Dnevnik 31.oktobar 2012. by jovan radosavljevic

noVi SaD *

SreDa 31. oktoBar 2012. GoDine

GoDina LXX BroJ 23604 Cena 30 Dinara * 0,50 EUR

internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

araPi Sti@u u komBinate u martu

I {e i ci si ti, i wi ve na bro ju str. 6

kLintonoVa i e[tonoVa PoDr@aLe eVroPSku oriJentaCiJu Dr@aVnoG VrHa SrBiJe

SrBiJa ne PoPu[ta u [e]ernom ratu S HrVatima

Ram pa za re pu Ne ma ul ti ma tu ma, i uqa ri ce ali ni osta je spu {te na pro me na gra ni ca Ko so va str. 6

str. 3

Pri^u o DePartiZaCiJi Zameniti ProFeSionaLiZaCiJom

Par ti je da iza |u iz pro ce sa ime no va wa

Foto: Ogwen Velimir

str. 2

u GraDu DiPLoma niJe na Ceni

NA [A VI NA U DU NAV SKOJ: udru`ene vinarije Vojvodine otvorile su sino} u novom Sadu, u Dunavskoj ulici 31, prvu specijalizovanu vinariju „na{a vina“, koja poznavaocima vinske kulture nudi preko 20 vrsta fru{kogorskih i ba~kih vina. udru`ewe ~ine: Departman za vo}arstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejza`nu arhitekturu Poqoprivrednog fakulteta univerziteta u novom Sadu i vinarije

„Vindulo“ u temerinu, „ma~kov podrum“ u irigu, „Vinum“ i „\ur|i}“ u Sremskim karlovcima. nekada su \ura Jak{i} i Jovan Jovanovi} Zmaj u istoj ulici, jednoj od najstarijih u gradu, sedeli i pili fru{kogorska vina, a sada novosa|ani i posetioci grada imaju priliku da na jednom mestu prona|u odgovaraju}e vino s vojvo|anskim geografskim poreklom. e. D.

NASLOVI

str. 7

IDEN TI FI KO VAN NA STRA DA LI KOD BA^ KOG PE TROV CA

Politika

Poqoprivreda

3 Kostre{: U trci za lidersko mesto za sada jedino ^anak

ekonomija

Po sao sa wa vi{e od 5.000 fa kul tet ski obra zo va nih najvi{a temperatura 14 °S

6 Na severu Vojvodine p{enica se seje vi{e nego lane

novi Sad 8 U klin~u sindikat trgovaca i udru`ewe potro{a~a

Vojvodina 4 Novi „fijat” za celu Evropu 5 Vlada tvrdi da je izbegnut bankrot, bi}e boqe dogodine

9 Sombor matica {kolskog sporta

Dru{tvo 12 Zaboravnost kvari `ivot

U „pun tu” po gi nuo po li ca jac str. 13 str. 15 – 19

SPORT

n rukometa[i u ni[u

n teniSerke SPremne Za ^eHiwe

Sun~ano i toplije

n SPenSoVa LiGa maLiH [amPiona

n „DneVnikoV” [aH SreDom

POLiTikA

sreda31.oktobar2012.

dnevnik

PRI ^U O DE PAR TI ZA CI JI ZA ME NI TI PRO FE SI O NA LI ZA CI JOM

Par ti je da iza |u iz pro ce sa ime no va wa

Poslani^ke teme

For mi ra ju se sa ve ti za mi gra ci je Poslanici Skup{tine Srbije nastavili su ju~e drugu redovnu sednicu raspravom o predlogu zakona o upravqawu migracijama. Wime je predvi|eno je da se na teritoriji autonomne pokrajine i jedinice lokalne samouprave obrazuju saveti za migracije, koji }e pratiti i izve{tavati Komesarijat za izbeglice i migracije o stawu po tom pitawu na svojoj teritoriji i predlagati mere i aktivnosti za efikasnije upravqawe migracijama. Kako je predlo`eno, bi}e uspostavqen jedinstven sistem prikupqawa, organizovawa i razmene podataka neophodnih za upravqawe migracijama. Kako navodi Vlada, po broju do sada usvojenih zahteva za azil procewuje se da je potrebno obezbediti dodatna dva miliona dinara godi{we za sme{taj lica kojima je priznato pravo na uto~i{te, kao i dodatnih 500.000 dinara za obuku onih koji obavqaju poslove od zna~aja za upravqawe migracijama.

Ko je za ka snio Poslanica LSV-a Ole na Pa pu ga navela je da u Srbiji `ivi 300.000 izbeglica i 215.000 interno raseqenih, {to je najvi{e u Evropi. U Novom Sadu status izbeglica ima 66.000, a 12.000 su interno raseqeni. – Ne mogu da ka`em da nije dobra forma {to se uvodi komesarijat u ovu oblast i {to }e on voditi statistiku, ali mi ve} imamo brojeve i napravqenu statistiku – upozorila je Olena Papuga. – Samo se pitam da li je 2,5 miliona dinara za obuku tih saveta i qudi koji }e raditi u Komesarijatu dovoqno. LSV ne-

}e podràti taj zakon zbog nedore~enosti jer se ne zna ko }e formirati te savete ni kako }e se oni finansirati. Poslanik DS-a Jan ko Ve se li no vi} upozorio je na to da je taj zakon “malo okasnio”, da je trebalo da bude donet pre Zakona o NBS-u koji je donet “zbog jednog ~oveka” i pre Zakona o amnestiji “koji pu{ta na slobodu ozbiqne kriminalce”. Istovremeno, on navodi da }e “DS uvaìti ~iwenicu da je to proevropski zakon i verovatno ga podràti u danu za glasawe”.

Sto li ce na pr o ve ri Administrativni odbor nije ju~e raspravqao o novom rasporedu sedewa poslanika u parlamentu, a predsednik Odbora Zo ran Ba bi} (SNS) najavio je da to ne}e biti tema ni dana{we sednice jer postoji “dobra {ansa da postignemo kvalitetan dogovor i da iza|emo iz ove situacije”. Novi raspored sedewa jo{ uvek nije na snazi jer poslanici DS-a ne `ele da sednu na nekada{wa mesta radikala koja su im namewena. Po predlogu novog na~ina sedewa, najve}a stranka vlasti trebalo bi da zauzme levo krilo gledaju}i iz ugla predsedavaju}eg parlamentu, a najve}a stranka iz opozicije desno krilo, dok bi se potom po opadaju}em broju poslanika zauzimala mesta ka centralnom delu, da bi centar sale bio rezervisan za poslani~ke grupe s najmawim brojem poslanika. Odbor je ju~e prihvatio ostavke poslanica JS-a Ane Se ku lo vi} i SNS-a Ma ri je Ble ~i} zbog odlaska na drugu funkciju.

[e i ci i se qa ci Poslanici iz redova DSS-a i SVM-a interesovali su se ju~e {ta Vlada Srbije planira da u~ini u oblasti poqoprivrede. Poslanik DSS-a Mi lo{ Ali gru di} upozorio je na to da investicija Ujediwenih Arapskih Emirata i kupovina zemqi{ta u Vojvodini – nije dovoqno razja{wena. Poslanici DSS-a i SVM-a pokrenuli su pitawe stawa u poqoprivredi i sto~arskom fondu. – Srbiji o~ajno trebaju celovita re{ewa, potreban je plan

za tu oblast, a ne ad hok re{ewa, poput ideje da se poqoprivredno zemqi{te proda {eiku – rekao je Aligrudi}. S druge strane, poslanik SVM-a Arpad Fre mond je ukazao na to da dr`ava, ako `eli da se o~uva sto~ni fond, mora toj temi da posveti vi{e pa`we. – Obratilo mi se vi{e sto~ara iz op{tine Subotica zato {to ne mogu da predaju junice klanici, po{to ne mogu direktno da otkupe robu od wih – upozorio je Fremond. S. Stan ko vi}

Iz nacrta zakona o javnim stima i parametrima. Kod nas pred u ze }i ma, ko ji bi Vla da su, me|utim, svi qudi koji su trebalo da usvoji u ~etvrtak, na po lo à ji ma po slu {ni ci izba~ena je odredba da direkvladaju}ih partija, i to se nitor ne moè biti strana~ka kako ne mewa, bez obzira na to li~nost. I bez toga, nova Vlako Srbijom vlada. da ve} uveliko na zna~ajna siPo wegovim re~ima, u sastem ska me sta gu ra ka dro ve mom procesu imenovawa morapar ti ja ko je je ju se gledati sa~ine i vi{e se mo kvalifikcija Da da nas na pra vi te niko ne se}a zakandidata i rapopre~ni presek jedni~ke inicinija postignu}a. jative za depar– Naravno, kod javne uprave i JP-a, tizaciju. ta~no biste videli nas je sve izoU Mi ni star nu to, pa mi kako se tamo tiskaju kre stvu finansija, pri~amo o depari crveni i ùti ko je je pred la tizaciji, a proi plavi i, uop{te, ga~ zakona, kaù fesionalizacija da je ta odredba se ne pomiwe – svi oni koje su izba~ena tokom stranke decenijama kaè Goati. jav ne ras pra ve Sagovornik tamo gurale jer diskrimini„Dnevnika” kaè {e qude koji su da je od devedesepoliti~ki aktivni. Iako pritih godina pro{log veka do samedba na diskriminaciju stoda u zemqama Isto~ne i SredVla di mir Go a ti ji, postavqa se pitawe na koji we Evrope upravqawe javnim na~in druga~ije partije odvosistemima profesionalizova- se usuditi da dirne u to osiwe gnezdo jer nijedna vlada do sajiti od javnih sistema kojima no. da to nije èlela da radi – oblistom upravqaju nesavesno. – Po{to su i tamo partije Direktor „Transparentno- gomilale zaposlene u javnom ja{wava Goati. Od novog zakona o javnim sti Srbija„ Vla di mir Go a ti sektoru, prvo je do{lo do otza „Dnevnik” kaè da je i sam pu {ta wa, za tim do pro ve re preduze}ima Goati ne o~ekuje pojam „departizacija” iskqu- stru~ nih kva li fi ka ci ja ka - bilo kakav pomak u kvalitetu kadrova koji }e se ubudu}e bi~ivo na{a specijalnost dok se drova, a na kraju do stru~nog u drugim dràvama ne upotrebqava. On kaè da je re{ewe [an sa za pe ~e wa ru i vi zit-kar te za lo{e partijsko upravqawe – Postavqawe vlasnika pe~eware na ~elo „Kolubare„, dijavnim preduze}ima profesizajanerke vizit-karti u fotequ Muzeja Novog Sada, vetrionalizacija kadrova, {to je narskog tehni~ara u UO Aerodroma i sijaset sli~nih imnoproces koji je ve}ina evropvawa vladaju}e stranke brane tezom da „qudima treba dati skih zemaqa odavno zavr{ila. {ansu”. Druga linija odbrane partijskog kadrovawa je pri~a – Profesionalizacija dro diskriminaciji qudi koji su ~lanovi partija. Profesionaàv ne upra ve i upra vqa wa lizacija je u takvoj postavci neèqen pojam – obja{wava jav nim pred u ze }i ma je ~lan Vladimir Goati. koji bi morao da stoji u novom zakonu, a onda da se i sprovede u delo – kaè Goati. – Praksa rati. On kaè da je Srbija u bi morala da bude da se parti- obra zo va wa za po sle nih. Mi je ne me{aju u proces imenova- nismo ni blizu tog procesa dramati~noj ekonomskoj situaciji, a da su javna preduze}a wa ve} da to iskqu~ivo ide po koji bi trebalo da oporavi pro fe si o nal nim spo sob no - javni sektor i pitawe je ko }e mesta gde partije „udomquju”

Osto ji}: Ni je Bor ko bok ser ski yak Odbor Skup{tine Srbije za Kosovo i Metohiju zavr{io je bez zakqu~ka ju~era{wu sednicu, na kojoj se ~etiri sata raspravqalo o dosada{wem toku dijaloga Beograda i Pri{tine. Odbor je jedino usvojio predlog da parlament formira anketni odbor za istraìvawe svih nedozvoqenih radwi na Kosovu i Metohiji od 2000. godine do danas. Predstavnici Srba sa severa tokom rasprave optuìli su biv{eg {efa pregovara~kog tima Srbije Bo ri sla va Ste fa no vi }a da je u Briselu potpisivao sporazume koji su protivustavni. Stefanovi} je zatraìo od predsednika Odbora Mi lo va na Dre cu na da ga za{titi od etiketirawa i kleveta i poru~io da }e sa „svakim ko mu bude rekao da je bilo {ta potpisao u Briselu razgovarati preko suda”.

Direktor Vladine Kancelarije za stru~ne i operativne poslove u pregovara~kom procesu De jan Pa vi }e vi}, koji se ukqu~io u raspravu, rekao je da sporazumi postignuti u Briselu imaju te`inu me|unarodnih, a Stefanovi} mu je odgovorio da to nisu jer on nije bio ni premijer ni ministar spoqnih poslova. U Stefanovi}evu odbranu stao je poslanik Liberalnodemokratske partije Zo ran Osto ji}, koji je podsetio na to da su postignuti sporazumi uredbe Vlade koje je potpisao tada{wi zamenik premijera Ivi ca Da ~i}. – To nisu Borkovi sporazumi ve} uredbe Vlade koje je potpisao Ivica Da~i} i zato nemojte da koristite Borka kao bokserski xak – rekao je on.

svoje ~lanove da sede jedni drugima na ramenima, ~uvaju}i ti me ne ka kav so ci ja lan mir. – U javnu upravu i javna preduze}a se verovatno ne}e ni taknuti. Dok javni sektor seku [panija i Gr~ka – dr`ave neuporedivo ekonomski ja~e od na{e – kod nas se to i ne pomiwe. Verovatno se u Srbiji ~eka prirodno odumirawe, a ja o~e ku jem da }e sva ka vlast umesto profesionalne dovoditi svoje partijske uprave. Da danas napravite popre~ni presek javne uprave i JP-a, ta~no biste videli kako se tamo tiskaju i crveni i `uti i plavi i, uop{te, svi oni koje su stranke decenijama tamo gurale. To niko do sada nije demontirao pa ne}e ni ovaj novi zakon – tvrdi Goati. P. Kla i}

^LAN PRED SED NI [TVA URS-a SLO BO DAN MA RA[

Paj ti} od go vo ran za sta we u Voj vo di ni ^lan Predsedni{tva Ujediwenih regiona Srbije Slo bo dan Ma ra{ optu`io je predsednika Vlade Vojvodine Bo ja na Paj ti }a da je odgovoran za stawe u Vojvodini koju je kao premijer vodio u prethodnih osam godina. U pisanoj izjavi za medije Mara{ je pozvao Bojana Pajti}a i potpredsednika Pokrajinske vlade Go ra na Je {i }a da „prestanu da obmawuju gra|ane Vojvodine time {to od go vor nost za sve pro pu ste pre ba cu ju na Be o grad„, tvrdwama da }e Pokrajina biti zakinuta u novom republi~kom buxetu te da Republika duguje Vojvodini {est milijardi dinara, kao i time {to „ube|uju gra|ane Vojvodine u to da je dokapitalizacija RBV-a dobro re{ewe”. Mara{ je naveo da je Razvojna banka Vojvodine u posled-

we dve godine ve} tri puta dokapitalizovana s 15 milijardi dinara, a da je trenutna nenaplativost datih kredita 75 odsto. On je dodao da su NBS, MMF i Ministarstvo finansija upozorili vojvo|anskog premijera na to da je nova dokapitalizacija rizi~na te izrazili spremnost da pomognu da ne bi propali neosigurani depoziti RBV-a. „Pokrajinska vlada, me|utim, donosi rebalans buxeta kojim s jo{ 16 milijardi dinara dokapitalizuje RBV i na taj na~in ’vra}aju Vojvo|anima wihove novce’. Samo, nema nijedne re~i o tome gde su isparile pare iz RBV-a, ko je za to odgovoran, ali i da to vra}ewe u stvari zna~i novo uzimawe od gra|ana Vojvodine„, naveo je Mara{. B. D. S.

TVIT CRTICA (De)par ti za ci ja Ministar finansija Mla |an Din ki} odgovara na mnogobrojna pitawa fanova na lajni, koje posebno interesuje {ta je s odredbom najavqenog zakona koja nala`e da direktor javnog preduze}a ne mo`e biti strana~ka li~nost, po{to je departizacija, kako podse}aju, bila „su{tina„ wegove kampawe. Mla|a tvrdi: „Niste dobro informisani. Odredba da direktori javnih preduze}a ne mogu biti funkcioneri stranaka stoji u predlogu zakona o JP-ima. Nije izba~ena... Ta odredba stoji u tekstu koji u ~etvrtak ide na Vladu„.

Jeremi} }e:„Jao, nisu vaqda! Znam i ko se izlajao :)„ Svjetl ana Ra {i} ga „savetuje“: „Leleee, i ti to tek tako priznaje{? A {ta ako je samo ’tviterska’ navlaku{a? Nemoj da nas sva|a{ s Obamom. :)„ Sam Jeremi} prihvata kritiku:„Hahaha! Evo sada, on the re cord – {alio sam se!!„ A ju~e oko 15 ~asova Jeremi} je obavestio fanove o sitauciji u Wujorku: „Probudili se, sagledavamo {tetu... Kod nas nije stra{no, ali na Dowem Menhetnu... Od danas popodne bac k to work„.

Ko se iz la jao

Hil ar i i Keti

Redovan na lajni je i predsedavaju}i GS UN Vuk Je re mi}, koji i pored uragana kontaktira s „tvitera{ima„. Tako @b anenesovic upozorava: „^uli ovi iz Obaminog {taba da ste za Romnija off the record ::)))„

Ju~e je u Beogradu bila gu`va zbog posete dve dame iz EU i SAD. ^lanica DS-a E mina Kov a~evi} negoduje: „Ovi iz pratwe kad po~nu da ma{u {argarepom, ruku bih im otkinula. Pa stala sam, somino!“

„Tvitera{„ koji se potpisuje kao @Mr_H ajd je podse}a: „Nisi tako kukala dok se ’on’ tako vozio kroz grad?... :)„ Nisu svi nervozni zbog ove posete. ^lan kabineta predsednika Srbije Simo ^ul i} saop{tava: „I po~iwe ludnica i priprema za do~ek Hilari i Keti. Neko bi pomislio da pri~am o olujama...“ A kakva je atmosfera me|u izve{ta~ima u Palati „Srbija”, koji su morali da stignu nekoliko sati ranije, ovekove~ila je na lajni novinarka Go rdana Rakov i}: „Svi ~ekamo da Hilari i E{ton slete“... A kada je avion ve} sleteo, ka`e: “Hilari jo{ nema. Nama ne daju da iza|emo iz prostorije. PS. Kad je bio Medvedev, bilo je sendvi~a#samokazem“.

[to J e{i } ne pita LDP-ovac Dra go Kova~e vi } zapitao se na lajni: „Zanimqivo je, zaista, ~iju je zemqu u Vojvodini Dinki} dao {eiku. Svoju, Mi{k-

ovi}evu, dr`avnu, zadru`nu, URS-ovu? [to ga Je{i} to ne pita?„

Tviter „s eqa ci“ Dok se vodi rasprava o {eicima i ostalom, Ministarstvo poqoprivrede se pridru`ilo kolegama iz Ministarstva pravde i finansija na lajni. Tako su iz Min.p.s.v‫‏‬ @ MinPSV poru~ili: „Dobro do{li na zvani~an profil Ministarstva poqoprivrede, {umarstva i vodoprivrede„.

Ko je ja ~i od dr à ve Napredwak Vla di mir \u ka no vi} podràva {efa svoje stranke i na lajni. „Nema sukoba Vu~i} : Mi{kovi}. Ima samo pitawe da li je dràva ja~a od pojedinca, ili je taj pojedinac ja~i od dràve. Puna podr{ka Vu~i}u!„ S. St.

politika

dnevnik

KLINTONOVA I E[TONOVA PODR@ALE EVROPSKU ORIJENTACIJU DR@AVNOG VRHA SRBIJE

Nema ultimatuma, ali ni promena granica Kosova Di ja log Be o gra da i Pri {ti ne, ko jem da je mo pu nu po dr {ku, ne zah te va od Sr bi je da pri zna Ko so vo i od we se to i ne tra ì, po ru ~i le su ame ri~ ka dr `va se kre tar ka Hi la ri Klin ton i vi so ka pred stav ni ca EU za spoq nu po li ti ku i bez bed nost Ke trin E{ton na kon raz go vo ra s pred sed ni kom Sr bi je To mi sla vom Ni ko li }em i pre mi je rom Ivi com Da ~i }em. One su is ta kle da ni su do {le u Be o grad da po sta vqa ju uslo ve ve} da po dr è Sr bi ju na pu tu ka EU i di ja log s Pri {ti nom, ko ji }e, ka ko je na ja vio pre mi jer, pod po kro vi teq stvom E{to no ve bi ti na sta vqen u no vem bru. Na kon raz go vo ra pred sed ni ka Ni ko li }a i pre mi je ra Da ~i }a s vi so kim go {}a ma iz Va {in to na i Bri se la, ko ji su iza za tvo re nih vra ta u Pa la ti „Sr bi ja„ tra ja li ne {to vi {e od sat i po, za jed ni~ ku kon fe ren ci ju za no vi na re odr à li su Da ~i}, Klin to no va i E{to no va.

Pre mi jer Sr bi je je re kao da vi so ke zva ni~ ni ce SAD i EU ni su do {le u Be o grad da po sta vqa ju ul -

ti ma tu me i no ve uslo ve ve} da raz go va ra ju o te ma ma od `i vot nog zna ~a ja za Sr bi ju – na stav ku i ubr za wu evrop skih in te gra ci ja i is pu wa va wu krir te ri ju ma za do bi ja we da tu ma za po ~e tak pre go vo ra. Da ~i} je, po sle raz go vo ra s Hi la ri Klin ton i Ke trin E{ton, ko ji su vo di li on i pred sed nik Ni ko li}, pre ci zi rao da su me |u po li ti~ kim kri te ri ju mi ma ko je Sr bi ja tre ba da is pu ni – pi ta we unu tra {wih re for mi i us po sta vqa we vi dqi vih i odr `i vih od no sa Be o gra da i Pri {ti ne. – Ova vla da je u pro te klih 100 da na po ka za la da se ci qe vi mo gu is pu ni ti po li ti kom re {a va wa pro ble ma, a ne wi ho vog stva ra wa – is ta kao je Da ~i}. – Sprem ni smo za do go vor i za to da sva otvo re na pi ta wa ve za na za Ko so vo re {i mo u na red -

Najja~i i najpouzdaniji partner SAD i EU Sa go vor ni ci su na sa stan ku raz go va ra li i o raz vi ja wu bi la te ral nih od no sa Sr bi je i SAD, za {ta, slo ì li su se, po sto ji pro stor, po seb no u obla sti eko no mi je. Da ~i} i Hi la ri Klin ton sa gla si li su se u to me da je tr go vin ska raz me na od 425 mi li on a do la ra da le ko is pod mo gu} no sti, a ame ri~ ka dr à va se kre tar ka po nu di la je po mo} Stejt di part men ta u or ga ni zo va wu fo ru ma na ko ji ma bi Sr bi ja bi la pro mo vi sa na kao do bro me sto za in ve sti ra we. – Ka da ka è te da je ne ko me sto do bro za in ve sti ci je, zna ~i da je po li ti~ ki sta bil no i da ima do bru per spek ti vu – re kao je Da ~i}, od go va ra ju }i na po nu du {e fi ce ame ri~ ke di plo ma ti je. Pre mi jer je po ru ~io da je Sr bi ja sprem na da bu de naj ja ~i i naj po u zda ni ji part ner SAD i EU, i na ja vio da }e Be o grad na sta vi ti da sa ra |u je u za jed ni~ koj bor bi pro tiv te ro ri zma i or ga ni zo va nog kri mi na la.

nom pe ri o du... Vla da je pre u ze la od go vor nost da spro vo di do go vo re ko je je po sti gla pret hod na vla -

– Ovaj di ja log ne zna ~i da tra ì mo od Sr bi je da pri zna Ko so vo – re kla je Ke trin E{ton, uka zu ju }i na to da je ju ~e ra {wi raz go vor na sta vak onih ko je je ima la u Wu jor ku i Bri se lu s pred sed ni kom Ni ko li }em, kao i s Da ~i }em. Ona je kon sta to va la da je Sr bi ja ove go di ne ostva ri la ve li ki na pre dak i do bi la kan di da tu ru za ~lan stvo u EU, i po dr à la pred sed ni ka Sr bi je da „na sta vi do brim tem pom“. Ona je re kla da je di ja log s Pri {ti nom u in te re su obe stra ne, da se po boq {a ì vot qu di i „pri bli ì i Sr bi ju i Ko so vo EU“. E{to no va je ohra bri la pred sed ni ka i pre mi je ra Sr bi je da ubr za ju re for me, po seb no pra vo sud ne. Ame ri~ ka dr àv na se kre tar ka Hi la ri Klin ton je po ru ~i la da we na dr à va Sr bi ji è li da ostva ri svo je evrop ske aspi ra ci ja da, na sta vi do go vo re i pri hva ti la i da }e Va {ing ton na tom pu tu na od go vor nost i ri zik da u~e stvu je sta vi ti da pru à po dr {ku vla sti u po li ti~ kom di ja lo gu... Mi ne }e - ma u Be o gra du. Ka ko je re kla, Va mo pri zna ti ne za vi snost Ko so va i {ing ton i Bri sel se na da ju na za hva lan sam {to je Ke trin pret ku u od no si ma Be o gra da i E{ton stal no po na vqa la da ne }e Pri {ti ne, iz me |u osta log i u po te ra ti, i ne te ra i ne pri si qa va gle du slo bod nog pro me ta qu di i Sr bi ju na ne {to {to ne }e i ne ro be. mo è, a to je re kla i Hi la ri – Ovaj di ja log ne zah te va da Sr Klin ton. bi ja pri zna Ko so vo, raz u me mo No, ka ko je ka zao pre mi jer „svi ustav ne i po li ti~ ke pro ble me da smo za jed no sprem ni da u~i ni mo se to do go di, ali di ja log pod ra zu sve da od no si Be o gra da i Pri {ti - me va da obe vla de omo gu }e gra |a ne bu du u in te re su ni ma u Sr bi ji i na gra |a na”. Da ~i} je Ko so vu da ostva Mi nismo ovde na veo i da po sto ji ru ju svo je in te re se do{le da postavimo – ob ja sni la je Hi jed na po stig nu ta sa gla snost s Pri - uslove i uspostavimo la ri Klin ton. {ti nom da se gra de Po we nim re bilo kakvu kontrolu ga so vod, pu te vi, ~i ma, Ko so vo je jer budu}nost è le zni ca „iz ne za vi sna dr à va Srbije zavisi od fon do va EU“. i gra ni ce se ne }e gra|ana Srbije – Sr bi ja }e u~i me wa ti, ali po ni ti ono {to je po sto je mno ge stva (Hilari Klinton) treb no da is pu ni ri ko je se mo gu kqu~ ne po li ti~ ke po sti }i, a ka da je kri te ri ju me – na veo je Da ~i}, ko - re~ o Sr bi ma na Ko so vu, Va {ing ji je na gla sio da }e Sr bi ja is pu ni - ton, ka ko je is ta kla, è li da oni ti uslo ve za da qi na pre dak ka EU, do bi ju po dr {ku u okvi ru Ko so va, a re~ je o re for mi pra vo su |a i ali i da za dr è od no se s Be o gra bor bi pro tiv or ga ni zo va nog kri - dom. mi na la i ko rup ci je. – Mi ni smo ov de do {li da po On je za kqu ~io da ovaj di ja log s sta vi mo uslo ve i us po sta vi mo bi Va {ing to nom i Bri se lom vo di ka lo ka kvu kon tro lu jer bu du} nost iskre nom part ner stvu s „po ve re - Sr bi je za vi si od gra |a na Sr bi je, wem jed nih u dru ge, i da sto je iza me |u tim, SAD bri nu o toj bu du} re ~i“. no sti, po seb no ka da je re~ o pa met – Da ne ma po li ti ke po kret nih nim mla dim qu di ma. Tra ì mo no me ta i ci qe va i da ne zna mo gde je ve na ~i ne da po mog ne mo no voj Vla ciq – za kqu ~io je pre mi jer Sr bi - di i qu di ma ko ji è le bo qu bu je, ko ji je amri~ koj dr àv noj se - du} nost, a bu du} nost mo è te ob kre tar ki po è leo uspeh na pred - li ko va ti je di no vi sa mi – za kqu sto je }im iz bo ri ma u SAD. ~i la je Klin to nov, ko ja je iz ra zi [e fi ca evrop ske di plo ma ti je la za do voq stvo {to je dru gi put po no vi la je i ovaj put da je bu du} - kao {e fi ca Stejt di part men ta u nost Sr bi je u EU, i is ta kla da di - po se ti Be o gra du. ja log s Pri {ti nom i nor ma li za Klin to no va i E{to no va na sta ci ja od no sa ne zna ~e pri zna va we vi le su put za Pri {ti nu. Ko so va. Dragan Milivojevi}

REKLI SU

Dejanovi}: Vlada energi~no radi

\uri}: Nikoli} naj~vr{}a brana

– Vla da ra di ener gi~ no i sve od lu ke ko je smo do ne li, do ne li smo jed no gla sno – re kla je mi ni star ka zdra vqa Sla vi ca \u ki}-De ja no vi}, oce wu ju }i za Ta njug sto da na ra da Vla de. – Vla da je for mi ra na u okol no sti ma i na na ~in da je u star tu bi lo po pri li~ nog ne po ve re wa. Me |u tim, ~i we ni ca je da su mi ni stri u Vla di is ko ri sti li pr vih 100 da na da se do bro upo zna ju s po slo vi ma ko ji ih ~e ka ju, da na pra ve pro gram ra da i ak tiv no sti su ve} kre nu le. ^i we ni ca je i da Vla da ko ja je sa sta vqe na iz vi {e po li ti~ kih su bje ka ta ima do da tan na por i mo ra mo se usa gla {a va ti da bi smo uskla di li svo je ci qe ve. Mo ra mo pri bli `i ti jed ni dru gi ma pro gra me, ali u ze mqi u ko joj je eko nom ska si tu a ci ja te {ka, kao i so ci jal ni sta tus, sa spoq no po li ti~ kim iza zo vi ma ko je ima mo, bi lo ko da je u Vla di ne bi imao di le mu oko pri o ri te ta.

– U ovom tre nut ku plat for ma o Ko so vu i Me to hi ji ima ozna ku dr àv ne taj ne, ali ni je dan kqu~ ni prin cip za vo |e we bu du }ih pre go vo ra ne }e bi ti skri ven od jav no sti – iz ja vio je ju ~e sa vet nik pred sed ni ka Sr bi je Mar ko \u ri}, i do dao da Sr bi ja ne }e ~i ni ti ustup ke na {te tu svog su ve re ni te ta. „Ne }e se od u sta ti od to ga da par la ment od lu ~u je o svim prin ci pi ma kqu~ nim za vo |e we pre go vo ra”, re kao je \u ri} na sed ni ci skup {tin skog Od bo ra za Ko so vo i Me to hi ju, od go va ra ju }i na pi ta wa ~la no va Od bo ra i po sla ni ka za {to je pre go va ra~ ka plat for ma pro gla {e na za dr àv nu taj nu i oce ne da mo `da i ne po sto ji. On je na gla sio da je pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} „naj ~vr {}a bra na u za {ti ti dr àv nih i na ci o nal nih in te re sa na Ko so vu i Me to hi ji”. – Po na vqam, ni je dan ustu pak ne }e bi ti u~i wen na {te tu su ve re ni te ta Sr bi je – re kao je \u ri}.

Obradovi}: Stevanovi} ima svoju policiju Pred sed nik Grad skog od bo ra De mo krat ske stran ke u Kra gu jev cu Du {an Ob ra do vi} je na kon fe ren ci ji za no vi na re u se di {tu stran ke u Be o gra du iz ra zio „o{tar pro test zbog ne re a go va wa pre mi je ra i mi ni stra unu tra {wih po slo va Ivi ce Da ~i }a na po sled wa de {a va wa u Kra gu jev cu”. – Ka ko dr à va funk ci o ni {e vi di se na pri me ru Kra gu jev ca, ka da gra do na ~el nik ne pri zna je na ~el ni ka po li ci je i for mi ra svo ju po li ci ju. To je ne {to za bri wa va ju }e – re kao je Ob ra do vi}, do da ju }i da DS tra ì da se hit no ne {to pre du zme po vo dom si tu a ci je u Kra gu jev cu. Ob ra do vi} je do dao da stran ka „Za jed no za [u ma di ju”, ko ja je deo vla sti u Kra gu jev cu, è li da iza zo ve ne si gur nost me |u gra |a ni ma svo jim sa op {te wi ma da je for mi ra la par tij sku po li ci ju od 2.000 qu di. „U ko jem slu ~a ju }e oni re a go va ti i {ta to zna ~i da }e ~u va ti lo kal ne funk ci o ne re?”, upi tao je Ob ra do vi}.

sreda31 .oktobar2012.

Mrkowi}: Talentovan Da~i}, prodoran Vu~i} i iskusan Dinki} – Vla da Sr bi je je u pr vih 100 da na ra da po ka za la spo sob nost pre va zi la `e wa svih te {ko }a s ko ji ma se su o ~i la – iz ja vio je ju ~e mi ni star sa o bra }a ja Mi lu tin Mr ko wi} za Ta njug. – To se od no si ka ko na ru ko vo |e we Vla dom ta ko i re {a va we ak tu el nih pro ble ma. – Pre mi jer Ivi ca Da ~i}, za hva qu }i svom ta len tu, uspe va ~ak i u raz go vo ri ma s ko sov skim Al ban ci ma – {to je jed no od go ru }ih pi ta wa na {e po li ti ke – da na |e za jed ni~ ki je zik – ka zao je mi ni star sa o bra }a ja.

On je na veo da „pro dor ni, efi ka sni, bes kom pro mi sni bo rac pro tiv ko rup ci je i kri mi na la Alek san dar Vu ~i} ta ko |e ne u mor nim ra dom in si sti ra na tim ak tiv no sti ma i za sa da ima re zul ta te”. Mr ko wi} je imao re ~i hva le i za mi ni stra fi nan si ja i pri vre de Mla |a na Din ki }a, ko ji, za hva qu }i „is ku stvu i ume {no sti”, na la zi mo gu} nost da na vre me is pla ni ra bu xet za idu }u go di nu i obez be di uslo ve da dr `a va funk ci o ni {e ona ko ka ko je naj bo qe.

PREDSEDNIK ZREWANINSKIH DEMOKRATA PREDRAG GRGI] TVRDI

DS moè obezbediti ve}inu, ali ne}e Pred sed nik Grad skog od bo ra De mo krat ske stran ke Pre drag Gr gi} tvr di da ta par ti ja u ovom tre nut ku mo è obez be di ti te snu ve }i nu u Skup {ti ni gra da Zre wa ni na i ta ko sru {i ti vlast ko ju pred vo di Srp ska na pred na stran ka, ali da to ne è li da u~i ni. Gr gi} ni je è leo da ot kri je ko je spre man da se pri dru ì de mo kra ta ma i li ga {i ma, ali je na gla sio da ni ko ga iz vla sti on ne zo ve, ve} da sa mi do la ze na raz go vo re. – Mi ve} sa da mo è mo ima ti 34, od ukup no 67 od bor ni ka u lo kal nom par la men tu, ali bih è leo da na pra vi mo {i ru ko a li ci ju jer je ve o ma te {ko odr à ti vlast s ta ko tan kom ve }i nom od

jed nog-dva od bor ni ka – ka zao je Gr gi}. – Ak tu el na vlast u Zre wa ni nu raz i }i }e se br zo. Tu sva ko vu ~e na svo ju stra nu i vi dqi ve su od bor ni~ ke uce ne. Na oku pu ih dr ì sa mo auto ri tet Go ra na Kne è vi }a, ali ni sam si gu ran da }e us pe ti da usvo je bu xet za idu }u go di nu. O od lu ci zre wa nin skih de mo kra ta da po dr è kan di da tu ru Dra ga na \i la sa za pred sed ni ka stran ke i Bo ja na Paj ti }a za we go vog za me ni ka, Gr gi} je re kao da ona ni je usme re na pro tiv Bo ri sa Ta di }a, ne go da je mo ti vi sa na oce nom da su stran ci neo p hod ne pro me ne ko je mo gu do ne ti \i las i Paj ti}. @. Balaban

Subotica: Raspala se odborni~ka grupa „Preokret” ^la no vi od bor ni~ ke gru pe „Pre o kret”–LDP–SPO-a u Skup {ti ni gra da Su bo ti ce Jo si pa Ivan ko vi} (LDP) i Ste vi ca Dr ~i} (SPO) iza {li su iz ko a li ci je. „Pre o kret” se ras pao i ~i ne ga dva ~la na LDP-a, a Jo si pa Iva no vi} i Ste vi ca Dr ~i} su se pri kqu ~i li od bor ni~ koj gru pi SDPS–SPO-a ko ja bro ji ~e ti ri ~la na. Od bor ni ci SDPS-a Sa mir Us te mo vi} i Ar pad Ka to na su na iz bo re i{li s DS-om i s wim for mi ra li ko a li ci ju vla da ju }u u gra du. Jo si pa Ivan ko vi} ka `e da je do ras ki da wa od bor ni~ ke gru pe do {lo zbog su {tin skih ne sla ga wa s po li ti kom ko ju vo di {ef do ju ~e ra {we Od bor ni~ ke gru pe „Pre o kret” gru pe Ro bet [e bek. –No vo for mi ra na od bor ni~ ka gru pa ne }e na ru {i ti od nos u lo kal nom par la men tu– re kla je Jo si pa Ivan ko vi}. S. I.

ZAMENIK PREDSEDNIKA LSV-a BOJAN KOSTRE[

U trci za lidersko mesto zasad jedino ^anak

Za me nik pred sed ni ka Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne Bo jan Ko stre{ iz ja vio je da ne ma ni ka kva sa zna wa o kan di da tu ri za ~el nu po zi ci ju u toj stran ci ko ju je na ja vio ne ka da {wi funk ci o- ner Li ge Emil Fej zu la hi jer, ka ko je na veo, u stran ku ni je sti gao ni je dan zva ni ~an pred log u tom po gle du. Ko stre{, ko ji je i na ~e lu od bo ra LSV-a za du è nog za pri pre mu iz bor nog kon gre sa za ka za nog za 8. de cem bar, re kao je ju ~e na {em li stu da je do sad obra zac za kan di do va we na ~el nu po zi ci ju u toj stran ci pre u zeo je di no ak tu el ni li der Ne nad â nak. – Od 40 op {tin skih i grad skih od bo ra stran ke ko ji ima ju pra vo da pred la ù kan di da te za funk ci je u stran ci, pa i za me sto pred sed ni ka, do sad ni je dan ni je pred lo ìo ni kog dru gog sem Ne na da ân ka – na veo je Ko stre{. On je do dao da je, po stra na~ koj pr o ce du ri, za kan di do va we na ~el nu po zi ci ju u LSV-u neo p hod no obez be di ti po dr {ku naj ma we 15 op {tin skih i grad skih od bo ra, ili 30 od sto ~la no va Glav nog od bo ra, od no sno isto to li ki pr o ce nat gla so va ~la no va stran ke. Pod se tio je na to da rok za pre da ju kan di da tu ra za sve funk ci je u stran ci is ti ~e 5. no vem bra.

Ko stre{ ni je è leo da ko men ta ri {e oce ne Emi la Fej zu la hi ja da je vre me da â nak na kon 22 go di ne ode s li der ske po zi ci je u LSVu i da za tu stran ku ne ma mo gu} no sti na pret ka ako na we no ~e lo ne do |e ne ko dru gi, ve} je sa mo re kao da }e „na to od go vo ri ti kon gres LSV-a 8. de cem bra”. Fej zu la hi je pret hod no iz ja vio da mu s raz li ~i tih stra na sti è po dr {ka i da }e pri hva ti ti kan di da tu ru ako do bi je po dr {ku do voq nog br o ja od bo ra. Po Ko stre {o vim re ~i ma, do sad je ozva ni ~e no pet kan di da tu ra za pot pred sed ni~ ke funk ci je u stran ci, a ovih da na se o~e ku je i {e sta. U tr ci za tri pot pred sed ni~ ka me sta bi }e \or |e Stoj {i}, Bra ni slav Bo ga ro {ki, Alek san dar Jo va no vi}, Ole na Pa pu ga i Ma ja Ti mo ti je vi}, a kan di da tu ru je, ka ko ka è, na ja vio i Ti bor Va{. Do dao je i da }e se za 50 me sta u stal nom sa sta vu Glav nog od bo ra stran ke tak mi ~i ti oko 150 kan di da ta. Na Kon gre su LSV-a 8. de cem bra u No vom Sa du bi ra }e se kom plet no ru ko vod stvo stran ke, na kon ~e ga }e Glav ni od bor iza bra ti no vo Pred sed ni {tvo i no vi Iz vr {ni od bor stran ke. Naj vqe no je ta ko |e da }e na kon gre su do }i i do pr o me ne u Pr o gra mu i Sta tu tu Li ge so ci jal de mo kra ta Voj vo di ne. B. D. S.

ekonomija

sreda31.oktobar2012.

dnevnik

No vi „fi jat” za ce lu Evro pu Ge ne ral ni di rek tor Fi jat auto mo bi la Sr bi je (FAS) An to nio ]e za re Fe ra ra na ja vio je da }e do kra ja go di ne ce lo evrop sko tr ì {te bi ti po kri ve no no vim Fi ja to vim mo de lom „500L”, ko ji se eks klu ziv no pro iz vo di u Sr bi ji. Sle de }e go di ne FAS }e iz vo zi ti „500L” u vi {e od 100 dr à va {i rom sve ta, ukqu ~u ju }i i SAD, re kao je Fe ra ra za ~a so pis Pri vred ne ko mo re Sr bi je „Ko rak”, is ta kav {i da je ta kom pa ni ja sprem na za tr ì {nu utak mi cu. No vi mo del iz kra gu je va~ ke fa bri ke iz la zi na evrop ska i svet ska tr ì {ta u vre me kad je „kri za” kqu~ na re ~i svih pri vred nih ve sti, a auto mo bil ska in du stri ja je jed na od naj u gro è ni jih gra na.

„Na {i auto mo bi li su na tr `i {ti ma mno gih ze ma qa. Na rav no 500L smo pr vo lan si ra li u Ita li ji i Sr bi ji”, ka zao je Fe ra ra. Pr vi po slov ni ciq FAS - a je, pre ma we go vim re ~i ma, do sti za we pu nog ka pa ci te ta pro iz vod we i pri pre ma fa bri ke za da qe {i re we pro iz vod nog pro gra ma ko ji sle di u pr voj po lo vi ni sle de }e go di ne. „Za Sr bi ju i lo kal nu za jed ni cu ovaj pro jekt ima do dat no zna ~e we, jer nu di bo qu za po sle nost, po boq {a we in fra struk tu re i ozbi qan rast iz vo za”, is ta kao je. Re~ je o auto mo bi lu sa naj vi {em ni vom bez bed no sti i vr hun skim mo to ri ma s naj na pred ni jim teh no lo {kim re {e wi ma, s ob zi rom na to da dva od tri mo to ra ve} is -

pu wa va ju bu du }e „evro 6” stan dar de. „Na{ plan je da za po sli mo no vih 250 rad ni ka do kra ja go di ne,

sve sa sred wom stru~ nom spre mom, {to }e po di }i broj za po sle nih na 2500”, na po me nuo je ge ne ral ni di rek tor FAS-a.

PI[U SE NOVI GRA\EVINSKI ZAKONI

Br `e do gra |e vin ske do zvo le Sr bi ja je u ovo go di {wem iz ve {ta ju Svet ske ban ke na 86. me stu glo bal ne li ste ko ja me ri la ko }u po slo va wa (Do ing Bu si ness) i me |u de set eko no mi ja ko je su spro ve le naj ve }i broj re for mi, dok je na law skoj bi la je na 95. me stu. Iako je pro {le go di ne na pra vqen po mak u ne kim obla sti ma, po do bi ja wu gra |e vin skih do zvo la jo{ uvek smo na ni skom 179. me stu jer po po da ci ma Svet ske ban ke, za do bi ja we tog gra |e vin skog do ku men ta je po treb no ~ak 269 da na i 18 pro ce du ra! Mi ni star za gra |e vi nu i ur ba ni zam Ve li mir Ili} na ja vio je da se Sr bi ja spre ma da u~i ni sve da bi se do gra |e vin ske do zvo le do {lo {to br `e i jed no stav ni je. S tim u ve zi, on je ve} to kom je se weg skup {tin skog za se da wa na ja vio iz me nu gra |e vin skih pro pi sa ko ji se od no se na tu oblast, a ko ja }e omo gu }i ti da se tro {ko vi iz da va wa gra |e vin ske do zvo le pla te tek po do bi ja wu upo treb ne do zvo le za obje kat, a ne una pred, pre ne go {to je iz grad wa i po ~e la. Ili} ob ja {wa va da }e se na taj na ~in spre ~i ti ono {to se da nas de {a va – da sa mo bo ga ti mo gu do bi ti gra |e vin sku do zvo lu. Re sor ni mi ni star obe }a va da }e se gra |e vin ske do zvo le ubu du }e do -

Stop korupciji Mi ni star Ili} obe }a va da }e dr `a va u~i ni ti sve da pro me ni do sa da {wu lo {u prak su do bi ja wa gra |e vin ske do zvo le, ko ja je bi la i kom pli ko va na i sku pa, a uz to pod sti ca la mi to i ko rup ci ju. Da bi se to i re a li zo va lo, neo p hod ne su ra di kal ne pro me ne u toj obla sti, ko je mo ra ju da pri hva te svi u lan cu, na kon {to se do ne su no vi pro pi si. bi ja ti naj du `e za 30 da na, a bi }e uki nu to i pla }a we PDV-a una pred pri re a li za ci ji gra |e vin skih pro je ka ta, ve} }e se taj po rez pla }a ti po za vr {e nom po slu. Mi ni star o~e ku je da }e iz me ne gra |e vin skih

pro pi sa o`i ve ti gra |e vi nar stvo i po kre nu ti iz grad wu i pro da ju ne kret ni na u Sr bi ji, ko ji su dav no sta li. Ve} na sed ni ci sle de }e ne de qe, na ja vqu je mi ni star Ili}, u pla nu

NIS po no vo spu stio ce ne

je da Vla da Sr bi je raz ma tra pred log no vog za ko na ko ji }e omo gu }i ti „ka ta star sku le ga li za ci ju” ne le gal no iz gra |e nih obje ka ta, ko jih je ~ak oko 1,3 mi lion. Svi ne le gal ni objek ti ko ji se, shod no bu du }em no vom pro pi su, upi {u u ka ta star, ima }e sta tus le gal nih gra |e vi na. Po na ja va ma mi ni stra Ili }a, dr à va }e omo gu }i ti da se do zvo le do bi ja ju na jed nom me stu i da in ve sti to ri vi {e ne }e mo ra ti da tra è uslo ve ko mu nal nih pred u ze }a ako se objek ti ko je gra de ukla pa ju u ur ba ni sti~ ke pla no ve. To {to }e sve oba ve ze iz mi ri va ti tek pre do bi ja wa upo treb ne do zvo le – a upo treb na do zvo la zna ~i i use qe we – mno go }e zna ~i ti svi ma ko ji pla }a ju tro {ko ve ko ri {}e wa ne kog dru gog objek ta jer }e se oni ta ko sma wi ti. Uko li ko in ve sti tor do sta vi sve tra è ne do ku men te, a od nad le `nih u za ko nom pred vi |e nom ro ku ne do bi je od go vor, mi ni star Ili} ka è da }e mo }i da po~ ne iz grad wu jer ad mi ni stra ci ja vi {e ne }e sme ti da je ta ko zva nim }u ta wem ko ~i. I to }e bi ti re gu li sa no za ko nom jer Sr bi ja vi {e ne mo è bi ti na dnu li ste ze ma qa po br zi ni iz da va wa gra |e vin ske do zvo le. R. Dautovi}

Mla di te {ko do po sla

Naft na in du stri ja Sr bi je (NIS) po no vo je ju ~e sni zi la ce ne go ri va na pum pa ma za po la di na ra po li tru, sa op {tio je NIS. To je ~e tvr to uza stop no sni `e we go ri va kod NIS-a u po sled wih 10 da na. Za po la di na ra po li tru da nas su po jef ti ni li evro di zel, di zel D2, ben zin BMB 95 i auto gas. NIS je sni zio i ve le pro daj ne ce ne BMB 95 za je dan di nar, evro di ze la u pro se ku za je dan di nar i di ze la D-2 za po la di na ra po li tru. Ta kom pa ni ja spu sti la je pret hod no ce ne naft nih de ri va ta, 26. ok to bra za je dan di nar po li tru, 19. ok to bra di zel go ri va su po jef ti ni la za di nar, a ben zi ni za dva di na ra po li tru, a 23. ok to bra di ze li i ben zi ni su sni `e ni za di nar po li tru.

Sva ka dru ga mla da oso ba u Sr bi ji ne ma po sao, dok je sto pa ne za po sle no sti tog de la sta nov ni stva jed na od naj ve }ih u Evro pi, re ~e no je na pred sta vqa wu is tra ì va wa o po tre ba ma tr ì {ta ra da i po lo à ju ne za po sle nih mla dih. Oni, ipak, pre ma po da ci ma Na ci o nal ne slu `be za za po {qa va we, dva pu ta br è do la ze do po sla od osta lih u~e sni ka na tr ì {tu ra da. Di rek tor NSZ De jan Jo va no vi} je uka zao da oso be mla |e od 30 go di na na po sao ~e ka ju 1,8 go di na (dok se u pro se ku ~e ka 3,7 go di na), is ta kav {i isto vre me no da je i to du ga ~ak pe riod. Jo va no vi} je do dao da go di {we iz me |u 60.000 i 70.000 mla dih do 30 go di na sa evi den ci je NSZ do bi je po sao, oce wu ju }i da }e u na red nom pe ri o du ge ne ra to ri no vih rad nih me sta bi ti ma la pred u ze }a i oblast tr go vi ne, po qo pri vre de i sa o bra }a ja.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

Promet

BELEX 15 (448,45 0,58)

Ra{ka konfekcija, Novi Pazar

40,35

2.400

Fer{ped, Beograd

39,98

1.257

5.028

AIK banka, Ni{

0,00

1.400

31.646.698

Stari Tami{, Pan~evo

18,18

1.300

325.000

NIS, Novi Sad

0,47

640

7.671.633

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

17,79

596

1.417.558

Imlek, Beograd

0,00

3.000

543.000

6,98 Promena %

92 Cena

8.166 Promet

Komercijalna banka, Beograd

3,22

1.090

590.780

Energoprojekt holding, Beograd

Mladost Subotica, Subotica

-40,06

398

7.542.100

0,00

550

224.950

Aerodrom Nikola Tesla, Beograd

Dunav Grocka, Grocka

-20,00

4.508

1,18

430

19.159.431

Dinara Servis, Beograd

-18,75

650

97.500

Soja protein, Be~ej

2,67

462

211.950

Jubmes banka, Beograd

0,00

8.696

0,00

Metalac, Gorwi Milanovac

0,00

1.630

0,00

Galenika Fitofarmacija, Zemun

0,00

2.102

0,00

Jedinstvo Sevojno, Sevojno

0,14

4.387

171.105

Privredna banka, Beograd Pet akcija s najve}im padom

BIP u restrukturirawu, Beograd Globos osigurawe, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija

-11,11 -4,26 Promena %

32 90 Cena

96 90 Promet

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Danubius, Novi Sad

-0,63

7.850

26.744.950

NIS, Novi Sad

0,47

640

7.671.633

Alfa plam, Vrawe

-0,04

5.300

13.886.000

7.542.100

Veterinarski zavod, Subotica

-2,03

434

37.342

Tigar, Pirot

-1,02

195

36.075

Mladost Subotica, Subotica

-40,06

398

Aik Ba~ka Topola, Ba~ka Topola

0,00

15.000

1.725.000

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

17,79

596

1.417.558

Svi iznosi su dati u dinarima

ekOnOMiJA

dnevnik

No vo za du `e we

sreda31.oktobar2012.

VLADA I NARODNA BANKA [IRE EKONOMSKI OPTIMIZAM

Mi ni star fi nan si ja i pri vre de Mla|an Dinki} iz ja vio je da }e se Sr bi ja, ako se na sta ve po voq ne okol no sti na me |u na rod nom fi nan sij skom tr `i {tu, u no vem bru po ja vi ti sa jo{ jed nom emi si jom evro ob ve zni ca u vred no sti od 500 mi li o na do la ra. Din ki} je na de ve toj Raj faj zen pri vred noj kon fe ren ci ji re kao da }e ti me na {a ze mqa {to se ti ~e fi nan si ra wa bi ti mir na do pro le }a. Sr bi ja je kra jem pro te klog me se ca us pe la da pro da evro ob ve zni ce u vred no sti od mi li jar du do la ra sa pri no som od 6,625 od sto. Pre ma re ~i ma Din ki }a, sa no vom emi si jom iza }i }e se ako ka ma ta bu de po voq na, a sve in di ka ci je su da }e ona bi ti da le ko is pod {est od sto.

Lo {i kre di ti zbog lo {e pri vre de Pred sed nik Iz vr {nog od bo ra „Raj faj zen ban ke” Oliver Regl iz ja vio je da ne po voq no eko nom sko okru `e we uti ~e i na po slo va we ba na ka, pre sve ga kroz po ve }a we bro ja pro ble ma ti~ nih kre di ta. Regl je, na de ve toj Raj faj zen pri vred noj kon fe ren ci ji, re kao da je u~e {}e pro ble ma ti~ nih kre di ta u ukup nim kre di ti ma na vr lo vi so kom ni vou, od no sno ne {to is pod 20 od sto, po ~e mu je od Sr bi je u Evro pi go ra sa mo Ukra ji na, u ko joj je u~e {}e oko 40 od sto. On je na veo i da je pi ta we da li je ni vo pro ble ma ti~ nih kre di ta od oko 20 od sto pra va sli ka jer ne ke ban ke jo{ ni su voq ne da pri zna ju sve lo {e kre di te, {to bi mo glo da do dat no uve }a taj pro ce nat. Pre ma pro ce na ma ana li ti ~a ra „Raj faj ze na”, u ovoj go di ni Sr bi ja }e za be le `i ti pad pri vred ne ak tiv no sti od je dan od sto, dok se za 2013. o~e ku je rast u istom pro cen tu. Ka ko je na gla sio Regl, ~e sto se u jav no sti mo gu ~u ti iz ja ve ka ko je sta we u pri vre di te {ko, a isto vre me no je sta we u ban kar skom sek to ru vr lo do bro, {to, pre ma we go vim re ~i ma, ni je ta~ no. Na to uka zu ju i pro ble ma ti~ ni kre di ti ko ji uti ~u na pro fi ta bil nost ba na ka.

Iz beg nut ban krot, bi }e bo qe do go di ne Mi ni star fi nan si ja i pri vre de Mla|an Dinki} iz ja vio je ju ~e da je za hva qu ju }i od lu~ nim po te zi ma no ve vla de Sr bi ja iz be gla ban krot i da sa op ti mi zmom do ~e ku je na red nu go di nu u ko joj se o~e ku je pri vred ni rast od naj ma we dva od sto. Din ki} je, na de ve toj Raj faj zen pri vred noj kon fe ren ci ji, kao glav ni ciq vla de u na red nom pe ri o du ozna ~io za u sta vqa we ra sta bro ja ne za po sle nih. On je is ta kao da }e zna ~a jan do pri nos pri vred nom ra stu Sr bi je da ti pro iz vod wa no vog mo de la auto mo bi la u Fi ja tu, od ko jeg se u 2013. o~e ku ju dve mi li jar de evra od iz vo za. Ta ko |e, uz spro vo |e we me ra agrar ne po li ti ke o~e ku je se bo qa po qo pri vred na se zo na, a bi }e re a li zo van i niz me ra za po boq {a we li kvid no sti pri vre de. Din k i} je na g la s io da }e rast jav nog du ga bi ti za u sta vqen na ni vou od oko 65 od sto BDP, a plan je da se u 2014. taj dug obo ri na oko 58 od sto. Mi ni star je na ja vio da }e ra di to ga bi ti pro dat deo dr àv ne imo vi ne, kao i da }e dr à va sma wi va ti za du ì va we na do ma }em tr ì {tu jer je ono naj sku pqe. Mi ni star je pod se tio i da je Vla da Sr bi je ju ~e do ka pi ta li zo v a l a Ko m er c i j al n u ban k u, ~i me je dr à va osta la naj ve }i ak ci o nar u toj naj ve }oj ban ci u Sr bi ji, kao i da je za do vo qan ka k o je iz v e d e n a ope r a c i j a pre ba ci va wa de po zi ta iz „No ve Agro ban ke” u „Po {tan sku {te di o ni cu”. Din ki} je na ja vio da }e mi si ja MMF-a do }i u Sr bi ju 13. no vem bra pred raz go vo re o no vom aran `ma nu ko ji se o~e ku ju u ja nu a ru i fe bru a ru na red ne go di ne, {to je stal ni pred stav nik MMF u Be o gra du Bogdan Lisovolik po tvr dio.

NAJAVA MINISTARSTVA FINANSIJA

No vi za kon o po re zu na plate O~e ku je se da }e sle de }e go di ne bi ti do ne te iz me ne ili pot pu no no vi za kon o po re zu na do ho dak gra |a na, po {to je po sto je }i „za i sta od slu `io svo je”, iz ja vi la je sa vet ni ca mi ni stra fi nan si ja i pri vre de Milica Bisi}. Bi si} je na 9. Raj faj zen pri vred noj kon fe ren ci ji re kla da je mo gu }e da }e u 2013. go di ni bi ti do net i za kon o ak ci za ma, kao i ne ke iz me ne u okvi ru za ko na o po re zu na imo vi nu. Po red me ra na pri hod noj stra ni, nu `ni su i ko ra ci ko ji }e omo gu }i ti sma we we ras ho da, me |u ko ji ma je i va `na i ose tqi va te ma - za vr {e tak re struk tu ri ra wa, od no sno „ago ni je” u ko joj se na la zi ve li ki broj pred u ze }a, na gla si la je Bi si}. Pre ma we nim re ~i ma, neo p hod no je po ku {a ti da se taj pro blem ko na~ no re {i ili pro da jom pred u ze }a ili wi ho vom li kvi da ci jom.

Bi si} je na ve la da ras ho di za ta pred u ze }a iz bu xe ta ni su pre ve li ki, me |u tim ono {to je lo {e i {to one mo gu }a va spro vo |e we svih osta lih re for mi skih me ra, je ste to {to su po me nu ta pred u ze }a iz u ze ta iz po re skih oba ve za i pla }a wa jav nim ko mu nal nim pred u ze }i ma. Ko men ta ri {u }i pred log da se ot pi {u za te zne ka ma te za po re ske du `ni ke, Bi si} je ka za la da je to lo {a me ra, ve} da bi tre ba lo raz mo tri ti mo gu} nost da se ka ma te od lo `e na od re |en rok, od no sno „sta ve sa stra ne”. Ka ko je uka za la, taj rok bi bio dve do tri go di ne u slu ~a ju re dov nog iz mi ri va wa du ga, a uko li ko to ni je slu ~aj, da se ka ma te vra te. Ali da bi se ko na~ no uveo red u pla }a we po re za po treb no je da Po re ska upra va mo `e da ob ja vi ban krot ne re dov nih pla ti {a.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

111,5958

113,8733

116,4924

111,2542

Australija

dolar

89,5417

91,3691

93,4706

89,2676

Kanada

dolar

86,4080

88,1714

90,1993

86,1435

Danska

kruna

14,9594

15,2647

15,6158

14,9136

Norve{ka

kruna

14,9898

15,2957

15,6475

14,9439

[vedska

kruna

12,9205

13,1842

13,4874

12,8810

[vajcarska

franak

92,3348

94,2192

96,3862

92,0522

V. Britanija

funta

138,7490

141,5806

144,8370

138,3242

SAD

dolar

86,5487

88,3150

90,3462

86,2838

Kursevi iz ove liste primewuju se od 30. 10. 2012. godine

Rizik u buyetu Pred sed nik Fi skal nog sa ve ta Pavle Petrovi} iz ja vio je da je po zi tiv no {to je Pred lo gom bu xe ta za 2013. pred vi |e no zna ~aj no sma we we de fi ci ta, ali da ni su u pot pu no sti ja sne me re ko ji ma }e bi ti sma we ni ras ho di. Ogra |u ju }i se na po me nom da je Fi skal ni sa vet do bio bu xet pre ne ko li ko da na i da }e tek da ti de taq nu ana li zu, Pe tro vi} je re kao da je pr vim uvi dom usta no vqe no da je pred vi |e no am bi ci o zno sma we we ras ho da i da po sto ji ri zik da li }e taj plan bi ti ostva ren. On je kao pri mer na veo da su od ukqu ~i va wa sop stve nih pri ho da bu xet skih ko ri sni ka u cen tral ni bu xet pred vi |e ne u{te de od 20 mi li jar di di na ra, ali da se ne vi de me re ko je bi sta ja le iza ta kve u{te de. Go vo re }i na Raj faj zen pri vred noj kon fe ren ci ji, Pe tro vi} je oce nio da je po zi tiv no {to je vla da is po {to va la za kon ske ro ko ve za do no {e we bu xe ta. Pre ma we go vim re ~i ma, to ni je for mal na ve} su {tin ska stvar, jer osta vqa pro stor da se Pred log bu xe ta te meq no ana li zi ra. Sma wi va we bu xet skog de fi ci ta u 2013. }e na glo sma wi ti tra `wu i dr `av nu i pri vat nu po tro {wu, ta ko da iz vor ra sta mo gu da bu du sa mo in ve sti ci je i ne to iz voz, re kao je Pe tro vi} i do dao da je to do bar pra vac, ali je pre su dan ni vo kur sa. Li s o v o l ik je na g la s io da MMF jo{ ni je po tu no oce nio sve me re ko je je pred u ze la no va vla da. Pre ma we go vim re ci ma, pod uslo vom da pred stav ni ci MMF sa Vla dom Sr bi je po stig nu do vo qan ni vo sa gla sno sti, po sto ji do bra {an sa „da dru ga mi si ja bu de uspe {na„.

Stran ci ulo ì li 17 mi li jar di evra Kom pa ni je ~la ni ce Sa ve ta stra nih in ve sti to ra u pro te klih 10 go di na u Sr bi ju su in ve sti ra le sko ro 17 mi li jar di evra, iz ja vi la je iz vr {na di rek tor ka Sa ve ta Ana Firtel. ^la ni ce Sa ve ta da ju di rek tan do pri nos raz vo ju srp ske eko no mi je, la ne su u~e stvo va le sa vi {e od 16 pro ce na ta u bru to do ma }em pro iz vo du (BDP) Sr bi je, a za po {qa va ju oko 88.000 qu di, do da la je Fir tel. Pre ma we nim re ~i ma, Sa vet stra nih in ve sti to ra osno van je sa ci qem da po mog ne eko nom ski raz voj Sr bi je ta ko {to }e an ga ò va ti zna wa i is ku stva stra nih kom pa ni ja u pro mo ci ji i po dr {ci re for ma ma u Sr bi ji. „Ka da je Sa vet osno van 2002. go di ne, bi lo je 14 kom pa ni ja, ko je su kroz ak ti van di ja log sa Vla dom Sr bi je da va le is ku stva ka una pre |e wu po slov ne kli me. Da nas je to sko ro 130 kom pa ni ja, ko je do la ze iz ~i ta vog sve ta Ame ri ke, Evro pe, Ru si je, Ki ne i taj glo bal ni ka rak ter udru è wa je kqu~ ni do pri nos una pre |e wu po slo va wa”, na gla si la je Fir tel. Kao ve li ki do pri nos Sa ve ta stra nih in ve sti to ra, Fir tel je na ve la i na ~in ra da kom pa ni ja ~la ni ca i vred no sti ko je one pro mo vi {u - kor po ra tiv no upra vqa we, uvo |e we no vih stan dar da, zna ka i teh no lo gi ja u ci qu una pre |e wa kon ku rent no sti i pro duk tiv no sti srp skog tr ì {ta. „Po ru ka Sa ve ta stra nih in ve sti to ra je vr lo jed no stav na na sta vi ti eko nom ske re for me, li be ra li za ci ju tr ì sta, put evrop skih in te gra ci ja i ot po ~e ti si stem ske re for me”, is ta kla je ona.

Din ki} je re kao i da Sr bi ja ima do voq no nov ca da se fi nan si ra i bez po mo }i MMF-a, na po mi wu }i da je Mi ni star stvo fi nan si ja i pri vre de bi lo u stal nom teh ni~ kom kon tak tu sa mi si jom Fon da ka da je ra |en bu xet za 2013. go di nu. Ko men ta ri {u }i rad Vla de Sr -

bi je, Din ki} je is ta kao da ni ka da u ì vo tu ni je ta ko in ten ziv no ra dio kao u po sled wa tri me se ca od po ~et ka ra da no ve vla de, jer je ze mqa bi la na ko rak od ban kro ta i ras ho di za ka ma te su ra sli ta ko br zo da bi bez me ra fi skal ne kon so li da je Sr bi ja do {la u si tu a ci ju Gr~ ke za ne ko li ko go di na. Gu ver ner ka Na rod ne ban ke Sr bi je Jorgovanka Tabakovi} iz ja vi la je na kon fe ren ci ji da }e pre m a o~e k i v a w i m a cen tral ne ban ke rast bru to do ma }eg pro iz vo da (BDP) Sr bi je u na red noj go di ni bi ti tri od sto. Gu ver ner ka je pod se ti la da je NBS re vi di ra la pro jek ci ju ra sta za ovu go di nu sa mi nus 0,5 na mi n us 1,5 od s to, usled lo {e po qo pri vred ne se zo ne i pa da pro iz vod we zbog hlad no }e u fe bru a ru. Pre m a we n im re ~ i m a, u 2013. o~e ku je se ne to pri liv stra nih di rekt nih in ve sti ci ja od 1,2 mi li jar de evra, pre sve ga u ener get ski sek tor, kao i sma w i v a w e plat n o-bi l an snog de fi ci ta, kao po sle di ca da qe eks pan zi je u auto mo bil skoj in du stri ji i na stav ka fi skal ne kon so li da ci je. Ona je do da la da se od no vem bra o~e ku je uspo ra va we me se~ nih sto pa in fla ci je, da }e u dru gom tro me se~ ju 2013. usle di ti wen pad i po vra tak u gra ni ce ci qa ne in fla ci je. Ka ko je Ta ba ko vi} pre ci zi ra la, in fla ci ja bi kra jem na red ne go di ne tre ba lo da iz no si ~e ti ri plusmi nus 1,5 pro ce na ta. Na rod na ban ka Sr bi je è li da na sta vi vo |e we po li ti ke fluk tu i ra ju }eg od no sno pli va ju}g de vi znog kur sa, jer je to je di ni na ~in da Sr bi ja funk ci o ni {e kao tr ì {na pri vre da i efi ka sno re a gu je na {o ko ve ko ji se de {a va ju u okru è wu, na ja vi la je. E. D.

EBRD: Sr bi ja }e ra sti Evrop ska ban ka za ob no vu i raz voj za 2013. prog no zi opo ra vak Sr bi je i rast BDP od 1,1 od sto i na vo di da se u eko no mi ji Sr bi je tre nut no uo~a va ne ko li ko sla bo sti. Ka ko je na v e d e n o u naj n o v i j em kvar t al n om iz v e { ta j u (EBRD), ob ja vqe nom na saj tu te ban ke, po sle eko nom skog ra sta od oko dva od sto u 2011, EBRD prog no zi ra ne ga ti van rast u 2012. od mi nus 0,7 od sto. Ta kva prog no za da ta je, pre sve ga, u sve tlu sla bih po ka za te qa o eko nom skom pro iz vo du u pr vom kvar ta lu ove go di ne ka da je bru to do ma }i pro iz vod (BDP) Sr bi je sni èn 1,3 od sto na go di {wem ni vou i sa mo ne {to bo qeg po ka za te qa u dru gom tro me se~ ju. Ban ka je u iz ve {ta ju pod na z i v om „Re g i o n al n i eko nom s ki iz g le d i” na v e l a da Sr bi ji i da qe pre te ve li ki ri zi ci, pre sve ga zbog we ne iz lo è no sti evro zo ni i po nov n og po r a s ta in f la c i j e ko ja je u sep tem bru do sti gla dvo c i f re n i ni v o. Ne i z v e sno sti je do pri ne la i do ma }a po li ti ka u pe ri o du po sle iz bo ra, uka za la je EBRD. Vla da se su o ~a va sa ve li kim iza z o v i m a u sma w e w u fi skal nog de fi ci ta ko ji sa da do sti è oko se dam od sto BDP i kre sa wu jav nog du ga ko ji je na ra stao na bli zu 60 od sto BDP, znat no iz nad za kon skog li mi ta od 45 od sto BDP, uka za la je EBRD. Za Hr vat sku EBRD o~e ku je po v ra t ak skrom n om ra s tu idu }e go di ne od 1,2 od sto, po sle ovo go di {weg sla bqe wa od 1,9 pro ce na ta, dok za Slo ve ni ju prog no zi ra sla bqe we od 2,5 od sto u 2012. i od dva od sto u 2013. Eko no mi ja Bo sne i Her ce go vi ne }e ove go di ne oja ~a ti sve ga 0,1 od sto i 0,4 od sto u 2013, a Ma ke do ni je 0,3 od sto u 2012. i dva od sto u 2013, dok }e cr n o g or s ka eko no mi ja ove go di ne za be la ì ti rast od 0,3 od sto, a sle de }e od 0,8 pro ce na ta.

EKONOMISTI UKAZUJU DA VLADU O^EKUJE JO[ MNOGO RADA

Po zi tiv na oce na za re for me u bu ye tu Po re ska re for ma i sma we we jav ne po tro {we do bri su po te zi Vla de Sr bi je za pr vih sto da na ra da, oce ni la je de kan Fa kul te ta za eko no mi ju, fi nan si je i ad mi ni stra ci ju (FE FA) Ana Tr bo vi}. Ona je u iz ja vi is ta kla da se u na red nih ne ko li ko me se ci od vla de o~e ku ju ozbiq ne si stem ske re for me.

sti~ no. Pre ma we nim re ~i ma, u pro te klom pe ri o du su una pre |e ni uslo vi po slo va wa za ma lu pri vre du uki da wem ve li kog bro ja na me ta ko ji su je op te re }i va li. Sred wa pred u ze }a, ko ja tre ba ko ja tre ba da bu du no si lac raz vo ja u na red nom pe ri o du, ni su, me |u tim, do voq no ras te re }e na, a op te re }e na su do dat nim po re zi ma,

„Ono {to ni je tak nu to je Za kon o ra du i pro me ne na tr `i {tu ra da, pen zi o na re for ma. To su po li ti~ ki ose tqi va pi ta wa, ali mo ra ju {to pre da bu du re {e na, ka za la je Tr bo vi}. De kan FE FA je upo zo ri la da, ako se ne kre ne sa si stem skim re for ma ma, mo `e bi ti do ve den u pi ta we pri vred ni rast u Sr bi ji u na red noj go di ni. Plan ra sta BDP za na red nu go di nu je dva od sto. To je, ka ko je Tr bo vi} uka za la, vr lo op ti mi -

oce ni la je Tr bo vi}. Re for ma jav nog sek to ra i jav nih pred u ze }a naj pre tre ba da utvr di {ta je wi ho va stvar na svr ha i da li ne ka do wih za i sta tre ba da po sto je u jav nom vla sni {tvu, mi {qe wa je ona. „Po sto je ne ke funk ci je ko je dr `a va tre ba i da qe da oba vqa ali ne ke ne. Dr `a va ne tre ba da ima ho te le ili ba wu”, tvr di Tr bo vi} i na gla {a va da je neo phd no uvo |e we kor por tav nog na ~i na upra vqa wa u jav na pred u ze }a.

Eko no mi sta Dragan \uri~in sma tra da je 100 da na vla de kra tak pe riod da bi se na pra vio za o kret iz kri ze ko ja tra je vi {e od 8.000 da na. \u ri ~in je u iz ja vi Ta njug u na veo da se vla da, pre sve ga, skon cen tri sa la na odr à va we li kvid no sti dr à ve i sol vent no sti pri vre de. „Ka da ka èm li kvid nost dr à ve mi slim na is pla tu za ra da u jav nom sek to ru, pen zi ja i fi nan si ra we in fra struk tur nih ak tiv no sti, naj pre so ci jal ne in fra struk tu re, a ka da ka èm sol vent no sti pri vre de mi slim na sma wi va we im pli cit nih tro {ko va fi nan si ra wa i ce ne ka pi ta la”, na veo je on. Pod se tiv {i da je u fi skal nom de lu do {lo do od re |e nih re lak sa ci ja ko je tre ba da sma we tro {ko ve fi nan si ra wa pri vre de i u~i ne je ne {to pro fi ta bil ni jom, on je re kao da je to bio ne mi no van ko rak u pri vre di ko ja jo{ uvek vi {e tro {i ne go {to pro iz vo di. Pro fe sor Eko nom skog fa kul te ta u Be o gra du Qubodrag Savi} ka è da Vla da Sr bi je u pr vih 100 da na ra da mno go to ga {to je za po ~e la ni je pri ve la kra ju.Sa vi} ipak ka è da je to do ne kle i ra zu mqi vo s ob zi rom da je Vla da na sle di la ve li ke eko nom ske, dru {tve ne i so ci jal ne pro ble me. „Tre ba ima ti u vi du da je vla da na sle di la ve li ki broj ve o ma te {kih eko nom skih, dru {tve ni i so ci jal nih pi ta wa, sa ko ji ma se ma we ili vi {e uspe ha bo ri”, re kao je Sa vi}.

sreda31.oktobar2012.

SETVA OZIMIH @ITARICA U SEVERNOM POTISJU

P{enica se seje vi{e nego lane

U ~e ti ri op {ti ne se ver nog Po ti sja – Adi, Sen ti, Ka wi `i i ^o ki – ura |en je naj ve }i deo po sla u se tvi ozi mih use va. Po vr {i ne pod p{e ni com po ve }a ne su oko 15 po sto u od no su na pro {lu se tvu, ta ko da }e za u ze ti oko 17.000 hek ta ra.

lo {a ber ba i znat no uma we ni pri no si ku ku ru za i dru gih ra tar skih kul tu ra usled su {e. Na {e ana li ze po ka zu ju da use vi ni su ostva ri li pri no se ko je mo gu na ovom pod ru~ ju, ta ko da je do {lo do sla bi jeg is ko ri {}e wa mi ne ral nih hra ni va

POQOPRivRedA

dnevnik

SRBIJA NE POPU[TA U [E]ERNOM RATU S HRVATIMA

Rampa za repu i uqarice ostaje spu{tena Sr bi ja osta je pri od lu ci da za bra ni iz voz so je, sun co kre ta i {e }er ne re pe do kra ja go di ne, da bi za {ti ti la do ma }e tr `i {te, re ~e no je u Mi ni star stvu tr go vi ne, po vo dom zah te va Hr vat ske, na Za jed ni~ kom od bo ru CEF TA u Za gre bu, da srp ska vla da uki ne Ured be o za bra ni iz vo za tih ra tar skih kul tu ra. Ka ko je za Ta njug re kla vi {i sa vet nik u Mi ni star stvu spoq ne i unu tra {we tr go vi ne i te le ko mu ni ka ci ja Ja dran ka Ze ni} Zeq ko vi}, ta od lu ka je u skla du sa CEF TA spo ra zu mom i ta ko |e u skla du sa ~la nom 11. sta tu ta Svet ske tr go vin ske or ga ni za ci je (STO) ko ji se

ti ~e uvo |e wa kvan ti ta tiv nih ogra ni ~e wa. „Sr bi ja je tu me ru do ne la zbog ubla à va wa po sle di ca su {e u po qo pri vred noj pro iz vod wi i re {a va wa po re me }a ja na tr ì {tu i obez be |i va wa po tro sa ci ma osnov nih ì vot nih na mir ni ca, po pri hva tqi vim ce na ma”, pod se ti la je ona, po vo dom sa stan ka spe ci jal nog za jed ni~ kog ko mi te ta CEF TA, sa zva nog na zah tev Hr vat ske u Za gre bu, gde ni je po stig nu to obo stra no pri hva tqi vo re {e we. Na tom sa stan ku pred stav ni ci Hr vat ske su na ja vi li da }e ko ri sti ti osta le mo gu} no sti u okvi ru CEF TA spo ra zu ma, a Ze ni} Zeq -

ko vi} je ob ja sni la da je pre ma od red ba ma CEF TA spo ra zu ma pred vi |e no ne ko li ko eta pa, za re {a va we spo ro va. Pr vo se pri stu pa bi la te ral nim kon sul ta ci ja ma, ko je su i bi le u Be o gra du sa de le ga ci jom Hr vat ske, 21. sep tem bra ove go di ne, ali ni su do ve le do re {e wa, a dru ga in stan ca su kon sul ta ci je u okvi ru za jed ni~ kog ko mi te ta, {to je ju ~e odr `a no, pre ci zi ra la je ona i do da la da je sle de }i ko rak po sre do va we i po kre ta we ovog slu ~a ja pred ar bi tra `om. „[ta }e Hr vat ska da qe u~i ni ti, to }e mo vi de ti, ali mi sma tra mo da

to zna ~i da je ta me ra pot pu no u skla du CEF TA spo ra zu mom i pra vi li ma STO i mi smo ima li pu no raz lo ga, od no sno, oprav da wa za do no {e we ta kve me re”, is ta kla je pred stav ni ca Mi ni star stva tr go vi ne.

ARAPI STI@U U KOMBINATE U MARTU

Dobra ki{a – U Su bo ti ci je pro te klog vi ken da pa lo u pro se ku iz me |u 55 i 60 li ta ra ki {e po kva drat nom me tru, {to je vi {e ne go do bro do {lo za po pu wa va we oskud nih re zer vi vla ge u ze mqi {tu na kon je se we se tve – iz ja vio je Ta nju gu di rek tor Po qo pri vred ne stru~ ne slu `be Su bo ti ca Da mir Var ga. Po we go vim re ~i ma, na te ri to ri ji gra da je, s ovim pa da vi na ma, u 2012. ukup no pa lo iz me |u 330 i 350 li ta ra ki {e po kva drat nom me tru. – Ako zna mo da je i u ce loj 2011. pa lo 400 li ta ra po kva dra tu, {to je da le ko ma we od vi {e go di {weg pro se ka od 530 li ta ra, ja sno je s ka kvom se osku di com vla ge u ze mqi {tu su o ~a va mo. Iskre no se na dam da }e do kra ja go di ne pa sti jo{ sto ti nak li ta ra ki {e da bi se ma wak na do me stio – re kao je Var ga. Ozi mi je ~am i tri ti ka le za se ja ni su na 2.000 hek ta ra, a uqa na re pi ca na law skom ni vou od 700 hek ta ra. Sa ve to da vac u Po qo pri vred noj stru~ noj slu `bi Sen ta Mi lo{ Hal ga {ev ka `e da su use vi u ra znim fa za ma – od kli ja wa i ni ca wa do raz vi je no sti s dva-tri li sta – i u do broj su kon di ci ji, a o~e ki va wa su da }e se zbog po voq nih vre men skih pri li ka se tva na sta vi ti i na red nih da na. – Po qo pri vred ni ci su ma hom ko ri sti li de kla ri sa no se me, na ne kim par ce la ma je ko ri {}e no i se me s ta va na, ko je je za pra {i va no – sa zna je mo od Hal ga {e va. – Upo tre ba mi ne ral nih |u bri va u ovoj se tvi u od no su na pret hod ne je zna ~aj no sma we na, a raz log su

ta mo gde je pret hod ne se zo ne upo tre bqe na pu na agro teh ni ka s pu nom do zom mi ne ral nih |u bri va te na tim par ce la ma ima mo ostat ke tih hra ni va. Na wi ma je iz o sta nak upo tre be mi ne ral nih |u bri va oprav dan. Sve ve }i broj pro iz vo |a ~a ra di ana li ze ze mqi {ta i ko ri sti re zul ta te kod |u bre wa. Po re ~i ma Hal ga {e va, vre men ski uslo vi za se tvu su bi li ide al ni, ali ne i za ob ra du jer je ze mqi {te bi lo su vo i bi lo ga je do sta te {ko pri pre mi ti za se tvu. Ki {e ko je su pa le u ne ko li ko na vra ta su bi le do voq ne za ni ca we use va, ali je za na red ni pe riod ve ge ta ci je po treb na ve }a ko li ~i na pa da vi na. M. Mitrovi}

I {eici siti, i wive na broju Mi ni star fi nan si ja i pri vre de Mla |an Din ki} iz ja vio je ju ~e da bi naj ka sni je do ja nu a ra tre ba lo da bu de na pra vqen na crt me |u dr `av nog spo ra zu ma s Uje di we nim Arap skim Emi ra ti ma, a da ugo vo ri bu du kon kre ti zo va ni i spro ve de ni u de lo naj ka sni je do kra ja mar ta 2013. Din ki} je is ta kao da Vla da Sr bi je ni je od u sta la od aran `ma na s UAE ve} je on sa mo ma lo pre struk tu ri ran. Po vo dom pla na da se kom pa ni ji iz UAE pre pu sti stra te {ko vla sni {tvo nad de set po qo pri vred nih kom bi na ta u Sr bi ji, Din ki} je re kao da je to je dan od naj bo qih aran `ma na za srp sku po qo pri vre du u po sled wih ne ko li ko de ce ni ja. – UAE ima ju ozbiq nu na me ru da in ve sti ra ju ozbi qan no vac u ~i {}e we ka na la za na vod wa va we i

od vod wa va we i iz grad wu no vih ka na la u Sr bi ji – ka zao je on. Ka ko je mi ni star re kao u iz ja vi no vi na ri ma, svi po qo pri -

Ko ore, a ne pla}a zakup? Za kon o po qo pri vred nom ze mqi {tu je dan je od naj va `ni jih za agrar i mo ra se spro vo di ti u pot pu no sti i bez ika kvih ogra ni ~e wa, is ta kla su udru è wa „Voj vo di na agrar”, „Klub 100P plus”, „Pa or” i Aso ci ja ci ja po qo pri vred ni ka u za jed ni~ kom sa op {te wu. Oni uka zu ju na ~i we ni cu da je taj do ku ment do pri neo da se pr vi put iz jed na ~e pra va svih pri li kom ko ri {}e wa dr àv nog po qo pri vred nog ze mqi {ta. Me |u tim, ka ko ka ù, to se u prak si ni je ostva ri lo jer se Za kon ne po {tu je u pot pu no sti i ne za slu è no i ne ra ci o nal no se pri vi le gu ju od re |e ni po je din ci ili gru pe. „Zah te va mo da Mi ni star stvo po qo pri vre de osi gu ra da sve lo kal ne sa mo u pra ve sta ve sve dr -

àv no ze mqi {te u pro gram ko ri {}e wa, kao i da se po {tu je od red ba Za ko na da onaj ko ni je pla tio za kup po qo pri vred nog ze mqi {ta ne ma pra vo na u~e stvo va we u li ci ta ci ja ma na red ne go di ne”, na vo di se u sa op {te wu. Po qo pri vred ni ci oku pqe ni u po me nu tim udru è wi ma in si sti ra ju i na to me da im Mi ni star stvo u ro ku od me sec da na obez be di po dat ke o to me ko li ko ko ja op {ti na i grad ima ju dr àv nog po qo pri vred nog ze mqi {ta, i ko li ko od te po vr {i ne je u za ku pu. Ta ko |e, zah te va ju da re sor no mi ni star stvo ka è ko li ko je kroz pret hod ne go di ne o{te }en bu xet jer ne ko ko ri sti bes plat no ze mqu i ko su ti ko ji ne pla }a ju za kup ora ni ca. S. G.

U BA^KOJ PALANCI VETERINAR RASPORE\UJE DR@AVNE KREDITE PAORIMA

Skoki}ima niko nije ostao duàn, pa ne}e... Ko na~ no je u Ba~ koj Pa lan ci, od no sno u ne kim op {tin skim ko mi si ja ma, za pred sed ni ka do {ao ~o vek ko ji go to vo ~e ti ri de ce ni je ì vi u po qo pri vre di i od we, a ve te ri nar \or |e Sko ki} je taj. Tr bu {a sti {e zde se to go di {wi br ka, ~o vek ko ji je u{ao u sva ki svi wac, ko ko {i wac, {ta lu ili tor u op {ti ni s vi {e od 58.000 sta nov ni ka, ima pra vo da de li kre di te Fon da za raz voj po qo pri vre de op {ti ne Ba~ ka Pa lan ka, od no sno on je pred sed nik Uprav nog od bo ra tog fon da. – Za na red nu go di nu pred vi |e no je da da mo 30,2 mi li o na di na ra krat ko ro~ nih kre di ta, a to su nov ci iz op {tin skog bu xe ta, ka ma ta je pet po sto na go di {wem ni vou – ka è Sko ki}. – To je no vac ko ji se da je kao ne ko mer ci jal ni kre dit, ali pre ko NLB-a, a to bih vo leo da zna ju svi, pa i oni ko ji od 2007. go di ne, ka da je Fond osno van, ni su vra ti li no vac mo ra ju to ura di ti jer }e im bi ti je fit ni je. Ja sam ve te ri nar, otac mi je bio naj bo qi ko va~ i pot ki va~ u po du nav skom Sre mu od Ilo ka do Pe tro va ra di na, a de da \o ka, ja po we mu no sim ime, bio je

vred ni ci u Sr bi ji }e na taj na ~in mo }i da ob ra |u ju ze mqu da le ko in ten ziv ni je i po ve }a ju pri no se.

– Taj kre dit mo è da do bi je fi naj ja ~i ~o vek uz gra ni cu i bo qi ko va~ i pot ki va~ od nas, La za ra i \o - zi~ ko li ce, no si lac po qo pri vred ke, pa ka èm oni ma ko ji su Fon du nog ga zdin stva, udru è we po qo du `ni od 2007. go di ne da im je bo qe pri vred ni ka i ze mqo rad ni~ ka za dru ga – pre ci zno ka è pred sed nik da vra te no vac. Onaj ko de ce ni ja ma po zna je \or Sko ki}. – Naj bit ni je, ali i naj hu |a Sko ki }a tre ba da mu ve ru je, a ka ma ni je je da svi oni ko ji do bi ju è da je u de set tran {i taj op {tin kre dit pod naj po voq ni jim uslo vi ski fond pla si rao 68,7 mi li o na di ma shva te da, ako ga vra te na vre me, na ra, a ko ri sti lo ga je oko 570 qu di. po ma ù i dru gi ma ko ji è le da se

ba ve po qo pri vre dom, a ako to ne ~i ne, on da su na ne koj dru goj stra ni pri ~e. Me ni kao ve te ri na ru ni je pra vo {to se naj vi {e nov ca iz ovih po voq nih op {tin skih kre di ta ko ri sti za ra ta re we, od no sno, mo `da i po vr tar stvo, ali naj ma we za sto ~ar stvo. û ve ni Ba ta \o ka ka è da su to nov ci bu xe ta op {ti ne Ba~ ka Pa lan ka i da se sva ke go di ne uve }a va ju, pa da o wi ma svi mo ra ju da bri nu, ali da su oni ko ji ne ko li ko go di na ni su vra ti li dug – grd no po gre {i li. – O~e ku jem da }e nas po mo }i Po kra jin ski se kre ta ri jat za po qo pri vre du, ali i Mi ni star stvo po qo pri vre de Re pu bli ke Sr bi je, a ako se to de si, mo è mo obe }a ti na {im po qo pri vred ni ci ma i grejs pe riod (od lo è no pla }a we) za kre dit od naj ma we jed ne go di ne – ja sno i pro sto ka è Sko ki} ko ji u ovom de lu Po du na vqa va ì za pri rod no nor mal nog ~o ve ka. – Kao ve te ri nar, naj vi {e bih vo leo da u go ve dar stvu ima mo pa re da obez be di mo kva li tet no se me, a ko zna, ka sni je, i kva li tet ne ju ni ce – ka è \o ka. M. Suyum

– S dru ge stra ne, Ara pi su za in te re so va ni i za to da sa mi ob ra |u ju ze mqu u Sr bi ji, a kre nu li bi s 25.000 do 30.000 hek ta ra – ob ja snio je Din ki}. On je ka zao da va qa ima ti u vi du da Sr bi ja tre ba da pri va ti zu je de set kom bi na ta, me |u ko ji ma je i Po qo pri vred na kor po ra ci ja „Be o grad„, ko ja je tre nut no u re struk tu ri ra wu, a dr à vi du gu je na ime ne pla }e nih po re za oko ~e ti ri mi li jar de di na ra. – Sma tra mo da }e mo kroz pre pu {ta we stra te {kog vla sni {tva kom pa ni ji iz Emi ra ta nad ovim kom bi na ti ma mo }i da is pu ni mo spo ra zum ko ji smo s wi ma ve} do go vo ri li – re kao je Din ki}. – Pre pu {ta wem stra te {kog vla sni {tva nad po qo pri vred nim kom bi na ti ma Ara pi ma, a iz da va wem dr àv nog po qo pri vred nog ze mqi {ta srp skim pa o ri ma svi vu ci bi bi li si ti, a sve ov ce na bro ju, od no sno svi bi bi li za do voq ni. Ze mqi {te ko je je Vla da na me ra va la da iz da kom pa ni ji ma iz Abu Da bi ja bi }e iz da to srp skim pa o ri ma. Ta ko }e svi bi ti za do voq ni. Po qo pri vred ni ci iz Voj vo di ne us pro ti vi li su se da va wu u za kup dr àv nog ze mqi {ta kom pa ni ja ma iz Emi ra ta na kon {to je Din ki} to kom po se te Abu Da bi ju ob ja vio da je to do go vo re no. U srp skoj de le ga ci ji ko ja je sre di nom ok to bra bo ra vi la u Abu Da bi ju bio je i pr vi pot pred sed nik Vla de Sr bi je Alek san dar Vu ~i}.

LICITACIJA U SRBOBRANU IMA I HUMANITARNI KARAKTER

Poqoprivrednici pomaù devoj~ici Maji Pr vog da na li ci ta ci je dr àv ne ze mqe u op {ti ni Sr bo bran, ko ja }e tra ja ti na red nih ne ko li ko da na, za ku pqe no je 20 par ce la u Ka ta star skoj op {ti ni Sr bo bran, i to sve po 36.000 di na ra za hek tar. Iz da to je ne {to vi {e od 715 hek ta ra dr àv nog ze mqi {ta i ostva ren za kup od 25.740.000 di na ra. Ina ~e, po qo pri vred ni ci ma iz sr bo bran ske op {ti ne }e u na red nim da ni ma bi ti po nu |e no ukup no 96 par ce la u KO Sr bo bran, i po pet par ce la u KO Tu ri ja i KO Na daq I i II. Po pra vi li ma li ci ta ci je, za kup tra je go di nu da na. Po seb no in te re sat no je to {to }e svi u~e sni ci li ci ta ci je ko ji bu du za ku pi li dr àv no ze mqi {te iz dvo ji ti po 200 di na ra po hek ta ru za ku pa za po mo} sed -

mo go di {woj Ma ji Mi lo vac. De voj ~i ci iz Sr bo bra na, obo le loj od ce re bral ne pa ra li ze, po treb na je ope ra ci ja ma ti~ nim

}e li ja ma ko ja se iz vo di u Austri ji i ko {ta 10.000 evra. Pr vo ga da na li ci ta ci je na ovaj na ~in je pri ku pqe no 146.500 di na ra. Ina ~e, svi ko ji `e le da po mog nu Ma ji mo gu to u~i ni ti upla tom na `i ro-ra ~un broj: 355-0000005563957-17, kod Voj vo |an ske ban ke. Ra ~un je otvo ren na Ma ji no ime. M. Kk.

KRE A TIV NA RA DI O NI CA U MU ZE JU VOJ VO DI NE

Iz ra da su ve ni ra od sla me

Slu`ba za odnose sa javno{}u i pedago{ki rad Muzeja Vojvodine organizuje kreativnu radionicu danas u 16 ~asova u okviru tematske izlo`be „Duh `ita - slama u svakodnevici i ritualu”. Na radionici }e biti predstavqena tehnika izrade slika i suvenira od slame. Instruktorke radionice su ~lanice slamarske sekcije pri

HKPD „Matija Gubec” i Kolonije naive u tehnici slame iz Tavankuta. Polaznici }e se upoznati sa tehnikom izrade predmeta od slame, koja ~ini sastavni deo kulturne ba{tine Vojvodine. Nakon toga svaki polaznik }e napraviti svoj suvenir. Broj polaznika je ograni~en, a prijave su na broj telefona 064/3494-366. I. D.

Bo ris Ko va~ u Si na go gi

SE ZO NA IS TI ^E, ZA NO VU SKO VA NI PLA NO VI

Od su tra „NS bajk” na od mo ru

Koncert savremene improvizovane muzike Bo ri sa Ko va ~a - soprano, alt saksofon i bas klarinet, Ste va na Ko va ~a Tik ma je ra - klavir, Mi lo {a Ma ti }a - kontrabas i La va Ko va ~a bubwevi, odr`a}e se ve~eras u Sinagogi, u 20.20 sati. Cena ulaznica je 400 dinara i mogu se kupiti u prostorijama Muzi~ke omladine Katoli~ka porta 2/2 radnim danima od 8 do 14 sati kao i dva sata pred po~etak koncerta u Sinagogi. A. L.

Sezona iznajmqivawa gradskih bicikala „NS bajk„ na samom je kraju, a u toku pro{le, koja je po~ela sredinom marta i traja}e do sutra registrovalo se preko 1.000 novih korisnika. Izuzetno veliko interesovawe za ovaj vid prevoza i pozitivna iskustva korisnika navela su “Parking servis” da ove se zo ne, po red pet po sto je }ih sta ni ca, pro{iri biciklisti~ku mre`u i unapre-

Novosadska sreda31.oktobar2012.

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

Za ~a ra ni krug

i kvid no sti i Spens iz gle da ne }e sta ti u jed nu re ~e ni cu, bez ne ga tiv nog kon tek sta. Za ~a ra ni krug du go va u do ma }oj pri vre di me qe ve} de ce ni ja ma, a u tim vr tlo zi ma na {li su se mno gi po lit ~a ri, stru~ wa ci i di rek to ri. [ta nam po ka zu je pri mer Spen sa? To jav no pred u ze }e zad wih go di na ru {i lo je re kor de po sme na ma vr {i la ca du `no sti di rek to ra, ali pro ble mi su osta ja li, pa osta ja li - du `ni su za gre ja we i dru ge da `bi ne…Sad smo sa zna li da su i wi ma opet du `ni ra zni sport ski klu bo vi ko ji ko ri ste dvo ra ne i pro sto re, a ka da bi kre nu li da qe… I ta ko u krug, do no vog di rek to ra, ili sre} -

nog kre di ta, ili jo{ sre} ni jeg re pro gra mi ra wa istog. Za ~ar ni krug du go va, ili, pi ta wem re ~e no: ima mo li mi uop {te vi {e ener gi je da odr `a va mo `i vim to vr zi no ko lo u ko jem je re ~e na fir ma sa mo sli ka iz gle da op {teg sta wa? Od go vor je sli ~an kao i za mno ga jav na i ina pred u ze }a u ovoj ze mqi, mo gu }e je, ali bez no vih kre di ta i sta rih na vi ka. Ko mu nal na pri vre da je sa mo u ovom gra du u fi nan sij skoj zam ci zva noj dug od se dam mi li jar di di na ra. Ka ko li bi bi lo kad bi se svi ti du go vi po ce loj ze mqi uhva ti li u niz; ko li ka su ma bi nas uda ri la u li ce? Sva ki du`nik ima svog du `ni ka,iz gle da… A. Latas

Razgovor na temu „Muzi~ki Novi Sad, nekad i sad” odr`a}e se ve~eras, u 18 ~asova, u „Novosadskom klubu”, Ulica Zmaj Jovina 3/1. Govori}e Jo van Ada mov. Ulaz je slobodan. A. J.

ELEK TRO DI STRI BU CI JA UPO ZO RA VA

Fir ma ma du `ni ci ma sti `e mrak Radnici Elektrodistribucije “Novi Sad” svakodnevno }e sa elektro-energetske mre`e iskqu~ivati oko 800 potro{a~a iz privrede, koji nisu izmirili dugovawa za struju. Na terenu }e raditi od 25 do 35 monterskih parova, a kako iz Elektrodistribucije tvrde, iskqu~ivawe

sa mre`e je intenzivnije, jer su korisnici iz te kategorije nagomilali velika dugovawa. Iz tog preduze}a apeluju na privredu da {to pre plate zaostale ra~une, kako bi izbegli dodatne tro{kove ponovnog prikqu~ewa na mre`u, a koje }e ih ko{tati 4.285 dinara. N. R.

Is kqu ~e wa stru je No vi Sad: od 8 do 13 sati Naseqe [angaj i privredni objekti u nasequ KK „Grani~ar” i benziske stanice na auto putu. Ka}: od 8.30 do 12.30 sati ulice JNA, Zmaj Jovina, Proleterska, Dobrovoqa~ka, I.L. Ribara, @. Jovi}a, S. Male{eva, naseqe Sun~ani breg, Firme Mlin „BMM”, kapela, Dom zdravqa,

„Unimet”, „Progres”, „AIK” Ka} - silosi, „Novograp”, sportska hala, de~ji vrti}, MZ Ka}, Mala privreda - Ka}, Apoteka, CV kanalizacija, PTT, crkva i banka. Pe tro va rad ni: od 8 do 13 sati povremeno u ulicama Pavla Juri{i}a, J. Na|a, B. Gortana i delu Preradovi}eve ulice oko {kole i parka.

V remeploV

Te ni ske ~a ro li je Na igrali{tu Sportskog dru{tva „Zvezda” u Novom Sadu 31. ok to bra 1948. zavr{en je prijateqski teniski me~ izme|u reprezentacija Beograda i Novog Sada. Pobedili su gosti sa 6 prema 1, a u wihovom timu istakao se najmla|i ~lan, Ili-

ja Panajotovi}, pionirski prvak Beograda. Jedinu pobedu za Novosa|ane postigla je Anka Krstono{i}, najboqe rangirana teniserka na jugoslovenskoj listi. Ona je ubedqivo savladala O. Leovi}, prvakiwu Beograda. N. C.

hronika

Telefoni: 021 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

U O[ „KO STA TRIF KO VI]” NA DE LU U^I LI O PRA VI^ NOJ IS HRA NI

Zdrav za lo gaj odma le na Demonstracija pripreme obroka po principima pravilne ishrane prire|ena je ju~e u Osnovnoj {koli „Kosta Trifkovi}”, gde su zajedno sa u~enicima hranu pripremali studenti s Departmana za geografiju, turizam i ugostiteqstvo Prirodno-matemati~kog fakulteta, a po recepturi lekara iz Instituta za javno zdravqe Vojvodine. Deca su kroz kviz pokazala svoje znawe o zdravim namirnicama, a potom su imali priliku da degustiraju zdrav doru~ak. Ova zdravstveno-promotivna akcija organizuje se godinama, a povodom obele`avawa oktobra, meseca pravilne ishrane. - Grad godinama podr`ava ovu akciju, a posredstvom Uprave za socijalnu za{titu obezbe|uje sredstva za ishranu oko 800 soci-

VE ^E RAS U NO VO SAD SKOM KLU BU

Jo van Ada mov o mu zi ci

di sistem ure|ewem jo{ dve automatizovane stanice za iznajmqivawe bicikala, na Novom nasequ i na Detelinari. Naredna sezona „NS bajka” done}e niz novina, me|u kojima je postavqawe stanica na jo{ nekim mestima u gradu, prvenstveno u stambenim zonama, a planirana je i automatizacija {to ve}eg broja postoje}ih punktova. B. M.

Fo to: F. Ba ki}

JU ^E U PET ULI CA

CI STER NOM PRO TIV SU VIH SLA VI NA

Bez vo de Blok 8

Hlad no zbog ha va ri je Radnici „Novosadske toplane” su ju~e u 13 ~asova po~eli da saniraju havariju na Bulevaru kraqa Petra prvog 7. Zbog pomenutih radova grejawa nije bilo u ulicama Berislava Beri}a 5, 5a i 7, na Bulevaru kraqa Petra Prvog 7, 12

Kon cert Bi qa ne Go ru no vi} Koncert pijanistkiwe Bi qa ne Go ru no vi} bi}e odr`an u petak, 2. novembra u 20 sati u Multimedijalnom centru Akademije umetnosti, Ulica \ure Jak{i}a 7. U nastavku koncertne sezone nastupi}e 28. novembra i violinista Mar ko Jo si fov ski i pijanista Mi lan Mi la di no vi}, a klarinetista Alek san dar Ta si} i gitarista Zo ran Kra ji {nik svira}e 10. decembra. Ulaz je slobodan. T. B.

Svir ka u Iz bi Koncert bendova „Hod”, „[ine” i „Hton” bi}e odr`an u subotu u 21.30 sati u klubu Izba, @elezni~ka 4. Karte po ceni od 150 dinara se mogu kupiti na ulazu kluba. Muzika koju sviraju bendovi „Hod” i „[ine” kre}e se od wu vejva do panka, dok „Hton” ve} sedam godina svira progresivni indi rok. A. L.

i 14, u Kraqevi}a Marka 12, 21, 23, 25, 37, Save Kova~evi}a 1, 2, 3, 4, 8, 10, Zmaj Ogwena Vuka 13 i 19. Zavr{etak radova i ponovni dolazak grejawa usledio je ju~e u kasnim ve~erwim ~asovima. B. M.

Bez vode }e danas biti Blok 8 i Preradovi}eva ulica u Petrovaradinu od 8 do 15 ~asova. U toku radova, ukoliko bude potrebe, blokada vodovodne mre`e bi}e pro{irena i na okolne ulice. Cisterna sa pitkom vodom bi}e postavqena na parkingu u Bloku 8. A. L.

U GRA DU DI PLO MA NI JE NA CE NI

Po sao sa wa 5.042 fa kul tet ski obra zo va na Na evidenciji novosadske filijale Nacionale slu`be za zapo{qavawe nalazi se 5.042 osobe sa zavr{enim fakultetom. Najte`e do posla dolaze diplomirani pravnici, pa ekonimisti i profesori, dok iformati~ari sa FTN i doktori specijalisti imaju najvi{e {anse da na|u posao. - Diploma ne zna~i ni{ta ako ne znate nekog na polo`aju, pa i ne ~udi {to mladi qudi hrle u stranke samo da bi na{li posao. Zavr{ila sam italijanski jezik pre tri godine, a od posla imam dve godine iskustva rada na pijaci - rekla je profesorica Mi li ca Ste vi}. Mladi qudi sa fakultetskim diplomama posle odre|ene nade da }e raditi u struci

U ULI CI KO STE RA CI NA DO 15. NO VEM BRA

Grad wa vre lo vo da me wa sa o bra }aj Izgradwa vrelovodnog prikqu~ka za objekat u Ulici Koste Racina 36 po~iwe danas i zbog pomenutog posla do 15. novembra odre|ena je privremena izmena re`ima saobra}aja u toj ulici.

jalno ugro`ene dece u osnovnim {kolama. Pravilna ishrana predstavqa najboqi vid prevencije metaboli~kih bolesti, ukqu~uju}i i gojaznost koja izaziva druge poreme}aje - rekao je ~lan Gradskog ve}a za zdravstvo dr Pe tar No va ko vi}. Dodao je da je osim pripreme zdravih obroka veoma va`no da {kole zadovoqavaju i higijenske uslove kako bi deca mogla da se zdravo i bezbedno hrane. Po re~ima profesora s Prirodno-matemati~kog fakulteta Dra ga na Te {a no vi }a zdrava ishrana i briga o zdravqu je svetski trend u gastronomiji, a budu}i da se prehrambene navike dece formiraju do {este godine `ivota, ovakve aktivnosti imaju veliki dru{tveni zna~aj. I. D.

U toku radova saobra}aj se preusmerava sa jedne na drugu traku kolovoza uz naizmeni~no propu{tawe, a u toku presecawa kolovoza i polagawa vrelovoda va`i}e potpuna zabrana saobra}aja. B. M.

obi~no uhlebqene potra`e kao konobari, prodavci, promoteri ili jednostavno odu iz zemqe. Problem je {to gotovo u pravilu odlaze oni sa najboqim ocenama i rezultatima. Trenutno su najtra`enija zanimawa specijalista medicinske biohemije, ginekolog aku{er, specijalista radiolog, specijalista neuropsihijatar, specijalista oftamolog, specijalista anesteziolog, defektolog i informati~ari sa Fakulteta tehni~kih nauka. Suficitarna su proizvo|a~ biqa, diplomirani pravnik, sva profesorska zanimawa, osim profesora matematike i fizike, turizmolog i grafi~ar. U gradu na evidenciji nezaposlenih je 29.731 osoba. A. L.

„Sed mi ca” su tra po no vom redu vo `we Autobusi na gradskoj liniji 7 ( Liman 4 - Satelit - @elezni~ka stanica - Futo{ka pijaca - Liman 4) od sutra }e saobra}ati po novom redu vo`we. Broj polazaka bi}e isti, ali }e intervali polazaka biti uskla|eni, pa }e „sedmica„ i}i svakih osam do devet minuta. Red vo`we bi}e istaknut na autobuskim stajali{tima i na nadstre{nicama. Informacije o novom rasporedu mo}i }e da se dobiju na kioscima gradskog prevoznika i kod dispe~era, na telefon, broj 489 - 66 87 i na sajtu preduze}a www.gpsns.rs. Z. D.

No se ba {ten ski i krup an ot pad Ba{tenski otpad danas }e se odnositi u Rumenki, na Sajlovu, Adicama, Avijati~arskom nasequ i Grbavici po pozivu, a sutra u Sremskoj Kamenici, Ledincima i Bukovcu. Kontejneri za odlagawe krupnog otpada bi}e postavqeni do sutra u Mz „Klisa” na uglovima ulica Profesora Gr~i}a i Svetlane Vrani}, Temerinskog pu-

ta i Janka Halkozovi}a, Klisanskog puta i Zelenogorske i Velebitske i Zmajeva~kog puta. Od sutra do petka krupni otpad }e mo}i da se odlo`iti i u MZ „Slana bara” na uglovima uli ca ^e nej ske i Rit ske, Otokara Ker{ovanija i Nizijske, u Oma din skoj kod FK „Pro lete ra” i u Sen ta drej skom putu 76. A. L.

NOVOSADSKA HrONIKA

sreda31.oktobar2012.

NOVI OBJEKAT DOMA ZDRAVQA „NOVI SAD” U FU TO GU

„DNEV NIK” I „LA GU NA” DA RU JU ^I TA O CE

„Planirawe pro{losti” Qubivoja R{umovi}a Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „La¬gu¬na„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬od¬ u da¬ru je ~i¬ta¬oc ¬ e na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ja se pr va ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05 ~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti kwi gu „Pla ni ra we pro {lo sti“ Qu bi vo ja R{u mo vi }a. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi `a ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3, gde mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e. U je zgro vi tim, do mi {qa tim i iz nad sve ga po u~ nim „za pi si ma kre ~om po `a bo kre ~i ni“, ka -

ko gla si pod na slov ove kwi ge, ~i ta lac }e sa zna ti mno go to ga {to je naj ~e {}e mi slio da zna, ne raz mi {qa ju }i ima li mo `da ne ~eg {to se iza tog we mu „zna nog“ kri je. Slo bo da, op ti mi zam, bri ge, inat, fi no }a, pu to va wa, pa met, glu post i do sa da, tak mi ~e we, ù stri na i br zi na, sre }a, mr `wa, sla va – sve su to po ja ve, re ~i i stva ri ko je pi sac iz no va pre i spi tu je s mno go du ha, zna wa i ì vot nog is ku stva, po ma ù }i nam da u po zna tom vi di mo i ono ne sa gle da no, u ra sve tqe nom po ne {to neo t kri ve no, u jed no li~ noj sva ko dne vi ci to li ko to ga ne sva ki da {weg. N. R.

DNEVNIK

Pacijentima slede}e nedeqe otvorena vrata No v a am b u l an t a u Fu t o g u, ko j a je gra | e n a od de c em b ra pro {le go di ne, po ~e }e sa ra dom kra jem sle de }e ne de qe, na ja vio je za na{ list ~lan Grad skog ve }a za zdrav stvo dr Pe tar No v a k o v i}. Pri teh n i~ k om pre gle du utvr |e ne su od re |e ne ne pra vil no sti kod pri kqu~ ka za vo du - pri ti sak ni je od go va rao prin ci pi ma pro tiv po `ar ne za {ti te - zbog to ga se odu `io po s tu p ak do b i j a w a upo treb ne do zvo le. No vi Dom zdra vqa po vr {i ne 1.200 kva drat nih me ta ra ima }e

ode qe wa op {te me di ci ne, pe di ja tri je, sto ma to lo gi je, gi ne ko lo gi je, la bo ra to ri ju, kao i pro sto ri je za pa tro na `u i ku} no le ~e we. U skla du sa nor ma ti vi ma, pla ni ra se i in ter ni sti~ ka or di na ci ja ne ko li ko da na u ne de qi. Ovo je naj ve }a in ve sti ci ja Gra da u Dom zdra vqa i naj ve }i no vo i zgra |e ni obje kat, ra ~u na ju }i i objek te u Srem skoj Ka me ni ci i [an ga ju, ko ji su pro {i re ni i adap ti ra ni pro {le go di ne. Vred nost pro jek ta je oko 80 mi li o na di na ra. I. D. Fo to: R. Ha yi}

PO STIG NUT DO GO VOR U SKUP [TI NI GRA DA

Ma|arski kadrovi u {kolama

Svi ne spo ra zu mi iz me |u Na ci o nal nog sa ve ta ma |ar ske na ci o nal ne ma wi ne i No vog Sa da bi }e ot klo we ni, do go vo re no je na ju ~e ra {wem sa stan ku pred sed ni ka Skup {ti ne gra da Si ni {e Se vi }a sa pred sed ni kom Sa ve ta dr Ta ma {a Kor he ca, ~la ni com Sa ve ta Len ke Er deq i pred sed ni kom ko mi si je za ka drov ska pi ta wa Skup {ti ne gra da dr \or |em Pe tro vi }em. U sa op {te wu Sa ve ta na vo di se da }e se na na red noj sed ni ci grad ske skup {ti ne na dnev nom re du na }i pred lo zi Na ci o nal nog sa ve ta ma |ar ske na ci o nal ne ma wi ne za ime no va we ~la no va {kol skih od bo ra

onih {ko la u ko ji ma se na sta va iz vo di i na ma |ar skom je zi ku. Ta ko |e, Sa vet }e pred lo `i ti i ~la no ve uprav nih od bo ra tri kul tur ne usta no ve od po seb nog zna ~a ja za ma |ar sku na ci o nal nu ma wi nu: No vo sad sko po zo ri {te, Isto rij ski ar hiv i Mu zej gra da. Ka ko sto ji u sa op {te wu, No vi Sad je iz ra zio sprem nost da iz me ni sta tu te po me nu tih kul tur nih usta no va, ka ko bi se one utvr di le kao kul tur ne usta no ve od po seb nog zna ~a ja za voj vo |an ske Ma |a re, a ti me bi u svo jim sta tu ti ma po {to va le i za kon ska ovla {}e wa. S. K.

ZBOG RA DO VA U ZMAJ OG WE NA VU KA

Seoba slu`bi u druge ambulante U am bu lan ta ma Do ma zdra vqa u Zmaj Og we na Vu ka i Ru men ki bi }e za me we na sto la ri ja i iz ra |en fa sad ni si stem u ci qu bo qe izo la ci je za hva qu ju }i nov cu ko ji je ova usta no va do bi la od ne ka da {we Agen ci je za ener get sku efi ka snost. Pro je kat je vre dan 15 mi li o na di na ra, a Grad No vi Sad u~e stvu je 10 pro ce na ta od ukup nog iz no sa in ve sti ci je.

VEsTI Proslava Dana reformacije

stan sko-te o lo {kog fa kul te ta u No vom Sa du. Z. D.

Pro sla va Da na re for ma ci je bi }e odr `a na da nas u 11 ~a so va u Hri { }an s ko-re f or m a t or s koj cr kvi, u Uli ci Pap Pa vla 5. U okvi ru pro gra ma pri sut ni ma }e se obra ti ti pro fe so ri sa Pro te -

Komisija slu{a gra|ane Gra |a ni ko ji ima ju pri tu `be na bez be dost ili pred lo ge re {e wa ovog pro ble ma na

DaNas U GRaDU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano - 12.25, 14.10, 16.20), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.10), „Nedodirqivi” (18.10), „Hrabra Merida” (13, 13.50, 15), „Meda” (18.20), „96 sati: Istanbul” (20.25, 22.30), „Hotel Transilvanija” (13.15, 15), „Led” (16.45, 20.25), „Divqaci” (22.40), „Ubica iz budu}nosti” (15.50), „Paranorman” (12), „Asteriks i Obeliks u Britaniji” (13, 14, 15.15, 16.10, 16.45), „Sinemanija” (17.30, 18, 19, 20, 20.30, 21.30, 22.15, 22.45), „Paranormalna aktivnost 4” (20.20, 22.10), „Drugi susret” (19)

PoZoRi[tA Srpsko narodno pozori{te: Scena „Pera Dobrinovi}” drama „Pri~e iz be~ke {ume„ (19.30), Scena „Jovan \or|evi}” belet „Don Kihot” (19) Pozori{te mladih: velika sala „O`alo{}ena porodica„ (20) novosadsko pozori{te: „Fani i Aleksander” (19)

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije

RO\ENI U no vo sad skom po ro di li {tu od po ne deq ka u 7 sa ti do ju ~e u isto vre me ro di le su: DE VOJ Î CE: Iva na Kr sti}, Haj ri je Ga {i iz No vog Sa da, Na ta {a Rad mi lo iz Ve ter ni ka, So fi ja @i gi} iz Piv ni ca, DE Â KE: Da ja na Mi lo sa vac, Sto jan ka Man di}-Do {li}, Ma ri ja Veq ko vi} iz No vog Sa da, Bran ki ca Di mi trov iz Ki sa ~a, @eq ka [a pi i Alek san dra Bje lo{ iz Ba~ ke Pa lan ke, Mi la na Alek san dro vi} iz û ru ga, Iva na Ga vri} i Mi li ca Ne di} iz Ve ter ni ka, Bi qa na Ba log iz Ba~ kog Gra di {ta.

saHRaNE Na Grad skom go ro bqu u No vom Sa du da nas }e bi ti sa hra we ni: Uro{ De ja na Da mja nov (2012) u 9.45 sa ti, Dra gi ca Ili je Ra u {en ber ger (1935) u 10.30, Gor da na To do ra Be qan ski-Ban ko vi} (1936) u 11.15, Mi lo{ Ra de ta Lon ~ar (1929) u 12, Iren Pe te ra Bo ro{ (1949) u 12.45, Ma ri ja Jo si pa Do bo kai (1931) u 13.30, Ra ma dan Rah ma na Gra boc ki (1943) u 14.15 i De san ka Ste va na Ne deq kov (1932) u 15 sa ti. Na ka to li~ kom gro bqu bi }e sa hra we na Ru `a Ra do va na Ka sa (1954) u 13 sa ti.

Bi stri ci, mo gu se obra ti ti Ko mi si ji za bez bed nost me sne za jed ni ce „Bi stri ca”. Ra di }e sva kog pr vog i tre }eg ~e tvrt ka u me se cu, od 18 do 19 ~a so va, u Uli ci bra }e Dro wak 11, a na red nog me se ca pri jem gra |a na je 1. i 15. no vem bra. A. J.

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 0800 -300-330 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

Ra do vi na objek tu „Jo van Jo va no vi} Zmaj” po ~i wu u pe tak, 2. no vem bra i tra ja }e do 12. no vem bra. Za to vre me le ka ri i se stre Slu `be op {te me di ci ne bi }e sme {te ni u objek te na No vom na se qu, Li ma nu, Ru me na~ koj i Jug Bog da na. Ta ko |e, vi kend de `ur stvo se pre me {ta u obje kat na Li ma nu. Za po sle ni iz Slu `be za zdrav stve nu za {ti tu `e na pre me -

{ta ju se u objek te na Li ma nu, No vom na se qu i Pe tro va ra di nu. De~ ji dis pan zer osta je u objek tu „Jo van Jo va no vi} Zmaj”, ali }e bi ti pre se qen u no vu zgra du, na dru gi sprat. De `ur stva vi ken dom i no }u osta ju u objek tu u Ru me na~ koj uli ci 102. Slu `ba za spe ci ja li sti~ ko-kon sul tiv nu de la tost bi }e or ga ni zo va na ta ko {to }e Ode qe we RTG di jag no sti ke bi ti

pre ra spo re |e no u objek te Li man i No vo na se qe. De `ur stva Od seka za bo le sti za vi sno sti vi ken dom su pre ba ~e na u am bu lan tu na Li ma nu. Ras po re di me sta i rad nog vre me na pre se qe nih ti mo va le ka ra i se sta ra su vid no is tak nu ti u am bu lan ti u Zmaj Og we na Vu ka, a tu in for ma ci ju gra|ani }e mo }i da do bi ju i pre ko Kol cen tra Do ma zdra vqa. I. D.

ZBOG PO ZI VA NA BOJ KOT ZA VAR NI ^I LO NA GRAD SKOJ SCE NI ME \U RA FO VI MA

U klin~u sindikat trgovaca i udruèwe potro{a~a Sin di kat rad ni ka tr go vi ne No vog Sa da pri Grad skom ve }u Sa ve za sa mo stal nih sin di ka ta osu dio je pre po ru ku Na ci o nal ne or ga ni za ci je po tro {a ~a Sr bi je da gra |a ni do 1. no vem bra boj ko tu ju ku po vi nu u ve li kim tr go vin skim lan ci ma zbog, ka ko je re ~ed no u na ja vi ak ci je, neo sno va nog po sku pqe wa osnov nih ì vot nih na mir ni ca. Sin di kat tr go vi ne, ujed no je, ape lo vao na sta nov ni {tvo da se i da qe snab de va ju u ve li kim tr go vin skim lan ci ma. U ju ~e ra {wem sa op {te wu sin di kat ka è da je u na {em gra du za po sle no 17.000 rad ni ka {to zna ~i da od pla ta u tr go vi ni za vi si isto to li ko po ro di ca, od no sno oko 50.000 gra |a na No vog Sa da. „Osnov ni pro blem neo sno va nog po sku pqe wa ì vot nih na mir ni ca je ne po sto ja we ure |e nih tr ì {nih od no sa u na {oj

ze mqi, efi ka sni jih me ha ni za ma kon tro le i ~i we ni ca da je od stra ne dr `a vih or ga na do zvo qe no for mi ra we kar te la. Ce ne pro iz vo da i uslu ga re zul tat su po sto ja wa mo no pol skih od no sa, ume sto da se for mi ra ju slo bod -

re ak ci ju sin di ta ta, i da je ba{ iz tog raz lo ga Na ci o nal na org ni za ci ja po tro {a ~a sa mo po zva la gra |a ne da boj ko tu ju ku po vi nu u hi per mar ke ti ma, a mo gla je da po tro {a ~i ma pre po ru ~i da na pu ne kor pe i da ih on da pu ne

Sindikat radnika trgovine Novog Sada osudio preporuku NOPS-a da gra|ani do 1. novembra bojkotuju kupovinu u trgovinskim lancima no, na osno vu po nu de i tra `we na tr ì {tu. Te ret po sto je }eg sta wa ne mo è bi ti pre ba ~en na kraj weg po tor {a ~e, ali ni na za po sle ne u tr go vin skim lan ci ma, ko ji su naj ma we kri vi za tre nut no sta we i ce ne osnov nih ì vot nih na mir ni ca” ka è u sa op {te wu Sin di ka ta za po sle nih u tr go vi ni. Pred sed nik Na ci o nal ne or ga ni za ci je po tro {a ~a Sr bi je Go ran Pa po vi} ka è da raz u me

ro be osta ve na bla gaj ni i iza |u na po qe. - Vi {e hi qa da qu di se ju ~e i pre kju ~e oda zva lo na {em po zi vu i ni je pa za ri lo u hi per mar ket ma, dok je pre ko 250.000 po tro {a ~a in for mi sa no o ak ci ji Na ci o nal ne or ga ni za ci je por to {a ~a - ka zao je Pa po vi}. Pre ma we go vim re ~i ma Za kon o tr go vi ni tre ba me wa ti u de lu ko ji se od no si na za bra nu do la ska kon ku ren ci je. Z. De li}

ZA [TO JE KDS PO DI GAO CE NU

Pao dinar, skupqa kablovska televizija No vo po sku pqe we ka blov ske dr à va pro pi sa la. Ka ko smo na la zi na pred woj stra ni ra ~u te le vi zi je, ko jim je di stri bu - sa zna li, sva opre ma se na ba vqa na me sec da na pre po sku pqe wa. ter KDS u ok to bru iz ne na dio u ino stran stvu, zbog ~e ga se Ta ko |e, in for ma ci je o naj no No vo sa |a ne, do dat ni je udar na mo ra pla }a ti u stra noj va lu ti. vi jim ce na ma na la zi }e se i na iona ko osi ro ma {en ku} ni bu Na ci o nal no udru è we za za - in ter net stra ni ci KDS, kao i xet. Na ra ~u ni ma je sa da no va {ti tu po tro {a ~a Sr bi je u sek ci ji ve sti na in fo ka na lu ci fra,1.036 di na ra, a ra ~un za (NOPS) i Udru è we za za {ti - ove te le vi zi je. Ru ko vo di lac prav nog ti ma ka blov sku te Na c i o n al n og le vi zi ju je u Na sastanku s udruèwima za za{titu potro{a~a udru è wa za sep tem bru iz dogovoreno da se o svakom budu}em pove}awu za {ti tu po no sio 948 di cena usluga korisnici moraju obavestiti na ra. U ovoj t r o { a ~ a go di ni ka blov Mla den Al 30 dana unapred ska te le vi zi ja fi ro vi} ka tog di stri bu è da sva ko te ra po sku pe la je dva pu ta. tu po tro {a ~a Voj vo di ne odr - ko ri go va we ce ne mo ra bi ti U tom pred u ze }u ka ù da su à li su sa sta nak sa pred stav - ura |e no u sa gla sno sti sa ko ri po sku pqe wa ne mi nov na i da su ni ci ma kom pa ni je KDS No vi sni ci ma uslu ga. uslo vqe na pa dom vred no sti di - Sad da bi za {ti ti li po tro {a -Ce na ne mo è da se me wa na ra. Na i me, po ve }a we ce ne, ~e od iz ne nad nih po ve }a wa ce - bez sa gla sno sti ko ri sni ka ob ja {qa va ju u KDS-u, uzro ko - na ka blov ske te le vi zi je. Na sa - uslu ga. Ovo je je dan od na ~i na va la je pred vi |e na go di {wa stan ku je do go vo re no da se o da se po tro {a ~i ra ni je oba ve in fla ci ja od 10 od sto, kao i sva kom bu du }em po ve }a wu ce na ste o pro me na ma ce na i da uko po ve }a we kur sa evra, {to je do - uslu ga po tro {a ~i mo ra ju oba - li ko se ne sla ù mo gu na vre me ve lo do pa da vred no sti di na ra. ve sti ti 30 da na una pred. Pre ma da ras ki nu ugo vor- ob ja {wa va Iz KDS na vo de da je na ce nu wi ho vom do go vo ru oba ve {te we Al si ro vi}. uti ca la i pro me na PDV, ko ju je o po sku pqe wu tre ba lo bi da se N. Rad man

vojvodina

dnevnik ВОЂА ОПОЗИЦИЈЕ У СЕЧЊУ ПРОМЕНИО СТАВ

Подршка у замену за директорску фотељу СЕЧАЊ: Некада најљући противници, а сада верни сарадници. Тако би се могао описати однос између председника општине Сечањ Предрага Милошевића и новоизабране директорице сечањског Центра за социјални рад Милимирке Антић. Пре неколико месеци Милошевић и Антићева налазили су се на супротним странама. На мајским локалним изборима Милошевић је био носилац листе Демократске странке, док је Антићева

СО Сечањ

предводила сечањске напредњаке. За време изборне кампање пљуштале су оптужбе на све стране – Антићева је прозивала председника општине за лоше стање у овој средњобанатској комуни, док су из противничког та-

калне странке, одбило да се појави на овом, али и на сваком наредном заседању, тврдећи да су одлуке и решења донета на њима незаконита. - Одбацујемо критике изречене од стране оних који су одмах након “конституисања” СО Сечањ засновали радни однос у општини иако то никада није била пракса нити потреба у последњих 20 година. Одржавање седница на којима су једина тема кадровска питања и измене Статута општине због повећања броја чланова Општинског већа и због потпредседничких места у Скупштини са најавом њиховог сталног запослења неће имати нашу подршку – гласило је саопштење десеторо озлојеђених опозиционих одборника, међу којима је била и Милимирка Антић. Без обзира на то, Милошевић је по трећи пут изабран за председника општине, пошто га је подржало петнаесторо одборника -13 из ДС, и по један из ЛСВ и СНС. Шта се у међувремену десило јавности није познато, али је Антићева “променила плочу”. На последњој седници коначно је верификовала свој мандат, а одмах затим је и именована за директорицу Центра за социјални рад општине Сечањ. Напрасна одлука да промени страну, изазвала је огорчење њених партиј-

Одбачене жалбе опозиције Председница Скупштине оптшине Сечањ Биљана Савовић каже да је из Управног суда Србије по 16 поднетих жалби опозиционих одборника до сада стигло 11 одговора којима се свих једанаест разматраних жалби одбацују као неосноване. - Ови одборници жалили су се Управном суду на све одлуке и решења које смо донели од конституисања – подсетила је Савовићева. бора тврдили да прва жена овдашњих напредњака покушава да купује гласове социјално угрожених грађана. Прозивке на рачун Милошевића, међутим, нису прошле код бирача па је он на изборима остварио убедљиву победу, пошто је листа ДС освојила 13 од укупно 25 мандата у Скупштини општине. Листи “Покренимо Сечањ – Томислав Николић” (СНС - ДСС), чији је носилац била Милимирка Беба Антић, припало је пет места у локалном парламенту. Али, већ на конститутивној седници СО Сечањ било је јасно да се опозиција неће помирити са оваквим резултатом, па је десеторо одборника из редова СПС, СНС, Уједињенх региона Србије и Српске ради-

ских колега. Одборник напредњака Славко Прошић је поручио да већина месних одбора, као и Општински одбор СНС Сечањ не подржавају Милимирку Антић, одборницу која је напустила редове опозиције, верификовала мандат и приступила коалиционој већини. - Огорчени смо поступком дојучерашње колегинице и истомишљенице и сматрамо да је превагнуо лични интерес. Истичем да није донета одлука о коалицији СНС са ДС. Одборници СНС, СПС, УРС и СРС наставиће да се боре против свих неправилности и злоупотреба које су се десиле и дешавају се у СО Сечањ – изјавио је Прошић. Ж. Балабан

sreda31.oktobar2012.

ТРЕЋА СЕДНИЦА ЛОКАЛНОГ ПАРЛАМЕНТА СУБОТИЦЕ

Усвојен ребаланс буџета СУБОТИЦА: Јуче је у Суботици, на трећој седници локалног парламента, усвојен ребаланс буџета за ову годину. Обим градске касе је повећан за 508,9 милиона динара, тако да буџет износи 5,3 милијарди динара. Расходи градске управе се увећавају за 29 милиона динара од тога 13 милиона динара је за плате запослених, због раста зарада од октобарске плате за два одсто. Најчешће замерке одборника односиле су се на то што град плаћа пенале од 10 милиона динара установама које нису поштовале закон и запошљавале инвалиде, затим што се дају субвенције ЈКП „Чистоћа и зеленило„ од 90 милиона динара. Ребалансом су предвиђене субвенције за ЈП „Суботица транс” од 50 милиона динара, милион динара за про-

јекте о младима у граду, као и три милиона динара за судске и вансудске трошкове, а односе се на уједе паса. - На основу прихода од зарада, увећан је буџет за око 200 милиона динара. Реч је о пројектима које реализујемо, а прави бум се очекује 2013. и 2014. године, када можемо очекивати увећање и до 600 милиона динара - истакао је градоначеник Суботице Модест Дулић. Ребаланс градског буџета усвојен је са 46 за шест против и са једним уздржаним гласом. Одлука о издвајању новца из буџета за рад националних савета националних заједница, усвојен је са 50 гласова за. Спојена је расправа од шесте до 15. тачке, а односиле су се на измену организације установа, у којима место у управним одбо-

рима имају чланови националних мањина. Расправа се кретала у правцу да Закон о националним мањинама треба да се преиспита. Седници локалног парламента су присуствовали ученици Средње Медицинске школе. Одборници Српске напредне странке нису учествовали у раду другог дела седнице Скупштине Суботице, јер је допуњен материјал подељен одборницима у 9 ујутро, пре почетка седнице. Директори Јавних комуналних предузећа “Дирекција за изградњу града”, “Водовод и Канализација” и “Стадион” поднели су оставке, а на њихово место изабрани су вршиоци дужности директора Сњежана Пејчић, Валерија Тот Годо и Шандор Фазекаш. С. И.

ПОКРАЈИНСКА СЕКРЕТАРКА ЗА СПОРТ И ОМЛАДИНУ У СОМБОРУ

Матица школског спорта

СОМБОР: Током своје јучерашње, како је нагласила, радне посете Сомбору, покрајинска секретарка за спорт и омладину Мариника Чобану истакла је да ова средина представља матицу и колевку школског спорта, једног од најбитнијих сегмената нове стратегије Владе АП Војводине. - Овде се не ради само о два спортска отворена терена сомборских основних и средњих школа која смо обновили средствима покрајинског буџета, већ и трајном опредељењу покрајинске Владе, као и нашем конкретном настојању да уложимо додатне напоре на остваривању стратешких циљева овог Секретаријата. Сомбор је неспорни лидер школског спорта, па је моје реално предвидјање и очекивање да, због свега што се постиже у правцу његовог развоја, управо овдашња средина буде овогодишњи лауреат престижне „Спартакове награде“ у баш том сегменту школског спорта без кога нема ни правилног развоја наше омладине а ни врхунских спортских резултата казала је Чобану, током обиласка отворених спортских терена ОШ „Аврам Мразовић“, реновираних средствима из покрајинског буџета, након чега је обишла и „тартаном“ пресвучене отворене терене сомборске Средње медицинске школе „Др Ружица Рип“, тамошњу фитнес салу, која због скученог простора, не даје пуни предвиђени ефекат, али и ништа мање неусловну фискултурну салу Гимназије „Вељко Петровић“, као и објекте сомборског Спортског Центра „Соко“.

- Поред образовне и здравствене компоненте, покрајинска администрација ће пуно труда уложити и у спортску компоненту физичког образовања у нашим предшколским установама и основним и средњим

- Сомбор је једна од ретких средина у целој Србији која за област спорта издваја чак пет одсто градског буџета - нагласио је сомборски градоначелник Немања Делић, према чијим речима је локална самоуправа учество-

ЗАВРШЕНА ЛИКОВНА КОЛОНИЈА У ЕРДЕВИКУ

Сликари хуманисти с љубављу ЕРДЕВИК: Ликовна колонија „Сликари – хуманисти с љубављу“ одржана је у Ердевику у резиденционалном здању Ворову. Учествовали су Борислав Армуш из Новог Сада, Снежана Бекрић, Зорица Ђорђевић, Јелена Галик–Митровић, Здравко Вучинић, Владимир Рашић, Данкица Петровска, Слободан Гане Милосављевић, Божидар Марковић, Тамара Шарић–Косановић и Александар Јовановић–Бириљ из Београда и Јово Пушкар из Чачка. Ликовни уметници су за само четири дана урадили око 40 слика, а 20 уметничких дела су донели са собом. Технике рада биле су различите од акварела, преко графике до уља на платну. Следи урамљивање слика и припрема за аукцију која ће бити

одржана наредне године. Организатор ове колоније је Црвени крст Шид, а како је рекао секретар ове организације Ивица Јовић недавно је одржана аукција уметничких дела насталих на прошлогодишњој колонији. У понуди је било 80 уметничких дела, део је продат, а преостали радови мог да се погледају и купе у сали Црвеног крста у Шиду. - Најнижа цена слике била је 1.500 динара, а највиша 40.000,00 динара. Остварени приход од продаје слика наменили смо деци са посебним потребама, деци из социјално угрожених породица и деци без родитељског старања - рекао је Јовић. Ликовни уметници били су изузетно задовољни гостопримством, храном и смештајем. Д. Савичин

„Друга шанса” други пут БЕЧЕЈ: Пројекат Министарства просвете и науке „Друга шанса“, којим одрасли добијају прилику да заврше основно образовање, успешно је реализован у Бечеју током минуле школске године. Укупно 34 полазника је у клупама ОШ „Север Ђуркић“ савладало предвиђен образовни програм, а десет их је током лета наставило школовање и ових дана су положили завршни испит из практичне обуке. Пет жена се оспособило за помоћног фризера, а петорица мушкараца за одржавање моторних возила. Нова школска година донела је у оквиру истоименог пројекта „Друга шанса“ могућност за нових 60 одраслих полазника. У клупама ОШ „Север Ђуркић“ с 20 полазника ће бити обрађиван други циклус у чијем програму је градиво петог и шестог разреда, а преосталих 40 је у трећем циклусу у ком се обрађује наставни програм за седми и осми расред основног образовања. В. Ј.

Хуманитарни маскенбал

Маринка Чобану у обиласку сомборских школа

школама, па очекујемо да ћемо средином олимпијског циклуса, 2014. године, успети да обновимо легендарни СОШОВ (спортску Олимпијаду школске омладине Војводине), својеврсну калионицу будућих шампиона, који је своје последње, и уједно најуспешније, издање уочи распада некадашње земље имао баш у Сомбору - казала је Мариника Чобану, истичући спремност покрајинске администрације да подржи евентуалну канидатуру Сомбора за домаћина обновљених СОШОВ.

вала са 10 одсто средстава од потребних три милиона динара, за „пресвлачење“ савременом тартан подлогом два отворена спортска терена у ОШ „Аврам Мраовић“ и СМШ „Ружица Рип“.- Ми смо дефинитивно заинтересовани да будемо домаћини обновљене Спортске Олимпијаде школске омладине Војводине, а реални капацитети и искуство његових спортских радника којима располаже Сомбор ће ову нашу канидатуру свакако оснажити - убеђен је Делић. М. Миљеновић

Асфалтиране три улице

Учесници колоније

АДА: Председник и секретар Друге месне заједнице у Ади Јожеф Рушак и Елфриде Варга, у присуству општинских челника, предали су на употребу обновљен и проширен пут у Пролетерској улици у Ади. Проширење пута у Пролетерској улици са три на пет метара и поновно асфалтирање било је неопходно јер је ова улица веома прометна и коловоз је био у веома лошем стању. Радови у Пролетерској улици су 2,25 милиона динара, а према речима челника Друге МЗ Ада ово је трећа улица на подручју те месне заједнице која је поново асфалтирана. Обнова саобраћајница финансирана је средствима Друге месне заједнице и локалне самоуправе општине Ада. Текст и фото: М. Митровић

Пресецање врпце у Пролетерској улици у Ади

Литургија посвећена младима, деци и породици ПРИВИНА ГЛАВА: У саборној цркви светих архангела у Привиној Глави за преко 600 верника и грађана из Војводине, Србије, Републике Српске и Хрватске одржана је света литургија на дан свете Петке. Све-

ту литургију служио је игуман Гаврило, у саслужењу свештеника и монаха. Том приликом, игуман Гаврило упутио је молитве богу Исусу Христу и мајци божијој, за мир у свету и љубав међу људима. Није заборавио молитву за сву децу света, да имају мирно детињство, а народу да Бог подари мудрост и исцељење душе и тела. Молитвом се обратио и светој Петки, великој људској заштитници и тражио да младим људима подари склапање бракова, чедорођење и исцељење душе и тела. По завршетку свечане литургије, организована је литија око саборне цркве, а по повратку литије у цркву, одржана су и два крштења, па су верници и грађани прешли у трпезарију. Захваљујући прилозима девет кумовима, сви присутни су за ручак добили: белу пилећу чорбу, јагњеће и прасеће печење, колаче и пиће, а игуман Гаврило је после ручка присутнима подарио знања о светој Петки и збивањима око ње. Д. С.

БЕЧЕЈ: Ноћ вештица је традиционална светковина која се обележава у појединим земљама света вечерас, у ноћи уочи сутрашњег римокатоличког празника Сви свети, а Бечејско удружење младих - БУМ ће тим поводом организовати хуманитарни маскенбал, прекосутра од 22 сата у клубу „Стејџ“. - Маскенбалом започињемо серијал активности у оквиру хуманитарне акције „Осмех“, којом желимо да прикупимо средства и робу за новогодишње пакетиће деци из материјално угрожених породица. Уместо куповине улазница, учесници маскенбала треба да донесу чисту гардеробу, дечију играчку, школски прибор или да убаце новчани прилог у кутију на улазу, рекли су бечејски „бумовци“. В. Ј.

Фестивал аматера

РУМА: Највећа манифестација аматерског музичког стваралаштва у Војводини, 49. Фестивал музичких друштава Војводине, биће одржан у Великој дворани Културног центра у Руми, од 2. до 4. новембра. Ове године, селектор је одлучио да се фестивал са две, прошири на три вечери због квалитета који су показали фолклорни ансамбли. Фестивал финансира Покрајински секретаријат за културу и јавно информисање и Општина Рума, а организатори овогодишњег фестивала су Завод за културу и Савез аматера Војводине, Културни центар и Општина Рума. Пет најбољих ансамбала на овом фестивалу биће пласирано на Републичко такмичење, које се одржава у Обреновцу крајем новембра. Улаз на све три вечери је бесплатан. М. Ма.

dnevnik

sreda31.oktobar2012.

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. M. Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

SveT

dnevnik

JEDNA OD NAJSKUPQIH PRIRODNIH KATASTROFA U AMERI^KOJ ISTORIJI

„Sen di” uzeo ì vo te i do neo {te tu od 20 mi li jar di do la ra WU JORK: Uragan „Sendi” ostavqa iza sebe ru{evine, poplave i milione u mraku. Jo{ nema zvani~nih procena, ali analiti~ari kaù da }e udar ko{tati bar 20 milijardi dolara, {to zna~i da }e ovo biti jedna od najskupqih prirodnih katastrofa u ameri~koj istoriji. Ku}a „Ekviket” je ju~e objavila prognozu da }e nalet superoluje izazvati deset milijardi dolara naplative {tete, kao i bar jo{ toliko {tete koju ne}e pokriti osiguravaju}e ku}e. Neki izvori idu i do iznosa od 100 milijardi, a profesor na Univerzitetu Merilend Piter Mori- Kvins posle uragana ci porede}i “Sendi” sa uraganom vreme obru{ila sa Atlantika, s trove i poplave, saop{tio je “Ajrin” uveren je da }e ukupna vetrom koji je dostizao brzinu do ameri~ki nacionalni centar za {teta iznositi najmawe 45 mili150 kilometara na sat, prave}i uragane sa sedi{tem u Majamiju. jardi dolara. talase visine do ~etiri metra. Superoluja je pre{la u postU nuklearnoj elektrani „OjUragan „Sendi”, odneo je 2o tropski ciklon pre nego {to je ster krik”, u Wu Xerziju, proglaìvota ìvota, ali bi broj `r- stigla do obale Wu Xerzija, ali {ena je uzbuna zbog uragana „Sendi”, koji je pogodio isto~nu obalu SAD, saop{tila je Komisija Mrak u sedam miliona domova za nuklearnu bezbednost (NRC). Uzbuna je progla{ena po{to Najmawe 7,3 miliona domova i preduze}a na ameri~koj isto~se nivo vode u nuklearki podigao noj obali ostalo je ju~e bez elektri~ne energije po{to je uragan za vi{e od dva metra, prete}i da „Sendi” sru{io dalekovode, poplavio eletri~nu mreù i izaugrozi rad pumpi, rekao je kasno zvao eksploziju u podstanici „Edison” na Menhetnu. Skoro ~esino} portparol NRC. tvrtina domova Wujorka je bez struje 13 sati u kontinuitetu poEnergetska kompanija „Ekse{to je protutwao uragan sa sna`nim udarima vetra, a talas plilon”, koja upravqa elektranom, me je paralisao transportni sistem u najve}em gradu u SAD, presaop{tila je da nema opasnosti nela je agencija Rojters. od havarije i da javno zdravqe i bezbednost nisu ugroèni. Incident u „Ojster kriku”, tava mogao da bude jo{ ve}i. Ka- wena razaraju}a snaga je jo{ uvek 100 kilometara isto~no od Filada je ju~e jutro u{ao dubqe u kon- velika. delfije, dogodio se u vreme najtinent”Sendi” je oslabio ali Ameri~ki predsednik Barak sna`nije oluje koja se u novije jo{ uvek moè izazvati jake veObama izjavio da je u Wujorku ka-

tastrofalna situacija nakon prolaska uragana „Sendi”, i naloìo federalnu pomo} `rtvama. U Wujorku je poplavqeno sedam tunela podzemne èleznice i {est garaà autobusa, {to je najve}a katastrofa koja je pogodila za saobrahajni sistem u tom gradu. Vi{e od 200 pacijenta, ukqu~uju}i 20 beba sa neonatalne intenzivne nege, evakuisano je iz wujor{ke Univerzitetske bolnice posle nestanka struje i kvara rezervnog agregata. Wujork su pogodile i ogromne poplave, tako da je skoro ceo dowi Menhetn poplavqen, a voda je u pojedinim delovima pre{la ~etiri metra. Policijska stanica u Bruklinu je evakuisana po{to se sru{io jedan od zidova. Veliki poàr koji je buknuo u Wujorku, kao posledica uragana „Sendi”, uni{tio je vi{e desetina ku}a u jednom od najzaba~enijih predgra|a grada, saop{tili su zvani~ici. Predgra|e Brizi Point, u blizini Kvinsa, je poplavqeno pa je vatrogascima te{ko da stave poàr pod kontrolu, izjavio je portparol vatrogasne slu`be Wujorka. Za sada jo{ nema `rtava poàra a pokrenuta je istraga o uzroku. Prema podacima objavqenim na tviteru, vi{e od 50 ku}a je uni{teno u vatrenoj stihiji. Obilna ki{a i nove poplave bi}e velika pretwa i narednih nekoliko dana dok se oluja kre}e ka Pensilvaniji i daqe dràvom Wujork.

NAPETOST U ISTO^NOM KINESKOM MORU

Ki ne ski i ja pan ski bro do vi o~i u o~i PE KING, TO KIO: êtiri kineska izvi|a~ka broda uplovila su u vode nedaleko od arhipelaga u Isto~nom kineskom moru i uputili su japanskoj obalskoj straì „strogu poruku” o suverenitetu Kine nad ostrvima i „izveli mere proterivawa”. Portparol japanske obalske straè Ju|i Kito rekao je da su japanski brodovi drugoj strani uputili upozorewe da se nalaze u tu|im teritorijalnim vodama i od druge strane su zatraìli da te vode napu-

sti. „Kinezi su istakli znake na kineskom i japanskom jeziku. To su radili i ranije, a i mi smo”, rekao je Kito i dodao da situacija nije napetija nego prilikom ranijih susreta. Pravo na nenaseqena ostrva, koja Japanci zovu Senkaku, a Kinezi Diaoju, pola`e i Tajvan. Napetost izme|u Kine i Japana porasla je kada je Japan u septembru nacionalizovao ta ostrva u Isto~nom kineskom moru. U Kini su usledile velike antijapanske demonstracije,

a kineski brodovi ~esto krstare tom zonom. Od sredine septembra kineski patrolni brodovi, kao i brodovi kineske uprave za ribarstvo, vi{e puta su ulazili u teritorijalne vode ostrva, koje po~iwu na 22 kilometara od wihove obale. Pored toga {to ima ekonomske posledice, kriza je znatno ote`ala politi~ku i diplomatsku klimu u odnosima dve vode}e zemqe u regionu.

sreda31.oktobar2012.

OEBS: Kri ti ka ame ri~ kih iz bo ra BE^: Organizacija za evropsku bezbednost i saradwu, u svom preliminarnom izve{taju, kritikovala je postojawe finansijski jakih interesnih grupa u predizbornoj kampawi u SAD, takozvanoj Super PAC, koje milionskim donacijama podràvaju kandidate, a da nisu obavezne da obelodane imena donatora. „Stalno ukazujemo na potrebu transparentnosti u finansirawu izbora. To vaì za mnoge zemqe, a tako i SAD”, poru~io je Nil Sajmon, portparol Parlamentarne skup{tine OEBS-a u izjavi agenciji APA. Pojedini posmatra~i OEBS-a izrazili su kritiku i zbog promene pravnih okvira u pojedinim dràvama SAD i time se osvr}u, izme|u ostalih, na sporno pitawe dokaza indetiteta prilikom izbora.

Od izbora 2008. godine deset dr`ava SAD je uvelo identifikaciju putem fotografije. „Mora biti osigurano da svaki ispravni glas bude prihva}en”, rekao je Sajmon i dodao da je stvar svake dr`ave SAD kako }e po{tovati standarde. On je objasnio da se u drugim zemqama jo{ koristi boja na prstima. U svom izve{taju o izborima u SAD 2008. godine OEBS je izneo kritike u vezi s finansirawem predizborne kampawe, registraciji bira~a, kao i iskqu~ewe osu|enih od izbora. OEBS }e ovogodi{we predsedni~ke izbore pratiti sa vi{e od 100 posmatra~a iz zemaqa ~lanica. Zvani~na Moskva je pre nekoliko dana uputila kritike na ra~un izbora u SAD.

UKRATKO Eks hu ma ci ja Ara fa ta u no vem bru RA MA LA: Neimenovani francuski zvani~nik izjavio je da }e krivi~ni istraìteqi iz Francuske ekshumirati idu}eg meseca posmrtne ostatke Jasera Arafata. Palestinske vlasti su potvrdile da }e ekshumacija biti u novembru i saop{tile da }e odvojeni {vajcarski istra`ni tim sti}i u isto vreme u Ramalu. Nedavno je jedna {vajcarska laboratorija prona{la na Arafatovoj ode}i tragove polonijuma-210, smrtonosnog radioaktivnog izotopa, {to je navelo na ponovno istraìvawe Arafatove smrti novembra 2004. godine. Ovo otkri}e je ponovo oìvelo mogu}nost trovawa, iako je zvani~no navadeno da je uzrok Arafatove smrti {log, a uzrok bolesti od koje je bolovao posledwih sedmica ìvota nikada nije bio razja{wen.

Ubi jen Asa dov ge ne ral DA MASK: Sirijske vazduhoplovne snage potvrdile su da je u severnom delu Damaska ubijen general avijacije. Sirijska dràvna televizija prenela je saop{tewe vazduhoplovnih snaga i optuìla „teroristi~ke grupe (pobuwenike)” za ubistvo. „Kao deo wihove kampawe ~ije su mete (va`ne) nacionalne li~nosti i nau~nici, oruàne teroristi~ke grupe ubile su generala avijacije Abdulah Mahmud al Halidija u Damaskovom okrugu Rukn al Din. On je bio jedan od najistaknutijih sirijskih stru~waka avijacije”, saop{tila je sirijska televizija, prenela je agencija AFP. Al Din je radio u Komandi sirijskog vazduhoplovstva i ubijen je preksino}, po{to je napustio dom svoga prijateqa, potvrdio je neimenovani izvor francuskoj agenciji.

Pu tin sme nio ge ne ra le MO SKVA: Ruski predsednik Vladimir Putin smenio je ukazom pet generala policije Svi smeweni zvani~nici napisali su molbu za razre{ewe sa du`nosti po sopstvenoj `eqi, saop{tilo je Ministarstvo unutra{wih poslova Rusije. Me|u smewenima najpoznatiji je Mihail Tjurkin, koji je bio na mestu na~elnika odeqewa informativnih tehnologija MUP-a, a prethodno je bio zamenik direktora Federalne migracione slu`be. Od ponovnog dolaska u Kremq, Putin je izvr{io na desetine kadrovskih promena u Ministarstvu spoqnih poslova, me|u kojima i smenu samog {efa tog ministarstva umesto Ra{ida Nurgalijeva postavqen je dotada{wi {ef moskovske policije Vladimir Kolokoqcev.

Iran ja ~a voj sku TE HE RAN: Iranska vojska po~ela je dvodnevne manevre ~iji je ciq ja~awe borbene gotovosti oru`anih snaga i sposobnosti odvra}awa eventualnih napada. Dr`avna televizija je izvestila da u vojnoj ve`bi, koja se odvija na zapadu Irana, blizu granice sa Irakom, u~estvuju kopnene i vazdu{ne jedinice vojske. Na televiziji su prikazani snimci padobranaca kako iska~u iz helikoptera blizu grada Sarpol-e Zahab i Kasr-e [irin, 700 kilometara zapadno od Teherana, preneo je AP. Manevri se odvijaju u atmosferi povi{ene napetosti izme|u Teherana i Zapada zbog spornog iranskog nuklearnog programa. Izrael je zapretio da bi mogao da preduzme vojnu akciju ukoliko Iran ne prihvati da obustavi program za oboga}ivawe uranijuma.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI AH MET DA VU TO GLU Povodom apela ruskog {efa diplomatije Sergeja Lavrova da Turska po~ne dijalog sa Damaskom, turski ministar spoqnih poslova Ahmet Davutoglu izjavio je da nema smisla voditi dijalog sa re`imom koji je nastavio da masakrira svoj narod i tokom praznika `rtvovawa.Davutoglu je istakao da Turska ne}e u~initi ni{ta {to bi za posledicu moglo da ima davawe legitimiteta vlastima u Siriji.

DMI TRIJ ME DVE DEV Ruski premijer Dmitrij Medvedev osudio je ju~e, na dan se}awa `rtava sovjetske represije, te{ke zlo~ine diktatora Josifa Staqina nad sopstvenim narodom. „Za ono {to se dogodilo tada, ne samo Josif Staqin nego i brojni drugi odgovorni, nesumwivo zaslu`uju najo{triju kaznu. To treba da ostane u analima ruske istorije kako se to ne bi nikada vi{e ponovilo”.

AN TO NIS SA MA RAS Zvani~na Atina je postigla dogovor sa me|unarodnim kreditorima izjavio je gr~ki premijer Antonis Samaras. „Danas smo okon~ali pregovore o merama {tedwe i buxetu”, naveo je Samaras. „Uukoliko gr~ki parlament usvoji nove mere {tedwe i buxet bude izglasan, Gr~ka }e ostati ~lanica zone evra i prebrodi}e krizu”, istakao je Samaras.

Ot kri ven eks plo ziv u olu pi ni avi o na Ka ~iw skog VAR [A VA: Poqski pirotehni~ari otkrili risti~kog napada jer nisu otkriveni tragovi su tragove eksploziva, u olupini aviona pokojeksploziva. Poqsko tuìla{tvo ponovilo je nog predsednika Poqske Leha Ka~iwskog koji analize olupine i tom prilikom je u Smolensk se sru{io 10. aprila u Smolensku u Rusiji, o povelo poqske pirotehni~are sa savremenom kojima nema pomena u ruskom izve{taju o uzroopremom. cima nesre}e. Portparol poqske vlade Pavel Gra{ rekao je da je mogu}e da }e biti obnovqena istraga pada aviona Ka~iwskog. Poqska dràvna komisija okon~ala je istragu o toj nesre}i zakqu~kom da se avion sru{io zbog poku{aja da se sleti po nemogu}im uslovima na slabo opremqeni aerodrom. U poku{aju sletawa predsedni~kog Tu-154 na zastareli, lo{e opremqeni vojni aerodrom u Smolensku pri gustoj magli, poginuli su predsednik Ka~iwski, wegova supruga Marija i ~lanovi visoke vojne i dràvne delegacije. Nesre}u nije preìveo niko od 96 putnika i Mesto nesre}e u Smolensku ~lanova posade. U ve{ta~ewima za poqsku drKako pi{e poqski dnevnik „@e~ pospoliàvnu komisiju na ~elu sa tada{wim mini- ta”, tragovi nitroglicerina i trotila otkristrom unutra{wih poslova Jeìjem Milerom, veni su na 30 sedi{ta i u sredi{wem delu avina osnovu analiza ruskih stru~waka nakon ne- ona gde se trup spaja sa krilom. Poqski pirosre}e, iskqu~ena je mogu}nost atentata i tero- tehni~ari za sada nisu precizirali odakle po-

ti~u tragovi eksploziva u olupini. Postoji mogu}nost da je re~ o ostacima eksplozivnih materija iz bombi jo{ iz vremena Drugog svetskog rata, po{to su upravo tada oko Smolenska vo|ene èstoke borbe. „Ne samo ruski, ve} i poqski tuìoci koji su pregledali tela, nisu ustanovili da se na wima nalaze tragovi eksplozije i eksploziva. Od tuìla{tva i eksperata sada zavisi da nam objasne za{to se sada analize razlikuju od onih pre dve godine”, rekao je Gra{. Brat blizanac pokojnog predsednika Ka~iwskog, lider opozicionih konzervativaca i biv{i premijer Poqske Jaroslav, od po~etka zahteva da se temeqno istraì i teza da je wegov brat ubijen ili da su ruski kontrolori namerno avion pogre{no naveli na pistu. Me|utim mi{qewe Ka~iwskog deli svega osam odsto Poqaka. Biv{i premijer Le{ek Miler, povodom novih saznawa o nesre}i ocenio je da niko nije mogao da ima motiv da poku{a ubistvo Leha Ka~iwskog jer je bilo jasno da na izborima 2010. godine ne}e uspeti da dobije drugi mandat.

dru[tvo

sreda31.oktobar2012.

VRBAS: SPOREWA IZ GIMNAZIJE PRE[LA U SKUP[TINSKU SALU

Lek ci je iz isto ri je ili na cisti~ka pro pa gan da Vi{emese~na sporewa profesora Gimnazije „@arko Zrewanin“ u Vrbasu o tome da li je panoima na kojima se nalazi oru`je fa{isti~ke Nema~ke mesto u u~ionicama te prosvetne ustanove ili ne, preselila su se iz gimnazijske zbornice i u salu Skup{tine op{tine. Nastavni~ko ve}e Gimnazije je nedavno izdalo saop{tewe za javnost u kojem se, izme|u ostalog, navodi da je „jedan odbornik SO Vrbas na sednici koja je odr`ana 12. juna aludirao i prozivao profesora te {kole po nacionalnoj osnovi“. Odbornik opozicione Srpske radikalne stranke Bra ni slav Pe tro vi} je na posledwoj sednici lokalnog parlamenta zatra`io stenogram s te sednice da bi se utvr-

Je dan od spor nih pa noa

dilo da li je nekoga prozivao po nacionalnoj osnovi. – Samo sam pomenuo ime profesora nema~kog jezika koji u svom kabinetu veli~a vojsku Tre}eg rajha, a zove se Ati la Ke mi ve {i. Da li pomiwawe ne~ijeg imena, koje god da je on nacionalnosti, zna~i da sam prozivao nekoga po nacionalnoj osnovi ili {irio nacionalnu ili versku mr`wu? – upitao je Petrovi}. On je istakao i da je nedopustivo da u u~ionici Gimnazije umesto panoa s likom svetog Save stoje Frawo Josif, Marija Terezija ili tenkovi s kukastim krstovima. – Ukoliko je profesor hteo da deci pribli`i nema~ki jezik, za{to je iskoristio najmra~niji period nema~ke i svetske istorije? – pita Petrovi}. U raspravu na tu temu se ukqu~io i predsednik op{tine dr @eq ko Vi do vi}, koji je predlo`io formirawe komisije sastavqene od predstavnika svih stranaka zastupqenih u lokalnom par-

lamentu koja }e ispitati ceo slu~aj. Ina~e, fotografije na kojima su sporni panoi je u javnost pre nekoliko meseci iznela profesorka ruskog jezika u vrbaskoj gimnaziji Ra doj ka Tmu {i}-Ste pa nov. – U kabinetu broj 11 Gimnazije „@arko Zrewanin“ obreli su se posteri potpuno neprihvatqivog sadràja za na{ narod i na{u dràvu. Na zidovima vaspitno-obrazovne ustanove gra|anskog tipa se veli~a oru`je fa{isti~ke Nema~ke i velike fotografije tog oru`ja, sa sve kukastim krstovima, gotovo dve {kolske godine bile su pred o~ima u~enika. U tom kabinetu je bio i pano s fotografijama i pri~om kontroverzne rok grupe „Ram{tajn“, ~iji je znak stilizovani kukasti krst, a samo ime je naziv ~uvene Hitlerove avio-baze, dok je iznad table stajao poster Habzbur{ke dinastije – kaè Radojka Tmu{i}-Stepanov, i isti~e da bi zbog toga trebalo da odgovaraju profesor Kemive{i, koji je te panoe drào u svom kabinetu, ali i direktor Gimnazije Sve to zar Vu ji ~i}, koji je znao za panoe, a nije ni{ta preduzeo da oni budu skloweni. S druge strane, profesor Atila Kemive{i smatra da postoje dràvne institucije ~iji je posao da se bave ovakvim slu~ajevima. – Voleo bih da se utvrde ~iwenice, ali i da oni koji su me prozvali na nacionalnoj osnovi i la`no optuìli – odgovaraju – istakao je Kemive{i. – U~enici sami biraju na~in na koji }e na panoima predstaviti nema~ku istoriju i kulturu. Za sredwo{kolce, ali i ve}inu odraslih, prve asocijacije su nema~ki automobili, pivo i Hitler. Smatram da bih vi{e pogre{io kada bih u~enicima branio da se bave tim periodom nema~ke istorije. Direktor Svetozar Vuji~i} kaè da ne èli da se upu{ta u polemiku s koleginicom i pi{e demantije na optu`be koje mu je upu}ivala u svojim kolumnama „Na{a Rusija“ u lokalnom listu „Glas“. – Tako|e, ne vodim prepisku i ne polemi{em s politi~arima. O~ekujem da povodom izjava i pau{alnih optu`bi odgovornost snose svi koji su pokrenuli hajku ili su joj se pridruìli bez ikakve provere. U tom smislu, iskoristi}u sva zakonska sredstva koja su mi na raspolagawu – rekao je Vuji~i}, koji o~ekuje da se u razja{wavawe ~itavog slu~aja ukqu~e i nadle`ne prosvetne institucije, ali i pravosudni organi. M. Kekovi}

Cen tar za obo le le od mo `da nog uda ra u Su bo ti ci U Subotici }e biti otvoren regionalni rehabilitacioni centar za obolele od mo`danog udara. Centar }e biti otvoren u okviru IPA-projekta Srbija–Hrvatska, odnosno Gerontolo{kog centra „Subotica„ i Udru`ewa penzionera iz Osijeka. Direktor Gerontolo{kog centra u Subotici dr Ne nad Iva ni {e vi} i direktor Udru`ewa penzionera iz Osijeka Dra go Lon ~a re vi} potpisali su ugovor po kojem }e tve dve ustanove zapo~eti realizaciju projekta pod nazivom „Regionalni centar za edukaciju, prevenciju oboqewa i fizikalnu rehabilitaciju pacijenata obolelih od cerebrovaskularnog insulta i multipleks skleroze“. Projektom je predvi|eno da se formira regionalni rehabilitacioni centar, i to kao organizaciona jedinica Gerontolo{kog centra, uz opremawe odgovaraju}om medicinskom opremom za fizikalnu rehabili-

taciju obolelih. Otvarawem tog centra u Subotici }e biti zaokruèno le~ewe obolelih od mo`danog udara, s obzirom na to da i Op{ta bolnica ima jedinicu za mo`dani udar. – Projekat }e se realizovati u narednih 12 meseci, a ukupna vrednost iznosi}e 100.000 evra – izjavio je dr Nenad Ivani{evi}. – Mo`dani udar je veliki zdravstveni problem u svetu, koji godi{we odnese vi{e od 5,5 miliona qudskih ìvota. U okviru projekta realizova}e se i istraìvawe uzroka i na~ina na koji se manifestuje, kao i preduzimawa radwi na prevenciji posledica. Ciqna grupa, izme|u ostalog, obuhvata i osobe obolele od multipleks skleroze i cerebrovaskularnog insulta, posebno starije, kao i osobe s invaliditetom, zatim porodice obololelih, ali i medicinsko i ostalo stru~no osobqe koje je angaòvano na tretmanu obolelih. S. I.

dnevnik DEMENCIJA POGA\A STARE

Za bo rav nost kva ri ì vot Na prve znake zaboravnosti naj~e}e se ne obra}a pa`wa. Pravdamo se prezaposleno{}u, umorom, trenutnom rasejano{}u, {to uglavnom i jeste razlog {to zaboravimo na ro|endan najbliìh, kqu~eve, ki{obrane, na ostavqenu ukqu~enu ringlu ili peglu. Me|utim, ukoliko ~esto zaboravqamo ili se ne se}amo doga|aja iz bliske pro{losti i prethodnih dana, vaqa se posavetovati s lekarom. – Iako je starije ìvotno doba najve}i faktor rizika za demenciju, naro~ito posle 65 godina kada je u~estalost oko pet odsto, a posle 80 godina je preko 20 odsto, zabluda je da je zaboravnost sastavni deo starewa – kaè dr Ne ve na Jo va no vi}. – Pojava blage zaboravnosti ne zna~i automatski i demenciju, ali ako osoba ne pamti novije doga|aje, ne moè da se seti predmeta ili osoba koje su joj bliske, to su ve} upozoravaju}i znaci. Naàlost, kod lekara se dolazi kada je bolest u poodmakloj fazi, kada lekovi vi{e ne mogu mnogo pomo}i. Demencija nije izle~iva, ali ako se na vreme po~ne s terapijom, napredovawe bolesti moè se znatno uspo-

riti. Zato je zna~ajno da se bolest otkrije {to ranije i da se s terapijom po~ne {to pre jer }e tada osoba du`e imati kvalitetan `ivot.

Epidemija preti Demencija spada u bolesti s najve}om prevalencijom posle kardio-cerebrovaskularnih i malignih oboqewa. Smatra se da u svetu ima oko 12 miliona dementnih osoba, a procewuje se da }e ih 2040. godine biti ~ak 25 miliona. Veliki talas novih bolesnika o~ekuje se u zemqama u razvoju s velikim prira{tajem u kojima }e kroz nekoliko decenija nastati „epidemija” demencije. I ne samo da je kvalitet ìvota dementne osobe veoma lo{ ve} je ugroèn i kvalitet ìvota cele porodice. Po re~ima na{e sagovornice, bilo je slu~ajeva da dementna osoba iza|e iz ku}e i porodica je nikada ne prona|e, da bolesnik izgubi vredne stvari

ili da izazove poàr u stanu. Takve osobe zahtevaju da 24 ~asa neko bude uz wih, {to je za sve ~lanove porodice veliko optere}ewe jer remeti normalan ìvot i rad. U takvim okolnostima kao najboqe re{ewe se name}e sme{taj u stara~ke domove. Me|utim, mesta u domovima je nedovoqno. Kako kaù u Ministarstvu rada, zapo{qavawa i socijalne politike, u narednom periodu ustanove u wihovoj nadle`nosti prilago|ava}e postoje}e kapacitete obolelima od demencije. To ne zahteva velika ulagawa ve} edukaciju zaposlenih jer se s obolelima od raznih vidova demencije, a naro~ito od Alchajmerove bolesti, mora posebno raditi i pokloniti im posebna pa`wa. Proteklih godina u privatnim domovima bilo je zloupotreba u sme{taju dementnih osoba pa su takve ustanove zatvorene, a kako se najavquje, u narednom priodu kontrole domova }e biti stroè.Uskoro po~iwe i proces licencirawa domova tako da oni koji ne ispuwavaju propisane standarde ne}e mo}i ni da pruàju tu uslugu. J. Barbuzan

GO RAN JE [I] RAZ GO VA RAO S PO LA ZNI CI MA [KO LE NA CI O NAL NE OD BRA NE SR BI JE: Potpredsednik Vlade Vojvodine Goran Je{i} primio je, u svojstvu komandanta Pokrajinskog {taba za vanredne situacije, polaznike General{tabnog usavr{avawa [kole nacionalne odbrane Republike Srbije. Je{i} je polaznike upoznao s dosada{wom saradwom koju je pokrajinska administracija imala s Vojskom Srbije u vanrednim situacijama, posebno kada je u pitawu odbrana od poplava, koja je naro~ito bila izra`ena 2006. i 2010. godine. On je naglasio da je saradwa s Vojskom do sada bila uspe{na i intenzivna jer je odbrana gra|ana i wihove imovine u vanrednim situacijama zajedni~ki interes. Brigadni general \okica Petrovi}, komandant Prve brigade Kopnene vojske i komandant Garnizona Novi Sad, istakao je da je poseta pokrajinskim institucijama nastavak tradicionalno dobre saradwe izme|u Ministarstva odbrane, Vojne akademije i Vlade Vojvodine. General{tabno usavr{avawe u [koli nacionalne odbrane u Vojnoj akademiji je tre}i nivo usavr{avawa nakon zavr{enih osnovnih studija oficira iz Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, kao i oficira iz oru`nih snaga stranih zemaqa.

ZREWANINSKA GIMNAZIJA DOMA]IN FILOZOFSKOG TAKMI^EWA

Ana li ti~ ko mi {qe we i kri ti~ nost Povodom predstoje}eg Svetskog dana filozofije, u Zrewaninskoj gimnaziji odr`ano je takmi~ewe sredwo{kolaca u pisawu eseja na engleskom jeziku. Doga|aju je prisustvovao i predsednik Srpskog filozofskog dru{tva Slo bo dan Ka we vac, koji je kazao da se takvim takmi~ewima `eli afirmisati filozofija kao duhovna delatnost jer ona, po wegovim re~ima, ima vi{estruki zna~aj u svakoj sredini, a posebno u na{oj. – Na{a ideja je da filozofija postane kulturna ~iwenica jer smatramo da je to jedan od najboqih na~ina da se stvore i promovi{u vrednosti duhovnog stvarala{tva u Srbiji – poru~io je Kawevac. – Jer, kao {to znamo, kroz filozofiju se raz-

vijaju analiti~ko i sinteti~ko mi{qewe, celovitost i kriti~nost. Ni u jednoj drugoj disciplini ne mo`ete dobiti ta ~etiri atributa, odnosno faktora zna~ajna u duhovnom smislu. Takmi~ewe u Zrewaninskoj gimnazji organizovala je profesorka filozofije Alek san dra Mak si} koja je objasnila propozicije. Kako je navela, u~enici su birali izme|u ~etiri ponu|ena filozofska citata, nakon ~ega su imali dva sata da napi{u esej i poka`u originalnost, doslednost, koherentnost… – Radove daqe {aqemo u Finsku asocijaciju profesora filozofije i oni u~estvuju u drugom krugu me|unarodnog takmi~ewa. Dva najboqa eseja iz ~itavog sveta bi}e promovisana na

Svetski dan filozofije, 15. novembra ove godine, i bi}e objavqena na me|unarodnim sajtovima koji populari{u filozofiju. Ina~e, ovo takmi~ewe bilo je priprema i zagrevawe za Me|unarodnu filozofsku olimpijadu koja }e biti odr`ana u Danskoj – rekla je Aleksandra Maksi}. U~enici Zrewaninske gimnazije do sada su ostvarivali zapa`ene rezultate na nadmetawima iz filozofije. Tako je Mi la na Ko sti} lane osvojila po~asnu medaqu na Me|unarodnoj filozofskoj olimpijadi u Be~u. Nagrada joj je pripala za estet ski sen zi bi li tet u o{troj konkurenciji 66 u~esnika iz 33 zemqe. Takmi~ewe se sastojalo u pisawa eseja na

ne ma ter wem – en gle skom, {panskom ili francuskom jeziku, na nepoznat filozofski citat, a te godine bila su ~etiri – Konfu~ijev, Demokritov, Hjumov i Gudmenov. Milanina mentorka bila je Aleksandra Maksi}, koja je istakla da je potreba za filozofskim obrazovawem danas ve}a nego ikada. Svet, po wenim re~ima, postaje dehumanizovan, nauka dogmati~na, a qudi pasivni, medijski oblikovani i poslu{ni. – Jedan od puteva za promi{qawe krize su i ovi mladi qudi, produktivni u svojoj kreativnosti kao temeq nade budu}e civlizacije – poru~ila je Aleksandra Maksi}. @. Balaban

VESTI Usko ro ce na obu ke iz pr ve po mo }i za bu du }e vo za ~e Iako ima jo{ mnogo nepoznanica o primeni novog Pravilnika o polagawu voza~kih ispita, Crveni krst Srbije tehni~ki je spreman da po~ne da ispuwava svoj deo obuke kandidata za voza~e iz prve pomo}i. U narednih nekoliko nedeqa Ministarstvo zdravqa treba da da odobrewe i licence za podru~ne organizacije Crvenog krsta Srbije. Po prvim ra~unicama, obuka iz prve pomo}i budu}e voza~e mogla bi ko{tati 5.000 dinara. U ovu cenu ukqu~eno je osam obaveznih ~asova, priru~nik iz prve pomo}i, nastavni video-materijal i di-vi-di kao i zbirka test pitawa. Predava~i Crvenog krsta Srbije su profesionalni zdravstveni radnici, a ima i medicinskih tehni~ara. Svi oni su pro{li posebnu obuku i imaju najmawe godinu iskustva i polo`en stru~ni ispit. Ima oko 700 predava~a prve pomo}i {irom Srbije, polovina ve} ima licence a drugi deo ~eka odobrewe Ministarstva zdravqa. Crveni krst Srbije }e uskoro objaviti i zvani~nu jedinstvenu cenu obuke iz prve pomo}i. Q. M.

Sud ne tre ba da od lu ~u je o pro me ni po la Organizacija LGBT i Koalicija protiv diskriminacije smatraju da je predlog zakona o izmenama i dopunama Zakona o vanparni~nom postupku po kojem }e sud davati dozvolu za promenu pola, diskriminativan i neustavan i unazadio bi i degradirao polo`aj transseksualnih, transpolnih i transrodnih osoba. Podse}aju na to da mnoge zemqe sveta nemaju najboqe ure|ena pitawa pravnih posledica promene pola, ali ni u jednoj se u uporednom pravu ne tra`i da osoba koja ho}e da promene pol mora da dobije dozvolu suda da zapo~ne proces. Po Ustavu Srbije, dodaju, svako ima pravo na qudsko dostojanstvo i slobodan razvoj li~nosti i na za{titu svog psihi~kog i fizi~kog zdravqa. Q. M.

Sa vet za zdrav stvo u sva koj op {ti ni Dr`avni sekretar u Ministarstvu zdravqa dr Si mo Vu ko vi} izjavio je u Senti da }e se u vo|ewu i sprovo|ewu zdravstvene politike ja~ati uloga lokalnih samouprava. On je o aktuelnim problemima zdravstvenih ustanova razgovarao s rukovodiocima zdravstvenih ustanova, predsednikom op{tine Ru dol fom Ce gle di -

jem i republi~kim poslanicima iz te sredine Jo `e fom [an do rom i Zol ta nom Pe kom. – Dono{ewem zakona o za{titi prava pacijenata, za{titnici prava pacijenata bi}e u ingerencijama lokalne samouprave, a s druge strane }e se gledati da svaka op{tine dobije svoj savet za zdravstvo koji }e planirati zdravstvenu politiku, kontrolisati tro{ewe novca, planirati kadrove i, {to je najva`nije, ocewivati da li su gra|ani zadovoqni zdravstvenom za{titom – rekao je Vukovi}. M. M.

RRA i „Pre qub ni ci” Savet RRA je naloìo TV Pink, TV Prva i TV Hepi da pre po~etka emitovawa i na kraju emisija „Prequbnici”, „Porodi~ne tajne” i „Luda ku}a” na ekranu taj sadràj ozna~e kao igrani program, kako javnost ne bi bila u zabludi da je re~ o dokumentarnom programu. RRA traì i da se u celosti prekriju signalom sve psovke i uvredqiv govor. Savet je naloìo emiteru TV Pink da emisiju „Prequbnici” jasno ozna~i kao program koji nije prikladan za mla|e od 16 godina, a da u slu~ajevima kada sadràj nije prikladan za mla|e od 18 godina, emisiju emituje posle pono}i. Istu meru Savet RRA naloìo je emiteru TV Prva kada je u pitawu emisija „Porodi~ne tajne”, kao i TV Hepi za emisiju „Luda ku}a”.

crna hronika

dnevnik

sreda31.oktobar2012.

TU @I LA [TVO ZA OR GA NI ZO VA NI KRI MI NAL O SLU ^A JU BIV [EG MI NI STRA

Du li} op tu `en za te `e kri vi~ no de lo Foto: N. Stojanovi}

IDEN TI FI KO VAN NA STRA DA LI KOD BA^ KOG PE TROV CA

U „pun tu” po gi nuo po li ca jac U sa o bra }aj noj ne sre }i pre kju ~e po sle pod ne na pu tu Sil ba{ – Ba~ ki Pe tro vac, o ko joj je „Dnev nik” pi sao, po gi nuo je Dar ko Mi qe vi} (1982) iz Ma gli }a, sa op {ti la je ju ~e no vo sad ska Po li cij ska upra va. On je, vo ze }i „fi jat pun to”, iz gu bio `i vot u di rekt nom su da ru s „pe `o om” ko jim je upra vqao Go ran K. (1989) iz Som bo ra. Po pr vim sa zna wi ma, Som bo rac je zbog ne pri la go |e ne br -

zi ne iz gu bio kon tro lu nad vo zi lom i pre {ao u le vu sa o bra }aj nu tra ku. Dar ko Mi qe vi}, po li ca jac u Ba~ kom Pe trov cu, pre mi nuo je na li cu me sta, dok je vo za~ „pe `oa” lak {e po vre |en. Pro tiv Go ra na K. sle di kri vi~ na pri ja va zbog sum we da je po ~i nio te {ko de lo pro tiv bez bed no sti jav nog sa o bra }a ja, do da je se u sa op {te wu. M. V.

– Tu ì la {tvo za or ga ni zo va ni kri mi nal po di glo je op tu `ni cu pro tiv biv {eg mi ni stra Oli ve ra Du li }a i we go vih sa rad ni ka za te ì ob lik kri vi~ nog de la zlo u po tre be slu `be nog po lo à ja, za ko ji je za pre }e na ka zna od dve do 12 go di na za tvo ra – iz ja vi la je Ta nju gu port pa rol ka Spe ci jal nog su da Ma ja Ko va ~e vi}. Ona je pre ci zi ra la da je Tu ì la {tvo pre kju ~e do sta vi lo op tu `ni cu su du, na ko ju }e okri vqe ni ima ti pra vo da ulo è pri go vor, na kon ~e ga }e sud do ne ti od lu ku da li }e op tu `ni ca stu pi ti na prav nu sna gu. Po ~et kom me se ca Tu ì la {tvo je pro tiv Du li }a po di glo op tu `ni pred log za bla ì ob lik tog kri vi~ nog de la, za ko ji je za pre }e na ka zna do pet go di na za tvo ra, ali je u okvi ru do pu ne is tra ge do {lo do no vih do ka za na osno vu ko jih je po dig nu ta op tu `ni ca. Osim Du li }a, op tu `ni com su ob u hva }e ni i ta da {wi sa rad nik

KO VIQ ^A NI PRI TVO RE NI ZBOG RAZ BOJ NI [TVA

Okri vqe ni da su kra li pa na sr nu li na ~u va re

No vo sad ska po li ci ja od re di la je me ru za dr `a va wa Pa vlu M. (1994), Ra do va nu G. (1993), Dra go qu bu M. (1993) i Sr |a nu S. (1993) iz Ko vi qa i pod ne la kri vi~ nu pri ja vu pro tiv jed nog ma lo let ni ka iz Ka }a zbog sum we da su po ~i ni li raz boj ni {tvo. Oni se te re te da su su u su bo tu ukra li pre hram be ne pro iz vo de i ci ga re te iz jed nog ma ga ci na i lak {e po vre di li dvo ji cu ~u va ra ko ji su po ku {a li da ih spre ~e u kra |i. Osum wi ~e ni ma se sta vqa na te ret da su pri li kom bek stva na pa li rad ni ka obez be |e wa osnov ne {ko le, kog su ta ko |e lak {e po vre di li, a

po tom i ~u va ra jed ne pi ce ri je, ko me su na ne li te {ke te le sne po vre de. Svi okri qe ni su do ve de ni na sa slu {a we is tra `nom su di ji Vi {eg su da u No vom Sa du ko ji je Pa vlu M., Ra do va nu G. i ma lo let nom Ka }a ni nu od re dio pri tvor, a Sr |a na S. i Dra go qu ba M. pu stio da se bra ne sa slo bo de, ka `e se u ju ~e ra {wem sa op {te wu no vo sad ske Po li cij ske upra ve. Po sled woj dvo ji ci osum wi ~e nih je iz re ~e na za bra na da pri la ze i ko mu ni ci ra ju sa sve do ci ma. M. V.

UHAP [E NI ZBOG BRU TAL NOG NA PA DA U NO VOM SA DU

Pritvor za prelom kosti i ubo d u le |a

Po li ci ja je uhap si la Ste fa na N. (1994) iz No vog Sa da pod sum wom da je iz vr {io kri vi~ no de lo te {kih te le snih po vre da i jed nog se dam na e sto go di {weg No vo sa |a ni na ko ji se te re ti za na sil ni~ ko po na {a we. Wi ma se kri vi~ nom pri ja vom pri pi su je da su 26. ok to bra na pa li dvo ji cu mla di }a i jed nog od wih ubo li no `em u le |a i ta ko ga lak {e po vre di li, a dru gom po se kli ar ka du i slo mi li ~e o nu kost te mu na taj na ~in na ne li te {ke te le sne po vre de. Obo ji ca su pri ve de na nad le `nim su di ja ma ko ji su im po sle sa slu {a wa od re di li pri tvor do osam da na, na vo di se u ju ~e ra {wem sa op {te wu no vo sad ske po li ci je. M. V.

PRI ZNA WE MA \AR SKE NA ^EL NI KU PU KI KIN DA DRA GA NU JO VI ]U

Ofi cir ski bo de` od kom {i ja

Na ~el ni ku Po li cij ske upra ve u Ki kin di Dra ga nu Jo vi }u ne dav no je za iz u zet no za la ga we i li~ ni do pri nos una pre |e wu me |u po li cij ske sa rad we u su zbi ja wu

Dra gan Jo vi} s priznawem

svih ob li ka pre ko gra ni~ nog kri mi na la do de qe no pri zna we od kom {i ja iz su sed ne Ma |ar ske. Po vo dom dr `av nog pra zni ka Ma |ar ske, 18.ok to bra u Se ge di nu,

di rek tor ma |ar ske po li ci je dr Jo èf Ha ta la je Jo vi }a na gra dio – ofi cir skim bo de òm. Jo vi} ka è da je na pod ru~ ju Po li cij ske upra ve Ki kin da u pr vih de vet me se ci ove go di ne re gi stro va no je 1.759 kri vi~ nih de la, go to vo {est po sto vi {e ne go la ne u istom pe ri o du, pri ~e mu je bi lo ma we te {kih kri vi~ nih de la. Is ti ~e da je ak ce nat dat na su zbi ja we nar ko ma ni je i ile gal nih mi gra ci ja i tr go vi ne qu di ma. Od 30.210 me ra pred u ze tih u Sr bi ji pro tiv stra nih dr à vqa na na su zbi ja wu ile gal nih mi gra ci ja i tr go vi ne qu di ma, naj vi {e je pred u ze to na pod ru~ ju PU Ki kin da – 6.026, ili go to vo pe ti na. Za pr vih de vet me se ci pro tiv stra nih dr à vqa na je pod ne to 1.668 pre kr {aj nih pri ja va, a pre ma 2.389 stra nih dr à vqa na, {to je u od no su na 2009. go di nu ~ak {est pu ta vi {e. Jo vi} je do dao da je u ot kri ve nih pet kri vi~ nih de la ne do zvo qe nog pre la ska dr àv ne gra ni ce i kri jum ~a re wa qu di osam li ca li {e no slo bo de. M. Mi tro vi}

u Du li }e vom mi ni star stvu Ne boj {a Ja wi} i di rek tor „Pu te va Sr bi je” Zo ran Drob wak. Po op tu `nom pred lo gu pod ne tom po lo vi nom ok to bra, oni se

ke uslo ve, po tom lo ka cij ske do zvo le, za tim sa gla sno sti i na kra ju gra |e vin ske do zvo le, i po red upo zo re wa za po sle nih u Mi ni star stvu `i vot ne sre di ne i

Oli ver Du li}

te re te da su in ve sti to ru „Nu ba in vest” iz Be o gra da ne za ko ni to iz da li pr vo sa o bra }aj no teh ni~ -

pro stor nog pla ni ra wa i pred u- ze }u „Pu te vi Sr bi je” da za to ni su is pu we ni pro pi sa ni uslo vi.

– Iz da va wem zah te va nih do zvo la in ve sti to ru „Nu ba in vest” omo gu }e no je da pri stu pi iz grad wi op ti~ ke mre è na put nom ze mqi {tu na dr àv nim pu te vi ma ko ji ma upra vqa JP „Pu te vi Sr bi je„, i to na naj va `ni jim ma gi stral nim ko ri do ri ma od Be o gra da do gra ni ce s Hr vat skom, Ma |ar skom, Ru mu ni jom, Bu gar skom i Ma ke do ni jom – re kao je ra ni je tu ì lac Miq ko Ra di sa vqe vi}. Osim to ga, u po stup ku od lu ~i va wa o zah te vi ma „Nu ba in ve sta„ oni su tog in ve sti to ra sta vi li u po vla {}e ni po lo àj u od no su na sve dru ge za in te re so va ne in ve sti to re ko ji su se obra }a li istim zah te vi ma Mi ni star stvu i „Pu te vi ma Sr bi je” jer su, za raz li ku, od wih zah te va li da do sta ve svu po treb nu do ku men ta ci ju ko ja je ina ~e i pro pi sa na Za ko nom o pla ni ra wu i iz grad wi i Za ko nom o jav nim pu te vi ma. Skup {ti na Sr bi je je 8. ok to bra uki nu la imu ni tet Du li }u.

PO MO] NIK MI NI STRA PRAV DE VOJ KAN SI MI]

Sr bi ji tre ba jo{ 230 iz vr {i te qa Po mo} nik mi ni stra prav de Voj kan Si mi} iz ja vio je ju ~e da Sr bi ja tre nut no ima sve ga 70 iz vr {i te qa ko ji su po ~e li da ra de i jo{ 30 ko ji su po lo `i li iz vr {i teq ski is pit, iako joj je po treb no ~ak 330. – Mi ni star stvo }e na sto ja ti da pri vu ~e {to vi {e prav ni ka u na red nom pe ri o du jer je srp skom pra vo su |u po treb no po stu pa we pro fe si o na la ca ko ji }e po stu pak iz vr {e wa i obez be |e wa u~i ni ti {to efi ka sni jim i ras te re ti ti rad su do va u toj obla sti – re kao je Si mi}, ot vra ju }i jav nu ras pra vu o iz me na na i do pu na ma Za ko na o iz vr {e wu i obez be |e wu i Za ko na o me di ja ci ji u Ape la ci o nom su du u Be o gra du. Si mi} je u iz ja vi za Ta njug re kao da je za da tak rad ne gru pe bio da, ima ju }i u vi du jed no go di {we is ku stvo pri me ne za ko na i uvo |e wa iz vr {i te qa u prav ni isi stem,

u~i ni ne ke iz me ne ko je }e do pri ne ti po boq {a wu kva li te ta za ko na u smi slu ot kla wa wa smet wi za efi ka snost i teh ni~ kih sme wi, kao i u de lu obez be |e wa pra va gra |a na u sud skom po stup ku. On je is ta kao da za kon ske in ter ven ci je ni su ve li ke i su {tin ske. Si mi} je pod se tio na to da Sr bi ja ima ve li ke pro ble me sa spro vo |e wem po stup ka iz vr {e wa, zbog ~e ga je pred Evrop skim su dom za qud ska pra va u Stra zbu ru vi so ko ran gi ra na po bro ju pred stav ki zbog po vre de pra va na su |e we u ra zum nom ro ku, a iz vr {e we se ra ~u na u tra ja we po stup ka. Pred sed nik rad ne pod gru pe za iz me nu Za ko na o iz vr {e wu i obez be |e wu Ne boj {a [ar ki} re kao je na jav noj ras pra vi da bi u na red nom pe ri o du tre ba lo o~e ki va ti ja ~a we ulo ge iz vr {i te qa.

U HA GU NA STA VQEN PRO CES RA DO VA NU KA RAYI]U

Sve dok: Mar ka le su na me {taq ka

Na su |e wu biv {em pred sed ni ku RS-a Ra do va nu Ka ra xi }u pred Ha {kim tri bu na lom sve dok od bra ne, biv {i po sma tra~ UN Ste fan @u dri, pu kov nik ka nad skih sna ga, sve do ~io je u ko rist Ka ra xi }e ve te ze da je eks plo zi ja na sa ra jev skoj pi ja ci

Mar ka le po sle gra na ti ra wa

Mar ka le bi la na me {te na da bi se sva li la kri vi ca na sna ge bo san skih Sr ba, pre neo je Ra dio Slo bod na Evro pa. „Pu kov nik @u dri je za kqu ~io da si la zna pu ta wa mi no ba ca~ kog pro jek ti la ka li bra 120 mi li me ta ra ne bi mo gla bi ti do bro iz me re na jer je pr va eki pa UN na vod no po me ri la rep (pro jek ti la) i ta ko po ma kla rub

kra te ra”, na ve de no je u @u dri je vom is ka zu, ko ji je pro ~i tao Ka ra xi}. Trag upa qa ~a je, po re ~i ma sve do ka, ta ko |e bio po me ren, {to je zna ~i lo da je pro me we no i me sto is pa qe wa. „Kri vi ca jed ne stra ne je po gre {no utvr |e na”, bio je za kqu ~ak sve do ka, ko ji je u svo joj ka ri je ri ana li zi rao oko 100 kra te ra eks plo zi ja. Ka ko je pre neo RSE, Ka ra xi}, ko ji se bra ni sam, po ku {a va pred Tri bu na lom da ospo ri sve do ~e wa sve do ka Tu ì la {tva, ko ji su po tvr di li slu `be ni za kqu ~ak UN da je gra na ta ko ja je pa la na Mar ka le 5. fe bru a ra 1994. go di ne, ubiv {i 68 qu di, bi la is pa qe na sa srp skih po lo à ja. Biv {i pred sed nik RS-a op tu èn je pred Tri bu na lom za ge no cid, zlo ~i ne pro tiv ~o ve~ no sti i kr {e we za ko na i obi ~a ja ra to va wa u BiH od 1992. do 1995. go di ne. Uhap {en je 21. ju la 2008. go di ne, a po {to se ni je iz ja snio o kri vi ci, u we go vo ime je une to da se ne ose }a kri vim. Su |e we mu je po ~e lo 26. ok to bra 2009. go di ne. (Ta njug)

– Na wih bi, osim po slo va iz vr {e wa, mo gli bi ti pre ne ti i dru gi uprav ni i ad mi ni stra tiv ni po slo vi, kao i po slo vi na pla te nov ~a nih po tra `i va wa – na po me nuo je [ar ki}.

Pred lo è nim iz me na ma pred vi |a se mo gu} nost tra è wa da se od lo ì iz vr {e we, bi lo na zah tev po ve ri o ca, bi lo iz vr {nog du `ni ka, a une te su i ne ke mo gu} no sti za iz da va we pri vre me ne me re.

BIV [I NA ^EL NIK GE NE RAL [TA BA VJ PRED @AL BE NIM VE ]EM TRI BU NA LA

Pe ri {i}: Po stu pak ni je objek ti van Biv {i na ~el nik Ge ne ral {ta ba Voj ske Ju go sla vi je Mom ~i lo Pe ri {i} oce nio je ju ~e, na àl be noj ras pra vi pred Ha {kim tri bu na lom, da po stu pak pro tiv we ga ni je bio objek ti van i ne pri stra san i da je we gov slu ~aj je din stven u sve tu. Pod se }a ju }i na to da je po na ci o- nal no sti Sr bin, Pe ri {i} je, u obra }a wu su di ja ma @al be nog ve }a, re kao da su ga mno gi upo zo ra va li na to „da je te {ko da }e mu su |e we bi ti objek tiv no, ne pri stra sno i ne za vi sno”. – Moj slu ~aj je je din stven u sve tu jer se ni kad ni je de si lo da na ~el nik Ge ne ral {ta ba ne ke voj ske bu de op tu èn i osu |en zbog zlo ~i na ko je su po ~i ni li pri pad ni ci dru ge voj ske, na te ri to ri ji dru ge dr à ve – re kao je Pe ri {i}, ko ji je bio na ~e lu Ge ne ral {ta ba od 1993. do 1998. go di ne. On je 6. sep tem bra pro {le go di ne ne pra vo sna `no osu |en na 27 go di na za tvo ra zbog ar ti qe rij ske i snaj per ske va tre po Sa ra je vu od 1993. do 1995, po ma ga wa po ~i ni o ci ma ubi sta va i pri sil nog pre me {ta wa u Sre bre ni ci i ne ka `wa va wa pod re |e nih zbog ra ket nih na pa da na Za greb 1995. go di ne. Pe ri {i} je oce nio da je dra sti~ no ka `wen zbog vo |e wa ra ta, ma da, ka ko je is ta kao, ni vo |e we ra ta ni po ma ga we dru gi ma u ra tu ni su za bra we ni u sve tu, upr kos ra za ra wi ma i pat wa ma ko je su ko bi na no se.

Na po mi wu }i da pro tiv we go vog di rekt nog nad re |e nog, ta da {weg pred sed ni ka SRJ i Vr hov nog sa ve ta od bra ne Zo ra na Li li }a, ni je ni

Mom ~i lo Pe ri {i}

po dig nu ta op tu `ni ca, Pe ri {i} je re kao da su we go vi pro fe si o nal ni po stup ci „uvek bi li u funk ci ji spre ~a va wa pro {i re wa ra ta” i da su se za sni va li na me |u na rod nim i do ma }im za ko ni ma. Od bra na je na ju ~e ra {wem sa slu {a wu za tra `i la da pr vo ste pe na pre su da bu de po ni {te na jer se wo me kri mi na li zu je vo |e we ra ta, ko je ni je zlo ~in ni po sta tu tu Tri bu na la ni po me |u na rod nom pra vu, i oce ni la da ni je do ka za na di rekt na po ve za nost op tu `e nog ni s jed nim zlo ~i nom. (Ta njug)

kULTURA

sreda31.oktobar2012.

dnevnik

НАГРАДА ЗА НАЈБОЉЕ ГЛУМАЧКО ОСТВАРЕЊЕ НА МАЂАРСКОМ ЈЕЗИКУ

Ливија Банка добитница Патакијевог прстена Глумица Новосадског позоришта/Ујвидеки синхаз Ливија Банка овогодишња је добитница Патакијевог прстена, награде за најбоље глумачко остварење на ма-

ђарском језику у Војводини у протеклој сезони. Ливија Банка је ову престижну награду, која носи име барда војвођанског мађарског глумишта Ласла Патаки-

Фото: Атила Мађар

ја (1916-1999) добила за улогу у представи „Лаку ноћ мама„ коју је у Сенћанском мађарском камерном позоришту режирао Шандор Ласло. Глумици је награда уручена прексиноћ у Народном позоришту Суботица на свечаности на којој је ансамбл Новосадског позоришта извео свој госпел концерт. У овогодишњој конкуренцији било је седам кандидата, међу њима и још два глумца овог театра - Арон Балаж и Тамаш Хајду. „Патакијев прстен“ - ове године 11. пут - традиционално се додељује поводом Дана војвођанског мађарског глумишта. Одлуку о добитнику донео је жири који су чинили критичари Ласло Геролд и Игор Бурић, филмски редитељ Саболч Толнаи, плесни уметник Денеш Дебреи и студенти Академије уметности у Новом Саду.

СУТРА ИЗЛОЖБА У ПОКЛОН ЗБИРЦИ РАЈКА МАМУЗИЋА

Графика овде и сада Изложба под називом “Графика овде и сада” која презентује радове наставника, сарадника и студената Катедре за графику Академије уметности у Новом Саду, биће отворена сутра у 13 часова у Галерији ликовне уметности Поклон збирке Рајка Мамузића. - Пројекат “Графика овде и сада” заснован је на тежњи да се изложбом графика, подстакне јавност и приближи ширем аудиторијуму савремено уметничко стваралаштво ликовне гране графике, која се безмало четири деценије негује на Академији уметности у Новом Саду. Овај пројекат презентује радове наставника, сарадника и студената Катедре за графику, који својим ангажманом доследно и на убедљив начин подижу дигнитет графике, активно учествујући на домаћим и међународним изложбама и симпозијумима, неретко овенчани (бројним) наградама – истичу на Академији уметности у Новом Саду. - Циљ пројекта је мотивација студената Катедре за графику, свих нивоа студија, за будуће стваралач-

ке подухвате у графици и њихово позиционирање на пољу уметности. У току реализације пројекта, радом у графичком атељеу Катедре за графику Академије уметности у Новом Саду, ствара се позитиван и инспиративан стваралачки амбијент, у којем учествују наставници и студенти, те се таквим заједничким деловањем, дијалогом и анализом новонасталих графичких радова, успешно подстичу и артикулишу стваралачке способности, што, сматрају на АУНС, овај пројекат и чини изузетно значајним. На изложби учествују садашњи и доскорашњи студенти Анико Бичкеи, Aлександра Грбовић, Анико Додоњи, Јованка Вања Узелац (Каташић), Ана Коматина, Дорис Милешевић, Нина Радовић, Звездана Тарлановић, Бранислава Тешић и Уна Ћирић, као и професори Александар Ботић, Зоран Грмаш, Радован Јандрић, Jозеф Клаћик, Слободан Кнежевић, Аница Радошевић, Јелена Средановић, Милош Станојев, Звонко Тилић и Н. П-ј. Зоран Тодовић.

ДВА НО ВО САД СКА КОМ ПО ЗИ ТО РА НА КОН ЦЕР ТУ У СИ НА ГО ГИ

Сви ра ју Бо рис Ко вач и Сте ван Ко вач Тик ма јер На кон 27 го ди на, два но во сад ска ком по зи то ра и ин стру мен та ли ста Бо рис Ко вач и Сте ван Ко вач Тик ма јер на сту пи ће за јед но на кон цер ту у Си на го ги ве че рас у 20.30 ча со ва. Тик ма јер на сту па у свом род ном гра ду по сле ви ше од два де сет го ди на жи во та и ра да у Фран цу ској. На овом кон цер ту са вре ме не им про ви зо ва не му зи ке под на зи вом „Ultima armonia“, уз Ко ва ча (со пран и алт сак со фон, бас кла ри нет) и Тик ма је ра (кла вир), сви ра ће и Ми лош Ма тић (кон тра бас) и Лав Ко вач (буб ње ви). Ула зни це ста ју 400 ди на ра и мо гу се ку пи ти у про сто ри ја ма ор га ни за то ра овог кон цер та Му зич ке омла ди не Но вог Са да (Ка то лич ка пор та 2/3 тел.021/452-344) од 8 до 14 ча со ва, као и два са та пред по че так кон цер та у Си на го ги. - Ком по зи то ри и ин стру мен та ли сти Бо рис Ко вач и Сте ван Ко вач Тик ма јер ба ве се већ бар три де це ни је им про ви за тив ном му зи ком, те ис тра жи ва њем од но са им про ви за ци је и ком по зи ци је – под се ћа ју у Му зич кој омла ди ни Но вог Са да - У за јед нич ком про јек ту под на зи вом „Ultima armonia“, они су у фа зи сво је ства ра лач ке зре ло сти

од лу чи ли да, по ла зе ћи од им про ви за ци је, кре и ра ју за јед нич ко му зич ко де ло отво ре не фор ме. У по е тич ком сми слу, они на ла зе он то ло шки “бек гра унд” у тра ди ци о- нал ној му зи ци и кул ту ри па нон ско-кар пат ско-бал кан ских про сто ра, ко ји пред ста вља њи хов за јед нич ки ду хов ни и кул тур но исто риј ски кон текст. Му зи ка овог квар те та је ко лек тив ни по ку шај да се ре де фи ни ше и ре а фир ми ше иде ја о рав но прав ном им про ви за тив ном му зич ком ди ја ло гу ње них чла но ва: ди ја ло гу чи ји је је зик ду бо ко уко ре њен у тра ди ци ји му зи ке на ве де них про сто ра. Овај квар тет на сто ји да сво јим слу ша о ци ма по ну ди је дан ду бљи ар хе о ло шко-ан тро по ло шки са др жај ба зи ран на бо га тим ар ха ич ким му зич ким “ис ко пи на ма“ с ових про сто ра. Сво јом му зич ком хер ме не у ти ком, уче сни ци про јек та тра ди ци ји да ру ју но ве пу то ка зе и смер ни це, ка ко на во де у МОНС –у, узи ма ју ћи од ње са мо оно ли ко ко ли ко је она у њи хо вом ис ку ству жи ва и ин спи ра тив на, да ју ћи, при то ме, ис тој тој тра ди ци ји све оно што је укљу чу је у са вре ме не то ко ве му зич ког ми шље ња.

Бо рис Ко вач је ком по но вао му зи ку за ви ше де се ти на по зо ри шних, ба лет ских и пле сних пред ста ва, као и фил мо ве и ТВ про дук ци ју у Ср би ји и ши ре. На сту пао је на око 250 фе сти ва ла са вре ме не му зи ке и по зо ри шта у че тр де се так зе ма ља све та на че ти ри кон ти нен та. Об ја вље но му је 14 аутор ских ком пакт ди ско ва и је дан ДВД ал бум. Му зи ку Тик ма је ра сви ра ли су мно ги ре но ми ра ни из во ђа чи (Ги дон Кре мер, Мар та Ар ге рич, квар тет „Ке лер“, ан самбл „Не дер ландс Бла зерс“, Да вид Ге рин гас...). Тик ма јер је са ра ђи вао и са му зи ча ри ма но ве ал тер на тив не сце не (Фред Фрит, Крис Ка тлер, Ро берт Дрејк, Еј ми Де нио, Мајк Џон сон), као и са му зи ча ри ма окре ну тим ка фол клор ној тра ди ци ји (Ва лен тан Кла стри је, Ива Би то ва). Му зи ку ово га ком по зи то ра већ два де сет го ди на из да је „Recommended Megacorp“ из Лон до на. Кон церт „Ultima armonia“, би ће при ре ђен и у Су бо ти ци у пе так 2. но вем бра у ве ли кој већ ни ци Град ске ку ће у Су бо ти ци, у окви ру „Џе зи ре“ фе сти ва ла са вре ме не и ис тра жи вач ке му зи ке. Н. П-ј.

ВЕЧЕРАС У БАЛЕТУ „ДОН КИХОТ” СНП-a

Играју Бранкица Вучићевић и Такуја Сумитомо У вечерашњој представи балета СНП–а „Дон Кихот“ Лудвига Минкуса, у кореографији Ђуле Харангоза и под диригентским вођством Микице Јевтића, први пут ће у главним улогама Китри и Басила играти Бранкица Вучићевић и Такуја Сумитомо. У представи, која почиње у 19 сати на сцени „Јован Ђорђевић“, учествују солисти, ансамбл Балета и Оркестар Српског народног позоришта. Балет „Дон Кихот“ премијерно је изведен 18. децембра 2010. у кореографији и режији госта из Мађарске Ђуле Харангоза, који је чувени пар из легендарног Сервантесовог романа Дон Кихота и Санча Пансу оставио у другом плану, а тежиште балетске радње усмерио на љубав Китри и Басила, који заправо играју главне улоге.

Бранкица Вучићевић као Китри

Солисткиња Балета Бранкица Вучићевић је досад одиграла више значајних улога у следећим балетским представама: „Жизела“

(Мирта), „Дон Кихот“ (Мерцедес, Краљица дријада), „Дама с камелијама“ (Приданса Диверноа), „Лабудово језеро“ (Па де троа, Велики и мали лабудови, Невесте), „Пипи Дуга Чарапа“ (Пипи), „Крцко Орашчић“ (Војник – соло, Руска и Кинеска игра – соло), „Мачак у чизмама“ (Вештица – соло) и друге. Такуја Сумитомо је солиста Балета, који је након Естонског балетског театра прошле године постао члан ансамбла СНП–а. На његовом репертоару су улоге у балетима: „Успавана лепотица“, „Плава птица“, „Крцко Орашчић“, „Жизела“, „Оњегин“, „Петрушка“, „Пролеће“, „Поподне једног фауна“. Новосадска публика га може гледати и у балетима „Пипи Дуга Чарапа“ и „Дама с камелијаН. П-ј. ма“.

У БИБЛИОТЕЦИ МАТИЦЕ СРПСКЕ

Изложба о Кости Руварцу Библиотека Матице српске је поводом 175 година од рођења писца, есејисте и књижевног критичара Косте Руварца приредила електронску изложбу грађе из својих збирки и збирки РОМС. Ауторке поставке су Ивана Гргурић и Силвија Чамбер, уредник Миро Вуксановић. Изложба се може погледати до 28. новембра у јавном каталогу Библиотеке. Електронски каталог изложбе трајно се чува и доступан је на CD-у у Библиотеци, као и на сајту www.bms.rs. Руварац, писац и теоретичар Уједињене омладине српске, рођен је у Старим Бановцима 1837. Школовао се у Сланкамену и Сремским Карловцима. Студирао је право у Пешти, где почиње његов књи-

жевни рад. Био је један од оснивача и најактивнијих чланова омладинског друштва „Преодница”. Писао је приповетке (Карловачки ђак, Саски дворац и Верна Даница недовршена), књижевну критику (за дела Љубомира Ненадовића, Стојана Новаковића, Јована Суботића и др.), бавио се превођењем (дела Кернера, Хајзеа, Куниша), а за потребе аматерске позоришне дружине у Пешти радио је посрбе драмских комада. У оцењивање књижевних радова први је почео уносити озбиљне књижевне критеријуме, а заједно са Јованом Андрејевићем сматра се најзначајнијим критичарем свог времена. Антологијску песму Спомен на Руварца, као и песму Над Костом Руварцем написао је Лаза Костић.

SPORT

dnevnik SVETSKA LIGA: NEMA^KA DOMA]IN SRBIJI

pri hva tio, iz da to je {tu ro sa op {te we, a se lek tor je sa mo krat ko re kao da mu je „va `ni ji obraz od funk ci je”. Re pre zen ta tiv ci, ko je je po zvao sa da ve} biv {i se lek tor Udo vi ~i}, ot pu to va li su u Ham burg, gde }e da nas od 20 ~a so va igra ti sa Nem ci ma. Eki pu ~i ne: Goj ko Pi je tlo vi}, Bra ni slav Mi tro vi}, @iv ko Go ci}, Va wa Udo vi ~i}, Mi lo{ ]uk, Mi lan Alek si}, Slo bo dan Ni ki}, Ni ko la Ra |en, An dri ja Pr la i no vi}, Du {an Man di}, Fi lip Fi -

Danas A grupa: Hrvatska - Crna Gora (16.45), Gr~ka - Turska (17.30). B grupa: Nema~ka - Srbija (20). C grupa: Italija - Rusija (20), Rumunija - Ma|arska (17).

De bi tu je na se lek tor skoj sto li ci: De jan Sa vi}

wa bron za ne me da qe u na Olim pij skim igra ma u Lon do nu, a sve je to osta lo u sen ci ostav ke do sa da {weg tro fej nog se lek to ra De ja na Udo vi ~i }a. Pred sed nik VSS Ve li bor So vro vi} ju je

li po vi}, Ne ma wa Ubo vi} i Ste fan Mi tro vi}. Re pre zen ta ci ju }e sa klu pe vo di ti De jan Sa vi}, ka ko je jo{ ra ni je od lu ~io Stru~ ni sa vet, jer su Udo vi ~i} i we gov po mo} nik De jan Sta no je vi} zbog cr ve nih kar to na u me ~u za bron zu u Lon do nu sa Cr no gor ci ma ka `we ni. Za sa da }e Sa vi} vo di ti del fi ne, a ko }e pre u ze ti tro fej nu re pre zen ta ci ju jo{ se ne zna, za sa da fi gu ri ra ju tri ime na: Igor Mi la no vi}, De jan Sa vi} i De jan Sta no je vi}. G. Malenovi}

CEV KUP: VOJVODINA NS SEME IGRA REVAN[ S LOKOMOTIVOM

U Ukra ji ni bez Ro qi }a

Od boj ka {i Voj vo di ne NS se me ot pu to va li su U Hra kov u Ukra ji nu, gde }e da nas od 17 ~a so va po na {em vre me nu od i- gra ti re van{ me~ {e sna e sti ne fi na la CEV ku pa s do ma }om Lo ko mo ti vom.

mo ono li ko ko li ko smo da li u me ~u s Par ti za nom, pa i ma lo vi {e, ako bu de mo bi li hra bri i bor be ni, on da }e i uti sak bi ti da le ko po voq ni ji u od no su na pr vu utak mi cu, bez ob zi ra na re zul tat. U pr voj utak mi ci smo de lo va li steg nu to i upla -

Or lo vi ra ~u na ju i na ni {ku pu bli ku Mu {ka ru ko met na re pre zen ta ci ja Sr bi je, osla bqe na ne i gra wem pe to ri ce stan dar nih igra ~a, ve ~e ras (20.30) u ni {kom ^a i ru do ~e ku ju Ru se na star tu kva li fi ka ci ja za EURO 2014. Ka pi ten Mo mir Ili} je za mo lio da pre sko ~i du e le sa Ru si jom da nas i BiH ~e ti ri da na ka sni je u Sa ra je vu, a zbog po vre da ne ma Pro da no vi }a, Ma noj lo vi }a, Rni }a i Stoj ko vi }a. - Ima li smo sre }u da je Mar ko Kr sman ~i} u Sr bi ji, pa nam se pri dru `io u po sled wi ~as. Ume sto Pro da no vi }a {an su }e do bi ti Mi tar Mar kez, ko ji je us peo da uhva ti let iz Ne ma~ ke za jed no sa [e {u mom. Ne ka ko smo skr pi li 19 igra ~a. Ni tre }i gol man Mi li} ni je spre man, pa smo iz ju ni or ske se lek ci je „ukra li„ ta len to va nog Mi haj la Ra do va no vi }a. Uvr sti li smo ga me |u se ni o re da ose ti at mos fe ru. Eto, opet su ne ki mla di }i do bi li {an su usled po vre da i ot ka za sta ri jih - re kao je stra teg or lo va Ve se lin Vu ko vi} i do dao: - Igra }e mo u kom bi no va nom. Pod mla |i va we re pre zen ta ci je pla ni ra no je po sle SP 2013. u Austri ji, ali su ne pla ni ra na de {a va wa ubr za la taj pro ces, ta ko da se to prak ti~ no de {a va ne ko li ko me se ci ra ni je. Se lek tor je na gla sio zna ~aj po dr {ke ni {ke pu bli ke.

{e no, a ne ma raz lo ga za to, jer ne po sto ji im pe ra tiv. Na rav no, tre ba da ugra bi mo i naj ma wu {an su, ko ja nam se uka `e da mo `da na pra vi mo iz ne na |e we re kao je tre ner Ni ko la Sa la ti}. No vo sa |a ni }e u Har ko vu bi ti osla bqe wa, jer ni je ot pu to vao ka p i t en Bran k o Ro q i} zbog pro ble ma s avio kar tom. Uko li ko po sle dru ge utak mi ce bu de 1:1 u po be da ma, igra }e se zlat ni set. Ako Voj vo di na iz gu bi, tak mi ~e we }e na sta vi ti u ^e lenx ku pu.

Ob ra do vao se po zi vu: Mar ko Kr sman ~i}

- Ne znam da li je re al no da sa da o~e ku je mo obe po be de. Mom ci }e bi ti pod ve li kim pri ti skom, jer ve }i na pr vi put za jed no igra na zva ni~ nom me ~u. Po ku {a }e mo {to bo qe da re a li zu je mo tak ti~ ke za mi sli, vre me na za ve }e fi zi~ ke na po re na tre nin zi ma ne ma. Je di ni za da tak }e im bi ti da u okvi ru ko lek ti va pru `e svoj mak si mum i da ju sve od se be - is ta kao je Vu ko vi}.

KUP SRBIJE: PARTIZAN DO^EKUJE BORAC

Iz ne na |e we is kqu ~e no

Fud ba le ri Par ti za na igra ju da nas utak mi cu osmi na fi na la na ci o nal nog Ku pa sa ~a ~an skim Bor cem.Cr no - be li su na po ~et ku se zo ne is ta kli kan di da tu ru za osva ja we du ple kru ne. Jed na pre pre ka je ve} pre sko ~e na (Pro le ter), osta le su jo{ tri do fi na la. Ne ma sum we da }e tre ner Vla di mir Ver me zo vi} pro me {a ti kar te za ovaj duel, a {an su od pr vog mi nu ta ve ro vat no }e do bi ti Mi lo{ Jo ji}. - O~e ku je nas jo{ je dan u se ri ji du e la sre da – su bo ta. Do ~e ku je mo Bo rac ko ji iako igra u Pr voj li gi mo è da bu de ne zgo dan ri val. Se ti mo se, â ~a ni su pro {le go di ne na pra vi li iz ne na |e we i sti gli do fi na la. Ko god ih je pot ce nio ni je do bro pro {ao. Sli ~an duel o~e ku jem i sa da. Pro tiv nik ko ji ne ma {ta da iz gu bi i ko ji zna da igra no ka ut fa zu za slu ù je od nas re spekt. Na rav no, ni je to u me ri da

Od boj ka {i Voj vo di ne NS se me obe }a va ju hra bru igru u Ukra ji ni

Tim iz Har ko va bio je i vi {e ne go ube dqiv u pr vom su sre tu u No vom Sa du (3:0), pa }e na svom te re nu ima ti pri li ku da ove ri vi zu za osmi nu fi na la. Mla di tim cr ve no-be lih mo ra }e da pru è vi {e od tre nut nih mo gu} no sti i da bu du hra bri i si gur ni, kao u du e lu s Par ti za nom, uko li ko è le da za pre te do ma }i nu i po ku {a da pri re di iz ne na |e we. - Re al no, Lo ko mo ti va je is ku sni ja i kva li tet ni ja, ali ne tre ba da raz mi {qa mo o ri va lu ne go o svo joj igri. Ako pru ì -

KVALIFIKACIJE ZA EVROPSKO PRVENSTVO: SRBIJA–RUSIJA (20.30)

Sa vi} vo di del fi ne

Svet ska li ga u va ter po lu star to va }e da nas. Sr bi ja ni je u~e stvo va la u pro {lo god {wem iz da wu Svet ske li ge, a ove se zo ne }e u pr vom ko lu u Ham bur gu igra ti s Ne ma~ kom. Del fi ni su se u po ne de qak oku pi li pr vi put po sle osva ja -

sreda31.oktobar2012.

se pla {i mo da }e mo iz gu bi ti, ve} ten den ci ja da sva ku utak mi cu igra mo na vi so kom ni vou. Na dam se {an si od pr vog mi nu ta i po be di Par ti za na.Sma tram da je iz ne na |e we is kqu ~e no i da uz uva `a va we ri va la na{ tri jumf ne bi smeo da do |e u pi ta we – re kao je Jo ji}. U po sled we vre me igra te od li ~an fud bal, da li }e i ovo ga pu ta bi ti ta ko? - Na rav no, za sva ki me~ se spre ma mo kao da je der bi. Ima mo dve po sta ve ko je mo gu da od go vo re za dat ku i to je ono u {ta se uzda mo. Ko god za i gra pro tiv Bor ca da }e sve od se be da se ostva ri po be da. Ka kvu igru o~e ku je te od Bor ca ? - Zna ju oni da smo mi fa vo ri ti pa ne ve ru jem da }e se pu no za le ta ti. Ve ro vat no }e pre sve ga mi sli ti na od bra nu i skon cen tri sa ti se na kon tra na pa de. Mi smo ti ko ji im ne sme mo do zvo li ti da se raz mah nu – is ta kao je Jo ji}. I. Lazarevi}

TRENING UTAKMICA

Si gur ni No vo sa |a ni Vojvodina - Banat 2:0 (1:0) VE TER NIK: Igra li {te FC „Vu ja din Bo {kov”, gle da la ca 100, su di ja: Br dar (Irig). Strel ci: Jao u 10. i Grin u 75. mi nu tu.

An tvi Jao

VOJ VO DI NA: Su pi}, Ni ko li}, \u ri}, Ka ran, Pa vlo vi}, Grin, Po le ta no vi}, Mi to {e vi}, De le ti}, Jao, [ku le ti}. Igra li su jo{: Ke si}, Cvi ji}, Pe tri}, Se ku li}, Spre mo, Bil bi ja, [. Kor di}, Ili}. BA NAT: Pa ji}, Stoj ko vi}, Ja wa nin, Ce ni}, Vu ko vi}, Ra do sa -

vqe vi}, An ta na si je vi}, Stan ko vi}, Mi le ti}, Sto {ko vi}, Oè go vi}. Igra li su jo{: Cr no br wa, Ta di}, Ta si}, Jo vi}, [a re nac, Ki{, Ra do sa vqev, Ko zi}, Rat ko vi}, Vu ja no vi}. U pri ja teq skom od me ra va wu sna ga fud ba le ri Voj vo di ne sa vla da li su eki pu Ba na ta iz Zre wa ni na. No vo sa |a ni su to kom ve }eg de la utak mi ce ima li ini ci ja ti vu, ali im se u 10. mi nu tu po no vo po vre dio Mar ko Po le ta no vi} i pot pu no je ne iz ve sno ka da }e po no vo bi ti spo so ban da tre ni ra.U tom 10. mi nu tu Voj vo di na je po ve la go lom An tvi ja Ja oa, ko ji je kru ni sao do bar cen tar {ut Mi lo {a De le ti }a. U dru gom po lu vre me nu igra je za ni jan su ìv nu la, a na 2:0 po vi sio je Ho lan |a nin Ser ì wo Grin, ko ji je uba cio lop tu u mre ù po sle ak ci je u ko joj je u~e stvo va lo ve }i broj we go vih sa i gra ~a. U 80. mi nu tu le pu {an su je imao i Ge or gi je Ili}, ali je gol man Ba na ta Cr no br wa us peo da od bra ni {ut, da bi u 85. mi nu tu Zre wa ni nac Vu ja no vi} do bro {u ti rao, ali je lop ta oti {la tik po red le ve sta ti ve. A. P.

De sni bek Mar ko Vu jin do dao je da bi po be da nad Ru si jom pred sta vqa la ve li ki ko rak ka pla sma nu na EP, dok je @ar ko [e {um na veo da je va `no ka ko }e na ci o nal ni tim otvo ri ti kva li fi ka ci je. Mar ko Kr sman ~i} pre sre }an je {to je za du `io re pre zen ta tiv ni dres. - Ovo je ve li ko is ku stvo za me ne i pu no mi zna ~i u mom da qem raz vo ju. Iskre no, ni sam se na dao po -

zi vu. Ve} dru gi put u me sec i po da na sam na spi sku tre ne ra i dra go mi je zbog to ga. Sve je to pod strek za jo{ bo qi rad - re kao je ne ka da {wi ju ni or ski re pre zen ta ti vac i pro ko men ta ri sao na red ne me ~e ve sa Ru si jom i BiH:- Bez ob zi ra na {to smo osla bqe ni, mi slim da mo `e mo iz ovih utak mi ca da iza |e mo kao po bed ni ci- op ti mi sta je Kr sman ~i}. J. G.

ANA IVANOVI] UOÎ FED MEÂ KUPA Ê[KA–SRBIJA

[an se pod jed na ke

Ana Iva no vi} iz ja vi la je da je ve o ma sre} na {to je FED kup re p re z en t a c i j a po no vo na oku pu i da }e igra ~i ce da ti sve od se be da u fi na l u pro t iv ê { ke osvo j e tro fej. - Sre} na sam {to sam deo ti ma, ovo je ve li ki uspeh za nas i na dam se naj bo qem.Do bro se ose }am po sle pr vog tre nin ga, pod lo ga je do bra, isti na, jo{ ma lo me mu ~i po vre da, ali, tu je moj {tab da mi po mog ne da se opo ra vim. Ima jo{ pa ra da na da se spre mi mo do vi ken da re kla je Iva no vi }e va no vi na ri ma u Pra gu. Ona je do da la da }e duel sa ê hi wa ma, ko je bra ne ti tu lu u FED ku pu, bi ti ve o ma te àk. - Fi na le ni kad ni je la ko, po seb no {to se FED kup do sta raz l i k u j e od in d i v i d u a l n ih tur ni ra. [an se su 50:50, ali da }e mo sve od se be i si gur na sam da za j ed n i~ k im sna g a m a mo è mo da le ko da do gu ra mo. Iva no vi }e va je iz ra zi la za do voq stvo {to }e srp ski FED kup tim u Pra gu ima ti i po dr {ku sa tri bi na. - Le po je {to do la zi ve li ki broj na {ih na vi ja ~a iz Be o gra da, po dr {ka uvek do bro do -

Ana Iva no vi}

|e, po seb no ka da go stu je mo i na dam se da }e at mos fe ra bi ti su per - re kla je Ana. Fi na le FED ku pa iz me |u ^e {ke i Sr bi je igra se 3. i 4. no vem bra.

TURNIR U PARIZU

\o ko vi} si gur no igra Iako su po je di ni me di ji ob ja vi li da No vak \o ko vi} ne }e igra ti na ma ster su u Pa ri zu, iz ta bo ra srp skog te ni se ra po tvr |e no je da }e on si gur no na stu pa ti.Dru gi te ni ser sve ta se ni je ju ~e do bro ose }ao na tre nin gu , ali }e bi ti spre man za da na {wi me~. I Jan ko Tip sa re vi} }e da nas na te ren, dok je Vik tor Tro ic ki za vr {io na stup u pr vom ko lu po ra zom od @i li je na Be ne toa 6:4, 7:5.

SPORT

sreda31.oktobar2012.

dnevnik

DRU GA SREM SKA LI GA

MFL KI KIN DA – NO VI BE ^EJ

Be `a no vi} iz kor ne ra Ra dost To pol ~a na Na pre dak (P) - @e le zni ~ar 3:2 (1:2)

PO PIN CI: Igrali{te Napretka, gleda la ca 200, su di ja Xombi} (Stara Pazova).Strelci: Gu`vi} u 10, Banova~ki u 46. i Beànovi} u 60. za Napredak, a Jovi~i} u 3. (iz penala) i Jovanovi} u 16. minutu za @elezni~ar. @uti kartoni: Savkovi}, Balaban (Napredak), Jovanovi}, Jovi~i} (@ele zni ~ar). Cr ve ni kar to ni: Tica (Napredak), Cvjetinovi} (@elezni~ar). NA P RE D AK: Ni ko li} 8, Pejovi} 8, Vesi} 7, Novi} 7, Gu`vi} 8, Savkovi} 8 (Balaban ), Kokanovi} 7, Beànovi} 7, Juri{i} 7, Banova~ki 7, Tica 7. @E LE ZNI ÂR: Strajni} 6, Bu la to vi} 6, Cvje ti no vi} 5, Ra{i} 5, Pa{i} 7, Jovanovi} 7, Rakar 7 (Vasi} 6), Mraovi} 7, Kneèvi} 6, Ma~ak 6, Jovi~i} 6. Tek kada je iskqu~en Tica, Popin~ani, su krenuli organizovanije, u èqi da pobede. Beànovi} dao gol iz kornera.I tako usli{io èqe svojih saigra~a.Od gostiju se vi{e o~ekivalo. Q. Opa ~i}

Gra ni ~ar (K) - Slo ga 2:0 (1:0)

GRA BOV CI: Gra ni ~ar - Po du na vac 0:1, RU MA: Je din stvo - Ze ka Bu qu ba {a 0:0, KU ZMIN: Gra ni ~ar - Slo ga 2:0, [A [IN CI: Slo bo da Lo vac 2:1, SA LA[ NO ]AJ SKI: Bu du} nost - Bo rac 3:0, NO VI SLAN KA MEN: Du nav - Je din stvo (P) 2:0, VA [I CA: Na pre dak - Hrt kov ci 0:1, PO PIN CI: Na pre dak - @e le zni ~ar 3:2.

doma}ini su rutinskom igrom do{li do pobede. M. