob ja sni li da je zbog ver skog pra zni ka Du ho vi u Ma |ar skoj na sna zi bi la tro dnev na za bra na tran zi ta za ka mi o ne i {le pe re. Ju ~e su gu `ve bi le ma we, ali su na gra ni ci i da qe ki lo me tar ske ko lo ne ka mi o na. Ka mi on xi je ob ja {wa va ju da su sa ti ma bez vo de i hra ne i da ne zna ju ko li ko }e sa -

ti jo{ da ~e ka ju. Gr~ ki vo za~ Le o ni das Tra kis je re kao da se taj pro blem ja vqa u po sled wih {est me se ci.

- Od ka da su po ~e li Av ga ni stan ci i Pa ki stan ci da kroz Sr bi ju i Gr~ ku idu u ze mqe Evrop ske uni je, bez bed no sne me re na gra ni ci su po ja ~a ne. ^e ka mo sa ti ma da do |e mo do gra ni ce, on da opet ~e ka mo i ta ko stal no. Ne znam ni ka da ko li ko }u da ~e kam, de set ili 15 sa ti. Ni sam ni {ta jeo, pio i ni ko ov de ne bri ne o na ma. Ve} 15 go di na vo zim ka mion i idem kroz Sr bi ju kao tran zit nu ze mqi i ni ka da ni je bi lo ova ko. Ni ko ne bri ne o na ma vo za ~i ma - pri ~a Le o ni das Tra kis iz Gr~ ke. S. I.

crna hronika

dnevnik

OT KRI VE NA JO[ JED NA LA BO RA TO RI JA DRO GE U ZA PAD NOJ BA^ KOJ

Ze mu nac u Cr ven ki ga jio ma ri hu a nu U svega dva meseca, operativci somborske kriminalisti~ke policije otkrili su i tre}u „fabriku“ droge na podru~ju koje pokriva Policijska Uprava Sombor. Naime, na ju~era{woj konferenciji za medije, Sa{a Dmitra{inovi}, na~elnik somborske PU obelodanio je uspeh somborskih policajaca koji su , zbog sumwi da je po~inio krivi~no de-

`i{tu“, na kraju svog vegetacionog perioda dale preko 100 kilograma droge - kazao je Dmitra{inovi}, prvi somborski policajac, koji je naglasio da inspektori somborske PU nastavqaju istragu kako bi se obezbedili dodatni doakzi, kao i otkrili eventualni sau~esnici, zbog ~ega nije bio u mogu}nosti da saop{ti vi{e podataka o ovoj zapleni.

~etvrtak31.maj2012.

PO ^I WE PO STU PAK ZBOG SUM WI VIH TRAN SFE RA FUD BA LE RA „OBI LI ]A”

Bi ni} pred su dom po ~et kom ju la Vi{i sud u Beogradu zakazao je za 3. jul po~etak su|ewa nekada{wim funkcionerima FK „Obili}„ Dra gi {i Bi ni }u i Jo va nu Di mi tri je vi }u, po optu`nici koja ih sumwi~i za u~e{}e u, po stavu optu`be, u spornoj realizaciji ugovora o transferu fudbalera Milana Obradovi}a u julu 2001, u „Lokomotivu„ iz Moskve. Optu`nica tereti Bini}a da je kao direktor FK Obili}, „iskori{}avawem slu`benog polo`aja u vezi s transferom fudbalera Obradovi}a, pribavio imovinsku korist predsednici kluba Sve tla ni Ra `na to vi}, te da mu je u tome pomogao okrivqeni Jovan Dimitrijevi}, tada{wi sportski direktor Obili}a„. Konkretno, Bini} je osumwi~en da je „2. jula 2001, sa ovla{}enim licem FK Lokomotva zakqu~io i potpisao ugovor o transferu fudbalera Obradovi}a , te da isti ugovor nije evidentiran u kwigovodstvu Obili}a“. Tu`ila{tvo smatra da je sporan na~in realizacije de-

la ugovora u vezi s uplatom iznosa koji je od transfera trebalo da dobije FK Obili}. Tvrdi se da je ta svota upla}ena na drugi ra~un, a ne na klupski , pri ~emu je na kraju, kako navodi optu`ba, novac stigao direktno do predsednice „Obili}a” Svetlane Ra`natovi}. Tokom istra`nog postupka Bini} je negirao sve optu`be , rekav{i da je u FK Obili} do{ao da bi se bavio fudbalom, a da ga finansije nisu zanimale niti je bio ovla{}en za potpisivawe. Objasnio je da je tokom 2001, bio aktuelan transfer igra~a Milana Obradovi}a i da je vi{e menaxera i predstavnika stranih klubova dolazilo vezano za eventualni transfer. Kona~nu odluku o tome gde }e pre}i, kao i u vezi finansijskog dela , igra~ je donosio sam. Biv{i sportski direktor „Obili}a“ Jovan Dimitrijevi} je u istrazi tvrdio da „ni na koji na~in nije u~estvovao u transferu Obradovi}a u moskovsku Lokomotivu“.

Optu`ba protiv Bini}a i Dimitrijevi}a je tre}a ta~ka jedinstvene optu`nice protiv biv{e predsednice „Obili}a“ folk peva~ice Svetlane Ra`na-

tovi} i wene sestre Li di je Oco ko qi}. Obe sestre su pro{le godine s Tuìla{tvom zakqu~ile sporazum o krivici , a u me|uvremenu su ve} i zavr{ile izdràvawe kazne ku}nog zatvora na koje su bile osu|ene. Tako|e, sestre su obavezane da solidarno uplate u buxet Srbije milion i po evra u tri jednake rate, pri ~emu su dve rate ve} uplatile u roku, dok tre}a rata dospeva godinu kasnije i zbog toga je upisana hipoteka na porodi~nu ku}u Ra`natovi}eve na Dediwu. U po~etku istrage koju je Vi{e tuìla{tvo vodilo protiv Ra`natovi}eve i Lidije Ocokoqi}, pored ostalih, kao svedoci su saslu{avani Bini} i Dimitrijevi}, a potom su se po~etkom pro{le godine i wih dvojica na{li pod istragom. J. J.

PO ZNAT IDEN TI TET OSO BA KO JE JE UHAP SIO EULEKS

lo proizvodwe i stavqawa u promet opojne droge, li{ili slobode De ja na E. (37), ina~e stanovnika Zemuna, koji je u Crvenki, nasequ op{tine Kula, u iznajmqenom objektu uzgajao marihuanu. -U ku}i u Crvenki, koju je Dejan E. iznajmqivao, i koja je bila opremqena najsavremenijim ure|ajima za ve{ta~ki uzgoj biqke kanabisa - „skanka„, na{i operativci su otkrili 460 biqki marihuane, koje bi, da su se na{le na „tr-

Ve} sama ~iwenica da je u protekla dva meseca, pored pogona za proizvodwu sinteti~ke droge amfetamina, somborska policija otkrila i veliku ve{ta~ku planta`u marihuane, skanka, u Bezdanu, govori da je narkodilerima evidentno „poslovno“ vrlo interesantan pograni~ni pojas Srbije sa Ma|arskom i Hrvatskom, ali i da sa tim i takvim „pogonima“ i nemaju ba{ previ{e sre}e, makar kada je Sombor u pitawu. M. Mi qe no vi}

PRE TRE SOM STA NA U NO VOM SA DU

Za te ~e ni po la ki le tra ve i va gi ce Policija je uhapsila Novosa|anina Slo bo da na J. (1989) pod sumwom da je neovla{}eno trgovao narkoticima. Prilikom pretresa wegovog stana zate~eni su 457 grama sasu{ene biqne mase za koju se sumwa da je marihuana, mawa koli~ina supstance za koju se pretpostavqa da je droga amfetamin, kao i tri digitalne vagice za precizno merewe. Pripadnici MUP -a su prethodno zaustavili jednog maloletnog Novosa|anina koji je pred wima bacio paketi} mari-

huane za koji je sumwa da je kupio od Slobodana. Slobodan je zadr`an u slu`benim prostorijama policije, zbog sumwe da je izvr{io krivi~no delo neovla{}ene proizvodwe i stavqawa u promet opojnih droga i bi}e priveden istra`nom sudiji novosadskog Vi{eg suda. Protiv maloletnika sledi krivi~na prijava u redovnom postupku za neovla{}eno dr`awe opojnih droga, navodi se u ju~era{wem saop{tewu novosadske Policijske uprave. M. V.

U NO VO SAD SKOM SU DU JU ^E OPET EVA KU A CI JA

Sed ma la `na do ja va o bom bi No vo sadska Palata pravde evakuisana je ju~e oko podneva nakon {to je nepoznata osoba obavestila centralu suda da je u tom objektu podmetnuta bom-

izazivawa panike i nereda, saop{tila je novosadska Policijska uprava. Ina~e, ovo je sedma la`na dojava o postavqenoj bombi u

Ko sov ski {ver ce ri iza bra ve Pri{tinski dnevnik „Koha ditore„ otkrio je identitet pet od {est uhap{enih trgovaca naftom, za koje se pretpostavqa da su saradnici Zvon ka Ve se li no vi }a, koji je ozna~en kao jedan od {efova organizovanog kriminala na severu Kosova. Prema pisawu tog lista, Euleks je ju~e uhapsio Men to ra Be }i ri ja, wegovog brata Al ber ta, Ja ha i Al ba na Osma na ja iz Vu~itrna i Ha qi qa Ha sa ni ja, iz sela Bawska u op{tini Vu~itrn, dok identitet {este osobe jo{ uvek nije otkriven. Svu {estoricu Euleksov tu`ilac Xo na tan Ra tel sumwi~i za krivi~na dela organizovanog kriminala, ilegalne trgovine robom, izbegavawe uvoznih taksi i prawe novca.

Neki od uhap{enih, me|u wima i Mentor Be}iri, su i ranije hap{eni ali ni jednom do sada tu`ila{tvo nije podiglo optu`nicu protiv wih. Be}irijev advokat je ju~era{we hap{eje nazvao jo{ jednom predstavom Euleksa, a osumwi~eni su vlasnici ili suvlasnici u nekoliko firmi, me|u kojima su „BT-Petrol”, PP „Jamo”, DOO „Mab” i „Oil Kosova”. Mentor Be}iri je jedno od naj~e{}e pomiwanih imena u dosijeu koji je pre nekoliko dana objavila Koha dito-

re u vezi sa ulogom Zvonka Veselinovi}a i wegovih saradnika u organizovanom kriminalu na severu. Prema procenama dnevnika {teta koja je naneta Kosovu wihovim „poslovawem” Veselinovi}a i wegove grupe iznosi oko 30-35 miliona evra godi{we. Kompanije koje su vlasni{tvo ili suvlasni{tvo Veselinovi}a, a koje su uglavnom registrovane na Kosovu, uvezle su, prema nekim procenama, robu u vrednosti 22 miliona evra, dok je {teta zbog nepla}awa poreza 14 miliona evra. Prema navodima pri{tinskog dnevniku op{ta {teta koja je naneta Kosovu do sada poslovawem sli~nih „biznismena” iznosi oko 400 miliona. (Ta njug)

OT KRI VE NI U^E SNI CI MA SOV NE TU ^E U MU @QI

Ma ski ra ni ma lo let ni ci na pa li {e st mla di }a Vi{e maskiranih osoba, me|u wima i nekoliko maloletnika, fizi~ki je napalo u subotu uve~e {estoricu mladi}a u zrewaninskom prigradskom nasequ Mu`qa, potvrdila je ju~e Policijska uprava u Zrewaninu. Jedna osoba je tom prilikom zadobila te{ke telesne povrede, dok je druga lak{e povre|ena. Kako nezvani~no saznajemo, mladi} koji je u tu~i zadobio te{ku povredu glave od udarca {ipkom, preba~en je iz zrewaninske bolnice u novosadski Urgentni centar. Wegov, kao ni identitet ostalih `rtava, nije saop{ten. “Incident se dogodio 26. maja, posle 23 ~asa, dok su se o{te}eni nalazili u Ulici Ma|arske komune. S le|a im je pri{lo vi{e maskiranih osoba, koji su fizi~ki nasrnuli na wih. Sumwa se da su ovo krivi~no delo po~inili D.A, kao i maloletni S. S, M. M, V. N. i K. M, svi iz Zrewanina”, navedeno je u ju~era{wem policijskom saop{tewu za javnost. Protiv osumwi~enih su podnete krivi~ne prijave Vi{em javnom tu`ila{tvu

u Zrewaninu, a na teret im se stavqaju krivi~na dela u~estvovawa u tu~i i nano{ewa te{kih telesnih povreda. Zamenik za{titnika gra|ana zadu`en za prava mawina u Zrewaninu Tra jan Pan -

ka ri }an i izvr{na direktorica Centra za raz voj ci vil nog dru{tva Sne ` a n a Ili} zatra`ili su ju~e da se {to pre otkriju detaqi incidenta koji se u subotu dogodio u Mu`qi, nasequ u kome ve}inu ~ini ma|arski `ivaq. Najo{trije osu|u-

ju}i ovaj nemili doga|aj, Pankari}an je naveo da posebno o~ekuje da se istra`i da li su motivi bili etni~ke prirode. Slu~aj je u javnost dospeo tako {to je roditeq jednog od napadnutih momaka objavio informaciju na dru{tvenoj mre`i “Fejsbuk”. Predsednik Saveta MZ Mu`qa Zol tan Ha lai potom se obratio zrewanin skoj policiji, gde mu je potvr|eno da je istraga u toku, ali drugi detaqi ostali su nepoznanica. Za sada se ne zna koji su razlozi ovog brutalnog napada i da li se silexije i `rtve poznaju odranije. Jedino je, kako se spomiwe, poznato da niko od u~enika lokalne osnovne {kole nije u~estvovao u incidentu. - Imaju}i u vidu da se incident dogodio u vi{enacionalnoj sredini i da se radi o mladima, s pravom o~ekujemo da policija u najkra}em roku identifikuje napada~e i razjasni eventualnu pozadinu incidenta, a da krivci budu ka`weni – izjavio je Halai. @. Ba la ban

GRU PA PAN ^E VA CA OSUM WI ^E NA ZA IZNUDE

Po ter ni ca za re ke ta {em ba. Nakon protivdiverzionog pregleda specijalaca utv|eno je da se radi o la`noj dojavi. Intenzivno se radi na rasvetqavawu ovog doga|aja i identifikaciji osumwi~enog, kojem se pripisuje krivi~no delo

ovom sudu od po~etka godine, a 44. u posledwe tri. U proseku se vi{e od jednom mese~no prazni zgrada u Sutjeskoj ulici 3 i pri tome se obi~no prekidaju sve aktivnosti na par sati. M. V.

Pred Vi{im sudom u Pan~evu u toku slede}e nedeqe bi}e saslu{ani svedoci u istrazi koja se vodi protiv Vu ka {i na D., Mar ka P., \u ri ce D. i Mar ja na P. koji su osumwi~eni da su vr{ili iznude od registrovanih auto-prevoznika na liniji Pan~evo-Beograd. Osumwi~eni Marko P. je u

bekstvu, a Vi{i sud u Pan~evu je raspisao poternicu za wim. Tu`ila{tvo navodi da su Vuka{in D. i Marko P. osumwi~eni za pretwe i nasiqe nad prevoznicima, dok je \urica D. je bio zadu`en za prikupqawe novca. - U toku istrage je raspisana poternica i odre|en

pritvor protiv Marka P. iz Pan~eva zato {to je nedostupan Sudu. Doneto je re{ewe i o sprovo|ewu istrage protiv ovog lica, a za 6, 7. i 8. jun je zakazano saslu{awe o{te}enih i svedoka - rekla je San dra Me da ko vi} PR Vi{eg suda u Pan~evu. Z.Dg.

SPORT

~etvrtak31.maj2012.

c m y

dnevnik

OTVO RE NO PR VEN STVO FRAN CU SKE – RO LAN GA ROS

Ana hvata zalet

U sve bo qoj for mi: No vak \o ko vi}

\okovi} pobedio dobrog Kav~i~a Najboqi teniser sveta Novak \okovi} plasirao se u tre}u rundu Rolan Garosa po{to je eliminisao Slovenca Bla`a Kav~i~a.\okovi} je posle vi{e od dva sata borbe slavio sa 6:0, 6:4, 6:4.\okovi} je dominirao u prvom setu koji je osvojio sa maksimalnih 6:0. Kav~i~ se razigrao u drugom, stekao brejk prednost, ali je \okovi} uspeo da preokrene na 6:4. Sve do desetog gema bio je egal u tre}em, ali je Novak uspeo da slomi otpor rivala. \okovi} je krenuo sna`no od prvog gema i sa ~etiri odli~na servisa poveo u me~u, a zatim nastavio da bombarduje Kav~i~a sa svih strana i u velikom stilu dobija set sa maksimalnih 6:0. Drugi set na{ teniser otvario je novim sigurnim poenom, da bi Kav~i~, uz podr{ku, preokrenuo rezultat i poveo sa 3:1. Iako uzdrman pritiskom rivala, \o-

kovi} stabilizuje igru i sti`e do izjedna~ewe 4:4. Izgubqena prednost i dugi poeni uticali su na Slovenca pa je \okovi} lako poveo 5:4, a onda stigao do 30:0 u desetom gemu. Kav~i~ je uspeo da izjedna~i, ali je Novak sa dva lepo odra|ena poena stigao do brejka i poveo 2:0 u setovima. Sjajna borba Srbina i Slovenca nastavqena je i u tre}em setu, Kav~i~ je svim snagama napadao \okovi}a, ali su obojica ~uvala servis u prvih osam gemova (4:4), iako je \okovi} imao dve brejk {anse. \okovi} je potom na 5:4 stigao do dve me~ lopte sa 40:15, Kav~i~ je uspeo da spasi obe, Novak dobrim riternom stekao jo{ jednu {ansu koju je tako|e ispustio. Tra}a nije bila sre}na, ali jeste ~etvrtak prilika pa je \okovi} sa 6:0, 6:4, 6:4 posle oko dva sata borbe pro{ao u tre}u rundu.

Odbojka – koraci do uspeha

Na takmi~ewu je u~estvovalo 278 pripadnika 1.brigade KoV ofi ci ra, po do fi ri ra, profesionalnih vojnika i civilnih lica na slu `bi u Voj sci Sr bi je u {est ekipa. Takmi~ili su se u vojnom vi{eboju (ga|awe iz automatske pu{ke, savla |i va we po li go na pe {a dijskih prepreka, pli va we 50m slo bod no, bacawe bombe u me tu i daq, kros tr ~a we 4.000 m), streqa {tvu, ori jentingu, atleKa pi te ni tri pr vo pla si ra ne eki pe ti ci (100 m, vici. Drugo mesto zauzela je 1.500 m), bacawe kugle i skok u prva ekipa doma}ina, tre}e daq, 4h100m za mu {kar ce i Novi Sad 2, ~etvrto Pan~evo, 100m i bacawe kugle za `ene, peto Ba~ka Topola i {esto odbojci i futsalu. Sremska Mitrovica 2. M. Bz.

NOVOSADSKI VESLAÎ I ZAGREBA^KE VESLAÎCE ODBRANILI TITULE NA UNIVERZITETSKOJ REGATI OSMERACA U NOVOM SADU: Tra di ci o nal na, tre }a po re du Uni ver zi tet ska re ga ta osme ra ca, pod pa tro na tom Uni ver zi te ta u No vom Sa du i uz po dr {ku Upra ve za sport i omla di nu, odr à na je na jed noj od naj lep {ih pla à na Du na vu- [tran du. U~e stvo va li su uni ver zi tet ske eki pe iz Za gre ba, Vu ko va ra, Be o gra da i No vog Sa da. Stu den ti no vo sad skog Uni ver zi te ta i stu dent ki we za gre ba~ kog Sve u ~i li {ta od bra ni li su pr va me sta osvo je na pro {le go di ne, a po bed ni~ ke pe ha re uru ~io im je rek tor no vo sad skog Uni ver zi te ta prof. dr Mi ro slav Ve sko vi}. Kod da ma dru go i tre }e me sto za u ze le su dru ga i pr va po sa da Ve le u ~i li {ta u Vu ko va ru. U kon ku ren ci ji mu {ka ra ca pr vo me sto pri pa lo je aka dem ci ma iz No vog Sa da, dru gi je bio be o grad ski Uni ver zi tet, tre }i Ve le u ~i li {te iz Vu ko va ra, ~e tvr ti Sve u ~i li {te iz Za gre ba, a po sled we me sto pri pa lo je Uni ver zi te tu EDU KONS iz No vog Sa da. Po bed ni~ ku po sa du No vo sa |a na ~i ni li su: Anan do Sa mar xi ja, Vla dan Pa ni}, Sr |an Kr sti}, Bra ni slav Re qin, Ozren Ga lo vi}, Vla di mir Pet ko -

Nezaobilazan i prekopoKwiga je rezultat rada dva treban korak u savladavawu strana autora, koji su pretoodbojke, napretku i usavr~ili svoje bogato trenersko {avawu, kako trenera tako i iskustvo, kao i nekolicine igra~a, svakako je i literadoma}ih stru~waka. Ciq tura. Stru~nih kwiga ima nam je bio da pribliìmo mnogo, ali nedavno se na trznawe iz odbojke svima i da ì{tu pojavila jedna koja jo{ vi{e afirmi{emo ovaj }e svojom jednostavno{}u, sport. Svi u sportu treba da pristupa~nim i jasnim teknapreduju, da u~e, usavr{astovima i ilustracijama bez vaju se, da idu ka uspehu, a odsumwe brzo na}i put do ~ibojka je dobar primer za to – talaca, kako aktivnih odbojistakao je Ostoji}. ka{a i stru~waka, tako i - Ova kwiga je veoma znaonih koji odbojku prate samo ~ajna za odbojka{e i treneAn dri ja Ge ri}, Ser gej Osto ji} i Va sa Mi ji} Fo to: F. Ba ki} re, ali bitna stvar je {to kao magi~nu igru na mreì. Re~ je o kwizi pod nazivom i koredaktora doc. dr Marka ru. Sama kwiga je veoma zanimoè da je pro~ita i navija~, „Odbojka – koraci do uspeha“, Stojanovi}a, dok je prevod ura- mqiva, jer mogu da je koriste i roditeq deteta koje trenira i ~ije su autorke Boni Keni i dila Nevena Milivojevi}. po~etnici i treneri koji su ve} da je svako od wih razume. KwiSindi Gregori, dugogodi{wi Srpsko izdawe kwige podrà- dugo u odbojci. Moè da bude od ga je napisana vrlo jednostavno, ameri~ki treneri. Ova sjajna li su na{ priznati stru~wak i velike koristi i nastavnicima, ima dosta ilustracija i ba{ zakwiga na{la je put i do Srbije, nekada{wi selektor Zoran Gaji}, igra~ima, profesorima na fato sam se ukqu~io u ovu akciju. gde je nedavno izdata od strane te biv{i reprezentativci Vasa kultetima, kao i {irem auditoLaka je i interesantna za ~ita„Data statusa“ iz Beograda, a Miji} i Andrija Geri}, kao i OK rijumu. Ilustracije su veoma we. Nadam se da }e kwiga imati ~iji je urednik i redaktor proVojvodina NS seme. Tim povodom, dobre, jasne i verujemo da }e eksefekta, kako u Novom Sadu tako fesor doktor Sergej Ostoji} u prostorijama novosadskog kluba presno na}i put do ~italaca – i {ire. Zna~ajno je i to {to se (Fakultet za sport i turizam, promovisana je ova kwiga. rekao je generalni direktor pojavila u olimpijskoj godini. Novi Sad). Ostoji} je kao od- Drago mi je {to smo usposta- Vojvodine NS seme Vasa Miji}. Eto, na{e seniorke su overile li~ne stru~ne saradnike imao vili saradwu profesorom Osto- Nije slu~ajno {to ba{ u olimpijsku vizu, sada }emo da doc. doktora Gorana Ne{i}a, ji}em i {to imamo priliku da ovom klubu promovi{emo kwigu, navijamo da u~ine to i seniori – doc. doktora Nexada Osmanka~a prezentujemo ovakvu literatu- jer je Vojvodina klub uspeha. rekao je Geri}.

Fo to:S. [u {we vi}

Ekipa Novi Sad 1 je pobdnik 6. sportkog prvenstva 1. brigade Kopnene vojske, koje je odr`ano u Sremskoj Mitro-

Raz i gra na i ube dqi va: Ana Iva no vi}

NO VA OD BOJ KA [KA LI TE RA TU RA

[E STO PR VEN STVO 1. BRI GA DE KOP NE NE VOJ SKE

Novi Sad 1 pobednik

Ana Ivanovi} pobedila je Izraelku [ahar Per u dva seta (6:2, 6:2) i za 55 minuta igre obezbedila plasman u tre}e kolo. Tamo je ~eka Italijanka Sara Erani. Najboqe rangirana srpska teniserka odigrala je prva dva kola Rolan Garosa u skladu sa svojim, {ampionskim, renomeom.U prvom kolu pobedila je Laru Aruabarena Vesinu u dva seta, a u drugom i Izraelku [ahar Per u dva seta. Iako je po~ela stegnuto, dopustila protivnici da joj oduzme servis, Ana se brzo pribrala, osvojila osam od devet narednih poena i sa dva uzastopna brejka stekla odlu~uju}e vo|stvo.U tim trenucima samo je Beogra|anka postojala na terenu. Povela je 3:1, pa 4:1, a Izraelka je poku{ala da u fini{u do|e do igre koja }e joj uliti nadu da u drugom setu mo`e da u~ini ne{to vi{e. Us pe la je da je pro na |e, ali pre ka sno - Ana je bi la raz i gra na i si gur na, pa je u osmom ge mu, po sle brej ka na ser vis Iva no vi }e ve, po ve la 40:0. Ipak, ni je us pe la da spre ~i Srp ki wu da osvo ji pr vi set. Ana je dobro po~ela i drugu deonicu, uprkos tome {to je do pu sti la pro tiv ni ci da osvoji gem na po~etku. Ponovo je stekla veliko vo|stvo i bez mno go pro ble ma iz vo je va la po be du za ma we od sa ta igre.Naredni rival Ivanovi}e ve bi }e Ita li jan ka Sa ra Erani. Odigrale su dva me|usobna duela, oba pre tri godine i sa istim ishodom - Aninom pobedom bez izgubqenog seta.

vi}, Bo jan Ne du ~in, An drej Ma ti je vi} i kor mi lar Va wa Ob ra do vi}. - Dra go mi je {to smo od bra ni li zla to - re kao je ~lan no vo sad ske po sa de An drej Ma ti je vi}. - Kon ku -

ren ci ja je bi la ja ka, ~ak ja ~a ne go pro {le go di ne. Na dam se da }e ova tr ka osme ra ca, ko ja se or ga ni zu je po ugle du na Kem brix i Oks ford, iz go din u go di nu bi ti sve kva li tet ni ja, sa ve }im bro jem u~e sni ka i gle -

da la ca. Osva ja wem pr vog me sta do bi li smo po seb nu mo ti va ci ju da jo{ vi {e na pre du je mo i da se usa vr {a va mo, a o~e ku jem da }e uni ver zi tet ski sport bi ti sve ma sov ni ji. J. Ga li}

SPORT

c m y

dnevnik

~etvrtak31.maj2012.

