Dnevnik 31.oktobar 2011. by jovan radosavljevic

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 31. OKTOBAR 2011. GODINE

GODINA LXIX BROJ 23244 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

SVE VI[E PREDUZE]A NE MO@E DA OPSTANE NA TR@I[TU

Drugi talas krize gasi radwe i restorane TEMA „DNEVNIKA”: PET GODINA USTAVNIH PROMENA U FOKUSU VOJVO\ANSKIH POLITI^KIH AKTERA

Ustavne i politi~ke ko~nice

Foto: N. Perkovi}

str. 5

TE [KA TRA GE DI JA U STA RIM LE DIN CI MA, KOD NO VOG SA DA

str. 3

OTVOREN REGIONALNI SAJAM U NOVOJ PAZOVI

Prikaz sremskog ekonomskog ~uda str. 11 VICEGUVERNER NBS-a BOJAN MARKOVI]

Foto: R. Hayi}

Isplati se {tedeti, pogotovo u dinarima str. 15

Ka{ikarom na patrolu, poginuli policajac i otac bomba{a

str. 13

NASLOVI malI mODElI POma@U VR[WaCIma: U okviru humanitarne prodajne de~je revije, koju je organizovao centar „@iveti uspravno” u saradwi s agencijom „Biznis model”, vi{e od 70 mali{ana predstavilo je sino} u Master hali Novosadskog sajma modele ~etiri modne ku}e. Ovu manifestaciju inicirali su roditeqi i ~lanovi Vr{wa~kog savetovali{ta, koje je pokrenuto pro{le godine pri Centru „@iveti uspravno”, da bi se sakupio novac za zapo{qavawe pedago{kih asistenata na teritoriji Ju`noba~kog okruga. str. 7

2 Tadi}: Bojkot izbora nikuda ne vodi 2 ^anak: Proterati Konuzina

Ekonomija 4 Iz Italije u Rumuniju preko Srbije do 2027.

str. 16 – 21

SPORT

n JANKO BEZ TITULE U SANKT PETERBURGU

Politika

n REMI VOJVODINE I SPARTAKA

n VAWA GRBI] U KU]I SLAVNIH

4 Danas isti~e rok za JAT 5 Posao za 1.800 agronoma

Dru{tvo 6 Batine i bole i ko{taju 6 Bela kuga najizra`enija u selima

Sun~ano i prijatno

Najvi{a temperatura 16° S

Novi Sad

Reporta`e

7 U JKP „Put” danas odlu~uju o {trajku 9 Disko groznica trese sredove~ne

Vojvodina 11 Zrewanin: Putari prekinuli {trajk

12 „\elem, |elem” asfaltiranim {orom

POLiTikA

ponedeqak31.oktobar2011.

PRED SED NIK SR BI JE BO RIS TA DI] UPO ZO RA VA

Boj kot iz bo ra ni ku da ne vo di – Pozivi da se ne iza|e na izbore ni{ta ne recija je druga~ija jer iz ovog ugla boqe vidim {avaju – rekao predsednik Srbije Bo ris Ta di}, stvari i koliko je problem teàk – rekao je Tai dodao da je svestan toga da su gra|ani nezadodi}, i ukazao na to da zbog ekonomske krize „ni voqni ìvotnim standardom. wegovi najbliì ro|aci nisu zadovoqni”. Predsednik Tadi} je izjavio da ne vidi logiku Predsednik je podsetio na to da nezadovoqi smisao u pozivima na bojkotovawe izbora, odstvo raste i u najbogatijim i najrazvijenijim nosno neglasawu iz protedru{tvima sveta. sta. Kako je objasnio, ìvimo – Niko ni mene, niti ikou atmosferi koja je otrovana a gde su danas qudi ga iz Vlade Srbije, ne treba ekonomskim i finansijskim zadovoqni? da upozorava na ~iwenicu da poretkom koji je godinama qudi nisu zadovoqni. Ja bih donosio korist i ubrzani mogao da uzvratim pitawem – a gde su danas qudi ekonomski razvoj i imao mnogo pozitivnih elezadovoqni? – rekao je Tadi} novinarima na molmenata, ali i jedan veliki negativni – jer se taj bu da prokomentari{e pozive nekih javnih li~razvoj oslawao na finansijske {pekulacije. nosti da gra|ani nezadovoqni stawem u dràvi – Na{a odgovornost je u vremenu koje je te{ko ne treba da glasaju ni za koga na slede}im izboi kompleksno i nema ma|ioni~arskih re{ewa. rima. Gra|anima koji pozivaju druge da ne glasaju na Predsednik Srbije je naglasio da „beli glasonarednim izborima mogu da kaèm da ogor~evi vode novom ogor~ewu, a od ogor~ewa niko ninost nikuda ne vodi – poru~io je Tadi}. je video hleba na svom stolu, pla}en ra~un za Iako ni najve}i svetski ekonomisti ne znaju struju ili boqu platu”. zasigurno kako je mogu}e prevazi}i te{ko}e u – Mo`da bih i ja, da nisam predsednik Repukojima se svet na{ao, obaveza politi~ara je da blike, bio nezadovoqan i ogor~en. Moja situaponude planove i da za wih preuzmu odgovornost.

dnevnik

REKLI SU

Ko nu zin: Po ve re we i na da u SNS Ambasador Rusije u Beogradu Alek san dar Ko nu zin smatra da je Srpska napredna stranka postala jedan od glavnih pokazateqa raspoloèwa gra|ana Srbije. Konuzin tvrdi da je SNS time stekao mogu}nost da pravi planove op{tenacionalnog karaktera, ali istovremeno i odgovornost zbog poverewa i nade koje qudi polaù u tu politi~ku partiju. Ruski ambasador je, na skupu SNS-a u Ni{u, rekao da se on odràva u trenutku koji nije jednostavan za istoriju Srbije, i dodao da ona jo{ nije iza{la iz prelaznog perioda ~iji je glavni ciq formirawe demokratske dràve s trì{nom ekonomijom. Konuzin je, tako|e, pruìo podr{ku srpskom narodu na Kosovu, isti~u}i da Rusija „dobro ~uje glas tog naroda”. – Stajali smo i staja}emo uz vas – poru~io je Konuzin, podsetiv{i na re~i ruskog premijera Vla di mi ra Pu ti na izre~ena prilikom nedavne posete Beogradu „[ta je dobro za Srbiju, dobro je i za Rusiju”.

â nak: Pro te ra ti Ko nu zi na Liga socijaldemokrata Vojvodine zatraìla je od nadle`nih organa da se ambasador Rusije u Srbiji Alek san dar Ko nu zin proglasi personom non grata i protera iz Srbije. „Ambasador Ruske Federacije u Srbiji Aleksandar Konuzin je svojim nastupom na skupu Srpske napredne stranke definitivno pokazao da se Ruska Federacija me{a u unutra{we stvari Srbije u nepodno{qivoj meri”, navedeno je u saop{tewu lidera LSV-a Ne na da ân ka. Ta stranka smatra da, ako se Konuzin ne „protera po kratkom postupku”, jedini vi{i stepen me{awa u unutra{we stvari Srbije moè biti „direktno ucewivawe demokratski izabranog rukovodstva isporukom energenata, a prva slede}a slika su ruski tenkovi ispred Narodne skup{tine Republike Srbije”. Zdrav razum i slobodarske tradicije nalaù da se to ne dozvoli i da se ponovi istorijsko „ne” ruskom hegemonizmu, po{to je o~igledno pro{lom „ne” istekao rok trajawa, smatra ânak.

KFOR SVO JE VOJ NI KE SNAB DE VA IZ VA ZDU HA

Ba ri ka da na Br wa ku vi {a od dva me tra Barikada koju su Srbi postavili na administrativnoj liniji ispred prelaza Brwak vi{a je od dva metra, a Kfor je i ju~e nastavio da svoje vojnike snabdeva iz vazduha. Tokom prepodneva helikopteri Kfora i Euleksa nekoliko puta su sletali na prelaz Brwak, koji je u blokadi po{to su Srbi

ispred prelaza ju~e postavili barikadu vi{uod dva metra, na kojoj je srpska trobojka. Gra|ani su nastavili stalna de`urstva, dok su na drugoj strani barikade postavqene na magistralnom putu Zubin Potok – Ribari}e pripadnici francuskog Kfora, koji imaju osma-

tra~nicu na obli`wem uzvi{ewu. Vozila koja saobra}aju prema Ribari}u koriste makadamski zaobilazni put iznad prelaza Brwak na kojem ruitinsku kontrolu saobra}jaja obavqaju pripadnici nema~kog Kfora. Situacija je mirna i na barikadama u selima Zup~e i Jagwenica, gde Srbi po smenama nasta-

vqaju de`urstva. Na barikadi u Zup~u je i daqe otvorena jedna saobra}ajna traka koju Kfor ne koristi. Po re~ima Srba, ne{to pre podneva dva vozila Euleksa su do{la iz pravca ju`nog dela Kosovske Mitrovice neposredno do barikade u Zup~u i vratila se.

Vojnici Kfora su s nekoliko svojih vozila na raskrsnici puta koji vodi prema susednom albanskom selu âbra, na nekoliko stotina metara od barikade u Zup~u. Na glavnim magistralnim pravcima na severu Kosova od pre nekoliko dana Srbi su otvorili jednu saobra}ajnu traku da bi Kfor mogao snabdevati svoje jedinice. Kfor ne koristi ovu mogu}nost za kretawe, a kako je objasnio komandant te misije Er hard Drevs, to ne}e ni ~initi sve dok sve me|unarodne organizacije ne budu imale mogu}nost slobodnog kretawa. Srbi, s druge strane, ne èle da dozvole slobodu kretawa Euleksu zbog toga {to prevozi kosovske carinike i pograni~nu policiju na prelaze Jariwe i Brwak. Srbi i daqe deùraju na barikadama u Leposavi}u, Kosovskoj Mitrovici i ostalim mestima gde su postavqene. Saobra}aj ne funkcioni{e ni preko drugog prelaza na severu Kosova (Jariwe), tako da vozila do Ra{ke i Novog Pazara i ona koja iz pravca ovih gradova dolaze na sever Pokrajine koriste alternativne pravce.

VESTI Kre }e Po kret rad ni ka i se qa ka Pokret radnika i seqaka najavio je ju~e na osniva~koj skup{tini u Centru „Sava„ u Beogradu da }e iza}i samostalno na predstoje}e parlamentarne izbore. Profesor Fakulteta bezbednosti Zo ran Dra gi {i}, koji je izabran za predsednika Pokreta, rekao je da }e ta organizacija na izbore iza}i samostalno, „kao pokret, a ne kao partija”, i da o~ekuje veliku podr{ku naroda. On nije èleo da spekuli{e o tome kakvi bi mogli biti izborni rezultati, kao ni s kim bi eventualno Pokret u budu}nosti mogao sara|ivati. Osnovni ciq Pokreta, koji izme|u ostalih okupqa malinare, poqoprivrednike, taksiste, veterane i penzionere je, po wegovim re~ima, da „narodu vrati dràvu”. Potreba za osnivawem Pokreta nastala je, kako tvrde u~esnici osniva~ke skup{tine, kao posledica nepostojawa odgovornosti i strategije politi~kih partija, a wegov osnovni ciq je da se poboq{a poloàj radnika i seqaka.

– Kada parlament u~inimo istinskim narodnim predstavni{tvom, moèmo ra~unati na to da }emo dobiti vladu koja }e zaista zavisiti od Skup{tine i u kojoj }e sedeti stru~waci – rekao je Dragi{i}. On tvrdi da Srbiji preti opasnost od nemira. – Mi to ne èlimo i na vlast }emo do}i izborima – rekao je on, i dodao da samo jaka dràva moè zemqu izvu}i iz krize.

kao ideje vodiqe, URS ne `eli da u~estvuje”, isti~e se u saop{tewu. URS navodi da }e nastaviti da se „kroz konkretne akcije bori da ja~awem op{tina i gradova cela Srbija postane jaka”, i dodaje da „taj put niko ne mo`e zaustaviti, pa ni prolaznici kroz URS”.

URS i VP bez do go vo ra

Potpredsednik Vlade Srbije Bo ì dar \e li} ocenio je ju~e da pozivi gra|anima da na predstoje}im izborima ne glasaju ni za jednu stranku ne mogu re{iti sijaset problema, i pozvao gra|ane Srbije da iza|u na izbore. – Pozivam gra|ane da iza|u na izbore... najva`nije je da demokratija postoji, da qudi iza|u na izbore i iskaù mi{qewe, a na nama koji smo u politici – da te predloge pokaèmo kroz projekte – kazao je \eli}, komentari{u}i to {to se u javnosti gra|anima sve ~e{}e upu}uju pozivi na bojkot izbora. \eli} je novinarima na beogradskom Sajmu kwiga rekao da su izbori najboqa prilika da gra|ani izraze svoje mi{qewe i da su izbori jedina prava anketa.

Ujediweni regioni Srbije u Vojvodini nisu postigli dogovor s Vojvo|anskom partijom (VP) o nastavku zajedni~kog politi~kog delovawa, saop{teno je ju~e u Pokrajinskom odboru URS-a. Izme|u URS-a i VP-a ne postoje programske ve} principijelne razlike, po{to su prvima prioritet gra|ani i problem koji ih ti{te, a nasuprot tome, o~ekivawa VP-a su pre svega usmerena ka „ispuwavawu dnevnopoliti~kih apetita i ambicija“, navodi URS. „U takvim igrama, gde su mesta na poslani~koj listi va`nija od su{tine i principa decentralizacije

„Iza |i te na iz bo re”

\eli}: [tet no me {a we Potpredsednik Vlade Bo `i dar \e li} ocenio je ju~e da je {tetno svako me{awe u unutra{wu politiku Srbije, bilo da dolazi s istoka, zapada, severa ili juga, i dodao da Srbija od stranih ambasadora o~ekuje neutralnost. Povodom izjave ruskog ambasadora Alek san dra Ko nu zi na na skupu Srpske napredne stranke, \eli} je rekao da gra|ani sami odlu~uju o tome koja im partija i program najvi{e odgovaraju. – Kada se amabasadorska etiketa kr{i, ma ko to radio, stvari se moraju vratiti u normalan okvir – izjavio je \eli} tokom posete Sajmu kwiga. – Strani predstavnici su dobrodo{li na sve manifestacije, ali kao {to oni ne bi voleli da strani ambasadori u wihovim zemqama procewuju {tetne ili pozitivne strane politike, tako treba da se pona{aju i u Srbiji.

poslani~ke teme

Po kra ji na ume sto ka bi ne ta Savez vojvo|anskih Ma|ara podneo je amandman na predlog zakona o javnom i privatnom partnerstvu i koncesijama. Ta stranka ima primedbu na sastav komisije, ~ije formirawe je predvi|eno sa zadatkom da pru`a stru~nu pomo} pri realizaciji programa.

– Komisiju obrazuje Vlada na predlog raznih ministarsta va, na pred log ka bi ne ta predsednika Vlade, Pokrajine, grada Beograda... Od devet ~la no va ko je ima ko mi si ja, Pokrajina ima pravo da predlo`i samo jednog. Ovo u~e{}e nije srazmerno udelu Vojvodi-

ne u privredi Srbije. Amandmanom tra`imo da se bri{e taj jedan ~lan kabineta predsednika Vlade, a da se doda da komisija mo`e imati dva ~lana na predlog Autonomne Pokra ji ne – sa op {ta va i ume SVM-a poslanica El vi ra Ko va~.

Dil ber, ili bil der U skup{tinskoj sali ponekad poslanici i ministri pose`u za „igrom re~i“. Tako se Zo ran Kra si} (SRS) obratio vlastima konstatacijom da znaju „ko su gazde u poqoprivrednoprehrambenom kompleksu“ te da, kada se uvedu mere zbog nesta{ice nekog proizvoda, „odmah se na|e dilber koji se ugradi“.

Usledila je reakcija ministra kulture Pre dra ga Mar ko vi }a, koji je `eleo da skrene pa`wu na „vokabular koji se koristi“. – Ne ka`e se dilber nego bilder. Mada obe re~i imaju dosta upotrebqivih strana – „pojasnio“ je Markovi}.

Do na tor Protekle nedeqe potpredsednica Gor da na ^o mi} u vi{e navrata opomiwala je Zo ra na Kra si }a da se dr`i teme dnevnog reda. Krasi} je tvrdio da nema me-

sta opomeni po{to on „najboqe zna Poslovnik, u to nemojte da sumwate“, dok je Gordana ^omi} odgovarala: „Zato se i ~udim zbog ~ega ga kr{ite“.

– Ja sam najve}i sponzor za inkubatore. Vi mene kaznite pa onda uplatite inkubator – odgovorio je na „pretwe“ kaznom predsedavaju}e radikal Krasi}.

Svad ba, svad ba Prilikom posete Skup{tini grupa sredwo{kolaca iz Kraqeva imala je priliku da obi|e celo zdawe parlamenta. U holu u kojem stoje novinari i prolaze mnogi poslanici, najve}e odu{evqewe me|u wima izazvao je susret u`ivo s liderom NS-a Ve li mi rom Ili }em. Dvadesetak puta

sevnuli su blicevi, a Ili}, vidno zadovoqan pa`wom mladih, ve{to i strpqivo je pozirao. Posmatra~i tog de{avawa konstatovali su da Ili}a jo{ uvek dr`i slavqeni~ko raspolo`ewe, po{to je nedavno udavao }erku i na svadbi uve`bao sve~arsko fotografisawe.

Tvi(s)t-Tvi(s)t... Kan-kan Po oceni poslanika LDP-a Bo ja na \u ri }a, izre~enoj na dru{tvenoj mre`i „Tviter„, „Vladin izve{taj o Kosovu kao da su zajedno pisali Ivan Mar ko vi}, Vuk Je re mi} i Go ran Ma ti}... Bilo bi prirodno da ga u Dnevniku ~ita Vu~eli}“. Poslanica URS-a Jo va na Fa-

To mi} osvr}e se na radikale s wihovim „teorijama zavere“. – Kada ih toliko mrzite, za{to ste i{li u posetu NATO-u u Briselu? – pita Jovana Fa-Tomi}. Potpredsednica Skup{tine Gor da na ô mi} (DS) poèlela je dobro jutro i predloìla „mu-

ziku za razmrdati i jutro i ceo dan „Kan-kan“ „Buena viste“. Usledila je reakcija poslanika SNS-a Dra ga na [or ma za. – Meko, bre, to koleginice, a i s crvene Kube, mene razmrdava Amer Nil [on – „objavquje“ [ormaz. S. Stan ko vi}

TEMA „DNEVNIKA”

c m y

politika

dnevnik

ponedeqak31.oktobar2011.

PE TA GO DI [WI CA USTAV NIH PRO ME NA U FO KU SU VOJ VO \AN SKIH PO LI TI^ KIH AK TE RA

Ustav ne i po li ti~ ke ko~ ni ce auto no mi je Va è }i Ustav Sr bi je pre pet go di na ni je do bio ve }in sku po dr {ku gra |a na Voj vo di ne, ali pe te go di {wi ce we go vog usva ja wa, mo `da ba{ za to, pri se ti li su se je di no po li ti~ ki ak te ri iz Po kra ji ne. A upra vo va è }a ustav na re {e wa, na i me, na voj vo |an skoj po li ti~ koj sce ni ~e sto se vi de kao raz log svih po to wih po li ti~ kih ras pra va o Voj vo di ni, od usva ja wa Sta tu ta pre dve go di ne do ak tu el nih po le mi ka o za ki da wu bu xet skog sle do va wa Po kra ji ne. Funk ci o ner ka Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne Ma ja Se dla re vi} sma tra da su zbog to ga ustav ne pro me ne u Sr bi ji neo p hod ne. Ona za na{ list ka è da je va è }i Ustav i „pre va ra Voj vo di ne, ali i pre pre ka evrop skim in te gra ci ja ma Sr bi je”. – Vi di mo i sad da od fa mo znih se dam od sto u Voj vo di nu ne sti è ni sed mi deo, iako Po kra ji na u re pu bli~ ku ka su da je pet pu ta vi {e – uka za la je ona. Ma ja Se dla re vi} sma tra da je Voj vo di na u pro te klih pet go di na mno go iz gu bi la jer joj ni je omo gu }e no da ras po la è svo jom imo vi nom i iz vor nim pri ho di ma. Pod se ti la je i na to da su pre pet go di na upra vo LSV i we gov funk ci o ner Bo jan Ko stre{, ko ji tad bio na ~e lu Skup {ti ne Voj vo di ne, upo zo ra va li na to da Ustav ni je do bar,

po le mi ku ko ja je pra ti la usva ja we Sta tu ta Voj vo di ne, i to du è od go di nu da na, kao i te {ko }e u pro ce su pre no sa nad le `no sti i nov ca Po kra ji ni. – âk su ko na~ nim re {e wi ma i Sta tu ta i Za ko na o nad le `no sti ma su è ne in ge ren ci je Po kra ji ne u od no su na okvir ko ji je za dao i ta kav Ustav. A da ne pri ~am o to me ka ko se re a li zu je ustav na od red ba o fi nan si ra wu po kra jin skog bu xe ta i ka ko se po {tu je to da se Voj vo di ni obez be di tih fa mo znih se dam od sto... Ne spor no je kqu~ ni pro -

nih pro me na u naj vi {em prav nom ak tu, a pre sve ga u po gle du re {e wa ko ja se od no se na sta tus Ko so va. – Mi slim da, iako Ustav, po na ma, ima i dru gih maw ka vo sti, for mal no prav no je di no od red be ve za ne za Ko so vo pred sta vqa ju ko~ ni cu za evro in te gra ci je u ne kim na red nim fa za ma. I, ako ni {ta dru go, to pi ta we }e sva ka ko mo ra ti da se do ve de u sklad s re al no {}u – oce nio je Pa stor. Ko a li ci o nim part ne ri ma iz Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne, ko ji, ina ~e, SVM-u

Ele zo vi}: Po kre ta~ de cen tra li za ci je

te da su po zva li gra |a ne da boj ko tu ju ustav ni re fe ren dum i da taj re fe ren dum 28. i 29. ok to bra 2006. go di ne u Voj vo di ni ni je pro {ao. – Re kli smo da Ustav ni je do bar jer Voj vo di na wi me ne do bi ja za ko no dav nu, iz vr {nu i de li mi~ nu sud sku vlast, iz vor ne

Jo va nov: Ustav Sr bi je ne ko ~i Voj vo di nu Port pa rol Po kra jin skog od bo ra De mo kra tr ske stran ke Sr bi je Mi len ko Jo va nov ne gi rao je ju ~e da je ak tu el ni Ustav Sr bi je naj ve }a ko~ ni ca u raz vo ju Po kra ji ne, ka ko je to sa op {ti la Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne. Jo va nov je u pi sa noj iz ja vi do sta vqe noj Ta nju gu na veo da DSS naj ve }i pro blem u raz vo ju Voj vo di ne ne vi di u Usta vu ve} u vla sti pod vo| stvom De mo krat ske stran ke i LSV-a, ko ja za 11 go di na ni je re a li zo va la ni je dan ka pi tal ni pro je kat, a broj ne za po sle nih ve }i je ne go ikad. On je oce nio da ta kve re zul ta te ko a li ci ja na vla sti po ku {a va da sa kri je skre ta wem pa `we na dru gu stra nu.

pri ho de i imo vi nu, kao {to je tad bi lo tra è no i do go vo re no u Plat for mi Iz vr {nog ve }a o po lo à ju Voj vo di ne u no vom usta vu Sr bi je. Do ku men tu od ko jeg je ta da {wi pred sed nik Po kra jin skog iz vr {nog ve }a Bo jan Paj ti} od u stao i sla vo do bit no se vra tio sa za cr ta nih se dam od sto za Voj vo di nu u bu xe tu Sr bi je – na ve la je ona. Do da la je i da Ustav ni je do net po de mo krat skoj pro ce du ri, kao i da je wi me do ma }e pra vo sta vqe no iz nad me |u na rod nog, zbog ~e ga je jo{ pre pet go di na bi lo sa svim evi dent no da }e on bi ti ko~ ni ca evrop skim in te gra ci ja ma Sr bi je. Pred sed nik Sa ve za voj vo |an skih Ma |a ra I{tvan Pa stor za „Dnev nik” ka è da po sto je }i Ustav, usvo jen pre pet go di na, ni je bio u pot pu no sti „po uku su”

te stran ke, a po seb no u de lu ko ji se od no si na sta tus AP Voj vo di ne. Me |u tim, ka ko je na veo, re {a wa ko ja su usvo je na bi la su stvar ta da {weg po li ti~ kog kom pro mi sa. – Ta kva je bi la na {a re al nost, svi |a lo se to na ma ili ne. A ko je i ka ko pre pet go di na ko men ta ri sao ta ustav na re {e wa da nas i ni je ta ko va `no. Mno go ve }i pro blem je to {to je do da nas i ta kav Ustav, upr kos we go vim maw ka vo sti ma, ipak ostao neo stva ren, i to pre sve ga u re {e wi ma ve za nim za voj vo |an sku auto no mi ju, a po {to ni je bi lo po li ti~ ke vo qe za wi ho vu re a li za ci ju – oce nio je Pa stor. On je uka zao na to da se na ni zu pri me ra kad je Ustav tre ba lo spro vo di ti u prak si po ka za lo da je naj pro ble ma ti~ ni ja po li ti~ ka vo qa, pod se tiv {i ta ko na

Pred sed nik Po kra jin skog od bo ra De mo krat ske stran ke Du {an Ele zo vi} sma tra da po sto je }a ustav na re {e wa mo gu bi ti pro blem u na stav ku pro ce sa evro in te gra ci ja, ali ne sla è se s tim da je Ustav bra na za raz voj voj vo |an ske auto no mi je. On je u iz ja vi na {em li stu oce nio da je „uz sve maw ka vo sti ko je Ustav objek tiv no ima, taj akt ipak bio po kre ta~ pro ce sa de cen tra li za ci je u Sr bi ji”. – Ovaj ustav ipak je do pri neo pro ce su pre no sa nad le `no sti na AP Voj vo di nu, a de fi ni sao je i no vac za ka pi tal ne in ve sti ci je u Po kra ji ni. Ta ko je upra vo na osno vu tog usta va usvo jen i Sta tut i Za kon o pre no su nad le `no sti na APV, kao i Za kon o jav noj svo ji ni, ko jim je imo vi na vra }e na i Po kra ji ni i lo kal nim sa mo u pra va ma. A to je zna ~a jan ko rak ka funk ci o nal noj de cen tra li za ci ji Sr bi je i efi ka sni joj po kra jin skoj i lo kal noj ad mi ni stra ci ji – ka è Ele zo vi}. On je uve ren u to da }e usko ro za kon ski bi ti re {e no i pi ta we fi nan si ra wa Voj vo di ne, {to do sad ni je u~i we no upr kos ustav noj oba ve zi. Do dao je, me |u tim, da po sto je }i Ustav ipak u mno gim obla sti ma tre ba me wa ti i uskla di ti s evrop skim stan dar di ma. blem u ne do stat ku po li ti~ ke vo qe da se is po {tu ju i va è }a ustav na re {e wa ve za na za sta tus Voj vo di ne – is ta kao je Pa stor. On je na veo da se ustav ne nad le `no sti Voj vo di ne ta ko |e de ro gi ra ju i kr we i broj nim dru gim za kon skim re {e wi ma, kao {to su ona ve za na za jav nu svo ji nu, è le zni ce... Li der SVM-a sma tra ipak da }e u da qem pro ce su evro in te gra ci ja mo ra ti do }i do od re |e -

spo ~i ta vju po dr {ku ak tu el nom Usta vu, za me rio je {to ni su od lu~ ni je bra ni li in te re se Voj vo di ne. – Mi slim da bi smo da nas bi li u dru ga ~i joj si tu a ci ji da su u LSV-u bi li od lu~ ni u od bra ni voj vo |an skih in te re sa pri li kom usva ja wa za ko na u re pu bli~ kom par la men tu, kao {to su sad od lu~ ni u kri ti ko va wu SVM-a – re kao je Pa stor. B. D. Sa vi}

ekonomija

ponedeqak31.oktobar2011.

dnevnik

Da nas is ti ~e rok za „Jat” Do dat ni rok za pri ja vu po ten ci jal nih in ve sti to ra na ten der Vla de Sr bi je za za jed ni~ ko ula ga we u osni va we no ve avi o kom pa ni je is ti ~e da nas. Mi ni star stvo za in fra struk tu ru i ener ge ti ku Sr bi je je pr vo bit ni rok za pri ja vu na ten der pro du `i lo za me sec da na, zbog, ka ko su na ve li, zah te va za in te re so va nih in ve sti to ra. Na ten de ru ko ji je ras pi san 1. av gu sta mo gu da u~e stvu ju avi o kom pa ni je, kao i fi nan sij ski in ve sti to ri ko ji ima ju naj ma we pet od sto ula ga wa u va zdu {nom sa o bra }a ju. Za in te re so va ne kom pa ni je ili kon zo ro ci ju mi mo ra }e da do sta ve do kaz i da su u 2010. go di ni pre ve zle vi {e od 1,5 mi li o na put -

No vi jef ti ni le to vi iz Be o gra da Jo{ dve ni sko bu xet ne avi o- kom pa ni je sti `u na be o grad ski aero drom. ^e ti ri pu ta ne deq no le te }e za Du bai i Bern. Aero drom ske slu `be sprem no o~e ku ju zim ske uslo ve. Od 1. no vem bra, jo{ dve ni sko ta rif ne kom pa ni je sle ta }e na be o grad ski aero drom. „Flaj Du bai” i „Skaj vork” le te }e za Du bai, od no sno Bern, ~e ti ri pu ta ne deq no, a osta li na ja vqu ju po ja ~an sa o bra }aj s ve }im avi o ni ma. Pro ce wu je se da }e broj put ni ka u zim skoj se zo ni bi ti po ve }an za ~e tvr ti nu, {to je naj ve }i rast u isto ri ji be o grad skog aero dro ma. Do la skom no vih kom pa ni ja kar te bi, zbog kon ku ren ci je, tre ba lo da po jef ti ne. Ta ko bi nam se po la zak sa be o grad skog aero dro ma vi {e is pla tio od, na pri mer,

le to va iz Te mi {va ra i Bu dim pe {te. Da bi pri vu kli {to vi {e kom pa ni ja, u Aero dro mu su re {i li da po tre }i put za go di nu da na sni ze ce ne uslu ga avi o kom pa ni ja ma. „Ova kvom po slov nom po li ti kom jo{ vi {e }e mo po ja ~a ti tr ì {nu utak mi cu me |u avi o pre vo zni ci ma. Na rav no, sve u ko rist put ni ka, ko ji ma }e se pru à ti sve bo qa uslu ga za sve ma we nov ca”, ka è Ve li mir Ra do sa vqe vi}, di rek tor Aero dro ma „Ni ko la Te sla”. Da bi se op slu ìo ve }i broj le to va, na ba vqe ne su no ve ma {i ne za zim sku slu `bu: spe ci jal ni ka mi o ni za ~i {}e we sne ga i ka mi o ni po si pa ~i, ko ji }e u sva kom tre nut ku ga ran to va ti da je Aero drom otvo ren za sa o bra }aj.

za re a li za ci ju kre di ta WB od 275,2 mi li o na evra, EBRD 150 mi li o na i EIB 579 mi li o na evra, do da la je Sta vri}. Mi ni star stvo za in fra struk tu ru i ene re ge ti ku je ne dav no za pre ti lo da se ubu du }e iz vo |a ~i ma ne }e to le ri sa ti pro bi ja we ro ko va, {to }e po |ed na ko va ì ti za do ma }e i stra ne iz vo |a ~e, kao i da }e dr à va na pla }i va ti pe na le u slu ~a ju ka {we wa na gra di li {ti ma. Do ma }i gra |e vi na ri, sa dru ge stra ne, ka ù da bi pr vo tre ba lo da po sto je svi pred u slo vi za ugo vo re nu iz grad wu ne kog objek ta. Pre ma ras po lo ì vim po da ci ma Na rod ne ban ke Sr bi je (NBS), od de cem bra 2000. do kra ja av gu sta 2011, Sr bi ji je ukup no odo bre no oko 5,36 mi li jar di evra no vih zaj mo va, od ~e ga je is ko ri {}e no 2,617 mi li jar di. Na raz voj i re kon struk ci ju put ne mre è od no si se oko ~e tvr ti na is ko ri {}e nih pro jekt nih po zaj mi ca, a na re kon struk ci ju è le zni~ ke in fra struk tu re oko 11 pro ce na ta. Zbog ne do stat ka pro je ka ta u obla sti in fra struk tu re, pre ma ne kim pro ce na ma, tre nut no ne mo è da se ko ri sti ~ak 650 mi li o na evra po voq nih kre di ta s ni skom ka ma tom, odo bre nih za re kon struk ci ju put ne mre è u Sr bi ji.

