Dnevnik 31.avgust 2012.

NOVI SAD *

PETAK 31. AVGUST 2012. GODINE

GODINA LXX BROJ 23543 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

DE MO KRA TE IDU NA IZ BOR NU SKUP [TI NU, TA DI] SE PO VLA ^I

\i las je di ni kan di dat za predsednika DS, Paj ti} za za me ni ka str. 3

NASLOVI

Politika 3 Vu~evi} }e biti gradona~elnik, Sevi} predsednik skup{tine Novog Sada

Ekonomija 4 Gas za doma}instva pojeftiniti ne}e

Dru{tvo 6 U zdravstvu uskoro zarada po u~inku 7 Zameweni pokojnici 9 U Sremskim Karlovcima prvacima po 5.000 dinara

Reporta`e 11 Gladan leti, sit se ne vra}a

Foto: F. Baki}

Novi Sad

Sre}n o od po~ etk a, prv ac i!

INTERVJU

s tr. 7

VLA DA JU ^E USVO JI LA PA KET PO MO ]I PO QO PRI VRE DI I PRI VRE DI

MI LO[ VU ^E VI], PRED SED NIK NO VO SA DSKOG OD BO RA SNS-a

Ako DS i LSV ne uva `e no vu ve }i nu u No vom Sa du, sa mi }e mo ih sme ni ti str. 3

Pa o ri ma jef ti ni ji di zel i 6.420 di na ra po hek ta ru str. 4

PUTOVAWE NEOBI^NOG FRANCUZA

Sva kog me se ca jo{ 400 zah te va za so ci ja lu

str. 8

Foto: M. Kekovi}

NOVOSA\ANE PRI TI SLA TE [KA VRE ME NA

Do Vitlejema kroz Vrbas

str. 10

str. 14 – 18

SPORT

Veoma toplo Najvi{a temperatura 35 °S

n INIJESTA NAJBOQI IGRA^ EVROPE

n REAL, SITI, AJAKS I BORUSIJA U ISTOJ GRUPI

n ANA I JELENA PRO[LE, BOJANA ISPALA

n POMO] KLADIONI^ARIMA

2

POLiTikA

petak31.avgust2012.

dnevnik

U BRI SE LU RAZ GO VA RA LI [TE FAN FI LE I SU ZA NA GRU BJE [I]

Od izbora ograni~en napredak Evrop ski ko me sar za pro {i re we [te fan Fi le na gla sio je ju ~e u Bri se lu, po sle raz go vo ra s pot pred sed ni com Vla de Sr bi je za evrop ske in te gra ci je Su za nom Gru bje {i}, da je vi dqi vi i odr `i vi na pre dak u od no si ma s Ko so vom kqu ~an da bi Sr bi ja do bi la da tum za po ~e tak pre go vo ra s Evrop skom uni jom, kao i da }e u na red nom iz ve {ta ju Evrop ske ko mi si je bi ti za be le `e no da je, od iz bo ra, Sr bi ja ostva ri la ogra ni ~e ni na pre dak.

– Opi pqiv i stal ni na pre dak u ostva ra wu tog kqu~ nog pri o ri te ta, ukqu ~u ju }i pri me nu spo ra zu ma po stig nu tih iz me | u Be o g ra d a i Pri { ti n e, mo `e omo gu }i ti na pre dak – is ta kao je Fi le.

Fi le je re kao da su uslo vi za po ~e tak pri stup nih pre go vo ra

u di ja lo gu Be o gra da i Pri {ti ne bu du pri me we ni u prak si.

Fi le je re kao da je Sr bi ja od iz bo ra ostva ri la „ogra ni ~e ni na pre dak” u is pu wa va wu kri te ri ju ma za ~lan stvo u Evrop skoj uni ji, {to }e bi ti na gla {e no u iz ve {ta ju o na pret ku ko ji }e Evrop ska ko mi si ja ob ja vi ti u ok to bru, ali ohra bru je vlast u Be o gra du da to na dok na di.

Su za na Gru bje {i} je iz ja vi la da je do bi la uve ra va wa da ne ma no vih i taj nih uslo va za po ~e tak pre go vo ra.

– Mi da tum za po ~e tak pre go vo ra `e li mo {to pre. Vr lo smo re al ni, zna mo {ta mo `e mo i {ta tre ba da ura di mo da bi taj da tum bio {to pre – is ta kla je ona, ne `e le }i da li ci ti ra da tu mi ma, ve} je po no vi la da je ciq Vla de Sr bi je da da tum do bi je {to pre.

Lek ci je i kri ti ke [te fan Fi le je re kao da Sr bi ji ne }e dr `a ti lek ci je, ali da za dr `a va pra vo da je kri ti ku je. Fi le je tom iz ja vom „od go vo rio” na po ru ku pre mi je ra Sr bi je Ivi ce Da ~i }a da Sr bi ji ne mo gu tek ta ko da se dr `e lek ci je, ka ko su zvu ~a le ne ke iz ja ve iz ve sti o ca Evrop skog par la men ta Jel ka Ka ci na.

– Sr bi ja ta~ no zna {ta tre ba da ura di na da qem evrop skom pu tu, i to mo ra da se ura di, i mi na tom pu tu Sr bi ji ne }e mo dr `a ti lek ci je – re kao je Fi le . – Ali, to ne zna ~i da ne }e mo po vre me no kri ti ko va ti i sa ve to va ti. I ja ne }u tra `i ti do zvo lu vla sti u Be o gra du da kri ti ku jem. de fi ni sa ni jo{ na de cem bar skom za se da wu Evrop skog sa ve ta, is ti ~u }i da ne ma kri stal nu ku glu pa da pred vi di ka da }e Sr bi ja po ~e ti pre go vo re.

Go vo re }i o na stav ku di ja lo ga Be o gra da i Pri {ti ne i mo gu} no sti da on bu de po dig nut na vi {i, po li ti~ ki ni vo, Fi le je na ja vio da }e se o to me raz go va ra ti to kom po se te pre mi je ra Sr bi je Ivi ce Da ~i }a Bri se lu na red ne ne de qe i sa stan ka s vi so kom pred stav ni com EU Ke trin E{ton. On je na gla sio da je iz u zet no va `no da svi spo ra zu mi ko ji su do sa da po stig nu ti

– Ni smo pro me ni li stav, ni ti po sti gli no ve do go vo re o pred sta vqa wu Ko so va na re gi o nal nim sku po vi ma. Ne ma pro me ne u od no su na ono {to je do go vo re no u Bri se lu pre ne ko li ko me se ci i Sr bi ja }e osta ti prin ci pi jel na u sta vu da ne u~e stvu je na re gi o nal nim sku po vi ma uko li ko Ko so vo ni je asi me tri~ no pred sta vqe no – iz ja vio je ju ~e pre mi jer Sr bi je Ivi ca Da ~i}, od go va ra ju }i na di le mu {e fa po sla ni~ ke gru pe DSS-a Slo bo da na Sa mar xi }a da li je Sr bi ja omek {a la stav oko u~e {}a na fo ru mi ma na ko ji ma se po ja vqu je i Ko so vo i da li su ta~ ne tvrd we Jel ka Ka ci na da je do go vor po stig nut.

– Ni je ta~ na in for ma ci ja da su po stig nu ti do go vo ri o pred sta vqa wu Ko so va na me |u na rod nim fo ru mi ma, po {to ni su vo |e ni ni ka kvi pre go vo ri o to me ve} je to ~i nio Bo ri slav Ste fa no vi}. Vla da }e pri me ni ti ono {to je on do go vo rio u Bri se lu, a sa da je u pi ta wu sa mo stvar tu ma ~e wa. Na {a vla da, Pri {ti na i Ku per – sva ko ima svo je tu ma ~e we to ga {ta je do go vo re no – re kao je pre mi jer Da ~i}. – Da vas pod se tim, na{ in te res i ciq u ve zi s u~e {}em Ko so va na re gi o nal nim fo ru mi ma je ste bio da ono bu de pred sta vqe no asi me tri~ no u od no su na osta le u~e sni ke, ~i ji je su ve re ni tet i te ri to ri jal ni in te gri tet pri znat od UN, uz obe le `a va we onom ~u ve nom zve zdi com. Ni ko ne `e li rav no prav no pred sta vqa we Ko so va, ve} je sa mo pi ta we da li je do voq na zve zdi ca, ili je po treb na jo{ i fu sno ta s ob ja {we wem. Pra vi put mo `e bi ti sa mo to da Vla da, nad le `na mi ni star stva i Kan ce -

Su za na Gru bje {i} je na gla si la sprem nost Be o gra da da u di ja log s Pri {ti nom u|e na naj vi {em po li ti~ kom ni vou i da se to do go di ~im Sr bi ja na pra vi stra te gi ju za to.

– Bez po li ti~ kog di ja lo ga se ne mo ` e po s ti } i odr ` i v o, traj no, fer i kom pro si no re {e we s Pri {ti nom – po ru ~i la je ona.

Su za na Gru bje {i} je is ta kla da ni je ste kla uti sak da je Ka cin do {ao u Be o grad da de li lek ci je, ve} da pri ku pi ~i we ni ce o iz ve {ta ju ko ji }e na pi sa ti.

SRS podneo krivi~nu prijavu protiv Nikoli}a – Srp ska ra di kal na stran ka pod ne la je kri vi~ nu pri ja vu pro tiv pred sed ni ka Sr bi je To mi sla va Ni ko li }a i vi {e NN li ca, ospo ra va ju }i Ni ko li }e vu fa kul tet sku di plo mu – iz ja vio je ju ~e za me nik pred sed ni ka SRS-a Ne ma wa [a ro vi}.

On je re kao da je kri vi~ na pri ja va pod ne ta pro tiv NN li ca s Fa kul te ta za me nax ment iz Srem skih Kar lo va ca, NN li ca s Fa kul te ta za eko no mi ju i in `e wer ski me nax ment iz No vog Sa da, NN li ca iz Po kra j in s kog se k re t a r i j a t a za obra zo va we iz No vog Sa da i NN li ca iz Pro svet ne in spek ci j e Mi n i s tar s tva pro s ve t e Re pu bli ke Sr bi je.

– Po ku {a li smo da utvr di mo ka da je Ni ko li} stu di rao jer ni kom od nas, ko ji smo bi li we go vi bli ski sa rad ni ci od 2004. do 2008. ni ka da ni je po me nuo da

Zvezdica (ne) bri{e fusnotu?

je stu di rao. Zah te vi ma za in for ma ci je od jav nog zna ~a ja do {li smo do ta~ nih da tu ma ka da je Ni ko li} na vod no po la gao is pi te – re kao je [a ro vi}.

On je do dao da se is po sta vi lo se da je Ni ko li} „bio od li ~an stu dent” i da je ~i ta vu dru gu go di nu stu di ja na Fa kul te tu za me n ax m ent na v od n o po l o `io za se dam-osam da na, sa op {tio je SRS. Po [a ro vi }e vim tvrd wa ma, naj o ~i gled ni ji do kaz da Ni ko li} ni je po la gao is pit, „ve} da je we go va di plo ma ~ist fal si fi kat” je ~i we ni ca da je 23. ju na 2010. go di ne na v od n o po l o ` io is p i t e „Upra vqa we fi nan sij skim ri zi ci ma” i „Kor po ra tiv ne fi nan si je”, iako je u to vre me, kao ~lan de l e g a c i j e Sr b i j e, bo ra vio u Stra zbu ru na za se da wu Par la men tar ne skup {ti ne Sa ve ta Evro pe.

la ri ja za KiM pred lo `e in struk ci ju, ko ja bi pod ra zu me va la ka ko da se na {i pred stav ni ci po na {a ju u svim ta kvim si tu a- ci ja ma. Na {a prin ci pi jel na po li ti ka tim po vo dom osta je ista. Pre kju ~e sam re kao da sam aler gi ~an kad stal no do bi jam lek ci je. Ni ko ne ospo ra va bi lo ~i je pra vo da kri ti ku je, ali zna te {ta ja ne mo gu da pri hva tim – da se ne ko po na {a kao da je ~lan iz vr {ne vla sti u Sr bi ji pa nam se, s jed ne stra ne, da ju spi sko vi {ta Sr bi ja tre ba da is pu ni, a s dru ge se tra `i pu {ta we onih ko ji su uhap {e ni zbog ko rup ci je. Mi slim da Sr bi ja ima vi {e do sto jan stva ne go {to ne ko mi sli, a ja }u, ako tre ba, sto pu ta i}i u Bri sel da se do go vor po stig ne i kad je re~ o na {em evrop skom pu tu i o pra ved nom re {e wu pi ta wa KiM.

@estoko protiv kriminala i korupcije Pr v i pot p red s ed n ik Vla d e Sr b i j e Alek san dar Vu ~i} sa op {tio je ju ~e da je Sr bi ja zbog spor nih pri va ti za ci ja, ko je se na la ze i na spi sku EU, o{te }e na za mi li jar de evra, i na ja vio no ve is tra ge ve} od po ne deq ka.

– Na{ ciq ni je da ne ko ga hap si mo i pla {i mo. Ne na{ je ciq da se sve do bro

poslani^ke teme

nog gra |a ni na ne kog kra ja – to se od no si na sve i na pri pad ni ke svih na ro da. Sr bi ja ima ~i me da se po no si. Za to ova po li ti~ ka pi ta wa ko ja po sta vqa te tre ba sve sti na re al no sa gle da va we isto ri je i utvr |i va wa ta~ nih isto rij skih ~i we ni ca i uko li ko pred lo zi bu du i{li tom li ni jom, ima }e te po dr {ku Vla de Sr bi je – ka te go ri ~an je Da ~i}.

Na Goj ko vi }e vu opa sku da ni ko ne `e li re vi zi ju isto ri je ve} da se uva `e ~i we ni ce, kao i da je u svim ze mqa ma Ju go i sto~ ne Evro pe uslov za ula zak u EU bio da se

do ku men tu je, da se tu `i o cu i su du osta vi naj lak {i po sao – pod vla ~i Vu ~i}. – Su {ti na je ne sa mo da is tra `i mo zlo u po tre bu slu `be nog po lo `a ja ve} da pro na |e mo gde je oti {ao taj no vac i da po ku {a mo ne {to od to ga da vra ti mo na ro du i dr `a vi. Ne ka `em da }e to bi ti la ko, po seb no {to je od ne kih pri v a t i z a c i j a pro te klo i de set go di na.

On je po no vio da u tom po slu “ne }e bi ti za {ti }e nih”.

– Slu {ao sam od pred stav ni ka EU da ni ko ne }e sme ti da u|e u Agro b an k u zbog Se k u l i } a, da ni ko ne }e sme ti da dir ne ne ka dru ga pi ta wa… Kao {to vi di te, ni ko u Vla di pro blem s tim ni je imao – is ta kao je Vu ~i}. – Isto vre me no, `e lim da uka `em na to da oni ko ji su mi sli li da }e sa mo je dan deo tog nov ca bi ti pod is tra gom, ni su bi li u pra vu. Or ga ni zo va ne pqa~ ke bi le su dra ma ti~ ne u pret hod nom pe ri o du, a ako Jel ko Ka cin ima pri mer bi lo ka kve pqa~ ke u pret hod nih me sec da na, vo leo bih da ~u jem to od bi lo ko ga u ovoj sa li i od EU, ja za ta kav slu ~aj ne znam.

On od po li ti~ kih pro tiv ni ka tra `i da re z ul t a t e Vla d e u bor bi pro tiv ko rup ci je kri ti ku ju na kon 100 da na i obe }a va da “ni j ed n og se k un d a ne }e bi ti do zvo qen po li ti~ ki re van {i zam u bor bi s ko rup ci j om i kri m i n a lom”.

– Ob ra ~un s ko rup ci j o m i kri m i n a l om ne }e ima ti ni par tij s ki, ni t i po l i ti~ ki, ni ti bi lo ka kav dru gi pred znak, ali }e bi ti `e stok – pod vla ~i Vu ~i}.

Po sla nik SNS-a Dra gan [or maz pi tao je do kle se do {lo u is tra ga ma, i po ru ~io da “na rod o~e ku je da ne bu de za {ti }e nih, pa ma kar oni bi li i po sla ni ci, pred sed ni ci Vla de, ili mi ni stri u ne kom pe ri o du”.

– ^i we ni ca da ko man dant je di ni ca ko je su oslo bo di le Be o grad Pe ko Dap ~e vi} ne ma uli cu u glav nom gra du Sr bi je – to je ste re vi zi ja isto ri je – do dao je Da ~i}. – Da li je re vi zi ja pro gla {a va ti Mi la na Ne di }a le gi tim nim pred stav ni kom Sr bi je, je ste, jer ga ni je iza bra la Skup {ti na.

We go va sli ka je do ne dav no bi la u Ne ma wi noj. Da li je re vi zi ja isto ri je i ka da je pred lo `e no da je dan trg u Sme de re vu no si ime Qo ti }a, da li je re vi zi ja i ka da se u No vom Pa za ru A}im-efen di ja pro gla {a va za bor ca za pra va Bo {wa ka? Ni vi ni mi ni smo u~e stvo va li u Dru gom svet skom ra tu i kraj we je vre me da se Sr bi ja okre ne bu du} no sti, a ne da bu de stal no u pro {lo sti.

Pre mi jer je do dao i ovo: – Mi smo sklo ni da se de li mo po ra znim osno va ma, ne znam za {to me ne pi ta te za ko mu ni sti~ ke zlo ~i ne ka da ov de ima onih ko ji ima ju vi {e sta `a u Ko mu ni sti~ koj par ti ji ne go {to ja imam go di na? Ni sam ja igrao „ko za ra~ ko ko lo„ 1968. go di ne, ras pra vi te vi to na va {em sve srp skom sa bo ru – po ru ~io je Da ~i}.

Istorijski kroja~i

Da li je Vlada odustala?

Pred sed nik Vla de Sr bi je Ivi ca Da ~i} po ru ~io je ju ~e da za sve zlo ~i ne ko ji su po ~i we ni kriv ci tre ba da bu du osu |e ni, a `r tve re ha bi li to va ne, ali da je di no {to se ne mo `e pri hva ti ti je ste re vi zi ja isto ri je. To je bio we gov od go vor na pi ta we po sla ni ka SPO-a @i ke Goj ko vi }a da li je i na {a dr `a va sprem na da do ne se re zo lu ci ju ko jom bi se osu di li zlo ~i ni iz pro {lo sti ko je je po ~i nio to ta li tar ni, ko mu ni sti~ ki re `im po sle Dru gog svet skog ra ta.

– Ka da do bi je mo pred log ak ta, od go vo ri }e mo vam. Sr bi ja tre ba do sled no da pra ti svo ju an ti fa {i sti~ ku li ni ju, bez ob zi ra na to da li je re~ o an ti fa {i sti~ kim po kre ti ma s bi lo ko jom ide o lo {kom ori jen ta ci jom. Za nas je ne pri hva tqi vo da se sa rad ni ci fa {i sta, oku pa to ra, u ime na vod no ne kih is pra vqa wa ne prav di, pro gla {a va ju za bor ce pro tiv fa {i zma.

Ne mo gu }e da onaj ko je do bio gvo zde ne kr sto ve od Hi tle ra bu de po gla {en za ugled -

Li der LDP-a ^e do mir Jo va no vi} pi tao je za {to je Vla da od u sta la od iz grad we mo der ne evrop ske Sr bi je.

Pre mi jer Da ~i} tvr di: – Ni ja ni Vla da ni smo od u sta li od ono ga {to smo za pi sa li. Ciq nam je da na pra vi mo ure |e nu dr `a vu, za sno va nu na de mo krat skim prin ci pi ma, da svim de mo krat skim sred stvi ma re {a va mo sve pro ble me, pre sve ga onaj ko ji je ve zan za KiM – ob ja snio je Da ~i}, na vo de }i `e qu da Sr bi ja „bu de fak tor mi ra i sta bil no sti u re gi o nu“. – Ilu zor no je o~e ki va ti da }e ne ka vla da za me sec da na po sto ja wa ima ti ~a rob ni {ta pi} ko ji }e da ti ono {to ne do sta je, a {to sto ji na na {em gr bu, a to je slo ga. Ova vla da ne tre ba da bu de vla da stra na ka, ne go ce le Sr bi je. Tre ba tra `i ti za jed ni~ ki ime ni teq, sprem ni smo da raz go va ra mo sa svi ma o va `nim pi ta wi ma, stra na ka ima mno go, a dr `a va je sa mo jed na.

S. Stan ko vi}

ras kr sti sa zlo ~i ni ma ko mu ni sti~ kih vla sti, Da ~i} je od go vo rio da je do sa da vi {e pu ta raz go va rao s pred stav ni ci ma EU i da jo{ ni je ~uo da je to uslov za do bi ja we da tu ma za po ~e tak pre go vo ra.

Kozara~ko kolo

TVIT CRTICA Je{i}eva U`i~ka republika Pot pred sed nik voj vo |an ske vla de, de mo kra ta Go ran Je {i}, za pi sao je ju ~e na laj ni: „Pao [id, za ko ji dan Ru ma, jo{ ra ni je Pe }in ci, Mi tro vi ca i Pa zo va... osta In |i ja – U`i~ ka re pu bli ka!„ A we go vi fa no vi, kao {to je onaj ko ji se pot pi su je kao “Li ti jum Xon” ka `u: „Au, bre, Je {i }u, pa te be }e da pro gla se za na rod nog he ro ja, mar {al To ma do de li }e ti or den:-)„, ili Go ran Haj der: „Tre ti ra }e In |i ju kao ru pu na te pi hu..!!„ „Kao i svi do sa da! To je naj bo qe, ne daj bo `e da ti dr `a va po ma `e! Ima lep {ih stva ri na TV, na pri mer `reb Li ge {am pi o na! ’Real’ i ’MCity’ u is toj gru pi… – “le `er no” }e Je {i}, ko ji je

po tom na laj nu po sta vio “grb” no vo u- sta no vqe ne U`i~ ke re pu bli ke, sve s cr ve nom zve zdom pe to kra kom u sre di ni.

autor je om bud sman. Ali, va `ni je od autor stva, naj va `ni je je da za kon bu de usvo jen. Po tre ban je„, po ru ~io je [a bi} s laj ne.

da je do si je Vu ka Dra {ko vi }a u Bez bed no sno-in for ma tiv noj agen ci ji na po li ci ’ne bit no’„, pro ce wu je Ma le ti} na „Tvi te ru„.

Ko je (pravi) autor?

Ko je koga plagirao?

Pot pred sed nik DS-a i eks mi ni star Dra gan [u ta no vac po no vio je na laj ni da je “Za kon (o van par ni~ nom po stup ku), pred lo `en od biv {e Vla de, u Skup {ti ni kao pred log SNS-a, pla gi jat!„ U ras pra vu se ukqu ~io om bud sman Sa {a Jan ko vi}: „Ni je taj tekst na stao ni u eks-Vla di, ni u SNS-u (ma da su ga i jed ni i dru gi ma lo kva ri li, a ma lo po pra vqa li). Sa mo ga do ne si te!„ [ta se de si lo, ot kri va po ve re nik za in for ma ci je od jav nog zna ~a ja Ro do qub [a bi}: „Isti ne ra di, pra vi

LDP-ovac Dra go Ko va ~e vi} ide istim tra gom – o pla gi ja tu: „SNS na ja vqu je do no {e we Stra te gi je za Ko so vo.

SNS i DS su do sa da do no si li za jed no sve oko Ko so va. Ama, sve. Bi }e opet ko je ko ga ’pla gi rao’ :)„

Kome svira pokvarena plo~a?

Pod (ne)bitno Na pred wak Ma rio Ma le ti} pi ta s laj ne: „SPO po ko zna ko ji put tra `i otva ra we taj nih do si jea. Pa {to ih ni ste po o tva ra li dok ste bi li na vla sti, ima li ste pu ne ~e ti ri go di ne? Ose }am

Dok je tra ja la de ba ta SPO-a i pre mi je ra Ivi ce Da ~i }a o to me da li tre ba do ne ti re zo lu ci ju o zlo ~i ni ma ko mu ni sti~ kih re `i ma, po sla nik LDP-a Bo jan \u ri} za pi sao je na laj ni svo je uti ske iz sa le: “I ta ko se vr te po kva re ne plo ~e...”

Po sla nik SPS-a Zo ran Ra do va no vi} ose tio se “pro zva nim”: „LDP po dr `a va bor bu pro tiv fa {i zma u Dru gom svet skom ra tu, kao jed nu od evrop skih te ko vi na... Po kva re na plo ~a je iza Vas... „

\u ri} pre ci zi ra: „Mi slio sam na ja lo vost tog pa ro la {kog ma ni ra u po li ti ci„. „Sad sam ve} sa gla san„, “umi rio” se Ra do va no vi}. \u ri} se “do se tio” i na sta vqa: „A da li je ’re vi zi ja isto ri je’ ka da se u Aran |e lov cu pra vi ko a li ci ja u ko ju ula ze i ’Na {i’”?...

Ra do va no vi} tvr di: „Stvar no ni sam u to ku s Aran |e lov cem... Da vi dim, pa da jem stav... Sad ajd da slu {a mo ^e du!„

[ta ka`e Berluskoni Po pu lar ni glu mac Mi lo{ Bi ko vi} oba ve stio je svo je fa no ve na laj ni: “Ru ~ao s Ber lu sko ni jem. Re kao mi da sam fe no me na lan glu mac“.

S. St.

politika

dnevnik

INTERVJU

MI LO[ VU ^E VI], PRED SED NIK NO VO SA DSKOG OD BO RA SNS-a

petak31.avgust2012.

3

DE MO KRA TE IDU NA IZ BOR NU SKUP [TI NU, TA DI] SE PO VLA ^I

Ako DS i LSV ne uva`e novu ve}inu u Novom Sadu, sami }emo ih smeniti

\ilas jedini kandidat za predsednika, Pajti} za zamenika

[ef novosadskih napredwaka Mi lo{ Vu ~e vi} izjavio je da sednica Skup{tine Novog Sada koju je inicirala koalicija oko wegove stranke sa zahetvom za smenu aktuelne gradske vlasti, s gradona~elnikom Igo rom Pa vli ~i }em na ~elu, mora biti odr`ana do 12. septembra, ili }e nova skup{tinska ve}ina sama organizovati zasedawe i izabrati novo rukovodstvo grada. Vu~evi} je u intervjuu za „Dnevnik” aktuelnu gradsku vlast optu`io da po svaku cenu poku{ava da zadr`i pozicije iako vi{e nemaju ve}inu u gradskom parlamentu.

– Ne razumem za{to aktuelna gradska vlast pravi cirkusijadu i iscrpquju gra|ane Novog Sada i pokazuju da su im najva`nije wihove foteqe. Mi nismo za dizawe tenzija ve} za mirnu primopredaju vlasti. O~ekujem da se do 12. septembra odr`i odlo`ena sednica Skup{tine grada s predlo`enim dnevnim redom, a ukoliko se to ne dogodi, mi imamo pravo da sami zaka`emo sednicu i da odredimo predsedavaju}eg toj sednici na kojoj }emo birati i novo rukovodstvo – poru~io je Vu~evi}, koji je i kandidat za gradona~elnika nove koalicije koja najavquje preuzimawe vlasti u Novom Sadu, a koju, uz SNS, ~ine i odbornici DSS-a, SPO-a, Romske demokratske stranke, te odbornici koji su iskqu~eni iz „Dveri„ i stranke NOPO, a od prekju~e i odborinci SPS-a.

Agonija u Demokratskoj stranci, koja traje ve} nekoliko meseci, najverovatnije }e biti okon~ana programskom, a potom i izbornom skup{tinom, na kojoj se sada{wi lider Bo ris Ta di} ipak ne}e kandidovati za jo{ jedan mandat, ve} }e jedini kandidat za predsednika stranke biti aktuelni beogradski gra do na ~el nik Dra gan \i las, dok }e se za wegovog zamenika kandidovati vojvo|anski premijer Bo jan Paj ti}, saznaje „Dnevnik” od izvora bliskog vrhu DS-a.

Po tvrdwama na{eg izvora, to je trenutno najizvesniji ishod unutarstrana~kih previrawa koja su usledila nakon gubitka kqu~nih pozicija vlasti na majskim izborima, o kojem su se usagalsili i kqu~ni strana~ki funkcioneri Boris Tadi}, Dragan \ilas i Bojan Pajti}.

– Taj dogovor ukqu~uje zakazivawe programske, a potom i izborne skup{tine, na kojoj }e \ilas biti jedini kandidat za predsednika stranke, dok }e se Pajti} kandidovati za wegovog zamenika. A sve bi trebalo da po~ne da se realizuje po povratku Borisa Tadi}a iz Kejptauna u Ju`noj Africi, gde u~estvuje na kongresu Socijalisti~ke internacionale – navodi izvor „Dnevnika”.

Ina~e, u medijima se ve} ranije spekulisalo o tome da bi Tadi} lidersku poziciju u DS-u mogao zameniti nekom od funkcija upravo u toj me|unarodnoj organizaciji socijalisti~kih

Vu~evi} je predstavnike aktuelne novosadske vlasti opptu`io da „i ovih dana wihovi direktori u javnim preduze}ima i pokrajinski

funkcioneri zovu druge odbornike i nude ima materijalna bogatstva„, dodav{i da se nada „da i policija pa`qivo prati te doga|aje”.

– Ne iskqu~ujem ni mogu}nost krivi~ne odgovornosti onih koji u tome u~estvuju, kao i onih u stru~nim slu`bama Skup{tini grada koji budu vr{ili opstrukciju u

odr`avawu sednice gradskog parlamenta – naveo je on. l Da li su to pretwe ili vi znate da postoji takva opstrukcija koja podle`e krivi~noj odgovornosti?

– Naravno da ima opstrukcije ako nas o sednici obav{tavaju telefonom 45 minuta pre wenog odr`avawa. Ili ako stru~na slu`ba ne}e da sara|uje sa strankama koje podnesu zahtev za odr`avawe sednice kod koncipirawa sadr`aja dnevnog reda. Oni moraju biti na usluzi svim odbornicima. l Optu`be za kupovinu poslanika apsolutno su obele`ile ovaj izborni i postizborni proces u Novom Sadu, a prethodno su upu}ivane i va{oj strani kad ste krenuli u „prekomponovawe” gradske vlasti.

Koliko takvi procesi uti~u na legitimitet gradske vlasti uop{te?

– Gra|ani }e najboqe umeti da procene ko je u~estvovao u takvim radwama. Nikad niste ~uli da sam ja zvao telefonom bilo kog odbornika iz drugih stranaka, niti sam ih zvao 15 puta no}u i nudio im kule i gradove. To nije radio niko iz

Auto gol i igra `mur ke l S obzirom na to da ste dan ranije podneli inicijativu za vanrednu sednicu Skup{tine grada, da li ste smeli sebi da dozvolite da budete zate~eni time {to je ona ekspresno zakazana odmah narednog dana?

– Ne radi se o tome da li smo mi bili zate~eni.

Postoje neka pravila kojih se mi dr`imo, a onda neko kr{i ta pravila i ka`e „vi ste nespremni”.

Priznajem da se mi ne snalazimo u anarhiji, niti u tome `elimo da u~estvujemo. To da nas o sednici obaveste 45 minuta pre wenog odr`avawa, jer su znali da SPS jo{ nije doneo odluku i da su na{a dva odbornika u inostranstvu a jedan u Skup{tini Srbije, zapravo je igra `murke i ko }e koga prevariti, pa se onda se oni pojave na televiziji i ka`u „nema ve}ine za smenu vlasti”. l Ali, ipak ste im priu{tili tu priliku jer se niste pojavili u skup{tinskoj sali?

– Pa wima je jasno {ta se de{ava, pogotovo kad da nam se SPS priklonio. I moram da ka`em da se ta igra Demokratske stranke i Lige socijaldemokrata Vojvodine u Novom Sadu pretvorila u autogol jer su zapravo ubrzali postizawe dogovora izme|u SNS-a i SPS-a o promeni vlasti u gradu. I ja sam im na tome zahvalan. Mi smo, zahvaquju}i tome, prekju~e za samo nekoliko sati postigli dogovor izme|u pet odborni~kih grupa o svim pitawima vezanim za upravqawe gradom. l Da li taj dogovor ukqu~uje i podelu javnih preduze}a?

– Informacije koje su se u tom pogledu pojavile u javnosti nisu u potpunosti ta~ne. Ali svakako }emo ve} na prvoj sednici imenovati i vr{ioce du`nosti direktora u gradskim preduze}ima, ali }e potom, u roku od najvi{e {est meseci, biti raspisani konkursi za izbor direktora u javnim preduze}ima.

SNS-a, ali to rade predstavinci DS-a, to rade i ovih dana. Oni bi sad sve da urade, i da `rtvuju Pavli~i}a i da predlo`e novog kandidata za gradona~elnika... l A kako to da vi sad sara|ujete s Romskom demokratskom strankom protiv koje ste podnosili krivi~ne prijave zbog navodne izborne kra|e?

- Taj predmet je u Tu`ila{tvu i za sve daqe morate pitati wih. l Ali, {ta to zna~i za funkcionisawe nove gradske vlasti koju najavqujete, a koja ipak zavisi od podr{ke odbornika RDS-a?

– Ako neko bude osu|en zbog toga, to mo`e dovesti do odre|enih politi~kih reperkusija, ali ja ne mogu da prejudiciram ishod tih procesa. A apsurdno je da mene optu`uju da sara|ujem s Romskom demokratskom strankom i Srpskim pokretom obnove upravo oni koji su do ju~e s wima sara|ivali i koji ih i danas zovu telefenom i nude im sve i sva{ta. l Koliko u koaliciji koju predvodite postoji saglasnost o politi~kim ciqevima, koje su neki od va{ih partnera istakli u prvi plan kada su preuzimawe vlasti u Novom Sadu predstavili kao kona~an udarac autonoma{ima?

– Na{e izjave }e sigurno biti uskla|ene u budu}nosti. Svaka stranka ima pravo na autonomiju, ali gradska politika mora da bude jedinstvena. I ne bih ja tu predimenzionirao politi~ke poruke, ovo je pobeda novih snaga u Novom Sadu koje }e umnogome unaprediti funkcionisawe grada. Svako mora ne~eg da se odrekne kad su u pitawu politi~ki ciqevi da bi se napravio {iri konsenzus. I to su na{i koalicioni partneri prihvatili kad smo potpisali koalicioni sporazum. l Da li je iskqu~ena mogu}nost prinudne uprave ako ka`ete da sa 42 odbornika mo`ete sami sazvati sednicu i izabrati predsedavaju}eg?

– Da, ali mogu}e je da nas, na primer, ne puste da u|emo u Skup{tinu grada, da prave incidente. SNSu vi{e nego ikom odgovaraju novi izbori u gradu, ali ne bi bilo dobro za grad da dobijemo prinudnu upravu.

B. D. Sa vi}

NO VO SAD SKI SPS SA OP [TIO DA JE PRI [AO NO VOJ KO A LI CI JI U NO VOM SA DU I DA JE PO STIG NUT DO GO VOR O NO VOM GRAD SKOM RU KO VOD STVU

Vu~evi} }e biti gradona~elnik, a Sevi} predsednik Skup{tine grada Novosadski odbor Socijalisti~ke partije Srbije saop{tio je u sredu, ne{to pre pono}i, da je postignut dogovor o formirawu nove ve}ine u Skup{tini grada Novog Sada koju ~ini 42 odbornika. „Novu ve}inu ~ine odbornici iz pet odborni~kih grupa: ’Pokrenimo Novi Sad – Tomislav Nikoli}’, grupe oko SPS-a, ’Svi za Novi Sad’, ’Novi Sad odmah’ i odborni~ka grupa DSS-a„, stoji u saop{tewu iz te stranke.

Socijalisti navode da je posle prekju~era{we neodr`ane sednice gradskog

parlamenta „bilo jasno da u Skup{tini Novog Sada postoji nova ve}ina„.

A u okviru nove ve}ine u Skup{tini Novog Sada, kako napomiwu, „postignut je ~vrst dogovor o na~inu finansirawa grada, politi~koj platforimi, viziji razvoja i principima na kojima }e Novi Sad funkcionisati u naredne ~etiri godine”.

Novosadski SPS objavio je i da }e novi gradona~elnik Novog Sada biti predsednik Gradskog odbora Srpske napredne stranke Milo{ Vu~evi}, a wegov zamenik predsednik GO DSS-a Borko Ili}, dok }e predsednik

Skup{tine grada biti predsednik novosadskih socijalista Sini{a Sevi}, a wegov zamenik Miroslav Ili} iz, kako je navedeno, „grupe gra|ana ’Dveri’ Novi Sad„. „Uvereni smo da }e qudi koji }e u narednom periodu upravqati Novim Sadom od na{eg grada ponovo napraviti lidera me|u gradovima Srbije i mesto po`eqno za investicije i bezbedan i pristojan `ivot svih na{ih sugra|ana„, zakqu~uje se u saop{tewu SPS-a, koji je, ina~e, u gradskoj vlasti u~estvovao i u prethodnom sazivu, ali i u sazivu koji je konstituisan u junu ove godine.

B. D. S.

REKLI SU

Jerkov: Sednica u zakonskom roku Predsednica Skup{tine Novog Sada Alek san dra Jer kov saop{tila je ju~e da }e nastavak prekju~e odlo`ene sednice gradskog parlamenta zakazati nakon konsultacija s odborni~kim grupama, i u zakonskom roku.

U saop{tewu Aleksandre Jerkov navodi se da je prekju~era{wa sednica odlo`ena zbog nedostatka kvoruma, po{to je na osnovu slu`bene evidencije utvr|eno prisustvo devet odbornika od ukupno 78, dok „nijedan odbornik nije bio prisutan u sali kada je sednica trebalo da po~ne”.

B. D. S.

Dra{kovi}: Nisu me pitali Predsednik Srpskog pokreta obnove Vuk Dra {ko vi} nije podr`ao odluku Pokrajinskog odbora te stranke za Vojvodinu i Gradskog odbora Novog Sada o raskidu koalicije s Demokratskom strankom, saop{tio je ju~e SPO. U saop{tewu se navodi da Statut SPO-a garantuje lokalnim odborima punu autonomiju, ali da Dra{kovi}, uprkos ubedqivosti argumenata o, kako ka`e, zaveri lokalnih ~elnika protiv wegove stranke, ne mo`e podr`ati odluku Gradskog i Pokrajinskog odbora. „Javnost proziva mene za odluke o ~ijem dono{ewu nisam konsultovan, ~ak ni obave{ten”, rekao je Dra{kovi}.

i socijaldemokratskih partija, a koja }e upravo ovih dana birati novo rukovdstvo. Me|utim, na{ izvor iz DS-a ka`e da ishod izbora u Socijalisti~koj internacionali ne}e uticati na najavqeni rasplet unutarstrana~ke drame kod demokrata jer je, kako tvrdi, „dogovoreno

da se Tadi} ne kandiduje na izborima u DS-u bez obzira na to kakav bude ishod izbora u Socijalisti~koj internacionali”.

Po tom dogovoru, na izbornoj skup{tini demokrate }e birati i nove potpredsednike, a, po tvrdwama na{eg izvora, „za sada je izvesno da na te pozicije vi{e ne}e mo}i da ra~una niko od aktuelnih„.

Kako saznajemo, odluke o zakazivawu programske i izborne skup{tine DS-a bi}e donete nakon sednice Glavnog odbora stranke koja }e biti odr`ana 8. septembra, dok }e se funkcioenri DS-a o kandidaturama za izbornu skup{tinu javno izjasniti tek kad unutarstrana~ki izbori budu „raspisani”.

B. D. S.

Smena vlasti u [idu U Skup{tini op{tine [id ju~e je formirana nova koalicija sa napredwacima, dosada{om opozicijom, na ~elu. Sem SNS-a, u novoj koaliciji su SPS i DSS, koji zajedno imaju 21 od 39 odbornika u {idskoj skup{tini.

Demokrate, koje su do sada predvodile [id, nisu prisustvovale ju~era{woj sednici SO na kojoj je smeweno rukovodstvo te op{tine i izabrano novo.

Dosada{wi predsednik SO [id @eq ko Bre sto va~ ki (DS) razre{en je te du`nosti. Umesto wega, predlo`en je dr Bra ni slav Ma u ko vi} (SPS) koji je i izabran s 21 glasom. Za wegovog zamenika izabran je dr @eq ko Faj fri} (SNS).

Potom je predsednica op{tine [id Na ta {a Cvjet ko vi}

(DS) ve}inom odborni~kih glasova izgubila to mesto. Za novog predsednika op{tine izabran je ekonomista Ni ko la Va si} (SNS), a za wegovog zamenika Sr |an Ma le {e vi} (DSS).

Na po~etku sednice, dosada{wi predsednik SO @eqko Brestova~ki je informaciju Odbora za mandatsko-imunitetna pitawa okvalifikovao kao nelegitimnu, zbog dva odbornika DSS-a koji su navodno na~inili prekr{aj. Oglasila se i doskora{wa predsednica op{tine Nata{a Cvjetkovi}, rekav{i da je protiv wih podnela prijavu Agenciji za borbu protiv korupcije.

U {idskoj skup{tini, SNS ima osam odbornika, DSS – sedam, a SPS – {est. U redovima DS-a ih je 12, a po tri odbornika imaju LSV i SRS. D. S.

DSS: Milijardu i po za komarce iz buyeta Vojvodine Portparol Pokrajinskog odbora Demokratske stranke Srbije i poslanik u vojvo|anskom parlamentu Mi len ko Jo va nov izjavio je ju~e da je iz buxeta Vojvodine za prskawe komaraca potro{eno milijardu i po dinara. On je rekao da bi neko trebalo gra|anima da objasni za{to je toliki novac potro{en za prskawe komaraca.

Jovanov je Tanjugu rekao da gra|ani moraju dobiti odgovor na pitawe ko su qudi i firme koje su dobijale bespovratna sredstva iz pokrajinskih fondova i pokrajinskog buxeta, pod kojim uslovima i za koje namene.

Portparol PO DSS-a je kazao i da je Razvojna banka Vojvodine s 250 miliona dinara kredita finansirala kampawu Demokratske stranke, a da Fond za kapitalna ulagawa, ~iji je, kako je rekao, predsednik Upravnog odbora Bo jan Paj ti}, nije podnosio izve{taje o tro{ewu nekoliko milijardi dinara.

4

ekonomija

petak31.avgust2012.

OTVO REN ZRE WA NIN SKI SA JAM

dnevnik

VLA DA JU ^E USVO JI LA PA KET PO MO ]I PO QO PRI VRE DI I PRI VRE DI

Pa o ri ma jef ti ni ji di zel i 6.420 di na ra po hek ta ru

Sve naj bo qe iz Ba na ta U Zrewaninu je ju~e otvoren 13. me|unarodni sajam inovacija, kooperacija i preduzetni{tva „Inokoop 2012”, na kojem }e se tokom tri dana predstaviti 28 privrednih komora iz Srbije i inostranstva i vi{e od 200 izlaga~a, na 70 {tandova postavqenih u hali sportova na Kara|or|evom trgu.

Tradicionalni sajam preduzetni{tva otvorila je ministarka za regionalni razvoj i lokalnu samoupravu Ve ri ca Ka la no vi}, koja je rekla da „Inokoop” ne li~i ni na beogradski ni na novosadski sajam

jer je to specifi~an, banatski sajam, koji predstavqa privredu i proizvode tog regiona i poslovne partnere iz inostranstva.

– Izlo`eni su na{i proizvodi koji su konkurentni i kvalitetni i predstavqena preduze}a koja mogu da se nose s malim i sredwim preduze}ima u ovom delu Evrope – ocenila je Verica Kalanovi}.

Ona je istakla da je posao Vlade da olak{a poslovawe privrednicima, koji treba da se bore da osnivawem novih firmi i inovativno{}u obezbe|uju nova radna mesta, rast izvoza i boqe puwewe buxeta.

– U Srbiji je hrabrost biti preduzetnik – kazala je ona na otvarawu 13. sajma inovacija, kooperacija i preduzetni{tva.

Verica Kalanovi} je, obra}aju}i se posetiocima sajma, me|u kojima je bio i doskora{wi gradona~elnik Zrewanina a sada ministar poqoprivrede Go ran Kne `e vi}, kazala da privreda Banata ima konkurentne proizvode, ne samo za doma}e nego i za inostrano tr`i{te.

KON TRO LA JAV NIH PRED U ZE ]A

Re vi zo ri ula ze u „Sr bi ja gas”...

– Dr`avna revizorska institucija trenutno obavqa reviziju poslovawa ‘’Gradskog stambenog’’ iz Beograda, dok }e analiza finansijskih izve{taja u JP ‘’Srbijagas’’ iz Novog Sada za 2011. godinu po~eti naredne nedeqe – kazao je Tanjugu dr`avni revizor Ra do slav Sre te no vi}.

On je rekao, komentari{u}i napise u novinama koje navode da su zabele`ene neregularnosti prilikom sprovo|ewa hitnih javnih nabavki u javnim preduze}ima, vredne 8,4 milijarde dinara, da su podneti brojni zahtevi za pokretawe prekr{ajnih postupaka.

– Podatke o tome da li je bilo nepravilnosti u vezi s javnim nabavkama mo}i }emo da obelodanimo nakon predstavqawa kona~nog izve{taja o reviziji u beogradskom „Gradskom stambenom” – istakao je Sretenovi}.

Vlada Srbije je na ju~era{woj sednici usvojila dve uredbe za pomo} poqoprivrednim proizvo|a~ima, koje se odnose na regresirawe dizel-goriva i subvencije za pomo} poqoprivrednicima.

Ministar poqoprivrede Go ran Kne `e vi} kazao je na konferenciji za novinare posle sednice Vlade da }e poqoprivrednicima ve} za desetak dana biti omogu}eno da po povla{}enim uslovima nabave dizel-gorivo za predstoje}u jesewu setvu. Kako je precizirao, re~ je o ukupno 70 miliona litara dizel-goriva koje }e zemqoradnici mo}i da nabave po ceni koja }e biti 76 dinara mawa od maloprodajne cene.

– Druga uredba odnosi se na subvencionisawe ratarske i proizvodwe krompira za 2012. godinu, i to sa 6.420 dinara po hektaru – naveo je Kne`evi}, preciziraju}i da se radi o zna~ajnoj sumi od ukupno 10,5 milijardi dinara.

On je objasnio da je re~ o reali-

zaciji usmenog obe}awa koje je prethodni ministar dao poqoprivrednicima, a koje je aktuelna Vlada stavila u zakonske okvire.

Kne`evi} je rekao da vlada me-

„[tete su ogromne i iznose do 50 odsto umawewa jeseweg roda, kada je re~ o kulturama kao {to su kukuruz, soja i suncokret”, podsetio je on, napomiwu}i da }e to usloviti

Ka ta nac za 30 agen ci ja – Jedan od zakqu~aka ju~era{we sednice Vlade je bio da se bez ikakvog problema mo`e ugasiti tridesetak agencija i fondova – preneo je Dinki}, i dodao da }e deo biti preba~en u privatni sektor, a deo u ministarstva gde su potrebni.

Na sednici Vlade je predlo`eno da se ukine 104 parafiskalna nameta i 14 ministarstva je dobilo zadatak da na narednoj sednici Vlade predlo`i koji }e to nameti biti i da li ih ima jo{.

– Predlo`eno je ukidawe nekih taksi za registrovawe automobila, a ako to Vlada prihvati, od 1. oktobra }e gra|ani mo}i popuwavawem jedne uplatnice da registruju motorno vozilo – najavio je Dinki}. rama ne}e uspeti da nadoknadi kompletnu {tetu poqoprivredi zbog su{e, ali }e ratarima omogu}iti da saniraju posledice i zasnuju novu proizvodwu.

smawewe izvoza i ponude, kao i rast odre|enih cena. On je podvukao da je re~ o jednoj od najve}ih intervencija u poqoprivredi u posledwih 20 do 25 godina, a paket me-

ra za ubla`avawe posledica su{e, koje je Vlada Srbije usvojila pro{le sedmice, je “te`ak” 160 miliona evra.

Kne`evi} je rekao da time Vlada ne}e uspeti da nadoknadi kompletnu {tetu poqoprivredi zbog su{e, ali }e paorima omogu}iti da saniraju posledice i zasnuju novu proizvodwu.

Vlada Srbije usvojila je ju~e i prvi paket antikriznih mera, vredan oko milijardu evra u narednih godinu dana, a koje se odnose na povoqne kredite za likvidnost privredi. Posle sednice Vlade, ministra privrede i finansija Mla |an Din ki} je novinarima rekao da }e dr`ava subvencionisati kamate za kredite kod poslovnih banaka, i naveo da }e od milijardu evra, do kraja ove godine biti odobreno oko 300

RU SKI PRE MI JER „AMI NO VAO” ENER GET SKI SPO RA ZUM SA SR BI JOM

Gas za do ma }in stva po jef ti ni ti ne }e Rusija i Srbija }e zakqu~iti sporazum o dugoro~nim isporukama ruskog prirodnog gasa za period od 2012. do 2021. godine, objavqeno je na sajtu Vlade Rusije.

Na sajtu http://government.ru/, se navodi da je premijer Rusije Dmi trij Me dve dev ukazom odobrio nacrt sporazuma kojim }e se isporu~ivati po pet milijardi kubnih metara godi{we. Tako|e, u tom dokumentu stoji i da }e prirodni gas, koji se isporu~uje Srbiji, u okviru sporazuma, koristiti potro{a~i na tr`i{tu Republike Srbije. Kako se navodi, dugoro~ni sporazum o isporuci ruskog gasa Srbiji trebalo bi da potpi{u Ministarstvo za energetiku Rusije i Ministarstvo za energetiku Srbije.

Ipak, za sada se ne zna po kojoj }e ceni Srbija kupovati ruski gas jer taj podatak nije naveden u tekstu sporazuma, ali je poznato da je uslov za isporuke da do 2014. godine Srbija plati stari dug za gas od 30 miliona dolara. U sporazumu je navedeno da srpska strana garantuje da }e na vreme i u potpunosti platiti za isporuke ruskog gasa, a ako do|e do ka{wewa, isporu~ilac mo`e jednostrano obustaviti isporuke.