RE PRE ZEN TA CI JA SR BI JE VE ^E RAS U REM SU IGRA S FRAN CU SKOM (21)

Re p re z en t a c i j a Sr bi j e da n as na s ta v qa tur n e j u po za p ad n oj Evro pi du e lom sa se lek c i j om Fran c u s ke u Rem s u (21~).Na kon po ra za od [pa ni je (2:0) na de bi ju se lek to ra Si ni {e Mi haj lo vi }a, pret hod nih da na re pre zen ta tiv ci su ra di li u

Du{an Tadi}

sen ci iz ba ci va wa Ade ma Qa ji }a iz ti ma.Ipak, osta li igra ~i su fo ku si ra ni sa mo na pred sto je }e utak mi ce (sa [ved skom u uto rak) i na pre dak igre ti ma, gde re zul tat ni je u pr vom pla nu, ko ji se spre ma za kva li fi ka ci o ni ci klus za SP, ko ji po ~i we u sep tem bru. Je dan od kqu~ nih od bram be nih igra~ Ne ven Su bo ti} o~e ku je na pre dak i bo qu igru pro tiv Fran cu ske. - Do sa da smo se upo zna li sa se lek to rom, vi de li ka kvu igru ho } e i mi s lim da smo do b ro igra li pro tiv [pa ni je. Te {ko je igra ti pro tiv ta kve re pre zen ta ci je. Do bro smo se dr `a li na te re nu, tek na kra ju su ima li dve do b re {an s e, po r ed to g a su uglav nom po ku {a va li iz da qi ne. Mi slim da }e igra bi ti bo qa ve} pro tiv Fran cu ske i [ved -

ske. Pro sto, u fud ba lu je te {ko ne {to na pra vi ti na br zi nu, mo ra da se ide ko rak po ko rak. Za me ne li~ no ve li ki no vi tet je igra u od bra ni sa tro ji com igra ~a, jer ve} osam-de vet go di na igram for ma ci ju sa ~e ti ri de fan z iv c a. Po l a k o, tre b a nam vre me na da se uklo pi mo. Tu `ni je s mo {to ne igra mo na Evrop skom pr v en s tvu, ali ma l u ute h u pru à nam ~i we ni ca da ima mo ma li bo nus i vi {e vre m e n a da se pri p re m i m o za kva li fi ka ci je za SP, ko je po ~i wu na je sen - re kao je Su bo ti} i na pi ta w e no v i n a r a po tvr dio da je od ra ni je na u ~io re ~i i da je pe vao him nu, zbog ~ega je iz tima odstrawen Qaji}. Mladi fudbaler Tventea Du{an Tadi} je jedan od igra~a od kojih se o~ekuje da donese novu snagu srpskom timu. - Sistem igre i jo{ mnogo toga je potpuno novo za ve}inu igra~a i zbog toga nam treba vremena, ali selektor nam svoje zahteve detaqno obja{wava na treninzima i verujem da }emo do}i do èqenog koncepta igre veoma brzo. O~ekuje nas utakmica protiv stvarno sjajne francuske reprezentacije. Mislim da nikad nisu imali ja~i tim u posledwih nekoliko godina. Imamo obavezu da pokaèmo ba{ protiv wih da igramo dobar fudbal i da najavimo da }e do po~etka kvalifikacija tim biti potpuno spreman istakao je je novi igra~ Tventea, koji je tako|e potvrdio da zna re~i himne. - Jo{ u omladinskoj reprezentaciji, kod selektora Zvonka @ivkovi}a, dobili smo re~i “Boè pravde”, nau~io sam ih i pevam himnu - rekao je ofanzivni vezista.

Foto: S. [u{wevi}

Igra va `ni ja od re zul ta ta

KVA LI FI KA CI JE ZA PR VEN STVO EVRO PE IGRA ^A DO 19 GO DI NA

Or li }i u Esto ni ji Sr bi ja - Ru mu ni ja 3:0 (2:0) NO VI SAD: Sta dion „Ka ra |or |e”, gle da la ca: 3.500, su di ja: Klo sner ([vaj car ska). Strel ci: Mi tro vi} u 41. i 77. (oba iz je da na e ster ca), Nin ko vi} u 45. mi nu tu. @u ti kar to ni: Nin ko vi} (Sr bi ja), Ba zbu hi, Po pe sku, An do ne, Do bro sa vle vi ci (Ru mu ni ja). Cr ve ni kar to ni: Pu ta nu, Ro man, Va ta je lu (Ru mu ni ja). SR BI JA: Pa jo vi} -, Stoj ko vi} 6, Pe tro vi} 6, Spa ji} 7, Di mi} 8 (^a vri}), Po le ta no vi} 7 (Ra do va no vi}), Nin ko vi} 8 (\ur |e vi} 6), Ak sen ti je vi} 6, Mi to riv} 7, Ra do ja 6, Iv ko vi} 6. RU MU NI JA: Ba zbu hi 7, Ni ka 5, Pu ta nu 5, Ti ru 5, Po pe sku 5, Ro man 5, Va {tag 6, Sta ne sku 5 (Va ta je lu), Ma no le 5, Ga vra 5 (Do bro sa vle vi ci), Ian ku 6 (An do ne).

Ma ri}: Za slu è na po be da Se lek tor na {e re pre zen ta ci je Zo ran Ma ri} oce nio je utak mi cu kao ne sva ki da {wu, ali is ti ~e da je po be da Sr bi je za slu è na. - Utak mi ca je bi la ve o ma neo bi~ na, iz u zet no va `na za nas, sa tri pe na la i cr ve na kar to na. Bez ob zi ra na we nu neo bi~ nost, bi li smo bo qi ri val i za slu è no po be di li. Mno go emo ci ja je po tro {e no u utak mi ci, jer smo zna li da nas sa mo po be da vo di u Esto ni ju i hva la svi ma ko ji su nas bo dri li do uspe ha - re kao je Ma ri}. Po sle pro ma {e nog pe na la na star tu me ~a, Nin ko vi} je hteo da {u ti ra i dru gi put, ali mu igra ~i ni -

VE ^E RAS ZA SE DA UPRAV NI OD BOR FK VOJ VO DI NA

Za go ri ~i} pred pro mo ci jom

Ka ko “Dnev nik” sa zna je iz iz vo ra bli skih Uprav nom od bo ru FK Voj vo di na, ve ~e ras se o~e ku je odr `a va we sed ni ce ovog te la, na ko joj bi jed na od od lu ka tre ba la da bu de pro mo vi sa we Zla to mi ra Za gor ~i }a u {e fa stru~ nog {ta ba no vo sad skog su per li ga {a. Ti me bi se sta vi la ta~ ka na na ga |a wa u me di ji ma o to me ko }e cr ve no-be le vo di ti u na red noj se zo ni. Da pod se ti mo, po od la sku

De ja na Vu ki }e vi }a s me sta {e fa stru ke, eki pu je u dve utak mi ce Je len Su per li ge vo dio Spa so je Je la ~i}, a se zo nu je, pla sma nom u kva li fi ka ci je za Li gu Evro pe, za kqu ~io Zla to mir Za gor ~i}. Ovaj mla di stru~ wak na taj na ~in je po ka zao da je spre man za iza zo ve ko je do no si me sto tre ne ra no vo sad skih cr ve no-be lih, a vi {e pu ta je na gla sio da `e li da vo di se ni or ski tim Voj vo di ne, klu ba u ko jem je i po ~eo ka ri je ru.

VI DO VI TA LA SI CA: Lasica Fred i sviwa Krijak iz Ukrajine, kao i slonica ^ita iz Poqske nasledi}e oktopoda Pola na va`noj i odgovornoj poziciji `ivotiwe koja predvi|a rezultate na fudbalskom prvenstvu Evrope. Fred }e boraviti u fan zoni, gde }e pre svakog me~a imati 15 minuta da prognozira pobednika. Wemu }e biti ponu|ene dve posude sa hranom, ukra{ene zastavama zemaqa koje igraju, i pobednika }e odlu~iti Fredovi instinkt i glad. Oktopod Pol bio je jedna od glavnih zvezda pro{log Mundijala, kada je ta~no predvideo rezultate svih me~eva Nema~ke u Ju`noj Africi, kao i pobedu [panije nad Holandijom u finalu. Legendarni Pol uginuo je u oktobru 2010. godine, samo par meseci nakon Mundijala.

Fud bal ska re pre zen ta ci ja Sr bi je, igra ~i do 19 go di na, pla si ra li su se na Evrop sko pr ven stvo ko je se igra u Esto ni ji, po {to su u po sled wem me ~u u No vom Sa du sa vla da li Ru mu ni ju. Tim ko ji vo di Zo ran Ma ri} bio je bo qi to kom ~i ta vog me ~a, igrao, stva rao {an se, pa je po be da mo gla da bu de mno go ube dqi vi ja. Iako Sr bi ja ni je po sti gla gol iz igre, mno go su na {oj po be di pri po mo gli Ru mu ni ko ji su me~ za vr {i li sa osam igra ~a. No {e ni im pe ra ti vom po be de, or li }i su od star ta za i gra li hra bro i re {e no da tri jum fu ju. Ne ko li ko uvod nih na pa da na go ve sti lo je da Sr bi ja mo `e do Evrop skog pr ven stva, a na va la na {e se lek ci je igra la je an ga `o va no od po ~et ka. Ve} u 11. mi nu tu, de sio se mo `da i

pre sud ni de taq na me ~u. Pro dro je po de snoj stra ni Ste fan Di mi}, u ka ze nom pro sto ru ga je obo rio Pu ta nu i ta ko skri vio naj stro `u ka znu, ali i za ra dio is kqu ~e we. Ipak, Nin ko vi }ev {ut s be le ta~ ke od bra nio je Ba zbu hi, ali je na {a se lec ki ja od ta da bi la jo{ bo qa u na pa du ko ri stvi {i ~i we ni cu da je broj ni ja. [an se su se re |a le kao na tra ci, ali bez re al zi a ci je. Ne ko li ko pu ta su iz gled ne pri li ke pro pu sti li Mi tro vi} i Di mi}. Sr bi ja je us pe la da ma te ri ja li zu je broj ~a nu pred nost na te re nu, ali po sle {u ta s 11 me ta ra. Go to vo isti sce na rio de sio se kao ka da je na {a re pre zen ta ci ja za ra di la pr vi, ne is ko ri {}e ni, pe nal. Di mi} je po no vo obo ren u ka zne nom pro sto ru, a is kqu ~e we je za ra dio Va ta je lu ko ji je do ta da igrao sve ga se dam mi nu ta. Si gu ran s be le

Ina ~e, to kom pret hod nih da na jav nost je li ci ti ra la ime ni ma Ra do va na \ur ~i }a, do ju ~e ra {weg v.d.se lek to ra re pre zen ta ci je Sr bi je, kao i Iva na Gol ca, ko ji je ne dav no pri su stvo vao der bi ju Omla din ske li ge Sr bi je iz me |u Voj vo di ne i Cr ve ne zve zde. Uz ova dva stru~ wa ka, u ne kim me di ji ma po ja vi la se i in for ma ci ja da bi no vi tre ner mo gao da bu de i Ita li jan Mar ko Del ve kio, ali, ka ko sa da stva ri sto je, naj re al ni je je o~e ki va ti da }e me sto {e fa stru ke Uprav ni od bor No vo sa |a na po ve ri ti Zla to mi ru Za gor ~i }u. A. P.

su do pu sti li {to ga je na qu ti lo, od re a go vao je emo tiv no i za to je u ne ko li ko na vra ta bio izvi `dan od stra ne no vo sad ske pu bli ke, a ni je za i grao u na stav ku me ~a. - Ni sam zbog to ga za me nio Nin ko vi }a. Vi deo sam da je ve om a emo tiv no sve po do no sio i za me nio sam ga jer je za ra dio `u ti kar ton zbog ko jeg sva ka ko pro pu {ta pr vi me~ u Esto ni ji, a bo jao sam se da ne za ra di is kqu ~e we. Igra ~i ma sam dao slo bo du da iz me |u se be od re de ko }e da {u ti ra pe na le, sa mo je bit no da se po stig ne gol. Ako je ne {to lo {e u~i nio Nin ko vi}, ne ka bu de ta ko, va `no je da smo po be di li - is ta kao je Ma ri}.

Gru pa 3

Srbija - Rumunija 3:0, Nema~ka - Ma|arska 3:0 1. Srbija 2. Nema~ka 3. Rumunija 4. Ma|arska

3 3 3 3

2 1 1 0

1 2 1 0

0 0 1 3

6:2 6:3 5:4 0:8

7 5 4 0

ta~ ke bio je Mi tro vi} i Sr bi ja je otvo ri la ru munk su od bra nu. Igra lo se do kra ja po lu vre me na sa mo na po lo vi ni Ru mu na, a vo| stvo Sr bi je je na 2:0 po vi sio Ni ko la Nin ko vi} iz slo bod nog udar ca na is te ku pr vog po lu vre me na, a on da je me sto u ti mu ustu pio \ur |e vi }u. U ve o ma ne za ni mqi vom dru gom po lu vre me nu Sr bi ja je ima la ap so lut nu ini ci ja ti vu. Pro pu sti li su na {i mom ci de se tak iz gled nih pri li ka, a Ru mu ni su sa mo osam pu ta pre {li na dru gu po lo vi nu te re na. Ni su is ko ri sti li {an se Mi tro vi}, \or |e vi}, Di mi} i Po le ta no vi}, a tre }i je da na e ste rac Ru mu ni su skri vi li u 76. mi nu tu. Po sle na ba ~e ne lop te iz ko re nar, naj vi {i u sko ku bio je \or |e vi}, {u ti rao pod pre~ ku, a bek Ru mu na Ro man je u sti lu gol ma na na pra vio pa ra du i ru ka ma od bra nio mre `u, pa je sa mo za ra dio is kqu ~e we. Po no vo je s 11 me ta ra bio si gu ran Mi tro vi} za ube dqi vih 3:0, a do kra ja me ~a oba ti ma su ~e ka la da pro |e vre me, jer se ve} ta da zna lo da je Sr bi ja na {la me sto na pr ven stvu Sta rog kon ti nen ta. M. Ri sti}

^E TVRT FI NA LE KU PA NA POD RU^ JU FS VOJ VO DI NE

\or|ije Mi li} tri puta u metu Sen ta - Ba~ ka 5:1 (3:0)

SEN TA: Grad ski sta dion u Na rod noj ba {ti, gle da la ca 100. Su di ja: S. Iva ni {e vi} (Ba~ ka To po la). Strel ci: Mi li} u 15, 32. i 44, Ra din u 47. i Jo va no vi} u 87. za Sen tu, a Ko zo{ u 77. mi nu tu za Ba~ ku 1901. @u ti kar to ni: Cvet ko vi}, Po pov (Sen ta), S. Mar ko vi} (Ba~ ka). SEN TA: Vu ko brat 7, Far ka{ 8, Ka ka{ 7, Ra din 7, Cvet ko vi} 8, Bo ki} 7, Va sin 7 (Be sla} -), Po pov 8, Ma ra{ 8, Te {a no vi} 8 (Pan ka ri }an -), Mi li} 9 (Jo va no vi} -). BA^ KA 1901: Mi ko vi} 6, Lu ka~ 6, Ba tor 6, S. Mar ko vi} 7, Va si} 7, Ko pri vi ca 6, Ko zo{ 6, N. Mar ko vi} 7, Bu ra sa} 7, Si mo vi} 6, Raj ko va ~a 6. Sen }a ni su po sle eli mi ni sa wa Rad ni~ kog u [i du na sta vi li uspe {nu se ri ju u Ku pu i bez ve }ih po te {ko }a i od li~ nom igrom eli mi ni sa li Su bo ti ~a ne. Sve je re {e no ve} u pr vom de lu, pri ~e mu je ne re {i va enig ma za pro tiv ni~ ku od bra nu bio je tro stru ki stre lac \or |i je Mi li}. Se ri ju je ve} na po ~et ku dru gog po lu vre me na na sta vio Mi lan Ra din, da bi u 77. Ko zo{ ubla `io vi so ko vo| stvo do ma }e eki pe. Na iz van red no pro i gra va w e La z a r a Po p o v a po b e d u Sen }a na po tvr dio je Ra do ji ca Jo va no vi}, ko ji se po ka zao kao pra va za me na Mi li }u. U po sled wem mi nu tu Su bo ti ~a ni su pro pu s ti l i pri l i k u da po s tig n u jo{ je dan gol, {ut Raj ko va ~a sa

pe na la od bra nio je gol man Vu ko brat. M. Mi tro vi}

Slo ga - Je din stvo (R) 0:2 (0:0) TE ME RIN: Sta dion Slo ge, gle da la ca 120, su di ja: Spa si} (No vi Sad). Strel ci: Anu {i} u 49. i Vi da ko vi} u 76. mi nu tu. @u ti kar to ni: Svi ti} (Slo ga), a Vi da ko vi} (Je din stvo). SLO GA: \u ri kin 6, M. To mi} 6 (Su vaj xi} 6), Kra go vi} 6, Mi qa no vi} 6, Slep ~e vi} 6, San ko vi} 6 (Si la |i 6), Ko bi la rov 6 (Svi ti}), D. To mi} 6, Po pin 6, Zu ki} 7, Uze lac 6. JE DIN STVO: \u ri} 7, \e ki} 7, Li si ca 7, [o tra 6 (Vi da ko vi} 7), Sa ve qev 8, Vu le ti} 7 (Mar ~ok), La lo vi} 7, Anu {i} 8, Bo {wa ko vi} 7 (Ma le {e vi}), Mek te ro vi} 7, Pa stor 6. Za sa mo se dam da na fud ba le ri Je din stva re `i ra li su dva iz ne na |e wa i po sle Rad ni~ kog iz No ve Pa zo ve eli mi ni sa li jo{ jed nog srp sko li ga {a. Ulo ga fa vo ri ta bi la je pre te {ko bre me za Te me rin ce. Sla bom igrom, tra si ra li su put ka po lu fi na lu bor be nim go sti ma iz Ru men ke, ~i je je sla vqe na ja vio naj bo qi ak ter Pa vle Anu {i}. Br zo no gi na pa da~ bio je naj vi {i u sko ku po sle asi sten ci je Sr |a na Sa ve qe va. Do ma }i ni su na sta vi li sa be ziz dej nim na pa di ma, pa je no va

ka zna sti gla u 76. mi nu tu, ka da je Mar ko Vi da ko vi} po sti gao sja jan gol to pov skim udar cem sa 25 me ta ra. M. Me ni }a nin

Du nav - Ba~ ka 1923. 4:0 (1:0) STA RI BA NOV CI: Igra li {te Du na va, gle da la ca 300, su di ja: Sto ja no vi} (Ki kin da). Strel ci: Ka ~ar u 25. A{}e ri} u 55. i 68. Jer ko vi} u 65. mi nu tu. @u ti kar to ni: Ru smir (Du nav), a Er de qan i ]i rin (Ba~ ka 1923). DU NAV: Ve ren ~e vi} -, Ja gu zo vi} 7 (Iva ni {e vi}), Ja vo rac 7, Lu ki} 7, Ko kir 7, Ka ~ar 8 (Mi la no vi} 7), A{}e ri} 8, Ili si} 6, Ha ska 6, Jer ko vi} 7, Ru smir 7 (Mi li ~i} 7). BA^ KA 1923: Ma ri} 6, Jan ko vi} 6, Mar ko vi} 6 (]i rin 6), Vu jo vi} 6, Ka laj xi} 7, S. Tri fu no vi} 7, Pan ti} 6 (Ra da no vi}), Er de qan 6, Ru `i} 7, D. Tri fu no vi} 7, Mu {ic ki 6 (Ma ti} 6). Raz li ka u kva li te tu je od re di la po bed ni ka ove utak mi ce. Iza bra ni ci tre ne ra [a ra be zna la~ ki su se bra ni li sve do 25. mi nu ta, ka da je Ka ~ar po go dio le vi ugao gol ma na Ma ri }a. Na dru gi gol se ~e ka lo sve do 55. mi nu ta ka da je od li ~an cen tar {ut Ko ki ra gla vom is ko ri stio ubo ji ti stre lac A{}e ri}. Do kra ja utak mi ce jo{ po je dan gol A{}e ri }a i Jer ko vi }a sa mo su raz re {i li pi ta we po bed ni ka. G. Ko va ~i}

SPORT

~etvrtak31.maj2012.

dnevnik

ODR@ANA IZBORNA SKUP[TINA SOS FSV

Po ve re we \or |u @u ti }u Izbornoj skup{tini strukovne organizacije sudija FS Vojvodine za prisustvovalo je 49 delegata koji su jednoglasno poverewe ukazali starom-novom predsedniku \or|u @uti}u. Od gostiju Skup{tini je prisustvovao Ratko Borovnica predsednik FSV, Du{an Tomi} generalni sekrtar FSV kao i predsednik odbora za pra}ewe izbora Igor Radoj~i}. Predlog za \or|a @uiti}a jedinog kandidata i podr{ka wegovoj kandidaturi potekla je i stigla od svih gradskih i op{tinskih Saveza. - Zahvaqujem se na poverewu. Zajedni~kim snagama napravili smo zna~ajne pomake da sudijska organizacija bude cewena i po{tovana. Zahvaqujem se ~lanstvu na korektnosti sa `eqom da u narednom periodu odrganizaciju podignemo na jo{ vi{i nivo. Imamo najboqe sudije u Srbiji , a perjanica je Milorad Ma`i} kandidat za su|ewe na narednom svetskom prvenstvu - rekao je @uti}.

\or |e @u ti}

Za potpredsednika posle predloga \or|a @uti}a izabran je Milorad Ma`i}. a u novom Izvr{nom odboru su jo{: Milan Rada-

kovi}, Stanko Mati}, Branko Pavlovi}, Branislav ]a}i}, Du{an Cveti}anin, Novica An|elovski i Goran Jekni}. Za predsednika Nadzornog odbora izabran je @ika Mi{i} (Zrewanin), a ~lanovi su Robert Ki{~epegi (Novi Sad) i Goran Novakovi} (Kula). Ispred Skup{tine potekla je data podr{ka Tomislavu Karaxi}u za ponovni izbor za predsednika FSS i Ratku Borovnicu za predsednika FSV kao i Bogoqubu Stefanovi}u za predsednika stru~ne strukovne organizacije sudija Srbije. M. Po.

OP[TINSKA LIGA PE]INCI

Ras po lo `e ni Ili}

TURNIR U SUBOTICI

Na {i bez fi na la Na te re ni ma su bo ti~ kog Spar ta ka od i gran je dan od naj ja ~ih tur ni ra za te ni se re i te ni ser ke do 14 go di na kod nas. Spar tak je do sa da or ga ni zo vao 11 ova kvih tur ni ra .U~e sto va lo je 128 tak mi ~a ra iz 24 ze ma qa (Austri ja, Be lo ru si ja, Bo sna i Her ce go cvi na,Bu gar ska, Hr vat ska, ^e {ka, Fran cu ska, Ne ma~ ka, Ve li ka Bri ta ni ja, Gr~ ka, Me |ar ska, Ita li ja, Li tva ni ja, Ma ke do ni ja, Poq ska, Por tu gal, Ru mi ni ja, Ru si ja, Slo va~ ka, Slo ve ni ja, [vaj car ska, Tur ska,Ukra ji na i Sr bi ja). Na{e teniske nade se nisu proslavile,ne da nisu stigle do finala, nego su ispale u ranoj fazi takmi~ewa. U mu{koj kon ku ren ci ji tri jum fo va o je Ma|ar Ako{ Kotorman pobediv {i u fi na lu Ukra jin ca Vladslava ]umaka 6:2, 6:0. U `en skom fi na lu igra le su Anastasia Golbeva iz Rumunije i Nina Alibali} iz Hrvatske. Pobedila je Alibali} sa 6:2, 6:1.

Ni na Ali ba li} i Ako{ Ko tor man

Direktor turnira Tibor Demeter je istakao da su se u~esnici takmi~ewa veoma pohvalno

Fo to: J. Mir ~e ski

izrazili o organizaciji i gostoprimstvu Suboti~ana. V. \or|evi}

Mladost (P) - Sremac 1:3 (0:0) PR HO VO: Igrali{te Mladosti, gledalaca 100, sudija Malba{i} (Popinci).Strelci: Babi} u 90. za Mladost, a Mili} u 47. i Ili} u 78. i 81. minutu za Sremac. MLA DOST: Nini} 5, Koji} 5, Dqi} 5 (Mili} 5), Kwaji} 5, Poznanovi} 5 (Raki} 5), D. Toma{evi} 5, Tanackovi} 5, Babi} 6, Popovi} 5 (Vasi} 5), V. Toma{evi} 5, Stoj{i} 5. SRE MAC: Petkovi} 7, Stankovi} 7, @uti} 7, @ivanovi} 7, Arsenijevi} 7, Drqa~a 7, Juri{i} 7, Jovanovi} 7, Mili} 7, Ili} 8, Ludaji} 7. Gosti su u nastavku pokazali da su spremnija ekipa, a plod takve igre su i tri gola. Z. Vasi}

Sloboda - Srem 0:2 (0:2) DO WI TO VAR NIK: Igrali{te Slobode, gledalaca 50, sudija Grozdani} (Ogar).Strelci: Andri} u 7. i Kosani} u 24. minutu. SLO BO DA: Stepanovi} 5, Drqa~a 5, Brankovi} 5, Gruji~i} 5, Arsenovi} 5, Veselinovi} 5, Petakovi} 5, Mirilov, Spasojevi}. SREM: S. Marjanovi} 6, Vukomanovi} 7, Rogi} 7, Ranisavqevi} 7, Rankovi} 7, Mari~i} 7, Andri} 7, An|eli} 7, Biriwi 7, Kosani} 7, N. Marjanovi} 7.

