Dnevnik 31.oktobar 2009. by jovan radosavljevic

DOGOVOR SRBIJE I MMF

Bez pove}awa PDV, minus u buyetu ~etiri odsto

c m y

IZVE[TAJ EUROPOLA O ORGANIZOVANOM KRIMINALU

Kokain muti lepi plavi Dunav

str. 13

str. 5

NOVI SAD

SUBOTA 31. OKTOBAR 2009. GODINE

GODINA LXVII BROJ 22528 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

I N T E R V J U : RADOVAN JELA[I], GUVERNER NARODNE BANKE SRBIJE

Idemo u du`ni~ku krizu, ako ovako nastavimo str. 5

NASLOVI

Politika 2 I kosmetske Srbe vra}a}e u Pri{tinu? 3 Dnevni red Skup{tine Vojvodine otvoren i za statut

Ekonomija 4 Bez posla 200.000 mladih

Poqoprivreda

Vojvodina 11 Veliki brat vidi sve u Zrewaninu

U SPORTSKOM CENTRU „SLANA BARA” PRORADILO ZATVORENO PLIVALI[TE

Crna 13 Iznu|ivali novac od prostitutki 13 Biv{i vodnik u psihijatrijskoj ustanovi 13 Na biciklima `enama otimali nov~anike i lan~i}e

Dru{tvo 14 Da se na ven~awu ne potpisuju palcem 14 Kraqevo proglasilo epidemiju gripa A

Vi{e sunca 6 Dr`ava ih slomila, trgovci dokraj~ili

Novi Sad 8 Deca bolesna, roditeqi oprezni, vrti}i poluprazni 9 Tri meseca za otpis jednog ra~una

Najvi{a temperatura 11°S

Mali vaterpolisti prvi u bazenu

PREKR[AJNI POSTUPAK PROTIV ZVEZDINOG PREDSEDNIKA

Zbog majice pred sudiju str. 12 SPORT

str. 16 – 19

VO[A I SPARTAK VERUJU DA ]E OSVOJITI BODOVE

JELENA U DOHI U[LA U POLUFINALE

ODBOJKA[KI DERBI U NOVOM SADU

str. 7

KONCERT NA INSTITUTU KVB

Klasika prija srcu u Kamenici

str. 14

POLITIKA

subota31.oktobar2009.

DNEVNIK

„DNEVNIK” SAZNAJE: KOSOVO I BELGIJA POTPISALI SPORAZUM O READMISIJI

KOSOVO

Lubrani {ef UNDP Osnat Lubrani je ju~e preuzela funkciju koordinatora agencija UN na Kosovu i stalnog predstavnika Programa UN za razvoj (UNDP) na Kosovu. Ona je zamenila dosada{weg {efa te organizacije Froda Mauringa. Lubranijeva je ro|ena u Jerusalimu i ima dvojno, ameri~ko i izraelsko dr`avqanstvo.

Del za izbore... Ambasador SAD na Kosovu Kristofer Del pozvao je Srbe iz op{tine Vitina da u~estvuju na novembarskim lokalnim izborima na Kosovu, pi{e ju~e „Zeri“. „Obe}awa Beograda su samo iluzije i manipulacija i sada je do{lo vreme da u~estvujete na izborima“, poru~io je Del.

...Ivanovi} protiv Predsednik Srpskog nacionalnog ve}a severnog Kosova i Metohije Milan Ivanovi} pozvao je Srbe da ne u~estvuju na izborima koje su pokrajinske privremene institucije samopuprave raspisale za 15. novembar. On je ocenio da u~e{}e na izborima predstavqa „izdaju srpskih nacionalnih i dr`avnih interesa i kr{ewe Ustava Srbije“.

Sti`e Klinton Kosovski premijer Ha{im Ta~i objavio je da biv{i predsednik SAD Bil Klinton sutra sti`e u Pri{tinu. „Na moju inicijativu i poziv, Klinton }e posetiti Kosovo i prisustvovati otkrivawu biste u znak ~asti i po{tovawa koje mu ukazuju kosovske institucije“, rekao je Ta~i.

I kosmetske Srbe vra}a}e u Pri{tinu!? Ministarstvo unutra{wih poslova Kosova potpisalo je s Belgijom sporazum o readmisiji. To je prvi dokument te vrste izme|u samoprogla{ene Republike Kosovo i neke dràve ~lanice Evropske unije. Shodno tom sporazumu, zvani~ni Brisel }e put Pri{tine poslati sve gra|ane Kosova koji nemaju pravo boravka u Belgiji. Prilikom potpisivawa su, ina~e, najavqeni istovetni sporazumi s Nema~kom, [vajcarskom i Austrijom, a vra}awe ilegalnih imigranata na Kosovo po~e}e ~im Pri{tina oformi institucije zaduène za wihov prihvat. Imaju}i u vidu da Srbija ne priznaje nezavisnost Kosova, ~ije gra|ane smatra svojim, najverovatnije }e, kako nam je re~eno u na{em Ministarstvu unutra{wih poslova, sad do}i do brojnih komplikacija u procesu readmisije jer Beograd sli~ne sporazume ima s ve}inom evropskih dràva. Pri tome je na{ izvor iz MUP-a, koji je èleo da ostane anoniman, podsetio na to da je do jednostranog progla{ewa nezavisnosti za readmisiju bio zaduèn Unmik. – Readmisiona procedura je tamo i{la mimo nas, ali, prakti~no, preko Ujediwenih nacija. Ovim sporazumom se situacija drasti~no mewa i potrebno je reagovati zvani~no i diplomatski, {to je za sada stvar na{eg Ministarstva inostranih poslova – kaè na{ sagovornik.

Po wegovim re~ima, readmisija je procedura upravnog karaktera i va`no je naglasiti da qudi koje strane dràve vra}aju u mati~ne zemqe nisu kriminalci. Uz to, sama procedura raedmisije ima relativno tehni~ki prizvuk jer neko ko nema pravo boravka u nekoj dràvi mora da se vrati u zemqu porekla po odre|enoj proceduri, koja je po svom karakteru me|unarodna. – Ina~e, na{ MIP i ne moè reagovati dok ne pribavi ta~ne informacije o kakvoj vrsti sporazuma se radi, odnosno da li je to sporazum

koji potpisuje me|unarodna zajednica u ime Kosova ili je to u~inila vlast. To }e sve opredeliti reakciju dràve Srbije – kaè zvani~nik iz MUP-a. Osim politi~ke dimenzije, sporazum Kosova i Belgije ima}e i niz ozbiqnih prakti~nih problema s kojima }e se u praksi susretati kosovski gra|ani koji potpadnu pod readmisiju. U najve}oj nevoqi }e se pri tome na}i kosovski Srbi, jer je dosada{wa praksa pokazala da se ilegalni imigranti vra}aju na posledwu adresu prebivali{ta. Tako|e je dilema i {ta }e biti s onim gra|anima koji u Srbiji imaju status raseqenih lica s Kosmeta, a koji su prona{li privremeno uto~i{te u nekoj evropskoj zemqi, pa su sada obuhva}enim procesom readmisije. Muka povratnika dodatno je ve}a jer Kosovo sasvim sigurno nije ni u ekonomskom smislu sposobno da se pobrine za wih. Ako je za utehu, na{ izvor iz MUP-a Srbije kaè da je, {to se ti~e konkretnih posledica, jo{ rano govoriti o tome {ta }e se daqe doga|ati. – Bi}e mnogo problema, a tek }emo videti kako }e se neka dràva odnositi prema qudima srpskog porekla koji su ìveli na Kosovu, ho}e li oni imati mogu}nost izbora mesta povratka i sli~no. Sve su to veoma komplikovane pravne teme o kojima je jo{ rano govoriti – obja{wava sagovornik “Dnevnika”. P. Klai}

SAD: Srbija sara|uje „Nije fer to {to nam radi Holandija” s Tribunalom Sjediwene Dr`ave smatraju da Beograd sara|uje s Ha{kim tribunalom, rekla je Tanjugu otpravnica poslova u ameri~koj ambasadi Xenifer Bra{. „Na{ stav je isti kao u junu, kada je dr`avna sekretarka Hilari Klinton potvrdila da Srbija sara|uje s Tribunalom i da ~ini napore da ispuni svoje me|unarodne obaveze,“ rekla je Bra{ova. Kada je re~ o odmrzavawu Prelaznog trgovinskog sporazuma izme|u Srbije i EU, otpravnica poslova ameri~ke am-

basade je potvrdila da „SAD u potpunosi podr`avaju te`we Srbije prema EU,“ ali je napomenula da „o pitawima vezanim za pridru`ivawe treba da se dogovore zemqe ~lanice“. Na pitawe da li }e zvani~ni Va{ington svoj stav o saradwi Srbije s Tribunalom i odmrzavawu sporazuma preneti Holandiji, ona je diplomatski odgovorila da su aktivnosti SAD „usmerne na stvarawe prosperitetnije Srbija koja ima sigurnu budu}nost u Uniji“.

Predsednik Odbora Skup{tine Srbije za inostrane poslova Dragoqub Mi}unovi} izjavio je, nakon zvani~ne posete holandskom parlamentu, da to {to Ratko Mladi} i Goran Haxi} nisu uhap{eni ne zna~i i da Srbija ne sara|uje s Ha{kim tribunalom. Kako je naveo, delegacija je u Holandiji preneli poruku da Srbija zapravo vrlo intenzivno sara|uje s Tribunalom, ali da hap{ewe dva ha{ka optu`enika nije pitawe voqe nego mogu}nosti. On je naveo da je

delegacija srpskog parlamenta imala ohrabruju}e razgovore s predstavnicima holandskog Ministarstva spoqnih poslova koje su, izme|u ostalog, i zapitali „da li je fer to {to Holandija radi“. Mi}unovi} je potvrdio i da je pozvao holandske predstavnike da do|u u Srbiju i uvere se u saradwu s Tribunalom. „Na{i odnosi su formalizovani i bi}e intenzivirani“, rekao je Mi}unovi}, uz opasku da je, i pored mr{avih rezultata, poseta bila izuzetno va`na.

VESTI

EU nema alternativu Francuski ambasador u Srbiji @an-Fransoa Teral izjavio je ju~e u Vr{cu „da svi dobro znaju da }e Srbija u}i u Evropsku uniju”, ali da to treba stalno ponavqati jer postoji skepticizam koji ima svoje izvori{te i „hrani se aktuelnom situacijom“. “Istorija EU, duga 50 godina, pokazuje da se takva blokada prevazilazi. Alternativa ne postoji, voz koji vodi Srbiju u EU ve} je krenuo. I Rumunima se put u~inio dug, a oni su danas ~lanovi Unije“, rekao je Teral. Ambasador Francuske je naveo da prisustvo EU u Srbiji nisu samo re~i i da je saradwa konkretna. „Evropska unija je u Srbiju do sada investirala 2,5 milijarde evra. To nisu pozajmice, to su donacije za konkretne projekte. Novac koji Evropska komisija ovde plasira na{ je novac, novac zemaqa ~lanica Evropske unije. Francuska u tome u~estvuje sa 17 odsto“, rekao je Teral.

Razminirawe Obuka pirotehni~ara Vojske Srbije i Ministarstva odbrane za kori{}ewe savremene opreme za razminirawe po~iwe u ponedeqak, 2. novembra, na ni{kom vojnom aerodromu. Vojni pirotrehni~ari }e se do 29. novembra obu~avati za rukovawe opremom koju je srpskom ministarstvu odbrane doniralo Ministarstvo odbrane Italije. Naime, italijansko ministarstvo odbrane je u dva kontingenta tokom ovog meseca uputilo pomo} u opremi za bezbedno uklawawe zaostalih eksplozivnih sredstava, obezbediv{i i obuku za profesionalne pripadnike Vojske i Ministarstva odbrane.

POLITIKA

DNEVNIK

subota31.oktobar2009.

SEDNICA SKUP[TINE VOJVODINE ZAKAZANA ZA SLEDE]U SUBOTU

Dnevni red otvoren i za statut Pokrajinski poslanici }e nakog jednogodi{weg ~ekawa u subotu, 7. novembra, najverovatnije odlu~ivati o „pravnotehni~kim“ izmenama predloga statuta koji je ovaj saziv utvrdio 14. oktobra pro{le godine. Iako niko od pokrajinskih zvani~nika ju~e nije `elo da potvrdi da }e i statut biti na dnevnom redu sednice zakazane za kraj slede}e nedeqe, indikativno je {to je sesija zakazana ba{ u subotu, i to ne s toliko urgentnim ta~kama dnevnog reda: strategija vodosnabdevwa i za{tite voda u Vojvodini i izve{taj o izvr{ewu odluke o buxetu APV od januara do septembra ove godine. I po dosada{wim nezvani~nim informacijama, u Pokrajini su iskazivali spremnost za „muwevitu“ reakciju u slu~aju utvr|ivawa predloga zakona o nadle`nostima, a svi su izgledi da su dobili signal iz Nemawine 11 da }e ovaj dugoo-

~ekivani akt sti}i iz kabineta Mirka Cvetkovi}a slede}eg ~etvrtka, kad se, ina~e, odr`ava redovna sednica Vlade Srbije. Naime, s obzirom na to da je i ranije bilo vi{e po-

„pravno-tehni~ke redakcije“ tog teksta. Stoga im vremenski tesnac za formalizovawe tih korekcija ne}e biti problemati~an, pod uslovom, naravno, da u me|uvremenu ne bu-

Petrovi}: Dopuna je mogu}a [ef poslani~ke grupe „Za evropsku Vojvodinu“ i pokrajinski funkcioner Demokratske stranke Dragoslav Petrovi} nije ju~e mogao da nam potvrdi da }e se izmene statuta na}i pred vojvo|anskim poslanicima slede}e nedeqe. On je u izjavi za „Dnevnik“, me|utim, kazao da predloèni dnevni red moè biti pro{iren odre|enim ta~akama ukoliko se ispo{tuje predvi|ena procedura. – Sednica je zakazana zbog neophodnosti da se usvoje devetomese~ni izve{taj o izvr{ewu buxeta i strategija vodosnabdevawa. Ali, po Poslovniku, nema smetwi da se 24 sata pre zakazane sednice dostavi predlog za dopunu dnevnog reda jo{ nekim predlogom – kazao nam je Petrovi}. tvrda da je „omnibus 2“ usagla{en, pokrajinski ~elnici imali su vremena da utvrde predlog izmena predloènog statuta u okviru najavqene

de novih „neo~ekivanih sugestija“ iz Beograda. Ina~e, po saznawima „Dnevnika“, izvesno je da }e se u tekstu statuta, izme|u ostalog,

mewati uvodne odredbe iz kojih }e se brisati deo kojim se Vojvodina defini{e kao sredwoevropski region, te da }e termin “me|unarodni ugovori” biti zamewen terminom “me|uregionalni sporazumi koje }e Pokrajina mo}i da zakqu~uje”. Izmena }e biti i u odre|ivawu kvalifikovane ve}ine potrebne za validnost pokrajinskog referenduma, a nakon ovih korekcija pokrajinski parlament ne}e imati pravo da donosi odluke sa zakonskom snagom. S druge strane, po tvrdwama vojvo|anskih ~elnika, u statutu }e ostati odredbe po kojima }e Izvr{no ve}e APV biti preimenovano u vladu Vojvodine, a ne}e se mewati ni status Novog Sada kao glavnog grada Pokrajine, ni pravo APV da formira razvojnu banku, da otvori kancelariju u Briselu i formira Vojvo|ansku akademiju nauka i umetnosti. B. Dragovi}-Savi}

MINISTARKA SNE@ANA MALOVI] ZA „DNEVNIK” O USTAVNOSTI STATUTA APV

Pita se samo Ustavni sud Jedan od kqu~nih «argumenata» protivnika usvajawa statuta Vojvodine, kako me|u politi~arima tako i u javnosti, svakako je pozivawe na wegovu navodnu «protivustavnu sadr`inu». Na molbu, prilikom ju~era{we posete Subotici, da prokomentari{e ustavnost akta koji na usvajawe u Skup{tini Srbije ~eka vi{e od godinu dana, ministarka pravde Sne`ana Ma-

lovi} za „«Dnevnik“» je odgovorila da je Ustavni sud jedini merodavan za davawe takve ocene. « – U ~etvrtak smo imali tematsku sednicu parlamenta koja je prakti~no bila posve}ena zakonu o utvr|ivawu nadle`nosti Vojvodine i usvajawa statuta u Skup{tini Srbije, {to, i jedno i drugo, predstavqa ustavnu obavezu. I tom prilikom su pred-

OTKAZI U LOKALU

Narasli Broj ~inovnika uglavnom je rastao tokom protekle tri godine, rezultat je istraìvawa rada lokalnih samouprava koje je sprovelo Nezavisno udruèwe novinara Srbije. Naime, istraìva~ki centar NUNS-a prikupqao je podatke o broju zaposlenih u 23 grada i deset op{tina u Srbiji, i pokazalo se da je, recimo, u gradskoj upravi u Beogradu broj administrativaca u posmatranom periodu narastao za ~etvrtinu, a od vojvo|anskih varo{i u Vr{cu je ~inovnika vi{e za 8,78 odsto, u Zrewaninu za 7,89 procenata, a u Somboru za 5,09 odsto.

Zbriwavawe Potpredsednik Vlade Srbije Jovan Krkobabi} izjavio je da }e dràva u~initi maksimalne napore da pomogne qudima koji }e u procesu racionalizacije dràvne uprave i lokalne samouprave ostati bez posla. „Racionalizacija ne}e biti jednokratna, ve} }e to biti proces, a dràva }e u~initi sve {to je u wenoj mo}i da qudima koji ostanu bez posla obezbedi nadoknade i mogu}nost novog zapo{qavawa”, rekao je Krkobabi}.

[ta je boqe Socijalisti~ka partije Srbije je za racionalizaciju dr`avne i lokalne administracije i smawewe javne potro{we, jer je to realnija i prihvatqivija opcija od pove}awa nameta i doprinosa i smawewa plata i penzija, izjavio je portparol SPS-a \or|e Mili}evi}. „Predlog zakonskih re{ewa o smawewu administracije ne treba shvatiti kao ciq, nego kao nu`du da bi se stvorio efikasan dr`avni aparat“, ocenio je Mili}evi}.

DS-u sporan jedino slu`beni put – Odbornici Demokratske kao jedan od razloga prilikom stranke pojavi}e se na sednici podno{ewa inicijative za wegoSkup{tine grada Zrewanina, zavu smenu. Jeremi} je ocenio da je kazanoj za 6. novembar, ali ne}e Marton tim ~inom napravio greu~estvovati u glasawu kada se {ku, ali ne èli da donosi konaparlament bude izja{wavao o ~an zakqu~ak dok se sve okolnoopozivu predsednika Aleksansti ne ispitaju. dra Martona (LSV) – potvrdio je Martonu se, osim puta u Pulu, ju~e za „Dnevnik“ Predrag Jereu inicijativi radikala i narodmi}, zamenik predsednika gradwaka kojom se traì wegova smeske skup{tine i funkcioner na zamera i na izjavi da je gradwa DS-a, i dodao da }e ovako najvehrama Svemilostivog spasa na rovatnije postupiti i ostale Bagqa{u u ovoj godini „nepostranke iz vladaju}e koalicije. trebna investicija“, kao i na to– Kako stvari stoje, makar me {to je primio predstavnike {to se DS-a ti~e, Marton }e i hrvatskog Udruèwa pravnika posle 6. novembra „Vukovar 1991“ i ostati predsedpodrào ih u naUkoliko bi Marton nik Skup{tine meri da u Stajigrada. Demokrate }evu i Begejcima, bio smewen, to bi imaju jasan stav i na mestima gde su dovelo do raspada ne èle da pribili zatvarani koalicije i hvate pitawe koje dràvqani Hrvanrednih izbora je nametnuto od vatske, postave (Predrag Jeremi}) opozicije, odnospomen-obele`ja. sno Srpske radi– Smatramo da kalne stranke. Rasu to teme koje iz~unamo i daqe na koalicioni raàvaju Martonovee politi~ke sporazum s Ligom o podeli vlastavove kao funkcionera LSV-a sti na lokalu. Ukoliko bi Mari one za nas ne predstavqaju nikaton bio smewen, to bi dovelo do kav razlog za wegovu smenu – objaraspada koalicije i organizovasnio je sagovornik „Dnevnika“. Odbornicima i medijima ju~e wa vanrednih izbora, koji u ovom je, ina~e, dostavqen saziv za sedtrenutku ne bi nikome odgovaranicu koja }e biti odràna iduli, pogotovo ne gradu – poru~io }eg petka, a na ~ijem je dnevnom je Jeremi} u izjavi za na{ list. redu samo jedna ta~ka – predlog Na{ sagovornik je, me|utim, za razre{ewe predsednika loukazao i na to da demokrate u kalnog parlamenta. Uz odborniovom trenutku nisu protiv Marke SRS-a i DSS-a, zahtev za Martona, ali i da ga ne podràvaju u tonovu smenu pre nekoliko dana nekim wegovim stavovima. Po podnelo je i Udruèwe ratnih Jeremi}evim re~ima, sporan je vojnih invalida iz Zrewanina, leto{wi put predsednika lo~iji ~lanovi svakodnevno prikukalnog parlamenta u Pulu, za kopqaju potpise podr{ke. Tako|e, ji nije utvr|eno da li je bio sluiz Pokreta „Ravnopravnost”, lo`beni, privatni ili strana~ki. kalne stranke koja ~ini vladajuPodsetimo, Marton je tada, za}i blok, najavili su da }e mo`da jedno s porodicom, slu`benim podràti opoziv Martona, ali gradskim automobilom otputone zbog wega li~no, ve} zbog toga vao na Hrvatsko primorje, {to je {to se LSV, kako su rekli, preposledwih meseci bilo predmet ma wima „nekorektno pona{a”. javne rasprave, a {to su 24 od@. Balaban bornika SRS-a i DSS-a i navela

Jo{ kredita Skup{tina Srbije je, sa 131 glasom „za“, ratifikovala me|unarodne sporazume koji treba da obezbede realizaciju zajma kod Me|unarodne banke za obnovu i razvoj i aran`mana s Kinom za gradwu mosta preko Dunava. Ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi} izjavio je da sporazum s Me|unarodnom bankom za izgradwu dela Koridora 10 predvi|a zajam od 275 miliona evra, s po~ekom od osam, a otplatom od 20 godina. Sporazum o zajmu potpisan je u julu ove godine, a stupa na snagu 120 dana od potpisivawa, odnosno 9. novembra. Za izgradwu puta bi}e zadu`ena firma „Koridor 10“ koju je osnovalo JP „Putevi Srbije“. Mrkowi} je podsetio na

to da je potpisan predugovor za izgradwu mosta preko Dunava, vredan 170 miliona evra, u ~emu Kina u~estvuje s 85 odsto, a Srbija s 15. On je garantovao da „nema {anse“ da se ugovor, koji }e biti potpisan s Kinom, ne na|e pred poslanicima. Sve vreme Mrkowi}evog izlagawa poslanici vladaju}e koalicije su aplaudirali i smejali se wegovim opaskama. Zbog toga je {ef kluba radikala Dragan Todorovi} zahtevao od predsednice Skup{tine „da za{titi dostojanstvo parlamenta“. S wim se predsednica nije slo`ila, nagla{enim tonom saop{tiv{i da „gospodin Mrkowi} u`iva nepodeqeno poverewe i simpatije ne samo poslanika nego i gra|ana Srbije“.

[ta i vrapci znaju Lideru LDP-a ^edomiru Jovanovi}u nije bilo jasno o ~emu pri~a Mrkowi} po{to je govorio o Svetskoj banci kao zajmodavcu, dok se u materijalu spomiwe Me|unarodna banka za obnovu i razvoj. „ Bilo bi dobro da nam ka`ete da li govorite o ovoj ta~ki dnevnog reda, za nas je to svakako va`nije nego za Vladu, koja je, prakti~no, ~ekala posledwi rok da po{aqe zakon Skup{tini”, primetio je Jovanovi}. Mrkowi} mu je odbrusio da je „verovao da }e ga pitati ne{to pametnije”. „Pa vaqda i vrapci ve} znaju da postoje tri banke koje daju pare za Koridor 10 – Svetska banka iz Va{ingtona, Evropska banka za obnovu i razvoj i Evropska investiciona banka”, „razjasnio je resorni ministar.

(Ne)gadqiv ministar „Nikada se nisam gadio novca – ruski, kineski, ameri~ki… sasvim je svejedno”, priznao je ministar Mrkowi}, obja{wavaju}i da su Rusi traìli da uloè u infrastrukturu jer znaju da se taj novac najbrè vra}a. „ Ako do kraja mandata sve zavr{imo s

sednik Vlade, a i ministri koji su bili oko wega, ukazivali na to da je Ustavni sud jedini organ koji je ovla{}en da da takvu vrstu procene. Prema tome, o ustavnosti statuta ne mo`e se govoriti pre nego {to za to bude podneta inicijativa Ustavnom sudu. Ako uop{te i bude podneta – jasna je bila srpska ministarka pravde.» Z. R.

DEMOKRATSKA STRANKA NE]E GLASATI ZA OPOZIV ALEKSANDRA MARTONA

POSLANI^KE TEME

autoputem, uz prvu fazu modernizacija `eleznica, a to je 1,1 milijarda evra, onda }e neto devizni priliv sti}i od saobra}aja, drage moje poslanice i poslanici. Sleti avion, uzme{ pare ako pista vaqa, pro|e voz, auto, brod, opet uzmemo novac...”

Ne}e DSS-ov zakon Poslanici nisu prihvatili zahtev 21 poslanika DSS-a da se kao ~etvrta ta~ka dnevnog reda uvrsti wihov predlog zakona o utvr|ivawu nadle`nosti Autonomne Pokrajine Vojvodine. Ovaj zakonski predlog „kr~ka“ se u fioci od aprila ove godine. S. Stankovi}

VLADAJU]A KOALICIJA NIJE OBEZBEDILA VE]INU ZA IZBOR ^LANA VISOKOG SAVETA PRAVOSU\A

Novi kadrovski (ne)sporazum

Tek {to je u drugi plan oti{ao neizbor kandidata novinarskih udru`ewa za Savet RRA, u Skup{tini Srbije po~elo je da se {u{ka o novom kadrovskom nesporazumu. Iako je na vreme stigao u parlament, predlog dekana pravnih fakulteta za izbor ~lana Visokog saveta pravosu|a nije stigao na dnevni red. Kako su „Dnevniku“ rekli dobro obave{teni izvori,

vladaju}a koalicija nije obezbedila ve}inu za izbor dr Zorana Tomi}a, koji je dobio jednoglasnu podr{ku struke, ali wegova kandidatura ni proletos nije dobila „zeleno svetlo“. Predsednik Odbora za pravosu|e i upravu Bo{ko Risti} (DS) ka`e za „Dnevnik“ da je resorni odbor razmatrao kandidaturu odmah po{to je primqena i konstatovao „da je predlog stigao

u skladu sa zakonom od ovla{}enog predlaga~a i takav izve{taj uputio predsednici Skup{tine na daqu nadle`nost“. „No, sazivawe Skup{tine i utvr|ivawe dnevnog reda je u nadle`nosti predsednice Slavice \uki}-Dejanovi} i vladaju}e ve}ine, koja nije imala priliku da se o ovom predlogu za dnevni red izja{wava”, obja{wava Risti}. S. St.

ODR@ANA PRVA SEDNICA REPUBLI^KOG SAVETA ZA NACIONALNE MAWINE

Uskoro po~iwe upis u posebne bira~ke spiskove Na prvoj sednici Saveta za nacionalne mawine, koji je formirala Vlada Srbije, odlu~eno je da }e dràva organizovati i promovisati upis nacionalnih mawina u posebne bira~ke spiskove, u znak podr{ke mawinskim zajednicama da realizuju pravo da neposredno biraju svoje nacionalne savete. Na ju~era{woj sednici, kojom je predsedavao premijer Mirko Cvetkovi}, za sekratara Saveta izabrana je predsednica Nacionalnog saveta slova~ke zajednice Ana Tomanova-Makanova, ina~e i potpredsednica Izvr{nog ve}a Vojvodine. Potvr|eni su i nacionalni praznici i simboli makedonske, rumunske, bugarske, ukrajinske, rusinske, vla{ke, gr~ke, slova~ke i nema~ke mawinske zajednice. Po re~ima ministar za qudska i mawinska prava Po wemu, dono{ewem zakona Srbija je na sebe preSvetozara îpli}a, izbori za savete nacionalnih uzela obavezu da „u dovoqnoj meri“ finansira upis u mawina, koji }e se odràti od 26. maja do 26. juna naposebne bira~ke spiskove i odràvawe samih izbora, redne godine, pretpostavka su za stvarawe mawinske a da donatorska konferencija ima za ciq da se obezsamouprave po kojoj }e Srbija biti jedinstvena u bede uslovi za to da {to vi{e pripadnika nacionalEvropi. Upisivawe u posebne bira~ke spiskove odrnih mawina iskoristi svoje pravo. à}e se od 11. novembra do Podr{ku odràvawu iz11. marta idu}e godine. bora za ~lanove saveta naIzbori za savete nacionalnih – Srbija je po samom izcionalnih mawina pruìo boru nacionalnih saveta je i OEBS. mawina }e se odràti i opciji upisa u posebne od 26. maja do 26. juna naredne godine – Odràvawe izbora za bira~ke spiskove naprasavete nacionalnih mawivila presedan u dosadana zahteva sveobuhvatnu {woj praksi, ne samo u regionu ve} u celoj Evropi – podr{ku Srbiji. Taj je projekat od ogromne va`nosti kazao je îpli} na donatorskoj konferenciji za odri èlimo da ima odjeka i me|u ostalim zemqama u reàvawe izbora za savete nacionalnih mawina u Pagionu i privu~e donatore – kazao je {ef Misije lati “Srbija” u Beogradu. OEBS-a u Srbiji Dimitros Kipros. B. D. S.

EKONOMIJA

subota31.oktobar2009.

POSLEDICE PROTESTA RADNIKA PO[TE

Pisma kasne bar jedan dan Drugi dan protesta zaposlenih u Javnom preduze}u “Po{ta Srbije” i daqe traje i manifestuje se tako {to isporuka po{tanskih po{iqki kasni najmawe jedan dan, obja{wavaju u sindikatu tog preduze}a. Po{tanski {alteri rade normalno pa gra|ani mogu bez ve}ih problema da zavr{e svoje obaveze oko pla}awa komunalnih ra~una, uplata i isplata sa ra~una i isplate penzija i drugih davawa. ^lan izvr{nog odbora Sindikata PTT Dragan Radojevi} izjavio je Tanjugu da po{tanske po{iqke - pisma, paketi, preporuke, kasne najmawe jedan dan, jer glavni po{tanski centri u Beo-

Foto: A. Erski

Uprava nudi, sindikat odbija

nagla{ava Radojevi} i isti~e da se te po{iqke {aqu dan za danom, kao i da je to i posebno organizovana slu`ba u okviru “Po{ta Srbije”. Radnici Javnog preduze}a Srbija protestuju zbog plata koje su ve} tri godine ispod republi~kog proseka, a zabrinuti su i zbog namere da se wihove akcije u “Telekomu” prenesu na dr`avu.

NOV SISTEM ZA ODLAGAWE PEPELA U TENT-u B

Re{ewe za ekolo{ku boqku U Termoelektrani “Nikola Tesla” B u Obrenovcu ju~e je blok 2, snage 600 megavata, prikqu~en je na novi sistem za prikupqawe, transport i odlagawe pepela. Do maja 2010. godine bi}e prikqu~en i blok B1 i tako }e definitivno biti re{en veliki ekolo{ki problem - razvejavawa pepela sa deponija ove elektrane. Za ovaj projekat izdvojeno je 31 milion evra, od ~ega je donacija Evropske unije 28 miliona evra, dok su JP Elektroprivreda Srbije i PD TE “Nikola Tesla” obezbedili tri miliona evra. Projekat su, u saradwi sa stru~wacima iz TENT-a realizovali sarajevski “Energoinvest” i ma|arska firma EVB. Ministar rudarstva i energetike Petar [kundri} naglasio je na ju~era{woj sve~anosti u Obrenovcu da }e zahvaquju}i novom sistemu, pepeo iz termoelektrane postati resurs, umesto zaga|iva~a zìvotne sredine, po{to }e 1,5 miliona tona pepela mo}i da se koristi u industriji cementa i gra|evinarstva. On je najavio da }e u rekonkstrukcije energetskih postrojewa u Srbiji biti uloèno vi{e od milijardu evra, a to }e umnogome doprineti i za{titi ìvotne sredine.

KRITI^NA SITUACIJA NA TR@I[TU RADA

Bez posla 200.000 mladih U Srbiji je nezaposleno oko 200.000 mladih starosti izme|u 15 i 30 godina, a od toga oko 50.000 ima samo osnovno ili nikakvo obrazovawe, izjavio je direktor Nacionalne slu`be za zapo{qavawe (NSZ) Vladimir Ili}. On je na konferenciji o unapre|ewu zapo{qavawa mla-

dih u Srbiji rekao da mladi ~ine 26,7 odsto ukupnog broja prijavqenih na evidenciji NSZ, od toga najve}u grupu ~ine mladi od 25 do 29 godina, wih 94.380, a zatim oni od 20 do 24 godine, kojih je 78.640. “Oko 64.000 mladih izme|u 15 i 30 godina ima tre}i stepen stru~-

Subvencije ostaju

Upravni odbor preduze}a “Po{ta Srbije” doneo je odluku da polovina iznosa od 676,5 miliona dinara po osnovu dobiti za 2008. godinu bude ispla}ena zaposlenima. Procena stru~nih slu`bi preduze}a je da }e zaposlenima koji su u 2008. imali ostvareni pun fond ~asova, biti ispla}en neto iznos od oko 18.400 dinara. Kako se precizira u saop{tewu UO, preostalih 50 odsto trebalo bi da bude usmereno na finansirawe programa racionalizacije, u ciqu smawewa broja zaposlenih na dobrovoqnoj osnovi. Predsednik sindikata PTT Srbije Aleksandar Pavlovi} ka`e da taj sindikat nije zadovoqan odlukom Upravnog odbora o raspodeli dobiti i dodaje da }e ‘najverovatnije protesti biti nastavqeni’. Predsednik sindikata PTT je naveo da je odluka Upravnog odbora neprihvatqiva, jer }e radnici po{te, prema toj odluci, dobiti oko 18.400 dinara, {to je prepolovqen iznos u odnosu na iznos od oko 36 hiqada dinara, {to im po zakqu~ku vlade pripada. gradu, Ni{u, Novom Sadu ne vr{e klasifikaciju i distribuciju po{te no}u kad ta po{ta stigne u centre, ve} ujutro. “No}u radnici blokiraju vozila da izvezu po{iqke, pa se one odvoze tek ujutro”, obja{wava Radojevi} sistem protesta radnika u po{tanskim centrima. Kada je re~ o ekspresnoj po{iqci u wenoj distribuciji nema ka{wewa,

Jedna od osnovnih karakteristika novog sistema je smawewe kori{}ewa vode za transport pepela do deponija. Umesto dosada{we srazmere vode i pepela u odnosu 1:10, u novom sistemu je 1:1, ~ime se posti`e jo{ jedan zna~ajan efekat - bitno se smawuje uticaj deponija na podzemne vode. Sme{a pepela i vode u odnosu 1:1 omogu}ava stvarawe ~vrste kore na ~itavoj povr{ini deponije, ~ime se re{ava osnovni problem - razvejavawe pepela sa ovda{wih deponija. Malovodni sistem, kako se jo{ naziva, stvori}e neophodne preduslove da se suvi elektrofilterski pepeo prodaje kao sirovina cementarama i putnoj industriji. Tako }e iz TE “Nikola Tesla B” ponuda suvog pepela, pogodnog za industriju, dosti}i oko 1,5 miliona tona godi{we. U ovom trenutku EPS realizuje projekte za{tite `ivotne sredine vredne 120 miliona evra - istakao je ju~e generalni direktor Elektroprivrede Srbije Dragomir Markovi}. - Ovaj, novi sistem }e omogu}iti da se smawi zaga|ewe vazduha koje je nastajalo razvejavawem pepela sa deponija. A. Brzak

Direktor Nacionalne slu`be za zapo{qavawe Vladimir Ili} izjavio je da }e sredstva za aktivne mere zapo{qavawa u buxetu za 2010. biti ve}a ili ista kao ove godine, kada je izdvojeno 3,5 milijardi dinara. “Buxet za 2010. jo{ nije usvojen, ali ja sam siguran da }e sredstva za zapo{qavawe biti na istom nivou kao ove godine ili ne{to ve}a, a cifra o kojoj se za sada govori je 3,9 milijardi dinara”, izjavio je Ili} novinarima. Ili} je rekao da o~ekuje da }e Me|unarodni monetarni fond imati razumevawe za aktivne mere zapo{qavawa u buxetu 2010. godine. “Smatram da }e MMF imati razumevawa za aktivne mere zapo{qavawa, s obzirom na ekonomsku krizu i mogu}e te{ke posledice na tr`i{tu rada”, rekao je Ili}.

– Od po~etka tranzcije 847.000 radnika je ostalo bez posla, trenutno oko 100.000 nema povezan radni sta`, a samo u posledwoj godini bez radne kwiìce ostalo je 137.000 radnika, zabeleèn je pad proizvodwe od deset odsto i realnih zarada od 3,7 odsto – upozorio je predsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije Qubisav Orbovi} na skupu sindikalnih funkcionera. – U broj onih koji }e ove godine ostatiti bez posla nisu ura~unati zaposleni u dràvnoj upravi i lokalnoj samoupravi, kojima }e se to tek desiti. Svi ti problemi, nastali zbog lo{e privatizacije i nespremnosti dràve da se ozbiqnije poza-

a najve}u ceni platili su i pla}aju radnici. Lider samostalaca ocewuje da tu nije kraj radni~kih muka, napomiwi}i da }e i veliki broj zaposlenih u dràvnoj administraciji i lokalnim samoupravama ostatiti bez posla, ali i da nas ~ekaju reforme obrazovawa i zdravstva, {to }e sve zajedno stvoriti pove}u armiju nezaposlenih i nezadovoqnih gra|ana. Orbovi} je dodao da samostalci, uprkos lo{oj privatizaciji i slabostima koje su u zakonomski propisima evidentni, ne èle da se taj proces zaustavi, ali od dràve traè da u~ini sve da se spasi oko 500 preduze}a koja jo{ nisu privatizovana, kao i to-

U evropskoj porodici Savez samostalnih sindikata Srbije postao je deo Evropske konferencije sindikata koji okupqa oko 60 miliona zaposlenih iz 36 zemaqa. Prijem u veliku evropsku porodicu sindikata predstavqa zna~ajno priznawe radu i delovawu SSSS a ujedno je i kruna wegovog vi{egodi{weg napora da se ukqu~i u savremene sindikalne tokove. Ina~e, sindikati zemaqa koje jo{ nisu stekle status kandidata za prikqu~ewe Evropskoj uniji imaju pravo da budu ~lanice EKS u statusu posmatra~a. Tako i najve}a sindikalna centrala u Srbiji ima za sada status posmatra~a dok }e punopravni ~lan postati kada Srbija zvani~no u|e u EU. bavi radni~kim problemima, prouzrokovali su brojne {trajkove, proteste, blokade puteva, ~ak i {trajkove gla|u {irom Srbije. Samostalni sindikat Srbije je upozoravao Vladu Srbije i ukazivao na mogu}e posledice neodgovaraju}ih mera i nepostojawe jasne strategije oporavka privrede i predlagao mere, ali izgleda da nije ozbiqno shva}en,

liki broj onih firmi u kojima je kupoprodajni ugovor raskinut. – Predstavnike Vlade gra|ani biraju da vode ovu zemqu i nalaze najboqe re{ewe za sve, i to mora biti smer u kojem moramo svi i}i jer, ako se ne pokrene privreda, granica siroma{tva ne}e biti vidqiva – zakqu~io je Orbovi}. Ministar rada i socijalne politike Rasim Qaji} se slo`io sa

Pet akcija s najve}im rastom

29.568.000

342

1.710

Telefonkabl, Beograd

14,56

6.301

18.903

7,24

1.555

421.423

6,67 Promena %

1.600 Cena

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Fabrika alata i opreme, Beograd

-12,07

Fasil, Ariqe Tisa, Senta

Kupovni za devize

EMU

evro

91,5659

93,4346

95,5836

91,2856

Australija

dolar

56,4351

57,5868

58,9113

56,2623

Kanada

dolar

57,8286

59,0088

60,366

57,6516

Danska

kruna

12,2981

12,5491

12,8377

12,2605

Norve{ka

kruna

10,9352

11,1584

11,415

10,9018

8,8407

9,0211

9,2286

8,8136

29. 10. 2009.

1.115,93396

[umadija, Beograd Iritel, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija Veterinarski zavod, Subotica

BELEX 15 (806,19

Promet

2.100

Va`i za

Cena

80,41

Energoprojekt industrija, Beograd Pet akcija s najve}im padom

kruna

Promena %

20,00

Valuta

sindikatima da je neophodno uspostaviti boqi socijalni dijalog, ali i opomenuo ih da u mnogo ~emu i sami doprinose wegovom ote`anom radu. – Generalno kao dru{tvno nismo spremni na kompromis, ~emu kumuju i na{ mentalitet i nasle|e, a toga se moramo re{iti ako `elimo uspostavqawe socijalnog dijaloga – rekao je ministar Qaji}. – Vlada Srbije ne zna snagu i legitimitet pregovara~a i onih koji artikuli{u zahteve radnika, zbog ~ega mora kona~no da bude utvr|ena reprezentativnost svih socijalnih partnera. Nakon toga

moramo graditi me|usobno poverewe izme|u socijalnih partnera i podeliti odgovornost za eventualni neuspeh u uspostavqawu socijalnog dijaloga. Direktor regionalne kancelarije Fondacije “Fridrih Ebert” Ronald Fajt ukazao je sindikalcima na zna~aj i veliku odgovornost sindikata u dru{tvu. – Funkcija sindikata na nacionalnom nivou odnosi se na u~e{}e u kreirawu radnog zakonodavstva i stvarawe socijalne dr`ave – rekao je Fajt. – Da bi sindikati dobili na snazi, neophodna je wihova fuzija, kakva se dogodila u Nema~koj, gde je ukrupwavawem granskih sindikata ta organizacija oja~ana, bez obzira na gubitak ~lanstva zbog racionalizacije broja radnih mesta, a aktivnosti koje vodi su daleko efikasnije zbog lak{e koordinacije izme|u maweg broja granskih sindikata. Bliski odnosi sindikata s razli~itim politi~kim partijama uzrokuju mawe poverewe radnika u wih. Uslov za uspeh sindikata jeste pre svega finansijska samostalnost i snaga jer pun {trajka~ki fond omogu}ava dobru pregovara~ku poziciju i uspeh u {trajku. Q. Male{evi}

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE

Polet, Novi Pazar

Zemqa

we mladih u Srbiji. Kako je naveo, va`no je pomo}i mladima i kreirati radna mesta za wihovo zapo{qavawe. Fond za otvoreno dru{tvo je Nacionalnoj slu`bi za zapo{qavawe obezbedio 570.000 dolara za re{avawe potreba 400 mladih starosti izme|u 15 i 29 godina u Borskom, Ra{kom, Brani~evskom i Severnoba~kom okrugu.

