Dnevnik 31.jul 2012.

NOVI SAD *

UTORAK 31. JUL 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23512 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NEMA REDOVNIH PENZIJA BEZ REDOVNE NAPLATE DOPRINOSA OSIGURAWA

Prvo pare dr`avi pa onda za plate str. 2

PO^ELO PREKRAJAWE VE]INE U NOVOM SADU?

FUTO[KI KUPUS DOBIO SERTIFIKAT: Futo{ki sve`i i kiseli kupus ima}e ubudu}e sertifikat o geografskom poreklu. To je prvo povr}e u Srbiji sa ovom oznakom. Sertifikacija je trajala nekoliko godina.

“Po~etkom ove godine obratili smo se firmi ’Organik kontrol sistem’, koja }e pratiti i kontrolisati proizvodwu. Nadamo se da }e oko 30 proizvo|a~a dobiti re{ewe o sertifikovanoj proizvodwi, a to zna~i da }e samo oni koji imaju sertifikat kupus mo}i da ozna~avaju kao futo{ki i prodaju ga pod tim imenom”, ka`e predsednik Udru`ewa “Futo{ki kupus” Goran Pua~a. Proizvo|a~i }e imati odgovaraju}u dokumentaciju, a potro{a~i }e preko kontrolnih markica biti sigurni da se radi o brendu futo{ki kupus. str. 7

NASLOVI

SNS tra`i pomo} SPS-a i SPO-a

4 Kriza u Atini prekomponuje i na{e bankarstvo 5 Zidari zarade dve milijarde dolara i skoro sve ostaje napoqu

PREDSEDNIK SKUP[TINE VOJVODINE I[TVAN PASTOR

9 Najve}a re~na regata pro{la kroz grad – kampovali i oti{li

str. 3

Nova vlada zaslu`uje {ansu

Ekonomija

Novi Sad

Vojvodina 10 Trinaesta likovna kolonija u Golubincima okupila 25 umetnika

Dru{tvo

str. 3

INTERVJU: POTPREDSEDNIK SKUP[TINE SRBIJE @ARKO KORA] (SDU)

Vlast se igra vatrom u Vojvodini str. 2

12 Zanatska zanimawa nepopularna u sredwem Banatu 12 Svaki peti Vojvo|anin pati od visokog krvnog pritiska

Crna 13 Carinici na prelazu Srpska Crwa pali na delovima za mlin

Foto: N. Stojanovi}

Prijatno toplo

Najvi{a temperatura 30 °S

DOBIT NAFTNE INDUSTRIJE 22 MILIJARDE DINARA, A ULAGAWA 17 MILIJARDI

NIS vi{e zaradio nego {to je investirao BROJNI QUBITEQI KAPQICE SEDAJU ZA VOLAN POD DEJSTVOM ALKOHOLA

Za pola godine iskqu~eno 2.000 pijanih voza~a str. 13

TRADICIONALNA MANIFESTACIJA „DANI PIVA” POD ZNAKOM PITAWA

str. 4

Politika zamutila pivarijadu str. 11 str. 14 – 18

SPORT

n TENISERI I VESLA^I USPE[NI, ODBOJKA[ICE IZGUBILE

n RUKOMETA[I SRBIJE I HRVATSKE DELE MEGDAN U LONDONU

n VO[A SE SPREMA ZA RAPID, PARTIZAN PUTUJE NA KIPAR

2

POLiTikA

utorak31.jul2012.

[EF ITA LI JAN SKE DI PLO MA TI JE U BE O GRA DU

Va`no je da ne bude novih uslova EU Ministar spoqnih poslova Italije \u lio Ma rio Ter ci rekao je u razgovoru s predsednikom Srbije To mi sla vom Ni ko li }em u Beogradu da Italija podr`ava Srbiju u wenim nastojawima da {to pre postane punopravni ~lan Evropske unije, kao i da je spremna da pru`i svu potrebnu pomo} u nastavku dijaloga s privremenim vlastima u Pri{tini. [ef italijanske diplomatije, koji je prvi strani zva-

ni~nik u Beogradu posle formirawa Vlade Srbije, izrazio je spremnost Italije za saradwu na poqu energetike i obavestio Nikoli}a da je Italija voqna da ula`e u zajedni~ke projekte sa Srbijom na izgradwi hidroelektrana na Ibru i sredwem toku Drine, navodi se u saop{tewu Pres-slu`be predsednika Republike.

Nikoli} i Terci saglasili su se u tome da bi bilo izuzet-

no lo{e za sve ukoliko bi EU naknadno iznela neke nove uslove za prikqu~ewe Srbije EU. Posle razgovora s Nikoli}em, Terci se sastao i s premijerom Ivi com Da ~i }em. Na zajedni~koj konferenciji, srpski premijer i {ef italijanske diplomatije poru~ili su da je od presudne va`nosti za evropski put Srbije nastavak dijaloga Beograda i Pri{tine, kao i nastavak za-

po~etih reformi, naglasiv{i da ne}e biti dodatnih uslovqavawa na evropskom putu Srbije.

Prvi potpredsednik Vlade i ministar odbrane Alek san dar Vu ~i} poru~io je na sastanku s Tercijem da Srbija ne}e odustati od „evropskog puta”.

– Na{a budu}nost je u Evropskoj uniji. Ne obe}avamo mnogo, ali ono {to obe}amo – ispuni}emo – istakao je Vu~i}.

Biv{a „Modelsica” i zvani~no poslanica Republi~ka izborna komisija konstatovala je ju~e prestanak mandata 15 poslanika zbog odlaska na druge funkcije, me|u ko-

Nevena Ayemovi}

jima su i Bo jan Paj ti}, Ru `i ca Pa vlo vi}-\in |i} iz DS-a, lideri SPS-a i SNS-a Ivi ca Da ~i} i Alek san dar Vu ~i}, i upra`wena mesta popunila poslanicima koji su bili naredni na listama tih stranaka i koalicija.

RIK je zbog preuzimawa funkcija u izvr{noj vlasti nespojivih s poslani~kom, konstatovao prestanak mandata i lideru NS-a Ve li mi ru Ili }u, {efu

PUPS-a Jo va nu Kr ko ba bi }u, socijalistima @ar ku Ob ra do vi }u, Mi lu ti nu Mr ko wi }u, Sla vi ci \u ki}-De ja no vi}, predsedniku i ~lanovima URS-a Mla |a nu Din ki }u, Su za ni Gru bje {i} i Ve ri ci Ka la no vi}, kao i lideru SDPS-a Ra si mu Qa ji }u. Mandat je prestao i funkcionerima SNS-a Zo ra ni Mi la no vi} i Go ra nu Kne `e vi }u.

Upra`wena mesta, odlukom RIK, popunili su s liste „Izbor za boqi `ivot” Bran ka Ka ra vi di}, Si ni {a La zi} i Ivan Ba u er, s liste SPS– PUPS–JS-a Sne `a na Bo go sa vqe vi}-Bo {ko vi}, Sla vo qub Vlaj ko vi}, Zo ran Ra do va no vi}, Bo ri slav Ko va ~e vi} i Bo ja na Kr ki}.

S liste URS-a poslani~ki mandat su dobili Mi ro slav ^u~ ko vi}, Ana Nov ko vi} i Vla di mir Ili}, dok su redove napredwaka popunili Ne ve na Axe mo vi}, Pa vle Mar kov, Ja smi na Ob ra do vi} i Ni no slav Gi ri}.

INTERVJU

dnevnik

POT PRED SED NIK SKUP [TI NE SR BI JE @AR KO KO RA] (SDU)

Vlast se igra vatrom u Vojvodini – Srbija je prvi put od „jogurt revolucije“ na pragu ozbiqne politi~ke krize u odnosima Beograda i Novog Sada posle te nesre}ne odluke USS-a i najave ekspresne smene na vojvo|anskom lokalu, u op{tinama i gradovima gde vlast dr`i Demokratska stranka – upozorio je u razgovoru za „Dnevnik“ potpredsednik republi~kog parlamenta i lider SDU-a @ar ko Ko ra}, na molbu da proceni kakav se odnos izme|u republi~kih i pokrajinskih vlasti mo`e o~ekvati, nakon izbora nove Vlade Srbije.

– Ne znam da li je vladaju}a koalicija svesna cele situacije.

Da me je iko od wih pitao za savet, a ne pita me, savetovao bih da nikako ne mewaju lokalnu vlast u vojvo|anskim op{tinama ni u Novom Sadu. Video sam da je predsednik vojvo|anske skup{tine I{tvan Pa stor dao vrlo pomirqivu izjavu jer je svestan ovoga o ~emu govorim.

Mislim da se neko mnogo igra vatrom u Vojvodini i da ide u te{ku politi~ku krizu.  Na kakvu konkretno krizu mislite?

– O~igledno je da ima mnogo osvetoqubivosti prema politi~kim kadrovima iz Vojvodine i onome {to je bio objektivni glas gra |a na Voj vo di ne.

Isto tako, vrlo ozbiqno bih uzeo u obzir ~iwenicu da Ustav Srbije nije pro{ao u Pokrajini i da ga ve}ina tamo{wih gra|ana nije podr`ala. Odluka USS-a upravo potvr|uje koliko su bili u pravu, i da se, kada se vrlo doslovno primeni slovo Ustava, bez ikakve oblande, Vojvodina prakti~no svodi na jednu pr}iju koja se samo zove autonomija, a od we nema ni slo va. Kao gra |a nin Sr bi je, kao neko iz Beograda, moram da postavim pitawe za{to ne mo`e Vojvodina da ima, na primer, predstavni{tvo u Briselu, a mo`e svaka op{tina u Srbiji? To je igrawe vatrom, recidiv jednog te{kog centralizma i gadnog, opakog, antivojvo|anskog nacionalizma, koji, po mom mi {qe wu, pre ti da eskalira.  Ali, sam premijer Ivica Da~i} u svom ekspozeu obe}ao je dobru saradwu s pokrajinskom vladom?

– Iako je mandatar Da~i} bio u tom delu svog ekspozea pomirqiv, on je bio i neodre|en. Vide}emo slede}ih nedeqa i meseci da li }e se ova kriza razbuktati. Dakle, osim kosovske krize, gde je za {efa kancelarije, prakti~no za ministra za Kosovo, doveden Alek san dar Vu lin, ~ovek ~ija usijana nacionalisti~ka retorika brine, koji je, koliko je meni poznato, proveo ve}i deo vremena na barikadama na KiM podr`avaju}i pobuwene Srbe, slede}a kriza koja se, po mom mi{qewu, sna`no otvara je vojvo|anska kriza. Treba}e ovoj vlasti mnogo mudrosti da u~ini sve da do te krize ne do|e.

Ne vidim da je neko iz Vlade za

sada tra`io da se promeni Ustav, makar u delu koji se odnosi na autonomiju Vojvodine.

Ukoliko nova republi~ka vlast krene u konfrontaciju s politi~kim liderima u Vojvodini,

da nisam mogao da vidim {ta je u stvari ta zajedni~ka politika oko koje su se oni okupili. Nikada nije bilo ve}e potrebe nego sada da se vidi {ta }e biti politika Vlade. Postoji veoma

 Koliki vek dajete novoj Vladi, ho}e li izgurati pun mandat?

– To najvi{e zavisi od ekonomskih i dru{tvenih okolnosti u Srbiji, da dodam – i me|unarodnih. Na to pitawe ne mogu da odgovorim, ali ako neko o~ekuje da }e Vlada pasti za {est

Kri za se otva ra i man da tar ne mo `e osta ti sa mo na uop {te noj tvrd wi da po dr `a va auto no mi ju Voj vo di ne

{to }e u~ini direktno ako se odlu~i na smenu vlasti u Novom Sadu, onda bi se moglo kazati da ova politi~ka garnitura po~iwe svoj rad tako {to otvara novu i vrlo opasnu krizu. Ako se se}ate, „jogurt revolucija“ je bila uvod u ru{ewe nekada{we Jugoslavije. Ne tvrdim da bi sada posledica bila ista, ali kri-

mnogo otvorenih pitawa i vrlo je neobi~no da ekspoze po~ne konstatacijama o natalitetu u Srbiji. Indikativno je da u tom ekspozeu prakti~no Kosovo nije ni dodirnuto, ve} je o~igledno ostavqeno da se ta politika tek defini{e. Zato mi izgleda da je sam ekspoze pokazao da nekih konzistentnih ideja, poli-

Ta di }u me sto na me |u na rod noj sce ni  Kako vidite politi~ku budu}nost lidera DS Borisa Tadi}a?

- Najiskrenije ne mogu da odgovorim na to pitawe, a mislim da to ne mo`e da u~ini trenutno niko iz DS. Oni nisu ni stigli dotle da sebi postave to pitawe, a kamoli da ponude neko re{ewe.

Iz ovoga {to se do sada de{avalo vidi se da Tadi} `eli da se na skup{tini stranke bori i da zadr`i svoju poziciju predsednika DS i o~igledno je da ima podr{ku jednog broja qudi. Me|utim za mene je duboko zbuwuju}e potcewivawe funkcije {efa dr`ave koji je izabran na neposrednim izborima. Biv{i {ef dr`ave ima i nakon prestanka mandata jo{ uvek te`inu, ali samo kroz savetodavno, humanitarno, ili anga`ovawe u nekoj me|unardnoj funkciji. U SAD, u Francuskoj, kao i u ve}ini evropskih zemaqa biv{i predsednici ili dr`e predavawa, pi{u memoare ili tra`e mesto na me|unarodnoj sceni. Iz,za mene nejasnih i nepoznatih razloga, na{i predsednici imaju stra{nu `equ da se bave politi~kim radom. Biv{i predsednik dr`ave je biv{i predsednik dr`ave i to je najve}a politi~ka ~ast koju neko mo`e da dobije u jednoj zemqi. [ta je onda slede}e {to on treba da radi u svojoj zemqi, da bude {ef mesne zajednice, potpredsednik skup{tinkog odbora? On nema vi{e prostora da zauzme neku politi~ku funkiciju. Ko {tu ni ca je primera radi bio kandidat stranke na poslani~koj listi i vratio je mandat. Te{ko je o~ekivati da nekada{wi {ef dr`ave sada sedi kao poslanik u skup{tinskoj klupi. Boris Tadi} je dva puta biran na direktnim izborima za predsednika dr`ave i to je otprilike najve}a ~ast koja je mogla da mu zapadne u `ivotu. Po mom mi{qewu bilo je logi~nije da se on kandiduje za neku me|unardonu funkciju, a ne da ponovo ulazi u na{u polit~ku arenu. ^ini mi se kao da oni koji tako ne vide zna~aj ove funkcije, ni sami kao da nisu shvatili {ta je bila ta funkcija, dok su je obavqali. za se otvara i mandatar ne mo`e ostati samo na uop{tenoj tvrdwi da podr`ava autonomiju Vojvodine.  Verujete li da nova Vlada mo`e ispuniti makar deo svojih predizbornih obe}awa?

– Mene je u ekspozeu vi{e zabirnuo nedostatak nekih konkretnijih re{ewa i mera, tako

ti~kih, ekonomskih i dru{tvenih, u periodu koji dolazi nema i to je ono {to mi ostavqa sumwu. Personalni sastav Vlade uvek je, naravno, {aren. ^ini mi se da u ovoj vladi ima vi{e nekompetentnih qudi nego {to je to bilo u dosada{wim. Da budem precizniji, ima qudi koji nemaju javne, profesionalne biografije.

meseci, to se sigurno ne}e desiti. Da~i} se pokazao ve{tim da mnogo obe}ava poslanicima u Skup{tini i prikupio je realtivno veliku parlamentarnu ve}inu. Zato bi pre moglo da se o~ekuje da }e u jednom trenutku do}i do rekonsktrukcije Vlade, a ne wenog pada. Ulazak Ra si ma Qa ji }a i wegovog SDPS-a u vladaju}u koaliciju u ogromnoj meri je smawio mogu}nost politi~kog pritiska URS-a i Mla |a na Din ki }a i sveo ga prakti~no na minimum.

Mogu da pretpostavim da }e u toj koaliciji vrlo osetqivo pitawe biti odnos premijera Ivice Da~i}a i wegovog prvog zamenika Alek san dra Vu ~i }a. Za razliku od odnosa Cvetkovi}–Da~i}, gde Cvetkovi} u su{tini nije bio politi~ka li~nost, ovde imamo dve izra`ene politi~ke li~nosti. U Vu~i}evom slu~aju imamo ~oveka kome se pribli`ava kongres stranke krajem godine i koji ima veliku `equ da postane stvarni lidre svoje stranke, i formalni i su{tinski. Naravno, wegove politi~ke amibicije kreta}e se pre svega u okviru rada unutar Vlade. Tako da }e svakako biti interesnatno gledati kako }e se pona{ati te dve vrlo razli~ite li~nosti, ali s jakim populisti~kim ambicijama i vrlo sklone teatralnim medijskim nastupima.  Sam Dinki} je i u ovoj vladi dobio veliku finansiju mo}, kako to komentari{ete?

– On je prakti~no dobio sve ekonomske pozicije i utoliko }e wegova odgovornost biti potpuna. Dinki} je prvi ministar koji je ve} po~eo da radi i bi}e centralna li~nost ekonomskog dela Vlade. Bilo vrlo interesantno da odgovori javnosti na pitawe {ta ga je spre~avalo da i u pro{loj Vladi realizuje svoje ekonomske `eqe i ambicije, pored kojih je Srbija tonula. Zanimqivo je da Dinki} pokazuje veliku lojalnost SNSu u zahtevu za smenu guvernera NBS-a De ja na [o {ki }a, iako wegova stranka ne dobija tu fukciju. To pokazuje da o~igledno postoje neki finansijski dogovori u Vladi, o kojem mi vrlo malo znamo.

S. Stan ko vi}

TVIT CRTICA „La`ni” premijer na lajni Jedan od najuticajnih blogera u Srbiji Is tok Pa vlo vi} oabvestio je „tvitera{e”: „Ivica Da~i} je dematovao da on stoji iza profila @ivicadacic_sps. ^isto da znate„. Ujedno ukazuje: „Smejte se vi Da~i}u, al’ on je s ovim biciklom ve} uradio vi{e nego Cvetkovi} tokom celog mandata„.

Analiti~ar Vladimir Todori} kratko odgovara: „Divne li paradigme i krasnog li objekta za komparaciju„.

Srpske amebe Potpredsednik vojvo|anske vlade Goran Je{i} citira izjavu {efice

NP-a Maje Gojkovi}: „Ako mo`e Qaji}, za{to ne bih i ja...”, i dodaje: „au, pa izgleda da smo svi ludi!!...

Dodu{e pam}ewe u Srba je kao u ameba, ali je ovo malo previ{e, pa nije pro{lo ni 14 dana! A ideja da se ru{e lokalne samouprave kupovinom odbornika, i to tamo gde niste ni cenzus pre{li je vrhunac i gluposti i po~etak kraja„, poru~uje Je{i} s lajne.

Ivi~ini kola~i I ostali „tvitera{i„ interesuju se za „zdravqe“ predsednice NP-a, pa su se zapitali za{to se Maja Gojkovi} tek sad ukqu~uje „u igru bez granica kad je Da~i}ev kola~ ve} halapqivo razgrabqen“.

S druge strane, Maja tvrdi: „Ima nas potpuno rastere}enih od slatki{a. Odlu~ujem o podr{ci politi~ki. Znam, ~udno je, al’ je tako„.

Politi~ka Miqacka [ef kluba SVM-a Balint Pastor svoj nedavni blog nazvao je „Miqacka“ i oka~io ga na „Tviter“ lajnu. U wemu izme|u ostalog ka`e: „Skup{tinski govor zapo~eo sam citatom iz ve} spomiwane pesme. ’Ko bi rek’o ~uda da se dese, pa Miqacka mostove odnese…’, peva krunisani kraq bo{wa~kih narodwaka. Zaista bi bilo ~udno kada bi reka, duga jedva 36 kilometara, koja je na nekim mestima duboka tek nekoliko cm, odnela

mostove. U politici, me|utim, ~ovek se ni sa ~im u vezi ne sme iznenaditi.

Najmawe zbog toga {to je Ivica Da~i} premijer ili zbog toga {to stranke u Srbiji preko no}i promene saveznika„.

^anak @ Models Medijska pra{ina podigla se oko novoizabrane narodne predstavnice.

Novinar Pe|a Vasiqevi} se zato pita: „Kad mo`e Nenad ^anak u ’Velikog brata’, za{to ne mo`e Nevena Models u Skup{tinu?„ ^lanica DS-a Emina Kova~evi} je „u ~udu“: „Modelsica Nevena dobila poslani~ki mandat! ^ekam smak sveta...„

Ko (ni)je mason?

Jedan od „tvitera{a„ postavio je „direktno“ pitawe donedavnom ministru iz redova DS-a Oliveru Duli}u: „Da li je ta~no da ste vi i Goran Kne`evi} masoni?“ „Za wega ne znam, ja nisam„, „kategori~an“ je Duli} na lajni.

[to nas ne}e?

Direktor SPO-a Aleksandar Jugovi} „razmi{qa“ na mre`i: „Nismo se za~udili {to je do nas do{la svetska ekonomska kriza. Kada bi nastupilo neko svetsko blagostawe, ono bi nas sigurno mimoi{lo„.

S. St.

politika

dnevnik

PREDSEDNIK SKUP[TINE VOJVODINE I[TVAN PASTOR

Nova vlada zaslu`uje {ansu Pred s ed n ik Skup {ti n e Voj v o d i n e I{tvan Pa stor iz ja vio je da no vo for mi ra na Re pu bli~ ka vla da za slu `u je {an su, te da bi u in te re su svih gra |a na Sr bi je bi lo da ona bu de uspe {na.

On je ju ~e na kon fren ci ji za no vi na re u po kra jin skom par la men tu oce nio da je kon sti tu i sa we no ve Vla de i Skup {ti ne Sr bi je „sta bi li zo va lo po li ti~ ke pri li ke u Sr bi ji”.

Pa stor je po ru ~io i da je otvo ren za na sta -

vak sa rad we iz me |u po kra jin skog i re pu bli~ k og par l a m en ta, a to, ka ko je na veo, o~e k u j e i od „mla dog i neo p te re }e n og” pred s ed n i k a re pu bli~ kog par la men ta Ne boj {e Ste fa no vi }a. Oce nio je i da su ci qe vi iz ne ti u eks po zeu no vog pre m i j e r a Sr b i j e Ivi ce Da ~i }a pri hva tqi vi, ali da je neo p hod no da se vi de i kon kret ni ko ra ci i re zul ta ti da bi se iz no si le oce ne ra da no ve vla sti.

Ne sme biti kupovine mandata, ali ni kupovine glasova Pred sed nik po kra jin skog par la men ta oce nio je da na ja ve ru {e wa grad ske vla sti u No vom Sa du i jo{ ne kim gra do vi ma u Voj vo di ni ne uti ~e na funk ci o ni sa we po kra jin ske vla sti, gde je, ka ko je na veo, par la men tar na ve }i na ma siv na.

Pa stor je oce nio i da }e u na red nim me se ci ma ve ro vat no bi ti „qu qa wa” u lo kal nim sa mo u pra va ma u ko ji ma je ve }i na tan ka, po ru ~iv {i da se u tim de {a va wi ma mo ra sta ti na put ku pov ni od bor ni~ kih i po sla ni~ kih man da ta, ali i da se mo ra ju raz ot kri ti i sli~ ne po ja ve ko je su obe le `i le sam iz bor ni pro ces.

– To me se mo ra po gle da ti u li ce. Ne mo `e ne ko sa da bi ti raz o ~a ran po ja vom ku po vi ne od bor ni ka i po sla ni ka uko li ko ra ni je, pre iz bo ra, ni je bio raz o ~a ran zbog po ja ve ku po vi ne gla so va. Jer, ~e sto se de {a va da onaj ko je se jao ve tar, sa da `a we olu ju – pri me tio je Pa stor.

On je oce nio i da ta kvi pri me ri uka zu ju na to da Sr bi ja jo{ ni je zre la za slo bo dan od bor ni~ ki i po sla ni~ ki man dat, uz na po me nu da ne za go va ra po vra tak na blan ko ostav ke ve} sma tra da se mo ra ju pro na }i de mo krat ski me ha ni zmi da bi se ta kve po ja ve one mo gu }i le.

Ka ko je is ta kao, za we ga je po seb no va `no {to je pre mi jer po ru ~io da }e we go va vla da bi ti okre nu ta bu du} no sti a ne pro {lo sti, te opre de qe we da agrar ni bu xet bu de znat no iz da {ni ji i da se vo di sta bi lan agrar na po li ti ka, kao i na ja va da }e svi de lo vi Sr bi je ima ti jed na ke {an se za raz voj, {to, uka zao je, „~e sto ni je bio slu ~a ju u pret hod nom pe ri dou jer je Vla da Sr bi je us kra }i va la fi nan sij sku po dr {ku stra nim in v e s ti t o r i m a za ula g a w a u Voj v o d i n i, uslo v qa v a j u } i ih ta ko da ula `u u dru gim de lo vi ma Sr bi je”.

– I za to ova kve na ja ve vi dim i kao {an su za Voj vo di nu – is ta kao je Pa stor.

On je ka zao i da ga ohra bru je po ru ka pre mi je ra Da ~i }a da }e no va Vla da {ti ti ti ni vo auto no mi je Voj vo di ne ga ran to van Usta vom i po kra jin skim Sta tu tom, te da }e se sva otvo re na pi ta wa re {a va ti kroz sa rad wu po k ra j in s kih i re p u b li~ k ih in sti tu ci ja.

– U tom kon tek stu vi dim od lu ku Ustav nog su da o ne u stav no sti de la od red bi Za ko na o nad l e ` no s ti m a APV. Ta k vi ci qe vi za nas su pri hva tqi vi, ali }e se rad no ve Vla de ce ni ti na osno vu kon kret nih ko ra ka i re zul ta ta – po ru ~io je Pa stor.

B. D. S.

PREDSEDNIK VLADE VOJVODINE BOJAN PAJTI]

Ustav sadr`i mnogo nedostataka Pred sed nik Vla de Voj vo di ne Bo jan Paj ti} ne ve ru je da sa da {wi od nos po li ti~ kih sna ga omo gu }a va od go va ra ju }e ustav ne iz me ne i sma tra da bi dr `a va sva ka ko tre ba lo da iz me ni svoj ustav „ko ji sa dr `i mno go ne do sta ta ka”, da bi mo gla po sta ti ~la ni ca Evrop ske uni je.

– Pro blem je u to me {to tre nut ni od nos po li ti~ kih sna ga ko ji vla da u re pu bli~ kom par la men tu ne ga ran tu je da bi se to do go di lo u skla du s evrop skim me ri li ma. Ja ba rem ni sam si gu ran u to da bi tre nut no ta kav pro ces

bio okon ~an u skla du s in te re si ma ze mqe – re kao je Paj ti} u in ter vjuu za „Ma |ar so”.

Po vo dom ne dav ne od lu ke Ustav nog su da Sr bi je u ve zi sa Za ko nom o nad le `no sti ma Voj vo di ne, pred sed nik voj vo |an ske vla de je iz neo o~e ki va we da }e stav tog su da i o Sta tu tu Voj vo di ne „si gur no bi ti sli ~an”, bu du }i da se ra di o dva usa gla {e na do ku men ta.

– Upra vo zbog to ga ne ra ~u nam na na ro ~i ta iz ne na |e wa, je di no ako Ustav ni sud ne bu de od lu ~io da jo{ vi {e `e li da udo vo qi i

do ka zu je se no voj vla sti i ta ko Voj vo di ni i we nim gra |a ni ma us kra ti jo{ vi {e pra va – re kao je Paj ti}.

Paj ti} je iz ja vio da Voj vo |a ni ne mo gu da pri hva te da „Ni{ i Kra gu je vac mo gu da ima ju kan ce la ri ju u Bri se lu, a Voj vo di na ne i da Voj vo di na ne mo `e da po ma `e trud ni ca ma, ni ti ra ta ri ma”. Pred sed nik Vla de Voj vo di ne je do dao i da sma tra ne lo gi~ nim da se pod znak pi ta wa sta vqa pra vo po kra jin ske skup {ti ne da od lu ~u je o to me da je u po kra jin skim in sti tu ci ja ma {est

je zi ka u slu `be noj upo tre bi, na gla siv {i da je po no san na to {to je „Voj vo di na je di na evrop ska re gi ja u ko joj to ta ko funk ci o ni {e”. „Tu `no je da 2012. ne ko ospo ra va tu pred nost Voj vo di ne i u kul tur nom smi slu nas iz jed na ~a va sa [u ma di jom ili cen tral nom Sr bi jom. Mi ima mo na {e spe ci fi~ no sti, ov de `i ve raz li ~i te na ci o nal ne za jed ni ce ~i ji na ci o nal ni iden ti tet `e li mo da o~u va mo. Od to ga, jed no stav no, ni smo sprem ni da od u sta ne mo”, po ru ~io je Paj ti}.

^anak: Novim Sadom i Vojvodinom trguje se i potkusurava – Pre go vo ri o for mi ra wu no ve vla da ju }e ve }i ne u No vom Sa du od raz su par tij ske dik ta tu re iz Be o gra da i jo{ jed na po tvr da da se No vim Sa dom i Voj vo di nom tr gu je i pot ku su ra va – iz ja vio je ju ~e li der LSV-a Ne nad ^a nak.

On je re kao da ne raz u me {ta se do go di lo u pret hod nih me sec da na, za to {to je, ka ko je na -

veo, i sa da {wa vla da ju }a ve }i na for mi ra na na kon du gih raz go vo ra o to me {ta u No vom Sa du tre ba da se ura di.

– Dru gim re ~i ma, vla da ju }a ve }i na se ni je oku pqa la oko fo te qa i ta ko ne ~eg, ve} oko kon kret nih pro je ka ta za No vi Sad, ko ji ma tre ba da se su prot sta vi eko nom skoj kri zi, ne za po sle no sti i svim te {ko }a ma kroz ko je No -

vi Sad pro la zi – re kao je ^a nak u iz ja vi Ta nju gu.

On je do dao da mu je ne ja sno ko je to no ve pro jek te nu di even tu al na no va vla da ju }a ve }i na, a da }e bi ti bo qi od do sa da {wih. ^a nak sma tra da „ta ko krat ko vi da po li ti ka ne }e du go tra ja ti”, po no viv {i da je si gu ran u to da se ra di o po li ti~ kom na lo gu iz Be o gra da.

REKLI SU

[utanovac: Jalov posao Pot pred sed nik DS Dra gan [u ta no vac iz ja vio je ju ~e da ne ma na go ve {ta ja o to me ka da }e bi ti odr `a na skup {ti na stran ke na ko joj }e bi ti ana li zi ra ni re zul ta ti iz bo ra i utvr |e na od go vor nost po je di nih ~la no va. On je Ta nju gu re kao da po sto ji sa mo niz me dij skih spe ku la ci ja i da je in te re so va we me di ja ve li ko, ali da ana li zu u ve zi s tim ko je do pri neo iz bor nom re zul ta tu tre ba do no si ti „tre zve ne gla ve”.

– Oni ko ji su re kli da ne }e ima ti svo je spin-dok to re do sta to ga su ulo `i li da bi uz dr ma li De ko rat sku stran ku. Ali to je ja lov po sao jer gra |a ni o~e ku ju re zul ta te Vla de, a ne ras pad DS-a – re kao je [u ta no vac. On je is ta kao da su i Sr bi ji i DS-u po treb ni qu di ko ji su ima li do bar re zul tat, kao {to su pred sed nik Sr bi je i oni ko ji su vo di li mi ni star stva i gra do ve.

Vu~i}: Ne zata{kavati ubistva Pr vi pot pred sed nik Vla de Sr bi je Alek san dar Vu ~i} raz go va rao je ju ~e sa Smi qom Pa ni}, maj kom Ran ka Pa ni }a, de mon stran ta ko ji je umro na kon mi tin ga Srp ske ra di kal ne stran ke 29. ju la 2008. go di ne u Be o gra du, sa op {te no je ju ~e iz Vla de.

Vu ~i} je u raz go vo ru na gla sio da da nas ni ko u Sr bi ji ne ma pra va da za ta {ka va ubi stva i da }e dr `av ni or ga ni u~i ni ti sve da pro na |u od go vor ne. Ta ko |e je obe }ao da }e u is tra gu bi ti ukqu ~e ne sve nad le `ne slu `be i da }e o to ku is tra ge re dov no oba ve {ta va ti po ro di cu Pa ni}. Pa ni} je pre mi nuo 15. av gu sta od po sle di ca po vre da ko je je za do bio na mi tin gu SRS-a odr `a nom po vo dom hap {e wa ha {kog op tu `e ni ka Ra do va na Ka ra xi }a.

Jovanov: Ustav ne treba mewati – Ustav Sr bi je ne tre ba me wa ti jer on ~u va su ve re ni tet na {e ze mqe – iz ja vio je ju ~e port pa rol Po kra jin skog od bo ra De mo krat ske stran ke Sr bi je i po sla nik u Skup {ti ni Voj vo di ne Mi len ko Jo va nov po vo dom sta va pred sed ni ka Po kra jin ske vla de Bo ja na Paj ti }a da bi tre ba lo iz me ni ti Ustav.

On oce wu je da su “sva sna ga, mo} i uti caj Paj ti }e ve stran ke (DS) i we go vog po kra jin skog re `i ma bi li usme re ni na to da se od Voj vo di ne, Za ko nom o pre no su nad le `no sti i po kra jin skim sta tu tom, fak ti~ ki stvo ri dr `a va u dr `a vi”.

– Po {to je ta po li ti ka od lu kom Ustav nog su da do `i ve la ne u speh, Paj ti} tra `i da se me wa Ustav da bi se omo gu }i la even tu al na dez in te gra ci ja Sr bi je – re kao je Jo va nov, i do dao da DSS sma tra da ba{ za to ne bi tre ba lo me wa ti Ustav jer je on “naj ~vr {}i be dem od bra ne su ve re ni te ta Sr bi je na ce loj we noj te ri to ri ji”.

utorak31.jul2012.

3

PO^ELO PREKRAJAWE VE]INE U NOVOM SADU?

SNS tra`i pomo} SPS-a i SPO-a

Ma ko li ko se ne ko za lu |i vao ide ja ma da o funk ci o ni sa wu gra do va i op {ti na u Sr bi ji od lu ~u je lo kal na po li ti ka, i na kon po sled weg iz bor nog pro ce sa po ka za lo se ne sa mo ko li ko su be zna ~aj ni do me ti te po li ti ke ve} i smi sao sa mih lo kal nih iz bo ra. A upra vo to su ge ri {u po ru ke kqu~ nih po li ti~ kih i dr -

zvao je Alek san dru Jer kov „da se uz dr `i od de gu tant nih, ne pri me re nih i kraj we ne prin ci pi jel nih iz ja va po vo dom mo gu }eg pre kom po no va wa grad ske vla sti„.

Ina ~e, tri od bor ni ka SPO-a man da te su osvo ji li na li sti Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne, ali su u sa op {te wu ko je su

Igor Mirovi} (SNS), Igor Pavli~i} (DS) i Milo{ Vu~evi} (SNS)

`av nih funk ci o ne ra da }e re pu bli~ ka ko a li ci ja po di rek ti vi bi ti pre sli ka na i na lo kal nu vlast gde god to bu de mo gu }e. I vaq da na ovaj ili na onaj na ~in...

Ta ko je usle di la i po li ti~ ka igran ka s No vim Sa dom, Som bo rom, Oxa ci ma, Ku lom... Uz sve one po li ti~ ke do mi {qa to sti, me |u par tij ske pro ziv ke, pro me ne part ne ra pa i stra na~ kih dre so va, ko ji ma se gra |a ni mal tre ti ra ju ve} da ni ma.

A na kon pre kju ~e ra {we po tvr de no vog re pu bli~ kog pre mi je ra Ivi ce Da ~i }a da }e vlast u No vom Sa du ipak bi ti pro me we na, ju ~e je usle dio i zva ni ~an po ziv no vo sad skih na pred wa ka Grad skom od bo ru SPS-a na do go vor o pro me ni vla sti. Ob dor ni~ ka gru pa „Po kre ni mo No vi Sad – To mi slav Ni ko li}„ u Skup {ti ni No vog Sa da sa op {ti la je ju ~e da su ta kav po ziv upu ti li i so ci ja li sti ma i Srp skom po kre tu ob no ve, a ra di „de fi ni sa wa smer ni ca ko jim }e i}i grad ska vlast u No vom Sa du u na red nom pe ri o du„.

U sa op {te wu se na vo di i da SNS ima na me ru da s de le ga ci ja ma te dve od bor ni~ ke gru pe raz go va ra to kom ove ne de qe, ra di „usa gla {a va wa za jed ni~ ke plat for me raz vo ja No vog Sa da u na red ne ~e ti ri go di ne, uz pot pi si va we ko a li ci o nog spo ra zu ma, ko ji }e opre de li ti bu du }u plod nu i uspe {nu sa rad wu za pro spe ri tet i do bro bit svih gra |a na No vog Sa da„.

SNS pod se }a i na to da su tri od bor ni ka SPO-a ne dav no for mi ra la po seb nu od bor ni~ ku gru pu u grad skoj skup {ti ni „Svi za No vi Sad“, u ko joj je jo{ i {est od bor ni ka Rom ske de mo krat ske stran ke.

A no vo sad ski SNS ju ~e je u odvo je nom sa op {te wu oce nio da su na ja ve pred sed ni ce Skup {ti ne gra da No vog Sa da Alek san dre Jer kov da }e LSV upo tre bi ti Tu `i la {tvo, su do ve i po li ci ju da bra ni iz bor nu vo qu gra |a na „uz ne mi ru ju }e i vr lo opa sne„. Grad ski od bor SNS-a po -

kra jem pro {le ne de qe upu ti li me di ji ma sa mi na go ve sti li mo gu} nost da po dr `e i dru ga ~i ju skup {tin sku ve }i nu u No vom Sa du. Jer, ka ko su na ve li, mo gu po dr `a ti bi lo ko ju vlast ko ja bi pri hva ti la ci qe ve ko je za stu pa ju, a me |u ko ji ma je for mi ra we grad skih op {ti na u No vom Sa du.

Pret hod no je, pak, {ef no vo sad skih na pred wa ka Mi lo{ Vu -

Odbornici U no vo sad skom par la men tu na pred wa ci ima ju 15 od bor ni ka, SPS se dam, a DSS i „Dve ri” po pet, dok od bor ni~ ku gru pu „Svi za No vi Sad” ~i ne tri od bor ni ka SPO-a i {est iz Rom ske de mo krat ske stran ke. De mo kra te, pak ima ju 18 od bor ni ka, LSV, bez tri man da ta SPO-a, ima 12, a ma nad te ima ju jo{ i ra di ka li s pet od bor ni ka, te SVM i gru pa gra |a na NO PO s po jed nim. ~e vi} na ja vio da bi od bor ni~ ke mna da te ko ji ne do sta ju za pro me nu grad ske vla sti mo gli pro na }i upra vo u od bor ni~ koj gru pi „Svi za No vi Sad”. Ti me bi se, na i me, obez be di la i ra ~u ni ca po ko joj je za ve }i nu u no vo sad skoj skup {ti ni neo p hod no 40 od bor ni~ kih man da ta, a ko ju SNS ne ma bez po mo }i od bor ni ka ko ji su ve} deo ak tu el ne skup {tin ske ve }i ne. Tu ve }i nu tre nut no ima ko a li ci ja DS-a, LSV-a i SPS-a, a wu su pri li kom kon sti tu i sa wa grad ske skup {ti ne po dr `a li i od bor ni ci iz na ve de nog no vo for mi ra nog klu ba „Svi za No vi Sad”.

No sad na wi ho vu po dr {ku za ru {e we ak tu el ne grad ske vla sti ra ~u na ju i na pred wa ci, ko ji u to me o~e ku ju i po mo} DSSa i „Dve ri„, i na rav no, so ci ja li sta, ko ji bi naj pre mo ra li da is tu pe iz sa da {we ko a li ci je, za {ta su, iz gle da, do bi li i par tij sku di rek ti vu.

B. D. S.

Goran Kne`evi} podneo ostavku Gra do na ~el nik Zre wa ni na Go ran Kne `e vi} (SNS) upu tio je ju ~e Skup {ti ni gra da ostav ku na tu funk ci ju jer je u me |u vre me nu iza bran za mi ni stra po qo pri vre de, {u mar stva i vo do pri vre de u no voj Vla di Sr bi je. Iz ka bi ne ta gra do na ~el ni ka je sa op {te no da }e u skla du sa Za ko nom o lo kal noj sa mo u pra vi Kne `e vi} svo ju du `nost oba vqa ti do iz bo ra no vog zre wa nin skog lord me ra.

Kne `e vi }ev na sled nik tre ba lo bi da bu de iza bran na na red noj sed ni ci lo kal nog par la men ta ko ja }e, po po sled wim in for ma ci ja ma, bi ti odr `a na kra jem av gu sta ili po ~et kom sep tem bra. Srp ska na pred na stran ka, ko joj pri pa da me sto gra do na ~el ni ka, za tu funk ci ju pred lo `i la je ma gi stra ve te ri nar skih na u ka Iva na Bo {wa ka (38), ko ji je pret hod no iza bran za po sla ni ka u Skup {ti ni Voj vo di ne. @. B.

4

ekonomija

utorak31.jul2012.

„PO SLO DA VAC” PO DR @A VA SO CI JAL NI DO GO VO R

DO BIT NAFT NE IN DU STRI JE 22 MI LI JAR DE DI NA RA, A ULA GA WA 17 MI LI JAR DI

NIS vi{e za ra dio ne go {to je in ve sti rao

Taj ku ni bi da me wa ju Za kon o ra du

– Naftna industrija Srbije je u prvoj polovini ove godine ostvarila neto dobit od 22 milijarde dinara, uprkos nepovoqnim ekonomskim okolnostima, kretawu cena nafte i padu vrednosti dinara u odnosu na evro i dolar – rekao je generalni direktor NIS-a Ki ril Krav ~en ko, predstavqaju}i rezulatate rada NIS-a na Beogradskoj berzi.

Udru`ewe „Poslodavac” podr`alo je ju~e predlog premijera Ivi ce Da ~i }a za postizawe socijalnog dogovora izme|u Vlade, zaposlenih i poslodavaca, i pozvalo na hitno dono{ewe izmena Zakona o radu, kao pred u slo va za po sti za we mi ni mal nog kon sen zu sa svih aktera u tripartitnom dijalogu, saop{teno je iz tog udru`ewa.

Uputiv{i ~estitku premijeru Da~i}u i ~lanovima wegovog kabineta, udru`ewe „Poslodavac” izrazilo je nadu da }e nova vlada „imati dovoqno snage, vo-

– U prvoj polovini ove godine NIS je investirao 17,2 milijardi dinara, {to je, u odnosu na isti period lane, 76 posto vi{e. Najvi{e je ulo`eno u modernizaciju rafinerije u Pan~evu i ekolo{ke projekte – 9,5 milijardi dinara – rekao je Krav~enko, istakav{i da su investicije u istra`ivawe i proizvodwu iznosile 4,3 milijarde dinara, dok je u raz-

lom regionu. Po wegovim re~ima, vi{e spoqnih faktora ima}e veliki uticaj na rezultate poslovawa NIS-a u 2012. godini, ali je izrazio o~ekivawe da }e NIS na kraju ove godine ostvariti pribli`no iste rezultate kao i lane ili ne{to boqe.

Ina~e, NIS je 2011. godine imao neto dobit od 40,6 milijardi dinara. Za prvih {est meseci ove godine prihod pre oporezivawa i taksi ve}i je oko 80 posto i iznosi 36,8 milijardi dinara, a zadu`enost u bankama smawena je 92 miliona dolara u odnosu na kraj pro{le godine.

Govore}i o cenama naftnih derivata, Krav~enko je ocenio da sada nema dopunskih razloga za ja~e oscilacije cena nafte i za pad vrednosti dinara i da }e, ako tako ostane, cena goriva ostati otprilike na sada{wem nivou.

– Proizvodwa doma}e nafte i gasa u prvoj polovini godine ve}a je 13 posto i iznosi 826.000 uslovnih tona. Obim prerade smawen je oko pet odsto zbog planiranog re-

Pla }e no od su stvo za 300 za po sle nih – Od 1. avgusta oko 300 zaposlenih NIS-a oti}i }e na pla}eno odsustvo od oko mesec i po – rekao je Kiril Krav~enko.

Kako je kazao, oni }e se posle toga vratiti na posao, a taj postupak, istakao je, u skladu je sa Zakonom o radu i odredbama socijalnog ugovora.

Po wegovim re~ima, ostvarena dobit u prvoj polovini 2012. godine pribli`no je na istom nivou kao neto dobit iz prve polovine pro{le godine, {to je rezultat pove}awa efikasnosti poslovawa i smawewa tro{kova u svim segmentima biznisa.

qe i stru~nosti” za prevazila`ewe nagomilanih soci jal no-eko nom skih pro blema i za ja~awe temeqa Srbije kao budu}e jake, razvijene evropske dr`ave.

Nova vlada }e u Udru`ewu „Poslodavac” imati sagovornika i partnera i u najavqenom osnivawu nacionalnog saveta za ekonomski oporavak, u pojednostavqe wu ad mi ni stra tiv nih procedura, pripremi privrednog ambijenta za pokretawe novog investicionog ciklusa, reformi poreskih propisa, Vlada }e imati podr{ku i u procesu daqih evropskih integraci ja Sr bi je uz pri me nu primera dobre prakse koji vode ka uspostavqawu tr`i{ne ekonomije i sistemski dobro ure|ene dr`ave, navedeno je u saop{tewu. „Poslodavac” je jo{ jednom naglasio zna~aj dono{ewa Zakona o spre~avawu obavqawa neregistrovane delatnosti, s ciqem smawewa „sive ekonomije„, a pred log tog do ku men ta udru`ewe je ve} dostavilo svim relevantnim institucijama.