Doma}in je nastupio sa devet igra~a i osim ~asnog poraza, nije mogao ni{ta drugo o~ekivati. Z. Vasi}

Kameni - Vitez 2:4 (1:2) A[A WA: Igrali{te Kamenog, gledalaca 100, sudija Orlovi} (Obre`).Strelci: Uro{evi} i Filipovi} za Kameni, a Babi}, Jeremi} dva i Ili} za Vitez. KA ME NI: Tri{i}, M. Nani}, P. Nani}, Balaban, [obi}, Blanu{a, Uro{evi}, Zori}, Draga{, Gavrilovi}, Filipovi}. VI TEZ: Novakovi}, Drpa, Uro{evi}, Ristivojevi}, Petkovi} (D. Damjanovi}), Mati}, Babi}, Nikoli}, Jeremi}, B. Damjanovi}, Cuci} (Ili}). Tek u posledwem kolu igra~i Viteza iz Suboti{ta su se razigrali, pa ni favorizovani doma}ini, nisu im mogli parirati. B. Blanu{a

Grani~ar - Napredak 0:5 (0:4) OBRE@: Igrali{te Grani~ara, gledalaca 100, sudija: Petrovi} (Pe}inci).Strelci: Vukadinovi} u 23, Gu`vi} u 7. i 70, Be`anovi} u 34. i Marjanovi} u 41. minutu.

^U RU @A NI NAJ BO QI: U Ti te lu odr `an je tra di ci o nal ni me mo ri jal ni tur nir dr Sa va Je lin i Slo bo dan Br ki} u fud ba lu za pe tli }e, na ko jem je u~e stvo va lo ~e ti ri eki pe. Po sle za ni mqi vih bor bi pr vo me sto osvo ji li su mla di igra ~i Haj du -

PR HO VO: Mla dost-Sre mac 1:3, A[A WA: Ka me ni-Vi tez 2:4, DO WI TO VAR NIK: Slo bo da-Srem 0:2, Gra ni ~ar-Na pre dak OBRE@: 0:5.Lo vac iz Kar lov ~i }a je bio slo bo dan. 1. Na pre dak 16 14 1 1 75:11 43 2. Lo vac 16 10 4 2 55:30 34 3. Ka me ni 16 8 2 6 33:35 26 4. Mla dost 16 7 3 6 40:35 24 5. Gra ni ~ar 16 6 6 4 34:32 24 6. Sre mac 16 6 2 8 31:31 20 7. Srem 16 5 1 10 20:42 16 8. Vi tez 16 3 1 12 22:53 10 9. Slo bo da 16 2 2 12 18:49 8 Na pre dak iz Po pi na ca od idu }e se zo ne tak mi ~i }e se u Dru goj srem skoj li gi.

GRA NI ÂR: V. Xakula 8, Mihajlovi} 5, I. Nikoli} 5, âvi} 7, Milo{ Nikoli} 5, G. Jovanovi} 5, S. Jovanovi} 5, Velimir 5, Vlahovi} 6, Lisulov 5, Paleèvi} 5. NA PRE DAK: Nikoli} 7, Skerletovi} 7, N. Mu{kiwa 7, Vukadinovi} 7, Gu`vi} 8, D. Mu{kiwa 7, Kokanovi} 7, Beànovi} 7, Marjanovi} 7 (Maksimovi} 7), Mari} 7, Jovanovi} 7. Da na golu doma}ih nije stajao golman Vladimir Xakula, ko zna koliko bi Popin~ani, postigli golova. Odbranio je sigurno, bar pet, sigurnih golova. S. Orlovi}

SPASOVDANSKI TURNIR U BELEGI[U

Dragan Ko va ~e vi} na ~elu U Be le gi {u je, u [K Po du na vac, po vo dom Spa sov da na, odr`an brzopotezni {ahovski turnir. Igralo se 9 kola po [vajcarskom sistemu. Sudio je Miodrag Stankovi}. Plasman: 1. Dragan Kova~evi} 7,5, 2. Goran N. Todorovi} 6,5, 3-4. Srbislav Suboti}, Milan ^e~ari} 6, 5-7. Du{an In|i}, Milan Skoko, Ivan Zobenica

5,5, 8-9. Dragan Mol do vano vi}, Milan Veren~evi} 5, 1012. Tomislav Zdravkovi}, Nikola Gajin, Bogdan, Mijatovi} 4,5, 13-14. Nikola Elez, Milan Savi} 4, 15-16. Martin Do mo wi, Dra gan Mi tro vi} 3,5, 17-18. Qubomir Lazi}, Tomislav Tadi} 3, 19. Ilija Bijeli} 2, 20. Miodrag Stankovi} 1 poen. M. Stankovi}

LIGA PENZIONERA NOVOG SADA

Ubedqiva Prva vojvo|anska

Za vr {en je pro le} ni deo Lige penzionera Novog Sada u {ahu. U ubedqivom vo|stvu na la zi se Pr va voj vo |an ska brigada i te{ko je da }e i na jesen bilo koji od penzionerskih klu bo va us pe ti da im ugrozi primat.

ka iz ^u ru ga ko ji su sa vla da li svo je vr {wa ke iz Ti te la s 4:1. U me ~u za tre }e me sto [aj ka{ iz Ko vi qa bio je bo qi od Ba~ ke iz \ur |e va (5:1).A u po lu fi nal nim utak mi ca ma po stig nu ti su sle de }i re zul ta ti: Ti tel - Ba~ ka 4:3, Haj duk - [aj ka{ 5:0

Plasman posle prole}nog dela: 1. Prva vojvo|anska brigada 17 (30), 2. „Olga Petrov“ 13 (24), 3. Radni~ki 12* (23), 4. Kozara 12 (18,5), 5. 23. oktobar 11* (19,5), 6. Novo naseqe 8 (19), 7. „Ivo Andri}“ 6 (14,5), 8. „Vladimir Nazor“ 6 (13,5), 9. Ka} 3 (11), 10. Veternik 2 (7).

PROMOVISANA KWIGA NIKOLE ELEZA

So lu nac u sr cu

U Rastini, nadomak Sombora, promovisana je kwiga „Solunac u srcu” autora Nikole Nine Eleza, velikog fudbalskog entuzijaste i ~oveka koji je najve}i deo svoga slobodnog vremena posvetio jednoj qubavi, fudbalu u Rastini. Elez je veliki fudbalski zaqubqenik koji je obavqao mnoge funkcije i du`nosti u Soluncu, a u kwizi je izneo mno{tvo podataka o ìvotu i radu kluba. Pre promocije kwige, delegacija u kojoj su bili:Radoslav Rabrenovi}, sekretar FK Vojvodina iz Novog Sada, Stevan Veinovi}, me{tanin Rastine i Nemawa @igi} nekada{wi igra~ Solunca, poloìli su venac na spomenik Soluncima. Kwiga ima 230 stranica i u woj je saèt ìvot kluba, naravno sve je potkrepqeno rezultatima, sastavima i tabelama, s mno{tvo fotografija.. M. Jo.

Za naj bo qeg igra ~a tur ni ra pro gla {en je Dar ko Vu ~i} iz Haj du ka, a pr vi stre lac tur ni ra sa se dam po stig nu tih go lo va je Dra gan Mar kov (Haj duk). @. M.

SPORT

c m y

dnevnik

~etvrtak31.maj2012.

HAJ DUK PO TVR DIO DO MI NA CI JU NA DO MA ]OJ SCE NI

Pe har Ku pa Srbije ostao u Ku li

Mo me nat iz utak mi ce Voj vo di na Sr bi ja gas â&#x20AC;&#x201C; Par ti zan MTS

Fo to: S. [u {we vi}

OD JE CI RE VAN[ UTAK MI CA PLEJ-OFA

Vo {i kom pli men ti Re van{ utak mi ce ko {ar ka {kog plej ofa do ne le su za i sta za ni mqi ve utak mi ce. Voj vo di na Sr bi ja gas i Par ti zan MTS vo di li su qu tu bit ku pred pre pu nim tri bi na ma ma le dvo ra ne Spen sa, sla vio je vi {e stru ki {am pion 87:81, dok je u dru gom po lu fi na li Zve zda sa vla da la Kra gu jev ~a ne i iz bo ri la maj sto ri cu. Cr no - be li su sla vi li u pr vom du e lu u Be o gra du sa 77:67. Me |u tim, No vo sa |a ni se ni su pre da li, na pro tiv, za da li su ve li ke gla vo bo qe {am pi o nu i ne bi bi lo ne pra ved no da su sla vi li i da je o fi na li sti od lu ~i va la maj sto ri ca. Igra li su do ma }i ko {ar ka {i ve o ma bor be no, na ro ~i to u pr vom po lu vre me nu, kad go sti ma ni su da li o~i da otvo re. Iz re do va {am pi o na na kon utak mi ce usle di li su sil no kom pli men ti na ra ~un no vo sad ske eki pe.U dru gom de lu cr no - be li su do {li do da ha, a u fi ni {u utak mi ce do iz ra `aj su do {li kva li tet i is ku stvo. Voj vo di na je bi la u pred no sti sve do 35. mi nu ta, a is ti ca li su se Mar ko vi}, Mi lo {e vi}, Dun |er ski i Ku `e ta. Di le ma oko po bed ni ka re -

{e na je kad je An |u {i} uba cio tri troj ke, u re ke tu su Ra du qi ca i Ma ~van bi li pre ci zni i {am pion je sla vio sa 81:87. ê tvr to me sto stvo ri lo je No vo sa |a ni ma {an su da se na |u u Ja dran skoj li gi, ma da su za wu za in te re so va ni ma |ar ski Sol nok i cr no gor ski Mor nar, a po ja vio se i He li os. U Voj vo di ni su sprem ni da pla te 150.000 evra, a KS Sr bi je i na {i naj ja ~i klu bo vi obe }a li su da }e po dr à ti no vo sad ski ko lek tiv da ostva ri è qe. Na rav no, tre ba po hva li ti i pu bli ku, ko ja je aplu zi ma is pra ti la i svo je qu bim ce i igra ~e Par ti za na. Cr ve na zve zda Di va i Rad ni~ ki }e u maj sto ri ci, su tra u 18 ~a so va u Kra gu jev cu, od lu ~i va ti o dru gom fi na li stu. Tre ner Rad ni~ kog Mi ro slav Ni ko li} bio je ve o ma qut po sle dru ge utak mi ce i jo{ jed nom je is ta kao da se ko {ar ka igra i u dru gim gra do vi ma, a ne sa mo u Be o gra du i da ni je fer da se fa vo ri zu ju Par ti zan i Zve zda. Da kle, su tra tre ba o~e ki va ti pra vi ko {ar ka {ki rat u kra gu je va~ koj dvo ra ni Je ze ro. M. Pa vlo vi}

Kru nu na vi {e ne go uspe {nu po lu se zo nu ~la no vi Ka ra te klu ba Haj duk iz Ku le sta vi li su na za vr {ni ci Ku pa Sr bi je u â~ ku. Klub ko ji ga ji naj vi {e am bi ci je, sve stan da je uvek lak {e osva ja ti ne go bra ni ti osvo je no, sprem no je do ~e kao tak mi ~e we u Ku pu i od bra nio na slov osvo jen pro {le go di ne. Ko li ko su Ku qa ni bi li su per i or ni sve do ~i po da tak da su u fi nal nom su sre tu po be di li Bo rac iz â~ ka sa 3:0. - Po no sni smo na po stig nu te re zul ta te, jer su oni sa tis fak ci ja za ogro man trud ko ji na {i tak mi ~a ri ula ù u sva ki tre ning, sva ki me~. Do uspe ha u â~ ku sti gli smo iz raz lo ga {to su bor ci bi li bes pre kor no sprem ni i {to su is po {to va li sve do go vo re i tak ti~ ke za mi sli - pre za do vo qan je u~i we nim {ef stru ke La zar Gre ber. Eku pu Haj du ka ~i ni li su Mla den ]u ri}, @eq ko Sto ja no vi}, Di mi tri je Jer ko vi}, De jan Umi ~e vi} i Ra da Jo va nov.

Sti gao i Ivan Ba sa ra Po s le Pe t ra Fi li p o v i } a, Ga v ri l a Su b o t i } a i Mar k a

Pr ka ~in no ka u ti rao Ke le ~e vi }a

[PAN SKO PR VEN STVO

Ka ha bli zu fi na la

Ka ha La bo ral po sle pro du `et ka po be di la je Real Ma drid 82:79 i po dru gi put po ve la u po lu fi na lu {pan skog plej-ofa. Eki pa Ka he La bo ral sa ~u va la je ote tu pred nost do ma }eg te re na i da nas }e ima ti pri li ku da svo je pri sta li ce ob ra du je pla sma nom u fi na le! Tim Ne m a w e Bje l i c e, ko ji je sa 13 po e na, pet sko ko va i ~e ti ri asi sten ci je pru `io jo{ jed nu od li~ nu par ti ju, sa da vo di pro tiv Re a la sa 2:1 u po be da ma i po tru di }e se na sve na ~i ne da iz b eg n e maj s to r i c u u Ma dri du.

ri je ri Go ra na Vr ban ca, do ne dav nog igra ~a Ci bo ne, ko jem je klub du go vao ne ko li ko pla ta, pa je zbog to ga ra ~un Za grep ~a na bio blo ki ran. In te re sant no, po sle in ci den ta Ci bo na je sta la uz svog sport skog di rek to ra. - Vo| s tvo klu b a ~vr sto sto ji uz svog sport skog di rek to ra Nik {u Pr ka ~i na. Ja to ni sam vi deo, znam Nik {u ja ko do bro i to je je dan od naj bo qih qu di ko je sam upo znao u `i vo tu, a dru ga stra na, ko ja je do bi la, tre ba da se za pi ta - re kao je di rek tor Ci bo ne Zden ko An tu no vi} Me dija ser vi su. Ci bo na vo di 2:0 u fi na lu pro tiv Ce de vi te, ko ja je bo do vi ma iz svih tak mi ~e wa ve} obez be di la na stup u Evro li gi sle de }e se zo ne. Ci bo si }e {an su za ko na~ nu po be du i osva ja we pe ha ra ima ti da nas pred do ma }om pu bli kom.

Par ker po ve }ao vo| stvo Spur sa San An to nio za be le `io dru gu po be du u fi n al n oj se r i j i plej-ofa Za p ad n e kon f e r en c i j e pro tiv Okla ho me. Spur si su sa vr {e no oba vi li za da tak na svom te re nu na star tu po lu fi nal ne se ri je Za pa da. Oni su sla vi li i u dru gom me ~u pred do ma }om pu bli kom pro tiv Okla ho me sa 120:111, ~i me su sti gli do vo| stva od 2:0 u se ri ji.Do ma }e je pred vo dio To ni Par ker, ko ji je za be le `io 34 po e na, tri sko ka i osam asi sten ci ja. Ve li ke za slu ge za tri jumf pri pa da ju i Ma nu \i no bi li ju, uba cio 20 po e na, Ka vi ju Le o nar du, ko ji je uz 18 po go -

da ka upi sao i 10 sko ko va, kao i Ti mu Dan ka nu ko ji je ta ko |e po sti gao dabl-dabl - 11 po g o d a k a uz 12 uhva } e n ih lop ti. Kod Okla h o m e naj e f i k a sni ji je bio Ke vin Du rent sa 31 po e nom i po pet sko ko va i asi s ten c i j a. Xejms Har d en uba cio je 30 po e na i imao se dam sko ko va, a Ra sel Ve str buk 27, uz osam asi sten ci ja. Ser` Iba ka je me~ za vr {io sa u~in kom od osam po e na i 10 uhva }e nih lop ti. San An to ni ju to je bi la 20. po be da u ni zu ove se zo ne, ~i me je po stao ~e tvr ti tim u isto ri ji NBA li ge U fi na lu Is to~ ne kon fe ren ci je Ma ja mi vo di pro tiv Bo sto na sa 1:0.

U po je di na~ noj kon ku ren ci ji Ra da Jo va nov, u ka te go ri ji pre ko 84 ki lo gra ma, osvo jio je zlat nu me da qu i sa dva zlat na od li~ ja ( po je di na~ no i ekip no) naj u-

spe {ni ji je u~e snik za vr {ni ce Ku pa. U is toj ka te go ri ji De jan Umi ~e vi} je osvo jio sre br nu, a ka det Mi qan ]a }i} bron za nu me da qu. \. Bo ja ni}

PAR TI ZAN SE PO JA ^A VA

HA OS U HR VAT SKOM [AM PI O NA TU

Za v r { ni c a tak mi ~e wa u hr vat skoj ko { ar k a { koj li g i do ne la je mno go uz bu | e w a i ner v o z e. Po sle dru gog me ~a fi na la iz me |u Ci bo ne i Ce de vi te do {lo je do fi zi~ kog ob r a ~ u n a. Nik { a Pr ka ~in, biv {i re pre z en t a t i v ac Hr vat ske, sa da sport ski di rek tor Ci bo ne, uda rio je u gla vu me n a x e r a Si n i { u Nik {a Pr ka ~in Ke le ~e vi }a, na kon ~e ga je ovom tre ba lo do sta vre den ta od ve zao svo jim auto mo bi me na da se pri be re. Ke le ~e vi} lom. je pru `io ru ku Pr ka ~i nu po sle Raz lo zi za su kob da ti ra ju, na me ~a u Do mu spor to va, a ovaj ju vod no, od pro {le go di ne, ka da se je pri hva tio i on da ga uda rio u Pr ka ~in spo re~ kao sa Ke le ~e gla vu, pre no si por tal in dex.hr. vi }em na utak mi ci Za dra i Ci Biv {i ko {ar ka{, a sa da me na bo ne. Pr ka ~in se is pro vo ci ran xer je po sle iz ne nad nog no ka u is kqu ~e wem u 34. mi nu tu ver ta ne ko vre me le `ao na ze mqi, bal no, a uma lo i fi zi~ ki su ko a za tim su ga pri sut ni pre ne li bio sa do ma }im na vi ja ~i ma, a do sto li ce, u ko joj je sa ~e kao Ke le ~e vi} ga je na vod no ta da ga do la zak po li ci je i dao iz ja vu. |ao ko ki ca ma, {to je Ci bo nin Hr vat ski me di ji pre ne li su da di rek tor do bro za pam tio. Osim se Pr ka ~in od mah na kon in ci to ga, Ke le ~e vi} se bri ne o ka -

Naj bo qi tak mi ~ar u ^a~ ku Ra da Jo va nov i we gov tre ner La zar Gre ber

Ivan Ba sa ra

Ma to vi }a, jo{ je dan va ter po li sta Voj vo di ne do {ao je u Par ti zan. Ku puj do ma }e! To je de v i z a ko j om se ru k o v o d i upra va {am pi o na u ovom pre la znom ro ku.

Po sle Mar ka Ma to vi }a, jo{ je dan do sa da {wi va ter po li sta Voj vo di ne do la zi me |u cr no-be le. Re~ je o Iva nu Ba sa ri, ko ji je do bio is pi sni cu iz Voj vo di ne i tre ni ra na Ba wi ci. Ba s a r a je po ni kao u Be o gra du, a od 2009. go di ne bio je ~lan Voj vo di ne. Par ti z an je po s le kra ja se zo ne do veo cen tra Pe tra Fi li po vi }a (ta ko |e je ne ka da igrao u Voj vo di ni), po tom Mar ka Ma to vi }a i su per ta len to va nog cr no gor skog igra ~a Ga vri la Su bo ti }a iz Ja dra na iz Her ceg No vog. Iz Par ti za na je, za sa da, oti {ao sa mo Mi lan Alek si} (u ma |ar ski Sol nok).

IZ YUDO KLU BA JA MA A RA [I IZ BA^ KOG JAR KA

Pod mla dak ni è uspe he Mla di tak mi ~a ri Xu do klu ba Ja ma a ra {i iz Ba~ kog Jar ka u~e stvo va li su na pr ven stvu dr à ve u Zre wa ni nu. U kon ku ren ci ji mla |ih pi o nir ki i mla |ih pi o ni ra iz 53 klu ba Sr bi je, Ma ri ja Ve jin je osvo ji la zlat nu, Ka ta ri na Iva ni} sre br nu, a Ti ja na Vu ji no vi} bron za nu me da qu. Pe ta me sta pri pa la su Kri sti ni Mar ton, Iva ni Iva ni} i De ja nu Mi ha qi ci. Dan ka sni je ja ra~ ki xu di sti su u~e stvo va li na tur ni ru La }a rak open u Srem skoj Mi tro vi ci. Zlat nu me da qu osvo jio je Ko sta Mi ha qi ca, a sre br ne Jo va na Kne è vi} i Da ni je la Te pi}. M. M.

KA ]A NI OSTA LI BEZ SJAJ NOG IGRA ^A

Suyum u [vaj car skoj De sni bek Ju go vi} Uni me ta Ne ma wa Su xum od sle de }e se zo ne bra ni }e bo je {vaj car skog TV Edin ge na iz isto i me nog me sta kod Ba de na, ko jeg s klu pe pred vo di ne ka da {wi pr vo ti mac Ka }a na Zol tan ôr da{ (ro |en u De be qa ~i). - Ugo vor sam pot pi sao na dve go di ne. Ra di se o mla doj eki pi ko ja je ove se zo ne is pa la iz Pr ve A li ge i ciq joj je da se ve} na red ne vra te u eli tu. U eki pi se na la zi jo{ je dan stra nac, pi vot iz Slo ve ni je, a za me ne }e od ve li ke po mo }i bi ti tre ner ôr da{, ko ji ve} vi {e od dve de ce ni je ra di u ino stran stvu, dok ne na u ~im ne ma~ ki je zik i dok se ne sna |em. Me sto mi se do pa lo, kao i eki pa, ta ko da se na dam da }u uì va ti u sva kom po gle du - re kao je Ne ma wa Su xum, le vo ru ki bek ko ji mo è da igra i na po zi ci ji kri la. Ne ma wa je iz u zet no ko ri stan igra~ i u od bra ni, igra ju }i za

Voj vo di nu osvo jio je {am pi on sku ti tu lu i na ci o nal ni Kup, s Ju go vi }em je ~e ti ri pu ta u~e stvo vao na za v r { nom tur n i ru Ku pa, a s Ko lu ba rom je osvo jio pe har Ku pa i vi ce {am pi on sku ti tu l u. Po t om se oti snuo u skop ski Var dar, a pro {le se zo ne imao je iz let u be o grad sku Cr ve nu zve zdu. U pra v om tre n ut k u an g a ` o v ao ga je Ne ma wa Suyum ka} ki su per li ga{, {to je bio Ne ma wa Su xum bi mo gao da iz u ze tan po tez po {to je u pa ru s bu de ot kro ve we na {vaj car skoj Pre dra gom Vu ja di no vi }em Ju go - ru ko met noj sce ni, a eki pi tre vi} je za krat ko vre me pre bro - ne ra Zol ta na ^or da {a sa wim dio re zul tat sku kri zu i ko lo da se {to pre vra ti u elit nu di pre za vr {et ka {am pi o na ta za u- vi zi ju. zi ma od li~ nu pe tu po zi ci ju. J. Ga li}

Igra ~i NBA bez o se }aj ni Ame ri~ ki ko {ar ka{ Ste fon Mar be ri ve} dve se zo ne igra u Ki ni i ne ma na me ru da se vra ti u NBA li gu, bez ob zi ra na no vac ko ji bi mo gao da do bi je. Mar be ri je to kom NBA ka ri j e r e igrao za Mi n e s o t u, Wu Xer si, Fi niks, Wu jork i Bo ston, dva pu ta je u~e stvo vao na Ol Star-u, a bio je i ~lan re p re z en t a c i j e SAD.Me |u tim, 2010. go di ne oti {ao je u Ki nu gde je igrao

Ste fon Mar be ri

za Zon gju Brejv Dra gon sa, Fo {an Dra l i o n s a i Pe k ing Dak s a. Ne m a na m e r u da se vra ti u NBA, gde su, ka ko ka `e, igra ~i bez o se }aj ni. - Ne ra di se o nov cu. Te dve li ge su pot pu no raz li ~i te (CBA i NBA). NBA igra ~i ne ma ju ose }a wa, kao ste ne su. Qu di mi sle da je NBA li ga naj ja ~a u sve tu, ali ja sam bio ta mo i ne mam na me ru da se vra } am - is t a k ao je Mar be ri.

sport

~etvrtak31.maj2012.

dnevnik

ILIJA PANTELI], DOBITNIK MAJSKE NAGRADE SPORTSKOG SAVEZA SRBIJE

Po no vo bih iza brao isti put Ilija Panteli} (70), legendar ni gol man Voj vo di ne i fudbalske reprezentacije Jugoslavije, dobio je izuzetno vrednu nagradu. Sportski savez Sr bi je, kroz naj ve }e sport sko pri zna we u na {oj zemqi, valorizovao je sve ono {to je Pan te li} u~i nio u fudbalu i za wega, dodequju}i mu Majsku nagradu za `ivotno delo. - Ovo je na neki na~in kruna svega {to sam u sportu radio – ka`e Ilija Panteli}, koji ne dozvoqava ni danas da mu pro|e dan a da ne stigne na kaficu do Fudbalskog centra “Vuja din Bo {kov”, dom we go ve Vojvodine, u kojoj je proveo punih 40 godina. – Sre}an sam zbog ovog priznawa i ponosan na karijeru koju sam imao. Ni jednog jedinog trenutka ne zaboravqam da su za sva dobijena priznawa, a me|u wima je i ovo najnovije, zaslu`ni klubo vi i qu di u ko ji ma sam igrao i s kojima sam sara|ivao. Da kojim slu~ajem mogu da krenem ispo~etka, ne bih ni{ta mewa i moj put i{ao bi od Slobode iz rodnih Novih Kozaraca, preko BAK-a iz Bele

Crkve, somborskog Radni~kog i Voj vo di ne, do fra nu skih ekipa PS@-a, Bastije i Marseqa, ~ije sam dresove nosio. Posebno do priznawa ne bih stigao bez podr{ke i pomo}i moje porodice, pa prve {ampionske generacije Vojvodine iz 1966. godine, svih qudi u novosadskom klubu koji su u wemu radili i zato sam svima wima beskrajno zahvalan. Bez wih ne bih doìveo ove lepe trenuke. [to se same Majske nagrade ti~e, wu posve}ujem mojoj unuci Iri. Ilija Panteli} je vredno priznawe dobio za doprinos fudbalu, u kojem je ostavio dubok i neizbrisiv trag. - Od 1958. godine ìvim u fudbalu. Moj prvi klub bila je Sloboda iz Novih Kozaraca i tu ~iwenicu niti mogu, niti èlim da zaboravim. U Vojvodini sam igrao punih osam godina i za wu sam branio na 348 utakmica. Naravno, bio sam ~lan reprezentacije nekada{we SFRJ i branio sam za A tim u 18 me~eva, a zabeleìo sam i tri nastupa u B timu i tri utakmice u mladoj reprezentaciji. Bio sam ~lan dr-

Ilija Panteli}

`avnog tima koji koji je u Rimu, davne 1968. godine, osvojio srebrnu medaqu na Evropskom prvenstvu i zahvaquju}i tom rezultatu dobijam nacionalnu penziju. @ao mi je jedino {to

sam reprezentativnu karijeru zavr{io u 26. godini, jer sam oti{ao u inostranstvo, a po tada{wim pravilima FSJ vi{e nisam imao pravo da igram za izabrani nacionalni tim.