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Iz Ita li je u Ru mu ni ju pre ko Sr bi je do 2027! Me |u am bi ci o znim pla no vi ma iz grad we no vih sa o bra }aj ni ca u Sr bi ji je i auto put od Be o gra da pre ko Pan ~e va i Vr {ca do Te mi {va ra. Za taj put ni pra vac naj vi {e su za in te re so va ni Ita li ja ni, ko ji u Ru mu ni ji ima ju vi {e hi qa da pred u ze }a. Jo{ pre pet go di na pot pi san je pro to kol o sa rad wi pu ta ra Sr bi je i Ita li je s ci qem iz grad we auto pu ta. Pot pi si va we me mo ran du ma o sa rad wi ta da se tu ma ~i lo kao po sta vqa we ka me na te meq ca za bu du }i auto put. U ko joj je fa zi iz grad wa tog auto pu ta, ko ji je za mi {qen kao

U „Pu te vi ma” ka `u da je iz grad wa ove de o ni ce pred vi |e na Stra te gi jom raz vo ja `e le zni~ kog, drum skog, vod nog, va zdu {nog i in ter mo dal nog sa o bra }a ja od 2008. do 2015. Na {la se i na li sti pro je ka ta ko ji su u{li u usvo je ni Ge ne ral ni ma sterplan raz vo ja sa o bra }a ja u Sr bi ji. In ve sti ci o nim pro gra mom za sa o bra }aj ni sek tor u pe ri o du od 2009. do 2027. pro ce we na vred nost iz grad we 92 ki lo me tra auto pu ta Be o grad–Pan ~e vo–Vr {ac je 570 mi li o na evra. De o ni ca Be o grad–Pan ~e vo iz gra |e na je kao auto put ni

Ve za pre ko ju `nog Ja dra na

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

wu no ve kom pa ni je, pre no su sred sta va i re gu li sa wu oba ve za „Jat er vej za„, ka za li su u Mi ni star stvu. Mo del osni va wa no ve avi o kom pa ni je, po ~et na ve za sa„ Jat er vej zom„, mo gu }e op ci je vla sni~ ke struk tu re no ve avi o kom pa ni je, ime i osta lo bi }e do go vo re ni sa iza bra nim in ve sti to rom u okvi ru flek si bil nog, pri stu pa, na ve lo je Mi ni star stvo za in fra struk tu ru. U pro gra mu ko sul tant ske ku }e Di lojt, ko ji je Vla da Sr bi je pri hva ti la 26. ju la, na ve de no je da je op ti mal ni mo del da se no va avi o kom pa ni ja osnu je kao za vi sno dru {tvo „Jat er vej za”, uz oba ve zni nov ~a ni ulog od 400.000 evra.

[TA BI OD NA JA VQE NOG AUTO PU TA BE O GRAD–VR [AC–VA TIN?

Fi nan si ra we Ko ri do ra 10 ide po pla nu „Ko ri do ri Sr bi je„ ne ma ju ne iz mi re ne oba ve ze pre ma ban ka ma i iz vo |a ~i ma ra do va, kao ni dru gim prav nim li ci ma za oba vqe ne uslu ge i ra do ve, re ~e no je Ta nju gu u tom pred u ze }u. Na me se~ nom ni vou se is po sta vqa ju i pla }a ju tzv. „si tu a ci je“ od no sno oba vqe ni ra do vi, do sa da vi {e od 30, is ta kli su u „Ko ri do ri ma Sr bi je“. U re a li za ci ji pro jek ta iz grad we auto pu ta na Ko ri do ru 10, ko ji se fi nan si ra ju iz sred sta va Evrop ske in ve sti ci o ne ban ke (EIB), Evrop ske ban ke za ob no vu i raz voj (EBRD) i Svet ske ban ke (WB), dr `a va je pre ko „Ko ri do ra Sr bi je“ po vu kla sve do spe le tran {e kre di ta, za ko je su se ste kli uslo vi za is pla tu, iz ja vi la je pred stav ni ca „Ko ri do ra Sr bi je“ Sa wa Sta vri}. Ona je re kla da je po vla ~e we sred sta va iz po je di nih kre di ta uslo vqe no di na mi kom za vr {et ka ten der skih pro ce du ra ko je pret ho de za kqu ~e wu ugo vo ra za iz vo |e we ra do va. „Fi nan si ra we pro jek ta po ~i we 28 da na po sle pot pi si va wa ugo vo ra sa iz vo |a ~em ra do va i u tom pe ri o du je on du `an da do sta vi ban kar sku ga ran ci ju za avan sna pla }a wa uko li ko su do go vo re na, kao i ga ran ci ju za do bro iz vr {e we po sla“, na ve la je Sta vri }e va. „Ko ri do ri Sr bi je“ su u iz grad wi Ko ri do ra 10 od go vor ni

ni ka i da im je kon so lo li do va ni bi lans bio ve }i od 200 mi li o na evra. Mi ni star za in fra struk tu ru Sr bi je Mi lu tin Mr ko wi} je pro {le sed mi ce po zvao avi o kom pa ni je iz Aze bej xa na, Tur ske i Ru si je da u~e stvu ju na ten de ru. Pre ma ra ni jim na ja va ma iz Mi ni star stva za in fra struk tu ru i ener ge ti ku, stra te {ki part ner za osni va we no ve avi o kom pa ni je Sr bi ji tre ba lo bi da bu de iza bran do kra ja go di ne. Vred no va we po nu da i pre go vo ri tre ba lo bi da bu du re a li zo va ni u no vem bru i de cem bru, na kon ~e ga }e bi ti iza bran stra te {ki part ner. Do ju na sle de }e go di ne tre ba lo bi da se re a li zu ju ak tiv no sti na us po sta vqa -

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

98,2643

100,2697

102,5759

97,9635

Australija

dolar

73,9385

75,4475

77,1828

73,7122

Kanada

dolar

69,8595

71,2852

72,9248

69,6456

Danska

kruna

13,1933

13,4626

13,7722

13,1530

Norve{ka

kruna

12,7937

13,0548

13,3551

12,7545

[vedska

kruna

10,9108

11,1335

11,3896

10,8774

[vajcarska

franak

80,4653

82,1075

83,9960

80,2190

V. Britanija

funta

111,4613

113,7360

116,3519

111,1201

SAD

dolar

69,3125

70,7270

72,3537

69,1003

Kursevi iz ove liste primewuju se od 28. 10. 2011. godine

Ita li ja ni ti pu ju i na ju `ni pra vac, od Cr ne Go re pre ko Po è ge do Be o gra da i da qe pre ma Ru mu ni ji. Ka ko je dr àv ni put M-1.9 (E-70) de fi ni san i kao re gi o nal na Ru ta 4 ru mun ska gra ni ca – Be o grad – Pod go ri ca – Bar, zna ~i da je ta de o ni ca u {i rim okvi ri ma Za pad nog Bal ka na iz dvo je na kao pri o ri tet i od iz u zet nog je zna ~a ja, osim Ko ri do ra 10, pa bi u bu du} no sti, pro ce na je „Pu te va”, mo gla da ima pred nost kod ula ga wa. Iako je po kre nu to vi {e ini ci ja ti va da bi se pro mo vi sao zna ~aj ovog put nog prav ca, 2008. ni je pri hva }e na kan di da tu ra de o ni ce za fi nan si ra we iz IPA-fon do va. Na upra vo za vr {e noj re gi o nal noj kon fe ren ci ji u Sko pqu pre zen to va na je kao srp ski pred log za re gi o nal ni pro je kat WBIF, za ko ji je tra èn no vac za iz ra du kom plet ne plan sko-teh ni~ ke do ku men ta ci je. Auto put Be o grad – ju `ni Ja dran po de qen je na dve de o ni ce, vred nost pr ve, do Po è ge, je oko 850 mi li o na evra, a dru ge, do Bo qa ra, dve mi li jar de evra! po pre~ na ve za Ko ri do ra 10 s Ko ri do rom 4 ko ji pro la zi kroz Ma |ar sku, Ru mu ni ju, Bu gar sku i Gr~ ku, ka da bi se pro je kat mo gao re a li zo va ti i u ka kvom je sta wu po sto je }a sa o bra }aj ni ca, pi ta li smo u JP „Pu te vi Sr bi je”.

pro fil jo{ do 2002, a go di nu ka sni je po ~e la je pri pre ma do ku men ta ci je za spa ja we obi la zni ce oko Be o gra da, i to od Bu baw Po to ka do Vin ~e, s no vim `e le zni~ ko-drum skim mo stom pre ko Du na va. Od 2004. do 2006.

uz po mo} kre di ta evrop skih ba na ka u vred no sti od oko 15 mi li o na evra re ha bi li to va ne su de o ni ce pu ta od Pan ~e va do Vr {ca u ma gi stral ni pra vac {i ri ne se dam me ta ra. U to ku je iz grad wa obi la zni ce oko Vr {ca du ga osam ki lo me ta ra, ko ja je sa stav ni deo bu du }eg auto pu ta. Dr àv ni put M-1.9 od Be o gra da pre ko Pan ~e va i Vr {ca do Va ti na, od no sno ju go slo ven sko-ru mun ske dr àv ne gra ni ce, pro gla {en je jo{ 1975. go di ne Evrop skim spo ra zu mom o glav nim me |u na rod nim sa o bra }aj nim prav ci ma za de o ni cu evop ske sa o bra }aj ni ce E-70, ko ja se pro te è od Ita li je pre ko Slo ve ni je i Hr vat ske ide kroz

Sr bi ju pre ko Vr {ca za Te mi {var, Kra jo vu i Bu ku re{t, sve do Var ne i Pti ja. Zbog sa o bra }aj ne ve ze ne ko li ko dr `a va i spo ja dva ve li ka evrop ska ko ri do ra, de o ni ca od Be o gra da do Va ti na, od no sno srp sko-ru mun ske gra ni ce, une ta je Stu di jom in fra struk tu re re gi o na Bal ka na u pri o ri te te, ko je je 2003. fi nan si ra la Evrop ska ko mi si ja u okvi ru za jed ni~ ke po mo }i u re kon struk ci ji, raz vo ju i sta bil no sti re gi o na. Iako po sto je }a ma gi stra la do bro slu `i, da le ko je i 2015, a ka mo li 2027, do ka da bi tre ba lo da se iz gra di pun pro fil auto pu ta. R. Da u to vi}

KRE TA WA NA DO MA ]EM FI NAN SIJ SKOM TR @I [TU

Ak ci je se opo ra vi le zbog Evr o pe i NIS-a Pro te kla sed mi ca do ne la je sta bi li za ci ju do ma }eg tr ì {ta ak ci ja pre sve ga kao po sle di ca no vog pla na za re {e we du `ni~ ke kri ze u evro-zo ni, dok je na po zi tiv no ras po lo è we ula ga ~a uti ca la i ob ja va de ve to me se~ nih po slov nih re zul ta ta Naft ne in du stri je Sr bi je, na vo de ana li ti ~a ri „Sin te za in vest gru pe”. Uku pan pro met iz no sio je 4,3 mi li o na evra, {to je naj vi {a ne deq na re a li za ci ja od po ~et ka sep tem bra, ali su zna ~a jan do pri nos pro me tu da le i ne li kvid ne ha r ti je. In deks naj li kvid ni jih ak ci ja, Be leks 15, do bio je na vred no sti 1,3 pro cen ta, okon ~av {i ne de qu na ni vou od 555,3 po e na. Naj pro met ni ja ha r ti ja na tr ì {tu pro te kle sed mi ce je bi lo je po qo pri vred no ga zdin stvo Akcija Jedinstvo, Apatin NIS, Novi Sad Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

„Je din stvo„ iz Apa ti na ko je je za be le `i lo re a li za ci ju od ne pu nih 170 mi li o na di na ra na ce ni od 2.357 di na ra. Ipak, u cen tru pa `we in ve sti ci o ne jav no sti bi la je Naft na in du stri ja Sr bi je ko ja je obe lo da ni la de ve to me se~ ne re zul ta te po slo va wa, po tvr div {i na sta vak uspe {nog po slov nog tren da. Ak ci je NISa sti za le su to kom sed mi ce i do ni voa od 679 di na ra dok su od po ~et ka sed mi ce po ra sle 3,3 od sto, okon ~av {i ne de qu na ni vou od 665 di na ra. Uku pan pro met ak ci ja NIS-a iz no sio je 77,5 mi li o na di na ra, a naj ve }i deo ove re a li za ci je je ostva ren na ni vou od 665 di na ra. Aero drom „Ni ko la Te sla„ sko ~io je 8,5 pro ce na ta, sti gav {i na kra ju sed mi ce do 550 di na ra. Ti me su se ak ci je ove do ma }e Posledwa cena

Vrednost prometa (din)

2.357

169.989.197

665

77.457.387

549

20.176.335

Umka, Umka

10.860

15.236.580

Imlek, Beograd

2.258

9.911.770

va zdu {ne lu ke vra ti le iz nad ni voa na ko jem su bi li po ~et kom av gu sta ka da su kre nu le ve li ke tu r bu len ci je na do ma }em i svet skom tr `i {tu. So li dan pro met od 9,9 mi li o na di na ra za be le `io je be o grad ski „Imlek„ ko ji se po no vo do mo gao ni voa od 2.300 di na ra, dok je be ~ej ski „So ja pro tein„ osci li rao u ra spo nu oko ni voa od 570 di na ra. Ni jed na od ban kar skih ak ci ja ni je na {la me sto me |u pet naj pro met ni jih ha r ti ja. U cen tru pa `we in ve sti to ra bi la je be o grad ska Agr o ban ka ko ja je obe lo da ni la de ve to me se~ ne re zul ta te ko ji su po tvr di li strep we

ula ga ~a u ve zi sa ne ga tiv nim kraj wim re zul ta tom. Ak ci je Agr o ban ke u po sled we dve sed mi ce osla bi le su 18,4 od sto, dok je u pro te klih pet tr go va~ kih da na mi nus bio 9,8 od sto. Ni {ka AIK ban ka za be le ì la je pro met od ne pu nih 7 mi li o na di na ra, bla go osci li ra ju }i oko ni voa od 1.950 di na ra, dok je Ko mer ci jal na ban ka za be le ì la re a li za ci ju od 7,8 mi li o na di na ra, ma hom na ce ni od 1.885 di na ra, na vo di se u ne deq noj ana li zi kre ta wa na do ma }em fi nan sij skom tr ì {tu „Sin te za in vest gru pe”. E. D.

Razmena sa svetom ve}a ~etvrtinu Spoq no tr go vin ska raz me na Sr bi je sa sve tom za osam me se ci ove go di ne iz no si la je oko 20,8 mi li jar di do la ra, po ve }a we za sko ro 26 od sto u od no su na isti pe riod 2010, re kao je pred sed nik Pri vred ne ko mo re Sr bi je (PKS) Mi lo{ Bu ga rin. Uvoz je u po sma tra nom pe ri o du iz no sio 13 mi li jar di do la ra, rast za 23,3 od sto u od no su na isti pe riod la ne, a iz voz od 7,8 mi li ar di do la ra be le ì rast za 30,4 od sto, is ta kao je pred sed nik Bu ga rin na sed ni ci Uprav nog od bo ra PKS. Po kri ve nost uvo za iz vo zom iz no si la je oko 60,4 od sto, bo qe ne go za osam me se ci 2010. ka da je iyno si la 57,1 od sto. Bu ga rin je uka zao da je ka rak te ri stic no da uvoz ove go di ne be le ì znat no br ì rast u od no su na isti pe riod 2010. To me je do pri ne lo jac ~we na ci o nal ne va lu te u 2011. {to kao ne ga tiv nu po sle di cu ima pad ce nov ne kon ku rent no sti u iz vo zu, ubr za we ra sta uvo za, po ve }a we spoq no tr go vin skog de fi ci ta. Pred sed nik PKS je upo zo rio da sve te ~i we ni ce mo gu da uti cu na pad pri vred ne ak tiv no s ti, po s eb n o in d u s trij s ke pro iz vod we.

Investicije ipak sti`u

Part ner re vi zor ske kom pa ni je KPMG Xejms Torn li iz ja vio je da, upr kos kri zi, pri liv stra nih in ve sti ci ja u Sr bi ju ove go di ne bi }e naj ve }i u re gi o nu i oce nio da u ze mqi i da qe tre ba ra di ti na po boq {a wu po slov ne kli me. „Su {ti na je da re zul ta ti za ovu go di nu uop {te ni su lo {i”, is ta kao je Torn li, ko men ta ri {u }i za ovo go di {wi pri liv stra nih in ve sti ci ja u Sr bi ju po ~e mu ze mqa pred wa ~i u re gi o nu i uspe {ni ja je od Ru mu ni je. Dr `av ni zva ni~ ni ci u Sr bi ji o~e ku ju in ve sti ci je od oko tri mi li jar de do la ra do kra ja 2012.

Po nezaposlenosti bi}emo gotovo najgori na svetu Za pet go di na, ako se ostva re pro jek ci je MMF-a, Sr bi ja }e bi ti me |u pet ze ma qa u sve tu s naj ve }om sto pom ne za po sle no sti. Na toj ne slav noj li sti, 2016. is pred nas bi }e sa mo Ma ke do ni ja, Bo sna i Her ce go vi na, Ju `no a fri~ ka Re pu bli ka i Gr~ ka. Do du {e, ta kav po da tak ne po sto ji za sve ze mqe, ali je ra ~u nat za 102. U sva kom slu ~a ju, pro jek ci je MMF-a, ka da je o ra stu ne za po sle no sti re~, alar mant ne su, uka zu je u raz go vo ru za „Dnev nik“ eko no mi sta Mi ro slav Zdrav ko vi}. Pro jek ci je MMF-a, na im e go vo re da bi u 2016. go di ni Sr bi ja ima la sto pu ne za po sle no sti od 16,7 od sto. Re ci mo, 2009. iz no si la je 17,4 od sto, a ove i na red ne go di ne pro ce wu je se na vi {e od 20 od sto, ta ko da se uve li ko vr ti mo oko „po bed ni~ kih„ po zi ci ja. Ma ke don ci, s kon stat nom sto pom od 32,2 od sto, ap so lut ni su {am pi o ni i na pr vom me stu }e i osta ti, Bo san ci }e sa sa da {wih 27,6 od sto pa sti u 2016. go di ni na 23 od sto, a Ju `no af ri kan ci }e za pet go di na ima ti sto pu od 22,3 od sto. Za raz li ku od osta lih ze ma qa, u Gr~ koj }e taj po ka za teq bi ti u ra stu pa }e se ta ze mqa, po pro ce na ma MMF-a, pla si ra ti na ~e tvr to me sto, is pred nas. Ma wu sto pu ne za po sle no sti od Sr bi je ima }e Gru zi ja, [pa ni ja, Iran, Sao To me i Prin ci pe... Uka zu ju }i na

U Srbiji je veoma malo zaposlenih u industrijskoj proizvodwi – tu smo na nivou 1961. godine te, po Sr bi ju ve o ma lo {e po dat ke, Zdrav ko vi} pod se }a na to da je kao po sle di ca eko nom ske kri ze, od 2008. go di ne do mar ta 2011. u Sr bi ji bez po sla osta lo 238.000 rad ni ka. – U Sr bi ji je ve o ma ma lo za po sle nih u in du strij skoj pro iz vod wi, tu smo na ni vou iz 1961. go di ne pa je pi ta we ko li ko se jo{ mo è sma wi ti taj broj – ka è Zdrav ko vi}. – Pred u zet ni ci su bi li naj vi {e po go |e ni kri zom po sle 2008. go di ne, kao i ma le pro dav ni ce, rad we i sit ne uslu ge, i taj sek tor se bli ì ne kom dnu jer je bez po sla osta lo

160.000 qu di, ili ~e tvr ti na onih ko ji se ba ve ma lim bi zni som. Mi lan Kne è vi} iz Aso ci ja ci ja ma lih i sred wih pred u ze }a na vo di da 22.000 pred u ze }a, u skla du sa za ko nom, tre ba da ode u ste ~aj jer su du è od go di nu ili dve u blo ka di. – U tim pred u ze }i ma je za po sle no 140.000 rad ni ka, a ona su bez ika kve {an se da sta nu na no ge i po~ nu da ra de – is ti ~e Kne è vi}. Vi so ka ne za po sle nost po sle di ca je pre du ge tran zi ci je, po {to u jav nom sek to ru i pro iz vod wi ra di 835.000 rad ni ka. Svi se sla ù u to -

me da su je di ni pra vi put za za po {qa va we pri vred ni rast i in ve sti ci je. Osvr }u }i se na pro blem pri vred nog ra sta, eko no mi sta Vla di mir Gli go rov uka zu je na to da je dan od uzro ka je ste iz gu bqe na pro iz vod wa usled ni ske za po sle no sti. – Uko li ko bi se sa mo za po sli li oni ko ji tra è po sao, onih vi {e od 20 od sto ne za po sle nih, to bi, ne vo de }i ra ~u na o pro me na ma u pro duk tiv no sti, zna ~i lo bar 20 od sto ve }u pro iz vod wu. Na rav no, to bi zna ~i lo i ve }u po tro {wu i ve }u is pla ti vost ula ga wa – na vo di Gli go rov. – Je dan od pred lo ga za po ve }a we za po sle no sti je da se dr à va za du ì pa da gra di i po ma è. Pro blem je u to me {to je po treb no ne {to pro iz vo di ti i pro da ti da bi se dug vra tio, a jav ni dug je ve} po pri li ~an. To, opet, vo di al ter na tiv nom pred lo gu: da se zna ~aj no sma wi ri zik ula ga wa da bi pri vat ni pred u zet ni ci, do ma }i i stra ni, raz vi li no vu pro iz vod wu za do ma }e i stra no tr ì {te. Ovo dru go pod ra zu me va sve o bu hvat nu re for mu usta no va i po na {a wa, ~i ji }e se re zul ta ti vi de ti tek na sle de }im iz bo ri ma. Sto ga va qa o~e ki va ti da }e se par ti je utr ki va ti u nu |e wu jed ne ili dru ge vr ste stra ne po mo }i pa }e se pred vi |a we o spo rom ra stu u du èm pe ri o du ostva ri ti. S. Glu {~e vi}

Rast zaposlenosti u poqoprivredi Naj po voq ni je ten den ci je za po {qa va wa usled pret po sta vqe nog ra sta obi ma ak tiv no sti o~e ku ju pred u ze }a u sek to ri ma po qo pri vre de, gra |e vi nar stva, sa o bra }a ja, ko mu ni ka ci je i tu ri zma u Sr bi ji. Ovo je re zul tat an ke te ko ja je ob u hva ti la oko 5.500 po slo da va ca u Sr bi ji. U Be o grad skom re gi o nu se o~e ku je ukup no naj ve }e sma we we u

stvo, po vr tar stvo, or gan ska pro iz vod wa... Mi ni star je pod se tio da u Sr bi ji sa da dva mi li o na qu di `i vi od po qo pri vre de i da se oko 800 hi qa da po ro di ca ba vi tom de lat no {}u. Pe tro vi} je uka zao da je po qo pri vre da ve li ki po ten ci jal Sr bi je, ali ne do voq no is ko ri {}en.

Plata agronoma bi}e 40.000 dinara, a svaki }e biti zadu`en za oko 200 gazdinstava Mi ni star po qo pri vre de i tr go vi ne Du {an Pe tro vi} iz ja vio je da }e agro no mi sa ko ji ma je mi ni star stvo pot pi sa lo ugo vor o an ga `o va wu na me sto asi sten ta - sa ve to dav ca do bi ti po sao na go di nu da na. Pe tro vi} je re kao da }e ovaj jed no go di {wi an ga `man agro no ma bi ti pri li ka za wi hov da qi pro fe si o nal ni raz voj ka ko bi se ospo so bi li za sa ve to dav ce u spe ci ja li zo va nim obla sti ma, kao {to su vo }ar -

ponedeqak31.oktobar2011.

On je is ta kao da su pri ho di BDP-a u po qo pri vre di la ni iz no si li ~e ti ri mi li jar de do la ra, da ta gra na be le `i su fi cit u spoq noj tr go vi ni, ali da u na red nom pe ri o du pri ho di, s ob zi rom na mo gu} no sti, tre ba da se udvo stru ~e. Pla ta agro no ma bi }e 40.000 di na ra, a sva ki }e bi ti za du `en za oko 200 ga zdin sta va. Uko li ko sa ve ti ma po mog nu po ve }a we pro iz vod we, sle di im i bo nus.

sek to ri ma po slov nih uslu ga, a naj ve }e pla ni ra no sma we we bi }e u sek to ru tr go vi ne. U osta lim re gi o ni ma, pla ni ra no ukup no sma we we bro ja za po sle nih bi }e u sek to ru pre ra |i va~ ke in du stri je, po ka za lo je is tra `i va we. U re gi o nu Voj vo di ne, [u ma di je i Za pad ne Sr bi je, Ju `ne i Is to~ ne Sr bi je pla ni ra no ukup no po ve }a we o~e ku je se u sek to ru

pre ra |i va~ ke in du stri je. Naj ve }e pla ni ra no po ve }a we o~e ku je se u tre }em i ~e tvr tom ste pe nu stru~ ne spre me. U od no su na ukup no pla ni ra no po ve }a we bro ja za po sle nih, naj ve }i broj za po {qa va wa se o~e ku je kod sred wih pred uz e }a, dok se u od no su na rast obi ma ak tiv no sti, naj vi {e pla ni ra nih za po {qa va wa o~e ku je kod ma lih pre-

d u ze }a. Ka da se ra di o po tre ba ma po slo da va ca za po seb nim zna wi ma i ve {ti na ma, kod pla ni ra nog za po {qa va wa naj za stu pqe ni je su sle de }e ka rak te ri sti ke sprem nost za rad, pre ci znost, sprem nost za u~e wem i pro fe si o nal nim usa vr {a va wem, ta~ no i br zo za pa `a we, kao i uslu `nost, po ka za lo je po me nu to is tra `i va we.

MI RO QUB LA BUS

LO [E PROG NO ZE MMF-a ZA ZA PO [QA VA WE U NA RED NIH PET GO DI NA

Posao za 1.800 agronoma Mi ni star stvo po qo pri vre de pot pi sa lo je ugo vo re sa 1.800 ne za po sle nih agro no ma ko ji }e sa ve to va ti po qo pri vred ni ke. Na ovaj po tez Mi ni star stvo se od lu ~i lo jer je Sr bi ja, sa iz vo zom po qo pri vred nih pro iz vo da od oko 280 evra po hek ta ru, pret po sled wa u Evro pi, is pred Ru mu ni je.

c m y

ekOnOMiJA

dnevnik

Evro je najboqe re{ewe

Eko no mi sta i biv {i pot pred sed nik Vla de Mi ro qub La bus ka è da je uvo |e we evra du go ro~ no naj bo qe re {e we za na {u pri vre du, iako evro da nas ne sto ji do bro. On na gla {a va da po sto je }i de vi zni si stem mo è da funk ci o ni {e sve dok po sto ji pre ce we ni re al ni kurs di na ra, ali da to ne mo è da tra je ve~ no i mi }e mo sva ka ko, pre ili ka sni je, ima ti de vi znu kri zu. Na pi ta we {ta gra |a ni mo gu da o~e ku ju u 2012, on od go va ra da }e kod nas stva ri i}i sli~ no kao u EU jer smo u istom ~am cu i do da je da ne }e bi ti no ve re ce si je, ali }e opo ra vak bi ti dug, uz spo ri rast ì vot nog stan dar da i za po sle no sti. La bus sma tra da se po li ti ka da nas vi {e me {a u eko no mi ju ne go u we go vo vre me i oprav da we za to na la zi u eko nom skoj kri zi, gde i dru ge dr à ve vo de ve o ma an ga ò va nu eko nom sku po li ti ku. „Mi smo, me |u tim, pre {li gra ni cu i da nas po sto ji op {te uve re we da sva ki pro blem u pri vre di mo ra dr à va da re {i. To je, pro sto, ne mo gu }e. Uz to, vi di te {ta se de {a va u Evro pi. No vi ta las kri ze je na stao upra vo zbog dr àv ne fi skal ne po li ti ke„, re kao je on za „Pres”. On na vo di da „po sto je dva ka na la kroz ko je du `ni~ ka kri za iz EU mo è vr lo br zo da se pre se li kod nas. Pr vi je ka nal iz vo zne tra `we, jer }e mo te è ne go do sa da da pro da je mo u Evro pi, zbog uspo ra va wa we ne pri vred ne ak tiv no sti. Po seb no je pro blem za nas si tu a ci ja u Ita li ji, ko ja je na{ ve li ki tr go va~ ki part ner”. „Dru gi je fi nan sij ski ka nal, jer }e ma we ka pi ta la bi ti ras po lo ì vo za nas. Te {ko je po ve ro va ti da }e stra ne dr à ve da do ka pi ta li zu ju svo je ban ke da bi one ula ga le u Sr bi ju”, sma tra biv {i pot pred sed nik Vla de Sr bi je.