Kako je navedeno, udru`e we „Po slo da vac” oku pqa blizu 43.000 privrednih dru{tava i preduzetnika, koji zapo{qavaju vi{e od 500.000 za po sle nih na teritoriji Srbije. ^lanice Udru `e wa „Po slo da vac” su kompanije „Delta hol din ga„, „ITM-gru pa„, „MK-gru pa„, „Sr bi ja gas„, „Jugoimport SDPR„, SAGA i drugi.

dnevnik

voj maloprodajne mre`e ulo`eno 2,25 milijarde.

On je ukazao na to da je NIS uspeo da nastavi pozitivne trendove u ovoj godini, da je u potpunosti realizovan planirani investicioni program, uprkos sve lo{ijoj makroekonomskoj situaciji u ce-

monta u rafineriji u Pan~evu radi priprema za pu{tawe u rad novog postrojewa, koje }e biti otvoreno do kraja oktobra – rekao je Krav~enko, i najavio da se priprema i druga faza modernizacije pan~eva~ke rafinerije i rekonstrukcija rafinerije u Novom Sadu.

– Maloprodaja naftnih derivata u prvoj polovini ove godine ra-

[EF KAN CE LA RI JE MMF-a BOG DAN LI SO VO LIK

KRI ZA U ATI NI PRE KOM PO NU JE I SRP SKO BAN KAR SKO TR @I [TE

Gr ci od Gr ka pre u zi ma ju deo AIK ban ke?

Na gr~kom bankarskom tr`i{tu u toku su promene. Grupa Pireus delimi~no preuzima posrnulu dr`avnu ATE banku. Sredstva ove ku}e u problemima podeqena su na bezbedne i rizi~ne kredite, a zdravi deo preuzima Pireus.

Transakciju je ve} odborila centralna banka u Gr~koj. Pireus banka je prisutna i na srpskom bankarskom tr`i{tu i ima poslovne jedinice u svim ve}im gradovima. [to se ti~e ATE-a, ona je bila jedan od ozbiqnijih kupaca za Vojvo|ansku banku, koja je na kraju zavr{ila u vlasni{tvu Nacionalne banke Gr~ke. Me|utim, ona je na na{em tr`i{tu ipak prisutna: poseduje 20,34 odsto akcija ni{ke AIK banke. Ona kod nas pokriva 5,7 odsto tr`i{ta. S obzirom na to da ovde posluje 32 banke, to uop{te nije malo.

Kakve }e posledice po srpsko tr`i{te imati ovo gr~ko re{avawe problema?

– U Srbiji Pireus banka ne}e postati automatski vlasnik dela akcija koje ATE ima u AIK banci – ka`e pravnik i stru~wak za tu oblast dr Ste van [o go rov. – Sve banke na na{em tr`i{tu rade kao doma}a pravna lica i da bi se ne{to dogodilo na tom planu i da bi se promenila struktura vlasni{tva, neophodno je da to urade

AIK banka je najkapitalizovanija ku}a u Srbiji i ima najve}i koeficijent adekvatnosti kapitala: krajem pro{le godine bio je 30,1 odsto (Dr \or|e \uki}) ovla{}eni akteri s doma}eg terena.

Kako }e, pak, to uticati na daqi rad AIK banke?

– AIK banka je najkapitalizovanija ku}a u Srbiji i ima najve}i koeficijent adekvatnosti kapitala: krajem pro{le godine bio je

30,1 odsto, a prosek za bankarski sektor Srbije je 19. Istovremeno, Narodna banka Srbije kao minimum propisuje 12 procenata – ka`e stru~wak za oblast bankarstva i ~lan Upravnog odbora te ku}e dr \or |e \u ki}. – AIK vodi izuzetno konzervativnu politiku, a

sla je uprkos negativnoj ekonomskoj situaciji, a udeo NIS-a na tom tr`i{tu je 35,3 odsto – kazao je Krav~enko, i dodao da je NIS ve} po~eo da realizuje nameru stvarawa jake maloprodajne mre`e u regionu kupovinom pumpi u Bosni i Hercegovini, Rumuniji i Bugarskoj, a razmatra se i eventualna kupovina benzinskih stanica u Hrvatskoj.

D. Ml.

Is hi tre na po li ti ka ni je do bra

[ef Kancelarije Me|unarodnog monetarnog fonda Bog dan Li so vo lik izjavio je da je misija MMF-a spremna da do|e na poziv to se ogleda kroz visoku rezervaVlade Srbije radi nastavka pregociju koju ima za izlo`enost krevora, a da bi polazna ta~ka pregoditnom i drugim rizicima. To se vora trebalo da budu najnovija ekoradi po cenu iskazivawa maweg nomska, fiskalna i druga de{avaprofita. Tako samo izbegavamo wa i podaci. svaki eventualni {ok koji bi moNa pitawe da li zamrzavawe gao neprijatno iznenaditi uprapenzija i plata u javnom sektoru i vu. pove}awe PDV-a vidi kao neophod\uki} obja{wava da je najboqa ne mere, {ef Delegacije MMF-a je potvrda takve politike to {to kazao da su to „neke od kqu~nih opveliki svetski investicioni cija za smawewe deficita koje bi fondovi koji su vlasnici wihomorale da se procene kao deo pakevih akcija wih ne prodaju ve} ih ta koraka”, ali da je preuraweno dr`e u svom portfoliju jer im dore}i koje su mere tog paketa nu`ne. nose profit. Kao primer, navodi Lisovolik je rekao da je deparFond „Frenklin Templton„. Ni tizacija javnih preduze}a i drugih ATE ih ne bi otu|ivala da ne mojavnih institucija va`na i izvora – one su niz godina u wihovom dqiva i da u praksi to donosi ve}u posedu i uvek su im donosile divitransparentnost, odgovornost i nedende i popravqale i konsolidozavisnost menaxera. vale bilans.

– Primer toga je trenutna situa– Mi smo jedina banka ~ijim se cija s NBS-om. Srpskim zakonima akcijama aktivno i godinama najje ve} postavqena jasna osnova za vi{e trguje na Beogradskoj berzi. nezavisnost centralne banke. IzoProdaju ih samo oni koji to morastanak punog po{tovawa Zakona o ju jer im je novac preko potreban Narodnoj banci poslao bi negati– ka`e \uki}. van signal o ozbiqnosti napora u Ovo izvesno ne bi trebalo da depolitizaciji, ne samo u toj ve} i bude jedina promena na na{em tru drugim oblastima – kazao je on. – `i{tu kada su u pitawu banke u Trebalo bi se odupreti ishitre~ijem vlasni{tvu u~estvuje gr~ki nim, politi~ki motivisanim osukapital: najavqeno je i merxovadama. Na{ stav je da je NBS genewe Alfa i EFG Eurobanke. Inaralno dobro obavqao posao super~e, u Srbiji sve gr~ke banke, a ima vizora i regulatora bankarskog ih ukupno pet, imaju tr`i{ni sektora u uslovima slabosti banudeo od 17 odsto. D. Vu jo {e vi} karskog sektora {irom Evrope.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Va`i za

1

Kupovni za devize

115,6931

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 118,0542

120,7694

115,3390

6,16

10.616

180.476

4,00

1.300

286.000

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

2,12

433

1.292.290

Soja protein, Be~ej

0,81

496

841.680

0,50 Promena %

20.200 Cena

101.000 Promet

-20,08

199

1.990

Stari Tami{, Pan~evo

-9,09

1.000

162.000

Galenika Fitofarmacija, Zemun

-5,83

2.002

130.110

dolar

1

98,4706

100,4802

102,7912

98,1692

Kanada

dolar

1

93,7090

95,6214

97,8207

93,4221

Galeb GTE, Beograd

Danska

kruna

1

15,5409

15,8581

16,2228

15,4934

1

15,5211

15,8379

16,2022

15,4736

[vedska

kruna

1

13,6487

13,9272

14,2475

13,6069

[vajcarska

franak

1

96,2906

98,2557

100,5156

95,9958

V. Britanija

funta

1

147,9830

151,0031

154,4762

147,5300

SAD

dolar

1

94,1360

96,0571

98,2664

93,8478

Kursevi iz ove liste primewuju se od 30. 7. 2012. godine

Promet

Termika, Beograd

Australija

kruna

Cena

Jubmes banka, Beograd

Bambi Banat, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Norve{ka

Promena %

Komercijalna banka, Beograd Putevi, Po`ega Vojvo|anskih top-pet akcija

-1,02 -0,89 Promena %

1.170 335 Cena

3.692.520 33.500 Promet

BELEX 15 (433,69 0,28) Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

0,00

1.400

457.800

NIS, Novi Sad

-0,33

609

5.205.243

Komercijalna banka, Beograd

-1,02

1.170

3.692.520

Imlek, Beograd

0,00

2.400

228.000

Soja protein, Be~ej

0,81

496

841.680

Energoprojekt holding, Beograd

0,00

437

133.155

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

2,12

433

1.292.290

Jubmes banka, Beograd

6,16

10.616

180.476

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.697

0,00

Galenika Fitofarmacija, Zemun

-5,83

2.002

130.110

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

-0,43

3.983

963.900

NIS, Novi Sad

-0,33

609

5.205.243

Soja protein, Be~ej

0,81

496

841.680

Alfa plam, Vrawe

0,00

6.000

0,00

162.000

Tigar, Pirot

0,00

293

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

337

0,00

Stari Tami{, Pan~evo

-9,09

1.000

Mlekara, Subotica

0,00

1.300

13.000

Vr{a~ki vinogradi, Vr{ac

-0,31

1.296

12.960

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik

DIN KI] S DE LE GA CI JOM SVET SKE BAN KE

Sr bi ji kre dit od 400 mi li o na za bu yet Mi n i s tar fi n an s i j a i pri vre de Mla |an Din ki} iz ja vio je da je na ju ~e ra {wem sa stan ku s de le ga ci jom Svet ske ban ke u Be o gra du pre do ~e no da bi u na red nom pe ri o- du Sr bi ja mo gla ra ~u na ti na 400 mi li o na do la ra di rekt ne bu xet ske po dr {ke pod iz u zet no po voq nim uslo vi ma.

– Re~ je o zaj mo vi ma s ro kom ot pla te od 18 go di na i pe ri o dom po ~e ka od pet do se d am go d i n a, s ka m at n om sto pom tek ne {to vi {e od je -

na ka ta stro fal na si tu a ci ja u ko joj je bu xet tre nut no – re kao je po sle sa stan ka Din ki}.

Na sa stan ku je za kqu ~e no da }e bi ti na sta vqe na re a li za ci ja pro je ka ta ko ji su za po ~e ti u Sr bi ji uz po dr {ku Svet ske ban ke. Osim re a li za ci je ve} do go vo re nih ak tiv no sti, u pred sto je }em pe ri o d u ima mo g u } o s ti i sprem no sti za po kre ta we no vih pro je ka ta, na ve de no je u sa op {te wu.

De le ga ci ju Svet ske ban ke pred vo di li su ko or di na tor ka za Ju g o i s to~ n u Evro p u Xejn Ar mi tix i {ef kan ce la ri je u Sr bi ji Lu Bre for.

Ar mi tix se ju ~e sa sta la i sa sa mi ni strom sa o bra }a ja Mi lu ti nom Mr ko wi }em , iz ra ziv {i za do voq stvo „zbog vi so kog ste pe na sa rad we i ve o m a do b re re a l i z a c i j e pro j e k a t a ko j i se ra d e po pred vi |e nim ro ko vi ma i na na ~in ko ji pod ra zu me va svet ski ni vo kva li te ta”.

Ona je ka za la da se to kom po se te svim gra di li {ti ma na Ko ri do ru 10, uve ri la u mak s i m al n u an g a ` o v a n ost kom plet ne gra |e vin ske ope ra ti ve i na gla si la da je u~i wen ogro man na pre dak, u od no su na 2011, ka ko je sa op {ti l o re s or n o Mi n i s tar stvo.

To da je osno ve za op ti mi zam u po gle du za vr {et ka tog naj ve }eg pro jek ta na za pad nom Bal ka nu, do da la je Ar mi tix.

5

NA [I GRA \E VI NA RI OSNO VA LI KOM PA NI JE OD EN GLE SKE DO KI PRA

Zidari zarade dve milijarde do la ra i skoro sve ostave napoqu Dok ne i ma ri ko ji ra de u ze mqi mu ku mu ~e s ne do stat kom po sla i, ako ra de, skrom nim i ne re dov nim za ra da ma, oni ko ji ra de u ino stran stvu go di {we za ra de ~ak oko dve mi li jar de do la ra. Ali te pa re uglav nom osta ju s one stra ne gra ni ce jer, ka ko za na{ list ob ja {wa va se kre tar Udru `e wa za gra |e vi nar stvo u Pri vred noj ko mo ri Sr bi je Go ran Ro di}, na {e gra |e vin ske fir me su u ino stran stvu osno va le svo ja pred u ze }a

Sa mo u Za pad noj Evro pi ra di oko 2.000 na {ih gra |e vi na ra, ali ih je, ipak, naj vi {e u Ru si ji, Ka zah sta nu i Azer bej ya nu

dan po sto, {to pred sta vqa ube dqi vo naj po voq ni je uslo ve na svet skom tr `i {tu – ob ja snio je mi ni star Din ki}.

Di na mi ka odo bra va wa zaj mo va za vi si }e od tem pa spro vo |e wa pred lo `e nih re for mi i do go vo ra s Me |u na rod nim mo ne tar nim fon dom, sa op { ti l o je Mi n i s tar s tvo fi nan si ja i pri vre de po sle sa stan ka.

Dru gi pa ket zaj mo va od no si se na in ve sti ci o ne pro jek te na me we ne una pre |e wu po q o p ri v re d e, sa o b ra } aj n e in fra struk tu re, zdrav stva i sli~ no, na ve de no je da qe u sa op {te wu.

– Za do vo qan sam sa stan kom ko ji smo odr `a li. Raz go va r a l i smo o me r a m a ko j e pla ni ra mo da pri me ni mo da bi smo uve li red u fi nan sij skom sek to ru i jav nim fi nan si ja ma u ce li ni. Svet ska ban ka je iz ra zi la sprem nost da na sta vi da pru `a po dr {ku Sr bi ji. To je ve o ma va `no da bi {to br `e bi la pre va zi |e -

utorak31.jul2012.

ili me { o v i t a s ta m o { wim kom pa ni ja ma, {to je za wih po voq ni je iz vi {e raz lo ga.

Gra | e v i n a r i su go d i n a m a tra `i li po mo} dr `a ve, ko ja im je sa mo obe }a va la, iz me |u osta log i ban ku ko ja bi po dr `a va la ra do ve u ino stran stvu. Ali, po {to se od ~e ka wa ne `i vi, oni ko ji ni su bi li sprem ni da se tek ta ko pre da ju, oti {li su u svet da ra de pre ko no vo o sno va nih kom pa ni ja, ko je se pro te `u od [ved ske, En gle ske, Austri je i Ru si je do Ki pra jer su na {i

Iran je pla ni rao in ve sti ci je od 70 mi li jar di do la ra za iz grad wu 150.000 sta no va i in fra s truk t ur n ih po s tro j e w a, dok Li bi ja na me ra va da ulo `i 480 mi li jar di do la ra u ener ge ti ku i osta lu in fra struk tu ru, te iz grad wu sta no va. Ro di} ka `e da iz Ira ka sti `u po zi vi na {im gra |e vi na ri ma da u~e stvu ju na ten de ri ma za iz grad wu sta no va i ob no vu kom plet ne in fra struk tu re, a vred nost in ve sti ci je pro ce wu je se na oko 700 mi li jar di do la ra! To je za to {to po sle sank ci ja i ra to va ne do sta je ~ak 750.000 sta no va.

Me |u tim, da bi smo od go vo ri li ova k vim zah t e v i m a, mo r a m o, pre sve ga, ima ti do voq no kva ne i ma ri tra `e ni i u Evro pi, i u Azi ji, i u Afri ci. Sa mo u Za pad noj Evro pi ra di oko 2.000 gra |e vi na ra, ali ih je ipak naj vi {e u Ru si ji, Ka zah sta nu i Azer bej xa nu.

Na {e ne i ma re iz vi {e ze ma qa zo vu i da nas, {to bi Sr bi ja tre ba lo da is ko ri sti u vre me ve li ke kri ze, ko ja bi se ve }im za p o { qa v a w em i de v i z nim pri li vom lak {e pre va zi {la.

Ze mqe Bli skog is to ka, Afri ke i Ru si ja ima ju de se to go di {we pla no ve za in ve sti ci je vred ne ukup no vi {e od hi qa du mi li jar di do la ra! U ovom tre nut ku sa mo Al `ir je obez be dio 266 mi li jar di do la ra za iz grad wu 1,2 mi li o na sta no va i in -

Dr `a va te za du `u je, dr `a va ti du gu je Ro di} ob ja {wa va da su osnov ni raz log za osni va we gra |e vin skih kom pa ni ja u ino stran stvu va lid ne ga ran ci je ko je im da ju ta mo {we ban ke, kao i po voq ni ji po re ski si stem. Naj ve }a om ~a oko vra ta na {im gra |e vin skim fir ma ma je pla }a we PDV-a pre ne go {to na pla te ra do ve, {to je ne iz dr `i vo jer ve }i na mo ra da se za du `u je, di `e krat ko ro~ ne ne po voq ne kre di te da bi dr `a vi pla ti la da `bi ne, dok im dr `a va isto vre me no du gu je, a na du go ve ne pla }a ka ma tu. Isti na, no vi mi ni star fi nan si ja i pri vre de Mla |an Din ki} je obe }ao is pra vqa we te gre {ke, ali sa mo za spas i raz voj ma lih i sred wih pred u ze }a, a ba{ wi ma gra |e vi na ri naj ~e {}e i du gu ju zbog svog ne re {e nog po lo `a ja. fra struk tu re, a na toj li sti su, na pri mer, ~e ti ri bra ne, iri ga ci o ni si ste mi i osta lo.

li tet ne rad ne sna ge od go va ra ju }e sta ro sne struk tu re.

R. Da u to vi}

PAN ^EV CI DO BI LI PO SAO

„Utva” po pra vqa avi o ne iz Azi je Avio-in du stri ja „Utva” iz Pan ~e va za kqu ~i la je ju ~e s „Ju g o i m p or t om SDPR” dva ugo v o r a ve z a n a za re m ont i odr `a va we 26 ra ni je is po ru ~e nih avi o na part ne ri ma sa Sred w eg is t o k a i iz Ju g o i - sto~ ne Azi je.

Ka ko je na ve de no u sa op {te wu pan ~e va~ ke kom pa ni je, „Ju go im port” je o to me ne dav no pot pi sao ugo vo re s ino stra nim kup ci ma, a oni pod ra zu me va ju

is po ru ku va zdu ho plov nih pod si ste ma, re zer vnih de lo va i opre m e, {to }e obez b e d i t i „Utvi” ni vo po slo va wa ko ji je ostva ri la u po sled we dve go di ne. „Utva” je, u sa rad wi s „Ju go im p or t om”, po ~ e l a pro j e k at osva ja wa i is po ru ke ~e ti ri vr ste va zdu ho plov nog na o ru `a wa za ugrad wu na sred we he li kop te re i {kol sko-bor be ne avi o- ne. Ve }i na na o ru `a wa je is po -

ru ~e na, a pro {le ne de qe ku pac sa Sred weg is to ka pri mio je pr vu se ri ju po sled we vr ste na o ru `a wa.

U na red nom pe ri o du o~e ku je se pot pi si va we ugo vo ra za in sta la ci o ne ra do ve i ugrad wu si ste ma u va zdu ho plo ve ku pa ca.

Naj zna ~aj ni ji i naj per spek tiv n i j i ka p i t al n i pro j e k at ko ji tre ba da se re a li zu je, u ne po sred woj sa rad wi s „Ju go im -

por t om” i Voj n o-teh n i~ k im in sti tu tom (VTI), je ste raz voj i osva ja we pro iz vod we sa vre me n og tur b o e l i s nog avi o n a „ko bac”. Avion }e bi ti na me wen za na pred nu i bor be nu obu ku, kao i za va tre nu po dr {ku pro t iv p o b u w e n i~ k ih i pro tiv te ro ri sti~ kih ope ra ci ja, a po pri me we nom kon cep tu, teh ni~ kim re {e wi ma i per for man sa ma, pri pa da }e svet skom vr hu te ka te go ri je avi o na.

6

tre]e doba

utorak31.jul2012.

sRP sKi ZA KON, JE DAN OD NAJ stO @ih u EVRO Pi, PRi ZNA JE sA MO fA tAl NE BO lE sti

Lak {e je po sta ti mi ni star ne go do bi ti in va lid ni nu Od apri l a ove go d i n e na spi s ku Fon d a PIO je oko 60.000 no vih pen zi o ne ra vi {e ne go pro {log pro le }a. Na i me, ka ko je po ~et kom 2012. ne ka da {wi Fond PIO voj nih li ca pri po jen ci vil nom, je din stve ni Fond pre u zeo je 47.114 mi li tar nih pen zi o ne ra. Uz to, od law skog apri la za 12.567 po ve }ao se i broj umi rov qnih biv {ih za po sle nih, a onih iz sa mo stal nih de lat no sti – za 3.700. Isto vre me no, sma wen je udeo „pa o ra u ostav ci”, ko jih je 3.650 ma we ne go la ne.

Di rek tor ka Sek to ra za od no se s jav no {}u u Fon du Jelica Timotijevi} ob ja {wa va da se u pro te klu go di nu da na pro me ni la i struk tu ra pen zi o ne ra. Tre nut no je ~ak 57,3 od sto sta ro snih, 20,7 in va lid skih i 22 po ro di~ nih. Naj ve }i pad je me |u in va lid skim, {to je no vi na jer je upra vo wi hov broj bio znat no ve }i u od no su na uku pan broj.

– Ne kad je wih bi lo znat no vi {e u ukup nom bro ju pa je 1997. u~e {}e in va lid skih u ka te go ri ji za po sle nih, ko ja je ube dqi vo naj za stu pqe ni ja, bi lo ~ak 33,6 od sto – ka `e Je li ca Ti mo ti je vi}. – Sa mo pet go di na ka sni je spa lo je na 30,6, a na kra ju pro {le bi lo ih sve ga 23,2 od sto. To me su do pri ne li i ri go ro zni uslo vi za od la -

zak u in va lid sku pen zi ju, ko ji se pri me wu ju ve} de vet go di na.

Za i sta, da nas se in va lid ni na do bi ja te `e ne go ikad pre, ~ak i zbog ozbiq nih bo le sti.

U sek to ru Fon da PIO za me di cin sko ve {ta ~e we na gla {a va ju da je ta~ no da su uslo vi za do bi ja we in va lid ske pen zi je po o {tre ni pre sve ga zbog ve li kog bro ja zlo u po tre ba ko je su pret hod nih go di na ~i we ne.

Broj zah te va za od la zak u in va lid sku pen zi ju ni je sma wen, ali je pro ce nat od bi je nih jer ne is p u w a v a j u stro ge kri te ri ju me znat no ve }i. Ne g a t i v an od go vor se pi {e za go t o v o sva k i dru g i pred m et, s obra z lo ` e w em da je neo sno van.

Po z i t iv n o re {e w e do b i j a j u sa m o oni pro gla {e ni pot pu no ne spo sob nim za rad, a i wi ho v o se zdrav stve n o sta w e pra ti na red nih go d i n a. Naj ~ e {}e uzrok za gu bi tak rad ne spo sob no sti su kar di o va sku lar ne bo le sti, tu mo ri i du {ev ni po re me }a ji.

Na{ pen zi o ni za kon je me |u naj o {tri jim u Evro pi pa se broj in va lid skih pen zi o ne ra iz go di ne u go di nu sma wu je, iz me |u je dan i dva od sto go di {we.

Ina ~e, tre nut no je u Sr bi ji 969.848 sta ro snih, 348.343 in va lid skih i 370.969 po ro di~ nih pen zi o ne ra. Biv {ih za po sle nih je 1.361.944 i pro se~ no me se~ no pri ma ju 24.497 di na ra. Voj n ih pen z i o n e r a je 46.540 i pro se ~an ~ek im je 43.676, sa mo sta la ca je 63.258 i mo gu ra ~u na ti na 24.014 di na ra od pr vog do pr vog, a pa o ri „u ostav ci”, wih 217.418, sve ga 9.702 di na ra.

Q. M.

Ve {ta ci u evrop skom dru {tvu Le ka ri ve {ta ci Fon da PIO Sr bi je pri mqe ni su u svo je esnaf sko evrop sko udru `e wa na kon gre su ne dav no odr `a nom u ita li jan skom gra du Pa do vi. Na {i stru~ wa ci ima li su ta mo ve o ma za pa `e nu pre zen ta ci ju i od go va ra li na broj na pi ta wa ko le ga. Jed no gla sno su po sta li pu no prav ni ~la no vi aso ci ja ci je dok to ra spe ci ja li sta za so ci jal nu za {ti tu i ta ko se Sr bi ja na {la u dru {tvu vi {e od 20 evrop skih dr `a va. Aso ci ja ci ja, ina ~e, ra di na pro jek tu in ter na ci o nal ne kla si fi ka ci je me di cin skog ve {ta ~e wa u dr `a va ma Sta rog kon ti nen ta za oblast pen zij skog i in va lid skog osi gu ra wa, bez ob zi ra na raz li ke u ma ti~ nim za ko ni ma.

NE MA RE DOV Nih PEN Zi JA BEZ RE DOV NE NA PlA tE DO PRi NO sA Osi gu RA wA

Pr vo pa re dr `a vi pa on da za pla te Re pu bli~ ki Fond PIO ve li ke na de po la `e u oba ve zu ba na ka da od po ~et ka ovog me se ca oba ve {ta va ju Po re sku upra vu o upla }e nim po re zi ma i do pri no si ma za pen zij sko osi gu ra we jer je to je dan od na ~i na da se u ka su Fon da sli je znat no vi {e nov ca ne go do sa da. Je su za ko ni i do sa da pred vi |a li oba ve zu po s lo d a v a c a da za za p o s le n e re dov no upla }u ju pen zi o ne do pri no se, ali jav na je taj na da oni to go di na ma ni su ~i ni li i za to ni su od go va ra li. Dr `a va je u vi {e na vra ta, ali s ne ko li k o go d i n a za k a { we w a, na knad no rad ni ci ma upla }i va la do pri no se, ali na naj ni `e iz no se, pa je ka sa Fon da i ta ko osta ja la tan ka i za vi si la je sva kog me se ca od bu xe ta Sr bi je da bi se pen zi je re dov no is pla }i va le.

Fi nan sij ski di rek tor u Fon du PIO Ivan Mimi} o~e ku je da }e no vi na ~in kon tro le na pla te do pri no sa, uz ~vr {}u fi skal nu di sci pli nu, re la tiv no br zo po ve }a ti iz vor ne pri ho da Fon da, i pod se }a na to da su oni zbog iz be ga va wa pla }a wa do pri no sa bi li oko 200 mi li jar di di na ra ma wi. Ka da se to me do da i evi dent no ve }i pri hod od na pla te do pri no sa, ko ji je, ka ko na gla -

{a va, u pr vo po la go di ne no mi nal no ve }i 1,6 mi li jar du di na ra, ja sno je da }e se sma wi ti u~e {}e do ta ci ja dr `a ve ra di is pla te pen zi ja.

Ina ~e, do sa da je dr `a ve pen zij ske ~e ko ve ured no do ti ra la s oko 30 pro ce na ta. Ako se is pu ni

moj dr `a vi, ali i ve }u iz ve snost pen zi o ne ri ma. Na i me, ne bi se oni stal no is ti ca li kao naj ve }i te ret “oko vra ta” dr `a ve i ne bi im se pre ti lo sma we wem pa ~ak i iz o stan kom pen zi ja. Da kle, bu xet bi bio u ve li koj me ri ras te re }en, a no vac, ko ji je do

Fond PIO se nada da }e bankari disciplinovati gazde

pred vi |a we Po re ske upra ve da se na pla ta do pri no sa mo `e po boq {a ti 15 do 30 po sto, mo gu }e je do }i do ra ~u ni ce da se u~e {}a bu xe ta u re dov noj is pla ti pen zi ja sve de i do 20 od sto, {to bi do ne lo ve li ko olak {a we i sa -

sada sva kog me se ca usme ra van za pen zi je i osta le pri na dle `o sti is pla }i va ne pre ko Fon da PIO, pre lio bi se na dru ge go ru }e stva ri.

Da ka ko, da li }e se o~e ki va wa Fon da PIO, ali i Upra ve

pri ho da ostva ri ti tek }e se vi de ti jer ve li ko je pi ta we da li }e ta kva fi nan sij ska di sci pli na op sta ti i ho }e li ban ke na sta vi ti da se strikt no dr `e oba ve ze da ni ko ne mo `e is pla ti ti za ra du dok ne upla ti do pri n o s e. U Po r e s koj upra vi tvr de da je za pr va dva da na oba vqe no oko 225.000 tran sak ci ja, ali ne i ko li ko je ga zda upla ti lo i do pri no se i za ra du, ali je ve} sad ja sno da i da qe ima onih ko ji tu oba ve zu pro te kle tri sed mi ce ni su iz mi ri li. Po {to }e Upra va sva kog da na ima ti uvid u to ko je za o bi {ao po re ske oba ve ze, mo gu ih u krat kom ro ku opo me nu ti pa i po kre nu ti po stu pak na pla te i ceo po sao oba vi ti re la tiv no br zo. Ina ~e, po evi den c i j i Po r e s ke upra ve, od 350.000 ob ve zni ka po re ze i do pri no se ne pla }a ~ak oko 60.000.

Za sve ko ji sa mi se bi upla }u ju do pri no se za pen zij sko i in va lid sko osi gu ra we oni }e u na red na tri me se ca bi ti vi {i 6,74 po sto. Gra |a ni se mo gu opre de li ti za jed nu od 13 osno vi ca, ne za vi sno od stru~ ne spre me ko ju ima ju. Od av gu sta je naj ni `a me se~ no 4.449 di na ra a naj vi {a 63.561.

Qu bin ka Ma le {e vi}

stA Ri sE OD usA MQE NO sti BRA NE sKu PQA wEM @i VO ti wA i Ni KOM PO tREB Nih stVA Ri

Sa mi se be za tr pa li |u bre tom

Pen zi o ner ka Xena Hauard iz ame ri~ kog gra da Gri nej kr pre ne ko li ko da na je uhap {e na i op tu `e na za vi {e od 30 kri vi~ nih de la ko je spa da ju pod okrut nost pre ma `i vo ti wa ma, po {to su va tro ga sci ko ji su sti gli u we nu ku }u na do ja vu o po `a ru ot kri li da u pro sto ri ja ma za tr pa nim |u bre tom `i vi vi {e od 60 ma ~a ka. Ku }a je bi la pre pla vqe na |u bre tom i ma~ jim fe ka li ja ma, a eki pa ve te ri na ra ko ja ra di na za {ti ti `i vo ti wa mo ra la je da ob u ~e za {tit na ode la da bi osta la `i va me |u upla {e nim, bo le snim i po di vqa lim `i vo ti wa ma. Me |u |u bre tom na |e ni su i osta ci dve ma~ ke, a ve }i na pre `i ve lih bi la je u ta kvom sta wu da su ih mo ra li uspa va ti.

Xe na je sa mo je dan od mno gih kom pul ziv nih sku pqa ~a u SAD, a taj po re me }aj na ro ~i to je pri me }en kod sta ri jih gra |a na, ko ji na usa mqe nost i pre sta nak ak tiv nog `i vo ta re a gu ju sku pqa ju }i stva ri i `i vo ti we i `i ve }i u ne hi gi jen skim, ~e sto za `i vot opa snim uslo vi ma.

– Od sku pqa wa su ve ni ra do `i vo ta kao na sme tli {tu naj ~e {}e

KA KO lEKAR KA @E

Ki~ ma vi {e vo li kre vet ne go sto li cu Ve o ma su ret ki se ni o ri ko ji se naj ma wi, dok je pri ho du, a po seb no ne `a le na po vre me ne ili stal ne se de wu, znat no ve }i. Oso ba ma u po bo lo ve u le |i ma. Hro ni~ ni mo `e znim go di na ma sa ve tu je se da se i bi ti pra }en i tr we wem jed ne ili obe no ge, te de li mi~ nim ili pot pu nim od u zi ma wem sto pa la. Te ra pi ja za vi si od ste pe na bo la. Za po ~e tak se sa ve tu je mi ro va we u po ste qi i uzi ma we anal go re u ma ti ka ili anal ge ti ka, ali uko li ko bol ne pre sta ne, tre ba kon sul to va ti spe ci ja li stu ra di fi zi kal nih tret ma na. Me |u tim, ako ni to ne po mog ne, ra di se do dat na, de taq na di jag no sti ka, ko ja ob u hva ta i ske ner i mag net nu re zo nan cu. U kraj wem slu ~a ju pro blem se re {a va ope ra ci Strate{ko planirawe odmah nakon bu|ewa jom.

To kom no }i me |u pr {qen ski ko to kom da na od ma ra ju, od no sno le `e lu to vi se hra ne i od ma ra ju pa je za 30 do 60 mi nu ta, {to }e sva ka ko to po seb no va `no na ka kvom du {e pri ja ti ki~ mi. ku se spa va, u ko jem po lo `a ju i ko Za pre ven ci ju i sma we we bo la u li ko je san kva li te tan. Pri li kom le |i ma va `no je na u ~i ti i za {tit le `a wa, pri ti sak unu tar di ska je ne po kre te pri usta ja wu iz po ste -

dnevnik

qe, di za wu te re ta ili umi va wu.

Na gle po kre te tre ba iz be ga va ti, kao i one u ko ji ma se ki~ ma „ro ti ra”. Iz kre ve ta je naj bo qe usta ja ti sa stra ne, pod me ta wem lak ta pod te lo, spu {ta wem pr vo no gu na pod, a po tom po la ga nim di za we mi te la. I no {e we i di za we te re ta iz nad de set ki lo gra ma su fak to ri ri zi ka za iska ka we di ska. Ni ka da te ret ne tre ba di za ti tr za jem ve} iz po lu ~u ~e }eg po lo `a ja. Va qa iz be ga va ti i du go se de we sa spu {te nom gla vom, kao i pra we ko se u tom po lo `a ju, ali i du go sta ja we, ko je ta ko |e do dat no op te re }u je ki~ mu.

Kod bo lo va ki~ me po ma `u ve `be, ali oso ba ma u tre }em `i vot nom do bu se ne pre po ru ~u ju, dok ih ne „ove ri” le kar. Tre ba ih iz vo di ti re dov no da bi se oja ~a li mi {i }i ko ji pod u pi ru ki~ me ni stub.

J. Bar bu zan

ne pro |e mno go – ka `e so ci jal na rad ni ca Irena Atlas, spe ci ja li zo va na upra vo za slu ~a je ve kom pul ziv nog sa ku pqa wa stva ri.

Na tu po ja vu pr ve su skre nu le pa `wu ri ja li ti te le vi zi je, ~i je emi si je „@i vi za tr pa ni“ i „Sku pqa ~i `i vo ti wa“ emi tu ju TLCte le vi zi ja i „Ani mal pla net„.

Ipak, so ci jal ni rad ni ci is ti ~u da ni su svi slu ~a je vi za pu {te no sti ku} nih uslo va oba ve zni sig nal da se ra di o kom pul ziv nom sku pqa wu stva ri.

– ^e sto se ra di o pro stoj fi zi~ koj ne mo }i da se do ma }in stvo odr `a va ~i stim i ured nim – ka `e Ire na Atlas. – Sta ri ji qu di sla bi je vi de i ~u ju i te {ko se kre }u pa ni su u sta wu da vi de da su ne gde „pro pu sti li“ da o~i ste, ili su ne spo sob ni da se sa gnu i ope ru sva ki }o {ak.

U ta kvim slu ~a je vi ma va `na je po dr {ka po ro di ce, ko ja im mo `e po mo }i u sre |i va wu ku }e, sop s tve n im an g a ` o v a w em ili unajm qi va wem ku} ne po mo} ni ce. Pro blem je i u to me {to su sta ri ji qu di ne po ver qi vi pre ma stran ci ma, a ve }i na ta kvu vr -

stu po mo }i do `i vqa va kao uvre du i po tvr du da „gu be tlo pod no ga ma“, a to zna ~i i pret wu od la skom u dom i gu bqe we sa mo stal no sti.

– Stva ri su vr lo kom pli ko va ne – is ti ~e Ire na Atlas. – S

jed ne stra ne, sta ri ji qu di te `e ne za vi sno sti i sa mo stal nom `i vo tu, s dru ge, sve im je te `e da dom i se be odr `a va ju u so ci jal no pri hva tqi vom ni vou. Po mo} ~e sto od bi ja ju, a uz to se ja vqa po tre ba sa ku pqa wa stva ri i wi ho vog go mi la wa jer ni su si gur ni u to ko li ko }e jo{ du go bi ti po kret ni, te ku pu ju una pred i u ve li k im ko l i ~ i n a m a. Ta k o se stva ra za ~a ra ni krug, a kad to me

do da te jo{ i bri gu o `i vo ti wa ma ko ja la ko mo `e iz ma }i kon tro li, {to sve vo di do de pre si je i opet sma we ne `e qe za odr `a v a w em hi g i j e n e – do b i j a t e kom pul ziv nog sku pqa ~a i po ro di~ ni i dru {tve ni pro blem.

Ipak, stru~ wa ci is ti ~ u da je na z i v a w e kom p ul z iv n og sku p qa wa u SAD pre {lo u pan de mi ju i pre te ri va we.

Ame r i k an c i, ka ` u stru~ wa ci, ima ju pre vi {e stva ri, a oni iz be gli iz si ro ma {tva ili ko ji su pre `i ve li ne ku ka ta stro fu ili rat, na ro ~i to su sklo ni sku pqa wu „za sva ki slu ~aj“. I si stem ku p o v i n e „tri po ce n i dva“, ve li kih sni `e wa ili po klo na uz ak ci je do vo di do ose }a ja da nam sve tre ba. Od to ga do ne mo gu} no sti da se od rek ne mo ne kih pred me ta do te me re da po~ nu da nam ugro `a va ju `i vo te, ni je da le ko, a re {a va we pro ble ma, kao i ~i {}e we |u bre ta, te `ak je i spor po sao. iva na Vu ja nov

I za do voq stvo mo `e na ra te Udru `e we pen zi on e ra Ba n at s kog Aran | e l o v a ima ~ak 220 ~la n o v a i svoj do bro ude {en klub, ko ji ra di sva ko dnev no od 8 do 12 sa ti. Uz osve `e we, tu se igra ju kar te, {ah, do mi ne i pi ka do ili gle da TV-pro gram. Ali se i s pred s ed n i k om Cvet kom Jeg di }em do g o v a r a po voq na na bav ka ogre va ili na mir ni ce. ^lan ru k o v od s tva Udru `e wa Mihajlo Obradov ka `e da je la ne is po ru ~e no 250 ku bi ka dr ve ta i 400 to na ugqa, a is po ru ka ogre va za na red nu zi mu ve} je u to ku. Do sad je ugo vo re no oko 200 ku bi ka dr ve ta i 350 to na ugqa, ali se po rux bi ne jo{ pri ma ju. Ce na ku bi ka dr ve ta iz oko li ne Va qe va je 4.400, a to ne ugqa iz „Ko lu ba re” 5.900 di na ra, a do sta va je na ku} nu adre su.

– Po g od n ost je na b av k a ogre va na ot pla tu u 16 po lu me se~ nih ra ta, kao {to sti `u i pen zi o ner ska pri ma wa – ka `e

Uvek `ivahno u Klubu penzionera Banatskog Aran|elova

Ob ra dov. – Re dov no ~la no ve snab de va mo su ho me sna tim pro iz vo di ma sva ke dru ge sre de. U po nu di je se dam vr sta pa ke ta, vred no ih 940 do 4.800 di na ra, uz pla }a we u dve ra te. Or ga ni zu je mo i snab de va we bra {nom, ja bu ka ma, pa ra dajz so kom, po po tre bi i dru gim ar ti kli ma.

Udru `e we pen zi o ne ra je vo di lo svo je ~la no ve i me {ta ne

Aran | e l o v a i na Po q o p ri vred ni sa jam u No vi Sad. U okvi ru Udru `e wa pen zi o ne ra op {ti ne No vi Kne `e vac od 22. do 27. av gu sta za in te re so va ni mo gu na od mor u ba wu Ra daw kod Tr {i }a, po po voq nim uslo vi ma. Sed mo dnev ni bo ra vak ko {ta 12.000 di na ra u 12 po lu me se~ nih ra ta.

M. Mi tro vi}

U AVGUSTU

Fud bal ski tre nin zi gra tis Za nove ~lanove [kole fudbala „Petar Pua~a”, mali{ane od ~etiri do osam godina, treninzi u avgustu bi}e besplatni. Treninzi }e se odr`avati na stadionu „Kabela” ponedeqkom, sredom i petkom od 19 do 20.30 ~asova.

Pored toga, pet najboqih polaznika bi}e nagra|eni boravkom u kampu FK „Milana” koji se odr`ava slede}e godine u junu u Beogradu. Prijava mali{ana mo`e se obaviti preko telefona na broj 062-333-021.

A. L.

UDRU@EWA „CRVENI” I „RED TAKSI” POMA@U MAJKE I BEBE

Bes plat no vo ze na Ga tri jev test

Novosadska taksi udru`ewa „Crveni” i „Red taksi” }e tokom Nacionalne nedeqe dojewa, od 1. do 8. avgusta, pro{iriti svoju akciju „Za majke i bebe”, tako {to }e majke i novoro|en~ad voziti besplatno u De~ju bolnicu na Gatrijev test. Ova udru`ewa tokom ~itave godine besplatno

voze ku}i porodiqe sa porodicom i bebom po napu{tawu Betanije. Pravo prijave vo`we na Gatrijev test imaju majke sa bebama starosti do dve nedeqe starosti, dok majke nakon poro|aja treba samo da nazovu na telefone 021/44-55-77 i 021/52-51-50 i vozilo }e do}i po wih.

G. ^.

Novosadska utorak31.jul2012.

Ne ma sred wa ka, ne ma bu ti ka

spo zna je da je sve vi {e pa sa `a u Du nav skoj uli ci pra zno, a pro dav ci ko ji su ta mo nu dli svo ju ro bu ne sta li su zbog kri ze i sve ve }e bi po la ri za ci je eko nom skog sta tu sa gra |a na. S jed ne stra ne bo ga ti, ko ji mo gu da ku pu ju gde ho }e, od ino stran stva do mar ki ra nih bu ti ka u cen tru ko je naj ~e {}e i po se }u ju, te si ro ma {ni ko ji ma je ostao tri ling: ki ne ski bu ti ci, seknd hen do vi i le gen dar na „Naj lon” pi ja ca.

Mar ki ra na ro ba odav no je po pri mi la sta tus u dru {tvu ka kav ne za slu `u je, {to no si o ci ova kvih odev nih pred me ta obi la to ko ri ste. Tu se mo `da mo `e mo ugle da ti na cr no gor skog kra qa Ni ko lu I Pe tro vi }a ko ji je za bra nio tra di ci o nal nu ras ko {nu no {wu u svo joj ta da {woj dr `a vi, jer je ce na te ode }e obi~ -

no pre va zi la zi la vred nost ima wa po no snog vla sni ka. Ras ku }i va we zbog uti ska ipak se odr `a lo do da nas.

No sa da {wost kan da nu di ma lo vi {e op ci ja, pa po me nu ti „Naj lon” su bo tom i pet kom pro cve ta od ki ~a stih grad skih fraj li ca ko je lo me ru ke tra `e }i par ~e mar ki ra ne gar de ro be u br di ma po lov nih tka ni na do ti ra nih iz ra znih pre de la Evro pe.

Ali {ta }e da ra de bu ti ci? Od la skom rad ni~ ke, pa sred we kla se, wi ma je ne sta la ta ume re na kli jen te la, ko ja ni je pa ti la ni od mar ki ra nog, a s dru ge stra ne `e le la je no vo i kva li tet no.

Dok se ne vra te(?) kao sa ka kve re tro raz gled ni ce, mo `e mo na tim me sti ma otvo ri ti pro dav ni ce sta rih za na ta: eg zo ti~ no, ne ko {ta pu no, a i bi }e mo bli `e sred wem ve ku.

A. Latas

U DELU PODBARE

Ci ster nom pro tiv su vih sla vi na Zbog planiranih radova na vodovodnoj mre`i danas }e od 8 do 16 ~asova bez vode ostati Ulica Save Vukovi}a, od Gunduli}eve do Milana Raki}a, Alma{ka, od Svetosavske do \or|a Rajkovi}a i Ko~e Kolarova.

Cisterna sa pitkom vodom bi}e postavqena na uglu Ulica Alma{ke i Save Vukovi}a.

Skup baj ke ra i le gen dar ni „Smak” Moto-skup, koji organizuje moto klub „Klasik vils” odr`a}e se od 3. do 5. avgusta na maloj dunavskoj pla`i [pic u Futogu.

Ovim skupom klub obele`ava 11 godina postojawa, a o~ekuje se do sada najve}i broj posetilaca.

Oni }e, uz zvuke motora, mo}i da

~uju i legendarne bendove „Kerber”, „Smak” i „Kraqevski apartman”. Pored ovoga, kao i obi~no, na skupu }e se mo}i u`ivati i u dobroj hrani i pi}u.

Ulaznica za „pe{ake” ko{ta 400 dinara, dok }e bajkeri morati izdvojiti 250 dinara.

G. ^.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

pu sti le pa sa `e.

D e Ta voj ko ke su na gla si glav na vest iz

U FUTOGU OD 3. DO 5. AVGUSTA

U Sremskoj Kamenici }e danas od 10 do 14 ~asova bez vode ostati Fru{kogorski put, od okretnice Mi{ina vila do Mirne ulice, kao i okolne ulice. U oba slu~aja postoji mogu}nost da }e u toku radova blokada vodovodne mre`e biti pro{irena i na sporedne ulice.