UZ VEK POSTOJAWA FUDBALSKE IGRE U KA]U

Ju go vi} za sva vre me na @ivot, ali u fudbal, uvek nam vra}a ono {to mi drugima dajemo...U toj dru{tvenosociolo{koj dimenziji ove igre Jugovi} je za 100 godina postojawa i rada dokazao da nije va`no u kakvom vremenu `ivimo i imamo li ili nemamo za goli `ivot, ve} kakvu energiju nosimo i kojom je snagom {irimo. Iza ka}kog fudbalskog mezim~eta ostalo je jo{ malo neizvesnosti kako bi se do kraja prvenstvene trke u Vojvo|anskoj ligi-zapad sa~uvao status. Istina, pre starta prvenstva ambicije su bile da Ka}ani juri{aju na vrh tabele i u godini jubileja - vek postojawa i rada, se presele u vi{i rang. Me|utim, u jesewem delu prvenstva Ka}ani su igrali ispod svojih

1912. godine. Stara i po`utela hartija nemi je, ali najubedqiviji svedok da je 16. avgusta 1912. godine, s po~etkom u dva ~asa popodne, odr`an sastanak Omladinskog ka}kog sport kluba, {to se smatra za~etkom fudbalskog sporta u ovom mestu. @ivot slavqenika u prethodnih 100 godina je bio buran, ~astan, ispuwen rado{}u, ponekad tugom i nema{tinom. Pamti fudbalska starina dva svetska rata, igra~i su se vratili na igrali{te u dana{woj Omladinskoj ulici, gde je bilo prvo mesto okupqawa ka}kih fudbalera. Bilo je to 1923. godine, a krajm maja ili po~etkom juna 1926. godine Klub dobija novo ime- Jugovi}, koje i danas s ponosom nose i ostali sportski

Jugovi}. Drugo kazivawe govori da je te godine samo devet igra~a odigralo celu utakmicu i pobedilo jedan tim iz okoline koji je uìvao veliki ugled, pa su tada{wi fudbaleri sa odu{evqewem klicali: „Nas devet pobedismo kao devet Jugovi}a!” Prvi predsednik u posleratnom periodu je bio Andrija Najman, prvi predsednik Sportskog kluba Jugovi} Milivoj Dobanova~ki Baba, a do Drugog svetskog rata tu du`nost su obavqali Sima Tomi}, To{a Staji}, Sava Boto{ki, Rada Draì} i Mita [evi}. Aktuelni predsednik Vinko Kondi} je tu funkciju preuzeo 2010. godine. @ivоt, uz fudbal, sluì, eto, i da lepe pri~e ne mogu da nestanu. Pravi velemajstori na tere-

nov, Dane Laki} Line, Branko Milinkovi}, Todor ]ulum, Milutin Laki} Prla, Bo`a Todori}, Bo{ko Grbi}, Jovan Suvara, Krtan Lon~ar, Negoslav Dami}, Zoran Kosti}, Sreta, Goran i Milan Srdi}, Milorad, Milan i @ivko Laki}, Petar Majro{, Vojslav Zelen, Vojin Tesla, Ve-

Mo no gra fi ja

mogu}nosti i prvi deo takmi~ewa zavr{ili u dowem delu tabele. U nastavku takmi~ewa bilo je boqih igara, {to nije bilo dovoqno da se ume{aju u borbu za vrh tabele. Dakle, ciq vi{e nije bio borba za vrh, nego opstanak u ligi, {to je i ostvareno. Kod qudi, oduvek, ma gde `iveli i ~ime se bavili, ni{ta ne uspeva - kao uspeh! Posle dugog ~ekawa, Jugovi} pro`ivqava takvu etapu trajawa za~etog davne

kolektivi u Ka}u (rukometni, {ah i karate klub). Prema jednoj od verzija, klub je dobio ovo ime zato {to je na osniva~kom sastanku bilo samo devet igra~a - omladinaca i tada{wi predsednik kluba Milivoj Dobanova~ki Baba, berberin po zanimawu, koji nije bio omladinac. On je konstatovao da igra~a ima devet, kao devet Jugovi}a, a on sam je kao stari Jug Bogdan i predlo`io je da klub dobije ime

Pri zna wa

Sa rad wa s Bu di sav ~a ni ma OFK Jugovi} i prvi kom{ija FK Dinamo iz Budisave imaju dugu sportsku i prijatqsku saradwu. Primera radi, 2002. godine Ka}ani su u Budisavu poslali gotovo pola ekipe, uglavnom mla|e igra~e, od kojih su se neki kasnije vratili. U Dinamu i sada igraju pet-{est igra~a koji su branili boje Jugovi}a. Pored igra~a, u Budisavu rado idu i treneri iz Ka}a, a dubok trag ostvaili su Nakom~i} i Srdi}.

nu su bili: Du{an Staji}, Sava Boto{ki, Mita Bori{ev, Jovan Najman, Filip Ditrih, Franc Rener, Du{an Ibro~i}, \urica Stejin, Gavra Putnik, Bela Komlo{, Neca Dra`i}, Qubomir Babin, Du{an Mari}, \urika i Andres [en, @ivan Isakov, Lazar Jovi}, Stevan Pesirac, Sava Isakov Beqa, Lazar Jovi}, Milivoje ]osi}, Todor Leti}.Kasnije su ne veliku scenu stupili Branko Stejin, Radivoj Poqakov, Mali{a Isakov \or|e, Milenko Radukin, Jovan Radin, Ilija Dra`i}, Petar Pavlov, Stevan Stankov, Branko Pajin, Milan Radin, Stanko Milutinov...U pri~i o velikanima Jugovi}a zna~ajana mesta zauzimaju: Mladen Buli}, Vasa Radukin, Qubomir Kulpinac, Marko Mari}, Simeun Belenzada, Qubomir Radukin, Dimitrije Kulpinac, Sava Tanurxija, Kosta Jova-

lopervi}. Ipak, odlu~io sam da radim samostalno i uzeo generaciju de~aka u kojoj su bili [aula, Bosan~i}, Hajdi}, Vukov, Baj~eti}, Panteli}, Dun|erski, Zagor~i} i drugi. S tom ekipom sam 1988. godine osvojio titulu juniorskog prvaka Jugoslavije i na predlog Qu be [pa wo la pro mo vi san sam u direktora Omladinske {kole u klubu. Na tom mestu sam proveo narednih 18 godina. Kada podvu~em crtu, mislim da sam vi{e pru`io u radu s mladima nego kao igra~ Vojvodine. Tokom karijere Panteli} je dobio brojna velika priznawa. - Nagra|en sam Spartakovom nagradom, dobio sam nagradu Fudbalskog saveza Srbije, Dnevnikovo priznawe i dijamantsku zna~ku FK Vojvodina, kao najve}e priznawe u mom klubu. Sada je, kao kruna svega, stigla Majska nagrada za `ivotno delo i zaista sam zbog toga sre}an i ponosan, jer vidim da je sve ono {to sam u karijeri uradio dobilo na vrednosti kroz ovo priznawe – istakao je lehgendarni golman Ilija Panteli}. Aleksandar Predojevi}

ZBOG NAME[TAWA REZULTATA

I Bu fon u po li ci ji Kapiten fudbalske reprezentacije Italije \anlui|i Bufon posledwi je u nizu igra~a koje }e ispitati policije nakon najnovije afere oko name{tawa utakmica.Prema pisawu ovda{wih medija, policija }e ispitati

tovao Bufonu da ubudu}e ne daje sli~ne komentare. Trener Sijene na pomenutom me~u bio je sada{wi {ef stru~nog {taba Juventusa Antonio Konte. Osim wega u najnovijoj aferi saslu{ani su reprezentativci Italije Domeniko Kri{ito,

Duga i sadr`ajna istorija OFK Jugovi} iz Ka}a bi}e sa ~u va na za hva qu ju }i agilnoj upravi, koja je prona{la novac da svetlost dana ugleda monografija „100 godina OFK Jugovi}”. Ova publikacija, na 300 strana, trebalo bi da se pojavi krajem avgusta, kada se planira i centralna proslava. Autor je novinar publicista Milan Grbi}. selko Plav{i}, Boro ]u}uz, Vlada \uran, Rade Laki}, Rajko Nakom~i}, Milorad Perunovi}, Mladen [krbi}...Sada, na vrata velikana kucaju Miroslav @ivanov, Stojan Laki}, Nemawa Suvara, Goran @epina, Vojislav Hajder, Zoran Bla`i}, Darko Srdi}, Mi}o Miqani}, Slobodan Terzi}... Ma la - ve li ka Ju go vi }e va istorija ose}a se danas na svakom koreku, ali ne kao potonu}e u pro{lost, ve} kao izlazak na sportski vidikovac sa kojeg pogled puca u budu}nost. Optimizam vri na svakom koraku. Jedino je, ipak, sigurno, Jugo-

Eki pa Ju go vi }a iz se zo ne 1973/74. go di ne

I u Francuskoj je Panteli} branio sjajno i osvojio nekoliko trofeja. - Tek sam tamo sazreo kao golman i pru`ao najboqe partije. Punih osam godina nosio sam dresove Marseqa, s kojim sam osvojio prvenstvo i Kup, Bastije, s kojom sam igrao u finalu Kupa Francuske, i Pari Sen Zzermena s kojim sam dva puta igrao u tada{wem Kupu UEFA. Uz to, malo je poznat podatak da sam bio najmla|i trener u istoriji kluba iz Pariza, po{to sam u posled wih 10 ko la pr ven stva bio i golman i trener. Po povratku u zemqu, naravno, Ilija Panteli} se obreo u Vojvodini, u kojoj je dva puta bio sportski direktor kluba. - Po~eo sam da radim s mla|im kategorijama i prvi sam izveo generaciju od 12 do 18 godina. Bio sam i u stru~nom {tabu reprezentacije SFRJ za Svetsko prvenstvo 1982. godine, u kojoj sam trenirao golmane. Selektori su tada bili Miqani}, Valok i Jerkovi}, a nekako u isto vreme bio sam pomo}ni trener u Vojvodini kada su je vodili Valok i Ka-

OFK Jugovi} je za vek postojawa primio mno{tvo priznawa i pehara za postignute rezultate, a izdvajaju se Specijalne zlatne plakete i Spomen diplome Fudbalskog saveza Jugoslavije, koje su klubu dodeqene povodom 50 godina postojawa. Oktobarska nagrada Ka}a je najvi{e mesno priznawe koje je klubu dodeqeno 1976. godine. vi} i Ka} ponovo su postali jedna pri~a, a to je i najvrednije, pogotovo {to su svi, igra~i, treneri, rukovodstvo, navija~i i obi~ni qudi stali pod jednu zastavu - Jugovi}evu! Takva filozofija u sportu uvek je bila drugo ime za uspeh. Uostalom, Jugovi} u ka}kom `ivotu traje za sva vremena. M. Grbi}

\anlui|i Bufon

Bufona zbog wegove izjave date posle utakmice prethodne sezone izme|u Sijene i Novare (2:2) za koju se sumwa da je name{tena. - Ako dve ekipe `ele da odigraju nere{eno, onda je to wihova stvar. Boqe dvoje povre|enih nego jedan mrtav rekao je tada Bufon. Tu`ilac iz Kremone Roberto Di Martino koji vodi istragu nezvao je tu izjavu pogre{nom interpretacijom i save-

koji je zbog toga odlu~io da ne putuje na EP, zatim defanzivac Juventusa Leonardo Bonu~i, dok su uhap{eni kapiten Lacija Stefano Mauri i biv{i fudbaler \enoe Omar Milaneto. Italijanski premijer Mario Monti rekao je posle svega da bi mo`da najboqe re{ewe za fudbal u toj zemqi bilo da se suspenduju sva takmi~ewa na dve do tri godine.

UEFA iz ba ci la Be {ik ta{ Odlukom Evropske fudbalske unije (UEFA) turski prvoliga{ Be{ikta{ slede}e sezone ne}e igrati u Ligi Evrope zbog finansijskih problema. UEFA je ranije ovoga meseca uslovno kaznila Be{ikta{ na pet godina, pa je klub iz Istanbula bio upozoren da }e biti

izba~en iz takmi~ewa ukoliko prekr{i bilo koji propis organizacije. Me|utim, Be{ikta{ nije bio u mogu}nosti da ispuni finansijske uslove UEFA, a igra~i poput Manuel Fernandesa ili Matea Ferarija su tu`ili klub zbog neispla}enih plata.

~etvrtak31.maj2012.

c m y

MU[kA POSLA

dnevnik

Треба ли мушкарци да чупају обрве

д кад су метросексуалци ушли у моду, жене су се поделиле на два клана: оне које желе да њихови мушкарци чупају обрве и оне којима не сметају чак ни прејаке на лицу вољеног мушкарца. Оно што често сусрећемо су мушкарци с лоше почупаним обрвама. Чупати их или не? Пре свега, важно је нагласити како вас чупање обрва неће учинити мање мужевнима и како је сасвим у реду да мушкарац чупа обрве. Посебну позорност треба обратити на то да се током чупања не створи класични, женски лук. Природни лук обрве само треба растеретити и учинити га негованим, али се не би смело видети да је обрва почупана. Чак би требало оставити и неке длачице непочупане да се не добије феминизирани лук. Чупање и депилирање су међу најчешћим методама уређивања мушких обрва, а неки козметича-

Дензел Вашингтон

ри их и комбинују како би постигли оптималне резултате. Због све већег броја мушкараца који посежу за уређивањем својих обрва, неки од произвођача ко-

Зак Ефрон

зметичких помагала нуде комплете за мушко уређење обрва. Неког карактеристичног случаја када би мушкарац требао чупати обрве једноставно нема. То

зависи само о томе колико њему лично сметају спојене или неуредне обрве. Ако желите почупати обрве најбоље је да први пута одете код козметичара или фризера (многи фризери то раде, као и обликовање браде) и посаветује се са њиме јер они тачно знају који облик обрва ће пристајати вашем лицу. Оно што никако не саветујем је препуштање у руке, мами, сестри, девојци или пријатељици (осим уколико нису посебно едуковане), јер жене често пречупају и своје властите обрве, а мушко лице такве грешке не трпи. Као што сваком облику лица пристаје одређени тип фризуре, тако је и с обрвама. Облик одржавајте чупкањем једном тедно, но, уколико вам обрве брзо расту сваких неколико дана уклоните оне длачице које највише стрче. Обрве су једно од најпримећенијих обележја на вашем лицу. Од изнимне је важности добро их

Џеик Гиленал

Тејлор Лаутнер

неговати. Што боље изгледају ваше обрве – и ви боље изгледате. Резултат правилног обликовања обрва је мала, али задивљујућа промена. Можете прелистати неке мушке часописе како бисте стекли утисак на који начин различити облици обрва изгледају на различитим типовима мушких лица. Одлуку о чупању обрва донесите ви сами, без притиска околине, јер на крају крајева, ви ћете морати живети с лоше почупаним

обрвама или пак одржавати уредне обрве на недељној бази. Мушки облици обрва увелике се разликују од женских, а то произлази примарно из чињенице што се мушке и женске обрве разликују дебљином. Уколико порадите и мало трансформирате обрве можете изгледати лепше и привлачније. Након што сте одлучили који би вам тип обрва највише одговарао, можете се посветити њиховом обликовању, али само уколико то ви желите.

Хит боје за јачи пол

ролећне боје и узорци на одећи најчешће се повезују с женским одевањем. Но, колекције за ово пролеће апсолутно су оспориле ту чињеницу! Мушкарци носе све више боја, а ми смо за вас одвојили три боје/нијансе које су прави пролетни хит у мушкој моди.

бити у моди, за вас су жуте патике или поло мајица. За оне најхрабрије ту је спајање више неонским боја како би постигли ефект колор блокинга.

мужевно изгледати један пастелни комад искомбинован с једноставном белом кошуљом и мокасинама у боји коњака. Но, с пастелним бојама требате бити опрезни. Они блеђе пути требају помно бирати нијансе како им се не би догодио ефект испраности, а и уски кројеви у пастелним бојама визуеално проширују.

Земљани тонови Дамир Урбан са супругом Милицом

Не носе само жене хаљине

амир Урбан увек је био спреман на модне експерименте, а ношење сукње за њега је нормална ствар. Овај пут се познати хрватски певач одлучио за хаљину с потписом хрватског дизајнерског бренда Диоралоп. Певач је црну хаљину комбиновао уз црне чизме Др. Мартенс и високе црне чарапе. Унаточ томе што Урбан носи комад који је претежно резервиран за жене, он делује итекако опасно и дрско.

Право модно освежење на помало досадној хрватској модној сцени. За модне додатке одабрао је огрлицу и велику поштарску торбу црне боје. Уз њега је све време била и његова супруга Милица која је у својој плаво-бијелој хаљини модна супротност супругу. Но, супротности се привлаче, а овај пар један је од најбоље одевених на хрватској сцени – негују препознатљив стил и никад не играју на сигурно. Браво!

Неон жута Неон боје и мода 80-их већ су неколико сезона популарни, али најчешће код лепшег пола. Но, за ову су сезону дизајнери одлучили пружити мушкарцима прилику да се осећају весело те да покажу свој карактер и пролећно расположење у неон и јарким бојама. Она коју ми препоручујемо и видимо као хит за пролеће свакако је јаркожута. Ако волите да се играте одећом, обуците панталоне или јакну у тој нијанси, а ако не желите привлачити превише пажње и уједно

Пастелна боја менте Ова је боја већ постала помало досадна и исфурана у женској моди, али на мушкарцима је још увек необична и трендy. Премда се пастелне нијансе често повезују с нежношћу и романтиком, на мушкарцима може изразито

Као трећу ин боју одлучили смо представити цео део колористичког спектра јер су земљани тонови заиста попут једне нијансе. Од кестењасто смеђе преко маслинасто зелене до боје бургундије, земљани тонови одговарају највише типова пути. Тамнопутији ће момци изгледати још више преплануло док ће земљани тонови ублажити бледоћу код оних других. Земљане су боје такође одличне јер се могу међусобно комбиновати, а и одлично изгледају у комбинацији с црном. Но, немојте заборавити да су земљани тонови боје и да само ретки могу изнети целу комбинацију у земљаним тоновима. Препустите то само модним спретњаковићима. На крају, битно је да одаберете ону нијансу и боју која одговара вашој пути и вашој особности. Немојте се модно исфорсирати како би били у тренду јер на крају дана није битно оно што је трендy већ оно у чему се добро осећате.

Срећнији и успешнији уз изласке током недеље

едаво је „Нивеа фор мен“ провела глобално истраживање које је показало да су мушкарци који више излазе с пријатељима преко недеље успешнији и сретнији Истраживање о друштвеним навикама мушкараца, у којем је учествовало 15.500 мушкараца из 17 земаља, показало је да су мушкарци који више излазе с пријатељима током радне недеље успешнији у послу и сретнији. Готово сви испитаници изјавили су да их дружење с пријатељима током недеље усрећује и пружа им осећај да

остварују више у животу. Упркос предностима, чак 35% мушкараца не излази током недеље већ остају код куће, а притисак на послу наводе као главни разлог неизлажења. Највише блиских пријатеља имају Бразилци (у просеку 10.44), а следе их Кинези са 9.24. У Европи воде Португалци (8.82), а нежељену титулу најнедруштвенијих мушкараца на свету носе Немци њих 24% нема времена за дружење с пријатељима током недеље. Иако Бразилци имају највише пријатеља, највише се дру-

же Талијани и Руси. Кући најраније одлазе Индијци (до 21 сат), а најкасније, (између поноћи и 1 ујутро), Талијани, Шпанци и Португалци. Мушкарци се највише друже уз храну (63%), пиће (56%) или кроз спортске активности (39%). У Европи је на првом месту дружење уз пиће (73%) - од топ 10 земаља под дружењу уз пиће, 9 их је у Европи, а водећа је Пољска са 77% мушкараца који се тако друже. Најчешће теме мушких разговора су посао (74%), жене (60%), спорт (59%) и технологија (57%).

kULTURA

~etvrtak31.maj2012.

НА СТУП СР БИ ЈЕ НА 13. БИ ЈЕ НА ЛУ АР ХИ ТЕК ТУ РЕ У ВЕ НЕ ЦИ ЈИ

ИЗЛОЖБА СТИЛИЗОВАНИХ КУТИЈА У МУЗЕЈУ ПРИМЕЊЕНЕ УМЕТНОСТИ У БЕОГРАДУ

Ода бран тим мла дих ауто ра На 13. Би је на лу ар хи тек ту ре у Ве не ци ји Ср би ју ће пред ста вља ти рад под на зи вом „Је дан : сто„ гру пе мла дих ар хи те ка та, на ја вио је ју че ми ни стар кул ту ре, ин фор ми са ња и ин фор ма ци о ног дру штва Пре драг Мар ко вић. Ми ни стар ство је рас пи са л о кон курс, у са р ад њ и са Удру же њем ар хи те ка та Ср би је, а Мар ко вић је на кон фе рен ци ји

ди мен зи ју це лом ра ду, а бит но је и то што су ауто ри мла ди. У ти му су Ма ри ја Ми ко вић, Ол га Ла за ре вић, Ма ри ја Страј нић, Ни ко ла Ан до нов, Алек с ан дар Ри с то в ић, Мар ко Ма р о в ић, Ми лан Дра гић, Јан ко Та дић, Не бој ша Сте ва но вић и Ми лош Жив ко вић. Ко ме сар из ло жбе, пред сед ник Удру же ња ар хи те ка та Ср -

2012.

за но ви на ре ис та као да је ве о ма за до во љан на чи ном са рад ње и ефи ка сно шћу у овом про јек ту. Он је под се тио да је на сли чан на чин про шле го ди не иза бран умет н ик Ра ш а Те о д о с и ј е в ић, ко ји је и на гра ђен на Би је на лу, до дав ши да се успех оче ку је и од на шег ово го ди шњег на сту па у Ве не ци ји - од 29. ав гу ста до 25. но вем бра. У ода бра ном ре ше њу, оце нио је ми ни стар, ак це нат је на они ма ко ји се кре ћу, што да је тре ћу

би је др Игор Ма рић об ја снио је да је те му ово го ди шње смо тре у Ве не ци ји „Common Ground„ (За јед нич ко по ље) за дао ку стос Би је на ла Деј вид Чи пер филд . За да та те ма је сло је ви тог зна че ња и под ра зу ме ва низ од ред ни ца и угло ва по сма тра ња: од те о риј ских до прак тич них, од фи ло зоф ских до по ли тич ких, од исто риј ских до ово вре ме них, до дао је он. На оп шти јав ни кон курс ја ви ла су се 34 ауто ра или аутор -

Од 16. века до колекције сликара Љубе Ивановића

ска ти ма. Оце њи вао их је Са вет Би је на ла, ко ји по ред Ма ри ћа чи не ар хи тек ти проф Бра ни слав Ми тро вић, до цент Вла ди мир Ми лен ко вић, Ми лан Ђу рић, Зо ри ца Са ви чић и Ла зар Ку зма нов. Ма рић је из ја вио да су при ја вље ни ра до ви би ли ве о ма раз ли чи ти, а да је ода бра ни рад упе ча тљив и на пр ви по глед се сво ди на ми ни ма ли стич ки гест. У пра зан про стор по ста вљен је ве ли ки сто ко ји ис пу ња ва го то во це лу по вр ши ну па в и љ о н а, са мо г ућ н о ш ћу оби ла же њ а око ње г а ко ри до ром ши ри не 1,5 ме т а р а. Око сто л а се од в и ј а ј у ви д ео про ј ек ц и ј е ко је из од ре ђе них угло ва ре г и с тру ј у кре та ња по се ти ла ца и ре флек ту ју их у про сто ру. Две фор ме: ар хи т ек ту р а (во л у мен) па в и љ о н а и ар хи тек ту ра (по вр ши на) сто ла чи не да пра зни на - ете рич ност не чег из ме ђу ових ар хи тек тон ских об ли ка, по бу ђу је по сма тра ча да кре и ра не про стор не ва ри ја ци је, кроз кре т а ње, ви део пра ће ње де ша ва ња, до жи вља ва, ту ма чи и осе ћа на сло је вит на чин што је сте сво је вр стан од го вор на по ста вље ну те му „За јед нич ко по ље„, оце нио је Са вет. За Би је на ле ће би ти ура ђе на и два ка та ло га - ка та лог са ме по став ке и ка та лог свих ра до ва ко ји су уче ство ва ли на кон кур су. (Тан југ)

СРПСКО НАРОДНО ПОЗОРИШТЕ

ЈУН

151. сезона

Сцена „Јован Ђорђевић“ УРУЧЕЊЕ НАГРАДА 57. СТЕРИЈИНОГ ПОЗОРЈА И ПРЕДСТАВА У ЧАСТ НАГРАЂЕНИХ

СУБОТА

Марјан Нећак: МИЛЕВА

ПОНЕДЕЉАК

Ђоакино Росини:

УТОРАК

СРЕДА 6. ЧЕТВРТАК

ПЕТАК

Лудвиг Минкус: Ђузепе Верди:

АЈНШТАЈН

балет по мотивима истоимене драме Виде Огњеновић

СЕВИЉСКИ БЕРБЕРИН

ДОН КИХОТ

ТРАВИЈАТА

балет

комична опера

dnevnik

20.00

19.00

Недавно је у Музеју примењене уметности у Београду отворена изложба под називом “Кутија и кутијица”, где су први пут изложени експонати из богате музејске збирке. Колекцију кутија Одсека за стилски намештај чини 86 предмета који су израђени у временском распону од 16. до 20. века. Територијално порекло им је различито и сеже од западне Европе до далеког Истока. Највећи број кутија потиче из средње Европе и са Балканског полуострва, али и из Енглеске, Француске, Немачке, Италије, Аустроугарске, Русије, Египта и САД. Основу колекције чине кутије из Збирке Љубе Ивановића, сликара, графичара и дописног члана САНУ. Откупом, поклонима дародаваца и легатима, колекција Музеја се употпуњавала примерцима који су на најбољи начин илустровали склад форме, декоративног програма и функције. Сакупљане су кутије различитих облика и величина, од минијатурних, за лекове и бурмут, до великих, путних. Изведене су од постојаних (метал, камен), чврстих (дрво, бамбус, кост, седеф, ћилибар) и осетљивих (папир, слама и текстил) материјала. За украшавање површина, како спољних тако и унутрашњих, коришћене су разноврсне декоративне технике, сходно материјалу од кога су направљене (дуборез, фурнирање, маркетерија, интарзија, цизелирање, сликање, бојење). Извели су их, углавном ручно, непознати мајстори и радионице. Кинеске кутије од слоноваче посебно се истичу врхунском израдом, а поједине су продукт индустријске производње краја 19. и прве половине 20. века. Није могуће набројати све намене кутија. Како се развијало друштво, расле су и потребе за одлагањем најразличитијег материјала. Кутије су у свом развоју прошле дугачак пут од најобичнијег спремишта, до ремек-дела примењене уметности, где облик и на-

чин израде и декорације превазилази основну функцију - сачувати, разврстати, истаћи вредност, сакрити. Постоје кутије чија унутрашња организација простора јасно указује на намену.