Kako stati na kraj radni~kim mukama

Prokupac, Beograd

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE

ne spreme, 57.000 ima ~etvrti stepen, a ~ak 43.500 ima samo prvi stepen, {to zna~i da imaju samo osnovnu {kolu ili da nemaju formalno obrazovawe”, izjavio je Ili}. Kako je naveo, stopa nezaposlenosti mladih od 15 do 24 godine iznosi 40,7 odsto, a stopa nezaposlenih mladih od 25 do 34 godine 20,4 odsto. “Trenutna situacija zbog ekonomske krize i izdvojena sredstva iz buxeta Srbije namewena aktivnim merama zapo{qavawa jo{ uvek nisu dovoqna da bi obuhvatila sva lica kojima je pomo} neophodna”, rekao je Ili}. Ministarka omladine i sporta Sne`ana Samarxi}-Markovi} izjavila je da dru{tvo mora da stavi mlade kao prioritet, jer su oni najdragoceniji resurs zemqe. Ambasador Italije u Srbiji Armando Varikio izjavio je da Italija sredstvima od 1,2 miliona evra poma`e zapo{qava-

OD PO^ETKA PRIVATIZACIJE OTKAZ DOBILO 847.000 QUDI

Velefarm, Beograd

[vedska

DNEVNIK

Naziv kompanije

1,74%)

Promena %

Cena

Promet

AIK banka, Ni{

2,89

2.987

17.656.255

Komercijalna banka, Beograd

-0,11

35.353

5.090.817

Energoprojekt holding, Beograd

1,99

1.026

3.246.193

24.000 Promet

Agrobanka, Beograd

4,41

11.459

7.385.575

Univerzal banka, Beograd

2,20

8.495

756.090

102

51.000

Soja protein, Be~ej

2,17

1.082

3.084.124

-12,00

528

2.640

Metalac, Gorwi Milanovac

-1,96

2.705

2.177.655

-12,00

3.903

78.060

Imlek, Beograd

-3,11

1.713

3.063.360

Metals banka, Novi Sad

-11,79

980

4.900

4,31

8.633

51.800

-11,32 Promena %

470 Cena

18.800 Promet

Privredna banka, Beograd

6,25

884

297.746

Tigar, Pirot

0,00

933

110.149

0,00

600

3.174.570

Meser Tehnogas, Beograd

0,61

8.185

712.220

Alfa plam, Vrawe

[vajcarska

franak

60,5996

61,8363

63,2585

60,4141

Soja protein, Be~ej

2,17

1.082

3.084.124

0,00

10.000

0,00

V. Britanija

funta

102,103

104,187

106,583

101,79

Dolina, Padina

0,00

300

350.100

Telefonija, Beograd

2,49

2.016

389.140

SAD

dolar

61,7354

62,9953

64,4442

61,5464

@itosrem, In|ija

-0,07

1.434

136.230

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

600

3.174.570

Fabrika {e}era, Crvenka

-1,35

3.650

102.200

Kursevi iz ove liste primewuju se od 30. 10. 2009. godine

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

DNEVNIK

subota31.oktobar2009.

Dogovor Srbije i MMF-a Me|unarodni monetarni fond i Vlada Srbije postigli su ju~e dogovor o buxetu za 2010. godinu. Nema pove}awa PDV-a, a minus u buxetu trebalo bi da bude ~etiri odsto, za pola procenta mawe nego ove, preneo je sino} RTS. Delegacije Me|unarodnog monetarnog fonda i Vlade Srbije dogovorile su se o buxetu za idu}u godinu. Do kraja pregovora, 4. novembra, ostalo je da se defini{u pojedina~ne stavke i da se razgovara o sredwero~nim i dugoro~nim planovima za reformu javanog sektora i o samom aran`manu.

[tedwa za mali{ane ProKredit banka poziva i ove godine mali{ane na druèwe povodom Me|unarodnog dana {tedwe. Program za najmla|e je, po obi~aju, u nedequ, a to je ove godine 1. novembar. Tog dana mali{ani zajedno s roditeqima treba da posete neku od ekspozitura ove banke, a tamo }e mo}i da u~estvuju u zanimqivom takmi~ewu. Ove godine, osim {tedwe, tu je i poruka o o~uvawu ìvotne sredine, a mali{ani mogu u~estvovati na konkursu za najma{tovitiju igra~ku napravqenu od materijala koji se moè reciklirati. To mogu biti papir, karton, plasti~ne bose i ~a{e, limenke. Tri najkreativnija rada bi}e nagra|ena {tednim kwiìcama sa 100, 70 i 30 evra. Pobedni~ki radovi bi}e izloèni u ekspoziturama, a preostali ambala`ni materijal reciklira}e se u saradwi s organizacijom “Sekopak”. Ovi programi su sve zanimqiviji i prethodnih godina ih je posetilo 15.000 mali{ana. Deca, odnosno wihovi roditeqi, mogu otvoriti {tedni ra~un – za mali{ane nije predvi|en obavezni minimalni iznos – a potrebna je li~na karta roditeqa i izvod iz mati~ne kwige ro|enih za dete. D. V.

Erste banka stabilna

Erste banka, deo austrijske Erste grupe, za devet meseci 2009. zakqu~no sa septembrom ostvarila je dobit pre oporezivawa od 316,7 miliona dinara, 21 odsto mawu nego u istom periodu 2008, saop{tila je banka sa sedi{tem u Novom Sadu. U pore|ewu sa krajem prethodne godine, ukupna aktiva Erste banke je porasla tri odsto i posledweg dana septembra iznosila je 51 milijardu dinara, naveo je predsednik Izvr{nog odbora Erste banke Slavko Cari} predstavqaju}i rezultate za tri ovogodi{wa kvartala. “Imaju}i u vidu da su okolnosti poslovawa znatno nepovoqniji nego 2008, smatramo ostvarene rezultate pokazateqem otpornosti na{eg poslovnog modela na izazove koje je u Srbiju donela svetska kriza”, istakao je Cari}. On je saop{tio je da su depoziti pravnih lica ve}i 12 a depoziti stanovni{tva 24 odsto nego na kraju 2008. dok su ra~unaju}i efekte promene kursa depoziti pravnih lica porasli bezmalo deset a stanovni{tva 18 odsto.

Ministarka finansija Diana Dragutinovi} rekla je ju~e da }e aran`man biti produ`en za {est meseci, do oktobra

2011. godine, jer se ispostavilo da Srbiji ne}e biti potrebno da istovremeno povu~e preostale dve tran{e kredita. Ukazala

INTERVJU

je da je buxetski deficit trenutno ispod 100 milijardi dinara, napomiwu}i da je za celu godinu bio predvi|en na nivou od 119 milijardi dinara. Dragutinovi}eva je izjavila novinarima da se sa MMF-om trenutno pregovara o 2010. i 2011. godini, kao i da se ispostavilo da je ekonomska situacija u Srbiji u ovoj godini mnogo boqa nego {to se predvi|alo pre dva meseca, po{to je buxetski deficit mawi od o~ekivanog. Ona je ukazala na to da je buxetski deficit trenutno ispod 100 milijardi dinara, napomiwu}i da je za celu godinu bio

predvi|en na nivou od 119 milijardi dinara. Ministarka je optimisti~na i u pogledu buxetskih prihoda za 2010. godinu. Na pitawe za{to je vlada tra`ila da u narednoj godini buxetski deficit bude ~etiri odsto, Dragutinovi}eva je rekla da na nivou Evropske unije postoji konsenzus da se dr`ava u 2010. ne povla~i iz podr{ke privredi, a da 2011. bude godina za smawewe deficita. Zvani~ni pregovori Srbije i MMF o drugoj i tre}oj reviziji kreditnog stend-baj aran`mna od 2,9 milijardi dolara, zapo~eli su 26. oktobra.

RADOVAN JELA[I], GUVERNER NARODNE BANKE SRBIJE

Idemo u du`ni~ku krizu, ako ovako nastavimo Pregovori Vlada Srbije vodi s predstavnicima MMF-a privode se kraju i za sada je jasno da deficit dr`avnog buxeta ne}e pre}i ~etiri odsto bruto doma}eg proizvoda (BDP) i veruje se da stru~waci iz Va{ingtona, uslovno re~eno, ne}e napustiti Beograd bez zakona o takozvanog fiskalnoj odgovornosti, odnosno o predvidivom fiskalnom pona{awu dr`ave. U obra}awu ~itaocima “Dnevnika”, guverner Narodne banke Radovan Jela{i} upozorava na to da, bez obzira na povoqne trendove u posledwih nekoliko meseci, i daqe postoje rizici ulaska u ve}i buxetski mawak. – Put koji je Srbija izabrala – da ne pove}ava poreze, ve} da deficit smawuje iskqu~ivo smawivawem rashoda – dozvoqava nam ne{to ve}i buxetski minus sada, ali pod uslovom da se pripremi teren da na sredwi rok do|e do wegovog trajnog smawewa. U tom svetlu treba posma-

istom nivou uz jo{ ve}e deficite, ~ime bismo doveli u pitawe svoj kredibilitet pred onima na ~iju podr{ku ra~unamo. z Javno je saop{teno da nam u ovoj godini ne}e trebati toliko novca od MMF-a koliko smo svojevremeno tra`ili. Izgleda da nam mawe trebaju novci, a vi{e MMF kao institucija? – Teku}i platni deficit, ~iju odr`ivost obezbe|uju devizne rezerve NBS-a, drasti~no je smawen. Projekcija s po~etka godine, koja je predvi|ala da }e ovaj deficit iznositi 13 odsto BDP-a, sigurno se ne}e ostvariti, a mawi teku}i platni deficit – ra~unamo sedam do osam odsto – automatski zna~i da je Srbiji potrebno mawe para za ja~awe deviznih rezervi, ukqu~uju}i i one koje bi se mogle povu}i po osnovu aran`mana s MMFom. Kao guverner, i daqe tvrdim da }e Srbiji i ubudu}e biti potreban Fond, dodu{e, mawe kao

Vreme je da klijent bira banku z Tokom ove godine ste uloìli velike napore da spre~ite neodgovorno pona{awe banaka. Izgleda da ste u tome uspeli jer sveè ankete govore da je tri ~etvrtine klijenata zadovoqno wihovim uslugama. Pripremate li jo{ neke mere koje bi mogle otkloniti podozrewe i nezadovoqne ~etvrtine? – Su{tinu ne ~ine novi zakoni i mere ve} jo{ doslednije sprovo|ewe regulative koju imamo. Nadamo se da }e, sada kada je kriza na izmaku, i banke uloìti jo{ vi{e napora da se iza|u u susret toj preostaloj ~etvrtini jer ponovo dolazi vreme da klijent bira banku, a ne banka klijenta. Tim pre {to }e krediti biti jo{ jeftiniji. Ne samo zbog toga {to je referentna kamatna stopa nià ve} i zato {to je pravac wenog kretawa usmeren naniè. Uz to, znatno su smawene i marè za Srbiju na svetskim finansijskim trì{tima. trati smawewe broja zaposlenih u dràvnoj administraciji, pripremu novog penzionog zakona i druge poteze koje Vlada najavquje. Prakti~no, mi sada pove}avamo javni dug, tvrde}i da }emo na sredwi i dugi rok trajno smawiti javnu potro{wu. U pro{losti nema mnogo potvrda da smo takve namere uspe{no realizovali. Ukoliko ne ispunimo ova “obe}awa”, suo~i}emo se s ~iwenicom da imamo ve}i javni dug, a da je javna potro{wa ostala na

kreditor ili garant vo|ewa dobre ekonomske politike, a vi{e kao savetodavac i tehni~ka pomo}. z Jo{ uvek se licitira time koliko }e qudi, u najavqenom procesu racionalizacije, oti}i iz javnih slu`bi. Vi zastupate ne{to druga~iju ideju i ka`ete da se reforma ne sme svesti na otpu{tawa qudi, ve} da mora biti temeqnija i sveobuhvatnija. Za {ta se, u stvari, zala`ete?

– Punih devet godina slu{am o racionalizaciji u dràvnoj administraciji ili o profesionalizaciji i depolitizaciji u javnim preduze}ima, i to naj~e{}e u vreme politi~kih kampawa. Me|utim, to se ne moè uraditi preko no}i, niti moè biti nekakva oruk akcija. Ako se svi koji rade u dràvnoj upravi proglase len{tinama, parazitima ili neprofesionalcima, li~no sam zastra{en jer ti isti qudi zakqu~uju u ime dràve ugovore vredne milijarde dolara, upravqaju buxetom, sklapaju me|unarodne ugovore, rade na merama koje odre|uju funkcionisawe sistema i sli~no. Zalaèm se, ne za akcije od danas do sutra, ve} za sistematski rad na osnovu programa koji }e imati jasan sadràj i ciq. Primera radi, dok su proteklih godina drugi pove}avali broj zaposlenih, mi smo ga u NBS-u smawivali, ne zbog politi~kog oportuniteta, ve} zato {to smo bili ube|eni da je i to, izme|u ostalog, neophodno da bismo stvorili savremenu i efikasnu instituciju. z Za ozbiqniju {tedwu, izgleda, nema elana, ali zato novo zaduìvawe cveta. Da

li su strahovi od prezaduìvawa opravdani i da li smo novim kreditima samo pomerili kriti~ne datume? – Kod nas se u dobrim vremenima, bez osvrtawa na produktivnost i realne mogu}nosti, pove}avaju zarade i penzije, a kad “zagusti”, maksimalni domet restriktivnosti je wihovo zamrzavawe, uz {irokogrudo tolerisawe inflacije koja, umesto Vlade, odra|uje “prqavi posao” i realno ta primawa smawuje. U takvim uslovima raste du`ni~ka neaùrnost jer gra|ani objektivno mnogo teè izmiruju znatno ve}e obaveze. Sli~no je i s dràvom. Za prvih osam meseci javni dug je pove}an za dodatnih {est posto i dostigao je 32 procenta BDP-a. To jo{ uvek nije previsoko, ali je sada mnogo va`nija brzina novog zaduìvawa nego trenutno stawe duga. Ovaj tempo bi nas odveo u du`ni~ku krizu, pa je kqu~no da se trend ubrzanog zaduìvawa zaustavi, {to i jeste ciq programa s MMF-om. z Ne samo MMF ve} i nekoliko uglednih doma}ih i stranih instituta pozitivno su ocenili stabilizacionu politiku NBS-a i veruju da }e dinar ostati ~vrst i u 2010. godini. Da li i daqe postoje isku{ewa koja bi mogla destabilizovati nacionalnu valutu? – Kriza je od Srbije zahtevala fiskalno prilago|avawe, koje nije sprovedeno preko fiskalne politike, ve} uglavnom preko kursa. U Letoniji je, uprkos krizi, kurs ostao fiksan zahvaquju}i smawewu zarada od 15 do 20 procenata. Da je tako ne{to mogu}e u Srbiji i da smo uspeli drasti~no da smawimo javnu potro{wu, mo`da bismo i danas imali evro za 76 dinara. Zna~i, na sredwi i dugi rok kurs }e biti stabilan u onoj meri u kojoj fiskalna politika bude dovoqno restriktivna. Stabilan, naravno, nije sinonim za fiksni kurs, kako se to u Srbiji ~esto poistove}uje. Vladimir Harak

Deflacija u oktobru U Srbiji je oktobru zabeleèna deflacija od 0,1 odsto, objavio je ju~e Republi~ki zavod za statistiku. Kako se navodi na sajtu tog zavoda, inflacija u prvih 10 meseci ove godine je bila 9,3 odsto, a cene na malo su u oktobru bile za osam odsto vi{e nego u istom mesecu 2008. godine. Tro{kovi ìvota u Srbiji su u oktobru bili za 0,2 odsto niì nego u septembru. Rast tro{kova ìvota u prvih 10 meseci ove godine bio je 5,8 procenata, a godi{wi rast tro{kova ìvota iznosio pet odsto. U oktobru su cene robe u proseku bile niè za 0,2 odsto nego u septembru, a cene usluga su porasle za 0,1 procenat. U oktobru su cene poqoprivrednih proizvoda bile niè za 1,2 odsto, na {ta je uticalo sezonsko snièwe cena vo}a i povr}a, kao i niè cene ribe i jaja. Cene industrijskih prehrambenih proizvoda u proseku su bile niè za 0,1 odsto zbog pada cena jestivog uqa i bra{na. Industrijski neprehrambeni proizvodi su u septembru u proseku pojeftinili za 0,2 procenta, najvi{e zbog pada cena naftnih derivata. Cene duvana se nisu mewale, dok su cene pi}a u oktobru u proseku pove}ane za 0,1 odsto.

Oporavak industrije Podaci Republi~kog zavoda za statistiku o industrijskoj proizvodwi u septembru pokazuju znake wenog oporavka i rasta, izjavio je ju~e zamenik direktora tog zavoda Miladin Kova~evi}, i istakao da se u odnosu na avgust beleì rast od oko tri odsto. Zvani~ni statisti~ki podaci pokazuju da je, prvi put od aprila, industrijska proizvodwa u sept ove godine po~ela da beleì znatniji rast, kazao je Kova~evi} Tanjugu. U septembru je u odnosu na prethodni mesec zabeleèn rast od oko 4,5 odsto kod prera|iva~ke industrije, a rast je zabeleèn i u industriji hrane i pi}a, ukazao je Kova~evi}. Mawi rast industrijske proizvodwe od 1,4 odsto zabeleèn je i u avgustu, napomenuo je Kova~evi}, i objasnio da je razlog za to pu{tawe u pogon visoke pe}i u “Ju-Es-Stilu” i izvoz ~elika i gvo`|a proizvedenog u toj fabrici u Slova~ku. Kova~evi} je naveo i da se jo{ uvek ne moè re}i da li je rast industrijske proizvodwe u septembru signal trajnijeg oporavka i promene trenda industrijske proizvodwe. “Potrebno je bar dva do tri meseca da se nastavi takav rast, pa da onda do|e do neke promene trenda, odnosno da konstatujemo da je industrijska proizvodwa po~ela da izlazi iz recesije”, kazao je Kova~evi}. On je rekao da se moè o~ekivati da }e do}i do nekog trajnijeg opravka, s obzirom da dolazi do izvesnog oìvqavawa me|unarodne trgovine, nekih privreda u okruèwu i dodao da bi to moglo imati odre|ene efekte i na doma}u industrijsku proizvodwu.

Pregovori o ruskom kreditu Delegacije Srbije i Rusije nastavile su ju~e u Moskvi pregovore o uslovima ruskog kredita Srbiji od milijardu dolara. Pregovori o uslovima ruskog kredita Srbiji od milijardu dolara, nastavqeni su u Moskvi. Vo|a srpske delegacije i pomo}nik srpskog ministra finansija Zoran ]irovi} je na kraju prvog dana pregovora rekao da se razgovaralo o uslovima kredita od 200 miliona dolara za popuwavawe buxetskog deficita Srbije, ali da dogovor nije postignut. Predlo`eno je da rok otplate kredita za podr{ku buxetu Srbije bude izme|u 10 i 13 godina, sa jednom do

tri godine po~eka, a o kamati nije bilo re~i. Prema navodima srpskih medija, Srbija planira da 200 miliona dolara uloì u beogradski èlezni~ki ~vor Prokop, 100 miliona dolara u elektrifikaciju pruge Ni{-Dimitrovgrad, a 150 miliona dolara u izgradwu pruge Vaqevo-Loznica. Za radove na obilaznici oko Beograda na delu Orlova~aBubaw potok bilo bi odvojeno 170 miliona dolara od ruskog kredita, dok bi u izgradwu puta Beograd-â~ak kao deonice puta Ju`ni Jadran bilo odvojeno 100 miliona dolara. Preostalih 80 miliona dolara od ukupno

800 miliona namewenih infrastrukturnim projektima Srbija bi mogla da iskoristi za autoput Beograd-â~ak ili za autoput Horgo{Novi Sad. U delegaciji Vlade Srbije su, osim ]irovi}a, i predstavnici ministarstava za infrastrukturu, rudarstva i energetike i ekonomije. U razgovorima sa ruske strane u~estvuju predstavnici Ministarstva finansija Ruske Federacije, a na ~elu te radne grupe je direktor Departmana za me|unarodne finansijske odnose, dràvni dug i dràvnu finansijsku aktivu Konstantin Vi{kovski. Tu su i predstavnici mini-

starstava spoqnih poslova, ekonomskog razvoja, saobra}aja i energetike. “@elimo da u pregovorima do|emo zaista do najpovoqnih uslova koje Srbija mo`e da ima. Ako je potrebno da te pregovore nastavimo u Beogradu u najskorije vreme, na to smo spremni”, rekao je ]irovi}. Prema wegovim re~ima mogu}a su dva scenarija - da srpska strana ima potpuno ~istu i jasnu situaciju i jedan definisani i uobli~en predlog vladi ili }e 30. oktobra zakazati jo{ jednu runda neposredno posle ove prve, gde }e se daqe razra|ivati pojedini uslovi.

subota31.oktobar2009.

POQOPRIVREDA

DNEVNIK

CURI ROK ZA SETVU P[ENICE, A NIJE SE STIGLO NI DOPOLA

U wive samo s dobrom ra~unicom

POKRAJINA PRIPREMILA NOVE KREDITE

Agraru jo{ 55 miliona Iz Pokrajinskog fonda za servisira od vra}awa prethodrazvoj poqoprivrede agraru }e, no odobrenih. kroz nove, povoqnije kreditne Konkursima za nove kredite, linije, sti}i jo{ 55 miliona dikoji su otvoreni narednih 15 nara. Ovaj novac }e poqopriili 30 dana, bi}e odobren novac vrednicima biti raspodeqen za podizawe vi{egodi{wih zaove jeseni, re~eno je ju~e u Izvrsada vinove loze i vo}a, za kupo{nom ve}u Vojvodine. vinu novih ko{nica i p~elarKako je kazao ske opreme i za direktor Fonda nabavku osnovnog Godi{wa kamatna Joèf Sabo, tistada u ov~arstvu me je u ovoj godi- stopa snièna s dva i kozarstvu. ni oko 350, uglavZa nov~ane izna 1,9 posto nom malih poqonose od 1.000 do privrednih pro12.000 evra, u zaizvo|a~a u Vojvodini, dobilo visnosti od namene, mogu konkukredite za po~iwawe ili razrisati preduze}a i registrovana voj raznih delatnosti, vredne poqoprivredna gazdinstva u Pooko 2,2 miliona evra. On je krajini, a uz nisku kamatu u usloocenio ka veliki uspeh to {to vima konkursa je predvi|en i peje, u ovako finansijski te{koj riod po~eka otplate od 12 meseci godini, Fond nastavio da pomado tri godine. Otpla}uje se u {eè razvoj poqoprivrede i postomese~nim anuitetima, a rokoboq{ao kreditne uslove snivi otplate su 18 meseci za krediàvawem godi{we kamatne te namewene sto~arstvu i p~estope s dva na 1,9 posto. Ina~e, larstvu, 24 meseca za vo}e i tri najve}i deo novih kredita se godine za vinogradarstvo. S. G.

Pare i vodoprivredi Pokrajinski sekretarijat za poqoprivredu dodelio je 268,6 miliona dinara mesnim zajednicama, op{tinama, javnim komunalnim preduze}ima, privrednim dru{tvima koja obavqaju poverene poslove iz oblasti komunalne delatnosti. Na konkurs se prijavilo 147, dok je 107 korisnika dobilo novac, a pravo u~e{}a imali su svi investitori osnovnih objekata za vodosnabdevawe, izuzev investitora industrijskih objekata.

Ovo je sedma godina zaredom kako Sekretarijat u~estvuje u sufinansirawu realizacije projekata vezanih za re{avawe problema vodosnabdevawa u naseqenim mestima Vojvodine. Ina~e, do sada je, za finansirawe radova iz oblasti vodosnabdevawa, odobreno 447 zahteva iz 42 op{tine s ukupnim iznosom od 850,5 miliona dinara. Za 270 projekata iz 41 op{tine izdvojeno je 534,5 miliona dinara.

Vlada pegla niske cene ìtarica Ministar poqoprivrede Sa{a i suncokreta roda 2009. godine, Dragin izjavio je da je resorno kao i nabavci nove poqoprivredministarstvo, zakqu~no sa 1. sepne mehanizacije. Protokol podtembrom, isplatilo sve zahteve za razumeva nabavku nove mehanizasubvencije od 12.000 dinara po cije na osnovu naturalne razmene hektaru iz 2009. za repromaterip{enice, kukuruza, soje i suncojal za ratarsku i kreta roda 2009. povrtarsku proizgodine do 50 odsto Nova mehanizacija vodwu. cene nove poqomoè se nabaviti On je, u poseti privredne mehakroz naturalnu obrenova~kim ponizacije, dok }e se qoprivredniciostatak pla}ati razmenu p{enice, ma, kazao da se gotovinski, ili iz kukuruza, soje primewuje Zakon para obezbe|enih i suncokreta o javnim skladiu okviru Progra{tima, te proizma mera za kredivo|a~i p{enice ne moraju da protirawe poqoprivredne proizvoddaju robu odmah, nego je mogu prewe u 2009. ili drugih kredita. dati skaldi{tu i na osnovu toga Na inicijativu Ministarstva, dobiti skladi{ni list kojim }e usvojena je i Uredba o uslovima i mo}i daqe da trguju. Ministar je na~inu kori{}ewa novca za repotpisao i protokol o saradwi s gresirawe mineralnih |ubriva, vode}im uvoznicima poqoprikojom se poqoprivrednicima i vrednih ma{ina i prodavcima pozemqoradni~kim zadrugama omoqoprivredne mehanizacije da bi gu}ilo da kupe |ubrivo za jesewu se pomoglo poqoprivrednicima u setvu po ceni niòj 10.000 dinara plasmanu p{enice, kukuruza, soje po toni.

Optimalni rok za setvu p{enice prakti~no je pro{ao a ratari nisu stigli ni dopola. Vojvo|ani su dosad zasejali mawe od 50 odsto planiranih povr{ina, a u centralnoj Srbiji situacija je mnogo gora. Stru~waci poru~uju paorima da prionu na posao i ozbiqno shvate da se vi{e nema kud. – Na{ je stav da u narednim danima treba da seju samo oni koji imaju ekonomski interes. Krajwi rok za setvu je 5. novembar, mo`da jo{ koji dan posle toga, ali radove treba intezivirati i privoditi kraju – ka`e za “Dnevnik” prof. dr Miroslav Male{evi} s novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. On napomiwe da, ako se p{enica zaseje u narednih nekoli-

ko dana, ne bi trebalo o~ekivati ozbiqnije smawewe prinosa, ali se rizik pove}ava jer

se ne zna kakva }e zima biti i kakve nas vremenske prilike o~ekuju.

Preciznih podataka o tome koliko je hektara zasejano nema. O~ekivalo se da }emo jesenas pod ovom kulturom imati oko 500.000 hektara, me|utim, sada je izvesno da se to ne}e ostvariti i da treba ra~unati sa smawenom proizvodwom. Male{evi} kaè da je u Vojvodini dosad p{enica posejana na oko 120.000 hektara, {to je malo vi{e od 40 odsto “o~ekivanih” zasejanih povr{ina. U centralnoj Srbiji taj posao je zavr{en tek na oko 60.000 hektara. Kada je u pitawu cena hlebnog ìta, situacija bi, o~ekuje na{ sagovornik, trebalo da bude malo boqa. Berzanska kretawa imaju tendenciju blagog rasta i vi{a cena p{enice je realna opcija, kaè on. S. G.

KAKO PROPADAJU MALI POQOPRIVREDNI PROIZVO\A^I

Dràva ih slomila, trgovci dokraj~ili – Nije nama mesto u velikim marketima. Za wih smo sitna riba, a i boqe nam je na pijaci jer odmah dobijemo ke{, a pare od velikih trgovaca, u najmawu ruku ~ekamo tri meseca. U ove dve re~enice moè se saèti odgovor nekoliko “malih” poqoprivrednih proizvo|a~a na na{e pitawe da li uspevaju da svoju robu plasiraju kroz velike markete. Za rukom to polazi samo ve}im, ili onima koji su uspeli vaqano da se udruè i or-

– Ni u jednoj zemqi u tranziciji, sem u Hrvatskoj i Srbiji, nije se pojavio fenomen da su najve}i trgovci na veliko i najve}i proizvo|a~i hrane i da imaju potpuno vertikalno zatvoren lanac od proizvodwe inputa, obrade zemqi{ta, proizvodwe stoke, prerade mesa i na kraju prodaje – ka`e konsultant FAO i biv{i ministar poqoprivrede Goran @ivkov. Po wemu, do situacije u kojoj su sada na{i mali poqoprivredni

Znaju {ta rade – “Delta” ili industrija mesa “Matijevi}” u Srbiji ili “Agrokor” u Hrvatskoj uop{te nemaju potrebu da kupuju sviwe od drugih proizvo|a~a jer ih sami proizvode i prera|uju i, na kraju, prodaju. To ima najgore posledice upravo po poqoprivrednike – kaè Goran @ivkov, napomiwu}i da kod nas trgovaci ulaù u poqoprivredu i zbog toga {to o~ekuju benefit od EU integracija, bilo kroz dobijawe subvencije, bilo kroz mogu}nost iskori{}ewa cenovne konkurentnosti. ganizuju, jer trgovac ne}e da pregovara sa svakim poqoprivrednikom pojedina~no ve} samo s nekolicinom. A ta je “nekolicina” mala. Druga prepreka do ve}eg trì{ta im je to {to su na{i najve}i trgovci ujedno i najve}i dobavqa~i, imaju i svoju proizvodwu i preradu ili se lako dogovore s drugim velikim prera|iva~ima, pa {to da se bak}u sa sitnim poqoprivrednicima. Kako god, mali proizvo|a~i su iskqu~eni iz najve}ih prodajnih lanaca i jedina karika u wihovom trì{nom lancu je lokalna pijaca. Nema ih ni u na{im, a kamoli evropskim trgovinskim lancima.

proizvo|a~i dovela je pogre{na agrarna politika, a to }e za rezultat imati porast siroma{tva na selu. Srbija je jedna od retkih zemaqa u kojoj je ruralno siroma{tvo ve}e od urbanog i pove}ava se – upozorava on, dodaju}i da Srbija nije re{ila svoj osnovni problem, a to je prevelika konkurencija na nivou primarne proizvodwe, a mala ili nikakva na nivou prerade. Usled ovog neuspeha agrarne i ekonomske politike ima}e, veli, i zna~ajne probleme u procesu prikqu~ewa EU. – Jedan od najve}ih neuspeha na{e tranzicije je bio taj da nismo `eleli i znali, pa samim tim ni uspeli, da privu~emo direktne

Paori zahtevaju ve}i buyet Vojvo|anski paori zahtevaju od Vlade Srbije da agrarna kasa za narednu godinu iznosi najmawe {est odsto ukupnog nacionalnog buxeta. Poqoprivrednici okupqeni u udruèwima “Vojvodina agrar”, Asocijacija poqoprivrednika Vojvodine i Klub 100P plus, ovakav zahtev poslali su premijeru Srbije Mirku Cvetkovi}u i o~ekuju da }e zajedno do}i do re{ewa. “To bi bilo razumnije nego da nas dovedete u situaciju da svoje nezadovoqstvo odnosom dràve prema poqoprivredi iskaèmo na radikalniji na~in”, navodi se u pismu premijeru. U ovim udruèwima navode da su ovogodi{wa izdvajawa za agrar bila nedovoqna, te da mnogi poqoprivrednici nisu ostvarili pravo na subvencije od 12.000 dinara po hektaru. Neophodno je, vele, da se dogodine subvencije pove}aju, kako bi na{i paori bili konkurentni onima u okruèwu, a

novca mora biti i za investicije u agraru. Vojvo|anski poqoprivrednici podr`avaju napore resornog ministarstva da se agrarni buxet pove}a, podse}aju}i na to da je poqoprivreda i u ovoj te{koj godini krize ostvarila zna~ajan izvozni suficit. S. G.

strane investicije u na{u privredu, a pogotovo nismo uspeli da stvorimo uslove da velike kompanije koje proizvode hranu investiraju kod nas – kao {to su to radili u Poqskoj i Ma|arskoj, gde je vi{e od 70 procenata preradnih kapaciteta u poqoprivredi pre{lo u ruke stranih kompanija.

nijednog na{eg proizvoda nema u evropskim supermarketima, ne samo zato {to smo cenovno i kvalitetno nekonkurentni nego i zato {to ulazak u neki veliki trgovinski lanac mnogo ko{ta. @ivkov nagla{ava da su pred kreatorima agrarne politike u Srbiji tri velika izazova. Naj-

Nijednog na{eg proizvoda nema u evropskim supermarketima, ne samo zato {to smo cenovno i kvalitetno nekonkurentni nego i zato {to ulazak u neki veliki trgovinski lanac mnogo ko{ta Uz nekoliko izuzetaka, kao {to je {e}erni sektor, koji je najve}i izvoznik poqoprivrednih proizvoda, gotovo da i ne postoji veliki svetski proizvo|a~ hrane koji je investirao u Srbiji – ka`e @ivkov. – Zato su danas poqski i ma|arski proizvodi u supermarketima {irom sveta u brendovima firmi kao {to su “Nestle”, “Danone”, “Kampina”. Nasuprot tome,

pre, to je ukqu~ivawe malih proizvo|a~a u moderne tr`i{ne lance, potom, pove}awe konkurencije u preradi kroz stvarawe atraktivnog okru`ewa za investirawe, a tre}i zadatak je primena EU standarda. Od toga u kojoj meri }e u ovome uspeti zavisi koliko }e se tendencija pove}awa ruralnog siroma{tva nastaviti, ocewuje @ivkov. S. Glu{~evi}

VESTI Cene sve robe na berzi sko~ile Ove nedeqe na Produktnoj berzi u Novom Sadu zabele`en je skok cena svih roba koje imaju najfrekventnije trgovawe, {to je automatski dovelo do koli~inskog i vrednosnog rasta prometa. Ve} u ponedeqak kukuruz je startovao cenom od 8,90 din/kg, da bi u utorak cena dostigala najvi{i nivo od 9,20 din/kg. Sam kraj nedeqe donosi stabilnu cenu, koja se kretala na nivou od 9 din/kg. Promet p{enicom od 1.000 tona ove nedeqe mo`e da raduje. Zakqu~eno je ~ak devet kupoprodajnih ugovora, a cena se kretala od 8,80 do 9,10 din/kg. Ponderisana ovonedeqna cena iznosi 8,91 din/kg, {to je rast od 3,57 posto u odnosu na prethodnu nedequ. Soja je prometovana u koli~ini od 265 tona i ceni koja

se kretala od 29 do 30 din/kg, {to je svakako daqi rast.

Vinu krenulo naboqe – U Srbiji je u sezoni 2008–2009. godina vinogradima zasa|eno oko 1.600 hektara, {to pove}ava kapacitet dr`ave da dostigne kvotu za izvoz 63.000 hektolitara vina u EU – izjavio ministar poqoprivrede Sa{a Dragin. Na otvarawu 50. me|unarodnog festivala vina, ugostiteqstva i turizma “Sacen” u Beogradu on je kazao da Ministarstvo radi na podizawu kvaliteta vina s geografskim poreklom i na nekoliko na~ina subvencioni{e sadwu vinograda, {to }e nastaviti u narednom periodu. Savetnik u Ministarstvu poqoprivrede Darko Jak{i} kazao je da u Srbiji po zvani~noj statistici ima 56.000 hektara pod vinogradima, ali je procena stru~waka da ih ima 20.000 do 25.000.

Zatvara se deo Ulice vojvode Bojovi}a Zbog pro{irewa vrelovodne mre`e i danas }e od 8 do 20 sati biti zabrawen saobra}aj u nekoliko ulica u centru grada. Rampe }e biti na ulazima u Ulicu vojvode Bojovi}a od Lukijana Mu{ickog do @itnog trga, dok }e deo od Lukijana Mu{ickog do Vuka Karaxi}a privremeno postati slepa ulica. D. A.

Bez gu`ve do markice? Od ponedeqka naredne sedmice, pa do petka 6. novembra, Gradsko saobra}ajno preduze}e }e, da bi se izbegle gu`ve, organizovati prodaju mese~nih novembarskih markica na vi{e prodajnih mesta nego ranije. Na terminalima u [afarikovoj ulici uz dva postoje}a bi}e otvorena jo{ dva kioska i to od 9 do 16 ~asova. Kod @elezni~ke stanice u isto vreme radi}e jedan kiosk vi{e. Iz mobilnog vozila,

mese~ne markice za novembar prodava}e se kod Futo{ke pijace od 5.30 do 19.30 ~asova. Na terminalu na Limanu 4 bi}e od 8 do 15 ~asova otvoren jo{ jedan kiosk, kao i na Bistrici od 5.30 do 19.30 . \aci i studenti mese~ne markice mo}i }e da kupe od ponedeqka pa do ~etvrtka 5. novembra na Poqoprivrednom fakultetu. Markice }e se prodavati, od 8 do 12 i od 16 do 20 ~asova. Z. D.

Novosadska subota31.oktobar2009.

Ukiselile se slatke re~i u gradu. Najave da }e sva novosadska deca dobiti svog vaspita~a ve} po~etkom novembra pokazale su se neta~nim, naro~ito ako se zna da je tender kasnio jo{ u julu. Da li {to je lepo zvu~alo, ili prosto zbog `eqe, nadle`ni su uporno ponavaqali: “bez liste ~ekawa, u novembru }emo ih sve primiti”. Sutra je prvi novembar, a radovi ne}e ni za mesec. Vreme je najave demantovalo, plo~a je zamewena, te sad ~ujemo da ugovori pravdaju obe}awa. U wima se pomiwe januar i slede}a godine, te niko nije i kriv i nikom ni{ta.

Tako to izgleda u javnosti, dok je u `ivotu, naravno, sve mnogo komplikovanije. Roditeqi koji su ra~unali da }e im o deci brinuti vrti}i od novembra, verovatno se ve} sada dovijaju i razmi{qaju gde }e sa mali{anima. Na}i dobru dadiqu na odre|eno vreme jednako je dobitku na lutriji, te im sigurno nije lako. Naravno, trebalo bi da su sre}ni {to }e wihovi mali{ani i pored svega biti upisani. I zahvalni. A mi novinari ve} sada znamo {ta }emo pisati u januaru: “Prvi put Pred{kolska ustanova bez liste ~ekawa!”. Ko }e se tada se}ati ka{wewa i probijenih rokova. A i za{to bi? L. Nikovi}

Pe{a~ewe prvom trasom Planinarsko-smu~arsko dru{tvo „@elezni~ar“ sutra organizuje pe{a~ewe od Sremskih Karlovaca preko Velike Remete i Grgetega do Parago-

va, {to je bila trasa prvog organizovanog pe{a~ewa, izvedenog pre 27 godina. Polazak je u 7.55 sati s Autobuske stanice linijom 61. I. S.

Pregled liftova Majstori preduze}a “Stan” u ponedeqak kontroli{u liftove na Bulevaru cara Lazara brojevi 1, 11, 15, 17, 19, 21, 25, 31, 33, 35, 37, 39, 41, 43, 45, 48, 52, 56, 62 i 63. U utorak redovna kontrola liftova nastavqa se na Bulevaru cara Lazara 65, 81, 85, 88, 108, 135, 137, 139, 141, 145, 147, 149, 151, 153 i 155. U sredu se kontroli{u liftovi u Podgori~koj ulici 2, 4, 6 i 8. Zatim u ulici Dragi{e Bra{ovana 2, 3, 4, 5, 6, 8, 10, 14, 14b, 14c, 14d i 18 i u uli-

ci Bo{ka Buhe 2, 2a i 2b. U ~etvrtak redovan pregled liftova bi}e u Ulici Milice Stojadinovi} Srpkiwe 4, 6, 5, 7 i 11, potom u Resavskoj 1, 2, 3, 4 i 5. U Ulici Bo{ka Buhe 4, 6, 8, 10, 10a i 10b i u Ulici Blagoja Parovi}a 9, 9a, 9b, 9c, i i 3. U petak pregled liftova bi}e u ulicama Drage Spasi} 1, 2, 2a, i 3. Fru{kogorskoj 4, 6, 8, 12 i 30. U Jiri~ekovoj 11, 19 i 21. Na Sun~anom keju 31, 37, 39 i u Strumi~koj br. 1, 3 i 5. Q. Na.

V REMEPLOV

Slu{alica spojila Novi Sad i Zemun Direkcija ugarske po{te i telegrafa zvani~no je obavestila javnost da je 31. oktobra 1901. uspostavqena stalna telefonska veza izme|u Novog Sada i Zemuna. Predvi|alo se da ona u dogledno vreme bude produ`ena do Beograda. Nekoliko meseci ranije po{tena je u rad i stalna telefonska veza od Novog Sada preko Sombora, Subotice, Segedina do Budimpe{te. Ina~e,

Omladinski centar CK13 i Lugons organizuju danas od 11 do 17 sati besplatno instalirawe linuksa. Re~ je o grupi korisnika besplatnog operativnog sistema, koja svaka tri meseca organizuje dan instalirawa ovog operativnog sistema. Svi koji `ele da im

se instalira linuks ili im je potreban neki savet u vezi s wegovim kori{}ewem, treba da ponesu ku}i{te, monitor, mi{, tastaturu i sve kablove. Dan besplatnog instalirawa odr`a}e se u Omladinskom centra CK13 u Ulici vojvode Bojovi}a 13. V. D.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ktobar je na izmaku, {to O se ne mo`e re}i za gra|evinske radove u pet vrti}a

Besplatno instalirawe linuksa

OD PONEDEQKA

ZBOG RADOVA NA VRELOVODU

prvi telefoni zazvonili su u Novom Sadu 1880. kada su povezane zgrade Magistrata i Vatrogasne stanice. Samo 12 godina kasnije u gradu je bilo 73 telefonska pretplatnika, a o~ekivalo se da }e ih u najskorije vreme biti jo{ toliko. Naime, bliìlo se kraju postavqawe telefonske mreè u {irem centru, da bi odmah po~elo „izvla~ewe ìce“ prema êneju. N. C.