SVE VI [E PRED U ZE ]A NE MO @E DA OP STA NE NA TR @I [TU

Drugi talas krize gasi radwe i restorane Po sled wi po da ci Mi ni star stva fi nan si ja po ka zu ju ko li ko je te {ko u Sr bi ji vo di ti bi znis: osni va se sve ma we pred u ze }a i pred u zet ni~ kih rad wi, a i ona ko ja kre nu da po slu ju, ve o ma ~e sto se br zo uga se. La ne je ta ko uga {e no 160 po sto vi {e pred u ze }a ne go u 2009. go di ni. U od no su na vre me pre dve go d i n e, u 2010. je osno v a n o {est od sto pred u ze }a ma we, a po gor {an je i od nos iz me |u uga { e n ih i no v o o s no v a n ih fir mi – la ne je na sva ko uga {e no osno va no jed no no vo pred u ze }e, a u 2009. je taj od nos bio je dan pre ma tri. Sto ga i ne ~u di {to je, po ana li zi Mi ni str stva fi nan si ja, la ne iz gu bqe no 70.000 rad nih me sta. Ru ko vo di lac ode qe wa za po li ti ku raz vo ja ma lih i sred wih pred u ze }a p(MSP) ri Mi ni star stvu eko no mi je Ka ta ri na Ob ra do vi}-Jo va no vi} ka è da je i u ovoj go di ni pri me tan trend sma we wa bro ja pred u ze }a u Sr bi ji, {to je re zul tat dru gog ta la sa kri ze ko ji se sve vi {e ose }a u ze mqi. Ona je Ta nju gu re kla da je i da qe iz ra èn pro blem ne do voq ne li kvid no sti pred u ze }a i da se kom pa ni je „bo re” da obez be de po voq ni je iz vo re kre di ti ra wa da bi mo gle op sta ti na tr ì {tu. – Ne ma sa stan ka s pred stav ni ci ma MSP-a a da se ne po me ne pro blem vi so kih da `bi na, ne sa mo po re skih ve} i van po re skih op te re }e wa, kao {to su raz ne tak se, do pri no si – re kla je Ka ta ri na Ob ra do vi}-Jo va no vi}, i na gla si la da {to pre tre ba raz mo tri ti na ko ji na ~in se mo è po mo }i pri vred -

Re sto ra ni su sve ~e {}e pot pu no pra zni

ni ci ma. – Si gur no po sto je na ~i ni da se od re |e ni na me ti ili uki nu ili sma we, ili ma kar da se kroz pro me nu pro ce -

ci je za pri vred ne re gi stre po ka zu ju da je od po ~et ka go di ne otvo ren i uga {en naj ve }i broj ne spe ci ja li zo va nih tr go vi na

U Srbiji po procenama tek svaki peti novoosnovani biznis opstane

du ra olak {a pred u zet ni ci ma da tro {e {to ma we vre me na i ima ju ma we tro {ko va za iz mi ri va we svo jih oba ve za. U Sr bi ji, po pro ce na ma, tek sva ki pe ti no vo o sno va ni bi znis op sta ne, a naj vi {e pro pa lih po slo va ima u obla sti tr go vi ne i uslu ga. Po da ci Agen -

na ve li ko. Na dru gom me stu po bro ju pro pa lih po slo va su re sto ra ni i po kret ni ugo sti teq ski objek ti. Ka ta rin Ob ra do vi}-Jo va no vi} je is ta kla da su za raz v oj MSP-a naj b it n i j i pod sti caj ni am bi jent i od go va ra j u } a fi n an s ij s ka sred s tva pod po voq ni jim uslo vi ma. Po -

voq ni kre di ti, s ni ìm ka ma ta ma, ono je {to pred u zet ni ci tra è. Ka t a r i n a Ob r a d o v i}-Jo v a no vi} se sla è s tim da }e, osim po sto je }eg Fon da za raz vo ji Agen ci je za fi nan si ra we i osi gu ra we iz vo za (AOFI), i raz voj na ban ka pru ì ti do pri nos ve }em fi nan si ra wu ma log i sred weg bi zni sa. Zva ni~ ni ca Mi ni star stva je na po me nu la da se raz vo ju ma log i sred weg bi zni sa u Evrop skoj uni ji po kla wa iz u zet na pa `wa i da je za Sr bi ju va àn iz ve {taj EU o pra }e wu spro vo |e wa „za ko na o ma lom po slu” na Za pad nom Bal ka nu. V. ^v.

ponedeqak31.oktobar2011.

VOJ VO DI NA STA RI...

Be la ku ga naj i zra `e ni ja u se li ma Kako je saop{tila Privredna komora Srbije, istra`ivawa pokazuju da se svako ~etvrto selo u Srbiji gasi, naro~ito brdsko - planinska, koja ve} decenijama propadaju ekonomski i demografski. O kakvim je razme-

we stanovni {tva Voj vo di ne” In sti tuta za javno zdravqe Vojvodine negativni prirodni prira{taj, niska stopa nataliteta i op{te stope fertiliteta govore o „beloj kugi” u Pokrajini. U periodu 1921. do

dRU[TvO

dnevnik

U SE^ WU OTVO RE NO AR HE O LO [KO ODE QE WE ZRE WA NIN SKOG MU ZE JA

Bo gat stvo u svr hu edu ka ci je Arheolo{ko odeqewe Narodnog muzeja u Zrewaninu otvorilo je u Obrazovno-kulturnom centru u Se~wu stalnu postavku u kojoj je izlo`eno 50 predmeta, pre svega nakita i oru|a iz poznog bronzanog doba, prona|enih na lokalitetu ciglane “Radulov”, Fabrike alatnih ma{ina i Atara C. Eksponate prate panoi s legendama i fotografijama. Projekat Stalne arheolo{ke postavke Se~aw realizovan je uz pomo} Ministarstva za kulturu Srbije, a wen autor je arheolog

– muzejski savetnik Sneàna Marinkovi} iz Zrewanina. – Arheolo{ka istraìvawa na prostoru Se~wa pruìla su najstarije materijalne dokaze o odre|enim kulturama iz davne pro{losti – obja{wava Sneàna Marinkovi}. – Ve}i broj arheolo{kih lokaliteta otkriven je prilikom gra|evinskih radova. Prilikom izgradwe fabrike alatnih ma{ina prona|eni su brojni fragmenti keramike iz sredweg veka. Vredan lokalitet predstavqa i otkrivena

sredwovekovna nekropola u Ataru C. Izdvaja se i slu~ajni nalaz iz okoline Se~wa – bronzana figura aplikacija raspe}a iz 1213. veka, koja oslikava prelaz romanike u gotiku. U plitkom reqefu predstavqen je Hrist horizontalno ispru`enih ruku (nedostaju {ake), dok mu je na glavi trokraka kruna, linerano ukra{ena. Detaqi na licu su shematizovani, a delovi nogu nedostaju. Stilizacija Hristovog lica ima odlike romani~ke

skulpture, dok je kruna modelovana u goti~kom duhu. – Otkriveni i istra`eni lokaliteti i tragovi ostataka, govore o formirawu materijalnih i duhovnih tvorevina stanovnika od neolita do sredweg veka. Bogatstvo lokaliteta u {iroj okolini Se~wa iziskivalo je postavqawe stalne arheolo{ke postavke, u mawem obimu, ~ija je svrha edukacija omladine i stanovni{tva o pro{losti ovog kraja –zakqu~uje Sne`ana Marinkovi}. @. Ba la ban

SVA KI DE SE TI SRED WO [KO LAC U SR BI JI SMA TRA DA @E NU TRE BA TU ]I

Ba ti ne i bo le i ko {ta ju

rama negativnog procesa i nestajawa srpskog sela re~ govori i podatak da u 702 naseqa u Srbiji (najvi{e u centralnoj Srbiji) ìvi mawe od po 100 stanovnika. âk 352 naseqa su sa mawe od 50, a 350 imaju izme|u 50 i 100 stanovnika i to su po pravilu naseqa bez mladih, pa se zato procewuje da }e za dve decenije sela potpuno opusteti. Ovom broju treba dodati jo{ 500 naseqa koja su na popisu 2002. godine imala od 100 do 150 stanovnika. U dana{wim selima Srbije ìvi i gotovo polovina stanovni{tva, a od tog broja 60 odsto wih se ne bavi poqoprivredom kao osnovnom delatno{}u. Ukoliko se trend starewa i nestajawa sela nastavi, procewuje se da }e od wih 4.600, ~ak ~etvrtina nestati ve} za dve decenije. Istovremeno, u Srbiji svake godine umre ~ak 35.000 stanovnika vi{e nego {to se rodi. I stanovni{tvo Vojvodine pokazuje karakteristike izraènog demografskog starewa. Po podacima koji su izneti u publikaciji „Zdravstveno sta-

1981. godine ukupan broj stanovnika Vojvodine uve}an je za 32,4 promila, dok je osamdesetih godina 20. veka i po~etkom 21. veka rast prakti~no zaustavqen. Prema popisu iz 2002. godine u Vojvodini je `ivelo gotovo dva miliona i trideset dve hiqade qudi. Uz to, najbrojniju kategoriju populacije u 2002. godini ~inili su qudi starosti izme|u 45 i 49 godina, a u 2008. godini starosti izme|u 50 i 54 godine. Vojvodina predstavqa nisko natalitetno podru~je. Tokom 2008. godine ro|eno je ne{to vi{e od 18.300 beba, {to je za 41 odsto mawe u odnosu na prethodnu godinu. Opadawe stope nataliteta je zapo~elo prvih decenija 20. veka, a danas se Vojvodina sa stopom nataliteta od 9,3 promila svrstava u podru~ja sa vrlo niskim natalitetom, jer se stopa ispod 12 promila smatra nepovoqnom stopom. U 2008. godini samo op{tina Novi Sad imala je pozitivan prirodni prira{taj. Starewu i izumirawu posebno su izlo`ena sela. J. Bar bu zan

Ko je pre tio li stu „Alo”? Udru`ewe novinara Srbije (UNS) zatra`ilo je ju~e da policija hitno utvrdi ko je u subotu pretio novinarskoj ekipi lista „Alo” dok su fotografisali automobil muftije Muamera Zukorli}a. Kako je saop{tio UNS, novinari lista „Alo” naveli su da je ju~e Zukorli}evo obezbe|ewe poku{alo da izgura wihov automobil sa puta i da je oko 13.30 sati na autoputu kod benzinske pumpe „Zmaj” ~ovek iz Zukorli}evog obezbe|ewa pretio da }e pucati ako budu na-

stavili da fotografi{u muftijin automobil. Ne{to ranije, na Beogradskom aerodromu, odakle je ve}i broj muslimanskih vernika, me|u kojima i Zukorli}, krenuo na hodo~a{}e u Meku, od iste ekipe zahtevano je da prestane s fotografisawem da se „ ne bi sva|ali”, kako je svoj zahtev objasnio ~ovek sa dugom sedom bradom, iz muftijinog obezbe|ewa. „UNS o~ekuje da policija {to pre saop{ti ko je pretio ekipi lista ‘Alo’”, navedeno je u saop{tewu.

Svaki deseti sredwo{kolac u Srbiji smatara da je normalno tu}i ènu, pokazuje istraìvawe Helsin{kog odbora za qudska prava sprovedeno od aprila do juna ove godine me|u u~enicima sredwih {kola u Beogradu, Novom Sadu, Zrewaninu, Kru{evcu i Novom Pazaru. Naime, Helsini{ki odbor za qudska prava ve} nekoliko godina ispituje stavove sredwo{kolaca u {est gradova u Srbiji da bi se detektovali dominantni stavovi i vrednosna orijentacija mladih na skali tradicionalizma, homofobije, antiromizma, etni~kih stereotipa i stavova prema abortusu. Ovoga puta pitawe je bilo o tradicionalizmu, ta~nije – „Porodica i brak su svetiwa”. Da je to zaista tako, potvrdilo je 77 odsto mladih, ali je u isto vreme svaki deseti ocenio da „ène treba tu}i”. Oni – a pokazalo se da ih je u velikom procentu – sada samo smatraju da „bi trebalo”, ali naàlost, mnogi od wih to, kada steknu porodicu i kada se oène, zaista i ~ine jer smatraju da je „normalno” ène tu}i, bilo zato {to su to imali u svojoj porodici pa im je postalo uobi~ajeno, bilo zato {to unapred imaju takav odnos prema osobama suprotnog pola. Zvani~na statistika govori da 93 odsto `rtava partnerskog nasiqa ~ine ène, da je 12 odsto mawe zaposlenih èna nego mu{karaca, da je mawe od 30 odsto ukwiènih objekata u vlasni{tvu èna, da je 70 odsto èna s invaliditetom, zatim da su Romkiwe, seoske i stare ène ispod linije siroma{tva znatno vi{e nego mu{karaci, kao i da je nepismeno pet puta vi{e èna nego mu{karaca. Osim siroma{tva, koje ve} godinama gospodari ovim prostorima, ubrzane ekonomske transformacije i globalizacije, na porodicu i promenu wenog poloàja, kao i na mlade koje u woj ìve, negativno uti~u nasiqe, kriminal, otu|enost, etni~-

ki, kulturni i rasni sukobi i ratovi. Jednostavno, i u porodici sve postaje „normalno”, pa ~ak i ono ~ega su i odrasli i deca svesni da nije dobro i da vodi u nasiqe, kojeg je iz dana u dan sve vi{e. Po rezultatima ankete o nasiqu nad `enama u porodici pro{le godine, do kojih je do-

ne ili prekr{ajne prijave protiv nasilnika jer je u nekim slu~ajevima ustanovqeno da nije bilo elemenata nasiqa u porodici, a u nekima su same `rtve odustajale od podno{ewa prijava. Po dostavqenim podacima, policija je podnela 964 krivi~ne i 801 prekr{ajnu prijavu protiv nasilnika u porodici.

{ao pokrajinski ombudsman, u sedam policijskih uprava u Vojvodini broj zahteva za policijskom invervencijom iznosio je 4.315. PU u Zrewaninu je navela da je prilikom intervencija sva-

Me|u `rtvama porodi~nog nasiqa u Vojvodini 75 odsto ~inile su `ene i devoj~ice, a me|u wima najvi{e je supruga po~inioca. Mu{karci koji su bili `rtve porodi~nog nasiqa naj~e-

Sa mo tri pu ta le ~i li od al ko ho li zma Po podacima koje je dostavila polovina prekr{ajnih sudova u Vojvodini, pro{le godine zbog nasiqa nisu izricane mere bezbednosti kao {to su psihijatrijsko le~ewe i le~ewe narkomana, a mera obaveznog le~ewa alkoholi~ara izre~ena je samo u Be~eju u tri slu~aja. Mera bezbednosti oduzimawa predmeta izre~ena je 16 puta. Nov~ane kazne ~ine 96 odsto ukupnog broja kazni, i to naj~e{}e u iznosu od pet do deset hiqada dinara. Kazna zatvora do 30 dana izre~ena je u {est sudova za prekr{aje, a kazna zatvora do dva meseca samo u sudovima u Ba~koj Palanci i Se~wu. ki put tra`ena i omogu}ena asistencija centara za socijalni rad. Centri za socijalni rad ukqu~eni su u policijsku intervenciju i u Novom Sadu i Somboru – u 61 slu~aju nasiqa u porodici, zatim u Sremskoj Mitrovici – devet slu~ajeva. Policija je svaki put intervenisala, ali nisu svaki put i podnete krivi~-

{}e su o~evi, a po~inioci su deca. Me|u svim starosnim grupama zabele`eno je vi{e `rtava mu{kog pola nego prethodnih godina, i to najvi{e onih izme|u 18 i 60 godina. Ovaj podatak, ocenio je pokrajinski ombudsman, ukazuje na to da je do{lo do pove}awa nasiqa dece nad roditeqima.

I daqe ostaje otvoren problem saradwe institucija koje treba da spre~e i kazne nasiqe. Naime, po navodima policijskih uprava, saradwe i daqe nema, jedino ona u Somboru ukazuje na to da je do{lo do poboq{awa jer je uspostavqena {ira primena principa medijacije, dok se s Centrom za socijalni rad boqe sara|uje. PU u Sremskoj Mitrovici beleì ve}e angaòvawe zaposlenih u Centru za socijalni rad nego ranije. Me|utim, PU u Kikindi, Sremskoj Mitrovici i Somboru skre}u pa`wu na to da nemaju posebno odeqewe niti stru~wake koji se iskqu~ivo bave nasiqem u porodici. Ista situacija je i u Zrewaninu, tako da u slu~aju prijave nasiqa interveni{u policijski slu`benici. U isto vreme u Pan~evu i Novom Sadu problemom nasiqa u porodici bave se posebno obu~eni policijski slu`benici u grupi za suzbijawe maloletni~ke delinkvencije. Jedino u Subotici u okviru PU postoje dve stru~ne osobe koje se iskqu~ivo bave nasiqem u porodici. Ina~e, zbog nasiqa u porodici dràva godi{we iz buxeta potro{i minimalno izme|u 204,8 i 535,9 miliona dinara, pokazalo je istraìvawe Autonomnog ènskog centra. U minimalne tro{kove ukqu~eni su zaposleni u policiji, pravosu|u, sistemu socijalne i zdravstvene za{tite. Najvi{e novca odlazi centrima za socijalni rad, zatim policiji, sudstvu i Tuìla{tvu, dok su zdravstveni tro{kovi najmawi. Procene su da su zapravo ovi tro{kovi mnogo ve}i jer u wih nisu ukqu~eni izdaci koje snosi sama `rtva, a koji su i do 200 puta ve}i. Naime, u Autonomnom ènskom centru isti~u da tro{kovi emoncionalnog bola i patwe `rtve nisu merqivi, ali ako bi se primewivali svetski kriterijumi za izra~unavawe, oni bi iznosili do ~etiri milijarde dinara godi{we. Q. Ma le {e vi}

ODR @A NI DA NI VOJ VO DI NE U IS TRI

Re gi o ni ko ji zna ju da ì ve u raz li ~i to sti „Dani Vojvodini u Istri”, tradicionalna manifestacija koja predstavqa jedan od najuspe{nijih primera regionalne saradwe i interkulturalnog dijaloga, otvorena je u Puli. Ove godine „Dani Vojvodine u Istri”, koje organizuje Pokrajinski sekretarijat za kulturu i javno informisawe, pod pokroviteqstvom predsednika Srbije i Hrvatske, Borisa Tadi}a i Ive Josipovi}a, odràvaju se jubilarni, deseti put. Pokrajinski sekretar za kulturu i javno informisawe Milorad \uri} na sastanku s istarskim ùpanom Ivanom Jakov~i}em, na~elnikom za kulturu Vladimirom Torbicom, ambasadorom Srbije u Hrvatskoj Stanimirom Vuki}evi}em i konzulom

Zoranom Popovi}em, istakao je da, iako su Vojvodina i Istra razli~ite – po istoriji i strukturi, te dve regije su i veoma sli~ne jer obe imaju iskustvo `ivqewa u zajednici razli~itih grupa. – Zbog toga nema ni~eg prirodnijeg nego da u ovom {irem regionu Balkana, Vojvodina i Istra sara|uju i komuniciraju, a jedan od najboqih primera takve saradwe jesu upravo „Dani Vojvodine u Istri” – rekao je Milorad \uri}, i dodao da je zvani~na kulturna politika u Vojvodini – politika multikulturalnosti, {to je kompleksna politi~ka praksa, ali ona obezbe|uje dobar ambijent za budu}nost. @upan Istarske `upanije Ivan Jakov~i} istakao je da se nakon de-

set godina ciklus me|usobne privredne i kulturne saradwe Vojvodine i Istre veoma isplatio. – Na{a ambicija je bila da se premreè institucije i privreda, ali pre svega gra|ani, i sa zadovoqstvom mogu da kaèm da smo u tome uspeli jer smo izgradili jedan veliki most prijateqstva i saradwe. Danas brojne institucije iz Istre i Vojvodine veoma uspe{no sara|uju bez pokroviteqstva politike – rekao je ùpan Jakov~i}, i dodao da je u interesu Istre da ima jaku srpsku zajednicu, koja }e imati afirmaciju sopstvene kulture i identiteta, a u tom ciqu planirana je i izgradwa srpskog kulturnog centra u Puli. Ambasador Srbije u Hrvatskoj Stanimir Vuki}evi} rekao

je da Vojvodinu i Istru povezuju osobine kakve su multietni~nost i multikulturalnost, te da na{i narodi imaju tu privilegiju i bogatstvo da `ive jedni pored drugih i jedni s drugima i da se wihove kulture nadopuwuju. U okviru ove trodnevne manifestacije Vojvodina se predstavila, izme|u ostalog, izlo`bom slika Ilije Ba{i~evi}a Bosiqa, jednog od najzanimqivijih likovnih umetnika s na{ih prostora, muzikom nove tradicije na{e pijanistkiwe Tawe Gerdec-Mr|a, promocijom ~asopisa „Nova misao” i „Interkulturalnost”, projekcijom kratkih igranih, dokumentarnih i animiranih vojvo|anskih filmova, izlo`bom plakata Atile Kapitawa... M. Vu ja ~i}

No se ba {ten ski i krup ni ot pad Ba{tenski otpad danas }e se odnositi na Telepu, a sutra u Koviqu, Klisi i Klisanskom bregu. Travu, li{}e, grawe, korov i sli~an otpad gra|ani treba da ostave ispred svojih ku}a do 6 ~asova. Kontejneri za odlagawe krupnog otpada do ponedeqka bi}e postavqeni u MZ „Stepanovi}evo„, na uglovima ulica Solunskih dobrovoqaca i Vojvode Putnika, Milunke Savi} i

Pre gled lif to va u Mak si ma Gor kog

JNA, Vojvode Putnika i Bi}e Kesi}a i Vojvode Stepe i Vojvo|anskih brigada. Od danas do srede kontejneri za odlagawe krupnog otpada bi}e postavqeni u MZ „Kisa~”, u Ulici Vuka Karaxi}a ispred stare {kolske zgrade, na parkingu ispred nekada{we zgrade „Centroslavije” u @elezni~koj 7 i na parkingu ispred pijace u Kisa~u, Ulica Slova~ka 1. A. L.

Godi{wi pregled liftova danas }e se raditi u Ulici Maksima Gorkog1 a, 2, 2 a, 2 b, 2 c, 6, 8 c, 10,10 a, 12, 48 i 48 a, u ulicama Stevana Musi}a 17, Milana Simovi}a 2, 6, 8, 10 i u Lov}enskoj 9. Liftove pregleda Insitut za za{titu na radu po nalogu JKP „Stan”. Z. D.

Novosadska ponedeqak31.oktobar2011.

Sa }e u Uli ci So we Ma rin ko vi} Izgradwa parkirali{ta u delu Ulice Sowe Marinkovi}, od Ulice vojvode Mi{i}a do Bulevara Mihajla Pupina, po~iwe danas. Da bi se pove}ao kapacitet parkirali{ta i o~uvale zelene povr{ine koristi}e se plasti~ni travnati elementi, sa}e. Iz „Parking servisa” apeluju na voza~e da automobile parkiraju u okolnim ulicama, ne bi do{lo do usporavawa i ometawa radova na izradi parkinga. Ovo preduze}e novi parking prostor izgradi}e u saradwi sa „Gradskim zelenilom”. N. R.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

Fo to: R. Hayi}

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„Ro man o pre qu bi” Isi do re Bje li ce Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na” u sa¬ r ad¬w i s “Dnev¬n i¬k om” u na¬r ed¬n om pe¬r i¬o ¬ du da¬r i¬ va¬} e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se prva ja¬ve na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sada nisu dobijala kwige u ovoj akciji, do¬bi¬ti po pri¬merak dela „Roman o prequbi” Isi do re Bje li ce. Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna”, u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e.

c m y

Roman o prequbi je zasigurno najpotresniji i najiskreniji roman Isidore Bjelice. Kroz pri~u o tri sestre, od kojih su dve varane, a jedna qubavnica oèwenog mu{karca, Isidora Bjelica se uhvatila u ko{tac sa jednom od najteìh, najbolnijih i najpre}utkivanijih tema – prequbom. Koriste}i istinite pri~e, materijale, SMS poruke, kao i {okantne podatke o baratawu magijom, hemijom i ezoterijom u borbi za mu{karce, Isidora otkriva jedan skriveni svet prequbnica i prevarenih èna o kojem se do sad }utalo... N. R.

Su ve sla vi ne u Ka me ni ci Ulica vojvode Putnika u Sremskoj Kamenici danas ne}e imati vodu od 9 do 12 sati. Vode ne}e biti zbog planiranih radova na vodovodnoj mre`i. N. R.

V remeploV

U AULI MASTER CENTRA SAJMA ODR@ANA HUMANITARNA REVIJA

Ma li mo de li po ma `u vr {wa ci ma U okviru humanitarne prodajne de~je revije, koju je organizovao centar „@iveti uspravno” u saradwi sa agencijom „Biznis model”, vi{e od 70 mali{ana predstavilo je sino} u Master hali Novosadskog sajma modele ~etiri modne ku}e. Posetioci su na pisti imali priliku da vide decu sa i bez invaliditeta uzrasta od tri do 12 godina. Ovu manifestaciju inicirali su ro-

diteqi i ~lanovi Vr{wa~kog savetovali{ta, koje je pokrenuto pro{le godine pri Centru „@iveti uspravno”, kako bi se sakupio novac za zapo{qavawe pedago{kih asistenata na teritoriji Ju`noba~kog okruga, {to nam je potvrdila i aktivistkiwa centra Ta wa Ra mi ~i}. -Svojim modelima podr{ku su nam dale modne ku}e „Beneton”, „^iko”, „Neksus” i „Pikoks”,

koje su za ovu priliku odobrile popust na modele od 10 do 20 odsto, ukoliko budu kupqeni na reviji. Prihod od popusta, kao i sav novac od prodatih ulaznica i sale i}i }e za finansirawe pedago{kih asistenata. Zadovoqni smo posetom, a posebno odzivom velikog broja pokroviteqa bez kojih ova manifestacija ne bi mogla da se odr`i- rekla je Rami~i}.

Osim roditeqa, koji su do{li da podr`e akciju, reviji su prisustvovali i predstavnici novosadskih sportskih klubova. Program je vodio glumac Mar ko Sto ja no vi}, koji je na {aqiv na~in i u razgovoru sa decom otvorio reviju. U zabavnom delu programa nastupio je i ansambl „Branimir i Neprijateqi„. N. R.

U JKP „PUT” DANAS ODLU^UJU DA LI ]E U GENERALNI [TRAJK

Zeb wa u sr cu na {eg na ro da Supruga ministra policije Tre}eg rajha, Himlera, u pratwi vi{e zvani~nih nema~kih i jugoslovenskih li~nosti 31. ok to bra 1940. obi{la je logor u Zemunu. U wemu su privremeno boravili Nemci iz Besarabije, koji su odlu~ili da zauvek napuste rodni kraj i nasele se u svo-

joj pradomovini. Proneo se glas da }e se i jugoslovenski Namci seliti u Nema~ku. A ovi su govorili da i ovde mogu slobodno da rade za dobro nema~kog naroda i da slu{aju vo|u. Razumqivo, ove re~i su izazivale zebwu u mnogim na{im qudima. N. C.

Pr vo du go vi pred u ze }a, pa pla te Zaposleni u JKP”Put„ danas }e odlu~iti da li }e objaviti generelni {trajk ili od toga odustati. Odluka zavisi, kaè predsednik sindikata Vla di mir Plav {i}, od ishoda razgovora s poslovodstvom preduze}a na koji na~in se planira izmirewe velikih zaduèwa „Puta”. Plav{i} kaè da je poslovna tajna koliki su gubici, a nezvani~no je re~ o sumi od nekoliko stotina miliona dinara. - Interesuje nas kako se planira pokrivawe minusa i to sindikat sada stavqa u prvi plan, pa tek onda isplatu prvog dela plate za oktobar i novca za tri meseca za putne tro{kve isti~e Plav{i}.

Pre desetak dana zaposleni su primili drugi deo zarade za septembar i prvi deo regresa. Isplata je usledila posle {trajka upozorewa. U saop{tewu preduze}a te{ku finansijsku situaciju su obrazloìli ~iwenicom da je nova garnitura vlasti u Gradu, pre vi{e od tri godine, u firmi zatekla kratkoro~ne i dugoro~ne kredite od tri miliona evra i da je vra}eno oko 2, 7 miliona evra, ali da se „Put” dodatno zaduìvao zbog odràvawa teku}e likvidnosti i isplata li~nih dohodaka. Kaù i to da je rebalansom buxeta ove godine za odràvawe saobra}ajnica predvi|eno milijardu dinara, {to je znatno ve}a suma novca nego la-

ne. A kao jedan od najve}ih problema navode ve}e tro{kove od prihoda koje „Put” ostvari i da

su preduzete mere za pove}awe efikasnosti. Z. Deli}

NOVA ZGRADA VESLA^KOG KLUBA „DANUBIJUS” POD KROVOM

Use qe we za No vu go di nu? Vesla~i, oprema i rukovodstvo najstarijeg sportskog kluba u Novom Sadu - Vesla~kog kluba „Danubijus 1885” trebalo bi do kraja ove godine da se usele u objekat na Sun~anom keju 13, koji }e imati 1.094 kvadrata. Kako ka`e direktor kluba Da ni lo Lu ~i}, „grubi” radovi su u zavr{noj fazi, a ve} je po~elo da se radi i u unutra{wosti zgrade. - Trenutno se zavr{ava postavqawe krova, ali majstori su po~eli da ure|uju i unutra{wost. Ukoliko nastave da rade ovim tempom, mo`emo o~ekivati da Novu godinu do~ekamo u opremqenoj zgradi, spremnoj za

Fo to: N. Sto ja no vi}

kori{}ewe. S obzirom na to da je napoqu hladno, ne treniramo na vodi, ali zahvaquju}i novosadskom Fakultetu za sport i fizi~ko vaspitawe, kao i jednoj firmi, na{im vesla~ima stoje na raspolagawu dve sale za ve`bawe - dodaje Lu~i}. „Danubijus” }e nakon mnogo godina dobiti novi, savremen i funkcionalan objekat za sme{taj opreme, kancelarije, svla~ionice i prostorije za treninge. Kamen temeqac postavqen je u aprilu ove godine, a u Fondu za kapitalna ulagawa izdvojeno je 60 miliona dinara za taj projekat. J. Zdjelarevi}

ponedeqak31.oktobar2011.

nOvOSAdSkA HROnikA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Una i Uro{ obradovali porodicu Ilijevski Blizanci Mia i Una - Sawe i Andreja Hi}ila, Una i Uro{ - Sne`ane i Arsenija Ilijevskog.

Devoj~ice Sofija - Aleksandre i Marka Mi}i}a, Duwa Ane i Vladimira Krajnovi}a, Anastazija â&#x20AC;&#x201D; Ane Mijavec Barto{ i Branislava Mijaveca, Mimoza - Besime Pireve i Mustafa Huma, Andrea Bojane i Andra{a Anderla, Natalija - Branislave i Dejana Ilin~i}a, Lana - Valentine Varge i Du{ana Kova~evi}a, Irina - Gordane i Milutina Vuk{e, Lana - Gorjane i Milutina Stoji}a, An|ela - Danijele i Aleksandra Filipovi}a, Marija - Danijele i Gorana Draì}a, Lana - Danijele i Dragoslava Vidovi}a, An|ela - Danice Etinski i Vladimira @ivkovi}a, Nikolina Dragane i Aleksandra Dragovi}a, Jovana - Dragane [okice i Qubomira Vuji}a, Aniko - Edit i silvester Zavarko, Henrieta - Elvire Sabo i Joèf Pragai, Lenka - Emilija i Strahiwe Karawca, Ana - Zorice i Dragana Koprivice, Milena - Zorice i Milana Krivoku}e, Lara - Ivane i Miroslava Tordaj, Verica - Ivane i stanka [quke, Dijana - Ivanke i Tomislava Rajkovi}a, Jana - Jasmine i Miodraga Qubinkovi}a, Mila Jasmine i Sr|ana Bosan~i}a, Una - Jasne i Dragana Majstorovi}a, Lenka - Jelene i Du{ana ê-

ki}, Natalija - Jelene i @arka Josipovi}a, Nina - Jelene i Petera Demera, Anastasija - Maje i Zorana Vi{ni}a, Kjara - Maje Mujki} i Borislava Qubojevi}a, Mirjana - Marije Gli{i} i Borisa Radakovi}a, Duwa - Marijane i Dejana De{i}a, Mia - Milene i Darka Stani{i}a, Nata{a - Milene i Zorana Gajice, Una - Miline i Miroslava Dudoka, Melania - Milinke i Miroslava Grwe, Ma{a - Milice i Vuka{ina Zli~i}a, Sofija - Milke i Dragana Bjeqca, Hana Milke Mitra{inovi} i Sakiba Sibro, Nevena Mire i Branislava Vujovi}a, Leontina - Mire i Branislava Vujovi}a, Leontina - Mire Kosti} i Stevice Fan, Duwa - Mirjane i Radoslava Pe}anca, Lena - Natalije i Imrea Oroslamo{a, Qubica - Nata{e i Qubomira Moravca, Awa - Nikoline Petrovi} i Ivana Jovnaovi}a, Elena - Olivere i Milorada Xepine, Milana - Renate i Milana Siri{kog, Selena - Sawe i Dragana Divjakiwe, Nina - Sawe i Zorana Peni}a, Milica Sawe Uzelac, Lenka - Tijane i Zlatka Tama{a, Leontina - Timee i Ferenca Varge, Elma - Fatime Asanovi} i Irfana Kova~ia.