U protokolu koji ide uz sporazum navodi se da Srbija garantuje da }e do kraja 2014. godine vratiti dug JP „Srbijagas„ ruskom „Gaspromeksportu„ od 30 miliona dolara za gas koji je isporu~en od novembra 2000. do januara 2001.

godine. Dug }e biti vra}en tako {to }e Srbija svake godine ispla}ivati po deset miliona dolara, pri ~emu }e prvi deo duga biti ispla}en do kraja ove godine, drugi deo do kraja 2013, a tre}i do kraja 2014. godine.

Potpisivawem ovog sporazuma Srbija svakako obezbe|uje sta-

me i snabdevawa doma}eg tr`i{ta tim energentom. Iako se o eventualnom poskupqewu gasa na doma}em tr`i{tu govori ve} dugo, najverovatnije je da se obaveza Srbije da vrati stari dug za gas ne}e odraziti na cenu tog energenta za potro{a~e na doma}em tr`i{tu.

Na tr `i {tu 420 do la ra Generalni direktor „Srbijagasa” Du{an Bajatovi} rekao je da o~ekuje da }e gas na tr`i{tu pojeftiniti sa 480 dolara na oko 420, zbog kretawa cena nafte na svetskom tr`i{tu na osnovu koje se odre|uje cena gasa, ali da se to ne}e odraziti na cenu gasa na doma}em tr`i{tu jer je ona i sada oko 30 odsto ni`a od realne. bilno snabdevawe gasom, a sasvim je sigurno da se ne bi smelo dogoditi da se ugovorne obaveze, koje podrazumevaju pla}awe duga od 30 miliona dolara u odgovraju}im vremenskim intervalma, ne po{tuju, jer bi to moglo poremetiti stabilnost isporuka gasa, a ti-

Na promenu cene gasa za potro{a~e nije uticalo ni sni`ewe cene tog energenta po~etkom ove godine. Naime, krajem pro{le godine JP „Srbijagas” i kompanija „Jugorosgas” potpisali su aneks ugovora o isporuci prirodnog gasa za 2012. godinu, zahvaquju}i ko-

jem su obezbe|ene povoqnije cene tog energenta nego {to su do tada va`ile, i to 12 odsto, ali se to nije se odrazilo na cenu kubika za potro{a~e. Tada je i ukazano na to da }e taj aneks va`iti do potpisivawa novog dugoro~nog ugovora o snabdevawu gasom iz Rusije, {to se sada najavquje.

Upravo to je rekao i direktor JP”Srbijagas” Du {an Ba ja to vi}, koji je posle razgovara s rukovodstvom „Gasproma” u Moskvi istakao da }e dugoro~ni sporazum obezbediti energetsku sigurnost Srbije, ali i jo{ povoqniju cenu gasa za Srbiju, koja ga i od po~etka ove godine kupuje oko 12 odsto jeftinije nego do tada. Po wegovim re~ima, dugoro~ne isporuke gasa za Srbiju obezbedi}e sigurno snabdevawe gasom potro{a~a, ali i izgradwu nekoliko gasnih elektrana u Srbiji. Tako|e, on je rekao da bi posle sporazuma trebalo o~ekivati potpisivawe dugoro~nog ugovora izme|u „Gasproma” i JP „Srbijagas”, kojim }e biti odre|eni komercijalni uslovi isporuke gasa, odnosno koliko }e se gasa kupovati po naftnoj formuli, a koliko po spot formuli. On je istakao i da }e na povoqniju cenu gasa uticati izgradwa gasovoda „Ju`ni tok”, naglasiv{i da }e izgradwa morskog dela gasovoda po~eti u decembru, a kona~na investiciona odluka za Srbiju biti doneta polovinom novembra.

D. Mla |e no vi}

miliona zajmova za likvidnost privredi. U programu }e u~estvovati sve banke koje `ele, a kamata na zajmove bi}e 3,5 posto godi{we s deviznom klauzulom, a dinarski krediti }e imati godi{wu kamatu na nivou referentne kamatne stope Narodne banke Srbije.

– Period otplate bi}e 18 meseci, a grejs-period {est meseci – rekao je Dinki}, i naveo da }e privreda mo}i da zatra`i i kredite za refinansirawe pod tim uslovima.

E. Dn. PRED SED NIK EBRD-a SU MA ^A KRA BAR TI U SR BI JI

Evrop ska ban ka na sta vqa da ula `e

Predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Su ma ^a kra bar ti je u trodnevnoj poseti Srbiji, {to je wegova prva poseta na{oj zemqi otkad je pro{log meseca do{ao na ~elo Banke. ^akrabartijeva poseta dokazuje nastavak posve}enosti EBRD-a Srbiji, posebno u vreme kad se ~itav region koji pokriva ta banka

i daqe suo~ava s problemima izazvanim ekonomskom krizom.

Prvi ~ovek Banke }e se sastati s najvi{im dr`avnicima Srbije, ukqu~uju}i predsednika To mi sla va Ni ko li }a. ^akrabarti }e tako|e posetiti neke od srpskih kompanija u koje je EBRD ulagao, ukqu~uju}i „Viktorija grup” i „Formu ideale”...

– Banka nastavqa da zna~ajno ula`e u Srbiju i ~itav region.

Na{ ciq je da stimuli{emo ekonomski rast i osta}emo izvor finansirawa u vreme kad je alternativnih izvora malo – naveo je ^akrabarti.

Od po~etka delovawa u Srbiji je EBRD ostvario investicije vredne vi{e od tri milijarde evra u velikom broju sektora.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

EMU

Valuta

evro

Kupovni Va`i za za devize

1

115,6834

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu 118,0443

120,7593

115,3293

Promena %

Cena

Promet

Razvojna banka Vojvodine a.d.

12,93%

585

58.500

Mlekara a.d. , Subotica

10,96%

1.498

14.980

Komercijalna banka a.d. , Beograd

5,04%

730

7.300

Galenika Fitofarmacija a.d.

4,36%

2.298

10.835.500

1,04% Promena %

2.815 Cena

1.519.945 Promet

Australija

dolar

1

95,2676

97,2118

99,4477

94,9759

Imlek a.d. , Beograd Pet akcija s najve}im padom

Kanada

dolar

1

93,0829

94,9825

97,1671

92,7979

Dimni~ar a.d. , Beograd

-2,54%

5.750

575.000

Danska

kruna

1

15,5163

15,8330

16,1972

15,4688

AIK banka a.d. , Ni{

-0,22%

1.377

550.900

PZP Po`arevac a.d. , Po`arevac

-30,56%

500

100.000

Norve{ka

kruna

1

15,8332

16,1563

16,5279

15,7847

Tehnogradnja a.d. , Zrenjanin

-12,50%

700

11.900

[vedska

kruna

1

13,8607

14,1436

14,4689

13,8183

-0,21% Promena %

485 Cena

23.774 Promet

[vajcarska

franak

1

96,2825

98,2474

100,5071

95,9877

Agrovr{ac a.d., Vr{ac

0,00%

200

340.000

Veterinarski zavod Subotica a.d.

0,00%

362

177.470

V. Britanija SAD

funta dolar

1 1

145,9728 92,2001

148,9518 94,0817

152,3777 96,2456

145,5259 91,9178

Kursevi iz ove liste primewuju se od 30. 8. 2012. godine

Soja protein a.d. , Be~ej Vojvo|anskih top-pet akcija

BELEX 15 (441,25 0,22) Naziv kompanije

Cena

Promet

4,36%

2.298

10.835.500

Imlek a.d. , Beograd

1,04%

2.815

1.519.945

AIK banka a.d. , Ni{

-0,22%

1.377

550.900

Veterinarski zavod Subotica a.d.

0,00%

362

177.470

Jedinstvo Sevojno a.d. , Sevojno

0,00%

4.380

175.200

Komercijalna banka a.d. , Beograd

5,04%

730

7.300

Aerodrom Nikola Tesla a.d.

-0,50%

400

7.754.230

NIS a.d., Novi Sad

-0,32%

622

5.151.874

Energoprojekt holding a.d.

1,51%

472

840.610

Soja protein a.d. , Be~ej

-0,21%

485

23.774

Tigar a.d. , Pirot

-3,85%

250

11.240

Metalac a.d. , G. Milanovac

0,00

1.651

0,00

0,00

10.399

0,00

0,00

5.737

0,00

Razvojna banka Vojvodine a.d. ,

12,93%

585

58.500

Jubmes banka, Beograd

Tehnogradnja a.d. , Zrenjanin

-12,50%

700

11.900

Alfa plam, Vrawe

-0,21%

485

23.774

Soja protein a.d. , Be~ej

Promena %

Galenika Fitofarmacija a.d.

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik

petak31.avgust2012.

5

ZA [TO JO[ NE MA MO PRA VI RE GI STAR O STA NO VI MA, GRA DI TE QI MA, PRE VA RAN TI MA...

ZA VR [NI PRE GO VO RI NA [IH I KOM PA NI JA IZ KOM [I LU KA

Srp ska ro ba sti dqi vo sti `e u Hr vat sku Zavr{avaju se dogovori izme|u nekoliko srpskih firmi, proizvo|a~a roba {iroke potro{we iz prehrambene i hemijske industrije, sa partnerima u Hrvatskoj, izjavio je Tanjug u direktor predstavni{tva Privredne komore Srbije u Zagrebu Dre ni slav @e ki}. „U pitawu je pronala`ewe novih distributera za wihove robe i plasman na hrvatsko tr`i{te”, precizirao je on. @eki} je naglasio da Srbija u prehrambenoj i robi {iroke po-

dodatni napor srpske privrede da zauzme svoju poziciju sutra na zajedni~kom evropskom tr`i{tu, jer ne treba zaboraviti da dobar deo svoje proizvodwe Srbija izvozi na razvijeno evropsko tr`i{te. „Postavqa se pitawe za{to (srpski proizvo|a~i) ne bi imali svoje mesto i na hrvatskom tr`i{tu, koje }e sutra biti deo zajedni~kog tr`i{ta”, kazao je on. @eki} je istakao da veliku prednost za plasman srpskih proizvoda na hrvatskom tr`i{tu stvara i

Za vr {a va ju se do go vo ri iz me |u ne ko li ko srp skih fir mi, pro iz vo |a ~a ro ba {i ro ke po tro {we iz pre hram be ne i he mij ske in du stri je, s part ne ri ma u Hr vat skoj tro{we razli~itih industrija ima nekoliko konkurentskih prednosti. „To su vrlo kvalitetni proizvodi, delom su to poznati brendovi, koji su ostali u svesti nekada{weg zajedni~kog tr`i{ta, kao i cenovna konkurentnost u odnosu na proizvode iz drugih evropskih zemaqa”, naglasio je on. @eki} je naveo da sve vi{e srpskih proizvoda dolazi na hrvatsko tr`i{te, ali je isto tako va`an

blizina, konkurentnost i tradicija, i „u krajwoj liniji jezici kojima govorimo, pa se boqe razumemo”. „S druge strane, iz Hrvatske je sve intenzivniji dolazak i na na neki na~in pritisak hrvatskih firmi koje `ele da investiraju u Srbiji, da prenesu deo ili celu proizvodwu u Srbiju iz prostog razloga {to }e se od 1. jula 2013, kada Hrvatska postane deo EU promeniti re`im poslovawa na tr`i{tima CEFTE”, ukazao je on.

In ve sti to ri kri ju po dat ke jer se pla {e re ke ta {a?

Osim internet-servisa Republi~kog geodetskog zavoda za pretra`ivawe katastra nepokretnosti u ciqu provere vlasnika nekretnine i ve}e si gur no sti ku pa ca, gra |a ni imaju na raspolagawu i registar investitora. Naime, da bi stala na kraj nesavesnim investitorima koji su jedan te isti stan prodavali vi{e puta, dr`ava je jo{ 2009, Zakonom o planirawu i izgradwi, propisala vo|ewe takovg registra investitora u svim jedinicama lokalne samouprave. Me |u tim, po red do brih primera kako se vodi registar in ve sti to ra, jo{ uvek ima nesnala`ewa, a lica koja su zadu`ena za taj posao ka`u da je ne mo gu }e udo vo qi ti svim zahtevima koji su postavqeni propisom.

Oni navode da su investitori oprezni kod davawa podataka o tome {ta, gde i koliko grade jer se boje reketirawa.

Ni od suda se ne mo`e dobiti koppija svakog overenog ugovora, a tek je problem ako se tra`e podaci o tome da li je neki investitor krivi~no gowen. U vi{e op{tina nam ka`u da i sud i MUP nerado daju bilo kakve podatke o tome, posebno ako je postupak u toku, jer se ne zna ishod, odnosno da li je lice krivo ili ne. Uop{te je te{ko voditi evidenciju po imenu investitora. Zato je RGZ i napravio internet-servis o nekretninama po brojevima parcela i adresa nepokretnosti, a podat-

Ve ru ju ban ci [ef Slu`be za gra|evinarstvo u op{tini Subotica Zo ran ]o pi} izjavio je za na{ list da, uprkos uspostavqenom registru investitora, niko ne dolazi da se interesuje za bilo koji podatak, osim, mo`da putem sajta. Ali, kako ka`e, ve}ina onih koji kupuju stanove to realizuju uz pomo} ban~inog kredita, a banke su veoma oprezne i pre nego {to odobre kredit provere i najmawu sitnicu, tako da nema mesta strahu od prevare, koje u toj op{tini nisu ni zabele`ene. Ove godine suboti~ki sekretarijat je izdao gra|evinske dozvole za izgradwu 120 stanova, {to nije mnogo u odnosu na period pre nekoliko godina, ali je ipak ne{to u odnosu na dana{wi zastoj u investirawu. Investitori su poznati i svi podaci mogu se pro~itati na sajtu. ke nije mogu}e pretra`ivati po mati~nim brojevima imaoca prava zbog po{tovawa Zakona o za{titi podataka.

Iako mnogo mawe nego lane, po ku {a ja pre va re jo{ uvek ima, uprkos vo|ewu registra investitora. Sudska praksa za-

bele`ila je poku{aj falsifikata suvlasni~kog prava pre~e kupovine, zatim prijavu prodaje stana u izgradwi kao da je gotov. ^im overovateqi dobiju kupoprodajni ugovor, oni proveravaju da li je nepokretnost bila u prometu od 1. januara

2010. Provera je mogu}a i kada gra|anin `eli da zna da li je neka nepokretnost ve} prodata ili nije, {to mu kao potencijalnom kupcu olak{ava situaciju.

U Registru su i re{ewa gra|e vin ske in spek ci je ko ja se odnose na obustavu radova i na za tva ra we gra di li {ta in ve stitorima. Svi ti podaci trebalo bi da pomognu kupcima da ne iz vi se pri ku po vi ni ne kretnine i ne nasednu na prevaru jer, ako je nekom investito ru in spek ci ja za tvo ri la gradili{te, zna~i da je po~eo da radi nepropisno pa se mo`e o~ekivati da }e se prevarantski pona{ati i ubudu}e, zbog ~ega ga treba zaobi}i u kupovini stana ili druge nekretnine.

Po Zakonu o planirawu i izgradwi, Registar investitora predvi|a javnu evidenciju o svim raspolo`ivim podacima o fizi~kom ili pravnom licu kao investitoru. On treba da sadr`i podatke o izvr{enom inspekcijskom nadzoru – urbanisti~kom, gra|evinskom, Inspekcije rada, ekolo{kom, komunalnom... Lice ovla{}eno za vo|ewe Registra obavezno je da obavesti sve nadle`ne organe da dostavqaju neophodne podatke koje Registar treba da sadr`i, od gradske uprave za inspekcijske poslove, Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam, do Osnovnog, Apelacionog i Privrednog suda.

R. Da u to vi}

6

dRU[TvO

petak31.avgust2012.

ZA PO SLE NI MA U ZDRAV STVU U OK TO BRU PLA TA VE ]A DVA PO STO

Zarada po u~in ku Mi ni star stvo fi nan si ja i Ministarstvo zdravqa predlo`ili su predstavnicima sindikata zaposlenih u zdravstvu pove}awe oktobarskih plata od dva posto i isto toliko pove-

}awe u aprilu slede}e godine.

Mi ni stri fi nan si ja i zdra vqa, nakon sastanka s predstavnicima reprezentativnih sindikata, rekli su da plate zaposlenih u zdravstvu ne}e biti smawivane, a primenom „kapitacione formule”, kojom }e se plate vrednovati po u~inku i obimu posla, to pove}awe bi za

su obuhva}eni primenom „kapitacione formule”, a koji rade u zdravstvenim slu`bama, a od onih koji su obuhva}eni „kapitacionom formulom”, neki ne}e imati ni{ta, a neki }e imati po ve }a we od ~etiri posto. Ona je navela da o~ekuje da }e se od apri la po ve }a we pri bli `iti procentu od deset posto.

Ministar fi nan si ja i privrede Mla |an Din ki} izjavio je da }e pove}awe plata zdrav stve nih radnika u okvi ru re ba lansa buxeta u ok to bru i aprilu iznositi dva posto, i dodao da to ne zna~i da }e za toliko porasti plata svim radnicima: – Ne kom }e pla ta osta ti ista, a nekom }e porasti vi{e od ~etiri posto, zavisno od u~inka – naveo je Dinki}.

On je dodao da je Ministarstvo fi nan si ja pri hva ti lo predlog sindikata zdravstve-

[ta ka `u sin di ka ti?

Predsednik Sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj za{titi Zo ran Sa vi} ka`e da taj sindikat nije zadovoqan pove}awem od dva posto, ali da je va`no da je dogovoreno da se plate ne smawuju. Go ran De ja no vi} iz Granskog sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj za{titi „Nezavisnost” rekao je da je taj sidnikat zadovoqan ju~era{wim razgovorima s predstavincima dva ministarstva, navode}i da se do{lo do kompromisnog re{ewa. On ne o~ekuje da }e uvo|ewe „kapitacione formule„ od oktobra dovesti do {trajka i protesta.

Predsednik Sindikata medicinskih sestara i tehni~ara Dra gan Bi se ni} ocenio je ju~era{we razgovore kao pomak i „finalnu epizodu” budu}i da se o tome pregovara od 2009. godine i da je dobro {to je zakqu~eno da se plate ne smawuju. neke moglo iznositi do dva posto, a za neke i vi{e od ~etiri.

– Od 1. oktobra po~e}e uvo|ewe „kapitacione formule” koja }e zna~iti nagra|ivawe po u~inku. To nije velika suma, pa }e neki primiti ~etiri posto vi{e, a niko ne}e primiti mawe od postoje}e plate – rekla je mi ni star ka zdra vqa Sla vi ca \u ki}-De ja no vi}.

Ona je objasnila da }e dva posto vi{e imati svi oni koji ni-

nih radnika da se onima koji imaju najni`a primawa u januaru isplati novogodi{wa nagrada od 4.000 dinara.

– Dogovorili smo se i da re{imo problem 13.700 neugovorenih radnika u zdravstvu da bi imali siguran posao i status i da znaju ko ih pla}a – rekao je Dinki}, i izrazio o~ekivawe da }e taj problem biti re{en od 1. januara slede}e godine.

No vih 47 le ko va na re cept Od sutra, 1. septembra, na snazi je nova pro{irena lista le ko va Re pu bli~ kog fonda za zdravstveno osigurawe. Fond je listu lekova pro{irio sa 47 medikamenata svih oblika, ja~ina i pakovawa.

Od tog broja 16 je potpuno novih lekova, a nameweni su

obo leli ma za ubla`ava we simptoma kod te{kih neurolo{kih bolesti. Na listi lekova su, izme|u ostalih, i “enterofuril” za akutnu dijareju kod dece do sedam godina i “opvero”, oralna vakcina protiv de~je paralize. Tu je i 20 medikamenta razli~itih oblika, doza i pakovawa koji imaju svoje paralele na listi, ali su zbog boqe konkurentnosti, sigurnije zastupqe no sti i snab deve no sti

tr`i{ta sada stavqeni na pro{irenu listu.

Tako|e, na zahtev proizvo|a~a, zbog prestanka proizvodwe ili neobnavqawa regi stra ci je, s li ste le ko va skinuto je 22 leka kojih u pro me tu i ne ma ve} du `e.

RFZO uskladio je cene na listi lekova s uporedivim

cenama lekova u susednim dr`avama. Tako je cena “locartana” novije generacije iz grupe antihipertenziva smawena deset odsto, cena “olanzipina”, koji se koristi u terapiji shizofrenije, 50 procenata. Taj medikament je ko{tao 4.350 dinara, a od sutra }e biti 2.100. Participacija za wega od sutra je 250 dinara, odnosno deset odsto u~e{}a u ceni.

Q. M.

dnevnik

NAD ZOR U BE TA NI JI

Skra ti ti vre me ~e ka wa Ministarka zdravqa Sla vi ca \u ki}-De ja no vi} izjavila je da su u novosadskom porodili{tu preduzete sve mere i da je nalo`eno sprovo|ewe spoqnog nadzora da bi se utvrdila odgovornost za smrt nekoliko nero|enih beba i da se rezultati tog nadzora o~ekuju u narednih nekoliko dana. Ona je, odgovaraju}i na pitawa novinara kako }e se utvrditi {ta se zaista desilo u tom porodili{tu, navela i da ustanovi nala`e unutra{wi stru~ni nadzor i da ubudu}e ne}e biti nijedne, pa ni stru~ne

gre{ke koja se ne}e analizirati.

Ona je dodala da nemili doga|aji, kakav je i slu~aj s nero|enim bebama u Novom Sadu, tra`e odgovaraju}i odnos pojedinih institucija na{eg sistema i dr`ave: – Sve mora biti procesuirano i svi izvedeni pred lice pravde, ali sa~eka}emo da institucije najpre obave svoj posao. Sve ove mere idu ka tome da pacijent ima lekara koji ga dobro poznaje, a to je lekar primarne zdravstvene za{tite, koji ubudu}e ne sme biti ~ovek koji pi{e upute ve} onaj

Naj vi {e umi ru de ca iz rom skih na se qa Srbija je pre tri dana potpisala Povequ “Obnovqeno obe}awe” i tako se pridru`ila globalnoj inicijativi generalnog sekretara UN i UNICEF-a koja ima za ciq da zaustavi umirawe dece od uzroka koji se mogu spre~iti. U proteklo pola veka smrtnost dece u svetu smawena je 70 odsto. Samo u posledwe dve decenije smrtnost dece opala je s 12 miliona, koliko je bilo 1990, na 7,6 miliona, koliko je iznosila 2010. godine. Na{a dr`ava u posledwim decenijama, po podacima Ministarstva zdravqa, bele`i zna~ajan napredak u smawewu smrtnosti dece. Brine {to su razlike i daqe velike kada se posmatraju deca iz siroma{nih i ugro`enih grupa stanovni{tva. Po podacima UNICEF-ovog istra`ivawa, stopa smrtnosti dece ispod pet godina kod nas smawena je na osam promila, ali je decom iz romskih naseqa jo{ uvek 15 me|u, {to je dva puta vi{e od nacionalnog proseka.

Foto: S. [u{wevi}

ko le~i pacijenta i dobro ga poznaje.

Novi na~elnik Betanije Dra gan Sta ji} izjavio je da }e tokom septembra u ovoj ustanovi biti uvedena praksa da se trudnice ne zadr`avaju danima u bolnici, ve} da, nakon pregleda i utvr|enog termina, istog dana budu upu}ene na carski rez ili prirodno pora|awe: – Nakon posledwih nemilih doga|aja u Betaniji bi}emo primorani na to da skratimo vreme ~e-

kawa da poro|aj po~ne sam – naveo je Staji}. – @ene vi{e ne}e danima le`ati u porodili{tu ve} }e odmah po dolasku biti pregledane i upu}ene na carski rez ili }e dobiti indukciju da bi se prirodno porodile. Kakve }e posledice toga biti tek }emo videti, verovatno }e vi{e `ena imati povi{enu temperaturu ili neku drugu komplikaciju, ali mi moramo uraditi ono {to roditeqi o~ekuju, a to je poro|aj u ~etrdesetoj nedeqi trudno}e.

Q. M.

PO KRE NU TA KAM PA WA „^I TAJ [TA PI JE[“

Zdra vqe iz ~a {e kva li tet ne vo de Lekari upozoravaju na to da u letwim danima posebnu pa`wu vaqa posvetiti dovoqnom unosu vode. Iako ne postoji univerzalna formula za koli~inu dnevnog unosa te~nosti koja se mo`e primeniti na svakog, podatak da voda ~ini 60 odsto te`ine ~ovekovog tela dovoqno govori o tome koliko je zna~ajna za funkcinisawe organizma. Svaki sistem u telu zavisi od vode. Ona izbacuje toksine iz vitalnih organa, prenosi hranqive materije do }elija i omogu}ava wihov `ivot. Uostalom, poznata je izreka „ti si ono {to jede{„. Mo`e se slobodno dodati – „i ono {to pije{„. Dnevne potrebe organizma za vodom zavise od vi{e faktora, ukqu~uju}i op{te zdravstveno stawe,

nivo telesne aktivnosti kao i vremenske uslove.

Iako se pod unosom te~nosti smatra i supa, sokovi, kafa ili ~aj, ~a{a vode je nezamewiva.

Ostaje pitawe kakvu vodu pijemo. Vojvodina ne mo`e da se pohvali dobrim kvalitetom pitke vode, veliki broj gra|ana pije fla{iranu vodu, ali retko ko ~ita deklaraciju na woj pa ne zna ni{ta ni o wenom kvalitetu.

U okviru internet-portala „mandarina.rs”, koji podsti~e zdrave `ivotne izbore i koji se razvija uz podr{ku Ministarstva zdravqa u okviru Nacionalnog projekta prevencije kardiovaskularnih bolesti, pokrenuta je kampawa „^itaj {ta pije{„, ~iji je ciq da uti~e na promenu navika i pona{awa gra|ana u vezi s redovnim unosom preporu~enih koli~ina vode za pi}e. Ta edukativna kam-

pawa, koja ne favorizuje nijednu fla{iranu vodu na tr`i{tu, nudi neophodne savete i podsti~e na redovan unos vode odgovaraju}eg mineralnog sastava.

Na tom internet-portalu nalazi se veliki broj personalizovanih preporuka kao i interaktivni kalkulator „Da li pijete dovoqno vode?” koji, na osnovu fizi~kih predispozicija, `ivotnih navika i vremenskih uslova, prora~unava koliko vode je po`eqno svakodnevno unositi u organizam.

Tako|e, u savetniku „Voda za va{e telo” mo`e se saznati ne{to vi{e o na~inu izbora mineralne vode koja najvi{e odgovara ~ovekovim telesnim i `ivotnim potrebama.

J. Bar bu zan

Za jed ni~ ka ob no va „Europ skog do ma” u Vu ko va ru Danas }e mladi iz Srbije i Hrvatske u Vukovaru zapo~eti radove na obnovi „Europskog doma„ ~ija je zgrada o{te}ena tokom opsade grada 1991. godine. Susret i akciju mladih dveju dr`ava organizuju Inicijative mladih za qudska prava Hrvatske i Srbije.

Aktivistkiwa te nevladine organizacije Ani ta Mi ti} iz Beograda obja{wava da }e zajedni~ka obnova biti poruka da mlade genera-

cije `ele da rade na obnovi i zgradwi odnosa koji su zasnovani na razumevawu nedavne pro{losti i dijaloga o tome.

Na Trgu dr Frawe Tu|mana u 13 sati bi}e odr`an i javni {kolski ~as “Multiperspektivnost povijesti/istorije”, na kojem }e mladi istori~ari iz Hrvtske i Srbije i zvani~nici grada govoriti o problemima proiza{lim iz ratova koji i daqe optere}uju

dru{tvo, a posebno mlade Vukovara. Bi}e re~ i o metodi multiperspektivnog kori{}ewa istorijskih ~iwenica, zna~ajnoj za uravnote`en pristup osetqivim temama istorijskih odnosa, naro~ito u multietni~kim sredinama. U diskusiji }e srpske mlade istori~are predstavqati Mi li voj Be {lin iz Novog Sada.

Q. M.

VE LI KA ME \U NA ROD NA KON FE REN CI JA I IZ LO @BA IZ ELEK TRO E NER GE TI KE EPE-PEMC U NO VOM SA DU

Naj zna ~aj ni ji „ce hov ski” skup u Evro pi Od 4. do 6. septembra, u Master kongresnom centru u Novom Sadu bi}e odr`ana 15. me|unarodna konferencija i izlo`ba EPEPEMC 2012. ECCE Europe, iz oblasti elektroenergetike, odnosno energetske elektronike i upravqanih pogona pod nazivom „Power Electronics and Motion Control Conference and Exposition”. Taj najzna~ajniji i najve}i skup nau~nika, istra`iva~a, stru~waka i studenata iz te oblasti na Starom kontinentu u 2012. predstavi}e najnovije rezultate istra`ivawa autora iz 55 zemaqa sveta. Organizatori su Univerzitet u Novom Sadu – Fakultet tehni~kih nauka sa Savetom EPE-PEMC-a iz Budimpe{te, kao i EPE Asocijacija iz Brisela i IEEE-PELS Udru`ewe iz SAD, a pokroviteqi Ministarstvo prosvete, nauke i tehnolo{kog razvoja i Pokrajinski sekretarijat za nauku, tehnolo{ki razvoj i visoko obrazovawe.

Novosadski skup je deo svetske serije konferencija koje organizuje ECCE, a odr`avaju se u Evro-

pi, Aziji i Americi, i posve}en je efikasnom kori{}ewu i procesuirawu elektri~ne energije, kako za „Dnevnik” obja{wava predsedavaju}i ove konferencije prof. dr Vla di mir Ka ti}, prodekan Fakulteta tehni~kih nauka Univerziteta u Novom Sadu. Pokri}e ~ak

rima energije, prenosu i skladi{tewu elektri~ne energije, kao i automobilima, superbrzim vozovima, brodovima i svemirskim letelicama! Profesor Kati} isti~e da }e na Konferenciji u~estvovati i vrhunski svetski nau~nici i istra`iva~i iz ovih oblasti,

Se mi nar za dok to ran te i mla de is tra `i va ~e Dan uo~i zvani~nog po~etka Konferencije, 3. septembra, od 8 ~asova, odr`a}e se „Tutorijal”, seminar namewen studentima doktorskih studija i mladim istra`iva~ima. Wima }e vrhunski predava~i prof. Dra gan Mak si mo vi}, prof. Pa o lo Ma ta ve li i prof. Fred Li iz SAD, prof. Jo han Ko lar i Ga bri jel Or tiz iz [vajcarske, prof.

Ralf Ke nel iz Nema~ke, Ho ze Ro dri gez iz ^ilea i Mar jan Ka zmjer kov ski iz Poqske, predstaviti ~etiri najaktuelnije teme iz oblasti kojima je posve}ena Konferencija u Novom Sadu.

15 razli~itih tema: od sna`nih poluprovodni~kih komponenti, pretvara~kih tehnologija, elektri~nih ma{ina i upravqa~kih (regulisanih) industrijskih pogona do primene u obnovqivim izvo-

me|u kojima je i mnogo wih poreklom iz na{e zemqe, pa i iz Novog Sada, kao {to je, recimo, kopredsedavaju}i Konferenciji prof. dr Du {an Bo ro je vi} s Univerziteta „VirxinijaTeh„, u Blekbur-

nu, SAD. Na 47 plenarnih i tematskih sesija bi}e izlo`eno sedam radova po pozivu i jo{ 335 regularnih radova, koji su pro{li strogu selekciju Me|unarodnog programskog odbora kroz ukupno 953 recenzije!

Konferenciju }e, u Master hali „Novosadskog sajma”, pratiti i izlo`ba industrijskih kompanija iz oblasti energetske elektronike, ~itav niz privrednih prezentacija kao i susreti studenata energetike s predstavnicima privrede. Dr Vladimir Kati} isti~e da su posebno nema~ki privrednici zainteresovani za takav kontakt s na{im studentima, a uzajamno upoznavawe mo`e biti od presudnog zna~aja za eventualno upo{qavawe na{ih mladih in`ewera. FTN je posebno pozvao svoje studente zavr{nih godina osnovnih akademskih studija, master i doktorskih iz oblasti elektroenergetike da posete Konferenciju i pomenutu izlo`bu, kao i seminar za wih uprili~en.

V. ^e ki}

Pre da va we o hip-ho pu

JU ^E U IN STI TU TU U SREM SKOJ KA ME NI CI

Za me we ni po koj ni ci?!

U mrtva~nici Instituta za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici ju~e su zameweni pokojnici, {to je rodbina primetila neposredno pred sahranu, saznali smo nezvani~no.

Portparol ove zdravstvene ustanove Go ran Traj kov ski iskqu~uje mogu}nost da je zamena nastala nepa`wom radnika Instituta, navode}i da postoje ~etiri protokola gde se evidentiraju podaci o pokojnicima i da zato gre{ka te vrste ne

mo`e da se desi. Podvla~i da Institut prilikom smrti pacijenta sprovodi ISO-proceduru, koja se sastoji u evidentirawu pokojnikovih podataka na vi{e mesta.

– ^iwenica je da su dva pacijenta preminula na Institutu za kardiologiju u razmaku od 14 ~asova, i da su preba~eni u mrtva~nicu. To je neverovatan slu~aj i danas bi trebalo da imamo vi{e inforamacija – kazao je portparol.

I prof. dr Mi lan An to ni} ka`e da }e se danas znati vi{e.

– Pred kraj radnog vremena ju~e smo imali sastanak tim povodom i odlu~eno je da se pozove rodbina pokojnika jer nemamo informacije {ta se zapravo dogodilo i kako je do{lo do ove neprijatnosti. Ne be`imo od odgovornosti pa sa~ekajte - poru~io je prof. dr Antoni}.

Z. De li}

Novosadska petak31.avgust2012.

Predavawe i diskusija na temu „Raznovrsnost u umetnosti” odr`a}e se u ponedeqak, u 13 ~asova, u Klubu „Tribina mladih„ Kulturnog centra Novi Sad. Predava~ je ameri~ki novinar i muzi~i kriti~ar hip-hop muzike i kulture Xef ^eng. On je i direktor Instituta za raznovrsnost u umetnosti i ~lan odbora za Afroameri~ku pozori{nu umetnost na Stanford univerzitetu, a magazin „Utne Rider„ proglasio ga je za jednog od 50 vizionara koji mewaju svet. Wegova prva kwiga „Ne mogu da stanem, ne}u da stanem” osvojila je brojna priznawa, a prire|iva~ je kwige „Totalni haos: umetnost i estetika hip-hopa„. Predavawe }e se odr`ati na engleskom jeziku.

J. Z.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

DA NAS U GRA DU I PRI GRAD SKIM NA SE QI MA

Uta wio ku pus u sar mi

Na vi {im spra to vi ma bez vo de

N

o vo sa |a ni su pri mi li pet od sto ni `u pla tu ne go u ju nu ka `u po da ci Za vo da za sta ti sti ku Sr bi je.

Ba{ ti po da ci uvek iz no va iz me se ca u me sec iza zo vu smeh kod ve }i ne qu di, jer i re ci mo ovo me se~ ni no vo sad ski pr o sek u opa da wu od 45.595 di na ra zvu ~i kao ne do sti `an sa nak za ve li ki deo za po sle nih gra |a na.

Tu se pri ~a o ve ~i toj sar mi, gde ve} de ce ni ja ma jed ni je du me so a dru gi ku pus do sad no po na vqa u jed na kim vre men skim in ter va li ma, pre te }i da ta ko osta ne za u vek. Pla te ra zno ra znih me na ye ra i ~u va ra bi ro krat skih ma {i ne ri ja ras te `u }i se i sa po pet nu la

po ban kov nim ra ~u ni ma pra ve ovaj ko mi ~an kom pot, pa opa da we wi ho vih pri ma wa ne mo ra bi ti za bri wa va ju }e, na pro tiv.

No, po sta vqa se pi ta we, ako je pla ta u pr o se ku opa la za pet od sto, ko li ko je tek opa la kod ovih ko ji je du po vr} ke i sa wa ju pri ma wa od pre ko 45 hi qa da? Da ne osta ne sve na pla ta ma tu je i po da tak da je maj ska kor pa ko {ta la 57.921 di na ra, a sin di kal na po tro {a~ ka kor pa vre de la 83.056 di na ra, {to je dva od sto vi {e u od no su na jun. Da kle, ni je sve u ni skim pla ta ma, ima ne {to i u po ve }a wu ce na. Da nas je bo qe ni {ta ne ra ~u na ti.

A. Latas

JUL SKE ZA RA DE MAWE

Pro sek pla ta pet od sto ni `i Novosa|ani su u julu primili za oko pet odsto ni`u platu nego u junu. Prema podacima Zavoda za statistiku Srbije julska zarada u neto iznosu u na{em gradu je bila 45. 595 dinara.

Na podru~ju Pokrajine julska plata je opala za oko dva odsto u odnosu na {esti msec. Prose~an julski neto li~ni dohodak je bio 39.795 dinara.

Zbog radova na otklawawu havarije na dovodniku sirove vode sa izvori{ta Ratno ostrvo, danas od 7 do 19 ~asova, pritisak u distributivnom sistemu na podru~ju grada i prigradskih naseqa }e biti znatno ni`i od uobi~ajenog (maksimalno do prvog sprata), saop{teno je iz JKP „Vodovod i kanalizacija”.

Cisterne sa pitkom vodom bi}e kod De~je bolnice, Pokrajinske bolnice - dijaliza, Privatne bolnice na Bulevaru Slobodana Jovanovi}a 2, kod „Spensa” u Sutjeskoj ulici i u Radni~koj ulici kod {kole.

Bez vode }e danas od 7 do15 ~asova biti `iteqi Radni~ke

ulice, od Ulice Stevana Musi}a do Sutjeske, Stra`ilovska ulica od Radni~ke ulice do Bulevara cara Lazara, Lov}enska ulica, Sutjeska ulica od Ulice

Ci ster ne s pit kom vo dom obez be |e ne su na pet lo ka ci ja Maksima Gorkog do Radni~ke i Spens.

Zbog radova Elektrodistribucije „Novi Sad” danas }e bez vode, od 9 do 11 ~sova, biti i naseqa Paragovo, Popivica i ^ardak.

Z. D.

Sre} no od po ~et ka, pr va ci!

Prose~nu potro{a~ku korpu za juli i juni Ministarstvo poqoprivrede, vodoprivrede i {umarstva nije jo{ objavilo.

Majska korpa je ko{tala 57.921 dinara, prema ra~unici ovog Ministarstva. Sindikalna potro{a~ka korpa je u pro{lom mesecu vredela ~ak 83.056 dinara i skupqa je za oko dva odsto u odnosu na juni.

Z. D.

„Sre}no od po~etka” po`eleli su ju~e u~enici ~etvrtih razreda Osnovne {kole „Milo{ Crwanski” |acima prvacima koje od ponedeqka ~ekaju azbuka i brojevi.

Ve} tradicionalno, u toj {koli novi |aci i drugari se do~ekuju prigodnim programom pa je tako bilo i sino}, na radost novih u~enika, ali i wihovih roditeqa, baka i deka...

Osnovna {kola „Milo{ Crwanski” ove godine upisuje pet odeqewa prvih razreda.

Posle priredbe, |aci su upoznali u~iteqice i sedeli u {kolskim klupama u svom razredu. \a~ko zvono ih je podsetilo na to da bezbri`ne de~je dane zamewuju obaveze, ali i drugarstvo za ceo `ivot.

Z. D. Fo to: F. Ba ki}

Bes plat ne ra di o ni ce za naj mla |e Kreativne radionice za najmla|e posetioce pod nazivom „Kreativno zagrevawe za novi po~etak” bi}e organizovane na prvom spratu TC „Sad Novi Bazar” 1. i 8. septembra sa po~etkom u 12 ~asova.

Na ovim besplatnim radionicama {kolarci }e, uz pomo} animatora, praviti dr`a~e za olovke, rasporede ~asova, obele`iva~e za kwige i sli~no. Za sve u~esnike obezbe|eni su pokloni.

O. G.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad od 8 do 11 ~asova deo Ulica majke Jugovi}a, od 9 d 13 Ulica Bogdana Gavrilovi}a; Srem ska Ka me ni ca: od 8 do 12 delovi ulica Cvetna, Katrin Makfel, Jurija Gagarina i Put Sremskog odreda; od 9 do 11 deo Sremske Kamenice od centra prema Paragovu do restrana Paragovo, vikend naseqe ^aradak, Popovca i oko Mo{ine vile; Srem ski Kar lov ci od 9 do 12 deo ulica Vvase Staji}a i 23. oktobara.

V remeploV

Po gi nuo {la ger pe va~ Estradne li~nosti kao da nikada nisu mogle bez skandala, makar i posmrtnog. Tako je bilo kada je 31. av gu sta 1938. u saobra}ajnoj nesre}i u Novom Sadu poginuo Georg Hut, veoma popularni peva~ {lagera. I naj{ira publika, i muzi~ki stru~waci bili su jednodu{ni u oceni da je G. Hut, pripadnik jedne od najuglednijih nema~kih novosadskih porodica, po-

ginuo na po~etku uspe{ne me|unarodne umetni~ke karijere. Ispre~ila se, eto, smrt, a katoli~ki sve{tenik nije hteo da sahrani umrlog, jer to nisu dozvoqvali „kanonski razlozi”. U~inio je to reformatorski sve{tenik u pratwi novosadskog xez - orkestra i prisustvo mnogobrojnih prijateqa i po{tovalaca pokojnika.

N. C.

ZA VR [E TAK NO VO SAD SKOG DE^ JEG LE TA

Da nas ve li ki ma sken bal

Zavr{etak manifestacije „Novosadsko de~je leto” obele`i}e veliki maskenbal koji se odr`ava danas u 18 ~asova ispred Gradske biblioteke, na uglu Dunavske i Gimnazijske ulice.

Ovogodi{wa tema je „Dunav je more”, a za najuspe{nije maske obezbe|ene su nagrade. Za sve u~esnike obezbe|eno je osve`ewe i zabavni program. U okviru ove manifestacije danas, od 11 do 13 ~asova, pripremqen je i obilazak stalne postavke Muzeja grada, za decu od {est do 12 godina. Nakon toga odr`a}e se radionica bojewa makete Tvr|ave.

U~e{}e se ne pla}a, a prijave su na broj telefona 069/705-260.

Letwa {ahovska {kola za po~etnike i poznavaoce ove igre odr-

`ava se u O[„\or|e Nato{evi}”. Po~etnici imaju kurs od 10 do 11.30 ~asova, a oni sa naprednijim nivoom znawa od 11.30 do 13 ~asova. U~e{}e iznosi 150 dinara, a prijave su na broj 066/9251-192. U udru`ewu „Dobra vila”, u Ulici Petefi [andora 153, od 10 do 13 ~asova, organizuje se umetni~ka radionica „Zamisli}u, napravi}u i poneti livadu sa sobom”. Participacija je 150 dinara, a prijave na broj telefona 021/504-871. Takmi~ewe u plesu odr`ava se od 10 do 13 ~asova, u zabavnom parku „Starli”, Bulevar vojvode Stepe 56. Mogu u~esvovati deca od dve do 12 godina, participacija iznosi 150 dinara, a prijave su na broj telefona 063/770-5-539.

A. J.

NO VOST IS PRED KO MAN DE PR VE BRI GA DE VOJ SKE SR BI JE

Eks po na ti iz Pr vog svet skog ra ta ple ne pa `wu Ispred komande Prve brigade Vojske Srbije na uglu ulica @arka Vasiqevi}a i Dunavske osvanuli su top i pokretna kuhiwa koji su se koristili to-

pisna putawa ovog topa i kuhiwe, jer se o~ekuje i postavqawe info table. Ko je i kako iz zaslu`ene penzije izvukao i podarino novi `ivot zelenim

kom Prvog svetskog rata. Ove fri{ko restaurirane eskponate, kako ka`u iz Vojske, postavili su da bi gradsko sredi{te u~inili jo{ zanimqivijim i lep{im. Uskoro }e se saznati i ~itava pri~a i `ivo-

gr do si ja ma ta ko |e za sa da ostaje tajna. Sigurno je samo da }e im ova nova uloga mnogo lak{e pasti nego ona kroz koju su pro{li i za {ta su prvobitno bili nameweni.

A. L.

8

NOVOSADSKA HrONIKA

petak31.avgust2012.

Maloj Milici potrebna pomo} U to ku je ak ci ja „250 di na ra za Mi cu”, ko joj je do 8. ok to bra neo p- hod no 7.500 evra za tran splan ta ci ju ma ti~ nih }e li ja. Osmo go di {wa su gra |an ka Mi li ca Jo va no vi} je pre vre me no ro |e na i ve} osam go di na se bo ri sa ne pre sta nim zdrav stve nim pro ble mi ma, a do sa da je ima la dve ope ra ci je na sto ma ku, pet ope ra ci ja o~i ju i mno go broj ne te {ke te ra pi je. Zbog kr va re wa i ci sti na mo zgu, stvo ri le su joj se le u ko ma la ci je na mo zgu ko je ugro `a va ju cen tre za rav no te `u, vid i di sa we. U na di da }e qu di do bre vo qe po mo }i ma loj Mi li ci da joj osta tak de tiw stva bu de bez bri `ni ji, otvo re na je fej sbuk stra ni -

ca sa svim in for ma ci ja ma i na ~i ni ma za pru `a we ma te ri jal ne po mo }i, a gla si http://www.fa ce bo ok.com/gro ups/169645576500312/.

No vac se mo `e upla ti ti na `i ro ra ~un Ban ke In te ze 160-1-73, po ziv na broj: 55-102-0003810/6, otvo ren na ime: Mi li ca Jo va no vi}, Uli ca Alek san dra Ostrov skog 16, 21131 Pe tro va ra din.

Ze le ni Sr bi je No vog Sa da or ga ni zo va li su `ur ke pod slo ga nom „Jed no pi }e ma we, za Mi li ci no ozdra vqe we”. Hu ma ni tar ne `ur ke }e se odr `a ti ve ~e ras u Ka to li~ koj por ti, u „Ber li ner pa bu”, „Pu bi }u” i „Por ti”, a su tra u jah ting klu bu „Ski per”.

I. D.

AK CI JA DO BROV QNOG DA VA WA KR VI

„Gari, budi human” Gru pa No vo sa |a na, pre ko dru {tve ne mre `e „Tvi ter”, i u sa rad wi sa Za vo dom za tran sfu zi ju kr vi, da nas od 8 do 14 ~a so va or ga ni zu je ak ci ju da va wa kr vi u po me nu toj in sti tu ci ji, Haj duk Veq ko va uli ca 9a.

Ak ci ju su na zva li „Ga ri, bu di hu man”, a po dr {ku su do sa da da li `en ski klub ame ri~ kog fud ba la „Voj vot ki we”, Udru `e we gra |a na „Ajs wu nau”, Udru `e we za una pre |e we kva li te ta `i vo ta „Ru ke”, Udru `e we gra |a na „Po ro di~ ni vo di~” i ka fe pi ce ri ja „La Ma ma”.

A. J.

PRI TI SLA TE [KA VRE ME NA

Svakog meseca jo{ 400 zahteva za socijalu U No vom Sa du ima 31.747 ne za po sle nih, 4.500 pen zi o ne ra sa naj ni `im pri ma wi ma, oko 7.500 ko ri sni ka so ci jal ne po mo }i, te ne iz ne na |u je ~i we ni ca da se broj gra |a na ko ji upu te zah tev za nov ~a nu po mo} Cen tru za so ci jal ni rad po ve }a va iz go di ne u go di nu. Sva kog me se ca oko 400 No vo sa |a na, ko ji su osta li bez ika kvih pri ma wa, a ra ~u ni ne iz o stav no pri sti `u, pri nu |e no je da tra `e nov ~a nu po mo} od so ci jal ne usta no ve.

Osnov ni uslov za sti ca we pra va na nov ~a nu po mo} je da po je di nac, od no sno po ro di ca ne ma ve }e me se~ ne pri ho de od iz no sa so ci jal ne po mo }i. Po treb no je da bu du za do vo qe ni i mno gi do dat ni uslo vi, ko ji ne ret ko bu du pre pre ka. U pi ta wu su imo vin ski uslo vi. Po je di nac (po ro di ca) mo `e do bi ti nov ~a nu po mo} uko li ko ne ma dru gih ne po kret no sti, osim stam be nog pro sto ra ko ji od go -

„DNEV NIK” I „LA GU NA” DA RU JU ^I TA O CE

obe du ju, {ta go vo re svo joj de ci, ko ga ogo va ra ju, ka ko vo de qu bav ili ko jim se re ~i ma mi lu ju, a ko ji ma sva |a ju. Ko li ko se za pra vo vo le, ka ko pod no se jed ni dru ge, ka ko uspe va ju da `i vo ta re u ti hom ne pri ja teq stvu? Ova kwi ga uz vra }a mno {tvom pro vo ka tiv nih sli ka ko je pri ka zu ju mir nu lu ku po ro di~ ne sre }e, ali i po tvr |u ju Ni ~e o ve re ~i: „Po ro di co, ka ko te mr zim!“. Ras ko {an iz bor vr hun skih pri ~a u ovoj an to lo gi ji po di `e ne pro zir ne, te {ke za sto re ko ji ma, pred sve tom, qu di za kla wa ju svo je `i vo te ta ko da se bra~ na i po ro di~ na in ti ma po ja vqu ju u su {toj isti ni, bez la `i i pre tva ra wa.

A. J.

DANAS U GRADU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-12.15, 14.15, 16.20), „Totalni opoziv” (20.10), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30, 12.45, 14.00, 14.30, 14.45, 15.45, 16.15, 16.30, 18.30, 20.40), „Uspon mra~nog viteza” (18.15, 20.20, 21.15), „Nedodirqivi” (18.35), „^udesni Spajdermen” (12.20, 15.00), „Pla}enici 2” (14.10,16.10, 18.10, 20.30, 22.30), „Vanzemaqci u kom{iluku” (18, 22.20), „Imate li znawe za drugo stawe?” (22.25), „Bornovo nasle|e” (17.30, 20.00, 22.35).