G. ^.

NADALEKO POZNATOM POVR]U USKORO POTVRDA O GEOGRAFSKOM POREKLU

Fu to {ki ku pus i zva ni~ no zve zda Futo{ki sve`i i kiseli kupus po~etkom oktobra dobi}e sertifikat o geografskom poreklu i na taj na~in postati prvo povr}e u Srbiji sa ovom oznakom. Sertifikacija je zapo~ela je pre nekoliko godina, a prvi rezultati ovog truda videli su se 2008. godine, kada je kupus pro-

Fu to {ki sve `i i ki se li ku pus po ~et kom ok to bra do bi }e ser ti fi kat i na taj na ~in po sta ti pr vo po vr }e u Sr bi ji sa ovom ozna kom izvo|a~a i ~lanova Udru`ewa “Futo{ki kupus” dobilo oznaku geografskog porekla. Po re~ima predsednika ovog udru`ewa Go ra na Pu a ~e nakon dve godine zavr{en je i postupak ustanovqavawa korisnika oznake.

-Po~etkom ove godine obratili smo se firmi “Organik

kontrol sistem”, koja }e pratiti i kontrolisati proizvodwu, a po~etkom oktobra od wih bi trebalo da dobijemo sertifikat - ka`e Pua~a.Nadamo se da }e oko 30 proizvo|a~a dobiti re{ewe o sertifikovanoj proizvodwi, a to zna~i da }e samo oni, koji imaju sertifikat, kupus mo}i da ozna~avaju kao Futo{ki i prodaju ga pod tim imenom.

Pua~a is ti ~e da }e proizvo|a~i Futo{kog kupusa prilikom prodaje imati odgo varaju}u do ku - Predsednik Udru`ewa „Futo{ki kupus” Goran Pua~a me|u omiqenim glavicama Fo to: N. Sto ja no vi} men taci ju, ko ja }e i}i uz wega, a potro{a~i }e privrede zahtev za izdavawe Pua~a o~ekuje da }e sertifipreko kontrolnih markica bi- kontrolnih markica. U po~etku, kat sti}i do Kupusijade, kada }e ti sigurni da se radi o Futo- one }e se nalaziti na svim pakona ovoj manifestaciji biti pred{kom kupusu. vawima kiselog kupusa, a kasnistavqeni svi sertifikovani -^im dobijemo sertifikat je i na sve`im glavicama - rakao proizvo|a~i futo{kog kupusa. uputi}emo Ministarstvu poqo- je Pua~a.

N. R.

V remeploV

Stre qa na hra bra So wa Ma rin ko vi} Zajedno sa 89 pripadnika Narodnooslobodila~kog pokreta, na aerodromu kod Zrewanina 31. ju la 1941. streqana je Sofija - Sowa Marinkovi}. Pred streqa~kim vodom dr`ala se izuzetno hrabro. Zato je weno ime na spisku boraca koji su jo{ u jesen 1943. progla{eni za narodne heroje. Kao gimnazijalka u Novom Sadu, gde je slu`bovao wen otac, sve{tenik, prihvatila je levi~arske ideje, da bi na studijama agronomije u Be o gra du stupi la u SKOJ i KPJ. Zaposlila se u Novom Sadu i postala jedna od istaknutih li~ no sti u no vo sad skom drustvenom `ivotu. U javnosti se nije znalo da su joj poverava-

Fo to: R. Ha yi}

OTKUD PIJACA U CENTRU CENTRA

Mi le ti }e va ulica glu mi la u gr~ koj re klami ne va`ne du`nosti u SKOJ - u i Partiji, a kada se to saznalo niko nije bio iznena|en. N. C.

Naivniji Novosa|ani pomislili su ju~e kako se otvorila nova zelena pijaca u centru grada i to posred Ulice Svetozara Mileti}a. Prvi znaci sumwe kod takvih, mogli su se pojaviti kada su na to mesto pristigle kamere, kranovi i ostale skalamerije za snimawe, zatim glumci i statisti, a na sve se jo{ po~eo stvarati ambijent hladnog januara rapr{ivawem la`nog snega.

Re~ je naravno o snimawu reklame, a radwa se vrti oko smrznutog povr}a iz Gr~ke.

Iz organizacije ka`u da je Novi Sad izabran zbog lepote i naravno {to je snimawe u na{oj zemqi mnogo jeftinije nego kod Helena. A reklama kao reklama, sve je vrvelo od sve`ine, lepote, sre}e i idili~nih qudskih odnosa. Za potrebe snimawa u dva dana anga`ovano je nekoliko glumaca iz Beograda i oko sto statista iz Novog Sada. Da se ne ba-

vimo simbolikama, ovaj propagandni materijal ne}e biti prikazan kod nas, pa i prilika da proverimo kako je sav trud ekipe materijalizovan malo je verovatna. Kako je ~itava Mileti}eva ulica vrvela od sve`eg povr}a raznih boja u koli~inama koje nadma{uju skoro i na{e prave tr`nice, ostaje enigma da li su oni najuponiji posmatra~i ovog doga|aja dobili koju glavicu luka, paradajza i ostalog zeleni{a.

A. L.

Is kqu ~e wa stru je Srem ska Ka me ni ca: od 8 do 13 ~asova Popovica od [umske ku}e do okretnice i Artiqevo, Firma „Omorika F”, od 9 do 13 ~asova Ulica Ivana Franka 2-8. Ra ko vac: od 9 do 12 ~asova @elezni~ka ulica 14-38, 19-35. Su sek: od 8.30 do 13 ~asova deo vi-

kend na se qa Ko ru {ka od ~arde prema Bano{toru.

Su t ra No v i Sad: od 10 do 11.30 ~a so va gra di li {te @e `e qe vog mo sta na no vo sad skoj stra ni. Su s ek: od 8.30 do 13 ~a so va deo vi kend na se qa Ko ru {ka oko ~ar de.

8

NOVOSADSKA HrONIKA

utorak31.jul2012.

AKCIJE SNI@EWA PRIMAMQIVE, ALI…

U ORGANIZACIJI UDRU@EWA GRA\ANA „KOM[IJA” U PETROVARADINU

Ce ne na du va ju, po tom ma lo spu {ta ju

Hu ma ni tar na ak ci ja za Ma ri ju Ra ma~-Sku ban Hu ma ni tar na ak ci ja “Po mo zi re ci kla `om”, ko ju je or ga ni zo va lo Udru `e we gra |a na “Kom {i ja” u Pe tro va ra dinu ka ko bi se sa ku pio no vac za ope ra ci ju Ma ri je Ra ma~-Sku ban, obo le le od tu mo ra na mo zgu, odr `a }e se od sre de 1. do pet ka 3. av gu sta. Su gra |a ni, ko ji ima ju elek tri~ ni i elek tron ski ot pad mo gu ga u sre du od lo `i ti u kon tej ner na to~ ko vi ma, ko ji }e se od 9 do 13 sa ti na la zi ti kod Li man ske pi ja ce, a u ~e tvr tak ovaj kon tej ner }e bi ti is pred rob ne ku }e na De te li na ri.

Ovo udru `e we sa ku pqa }e ot pad i iz Ka }a, a kon tej ner }e se od 8 do 13 sa ti na la zi ti is pred “Uni ve rek spor ta”. Uko li ko su gra |a ni ni su u pri li ci da do ne su ot -

pad do po kret nog kon tej ne ra, mo gu po zva ti udru `e we na broj te le fo na 064/ 310 13 15, a wi ho va mo bil na eki pa do }i }e na adre su i pre u ze ti ure |a je.

Sav pri hod od pro da je ovog ot pa da bi }e upla }en na ra ~un Ma ri je Ra ma~-Sku ban, ko ju o~e ku je ope ra ci ja tu mo ra na kli ni ci u Tur skoj. Za ovu ope ra ci ju po treb no je 7.000 evra, ali ka ko po ro di ca ne ma mo gu} no sti da sa ma sa ku pi no vac, ape lu ju na sve su gra |a ne da im po mog nu. Sva ka nov ~a na do na ci ja im je do bro do {la, a su gra |a ni, ko ji bu du `e le li da po mog nu no vac mo gu upla ti ti i na di nar ski ra ~un 355000000535556043 ili de vi zni RS35355000320017295018. N. R.

U SPOMEN-ZBIRCI PAVLA BEQANSKOG

Po zo ri {tan ce–dvo ri {tan ce Ro mea i Ju li je Pro gram „No vo sad skog de~ jeg le ta“ u Spo menzbir ci Pa vla Be qan skog pod na zi vom „ Po zo ri {tan ce – dvo ri {tan ce Ro mea i Ju li je“ po ~e lo je ju ~e ra di o ni com „Mo ja po zor ni ca” i tra ja }e do pet ka, 3. av gu sta. Kre a tiv ne in ter ak tiv ne ra di o ni ce od vi ja }e se u dvo ri {tu mu ze ja.

De ca }e bi ti u pri li ci da, u~e }i o for mi ra wu po zo ri {ne sce no gra fi je, kroz raz li ~i te li kov ne ak tiv no sti sa mo stal no kre i ra ju de lo ve po zor ni ce, ori ga mi fi gu re, ko sti mi ra ne lut ke od pa pi ra i dru go. Pro gram je na me wen gru pa ma od 30 u~e sni ka uz ra sta od {est do 12 go di na. Ko or di na to ri pro jek ta u Spo men-zbir ci su Ma ri ja To do ro vi}, Ju li ja na Stoj sa vqe vi} i \or |e Mar ko vi}.

Da nas od 10 do 13 sa ti je na re du ra di o ni ca „Lut ke za ma le glum -

Ka ko bi se iz bo ri li sa eko nom skom kri zom i ma lim pa za ri ma, pri vu kli no ve, ali i za dr `a li sta re kup ce, hi per mar ke ti sve ~e {}e or ga ni zu ju ak ci je sni `e wa ce na raz li ~i tih pro iz vo da. Ta ko se sva ko dnev no na po li ca ma ovih tr go vin skih la na ca mo gu na }i pro iz vo di sa sni `e nim ce na ma, a na po nu di je uglav nom ro ba ko ju su gra |a ni naj ~e {}e ku pu ju. Po ni `im ce na ma nu di se ka fa, pra {ak za ve{ i sred stva za hi gi je nu, su ho me sna ti pro iz vo di, so ko vi, kon di tor ski pro iz vo di i al ko hol na pi }a. Su gra |a ni, ko ji su ne ka da ve o ma ~e sto za la zi li me |u ra fo ve ovih tr go vin skih mag na ta, sa da se sve re |e od lu ~u ju za to, jer ka ko ka `u, iako je ro ba na sni `e wu ce ne su i da qe vi so ke. Po re ~i ma na {e sa go vor ni ce, ~i je je ime po zna to re dak ci ji, u me ga mar ke te od la zi sa mo ka da mo ra.

[ko la ra ~u na ra za sta ri je ce“, na ko joj }e de ca pra vi ti po zo ri {ne lut ke Ro mea, Ju li je i wi ho vih dru ga ra, dok }e se su tra pri re di ti „Bal pod ma ska ma Ro mea i Ju li je”, ka da }e ma li {a ni pra vi ti ma ske za vi te zo ve i prin ce ze.

Spo men-zbir ka Pa vla Be qan skog se pri dru `i la ma ni fe sta ci ji „No vo sad sko de~ je le to 2012“, ko je }e se u or ga ni za ci ji Fon da ci je „De ci na dar“ odr `a ti na vi {e me sta u gra du.

I. D.

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Diktator” (15.20, 17), „Sne`ana i lovac” (22.25), „Prometej” (19.45), Madagaskar 3: Najtra`eniji u Evropi” (12.15, 13.50, 15.30, 18.15), „Lol” (18.30), „Imate li znawe za drugo stawe” (22), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12, 13.45, 13.50, 14.30, 15.30, 16.15, 17.30, 18, 19.30, 21.55), „Nedodirqivi” (20.20), „^udesni Spajdermen” (12, 15.40, 17.30, 20, 22.30), „Uspon mra~nog viteza” (14.30, 17.20, 20.30, 21.15)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od pre kju ~e u 7 sa ti do ju ~e u isto vre me ro di le su: TROJ KE: Sla |a na Pe ji} (tri de voj ~i ce) iz Ma ~van ske Mi tro vi ce, BLI ZAN CE: Sa wa Ko va ~e vi} ( oba de ~a ka) iz Pe tro va ra di na, Bra ni sla va Go ji} Ka u rin (de ~ak i de voj ~i ca) iz Apa ti na, DE VOJ ^I CE: Mi li ca Be qan ski, Ma ja Ma ni}, Ja dran ka Ro si}, Mi le na [ko ri}, Na da ]e ran, Na da Slo vi}, Ka ta ri na Ze le ni ka, Ta tja na La zi}, Da ni je la Ku va qa, Iva na Sa vo vi}, @e qa na Ja pun xa, An drea Mi {qe no vi} i Bran ka Ko sti} iz No vog Sa da, Stan ka Jo va no vi} iz Srem skih Kar lo va ca, Mar gi ta Emi no vi} iz Ko vi qa, Iva na Kr sti} iz Ba ~a, Ma ria La zi} Di na iz Ru me, Sne `a na Di mo vi} iz \a le, Haj nal ka Ra da ko vi} iz Ka }a, Na ta {a @i va nov iz @a bqa i Ju li ja na ^o vi} iz Ob rov ca, DE ^A KE: Gor da na Sto ja no vi}, Mi la na \ur |e vi}, Zo ri ca Nin kov, San dra Vra ne {e vi}, Du wa Kr ne ta, Ana-Ma ri ja Po pov Ba {to va no vi}, @eq ka Ali {i}, Mar ta Bo kan Su da re vi}, Ma ri na Gra o vac, Mi li ca Bla `e vi}, Je le na Ra {e ta, Ve ra Cr no je vi}, Na ta {a Ga li} Ken |el, Ti ja na Ba wac, Iva na Mla de no vi} i Mi la na Vra ~a ri} iz No vog Sa da, Sa wa Sto ja ko vi} iz Le di na ca, So wa Fa bri iz Glo `a na, Sla |a na Rad man iz ^e la re va, Jo van ka Rad man iz Fu to ga, Sta ni sla va Dri ni} iz ^e re vi }a, Alek san dra Ni ko li} iz Sil ba {a, Vi o le ta Qu bi sa vqe vi} iz Te me ri na, Alek san dra Kr ne ta i Ta ma ra Re li} iz Ba~ ke Pa lan ke, Mi le na Mi li ~e vi} iz Ba~ kog Gra di {ta, Ni ko li na Stoj ko vi} iz Pu ti na ca i Mir ja na Ve zmar iz Pe tro va ra di na.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni: Milo{ Maneta Kova~ (1952) u 10.30 ~asova, Ru`ica Josifa Savi} (1957) u 11.15 ~asova, Qubomir Vuka Nik~evi} (1944) u 12 ~asova, Elizabeta Josipa Tuci} (1927) u 12.45 ~asova, Marija Mirka Andri} (1934) u 13.30 ~asova, Lenka Milana Ratkov (1928) u 14.15 ~asova, Borislav Ma{ana Pejovi} (1941) u 15 ~asova, \or|e Adama Veber (1940) u 15.45 ~asova.

Na Alma{kom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahrawena Leposava Riste Mihajlovi} (1922) u 13 ~asova. Na Katoli~kom grobqu u Sremskoj Kamenici danas }e biti sahrawena Mioqka Mla|ena Bosni} (1940) u 13 ~asova. Na Novom grobqu u Petrovaradinu danas }e biti sahrawen Stanislav Josipa Vel~ek (1945) u 15 ~asova.

DNEVNIK

Let wa {ko la ra ~u na ra u Me snoj za jed ni ci „So wa Ma rin ko vi}”, ko ja je na me we na sred woj i sta ri joj ge ne ra ci ji, odr `a va }e se i to kom av gu sta, a upis tra je do pet ka 3. av gu sta. Kur se vi tra ju dve sed mi ce, to kom ko jih }e po la zni ci bi ti ospo so bqe ni za upo tre bu in ter ne ta i osnov no ru ko va we ra ~u na rom. Za in te re so va ni mo gu da se pri ja ve u Me snoj za jed ni ci ili na te le fo ne 021/457-538 i 065/6519-477.

G. ^.

telefoni

- Od la zim jed nom me se~ no u na bav ku, ali i ta da uzmem ono naj o s nov n i j e. Ra n i j e sam se

Po re ~i ma pred sed ni ka Na ci o nal nog udru `e wa za za {ti tu po tro {a ~a Go ra na Pa po vi }a

tru di la da pra tim ak ci je sni `e wa ce na i ku pim ba{ te pro iz vo de, pa ipak mi je ra ~un bio vi sok. Ne ve ru jem da su ta sni `e wa re al na - ka `e na {a sa go vor ni ca.

odav no su ce ne pro iz vo da, ko ji se nu de u hi per mar ke ti ma ne re al ne.

- Po tro {a ~i ne ve ru ju u ak ci je sni `e wa ce na, jer su se uve ri li da bu de sni `e no sa mo dva ili

tri pro iz vo da, a na ja vi se ak ci ja ta ko da de lu je da je sve sni `e no ka `e Pa po vi}. - Tre nut no je za tr gov ce naj tra `e ni ja ro ba no vac, jer je eko nom ska kri za naj vi {e na wih uti ca la. Da bi za ra di li oni po ve }a va ju ce ne, pa on da te na du va ne ce ne sni `a va ju i na taj na ~in po ku {a va ju da pri vu ku kup ce, ali i wi hov no vac.

Pa po vi} pod se }a da se kri za ja sno mo `e vi de ti u me ga mar ke ti ma, jer je po we go vim re ~i ma pre de se tak go di na u sva kom mar ke tu ra di lo po de se tak ka sa, a sa da ra de po tri, ~e ti ri.

On is ti ~e da je di no dr `a va mo `e da za {ti ti po tro {a ~e od ova kvih pre va ra.

- Dr `a va mo ra da ka `wa va ne sa ve sne tr gov ce, pa ni jed nom od wih ne bi pa lo na pa met da is ti ~u ne re al ne ce ne, a da ih on da sni `a va ju i tvr de da je u pi ta wu ak ci ja sni `e wa ce na- na gla {a va Pa po vi}.

N. R.

ZA VREME NEDEQNOG NEVREMENA U ULICI KONSTANTINA DANILA

Sre }a spa sla od gra na Ne vre me ko je je u ne de qu po sle pod ne za ti li ~as le to pro me ni lo u je sen i od da na na pra vi l o no} ni j e pra v i l o ve } u {te tu po gra du, osim {to je, ka ko ne zva ni~ no sa zna je mo, na Ri bar skom ostr vu jed no dr vo pa lo na auto mo bil. Ta ko |e, su gra |an ka N. T. ka `e da se u we nom kra ju, u cen tru u Uli ci Kon stan ti na Da ni la is pred bro ja 2, sa vr ha bre ze od lo mi lo ne ko li ko ve }ih gra na ko je su pa le na par king, ali na sre }u ta mo

ni je bi lo ni auto mo bi la ni pro la zni ka.

U to k u ne d eq n og ne vre me na pa da la je i ja ka ki {a pa su za to i ne k i uli c e u gra d u bi le pod vo dom, a u „Grad skom ze le ni lu” ka ` u da ve t ar ni j e pro u z ro k o v ao ve } u ma t e r i j al n u {te t u, ali da je gra we le te lo u svim de lo vi ma gra da, a naj vi {e u de -

VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

lo vi ma ko ji su bli zu Du na va.

Pre m a wi h o v im po d a c i m a u gra du ni je pa lo ni jed no sta blo, a wi ho vi rad ni ci su od ju ~e uju tro u 6 sa ti bi li na te re nu ka ko bi o~i sti li svo gra we za o sta lo po sle ki ja me ta.

B. M.

„DNEVNIK” I „MONO I MAWANA” POKLAWAJU

„Hra na za du {u qu bi te qa pa sa” Iz¬da¬va~ ka ku¬}a “Mo no i Ma wa na” u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom” da nas i u ~e tvr tak da¬ru je ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge. Dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se da nas pr va ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na broj te¬le¬fo¬na 528765, a do sa da u ovoj ak ci ji ni su bi li do bit ni ci, do bi }e kwi gu “Hra na za du {u qu bi te qa pa sa” Xe ka Ken fil da i Mar ka Vik to ra Han -

se na u iz da wu „Mo no i Ma wa ne“.

Do bit ni ci kwi ge mo gu pre u ze ti u no voj kwi `a ri “Vul kan”, u tr `nom cen tru “Mer ka tor”.

Hi qa da ma go di na ku ce su obo `a va ne kao po sve }e ni pri ja te qi i ne za me wi vi dru ga ri za igru. Wi ho va bez u slov na qu bav, pri vr `e nost i ver nost uvek dir nu. Pri ~e sa ku pqe ne u ovoj kwi zi za be le `i -

le su ne pro ce wi ve tre nut ke ra do sti ko je nam pru `a ju ova ~e tvo ro no ga stvo re wa. Me |u osta lim ne za bo rav nim pri ~a ma, ov de je i jed na o `en ki do ber ma na ko ja pre ko no }i po sta je bri `na ma ma na pu {te nom pa ~e tu; za tim o bes ku} ni ku ~i ji se `i vot iz ko re na me wa ka da upo zna jed nog po seb nog psa.

N. R.

U^ESNICI LETWE [KOLE CRKVENOG POJAWA U KALOVA^KOJ OP[TINI

Kor ne li jev ci bru si li mu zi~ ki bi ser

Po la zni ke i or ga ni za to re ju bi lar ne 20. Let we {ko le cr kve nog po ja wa “Kor ne li ju u spo men”, ko ja se u Srem skim Kar lov ci ma odr `a va od 28. ju la do 5. av gu sta”, pri mio je ju ~e u Ma gi stra tu pred sed nik kar lo va~ ke op {ti ne Mi len ko Fi li po vi}, a ve ~e pre po zdra vio ih je i po `e leo im us pe {an rad epi skop srem ski Va si li je u Sa bor noj cr kvi.

- Let wa {ko la cr kve nog po ja wa “Kor ne li ju u spo men” pred sta vqa je dan od bi se ra u ni zu u ovom gra du – re kao je Fi li po vi} ju ~e u~e sni ci ma ovog je din stve nog mu zi~ kog kam pa, ko ji se me |u sob no na zi va ju kor ne li jev ci -

ma. - Ovo go di {wa {ko la je ju bi lar na, 20. put se odr `a va u Kar lovc ma. Sve sni da kao lo kal na sa mo u pra va, a isti je slu ~aj sa Po kra ji nom i Re pu bli kom, ni smo u do voq noj me ri ce ni li na po re Dru {tva za ne go va we tra di ci ja i raz voj Srem skih Kar lo va ca, ko je je u~e stvo va lo u or ga ni za ci ji {ko le, za hva qu je mo se svim ~la no vi ma ko ji su u~i ni li da {ko la bez pre ki da tra je dve de ce ni je.

Go vo re }i o Kar lov ci ma, Fi li po vi} je spo me nuo gra do ve po bra ti me- Ser ge jev Po sad, No vo ~er kask i Ba tajsk iz Ru si je, Ber de jov iz Slo va~ ke, Brik bek iz

Fran cu ske pred la `u }i da do go di ne Dru {tvo po zo ve od re |en broj mla dih iz tih gra do va da u~e stvu ju u {ko li. Bio bi to vid pro {i re wa sa rad we Kar lo va ca sa tim gra do vi ma, a i obo ga }i va we sa dr `a ja {ko le, re kao je Fi li po vi}.

Da nas na pro gra mu 20. Let we {ko le cr kve nog po ja wa “Kor ne li ju u spo men” su dva pre dav wa. U pod ne }e u sve ~a noj sa li Kar lo va~ ke bo go slo vi je aka de mik Di mi tri je Ste fa no vi} go vo ri ti o “Do `i vqe nim is ku stvi ma”, a u 20 sa ti na istom me stu }e pre da va we odr `a ti i epi skop ni {ki Jo van.

Z. Ml.

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

utorak31.jul2012.

IZGRADWA ^ETVRTE DEONICE BULEVARA EVROPE

Na pu tu ka Ko ri do ru ra ste nad vo `wak Na ~e tvr toj de o ni ci Bu le va ra Evro pe po slo vi idu po pla nu, a tre nut no su naj in ten ziv ni ji ra do vi na de lu od Ru me na~ kog pu ta do ka na la DTD gde je po ~e la mon ta `a glav nih no sa ~a nad vo `wa ka. Pr vih se dam ko ma da je

Ra di se i most pre ko ka na la DTD, ko ji }e bi ti dug 176 me ta ra i {i rok 13,7 me ta ra mon ti ra no i po la ko se po ja vqu ju obri si pla ni ra nog nad vo `wa ka pre ko `e le zni~ kih ko lo se ka u prav cu bu du }eg mo sta. Na sa moj tra si bu le va ra u to ku je is kop ze mqe i na si pa we slo je va pe ska. Na me stu gde su ne dav no uklo we ni objek ti ko ji su pri pa da li Ve te ri nar skom in sti tu tu

ar he o lo zi za vr {a va ju svo ja is tra `i va wa ina ~e ve} okon ~a na na pr vom de lu ~e tvr te de o ni ce Bu le va ra, ko ja se pro te `e do ka na la.

Pod se }a mo, na sta vak ra do va na tra si Bu le va ra Evro pe, na we go voj ~e tvr toj de o ni ci, ob u hva ta po tez od Ru me na~ kog pu ta do auto pu ta E-75, u ukup noj du `i ni od oko 3.100 me ta ra. Ra do vi ma na iz grad wi mo sta pre ko ka na la DTD, ko ji su za po ~e ti u de cem bru pro {le go di ne po ~e la je re a li za ci ja ~e tvr te de o ni ce Bu le va ra Evro pe. Bu du }i most bi }e du ga ~ak 176 me ta ra, {i rok 13,70 me ta ra, a ima }e dve ko lo vo zne tra ke, pe {a~ ke i bi ci kli sti~ ke sta ze.

U okvi ru pla ni ra nih ra do va bi }e iz gra |e na sa o bra }aj ni ca sa dve ko lo vo zne i sa po dve sa o bra }aj ne tra ke, pe {a~ ke sta ze {i ri ne tri me tra, bi ci kli sti~ ke sta ze

{i ri ne dva me tra sa obe stra ne ko lo vo za, kao i no vo jav no osve tqe we. Iz gra di }e se i dve kru `ne ras kr sni ce, jed na pre ka na la DTD,

kao ve za sa Pri vred ni ko vom uli com, a dru ga po sle ka na la pre ma auto pu tu, kao ve za sa Pri mor skom uli com.

B. M.

9

„LISJE” U NEZGODNOJ SITUACIJI

Osmo grob no po qe sko ro po pu we no ”Li sje” ni je jo{ po ~e lo ra do ve na otva ra wu de ve tog grob nog po qa ma da je na osmom grob nom po qu osta lo ne {to ma we od sto ti nu me sta za sa hra wi va we.

Me se~ no se na Grad skom gro bqu pri pre mi 65 ra ka, a dnev no se u pro se ku oba vi se dam sa hra na.Svi po koj ni ci se ne sa hra wu ju na no vim grob nim me sti ma ve} se ukop oba vqa i na po sto je }im.Si ta ci ja zbog ne do stat ka me sta je alar mant na, ali je za to naj ma we od go vo ra no „Li sje”.

Grad ina ~e zna za pro blem.

Grad ska Upra va za ko mu nal ne po slo ve upu ti la je zah tev Mi ni star stvu gra |e vi ne, pro stor nog pla ni ra wa i za {ti te `i vot ne sre di ne da u naj kra }em ro ku okon ~a na po stu pak ko ji se vo di pred ovim mi ni star stvom, po ve dom `al be vla sni ka ne le gal nog iz gra |e nog objek ta u bli zi ni de ve tog grob nog po qa.

To je od go vor ko ji smo ju ~e do bi li iz ka bi ne ta gra do na ~el ni -

ka Igo ra Pa vli ~i }a. Iden ti ~an od go vor pri mi li smo iz te slu `be i pre me sec da na.

Vla snik spor nog obje ka ta `a lio se Mi ni star stvu, jer je Grad ska upra va za ur ba ni zam i stam be ne po slo ve od bi la da ne le gal no iz gra |en obje kat le ga li zu je. „Li sje„ ima po tvr du za par ce li za ci ju i upu ti lo je zah tev Slu `bi za ka ta star ne po kret no sti za spa ja we par ce la i za pre par ce li za ci ju. Me |u tim, po greb nom pred u ze }u fa li gra |e vin ska do zvo la za iz grad wu de ve tog grob nog po qa, ko ju Grd ska upra va za ur ba ni zam ne mo `e da iz da dok se ne re {i spor pred Mi ni star stvom gra |e vi ne.

Za otva ra we de ve tog grob nog po qa „Li sju” tre ba me sec da na, a po treb no je da iz gra di glav ne i po pre~ ne sta ze, at mos fer sku i vo do vod nu in fra struk tu ru.

Z. Deli}

NA [TRANDU ISPRED LETWE ZELENE BIBLIOTEKE

Bes plat ne ra di o ni ce za mla de

Fo to: F. Ba ki}

RADOVI U ULICAMA LASLA GALA I ALEKSE [ANTI]A PO^ELI SREDINOM MARTA

No v tro to ar ko na~ no na ja vio kraj Za vr {ni ra do vi u Uli ca ma La sla Ga la i Alek se [an ti }a na kom plet noj re kon struk ci ji vo do vod ne i ka na li za ci o ne mre `e pri vo de se kra ju, a rad ni ci „Pu ta” ju ~e su po ~e li po plo ~a va we tro to a ra. Ka ko je na ja vqe no, po sao bi tre ba lo da bu de za vr {en za ne ko li -

ko da na. Sta nov ni ci ovih uli ca su se pro te klih me se ci, na la `ost, ve} na vi kli na sva ko dnev nu pra {i nu ili bla to, ta ko da }e za wih ovo pred sta vqa ti ve li ko olak {a we.

U po sao ulo `e no je oko 50 mi li o na di na ra, a re kon stru i sa na je i vo do vod na i ka na li za ci o na

mre `e, ko ja je u ne kim de lo vi ma bi la sta ri ja i od 50 go di na. Da pod se ti mo, ra do vi u ovim uli ca ma za po ~e ti su sre di nom mar ta, a ka ko je ta da na ja vqe no, za vr {e tak re kon struk ci je tre ba lo je da bu de go tov 1. ma ja,ali su se ra do vi ja ko odu `i li.

G. ^.

OD SUTRA U USTANOVI „RADOSNO DETIWSTVO”

Pri ja ve za bes pla tan bo ra vak de ce

Pri ja ve za bes pla tan bo ra vak de ce u vr ti }i ma Pred {kol ske usta no ve „Ra do sno de tiw stvo” po ~i we su tra i tra ja }e do kra ja me se ca. Pra vo na bes pla tan bo ra vak ima ju ma li {a ni bez ro di teq skog sta ra wa, de ca iz po ro di ca ko ja ostva ru ju pra vo na de~ ji do da tak ili nov ~a nu so ci jal nu po mo}, de ca sa smet wa ma u raz vo ju i po ro di ce ko ji ma je to tre }e ili sva ko na red no de te.Po treb ni obra sci i sva oba ve {te wa mo gu se do bi ti u Slu `bi so ci jal ne za {ti te „Ra do snog de tiw stva”, u Pa vla Si mi }a 9, a pri ja ve se pri ma ju sva kog rad nog da na od 8 do 17 ~a so va.

NAJVE]A RE^NA REGATA NA SVETU PRO[LA KROZ NOVI SAD

Ka ja ka {i kam po va li, vi de li i oti {li U~e sni ci naj du `e i naj ve }e re~ ne re ga te na sve tu „TID re ga te” da nas }e u ra nim ju tar wim ~a so vi ma na pu sti ti No vi Sad i [trand i na stvi ti svo ju plo vid bu ka svo joj kraj woj de sti na ci ji, se lu Sve ti \or |e u Ru mu ni ji. Ka ja ka {i su u na{ grad sti gli pre kju ~e, a ti po vo dom je or ga ni zo va na pri god na ve ~e ra i kul tu no - umet ni~ ki pro gram.

Se kre tar od bo ra za tu ri zam Ka j a k a { kog sa v e z a Sr b i j e Pre drag Bog da no vi} ka `e da su u~e sni ci, wih 130, do {li iz svih po du nav skih ze ma qa, ali i sa dru gih kon ti ne na ta. On

do da je da je u~e sni ci ma ju ~e bio slo bo dan dan, ko ji je ve }i na is ko ri sti la za in di vi du al ni obi la zak gra da.

Be o gra |a nin Mi lo rad Ri sti} u~e stvu je na „TID re ga ti” od 1996. go di ne, ka da je i pr vi put seo u ~a mac i od ta da ostao za qu bqen u ve sla we i Du nav.

- Naj va `ni je kod sva ke re ga te je qu bav pre ma vo di i pri ro di i na rav no sprem nost da `i vi te pod {a to rom. Kod ove re ga te je do bro {to mo `e te ve sla ti 75 da na ili de set ki lo m e t a r a, od n o s no ono l i k o ko l i k o ho } e t e. Pre p o r u ~ io

bih qu di ma svih ge ne ra ci ja, {to se ka `e od 7 do 77 go di na, da se opro ba ju jer }e, ako u ni ~em dru gom, u`i va ti u dru `e wu sa qu di ma iz ce log sve ta ka `e Ri sti}.

Pr va „TID re ga ta” odr `a na je 1956. go d i n e, a ta d a { wa SFRJ je bi la jed na od pr vih or ga ni za to ra po red Ma |ar ske i ^e ho slo va~ ke. Ka ja ka {i }e u na {oj ze mqi pri sta ti i u Apa t i n u, Ba~ k oj Pa l an c i, Sta rom Slan ka me nu, Be o gra du, Sme de re vu, Ve li kom Gra di {tu, Do broj, Do wem Mi la nov c u, Te k i j a m a, Kla d o v u i Br zoj Pa lan ci.

G. ^.

Is pred Let we ze le ne bi bli o- te ke na [tran du ju ~e u 19 ~a so va odr `a na je pr va ra di o ni ca iz ci klu sa „Let we taj ne uspe {nog u~e wa”, na me we nog mla di ma od 15 do 30 go di na, ko ji `e le da una pre de svo je ve {ti ne.

U~e sni ci }e ima ti pri li ku da na u ~ e ka k o da efi k a s no upra vqa ju svo jim vre me om, raz vi ju svest o svo jim emo ci ja ma, bu du aser tiv ni i ak tiv ni slu {a o ci, ali i ka ko da sa vla da ju tre mu na is pi tu, ko ri ste ma pe uma pri u~e wu i pre i spi ta ju svo je `e qe i mo gu} no sti za da qe {ko lo va we.

Ra di o ni ce }e se odr `a va ti sva kog da na, ka da to vre men ski

uslo vi do zvo le, od 19 ~a so va, a ula zni ca za ra di o ni cu }e bi ti dve pra zne alu mu ni jum ske li men ke ili po la ki lo gra ma pa pi ra za re ci kla `u. U~e snik ko ji do ne se naj vi {e ot pa da do bi } e be s lat n u ~la n a r i n u za Grad sku bi bli o te ku. Za ra di o ni ce se pri ja vqu je na imejl Po kre ta go ra na of fi ce@ po kret go ra na.org.rs.

Ci k lus ra d i o n i c a „Let w a {ko l a uspe { nog u~e w a” se odr ` a v a u okvi r u pro j ek t a „Bu di drug, okre ni sa kwi gom je dan krug” ko ji re a li zu ju Po kret go r a n a No v og Sa d a i Grad ska bi bli o te ka.

I. D.

10

vOJvOdinA

utorak31.jul2012.

dnevnik

Наше село, наш дом

АМЕРИКАНЦИ, КАНАЂАНИ НЕМЦИ ПРИСТАЛИ У АПАТИНСКУ МАРИНУ

У броду спавају, возе се бициклима

АПАТИН: Бициклисти из Америке, Канаде и Немачке, који су се бродом упутили ка Црном мору, пристали су у Апатину, а потом наставили пут до Вуковара, и даље,

путују бродом. Све ће зависити од времена и кондиције. Волфганг Хас и Ева Киркај из Немачке, на броду ће само преспавати и вечерати и тако све до Црног мора.

Шели и Грегори Волик

све до Црног мора, прелазећи дневно на десетине километара. Како је рекао брачни пар из Канаде Роб и Катарин Вудворд, део пута прелазиће бициклима, али не искључују могућност да једну етапу прескоче и

- Сваке године бициклима прелазимо друмове широм Европе. Први пут смо се одлучили за комбинацију брода и бицикла, каже Волфганг, објашњавајући да се из Вуковара поново прелази на српску страну пре-

ко Илока и Бачке Паланке до Новог Сада, где ће се још мало задржати у Србији, а затим иду у правцу Букурешта, до Црног мора. Шели и Грегори Волик са Флориде су авионом допутовали до Немачке, а одатле у Будимпешту одакле су кренули на путовање што бродом што бициклима. Они су први пут у Европи и на бициклу ће крстарити дуж дунавске бициклистичке стазе.

- Уочили смо да су у Европи људи много љубазнији него у Америци. Некако су сви предусретљиви желе да помогну када заостанемо за групом и објашњавају нам стрпљиво пут до одредишта, каже Грегори, сматрајући да Дунав има више чари од океана, поред којег живе, јер је природа дивља, шуме су нетакнуте, а са осмехом примећује да ту и тамо на путу, наиђу на дивљег зеца. За већину ово није прво такво путовање али ретко ко од њих је до сада био у Србији и како кажу, радују се томе. Иначе, овакав вид путовања им омогућава да боље упознају земље кроз које иду али и људе што им је још битније јер само тако може да се изгради толеранција међу људима.s Ј. Прелчец

ОТВОРЕНА ЛИКОВНА КОЛОНИЈА У ГОЛУБИНЦИМА

„Водица” окупила 25 сликара и вајара ГОЛУБИНЦИ: Вечерњим богослужењем у црквици Светог Николе на Водици, у Голубинцима и програмом у Ловачком дому почела је у недељу увече 13. ликовна колонија „Водица“ у овом селу старопазовачке општине која је ове године окупила 25 сликара и вајара из разних крајева Србије, али и из Русије(Наташа Кошељева и Олга Кисељева), Босне и Херцеговине(Ванеса Омерагић и Борис Кришто), Републике Српске(Јована Цветиновић, Маја Црногорац,Споменка Ђекић и Никола Илић). Поздрављајући уметнике који ће читаве ове седмице радити и дружити се у Голубинцима председник Савета МЗ Станиша Опачић је истакао да се нада да промена власти неће значити смањење буџета за ову манифестацију која је постала традиција.

На отварању ликовне колоније „Водица“ у Голубинцима изведен је уметнички програм у којем су учествовали глумац и рецитатор Милан Дудић, КУД „Голубинци“, тамбурашки оркестар КУД „Ром“ из Голубинаца, а све су појањем зачунули чланови црквеног хора „Свети Владика Николај Српски“ храма Свете Петке из Нове Пазове под руководством диригента Тамаре Пајдић. И за целу недељу стваралачког дружења уметника у Голубинцима је припремљен богат програм. Поред музичких хепенинга сваке вечери уз учешће тамбураша Хрватског КПД „Томислав“ и КУД „Ром“ из Голубинаца, оркестра „Ладан шприцер“ у уторак ће бити организовано дружење уметника са децом као дечја колонија „Парк“ у центру села, у среду ће уметници

обићи фрушкогорске манастире, у четвртак базенски комплекс у Старој Пазови, а увече ће бити одржано књижевно вече на којем ће бити представљена нова књига Ђоке Филиповића из Путинаца. Свечано затварање ликовне манифестације „Водица“ у Голубинцима биће у петак увече такође уз богат музички програм, а током целе уметничке недеље у Голубинцима публици је у Ловачки дом где је стециште манифестације приступ је слободан, поручују организатори. А велико задовољство што уметничко дружење у Голубинцима траје и доводи сваке године нове ствараоце у овај део Срема, изразили су и оснивачи манифестације, свештеник голубиначки Данило Стегнајић и сликар Синиша Попов. А. Мали

ВРБАС: Традиционални Фестивал фолклора „Куцурска жетва“ одржан је протеклог викенда у Куцури, по 24. пут. Манифестација је почела отварањем изложбе у Етно клубу „Отето од забоарава“, а у поставци су се налазила дела сликара Силвестера Пушкаша, Серафине Самочете, Снежане Радошевић, Марије Зупко, Владимира Дорохазија, Марије Бесермињи, Љубомира Сакача и Данила Намачинског. Изложене слике настале су на колонијама у Куцури, које годинама организује Месни одбор Матице русинске, а финансира Општина Врбас. Изложбу је отворила Аранка Међеши, а у програму су учествовала деца која су рецитовала русинске и српске песме о жетви.

- У погледу наше мултиетничке средине, „Куцурска жетва“ је права прилика да покажемо једни другима шта је свако од нас донео из свог завичаја у овај крај – рекао је

Иако су у оквиру манифестације били планирани концерт на отвореној сцени и дефиле учесника кроз главну улицу, због невремена су ова два програма отказана. Уместо тога, и фестивалски и ревијални део програма одржао се у Дому културе, а у програму су учествовали ансамбли Куцуре, Новог Сада, Новог Орахова, Шида, Ђурђева, Врбаса, Равног Села и Руског Крстура. Публику је поздравио апостолски егзарх владика кир Георгиј Џуџар и председник Националног савета Русина Славко Рац. Током манифестације посетиоци су били у прилици да пробају нека од многобројних националних јела Русина, Мађара и Срба. М. Кековић

ЗАВРШЕНА „ДУЖИОНИЦА” У СОМБОРУ

Предали хлеб од новог жита СОМБОР: Бандаши и бандашице УГ „Буњевачко коло“ и ХКУД „Владимир Назор“ предали су хлеб од новог брашна градоначелнику Немањи Делићу и тиме одали захвалност природи за овогодишњи род. Захваљујући се на хлебу, градоначелник је рекао да је „Дужионица“ леп културни, духовни и туристички догађај.

- Много је важније то што „Дужионица“ сведочи о томе како у нашем граду, на овим просторима живимо заједно у толеранцији

и миру. Хвала вам на хлебу, круху или круву, ма како га звали и желим да га славимо и даље у миру и богатијем друштву- рекао је Делић. Хлеб су предали Маја Лулић и Милан Матарић, бандаш и бандашица УГ „Буњевачко коло“, те Лидија и Томислав Фирањ, бандаш и бандашица ХКУД „Влаадимир Назор“. Свечаности је присуствовао и мр Синиша Лазић, председник Скупштине града Сомбора. Ј. П.

Уметност у дрвету ЗРЕЊАНИН: Изложба радова Бра ни сла ва Ра ки ћа под на зи вом “Да ро ви при ро де” би ће отво ре на у пе так, 3. ав гу ста, у 19 са ти, у хо лу Кул тур ног цен тра Зре ња ни на. Ра кић је ро ђен 1950. го ди не у Ни шу. Као осно вац спо знао је ле по те и ча ри ска ут ског жи во та те и да нас ис тра жу је при ро ду. Оп сед нут елек тро ни ком, Ни ко лом Те слом, ино ва тор ством и ис тра жи ва њем, већ де це ни ју и по је члан Управ ног од бо ра Са ве за про на ла за ча Ср би је и ге не рал ни ме на џер Ре ги о нал ног цен тра за ино ва ци је и ин вен ци је у Ни шу. У умет но сти, ко јом се ба ви, нај те жи и при мар ни део по сла је упра во ода бир не ких гра на, па ње ва, це па ни ца из го ми ле др ве та би ло где у при ро ди. Из та квих ко ма да он да на ста не не ка др ве на скулп ту ра или пред мет за сва ко днев ну упо тре бу, тек он да пре по зна тљи ви оку “обич ног” чо ве ка. Ж. Б.

Нови бунар у Старом Жеднику

СУБОТИЦА: У току су радови на изградњи и опремању новог бунара у Старом Жеднику, недалеко од Суботице. Постојећим бунаром на водозахвату Стари Жедник старом више од две деценије и изградњом новог бунара обезбедиће се чиста пијаћа вода за становнике Старог Жедника, као и стабилно и дугорочно водоснабдевање овог насеља.Директорка, ЈКП „Водовод и канализација„, Снежана Пејчић је приликом обиласка градилишта истакла да према последњем тесту, који је обављен у августу прошле године, капацитет бунара

био девет литара у секунди и што није довољно за задовољење потреба становника у Старом Жеднику.

- Нови бунар бушен је на дубини од 165 метара и резултати тестирања показују да је максимални капацитет бунара 90 литара у секунди. Током августа, по завршетку опремања бунара, уградићемо експлоатациону пумпу са могућношћу потискивања 15 литара у секунди, што ће задовољити све потребе око 2.000 становника Старог Жедника у свим климатским условима. Радимо и на обезбеђивању докуметације за

бунар у Ђурђину - рекла је Снежана Пејчић. За реализацију ове инвестиције, чија је укупна вредност 13 милиона динара, ЈКП „Водовод и канализација“ обезбедило је три милиона динара, а град десет милиона. Највише новца је издвојено за бушење бунара 7,5 милиона динара. Извођачи радова су „Викув” из Мађарске и „Геоаква” из Београда, док је за хидро-машинско опремање бунара у току избор извођача и издвојено је 2,5 милиона динара, а за електро-опремање бунара три милиона динара. С. И.

димензије 45x30 сантиметара рађене техником по сопственом избору, те да ће стручни жири одабрати најбоље радове за изложбу која ће бити постављена у великој сали месне заједнице, рекли су нам организатори читаве акције. Више информација о актуелном фото конкурсу могу се добити на телефон 062/8990497 или путем мејла: backopetro voselo@gmail.com. Најбољи радови биће награђени вредном техничком опремом. В. Ј.

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

„KOMPAS” TOURISM& TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

Завршена „Куцурска жетва”

Жељко Видовић, председник општине Врбас, поздрављајући присутне.

БАЧКО ПЕТРОВО СЕЛО: Захваљујући сарадњи с Новосадским хуманитарним центром, Омладинска група „Млади за наше село“ из Бачког Петровог Села је све активнија. Најсвежији пример је актуелни фото конкурс по имену „Наше село, наш дом“, који је подржало Министарство омладине и спорта.

- Првенствено очекујемо фотографије које овековечују занимљивости из нашег Бачког Петровог Села, али примамо и оне које су настале на подручју општине Бечеј. Нисмо одредили тему, али јесмо да учесници могу бити старосне доби између 15 и 35 година, да сваки учесник може да пошаље, најкасније до 2. августа, до пет фотографија

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vOJvOdinA

dnevnik

utorak31.jul2012.