С друге стране, велики број кутија нема одређену функцију, већ је одређује њен власник у односу на своје тренутне потребе. Садржина кутије је показатељ социјалног порекла, извор богат-

шлим епохама. Мале димензије су увек биле изазов за уметничке столаре, зато што су захтевале посебну вештину и прецизност. Такође, кутија као предмет поседује и друга симболичка својства. Мала или велика, украшена или не, обојена или без боје, за накит, лекове или за шиваћи прибор, свака кутија или кутијица појединачно много тога може да искаже. Колекција кутија Музеја примењене уметности никада није излагана у целини. Путна кутија за стаклени прибор краља Милана Обреновића и кутија за ситан прибор (Ситнарка), налазе се на поставци изложбе стилског намештаја “Траг у дрвету”. Кутије за цигарете биле су представљене на изложби “Арс Фуманди” (2007). Драгуљ збирке, минијатурна кутија за медаљон-сат, приказана је на изло-

Бурмутице - против падања у несвест због тесних корсета Видевши како даме падају у несвест “као снопље”, енглески лекар сер Ричард Мид је 1720. препоручио удисање мириса сирћета или балзама који је садржавао биљне смоле и етерична уља пријатне ароме. Та слабост дама на баловима била је последица непријатних и агресивних мириса, али и врло тесне одеће и корсета у које су се жене силом прилика утезале. Навика да се то “средство за јачање” увек носи са собом постајала је све више потреба. У ту сврху у Француској и Енглеској почеле су да се праве кутијице различитог облика, зависно од инспирације њиховог креатора или модног тренутка. Најпознатији су и најчешће прављени класични облици четвртастих, правоугаоних и округлих кутија које се држе у џепу или се уз друге неопходне предмете смештају у наборе дамске хаљине. Бурмутице скоро потпуно ишчезавају за време Француске револуције, да би се поново јавиле првих деценија 19. века. Поред наслеђених модела, оне имају облик шампањске флашице, рибарског или ловачког трофеја. Такве кутије постају предмети који и многи мушкарци носе. Даме, пак, “средство за јачање” редовно носе у камену прстена или у дршци сунцобрана. ства у најширем смислу, знања, најдубљих осећања радости и туге, љубави и нежности, поноса и таштине. Кутије, мада најмањи тип намештаја, недвосмислено сведоче о култури живљења у про-

жби “Ново у колекцијама”, 2010 године. Већи део збирке први пут се представља јавности. Ауторка изложбе је Марија Бујић, а поставка је отворена до 19. јула. Синиша Ковачевић

19.00

опера

19.00

„БАЛКАНЕСКА“ солистички концерт АЛЕКСАНДРА САШЕ ПЕТРОВИЋА

20.00

уз пратњу Великог тамбурашког оркестра РТВ-а

СУБОТА 9.

СЕВИЉСКИ БЕРБЕРИН

Ђоакино Росини:

комична опера

19.00

ШАМПАЊАЦ И ЈАГОДЕ (LIFETIME WARRANTY GRATIS)

ФОРУМ ЗА НОВИ ПЛЕС

20.30

Копродукција СНП и КЦНС ПОНЕДЕЉАК 11.

ШАМПАЊАЦ И ЈАГОДЕ (LIFETIME WARRANTY GRATIS)

ФОРУМ ЗА НОВИ ПЛЕС

20.30

Копродукција СНП и КЦНС СРЕДА

13.

ПЕТАК 15. СУБОТА

16.

ПОНЕДЕЉАК 18. УТОРАК 19.

Марјан Нећак: МИЛЕВА Карл Орф:

АЈНШТАЈН

КАРМИНА БУРАНА

Ђузепе Верди – Ирена Поповић: Карл Орф:

балет по мотивима истоимене драме Виде Огњеновић

сценска кантата

ДАМА С КАМЕЛИЈАМА

КАРМИНА БУРАНА

сценска кантата

балет

19.00

20.00

ШАМПАЊАЦ И ЈАГОДЕ (LIFETIME WARRANTY GRATIS)

ФОРУМ ЗА НОВИ ПЛЕС

20.00

20.30

Копродукција СНП и КЦНС СРЕДА 20. ПЕТАК

22.

СУБОТА

23.

Ђузепе Верди:

ТРАВИЈАТА

опера

КОНЦЕРТ ОПЕРЕ СНП-а

19.00

20.00

Солисти, Хор и Оркестар СНП-а

АКУД „СОЊА МАРИНКОВИЋ“ Годишњи концерт дечјих фолклорних ансамбала

20.00

Сцена „Пера Добриновић“ ПОНЕДЕЉАК 4. УТОРАК

СРЕДА 6. ЧЕТВРТАК 7. ПЕТАК

СУБОТА 9. ПОНЕДЕЉАК 11. УТОРАК

12.

СРЕДА 13. СУБОТА

16.

УЈКИН САН Агата Кристи:

НАЈАВЉЕНО УБИСТВО драма

Душан Ковачевић: УРНЕБЕСНА Ежен Јонеско: ЋЕЛАВА

Еден фон Хорват:

УЈЕЖ

комедија;

копродукција: СНП и СТРАДА, Нови Сад

комедија; копродукција СНП-а и Агенције „БЕБА 021“

комедија

ПУТ / ROAD

Мирослав Антић:

ТРАГЕДИЈА

ПЕВАЧИЦА

ПРИЧЕ ИЗ БЕЧКЕ ШУМЕ драма

Бранислав Нушић: Џим Картрајт:

19.30

по новели Ф. М. Достојевског

Позориште „Промена“ АУНС

ПАРАСТОС У БЕЛОМ

Јован Стерија Поповић:

CINEMA CITY

ЏАНДРЉИВ МУЖ

Копродукција: Центар ВРБАК и СНП комедија

(16. јун – 23. јун)

НА РЕПЕРТОАРУ ДОМАЋИХ БИОСКОПА

Интернационални филмски фестивал ПОНЕДЕЉАК

25.

39. INFANT

(25. јун – 3. јул)

Интернационални фестивал алтернативног и новог театра, КЦНС Свечано отварање Фестивала и представа ASA Плесна компанија Derida, Софија, Бугарска

19.00

Камерна сцена СРЕДА 6.

ФОРУМ ЗА НОВИ ПЛЕС

ШАМПАЊАЦ И ЈАГОДЕ (LIFETIME WARRANTY GRATIS) Културни центар Нови Сад

Копродукција СНП и КЦНС СУБОТА 9. ПОНЕДЕЉАК

11.

УТОРАК 12. СРЕДА 13. ЧЕТВРТАК 21.

Николај Кољада:

ЉУБАВНА ПРИЧА

Јелена Ђорђевић: КОМЕ Енда Волш:

ВЕРУЈЕТЕ?

ДИСКО СВИЊЕ

Бранко Димитријевић: ГОДО ФОРУМ ЗА НОВИ ПЛЕС

трагикомедија

драма

20.30

21.00

НА УСИЈАНОМ ЛИМЕНОМ КРОВУ комедија

ЈЕЗИК ЗИДОВА

21.00

Представа у част обележавања 10-годишњице постојања и рада Форума за нови плес Балета СНП-а

50% попуста за улазнице купљене у слободној продаји. Попуст не важи за копродукције и представе других позоришта.

БЛАГА ЈНА СНП: представе – 520-091, концерти и остали програми – 6615-065 ОРГАНИЗОВАНА ПОСЕТА: 6613-957, 6621-186, 427-991 (факс) / МАРКЕТИНГ: 451-452 ПОЗОРИШТЕ ЗАДРЖАВА ПРАВО ИЗМЕНЕ ПРОГРАМА

Акциона авантура „Снежана и ловац” Филм „Снежана и ловац„ редитеља Руперта Сандерса од данас је на редовном репертоару домаћих биоскопа, као и у новосадском биоскопу „ Арена синеплекс„ Нова верзија познате приче која оставља без даха стиже од продуцента Џоа Рота, који стоји иза „Алисе у Земљи чуда„, продуцента Сема Мерсера („Шесто чуло„) и признатог редитеља реклама и визуелног уметника Сандерса. У акционој авантури Кристин Стјуарт, која се прославила главном улогом у „Сумрак саги„, игра једину особу у земљи која је лепша од зле краљице

(оскаровка Шарлиз Терон). Зла владарка жели да је уништи, али не претпоставља да је Снежану, која прети да јој преотме власт, вештини ратовања обучавао ловац по имену Ерик (Крис Хемсворт), послат заправо да је убије. Сем Клафлин („Пирати са Кариба: на чудним плимама„) придружује се глумачкој екипи у улози Вилијама, младог војводе који је већ дуже очаран Снежаном и одлучује да јој помогне у борби. Он ће се придружити патуљцима који прате Снежану и ловца на овом фантастичном путовању

~etvrtak31.maj2012.

c m y

kultura

dnevnik

57. СТЕРИЈИНО ПОЗОРЈЕ НАСТАВЉЕНО „ПЛОДНИМ ДАНИМА”

БО РИС ЛИ ЈЕ ШЕ ВИЋ, РЕ ДИ ТЕЉ ПРЕД СТА ВЕ „ПЛОД НИ ДА НИ“

Ствар ност што ди рект ни је у по зо ри ште Представа Атељеа 212 и Културног центра Панчева „Плодни дани“ у режији Бориса Лијешевића, говори о покушајима парова да постану родитељи, и користи документарни образац заснован на исповестима с интернетфорума и, како је речено, „представља полазиште емоционалне али депатетизоване представе, базиране на сасвим приватној теми, али и одмереном односу личног и друштвеног, озбиљног и комичног... И представу „Чекаоница“ коју је режирао пре две године у Атељеу 212, и за коју је добио Стеријину награду за ауторски пројекат, радио је на сличан начин о једној другој великој, личној и друшвеној муци, о незапослености. Идеја да се ради представа на тему неплодности, била је обострана, и Борисова и његове супруге Јелене Кисловски Лијешевић, каже он помињући да у Србији има између две ста и триста хиљада парова који се боре с овим проблемом, а то је између четирсто и шесто хиљада људи, који живе с том жељом, боли их то, нервира их... Парови који су успели да добију децу су срећни, али шта се дешава са родитељством оних који нису успели, којима се дете не рађа, и које тај родитељски инстинкт боли, који лежу с тим у кревет, буде се, покушавају, покушавају, не успевају, не успевају, и ствара се нека рана, издвајају огроман новац за те поступке који нису нимало јефтини - каже Борис Лијешевић. От куд ви у во да ма до ку мен та ри сти ке? Ка ко су то до ку мен та, и оно што чи ни жи вот, што се на ђе на ин тер не ту, по ста ли за ни мљи ви ји од грч ких тра ге ди ја и од по зна тих по зо ри шних ко ма да? - У ствари, и грчке трагедије, и сви позоришни комади који су настајали, настајали су као одго-

вор на неки тренутак, тако да је ово мој одговор на овај тренутак. Знамо како је Шекспир писао своје комаде, и како су се у томе препознавала актуелна дешавања. Ја тражим форму како да што боље стварост уђе у позориште што директније. А, опет, естетизовано. Кад смо тражили матери-

у Црној Гори, једна у Италији, двије у Београду, а на сцени их видимо заједно, у истом простору. У ствари, ми не видимо њих, него њихове одразе, односно то што оне типкају по интернету. Ово је је дан од по зи тив ни јих при ме ра ко ри шће ња ин тер не та, обич но се ис ти чу ње го ве не га тив не стра не. - Да, у ствари, ту је мени важна идеја коју носи овај комад, а то је да ниједна ствар није сама по себи лоша, него је позитивна. Све је у на шем при сту пу њој? - Да, како је користимо. Уосталом, и морфијум је измишљен у позитивне сврхе.  И у овој пред ста ви је ре ла тив но иста глу мач ка еки па као и у „Че ка о ни ци“, у ко јој је био при ме њен при бли жно исти ре ди тељ ски по сту пак. Да ли се осла ња те на њих за то што већ зна ју ка ко то ра ди те, или баш же ли те те глум це, јер они нај бо ље од го ва ра ју на све што тра жи те? - У ствари, то су све моји јако добри пријатељи, и некако је увиФо то: Б.Лу чић јек лепше се упустити у јале за ову представу, наилазили нешто непознато са пријатељисмо на сајт и на форум о неплод- ма који ће про сто разумијети ности. Међутим, обично се на кад немате неко ријешење, кад форуму деле неке информације, а трагате за нечим, а друго, има на овом сам видео да ти људи ди- још један разлог који можда нијеле све. Дижу један другог када сам рекао никад јавно. Сад, кападну, помажу, дијеле срећу. Он- да радим овако документарни да сам схватио да је интернет материјал, кад представу прави„бест френд“, не у негативном мо од тих људи око нас, то су смислу. људи поред којих пролазимо, Једна ми је дјевојка са форума који су некако, немојте ме порекла: Да нисмо имали интернет, грешно схватити ако кажем, али ми не бисмо добили сина, јер смо то су људи за којима се неко не све сазнавали преко интернета. осврће на улици, нису звије зде. Онда ми је било јако занимљиво Сад, ако бисте радили са неким да пробам да се представа деша- јако карактерним глумцем, мива у интернет простору и заправо слим да он на сцени не би могао се свако од тих ликова не среће да по стане било ко. никад. Једна је у Америци, једна Н. Пеј чић

КЊИЖЕВНА ПЕРИОДИКА: ПОЉА

Руке од камена Пролећни, мартовско/априлски двоброј „Поља“, часопис за књижевност и теорију Културног центра Новог Сада, отвара стална рубрика Гласови, намењена књижевним новитетима. Нову поезију објавили су Ана Ристовић, Дејан Илић и Мирјана Ковачевић, a прозу- Славољуб Марковић, Звонко Карановић, Хрвоје Јурић, Дејан Вукићевић, Дејан Симоновић и Предраг Вајагић.

Илуминације доносе три књижевно-филозофска огледа: Иване Симић „Двобој у Тасовом „Ослобођеном Јерусалиму“, Ирене Јаворски „Виртуелна В. И. Шлемил новог доба“ и Аиде Гаврић „Питање сувременог номадизма и хибридни идентитет“. Поглавље Златна греда попуњавају две књижевне расправе - „Политика и хибрис“Љиљане ПешиканЉуштановић (о најновијој прози Мирјане Новаковић) и „Јудита у граду“ Гојка Божовића (о драми Ласла Вегела „Јудита“), а у Реду Вожње запис Салмана Руждија „На путу са Четвином“ (о његовом дружењу са Брусом Четвином). Рубрика Име представља Ђорђа Кубурића, књижевника из Суботице. Уз две његове песме ту је интервју и текст о Кубурићевој поезији „Песме о пролазности, љубави и смрти“ Саше Радојчића. - Рођен сам деветсто педесет и осме (над Београдом дувао је југо), објавио седам збирки, писао филмску и позоришну критику, батргам се, још, са књижевном критиком, експостмодерниста; рокенрол ( и још којешта) ми је у венама, поштујем конвенције, готивим бизарност. Достају ми речи без мере и руке од камена за беспризорне (Тако је говорио Душан Матић)...- каже о себи суботички песник Ђорђе Кубурић. Рубрика Лице доноси поезију и критичко тумачење недавно преминуле америчке песникиње Аи (Флоренс Антони), у преводу Давида Албахарија и Милоша Комадине. Књигу њених песама ускоро ће на српском објавити зрењанинска „Агора“. У Дозивима још превода: прозе Хулија Кортасара и поезије Шејмаса Хинија и Ембоуза Бирса. У Размени дарова су критички прикази нових домаћих књижевних и филозофских издања, а „Поља“ се завршавају интервјуом са Борисом Малагурским (кога неки зову српским Мајклом Муром). Ликовни лајтмотив ове свеске „Поља“ су радови са прошлогодишње уметничке колоније „Мирослав Антић“. Р. Лотина

Важна тема, слаба реплика Атеље 212 представио се и други пут на овогодишњем, 57. Стеријином позорју овог пута у копродукцији са Културним центром Панчева. У селекцији националне драме и позоришта у уторак је изведена представа „Плодни дани“ Бориса

или, ипак, тек недовољно развијеног и нечистог миљеа за испитивање, аплицирање, инпутирање, импорт и експорт потребног материјала, изражено у економским категоријама. Представа „Плодни дани“ ипак остаје у фокусу конкретног

луком да му за то треба минимум сценске инвентивности, покоја назнака мизансцена и игра, онако, „на суво“. Нажалост, резултат је такав да представа за коју у програму пише да траје сат и четрдесет минута делује као да траје два сата, а идеја

Лијешевића. Међународни програм „Кругови“ је окончан. Веома слично представи „Чекаоница“ од пре две године, практично је чак реплицирајући, у представи „Плодни дани“ Борис Лијешевић текст развија на основу документарног материјала, поново активног у пољу важне друштвене теме. Сада му је у томе помогла и супруга Јелена Кисловски Лијешевић, а на представи су радили и драматурзи Бранко Димитријевић и Федор Шили. Конкретан текст обликован је тако да представи седам ликова, пет женских и два мушка, који на све начине покушавају или бар све разматрају, како би постали родитељи. Они су приказани појединачно, као „аватари“ са интернет форума од којих свако своју причу износи испреплетено са причом других. Њихови партнери нису директно ту, него их глумци повремено играју једни другима, што продубљује њихову усамљеност – жељу за дечјом ручицом. Кроз процес потраге за решењем проблема, приказан је и, могло би се назвати, друштвени процес осуде такве појаве, односно узимања профита од ње, креирања криминалног

проблема који није у систему или држави, на крају се чак закључује да ми заправо не знамо како нешто настаје, како нестаје.

усвајања детета, којом се попут задржаног хепиенда разрешава напетост међу форумашима, врло вероватно свакоме у публици падне на

Фото: Б. Лучић

Данас на Позорју - 13 сати – Презентација новооснованог предузећа „Лауреат“ д.о.о. за менаџмент и заступање аутора и глумаца, горњи фоаје сцене „Пера Добриновић“ СНП - 17.30 часова – „Дани књиге“ – промоција позоришних издања, горњи фоаје сцене „Пера Добриновић“ - 18 сати – Позорје младих: „Античке трагедије“ , Академија лепих уметности Београд, Културни центар Новог Сада - 19 сати – Национална селекција: представа „Хипермнезија“, Пословна зграда НИС –а - 21 сат – реприза представе „Бунар“, сцена „Пера Добриновић“ СНП - 22 сата – Позорје младих: „Сан летње ноћи“ Факултет уметности Приштина-Звечан, Културни центар Новог Сада У ритму музике за плес, али и за евоцирање потресних емоција (композитор и аутор сонгова Александар Костић), Борис Лијешевић са глумцима (Исидора Минић, Милена Предић, Радмила Томовић, Бранка Шелић, Милица Михајловић, Небојша Илић, Бојан Жировић) изводи један благ, сетан, нежан, на моменте и комичан третман теме, с од-

памет још на половини представе. Драматуршки је јако тешко оправдати и чињеницу да иако су женски ликови са свих страна света (назнака универзалности проблема), да иако су глумци показали врло добар и предан рад, једноставно их је превише, свега је превише, за премало тога што се добије у целини. Игор Бу рић Фото: Б. Лучић

INTERVJU

ГОСТИ ПОЗОРЈА У СПОМЕН-ЗБИРЦИ ПАВЛА БЕЉАНСКОГ

Посета изложби Миленка Шербана У оквиру пратећег програма 57. Стеријиног позорја гости овог позоришног фестивала посетили су Спомензбирку Павла Бељанског. Гости Стеријиног позорја, са којима су били и директор Позорја Миливоје Млађеновић и селекторка фестивала Ксенија Радуловић, у присуству управнице Спомен-збирке др Јасне Јованов, обишли су сталну поставку Спомен-збирке, која презентује антологијска дела националне уметности прве половине 20. века, као и текућу изложбу Миленко Шербан и савременици. Кроз изложбу их је водила кустоскиња и координаторка пројекта Јасмина Јакшић. Избором дела из Легата Миленка Шербана и Спомензбирке Павла Бељанског, на изложби Миленко Шербан и

савременици приказан је његов сликарски опус, као и уметничко окружење кроз остварења пријатеља, међу којима су Петар Лубарда, Стојан Аралица, Иван Табаковић, Предраг Пеђа Милосављевић и други. Поставка изложбе обухвата и 20 изабраних Шербанових инсценација из Музеја позоришне уметности Србије, као реминисценција на уметников сценографски ангажман у позориштима Новог Сада и Београда. Изложбу Милеко Шербан и савременици, која је током манифестације Ноћ музеја 2012. привукла пажњу више хиљада посетилаца, реализовале су Спомен-збирка Павла Бељанског из Новог Сада, Кућа легата и Музеј позоришне уметности Србије из Београда.

svet

~etvrtak31.maj2012.

dnevnik

ITA LI JAN SKA VLA DA USVO JI LA ME RE ZA SA NI RA WE PO SLE DI CA ZE MQO TRE SA

Broj `rtava raste, proizvodwa staje RIM: Italijanski premijer Mario Monti otkazao je za danas predvi|eni put u Brisel zbog situacije u zemqi, u kojoj posle zemqotresa me|u stanovni{tvom i daqe vlada panika a neki od najpoznatijih italijan skih pro iz vo |a ~a ob u sta vqaju proizvodwu. Italijanska vlada usvojila je mere za ublaàvawe posledica u podru~ju pogo|enom zemqotresom u kome je jo{ pre 10 dana zbog ranijeg potresa progla{eno vanredno sta we, ja vi la je ita li jan ska agencija Ansa. Jedna od mera koja se navodno razmatra je pove}awe da`bina na benzin kako bi se prikupio novac za obnovu. U me|uvremenu, italijanski ministar spoqnih poslova \ulio Terci dobija od kolega poru ke sa u ~e {}a i po dr {ke i preko „Tvitera„. Italijani koji su posle prekju~era{wa tri sna`na zemqotresa tokom no}i bili izloèni nizu potresa usled smirivawa tla jo{ ne uspevaju da preva zi |u strah. Ne ki od wih, iako im ku}e nisu o{te}ene, ne èle da se vrate u svoj domove

SAD

Romni osvojio nominaciju TEKSAS: Mit Romni je osvojio republikansku predsedni~ku nominaciju pobedvi{i na preliminarnim izborima u Teksasu, ~ime je pre{ao broj od 1.144 delegata neophodnih da bi postao kandidat partije na predsedni~kim izborima u novembru. Iako je nakon odustanka Wuta Gingri~a i Rika Santoruma, republikanska trka

Romnija i teksa{kog kongresmena Rona Pola predstavqala samo formalnost, bilo je neophodno da biv{i guverner Masa~usetsa osvoji neophodan broja delegata, da bi na velikoj republikanskoj konvenciju u avgustu i formalno bio izabran za predsedni~kog kandidata. „Na{a partija se ujedinila sa ciqem da ostavimo sve gre{ke (Obamine administracije) u posledwe tri i po godine iza nas. Nemam iluzija da }e to biti lak posao, rekao je Romni.

we go vim re ~i ma, mnogi od onih koji im se obra}aju traè }i obrok, ne ku sitnu pomo} ili jednostavno mogu}nost da se okupaju, mogli bi da se vrate ku}i, ali se pla{e. Broj ni gra |a ni èle da kupe {atore i da ih postave u ba{ti, ali zalihe su rasprodate, dok su cene iznajmqivawa kamp pri ko li ca sko~ile preko svake mere i dostiù 200 evra za no}, prenosi An sa. Ze mqo tre si koji su ovog meseca po go di li Emi li ju Romawu ima}e produ è no dej stvo na proizvodwu u nekim Bez krova nad glavom ostalo 14.000 qudi od najva`nijih indu„jer su blokirani strahom,” izstrijskih zona, {to }e dodatno javio je funkcioner civilne po gor {a ti si tu a ci ju u Ita à{tite Muricio Paskalis, liji, navodi se u najnovijem koji iz Mirandole koordinira istra ì va wu Kon fe de ra ci je do brov qci ma i pri hvat nim italijanske industrije. Pogocentrom za 250 qudi. Prema |eni su, recimo, magacini i me-

sta gde se prave neki od naj~uvenijih italijanskih prehambenih proizvoda, poput italijanskog aromati~nog sir}eta (balzamiko) iz Modene, parmezana i grane padano, ili parmske pr{ute. Severoistok Italije je u no}i izme|u utorka i srede uzdrmalo vi{e desetina mawih potresa usled smirivawa tla, posle sna`nih zemqotesa u kojima je prekju~e poginulo 17 osoba, a povre|eno najmawe 350 qudi. „Posledice zemqotresa bi}e dugotrajne i ne moèmo da iskqu~imo da }e do}i i do ja~ih potresa”, rekao je Stefano Gresta, direktor Nacionalnog instituta za geofiziku i vulkanologiju. Iako je zemqotres, u kojem je bez krova nad glavom ostalo 14.000 qudi, bio slabiji nego onaj koji je Italiju pogodio pre deset dana, odneo je dvostruko vi{e ìvota, a u oba zemqotresa su me|u poginulim radnici koji su stradali usled ru{ewa fabrika i skladi{ta. U posledwih deset dana vlasti su zabeleìle najmawe 800 slabijih potresa u tom regionu.