Ven~ani Ta tja na Gu li} i Mi }o Ra do va no vi}, Ane sa [a ba ni i Sa hib Ibra, Zo ja Ba bi} i Mi lan Mal ba {a, Ti ja na To vqa ni} i Er vin Be go vi}, Ani ta Gre gu ri} i De jan Man di}, San dra Na li} i Mi ro sla va Ubo vi}, Da ni je la Zla ta ri} i Ivan Net, Gor da na Cu pa} i Gru jo Pa vlo vi}, Qu bi ca Vuj kov i Ne nad Ze ~e vi}, Mi la na Ste va no vi} i Mi la din To mi}, Swe à na Re li} i Bo jan Bo gi}, Mi li ca Og wa no vi} i Dra gan Veq ko vi}, Ma ri na Ra di} i Bo jan Vu jo vi}, Je le na Kne è vi} i Go ran Ko va ~e vi}, Ja smi na Kon stan ti no vi} i Ni ko la Bo ban, Jo va na Mi haj lov ski i Mi lan De li}, Ta wa Vre ba lov i Vla di mir Sto ki}, Sla |a na Sa va to vi} i @ar ko Staj ~i}, Je le na Vi di} i Du {an Tr ni ni}, Bo ja na Bra je vi} i De jan Pe ji}, Ana Be lin ca nov i Ne ma wa [i ja ~i}, Da ni e la Bo ì} i Bog dan Ki }i}, Mi li ca Le ko vi} i Mla den Ga ji}, Go ri ca Bje lo vi} i Stan i slav Sta me ni}, Ma ja Ja zi} i Ro bert Le ko, Le o no ra Po va zai i Du {an Se ku li}, Mir ja na Ma rin ko vi} i De jan @iv ko vi}.

Otac Boba, k}erka Andrea i mama Milica Goji}

De~aci [aban - Aj{e Ramizi i Gezima Islamaja, Lazar - Aleksandre i Vasiqa Bjeleti}a, Aleks Ane i Jaroslava Hlpke, Pavle - Ane Marije \ipanov i Vladimira Cuci}a, Milo{ - Branislave Sr|enovi} ôni} i Miroslava ôni}a, Stefan Valentine i Dragana ôli}a, Aleksandar - Vawe i \or|a Miqkovi}a, Dragan - Vide i Save Mari}a, Kevin - Gabriele i Kristijana [o{a, Strahiwa - Gabrijele i \or|a Nikoli}a, Aleksej Gorane i Vladislava Sekuli}a, Branislav - Gordane Tanackovi} i Stanislava Topalova, Du{an - Daliborke Stupar i Gorana Jovani}a, Dragan Dandre i Nikole Veselinovi}a, David - Daniele Gucunski i \eze Deaka, Uro{ - Danijele i Dragana Zeqkovi}a, Aleksa - Danice i Nemawe Drobi}a, Georgije - Darije i @eqka âki}a, Slobodan - Dijane Vuj~i} i Darka Krkqe{a, Vid - Dragane i Bojana Baturana, Nikola - Dragane Petrovi} i Milana Karanovi}a, Tibor - Jaroslave Valentikove i Samuela Valentika, Ogwen - Jasmine i Dejana Turkovi}a, Bogdan - Jasmine i \or|a Despota, Aleksandar - Jelene @ivkovi} @ivanovi} i Dragana @ivkovi}a, Pavle - Jelene i Borisa Bo{wakovi}a, Vuk - Jelene i Du{ka A}imovi}a, Vuk - Jelene i Slobodana Proti}a, Driton - Jelene Kova~ i Muharema Re|epovi}a, Andrija -

Jelene Stani{i} Nini} i Aleksandra Nini}a, David - Kataline i Lasla ^ervewka, Sr|an Klara Kova~evi}, Oliver - Magdalene Horvat i Aleksandra Lakato{a, Nikola - Maje i Pere Jerni}a, Damir - Margarete Gaj{ak Barne i gorana Gaj{aka, Marko - Marija Vukovqak, Leo Marije i Slobodana Makroiv}a, Veqko - Marijane i Igora Vuja~i}a, Vuka{in - Marijane i Petra Sto{i}a, Petar - Marijane i Slobodana Divqaka, Daniel - Milane Mati}-Rafai i Androa Rafaia, Mihajlo - Milene i Dragana Ago~a, Milan - Milijane i Sa{e Zeqkovi}a, Vuka{in Milijane Ivani{evi} i Zorana Pavlovi}a, Vuka{in - Mirjane i Dimitrija Subotin, Milan Mirjane Ne{i} i Sa{e Mili~evi}a, Nikola Monike Tompe i Bojana Kosanovi}a, Nikola Nade`de i Gorana Erdeqana, Radomir - Olivere i Zorana Todi}a, Bo{ko - Sandre i Milenka @ivkovi}a, Lazar - Sawe i Neboj{e Tubi}a, Todor - Sawe [upice i Milosava Igi}a, Du{an Svetlane i @eqka @dero, Luka - Svetlane i Neboj{e Lazi}a, Mihajlo - Sla|ane i Slobodana Crni}a, Dragan - Stanislave i An|elka Po`areva, Andrej - Stoje i Branislava Stankovi}a, Luka - Tamare i Sa{e Borojevi}a, Uro{ - Tatjane i Qubana Vukovi}a.

Umrli

Aleksandra Kalember i Vladimir ^ovi}

Aleksandar Jan~uri} (1927), Radovan Jovin (1930), Nata{a Joki} ro|. Rupi} (1947), Smiqa ]iri} ro|. \or|evi} (1931), Milorad Andi} (1946), Branislav Babin (1928), Elizabeta Baki} ro|. Fabijanac (1952), Boìdar Beri} (1925), Nikola Bukorovi} (1949), Marija Vincer (1949), Petar Vojvodi} (1951), Josipa Gali} ro|. Bem (1919), Danica Gruji} ro|. Prodanovi} (1935), Zora Damjeni} ro|. Pro{i} (1951), Bosiqka Deì ro|. Kova~evi} (1936), @ivko Dimitrijevi} (1954), Vitomir Dobrimirov (1951), Jovanka Elez ro|. Rokvi} (1935), Vida Zagor~i} ro|. Krastav~evi} (1920), Brankol Zori} (1963), Stevan Isakovi} (1932), Soka Ihas ro|. Japunxi} (1934), Laslo Katona (1958), Radosava Kneèvi} ro|. Vujanovi} (1928), Mara Kondi} ro|. Laki} (1947), Ivanka Lajter ro|. Bo{wak (1929), Marija Mare{ ro|. Raja~i} (1926), Dragojlo Markovi} (1938), Stanka Markovi} ro|. Mi{kov (1929), Qubinka Marlog ro|. Ra{kovi} (1922), Imre Mila~ki (1943), Erèbet Miler ro|. Terek (1929), Zlatko Pavlovi} (1948), Kosana Petkov ro|. Velisavqev (1925), \uro Petrovi}

(1950), Zorka Pi}uri} ro|. Bogdanovi} (1936), Darinka Radoj~i} ro|. Jovanovi} (1919), Milka Ruwo ro|. Savi} (1924), Katarina Savi} ro|. Dobo{ (1917), Milan Savi} (1931), Stevan Stankov (1920), Qubica Stankovi} ro|. Raki} (1929), Vojislav Sto{i} (1927), Danica Subotin ro|. Velisavqev (1940), Jano{ Tokodi (1946), [andor Torda (19451), Zdravka ûturilov (1959), Sima [ija~ki (1942), Radmila Mari} ro|. Dedi} (1938), Dragica @ivkovi} ro|. Radovi} (1923), Mom~ilo Panteli} (1921), ârna Ristovi} ro|. Anu~in (1950), Marko \ur|evi} (1933), êdomir Wegomirovi} (1950), Mira Bawa{ ro|. Or{i} (1953), Ilona Blaog ro|. Olah (1939), Mile Vojnovi} (1933), Danica Vuksanovi} ro|. Prelevi} (1928), Nenad Durjani} (1953), Smiqa @ivi} ro|. Ilki} (1941), Pavle Lati{ko (1949), Stanislava Lukovi} ro|. Rajili} (1940), Anton Majeti} (1941), Mara Miqkovi} ro|. Vu~kovi} (1952), Marija Radu (1965), Veselinka raki} ro|. Raki} (1933), Branka Rankov ro|. Nenezi} (1952), Mustafa Haxali} (1942), Branko ânkov} (1932), Kata [umawski ro|. Nedeqkov (1950).

nOvOSAdSkA HROnikA

dnevnik

U [KOLI ZA OSNOVNO OBRAZOVAWE I VASPITAWE ODRASLIH „SVETI SAVA”

Dru ga {an sa za opi sme wa va we

Broj ne pi sme nih u Sr bi ji je alar mant no ve lik i u tu ka te go ri ju sta nov ni ka spa da pe ti na po pu la ci je. Ne pi sme nost je naj ra spro stra we ni ja u ma wim sre di na ma, dok je u gra do vi ma taj pro ce nat ma wi, ali je sva ka ko po ra à va ju }i. No vo sa |a ni ko ji iz ne kog raz lo ga ni su us pe li da za vr {e osnov nu {ko lu i stek nu obra zo va we, ve} du gi niz go di na, dru gu pri li ku do bi ja ju u [ko li za osnov no obra zo va we i vas pi ta we od ra slih „Sve ti Sa va”. Ova {ko la tre nut no ima 282 po la zni ka ko ji su po de qe ni u 15 ode qe wa i u sva kom aspek tu iz gle da kao obi~ na osnov na {ko la. [ko lo va we je bes plat no, a fi nan si ra ga Mi ni star stvo pro sve te i na u ke. [kol ski pe da gog Vi jo le ta Loc ka è da po sto je dve vr ste na sta ve, re dov na i kon sul ta tiv na, od no sno van red na, gde po la zni ci po la ù is pi te jed nom me se~ no. - Tre nut no se kod nas {ko lu ju qu di od 15 do 50 go di na, a pri met no je po me ra we sta ro -

sne gra ni ce u od no su na ra ni ji pe riod, ka da je vi {e bi lo sta ri jih qu di, dok su sa da uglav nom to mla di }i i de voj ke. Pred me ti su kao i u osnov nim {ko la ma, je di no se ne dr `e ~a so vi li kov nog, mu zi~ kog i fi zi~ kog vas pi ta wa. Ove go di ne smo uve li i dva no va pred me ta, od go vor no `i vqe we u gra |an skom

dru {tvu i pred u zet ni {tvo, dok u re dov nom pro gra mu ima mo kao iz bor ne pred me te teh ni~ ko i uvod u ra ~u nar sku pi sme nost - ka è Loc. Do da je da {ko la ima od li~ nu sa rad wu sa Na ci o nal nom slu `bom za za po {qa va we ko ja sva li ca iz svo je evi den ci je, ko ja ne ma ju osnov no obra zo va we {a qe kod wih, a obez be |u je im pa re za pre voz i ux be ni ke. No vi na je i da se {ko la ukqu ~i la u pro je kat „Dru ga {an sa”, ko ji fi nan si ra Evrop ska uni ja i ko ji omo gu }a va raz voj mo der nog, funk ci o nal nog si ste ma obra zo va wa od ra slih i do pri no si po ve }a wu za po sle no sti. Ovaj pro je kat se za sni va na dvo me se~ nom bes plat nom kur su, gde se po la zni ci ob u ~a va ju za stru ~an rad u vi {e obla sti. - Ovaj pro je kat mo è slu ì ti po la zni ci ma ko ji po red osnov ne {ko le ho }e da ima ju za vr {en i ne ki stru~ ni kurs, ko ji }e im po mo }i pri za po {qa va wu - ka è Loc. G. êtnik

GODINA I PO KOMUNALNOG PREDUZE]A U KARLOVCIMA

„Be li lo” po lo ì lo is pit Naj zna ~aj ni ji po tez pre ne {to vi {e od go di nu i po da na osno va nog Jav nog ko mu nal nog pred u ze }a „Be li lo” u Srem skim Kar lov ci ma je ste pre u zi ma we iz no {e wa sme }a iz do ma }in sta va i tran sport do de po ni je od no vo sad ske „î sto }e”. Uzi ma ju }i u ob zir to {to je kar lo va~ ki ko mu nal ni pr ve nac star to vao sa skrom nim ma te ri jal nim i teh ni~ kim sred stvi ma, ni naj ve }i op ti mi sti ni su o~e ki va li da }e za krat ko vre me us pe ti da oba vqa taj po sao, ko ji je de ce ni ja ma na osno vu ugo vo ra sa lo kal nom sa mo u pra vom bio po ve ren „î sto }i”. Za hva qu ju }i nov cu od Mi ni star stva ì vot ne sre di ne, ru dar stva i pro stor nog

Kradu to~kove i papir Go to vo sva ko dnev no JKP „Be li lo” su o ~e no je sa kra |om to~ ko va sa kon tej ne ra. Osim to ga, na uda ru lo po va je i sta ra har ti ja, ko ju sa ve sni gra |a ni od la `u u spe ci jal ne kon tej ne re. pla ni ra wa, ku pqen je ka mion za od voz sme }a, ~i me je ozna ~en po ~e tak pro ce sa teh ni~ kog opre ma wa pred u ze }a.

- Po ~e li smo 1. ma ja pro {le go di ne sa uni ver zal nom „da je vu” ma {i nom, ne ko li ko tri me ra, mot nor nih te ste ra, ko sa ~i com, lo pa ta ma, gra bqa ma i dru gim sit nim ala tom, a sa da ras po la `e mo, po red ka mi o na auto-sme }a ra, sa dva no va trak to ra, trak tor skom pri ko li com, ci ster nom od 3.200 li ta ra za za li va we ze le nih i cvet nih por v{i na i pra we uli ca - ka `e di rek tor „Be li la” \or |e Hor vat. - Ku pi li smo jo{ i tri tri me ra, ta ko da {i ri mo zo nu za ko {e we, a na ru ~i li smo i do da tak za ~i {}e we sne ga, ko ji se mon ti ra na trak tor. U sklo pu pri pre ma za zi mu smo na ru ~i li 25 to na so li, ma da ima mo na za li ha ma jo{ 13 to na. O~e ku jem da }e mo uz upo tre bu „da je vu” ma {i ne i trak to ra sa ovim do dat kom i raz ba ci va ~em so li, kva li tet ni je ~i sti ti uli ce od sne ga. Hor vat na po mi we da je u to ku na bav ka kan ti za sme }e za do ma }in stva. Is po ru ka 800 kan ti o~e ku je se za de se tak da na i one }e bi ti po de qe ne gra |a ni ma. Po de la }e bi ti na ja vqe na i

NAJAVQENO POSKUPQEWE GASA I PRODAVNICE

Ma le gre ja li ce naj tra è ni je Po ~e tak grej ne se zo ne i na ja vqe no po sku pqe we ga sa na ve lo je su gra |a ne da se ras pi ta ju ko ji }e ener gent ko ri sti ti ove zi me, ka ko bi ima li {to ma we ra ~u ne. I ove go di ne za gre ja we ma wih sta no va i ku }a ili za do gre va we, naj i spla ti vi ja je stru ja, te se naj ~e {}e ku pu ju gre ja li ce ili ra di ja to ri na elek tri~ nu ener gi ju. Po ve }a no in te re so va we sprem no su do ~e ka le pro dav ni ce be le teh ni ke, ko je u svom asor ti ma nu ima ju raz ne vr ste ovih grej nih te la po pri stu pa~ nim ce na ma. Pre ma re ~i ma tr go va ca, su gra |a ni se naj vi {e in te re su ju za ma we, jef ti ni je mo de le. -In te re so va we za gre ja li ce znat no je po ra slo u po sled we vre me, a qu di naj vi {e ku pu ju ma le gre ja li ce, ko je }e im po slu ì ti za do gre va we- ka è vla snik pro dav ni ce be le teh ni ke „Herc” Ob rad Zi ro je vi}. Ce ne ovih grej nih te la su raz li ~i te, a u za vi sno sti od mo de la i grej ne mo }i kre }u se od 1.000 do 20.000 di na ra. Od tr go va ca smo sa zna li da se za naj sku pqe

ret ko ras pi tu ju, i to se uglav nom svo di sa mo na raz gle da we. Ove gre ja li ce mo gu se na }i i na pi ja ca ma u gra du, a sta ju od 1.300 do 1.500 di na ra. Pro dav ci ka `u da se su gra |a ni sa mo ras pi tu ju, po gle da ju, ret ko ku pu ju, jer pre ma wi ho vim re ~i ma qu di ne ma ju pa ra. Ka ko sa zna je mo ra ste i po tra `wa za pe }i ma na ~vr sto go ri vo. -[to se ti ~e gre ja li ca na stru ju, kod nas je po tra `wa mno go ma wa ne go pret hod ne go di ne. Su gra |a ni uglav nom uzi ma ju ma le mo de le i uqa ne ra di ja to re ~i je se ce ne kre }u od 4.500 do 6.500 di na ra. Sa da se qu di ras pi tu ju naj vi {e za pe }i na ~vr sto go ri vo, ko je su ma lo sku pqe, ali su do bre za gre ja we pro sto ri ja - ka `e tr go vac u pro dav ni ci „Va lo ta” Si ni {a Da mja no vi}. Pe }i na ~vr sto go ri vo mo gu se na }i po ce na ma od 11.000 di na ra, ko li ko ko {ta ju ma le, pa do 50.000 di na ra ko li ko sta ju ka mi ni i eta `ne pe }i za za gre va we ve }eg pro sto ra. N. Radman

ponedeqak31.oktobar2011.

^ETVRTINA NOVOSA\ANA IMA VISOK KRVNI PRITISAK

Me |u obo le li ma i mla |i od 30 go di na ê tvr ti na sta nov ni {tva u No vom Sa du ima vi sok krv ni pri ti sak, a od ove, naj ma sov ni je ne za ra zne bo le sti u sve tu, sve ~e {}e pa te i mla di qu di. Sta ro sna gra ni ca ka da je u pi ta wu obo qe va we od vi so kog krv nog pri ti ska po me ri la se sa pe de se to go di {wa ka na oso be mla |e od 30 go di na. Je dan od raz lo ga za to je sve ve }i broj de ce i omla di ne ko ji pa te od go ja zno sti, uka za la je na ~el ni ca spe ci ja li sti~ ko kon sul ta tiv ne de lat no sti Do ma zdra vqa „No vi Sad” Ol gi ca Ju ki} - Ne at ni ca. Qu di s vi so kim krv nim pri ti skom (iz nad 140 sa 90) ~ak su do se dam pu ta pod ve }im ri zi kom od in fark ta i {lo ga, upo zo ra va ju le ka ri. - Stil ì vo ta ka kav vo di mo uti ~e na to da sve vi {e No vo sa |a na ima po vi {en krv ni pri ti sak. Go ja znost, ne pra vil na is hra na, fi zi~ ka ne ak tiv nost glav ni su uzro~ ni ci ove bo le sti, s ko jom, po tom idu i po vi {en {e }er i ma sno }e u kr vi. Ka da se svi ovi fak to ri udru è ri zik od sr ~a nog uda ra se umno à va - is ta kla je na {a sa go vor ni ca. Te {ke po sle di ce vi so kog krv nog pri ti ska mo gu da se spre ~e, pre sve ga re dov nim uzi ma wem pro pi sa nih le ko va, no oba ve zno je pro me ni ti i lo {e ì vot ne na vi ke. Po vi {en krv -

ni pri ti sak je hro ni~ na bo lest {to zna ~i da se le ~i do `i vot no, ali se te ra pi ja uskla |u je u za vi sno sti od pri dr `a va wa sa ve ta le ka ra, na po me nu la je Ju ki} - Ne at ni ca.

- Uz le ko ve za hi per ten zi ju, so i ma sti se mo ra ju sve sti na mi ni mum, a uno si ti u or ga ni zam mno go vo }a i po vr }a, ri be, pi le ti ne i }u re ti ne ume sto su ho me sna tog i ni ka ko al ko hol, ko ji ta ko |e po di è pri ti sak. Uko li ko se pa ci jen ti pri dr à va ju ovih sa ve ta do za le ko va se vre me nom sma wu je i bo lest se dr ì pod kon tro lom, ali za to je oba ve zno re dov no ja vqa we svom le ka ru ra di kon tro le - na po me nu la je na ~el ni ca spe ci ja li sti~ ke slu `be. Le ka ri pre po ru ~u ju svi ma da jed nom go di {we pro ve re krv ni pri ti sak i ura de la bo ra to rij ske ana li ze kr vi. I. D.

O Usta vu i we go vim ne do sta ci ma Okru gli sto „ U su sret pe to go di {wi ci usva ja wa Usta va” bi }e odr `an su tra od 11 do 13 sa ti u sa li broj 3, u Skup {ti ni AP Voj vo di ne, u Uli ci vla di ke Pla to na bb. Na okru glom sto lu }e u~e stvo va ti pot pred sed ni ca Skup {ti ne APV Ma ja Se dla re vi}, Mi lan An to ni je vi} iz YUCOM -a i prof. dr Ma ri ja na Paj van ~i}. Or ga ni za tor je Ko mi tet prav ni ka za qud ska pra va YUCOM. Z. Ml.

Pro mo ci ja kwi ge Mi la na Ma |a re va oba vqa }e se naj pre pre ma ra ni jem spi sku gra |a na sa o{te }e nim kan ta ma, a za tim }e na red do }i i oni ko ji ma su te po su de u me |u vre me nu po lo mqe ne. ^im kon ti gent stig ne, gra |a ni }e mo }i da se pri ja ve u por tir ni ci Ma gi stra ta. - Tre ba lo bi usko ro da stig nu i no vi kon tej ne ri - ka `e Hor vat. - Na me ra nam je da upot pu ni mo broj kon tej ne ra no vim, a one ko je je mo gu }e po pra vi ti, na kon oprav ke vra ti mo u upo tre bu. Na ru ~e no je i 10 kon tej -

ne ra za pre mi ne 1,1 me ta ra kub nih, po ~e ti ri iste ve li ~i ne za pa pir i PET am ba la ù. Kon tej ne ri za PET am ba la ù ve} po sto je na ne ko li ko me sta u Kar lov ci ma, ali gra |a ni ih ne ko ri ste u do voq noj me ri. Bez ob zi ra na to, ka è Hor vat, na ba vqe ni su no vi, jer je u in te re su ce log me sta da pla sti~ na ama ba la à ne za vr {i na de po ni ja ma, i da gra |a ni po la ko po sta nu sve sni po tre be da na taj na ~in {ti te ì vot nu sre di nu. Z. Milosavqevi}

Kwi ga „Te a tar po kre ta Jo `e fa Na |a” Mi la na Ma |a re va bi }e pred sta vqe na su tra u 19 sa ti u sa li „Tri bi na mla dih”, u Kul tur nom cen tru No vog Sa da. O de lu }e go vo ri ti Mi le na Ja u ko vi}, Vla di mir Ko picl i Iva na Ko ~i. Z. Ml.

Is kqu ~e wa stru je Bu di sa va: od 8 do 13.30 sa ti po vre me no u po je di nim uli ca ma na se qa. Ra ko vac: od 8.30 do 13 sa ti deo vi kend na se qa Sa lak si je pre ma Le din ci ma. Be ge~: od 8 do 12 sa ti Ul ca \u re Jak {i }a od 52 do 80, od 53 do 81 i Uli ca La ze Ko sti }a. Rim ski [an ~e vi: od 8 do 14 sa ti Ne ma nov ci, Pe ji }e vi sa la {i, Ko tek spro dukt, fir me „Ra do je vi}” i „Mon te na”. Ki sa~: od 8 do 17 sa ti po vre me no i po po tre bi u po je di nim uli ca ma na se qa.

DESETI RO\ENDAN UDRU@EWA „OLD TAJM DISKO GENG”

Dis ko gro zni ca tre se sre do ve~ ne Udru `e we “Old tajm dis ko geng”, ko je je ve} po sta lo si no nim za do bre `ur ke i za ba vu, pro sla vi }e 5. no vem bra u Klu bu „Rut 66” de ce ni ju ra da. Ovaj zna ~a jan ju bi lej pra ti }e i bo gat pro gram, pa }e ta ko na de se tom ro |en da nu na stu pi ti no vo sad ske ple sne {ko le, ra di }e se ma sov ne ko re o gra fi je, a na vi -

- Na sa mom po ~et ku ce le ove pri ~e glav na ide ja bi la nam je da po be di mo jed no bra znost no vo sad skih iz la za ka. Sma tra li smo da smo jo{ uvek mla di da bi se „pen zi o ni sa li” od iz la za ka, ali u gra du smo za ti ca li sa mo dve kraj no sti. Teh no-rejv `ur ke i na rod wa ke. To je za na {u ge ne ra ci ju bi lo pot pu no ne -

Sma tra li smo da smo jo{ uvek mla di da bismo se „pen zi o ni sa li” od iz la za ka, ali u gra du smo za ti ca li sa mo dve kraj no sti. Teh no-rejv ùr ke i na rod wa ke. To je za na {u ge ne ra ci ju bi lo pot pu no ne pri hva tqi vo, ka è du hov ni po kre ta~ udru è wa Di yej De ki deo bi mu }e se pri ka zi va ti spo to vi sa mno go broj nih ùr ki. Osni va~ udru è wa De jan Jo vi ~i} ka è da je wi ho vo udru è we za pro te klih de set go di na us pe lo da oku pi sred wu ge ne ra ci ju èq nu do bre za ba ve.

pri hva tqi vo ta ko da smo od lu ~i li da sa mi kre i ra mo svo je iz la ske - is ta kao je Jo vi ~i}. Do da je da je sve po ~e lo pri li~ no na iv no i da ni su ni sa wa li da }e or ga ni za ci ja do }i do ni voa na ko me je sa da. Di xej

De ki, ka ko ga uglav nom zna ju u gra du, ka `e da su sklo ni eks pe ri men ti sa wu sa zvu kom, ali da je sta ri dis ko se dam de se tih i osam de se tih go di na uvek bio wi hov pr vi iz bor. - @ur ka ko ju pra vi mo za de set go di na ra da po ~e }e ve} u 21 sat ka da }e se pu {ta ti spo to vi ko ji pred sta vqa ju re tro spek ti vu sve ga {to smo ura di li do

sa da. O~e ku je mo i do sta go sti ju iz jav nog `i vo ta gra da kao i raz ne ani ma to ri. Oni }e iz ve sti ani ma ci je za ma so ven ko re o gra fi je ko ji tre ba da po vu ku qu de da |u ska ju sa wi ma - na gla sio je Jo vi ~i}. Ula zni ce se mo gu ku pi ti u Klu bu „Rut 66” po ce ni od 100, dok }e na dan do ga |a ja kar ta sta ja ti 200 di na ra. B. Markovi}

VOJVODINA / NOVI SAD

ponedeqak31.oktobar2011.

DNEVNIK

c m y

ПРЕМИЈЕРА СЕНЋАНСКИХ ГЛУМАЦА

Седам Снежана и патуљак

МЕРАЧИ БРЗИНЕ У ДВОРСКОЈ УЛИЦИ У ВРШЦУ

Светлећа опомена за возаче

ВРШАЦ: Дорска улица у коју се улива саобраћај из правца Београда и околних улица према центру Вршца је свакако једна од најпрометнијих, а возачи ту често нису поштовали бројне саобраћајне знаке о ограничењу брзине. Овде је и једна основна школа и претрчавање ученика, а и одраслих мимо пешачких прелаза није ретка појава. Од прошлог понедељка из оба смера овде су прорадили светлећи мерачи брзине, који трептањем упозоравају возаче на вожњу већу од 30 километара на сат. - Задатак и циљ постављања мерача је да опомене недисциплиноване возаче, који прекорачују брзину кретања у близини школе. Наиме сваког возача који прекорачи брзину од 30, односно 50 километара на час мерач блинкањем упозорава да је у прекршају. То је знак и упозорење за све возаче на децу која прелазе коловоз на пешачком прелазу да

зауставе возило испред пешачког прелаза и на тај начин допринесу безбедности свих учеснука у саобраћају, а пре свега деце - рекао је командир полиције у Вршцу Радован Винчић. Похвалио је Одбор за безбедност саобраћаја што је издвојио паре за постављање оваквих светлећих мерача брзине и подсетио на несрећу од пре неколико година када је овде због тога једна девојчица изгубила живот. Чланица Општинског већа за образовање Снежана Ружић апеловала је на возаче да поштују ограничења и светлосна упозорења за смањење брзине испод утврђене границе на светлечим панелима. За сада чини се да возачи из града то и поштују, а и они са стране изненађени су оваквим упозорењем, и придржавају се утврђене светлеће норме са великог и уочљивог паноа. Р. Јовановић

Danas U nOVOM saDU BIOSKOPI Are na: „Kung fu panda 2 3D” (13.30), „Zlatokosa i razbojnik” (14.20), „[trumpfovi” (14.05, 16.05, 16.45), „Pingvini moga tate” (15.45) „Automobili 2” (13.10, 15.10), „Yoni Ingli{: ponovo ro|en” (17.45), „Budi malo ja” (20), „^eli~na borba” (22.15), „Tri musketara” (16.10, 19, 21.10), „Paranormalna aktivnost 3” (20.30, 22.30), „Ne znam kako joj polazi za rukom” (18.30), „Kako su me ukrali Nemci” (17.15), „Vinks: ~arobna avantura” (12.30, 12.45 14.30, 14.45 16.30), „Preostalo vreme” (18.10, 20.20, 22.40), „Zaraza” (18.05, 20.10, 22.20), „No} ajkula 3D” (23.10), „Kolumbijana” (20.05, 22.25). KCNS - „Svi moji biv{i” (19), „Godine qubavi” (21).

MUZEJI Mu zej gra da, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Mu zej Voj vo di ne, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 19 sati, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata -antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Mu zej ski pro stor Po kra jin skog za vo da za za {ti tu pri ro de, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Pe tro va ra din ska tvr |a va, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spo men-zbir ka „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Za vi ~aj na zbir ka Srem ski Kar lov ci, Sremski Karlovci, Patrijarha Raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vez po pismu, pismo po vezu”; „[est decenija odbojka{kog kluba u Sremskim Karlovcima” Zbir ka stra ne umet no sti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a” Mu zej p~e lar stva po ro di ce @i va no vi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dul ki na vin ska ku }a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Ga le ri ja Ma ti ce srp ske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spo men-zbir ka Pa vla Be qan skog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Po klon-zbir ka Raj ka Ma mu zi }a, Vase Staji}a 1: stalna postavka;

saHRanE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Barbara Elizabete ^okrli} (1921) u 11.15 sati, Er`ebet I{tvana Geler (1932) u 12, Borislav Aleksandra Saka~ (1932) u 12.45, Rozalija Hajnriha Kova~ (1927) u 13.30 i Mom~ilo \ure Jandri} (1924) u 14.15 ~asova. Na katoli~kom grobqu u Novom Sadu u 13 sati bi}e sahrawena Katica Mare Budai (1927). Na mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahraweni Krsta Gavre Nini} (1932) u 13 i Vidosava Riste Gruji} (1933) u 15 ~asova.