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zavi~ajna zbirka Sremski Karlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a”

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 ~asova do ju~e u isto vreme, rodile su: TROJKE: Ma ri ja Sto ja no vi} iz Novog Sada (tri de~aka) DEVOJ^ICE: Mi li ca Ma ri}, Na ta {a Pro da no vi} i Va le ri ja Stoj ko vi} iz Novog Sada, Je le na [a vi ja i Mir ja na Jo va no vi} iz Ka}a, Ga bri e la Ber ta iz Be~eja, Ana Ob ra do vi} iz Rumenke, Ma ri na Ba bi} iz Siriga, Sla |a na ^e le bi} iz Tovari{eva i Mir ja na Ga ji} iz Temerina.

DE^AKE: Da ni je la La zi} i Ma ri ja na Mir ko vi} - Ga ji} iz Novog Sada, Kri sti na Vuj no vi} iz Paraga, Je le na Za ri} iz ^erevi}a, No e mi Tot iz Temerina, Bo ja na Qu bo vi} iz Ledinaca, Du {an ka Ko ji} iz Sremske Kamenice i Jul ka Mi qa no vi} iz Be~eja.

SAHRANE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Vaqa @ivka Vejin (1949) u 10.30 ~asova (urna), Milenko Arsenija Funduruqa (1930) u 11.15 (ispra}aj ), Nada Vidosava Dulovi} (1939) u 12 i Miroslava Miodraga Radovi} (1952) u 14.15.

Na Novom grobqu u Petrovaradinu bi}e sahrawen Miladin Veqka Ma~ar (1950) u 15. Na Dowem novom grobqu u Futogu bi}e sahrawen Mladen Svetozara Jov~i} (1939) u 15.

va ra we go vim po tre ba ma (so ba po ~la nu do ma }in stva, od no sno dve so be za ~la na ko ji pri ma tu |u ne gu i po mo}). Dru gi uslov je da ne ma vi {e od po la hek ta ra ob ra di vog ze mqi {ta, za tim da ni je pro dao ili po klo nio ne kret ni nu, ili se od re kao pra va na we no na sle |i va we, te da ne

od no sa na stu pi la ne spo sob nost za rad. ^est pro blem, ta ko |e, pred sta vqa ali men ta ci ja, ot prem ni na, nov ~a na na kna da, in va lid na pen zi ja, auto mo bil vred ni ji od 900 evra...

- Ciq je da se qu di so ci jal no za {ti te, ali da se ne zlo u po tre bi ta mo gu} nost - is ti ~e prav ni -

Osnov na nov ~a na so ci jal na po mo}, za po je din ce bez ika kvih dru gih pri ho da, iz no si 6.598 di na ra po se du je imo vi nu ~i jom pro da jom ili ko ri {}e wem mo `e se bi da obez be di no vac u vi si ni {e sto stru kog me se~ nog iz no sa so ci jal ne po mo }i.Oso ba mo ra da bu de pri ja vqe na na evi den ci ji ne za po sle nih.

Ne ma pra va na so ci jal nu nov ~a nu po mo} ako joj je pre stao rad ni od nos we nom kri vi com ili sa gla sno {}u, osim ako je od pre stan ka ra da pro te klo go di nu da na ili je po pre stan ku rad nog

ca Cen tra za so ci jal ni rad Na ta {a Smi qa ni}. -Za kon je ri go ro zan po ne kim pi ta wi ma, ali ima i si tu a ci ja ka da gra |a ni neo prav da no tra `e so ci jal nu po mo}, a ne ret ko su i sa mi kri vi {to se na la ze u sta wu so ci jal ne po tre be. Ve }i na gra |a na pod no si zah tev za nov ~a nu po mo}, sa mo iz raz lo ga da bi im se omo gu }i li po pu sti na ra ~u ne.

Po sto je dve vr ste nov ~a ne po mo }i so ci jal no ugro `e ni ma.

To su obi~ na nov ~a na po mo} na me we na rad no spo sob nim u te {koj ma te ri jal noj si tu a ci ji i uve }a na nov ~a na po mo} oso bi ne spo sob noj za rad i sa mo hra nom ro di te qu. Osnov na nov ~a na so ci jal na po mo} za po je din ce bez ika kvih dru gih pri ho da iz no si 6.598 di na ra. Ovaj iz nos se za sva k u sle d e } u od r a s lu oso bu u po ro di ci uve }a va za 50 od sto (3.299 di na ra), a za ma lo let ni ka za 30 od sto (1.979 di na ra). Za bra~ ni par bez de ce po mo} iz no si 9.897 di na ra, a sa dvo je de ce 13.855 di na ra. Oso bi ne spo sob noj za rad, od no sno po ro di ci ~i ji su svi ~la no vi ne spo sob ni za rad, kao i sa mo hra nom ro di te qu sa de te tom, iz nos so ci jal ne po mo }i uve }a va se za 20 od sto. Ta ko po mo} za po je din ca ne spo sob nog za rad iz no si 7.918 di na ra, a za sa mo hra nu maj ku sa de te tom 10.293 di na ra.

I. Dra gi}

U ULI CA MA LA SLA GA LA I ALEK SE [AN TI ]A KRAJ RA DO VA PO ^E TIH U MAR TU

„Tawir pun re~i” Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „La¬gu¬na„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ru je ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti kwi gu „Ta wir pun re ~i„ gru pe auto ra.

Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3 gde mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e.

Za hva qu ju }i maj sto ri ma sa vre me ne svet ske pri ~e za vi ri }e mo u taj nu tu |ih po ro di ca i bra ko va i vi de ti {ta se ta mo do ga |a: o ~e mu ~la no vi po ro di ce raz go va ra ju dok

DNEVNIK

Ostala jo{ „kozmetika”

Na kon vi {e me se~ nih ra do va u Uli ca ma La sla Ga la i Alek se [an ti }a i ra znih pe ri pe ti ja sa iz vo |a ~em ra do va, ove uli ce su na po kon za vr {e ne, a ura |e na je kom plet na re kon struk ci ja vo do vod ne i ka na li za ci o ne mre `e.

Ta ko |e, ura |en je no vi ko lo voz, tro to a ri i par king me sta. Osta li su jo{ sa mo “ko zme ti~ ki” ra do vi ko ji bi tre ba lo da bu du go to vi u sle de }ih ne ko li ko da na. Zbog ne pred vi |e no du gih ra do va u uli ca ma, sta nov ni ci su ih ~ak na zva li i “pe sak uli ce”.

“Put” je na osno vu na knad nog na lo ga po ~eo ra do ve na par ter nom ure |e wu lo ka li te ta, ko ji se na la zi u na stav ku La sla Ga la, pre ma Bu le -

^ITAOCI PI[U SMS

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

va ru oslo bo |e wa. U pi ta wu je iz grad wa pot por nog zi da, ste pe ni ca i pe {a~ ke sta ze. Ju ~e je po sta vqen pr vi as falt ni sloj, a ra do vi bi tre ba li bi ti za vr {e ni sle de }e ne de qe.

Po sao u ovim uli ca ma po ~eo je sre di nom mar ta, a sve je tre ba lo da bu de ura |e no i as fal ti ra no do 1. ma ja. To se ni je de si lo. Ka ko je ta da re ~e no u „Vo do vo du”, iz vo |a ~i ni su po {to va li ro ko ve po sta vqa wa vo do vod nih i ka na li za ci o nih ce vi, pa je ras ki nut ugo vor sa wi ma, od no sno sa fir mom „Mi le ni jum tim”. U tom pred u ze }u tvr di li su da su ro ko vi pro bi je ni, jer su ra do vi de se tak da na sta ja li zbog ne do stat ka svih po treb nih do zvo la za rad. G. ^.

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

065/47-66-452

Ima li azila na vidiku?

Ho }e li No vi Sad ko na~ no do bi ti azil ili }e ne du `ne i na pu {te ne `i vo ti we i da qe tr pe ti fi zi~ ko mal tre ti ra we od qu di ko ji su go ri od sva ke `i vo ti we?

069/4222... *** No vo sa |a ni, osve sti te se!

Zar }e te do zvo li ti da {a ~i ca na do bud nih ~la no va ne kih stra na ka pre kra ja na {u iz bor nu vo qu? Se ti te se sa mo ko li ko nas je „usre }i la“ „na {a Ma ja“ i we na kli ka osta viv {i nam mut ne ra bo te, mi li on ske du go ve, pra znu ka su i bla ma `u u ce lom sve tu? [ta mo gu da nam pru`e “bor ci“ za grad ske fo te qe i pu nu ka su? Vuk dla ku me wa, ali }ud ni ka ko!

064/1728... *** Jo{ je dan lo{ po tez na {eg ta ko zva nog film skog `i ri ja ko ji je iza brao film za na {eg pred stav ni ka za Oska ra. [te ta, a ima li smo ta ko le pu {an su i ve o ma ret ku pri li ku da po ka `e mo sve tu, po sle du go vre me na, pra vu stvar, od li ~an film „Pa ra du“.

063/584... *** Sra mo ta. Na Bu le va ru Evro pe, kod Ha xi Ru vi mo ve, po red bil bor da, ne ki de da pra vi sme tli {te na osve tqe nom me stu.

Zar ko mu nal ci ne vi de to ru glo?

063/430... *** [ta se de {a va sa ma lom po {tom u Na rod nog fron ta? Go di nu da na je bi la za tvo re na zbog mo der ni za ci je. Sa da je za tvo re na po la go di ne po sle oru `a ne

pqa~ ke. Za to vre me ni ko ni je ni raz bi je no sta klo sklo nio.

064/0081... *** Po dr `a va mo na {eg gra do na ~el ni ka! Sma tra mo da je po {ten i po sve }en do bro bi ti gra |a na za raz li ku od svih ovih hi je na i gra bqi va ca ko ji vo de pred iz bor nu kam pa wu po sle za vr {e nih iz bo ra, obe }a va ju sve i sva -

sam ~uo za wih. Pi tao sam pe de se tak tak si sta ko su ti „Si tan si“ i sko ro da ni ko ni ne zna za wih.. Pri ~a ju o te mi o ko joj poj ma ne ma ju (li nij ski tak si). Ina ~e, svi le gal ni tak si sti o Ba {i }u mi sle sve naj bo qe, sa mo tre ba za po sli ti jo{ sa o bra }aj nih in `e we ra, a ne stra na~ kih mo le ra, ko va ~a, fo to gra fa.

063/472...

{ta sa mo za rad vla sti i li~ ne ko ri sti, a le gi ti mi tet ni su do bi li od gra |a na na iz bo ri ma.

063/513... *** U Sr bi ji ne ma pla te, po sto ji sa mo mi ni ma lac!

062/263... *** ^i tam da ne ki sin di kat „Si tans“ tra `i sme nu glav nog sa o bra }aj nog in spek to ra Ba {i }a zbog ne kih ta mo ne bu lo za, to bo `wih di vqa ka i li nij skog tak si ja. Kao pr vo, ko su ti stru~ wa ci iz tog sin di ka ta? Po {to sam i sam tak si sta 24 go di ne, a ni -

*** A, {ta }e mo sa od {te tom od 20 mi li jar di, ko ju }e mo ra ti da pla ti Grad, a stvo re na je dok su vla da li ra di ka li?

064/3007... *** Ka kav smo mi na rod. Po gle daj te du nav sku oba lu i za le |e, gde se ku pa mo, Ri bar sko ostr vo, cen tar, Spens pun `va ka... „Grad ska ~i sto }a”, sva ka ~ast, ka ko odr `a va ono {to joj je po ve re no, ali ovo {to je na ro du osta vqe no da ko ri ste i bri nu, ka ta stro fa.

064/3007...

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

I ASFALT PRIVLA^I VANDALE

Kra du zna ko ve, ~ak i se ma fo re Raz li ~i te vr ste sa o bra }aj ne sig na li za ci je sva ko dnev no na sta ju sa grad skih uli ca, ali i lo kal nih pu te va. Kra du se zna ko vi, pu to ka zi, pa ~ak i se ma fo ri ko je po je di ni gra |a ni od no se ku }a ma. Uni {ta va we sa o bra }aj nih zna ko va, wi ho vo {kra ba we, is cr ta va we gra fi ti ma, kri vqe we i lo mqa va, go di {we iz ne se iz grad ske ka se mno go pa ra. Van da li zam ne ma gra ni ca, pa se oni ko ji se ova ko od no se pre ma grad skoj imo vi ni ne li be da zna ko ve uni {ta vju ne sa mo po pe ri fe ri ji i jed nom ili dru gom kra ju gra da, ve} to ~i ne i u gu sto na se qe nim de lo vi ma. Ka ko sa zna je mo iz Za vo da za iz grad wu gra da (ZIG) naj ~e }e su na uda ru zna ci sa na zi vom na se qe nog me sta.

- Ta ko |e, na uda ru su i zna ko vi iz ri ~i tih na red bi. Sko ro da ne po sto ji sa o bra }aj ni znak ko ji ozna ~a va na se qe no me sto, a da bar jed nom ni je bio i{a ran, iz gre ban, is kri vqen ili ob le pqen na lep ni ca ma. Ne sta nak zna ko va, i to onih ve }ih, naj i zra `e ni ji je na Kli si, od ka na la DTD ka auto pu tu- na ve li su u ZIG-u.

U ovom pred u ze }u do da ju da je od po ~et ka go di ne pa do kra ja ju -

na, po sta vqe no je i za me we no oko 900 sa o bra }aj nih zna ko va, a istom pe ri o du po pra vqe no je pre ko 100

-Da bi se po sta vio je dan stan dard ni sa o bra }aj ni znak, na pri mer „za bra na„, po treb no je iz -

Od po~etka godine pa do kraja juna postavqeno i zameweno oko 900 saobra}ajnih znakova a popravqeno preko 100, kao i 200 saobra}ajnih stubova zna ko va i 200 sa o bra }aj nih stu bo va. To zna ~i da je na po prav ku utro {e no mi ni mum 900.000 di na ra i to sa mo ako su u pi ta wu ta ko zva ni stan dard ni zna ci.

dvo ji ti oko 9.000 di na ra. Po sta vqa we ne stan dard nog sa o bra }aj nog zna ka, kao {to je onaj sa na zi vom na se qe nog me sta od no sno, vi {e je zi~ na ta bla, ko {ta oko

72.000 di na ra- ob ja sni li su u po me nu toj fir mi.

Pre ma Za ko nu o bez bed no sti sa o bra }a ja na pu te vi ma, ~lan 134, na sa o bra }aj nu sig na li za ci ju i na we nom no sa ~u, za bra we no je po sta vqa we bi lo ~e ga {to ni je u ve zi sa zna ~e wem sa me sig na li za ci je. To zna ~i da je za bra we no neo vla {}e no po sta vqa we, ukla wa we, o{te }i va we i iz me na zna ~e wa sa o bra }aj ne sig na li za ci je, kao i opre me pu ta.

Ne sme ju da se po sta vqa ju ta ble, zna ko vi, sve tla, stu bo vi ili dru gi sli~ ni pred me ti ko ji ma se za kla wa ili uma wu je uo~ qi vost po sta vqe ne sa o bra }aj ne sig na li za ci je. Za bra we no je po sta vqa ti pred me te ko ji svo jim ob li kom, bo jom, iz gle dom ili me stom po stav wa qa po dra `a va ju ili li ~e na sa o bra }aj nu sig na li za ci ju, ili za sle pqu ju u~e sni ke u sa o bra }a ju ili od vra }a ju wi ho vu pa `wu u me ri ko ja mo `e bi ti opa sna za bez bed nost sa o bra }a ja, pre do ~e no je u Za ko nu.

Ta ko |e, pro pi sa ne su i ka zne ne me re te oso ba ko ja se ogre {i o ovaj akt, tre ba da pla ti ka znu od 15.000 do 30.000 di na ra ili }e i}i u za tvor do 30 da na.

A. J.

„MOJ SALA[“ I GRAD NA[LI ZAJEDNI^KI JEZIK

Or gan ska hra na po sle me sec da na Ze le na pi ja ca “Moj sa la{” ju ~e je, na kon sko ro vi {e od me sec da na raz mi ri ca iz me |u or ga ni za to ra “Ze le ne mre `e Voj vo di ne” (ZMV) i Gra da, odr `a na na istom me stu na pla tou is pred Spen sa, kao i pret hod nih osam go di na. Pod se ti mo, Grad je tra `io da se pi ja ca zbog ko mu nal nog re da po me ri de se tak me ta ra da qe, a iz la ga ~i su sma tra li da je to ne u be dqiv ar gu ment i hte li su da im te zge, kao i ra ni je, ne bu du na sun cu.

Dva de se tak iz la ga ~a otvo ri lo je ju ~e svo je te zge pred sta viv {i gra |a ni ma pro iz vo de or gan skog po re kla, vo }e i po vr }e, a bi lo je tu i me da ra, ko la ~a ra, iz ra |i va ~a su ve ni ra, ru~ nih ra do va i pri rod ne ko zme ti ke. Su gra |a ne su, ipak, po naj vi {e pri vu kle te zge sa po vr }em, na ko jim se mo gao na }i pa ra dajz po ce ni od 100 di na ra po ki lo gra mu, ti kvi ce za DANAS NA „RASPUSTILI[TU”

Od boj ka i pi ka do Da na {wi pro gram „Ras pu sti li {ta” po ~i we raz gi ba va wem, u 9 ~a so va, u dvo ri {tu No vo sad skog otvo re nog uni ver zi te ta, Rad ni~ ka 20a. Po la sa ta ka sni je po ~e }e od boj ka {ki tur nir i tak mi ~e we u pi ka du. Odr `a }e se i pre zen ta ci ja te kvon da u sa rad wi sa klu bom „No vi Sad”, a na kon to ga je kon cert mu zi~ ke ra di o ni ce „Do-remi”. Za kraj je pri pre mqen film iz ne na |e wa.

A. J.

120 di na ra, ho ka i do bun de va ~i ja je ki la bi la 120, dok je po la ki lo gra ma {ar ga re pa iz no si lo 100 di na ra.

Pen zi o ner ka Mi ra Pe tro vi} ka za la je da je pro {li put do {la do Spen sa u na di da }e se pi ja ca

ipak odr `a ti, ali da se raz o ~a ra la.

-Bi lo mi je ba{ kri vo, jer sam `e le la da ku pim ne ke po trep {ti ne, tre ba pra vi ti zim ni cu, ali, to ni je ne {to na {ta smo mi gra |a ni mo gli uti ca ti. Dra go mi je da su

vla sti i iz la ga ~i na {li za jed ni~ ki je zik i {to nam je pi ja ca opet do stup na- re kla je ova su gra |an ka.

Je dan od iz la ga ~a, Vla di mir Vo zar, na veo je da mu je, u ce loj si tu a ci ji, po naj vi {e bi lo `ao ku pa ca, ali i ko le ga ko ji ma je ovaj vid pro da je mo `da je di ni na ~in da za ra de. S dru ge stra ne, na te zgi gde se pro da je med, iz la ga ~i ca Ta wa Hu wa di pre do ~i la je da ona iz la `e re dov no i na Li man skoj pi ja ci ali da su je kup ci ta mo stal no pi ta li ho }e li se “Moj sa la{” odr `a ti.

Ka ko je do go vo re no iz me |u Gra da i ZMV, do kra ja sep tem bra pi ja ca }e se odr `a va ti na ovom me stu, ali }e ve} od sle de }e go di ne iz la ga ~i mo ra ti da na |u no vo. U ZMV su ra ni je na ve li da }e i u bu du }e kon ku ri sa ti za spor no me sto, a iz la ga ~i se na da ju da }e ga i do bi ti.

A. Jerini}

„KRITI^NA MASA” DANAS OD 17 SATI

Sve zo vu na bi ci kle No vo sad ska „Kri ti~ na ma sa”, pe ta po re du, odr `a }e se u da nas, u 17 ~a so va, u Li man skom par ku, ka da }e spon ta nom vo `wom uli ca ma gra da qu bi te qi dvo to~ ka {a po pu la ri sa ti bi ci kli zam.

Skup je za ka zan u 16 ~a so va, ka da su u pla nu sit ne po prav ke bi ci klo va i bes plat no kr pqe we gu ma, a sat ka sni je kre }e se u vo `wu. Start je u po me nu tom

par ku, a on da }e bi ci kli sti vo zi ti od Bu le va ra de spo ta Ste fa na, pre ko Uli ce 1300 ka pla ra, La ze La za re vi }a, He roj Pin k i j a, Rud n i~ k e, Fe j e{ Kla re, Som bor skog bu le va ra, Mi { e Di m i t ri j e v i } a, Ca r a Du { a n a, Bra } e Rib n i k ar, Mak si ma Gor kog do Ke ja @r ta va ra ci je, gde se odr `a va tra di ci o nal ni po zdrav di za wem bi ci kla u vis.

Po tom se pre ko Uli ce dr Zo r a n a \in | i } a do l a z i do \a~ kog igra li {ta gde je pla ni ran re kre a tiv ni tur nir u bajk-po lu, ko ji bi tre bao da po~ ne oko 18 ~a so va. Ova ma ni fe sta ci ja se odr `a va sva kog po sled weg pet ka u me se cu, lo kal nog je ka rak te ra i ima za ciq pro mo ci ju vo `we bi ci kla kao za bav nog i zdra vog na ~i na pre vo za.

A. J.

DANAS I SUTRA ME\UNARODNO TAKMI^EWE „EVROPSKI IZAZOV”

Skej te ri je zde fru {ko gor skim pa di na ma Pe ti Evrop ski iza zov u pla nin skom skejt bor du odr `a }e se da nas i su tra u Bu kov cu. Tu su mno gi pro fe si o nal ni tak mi ~a ri iz ze mqe i ino stran stva, po put Ru si je, Bra zi la, Ita li je, Fran cu ske… Da nas od 13 do 17 ~a so va su kva li fi ka ci je u di sci pli ni for kros, a u 20 ~a so va je no} na tr ka na opr vom de lu sta ze. Su tra se od 13 pa do 14.30 vo ze eli mi na ci o ne tr ke. U 14.45 je tr ka za po ~et ni ke i za in te re so va ne po se ti o ce. U 15.40 je fi nal na tr ka a su tra od 16.40 pa do 18 ~a so va po pod ne tak mi ~e we u slop staj lu.

U okvi ru ove ma ni fe sta ci je bi }e or ga ni zo va na i pro jek ci ja fil ma „U po tra zi za sne gom” Klu ba SNB Lajf. Ta ko |e, bi }e or ga ni zo van i mu zi~ ki pro gram,

u okvi ru kog }e na stu pi ti po pu lar ni di xe je vi Gi za, Fa kir i Fro bo tik.

Bu ko va~ ka sta za je du ga 700 me ta ra, {to je ~i ni naj du `om i naj o pa sni jom u Evro pi. Tak mi ~a ri }e bi ti po de qe ni u ne ko li ko ka te go ri ja: pi o ni ri do 14 go di na, ju ni or do 18, pro, `e ne i ma ste ri, ko ji ima ju vi {e od 35 go di na. Na{ grad }e na ovom tak mi ~e wu pred sta vqa ti Sen ka Ba ji}, Vla da Ra ko vi}, To dor To {a Jo vi}, Mom ~i lo Ga ji}, Ivan Ra ko vi}, Slo bo dan Ba no vi}, Pre drag Tri fu nov i Pre drag Mar ci ki}.

Ovo je pr vo pred sta vqa we pla nin skog skejt bor da u ni zu ko ji }e se na sta vi ti u sep tem bru. Od 8. do 16. sep tem bra na pla tou Spen sa }e bi ti or ga ni -

zo van pro gram pod na zi vom Klajm bing Lajf Fest u or ga ni za ci ji pe wa~ kog klu ba „Adre na -

lin”, a od 14. do 16. sep tem bra sle di Eks trem ni vi kend, ta ko |e u Bu kov cu.

D. [.

petak31.avgust2012.

9

LEP GEST KARLOVA^KE OP[TINE

Pr va ci ma po 5.000 di na ra Od lu kom pred sed ni ka op {ti ne Mi len ka Fi li po vi }a |a ci pr va ci u O[ „23. ok to bar” do bi }e po 5.000 di na ra.

Ka ko sa zna je mo u Ode qe wu za dru {tve ne de lat no sti i op {tu upra vu, ro di te qi tre ba da do |u u po ne de qak iz me |u 10 i 14 sa ti u Ode qe we za bu xet u zgra di Ma gi stra ta sa li~ nom kar tom i po dig nu no vac.

U je di noj osnov noj {ko li u Srem skim Kar lov ci ma i dve ma sred wim sve je ma we-vi {e sprem no za po ~e tak no ve {kol ske go di ne. Dok je upis u O[ „23. ok to bar” i Kar lo va~ koj gim na zi ji za vr {en, u Bo go slo vi ji Sve tog Ar se ni ja Srem ca to tek tre ba da usle di. Ko li ko }e |a ka bi ti u pr vom raz re du u Bo go slo vi ji zna }e se su tra, ka da je upis.

Pre ma re ~i ma rek to ra Bo go slo vi je pro to je re ja-sta vro fo ra Jo va na Pet ko vi }a, o~e ku je se da }e ovu pe to go di {wu sred wu {ko lu u no voj {kol skoj go di ni po ha |a ti oko 180 u~e ni ka. Pro me na u na stav nom pro gra mu ne ma. \a ke ve} kra jem sep tem bra o~e ku ju eks kur zi je po ma na sti ri ma, {to je prak sa uve de na po sled wih go di na.

Je di na no vi na u Bo go slo vi ji u ovom tre nut ku, ka ko ka `e rek tor, je ste da }e po ~et kom sep tem bra ko na~ no bi ti za vr {e na ob no va fa sa de {ko le i otvo ren ulaz u zgra du sa fron tal ne stra ne.

Za raz li ku od Bo go slo vi je, u Kar lo va~ koj gim na zi ji, ko ja ima 590 |a ka, {kol ska go di na 3. sep tem bra ot po ~e }e no vim na stav nim pro gra mom. Re~ je o bi lin gval noj na sta vi na fran cu skom i srp skom je zi ku.

Wu }e po ha |a ti 12 u~e ni ka, a ka ko sa zna je mo od di rek tor ke {ko le Sla vi ce [o ki ce, u to ku su pri pre me i za bi lin gval nu na sta vu na ne ma~ kom i srp skom je zi ku. Taj pro gram }e naj ve ro vat ni je star to va ti od sle de }e {kol ske go di ne, ka da po sto ji mo gu} nost da bu de uve de no, uko li ko bu de odo bre no, i ogled no no vi nar sko ode qe we.

Dok u po gle du na sta ve u Kar lo va~ koj gim na zi ji ima no vi na, ka da je re~ o pro ble mi ma, sve je po sta rom. Di rek tor ka is ti ~e da je neo p hod no re kon stru i sa ti vo do vod nu i ka na li za ci o nu mre `u, te fa sa du. Po red to ga i krov, ko ji je re la tiv no sko ro re kon stru i san, pro pu {ta na ne ko li ko me sta, pa je po treb no i to sa ni ra ti.

- Tu tre ba do da ti i ne do sta tak fi skul tur ne sa le, ko ji po ku {a va mo da pre va zi |e mo ta ko {to na sta vu fi zi~ kog or ga ni zu je mo u ne u slov nim su te ren skim pro sto ri ja ma - ka `e Sla vi ca [o ki ca. - Kre ~i mo je i ure |u je mo , ali je to pri vre me no re {e we, ko je na `a lost tra je pre vi {e du go.

Po ku {a va mo na vi {e stra na da pri ba vi mo no vac za to, ali jo{ uvek od je ka ne ma.

U osnov noj {ko li od sep tem bra na sta vu }e pra ti ti 620 u~e ni ka, dva vi {e ne go la ne.

Od to ga }e pr vi put u klu pe se sti 77 pr va ka, ~i ji ro di te qi su na vre me upi sa li de cu.

Di rek tor O[ „23. ok to bar” Go ran Ma ra vi} ka `e da je na spi sku jo{ osmo ro de ce i da o~e ku je da }e i ona bi ti upi sa na do po ne deq ka.

Z. Ml.

[kol skom po tvr dom do de~ jeg do dat ka Ko r i s ni c i de~ j eg do d at k a su du `ni da Upra vi za do da tak za de cu, Srem ska 9, od mah na po ~ et k u {kol s ke go d i n e uz va `e }e re {e we do sta ve {kol ske po tvr de za de cu osnov nog i sred we {kol skog uz ra sta za

{kol sku 2012/13. go di nu. Oni ma ko ji ne do sta ve {kol ske po tvr de bi }e ob u sta vqe na is pla ta de~ jeg do dat ka. Po tvr de mo gu se do sta vi ti rad nim da ni ma od 8 do 15 ~a so va.

A. Va.

U ne de qu otvo re ni ki o sci GSP-a Ki o sci grad skog pre vo zni ka u [a fa ri ko voj uli ci, kod Fu to {ke pi ja ce i na @e le zni~ koj sta ni ci ra di }e i u ne de qu od 8 do 15 ~a so va. Ko ri sni ci uslu ga mo }i }e da ku pe sep tem bar ske mar ki ce i red vo `we, da pre da ju zah te ve za iz ra du po ka znih ka ra ta za |a ke i stu den te i da pre u zmu iz ra |e ne po ka zne kar te. Z. D.

10

vOJvOdinA

petak31.avgust2012.

Нови в. д. директора у кикиндској болници

ПУТОВАЊЕ НЕОБИЧНОГ ФРАНЦУЗА

До Витлејема кроз Врбас

КИКИНДА: Васкуларни хирург др Милан Митрић постављен

је за в.д. директора Опште болнице у Кикинди. До сада је обављао функцију начелника Одељења хирургије, а на место је постављен након што је досадашњи директор др Душан Коларовић поднео оставку на ту функцију. Проблеми, пре свега финансијски, предочени су свим запосленима од којих је затражано да се понашају најодговорније могуће.

-Морамо побољшати квалитет услуга. Знамо шта нам суграђани замерају: нељубазност приликом опхођења са пацијентима, непрофесионалност, начин заказивања предгледа, те предуго чекање од момента закзивања до самог прегледа - каже др Митрић. Службу за правно-економске послове Болнице убудуће ће водити дипломирана правница Зорица Шево, службу за техничке послове водиће Ранко Сикимић. др Најмлађи ортопед у Болници Јован Јаконић водиће медицинске секторе, а за медицинске сестре биће задужен најмлађи анестезиолог у кикиндској болници др РаА. Ђ. дивој Бореновић.

Велика Госпојина у Привиној глави

dnevnik

ВРБАС: Седамдесетпетогодишњи Француз Лули Конверсем, који је пешке кренуо из француског града Безонсона до Витлејема, јуче је са својим магарцом Изидором прошетао и кроз Врбас. Његово путовање траје већ пуних пет месеци, а нада се да ће до католичког Божића, 25. децембра, стићи до свог одредишта. Лули, иначе пензионисани католички свештеник, одлучио се на ово необично путовање, како би свету скренуо пажњу на опасности од све израженијег нуклеарног наоружавања. До сада, овај времешни, али витални старац је препешачио две и по хиљаде километара кроз Швајцарску, Немачку, Аустрију, Словачку и Мађарску, а прекјуче је ушао у нашу земљу. На путу кроз Врбас зауставило га је неколико Врбашана, како би се у локалном бифеу окрепио и наставио своје путовање.

- Ово путовање је мој протест против атомског оружја које је највеће зло савременог човечанства. Крећемо се претежно споредним путевима, где је год то

могуће. Изидор је миран и послушан, не обазире се на буку моторних возила, нити на звук сирена којима нас возачи упозоравају да наилазе, или поздрављају. За три дана, колико сам већ у Србији, упознао сам доста добрих и срдачних људи који ми нуде храну, окрепљење и коначиште – рекао је Лули, па иако је причао на свом матерњем француском језику, успео је да се споразуме са својим домаћинима, јер се у близини сасвим случајно нашао Синиша Вулић, који је рођен и одрастао у Француској, где и сада живи, а у Врбас је стигао у госте код родбине. Кроз разговор са овим светским путником могло се чути и да је он преко тридесет година ангажован у Лули и његов магарац разним миротворачким и хуманитарним покретима и у свету, а осебно задовољство му многим међународним пројекти- представља рад са децом и борба ма за очување природе, за забра- за њихова права. ну производње нуклеарног наоНакон што су се Лули и његов ружања, за сањење сиромаштва у магарац Изидор мало окрепили и

Почиње „Румска јесен” Верници пролазе испод симболичног гроба пресвете Богородице

ПРИВИНА ГЛАВА: Успени-

је пресвете Богородице свечано је обележено у присуству више од 700 верника, у манастиру светих архангела Михаила и Гаврила у Привиној глави. Свету литургију служио је старешина манастира Игуман Гаврило. Око Саборне цркве кружила је свечана литија, а затим су верници ушли у цркву и упутили молитву пресветој Богородици да подари љима и члановима њихових породица срећу, благостање и напредак, а потом пролазили испод симболичног

гроба пресвете Богородице. По завршетку свечане литије, верници и грађани упутили су се у две велике трепезарије, у склопу манастира светих архангела Михаила и Гаврила, такозване Трпезе љубави. Домаћин свечане литургије и манастирског града уприличио је за све учеснике бесплатан ручак: паприкаш од дивљачи, а потом прасеће и јагњеће печење, колаче и пиће. Поред кумова, који су даривали манастир, свој прилог су дали и ловци, као и Д. Савичин верници.

РУМА: И ове године, први викенд у септембру, под покровитељством Покрајинског секретаријата за пољопривреду, шумарство и водопривреду и Општине Рума биће одржана традиционална манифестација „Румска јесен“, која ће и овај пут објединити Етнофестивал хране и музике, Сајам меда, Фијакеријаду, Румски базар креативности и Златни котлић. Манифестација почиње сутра, у 10 часова, дефилеом свих учесника кроз град, а затим се наставља пригодним културно- уметничким програмом који ће трајати до 18 часова. За то време посетиоци ће моћи да уживају у разноврсним, креативним и уникатним понудама и производима излагача. Ове године организатор петог Етнофестивала хране и музике, Пољопривредна стручна служба Рума у сарадњи са СППШ „Стеван Петровић Бриле“ окупља бројне излагаче и преко тридесет актива жена. Организација друштва пчелара „Никола Милеуснић“ традиционално отвара осми Сајам меда са Регионалним саветовањем

Вечерас „Дан отворених врата”

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

пчелара. Посетиоци ће моћи да погледају и купе пчелиње производе, опрему и лекове за пчеларство. На стадиону „Фрушка Гора“ у 13 часова биће одржан КУП Србије у вожњи двопрега, на коме ће учествовати око четрдесет запрега и ревијално такмичење у вожњи једнопрега, двопрега и вишепрега. „Златни котлић“ се одржава трећи пут у организацији „Жутог возића“, то ће бити такмичење у кувању рибље чорбе на Борковачкој плажи од 9 до 13 часова. Ова здружена манифестација производа, обичаја и традиције има за циљ промоцију туризма и економског развоја заједнице. Као и сваке године у присуству излагача, извођача културно- уметничког програма, такмичара фијакеријаде, представника власти и државних институција и бројних посетилаца, у име Покрајинског секретаријата за пољопривреду, шумарство и водопривреду, о значају саветодавних служби ће говорити Јулкица Симић, а манифестацију ће свечано отворити председник М. Марушић општине Рума Горан Вуковић.

БЕЧЕЈ: ЛПА тим за децу и

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

Друштво пријатеља деце општине Бечеј, овог викенда, у сарадњи с бројним партнерима акције „Осмех“, организује традиционални, 5. по реду, Дечији интеркултурални камп за социјално угрожену децу ШОСО „Братство“ по имену „Пружи ми руку – буди ми друг“.

- Укупно 55 деце ће боравити три дана у Извиђачком центру крај Радарске станице, где ће кроз активности неколико креативих радионица имати прилику да се едукују, али и да се кроз спортски и забавни програм међусобно друже. Захваљујући свеобухватнијој акцији током лета, обезбедили смо им и нешто богатије поклон пакете пред нову школску годину - рекла је председник Друштва пријатеља деце општине Бечеј Изабела Шормаз. Вечерас од 18,30 сати реализује се пратећа активност „Дан отворених врата“, у оквиру које ће камп посетити гости из локалне самоуправе, разних НВО, представници медија и уверити се богат и садржајан програм рада. Јер, сви активисти ће укратко обавити презентацију онога што ће с децом радити током три дана. Планирана је и заједничка вечера учесника кампа и гостију, а од 20 сати ће се запалити логорска ватра и извести пригодан забавни проВ. Ј. грам.

одморили, наставили су према свом одредишту, а пред њима је дош дуг пут од око две и по хиљаде коломатара. М. Кековић

Јубилеј хора ЗРЕЊАНИН: Хор “Жене Мироносице” слави десет година постојања и тим поводом ће сутра, у Градској башти у Зрењанину, у 20 часова, одржати духовни концерт. На концерту ће, како је најављено, учествовати и Хор Светог Василија Великог из Новог Кнежевца, затим Дечји хор храма Сабора Светог Архангела Михаила у Зрењанину и Тамбурашки оркестар “Лале” из Новог Ж. Б. Кнежевца.

Измене у градском превозу

ПАНЧЕВО: Како би побољшао услове у којима се Панчевци превозе нови директор АТП-а Милош Мијић најавио је увођење попуста за месечне карте на линији Панчево Београд као и учесталије поласке на градској линији број шест. Ове промене крећу од 1. септембра.Цена месечне карте за све грађане који до сада нису имали право на попусте ће износити 2.680 динара, док ће цена за студентске месечне карте остати иста и износити 2.000 динара, на већ поменутој релацији. Међу највеће проблеме градског превозника у Панчеву спадају; застарели возни парк, дивљи превоз, мањак возача и кондуктера. По речима новог ВД-а директора улагања су неопходна јер су возила стара, па су дневне набаке делова веома високе, број путника недовољан, гориво скупо а дивљих превозника је све више, што ствара огромне губитке.

- АТП због дивљег превоза губи од 150 до 250 милиона динара годишње, што је половина градске субвенције овом предузећу - објаснио је Мијић. Оно што је добро у свему је што се радило на учесталости линија и повезивања села увођењем нових линија. Мијић је најавио измене на линији 6, која ће од септембра ићи на 15 минута, као и на линији 14 на којој ће биЗ. Дг. ти мањих измена.

Милан Стојков за све српске владаре

СОМБОР: Након гласовитог оца Саве и брата Драгана и Милан Стојков, иначе далеко познатији као успешан архитекта, „одметнуо“ се у сликарске воде, па ће тако данас, у 18 сати у Краљевском двору у Београду, бити отворена његова изложба „Краљеви Србије“. На изложби ће бити из- Краљ Александар Први Карађорђевић ложено 14 портрета српских краљева, од Стефана Пр- напоменути да је управо Мивовенчаног до Петра II Карађор- лан, додуше као архитекта, нађевића. Слике Милана Стојкова, кон повратка Србије у породиосим портрета некадашњих срп- цу европских народа, „предуских владара, садрже и архитек- хитрио“ свог родитеља, знатно тонске грађевине (најчешће ма- познатијег Саву, у реномиранастире и цркве) које су обележи- ном изложбеном простору Сале владавину и задужбинарство вета Европе у Стразбуру, где краљева Србије, или су биле ва- му је у јануару 2002.године жне за њихов живот, као и ликове приређена изложба, на којој су особа које су имале значајан ути- представљени његови пројекцај на владаре (краљице, духов- ти, али и бројни изведени објекти награђивани од неиници, политичари....). У сусрет отварању ове зани- марске струке. мљиве изложбе је занимљиво М. Мћ

RePORTA@e

dnevnik

petak31.avgust2012.

11

KAD STAPARCI SLAVE VELIKU GOSPOJINU, DOLAZE I GOSTI IZ JU@NE AMERIKE

Si li kon ske tre si ga }e do ma }i ni ne zo vu ta par ci, qu di i do ma }i ni ino ko sni, ne {to ba{ ne „mi ri {u” ove no vo ve ko go lo gu za we ko je go to vo sva ka va ro{ srp ska, i se lo oba {ka, or ga ni zu je po vo dom svo je cr kve ne sla ve. Do bro, dru gi ma, oni ma ko ji su se ono mad za pre di kat „Ti tov” oti ma li, mo `e da na pa tro na po zi va ju si li kon ske tre si ga }e i pra ve sprd wu od cr ve nog slo va u ka len da ru, ali u Sta pa ru, ko ji je i pod ko mu ni sti ma re dov no, u hra mov noj por ti, na {o ru i {i rom otvo re noj avli ji se o sku sla vu sla vio, ta ko ne {to ne bi va.

Ve li ka Go spo ji na ni je tu da se ba ca{ ba lo ni ma vo de na ga zdu va ro {ke ku }e i osta le ke re fe ke, ve} da se ra nom zo rom u ka pe li na Vo di ci, kao {to su ba ba i osta li askur |e li ra di li, Bo gu po mo li{, po gne{ ma lo gla vu i pu sti{ skrom nost da u sr ce pri vi ri. Da se se ti{ {ta si kad god bio, di si sad i ku da si kre nuo, pri ja te qe ku }ev ne, ku mo ve i dav no u svet oti {lu rod bi nu ugo sti{. Pa i kad se ve} ve se li{, uz gaj de, ha rom ni ku i tam bu ru ko lo da za ple {e{, a ne da ble ji{ s po mo }u sil nih ki lo va ta ozvu ~e wa i od ro |e nog se la Go mo ru pra vi{.

Al’ do bro, do {lo ta kvo ne ko vre me, sva ko svoj pos’o gle da i ra di ka ko zna a ne ka ko se pri sto ji u ~e sti ti jim ku }a ma.

Ta ko je, gle ~u da, i bez Se ve ri ne i Da da To pi }a, i ove go di ne pro {lo pra zno va we Us pe wa Pre sve te Bo go ro di ce u Sta pa ru, i sve je bi lo red no. I ov ~i ji pa pri ka{, i Du da ri ja da i na po slet ku „Pr va har mo ni ka Voj vo di ne”, a on da se na sam sve tac, na lu tur gi ju oti {lo i go ste do ~e ka lo. Ta ko se i „Dnev ni ku” po sre }i lo da ga na sve ~ar skom ru~ ku ugo sti ugled na fa mi li ja Ra di na, po zna ti jih u

S

se lu, a bo me i va ro {i som bor skoj, kao Klop ke (jer sva ka fa mi li ja ov de ima {pic na men).

Naj sta ri jeg Klop ku, Ma rin ka, stre fi la ko sto bo qa u ko le no pa se na kon ope ra ci je {ta pom pri po ma `e, ka `e – ta man sam do bro do {ao da ga go sto prim stvo „spa si” od usta ja wa. Sred wi Ra din, Ne {a, kao {to je i

ni }e su bo ti~ kom u Gim na zi ji „Sve to zar Mar ko vi}„.

Obo ji ca Ju `no a me ri ka na ca, po {to su u Sr bi ju do {li sve ga dan uo~i Ve l i k e Go s po j i n e, jo{ uvek su po ma lo „zbe we ni”, ni su im ja sni ov da {wi obi ~a ji, i po red qu ba zno sti i pred u- sre t qi v o s ti po r o d i c a-do m a }i na, ali i jed nog od ko or di na -

Tri ge ne ra ci je fa mi li je {pic na me na Klop ka

red, ~o vek u na po nu sna ge, sa su pru gom re di po so fri u ger i pod ora som po sta vqe noj da ne bi slu ~aj no ko jem go stu {ta god us f a l i l o a mla | a r i j a ~i n i ple z ir i naj n o v i j em sve ~ a r u kod Klop ki. Iz da le kog Bra zi la u Sta par se za pu tio Fe li pe Pi we i ro, ta mo {wi gim na zi ja lac, ko ji }e u Som bo ru pro ve sti sle de }u {kol sku go di nu u okvi ru u~e ni~ ke raz me ne. Kraj Fe li pea se di kon ti nen tal ni kom { i j a, ^i l e a n ac Ha v i j er Men des Re ta mal, ko jem }e sle de }u go di nu da na no vi dom bi ti po ro di ca Sa lo pek u Su bo ti ci, a klu pu me di cin ske {ko le u Ma u re Li ne ra su, ve li koj va ro {i po kra ji ne Sao Pa u lo, za me -

Le pi Bra zi lac i jo{ lep {a Ba ~van ka

SOKOLOVI VASILIJA DEDEI]A IZNAD BA^KOG DOBROG POQA

Gla dan le ti, sit se ne vra }a la d i Va s i l i j e De d e i } iz Ba~ kog Do brog Po qa ima za i sta neo bi~ nu za ni ma ci ju – uz ga ja we so ko lo va – ko jom se u na {oj ze mqi ba vi tek pe de se tak so ko la ra.

U dvo ri {tu we go ve po ro di~ ne ku }e tre nut no su dva pa ra so ko lo va, po je dan si vi i step ski, a s ob zi rom na to da je za tu pti cu sa da se zo na mi ta re wa i pa re wa, oni zah te va ju i po seb nu pa `wu.

M

Pi tom ci „vo ze” 250 ki lo me ta ra na sat

Va si li je ve} pet go di na svo je so ko lo ve dr `i u dvo ri {tu po ro di~ ne ku }e, u objek tu ko ji je nat kri ven `i com da bi we go vi qu bim ci uvek ima li po gled na ne be ske vi si ne.

– U mo der nom so ko lar stvu pti ce se dr ` e u na m en s kom, za t vo r e n om pro sto ru, ve li ~i ne oma we so be, naj vi {e ra di kon tro li sa nog raz mno `a va wa. Ako se so ko lar do bro bri ne o

to ra pro jek ta „In ter kul tu ra”, som bor skog gim na zij skog pro fe s o r a isto r i j e Bra n i s la v a ]ur ~i }a. Wi ma je dvo ji ci sve „su per i OK„, kao i sva ko mu {ko `i vo bi }e ko je po se ti Sr bi ju odu {e vqe ni su iz gle dom ov da {wih de vo ja ka, a na da ju se i da u {ko li ne }e „ka li ra ti”.

– Ce lim pro jek tom ru ko vo di fon da ci ja Ko ste St. Pa vlo vi }a, na {eg ugled nog di plo ma te iz 19. ve ka, kroz NVO AFS – ob ja {wa va pro fe sor ]ur ~i}.

– Ove go di ne je u Sr bi ju na ba zi jed no go di {we raz me ne sred wo {ko la ca do {lo 17 de vo ja ka i mla di }a, dok je isto to li ko na {ih pro na {lo svoj pri vre me ni dom u ino stran stvu. Osnov na za mi sao je raz me na is ku sta va sve te de ce, ali pre vas hod no upo zna va we sa Sr bi jom, we nim obi ~a ji ma, kul tu rom, tra di ci jom, isto ri jom, {kol skim si ste mom – ve li ]ur ~i}, ov da {woj jav no sti po znat i kao pro sve tar upo ran u na sto ja wi ma da u som bor sku Gim na zi ju do |e {to vi {e ino stra nih „ve li kih ime na” na u ke.

wi ma, mo gu da po `i ve i du `e od dve de ce ni je. U pri ro di im je vek sve ga {est-se dam go di na – is ti ~e De de i}.

Ta pti ca ko ja ple ni svo jom le po tom se od dav ni na ko ri sti za lov.

– So ko je in te li gen tan i lak za dre su ru. Wi me se lo ve di vqi go lu bo vi, pre pe li ce, fa za ni i pat ke. Po znat je po svo joj ve li koj br zi ni, zbog ~e ga plen hva ta is kqu ~i vo u le tu jer ka da bi uda rio u sta ti~ nu me tu pri br z i n i ve } oj od 250 ki lo me ta ra na sat, to bi i po we g a bi l o fatal no – ka `e Va si li je.

Ovaj ho bi je, ina ~e, ve o ma skup, jer se ce na jed ne pti ce kre }e od 500 do 2.000 evra, dok ne ke ret ke vr ste ko {ta ju i mno go vi {e.

Ta k o | e, pti c a m a je neo p hod no obez be di ti od go va ra ju }u is hra nu i ne gu, a so ko lar stvo zah te va i do sta zna wa.

– ^o vek mo ra na u ~i ti so ko la da po le ti s we g o v e ru k e, uhva t i plen i s wim se vra ti.

Dre su ra te ~e po la ko i pa `qi vo jer so ko je spre man za let tek ka da ja gla dan, a ako je sit, on da od le ti i vi {e se ne vra }a – ob ja {wa va Va si li je, i do da je da pla ni ra da usko ro pro {i ri svo je, za sa da ma lo broj no, ja to.

Ina ~e, so ko lar stvo mo `e bi ti i ve o ma uno san bi znis: ne ma~ ki od ga ji va ~i, na pri mer, go di {we iz ve zu 700 do 800 mla dih so ko lo va, uglav nom u Uje di we ne Arap ske Emi ra te, gde su te pti ce iz u zet no tra `e ne.

M. Kekovi}

Ni kad Sta par ni je hteo Ti ta za pa tro na

– Ka ko je na {oj de ci, ta ko }e bi ti i Fe li peu. Pre {ao je po la sve ta da bi u Sr bi ju do {ao i ne daj Bo `e da mi tu |e de te ne {to za me ri ili mi pred sta vqa ne ki te ret – di va ni Ne {a Klop ka, dok se, {to na en gle skom, {to na {pan skom, Fe li pe i no vo pe ~e ni „Su bo ti ~a nin” Ha vi jer spo ra zu me va ju sa sred wo {kol ka ma – k}e ri ma Sa lo pe ko vim i Ra di no vim, bud no i ra do zna lo „osma tra ne” od naj mla |eg Klop ke, Ne ma we, tre }eg po re du u ovoj ~e sti toj sta par skoj fa mi li ji.

– Za sa da iz gle da da se le po sla `u. Bi lo nam je sim pa ti~ no kad smo Fe li peu ob ja sni li {ta je srp ska sla va: od mah je tra `io da se i on ukqu ~i u spre ma we, pa je uz po mo} su pru ge i de vo ja -

ka na pra vio tor tu „po wi ho vom” – sme je se Ne nad Ra din i na da da gost iz ze mqe sam be ne }e po pu sti ti u {ko li jer, ka `e, ne bi mo gao „ro di te qi ma da mu iza |e na o~i”, od no sno pre ko o ke an sku „Skajp” audio-vi deo kon fe ren ci ju.

– Zna{ ka kav smo mi na rod, ~im smo ~u li da }e mo do bi ti mom ka ba{ iz Bra zi la, k’o ve lim da mu spre mi mo so bu, pa kad ve} kre ~im, uzme mo i le po mu so bu u bo je bra zil ske za sta ve ofar ba mo. Da ima ma kar de li} svo je rod ne ku }e u na {oj – ve li Ne {a Klop ka i, kao {to to pri li ~i pra vom sta par skom do ma }i nu, otr ~a da vi di da ni je, Bo `e sa klo ni, ne kom od go sti ju ~a {a pra zna.