ЖИТЕЉИ ДРУГОГ РЕЈОНА У КИКИНДИ ПРОТЕСТУЈУ

Петицијом траже пијацу

ЈАКО НЕВРЕМЕ У ВРБАСУ И СУБОТИЦИ

Ветар одувао кров на школи

ВРБАС: У Куцури, у недељу послеподне у снажном невремену страдао је кров на фискултурној сали ОШ „Братство-јединство“. Стручне екипе ЈП „Дирекција за изградњу“ почеле су јуче са премером радова и израдом процене како би се што пре санирала штета и оспособио објекат.

- Ветар је одувао две трећине лименог крова, а штета је констатована и на делу паркета у сали због прокишњавања. Са-

нација креће веома брзо, да би се настава од 1. септембра могла одвијати неометано – рекао је Миодраг Шошкић, начелник општинске управе. Невреме није заобишло ни остала места у врбаској општини, а због удара громова поједина места била су без електричне енергије. Страдали су многи кућни апарати, док су поједини објекти и воћњаци мање оштећени. М. Кк.

Оштећена Сенћанска црква

СУБОТИЦА: У невремену које је у недељу поподне захватило Суботицу оштећен је торањ Сенћанске цркве. У око 60 случајева, које су пријавили грађани највише је било чупања дрвећа, ломљење грања, оштећења на аутомобилима и другим објектима. Начелник Комуналне полиције Лајош Кампел објашњава да су на терену биле две екипе и још екипа инспекције. Поред њих, на терен су изашли ватрогасци, радници „Чистоће“ и „Водовода“, полиција и друге интервентне екипе. Градоначелник Модест Дулић и председница Скупштине града Мариа Керн Шоља у недељу су обишли места на којима су примећена јака оштећења од невремена.

- Оштећења на крову Сенћанске цркве су приметна. Дошло је до оштећења крова, а и накривљен је торањ на цркви. Новац за санацију цркве ћемо тражити од Фонда за капитална улагања Војводине, а наредних дана град ће упутити помоћ за санацију крова. Још увек се прикупљају подаци о штети и када се прикупе надлежна комисија ће да процени колико је новца потребно - каже Дулић. У невремену највише је страдало дрвеће и радници „Чистоће“ и јуче су санирали штету. У комуналној полицији објашњавају да су у приправности уколико буде потребе за новим интервенцијама. Грађани су пријавили више десетина случајева оштећења проузрокована невременом. С. И.

Душан Абаџин испред свог предузећа

ЈАВНИ ПОЗИВ НАЦИОНАЛНЕ АГЕНЦИЈЕ ЗА РЕГИОНАЛИ РАЗВОЈ

Бесповратно 50.000–500.000 динара

РУМА: Национална агенција за регионални развој је, у оквиру Програма подршке развоју конкурентности малих и средњих предузећа и предузетника, расписала јавни позив за доделу бесповратних средстава. Регионална развојна агенција Срем је пружила техничку подршку свим заинтересованим малим и средњим предузећима у оквиру овог јавног позива. Бесповратна средства ће бити одобрена за две различите групе активности, у зависности да ли се пружа подршка за побољшање производње или побољшање услуга малих и средњих предузећа. Агенција је подржала пројекте МСПП, кроз учешће у финансирању трошкова консултантских кућа, и то за прву групу активности у износу од 50.000 до 300.000 динара, односно од 50.000 до 500.000 за другу групу активности.

-Основни циљ овог програма је јачање конкурентности малих и средњих предузећа и предузетника, кроз усклађивање њиховог

пословања са захтевима међународних стандарда пословања, унапређивање пословних процеса, производа и услуга и јачање људских ресурса- истакла је пројект менаџерка Тања Мијаиловић. На територији Срема конкурисало је 20 предузећа, од чега је шест предузећа добило бесповратна средства.

- Моје предузеће, које се бави производњом замрзнуте хране, је добило 150.000 динара, у оквиру друге групе активности, за израду и имплементацију специјализованог софтвера. Комерцијалсти у продајним објектима ће брзо и лако моћи да наруче производе који недостају и да имају прегледну евиденцију уз помоћ овог софтвера. Ово је први пут да конкуришемо за средства преко Регионалне развојне агенције и веома смо задовољни сарадњом- рекао је румски предузетник и директор предузећа „Сигма - АЗ“ Душан Абаџин. М. Марушић

КИКИНДА: Стотинак житеља другог рејона у Кикинди организовало је протест. Разлог окупљања је тај што им инспекција не дозвољава продају воћа и поврћа на пијаци која је импровизована. Дивља пијаца налази се на углу улица Раде Трнића и Војина Зиројевића, а продавци на овој пијаци платили су закуп јавне површине. На импровизованој зеленој пијаци има петанестак продаваца који признају да до сада нису плаћали закуп иако већ годинама продају. То је био разлог што су их инспекције редовно кажњавале, а неки од продаваца су само током прошле године платили казне до 60 хиљада динара. Мита Сандић, један од продаваца истиче да иако су платили општинске таксе и даље их инспекција кажњава те је то један од разлога да се организује протест.

- Уплатио сам место за 30 дана. За квадратни метар цена је 3.160

динара. Иако имам папир инспекција је наложила да склоним тезге-каже Сандић. Овог пута инспекција је само опоменула продавце, сазнајемо од Данице Белош која је запослена у Комуналној инспекцији . Продавци су поднели захтев за продају и платили таксу, али још увек немају решење надлежног Секретаријата.

- У таквим случајевима Инспекција може да поднесе захтев за по-

кретање прекршајног поступка или да наложи да уклоне тезге са јавне површине све док не буду имали решење – додаје Даница Белош. У спорном делу града дивља пијаца организује се протеклих девет година и тезге се постављају од пролећа до јесени. Становници другог рејона одлучни су у томе да им се омогући да зелениш продају и купују ближе кући и уз много мање трошкове јер, како кажу, они који до пијаце у центру не могу друкчије, такси плаћају најмање 300 динара. Овај део града има 14 хиљада становника и заслужује да има своју пијацу, па су, од јуче, организовали петицију за изградњу мини зелене пијаце и до сада су сакупили више од 200 потписа. И продавци и купци кажу да ће тражити да петицију предају лично председнику општине јер на неколико претходних, од 2003. до данас, из локалне самоуправе није одговорено. А. Ђуран

ТРАДИЦИОНАЛНА МАНИФЕСТАЦИЈА „ДАНИ ПИВА” ПОД ЗНАКОМ ПИТАЊА

Политика замутила пиваријаду

ЗРЕЊАНИН: Политичке размирице могле би довести у питање одржавање традиционалне зрењанинске манифестације “Дани пива”, 27. по реду, која би требало да траје од 29. августа до 2. септембра. Остало је мање од месец дана до почетка феште, а програмска шема није утврђена, нити су одабрани извођачи који ће наступити на главној бини, на Житном тргу. Један од кључних разлога за кашњење је што Организациони одбор пиваријаде још није формиран, а све због опструкције рада Управног одбора Туристичког центра града Зрењанина од стране неких чланова. Доскорашњи председник УО Сава Шалетић (ДС), поднео је оставку која, међутим, још није потврђена на седници Скупштине града. Његов заменик Душан Јуванин не успева да окупи састав Управног одбора, јер се још два члана од укупно петоро - Драгана Михаљевић и Милета Адамов, чланови Лиге социјалдемокрарта Војводине, не одазивају на позиве за седницу. И пре неколико дана је пропао покушај да се седница Управног одбора одржи, мада је једна и практично једина тачка дневног реда било доношење неопходних одлука о одржавању манифестације “Дани пива”. Проблем представља и чињеница да новоизабрани вршилац дужности директора Туристичког центра Марица Косановић још званично није ступила на дужност.

- Све што могу да кажем јесте да покушавамо да нађемо решење, и да ће сви потези бити стриктно у складу са законом. Проблем је, међутим, што све радње везане за организацију манифестације изискују стриктне рокове, па ће бити прави подвиг ако се све обави на време – изјавила је Косановићева за “Дневник”. Заменик председника УО Туристичког центра Душан Јуванин каже да не зна да ли постоји неки други начин да се превазиђе блокада рада Управног одбора која је,

С прошлогодишњих „Дана пива“

по његовом мишљењу, очигледно изазвана политичким разлозима.

- Троје чланова УО који не долазе на седницу постављени су од претходне владајуће гарнитуре и по свему судећи игнорисаће нову градску власт – нагласио је Јуванин. Чланица УО Драгана Михаљевић поручила је зрењанинским новинарима да неће долазити на седнице док не стигне одговор из

челник. Ми се нисмо много питали око тога, чак нисмо усвајали ни извештај са манифестације. Због тога не стоји оцена да због Управног одбора касне припреме за манифестацију, јер је активности требало започети много раније – тврди Михаљевићева. За данас је заказано јавно отварање понуда за закуп угоститељско – трговинских штандова на “Данима пива”. Оглас о прикупљању понуда

„Дневник” упозорио на блокаду “Дневник” је још средином јула упозорио да јавним предузећима и установама у Зрењанину прети блокада рада. Јер, и демократе и радикали говоре да је именовање вршилаца дужности директора, спроведено на конститутивној седници Скупштине града, још под знаком питања. Поврх свега, актуелна градска власт, оличена у Српској напредној странци и Социјалистичкој партији Србије, на чела предузећа поставила је своје кадрове, а у управним и надзорним одборима остали су људи из редова Демократске странке и Лиге социјалдемократа Војводине, које је изабрала претходна локална власт. Директор не може да доноси одлуке без одобрења управног одбора а ако чланови УО из странака које су до јуче биле не власти не желе да учествују у раду, питање је да ли ће уследити нелегалне одлуке директора јавних предузећа или блокада рада.

Управног суда о легалности конститутивне седнице Скупштине града, и сменама и изборима функционера и челника јавних предузећа и установа.

- На крају, о “Данима пива” није много одлучивао наш Управни одбор, већ Организациони одбор манифестације, који је бирао градона-

објављен је прошле недеље у регионалном недељнику “Зрењанин” и потписао га је Организациони одбор, чији састав је, међутим, још увек непознат. Да ли ће закупци штандова данас џаба лицитирати, или ће, ипак, имати прилику да учествују на пиваријади, показаће дани пред нама. Ж. Балабан

Искидани пуњачи са соларног дрвета

КИКИНДА: Пре само две недеље на Градском тргу у Кикинди, код православне цркве, постављено је „strawberry дрво” јавни соларни пуњач мобилних телефона, а већ су већину кабловова за пуњење покидали, за сада непознати починиоци. У Полицијској управи кажу да им случај није пријављен и да су од новинарских екипа чули да је дрво било на мети на вандала. Више информација полиција ће имати након што изврши увиђај. Такође у филијали „Телекома„ у Кикин-

ди нису знали да су почупани каблови на овом јединственом дрвету. Хватање непознатог или непознатих починалаца не би требало да буде тешко с обзиром на то да се на дрвету налази видео надзор. Такође, у близини је и банка која такође има видео надзор. Како сазнајемо у локалној самоуправи, која је задужена за одржавање соларног дрвета, пуњач ће у најкраћм року бити поправљен. А. Ђ.

11

Заседало Градско веће Суботице СУБОТИЦА: У Суботици је одржана прва седница Градског већа у новом сазиву. Веће има 11 чланова и већином гласова је усвојено 12 тачака. На почетку три члана из редова СВМ-а су рекла да неће гласати за предлоге одлука, јер нису учествовали у њиховом стварању и због тога су били уздржани.

Веће је усвојило предлоге Одлука о о изради планова детаљне регулације центра града Суботице – зона II, улица Отмара Мајера и Ђаковске у Месној заједници Гат и градске саобраћајнице првог реда – повез Сенћанског пута и Улице Ђорђа Натошевића. Поред тога, утврђене су измене планова детаљне регулације за део простора МЗ Прозивка и комплекс на делу простора уз источну обалу језера Палић. Заштитиник грађана је поднео извештај за прошлу годину, а усвојено је решење о коефицијентима за обрачун и исплату плата запослених у Геронтолошком центру Суботица и Зоолошком врту Палић. Усвојен је и програм мера за унапређење услова живота на територији града Суботице за 2012. годину. Посебан приход ће бити од накнаде за коришћење минералних сировина у износу од осам милиона динара. Предлози одлука ће бити упућени Скупштини града на разматрање. С. И.

Наставља се реконструкција пута БЕЧЕЈ: Ако је веровати најави председника општине Бечеј мр Вука Радојевића, наставак радова на реконструкцији деонице Регионалног пута Р-122 између Бачког Петровог Села и Бечеја наставиће се сутра.

- Добили смо уверавања из ЈП „Путеви Србије“ да ће 1. августа машине „Бачкапута“ наставити пре непуних месец дана започету нову реконструкцију пута Р-122 између Бачког Петровог Села и Бечеја, као и то да ће се у наредних 45 дана реконструисати два километра овог пута. Преосталих 1,8 километра урадиће се наредне године, чиме бисмо, најзад, разрешили болну тачку не само житеља наше општине, него великог броја учесника у саобраћају, пошто је поменута деоница део регионалног пута који спаја Хоргош с Новим Садом - рекао је мр Вук Радојевић. Подсећања ради, пре непуних месец дана започета је нова реконструкција и у дужини од око 300 метара скинут је површински слој асфалта. На изненађење свих учесника у саобраћају врло фреквентног пута машине су убрзо отишле с места радова. В. Ј.

12

dRU[TvO

utorak31.jul2012.

LEKARI ODLAZE U LIBIJU

Ve}a plata, besplatan sme{taj...

Pe to ro le ka ra i me di cin skih se sta ra pr va je gru pa zdrav stve nih rad ni ka ko ja od la zi u Li bi ju.

Raz lo zi su tri-~e ti ri pu ta ve }a pla ta i bes plat ni sme {taj i hra na, ob ja vio je ju ~e RTS. Li bi ji je po treb no ne ko li ko sto ti na zdrav stve nih rad ni ka, u ~e mu mno gi i iz Sr bi je vi de svo ju {an su. Iako je pre `i veo pa kao gra |an skog ra ta u Li bi ji, pr o fe sor Bo {ko Ran ko vi} se vra }a u tu ze mqu gde se si tu a ci ja jo{ ni je u pot pu no sti sta bi li zo va la.

– Ka da sam se vra tio po sle ra ta u Li bi ji, ov de ni sam do bio od go va ra ju }u pla tu. Bio sam sa mo kon sul tant po je di nih ordi na ci ja i sa da idem po no vo, da osnu jem kli ni ku za plu} ne bo le sti u Sir tu jer je oni ne ma ju i da edu ku jem mla de le ka re Li bij ce za taj po sao – ka `e pr of. dr Bo {ko Ran ko vi}, pul mo log.

Osim we ga, u avi o nu za Tri po li bi }e jo{ ~e ti ri zdrav stve na rad ni ka iz Sr bi je. I to je tek po ~e tak mi gra ci je be lih man ti la. Na red nih me sec da na od la zi jo{ pe de se to ro.

Me di cin ska se se tra Li di ja Nin ko vi} ka `e da joj je po po vrat ku iz Sa u dij ske Ara bi je bi lo te {ko da na |e od go va ra ju }i po sao.

– Kon ku ri sa la sam na ne ko li ko me sta i do bi la sam {an su

da ra dim u Um ~a ri ma, kao po vre me ni rad u ne koj po lu sme ni.

Ni sam hte la da pri sta nem na to da pu tu jem sat i po i po sle da se vra }am, da pla }am za put ve li ke pa re i da do bi jem 500 di na ra za dan – re kla je Li di ja Nin ko vi}.

Isti mo ti vi za od la zak iz Sr bi je ima ju i le ka ri i se stre i teh ni ~a ri. Po seb no za bri wa va to {to od la ze spe ci ja li sti s vi {e go di {wim is ku stvom ko jih je, ina ~e, u ze mqi ne do voq no.

Di rek tor ka Le kar ske ko mo re Sr bi je Ta tja na Ra do sa vqe vi} ka `e da je dr `a va na gu bit ku.

– S jed ne stra ne ima te ap surd da 2.500 le ka ra ~e ka na bi rou bez ne ke iz gled ne {an se da se za po sli. S dru ge stra ne ima te le ka re ko ji su {ko lo va ni i ~i je {ko lo va we tra je iz me |u 25 i 30 go di na i ko ji kao go to vi stru~ wa ci od la ze u ze mqe gde su vr lo ce we ni i do bro pla }e ni – is ti ~e Ta tja na Ra do sa vqe vi}.

Mi ni str ka zdra vqa Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} sma tra da se bo qom sa rad wom s lo kal nim sa mo u pra va ma mo `e ura di ti vi {e na za po {qa va wu tih qu di jer su oni, ka ko ka `e, po treb ni i u pre ven tiv nim ak tiv no sti ma i u ra nom di jag no sti ko va wu i u kva li tet nom le ~e wu.

Julijan Tama{ predsednik VANU Ju ~e je na re dov nim iz bo ri ma or gan ka VA NU u No vom Sa du za pred sed ni ka s dvo go di {wim man da tom iza bran aka de mik Ju li jan Ta ma{. Za ge ne ral nog se kre ta ra iza bran je do pi sni ~lan VA NU pro fe sor dr Mi lo{ Te {i}.

U Pred sed ni {tvo VA NU iza bra ni su: aka de mik Ju li jan Ta -

ma{, prof. dr Mi lo{ Te {i}, aka de mi ci Ru dolf Ka sto ri, Jo `ef Sal ma i Bra ni mir Gu du ri}. Za se kre ta ra Ode qe wa pri rod nih i teh ni~ kih na u ka VA NU po tvr |en je prof dr Sr bi slav Den ~i}, a Ode qe wa dru {tve nih na u ka i umet no sti aka de mik Jo `ef Sal ma.

Q. M.

SAJT POVERENIKA ZA INFORMACIJE POSVE]EN SREDWO[KOLCIMA

„Ima{ pravo da zna{”

Po ve re nik za in for ma ci je po kre nuo je sajt “Ima{ pra vo da zna{“, na me wen edu ka ci ji sred wo {ko la ca u Sr bi ji na te mu slo bod nog pri stu pa in for ma ci ja ma. Vo di~ je po kre nut u okvi ru pro jek ta “Ja ~a we me ha ni zma od go vor no sti u jav nim fi nan si ja ma”, ko ji se spro vo di u sa rad wi s Raz voj nim pro gra mom UN i uz fi nan si ra we Vla de Kra qe vi ne Nor ve {ke.

Pre ko vi zu el nog saj ta, s tek stom pri la go |e nim uz ra stu ci qa ne po pu la ci je, sred wo {kol ci, po go to vo onih iz 3. i 4. raz re da, do bi ja }e va `ne in for ma ci je ko je }e im po mo }i da kao pu no let ne oso be

zna ju u ka kvom dru {tvu i s kim `i ve. Po {to su upra vo oni bu du }i gla sa ~i jer za go di nu-dve po sta ju pu no let ni, upo zna }e se s pra vom na slo bo dan pri stup in for ma ci ja od jav nog zna ~a ja ko je su do stup ne svi ma. Po di za we sve sti o slo bod nom pri stu pu in for ma ci ja ma me |u tom po pu la ci jom, po oce ni po ve re ni ka, di rekt no do pri no si kul tu ri od go vor no sti vla sti i de mo krat skom dru {tvu.

Za pro mo ci ju ovog saj ta me |u sred wo {kol ci ma po ve re nik }e po sla ti pro mo tiv ne po ste re na oko 600 adre sa sred wih {ko la u Sr bi ji.

Q. M.

U ^ETVRTAK PO^IWE „RUMFEST”

Manifestacija vina, hrane i rukotvorina Tu ri sti~ ka ma ni fe sta ci ja „Rum fest”,, po sve }e na vi nu, hra ni, ru ko tvo ri na ma iz do ma }e ra di no sti i voj vo |an skoj pe smi, bi }e odr `a na 2. av gu sta, na ja vi la je Tu ri sti~ ka or ga ni za ci ja op {ti ne Ru ma. Na Glav nom tr gu }e bi ti po sta vqe na „Vin ska uli ca“ u ko joj }e se svo jim pro iz vo di ma od raz li ~i tih sor ti gro `|a pred sta vi ti vi na ri s ju `nih i se ver nih pa di na Fru {ke go re. Srem skim pro iz vo |a ~i ma pri dru `i }e se i vi na ri iz dru gih de lo va na {e ze mqe, kao i naj po zna ti ji ov da {wi pro iz vo |a ~i me snih i sli~ nih |a ko ni ja, za du `e ni da po se ti o ci ma obez be de tu neo p hod nu pod lo gu pred

de gu sta ci ju kva li tet nih vi na.

Pred vi |e no je da dru `e we u „Vin skoj uli ci“ i na Ba za ru kre a tiv no sti tra je od ka snih pre po dnev nih pa do po no} nih sa ti.

U ce re mo ni ji sve ~a nog otva ra wa u~e stvo va }e i pred stav ni ci Udru `e wa evrop skih vin skih vi te zo va „Sve ti Ge or gi je“, ko ji ne gu ju vin sku kul tu ru i pro mo vi {u vi no. Na „Rum fe stu“ }e u~e stvo va ti i Zvon ko Bog dan i we go vi tam bu ra {i.

Po sle kon cer ta, za in te re so va ni po se ti o ci ima }e pri li ku da vi de re vi ju mo de la mod ne sti list ki we Mo we Jo vi ~i} iz Ru me.

dnevnik

PREOSTALA SLOBODNA MESTA NA UNIVERZITETU U NOVOM SADU

[ansa za 261 buyetskog i 1.282 samofinansiraju}a bruco{a Mi ni star stvo pro sve te, na u ke i teh no lo {ko raz vo ja ob ja vi lo je ju ~e pre gled pre o sta lih slo bod nih me sta za upis stu de na ta u dru gom kon kurs nom ro ku za pr vu go di nu osnov nih i in te gri sa nih stu di ja na vi sko {kol skim usta no vi ma ~i ji je osni va~ Sr bi ja. Dru gi upi sni rok je od 3. do 20. sep tem bra, a pri ja vqi va we kan di da ta je 3. i 4. sep tem bra. Po la ga we pri jem nih is pi ta }e bi ti po ras po re du ob ja vqe nom na fa kul te tu ili vi so koj {ko li, od 5. do 8. sep tem bra.

Za vr {e tak upi sa u dru gom kon kurs nom ro ku je do 20. sep tem bra ove go di ne.

Po pre gle du Mi ni star stva, na Po qo pri vred nom fa kul te tu u No vom Sa du osta lo je 22 me sta na sa mo fi nan si ra wu. Na Fi lo zof skom fa kul te tu ima 47 bu xet skih i 84 sa mo fi nan si ra ju }ih me sta. Na Teh no lo {kom fa kul te tu No vo sad skog uni ver zi te ta ima 19 bu xet skih i 28 sa mo -

fi nan si ra ju }ih me sta, a na Prav nom ne ma me sta za bu xet ali ima za 211 sa mo fi nan si ra ju }ih stu de na ta. Na Me di cin skom fa kul te tu osta lo je 60 sa mo fi nan si ra ju }ih me sta na en gle skom je zi ku, na Fa kul te tu teh ni~ kih na u ka ima 47 me sta na bu xe tu i 130 na sa mo fi nan si ra wu. Na Pri rod noma te ma ti~ kom fa kul te tu ima 13 bu xet skih i 99 sa mo fi nan si ra ju }ih me sta. Na Eko nom skom fa kul te tu u Su bo ti ci osta lo je se dam bu xet skih i 261 sa mo fi nan si ra ju }e me sto.

Na Aka de mi ji umet no sti u No vom Sa du ima 13 me sta na bu xe tu i 99 na sa mo fi nan si ra wu.

U isto vre me, na Gra |e vin skom fa kul te tu bi }e po nu |e no 67 bu xet skih i 24 sa mo fi nan si ra ju }ih me sta. Na Fa kul te tu spor ta

i fi zi~ kog vas pi ta wa bi }e po nu |e na 124 sa mo fi nan si ra ju }a me sta. Pe da go {ki fa kul tet ima se dam bu xet skih i 70 sa mo fi nan si ra ju }ih me sta, a TF “ Mi ha i lo Pu pin” 31 me sto na bu xe tu i 163 sa mo fi nan si ra ju }ih.

Za sep tem bar ski rok osta lo je na Uni ver zi te tu u No vom Sa du ukup no 261 bu xet sko i 1.282 sa mo fi nan si ra ju }a me sta za sve bru co {e u stu dent skoj go di ni 2012/2013.

Q. Male{evi}

SVAKI PETI STANOVNIK VOJVODINE PATI OD VISOKOG KRVNOG PRITISKA

Promena stila `ivota i lekovi kontroli{u bolest Sva ki pe ti sta nov nik Voj vo di ne ima hi per ten zi ju, a pre ma ne kim no vi jim po da ci ma vi sok krv ni pri ti sak ima ~ak i sva ki ~e tvr ti sta nov nik Po kra ji ne.

Pre ven tiv ne ak ci je In sti tu ta za kar di o va s u l ar n e bo l e s ti Voj vo di ne i Do ma zdra vlja No vi Sad „Je dan `i vot jed no sr ce” po ka zu ju da tre }i na od ra slog sta n ov n i {tva u No vom Sa du ima po vi {en krv ni pri ti sak.

Naj ve }i broj bo le sni ka je u `i vot noj do bi pre ko 60 go di na.

Ono {to za bri nja va je po da tak da sa mo po lo vi na di jag no sti ko va nih bo le sni ka od hi per ten zi je uzi ma pro pi sa nu te ra pi ju.

-Za hi per ten zi ju se ka `e da je ti hi ubi ca za to {to go di na ma pro ti ~e bez ika kvih simp to ma i vr lo ~e sto je ot kri va ju ne ke fa tal ne kom plik ci je kao {to je in farkt sr ca, {log ili bo lest bu bre ga - ka `e uprav ni ca Kli ni ke za kar di o lo gi ju In sti tu ta za kar di o va s ku l ar n e bo le sti Voj vo din Prof. dr Ka ti ca Pa vlo vi}. - Vi sok krv ni pri ti sa se la ko di jag no sti ku je, ali ka ko bo lest ~e sto ne da je simp to me ve li ki broj bo le sni ka osta je ne di jag no sti ko van pa se i ne le ~e. Na `a lost, mo ra se pri zna ti da upr kos sa vre me nim le ko vi ma 6 do 12 od sto bo le sni ka i po red te ra pi je ne mo `e da sve de kr vi pi ti sa na nor mal ne vred no sti, od no sno is pod 140 sa 90 mi li me ta ra `i vi nog stu ba i za wih ka `e mo da ima ju re zi stent nu hi per ten zi ju.

Hi per te zni ja je kom plek sna bo lest ko ja, uko li ko se ne le ~i,

do vo di do o{te }e wa sr ca, mo zga, bu bre ga i oka. Ka da se kod pa ci jen ta iz me ri krv ni pri ti sak iz nad 140 sa 90, ne kre }e se

slu ~a je va ne mo `e mo ta~ no da in den ti fi ku je mo uzrok bo le sti i to je tzv. esen ci jal na hi per ten zi ja ili hi per ten zi ja ne -

od mah sa le ~e wem, jer po sto ji mno go fi zi o lo {kih sta wa kod ko jih se krv ni pri ti sak pro la -

po zna tog uzro ka. Ali, va qa zna ti da se hi pe ten zi je ne na sle |u je di rekt no, ve} se na sle |u je

Hi per te zni ja je kom plek sna bo lest, ko ja, uko li ko se ne le ~i, do vo di do o{te }e wa sr ca, mo zga, bu bre ga i oka zno po ve }a va, kao {to su po vi {e n a te l e s na tem p e r a tu r a, strah, stres, fi z i~ k a ak tiv nost... i to ni je hi pe ten zi ja.

- Ne mo `e mo po u zda no re }i ko ji su sve uzro ci hi per ten zi je.

Zna mo da je naj ve }i broj hi per ten zi ja uslo vljen na sle |em, ali i da na ~in `i vo ta do pri no si we nom na stan ku. U oko 95 od sto

sklo nost za wu, a uslo vi `i vo ta i te ka ko do pri no se da se ona po ja vi- ka `e dr Pa vlo vi}.

- Vi sok krv ni pri ti sak, osim o{te }e wa po jed nih or ga na, do no si i broj ne dru {tve ne pro ble me. Obo le le oso be iz o sta ju ~e sto sa po sla, ja vqa se i in va lid nost, a ne ret ko i smrt ni is hod. Le ~e we ka ko sa me hi per -

ten zi je, a po go to vo kom pli ka ci je ko je na sta ju o{te }e wem or ga na, zah te va ve li ka iz dva ja wa iz zdrav stve ne ka se.

- Le ~e we hi per ten zi je je pro ces. Pod ra zu me va oba ve znu pro me nu na ~i na `i vo ta, a ka da ovo ne da je re zu la te, uvo de se i le ko vi. Ne ma iz le ~e wa hi per ten zi je dok se ne re gu li {e te le sna te `i na. Ja ko je va `no ogra ni ~i ti unos ku hiw ske so li na 6 gra ma za 24 ~a sa, kao i ogra ni ~i ti unos al ko ho la. Ka ko se rad o bo le sti ko ja se do `i vot no le ~i, ne mo `e se pa ci jen tu re }i da do ka ja `i vo ta ne sme uop {e da po pi je. Da ju se mo gu} no sti da se uz pro pi sa nu te ra pi ju u po seb nim pri li ka ma po pi je ~a {i ca `e sto kog pi }a ili ~a {a vi na ili pi vo od 500 mi li li ta ra. Sva ko dnev ni tre ba {e ta ti ili upra `wa va ti dru gu fi zi~ ku ak tiv nost 45 mi nu ta dnev no, {to je ko ri sni je ne go ve `ba ti dva-tri pu ta ne deq no.

Ka li jum sni `a va krv ni pri ti sak pa sa ve tu je mo da se sva ki dan po pi je ~a {a so ka od pa ra daj za bez so li. Va `an je i unos kal ci ju ma i mag ne zi ju ma pa u is hra ni tre ba re dov no ko ri sti ti po vr }e i sve `u sa la tu.

Ukrat ko, na {im bo le sni ci ma uvek sa ve tu je mo {to ma we sla no, {to ma we slat ko i {to ma we ma sno, kao i ni kad glad ni, ni kad si ti {to zna ~i tri glav na obro ka ne pre o bim na i dve u`i ne. Uz sve ovo sa ve tu je mo pre sta nak pu {e wa du va na - ka `e prof. dr Ka ti ca Pa vlo vi}.

J. Barbuzan

TROGODI[WA ZANIMAWA NEPOPULARNA U SREDWEM BANATU

Ne}e |aci u zanatlije

Zre wa nin skim |a ci ma ne mi li se da po ha |a ju za nat ske sme ro ve u sred wim {ko la ma. U ne ko li ko obra zov nih usta no va po tvr |u ju da su ode qe wa za tro go di {wa stru~ na za ni ma wa osta la pra zna jer je upi snom po li ti kom, od no sno ne po sto ja wem “pra ga zna wa” na za vr {nom is pi tu, otvo re no mno go pro sto ra za upis u~e ni ka na sme ro ve u ~e tvo ro go di {wem tra ja wu.

Di rek tor Teh ni~ ke {ko le u Zre wa ni nu Mi lin ko Ba bi} ka `e da je ove go di ne upi sa no se dam ode qe wa.

– Po ~e tvo ro go di {wem pro gra mu, su de }i po in te re so va wu mla dih, mo gli smo otvo ri ti jo{ jed no ode qe we za teh ni ~a ra drum skog sa o bra }a ja. Pla ni ra li smo i upis 15 bra va ra, a pri ja vi lo se sa mo ~e tvo ro. Ni je upi san ni pla ni ra ni broj auto me ha ni ~a ra. A ne ka da su |a ci ko ji su hte li da po sta nu auto me ha ni ~a ri bi li bo qi po uspe hu od onih ko ji su kon ku ri sa li za teh ni ~a re – is ti ~e Ba bi}.

U Elek tro teh ni~ koj i gra |e vin skoj {ko li “Ni ko la Te sla” naj ma we in te re so va wa bi lo je za elek tro me ha ni ~a ra za ras hlad ne i ter mi~ ke ure |a je, elek tro in sta la te ra, auto e lek tri ~a ra...

– U~e ni ci ni ~im ni su mo ti vi sa ni da upi {u tre }i ste pen. Za za ni ma wa iz obla sti elek tro teh ni ke jo{ i ima in te re so va wa jer se s tim zva wem mo `e na }i ne ki pri -

stoj ni ji po sao. Ali, u gra |e vin skoj stru ci pro sto ne ma de ce za in te re so va ne za zva we zi da ra, ru ko va o ca gra |e vin skom me ha ni za ci jom ili de ko ra te ra zid nih po vr {i na – ob ja {wa va di rek tor ka {ko le “Ni ko la Te sla” So wa Mol kuc.

Zre wa nin ska omla di na ne pla ni ra ni da se ba vi tr go vi nom i ugo sti teq stvom. Jer, u Eko nom sko-tr go vin skoj {ko li “Jo van Traj ko -

vi}” osta lo je me sta za tr gov ce (osam) i ku va re (11). U Sred woj po qo pri vred noj {ko li, za cve }a ravr tla ra pri ja vi lo se sa mo {est kan di da ta. Ni je bi lo do voq no za in te re so va nih ni za za ni ma wa pre ra |i va~ mle ka (~ti ri), mod ni kro ja~ (dva), teh ni ~ar – mo de lar ode }e (osam).

Sli~ na si tu a ci ja je i u sred wim {ko la ma u osta lim op {ti na ma sred weg Ba na ta. Mo `da je naj dra sti~ ni ji pri mer za be le `en u se ~aw skoj Sred woj {ko li “Vuk Ka ra xi}”, u ko joj se, za me ha ni ~a ra pri vred ne me ha ni za ci je, pri ja vio sa mo je dan kan di da tod 15 tra `e nih. U {ko li “\u ra Jak {i}” u No voj Cr wi naj ma we je bi lo |a ka za in te re so va nih za tr gov ce – 19, od 30 pla ni ra nih, dok su u Sred woj {ko li u No vom Be ~e ju lo {e pro {la tro go di {wa za ni ma wa in sta la ter i me ha ni ~ar pri vred ne me ha ni za ci je (po ~e ti ri pri ja vqe na kan di da ta). @. Balaban

crna hronika

dnevnik MLA DI] IZ VR BA SA OKRI VQEN ZA PRI NU DU I MU ^E WE

Gasio cigaretu na devojci?

Vr ba {a ni nu Ro ber tu D. (1983), okri vqe nom za kri vi~ na de la pri nu de, zlo sta vqa wa i mu ~e wa, od re |en je pri tvor na kon sa slu {a wa kod de `ur nog is tra `nog su di je Osnov nog su da u No vom Sa du.

We mu se sta vqa na te ret da je u pe tak, oko dva sa ta, pro va lio vra ta sta na D. M. u Vr ba su, a po tom je uda rao ru ka ma i no ga ma, uga sio ci ga re tu na we noj ru ci i na te rao je da kon zu mi ra pra -

{ka stu ma te ri ju. Osum wi ~e ni je upu }en na ana li zu kr vi, a pu no mo} nik o{te }e ne advo kat Qu bo mir Apro je tra `io da o{te }e na bu de upu }e na na le kar ski pre gled pa su we ne po vre de utvr |e ne na In sti tu tu za sud sku me di ci nu.

Okri vqe ni je ove go di ne iza {ao s iz dr `a va wa za tvor ske ka zne, a ra ni je je, na vod no, bio u emo tiv noj ve zi s D. M., sa zna je mo ne zva ni~ no.

E. D.

PO KU [AJ UBI STVA U BA^ KOM JAR KU?

„Jugom” u rikverc preko ~oveka Po li ci ja je od re di la me ru za dr `a va wa Jo vi ci I. (1982) iz Ba~ kog Jar ka zbog sum we da je u su bo tu po ku {ao da ubi je pe de se tjed no go di {weg su gra |a ni na. On se te re ti da je obo rio tog ~o ve ka„ju gom”, a za tim se vra tio vo zi lom, pre {ao to~ ko vi ma pre ko we ga i de se tak me ta ra ga vu kao po tlu. Jo vi ci se pri pi su je da je za tim za u sta vio auto mo bil pa na pu stio li ce me sta.

Po vre |e ni je ho spi ta li zo van u Kli ni~ kom cen tru Voj vo di ne, sa op {ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va.

M. V.

RIO ASAYI KOD IVI CE DA ^I ]A

Japancu vra}en ukradeni bicikl Pred sed nik Vla de i mi ni star unu tra {wih po slo va Sr bi je Ivi ca Da ~i} vra tio je ju ~e Ja pan cu Ri ju Asa xi ju bi cikl ko ji mu je ukra den is pred tr `nog cen tra „U{}e“ na No vom Be o gra du, oce niv {i da je taj do ga |aj sra mo ta za Sr bi ju, a Asa xi je na ceo ne mi li do ga |aj sta vio ta~ ku iz ja vom da osta je pri ja teq Sr bi je.

– Ovo je sra mo ta za Sr bi ju – re kao je Da ~i}, i pod se tio na to da je Asa xi svo jim bi ci klom pro pu to vao ce lu Afri ku i 11

ze ma qa Evro pe, da bi bez we ga ostao u na {em glav nom gra du.

Asa xi je za hva lio {to mu je bi cikl pro na |en i is ta kao da ose }a ja ko pri ja teq stvo sa Sr bi jom. On je ka zao da su mu u Afri ci ukra de ne ci pe le, a u Ni ka ra gvi ka me ra, a Da ~i} je pri me tio da mu ti pred me ti, za raz li ku od bi ci kla, ni su vra }e ni. Pre mi jer je, ipak, oce nio da je re~ o ve o ma ne pri jat noj epi zo di ko ja, na rav no, ba ca ne ga tiv no sve tlo na Sr bi ju.

(Ta njug)

NA PRE LA ZU BA TROV CI

Spre~en {verc zlata i deviza Na gra ni~ nom pre la zu Ba trov ci ca ri ni ci su spre ~i li kri jum ~a re we vi {e od 600 gra ma zla ta i 14.425 evra, sa op {ti la je ju ~e Upra ve ca ri na.

Ka ko je na ve de no, to kom kon tro le, u su bo tu, 28. ju la, ho land ski dr `a vqa nin tur ske na ci o nal no sti po ka zao je ca rin skim slu `be ni ci ma svoj nov ~a nik u ko jem je bi lo 4.425 evra, kao i svoj li~ ni na kit, lan ~i},

sat i na ru kvi cu ko je je no sio na se bi.

Ipak, ka ko se na vo di u sa op {te wu, ca ri ni ci su se od lu ~i li da oba ve de taq nu kon tro lu vo zi la i tom pri li kom su iza vo za ~e vog se di {ta pro na {li cr nu aktn-ta {nu u ko joj je bio zla tan na kit (lan ~i }i, ogr li ce, na ru kvi ce, me da qo ni, du ka ti i lo mqe ni na kit) ukup ne te `i ne 660 gra ma, dok su pre tre som put ni ka u pre gra di nov ~a ni ka na {li ne pri ja vqe nih 20.000 evra.

Do zvo qe ni iz nos od 10.000 evra vra }en je put ni ku, dok je pre o sta lih 14.425 evra pri vre me no za dr `a no do okon ~a wa pre kr {aj nog po stup ka pred nad le `nim su dom. Po {to vred nost pre kr {a ja pre la zi tre }i nu vred no sti vo zi la, u ovom slu ~a ju je do okon ~a wa ca rin skog pre kr {a ja za dr `an i auto mo bil, na ve de no je u sa op {te wu.

(Ta njug)

utorak31.jul2012.

13

U ZRE WA NIN SKOM SU DU ^E TVOR KA OSU \E NA ZBOG POD MI ]I VA WA CA RI NI KA NA PRE LA ZU SRP SKA CR WA

Pali na delovima za mlin Ca rin ski slu `be nik na me |u na rod nom gra ni~ nom pre la zu Srp ska Cr wa Du {an G. (55) iz La za re va osu |en je pred Vi {im su dom u Zre wa ni nu na ka znu za tvo ra od go di nu da na zbog kri vi~ nog de la pri ma wa mi ta.

Istom pre su dom kri vi ma su ogla {e ni i Av do R. (34) iz Glo `a na, zbog kri vi~ nog de la da va wa mi ta u pod stre ki va wu, Ni ko la S. (44) iz Srp ske Cr we i dr `a vqa nin Ru mu ni je Jon F. P. (27) iz Per ja ma, obo ji ca zbog da va wa mi ta. Av di R. i Ni ko li S. iz re ~e na je ~e tvo ro me se~ na za tvor ska ka zna, dok }e Jon F. P. iza re {e ta ka od le `a ti po la go di ne, ali u slu ~a ju da pre su da po sta ne pra vo sna `na, s ob zi rom na to da su svi oni pro gla {e ni kri vi ma u pr vo ste pe nom po stup ku na ko ji je mo gu }e ulo `i ti `al bu.

Po na vo di ma Vi {eg jav nog tu `i la {tva, ko je je pred su dom za stu pa lo op tu `ni cu, ca ri nik Du {an G. je 16. fe bru a ra pro {le go di ne, na gra ni~ nom pre la zu s Ru mu ni jom kod Srp ske Cr we, zah te vao i pri mio 150 evra da bi Jo nu F. P. omo gu }io da, bez kon tro le, kom bi-vo zi lom pre ve ze de lo ve za p{e ni~ ni mlin, vla sni {tvo Av de R., za ko ji ni je po se do vao ca rin sku do ku men ta ci ju.

Av do R. je, po na vo di ma iz pre su de, pod stre kao ru mun skog dr `a vqa ni na da pre da mi to ta ko {to je, kao vla snik pred u ze }a “P{e ni ca” u Ru mu ni ji, an ga `o vao Jo na da mu svo jim kom bi jem pre ne se de lo ve za p{e ni~ ni mlin iz Sr bi je u su sed nu dr `a vu.

Na kon {to ro bu ni su mo gli da oca ri ne u No vom Sa du, Av do je stu pio u kon takt s Ni ko lom S. i

Gra ni~ ni pre laz kod Srp ske Cr we

za tra `io od we ga da kon tak ti ra s ne kim od svo jih po zna ni ka – ca rin skih slu `be ni ka da bi Jo nu omo gu }io da pre |e dr `av nu me |u bez ca rin ske pro ce du re.

Ni ko la S. je ogla {en kri vim jer je u tom slu ~a ju po sre do vao pri pod mi }i va wu, a Jon F. P. za to {to je ca rin skom slu `be ni ku pre dao 150 evra. @. B.

BROJ NI QU BI TE QI KA PQI CE SE DA JU ZA VO LAN POD DEJ STVOM AL KO HO LA

Za pola godine iskqu~eno 2.000 pijanih voza~a U ju `noj Ba~ koj al ko hol je u ukup noj struk tu ri uzro ka sa o- bra }aj nih ne zgo da na ~e tvr tom me stu, a po te `i ni po sle di ca spa da me |u pr va dva, i to se ne me wa iz go di ne u go di nu.

Zbog vo `we pod uti ca jem al ko ho la za pr vih {est me se ci ove go di ne isqu ~e no je iz sa o bra }a ja 2.024 vo za ~a, od ko jih je oko ~e tvr ti ne za dr `a no zbog iz me re nih vi {e od 1,2 pro mil. Ne ko ne }e da se pod vrg ne al ko-te stu, a to se isto tre ti ra kao da su ima li vi {e od 1,2.

U pr voj po lo vi ni ove go di ne bi lo je 115 sa o bra }aj nih ne zgo da u ko ji ma je uzrok bio al ko hol i u wi ma je bi lo ~e ti ri po gi nu la li ca i 90 po vre |e nih.

– Ma we je te `ih ob li ka al ko ho li sa no sti me |u vo za ~i ma ko ji su po pi li ka pqi cu vi {e, {to zna ~i da su ipak is ku stva za dr `a va wa onih ko ji su pre {li gra ni cu od 1,2 pro mil (mg/ml) ne {to {to qu de te ra na pro me nu po na {a wa. Ne ka `em da sve vo za ~e od vik ne mo od kon zu mi ra wa al ko ho la jer se kod ne kih mo `da mo `e go vo ri ti i o za vi sno sti, ali ~i ni mi se da po sti `e mo efek te, na ro ~i to po ja ~a nim, „to tal nim” kon tro la ma – ka `e za „Dnev nik” na ~el nik Ode qe wa sa o bra }aj ne po li ci je u no vo sad skoj Po li cij skoj upra vi Mi lo van Glo |o vi}.

Po we go vim re ~i ma, me ra za dra `a va wa ima efe ka ta, ma da je da qe ve li ki broj ot kri ve nih vo za ~a pod uti ca jem al ko ho la. Me |u tim, u od no su na ne ki ra ni ji pe riod, do sta ih je ma we. Kra jem de ve de se tih go di na pro {log ve ka, na pri mer, jed ne go di ne je bi lo go to vo ne ve ro vat nih 10.000 ot kri ve nih vo za ~a pod dej stvom al ko ho la. Po sta ti sti ci iz ove i pro {le go di ne, sad ih ima bar dva i po pu ta ma we.

– Upra va sa o bra }aj ne po li ci je MUP-a ve} vi {e go di na po seb no po sve }u je pa `wu kon tro li al ko ho li sa no sti vo za ~a. Prak ti~ no, naj ma we sva kim vi ken dom, ka da nam do zvo le dru gi po slo vi, od no sno ako ne ma van red nih do ga |a ja, spro vo di mo ak ci je po ja ~a ne kon tro le sa o bra }a ja. Pr vo obi la zi mo ma wa me sta, a ka sni je uve ~e, ak ci ja se ra di re dov no po sek to -

ri ma u ce lom No vom Sa du, pa tro la ma, a on da se po sle sat ili dva opre de li mo i kon tro li {e mo sa -

Mi lo van Glo |o vi}

o bra }aj na jed nom me stu na pun ko to vi ma, na pri mer u cen tru kod „Ba za ra”, na Fu to {kom pu tu kao i na osta lim pro met ni jim sa o bra }aj ni ca ma. Ta da na sto ji mo da na pra vi mo „to tal nu kon tro lu„. To zna ~i da svi vo za ~i ko ji u tom tre nut ku pro la ze pu tem bu du kon tro li sa ni na al ko hol, ali se, nor mal no, pri to me us put po gle da ju i osta li uslo vi za sa o bra }aj.

Me |u ovi ma ko ji se tre zne ne pre o vla da va mla da po pu la ci ja, ka ko bi ne ko o~e ki vao, za pi jan stvo tre ba i pa ra, a mla di su ne ret ko bez auto mo bi la, pa je me |u za dr `a ni ma naj vi {e onih iz sred we ge ne ra ci je – is ti ~e Glo |o vi}.

Na ~el nik Ode qe wa sa o bra }aj ne po li ci je na po mi we da je za ta kve kon tro le po treb no vi {e sa o bra }a ja ca i od go va ra ju }a opre ma. No vi „dre ge ri„ ima ju mo gu} nost pa siv nog me re wa i omo gu }u ju da se ve o ma br zo kon tro li {e ve lik broj vo za ~a pa dok se po li ca jac obra }a i go vo ri da je re~ o kon tro li al ko ho li sa no sti, po me nu ti ure |aj za dva de se tak se kun di po ka `e da li je al ko hol pri su tan u ne po sred noj bli zi ni vo za ~a. Ako ima in di ka ci ja, oso ba za upra vqa ~em se iz -

PO RO DI^ NO NA SI QE U KI KIN DI

Roditeqima {amar i satara Po li ci ja u Ki kin di od re di la je za dr `a va we Vla di mi ru P. (1980) iz Ki kin de jer je u po ro di~ noj ku }i, na kon sva |e, na neo la ke te le sne po vre de maj ci i de voj ci.

Pro tiv osum wi ~e nog pod ne ta je kri vi~ na pri ja va zbog osno va sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo ugro `a va wa opa snim oru |em pri tu ~i i sva |i. Ka ko sa -

zna je mo, maj ku i de voj ku je {a ma rao i pre tio im no `em.

Po sa op {te wu PU Ki kin da, osum wi ~e ni Vla di mir P. je po ku {ao da me sar skom sa ta rom i pe pe qa rom po vre di oca. Vla di mir je oca naj pre ga |ao pe pe qa rom, po tom i me sar skom sa ta rom, ali na sre }u, u iz li vu si no vqe ve agre siv no sti otac je pro {ao bez po vre da.

M. Mr.

dva ja i s vo zi lom se sta vqa sa stra ne, a po tom pod vr ga va al kote stu i du va wem u apa rat se utvr |u je ta~ na ko li ~i na al ko ho la u or ga ni zmu.

Na taj na ~in mo `e se pre kon tro li sa ti ve li ki broj vo za ~a jer po stu pak tra je krat ko i ne ma ne po treb nog za dr `a va wa onih u~e sni ka ko ji ni su pod uti ca jem al ko ho la. On na gla {a va da pri li kom kon tro la ne ma ne pri jat no sti jer, ka ko ka `e, kad qu di vi de da se svi kon tro li {u i da je na li cu me sta mno go po li ca ja ca, ne ma ba ha }e wa ve} se naj ~e {}e str pqi vo ~e ka na red.

– Ne mo `e pi ja ni vo za~ na punk tu u}i u pri ~u „E, ’ajd pu sti me ne” jer, ka ko da ga pu sti kad je tu osam sa o bra }a ja ca uz sta re {i nu? Ima i onih ko ji na i |u na punkt i kad vi de kon tro lu, po ku {a va ju da je iz beg nu, ne kad i pre ko pu ne li ni je. Ali, za te va ri jan te ima mo pa tro lu bli zu punk ta, ko ja je spre ma na da kre ne za

pa je za wih za dr `a va we ve o ma stre sno. Ipak, to ka sni je tre ba ob ja sni ti po ro di ci, pri ja te qi ma, sa rad ni ci ma, kom {i ja ma…

Al ko ho li sa ne vo za ~e u pro sto ri je za za dr `a va we spe ci jal nim vo zi lom od vo zi de `ur na slu `ba. Ta ko |e, vo za ~i go vo re, na pri mer, da su sad ba{ po pi li pa pi ta ju da li mo gu ma lo sa ~e ka ti. Po ne kad po ku {a va ju da ra de hi per ven ti la ci ju plu }a i da du bo ku di {u ili pi ju vo de, ima sve ga, svu da ima pri hva }e nih ur ba nih pri ~a i sa ve ta.

– Naj ~e {}e se ra di o po ku {a ju vo za ~a da se ne pod vrg nu te stu ta ko {to pre ki da ju du va we pre za vr {et ka pa se ra di o ne re gu lar nom po stup ku ko ji se mo ra po no vi ti, obi~ no jo{ jed nom ili dva pu ta, dok po no vo pre ki da ju uz pred sta vu da ne zna ju o ~e mu se ra di. Pri to me ve ro vat no o~e ku ju da po li ca jac od u sta ne od kon tro le, ali on je mo ra za vr {i ti.

Ima na te za wa s qu di ma ko ji su u

Gra ni ca 1,2 pro mil Gra ni ca od 1,2 je bit na zbog oba ve znog za dr `a va wa do 12 sa ti, a ona za vi si od ko li ~i ne kon zu mi ra nog al ko ho la. Ot pri li ke eli mi na ci ja ide 0,13 na sat, pa se mo `e na ne ki na ~in na pra vi ti pro jek ci ja ko li ko }e bi ti „tre `we we”. [to se ti ~e mak si mal no iz me re ne ko li ~i ne al ko ho la, pro iz vo |a ~i ka `u da je sve {to je iz me re no pre ko dva pro mi la upit no. Te eks trem ne ko li ~i ne bi tre ba lo da se uzmu s re zer vom.

– Ta ko |e, po sto ji mo gu} nost da re zul tat bu de ne re a lan, kad se ne po sred no pre kon tro le po pi je pi }e. Iz tog raz lo ga sa o bra }aj ci sva ki put pi ta ju da li je kon zu mi ran al ko hol i ka da. Pa ako je bi lo pre ma we od 15 mi nu ta, osta vi mo vo za ~a sa stra ne i sa ~e ka mo. Mo `e ~o vek uze ti gu tqaj al ko ho la, pro gu ta ti ga i du nu ti od mah kroz “dre ger” pa na pra vi ti re zul tat mo `da i pre ko tri, jer je al ko hol na pa ra jo{ uvek u usnoj du pqi. Tu je me ro dav no va |e we kr vi – ka `e Glo |o vi}. tim vo za ~i ma – is ti ~e Glo |o vi}.

– Iz go vo ri su sva ko ja ki. To su ne ke pri ~e is pri ~a ne iks pu ta, ali i ne ke sim pa ti~ ne. Qu di ka `u sva {ta, da u prin ci pu ne pi ju, da su ima li ne ki po vod ba{ tog da na ili se i{ ~u |a va ju da li mo gu }e od jed nog pi va ima ju to li ko ma li ga na. Opet, ne ko jed no stav no pri ~a da mu bu de lak {e. Vo za~ is pri ~a svo ju pri ~u i ne o~e ku ju }i ne ku po mo}. Shva ta, {ta je – tu je. Ali, vaq da mu je lak {e kad iz go vo ri {ta ima. Ne ke je sra mo ta, a ne ki za i sta i ne pi ju

ve }em ste pe nu al ko ho li sa no sti.

Ali, u slu ~a ju da se pre tva ra ju da ima ju zdrav stve nih ili dru gih pro ble ma, idu na va |e we kr vi, gde ne ma gre {ke, a tu su, s dru ge stra ne, i od re |e ni tro {ko vi za raz li ku od al ko-te sti ra wa “dre ge rom”. U de ve de set od sto slu ~a je va se re zul ta ti tih apa ra ta po kla pa ju s re zu la ti ma va |e wa kr vi u la bo ra to ri ji. Je di no se u eks trem nim tre nu ci ma ap sorp ci je i eli mi na ci je mo `e po ja vi ti raz li ka – do da je Mi lo van Glo |o vi}.

M. Vu ja ~i}

Vandalizam na grobqu u Sonti Na me snom gro bqu i na pla tou is pred cr kve sv. Lo vre u Son ti za be le `en je van da li zam ko ji je uneo do sta ne mi ra me |u ve }i broj sta nov ni ka tog se la.

Ka ko ja vqa lo kal na TV-Apa tin, na ki pu Isu sa Hri sta, po sta vqe nom u pod no` ju jed nog od ve li kih kr sto va po red glav ne sta ze na gro bqu, od lo mqe ne su ru ke, a u isto vre me kad je pri me }en ovaj van da li zam, uo~en je i je dan jo{

o~i gled ni ji. Kip Maj ke Bo` je, po sta vqen u pod no` ju ve li kog kr sta na pla tou is pred cr kve, po lo mqen je i od net.

Iako je pri li~ no uz ne mi ra va ju }a, o ovoj te mi ni ko za sa da ne `e li jav no da raz go va ra, a son }an ski `up nik Do mi nik Ral bov ski bio je u vre me in kri mi ni sa nih rad wi od su tan zbog go di {weg od mo ra.

Po vo dom ovog slu ~a ja o~e ku je se zva ni~ no sa op {te we po li ci je.

14

sport

utorak31.jul2012.

dnevnik

30. LETWЕ OLIMPIJSKЕ IGRЕ U LONDONU (27. JUL - 12. AVGUST) RUKOMETA[I SRBIJE DANAS NA PARKETU

PROGRAM Danas

Hr va ti ma ulo ga fa vo ri ta Ru ko me ta {i Sr bi je po ra zom (21:26, 14:10) su za po ~e li olim pij ski tur nir, iako su od i gra li pr vo po lu vre me pro tiv [pa ni je bez gre {ke. Is po sta vi lo se da ~e ti ri go la pred no sti ni su do voq na za po be du.

Eki pu da nas (17.15) ~e ka me~ 2. ko la sa Hr vat skom, ko ju je Sr bi ja po be di la zi mus u po lu fi na lu Evrop skog pr ven stva u Be o gra du.

– U{ao sam po sle me ~a sa [pa ni jom u svla ~i o ni cu, bi la je mr tva ti {i na. De fi ni tiv no ovo je po raz ko ji bo li mno go vi {e od ne kog dru gog. Po ku {a }e mo da dig ne mo eki pu. Igra mo si gur no pet utak mi ca, ta ko da tre ba da po ku {a mo da se iz vu ~e mo od ovo ga i {to sprem ni ji do ~e ka mo Hr vat sku, ko ja je iz u zet na i ko ja ima to {to mi ne ma mo – is ku stvo osva ja wa me da qe na Olim pij skim igra ma. Za raz li ku od Hr va ta, mi smo pr vi put na OI i po tru di }e mo da po no vi mo igru i ihod po lu fi na la sa EP u Be o gra du - re kao je se lek tor or lo va Ve se lin Vu ko vi}.

Ka pi ten Mo mir Ili} je is ta kao da po raz od [pa na ca tre ba {to pre da za bo ra ve i da se kon cen tri {u na dru gu utak mi cu, jer ni {ta ni je iz gu bqe no.

10.30 Sr bi ja - Tu nis

Odbojka

Veslawe 11.00 re pe sa` (~e tve rac bez kor mi la ra) Rukomet 17.15 Sr bi ja - Hr vat ska Vaterpolo 19.20 Sr bi ja - Ve li ka Bri ta ni ja

IZ HRVATSKOG TABORA

Od bra na kqu~ uspe ha Hr vat ski ru ko me ta {i na im pre si van su na ~in otvo ri li na stup na Olim pij skim igra ma. U 1. ko lu po be di li su (31:21) Ju `nu Ko re ju, ko ja im je ~e sto za da va la pro ble me na ve li kim tak mi ~e wi ma. Od sa mog star ta ozbiq nim pri stu pom na te re nu, sjaj nom igrom u od bra ni i br zim re {e wi ma u na pa du ot klo ni li sve sum we oko po bed ni ka.

- Ova kav pri stup }u zah te va ti u sva koj utak mi ci. Na tr ~a li smo Ko re jan ce, a to se ret ko ka da do ga |a. Sve {to smo za mi sli li smo i na pra vi li, a mo gli smo do bi ti i s vi {e od 20 raz li ke - re kao je se lek tor Slav ko Go lu `a.

Sle di pa kle ni is pit u 2. ko lu: Hr va ti ma }e se su prot sta vi ti Sr bi ja, ko ja je u po lu fi na lu Europ skog pr ven stva po be di la Go lu `i ne iza bra ni ke.

- Iz gu bi li smo od Sr bi je na EP, ali ovo }e bi ti sa svim dru ga ~i ja utak mi ca. Mo ra mo da se do bro spre mi mo i na dam se na {oj po be di. Bo ri }e mo se i gi nu }e mo na te re nu. Mi slim da bi od bra na opet tre ba lo da bu de kqu~ po be de - sma tra Duv wak.

^u tu ra i Duv wak vo di li `e sto ke du e le na EP u Be o gra du

- Ima mo jo{ ~e ti ri utak mi ce i zna mo na{ ciq, a to je ~e tvrt fi na le. Hr vat ska }e bi ti jo{ te `i ri val od [pa ni je i po kva li te tu i po emo ci ja ma. @e li mo da po be di mo i da ob ra du je mo na rod. @e li mo da {to pre za bo ra -

vi mo lo{ dan i ide mo na po be du.

Ko li ko god mi `e le li to da iz beg ne mo, utak mi ce sa Hr vat skom su uvek ne {to po seb no, bez ob zi ra u ka kvoj se mi si tu a ci ji na la zi mo i u ka kvom tre nut ku igra mo. Bez ob zi ra da li do la zi -

mo iz po be de ili po ra za, iste gla ve }e u}i u tu utak mi cu – re kao je ka pi ten, uz obe }a we da eki pa ne }e osta ti u lo {em ras po lo `e wu.– U sva kom slu ~a ju, ova re pre zen ta ci ja ima kva li tet, i po red to li kih, da ka `em

lo {ih stva ri ko je smo pre `i ve li za jed no. Jed no stav no, na u ~i li smo se na ova kve stva ri i zna mo da se vra ti mo gde nam je i me sto – is ta kao je Ili}.

Gol man Dar ko Sta ni} je ume re ni op ti mi sta iako ulo gu fa vo ri ta pre pu {ta ri va lu.

- Mo ram da pri znam da su Hr va ti fa vo ri ti, kao {to su bi li

i u me ~u na EP u Be o gra du. Ima ju vi {e is ku stva na ova kvim tur ni ri ma od nas, a ima ju i mo `da kva li tet ni ju eki pu. Od li~ no igra ju. To na te re nu ne mo ra da zna ~i mno go. Zna mo da od i gra mo pro tiv wih ili bi lo ko ga dru gog ka da smo pra vi. Nor mal no, ima mo ve li ku `e qu da ih sa vla da mo - na gla sio je Sta ni}.

TURNIR ODBOJKA[ICA

^e tvrt fi na le sa da mno go da le ko Srbija – Ju`na Koreja 1:3 (12:25, 16:25, 25:16, 21:25)

Mar ko Pod ra {~a nin bio na{ naj bo qi igra~ u me ~u sa Ame ri ma

ODBOJKA[I DANAS IGRAJU S TUNISOM

Pod ra {~a nin: Mo ra mo bo qe Po sle po ra za od olim pij skog {am pi o na Sje di we nih Ame ri~ kih Dr `a va(0:3), mu {ka od boj ka {ka re pe zen ta ci ja Sr bi je }e da nas sna ge od me ri ti sa Tu ni som.

Me~ po ~i we u 10.30 ~a so va po na {em vre me nu . Or lo vi ni su bli sta li u pr vom du e lu, a u igri se ose ti la ten zi ja i ne si gur nost. Se lek tor Igor Ko la ko vi} je po sle du e la sa Ame ri kan ci ma is ta kao da su oni igra li od li~ no u od bra ni i blo ku, dok su or lo vi ima li do sta pro ble ma s pr vim na pa dom.

- To je ono na {ta mo ra mo obra ti ti pa `wu u na red nim me ~e vi ma, na ro ~i to u sle de }em pro tiv Tu ni sa. Ne pri ja nam po raz, ali mi ne od u sta je mo od svog ci qa, a to je

pla sman u ~e tvrt fi na le. Tu nis je re pre zen ta ci ja ko ja skre }e pa `wu na se be ti me {to se pla si ra la na Olim pij ske igre ta ko {to je eli mi ni sa la Egi pat i si gur no }e pred sta vqa ti opa snost za sve pro tiv ni ke. Na ro ~i to za nas, po {to ni smo ba{ u sjaj nom rit mu, a ni is ku stvo nam ni je zna ~a jan fak tor – re kao je Ko la ko vi}.

Blo ker Mar ko Pod ra {~a nin je re kao: - Uko li ko ho }e mo da po be di mo Tu nis ili bi lo ko ju dru gu eki pu mo ra mo svi da igra mo mno go bo qe, jer ako bu de mo igra li kao pro tiv Ame ri ka na ca te {ko da }e mo us pe ti da uzme mo i ne ki set, a ne da ne ko ga po be di mo- na gla sio je Pod ra {~a nin.

LON DON: Ha la Earls kort, gle da la ca: 12.000, su di je: Mek du gal (Ve li ka Bri ta ni ja), San ti (Ita li ja).

SR BI JA: Bra ko ~e vi}, \e ri si lo 10, @iv ko vi} 1, Kr sma no vi} 2, Mi haj lo vi} 2, Ve so vi}, Og we no vi} 3, Veq ko vi} 7, Ra {i} 11, ]e bi} (l), Sta ro vi} 16, Bla go je vi} 7.

JU @NA KO RE JA: Ha, S. Kim 1, H. Kim (l), Lim, J. Kim 34, J. Han, S. Han 12, Jung 7, Hvang, Jang 6, Hj. Kim 11, Li. Od boj ka {i ce Sr bi je po ra `e ne su i u dru gom me ~u B gru pe, ovo ga pu ta od se lek ci je Ju `ne Ko re je.

Dru gim ve za nim po ra zom u utak mi ca ma ko je su bi le te o ret ski naj lak {e u Lon do nu, na {e la vi ce ve} su na po la pu ta po vrat ka ku }i, jer im pred sto je me ~e vi s ve o ma ja kim re pre zen ta ci ja ma Tur ske, SAD-a i Bra zi la. Mi ni ja tur ne su {an se de vo ja ka iz Sr bi je da se na |u me |u ~e ti ri naj bo qe u gru pi i iz bo re pla sman u ~e tvrt fi na le.

Po no vo su na {e de voj ke, sli~ no kao i na me ~u s Ki ne ski wa ma, lo {e za po ~e le su sret. Mno go su gre {i le, pri jem ser vi sa je bio ve o ma ne si gu ran, Og we no vi }e va je for si ra la na pa de kroz sre di nu iz ne re al nih po zi ci ja, pa je Ko re ja po ve la 8:3, a ka sni je sa mo uve }a va la pred nost. Sla bo iz da -

we Bra ko ~e vi }e ve i Kr sma no vi }e ve se lek tor Ter zi} je pro bao iz me na da „is pe gla“ , ali iz me ne ni su po mo gle.

Jonk Kung Kim je pred vo di la svo ju re p re z en t a c i j u ka la ga nom vo| stvu od 1:0, a Sr bi ju osta vi la na sve ga 12 osvo je nih po e na u pr vom se tu.

Ka da je Ko re ja po ve la 6:1 u na stav ku, mo gao je da se na slu ti isti sce na rio s po ~et ka me ~a.

Iako se raz i gra la \e ri si lo, bi - Bor ba Og we no vi}eve i Kim na mre `i lo je to ma lo da se ozbiq ni je pa Sa mo je u tre }em se tu Sr bi ja ri ra raz i gram nom pro tiv ni ku oprav da la zva we ak tu el nog {am ko ji je do bro ser vi rao i igrao pi o na Evro pe. Pr vi put su na {e do bru od bra nu. Me wao je po no vo de voj ke po ve le na me ~u (3:2 i 4:2), Ter zi}, ali bez uspe ha, jer su Ko ali su s ne ko li ko ve za nih gre {a rej ke ~i ta le sva ki na{ na pad i ka vra ti le Ko re ju u vo| stvo. Na blo kom uve }a va le vo| stvo (14:5). ser vi se \e ri si lo i Sta ro vi} Tek ula skom Je le ne Bla go je vi} vra ti le su se na {e de voj ke i do Sr bi ja je za i gra la bo qe, ali ni je {le do pre po zna tqi ve igre. Po bi lo vre me na da se na ~i ni pre o ve le su 15:11, raz i gra le se u od kret i Ko re ja je bez po mu ke obez - bra ni, blok se ukqu ~io i sve je be di la bod osva ja wem dru gog se - kr nu lo na na {u vo de ni cu. Ras pu ta. ca le su se Bla go je vi} i Sta ro -

\e ri si lo: Go re ne mo `e Se lek tor Zo ran Ter zi} re kao je po sle po ra za od Ju `ne Ko re je da je evi dent no da je eki pa u Lon don do {la ne sprem na.

- Si tu a ci ja je ta kva da je vr lo te {ko re }i da smo pro tiv ne kog fa vo ri ti, eki pa je no va, ni je igra la za jed no i ni je sprem na za ne ko ve li ko tak mi ~e we. Zbog po vre da, ne ke igra ~i ce igra ju pr vi put, ne ke po sle du ge pa u ze, a ne ke ko je su du go tu van su for me - re kao je Ter zi}.

On je re kao da je eki pa ovog le ta ima la ne ve ro vat ne ma le re.

- Ni je ali bi, ali je ne ve ro vat no da nam se po vre de svi pri ma ~i (Ni ko li}, Mol nar, Ma la gur ski), Bra ko ~e vi }e va i Og we no vi }e va ni su tre ni ra le de set da na, pa pro blem sa Veq ko vi }evm. Ni smo us pe li to da na do me sti mo ne kim tre nin gom, ni je bi lo ni vre me na - is ta kao je Ter zi}.

Pre ma we go vim re ~i ma pla sman u ~e tvrt fi na le ni je re a lan, ali ne zbog dva po ra za, ve} zbog lo {e igre.

- Da mi igra mo do bro ima li bi smo {an si i pro tiv Bra zi la i Ame ri kan ki, ali mi smo van for me i to me pla {i.

Iva na \e ri si lo je bi la o~aj na po sle po ra za, ka ko je na ve la, jer ne zna da ob ja sni {ta se de si lo sa eki pom.

- Od ovo ga go re ne mo `e, vo le la bih da znam ka ko da {to pre iza |e mo iz ta me. Ni je pro blem ni mo ti va ci ja zbog sla bi jih ri va la, ovo su ipak Olim pij ske igre. Naj vi {e mi je kri vo {to ne is po {tu je mo do go vor, a u sva kom me ~u ima mo pe ri o de kad de re mo pro tiv ni ka.

Ka pi ten Ma ja Og we no vi} pri me ti la je kao da u eki pi po sto ji strah od po be de.

- De fi ni tiv no po sto ji ne {to {to nas ko ~i na te re nu. Ima li smo pri li ku i u ~e tvr tom se tu da iz jed na ~i mo, ali eto. Ne ma mo ni {ta od tu go va wa i mo ra mo da smog ne mo sna ge da se su pro sta vi mo Tur ki wa ma, Bra zil ka ma i Ame ri kan ka ma. - re kla je Og we no vi }e va.

vi}, do {le su Srp ki we do ve li kih 21:12 i la ga no set pri ve le kra ju za 1:2 i na du da bi mo gle do pre o kre ta.

B grupa Ki na – Tur ska Sr bi ja – J. Ko re ja SAD – Bra zil 1. Ki na 2 2 2. SAD 1 1 3. Ko re ja 2 1 4. Bra zil 1 1 5. Tur ska 2 0 6. Sr bi ja 2 0

3:1 1:3 0 0 1 0 2 2

6:2 3:1 4:4 3:2 3:6 2:6

6 3 3 2 1 0

Od 3:1 u ~e tvr tom se tu za Sr bi ju, Ko re ja je se ri jom 5:0 pre o kre nu la re zul tat, ali je egal us pe la da vra ti Iva na \e ri si lo, uz po mo} Mi le ne Ra {i}. Ko re ja je sti gla do dva po e na vi {ka na dru gom teh ni ~a kom tajm-autu (16:14), a na 16:15 je Ter zi} uveo Mi haj lo vi }e vu ume sto Bla go je vi }e ve zbog bo qeg na pa da, ali mu se to osve ti lo zbog sla bi jeg pri je ma i Ko re ja je po be gla na 18:15. To je bio i od lu ~u ju }i mo me nat ~e tvr tog se ta, jer su Ko rej ke do kra ja me ~a za dr `a le tu pred nost i, bez ob zi ra na po ku {a je na {ih de vo ja ka, sti gle do tri ve o ma va `na bo da ko ja ih pla si ra ju na po zi ci ju s ko je mo gu da se na da ju pla sma nu u dru gu fa zu tak mi ~e wa.

SPORT

dnevnik

utorak31.jul2012.

15

30. LETWE OLIMPIJSKE IGRE U LONDONU (27. JUL - 12. AVGUST)

Jan ko i Ana po be di li, po raz du bla Jan ko Tip sa re vi} pla si rao se u osmi nu fi na la olim pij skog tur ni ra po {to je po be dio Nem ca Fi li pa Pe~ ne ra sa 3:6, 6:3, 6:4. Jan ko }e u osmi ni fi na la igra ti sa Xo nom Iz ne rom, a u istu fa zu tak mi ~e wa pla si ra la se Ana Iva no vi} tri jum fom nad Ele nom Bal ta ~om 6:4, 7:6 (7-5).

Iva no vi }e vu sa da ~e ka bo qa iz okr {a ja Klaj sters - Su a res Na va ro. No vak \o ko vi} i Vik tor Tr o ic ki u pr vom ko lu du blo va iz gu bi li su od [ve |a na Lin {te da i Brun stro ma sa 7:6 (10-8), 6:3.

Pe~ ner, ko ji je u `reb u{ao za hva qu ju }i po vre di Iva Kar lo vi }a, eli mi ni sao je Lac ka i od li~ -

no je po ~eo me~ sa Tip sa re vi }em i do bio pr vi set sa 6:3.U pr va tri ge ma dru gog se ta igra ~i ni su ima li ve }ih pr o ble ma u svo jim ge mo vi ma, a on da Jan ko na po kon sti `e do brej ka – vra tio je ne ko li ko te {kih ser vi sa, is ko ri stio dru gu brejk {an su i po veo sa 3:1. Tip sa re vi} je pr vu pri li ku da okon ~a set imao pri re zul ta tu 5:2 na Pe~ ne rov ser vis, ali se Ne mac iz vu kao pre ci znim ser vi si ma. To ni je po re me ti lo srp skog te ni se ra, ko ji je u na red nom ge mu sla vio bez iz gu bqe nog po e na za 1-1 u se to vi ma (6:3). U tre }em se tu jan ko je imao je di ni pr o blem pri re zul ta tu 4:3, ka da je Pe~ ner po sle iz vr snog ri ter na po veo sa 0:30.

Tip sa re vi} ni je iz gu bio od va `nost – na sta vio je sjaj no da ser vi ra i bes kom pro mi snom, agre siv nom igrom osvo jio je sle de }a ~e ti ri po e na, sa mim tim i gem.

Ne ko li ko mi nu ta ka sni je Jan ko je ser vi rao za me~, iz gu bio je sa mo je dan poen i za slu `e no je na pra vio pre o kret – 3:6, 6:3, 6:4.

Ana u dva seta do trijumfa Ana Iva no vi} po be di la je Ele nu Bal ta ~u sa 6:4, 7:6 u dru gom ko lu. Ana je na pra vi la brejk za 2:0, a u tre }em ge mu spa sla dve brejk lop te i do bri ma ser vi si ma po ve la sa 3:0. Me |u tim, Bal ta ~a je bi la ve o ma mo ti vi sa na, a ima la je i po dr {ku iz gle da li {ta. Po di gla je ni vo igre i osvo ji la je tri od na red na ~e ti ri ge ma iz jed na ~iv {i na 4:4. Na red ni gem Iva no vi }e va je od i gra la ner vo zno, ali us pe la je da ga osvo ji i po ve de sa 5:4. To joj je do ne lo ve li ko olak {a we, pa je sle de }i gem osvo ji la bez iz gu -

Jan ko Tip sa re vi}

\o ko vi} pro tiv Ro di ka No vak \o ko vi} igra }e u dru gom ko lu pro tiv Ame ri kan ca En di ja Ro di ka, ko ji je po be dio Slo va ka Mar ti na Kli `a na sa 7:5, 6:4. \o ko vi} i Ro dik do sa da su se sa sta ja li osam pu ta i ame ri~ ki te ni ser vo di sa 5:3 u me |u sob nim du e li ma.

Po sled wi put igra li su pre dve go di ne na za vr {nom Ma ster su se zo ne u Lon do nu i \o ko vi} je sla vio sa 6:2, 6:3. bqe nog po e na, po sled wi uz po mo} mre `e – 6:4. Pri re zul ta tu 5:4 Iva no vi }e va je do {la do dve uza stop ne me~ lop te na ser vis Bri tan ke, ali je po `u ri la u oba po e na ko ji su za vr {e ni Ani nim gre {ka ma iz for hen da. Stvo ri -

Ana Iva no vi}

Mi ro sa vqev bez fi na la Ne ma wa Mi ro sa vqev ni je us peo da se pla si ra u fi na le u di sci pli ni va zdu {na pu {ka, po {to je u kva li fi ka ci ja ma za u zeo 30. me sto.

Tak mi ~e we je za vr {io sa 591 (po se ri ja ma 110, 98, 98, 97, 100, 98) kru gom, a do fi na la mu je ne do sta ja lo pet kru go va. Re zul tat za fi na le bio je do sta vi sok, ona ko ka ko je Mi ro sa vqev pred vi deo pred po la zak – 596 kru go va. Zla to je pri pa lo Ru mu nu Ali nu Mol do ve a nuu sa 702,1 (599) kru go va, sre bro ita li jan skom re pre zen ta tiv cu Ni ko li Kam pri ja ni ju sa 701,5 (599), dok je bron zu osvo jio In di jac Ga gan Na rang sa 701,1 (598). Mol do ve a nu i Kam pri ja ni su u osnov nom de lu iz jed na ~i li olim pij ski re kord sa 599 kru go va. Olim pij ski {am pion iz Pe kin ga Bin dra (In di ja) za vr {io je 16. sa 594 kru ga. U~e stvo va lo je 47 stre la ca.

- Me ni je va zdu {na pu {ka pod B na ovim Igra ma, u to ku se zo ni imao sam ne ko li ko do brih re zul ta ta ali ovo ni je bio dan za pod vig – ka `e Mi ro sa vqev. - Iskre no, re zul ta tom ni sam za do vo qan, mo gao sma tri ~e ti ri kru ga vi {e, {to bi si gur no po pra vi lo uti sak i pla sman.

Da li ste iz ne na |e ni {to Kam pri a ni ni je osvo jio zla to?

- Ve o ma je te {ko bi ti ap so lut ni fa vo rit, na le |i ma mu je bio te ret od ne ko li ko to na.

Pri ja te qi smo i sre }an sam {to je osvo jio sre br nu me da qu. Ra du jem se i za Ru mu na Mol do ve a nua no vog olim pij skog {am pi o na. Nig de ga ni je bi lo ove se zo ne, a za bli stao je ka da tre ba. Ni je on stre lac bez pe di grea, bio je ~e tvr ti u Pe kin gu i ime svet sko sre bro iz Za gre ba 2006. Tre ni ra i ra di u ne mo gu }im uslo vi ma, sko ro i da ne ma fi nan sij sku po dr {ku sa ve za, sve sam pla }a, a pla te su u Ru mu ni ji za EU ve o ma ni ske.

la je srp ska te ni ser ka jo{ jed nu me~ lop tu, ali se Bal ta ~a iz vu kla le pim na pa dom i do {la do 5:5. Ana je pre gr me la ner vo zni sle de }i gem i ubr zo se u{lo u taj brejk. Srp ki wa je mno go bo qe po ~e la i po ve la sa 4:0. Me |u -

tim, Bal ta ~a se ta da raz i gra la i anu li ra la je oba mi ni-brej ka (5:4 za Anu). Iva no vi }e va neo d bra wi vim ser vi som sti `e do no ve dve ve za ne me~ lop te. Pr vu je Bri tan ka spa sla sna `nim ser vi som, ali je Srp ki wa uz vra ti la istom me rom i do {la do po be de.

Novak i Viktor izgubili No vak \o ko vi} i Vik tor Tr o ic ki u pr vom ko lu du blo va iz gu bi li su od [ve |a na Lin {te da i Brun stro ma sa 7:6 (10-8), 6:3 .Do re zul ta ta 4:4 u pr vom se tu

ni je bi lo pri li ka za brejk, a on da su \o ko vi} i Tr o ic ki spa sli brejk lop tu. Ve} u na red nom ge mu pr o pu sti li su set lop tu, pa se ne du go za tim u{lo u taj brejk. U do dat nom ge mu srp ski dubl pr o pu stio je jo{ jed nu set lop tu, a Brun strom i Lin {ted kqu~ ni mi ni-brejk na pra vi li su pri re zul ta tu 8-8. Po tom su is ko ri sti li svo ju tre }u set lop tu i po ve li sa 1:0 u se to vi ma. Pr vi set is po sta vio se pre sud nim. Isti na, u dru gom srp ski dubl dr `ao se do re zul ta ta 3:3, a on da su [ve |a ni osvo ji li tri ge ma u ni zu i pla si ra li su se u dru gu run du.

Dvo jac u po lu fi na lu, ~e tve rac u re pe sa` Dvo jac bez kor mi la ra Ni ko la Sto ji}, Ne nad Be |ik je s vre me nom 6:26.21 za u zeo dru go me sto u re pe sa `u ove di sci pli ne, iza po sa de Ne ma~ ke (6:22.76), a is pred ~a ma ca SAD (6:27.41) i Ma |ar ske (6:27.88), ko ja je po sled wim me stom za vr {i la tak mi ~e we u Ito nu. Na{ ~a mac se ta ko do mo gao po lu fi na la, ~i me je na sta vio svoj olim pij ski put. Srp ski dvo jac je u od sud nu tr ku za po lu fi na le u{ao od lu~ no iako je po sle pr vih 500 me ta ra bio na po sled wem me stu.

Ve} na po lo vi ni tr ke bio je dru gi i tu po zi ci ju je za dr `ao do kra ja.

– Dvo jac je osta rio za cr ta ni ciq i pla si rao se u po lu fi na le, iako je u pr vih 300 me ta ra imao ogrom nih teh ni~ kih pro ble ma. Na i me, iz gu bio je pra vac, go to vo iza {ao iz sta ze, {to ga je ko {ta lo naj lo {i jeg pro la znog vre me na na kon pr vih 500 me ta ra. Ipak, na red nih 500 me ta ra su od ve sla li naj br `e od svih ~a ma ca, iz bi li na dru go me sto, u pot pu no sti sta bi li zo va li ~a mac i tu po zi ci ju do brim ve sla wem sa ~u va li do kra ja – is ta kao je se lek tor Ne boj {a Ili}.

U sre du, 1. av gu sta, u po lu fi n a l u bo r i } e se Sr b i j a, SAD, Ne ma~ ka, No vi Ze land,

Sa u dij ci pre te skan da lom

Is pu ni li plan pla sma nom u po lu fi na le:Sto ji} i Be |ik

Fran c u s ka, Poq s ka, Ka n a d a, Austra li ja, Ho lan di ja, Ve li ka Bri ta ni ja, Ita li ja i Gr~ ka.

Na{ ~e tve rac bez kor mi la ra, Mi lo{ Va si}, Go ran Ja gar, Mi qan Vu ko vi}, Ra do je \e ri}, u pr voj gru pi kva li fi ka ci ja s vre me nom 5:53.35 za u zeo je pe to me sto pa }e pla sman u po lu fi na le mo ra ti da tra `i kroz re pe sa`, ko ji je na pro gra mu da -

nas.Di rek tan pla sman u po lu fi na le obez be di li su ~am ci Austra li je (5:47.06), Ne ma~ ke (5:49.84) i Ka na de (5:50.78), dok je ~e tvr to me sto za u ze la po sa da No vog Ze lan da (5:51.84) ko ja }e u uto rak ve sla ti u re pe sa `u.

– Kao {to je to bio slu ~aj sa dvoj c em, ni ~e t ver c u ne m am {ta da za me rim po sle kva li fi ka ci ja. Mom ci su od ve sla li

od li~ nu tr ku, go to vo bez ijed ne teh ni~ ke gre {ke, ali su se na {li u ube dqi vo naj j~oj gru pi kva li fi ka ci ja. Od svih 13 po sa da ~e tve rac je za be le `io sed mo vre me, {to ni je bi lo do voq no za di rek tan pla sman u po lu fi na le. Ve ru jem da }e se i ~e tve rac na kon re pe sa `a pla si ra ti u po lu fi na le – re kao je Ili}.

Ki ta dai slo mio me da qu Bra zil ski xu di sta Fe li pe Ki ta dai slu ~aj no je po lo mio bron za nu me da qu osvo je nu u Lon do nu, po {to je po ku {a vao da je sa ~u va od kva {e wa dok se tu {i rao. Ki ta dai je bra zil skoj te le vi zi ji Glo bo sport re kao da je me da qu no sio svu da sa so bom i da je `e leo da se na {a li no se }i je i pod tu{.

Pre ma we go vim re ~i ma, po lo mi la se al ka za ko ju se ka ~i tra ka, pa sa da me da qu ne mo `e da no si oko vra ta. On je do dao da je me da qa ulu bqe na od pa da na ze mqu. Ki ta dai je osvo jio bron zu u ka te go ri ji do 60 ki lo gra ma. Bra zil ski olim pij ski ko mi tet sa op {tio je da }e od Me |u na rod nog olim pij skog ko mi te ta tra `i ti no vo od li~ je za svog xu di stu.

Xu dist ki wa Sa u dij ske Ara bi je Voj dan Se raj Ab dul ra him [a her ka ni, ko ja na stu pa u ka te go ri ji do 78 ki lo gra ma, na {la se iz me |u dve va tre. Wen iz la zak na ta ta mi (u pe tak bi tre ba la da se tak mi ~i) do ve den je u pi ta we jer wen otac in si sti ra da se bo ri u hi xa bu, tra di ci o nal noj ma ra mi ko ju no se `e ne mu sli man ske ve ro i spo ve sti.

Me |u na rod na xu do fe de ra ci ja sa op {ti la da je ra ni je da je no {e we hi xa ba to kom bor bi za bra we no ka ko bi se spre ~i le mo gu }e po vre de, kao i da Sa u dij ka, uko li ko bu de `e le la da no si ma ra mu, ne }e mo }i da se tak mi ~i. Zva ni~ ni ci Me |u na rod ne xu do fe de ra ci je, or ga ni za to ri Iga ra i ~el ni ci Sa u dij skog olim pij skog ko mi te ta po ku {a va ju da re {e pro blem no {e wa hi xa ba to kom xu do tak mi ~e wa, ka ko bi spre ~i li po li ti~ ki i ver ski skan dal. Xu dist ki wa [er ka ni i atle ti ~ar ka Sa ra Atar (800 me ta ra) su je di ne dve tak mi ~ar ke ove ze mqe na OI u Lon do nu.

U Sa u dij skoj Ara bi ji ne po sto ji tra di ci ja `en skog u~e {}a u sport skim ak tiv no sti ma, pa zva ni~ ni ci ove ze mqe ima ju ve li kih po te {ko }a da na |u de voj ke ko je za do vo qa va ju mi ni mum stan dar da za u~e {}e na tak mi ~e wi ma.

16

sport

utorak31.jul2012.

dnevnik

30. LET WE OLIM PIJ SKE IGRE U LON DO NU NA TA LI JA PAR TIKA NA STU PA NA OLIM PIJ SKIM I PA RA O LIM PIJ SKIM IGRA MA

Sto ni te nis igra bez jed ne ru ke Poq ska sto no te ni ser ka Na ta li ja Par ti ka za vr {i la je svo je nad me ta we na OI, ali ne na pu {ta Lon don po {to }e se tak mi ~i ti i na Pa ra o lim pij skim igra ma. Na kon po be de u pr vom ko lu na sto no te ni skom olim pij skom tur ni ru, Po qa ki wa ni je

mo gla do osmi ne fi na la, iz gu bi la je me~ dru gog ko la od na tu ra li zo va ne Ho lan |an ke Di je Li sa 4:2. Na ta li ja je ro |e na bez po la de sne ru ke pa }e se tak mi ~i ti i na Pa ra o lim pij skim igra ma.

Po qa ki wa je pre ~e ti ri go di ne

na Igra ma u Pe kin gu osvo ji la zlat nu i sre br nu me da qu u grup noj kon ku ren ci ji na tak mi ~e wu spor ti sta sa te le snim de for mi te tom. Na ta li ja sma tra da }e joj na stup na OI do ne ti pred nost i pri li kom na stu pa na Pa ra o lim pij skim igra ma.

- Ka da bu dem igra la na Pa ra o lim pij skim igra ma mi slim da }u bi ti u pred no sti nad osta lim tak mi ~ar ka ma zbog to g a {to sam ve} igra la u ovim dvo ra na ma. Ipak, to ne mo ra da bu de slu ~aj jer }e i dru ge de voj ke

ima ti pri li ku da tre ni ra ju ov de pred po ~e tak tak mi ~e wa re kla je Par ti ka.

Te le sni de for mi tet za Par ti ku ne pred sta vqa pro blem, ~ak joj po ma lo i sme ta {to qu di stal no po ten ci ra ju tu ~i we ni cu.

- Za me n e de f or m i t et ne pred sta vqa ni {ta, igram iste li ni je kao i osta li, tre ni ram na isti na ~in, sve je isto. Svi mi ima mo iste ci qe ve i `e qe, bi lo da smo sa ne kim de for mi te tom ili bez we ga, mo gu i da ser vi ram, ta ko da ne ma ni ka kvih pro ble ma. Ve} mi je po ma lo i do sa di lo da me stal no za pit ku ju o mom de for mi te tu re kla je Na ta li ja i na sta vi la:- Mo `da }e ne ko vi de ti me ne pa shva ti ti da pro blem ko ji ta ima i ni je ta ko stra {an, da ni je smak sve ta. Ne ki put se mo ra ulo `i ti i do dat ni na por uko li ko `e li te da po stig ne te ono {to `e li te, ako sam ja in spi r a c i j a ne k o m e, on d a ne smem da se `a lim - za vr {i la je Na ta li ja.

Oskar Pi sto ri jus iz Ju `ne Afri k e i Na t a l i su je d i n i spor ti sti ko ji }e se ove go di ne tak mi ~i ti i na Olim pij skim i na Pa ra o lim pij skim igra ma.

Apla u zi naj sla bi jem Bo dre we na vi ja ~a i uz vi ci spi ke ra „Mo `e{ ti to!” is pra ti li su ve sla ~a iz Ni ge ra do li ni je ci qa u re pe sa `u za po lu fi na le. Ka da je pro {ao ciq, Ha ma dou \i bo Isa ka pre vr nuo se u vo du, pot pu no iz mo ren, za tim po zdra vio pu bli ku i raz vu kao {i ro ki osmeh. Isa ka je tr ku u ve sla wu u singl-sku lu za vr {io na po sled wem me stu, a do ci qa je do {ao mi nut i 40 se kun di po sle po bed ni ka. Ipak, do bio je je dan od naj ve }ih apla u za na tak mi ~e wu.

- Do bar sam bio. Pro {ao sam ciq, bi lo je od li~ no - iz ja vio je Isa ka.

Ovaj 35-go di {wi ve sla~ je {am pion Ni ge ra, iako je na u ~io da ve sla tek pre tri me se ca. Na Igre je do {ao na po ziv ni cu ko ja sva kom na ci o nal nom olim pij skom ti mu omo gu }a va da po {a qe do pet spor ti sta.

- Ne mam teh ni ku, imam sa mo sna gu - re kao je Isa ka, pli va~ ko ji je ve sla we do sko ra vi deo sa mo na te le vi zi ji.

Za raz li ku od na vi ja ~a, ni su svi bi li sre} ni zbog u~e {}a Isa ke u tak mi ~e wu jer je on, po wi ho vom mi {qe wu, za u zeo me sto mno go bo qih ve sla ~a dru gih ze ma qa. Ge ne ral ni se kre tar Svet ske ve -

DEL FIN 200 – PO LU FI NA LE

Stje pa no vi} br `i od le gen dar nog Felp sa Mla di pli va~ Ve li mir Stje pa no vi} pla si rao se u po lu fi na le u 200 m del fin is pli vav {i na ci o nal ni re kord Sr bi je.

Stje pa no vi} je u tre }oj kva li fi ka ci noj tr ci is pli vao kao pr vi u vre me nu 1:54,99 i kao tre }u ukup no pla si rao se me |u 16 naj bo qih.

Br `i od 19-go di {weg Sr bi na bi li su sa mo Austri ja nac Din ko Ju ki} u vre me nu 1:54,79 mi nu ta i Ame ri ka nac Taj ler Kle ri sa 1:54,96. Iza Stje pa no vi }a sti gao je i ve li ki Majkl Felps u pe tom vre me nu 1:55, 53 mi nu te.

Sat po sle fan ta sti~ ne tr ke, u ko joj je po be dio Maj kla Felp sa, mla di srp ski pli va~ Ve li mir Stje pa no vi} ka `e da ima jo{ do voq no sna ge i za po lu fi na le.

- Ni kad ni sam bio ju tar wi pli va~, si gu ran sam da mo gu bo qe od ovo ga - iz ja vio je Stje pa no vi} po sle tr ke.

Stje pa no vi} je ro |en u UAE i jo{ uvek `i vi u Du ba i ju, gde su mu uslo vi za pri pre me o~i gled no bi li od li~ ni. We gov sjaj ni re zul tat (1:54,99) {o ki rao je i ve }i nu no vi na ra ko ji se ba ve pli va wem {i rom sve ta.

Vel {a ni, ne zvi `di te him ni

Svi navijali za \ibo Isaku

sla~ ke fe de ra ci je Met Smit is ta kao je da, ima ju }i u vi du olim pij ska pra vi la, Isa ka ni je za u zeo ni ~i je me sto, ne go je sa mo do dat u pro gram. Olim pij ske igre za Isa ku pred sta vqa ju sa svim no vi svet. Bio je odu {e vqen ce re mo ni jom otva ra wa , ko joj je pri su stvo vao iako je imao tr ku ra no uju tro.

- Bi lo je ve li ~an stve no. Ni ka da ra ni je u `i vo tu ni sam vi deo va tro met - re kao je Isa ka.

Po li caj ci na sta di o nu pri ja vi li su ne sta nak kom ple ta kqu ~e va ko ji se ko ri ste za in ter nu upo tre bu. Po li ci ja je spro ve la po tra gu za kqu ~e vi ma, ali ni je bi lo uspe ha. Ipak, ne ma raz lo ga za za bri nu tost, jer smo od mah pred u ze li sve neo p hod ne me re”,

na vo di se u sa op {te wu Sko tland jar da.

Lon don ski Vem bli }e 11. av gu sta bi ti do ma }in fi nal ne utak mi ce olim pij skog fud bal skog tur ni ra za mu {kar ce. Dva da na pre to ga na istom me stu igra }e se i `en sko fi na le.

Ka pi ten fud bal ske re pre zen ta ci je Ve li ke Bri ta ni je Ra jan Gigs po zvao je na vi ja ~e Vel sa da ne zvi `de pri li kom in to ni ra wa na ci o nal ne him ne. Ve li ka Bri ta ni ja u sre du igra pro tiv se lek ci je Uru gva ja, a do ma }in Olim pij skih iga ra mo gao bi da osta ne bez po dr {ke pu bli ke na sta di o nu u Kar di fu, jer je upra vo na ci o nal ni sa vez Vel sa u po sled we vre me bio glav ni pro tiv nik for mi ra wa za jed ni~ ke re pre zen ta ci je. Ir ska, Vels i [kot ska bi le su pro tiv stva ra wa bri tan ske se lek ci je na OI u Lon do nu pod iz go vorm da bi to mo glo da ugro zi wi ho vu sa mo stal nost u

oki vi ru Svet ske fud bal ske fe de ra ci je (FI FA).

- To je li~ na stvar. Bri tan ska him na je ista za Vel {a ni na, [ko ta i En gle za. Mi slim da to ni je pro blem za nas i da bi o to me tre ba lo ne ko dru gi da se ba vi, ali kad utak mi ca po~ ne mo ra mo da bu de mo je din stve ni. Na dam se da ne }e bi ti zvi `da wa i da }e na vi ja ~i bi ti uz nas - re kao je Gigs.

Iza bra ni ci Stju ar ta Pir sa na la ze se na pr vom me stu A gru pe sa ~e ti ri osvo je na bo da, ko li ko ima i se lek ci ja Se ne ga la, a od lu ~u ju }i me~ za pla sman u ~e tvrt fi na le od i gra }e u sre du od 20.45 pro tiv Uru gva ja.

[pan ski fud ba le ri raz o ~a ra li Re pre zen ta ci ja [pa ni je na Olim pij skim igra ma pot pu no je raz o ~a ra la svo je na vi ja ~e, ali i qu bi te qe fud ba la {i rom pla ne te. Fu ri ja je do `i ve la po ra ze u pr va dva ko la i osta la bez {an si za pla sman u sle de }u fa zu tak mi ~e wa. Se lek to ru Lu i su Mi qi ni je bi lo do voq no ni to {to je u ti mu imao sjaj ne po je din ce kao {to su Huan Ma ta, \or di Al ba i Ha vi Mar ti nez, ko ji su pro {log me se ca osvo ji li ti tu lu na EP. Na vi ja ~i ma i me di ji ma u [pa ni ji ostao je go rak ukus u usti ma na kon {to wi -

ho va eki pa za 180 mi nu ta na olim pij skom tur ni ru ni je us pe la da po stig ne gol pro tiv ta kvih „si la” kao {to u Ja pan i Hon du ras.

- Ima lo smo ukup no 24 {an se na ova dva me ~a, ali {ta vre di kad ni smo za tre sli mre `u - ja dao se Mar ti nez.

Su per ta len to va ni Iker Mu ni a jin oti {ao je jo{ da qe i po `a lio se da [pa ni ji na ovim me ~e vi ma ni su do su |e na dva o~i gled na pe na la. Hon du ras je, po be dom od 1:0, na ne ki na ~in po kva rio {pan sku fud bal sku baj ku i

NAJ ^UD NI JE OLIM PIJ SKE DI SCI PLI NE

Na Olipijadi u Parizu 1900. godine prvi put su nastupile `ene

osta log, i po di ci pli ni pu ca wa u go lu bo ve. Vi {e od 300 pra vih pti ca bi lo je ubi je no u ovoj bi z ar n oj di s ci p li n e, a sre }a u ne sre }i je da je to bio pr vi i po sled wi put da se ta ko ne {to po ja vi lo kao oli pij ska di s ci p li n a.Iste go d i n e na Olim pij skim igra ma bi lo je za pa `e no i tak mi ~e we u pli va wu s pre po na ma na Se ni- pli va ~i su mo ra li da se pe wu, za tim ska ~u s ~am ca na ~a mac i na kra ju jo{ ma lo ro ne.

Pu ne dve de ce ni je, ta~ ni je od 1900. do 1920, na olimpjjskim igra ma je svo je fa no ve ima lo i na vla ~e we ko no pa, ko je su pro mo vi sa li jo{ sta ri Gr ci pre 2,500 go di na.Dvo boj pi {to qi ma jo{ je jed na neo bi~ na olim pij ska di sci pli na pri sut na na

po ka zao da fu ri ja ne mo `e ba{ da se pro {e ta do tro fe ja na sva kom tak mi ~e wu. [pa ni ji je ciq u Lon do nu bio da po no vi uspeh sa OI u Bar se lo ni pre 20 go di na.

Ve li ki broj igra ~a iz {pan ske olim pij ske se lek ci je tre ba lo bi za dve go di ne da bu de u se ni or skom ti mu fu ri je na Svet skom pr ven stvu u Bra zi lu. Tu }e, bez sum we, ima ti pri li ku da po pra ve gre {ke iz Lon do na, a na red ne dve go di ne sa svim su do voq ne da mla di igra ~i „na me ste” no ge i gla ve za Mun di jal.

Ri zni ca me da qa

U Pa ri zu ubi je no vi {e od 300 `i vih go lu bo va U to ku su Let we olim pij ske igre u Lon do nu ko je }e tra ja ti sve do 12. av gu sta. Sva ko od nas }e i ovog pu ta iza bra ti svo je fa vo ri te, no ni je zgo reg da se ma lo pod se ti mo ne kih sa da ve} biv {ih i za da na {we vre me pri l i~ n o neo b i~ n ih oli p ij skih di sci pli na.

Ta ko je, re ci mo, na OI 1896. go di ne u Ati ni jed na od olim pij skih di sci pli na bi la i 12sat n a tr k a bi c i k li m a. Tom pri li kom sed mo ri ca bi ci kli sta kre nu la su u pet uju tro i vo zi la do pet po pod ne. ^e tvo ri ca su vr lo br zo od u sta la, a po bed nik je bio Adolf [mal iz Austri je sa pre |e nih oko 288 ki lo me ta ra.

Isto ta k o, OI u Pa r i z u 1900. go di ne pam te se, po red

- Po sle tr ke ose }ao sam se od li~ no, po sti gao sam do bar re zul tat, ali znam gde mo gu da u{te dim jo{ ma lo vre me na.

We gov tre ner Kris Taj di sve stan je da je kon ku ren ci ja vr lo ja ka, jer se u po lu fi na lu o~e ku ju bo qi re zul ta ti Felp sa, Ma |a ra La sla ^e ha i Ja pan ca Ta ke {i ja Ma cu de.

- Mi slim da }e u}i u fi na le ako bu de pli vao ova ko, ili ako se ma lo po pra vi. Si gu ran sam da ne ki od pli va ~a mo gu pri li~ no bo qe, pre sve ga Ma |ar i Ja pa nac.

KA PI TEN FUD BA LE RA VE LI KE BRI TA NI JE RA JAN GIGS

Po li ci ja iz gu bi la kqu ~e ve Vem bli ja ^la no vi po li cij skog obez be |e w a Vem b li j a iz g u b i l i su kom plet kqu ~e va ko ji otva ra ju mno ga vra ta u tom objek tu, ali to iz gle da ne bri ne or ga ni za to re. „Ta~ no je, to se de si lo jo{ pro {le ne de qe, ta~ ni je 24. ju la.

Velimir Stjepanovi}

OI u dva na vra ta- 1906. i 1912.

Sre }om, ni je se ra di lo o pra vom dvo bo ju, ve} o pu ca wu u lut ke ob u ~e ne u fra ko ve, na ko ji ma je bi la me ta.

Ma ~e va we {ta po vi ma za ho da we vr lo je sli~ no uobi ~a je nim ma ~ e v a l a~ k im tak m i ~ e wa, a kao olim pij ska di sci pli na bi lo je pred sta vqe no 1924. U Pa ri zu. U pi ta wu je fran cu ska bo ri la~ ka ve {ti na ko ja se raz vi la po ~et kom 19. ve ka kao vid sa mo o bra ne za go spo du. Let we oli pij ske igre u Los An |e le su, odr `a ne 1932, pam ti }e se iz me |u osta log i po olim p ij s koj di s ci p li n i ma ha wa to qa ga ma. U pi ta wu je „ma ~ o” va r i j an t a rit m i~ k e gim na sti ke, ko ja je bi la na lik `on gli ra wu.

Ze mqa Ki na SAD Ita li ja J. Ko re ja S. Ko re ja Ka zah stan Austra li ja Bra zil Fran cu ska Ma |ar ska Ho lan di ja Ru si ja Gru zi ja J. Afri ka Ja pan Ko lum bi ja Ku ba V. Bri ta ni ja Poq ska Ru mu ni ja Taj peh Sr bi ja Bel gi ja Nor ve {ka Uz be ki stan Ukra ji na Ka na da Mol da vi ja Slo va~ ka

Z 6 3 2 2 2 2 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

S 4 4 3 1 0 0 1 1 1 1 1 0 0 0 2 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0

B UK 2 12 3 10 2 7 2 5 1 3 0 2 1 3 1 3 1 3 1 3 0 2 2 3 0 1 0 1 3 5 0 1 0 !

0 1 0 1 0 1 0 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1

SPORT

dnevnik

utorak31.jul2012.

17

PRVOTIMAC VOJVODINE MIROSLAV STEVANOVI] UO^I DVOME^A S RAPIDOM

Mo `e mo u na red ni krug Ni je bi lo la ko fud ba le ri ma Voj vo di ne pred me ~e ve 2. ko la kva li fi ka ci ja za Li gu Evro pe s li tvan skom Su du vom.

No si li su na ple }i ma ogro man te ret pro {lo go di {we eli mi na ci je iz istog tak mi ~e wa od Va du ca i ni ka ko ni su `e le li da im se kiks ta kve te `i ne po no vi i na po ~et ku no ve se zo ne. Op te re }e we se naj bo qe vi de lo u pr vom su sre tu od i gra nom u No vom Sa du, ka da su go sti obez be di li za wih obe }a va ju }ih 1:1. Sve je, me |u tim, do {lo na svo je me sto u Ma ri am po qu, gde je Voj vo di na pro sto po ~i sti la do ma }i na s glat kih 4:0 i ste kla pra vo da iza |e na meg dan Ra pi du, austrij skom ve li ka nu i ne ka da {woj ve li ~i ni evrop skih raz me ra.

No vo sa |a ni su u Li tva ni ji pru `i li od li~ nu par ti ju, a je dan od igra ~a ko ji su da va li ton i ri tam igri bio je ne u mor ni Mi ro slav Ste va no vi}, re pre zen ta ti vac BiH. Po pu lar ni Bo ske je po sti gao dru gi gol za cr -

ve no-be le i pre tr ~ao ki lo me tre i ki lo me tre, ne {te de }i ni se be, ali ni ri va le.

- U Li tva ni ji je do sta to ga re {io ra ni gol ko ji je po sti gao Mo re i ra - re kao je Ste va no vi}.

- Na ma je i bio ciq da po ku {a mo da {to pre sa vla da mo gol ma na Su du ve, jer smo zna li da }e u tom slu ~a ju ri val mo ra ti ma lo da se otvo ri, a to nam je on da otva ra lo pu no mo gu} no sti. Ume li smo da is ko ri sti mo si tu a ci ju i obez be di li smo `e qe ni re zul tat, od no sno pla sman u 3. ko lo kva li fi ka ci ja. Ta~ no je da smo no si li u se bi op te re }e we od pro {le go di ne, jer ni smo `e le li da bu de mo ge ne ra ci ja ko ja }e osta ti za pam }e wa po ra nim eli mi na ci ja ma iz Evro pe od sla bi jih eki pa. Ni smo, da kle, `e le li da nam se po no vi Va duc, {to smo i do ka za li na te re nu u Ma ri am po qu.

Pred Voj vo di nom je dvo me~ s be~ kim Ra pi dom. Ko li ko po zna je te ri va la i da li ste ve} ste kli ne ka sa zna wa o we mu?

- Ono {to si gur no znam je ste da je Ra pid klub bo ga te tra di ci je i ve li kog ugle da. Vo lim i pra tim fud bal i imam ne ka sa zna wa o Austri jan ci ma, ali je na{ {ef Zla to mir Za gor ~i} to kom vi ken da u`i vo gle dao duel Vi ner Noj {tad - Ra pid i on }e nas naj bo qe upo zna ti s vr li na ma i ma na ma bu du }eg ri va la.

Ono {to je si gur no je ste da po {tu je mo su par ni ka, ali i da ima mo ciq da ga u ~e tvr tak po be di mo na „Ka ra |or |u” i stek ne mo pred nost pred re van{ u Be ~u. Ra pid je do bar tim, a na na ma je da bu de mo skon cen tri sa ni to kom svih 90 mi nu ta i da ne pri mi mo gol na na {em te re nu.

Si no} su cr ve no-be li tre ni ra li u ve ~er wim sa ti ma, po {to se duel Voj vo di na - Ra pid igra u ~e tvr tak od 21 sat. Mi ro slav Ste va no vi} pri `eq ku je is pu we ne tri bi ne na „Ka ra |or |u”: - Pu bli ka je i na utak mi ci sa Su du vom bi la pri sut na u ve li kom bro ju, a na dam se da }e u ~e tvr tak do }i jo{ vi {e na vi ja ~a.

Ula zni ce od da nas Pro da ja ula zni ca za utak mi cu Voj vo di na - Ra pid po ~i we da nas na ne ko li ko pro daj nih me sta. Bla gaj na sta di o na „Ka ra |or |e“ ra di }e po sle de }em ras po re du - da nas od 15 do 20 ~a so va, su tra od 15 do 20 ~a so va i u ~e tvr tak od 11 do 21 ~as.

Ujed no, pro da ja ka ra ta }e bi ti oga ni zo va na i na mo bil nim punk to vi ma ko ji }e bi ti po sta vqe ni u pe {a~ koj zo ni, u Zmaj Jo vi noj uli ci i to - da nas od 17 do 22 ~a sa i su tra od 17 do 22 ~a sa.

Dru `e we s igra ~i ma Za ve ~e ras je (u vre me nu od 19.30 do 20 ~a so va) pred vi |e no da kom plet na eki pa i stru~ ni {tab Voj vo di ne do |u u cen tar No vog Sa da, gde }e na vi ja ~i ima ti pri li ku da se fo to gra fi {u, do bi ju auto gra me i po raz go va ra ju sa svo jim qu bim ci ma.

Na red ne ve ~e ri, da kle su tra, s No vo sa |a ni ma }e se na istom me stu dru `i ti ve te ra ni Voj vo di ne: Ili ja Pan te li}, Va sa Pu {i brk, Do bri vo je Tri vi}, Sa {a Dra ku li}, Qu bi {a Dun |er ski...

Pot pi sa li Na sti} i Fe ra ti

Bo jan Na sti} pot pi su je ugo vor

Pro fe si o nal ni po gon fud ba le ra Voj vo di ne od ju ~e je bo ga ti ji za dva ime na. ^e tvo ro go di {we ugo v o r e pot p i s a l i su dvo j i c a omla d i n a c a Bo jan Na sti} i Edin Fe ra ti, ko ji }e svo jim kva li te tom i mar qi vim ra dom po k u { a t i da se u bli skoj bu du} no sti na met n u {e f u stru~ n og {ta b a Zla t o m i r u Za gor ~i }u.

Bo jan Na sti} (igra na poz c i j i le v og be k a) i Edin Fe ra ti (na pa da~) ro |e ni su 1994. go di ne.

Mi ro slav Ste va no vi} ve ru je da Voj vo di na mo `e da eli mi ni {e Ra pid

Fo to: F. Ba ki}

Po dr {ka s tri bi na pu no nam zna ~i. Pred na ma su utak mi ce ko je nu de iza zov, pa ne ka po be di bo qi. Po ku {a }e mo da to bu de mo mi. Po {tu je mo Ra pid, ali po {tu je mo i sa mi se be i si gu ran sam da ima mo kva li tet da na{ ciq is pu ni mo - ve ru je Ste va no vi}.

A. Predojevi}

18

sport

utorak31.jul2012.

dnevnik

TRENER PARTIZANA VERMEZOVI] UO^I PUTA NA KIPAR

OMLADINSKO PRVENSTVO SRBIJE

Vo leo bih gol u go sti ma Fud ba le ri Par ti za na da nas pu tu ju na Ki par gde }e u sre du ve ~e igra ti pro tiv AEL-a pr vi me~ 3. ko la kva li fi ka ci ja za Li gu {am pi o na.[am pion Ki pra do ~e ka }e cr no- be le na te -

za vr {i - re kao je Ver me zo vi} agen ci ji Be ta.

Ver me zo vi} je ka zao da ne bi vo leo da se utak mi ca za vr {i bez go lo va.

- Ne bih mo gao da prog no zi ram re zul tat, jer je u Evro pi

- Ri val ima dva-tri li ca.U ti mu ne ma ju ni ko ga od Ki pra na, uglav nom im igra ju stran ci. Sve o wi ma }e bi ti ja sni je po sle pr ve utak mi ce- is ta kao je Ver me zo vi}.

AEL je pro {le se zo ne od mo gu }ih 78 osvo jio 60 bo do va u ki -

kon, Be be i Ed mar; An go la (3): Airo sa, @il ber to i De de; Ga na (2): An doh i Dik son, Ar gen ti na: De gra (gol man), Ru an da: Ouon; Oba la Slo no va ~e: Vu o ho, Al ba ni ja: Hi di (re zer vni gol man).

Ver me zo vi} je do dao da su u we go voj eki pi svi zdra vi i u pu nom tre nin gu, osim od ra ni je po 3. KOLO KVALIFIKACIJA ZA LIGU [AMPIONA Danas Dinamo (K) - Fejenord (19) Madervil - PAO (20.45) Sutra Bate - Debrecen (18) Ironi - Nef~i (18.30) [erif - Dinamo (Z) (19) Molde - Bazel (19) AEL - Partizan (19.45) Anderleht - Ekranas (20) Kopenhagen - Klub Bri` (20) Maribor - Dudelan` (20) Seltik - Helsinki (20.45) Klu` - Liberec (20.45) Fenerbah~e - Vaslui (20.45) Slask - Helsingborg (20.45)

Svi zdra vi i u pu nom tre nin ga

re nu u Lar na ki na sta di o nu Anar to zi sa, ka pa ci te ta 12.000 me sta i bez atlet ske sta ze.

- Vi de }e mo {ta }e bi ti. AEL je jak pro tiv nik i ni ka ko ni je za pot ce wi va we, ali mi, u sva kom slu ~a ju, ni ko ga ne pot ce wu je mo.

Ne }e bi ti ni {ta re {e no, bi lo ko jim re zul ta tom da se utak mi ca

sva ki me~ spe ci fi ~an na svoj na ~in. Sa mo ne bih vo leo da utak mi ca bu de od i gra na bez go lo va. Bi lo bi le po ka da bi smo po sti gli po go dak u go sti ma - ka zao je tre ner i is ta kao da je na osno vu do bi je nih sni ma ka i in for ma ci ja za kqu ~io da Ki pra ni ima ju ne ko li ko li ca.

PRIPREME NOVOSADSKOG PROLETERA

For ma u uspo nu Iza fud ba le ra no vo sad skog Pro le te ra su tri ne de qe ra da. Ve }i deo tre nin ga bio je ba zi ran na fi zi~ koj spre mi, a ma we na dru `e wu s lop tom. Ono {to su mom ci tre ne ra La la to vi }a do sad pre va li li pre ko le |a oce wu je se kao uspe {no.

- Bi lo nam je za i sta te {ko bo ri ti se sa to plim vre me nom i ki lo me tar skim eta pa ma. Ovaj deo naj te `i je za nas fud ba le re, od we ga po la zi sve osta lo - po ja {wa -

ide al no funk ci o ni sa lo. Ima li smo uspe {nu po lu se zo nu, ve ru jem da }e na red na bi ti jo{ bo qa - na da se Ob ra do vi}.

To kom le ta bi lo je mno go pro me na u igra~ kom ka dru.

- Re cept za uigra va we, osim kva li tet nih tre nin ga, su utak mi ce.

Tre ner La la to vi} je sve do zi rao u pra voj me ri i ka ko se utak mi ce re |a ju ta ko i na {a for ma ide uz la znom li ni jom. Do sa da smo od i gra li se dam me ~e va. Do po ~et ka pr -

par skom {am pi o na tu, uz dve po be de nad APOEL-om ko ji je iste se zo ne sti gao do ~e tvrt fi na la Li ge {am pi o nan.[am pion Ki pra je za 2. ko lo kva li fi ka ci ja za L[ pri ja vio 23 igra ~a, od ko jih su 17 stran ci: Por tu gal (5): Ser `io, Mi gel, Kar li tos, @u ni or i Lo ren co; Bra zil (3): Maj -

vre |e nih Mar ka [}e po vi }a, Bran ka Pa u qe vi }a i Edu ar da Pa {e ka. Pr va utak mi ca tre }eg ko la kva li fi ka ci ja za Li gu {am pi o na igra }e se u sre du u 19.45 po na {em vre me nu, dok je re van{ ne de qu da na ka sni je u Be o gra du.

LUKA MILIVOJEVI] PRED ME^ S OMONIJOM

Zve zdi no no vo li ce Fud ba ler sre di ne te re na Cr ve ne zve zde Lu ka Mi li vo je vi} re kao je da je eki pa ima la lo{ pri stup me ~e vi ma pro tiv be lo ru skog Naf ta na, ali da o~e ku je pot pu no no vo li ce ti ma u du e li ma sa ki par skom Omo ni jom.

- Bi li smo be sni sa mi na se be.

Me |u tim, us pe li smo ne ka ko da iz ba ci mo ne ga tiv nu ener gi ju i okre ne mo se du e lu sa Ki pra ni ma. Po treb no je sa mo da pro me -

Li gu Evro pe po be di li Naf tan sa 4:3, dok je u re van {u u Be o gra du bi lo 3:3.

- Do nas su do pi ra le pri ~e ka ko tre ba da im da mo {to vi {e go lo va, ma lo smo se opu sti li, {to nas je ko {ta lo re zul ta ta. U sva ki na red ni me~ mo ra mo da u|e mo mak si mal no kon cen tri sa ni, jer u su prot nom gu bi mo na agre siv no sti. To sa so bom po vla ~i lo {u igri u de fan zi vi i

Od la sci i do la sci Pro le ter su do sa da na pu sti li: Og wen Kra si} (Ka zak stan), Da ni lo Se ku li} (Haj duk), Uro{ Ra da ko vi} (Bo lo wa), Mla den Ga li} (Fran cu ska), Mir ko Pe kez (Mal ta), Pe tar ^i ~ak (Stu di je SAD), gol man Mi ro slav ^o vi} (po zajm qen In dek su), dok su De jan i Sa {a Bo gu no vi}, Bo ban Ja {o vi}, Mo mir De sni ca, Igor Ra do vi} uze li pa pi re i u po tra zi su za no vim sre di na ma. Do {li su: gol man Da mir Dri ni} (Mla dost, Lu ~a ni), Dar ko Dri ni} (Slo ga, Kra qe vo), \or |e Ta nu {ev (BSK , Bor ~a), Da vid Dra go je vi}, Go ran [vo wa i Si ni {a Ba bi} (Ve ter nik), Ne ma wa Ob ra do vi} (po zaj mi ca Rad), Ne ma wa Vu ~i} (Rad ni~ ki,[id), gol man Ni ko la ]ur ko (^SK, ^e la re vo), dok se ~e ka ju ser ti fi ka ti za Slo bo da na Vu ko vqa ka (Rad nik), Dar ka Bo {ko vi }a (Slo va~ ka), Sr |a na Cve ta no vi }a (Ohrid). Po sto ji mo gu} nost da Sla no bar ci ma pri stu pi i Dra gan Kav ~i}. va Ne ma wa Ob ra do vi}, ko ji }e i na red nih {est me se ci kao po zajm qe ni igra~ iz su per li ga {a Ra da no si ti dres Pro le te ra.

Ob ra do vi} sma tra da je Pro le ter pra va sre di na da se igra ma na met ne stru~ nom {ta bu gra |e vi na ra.

- Bio je to po ziv ko ji se ne od bi ja. Ne tre ba me wa ti ono {to je bi lo do bro i {to je {est me se ci

ven stva ima }e mo jo{ dve pro ve re na na {em te re nu (uto rak,18 ~a so va sa kul skim Haj du kom, su bo tu u isto vre me sa Spar ta kom Zla ti bor vo da). Svi igra ~i su do bi li {an su u do sa da {wim pro ve ra ma, a na red na dva du e la bi }e i ge ne ral ke. Ve ru jem da }e u start noj po sta vi bi ti i za me ne me sta - re kao je Ob ra do vi}.

M. Popovi}

[ a h i - sti Mi lo van Rat ko vi} iz Pan ~e va i Le na Mi la di no vi} iz Be o gra da osvo ji li su ti tu lu omla din skog pr va ka Sr bi je u {a hu, na Pr ven stvu u Do wem Mi la nov cu. Rat ko vi} je osvo jio se dam po e na iz 11 par ti ja, Mi lo van Rat ko vi} ko li ko je imao i Mar ko Ne ne zi} iz Be o gra da, Mi la no vi} i bra ni o ca ti tu le ali uz sla bi je do dat ne kri te ri - Bog da ne Non ko vi}, ta ko |e iz ju me. Tre }i je bio La zar Ne sto - Be o gra da. Od lu ~io je po raz ro vi} iz Be o gra da sa 6,5 po e na. Non ko vi }e ve od Mi la no vi }e ve Ti tu lu je od lu ~i la Rat ko vi }e va u pret po sled wem ko lu. po be da nad Ne sto ro vi }em u de Rat ko vi} i Mi la no vi }e va su ve tom ko lu tur ni ra. osva ja wem ti tu la ste kli pra vo Kod omla din ki, Le na Mi la - u~e {}a na Evrop skom i Svet di no vi} je osvo ji la 7,5 po e na iz kom pr ven stvu u omla din skom de vet ko la, poen vi {e od Ma je uz ra stu.

TURNIR U VA[INGTONU

Jo va nov ska na Pa vqu ~en kovu Bo ja na Jo va nov ski u pr vom ko lu tur ni ra u Va {ing to nu igra }e pro tiv pr vog no si o ca, Ru ski we Ana sta zi je Pa vqu ~en ko. Jo va nov ski se na la zi u ve o ma do broj for mi, {to je po tvr di la ne dav no osva ja wem ti tu le u Ba kuu, pr vog VTA tro fe ja u ka ri je ri. Srp ska te ni ser ka do sa da je dva pu ta igra la pro tiv Pa vqu ~en ko i tre nut ni re zul tat je 1:1.

U slu ~a ju da sa vla da Ru ski wu, Jo va nov ski }e u dru gom ko lu igra ti pro tiv po bed ni ce me ~a Me lin da Cink (Ma |ar ska) - Ana ^a kve tad ze (Ru si ja).

VELIKA NAGRADA SAD

Tri jumf Sto ne ra Bra n i l ac ti tu le Kej si Sto ner tri jum fo vao je na Ve li koj na gra di Sje di we nih Dr `a va, de se toj tr ci kra qev ske kla se Mo to GP {am pi o na ta. Austra li ja nac je do ~e tvr te po be de ove se zo ne do {ao u vre me nu od 43:45.961 mi nu ta, sa tri i po se kun de pred no sti u od no su na Hor hea Lo ren ca na Kej si Sto ner Ja ma hi. Na tre }em ste pe ni ku |e na je dra ma u pret po sled wem po bed ni~ kog po sto qa na {ao se kru gu, ka da je Ro si iz le teo, sre dru gi vo za~ Rep sol Hon de Da ni }om pro {ao je bez po vre da u tom Pe dro sa. pa du, ali pr vi put ove se zo ne ni Je da na est kru go va pre kra ja je za vr {io tr ku. tr ke, Sto ner je bio od mah uz Lo Ovo go di {wi Mo to GP {am ren ca i kre nuo je sa ozbiq nim pi o nat na sta vqa se Ve li kom na pre ti ca wi ma i ta ko je do {ao do gra dom In di ja na po li sa 19. av gu vo| stva. Tri kru ga pre kra ja sta, ka da }e se vo za ~i ma kra qev Sto ner je ve} imao do bru pred - ske kla se po no vo pri dru `i ti i nost i do ci qa ni je bi lo ni ka - vo za ~i iz ka te go ri ja Mo to2 i kvog uz bu |e wa na vr hu. Ipak, vi - Mo to3.

IZ KK RADNI^KI

Lu ka Mi li vo je vi}

ni mo pri stup i uko li ko bu de mo igra li ka ko zna mo, uve ren sam da mo `e mo mno go. Si gu ran sam u to.

Ako to me do da mo jo{ da igra mo pred na {im na vi ja ~i ma, ja sno je da o~e ku jem po be du i pro laz - re kao je Mi li vo je vi} za sajt klu ba.

Cr ve no-be lu su u pr vom me ~u dru gog ko la kva li fi ka ci ja za

Ti tu le Rat ko vi }u i Mi la di no vi }e voj

niz dru gih pro ble ma, zbog ko jih smo uosta lom i is pra }e ni, oprav da no, zvi `du ci ma sa te re na - na veo je Mi li vo je vi}.

Pr va utak mi ca tre }eg ko la kva li fi ka ci ja za Li gu Evro pe iz me |u Cr ve ne zve zde i Omo ni je igra se u ~e tvr tak u Be o gra du od 20.30.

Mar ko vi} osta je Austra lij ski plej mej ker Sti ven Mar ko vi} pro du `io je ugo vor sa ko {ar ka {kim klu bom Rad ni~ kim iz Kra gu jev ca na jo{ go di nu da na. Mar ko vi} je to kom pret hod ne dve se zo ne u dre su Kra gu jev ~a na u Ja dran skoj li gi imao pro sek od 9,3 po e na po utak mi ci.

Pre Rad ni~ kog, austra lij ski ko {ar ka{ igrao je za Vest Sid nej, Cr ve nu zve zdu i Be ne ton.

IZVR[NI ODBOR PFS SUBOTICA ODLU^IO

Po ti sje i ^an ta vir sa ~u va li sta tus Iz vr {ni od bor Pod ru~ nog fud bal skog sa ve za Su bo ti ca utvr dio je sa stav Pod ru~ ne li ge Su bo ti ca ko ji }e se tak mi ~i ti u na red noj se zo ni (po ~i we 18/19.av gu sta).Slo bo da iz Sta re Mo ra vi ce i Su bo ti ca is pa li su iz li ge, dok Po ti sje iz Ka wi `e i ^an ta vir osta ju. Za Ka wi `a ne i ^an ta vir ce sre} na je okol nost ta {to su svi pr va ci iz ni `eg ran ga tak mi ~e wa, Ti sa iz Pa de ja (Po ti ska li ga), Mla dost iz Gor we Ro ga ti ce (OFS Ba~ ka To po la-Ma li I|o{) i @ed nik iz Sta rog @ed ni ka (Grad ska li ga Su bo ti ca), od u sta li od tak mi ~e we u pod ru~ nom ran gu. Iz Voj vo |an ske li ge-is tok is pa li su Obi li} iz No vog Kne `ev ca i Ba~ ka iz Pa ~i ra pa }e igra ti u Pod ru~ noj li gi Su bo ti ca, a za ni mqi vo je da se ni pr vak li ge Pro le ter iz We go {e va ni je od lu ~io za pre la zak u po kra jin ski rang.

- Sa da {wa Voj vo |an ska li ga za klu bo ve sa na {eg pod ru~ je je ve o ma sku pa zbog ve li kih tro {ko va pu to va wa usled uda qe no sti ri va la iz re gi o na Vr {ca i Pan ~e va, kao i zbog tro {ko va slu `be nih li ca.

Klu bo vi iz naj ni `eg ran ga tak mi ~e wa, kao re ci mo Mla dost iz Gor we Ro ga ti ce, svla ~i o ni ce ima uda qe ne ki lo me tar od igra li ta i ne is pu wa vaj uslo ve Pra vil ni ka o stru~ no pe da go {kom ra du jer ne ma ka det sku eki pu. Klu bo vi ma iz z Grad ske li ge Su bo ti ca je pro blem {to lo kal na sa mo u pra va sno si sve tro {ko ve tak mi ~e wa u naj ni `em ran gu, ali ne i u vi {em. Ti sa iz Pa de ja ta ko |e ne ma uslo va za Pod ru~ nu li gu, ta ko da su za sve naj ve }i pro ble mi bes pa ri ca i ne do sta tak uslo va. Dru go pla si ra na ili tre }e pla si ra na eki pa iz Op {tin ske li ge Ba~ ka To po la-Ma li I|o{ bi ra do u{le u vi {i rang,

ali po pro po zi ci ja ma pred nost u od no su na wih ima ju klu bo vi iz vi {eg ran ga - ka `e pred sed nik PFS Su bo ti ca Ne nad Ni ko li}.

U na red noj se zo ni ri va li u Pod ru~ noj li gi Su bo ti ca bi ti: Pro le ter (We go {e vo), Kri va ja (Kri va ja), Vi no gra dar (Haj du ko vo), Pre po rod (No vi @ed nik), We go{ (Lov }e nac), Baj {a (Baj {a), Pa no ni ja IM To po la (Pa no ni ja), Ti sa (Ador jan), Ta van kut, Ta van kut), Ba~ ka (Mol), ^o ka (^o ka), Ja dran (Fe ke ti}), ^an ta vir (^an ta vir), Po ti sje (Ka wi `a), Obi li} (No vi Kne `e vac) i Ba~ ka (Pa ~ir). Utvr |e na je li sta od 36 su di ja i 24 de le ga ta za pred sto je }u se zo nu u PFL Su bo ti ca, du `nost ko me sa ra za tak mi ~e we oba vqa }e Ra do mir [a ban, ko me sa ra za su |e we Ra de Vu ke li}, ko me sar za tak mi ~e we mla |ih se lek ci ja je Du {an Ra do {e vi} i za su |e we Ili ja \u ka no vi}.

M. Mitrovi}

TA LEN TO VA NI DI ZA ^I TE GO VA KAM PO VA LI U BA ^U: U Ba~u je zavr{en omladinski kamp diza~a tegova u organizaciji ovda{weg kluba Herkules i Saveza Vojvodine za dizawe tegova.

U~esnici kampa(na slici) bili su sme{teni u Lova~kom domu Fazan, a u~estovali su najboqi omladinci iz Subotice, Sombora, Sremske Mitrovice, In|ije i Ba~a.

Rukovodilac kampa bio je Stipan Vert, trener suboti~kog Spartaka, koji je rekao: - Mladi diza~i, iz pet klubova, ovde su radili na tehni~kom usavr{avawu. Veoma sam zadovoqan wihovim u~inkom, marqivo su trenirali i mnogo nau~ili.

Predsednik KDT Herkules Draga Arapovi} i koordinator kampa (tehni~ki deo) ka`e: - Veoma sam zadovoqan pona{awem kampera i wihovim u~inkom na treninzima i zato }emo mi u klubu nastojati da i u budu}e budemo doma}ini talentovanim mladi}ima.

B. Rokni}

kultura

dnevnik

utorak31.jul2012.

19

У ИЗДАЊУ „АГОРЕ” ОБЈАВЉЕНА НОВА ЗБИРКА ПРИЧА ЂОРЂА ПИСАРЕВА „ВЕЛИКА ОЧЕКИВАЊА”

„СВЕТ ДИГИТАЛНЕ УМЕТНОСТИ” АНДРЕЈА ТИШМЕ У КЦНС ПРЕГУРАО ТРИДЕСЕТ ПРОГРАМА

Tок приче у рукама читалаца

Уживање у слободи

Ових дана се из штампе појавила књига прича „Велика очекивања“ Ђорђа Писарева, једног од најзначајнијих савремених писаца средње генерације. Његове претходне књиге, романи „А ако умре пре него што се пробуди” (2009) и „На стази суза” (2010), биле су у најужем избору за Нинову награду, високо оцењене међу критичарима, а обе књиге су доживеле и друга издања у „Агори“, подсећа овај издавач. „Велика очекивања” су трећа Писаревљева књига прича, о којој уредник књиге Ненад Шапоња пише: „Како ствари изгледају с оне стране гроба, и како се уопште прелази на другу страну? Шта се дешава у животу Гетеа у Екермановом тајном дневнику, а шта у Андрићевом када му новинар ’Дневника’ Писарев тражи интервју? Откуд чланови посаде ’Ентерпрајза’ у Новом Саду? Може ли се ужас Кнута Хамсуна из тренутка у коме прима хиљаде властитих књига самерити са ужасом села која су напуштена? А дубина сете Малог Принца, са пуноћом живота у кући књига? Уосталом, може ли се бити близу среће?“ - „Велика очекивања“, сасвим несвакидашња књига прича Ђорђа Писарева, у маниру велеслалома кроз књижевне посвете, води свог читаоца кроз капије ових, и низа, низа других питања. С идејом да сама литература, попут времена и места збивања, има једнако право да одреди позицију приповедања, аутор нас уз помоћ сасвим различитих регистра стварности, од приче до приче, води кроз имагинирану дворану књижевних тајни – напомиње Ненад Шапоња. - Пишући увек о људима с друге стране,

о онима који пролазе кроз различите скале љубави и ероса, кроз необичне могућности властитих живота, Писарев гради књижевни свет чија је једна од најбитнијих константи чињеница да је увек другачији. Алтернативан. У њему границе приче лако постају и гранична егзистенцијална стања. А читање? Читање остаје мит.

Сам аутор Ђорђе Писарев у уводу ове књиге насловљеном „Нове и старе приче: За оне које волим“, указује на однос читалаца и дела која заокупљају њихову читалачку пажњу.

- Пред њима је, наиме, могућност „права избора“, могућност активног учешћа у писању дела. Када једном упознате, на пример, роман „Ана Карењина“, само ће од вас зависити како ће се у следећем животу–поновном читању-одвијати прича, каква ће бити карма јунака овог романа. Ако не волите трагедију, немојте одводити Ану на железничку станицу-прескочите одређене

странице и ви сте онај који бира простор дешавања, а тиме и одређује ток приче. Проведите јунаке кроз лавиринт понуђених простора и могућности тиме што ћете читати оним редом који вам у датом тренутку одговара: тако задобијате демијуршке прерогативе и од сваке трагедије можете начинити комедију, трагични крај можете претворити у хепиенд, а љубавну причу у кримић или хорор – објашњава Ђорђе Писарев. Подсећајући да се роман Жила Верна „20.000 миља под морем“, вољом и избором јунака филма „Сфера“ прекида на 71. страници, јер после тога следи „сувише страшно“ и непријатно, Ђорђе Писарев објашњава на крају овог увода и свој избор прича у књизи „Велика очекивања“.

- Замислите ову ситуацију: баш као што пред алхемичарем стоји могућност да открије бесконачну хемијску формулу, која би се гранала и трајала у бескрај, пунећи универзуме без краја и конца, тако и писац треба да се чува да не отпочне дело без краја, бесконачно у својој пуноћи, које би, и буквално, исписаним страницама тако пунило космос, да би било сасвим занемарљиво што би и сам писац био жртва, угушен у простору сопствене собе тонама и тонама хартије коју је сам исписао – пише аутор ове књиге. - Бирајући оне које волим, а има их више него што, реално, може да стане у један живот, трудио сам се да будем толико строг, да заправо мислим како нисам предочио ни део обећаног; али, баш као што се онај примерак Верновог романа, у једној од могућих стварности, завршава на 71. страници, и ја ову књигу домишљам на опскурном, минималистичком броју страница, јер не желим да будемо угушени тонама прича... Н. Пејчић

Округао број од 30 програма, прошле недеље је остварио Андреј Тишма у Културном центру Новог Сада, радећи на циклусу „Свет дигиталне уметности“, који се одржава сваког другог уторка. Својеврсан јубилеј, наш и у светским оквирима познати и признати ликовни уметник, обележен је отвореном видео платформом из Шпаније, „Елмур.нет“. Иначе, циклус је почео пре више од годину дана представљањем и промоцијом новосадских аутора – Владана Јолера, Стевана Којића, групе „МП арт“, да би касније Тишма прешао на светску сцену, потврђујући или откривајући светске фаце, догађаје, фестивале, платформе и читаву сферу најновије гране уметности, у најтешњој вези са развојем новомедијске технологије.

- Дигитална уметност је карактеристична за ово време, а код нас, па чак и у свету јој се поклања недовољно пажње. При томе мислим на публику, галеристе, критичаре и медије – испричао нам је Андреј Тишма. – Циклус „Свет дигиталне уметности“ сам и осмислио понукан тиме да у од-

же да приушти у кућним условима, упознам заинтересоване са актуелностима на, за мене, најзанимљивијој и најузбуздљивијој уметничкој сцени. Тишмин инстикт се показао исправним, циклус има своје редов-

сију, покаже интерес за оно што би волела да види. Друга врлина циклуса у КЦНС, за Тишму је то што он као професионалац у области у којој човек може лако да се изгуби, филтрира огромно поље дигиталнe уметности, а радове бира међу хиљадама других, тако да публика на неки начин долази и на готово.

- Интернет је најзначајнија појава времена у којем живимо. Дигитална уметност и њен развој заправо су паралелна култура у којој учествује све више и више људи. Њене предности су што с лакоћом премошћава раздаљине, омогућава бољу интерактивност, процесуалност, телекомуникативност... Интернет узима примат чак и телeвизији због веће програмске прилагодљивости и Фото: Ана Јовичић доступности - не скрива не посетиоце, ових дана отпорне своје одушевљење Андреј Тии на врућину, студенте Академије шма, понајвише истичући лепоту уметности у Новом Саду која има што се за интернет још увек може одсек за нове медије, видео умет- рећи да је слободан, што захваљунике и публику која се из програ- јући све раширенијој контроли, ма у програм мења или измењује, по свему судећи неће још дуго стално повећавајући свој број. трајати. Тренутно њих педесетак до сада Иако се труди да програм буде је уврстио на мејлинг листу пу- разноврстан, Тишма признаје да највише презентује експерименталне видео радове: - Ту се најбоље виде крајње моТачка у европској мрежи гућности савременог видеа, јер - Искуство и контакти које имам у пољу дигиталне уметности, 3Д анимација чини чуда која се не због којих лако долазим до садржаја, у перспективи је могуће исмогу извести аналогном технолокористити за живе програме, учешће саговорника преко скајпа – гијом, снимком и монтажом. прича Тишма, откривајући да је то први пут видео у „HTTP“ гале„Свет дигиталне уметности“ у рији у Лондону. Уз мало боље техничке могућности и улагање у августу се наставља предстачување и дистрибуцију дигиталне уметности, Културни цетар Новљањем фестивала. Прво је на вог Сада би тако могао да постане тачка у европској мрежи центареду прича о VA FA (Vi deo Art for ра ко што су Лондон, Берлин или Линц.

All) фестивалу из Макаа (Кина), 7. августа, а 21. ће Тишма, уз видео пројекције, говорити о Фелично опремљеној згради, путем тем које их обавештава о плани- стивалу нових медија и аудиовиквалитетних пројекција, са зву- раним програмима, мада није рет- зуелне уметности из Мадрида ком и сликом какву већина не мо- ко да управо публика, кроз диску- (Шпанија). И. Бурић

НА ИНТЕРНАЦИОНАЛНОМ ТАКМИЧЕЊУ У ШПАНИЈИ

ИЗЛОЖБА У ГАЛЕРИЈИ САНУ У БЕОГРАДУ

Прво место „Марковићевом” хору

Пастели Љубице – Цуце Сокић

Божидар Црњански

На 58. интернационалном такмичењу „Хабанерас и полифонија„, у Торевијехи у Шпанији, у конкуренцији 16 селектованих хорова из 11 земаља са три континента мешовити хор КУД-а „Светозар Марковић“ из Новог Сада освојио је прво место у категорији полифоније, трофеј и новчану награду у износу од 10.000 евра. Фестивал „Хабанерас и полифонија„ који је ове године трајао од 23. до 29. јула, је највећи и најзначајнији у Шпанији, јер одржава традицију певања хабанера. Ово је до сада један од највећих успеха ове златне генерације младих певача и њиховог диригента Божидара Црњанског, који ове године обележавају деценију изузетно успешног рада.

ПРЕМА НАЈАВАМА ИЗ БЕНДА „МЕТАЛИКА”

Након филма нови албум Филм бенда „Металика„ биће више од снимка концерта, али не треба очекивати ништа у фазону филма „The Song Re ma ins the Sa me„ групе „Лед Цепелин„ из седамдесетих година, пише магазин „Билборд”. Бубњар Ларс Улрих је најавио да ће бити доста приче у филму, као и да ће им предстојећи наступи у Мексико Ситију, послужити као проба уочи концерата које ће за потребе филма снимати редитељ Нимрод Антал 24. и 25. августа у „Рогерс” арени у Ванкуверу. Бенд је претходно био на турнеји по Европи, у оквиру које су

свирали и на београдском Ушћу. Улрих је рекао да још увек нису одлучили када ће почети са снимањем новог албума, након „De ath Mag ne tic„ из 2008. „Година је била пуна дешавања око оснивања новог фестивала. Али сваки пут када Џејмс Хетфилд узме гитару, из њега изађе неки добар риф и ја тада покушавам да то и снимимо и да у све то убацим и мало бубњеве„, испричао је Улрих. „Концентрисаћемо се само на музику и нови албум ће нам бити приоритет. Невероватно је да и после 31 године на сцени, будемо оволико заузети”.

Изложба 100 пастела академика Љубице – Цуце Сокић (19142009), међу којима је и 10 радова који до сада нису излагани, а откривени су у сликаркином атељеу након њене смрти, биће отворена данас у Галерије Српске академије наука и уметности (САНУ), у Београду најављено је на конференцији за новинаре. Трећа изложба дела Сокићеве у Галерији САНУ, чије ауторке су Ирина Суботић и Невена Мартиновић, обухвата 100 пастела, подељених у пет тематских целина: портрети, актови, ентеријери, мртва природа и предели. Највећи број слика припада Галерији РИМА из Крагујевца, велики део пастела понудила је породица Гаталовић, три пастела припадају Музеју савремене уметности, а остало су дела приватних власника, објаснила је шеф изложбеног салона САНУ Рада Маљковић. Најстарији пастел је „Аутопортрет” из 1935. већина дела није датована, док је најмлађи „Пејзаж из Француске” из 1973. Ирина Суботић је, говорећи о значају Сокићеве за српску уметност и значају пастела за њен рад, приметила да је она била „уметница на врху модернизма српске уметности”, као и да новооткривени пастели обогаћују њену личност, откривајући и сликаркину приватност. „Сокићева по схватању њених ученика, у које спада академик Душан Оташевић и њених поклоника, историчара уметности, у које ја спадам, свакако је уметница на врху модернизма комплетне српске уметности, али уметница која никада није била, вероватно због личног хабитуса, у првим редовима, попут Надежде Петровић, Шумановића или чак Табаковића, о којима се увек говори као о носиоцима највећих идеја модернизма”, оценила је Суботићева. „Оно што је она ра-

дила током целог свог живота био је поступни, конзистентни, веома јасан и за нас драгоцени приступ традицији, који се претварао у нови вид уметничког стварања” Суботићева је, у покушају да објасни зашто је Сокићева ретко излагала пастеле и одбијала да

приватност”, објаснила је Ирина Суботић. Власник Галерије РИМА Александар Милојевић рекао је да се пастелима баве више од три године - када су откривени у сликаркином атељеу након њене смрти. Кренула је рестаурација и конзервација, затим прва изло-

се, упркос жељи колекционара, одвоји од њих, рекла да су они њој били изузетно блиски и да је кроз њих препознала свој унутарњи порив. „Желела је да одвоји приватно и јавно и представи себе као постојану, озбиљну уметницу, која је имала свој студијски пут и једну димензију развојности, а за себе је желела да сачува радове пуне емоција. Три године после њене смрти овим пастелима се обогаћује њена личност и опус и добијамо Цуцу Сокић, не само као јавну личност, већ и њену

жба у Галерији РИМА (2010), потом у Спомен-збирци Павла Бељанског у Новом Саду (2011), а крајем прошле године објављена је монографија „Пастели Љубице – Цуце Сокић”, којом су обухваћени пронађени пастели у њеној заоставштини и сви они до којих се могло доћи у музејима и приватним збиркама. Изложба у Галерији САНУ трајаће два месеца, а прати је скроман каталог, израђен у складу са финансијским средствима и штампан у 1.000 примерака. (Танјуг)

У ЛОНДОНСКОЈ ГАЛЕРИЈИ ТЕЈТ МОДЕРН

Уметност перформанса Лондонска галерија Тејт Модерн отвориће први простор посвећен живој уметности и инсталацијама, који је део планова да се истраже нове области визуелне културе попут видеа, фотографије и уметности перформанса. „Резервоари„, управо отворени, подземни су танкови за нафту који су некада били део трафостанице, а сада су трансформисани у изложбени простор. „Ово није музеј, нити галерија, нити позориште. Ово је нешто потпуно другачије„, рекао је директор Тејт Модерна Крис Диркон, који верује да ће необични облик „Резервоара„ бити изазов за уметнике. Трансформација огромних бетонских цилиндара, прва је фаза у пројекту лондонске галерије вредном 215 милиона фунти, намењеном изградњи нове зграде којом ће музеј бити проширен за 60 посто. „Отварање ‘Резервоара‘ пружиће нам другачији простор у програму тако да ће перформанс, звук, покретне слике и свако друго учествовање бити исто толико заступљени као и све остало што радимо овде„, рекао је Диркон. Међу уметницима који ће овог лета излагати су Сунг Хван Ким из Јужне Кореје и корегораф Ана Тереза де Кирсмекер која је адаптирала свој чувени комад из 1982.. „Fa se: Fo ur Mo ve ments to the Mu sic of Ste ve Re ich„ за отварање „Резервоара„. Ким ће у „Резервоарима„ представити своје филмове, док ће визуелни уметници Сузан Лејси и Лис Родис објашњавати посетиоцима историју живе уметности и перформанса. Изложба, која ће трајати до 28. октобра, део је Лондонског фестивала 2012. који се одржава истовремено са Олимпијским играма у Лондону.

20

svet

utorak31.jul2012.

UKRATKO

FRAN CU SKA SU TRA PRE U ZI MA PRED SE DA VA WE SB UN

Su dar vo za i mi ni bu sa VAR [A VA: U sudaru voza i minibusa na `elezni~kom prelazu u Poqskoj devet osoba je poginulo, a dve su povre|ene.

Poqska televizija TVN24 prenela je da je minibus prevozio deset osoba, osam `ena i dva mu{krca, kada je na `elezni~kom prelazu bez rampe, u blizini mesta Lox, u wega udario voz, koji ga je odgurao 30 metara. „Situacija je sada pod kontrolom, ali je udar bio tako `estok da nismo mogli prepoznati vozilo”, rekao je policijski oficir Kristof Zilinski, a prenosi Rojters. On je dodao da putnici voza nisu povre|eni.

Dve `ene iz minibusa su zadobile te`e povrede i hitno su preba~ene u lokalnu bolnicu.

Ovo je druga `elezni~ka nesre}a u Poqskoj u ovoj godini. U sudaru dva voza u martu je poginulo 16, a povre|eno je 60 osoba.

Olu ja na Fi li pi ni ma MA NI LA: Najmawe tri osobe su stradale, a jo{ {est je nestalo u tropskoj oluji i monsunskoj ki{i na Filipinima, zbog kojih je do{lo do nesta{ice struje, a zatvorene su i brojne slu`be i {kole. U toku no}i u glavnom gradu Manili stvorili su se vetrovi sli~ni tornadu.

Mnogi delovi grada ju~e ujutro su bili bez struje, a niske oblasti poplavqene Pazdu{ni pritisak se normalizovao do popodneva, a meteorolozi o~ekuju da }e se Saola, ~iji su vetrovi dostizali brzine od 105, a u naletima i 135 kiliometara na sat, pro}i Filipine i uputili se ka Tajvanu. Benito Ramos iz odeqewa za civilnu odbranu rekao je da su tri osobe poginule u oluji a nestalo {est. Saola je sedma od 20 oluja i tajfuna za koje se predvi|a da }e ove godine pogoditi Filipine.

Po gi nu li u TV stu di ju ISLA MA BAD: U po`aru koji je izbio ju~e u jednom televizijskom studiju u Lahoru, tokom ~itawa ramazanske molitve koje je preno{eno u`ivo, poginulo je ~etvoro qudi, saop{tila je policija. U zgradi televizije „Kohenoor” tokom programa koji je preno{en u`ivo u vreme kada vernici obeduju pre zore tokom ramazanskog posta, do{lo je do kratkog spoja koji je izazvao po`ar. Policija je saop{tila da je poginulo najmawe ~etvoro lokalnih gostiju, koji su u~estvovali u verskom programu, a da je jo{ devetoro qudi povre|eno, javila je agencija Frans pres.

Prenos programa je prekinut kada je po`ar izbio, a ve}ina od ukupno 45 qudi koji su se u tom trenutku nalazili u studiju, uspela je da pobegne.

Pa riz tra `i hi tan sa sta nak zbog Sirije PA RIZ: Francuska, koja 1. avgusta preuzima predsedavawe SB UN, tra`i}e odr`avawe hitnog sastanka o Siriji. Za to vreme sirijske snage nastavqaju napad na Alep „Budu}i da Francuska preuzi ma predsedavawe SB UN 1. avgusta, tra`i }emo do kraja sedmi ce sastanak Saveta bez nedno sti, vero vatno na mi ni star skom ni vou kako bismo poku{ali da zaustavimo masakre i pripremimo osnovu za po li ti~ ku tran zi Grad opusteo, kontradiktorna saop{tewa dveju strana ciju”, rekao je {ef francuske diplomatije Loran „Ne mo`emo da tvrdimo da je din, jakom upori{tu pobuweni~ike Fabijus. to unutra{wa stvar”, rekao je Slobodne sirijske armije, saop{tiOn je naveo da }e on li~no francuski ministar i upozorio li su aktivisti. Sirijska Opservapred se da va ti tom sa stan ku, da bi nasiqe moglo da se preli- torija za qudska prava saop{tioceniv{i da skup mora biti je u susedne zemqe. Fabijus je iz- la je da su rano ju~e ujutro izbili organizovan {to pre kako bi razio bojazan da bi mogao da se sukobi kod sedi{ta obave{tajne re`im predsednika Ba{ara al dogodi masakr u gradu Alepu, u slu`be sirijskih vazduhoplovnih Asada bio spre~en da ~ini no- kome su vladine snage u subotu snaga. I ~etvrt Sakhur se na{la ve masakre u Siriji. Fabijus pokrenule opse`nu ofanzivu na meti granata, a re`imske snaje, u izjavi radiju RTL, rekao protiv pobuwenika. ge su paqbom iz helikoptera zasule polo`aje pobuwenika.

U me|uvremenu su obe strane izdale kontradiktorna saop{tePa ne ta: Ni je pi ta we da li }e, wa o tome da je svaka od wih preuve} kad }e pa sti zela kontrolu nad kqu~nim pozicijama u gradu. Dr`avni mediji Ameri~ki sekretar za odbranu Leon Paneta upozorio je sirijjavqaju da je distrikt Salahedin skog lidera Ba{ara al Asada da bi napad na sopstveni grad Aleo~i{}en od pobuwenika, dok popo predstavqao „posledwi ekser u sopstvenom mrtva~kom sandubuwenici navode da su borbe u toku”. ku i da vladine snage nisu uspele „Prili~no je jasno da je Alep jo{ jedan tragi~an primer nasida u|u u tu ~etvrt. Opozicioni qa Asadovog re`ima protiv sopstvenog naroda”, ocenio je Paneaktivisti navode da su tenkovi ta na putu za Tunis. sirijskih snaga u{li u obli`wi Po wegovim re~ima, Asad je izgubio legitimitet i {to vi{e distrikt Hamdaniju, ali ne i u nasiqa bude bilo, to }e re`im br`e pasti.

Salahedin koji je i daqe pod kon„Vi{e nije pitawe da li }e re`im pasti, ve} je pitawe kada trolom pobuwenika. UN proce}e pasti”, smatra ameri~ki sekretar odbrane. wuju da je iz Alepa pobeglo 200.000 civila, a da je veliki broj da „sve mora da se poku{a”, Re`imske snage su ju~e od rane zo- Sirijaca u tom, drugom po veliiako su Rusija i Kina do sada re zasipale granatama nekoliko ~ini, gradu sa oko dva i po miliblokirale usvajawe tri rezo- gradskih distrikta koje kontroliona stanovnika, ostao „zarolu ci je o Si ri ji, pre neo je {u pobuwenici. Bombardovawe trabqen” u `estokim okr{ajima dve Frans pres. je u jugozapadnom distriktu Salahestrane.

Kur di ku pu ju ru sko oru` je BAG DAD: Ira~ke bezbednosne agencije su (otkrile) tajni ugovor o (kupovini) oru`ja izme|u predsednika ira~ke oblasti Kurdistan Masuda Barzanija i jedne strane dr`ave”, rekao je bezbednosni zvani~nik, koji je inisistirao da ostane anoniman, agenciji AFP. „Me|u oru`jem su protivtenkovski i protivavionski projektili kao i veliki broj te{kog naoru`awa”, kazao je taj zvani~nik. Ira~ke vlasti su do{le u posed „svih dokumenata” koji se ti~u ugovora za „rusko oru`je proizvedeno 2004” i poku{avaju da ga blokiraju, istakao je ovaj zvani~nik.

„Ovaj korak je kr{ewe zakona i ira~kog ustava, zato {to je jedina strana koja mo`e da (kupuje oru`je) savezno ministarstvo odbrane”, dodao je on.

Nekoliko kurdistanskih zvani~nika odbilo je da komentari{e optu`be ili nisu bili dostupni za komentar, navela je francuska agencija.

Odnosi izme|u Bagdada i autonomne oblasti Kurdistan su zategnuti zbog niza sporova. Barazani je, tako|e, podr`ao napore za usvajawe zahteva za izglasavawe nepoverewa ira~kom premijeru Nuriju al-Malikiju.

(Ta njug)

dnevnik

INDIJA

Po `ar u vo zu, naj ma we 47 qu di po gi nu lo ^E NAJ: Najmawe 47 qudi je poginulo, a 28 povre|no u po`aru koji je izbio u putni~kom vozu u indijskom gradu ^enaju, na jugu zemqe, saop{tile su indijske vlasti. Indijski zvani~nici su saop{tili da je 28 putnika zbrinuto u bolnici zbog zadobijenih opekotina.

Portparol indijskog ministarstva za `eleznice izjavio je da spasioci i daqe poku{avaju da do|u do jo{ putnika u vagonu zahva}enom vatrom. Po`ar je izbio ubrzo po{to je pro{ao `elezni~ku stanicu u gradu Nelore nakon ~ega je zaustavqen, a vagon, u kome je izbi-

la vatra, izolovan je od ostatka kompozicije, prenele su agencije.

Vagon je potpuno uni{ten u po`aru, a spasioci se bore i sa visokom temperaturom unutar zapaqenog vagona.

Portparol ministarstva je naveo da se jo{ ne zna {ta je izazvalo po`ar, nagovestiv{i da je mo`da u pitawu kratak spoj ili neki zapaqivi materijal koji je neko od putnika uneo sa sobom. Najte`a `elezni~ka nesre}a u Indiji dogodila se 1981. kad je poginulo 800 qudi kad se voz survao u reku u isto~noj dr`avi Bihar.

Bez stru je 300 mi li o na In di ja ca WU DEL HI: Kolaps elektri~ne mre`e ostavio je ju~e ujutro oko 300 miliona qudi bez struje, u devet dr`ava na severu Indije ukqu~uju}i i prestonicu Wu Delhi. Prema tvrdwama zvani~nika, ovo je najeve}i kolaps elektri~ne mre`e u posledwoj deceniji.

Ministar energetike Su{ilkumar [inde rekao je da je ceo sever bez struje {est sati, {to

je dovelo do prekida transportne mre`e, kako `elezni~ke, tako i podzemne, a i semafori nisu radili, tako da u ve}im gradovima vladao haos u saobra}aju.

Struja je nestala posle dva sata ujutro po lokalnom vremenu.

Glavne bolnice i aerodromi u regionu, zahvaquju}i dodatnim sistemima - generatorima, funkcionisale su normalno, prenosi AFP.

RUSIJA

Su |e we pan ker ka ma MO SKVA: Pred sudom u Moskvi po~elo su|ewe ~lanicama benda „Pusi rajot” kojima preti kazna od 7 godina zatvora zbog uvrede Vladimira Putina u najve}oj moskovskoj crkvi.

Po~etak su|ewa propra}en je velikim prisustvom policije u glavnom gradu Rusije, kao i pozivom na proteste podr`avalaca `enskog benda pod motom „Sloboda za „Pusi rajot’”. Ina~e, tri `ene ~lanice ruskog postpank benda su u istra`nom pritvoru. Za{titnici qudskih prava ocewuju da su|ewe ne}e

biti fer i da }e Nade`da Tolokonikova, Marija Aqo~ina i Jekaterina Samuzevi~ biti ka`wene sa do sedam godina pritvora u kaznenom logoru, prenose agencije.

Tako|e, vi{e me|unarodnih organizacija ve} mesecima poziva ruske vlasti na odustajawe od strogog ka`wavawa `enskog ben da. U op tu `ni ci se ~lanicama benda prebacuje „huliganizam iz verske mr`we”, a advokati optu`enih smatraju da su po~inile samo obi~an prekr{aj.

KAZAHSTAN

Ubi je ni eks tre mi sti ASTA NA: Policija i specijalne snage u Kazahstanu ubile su ju~e {est osoba, koje su, kako se veruje, ekstremisti, nakon {to je napad na policajce poja~ao strah od {irewa ekstremizma u ovoj centralnoazijskoj zemqi.

Policija je saop{tila da je napad na ekstremiste izveden u najve}em kazahstanskom gradu Almatiju, nakon {to su pre dva dana tri neidentifikovana napada~a ubila jednog policajca

i te{ko ranila jo{ jednog, a wihovo oru`je zaplenila, javila je agencija Frans pres.

Ranije ju~e policija i specijalne snage sukobile su se sa {estoricom napada~a koji su se zatvorili u jednu stambenu zgradu u Almatiju, a me|u wima su, kako se smatra, bila i troji ca na pa da ~a na po li caj ce.

Najpre je evakuisano 132 qudi, a zatim su vlasti upale u zgradu u kojoj su prona{le veliku koli~inu oru`ja i municije.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI VOLFGANG [OJBLE Nema~ki ministar finansija Volfgang [ojble izjavio je da se na tr`i{tu duga ne planiraju nikakve intervencije i da Gr~ka ne treba da ra~una na ubla`avawe uslova za buxetsku konsolidaciju.

Ministar je ukazao da Atina ne treba da ra~una na reviziju uslova za ukazivawe inostrane finansijske pomo}i. Sada{wi uslovi su, kako je ocenio, ionako maksimalno blagi.

BIL KLINTON Biv{i ameri~ki predsednik Bil Klinton govori}e po~etkom septembra na velikoj konvenciji Demokratske partije u [arlotu, kada }e Barak Obama i zvani~no postati strana~ki kandidat na novembarskim predsedni~kim izborima. Klinton }e imati zna~ajnu ulogu na konvenciji i pozva}e bira~e da izglasaju novi predsedni~ki mandat za Obamu.

JULIJA TIMO[ENKO Biv{a ukrajinska premijerka Julija Timo{enko simboli~no }e biti nosilac liste najve}eg opozicione koalicije tokom parlamentarnih izbora u Ukrajini. Ti izbori zakazani su za oktobar. Zvani~na predizborna kampawa po~ela je ju~e, a Timo{enkova, koja izdr`ava kaznu zatvora, bi}e nosilac koalicione liste wene i partije Arsenija Jacewuka. Partija Viktora Janukovi~a priprema svoju listu.

Strah od smrtonosne ebole KAM PA LA: Pred sed nik Ugan de Jo ve ri Mu se ve ni po zvao je narod da izbegava fizi~ki kontakt, nakon {to se smrtonosni virus ebole pro{irio Kampalom, prenosi BiBi-Si. Otkako je virus po~eo da se {iri sa zapadne Ugande pre tri nedeqe, u toj zemqi je umrlo ~etrnaest osoba, ukqu~uju}i i jed nu u glav nom gra du.

Ebola je jedna od najzaraznijih bolesti u svetu. Prenosi se dodirom, a mogu}nost da zara`eni umre je i do 90 odsto. Museveni je rekao da su nadle`ni poku{ali da u|u u trag svima koji su imali kontakt sa `rtvama, kako bi bili stavqeni u karantin. Qudi treba da izbega va ju ru ko va we, qu bqe we i seksulane odnose kako bi spre~ili {irewe bolesti, rekao je predsednik Ugande.

Musevini je dodao da ro|aci

Joveri Museveni

i prijateqi ne treba da sahrawuju one za koje sumwaju da su umrli od ebole, ve} da pozovu

zdravstvene radnike koji znaju ka ko to tre ba da se ura di.

Predsednik Ugande je dodao da

je u karantinu sedam lekara i 13 zdravstvenih radnika glavne bolnice u Kampali, nakon {to su u tu bolnicu bile primqene najmawe dve inficirane osobe. Jedan zara`eni je kasnije umro. „@elim Vam sre}u i neka ve~nom miru po~ivaju du{e umrlih”, rekao je predsednik Musevini na kraju obra}awa naciji.Prva `rtva {irewa virusa bila je trudnica u okrugu Kibale, 170 kilometara zapadno od Kampale. Virus se zatim pro{irio na sahrani, pi{e Bi-Bi-Si. Ugandu su u posledwih 12 godina pogodile tri velike epidemije.

Naj smr to no sni je je bi lo 2000. godine kada je umrlo vi{e od polovine od 425 inficiranih. Za virus ne postoji vakcina. Simptomi ukqu~uju iznenadnu pojavu groznice, slabost, glavoboqu, povra}awe i probleme sa bubrezima.

balkan

dnevnik

Srp ki we osta le bez ru~ ka

Restoran u kome se ru~ak slu`i po nacionalnoj pripadnosti

Kadija je, prema wenim re~ima, potom zatra`io da napuste restoran. Kadija je „Vijestima” potvrdio da je izbacio iz svog restorana monahiwu i majku sa petoro dece. On je kazao da je to uradio, jer je crnogorski nacionalista i da Srbi ne mogu da jedu

u wegovom restoranu. „Napi{ite da sam crnogorski nacionalista i da Srbi ne mogu da jedu kod mene”, rekao je Kadija „Vijestima”, nakon ~ega je, kako se navodi, uputio niz pogrdnih naziva za sve{tenike Srpske pravoslavne crkve.

Kri vi~ na pri ja va pro tiv ka fe yi je Ka di je POD GO RI CA: Vi{e politi~kih partija i nevladinih organizacija u Crnoj Gori osudili su ju~e nisti~ki istup vlasnika etno-sela Kadmi na Wegu{ima Mila Kadije, podnose}i protiv wega krivi~nu prijavu, dok je od tu`ila{tva zatra`eno da hitno reaguje.

Nevladina organizacija Institut socijalne inkluzije (ISI) podnela je krivi~nu prijavu protiv Kadije, zbog vi{e krivi~nih dela po~iwenih iz mr`we. „Od Tu`ila{tva o~ekujemo preduzimawe odgovaraju}ih slu`benih mera i radwi, kako bi se utvrdilo da li u radwama Kadije ima elemenata krivi~nih dela motivisanih netolerancijom”, navela je ISI. Ta nevladina organizacija je, povodom {ovinisti~kog istupa

vlasnika restorana na Wegu{ima, podnela pritu`bu crnogorskom ombudsmanu, jer, kako su naveli, pona{awe Kadije predstavqa drasti~an primer otvorene diskriminacije gra|ana na osnovu etni~ke i verske pripadnosti. Predsednik Srpskog nacionalnog saveta Mom~ilo Vuksanovi} ocenio je da,

Wegu{ima ne smeju pro}i bez adekvatne osude, jer }e se, u suprotnom, opet ponoviti. Ne smemo dopustiti da se ovakvi slu~ajevi ponovo de{avaju, navodi se u saop{tewu Srpske liste. ^lan Saveta Demokratskog fronta Milan Popovi} smatra da je incident na Wegu{ima posledi-

Pona{awe Kadije predstavqa drasti~an primer otvorene diskriminacije gra|ana na osnovu etni~ke i verske pripadnosti na`alost, incident na Wegu{ima nije slu~ajnost, ve} posledica ambijenta koji je stvoren u Crnoj Gori.

Iz Srpske liste su naveli da {ovinisti~ki istupi kao ovaj na

ca agresivnog re`imskog nacionalizma. On je istakao da se mora napraviti ambijent u kom }e se garantovati da }e se Srbi u Crnoj Gori ose}ati slobodno, bez ikakvih bojazni.

Tra jan Ba se sku osta je pred sed nik BU KU RE[T: Centralna iz- dodao da }e po povratku u predborna komisija Rumunije saop- sedni~ku palatu Kotro~eni po{tila je da je na referendum o ku{ati da stvori ose}awe pomipoverewu predsedniku Trajanu rewa u dru{tvu.

Baseskuu iza{lo 46,13 odsto „Plamen demokratije ostaje upisanih bira~a. Za wegovu sme- upaqen. Rumuni su odbacili drnu glasalo je 87,55 odsto, a pro- `avni udar 256 poslanika. Zativ je bilo 11,12 odsto bira~a. Za uspeh referenduma neophodan je bio odziv polovine glasa~a.

Komisija nije odmah saop{tila ishod glasawa, ali su rezultati anketa me|u bira~ima, posle glasawa, ukazali da se vi{e od 80 odsto iza{lih bira~a izjasnilo za smewivawe Baseskua. Posledwu re~ o ishodu referenduma ima Ustavni sud koji, po zakonu, treba da potvrdi rezultate.

Premijer Viktor Ponta izjavio je ju~e da je BaTrajan Basesku sesku prakti~no politi~ki smewen i da on sada nije legi- hvaqujem onima koji su, prevatimni predsednik u okolnosti- zi{av{i svoj gnev zbog mera ma kada se protiv wega izjasni- preduzetih u vreme krize, shvalo gotovo osam miliona Rumuna. tili da ovo nije bio referenBasesku je preksino}, po za- dum za Trajana Baseskua, ve} za tvarawu birali{ta, izjavio da Evropu. Verujem da frakcije u su bira~i „odbacili dr`avni dru{tvu moraju biti zaustavqeudar”, pa zato nisu iza{li u do- ne, moraju biti uni{tene, jer je voqnom broju na referendum, i Rumuniji potrebna sva snaga we-

Azra Ba {i} bi }e iz ru ~e na BiH ZA GREB: Savezni sud u Kentakiju utvrdio je da nema prepreka da hrvatska dr`avqanka Azra Ba{i} bude izru~ena Bosni i Hercegovini, gde je osumwi~ena za ratne zlo~ine nad Srbima, pi{u hrvatski mediji.

Azra Ba{i} (53), ro|ena u Hrvatskoj, a `ivi u ameri~koj saveznoj dr`avi Kentaki, osumwi~ena je da je u~estvovala u mu~ewu i ubijawu Srba iz Dervente, od aprila do juna 1992. godine.

Sumwa se da je sama ubila jednog zarobqenika i mu~ila druge, a svedoci, u izjavama koje je tu`ila{tvo dostavilo sudu, tvrde da je u logorima na pod-

Man di} i Me do je vi} ne }e kod Vu ja no vi }a

Neboj{a Medojevi}

Vujanovi} je ranije najavio da }e, kada Skup{tina Crne Gore skrati mandat, obaviti konsultacije s predstavnicima parlamentarnih stranaka u vezi datuma izbora, kako bi se poku{alo da se do|e do termina koji svima odgovara. O~ekuje se da Vujanovi} sredinom sedmice odr`i konsultacije o

Andrija Mandi}

datumu izbora. Mandi} i Medojevi} su, u pismu Vujanovi}u, naveli da nema potrebe da ih poziva na konsultacije u vezi termina izbora. Oni su istakli da nisu u prilici da se izja{wavaju o datumu parlamentarnih izbora, jer je mandat Skup{tine Crne Gore skra}en mimo voqe opozicije i uobi~a-

jenog demokratskog standard, koji podrazumijeva me|usobno uva`avawe parlamentarnih ~inilaca.

Mandi} i Medojevi} su naveli da veruju da }e Vujanovi} u stra na~ koj ko mu ni ka ci ji sa pred sed ni kom De mo krat ske partije socijalista Milom \ukanovi}em odrediti datum izbora i preuzeti tako delom odgovornost i za wihovu regularnost. Oni su ukazali i da su ranije pozivali Vujanovi}a da sebi skrati mandat, kako bi omogu}io istovremeno odr`avawe parlamentarnih i predsedni~kih izbora. „Tim potezom bi prekinuli vi{egodi{wu praksu afirmisawa partijskih, a na {tetu dr`avnih interesa”, naveli su Mandi} i Medojevi}.

U Pod go ri ci je pro {log utorka formiran Demokratski front, a na ~elu tog opozicionog saveza, koji za sada ~ine NOVA i PZP, nalazi se Miodrag Leki}, koji je biv{i {ef crnogorske diplomatije i ambasador SRJ u Rimu.

No vi po tres kod Ze ni ce ZE NI CA: Jo{ jedan sna`an zemqotres ja~ine 4,6 stepeni po Rihterovoj skali potresao je ju~e oko 11 sati Bosnu i Hercegovinu, a epicentar je ponovno bio u blizini Zenice, javqaju bosanski mediji.

Zeni~ani ka`u da je podrhtavawe tla bilo sli~no onome od pre dve no}i kada je Zenicu pogodio jedan od najja~ih zemqotresa u poslednih 40 godina izazvav{i mawu materijalnu {tetu. Nakon prvog ze-

mqotresa ju~e je usledio jo{ jedan slabiji.

Novo, sna`no podrhtavawe tla je, prema podacima Seizmolo{kog zavoda Federacije BiH, zabele`eno na dva kilometra dubine sa epicentrom sedam kilometara od Zenice, na Smetovima.

Magnituda u epicentru iznosila je 4,6 stepeni po Rihterovoj i 6 stepeni po Merkalijevoj skali. U pojedinim delovima grada je nestalo struje, a me|u stanovni-

nog naroda”, poru~io je Basesku.

Nova levi~arska parlamentarna ve}ina okupqena oko Socijal-liberalne unije premijera Viktora Ponte, glasala je 6. jula za opoziv Baseskua, optu`iv{i ga da je vi{e puta prekr{io ustav preuzimawem du`nosti premijera i stalnim me{awem u poslove vlade, nepo{tovawem parlamenta i drugih dr`avnih institucija. Baseskuova Demokratska liberalna partija, koja je 27. aprila izgubila izbore, o{tro je kritikovala postupak vladaju}e ve}ine i pozvala svoje ~lanove i simpatizere da ne iza|u na referendum.

Basesku je pre`iveo referendum o smewivawu i 2007, kada je tako|e odziv bio nedovoqan, ali je predsednik bio popularniji nego sada.Posle objavqivawa prvih rezultata referenduma, preksino} se na Trgu univerziteta u Bukure{tu okupio veliki broj demonstranata koji su protestovali uzvikuju}i: „Dole Basesku”.

OD LU KOM SA VE ZNOG SU DA U AMERI^KOJ DR@AVI KEN TA KI

SRE DI NOM SED MI CE KON SUL TA CI JE O DA TU MU IZ BO RA

POD GO RI CA: Lideri Nove srpske demokratije (NOVA) i Pokreta za promene (PZP), Andrija Mandi} i Neboj{a Medojevi} poru~ili su ju~e predsedniku Crne Gore Filipu Vujanovi}u da ih ne poziva na konsultacije o datumu izbora, jer je man dat cr no gor skoj Skup {tini skra}en mimo uobi~ajenih demo kratskih stan dar da.

Skup{tina Crne Gore skratila je pro{log ~etvrtka, na inicijativu vladaju}e koalicije, mandat aktuelnom sazivu parlamenta, {to je preduslov za raspisivawe vanrednih izbora, koji }e se, najverovatnije, odr`ati sredinom oktobra.

Kao glavni datumi za vanredne parlamentarne izbore u crnogorskoj javnosti figuriraju 14. i 21. oktobar, a termin redovnih parlamentarnih izbora je prole}e naredne godine.

Kona~nu re~ o tome kada }e se odr`ati parlamentarni izbori da}e Vujanovi}, po{to je wegova ustavna nadle`nost da odredi termin glasawa.

21

PRO PAO RE FE REN DUM VLA DE RU MU NI JE

CR NO GOR SKI NA CI O NA LI STA NA WE GU [I MA

POD GO RI CA: Vlasnik etnosela Kadmi na Wegu{ima Milo Kadija izbacio je iz svog restorana Veselinku Rajkovi} iz Podgorice i weno petoro maloletne dece, kao i jednu monahiwu Mitropolije crnogorsko-primorske, jer, kako je kazao, ne podnosi Srbe i Srpsku pravoslavnu crkvu.

Rajkovi}eva je podgori~kim „Vijestima” rekla da je sa decom i wihovom verskom u~iteqicom, u povratku iz posete manastiru na Prevlaci, svratila u restoran „Kadmi” u etno-selu na Wegu{ima, ali im je pri{ao Kadija i rekao da za wih u tom lokalu nema obroka. „Prvo smo pomislili da se {ali sa nama. On je, me|utim, upitao monahiwu da li radi za srpsku crkvu, na {ta mu je ona kratko potvrdno odgovorila, da bi Kadija nakon toga kazao da za nas u restoranu nema hrane, jer je tu sve crnogorsko”, navela je Rajkovi}eva.

utorak31.jul2012.

{tvom je ponovno zavladala panika. U strahu od novih, ja~ih potresa upla{eni Zeni~ani su sigurnost potra`ili na ulicama kao i pre dve no}i. Na pojedinim objektima je, prema za sada dostupnim informacijama, nastala mawa materijalna {teta.

Zemqotres se osetio i u ostalim delovima BiH, a u Sarajevu ja~ina zemqotresa je iznosila 3 stepena po Rihterovoj skali.

Azra Ba{i}

ru~ju Dervente primoravala Srbe da piju qudsku krv i benzin i da kle~e na razbijenom staklu.Sud u Kentakiju je oce-

nio da su dokazi koje je prikupilo i dostavilo Tu`ila{tvo BiH uverqivi i da nema nikakvih prepreka da osumwi~ena bude izru~ena.

Odba~eni su svi prigovori osumwi~ene na izru~ewe, a kona~nu odluku o deportaciji u BiH done}e Stejt Department.

Azra Ba{i} pod razli~itim imenima ve} du`e vremena `ivi u SAD, gde je uhap{ena pro{le godine u martu, na osnovu poternice kuja je 2006. godine izdata u BiH.

Dro ga u jabuci ZA GREB: Tokom proteklog vikenda na grani~nim prelazima Rupa i Pasjak grani~ni policajci zaplenili su drogu kod 14 stranih dr`avqana, saop{teno je iz primorsko-goranske policijske uprave.

Osim uobi~ajenih skrovi{ta kao {to su pregrade i sedi{ta vozila, neki od stranaca

poku{ali su drogu da prenesu sakrivenu na neuobi~ajenim mestima.

Nemac star 32 godine je marihuanu sakrio u plodu jabuke, a wegov 26-godi{wi sunarodnik u pakovawe soka u granulama. Francuz od 23 godine sakrio je marihuanu i ha{i{ u prera|enom upaqa~u.

22

SveT POZnATiH

utorak31.jul2012.

dnevnik

Ози, пази коме бацаш воду С

лавни музичар Ози Озборн ће морати да плати 80.000 долара јер је случајно, у жељи да помогне, флашом воде на једном концерту погодио једногодишње дете. Ози је на концерту у Финиксу, видевши у публиици жену која се презнојавала од врућине док је у наручју држала дете, желео да јој добаци воду али, флаша

је ударила дете, а неименована жена је тужила музичара. Ози је без поговора одлучио да исплати свих 80.000 долара, колико је она тражила, али гитариста Зек Вајлд има коментар. „Сећам се тог концерта и глупаче са једногодишњим дететом у публици. Идиоткињо зашто дете ниси оставила кући или стала са стране када си ви-

дела колика је врућина?! Ози је осећајан и само је хтео да помогне, а она му је вратила тужбом од 80.000 долара. То стварно није поштено.” Да Ози не воли високу температуру уверили смо се и на концерту у Београду где је прве редове расхлађивао шмрком пене, а себе кантама воде...

Сви знамо ко је ово Г

лупо је више и да вас питамо „чија је ово гуза”, када знамо да Ријана части сликама сваких неколико дана… Певачица са Барбадоса већ нас је почастила сликама са мора и из ноћног провода, а сада је

пар постова на Инстаграму „посветила” својој задњици. Ријана се сликала у топлесу, груди је покрила рукама, али је фановима показала задњицу у два модела бикинија. Слике су настале током одмора са пријатељицама, а поставила их је на Инстаграм. Ако вам није досадила - уживајте.

Бен Стилер вам каже „Алоха” П

ознати комичар Bен Стилер играће у комедији чија је радња смештена на Хаваје. Бен ће глумити у комедији „Алоха”, за коју је сценарио написао Николас Столер. Једна улога намењена је и Џони Хилу, који је недавно са Стилером снимио филм „Стража”, који у биоскопе стиже у августу. Детаљи заплета држе се у тајности, а „хавајску комедију” режираће Шон Леви.

Друга шанса за Џонија Депа?

А

меричка штампа пише да глумац покушава да се помири са Ванесом Паради. Џони Деп раскинуо је са Амбер Херд и сада покушава да се врати француској певачици и глумици са којом има двоје деце. „Џони је схватио да је погрешио, оставио је Амбер и одлетео у Француску. Купио је Ванеси накит као поклон и одвео њу и децу на породични одмор”, каже извор близак глумцу. Извор тврди да је Ванеса добила златни привезак из антикварнице, на којем је глумац дао да се изгравира порука о вечној љубави. Деп је раније говорио о „непредвидивој и вечној љубави” која се догоди када двоје људи добију децу, па изгледа да је ипак схватио да би требало да се врати Ванеси, са којом има тринаестогодишњу ћерку Лили Роуз и деветогодишњег сина Џека. Да ли ће Ванеса „пасти” на накит и дати му другу шансу, сазнаћемо ускоро.

Бејн никад није волео Бетмена Г

лумац Том Харди, који у новом филму о човеку-шишмишу игра главног негативца, каже да у ствари никад није волео филмове о Бетмену. Британски глумац који у „Успону мрачног витеза” игра Бетменовог највећег непријатеља Бејна,

Вуди Харелсон се сударио с дрветом

З

бог несмотрености и неприлагођене брзине глумац Вуди Харелсон се својим мотоциклом закуца у дрво у центру Њујорка. Једино је што је повредио - его. Вуди обожава брзе моторе али, изгледа, и уличне трке. Наиме, док се такмичио са асистентом ко ће пре стићи до једног њујоршког позоришта, Вуди је у жељи да победи изгубио контролу над мотоциклом и ударио право у дрво.

Н „Возио сам се 49. улицом, позориште је било тачно испред мене. Био сам испред асистента, али нисам желео да се окрећем. У последњем тренутку сам одлучио да се попнем на тротоар и дођем право пред врата позоришта, али испред мене су били пешаци... Мотоцикл је ударио у тротоар и стао, а ја сам наставио да се крећем. Ударио сам право у дрво„, испричао је глумац. Након што су се пролазници, а и он, увекили да је све у реду, они су почели да се смеју а он је поцрвенео. „Људи су стајали око мене и питали ме јесам ли добро, а ја сам се осећао и више него постиђено.Срећом, прошао сам без повреда”, додао је он.

каже да као дечак и њие гледао филмове о популарном суперхероју. „Уопште нисам био његов фан, никада! Знам да звучи помало чудно, али више сам волео дечије серије са животињама. Бетмена сам у ‘упознао’ када сам добио улогу”, изјавио је глумац. За разлику од Тома, његов четверогодишњи син јесте, али тата сматра да ново остварење Кристофера Нолана није за баш тако мале клинце. „Не могу да му испуним ту жељу јер је премлад за овакав филм.” И Харди, као и цела екипа жале због трагедије која се догодила на премијер филма у Колораду, а студио „Варнер Брос” одлучио је да откаже долазак чланова филмске екипе на све наредне премијере које ће бити одржане према плану.

Полиција растурила Мадонину журку

акон фијаска на концерту, краљица попа Мадона суочила се са још једном непријатношћу. Концерт у Хајд парку разочарао је фанове Мадоне, а ВИП гости који су хтели да се опусте на афтерпартију дожи вели су непријатно изнена ђење. Журка којој су, између осталих, присуствовали Џорџ Мајкл са партнером Фадијем Фавасом и Стела Макартни, морала је да буде прекинута након што су комшије позвале полицију. Комшије су полуделе од буке, музике и викања који су допирали из Мадонине виле у Вестминстеру, па је интер ве нисала полиција и растурила журку. „Због пријављене буке и нереда, полицајци су отишли на њену адресу и морали да прекину журку. Још са улице су

чули пијано драње и гласну музику”, потврдио је Тони Девениш из општине Вест минстер.

Против краљице попа неће бити покренут поступак због узнемиравања реда и мира, јер је на време прекинула журку.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Posledwi pozdrav BA WA KO VI QA ^A, centar novi, ukwi`eni, useqivi stanovi i garsowere od 26 - 50m2.

Telefon: 015/815-635.

57275

utorak31.jul2012.

Preminuo je dugogodi{wi ~lan, predsednik Advokatske komore Vojvodine od 1992 - 1998. godine, advokat koji je dao trajni doprinos svojoj profesiji i ugledu Advokatske komore Vojvodine

23

Preminula je 30. 7. 2012. godine, u 72. godini, na{a draga i voqena

LI MAN II, 44m2, IV sprat, odmah useqiv, cena dogovor. Telefon 063/239-411.

57272

GA [E NI kre~, 7 din na adresi kupca, betonski stubovi, fert gredice, cigle, blokovi, armatura, gra|evinski materijal.

Telefoni: 021/847-034 i 064/613-83-68.

55280

Mi oq ka Bo sni} Ne deq ki \u ra {e vi}

Oti{la si bez pozdrava i ostavila nas da ve~no tugujemo za tobom.

Sahrana je danas, 31. 7. 2012. godine, u 13 ~asova, u Sremskoj Kamenici.

O`alo{}eni: tvoja de ca, snaj ke, ze to vi, unu ~ad i se stre sa po ro di ca ma.

od zeta Ste va na i sestre Mi re Be ker.

VO DO IN STA LA TER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 57597

^I STIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618-846, 063/84-85-495.

57282 KU PU JEM stare automobile neregistrovane za otpad. Staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, odnosim {ut, ~istim podrume, tavane, povoqno. Telefon 064/95-33-943, 063/84-85-495, 021/6618-846.

57283

57697

Sa tugom se opra{tamo od moje sestre

\or |e Ve ber

57681

advo kat u pen zi ji

Pred sed nik, pot pred sed nici i Uprav ni od bor Advo kat ske ko mo re Voj vo di ne.

1940 - 30. 7. 2012.

Ne deq ke \u ra {e vi}

Sa mnogim neda}ama i problemima si se izborila, ali sa ovom zadwom nisi mogla.

Sestra Ma ca sa k}erima Ol gom i Sve tla nom.

Posledwi pozdrav voqenoj tetki od: Jo va na i Mir ja ne sa po ro di ca ma i sna{e Zla ta ne.

57691

57698

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi i voqeni

Dra gu tin Ban du ka 1942 - 2012.

Mi oq ka Bo sni}

Sa velikom tugom i bolom se opra{tamo od na{e drage

Posledwi pozdrav

Sa po{tovawem se opra{tamo od na{eg kolege

Ne deq ki \u ra {e vi}

Sahrana je u sredu, 1. 8. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Ma ri ja, sin Mla den, }erka Ja dran ka, snaja Zo ri ca.

od sestre Da ne i sestri}a Slo bo da na.

57687

57699

Ru `i ce - Be be Sa vi}

\or |a Ve be ra

Ne deq ki \u ra {e vi}

Se}a}emo je se mile i nasmejane.

advo ka ta u pen zi ji iz No vog Sa da Osnov na ogra ni za ci ja advo ka ta No vi Sad.

57677

\or |u Ve be ru

Posledwi pozdrav dragom kumu

\or |u Ve be ru

57696

Alek san dar Ve ber sa po ro di com.

Posledwi pozdrav dragom i voqenom kom{iji

\or |u Ve be ru

od }erke Ane i unuka Kar la.

Sahrana je u sredu, 1. 8. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu.

Ru `i ca, Dra go slav, Zla ta, Ti ja na i Alek san dra Sa vi}.

57690

Posledwi pozdrav dragom stricu

Posledwi pozdrav mami i baki

57679

Porodica Ka }an ski. od porodice Kra gi}.

57680

57693

Posledwi pozdrav dragom i voqenom tati

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga i voqena supruga, majka i baka

57694

POMEN mom dragom suprugu

Dra gu tin Ban du ka

Ki{ [te fi ca 3. 8. 1948 - 30. 7. 2012.

Sahrana je danas, 31. 7. 2012. godine, u 13 ~asova, na grobqu Tranxament u Petrovaradinu.

O`alo{}eni: suprug Jo van, }erka Da ni je la i unuk Kri sti jan.

57695

Dragi moj tata, borio si se do posledweg daha, ali tvoje srce nije izdr`alo. @ivot, to nisu dani koji su pro{li, ve} oni koje }emo zapamtiti.

Ja }u ih pamtiti po onome ~emu si me nau~io: iskrenost, dobrota i po{tewe.

Hvala ti na svemu.

Tvoja Ja dran ka.

Dugo }e{ biti u na{im srcima i se}awima.

Sin Mla den i snaja Zo ri ca.

Sa bolom u srcu i du{i ~uva te od zaborava supruga Izol da.

57688

57689

57692

Dra gu ti nu

Ki{ Mi ji 8. 2. 1947 - 31. 7. 2011.

24

ponedeqak23.jul2012.

OGLASi

dnevnik

dnevnik

OGLASi

ponedeqak23.jul2012.

25

26

ponedeqak23.jul2012.

OGLASi

dnevnik

dnevnik

OGLASi

ponedeqak23.jul2012.

27

28

ponedeqak23.jul2012.

OGLASi

dnevnik

dnevnik

OGLASi

ponedeqak23.jul2012.

29

24

^iTUQe l POMeni

utorak31.jul2012.

Po sled wi po zdrav dru gu od de tiw stva i ku mu

dnevnik

Po sled wi po zdrav Sve tla ni noj ma mi

Na{ dra gi \or |e vi {e ni je sa na ma.

Po sled wi po zdrav maj ci na {e ko le gi ni ce Sve tla ne Mu ja no vi}

An ki ci Ko va ~e vi}

An ki ci Ko va ~e vi} Ko le gi ni ce i ko le ge iz „Ju tra”: Do bri la, Mi ro sla va, Bi qa na, Sne `a, Sta na, Er `a, Va li ka, Xe le, Bo ra, Jo va, Slop ~e, Zrn ce i Go ran.

\o ki Ve be ru

\or |e Ve ber advo kat 1940 - 2012.

od Mo me i de ce Je le ne i Du {a na.

Tu gu ju za wim naj mi li ji: su pru ga Mir ja na, }er ka Dra ga na, sin Mi lan sa po ro di ca ma i ta {ta Mi li ca.

57667

Po sled wi po zdrav bra tu

DOO „Dnev nik - no vi ne i ~a so pi si” No vi Sad.

409-P1

409-P2

Po sled wi po zdrav bra tu

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je na{ vo qe ni su prug, otac i de da pre mi nuo 29. 7. 2012. go di ne, u 86. go di ni.

Is pra }aj je u uto rak, 31. 7. 2012. go di ne, u 15.45 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

57657

Mi lo {u Ko va ~u

Iz ne na da nas je na pu stio ve li ki pri ja teq

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je pre mi nuo na{ dra gi su prug, otac i de da

Po ro di ci iskre no sa u ~e {}e.

Qu bo mi ru Nik ~e vi }u

57670

po zdrav

Sa hra na dra gog nam po koj ni ka je da nas, 31. 7. 2012. go di ne, na gro bqu u Vr ba su, u 14 ~a so va..

od bra ta Jo va na Lu ki }a sa po ro di com.

Ni ko la i Pe tar Ko ri ca sa po ro di ca ma.

Po sled wi kom {i ji

Ta na si je ^u ro vi} O`a lo {}e ni: su pru ga De san ka, }er ka Ju li ja, si no vi @eq ko i Dar ko, unu ~ad Bo ja na, Alek san dar, An dri ja, @e qa na, zet Vu ka {in i sna ha An dri ja na.

57672

57656

dra gom

Po sled wi po zdrav ve li kom ~o ve ku i pri ja te qu

Po sled wi po zdrav

Bo ri slav Pe jo vi} 1941 - 2012.

\or |e Ve ber Ne ka mu je ve~ na sla va i hva la...

Sa hra na }e se oba vi ti u uto rak, 31. 7. 2012. go di ne, u 15 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du. Po no sni smo {to smo te ima li.

Osta }e{ za u vek u sr ci ma tvo jih naj mi li jih.

\or |u Ve be ru

advo ka tu \or |u Ve be ru

\or |u Ve be ru Po ro di ca Ko bac.

od Bo go qu ba Pe tro vi }a sa po ro di com.

57673

57674

Po ro di ca Oha na.

57655

Po sled wi po zdrav ku mu

Umr la je na {a

Umr la je na {a

Su pru ga Ma ri ja, sin Du {an, sna ja Ve sna, unu ci Ti ja na i Fi lip, }er ka Ve ra, zet Qu bo mir i unu ke Iva na i Mir ja na.

pri ja te qu i uva `e nom ko le gi, od Sve to za ra i Mi la na Do bro sa vqev sa po ro di ca ma.

57671

57658

Po sled wi po zdrav dra gom

Po sled wi po zdrav bra tu i ze tu, na {em Xor xu

Jo van ka Tu ca ko vi}

Jo van ka Tu ca ko vi} ro|. 1925.

ro|. 1925.

Is pra }aj je 1. 8. 2012. go di ne, u 11.15 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

Is pra }aj je 1. 8. 2012. go di ne, u 11.15 ~a so va, na Grad skom gro bqu, u No vom Sa du.

Bo ri sla vu Pe jo vi }u

Mi lo {u Ko va ~u

Za wom tu gu ju: }er ka Mi la, zet Qu bi {a, unu ka Sa wa i pra u nu ci Ka ta ri na i Mi lo{.

Za wom tu gu ju: sin Slo ba, sna ja Ama li ja, unu ci Ma ja, Na ta {a i @eq ko, zet Pe ra i sna ja Ve ri ca.

od Bub we vi}: Va se, Ma re i Bo ba na.

od kom {i ja iz zgra de Bul. De spo ta Ste fa na 12.

57684

57685

57665

57659

\or |u Ve be ru advo ka tu Tvo ja do bro ta i {arm bi la je bo gat stvo, a tvo ja ~e sti tost i ve dri na ve ~i ti uzor na {oj po ro di ci. Ne do sta ja}e{ nam ne iz mer no.

S qu ba vqu tvo ji: Ne na i Sa {a sa de com i po ro di ce Ra le ti} i Sa vi}.

57668

Po sled wi po zdrav po {to va nom pri ja te qu i kom {i ji

Umr la je na {a dra ga ma ma, sve kr va i ba ba

Ivan - Ge {a Bo gi }e vi}

Le po sa va Mi haj lo vi} Stan ku Vel ~e ku

ro|. 1922. god.

Sa hra na je da nas, 31. 7. 2012. go di ne, u 13 ~a so va, na Al ma {kom gro bqu u No vom Sa du.

Ve~ no o`a lo {}e ni: sin Slo bo dan, sna ja Mi ra i unuk Mar ko.

57683

Po ro di ca Pa u nov.

57666

Stan ko Vel ~ek

Stan ko Vel ~ek

Bes kraj no smo tu `ni {to si nas na pu stio dra gi pri ja te qu. Ve~ na ti sla va i hva la.

Tvo ji Du nav ski ka pe ta ni.

Po sled wi po zdrav do brom i ple me ni tom go spo di nu Stan ku od po ro di ce Had na |ev.

Po sled wi po zdrav Go ra no vom ta ti od Du nav skih ka pe ta na.

57663

57661

57662

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Iz gu bi li smo dra gog pri ja te qa

utorak31.jul2012.

T U @ N O S E ] A W E

Po sled wi po zdrav Li di ji nom ta ti

31. 7. 1988 - 31. 7. 2012.

\oku Vebera

Milivoje ^uturilo

Uvek }e osta ti u dra gom se }a wu i na {im sr ci ma.

Po ro di ca Jakovqevi}.

Uvek }e te vo le ti i ~u va ti u svo jim mi sli ma po ro di ce: Luka~, ^uturilo, Vlajkovi} i Kajtez.

Qubomiru Nik~evi}u

25

^ E T R D E S E T O D N E V N I P O M E N na {em dra gom i vo qe nom

Bawac Branku obe le `i }e mo u su bo tu, 4. 8. 2012. go di ne, u 10.30 ~a so va, na No vom gro bqu u u Fu to gu.

Sin Nikola i su pru ga Mira.

59837-P

57650

57549

Po sled wi po zdrav

Po sled wi po zdrav

od kolega i koleginica iz firme „Eco-recycling� Novi Sad I PJ Sirig.

Da na, 28. ju la u 68. go di ni pre mi nuo je na{ vo qe ni

59836-P

Qubomir Nik~evi}

Milo{u Kova~u

S E ] A W E

Sa hra na }e se oba vi ti 31. 7. 2012. go di ne, u 12 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

O`a lo {}e na po ro di ca: su pru ga Milica, sin Veselin, }er ke Vesna i Lidija i unu ci Nemawa i Uro{.

od Mikijevih drugara izvi|a~a.

Po sled wi po zdrav dra goj te ti ci i ba bi

Dra ga Be bo, hva la za le pe uspo me ne {to }e me se }a ti uvek na te be.

Tvo ja naj dra `a Kaca.

57642

Po sled wi po zdrav bra tu

Ru`ici Savi} Bebi

57652

Po sled wi kom {i ji

Jovica - Joca Ma{i}

po zdrav

dra gom

57653

Po sled wi po zdrav ve li kom pri ja te qu

31. 7. 2010 - 31. 7. 2012.

Sva ki dan, me sec, go di na bez Te be sve ve }u bol i tu gu osta vqa. Ti si bio ne ko ko se ni kad ne za bo ra vqa.

Sa qu ba vqu i tu gom tvo ja Mica - Milka.

57645

T U @ A N P O M E N

Stanislavu Vel~eku

31. 7. 1992 - 31. 7. 2012.

Lenki Ratkov

P E T O G O D I [ W I P O M E N

31. 7. 2007 - 31. 7. 2012.

Borislavu Pejovi}u Bori

od: bra ta Vlade, Rozike i Svetlane.

Ni ka da te ne }e za bo ra vi ti: Lenkica, Qubo, Zoran, Goran i Milan.

od kom {i ja iz zgra de Bu le var De spo ta Ste fa na broj 4: Lung, Cvijovi}, Srdi}, Bosan~i}, Bjelice i Vrankovi}.

57636

57682

57634

Na {a dru `e wa sa

Po sled wi po zdrav kom {i ni ci

Jawa Milivojevi}

Mile Mihajlovi}

ro|ena Perinovi} S qu ba vqu i tu gom uspo me ne ~u va ju: roditeqi, sestra i brat sa porodicom.

Zagi Metodijevi}

od no se u ne po vrat ta la si we go vog vo qe nog Du na va.

Po ro di ce: Demer, Gojkovi} i Butorac.

57644

Po sled wi po zdrav se stri i te ti

Tvo ji naj mi li ji, tvo ja porodica.

57633

Oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je na {a dra ga tet ka pre mi nu la u 77. go di ni.

Ru`ici Savi}

Ru`ica Savi}

ro|. Grebeldinger

ro|. Grebeldinger Sa hra na je 31. 7. 2012. go di ne, u 11.15 sa ti, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

O`a lo {}e ni: maj ka Qubica, sin Sr|an, brat Dejan sa porodicom.

od kom{ija zgrade Bulevar Despota Stefana 2.

57643

57632

IN MEMORIAM

od Ilije Ivanovi}a sa porodicom.

Sa pu no po {to va wa i qu ba vi ~u va mo uspo me nu na te be.

57646

Stanislavom Vel~ekom

Tu `nim sr cem oba ve {ta va mo rod bi nu i pri ja te qe da je 29. ju la u 55. go di ni pre mi nu la na {a dra ga

Bori Pejovi}u

S E ] A W E

2008 - 2012.

Tvo ji: Dejan, Sawa, Angela i Elena.

57640

57641

Pre mi nu la je na {a dra ga tet ka i ba ka

Po sled wi po zdrav na {oj te ti ci i ba bi

Marija Andri} 1934 - 2012.

Sa hra na je da nas, 31. 7. 2012. go di ne, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du, u 13.30 ~a so va.

Lenka Ratkov Vi{wa Kaurin

Du{an Radivojac

1928 - 2012.

Lenki Ratkov Keki

31. 7. 2007 - 31. 7. 2012.

Hva la ti za qu bav, to pli nu i div ne tre nut ke ko je si po de li la sa na ma. Uvek }e{ bi ti u na {im sr ci ma.

Tvo ji: Buba, Mileta, Lana i Boba Medojevi}.

Hva la ti za qu bav i to pli nu ko ju si nam pru `i la. Ve~ no }e{ bi ti u na {im sr ci ma.

Ni jed na go di na ni je pro {la bez te be.

Su prug Lazar, }er ke Maja i Sara.

57649

O`a lo {}e ni: Bo{ko, Nikola, Lazo, Branka i Dragan sa porodicama i ostala rodbina.

Uspo me nu na te be ~u va ju: Dobrila i Pe|a sa porodicom.

Sa hra na je 31. 7. 2012. go di ne, u 14.15 sa ti, na Grad skom gro bqu.

57630

57651

57637

Tvo ji: Mica, Bane, Dejan, Du{an i Gordana Radoni}.

57638

26

06.30 09.00 09.30 10.00 10.10 11.05 11.30 11.55 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.05 16.00 16.50 17.00 17.25 19.00 19.30 20.05 21.00 22.00 22.40 23.00 23.50 00.45 01.40 02.35 03.25

tv program

utorak31.jul2012.

Добро јутро, Војводино Олимпијска хроника Агро мозаик Вести Кад шпијуни закажу Све о животињама Кухињица Име мог сокака Вести Нови таблоид НС Грување Вести Вреди знати Живопис Вести за особе са оштећеним слухом Здравље пре свега Кад шпијуни закажу Временска прогноза ТВ Дневник Разгледнице Све о животињама ТВ Дневник Серија недеље: Франк Рива Радар Војвођански дневник Олимпијска хроника Оперативци Франк Рива Радар Музички програм Нови таблоид НС Грување

СЕРИЈА

06.05 08.00 09.03 10.00 10.25 12.00 12.15 12.29 13.17 13.39

Панонско јутро (Па но ни ја, 08.00) 06.00 08.00 10.00 11.00 12.30 13.00 14.00 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 23.00 00.00 00.30

Музичко свитање Панонско јутро Лола Е ТВ Простор Без цензуре Документарни програм Панонска хроника Љето са Шквера Војвођанске вести Лола Наш гост Војвођанске вести Агропарламент Војвођанске вести Документарни програм Глас Америке Ноћни програм

14.50 15.38 16.35 17.10 19.00 19.30 20.05 21.01 21.37 23.35 23.50 00.41 01.25 03.36 04.03 04.48 05.48

Јутарњи програм Јутарњи дневник Камионџије Квадратура круга Одбојка: ЛОИ 2012, Србија Тунис, пренос Дневник Спорт плус Касл Летњи биоскоп: Дизни на РТС Летњи биоскоп: Живи свет океана, филм Ово је Србија Срећни људи Београдска хроника Рукомет: ЛОИ 2012, Србија Хрватска, пренос Слагалица Дневник Срећни људи Шести круг Долазак у Америку, филм Дневник Касл Злочиначки умови Ноћни биоскоп: Одвуци ме у пакао, филм Камионџије Квадратура круга Срећни људи Верски календар

Франк Рива Франк Рива је полицајац који је учествовао у уништавању „француске везе” 70-их година прошлог века. Мафија је уценила његову главу, те он нестаје и остаје одсутан 25 година. Иза себе је оставио пријатеље, породицу и ћерку, за коју није знао да постоји. Улоге: Ален Де лон, Со фи фон Ке сел, Жак Пе ран, Ми реј Дарк Режија: Па трик Же мен (РТВ 1, 20.05)

Со фи фон Ке сел

06.40 07.00 07.25 08.15 08.40 09.35 10.35 11.00 11.15 11.30 12.00 12.30 12.40 13.10 15.05 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 23.10 00.00

Кухињица – мађ. Здраво живо Здравље пре свега Све(т) око нас ТВ баштина Концерт у Синагоги: Рита Кинка 2. део Музички програм Кроз баште банатске: Тараш Косидбени дани у Војловици ЕКО-Шуме Војводине Чари риболова Вести (мађ) Изравно (хрв) Нежан син: Пројекат Франкенштајн, филм Потрошачки репортер Наши дани (мађ) Песничка кафана НС позоришта (мађ) Недељни магазин (ром) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (ром) Оперативци Грување ТВ баштине ТВ Продаја

ОДБОЈКА: ЛОИ 2012.

Србија–Тунис (РТС 1, 10.25) РУКОМЕТ: ЛОИ 2012.

Србија–Хрватска (РТС 1, 17.10)

06.30 08.30 09.00 09.05 11.00 11.05 11.30 13.00 13.05 14.00 14.30 15.00 15.05 15.35 16.00 16.30 17.00 18.40 19.00 19.30 19.45 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30 23.00 23.55

Новосадско јутро Храна и вино Вести Убиства у Мидсамеру Вести Украдена срца Река наде Вести Опчињени Све што желим Спринт Вести Зове море Радионица Рецепти Лауре Равајоли Храна и вино Убиства у Мидсамеру Бели мантил Објектив Објектив на словачком Објектив на мађарском Личности и догађаји Опчињени Опчињени Објектив Зове море Река наде Украдена срца

10.15 Аустријска лига: Аустрија В – Стурм 12.00 Белгијска лига 13.00 Фудбал: Кичи – Арсенал 14.45 Интервју – Валентино Роси 15.15 Украјинска лига: Зораја – Арсенал 17.00 Премијер лига, голови сезоне 18.00 Најбољи голови 19.00 Вимблдон Специјал 19.30 Фудбал: Малезијан ЏИ - Манчестер Сити 21.15 Специјал на лицу места: Мото ГП Мугело 21.45 Фудбал: Норвич – Ајакс 23.45 Преглед руске лиге 01.00 Данска лига: Ренџерс – Архус

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Суботом поподне, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортски преглед, 16.00 Освета, 17.00 Политикон, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Ток шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9 15.00 Дечији програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 18.00 Култура тела, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран, 21.15 Никад се не зна..., 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

06.15 06.30 07.00 08.50 09.50 10.50 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.10 20.20 21.30 22.30 23.45 00.40 00.45 01.15 01.45

Ексклузив Експлозив Езел Дођи на вечеру Одбачена Филм: Роки 5 Тачно 1 Трачара Изгубљена част Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Изгубљена част Лото Езел Сами у тами Филм: Сви ти лепи коњи Трачара Срећне вести Експлозив Ексклузив Кобра

Сами у тами Да ли је љубав заиста слепа? Три жене и три мушкарца провешће 3 дана у луксузној вили. Њихов задатак је да се што боље упознају како би трећег дана одабрали правог партнера. Ово је само увод у причу коју води атрактивна Ни ко ли на Пи шек, а од јесени ће емисија кренути у редовно емитовање. (Пр ва, 21.30)

dnevnik

ВАТЕРПОЛО: ЛОИ 2012.

Србија– Велика Британија (РТС 2, 19.20) 06.02 Летње олимпијске игре 2012.

10.40 Веслање: четверац без кормилара, пренос 11.00 Пливање: квалификације, пренос 12.12 Веслање: четверац без кормилара, укључење у пренос 12.30 Тенис (м и ж): сингл и дубл, пренос 13.50 Једрење: укључење у пренос 14.30 Бокс: до 49 и до 64 кг, пренос 15.30 Коњички спорт: скокови индивидуално, пренос 16.00 Скокови у воду (ж): финале, пренос 16.47 Џудо (ж) и (м), пренос 17.30 Гимнастика (ж): екипно, финале, пренос 19.20 Ватерполо: Србија - Велика Британија, пренос 20.20 Летње олимпијске игре 2012.

20.30 Пливање, пренос 21.00 Стони тенис (м), четвртфинале, пренос 22.20 Кошарка: Француска - Аргентина, снимак 00.10 Олимпијски ритам 00.40 Рукомет: ЛОИ 2012: Србија Хрвартска (р) 02.00 Ватерполо: Србија - Велика Британија (р) 03.00 Тенис (м и ж): сингл и дубл (р)

06.50 08.30 08.50 09.45 10.00 10.35 12.30 14.10 16.00 16.40 17.05 17.30 18.30 19.10 19.25 20.00 21.00 23.40 00.15 00.35 01.25

Инспектор Валандер Топшоп Долина сунца Топшоп Вести Дневни магазин Цртани филмови Филм: Камионџија разбијач Вести Спортски преглед Као случајно Пријатељи Вести Сунђер Боб Коцкалоне Штрумфови Гладијатори Филм: Хари Потер и затвореник из Аскабана Вести Спортски преглед Увод у анатомију Филм: Ја и моје сенке - Живот са Џуди Гарланд, 1.и 2. део

Да ни јел Ред клиф

Хари Потер и затвореник из Аскабана Хари Потер има 13 година. Након летњих празника поновно се враћа у Хогвортску школу магије. Међутим, овога пута, мрачна тајна из прошлости надвиће се над Харијевом судбином. Серијски убица Сиријус Блек побегао је из тврђаве Аскабан - чаробњачког затвора. Харијев живот је у опасности... Улоге: Да ни јел Ред клиф, Ру перт Гринт, Ема Вот сон, Ге ри Олд ман, Џе рал ди на Со мер вил Редитељ: Ал фон со Ку а рон (Б92, 21.00)

Шта је с тобом Нина

06.30 07.00 08.00 09.30 10.00 12.00 13.00 14.00 15.00 15.40 16.15 17.15 18.15 20.00 20.30 21.00 23.00 00.00 00.30 01.00 03.00 04.30

Биљана за вас Маратон Цртани филм Документарна серија Филм: Бештије Топ шоп Љубав у залеђу Злочиначке намере Мућке Ало, ало Документарна серија Обични људи Филм: Шта је с’ тобом Нина? Мућке Ало, ало Филм: Трг пет месеци Удовице Мућке Ало, ало Филм: Сирано де Бержерак Домаћа музика Филм: Трг пет месеци

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус 12.00 Срем на длану:Шид, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Спорт СТВ-а, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Рума, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 21.15 Ток шоу: Очи уочи, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

Граница Да ли су шминка, силикони, ботокс, масажа, хијалурон и јога само за жене? Да ли је данас разлика која дели жене и мушкарце толико танана или се потпуно изгубила? Гости: др Јо ван Ма рић, Ма ри ја на Ма те ус, Сне жа на Да кић-Ми кић и Со ња Ко цић. Водитељка: Је ле на Ве ско вић (Хе пи, 20.05)

Да ни ца Мак си мо вић

Прича о савременој девојци у потрази за сопственим идентитетом. Улоге: Да ни ца Мак си мо вић, Љи ља на Јан ко вић, Ми о драг Пе тро вић, Сне жа на Са вић Режија: Гор да на Бо шков (Aвала, 18.15)

Је ле на Ве ско вић

05.00 08.00 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.20 12.30 12.40 13.20 13.40 14.00 14.10 15.15 15.30 15.55 17.30 17.55 18.25 19.15 20.05 21.40 22.30 23.10 00.00 00.50 01.50 03.20 03.50 04.30

Јутарњи програм Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Ешли Телешоп Винкс Генератор Рекс Бакуган Моји џепни љубимци Поп Пикси Метеор и моћни камиони Квизић Побуна диносауруса Телешоп Вести Мелроуз Плејс Телешоп Вести Ћирилица Насловна страна – квиз Телемастер Јелена Док. програм Граница Агенција Мелроуз Плејс Луда кућа Изнајми звезду Док. програм Граница Насловна страна – квиз Јелена Моја Србија

Добро јутро Моје срце куца за Лолу Магазин ин Тачно у подне- живо Мала невеста Национални дневник Кукавица Наслеђе једне даме Академија дебелих - уживо Национални дневник Мала невеста Госпођица Папарацо лов Гранд парада Академија дебелих- преглед дана 00.00 Мултимилионер 01.00 Филм: Кил Бил 03.00 Књига о Даниелу 07.00 10.15 11.00 14.00 15.00 16.00 16.20 17.00 18.00 18.30 19.00 20.20 21.00 22.00 23.00

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

utorak31.jul2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

5

27

ЈОВАН ЈОЦА ЛАЛОШЕВИЋ – ОД НАЦИОНАЛИСТЕ ДО АУТОНОМИСТЕ

Пише: др Са ша Мар ко вић 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 20.55 21.50 22.45 23.40 00.40 01.40

Највећи губитник Уштедети купујући Мисија „Мени„ Л.А. Инк Стручњак за торте Компулзивно гомилање Краљ посластичара као кувар Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Све жене мог мужа Највећи губитник Мајами инк Пацијенти са необичним здравственим проблемима Породилиште Лепота по сваку цену Ургентни центар Л.А. Инк Пацијенти са необичним здравственим проблемима Породилиштеs

08.00 Ловци на нацисте 09.00 Рим није изграђен за један дан 10.00 Изгубљена крсташка тврђава 11.00 Војиничев код – најтајанственији рукопис на свету 12.00 Заборављени начини исхране 13.00 Ко си заправо ти?

14.00 Лондонска болница 15.00 Тајм тим година X 16.00 Рим није изграђен за један дан 17.00 Царство мора 18.00 Заборављени начини исхране 19.00 Вучице 20.00 Германска племена 21.00 Тајни рат 22.00 Ловци на нацисте 23.00 Царство мора 00.00 Хероји, култ и кухиња 01.00 Мао – кинеска прича

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Ловци на змајеве Ози Бу Једнооки Џек Мој човек Годфри 72 дана Живот у ружичастом Посао за странце Посета Еротски филм Еротски филм

Посета У мирни и успавани град долази потпуни странац, који својом способношћу да изводи чуда узнемири житеље малог места. Болесне и огорчене он уводи у свој шатор, лечећи их голим рукама, тако да га неки од мештана почну називати пророком. Улоге: Мар тин До но ван, Едвард Фур лонг, Ке ли Ланч Режија: Ро би Хен сон (Си не ма ни ја, 22.00)

Ке ли Ланч

06.00 Челична борба 08.05 Скуби Ду и чудовиште из Лох Неса 09.30 Хари Потер и реликвије смрти 1 11.55 Додела Билбордових музичких награда 2012.

14.10 Срећа је топло ћебенце, Чарли Браун 14.55 Бег из дивљине 17.05 Ослони се на мене 19.05 Редакција 20.05 Кад водењак пукне 21.40 Чаробни град 22.30 Сајрус 00.00 Инвазија света: Битка Лос Анђелес 01.55 Црвенкапа 03.35 Прави секс 04.15 Ноћ страве

09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 21.20 22.20 23.20 01.20

Убиства у Мидсамеру Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Дијагноза убиство Вокер, тексашки ренџер Монк Убиства у Мидсамеру Дијагноза убиство Монк Видовњак Медијум Браћа и сестре Филм: Пољубац у поноћ Видовњак

07.50 10.10 11.15 12.15 12.50 13.45 14.20 16.15 16.55 17.10 18.05 18.30 19.05 20.00 20.50 22.55 00.45 01.00 01.50 02.50 03.35

Езел Кисмет - окови судбине Штиклама до врха Ексклузив таблоид Вечера за 5 Бибин свет Пороци Мајамија Бибин свет РТЛ 5 до 5 Галилео Ексклузив таблоид РТЛ Данас Вечера за 5 Штиклама до врха Краљевић и ја, филм Закон и ред РТЛ вести Хаваји фајв - О Астро шоу, шоу Хаваји фајв - О РТЛ Данас

Зи ји Занг

Кућа летећих бодежа

Улоге: Ен ди Лау, Та ке ши Ка не ши ро, Зи ји Занг, Дан дан Сонг Режија: Џи му Занг (ХРТ 1, 23.20) 07.00 Добро јутро, Хрватска 09.02 Дивљи Пламен 10.10 Место под сунцем, док. серија 11.00 Шетландски записи Сајмона Кинга, док. серија 12.00 Дневник 12.33 Моћ судбине 13.20 Нежни Бен 2: Црно злато, филм 15.15 Понос Раткајевих 16.00 Горски лекар 17.25 Хрватска уживо 17.50 Са Салетом до Бескраја, док. серија 18.35 Универзум ума 19.07 Наврх језика 19.12 20пет, квиз 19.30 Дневник 20.10 Боје туризма 21.00 Госпођица Потер, филм 22.35 Дневник 3 22.55 Спорт 23.20 Кућа летећих бодежа, филм 01.15 Секс и град

07.35На крају улице 08.00 Хрватска хроника БиХ 08.15 ОИ Лондон 2012.: Рукомет (Ж): Хрватска - Ангола, снимак 09.45 ОИ Лондон 2012.: Енглески доручак 10.00 ОИ Лондон 2012.: Коњички спорт - крос кантри, снимак 10.55 ОИ Лондон 2012.: Ватерполо: Мађарска - Црна Гора, пренос 12.15 ОИ Лондон 2012.: Ватерполо: Хрватска Шпанија, пренос 13.30 ОИ Лондон 2012.: Џудо до 63 кг (Ж) и до 81 кг (М) квалификације, снимак 14.00 ОИ Лондон 2012.: Веслање квалификације, снимак 14.40 ОИ Лондон 2012.: Мачевање (М) - флорет, снимак квалификација 15.10 ОИ Лондон 2012.: Кошарка (М): Шпанија - Аустралија, пренос 16.45 ОИ Лондон 2012.: Време за чај 17.05 ОИ Лондон 2012.: Рукомет (М): Хрватска - Србија, пренос 19.00 ОИ Лондон 2012.: Џудо до 63 кг (Ж) и до 81 кг (М) - борба за медаље 19.30 ОИ Лондон 2012.: Гимнастика (Ж) - екипно, снимак/Мачевање - флорет за медаље, пренос 20.30 ОИ Лондон 2012.: Пливање финала, пренос 22.00 ОИ Лондон 2012.: Кошарка (М): Француска - Аргентина, укључење у пренос 22.45 ОИ Лондон 2012.: Олимпијски меридијан, емисија 23.50 Ружиона 00.20 Битанге и принцезе 00.55 Сестра Џеки 01.20 Др Хаус 02.15 Звездана врата

09.00 Биографија - Хелена Бонам Картер 10.00 Град без невиних душа 11.30 Љубавна песма 13.00 Биографија - Сандра Ди 14.00 Моја девојка 16.00 Божићна песма за једну диву 17.30 Биографија - Хелена Бонам Картер 18.30 Љубавна песма 20.00 Биографија - Сандра Ди 21.00 Браћа по оружју 23.00 Воз трезор 00.30 Вокер, тексашки ренџер: Ватрено крштењеа

10.00 12.00 14.10 16.10 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Опчињена месецом Блаженство Жена француског поручника Мистична пица Риба звана Ванда Стигмата Робокап 3. Еротски филм Еротски филм

Краљевић и ја Ћерка локалног фармера, Пејџ Морган, на универзитету Висконсин упознаје загонетног дечка. За разлику од осталих младића тих година, њега не интересује певање у локалном бенду нити било која друга активност. Једино што Едварда „Едија” окупира је фасцинација Шекспиром. Улоге: Џу ли ја Стајлс, Лук Ма бли, Бен Ми лер, Џејмс Фокс Режија: Мар та Ку лиџ (РТЛ, 20.50)

Џу ли ја Стајлс

10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05

01.40

Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Генералка Амерички чопери Прљави послови Разоткривање митова Опасан лов Страствени риболовци Чудовишта из реке Како се прави? Како то раде? Радионица за праве мушкарце са Џејмсом Мејом Разоткривање митова Тренуци ужаса Капетан нуклеарне подморнице Преживљавање Радионица за праве мушкарце са Џејмсом Мејом Тренуци ужаса

06.00 08.30 09.30 11.00 13.15 15.00 15.45 16.30 17.00 18.15 19.15 20.30 22.30 23.00 00.45

Олимпијске игре Пливање Мултиспортови Пливање Мултиспортови Коњички спорт Кануинг Скокови Дизање тегова Гимнастика Мултиспортови Пливање Олимпијске игре Кошарка Дизање тегова

21.00 21.55 22.50 23.45 00.40

О

Успех зависи од економије

бра зла жу ћи сво ја гле ди шта по во дом отво ре них зо ва не за на тли је, ин те ли гент не еко но ме и тр гов це, те днев но по ли тич ких про бле ма, Ла ло ше вић је по - та ко ство ри ла јак, здрав и пот пу но не за ви сан сред њи сте пе но фор му ли сао свој по ли тич ки став. Он је дру штве ни ста леж, нај си гур ни ји те мељ на род ном оп био из ра зит про тив ник ‘’не стал ног и не до след ног’’ стан ку и на прет ку... на род но сна по ли ти ка, без до бро стран ча ре ња и ти ме иза зва них по де ла, ко јих ни је би ло про ми шље ног и си сте мат ски из ра ђе ног еко ном ског иму но ни ти све штен ство, по зи ва ју ћи при том на све - про гра ма не мо же има ти успе ха’’. стра ну по др шку На род но сној стран ци ко ја је у Угар Еко ном ско-со ци јал ним при ли ка ма ба вио се и Ми ском пар ла мен ту тре ба ло да за сту па рав но прав но ин те - хаи ло По лит-Де сан чић, ука зу ју ћи на то да је лош и за ре се Ср ба, Ру му на и Сло ва ка. Ме ђу тим, спрем ност на ви сан ма те ри јал ни по ло жај срп ског ста нов ни штва био по је ди нач ни и стра нач ки опор ту ни тет и фраг мен тар - узрок на род не не за ин те ре со ва но сти за очу ва ње на ци о- ност, кон крет но код Ср ба, и по де ла на „ли бе ра ле, ра ди - нал ног иден ти те та. ‘‘У срп ско га на ро да не ма пра ве ин ка ле, кле ри ка ле, са мо стал це, ре зо лу ци јо на ше итд.” чи ни ли су нео др жи ву про грам ску и циљ ну хе те ро ге ност ко ја је обе сми сли ла сна жну по ли тич ку во љу ко ја је по сто ја ла. ‘’По ли тич ке пар тиј ске стра сти, ко је се бе ху рас плам са ле до мак си му ма, ни су ви ше мо гле да очу ва ју на род но-цр кве ној ауто но ми ји онај углед ко ји она има ђа ше у се дам де се тим и осам де се тим го ди на ма, већ га је гу би ла све ви ше и ви ше, по став ши ме стом јед не ја ло ве по ли тич ке бор бе све та мо до бал кан ског и ве ли ког ра та, ка да је срп ски на род осе тио да му се ва ља опет ску пи ти у јед но ко ло, па да се бо ри за се бе као це ли на, као што то бе ше ра дио у до ба Ми ле ти ће ве ере’’. Стра нач ка и на ци о нал на ра зно ли „Дај те хле ба, ма ни те се срп ства” кост код На род но сне стран ке ма њи на у Угар ској обез бе ди ла је до ми на ци ју ма ђар ске по ли ду стри је, срп ски за на ти, срп ске тр го ви не не ди жу се, а тич ке во ље, уз очи глед ну и до бро до шлу не моћ На род огром на ве ћи на срп ског на ро да ба ви се са мо по љо при но сне стран ке. Ту не моћ, ко ју су ма ђар ске вла сти не го вре дом, за то срп ски на род у Угар ској го то во нај го ре ва ле, Ла ло ше вић је пре по знао и ви део као „бо ле сну сто ји. До бре же тве рет ке су, а це не хра ни ни ске. Жа биљ ку за са ђе ну у ма ле ни и те скоб ни суд, ко ју ће на лост је по гле да ти да нас срп ског ра та ра... У свом по ти сва ком по љу по ти сну те на род но сти уза ман за ле ва ти ште ном ста њу мно ги Ср бин хо ће да ка же: шта ме се ти су за ма сво јим, пло до но сна воћ ка од ње не ће по ста ти че по ли ти ка; шта ме се ти чу срп ске те жње; шта ме се ни ка да’’. Ла ло ше ви ћев став се де ли мич но ра зло жно, ти че на род но сно пи та ње у Угар ској; шта ме се ти че на али не и ка рак тер но, по ду да рао с ва па јем Све то за ра род но-цр кве на ауто но ми ја – кад ја код ку ће мо рам да Ми ле ти ћа из вре ме на ње го вог по ра за на Ивањ дан ским ку бу рим, да че мер но жи вим, кад је два мо гу да из др жа из бо ри ма 1875. го ди не ка да вам сво ју по ро ди цу, кад се је је дин стве ност стран ке мо рам за ду жи ва ти? Дај те у Лалошевићев став се делимично том по мо ћи, а ма ни те се ко ја је пред ста вља ла на ци разложно, али не и карактерно, о нал не ин те ре се срп ског срп ства!’’ на ро да у мо нар хи ји, пр ви Ла ло ше вић је, у скла ду са подударао с вапајем пут до ве де на у пи та ње, а сво јим ста вом о по тре би на Светозара Милетића из времена Ми ле ти ће ва кри ти ка не је ци о нал ног ра да на са вре ме његовог пораза дин ства из гле да ла као ме ној еман ци па ци ји Срп ства, на Ивањданским изборима 1875. лан хо лич ни ва пај јед ног сма трао по треб ним да се ли де ра на за ла ску за по вра ода зо ве мол би сво јих при ја так у ком пакт ност ко ји је те ља, но се ћег гра ђан ског очи глед но био не из во див. Ла ло ше вић је био про тив ри сло ја кул тур ног жи во та Ср ба у Сом бо ру, и кан ди ду је се гид ног стра нач ког цен тра ли зма јер је до вео до нео д го на из бо ри ма за пред став ни ка у срп ском на род но-цр кве вор ног рас ко ла и уме сто да је омо гу ћио оп сто ја ње раз ном са бо ру кра јем 1906. го ди не. Прет ход но се срп ско ли чи тих по гле да на бит на по ли тич ка пи та ња, а зах те гра ђан ство, ко је су пред во ди ли др Сте ван По по вић, др вао кон сен зус о ва жним од лу ка ма, он је усло вио фраг Да вид Ко њо вић, др Ко ста Бу гар ски, Па вле Ко њо вић, мен ти са ње ко је ни је по ну ди ло ква ли тет ни ју од бра ну Сте ван Ил кић, Све ти слав Бе рић и Иси дор Но ва ко вић, срп ских на ци о нал них ин те ре са већ со ци јал ну ди фе под огор че но не до стој ним и ана ци о нал ним ра дом пред рен ци ја ци ју, уве ли ко као по сле ди цу ин те ре сних по је став ни ка Ра ди кал не стран ке у цр кве ној оп шти ни у Со ди нач них ком про ми са с ак ту ел ним пред став ни ци ма мо бру, оку пи ло око иде је ор га ни зо ва ња стран ке ко ја је, угар ске вла сти. по њи хо вом ми шље њу, би ла је ди но спрем на да се бо ри Дру ги про блем на ко ји је Ла ло ше вић ука зао би ло је за срп ске на ци о нал не ин те ре се, а не за соп стве не и стра не по сто ја ње еко ном ског про гра ма у по ли тич ком ор га нач ке. ни зо ва њу. Кри ти ку ју ћи ис кљу чи вост по ли тич ке ор га „По сле све стра не де ба те у овом пред ме ту, кон фе ни за ци је Ср ба у сме ру ре ша ва ња др жав но-прав них пи рен ци ја је јед но гла сно за кљу чи ла да се стран ка ор га та ња, Ла ло ше вић је ука зи вао на еко ном ско стаг ни ра ње ни зу је те је иза бран пред сед ник у осо би г. др. Ст. По и за о ста ја ње Ср ба као нај о збиљ ни ји про блем на ци о- по ви ћа, за тим ча сни штво и из вр шни од бор. По што је нал ног ин те ре са. „Док смо се ми де се ти на ма го ди на је та ко пр ва тач ка днев ног ре да ис цр пе на би ла, ста вио је ди но о то ме бри ну ли: да ли је на род но сни за кон пра ве иза бра ни пред сед ник на днев ни ред кан ди да ту ру по дан или не, да ли је он из вр шен, или не и да ли су нам сла ни ка за пред сто је ћи са бор, те је пред ло жио за по и уко ли ко су нам ску че на по ли тич ка пра ва на ша, до тле сла нич ког кан ди да та ов да шњег ува же ног и спрем ног је ма ђар ска вла да си сте мат ским и не спре че ним ра дом адво ка та, ро до љу би вог и че сти тог Ср би на др Јо цу Ла сво јим од не го ва ла Ма ђа ри ма спрем не, мо дер но обра ло ше ви ћа...’’

Студију др Саше Марковића „ПОЛИТИЧКА БИОГРАФИЈА ЈОВАНА – ЈОЦЕ ЛАЛОШЕВИЋА” објавио је Педагошки факултет у Сомбору Новосадског универзитата Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

28

monitor

utorak31.jul2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Ово су да ту ми ка да се ме ња ју сме не у ле то ва ли шти ма па се и ви мо же те на ћи у тој тран сак ци ји. Или од ла зи те на мо ре, пу то ва ње, или се вра ћа те. Ако не, све јед но, ле по вам је.

BIK 20.4-20.5.

По слов на си ту а ци ја вам пру жа до бре мо гућ но сти за кон так те, пу то ва ња и за ра ду. Кре а тив ни сте, спрет н и и срећ н и, ге н е р ал н о. Има те ве ли ку по тре бу за шо пин гом.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

31. jul 2012.

Успе ва те да одр ж и те до б ре од но се с дра гим осо ба ма, сим па т и ја м а и љу ба в и м а, што је сво је в р с но уме ћ е. До т е р у је т е се бе и уре ђу је те сво је окру же ње.

Озбиљ ни сте за сво је го ди не. Има те до бру кон цен тра ци ју да нас, што већ су тра не ће би ти слу чај. Због то га на п ра в и те ду го р оч н е пла но ве и до го во ри те бу ду ће са стан ке.

Љу бав ни од нос се те ме љи на при ја тељ ству, а при ја тељ ство с осо бом су прот ног по ла ла ко се мо же пре тво ри ти у љу бав. Да кле, ле по вам је, ка ко год да ком би ну је те.

Вред ни сте и ни шта вам ни је те шко. Ра до из ла зи те у су срет дру ги ма, парт не ру, у же љи и на ди да вла да хар мо ни ја и склад у од но си ма и сву да око вас. Ак ти ви рај те се у љу ба ви.

Nena Radaшin, astrolog nena.r@eunet.rs VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Све што хо ће те то и мо же те, а све што мо же те – то и оства ри те. Да кле, ово је успе шан пе ри од за вас, по го то во у парт нер ско-љу бав ним од но си ма. Ак тив но сти у тај но сти.

Во д и те сво ју по л и т и к у, и то успе шно. Спо ља шња фор ма мо же би ти ва жни ја од су шти не јер се до ње лак ше до ђе. А ка да се већ та ко по ста ви те, то је по ла ура ђе ног по сла.

Окол но сти у ве зи с по слов ном са рад њом и до го во ри ма вам ни су на кло ње не, и не ће би ти још из ве сно вре ме. Бу ди те па жљи ви у из бо ру кра ћег пу то ва ња, да се не би сте раз о ча ра ли.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Нео п ход но је да по ми ри те не по мир љи во, да ускла ди те раз ли чи то сти, ка ко на при ват ном пла ну, у љу ба ви, та ко и на по слов ном. Др же љу би ви сте на из ве стан свој ти хи на чин.

Ни сте до вољ н о кон цен три са ни ни упор н и у по сло ва њу па вам мно ге шан се про па д а ју због то га. При л а го д и те се окол н о сти ма и мен тал н о се рас те ре ти те.

У при ват ном по слу на и ла зи те на про пу сте и про бле ме с из вр ши о ци ма, ко јих има или не ма, у да том тре нут ку. Од при ја те ља не оче куј те пре ви ше. Уре ђу је те свој дом.

TRI^-TRA^

То плес Кен дис V REMENSKA

PROGNOZA

ПријаТно

Vojvodina Novi Sad

29

Subotica

28

Sombor

30

Kikinda

30

Vrbas

29

B. Palanka

29

Zreњanin

29

S. Mitrovica 30 Ruma

29

Panчevo

28

Vrшac

28

Srbija Beograd

29

Kragujevac

30

K. Mitrovica 31 Niш

31

Evropa

ТоПло

НО ВИ САД: При јат но то пло уз сун ча не пе ри о де и про мен љи ву облач ност. Ве ћи део да на оста је су во уз ма лу ша сну за по ја ву пљу ско ва по под не. Ве тар уме рен се ве ро за пад ни. При ти сак ма ло из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 18, а мак си мал на 29 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: При јат но то пло вре ме уз пу но сун ча них пе ри о да, а по сле под не уз раз вој обла ка ко ји до но се по не где крат ко трај ну ки шу и пљу ско ве са гр мља ви ном. Ве тар уме рен се ве ро за пад ни. При ти сак ма ло из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра 17, а мак си мал на 30 сте пе ни. СР БИ ЈА: То пло уз сун ча не пе ри о де, али и не ста бил но вре ме са по вре ме ним пљу ско ви ма са гр мља и ном. Ду ва ће слаб до уме рен се ве ро за пад ни ве тар. При ти сак око и ма ло из над нор ма ле. Тем пе ра ту ра од 16 до 33 сте пе на. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У сре ду при јат не тем пе ра ту ре уз про мен љи во вре ме са че стим пљу ско ви ма. У че твр так то пли је уз ви ше сун ца и са мо ре ђу по ја ву пљу ско ва по не где. У дру гој по ло ви ни сед ми це опет сун ча но и вр ло то пло, па ће за ви кенд опет у ве ћи ни пре де ла тем пе ра ту ре из но сти око и ма ло из над 35 сте пе ни. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Би о ме те о ро ло шке при ли ке мо гу има ти не по во љан ути цај на ср ча не бо ле сни ке, као и на осо бе са ва ри ра ју ћим крв ним при ти ском и аст ма ти ча ре. Гла во бо ља, нер во за и бо ло ви у ко сти ма и згло бо ви ма су мо гу ће ме те о ро пат ске ре ак ци је.

Madrid

37

Rim

31

London

21

Cirih

26

Berlin

23

Beч

26

Varшava

26

Kijev

31

Moskva

31

Oslo

17

St. Peterburg 23 Atina

36

Pariz

22

Minhen

25

Budimpeшta

30

Stokholm

20

Ју жно а фрич ка ле по ти ца, мо дел Кен дис Свон пул, сни ми ла је но ви еди то ри јал за мод ну ку ћу „Вик то ри јас си крет” у ко ме, по ред иза зов них ко ма да до њег ве ша, по зи ра и у то пле су. На но вим фот ка ма сви ње ни аду ти су ис так ну ти, а Кен дис је још јед ном по ка за ла за што је ме ђу нај тра же ни јим мо де ли ма. Ипак за но сна Кен дис (23) ка же да у шко ли ни ко ме ни је би ла сим па тич на.

- У шко ли су ме за дир ки ва ли јер сам би ла вр ло мр ша ва и из гле да ла сам чуд но. Али де вој ке ко је сам гле да ла на те ле ви зи ји су из гле да ле слич но као ја - ре кла је Кен дис ко ју су мод ни аген ти от кри ли док је ше та ла шо пинг цен тром у Дур ба ну пре осам го ди на.

- Ма не кен ство је мо ја осве та, иако зву чи ужа сно, али то је је ди ни на чин да по ка жеш љу ди ма да се осе ћаш до бро - ка же Вик то ри јин ан ђео.

VIC DANA До ђе миш ку ћи и у кре ве ту на ђе ми ши цу са сле пим ми шем, па ка же: - Кур во јед на!

- Али, дра ги, он је ипак пи лот - од го во ри ми ши ца.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

231 (3)

Slankamen

280 (0)

Apatin

328 (-2)

Zemun

301 (10)

Bogojevo

321 (-7)

Panчevo

312 (12)

Smederevo

478 (16)

Baч. Palanka 315 (-5) Novi Sad

284 (-4)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

197 (5)

S. Mitrovica

62 (1)

Tendencija opadawa

Senta

267 (3)

Beograd

245 (11)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

344 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

262 (2)

NERA

Jaшa Tomiћ

Hetin

96 (-36)

TISA

-46 (6)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusiћ

46 (0)

Reшeњe iz proшlog broja