DANAS OTVARAWE SOMBORSKOG BULEVARA

I novinari testiraju asfalt Novinari, gradona~elnik Igor Pavli~i} i direktor Zavoda za izgradwu grada Borislav Novakovi} }e se danas oko podneva provozati Somborskim bulevarom, do Mesne zajednice „Telep“ u Ulici Ilariona Ruvarca 18 a, ~ime }e pomenuta saobra}ajnica biti zvani~no otvorena za saobra}aj. Ovaj Bulevar proteè se od Futo{kog puta do Ulice Joèfa Atile u duìni od oko 1.850 metara, a ova investicija od preko 700 miliona dinara otvara mogu}nost za iz-

gradwu novih stambenih zgrada, poslovnih i sportskih centara, parkova... Somborski bulevar ima po dve saobra}ajne trake u oba smera, razdelno ostrvo, biciklisti~ke i pe{a~ke staze, kao i parkinge skoro celom du`inom. Izgra|eno je javno osvetqewe i postavqeni su semafori na uglu sa Futo{kom i Vr{a~kom ulicom, rekonstriusan su primarni dovodnik vode i vrelovod, kao i sekundarni vodovod i kanalizacija. B. M.

U SPORTSKOM CENTRU „SLANA BARA” PRORADILO ZATVORENO PLIVALI[TE

Mali vaterpolisti prvi u bazenu ^lan Gradskog ve}a zadu`en za sport i omladinu Aleksandar Kravi} ju~e je zvani~no otvorio novi bazen koji se nalazi u Sportskom centru „Slana bara“ na Klisi. Tako je Novi Sad, pored bazena na Spensu, dobio jo{ jedan objekat koji }e biti na raspolagawu sportistima i gra|anstvu. - Do~ekali smo i trenutak da otvorima novi bazen, koji je, istina, mogao i ranije da proradi, ali smo se susreli s nekim tehni~kim problemima. U narednom periodu nas, zajedno sa

VESTI Premijera „Pal~ice” Premijerno izvo|ewe komada za decu “Pal~ica”, po romanu Hansa Kristijana Andersena, najavqeno je za danas u 17 ~asova u pozori{tu “Vesela korwa~a” u ulici Nikole Pa{i}a 34. U predstavi koju je re`irala Maja Mar~eta, nastupa glumica Jovana Jelovac. Ulaz je 150 dinara. S. T.

@urka pod maskama Dru{tvo za pomo} Mentalno nedovoqno razvijenim osobama, Ulica Seqa~kih buna 83, danas u 18 ~asova organizuje `urku pod maskama. Bi}e organizovano takmi~ewe za najboqu masku i igre sa balonima, i omogu}ena kupovina unikatnih ru~nih radova korisnika dru{tva MNRO, ka`e se u saop{tewu tog dru{tva. B. P. P.

Vaterpolo klubom „Vojvodina“, o~ekuje organizovawe termina za gra|ane i ostale klubove, kako bi rasteretili bazene Spensa - rekao je Kravi}. On je dodao da za sada ne postoji mogu}nost za izgradwu jo{ nekog bazena u gradu, ali da postoji ideja da se bazen na sajmi{tu natkrije nekom vrstom krova koji bi mogao da se skida. Direktor VK „Vojvodina“ Danilo Ikodinovi} rekao je da je novi bezen od velikog zna~aja za sportiste, jer su na Spensu terFoto: F. Baki} mini bili pretrpani. B. M.

Nastupa „Kamerata akademika” Ansambl “Kamerata akademika”, pod dirigenstkim vo|stvom Aleksandra Koji}a, nastupi}e ve~eras od 20 ~asova u Sinagogi. Solo nastup na koncertu rezervisan je za Bo{tjana Lipov{eka iz Slovenije i sopranistkiwu Anetu Ili}, a na programu su kompozicije Barbera, Pergolezija, @ebeqana i Griga.

Organizator, Muzi~ka omladina Novog Sada, isti~e da je posebna ekskluzivnost programa to {to }e po prvi put na svetu biti izvedena kompozicija “Igra drvenih {tapova za hornu i guda~ki orkestar” autorke Isidore @ebeqan. Ulaz je besplatan. S. T.

„Izobiqe” pred publikom Samostalna izlo`ba, Mitane Kalendarove- Barbulove, pod nazivom „Izobiqe“, bi}e otvorena danas u 19 ~asova, u restoranu „Forum“, Ulica Vojvode Mi{i}a 3.Autorka izlo`be, koja je inspirisana prirodom i starim zaboravqenim stvarima, je ~lan LIKUM-a. U~estvovala je na vi{e grupnih izlo`bi, kao i na me|unarodnim izlo`bama, odr`anim u Srbiji, a imala je i tri samostalne izlo`be. B. P. P.

NOVOSADSKA HRONIKA

subota31.oktobar2009.

DECA BOLESNA, RODITEQI OPREZNI

Vrti}i poluprazni U vrti}ima PU “Radosno detiwstvo”, posebno u grupicama mla|eg uzrasta, sve je mawe mali{ana, uglavnom zbog prehlade. Kod nekih se toliko smawio broj dece da ih dnevno dolazi svega ~etvoro- petoro. Da li je u pitawu redwa ili strah roditeqa zbog pojave novog gripa? Direktor te ustanove Borislav Samardxi} rekao je ju~e za “Dnevnik” da je ta pojava uobi~ajena za ovo doba godine, ali kako isti~e izgleda i da su roditewi poslu{ali apel vaspita~ica da ne dovode prehla|enu decu. - Od oko 15.000 mali{ana, u vrti}e trenutno dolazi wih oko 30 odsto mawe. Patrona`ne i medicinske sestre preventivno pregledaju decu, a roditeqi koji ne budu poslu{ali savet, pa ipak dovedu bolesno dete, biQ. Na. }e pozvani da ih vrate ku}i – obja{wava Samarxi}.

USKORO DRUGI ME\UNARODNI JESEWI FESTIVAL „VAJNEKSPO ’09”

Pred znalcima smotra najboqih vina Drugi me|unarodni jesewi festival vina „Vajnekspo ’09”, najavqen kao jedan od najekskluzivnijih doga|aja u Novom Sadu, odr`a}e se u ~etvrtak i petak slede}e nedeqe, 5. i 6. novembra u klubu „Trema” u Srpskom narodnom pozori{tu. Karta za slalom me|u vinima ko{ta}e 500 dinara, a za taj novac sleduje degustacija proizvoda najmawe 25 vinarija i vi{e vrsta hrane i sira, vinska ~a{a, katalog izlaga~a, mala edukacija o vinima i izbor aktuelnih vesti iz vinarskog sveta. Predstavi}e se poznati vinarski proizvo|a~i iz svih eks Ju zemaqa, a one koji

^ITAOCI PI[U SMS

vole da obraduju nepce gro`|anim napicima iz dalekih zemaqa i koji su se lane sladili moldavskim vinom obradova}e ovogodi{wi specijalni gost - île. Vi{e novosadskih restorana poku{a}e da svoju ponudu sloì sa vinskim izborom na festivalu. Prvi dan sluì}e se riba i italijanske paste, a drugog dana na red }e do}i specijaliteti doma}e ali i kineske i indoneànske kuhiwe. Osim toga posetioci „Vajnekspa ’09” mo}i }e da „bockaju“ {unku i sireve, prisustvuju promocijama zanatskog pogona za preradu mesa, specijalizovanih ~asopisa... D. A.

Kriza uspavala graditeqe stanova Tr`i{te nekretnina u Novom Sadu, od oktobra 2008. godine pretrpelo je brojne turbulencije. Drasti~an pad prodaje stanova, prouzrokovao je pojeftiwewe cene kvadrata, a direktno je uticao i na obustavu daqe izgradwe, poru~uju vlasnici agencija za nekretnine i investitori. Ovo potvr|uje i broj izdatih uslova za izgradwu vi{espratnica po gradu u “Urbanizmu”.

ovog gradskog preduze}a Aleksandar Jevti}. - Mawe interesovawe za gradwu kolektivnih zgrada za stanovawe primetno je od januara, a vidqivo je i u odnosu na isti period pro{le godine. Tokom tri kvartala od po tri meseca, u svakom je broj izdatih dokumenata bio mawi u odnosu na prethodni kvartal. U tre}em je mawi u odnosu na april-jun, a on je opet

Bu|ewe tr`i{ta po~etkom 2010. Pitawe je koliko }e i da li }e zaustavqawe izgradwe umawiti ponudu i uticati na kasniji skok cena. Pojedini investitori najavquju bu|ewe tr`i{ta ve} po~etkom 2010. godine. Od januara do septembra, broj izdatih dokumenata u konstantnom je opadawu, kazao je za “Dnevnik” direktor

mawi u odnosu na januar-mart. Tokom svih devet meseci izdato je mawe nego prethodne godine – objasnio je on.

li je gospodin Pajti} video pru`ni prelaz na Detelinari. Katastrofa. 065/6996... *** Jesam za ukidawe komisiona. Kao kwigovo|a, ne mogu da verujem da mi treba da odredimo da li je dokumenat stvarni ili fiktivni! Resorna ministarstva imaju visoko mi{qewe o kwigovo|ama za razliku od wihovih klijenata. 060/6619... *** Pitam se ja, a i mnogi moji sugra|ani, ima li jo{ negde ovakav slu~aj kao ovaj u Srbobranu. Evo o ~emu se radi. Na{e komunalo preduze}e graditeq, a mi ga iz milo{te zovemo grabiteq, donelo je odluku da pored kanti za sme}e, ako imamo vi{ka, moramo od wih kupiti

Prema ranijim navodima portparola Udruèwa investitora Novog Sada Dejana âgorovi}a, osnovni razlog zastoja u gradwi je slaba prodaja nekretnina. Tome su doprinele obustave ili poo{travawe bankarskih kredita, pa se, kako kaè, qudi ne upu{taju u dugoro~ne obaveze. U 2008. godini jeod 80 do 90 odsto stanova prodato kupcima koji su podigli kredit, a sada su okolnosti druga~ije,

objasnio je i dodao da je lo{em periodu doprinela i najava krize, pa su se i zainteresovani koji imaju novac primirili. Dok kupci s nestrpqewem i{~ekuju momenat kada }e najavqeni pad cena do}i do najni`e ta~ke, ili do pojave nove ponude bankarskih stambenih kredita, gradili{ta po gradu ve} skoro godinu dana miruju. S. Tanuryi}

DRUGI KRUG PLA]ENIH ODMORA U „GRADSKOM ZELENILU”

065/47-66-452 & 063/366-977

gra|ani. Zato nas pustite da gledamo ono {to `elimo, mewajte zakon, a ne da zamra~ujete HRT i OBN! 064/4913... *** Da li }e SBB smawiti i pretplatu za kablovsku? Ukinuli su dosta kanala poput Dune, sada }e i HRT i OBN, a name}u nam da gledamo gatare. Dosta nam je ispirawa mozga, ako je wihov nivo takav na{ nije. 062/696... *** Ovih dana bi gospodin Mirovi} trebalo da pozove svoje {efove stranke, da pro{etaju novim bulevarom i vide kako se mo`e i brzo graditi. Vas su radikali do~ekivali cve}em, a koliko ste gradili kej? 064/2952... *** Kad je ve} otvorio, jedan od evropskih bulevara?! Ne znam da

DNEVNIK

TR@I[TE NEKRETNINA NA MINIMUMU

Prinudni do februara

Pla}amo da gledamo {ta drugi ho}e Gospodin sad nema ni pola od 7.000 eura za legalizaciju ku}e preko 100 m2 kao ni cela wegova ulica! Svi na trg, pa u {trajk! A tamo }e vas do~ekati gra|ani koji su to platili kad je trebalo i tri puta vi{e. Sramota. 063/1042... *** Ja bih da se vakcini{em protiv H1N1 virusa, ali nemam zdravstvenu kwiìcu. Moè li pomo}? 069/2130... *** Za{to je SBB sklonio Rai Uno? Zar ne moè da postoji nijedan kanal na italijanskom i francuskom? Sramota! 063/545... *** Pitam se da li mi obi~ni qudi i gledaoci tv programa imamo neka prava? Do kojih granica doseè samovoqa RRA? Zakon! Ko jo{ u ovoj zemqi, a da ~ini neku vlast, po{tuje zakon? Samo mi, obi~ni

c m y

Na pla}enom odsustvu do 45 dana trenutno je 25 radnika „Gradskog zelenila“ saop{tio je portparol preduze}a Ivan Noìni}. Na ovu informaciju „Dnevnik“ je ~ekao 15 dana, jer iz „Zelenila“ nisu èleli da javnost obaveste pre 19. oktobra, a tog dana je, ina~e, po~eo drugi krug prinudnih odmora. Naime, ovo gradsko preduze}e dràlo se zakonskog roka, do kada je obavezno da po Zakonu o slobodnom pristupu informacija od javnog zna~aja, dostavi podatke. Slawe radnika na pla}ene odmore traja}e do februara naredne godine, naveo je Noìni}. Spiskove prave rukovodioci sektora, a broj radnika koji se odmara mewa se svakog dana, jer se jedni vra}aju na posao, a drugi odlaze, rekao je Noìni}. „Gradsko zelenilo“ prvo je komunalno preduze}e u gradu koje je po~elo da primewuje ovu zakonsku, ali ipak nepopularnu meru slawa radnika na prinudne odmore. Povod za to je lo{a finansijska situacija firme.Ove godine „Zelenilo“ na gradskom tenderu nije dobilo posao ko{ewa ambrozije. Umesto „Zelenilu“, Grad je posao poverio privatnom preduze}u „Ciklonizacija“, po{to pomenuto javno komunalno preduze}e nije moglo da ispuni uslove tendera. Za to ko{ewe lane je „Zelenilo“ dobilo iz gradske kase oko 32 miliona dinara. Z. D.

RADNICI „NOVITETA” DOBILI UMAWENE ZARADE

vre}e. A te vre}e oni dobiju za tri dinara, a nama prodaju za svega 23 dinara. Ima li to jo{ negde? Pilot. 064/3038...

Kwige za De~ju bolnicu Radio 021 nastavqa humanitarnu akciju prikupqawa kwiga za zdravstvene ustanove, a posle Instituta za kardiovaskularne bolesti, na redu je Institut za zdravstvenu za{titu dece i omladine. Prikupqa}e se kwige, slikovinice, bojanke, pribor za crtawe i sve ono {to je potrebno da se opreme sobe unutar odeqewa u kojima le`e deca. Dvomese~na akcija zvani~no po~iwe u nedequ 8. novembra u 11 sati u Radio kafeu, Ulica Mileti}eva 45, projekcijom de~jeg filma „Agi i Ema“. Ulaznica je jedna kwiga. De~ja literatura i prate}a oprema skupqa}e se u radio kafeu. Q. Na.

Ostatak plate naredne sedmice

Oko dve stotine radnika „Noviteta“ ju~e je dobilo 70 odsto septembarske plate. Prema re~ima direktora preduze}a Aleksandra Petrovi}a, ostatak do pune zarade zaposlenima }e biti upla}en naredne sedmice. Prosek zarade u „Novitetu“ je malo ve}i od minimalca, oko 17.000 dinara, a radnici su ju~e dobili izme|u 13.000 i 14.000 dinara. Ovakav na~in isplate nije novina u firmi. Saznajemo da je i pre nekoliko meseci ispla}en samo deo zarade, a kada je firma skupila pare, radnicima je ispla}ena razlika li~nog dohotka. Mada je prema kolektivnom ugovoru nazna~eno da se zarade isplate do 20. u mesecu, ka{ewe septembarske plate desetak dana nije pogodilo radnike. Lane su, ka`u, plate stizale svakih mesec i po dana. Prema podacima sindikata „Solidarnost“, u „Novitetu“ se ne pla}a

prekovremeni rad. Uprkos tome, zaposleni ostaju za ma{inama i po isteku radnog vremena. - Posledwe dve subote bile su radne, a obave{tewe o radnim subotama potpisao je na oglasnoj tabli direktor „Noviteta“. Te subote }e biti pla}ene, jer obi~no, kada Petrovi}ev potpis stoji iza poziva za rad vikendom, ti prekovremeni sati se i plate - objasnio je predsednik sindikata „Solidarnost“ Mi{a Starovi}. U „Novitetu“ je zaposleno oko 200 radnika. [ije se „Zekstrin“ modni program i to uglavnom kaputi. Pre vlasni~ke transformacije, pre vi{e od {est godina, u „Novitetu“je radilo oko 700 radnika. Vlasnik „Noviteta“ je preduze}e „Zekstra“ iz Zemuna, koje je u posedu Dragana \uri}a. U javnosti je \uri} poznat i kao predsednik Fudbalskog kluba „Partizan“ iz Beograda. Z. Deli}

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

SKUP[TINA GRADA JU^E ODLU^ILA

Tri meseca za otpis jednog ra~una Skup{tina grada usvojila je ju~e zakqu~ak kojim se odobrava javnim preduze}ima ~iji je osniva~ grad da gra|ane, koji redovno pla}aju "Informatici", oslobode pla}awa jednog mese~nog komunalnog ra~una do kraja godine. Osnovan je biro za pravnu pomo} gra|anima, Skup{tina je odbila da smeni direktora “Vodovoda i kanalizacije” Branka Bjelajca na zahtev

Cvijan od ju~era{we sednice i zvani~no je prvi ~ovek ovog preduze}a. Odbornici nisu podr`ali zahtev da se na dnevni red stavi predlog SRS da se raspravqa o navodnim nezakonitim radwama u JKP “Put”. Sednicu je obele`ilo dono{ewe zakqu~ka kojim se gradskim preduze}ima odobrava, a “Elektrovojvodini”, “Ciklonizaciji” i

„Da” i „ne” zastavi Podmladak Demokratske stranke Srbije ju~e je bio pred Skup{tinom s improvizovanim zastavama nalik na zastavu AP Vojvodine. Tako su istakli neslagawe s preporukom koju je predsednik Skup{tine grada Aleksandar Jovanovi} dao gradskim preduze}ima i institucijama da istaknu ovo pokrajinsko obele`je. - Od gradskih institucija, ustanova i preduze}a traìo sam ne{to jednostavno: po{tovawe Ustava, zakona ove dràve i odluke Autonomne pokrajine Vojvodine. Re}i da su zastava i grb APV neustavni, potpuni je nonsens. Ustav jasno kaè da AP Vojvodina usvaja svoja obele`ja, grb i zastavu – izjavio je Jovanovi}. odborni~ke grupe DSS-a. Za novog direktora Turisti~ke organizacije Novog Sada imenovana je Dragana ]irakovi}, novi direktor i biv{i v.d. direktora SPC “Vojvodina” je Zvonimir Kaprocki, a dosada{wi vr{ilac du`nosti direktora “Poslovnog prostora” Marko

ostalima koji napla}uju usluge preko “Informatike” preporu~uje da do kraja godine omogu}e beskamatnu otplatu dugova od 1. januara 2000. godine do 31. decembra 2008, te da od 1. oktobra pa do kraja godine gra|ane i preduze}a koji redovno izmiruju obaveze oslobode pla-

NOVA DIREKTORKA TONS -a DRAGANA ]IRAKOVI] NAJAVILA

Po~iwu pregovori?

Novoizabrana direktorica Turisti~ke organizacije Novog Sada Dragana ]irakovi}, izjavila je ju~e za "Dnevnik" da }e odmah po preuzimawu du`nosti po~eti socijalni dijalog s turizmolozima, koji u TONS-u {trajkuju vi{e od mesec dana, tra`e}i izme|u ostalog potpisivawe kolektivnog ugovora. I predsednica sidnikata "Solidarnost"u TONS-u Gordana Stojakovi} o~ekuje pregovore s novom direktoricom, jer doskora{wi direktor Jovan Ivanov to nije `eleo. Smena se povezuje sa {trajkom, mada je zamenik gradona~elnika Sa{a Igi} to ju~e za "Dnevnik" demantovao. Z. D.

da je odlukom iz 1993. godine odre|eno ko ulazi u sistem objediwene naplate i da DP “Novi Sad – gasa” tu nema. On je zakqu~io da postoji konsenzus da se ovo preduze}e vrati gradu, te da {efovi odborni~kih grupa treba da zajedno zatraè od dràvnih organa da se spre~i ^lanovi Gradskog ve}a ispunili prve redove privatizacija DP Foto: R. Hayi} “Novi Sad – Gas”. Pavli~i} je kazao da druga~ije ni}awa jednog mese~nog ra~una. Opoje mogu}e da se spre~i diskiminazicija (SRS, DSS i Grupa gra|ana cija oko 40.000 doma}instava koja “Maja Gojkovi}”) nije podràla se greju na gas. ovu odluku zbog toga {to su iz we I dok je gradona~elnik ovakav izuzeti gra|ani koji se greju na gas. zakqu~ak branio time da se otpiSPO, kao ~lan vladaju}e koalicisuju nagomilani dugovi na osnovu je koju ~ine i DS, G17 plus, LSV, kamate, koji se vode kao dobit koja SVM i JS, podrào je predlog, ali se oporezuje, te stvaraju gubitke je i apelovao na Ve}e da ima razupreduze}ima, me|u pojedinim dimevawa za potro{a~e gasa. Tema je rektorima javnih preduze}a nije zatim pre{la u domen ustavnosti vladalo odu{evqewe. Neki od wih poslovawa DP “Novi Sad – gas”, smatraju da velika ve}ina Novosagde su odbornici pozicije i opozi|ana savesno pla}a ra~une, te da se cije podràli predlog da se ponomora videti odakle }e se ta velika vo pokrene pitawe povratka DP suma novca nadoknaditi preduze“Novi Sad – Gas” pod okriqe grada. }ima, te da sve to mora da pro|e Gradona~elnik Igor Pavli~i} upravne odbore. S. Krsti} obratio se odbornicima re~ima

VESTI Takmi~ewe recitatora Smotra mladih recitatora na slova~kom jeziku bi}e odr`ana danas od 10 sati u Studiju “M” Radio Novog Sada. Takmi~i}e se u~enici osnovnih i sredwih {kola. Takmi~ewe }e pratiti gosti iz Ma|arske, Rumunije i Hrvatske, kao i predstavnici Nacionalnog saveta i Asocijacije slova~kih pedagoga. Z. Ml.

Morska riba za invalide Organizacija invalida rada nabavi}e za ~lanove smrznutu morsku ribu i plodove mora. Rok za prijavqivawe je 13. novembar, pla}awe u tri mese~ne rate, isporuka 20. novembra. Dodatne informacije se mogu dobiti na telefon 444-605. Q. Na.

subota31.oktobar2009.

FOTOKO-NKURS CENTRA ZA KULTURNU ANIMACIJU I „DNEVNIKA” O ULI^NIM SVIRA^IMA

Prijem fotografija jo{ sutra Konkurs za najboqu fotografiju s dosada{wih Festivala uli~nih svira~a bi}e produ`en do sutra, do kada }emo primati fotografije. Akciju su pokrenuli Centar za kulturnu animaciju i "Dnevnik". Svako mo`e da zaviri me|u svoje fotografije napravqene na ovom festivalu i izabere one koje najboqe oslikavaju ovu veselu manifestaciju. Autori tri najboqe fotografije dobi}e po fotoaparat, a najuspeliji radovi s konkursa bi}e predstavqeni na izlo`bi koja }e prethoditi slede}em fe-

stivalu. Najvi{e tri fotografije, iskqu~ivo u formatu jpg, rezolucije 300 dpi, trebalo bi poslati elektronskom po{tom na adresu dnevnik.fotokon kurs@gmail.com Uz snimke je obavezno i propratno pismo s naslovom fotografije, informacijama kada i gde su snimqene, kao i podacima o autoru, kontakt adresom i telefonom. Kada se zavr{i prijem fotografija na stranicama "Novosadske hronike" bi}e objavqen izbor najboqih fotografija i progla{eni pobednici . A. V.

Novinari kr~kali ~orbu Novosadski novinari takmi~ili su se sino} u kuvawu ribqe ~orbe, u kafani “Kod Xoa” sme{atenoj u Sokolskom domu. Sedam varja~a ukr{teno je za titulu pobednika, kojoj je uz ume{nost kuvara doprinela i idealna proporcija tajnih za~ina, ja~ina vatre i duìna kr~kawa. Organizator druèwa bilo je Udruèwe

Foto: B.Lu~i}

qubiteqa tamburice Janike Bala`a. S. T.

FINALE „ZLATNOG KOTLI]A VOJVODINE”

Stanojevi} i Pin}er {ampioni Pan~evac Slobodan Stanojevi} i Mi{a Pin}er iz Novog Sada pobednici su finalnog takmi~ewa u kuvawu ribqe ~orbe i paprika{a na “Zlatnom kotli}u Vojvodine” sino} odr`anom u Karlovcima. Stanojevi} je skuvao najboqu ~orbu, a Pin-

}er paprika{. Drugo mesto u kuvawu ~orbe osvojio je Karlo Barto{ iz Ba~kog Petrovca, a tre}e Predrag Jak{i} iz Novog Be~eja. Vice{ampion u kuvawu paprika{a je Marin Kova~ iz Ba~kog Mono{tra, a Du{ko Vi~i} iz Oxaka tre}i. Z. Ml.

subota31.oktobar2009.

DANAS U GRADU BIOSKOPI Bioskop „Jadran“: „Ledeno doba, dinosaurusi dolaze“ (11, 17 i 18.30), „Mamurluk u Las Vegasu“ (20 i 21.45)

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, Kamerna scena: „Kao da“ (20.30) Pozori{te mladih, mala sala: „Kos i lisica“ (11)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35, 525–059: stalna postavka „Vojvodina od paleolita do sredine 20. veka“, Tematska izlo`ba „Kada u kujni vlada red...“ Radno vreme od 9 do 15 svakog dana osim ponedeqka. Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a, dokumentarna izlo`ba 1883“, „Secesija u Novom Sadu“ (do 15. januara) Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

GALERIJE Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 489–9000 (10–18, petak 12–20): stalna postavka „Srpsko slikarstvo 18, 19. i prve polovine 20. veka“; stalna postavka: Srpska umetnost „Teme i ideje“ (1900–1941); stalna postavka „Qudi i doga|aji – slika pro{losti“ Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka“ Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1, Izlo`ba grafi~ara Milana Stanojeva (od 1 do 31. okotbra)

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” prijava kvara 421-066 i 421-068 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

SPECIJALNA BOLNICA ZA BOLESTI ZAVISNOSTI, Pere Popadi}a 33 Tel: 6411-962, 6411-665 POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara. Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

APOTEKE

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Marija Gak iz In|ije (de~aci), DEVOJÎCE: Andrea Terzi} iz Novog Sada, Marina Jambrih iz Kisa~a, Tatjana Gli{i} iz @abqa, Dubravka Dimitrijevi} iz Beo~ina i Jelena Pani} iz Ba~ke Palanke, DEÂKE: Aleksandra Todorovi}-Dudi}, Zorica Milankov, Brankica Matkovi}, Qiqana Simovi}, Dragana @ivkovi} i Maja JankovDo{en iz Novog Sada, Milica Batini}-Vujakovi} iz Temerina, Danijela Ba|onski iz Gloàna i Olivera Uro{ev iz Zrewanina.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Quban Bogdana Pani} (1941) u 12.45 sati i Ra{ko Sava [}epanovi} (1940) u 13.30. Na Katoli~kom grobqu bi}e sahrawena Ana Stevana Gion (1950) u 13. Na Mesnom grobqu u Veterniku bi}e sahrawen Jovo Petra Kvrgi} (1952) u 13. Na Alma{kom grobqu u Novom Sadu bi}e sahrawen Milan \ure Novkovi} (1929) u 15 sati.

No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

DNEVNIK

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Lav 533-335 Luks 30-00-00 MB- taksi 500-222

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KO-AKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20

STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „PROF. DR S. KARAHODA”, Petra Drap{ina 50, tel: 6614-933 BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.co.yu „KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar- autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 „TRIO MOTORS”, delovi za japanska i korejska vozila, Futo{ka 102, tel: 6623-007, 529-278, faks: 4720-956, www.triomotors.co.yu e-mail: office@triomotors.co.yu „2 [TAPI]A“, ku}na dostava, ugao Cara Lazara i Fru{kogorske, tel: 459-524 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK

subota31.oktobar2009.

RE[AVA SE STAMBENO PITAWE IZBEGLICA U SREMSKOJ MITROVICI

U KIKINDSKOJ „TOPLANI” KRITI^NO

Stanovi za 34 porodice

Stari dugovi vuku u blokadu

SREMSKA MITROVICA: Za 34 izbegli~ke porodice i socijalno ugroèna lica u Sremskoj Mitrovici se grade dve stambene lamele u nasequ Kamewar. Izgradwa ovih stanova po~ela je ju~e, a budu}i stanari trebalo bi da se usele u junu slede}e godine. Po~etak radova sve~ano je obeleèn u prisustvu zamenika republi~kog komesara za izbeglice Danijele Popovi}-Rokoa, predstavnika Me|unarodne organizacije za migracije u Beogradu @ivote de Luke, zamenika gradona~elnika Sremske Mitrovice Sr|ana Kozline i drugih, koji su prethodnu godinu dana traìli re{ewe u Sremskoj Mitrovici kona~no po~nu da se re{avaju stambeni problemi izbeglih i prognanih i socijalno nezbrinutih lica. Grad Sremska Mitrovica dodelio je gra|e- Kamen temeqac za budu}e stanove vinsko zemqi{te, a Evropska komisija u Sr- Sredstva za izgradwu ovih lamela su iz biji }e u izgradwu ovih stanova uloìti 530 predpristupnih fondova EU i moram re}i da hiqada evra. Osamdeset odsto stanova bi}e dosmo ostvarili odli~nu saradwu sa lokalnom deqeno izbeglim i prognanim, a ostatak je nasamoupravom u Sremskoj Mitrovici, koja je mewen socijalno ugroènim porodicama sa bila i inicijator dogovora oko gradwe ovih podru~ja Sremske Mitrovice. stanova – rekao je @ivota de Luka.

BE^EJCI KONKURISALI ZA PROGRAM PREKOGRANI^NE SARADWE S HRVATSKOM

Razvoj preduzetni{tva u prvom planu BEÊJ: Predsednik op{tine Be~ej Peter Knezi predvodio je nedavno delegaciju najve}e potiske op{tine u \akovu, gde je potpisan protokol o saradwi na projektu za razvoj preduzetni{tva. U okviru projekta }e biti uspostavqena saradwa me|u preduzetnicima i instruktaà radi lak{eg prilago|avawa propisima EU, upoznavawe privrednih subjekata sa trì{nim direktivama EU i sa zahtevima me|unarodnih standarda (ISO, HACCR). Istovremeno, vodi}e se ra~una i o razvoju menaxerskih ve{tina, organizovawu zajedni~kih edukativnih seminara i radionica, zatim zajedni~kim nastupima na sajmovima u Novom Sadu, Subotici, Osijeku, \akovu, Belom Manastiru, {tampawu publikacija i kataloga... Svemu {to

}e doprineti razvoju preduzetni{tva. - Konkurisali smo projektom za razvoj preduzetni{tva, jer smo prepoznali mogu}nost da s Udruèwem preduzetnika Be~ej apliciramo za sredstva koja }e pomo}i preduzetnicima da se poveù s partnerima iz Osje~ko-barawske ùpanije i prona|u zajedni~ki jezik u proizvodnom asortimanu i uslugama. Na{a aplikacija doti~e mala i sredwa preduze}a, odnosno preduzetnike. Ukupna vrednost projekta iznosi 241.441 evro i rok realizacije je projekta je 24 meseca. Na{e ulagawe je 88.513 evra, a op{tina Petlovac sa partnerskim gradovima \akovom i Belim Manastirom ulaè 152.928 evra - rekao je ~lan Op{tinskog ve}a Be~ej zaduèn za fondove Marjan Radi~evi}. V. Jankov

ALTERNATIVNE SANKCIJE I U SUBOTICI

Radom vra}aju dug dru{tvu SUBOTICA: U Subotici je potpisan Memorandum o sprovo|ewu alternativnih sankcija izme|u gradona~elnika Subotice Sa{e Vu~ini}a i ministarke pravde Sne`ane Malovi}. Projekat je realizovan uz podr{ku Misije OEBS-a i Saveta Evrope. Prva faza sprovo|ewa podrazumeva otvarawe kancelarije Povereni~ke slu`be u Beogradu, u kome je nakon potpisivawa Memoranduma o saradwi uspostavqena saradwa sa javnim preduze}ima i po~ela primena alternativnih sankcija.U drugoj fazi je predvi|eno da se isti memorandum potpi{e sa jo{ {est gradova u Srbiji i Subotica je prvi od wih. - Mislim da je ovo odli~an na~in da osu|enici lak{ih krivi~nih dela vrate dug dru{tvu kroz dru{tveno koristan rad u zajednici gde `ivi. Verujem da }e se na

taj na~in pomo}i i u radu javnim komunalnim preduze}ima, a osu|enici se ne}e vratiti kriminalu – isti~e Vu~ini}. Alternativna sankcija rad u javnom interesu se izri~e za laka krivi~na dela zapre}enom kaznom do tri godine zatvora. Maksimalna kazna koju sud moè da izrekne osu|eniku je 360 sati ukupno, ili 60 sati mese~no dru{tveno korisnog rada. Uz to osu|enici kroz javni rad vra}aju dug dru{tvu, a dràva {tedi, jer svaki odlazak u zatvor ko{ta oko 1000 dinara dnevno. - Sistem alternativnih sankcija u Beogradu se pokazao kao odli~an. Jedan osu|enik, nakon kazne u vidi dru{tveno korisnog rada dobio je i stalno zaposlewe u tom preduze}u – obja{wava ministarka pravde Sneàna Malovi}. A. A.

Zamenik gradona~elnika Sremske Mitrovice Sr|an Kozlina nagla{ava da su pripreme za ovaj posao trajale dosta dugo, ali, da je na inicijativu iz Sremske Mitrovice, koja ima oko 4.500 izbeglih i prognanih, veoma mnogo uradio Komesarijat za izbeglice Srbije i Kancelarija Me|unarodne organizacije za migracije, kako bi se obezbedila sredstva iz predpristupnih fonodva EU. - Ovo je samo po~etak, sada tra`imo nove donatore, kako bismo mogli da izgradimo jo{ stanova za izbegle i prognane, koje moramo integrisati u dru{tvo i obezbediti im krov nad glavom. Ovih dana deset prodica izbeglih i prognanih, koji su zapo~eli gradwe ku}a, dobi}e pomo} u gar|evinskom materijalu za zavr{etak radova u vrednosti od po 150 hiqada dinara. Imamo jo{ 35 porodica koje ~ekaju dodelu gra|evinskog materijala, ali za sada nemamo sredstava da i wima pomognemo. Me|utim, nadam se da }emo u okviru akcionog plana uskoro re{iti i ove probleme – rekao je Kozlina. S. Bojevi}

VIDEO KAMERE SNIMAJU CENTAR ZREWANINA I @ITI[TA

Veliki brat posmatra

ZREWANIN/@ITI[TE: Video nadzor u centru Zrewanina, postavqen pre vi{e od godinu dana, pokazao se funkcionalnim, ali je su{tinski najva`nije da se pove}a broj kamera pomo}u kojih bi se nadgledalo {ire gradsko jezgro, a ~ime bi se jo{ vi{e umawila trenutna problematika karakteristi~na za sredi{te grada, re~eno je „Dnevniku” u Policijskoj upravi u Zrewaninu. Stawe bezbednosti je, vele u policiji, zahvaquju}i video nadzoru poboq{ano, {to se o~ituje kroz znatno mawi broj prijavqenih krivi~nih dela i prekr{aja u ulicama Kraqa Aleksandra Prvog Kara|or|evi}a i Kej 2. oktobar. - Gra|ani se te`e odlu~uju za prestupe ~ime je i ciq postavqawa ove opreme, a to je prevencija asocijalnog pona{awa, postignut u pravoj meri – re~eno nam je u policiji. U dosada{wem periodu, od kada su kamere postavqene, zabele`eno je sedam krivi~nih dela i to uglavnom sitnih kra|a i o{te}ewa tu|e stvari, a desila su se u glavnoj xadi. [to se ti~e naru{a-

vawa javnog reda, evidentirana su tri slu~aja koja su se desila na samoj ulici, dok se ve}ina drugih prekr{aja dogodila unutar objekata. Obja{wavaju}i na koji na~in funkcioni{e video nadzor u centru, u policiji ka`u da su od trenutka kompletnog postavqawa po-

nih fondova EU, a u Vr{cu je sigurno najvi{e ura|eno na definisawu zajedni~kih programa op{tina pored granice Srbije i Rumunije i da to doprinosi br`em ekonomskom razvoju pograni~nih gradova. Predstavnik delegacije Evropske komisije Pjer Dibman naglasio je da je zadovoqan onim {to je ura|eno u projektima koje finansira EU, ali da ima prostora i za druge projekte. Ambasador Makovej je istakao mogu}nost Rumunije da kao ~lan EU pomogne razvoju Srbije, naro~ito pograni~nih regija. Francuski ambasador Teral nsglasio je da Francuska u celini podr`ava pristup Srbije u EU, samo je potrebno strpqewa. R. Jovanovi}

nego {to je bilo ranije – navode u zrewaninskoj policiji. „Veliki brat” odnedavno se uselio i u @iti{te. Me|utim, za razliku od Zrewanina u kome policija preko kamera nadgleda sredi{te grada, u @iti{tu to mogu da ~ine obi~ni gra|ani. Po~etkom ove godine, naime, Savet Mesne zajednice pokrenuo je na kablovskom sistemu infokanal

te. Sa „Srbijagasom” potpisan je reprogram duga na tri mese~ne rate. Ukoliko se ovo ne ispo{tuje, „Toplani” preti blokada ra~una, a postoji i realna opasnost da tokom zime „Toplana” ostane bez gasa - istakao je Terzin. Usmeni izve{taj o stawu u „Toplani” izazvao je polemiku odbornika. -Jedan od problema je i taj {to nemamo mogu}nost da pove}amo cenu daqinskog grejawa. Razgovore o ovim problemima obavi}emo sa predstavnicima „Srbijagasa”. Ne smemo dozvoliti da ova firma do|e u situaciju da bude blokirana ili da ostane bez gasa – rekao je {ef odborni~ke grupe G17 plus Vladimir Srdi}. A. \.

VESTI Sajam informacionih tehnologija ZREWANIN: U organizaciji grada Zrewanina, Regionalne privredne komore, Tehni~kog fakulteta „Mihajlo Pupin”, Poslovnog inkubator centra i Kulturnog centra, od 3. do 5. decembra }e, drugu godinu zaredom, biti odràn zrewaninski Sajam informacionih i komunikacionih tehnologija. Izlaga~ki deo je u prizemqu Kulturnog centra, gde }e se predstaviti informati~ke firme koje se bave prodajom ra~unarske opreme, izradom aplikativnog softvera i pruàwem usluga iz oblasti komunikacionih tehnologija, dok je u programskom delu predvi|eno odràvawe predavawa i prezentacija. Ciq sajma je da na jednom mestu okupi i {iroj javnosti predstavi sve mogu}nosti i potencijale upotrebe savremenih informaciono-komunikacionih tehnologija, kao i da pribliì i poveè sve relevantne ~inioce IKT ìvota u Srbiji sa potencijalnim korisnicima wihovih usluga. Posetioce sajma o~ekuju i odre|eni sajamski popusti kao i brojne vredne nagrade. @. B.

No} ve{tica Kamere nadgledaju glavnu zrewaninsku ulicu

Sistem ponekad i zataji

Do Evropske unije uz malo strpqewa ~ijem finasirawu u~estvuje Evropska komisija. Kako je rekao @ivkovi}, namera im je da kroz projekte koji se realizuju uz pomo} Evropske unije otvare {to ve}i broj radnih mesta, te da se re{e problemi socijalno ugro`enih stanovnika. Jedan od najva`nijih projekata je izgradwa Tehnolo{kog parka, a finsira ga EU sa 2,7 miliona evra. Prekograni~na saradwa Srbije i Rumunije trebalo bi da omogu}i izgradwu auto puta Beograd – Bukure{t, elektrifikaciju `eleznice od Pan~eva do Temi{vara i obilaznice oko Vr{ca. Gordana Lazarevi} iz Ministarstva finansija je rekla da se mnogo toga u op{tinama uradilo na kori{}ewu pristup-

stojali mali zastoji koji su otloweni zamenom dela opreme. - Nadzor se obavqa tokom 24 ~asa tako {to policijski slu`benici, zadu`eni da prate stawe na monitorima, o svim negativnim pojavama koje zapaze obave{tavaju de`urnu slu`bu koja preduzima daqe mere. Trenutno video nadzor funkcioni{e dobro. Kamere su postavqene na Gradskoj ku}i, vo-

Da i video nadzor nekada zataji i da kriminalci ne prezaju ni od kamera da se otisnu u lopovluke, pokazao je prekju~era{wi slu~aj u poslovnom prostoru na Trgu Slobode. Nepoznati kradqivci odneli su kompjuter sa kompletnom dokumentacijom iz firme „Geometar”, a u isto vreme su poku{ali da obiju kancelarije dopisni{tva „Dnevnika” i Gradskog odbora Demohri{}anske stranke Srbije.

DELEGACIJA EVROPSKE KOMISIJE U SRBIJI BORAVILA U VR[CU

VR[AC: U okviru programa [vedske koja predsedava Evropskom unijom u u vi{e gradova Srbije boravi}e trojne delegacije, po dva ambasadora i po jedan predstavnik Komisije delegacije Evropske komisije kako bi razgovarali o pitawima od zna~aja za gra|ane i o wihovoj zainteresovanosti za pristupawe Evropskoj uniji. Ju~e su u Vr{cu boravili ambasadori Francuske i Rumunije @an-Fransoa Teral i Jon Makovej kao i jedan od {efova u delegaciji Evropske komisije u Srbiji Pjer Dibman. Oni su prvo razgovarali sa predsednikom op{tine Vr{ac ^edomirom @ivkovi}em i wegovim saradnicima, a potom je odr`ana prezentacija razvojnih programa u

KIKINDA: Iako nije bilo predvideno dnevnim redom, na ju~era{woj sednici Skup{tine op{tine Kikinda odbornicima se obratio se v.d. direktora Javnog preduze}a „Toplana” Nikola Terzin. Prema wegovim re~ima, situacija u „Toplani” je alarmantna i kriti~na. Terzin je na ~elu firme od 9. februara ove godine i tada je dug prema „Srbijagasu” iznosio 67 miliona dinara, a obaveza novog rukovodstva bila je da zavr{i i dva zapo~eta projekta: rekonstrukciju Toplovoda u ulici Milo{a Velikog i kotlarnicu u ulici Svetozara Miletica. -Pred grejnu sezonu, dug za gas „Srbijagasu” je iznosio 25 miliona dinara, na {ta treba dodati 10 miliona dinara zatezne kama-

dotorwu, Medicinskoj {koli i centralnoj apoteci i uz pomo} wih, sam centar grada je pokriven u dobroj meri, ~ime je kontrola stawa bezbednosti gra|ana u jednoj od najprometnijih ulica, u kojoj se nalazi najve}i broj banaka, ugostiteqskih i trgovinskih radwi, podignuta na mnogo ve}i nivo

„@iti{te”, na kome korisnici imaju mogu}nost da prate centar ove varo{i u`ivo i dobijaju servisne informacije iz naseqa. Zahvaquju}i sponzorstvu internet provajdera „BeoTelNet” iz Zrewanina, od 22. oktobra i svi korisnici interneta mogu da prate de{avawa u centru @iti{ta u`ivo, putem „livestream“ sistema a preko adresa: www.livestream.com/zitiste i www.zitiste.com. Posetioci }e uskoro mo}i da posmatraju i direktna ukqu~ewa u fiskulturnu salu, odnosno ko{arka{ke i odbojka{ke utakmice, a pored sportskih de{avawa direktno }e se prenositi i kulturne aktivnosti iz Doma kulture. @. Balaban

ZREWANIN: U skladu sa svetskom tradicijom obeleàvawa No}i ve{tica, u zrewaninskom Pozori{nom klubu „Zeleno zvono” ve~eras }e, sa po~etkom u 23 sata, biti odràn „Halloween karaoke maskenbal”. Poreklo ovog praznika datira jo{ od keltske svetkovine „Samhain”. Kelti, koji su ìveli na prostorima dana{we Irske, obeleàvali su Novu godinu 1. novembra, a no} ranije slavili su „Samhain” i verovali da se tada duhovi vra}aju na zemqu uzrokuju}i probleme i uni{tavaju}i useve. Keltski sve{tenici gradili su ogromne loma~e gde su se qudi okupqali kako bi spalili useve i ìvotiwe kao `rtve keltskim boànstvima. U toku proslave nosili su kostime, uglavnom od ìvotiwskih glava i koè. @. B.

NIZ ODLUKA SUBOTI^KOG GRADSKOG VE]A

Poskupqewa od danas SUBOTICA: ^lanovi Gradskog ve}a Subotice usvojili su ju~e odluku o poskupqewu usluga „Suboti~ke toplane” i „Parkinga”. Prema usvojenoj odluci. -Nova cena je s dosada{wih 5,1 po kilovat satu pove}ana na 5,5 dinara, tj. sa 62,14 dinara po kvadratnom metru na 67,11 dinara, {to predstavqa pove}awe od osam posto koje je u skladu s projektovanom inflacijom. Ina~e, osnov za poskupqewe je u programu rada u kojem je predvi|eno da se u posledwem kvartalu godine obavi ova korekcija. Tako su projektovane i sve pozicije u finansijskom planu, kako bismo ipak iskazali pozitivan rezultat u poslovawu – ka`e direktor Suboti~ke toplane Pero Riki}. On, me|utim, nije dao odgovor na pitawe koliko }e ta cijena iznositi s PDV-om. Naplata parki-

rawa u prvoj zoni od sutra }e iznositi 24,61 dinara po satu, 18,36 u drugoj i ~etvrtoj, tzv. `utoj i plavoj, po 30 dinara po satu kod Otvorenog univerziteta i Mle~ne pijace, dok }e cena u poslovnoj zoni iznositi 35 dinara po satu. ^lanovi Gradskog ve}a ju~e su tako|e usvojili izve{taj o ostvarenim prihodima, primawima, rashodima i izdacima iz buxeta grada za prvih devet meseci ove godine, koje je iznela {efica Slu`be za finansije Dubravka Rodi}. [ef Slu`be za dru{tvene delatnosti Grgo Franci{kovi} je, govore}i o upisu u~enika u prve razrede osnovnih i sredwih {kola, ponovio kako postoji veliki broj tzv. neracionalnih odeqewa. -I pored toga {to se nagove{tavalo da }e biti racionalizacije odeqewa, i ove {kolske godine situacija je gotovo ista kao i

pro{le. Na ma|arskom nastavnom jeziku imamo najvi{e tzv. mini odeqewa, i to 22, na srpskom ima osam, a na hrvatskom 10. U tim odeqewima je brojno stawe u~enika od tri do devet. Dakle, neracionalnost postoji i trebalo bi obaviti konkretne mere i pripreme kako bi bar od slede}e {kolske godine odeqewa bila racionalnija - rekao je Franci{kovi}. Usvojenesu i izmene statuta za dvanaest javnih i javnih komunalnih preduze}a, te ostavke direktora „Vodovoda i kanalizacije” Imrea ^ekea i „Pogrebnog” Nikole Kvale. Na wihova mesta, kao vr{ioci du`nosti, stupi}e Valeria Tot Godo, odnosno Vesna Pr}i}. Gradsko ve}e je usvojilo i odluku o dono{ewu Plana detaqne regulacije za podru~je koje obuhvata tri mesne zajednice od Dudove {ume do po~etka Radijalca. Z. R.

CRNA HRONIKA

subota31.oktobar2009.

DNEVNIK

ZBOG MAJICE S PESMOM KOJA, NAVODNO, PODR@AVA HULIGANE

Prekr{ajni postupak protiv predsednika „Zvezde” Republi~ki javni tuìlac Slobodan Radovanovi} podneo je ju~e zahtev za pokretawe prekr{ajnog postupka protiv Fudbalskog kluba „Crvena zvezda“ i wegovog predsednika Vladana Luki}a koji je na utakmici u Novom Pazaru nosio majicu s pesmom koja podràva huligane. Protiv Luki}a je tako|e predloèna i zabrana obavqawa du`nosti predsednika kluba, kazao je Radovanovi} Tanjugu, i dodao da je za nedoli~no pona{awe fizi~kih lica na sportskim de{avawima propisana kazna od 20.000 do 50.000

dinara. On je naveo da je zahtev za pokretawe postupka podnet zbog prekr{aja i nedoli~nog pona{awa predsednika kluba na utakmici koju je Fudbalski savez Srbije proglasio utakmicom „visokog rizika“, i dodao da zbog toga Fudbalskom klubu „Crvena zvezda“ preti kazna od 300.000 do milion dinara. Iako „Zvezdini“ navija~i nisu prisustvovali utakmici koja je 28. oktobra odigrana u Novom Pazaru, Luki} se pojavio s majicom na kojoj su ispisani stihovi kojima se poziva na nasiqe.

USLED SUMWE DA SU ZLOUPOTREBILI SLU@BENI POLO@AJ

Rodi}u i Ka~arevi}u pritvor do 30 dana – Deùrni istra`ni sudija Okru`nog suda u Beogradu odredio je pritvor do 30 dana Radisavu Rodi}u i Slavoqubu Ka~arevi}u – kazala je ju~e agenciji Beta portparolka tog suda Ivana Rami}. Okru`no javno tuìla{tvo prekju~e je traìlo pokreta-

– Wemu je pritvor odre|en i zbog postojawa okolnosti koje ukazuju na opasnost od bekstva, kao i da bi mogao ponoviti krivi~no delo – navela je ona. Ka~arevi}u je pritvor odre|en zbog mogu}eg uticaja na svedoke.

Slavoqub Ka~arevi}

Radisav Rodi}

we istrage protiv Rodi}a i Ka~arevi}a zbog sumwe da su, kao vlasnik i direktor preduze}a „Manani“, zloupotrebili slu`beni polo`aj i 2001. godine pribavili protivpravnu imovinsku korist ve}u od milion nema~kih maraka. Istra`ni sudija ih je saslu{ao prekju~e. Rodi}u je pritvor odre|en po tri osnova, a prvi je zbog mogu}nosti da uti~e na svedoke ~ime bi, kako je kazala Ivana Rami}, ometao daqi tok krivi~nog pstupka.

Rodi} je priveden u utorak uve~e, a Ka~arevi} u sredu izjutra. Okru`no tuìla{tvo u Beogradu vodi protiv Rodi}a i jo{ dve osobe istragu zbog sumwe da su zloupotrebili slu`beni poloàj dizawem kredita kod Komercijalne banke od 20 miliona evra koji nije vra}en. Prvo op{tinsko tuìla{tvo vodi istragu protiv Rodi}a zbog sumwe da je utajio vi{e od 200 miliona dinara poreza.

Radovanovi} je izrazio nadu da }e sudija za prekr{aje hitno pokrenuti ovaj predmet i da }e doneti odluku koja }e biti poruka svima da ovako ne{to ne ~ine i da je dr`ava odlu~na da se bori protiv nasiqa. Stihovi sporne pesme glase: „Dok se Zemqa oko Sunca kre}e, Zvezdini se huligani umiriti ne}e, zve~e {tangle, palice i lanci, evo idu Zvezdini ludaci“. Radovanovi} je ocenio da su ovi stihovi poziv na obra~un uz pomo} {tangli i lanaca, i dodao da }e dr`ava svim zakonskim sredstvima spre~avati

svaku vrstu nasiqa i da ne}e odustati od toga. Zamenik republi~kog tuìoca Jovan Krsti} izjavio je da odnos fudbalskih klubova prema navija~ima nije dobar jer indiferentno posmatraju divqawe pojednih ekstremnih navija~kih grupa ~iju je zabranu Tuìla{tvo nedavno zatraìlo pred Ustavnim sudom. Krsti} je naglasio da tokom vikenda i sprotske srede gra|ani ne smeju da budu maltretirani i da je nasiqe na ulicama na{ih gradova nedopustivo, isti~u}i da se mora

Vladan Luki}

ukloniti govor mr`we, kao i svaka akcija koja je inspirisana mr`wom. – Zato insistiramo na tome da rukovodstva na{ih klubova budu u skladu sa Zakonom o

POSLE TRAGEDIJE NA TISI NA SRPSKO-MA\ARSKOJ GRANICI

Ne jewava najezda ilegalaca u Evropu Za dve nedeqe od tragedije koja se dogodila na Tisi na srpsko-ma|arskoj dràvnoj granici kada se utopila grupa kosmetskih Albanaca, pograni~na policija je na podru~ju @upanije ôngrad u Ma|arskoj zbog ilegalnog prelaska granice uhvatila 82 osobe. Portparol Glavne policijske kapetanije @upanije ôngrad Sabol~ Senti izjavio je da su me|u uhva}enim ilegalcima 30 dràvqana Srbije, 32 kosovska Albanca, 19 dràvqana Avganistana i jedan dràvqanin Makedonije. Od ovih ilegalaca 47 je uhva}eno u pograni~nom podru~ju u blizini mesta gde se sredinom oktobra dogodila tragedija, kada je u prevrnutom ~amcu, kako se pretpostavqa, nastradalo 15 kosovskih Albanaca. Me|utim, po izjavi portparola Sentija koju prenosi ma|arski portal www.delmagyar.hu, niko od ilegalaca uhva}enih posle tragedije nije u Ma|arsku do{ao rekom. Ve}ina ih je dràvnu granicu pre{la pe{ice, ili vozilima uz podr{ku krijum~ara. Ma|arska policija je na podru~ju @upanije ôngrad do sada u ovoj godini uhvatila 1.703 lica koja su ilegalno pre{la granicu, a kako navodi Senti, glavni ciq im je da, u nadi u boqi ìvot, preko Ma|arske odu u Zapadnu Evropu. Na podru~ju Policijske uprave Kikiinda u prvih devet meseci ove godine registrovano je 149 nedozvoqenih prelazaka granice i pograni~nog podru~ja prema Ma-

Identifikovana tri utopqenika

Tisa u pograni~nom podru~ju kod Martono{a

|arskoj i Rumuniji, {to je znatno vi{e nego u prethodnim godinama. Po podacima koje je saop{tila PU Kikinda, pripadnici Odseka pograni~ne policije za strance, suzbijawe ilegalnih mi-

Foto: M. Mitrovi}

su se po~inili krivi~na dela trgovine qudima, nedozvoqenog prelaza dr`avne granice i krijum~arewa qudi. Me|u onima koji s ovog podru~ja poku{avaju da ilegalno pre|u

Pre`iveli Albanac uhap{en u Austriji Austrijske vlasti su saop{tile da su uhapsile jednog mladi}a, kosovskog Albanca, za koga se, kako prenose mediji, veruje da je uspeo da se spase prilikom tragedije na Tisi, odnosno da je ~etvrti pre`iveli, od 18 ilegalaca koliko ih je bilo u ~amcu koji se prevrnuo. Do sada je prona|eno {est utopqenika iz grupe ilegalaca koji su stradali u poku{aju da u no}i izme|u 14. i 15. oktobra iz Srbije pre|u u Ma|arsku. Jedan utopqenik prona|en u Ma|arskoj, dok je petoro izva|eno iz Tise na toku u na{oj zemqi. gracija i trgovine qudima u ovom periodu protiv 11 lica podneli su krivi~ne prijave zbog sumwe da

dr`avnu granicu prema Ma|arskoj i Rumuniji radi ulaska na podru~je EU, u prvih devet meseci bili

NA SU\EWU ZREWANINSKOJ GRUPI OPTU@ENA MARIJA [ARENAC POTVRDILA NAVODE OPTU@NICE

„Gvozdenu” posao na name{tenom tenderu? U nastavku su|ewa kriminalnoj grupi biv{eg gradona~elnika Zrewanina Gorana Kneèvi}a optuèna Marijana [arenac potvrdila je ju~e navode optu`nice da je agencija „Gvozden“ posao obezbe|ivawa Turisti~ke organizacije Zrewanina dobila na name{tenom tenderu. Marijana [arenac, zaposlena u Izvr{nom ve}u Vojvodine, navela je u svojoj odbrani pred Specijalnim sudom u Beogradu da je po nalogu vlasnika agencije „Gvozden“, optuènog Ugqe{e Grgura, s kojim je ranije bila u qubavnoj vezi, pored ponude te agencije na tender poslala i jo{ dve la`ne ponude koje su bile nepovoqnije. Dodala je da su te dve ponude bile znatno vi{e od ponude „Gvozdena“ i da ih je poslala na memorandumu preduze}a „Novus“ i firme ~ijeg se imena ne se}a. Optuèna je rekla da je s Grgurom bila u vezi od 2000. godine do 2004. godine i da je wego-

spre~avawu nasiqa na sprotskim priredbama i drugim manifestacijama – kazao je Krsti}, i dodao da je ju~era{wi zahtev opomena upravama klubova.

Grgur je vikao da je izdigao Marijanu [arenac i wenu porodicu iz blata, a ona mu je uzvratila da ih je on gurnuo u blato

ve naloge ispuwavala zbog straha, po{to ju je Grgur tukao i psihi~ki zlostavqao, pa nije smela da mu se suprotstavi. Prema wenim re~ima, Grgur je tukao i svoje saradnike. Marijana [arenac je ispri~ala da je Grgur donosio blanko fakture i zahtevao od we da upi{e podatke koje je traìo, a posle je saznala da su podaci la`ni. Dodala je da je novac po tim fakturama upla}ivan na brojeve ra~una preduze}a koje bi saop{tavao izvesni Mile, koji je zatim novac u koverti odnosio Grguru. Na pitawe Grgura da li ga se ona pla{ila, Marijana [arenac je rekla da je on dolazio ispred Izvr{nog ve}a Vojvodine da joj preti i da ga je zbog toga opomiwalo i obezbe|ewe. Sudija Maja Kova~evi}-Tomi} odlu~ila je zatim da se optuèni suo~e. Grgur je vikao da je izdigao Marijanu [arenac i wenu porodicu iz blata, a ona mu je uzvratila da ih je on gurnuo u blato, na {ta je optuè-

ni rekao da je „mo`da nekada vikao na wu“, ali da je „imala sve“. Grgur ju je pitao da li je ta~no da je htela da wegovoj biv{oj èni „baci sodu u o~i“, a ona je odgovorila negativno. U optu`nici se navodi da je su optuèni organizovali tendere za poslove obezbe|ewa objekata u Zrewaninu koje je dobijala agencija „Gvozden“, a novac je sa ra~una te agencije prebacivan na ra~une takozvanih fantomskih firmi i zatim deqen me|u ~lanovima grupe. Za malverzacije sa gra|evinskim zemqi{tem u Zrewaninu, zlo~ina~ko udruìvawe, zloupotrebe slu`benog poloàja, primawa i davawa mita optuèni su biv{i gradona~elnik Zrewanina Goran Kneèvi} i jo{ 20 osoba. Optu`nicom koja je podignuta u aprilu wima se na teret stavqa da su zloupotrebama o{tetili op{tinu Zrewanin za 150 miliona dinara. (Beta)

– Od ~etvoro utopqenika iz grupe stradalih kosmetskih Albanaca, koji su u Tisi prona|eni na podru~ju kawi{ke op{tine, do sada su identifikovana tri lica – izjavio je za na{ list istra`ni sudija Op{tinskog suda u Kawiì Erne Berewi. – Posledwi identifikovani je Flurin Ademi (1980) iz okoline Vu~itrna, ~iji je le{ prona|en kod Kawiè, suprug Iqfete Aslani (1986), ~iji identitet je utvr|en u sredu, dok je tre}a do sada identifikovana `rtva Elvira Jahaj (1986) iz Pri{tine, ~iji se neven~ani mu` spasao s dvoje dece prilikom prevrtawa ~amca u Tisi na podru~ju Ma|arske. Jo{ se radi na identifikaciji devoj~ice starosti oko deset godina, ~iji je le{ na|en kod Adorjana. su dràvqani Avganistana, Makedonije i Albanci s Kosova i Metohije. Zbog poku{aja nedozvoqenog prelaska granice prema Ma|arskoj i Rumuniji preduzete su mere protiv 118 dràvqana Avganistana i 84 dràvqana Makedonije, dok su Albanci s Kosmeta i juga Srbije tre}i po brojnosti poku{aja ilegalnog prelaska u Ma|arsku. M. Mitrovi}

STARA PAZOVA

Gasni pi{toq u stanu Zbog osnovane sumwe da je po~inio krivi~no delo nedozvoqenog dr`awa, no{ewa i prometa oru`ja i eksplozivnih naprava, policija je protiv Milorad R. (23) iz Stare Pazove podnela krivi~nu prijavu Op{tinskom javnom tu`ila{tvu u Staroj Pazovi. Pretresom stana Milorada R., policija je prona{la gasni pi{toq s 28 metaka i alat za prekucavawe brojeva na {asiji i motoru automobila i saobra}ajne dozvole za ~etiri putni~ka vozila.

SREMSKA MITROVICA

Osumwi~eni za kra|e

Rasim B. (42) iz Sremske Mitrovice prove{}e u pritvoru mesec dana zbog osnovane sumwe da je po~inio tri krivi~na dela te{ke kra|e i jednu kra|u i ostvario materijalnu korist od 240.000 dinara. Rasim B. se tereti da je tokom oktobra, u prepodnevnim ~asovima, kada su qudi na poslu, provaqivao u privatne ku}e u Sremskoj Mitrovici i iz wih krao nakit, ru~ne ~asovnike, fotoaparate i svu vredniju robu. Policija mu je brzo u{la u trag i prekinula wegove pohode na privatne ku}e. S. B.

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

subota31.oktobar2009.

POLICIJA PODNELA PRIJAVE PROTIV TROJE OSUMWI^ENIH NOVOSA\ANA

Na biciklima ènama otimali nov~anike i lan~i}e? Policija je podnela krivi~nu prijavu protiv Novosa|anina Vladimira Kneèvi}a (1983) zbog sumwe da je u protekla dva meseca po~inio 18 te{kih kra|a na podru~ju Novog Sada. On se tereti da je, voze}i bicikl, otimao ènama ta{ne, nov~anike ili lan~i}e. Za isto krivi~no delo policija sumwi~i i Novosa|anku Tatjanu Rankovi} (1975) i Melaniju Jevremovi} (1975) iz

Osumwi~eni Vladimir Kne`evi}

Osumwi~ena Melanija Jevremovi}

MILAN DRA^A OSU\EN NA DVE GODINE ZA POKU[AJ UBISTVA SUPRUGE U SREMSKOJ KAMENICI

Biv{i vodnik u psihijatrijskoj ustanovi Milan Dra~a, 41-godi{wak iz Sremske Kamenice, ju~e je u Okru`nom sudu u Novom Sadu osu|en na dve godine zatvora zbog poku{aja ubistva svoje supruge Tawe [vedi}-Dra~a 12. jula ove godine. Osim toga, krivi~no ve}e, kojim je predsedavao sudija Dragan Koji}, okrivqenom je izreklo meru obaveznog le~ewa u psihijatrijskoj ustanovi zatvorenog tipa, {to je i bio predlog Tuìla{tva. Tokom su|ewa, Dra~a, koji je u porodi~noj ku}i zario no` u stomak svoje supruge, priznao je krivicu, ali je nalaz psihijatra i psihologa pokazao da on boluje od posttraumatskog stresa, te da je wegova sposobnost da shvati zna~aj svog dela i upravqa postupcima bila bitno smawena. On je, ina~e, rezervni vodnik, ro|en u Zadru, i vi{e od ~etiri godine proveo je na rati{tu u biv{oj Jugoslaviji. S obzirom na strukturu li~nosti i genetiku, „pokupio“ je vijetnamski sindrom, depresiju i paranoju, pa je tako i wegov branilac advokat Slavko Ber}an izjavio da se u ovom procesu u stvari sudi „bezumqu, posledicama izbegli{tva i tragi~nog rata“. Sam Dra~a tvrdio je da se jednostavno ne se}a ubadawa supruge kuhiwskim noèm. On je ispri~ao da zna samo da je pri{ao supruzi, koja je bila u kuhiwi. Po wegovoj verziji doga|aja, video je no` u wenoj ruci i upla{io se. Kaè da ne zna {ta se posle dogodilo i da slede}e {to zna jeste da je kle~ao pored we, zagrlio je i vikao. Tvr-

dio je da vidi samo slike, ali se re~i nije mogao setiti. – Voleo sam je, nikada se nismo sva|ali, bilo mi je lepo u braku, iz kojeg imamo sina. @ao mi je i jako mi je te{ko. Nisam èleo da je povredim – ispri~ao je Dra~a. On je u sudnici plakao, bio vidno uzdrman i nekoliko puta je prekidao izno{ewa odbrane. Na telu wegove supruge Tawe konstatovana je ubodna rana. No` je zavr{io ispod grudnog ko{a s leve strane trupa. Tawa je krvarila, na lice mesta stigla je Hitna pomo} i napadnutoj èni je ukazana pomo} u Klini~kom centru Vojvodine. Ona je sudu ispri~ala da joj je suprug pri{ao s le|a i da nije ni videla kada je izvadio no`. Navodno, govorio je: „Sad }u ti pokazati“. – Ubo me je sa strane i samo sam ispustila glasan krik. Kada je na{ sin u{ao u prostoriju, bila sam na kolenima. Milan je sedeo na krevetu i tresao. Stalno je ponavqao „Boè, {ta sam uradio!“ – kazivala je `rtva krvavog uboda noèm. Tokom izno{ewa zavr{nih re~i Tuìla{tvo je smatralo da je u potpunosti dokazano da je Dra~a poku{ao da ubije svoju suprugu i, s obzirom na wegovo psihi~ko stawe, zatraèna je mera obaveznog le~ewa u ustanovi zatvorenog tipa ili, pak, na slobodi. S druge strane, stav odbrane bio je da bi Dra~i trebalo izre}i kaznu blaù od zakonskog minimuma, imaju}i u vidu priznawe, kajawe i korektno dràwe pred sudom. D. A.

U CENTRU BEOGRADA

Narodna poslanica napadnuta i opqa~kana Beogradska policija uhapsila je Milo{a M. zbog postajawa osnovane sumwe da je napao i opqa~kao narodnu poslanicu Biqanu Hasanovi}-Kora}. Kako se navodi u saop{tewu policije, napada~ je u Krunskoj ulici na Vra~aru u Beogradu vi{e puta udario metalnim predmetom Biqanu Hasanovi}-Kora} u glavu i oteo joj ta{nu. Policija navodi da je, uz pomo} gra|ana, dvadesetogodi{weg Milo{a M. uhapsila neposredno po po~iwenom razbojni{tvu i odredila mu zadr`avawe do 48 sati.

Pretpostavqa se da je Milo{ M. po~inio vi{e krivi~nih dela razbojni{tva i te{kih kra|a. Poslanica Demokratske stranke Biqana Hasanovi}-Kora}, zbog povreda od udaraca u glavu, zadr`ana je na posmatrawu u Urgentnom centru. Portparol Urgentnog centra Drago Jovanovi} je rekao da su lekari sanirali povrede nanete tupim predmetom i da je weno stawe dobro, navode}i da se o~ekuje da }e, odlukom konzilijuma, ona biti pu{tena na ku}no le~ewe. (B-92–Tanjug)

U NOVOM SADU JEDAN UHAP[EN, A ZA DRUGIM OSUMWI^ENIM POLICIJA TRAGA

Iznu|ivali novac od prostitutki?

Novosadska policija uhapsila je jednog mu{karca zbog sumwe da je iznu|ivao novac od prostitutki, a za jednim osumwi~enim se traga, saop{tila je ve~eras policija. Uhap{en je Goran U. (42) iz Beograda, a policija traga za Bla`om B. (43) iz Starih Ledinaca, zbog sumwe da su iznu|ivali novac od prostitutki na Ka}koj petqi u Novom Sadu.

Uhap{enom je odre|en pritvor do 30 dana. (Beta)

Osumwi~ena Tatjana Rankovi}

Sremske Kamenice. Wima se stavqa na teret da su u septembru i oktobru na podru~ju Novog Sada otimale `enama zlatan nakit na ulici, autobuskim stajali{tima ili u ulazima zgrada. Policija poziva osobe koje su o{te}ene te{kim kra|ama na ovaj na~in, a to jo{ uvek nisu prijavile, da se jave na telefonski broj de`urne slu`be 92. M. V.

HAVARIJA U INSTITUTU U SREMSKOJ KAMENICI

Pukla cev za dovod pare

Niko nije povre|en ju~e oko 10.45 ~asova kad je u prostoriji za centralnu sterilizaciju Instituta za kardiovaskularne bolesti u Sremskoj Kamenici do{lo do mawe havarije u kojoj je usled dotrajalosti materijala pukla glavna cev za dovod pare na ure|aju za sterilizaciju, saop{ila je novosadska policija.

[teta se procewuje na oko 100.000 dinara. Uvi|aj na licu mesta obavili su pripadnici Uprave za vanredne situacije u Novom Sadu. M. V.

IZVE[TAJ EUROPOLA O ORGANIZOVANOM KRIMINALU NA ZAPADNOM BALKANU

Kokain plovi Dunavom (Od na{eg dopisnika iz Brisela) Kokain plovi Dunavom od rumunske luke Konstanca preko Srbije, sve do Zapadne Evrope, gde se daqe distribuira kroz sistem Dunav–Majna–Rajna, pi{e u posledwem izve{taju Europola o organizovanom kriminalu na Starom kontinentu. “Trgovci kokainom su preko rumunske luke Konstanca i luka u Hrvatskoj i Crnoj Gori prona{li novi pravac za prebacivawe te droge iz Zapadne Afrike do crnog tr`i{ta EU. Tu sve ve}u pretwu pove}ava sve ja~i savez albanskih i turskih kriminalnih organizacija sa srpskim i drugim kriminalcima s Balkana u ’kokainskom poslu’“, pi{e u izve{taju Europola, u koji je „Dnevnik” imao uvid. Ina~e, Srbija je ozna~ena kao zemqa porekla ili tranzita za krijum~arewe marihuane, heroina, kokaina, cigareta, sinteti~kih droga, falsifikovanih evra, oru`ja, ilegalne emigracije i trgovine qudima. Srpske kriminalne grupe, zajedno s bugarskim, imaju kqu~nu ulogu u trgovini sinteti~kim drogama i Srbija je s Bugarskom glavni centar za proizvodwu sinteti~kih droga. Glavno tr`i{te sinteti~kih droga proizvedenih u Srbiji je u Isto~noj Evropi, a srpski kriminalci, preko svojih partnera u Turskoj, poku{avaju da pro{ire svoj biznis, odnosno „izvoz“, u zemqe Bliskog i Sredweg istoka.

U Europolovom izve{taju o organizovanom kriminalu se ka`e da su Srbija, BiH, Makedonija i Crna Gora i daqe zemqe u kojima se proizvode cigarete za krijum~arewe i kroz koje prolazi tranzit {vercovanih cigareta. Europol je, tako|e, upozorio i na to da se legalno proizvedene cigarete u

S druge strane, registruje se ve}i obim trgovine qudima za prisilan rad u oblasti gra|evine i proizvodwi droge, a obave{tajne slu`be izve{tavaju o porastu broja maloletnika koji bivaju pretvoreni u ku}no robqe ili su `rtve seksualnog iskori{}avawa. Veze izme|u albanskih kriminala-

Ipak, kako smo rekli na po~etku teksta, u EU su najvi{e zabrinuti zbog nove rute za {verc kokaina koji polazi iz rumunske luke Konstanca na Crnom moru. Kokain sve vi{e u Zapadnu Evropu sti`e ili direktno preko Balkana, ili preko Turske, pa kroz balkanske zemqe u zapadni deo konti-

na{oj i susednim zemqama preusmeravaju na crno trì{te. Srpske kriminalne grupe su ukqu~ene i u trgovinu qudima, ali imaju mnogo mawi uticaj i mawe su opasne od rumunskih i bugarskih grupa, koje na kraju sve rade za albanske kriminalne grupe koje, zahvaquju}i vezama s italijanskim mafija{kim organizacijama, vode i daqe glavnu re~. Trgovina ènama za seksualno iskori{}avawe je stabilizovana i ne beleì se trend pove}awa tog fenomena.

ca s Kosova i Albanije i italijanskih kriminalnih grupa i daqe su vrlo jake, ne samo u trgovini qudima ve} i u krijum~arewu heroina i, sve vi{e, kokaina. Heroin rapidno gubi zna~aj pred sve ve}om potra`wom za kokainom. Distribuciju heroina na Balkanu je i daqe pod kontrolom Albanaca, a u Albaniji i na Kosovu se nalaze skladi{ta i distributivni centri heroina, odakle se on transportuje u druge dr`ave regiona i u Zapadnu Evropu.

nenta. Razlozi za takav trend le`e u ~iwenici da su turske i albanske kriminalne grupe po~ele ozbiqno da se bave trgovinom kokainom i da su uspostavile kontakte s kriminalnim organizacijama, koje iz Ju`ne Amerike dopremaju kokain u zapadnu Afriku i odatle ga krijum~are u Evropu. “Zabriwavaju}e je to {to su veze izme|u razli~itih nacionalnih kriminalnih grupa sve ja~e i efikasnije”, navodi se u raportu Europola. @eqko Panteli}

SU\EWE IVU \UKANOVI]U ZBOG NAORU@AWA

Presuda ~eka na dva ve{taka Ivo \ukanovi} (1961) iz Novog Sada, okrivqen za posedovawe ve}e koli~ina naoruàwa i eksploziva koji su zate~eni u wegovoj garaì 16. juna ove godine, tri dana uo~i Samita {efova dràva jugoisto~ne Evrope u ovom gradu, ostao je u pritvoru, gde je ve} oko pet meseci. – O~igledno je da sudsko ve}e vodi istragu, i to bez vaqanih dokaza koji bi potSud u Novom Sadu krepili optu`nicu. Zato molim sud da uzme u obzir poroponavqawa dela dokle god se ne di~no i sve gore zdravstveno stautvrdi kako je oru`je dospelo u we mog brawenika i da ga pusti na garaù. slobodu. On se ne}e kriti ni izbeNa ju~era{wem nastavku glavgavati da se pojavi, niti }e pononog pretresa saslu{ani su ve{taviti delo koje, zapravo, nije ni ci, me|u kojima je posebno va`no u~inio – izjavio je advokat Nenad bilo ve{ta~ewe balisti~ara DeSuvajxi}. jana Beli}a. On je pojasnio, na piPosle protivqewa Tuìlatawa stranaka u postupku (i optu{tva ovom predlogu, ve}e novosadènog), nalaz o trofejnim pi{toskog Op{tinskog suda, kojim qima starim oko 100 godina, i kapredsedava sudija Rade Kalajxija, zao da se oni ne mogu upotrebiti, odlu~ilo je da se predlog za ukidakao i o roku trajawa zate~enog we pritvora odbija uz obrazloèeksploziva, ali je i potvrdio da we da i daqe postoji opasnost od prigu{iva~i, koji su izme|u osta-

log zapleweni, po Zakonu o oru`ju – ne spadaju u oru`je. Do 16. novembra, kada je zakazazan nastavak glavnog pretresa, koji }e se tog dana verovatno i zavr{iti s obzirom na to da je sudija Kalajxija urgirao da se nalazi stru~waka do tada zavr{e, ostalo je da se obavi psihijatrijsko ve{ta~ewe i da se zavr{i grafolo{ko, i, mo`da, ve{ta~ewe o fizi~ko-hemijskim svojstvima mase koja je u optu`nici navedena kao eksploziv trotil i pentrit. – Ja sam o tome nau~io od Beli}a, jer ni{ta ne znam o ovome, ali sam pro~itao u nalazu – kazao je optuèni \ukanovi}. Podsetimo, on je ve} izjavio pred ovim ve}em da ni{ta ne zna o ekplozivima i da je bio {okiran kad je policija prona{la naoruàwe i eksploziv u garaì koju je, do smrti pre oko dve godine, koristio wegov otac koji je bio zaqubqenik u oru`je. M. V.

U NOVOSADSKOJ ULICI DO@E \ER\A

Prodaja stanova pod sumwom

Novosadska policija uhapsila je Spasoja M. (1954), dràvqanina Republike Srpske, pod sumwom da je zloupotrebio sluèbni poloàj i falsifikovao slu`benu ispravu. Osumwi~eni se krivi~nom prijavom tereti da je kao vlasnik jedne novosadske firme

prodao vi{e stanova u Ulici Do`a \er|a pod sumwivim okolnostima i tako stekao protivpravnu imovinsku korist od 125.000 evra, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava. Spasoje je ju~e nakon saslu{awa kod istra`nog sudije Okru`nog suda pu{ten da se brani sa slobode. M. V.

DRU[TVO

subota31.oktobar2009.

DNEVNIK

MINISTAR PROSVETE APELUJE DA RODITEQI NE PANI^E

Kraqevo proglasilo epidemiju

Klasika prija srcima u Kamenici Bio ju~e koncert klasi~ne muzike na Institutu za kardiovaskularne bolesti Vojvodine. Program izveli Aleksandar Dujin i guda~ki kvartet "Innuedno", kao prvi u nizu delova projekta "Humanizacija Instituta". – Radimo mnogo toga da se svaki bolesnik u Institutu ose}a {to komfornije, i da mu prelazak iz ku}nih uslova ìvota u bolni~ki bude {to mawe stresan – kaè PR Instituta Goran Trajkovski. – Po~etkom godine s Radiom 021 napravili smo izuzetno uspe{nu akciju "Uz kwigu su kra}i bolni~ki dani". S vi{e od 4.500 prikupqenih kwiga formirana je prva pokretna biblioteka ovog tipa u Srbiji. Poku{avamo da dokaèmo da neophodno sterilan bolni~ki prostor ne podrazumeva duge, dosadne dane. Jer ve} pruàmo medicinsku uslugu u rangu svetskih ustanova ovog tipa. U toku je postavka umetni~kih fotografija Nenada Kara|inovi}a po sobama i hodnicima bolnice, sledi postavka slika na re-

konstruisanom tre}em spratu Instituta, kao i s letwe kolonije slikara u Rezervatu prirode u krugu Instituta. Razgovara se i s glumcima koji bi uskoro treba da pred bolesnicima izvedu svoje, bolni~kim uslovima prilago|ene, kratke forme. Prikupqa se materijal za formirawe interne televizije edukativnog karaktera. Lane je prva serija „Institutskih razglednica“ podeqena svim bolesnicima, kao i {tampani informatori o prevenciji kardiovaskularnih bolesti. Uskoro }e biti postavqen "vajerles Internet" po ~itavoj zgradi. – U Institut svaki dan na posao do|e vi{e od 2.000 qudi, a tu su i bolesnici, wihove pratwe i posete. Od izgradwe do danas kroz ovo zdawe je nekoliko puta pro{ao ukupan broj stanovnika Vojvodine. Ako je godi{we u posteqama Instituta vi{e od 7.000 bolesnika, koji u proseku le`e sedam dana, eto potencijalne ~itala~ke i slu{ala~ke armije – optimista je Trajkovski. J. B.

Epidemiolog kraqeva~kog Zavoda za javno zdravqe Vladan [apowi} saop{tio je ju~e da je u Kraqevu progla{ena epidemija novog gripa tipa A. Prisustvo novog virusa potvr|eno kod pet |aka u tom gradu, kao i kod jo{ nekoliko stotina Kraqev~ana. Ministar prosvete Srbije @arko Obradovi} pozvao je roditeqe da "ne pani~e" zbog pojave novog tipa gripa u {kolama i, nakon {to je posetio Osnovnu {kolu "Milica Pavlovi}" u ^a~ku, gde su tri u~enika zara`ena novim gripom, naveo da je "situacija pod kontrolom". On nije mogao da precizira koliko

Najstarijima hrana sti`e i na to~kovima Za socijalne za{tite Vojvodine ove godine izdvojeno je svega 120 miliona dinara, namewenih uglavnom za projekte, dok je Fond za otvoreno dru{tvo u Pokrajini izdvojio 700.000 dolara. Ovaj novac, ka`e pokrajinska sekretarka za demografiju i socijalnu za{titu Novka Moji}, strogo je namenski, te }e polovina biti usmerena gerontolo{kim centrima i ustanovama za socijalnu za{titu dece, a ostalo finansirawu prevoza |aka i studenata u nerazvijenim ili mawe razvijenim op{tinama.

Da se na ven~awu ne potpisuje palcem

Stipendija sve bli`a Mladi dr`avqani Srbije koji studiraju na fakultetima u zemqama EU, EFTA-e i 500 vode}ih univerziteta u svetu, a konkurisali su za stipendiju Fonda za mlade talente, sada znaju kako se kotiraju jer je Fond objavio preliminarnu listu dobitnika stipendija. Od ukupno 215 kandidata, prvih 150 na listi ispunili su sve uslove za dobijawe stipendije koja se dodequje studentima zavr{ne godine prvog stepena akademskih studija i onima na drugom i tre}em stepenu. Primedbe na preliminarne rezultate konkursa Fondu se mogu dostaviti do 3. novembra, a one koje probiju ovaj rok ne}e biti razmatrane. V. ^.

Meksi~ka varijanta i u [umadiji

broj obolelih od novog gripa. On je tako|e poru~io da mesta panici nema te da se pove}awe broja obolelih o~ekuje i da zato sve {kole moraju da se pona{aju kao da je virus u svakoj ve} prisutan. Pacijenktiwa S. D. (24) iz Kragujevca kod koje je utvr|ena infekcija virusom novog gripa H1N1 ima te{ko zapaqewe plu}a i prikqu~ena je na ve{ta~ku ventilaciju plu}a. Direktor kragujeva~kog Urgentnog centra Drak~e Radovanovi} kazao je da o woj brine poseban medicinski tim, i dodao da su "`ivoti svih pacijenata prikqu~enih na mehani~ka plu}a ugro`eni".

U GERONTOLO[KIM CENTRIMA I DE^JIM DOMOVIMA VOJVODINE 15.000 OSOBA

VE^ERWU OSNOVNU [KOLU ZAVR[AVAJU KAD STASAJU ZA UDAJU I @ENIDBU

U isturenom apatinskom odeqewu somborske Osnovne {kole za obrazovawe odraslih nastavu trenutno poha|a dvadesetak polaznika od 12 do 18 godina koji do sad nisu stekli nikakvu diplomu. – Akcijom lokalne samouprava, Nacionalne slu`be za zapo{qavawe i somborske {kole za odrasle evidentirano je vi{e od 40 osoba starijih od 15 godina koje nemaju osnovno obrazovawe, iako ih je po na{im podacima na podru~ju apatinske op{tine bar 120. Organizovali smo ~itav niz sastanaka da ih ubedimo u neophodnost da zavr{e bar tih osam razreda, ali nismo mogli kontaktirati s ve}im delom jer im ne znamo ni osnovne podatke – ka`e profesor razredne nastave u ovoj {koli Jasna Pavi~evi}. Kasandra Balog (12) i Suzana Mi{kovi} (16) u {koli su po~ele azbukom i bukvarom, ali su, ka`u, odlu~ne da zavr{e svih osam razreda. – Nisam imala podr{ku roditeqa kada sam i{la u osnovnu {kolu i brzo sam je napustila. Sad sam

je u~enika u Srbiji obolelo od ovog virusa, a savetovao je prosvetnim radnicima da za sada odlo`e odr`avawe nastave u prirodi, kao i ekskurzije, dok se ne sagleda kompletna epidemiolo{ka situacija. Kako je saop{tilo wegovo ministarstvo, ju~e je virus potvr|en kod jo{ dva u~enika, u Para}inu i Beogradu. U saop{tewu se navodi i da je va`no da roditeqi obaveste razrednog stare{inu o razlozima izostanka deteta iz {kole. Ministar zdravqa Tomica Milosavqevi} kazao je da {kole ne}e biti zatvarane preventivno, ve} samo ako u ve}em broju i u kratkom vremenu poraste

– Lo{e je {to zakon propisuje da svako dete mora da upi{e osnovnu {kolu, ali i ne da je zavr{i, jer kako }e takav mladi ~ovek uspeti sutra da se zaposli i oformi porodicu? Bilo bi neophodno i da se potvrde o redovnom poha|awu osnovne {kole za de~ji dodatak izdaju mese~no, a ne godi{we, jer bi to bio razlog vi{e da se roditeqi briPo drugi put s bukvarom u rukama nu da im deca idu u opet u klupi i u pravu je profeso{kolu – misle i profesorke Sawa rica Jasna kad me je ube|ivala da Miri} i Katarina Mladenovi}. ponovo krenem i bar znam da se Oni koji se odlu~e da dolaze repotpi{em kad se udam – setno }e dovno na nastavu od 17 do 19 ~asova, Suzana. kako kaù nastavnice, uspe{no i Ona i ostali, koji poha|aju nazavr{e zapo~eto. stavu u u~ionicama O[ "@arko – Ima me|u wima i istrajnih, Zrewanin" gde su bila odeqewa koji nastave sredwu {kolu, i to dece iz Romskog naseqa, imaju svonam je posebna nagrada za uloèni je ìvotne pri~e i razloge za{to trud. Uostalom, svoj deci treba do sad nisu zavr{ila {kolu i o pruìti {ansu, pa i onima koji su wima na radionicama sasvim otvonegde i nekad mo`da skrenula s pureno razgovaraju, kao i o drugim ta – kaè Jasna Pavi~evi}. svakodnevnim problemima. J. Prel~ec

Na sastanku s 27 direktora vojvo|anskih ustanova socijalne za{tite za sme{taj korisnika, razmotrene su potrebe ustanova socijalne za{tite za sme{taj korisnika da bi se pripremili planovi za narednu buxetsku godinu kojima bi se trenutno te{ka ekonomska situacija {to boqe prevazi{la. Kako Vojvodina nema svog predstavnika u radnoj grupi koja priprema nacrt zakona o socijalnoj za{titi, na sastanku u Izvr{nom ve}u Vojvodine razgovarano je i o ovoj bolnoj temi.

Ina~e, u gerontolo{kim centrima i domovima za decu u Vojvodini sme{teno je 15.000 lica za koje svaki dan treba obezbediti hranu i negu. Novac za finansirawe ovih ustanova redovno sti`e iz republi~kog buxeta, a pokrajinska vlada zadu`ena je za finansirawe raznih projekata, kao {to je "Gerontodoma}ica" i "Hrana na to~kovima" za najstarije sugra|ane. Posebno je razmatrana najava reformi ustanova za sme{taj dece, jer, kako je objasnila Moji}evsa, evidentna je teden-

cija smawivawa kapaciteta, odnosno broja dece u ovim ustanovama kako bi se ve}i akcenat stavio na to da se mali{ani u {to ve}em broju sme{taju u hraniteqske porodice. Ona je istakla da u Vojvodini trenutno ima 1.500 hraniteqskih porodica, a da hraniteqi posle svega dve nedeqe obuke i edukacije dobijaju dete. Po wenom mi{qewu, to nije dobro jer, ~im se dete da hraniteqima, ono vi{e nije pod nekim posebnim nadzorom, i to je, kako je istakla, potrebno mewati. Q. Male{evi}

ZAKON O BEZBEDNOSTI SAOBRA]AJA PROIZVODI VOZA^KE DOZVOLE PO MERI EU

[oferska je obuka pregolema Od 10. decembra treba da stupi na snagu novi Zakon o bezbednosti saobra}aja, koji je izazvao veliku pa`wu naro~ito {oferske populacije, jer predvi|a i znatno o{trije kazne svima koji ga budu kr{ili. Reagovawa su razli~ita: od toga da je ovakav zakon zaista neophodan, jer je broj nesre}a na na{im putevima sve ve}i, do konstatacije da ima niz nedore~enosti i lo{ih zakonodavnih re{ewa. Na tribini ko- Auto-{kole ~esto vode – ne{kolovani ja je nedavno uprili~ena u Kongregre{ke, koje se sve ~e{}e zavr{asnom centru "Master" na Novovaju fatalno. Ubudu}e, onaj ko busadskom sajmu posebno se razgovade dobio dozvolu mora zaista biti ralo o novinama koje Zakon donoosposobqen za sve {to ga ~eka na si u radu auto-{kola i pri polagadrumu. wu voza~kih ispita. Zakqu~eno je Novom zakonu je, i pored niza da nije ciq da ono bude stroè dobrih re{ewa, zamereno na proili blaè, ve} da svako ko ulazi u pustima. Jedan od najve}ih je {to saobra}aj – {to je, ina~e, vrlo predava~i i ispitiva~i mogu biti opasna delatnost – dobije potrebnestru~na lica, bez zavr{enog odna znawa da bi bio bezbedan u~egovaraju}eg fakulteta i dovoqno snik. Jer ~iwenica je da u obuci iskustva, a Srbija ima dovoqno voza~a ima dosta propusta, pa posaobra}ajnih inèwera i drugih sle wenog zavr{etka i poloènog stru~waka koji treba da se bave ispita taze {ofer pravi velike ovim poslom. Me|utim, dobro je

{to je pravi program mnogo realniji od sada{weg sistema polagawa voza~kog ispita. Asocijacije auto-{kola i nadle`na ministarstva zajedno rade na novim pravilnicima, pogotovo profilu budu}ih predava~a teorijske nastave, {to je novina koja se uvodi po ugledu na praksu u velikom broju evropskih zemaqa. – Ministarstva za infrastrukturu i za unutra{we poslove uveliko spremaju za novi zakon – ka`e na~elnik Odeqewa za bezbednost saobra}aja u Mrkowi}evom resoru Demir Haxi}. – Ve}ina pravilnika je u zavr{noj fazi izrade, a u toku je i formirawe nove agencije za bezbednost saobra}aja, koja je jedna od glavnih elemenata primene tog zakona. Wegove su odredbe uskla|ene s onim {to od nas o~ekuje po me|unarodnim konvencijama koje je Srbija potvrdila, a na osnovu novina u programu obuke dobi}emo i dozvolu prepoznatqivu u zemqama EU. J. Barbuzan

^ESTO GRA\ANI NE ZNAJU [TA TRA@E OD OP[TINSKIH ]ATA

I Zrewaninci pucaju pred {alterom Lokalne institucije su otvorenije prema gra|anima a wihov rad je poboq{an u mnogim segmentima, mada ima da se jo{ pojedina~no mnogo toga uradi, re~eno je na okruglom stolu u zrewaninskom Pozori{nom klubu „Zeleno zvono“, koji su organizovali Evropski pokret u Srbiji i udruèwe „Pravnici za demokratiju“. – Transparentnost traì angaòvanost – obostranu. Dakle, ne samo nas iz administracije ve} i samih gra|ana. Zna~i, va`no je da gra|ani znaju {ta ih interesuje, {ta i kako pitaju i gde i pod kojim uslovima mogu o~ekivati odgovor. Neke slu`be ne mogu s vrata

dati odgovore i poverqive informacije, a za neke predmete potrebno je odre|eno vreme – rekla je pravnica u na~elstvu Sredwobanatskog okruga Nada \uki}. Kao pozitivni primeri navedeni su saradwa Centra za socijalni rad s povezanim institucijama, objavqivawe svih javnih nabavki grada i debate o tenderima, a kao lo{i upravni postupak – uklawawe letwe ba{te „Zelenog zvona“, koji ni nakon 18 godina nema epilog. Profesor dr Dragan Prqa iz „Pravnika za demokratiju“ isti~e da dosada{wa iskustva op{tina {irom Srbije pokazuju da je potrebna dodatna

obuka za gra|ane, da bi se kroz u~ewe toga kako da traè informacije razbili strahovi koji postoje s obe strane – i kod wih, ali i kod slu`benika. – Ako nema zahteva za spre~avawe sukoba interesa ili traèwe neke informacije, zna~i da gra|ani ne veruju toj instituciji ili pojedincu – tvrdi Prqa. Predsednik zrewaninskog ogranka Evropskog pokreta Nikola [lajh kaè da gra|anima treba omogu}iti nesmetan pristup informacijama od javnog zna~aja, ali i razviti kulturu traèwa tih podataka, ~ime se omogu}ava ve}a javnost u radu institucija.

Za{to je „Zeleno zvono” ve} 18 godina sporno

Ovaj okrugli sto deo je projekta „Imam pravo da znam“ u okviru kojeg se skenira rad lo-

kalnih institucija u 18 op{tina Srbije. @. Balaban

KULTURA

c m y

DNEVNIK

subota31.oktobar2009.

GALERIJA MATICE SRPSKE NOVOM IZLO@BOM OBELE@ILA SVOJ DAN

Kopije pe~ata s poveqa srpskih vladara

Galerija Matice srpske ju~e je obele`ila svoj dan, ujedno i 162. godi{wicu osnivawa Muzeja Matice srpske, otvarawem izlo`be kopija pe~ata sa poveqa srpskih vladara i vlastele od 13. do 17.veka iz zbirke Galerije, autora Ratomira Kuli}a, i predstavqawem svog veb-sajta. Izlo`bu je otvorila upravnica Galerije Matice srpske dr Branka Kuli}, podse}aju}i da stotinu kopija pe~ata iz wihove zbirke, prikupqenih u Be~u 1909, dosad nisu izlagane, te da s ovom izlo`bom publika ima prvi put priliku da ih vidi. Kopije pe~ata na~inio je dr Aleksa Ivi} 1909. u Be~kom arhivu,

rade}i na projektu “Istra`ivawa istorije Srba u Ugarskoj”. - Uz pomo} arhivara iz be~kog Arhiva, dr Vaclava pl. Kratohvila i dr Josifa Malote, Aleksa Ivi} je uspeo da 1909. napravi otiske pe~ata sa tih poveqa, smatraju}i da su ve} tada pe~ati bili u tro{nom stawu, sa `eqom da se dokumentovano sa~uva zate~eno stawe – pomenula je Branka Kuli}. – Kopije pe~ata stigle su iz Be~a iste godine i od tada nisu izlagane niti kori{}ene na drugi na~in. Posle transformacije Muzeja Matice srpske 1947. kopije su pripale Mati~inoj Galeriji i od

tada se vode kao zbirka. Izlo`bu prati publikacija s uvodnim tekstom dr Ratomira Kuli}a, transkribovane faksimile iz zapisnika Kwi`evnog odbora Matice srpske, originalni tekst Alekse Ivi}a “Stari srpski pe~ati i grbovi” i katalog Zbirke s reprodukcijama eksponata. Veb sajt ove galerije na adresi http://www.galerijamaticesrpske.rs/ predstavio je veb –dizajner Zoran Andri}, ukazuju}i da je, pored uvida u istorijat, stalne postavke, publikacije, izlo`be, edukativni program, klub prijateqa i informacije, mogu}a i virtuelna poseta galerijskim

Titulu izdava~a godine koju dodequje Me|unarodni beogradski sajam kwiga ove godine su podelili "Kreativni centar" i "Arhipelag", a nagrade im je u Skup{tini Beograda uru~io predsednik `irija prof. dr Radivoje Radi}. Nagradu za izdava~ki poduhvat godine podelili su izdava~ka ku}a "Dragani}" i Pokrajinski zavod za za{titu spomenika kulture Vojvodine za dvotomnu monografiju "Manastir Kru{edol" Miroslava Timotijevi}a. Za najboqu de~iju kwigu u 2009. nagrada je ponovo podeqena, izme|u izdava~kih ku}a "Moni i Mawana" koja je objavila "[pijunologiju" i izdava~ka ku}a "Odiseja" za ediciju "Prozna putova-

wa". Specijalno priznawe ìri je dodelio smederevskoj izdava~koj ku}i "Arka" za antologiju poezije pesnika nacionalnih mawina i etni~kih zajednica koju je priredio Risto Vasilevski. @iri, koji je imao uvid u celokupnu ovogodi{wu izdava~ku produkciju na srpskom jeziku, dodelio je nagrade u okviru produkcije koja je bila predloèna za nagra|ivawe a odluke je doneo jednoglasno. Pored Radi}a, koji je istori~ar, u ìriju su bili prof. dr Ratko Boòvi} kulturolog, prof. Mileta Prodanovi} slikar i pisac, mr Jasmina Vrbavac kwièvni kriti~ar i Arpad Vicko kwièvnik i prevodilac.

Glumac Drame na ma|arskom suboti~kog Narodnog pozori{ta Ervin Palfi dobitnik je ovogodi{we nagrade «Patakijev prsten», kojeg mu je preksino} na gala ve~eri u okviru osmih «Dana vojvo|anskog ma|arskog glumi{ta» uru~ila supruga pokojnog glumca Lasla Patakija Margit Karna. Ervin Palfi je nagradu stru~nog `irija, kojim je predsedavao pozori{ni kriti~ar Laslo Gerold, dobio za naslovnu ulogu u predstavi "«Mali Geza"» Drame na ma|arskom Narodnog pozori{ta. U konkurenciji za ovogodi{wi « P atakijev prsten» bili su i glumci Novosadskog pozori{ta

Emina Elor i Aron Bala` za uloge u «"Mizantropu"», glumica Pozori{ta «"De`e Kostolawi»" Andrea Erdeqi za ulogu u predstavi « " Turbo paradiso» " , te glumci Drame na ma|arskom suboti~kog Narodnog pozori{ta Natalija Vicei i Atila Seke za uloge u predstavi "«Equus"». Ina~e, Ervinu Palfiju ovo je drugi uzastopni «Patakijev prsten» ~ime se izjedna~io s kolegom iz ansambla i biv{im direktorom Drame na ma|arskom Fri|e{om Kova~em, dok su jednom ovu nagradu dobili Bela Kalo, Aron Bala`, Nandor Sila|i i Natalija Vicei. Z. R.

tako|e i jubilarne nagrade zaposlenima. N. Pej~i}

Promena intelektualnog pejza`a Kultnom kwigom ameri~kog sociologa i pravnika Dejvida Rismana “Usamqena gomila”, koja se pojavila u junu 2007. godine, zapo~eo

NA DANIMA VOJVO\ANSKOG MA\ARSKOG GLUMI[TA

Ervinu Palfiju Patakijev prsten

na ostvarenoj saradwi u protekloj godini, kao i darodavcima i prijateqima,

NOVOSADSKI „MEDITERRAN PUBLISHING”” NA SAJMU KWIGA

DODEQENE NAGRADE BEOGRADSKOG SAJMA KWIGA

„Kreativni centar” i „Arhipelag” najboqi izdava~i

Foto: B. Lu~i}

prostorima i izlo`bama. Na sve~anosti su uru~ene zahvalnice pojedinim institucijama

nog i intelektualnog pejza`a- obja{wava glavni urednik, profesor dr Du{an Marinkovi}.- Mi verujemo da humanisti~ko-dru{tvene nauke raspola`u mo}nim i kqu~nim potencijalom za izgradwu ~ovekove samosvesti, bez koje nema slobodne, autonomne, obrazovane, nezavisne i kriti~ki orijentisane qudskosti. Zato biramo kwige koje }e trajati, a na{a misija i kredo duboko su ukoreweni u sferi kriti~ki orijentisanih dru{tvenih nauka. Ovih dana na 54. me|unarodnom sajmu kwiga u Beogradu, “Mediteran pabli{ing” se predstavqa celokupnom izdava~kom produkcijom u {est edicija, a to su “Arhipelag”, “Arhetip”, “Brodel”, “Letera”, “Levant” i “Tempora”. To je

sam:slom i obnova ameri~ke zajednice” Roberta D. Patnama, ~ije izdavawe je pomogla Ameri~ka ambasada. Tako|e i delo grupe autora ~iji je prire|iva~ jedan od najpoznatijih savremenih sociologa Piter Berger- “Desekularizacija sveta:oìvqavawe religije i svetska politika”. Kultna je i “Stigma:zabele{ke o opho|ewu sa naru{enim identitetom” Ervinga Gofmana. Biblioteka “Brodel” dobila je ime po ~uvenom francuskom istori~aru, a u woj su kqu~ne dve kwige: “Istorija samoubistva” @orà Minoa (istorija dobrovoqnih smrti u zapadnom dru{tvu) i “Ra|awe klinike” Mi{ela Fukoa (arheologija medicinskih opaàwa). U “Leteri” izlazi esejistika,

Zelena kutija Bogdana Bogdanovi}a je svoju izdava~ku misiju novosadski “Mediteran pabli{ing” (Mediterran publishing). Jedna od najmla|ih vojvo|anskih izdava~kih ku}a nastala je iz qubavi prema dru{tvenim i humanisti~kim naukama i umetnosti, {to je i opredelilo ure|iva~ku koncepciju. Partnerski su je osnovali Nikola Jankovi} i Du{an Marinkovi}. Iako posluje u potro{a~kom dru{tvu, ovaj mlad i nezavisan izdava~ ne odustaje od nekomercijalnih autora i naslova. A Mediteran u imenu je wihovo uverewe da i mi pripadamo mediteranskoj kulturi, koja je sredi{te sveta. - Na{a pretenzija jeste da izdawima “Mediteran pabli{inga” dugoro~no uti~emo na promenu dru{tvenog, politi~kog, kultur-

“Mediteran pabli{ing” je, zahvaquju}i izvanrednoj saradwi sa profesorom arhitetkom Bogdanom Bogdanovi}em (koji sada ìvi u Be~u), ediciju “Levant” posvetio wegovom bogatom i raznolikom stvarala{tvu. Tu je iza{la “Zelena kutija”, zbirka eseja o devedesetim godinama pro{log veka, zapravo istorija Bogdanovi}evog odlaska i razloga zbog kojih se ne vra}a u Srbiju. Naslov “Tri ratne kwige”, sa Bogdanovi}evim ilustracijama, bavi se urbicidom u SFRJ (Vukovar, Sarajevo, Mostar...). Bi}e toga jo{, jer je nekoliko budu}ih naslova u rukopisima, kaè Du{an Marinkovi}. prilika i za ìve susrete sa partnerima iz okruèwa, jer se wihove kwige izvanredno prodaju na eks-ju prostorima, naro~ito u BiH i Hrvatskoj. îtaoci su mogli da se upoznaju sa doma}im autorima Draganom Kokovi}em, Qubinkom Pu{i}em, prevodiocem sa francuskog Oqom Petrovi}. Sajamski posetioci traè globalni bestseler “Kuglati

poput naslova Qubinka Pu{i}a “Novi Sad-grad bez lica” ili “Pikolo mondo” Almira Ali}a. Veliko zanimawe ~itaoci su na teku}em Sajmu pokazali za naslove Zigmunda Baumana, filozofa i sociologa kulture, jednog od posledwih evropskih erudita. To su “Fluidni `ivot”, “Fluidni strah” i Fluidna qubav”. On je “Mediteran pabli{ingu” donirao prava za

objavqivawe svojih kwiga na srpskom jeziku, a naredne godine pojavi}e se jo{ tri. Bauman je poreklom Poqak, ìvi u Velikoj Britaniji i predaje na Univerzitetu u Lidsu. Kontroverzna je li~nost jer je priznao da je bio saradnik tajne slu`be u Poqskoj. U kolekciji “Tempora” su hrestomatije zna~ajnih autora. Takve su zbirke tekstova Emila Dirkema i Georga Zimela, kojima “Mediteran pabli{ing” obeleàva vek i po od wihovog ro|ewa. Svi naslovi imaju decentan, dobro promi{qen dizajn. Takve-lepe }e biti i kwige koje }e se tek pojaviti, obe}avaju iz “Mediteran pabli{inga”. A to su, izme|u ostalih, “@ivot, ekonomija i politika” Ri~arda Parkera (biografija Xona Keneta Galbrajta), “Smrt i ìvot velikih ameri~kih gradova” Xeja Xejkobsa i “Luksuz i kapitalizam” Vernera Zombarta. Radmila Lotina

DANAS I SUTRA NA NOVOSADSKOJ „SINEMANIJI”

Almodovarovi „Prekinuti zagrqaji”, Tanovi}eva „Trijaà”... U Art bioskopu "Vojvodina" u Sportsko-poslovnom centru "Vojvodina", u Novom Sadu, ve~eras po~iwe revija premijernih filmova "L’Oreal Pariz Sinemanija" na kojoj }e do 7. novembra biti prikazano 22 ostvarewa. Novosadska "Sinemanija" startuje u 19.30 ~asova sa "Prekinutim zagrqajima", novim filmom proslavqenog {panskog sineaste Pedra Almodovara u kojem igraju Penelope Kruz, Luis Omar, Blanka Portiqo, Hoze Luis Gomes, Tamara Novas. "Prekinuti zagrqaji", kako je najavqeno, je drama sa elementima trilera. To je pri~a o Mateu / Hariju, ~oveku koji ìvi, pi{e i voli u potpunoj tami po{to je pre ~etrnaest godina nastradao u te{koj saobra}ajnoj nesre}i. Tada je izgubio vid i ènu svog ìvota Lenu. On ìvi zahvaquju}i tekstovima koje pi{e i pomo}i koju dobija od svoje biv{e producentkiwe Judit Garsije i Dijega, wenog sina, koji mu pomaè kao sekretar i vodi~. Otkako je odlu~io da nastavi da ìvi, Hari je aktivan i atraktivan slepi ~ovek

Scena iz epskog spektakla „Bitka kod Crvene stene” Yona Vua

koji je razvio druga ~ula u ciqu da uìva u ìvotu baziranom na ironiji i prinudnoj amneziji. Iz svoje biografije je izbrisao svaki trag prvog identiteta. Jedne no}i, Dijego je imao nezgodu i Hari se brine o wemu i da bi ga zabavio po~iwe da mu pri~a o svom prethodnom ìvotu... Od 22 sata na programu je SF horor "Pandorum" rediteqa

Kristijana Alvarta sa Denisom Kvejdom, Benom Fosterom i Kam Gigandet. Dvojica astronauta su se probudila u hibernacijskoj kapsuli naizgled napu{tenog svemirskog broda. Potpuni je mrak i jedini zvuk koji ~uju je potmulo tutwawe iz sredi{ta svemirskog broda. Ne mogu da se sete ni ko su, ni {ta je wihova misija? Dok poku{avaju da se izvuku

iz kapsule polako otkrivaju da nisu sami na smrtonosnom brodu... U nedequ na programu "Sinemanije" u 17 ~asova je muzi~ka komedija "Borba bendova" rediteqa Toda Grafa sa Vanesom Haxens, Alison Mihalka, Gaelan Konel. Pri~a je slede}a: tinejxer Vil Barton `ivi za muziku. Kada wegova majka Karen Barton

dobije posao u Wu Xersiju, Vil kre}e u novu {kolu. Po{to ga niko ne prihvata, Vil se udruùje sa autsajderkom Sem, koja i sama ima interesovawa za muziku. Oni su oboje iznena|eni kada jedna od najpopularnijih devojaka u {koli i nadarena kantautorka [arlot zatraì od Vila da joj pomogne da okupi bend koji }e se takmi~iti na „Bendslem“’-u, takmi~ewu bendova i najva`nijem doga|aju u {kolskoj godini. Tu }e morati da se suo~e sa [arlotinim biv{im de~kom Benom, koji je re{io da wegov bend pobedi. Prvi put u svom ìvotu, Vil }e se osetiti kao jedina osoba koja moè da uradi ne{to „veliko“. Od 19.30 moè se pogledati epski spektakl "Bitka kod Crvene stene" majstora akcije Xona Vua sa Tonijem Leungom,Take{ijem Kane{irom i Fen|i ângom u glavnim ulogama. U ranom tre}em veku kraqevstvo Vu je napao vojskovo|a Cao Cao i wegovih hiqadu ratnika. Vladar Vua, Sun Kuan je pozvao u pomo} starog rivala vojskovo|u Liu Beia, ali wihove dve vojske su i daqe bile

slabije i malobrojnije u odnosu na protivnika. Vuov strateg Xou Ju shvata da Cao Caova armija nije spremna da se bori na moru {to im mo`da daje prednost. Najstra{nija borba od svih dogodila se kod Crvene stene... Tako|e u nedequ ali od 22, 30 sati na programu "Sinemanije" je drama "Trijaà" bosanskohercegova~kog oskarovca Danisa Tanovi}a u kojoj igraju Kolin Farel, Branko \uri}, Kristofer Li, Keli Rejli, Xulijet Stivenson. Mark Vol{ (Kolin Farel) je cini~an, bezobziran fotoreporter koji }e shvatiti da nije spreman da sazna pravu cenu rata kada je primoran da li~no prisustvuje trijaì – procesu u kome se odlu~uje ko }e ìveti a ko umreti u bolnici na rati{tu. Po povratku ku}i prelepoj devojci Eleni, Mark }e se na}i u sred misterije kada se otkrije da se wegov najboqi prijateq, Dejvid, nije vratio ku}i sa istog zadatka. Bi}e mu potrebno mnogo hrabrosti i snage da prate}i tragove do|e do istine. V. Crwanski

SPORT

subota31.oktobar2009.

DNEVNIK

c m y

EKIPNO PRVENSTVO EVROPE U NOVOM SADU

Pobeda, remi i poraz Reprezentativne selekcije Srbije postigle su u osmom kolu sva tri rezultata:ène su pobedile, prva mu{ka ekipa je odigrala nere{eno, a druga izgubila. Pa da po~nemo redom, al od od èna:Srbija i Bih su ugrali, a brzi remi Alise Mari} sa Elenom Bori} je bio o~ekivan, jer Alisa nije u formi a Elena ju je i u takvom izdawu respektovala. Remi Bojkovi}eve nije o~ekivan. Dugo je Nata{a poku{avala da slomi otpor mlade Sowe Dedijer i u tome nije uspela. Stojanovi}eva i ôqu{kina su lako dobile svoje partije. Eh, da nam je bilo jo{ susreta sa biv{im federativkama… Prva mu{ka ekipa je remizirala sa [vajcarskom koja je po rangu na 25. mestu i tako se san o nekim visinama raspao. Jeste da je u ekipi sajxija i bankara igrao ~uveni Kor~noj, ali uteha je da ga je Ivani{evi} od po~etka uzeo pod svoje i nije mu dao da di{e. Uzeti meru “stra{nom Viktoru”, bio on star ili mlad, svakako je podvig za pam}ewe. [olak remi, isto kao i Perunovi} od koga smo se nadali da }e wegovih 108 poena rejting razlike odlu~iti me~ u na{u korist, no nije bilo tako. Vu~kovi}, koji je postigao nekoliko sjajnih pobeda, je ekstrmno izgubio od Ekstrema pa je ukupan rezultat bio nere{en. I druga ekipa je po startnom broju bila boqe rangirana od Makedonaca, no na{a biv{a bratska republika nije marila za to pa su poentirali na na{em najmla}em igra~u. U mu{koj konkurenciji borba za zlato se vodi izme}u Rusije i Azerbejxana koji su odmakli za dva boda ispred pratilaca. Rusija je u prednost zbog jednog poena vi{ka. Za bronzu se bori ~ak pet ekipa koje su sakupile po 11 poena.

[vajcarska–Srbija 2:2 Kor~noj–Ivani{evi} 1.d4 Sf6 2.c4 e6 3.Sc3 Lb4 4.Dc2 c5 5.e3 Sc6 6.Sf3 d6 7.Ld2 0–0 8.a3 La5 9.Ld3 c:d4 10.e:d4 Lb6 11.Le3 e5 12.d:e5 S:e5 13.S:e5 L:e3 14.f:e3 d:e5 15.0–0 Le6 16.Tae1 Tc8 17.b3 g6 18.a4 De7 19.Df2 Sd7 20.Sd5 L:d5 21.c:d5 Sc5 22.Lc2 b6 23.h4 Sb7 24.h5 Kg7 25.Te2 Dg5 26.Df3 Sd6 27.h:g6 h:g6 28.Kf2 Th8 29.Ke1 Th4 30.Df2 Tg4 31.Kd1 e4 32.Kc1 De5 33.Kb1 b5 34.a5 b4 35.Td2 Tc5 36.Td4 T:a5 37.Ld1 Tg3 38.De1 Sb5 39.D:b4 Sa3+ 40.Kc1 Dc7+ 41.Tc4 S:c4 42.b:c4 Ta1+ 0–1.

[olak–Peletje 1.e4 c5 2.Sf3 e6 3.d4 c:d4 4.S:d4 Sc6 5.Sc3 Dc7 6.Le3 a6 7.Ld3 Sf6 8.0–0 S:d4 9.L:d4 Lc5 10.L:c5 D:c5 11.Dd2 d6 12.Tae1 e5 13.Te3 Le6 14.Tg3 h6 15.Le2 Kf8 16.Kh1 Td8 17.f4 e:f4 18.D:f4 De5 19.De3 Kg8 20.Ld3 Kh7 21.Sd5 Sd7 22.b4 Thf8 23.Da7 Tb8 24.c4 Kh8 25.a4 Db2 26.Tb1 Dd2 27.Dd4 Se5 28.c5 f6 29.c:d6 Tbd8 30.Sb6 Sc6 31.Dc5 Se5 32.Dd4 Sc6 33.Dc5 Se5 remi.

Ekstrem–Vu~kovi} 1.d4 Sf6 2.Sf3 g6 3.c4 Lg7 4.Sc3 d5 5.c:d5 S:d5 6.Ld2 Sb6 7.Lg5 0–0 8.e3 h6 9.Lf4 Sc6 10.Lb5 Ld7 11.0–0 Te8 12.Tc1 Tc8 13.h3 a6 14.Le2 g5 15.Lg3 g4 16.h:g4 L:g4 17.Se4 Sd7 18.Sh4 L:e2 19.D:e2 e6 20.Sf3 De7 21.Tfd1 Db4 22.Sc5 S:c5 23.T:c5 Ted8 24.Tdc1 Td7 25.Se1 Db6 26.Sd3 Se7 27.Se5 L:e5 28.L:e5 Sg6 29.Lf6 Td5 30.e4 T:c5 31.T:c5 e5 32.Dg4 Tf8 33.L:e5 D:b2 34.T:c7 Kh7 35.Df5 D:a2 36.d5 Kg8 37.T:f7 Db1+ 38.Kh2 Db6 1–0.

Perunovi}–Galager Detaq iz duela Jermenija–Rusija

I u `enskoj konkurenciji je sli~na situacija, jer su Rusija i Gruzija odmakli ~ak za tri boda od tre}eplasirane Ukrajine, a prednost ima Rusija (ima dva poena vi{e). Za bronzanu medaqu bore se Jermenija i Ukrajina. Zanimqivo je da za `ensku ekipu [panije prvi put nije igrala Natalia Pares. Zli jezici sumwaju da je to zbog doping kontrole koja je od pro{log kola po~ela sa uzimawem uzoraka. Rezultati 8.kola (mu{karci): Jermenija – Rusija 1,5:2,5 (Arowan – Svidler remi, Akopjan – Morozevi~ 0:1), Poqska – Azerbejxan 1:3 (Macieja – Mame|arov 0:1, Bartel – Mamedov 0:1), Ukrajina – Holandija (2:2), Gruzija – Izrael 1,5:2,5 (Sanikidze – Avruh 0:1), [panija - Ma|arska 3:1 (Vaqeho – Berke{ 1:0, Iqeskas - \ime{i

1:0), [vajcarska - Srbija (1) 2:2 (Kor~noj – Ivani{evi} 0:1, Peletje – [olak remi, Ekstrem – Vu~kovi} 1:0, Galager – Perunovi} remi), Danska - Nema~ka 1:3 (S. Hansen – Mejer 0:1), Francuska ^e{ka 2:2, Rumunija – Austrija 2,5:1,5 (Nisipeanu – [engelija 1:0), Gr~ka – Slovenija 2,5:1,5 (D. Mastrovasilis – Leni} 1:0), Norve{ka – Engleska 2:2, Litvanija – Bugarska 2:2, BiH – Hrvatska 2:2, Makedonija - Srbija (2) 2,5:1,5 (V. Georgijev – Miladinovi} remi, Mitkov – Sedlak remi, Nedev – Brewo remi, Pan~evski – Roganovi} 1:0), Crna Gora – Finska 1:3 (\uki} – Kartunen 0:1, Kosi} – Lukonen 0:1), Italija – Turska 2,5:1,5 (Karuana – Haznedaroglu 1:0), Island – Vels 1:3, Monako – Belgija 1,5:2,5, [kotska – Luksemburg 1:3.

Plasman: 1. Rusija 13 (20,5), 2. Azerbejxan 13 (19,5), 3. Ukrajina 11 (20), 4-6. Jermenija, Holandija, [panija 11 (19), 7. Izrael 11 (17), 8. Nema~ka 10 (19), 9. Poqska 10 (18), 10. Rumunija 10 (17,5), 11. [vajcarska 10 (17), 12. Ma|arska 9 (18,5), 13. Francuska 9 (18), 14. Srbija (1) 9 (17,5), itd. Srbija (2) se nalazi na 31. mestu sa 6 bodova i 15,5 poena. Rezultati 8.kola (`ene): Rusija - ^e{ka 3:1 (Kostewuk – Jakova 1:0, T. Kozinceva – Nemcova 1:0, N. Kozinceva – Kulovana 1:0, Romanko – Pertlova 0:1), Gruzija – Bugarska 3:1 (Xagnidze – Stefanova remi, Javaki{vili – Nikolova remi, Kuka{vili – Videnova 1:0, Kotena{vili – Videnova 1:0), Jermenija – Ukrajina 2:2 (Danieljan – Lagno 0:1, Galojan – U{enina

1.e4 c5 2.Sf3 d6 3.d4 c:d4 4.S:d4 Sf6 5.Sc3 Sc6 6.Lg5 e6 7.Dd2 a6 8.0–0–0 Ld7 9.f3 h6 10.Le3 b5 11.S:c6 L:c6 12.Se2 Lb7 13.Sd4 Dc7 14.g4 e5 15.Sf5 d5 16.e:d5 S:d5 17.Ld3 0–0–0 18.Le4 g6 19.Sg3 Lb4 20.Df2 h5 21.Kb1 h:g4 22.f:g4 S:e3 23.D:e3 T:d1+ 24.T:d1 T:h2 25.Sf1 Th8 26.L:b7+ D:b7 27.a3 La5 28.D:e5 Td8 29.Dc5+ Kb8 30.T:d8+ L:d8 31.Dd6+ Lc7 32.Df8+ Dc8 33.D:f7 D:g4 34.De8+ Kb7 35.Se3 Df3 36.De6 Dc6 37.Df7 Dh1+ 38.Ka2 De4 39.Sd5 D:c2 40.S:c7 D:c7 remi. 1:0), BiH – Srbija 1:3 (Bori} – Mari} remi, S. Dedijer – Bojkovi} remi, M. Dedijer – Stojanovi} 0:1, Malokas - ^oqu{kina 0:1), Azerbejxan - Gr~ka 2:2 (Z. Mame|arova – Dembo 1:0, T. Mame|arova – Makropulo 0:1), Francuska - [panija 2:2 (Sebag – Kalzeta remi), Slovenija – Izrael 2,5:1,5 (Muzi~uk – Borsuk 1:0), Holandija – Rumunija 1,5:2,5, Poqska - Nema~ka 2:2 (So}ko – Pe~ 0:1, Rajli~ - Kahiani 1:0), Ma|arska – Hrvatska 2:2, Italija - Crna Gora 3:1 (Se-

dina – Vojinovi} remi, Zimina – Milovi} 1:0), Norve{ka – Austrija 1:3, Engleska – Makedonija 3:1, Turska – Finska 2:2. Plasman pre posledweg kola: 1. Rusija 14 (23,5), 2. Gruzija 14 (21,5), 3. Jermenija 11 (19,5), 4. Ukrajina 11 (18), 5. Slovenija 10 (19,5), 6-8. Azerbejxan, ^e{ka, Rumunija 10 (17,5), 9-10. Francuska, Gr~ka 9 (18), 11. [panija 9 (16), itd. Srbija se nalazi na 20. mestu sa 7 bodova i 14,5 poena. B. Dankovi}

PANON KUP U MA\ARSKOJ

Hasanefendi}eve pohvale Srbija–Rumunija 40:31 (21:13) PAPA: Gradska dvorana, gledalaca: 500, sedmerici: Srbija 4 (4), Rumunija 4 (3), iskqu~ewa: Srbija 16, Rumunija 8 minuta. SRBIJA: Stani} (4 odbrane), Stojkovi} 3 gola, Koji} 2, [e{um 4, Vujin 8, Nik~evi}, Stojanovi} 2, Toski} 7, Ili} 6, Bojinovi}, Markovi} 5, Pejanovi} (14 odbrana), Tubi} 2, Vilovski 1, Mitrovi}, Rni}. RUMUNIJA: Stanesku (2 odbrane), ûbotariju 2 gola, Novank 1, Fenici 1, J. Stamatu 3, A. Stamatu 1, Toma 1, Jonea 8, Popesku (8 odbrana), Georgijesku 3, Sadoveak 3, Jurka, IrimeMarko Vujin, najboqi akter me~a Srbija–Rumunija sku 3, Rohozneanu 1, Sabou 2, êpregi 2. Odbranom 5-1 od samog starta pitawe, tako da svi igra~i zaRukometna reprezentacija na{i orlovi su dali do znawa sluùju pohvale, mo`da ponajSrbije pobedila je u svom prRumunima da ih ni umor, ni tevi{e Vujin koji je i progla{en vom nastupu na Panon kupu u àk duel sa trikolorima ne}e za najboqeg aktera ovog me~a. Ma|arskoj selekciju Rumunije spre~iti da pruè maksimum. Selektor Srbije Sead Hasasa 40:31 (21:13). Dan posle reviOdli~nu rolu imao je Dobrivonefendic je posle utakmice rejalne i naporne utakmice u Nije Markovi}, koji je igrom na kao: {u sa Francuskom i dugog puta „predwem“ defanzivnom beku - Zadivquju}a je ovo bila igra (12 sati) izabranici selektora onemogu}io bekove rumunske mojih momaka, koji su uprkos naSeada Hasanefendi}a odli~reprezentacije da pokaù sve pornoj utakmici sa Francuskom nom igrom su ubedqivo savalasvoje mogu}nosti. Pobeda ni u i dugog puta uspeli da pobede dali Rumune. jednom trenutku nije dolazila u Rumuniju. Time su popravili utisak iz Ni{a i zasluùju sve pohvale. Zadovoqstvo mi je time jo{ ve}e i ~estitam im na dobroj igri. Alem Toski}, pivot na{e nacionalne selekcije, je izjavio: - Pruìli smo boqu partiju nego u me~u sa Francuskom. Izvukli smo pouke, iako smo jako umorni od puta. Odbrana je bila jako dobra i cela ekipa je prikazala sjajnu igru. U prvoj utakmici na turniru Ma|arska i Tunis igrali su nere{eno 28:28 (15:13). U drugom kolu sastali su se Rumunija - Tunis i Srbija - Ma|arska.

SPORT

DNEVNIK

subota31.oktobar2009.

VOJVODINA DOMA]IN MLADOM RADNIKU

Ima mesta optimizmu Najva`nija utakmica je prva na redu. Po tom modelu fudbaleri Vojvodine }e, kako isti~e wihov trener Branko Babi}, do~ekati danas na "Kara|or|u" ekipu Mladog radnika. @eqa Novosa|ana, svakako, je da nadigraju goste, a problem strategu doma}e ekipe je ~iwenica da je sjajni vezni igra~ Mario \urovski povre|en i da sigurno ne}e biti na terenu, dok je kapiten Dragan Mr|a laganije prehla|en, pa je wegov nastup pod upitnikom. - Za nas bi trebalo da postoji samo sutra, a ju~e da se zaboravi. To je, smatram, pozitivan pristup i princip Vojvodine da sve snage usmerava na naredni me~. Osvrtati se unazad, nema svrhe, osim ako se ne izvuku pouke koje se na treninzima unapre|uju. Takav odnos prema klubu i obavezama donosi kvalitet kod mladih igra~a, unosi pozitivnu energiju na teren na kojem se svi igra~i trude da ispune zahteve i u~estvuju u pobedi – uvod je u pri~u o dana{woj utakmici trenera Babi}a. On o~ekuje da }e mladi igra~i u duelu sa Mladim radnikom igrati bez kompleksa i u skladu s procesom stvarawa tima kojeg bi trebalo da odlikuje pobedni~ki mentalitat. - To je kompleksan posao i tehnologija stvarawa tima nije kratka pri~a. Nas bi trebalo mnogo toga da odlikuje, a najva`nije je upravo pobedni~ki pristup i mnogo tr~awa. Vide}emo u kom sastavu }emo nastupiti , s obzirom na povrede, ali svakako }emo se razlikovati u sastavu iz onog me~a u Lu~anima. Tamo smo malo u nastavku popustili, nismo bili dovoqno sna`ni. Mnogo toga u duelu s Mladim radnikom bi}e na Jozefu Kizitu, koji }e imati te`i zadatak - istakao je Babi}.

JELEN SUPERLIGA - 10. KOLO Subota NOVI SAD: Vojvodina - Mladi radnik ÂÂK: Borac - OFK Beograd IVAWICA: Habitfarm Javor - Crvena zvezda BEOGRAD: ûkari~ki Stankom - Metalac BEOGRAD: BSK Bor~a – Rad SUBOTICA: Spartak Zlatibor voda - Jagodina Nedeqa KULA: Hajduk - Smederevo BEOGRAD: Partizan - Napredak 1. Crvena zvezda 2. Partizan 3. Vojvodina 4. OFK Beograd 5. Javor 6. Jagodina 7. Spartak ZV 8. Hajduk 9. Napredak 10. Borac 11. Mladi radnik 12. Smederevo 13. Metalac 14. Rad 15. ûkari~ki 16. BSK Bor~a

9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9 9

8 6 5 5 3 4 3 2 2 3 2 2 3 1 2 2

1 3 2 2 4 1 3 4 4 1 4 3 0 4 1 1

0 0 2 2 2 4 3 3 3 5 3 4 6 4 6 6

13 13 13 13 13 13 13 15 16:2 18:6 13:4 11:5 9:8 10:10 9:6 9:11 7:9 7:11 5:9 8:12 5:13 9:13 7:15 6:15

25 21 17 17 13 13 12 10 10 10 10 9 9 7 7 7

U slede}em kolu (7. novembra) sastaju se – JAGODINA: Jagodina – Vojvodina, BEOGRAD: Rad – Spartak Zlatibor voda, Crvena zvezda – Hajduk, OFK Beograd – Javor Habitfarm, KRU[EVAC: Napredak – BSK, KRAGUJEVAC: Metalac (GM) – Partizan, SMEDEREVO: Smederevo - ^ukari~ki Stankom, PO@AREVAC: Mladi radnik – Borac.

SPARTAK DOMA]IN JAGODINI

Golubovi lete u gorwi dom Qubimac Vo{inih navija~a: Danijel Aleksi} (desno)

Napada~ Novosa|ana, supertalentovani Danijel Aleksi} smatra da je Vojvodina apsolutni favorit u dana{wem odmeravawu snaga za bodove sa Po`arevqanima, ali nagla{ava da se sve to mora i na terenu dokazati.

- @elimo pobedu kojom bismo vezali jednu mini seriju. Objektivno gosti ne bi trebalo da tra`e ne{to vi{e sem dobrog utiska na na{em terenu, ali ipak moramo biti oprezni da ne bismo na~inili kiks, kao u dve utamice koje smo odi-

grali nere{eno. Smatram da nam je krenulo, da igramo laganije i br`e, veza i napad boqe sara|uju, opasniji smo u zavr{nici i u dogledno vreme, uveren sam, bi}emo, {to se ka`e, prava ekipa - isti~e Aleksi}. S. Savi} PROMENE U BANATU

Uz dobar vetar, posle pobede nad Banatom u Kupu Srbije, suboti~ki golubovi lete ka novim prvenstvenim bodovima. Na Gradskom stadionu u Subotici gostuje ekipa Jagodine, bi}e to pravi derbi dva suseda na tabeli, dve ekipe koje jure pozicije u gorwi dom tabele. - Sigurno ne}e igrati Darko Pu{kari} zbog parnih `utih kartona, a Slobodan Simovi} jo{ nije

ili }e ~ekati {ansu sa klupe - rekao je trener Suboti~ana Zoran Milinkovi}. Ne{to lo{ije izdawe golubova u susretu sa Novosa|anima i posle trijumfa protiv Banata su dodatni motivi za duel sa Jagodincima. - Fudbaleri su `eqni i gladni uspeha. Utakmica sa Jagodinom nam je vi{estruko va`na, zbog bodova i zbog psiholo{kog mira pred te{ko gostovawe ekipi Rada u Beo-

Kuzeqevi} umesto Solda Fudbaleri Banata imaju novog trenera, umesto @arka Solda trenersku palicu preuzeo je iskusni Slavenko Kuzeqevi}. Vlasnik koluba Mirko Vu~urevi} promenio je @arka Solda zbog neuspeha u Kupu i lo{e pozicije na prvenstvenoj tabeli. Ekipa iz grada na Begeju odigra}e utakmicu sa Dinamom u Vrawu, a vodi}e je pomo}ni trener Milan Budisavqevi}, koji }e od ponedeqka biti u stru~nom {tabu Kuzeqevi}a. - Morali smo da povu~emo ovaj potez, jer treba trgnuti ekipu iz letargije i skoncentrisati se na nastavak prvenstva. Mislimo da je izbor Kuzeqevi}a za trenera pravi potez - rekao je klupski sekretar Ga{par Salma. - Zahvaqujemo se biv{em treneru Soldu na svemu {to je u~inio za na{ klub, ali moralo se ne{to promeniti da bi se Banat ukqu~io u borbu za prva dva mesta na tabeli. Nadam se da }e ekipa prhivatiti i usvojiti metod rada iskusnog stru~waka Kuzeqevi}a i da }e to dati rezultata u me~evima koji slede. N. Jowev SLOGA BEZ TRENERA

Cviji} podneo ostavku

Miodrag Cviji} vi{e nije {ef stru~nog {taba FK Sloga iz Temerina. Posle 14 meseci provedenih na klupi srpskoliga{a, doneo je iznena|uju}u odluku, po{to je bele`io zapa`ene rezultate i dobro ukomponovao mladu ekipu. Niko nije pomi{qao da }e uo~i dana{weg derbija sa Pali}em mesto kormilara crveno-belih ostati upra`weno. M. Men.

Voja Ubiparip (levo) va`an igra~ u ekipi Suboti~ana

dovoqno oporavqen da ga vratimo u prvi tim. Jedinu dilemo imamo oko nastupa Vladimira Torbice. Na{ kapiten nam je izuzetno va`an, ali i on ima problema sa povredom koju je obnovio u me~u sa Vojvodinom. Torbica }e igrati, a dilema je samo ho}e li po~eti me~,

gradu - istakao je Milinkovi} i dodao:- Pred nas }e iza}i veoma kvalitetan rival, sa vi{e kvalitetnih fudbalera, a lider im je Perica Ogwenovi}. O~ekuje nas te`ak me~, s tim {to verujemo da }emo trijumfovati. N. S.

ZVEZDA POLA@E TE@AK ISPIT U IVAWICI

Pobeda za jesewi lovor? Gostovawe u Ivawici za fudbalere Crvene zvezde }e predstvqati i najteì ispit do kraja prvog dela sezone. Javor je ekipa koja ne leì Beogra|anima, uostalom u proteklom prvenstvu uspeli su ~ak dva puta da ih savladaju. - Neugodne tradicije treba ru{iti. Znamo koliko je Javor komplikovan protivnik, po{tujemo ih, ali smo spremni da ostvarimo novi trijumf. Jednostavno, svaka naredna utakmica je prilika za dokazivawe tima koji jo{ ni{ta nije napravio i koji su mnogi potcenili pre starta {ampionata. Dobro guramo, ali razloga za euforiju koja moè da nas sputa nema. Uz punu koncentraciju i motivisanost treba nastaviti putem kojim smo krenuli - smatra kapiten crveno - belih Nikola Lazeti}. Zapaène partije Pavla Ninkova podigle su rejting na evropskom trì{tu, pa je interesovawe za desnog beka Zvezde naglo poraslo. U igri je i slavni Juventus.

- Prija sve to, ali odluku donosi klub. Meni je najbitnije da nastavim sa kvalitetnim igrama i da Zvezda pobe|uje. Uveren sam da }emo osvojiti jesewi lovor ako presko~imo gostovawe u Ivawici. Zadatak ne}e biti lak, ali imamo dovoqno snage i znawa da ga ispunimo - veli Ninkov. Kqu~ Zvezdinih uspeha le`i u granitnoj odbrani i veoma takti~ki disciplinovanoj igri. - Mnogo nam zna~i ste~eno samopouzdawe, ~iwenica da u defanzivi funkcioni{emo besprekorno olak{ava posao i napada~ima. Jedan pogodak je dovoqan za pobedu. Nemam ni{ta protiv da po tom receptu osvojimo bodove i protiv Javora- konstatovao je golman Zvezde Sa{a Stamenkovi}. Crveno - beli su se odmah nakon Kup me~a u Pazaru preselili u Ivawici, gde su se u protekla dva dana pripremali za derbi duel s Javorom. Kadrovskih problema trener Petrovi} nema, a jedino se na lak{u povredu `ali golgeter Jevti}. Z. Rangelov

SPORT

subota31.oktobar2009.

DNEVNIK

TURNIR U DOHI

DANAS U SPENSU CRVENO-BELI DERBI: NIS VOJVODINA â&#x20AC;&#x201C; CRVENA ZVEZDA (18)

Jeca u polufinale

Poslastica za sve ukuse

Jelena Jankovi} plasirala se u drugo uzastopno polufinale VTA {ampionata u Dohi, pobedom u posledwem me~u Bele grupe protiv Karoline Voznijacki od 2:0 (6:2, 6:2). Posle neuspeha u susretu sa (6) Viktorijom Azarenkom, na{a teniserka je prve bodove osvojila u me~u sa (1) Dinarom Safinom i to posle samo 12 minuta (Ruskiwa predala u tre}em gemu), a proboj u polufinale 4.450.000 dolara vrednog turnira ostvarila je protiv (4) Karoline Voznijacki, koja, ruku na srce, nije mogla da pru`i zna~ajniji otpor. Mlada Dankiwa pre`ivela je pakao zbog povrede butnog mi{i}a leve noge dan ranije, u jednom trenutku se ~ak i sru{ila od gr~eva, a za 20-ak sati nije uspela da se u potpunosti oporavi za duel sa Jelenom. Voznijacki se slabo kretala, leva odrazna noga spre~avala ju je da odservira iole komplikovan servis za protivnicu, ve} se sve svelo na ubacivawe loptice u igru . Me~ je trajao 68 minuta i zavr{en je i tre}om pobedom Beogra|anke nad Dankiwom poqskog porekla, posle dva susreta tokom 2008. godine na US Openu i Vimbldonu (oba odigrana u tri seta).

Jelena Jankovi}

- Nisam znala {ta da o~ekujem, gledala sam je ju~e i videla {ta se dogodilo. Znala sam da moram da dobijem da bih igrala polufinale, da igram agresivno i skratim poene - rekla je Jelena. Za Voznijacki je pravi uspeh to {to se pojavila na terenu i {to je odigrala me~ do kraja, a motiv vi{e da ne preda bio joj je problem sa VTA organizacijom koja sumwa u weno po{tewe od kada je predala me~ prvog kola turnira u Luksemburgu pri vo|stvu od 7:5 i 5:0.

Ana s de~kom u Singapuru Ana Ivanovi} za sobom ima u`asnu sportsku sezonu. Godinu

je zavr{ila kao 22. teniserka na svetu, sa lo{om igrom i poquqanim samopouzdawem. Pred kraj sezone, Ana je najavila da }e se neko vreme odmarati od tenisa u poku{aju da se konsoliduje pred nove sportske izazove. Ovih dana srpska teniska diva upravo to i ~ini uz svog de~ka, australijskog golfera Skota Adamsa, koji u~estvuje na turniru u Singapuru. Tamo{wi mediji sa zadovoqstvom su prihvatili Anin odmor i koriste ga da popune naslovne strane srpskom lepoticom. Prethodno su fotoreporteri imali zadovoqstvo da u`ivaju u slikawu Adama i Ane zajedno na turniru u [kotskoj. Prvi slede}i turnir na kojem }e Ana u~estvovati je Brizbejn, koji po~iwe 3. januara 2010. godine.

Odbojka{i praznik je danas u novosadskoj sportskoj palati, sastaju se dugogodi{wi quti rivali u dresovima istih crveno-belih dezena, NIS Vojvodina i Crvena zvezda. Predsezonske najave lagano se obistiwuju i predvi|eni favoriti su se ve} grupisali u vrhu tabele. Mada je o tome jo{ prerano govoriti, Radni~ki, Partizan, NIS Vojvodina i Crena zvezda odlu~iva}e o raspodeli prva ~etiri mesta pred po~etak mini-lige, pa }e zato wihovi me|usobni dueli biti i najzanimqiviji. Malo {ta novog ima da se ka`e o duelima Novosa|ana i Zvezda. Oba tima se izuzetno dobro poznaju i u wihovim susretima je naj~e{}e odlu~ivala trenutna inspiracija, a tako }e po svemu sude}i biti i ovoga puta. Treba napomenuti da Novosa|ani u jesewoj polusezoni imaju veoma povoqan raspored i trenutno imaju sedam bodova (pro{le sezone su posle prva tri kola imali tri poena) i re{eni su da nastave kontinuitet uspe{nih igara. U Kupu Srbije su jedva prebrinuli brigu zvanu GIK Banat, pobediv{i 3:2, pa im je taj me~ do{ao kao svojevrsni hladan tu{ pred veliki derbi. - Odigrali smo veoma slabo u Kleku, ali se pobedi u zube ne gleda, najbitnije je da smo pro{li daqe. Taj me~ nam je u neku ruku nauk za derbi, jer u duelu sa Zvezdom ne smeju da nam se dese oscilacije u igri kao {to su bile u Kleku - rekao je libero NIS Vojvodine Goran [kundri}. [ta mo`e da bude odlu~uju}i segment igre u me~u sa Zvezdom, jer su svi elementi iznena|ewa iskqu~eni. - Tradicionalno su na{i me~evi veoma neizvesni i kvalitetni. Kostur beogradske ekipe je na okupu nekoliko sezona, {to je ~ini i te kako neugodnom i rivalom za po{tovawe. I mi i oni negujemo napada~ki stil igre s velikom agresivno-

Novosa|ani Petrovi} i Vemi} blokiraju Beogra|anina Doki}a

{}u i u sudaru takvih koncepcija utakmice su i lepe i zanimqive i atraktivne. Svi se nadamo pobedi, bodovi iz derbija bi nam mnogo zna~ili, jer nas

Foto: F. Baki}

kasnije o~ekuje nekoliko uslovno lak{ih utakmica - istakao je [kundri}. Novosa|ani }e biti slabiji Radi}a (povreda trbu{nih

mi{i}a) i Mutap~iju (sko~ni zglob), dok se Vemi} oporavio od neugodne povrede desne {ake. M. Risti}

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Fudbal Prva liga Srbije - IN\IJA: In|ija - Sloga (K), ZEMUN: Zemun - Novi Sad, SOMBOR: Radni~ki - Mladost (A), BEOGRAD: Be`anija - Radni~ki (N), SEVOJNO: Sevojn Point - Kolubara. Utakmice po~iwu u 13 sati. Srpska liga Vojvodina - BA^KA PALANKA: Ba~ka - Radni~ki ([), NOVA PAZOVA: Radni~ki - Veternik Viskol, KIKINDA: Kikinda - Dowi Srem, TE-

MERIN: Sloga - Pali}, BAÎNCI: Big bul - Dolina, FUTOG: Metalac Asko Vidak - Vr{ac. Utakmice po~iwu u 14 ~asova. Vojvo|anska liga, istok - PANÊVO: Radnik - Kozara, VOJVODA STEPA: Crvena zvezda - Vojvodina (NM), ALIBUNAR: Budu}nost - Polet (N), BA^KA TOPOLA: Ba~ka Topola - Radni~ki (Z), BELA CRKVA: BAK - Ba~ka (P), NOVI KOZARCI: Sloboda - Budu}nost (SC). Utakmice po~iwu u 14 ~asova. Vojvo|anska liga, zapad - KARAVUKOVO: Polet - Qukovo, RUMA: Sloven - Omladinac, RASTINA: Solunac @AK, KOVIQ: [ajka{ - Indeks, BEOÎN: Cement - Crvena zvezda.

Utakmice po~iwu u 14 ~asova. Podru~na liga Novog Sada - VRBAS: Vrbas - Tvr|ava, ZMAJEVO: Obili} Slavija, BE^EJ: Be~ej Old gold - Srbobran. Utakmice po~iwu u 14 ~asova.

Ko{arka NLB liga (m) - BEOGRAD: Crvena zvezda - Radni~ki (19), ZAGREB: Zagreb - Olimpija (20), PODGORICA: Budu}nost - Cedevita (19.15), DOM@ALE: Helios - FMP (19). NLB liga (`) - KRAWSKA GORA: HIT Alpinea - Vojvodina NIS (18), BAWA LUKA: Mladi kraji{nik - Medve{~ak (18), MARIBOR: Maribor Ragusa (18.30), BJELO POQE: Jedinstvo - Gospi} (19). Prva liga (m) - NOVI SAD: Novi Sad - OKK Beograd (20.30), ^A^AK: Borac - Tami{ Petrohemija (19), VAQEVO: Metalac - Mega Vizura (19.30). Prva liga (`) - KRAGUJEVAC: Radni~ki - Hemofarm [TADA (19).

Prva B liga (m) - JAGODINA: Jagodina - Mladost (18), BEOGRAD: Vizura Smederevo - Jug (16.30), LESKOVAC: Zdravqe - Partizan 2 (18), BEOGRAD: Beovuk 72 - Radni~ki (O) (18).

Prva srpska liga, sever (m) - OCAXI: Oxaci - Srem (19), STARI BANOVCI: Dunav - Spartak (19), NOVA PAZOVA: Nova Pazova - Mladost Teletehnika (17), NOVI BE^EJ: Jedinstvo - Duga (20), VETERNIK: Veternik - Kikinda (17). Prva srpska liga, sever (`) - ZREWANIN: Proleter - Spartak (16.30), RUMA: Ruma 92 - Vrbas Medela (17), NOVI SAD: Proleter - Srbobran Reahem (12.30). Druga srpska liga, sever (m) - RUMA: Ruma - Proleter Naftagas (15), BA^KA PALANKA: Ba~ka Palanka - Radni~ki (20).

Odbojka Viner {tedi{e superliga (m) - NOVI SAD: NIS Vojvodina - Crvena zvezda (18), QIG: Spartak - Radni~ki (19), PO@AREVAC: Mladi radnik - Ribnica (19). Viner {tedi{e superliga (`) KLEK: Klek - Jedinstvo (U) (19), OBRENOVAC: Tent - Vizura (20), BEOGRAD: Crvena zvezda - Dinamo Azotara (18), Po{tar 064 - Spartak (S) (17). Prva liga (m) - STAR^EVO: Borac Jedinstvo (SP) (18), NI[: Ni{ - Jagodina (15.30), VELIKO GRADI[TE: VGSK -Bavani{te (19). Prva liga (`) - NOVI SAD: Vojvodina - Lazarevac (18), STARA PAZOVA: Jedinstvo - [umadija (18), BOGRAD: Radni~ki NIS petrol - Vizura Super nova (20), LAZAREVAC: Kolubara Putevi trandeks (17), KRAGUJEVAC: Radni~ki - Novi Sad Pionir petrol (19). Druga liga, sever (m) - IN\IJA: In|ija - Petrovaradin (19), NOVI SAD: NIS Vojvodina2 - Spartak (20),

Rukomet

SREMSKA MITROVICA: Srem 2006 - RFU (20), APATIN: Apatin Dinamo (20), Mladost Ekspans - FOK (20). Druga liga, sever (`) - SREMSKA MITROVICA: Srem - Varadin BMG gradwa (18), NOVI SAD: VST - Partizan (15). Prva vojvo|anska liga, sever (m) BA^KA TOPOLA: Topola - Vrbas (19), BA^: Partizan Megal - Magli} (18), BE^EJ: Be~ej - Spartak 2 (19), KIKINDA: Kikinda - Mladost (16). Prva vojvo|anska liga, sever (`) NOVI SAD: Novi Sad 2 - Blok aut (18), Vojvodina 2 - Ki 0230 (12.30). Prva vojvo|anska liga, jug (m) - VELIKA GREDA: Plandi{te - Sloven (14), VR[AC: Banat - Radni~ki (14). Prva vojvo|anska liga, jug (`) - NOVI SAD: NS volej tim - Sloga (12.30), [ID: Maks - Banat Klek 2 (18), @ITI[TE: @iti{te - Dinamo 2 (17.30), VR[AC: Vr{ac - NS tim (12). Prva vojvo|anska liga, centar (m) SREMSKI KARLOVCI: Stra`ilovo - Mladost (18), PETROVARADIN: Dunav volej - Petrovaradin 2 (12), NOVI SAD: Vo{a - Dubl (14.30), [ID: [id NS As (19).

Prva liga (m) VRBAS: Vrbas - Leskovac (19), KRU[EVAC: Napredak - Mladost TSK (18), NOVA PAZOVA: Nova Pazova - Po`arevac (20), NOVI PAZAR: Novi Pazar - Crvena zvezda (19), KOSTOLAC: Rudar - Zaje~ar (19). Prva liga (`) GORWI MILANOVAC: Metalac Ku~evo (18), KRAGUJEVAC: Radni~ki Napredak (21). Druga liga (m) RUMA: Ruma - Gradnulica (19), JABUKA: Jabuka - @SK (19).

Druga liga (`) FUTOG: Vojvodina - Mladost (SC) (14.30), TEMERIN: Temerin - Ravangrad (19), ADA: Halas Jo`ef - Jabuka 95 (18), APATIN: Apatin - Spartak (18). Prva vojvo|anska liga (m) NOVI BE^EJ: Jedinstvo - Grafi~ar (18), OMOWICA: Mladost - Potisje (17). Prva vojvo|anska liga (`) KIKINDA: Kikinda 2 - Jedinstvo (M) (11), CRVENKA: Crvenka - Naftagas (18), MO[ORIN: Mileti} - Rusin (14.30).

SPORT

DNEVNIK NOVOSA\ANI DO^EKUJU OKK BEOGRAD

Spremni za trijumf Dva uvodna poraza nisu ostavili posledice na ko{arka{e Novog Sada, po{to su nakon toga zaigrali kako se od wih o~ekuje i dve utakmice zaredom dobili. Danas, sa istim skorom pobeda i poraza, Novosa|ani do~ekuju ekipu OKK Beograda, jednu od najiskusnijih i najuigranijih u ligi i spremni su za novi trijumf koji ih vra}a na mesto u vrh tabele, koje im, prema predsezonskim najavama, pripada. - Beograd je ekipa sastavqena od iskusnih igra~a koji su na okupu nekoliko sezona. Na startu prvenstva vidi se da im je to veliko oru`je, ali bez obzira ko nam je protivnik re{eni smo da na svom terenu dobijemo sve utakmice. U igri se Beogra|ani vi{e okre}u napadima iz spoqne linije, a ne{to su tawi pod obru~ima, pa }emo poku{ati da iskoristimo sve wihove slabosti . Imamo veliku obavezu prema na{oj publici da kod ku}e igramo na najvi{em nivou i sigurno je da }emo izginuti na svakoj utakmici - rekao je trener Novog Sada Nemawa Danilovi}. Velika snaga Novosa|ana le`i upravo u igri pod obru~ima, gde dominiraju Buni}, Jagodi} i kapiten Pobri}. - Dva poraza na startu su do{la kao svojevrsno otre`wewe, pa smo u nakon toga kona~no zaigrali kako na nivou svog kvaliteta. Seriju pobeda `elimo da nastavimo, mada za rivala imamo sjajan sastav OKK Beograda. Znamo kvalitete i mane rivala i ja zaista verujem da }emo trijumfovati - optimista je centar Novosa|ana Du{ko Buni}. M. Risti}

@REB ZA EVROKUP

Te{ko Hemofarmu i Zvezdi Ako je me|u 24 potencijalna protivnika u prvoj fazi Evrokupa bilo na papiru slabijih timova, oni se nisu na{li u grupama srpskih predstavnika. Hemofarm }e se takmi~iti u B grupi sa Le Manom (Francuska), Trijumfom (Rusija) i Valensijom ([panija), a Crvena zvezda u grupi F sa Benetonom (Italija), [oleom (Francuska) i Dinamom iz Moskve (Rusija). Grupe }e se igrati po uobi~ajenom, dvostrukom bod-sistemu, a takmi~ewe po~iwe 24. novembra. Po dva najboqa tima iz svake grupe nastavi}e takmi~ewe u Last 16 fazi (od 26. januara), u kojoj }e biti formirane ~etiri grupe od

po ~etiri ekipe. Ponovo }e i}i daqe po dva najboqa tima, ali ne na fajnal ejt kao prethodnih sezona, ve} u ~etvrtfinale plej-ofa, koje }e se igrati u dve utakmice. Pobednici dvome~a plasira}e se na fajnal for, u aprilu, jo{ uvek nije poznato gde. Sastavi ostalih grupa - A: Alba, Azovma{, Galatasaraj, Teramo: C: Aris, Zadar, Siauliaj, Hapoel Jerusalim. D: Huventud, UNIKS Kazaw, Bon, Be{ikta{. E: [arlroa, Turk Telekom, Spartak, Bilbao ili Doweck (revan{ 3. novembra). G: Nansi, Gran Kanarija, Turov, Panelinios. H: Ventspils, Nimburk, Bijela, Bamberg.

PARTIZAN PRETRPEO I DRUGI PORAZ U EVROLIGI

Igra boqa od rezultata

Du{ko Buni}, centar Novog Sada

PRVA B LIGA

Vo{a doma}in za pohvalu Vojvodina - Vrbas Karneks 89:81 (24:17, 19:17, 25:22, 21:25) NOVI SAD: Mala dvorana Spensa, gledalaca 100, sudije: Maksimovi} (Beograd), Ili} (Zemun), Arsi} (Oxaci). VOJVODINA: \uri} 8, Hajdukovi} 3, Pastorwicki 1, Pap 7, Drakuli} 7, Kne`evi} 17, Bursa}, Te{i} 2, Bjelica 15, Pavkovi} 9, Ron~evi} 4, Kitanovi} 16. VRBAS KARNEKS: Bogdanovi} 9, Vuji~i}, Glu{ac 7, Bula-

subota31.oktobar2009.

tovi}, Milovi} 22, Jelenkovi} 8, Bjeki} 3, Kova~evi} 12, Vuja~i} 3, \urovi} 8, Zeqkovi}, Dokni} 9. U petom kolu Prve B lige ko{arka{i Vojvodine slavladali su ekipu Vrbas Karneksa 89:81 i tako upisali tre}u prvenstvenu pobedu. Utakmica u maloj sali Spensa protekla je u borbenoj i ne toliko kvalitetnoj predsatvi, sa velikim

brojem obostranih gre{aka. Crveno-beli su u zavr{nici susreta bili sretniji i zaslu`eno slavili, a zanimqivo je da imaju stoprocentan u~inak na doma}em terenu, {to je za pohvalu. U pobedi Vojvodine istakli su se Kne`evi}, Kitanovi} i Bjelica, dok je kod Vrba{ana dobar utisak ostavio centarski tandem Milovi}-Kova~evi}. I. G

Ko{arka{i Partizana pretrpeli su i drugi poraz u ovogodi{wem ciklusu takmi~ewa u Evroligi. Ovoga puta, boqi od crnobelih bili su igra~i turskog Efes Pilsena, koji su pobedili rezultatom 77:67 (15:15, 20:22, 22:16, 20:14). Strateg srpskog ko{arka{kog prvaka Du{ko Vujo{evi} izjavio je posle drugog ovosezonskog poraza u elitnom nadmetawu da ekipa Partizana mora jo{ da se uigrava da bi se do{lo do pozi-

vquju u na{oj igri. A te oscilacije su se de{avale ba{ u momentima koji su bili prelomni: na po~etku tre}e ~etvrtine, kada su nam prilazili, nismo prepoznavali da se utakmica lomi, nismo izvr{ili najboqu selekciju {uta i odigrali najja~u odbranu - rekao je Vujo{evi}, dodaju}i i slede}e: - Imamo jo{ dosta da radimo. Tako|e, bilo je i stvari koje su bile dobre, ali jo{ smo daleko od 40 minuta pune igre. Na kraju je poraz izra`en u ve}oj ko{-razlici nego {to

Efes Pilsen – Partizan 77:67 (15:15, 20:22, 22:16, 20:14)

ISTANBUL: Dvorana „Abdi Ipek~i“, gledalaca: 3.000, sudije: Martin ([panija), Muzakis (Gr~ka) i Taurino (Italija). EFES PILSEN: Rako~evi} 14, Tun~eri 2, Kasun 9, Peker 8, Tornton 7, Smit 18, [ampert 17, Nahbar, Ku~o, Santjago, Guler, Arslan 2. PARTIZAN: Mekejleb 10, Veseli 10, Mari} 19, Kecman 7, Roberts 9, Sinovec 1, Milo{evi} 6, Ra{i}, Mitrovi}, Bo`i}, \eki} 3, Vrane{ 2. tivnih ostvarewa na me|unarodnoj sceni. - Efes je zaslu`eno dobio ovu utakmicu. Nismo uspeli da zaustavimo Smita i [amperta, koji je postigao posebno va`ne ko{eve u odlu~uju}im trenucima. Jo{ uvek se ose}a da imamo dosta mladih igra~a i da su stranci tek do{li, pa je sigurno da takva situacija uslovqava oscilacije koje se poja-

je to bila razlika u igri, jer utakmica je prakti~no bila na jednoj, ili dve lopte. U svakom slu~aju, moramo i kao tim jo{ da se uigramo. Pojedinci moraju da razmisle dobro, da podignu svoju formu i da pove}aju doprinos ekipi. Trener crno-belih je ovom prilikom istakao da }e kapiten Petar Bo`i} morati jedno vreme da odsustvuje zbog povrede:

Duel Rako~evi}a i Mekejleba u Istanbulu

Evroliga - 2. kolo A grupa

Barselona - Cibona Montepaski - @algiris Asvel - Fenerbah~e U. 1. Montepaski 2 2 0 2. Barselona 2 2 0 3. @algiris 2 1 1 4. Fenerbah~e 2 1 1 5. Asvel 2 0 2 6. Cibona 2 0 2

81:59 84:64 76:78 169:104 4 163:118 4 135:136 3 137:158 3 128:149 2 99:166 2

B grupa

Efes Pilsen - Partiza Orlean - Lijetuvos Ritas Unikaha - Olimpijakos 1. Unikaha 2 2 0 2. Lijetuvos R. 2 2 0 3. Olimpijakos 2 1 1 4. Efes Pilsen 2 1 1 5. Partizan 2 0 2 6. Orlean 2 0 2

C grupa

Kaha Laboral - Makabi Olimpija - Marusi CSKA - Lotomatika 1. Lotomatika 2 2 0 2. Makabi 2 1 1 3. Marusi 2 1 1 4. CSKA 2 1 1 5. Kaha Laboral 2 1 1 6. Olimpija 2 0 2

D grupa

Panatinaikos - Himki Oldenburg - Armani Real - Prokom 1. Panatinaikos 2 2 2. Real 2 1 3. Armani 2 1 4. Oldenburg 2 1 5. Himki 2 1 6. Prokom 2 0

0 1 1 1 1 2

77:67 62:69 86:68 158:132 4 146:132 4 162:158 3 147:144 3 131:149 2 134:163 2

86:81 75:81 69:74 151:134 4 167:151 3 146:141 3 135:139 3 151:158 3 140:166 2

101:66 70:79 94:72 176:133 4 175:156 3 146:145 3 157:160 3 150:182 3 153:181 2

- Lo{a stvar je {to se Pera Bo`i} povredio i odsustvova}e u jednom periodu s terena. Nije dobro ni to {to, da bismo izbegli povrede i da bi zadr`ali kvalitet u zavr{nici utakmice, neke od va`nijih igra~a moramo da odmaramo, a pritom zamene ne rade to na najboqi na~in. Ali, dobro, imamo jo{ puno prostora za napredovawe. Ostaje nam da mnogo radimo i taj prostor iskoristimo. S. C. - A. P.

SRPSKI STRELCI VRATILI SE IZ KINE

Cve}e i {ampawac Srpski strelci, u~esnici finala Svetskog kupa u kineskom gradu Vuksi doputovali su u Beograd. Lidija Mihajlovi} je osvojila prvo mesto i kristalni globus u ga|awu MK pu{kom 3 puta 20 metaka, oboriv{i i svoj dr`avni rekod sa finalom (689 krugova), Damir Mikec je bio deveti MK pi{toqem, dok je Stevan Pletikosi} osvojio deseto mesto MK pu{kom 3 puta 40 metaka. Malu ali trofejnu ekspediciju, koju je vodio selektor Zoran Stojiqkovi}, do~ekali su ~lanovi UO SS Srbije: potpredsednik kluba Ni{, za koji ga|a Lidija Mihajlovi}, Dragoslav Bata Milo{evi}, direktor kluba Novi Sad Zvonko [abanovi}, generalni sekretar SS Srbije Nenad Petkovi}, stru~ni saradnici u SS Srbije proslavqeni olimpijci Goran Maksimovi} i Sre}ko Pejovi}, reprezentativci iz Novog Sada Nemawa Mirosavqev i Dragan Markovi}, tehni~ki sekretar Saveza Marija Petrovi} i drugi prijateqi streqa~kog sporta.

Po tradiciji otvorena je i fla{a {ampawca, a Lidija Mihajlovi} je dobila i bukete cve}a. - Ovo mi je najve}i uspeh u karijeri, pre dve godine sam u Bangkoku osvojila mali kristalni globus (drugo mesto) i bila sam i malo qubomorna na pobednike koji su se slikali sa onim velikim trofejima. Obe}ala sam sebi da }u i ja jednog dana pozirati kao oni - rekla je Lidija Mihajlovi}. Selektor Zorna Stojiqkovi} obi~no veoma te{ko doìvqava i preìvqava Lidija Mihajlovi} na aerodromu u Beogradu finala. U Vuksiju, kaè, bio je „ladan kao {pricer“: tu sam se jedino upla{io da ne - Kada je po~ela da re|a cenpo~ne da gre{i. Me|utim, majtre, bilo je toliko dobro da sam storski je zavr{ila finale, u jednom trenutku pomislio da se aplaudirali su joj i Kinezi. Poautomat na meti pokvario. Sa sle smo se {alili da oni imaju maksimalnih 10,9 krugova ~etvrDu Li, a Srbi Li Du - rekao je setim metkom izbila je na ~elo i lektor.

SVET

subota31.oktobar2009.

HONDURAS

DNEVNIK

NEMA^KA

Zelaja se vra}a na vlast TEGUSIGALPA: Pu~isti~ki predsednik Hondurasa Roberto Mikeleti slo`io se pro{le no}i da se na vlast vrati legitimni, svrgnuti, predsednik Manuel Zelaja, saop{teno je u Tegusigalpi. "Dozvolio sam ekipi pregovara~a da potpi{u dogovor, koji ozna~ava re{ewe politi~ke krize", rekao je Mikeleti. Dogovor podrazumeva mogu}nost povratka Zelaje na funkciju", rekao je Mikeleti i dodao da se pre toga konsultovao s Kongresom i Vrhovnim sudom.Mikeleti je do{ao na vlast 28. juna ove godine, posle

dràvnog udara kojim je Zeleja proteran sa vlasti. Dogovor podrazumeva i formirawe vlade pomirewa i organizovawe predsedni~kih izbora 29. novembra. Mikeleti je pozvao me|unarodnu zajednicu, koja je osudila wegov dolazak na vlast, da ukine sankcije uvedene Hondurasu posle dràvnog udara. Ameri~ki dràvni sekretar Hilari Klinton prva je reagovala na postizawe dogovora, oceniv{i da je to "istorijski sporazum" kojim se okon~ava politi~ka kriza u Hondurasu.

Manuel Zelaja

Ukida se pomo} Kini i Indiji? BERLIN: Novi nema~ki ministar za privrednu saradwu i razvoj Dirk Nibel najavio je ukidawe davawa Kini i Indiji, obuhva}enih pomo}i Nema~ke zemqama u razvoju. Nibel je rekao da je "suzbijawe siroma{tva u svetu za Nema~ku zna~ajnije nego ikada do sada" i da Berlin `eli da "sredstva koncentri{e i primeni ih tamo gde su najpotrebnija". Ali, kako je dodao, "privredni xinovi kao {to su Kina i Indija vi{e ne ispuwavaju uslove za dodeqivawe pomo}i". Nibel nije naveo kada }e pomo} tim dvema zemqama biti obustavqena, ali su wegovi Liberali koji od prekju~e u Berlinu

onsku ili svemirsku industriju ili ~ak milionske izdatke za naoru`awe. Navodi se da nijedna od zemaqa ~lanica G-20 vi{e ne treba da dobija nema~ki novac iz fondova za pomo} zemqama u razvoju. Nema~ka sada godi{we izdvaja 0,38 odsto bruto dru{tvenog proizvoda za pomo} zemqama u razvoju. Na osnovu dogovora donetog u Evropskoj uniji (EU) 2005. godine, Nema~ka bi do 2010. ovu kvotu trebalo da pove}a na 0,51 odsto. Razvijene zemqe, ~lanice G-7 su ~ak nagove{tavale pove}awe pomo}i za zemqe u razvoju na 0,7 odsto svojih bruto dru{tvenih proizvoda.

KOMITET UN

LIDERI EU POSTIGLI SPORAZUM O KLIMATSKIM PROMENAMA

Stotinu milijardi evra godi{we do 2020 BRISEL: Lideri Evropske unije postigli su ju~e dogovor o finansirawu borbe protiv klimatskih promena i o zajedni~kom stavu na predstoje}em samitu u Kopehhagenu, izjavio je u Briselu predsedavaju}i EU, {vedski premijer Fredrik Rajnfelt. "Uspeli smo da postignemo dogovor", rekao je Rajnfelt na zavr{noj konferenciji za novinare samita {efova dr`ava i vlada ~lanica EU, dodaju}i da EU sada ima sna`nu pregovara~ku poziciju zahvaquju}i kojoj }e "nastaviti da vodi kqu~nu ulogu u pregovorima, koja }e ohrabriti i druge da u~ine isto". Predsednik Evropske komisije @oze - Manuel Barozo izjavio je, sa svoje strane, da je "samit bio vrlo uspe{an, uspe{niji nego {to se o~ekivalo pre svega nekoliko dana". "Mi smo spremni. Hajde da Kopenhagen bude uspe{an", rekao je on. Po Rajnfeltovim re~ima, ~lanice EU slo`ile su se da je zemqama u razvoju za borbu protiv klimatskih promena neop-

vladaju u koaliciji sa konzervativcima, jo{ u predizbornoj kampawi najavili da }e ukinuti dr`avnu pomo} Kini koja iznosi oko 70 miliona evra godi{we. Nema~ka }e ove godine za suzbijawe siroma{tva u svetu, odnosno za pomo} zemqama u razvoju, dati 5,77 milijardi evra, ~ak 640 miliona evra vi{e nego pro{le godine. Ve} pre stupawa na du`nost nove vlade u Berlinu, ~uli su se zahtevi za obustavqawe milionske pomo}i Kini, Indiji i Brazilu. Politi~ari raznih stranaka smatraju da pomo} ne treba davati zemqama koje imaju sopstvenu avi-

Rusija ne {titi novinare @ENEVA: Komitet UN za qudska prava kritikovao je Rusiju jer nije za{titila novinare i aktiviste za qudska prava od pretwi i ubistava. Komitet zahteva da Rusija istra`i i izvede pred sud odgovorne za ubistva novinara i aktivista. U ju~e objavqenom izve{ta-

ju koji je sastavilo 18 nezavisnih stru~waka, izra`ava se i zabrinutost zbog nasiqa prema homoseksualcima i biseksualcima u Rusiji. Dodaje se da su registrovani slu~ajevi policijskog zlostavqawa homoseksualaca samo zbog wihove seksualne pripadnosti. (Beta-AP)

SAD

[est miliona s virusom ATLANTA: Vi{e od 5,7 miliona Amerikanaca je inficirano virusom H1N1 gripa tipa A u prvih nekoliko meseci od po~etka pandemije, saop{tile su ameri~ke sanitarne slu`be. Nau~nici iz ameri~kog Centra za kontrolu i prevenciju bolesti procenili su da je izme|u 1,8 i 5,7 miliona Amerikanaca obolelo od po-

Nagrada VAC-a bugarskoj novinarki

@oze - Manuel Barozo i Fredrik Rajnfelt

hodno dati oko stotinu milijardi evra godi{we do 2020. godine, prenela je agencija Rojters. Od te sume, izme|u 22 i 50 milijardi evra bi}e uzeto iz javnih fondova, dok }e ostatak tro{kova snositi industrija, dodao je on. Problem sa prethodnim predlogom, koji je na~inilo

{vedsko predsedni{tvo EU bila je podela izme|u isto~noevropskih ~lanica EU i bogatih evropskih zemaqa oko raspodele finansijskog tereta koji }e pasti na Uniju. Pitawe finansirawa su{tinsko je za uspeh samita u Kopenhagenu, jer zemqe u razvoju ne `ele da potpi{u ni-

ê{ka na pragu Lisabona BRISEL: Lideri Unije uklonili su veliku prepreku za stupawe na snagu Lisabonskog sporazuma, time {to je ê{koj, jedinoj u 27-~lanom bloku koja ga nije ratifikovala, odobren generalni izuzetak od Poveqe osnovnih prava Unije. Izuzetak }e u sporazum biti unet prilikom slede}eg prijema nove ~lanice, Islanda ili Hrvatske, najverovatnije 2012. godine. Predsedavaju}i Samita, premijer [vedske Fredrik Rajnfelt kaè da je sada put za ratifikaciju Lisabonskog sporazuma otvoren, a predsednik Evropske komisije @oze Manuel Barozo smatra da je

lovine aprila do kraja jula. Oni su procenili da je izme|u 9.000 i 21.000 qudi moralo u bolnicu u tom periodu. Nau~nici smatraju da je broj inficiranih verovatno ve}i, pretpostavqaju}i da mnogi oboleli sa slabim simptomima gripa nisu potra`ili lekarsku pomo} ili se testirali na virus. (Beta-AP)

uklowena i posledwa politi~ka prepreka i da }e Sporazum uskoro stupiti na snagu, pod uslovom da ga prihvati i Ustavni sud ê{ke. ê{ki predsednik Vaclav Klaus zahtevao je da wegova zemqa bude izuzeta iz dela Poveqe koji se odnosi na osnovna prava, strahuju}i da bi, u suprotnom, bila suo~ena sa sudskim sporovima zbog zahteva za restituciju imovine oduzete sudetskim Nemcima tokom Drugog svetskog rata. ê{ki premijer Jan Fi{er najavio je brzu ratifikaciju Lisabonskog sporazuma kako bi mogao do kraja godine da stupi na snagu".

kakav sporazum ukoliko ne dobiju fondove iz razvijenih industrijskih zemaqa. Po{to je re{en problem finansirawa unutar EU, evropski lideri ocewuju da }e to ohrabriti i druge, kao {to su SAD, da slede wihov primer. (Tanjug)

Medijska grupa VAC i Me|unarodno udru`ewe novinara (IFJ) dodelili su godi{wu “Nagradu za hrabrost u novinarstvu” bugarskoj novinarki Lidiji Pavlovoj. Nagrada, te{ka 10.000 evra, dodequje se prvi put ove godine. Pavlova je nagradu zaslu`ila serijom ~lanaka o korupciji u malom bugarskom gradu Dupnuca. Ona je pisala o bra}i Galev koji su svoje “biznismenske” poslove obavqali potkupqivawem lokalnih politi~ara i nasiqem P. K.

SAD I IRAN

Klinton: Razgovori }e biti nastavqeni VA[INGTON: Ameri~ki dràvni sekretar Hilari Klinton nagovestila je ju~e da }e SAD dozvoliti daqe razgovore sa Iranom o spornom nuklearnom programu te zemqe, pre nego {to razmotri uvo|ewe novih sankcija Teheranu. Iran je ju~e zatraìo izmene na predloèni nacrt sporazuma UN,

prema kojem bi Teheran dve tre}ine svog uranijuma trebalo da po{aqe u Rusiju i Francusku na preradu i pretvarawe u nuklerano gorivo, koje bi potom bilo kori{}eno u iranskim nau~nim reaktorima. "Sara|ujemo sa Me|unarodnom agencijom za atomsku energiju (IAEA), sa Francuskom, Rusijom...koje su ujediwe-

ne i pokazuju odlu~nost u odgovorima na zahteve Irana, tra`e}i jasniju situaciju. Zbog toga }emo pustiti da se ovaj proces nastavi", odgovorila je Klintonova na pitawe kada }e do}i vreme da razgovori sa Iranom budu prekinuti i razmotrene nove sankcije, prenela je agencija Rojters.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI KEVIN DONEGAN Ameri~ki admiral Kevin Donegan ponovo je ju~e izrazio zabrinutost zbog ja~awa kineskih vojnih snaga i pozvao vlasti u Pekingu da objasne svoje namere u vezi sa vojnim projektima. "Kada vidimo ja~awe vojne sile na tom nivou, `elimo da to bude i transparentno, i da znamo u koje svrhe }e te snage biti upotrebqene", rekao je Donegan, komandant nosa~a aviona Xorx Va{ington.

SUZAN BOJL [kotska peva~ka senzacija Suzan Bojl (48) promovisa}e 4. novembra svoj debitantski album "I Dreamed A Dream" u jednoj od prodavnica lanca Kju-Vi-Si. objavio je ~asopis OK! Uz album, kupci }e dobiti na poklon DVD sa malo poznatim snimcima peva~ice koja se proslavila u~e{}em u televizijskom takmi~ewu "Britain's Got Talent".

DEZMOND TUTU Dobitnik Nobelove nagrade za mir ju`noafri~ki biskup Dezmond Tutu o{tro je kritikovao Poqsku i druge nove ~lanice Evropske unije zato {to blokiraju dogovor o finansirawu suzbijawa klimatskih promena. Afri~ki nobelovac ka`e da Poqska predvodi grupu ~lanica Unije koje ne pristaju da se doprinosi odre|uju prema koli~ini {tetnih emisija.

ZBOG EPIDEMIJE GRIPA U UKRAJINI

Poqska spremna da zatvori granicu VAR[AVA: Poqska je ju~e po~ela kontrole na grani~nim prelazima sa Ukrajinom zbog epidemije gripa koja je odnela ve} 35 `ivota u zapadnim delovima te zemqe, a poqska ministarka zdravqa Eva Kopa~ rekla je ju~e da je Poqska spremna da ako bude potrebno, zatvori granicu. Poqsku i Slova~ku uznemirile su vesti iz Ukrajine da se u zapadnim oblastima meteorskom brzinom {iri grip za koji su ukrajinske vlasti prvo tvrdile da nije tipa A(H1N1), ali je 35 qudi umrlo zbog komplikacija, a u bolnice je primqeno preko 1.000 obolelih, od toga 497 dece. Tek }e se za 12 dana, posle analiza u Londonu, sa sigurno{}u znati da li je re~ o novom gripu, ali je ukrajinski ministar zdravqa Vasil Kwi`evi~ priznao

ju~e da je zapad Ukrajine zahvatila epidemija upravo novog gripa, javili su poqski mediji. U celoj Ukrajini zatvorene su {kole, a u devet srezova na zapadu zemqe uveden je karantin, dok

je ministarstvo apelovalo na Ukrajince da se ne okupqaju na javnim mestima dok epidemija traje. "S poqske strane granice situacija je pod kontrolom", kazala je ju~e poqska ministarka zdravqa Eva Kopa~ i dodala da, iako su uvedene kontrole putnika koji dolaze iz Ukrajine, nema potrebe da ba{ svakog ko iz te zemqe ulazi u Poqsku pregleda lekar. Sanitarna kontrola za sada ima obavezu da svakog ko pokazuje simptome prehlade ili gripa hitno po{aqe na lekarski pregled. "Za sada nema potrebe da zatvaramo granicu, ali spremni smo i to da u~inimo ukoliko se epidemija pogor{a", kazala je Kopa~eva

poqskom radiju. Poqska sanitarna inspekcija po~ela je ju~e medijsku kampawu obave{tavawa gra|ana da ako ne moraju, ne putuju u Ukrajinu po{to su ovog vikenda zadu{nice kada Poqaci masovno obilaze grobove bli`wih, a mnogima su preci sahraweni upravo sa ukrajinske strane granice. "Ako ve} neko i krene, ne bi trebalo da se grli i qubi sa ro|acima, kazao je poqskoj privatnoj televiziji TVN24 glavni sanitarni inspektor Anxej Vojtila. U Var{avi je zbog novog gripa u Ukrajini zasedao krizni {tab, a poqski ministar unutra{wih poslova i administracije Je`i Miler saop{tio je posle tog sastanka da za sada Poqska jo{ ne mora da bude uznemirena i da je pograni~no podru~je pod kontrolom poqskih sanitarnih slu`bi. (Beta)

BALKAN

DNEVNIK

RIJEKA I FORMALNO POSTALA VLASNIK POZNATE JAHTE

Titov „Galeb” postaje muzej RIJEKA: Posle dugogodi{weg spora sa biv{im vlasnikom nekada Titovog broda "Galeb", Amerikancem gr~kog porekla Xonom Papanikolauom, nadle`eni hrvatski sud je jahtu dodelio gradu Rijeci. Tako je Rijeka i formalno postala vlasnik "Galeba", koji je, ina~e, kupila na javnoj licitaciji u maju ove godine za 150 hiqada dolara. Licitacija je odr`ana zato {to tada{wi vlasnik Papanikolau nije izmirio obaveze za vez u brodogradili{tu "Lenac", te{ke vi{e od milion dolara. Brod je pre skoro skoro Titov brod „Galeb” tri godine dobio status kulturnog dobra, a grad Rijeka je znat i kao brod mira, "Galeb" je u tada progla{en wegovim privreslu`bi Josipa Broza Tita premenim korisnikom. U svetu poplovio 86.062 nauti~ke miqe u

549 dana, a predsednik nekada{we SFRJ wime je posetio dvadesetak dr`ava. Brod je duga~ak 120 i {irok 15 metara, a pokre}u ga dva Fijatova motora od po 2500 kowskih snaga. Izgra|en je 1938. pod imenom "Ramb III", u italijanskom brodogradili{tu "Ansaldo", i namewen prevozu vo}a. Pet godina kasnije preuzeli su ga Nemci, koji su ga pod imenom "Kibic" koristili za postavqawe mina. Brod je u rije~koj luci potopqen nakon savezni~kog bombardovawa, a s dna je izva|en 1946. godine.Tri godine kasnije predat je Jugoslavenskoj narodnoj armiji, posle ~ega je u puqskom "Uqaniku" bio preure|en u Titovu luksuznu rezidencijalnu krstaricu.

Ministar potonuo u „Podravkinom” loncu ZAGREB: Hrvatska premijerka Jadranka Kosor prihvatila je ostavku vicepremijera i ministra privrede Damira Polan~eca posle razgovora s wim. Polan~ec stavio je mandat na raspolagawe predsednici vlade, po{to se vi{e sedmica

Damir Polan~ec

raspravqa o wegovoj ume{anosti u aferu u kompaniji "Podravka" iz Koprivnice Mediji izve{tavaju, pozivaju}i se na neimenovane izvore iz Hrvatske demokratske zajed-

nice ~iji je Polan~ec ~lan, da je on ostavku kovertirao pre dva dana i da }e o detaqima i razlozima celog slu~aja govoriti uskoro. Podno{ewem ostavke, Polan~ec je reagovao na pritiske, iz redova opozicije ali i vladaju}e koalicije, da podnese ostavku po{to se protiv wega vodi istraga zbog ume{anosti u malverzacije u kompaniji "Podravka" iz Koprivnice, pi{e rije~ki "Novi list". List navodi da postoji mogu}nost da premijerka i vlada u po{aqu odgovor u parlament, u kome ne}e zdu{no stati iza Polan~eca, i time kupe vreme kako bi u naredne dve sedmice odlu~ili o wegovoj sudbini. Po neslu`benim tvrdwama, Polan~ec }e se javno braniti od optu`bi za aferu "Podravka". Wegova ostavka ne}e zna~iti priznawe krivice, ve} }e predstavqa-

ti olak{avawe pozicije premijerki Kosor. Ured za suzbijawe korupcije i organizovanog kriminala vodi istragu zbog malverzacija deonicama "Podravke, a tu`ila{tvo je usredsre|eno se na prikupqawe dokaza koji bi trebali da potvrde, vi{e nego ozbiqne, indicije da je Polan~ec bio podstreka~, organizator i politi~ki mentor direktorima Podravke". Direktori su trenutno u pritvoru pod optu`bom za udru`ivawe zbog nezakonitog preuzimawa kompanije, odnosno indicije da su novcem Podravke hteli kupe wene deonice za ra~un male grupe rukovodilaca. Polan~ec je u posledwe tri godine, za vreme menadata, stekao deonice "Podravke" u vrednosti 10,5 miliona kuna (1,45 miliona evra). Polan~ec }e u slu~aju odlaska iz vlade aktivirati svoj poslani~ki mandat, ~ime bi stekao imunitet od krivi~nog gowewa, pi{e "Ve~erwi list".

HRVATSKO-SLOVENA^KI SPOR

Sporazum o arbitra`i u Saboru ZAGREB: Hrvatska vlada ju~e je Saboru uputila Predlog odluke o davawu saglasnosti vladi za potpisivawe Sporazuma o arbitra`i izme|u Hrvatske i Slovenije i saglasnost za davawe Izjave o neprejudicirawu koju bi Hrvatska dala pre ratifikacije Sporazuma.

Vlada je saop{tila da }e u radu Sabora u~estvovati premijerka Jadranka Kosor, ministar spoqnih poslova i evropskih integracija (MVPEI) Gordan Jandrokovi}, ministar pravosu|a Ivan [imonovi} i dr`avni sekretar u MVPEI Davor Bo`inovi}. Ja-

Predsedni~ki izbori 27. decembra Prvi krug predsedni~kih izbora u Hrvatskoj bi}e odr`an 27. decembra, odlu~ila je ju~e hrvatska vlada.Ako nijedan od kandidata ne osvoji vi{e od 50 odsto glasova, drugi krug izbora bi}e odr`an 10. januara 2010. Mandat sada{weg predsednika Stjepana Mesi}a isti~e po~etkom 2010. godine. Predsedni~ku kandidaturu do sada su najavili Ivo Josipovi} iz opozicione Socijaldemokratske partije, Andrija Hebrang iz vladaju}e Hrvatske demokratske zajednice (HDZ), Vesna Pusi} iz Hrvatske narodne stranke i Nadan Vido{evi}, predsednik Hrvatske privredne komore i ~lan HDZ.

dranka Kosor je ranije ju~e najavila da }e se arbitra`ni sporazum o re{avawu grani~nog spora sa Slovenijom najverovatnije u ponedeqak na}i pred poslanicima u Saboru, a jo{ je nepoznato ho}e li za ratifikaciju sporazuma o arbitra`i biti potrebna dvotre}inska ili prosta ve}ina glasova poslanika. Potpredsednik Sabora i HDZ-a Vladimir [eks smatra da arbitra`ni sud samo ure|uje granicu, pa je za ratifikaciju dovoqna prosta ve}ina od 39 glasova poslanika. Najsporniji deo sporazuma, koji je ju~e procureo u javnost, jeste stav da je zadatak arbitra`nog suda da utvrdi vezu Slovenije prema otvorenom moru. Po mi{qewu pojednih stru~waka za me|unarodno pravo, to zna~i da sud ne}e procewivati ima li Slovenija na to uop{te pravo. (Beta)

Grip i u Lepoglavi ZAGREB: U Splitsko-dalmatinskoj ùpaniji ju~e je progla{ena epidemija novog gripa. Kako je saop{teno na konferenciji za novinare u Zavodu za javno zdravstvo u Splitu, do ju~e su na podru~ju ùpanije zabeleèna 254 slu~aja obolevawa od novog gripa. Od tog broja 11 qudi je u bolnici, a jedan pacijent se bori za ìvot. Nakon {to je u sredu zbog velikog broja obolelih

u~enika zatvorena jedna splitska gimnazija, ju~e se u Splitu pojavila sumwa u prvi slu~aj novog gripa u vrti}ima. Ju~e posle podne u Zavodu za javno zdravstvo uzet je bris iz grla i nosa detetu za koje se sumwa da je obolelo, a rezultati }e biti poznati za dva dana. Iz Hrvatskog zavoda za javno zdravstvo dati su podaci da je u Hrvatskoj do ju~e potvr|eno 268 slu~ajeva gripa

A, a da jo{ 746 qudi ima klini~ku sliku te bolesti koja nije potvr|ena u laboratoriji. U broju slu~ajeva novog gripa predwa~e Zagreb, gde je potvr|eno 139 slu~ajeva, i Split, sa 62 potvr|ena slu~aja, a u Splitsko-dalmatinskoj `upaniji je najve}i broj obolelih u zemqi. Postoji sumwa da je i u zatvoru Lepoglava, na severu Hrvatske, jedan zatvorenik oboleo od novog gripa.

subota31.oktobar2009.

GR^KA

Bomba ispred stana biv{e ministarke ATINA: Bomba je pretpro{le no}i eksplodirala u Atini ispred stana evroposlanika i biv{e ministarke prosvete Marijete Gijanaku, saop{tila je ju~e gr~ka policija i dodala da je nastala materijalna {teta. Eksplozije bombe male ja~ine je o{tetila fasadu zgrade, kao i jedan parkiran automobil. Oko 20 minuta pre Bomba ispred doma ministarke Gijanaku eksplozije, koja se dogodila u mak centra grada, nepoznata 4.30 po lokalnom vremenu nadoosoba je na to upozorila redak-

cije dvaju gr~kih dnevnika. Marijeta Janaku je bila ministar obrazovawa od 2004. do 2007. godine i u rukovodstvu je konzervativne opozicione partije Nova demokratija Izabrana je za poslanika u Evropskom parlamentu na izborima u junu ove godine. Pre tri dana, ~etiri gr~ka policajca su povre|ena, me|u kojima dvojica te`e, u napadu automatskim oru`jem na jednu policijsku stanicu u Atini. (Beta-AFP)

Dodik: Odbijawe sastanka neodgovornost lidera BAWALUKA: Premijer RS Milorad Dodik pozvao je na sastanak u Bawaluci vode}e politi~are u zemqi u ciqu nastavka dijaloga o pitawima va`nim za funkcionisawe dr`ave, ali je ve}ina lidera eksplicitno odbila poziv, navodi se na sajtu RTRS. Na sastanak su do{li predsedavaju}i Saveta ministara BiH Nikola [piri}, predsednik DNS-a Marko Pavi}, predstavnik Socijalisti~ke partije Sa{a ^udi} i predsednik stranke Radom za boqitak Jerko Lijanovi}. Komentari{u}i to {to se na sastanak nisu odazvali i ostali pozvani lideri partija u BiH, Dodik je rekao da wihov

RUMUNIJA

Raste broj zaraènih BUKURE[T: U Rumuniji je do sada registrovan 441 slu~aj zaraènih novim gripom A(H1N1), me|u kojima i prva dva te{ka slu~aja - u Bukure{tu i Kluù.U gradu Ja{i, u bolnici za infektivne bolesti je 85 osoba, od kojih je kod 26 potvr|en novi grip, a ostali su pod kontrolom. Za samo jedan dan primqeno je 40 pacijenata za koje se sumwa da su zaraèni virusom novog gripa. Ve}ina zaraènih u gradu Ja{i su u~enici dve {kole. Jedna je zatvorena na sedam dana, dok su u drugoj prekinuta predavawa u dva razreda, a u~enici su pod lekarskom kontrolom i obavezani na ku}nu izolaciju. U Bukure{tu je obolela od novog gripa jedna u~iteqica koja je u te{kom stawu, a sa wom je u kontaktu bilo najmawe 24 osoba. U te{kom stawu je i jedan operski peva~ iz grada Klu`, tako|e oboleo od novog gripa. U {koli iz Bukure{ta gde je predavala obolela u~iteqica, u~enici iz mawih razreda ne dolaze na predavawa, dok su svi u~enici pro{li kroz lekarsku kontrolu. Dràvni sekretar u Ministarstvu zdravqa Adrijan Sreinu êr~el izjavio je ju~e da je novi grip u Rumuniji u{ao u teù i opasniju fazu. Naglasio je da su do sada oboleli od novog gripa u Rumuniji bili zaraèni u kontaktu sa osobama koje su doputovale iz inostranstva, a sada se prvi put bolest prenosi i me|u gra|anima koji nisu imali nikakve kontakte za putnicima iz inostranstva, {to je mnogo teè kontrolisati. Ministarstvo zdravqa je predloìlo da se zabrane manifestacije sa u~e{}em velikog broja qudi, me|utim to nije bilo prihva}eno jer je u Rumuniji u toku predizborna kampawa za predsedni~ke izbore koji se odràvaju 22. novembra. Streinu-êr~el koji je i direktor Instituta za infektivne bolesti "Teodor Bal{" u Bukure{tu, izjavio je ju~e da }e Ministarstvo zdravqa hitno kupiti jedan milion vakcina, dok }e vakcina na kojoj radi Institut Kantakuzino u Bukure{tu biti gotova do 1. decembra.

odnos pokazuje lice i nali~je stawa u BiH. "Predstavnici politi~kih partija koji su odbili da u~estvuju na dana{wem sastanku doma}ih politi~ara, pokazali su veliku neodgovornost, jer je na ovom sastanku trebalo da budu razmatrana veoma va`na pitawa", rekao je Dodik. Dodik je izjavio da je spreman da u~estvuje u razgovorima sa ostalim politi~kim liderima u Bosni i Hercegovini, ali da "butmirski paket" ne mo`e da bude polazna osnova za razgovor. Predsednik Vlade RS Dodik, koji je predsednik vladaju}e Stranke nezavisnih socijaldemokrata u RS je ranije, u razgo-

voru sa ambasadorom Sjediwenih Ameri~kih Dr`ava u BiH ^arlsom Ingli{em, ponovio opredeqewe Vlade RS za evropske integracije, kao i odlu~nost za po{tovawe Dejtonskog mirovnog sporazuma.

MAKEDONIJA

Referendum o imenu zemqe SKOPQE: Makedonski premijer Nikola Gruevski izjavio je ju~e u Briselu da }e u Makedoniji biti odr`an referendum o re{avawu spora sa Gr~kom o imenu zemqe. "Referendum o imenu bi}e odr`an i to je za mene zatvoreno pitawe. Bez wega, bez izja{wavawa gra|ana o eventualnom predlogu re{ewa o imenu, ne postoji mogu}nost da se re{i problem", izja-

vio je Gruevski za makedonsku novinsku agenciju (MIA). Gruevski je Briselu razgovarao sa visokim predstavnikom EU za spoqnu politiku i bezbednost Havijerom Solanom i gr~kim premijerom Jorgosom Papandreuom. Presednik Makedonije \or|e Ivanov prekju~e je izjavio da se pitawe o imenu mo`e re{avati i bez referenduma. (Beta)

CRNA GORA

Kontrola zbog smrti PODGORICA: Direktor Zavoda za izvr{ewe krivi~nih sankcija (ZIKS) u Podgorici Milan Radovi} nalo`io je unutra{wu kontrolu koja }e utvrditi da li su slu`benici zatvora u~inili sve kako bi se izbegla smrt zatvorenika od predozirawa heroinom. Radovi} je na konferenciji za novinare po-

tvrdio da je jedan pritvorenik preminuo od, kako se pretpostavqa, predozirawa heroinom, a da se u slu~aju jo{ jednog zatvorenika utvr|uju razlozi pogor{anog zdravqa. Podgori~anin Alen Harovi} prona|en je u ~etvrtak ujutro mrtav u jednoj od soba zatvora u Spu`u, kod Podgorice. (Tanjug)

subota31.oktobar2009.

OGLASI

DNEVNIK

OGLASI

subota31.oktobar2009.

OGLASI

DNEVNIK

^ASOVI matematike i fizike za sve uzraste. Profesorica. Telefon 021/530-088. 86599

IZDAJEM povoqno dvokrevetnu name{tenu sobu kod `elezni~ke stanice, kupatilo, centralno grejawe, kuhiwa, samo 50e. Telefon 6336-374. 88256

IZDAJEM dvosoban stan, 54m2 na Grbavici, Vojvo|anska ulica. Telefon 063/462-162. 88186 POVOQNO izdajemo stanove svih struktura, stanodavcima besplatno, garsowera, jednosobni 120-200, jednoiposobni, dvosobni, 160-250, trosobni 250-350E Telefoni: 021/544-540, 063/517-290. 88075 IZDAJEM prazan trosoban stan, 70m2, B. Ribnikar, prvi sprat mo}e i kao poslovni prostor, mese~no pla}awe + depozit. Telefon 0600846036. 87778 IZDAJEM novu, name{tenu garsoweru 33m2 iza Socijalnog u Slova~koj ulici sa novim name{tajem - 185E. Telefon: 063/8318-299. 88019 DVOIPOSOBAN stan kod Limanske pijace, name{ten, ve{ ma{ina, CG, telefon, kablovska TV, klima, drugi sprat, lift, 300E. Telefon: 063/374257. 87953 IZDAJEM dvosoban stan kompletno opremqen u Ul. Bul. Kraqa Petra I. Telefon: 064/46828-28, posle 14 ~asova 87952 IZDAJEM name{ten odmah useqiv jednosoban stan. Telefon 064/ 810 70 96. 88255 IZDAJEM trosobnu ku}u, komplet name{tenu, blizu Jodne bawe, telefon, KTV, klima, eta`no grejawe na gas. Telefoni: 021/548-231 i 063/549-105. 88343

PRODAJEM hitno i povoqno garsoweru od 15m2, kod Sajma. Telefon 063/33-23-46. 88295 PRODAJEM jednosoban stan 34m2, nov extra gradawa useqiv za 15 dana, bez posrednika, uliva Bra}e Ribnikar . Telefon 062/8372-971. 88285

PRODAJEM dvosoban stan, Bul. Ja{e Tomi}a br. 16, 47m2, vlasnik. Telefon: 063/549-749. 88114

HITNO prodajem stan od 117m2 u vili na Tatarskom brdu. Telefon 063/33-23-46. 88292

TARA - prodaje se plac, 4 ara, blizu hotela â&#x20AC;&#x17E;Omorikaâ&#x20AC;&#x153;, put, voda, struja. Cena povoqna. Tel. 064/463-732-3. 88175

BEOÎN, gra|evinsko zemqi{te, 150 ari (15.050m2), najlep{e mesto, put, svi prikqu~ci. Povoqno, 7e/m2. Telefon 064/31437-14. 88176 PRODAJEM - ku}u, centar Novog Sada, stambeno-poslovni objekat, odmah useqiv, centralno grejawe, 160m2, bez dvori{ta i garaè. Telefon 063/501-962. 88085 PRODAJEM ku}u 110m2 Sun~ani breg u Ka}u, ukwièna sve uslove za dodelu kredita, cena povoqna. Telefon: 063/543-263. 88018

POVOQNO izdajem lokal, 18m2, sa sanitarnim ~vorom i telefonom, Bulevar kneza Milo{a 21, pogodno za kancelarije i predstavni{tva. Telefon 063/587-698. 88101

HITNO prodajem poslovni prostor od 17m2, u centru Novog Sada. Telefon 063/33-23-46. 88294

IZDAJEM gara`u na Novom nasequ Toze Jovanovi}a, 15m2. Telefon 064/8749846. 87615

OTKUPQUJEM sva vozila na na{im tablicama, mogu i havarisana, realna procena. Dolazak i isplata odmah. Telefon 064/84688-70. 84289

KROJA^: {ivewe pantalona i sukwi. Popravke raznih vrsta. Najpovoqnije u gradu Temerinska br. 8 (u dvori{tu). Telefon 6612570, od 9-12 i 15-19 . 88137 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti. Odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, radimo i na selu. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 88141 TAPACIRAWE, restauracija i lakirawe svih vrsta name{taja, prevoz besplatan. Telefon 060/38-999-44. 87164 KADE, plastificirawe o{te}enih, nema~kim materijalom, glazura, visoki sjaj, krpqewe probu{enih, za{tita fugni. Ra~un + garancija. Telefoni: 639-6645, 420183, 063/821-98-56. 85169 JESEWE preventivno prskawe vo}a, vinograda, ~etinara i ukrasnog {ibqa u dvori{tima i mini vo}wacima. Telefon: 063/150-26-96. 88061 MA[INSKO odgu{ewe, snimawe IC kamerom kanalizacionih cevi i sve vodoinastalaterske usluge. Telefon 6393737, 064/160-47-25 88358

SLIKE kupujem: Graovac, Kowovi}, Bo{ko Petrovi}, Ke~i}, Zec, Branko Proti}, Jona{, Karlavaris, Radovi} kao i ostale jugoslovenske slikare. Telefon 063/22-83-22. 87891 KUPUJEM zlatnike, dukate i napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu.Telefoni: 063/8-318180, 021/451-409. 76186

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

Posledwi pozdrav dragom zetu

subota31.oktobar2009.

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav dragoj majci, baki i svekrvi

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje: 1) sviwske polutke, 2) tovne pili}e i 3) sve`a jaja. Ku}na dostava, povoqno. Telefon 021/717-058, 063/521559, 063/539-051. 87128

VIAGRA ORIGINAL, 50mg100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava - Novi Sad i okolina non - stop. Telefon: 064/3280-738. 85856

TRA@IM komunikativne osobe za rad na prodaji u kancelariji. Javiti se na broj 069/30-67-086. 88168 VREDNE i komunikativne osobe traìm za prodaju robe u kancelariji. Telefon 063/514-406, 021/402-035 88265 NUDIM posao - rad u kancelariji a po èqi moè i na terenu. Telefon 063/31-44-92. 88091

^ISTIM podrume, tavane, odnosim {ut i kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete itd. Telefoni: 063/8485-495, 6618646, 6614-274. 87861 ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351-531, 021/661-0916. 85494 UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3000, Su{eni Vreoci 6.400 tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 065/4655-205, 065/4655-206. 88334 UGAQ kostolac sa prevozom i ru~nim utovarom 3.000, dunavac 3.900, tvrdo bukovo drvo 3.100, su{eni 7.800. Telefoni: 065/4655-195, 065/4655-194, 062/8110041. 88332 UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3100, dunavac 3.900, tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 063/74-394-15, 065/44-032-73, 063/74394-10 88330

Jovi Kvrgi}u od Hede i Jovane.

Dr Svjetlana Vujanovi}, dr Nada Radula{ki, Dragana Jerkov, dr Marina [o}-Pisarev i Jovana Debeqakovi}.

od [obot \uke.

Posledwi pozdrav drugarici iz razreda

Mirjani [uput IVa odeqewe 1976/ 77. Gimnazije â&#x20AC;&#x17E;Jovan Jovanovi} Zmajâ&#x20AC;?.

88437

Posledwi pozdrav kumu

88400

Posledwi pozdrav

Posledwi kom{iji

Qubici Maleti} Jovi Kvrgi}u

Hvala za svu iskrenu qubav koju ste mi pru`ili. Bilo mi je ~ast provoditi godine kod vas.

od porodice Kokot.

88438

88427

[est meseci spava sa an|elima

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{

Quban Pani}

Tuguju za wim: tetka Ankica, te~a Marko, Sowa i Qiqa sa porodicama.

88443

88435

Posledwi pozdrav

dragom

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 29. 10. 2009. godine, u 75. godini preminula

Qubica Maleti}

Marku Ba~liji Stanari zgrade Stevana Milovanova 6.

Sahrana je danas, 31. 10. 2009. godine, u 12.30 ~asova, na ^enejskom grobqu. Neka joj je ve~na slava i hvala.

Qubanu Pani}u

1941 - 2009.

Porodica Arsenov. 88412

88432

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Posledwi kom{iji

Qubica Eremi}

pozdrav

dragom

Jovi Kvrgi}u 1952 - 2009.

Sahrana je danas, 31. 10. 2009. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Iskreno sau~e{}e porodici.

Sahrana je danas, 31. 10. 2009. godine, u 12 ~asova, u Elemiru.

O`alo{}ena porodica.

Porodica Lelovi}.

Najmiliji.

88405

88409

88408

S tugom, bolom i nevericom opra{tamo se od na{eg dragog druga

Tuga je sve ja~a i ja~a.

pozdrav

od kom{ija: Kuzman, Jovan~evi} i Kova~evi}.

88398

Posledwi pozdrav na{em drugu

1983 - 2009.

1995 - 2009.

Sahrana je danas, 31. 10. 2009. godine, u 13 sati, selo Bogda{i Livawsko Poqe.

Va{a Zlata sa familijom Markovski.

Milo{ Lukavac

Teodora Kozarski

od: sinova Ne|e i Ilije sa porodicama.

88419 88418

TU@NO SE]AWE

Milan Kozarski

Gospovi Kozomara

Ra{ku [}epanovi}u

Ra{ku

Ra{ku [}epanovi}u Tomo i Ratko iz Zmajeva sa svojima.

]erke sa porodicama.

Ra{ka [}epanovi}a

Posledwi pozdrav dragom sinu i bratu

Jovi Kvrgi}u

1940 - 2009.

1952 - 2009.

Wegov odlazak sve nas, wegove kolege, duboko je potresao. Se}awe na izvanrednog ~oveka, druga i prijateqa osta}e ve~no.

od: majke Save i brata Qubomira sa porodicom.

Kolektiv Nau~nog instituta za reprodukciju Temerin.

88391

S iskrenim po{tovawem i trajnim se}awem, posledwi pozdrav

88397

5921/P

88445

S tugom i bolom opra{tamo se od na{eg dugogodi{weg radnika

Na{ dragi tata i suprug

Jovo Kvrgi} Milanu Novkovi}u Kolektiv Novosadskog sajma.

2686/P

Ra{ka [}epanovi}a

1952 - 2009.

1940 - 2009.

preminuo je posle du`e i te{ke bolesti. Sahrana je danas, 31. 10. 2009. godine, u 13 ~asova, na grobqu u Veterniku. Opelo je u Veterni~koj crkvi.

Wegov iznenadni odlazak duboko nas je potresao. Porodici izra`avamo iskreno sau~e{}e. Kolektiv Nau~nog instituta za veterinarstvo Novi Sad.

O`alo{}eni: supruga Persida, sin Dragan i }erka Svetlana.

5922/P

88396

^ITUQE z POMENI

subota31.oktobar2009.

DNEVNIK

SEDMODNEVNI POMEN

Posledwi pozdrav

S tugom javqam da je preminuo moj dragi suprug

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom te~i

Bucko Jo`ef

\or|u Dejanovi}u

iz Loka

obele`i}emo danas, 31. oktobra 2009. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. Wegove: Du{ica i Nata{a Korpa{ sa porodicama.

Milan - Mi}a Novkovi} Tata moj, rasla sam uz neizmernu pa`wu, qubav i potrebna upozorewa. Ovo nije rastanak, i daqe si uz sve nas koji }emo slediti tvoju pou~nost, dobrotu i plemenitost.

Milanu Novkovi}u Mi}i

Vuka{in - Vule Nikoli}

Tvoja }erka Maja. 88404

Sahrawen je u petak, 30. 10. 2009. godine. O`alo{}ena supruga Jeja. 88416

Po~ivaj u miru, dragi dru`e.

88425

Neka te an|eli ~uvaju.

Posledwi pozdrav dragom bratu

Posledwi pozdrav dragom i voqenom kumu

Mi}i Novkovi}u

Mirko ^anadanovi}, Vuka{in Ke{eq i Mileta Radovanovi}.

Porodica Grahovac.

88424

88428

Sa velikim bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 30. 10. 2009. godine preminuo na{ plemeniti otac i deda

Ra{ku [}epanovi}u

od: Obrada, Bo`ane i Dragane Ron~evi} i Obrada Ercegov~evi}a sa porodicom iz Rastine.

od sestre Rajke sa porodicom.

88406

88407

Posledwi pozdrav najboqem zetu

Posledwi pozdrav dragom ocu i deki

Nema mog voqenog oca i na{eg deke

Ra{ku [}epanovi}u

Ra{ka [}epanovi}a

Milan - Mi}a Novkovi} Sahrana je danas, 31. 10. 2009. godine, u 15 ~asova, na Alma{kom grobqu u Novom Sadu.

Mi}i Novkovi}u

O`alo{}eni: }erka Maja, unuci Petar i Lena, zet Gruja.

Stana Ron~evi}.

88410

88402

Opra{tamo se sa pijetetom od po{tovanog kolege, gospodina

Tu`nim srcem javqamo da je preminuo na{ voqeni Ba}o

od: sina Vladimira, snaje Jelene i unuka Sofije i Ane.

Posledwe zbogom od: }erke Natalije, zeta Miodraga i unuka Luke i Mie.

88385

88384

Dana, 29. 10. 2009. godine preminuo je na{ dragi suprug, otac, deda i brat

Marka Ba~lije

Ra{ko [}epanovi}

osniva~a i prvog javnog pravobranioca Vojvodine, daleke 1952. godine

1940 - 2009. Sahrana je danas, 31. 10. 2009. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

POKRAJINSKO JAVNO PRAVOBRANILA[TVO VOJVODINE. 5686/P

O`alo{}eni: supruga Katica, }erka Natalija, sin Vladimir, brat Radomir, sestra Rajka i unu~i}i.

Marko Ba~lija 1914 - 2009.

88383

Upokojio se Umro je tiho kako je i `iveo. Sahrana milog pokojnika je danas, 31. 10. 2009. godine, u 13.30 ~asova, iz crkvene kapele na Kerskom grobqu u Subotici.

Dr Gion Ana specijalista oftalmolog 1950 - 2009.

Wegovi najmiliji: supruga Ru`a, sin Ivan, unuka Sne`ana i snaja Slavica.

Danas se sa tugom i setom opra{tamo od na{e doktorke, dugogodi{we radnice, koja je iznenada preminula u 59. godini. Osta}e u lepoj uspomeni svih nas kao osoba vedrog duha, po{tovan i drag kolega. Dom zdravqa â&#x20AC;&#x17E;Dr \or|e Basti}â&#x20AC;? Srbobran. 5684/P

Milan - Mi}a Novkovi} Posledwi pozdrav velikom ~oveku, dobrom drugu i iskrenom prijatequ. Mirjana i Mi}a Lon~ar.

88326

88414

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i poznanike da je na{a draga

Posledwi {ogoru

pozdrav

dragom

subota31.oktobar2009.

POLUGODI[WI POMEN voqenom unuku i sestri}u

Posledwi pozdrav

POMEN

31. 10. 1997 - 31. 10. 2009.

Milena Stoji} Qubica Gaji}

Miletu Bogdanovi}u

ro|. Stani}

Milo{u Lukavcu

Miri [uput

posle te{ke bolesti preminula i sahrawena u Bawi Koviqa~i.

Utehe i zaborava nema, `eqo i tugo na{a.

O`alo{}ene porodice: Jovanov, Vlaovi} i @ivanovi}.

Porodica Ibrajter.

Porodice: Gaji}, Vujovi} i Stani}.

Tvoji: baba Smiqa, deda Veselin i ujak Bata.

POLUGODI[WI POMEN voqenom sinu i bratu

Mama!

Tu`nim srcem obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 74. godini preminuo na{ dragi

DVOGODI[WI POMEN

Mara Ba`antik

ro|. 1980. iz Koviqa Ti si deo nas, u na{im srcima `ive}e{ ve~no, an|ele na{. Tvoje dobrote i smeha vi{e nema, samo ve~ni bol i tuga. Tvoji najmiliji: tata Mile, mama Evica, sestra Sofija i baba.

88365

88366

88423

88363

Pro{le su dve godine, i pro}i }e ih jo{ mnogo ali se}awe na tebe ni{ta ne mo`e da izbri{e. Samo mi znamo koliko nam nedostaje{. Sin Mihajlo i }erka \ur|inka. 88382

88380

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj dragoj majci, baki i svekrvi

JEDNOGODI[WI POMEN na{oj dragoj

Vera

Milomir Bogdanovi} Sahrana milog nam pokojnika je danas, 31. 10. 2009. godine, u 13 sati, u Koviqu. O`alo{}eni: supruga Vema, k}erke Svetlana i Branislava sa porodicama.

Svako jutro si me budila, a ja ti pri~ala {ta sam sawala. Hajde me sad probudi i reci mi: â&#x20AC;&#x17E;Nije to sine istina ru`no si sawalaâ&#x20AC;&#x153;. Hajde, `elim da se probudim jer u ovom ru`nom snu nigde te nema. Ve~no o`alo{}ena: Tvoja }erka Tawa sa porodicom.

Milo{u Lukavcu Vreme prolazi, a bol za tobom je sve ve}i. Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima. Tvoji: mama Du{ka, tata Steva i brat Nemawa.

Savki Dra`i}

Dragici Te{in Danas, 31. 10. 2009. godine, u 10 ~asova, obele`avamo pomen na grobqu u @abqu. Porodica Te{in.

obele`i}emo danas, 31. 10. 2009. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu. Porodice: [obot i Davidov.

88395 88297

^ETRDESETODNEVNI POMEN

na{em dragom suprugu i svekru

dedi,

ocu,

JEDNOGODI[WI POMEN Danas, 31. 10. 2009. godine u 11 ~asova, na Ka}kom grobqu odr`a}e se godi{wi pomen na{oj mami

^ETRDESETODNEVNI POMEN

88364

GODI[WI POMEN

Tihomir Bla`i} Tija

harmonika{ iz Gardinovaca

Slavna \ur|ev

Se}awe na tebe nikada ne}e izbledeti.

ro|. \or|evi}

Petru Ne{inu Perici

1937 - 2008. iz Ka}a

je danas, 31. oktobra 2009. godine, u 11 ~asova, na Gorwem Koviqskom grobqu.

O`alo{}ena porodica.

Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav koju smrt ne prekida.

GODI[WI POMEN

Mnogo nam nedostaje{. Zauvek }e{ biti u na{im srcima. Tvoji najmiliji.

Tvoja mama Radojka, sestre Rajka i Borka i sestri~ina Marijana.

88370

88386

TU@NO SE]AWE

31. 10. 2005 - 31. 10. 2009.

Danas, 31. 10. 2009. godine navr{avaju se tri godine od kada nisi sa nama.

Radi{a Mijok Ponosni smo na sve {to si nam pru`io i nau~io. S qubavqu }emo te ~uvati od zaborava. Sin Milovan i Mirjana, }erka Katarina, zet Ri~ard unuka An|elina i supruga Sejka.

Radi{a Mijok harmonika{ iz Gardinovaca Volela bih, eh da mi je samo, da ko nekad, legnem ti na grudi, bar jo{ jednom, samo bar jo{ jednom pa neka se nikad ne probudim. Tvoja supruga Sejka.

88387

88388

Navr{ava se godinu dana od kada nas je napustio na{ voqeni suprug i tata

Tvoji: suprug Grujo, }erke Qubica i Leposava, zet Sa{a i unu~ad Martina i Dejan.

88379

OSMOGODI[WI POMEN

88369

Dana, 1. 11. 2009. godine navr{ava se ~etrdeset dana od kako nije sa nama na{a draga mama i baba

31. 10. 1956 - 30. 4. 2003.

Zorki Milanovi}

88368

POMEN

88222

Ilija Anoj~i} Mile

POMEN

Perica Gatari}

Pro{la je jo{ jedna godina bez tebe, ali tuga u srcu i bol na du{i ne prolaze. Nedostaje{ nam. A voqeni nikad ne umiru. Tvoji najmiliji.

Nemawa Lazarevi} Vasilije - Du{ko Raki}

1968 - 2006. iz ^uruga

Stevica ]ulum mesar iz Ka}a

Tu`ni su dani bez tebe tata, mnogo mi nedostaje{ sine, puno te volim brate. Tvoja deca Mi}a i Milica, otac Mire i sestra Marija sa porodicom.

88306

88224

Pro|e tu`na godina od kako nisi sa nama, na{ dragi Dule.

Uvek }e{ biti u na{im srcima i nikada te ne}emo zaboraviti, na{a draga Selka.

Iako nisi sa nama, ipak si tu u na{im mislima i srcima i bi}e{ do kraja `ivota. Uvek }e te se se}ati tvoji: supruga Qiqana, }erka Biqana i sin Miroslav. 88324

JEDNOGODI[WI POMEN

iz Turije 1998 - 2009.

Dragi{a Lazarevi} 31. oktobar 2001 - 2009. Na dana{wi dan, pre osam godina `ivot nam se izmenio. Be{e radosti u `ivotu, a {ta je tuga to i danas znamo.

Dragi Du{ko, godine prolaze, ali tuga i praznina za Tobom ostaje.

Supruga Verica - Nata Raki}.

Pomen je danas u Ka}u, u 12.30 ~asova. Porodica. 88254

88393

Stanimir Nikoli} Stajko Du{an Vujkov

Latinka Vujkov

Tvoja supruga Dragoslava, }erke Jasmina, Radmila, Milana i Slavica i sestra Katica.

Tvoja }erka Katica, snaja Dragoslava i unuke Jasmina, Radmila, Milana i Slavica.

88287

88288

Dani prolaze, tuga ostaje zauvek u na{im srcima. Nedostaje nam tvoja snaga da nas vodi napred, ali nastavqamo tamo gde si ti stao, jer voqeni ne umiru nikada. Pomen }emo obele`iti danas, 31. 10. 2009. godine, u 10.30 ~asova, u Ka}u. O`alo{}eni: supruga Mira, sinovi Goran i Neboj{a, snaja Jelena sa unukama Milicom i Marijom. 88394

POMENI

subota31.oktobar2009.

DVOGODI[WI POMEN Dana, 31. 10. 2009. godine navr{avaju se dve godine od kako nije sa nama na{ suprug, tata i deda

Danas, 31. 10. 2009. godine, u 10.30 ~asova, na grobqu, u Ba~kom Jarku, obele`i}emo jednogodi{wi pomen voqenom sinu, suprugu i ocu

DNEVNIK

Danas, 31. 10. 2009. obele`i}emo jednogodi{wi pomen na{em dragom

POMEN

Du{an Jari}

Du{anu Jari}u

Tu`na je godina bez tebe brate.

Zdravko Guslov

Setimo se ~esto tebe i tvoje plemenitosti.

Uvek si sa nama.

1938 - 2007. O`alo{}ene porodice: Guslov i Gaplevskij.

Majka An|a, supruga Gordana, }erke An|elka i Jelena. 88221

88389

[ESTOMESE^NI POMEN

Sne`ana i Mirko.

31. 10. 1999 - 31. 10. 2009.

Bogovidu Radosavqevi}u

Miroslava Brzak

obele`i}emo danas, 31. 10. 2009. godine, u 11 ~asova, na ^enejskom grobqu. ... A, tuga je sve ve}a, Tvoje, Milena i Dragana.

Po doborom je pamtimo, sa ponosom pomiwemo i qubavqu ~uvamo od zaborava. Zahvalni smo {to je bila deo na{ih `ivota. Uspomena na wu i wen plemeniti lik ostaje ve~na. Osta}e uvek voqena i po{tovana i nikad zaboravqena. Tvoji najmiliji: sin Du{ko, }erka Dragana sa porodicama.

^ETRDESETODNEVNI POMEN

31. 10. 2006 - 31. 10. 2009.

Jelici Srdi}

Jelena i Bora.

Jelici Srdi}

31. 10. 1980 - 31. 10. 2009.

ro|. Berar

Tvoja porodica.

Uspomenu na wu ~uvaju weni najmiliji.

Dani i no}i se smewuju a tuga i bol postaju sve ve}i. Ni razum ni na{a srca ne mogu da prihvate surovu istinu. Nikada ne}e{ biti zaboravqena od onih kojima si zna~ila. Tvoja sestra Vera sa porodicom.

87970

88145

88247

JEDNOGODI[WI POMEN suprugu, tati, svekru, tastu i dedi

Jovanu Pani}u Joci

1948 - 2005.

Toliko toga si hteo i mogao, toliko sebe svima nama davao. Sve si nam `eqe u `ivotu ispunio, osim najve}e, da si tu. Tvoji najmiliji.

Vreme prolazi, a tuga i praznina ostaju. S qubavqu uspomene ~uvaju najmiliji, supruga i sinovi.

88377

88417

88190

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj voqenoj

Mom~ilo Vuli}

Miroslav Vi{wi~ki

Tvoj gubitak naneo nam je veliku bol. Uvek si nam bila uzor za sve dobro i lepo u `ivotu.

31. 10. 1971 - 31. 10. 2009.

Dara Popovi}

POMEN ^etiri godine nije sa nama na{ mili suprug i otac

TROGODI[WI POMEN

TU@NO SE]AWE

Gavra Ba{i}

88289

88421

Nedeqko i Ru`ica Jari}, Marija i Branislav Gruji~i} sa decom.

88189

88248

Jo{ uvek `ivi{ u na{im srcima

DESETOGODI[WI POMEN

Miladin i Mira sa porodicom.

Stri~e Dule, mnogo nam nedostaje{.

POMEN

Vreme prolazi, bol i se}awe ostaje ve~no u srcima tvojih najmilijih: supruge Mire, sina Stevana i }erke Smiqane sa porodicama. 87925

88005

TU@NO SE]AWE

GODI[WI POMEN

1. 11. 2001 - 1. 11. 2009.

Pro{la je jedna tu`na godina od kako nas je napustio na{ najdra`i otac i suprug

Etela Fr~ek

\or|e Drqa~a

^aslav Jani}

Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima.

Pomen }e se odr`ati u crkvi Sv. Petra i Pavla u Petrovaradinu, 1. novembra, u 9 ~asova.

Tvoje: supruga Nada i k}i Sa{ka.

Te{ko je `iveti bez tebe. Nikada te ne}emo zaboraviti.

Jelici Srdi} U ovih 40 dana od kako vi{e nisi sa nama, bol i tuga su neizmerni. Uvek }emo te nositi u srcu i rado }emo te se se}ati. Tetka Branka sa porodicom.

31. 10. 2008 - 31. 10. 2009. Pro{la je tu`na godina od kada nije sa nama na{a majka, baka i prabaka. Sin Vili sa porodicom. 88422

88415

[est meseci od kako nisi sa nama.

dipl. in`. rud.

Tvoji: brat Milorad, snaha Mirjana i brati} Stefan. 88413

88212

88053

Pro{la je tu`na godina od kako nije sa nama na{

JEDNOGODI[WI POMEN

Radivoj Lazi} ]ale

Oto Moldvai

Jovan Naran~i}

2008 - 2009.

iz Siriga

Ovo je tu`no se}awe za mene, tata, i tvoju unu~ad i tvoju suprugu, ali dok smo `ivi ti }e{ biti deo nas i nikad te ne}emo zaboraviti.

Se}awe na wega ostaje ve~no u na{im srcima.

Danas, 31, oktobra je pola godine od kako si nas napustio.

Verica Xombi} Pro{li su meseci, pro}i }e godine, ostaje se}awe na tvoju qubav, plemenitost i dobrotu. Isuvi{e su bili veliki da bi oti{li u zaborav.

Tvoje, Maca i Anka.

S qubavqu: supruga Bosiqka, }erka Danijela, unu~ad Aleksa i Awa i zet Sini{a. 88401

Supruga Vera, sinovi Ervin i Atila sa porodicama.

88100

Navr{ava se tu`na godina bez tebe. Od zaborava u srcu te ~uvaju tvoji: supruga Anica, }erka Nada, zet Vitomir i unu~ad An|elija, Sara i Dimitrije. 88159

POMENI

DNEVNIK

subota31.oktobar2009.

POMEN

Radoslav i Milosav Vlaovi}

Svetlana - Seka Deliba{i}

Dana 31. 10. 2009. godine navr{ava se pola godine od smrti mog sina i brata Radoslava Vlaovi}a i 40 dana od smrti mog supruga i oca Milosava Vlaovi}a iz Vilova. Po~ivajte u miru i nek vas an|eli ~uvaju. Va{e: Cveta i Milana.

DVOGODI[WI POMEN

La`u da vreme le~i sve. Tuga za tobom svakim danom je sve ve}a. Uvek }e te voleti tvoji: baba Marija i deda Savo Deliba{i}.

Svetlana Deliba{i}

88164

88002

Vreme ne le~i ovu ranu, re~ima se ne mo`e opisati ova bol i praznina za tobom. POMEN

Ovim putem obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kolege da nam je voqena supruga i draga majka

Ve~no u na{im srcima i mislima: tata Milivoje, mama Milena i brat Milan.

Sofija Smiqani}

88162

ro|. Raji}

dr Ana Gion oftalmolog 1950 - 2009. dana 18. 10. 2009. godine, iznenada preminula u Parizu. O`alo{}eni: suprug Jano{, sinovi Arpad i Dene{, majka Katica i brat Emil sa porodicom. Srbobran - Novi Sad, 31. 10. 2009.

Pro{lo je 30 godina otkada nisi sa nama voqena mama. Prolaze dani, godine ali uspomena i se}awe na tebe uvek ostaje. I ovog 31. oktobra oti}i }emo u Turiju, posetiti tvoju ve~nu ku}u, obasuti je suzama i cve}em, a tebe da zna{, niko zameniti ne}e. Budimir i Milica.

87874

Svetlana - Seka Deliba{i}

Dana 31. oktobra 2009. godine na grobqu Orlova~a, dava}emo ~etrdesetodnevni pomen na{em dragom

Sedam godina nisi sa nama

Dana, 30. 10. 2009. godine navr{ilo se tu`nih {esnaest godina bez na{eg sina, brata i ujkice

2002 - 2009. Uspomenu na tebe ~uvaju: supruga Zora, deca Mira i Bata sa porodicama.

88206

SE]AWE

Mom~ilu Labusu Momi Kako vreme prolazi, sve je te`e pomiriti se s istinom. Bio si i ostao deo nas.

31. 10. 1979 - 31. 10. 2009.

Nikole Radakovi}a Ba}ka profesora geografije

Tu`ni su dani bez tebe sine. Mnogo nam nedostaje{ brate. Puno te volimo ujkice.

Jelica Srdi}

Jelice Srdi}

ro|. Mirkovi}

Dani prolaze, a tuga i bol postaju sve ve}i. Mnogo nam nedostaje{ i sa ponosom te spomiwemo. Hvala ti za beskrajnu qubav koju si nam pru`ila.

Ni`u se dani sa suzama u o~ima, tugom u srcima i prazninom koju nam ispuwava prizivawe tvog toplog i blagog pogleda beskrajne qubavi. Nedostaje{ nam da se zajedno radujemo, da nas te{i{ i hrabri{. Sa qubavqu te ~uvamo u na{im srcima.

Tvoj }i}a Milorad, strina Radmila, sestra Jelena, zet Igor i sestri~ina Awa. 88163

POMEN

Rada Pili}

Sima Ka}anski

23. 9. 2009 - 1. 11. 2009.

Dana 1. 11. 2009. godine navr{ava se 40 dana od smrti na{e drage supruge, majke i snaje

Uspomena na tebe `ive}e ve~no u na{im srcima.

88093

SE]AWE

POMEN

Tata, ostali su tragovi koji se ne bri{u, se}awa koja ne blede i tuga koja ne prestaje.

Majka Milica, brat \or|e i snaja Katarina.

O`alo{}eni: suprug @ivko, }erka Sne`ana, sin Stevan i svekrva An|elka.

88202

88199

]erka Vida sa porodicom.

88161

[ESTOMESE^NI POMEN

POMEN

1999 - 2009.

Zahvalna deca Petar, Jerko, sestra Lela, brati}i sa porodicama i ostala mnogobrojna rodbina.

Tvoji: mama Milka, tata Jovan, sestra Milena, zet Milan i sestri~ina Sandra.

87997

87870

Danas, 31. 10. 2009. godine, navr{ava se 10 tu`nih godina bez tebe.

Rada Pili}

Emilija Obradovi} ro|. Leti}

PETOGODI[WI POMEN

iz Ka}a

Draga na{a bako, i posle trideset godina bez tebe nije nam lako.

na{em nepre`aqenom dedi, suprugu i ocu.

@ivot je trenutak, a se}awe ve~no. Bol nije ni u re~ima, ni u suzama ve} u srcima u kojima }e{ ostati.

Lazar Paro{ki

Sin Mi}a sa porodicom.

La`u da vreme le~i sve... Tuga za tobom svakim danom je sve ve}a. Mi znamo koliko si nas voleo, a ti nikada ne}e{ saznati koliko nam nedostaje{. Tvoji najmiliji.

87859

88165

87760

Povodom dvadeset godina od smrti svom suprugu

Navr{ava se pola godine od rastanka moga brata

Sa po{tovawem unuk Zdravko Obradovi} sa porodicom.

[ESTOMESE^NI POMEN Dana 31. 10. 2009. godine navr{ava se {est tu`nih meseci od kada nije sa nama na{

Vojislav \uri} 4. novembar 2004. godine - 4. novembar 2009. godine

Novaku Miladinovu Novi

Rade Pili}a

Neizmerna tuga i se}awa nam ostaju.

Vreme prolazi, tuga i uspomene ostaju.

1933 - 1989. Wegovi: Ne{a, Milica i Miru{ka.

dajem pomen.

Tvoja sestra Sofija-Dada i zet Bore, ne}ake Biqana i Dubravka sa porodicama.

O`alo{}ena supruga Katica sa decom. 86634

88050

88166

Nikola Pilipovi} Porodice Pilipovi} i Vijatovi}. 88103

07.00 08.00 08.05 08.55 09.20 09.45 10.05 11.00 12.10 13.10 13.30 14.40 15.10 15.35 16.00 16.30 17.00 17.20 17.30 18.00

TV PROGRAM

subota31.oktobar2009.

Kuhiwica Vesti Majstor i Margarita Zvrk Neverovatne pri~e Hajde sa mnom u obdani{te Bez puta Nauka 21. veka Slobodna tema Hercegovci 5kazawe Wu{kawe Plej gems Snovi starog Slankamena Dnevnik bicikliste Tu sasvim blizu TV Dnevnik Tajna hrane Centar sveta @ivopis

08.00 11.30 12.30 15.30 17.00 17.35 18.00 18.30 19.00 20.00 20.30 21.50 22.00 22.40 23.15

Jutarwi program Sve {to mi pripada Bez cenzure Vojvo|anske vesti Lice s naslovnice Beli luk i papri~ica Vojvo|anske vesti Pop korn Ulovi trofej Vojvo|anske vesti Halo predsedni~e Bila jednom jedna nedeqa Vojvo|anske vesti Modni magazin Beli luk i papri~ica

06.05 08.15 09.06 11.02 12.37 13.10 13.23 13.25 13.45 14.15 15.00 15.05 15.07 15.58 16.52 16.54 18.29 18.59 19.00 19.30 20.09 20.16 21.15 22.00 00.36 02.06 03.03 03.48 04.39 05.07

Mara Skenyi}-Reqi}

Preokret Nije slu~ajna metafora u kojoj ka`u da su mu{karci sa Marsa, a `ene sa Venere i da odatle poti~u svi problemi. Gledaoci }e mo}i da ~uju {ta to mu~i dana{we mu{karce i kako podnose tranziciju... Gosti: Sta{a Milo{~in i Aleksandar Filipovi} Autorka: Mara Skenyi}Reqi} (RTV 1, 22.30) 18.30 19.00 19.30 20.10 22.00 22.30 23.20 00.15

Zajedno Stil i grad TV Dnevnik Rukomet (`): Kikinda Valensija, prenos Vojvo|anski dnevnik Preokret Vremeplov Radio Novog Sada ^arde na Dunavu

06.40 07.30 10.00 11.20 12.30 12.40 14.20 14.30 15.00 15.30 16.00 16.30 17.00 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 20.00 21.00 21.30 22.30

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Dobro ve~e, Vojvodino (slov) [turovci Vesti (ma|) Tvornica ose}awa, film Crtani film Bajko kviz Festival „Kalina 2009“ Spektar (buw) Makedonsko sonce Prizma Transplantacija TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Muzi~ki intermeco (ma|) Crtani film (ma|) Dobro ve~e Vojvodino (ma|) Kulturni magazin (ma|) Zavi~ajna ku}a Temerin (ma|) Duh moje biv{e drage, film

11.00 11.30 12.00 13.00 14.00 15.00 15.30 16.20 16.30 17.00 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.30 23.00

Jutarwi program Jutarwi dnevnik @ikina {arenica Dizni na RTS Mansarda Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Sport plus Lud, zbuwen, normalan Vi i Mira Adawa Polak Vesti Na{ auto na{im gledaocima TV lica... kao sav normalan svet Jesen stiè duwo moja Na{ auto na{im gledaocima Uhvati klince, film Kvadratura kruga Na{ auto na{im gledaocima Slagalica, kviz Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Jesen stiè duwo moja TV bingo Heroji neba, film Kultne tinejyerske komedije: ôve~e, gde mi je auto, film Jesen stiè duwo moja Vi i Mira Adawa Polak TV lica... kao sav normalan svet Kvadratura kruga Slagalica

Novosa|anka Vitra` Lenija Evo nas kod vas Crta Granice nauke @ivot na Marsu Neon siti Granice nauke Film Radionica Objektiv Gra|anske inicijative Najboqi lek Katapultura @ivot na Marsu Istraga Razgoli}eni

SERIJA

@ivot na Marsu Godina je 2006, a detektiv Tajler istra`uje slu~aj serijskog ubice i do`ivqava nesre}u tako {to ga udari automobil. Nakon nesre}e nalazi se u 1973. godini. Da li je poludeo, da li je u komi ili je putovao kroz vreme? Uloge: Yon Sim, Liz Vajt, Filip Glenister, Din Endrjus (Apolo, 21.00)

10.00 Rukomet: Panon kup: Srbija – Tunis 12.00 Rukomet: Panon kup: Ma|arska – Rumunija 14.00 Real NBA 14.30 NBA Akcija 15.00 Pregled Evrolige 16.00 [kotska liga: Seltik – Kilmarnok 18.00 ACB Liga: Bilbao – Real Madrid 20.00 NHL: Tampa Bej – Wu Yersi 22.30 NBA: Boston – ^ikago 00.15 Rukomet: Panon kup: Srbija – Tunis

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 08.00 Zemqa nade, 09.00 De~iji program, 10.00 Fajn storis, 11.00 Film, 12.30 Vodi~ kroz umetnost i nauku, 13.00 Tuti Fruti kviz, 14.30 Stajl, 15.00 Film, 16.30 Biber, 17.00 Mu{ki svet, 18.00 U na{em ataru, 18.30 Biber, 19.00 Film, 20.30 ABS {ou, 21.00 Film, 22.30 Biber, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.15 Biber, 00.30 No}ni program. 08.00 Prsluk agein, 10.30 Iks art, 11.00 Inyoj, 12.00 Akcenti, 12.10 Dok. program, 14.00 Akcenti, 14.10 Pun gas, 15.00 Prezent, 16.00 Akcenti, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.15 Pismo glava, 20.00 Film info, 20.30 Veze, 21.00 Tokovi mo}i, 21 30 Izazovi istine, 22.30 Sajam Info net, 23.00 Kviz, 00.15 Komercijalni program program.

@an Reno

Heroji neba Rat besni u Evropi, a sile Alijanse u Francuskoj, Italiji i Engleskoj ne nalaze na~in da razre{e naglo slabqewe zbog naleta nema~ke vojske. Nekoliko hrabrih ameri~kih vojnika dobrovoqno }e pristupiti francuskim trupama da bi nau~ili da pilotiraju... Uloge: @an Reno, Yejms Franko, Martin Henderson, Dejvid Elison Re`ija: Toni Bil (RTS 1, 22.00)

07.15 08.00 09.10 10.20 13.00 13.30 14.00 15.05 16.10 18.30 19.00 20.00 21.00 00.30 02.00 03.00 05.00

e-TV Doma}in Puka Survajver Na terapiji Emisija o Formuli 1 Formula 1 - trening Treptaji Film: Bilo jednom u Kini 3 Kviz: Ke{ taksi Serbijan open Viking Film: Deset bo`ijih zapovesti Kviz: Ke{ taksi Ameri~ko rvawe - bez milosti Film: Te{ko je biti fin Ameri~ko rvawe - bez milosti

DNEVNIK

07.00 08.15 08.40 09.05 11.00 12.00 12.05 13.30 14.00 16.00 16.35 17.20 17.25 18.00 18.30 19.05 20.00 22.00 23.55 00.50 01.20

Dora istraùje Trnav~evi}i u divqini Vodi~ za roditeqe Film: Kraq i ptica Veliki brat, uìvo Vesti za osobe o{te}enog sluha Popodne TV Travel magazin Film: Neèqeni efekti Vesti B92 Bu|elar Dvougao Potraga Patrola Vesti B92 Jelen top 10 Veliki brat - Veliki mozak Film Qudi sa Menhetna Nadrealiti {ou Jelen Top 10

07.00 08.30 09.00 10.00 11.45 12.00 13.00 14.00 15.00 15.45 16.00 18.00 19.30 20.00 21.00 23.00 01.00 01.20 03.00 05.00

Jutro sa Ne{om Risti}em U sosu (specijal) Farma (ìvo) Vikend vizija Siti îtaj izme|u redova @ivot u trendu Gold muzi~ki magazin» Kad na vrbi rodi gro`|e Siti Farma (ìvo) Magazin in Nacionalni dnevnik Kad na vrbi rodi gro`|e Farma Film: Mirotvorac Siti Film: Lavina Film: Vreme za ènidbu Film: Mirotvorac

Dolinom Ibra kroz vekove Peto~lana ekipa TV Most iz Zve~ana prva je koja je posle ~etiri decenije, vo|ena tragom Milana Kova~evi}a i kultne emisije „Karavan“, zaplovila rekom Ibar, s namerom da slikom i re~ima pribliì vekove. Reìja: Dejan Vuk{a (RTS 2, 14.25) 06.13 Brazde 07.08 TV lica... kao sav normalan svet 07.56 Film za decu 09.44 Verski mozaik Srbije 10.30 Klinika vet 11.01 Profil i profit 11.30 Kwiga utisaka 12.09 Agroinfo 12.30 Svet zdravqa 13.00 7 RTS dana 13.30 Gra|anin 13.55 Leti, leti pesmo moja mila 14.25 Dolinom Ibra kroz vekove 14.53 Metropolis u Aran|elovcu 15.22 Vrele gume 15.55 Fudbal - Premijer liga: Fulam - Liverpul, prenos 17.51 Total tenis 18.05 Reli 18.25 Fudbal - Premijer liga: Man~ester Junajted - Blekburn, prenos 20.25 Pri~e dece 21.27 Svet sporta 21.55 Fudbal - Jelen superliga 22.10 Put ka dru{tvu znawa 22.20 Put ka dru{tvu znawa 22.43 Hronika oktobarskog salona 23.10 Borba za ìvot, nau~na serija 00.04 54. me|unarodni beogradski sajam kwiga, hronika 00.30 Fudbal - Premijer liga: Arsenal - Totenhem 02.15 Vrele gume 02.45 Fudbal - Premijer liga: Fulam - Liverpul (r) 04.25 Fudbal - Premijer liga: Man~ester Junajted - Blekburn (r)

06.00 06.30 08.00 09.30 10.00 13.00 13.30 14.00 14.15 16.15 17.00 18.00 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 23.00 23.30 00.30 01.00 03.00

Glas Amerike Slavni Svi vole Rejmond-omnibus Sva{tarica Za dobar dan Dok. serija nedeqe Oranica Vesti Qubav za sva vremena Slike `ivota Slatka moja Vesti Present Genius domus Beli svet Zlo~in iz pro{losti Mala, film Zaustavno vreme Zlo~in iz pro{losti Glas Amerike Qubav za sva vremena Doma}a muzika

08.15 Bawe Srbije, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.15 Modni impuls, 12.50 Pop top ten, 14.00 Mozaik, 16.00 [irom otvorenih o~iju, 16.35 Fokus, 17.00 Turisti~ka, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 20.30 Vesti, 20.50 Fam, 21.15 Film, 22.40 Bawe Srbije, 23.10 Fokus, 23.35 Turisti~ke, 23.55 Auto {op, 00.20 Haj-faj 70, 01.00 Fokus, 01.25 Bawe Srbije. 07.00 [mizla sa stilom, 07.30 Pod sjajem zvezda, 09.00 Zdravo, 10.00 Srbija i svet, 11.00 Nemi svedok, 12.00 Izazov istine, 13.00 Vidimo se u Soko Bawi, 13.30 U me|uvremenu, 14.00 Od Tokija do Milvokija, 15.00 @ivot je to, 16.00 Smeh terapija, 17.00 Subota popodne, 20.00 Slavni parovi, 21.00 Moj grad-Retrospektiva nedeqe, 22.00 Biqana za Vas, 23.00 Film, 01.00 Tok {ou.

Nikol Kidman

Mirotvorac

Skajlend (Hepi, 09.35 i 15.30) 07.00 07.15 08.00 08.30 08.50 09.35 10.00 10.25 10.55 11.45 12.40 14.00 14.30 15.00 15.30 16.00 16.15 18.00

Engleski sa Ozmom Presovawe Meda Rupert Mala princeza Papirmanija Skajlend Idemo u`ivo Viva piwata Dinosaur King Skipijeve avanture Film Papirmanija Tajna Idemo u`ivo Skajlend Viva piwata Film Divqa planeta

18.35 18.55 19.20 19.30 21.20 22.10 23.00 23.25 23.55 00.05 00.20 01.10 01.40 02.30 04.00 05.30

[oping mania Telemaster Rekord Film Smicalice Gavran Operi me! Fritajm Telemaster Vremenska prognoza Budi faca, rijaliti {ou [oping mania Fritajm Film Muzi~ki miks Gavran

Negde u Rusiji dolazi do sudara dva voza od kojih jedan vozi nuklearnu bombu. Sudar izaziva eksploziju posle koje je ceo svet u panici. Nuklearni ekspert Bele ku}e, dr Yulija Keli ne misli da je u pitawu nesre}a... Uloge: Nikol Kidman, Yory Kluni, Armin MilerStal, Goran Vi{wi} Re`ija: Mimi Leder (Pink, 23.00)

12.00 Kuhiwica, 13.00 Kviz: Zlatna planeta, 14.30 Film, 16.30 Paor, 17.30 Slova~ki magazine, 18.00 Yuboks, 18.30 Nemi svedok, 19.30 Dok. program, 20.00 Film, 22.00 Put vina, 22.30 Kazivawa, 23.00 Nemi svedok, 00.00 Yuboks.

08.00 Hrana i vino, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Put vina, 13.00 Kviz, 14.30 Maks Kju , 15.00 Film, 17.00 Agrosfera, 18.00 Veze, 18.45 Nodi, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Panorama op{tine @iti{te, 20.30 Film, 2. deo, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Slu`ba 21, 23.00 Film.

DNEVNIK

subota31.oktobar2009.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

TAMBURA[KA LEGENDA MARKO NE[I]

Priredili: Dejan Tomi} i mr Slavko Mati}

Britani Marfi

Osam miqa Reper Yimi Smit Yunior ima problem. Kada mu devojka ka`e da je trudna, on je ostavi i preseli se kod majke alkoholi~arke kako bi u{tedeo novac za snimawe demo snimka. Stvari se poprave kada upozna manekenku Aleks, koja odlazi u Wujork i obe}a da }e mu pomo}i. Ali, ona ga izneveri, majka odbaci, posva|a se s prijateqima i opqa~kaju ga suparnici... Uloge: Eminem, Kim Besinyer, Britani Marfi, Meki Fajfer, Juyin Bird, Omar Miler Re`ija: Kurtis Hanson (Nova TV, 23.45) 08.30 Pauer Renyers 08.55 Superheroj Spajdermen, crtani 09.20 Graditeq Bob, crtani 09.35 Vinks, crtani 10.00 Dora, crtani 10.25 Lude 70 –e 11.15 U sedmom nebu 12.10 Smalvil 13.05 Niti vidim, niti ~ujem, film 15.00 Povratak u za~arani grad, film 16.50 Vesti 17.00 Kod Ane, kulinarski {ou 17.50 Bra~ne vode 18.20 Lud, zbuwen, normalan 19.15 Dnevnik 20.00 U senci pro{losti, film 21.50 Nepoznati za{titnik, film 23.45 Osam miqa

08.00 Misterije olupina na dnu okeana 09.00 Zaboravqene poplave 10.00 Pri~e iz groba 11.00 Ajn{tajnova velika ideja 13.00 Ku}a iz edvardijanskog doba 14.00 Revolucija na srebrnom platnu: Nova lica u Holivudu 15.00 Kako je razmi{qao sredwovekovni intelektualac 16.00 Vikingovo putovawe 17.00 Tajne civilizacije: Inke, Maje i Acteci 18.00 Zagonetne pri~e: Tajanstveni slu~aj Kaspara Hauzera 19.00 Najve}i afri~ki istra`iva~ 20.00 Torinski pokrov: Novi dokazi 21.00 Ponovo izmi{qeno 22.00 No} u kojoj je Yejms Braun spasao Boston 23.30 Crkva i dr`ava u moderno vreme 00.00 Vikingovo putovawe 01.00 Tajne civilizacije: Inke, Maje i Acteci

07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Ek{n men Moja zlatna ribica je zlo}a Ek{n men Moja zlatna ribica je zlo}a Ek{n men Crvenkapica Na sedmom nebu Tajno ime: ^ista~ Gospo|a ministarka Pqa~ka Industrijski grad Zaslepqewe Manija za orgijawem

06.00 07.35 08.55 10.25 10.55 12.10

Uranija Putovawe na koley Najlu|i tim Bioskop, bioskop, bioskop Betmen: Vitez iz Gotama Indijana Yons i otima~i izgubqenog kov~ega Indijana Yons i ukleti hram Indijana Yons i posledwi krsta{ki pohod Indijana Yons i Kraqevstvo kristalne lobawe Sredwo{kolski mjuzikl: Maturanti Brda imaju o~i 2 Hostel 2 Izgubqeni momci: Pleme

14.05 16.00 18.05 20.05 22.00 23.25 00.55

08.15 Kinoteka - ciklus klasi~nog vesterna: Vin~ester 73, film 09.40 Skica za portret 10.15 Ku}ni qubimci 10.50 Veterani mira 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.30 Oprezno s an|elom 13.20 Prizma 14.05 Duhovni izazovi 14.40 Jelovnici izgubqenog vremena 15.00 Reporteri 16.10 Evromagazin 16.55 Kulturna ba{tina 17.10 Medvedi i qudi, dok. film 17.45 [kriwa 18.35 U istom loncu, kulinarski {ou 19.30 Dnevnik 20.15 Ples sa zvezdama 22.25 Filmski vikend Kurta Rasela: Velika gu`va u Kineskoj ~etvrti, film

06.00 Dodir an|ela 07.00 An|eo u porodici 09.00 Gardijan 11.00 Pomorska patrola 12.00 Mesto zvano dom 14.00 Ona me izlu|uje 16.00 Klara [eler 17.00 Biti Erika 18.00 Gardijan 21.00 Zakon i red 23.00 Nemirne du{e

08.45 Keni morski pas, crtani 09.10 Bikeri s Marsa, crtani 09.40 Ben 10, crtani 10.20 Tajna ~okolade 11.15 Jedna od momaka 11.45 Peteov meteor, film 13.40 Premijer liga: Arsenal - Totenham, prenos 15.45 Drakula: Veseli mrtvac, film 17.25 Zvezde ekstra: 40 modnih zlo~ina slavnih 19.05 Diskaveri: Dadiqe u Hamptonu, dok. film 20.00 Majmunska posla, film 21.40 Mr. Nice Guy, film 23.10 Anakonda, film 01.40 Muva 2, film

Majmunska posla

@aklin Kim

Tamna strana Holivuda Tom Griner i Kejy Maligan su par gluma~kih zvezda proslavqenih u akcijonim filmovima. Ali to je danas pro{lost. Sedam godina posle svog posledweg zajedni~kog filma Tom ìvotari traè}i kakav-takav posao, a u boqem poloàju nije ni Keky... Uloge: Tom Berinyer, @aklin Kim, Rod Stiyer, Bart Rejnolds, Dejvid Proval, Al Sapienca, Dominik Kiting Reìja: Sunk Vortman (HRT 1, 00.15)

Alek Mekol je biv{i profesionalni igra~ ameri~kog fudbala i CIA-in instruktor borila~kih ve{tina, kojem jedan od najneobi~nijih zadataka predstavqa podu~avawe simpati~ne {impanze Klemensa. Kada Alek dozna kako kompanija Z.I.T. planira da naudi {impanzi u svrhu istra`ivawa, ukrade Klemensa pa se s wim zaputi na jug... Uloge: Metju Modin, Roma Davni, Set Edkins, Yejson Fleming, Fred Vord Re`ija: Hari Bejsil (RTL, 20.00)

00.15 Filmski maraton: Tamna strana Holivuda, film 01.45 Filmski maraton: Qubav, znati`eqa, prozak i sumwe, film

07.00 Vreme je za Diznija: 101 dalmatinac 07.25 Vreme je za Diznija: Legenda o Tarzanu 07.45 Na kraju ulice 08.15 Ninin kutak 08.20 Danica 08.25 Leo 08.50 Kokice 09.20 Parlaonica 10.15 Briqantin 11.00 Igrajmo se 11.15 Vip muzi~ki klub LP 13.20 KS automagazin 13.55 Abu Dabi: Kvalifikaciona trka F1 za Veliku nagradu Abu Dabija 15.15 4 zida 15.55 Rukomet, LP (@): Podravka - Byasen, prenos 17.40 HNL: Hajduk - Dinamo, prenos 20.00 Volim fudbal 23.05 Sportske vesti 23.20 Dobre namere 00.10 No} u pozori{tu

06.00 07.50 10.00 12.00 14.00 15.40 17.10 20.00 22.00 00.00 02.00

Zaposleni qudi Apostol Bufalo Bil i Indijanci U dometu Radoznali susedi Pqa~ka{ banaka Tanka crvena linija Zavijawe Stra{qivci @estoko ven~awe Hiqadu re~i

07.00 13.00 15.00 17.00 19.00 21.00 23.00 01.00

@ene fudbalera No} ajkula Problem sa psom Voz smrti 29-ta ulica Ri~ard 3. Prinudno sletawe Vri{tavci

Roma Davni

08.10 Majami ink 09.05 Opasan lov 10.00 Lud za industrijom 10.55 Discovery projekat Zemqa 11.50 Izgradwa budu}nosti 12.45 Napravi prototip 13.40 Razotkrivawe mitova 14.35 Pametwakovi} 15.30 Budu}i svet 16.25 Kako to rade 16.55 Kako se pravi? 17.20 Discovery projekat Zemqa 18.15 Lud za industrijom 19.10 Megagraditeqi 20.05 Ameri~ki ~operi 21.00 Limarska radionica 21.55 Trgovci automobilima 22.50 Crno zlato 23.45 Izgubqeni raj 00.40 Najzlobniji

08.30 Formula 1 09.00 Automobilizam 09.30 Tenis 10.45 Fudbal 12.00 Fudbal 13.00 Fudbal 14.00 Tenis 15.30 Tenis 19.00 Fudbal 20.00 Fudbal 22.00 Borila~ki sport 00.30 Fudbal 01.30 Rvawe

Svirac s Podbare video Lewina B

ard tambura{ke muzike, maestro Sava VuKada je Marko svr{io osnovnu {kolu, mati kosavqev je 27. aprila 1986. na ku}i u tihoj ga je dala da izu~i stolarski zanat. Tu je ostao i pomalo skrajnutoj Ulici Milana Raki}a kratko jer je morao da radi preko celog dana i 11 u Novom Sadu otkrio spomen-plo~u, rad akademza svirawe nije imao vremena. îni se da ga je skog vajara Sa{e Man~i}a, na kojoj je u bronzi, ismajstor otpustio pre nego {to je Marko namepod îka Markovog lika, i slede}i tekst: “Ovde je ravao da ode. U to vreme wegov brat Mita, koji ìveo i stvarao Marko Ne{i}, 1873–1938, tambuje ve} bio poznat kao dobar peva~ i svira~ i hora{, kompozitor, organizator kulturnog ìvota rovo|a Srpskog zanatlijskog dru{tva “Neven”, me|u radnicima i zaslu`ni esperantista. Novosauvodio ga je u osnove muzike, dakako nestru~no, |ani”. Zluradi bi rekli, dugo im je trebalo da se tako da je Marko ve} bio wemu od velike korisete tvorca „@abaqke“, „\uvegije, gde ste da sti pri spremawu peva~a i svira~a. Mnogo je ste?“, “Donesi vina, kr~marice”, “Idem ku}i a ve} kompetentniji pedagog bio Hruz, muzi~ar, êh zora” i jo{ mnogo drugih, pesama bez kojih i danas po narodnosti. nema pravog terawa kera, ali Mati, zabrinuta za budu}nije tako. Jer ga nikada nisu ni nost svoga deteta, po{aqe ga zaboravqali. Neku godinu kana staklarski zanat. Kad god snije su jedan primeren sokak u je ugrabio vremena – a bilo je zavi~ajnoj mu Podbari nazvali vi{e dokolice nego kod stopo wegovom imenu. lara – a nije imao u radwi “Dnevnik“ je sutradan objaposla, Marko je pore|ao flavio ~lanak s puno pijeteta: {e i ~a{e izvesnim redom i, “Jo{ ima Novosa|ana koji udaraju}i drvenim {tapisu sretali Marka Ne{i}a, }em, izvodio ~itavu skalu, pa okrugla lica i dugih sedih i melodije. Mora da se tim brkova, toliko lepa izgleda „sportom” dugo zabavqao, poda ga je Uro{ Predi} uzeo za {to ga je majstor vrlo brzo model kada je slikao ikonu otpustio. Ni{ta drugo nije svetog \or|a u be~ejskoj crostalo materi nego da ga da kvi. Bio je obdaren s vi{e na berberski zanat, smatrajutalenata: pevao je, pisao pe}i da }e tu imati slobodna sme, komponovao, davao aranvremena, pa }e mo}i svirati `mane za svoje i tu|e pesme, kad ve} toliko voli. I nije svirao na tamburi i podu~ase ni prevarila. Jer, pre~anvao druge da sviraju, ~ak i ski su berberi znali da preslikao, dodu{e firme na drkra}uju vreme ~ekawa mu{tevetu i limu i ne{to malo rija udarawem u tamburu ili ikona. Samo je jedna sa~uvagitaru. Marko je izu~io zana. Sve je voleo i wega su svi nat i posle je otvorio berUdarao harmonije voleli. Bio je, jednostavno, bersku radwu na novosadskom i u staklarskoj radwi ~ika Marko svima”. @itnom trgu. Otkrivena je, uzgred, i tajna o korenima wegoZahvaquju}i svom tenoru – rajskom i bogovvog doslednog levi~arskog opredeqewa, kojeg se skom – kako su zapisali wegovi savremenici, do smrti nije odrekao. kroz ceo ìvotni put i{ao je s pevawem. To sve“Dok je s orkestrom Vase Jovanovi}a gostovao po do~e brojni programi objavqeni u raznim listoNema~koj 1905, u Lajpcigu su se zatekli ~ika Marko vima i ~asopisima wegovog vremena, pre svega i Lewin. Da li mu je vredni tambura{ iz Novog Sanovosadskim. Jedan od nastupa kao solo-peva~a da svirao? Ne zna se. Ali je sigurno da su wegove bio je i na proslavi pedesetogodi{wice rada Joideje doprle do Ne{i}a. Iznad wegovog pisa}eg stovana Jovanovi}a Zmaja, gde je izveo Zmajevu pela visila je Lewinova smu „Tri sina“, a na vislika, a odmah do we, skoolini ga je pratio FiToliko je u mladosti bio nao~it ro istog formata, slika lip – Lipa Gruji}. i lep îka Marko, da ga je Uro{ Karla Marksa”. A Novi Sad je u mlaMarko Ne{i} se rodala~kim godinama Predi} uzeo za model kada je dio 1873. Novom Sadu, slikao ikonu svetog velikomu~enika Marka Ne{i}a bio bogde se wegov otac Stegat priredbama s pevaGeorgija u be~ejskoj crkvi van, po zanimawu zanawem, svirawem, deklatlija, doselio iz Vrmovawem, glumom… {ca i tu se oènio Tinkom Te{i}, rodom iz Ve} zvan îka Marko, uz pratwu gitare ili Starog Be~eja. Dràli su svrati{te u Temetambure, pa i mandoline, nastupao je na besedarinskoj ulici s firmom „Kod sedam zvezda”. ma, koncertima s igrankom, svetosavskim proIzrodili su ~etvoro dece, a Marko je bio najslavama, matinejima, ~ajankama, boì}nim, mla|i. Imao je jedva 11 meseci kad mu je otac radni~kim i velikim letwim zabavama s pozopreminuo. ri{nom predstavom, poselima, umetni~kim „Ostade mati da sirotuje s vi{e dece. Od ranog koncertima, do~ecima Pravoslavne nove godidetiwstva se pokazao kod mene dar za muziku, ali ne, maskenbalima, krizantemskim, silvestrokod sirotiwe o tome ne vodi niko ra~una“, pisao vim ili velikim ba{tenskim zabavnim ve~erije Ne{i}a Vladimiru R. \or|evi}u, muzi~kom pema, koncert-kabareima, programima diletantdagogu i kompozitoru, {kolovanom na Konzervaskih pozori{nih dru{tava, priredbama krotorijumu u Be~u i Pragu, a za koga na{ ugledni muja~kih, metalskih, drvodeqskih, ìveànskih, zikolog Stana \uri}-Klajn veli da je „jedan od tipografskih, grafi~kih, poqoprivrednih i najzna~ajnijih melografa i folklorista u istoostalih organizovanih radnika, te pride periji srpske muzikologije“. rec-zabavama. Almanah „Marko Ne{i}, s pesmom u narodu”, u izdawu novosadske IK “Tiski cvet”, moète nabaviti u antikvarnici “Orfelin” (tel. 021/6612–860), Gimnazijska 2, kod Ribqe pijace Sastavni deo kwige je i CD s 24 Ne{i}eve kompozicije sa~uvane u fonotekama Radio Beograda i Novog Sada, koje izvode Zvonko Bogdan, Cune Gojkovi}, Merima Wegomir, Nestor Gabri} i drugi poznati peva~i.

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

subota31.oktobar2009.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Subota je izuzetno dinami~na. Mesec prolazi kroz va{ znak, pa nastupate punog i otvorenog srca, {to ponekad i nije pametno. Imate zna~ajnije mogu}nosti da sara|ujete s drugima, ali po svom.

BIK 20.4-20.5.

Potreban vam je novac, mnogo vi{e novca, ali se nemojte opteretiti wime. Potrebna vam je i harmoni~na qubavna povezanost, ali se ni time nemojte opteretiti. Neka stvari teku svojim tokom, a vi u`ivajte!

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zrewanin

S. Mitrovica 10 Ruma

Pan~evo

Vr{ac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica

Ni{

Mesec je uplovio u znak vatrenog Ovna, pa s novim i mladala~kim entuzijazmom prihvatate nove izazove. Borbeni i strasni, kre}ete u pohode i niko vas ne mo`e zaustaviti. Imajte jasne ciqeve. Posmatrajte situaciju dugoro~no, pa }ete na}i smisao u svemu. Imate povoqan upliv Meseca, pa i podr{ku jedne vatrene `enske osobe. Prihvatite ponu|eno dru{tvo, koje }e vam prijati. Strasti. U privatnom poslu nailazite na nesinhronizovane odnose, pa }ete te{ko pomiriti aktuelne potrebe i obaveze. @elite da imate kontrolu nad situacijom, ~ak i u nemogu}im uslovima. Samo strpqivo!

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Aktuelna biometeorolo{ka situacija doprinosi pogor{awu tegoba cerebro i kardio-vaskularnih bolesnika kao i reumati~ara. Od meteoropatskih reakcija mogu}i su glavoboqa, vrtoglavica i bolovi u kostima, zglobovima i na mestima starih rana. Potreban je dodatni oprez u saobra}aju.

Madrid

Rim

London

Izgleda de se sve i svi okre}u oko vas i zavise od vas. Postavili ste se u centar zbivawa, pa se nemojte ~uditi {to poneki o~ekuju podr{ku i re{ewe na tacni. Tro{ite novac, sve po sili potreba.

STRELAC 24.11- 21.12.

Sve`a krv te~e va{im venama, sve zahvaquju}i nekim novim znacima pored puta i izazovima. Ovog vikenda }ete biti veoma aktivni i fizi~ki anga`ovani. Rad }e vam prijati, koliko i sport.

JARAC 22.12-20.1.

U svom domu morate zadovoqiti potrebe uku}ana i imati dovoqno strpqewa za wih, pogotovo za decu. Od vas se o~ekuje da budete stub ku}e, {to je sasvim logi~nno i normalno. Ni{ta vam nije te{ko.

VODOLIJA 21.1-19.2.

Putovawa su uvek dobrodo{la, pogotovo kada spojite lepo i korisno. Ko putuje, taj napreduje, kaù. Dru{tveni ste, pa moète kako ho}ete i s kim ho}ete. U tome leè ~ari slobode. Prijatan dan.

RIBE 20.2-20.3.

Vreme je nezaustavqivo, haoti~no, ali i vi mu parirate u potpunosti. Ponekima je te{ko da vas prate, a o kontroli nema ni re~i. Jednostavno, umete da se prepustite unutra{wem vodi~u i intuiciji.

Cirih

Berlin

Be~

Var{ava

Kijev

Moskva

Oslo

VIC DANA Ka`e zeka zmiji: - Izvini {to sam te zezao da nema{ noge. - Ma, u redu je, bilo pa pro{lo - odgovori zmija. A zeka }e: - OK, evo ruke.

SUDOKU

St. Peterburg 1 Atina

Pariz

Minhen

Budimpe{ta

Stokholm

9 3

VODOSTAWE TAMI[

Bezdan

159 (-9)

Slankamen

255 (9)

Ja{a Tomi}

Apatin

224 (-8)

Zemun

292 (7)

Tendencija stagnacije

Bogojevo

205 (-4)

Pan~evo

306 (2)

STARI BEGEJ

Ba~. Palanka

202 (5)

Smederevo

472 (-2)

Novi Sad

210 (11)

Hetin

74 (-4)

-56 (2)

Tendencija stagnacije

TISA N. Kne`evac

223 (10) S. Mitrovica

130 (2)

Senta

274 (0)

241 (6)

Novi Be~ej

313 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

254 (8)

NERA

Tendencija stagnacije

Beograd

Kusi}

SAVA

1 6

8 5

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

9 46 (-2)

1 2

Tendencija opadawa i stagnacije

[KORPION 24.10- 23.11.

Peva~ica i mla|a sestra popularne Kajli Minok, Deni priznala je da se davne 1995. godine razgolitila za „Plejboj” kako bi vratila dugove u vrednosti od 150.000 funti. - Kajli je znala da se slikam za „Plejboj”. Mogla sam wu da molim da mi pozajmi novac, ali ja nisam takva. Moji roditeqi su bili protiv tog slikawa. Nikada nisam rekla koliko sam zaradila fotografisawem, ali samo }u vam re}i da je taj iznos bio dovoqno velik da mogu svojim roditeqima ponovo da pogledam u o~i - rekla je Deni i dodala da nikada nije po`alila {to se skinula za „Plejboj”.

Evropa

SUNCA

NOVI SAD: Duì sun~ani periodi uz malo oblaka. Vetar slab do umeren severni. Pritisak iznad normale. Temperatura od -1 do 10 stepeni. VOJVODINA: Prohladno i prete`no sun~ano sa malo oblaka na jugu i jugoistoku Vojvodine. Vetar slab do umeren severni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura je 0, a maksimalna 11 stepeni. SRBIJA: Prohladno i ve}inom suvo. Na severu Srbije prete`no sun~ano, a u ostalim predelima promenqivo obla~no sa sun~anim intervalima. Vetar slab do umeren severni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura je 0, a maksimalna 11 stepeni. Prognoza za Srbiju u narednim danima: U nedequ i ponedeqak prohladno sa slabim jutarwim mrazevima, a tokom dana duì sun~ani periodi. U ponedeqak po podne postepeno naobla~ewe stiè sa jugozapada. U Pomoravqu i Podunavqu }e duvati umeren do poja~an jugoisto~ni vetar po~etkom idu}e sedmice. U utorak ki{ovito u ve}ini krajeva.

DUNAV

Uìvawe, vikend je. Dru{tveni ste, pa vas dobro raspoloèwe ne napu{ta. Moète mnogo toga prirediti i sebi i drugima, na sveop{te zadovoqstvo. Zbog toga ne budite lewi, ve} u akciju!

Skinula se zbog dugova

VI{E

Dan za danom promi~e, pa je ovaj mesec na izmaku. Vreme juri i te{ko ga je susti}i. Mo`da ipak treba odustati od nekih nemogu}ih misija. Va{ nesta{ni Merkur se uozbiqio u znaku [korpije.

VAGA 23.9- 23.10.

TRI^-TRA^

PROGNOZA

Vojvodina Novi Sad

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

31. oktobar 2009.

Re{ewe iz pro{log broja