Mili} Miqenovi}

Ku var skon cen tri san kao Usein Bolt [am pion ri bqe ~or be s ne dav nih „Ti skih da na“ An to Ma ras iz Cr venke o~i g ed n o se odo m a } io pod be~ej s kim par ~ e t om ne b a. Tu je, izme|u osta log, la ne na pr ven stvu Voj vo di ne u ku va wu ri bqeg pa pri ka {a bio tre }i.

– Pod ne bqe k’o pod ne bqe, svu da u rav ni ci Voj vo di ne sli~ no, ali je ri ba kqu~ na. Sva ki put u Be ~e ju smo do bi ja li iz u zet no kva li tet nu, ka `u – iz ov da {weg rib wa ka – ve li An te.

Osta le {e pi ci je ko je sta vqa u ko tli} kri je kao mi sti~ ni sred wo ve kov ni al he mi ~ar.

– Pa pri ka je ve o ma va `na i na ba vqam je is kqu ~i vo od An to na u Ba~ kom Mo no {to ru. On je ru~ no pre ra |u je, po {to ni je hi brid na gu bi na pri no su, ali da nig de ne mrd ne od ku }e pro de sve {to ube re – hva li ga ga stro-ma e stro. – I od nos vo de i ri be je va `an. Ja pa pri ka{ ku vam u od no su li tar : ki lo. Kod ~or be 1,5 li tar vo de na ki lo o~i {}e ne ri be. Mo ja je ma la taj na te~ ni za ~in, ko ji sam pri pre mam i zo vem „ma ki“. Tu me {a vi nu, ko ju od po vr }a sam pro iz vo dim, ni sam jo{ pa ten ti rao i ko mer ci ja li zo vao, a dok to ne ura dim, de lim pri ja -

An te Ma ras i u Ma ri bo ru za pr `io {am pi on sku ~or bu

te qi ma da ku va ju spe ci ja li tet po mom uku su. Ipak, ne ki put oma nem.

Na law skom „Zlat nom ko tli }u Voj vo di ne“, ba{ kraj be ~ej skog Rib wa ka, ku vao sam pa pri ka{. Sve je bi lo ka -

ko tre ba, ukus fe no me na lan, ali pri sa mom kra ju na i |e gru pa no vi na ra.

Kre nu {e da me za pit ku ju, a on da za mo li {e da me sli ka ju dok ra dim. Kad su oti {li da qe, vi dim da mi je ma lo za go re lo. Kod dru gih pa pri ka {a, gu la {a ili pa su qa mo `e se po pra vi ti ukus kad se je lo pre so li ili ma lo za go ri, ali kod fi{-~or be i pa pri ka {a ne ma po mo }i. Za to sam bio tek tre } i. Ku v ar mo r a bi t i skon c en trisan na po sao, kao Usein Bolt pred start.

U skla du s po slo vi com „{to iz gu bi{ na mo stu, do bi je{ na }u pri ji“, An te je ove go di ne u Be ~e ju pr vim me stom za ra dio i hi qa du „evri }a“.

– Ovo mi je „naj pro fi ta bil ni je„ tak mi ~e we, ali imam jo{ le pih re zul ta ta to kom go to vo ~e tvrt ve ka ku va wa „po te re nu” iz ~i stog ho bi ja.

Naj bo qi sam pro {ao u Ma ri bo ru 1989, po be dom na tak mi ~e wu ku li na ra iz ce le Ju ge, ali i ino stran stva.

Vi {e pu ta sam bio pr vak i na No vosad s kom saj m u, ku v a j u } i ri b qi papri ka{. Ipak, od tro fe ja mi je dra `i broj pri ja te qa ste ~e nih uz va tru – za kqu ~u je Ma ras.

V. Jankov

DI VQE SVI WE STRA DA LE ZBOG TE LE VI ZO RA: Na osmo lova~ko ve~e u Vizi}u, sremskom selu ispod Fru{ke gore, koje, pak, administrativno pripada op{tini Ba~ka Palanka, do{lo je rekordnih 400 gostiju kod oko 300 „domorodaca”.

Dosta Palan~ana, naro~ito politi~ki ambicioznih, jer ovo selo, najmawe u ataru, ima svog odbornika, kao i ona deset puta brojnija. ^ak i iz Sremske Mitrovice i Rume stiglo ~etrdesetak ekipa s po osam ~lanova, svaka dobila po ~etiri kila mesa divqe sviwe i drva za vatru, dok je luk i druge „alhemi~arske” {pecije svako, naravno, doneo od ku}e.

I po ko zna koji put je u kotli}awu pobedila dama – ovog put nov je televizor pripao Vizi}anki Gini Kotarli}.

M. Suyum

12

CRnA HROnikA

petak31.avgust2012.

NE SRE ]A NA PU TU IZ ME \U BA NAT SKOG DVO RA I ^E STE RE GA

Voza~ poginuo, ~etvoro povre|enih Vo za~ „re noa 4” Ve li bor V. (39) iz ba nat skog se la Jan kov Most po gi nuo je ka da je, ka ko se osno va no sum wa, na we ga na le teo „fi ja tom sti lo„ Dra gan K. (34) iz @i ti {ta, sa op {te no je ju ~e iz Po li cij ske upra ve u Zre wa ni nu.

Sa o bra }aj na ne sre }a do go di la se na de lu ma gi stral nog pu ta iz me |u Ba nat skog Dvo ra i ^e ste -

re ga, pre kju ~e po sle pod ne, ka da je Dra gan K. iz gu bio kon tro lu nad vo zi lom, pre {ao na su prot nu stra nu ko lo vo za i su da rio se s ato mo bi lom „re no 4”. Tom pri li kom, Dra gan K. i we gov sa put nik Vlaj ko S. (36) iz @i ti {ta za do bi li su la ke te le sne po vre de, a Qu bi {a V. (27) iz Tor ka i Igor ^. (24) iz Ba nat skog Dvo ra te {ke.

(Ta njug)

IS TRA GA O SMR TI [TI ]E NI KA CEN TRA ZA OD VI KA VA WE OD DRO GE U JA DRAN SKOJ LE [NI CI

Saslu{ani ~lanovi porodice ubijenog

U Vi {em su du u [ap cu ju ~e su sa slu {a na dva ~la na po ro di ce ubi je nog {ti }e ni ka Cen tra za od vi ka va we od dro ge u Ja dran skoj Le {ni ci kod Lo zni ce Ne boj {e Za rup ca (39), a jav ni tu `i lac }e od lu ~i ti da li }e kri vi~ no go ni ti uprav ni ka tog objek ta sve {te ni ka Bra ni sla va Pe ra no vi }a (54).

– Maj ka po koj nog Ne boj {e Mi li ca Za ru bac ni je mo gla da do |e na sa slu {a we zbog lo {eg zdrav stve nog sta wa – na veo je Ve li sa vqe vi}.

On je ka zao da jo{ ni je do bio de ta qan iz ve {taj Epar hi je {a ba~ ke o ak tiv no sti ma Cen tra za od vi ka va we od dro ge „Sre te we”, a da se za pot pu ne re zul ta te ob -

Cen tar za od vi ka va we od dro ge „Sre te we”

Is tra `ni su di ja Vi {eg su da u [ap cu Slo bo dan Ve li sa vqe vi} iz ja vio je da su otac usmr }e nog {ti }e ni ka Mi lo{ Za ru bac i se stra Ne ve na da li iz ja ve na ju ~e ra {wem sa slu {a wu, za ~i ji sa dr `aj i po je di no sti su di ja sma tra da ne bi tre ba lo da bu du iz ne ti u jav nost. On je ob ja snio da se ~i tav po stu pak vo di po sred stvom jav nog tu `i o ca i da te iz ja ve ~la no va po ro di ce pre mi nu log ne }e ima ti ve li ki uti caj na od lu ku o to me da li }e Pe ra no vi}, ko ji je osum wi ~en da je 6. av gu sta ubio Za rup ca, bi ti kri vi~ no go wen i da li }e se tra `i ti od {te ta.

duk ci je pre mi nu log o~e ku je za vr {e tak he mij sko-tok si ko lo {ke ana li ze, ko ja se oba vqa na Voj no me di cin skoj aka de mi ji.

– Osim osum wi ~e nog uprav ni ka Cen tra za od vi ka va we, u {a ba~ kom Vi {em su du do sa da su is pi ta ni we go va su pru ga Mi lan ka Pe ra no vi} i sa rad ni ci Dra gan Mi tev i Ne ma wa Ra do sa vqe vi} – pod se tio je su di ja.

Za ru bac, ko ji je iz Va qe va do {ao u cen tar „Sre te we”, pro na |en je mr tav 6. av gu sta kod po mo} ne ku }e u Ja dran skoj Le {ni ci, ko ja je u vla sni {tvu pro to je re ja Pe ra no vi }a.

(Ta njug)

APE LA CI O NI SUD U NO VOM SA DU UKI NUO PRE SU DU OKRI VQE NOM ZA IZ NU DU

Sini{i Vu~ini}u novo su|ewe

Ape la ci o ni sud u No vom Sa du uki nuo je pre su du ko jom je pred sed nik Srp ske par ti je so ci ja li sta Si ni {a Vu ~i ni} bio osu |en na tri go di ne za tvo ra zbog iz nu de 1,5 mi li o na di na ra od vla sni ka no vo sad ske fir me „Gold auto” Zlat ka Ma tu {i }a i na lo `io no vo su |e we, re ~e no je ju ~e Ta nju gu u tom su du.

Pre su da Vi {eg su da u No vom Sa du od 26. apri la 2011. ko jom je

Si ni {a Vu ~i ni}

i Vu ~i ni }e va biv {a su pru ga Mir ja na bi la osu |e na na {est me se ci za tvo ra zbog po ma ga wa u iz nu di, od no sno pre no {e wa re ke ti ra nog nov ca, uki nu ta je po `al ba ma Vi {eg tu `i la {tva, kao i bra ni la ca Vu ~i ni }e vih.

Port pa rol ka Ape la ci nog su da u No vom Ani ta Bu di mir re kla je Ta nju gu da, po oce ni su da, iz re ka pr vo ste pe ne pre su de sa dr `i ne ja sne raz lo ge o od lu~ nim ~i we ni ca ma, od no sno o vi si ni pri ba vqe ne imo vin ske ko ri sti, te da je mo ra la bi ti uki nu ta.

Vu ~i ni }u }e se po no vo su di ti zbog op tu `bi da je u sa i zvr {i la {tvu s biv {om su pru gom pri mo ra vao Ma tu {i }a na to da mu u vi {e na vra ta pre da no vac i ta ko iz nu dio oko 140.000 evra. Pri li kom Vu ~i ni }e vog hap {e wa u no vem bru 2007. po li ci ja je kod we ga pro na {la 2.000 evra.

Vu ~i ni }u se u Pr vom osnov nom su du u Be o gra du su di kao ko lo vo |i gru pe op tu `e nih za ome ta we hap {e wa Slo bo da na Mi lo {e vi }a 2001. go di ne u vi li „Mir„ na De di wu.

dnevnik

VA TRE NA STI HI JA JU ^E PO NO VO HA RA LA

„Po`arna oluja” na Tari Na Ta ri, na lo ka ci ji Gre ben, po `ar se ju ~e ne {to pre 14 sa ti po no vo raz buk tao, a upr kos ta ko zva noj po `ar noj olu ji, ni su ugro `e ni objek ti i me {ta ni, sa op {ti li su Ta nju gu pred stav ni ci Sek to ra MUP-a za van red ne si tu a ci je ko ji su na Ta ri.

– Po `ar se raz buk tao na lo ka ci ji Gre ben, na me stu Br do, a na in ten ziv nom ga {e wu ana ga `o va ne su sve ras po lo `i ve sna ge va tro ga sno-spa si la~ kih je di ni ca – re kao je Ta nju gu po mo} nik na ~el ni ka Sek to ra MUP-a Sr bi je za van red ne si tu a ci je Bo ban Ste va no vi}.

On je do dao da su u ga {e we „krun skog po `a ra”, od no sno va tre ko ja je za hva ti la kro {we dr ve }a, ukqu ~e ni i ru ski avi o ni „iqu {in „ i „be ri jev”.

– Si tu a ci ja je tre nut no ve o ma lo {a. [u ma na mo kro gor skoj stra ni Ta re go ri, ali ni su ugro `e na do ma }in stva i ku }e i se lu O{treq – ka zao je Ta nju gu na ~el nik Upra ve MUP-a Sr bi je za va tro ga sno-spa si la~ ke je di ni ce Go ran Ni ko li}.

Po `ar na Ta ri je prek si no} bio pod kon tro lom, a u ra nim ju t ar w im ~a s o v i m a je na s ta vqe no ga {e we va tre iz avi o na kao i sa ze mqe, gde su pri pad ni c i m a va t ro g a s no-spa s i l a~ kih je di ni ca po ma ga li pri pad ni ci @an dar me ri je i Voj ske Sr bi je.

– Na pod ru~ ju To pli ce ju ~e su evi den ti ra na ~e ti ri po `a ra, a naj te `a si tu a ci je je u bli zi ni Mer da ra, ad mi ni stra tiv nog pre la za s Ko so vom, na lo ka ci ji Or lo vi ca. Taj po `ar je za hva tio i deo Kop ne ne zo ne bez bed no sti, a va tro ga sno-spa si la~ ke je di ni ce su ang `o va ne na ga {e wu – re kao je Ta nju gu

na ~el nik Sek to ra za van red ne si tu a ci je To pli~ kog okru ga Sr |an Mi tro vi}. – Po `ar je za hva tio li ni ju oko pet ki lo me ta ra od me sta Or lo vi ca do se la Ma ta ro vo, a do {ao je s dru ge stra ne ad mi ni stra tiv ne li ni je.

No v i po ` a r i po n o v o su buk nu li na te ri to ri ji ^a~ ka,

Lak {e po vre |e ni dva va tro ga sca i `an darm

U pe pe lu 3.582 hek ta ra {u me, pa {wa ka i li va da

– Dva va tro ga sca i je dan pri pad nik @an dar me ri je lak {e su po vre |e ni u va tre noj sti hi ji ko ja se raz buk ta la na Ta ri, na br du O{treq, usled ja kog ve tra – iz ja vio je ju ~e Ta nju gu na ~el nik Upra ve za va tro ga sno-spa si la~ ke je di ni ce MUP-a Sr bi je Go ran Ni ko li}.

On je na veo da se s va tre nom sti hi jom na Ta ri bo ri 300 va tro ga sa ca i sva ras po lo `i va me ha ni za ci ja, a u ga {e wu po `a ra im po ma `u ru ski avi o ni i he li kop te ri.

Na de vet lo ka ci ja za hva }e nih po `a rom iz go re lo je ukup no 3.582 hek ta ra {u me, `bu na stog ra sti wa, pa {wa ka i li va da, po ka za li su ob je di we ni po da ci In spek ci je Mi ni star stva pri rod nih re sur sa, ru dar stva i pro stor nog pla ni ra wa.

In spek ci ja je ob i {la pod ru~ ja za hva }e na po `a ri ma i od {ta bo va za van red ne si tu a ci je, va tro ga snih slu `bi i [G „Sr bi ja {u ma” pri ku pi la po dat ke o te ri to ri ja ma za hva }e nim po `a rom.

naj te `a si tu a ci ja je u Vi do vi, Vi dov skoj ko si i Tr bu {a ni ma, a u ga {e we va tre }e se ukqu ~i ti i voj ni he li kop ter HT-40.

– Voz ko ji je pro {ao oko 13 sa ti kroz Ov ~ar ba wu iza zvao je po `ar, a naj ve }i pla men je u Vi do vi, Vi dov skoj ko si i Tr bu {a ni ma – re kao je Ta nju gu na ~el nik Sek to ra za van red ne si tu a ci je Mo ra vi~ kog okru ga Dra gi {a Bro }i}.

Na ~el nik Sek to ra MUP-a za van red ne si tu a ci je Pre drag Ma ri} ka zao je Ta nju gu da je do {lo do „eska la ci je po `a ra” ko ji se mu we vi to {i ri u Vi do vi kod ^a~ ka. To kom vi ken da uga {en je ve li ki po `ar na pa di na ma Su vo bo ra, ko ji je iza zvao ve li ku ma te ri jal nu {te tu, a u ga {e wu su, uz va tro ga sno-spa si la~ ke je di ni ce, u~e stvo va li i pri pad ni ci Voj ske Sr bi je.

BRA NI O CI DVO JI CE OSU \E NIH ZA UBI STVO FRAN CU ZA POD NE LI ZAH TEV ZA OB NA VQA WE PO STUP KA

Smrt Tatona na novom ispitu

Bra ni o ci dvo ji ce pra vo sna `no osu |e nih na vi {e go di {we ka zne za tvo ra zbog u~e {}a u ubi stvu fran cu skog dr `a vqa ni na Bri sa Ta to na pod ne li su ju ~e Vi {em su du u Be o gra du zah tev za po na vqa we kri vi~ nog po stup ka.

Uko li ko tro ~la no van ra sprav no sud sko ve }e tog su da usvo ji zah tev, po stu pak }e bi ti po no vqen u od no su na svih 14 na vi ja ~a „Par ti za na” ko ji su u~e -

– Tran skript raz go vo ra do bi li smo od Hit ne po mo }i s pot pi som di rek to ra te usta no ve. Ape la ci o ni sud ni je bio vo qan da sa slu {a isto sve do ~e we o~e vi ca – rad ni ka u ga ra `i na Obi li }e vom ven cu pen zi o ni sa nog po li caj ca Dra ga na C. – re kao je Vu ja ~i}, i ob ja snio da we gov is kaz, ko ji je istog da na na kon ubi stva Ta to na dao po li ci ji, ni ka da ni je sti gao do Tu `i la {tva.

Eki pa Hit ne po mo }i od no si po vre |e nog na vi ja ~a „Tu lu za”

tvo va li u ma sov noj tu ~i na Obi li }e vom ven cu 17. sep tem bra 2008, ka da je na smrt pre tu ~en Ta ton, na vi ja~ fran cu skog „Tu lu za„.

Za jed ni~ ki zah tev za po na vqa we kri vi~ nog po stup ka, ko ji je van red ni prav ni lek, za jed no su pod ne li bra ni o ci De ja na Pu zi ga }e i Iva na Gr ko vi }a, advo ka ti Sve to zar Vu ja ~i} i Zo ra Do bri ~a nin-Ni ko di no vi}. Vu ja ~i} je re kao da se po na vqa we po stup ka tra `i jer su do vi, ni pr vo ste pe ni (Vi {i sud u Be o gra du) ni ti Ape la ci o ni, ni su kao do kaz ce ni li tran skript te le fon skog po zi va pro la zni ce ko ja je Hit noj po mo }i pri ja vi la da je Ta ton pao pre ko ogra de, od no sno da ni je ba ~en.

Po Vu ja ~i }e vim re ~i ma, uko li ko sud usvo ji zah tev bra ni la ca i ako kre ne no vo su |e we, od bra na }e pred lo `i ti jo{ naj ma we se dam sve do ka ko ji ni su bi li sa slu {a ni.

Vu ja ~i }u je sum wi vo {to po li ci ja ni je sa slu {a la sve o~e vi ce do ga |a ja, {to iz ja ve kqu~ ne za od bra nu ni je do sta vi la Tu `i la {tvu i {to je mi mo za ko na oba vi la uvi |aj bez is tra `nog su di je.

Is tra `ni su di ja Ne boj {a @iv ko vi} po zvan je ~e ti ri i po sa ta ka sni je, ka da je sve ve} bi lo go to vo i svi sto lo vi vra }e ni na svo je me sto, tvr di advo kat. On ta ko |e pro te stu je {to we gov ko le ga, pu no mo} nik po ro di ce Ta ton, iz ja vqu je da je „pot pu no

si gu ran u to da }e sud taj zah tev od ba ci ti”.

– Ka ko ne ko mo `e da bu de si gu ran, osim uko li ko mu ne ko ni je re kao i ako ve} ni je pao ne ki po li ti~ ki do go vor? – za pi tao je Vu ja ~i}.

Bra ni o ci de se to ri ce osu |e nih kra jem fe bru a ra su pod ne li Ustav nom su du ustav nu `al bu ko jom tra `e da na lo `i Ape la ci o nom su du u Be o gra du po nov no

ste pe ni ca i da mu je u po li ci ji su ge ri sa no da pro me ni ta kav is kaz. Ka ko je Ape la ci o ni sud od bio da ga sa slu {a kao sve do ka, on je od lu ~io da svo ju iz ja vu ove ri u su du i do sta vi je advo ka ti ma od bra ne, pre ko ko jih se pret hod nih da na po ja vi la u me di ji ma.

Mi ni star po li ci je i pre mi jer Ivi ca Da ~i} re kao je da zna za taj is kaz i da je od mah dao na log da se is pi ta ju te tvrd we, po -

Kob ne ste pe ni ce

od lu ~i va we po `al ba ma ma hom pri pad ni ka na vi ja~ ke gru pe „Par ti za na„ „Iru du }i bi li”.

Ustav nom `al bom bra ni o ci ospo ra va ju pre su du ne sa mo Ape la ci o nog su da ve} i Vi {eg su da u Be o gra du zbog, ka ko je ra ni je re kla Zo ra Do bri ~a nin-Ni ko di no vi}, broj nih kr {e wa qud skih pra va okri vqe nih.

Pre su dom Ape la ci o nog su da kra jem ja nu a ra op tu `e ni ma za u~e {}e u Ta to no vom ubi stvu pre po lo vqe ne su ka zne ko je su im bi le iz re ~e ne pr vo ste pe nom pre su dom.

Pen zi o ni sa ni rad nik MUP-a Dra gan C., ko ji je ra dio na obez be |e wu ga ra `e is pred pla toa na ko jem je na pad nut Bris Ta ton, tvr di da je Ta ton sam sko ~io sa

seb no u de lu ko ji se od no si na pri ti ske in spek to ra po li ci je.

– Sva ki no vi de ta qi ko ji su ve za ni za taj slu ~aj, po {to je on ve} pre su |en, bi }e raz mo tre ni.

Ja sam tra `io da mi se do sta vi in for ma ci ja o to me i svi or ga ni ko ji ti me tre ba da se ba ve }e to raz mo tri ti – na veo je Da ~i}.

Ape la ci o ni sud u Be o gra du kra jem ja nu a ra pre po lo vio je ka zne osu |e ni ma za u~e {}e u ubi stvu fran cu skog dr `a vqa ni na Bri sa Ta to na u Be o gra du 2009. go di ne, pre i na ~iv {i pre su du Vi {eg su da ko jom su bi li osu |e ni na ukup no 240 go di na za tvo ra.

Pra vo sna `nom pre su dom Ape la ci o nog su da 14 na pa da ~a na Ta to na do bi lo je ukup no 123 go di ne za tvo ra.

(Ta njug)

crna hronika

dnevnik

PRI TVOR KUL PIN CU

Tereti se za na sil ni {tvo De `ur ni is tra `ni su di ja Osnov nog su da u No vom Sa du Qubinka ^eman od re di la je pri tvor do osam da na Janu V. (47) iz Kul pi na zbog osno va ne sum we da je po ~i nio kri vi~ no de lo na si qa u po ro di ci. Jan V. je osum wi ~en da je, s vi {e uda ra ca pe sni ca ma po li cu, svo joj su pru zi na neo lak {e te le sne po vre de.

M. B.

NE MA^ KI DR @A VQA NIN OSU \EN U SU BO TI^ KOM VI [EM SU DU

De vet go di na za tvo ra zbog ma ri hu a ne Pre su dom ve }a Vi {eg su da u Su bo ti ci ne ma~ ki dr `a vqa nin Varas Lejton Alfredo Mauricio ogla {en je kri vim zbog kri vi~ nog de la neo vla {}e nog sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga.

Osu |en je na ka znu za tvo ra u tra ja wu od de vet go di na, u ko ju se ura ~u na va vre me ko je je pro veo u pri tvo ru.

ni~ ko vo zi lo mar ke „opel za fi ra”, ne ma~ kih re gi star skih ozna ka, opoj na dro ga i bi }e pro te ran iz Sr bi je na kon iz dr ` a n e ka z ne. Pre s u d a ni j e prav no sna `na.

U sa op {te wu se da qe na vo di da je u pr vo ste pe nom po stup ku okri vqe ni Va ras Lej ton Al fre do Ma u ri cio ogla {en kri -

Pa la ta prav de u Su bo ti ci

U sa op {te wu, ko je je pot pi sa la se kre tar Vi {eg su da u Su bo ti ci Jelena Bogovac-Zeli}, na vo di se da je pri tvor pro tiv okri vqe nog pro du `en do prav no sna `no sti pre su de.

Istom pre s u d om okri v qe nom su iz re ~e ne tri me re bez bed no sti. Od u ze ti su mu put -

vim {to je 13. ma ja na gra ni~ nom pre la zu Hor go{ u we go vom put ni~ kom vo zi lu, ko jim je i upra vqao, pro na |e no 16,29 ki lo gra ma ma ri hu a ne, upa ko va ne u 25 pa ke ta ob li ka ci gle, sa kri ve ne u po god nim {u pqi na ma vo zi la, ko ju je pre no sio s Ko so va i Me to hi je ra di pro da je.

S. I.

^LAN UO „ELEK TRO PRI VRE DE SR BI JE” RA DO SLAV SA VA TI JE VI] PU [TEN IZ PRI TVO RA

Ku }a za log za pri vre me nu slo bo du Biv {i ~lan Uprav nog od bo ra „Elek tro pri vre de Sr bi je„ Radosav Savatijevi}, zva ni Kene, pu {ten je iz pri tvo ra da se bra ni sa slo bo de po {to je po lo `io su du jem stvo da }e se ured no oda zi va ti svim sud skim po zi vi ma, re ~e no je ju ~e Ta njug u u Mi ni star stvu prav de.

Pro tiv Sa va ti je vi }a Tu `i la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal po di glo je dve op tu `ni ce – jed nu zbog „afe re Ko lu ba ra”, a dru gu zbog mal ver za ci ja u „Pu te vi ma Sr bi je”.

Sa va ti je vi} je Spe ci jal nom su du u Be o gra du kao jem stvo za lo `io svo ju ku }u, pro ce we nu na 250.000 evra, upi som hi po te ke, po sle ~e ga je u sre du pu {ten iz Okru `nog za tvo ra. Pr vo bit no je bio uhap {en u ma ju 2011. na po ~et ku is tra ge za „Pu te ve Sr -

bi je”, ali mu je br zo odo bren ku} ni pri tvor.

Ka da su u ok to bru po ~e la hap {e wa za „Ko lu ba ru”, vra }en je u pri tvor Okru `nog za tvo ra, iz ko jeg je uz jem stvo pu {ten da se bra ni sa slo bo de.

Pro tiv Sa va ti je vi }a Tu `i la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal po di glo je op tu `ni cu zbog sum we da je s jo{ 16 oso ba, me |u ko ji ma je i biv {i di rek tor „Pu te va Sr bi je” Branko Joci}, mal ver za ci ja ma na iz grad wi pu te va o{te tio bu xet za vi {e od 300 mi li o na di na ra.

Dru ga op tu `ni ca ga s jo{ 27 okri vqe nih te re ti za zlo u po tre bu slu `be nog po lo `a ja jer se sum wa da su o{te ti li pred u ze }e „Pu te vi Sr bi je” za 938 mi li o na di na ra, od no sno oko 8,4 mi li o na evra.

(Ta njug)

U AK CI JI „AR MA GE DON” BE O GRA \A NIN LI [EN SLO BO DE

De~ ja por no gra fi ja u ra ~u na ru?

Pri pad ni ci Slu `be za bor bu pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la uhap si li su ju ~e i za dr `a li G. L. (48 ) iz Be o gra da zbog sum we da je s in ter ne ta pre u zi mao i skla di {tio por no graf ski ma te ri jal na stao is ko ri {}a va wem de ce i ma lo let nih li ca.

Osum wi ~e ni je uhap {en u na stav ku po li cij ske ak ci je „Ar ma ge don“, zbog, ka ko sma tra po li ci ja, „po sto ja wa osno va sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo pri ka zi va wa, pri ba vqa wa i po se do va wa por no graf skog ma te ri ja la i is ko ri {}a va wa ma lo let nog li ca za por no gra fi ju“.

„Po sto ji sum wa da je pri ve de ni G. L. od 2011. go di ne do li {e wa slo bo de, na svoj ku} ni ra ~u nar s in ter ne ta pre u zeo i uskla d i { tio por n o g raf s ki ma te ri jal na stao is ko ri {}a va wem de ce i ma lo let nih li ca.

Pri li kom pre tre sa wa sta na i dru gih pro sto ri ja ko je ko ri sti osum wi ~e ni pro na |e no je vi {e od 45 Gb spor nog por no graf skog ma te ri ja la” sa op {tio je MUP. Osum wi ~e ni G. L. }e u za kon skom ro ku bi ti pri ve den is tra`nom su di ji Vi {eg su da u Be o gra du.

J. J.

petak31.avgust2012.

13

PO LI CI JA ZA DR @A LA DVO JI CU NO VO SA \A NA

Osum wi ~e ni za neo vla {}e nu pro da ju dro ge Kri mi na li sti~ ka po li ci ja od re di la je me ru za dr `a va wa No vo sa |a ni nu Kristijanu S. (1989) i Predragu P. (1992), zbog osno va ne sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga.

Po ju ~e ra {wem sa op {te wu Po li cij ske upra ve u No vom Sa du, Kri sti jan S. te re ti se da je pro dao sup stan cu za ko ju se pret po sta vqa da je ma ri hu a na Mihailu M. (1987) iz Srem ske Ka me ni ce i Elezu F. (1991) iz No -

vog Sa da. On se ta ko |e te re ti da je ta kvu sup stan cu pro dao i Jovanu N. (1993) iz Pe tro va ra di na i No vo sa |a ni nu Igoru G. (1991), i to po sred stvom Pre dra ga P. i Jovana L. (1992) iz No vog Sa da.

Kod Kri sti ja na S. po li ci ja je pre gle dom pro na {la 20 pa ke ti }a s ma te ri jom za ko ju se osno va no pret po sta vqa da je ma ri hu a na i no vac za ko ji se sum wa da po ti ~e od pro da je nar ko ti ka. Kri sti jan S. i Pre drag P. bi }e do ve de ni na sa slu {a we is tra `nom su di ji

Vi {eg su da u No vom Sa du u za ko nom pred vi |e nom ro ku.

Po li ci ja je pod ne la kri vi~ nu pri ja vu u re dov nom po stup ku pro tiv Jo va na L. zbog osno va ne sum we da je iz vr {io kri vi~ no de lo neo vla {}e ne pro iz vod we i sta vqa wa u pro met opoj nih dro ga, a pro tiv Jo va na N., Igo ra G., Mi ha i la M. i Ele za F. – zbog osno va ne sum we da su iz vr {i li kri vi~ no de lo neo vla {}e nog dr `a wa opoj nih dro ga, do da je se u sa op {te wu.

M. B.

SIT NE KRA \E VR TO GLA VO U PO RA STU

Cen zus od 15.000 di na ra ma mac za lo po ve Po po da ci ma no vo sad ske po li ci je, vi {e od 50 od sto kra |a pro {le go di ne ~i ne sit ni lo po vlu ci, po put obi ja wa ko la, xe pa re wa, ki da wa zlat nih lan ~i }a s vra ta, kra |e u pro dav ni ci ma, sta no vi ma, vi ken di ca ma, le ti ne s wi va... Si tu a ci ja je sli~ na i pro te klih me se ci, ali naj ve }i pro blem je to {to na{ Kri vi~ ni za kon ne di ra lo po ve ka da su u pi ta wu kra |e u vred no sti ma woj od 15.000 di na ra, pa ~ak ni po li ci ja ne do la zi da po ziv o{te }e nih. Je di no {to po kra de ni mo gu u~i ni ti je da pri vat nom tu `bom go ne lo po va – pod uslo vom da ima ju nov ca za pla }a we sud skih tak si.

Na i me, u po li ci ji is ti ~u da oni ne pod no se pri ja vu pro tiv lo po va ko ji kra du na sit no, od no sno stva ri ~i ja vred nost je pro ce we na is pod 15.000 di na ra, do da ju }i da su du `ni da o{te }e nom da ju po dat ke o sit nom lo po vu da bi znao ko ga da tu `i. Od no sno, da ima ju oba ve zu da, ako uhva te lo po va, o we mu da je po dat ke o{te }e nom da bi ga go nio pri vat nom tu `bom.

S ob zi rom na to da je ma lo o{te }e nih sprem no, bi lo zbog ne do stat ka nov ca ili zbog sum we da }e prav du is te ra ti, da pod ne se pri vat nu tu `bu, lo po vi osta ju ne ka `we ni. Ipak, uko li ko bi se vi {e o{te }e nih udru `i lo i tu `i lo istog lo po va, pro tiv we ga bi mo gla bi ti pod ne ta i kri vi~ na pri ja va, a za ta kva de la ka `wa va se nov ~a no ili sa {est me se ci za tvo ra. Zbog to ga se i sta na ri ma zgra da ko ji ma lo po vi obi ju po drum ske pro sto ri je sa ve tu je da pri ja vu pod ne su za jed ni~ ki jer on da ukup na vred nost stva ri ko je su ne sta le pre la zi iz nos od 15.000 di na ra, dok po je di na~ no ni je dan ne mo `e is pu ni ti taj uslov.

Lo po vi su o~i gled no “do bro” oba ve {te ni jer mno gi od wih, zna ju }i da im ne }e bi ti ni {ta,

Te {ko do od {te te Uko li ko je po sto ja la na me ra da se uzme no vac ili ne ka vred nost, to ni je sit na kra |a ne go sa mo kra |a. Ta kva su, na pri mer, xe pa re wa, kra |e bi ci kla, pro va la u stan iz ko jeg je po tom od ne ta ma la su ma nov ca.

Oni ko ji su po kra de ni a iz nos ne pre la zi 15.000 di na ra mo gu sa mi po tra `i ti prav du na su du. To, pak, zna ~i da o{te }e ni mo ra ju da po kre nu par ni cu za na dok na du {te te zbog sit ne kra |e i za to pla te tak su. Ako do bi ju par ni cu a okri vqe ni ne ma nov ca, {to je naj ~e {}i slu ~aj, ili ba{ ni {ta od imo vi ne da na dok na di {te tu, iz vr {ni po stu pak se pri vre me no ob u sta vqa.

Uko li ko je o{te }e ni pla tio i advo ka ta, on da su we go vi tro {ko vi ve }i od onih zbog ko jih je pre sa vio ta bak i tu `io lo po va. Upra vo zbog to ga mno gi ko ji su po kra de ni i od u sta ju od go we wa lo po va. dnev no u~i ne i po ne ko li ko sit nih kra |a. Dok oni za do voq no tr qa ju ru ke zbog za kon skog pro pi sa, gra |a ni su re vol ti ra ni jer je, s jed ne stra ne, za wih i iz nos is pod 15.000 di na ra u da na {we vre me ve lik, a s dru ge, sma tra ju da to pod sti ~e sit ne kra |e i da ta kva pra vi la tre ba pod hit no me wa ti.

Ob ja {we we da je za ko no da vac sma trao da u slu ~a ju sit nih kra |a do 15.000 ni je po vre |en dru {tve ni ve} pri vat ni in te res i da se ta kvim pra vi lom ras te re }u je pra vo su |e i pra vi raz li ka iz me -

|u obi~ ne i sit ne kra |e, u da na {we vre me ne pi je vo du. Jer, ako je pro se~ na pen zi ja ne {to iz nad 20.000 di na ra, a pla ta za ko ju ra di ve li ki deo za po sle nih isto to li ka, on da je sva ka ukra de na stvar do 15.000 di na ra za wih ve li ka vred nost po {to za to li ko ra de go to vo me sec da na.

Va qa pod se ti ti na to da je po sla ni~ ka gru pa SVM-a pri li kom usva ja wa iz me na Kri vi~ nog za ko ni ka amand ma nom tra `i la da se cen zus za sit ne kra |e sma wi s 15.000 di na ra na 5.000, ali da, i

po red obe }a wa vla da ju }e ko a li ci je, to ni je usvo je no. Ta da je SVM na veo da, ima ju }i u vi du ni vo pro se~ nih me se~ nih za ra da ili pro se~ nih pen zi ja, ni ka ko ne mo `e da se ka `e 15.000 di na ra za gra |a ne Sr bi je pred sta vqa ma lu vred nost, ali i da je kraj we vre me da dr `a va, ume sto ohra bru ju }e po ru ke, ko ju va `e }om re gu la ti vom {a qe iz vr {i o ci ma kri vi~ ni de la, po ka `e od lu~ nost da {ti ti imo vi nu svo jih gra |a na. Ni ko ni je imao za mer ke na taj zah tev, ali su na kra ju iz me ne Kri vi~ nog za ko ni ka u tom de lu ipak iz o sta le, te je iz nos od 15.000 di na ra i da qe ostao li mit is pod ko jeg se kri vi~ no de lo kva li fi ku je kao sit na kra |a.

Ne dav no su na ja vqe ne no ve iz me ne za ko na upra vo zbog po ve }a nog bro ja sit nih kra |a i pre va ra. ^lan rad ne gru pe za iz me ne Ki riv~ nog za ko na pro fe sor Milan [kuli} re kao je da }e se za lo `i ti za to da kao sit na kra |a bu de tre ti ran ma wi ukra de ni iz nos i da ne pre la zi 5.000 di na ra. On is ti ~e da je u ze mqi gde su za ra de ni ske, ap surd da se kra |a do 15.000 tre ti ra kao sit na i da je tu `i lac ne go ni, a lo gi~ no je da o{te }e ni, ko ji ne ma ni nov ca ni vre me na za du ge i sku pe sud ske spo ro ve, ne }e sam go ni ti lo po va. Sve dok se za i sta ne pro me ni cen zus is pod ko jeg se lo po vluk sma tra sit nom kra |om, lo po vi }e se u we ga “ukla pa ti” i sva ko dnev no se ba vi ti tim po slom sve sni da im za to ne }e od go va ra ti.

Dru gim re ~i ma, oni ko ji ~i ne tva kri vi~ na de la ve o ma do bro zna ju {ta sme ju a {ta ne sme ju da ura de i za to je sit na kra |a ono {to ~i ne uglav nom po vrat ni ci ko je sa da {wa za ko no dav na po li ti ka ni ma lo ne do mi ti vi {e da na sta ve svoj “bi znis”.

Q. Ma le {e vi}

OT KRI VE NO U SE LU KOD VR WA^ KE BA WE

Ko no pqa u pe} ni ci i ku ku ru zu Kra qe va~ ka po li ci ja sa op {ti la je ju ~e da je uhap si la @. B. (64) i B. B. (52) iz No vog Se la kod Vr wa~ ke Ba we zbog sum we da su za jed no s si nom I. B. (24) na svom po ro di~ n om ima w u pro i z v o d i l i ma ri hu a nu.

Na ~el nik Po li cij ske upra ve u Kra qe vu Bogoqub @ivkovi} re kao je da su na wi ho vom ima wu od oko po la hek ta ra u No vom Se lu po li caj ci pro na {li ve }i za sad in dij ske ko no pqe ukup ne te `i ne oko 200 ki lo gra ma. Sta bqi ke su pro na |e ne u tri pla ste ni ka iza ku }e, u za sa du ku ku ru za, iz me |u re do va i u de lu ku }e, u pe ka ri, ko ju je to do ma }in stvo ne ka da ko ri sti lo za pro iz vod wu hle ba i pe ci va.

U pla ste ni ci ma i u de lu wi ve za sa |e ne ku ku ru zom in sta li ran je si stem za na vod wa va we „kap po kap”, za hva qu ju }i ko jem su biq ke do sti gle vi si nu od 3,5 me ta ra. Cve to vi i li sto vi in dij ske ko no pqe su {e ni su u pe ka ri i u ta van skom de lu ku }e, gde je ka sni je i pa ko va na i pri pre ma na za di stri bu ci ju.

Na kon uvi |a ja, @. B. i B. B. od re |e no je za dr `a va we do 48 ~a so va, na kon ~e ga }e uz kri vi~ nu pri ja vu bi ti pri ve de ni is tra `nom su di ji Vi {eg su da u Kra qe vu.

(Fo Net)

NO VI IN CI DENT KOD MER DA RA, NA AD MI NI STRA TIV NOJ LI NI JI S KO SO VOM

Al ban ske {u mo kra di ce pu ca le na @an dar me ri ju – Gru pa Al ba na ca s Ko so va, ko ja je bi la u kra |i srp ske {u me u ata ru se la Ma ~i ja Ste na u bli z i n i ad m i n i s tra t iv n og pre la za Mer da re kod Kur {u mli je, pu ca la je iz auto mat skog oru` ja na @an dar me ri ju – iz ja vio je ju ~e Ta nju gu di rek tor [um skog ga zdin stva „To pli ca” iz Kur {u mli je Neboj{a Mihovilovi}.

Po we go vim re ~i ma, u tom in ci den tu, ko ji se do go dio pre kju ~e po pod ne, ni ko ni je po vre |en, a {u mo kra di ce su po be gle pre ko ad mi ni stra tiv ne li ni je pre ma Po du je vu.

[u mo kra di ci su osta vi le za so bom jed nu mo tor nu te ste ru, ko ju je po li ci ja pri vre me no od u ze la.

– Oni su do do la ska @an darme ri je bes prav no po se kli 200 sta ba la – ka zao je Mi ho vi lo vi}.

U po sled we vre me Al ban ci s pod ru~ Ko sme ta sve ~e {}e na o ru `a ni to kom no }i upa da ju u ata re se la du` ad mi ni stra tiv ne li ni je s Ko so vom i Me to hi jom i pu sto {e srp ske {u me. Zbog to ga se, ka ko se is ti ~e, i ono ma lo me {ta na ko ji su osta li da `i ve u tim se li ma ne ose }a ni ma lo si gur no i stal no su na opre zu, po go to vo no }u, ka da ~e sto na sme nu i de `u ra ju.

14

SPORT

petak31.avgust2012.

dnevnik

An dres Ini je sta naj bo qi igra~ Evro pe Ve zi sta Bar se lo ne An dre as Ini je sta po be dio u iz bo ru sa i gra ~a Lea Me si ja i Por tu gal ca Kri sti ja na Ro nal da u iz bo ru za naj bo qeg fud ba le ra Evro pe. Od we go ve igre za vi si igra Bar se lo ne.

Ovaj 28-go di {wak je po ni kao u Bar se lo ni joj {ko li fu ba la, a pra vu re na na su do `i veo je ka da je za tre ne ra pr vog ti ma ime no van Pe pe Gvar di o la, ina ~e we gov idol iz de tiw stva. Za pr vi tim Bar se lo ne de bi to vao je 2002. go di ne, sa 18 go di na, a od se zo ne 2004/05. prak ti~ no je na za men qiv {raf u Bar si noj ma {i ni.

Pre dve go di ne bio je u naj u `em iz bo ru za Zlat nu lop tu, ko ju FI FA do de qu je naj bo qem fusd ba le ru sve ta. Ta da su mu kon ku ren ti bi li sa i gra ~i: Me si i ]a vi. Pri zna we je ta da pri pa lo Ar gen tin cu - Me si ju.

Ini je sta je sa Bar se lo nom osvo jio ti tu le pr va ka [pa ni je, Evro pe, klup sku ti tu lu pr va ka sve ta, evrop ski Su per kup, na ci o nal ne ku po ve.

Ovog le ta je sa [pa ni jom osvo jio ti tu lu pr va ka Evro pe, a pre dve go di ne i Mun di jal.

Ina ~e, na Evrop skom pr ven stvu u Poq skoj i Ukra ji ni Inijesta je bio progla{en za najboqeg igra~a turnira.

NOVOSA\ANI U I[^EKIVAWU SUTRA[WEG DERBIJA

Bez kal ku la ci ja, ide mo na po be du Pred fud ba le ri ma Voj vo di ne su tra uve ~e (21) na la zi se duel s Do wim Sre mom, tre nut no vo de }om eki pom u Je len Su per l i g i. Iako se utak m i c a igra na sta di o nu „Ka ra |or |e”, No vo sa |a ni }e u woj ima ti sta tus go sti ju, po {to je klub iz Pe }i na ca u je se wem de lu {am pi o na ta do ma }in u No vom Sa du. Na rav no, ka da je u pi ta wu od me ra va we sna ga iz me |u no vaj li je u li gi i go di na ma jed n og od naj b o q ih srp s kih

Ko li ko vam sme ta sve ono {to se do ga |a oko Abu ba ka ra Ouma rua to kom po sed wih da na? Da pod se ti mo, tam no pu tog asa `e li Cr ve na zve zda, ja vio se i je dan ki ne ski pr vo li ga{ s istim na u mom...

- To je stvar klu ba i sa mog Abu ba ka ra. Ja sa mo znam da je on pro fe si o na lac pod ugo vo rom s Voj vo di nom i od we ga o~e ku jem da na vi so kom ni vou is pu wa va svo je oba ve ze i da se u skla du s wi ma po na {a.

@REB LIGE [AMPIONA

Real, Si ti, Ajaks i Bo ru si ja u is toj gru pi Ni u u ovo se zon skoj grup noj fa zi Li ge {am pi o na ne ma srp skog pred s tav n i k a, ali bi } e srp skih fud ba le ra. Bra ni slav Iva no vi} }e sa ^el si jem bra ni ti tro fej pr va ka Evro pe, a Ne ma wa Vi di} (Man ~e ster ju -

Ki jev) bi }e u gru pi ti mo va ko ji }e po ku {a ti da ski nu kru nu Ba ne tu.

Na rav no, tu su i vi ce {am pion Evro pe - min hen ski Ba jern, uvek glad ni tro fe ja Real Ma drid i Bar se lo na.

po tom Por tu g al: Ben f i k a, Por to i Bra ga, kao i Ne ma~ ka: Bo ru si ja Dort mund, Ba jern i [al ke.

En gle zi i [pan ci su po tvr di li pri mat u evrop skom fud ba lu - ima ju ube dqi vo naj vi {e

pu ta wi - sa mo dva u~e sni ka: Ju ven tus i Mi lan.

Na pr vi po gled naj ja ~a je Gru pa D u ko joj su ma drid ski Real, Man -

^el si ili Atle ti ko Ve} po tra di ci ji u da ni ma fud ba la Evro pe u Mon te Kar lu, kao {lag na tor ti u me ~u za Su per kup sna ge }e od me ri ti po bed nik Li ge {am pi o na ^el si iz Lon do na i po bed nik Ku pa Evro pe ma drid ski Atle ti ko. Me~ na sta di o nu Luj dru gi po ~i we u 20.45 sa ti.

naj ted), Alek s an dar Ko l a r ov (ve ro vat no i Ma ti ja Na sta si}) iz Man ~e ster si ti ja, Ne ven Su bo ti} (Bo ru si ja Dort mund), po tom Mi lo{ Nin ko vi} (Di na mo

Ove se zo ne u grup noj fa zi Li ge {am pi o na u~e stvu ju ~ak tri fran cu ska klu ba - Mon pe qe, Pa ri Sen-@er men sa Zla ta nom Ibra hi mo vi }em i Lil,

pred s tav n i k a: ^el s i, Man ~ e ster si ti, Man ~e ster ju naj ted i Ar se nal, od no sno Real, Bar se lo na, Va len si ja i Ma la ga.Ita li jan ski fud bal je u si la znoj

~e ster si ti, Ajaks i Bo ru si ja Dort mund. Gru pu A bi mo gli da na zo ve mo „pla vom”, jer svi ti mo vi ima ju pla ve dre so ve (Pa ri Sen@er men tam no pla ve, ali to je to).

U re a go va wu na is hod `re ba, An dres Ini je sta je re kao da je Li ga {am pi o na te {ko tak mi ~e we i da Bar se lo na po {tu je sve pro tiv ni ke.

Kri sti ja no Ro nal do je u svom sti lu pro ko men ta ri sao `reb za Real Ma drid.

To je naj te `a gru pa. Ali, mi smo {am pi o ni [pa ni je i mo `e mo da igra mo sa bi lo kim - re kao je Ro nal do.

Utak mi ce u grup noj fa zi po ~i wu 18. i 19. sep tem bra.Fi na le Li ge {am pi o na je na Vem bli ju 25. ma ja 2013. go di ne.

Grupa A

Grupa C

Grupa E

Grupa G

Por to Di na mo Ki jev Pa ri Sen-@er men Di na mo Za greb

Mi lan Ze nit An der leht Ma la ga

^el si [a htjor Do weck Ju ven tus Nor dsje land

Bar se lo na Ben fi ka Spar tak Mo skva Sel tik

Grupa B

Grupa D

Grupa F

Grupa H

Ar se nal [al ke Olim pi ja kos Mon pe qe

Real Ma drid Man ~e ster si ti Ajaks Bo ru si ja Dort mund

Ba jern Min hen Va len si ja Lil BA TE Bo ri sov

Man ~e ster ju naj ted Bra ga Ga la ta sa raj Klu`

Hr va ti nas ~e ka ju u Za gre bu Hr vat ska fud bal ska re pre zen ta ci ja po ~i we kva li fi ka ci je za Svet sko pr ven stvo u Bra zi lu utak mi com pro tiv Ma ke do ni je 7. sep tem bra u Za gre bu.

Glav n i grad Hr v at s ke jo{ dva pu ta }e bi ti do ma }in na ci o nal nog ti ma, i to u dva der bi ja: pro tiv Sr bi je (22. mar ta 2013.) i Bel gi je (11. ok to bra 2013. go di ne). Hr vat ska re pre zen ta ci ja }e me~ pro tiv Vel sa, 16. ok to bra igra ti u Osi je ku, a protv [kot ske u Spli tu 7. ju na 2013. go di ne. Hr vat ski fud bal ski sa vez pla ni ra da pr vi put pu sti u pro da ju pa ket ula zni ca za sve do ma }e utak mi ce.

U hr vat skim me di ji ma se po mi wa lo da je `e qa se lek to ra Igo ra [tim ca da Hr vat ska pro tiv Sr bi je igra u Spli tu, ali su u ta mo {wem Sa ve zu to od bi li, jer je po li ci ja iz ri ~i to zah te va la da do ma }in bu de Za greb iz bez bed no snih raz lo ga. Od lu ka da Split bu de do ma }in sa mo jed nog me ~a re pre zen ta ci je Hr vat ske ve} je na i {la na osu du ta mo {wih me di ja, ko ji pod se }a ju na ra ni ja obe }a wa ~el ni ka hr vat skog fud ba la da }e Za greb i Split bi ti rav no prav ni.

Ina ~e, ma ke don ski se lek tor, biv {i tre ner Cr ve ne zve zde ^e do mir Ja nev ski ob ja vio je spi sak igra ~a na ko je ra ~u na za me~

sa Hr vat skom. Naj ve }a zve zda je, sva ka ko, na pa da~ Na po li ja Go ran Pan dev, a po zvao je i be ka Par ti za na Alek san dra La zev skog, kao i {to pe ra Voj vo di ne Da ni je la Moj so va, ko ji je od ovog le ta „na le du” u Voj vo di ni i uop {te ni je igrao. Na spi sku je i Ste fan Spi rov ski iz ~a ~an skog Bor ca, ko ji je sa da u Pr voj li gi Sr bi je.

Spi sak re pre ze zen ta ci je Ma ke do ni je - gol ma ni: Mar tin Bo ga ti nov (Kar pa ti), To me Pa ~ov ski (Me he len), Kri sti jan Na u mov ski (Di na mo Bu ku re{t), od bra na: Bo ban Grn ~a rov (Bo tev Plov div), Da niel Ge or gi ev ski (Ste a ua), Alek san dar To do rov -

ski (Po lo ni ja), Ni kol ~e No ve ski (Majnc), Van ~e [i kov (Vo lin), Da niel Moj sov (Voj vo di na), Go ran Po pov (Di na mo Ki jev), Alek san dar La zev ski (Par ti zan), sred wi red: Ni ko la Gli go rov (Al ki Lar na ka), Mu ha med De mi ri (Tun), Ve li ~e [u mu li ko ski (Tjan |in), Ste fan Spi rov ski (Bo rac ^a ~ak), Dar ko Ta sev ski (Ha poel Iro ni Kir jat [mo na), Agim Ibra i mi (Ma ri bor), na pa da ~i: Fer han Ha sa ni (Volf sburg), Ivan Tri~ kov ski (Klub Bri`), Ste vi ca Ri sti} (Su von), Go ran Pan dev (Na po li), Mir ko Iva nov ski (Astra Plo e {ti), Alek san dar Traj kov ski (Va re gem).

Alek san dar Ke si}

klu bo va, ulo ga fa vo ri ta je, hte li to oni ili ne, na stra ni Voj vo di ne, ali ne tre ba ni ka ko smet nu ti s uma da su Srem ci ve} po be di li pr va ka Sr bi je, tim Par ti za na, do ka zu ju }i da ni su slu ~aj no u eli ti, ve} da to me s to kva l i t e t om i igra ma i te ka ko za slu `u ju.

- Spre ma mo se za su tra {wi me~ kao i za sva ku dru gu utak mi cu - re kao je Zla to mir Za gor ~i}, {ef stru~ nog {ta ba Voj vo di ne. - Zna mo ve o ma do bro ka kve su na {e oba ve ze i

Do wi Srem, re ko smo, po sle tri pr ven stve na ko la za u zi ma pr vo me sto na ta be li, a od mah iza we ga, ta ko |e sa se dam bo do va, na la zi se Voj vo di na. Der bi iz me |u dve pr vo pla si ra ne eki pe iza zi va po ve }a no in te re so va we pu bli ke u No vom Sa du?

- Po be da nad Par ti za nom i ~i we ni ca da su iz tri utak mi ce osvo ji li se dam bo do va, eki pu Do weg Sre ma ka rak te ri {u kao pri jat no osve `e we u srp skom fud ba lu. Me |u tim, sva ka utak mi ca je no va pri ~a i no si

Ke si} pot pi sao, Ka tai tre ni ra Gol man Alek san dar Ke si} se do go vo rio s ~el nim qu di ma Voj vo di ne o po vrat ku u re do ve cr ve no-be lih, po sle epi zo de ko ju je imao u be o grad skom Ra du. Ti me je po ja ~a na kon ku ren ci ja za ~u va ra mre `e no vo sad skog ti ma, a Ke si} je pot pi sao oba ve zu na tri go di ne.

Isto vre me no, u FC „Vu ja din Bo {kov” po no vo tre ni ra Alek san dar Ka tai, na pa da~ Olim pi ja ko sa i de te Voj vo di ne.

Jo{ uvek je ne iz ve sno ho }e li on i za i gra ti za no vo sad ski tim, ali sa zna je mo da ta kva op ci ja, u do go vo ru s atin skim klu bom, ni je ne re al na. si gur no je da }e mo u duel s Do wim Sre mom u}i bez ika kvih kal ku la ci ja. Ciq nam je da po be di mo i osvo ji mo tri no va bo da, ali uz pu no uva `a va we ri va la. Do bro je to {to ne ma mo po vre |e nih ili ka `we nih igra ~a i {to svi kon ku ri {u za sa stav.

To zna ~i da se za me stu u ti mu bo re i do pre ne ki dan su spen do va ni Traj ko vi}, [u le ti} i Smi qa ni}, {to vam u ve li koj me ri po ve }a va iz bor?

- Da, wih tro ji ca su u kon ku ren ci ji za eki pu, ali }e, kao i svi osta li pr vo tim ci, mo ra ti igra ma i po na {a wem da se iz bo re za svoj sta tus.

u se bi ne {to no vo, pa }e ta ko bi ti i su tra uve ~e. Objek tiv no, ima mo kva li tet ni ji tim, ali }e mo to mo ra ti da po ka `e mo i na te re nu. Od igra ~a }u, kao i uvek, tra `i ti mak si mal no za la ga we, jer la kih me ~e va i ri va la ne ma i sa mo ta ko mo `e mo da se na da mo is pu we wu ci qa. Ve ru jem da }e tri bi ne na „Ka ra |or |u” bi ti le po po pu we ne i da }e gle da o ci ima ti pri li ku da u`i va ju u do broj igri.

Utak mi ca se, na zah tev TV Are na sport, igra od 21 ~as.

Go di {we ula zni ce FK Voj vo di na za ovaj su sret ne }e va `i ti.

A. Predojevi}

Kr ki} na po zaj mi ci u Mi la nu Bo j an Kr k i}, po v re m e n i {pan s ki re p re z en t a t i v ac, srp skog po re kla, si gao je na jed n o g o d i { wu po z aj m i c u u Mi la no, sto ji na zva ni~ nom saj tu ita li jan skog klu ba. Ro so ne ri su se okre nu li Kr ki }u na kon {to su pro pa li pre go vo ri sa Real Ma dri dom u ve zi sa po zaj mi com Bra zil ca Ka ke.

Kr ki} (22) ko ji je zva ni~ no i da qe fud ba ler Bar se lo ne,

od i grao je 33 utak mi ce i po sti gao se dam go lo va u svo joj de bi tant skoj se zo ni u Se ri ji A u dre su Ro me.

Upra va ka ta lon skog klu ba sa op {ti la je da od la zak Kr ki }a na San Si ro ne }e uti ca ti na wi hov pr vo bit ni do go vor sa Ro mom po ko jem }e se mla di fud b a l er vra t i t i na Kamp Nou sle de }eg le ta. Kr ki} je iz ja vio da mu ~ast da igra za Mi lan.

SPORT

dnevnik

petak31.avgust2012.

15

KUL SKI HAJ DUK SE PO JA ^AO

Do {li Je ri ni} i Ob ro vac Ne nad Mi li ja{

Mi li ja{ se vra tio na „Ma ra ka nu” Ono {to je na ja vqi va no pret hod nih ne de qa de fi ni tiv no je fi na li zi ra no u sre du pa }e Ne nad Mi li ja{ po no vo pred vo di ti eki pu Cr ve ne zve zde do kra ja se zo ne. Po vra tak ne ka da {weg re pre zen ta tiv ca i fud ba le ra Vul ver hemp to na je si gur no ve li ko po ja ~a we za mla di tim Alek san dra Jan ko vi }a. Po seb no ako fud ba le ri Cr ve ne zve zde na pra ve ve li ko iz ne na |e we i pla si ra ju se u Li gu Evro pe.

Jo{ od kad se po ja vi la mo gu} nost to kom le ta da se vra ti na „Ma ra ka nu”, Mi li ja{ ni je krio `e qu da po no vo ob u ~e dres Cr ve ne zve zde. On je pret hod no u Zve zdi igrao od 2006. do 2009. i na 97 me ~e va po sti gao je 37 go lo va. Za re pre zen ta ci ju Sr bi je je na 23 na stu pa po sti gao ~e ti ri go la.

Ta ko je u Qu ti ce Bog da na u fi ni {u pre la znog ro ka sti glo i dru go na ja vqe no po ja ~a we na kon Og we na Mu drin skog. Osta je da se vi di da li do kra ja pre la znog ro ka.

Si ti ku pu je, sti `u Ma i kon i Sin kler [am pion En gle ske u fi ni {u pre la znog ro ka in ten zi vi rao po tra gu za po ja ~a wi ma. Ita li jan ski me di ji tvr de a bri tan ski pre no se da je bra zil ski fud ba ler Ma i kon na pu stio In ter i pre {ao u Man ~e ster si ti.

re~ je o Sko tu Sin kle ru (23), ko ji je pret hod ne dve se zo ne no sio dres Svon si ja. Iako su od bi li po ~et nu po nu du Man ~e ster si ti ja upra va Svon si ja je ipak od lu ~i la da da od re {e ne ru ke Sin kle ru.

Na rav no, uz od go va ra ju }e uslo ve.

Ka ko se na vo di, Ma i kon je je pot pi sao tro go di {wi ugo vor, a pla }en je oko pet mi li o na evra, ali In ter mo `e da za ra di i vi {e u za vi sno sti od to ga ko li ko is ku sni bek nu de igrao utak mi ca za Si ti. In ter je po `u rio da pro da Ma i ko na (31) jer mu ugo vor is ti ~e na le to 2013. go di ne (od 2006. igra za „ne ro a zu re”), pa Ita li ja ni ni su `e le li da ode bez obe {te }e wa.

Dru go po ja ~a we u re do ve ak tu el nog osva ja ~a Pre mi jer li ge sti `e iz do ma }eg {am pi o na ta,

U osve `e noj po nu di Man ~e ste ra ukqu ~e ni su bo nu si i pro cen ti pa su se stvo ri li svi uslo vi da 23-go di {wi fud ba ler na pu sti ja to la bu do vi ma. Pro ce wu je se da }e ukup na vred nost we go vog tran sfe ra iz no si oko 10 mi li o na evra.

Osta je da se vi di da li }e se po me nu toj dvo ji ci pri kqu ~i ti i srp ski in ter na ci o na lac Matija Nastasi} koji je pomiwan kao jedna od `eqa sa spiska trenera Man~ester sitija, Roberta Man}inija.

PRO BLE MI NO VO PA ZO VA^ KOG PR VO LI GA [A

Po la ti ma u kre ve tu Fud ba le ri Rad ni~ kog iz No ve Pa zo ve ube dqi vo su po ra `e ni u me ~u sa Bor cem, ali su se pu na sr ca vra ti li iz ^a~ ka.

- Odu {e vqe ni smo do ~e kom i go sto prim stvom ^a ~a na. Ni smo mno go tu `ni zbog po ra za, jer je Bo rac za i sta bio bo qi, dok se mi ni smo pred sta vi li u pra vom sve tlu. Sti gla nas je no va ne vo qa.

Po la ti ma se raz bo le lo, pa su igra ~i vi {e kod le ka ra ne go na tre nin gu. Naj vi {e su po go |e ni A{}e ri}, Pa vlo vi} i Ro mi}. Ma lo je ne do sta ja lo da za tra `i mo odlga we su sre ta sa Vo `dov cem – oba ve stio nas je Osto ja Kne `e vi}, pred sed nik Rad ni~ kog.

Zbog sve ga to ga su sret sa Vo `dov cem o~e ku je se sa zeb wom i bez o~e ki va nog op ti mi zma. Teh ni~ ke pri pre me te re na i oko we ga su u za vr {noj fa zi. Te ren sa ze le nom tra vom iz gle da pr vo li -

ga {ki. Po sta vqe ne su no ve na stre {ni ce za re zer vne igra ~e i slu `be na li ca. Opre mqen je vi di ko vac za TV sni ma te qe, dok }e pred stav ni ci pi sa nih me di ja mo ra ti da se za do vo qe me sti ma me |u pu bli kom.Klup ske pro sto ri je se glan ca ju, ta ko da }e Vo `dov ~a ni pr vi bi ti ugo {}e ni u re no vi ra nom objek tu Rad ni~ kog. [ta o~e ku je te od su sre ta sa Vo `dov cem, pi ta li smo tre ne ra Ne na da Va ni }a.

- [ta mo gu da o~e ku jem sa de set ko va nim ti mom. Bi }e do bro da imam do vo qan broj zdra vih igra ~a ko ji }e mo }i da is tr ~e na te ren. No, ovo je pri li ka da re zer vi sti po ka `u kva li te te. Ba{ smo ma le ro zni, ima mo do ma }i te ren, svo ju pu bli ku, pri li ku da na ~i ni mo pod vig, a ono mr ka ka pa – za bri nut je tre ner Va ni}.

J. Vu ko vi}

Pe |a Je ri ni} i Ivan Ob ro vac no vi su ~la no vi Fud bal skog klu ba Haj duk. Ako se zna da su oba igra ~i sre di ne te re na ja sno je da }e „haj du~ ka ve za” u se zo ni ko ja je tek po ~e la bi ti ja ~a.

Pr vi je sti gao dva de set tro go di {wi Pe |a Je ri ni}. U Ku lu je do {ao iz Sme de re va gde je od ra dio dvo go di {wi ugo vor, a pre to ga bio je ~lan Te le op ti ka, igra na po zi ci ji zad weg ve znog.

- O Haj du ku sam sve naj lep {e ~uo od mog sa i gra ~a u Sme de re vu Ada mo vi }a, ko ji mi je re kao da je re~ o do bro or ga ni zo va nom klu bu, {to je u Sr bi ji ret kost. Na dam se da }u u su bo tu de bi to va ti u dre su Haj du ka i obe }a vam da }u da ti svoj mak si mum ka ko bi oprav dao po ve re we i ru ko vod stva i stru ke Haj du ka - re kao je Je ri ni}.

Iva na Ob rov ca ( 1986. go di {te) gle da li smo u dre su Rad ni~ kog iz Kra gu jev ca u mi nu lom ko lu su per li ga {kog pr ven stva, a pred su sret Haj du ka i Kra gu jev ~a na do {ao je u ta bor Ku qa na. Ob ro vac igra u ve znom re du,

Pe |a Je ri ni}, di rek tor Dra gan Ta di} i Ivan Ob ro vac

ali bli `e pro tiv ni~ kom go lu, ta ko zva ni po lu {pic. Po ~eo je u {ko li fud ba la u [ap cu, po tom pre {ao u Rad gde je pro veo se dam go di na, go di nu i po da na je bio u Bor ~i, {est me se ci u Ma ~vi, a po sled wu go di nu u Rad ni~ kom iz Kra gu jev ca. Sa Haj du kom je pot pi sao ugo vor na go di nu da na, uz

mo gu} nost pro du `et ka sa rad we.

- Po sti gao sam spo ra zum ni ras kid ugo vo ra sa Rad ni~ kim, a o Ku li sam ~uo sve naj bo qe i na po ziv {e fa stru ke Ve li~ ka Ka pla no vi }a, sa ko jim sam sa ra |i vao u Bor ~i, do {ao sam. Ve o ma br zo sam se do go vo rio sa di rek to rom Ta di }em i za hva lan sam

tre ne ru Ka pla no vi }u i upra vi Haj du ka na po zi vu, a na me ni je da na te re nu oprav dam o~e ki va wa - re kao je Ob ro vac.

Di rek tor Haj du ka Dra gan Ta di} je za do vo qan no vim igra ~i ma.

- Sti gla su nam dva po ja ~a wa i mi u klu bu o~e ku je mo da }e u na stav ku se zo ne Haj du ku sa Ob rov cem i Je ri ni }em kre nu ti na bo qe. Do bro je {to na kon su bot weg su sre ta sle di dvo ne deq na pa u za, ko ju }e i Ob ro vac i Je ri ni} is ko ri sti ti da se jo{ bo qe uklo pe u na {e re do ve, ka ko bi u na stav ku pr ven stva po ~e li da be le `i mo bo qe re zul ta te. Na da mo se da }e mo sa wi ma dvo ji com to mo }i - re kao je Ta di}. ^i ni se da Ku qa ni jo{ ni su sta vi li ta~ ku na pre la zni rok.

- Vr lo je mo gu }e da po sled weg da na pre la znog ro ka do ve de mo jo{ jed nog do dva igra ~a, da bi po ja ~a li kon ku ren ci ju ka ko bi igra ~i shva ti li da uko li ko `e le me sto u ti mu mo ra ju da ti sve od se be, a to je pred u slov i za bo qe re zul ta te - re kao je Ta di}, ne ot kri va ju }i ime na fud ba le ra ko ji }e do }i u Ku lu. \. Bo ja ni}

DE VET DE CE NI JA FK DE LI JA

Mo krin ~a ni ima ju ~i me da se po no se Fud bal ski klub De li ja iz Mo kri na (~lan MFL Ki kin daNo vi Be ~ej) pro sla vio je de vet de ce ni ja po sto ja wa. Upra va klu ba, ak tu el ni i ne ka da {wi igra ~i i mno go broj ni go sti pr vo su u pra vo slav nom Hra mu odr `a li po men za pre mi nu le fud ba le re, a za tim je u me snom mu ze ju otvo re na iz lo `ba fo to gra fi ja i dru gog ma te ri ja la ve za nih za ovaj klub, ko ju je po sta vio prof. Dra go qub Ba dr qi ca.

FK De li ja osno va li su La zar Te {i} (dao ime klu bu), Pe tar Po pov Kr {in, Du {an Ada mov, Uro{ Ba dr qi ca, @i vo jin Se ku li} i dru gi mla di }i tog do ba.

Klub je pu nu afir ma ci ju ste kao tri de se tih go di na pro {log ve ka, ka da je bio me |u naj bo qim u ovom de lu Ba na ta. De li ja je bio i na pra gu ula ska u naj bo qu li gu ta da {we Ju go sla vi je, od tog isto rij skog uspe ha de lio ga je

sa mo je dan gol u kva li fi ka ci ja ma. U Dru gom svet skom ra tu vi {e igra ~a je iz gu bi lo `i vo te, a rad klu ba ob no vqen je po sle ra ta ka da je ovaj sport ski ko lek tiv de lo vao pod ra znim ime ni ma. Do 1970. go di ne no sio je ime Cr ve na zve zda, a po tom su ~la no vi upra ve i pod po li ti~ kom pret wom vra ti li sta ro ime De li ja.

U pe ri o du od de vet de ce ni ja u ovom uzor nom klu bu sta sa li su broj ni igra ~ i ko j i su bra n i l i bo j e ki k insd k ih, zre w a nin skih, no vo sad skih, be o grad skih i dru gih klu bo va {i rom Sr bi je.

U okvi ru sve ~a no sti od i gra na je utak mi ce iz me |u pr vog

ti ma sla vqe ni ka i ve te ra na be o grad skog Par ti za na, gde su mla |i do ma }i igra ~i po be di li sa 6:1.Do de qe na su i pri god n a pri z na wa, Po v e q a m a su na g ra | e n i Fud b al s ki sa v ez pod ru~ ja Zre wa ni na, OFS Ki k in d a, Udru ` e w e su d i j a Ki kin de, Me sna za jed n i c a Mo k rin, SO Ki kin da, JKP „6. ok to bar„, JP „Auto pre voz” i broj ni po je din ci, me |u ko ji ma su vi {e go di {wi pred sed nik klu ba Ni ko la Ja wi}, kao i pred sed nik SO Ki kin da Sa va Do bra ni}. Di plo me su do bi li: FK Par ti zan iz Be o gra da, kao i naj sta ri ji igra ~i, me |u ko ji ma su ve} za {li u osmu de ce ni ju `i vo ta Bo gi ca

Pa li ku }in Ber ta, Mi lan Go li} Xa rin ka i mla |i Ma du ka Ga le {ev, Mi lo van Ma rin kov, La zar La ti no vi}, Ivan Kaj xi ja{, Mi lan Su vaj xin, Mi lan Du mi trov, Vo ji slav Ba dr qi ca, Ra do van Pe ri}, Bo `a Fi {a kov, @i vo jin To ma {ev, Da ni jel @iv ko. Di plo me su do bi li tre n e r i Ste v an Di v qa~ k i, Mi } a Ivan ~ e v i} i Ra d o v an Mi l a d i n ov, kao i ak t u e l n i pred sed nik Sve ti slav [i klo va~ ki i se kre tar Bra ni slav Sr di}.

Me |u mno go broj nim go sti ma bi la je i no vo i za bra na ~la ni ca IO SO Ki kin da za du `e na za sport Dra ga na Du ki}. Vred no je is ta }i da je FK De li ja pre po znat wiv i po kwi zi iz da toj jo{ od 1929. go di ne auto ra Dra go qu ba Mi le ti }a, ko ja po ~i we re ~i ma „De li ja, de li ja, ti si ju nak moj”.

M. Se ku li}

PRO LE TER U PR VA DVA KO LA BEZ PO BE DE

Su di je o{te ti le Kar lov ~a ne U mi nu la dva ko la Voj vo |an ske li ge is tok fud ba le ri kar lo va~ kog Pro le te ra su se sa go so va wa u La za re vu vra ti li sa ne re {e nim re zul ta tom, a u Baj mo ku je iz gu bi li. Na vi ja ~i, pa i upra va klu ba je ne za do voq na ova kvim u~in kom, po go to vu ka da se ima u vi du da su u mi nu lom pr ven stvu igra ~i ovog klu ba bi li u ba ra `u za ula zak u Srp su li gu.

- Pr va dva ko la u go sti ma osvo ji li smo sa mo je dan bod bez da tog go la i ni smo za do voq ni ova kvom ne sa mo igrom, ve} i re zul ta ti ma. Dra sti~ no smo o{te }e ni od stra ne qu di ko ji `e le da de val vi ra ju ovaj klub. Na da mo se da }e mo su tra sprem ni do ~e ka ti No vo ko zar ~a ne – ka `e pot pred sed nik Pro le te ra Sa {a Cvet ko vi}.

Ipak, na in si sti ra we da ob ja sni u ~e mu su i ko ji su to qu di

Sa {a Cvet ko vi}

ko ji `e le da de val vi ra ju Pro le ter Cvet ko vi} je re kao da su to po zna te stva ri i da svi o to me pri ~a ju.

- Po ni {ten nam je re gu la ran gol u Baj mo ku. Su di ja je bio sa -

svim bli zu i ni je re a go vao, tek na in si sti ra we po mo} nog su di je gol je po ni {ten, na vod no je po stig nut iz ne do zvo qe ne po zi ci je. U La za re vu ni je nam do su |en kla si ~an pe nal, a bi lo je i ne ko li ko su mqi vih su dij skih od lu ka na {te tu Pro le te ra. I o to me vi {e ne }u da }u tim, su di je kro je rzul ta te. – bio je kon kre tan Cvet ko vi}.

Su tra {wi me~ s No vo ko zar ~a ni ma je ozbi qan test za igra ~e Pro le te ra ali i za tre ne ra Go ra na Do bri ~i }a ko me je ovo pri li ka da mo ti vi {e svo je igra ~e.

Igra ~i Pro le te ra ni su bi li go vor qi vi, sem ka pi te na Bo ja na Iva no vi }a ko ji je re kao da su se igra ~i za la ga li, ima li {an se, ali ih ni su is ko ri sti li, a u Baj mo ku su ri va li je di nu is ko ri sti li va qa no.

R. Jo va no vi}

Gvi do lin osta je na klu pi Udi ne zea Tre ner fud ba le ra Udi ne zea Fran ~e sko Gvi do lin osta }e na klu pi ita li jan skog klu ba upr kos eli mi na ci ji iz Li ge [am pi o na od Bra ge.

Udi ne ze je iz gu bio od Bra ge po sle pe na la, a tre ner Gvi do lin iz ja vio je po sle me ~a da }e raz mi sli ti o svo joj bu du} no sti u klu bu.

On se u sre du sa stao sa vla sni kom klu ba \an pa o lom Po com, po sle ~e ga je sa op {te no da ipak ne }e bi ti za me wen.

- Gvin do li ni je ste i bi }e tre ner Udi ne zea.

We go va ogor ~e nost i sve ono {to je iz go vo rio uto rak, po ka zu ju sa mo da je ve o ma emo ti van ~o vek. Uvek je mak si mal no po sve }en sve mu {to ra di i ume to da pre ne se na eki pu - re kao je Po co za klup ski te le vi zi ju.

Tre ner Udi ne zea do bio je u fe bru a ru na gra du Zlat na klu pa za naj bo qeg tre ne ra ita li jan ske Se ri je A u pro {loj se zo ni.

Ibra him Afe laj

Afe laj u [al keu na po zaj mi ci Ibra him Afe laj mo gao bi usko ro da na pu sti Ka ta lo ni ju i pre se li se u Bun de sli gu, i to kao po zajm qen igra~.

- Raz go vo ri su ve} oti {li pri li~ no da le ko i na dam se da }e Afe laj bi ti na {e po ja ~a we za Li gu {am pi o na - iz ja vio je sport ski di rek tor [al kea Horst Held.

Po tvr du tran sfe ra dao je i Ho lan |a nin Klas-Jan Hun te lar, naj bo qi stre lac [al kea, ko ji je po ru kom na Twit te ru po `e leo do bro do {li cu sa i gra ~u iz re pre zen ta ci je.

- Po zdra vqam Afe la ja i `e lim da ga pod se tim da ima mo tre ning su tra u ~e ti ri- na pi sao je Hun te lar. [al ke je ta ko |e sa op {tio da }e od bi ti po nu du ru skog {am pi o na Ze ni ta vred nu 20 mi li o na evra za Gr ka Kir ja ko sa Pa pa do pu lo sa i da }e mu bi ti po nu |en no vi ugo vor do 2017. go di ne.

16

sport

petak31.avgust2012.

dnevnik OLIM PI JA DA U IS TAN BU LU

OTVO RE NO PR VEN STVO AME RI KE – US OPEN

Ana kao br zi voz Po sle 65 mi nu ta igre i ~e ti ri ge ma pre pu {te nih pro tiv ni ci, Ana Iva no vi} pla si ra la se u tre }e ko lo US Ope na, a `reb joj je otvo ren sve do ~e tvrt fi na la u ko je se ni kad ni je pla si ra la. Ukra jin ka Eli na Svi to li na osvo ji la je pet ge mo va pro tiv (12) Ane Iva no vi} u pr vom ko lu. So fi Ar vid son iz [ved ske ni to li ko. U dru gom ko lu `en skog sin gla na 132. US Ope nu, na {a te ni ser ka de kla si ra la je sta ru mu {te ri ju Ar vid son za sve ga 65 mi nu ta igre - 6:2, 6:2!

Dok Ana igra sve bo qe, `reb joj se sa vr {e no otva ra da ko na~ no pro bi je ba ri je ru zva nu ~e tvr to ko lo u Wu jor ku. U tr }em, Srp ki wa }e igra ti pro tiv bo qe iz me ~a Sloan Ste fens (SAD, 44.) - Ta tja na Ma lek (Ne ma~ ka, 141.), a uko li ko oprav da ulo gu fa vo ri ta bez ob zi ra na ime pro tiv ni ce, u ~e tvr tom ko lu sa sta }e se sa jed nom od ~e ti ri igra ~i ca ko jih ne ma u Top 50 na sve tu.

Za to je naj vi {e kri va Ru mun ka Iri na Ka me li ja Be gu (96.) ko ja je

Po raz Bo ja ne u dva taj brej ka Bo ja na Jo va nov ski okon ~a la je u~e {}e na US ope nu u dru gom ko lu, po {to je iz gu bi la od 13. no si teq ke Do m i n i k e Ci b ul k o v e sa 7:6 (7-3), 7:6 (7-3).

Jo va nov ska je ima la 25 vi ne ra i 37 ne iz nu |e nih gre {a ka, a Ci bul ko va je upi sa la 21 di rekt ni poen i 20 gre {a ka.

Bo ja na je pru `i la do bar ot por fa vo ri zo va noj Slo va ki wi, u oba se ta je uspe va l a da na d ok n a d i brejk za o stat ka, ali je Ci bul ko va bi la pri bra ni ja u oba taj brej ka i za slu `e no se pla si ra la u tre }u run du.

Ana Iva no vi}

u pr vom ko lu iz ba ci la osmu no si teq ku i biv {u „broj 1”, Ka ro lin Vo zni jac ki, pa ta ko po red we, Ana mo `e da se sa sta ne i pro tiv Sil vi je So ler Espi no ze ([pa ni ja, 62), od no sno bo qe iz me ~a Cve ta na Pi ron ko va (Bu gar ska, 55) - Aju mi Mo ri ta (Ja pan, 86).

S ob zi rom na to da ni ka da ra ni je ni je pro {la ~e tvr to ko lo na Fle {ing Me do u zu, a u toj run di is pa da la je 2007, 2010. i 2011. go di ne, Ana ne bi sme la da pro pu sti ovu ide al nu {an su za ko na~ ni pla sman u ~e tvrt fi na le! Tek ta mo, pro tiv ni ca bi mo -

Je le na si gur na Srp ska te ni ser ka Je le na Jan ko vi} pla si ra la se u tre }u run du US ope na, po {to je bi la bo qa od La re Aru a ba ra wa-Ve si ne sa 6:4, 6:2. U sle de }oj run di Je le na }e se sa sta ti sa po bed ni com me ~a iz me |u dru ge no si teq ke Ag we {ke Ra dvaw ske i Kar le Su a res Na va ro iz [pa ni je.

U me ~u sa [pan ki wom Je le na je ima la 16 di rekt nih po e na i 20 ne iz nu |e nih gre {a ka, dok je we na ri val ka za be le `i la 17 vi ne ra i ~ak 39 gre {a ka. Obe te ni ser ke na po ~et ku su osvo ji le ge mo ve na svoj ser vis, a on da je Je le na ve za la osam po e na i po ve la sa 3:1. Ima la je Je le na za tim i brejk {an su za 4:1, ali se [pan ki wa iz vu kla, a on da je usle dio iz u zet no dug gem – se dam iz jed na ~e wa, tri spa se ne brejk lop te i Srp ki wa je po ve la sa 4:2.Tu ni je bio kraj uz bu |e wi ma u pr vom se tu – Je le na je na pra vi la brejk za 5:2, ali je Ve si no od mah uz vra ti la i ubr zo sma wi la na 5:4.

Me |u tim, ka da je dru gi put ser vi -

sam i bo rio se, ali to ni je bi lo to. To ni je to {to me je do ve lo da bu dem tu gde je sam, je dan od mo jih naj ve cih kva li te ta je da sam bo rac. Ako se ne bo rim za sva ki poen, ja ni sam de ve ti na sve tu, ja sa 109. na sve tu- ka `e Tip sa re vi}.

U sle de }em ko lu Jan ko }e igra ti sa 27-go di {wim Ame ri -

Jan ko Tip sa re vi}

pr v a dva ko l a pa se na l a z i u gru p i vo d e } ih eki p a.

Re zul ta ti na {ih eki pa- mu {kar ci: Sr bi ja – [ved ska 2:2 (Iva ni {e vi} (2645) - Gran de li us (2562) 0:1, Mar ku{ (2599) Ti ka nen (2570) re mi, Pe ru no vi} (2614) - Berg (2576) re mi, Se dlak (2549) - Smit (2503) 1:0). @e ne - Turk me ni stan – Sr bi ja 0:3 (1) (Ha la e va (2174) Boj k o v i} (2392) 0:1, Isa e v a (2011) - Ma na ko va (2304) (-), G. Ata ba e va (2076) - Sto ja no vi} (2277) 0:1, O. Ata ba e va (1917) Ra ki} (2300) 0:1.

B. Dan ko vi}

EVROP SKO PR VEN STVO ZA JU NI O RE

Po raz za kraj Sr bi ja – Ita li ja 0:3 (22:25, 13:25, 15:25) GDI WA: Grad ska ha la spor to va, gle da la ca: 300, su di je: Si ra kov (Bu gar ska), Sa bo (Ma |ar ska).

SR BI JA: Ko va ~e vi} 12, M. Stan ko vi} 4, Me di}, Ilin ~i} (l), Ve qo vi} 1, Br |o vi} 1, ^.

Stan ko vi} 3, Oko li} 5, Gmi tro vi}, @ar ko vi} 5, Bla go je vi} 8, Oko {a no vi}.

ITA LI JA: Di a man ti ni 8, Ne li, Ico 4, Ran da co 7, Ta i li, Tar ta qi o ne 1, Spi ri to, Ka ki 15, Ri ki 9, Ri van (l), Bor go wo 13, Ma ti.

Po ra zom od Itli je su na {i ju ni o ri za vr {i li grup nu fa zu

na Evrop skom od boj ka {kom pr ven stvu u Poq skoj. Sla bim par ti ja ma u uvod nim me ~e vi ma iz gu bi li su sve {an se da se pla si ra ju po lu fi na la, pa je po sled wi me~ bio sa mo pu ka for mal nost ko ja je mo ra la da se do ra di, dok je Ita li ji po be da osi gu ra la bor bu za me da qe.

Na {i mom ci su bez pri ti sak od i gra li me~ sa azu ri ma, ali ni to ni je po mo glo da po ka `u kva li tet. Od pr vog do po sled weg po e na bi li su u sen ci raz i gra nog pro tiv ni ka i pro sto ni su ima li {an se da se do mog nu bar po ~a snog se ta.

M. R.

Go le a da u Fu to gu

Je le na Jan ko vi}

ra la za set, Jan ko vi }e va je bi la mno go kon cen tri sa ni ja i uz je dan iz gu bqe ni poen osvo ji la je gem za vo| stvo u se to vi ma.

Ve} na star tu dru gog se ta Jan ko vi }e va je na pra vi la brejk, a on da je uz dve spa se ne brejk lop te ma te ri ja li zo va la pred nost za 2:0. Je le na je bez ika kvih pro -

kan ce Bra ja nom Bej ke rom, ko ga po zna je iz ju ni or skih da na.

- Znam ga iz ju ni or skih da na, igra li smo par pu ta kao klin ci. Imao je ja ko ~ud nu i ne sre} nu ka ri je ru, imao je pet ope ra ci ja sve ga i sva ~e ga. Vra tio se ja ko na ATP tu ru, ne znam {ta je ra dio u zad we vre me, znam sa mo da ja ko do bro igra na {qa ci. Si gur no ce bi ti ne u god no, sta vi ce nas na ne ki spo red ni te ren. Na ne ki na ~in je je dan od onih ko ji ne ma ju {ta da iz gu be. Si gur no ne ce bi ti la ko - sma tra Jan ko.

Srp ski te ni ser ka `e i da je ve ra u se be je di no {to mu ne do sta je da bi na pre do vao na ATP li sti.

- Mi slim da mi ne do sta je sa mo ve ra u se be. Mi slim da sam do voq no do bar da mo gu da igram sa svi ma na sve tu. Jed no stav no mo ram da po ku {am da ube dim se be da za i sta ve ru jem. Sve kre }e od to ga. Ja ve ru jem da mo gu da osvo jim grand slam. Na `a lost jos uvek ne mam tu ve ru u se be. Mi slim da mo gu da bu dem bo qi od onog sto je sam - za kqu ~io je Tip sa re vi}.

Zi ki i Lo dra, de fi ni tiv no kraj Na red ne se zo ne Ne nad Zi mo wi} }e ima ti no vog part ne ra u kon ku ren ci ji du blo va. Sa rad wa sa do sa da {wim, Fran cu zom Mi ka e lom Lo drom, je za vr {e na na kon eli mi na ci je u pr vom ko lu Otvo re nog pr ven stva Ame ri ke, po tvr dio je srp ski te ni ser.

- Tre ba lo je jo{ da igra mo tur ni re u Ba ze lu i Pa ri zu ali mi slim da od to ga sa da ne ma ni {ta.

Mi ka mi je sa op {tio da ne ide na azij sku tur ne ju i to je sa mo ubr za lo mo ju od lu ku. Lo dra ni je igrao sa mnom na Vimbldo nu ali to je bi lo oprav da no jer je do bio tre }e de te. Me |u tim, sa da vi {e ne ma oprav da wa. Mo ra }u da na |em dru -

U Is t an b u l u se igra ju b i l ar n a 40. {a h ov s ka olim p i j a da. Dru g o ko l o do n e lo je na { oj eki p i ne u g o d an re m i sa eki p om [ved s ke.

Iako smo po rej t in g u bi l i bla g i fa v o r i t i na{ vi { e stru k i {am p ion Ivan Iva n i {e v i} je po s le re m i j a u pr vom ko l u do ` i v eo po r az u dru g om. Po s le dva re m i j a Mar k u { a i Pe r u n o v i } a Se dlak je po b e d om na ~e t vr t oj ta b li, ipak, do n eo va ` an bod na { oj eki p i. @en s ka eki p a je ima l a mno g o lak { i po s ao u

DRU GO KO LO KU PA FSS NO VI SAD

Jan ku ne do sta je sa mo po u zda we Srp ski te ni ser Jan ko Tip sa re vi} re kao je po sle po be de nad Gi o mom Ru fa nom da se bo rio, ali da ni je igrao do bro. Tip sa re vi} je pro tiv Fran cu za od i grao ma ra ton ski me~, i pre o kre nuo re zul tat po {to je gu bio sa 2:0.

- Pr va dva se ta kao da men tal no ni sam bio na te re nu, tr ~ao

gla da joj bu de (4) Se re na Vi li jams. [to se ti ~e me ~a sa Ar vid son, ko ju je od po ra za iz sred wo {kol skih da na (2003. go di ne u Luk sem bur gu) po be |i va la tri pu ta za re dom, Ana se mu ~i la do sre di ne pr vog se ta ka da se su sre la ~ak sa se dam brejk lop ti.

Ima la je po no vo pro ble ma sa iz ba ~a jem lop te pri li kom ser vi sa i to je vra }a lo So fi u igru, ali ka da je sa ~u va la sve brejk lop te, Ana je ko na~ no uze l a ser v is pro t iv n i c i za vo| stvo od 4:2 i on da ru tin ski do vr {i la po sao.

Taj mo men tum is ko ri sti la je na po ~et ku dru gog se ta, po ve la 4:0 i ta da do zvo li la pro tiv ni ci pr vi, ali ne i je di ni brejk na me ~u za 4:1. Ka da je kod 5:1 do {la u si tu a ci ju da ser vi ra za po be du, pro pu sti la je dve me~ lop te i on da ner vo znim od lu ka ma do zvo li la no vi brejk ri val ki, ali ne i vi {e od to ga. Ve} u na red nom ge mu, na ser vis 51. te ni ser ke sve ta, Ana je do vr {i la za po ~e to.

Re mi sa [ve |a ni ma, da me ube dqi ve

gog part ne ra za sle de }u go di nu - kon sta to vao je Ne nad Zi mo wi}.

Sa rad wa Sr bi na i Fran cu za po ~e la je 2011. go di ne, ima li su pu no uspo na i pa do va, osvo ji li su pet ti tu la ali ni je dan grend slem tro fej. Ove se zo ne sla vi li su sa mo u Ro ter da mu.

- Mi slim da smo ima li ve }i po ten ci jal ne go {to smo po ka za li na te re nu. Je dan od raz lo ga je {to je Lo dra bio vi {e po sve }en sin glu. Ni smo do voq no tre ni ra li za jed no, on ni je mo gao do voq no da ra di na ri ter nu - re kao je Zi mo wi} sve stan da je eli mi na ci ja od Ame ri ka na ca u pr vom ko lu US Ope na ve li ko raz o ~a re we.

ble ma osva ja la ge mo ve na svoj ser vis, a u sed mom ge mu na pra vi la je no vi brejk i po ve la sa 5:2.

I sle de }i gem Je le na je la ko do bi la okon ~av {i me} za 105 mi nu ta igre. Na {a igra ~i ca ta ko je iz jed na ~i la re zul tat iz pret hod ne dve go di ne, a 2008. je u Wu jor ku bi la vi ce {am pi on ka.

Re zul ta ti Se drik-Mar sel Mu {kar ci: [te be – Vik tor Tro ic ki 6:4, 6:4, 3:6, 6:2, Gre ga Ze mqa – Ri kar do Me qo 7:5, 7:6, 7:5, Da vid Fe rer – Ke vin An der son 6:4, 6:2, 7:6, Igor Sij sling – Da ni jel Hi me no-Tra ver 7:5, 6:3, 6:4, Jar ko Ni e mi nen – Mi hail Ku ku {kin 6:0, 6:2, pre da ja, Jan ko Tip sa re vi} – Gi jom Ru fan 4:6, 3:6, 6:2, 6:3, 6:2, Bra jan Bej ker – Jan Ha jek 6:3, 6:4, 6:2, Le o nar do Ma jer – Lu ka{ Ku bot 6:4, 6:4, 7:5, @il Mi ler – Mi hail Ju `ni 2:6, 3:6, 7:5, 7:6, 7:6, Lej ton Hju it – To bi jas Kam ke 4:6, 6:2, 6:1, 6:4, Be noa Per – Gri gor Di mi trov 5:7, 6:3, 7:6, 6:2, Xon Iz ner – Gza vi je Ma lis 6:3, 7:6, 5:7, 7:6, To mi Ro bre do – An dre as Se pi 6:1, 7:5, 6:3, Ri {ar Ga ske – Al bert Mon ta wes 4:6, 6:2, 6:3, 6:3, To mi Has – Er nests Gul bis 3:6, 4:6, 6:4, 7:5, 6:3, Stiv X`on son – Ra d`iv Ram 6:3, 7:6, 6:3, Huan Mar tin del Po tro – Flo ran Se ra 6:4, 7:6, 6:4, Fi lip Kol {raj ber – Mi kael Qo dra 7:6, 4:6, 7:6, 6:1, Jir gen Mel cer – Bre dli Klan 6:4, 3:6, 5:7, 7:5, 4:6, Ra jan He ri son – Ben xa min Be ker 7:5, 6:4, 6:2, En di Ma rej – Ivan Do dig 6:2, 6:1, 6:3. @e ne: Vik to ri ja Aza ren ka – Kir sten Flip kens 6:2, 6:2, Na |a Pe tro va – Si mo na Ha lep 6:1, 6:1, Ma lo ri Bur det – Lu cie Hra dec ka 6:2, 6:4, \ie @eng – Mag da le na Ri ba ri ko va 6:3, 6:1, Lu si [a fa ro va – Alek san dra Vo zni jak 6:3, 4:6, 6:2, Var va ra Lep ~en ko – Ana sta si ja Ro di o no va 6:2, 6:2, Men di Mi ne la – Kri sti na Pli {ko va 6:4, 6:4, Po lin Par men ti je – Ja ni na Vik ma jer 7:6, 6:3, Petra Kvit ov a – Alize Korne 6:4, 6 :3 , Krist in a Mlad enovi} – Anastasija Pavqu~enkova 6:1, 6:2, Na Li – Kejsi Delakva 6:4, 6:4, Ana Tati{vili – Sorana Kirstea 6:7, 6:1, 6:2, Lora Robson – Kim Klajsters 7:6, 7:6, Marion Bartoli – Romina Oprandi 6:2, 1:6, 7:5, Samanta Stosur – Edina GalovicHol 6:3, 6:0.

FU TOG: Me ta lac – TSK 7:2 PE TRO VA RA DIN: Pe tro va ra din – Si rig 3:4 pen. (1:1, 0:1) NO VI SAD: In deks – Ka bel 1:0 SREM SKA KA ME NI CA: Fru {ko go rac – Bo rac 3:2 NO VI SAD: Sla vi ja – Omla di nac 2:3 FU TOG: OFK Fu tog – Mla dost 0:3 KA]: Ju go vi} – Cr ve na zve zda 1:2 Ve ter nik je bio slo bo dan @reb tre }eg ko la ko je se igra 12. sep tem bra, odr `a }e se 31. av gu sta u 11 sa ti u Grad skom fud bal skom sa ve zu No vog Sa da. M. R.

VOJ VO DI NA SR BI JA GAS SE PO JA ^A LA

Sti gao @ar ko ^o ma gi} Kra qev ~a nin @ar ko ^o ma gi}, ko ji ima 27 go di na i vi sok je 201 san t i m e t a r a, a kao osam na e sto go di {wak oti {ao u Ari zo na ko lex i u po sled we dve se zo ne sa uspe hom igrao u naj kva li tet ni jom poq skoj li gi, no vi je ~lan Voj vo di ne Sr bi ja gas. Po sle bo ga tog is ku stva u Ame ri ci ^o ma gi}

je u pret pro {loj se zo ni igrao za eki pu Za stal iz Ze le ne Go re, a u pro {loj za PBG ba sket iz Po zna wa.

Sa pro se kom od 11,7 po e na po utak mi ci, 5,5 sko ko va i sa po 1,5 ukra d e n om lop t om i asi sten ci jom on je bio je dan od naj u spe {ni jih po je di na ca u eki pi.

M. P.

GRA DO NA ^EL NIK NO VOG SA DA PRI MIO SVET SKE PR VA KE: Gra do na ~el nik Nop vog Sa da Igor Pa vli ~i} ju ~e je pri mio svet ske pr va ke u ba ske tu( tri na tri) Du {a na Do mo vi }a Bu lu ta, Mar ka Sa vi }a, Mar ka @de ra i Mi la na Bo {ko vi }a, ko ji su u Ati ni osvo ji li la ska vu ti tu lu. Na pr ven stvu u Ati ni u~e stvo va lo je 24 ze mqe u mu {koj i `en skoj kon ku ren ci ji. Re pre zen ta ci ja Sr bi je ko ju su sa ~i wa vi li ko {ar ka {i iz No vog Sad u fi na lu su sa vla da li se lek ci ju Fran cu ske.

SPORT

dnevnik

petak31.avgust2012.

17

SPORT SKE LE GEN DE O AK TU EL NOM TRE NUT KU NO VO SAD SKOG SPOR TA

Re zul ta ti je di no me ri lo (ne)ra da

PA RA O LIM PIJ SKE IGRE U LON DO NU

Sto no te ni se ri star to va li po be dom (Od na {eg spe ci jal nog iz ve {ta ~a) LON DON: Sjaj no je tak mi ~e we na Pa ra o lim pij skim igra ma u Lon do nu po ~e lo za re pre zen ta tiv ce Sr bi je. Pr ve dve po be de u ju ~e ra {wim pre po dnev nim sa ti ma iz vo je va li su na {i sto no te ni se ri, Zlat ko Ke sler i Bo ri sla va Pe ri} Ran ko vi}. Zlat ko Ke sler je u ra nim ju tar wim ~a so vi ma po be dio Austri jan ca Man fre da Dol ma na 3:1 (13, - 10, 4, 11), a ri val se po ka zao kao tvrd orah, jer je od ~e ti ri se ta ~ak tri za vr {e no na raz li ku. Po sle me ~a na{ sto no te ni ser je re kao:

Pa paz {e sti iz pi {to qa Srp ski re pre zen ta ti vac u stre qa {tvu na Pa ra o lim pij skim igra ma u Lon do nu @iv ko Pa paz osvo jio je {e sto me sto u ga |a wu va zdu {ni pi {to qem.

Zlat nu me da qu u ras pu ca va wu osvo jio je Se a kjun Park iz Kore je (664,7), sre bro je pri pa lo Tur ~i nu Kor ha nu Ja ma ku (664,7), a bron za ta ko |e Ko rej cu Li Ju heu (662,7).

- Bio je ovo za me ne ne u go dan me~ iz vi {e raz lo ga. Uvek su pr vi su sre ti na ve li kim tak mi ~e wi ma te {ki pre sve ga za fa vo ri te. Dol man je to znao, ta ko je i igrao jer ni je imao {ta da iz gu bi. Ser va ga je do bro slu `i la, ja sam tra `io re {e wa po sre di ni sto la, a ka da

sam vi deo da je sla bi ji na kra je vi ma, pro me nio sam tak ti ku i me~ pri veo kra ju. Ve ru jem da }e da nas bi ti bo qe iako je ri val Bra zi lac Knaf vel der, ko ji je od li ~an igra~, a sa mo pr vak gru pe na sta vqa tak mi ~e we u ~e tvrt fi na lu.

I dok je na {eg naj i sku sni jeg igra ~a, ko jem je ovo {e sta Pa ra o- lim pi ja da (sa pet je do neo ~e ti ri od li~ ja) sa bo ri li {ta is pra }a la pe sma „Lon don ko ling“ le gen dar ne bri tan ske pank-rok gru pe Kle{, za me~ se po la ko pri pre ma la Bo ri sla va Pe ri} Ran ko vi}.

Is po sta vi lo se da Jor dan ka Fa ti ma Al Azar za wu ni je bi la te {ka pre pre ka. Po be di la je la ko – 3:0 (3, 3, 4).

- Da, ta ko je ve ro vat no iz gle da lo sa tri bi na, ali ipak, me ni je uvek psi ho lo {ka ba ri je ra pr vog me ~a naj ve }i pro tiv nik. Sa da sam tu bri gu pre gr me la i sa mno go vi {e op ti mi zma o~e ku jem sle de }i me~ s Ko rej kom Jung Ji Nan, a pr vak gru pe ve} }e bi ti u po lu fi na lu, pa je od go vor nost tim ve }a.

At mos fe ra u Eks el are ni je bi la fan ta sti} na. Oko dve hi qa de gle da la ca u sto no te ni skoj Sa li, ma hom do ma }ih na vi ja ~a, bo dri lo je kao na fud bal skoj utak mi ci svo je re pre zen ta tiv ce, {to je bio do bar mo tiv za ve }i nu spor ti sta, po je din ce je uhva ti la tre ma, a ne ke, kao ko le gu iz Ko re je, ni je do ti ca la, ve} je ve }i nu me ~e va pro veo spa va ju }i.

Sa va Sa vi}

SPEKTAKULARNO OTVARAWE: Tak mi ~e we u Lon do nu po ~e lo spek ta ku lar nom ce re mo ni jom ko joj je pri su stvo va lo oko 80.000 qu di. Olim pij ski pla men na sta di o nu upa li la je 84-go di {wa Mar ga ret Mon, pr va osva ja ~i ca me da qe za Bri ta ni ju na Pa ra o lim pij skim igra ma, a kra qi ca je Igre pro gla si la otvo re ni ma. Sve ~a nu ce re mo ni ju je otvo rio ~u ve ni fi zi ~ar Sti ven Ho king. Te ma sve ~a no sti bi la je „pro sve tqe we”. Rad wa je opi sa na kao pu to va we kroz „mo re ide ja”, ukqu ~u ju }i i Wut no vo ot kri }e gra vi ta ci je, stva ri pro tiv ko je se bo re svi spor ti sti. U {ou je bi lo ukqu ~e no 73 glu vih i iz vo |a ~a sa in va li di te tom, kao i 68 qu di sa sma we nom spo sob no {}u od 3.250 vo lon te ra. To ukqu ~u je bor bu 4.200 spor ti sta iz 165 dr `a va sve ta to kom 11 da na Pa ra o lim pij skih iga ra u Lon do nu. Naj broj ni ji su Ki ne zi, Ame ri kan ci, Nem ci, Ru si i do ma }i ni ko ji su na ja vi li da se na da ju osva ja wu na de se ti ne od li~ ja. Re pre zen ta tiv ci Sr bi je su znat no skorm ni ji. Wih tri na e sto ro u ~e ti ri spor ta (bi ci kli zmu, stre qa {tvu, atle ti ci i sto nom te ni su) ve ru ju da mo gu ta ko |e da se do mog nu bar jed nog od li~ ja, a naj ve }e {an se da ju se sto no te ni se ri ma i atle ti ~a ri ma. Upra vo je je dan od wih, Dra `en ko Mi tro vi} (ku gla, disk, ko pqe) no sio za sta vu u sve ~a nom de fi leu i za slu `io apla uz mno go broj ne pu bli ke.

Te ma „Ko me su po treb na dva grad ska sport ska sa ve za”, ko ju je po kre nuo na{ list, na i {la je na iz u zet nu pa `wu no vo sad ske sport ske jav no sti i, lo gi~ no, raz li ~i ta mi {qe wa. Po seb nu pa `wu iza zva la je iz ja va ~la na Grad skog ve }a za du `e nog za sport Alek san dra Kra vi }a, u ko joj je, iz me |u osta log, pre po ru ~io klu bo vi ma i sport skim or ga ni za ci ja ma da „svoj pred log Go di {weg pro gra ma za 2013. go di nu pr vo do sta ve Sport skom sa ve zu No vog Sa da (SSNS)”...

Tim po vo dom na {u re dak ci ju po se ti le su le gen de no vo sad skog i srp skog spor ta, no si o ci olim pij skih me da qa Zo ran Pan ~i}, Bra ni slav Si mi} i Ta di ja Ka ~ar, ko ji su `e le li da se po tom pi ta wu ~u je i wi hov glas.

Pan ~i}: Jed na krov na aso ci ja ci ja do voq na - Ra di se o vr lo vru }oj te mi, ka ko u po li ti~ kom ta ko i u eko nom skom smi slu. @a lo sno je to {to se ova te ma uop {te jav no po kre }e. Go spo din Alek san dar Kra vi} imao je mo gu} nost da raz go va ra sa SANS-om pret hod nih go di na, ali jed no stav no ni je `e leo sa rad wu s wi ma, {to mi je po ma lo kri vo i `ao - re kao je Zo ran Pan ~i}, no si lac dve olim pij ske me da qe u dvo se du sa Sta nu lo vim, sre br ne iz Mo skve i bron za ne iz Los An |e lesa.

- O tra di ci ji ko ja je na stra ni SANS-a uop {te ne tre ba tro {i ti re ~i. O ka kvom sa ve zu se ra di go vo ri i po da tak da je we go va po li ti ka bi la pel cer svim ju go slo ven skim gra do vi ma, ka ko i na ko ji na ~in je tre ba lo or ga ni zo va ti sport. Kroz Sa vez je pro de fi lo va lo mno go spor ti sta sa naj vi {im od li~ ji ma ko ji su u we mu ra di li vo lon ter ski, ili su bi li po lu pro fe si o nal no an ga `o va ni. Bi lo je tu i mno go po li ti ~a ra i pri vred -

Le gen de no vo sad skog i srp skog spor ta u sport skoj ru bri ci Dnev ni ka

je prav ni sled be nik Ju go sla vi je i svih me da qa. Da je to ta ko go vo ri i ~i we ni ca da ih ni jed na od biv {ih re pu bli ka, sa da dra `a va, ne po tra `u je. Pro {le go di ne, ka da smo sla vi li 100 go di na OKS, ta da {wi pred sed nik Ta di} je or ga ni zo vao sve ~a nu ve ~e ru za @a ka Ro ga i mno ge zva ni ce, me |u ko ji ma su bi li i spor ti sti iz biv {e Ju go sla vi je Mi ro slav Ce rar, Ju re Fran ko...

Pre ma Pan ~i }e vim re ~i ma, Kra vi} ni je ba{ naj bo qe ra dio svoj po sao.

- Tre ba lo je da ra di na stva ra wu am bi jen ta za ma te ri jal nu ba zu spor ta i da se po tru di da ima mo ma lo bo qe re zul ta te. Pre sve ga da uti ~e na po ve }a we sto pe ko ju sport za hva ta u okvi ru grad skog bu xe ta, da obez be di spon zo re za atrak tiv ne ma ni fe sta ci je. To je pre vas hod no tre ba lo da bu de we gov ciq sa funk ci je ko ju za u zi ma.

Ta ko |e, i da pro ~i ta stra te gi ju spor ta ko ju je, po red qu di iz SANS-a, pra vio {i rok krug stru~ wa ka, sport skih or ga ni za ci ja i rad ni ka. O~e ki va li smo da to

Jo van ~e vi }a, u ka ra te zbog Du {a na Da ~i }a... Ali, to ni je te ma ovog raz go vo ra - re kao je Si mi}.

Ka ~ar: Bez stra te gi je ne ma me da qa

Bra ni slav Si mi}

Ju go sla vi ji. Dru go, pred iz bo re mno go se pri ~a lo o de po li ti za ci ji i po red to ga {to imam pu no go di na na seo sam na te pri ~e. O~e ki vao sam, a bi lo bi i naj lak {e, da je de po li ti za ci ja ura |e na naj pre u spor tu. I {ta se do go di lo? Opet je u No vom Sa du pr vi ~o vek spor ta po li ti ~ar - pod se }a Si mi}.

- Ne bih da ga uvre dim, ka `e Si mi}, ne mam ni {ta li~ no pro tiv we ga, a i po vr {no ga po zna jem, ali

Kad ku ple raj ne ra di...

O fa vo ri zo va wu SSNS u od no su na tra di ci o nal ni SANS Si mi} ka `e: - Ni je mi ja sno za {to se osni va dru gi sa vez. Ako SANS ni je ra dio ka ko va qa, a mo gu }e je jer do zvo qa vam da qu di gre {e, on da se me wa ju qu di. Srp ski da ka `em - ka da ne ra di ku ple raj ne me wa ju se kre ve ti, ne go pro sti tut ke. A kod nas se upra vo de {a va obr nu to, me wa ju se kre ve ti. Ko li ko ja znam, [ip ka po se du ju bo di bil ding klub i tu mu se za vr {a va fi zi~ ka kul tu ra. Ako je ciq ovo ga gra da da ce lo kup ni sport bu de bo di bil ding on da se sla `em s tim.

Sport ni je po li ti ka, ve} de lat nost. Sred stva na me we na spor tu is kqu ~i vi tre ba da se tro {e u tu na me nu - na gla sio je Si mi}.

Zo ran Pan ~i}

ni ka ko ji su po ma ga li spor tu. Sme ta mi to {to je SANS ja ko za po sta vqen go di na ma, a za to ni je bi lo raz lo ga. U Be o gra du, Zre wa ni nu, Su bo ti ci po sto je sport ski sa ve zi ko ji iz van red no funk ci o ni {u, je di no u na {em gra du ov da {wi po li ti ~a ri okre }u le |a SANS-u.

Raz je di we nost ne do no si ni kom i ni {ta do bro, sa mo iz do bre sa rad we pro iz i la ze do bri re zul ta ti.

Na ma tre ba jed na krov na or ga ni za ci ja, a ne dve-tri. Ra ni je, dok sam bio se kre tar SANS-a ima li smo sjaj nu sa rad wu sa ta da {wim se kre ta rom za sport Bo ja nom Paj ti }em, po tom sa Slo bo da nom @iv ku ci nom, ko ji je SANS shva tio kao ser vis od ko ga je do bi jao in for ma ci je i su ge sti je. ^ak je i Zo ran Mi lo {e vi} sa ra |i vao sa SANSom. Ni je mi ja sno da Kra vi}, kao No vo sa |a nin, to li ko ne po zna je sport, kao {to me iz ne na |u je we go va to tal na ne flek si bil nost i ne sa rad wa. Sa ma lim usa vr {a va wem, ino va ci ja ma, do la skom mla dih spor ti sta i sport skih rad ni ka SANS mo `e da bu de do bar part ner u ovoj obla sti pre ma gra du.

Ot ka ko Upra va vu ~e sve kon ce u spor tu, pre ma Pan ~i }e vim mi {qe wu, sport u No vom Sa du je za i sta u kri zi.

- [to se SANS-a ti ~e, on je prav ni na sled nik SOFK-e, a ner vi ra me ko men ta ri sa we grad skog mi ni stra Kra vi }a o to me da Sr bi ja pri sva ja olim pij ske me da qe osvo je ne za vre me Ju go sla vi je. Po svim nor ma tiv nim ak ti ma Sr bi ja

Kra vi} pre zen ti ra Skup {ti ni gra da, da je pri hva ti, od ba ci, ili da na pra vi no vu. Ka da smo ima li za vr {ne raz go vo re oko ovog pro jek ta, gde su bi li ukqu ~e ni mno gi vr hun ski spor ti sti, iz Upra ve se ni ko ni je po ja vio, {to je `a lo sno.

To mu li~ no za me ram, kao i na ma lom an ga `o va wu u po slu za ko ji je za du `en i {to je de lio no vac bez vred no va wa re zul ta ta, kri te ri ju ma, na kon apli ci pi ra wa ne kih or ga ni za ci ja - is ta ko je Zo ran Pan ~i} i jo{ na po me nuo da sport ska po ro di ca [ip ka ima svo ju vred nost i da je uvu ~e ni u ovu pri ~u.

Si mi}: Ne ka da su nas mno gi ko pi ra li Na Pan ~i }e vu pri ~u na do ve zao se le gen dar ni rva~ i sport ski rad nik Bra ni slav Si mi}, osva ja~ zlat ne (To kio) i bron za ne (Mek si ko) olim pij ske me da qe, sre br ne na SP i Svet skom ku pu, no si lac za sta ve na OI u Mek si ku i je di ni ~lan u rva~ koj Ku }e slav nih sa ovih pro sto ra.

- S ob zi rom na to da sam od nas tro ji ce naj sta ri ji lo gi~ no je da i naj vi {e pam tim. No vi Sad je uvek bio pri mer za or ga ni za ci ju u spor tu i fi zi~ koj kul tu ri, ro do na ~el nik no vih i do brih stva ri i mno gi su do la zi li kod nas i ko pi ra li nas. Vre me na su se pro me ni la, do {li smo u si tu a ci ju da se No vi Sad spo mi we u ne ga tiv nom kon tek stu. Kao pr vo, No vi Sad ni ka da ma we ni je imao olim pi ja ca ne go sa da u Lon do nu, {to je od raz sla bog kva li te ta, a go di na ma una zad je bi lo sa svim obr nu to, per ja ni ca i u

Fo to: S. [u {we vi}

mi slim da je po sled wi kon takt sa spor tom imao u sred woj {ko li.

Mo `da! U No vom Sa du mo `e da se na |u naj ma we 10-15 spor ti sta sa vi so kim obra zo va wem, ko ji su u naj bo qim stva ra la~ kim go di na ma, a ko ji bi mo gli uspe {no da bu du na toj funk ci ji. Mi smo do bi li par tij skog ~o ve ka, {to zna ~i da su pred iz bor na obe }a wa bi le pra zne pri ~e. [ta sa da bi va? Stva ra se dru gi sa vez. Po onoj na rod noj „mno go ba bi ca...”, zna se ka kva su de ca. Stva ra we dva sa ve za me pod se }a na ne ke spor to ve ko ji ima ju ne ko li ko sa ve za. Ni je dan od tih spor to va ni je stao na no ge i da na |e svo je pra vo me sto, ne sa mo ov de ne go i u sve tu. Upra vo zbog to ga ka ra te ni je olim pij ski sport. Haj de da na |e mo ~o ve ka u No vom Sa du ko ji po zna je sport i ko ji }e da mu se pot pu no po sve ti u or ga ni za ci ji i na pret ku.

Si mi} je pod se tio na pro blem sa rva~ kim klu bom Voj vo di na.

- Iako ni sam ~lan RK Voj vo di na, za mo lio sam Kra vi }a da is ko ri sti svo je ve ze i re la ci je sa po kra jin skim se kre ta rom i srp skim mi ni strom za sport i da za {ti ti ovaj uzor ni ko lek tiv. Voj vo di na vi {e ne po sto ji! Da li Kra vi} ni je imao vo qe, sna ge ili jed no stav no ni je pre po znao da grad, u ko me je on sport ski re pre zent, ne mo `e mir no da pu sti da sa sce ne ne sta ne RK Voj vo di na. To bi bi lo isto kao da, ne daj Bo `e, ne sta ne FK Voj vo di na, VK Da nu bi jus 1885... ^i we ni ca je da }e u boks de ca do }i zbog Ta di je Ka ~a ra, u ve sla we zbog Zo ra na Pan ~i ~a, u rva we zbog Alek san dra

Ve ~i to sre br ni sa naj ve }ih sport skih do ga |a ja (OI Mon treal, SP Be o grad, EP Ki jev i Keln) Ta di ja Ka ~ar ni je ostao rav no du {an na de {a va wa u no vo sad skom spor tu.

- Uvek }u da po dr `im onog ko ima do bru stra te gi ju i ja san ciq za raz voj i una pre |e we no vo sad skog spor ta. Pre ~e ti ri go di ne, ka da je go spo din Kra vi} stu pio na du `nost grad skog se kre ta ra za sport, re kao sam mu da }e se we gov re zul tat ra da pre po zna ti on da ka da ne ko od no vo sad skih spor ti sta do ne se olim pij ske me da qe ili ih bu de de se tak na Olim pij skim igra ma. U tom prav cu ni je ura |e no do voq no da bi u No vi Sad sti za le olim pij ske me da qe, ka ko u po je di na~ nom ta ko i u ekip nom spor tu ka `e Ka ~ar.

On pod se }a da po sto je dve stra te gi je spor ta.

- Da se na pra vi {i ro ka ba za, da se ula `e u {kol ski sport i da naj ta len to va ni ji idu u klu bo ve. Za tim, da kroz od go va ra ju }e sti pen di je, va qa ne uslo ve i kva li te tan rad u klu bo vi ma spor ti sti do |u do vr hun skih re zul ta ta. I po red sve op {te kri ze bu xet za sport je po ve }an, {to je do bro, ali ras po red tih sred sta va ni je bio ade kva tan, {to go vo re ~i we ni ce. Bu xet ska

Ta di ja Ka ~ar

sred stva su se do de qi va la neo lim pij skim spor to vi ma, i to mno go.

Bok ser ski klub No vi Sad je naj u spe {ni ji u Voj vo di ni u po sled wih ne ko li ko go di na u ovom spor tu. U 2011. do bio je 250.000 di na ra, a u na red noj 320.000. To je ne do voq no da se pla ti je dan kva li te tan tre ner da ra di dva pu ta dnev no, a da ne go vo rim o po je di na~ nim i ekip nim tak mi ~e wi ma. Zna ~i, sred sta va mo ra ju da se de le pre ma re zul ta ti ma. [to se ti ~e no vog sport skog sa ve za, Ka ~ar ka `e: - Pro tiv sam dva sa ve za, tre ba da se lek ti ra mo kva li tet ne qu di da se ba ve, haj de da to na zo vem, ad mi ni stra tiv nim po slo vi ma. Ni je ta ko dav no bi lo ka da su u sa ve zu ra di li kva li tet ni qu di i ka da je sport u gra du bes pre kor no funk ci o ni sao. Sa vez je bri nuo o tre ner skim pla ta ma, pra tio sport ska do ga |a wa, sti pen di rao naj bo qe .... To ga vi {e ne ma. Sve je to do ve lo do to ga da su no vo sad ski spor ti sti na ve li kim tak mi ~e wi ma uglav nom na za ~e qu - ka te go ri ~an je Ka ~ar.

Jo vo Ga li}

18

sport

petak31.avgust2012.

EN GLE SKA PRE MI JER LI GA

(14.30) (17) (17)

1. ^el zi 2. Svon si 3. Ever ton 4. VBA 5. Man ~e ster s.

6. Fu lam 7. Man ~e ster j.

8. Vi gan 9. Wu kasl 10. Vest Hem 11. Sto uk 12. Ar se nal 13. San der lend 14. To ten hem 15. Re ding 16. Li ver pul 17. Kvins Park 18. No ri~ 19. Sa u temp ton 20. Aston Vi la

8:2 8:2 4:1 4:1 5:4 7:3 3:3 2:2 2:3 1:3 1:1 0:0 0:0 2:3 3:5 2:5 1:9 1:6 2:5 1:4

3 2 2 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

0 0 0 1 1 0 0 0 0 0 2 2 1 1 1 1 1 1 0 0

0 0 0 0 0 1 1 1 1 1 0 0 0 1 1 1 1 1 2 2

(13.45) (16) (16) (16) (16) (16)

9 6 6 4 4 3 3 3 3 3 2 2 1 1 1 1 1 1 0 0

Tobyije na Enfildu Pro{log vikenda zakotrqana se fudbalska bubamara na terenima u celoj Evropi.

Posledwi su krenuli Italijani i Nemci. Po obi~aju, start u najja~im evropskim ligama nije mogao da pro|e bez iznena|ewa.

Tako su fudbaleri Milana, Reala, PS@ -a, Arsenala i Zenita

golova, pa je vreme da postignu gol. Vidi} i drugovi gostuju novajliji Sautemptonu. Man~ester siti ugosti}e Kvins Park, a zanimqivo }e biti na Sent Xejms Parku gde }e Wukasl ugostiti Aston Vilu.

U Francuskoj se igraju utakmice 4.kola, a lider i dosad jedina nepora`ena ekipa Marsej

1. Blek pul 2. [e fild V. 3. Blek burn 4. Bri stol 5. Vot ford 6. Midlzbro 7. Lids 8. No tin gem 9. ^arl ton 10. Braj ton 11. Vulvs 12. Ha der sfild 13. Bol ton 14. Hal 15. Kar dif 16. Ip svi~ 17. Le ster 18. Barn li 19. Mil vol 20. Barn sli 21. Dr bi 22. Bir min gem 23. Pi ter bo ro .

24. Kri stal

3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3

3 2 2 2 2 2 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0

0 1 1 0 0 0 0 2 2 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 2 1 0 0

(13.45) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (16) (15) 0 10:1 0 8:6 0 4:2 1 8:4 1 5:3 1 5:4 1 4:3 0 4:3 0 3:2 1 5:2 1 4:3 1 3:2 1 4:4 1 1:1 1 3:4 1 2:7 2 4:4 2 4:5 2 4:6 2 3:8 1 3:5 2 3:6 3 2:6 3 4:9

9 7 7 6 6 6 5 5 5 4 4 4 4 4 4 4 3 3 3 3 2 1 0 0

[PA NI JA PRI ME RA

Su bo ta Sel ta - Osa su na Sa ra go sa - Ma la ga De por ti vo - He ta fe Ma jor ka - So si je dad Ne de qa R. Va qe ka no - Se vi qa Bil bao - Va qa do lid Le van te - Espa wol Real (M) - Gra na da Bar se lo na - Va len si ja Po ne de qak Be tis - Atle ti ko (M) 1. Bar se lo na 2. Va qa do lid 3. Ra jo Va qe k.

4. Atle ti ko (M) 5. De por ti vo 6. Se vi qa 7. Ma jor ka 8. Ma la ga 9. Be tis 10. He ta fe 11. Sa ra go sa 12. So si je dad 13. Va len si ja 14. Real 15. Gra na da 16. Le van te 17. Espa wol 18. Sel ta 19. Osa su na 20. Atle tik (B)

2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2

2 2 2 1 1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0

0 0 0 1 1 1 1 1 0 0 0 0 2 1 1 1 0 0 0 0

(16) (18) (20) (22)

6 6 6 4 4 4 4 4 3 3 3 3 2 1 1 1 0 0 0 0

[PA NI JA SE GUN DA

Su bo ta Hi ro na - Pon fe ra di na El ~e - Las Pal mas Lu go - Kor do ba Mur si ja - Hu e ska Nu man si ja - Re kre a ti vo He rez - Mi ran de{ Vi qa re al - Gva da la ha ra Al me ri ja - Real (M) 2 Ne de qa San tan der - Hi hon Al kor kon - Her ku les Bar se lo na 2 - Sa ba deq

(18) (18) (18) (18) (18) (18) (20) (22) (12) (16) (18)

Si gur no

1 (1.40) 1 (1.55) 1 (1.50) 1 - 1 (1.60) 1 (1.60) 3+ (1.70) 2 (1.55) 1 (1.70) 2 (1.70) 2 (1.90) 2 (1.85) 1 - 1 (2.00)

Iz ne na |e we Svon si - San de re lend Lil - PS@ H Vi te se - Fe je nord Bo lo wa - Mi lan H Ri je ka - Haj duk (S) Va ker In sbruk - Sal zburg

1 (2.25) (3.10) 2 (2.65) (3.30) 2 (2.65) 0 - 2 (1.95)

Detaq sa pro{logodi{weg duela Inter - Roma

i jo{ nekih favorita ostali kratkih rukava.

Na Ostrvu trka se nastavqa susretima 3.kola. Derbi se igra na Enfildu gde }e Liverpul, nakon remija sa Sitijem (2:2) ugostiti ekipu Arsenala. Tobxije su u prva da kola odigrali bez

ugosti}e tvrdu ekipu Rena. Derbi se igra u Lilu na stadionu Metropol. Buldozi do~ekuju PS@ koji je tri utakmice bez pobede. Fewera{ So{o ugosti}e aktuelnog {ampiona Moneqea i poku{ati da do|e do prvih bodova u {ampionatu. Tuluz

HR VAT SKA

1. Di na mo 2. Sla ven 3. Haj duk 4. Lo ko mo ti va 5. Osi jek 6. Istra 7. Split 8.Ri je ka 9. In ter 10. Za dar 11. Ci ba li ja 12. Za greb

6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6

5 5 3 3 2 3 3 1 1 0 0 0

(19) (19) (19) (19) (21) (21) 1 0 2 2 4 1 0 3 2 3 2 0

0 17:5 16 1 13:6 15 1 11:6 11 1 9:5 11 0 6:2 10 2 6:5 10 3 9:7 9 2 4:7 6 3 5:9 5 3 3:9 3 4 3:12 2 6 2:17 0

TUR SKA

Da nas Gen ~ler bir gli - Or dun spor Mer sin - Esk {e hir Su bo ta Is tan bul - An ta li ja Kaj ze ri - Ak {i har Ka ra buk - Be {ik ta{ Ela zig spor - Ka {im pa sa Ne de qa Si vas - Fe ner bah ~e Ga la ta sa raj - Bur sa Ga zi an tep - Trab zon

(18) (20.15) (17) (18) (19.30) (20.15) (17) (19.30) (20)

RU SI JA

Da nas Mor do vi ja - Ze nit Su bo ta Ru bin - Te rek Vol ga - Ro stov Ala ni ja - Am kar Ne de qa Kra sno dar - CSKA Di na mo (M) - Ku ban K. So vje tov - An `i Lo ko mo ti va - Spar tak (M) 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6 6

4 4 4 4 4 3 3 3 2 2 2 2 1 1 1 1

1 1 0 0 0 2 1 0 2 2 1 1 2 1 0 0

nejima, {ampion Real je u prva dva kola osvoji samo bod, a ovog vikednda do~ekuje Granadu. Barlselona je u prva dva kola zabele`ila sigurne pobede i sada je o~ekuje prvi ozbiqan test protiv Valensije.

I. G.

Real boqi od Barselone Real Madrid pobedio Barselonu 2:1 i domogao se prvog trofeja u sezoni. Real odli~an u prvom poluvremenu, Barselona ceo sat sa igra~em mawe.

Modri} debitovao i osvojio prvi trofej.

Ono {to smo gledali od Real Madrida na po~etku nove sezone nije bio Real Madrid. Ovo {to se desilo u prvom poluvremenu na Santjago Bernabeu�, u revan{ me~u {panskog Superkupa, e to je pravi Real Madrid.

Madri|ani su pobedili Barselonu 2:1 i osvojili su {panski Superkup. U prvom me~u pre nedequ dana bilo je 3:2 za Barsu.

Real je mogao da deklasira Barselonu.

Imao je nekoliko stopostotnih {ansi, posebno Gonzalo Iguain. Dodu{e, Real jeste postiSlavqe fudbalera Reala gao jo{ jedan gol u prOd 27. minuta Barselona je vom poluvremenu, ali je opravostala sa igra~em mawe na teredano poni{ten zbog faula u nanu. Iskqu~en je Adrijano, opravpadu Pepea.

Gonzalo Iguain je doveo Real u dano. Adrijano je bio posledwi vo|stvo u 11. minutu, u 19. je ve} ~ovek odbrane, sa obe ruke je bilo 2:0 - Kristijano Ronaldo, a uhvatio Ronalda koji je i{ao ka ekipa @ozea Muriwa imala je bar golu Viktora Valdesa. jo{ tri, ~etiri stopostotne {anAli, Barsa ima Lea Mesija. se u prvom poluvremenu (Iguain, Barselona se vratila u `ivot weKedira...). govim majstorskim u 45. minutu iz

HO LAN DI JA

1. Ze nit 2. Te rek 3. Ru bin 4. CSKA 5. Spar tak (M) 6. An `i 7. Lo ko mo ti va 8. Ku ban 9. Kra sno dar 10. Am kar 11. Ala ni ja 12. Kri la So vj.

13. Ro stov 14. Mor do vi ja 15. Vol ga 16. Di na mo (M)

na gostovawu u Bolowi. Na \uzepe Meaci Inter do~ekuje rimsku vu~icu, dok }e u Udinama Brki} i drugovi ugostiti {ampiona Juventus.

Na startu Bundes lige nije bi lo iz ne na |e wa. [am pion Bo ru si ja sla vio je pro tiv

SU PER KUP [PA NI JE

Da nas Za greb - Ci ba li ja Split - In ter Za dar - Istra 1961 Lo ko mo ti va - Di na mo Ri je ka - Haj duk (S) Ne de qa Osi jek - Slaven

(21.30) 7:2 3:0 3:1 5:1 5:3 3:2 3:2 2:1 6:5 3:3 2:2 3:6 4:4 2:3 1:2 1:3 2:4 1:3 1:4 3:9

To ten hem - No ri~ Lion - Va len si je PSV - AZ Alk mar Bar se lo na - Va len si ja An der leht - Genk Ol ha nen se - Por to

Verdera (2:1), dok je bavarska ma{inerija bila boqa od novajlije Grojtera (3:0). U ovom kolu Bajern u derbiju kola ugosti}e [tugart. Na Piri-

Re al no

(12) (16) (18) (19.50) (21.30)

0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 1 1 0 1 1 1 2 2 2 2

protiv Remsa i Bordo protiv Nice ne bi trebalo da imaju te`ak zadatak.

Fud ba le ri Mi la na po ku {a}e da do prvih bodova do|u

Sa u temp ton - Man ~e ster ju naj ted Bor do - Ni ca Nir nberg - Bo ru si ja (D) Udi ne ze - Ju ven tus [ar lroa - Gent Ga la ta sa raj - Bur sa

EN GLE SKA ^EM PI ON [IP

Su bo ta Mil vol - Midlzbro Barn li - Braj ton Hal - Bol ton Ip svi~ - Ha der sfild No ten gem F. - ^arl ton Barn sli - Bri stol Bir min gem - Pi ter bo ro Der bi - Vat ford Kri stal P. - [e fild V. Lids - Blek burn Le ster - Blek pul Ne de qa Kar dif - Vul ver hemp ton

ITA LI JA SE RI JA A

NA[ PRED LOG

Su bo ta Vest Hem - Fu lam Svon si - San der lend To ten hem - No ri~ VBA - Ever ton Vi gan - Sto uk Man. si ti - Kvins Park Ne de qa Li ver pul - Ar se nal Wu kasl - Astn Vi la Sa u temp ton - Man ~e ster j.

3 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 2 1 2 2 2 2 2 2 2

dnevnik

1 1 2 2 2 1 2 3 2 2 3 3 3 4 5 5

(17) (12) (14.30) (17) (11.30) (14) (16.15) (18.30) 14:4 13 8:8 13 11:7 12 10:6 12 11:1012 10:7 11 12:1010 12:9 9 8:7 8 7:6 8 12:11 7 5:10 7 6:9 5 7:11 4 5:14 3 4:13 3

Da nas Den Hag - Gro nin gen Su bo ta Ro da - Vi qem Cvo le - NEC RKC - He ra kles Bre da - Utreht Ne de qa Vi te se -Fe je nord Tven te - Ven lo PSV - AZ Alk mar He ren ven - Ajaks 1. Tven te 2. Ajaks 3. Vi te se 4. Val vajk 5. Fe je nord 6. Aj ndho ven 7. Den Hag 8. AZ Alk mar 9. Utreht 10. NEC 11. Cvo le 12. Vi qem 13. He ren ven 14. He ra kles 15. Ven lo 16. Gro nin gen 17. Bre da 18. Ro da

3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3

3 2 2 2 2 2 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0

BO SNA I HER CE GO VI NA (20) (18.45) (19.45) (19.45) (20.45) (12.30) (14.30) (14.30) (16.30)

0 1 1 1 1 0 2 2 1 0 2 2 2 1 1 1 1 1

0 8:2 0 13:3 0 5:2 0 6:4 0 4:2 1 10:4 0 8:6 0 5:3 1 4:3 2 4:9 1 2:3 1 2:4 1 1:3 2 3:6 2 4:8 2 3:8 2 1:7 2 1:7

9 7 7 7 7 6 5 5 4 3 2 2 2 1 1 1 1 1

Su bo ta Sa ra je vo - GO[K Ve le` - Olim pik Le o tar - Gra di na [i ro ki - Ru dar Trav nik - ^e lik Bo rac - Rad nik @e qe zni ~ar - Sla vi ja Zvi je zda - Zriw ski 1. @e qe zni ~ar 2. Sa ra je vo 3. Sla vi ja 4. Zriw ski 5. ^e lik 6. Ru dar 7. Le o tar 8. Ve le` 9. Olim pik 10. [. Bri jeg 11. GO[K 12. Bo rac 13. Trav nik 14. Gra di na 15. Rad nik 16. Zvi je zda

4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4

3 3 3 3 2 2 2 2 1 1 1 1 0 0 0 0

1 1 1 0 1 1 1 0 2 1 1 0 2 2 2 0

(20) (20) (17) (17) (17) (20) (20) (17) 0 0 0 1 1 1 1 2 1 2 2 3 2 2 2 4

8:3 10 7:2 10 4:1 10 3:1 9 4:2 7 6:5 7 3:3 7 6:4 6 3:3 5 3:3 4 4:5 4 4:4 3 2:4 2 4:8 2 2:7 2 1:9 0

slobodnog udarca. Barsa je bila neprepoznatqiva u ve}em delu prvog poluvremena. Real je, zapravo, napao Barselonu wenim oru`jem - visokim presingom.

U drugom poluvremenu, mawe-vi{e, o~ekivana slika.

Real se nije zaletao, a Barselona je poku{avala da svojom igrom do|e do izjedna~ewa. Umalo joj to nije uspelo sredinom drugog dela, kada je ]avi, kako samo on ume, duga~kom loptom sa svoje polovine proigrao Pedra, koji je majstorski primio i iz prve {utiroa, ali je Iker Kasiqas nogama odbranio.

Ovaj me~ pamti}e Luka Modri}, hrvatski reprezentativac, koji je debitovao za Real i osvojio prvi trofej! Modri} je igrao posledwih desetak minuta umesto Mesuta Ozila, a imao je i {ansu da napravi debi iz snova da wegov. odli~an udarac iz {esneasterca nije bio izblokiran. Za Barselonu je debitovao Aleks Song, koji je pre nekoliko dana do{ao iz Arsenala.

Su bo ta Me he len - Ber {ot [ar lroa - Gent Va re gem - Mons Lirs - Le u ven Va sland - Serkl Bri` Ne de qa Klub Bri` - Stan dar An der leht - Genk Lo ke ren - Kor trijk 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5 5

4 3 3 3 3 2 2 2 1 1 1 1 1 1 0 0

(18) (20) (20) (20) (20) (14.30) (18) (20.30) 1 2 1 1 1 3 1 1 3 3 2 2 1 0 1 1

1. Na po li 2. In ter 3. Ki je vo 4. \e no va 5. Ju ven tus 6. Fi o ren ti na 7. La cio 8. Samp d. (-1) 9. Ro ma 10. Ka ta ni ja 11. To ri no (-1) 12. Udi ne ze 13. Mi lan 14. Ka qa ri 15. Par ma 16. Bo lo wa 17. Pa ler mo 18. Pe ska ra 19. Ata lan ta (-2) 20. Si e na (-6)

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 0 1 1

1 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 0 0

(18) (20.45) (18) (20.45) (20.45) (20.45) (20.45) (20.45) (20.45) (20.45) 0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 1 0 0 0 0 0 0 1 0 1

0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 1 1 1 1 0 1 0

3:0 3 3:0 3 2:0 3 2:0 3 2:0 3 2:1 3 1:0 3 1:0 2 2:2 1 2:2 1 0:0 0 1:2 0 0:1 0 0:2 0 0:2 0 0:2 0 0:3 0 0:3 0 0:1 -2 0:0 -5

ITA LI JA SE RI JA B

Su bo ta No va ra - Em po li Asko li - Ba ri Bre {a - Ju ve Sta bia Ci ta de la - Gro se to Ve ro na - Spe ci ja Vi }en ca - ]e ze na Re |i na - Pro Ver }e li Sa su o lo - Kro to ne Ter na na - Mo de na Lan ~i a no - Va re se Po ne de qak Li vor no - Pa do va 1. Sa su o lo 2. Li vor no 3. Spe ci ja 4. Ba ri 5. Pro Ver }e li 6. Kro to ne 7. Va re ze (-1) 8. Ve ro na 9. Lan }a no 10. Em po li (-1) 11. ]i ta de la 12. Vi }en ca 13. Bre {a 14. Ter na na 15. Ju ve Sta bi ja 16. ]e ze na 17. Mo de na (-2) 18. Pa do va (-2) 19. Asko li (-1) 20. Re |i na (-3) 21. No va ra (-3) 22. Gro se to (-6)

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 0 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1

1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

0 0 0 0 0 0 0 1 1 1 0 1 0 0 0 0 1 1 0 1 1 1

(18) (20.45) (20.45) (20.45) (20.45) (20.45) (20.45) (20.45) (20.45) (20.45) (20.45) 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 0 1 1 1 1 0 0 1 0 0 0

3:0 3:1 2:1 2:1 1:0 1:0 2:0 1:1 1:1 1:1 1:2 1:2 0:1 0:1 1:3 0:3 1:1 1:1 0:2 1:1 1:1 1:1

3 3 3 3 3 3 2 1 1 0 0 0 0 0 0 0 -1 -1 -1 -2 -2 -5

NE MA^ KA BUN DES LI GA

Da nas Majnc - Groj ter F. Su bo ta [al ke - Aug zburg Ba jer (L) - Fraj burg Ver der - Ham bur ger Nir nberg - Bo ru si ja (D) Ho fen hajm - Ajn traht For tu na D. - Bo ru si ja (M) Ne de qa Volf sburg - Ha no ver Ba jern (M) - [tut gart 1. Ba jern 2. For tu na 3. Ajn traht 4. Bo ru si ja (D) 5. Bo ru si ja(M) 6. Nir nberg 7. Volf sburg 8. [al ke 9. Ha no ver 10. Fraj burg 11. Majnc 12. Ba jer 13. Ver der 14. Ho fen hajm 15. [tut gart 16. Ham bur ger 17. Aug sburg 18. Groj t. Firt

1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1 1

1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0

0 0 0 0 0 0 0 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0

0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 1 1 1 1 1

(20.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (18.30) (15.30) (17.30) 3:0 2:0 2:1 2:1 2:1 1:0 1:0 2:2 2:2 1:1 1:1 1:2 1:2 1:2 0:1 0:1 0:2 0:3

3 3 3 3 3 3 3 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0

FRAN CU SKA

BEL GI JA

1. Klub Bri` 2. An der leht 3. Stan dard 4. Gent 5. Va re gem 6. Genk 7. Lo ke ren 8. Kor trijk 9. Lirs 10. Le u ven 11. Me he len 12. Mons 13. Ber {ot 14. [ar lroa 15. Be ve ren 16. Serkl Bri`

Su bo ta To ri no - Pe ska ra Bo lo wa - Mi lan Ne de qa Udi ne ze - Ju ven tus Ka qa ri - Ata lan ta Ka ta ni ja - \e no va In ter - Ro ma La cio - Pa ler mo Na po li - Fi o ren ti na Par ma - Kje vo Samp do ri ja - Si je na

0 0 1 1 1 0 2 2 1 1 2 2 3 4 4 4

13:6 13 8:3 11 12:6 10 8:5 10 7:4 10 9:6 9 9:8 7 5:6 7 5:4 6 9:11 6 10:10 5 10:10 5 6:9 4 5:13 3 3:10 1 6:14 1

Su bo ta Lion - Va len si je Aja ~io - Evi jan Lo ri jen - Nan si So {o - Mon pe qe Ba sti ja - Sent Etjen Brest - Tro ja Tu luz - Rems Ne de qa Bor do - Ni ca Mar sej - Ren Lil - PS@ 1. Olim pik (M) 2. Olim pik (L) 3. Va len si jen 4. Bor do 5. Tu luz 6. Ba sti qa 7. Lo ri jen 8. Lil 9. Nan si 10. Sent Etjen 11. PS@ 12. Ren 13. Rems 14. Brest 15. Ni ca 16. Aja ~io (-2) 17. Evian 18. Mon pe qe 19. Troa 20. So {o

3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3

3 2 2 2 2 2 1 1 1 1 0 1 1 1 0 1 0 0 0 0

(17) (20) (20) (20) (20) (20) (20) (14) (17) (21) 0 1 1 1 1 0 2 2 1 0 3 0 0 0 2 1 1 1 1 0

0 0 0 0 0 1 0 0 1 2 0 2 2 2 0 1 2 2 2 3

4:0 6:2 4:0 4:2 4:2 7:6 6:5 5:4 2:2 6:4 2:2 3:4 2:3 1:5 2:3 1:3 3:5 2:4 3:7 2:6

9 7 7 7 7 6 5 5 3 3 3 3 2 3 2 2 1 1 1 0

LOv

dnevnik

MUKE TEMERINSKIH LOVAcA

LOVNO STREQA[TVO, LIGE LSV – TRAP

Ze ~e vi „je du” tro fej ne srn da }e Ovo ga me se ca na vr {i lo se tri go di ne od kri vo lo va u Te me ri nu i sli ka ko je su ob i {le Sr bi ju, ka da je u ata ru ovo ga me sta ubi je no 10 gr la sr ne }e di vqa ~i.

Po red ma sa kra `i vo ti wa od ko jih su ne ka bi la i tro fej ni srn da }i, ovaj slu ~aj je , iz me |u osta log, bio upam }en i po ~i we ni ci da je na kon vi {e go di na ovo bio pr vi slu ~aj ka da su za kri vo lov iz re ~e ne za tvor ske ka zne. Na i me, ak te ri - Ne boj {a Xa po je do bio dve go di ne i me sec da na, a Mi haq Ga jo dve go di ne za tvo ra ko je su u me |u vre me nu iz dr `a li, ali ta ~i we ni ca je tek sla ba ute ha te me rin skim lov ci ma.

- Sud je pre su dio da nam wih dvo ji ca du gu ju ukup no {est mi li o na i 200 hi qa da di na ra zbog {te te ko je su nam na ne li, ali ka ko sa da sto je stva ri, te {ko }e mo to na pla ti ti - re kao je pred sed nik te me rin skih lo va ca Du {an Ba ti ni}. - Xa po ne ma ima o vi ne i pri ho da re gi stro va nih na svom ime nu, a Ga jo ima ma lu, so ci jal nu pen zi ju sa ko je

Pojedina~ni plasman

r.br.

Mesto

golubovi

bodovi

r.br.

golubovi

bodovi

1

Oyaci

65

10

1

Fabri Mi{ko

41

10

2

Futog 2

64

9

2

Stevan Ugrin~i}

40

9

3

Glo`an

62

8

3

Slavko Mati}

39

8

4

Futog 1

59

7

4

Paja Ninkov

39

7

5

Bege~ 1

52

6

5

Slobodan Pozni}

38

6

6

Silba{

48

5

6

Slobodan Egeqa

38

5

7

Ba~ki Petrovac

45

4

7

Du{an Radi}

21

4

8

Novi Sad

36

3

8

Zdravko Pozni}

21

3

9

Bege~ 2

21

2

9

Jan Bohu{

21

2

10

Despotovo

20

1

10

Slobodan Jari}

21

1

Ime

Veterani

1

Nikola Jovanovi}

20

1

Dejan Milkov

19

2

Maksim Egeqa

18

2

Aleksa Jovanovi}

17

3

Qubomir Pe{i}

12

3

Pera Leti}

15

Ekipni plasman

Ma sa kr sr ne }e di vqa ~i pre tri go di ne

{ti iza zva li ze ~e vi, a ne ma mo oda kle da je pla ti mo. To ne po kri va ni ka ma tu. Mi smo i da qe ogor ~e ni na tu pre su du, kao i na ce lu si tu a ci ju u ko joj smo se na {li, ali tre nut no ni {ta ne mo -

Foto: J. Pap

`e mo da pro me ni mo - ka `e Ba ti ni}.

Kri vo lov je ve ~i ta, ne is crp na te ma u srp skom lov stvu, a ka ko se pra vo su |e pre ma woj od no si mo `e da po slu `i i po da tak da je u po sled woj go di ni u Sr bi ji ukup no 45 oso ba ka `we no zbog ne za ko ni tog lo va: 11 ih je nov ~a no ka `we no, 33 ih je uslov no osu |e no, iz re ~e na je jed na sud ska opo me na, a u za tvo ru ni je za vr {io ni ko. Po zna to je da do ma }i za ko ni, a na ro ~i to pra vo su |e ni je stro go pre ma kri vo lov ci ma, a jo{ ve }a mu ka je ~i we ni ca da je kri vo lov ~e sto te {ko do ka za ti, te da tre ba do sta mu ke da bi se uop {te do {lo do tu `be ili pre kr {aj ne pri ja ve. Sa dru ge stra ne, ka da se lo va~ ke or ga ni za ci je na |u na su du zbog {te ta ko je je na use vi ma iza zva la di vqa~, u ve }i ni slu ~a je va pre su de su ne u mo qi ve i na {te tu lo va~ kih udru `e wa ko ja su u oba ve zi da is pla te ma hom ne ma le od {te te.

D. Kn.

Stra `a po kraj ka ve za s fa zan ~i }i ma

ski nu ti krov sa ka ve za da fa za ni od le te u pri rod no sta ni {te.

Po red ovog ka ve za, kraj Lo va~ kog do ma je jo{ je dan oko tri pu ta ve }i ka vez u kom od la zak u lo vi {te ~e ka jo{ 450 fa zan ~i }a.

Iako ne ki Ara |a ni o{trog oka mi sle da wi ho vom ata ru ne do sta je fa za ne ri ja u ko joj bi se uz ga ja li fa zan ski pi li }i, svi pri zna ju da ve} sa da ne str pqi vo ~e ka ju po ~e tak se zo na lo va na fa za ne.

M. R.

15. SEPTEMBRA U GARDINOVcIMA

Dru `e we fo ru ma {a ^la no vi tri fo ru ma - „Sr bi ja lov”, „Lo rist” i „Ri bo lov ci.com”, za ka za li su dru `e we u Gar di nov ci ma u su bo tu 15. sep tem bra. To bi, pre ma na ja va ma or ga ni za to ra, tre ba lo da bu de pr vo dru `e -

Ekipni plasman

JU@NOBA^KA LIGA II KA], 26. AVGUST

U BLIZINI ARADA^KOG LOVA^KOG DOMA

Lo va~ ko dru {tvo „Je din stvo“ iz Arad ca, jed no od ukup no 22 lo va~ ka dru {ta va ~la ni ca Lo va~ kog udur` wa gra da Zre wa ni na, usko ro }e iz vla sti tog pri hvat nog ka ve za pu sti ti 200 fa zan ~i }a u svo je lo vi {te. Pod mla |i va wem „per na tog fon da„ po ve }a }e mo gu} nost ulo va u pred sto je }oj lov noj se zo ni za svo ja 53 ak tiv na, 18 po ~a snih i se dam „mi ru ju }ih“ lo va ca.

Kao i u ve }i ni lo vi {ta, trop ske tem pe ra tu re po sled wa dva me se ca uze la su da nak i u ara da~ kom ata ru, gde su li si ce, psi i ma~ ke lu ta li ce na pa da le fa za ne i wi hov pod mla dak. Zbog to ga su se ba nat ski lov ci od lu ~i li za ~u va we i od goj fa zan ~i }a.

- Upr kos nat kri ve nom ka ve zu ve li ~i ne 144 kva dra ta, da no no} no stra `a ri mo, u slu ~a ju da se {te to ~i ne od va `e i na pad nu mla de fa za ne - ka `u ara da~ ki lov ci, ko ji su sa mi iz ra di li po ji li ce i hra ni li ce. Usko ro }e

JU@NOBA^KA LIGA I, OyAcI 26. AVGUST

Juniori

„Tro fe ji” na zi du, pa ra ne ma na ra~unu

se me se~ no ski da oko tri hi qa de di na ra, ali se taj no vac od mah pro sle |u je oso bi ko joj mi, po sud skoj pre su di, du gu je mo mi lion i 100 hi qa da di na ra na ime {te te ko ju su u we noj ba -

19

petak31.avgust2012.

we ova kve vr ste, a sa sto ja }e se od tak mi ~e wa u ga |a wu gli ne nih go lu bo va, „slo bod nih ak tiv no sti” i za jed ni~ kog ru~ ka.

Pri ja va za in te re so va nih je na fo ru mi ma.

Pojedina~ni plasman

r.br.

Mesto

Golubovi

Bodovi

1

\ur|evo

56

10

1. Dragan Ninkov

2

Gospo|inci

56

9

2. Stevica Raleti}

3

Ledinci

54

8

3. Sava Ro{ul

4

Titel-[ajka{ka

51

7

4. Radoslav Grozdi}

5

Ka}

51

6

5. Budimir Srdi}

6

Titel

48

5

6. Lazar \uki}

7

^erevi}

46

4

8

Koviq

38

3

Juniori Ime

Mesto

Ime

Mesto

Golubovi Bodovi

\ur|evo

39

10

Titel-[ajka{ka

35

9

Titel

34

8

Ka}

34

7

^erevi}

33

6

Gospo|inci

33

5

7. @are Mu{icki

\ur|evo

19

4

8. Du{ko Kova~evi}

Ledinci

19

3

9. Kamenko Oti}

\ur|evo

18

2

Gospo|inci

18

1

Golubovi 10. Zvonko Dejanovi}

1

Pera Krkqu{

Titel-[ajka{ka

17

Veterani

2

Dragan \uki}

Gospo|inci

16

Ime

Mesto

Golubovi

3

Branislav Grozdi}

Ka}

16

1. \or|e Bori{ev

@abaq

16

SREMSKA LIGA, KUZMIN, 26. AVGUST Ekipni plasman

Pojedina~ni plasman Ime

Golubovi

Bodovi

Ime

Golubovi

Bodovi

1. Pe}inci 1

60

7

2. Pe}inci 2

53

6

1. Miroslav ^ukvas

41

10

2. Stevan Taka~

40

9

3. Ruma

53

5

3. Bo{ko Vojnovi}

40

8

4. [id

52

4

4. Goran Milovanovi}

36

7

5. Irig

50

3

5. Goran Kr~eli}

36

6

6. N. Slankamen

38

2

7. Sr. Mitrovica

38

1

6. Zoran Stanisavqevi}

35

5

7. Miroslav Vujni}

18

4

8. Nenad Stefanovi}

18

3

9. Dragan Qubinkovi}

17

2

10. Nenad Ursuz

17

1

Juniori Ime

Golubovi

1. Zoran Jak{i}

22

2. Nikola Vojnovi}

17

3. Nikola Radivojevi}

16

4. Milan Ursuz

13

20

kWiGA

petak31.avgust2012.

dnevnik

ЗАВРШЕН 7. МЕЂУНАРОДНИ НОВОСАДСКИ КЊИЖЕВНИ ФЕСТИВАЛ

С

Свима су нам потребне лепе речи

и ноћ је у ка феу „Би стро“ так ми че њем за нај бо љег слем-пе сни ка Ср би је, окон чан 7. ме ђу на род ни но во сад ски књи жев ни фе сти вал. Око сто ти ну књи жев ни ка-углав ном пе сни ка, те о ре ти ча ра, пре во ди ла ца, глу ма ца и му зи ча ра из де се так зе ма ља, учи ни ли су да Но ви Сад, Срем ски Кар лов ци, Сом бор, Ки кин да и Срем ска Ми тро ви ца, не ко ли ко ав гу стов ских ве че ри бу ду ме ста раз ме не ле пих ре чи и емо ци ја. По ли фо ни ја пе снич ке ре чи од је ки ва ла је са бал ко на, из књи жа ра и По зо ри шта мла дих, а нај у пор ни је са Тр га мла де на ца. Ово ме сто је за штит ни знак Фе сти ва ла, оаза за за љу бље ни ке и по што ва о це књи жевн сти усред ужа ре ног ас фал та. Дру штво књи жев ни ка Војв ди не, ор га ни за тор и до ма ћин Фе сти ва ла, упр кос оскуд ним ма те ри јал ним при ли ка ма, и ове го ди не је ус пе ло да до ве де зна чај на пе снич ка име на, ауто ре озбиљ ног ме ђу на род ног књи жев ног ре но меа. Нас је за ни ма ло ка кви су ути сци уче сни ка Фе сти ва ла.

Ени Фројд (Велика Британија):- Пр ви пут сам ов де и при за јем да до са да ни сам пре ви ше зна ла о ва шој кул ту ри и књи жев но сти. На сву сре ћу, и до ма ћи ни, али и оста ли уче сни ци Фе сти ва ла, омо гу ћи ли су ми да се оба ве стим . Нај ви ше сам са зна ла у Дру штву књи жев ни ка Вој во ди не и оту да по ти че мој нај сна жни ји ути сак- ва шим љу ди ма је књи жев ност ве о ма ва жна, и то не са мо они ма ко ји је ства ра ју, већ и број ним чи та о ци ма. Та ко ђе ми се до па ла ат мос фе ра на Тр гу мла де на ца, пу бли ка је за и ста ужи ва ла, а и но ћи су би ле то пле. Мо ји сти хо ви су про во ка тив ни и ми слим да сам ус пе ла да до прем до слу ша ла ца, на ро чи то му шких. Ва ша ви на су фан та стич на, а љу ди су то пли и дру же љу би ви, то ћу са за до вољ ством пре при ча ва ти мо јим бри тан ским при ја те љи ма. При се ти ла сам се ов де да сам у сво јим ра ним два де се тим би ла крат ко у Бе о гра ду и да ме је та да шо ки ра ло си ви ло и гра да и љу ди. А ов де да нас све бље шти од бо ја и лер ње опу ште но стиве ру јем да је са да та ко и у ва шем глав ном гра ду.

Адам Пуслојић (Србија):-Ода јем при зна ње Јо ва ну Зи вла ку што је имао слу ха да ов да шњој кул тур ној јав но сти осве тли са вре ме ну пољ ску по е зи ју. Пре све га, кроз из ван ред ну ан то ло ги ју Гже го жа Ла ту шињ ског „Жи ви мо на ре чи ма“ у из да њу ДКВ, а за тим и на пра вој ре пре зен та ци ји са вре ме них пољ ских ауто ра ко ји су се пред ста ви ли но во сад ској пу бли ци. Ме ђу њи ма је био и Кши штоф Ка ра сек, бард пољ ског пе сни штва, до бит ник Ме ђу на род не књи жев не на гра де Но ви Сад. То је са да леп на ста вак пре во ди лач ког тру да Пе тра Ву ји чи ћа, Би сер ке Рај чић, Га ге Ро сић, Зо ра на Ђе ри ћа и дру гих. Ле па је за ми сао ор га ни за то ра да се по е зи ја чи та са бал ко на у јед ној од нај леп ших и нај про мет ни јих ули ца пе шач ке зо не- у Змај Јо ви ној. И ја сам имао ту част. Љу ди су ле по при хва ти ли по е зи ју ужи во, а ми слим да што су вре ме на те жа, тим је по е зи ја за хвал ни ја и по треб ни ја људ ском ро ду. Да нас су мно ги из гу би ли ве ру у ре чи, а ду жност по е зи је је да ту ве ру увек вра ћа.

Тим Каминг (Велика Британија) :-До ле тео сам у Бе о град по нај у- жа сни јој олу ји, а све што је по том

усле ди ло на зе мљи- би ло је ча роб но .Тај ста ри но во сад ски хо тел „Вој во ди на“, по глед на трг пун мла дих љу ди, на спо ме ник не ког ва жног Ср би на и на цр кву... Ме не су ода бра ли да пр ви чи там по е зи ју са бал ко на; ни сам сти гао ни да до би јем тре му. Ја ко ми се до па ло то ис ку ство. Та ко ђе и чи ње ни ца да је, из гле да, ов де љу ди ма по е зи ја ва жна. Као ве ли ку при ви ле ги ју до жи вео сам и дру же ње са пи сци ма ко ји го во ре и пи шу на де се так раз ли чи тих је зи ка. Пи шем за „Гар ди јан“ и пре ско ро де се так го ди на по њи хо вој на руџ би ни ишао сам код Бо ба на Мар ко ви ћа и Есме Ре џе по ве. Још та да ми је би ло ја сно да је овај про стор и да су ови љу ди по себ ни- све је пре пу но стра сти и на ма Бри тан ци ма де лу је ег зо тич но. Још та да сам по же лео да по но во до ђем и са да се ра ду јем што сам са ва ма. По се бан део мо јих фе сти вал ских успо ме на при пао је Срем ским Кар лов ци ма. То ме сто као да је из ме ште но из све оп ште гун гу ле да би љу ди у ње му ужи ва ли. Ви но ко је су нам по слу жи ли опи ја сва чу ла. Тре ба зна ти да је пе сни ци ма ви но по треб но као ри ба ма во да.

Гжегож Латушињски (Пољска):- У бив шој Ју го сла ви ји сам жи вео укуп но јед ну де це ни ју- го ди ну у За гре бу и де вет го ди на у Бе о гра ду, та ко да ја ко до бро по зна јем за јед нич ку, али и кул ту ру и исто ри ју но во на ста лих др жа ва. Го сто вао сам по сле на не ко ли ко књи жев них фе сти ва ла, од Стру ге до Но вог Са да. Сва ки је ин те ре сан тан на свј на чин, а Но во сад ски по себ но, јер се на ње му отво ри ла мо гућ ност ши ро ког пред ста вља ња пе сни штва јед не зе мље. На на шу сре ћу, то је ове го ди не би ла Пољ ска. На Да ну пољ ске по е зи је пред ста ви ло се не ко ли ко ва жних са ре ме них пе сни ка, уз мо ју ан то ло ги ју „Жи ви мо на ре чи ма“. Нај ви ше ми се до па ло што до ма ћи ни, сем до бре пе снич ке ма ни фе ста ци је сва ке го ди не, же ле да оста ве и ду го тра јан траг у ви ду штам па них пу бли ка ци ја. Та ко ђе и кроз кон так те и про жи ма ња срп ске са кул ту ра ма дру гих на ро да.

TOP-LISTA

Најтраженији наслови у књижари „Љубитељи књиге” 1. Калуђер који је продао свој ферари Робин Шарма - Моно Мањана 2. Дуге нићи црне заставе - Дејан Стојиљковић - Лагуна 3. Моћ подсвести - Џозеф Марфи - Моно Мањана 4. Такви смо ми Срби - Слободан Ивошевић - Љубитељи Књиге 5. Ко ће сузе да ти брише када те не буде више - Робин Шарма - Моно Мањана 6. 50 нијанси - Сива - Е.Л. Џејмс - Лагуна 7. Алеф - Паоло Коељо - Паидеиа 8. И ам лове - Жана Полијаков - Моно Мањана 9. Хобо - Зоран Ћирић - Љубитељи Књиге 10. Три метра изнад неба - Федерико Моћа - Чаробна Књига

ОД ЈУЧЕ У „ЛАГУНИНИМ“ КЊИЖАРАМА

Зоран Ђерић (Србија):-Ме ђу на род ни но во сад ски књи жев ни фе сти вал је пра зник ле пих ре чи, пра зник по е зи је, али и про зе. Ка ко је по е зи ја од у век у син кре ти зму са дру гим умет но сти ма, од са мог по чет ка Фе сти ва ла на ја вљу је је му зи ка, ко ју из во де углав ном мла ди но во сад ски му зи ча ри, као на ја ву пред ста вља ња нај зна чај ни јих књи жев них име на из све та и Ср би је. Без об зи ра на на шу ужур ба ну сва ко дне ви цу, ни ма ло по е тич ну, овај Фе сти вал је до каз да су нам ле пе ре чи по треб не, не са мо као уте ха, ни ти као жа ло пој ка, већ као естет ска по тре ба, ко ја нам се, овог пу та, ука зи ва ла са ви ше ме ста у гра ду. Бал кон у Змај Јо ви ној ули ци, из ка феа „Аб со лут“, по стао је, то ком две ве че ри, пе снич ки бал кон. По ред ре дов не, фе сти вал ске пу бли ке, ко ју су чи ни ли го сти и до ма ћи ни, жи ву по ет ску реч, ко ја је до пи ра ла са бал ко на, слу ша ли су про ла зни ци, ме ђу њи ма мно го мла дих љу ди, ко ји су би ли у шет њи. По е зи ја на ен гле ском, не мач ком, пољ ском и срп ском је зи ку, од ла зи ла је у етар са овог бал ко на, али и у уши, а ве ру јем и до мно гих ср ца Но во са ђа на. Исто та ко, још је дан про стор је осво јен за ле пе ре чи, а то је Ка фе књи жа ра, где су се, то ком два пред ве чер ја, пу бли ци пред ста ви ле пе сни ки ње из Ита ли је, Ср би је, Дан ске и Ен гле ске. Ова два но ва про сто ра до жи вља вам као сво је вр сне ан ти по де, од но сно као два по ла: му шки и жен ски, не са мо због то га што су са бал ко на го во ри ли ис кљу чи во пе сни ци, ни ти што су се у про сто ру књи жа ре пред ста вља ле ис кљу чи во пе сни ки ње.У отво ре ном про сто ру, са бал ко на, пе снич ки на ступ де лу је агре сив ни је, про дор ни је, јер тре ба да ис про во ци ра слу чај ну пу бли ку, док, с дру ге стра не, раз го вор са пе сни ки ња ма је био сти шан, ин тим ни ји, не по сред ни ји, пред ода бра ном пу бли ком. Ова два пе снич ка по ла при вла чи ла су раз ли чи те слу ша о це, јер ле пе ре чи се мо гу из го ва ра ти гла сно, баш као и ти хо, ка ко би до пр ле до оних ко ји же ле да их чу ју. То је, по ме ни, су шти на, овог Фе сти ва ла. Радмила Лотина Фото: Сл. Шушњевић

Мрачнији тонови педесетице Д у го оче ки ва ни на ста вак пла не т ар ног бест с е ле ра Е. Л. Џејмс „Пе д е с ет ни јан си – Си ва“, у из да њу ИП „Ла гу на“, по ја вио се у про да ји ју че, под на сло вом „Пе де с ет ни јан си-мрач ни је“. Дру ги део

у кон т ро в ерз н ој три л о г и ј и пру жа но ви увид у мрач ни али оп чи ња ва ју ћи свет глав ног ју на ка Кри сти ја на Гре ја. За стра ше на не сва ки да шњим скло но сти ма и мрач ним тај на ма, пре ле пог али рас т р за ног мла д ог по с лов н ог му ш кар ц а Кри сти ја на Гре ја, Ана ста зи ја Стил пре ки да њи хо ву ве зу и от по чи ње по слов ну ка ри је ру у јед ној из да вач кој ку ћи из Си је тла. Ипак, же ља за Кри сти ја ном је не на пу шта, на про тив, она оп с е да сва ку ње ну ми с ао. Ка да јој Греј по ну ди но ви уго вор,

Ана не успе ва да му одо ли. Убр зо са зна је ви ше о муч ној про шло сти свог мрач ног, оп сед ну тог, зах тев ног љу бав ни ка и схва т а бол ко ји се кри је у ду ши го спо ди на Пе де с ет Ни јан си. Док се Греј рве са сво јим де м о н и м а , Ана мо ра да се су о ч и са бе сом и за ви шћу же на ко је су у Кри с т и ј а н о в о м жи в о ту би л е пре ње. А он да мо ра до не ти и нај ва жни ју од лу ку у свом жи во ту. Тр и л о г и ј а „Пе де с ет ни јан с и“ пред ста в ља је д ан од нај в е ћ их к њ и ж е в н и х фе но ме на ко ји је за са мо по л а го д и н е по стао нај бр же про да ва но де л о свих вре м е н а и пре р а с тао у свет с ки култ чи ји се успех ана л и з и р а, о чи јој се те ма ти ц и ди с ку ту је, и о чи јој се по ру ц и пре п и р е и сва ђ а кроз те ле ви зи ју, но ви не и пре ко ин тер не т а- са оп шта ва ју из „Ла гу не“ број ним срп ским чи та о ци ма. „Пе де с ет ни јан си – Си ва“ је књи га ко ја ни ко га ни је оста ви ла рав но ду шним, а њен на ста вак „Пе де с ет ни јан си- мач ни је“, је сте про во ка тив ни је, ин три гант ни је, сек су ал ни је шти во, ко је ће вам зо у ку пи ра ти па жњу, ве за ти вас за сто ли цу и по сле ко га ће те тра жи ти још. Би ће још, уско ро, по ру чу је из да вач. К. Р.

ИЗ ЗАДУЖБИНЕ ДЕСАНКЕ МАКСИМОВИЋ

BA[TINA

Први књижевни лист за децу На уч ни и за бав ни лист за срп ску де цу „Ра до ван“, из ла зио је ме сеч но у Но вом Са ду 1876. го ди не. Из и шла су са мо че ти ри бро ја (1. ја ну ар – 1. април 1876). Под уред ни штвом Сте ва на В. По по ви ћа лист је штам пан у Срп ској на род ној за дру жној штам па ри ји. То је пр ви ли те рар ни лист за де цу. Са рад ни ци су би ли Јо ван Јо ва но вић Змај, Ђор ђе На то ше вић, Ми лан Ми ли ће вић, Ар ка ди је Ва ра ђа нин, Сте ван По по вић и др. Лист по сто ји у Би бли о те ци Ма ти це срп ске и пре тра жив је у елек трон ском ка та ло гу Би бли о те ке. Д. Г.

О поезији Мирјане Стефановић

М

ирјана Стефановић добитница је награде „Десанка Максимовић” и тим поводом сачињен је „Зборник радова” (књига 29) који је приредила Мирјана Станишић. За похвалу је што је књига пре свега информативна, стручна и прегледна. Шеснаест аутора изнело је суд о књижевном стваралаштву ове врсне књижевнице. То су Горан Бабић - „Један пропошан текст о једној озбиљној дами”, Милосав Буца Мирковић - „Камелеони у ципелама. О Духу другости у записима о песништву Мирјане Стефановић пише Вук Крњевић, док Богдан А. Поповић говори о дешавању живота у поезији на више начина, а Срба Иг-

њатовић о устрепталом свету ауторке и осунчаним призорима и тамним присенцима. „Дисонантни пјев Мирјане Стефановић” текст је Стевана Тонтића, док Даница Андрејевић говори о лирској циклизацији песникиње. Васа Ваковић писао је о животу као таквом и о поезији лауреаткиње Десанкине награде. Запис о три песме, односно о триптиху срца, је текст на сличну тему Бојане Стојановић Пантовић. О модернизму у поезији и женској списатељској позицији на случају Мирјане Стефановић пише Дубравка Ђурић, а о етици језика говори Ненад Милошевић. Посебно занимљив е текст Јелене Милинковић „Свет тела”. О

дечијој поезији, традицији српске поезије пише Јован Љуштановић, док о истој теми говори Радмила Гикић Петровић „Ведро враголанство”. Целину књиге препознатљивом чини последњи текст Мирјане Станишић која говори о књигама из едиције „Награда Десанка Максимовић“ у библиотекама у земљи и свету. Томе треба додати и текст Бранкице Ресан која је сачинила селективну библиографију Мирјане Стефановић од 1960. године до 1997. Дат је списак антологија у којима је заступљена: 40 антологија прича и песама за децу и 25 антологија прича и песама за одрасле, као и индекс имена. Р. Г. П.

kultura

dnevnik

petak31.avgust2012.

21

ЗАВРШЕН ОХРИДСКИ ХОРСКИ ФЕСТИВАЛ

„Хашири” треће место

ВЕЧЕРАС СЕ ОТВАРА ИЗЛОЖБА У ГАЛЕРИЈИ МАТИЦЕ СРПСКЕ

Цртежи Петра Добровића Изложба „Цртежи Петра Добровића“ аутора Ратомира Кулића биће отворена вечерас у 20 часова у Галерији Матице српске (ГМС) на Тргу галерија 1. Уз речи мр Тијане Палковљевић, управнице Галерије Матице српске, изложбу ће отворити историчарка уметности проф. др Лидија Мереник. На изложби ће бити приказана 32 цртежа Петра Добровића из колекције ГМС који су 1961. откупљени из приватног власништва Душана Плавшића из Загреба. Ови „конструктивистички„ цртежи женских и мушких актова, како напомињу у Галерији Матице српске, настали су у периоду 1913-1926. за време Добровићевих студијских усавршавања и путовања у Париз и Фиренцу, и повод су за теоријску расправу о његовом стваралаштву, као и о савременој уметности 20. века. Петар Добровић (Печуј, 1890 − Београд, 1942) је у историји Галерије Матице српске остао забележен као активни учесник њеног међуратног деловања, а у колекцији је заступљен значајним бројем уметничких дела високог квалитета која су незаобилазни део сталне поставке прве половине 20. века под називом „Теме и идеје: Српско сликарство 1900-1941“ у оквиру које ће Добровићеви цртежи бити представљени. Поред цртежа, публика ће имати прилику да се упозна и са Добровићевим сликарством кроз неколико слика изложених у сталној поставци прве половине 20. века, као што су „Младић у вечерњем пејзажу“, „Дубровачки двор“, „Маргарита“ и „Покољ у Шапцу“. Саставни део изложбе је и видео-пројекција концерта Камерна симфонија оп. 9 композитора Арнолда Шенберга, чија музика је у директној вези са Добровићевим

сликарством јер се ради о истом начину схватања уметности – „дух уметности“ (Weltanschaung). Изложбу прати публикација „Цртеж. Кôд за разумевање стваралаштва Петра Добровића„. Намера аутора Кулића је да, како наводе у Галерији Матице српске, потенцираним критичким ставом помери методолошке, интерпретативне и истраживачке границе и домете теме којом се бавио. Он настоји да понуди иновативан приступ тумачењу једног детаљно истраженог, по свему етаблираног опуса какав је Добровићев, инсистирајући на креирању простора за даљу разраду, стручне полемике, нове теме, али и истраживачке позиције.

- Полазећи од анализе досадашњих текстова о делу Петра Добровића са посебним акцентом на разматрању цртежа из колекција Галерије Матице српске и Музеја савремене уметности у Београду, аутор је одабиром текстова из Добровићевих писама супруги Олги сачинио имагинарни Добровићев Трактат о сликарству. Kомбинујући то са својим широким знањима из области теорије и историје уметности, као и са личним дилемама везаним за питања уметности, Кулић је сачинио студију која представља корак ка унапређењу знања и разумевања Добровићевог стваралаштва – речи су управнице ГМС мр Тијане Палковљевић. У оквиру пратећег програма изложбе, петком у 18 сати биће приређени: промоција публикације „Цртеж. Кôд за разумевање стваралаштва Петра Добровића“ (7.септембар), пројекција документарног филма о Петру Добровићу из серијала „Сликари и вајари“ Радио телевизије Београд (14.септембар) и стручно тумачење аутора изложбе Ратомира Кулића (21.септембар). Н. П-ј.

правилима првог Према Охридског хорског фестивала одржаног августа 2008, пета по реду, у основи такмичарска манифестација, организована је крајем истог месеца, следећи првобитно успостављене пропозиције. У свом најновијем издању Фестивал хорова у Охриду садржао је пет сегмената: кратку и симболичну церемонију отварања са заједничким певањем свих учесника и појединачним хорским наступима на различитим пунктовима (отвореног простора) у граду, шест такмичарских сесија (у три категорије), два концерта поп музике (хорских аранжмана популарних песама с могућом инструменталном пратњом) и по три програма народне (хорских обрада народних песама или мотива) и духовне музике (приређена у Цркви Света Софија). На 5.Охридском хорском фестивалу (23-27. август) пратили смо хор Новосадске јеврејске општине „Хашира“ под диригентским вођством Весне Кесић Крсмановић, који је у селекцији од 42 ансамбла и преко 1000 учесника из 15 земаља Европе заузео треће место, односно трећу награду. Према захтевима своје, Це категорије која подразумева да 1/3 чланова мора бити старија од 25 година, наш хор је извео петнаестоминутни програм стилски различите музике, с једном обавезном композицијом македонског аутора. У мешовитом саста-

ву од 33 певача смештених у пријатном хотелу на сликовитој обали Охридског језера, Новосађани су имали два дана за прилагођавање и пробе у новим условима, те су, добро мотивисани, наступили на шестом такмичарском концерту, трећег фестивалског дана. У пуној огромној „Дијамантској сали“ хотела „Горица“ и пред угледним међународним жиријем (Стојан Курет/Словенија, Алицја Шелуга/Пољска, Запро Запров/Македонија, Весела Пастармаџијева-Котелникова/Бугарска и Антун Долички/Хрватска), „Хашира“ се представила у својој тренутној оптималној форми, с лепо одабраним програмом од четири композиције. Надовезана на пластично вођене мелодије меко озвученог става „Тебе појем“ из „Литургије“ Стевана Мокрањца, „Миса театрика“ Светозара С. Ковачевића, као дело савременог аутора (писана на традиционални текст латинског предлошка за ову форму), сигурних имитационих наступа гласова и „погођеног“ речитативно-молитвеног изговора (Кредо), свечано узлазног завршног става (Агнус Деи) и сочно озвученог „Амен“, чинила је духовни део репертоара. Ако је изгледало да је због већих димензија Ковачевићевог

нала („Хава нагила“) био одговарајући, пленећи прегнантном, прецизно акцентованом ритмиком и добро израженим карактером тако замишљеног световног диптиха. На завршном концерту девет првонаграђених певачких састава (један секстет, три академска камерна хора, један женски и један мешовити камерни хор и три велика мешовита ансамбла, међу којима је и академски хор „Аргентеус“ Сегединског универзитета) Гран при је додељен пољском камерном хору „Надзиеја“,

фер) који је, певајући „природно“ и „од срца“, наступио с избором пажљиво вођених и динамички фино нијансираних аранжмана (претежно народних песама), певајући потом и на фолк и поп концерту. Представник Србије на другом поп концерту било је и Кикиндско певачко друштво „Корнелије Станковић“ с диригенткињом Евом Француски Арањош, док је вокална група (квартет) „Либеро“ из Лесковца, која се пријавила и за поп и фолк концерт, у такмичарском делу фестивала освојила треМарија Адамов ће место.

Победник Београђанин Петар Марић Двадесетдвогодишњи Београђанин Марић у изјави Танјугу истакао је да је победом у Сполету на Купу за хармоникаше у категорији дигиталне музике постао први у историји овог престижног такмичења, дугој 65 година, коме је пошло за руком да победи у четири категорије. „Пошто сам већ успео да објединим победе на четири највећа такмичења за хармонику, почевши од Светског купа, Светског трофеја, Клингентхала и Кастелфидарда, а правило гласи ко победи на једном од тих такмичења нема више право да се такмичи на њему, мораћу да се посветим концертирању и уживању у музици без такмичарских поена„, казао је Марић. После студија у Паризу код једног од водећих педагога у свету хармонике Фредерика Дешампа, Марић завршава финалне студије у Братислави код професора Тибора Раца. (Танјуг)

На Светском купу у категорији дигиталне хармонике у италијанском граду Сполето победио је млади београдски хармоникаш Петар Марић. Он је освојио прво место у области електричне хармонике у изузетно јакој конкуренцији, испред другопласираног представника руске школе и трећепласираног Француза. Одушевио је деветочлани жири и публику изводећи дела Виктора Власова, Ришара Галиана и модерни електронски танго који је сам написао и аранжирао специјално за ову прилику. Марић се у родни Београд, у коме има бројну и верну публику, већ враћао са титулом шампиона хармонике, први пут 2006. године (Норвешка) у области класичне музике у категорији јуниора, затим 2010.(Хрватска) када је остварио двоструки тријумф у областима класичне и вариете музике.

Награда Фипресци за Лазара Ристовског На Међународним филмском фестивалу у Драчу (Албанија) филм „Бели лавови” аутора Лазара Ристовског, добио је награду Међународног удружења критичара Фипресци. Овај филм је изазвао истинско и велико интересовање на управо завршеном фестивалу, саопштила је данас београдска продуцентска кућа „Зилион”. Ристовски је у Драчу дочекан као права филмска звезда. Уз многе госте из албан-

ског културног и јавног живота, пројекцији његовог филма присуствовао је амбасадор Србије у Тирани Мирољуб Зарић. У обраћању публици популарни глумац и редитељ рекао је да се „морамо боље познавати, да бисмо се боље разумели”. „А да бисмо се боље познавали морамо се чешће сретати и дружити. Ја сам у Албанији и Драчу упознао неколико дивних људи, који ће, надам се постати и моји пријатељи”, поручио је Ристовски. (Танјуг)

У ЗАВРШНИЦИ ФИЛМСКИХ СУСРЕТА У НИШУ

Признања Анити Манчић, Емиру Хаџихафизбеговићу... плакањем„, а диплому за најбољу мушку улогу Емиру Хаџихафизбеговићу за ролу у филму „Смрт човека на Балкану„. Награда „Јахорина феста„, међународног фестивала еколошког и туристичког филма „Златна линцура„, додељена је делу „Зверињак„ Марка Новаковића.

а уручено је и неколико специјалних награда. У трећем такмичарском термину са занимањем смо пратили и новосадски вокални ансамбл „Љубе“ (диригенткиња Теодора Пфај-

НА СВЕТСКОМ КУПУ У КАТЕГОРИЈИ ДИГИТАЛНЕ ХАРМОНИКЕ У СПОЛЕТУ

НА ФИЛМСКОМ ФЕСТИВАЛУ У АЛБАНИЈИ

У завршници Филмских сусрета у Нишу, додељене су и пратеће награде глумцима. Жири српске секције „Фипресци„ једногласно је диплому удружења за најбољу женску улогу доделио Анити Манчић за улоге у филмовима „Смрт човека на Балкану„ и „Београд за почетнике са певањем и

остварења донекле поремећена равнотежа тог првог сегмента, онда је однос обавезне песме македонског композитора („Македонска хумореска“ Тодора Скаловског) и јеврејског традицио-

Жири „Synćro film video und audio„ доделио је признање Гордану Кичићу као најбољем глумцу - продуценту на овогодишњим Филмским сусретима у Нишу. За глумца пете фестивалске вечери проглашен је Бранимир Поповић, а уручена је и награда за глумачки пар године „Она и Он„

Компаније „Новости„ - глумцима Слободи Мићаловић и Ивану Босиљчићу. Фестивал је синоћ завршен доделом главних награда и пројекцијом филма „Др Реј и ђаволи„ и гостујућег филма „Оркестар„ Пјера Жалице. (Танјуг)

ПОЧЕЛЕ ПРОБЕ НОВЕ ПРЕДСТАВЕ У СУБОТИЧКОМ НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ / КАЗАЛИШТУ / НEПСИНХАЗ

Четири сина из Поскокове Драге Ових дана почеле су пробе нове представе „Чудо у По скоковој Драги” Драме на српском је зику Народног позоришта / Казалишта / Непсинхаз у Суботици. Представа се ради по хит роману Анте Томића, у драматизацији Жељке Удовичић Плештине, а режира је Снежана Тришић из Хрватске. Премијера је планирана за 5. октобар. У представи играју: Јован Ристовски, Милан Вејновић, Срђан Секулић, Марко Макивић, Лука Миховиловић, Миња Пековић, Милош Милић, Јелена Михајловић, Сања Моравчић, Ђорђе Марковић, Зоран Бучевац, Ве сна Кљајић Ристовић, Бранко Лукач, Владимир Грбић, Сузана Вуковић и Кристина Јаковљевић.

Драматург је Маја Пелевић, сценограф Љубица Милановић, ко стимограф је Мирна Илић, а композиторка Ирена Поповић Драговић. За овај Томићев роман речено је да „осебујним хумором и невјеројатно вјеројатном причом о Јози По скоку и његовој четворици синова заробљених у про стору Загоре, заборављених у времену које их мимоилази – сигурно проналази пут до казалишних дасака“. Представа по овом Томићевом роману рађена је у загребачком сатиричном позоришту „Керемпух“, а Ново сађани су имали прилике да је виде прошлог децембра на „Данима Керемпуха у Новом Саду“. Н. П-ј.

22

svet

petak31.avgust2012.

SU SRET KAN CE LAR KE AN GE LE MER KEL I PRE MI JE RA VEN \I A BA OA

Kina nastavqa ulagawa u EU PEKING: Ki na je za bri nu ta zbog za o {tra va wa kri ze u evro zo ni, ali }e „na sta vi ti da in ve sti ra u Evrop sku uni ju”, re kao je ki ne ski pre mi jer Ven \i a bao po sle sa stan ka sa ne ma~ kom kan ce lar kom An ge lom Mer kel u Pe kin gu. Kri za evrop skog du ga je ne dav no po ~e la da se po gor {a va, {to iza zi va ve li ku za bri nu tost u me |u na rod noj za jed ni ci. Iskre no, i ja sam za bri nut”, re kao je Ven. Mer ke lo va je do pu to va la u Ki nu gde sa ki ne skim zva ni~ ni ci ma raz go va ra o {i re wu pri vred ne sa rad we kao i o kri zi evrop skog du ga.

Ki na je sprem na da na sta vi da ula `e u dr `av ne ob ve zni ce Evrop ske uni je pod uslo vom da u pot pu no sti pro ce ni ri zik, pre ci zi rao je ki ne ski pre mi jer, pre no si ki ne ska agen ci ja Sin hua.

Ki na }e po ja ~a ti ko mu ni ka ci je i kon sul ta ci je sa Evrop skom uni jom, Evrop skom cen tral nom ban kom, re le vant nim mo ne tar nim fon do vi ma i glav nim ze mqa ma da po dr `e

ze mqe EU ko je ima ju ve li ke du go ve da pre va zi |u te {ko }e, re kao je Ven no vi na ri ma po sle sa stan ka sa ne ma~ kom kan ce lar kom.

Ven se na da da }e EU us pe ti da na |e ba lans iz me |u o{trih me ra {ted we i eko nom skih pod sti ca ja, {to je osnov ni na ~in

da se iza |e iz kri ze. Ki ne ska sa rad wa sa Ne ma~ kom i EU tre ba da se fo ku si ra na ja ~a we po ve re wa, pod vu kao je Ven. Ven je re kao da „dva glav na raz lo ga za bri gu”, pr vo to da li }e Gr~ ka na pu sti ti evro zo nu i dru go da li }e Ita li ja i [pa ni ja spro ve sti pot pu ne me re opo rav ka.

Ven je re kao da ima ve }e po ve re we u evro zo nu po sle raz go vo ra sa An ge lom Mer kel ali je za bri nut zbog evrop skog du ga i re kao da Ita li ja, Gr~ ka i [pa ni ja mo ra ju da po ja ~a ju re for me. „Uti caj glo bal ne fi nan sij ske kri ze i evrop ske kri ze du ga na ceo svet stal no ra ste”, re kao je Ven. Mer ke lo va je upo zna la svog ki ne skog ko le gu o me ra ma ko je Evro pa na me ra va da pre du zme za pre va zi la `e we kri ze i po no vi la da po sto ji „ap so lut na po li ti~ ka vo qa” da se osna `i evro.

Ven i Mer kel pri su stvo va li su ce re mo ni ji pot pi si va wa po slov nih spo ra zu ma vred nih vi {e mi li jar di do la ra.

PO ^E TAK SA MI TA NE SVR STA NIH U TE HE RA NU OBE LE @I LI INCI DEN TI

Iran o „otvorenoj diktaturi” Saveta bezbednosti UN TE HE RAN: [e sna e sti sa mit Po kre ta ne svr sta nih ko ji oku pqa 120 ze ma qa po ~eo je ju ~e u Te he ra nu u pri su stvu 20 {e f o v a dr ` a v a ili vla d a, pre no si iran ska dr `av na te le v i z i j a. Sr b i j u na sa m i t u pred sta vqa mi ni star spoq nih po slo va Ivan Mr ki}.

Na po ~et ku Sa mi ta, iran ski vr hov ni ver ski vo |a aja to lah Ali Ham nei re kao je da je Sa vet bez bed no sti, ko ji je na zvao „kon t rol n om so b om sve t a”, „pod kon tro lom dik ta tu re ne kih za pad nih ze ma qa”, me |u ko ji ma i stal nih ~la ni ca tog te la – SAD, Fran cu ske i Ve li ke Bri ta ni je. „Sa vet bez bed no sti UN ima ira c i o n al n u, ne p ra v ed n u i pot pu no ne de mo krat sku struk tu ru, i to je otvo re na dik ta tu ra”, re kao je Ham nei obra }a ju }i se u~e sni cim sa mi ta ko ji se odr `a va pod mak si mal nim me ra ma obez be |e wa, u se ver nom de lu Te he ra na.

Ham nei je, ta ko |e, na gla sio da Iran ni ka da ni je raz vi jao nu kle ar no oru` je, ali da ne }e od u sta ti od nu kle ar nog pro gra ma, ko ji kri ti ku je Za pad. Aja to lah, ko ji ima naj vi {e in ge ren ci je u Ira nu, do dao je da ta ze mqa sma tra da upo tre ba nu kle ar nog oru` ja pred sta vqa „ve li ki i neo pro sti vi greh”. „Na{ mo to je nu kle ar na ener gi ja za sve i nu kle ar no oru` je ni za ko ga”, re kao je iran ski ver ski vo |a.

Egi pat ski pred sed nik Mo ha med Mor si je, obra }a ju }i se u~e sni ci ma, re kao da po bu na u Si ri ji Egi pat ski pred sed nik Mo ha med Mor si na Sa mi tu pred sta vqa bor bu pro tiv „re pre siv nog re `i ma” i „Re vo lu ci ja u Egip tu bi la je de le ga ci ja na pu sti la je sa lu. Ka na sta vak Arap skog pro le }a. ka men te me qac za Arap sko pro tar ska te le vi zi ja Al Xa zi ra ja le }e, ko ja je po ~e la ne ko li ko da vi la je da su de le ga ti na pu sti li na po sle re vo lu ci je u Tu ni su, a sa lu, ali da jo{ ni je po zna to da Stva ra we no vog svet skog po ret ka ka sni je su je pra ti le i po bu ne u li je de le ga ci ja iz Da ma ska na pu Iran ski pred sed nik Mah mud Ah ma di ne xad po zvao je na sa Li bi ji i Je me nu i sa da re vo lu ci sti la i Sa mit. Do la skom na sa mi tu ne svr sta nih u Te he ra nu na stva ra we no vog svet skog po ja u Si ri ji pro tiv re pre siv nog mit u Te he ra nu, egi pat ski pred ret ka. Ka da sve ze mqe bu du u~e stvo va le u upra vqa wu svet re `i ma”, uka zao je egi pat ski sed nik Mor si po stao je pr vi egi skom za jed ni com, on da ne }e bi ti me sta dis kri mi na ci ji, agre pred sed nik. pat ski li der ko ji je po se tio si ji i he ge mo ni ji i sva ka na ci ja }e bi ti u pri li ci da re a li Po we go vim re ~i ma, Egi pat je Iran po sle islam ske re vo lu ci je zu je svo je mo gu} no sti”, re kao je Ah ma di ne xad u go vo ru u~e spre man da „sa ra |u je sa svi ma ka 1979. go di ne. sni ci ma 16. sa mi ta Po kre ta ne svr sta nih. ko bi se za u sta vi lo kr vo pro li Ge ne ral ni se kre tar UN Ban On je po zvao {e fo ve dr `a ve i vla da i dru ge vi so ke zva }e” u Si ri ji ko je se, ka ko je re Ki-mun po zvao je iran ske vla sti ni~ ni ke da pri me ne part ner stvo usta no vqe no na mi ru, slo kao, mo `e okon ~a ti je di no uz po da pri me wu ju re zo lu ci je Sa ve ta bo di i qud skom do sto jan stvu u glo bal nom upra vqa wu ka ko mo} „efi ka snog me {a wa” stra bez bed no sti UN i osu dio wi ho vo bi se omo gu }io tra jan mir u sve tu. nih ze ma qa. Zbog kri ti ke egi ne gi ra we ho lo ka u sta i pra va na pat skog pred sed ni ka, si rij ska po sto ja we izra el ske dr `a ve.

dnevnik

Sudar dva helikoptera u Indiji WU DELHI: U su da ru dva he li kop te ra in dij ske voj ske svih osam ~la no va po sa de po gi nu li su i po tom sru {i li na za pa du te ze mqe, re kao je port pa rol in dij skog rat nog va zdu ho plov stva.

Ka ko je ja vi la agen ci ja AP, port pa rol voj ske je re kao da su dva he li kop te ra ru ske pro iz vod we „Mil Mi-17” bi la na ru tin skom le tu obu ke, ka da su se su da ri li i sru {i li u bli zi ni gra da Jam na gar, u in dij skoj dr -

`a vi Gu ja rat. Po re ~i ma o~e vi da ca, je dan od he li kop te ra je po sle su da ra za hva tio po `ar, a osta ci le te li ca su se raz le te li po po qi ma u bli zi ni va zdu ho plov ne ba ze u Jam na ga ru.

UKRATKO Spaseno 55 putnika SIDNEJ: Spa si o ci iz vu kli 55 pre `i ve lih put ni ka iz oke a na, dan na kon {to je brod sa azi lan ti ma za Austra li ju, sa 150 qu di, ne stao ne da le ko od in do ne `an ske oba le. Na kon {to su in do ne `an ske vla sti ob u sta vi le po tra gu, {est qu di je iz mo ra pre ko no }i iz vu kao je dan tr go va~ ki brod, a jo{ 49 je iz vu kao je dan brod austra lij ske mor na ri ce, po {to je te qu de lo ci rao iz vi |a~ ki avion. „Pro na |e no je 55 pre `i ve lih.

Oni su te {ko po vre |e ni, ali su u sta bil nom sta wu”, sa op sti le su austra lij ske po mor ske vla sti (AM SA), do da ju }i da se spa si la~ ka ope ra ci ja na sta vqa. [ef in do ne `an ske spa si la~ ke eki pe u lu ci Me rak na za pad nom ostr vu Ja vi re kao je da je iz gle da jed nog pre `i ve log ugri zla aj ku la. Brod je ne stao u sre du iz me |u ostr va Ja ve i Su ma tre, na oko 220 na u ti~ kih mi qa od austra lij ske te ri to ri je Bo `i} nog ostr va.

Austra li ja tr pi ve li ki pri ti sak oso ba ko je bro do vi ma do la ze na we nu te ri to ri ju i tra `e azil, od ko jih mno gi ko ri ste In do ne zi ju kao tran zit.

Stogodi{wak za volanom LOS AN\ELES: Sto go di {wi vo za~ je po vre dio 11 qu di, me |u ko ji ma i de ve to ro de ce, u po ku {a ju da se is par ki ra na do mak jed ne {ko le u Los An |e le su. ^e tvo ro je te `e po vre |e no. Ka ko pre no si AP, ~e ti ri de te ta su bi la u kri ti~ nom sta wu ka da su sti gle eki pe hit ne po mo }i, ali su ubr zo svi sta bi li zo va ni i pre ba ~e ni u obli `wu bol ni cu. Dok to ri su sa op {ti li da je wi ho vo sta we ozbiq no, ali da se o~e ku je pot pu ni opo ra vak.

Pre ston Kar ter, ko ji u sep tem bru pu ni 101 go di nu, kre nuo je u ri kverc sa par kin ga sa mo po slu ge, ali ume sto da sta ne ka da je sti gao do ivi~ wa ka sa dru ge stra ne uli ce, we gov auto mo bil je na sta vio

da ide u gru pu ro di te qa i de ce ko ji su ku po va li slat ki {e na tra fi ci po red {ko le.

Sve do ci ka `u da su qu di vi ka li i lu pa li u we go ve pro zo re ka ko bi ga za u sta vi li, ali je ne ko li ko ma li {a na osta lo za ro bqe no is pod auto mo bi la. „Ko~ ni ce su mi ot ka za le, ni sam imao kon tro lu nad vo zi lom. @ao mi je, ni ka da ne bih ura dio ne {to ova ko“, re kao je Kar ter.

Po li ci ja je re kla da sto go di {wi vo za~ ima do zvo lu, da je is tra ga u to ku i da ni je uhap {en, kao i da je Kar ter u pot pu no sti ko o pe ra ti van.

Proterani Romi iz Marseqa PARIZ: Sto ti nak Ro ma, me |u ko ji ma dva de se to ro de ce, iz ba ~e no je ju ~e iz jed nog na se qa u Mar se qu, kao i 64 Ro ma iz oko li ne Pa ri za, sa op {ti le su fran cu ske vla sti. U Mar se qu, pro te ri va we je spro ve de no po sle dve od lu ke su da ko jom je na re |en od la zak sta nov ni ka sa tog pod ru~ ja, na vo di pre fek tu ra Mar se qa na ju go i- sto ku Fran cu ske. Ukup no 11 Ro ma, ko ji su `i ve li u dru gim kam po vi ma u Mar se qu, ta ko |e ju ~e je tre ba lo da se vra ti u svo je ze mqe po re kla u okvi ru pro ce du re po mo }i vra }a wa ku }i, do da la je Pre fek tu ra.

U oko li ni Pa ri za, 64 Ro ma, od ko jih 17 de ce, ko ji su `i ve li na lo ka ci ji bli zu jed ne bol ni ce pro te ra no je sa tog me sta i upu }e no u dru ga na se qa u dru goj op {ti ni. Po li ci ja je pre kju ~e pro te ra la sta nov ni ke ne ko li ko kam po va u se ver nom de lu Pa ri za, gde je `i ve lo ne ko li ko sto ti na qu di. Stru~ jan ci UN po zva li su ju ~e fran cu sku vla du da po {tu je evrop ske i me |u na rod ne nor me qu dih pra va o ne di skri mi na ci ji. „Na sil no pro te ri va we ne pred sta vqa re {e we. Tre ba pro na }i al ter na tiv na re {e wa u skla du sa stan dar di ma po {to va wa qud skih pra va”, re kla je spe ci jal ni iz ve sti lac UN za na se qa va we Ra ke la Rol nik.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI RI[AR MILE Ugled ni fran cu ski pi sac Ri {ar Mi le re kao je, ko men ta ri {u }i ~in ma sov nog ubi ce An der sa Brej vi ka, da je „Nor ve {ka do bi la ono {to je i za slu `i la On je is ta kao da je pro ~i tao 1.500 stra ni ca Brej vi ko vog ma ni fe sta, ali i da ne odo bra va ono {to je on i ura dio. We go vi sta vo vi iza zva li su la vi nu kri ti ka u evrop skim kwi `ev nim kru go vi ma.

FLORENS DETLOR Naj sta ri ji ko ri snik po pu lar ne dru {tve ne mre `e Fej sbuk ima 101 go di nu. U pi ta wu je u~i te qi ca u pen zi ji Flo rens De tlor ko ja `i vi u Ka li for ni ji.Po sta la je ~lan Fej sbu ka pre tri go di ne. Od ta da we na li sta pri ja te qa ra ste, a ka ko je ne dav no do bi la po ziv da po se ti kom {i ju Mar ka Za ker ber ga i kom pa ni ju „Fej sbuk”, na we no odo bre we ~e ka jo{ 1.000 zah te va za pri ja teq stvo.

BENYAMIN NETANIJAHU Izra el ski pre mi jer Ben xa min Ne ta ni ja hu na zvao je sa mit ne svr sta nih u Te he ra nu „mr qom ~o ve ~an stva” na kon iran skog po ri ca wa pra vu Izra e la da po sto ji. Da nas, vi {e od 120 ze ma qa u Te he ra nu, po zdra vqa ju re `im ko ji ne sa mo da po ri ~e po sto ja we ho lo ka u sta, ve} se i za la `u za uni {te we je vrej ske dr `a ve i vo de mi li o ne qu de da uz vi ku ju „Smrt Ame ri ci, smrt Izra e lu” re kao je on.

PR QA VA PRO VO KA CI JA ILI DE LO PSI HO PA TE

Dva le {a i po ru ka o „Pu si Ra jot” MO SKVA: Ru ska po li ci ja je pro na {la be `i vot na te la dve Ru ski we u wi ho vom sta nu u Ka za wu sa po ru kom u kojoj se tra `i oslo ba |a we ~la ni ca pank gru pe „Pu si Ra jot”. @r tve su maj ka (76) i }er ka (38), ko ji ma je ubi ca za d ao ne k o l i k o ubo d a no `em, a po tom kr vqu na zi du, na en gle skom je zi ku, is pi sao po r u k u: „Oslo b o d i t e Pu s i ra jot”.

Zva ni~ ni ci ka `u da su te la pro na |e na pro {le ne de qe, a pret p o s ta v qa se da ubi ca po ru kom po ku {a va da skre ne po li ci ju na po gre {an trag. Advo k at gru p e tvr di da je u pi ta wu „pr qa va ^la ni ce gru pe „Pu si Ra jot” pro vo ka ci ja”.

Ko mi tet Advo kat ~la ni ca pank gru pe pro v o k a c i j a” ili „de l o psi h o p a t e” i Ni k o l aj Po l o z ov iz j a v io je agen c i j i izra zio na du da }e ubi ce bi ti pro na |e we Inter faks da je ubi stvo ili „pr qa va i ka `we ne.

„@ao mi {to ne ki ~u da ci ko ri ste ime ben da”, na pi sao je Po lo zov na Tvi te ru. Sud u Mo skvi je sre di nom me se ca osu d io tri ~la n i c e pank ben da na dvo go di {we ka zne za t vo r a zbog hu l i g an s tva mo t i v i s a n og ver s kom mr `wom na kon {to su u fe bru a ru iz ve le pank mo li tvu u Hra mu Hri sta spa si te qa u ko joj tra `e od la zak sa vla sti pred sed ni ka Vla di mi ra Pu ti na.

Su |e we de voj ka ma iz ben da iza zva lo je ta las kri ti ka u me |u na rod noj, ali i u ru skoj jav no sti.

Po ju ~ e ob j a v qe n om is tra ` i v a w u jav n og mwe w a, tre }i na Ru sa sma tra da je dvo go di {wa za tvor ska ka zna pre o {tra, dok dru gih 31 od sto ve ru je da je u pi ta wu ade kvat na ka zna.

BALkAn / OGLASi

dnevnik

IVO JOSIPOVI] O ODNOSIMA HRVATSKE I SRBIJE

Do bra at mos fe ra pre su sre ta s Ni ko li }em ZA GREB: Pred sed nik Hr vat ske Ivo Jo si po vi} ve ru je da je pro ces una pre |e wa od no sa Za gre ba i Be o gra da ne za u sta vqiv i da }e se si gur no sre ta ti sa

su „ne {to druk ~i je na ra vi, ima ju sim bo li~ ku ra zi nu i ima ju smi sla kad gra |a ni ve ru ju da mo gu da ti do bar re zul tat i kad ve ru ju sa mim re zul ta ti ma”.

Ivo Josipovi}

pred sed ni kom Sr bi je To mi sla vom Ni ko li }em - ali da se pre to ga mo ra iz gra di ti „do bra at mos fe ra”.

„Jo{ mo ra mo gra di ti do bru at mos fe ru i do }i }e taj tre nu tak i da pred sed nik Ni ko li} do |e u Za greb i da ja odem u Be o -

va ti ma, Bo {wa ci ma, mi slim da i pred sed nik Sr bi je mo ra vo di ti ra ~u na i mi sli ti na ta kve stva ri”, za kqu ~io je hr vat ski pred sed nik.

Po Jo si po vi }u, „otvo re na pi ta wa” iz me |u Be o gra da i Za gre ba ni su se pro me ni la bez ob zi ra ko je na vla sti u dve ze mqe i u naj ve }oj me ri su pro ble mi ve za ni za ras pad za jed ni~ ke dr `a ve pi ta we ne sta lih, suk ce si je, iz be gli ca... „Mi slim da svi u re gi ji raz u me mo da se ne sme mo koc ka ti sud bi na ma svo jih na ro da, da nam je za da }a da gra di mo do bre od no se i da smo svi pre po zna li da je Evro pa ciq ko jem te `i mo i da }e - ne re {i ti - ali }e po mo }i re {a va we pro ble ma”, is ta kao je Jo si po vi}.

Kad je re~ o tu `ba ma Hr vat ske i Sr bi je pred Me |u na rod nim su dom prav de u Ha gu, Jo si po vi} je oce nio da je to pi ta we „ve za no ja ko za emo ci je”, a - ka ko je re kao- „ne ma pu no hra brih na po li ti~ koj sce ni ko ji su re al no

O Pupovcu i srpskoj mawini Osvr }u }i se na jav nu ras pra vu ko ju ve} da ni ma vo di sa pred sed ni kom Srp skog na rod nog vi je }a Mi lo ra dom Pu pov cem, Jo si po vi} je na gla sio da se ceo „ob ra ~un” vr ti oko ras po de le nov ca na me we nom za ma wi ne u Hr vat skoj.

Ova na {a ras pra va uop {te ni je ras pra vao od no si ma Hr va ta i Sr ba - mi slim da su oni sve bo qi u Hr vat skoj. To ni je ni ras pra va o od no si ma Sr bi je i Hr vat ske, is ta kao je Jo si po vi}, na vo de }i da se „ne ra di ni o ka kvom osob nom ob ra ~u nu, ve} o na ~el nom pi ta wu fi nan si ra wa ma win ske sce ne u Hr vat skoj” po {to se, ka ko je uka zao, SNV fi nan si ra iz vi {e iz vo ra ko ji ni su svi ma do stup ni. „Ta kav ne pra ve dan aran `man pre ma dru gim Sr bi ma i sr skim or ga ni za ci ja ma ko je ni su u „Od no si Hr vat ske i Sr bi je su una pre |e ni, u okvi ru to ga sam se ~e sto sre tao s (biv {im) pred sed ni kom Ta di }em, si gur no }u se su sre ta ti s pred sed ni kom Ni ko li }em. Otvo rio se je dan pro ces ko ji je ne za u sta vqiv”, re kao je Jo si po vi} u in ter vjuu Ta nju gu.

Po mi {qe wu hr vat skog pred sed ni ka, pred sed ni~ ki kon tak ti

Ka cin: Cr na Go ra pri mer za re gion POD GO RI CA: Cr na Go ra je po zi ti van pri mer ce lom re gi o nu kad je re~ o pri stu pa wu EU i NA TO-u, iz ja vio u Pod go ri ci iz ve sti lac Evrop skog par la men ta za Bal kan Jel ko

SNV, to je re zul tat po li ti~ kih kom bi na ci ja ovaj put }u bi ti mo `da mek {i u for mu la ci ji ko je je go spo din Pu po vac imao sa pret hod nim vla da ma HDZ-a”, re kao je Jo si po vi}. Po Jo si po vi }u, vre me je i bi lo bi pra ved no da sva sred stva bu du na ras po la ga wu i da svi ima ju pra vo da kon ku ri {u za wih. „Taj du go go di {wi mo no pol nad fi nan sij skim sred stvi ma, ge ne ri san je i na mo no pol na mo gu} no sti za po li ti~ ko za stu pa we - ne go vo rim o man da ti ma, ve} o op {tem pri stu pu vo |e wa ma win ske po li ti ke ko ja je tek ma wim de lom u Sa bo ru. Je dan vi dqiv deo Sr ba u Hr vat skoj ni je za do vo qan, `e li jed na ke mo gu} no sti. To je pi ta we plu ra li za ci je ma win ske po li ti ke”, za kqu ~io je Jo si po vi}.

grad i da raz go va ra mo o svim pro ble mi ma”, is ta kao je Jo si po vi}. „Vr lo je va `no da ne is tr ~i mo pre ra no - jer nam qu di ne }e ve ro va ti, ni ti da za ka sni mo ka {we we je isto pro blem. Taj ming je u po li ti ci vr lo va `na stvar. I ge ste su va `ne - ja sam u~i nio mno go ge sta Sr bi ma, Hr -

UKRATKO Ubi jen u cen tru Ce ti wa POD GO RI CA: Oli ver Hu ter (30) iz Ce ti wa ubi jen je u puc wa vi u cen tru tog gra da, sa op {ti la je cr no gor ska po li ci ja. Upra va po li ci je je u krat kom sa op {te wu na ve la da se ubi stvo do go di lo u cen tru Ce ti wa i da je is tra ga u to ku.

Od {te ta Sa raj li ja ma

Jelko Kacin

Ka cin. On se ju ~e sa stao sa pot pred sed ni kom cr no gor ske vla de Du {kom Mar ko vi }em.

Oni su, ka ko je sa op {te no iz vla de Cr ne Go re, raz go va ra li o is pu wa va wa oba ve za ko je Cr nu Go ru o~e ku ju u pro ce su pri stup nih pre go vo ra, s po seb nim osvr tom na po gla vqa ko ja se od no se na obla sti vla da vi ne pra va. Mar ko vi} je uka zao na ra ci o na li za ci ju sud ske mre `e i iz me ne kri vi~ nog za ko no dav stva u ci qu {to efi ka sni je bor be pro tiv or ga ni zo va nog kri mi na la i ko rup ci je.

Za jed ni~ ki je kon sta to va no da Cr na Go ra ima do voq no ka drov skog po ten ci ja la za zah te van pro ces pri stu pa wa EU. Mar ko vi} i Ka cin, ka ko je sa op {te no, oce ni li su da je uspeh Cr ne Go re ujed no i uspeh po li ti ke pro {i re wa EU i ge ne ra tor pro gre sa za osta le dr `a ve u re gi o nu.

u sta wu raz go va ra ti i pro mi {qaj ti {ta zna ~e te tu `be i {ta }e se do go di ti s wi ma”. „Sa me tu `be ni su naj va `ni je za raz voj hr vat sko-srp skih od no sa, na kra ju kra je va - ako se osta ne kod tu `bi - sud }e od lu ~i ti ova ko ili ona ko, a mi }e mo mo ra ti da qe sa ra |i va ti”, na gla sio je hr vat ski pred sed nik.

SA RA JE VO: Sud u Sa ra je vu do neo je dve no ve pre su de pre ma ko ji ma Vla da Re pu bli ke Srp ske mo ra da is pla ti od {te tu Sa raj li ja ma ko ji su to kom ra ta iz gu bi li ~la no ve po ro di ce. Isti sud je 13. ju la do neo pre su du ko jom je Vla di RS na lo `e na is pla ta od 437.000 ma ra ka od {te te za 31 Sa raj li ju ko ji su to kom ra ta iz gu bi li naj bli `e ~la no ve po ro di ce.

Ka ko je za agen ci ju Ana do li ja iz ja vio advo kat ko ji za stu pa po ro di ce ubi je nih ci vi la i `r tve ra ta Esad Hr va ~i} u tu `ba ma se, uz osta lo, po zi va na ~i we ni cu da je Ha {ki tri bu nal iz re kao pra vo sna `ne pre su de biv {im ko man dan ti ma Sa ra jev skoro ma nij skog kor pu sa Voj ske Re pu bli ke Srp ske (VRS) Sta ni sla vu Ga li }u i Dra go mi ru Mi lo {e vi }u, ko ji su osu |e ni na do `i vot ni za tvor, od no sno 29-go di {wu ka znu za tvo ra zbog „te ro ra nad ci vil nim sta nov ni {tvom Sa ra je va”.

Advo kat je do dao da je Dej ton skim spo ra zu mom Re pu bli ka Srp ska pri hva ti la kon ti nu i tet rat ne Re pu bli ke Srp ske, te da je kri vi~ na de la op sa de Sa ra je va

spro vo di la Voj ska RS, „zbog ~e ga je od go vor nost tog en ti te ta ne u pit na”.

Pre ma Sta tu tu Ha {kog tri bu na la, de la ko ja su na stu pi la zbog ne hu ma nog ra to va wa ne za sta re va ju, kao ni {te ta ko ja na stu pi usled tih kri vi~ nih de la.

Da qe od NA TO-a BA WA LU KA: BiH de fi ni tiv no ne mo `e o~e ki va ti da joj do kra ja go di ne odo bre Ak ci o ni plan za ~lan stvo u NA TO. Zbog za sto ja na dr `av nom ni vou i spo rog re {a va wa pi ta wa ne po kret ne voj ne imo vi ne BiH se uda qa va od ~lan stva u NA TO. U sep tem bru }e za se da ti mi ni stri od bra ne ze ma qa Evrop ske uni je i pre ma in for ma ci ja ma iz Bri se la BiH ne ma ni ka kve {an se da do bi je ze le no sve tlo za MAP pro gram.

Go sti mir Po po vi}, voj ni ana li ti ~ar, ka `e da je ~i ta va pri ~a oko ula ska BiH u NA TO ve {ta~ ka. „BiH ima ve li kih unu tra {wih pro ble ma oko or ga ni za ci je i mi ni star stva od bra ne, a ka mo li oru `a nih sna ga. ^e sto se mo `e ~u ti u jav no sti o ra znim afe ra ma oko {ver ca na o ru `a wa za o sta log iz ra ta, raz ne mal ver za ci je oko iz vo za tog oru` ja. Sve mu to me ka da do da te da se jo{ ni je ras po de li la voj na imo vi na”, ob ja {wa va Po po vi}.

U vi {e na vra ta zva ni~ ni ci iz RS uka zi va li su na pro blem ras po de le imo vi ne. „Po stig nut je do go vor da voj na imo vi na ko ja se na la zi na te ri to ri ji jed nog od dva en ti te ta wi ma i pri pad ne. Ali po li ti ~a ri Bo {wa ci za to ni su hte li ni da ~u ju”, is ti ~e Po po vi}.

petak31.avgust2012.

23

24

petak31.avgust2012.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Dana 6. 9. 2012. godine navr{i}e se tu`nih godinu dana od kako nas je napustio na{ mili

Ivan Jovanovi} Godi{wi pomen da}emo 1. 9. 2012. godine, u 11 ~asova, na Starom grobqu, u Pan~evu.

Wegovi: sin Sa{a i snaha Jelena.

59581

Posledwi pozdrav na{oj dugogodi{woj ~lanici koja je svojom umetno{}u oboga}ivala na{e izlo`be i likovne kolonije

Miroslavi Radovi} Iskreno sau~e{}e o`alo{}enima.

svim

Dru{tvo Slovenaca „Kredarica”, Novi Sad.

427/P

Posledwi pozdrav

SOKOBAWA - Mihoqsko leto, sobe, apartmani za odmor, u`i centar, povoqno. Telefon: 063/81-54-200 i 018/880-100.

59456

^ISTIM podrume, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, automobile stare za otpad. Telefoni: 064/953-3943, 021/6618846, 063/84-85-495.

59444 KUPUJEM lomqeno srebro i zlato, nakit, dukate, zubno zlato. Od vlasnika. Najboqa cena u gradu. Telefon 064/994-5002.

59447

Jovanu Jelovcu od Sla|inih kolega iz funkcije pravnih, kadrovskih i op{tih poslova JP „Srbijagas-a”.

426/P

IZDAJEM novu name{tenu garsoweru u Novom Sadu, {iri centar, I sprat, CG, mo`e na du`i period.

Telefon 064/155-75-10.

59357 IZDAJE se jednosoban stan, Ulica Alekse [anti}a 52, u Novom Sadu, peti sprat, Grbavica. Telefon 062/80316-17.

59586

LIMAN II, 44m2, IV sprat, bez lifta, useqiv, renoviran, u katastru, ke{-kredit. Cena 37.000e. Telefon 063/239-411.

59572

PORU^ITE portret na osnovu fotografije, cena 30-50 eur/din, ra|eno ru~no, {tampano na platnu ili na drugoj podlozi. Pouze}em.

Kontakt: dujmo@eunet.rs 59291 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

59454

Posledwi pozdrav {ogoru i te~i

dragom

Mladanu Jov~i}u

Posledwi prijatequ

pozdrav

dragom

Mladanu Jov~i}u

od: {ogorice Danice, Daniele i Daniela Po`gaja.

od porodice Rado{evi}.

59621

59605

dragom

POMEN Danas se navr{ava tu`nih 11 godina od kako nema moga dragog supruga

Posledwi pozdrav {ogoru i te~i

Mladanu Jov~i}u od: {ogorice Jeke, Mare i Dragane sa porodicama.

59623

Qubomira Manojlovi}a Cojleta vojni penzioner iz Novog Sada Godine prolaze, ni{ta lepo ne donose, samo bol i tuga kad izgubi{ svog bra~nog druga.

Tvoja Bula.

59595

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Posledwi pozdrav dragom kumu

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi

petak31.avgust2012.

Deset godina nisi sa nama, ali i daqe si u na{im srcima

POMEN

1939 - 2012.

Sreti Kerkezu

Jelenko Leti}

Dragi Vlatko, vreme prolazi, a bol i tuga ne prestaju.

Uvek }e{ biti u na{im srcima.

Mladan Jov~i}

Tvoji: supruga Milojka, }erke Jasna i Vawa, unuci Uro{ i Matija i zet Petar.

Tvoji najmiliji: supruga Stana, }erka Ru`ica, sinovi Radivoj i Perica i unuci Jovan i Nikolina.

obele`i}emo u subotu, 1. 9. 2012. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Qubica i deca Du{ko i Jadranka sa porodicama.

59582

59548

300812-P

od kumova Koprivica i [arac.

Sahrana }e se obaviti 31. 8. 2012. godine, u 15 ~asova, na Dowem novom grobqu, u Futogu.

O`alo{}ena porodica.

59608

59603

S velikim bolom u srcu i tugom, obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ voqeni

IZJ AV A ZAH V AL NOS TI Zahvalnica MIRI BAWAC, VOJI SOLDATOVI]U I MI[I BELEGI[ANINU Dana 23. avgusta 2012. zauvek je zaspala na{a draga

Dana 25. avgusta u poti{tenosti ~ula sam tople spasonosne re~i pomenutih velikana na{e kulture i umetnosti.

Neizmerno hvala na{im umetnicima na dobroti i utehi, kao i svima koji su do{li da ka`u svoje posledwe zbogom omiqenoj ~lanici SNP. 59553

3 Preminuo je moj voqeni brat

1950 - 2012.

59587

GODI[WI POMEN

Na{oj dragoj i voqenoj

na{oj dragoj mami, baki i supruzi

Ranki Risti}

Smiqi Mandi} Pravda Komarov ro|. Popov Sada kada znamo da te nemamo, `elimo ti jo{ jednom re}i koliko te volimo.

Hvala ti za sve {to si nam dala, svaki osmeh, dodir, sre}u, `ivot, po`rtvovawe, ~istotu i qubav bri`nog materinskog srca tvoga. Neka te sveblagi, milostivi Gospod po neizmernoj qubavi svojoj upokojenu ~uva u Carstvu slave svoje.

ro|. @i`akov

odr`a}e se 1. 9. 2012. godine, na Gradskom grobqu, u 11 ~asova.

Mnogo nam nedostaje{.

Tvoji najmiliji.

59495

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo 1. septembra, u 11 ~asova, odr`ati ~etvorogodi{wi pomen na grobqu u Sremskoj Kamenici.

Sin Aleksandar Komarov, Branislav Ba{~arevi} i }erka Aleksandra Mihajlovi} sa porodicama.

preminuo 29. avgusta 2012. godine, u 63. godini. Sahrana je danas, 31. 8. 2012. godine, u 15 sati, na grobqu, Tranxament, u Petrovaradinu.

Duboko o`alo{}eni: supruga Vera, sin Velemir, k}erka Jelena, majka Darinka, bra}a Mitar i Mihajlo, rodbina, kumovi i prijateqi.

JEDNOGODI[WI POMEN obele`avamo u subotu, 1. septembra, u 10.30 ~asova, na Tranxamentskom grobqu, u Petrovaradinu na{oj majci i baki.

Milica Kqai} - Radakovi}

Zahvalna sestra Leposava.

Miladin Ma~ar

[ESTOMESE^NI POMEN

31. 8. 2010 - 31. 8. 2012.

Vladimir Harak Mladanu Jov~i}u

25

59502

Dragom profesoru hvala za sva predivna predavawa i lepa dru`ewa.

Isak Loki} iz Gospo|inaca

Hvala svim prijateqima porodice @i`akov na iskrenom sau~e{}u i podr{ci u trenucima na{e tuge i bola.

Qubica Heror Draga na{a, okupqamo se ovaj put u ~ast tvog ro|endana.

Volimo te.

Tuguje za wim brat Marko Zlokolica sa suprugom Mirom.

Laza, Nata{a, Vlada i Sowa.

59611

~etrdesetodnevni pomen odr`a}e se u nedequ, 2. septembra, u 10 ~asova, na grobqu, u Zmajevu.

Izra`avamo iskrenu i duboku zahvalnost prof. dr Mirjani Jovi~evi}, osobqu Klinike za neurologiju KC Vojvodine, mr dr Zorici ]ulibrk, osobqu Specijalne bolnice „Rusanda” - Melenci, dr Tatjani Radakovi}, osobqu Op{te bolnice „\or|e Jovanovi}” - Zrewanin, osobqu „SANUS VITA” D.O.O. - RJ „DOM” Novi Sad, Pali}ka 5, na savesnoj, humanoj i stru~noj pomo}i i brizi tokom le~ewa i rehabilitacije drage nam Ranke.

Weni: Ivica, Goran, Cecilija, Kornelija, Ceca i Angel.

59533

59480

Dana 1. 9. 2012. godine navr{ava se 40 dana od smrti oca, supruga i dede

3

3 POMEN

Milenko Funduruqa

Preminuo je na{ voqeni brat

Posledwi pozdrav od IV1 razreda, gen. 1969 - 1973.

Danilo Prica Svetka Popovi}a

1920 - 2005.

Porodica Popovi}.

59576

Posledwi pozdrav

59539

Pe|a Prica

TROGODI[WI POMEN

Isak Loki}

31. 8. 2009 - 31. 8. 2012.

1979 - 2010.

Baji} Milanu - Baji

An|elka Prica

obele`i}emo danas u Ka}u.

Vreme prolazi, a praznina u nama ostaje doveka. Hvala ti za neizmernu qubav, pa`wu i dobrotu koju si nam podario.

Neka tvoja plemenita du{a po~iva u miru.

Tvoji: supruga Svetlana, }erka Dragana i sinovi Dragan i Nenad.

1926 - 2011.

1938 - 2012. iz Gospo|inaca Hvala mu za qubav, sre}u i sve zajedni~ke trenutke.

Ve~no }e nam nedostajati na{a porodi~na okupqawa u wegovom domu i radost sa kojom nas je do~ekivao.

Sahrana je na mesnom grobqu u Gospo|incima, u petak, 31. 8. 2012. godine, u 13 ~asova.

Tuguju za wim o`alo{}ene sestre: Stevanka, Lenka, Milosava i Du{ica sa porodicama.

59612

Vaqi

od: Olge, Mime i Fe|e.

59588

59585

Godine prolaze. Bol i tuga postaju sve ja~i. Jedini moj sine, mili moji roditeqi, `ivim od uspomena za dan na{eg susreta.

Zauvek samo va{a Tawa i Price.

59458

26

tv program

petak31.avgust2012.

06.30 Добро јутро, Војводино 09.00 Чарде на Дунаву 09.30 Фолдер култура 10.10 Биографије 11.00 Комшилук 11.30 Кухињица 11.50 Име мог сокака 12.10 Трансплантације 13.00 Српски екран-емисија МТВ-а на српском 13.30 Емисија на мађарском.са титл.на српском 14.00 Вести 14.05 Биографије: Владимир Путин 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Спортска Војводина 15.30 Под истим кровом 16.00 Биографије 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.25 Разгледнице 18.55 Комшилук 19.30 ТВ Дневник 20.05 Серија недеље: Мидлмарч 21.00 Варошарије 22.00 Војвођански дневник 22.35 Петказање 23.45 Хроника међународног новосадског књи-евног фестивала 23.50 Серија недеље: Мидлмарч0 00.45 Концерт Арсена Дедића 01.50 Емисија на мађарском.са титл.на српском 02.15 Српски екран-емисија МТВ-а на српском

06.05 08.00 09.03 09.59 10.30 11.00 12.00 12.15 12.31 13.21 13.45

Мартин Клунс

СЕРИЈА

Др Мартин Улоге: Мартин Клунс, Керолин Кац, Џо Абсолом, Селина Кадел (Панонија, 13.00) 08.00 09.00 12.00 12.30 13.00 15.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30

15.00 15.45 17.00 17.25 18.25 19.00

Јутарњи програм Јутарњи дневник Грађани села Луга Разгледница Енциклопедија за радознале Запамти ме Дневник Спорт плус Место злочина-Лас Вегас Летњи биоскоп: Дизни на РТС Летњи биоскоп: Звончица и велико вилинско спасавање, филм Ово је Србија Позориште у кући Дневник РТ Војводина Београдска хроника Путопис Слагалица

Панонско јутро Лола Здравље је лек Портрет привредника Др Мартин Војвођанске вести Панонска хроника Војвођанске вести Лола Перископ Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Филмски програм

Нина Иванишин

Словенка

СЕРИЈА

Комшилук У стан поред брачног пара Франтишека и Жужане Стромокоцура, усељавају се Илдико и њен супруг Ласло Комаром. На почетку нико од њих одушевљен ситуацијом у којој су се нашли. Узбуђена је само неудата комшиница Марта, која то види као прилику да пронађе мужа. Улоге: Анди Краус, Вики Ракова, Петер Марћин, Жужана Тлучкова, Марта Сладечекова Режија: Петер Марћин, Томаш Јанчо (РТВ 1, 18.55)

06.30 07.05 07.55 08.45 09.55 10.25 12.05 12.30 12.40 13.10 14.00 14.50 15.15 16.45 17.15 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.20 23.05 23.35

Кухињица – мађ. Из нашег сокака Додати живот годинама Петказање Свјетионик Концерт Кад зазвони Вести (мађ) Панова фрула је освојила планету Из нашег сокака Додати живот годинама Чувари планете-Велики бачки канал Добро вече Војводино (рус) Духовка (слов) Емисија на словачком ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Траговима давне прошлости Добро вече, Војводино (слов) Оперативци Биографије: Бил Козби Стрелци из Чортановаца Пловидба панонским морем

08.30 09.00 09.05 11.00 11.10 11.30 12.30 13.00 13.05 14.00 14.30 15.00 15.05 15.35 16.00 16.30 17.00 18.40 19.30 19.45 20.00 21.00 22.00 22.30 23.00 23.50

Храна и вино Вести Убиства у Мидсамеру Вести Украдена срца Серијски програм Рецепти Лауре Равајоли Вести Опчињени Витраж Вреле гуме Вести Африка од врха до дна Лична грешка Рецепти Лауре Равајоли Храна и вино Убиства у Мидсамеру Конак Објектив (слов) Објектив (мађ) Ленија Опчињени Објектив Рецепти Лауре Равајоли Серијски програм Украдена срца

11.00 Мото ГП Мугело 12.00 Барса ТВ 14.00 Квалификације: Бордо – Црвена Звезда 16.00 Премијер лига 16.30 Свет фудбала 17.00 Транс 18.00 Украјинска лига: Говерла – Тавриа 20.15 Премијер лига 20.30 КХЛ финале 22.45 Шпанска лига 23.15 Премијер лига 23.45 Барса ТВ 00.30 Премијер лига

04.00 Филмски програм, 07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Године пролазе, 10.00 Шоу - Парови, 14.00 Ветар у леђа, 16.00 Љубав на продају, 17.00 У међувремену, 18.00 Године пролазе, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Скарлетина видовчица, 21.00 Топ 10, 22.00 Објектив, 22.30 Жива ватра, 00.00 Објектив, 01.00 Одељење за убиства 08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 09.30 Кућица у цвећу, 10.00 Метрополе и регије света, 12.00 Репризе вечерњих емисија, 14.30 Инфо К9, 15.00 Забавни програм, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Дечији програм, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 ОСАА/ Перископ, 21.15 Прес пресек, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

Александра је 23-годишња студенткиња енглеског језика. Потиче из малог града. Родитељи су јој разведени. Нико не зна да се она у једној реклами крије иза псеудонима Словенка и да је проституција њен тајни извор прихода. Улоге: Нина Иванишин, Петар Мусевски, Примож Пирнат, Маруша Кинк, Дејан Спасић, Аљоша Ковачић, Алеш Валич Режија: Дамјан Козоле (РТС 1, 01.42)

03.11 04.12 04.26 04.56 05.47

Дневник Срећни људи Терминатор 2, филм Око Дневник Место злочина-Лас Вегас Злочиначки умови Ноћни биоскоп: Словенка, филм Грађани села Луга Гастрономад Око Срећни људи Верски календар

06.15 06.30 07.00 08.50 09.50 10.50 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.10 20.20 22.00 00.00 01.00 01.05 01.30

Ексклузив Експлозив Езел Рањено срце Одбачена Филм: Незаконит улазак Тачно 1 Трачара Изгубљена част Срећне вести Рањено срце Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Изгубљена част Лото Езел Филм: Нова полицијска прича Трачара Срећне вести Експлозив Ексклузив

19.30 20.05 20.59 23.19 23.50 00.05 00.58 01.42

dnevnik

06.42 07.17 07.23 07.45 07.57 08.01 08.08 08.22 09.36 08.49 09.31 10.00

Слагалица Мунзи Попај Томас и другари Ози бу Дени и Деди Необично о биљкама Тумачење књижевног дела Једна слика једна прича Вечни сјај детињства Мој љубимац Седница Народне скупштине Речублике Србије, пренос (програм зависи од трајања преноса) 10.25 Наличје велеграда 10.49 Гитар арт фестивал 11.21 ТВ фељтон 11.55 Трезор 12.56 Датум 13.00 Фудбал: Жреб за Лигу Европе, пренос 14.00 Необично о биљкама 14.14 Тумачење књижевног дела 14.28 Једна слика једна прича 14.41 Вечни сјај детињства 15.23 Цркве брвнаре у Србији 15.50 Еко рецепт за здрав живот 16.20 Праг села Србије 16.50 Преваранти 17.46 Концерт певачке групе Тканица 18.54 Лов и риболов 19.28 Верски календар 19.41 Преваранти 20.00 Породица човека 20.40 Фудбал: Челси–Атлетико Мадрид, УЕФА супер куп, пренос 22.38 Преци и потомци 23.11 Видик 00.00 ТВ фељтон 00.34 Музика за Европу 01.23 Трезор 02.24 Фудбал:Челси-Атлетико Мадрид, УЕФА супер куп (р) 04.12 Еко рецепт 04.42 Музика за Европу 05.30 Лов и риболов

ФУДБАЛ: УЕФА СУПЕР КУП

Челси–Атлетико Мадрид (РТС 2, 20.40)

06.30 07.00 08.00 09.00 10.00 12.00 12.30 13.00 14.00 15.00 16.15 17.15 18.15 20.00 21.00 23.00 00.00 01.00 02.00 03.30 04.30

Улови трофеј Маратон Цртани филм Документарна серија Филм: Смрт господина Голуже Топ шоп Слике живота Љубав у залеђу Монк Ало, ало Документарна серија Обични људи Филм: Сутон Ало, ало Филм: Ох у Охају Удовице Еротска серија Ало, ало Филм: Све што имаш Домаћа музика Филм: Ох у Охају

08.45 Тандем, 08.55 Ски Јахорина, 09.25 Фокус, 12.50 Туристичке разгледнице, 13.00 ФАМ, 13.45 Топ шоп, 16.00 Веб џанк, 16.30 Фокус, 17.00 Ски Јахорина, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.50 Инфо Пулс, 21.10 Туристичке разгледнице, 21.30 Инфо клуб, 22.15 НС Индекс, 22.30 Бање Србије, 23.00 Фокус, 23.40 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.35 Фокус, 01.00 Ски Јахорина 12.00 Срем на длану: Пећинци, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Док. програм, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: С. Митровица, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Срем арт, 21.15 Зоо хоби, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

Ђина Дејвис

Дуг пољубац за лаку ноћ Саманта је наизглед обична самохрана мајка која ради као учитељица. Чини се да не постоји ништа необично када је њен живот у питању. Саманта има ожиљке, али не зна одакле јој; док сецка поврће за салату открије да уме да гађа ножем запањујуће прецизно; видевши јелена, изненада га напада голим рукама… Улоге: Ђина Дејвис, Семјуел Л. Џексон, Ивон Зима Режија: Рени Харлин (Б92, 21.00) 07.30 Би-Би-Си на Б92: Последњи нацисти 08.20 Топшоп 08.40 Најбоље године 09.45 Топшоп 10.00 Вести 10.35 Амерички топ-модел 11.30 Цртани филмови 14.00 Наша мала клиника 16.00 Вести 16.40 Спортски преглед 17.05 Штребери 17.30 Пријатељи 18.30 Вести 19.10 Сунђер Боб Коцкалоне 19.30 Штрумфови 20.10 Нинџа ратници 21.00 Филм: Дуг пољубац за лаку ноћ 23.15 Вести 23.50 Спортски преглед 00.10 Увод у анатомију 01.00 Филм: Огољени Ленон 02.20 Док. филм: Како су Битлси уздрмали Кремљ 03.20 Саут Парк 03.45 Нинџа ратници 04.35 Амерички топ-модел 05.25 Увод у анатомију

07.00 10.15 11.00 13.00 13.30 15.00 16.00 16.30 17.50 18.30 19.15 20.30 22.30 23.30 00.30 01.00 03.00 04.30 05.00 05.45 06.30

Добро јутро Моје срце куца за Лолу Фил: Посредник - Преговарач Национални дневник Мала невеста Тачно у подне- живо Национални дневник Кукавица Госпођица Национални дневник Мала невеста Гранд шоу Академија дебелих- преглед дана Шопингхоличарке Топ спид Филм: Тамно плава Филм: Каскадер пред дилемом Брачне воде Маринци Кукавица Академија дебелих- преглед дана

05.00 08.00 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.10 12.20 12.50 13.40 14.00 14.10 14.10 14.55 15.15 15.30 15.50 17.30 17.55 18.25 20.05 23.10 00.00 01.00 03.20 03.50 04.30

Јутарњи програм Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Залив шкољки Телешоп Винкс Моћна чигра Бакуган Моји џепни љубимци Поп Пикси Квизић Беверли Хилс Телешоп Вести Играна серија Јелена Моја Србија Телешоп Вести Голи живот Насловна страна – квиз Телемастер Летњиковац Филм: Насирија Луда кућа Изнајми звезду Филм Насловна страна – квиз Играна серија Моја Србија

Раул Бова

Насирија Група полицајаца је послата у Насирију да спроведе мировну акцију у мисији Антика Вавилонија. Вођа групе, официр Стефано Карбони је човек са великим искуством у оваквим мисијама, али такође са великом трагедијом коју са собом носи смрт детета... Улоге: Раул Бова, Клаудија Пандолфи, Андреа Тидона Режија: Микеле Соави (Хепи, 20.05)

Radio Novi Sad PRO­GRAM­NA­SRP­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­87.7,­99.3,­99.6MHz­i­SR­1269­KHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­MA­\AR­SKOM­JE­ZI­KU:­ UKT­90.5,­92.5­i­100.3­MHz­(00,00-24,00) PRO­GRAM­NA­OSTA­LIM­JE­ZI­CI­MA­-­ SLO­VA^­KOM,­RU­MUN­SKOM,­ RU­SIN­SKOM,­ROM­SKOM,­BU­WE­VA^­KOM­I­MA­KE­DON­SKOM­JE­ZI­KU­ UKT­100­i­107,1­MHz­(00,00-24,00) 08.00 Образовни програм, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Пролог, 10.00 Преглед штампе, 10.25 Док. филм, 12.00 Акценти, 12.15 Филм, 14.00 Акценти, 14.15 Забавни програм, 16.00 Акценти, 16.30 Писмо глава, 18.00 Акценти, 18.15 Серијски филм, 20.00 Образовни програм, 21.00 Здравље, 22.30 Акценти дана, 23.00 Прслук агеин 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 11.30 Храна и вино, 12.00 Пут вина, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Везер, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

petak31.avgust2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

7

27

УсПОн И ПАд сРП сКИХ ЛИ Бе РА ЛА И „еКО нОМ сКе ПО ЛИ ТИ Ке”

Пи ше: Ми јат Ла ки ће вић 07.10 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 20.00 21.50 22.45 23.40 00.40

Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Гојазни тинејџери: борба са килограмима Посластичарски ас нова нада посластичара Л.А. Инк стручњак за торте Компулзивно гомилање Мали људи, велики свет Џон, Кејт и осморо деце Венчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Гојазни тинејџери стручњак за торте Удата за мафијаша Приче о злочинима са Афродитом Џоунс Ургентни центар Л.А. Инк Удата за мафијаша

06.00 Анин животињски парк 07.00 Животињске дадиље 08.00 Афричке планине змаја 09.00 Четири лица Алпа 10.00 Анин животињски парк 11.00 Животињске дадиље 12.00 Афричке планине змаја 13.00 Четири лица Алпа 14.00 Анине дивље животиње 15.00 Животињске дадиље 16.00 Арктичка 17.00 Бохемија – Година у мочвари 18.00 Звезде сребрног екрана 19.00 Бомбардери 20.30 Животиње које су ушле у историју 21.00 Заборављени начини исхране 22.00 Звезде сребрног екрана 23.00 Бомбардери 00.30 Животиње које су ушле у историју 01.00 Заборављени начини исхране 02.00 Звезде сребрног екрана 03.00 Бомбардери 04.30 Животиње које су ушле у историју 05.00 Заборављени начини исхране

08.00 сем и Макс 09.30 Ози Бу 11.00 Филм: Прљави плес 2: ноћи Хаване 13.15 Филм: Канзас Пацифик 16.00 Филм: Танго 18.00 Филм: небеске висине 20.00 Филм: стоунхенџ апокалипса 22.00 Филм: Трагач 00.00 еротски филм 01.00 еротски филм

сто ун хенџ апо ка лип са Ка да је гру па ар хе о ло га ис ко па ла људ ски ске лет у бли зи ни спо ме ни ка сто ун хенџ, от кри ли су и скри ве ни део древ не ма ши не. Ка ко ни су зна ли че му слу жи, рад ни ци су слу чај но пу ву кли оба рач и по кре ну ли низ до га ђа ја ко ји мо же уни шту ти свет ка к ав по зна је мо... Уло ге: Ми ша Ко линс, То ри Хи гин сон, Пи тер Винг филд Ре жи ја: Пол Зи лер (Си не ма ни ја, 20.00)

Ми ша Ко линс

06.00 07.40 08.55 09.25 11.00 12.40 13.40 16.15 17.45 18.15 20.05 21.00 22.00 23.35 01.00 02.35 04.25

Губитници Ол-стар супермен Филмови и звезде IV девојка на лошем гласу Париз експрес Редакција Трансформерс 3. Тама Месеца Посебна веза Филмови и звезде IV дадиља Мекфи и велики прасак Чаробни град Редакција Узвратни ударац Цедар Рапидс Избацивач два пандура Бладворт

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 18.20 19.20 20.20 22.20

дијагноза убиство Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар наш први Божић Вокер, тексашки ренџер Ургентни центар Пандури новајлије Вокер, тексашки ренџер Монк Божићни анђео дијагноза убиство Монк дивља река Закон и ред: Злочиначке намере 23.20 Хаваји 5-0

Ива на Ба ке ро

Па нов ла ви ринт У Шпа ни ји 1944. го ди не, по сле Гра ђан ског ра та, де вој чи ца Офе ли ја од се ли се са труд ном мај ком код очу ха Ви да ла, окрут ног офи ци ра Фран ко ве вој ске. Ка ко би по бе гла од ру жне сва ко дне ви це, Офе ли ја не пре ста но бе жи у свет ма ште. Јед но га да на у шу ми на ла зи та јан стве ни ла ви ринт где сре ће мит ско би ће Па на... Уло ге: Ива на Ба ке ро, Даг Џонс, Сер ђи Ло пез, Ари ад на Гил Ре жи ја: Ги лер мо дел То ро (ХРТ 1, 22.30) 07.00 добро јутро, Хрватска 10.14 Заволите свој дом 3, док. серија 11.01 Земља под водом, док. филм 12.00 дневник 12.29 Моћ судбине 13.17 Читаоница, филм 15.11 Просјаци и синови 17.25 Хрватска уживо 18.34 сплит, док. серија 19.30 дневник 20.09 Одабрао Ђело H.. Earth Machine, док. серија 21.08 стипе у гостима 21.45 дневник 3 22.30 Панов лавиринт, филм 00.30 секс и град 01.35 Атентат на Ричарда никсона, филм

07.06 Моћ судбине 07.52 Телетабис 08.17 Жутокљунац: Пјер де Ждер 08.44 серија за децу 09.05 Х2О Уз мало воде!

09.30 Мајсторски свирачи: Опатија (1. део) 10.00 Шаолински пажеви, цртани 10.25 Љубав је чудна 10.54 едгемонт 11.16 Обична клинка 11.40 Параолимпијске игре Лондон 2012. Атлетика 12.52 дхарма и Грег 13.13 Брилијантин 14.22 Творци промене, док. серија 15.14 Залагаоница, док. серија 15.56 Зелићи - царски тискари, док. филм 16.26 Кратки сусрети 16.54 Идемо на пут с Гораном Милићем: Русија 17.40 Кенедијеви 19.10 20пет, квиз 19.26 Гламурозне посластице 2, док. серија 19.53 Лажи ми 20.40 Фудбал суперкуп: Челси : Атлетико (М), пренос 22.45 Параолимпијске игре Лондон 2012.

23.10 Мућке 00.00 Битанге и принцезе 00.36 Инспектор Монталбано 02.25 Кет и Ким 02.46 Закон и ред: Злочиначке намере

06.00 07.30 09.00 10.00 11.30 13.00 14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00

Убиство пута седам Зојин тајни живот Биографија - Вал Килмер Повратак на улице сан Франциска Зојин тајни живот Биографија - Бил Мареј Четворица као један Замењене улоге Биографија - Вал Килмер Зојин тајни живот Биографија - Бил Мареј срце грома Челичне магнолије

08.00 Много буке ни око чега 10.00 Риба звана Ванда 12.00 до последњег даха 14.00 сирене 16.00 Млади револвераши 18.00 ејс Вентура, шашави детектив 20.00 ејс Вентура, зов природе 22.00 секси звер 00.00 Тајне 01.20 Тајне заната 02.40 девојке из снова

07.15 Бен 10: Ултимејт ејлијен 07.35 езел 09.35 Кисмет - окови судбине 10.50 ексклузив таблоид 11.15 Крв није вода 12.10 Бибин свет 13.00 сулејман Величанствени 15.00 Кобра 11 15.55 Мекгрyвер 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 ексклузив таблоид 18.30 РТЛ данас 19.05 Крв није вода 20.00 сулејман Величанствени 22.00 Изненадна смрт, филм 00.00 Ватрена олуја, филм 01.35 Астро шоу 02.35 РТЛ данас 03.10 ЦсИ

Ва тре на олу ја су дар два шумскс по жа ра иза зо ве стра вич ну олу ју, не пред ви дљи ви па као ко ји де мон стри ра истин ску моћ при ро де. За глу шу ју ћи ве тро ви би чу ју пла ме но ве кре и ра ју ћи ва тре ни тор на до, ви сок го то во 200 ме та ра... Уло ге: Ху ви Лонг, Скот Глен, Ви ли јам Фор сајт, Су зи Еј мис, Кристен Хирт Ре жи ја: Дин Се млер (РТЛ, 00.00)

Кристен Хирт

07.15 08.10 09.05 10.00 10.30 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55

Опасан лов страствени риболовци Разоткривање митова Како то раде? У делићу секунде Преживљавање Трговци аутомобилима Пета брзина Амерички чопери Прљави послови Разоткривање митова Опасан лов страствени риболовци Чудовишта из реке Како се прави? Како то раде? Желели сте да знате дрвосече из мочваре Оружје које је променило свет 22.50 Уклета кућа 00.40 Желели сте да знате

03.00 05.00 07.00 09.00 11.00 12.30 14.30 15.00 16.00 17.45 01.00

Тенис Тенис Тенис Фудбал Тенис Фудбал Бициклизам Бициклизам Бициклизам Тенис Тенис

Лека смењен уз српску сагласност

К

ад је крајем 1972. отишла с политичке сцене, стране, видели страшну инерцију у Источној Европи. Латинка Перовић је имала 39 година. Дакле, Такође, сматрало се да треба пробити брешу у партибила је млада, али већ зрео политичар. Посвеји. Знало са, наравно, да све зависи од Тита, али и Рантила се историји и на том послу провела близу 40 гоковића, који је био представник Србије, али и органидина. Практично читав радни век бавила се 19. веком зациони секретар Партије и кључни човек моћног и првом половином 20, све с циљем, рекло би се, да СДБ-а. објасни оно што се у Србији, и са Србијом, дешавало у другој половини минулог столећа, нарочито у њеној последњој деценији. Кад заправо почиње привредна реформа и је ли било отпора?

– После Осмог конгреса СКЈ 1964, који је донео многе промене у партији, па је и савезни партијски врх друкчије организован. Ја сам тад била секретар идеолошког сектора при ЦК СКЈ-у. Почеле су расправе око реформи и почетком ’65. формирана је радна група да учествује у припреми. Ту сам упознала и главног уредника „Економске политике„ Љубомира Мукли отпор реформама након Ранковићевог пада Вељковића. Најчешће, кад се говори о односу Србије према реУ свести људи реформе су највише везиване уз име форми, наглашава се њен отпор. Отпора је било, али Кира Глигорова.

– Глигоров је сматран човеком кључни људи, који су иницирали све промене у еконокоји те реформе формулише. И он је био оспораван. мији и Партији, били су из Србије. Пре свега МиленНајвише га је оспоравао Светозар Вукмановић Темпо, тије Поповић, Мијалко Тодоровић и Коча Поповић. који је заступао неку синдикалистичку линију против Марко Никезић је дошао касније. капитализма. Увек им је Глигоров био сумњив и покуВељковић и ја смо одлазили и на Брионе. Тамо су шавали су да га политички дезавуишу. обично били Милентије, тад председник Савезне наА кад је почело спровођење реформе, какве су биле родне скупштине, Владимир Бакарић, понекад Карреакције? дељ. Ми смо увек предлагали радикалније реформе – Брзо се показало да економске реформе нису мојер нам је Бакарић рекао: То што ви хоћете, то је за Лагуће без политичких, пре свега у Федерацији, али и тинкину генерацију, а ми да померимо колико можеПартији. Онда је дошао ИВ пленум 1966. У центар памо. жње је стављена прича о прислуФормирала се свест да је перишкивању, али било је јасно да је За ралику од Ранковићевог то изговор. На тапету је заправо од екстензивног развоја исцрпљен, да се мора ићи ка модернибио СДБ као моћан центар који је сдБ-а, који је имао зацији привреде и тржишту, те надрастао Партију и имао неконнеконтролисану власт, повезивању са светом. Истовретролисану власт. Тада Партија Партија није одлучивала ни мено се знало да у партији постоније одлучивала о инвестицијаји отпор реформи. То се везивало о инвестицијама, нити где ће ма, нити где ће ко бити директор. ко бити директор. ЦК, чак, за Ранковића. Све се вртело око ЦК никоме није могао да да ни тога како придобити њега, одностан, сем људима који су тамо заником није могао да да ни сно Србију, за реформу. Тад је послени, и то из републичке квостан, сем људима одржан Пленум ЦК СКЈ-а на коте. з апосленим у свом апарату јем је говорио Ранковић – ми смо Али СДБ је имао посебну тему спремили говор – залагао се жину у систему јер је на челу био за промене и критиковао српски национализам. То је Ранковић као Србин. Није тачно кад се каже да је то било добро примљено у делу Партије и Крсте Црвенбила нека завера против Срба. Срби су то подржали. ковски ми је рекао: „То је стварно епохално“. С друге Коча ми је причао да је разговарао с Титом уочи тог стране, тај говор је изазвао разочарање. пленума и рекао му: „Не подржавамо ми тебе јер си ти Да ли је та прича о модернизацији и тржишту доТито, него што склањаш једну препреку за реформе. лазила од људи из политике или привреде? Ако ћеш ти да направиш те кораке, ми те подржава– И од једних и од других. Долазило је од успешних мо“. Значи, то је била условна подршка. људи из привреде који су схватали потребу за стручКако је у Србији дочекана смена Ранковића? ним људима. Отуда, касније, напад на технократију.

– С резервом. Сматрало се да Србија тиме губи не Они су били и заговорници кадровске обнове предузесамо свог кључног човека већ и свог човека са снаћа. То није била никаква кампања већ је развој приврежним полугама моћи: организациони секретар Партиде довео до свести да је раздобље „црвених директоје и вишегодишњи шеф ДБ-а. Али, гласног отпора у ра“ прошло. Да партија више не може на чело предуПартији није било. Више мукли отпор. СДБ је највише зећа да постави човека који има заслуге за рат и ревопогођен, осећао се тешко превареним. Поготову што је луцију, а нема никаква знања за нове технологије, за његову улогу преузела војна обавештајна служба. тржиште, за свет. Склоњен је, дакле, водећи човек, али није промењен У Србији су те идеје најизраженије биле код Миленсистем. У разговору са словеначким руководством тија и Мијалка, нарочито у сфери економије. Они су Кардељ каже да је Србија снажно кренула у демокрадоста путовали и били импресионирани динамизмом тизацију, брзо ће ићи напред, па тако морају и они у западних друштава, Европе и Америке, док су, с друге Словенији.

Аутор Ми јат Ла ки ће вић и из да вач, бе о град ски Фонд за отво ре но дру штво, цео ти раж књи ге „Ис ПРед ВРе Ме нА” по кло ни ли су Фон да ци ји нУнс-а за по моћ но ви на ри ма (Ре сав ска 28/II, Бе о град, тел. 011/334–3255, 334-3136, и-мејл nuns@nuns.rs). Бесплатан примерак добићете ако уплатите донацију од 500 динара у нУнс-у, или преко поште/банке на рачун 160-322767-29, с назнаком: Корисник: Фондација нУнс, сврха уплате: донација

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta re­dak­ci­ja@dnev­nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

28

monitor

petak31.avgust2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Осетљив дан и за вас, као и за многе друге, па будите пажљиви у погледу онога што осећате и радите. Далеко од свих, у тишини, проналазите мир и спокој, предах.

BIK 20.4-20.5.

Романтичан дан за вас, не само јер је петак, Венерин дан, већ и зато што се Сунце и Месец сусрећу. Тако се и ви суочавате с партнером, на посве емотиван начин.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

31. avgust 2012.

Атмосфера у дому заслужује вашу пажњу и присуство. Направите журку, с поводом или без њега, пиџама парти, окупите укућане и драге особе, викенд почиње! Акција.

Данас је пун Месец, што посебно делотвор но ути че на ва ше рас положе ње и осе ћа ња. Од партнера упијате топлоту и светлост, оптимизам и осећај заједништва.

Пословна сарадња тече својим током. Уговорите и договорите послове, организујте сараднике и клијенте. Нека се други равнају по ва ма. За водљи ва љу бав на идила.

Успешан и значајан дан за вас у пословању, посебно на радним састанцима. У љубавном односу такође склад и сарадња, заједничка брига и подршка.

Nena Radaшin, astrolog nenaradasin@gmail.com VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

С друштвом пријатно и квалитетно проводите време, поготово уколико изађете негде у провод. Али, изабрана особа је на првом месту. Страсти и опсесије.

Могли бисте доћи у незгодну ситуа ци ју, уколи ко да нас будете ишта очекивали или на било чему инсистирали. Једноставно се препустите оном правцу који вас спонтано води.

Ви сте хроничар па се посао, и све остало, одвија по континуитету и реду. Али, данас није такав дан па изађите из клишеа и допустите себи неку лудост, промене ради.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Склони сте самосталном одлучивању и опредељивању ситуације.Али, данас бисте могли направити изузетак и допустити другима да креирају дан, ситуације и догађаје.

Обо жа вате шо пинг, тро ше ње новца, уживање, дру жење, шетње без одређеног правца и намере. Нека викенд почне раније. Осмислите га по инерцији и интуицији.

Пун Месец у вашем знаку вас упућује на драгу особу, љубавни загрљај и уточиште у своме. Ваша машта може свашта. Заводљиви сањар се пробудио и препознао.

TRI^-TRA^

Џе ни фер че ка бе бу?

V REMENSKA

PROGNOZA

Веома

Vojvodina Novi Sad

34

Subotica

33

Sombor

34

Kikinda

33

Vrbas

33

B. Palanka

34

Zreњanin

33

S. Mitrovica 34 Ruma

35

Panчevo

34

Vrшac

33

Srbija Beograd

34

Kragujevac

34

K. Mitrovica 34 Niш

34

Џе ни фер Ани стон и глумац Џа стин Те ро недавно су се верили, и поред кратког саопштења да су обоје пресрећни, нису у јавности објављивали даље детаље о свадби и будућем заједничком животу. Америчка штампа сада пише да је Џенифер трудна, а тај трач дошао је од њене мајке Нен си Доу, са којом глумица годинама није у добрим односима.

- Ненси је свима испричала да је Џенифер трудна, и пресрећна је што ће постати бака рекао је извор близак Доувој. На врхунцу глумичине славе, Ненси је дала један компромитујући интервју и касније живот са Џенифер описала у књизи „Од мајке и ћерке до „Пријатеља”: Мемоар”. Анистонова је тада рекла да је њена мајка „последња честица болештине” у њеном животу, и није је позвала на своје венчање са Бре дом Пи том 2000. године. Мајка и ћерка делимично су изгладиле односе прошле године након што је Ненси доживела мождани удар.

Evropa

тоПло

НО ВИ САД: Сунчано и веома топло. Ветар умерен југоисточни. Притисак око нормале. Минимална температура 15, а максимална до 34 степена. ВОЈ ВО ДИ НА: Након релативно свежег јутра, током дана сунчано и веома топло. Ветар слаб до умерен југоисточни, у јужном Банату поподне појачан. Притисак око нормале. Минимална температура 11, а максимална 35 степени. СР БИ ЈА: Након свежег јутра, током дана сунчано и веома топло. Ветар слаб до умерен југоисточни. Притисак око нормале. Минимална температура 8, а максимална 35 степени. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: За викенд такође топло, али уз пар степени ниже температуре на северу и западу Србије и уз могућу ређу појаву краткотрајне кише или локалних пљускова на том подручју. У осталим пределима Србије суво и топло. До четвртка топло и претежно сунчано. Само је понегде на западу Србије могућа ретка појава пљускова. БИ О МЕ ТЕ О РО ЛО ШКА ПРОГ НО ЗА ЗА СР БИ ЈУ: Биометеоролошка ситуација може имати неповољан утицај на све хроничне болеснике, а нарочито на особе са срчаним и психичким тегобама. Главобоља и поремећај сна су могуће метеоропатске реакције.

Madrid

29

Rim

29

London

18

Cirih

14

Berlin

19

Beч

19

Varшava

25

Kijev

23

Moskva

15

Oslo

18

St. Peterburg 16 Atina

33

Pariz

20

Minhen

15

Budimpeшta

30

Stokholm

18

VIC DANA Украо џепарош госпођи новчаник, па завршили на суду. Пита судија: - Госпођо, зар нисте приметили да вас неко пипа?

- Јесам, али сам мислила да има часне намере.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

70 (46)

Slankamen

117 (2)

Jaшa Tomiћ

Apatin

125 (42)

Zemun

205 (-3)

Bogojevo

100 (26)

Panчevo

230 (-6)

Smederevo

432 (-2)

Baч. Palanka 113 (14) Novi Sad

74 (7)

Tendencija porasta i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

170 (0)

S. Mitrovica

-6 (-7)

Tendencija stagnacije

Senta

242 (-1)

Beograd

152 (-3)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

325 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

104 (2)

NERA

Hetin

70 (-2)

TISA

-82 (-2)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije i porasta

Kusiћ

26 (0)

Reшeњe iz proшlog broja