СЕНТА: Глумци сенћанске Камерне сцене „Мирослав Антић” извели су прву овосезонску премијеру, чиме је означен почетак 26. позоришне сезоне. Представа за децу „Седам Снежана и патуљак” од Тоде Николетића, коју је режирао Бранко Вучетић из Сенте, у чијем поднаслову је назначено да је реч о бајци за децу и детињасте, привукла је изузетну пажњу Сенћана, па је већ заказано репризно извођење и гостовање у Чоки. Актери ове представе за децу су глумци првог и омладинског ансамбла Надица Павлов, Јелена Ђорђевић, Маја Радоњић, Јелена Палош, Дејана Шевић, Гордана Николић, Светлана Козић, Себастијан Губик, Божидар Попов, Душан Блажић, Јожеф Гере, Тамара Вукашиновић и Јована Контић. После четврт века успешног рада на неговању позоришне уметности КС „Мирослав Антић” је захваљујући подршци из покрајинске и општинске касе прву представу у овој сезони припремила у новим просторијама. Управник Небојша Басарић најављује да је у овој сезони планирано да се припреми чак осам премијера. Костимографију за комад

Ансамбл представе „Седам Снежана и патуљак” сенћанске КС „Мирослав Антић”

„Седам Снежана и патуљак” урадила је Гордана Николић, сценографију Наташа Трандафил и Маја Радоњић, мајстор светла је Радован Шаргић, тон мајстор Александра Цветковић, суфлер Татјана Симић, асистенткиња режије је Изабе-

ла Шантић, Наташа Трандафил је преузела на себе и шминкерске послове, а на реализацији представе ангажовани су и остали сарадници сенћанског ансамбла Зоран Милосављевић, Марко Радоњић и Ђуро Бањац.

Репризно извођење представе „Седам Снежана и патуљак” на сцени Дому културе у Сенти заказано је за четвртак 3. новембра у 19 часова, а у петак 4. новембра сенћански ансамбл гостује на сцени Дома културе у Чоки. Текст и фото: М. Митровић

ОТВОРЕН СУПЕРМАРКЕТ „ЦВЕЋЕ” У ЧУРУГУ

Првом купцу – телевизор

ЧУРУГ: На углу улица Светог Саве и Јована Туцакова у Чуругу отворен је нов Супермаркет ДОО „Цвеће”. По речима власника Светозара Новакова овај маркет је отворен са жељом да се побољша снабдевање мештана, где ће уз приступачне цене моћи да купе сву робу широке потрошње потребну за кућу. Овом отварању присуствова-

ло је много грађана, а сви купци и посетиоци били су послужени врло укусним ђаконијама и сви су добили пригодне и симболичне поклоне у виду мајица, чаша, кецеља и кутија за шећер. Највећу награду за првог купца добио је Трифун Ивков. Он је кући отишао с новим телевизором. Л. Каћански

tELEfONI

VODI^

VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 0901-111-021 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPaS“ TOURiSM&TRaVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu

O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961

APOtEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVStVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 BiLJa&OLJa, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs

AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748

PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

vojvodina

dnevnik

ОТВОРЕН РЕГИОНАЛНИ САЈАМ У НОВОЈ ПАЗОВИ

ponedeqak31.oktobar2011.

РЕНОВИРАНА АМБУЛАНТА У МУЖЉИ

Приказ сремског економског чуда Боље и доступније

НОВА ПАЗОВА: Пети привредни сајам отворен је јуче у Новој Пазови, а први пут ова манифестација, на којој учествује 80 излагача из свих сремских општина, има регионални и међународни карактер. Организовали су је, уз подршку Владе Војводине, локална самоуправа Старе Пазове, која има дугу и богату предузетничку традицију и Привредна комора Срема, са намером да постане традиционална смотра привредних капацитета и потенцијала Срема који је, како рече отварајући сајам Мирослав Васин, покрајински секратар за рад, запошљавање и развноправност полова, локомотива развоја не само Војводине него и целе Србије. - То што све општине у Срему спадају међу 40 најразвијенијих у Србији, што овде доводимо стране инвеститоре, али и делегације да виде да и у Србији нешто може бити као у ЕУ, свакако је заслуга заједничког рада Влада Србије и Војводине, привредних комора, локалних самоуправа, а пре свега вредних и радних људи. Данас, кад говоримо о економском чуду званом

Инђија, Стара Пазова, Пећинци, када говоримо о великим потенцијалима какви су Шид, Ириг, Митровица, о Срему као најпожељнијој дестинацији за привредна улагања истакао је Васин. У име старопазовачке општине, задовољство што се традиција сајма привредника наставља у Новој Пазови, изразио је председник Горан Јовић, нагласивши да то није чудно јер се ради о општини бизниса и спорта, и изразио наду да ће сајам као бренд Нове Пазове бити само надограђиван и бити значајна регионална привредна манифестација у циљу упознавања и ширења привредне сарадње. Горан Јовић је истакао и да се способност једне локалне самоуправе не огледа само у довођењу страних инвеститора већ и у томе да подрже и подстакну и оне који годинама раде и стварају да улажу у нове капацитете, а то старопазовачка општина чини, а привредници су показали храброст да се и кризи супротставе радом и отварањем нових радних места. Председник Сремске привредне коморе Милан Божић, подсетио је

НОВИ КОРАК У ПРОЈЕКТУ ИЗГРАДЊЕ БАЊЕ У БЕЧЕЈУ

Тражи се партнер по мери

БЕЧЕЈ: Ових дана је расписан нови Јавни позив за избор стратешког партнера с циљем оснивања заједничког привредног друштва ради улагања у пројекат изградње туристичко-рекреативног центра на обали Тисе у Бечеју. Овим дуго најављивани пројекат улази у нову фазу, а крајњи рок за достављање понуда је 12. новембар. - Верујем да ћемо у овом другом јавном позиву, најзад, разрешити све дилеме око из-

бора партнера за изградњу бање. На први позив јавила се реномирана мађарска фирма „Аква Профит” из Будимпеште, али је пријава била по критеријумима важећим у ЕУ. Ако желе да добију посао у Бечеју мораће понуду да ускладе с овдашњим критеријумима. Искрено, очекујемо да ће овај тендер бити успешно окончан оптимиста је председник општине Бечеј Петер Кнези. Уколико се то оствари, све потребне предрадње биле би окончане током зимског периода, како би први видљиви радови почели с новом грађевинском сезоном на пролеће, додао је Кнези.

Гледајући са стране, не види се велики помак на путу од идеје до реализације изградње бање, ипак, доста тога је урађено на обезбеђењу планско-техничке документације, без које није могуће започети радове. Покрајинска Влада је финансирала израдњу геотермалне бушотине, која спремно чека прикључење и експлоатацију природног богатства из утробе земље с преко 1000 метара. Бројне консултације су урађене.

- У питању је врло вредан пројекат не само за Бечеј, већ читав регион. Зато, не сме бити било какве импровизације. Имајући у виду да су у читаву причу укључене значајне банке из Србије и Мађарске и Влада Војводине, процес је доста сложен, али не и нерешив. Треба имати стрпљења, све дилеме на време разрешити, како би стратешки партнер, који добије поверење да гради бању у Бечеју, врло прецизно знао који се услови од њега траже и који критеријуми важе - каже члан Владе Војводине Мирослав Васин. В. Јанков

лечење

Мирослав Васин отвара Сајам привреде Срема

да је Сајам резултат протокола о сарадњи старопазовачке општине и Коморе и да очекује да ова приредба идуће године окупи више излагача и буде права међународна манифестација. Током три дана представљања привредника из свих области биће и различитих презентација, од представљања новог концепта за третман отпадних вода, женског предузетништва, програма

енергетске ефикасности, банака, осигуравајућих кућа и агенција, до бизнис портала канцеларије за локални економски развој општине Стара Пазова. Улаз на сајам привреде Срема у Новој Пазови је слободан, а врата школе и спортске хале у којима се све одвија отворена су од 11 до 20 часова данас и сутра. А. Мали

ПОСТИГНУТ ДОГОВОР ИЗМЕЂУ РУКОВОДСТВА И РАДНИКА „ВОЈВОДИНАПУТА”

Путари прекинули штрајк

ЗРЕЊАНИН: Зрењанински путари поново су на својим радним местима. Договором менаџмената и радника „Војводинапута”, прекинут је генерални штрајк у који су запослени ступили 17. октобра. Више од 200, од укупно 360 радника, потпуно је обуставило рад, а кључни разлози за овако радикалан бунт били су кашњење плата и неисплаћени прековремени рад. Председник Штрајкачког одбора и Самосталног синдиката у „Војводинапуту” Душан Батањски навео је да ово предузеће радницима дугује за 2009. и 2010. годину новац по основу, како каже, незаконитог одузимања 20 одсто од бруто плате. Нису им исплаћени ни прековремени рад и јубиларне награде за прошлу годину, фирма им је дуговала и августовску плату и аконтацију за септембар. Директор „Војводинапута” Здравко Илић за то време уверавао је јавност да ситуација у овој путарској фирми није драматична и напоменуо да је садашње стање последица ранијих задуживања код пословних банака. Пре нешто више од месец дана предузећу су банке блокирале рачун, јер није било у могућности да врати одређене дугове. Настала је ланчана реакција, други повериоци су се уплашили и хтели да наплате потраживања. Пословодство „Војводинапута” је одмах започело разговоре са банкама и повериоцима како би криза била превазиђена, а рачун одблокиран.

Путари опет на терену

- Постигли смо договор са банкама и изашли из блокаде. Одмах после тога успели смо да наплатимо нека потраживања. Платили смо радницима једну целу зараду и још неке принадлежности из прошле године које су тражили. По потписивању споразума о престанку генералног штрајка, процес рада је настављен - потврдио је Илић. По његовом мишљењу, овај штрајк је био непотребан, јер радници таквим поступком нису урадили ништа добро ни себи, ни фирми. - Створена је слика у јавности да овде постоје неки велики проблеми, што реално није тачно. Чињеница је да има потешкоћа у пословању, али то је неко друго питање

Леп гест пијачара СУБОТИЦА: На суботичкој Кванташкој пијацији одржан је „Вашар зимнице”. Као и у протеклих десет година организатор је ЈКП „Суботичке пијаце”, а у последњих шест година продавци добровољним прилогом помажу институције у граду којима је помоћ потребна. Прикупљено је 1200 килограма различитог поврћа које је поклоњено обданишту „Луркохаз” у Хајдукову. Ово обданиште похађају деца са Хајдукова, Бачких Винограда и Носе која живе у тешким материјалним условима. С. И.

које решавамо колико год је могуће, закључио је Илић. Он је раније оценио да је 2011, без обзира што је кризна за већину путара, због разних специфичности на овом тржишту за „Војводинапут” била релативно добра. Без иједног подигнутог кредита ове године, организован је процес производње, исплаћиване су зараде радницима, и до пре месец дана сервисиране обавезе према банкама. С друге стране, штрајкачи су тврдили да су истањене залихе материјала у фирми, да нема битумена и асфалта, као ни горива, што указује, како су напомињали, да је „Војводинапут” у озбиљном проблему, не само по питању ликвидности. Ж. Балабан

Стипендије добрим студентима

Нерадни дан БЕЧЕЈ: Поштујући верски празник Сви свети, Дом здравља Бечеј данас неће радити. Здравствене станице у Бачком Петровом Селу и Бачком Градишту, као и амбуланте у Милешеву, Радичевићу и у бечејској Трећој месној заједници радиће, као у време викенда, од 7 до 10 сати. Наравно, служба хитне медицинске помоћи и одељење за кућно лечење раде раде по устаљеном распореду. В. Ј.

ЗРЕЊАНИН: За потребе зрењанинског здравства Влада Војводине у протеклих пет година уложила је 176 милиона динара, иако Покрајински секретаријат за здравство, социјалну политику и демографију није оснивач домова здравља и амбуланти. Ово је потврдио покрајински секретар др Атила Ченгери, приликом обиласка реновиране Осме здравствене амбуланте у зрењанинском приградском насељу Мужља. - За Осму амбуланту у Мужљи опредељено је 600.000 динара, а новац је утрошен за реконструкцију унутрашњег дела објекта, набавку рачунара, штампача и ситне медицинске опреме, као и за постављање спољашњег осветљења из сигурносних разлога – рекао је др Ченгери, додајући да ће овим грађанима Зрењанина бити омогућено боље и доступније лечење.

ПРОСЛАВА СВЕТЕ ПЕТКЕ У ЧУРУГУ

Дарови од старих и нових кума

ЧУРУГ: У оквиру хришћанске заједнице у чурушком храму Светог Вазнесења Господњег традиционално се обележава преподобна мати Параскева, у народу поштована као Света Петка. И ове године су куме даривале Православну црквену општину и то тако што су уредиле и окречиле канцеларију и набавиле нове завесе. Старе куме Марија Ђукић, Мара Аничић, Надица Рајков и Дејана Стојичевић предале су кумство Јевросими Рајиновић, Видосави Рољић, Зори Новаковић и Милени Бундало. После вечерње службе резања колача и освећења жита куме су све окупљене позвале на дружење и послужње у црквеној канцеларији. Л. К.

НОВИ БЕЧЕЈ: Надлежна комисија општине Нови Бечеј расписала је конкурс за доделу стипендија студентима са територије ове средњобанатске комуне. У текућој школској години биће додељено 60 стипендија, у износу од 6.000 динара. - Уз пријаву на конкурс, потребно је приложити фотокопију личне карте, уверење о просечној оцени и да студент није обновио ниједну годину студија, док подносилац захтева „ђак генерације”, који је уписао прву годину студија, поред уверења о упису, прилаже и потврду школе да је проглашен за „ђака генерације” објаснио је шеф Одсека за јавне службе Стеван Давидовић и прецизирао да су услови конкурса истакнути на огласним таблама општине, месних канцеларија и на званичном општинском сајту. Документа се подносе у Услужном центру Општинске управе Нови Бечеј најкасније до 15. новембра, а све ближе информације студенти могу добити на телефон 023 /775 701. М. К.

Градоначелник Зрењанина др Милета Михајлов је истакао да се у највећем банатском граду одувек бринуло о квалитету здравствене заштите. - Почевши од самодоприноса, којим је изграђена Општа болница „Др Ђорђе Јоановић”, до средстава која град улаже у одржавање и изградњу амбуланата и апотека, Зрењанинци и локална самоуправа су показали високо развијену свест о значају бриге о здрављу. Ускоро нас очекује и реновирање амбуланте у Книћанину и Перлезу, изградња апотека у Орловату, Фаркаждину и Клеку - казао је Михајлов. Представници града Зрењанина и Покрајинског секретаријата за здравство, социјалну политику и демографију обишли су и Католичку цркву у Мужљи, у којој ће, захваљући донацији „Србијагаса”, ускоро отпочети реконструкција крова. Ж. Б.

Припрема се обилазница око Баваништа КОВИН: Програмом рада Јавног предузећа „Путеви Србије”, ове године предвиђено је издвајање 54 милиона динара за припремне радове уочи асфалтирања обилазнице око Баваништа. Радници „Војводинапута” са комплетном механизацијом интензивно раде на припреми терена, земљаним и другим радовима, који претходе асфалтирању. - Нови асфалт и пуштање у рад ове дугоочекиване обилазнице, очекује се током идуће године, рекао је Радован Вукосавqевић, руководилац Одељења за привреду, путеве и комуналну потрошњу у Општинској управи Ковин. У току су и радови на пресвлачењу асфалта на магистралном путу ка Смедереву, на потезу од бензинске пумпе до моста на Дунаву.

Промоција Басарине књиге ЗРЕЊАНИН: Промоција новог романа Светислава Басаре „Меин Кампф” биће уприличена вечерас, у 19 часова, у зрењанинском Позоришном клубу „Зелено звоно”. Ово ће, након свечане церемоније отварања 56. Међународног београдског сајма књига, бити прво представљање романа публици. О књизи ће говорити аутор Басара, а разговор ће водити новинарка листа „Данас” Гордана Нонин. Ж. Б.

Поетско вече Бошка Маринкова НОВИ БЕЧЕЈ: Дом културе општине Нови Бечеј организује у четврак, 3.новембра, поетско вече јереја Бошка Р. Маринкова. Биће то промоција његове збирке песама „Србикон”. Модератор вечери је вероучитељ Владимир Рајић, а о збирци песама ће у име издавача говорити књижевник Радован Влаховић, и Драган Белић, фотографије. Издавач је Банатски култуни центар Ново Милошево. Поетско вече је заказано за 19 сати у Галерји „Село”.

RePORTA@e

ponedeqak31.oktobar2011.

dnevnik

c m y

I DA NAS PO STO JI PR VA SPE CI JA LI ZO VA NA [KO LA ZA RO ME KO JU JE KRAQ ALEK SAN DAR OTVO RIO 1925. U APA TI NU

„\e lem, |e lem” as fal ti ra nim {o rom o{ je u Kra qe vi ni SHS pr va {ko la za Ci ga ne (ka ko ih je on da dr à va zva la pa ni je bi la op tu ì va na za po li ti~ ku ne ko rekt nost) otvo re na 1925. u Apa ti nu, ko ji ni je mo rao ~e ka ti pro kla mo va we De ka de Ro ma pa da se bri ne o svo jim su gra |a ni ma. [ko la is kqu ~i vo za rom sku de cu na srp skom i ru mun skom tad ni je du go op sta la, ali i po sle Dru gog svet skog ra ta po ha |a la su je u ve li kom bro ju de ca iz Rom skog na se qa. U we mu da nas oko 3.000 Ro ma ì vi pot pu no ur ba ni zo va no: sve uli ce su as fal ti ra ne, do sva ke ku }e je sti gao pri kqu ~ak grad skog vo do vo da, stru ja i te le fon. U na se qu po sto ji Dom kul tu re, de~ ji vr ti}, am bu lan ta, pro dav ni ca, sport ska igra li {ta. \a ci se o tro {ku op {ti ne pre vo ze do {ko le, gde ima ju bes plat nu uì nu, a i sve ux be ni ke. Sva de ca po ha |a ju vr ti}. Osnov nu {ko lu za vr {a va oko 90 od sto de ce, a

Sa {a Ba log

– Ve li ki broj Ro ma ra dio je u Bro do g ra di l i {tu, U`a r i j i ili gra | e vin s kim fir ma ma, ali su wi ho vom pri va ti za ci jom i oni osta li bez po sla. Ipak, lo kal na sa mo u pra va go di na ma

Na da Zdrav ko vi}

oko 30 od sto wih i sred wu. Iako je sva ke go di ne sve vi {e onih ko ji ima ju ne ki za nat, naj ve }i pro blem je u to me {to ne ma ju gde da ra de pa se wi hov `i vot sveo na sa ku pqa we se kun dar nih si ro vi na i so ci jal nu po mo}.

na sto ji da po boq {a uslo ve `i vo ta u na se qu iz grad wom ko mu nal ne in fra struk tu re, i to bez po mo } i ino s tra n ih do n a c i j a jer je, iz gle da, Evro pa uve la De ka du Ro ma da ih se re {i u svo jim sre di na ma – is ti ~e lor -

PRE^ANSKA LEKSIKA o je je da red, slu ~aj no ili s K na me rom, ga jio ~i ~o ku, ma~ ku re pu, to pi nam bur, mor sku re -

^i ~o ka

vr lo ret ka u bi lo ko jem plo do re du, ma da pro pa gi ra wem or gan ske is hra ne, di je tal nih bi qa ka, a na ro ~i to pri rod nih le ko va, po la ko ula zi u mo du. Ko ri sti se isto kao {to su je pri pre ma li se ver no a me ri~ ki In di jan ci: wen kr to la sti ko ren se je de pre san ili ter mi~ ki ob ra |en. Pun je inu li na, vr ste skro ba bla go to vor nog dej stva kod di ja be ti ~a ra, a uz ovo naj va `ni je svoj stvo, snab de va kon zu men ta jo{ ti am i nom (vi ta min B1), ri bo fla mi nom (B2), ni a ci nom (B3), vi ta mi ni ma C i

E, kal ci ju mom, mag ne zi ju mom, fos fo rom, ka li ju mom, na tri ju mom, ~ak i cin kom. Pra vi rud nik za {tit nih ma te ri ja! Ba{ iz sa me ze mqe jer se ovaj obrok ko pa po za vr {et ku ve ge ta ci je, da kle kra jem ok to bra, a ako je le po vre me, è tva se mo è oteg nu ti i do pro le }a. Bo qe je kr to le osta vi ti ta mo gde su na ra sle ne go da se su {e u po dru mu, ma da u f r i ` i d e r u mo gu iz dr à ti i ne ko li ko ne de qa. Sa mo im ù} ka sta op na, tan ka qu ska, vre me nom po tam ni, go to vo po cr ni. Ali im je zgra osta je sne `no be la i istog uku sa: kao kok tel ja bu ke, ke le ra be i ko re na od ku pu sa, ali ta kav da po ma lo sla di. Je dan od re ce pa ta za spra vqa we pre sne ~i ~o ke i pred vi |a kok tel, ali s na ran yom, ko ja se “iz mik sa” za jed no s do bro opra nim, o~et ka nim, lut ki ca ma ma~ ku re pe i pi je ume sto |u sa. Da, ~i ~o ka se naj ~e {}e je de pre sna. Uvek je bi la po sla sti ca si ro ma {nih, de ca su je vo le la i tra ì la. U ka snu je sen, u ra no pro le }e. Pa vle Ma le {ev (Gra |a za kwi gu „Tri red ri ba pli va / Di va ni o re ~i ma”)

pu, la ko }e ~ak i iz auto bu sa po zna ti da li u ata ru ima jo{ ta kvih ~u da ka, da ne ka `em lu da ka. Tre ba sa mo da se pro {e ta sre di nom ok to bra pa ako vi di da se u }o {ku ba {te, ili na kra ju wi ve, ze le ni `bun vi sok mal te ne kao ja blan a na we mu pre div ni, jar ko `u ti cve to vi, kao naj lep {i sun co kre ti – na pra vom je me stu! Ne }e sre sti mno go isto mi {qe ni ka. Ova biq ka je kod nas (jo{) da le ko od ve }e po pu lar no sti, u stva ri je

ili si ro tiw ska po sla sti ca bez svog pra vog ime na

de mer Apa ti n a dr @i vo r ad ta ka, ni ti de ca ima ju sva Smi qa ni}. po ma ga la kao ve }i na po – Pre ~e ti ri go di ne pr vi put ro di ca – ve li pe da go {ki smo ukqu ~i li de cu rom ske na ci - asi stent O[ „@ar ko o nal no sti u ode qe wa s osta lom Zre wa nin“ Sa {a Ba log, de com, u pr vom i u pe tom raz re du. i do da je da je lak {e de ci Mo ra li smo to ura di ti iako je ko ja su ukqu ~e na u {ko lu bi lo mno go ot po ra, ka ko ro di te - od pr vog raz re da. qa iz Apa ti na, ta ko i onih iz – Da bi se de ca {to bo Rom skog na se qa, po go to vo {to qe sna {la u {ko li, u~e smo mo ra li da na pra vi mo pot pu ni ci od pr vog do tre }eg no no vu or ga ni za ci ju i raz dvo ji - raz re da }e bi ti u pro du mo sve u~e ni ke u tim raz re di ma – è nom bo rav ku, {to je go vo ri di rek tor ka O[ „@ar ko sa da re gu li sa no i Za ko Zre wa nin“ ko ju ove go di ne po ha nom. Po {to }e ti me bi ti |a 1.314 u~e ni ka od ~e ga je 194 Ro ob u hva }e na i ma li Ro mi, ma, ras po re |e nih u svih 55 ode ve ru je mo da }e to do pri qe wa, Na da Zdrav ko vi}. – De ca ne ti pre mo {}i va wu ba iz Rom skog na se qa su 20 go di na ri je ra jer ona ne ma ju kod i{la u po seb nu {ko lu i ve }i na je ku }e uglav nom ni kog ko za vr {a va la, ali zna wem ni su bi im mo è po mo }i. U pro li kon ku rent ni u sred wim. du è nom bo rav ku ima }e A de ca u Rom skom na se qu od po mo} u~i te qa – re kla je ra sta ju u tra di ci o nal no i eko Na da Zdrav ko vi}. nom ski dru ga ~i joj sre di ni i Za hva qu }i na po ri ma Za {ko lo va we bes pla tan pre voz, uì na i uy be ni ci ima ju svoj si stem funk ci o ni sa lo kal ne sa mo u pra ve i wa kad je na pu ste. Cen tra za so ci jal ni rad, sva de ca – Ka da do |u u vr ti}, uglav nom ni sam raz u me la. Ta da bi mi u po – Rom ska de ca ne ma ju pro blem pred {kol skog uz ra sta, wih 49, su ne zna ju srp ski, ali ga br zo sa - mo} pri ska ka la spre ma ~i ca, a s in te li gen ci jom, ali u kon ku u dva ode qe wa obad ni {ta u Rom - vla da va ju. Ra dim {est go di na u sa da sam i sa ma sa vla da la je zik ren ci ji s onom od ra slom u sa skom na se qu, a 25 je ob u hva }e no i ode qe wu „P~e li ca“ i u po ~et ku sre di ne. Ina ~e, ova de ca ima ju svim dru gim uslo vi ma, ima ju po pri pre mom za pr vi raz red. mi ni je bi lo la ko jer ih po ne kad isti pro gram kao i ode qe wa u te {ko }e u ko mu ni ka ci ji, gra du, s ma lim pri la go |a va wem od u sta ju od {ko le i iz o zbog je zi ka. Za vre me ras pu sta sta ju jer se ose }a ju ma we oni po ma lo za bo ra ve {ta su na u vred ni ma. To su po ~et na ~i li jer s po ro di com uglav nom ne ga tiv na is ku stva, ali go vo re ru mun ski ili rom ski – se o~e ku je da }e po ste pe ka è vas pi ta ~i ca Ta tja na Dra no usva ja ti so ci jal ne i ì}, do da ju }i da su to pa met na rad ne na vi ke i lak {e se de ca sa mo ih tre ba na u ~i ti sve ukqu ~i ti u dru {tvo – ka ono {to ni su kod ku }e. è Na da Zdrav ko vi}. Ve} u vr ti }u pe da go {ki asi U {ko li je za po slen i stent Mo mir Ni ko li} us po sta pe da go {ki asi stent ko ji vqa most iz me |u vas pi ta ~a, de ce je, po di rek tor ki nim re i ~la no va wi ho ve po ro di ce, po ~i ma, vi {e ne go do bro go to vo ro di te qa, da bi i oni do {ao, i u~e ni ci ma, i shva ti li va `nost sve ga {to se pro svet nim rad ni ci ma. ra di za wi ho vo po tom stvo. – ê sto se za bo ra vqa – Od dru ge de ce raz li ku je ih na to da de ca iz Rom skog tem pe ra ment. Ne ki ne mo gu du go na se qa, upi som u {ko lu bi ti u pro sto ri ji. Stal no ho }e na srp skom, za pra vo tre na po qe jer su ta ko na vi kli. ê ba da u~e na stra nom je zi sto ode mo u {et wu, ne dav no do ku jer u svo jim ku }a ma go Du na va. Bio je za wih to pra vi vo re ru mun ski ili rom do ì vqaj, po go to vo kad su vi de ski. Dru go, ro di te qi ni li i put ni~ ke bro do ve – ka è su u mo gu} no sti da im po Ta tja na. mog nu oko do ma }ih za da - Sa mo za u~i o ni cu ne ma ju str pqe wa Je li sa ve ta Prel ~ec

JE DIN STVEN U EVRO PI NO VO SAD SKI ME [O VI TI HOR „ISON”

Ap so lut ni sluh za me wu je do bar duh ez osnov nog to na ne ma akor da – zna sva ko iole mu zi~ ki obra zo van. U cr kve nom re~ ni ku ter min „ison“ ozna ~a va pr vi ton ko ji iz vo di vi {e pe va ~a. Sim bo li~ no, ba{ ta ko je na zvan me {o vi ti hor no vo sad ske [ko le za osnov no i sred we obra zo va we za de ce s po seb nim po tre ba ma „Mi lan Pe tro vi}“. – Mi smo, po mno go ~e mu, je din stve ni u Evro pi. Pr vo, za to {to za ~lan stvo ni je bit no zna ti pe va ti, ve} to `e le ti – na gla {a va osni va~, mu zi~ ki ru ko vo di lac i di ri gent Mi o drag – Mi {a Bli za nac. – Hor „Ison” ple ni po seb nom ener gi jom i qu ba vqu jer, uz de cu s po seb nim po tre ba ma, oku pqa na stav ni ke i pro fe so re te {ko le, ali i vr {wa ke i pre da va ~e iz dru gih {ko la, za tim ro di te qe de ce ko ja pe va ju u ho ru i sve dru ge qu de do bre vo qe. Po sle sva kog na stu pa, a bi lo ih je do sa da vi {e od dve sta, sim pa ti je pre ma na ma ra stu. Jed no stav no, qu di u Sr bi ji, ali i ino stran stvu, ce ne to {to ra di mo.

Svu da ra do vi |e ni gost: „Ison„

Hor je osno van 21. no vem bra 2004. a ve} po sle dva me se ca na stu pio na Sve to sav skoj aka de mi ji ma ti~ ne {ko le. Od ta da, sva kog utor ka i ~e tvrt ka od 16 do 18 sa ti u {kol skoj Pla voj sa li bru se gla so ve. Zva ni~ no ima sto ti nak ~la no va, ali je uvek na pro ba ma pe de se tak re dov -

nih, ko ji su sto è ri go to vo svih kon ce ra ta i tur ne ja. – Sti ù nam po zi vi sa svih stra na i po ku {a va mo da se oda zo ve mo. Jer, na stu pi in va lid nim oso ba ma omo gu }a va ju iz la zak iz uobi ~a je ne sva ko dne vi ce, a za jed ni~ kim ra dom uz hor sko pe va we uvi |a ju da su sve pre pre ke sa vla di ve. Ta ko oba vqa mo mu zi ko te ra pi ju, omo gu }a va mo de ci s po seb nim po tre ba ma da kre a tiv no pro vo de slo bod no vre me, so ci ja li za u je mo ih, ali, {to je mo `da i naj bit ni je – ru {i mo ste re o ti pe o oso ba ma s in va li di te tom – za kqu ~u je ma e stro Bli za nac. Bez ob zi ra na sve te {ko }e pri li kom pu to va wa, ho ri sti se ra du ju sva kom. A bi lo ih je i bi }e. Po red onih po Sr bi ji, Hor je bio u BiH, Ma |ar skoj, Ma ke do ni ji, Slo ve ni ji, Hr vat skoj, ~e ka ju ih usko ro u Gr~ koj i Cr noj Go ri, a po zi vi stal no sti ù. Na rav no, kad je na re per to a ru „Iso na” et no, du hov na, ali i za bav na mu zi ka. V. Jan kov

KA PI TAL CI STRA DA JU NA TI SI, NE SA MO U RI BO LO VA^ KIM LE GEN DA MA

Som te àk kao slav sko pra se e c a r o { i ko j i sre } u opro ba va ju na Ti si kod Ka w i ` e ove se z o n e ima ju ba{ do sta uspe ha jer im se na udi c e ka ~ e ka p i t al n i pri mer ci {a ra na, amu ra i dru ge ri be. Po seb no su “stra da li” so mo vi! Pred sed nik ka wi {kog USR „Brat stvo” An dra{ Tot ra por ti ra da se upor ni ma iz la zak na re ku is pla tio, bez ob zi ra na hlad no }u i ki {u. – Uhva }e ni so mo vi se ve ro vat no spre ma ju za zi mu i ho }e da is ko ri ste po sled we da ne da ne {to pre gri zu pre ne go {to se po vu ke u du bi nu re ke gde }e da pre zi me – ka è Tot. – Dva so ma od po osam i je dan od 14 ki lo gra ma za gri zli su na za ba ~e ne du bin ke, gde su za mam ke ko ri {}e ni ì vi ke de ri. Naj -

Tro fej Ga bo ra Sal me te `ak 51 ki lo gram

vi { e sre } e imao je An d ra{ Ple ti ko si} s Pa li }a, je di ni ko ji na na {em pod ru~ ju ima do zvo lu za bu} ku, a osta li mo gu ta ko da lo ve sa mo na tak mi ~e wi ma. Ple ti ko si} je iz bu} kao br kaj li ju du gog 140 cen ti me ta ra i te {kog 22 ki le, a sa mo ko ji da na po tom ori ja {a od 185 cen ti me ta ra, ko ji je na va gi po ka zao 45 ki la. Re kor der je ipak me {ta nin Ga bor Sal ma, s tro fe jem od 51 ki lo gra ma. – Osim po voq nog vo do sta ja, do brom ulo vu umno go me je do pri ne lo to {to na pod ru~ ju ka wi {ke op {ti ne na Ti si ne ma za ga |i va ~a, a ova de o ni ca re ke je pro gla {a na „`u tom zo nom”, gde je za bra wen sva ki vid pri vred nog ri bo lo va – ob ja {wa va

Tot. – Sad su se oprav da nim po ka za li raz lo zi ne za do voq stva ri bo lo va ca iz Ka wi è, ko ji su se pre ne ku go di nu pe ti ci jom obra }a li upra vi ovog pod ru~ ja, Ri bo lo va~ kom sa ve zu Voj vo di ne i nad le `nom mi ni star stvu, tra è }i da se na ovom de lu Ti se za bra ni pri vred ni ri bo lov. Bi lo je ove se zo ne na Ti si jo{ so mo va ka pi ta la ca ko je su pe ca ro {i nad mu dri li, ili su ih niz vod no u mre è uhva ti li ala si. – Naj ve }i su obi~ no so mo vi iz ri bo lo va~ kih pri ~a, ko ji se, “na à lost”, ot ka ~e s udi ce. Do du {e, ima i onih ko ji se ne usli ka ju s ka pi tal ci ma pa traj no upam }e ni osta ju sa mo oni ove ko ve ~e ni na fo to gra fi ja ma – ka è Tot. M. Mi tro vi}

crna hronika

dnevnik

ponedeqak31.oktobar2011.

PO KU [AJ UBI STVA U KA ]U

No` sev nuo po sle sva |e Policija je odredila meru zadr`avawa do 48 sati Dra ga nu K. (1972) iz Ka}a zbog postojawa osnova sumwe da je izvr{io krivi~no delo ubistva u poku{aju. No vo sadska Po li cij ska uprava saop{tila je da se Dragan K. tereti da je pretpro{le no}i, oko 1 sat, ispred jednog ugostiteqskog objekta u Ka}u poku{ao da, posle kra}e sva|e, ubije me{tanina Mi lo {a P.

(1984), tako {to ga je ubo no`em u stomak, a zatim mu naneo vi{e posekotina po glavi i telu. Milo{u su konstatovane te{ke telesne povrede opasne po `ivot i medicinski je zbrinut u Klini~kom centru Vojvodine u Novom Sadu, a osumwi~eni }e, uz krivi~nu prijavu, biti priveden istra`nom sudiji Vi{eg suda u Novom Sadu, dodaje se u saop{tewu policije. M. B.

NE SRE ]A U ^E RE VI ]U

Po gi nuo sa put nik U saobra}ajnoj nesre}i koja se dogodila u subotu, oko 15.30 ~asova, u ^erevi}u, `ivot je izgubio Stevo Drqa~a (1975) iz Beo~ina. Po saop{tewu Policijske uprave u Novom Sadu, do nesre}e je do{lo kada je Slo bo dan G. (1960) iz Beo~ina, voze}i „nisan“ neprilago|enom brzinom, izgubio kontrolu nad automobilom, a zatim se prevrnuo i sle-

teo u odvodni kanal pored kolovoza. Putnik u automobilu je poginuo na licu mesta, a voza~ je zadobio lake telesne povrede. Policija je Slobodanu G. odredila meru zadr`avawa i uz krivi~nu prijavu, koja ga tereti za krivi~no te{ko delo protiv bezbednosti javnog saobra}aja, bi}e priveden nadle`nom istra`nom sudiji. M. B.

DA NAS U HA [KOM TRI BU NA LU

[e {e qu pre su da za ne po {to va we su da – Predsedniku Srpske radikalne stranke (SRS) Vo ji sla vu [e {e qu danas }e u Ha{kom tribunalu biti saop{tena presuda za nepo{tovawe suda u postupku u kojeme se tereti da je obelodanio indetitet 11 za{ti}enih svedoka – najavio je ju~e pravni savetnik lidera radikala Bo ris Alek si}. Na konferenciji za novinare Aleksi} je rekao da je Tuìla{tvo zatraìlo za [e{eqa zatvorsku kaznu u trajawu od tri godine. Aleksi} je naveo da je prethodno, u petak, 28. oktobra, Ha{ki tribunal [e{equ dostavio odluku o zabrani privilegovane komunikacije s wegovim pravnim savetnicima ~iji je ciq, kako je ocenio, da se „lider radikala elimini{e„. On je odbacio obrazloèwe te odluke da bi [e{eq mo-

gao uticati na svedoke zloupotrebqavaju}i privilegovanu komunikaciju. Aleksi} je rekao da je za 4. novembar zakazan i tre}i postupak za nepo{tovawe suda zbog izmena i dopuna optu`nice gde se [e{eq tereti da je na internet-stranici obelodanio poverqiv materijal. On je naveo da je zatvorska kazna za to delo sedam godina. [e{equ se sudi za zlo~ine protiv ~ove~nosti, povrede ratnog prava i obi~aja u Hrvatskoj, Vojvodini i Bosni i Hercegovini od 1991. do 1993. godine. Lider SRS-a je tri puta optu`en za nepo{tovawe suda. U jednom od tih postupaka je pravosna`no osu|en na zatvorsku kaznu od 15 meseci, a druga dva postupka su u toku. (Ta njug)

OSUM WI ^EN MLA DI] IZ PO @A REV CA

Po sle ude sa, vo zi lo gur nuo u je ze ro Poàreva~ka policija odredila je zadràvawe i podnela krivi~nu prijavu protiv Zo ra na N. (36) iz Poàrevca, zbog sumwe da je izazvao saobra}ajni udes, pobegao s lica mesta, potopio svoj auto u obli`we jezero i prijavio da je ukraden, saop{tila je policija. Zoran N. je osumwi~en za izazivawe saobra}ajne nezgode 11. septembra u Poàrevcu, na raskrsnici ulica Nemawine i Uì~ke, kada je, upravqaju}i

Po`areva~ka policija je, u saradwi s roniocima @andarmerije MUP-a, prona{la vozilo u ve{ta~kom jezeru kod restorana „Jatagan”. Pregledom vozila uo~ena su o{te}ewa nastala u saobra}ajnoj nezgodi. Osumwi~eni je nekoliko dana nakon prijave nestanka vozila i putnih isprava oti{ao u instranstvo, koriste}i paso{ ~iji je navodni nestanak prijavio policiji. Po povratku u zemqu, na grani~nom prelazu Kelebija,

TE [KA TRA GE DI JA U STA RIM LE DIN CI MA, KOD NO VOG SA DA

Ka {i ka rom na pa tro lu, po gi nu li po li ca jac i otac bom ba {a U porodi~noj tragediji koja je zavr{ena eksplozijom bombe, ju~e popodne u Starim Ledincima ìvot su izgubili Jovo Marti} (1949) i policajac Sini{a Hrwez (1972), dok su te{ko povre|eni policajac Sa {a Ma r in k o vi} (1971) i Sre} ko M. (1975), koji se tereti da je aktivirao bombu, ina~e sin nastradalog Jove. Dvojica policajaca su u ku}u Marti}a u Ulici Vuka Karaxi}a 169, do{li po pozivu uku}ana koji su prijavili slu~aj porodi~nog nasiqa. Navodno, Sre}ko M. je ju~e tokom dana navodno u alkoholisanom stawu maltretirao svoje najbliè, oca Jovu, majku Mi li cu i mla|u sestru Na du. Po dolasku patrole, Sre}ko je, po pri~i o~evidaca, u{ao u garaù u prizemqu ku}e, a kada su ka wemu po{li policajci i otac, bacio je bombu koja je na licu mesta usmrtila wegovog oca i jednog policajca, dok su majka i sestra ostale nepovre|ene jer su se u tom trenutku sklonile u ku}u. S obli`weg sportskog terena dotr~ale su kom{ije i poznanici koji su, zajedno s doktoricom koja ìvi u blizini, pruìli prvu pomo} pre nego {to je stigla Hitna pomo} i nekoliko policijskih vozila. Po re~ima jednog od kom{ija, Sre}ko je i ranije navodno pravio pro bleme, zbog ~ega je policija vi{e puta dolazila u wihovu ku}u, a posledwi put pre svega desetak dana. – On je radio povremeno u gra|evini, ali uvek je s wim bilo problema kada popije. Nekoliko puta je pijan polupao sve po ku}i i vikao na sve wih, ali koliko mi znamo, nije ih nikada tukao. Znalo se da je kod wih bilo oru`ja, ali niko ni{ta nije preduzimao, a

Uli ca u ko joj se do go di la tra ge di ja

i po li ci ja je ve} do lazi la zbog wega – kaè kom{ija. Marti}i su, ina~e, u Stare Ledin ce iz begli iz Kni na 1995. godine, a iz tog perioda je i oru`je koje su imali u ku}i. – Sre}ko je bio u ratu kao mlad momak i to je dosta uticalo na wega i wegovo pona{awe, svi u selu su mawe-vi{e znali da ume da bude problemati~an kad popije, ali niko nije o~ekivao da bi mogao uraditi ovako ne{to – kaè jedan od poznanika iz sela. Svi me{tani za nastradalog Jovu kaù da je bio dobar ~ovek, koji je radio u rasadniku nekoliko kilometara od Ledinaca.

Za se dam go di na sed mo ri ca po gi nu la na du `no sti Policajac Sini{a Hrwez sedmi je pripadnik MUP-a koji je od 2004. godine smrtno stradao na du`nosti. Nepunu nedequ ranije, povredama zadobijenim prilikom spre~avawa pqa~ke banke u Beogradu podlegao je Slobodan Cveti} iz Vladimirovaca, kod Alibunara. U Zrewaninu, 22. jula ove godine, ubijen je policajac Aleksandar Rkman (29) kada je poku{ao da privede Gorana Petrovi}a (30) po prijavi za porodi~no nasiqe. Petrovi} je pucao u policajca, posle ~ega je ubijen, a u pucwavi je potom rawen jo{ jedan policajac, Ivan Ra din, koji je pogo|en u rame. Policajac @eqko Ze~evi} (31) iz Tutina ubijen je 2. marta 2010. oko 19.30 na deonici Jadranske magistrale Ribari}i – Mehov Kr{, kod mesta Batrage. Osumwi~eni za ubistvo Ze~evi}a, koji je obavqao redovnu policijsku du`nost, je Fa hru din Ma vri} iz Ribari}a, koji je posle zlo~ina pobegao ali je ubrzo uhpa{en. Policajac Vladimir Grandi} (31) iz Novog Sada umro je 12. aprila 2009. godine od povreda zadobijenih dan pre na slu`benoj du`nosti kada se suprotstavio ~etvorici pqa~ka{a na autoputu u blizini Novog Sada. Od 2004. do 2008. godine, po podacima Ministarstva unutra{wih poslova, dvojica policajaca su poginula na du`nosti a wih 84 je zadobilo te{ke telesne povrede.

Foto: N. Perkovi}

– Radio je po ceo dan, ~ak nije hteo ni da ide na posao auto busom da bi do datno u{tedeo, jer je `iveo za svoju porodicu i decu. On je uvek poku{avao da smiri sina, ali nije mogao da ga urazumi – pri~aju okupqeni Ledin~ani. Uvi|aj ovog tragi~nog doga|aja je izvr{io istra`ni sudija novosadskog suda Mi ro slav Alip mpi}, koji je sino} saop{tio samo osnovne podatke o te{kom ubistvu u Starim Ledicima. – Po do sada raspolo`ivim podacima, Policijska ispostava Petrovaradin je intervenisala po dojavi za nasiqe u porodici – rekao je Miroslav Alimpi}. – Patrola s dvojicom policajaca je do{la u ku}u Marti}a i prilikom intervencije Sre}ko M. je aktivirao bombu M-75. Od eksplozije na licu mesta su stradali policajac Sini{a Hrwez i Jo vo Mar ti}. Isto vremeno, povrede su zadobili policajac Sa{a Marinkovi}, koji je, po prvim informacijama, lak{e povre|en, i Sre}ko M., koji je zadobio te{ke povrede. Ju~e oko 19 ~asova u stanicu policije u Ulici Kraqevi}a Marka, do{le su i supruga i }erka nastradalog Jove Marti}a, koje su dale izjave, a policija je najavila da }e detaqan izve{taj o ovom doga|aju javnosti biti prosle|en danas. Po nezvani~nim informacijama, iako je policija dolazila na intervenciju u ku}u Marti}a, Sre}ko nije evidentiran kao po~inilac nekog krivi~nog dela. Portparol ka Kli ni~ kog centra Vojvodine u Novom Sadu Je le na Ju ri {in rekla je

„Dnevniku” da je mladi} koji je aktivirao bombu zadobio te{ke povrede po celom telu, a najvi{e u predelu stomaka. Wegovo stawe je vrlo kriti~no. On je sino} oko 19 ~asova bio u operacionoj sali Urgentnog centra, gde su se lekari borili za wegov ìvot. – Stawe po li caj ca Sa{e Marin ko vi }a je stabil no, ukazana mu je lekarska pomo} i on }e biti zadràn tokom no}i u bolnici – kazala je Juri{in, i dodala da je povre|eni policajac u te{kom psihi~kom stawu zbog sopstvenih po vreda i stradawa ko lege Hr weza ko ji mu je po gi nuo pred o~ima. Poginulog policajca su poznavali u Ledincima, jer je kao radnik stanice u Petrovaradinu ~esto dolazio u selo. Hrwez je, ina~e, rodom iz Gajdobre, kod Ba~ke Palanke, a posledwih godina je ìveo u Veterniku. Povodom jo{ jednog tragi~nog doga|aja, saop{tewem se oglasio Policijski sindikat Srbije. „Kada }e dràva posvetiti vi{e pa`we problemu nelegalnog oru`ja u dràvi jer su u posedu kriminalaca velike koli~ine ne samo eksploziva ve} i ru~nih bombi, automatskog oru`ja i ostalog naoruàwa”, ukazao je Policijski sindikat Srbije. U saop{tewu, koje je potpisao predsednik Policijskog sindikata Srbije Veq ko Mi ja i lo vi}, povre|enom policajcu upu}ena je èqe za brz oporavak, a najavqena je i sva neophodna pomo} da bi se prevazi{le posledice ove nesre}e. N. Per ko vi}

NA KON PO GI BI JE PRI PAD NI KA KO SOV SKE SPE CI JAL NE PO LI CI JE U JU LU KOD ZU BI NOG PO TO KA

Po ter ni ca za pe to ri com osum wi ~e nih Sr ba

Vo zi lo na kon va |e wa iz je ze ra

putni~kim vozilom marke „opel vektra”, udario u „zastavu” i pobegao s lica mesta. U toj saobra}ajnoj nezgodi jedna osoba zadobila je te{ke telesne povrede, dok su dve osobe lak{e povre|ene.

policija je uhapsila Zorana N., koji je po privo|ewu priznao izvr{ewe krivi~nog dela. Osumwi~eni je uz krivi~nu prijavu predat istra`nom sudiji Osnovnog suda u Po`arevcu. E. D.

Interpol je, na zahtev UNMIKa, raspisao poternice za petoricom Srba koji se sumwi~e za ubistvo pripadnika specijalne jedinice kosovske policije ROSU Envera Zumberija kod Zubinog Potoka u julu, prilikom nelegalnog poku{aja razme{tawa kosovskih carinika na administrativne prelaze sa Srbijom. Na poternici Interpola, objavqenoj na internetu, su Ra to mir Bo `o vi}, Ra do van Ra di}, Mi lo van Vla {ko vi}, Slo bo dan Vu ~i ni} i Du {an Jo va no vi}. Portparol UNMIK-a Oli vi je Sal ga do rekao je Tanjugu da je UNMIK od Interpola tra`io da raspi{e me|unarodne poternice za licima osumwi~enim za Zumberijevo ubistvo. On

je naveo da je UNMIK u ~etvrtak dobio od Euleksa neophodnu dokumentaciju, nakon ~ega su kontaktirali s Interpolom da bi bile raspisane me|unarodne poternice, dodaju}i da je UNMIK jedini ovla{}en da od Interpola tra-

`i raspisivawe takvih poternica za osobama koje se terete za te{ka krivi~na dela. Odmah nakon rawavawa Zumberija, koji je podlegao povredama 26. jula, Euleks je u op{tini Zubin Potok pretresao nekoliko ku}a ~iji su vlasnici Srbi, zapleniv{i odre|eni materijal. Tako|e, pripadnici Euleksa su u sklopu istrage obavili rekonstrukciju Zumberijevog ubistva. Pripadnici Euleksa nisu uspeli da li{e slobode nijednu osobu osumwi~enu za ubistvo kosovskog policajca kog je predsednica Kosova Ati fe te Ja hja ga posthumno proglasila za heroja.

ponedeqak31.oktobar2011.

SveTSki dAn [TedWe

c m y

dnevnik

SveTSki dAn [TedWe

c m y

dnevnik

ponedeqak31.oktobar2011.

ВИЦЕГУВЕРНЕР НАРОДНЕ БАНКЕ СРБИЈЕ БОЈАН МАРКОВИЋ

Исплати се штедети, поготово у динарима Т

У СОСИЈЕТЕ ЖЕНЕРАЛ БАНЦИ

Штедња прилагођена свима

осијете женерал банка током ове Недеље штедње акценат ставља на „штедњу за сваког”, односно на то да свим грађанима, без обзира на њихове могућности, да прилику да штеде. Било да већ имају износ који стављају на штедњу или желе да штеде од својих редовних примања, у Сосијете женерал банци ће наћи производ који задовољава њихове потребе. Имајући у виду ситуацију на тржишту, Сосијете женерал банка посебну пажњу посвећује малим штедишама. Поред конкурентне каматне стопе која ће бити доступна и штедишама са нижим улозима, банка нуди и производе који задовољавају потребе различитих клијената, чак и оних који верују да нису у могућности да штеде. Таквој врсти штедње намењен је производ „Мој бонус”, који клијенту омогућава да

издвајањем износа већ од 2.000 динара или 20 евра, прикупи средства која затим може поново орочити или искористи у друге сврхе. Такав начин штедње је изузетно распрострањен у развијеним европским земљама, а верујемо да ће у Србији бити све популарнији у наредном периоду. Током Недеље штедње, банка ће додатно стимулисати клијенте да штеде, па ће код орочења на 12 месеци одобравати камату од 5,5 одсто, без обзира на висину депозита. Сосијете женерал банка наставља да подржава и процес динаризације и, у складу са тим, камата на динарску штедњу износиће 15 одсто. Нисмо заборавили ни грађане који бораве у земљама изван зоне евра, па стимулативне камате нудимо и клијентима који штеде у другим валутама (долар, швајцарски франак...).

рка банака у висини камата на штедне улоге изостала је поводом овогодишњег Светског дана штедње, који се ранијих година у кампањама продужавао и у недељу, или чак месец штедње. Финансијске куће листом су послушале препоруку Народне банке Србије и одлучиле да камате задрже на прошлогодишњем нивоу. О показатељима будућих трендова у штедњи, за „Дневник” говори Бојан Марковић, вицегувернер НБС. l Ове године очекује се стагнација или чак смањење камата на штедњу, хоће ли то утицати на повлачење улога? - Стагнација или евентуално смањење камата на девизну штедњу не би требало да утиче на повлачење штедних улога на нивоу банкарског сектора. Ниже каматне стопе у 2010. години у односу на 2009. годину пратио је успоренији раст девизне штедње, али не и повлачење депозита. У 2010. штедња је повећана за милијарду евра, док је у 2009. ово повећање износило 1,2 милијарде евра, што је делом резултат и поновног полагања штедње након њеног повлачења крајем 2008. године. Таква кретања су очекивана, јер држање девиза у „сламарицама” не доноси власницима камату, а евидентно је да су каматне стопе у нашим банкама и даље више у односу на окружење. l Какве ефекте очекујете када су кредити у питању, ка-

РЕКОРДНИ ДЕПОЗИТИ ГРАЂАНА У БАНКАМА

да ће пасти камате због јефтинијих депозита? - Будући да су динарски и девизни депозити у 2011. години били доминантан извор кредитне активности банака, евентуално снижавање каматних стопа на те изворе би у наредном пероду требало да утиче на смањење активних каматних стопа банака. Процес и динамика смањења активних каматних стопа зависиће не само од нивоа камата на штедњу, већ и од обима новоприкупљене штедње, њене рочне и валутне структуре. Бржи раст дугорочних извора утицао би и на бржи пад каматних стопа на кредите. l Хоће ли ниже камате за девизну штедњу донети повећање динарских улога, имате ли пројекцију? - Снижење каматних стопа на девизну штедњу би могло да, уз непромењене камате на динарску штедњу, додатно повећава исплативост динарске штедње. Већа исплативост динарске у односу на девизну штедњу потврђена је анализама које су вршене у НБС. Међутим, тешко је дати пројекцију кретања динарске штедње, с обзиром да је исплативост само један од фактора који грађани узимају у обзир приликом одлучивања о валути у којој штеде. l Динарске штедише већ имају олакшице код пореза, да ли планирате још нешто да би се подстакла штедња у домаћој валути?

- Народна банка Србије не планира додатне олакшице за штедњу у домаћој валути. Почетком ове године донета је нова одлука о обавезној резерви банака код НБС, према којој на орочену динарску штедњу преко две године банке не издвајају обавезну резерву, док обавезна резерва на депозите до две године износи 5%. Уз то динарска штедња има повољнији порески третман, јер је ослобођена плаћања пореза на приход од камата који у случају девизне штедње износи 10 одсто. Додатно, на атрактивност динарске штедње и њено орочавање на дуже рокове требало би да утичу и каматне стопе које су сада веће на динарску у односу на штедњу у еврима. l Штедни улози су најједноставнији вид улагања, да

ли ће ниже камате више заинтересовати грађане за пензионе и инвестиционе фондове, те програме осигурања? - Крајем септембра 2011. штедња у банкама је износила 760 милијарди динара, у пензионим фондовима 11,6 милијарди динара, а кроз животно осигурање 4,7 милијарди динара. Независно од конкретне форме штедње, НБС поздравља сваку иницијативу која има за последицу повећање штедње, нарочито у домаћој валути. На грађанима је да се определе за конкретан вид штедње, а оно што НБС чини из своје надлежности јесте да очува монетарну стабилност и здрав и поуздан банкарски и финансијски систем, као предуслове даљег повећања свих облика штедње. Д. Вујошевић

СТО МИЛИОНА ЕВРА У ДОБРОВОЉНИМ ПЕНЗИЈСКИМ ФОНДОВИМА

Још се рачуна на милијарде Неки „распоредили” уплате у „сламарицама” на више фондова Д З анас почиње Недеља штедње, коју Србија дочекује са рекордном штедњом у банкама од око 7,5 милијарди евра, али и даље и ниским нивоом динарске штедње - која је вредна нешто испод 200 милиона евра. Недеља штедње у првој седмици новембра, у банкарском систему Србије ће бити обележена и великим растом обима прикупљених депозита од око 800 милиона евра у односу на 2010. годину, као и по објављеној анализи Народне банке Србије (НБС), према којој је у овој години (као и прошле) било исплативије штедети у динарима, него у еврима и то више од 13 одсто у корист националне валуте. Анализа НБС показује, упркос у јавности присутном неповерењу у националну валуту, и да је штедња у динарима била исплативија од штедње у девизама, од 2001. до 2011. године, у 77 анализираних периода, а у девизама у 41 периоду. Уз то је динарска штедња била исплативија при обрачуну камате од седам одсто у 70 и каматној стопи од 7,5 одсто у 68 периода. Домаћи медији шпекулишу да је „ сламарицама” остало још око три милијарде евра, због тога што неки грађани и даље немају поверења у финансијске институције, после онога што су доживели 1990-тих када нису могли да подигну своју штедњу у банкама, па чак ни после 15. маја 2002. када је српски динар поново постао конвертибилан, први пут после 1946. године. Медији су до поменуте цифре дошли узимајући у обзир податак да је 2002. у Србији конвертовано немачких марака у вредности од око

10 милијарди евра, и одузимајући од те бројке данашњу штедњу у банкама у Србији од око 7,5 милијарди евра. За разлику од 2010, када су се банке за време Недеље штедње надметале која ће дати већу камату на орочене евре, ове године је већина

депозите на текућем нивоу и за банке била добра одлука, јер их очекују већи трошкови због примене Закона о заштити корисника финансијских услуга, али и да, услед глобалне кризе, могу да рачунају са већом ценом за стране изворе финансирања.

Камате до девет одсто

оједини домаћи аналитичари прогнозирају да ће се у Недељи штедње понуђене камате на депозите орочене у еврима, на рок од шест месеци, кретати од три до шест одсто, до 12 месеци између 5,5 и 8,5 одсто, док се за орочење на више од 12 месеци очекује годишња камата од седам до девет одсто. На динарске орочене депозите, аналитичари очекују да ће се камате кретати од седам до 12 одсто до шест месеци, између девет и 14 процената до 12 месеци, а на депозите орочене више од 12 месеци - 10 до 16 одсто. На приход од камате се плаћа порез држави од 10 одсто.

банака послушала апел гувернера НБС да не повећавају камате, јер би последица била и већа интересна стопа на кредите. Гувернер НБС Дејан Шошкић је почетком октобра на састанку указао да би задржавање камата за

Светски дан штедње установљен је 31. октобра 1925. на скупу банкара из 25 земаља у Милану, када је основан Међународни институт за штедњу. Од тада овај дан, на разне начине, обележавају пре свега банке и финансијске институције.

ПОНУДА АЛФА БАНКЕ У НЕДЕЉИ ШТЕДЊЕ

Новац на сигурном и увек доступан оставили сте циљеве због којих штедите, али не желите да затворите врата могућностима које се неоП чекивано појављују? Никада се не зна када може искрснути прилика за путовање или нека друга потреба за коју вам је новац неопходан. Алфа банка (Alp ha bank) у овој Недељи штедње промовише понуду која подразумева и сигурну штедњу, уз атрактивне услове, али и увек доступан новац. Изаберите модел штедње који ће вам омогућити да правите дугорочне планове, а да се

истовремено не одричете неочекиваних прилика које чине живот узбудљивим! - поручују из Алфа банке. Данас је штедња у поузданој банци основа за сигурност сваке породице. Са више од 130 година искуства Алфа банка представља проверено место за штедњу, на којем ћете пронаћи комплетну понуду: сигурност, атрактивну камату и увек доступан новац. За све информације позовите кол-центар Алфа банке 0800 250 250.

а више од четири и по године, колико добровољни пензијски фондови постоје на тржишту Србије, њихова нето имовина константно је расла, и на крају другог квартала 2011. године достигла је износ од преко 11 милијарди динара, што премашује сто милиона евра, које су грађани „склонили” рачунајући тако на додатни приход у годинама и деценијама које долазе. Раст из првог квартала ове године настављен је и у другом. По подацима НБС која надзире рад фондова бележи се раст нето имовине имовине од 6,1% у другом кварталу ове године, док раст за последњих годину дана износи 29,2%. На тржишту добровољних пензијских фондова на крају другог квартала послује шест друштава за управљање који управљају имовином осам добровољних пензијских фондова. На крају другог квартала, укупан број запослених у друштвима за управљање износи 126, што је за 36 мање у односу на исти период претходне године. У другом квар т алу 2011. године на индивидуалне рачуне чланова добровољних пензијских фондова уплаћено је 636,5 милиона динара, што је највише утицало на раст нето имовине фондова. Укупне уплате чланова, по одбитку накнаде при уплати у овом периоду износе 621,9 милиона динара. С друге стране, чланови су по основу исплата у току овог квартала повукли 123,3 млн RSD, док је укупан износ накнада који су друштва наплатила у том периоду 67,4 милиона. Број корисника који улажу у добровољне пензионе фондове је 171.959, а они укупно имају

226.761 склопљених уговора о чланству. Што значи да један број корисника има више склопљених уговора, односно да улаже у више фондова. На крају другог квартала 2011. године број корисника који су чланови два или више фондова, износи 30.911, односно око 18% од укупног броја. Просечан износ по кориснику је око 130.000 динара. Корисници добровољних пензијских фондова у Србији могу бити домаћа и страна лица. Број домаћих лица је вишеструко већи, док је просечан износ средстава на рачунима страних лица шест пута већи него

19,6%, акције са 5,4% и орочени депозити са 4,3%. У непокретности је уложено тек 0,7% имовине фондова. У структури имовине фондова највећа промена забележена је код дугорочних државних обвезница, чије учешће у портфељу је порасло за 6,6 процентних поена (са 2,2% на 8,8%). Реч је о обвезницама које је министарство финансија почело да емитује средином првог квартала 2011. Фондови су највише инвестирали у трогодишње динарске купонске обвезнице (4,7% имовине) које су на крају јуна имале принос до доспећа од око 14%, и нешто мање (4,1%) у трогодишње и петна-

код домаћих лица. Већина оних који улажу у пензионе фондове су мушкарци (59,7%), просечно стари око 44 године. Са опоравком економије земље и јачањем животног стандарда повећаваће се и ниво уплата у приватне пензијске фондове, закључује се у извештају НБС. Највећи удео у укупној имовини фондова, у посматраном периоду, имају државне дужничке хартије од вредности од чак 67,8%, од чега трезорски записи чине 48,8%, обвезнице старе девизне штедње 10,3% и дугорочне државне обвезнице 8,8%. Затим следе средства по виђењу са

естогодишње обвезнице деноминиране у еврима. Учешће трезорских записа смањено је за 4,8 процентних поена, док је у исто време удео обвезница старе девизне штедње смањен за 3,5 процентних поена. У страној валути - у еврима, на крају другог квартала налази се 3,62 милијари динара, односно 32,2% укупне имовине, док се у домаћој валути налази 7,61 милијарди динара, односно 67,8% укупне имовине. Поредећи са претходним кварталом учешће средстава у страној валути смањено за преко 3 процентна поена, у корист учешћа имовине у домаћој валути.

SveTSki dAn [TedWe

ponedeqak31.oktobar2011.

c m y

dnevnik

КАКВА ЈЕ КОРИСТ ОД УЛАГАЊА У НЕКРЕТНИНЕ?

Моћ земље привлачи капитал

лагање у некретнине одувек је био уносан посао за оне који су имали вишак капитала. Најчешће су куповали станове и локале, које су изнајмљивали, стварајући тако вишак вредности. Неки су, пак, вишак капитала држали у банкама, користећи погодност већих камата поводом Светског дана штедње, а најмање се улагало у земљиште. Светска економска криза, на коју је прво реаговало тржиште некретнина, пољуљала је поверење богате клијентеле у куповину станова, јер је цена квадрата почела нагло да пада, као и цене изнајмљивања стамбеног или пословног простора. Од почетка кризе до данас цене станова готово су преполовљене, тако да се гарсоњере у Новом Саду за које се пре три године могло добити скоро 2.000 евра по квадрату данас продају за 1.000 евра. Они који су без стана данас не могу ни по тој ниској цени да реше то животно питање због неповољних услова кредитирања, они опет, који би желели да оплоде капитал, не виде шансу у улагању у станове, јер уколико би неко купио стан за 50.000 евра уз помоћ кредита, приход од кирије покрио би тек нешто више од половине рате банци, а у овакву рачуницу морају се укљу-

Сигурна инвестиција ознаваоци прилика на трП жишту некретнина кажу да је улагање у некретнине најсигурнија инвестиција. Тврде да је и у време економске кризе сигурније улагати у непокретности чија вредност и може да падне у неком периоду, али не може да дође до слома, као што је то могуће на тржишту новца. Стан и земља су, слажу се и агенти за промет некретнина, сигуран капитал.

чити и очекивани трошкови одржавања стана. С локалима је још неповољнија ситуација. Док су пре неколико година радили пуном паром, данас их већина зјапи празна, многи који су били у функцији, затворени су, а купљени нису ни прорадили. Добро се котирају само локали у строгом центру града и то с уличне стране, они могу да постигну колико власник зацени, међутим, таквих у продаји нема. Зато данас нико и не размишља да уложи вишак новца у куповину локала у неком од новоизграђених објеката, па још на периферији града. Тако и даље остаје питање - где уложити новац. Део грађана с којима смо разговарали верује банкама, кажу, да имају 50.000 евра, орочили би их и узимали годишњу камату. Други кажу како не верују више никоме и ничему, па би паре држали у кући, а многи сматрају да је најсигурнији и најисплативији облик улагања новца у земљу. Једна суграђанка нам објашњава однос зараде од куповине стана и земљишта подједнаке вредности. Она је купила и издала стан од 50 квадрата за 160 евра месечно, што на годишњем нивоу износи 1.900 евра, али га мора одржавати, што је прилична сума, посебно ако је зграда склепана на брзака или је старија, па цури кровиште, не дихтују прозори, пуцају цеви... тако да подстанари само зову, а власник плаћа. Још ако подстанари побегну и не плате режије, набију велике трошкове грејања и телефона, рачунице нема, а да би се то спречило, неопходно је сваког месеца контролисати да ли су рачуни плаћени, што понекад није ни једноставно ни пријатно. Због поменутих разлога суграђанка каже да је елегантније новац уложити у земљу, а ствар је процене појединца и понуде на тржишту да ли да купи пољопривредно или грађевинско земљиште. Каже да за 50.000 евра може да се купи 10 јутара добре земље и да се узме годишње за аренду до 180 евра по јутру, што значи за

10 јутара 2.160 евра. Дакле, добије се више него за изнајмљивање стана. А сигурност је много већа: стан са годинама губи на вредности, може да се уруши, изгори... док је земља вечна и неуништива. Чак и да се не остваре очекивања многих да ће

ском брду данас се цене по неколико стотина хиљада евра, плацеви по неколико десетина, али готово да их и нема. А пре двадесетак година плацеви на тој истој локацији продавали су се за пар хиљада марака. Онај ко је тада „имао нос” и купио куку-

СПЕЦИЈАЛНА ПОНУДА ДО КРАЈА НОВЕМБРА

У НЛБ банци штедња је више од камате

Зарада на дуге стазе

осебно је атрактивна прича око продаје грађевинског земљишта. У тој групи улагања најисплативија је куповина плацева на ободима града, који су сада у шикарама, а где је плански предвиђена изградња. Куповина таквог неуређеног земљишта је улагање на дуге стазе. Такво земљиште могуће је данас купити за мале паре, а вредност ће за пар година нарасти неколико пута, што се не може очекивати у било којој другој области. Ако би неко данас купио шикару подно Фрушке горе, изван границе националног парка, не би погрешио, јер и стамбена и викенд зона крећу се у том смеру. Ко је пре две деценије купио пољопривредно земљиште према Ветернику, али тада се није очекивало ширење града на ту страну, после неколико година је продајом плацева постао богаташ.

вредност земље расти, што се више будемо приближавали ЕУ, куповина земље ипак представља одлично дугорочно улагање. Трговци некретнинама кажу да је лакше продати атрактиван плац него велику кућу, јер ко има пристојне паре, жели да му се кућа гради по његовим мерилима. Куће на Татар-

рузиште подно Института у Сремској Каменици, данас је милионер. Али, треба имати слуха за такав бизнис. У сваком случају, не треба се залетати, ваља најпре проучити планове развоја града и тада инвестирати, у зависности од тога колико ко може да чека оплодњу капитала. Р. Даутовић

оводом Светског дана штедње, НЛБ банка Београд је за своје клијенте припремила широку лепезу штедних производа, са конкурентним каматним стопама на орочену динарску и девизну штедњу, као и специјалну понуду која траје до краја новембра. Можете одабрати: рок орочења, фиксне или промењиве камате, исплату камате месечно, тромесечно, шестомесечно, годишње или након истека орочења, уз то можете добити дозвољено прекорачење по текућем рачуну без камате, кредитне картице без чланарине и бесплатно путно осигурање, поручују из НЛБ банке Београд. За орочену девизну штедњу до 24 месеца камата је фиксна. Таква понуда обухвата следеће рокове: од 7 до 31 дан, 3, 6, 12, 12 + (12 месеци + 10 дана) 18 и 24 месеца. За девизну штедњу орочену на рок од 24 + (24 месеца и 10 дана), 30, 36, 48 и 60 месеци каматна стопа је променљива и састоји се од референтне каматне стопе и фиксног дела који се не мења до краја периода орочења. Измене каматне стопе се реализују по унапред утврђеним циклусима. НЛБ банка Београд је припремила и орочену девизну штедњу са промењивом каматном стопом, (валута ЕУР) на рокове од 18 до 48 месеци са месечном, тромесечном, шестомесечном или годишњом исплатом камате.

Поред наведених могућности за штедњу, НЛБ банка Београд је до краја новембра за своје клијенте припремила и додатну специјалну понуду: Уколико клијент орочи средства (минимум 1000 евра или динарску противвредност) на минимални рок 12+ (12 месеци + 10 дана) и при том отвори текући рачун по основу усмерења личних примања, добија дозвољено прекорачење по текућем рачуну, без обрачуна кредитне камате до краја јануара 2012. године. Такво дозвољено прекорачење се одобрава и без обрачуна накнаде. кли јент у том слу ча ју има пра во на из да ва ње Vi sa Cre do или Vi sa Gold кре дит не кар ти це без на пла те пр ве го ди шње чла на ри не. Уз Visa Gold кре дит ну кар ти цу до би ја се и бес плат но пут но и здрав стве но оси гу ра ње за зе мље Евро пе. Кре дит не кар ти це мо гу се до би ти ре дов ном про це ду ром, про ве ром кре дит не спо соб но сти, али и оро че на де ви зна штед ња мо же слу жи ти као обез бе ђе ње, са ви си ном ли ми та до 80% из но са оро че ног де по зи та, што зна чај но по јед но ста вљу је про цес из да ва ња кар ти це. Све до дат не ин фор ма ци је о ак ту ел ној спе ци јал ној по ну ди, као и о оста лим услу га ма мо гу се до би ти у по слов ни ца ма НЛБ бан ке, на сај ту бан ке www.nlb.rs као и у контактном центру на бројеве телефона 0700 6 555 22 или 021 452 144.

SveTSki dAn [TedWe

c m y

dnevnik

ponedeqak31.oktobar2011.

Грађани Хрватске најбоље штедише у региону

а последњих 18 година штедња грађана у Хрватској је порасла са 4,8 на 161 милијарду куна, показало је истраживање аналитичара Загребачке банке а пренео „Вечерњи лист”, уз констатацију да се ради о највишем расту депозита у региону. Од увођења куне као валуте укупно процењена бруто финансијска имовина грађана порасла је 6,2 пута, односно са 47 милијарди куна на крају 1993. на 291 милијарду до августа ове године. Просечан годишњи раст био је 10,9 посто. Највише је расла штедња у банкама. Без обзира на банкарску и економску кризу која је врхунац имала 1999. године, поверење није урушено, а удео штедње у банкама у целој финансијској имовини порастао је са 10,2 на 50,6%. До 2007. године тај удео достигао је 124,5 милијарди куна. У 2007. позитивно стање на тржишту капитала, високи приноси и сталан прилив нових улагања у деонице

и отворене инвестиционе фондове као и брза акумулација средстава у новоствореним пензионим фондовима, повећава удео осталих улагања на 39,1%. Због светске финансијске кризе протелих година и почетног смањења због повлачења дела депозита, поновно се наставља бржи раст штедње, просечно 7,3% годишње. У односу на остале земље у транзицији, грађани Хрватске располажу знатно већим износима депозита по становнику, а једино је Чешка ту испред Хрватске. С друге стране, депозити грађана развијених западноевропских држава (Италије, Немачке, Француске..) још увек вишеструко надмашују ниво штедње у Хрватској, али годишња стопа раста банковних депозита у Хрватској је виша него у развијенијим земљама. Од 1995. до 2009. године штедња је расла стопом од 13,5 посто, док је у Немачкој и Италији расла по 3%. Аналитичари Загребачке банке сматрају да ће се

тренд поверења у штедњу наставити са вишим нивоом законске заштите депозита у склопу ЕУ, с обзиром на то да је ове године Европски парламент изгласао препоручено повећање осигурање штедње до 100.000 евра с роком примене за све чланице до 2026. У Хрватској су камате на штедњу ишле највише до 6,5 одсто, сада су око 3,5, што је, опет више него у ЕУ где су камате око 2,5 % и то с ограниченом клаузулом, да ако евро губи на вредности, падају и камате до 0,25 процената. и стедјети у банкама у Хрватској. Један од разлога за висок ниво штедње у Хрватској је да се, за разлику од већине европских земаља, не наплаћује порез на камате. Гледано по становнику, исказано у еврима, штедња од око 5000 евра изгледа као одличан податак, али кад се на исти начин искажу дуговања, долази се до дуга од 10.000 евра по становнику.

ЕРСТЕ БАНКА – ДВА ВЕКА СИГУРНЕ ШТЕДЊЕ

Чувати евре или динаре?

сим стандардне орочене, Ерсте Банка нуди и штедњу са исплатом камате унапред, активну и рентну штедњу, као и дечју штедњу. Ако је новац који клијент жели да стави на штедњу већ на рачунима у Ерсте Банци, без обзира да ли је тренутно орочен или не, може то да уради и без доласка у филијалу, са било ког компјутера који има приступ Интернету, користећи електронско орочавање посредством Нетбенкинга. У Ерсте Банци се штеди већ скоро 200 година. Тај дуг период развијања поверења с клијентима банка види као додатак свим оним формалним прописима који клијенту гарантују сигурност. Каматне стопе на штедњу у Србији су знатно више него у многим другим земљама. У понуди Ерсте Банке је

распон каматних стопа, који зависи од врсте штедње, рока на који се новац орочава, и висине износа. Да ли је за клијента исплативије да орочи новац у динарима или еврима зависи од више фактора. Предност штедње у динарима је што нема трошковa пребацивања динара у евре, ако су приходи у локалној валути, затим нема трошкова пребацивања евра у динаре, ако се уштеђевина после користи за плаћање. На динаре су и знатно више каматне стопе, а и не плаћа се порез на приход од камате. Предност штедње у еврима је у чињеници да је инфлација у еврозони нижа од инфлације у Србији, и што је евро стабилнија валута. Приликом одлучивања у којој валути орочити новац, клијентима у Ерсте Банци могу да

помогну кредитни саветници у филијалама, тако што ће им представити предности и факторе везане за сваки вид штедње, а клијент одлуку доноси у складу са сопственим потребама. Бројеви телефона Инфо центра Ерсте Банке су 0800/201-201 и 060/7979000. Ерсте Банк а.д. Нови Сад је део Ерсте Групе, једне од водећих финансијских институција у централној и источној Европи, са 17 милиона клијената у осам земаља. Ерсте Група је настала 1819. године као прва штедионица у Аустрији. У Србији послује од 2005. године, када је преузела Новосадску банку, најстарију финансијску институцију у нашој земљи, основану 1819. године под називом Новосадска штедионица.

Свака четврта уштеђевина у банци Да ли користите банкарске услуге штедње? По анкети на једном од најпосећенијих домаћих сајтова www.poslovi.infostud.com на исто питање 24,96% одсто посетилаца одговорило је да штеди новац у банци, а сваки пети (19,78%) навео је да штеди па-

ре на други начин. За одговор „Не штедим, али планирам да почнем” одлучило се 11,51% учесника анкете. Категоричан одговор да не штеди, нити планира, дало је чак 32,15%, а остали нису још размишљали о томе.

sport

ponedeqak31.oktobar2011.

pr va li ga Sr Bi Je

Pre vag nuo kva li tet Sen ta – Spar tak 1:6 SEN TA: O[ „Ste van Sre mac”, gle da la ca 300. Su di je: R. Le rinc i R. A}i} (Ka wi `a). Re zul ta ti - do 55 kg: Fu to Fe h er 1:0, 60 kg: [te f a n ek (Spar tak) 0:1 bez bor be, 66 kg: Na| - Ne me{ 0:1, 74 kg: Fe her Ba la` 0:1, 84 kg: [e fer - B. Bo sni} 0:1, 96 kg: Tot - V. Bo sni} 0:1, 120 kg: Var ga - Fran ko vi} 0:1. Sen }a ni pred do ma }om pu bli kom ni su mo gli da se od u pru ak tu el nom {am pi o nu iz Su bo ti ce. Sa mo u naj lak {oj ka te go ri ji poen za do ma }u eki pu us peo je da iz bo ri Sa bol~ Fu to. Ma da je bi lo i ne ko li ko ne iz v e s nih okr { a j a kva l i t et {am pi o na je pre vag nuo. m. mi. pr va li ga Sr Bi Je

Mi ni ma lac Ka wi à na „Q. iva no vi} ge ya” – po ti sje 3:4 MLA D E N O V AC:Sport s ki cen tar, gle da la ca 100. Su di je Sin |i} i Ja kovq ke vi} (Kra gu je vac). Re zul ta ti - do 55 kg: Mi li sa vqe vi} (Q.Iva no vi} Ge dà) 1:0 bez bor be, 60 kg: Cvet ko vi} - Ga zdag 0:1 (tu{), 66 kg: pa pi} Ki{ 1:0, 74 kg: Bal ti} - Le rinc 0:1, 84 kg: M. Pi tu li} - Mol nar 0:1, 96 kg: A. Pi tu li} - [u qok 0:1, 120 kg: Kli sa ri} - Fa ra go 1:0. Ka wi à ni su se sa go sto va wa iz Mla de nov ca vra ti li pe va ju }i, jer su u ve o ma ujed na ~e nom i ne iz ve snom me ~u us pe li da nad vi se do ma }i ne, ma da ni su ima li pred stav ni ka u naj lak {oj ka te go ri ji. Od lu ~u ju }i poen u 96 kg do neo je is ku sni â ba [u qok, a do pri nos osva ja wu bo do va da li su Kri sti jan Ga zdag, Ru dolf Le rinc i En dre Mol nar. m. mr.

rad ni~ ki – par ti zan 2:5 SOM BOR: Grad ska ha la Mo ston ga, gle da la ca 50, Su di je: Kar lo Da wi, i Jo sip Bu qov ~i} ( oba Su bo ti ca ). Re zul ta ti: 55 kg: Se ke De jan Ko va~ – Vaj da 0:1 ( 0:5), 60 kg: Ri zva no vi} – Stan kov 1:0 ( 3:1), 66 kg: D. [te fa nek – [te {e vi} 1:0 ( tu{),74 kg: N. [te fa nek – Bo ga ti jev 0:1 ( 1:3), 84 kg: Ga vri} – Bu la to vi} 0:1 ( 0:3), 96 kg: Rk man – Kne `e vi} 0:1 ( 0:3), 120 kg:Jur ko vi} – Bje dov 0:1 ( 1:3). Kao i {to se i o~e ki va lo, Par ti zan je bez pro ble ma sa vla dao do ma }i sa stav . Som bor ci su do bi li dve bor be, u 60 ki lo gra ma ve te ran Ri zva no vi} je po tvr dio da mu go di ne ne sme ta ju i sa vla dao je Stan ko va, dok je Da ni jel [te fa nek tu {i rao [te {o vi }a. Osta le bor be pro te kle su u zna ku kva li tet ni jih go sti ju. m. Jo.

vi Ner [Te Di [e @eN SKa Su per li ga Di na mo azo ta ra – voj vo di na 1:3 (25:27, 26:24, 21:25, 24:26) PAN ^E VO: Di na mo Azo ta ra je jo{ jed nom raz o ~a ra la svo je na vi ja ~e. Do `i ve le su Pan ~ev ke i ~e tvr ti po raz u ovoj se zo ni, a tre }i u Ha li spor to va na Stre li {tu.

U der bi ju za ~e qa, Voj vo di na je od ne la sva tri bo da iz Pan ~e va i ta ko La vi ca ma pre da la fe wer. Igra le su do ma }e pot pu no steg nu to, o~i gled no je da ni su us pe le da pod ne su pri ti sak im pe ra ti va po be de.

dnevnik

Bu tu li ja su spen do van do kra ja se zo ne Di rek tor Su per li ge Vo j i s lav An d ri} za b ra n io je tre n e r u ru k o m e t a { a Cr v e n e zve zde ba vqe we ru ko me tom do 29. ma ja idu }e go di ne. Bu tu li ja je ka `wen po pri ja vi su dij skog pa ra Bran ke Ma ri} i Zo ri ce Ma {i}. U zva ni~ nom obra zlo `e wu ka zne pi {e da se Bu tu li ja ne kul tur no po na {ao pre ma slu `be nim li ci ma i da ih je vre | ao po s le me ~ a Cr v e n a zve zda - Rad ni~ ki, 21. ok to bra. Me~ je za vr {en ne re {e no. U pri ja vi pro tiv biv {eg re pre zen ta tiv ca Ju go sla vi je pi {e da je Zve zdin tre ner iz neo niz uvre da na ra ~un su dij skog pa ra: „Lo po vi, kra de te me. J... vas Sa {a Bla go je vi} i Ve qa Mar ja no vi}. Da bog da crk’o ru ko met i vi su di je sa wim. Vi ste ga upro p a s ti l i”, pre n e l e su Bu tu li ji ne re ~i su di je, kon tro lor @i van Sta ki}, za pi sni ~ar Ma ri ja Po po vi} i me ri lac vre me na Sla vi ca Ve se li nov. Bu tu li ja je ra ni je ve} ka `wa van zbog sli~ nih pre kr {a ja - nov ~a no 24. no vem bra pro {le go di ne i sa {est me se ci uslov n o 12. ja n u a r a ove. Ka `we ni tre ner je u svo ju od bra nu na pi sao da su bur nu re ak ci ju iza zva le su dij ske gre {ke ko je su di rekt no do pri ne le re zul ta tu. „Od po ~et ka do kra ja si ste mat ski je su |e no pro tiv Cr -

pr va mu [Ka li ga

Pre ki nut post mla dost TSK – mo kra go ra 29:27 (16:12)

TE ME RIN: Dvo ra na JKP Te me rin, gle da la ca: 200, su di je: Me da re vi} (Zre wa nin) i Voj vo di} (Ri |i ca). Sed mer ci: Mla dost TSK 3 (2), Mo kra Go ra 5 (3), is kqu ~e wa: Mla dost TSK 10, Mo kra Go ra 6 mi nu ta. MLA DOST TSK: Vra we {e vi} (20 od bra na, 2 sed mer ca), An |e li}, Oku ka 1, Ba no vi} 2, Pan te li}, Ko sa no vi} 1, Gru ji ~i} 9, De vr wa 1, \u ri} 1, Po kra jac 5, Mi lan Kne è vi} 7 (2), Li si ca 2, Mi lo{ Kne è vi}, Sa va no vi}. MO KRA GO RA: Mi len ko vi} (1 od bra na), Ra do sav ~e vi} 4 (2), Jak {i} 9 (1), Mi len ti je vi} 5, An dri}, Stan ko vi} 5, Mi lo sa vqe vi}, Vla di sa vqe vi} (5 od bra na, sed me rac), \u ki} 3, Po po vi}, Ri sti}, To mo vi} 1, Si mo vi}. ê ta tre ne ra Go ra na Kur te {a za slu è no je osvo ji la bo do ve pro tiv is ku snih go sti ju iz Zu bi nog Po to ka. Ja ra ~a ni su pre ki nu li se ri ju od pet uza stop nih po ra za za hva qu ju }i sjaj nim od bra na ma gol ma na Uro {a Vra we {e vi }a i gol ge ter ski ras po lo è nom ka pi te nu Ne na du Gru ji ~i }u. Iako su do ma }i vo di li i sa pet go lo va raz li ke, Mo kra Go ra je du go odr à va la re zul tat ski pri kqu ~ak, po {to je ka pi ten Bran ko Jak {i} bio na vi si ni za dat ka. m. men.

aBa mu [Ka li ga

C. zve zda - Zla to rog Ce de vi ta - Za greb Ma ka bi - Par ti zan Kr ka - He mo farm Da nas Ci bo na - [i ro ki Rad ni~ ki - Bu du} nost He li os - Olim pi ja 1. Ma ka bi 2. Ce de vi ta 3. Par ti zan 4. Olim pi ja 5. He mo farm 6. C. zve zda 7. Ci bo na 8. Bu du} nost 9. [i ro ki 10. Za greb 11. Kr ka 12. Rad ni~ ki 13. Zla to rog 14. He li os

5 5 5 4 5 5 4 4 4 5 5 4 5 4

5 4 4 4 3 2 3 2 2 1 1 1 0 0

104:64 97:51 78:67 81:74 (17) (18) (18)

0 1 1 0 2 3 1 2 2 4 4 3 5 4

443:348 10 446:360 9 391:335 9 365:341 8 396:398 8 454:424 7 345:339 7 291:297 6 317:338 6 364:433 6 355:380 6 323:337 5 362:463 5 279:339 4

re gi O Nal Na @eN SKa li ga

He mo farm - ^e lik Vo `do vac - Voj vod. NIS Par ti zan - Bu du} nost Ce qe - Slo bo da M. Kra ji {nik - R. Ko ra} 1. Par ti zan 2. He mo farm 3. Ce qe 4. R. Ko ra} 5. ^e lik 6. Vo `do vac 7. Bu du} nost 8. Kra ji {nik 9. Voj vo di na 10. Slo bo da

Igor Butulija, trener rukometa{a Zvezde

ve ne zve zde. Pot pu no se ogra |u jem od to ga da sam iz go vo rio re ~i ko je mi pri pi su ju u pri ja vi i sma tram ih gnu snim la `i ma. Ni ti sam ih vre |ao, ni ti iz go va rao vul gar no sti, ve} kri ti~ ki go vo rio o wi ho vom lo {em su |e wu”, na pi sao je Bu tu li ja. Tre ner Cr ve ne zve zde ka `e da igra ~i ko ji su pri su stvo va li in ci den tu mo gu da po tvr de

da ni je vre |ao su dij ski par i da je to ap so lut na la`. - Po sto je i sve do ci ko ji su sve ovo vi de lio i dru ga ~i je. U op {tem me te `u i iz li vu ne za do voq stva su |e wem bi lo je ra znih re ~i i do ba ci va wa po je di na ca, ali bi to ne ko hteo sve da pri pi {e me ni i ba ci qa gu na mo je ime. Tu psov ku ni sam iz re kao i po mi wa we ime na ko je ni -

sam po mi wao - po ru ~io je Bu tu li ja. Di rek tor Su per li ga re kao je da je ka znu do neo po sle uzi ma wa iz ja va sve do ka, pre gle da vi deo snim ka i tu ma ~e wa od bra ne okri vqe nog, za ko ju je re kao da je su prot na utvr |e nim ~i we ni ca ma. Bu tu li ja mo è u na red nih osam da na ulo ì ti àl bu na od lu ku o su spen zi ji.

mu [Ka Su per li ga

Pre o kre tom do sla vqa Sme de re vo – voj vo di na 19:23 (12:9) S M E D E R E V O : Dvo r a n a Sme d e r e v o, gle d a l a c a: 300. Su d i je: La z i} (K. Mi t ro vi c a), Ar s e n i j e v i} (Ni{). Sed m er c i: Sme d e r e v o 3 (2), Voj v o d i n a 3 (3). Is k qu ~ e w a: Sme d e r e v o 12, Voj v o d i n a 6 mi nu t a. SME D E R E V O: Bog d a n o v i} (13 od b ra n a), Do b ri}, Ra d i s a vqe v i}, M. Ri s ti} 3 (1), Stoj ko v i}, Ko s ti} 2, Mi l en t i j e vi}, To d o r o v i} 1, Bu g a r i n o vi} 1, Jo k i} 8 (1), Ra d oj k o v i}, Jo v a n o v i}, Trum b e t a{ 4, D. Ri s ti}. VOJ V O D I N A: Aba x i} (10 od b ra n a), \u r i}, Ra d o s a v qe vi} 5 (3), Vu k o v i}, Po p ov 2, M. Ra d i { i} 1, Ba r i { i} 6, Ve se l i n ov, Su x um 2, Lon ~ ar, B. Ra d i { i} 2, ^up k o v i} 2, Mar ja n ac 3, Mi l o { e v i}, Da m ja n o vi} (5 od b ra n a). Na s ta v i l i su ru k o m e t a { i Voj v o d i n e po b ed n i~ k u se r i j u

i na k on go s to v a w a u Sme d e r e vu. Do pe t e po b e d e No v o s a | a ni su do { li mno g o te ` e ne g o {to su o~e k i v a l i, a za to su se po b ri n u l i do m a } i ru k o m e t a {i ko j i su sjaj n o od i g ra l i pr vo po l u v re m e i ste k li pred nost od tri go l a uo~i od l a s ka na od m or (12:9). Za h va q u j u } i sjaj n om Jo k i } u i od l i~ n im od b ra n a m a Bog d a no v i } a, ~i n i l o se da }e iza bra n i c i tre n e r a Uro { e v i } a na p ra v i t i iz n e n a | e w e, ali s dru g e stra n e ras p o l o ` e n i Ba ri { i} i od l i~ n i gol m an s ki tan d em Aba x i} i Da m ja n o v i} ni s u do z vo l i l i ne p ri j a t an ras p let. Bo d o v i su ta k o za s lu `e n o pri p a l i No v o s a | a n i m a, ko j i su i po s le sed m og ko l a osta l i ne p o r a ` e n i i mir n o do ~ e k u j u dvo n e d eq n u pa u z u u {am p i n a t u, do 12. no v em b ra ka d a u No v om Sa d u go s tu j e Cr ven k a Ja f a. r. D.

Cr ven ka Ja fa - Na i sus Rad ni~ ki - Ju go vi} Uni met Sme de re vo - Voj vo di na Ru dar - Po `a re vac Na pre dak - Cr ve na zve zda Di na mo - Obi li} PKB - Ko lu ba ra Da nas Me ta lo pla sti ka - Par ti zan

35:39 32:25 19:23 25:22 27:24 34:26 24:21 (18)

1. Voj vo di na 7 5 2 0 205:186 12 2. Me ta lopl. 6 5 1 0 194:156 11 3. Par ti zan 5 5 0 0 167:135 10 4. Rad ni~ ki 7 4 1 2 195:176 9 5. Ko lu ba ra 7 4 1 2 187:171 9 6. Na pre dak 6 3 1 2 167:162 7 7. Ju go vi} 7 3 1 3 176:176 7 8. PKB 7 3 1 3 181:190 7 9. Na i sus 7 3 0 4 309:228 6 10. C. zve zda 7 2 1 3 151:148 5 11. Ru dar 7 2 1 4 155:174 5 12. Po `a re vac 7 2 0 5 177:193 4 13. Sme de re vo 7 2 0 5 153:170 4 14. Di na mo 6 2 0 4 169:178 4 15. Obi li} 7 2 0 5 190:214 4 16. Cr ven ka 7 1 0 6 181:200 2 U sle de }em ko lu (12/13.no vem bra) sa sta ju se: Voj vo di na - Cr ven ka Ja fa, Ju go vi} Uni met - Na pre dak, Cr ve na zve zda - Me ta lo pla sti ka, Obi li} Rad ni~ ki, PKB - Di na mo, Par ti zan Sme de re vo, Na i sus - Ru dar, Ko lu ba ra - Po `a re vac.

Ti }i bu} nu li u Je ze ro rad ni~ ki – Ju go vi} 32:25 (15:12) KRA GU JE VAC: Dvo ra na Je ze ro, gle da la ca: 350. Su di je: Ra ji} i Dra go mi ro vi} (Be o grad). Sed mer ci: Rad ni~ ki 6 (5), Ju go vi} 3 (2). Is kqu ~e wa: Rad ni~ ki 8, Ju go vi} 6 mi nu ta. RAD NI^ KI: Miq ko vi}, Ga vri lo vi} 2, Vu ~u }e vi} 5, Ja wi }i je vi}, Man di}, Ra do ji ~i} 5, Zla ta no vi} (13 od bra na), Pe tro vi}, Cve ti no vi} 8 (3), Mi lin ~i} 2, Bo `i}, Ni ko li} 1, Ili}, Ra ji ~e vi} 1, Pro da no vi} 4, ]u ru gi} 4 (2). JU GO VI]: Ku ko bat (12 od bra na), La li} 6, Va si} 1, [ip ka 3, Kan ka ra{ 3 (2), Ra da ko vi} 1, Vuk dra go vi} 2, Tra var 5, Kr sman ~i}, Cr no gla vac, Mi lo sa vqe vi} (sed me rac), Ste jin 3, Vu ~i }e vi} 1, Ra ki}.

Sve do 20. mi nu ta Ju go vi} je us peo da pa ri ra sjaj nom Rad ni~ kom, a on da su do ma }i igra li pre u ze li stvar u svo je ru ke, br zo i la ko ste kli le pu pred nost ko ju su ~u va li do od la ska na od mor. Ve} kod re zul ta ta 13:10 u 20. mi nu tu bi lo je ja sno da go sti ne ma ju {ta da tra `e u ovom su sre tu. U dru gom de lu igre Rad ni~ ki je imao pred nost od tri do pet go lo va, a sjaj nu par ti ju pru `io je gol man Zla ta no vi}, dok se od igra ~a is ta kao Cve ti no vi} la kim i efekt nim go lo vi ma. Bo qi od osta lih u re do vi ma Ka }a na bi li su La li} sa {est i Tra var sa pet po go da ka. r. D.

ma ra TON u FraNK Fur Tu

Do mi na ci ja Ke nij ca Ke nij ski ma ra to nac Vil son Kip sang is tr ~ao je dru go naj br è vre me u isto ri ji ma ra to na na tr ci u Frank fur tu sa sa mo tri se kun de za o stat ka za re kor dom ze mqa ka Pa tri ka Ma ka ua, ko ji je po sta vio naj br è vre me pre me sec da nas u Ber li nu. Kip song je pre tr ~ao 42 ki lo me tra u Frank fur tu za dva sa ta tri mi nu ta i 41 se kun du i ta ko po be dio dru gu go di nu za re dom na tak mi ~e wu u tom ne ma~ kom gra du. Ma kau je u Ber li nu po sta vio re kord ka da je pre tr ~ao sta zu za dva sa ta tri mi nu ta i 38 se kun di. Kip song je pre lo mio tr ku po sle 35 ki lo me ta ra ka da se odvo jio od osta lih tak mi ~a ra u tr ci ko ja je bi la na ni vou svet skog re kor da od sa mog po ~et ka. Od de set naj bo qih tak mi ~a ra ~ak de ve to ri ca su Ke nij ci a je di ni „uqez” me |u ze mqa ci ma bio je Eti o pqa nin Si raj Ge na na osmom me stu. Dru go me sto na Frank furt skom ma ra to nu za u zeo je Le vi Ma te bo, a tre }i je bio Al bert Ma te bor. U ve o ma br zoj tr ci ~ak 14 tak mi ~a ra us pe lo je da pre |e sta zu br è od dva sa ta i de set mi nu ta.

4 4 4 4 4 4 4 4 4 4

4 3 3 3 2 2 2 1 0 0

0 1 1 1 2 2 2 3 4 4

76:56 74:68 90:58 94:56 78:82

307:257 300:236 336:273 218:204 283:252 267:285 258:286 271:279 253:294 235:375

8 7 7 7 6 6 6 5 4 4

pr va a mu [Ka li ga

78:87 Slo bo da - Voj vo di na S. @e le zni ~ar - Na pre dak 93:77 71:48 Ta mi{ - Pro le ter N. BKK Radn. - Sme de re vo 102:86 85:79 Me ga Vi zu ra - Me ta lac Slo ga - Bo rac 77:67 Rad ni~ ki - OKK Be o g. (od lo `e no) 1. BKK Rad ni~ ki 2. M.Vi zu ra 3. Voj vo di na 4. Ta mi{ 5. Sme de re vo 6. Bo rac 7. Slo ga 8. Me ta lac 9. Rad ni~ ki 10. Pro le ter 11. Slo bo da 12. @e le zni ~ar 13. Na pre dak 14. OKK Be o grad

4 4 3 4 4 4 4 4 3 4 4 3 4 1

3 3 3 2 2 2 2 2 2 1 1 1 0 1

1 1 0 2 2 2 2 2 1 3 3 2 4 0

356:332 352:337 250:227 276:275 334:337 282:270 377:345 340:345 253:247 278:316 316:356 241:233 294:320 90:66

7 7 6 6 6 6 6 6 5 5 5 4 4 2

pr va @eN SKa li ga

Be o ~in - ^e la re vo Vr bas M. - C. zve zda Stu dent - Sta ra Pa zo va Pro le ter - Spar tak Rad ni~ ki - Ja go di na 2001 Da nas [a bac - Lo zni ca 1. C. zve zda 2. Ja go di na 3. S. Pa zo va 4. Vr bas 5. Pro le ter 6. Stu dent 7. ^e la re vo 8. [a bac 9. Be o ~in 10.Rad ni~ ki 11. Spar tak 12. Lo zni ca

5 5 5 5 5 5 4 4 4 5 5 3

5 5 3 3 2 2 2 2 2 1 0 0

0 0 2 2 3 3 2 2 2 4 5 3

82:74 47:70 61:89 75:63 71:77

(18.30)

404:264 421:385 401:337 363:352 345:342 321:343 258:270 271:291 273:306 320:347 238:294 176:225

10 10 8 8 7 7 6 6 6 6 5 3

Su per li ga (@)

Va ra din BMG - Je din stvo 3:1 Di na mo - Voj vo di na 1:3 Rad ni~ ki (B) - TENT 0:3 Ko lu ba ra - Vi zu ra 1:3 C. zve zda - Spar tak od go |e no 1. C. zve zda 3 2. Va ra din 4 3. Vi zu ra 4 4. NIS Spar tak3 5. Ko lu ba ra 4 6. TENT 4 7. Je din stvo 4 8. Voj vo di na 4 9. Rad ni~ ki 4 10. Di na mo 4

3 3 2 3 2 2 2 1 1 0

0 1 2 0 2 2 2 3 3 4

9:2 10:5 10:8 9:5 8:6 7:6 9:8 3:10 4:11 4:12

Su per li ga (m)

Voj vo di na - Je din stvo (SP) C. zve zda - Spar tak (Q) Rib ni ca - Klek Par ti zan - M. rad nik 1. Voj vo di na 2 C. zve zda 3 M. rad nik 4 Par ti zan 5 Rib ni ca 6 Rad ni~ ki 7 Spar tak (Q) 8 Je din. (SP) 9. Klek 10. @e le zni ~ar

4 4 4 4 4 3 4 4 4 3

4 4 3 3 2 1 1 1 0 0

0 0 1 1 2 2 3 3 4 3

3:0 3:0 3:0 3:0

12:2 12 12:4 11 9:6 9 10:5 8 8:7 6 6:7 4 6:11 3 5:10 3 4:12 1 1:9 0

pr va li ga (@)

Klek - Rad ni~ ki (K) Stu dent - Po {tar Je din stvo (SP) - Zre wa nin Cr no ko sa - @e le zni ~ar (L) Sme~ 5 - No vi Sad

pr va li ga (m)

D. vo lej - VGSK Obi li} - No vi Sad Ste ri ja - Ja go di na Spar tak - N. Pa zar Sme de re vo - Bo rac

9 9 8 7 6 6 6 3 2 1

2:3 2:3 3:1 1:3 3:0 3:2 3:0 3:1 3:1 0:3

SPORT

c m y

dnevnik

VAWA GRBI] O ULASKU U KU]U SLAVNIH

Krug je za tvo ren Legendarni odbojka{ Srbije Vladimir Grbi}e izjavio je da je presre}an {to je postao prvi Srbin, koji je primqen u Ku}u slavnih u Holioku. - Ne postoji izraz kojim bih objasnio kako se sada ose}am. Sve {to sam ulo`io u odbojku sada je dobilo smisao. Priznawem da ste me|u najboqima krug je zatvoren. Moja nova du`nost je da strast i qubav prema odbojci prenesem na budu}e generacije rekao je Grbi} prilikom dobijawa priznawa koje se uru~uje najboqim odbojka{ima sveta. Pored Grbi}a, u Ku}u slavnih u{li su i Argentinac Ugo Kon te, Ita li jan Lo ren co

Ber nar di, ^eh Fran ti {ek Stibic, Kubanka Magala Karva hal i Ame ri kan ka Ri ta Kroket. Grbi} je sa reprezen-

tacijom Jugoslavije bio olim pij ski i evrop ski {am pion, svetski i evropski viceprvak i osvaja~ bronzanih medaqa na Olimpijskim igrama i evropskim prvenstvima. Tokom karijere igrao je za novosadsku Vojvodinu, zagreba~ku Mladost, ita li jan ske ti mo ve Padova, Kuneo, Lati na, Ro ma, gr~ ki PAOK, ruski Dinamo, tur ski Fe ner bah ~e i bra zil ski Sao Paulo. Od 2009. godine i zavr{etka igra~ke karijere nalazi se na funkciji potpredsednika Odbojka{kog saveza Srbije, a ~lan je Komisije FIVB za razvoj svetske odbojke.

ponedeqak31.oktobar2011.

TURNIR U SANKT PETERBURGU

Jan ko bez ti tu le Srpski teniser Tipsarevi} nije uspeo da osvoji tre}u titulu za mawe od dva meseca po{to je u finalu u Sankt Peterburgu izgubio od Hrvata Marina îli}a. îli} je do {este pobede u sedam wihovih me|usobnih okr{aja do{ao sa 6:3, 3:6, 6:2, posle dva sata i 18 minuta. Uprkos porazu, Tipsarevi} i daqe ima {ansu da se plasira na zavr{ni Masters sezone u Londonu. Na samom startu me~a i îli} i Tipsarevi} su bili sigurni pri svojim servisima i nije

koncentracije hrvatski teniser je odmah iskoristio i napravio brejk za 4:2. Do kraja seta nije bilo ni prilika za brejk pa ga je ^ili} osvojio sa 6:3. Tipsarevi} je zaigrao agresivnije u drugom setu i posle sigurnog servis gema, u kojem je imao dva asa, u narednom gemu je iskoristio prvu brejk {ansu i poveo sa 2:0. Srpski teniser potom nije dozvolio iznena|ewe pre nego {to je ^ili} osvojio svoj prvi gem u drugom setu za 3:1. Najdominantniji gem za Tipsarevi}a bio je peti, u kojem ni-

îli} je boqe u{ao u tre}i set i odmah je poveo sa 1:0 pre nego {to je Tipsarevi} zatraìo medicinski tajm-aut zbog bolova u stopalu. Posle pauze hrvatski teniser je sve to uspeo da iskoristi i do|e do prilike za brejk, ali se srpski teniser odbranio i izjedna~io na 1:1. Naredna dva gema obojica su odigrali mnogo sigurnije i nije bilo {anse da jedan drugome oduzmu servis sve do {estog gema. Tada je îli} iskoristio gre{ke Tipsarevi}a i do{ao do prednosti od 4:2, a potom do{ao

UO^I SVETSKOG KUPA ODBOJKA[ICA

Pr va {an sa za Olim pi ja du Selektor odbojka{ica Zoran Terzi} izjavio je da }e {ampionkama Evrope biti mnogo te`e da se plasiraju na Olimpijske igre nego da tamo osvoje medaqu. - Na osnovu svih rezultata ove godine i na osnovu rejtinga koji na{a reprezentacija ima logi~no bi bilo da se kvalifikujemo u London. Na`alost, kvalifikovati se u ovom trenutku na Olimpij-

Evropske lige, Gran prija i Evropskog prvenstva, uspeti da uhvati formu. - Qudi koji se bave ovim poslom znaju koliko je to prakti~no nemogu}e da se postignu {picevi formi tako brzo. Ali, sa druge strane, devojke ove godine to vrlo dobro rade, iz prostog razloga {to rezultati daju veliki motiv, veliko samopouzdawe i onda je puno lak{e. Vidi se to i po tome ka-

ba da obratimo pa`wu na svakoga, kao {to smo i do sada to radili. Niko nije za potcewivawe, ali niko nije ni za precewivawe. Ipak, mi sada imamo neku te`inu u odnosu na proteklih par godina. Vi{e }e obratiti pa`wu na nas, ali to nikako ne treba da bude dodatni pritisak, nego motiv. Poseban motiv bi}e `eqa da se plasman u London obezbedi ve} iz prvog poku{aja.

Jo{ ima {an se za Ma sters u Lon do nu: Jan ko Tip sa re vi}

bilo ni prilika za brejk. Tako se nastavilo sve do petog gema kada je srpski teniser uspevao da ugrozi ^ili}a, ali ne i da mu oduzme servis. Janko je na kraju tog gema u{ao u mali sukob sa sudijom, po{to mu nije dozvolio da tra`i ~elenx, a wegov mali pad

jednog trenutka Hrvatu nije dozvolio da ga ugrozi, da bi odmah do{ao do dve nove brejk prilike, ali je ^ili} uspeo da se odbrani. Tipsarevi} je nastavio sa odli~nom igrom pa je u devetom gemu servirao za set i do{ao do izjedna~ewa.

na korak od titule u Sankt Peterburgu. Hrvatski teniser vrlo brzo je do{ao do dve me~ lopte, ali je Janko uspeo da se odbrani, ali kod tre}e nije imao re{ewe, pa je ^ili} trijumfovao posle velike borbe i dva sata i 17 minuta igre.

TURNIR U BAZELU

\o ko vi} se vra }a na te ren Zo ran Ter zi} i Jo va na Bra ko ~e vi}

ske igre je mo`da ~ak i te`e nego do}i u polufinale tog takmi~ewa - rekao je Terzi}. Terzi} je dodao da bi voleo da wegove igra~ice taj ciq ostvare ve} na predstoje}em Svetskom kupu, ali da nije smak sveta ukoliko to u~ine na drugi na~in. - Imamo tri {anse. Prva je Svetski kup i sigurno }e da bude izuzetno te{ko, druga isto tako, to je prakti~no Evropsko prvenstvo, gde ide samo prvi i taj tre}i turnir. Voleo bih da zavr{imo pre te tre}e {anse, ako je mogu}e. Ali, ako se to ne desi, onda je dobro {to je ona ne{to lak{a u odnosu na prve dve. Tako da se nadam da }emo u ta tri kruga sigurno obezbediti plasman na Olimpijske igre, jer to sigurno zaslu`ujemo. Terzi} je uveren da }e ekipa i ~etvrti put ove godine, posle

ko treniraju sada posle Evropskog prvenstva, kada je bilo za o~ekivati da to bude ne{to slabije, da taj motiv splasne. Me|utim, to se zaista ne prime}uje, rade punom parom i to je jedan detaq koji nam daje za pravo da se nadmo da }emo tamo odigrati dobro - istakao je selektor. Srbija }e na Svetskom kupu igrati bez Jelene Nikoli} i Maje Ogwenovi}, pa }e jo{ ve}i teret morati da ponese Jovana Brako~evi}. MVP {ampionata Evrope posledwih dana ne trenira punim intenzitetom jer poku{ava da sanira povredu leve ruke koju vu~e ve} dva meseca. - Trebalo bi da bude dobro. Nadam se da }u se vratiti na teren i pre po~etka Svetskog kupa da punom snagom pomognem devojkama uverava Brako~evi}eva. - Mi tre-

- Sigurno da èlimo da se kvalifikujemo {to ranije. To zna~i da }emo imati onda i neku duù pauzu i malo duè pripreme. To nam mnogo zna~i, maksimalno smo skoncentrisane na to, ali ne}e biti smak sveta ako to ne uradimo. Idemo daqe i da}emo sve od sebe obe}ala je Brako~evi}eva. Svetski kup u Japanu odrà}e se od 4. do 18. novembra, a odbojka{ice Srbije igra}e u B grupi u Naganu sa Korejom, SAD i Kenije. Posle toga sledi selidba u Tojamu i me~evi sa Nema~kom i Brazilom, pa odlazak u Saporo gde }e igrati sa Japanom, Kinom i Italijom. Kona~no, na kraju odlaze u Tokiju gde }e igrati sa Dominikanskom Republikom, Argentinom i Alìrom. Plasman na Olimpijske igre obezbedi}e tri prvoplasirane selekcije.

Posle {est nedeqa pauze zbog povrede, Novak \okovi} vra}a se na teren. Dugo je trajao oporavak\okovi}a od povrede me|urebarnog mi{i}a, zadobijene u finalu US opena, a pogor{ane u me~u Dejvis kupa protiv Argentine. Posle {est nedeqa ponovo je spreman i po~e}e danas pohod na drugu titulu turnira u Bazelu. Postavqen je za prvog nosioca, iza wega su Britanac Endi Marej i Roxer Federer. [panac Rafael Nadal nije prijavqen za turnir. Janko Tipsarevi} bi}e {esti nosilac, a Viktor Troicki osmi. Prvi teniser sveta osvajio je trofej u Bazelu 2009. godine, kada je u finalu savladao Roxera Federera, dok je 2010. duel istih rivala u me~u za titulu pripao [vajcarcu. Prvi \okovi}ev rival bi}e Belgijanac Havijer Malis, `reb ga u drugom kolu vodi ka nekom od protivnika koji }e se kvalifikovati za turnir, dok bi u ~etvrtfinalu mogao da se sastane sa Viktorom Troickim, u slu~aju da tre}i reket Srbije bude boqi od Bagdatisa (u prvom me~u) i eventualno Ju`nog u drugom. Janko Tipsarevi} }e u prvom me~u igrati sa nema~kim teniserom Florijanom Majerom. @reb ga u drugom kolu vodi na pobednika duela Mikael Qodra - Ivan Qubi}i}, a u eventualnom ~etvrtfinalu na Britanca Endija Mareja. Ukupni nagradni fond turnira je 1.225.000 evra.

No le da nas igra s Bel gi jan cem Ma li som

PI L OT-PRO G RAM RAZ V OJ N E GIM N A S TI K E U OSNOV NIM [KO LA MA: Mi ni star stvo omla di ne i spor ta Re pu bli ke Sr bi je odo bri lo je pro je kat Gim na sti~ kog sa ve za Voj vo di ne. Pi lot-pro gram raz voj ne gim na sti ke u osnov nim {ko la ma. Ovi me se ostva ru je op {ti in te res u obla sti spor ta, a pro gram se ba zi ra na sa rad wi osnov nih {ko la sa gim na sti~ kim klu bo vi ma, sa ci qem da se kroz bes plat no ve `ba we oku pi {to vi {e de ce {kol skog uz ra sta, ka ko bi se omo gu }io wi hov pra vi lan rast i raz voj. Uz to, ciq je i po pu la ri za ci ja sport ske gim na sti ka, ko ja se uz pli va we i atle ti ku sma tra ba zi~ nim spor tom i ve o ma je va `na za raz voj mo to ri~ kih spo sob no sti. GSV sma tra da }e na ovaj na ~in do }i do oma so vqa va wa sport ske gim na sti ke, kao i do po pu la ri za ci je ovog spor ta. Pro gram }e se re a li zo va ti od 1. no vem bra do 1. de cem bra u ~e ti ri gra da, No vom Sa du, Sen ti, Som bo ru i Srem skoj Mi tro vi ci. U sva kom od ovih gra do va pro gram }e ob u hva ti ti jed nu osnov nu {ko lu. Po an ke ta ma ko ji je spro veo GSV pla ni ra se u~e {}e oko 100 de ce. G. M.

sport

ponedeqak31.oktobar2011.

dnevnik

VE LI KA NA GRA DA IN DI JE

PR VA LI GA SR BI JA

Sta za no va, po bed nik sta ri Ka ra van For mu le je dan pr vi put je ose tio ~a ri in dij ske pi ste Bad u Wu Del hi ju, a po bed nik pr ve Ve li ke na gra de In di je je no vi-sta ri {am pion Se ba sti jan Fe tel. Vo za~ Red Bu la naj bo qe se sna {ao na pra {wa voj pi sti, osvo jio je pol po zi ci ju, po be dio i u po sled wem kru gu iz ve zao naj br `i krug. [ta re }i do hettrik za Fe te la u Wu Del hi ju. Fe tel, ko ji je jo{ pre tri ne de qe od bra nio {am pi on sku ti tu lu, do

Slo ga (K) - Pro le ter Mla dost (L) - Be `a ni ja No vi Sad - ^u ka ri~ ki Ba nat - Mla di rad nik Do wi Srem - Rad ni~ ki (S) Sin |e li} - Srem Te le op tik - Ko lu ba ra Mla de no vac - In |i ja Na pre dak - Rad ni~ ki (N)

Ha mil ton iz Me kla re na, osmi [pa nac Ha i me Al ger su a ri iz To ro Ro sa, de ve ti Ne mac Adri jan Su til iz Rors In di je i de se ti Mek si ka nac Ser hio Pe rez iz Za u be ra. Pr vi in ci dent na tr ci vi |en je ve} u pr voj kri vi ni ka da su se tim ske ko le ge iz Vi li aj msa Ru bens Ba ri ke lo i Pa stor Mal do na do su da ri li. U in ci den tu je u~e stvo vao i pi lot Za u be ra Ka mui Ko ba ja {i, te Ti mo Glok iz Vir xi na. Od mah je od u stao Ko ba -

Re zul ta ti 1. Fe tel (Ne ma~ ka, Red Bul) 1:30:35,002, 2. Ba ton (V. Bri ta ni ja, Me kla ren) +8,433, 3. Alon so ([pa ni ja, Fe ra ri), +24,301, 4. Ve ber (Austra li ja, Red Bul) +25,529, 5. [u ma her (Ne ma~ ka, Mer ce des) +1:05,421, 6. Ro zberg (Ne ma~ ka, Mer ce des) +1:06,851, 7. Ha mil ton (V. Bri ta ni ja, Me kla ren) +1:24,183, 8. Al ger su a ri ([pa ni ja, To ro Ro so) +1 krug, 9. Su til (Ne ma~ ka, Fors In di ja) +1 krug, 10. Pe rez (Mek si ko, Za u ber) +1 krug, 11. Pe trov (Ru si ja, Re no) +1 krug, 12. Se na (Bra zil, Re no) +1 krug, 13. Di Re sta (V. Bri ta ni ja) +1 krug, 14. Ko va la i nen (Fin ska, Lo tus) +2 kru ga, 15. Ba ri ke lo (Bra zil, Vi li jams) +2 kru ga, 16. D’Am bro zio (Bel gi ja, Vir xin) +3 kru ga, 17. Kar ti ke jan (In di ja, Hi spa ni ja) +3 kru ga, 18. Ri kar do (Austra li ja, Hi spa ni ja) +3 kru ga, 19. Tru li (Ita li ja, Lo tus) +5 kru go va.

Vo za ~i

1. Fe tel (Ne ma~ ka, Red Bul) 374, 2. Ba ton (V. Bri ta ni ja, Me kla ren) 240, 3. Alon so ([pa ni ja, Fe ra ri) 227, 4. Ve ber (Austra li ja, Red Bul) 221, 5. Ha mil ton (V. Bri ta ni ja, Me kla ren) 202, 6. Ma sa (Bra zil, Fe ra ri) 98, 7. Ro zberg (Ne ma~ ka, Mer ce des) 75, 8. [u ma her (Ne ma~ ka, Mer ce des) 70, 9. Pe trov (Ru si ja, Re no) 36, 10. Haj dfeld (Ne ma~ ka, Re no) 34, 11. Su til (Ne ma~ ka, Fors In di ja) 30, 12. Ko ba ja {i (Ja pan, Za u ber) 27, 13. Al ger su a ri ([pa ni ja, To ro Ro so) 26, 14. Di Re sta (V. Bri ta ni ja, Fors In di ja) 21, 15. Bu e mi ([vaj car ska, To ro Ro so) 15, 16. Pe rez (Mek si ko, Za u ber) 14, 17. Ba ri ke lo (Bra zil, Vi li jams) 4, 18. Se na (Bra zil, Re no) 2, 19. Mal do na do (Ve ne cu e la, Vi li jams) 1.

Kon struk to ri

1. Red Bul595, 2. Me kla ren 442, 3. Fe ra ri 325, 4. Mer ce des 145, 5. Re no 72, 6. Fors In di ja 51, 7. Za u ber 41, 8. To ro Ro so 41, 9. Vi li jams 5

Vla di mir Vol kov

VOL KOV DE FI NI TIV NO OD LU ^IO

Igra za Sr bi ju Vla di mir Vol kov, le vi bek Par ti za na, sa op {tio je svo ju ko na~ nu od lu ku o re pre zen ta tiv noj ka ri je ri. Na kon {to su me di ji ob ja vi li da }e igra ti za Cr nu Go ru, do {lo je do pre o kre ta i Vol kov }e, ipak, kon ku ri sa ti za se lek ci ju Sr bi je. On, je me |u tim, po tvr dio da je bio pri hva tio po ziv Cr ne Go re. - Na dam se da }e svi raz u me ti ko li ko je te {ka si tu a ci ja u ko joj sam se na {ao i da }e raz u me ti mo je raz lo ge za ko na~ no opre de qe we. Ve} sam re kao da

sam ro |en u Be o gra du, da sam Sr bin i da po ziv re pe re zen ta ci je Sr bi je, o ko jem sam sa wao od ka da sam po ~eo da se ba vi om fud ba lom, jed no stav no ni sam mo gao da od bi jem - re kao je Vol kov, ko ji se za hva lio se lek to ru Cr ne Go re Bran ku Br no vi }u na po zi vu da za i gra za tu ze mqu. - U jed nom tre nut ku, mi sle }i na se be i svo ju ka ri je ru za ko ju sam se ceo `i vot sam bo rio, pri hva tio sam po ziv, ali ka da sam do bio po ziv Sr bi je ni sam mo gao da ga od bi jem - ob ja snio je Vol kov.

SE RI JA A

Mi ha pre `i veo \e no vu

I u In di ji naj br `i:Se ba sti jan Fe tel

11. po be de ove se zo ne i 21. u ka ri je ri do {ao je u vre me nu od 1:30:35,002. Dru go me sto za u zeo je Bri ta nac Xen son Ba ton za vo la nom Me kla re na i ta ko is ta kao kan di da tu ru za vi ce {a pi on sku ti tu lu. Tre }a po zi ci ci ja pri pa lo je [pan cu Fer nan du Alon su iz Fe ra ri ja. Do kra ja {am pi o na ta i bor be ze dru gi ste pe nik po bed ni~ kog po sto qa osta lo je jo{ dve tr ke, a za tu po zi ci ju, osi ma Ba to na, nad me }u se i Alon so i Mark Ve ber, ko ji je u In di ji na ciq sti gao kao ~e tvr ti. I po red to ga {to je ti tu lu ve} od bra nio mla dom Nem cu za vo la nom Red Bu la iz gle da ne ne do sta je mo ti va, pa je ta ko u In di ji do mi ni rao od star ta do ci qa, ne do zvo liv {i ni ko me da mu za pre ti ni u jed nom tre nut ku tr ke. I Ba ton je sve vre me bio si gu ran na dru goj po zi ci ji, ta ko da je na kra ju je di na za ni mqi vost bi la ta ko }e kao tre }i pro }i kroz ciq . U pr vom de lu tr ke pred nost je imao Ve ber, ali je Alon so us peo da ga pret kne po sle dru gog od la ska u boks. Austra li ja nac ni je u na stav ku us peo da is ko ri sti {an se ko je su mu se uka za le, pa je na kra ju mo rao da se za do vo qi ~e tvr tim me stom. Od li ~an na stup u In di ji ima li su i pi lo ti Mer ce de sa. Ne mac Mi hael [u ma her je za vr {io kao pe ti, a we gov su na rod nik i ko le ga Ni ko Ro zberg kao {e sti. Bo do ve u Wu Del hi ju su uze li jo{ i sed mi Bri ta nac Lu is

ja {i, a po sle ne ko li ko kru go va i Mal do na do je mo rao da par ki ra svoj bo lid zbog me ha ni~ kih pro bel ma. On da je Ita li jan Jar no Tru li iz Lo tu sa imao duel sa Glo kom, po sle ko jeg je Ne mac od u stao. Pr vi od la sci u bok so ve usle di li su po sle 17 kru go va, po re dak me |u vo de }i ma ta da se ni je me wao. U tim tre nu ci ma naj ve }u bor bu za po zi ci je vo di li su Ha mil ton i Fe li pe Ma sa iz Fe ra ri ja za pe tu po zi ci ju, ali Bri ta nac ni ka ko ni je uspe vao da pre tek ne Bra zil ca. I za mi sli te, opet je do {lo do „va tre ne bor be” iz me |u ova dva vo za ~a, sa mo je sa da Ma sa iz vu kao de bqi kraj. U 24. kon tak tu Ha mil ton je do a {o do pra ve pri li ke, ali je do {lo do in ci den ta, po sle ko jeg su obo ji ca za vr {i la po red sta ze. Ha mil to nu je pri tom oti {lo pred we kri lo, pa je mo rao od mah u boks. Na rav no, ovaj in ci dent se na {ao pod is tra gom, a Ma sa je za ra dio ka znu „pro |i kroz”. Ma sa je ka znu od ra dio u 31. kru gu, od mah po {to ju je i do bio, da bi sa mo krug ka sni je opet oti {ao u boks da pro me ni gu me i pred we kri lo. No, ve} u 34. kru gu za Bra zil ca je tr ka bi la go to va zbog po lo mqe nog ve {a wa. Dva ozbiq ni ja iz le ta wa imao je i Rus Vi ta lij Pe trov, ali sre }om bez po sle di ca. Sle de }a tr ka vo zi se 13. no vem bra za Ve li ku na gra du Abu Da bi ja na sta zi Jas Ma ri na. G. M.

Si ni {a Mi haj lo vi} osta }e i po sle utak mi ce sa \e no vom na klu pi Fj o ren ti ne. Po sle se ri je lo {ih re zul ta ta i ne za do vo qa va ju }eg 13. me sta na ta be li Se ri je A, upra va klu ba iz Fi ren ce po sta vi la je po pu lar nom Mi hi ul ti ma tum - po be da ili ra sta nak! Sr bin je iza brao tri jumf, ta~ ni je igra ~i Fj o ren ti ne su go lom An dree La ca ri ja u fi ni {u pr vog po lu vre me na po be di li \e no vu. Adem Qa ji} ni je bio u kon ku ren ci ji za tim, dok je Ma ti ja Na sta si} ceo me~ pre se deo na klu pi. Bo {ko Jan ko vi} je za me wen u 57. mi nu tu. Udi ne ze se vra tio na dru go me sto. Ze bra ma je za sva tri bo da pro tiv Pa ler ma bio do vo qan je dan gol, a we ga je po sti gao An to nio Di Na ta le u 38. mi nu tu, po sle asi sten ci je biv {eg igra ~a Cr ve ne zve zde Du {a na Ba ste. Bo lo wa

ume sto An dree Espo zi ta, a Ivan Ra do va no vi} je na dru goj stra ni igrao od po lo vi ne dru gog po lu vre me na ume sto Ri kar da Me |o ri ni ja. Par ma je o~e ki va no la ko iza {la na kraj sa fe we ra {om ]e ze nom - 2:0. Strel ci za do ma }i tim bi li su Ga bri jel Pa le ta u 41. i Ale san dra Lu ka re li ja u 71. mi nu tu. Re zul ta ti 9. ko la: Si je na - Kje vo 4:1 (1:0) /De stro 25, 57, D’Ago sti no 61, Ka la jo 90 - Mo skar de li 75/, Bo lo wa - Ata lan ta 3:1 (1:1) /Di Va jo pen 45, Ra mi rez 48, Lo ri ja 68 - De nis 7/, Fi o ren ti na - \e no va 1:0 (1:0) /La ca ri 41/, Le }e No va ra 1:1 (1:1) /[tra ser 32 - Ri |o ni 44/, Par ma - ]e ze na 2:0 (1:0) /Pa le ta 41, Lu ka re li 71/, Udi ne ze - Pa ler mo 1:0 (1:0) /Di Na te le 38/, Ka qa ri - La cio (si no}), Ka ta ni ja - Na po li 2:1 (1:1)/Mar ke ze 25, Ber -

Osta je tre ner Fj o ren ti ne: Si ni {a Mi haj lo vi}

je pro tiv Ata lan te pre ki nu la cr nu se ri ju (iz gu bi la dve za re dom). Me |u tim, pro tiv cr no-pla vih po lo `i la je is pit naj ve }om oce nom 3:1. Upr kos ra nom vo| stvu Ata lan te (De nis u sed mom mi nu tu), Bo lo wa je us pe la da pre o kre ne pre ko Mar ka Di Va ja, Ga sto na Ra mi re za i Si mo nea Lo ri je. Is ku sni Di Va jo iz jed na ~io je u 45. mi nu tu iz pe na la. Da vqe ni ci Le }e i No va ra po de li li su bo do ve 1:1. Ne nad To mo vi} u{ao je na te ren u 15. mi nu tu

ge sio 48 - Ka va ni 1/, Ro ma - Mi lan 2:3 (1:2)/Bur di so 28, Kr ki} 87 Ibra hi mo vi} 17, Ne sta 30, 79/, In ter - Ju ven tus 1:2 (1:2) /Maj kon 28 - Vu ~i ni} 12, Mar ki zio 33/. Ta be la: Ju ven tus 19, Udi ne ze 18, Mi lan 17, La cio /-1/ 15, Na po li 14, Ka ta ni ja 14, Ka qa ri /-1/ 13, Pa ler mo 13, Si je na 13, \e no va 12, Fi o ren ti na 12, Par ma 12, Ro ma 11, Bo lo wa 10, Ata lan ta 9, Kje vo 9, In ter 8, No va ra 6, Le }e 4, ]e ze na 3 bo da. (Ata lan ta je po ~e la se zo nu sa -6 bo do va).

1:0 0:1 5:3 0:1 1:0 1:1 3:0 2:1 0:0

1. Rad ni~ ki (N)

19:13

2. Ko lu ba ra

17:14

3. Te le op tik

19:7

4. Do wi Srem

12:6

5. Ba nat

13:8

6. No vi Sad

18:16

7. Slo ga (K)

13:12

8. Be `a ni ja

10:6

9. Mla de no vac