Spre~eni teroristi~ki napadi tokom Evrovizije BA KU: Azer bej xan je spre ~io po ku {a je terori sti~kih napada tokom trajawa Eurosonga i uhapsio vi{e desetina osumwi~enih, od kojih je jedan ubijen dok je pruào otpor, saop{tilo je ju~e ministarstsvo za nacionalnu bezbednost Azerbejxana. „Ministarstvo za nacionalnu bezbednost je odlu~ilo da ne objavquje ove infor ma ci je to kom Pe sme Evrovizije da ne bi izazvali paniku me|u gra|anima i stranim gostima”, navelo je ministarstvo. „Glav ni ciq uhap {e ne U Kristalnoj dvorani bili i teroristi grupe bio je da izvede teroristi~ke napade u Bakuu tokom Pesme Evrostalnu halu sa ciqem da po~ine teroristi~vizije, a zahvaquju}i preduzetim merama ki akt”, zakqu~uje se u saop{tewu ministaruhap{eno je 40 pripadnika ove grupe”, navostva za nacionalnu bezbednost. di ministarstvo. Finalno ve~e Eurosonga Slu`ba bezbednosti uhapsila je ovu bandu odràno je 26.maja. Grupa je planirala napatokom operacija u Bakuu, Ganì, Sumgajitu de na koncertnu salu u kojoj se odràvao i nekim drugim delovima zemqe”, dodaje Eurosong, na predsednika Azerbejxana Ilmini star stvo ne pre ci zi ra ju }i da tu me hama Alijeva, na policijske zgrade, hotele u hap{ewa. kojima odsedaju stranci, xamije i druge verPrilikom hap{ewa neki od osumwi~enih ske objek te, pre ci zi ra se u sa op {te wu. su pruìli oruàni otpor pa je jedan od wih Uhap{eni su „nabavili ulaznice za Kri- ubijen, kaè se jo{ u saop{tewu.

SIRIJA

Tri sile protiv vojne intervencije VA[INGTON, MOSKVA, PEKING: SAD, Rusija i Kina protive se vojnoj intervenciji u Siriji posle eskalacije nasiqa u gradu Huli tokom vikenda, kada je ubijeno vi{e od 100 qudi, me|u kojima 49 dece. „Ne verujemo da je u ovom trenutku daqa militarizacija situacije u Siriji ispravan put. Verujemo da bi to dovelo do ve}eg haosa i masakra’’, izjavio je za AP savetnik za {tampu Bele ku}e Xej Karni. Karni je dodao da SAD nastavqaju da rade sa saveznicima kako bi se preduzeli naredni koraci, ali nije `eleo da otkrije vi{e detaqa.

Veliki broj zapadnih zemaqa, me|u kojima i SAD, prekju~e je proterao i proglasio nepo`eqnim sirijske ambasadore i visoke diplomate u svojim prestonicama. Ruske vlasti su ju~e poru~ile da Savet bezbednosti UN ne bi trebalo da u ovom trenutku razmatra daqe mere kako bi se okon~ala kriza u Siriji, naglasiv{i da }e blokirati svaku inicijativu za odobrewe vojne intervencije protiv Si ri je, ja vi la je ru ska agencija Interfaks, a prenosi Rojters. I Kina je ju~e ponovo izrazila sna`no protivqewe vojnoj intervenciji u Siriji.

FRANCUSKA

Oland smenio Sarkozijeve agente PARIZ: Francuski predsednik Fransoa Oland smenio je ju~e tri najvi{a funkcionera slu`be bezbednosti, koji su bili meta kritika da su tesno povezani s prethodnim {efom dr`ave Nikolom Sarkozijem. Francuska vlada je u saop{tewu navela da su smeweni ~elnik obave{tajne slu`be (DCRI) Bernar Skarsini, generalni direktor nacionalne policije Frederik Pe{nar i prefekt pariske policije Mi{el Goden. Na ~elo DCRI je postavqen Patrik Kalvar, na ~elo nacionalne policije Klod Balan, a novi prefekt pariske policije je Bernar Buko,

preneo je AFP. Oland je, tokom predizborne kampawe uo~i drugog kruga predsedni~kih izbora 6. maja, izjavio da su pojedini visoki funkcioneri slu`be bezbednosti previ{e bliski sa Sarkozijem i da Francuska nije dr`ava Sarkozijeve Unije za narodni pokret (UMP). Fransoa Oland je, u intervjuu kasno preksino}, rekao da je ciq ovih smena da slu`be vi{e ne budu partijske. „Zameni}e ih izuzetno kvalitetni vi so ki funk ci o ne ri jer `elim da u~vrstim javnu bezbednost i da policija bude po{tovana kao institucija”, kazao je Oland.

VELIKA BRITANIJA

Ponovo uhap{en Kameronov saradnik LONDON: [kotska policija uhapsila je ju~e Endija Kulsona, biv{eg direktora za komunikacije britanskog premijera Dejvida Kamerona, zbog sumwe da je la`no svedo~io pred sudom u Glazgovu. [kotska policija je saop{tila da je uhapsila Kulsona u wegovom stanu u Londonu zbog la`nog svedo~ewa na su|ewu politi~aru Tomiju [eridanu pred Visokim sudom u Glazgovu u decembru 2010. godine. Kulson (44) je prethodno, u ju lu pro {le go di ne, uhap{en zbog sumwe da je ume{an u pri{lukivawe telefona i podmi}ivawe javnih slu`benika dok je bio urednik od 2003. do 2007. godine u uga{e-

nom ta blo i du News of the World, u vlasni{tvu medijskog mag na ta Ru per ta Mar do ka. Naj ti ra`ni ji bri tan ski tabloid je uga{en po{to se saznalo da su wegovi novinari prislu{kivali telefone javnih li~nosti - od politi~ara, glumaca do porodica `rtava ubistava. Policija sumwa da je Kulson ne samo znao za prislu{kivawa, ve} i da ih je odobrio. Nekada{wi blizak Kame ro nov sa rad nik, ko ji je postao direktor wegovog odeqewa za komunikacije po odlasku iz Mardokovog tabloida 2007, tvrdi da nije imao saznawa da se prislu{kuju telefoni poznatih Britanaca.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI MEDLIN OLBRAJT Predsednik SAD Barak Obama odlikovao je najvi{im ameri~kim odlikovawem, Medaqom za slobodu, nekada{wu dr`avnu sekretarku Medlin Olbrajt, izraelskog predsednika [imona Peresa, muzi~ara Boba Dilana i jo{ deset osoba. „Ovi izvanredni laureate dolazi iz razli~itih sfera `ivota, imaju razli~ite puteve kojima su i{li, ali svi su oni dali trajan doprinos na{oj naciji” , rekao je Obama.

ÂRLS TEJLOR Specijalni sud za Sijera Leone osudio je ju~e biv{eg predsednika Liberije ârlsa Tejlora (64) na 50 godina zatvora. Tejlor je aprilu progla{en krivim za ratne zlo~ine i zlo~ine protiv ~ove~nosti po svih 11 ta~aka optu`nice, ukqu~uju}i pomagawe i podsticawe pobuwenika u Sijera Leoneu, koji su pobili i osakatili hiqade qudi tokom brutalnog gra|anskog rata u toj afri~koj dràvi.

^IRANU] PREM]AIPORN Sud na Tajlandu osudio je urednicu veb-sajta „Pra~ataj” ^iranu} Prem}aiporn na uslovnu kaznu od osam meseci zatvora, jer nije sa interneta brzo skinula komentare ~italaca u kojima je vre|ana kraqevska porodica. Ona }e, me|utim, ponovo morati da iza|e pred sud, zbog „uvreda veli~anstva”, odnosno klevetawe kraqevske porodice, i za to je zapre}ena kazna do 15 godina zatvora.

BRITANSKI SUD ODBIO @ALBU OSNIVA^A „VIKILIKSA”

Yulijan Asan` preko [vedske do Amerike LONDON: Britanski vrhovni sud odbacio je ju~e àlbu osniva~a „Vikiliksa” Xulijana Asanà i podrào wegovo izru~ewe [vedskoj, gde ga ~eka saslu{awe povodom optu`bi za silovawe. Pet sudija, od sedam ~lanova Vrhovnog suda, odbacili su àlbu koju je optuèni bazirao na tvrdwi da {vedski tuìlac, koji je naredio Asanòvo hap{ewe 2010. godine, tada nije bio nadle`ni sudski organ. Dva nià suda su ve} presudila da Asan` bude izru~en. Presudom najvi{e sudske instance u Britaniji stavqena je ta~ka na dugu pravnu bitku koja je zapo~eta Asanòvim hap{ewem u decembru 2010. godine, a optuèni bi se, prema o~ekivawima, mogao na}i u {vedskom zatvoru u roku od 10 dana. Asan` i wegove pristalice strahuju da }e posle izru~ewa [vedskoj biti poslat u SAD i optuèn za objavqivawe nekoliko stotina hiqada ameri~kih poverqivih diplomatskih dokumenata na svom veb sajtu. On bi se eventual-

Yulijan Asan`

no na ovu odluku mogao `aliti Evropskom sudu za qudska prava, ali advokati ka`u da to ne bi zadugo spre~ilo wegovu ekstradiciju, naveo je AP. Ruska televizijska stanica „Ra{a tudej”

javila je da je Asanòv pravni tim traìo da se odloì ekstradicija [vedskoj za 14 dana kako bi se ponovo otvorio proces po{to odbrana nije bila adekvatno pripremqena. Ruska TV stanica „Ra{a tudej” saop{tila je ju~e da }e emisija koju na ovom kanalu vodi Xulijan Asan` biti nastavqena bez obzira na to {to je britanski Vrhovni sud ju~e podrào wegovo izru~ewe [vedskoj. „Asanòv {ou }e se i daqe prikazivati na na{em kanalu”, rekla je glavna urednica „Ra{a tudej” Margarita Simowan, prenosi AFP wenu poruku sa „Tviter„ naloga. Prema wenim re~ima, „Xulijan je odvaàn i hrabar ~ovek. @elim mu da ima snagu duha u borbi protiv tog sistema”, rekla je ona, nazvava{i wegov slu~aj „politi~kim progawawem Vikiliksa”. Kako navodi AFP, kanal „Ra{a tudej” osnovala je ruska vlada 2005. godine. Re~ je o vi{ejezi~nom kanalu koji nastoji da iznese ruske stavove o aktuelnim pitawima stranoj publici.

BALkAn

dnevnik

HRVATI PODEQENI O PRISUSTVU INAUGURACIJI NIKOLI]A

Odlazak ne zna~i i priznawe politike srpskog predsednika ZAGREB: Dok hrvatski predsednik Ivo Josipovi} razmi{qa i vaga razloge za i protiv odlaska u Beograd na inauguraciju novoga srpskog predsednika Tomislava Nikoli}a, mi{qewa u javnosti su podeqena, pi{e ju~e hrvatski „T-portal”. Portal navodi mi{qewe biv{eg ministra unutra{wih poslova iz redova SDP To ni ja Pi cule koji, reaguju}i na saop{tewe iz kancelarije Josipovi}a da ne daju komentare o odlasku u Beograd dok ne stigne slu`beni poziv, kaè da se ne moraju ~ekati partneri ako se Ivo Josipovi} Tomislav Nikoli} poseduje sopstvena jasna i definisana politika. „Ipak, prethodno trebalo da povu~e te „Pred sed nik Ni ko li} ni je bilo bi dobro da hrvatski pred- sporne izjave i izvini se. Por- bilo kojem listu, od dana kada sednik ode, ali wegov odlazak u tal podse}a da je Nikoli} bio du- je formirana Srpska napredna Beograd istovremeno ne zna~i gogodi{wi potpredsednik SRS i stranka, a kamoli izme|u dva i pri znawe po li ti ke no vog bliski saradnik ha{kog optuè- izborna kruga, dao bilo kakvu srpskog predsednika Nikolinika Vojislava [e{eqa, kao i da izjavu u kojoj je rekao da je Vu}a”, smatra Picula. Biv{i {ef diplomatije iz Od la skom u Be o grad po ka za li bi smo da Hr vat ska redova HDZ Gordan Jandrokospro vo di do sled nu mi ro qu bi vu po li ti ku vi} kaè da mu nije jasno za{to i da tra ì mo sa rad ni ke, a ne su par ni ke se u Hrvatskoj uop{te vodi ras(To ni Pi cu la) prava da li Josipovi} treba da ide u Beograd, jer je „jasno da ne bi trebalo da ide tamo”.”Iz dva je buru u hrvatskoj javnosti podi- kovar srpski grad i da Hrvati gao intervjuom za nema~ki FAZ, nemaju {ta da se vra}aju u werazloga: ni Tadi} nije do{ao u izme|u dva kruga predsedni~kih ga”, navedeno je u pro{lonedeqHrvatsku na inaguraciju hrvatizbora u Srbiji, kada je rekao da nom saop{tewu iz kabineta Niskog predsednika, a drugi razje „Vukovar srpski grad u koji koli}a. log su wegove (Nikoli}eve)izHrvati nemaju {ta da se vra}aju”. Picula, me|utim, smatra da ne jave u kojima je doveo u pitawe Nikoli} je pro{le nedeqe debi trebalo spu{tati rampu pre teritorijalni integritet Hrmantovao da je dao bilo kakvu iznego {to Nikoli} da i jednu izvatske”, smatra Jandorkovi}. On je dodao da bi Nikoli} javu u kojoj je rekao tako ne{to. javu kao predsednik. „Nikoli}

iz svoje koè pobe}i ne moè”, kaè on, a odlaskom u Beograd pokazali bismo da Hrvatska sprovodi doslednu miroqubivu politiku i da traìmo saradnike, a ne suparnike. Biv{i predsednik Stjepan Mesi} se ogradio i nije èleo da komentari{e nastalu situaciju, jer smatra da nije primereno da daje savete aktuelnom {efu Pantov~aka. Ali, wegov dugogodi{wi savetnik Tomislav Jaki} mi{qewa je da bi Josipovi} trebalo da ide u Beograd, jer bi to predstavqao gest dobre voqe. Po wegovim re~ima, zna se ko je Nikoli} i {ta je govorio, ali budu}e poteze prema wemu treba definisati prema wegovom pona{awu na mestu predsednika Srbije. On, tako|e, kaè da }e verovatno biti pozvani i ostali predsednici iz regiona. „Ne bi bilo dobro da budemo jedini koji }e do}i, ali isto tako ne bi bilo dobro da budemo jedini koji ne}e do}i”, zakqu~io je on. Hrvatski portal podse}a da biv{i predsednik Srbije Boris Tadi} nije bio na inauguraciji Josipovi}a. Picula smatra da je to bio pogre{an potez koji nije dobro odjeknuo u me|unarodnoj javnosti, jer je pokazao da ima antipatije prema odre|enom prostoru, dok Jaki} kaè da dana{wa situacija s Nikoli}em i nedolazak Tadi}a u Zagreb nisu ista stvar, jer Tadi} u Zagreb nije do{ao zbog spora s Pri{tinom, a ne Hrvatskom.

~etvrtak31.maj2012.

Dodik: Za o~uvawe mira i po{tovawe Dejtona BAWALUKA: Predsednik Republike Srpske Milorad Dodik razgovarao je ju~e u Bawaluci sa zamenikom komandanta NATO {taba za BiH brigadirom Johanom Andresom Olsenom i tom prilikom ukazao na opredeqewe Republike Srpske za o~uvawe mira, stabilnosti i po{tovawe Dejtonskog mirovnog sporazuma. Dodik je rekao da se pitawe vojne imovine u BiH ne moè re{avati odvojeno od dràvne imovine Republike Srpske. RS èli jedinstveno re{ewe za oba pitawa, rekao je Dodik, saop{teno je iz predsednikovog kabineta.

Lideri stranaka u BiH zala`u se za prikqu~ewe te dr`ave NATO-u, dok je Dodik nedavno izjavio da }e se

RS ru ko vo di ti sta vo vi ma Sr bi je pre ma tom sa ve zu, kao i da }e odluka o eventualnom prikqu~ewu u Republici Srpskoj biti doneta na referendumu.

GR^KA

Koalicija Siriza sve popularnija ATINA: Uo~i parlamentarnih izbora u Gr~koj, 17. juna, radikalna levi~arska koalicija Siriza koja odbacuje mere {tedwe vodi sa 30 odsto, pokazu je naj no vi ja an ke ta jav nog mwewa. Konzervativnu gr~ku

nom istra`ivawu javnog mwewa, Siriza je imala 28,5 odsto, a Nova demokratija 26 odsto, pre no si bri tan ska agen ci ja Rojters. Posle izbora 6. maja na kome su stranke koje se zala`u za me-

partiju Novu demokratiju, koja podràva mere {tedwe, podràva 26,5 odsto anketiranih, pokazuje istraìvawe koje je sproveo institut VPRC za ~asopis „Epikaira”. Po prethod-

re {tedwe i one koje su protiv dobile gotovo isti broj mesta u parlamentu i nakon neuspeha u formirawu vlade, Gr~ka je bila primorana da raspi{e nove izbore za 17. jun.

BI-BI-SI DO[AO DO DOKUMENATA KOJI OSUJE]UJU NAMERE PODGORICE NA PUTU KA EU

Crna Gora vu~e epitet mafija{ke dràve PODGORICA: Istraìvawem Bi-Bi-Sija i Projekta izve{tavawa o organizovanom kriminalu i korupciji (OC CRP), do{lo se do dokumentacije koja baca ozbiqnu sumwu na planove Crne Gore za pridruìvawe Evropskoj uniji, gde postoji zabrinutost zbog navoda o politi~koj i finansijskoj korupciji u Crnoj Gori. Po pisawu Bi- Bi-Sija , ti navodi su dovelo do toga da se zemqa okarakteri{e kao „mafija{ka dràva”, iako je vlada Crne Gore

to odbacila kao neosnovano. „Biv{eg premijera Mila \ukanovi}a, koji je i daqe predsednik vladaju}e partije u zemqi (DPS), ispitivala je italijanska jedinice za borbu protiv mafije u vezi sa optu`bama da je povezan sa {vercom cigareta, koji je i{ao preko Crne Gore, a na osnovu ~ega je, sumwa se, zara|eno preko milijardu dolara. Optu`be su odba~ene 2009. godine, jer je \ukanovi} kao {ef dr`ave u`ivao diplomatski imunitet”, stoji u tekstu

koji potpisuju Liz Mekin i Merion Xons. Mekin i Xons u tekstu, koji prenose podgori~ke „Vijesti”, isti~u da dokumenti do kojih je Bi-Bi-Si do{ao samo podiù zabrinutost u vezi sa \ukanovi}em, koga opisuju i kao „oca crnogorske nacije”. Revizija, , koji su radili revizori kompanije „Prajs Vaterhaus” iz 2010, dovela je do mnogo pitawa u vezi sa Prvom bankom, koja je pod kontrolom porodice \ukanovi}. „Revizija ukazuje na to da je ve}ina novca na ra~unu banke do{la iz dràvnih fondova, dok su dve tre}ine dodeqenih kredita dobili \ukanovi} i wegovi bliski saradnici”, navodi se u tekstu. Novinarka OC CRP Miranda Patruci} kazala je za Bi-Bi-Si da \ukanovi} i wihovi saradnici „koriste banku kao bankomat, predivan izvor ke{a”. U tekstu se citira i direktorica Mreè za afirmaciju nevladinog sektora Vawa ]alovi}, koja je kazala da svako zatvara o~i pred ~iwenicom da su dràva, i svi delovi vlasti, povezani sa organizovanim kriminalom. Autorke teksta konstatuju da je \ukanovi}, kao crnogorski premijer tokom ratova na Balkanu devedesetih godina, naredio napad na hrvatski grad Dubrovnik, te da je Crna Gora, koja ima samo 630.000 stanovnika, bila

saveznik Srba, koje je tada vodio Slobodan Milo{evi}. Mekin i Xons isti~u da je 2009. „Prajs Vaterhaus” angaòvana da kontroli{e Prvu banku, ali da nacrt izve{taja nikada nije objavqen.” Bi-Bi-Si je, me|utim, video dokument, a prema spisima, revizori su utvrdili da su najve}e kredite podizali oni koji su povezani sa \ukanovi}ima. Istraga OC CRP-a je pokazala da su zajmovi ukqu~ivali i kompanije povezane sa Stankom Suboti}em, koji je optuèn od strane Italije, tako|e za {verc cigareta, ali i kompanije Darka [ari}a, odbeglog narkobosa”, isti~u autorke teksta. Dodaje se da je Bi-Bi-Si poku{ao da kontaktira \ukanovi}a i Prvu banku da daju izjavu u vezi sa optu`bama na wihov ra~un, ali nije dobio odgovor. „Posle krize u Gr~koj, postoje sumwe da nema javnosti u crnogorskim finansijama”, pi{e Bi-Bi-Si, dodaju}i da je uticajni ameri~ki magazin „Forin afers„ opisao ranije Crnu Goru kao „mafija{ku dràvu”. Tu optu`bu je za Bi-Bi-Si pojasnila Milka Tadi} iz „Monitora„ re~ima „ako imate biv{eg premijera optuènog za {verc i druèwe sa mafija{ima, kako moète da kaète da nismo mafija{ka dràva”.

PRED SUDOM U ZAGREBU

Svedo~ewe o zlo~inima u Kerestincu ZAGREB: Jedan od straàra u vojnom logoru Kerestinec kod Zagreba Rudolf Pajtak svedo~io je na sudu u Zagrebu o zlostavqanima ratnih zarobqenika i srpskih civila 1991. godine u takozvanom Kona~i{tu ratnih zarobqenika. Biv{i zapovednik Kona~i{ta u Kerestincu Stjepan Klari} (54) i ~etvorica wemu podre|enih vojnika - Draèn Pavlovi} (46), Viktor Ivan~in (59), @eqko @ivec (43) i Goran [trukeq (44), terete se za te{ka psihi~ka i fizi~ka zlostavqawa pripadnika biv{e JNA i civila srpske nacionalnosti, me|u kojima i èna, uglavnom uhap{enih u okolini Zagreba i Siska. êtvorica vojnika optuèna su da su od decembra 1991. do maja 1992. godine, najpre u Za-

grebu, a potom u logoru Kerestinec po~inili ratni zlo~in nad 34 ratna zarobqenika, kojima su nanete ‘’velike patwe i povrede telesnog integriteta i zdravqa’’, navodi se u optu`nici. Kao prvi straàr koji je svedo~io, Pajtak je potvrdio da su zatvorenici odvo|eni u „crnu sobu” iz koje su se ~esto ~uli jauci i zapomagawa, prenose hrvatski mediji. Pajtak je ispri~ao da je nekoliko puta video da su zatvorenicima spajali struju na polne organe. Osim ~uvara Branimira Lovren~i}a „Bude” koji je tukao i maltretirao zatvorene, nije znao da kaè koji su jo{ straàri u~estvovali u zlostavqawima. Prema optu`nici, mu~ewa su po~ela u tada{wem vojnom zatvoru u Zagrebu, a `rtve

su potom odvedene u biv{u raketnu bazu JNA u Kerestincu gde su premla}ivane, mu~ene elektro{okovima i seksualno zlostavqane. Prema navodima tuìla{tva, bilo je i desetak èna od kojih je jedna u logor dovedena trudna, ali je od posledica zlostavqawa pobacila. Tokom su|ewa }e biti ispitano oko 80 svedoka, uglavnom `rtava, od kojih }e neki biti ispitani video vezom iz Srbije, gde ìve od rata. Me|u ispitanima trebalo bi da budu i neki biv{i vojni funkcioneri, a slu~aj je otvoren nakon {to je jedan biv{i pripadnik JNA nepoznate po~inioce optuìo za ubijawa i mu~ewa ratnih zarobqenika u Kerestincu.

Izlazak iz evrozone – haos Putinu ATINA, MOSKVA: Vladimir Putin bi mogao da se suo~i sa opasno{}u naru{ene politi~ke stabilnosti u Rusiji ako Gr~ka napusti evrozonu a to izazove svetsku krizu i pad cene nafte. Direktor Centra za strate{ke studije u Moskvi Mihail Dmitrijev izjavio da su {anse da }e Gr~ka iza}i iz evrozone ve}e od 50 odsto, {to bi moglo da rezultira povla~ewem jo{ nekih zemaqa iz tog bloka, prenela je wujor{ka ekonomska agencija Blumberg. U izve{taju instituta, koji ima ulogu savetodavca ruske vlade, navodi se da glavne rizike po Rusiju

Pedesetdevetogodi{wi Putin je ovog meseca otpo~eo tre}i mandat na ~elu Rusije. Dmitrijev upozorava da bi pogor{awe stawa svetske privrede ugrozilo sposobnost vlade u Moskvi da ispuni obe}awa koja se ti~u socijalnih davawa i dovelo u opasnost kapital koji su ruski investitori i kompanije prebacili u Evropu u potrazi za bezbednijim ulagawima. „Uprkos ekonomskom oporavku, trenutno se de{ava veliki odliv kapitala iz Rusije, a taj kapital se odliva u sam epicentar globalne finansijske krize,

Evrop ska naf ta „brend”, ~i ja je ce na sli~ na onoj za ru sku naf tu ti pa „urals”, mo gla bi da pad ne sa sa da {wih oko 106 do la ra na 80 do la ra za ba rel predstavqaju mogu}nost pogor{awa stawa privrede, {to bi moglo da rezultira drasti~nim padom podr{ke javnosti ruskom predsedniku, kao i intenzivnija politi~ka represija. „Ako se aktuelni trendovi nastave, do}i }e do eskalacije politi~kog nasiqa i represije sa jedne strane i do pogor{awa ekonomske krize sa druge strane. Usled toga bi Putin mogao da izgubi kontrolu i moglo bi da do|e do haoti~ne politi~ke transformacije„, izjavio je Dmitrijev, koji je od 2000. do 2004. obavqao funkciju zamenika ruskog ministra ekonomije.

odnosno u Evropu. To je jednako stvarawu zaliha hrane u centru atomske eksplozije”, istakao je Dmitrijev. Evropska „brend” nafta, ~ija je cena obi~no sli~na onoj za rusku naftu tipa „urals”, mogla bi da padne sa sada{wih oko 106 dolara na 80 dolara za barel ako Gr~ka napusti evrozo nu a u dru gim ~la ni ca ma evrozone ne do|e do ve}e krize, dok bi u slu~aju nekontrolisanog raspada zone evra cena barela mogla da padne na samo 60 dolara, navodi se u izve{taju „Benk ov Amerika„.

~etvrtak31.maj2012.

oglasi

dnevnik

POVOQNO izdajem apartmane u Bolu na Bra~u, apatmani sa klimom, kuhiwom i terasom, pla`a, â&#x20AC;&#x17E;Zlatni Ratâ&#x20AC;? - Telefoni: 00385-21635960, 063/8910-068. 53953

^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305. 53976 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Telefon 021/6399-305. 53977

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399305. 53979

IZDAJEM novu, name{tenu garsoweru, 28m2 u Temerinskoj ulici, 135 evra. Telefon 063/83-18-299. 53458

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

~etvrtak31.maj2012.

PRODAJEM ili izdajem poslovni prostor od 80m2 740m2 u Novom Sadu, [ajka{ka 6. Telefon 061/1402000. 52399

IZDAJEM gara`u u centru Novog Sada. Telefon 063/885-2601. 53670 IZDAJEM novu name{tenu garsoweru sa CG, telefonom, kablovskom i terasom kod sajma. Telefon: 060/5474478. 53493 IZDAJE se name{tena garsowera I sprat, terasa, Cara Du{ana. Cena 120 E. Telefon 064/14-63-126. 53517 POVOQNO izdajem kompletno name{tenu garsoweru na Bul. cara Lazara 85/15. Telefon 064/15320-10. 53617 IZDAJE se prazna porodi~na ku}a u ul. Ru|era Bo{kovi}a sa dvori{tem, gara`om, podrumom, grejawe gas-~vrsto. Telefon 6372365. 53934 IZDAJEM lepo name{ten 1, 5 sobni stan u blizini Sajma za 2-3 osobe. Telefon 063/512-414. 53944 IZDAJEM novu dvokre vetnu garsoweru odmah useqivu, potpuno opremqenu, ulica Koste Racina, 130E. Telefon 6398-950, 064/157-12-13. 53988 IZDAJEM name{tenu garsoweru 30m2 kod Futo{ke pijace 130E+ depozit. Telefon 062/1746-004. 53997

SOCIJALNO, odli~na zgrada, ukwi`en stan od 29m2, cena 33.600. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 15025

CENTAR Novog Sada, ukwièn jednosoban, prvi sprat, useqiv, svugde prirodna ventilacija, 41m2, 37.500E gotovinom. Kredite ne !! Telefoni: 061/6019393, 021/6621-797, 021/6215260. 53973 SR. KAMENICA, odmah useqiva garsowera u zgradi, 21m2, II sprat, cena 16.500. Tel. 636-8429 www.bomil.rs. 15001 GRBAVICA, novija ukwièna garsowera, cena 27.800. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 15002 U GUNDULI]EVOJ ulici u novijoj ukwiènoj zgradi garsowera na IV spratu sa liftom, cena 22.500. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15003

NOVO NASEQE ulica Mom~ila Tapavice 54m2 dvosoban sa lepom terasom, ukwi`en 1/1 vlasnik, 39.900E. Telefon 060/5295699. 53955 PRODAJEM dvosoban stan, Grbavica, 53m2, prvi sprat, ukwi`en ul. Qermontova 8. cena 42.000E. Telefoni: 063/1214493, 021/453968, 0039452820015. aleksandar.ludajic@gmail.com 53968

GRBAVICA, u „Aleksandar” zgradi, novi ukwièn 2,0 stan na II spratu sa liftom + parking mesto u dvori{tu, cena 51.000. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15004 GRBAVICA, odli~an nov 2.0 stan fantasti~nog rasporeda, ukwièn, cena 57.000. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15005 TELEP, odli~an nov useqiv 2,0 stan od 46m2 na II spratu, cena 33.500. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 15006 DETELINARA, klasi~an 2.0 stan na II spratu, ukwièn na 47m2, cena 37.000. Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 15007 NOVA DETELINARA odmah useqiv prazan nov stan 2,0 od 53m2 na IV spratu, cena 49.500. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 15008 @. STANICA, klasi~an 2.0 stan, ukwièn 53m2 na I spratu, cena 46.500. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 15009 KOD BETANIJE, u novoj zgradi odli~nog kvaliteta, ukwièn nov 2,0 klasi~an stan od 56m2 na I spratu, moè i zamena za 3,0-3,5 stan na Limanu i okolina... Tel. 063/828-83-77, www.bomil.rs. 15010 SOMBORSKI BULEVAR, odli~ni novi brzo useqivi 1,5 stanovi, cena dogovor (uz dogovor) sa PDV-om, mogu}nost kupovine putem subvencionisanih kredita!!! Tel. 636-6952, www.bomil.rs. 15011 GRBAVICA, u zgradi od fasadne cigle, 2.0 u funkciji 2.5 stan, renoviran, ukwièn, 55m2, cena 53.600. Tel. 063/828-83-99. 15012 ]IRPANOVA, ukwièn, useqiv 1,5 stan, cena 40.200. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15013

BULEVAR EVROPE, u luks zgradi, odli~an odmah useqiv potpuno nov neuseqavan 2,5 stan (odli~na oprema, xakuzi i sl.), cena 55.500 evra. Tel. 63-66-952, www.bomil.rs. 15014 KEJ, ukwièn, odràvan 2,5 stan od 70m2, cena 63.900 sa garaòm od 12m2. Tel. 6368429, www.bomil.rs. 15015 NOVA DETELINARA, okolina „Abc„-a u zgradi Budu}nosti, odli~an 2,5 ukwièn stan, cena 64.900. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15016 LIMAN, nov, prazan, odmah useqiv i ukwièn 2,5 stan od 76m2, cena 77.250. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15017 GRBAVICA, noviji ukwièn 2.5 stan od 70m2 na III spratu, prazan, odmah useqiv, cena 72.100. Tel. 6366952, www.bomil.rs. 15018

SOCIJALNO, u novoj zgradi ekstra kvaliteta, odli~an 3,0 stan od 78m2. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15019 CENTAR u Vase Staji}a, odli~an dvostran ukwi`en 3,0 stan od 83m2 na I spratu, pogodan i za poslovni prostor... Telefon: 636-6952, www.bomil.rs. 15020 OKOLINA BULEVARA, u Ulici Save Kova~evi}a, ukwi`en 3,0 stan odli~nog rasporeda, I sprat, cena 67.000. Telefon: 636-8429, www.bomil.rs. 15021

AUDI A4 - TDI 2002. god. besprekorno o~uvan, metalik sive boje, pre{ao 160.000km, cena 8000E, mo`e dogovor. Telefon 063/7667350. 53394 PRODAJEM fi}u 750 100E fiksno. Telefon 063/804-4674 zvati od 17 - 22 ~. 54035 [KODA, 120L, godi{te 87, registrovana, u dobrom stawu. Telefon 064/260-4288. 53990

HITNO potrebne radnice za odr`avawe higijene do 50 godina starosti. Telefon 021/6624-503, 064/6588-613. 53982

HITNO prodajem odmah useqiv jednosoban stan. Telefon 021/633-0452. 53508 ^ISTIM podrume, odnosim {ut, staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618846, 063/84-85-495. 53736

S po{tovawem i tugom se opra{tamo od dragog kom{ije

Danila Tojagi}a LIMAN, ukwi`en originalno 3,5 stan od 92,5m2 na II spratu, cena 85.500. Tel. 6366952, www.bomil.rs. 15022 CENTAR, kod Izvr{nog ve}a i Dunavskog parka u jedinstvenoj zgradi, odli~an 5,0 stan salonskog tipa sa visokim plafonima, luksuzno renoviran 138m2, sa velikom terasom i parking mestom u dvori{tu... Tel. 063/828-83-77, slike na www.bomil.rs. 15023 KEJ, u odli~noj zgradi, klasi~an 4,0 stan od 100m2 cena 105.000. Tel. 636-8429, www.bomil.rs. 15024

PRODAJEM novu mawu ku}u, komplet zavr{enu, name{tenu niko nije stanovao, Novi Sad, Ul. S. Pa{}ana br. 2. Mogu}a zamena. Telefon 063/386-136, 064/2510-929. 53887 VI[E jutara - hektara, vo}wake, vikendice, placeve, ku}e, stanove, lokaciju za zgradu, stan za 20.000E gotovinom kupujemo. Telefoni: 063/598-463, 6618184, 6215-260. 53971 PRODAJEM placeve u Starim Ledincima, ukwiène, dozvoqena gradwa, centar, struja, voda, telefon, gas, kablovska, asfaltni put. Telefoni: 063/507097, 021/2977-565. 53760 PRODAJEM placeve u Starim Ledincima, ukwiène, dozvoqena gradwa, centar, struja, voda, telefon, gas, kablovska, asfaltni put, autobus. Telefoni: 063/507-097, 021/2977-565. 54031 POPOVICA, 820m2/52m2, ukwièna, sva infrastruktura, 20.000. Mogu}a zamena auto+doplata. Telefon 060/5008-408. 53933

IZDAJEM lokal 60m2 ul. Stevana Mokrawca br.18. Telefon 063/505-198. 53983 LOKAL 43 m2 FUL opremqen. Bul. kraqa Petra 2. Telefon 065/55-106-55. 54053

BAGAT, druge {iva}e ma{ine popravqam, brzo, kvalitetno, jeftino, vr{im prodaju {iva}ih ma{ina, industrijskih pegla, Cvijanovi}, Ul. Jevrejska br. 23. Telefon: 021/421-452, 064/131-2135. 52222 PE]KAR - kaqeve pe}i zidam, pretresam stare, ~istim i ru{im. Telefoni: 021/714-577, 062/606-782. 53856 ZA PROSVETARE i penzionere povoqno molerskofasaderski radovi. Telefon: 6435-231 i 064/230-6898. 53858 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 53923

KUPUJEM sliku Nikole Graovca - svadbeni poklon mladencima. Telefon 063/22-83-22. 52899

PRIRODNI preparat protiv hemoroida ispitan u nadle`noj ustanovi i li~no proveren eliminisan za 7 dana. Telefoni: 064/240-5549, 037/490-797. deda Rado{. 53652

Stanari zgrade Alekse [anti}a br. 31, Novi Sad.

54059

Posledwi pozdrav na{em dragom prijatequ i kolegi

Mi}i Drini}u

Kolektiv DOO „ELMONT MM” Novi Sad.

54110

Dana, 30. 5. 2012. godine umrla je moja mama

PRODAJEM koke nosiqe stare 10 meseci, te{ke do 2kg. Komad 150 dinara. Ve}e koli~ine dostavqamo. Telefoni: 063/511-932, 021/848188. 54005

Nada Terzi} POTREBNI saradnici u `ivotnom osigurawu. Plata +radni sta`. Zvati na telefon 060/364-50-24 i 065/40818-15. 53935 MOLERSKO-FARBARSKI radovi. Radim i mawe poslove. Majstor Miki. Telefon 063/17-32-692. 53949 HITNO, potrebni radnici za vodoinstalaterske i radove na uvo|ewu grejawa, odgovaraju}a stru~na sprema ne stariji od 40 godina. Telefon 064/658-8610, 021/6624-503. 53981

Sahrana je danas, 31. 5. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Draga mama, jako mi je te{ko, ostala sam ti potpuno sama.

Tvoja }erka Danica Lainovi}.

54112

^iTUQe l POMeni

~etvrtak31.maj2012.

Tu`na srca obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je posle kra}e i te{ke bolesti napustio na{ voqeni suprug i otac

dnevnik

Posledwi pozdrav dragom i rano preminulom bratu

TU@NO SE]AWE Dana, 3. 6. 2012. godine iza}i }emo u 11 ~asova na Katoli~ko grobqe da polo`imo cve}e na{im najdra`ima.

Milomiru - Mi}i Drini}u

Milomir - Mi}a Drini} 2. 7. 1958 - 29. 5. 2012. Sahrana je 31. 5. 2012. godine, u 16 ~asova, u Ka}u. O~e, tvoja dobrota, plemenitost i qubav zauvek }e ostati u na{im srcima i ~uvati te od zaborava. Tvoji: supruga Gordana i sinovi Dejan i Ostoja. 54094

Dragi brate, ve~no }e{ `iveti u srcu tvoje sestre. Sestra Trivuna, zet Jelenko sa }erkama: Jelenom, Jovankom i Desankom i strinom Jovankom iz Ka}a.

Aleksandar Iva{~enko Ikra{ 3. 6. 2010 - 3. 6. 2012.

Vladimir Ikra{ 11. 6. 2008 - 11. 6. 2012.

54104

Posledwi pozdrav dragom i nikad pre`aqenom bratu

Posledwi pozdrav dragom kumu

Posledwi bratu

pozdrav

dragom

Dragi moji an|eli, ne moè vreme da izbri{e tugu i bol, ne znam kako bez vas usamqena ìvim. Oti{li ste relativno mladi sa puno neostvarenih èqa, a tako ste voleli ìvot, rad, qude. Neka vas u ti{ini ve~nog mira prati moja qubav. Mama Ka}a i sestri~ina Andrea. 54006

Milomiru - Mi}i Drini}u Voqeni brate, sa tugom u srcu opra{tamo se od tebe. Voqeni nikad ne umiru. Sestra Jasna Drini} sa }erkama Lepom i Divnom i wihovim porodicama iz Slovenije.

Milomiru - Mi}i Drini}u Hvala ti za svu tvoju dobrotu. Neka te an|eli ~uvaju. Kumovi: Nenad, Livija i Milo{ Drini} iz Ka}a. 54105

54106

Posledwi prijatequ

pozdrav

na{em

Posledwi pozdrav

Milomiru - Mi}i Drini}u

S tugom i po{tovawem opra{tamo se od na{eg

POMEN

S tugom i po{tovawem opra{tamo se od na{e

Dragi brate, prerano si nas napustio i ostavio pusto{ u na{im srcima. Neka te an|eli ~uvaju. Brat Marinko, snaja Stojanka Drini} sa porodicom iz Ka}a. 54095

Posledwi pozdrav pravom i iskrenom drugu i prijatequ

Jagice Vujkov Ilija Mi{~evi} 31. 5. 2007 - 31. 5. 2012.

Ratka Popovi}a Dragi na{, ostavio si se}awa koja ne blede, dobrotu koja se pamti. Ako je tvoj `ivot morao stati, na{a se}awa na tebe ve~no }e trajati.

Milomiru Drini}u od drugara iz Mesnog odbora DSS-a Ka}.

~ika Mi}i Drini}u

od Brane Ba~ina sa porodicom.

Milomiru Drini}u

Zaposleni i penzionisani radnici u „Elektrovojvodini” doo.

An|eli, ~uvajte ga.

Te{ko je i zamisliti a kamoli prihvatiti da se na{e dru`ewe zavr{ava tako brzo.

Zaposleni i penzionisani radnici u „Elektrovojvodini” doo.

Usamqeni: tvoja Nadica i Bube.

Mi{o Makivi} sa porodicom. 54102

54103

Opra{tamo se od dragog nam kuma

Posledwi pozdrav prijatequ i kom{iji

Milomira Drini}a Sa qubavqu i po{tovawem ~uva}emo uspomenu na tebe.

Milomiru Drini}u S po{tovawem ~uvamo uspomenu na tebe.

Kumovi Grubi}i.

Kom{ije: Dra{ko, @ivanka i Marko Laki} iz Ka}a.

54099

54100

Posledwi pozdrav prijatequ i kom{iji

Milomiru Drini}u

54097

54088

Harangozo Er`ebet

Tugu za tobom nosi}emo ve~no u srcima. Tvoji: starac Mirko, ta{ta Branka Milosavi}, svastika Milica, {ogor Viktor Karaba sa decom iz Novog Sada. 54098

Sahrana je danas, 31. 5. 2012. godine, u 17 ~asova, u Feketi}u. ]erka Er`ebet, zet Milo{, unuci Aleksandar i Nikola Rokvi}.

54090

obeleì}emo u subotu, 2. 6. 2012. godine, u 10 ~asova, na ûru{kom grobqu. Vreme nikad ne}e izbrisati na{a lepa se}awa na tebe. ûvamo te u na{im mislima i srcima. Ve~no oàlo{}eni: majka Rosa, otac Milivoj, brat Danijel, snajka Svetlana i bratanac Milenko.

54108

54085

Posledwi pozdrav

Zoranu Do{enovi}u

Milomir - Mi}a Drini}

od kolega: Nade, Jove, Ace, Srbe i Dejana.

[ESTOMESE^NI POMEN na{em dragom

@eqku Stojanovi}u

Milomira - Mi}e Drini}a

^ETVOROGODI[WI POMEN

Danetu Tojagi}u

428/P

428/P1

S bolom i tugom obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je 30. 5. 2012. godine, u 73. godini posle duge i te{ke bolesti preminula na{a voqena

Opra{tamo se od voqenog i rano preminulog zeta

Posledwi pozdrav

Odlazi{ u Raj, tamo gde je mesto velikim i plemenitim qudima kakav si ti bio. Kom{ije: Radomir, Tatjana, Miroslav i Mirjana [ever iz Ka}a.

54093

Porodica Drini}: Milomirka i Boro, Bo{ko i Qubica sa porodicama iz Ka}a.

S bolom i tugom u srcu nosimo trajnu uspomenu na tebe i tvoju qubav. Utehe nema, zaborav ne postoji. Ve~no }e{ biti u na{im srcima i mislima. Tvoji: supruga Bo`ica, }erka Ana, majka Zora, sestra Slavica i sestri} @eqko.

54101

54058

Dragi na{ Mi}o! Tvojim odlaskom gubimo najve}eg prijateqa na{eg doma. Zar nikad vi{e zajedno na more, u na{u Bosnu, zar nikad vi{e na{ih {ala i smeha...zvala sam te bratom a ti mene sejom... Po~ivaj u miru prijatequ na{, a nama }e{ faliti puno...

Dragiwi

od porodice Prlina.

54062

^iTUQe l POMeni

dnevnik

POMEN

~etvrtak31.maj2012.

Sa velikom tugom i bolom u na{im srcima obave{tavamo na{e prijateqe i poznanike da }e se sahrana na{eg milog i voqenog supruga, oca, sina i brata

Sve ove godine nedostaje mi moj dragi prijateq

prof. dr Lazar Vrkati}

Gorana Rankovi}a

Zdravko Skakavac.

odr`ati 31. 5. 2012. godine, u 16 ~asova, na grobqu u Beo~in selu. O`alo{}ena porodica.

PETOGODI[WI POMEN Svaki 31. maj je bolan, jer se}a na

Sa tugom i `aqewem opra{tamo se od na{eg kuma

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

Lazara Ivandeki}a

Milena \uri~i} 1936 - 2012.

^uva}emo u na{im srcima i se}awu dugogodi{we prijateqstvo i kumstvo. Po~ivaj u miru.

Sahrana }e se obaviti danas, 31. 5. 2012 godine, u 15 ~asova, na grobqu u Sremskoj Kamenici.

Milan sa decom i unucima.

O`alo{}eni: sin Mirko sa porodicom.

54082

54080

54083

54027

POMEN

Na{a draga mama, baka, prabaka i ta{ta

Jagica Vujkov preminula je u 93. godini.

prof. dr Lazara Vrkati}a 1960 - 2007. ... a tog 31. maja 2007. rekao si â&#x20AC;&#x17E;I have a dream...â&#x20AC;? Dragi na{ Lazo, `ivimo Tvoje snove... Ve~no u srcu, Tvoj Boris Kr{ev.

Ispra}aj je na Gradskom grobqu, 31. 5. 2012. godine, u 11.15 ~asova.

~etvrtak,

O`alo{}ene }erke: Bogica, Olga i Dejana sa porodicama.

Milena \uri~i}

Lazar Vrkati} Dragi na{ Lazo, mnogo vremena je pro{lo a utehe nema, samo bol i se}awa da smo te imali, voleli i po{tovali.

Posledwi pozdrav dragoj baki od wenih: unuka Danijele i Mirele, praunuka Mine, Igora, Andreja, Ma{e i Lane i od zetova Dragoslava i Darka.

Tetka i te~a. 54077

54030

54081

54076

POMEN

Posledwi pozdrav kolegi i prijatequ

Posledwi pozdrav

na{em

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Kume, tvoj osmeh nedostaje nam sve ove godine.

Danetu

Goranu Rankovi}u

Laki 1960 - 2007.

AGROVOJVODINA EKSPORT IMPORT.

Tvoji kumovi: Kiza, Raki i \ole.

427/P

54028

Wegovi saobra}ajci: Cvjeti}anin, Lekovi}, Peji}, Desnica, Sedlar, Kanli} Doban, Padrov, Manojlovi}, Mrkowi}, Radovanovi}, Mirkov, ]ebovi}, Kova~evi}, Petrovi}, Bla`i}, \akonov, Vasi}, Grbi}, Alvaxin.

Goranu Rankovi}u

od porodice Qubenkovi}.

54079

54073

Posledwi pozdrav tetki i babi

Posledwi bratu

Posledwi pozdrav mojoj voqenoj sestri

Dragiwi Stojanovi} Dragi

Dragi Stojanovi}

Sestri~ina Buba, Cvija, Tijana, Qubomir i Jovana.

dragom

Goranu Rankovi}u

ro|. Vlajankov

Volela sam te ja, a i moja deca. Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

pozdrav

Nikada te ne}e zaboraviti tvoja sestra Dobrila.

Zauvek }e{ `iveti u na{im srcima. Tvoji: Mita, Jelena, Milica i Nikola.

SE]AWE

Slavko Trive Moldovanov 31. 5. 2010 - 31. 5. 2012. Dobri moj o~e, uvek voqen i nikad zaboravqen. Tvoja }erka Nada i zet Milan.

54054

54055

54071

54070

Posledwi pozdrav babi

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Posledwi pozdrav babi

Dragiwi Stojanovi} Dragi

Dragiwi Stojanovi}

Dragiwi Stojanovi} Dragi

od Tijane i Nemawe sa decom.

od Qubomira i Ivane sa decom.

Sa tugom i po{tovawem, kumovi Tijana, Goga i Brane Teodorovi}.

Sa tugom i bolom opra{tamo se od na{eg dragog kolege

Vladimira @ivojinovi}a Regana Po~ivaj u miru, neka te an|eli ~uvaju i neka ti je ve~na slava. Tvoje kolege i koleginice sa pogona.

54056

54057 54050

54046

tv program

~etvrtak31.maj2012.

06.30 09.00 09.30 10.00 10.10 11.05 11.30 12.00 12.10 13.30 14.00 14.05 14.30 15.00

Добро јутро, Војводино Злогласни атентати Центар света Вести Гимназијалци Све о животињама Кухињица Вести Из нашег сокака Здраво живо Вести (Ре)капитулација Повратак на село Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Фолдер култура 15.30 Плави круг 16.00 Гимназијалци 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.20 Један на један 17.50 Разгледнице 19.00 Све о животињама 19.30 ТВ Дневник 20.05 Џонатан Крик: Реконструисани леш 21.05 Сучељавање 22.00 Војвођански дневник 22.35 Чарде на Дунаву 23.05 Оперативци 00.00 Хроника 57. Стеријиног позорја 00.15 Џонатан Крик 01.15 Један на један 01.40 Сучељавање 02.25 Концерт године 1993. „ЕКВ“

Тања Бошковић

СЕРИЈа

балкан eкспрес Група ситних лопова и варалица лута по местима прерушена у музички састав „балкан eкспрес“. Почиње окупација и једина брига ових џепароша је како сачувати главу на ветрометини првих ратних страхота. Улоге: Драган Николић, Бора Тодоровић, Тања Бошковић Режија: Бранко Балетић (РТВ 2, 22.20) 0 6.40 Кухињица – мађ. 07.10 Ток шок 08.00 Концерт године 08.50 Грување 09.40 Грување уживо у студију „М“ 10.20 Концерт у Новосадској синагоги 11.45 Ева магазин (мађ) 12.30 Вести (мађ) 12.40 Украјинска панорама 13.10 балкан експрес 14.00 Концерт године 14.50 ТВ баштине 15.15 Добро вече, Војводино (рум) 16.45 ТВ Магазин (рус) 17.45 ТВ Дневник (хрв) 18.00 ТВ Дневник (слов) 18.15 ТВ Дневник (рус) 18.30 ТВ Дневник (рум) 18.45 ТВ Дневник (ром) 19.00 ТВ Дневник (мађ) 19.25 Спортске вести (мађ) 19.30 Кухињица – мађ. 20.00 Добро вече, Војводино (рус) 21.30 Оперативци 22.20 балкан експрес 23.10 Фолдер култура 23.35 ТВ баштине 00.05 ТВ Продаја

07.30 08.00 08.10 08.30 09.00 10.00 11.00 12.00 14.00 15.00 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00

Глас америке Панонско јутро Прес пресинг Вести укратко У огледалу анали Вреле гуме За корак испред Путоманија бели лук и папричица Војвођанске вести Панонска хроника Стеријино позорје - хроника Војвођанске вести анали арт-бокс Војвођанске вести Кибиц фенстер Војвођанске вести

08.00 08.15 09.00 09.04 09.47 10.00 10.00

11.12 12.05 12.20 12.35 12.43 13.28 14.00

16.00 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.01 21.58 22.03 23.00 23.04 23.55 00.10 00.19 01.03

08.30 09.00 09.10 10.00 11.00 11.15 11.30 13.00 13.10 14.00 15.00 15.10 15.50 16.00 16.15 16.30 17.00 17.30 18.45 19.00 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.35 23.00 23.50

10.15 10.45 12.15 12.30 15.15 18.15 20.15 20.45 21.15 21.45 22.45 23.15 01.15

Храна и вино Вести Серијски програм Документарни програм Вести Рецепти лауре Равајоли Серијски програм Вести Опчињени Ево нас код вас Вести Украдена срца Неон сити Објектив (слов) Објектив (мађ) азбука родитељства Храна и вино Новосадско поподне Неон сити Објектив Објектив (слов) Објектив (мађ) лична грешка Витраж Опчињени Објектив Рецепти лауре Равајоли Серијски програм Украдена срца

Мобил 1 Из архиве Спорт клуба Нба уживо Каралинг куп: ливерпул – Кардиф Украјински куп: Шактар – Металург Фудбал пријатељска: Холандија - Словачка Премијер лига Магазин атлетика аТП Чемпионшип ТВС Нба акција Фа куп: Челси – ливерпул Турски куп: Фенербахче – бурса

Јутарњи дневник Јутарњи програм Вести Љубав на сеоски начин Гастрономад Вести Седница Народне скупштине Републике Србије, пренос (Програм зависи од трајања седнице) Хоризонт Дневник Спорт плус Евронет Место злочина: Њујорк ТВ филм у новом веку: Маска, филм Седница Народне скупштине Републике Србије, пренос (Програм зависи од трајања седнице) Рањени орао Дневник РТ Војводина Шта радите, бре београдска хроника Око Слагалица Дневник Рањени орао Велики изазов, квиз Вести Да, можда, не Вести Место злочина: Њујорк Дневник Евронет Ружна бети Ноћни биоскоп: Отмица Дејвида белфора, филм

06.02 07.02 07.39 07.45 07.57 08.07 08.19 08.31 08.44 09.05 09.20 10.00 10.30 11.00 11.25 11.57 12.29 12.59 13.58 14.11 14.32 14.46 15.12 15.41 16.29 16.55 17.56 18.57 19.03 19.14 19.24 19.37 20.00 20.33 21.00 22.02 23.52 00.23 02.18 03.06 03.30 03.52

Концерт за добро јутро Слагалица Мунзи Велики и мали Откријте свет са Ђолетом Томас и другари Френине ципеле Тумачење књижевног дела Мансарда Политичке идеје у срба Вита студентис Српске спортске легенде Европа и Срби У свету линк Ж.бизе: Симфонија у ц-дуру беокулт Трезор Тумачење књижевног дела Мансарда Политичке идеје у Срба Вита студентис ликовна колонија РТС ТВ лица: Мирослав Тадић... као сав нормалан свет Чудо звано осмех Капри 60 година у колу са ‘’Колом‘ Мунзи Велики и мали Откријте свет са Ђолетом Томас и другари Френине ципеле Место за нас Метрополис Капри Фестивал фестивала: Жена за украс, филм бунт Трезор ТВ лица: Мирослав Тадић... као сав нормалан свет Чудо звано осмех ликовна колонија РТС Место за нас

06.00 08.00 08.20 09.15 09.30 10.00 10.35 12.30 13.40 16.00 16.40 17.05 17.30 18.00 18.30 19.35 20.15 21.10 23.40 00.15 01.10 02.00 03.30 03.55

Заувјек сусједи Топшоп Долина сунца Топшоп Хоћу да знам Вести Дневни магазин Цртани филмови Филм: бегунац Вести Спортски преглед Џои Пријатљи Квиз: Пут око света Вести + Између две ватре Штрумфови Увод у анатомију Филм: Џери Мегвајер Вести Жива мета Увод у анатомију Филм: Зли вилењак 4 Саут Парк Филм: Мали детективи у потрази за принцезом 05.10 Укључење у б92 Инфо

Том Круз

Џери Мегвајер ФУДбал

Француска–Србија Орлови не иду на Европско првенство у Украјини и Пољској, али су бар тај неодлазак искористили да буду спаринг партнери најбољим селекцијама Европе у наредном периоду. Добар фудбал гледаћемо и вечерас, када ће се у Ремсу састати Француска и Србија у пријатељском дуелу. (Прва, 20.30) 06.00 06.40 07.20 08.05 09.20 10.50 12.00 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.15 20.30 22.50 23.50 00.15 00.30 01.00

Три Хил Сулејман Величанствени Тајна старог моста Дођи на вечеру Одбачена аси Тајна старог моста Тачно 1 Сурвајвер Сулејман Величанствени Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести аси Сулејман Величанствени Фудбал: Француска-Србија Повратак у цивилизацију Експлозив Ексклузив Сурвајвер-без цензуре Фудбалска утакмица: Француска-Србија

06.00 ВОа 06.30 Кефалица 07.00 Маратон 08.00 Улови трофеј 09.00 Љубав у залеђу 10.00 Филм: Станица обичних возова 12.00 Топ шоп 13.00 Љубав у залеђу 14.00 Монк 15.00 Др Хаус 15.55 Двоугао 16.00 Филм: Сидни Вајт 18.30 Обични људи 19.30 Филм: Пази шта радиш 21.00 Филм: Јамати 23.00 Одељење за специјалне жртве 00.00 Филм: Срећа у малим дозама 02.30 Др Хаус 03.30 Одељење за специјалне жртве 04.30 Филм: Срећа у малим дозама

Ток шоу У најновијем издању емисије наша гошћа Весна Дедић Милојевић говори о свом новом роману „Ти си мени све“. Еви Рас, познатој глумици на питање како је постао боксер одговара Милан Пиперски. Погледајте како се Сузана Манчић снашла у игри пантомиме... (КТВ, 22.30)

07.00 Уз кафу, 07.30 бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Под сјајем звезда, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Дрецун, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Фолк шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Ток шоу, 00.00 Објектив, 00.30 Фолк шоу

08.15 бање Србије, 08.45 Топ шоп, 09.00 ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.40 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Стварност живота, 17.40 Вести, 19.59 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.05 Веб џанк, 21.30 НК Коктел, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.00 Вести, 00.30 ауто шоп, 00.40 бање Србије

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Фарма, 16.30 Инфо К9, 17.00 бибер, 18.00 лек из природе, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Спорт из другог угла, 22.15 бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: Инђија, 13.00 Џубокс, 14.30 ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Пећинци,18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 без тамбуре нема песме, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас америке

dnevnik

c m y

Џери Мегвајер је спортски агент који има све - успешну каријеру, гомилу клијената и још већу гомилу новца, као и секси вереницу Ејвери. Једне ноћи мучен грижом, он одлучује да напише меморандум у ком својој фирми препоручује да се орјентише мање на зараду, а више на добробит својих клијената... Улоге: Том Круз, Рене Зелвегер, Куба Гудинг Џунио, Хелен Хант Режија: Камерон Кроу (Б92, 21.10)

05.45 10.00 11.30 12.00 13.00 14.00 15.00 15.40 16.00 17.00 18.30 19.00 20.30 21.30 22.30 00.00 00.45 02.45 03.30 04.00 05.00

Вук Костић

Мала ноћна музика Два најбоља пријатеља раде у мртвачници и делују веома ограничено и живот им се мења од тренутка када се јављају на мобилни једног мртваца... Улоге: Гордaн Кичић, Вук Костић, Феђа Стојановић, Власта Велисављевић, Драган Петровић Режија: Дејан Зечевић (Хепи, 20.20) 07.00 07.50 08.15 08.40 09.20 10.00 11.00 11.30 12.00 12.30 12.40 13.20 14.00 14.10 15.15 15.30 15.55 17.30 17.55 18.25 19.15 20.20 22.00 23.00 00.20 01.00

Залив шкољки Звезданиште Тајни свет меде бенџамина Ноди у земљи играчака Ешли Сабрина Генератор Рекс Хунтик Моји џепни љубимци бајка о Тибету Квизић Пресовање Вести Изгубљене године Телешоп Вести Једна жеља једна песма Насловна страна – квиз Телемастер Серија лепи и мртви Мала ноћна музика, филм Долина вукова Изгубљене године лепи и мртви Љубавни сигнали

Добро јутро брачни судија Градске вести Мала невеста Недељно поподне Тачно у подне-живо Курсаџије Национални дневник Моје срце куца за лолу Мала невеста Национални дневник Мала невеста Љубав и освета 48 сати свадба Све за љубав Немогућа мисија Филм: Љубав, секс и оно друго Глупо мушко Опасна игра Дувал и Морети Моје срце куца за лолу

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 09.00 Преглед штампе, 09.30 актуелно, 10.00 Преглед штампе, 10.30 Икс арт, 12.15 Екстреми, 14.15 арт бизнис, 15.20 Волеј, 16.00 акценти, 16.30 Квиз, 18.00 акценти, 18.15 Наш град, 19.00 актуелно, 19.20 Пролог, 19.30 ТВ изложба, 20.05 Презент, 21.00 О свему помало са..., 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Немогућа магија, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 банат данас,19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 артикулисање, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

~etvrtak31.maj2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ПРИ ВАТ НИ ЖИ ВОТ СР БА НО ВИ ЈЕГ ДО БА

Пи ше: др Ми лан Ри сто вић 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40

Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Најгора мама на свету Екстремни водич за родитеље са Џо Фрост Л.А. Инк Стручњак за торте Обрачун посластичара Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Највећи губитник Мајами инк Нова нада посластичара Посластичарски ас Стручњак за торте Др Џи: Форензични патолог Л.А. Инк Нова нада посластичара

08.00 Скривена блага афричке, аустралијске и индијске уметности 09.00 Шта је заиста потопило Мери Роуз 10.00 Путовања и открића 11.00 Дани катастрофе – терор на аеродрому 12.00 Германска племена 13.00 Нефертити и изгубљена династија 14.00 Рим: последња граница 15.00 Ко си заправо ти? 16.00 Скривена блага афричке, аустралијске и индијске уметности 17.00 Грађевинска чудеса. џиновски Буда 18.00 Скривени светови. подземни Рим 19.00 Тајне историје. Краљица девица 20.00 Заборављени начини исхране 22.00 Рим: последња граница 23.00 Ко си заправо ти? 00.00 Скривена блага афричке, аустралијске и индијске уметности 01.00 Грађевинска чудеса. џиновски Буда

07.00 09.05 10.10 11.10 12.00 12.30 13.15 14.10 14.38 14.53 15.15 16.02 17.21 18.20 19.12 19.30 20.10 21.05 21.35 23.55 00.30 01.20 02.05 02.46 03.28

Добро јутро, Хрватска Дивљи Пламен Творци промене, док. серија Место под сунцем, док. серија Дневник Кад заволим, време стане Др Оз, ток шоу Тренутак спознаје Хрватска хроника БиХ Културна баштина Понос Раткајевих Горски лекар Хрватска уживо 8. спрат, ток-шоу 20пет, квиз Дневник Све у 7!, квиз Пола сата културе Тајна подморнице К-19, филм Дневник 3 Руњићеве вечери Ин медијас рес Трачара Закон и ред Пет дана

Плавопрсти вилењак Ванземаљци суседи Херкулес Сребрни соко Заштитник Образовање Чарлија Бенкса Правило службе Избачен из колосека Не умри сам Еротски филм Еротски филм

Из ба чен из ко лосе ка У во зу без кон тро ле, у ко ме се на ла зи мно штво та ла ца и ви со ко тех но ло шко би о ло шко оруж је, Кри стоф по ста је чо век-вој ска у бор би про тив те ро ри ста, ко ји ће са чу ва ти жи во те мно гих... Уло ге: Жан-Клод ван Дам, То мас Ара на, Ла у ра Ха ринг Ре жи ја: Боб Ми со ров ски (Си не ма ни ја, 20.00)

Кен дис Бер ген

Ме ри во ди књи жа ру и во лон ти ра у скло ни шту за на пу ште не жи во ти ње, на шта јој се, уз ка фу са ком ши јом сво ди чи тав дру штве ни жи вот. Тим је мла дић ко ји ра ди на гра ди ли шту што гра ни чи с Ме ри ном ба штом... Уло ге: Кен дис Бер ген, То мас Ме кар ти, Ри чард Ки ли, Шир ли Најт, Ке ли Ви ли јамс Ре жи ја: Глен Џор дан (ХРТ 2, 13.30) 07.50 08.20 08.45 09.10 10.00 13.30 15.00 15.05 15.30 15.55 16.40 17.10 18.00 18.20 18.30 19.40 20.00 20.50 21.45 22.30 23.15 00.12

01.18 02.08 02.53

06.00 07.30 07.55 09.20 10.55 11.20 13.35 15.15 17.05 19.10 20.05 21.35 23.10 00.50 02.50 04.25

Прљави Џо Васпитање за почетнике Семи на путу око света 3Д Шпијун из комшилука Филмови и звезде Пирати са Кариба: На чудним плимама Легија изузетних плесача. Тајне ра Циркус наказа: Вампиров помоћник Легенда о пијанисти на океану Камелот Афричке мачке Статен Ајленд Створени једно за друго Адвокат из Линколна Бладворт Списак клијената

07.25 Кобра 11 09.35 Ексклузив таблоид 09.53 Кувар и по 09.55 Вечера за 5 11.05 Ватрено небо 12.00 Ружа ветрова 13.05 Крв није вода 14.00 Сурвајвер 15.00 Кобра 11 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Вечера за 5 17.58 Кувар и по 18.05 Ексклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Ружа ветрова 20.50 Сурвајвер 21.50 ЦСИ 00.35 РТЛ Вести 00.50 ЦСИ Њујорк 01.35 Астро шоу

ЦСИ

00.57

Ла у ра Ха ринг

Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Дијагноза: Убиство Монк Вокер, тексашки ренџер Убиства у Мидсамеру Дијагноза: Убиство Монк Видовњак Филм: Ноћ дама Филм: Савршен план

СЕ РИ ЈА

Ме ри и Тим 08.00 08.30 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 23.20

Мала ТВ Серија за децу Х2О Уз мало воде! Школски сат Пренос седнице Хрватског сабора Мери и Тим, филм Цртани филм Деграси Нови нараштај Олујни свет Школски сат Мала ТВ Љубав у залеђу Регионални дневник Жупанијска панорама Три Хил Музика, музика... Ин медијас рес Залагаоница, док. серија Трачара Закон и ред Пет дана Хрватске утакмице на ЕП: ЕП ‘96. Хрватска - Немачка, снимак Увек је сунчано у Филаделфији Пепео пепелу Додир живота и смрти Ноћни музички програм

07.30 Утеха и радост 09.00 Биографија - Ејми Вајнхаус 10.00 Мекгајвер: Пут до судњег дана 11.30 Утеха и радост 13.00 Биографија - Хедер Локлир 14.00 Бес и част 2 16.00 Лице терора 17.30 Биографија - Ејми Вајнхаус 18.30 Утеха и радост 20.00 Биографија - Хедер Локлир 21.00 Опсада Алкатраза 23.00 Срце грома

08.00 Дач 10.00 Људи од заната 12.00 Пројекат X 14.00 Господин бејзбол 16.00 Дивља вожња 18.00 Хотел Оаза 19.40 Телма и Луиз 21.50 Соко и Снешко Белић 00.00 Еротски филм 02.00 Еротски филм

ЦСИ тим ис тра жу је смрт осо бе на чи јем те лу се мо гу при ме ти ти ожиљ ци са до ма зо хи стич ке сек су ал не игре. Гри сом од ла зи у не на ја вље ну по се ту леј ди Хе дер ка ко би је пи тао за ми шље ње о слу ча ју, али она осе ћа да би Гри сом мо гао има ти и дру ги раз лог за по се ту... Уло ге: Ви ли јам Пе тер сен, Марџ Хел ген бер гер, Ге ри Дур дан, Џорџ Идс, Пол Гил фојл Ре жи ја: Ен то ни Зи кер (РТЛ, 21.50)

Ге ри Дур дан

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05

01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Аутомобили Амерички чопери Прљави послови Опасан лов Разоткривање митова Врхунско градитељство Преживљавање Како се прави? Како то раде? Прљави послови са Питером Шмајхелом Потрага за Бигфутом Спасавање чилеанских рудара Уклета кућа Разоткривање митова Прљави послови са Питером Шмајхелом Потрага за Бигфутом

08.30 09.00 10.30 11.00 20.30 21.00 23.30 23.45 01.00

Аутомобилизам Тенис Тенис Тенис Тенис Борилачки спорт Коњички спорт Тенис Тенис

21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

Узан струк без дијете

а филмском снимку београдских улица, које је украсима разликовале од оних које су носиле Албан1904. направио Енглез Арнолд Мјуир Вилсон ке и Туркиње. поводом крунисање краља Петра КарађорђевиАлександар Дероко пише да је пред Први светски ћа, види се сва разноликост мода: од дама у дневним рат, по полагању матуре у гимназији следила обавезна тоалетама и шеширима, са сунцобранима, мушкараца куповина штапа и „жирарди“ сламног шешира: „Са обучених по прописима европске моде, градске деце у штапом се постајало академски грађанин. Њих је нократким панталонама и са шеширићима и ђачким ка- сила већина одраслих мушкараца, али без шешира се пама, сељака у ношњама из београдске околине, али и није дало ни замислити.“ По београдским шеталионих из удаљенијих делова Србије и Војводине. Сцене штима се тада могао видети, поред уобичајених „халснимљене у Новом Пазару сведоче о недирнутој „ори- бцилиндара“, „понегде, и прави цилиндар од зечје јенталности“ мушког одевања у вароши. То шаренило длаке“. употпуњују псеудоисторијски костими (од средњовековних, преко устаничких из 1804, до рококо костима са перикама), које су носили учесници церемоније крунисања, као и одежда краља. Подражавајући дух европском романтизма и национализма краљица Драга се често појављивала обучена у тешку, назграпну хаљину моделовану „по мустри“ женске средњовековне владарске одежде са фресака, војници и чланови гимнастичких и патриотских дружина носили су „душанке“ (као српски одговор на мађарске „атиле“), калпаке са перјаницама и разне униформе; све је било у функцији истицања, како сопственог идентитета тако и припадности национу и његовој историји. Прихватање делова војничке униформе у Ша ре ни ло на кру ни са њу кра ља Пе тра Ка ра ђор ђе ви ћа Србији као „народне ношње“ Одевање после Првог светског рата било је све може се тумачити и као утицај „милитаризације“ српског друштва од почетка 20. века, али је пре било ре- слободније, без старих конвенција. Двадесете су дозултат чињенице да је из ратова 1912–1918. српски се- неле равне хаљине без струка; скраћивање сукања, љак изашао у униформи као јединој одећи коју је имао. започето још током рата, настављено је и касније. Сеоске абаџије и шнајдери су је ширили и модифико- Женска одећа није више истицала облине. Избачени вали, претварајуће је по стилским обележјима у полу- су корсети као наметнути симбол стеге; раније обавезна дуга коса, скраћена је и нове фризуре давале су цивилну–полувојничку, полуградску, полусеоску. Промене у одевању мушкараца, како у градовима девојкама често андрогин изглед. Све је допуњено јатако и на селу, биле брже од промена женске ношње. ком, наглашеном шминком, која је раније сматрана Али док су очеви и даље заогрнути ћураком, са лисич- неморалном. Рекламирање женског интимног рубља и средстајим оковратником, са фесом, антеријама, у врећастим чакширама и на себи имају осталим обавезним дело- ва за улепшавање у мешуратној домаћој штампи са вима оријентално-балканске одеће, наследници су у мање или више еротизованим и експлицитним порукама, имало је ретке претече у потпуности обучени „ала франрекламама за женске корсете и ка“, по „француски“, односно у По дра жа ва ју ћи дух високе ципеле на којима су одело по тадашњој европској моевроп ског ро ман ти зма приказиване женске ноге и изди, укључујући све обавезне денад колена. таље (кравате, шешире, штапове и на ци о на ли зма, кра љи ца „Праћење моде“ критиковали за шетњу, прслуке, круте крагне, Дра га се че сто по ја вљи ва ла су конзервативци и традиционамажетне.) об у ч е н а у те ш ку, незграп н у листи, али и део домаћих фемиОдевање у српској престоници ха љи ну мо де ло ва ну нисткиња, без већих успеха. и по војвођанским градовима, до по му стри жен ске Одевање, изазовна шминка, ци1914. пратило је пре модне тренпеле са високом потпетицом, дове Беча него из много удаљенисред њо ве ков не вла дар ске пушење, купаћи костими, слојег Париза. Поред домаћих мооде жде са фре са ка бодно понашање у јавности – једисткиња, „машамода“ и кројачсу били провокација традициоких радњи за господу, путовања, али и наручивање преко каталога познатих бечких и нално схваћеној слици жене. Ова промена није била пештанских робних магазина, задовољавали су потре- привлегија само престонице и великих градова. Али, ако се млада, модерна жена у престоници и бе малог српског модног тржишта. Градска женска ношња је пре 1914. била истовет- по градовима није много (или уопште није) разликона одећи у другим европским земљама, са безброј- вала од вршњакиња из великих европских центара, ним варијантама шешира, украшених перјем, ве- жене на градским периферијама и још више на селу, штачким цвећем, тракама, учвршћених украсним остале су у своје традиционалне улоге мајке, домаиглама за косу. Узан струк, пре резултат обавезног ћице, јефтине радне снаге у радионицама, у кући и ношења стезника („мидера“ од китове кости, „фиш- на њиви. бајна“) испод горњег дела одеће него брижљиве диПрвих годинама после Другог светског рата на јете, комбинован је са умецима на доњем делу леђа игранке су омладински активисти упадали и маказама испод хаљине, дајући женској фигури неприродан секли уске ногавице панталона и насилно шишали облик. На Космету, у Врању и другим градовима на младиће који су носили „тарзан фризуре“, симболе, по југу, као део женске ношње Српскиња су се задржа- њиховом тумачењу, грађанског ината и отпора новој, ле код старијих жена димије, али су се по кроју и народној власти. Књи гу „ПРИ ВАТ НИ ЖИ ВОТ КОД СР БА”, ко ја ко шта 2.592 ди на ра, од из да вач ке ку ће „Клио„ (Го спо дар Јо ва но ва 44, Бе о град), мо же те на ру чи ти пу тем те ле фо на 011/ 2626–858 и 3035–696, или и-меј ла office@clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

~etvrtak31.maj2012.

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Имате пуно обавеза и успешно радите више послова истовремено. У основи сте расположени за бизнис и зараду, јер волите да трошите новац на лепе ствари. Успех у званичним папирима и уговорима.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

31. maj 2012.

Још један месец одлази, а нови долази. Време неумитно тече, па будите свесни пролазности. Исувише активности и залетања на краткорочне циљеве вам окупирају пажњу. Будите мудрији.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

dnevnik

c m y

Срећан вама рођендан. Сунце је још увек у вашем знаку, па два Близанца у вама динамично постављају тезу и противтезу, једно другоме. Склони сте свим менталним изазовима.

Расположени сте за компримисе, поготово у послу и питањима од општег интереса. Прво направите добар план, па онда крените на састанак и усаглашавање. Чувајте своје идеје и планове у тајности.

Друштвени живот и надолазеће ситуације су веома динамичне. На радном месту се организујте најбоље што можете, и немојте губити време на ситнице. Краћа или дужа путовања постају актуелна.

Вредни сте, радни и пуни иницијативе и надаље. У том погледу се ништа не мења, и неће. Некако сте у залету који вас по инерцији води напред. У љубави је партнер склон да вас послуша и поштује.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Будите опрезни у вези са кредитом, туђим новцем, наследством и некретнинама. Не рачунајте на обећану помоћ и подршку. Једноставно, радите са околностима како вам се сервирају испред носа.

Данас бисте се могли ослонити на једну женску особу која је пријатељски расположена према вама, а истовремено у могућности да вас подржи на веома конструктиван начин. Држите се слова закона.

Динамична атмосфера у приватном бизнису би могла измаћи контроли. Неко од извршилаца лако може подбацити. Али, посматрајте ствари дугорочно, јер ће све доћи на своје место, благовремено.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Пословна ситуација тече својим током. Натравно, пуно тога се очекује од вас. Односи са иностранством нису поуздани, колико бисте очекивали, али то није разлог да се не позабавите њима.

Са задовољством радите свој посао, у оној мери у којој је креативан. Финансијски трошкови су ван сваке контроле. Пазите где и како инвестирате и улажете време и новац. Љубавне чаролије.

Долазе вам гости или окупљате друштво у свом дому, тек, журка је нон - стоп. Ментално и интелектуално сте активни и успешни. Немојте слушати туђе савете, већ своју интуицију. Више се шетајте.

TRI^-TRA^

Би бер иде у за твор? V REMENSKA

PROGNOZA

ТоПло, могућа

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 26 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 26 Niш

Уко ли ко бу де био оп ту жен и осу ђен због на па да на па па ра ца, идол ти неј џер ки Џа стин Би бер мо гао би да до би је шест ме се ци за тво ра. Џа стин је на пао, пре не ко ли ко да на, фо то гра фа ко ји је по ку шао да га усли ка са де вој ком Се ле ном Го мез, а обе ти неј џер ске зве зде по бе гле су пре не го што је сти гла по ли ци ја. Не и ме но ва ни фо то граф при ја вио је слу чај и пла ни ра да тра жи прав ду пре ко су да, а уко ли ко ту жи ла штво од лу чи да по сто ји основ за кри вич но го ње ње, Џа сти ну пре ти ка зна од шест ме се ци за тво ра. Би бер се још увек ни је огла сио по во дом овог слу ча ја, и на пу стио је Аме ри ку због за ка за них на сту па у Нор ве шкој.

VIC DANA

Evropa

киша

НО ВИ САД: Сунчани периоди и топло уз дневни развој облака. Средином дана и после подне је мала шанса за појаву локалних пљускова. Дуваће слаб северозападни ветар. Притисак око нормале. Температура од 14 до 25 степени. ВОЈ ВО ДИ НА: Дужи сунчани периоди и пријатно топло уз дневни развој облака. Средином дана и после подне је могућа ређа појава локалних пљускова. Дуваће слаб северни и северозападни ветар. Притисак око нормале. Минимална температура 7, а максимална 27 степени. СР БИ ЈА: Дужи сунчани периоди уз дневни развој облака. После подне је могућа ређа појава локалних пљускова са већом шансом на западу и југозападу Србије. Дуваће слаб северозападни ветар. Притисак око нормале. Температура од 7 до 27 степени. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У петак још топлије и суво пре подне, а после подне ће бити кише и пљускова са грмљавином. У суботу свежије са пролазном кишом, а у недељу сунчаније и топлије. У понедељак још топлије.

БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Даље побољшање биометеоролошке ситуације условиће смањење тегоба код свих хроничних болесника. Благи опрез се препоручује астматичарима и особама са варирајућим крвним притиском. Главобоља и поспаност су очекиване метеоропатске реакције.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 14 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

- Што ти је лепо крзно - узвикне жена посматрајући бунду своје комшинице. - Колико те је коштало? - Један пољубац. - Који си дала свом мужу? - Не. Који је он дао кућној помоћници.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

TISA

Bezdan

229 (-5)

Slankamen

335 (3)

Jaшa Tomiћ

Apatin

303 (-5)

Zemun

405 (-3)

Tendencija stagnacije

Senta

257 (-3)

Bogojevo

275 (-6)

Panчevo

410 (-2)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

329 (6)

Tendencija opadawa i stagnacije

Baч. Palanka

278 (4)

Smederevo

544 (-2)

Titel

330 (2)

NERA

Novi Sad

275 (15)

Tendencija opadawa i stagnacije

Hetin

180 (-12) N. Kneжevac

SAVA

82 (0)

Tendencija stagnacije

200 (-3)

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 418 (-22) Beograd

Kusiћ

355 (-4)

148 (-20)

Reшeњe iz proшlog broja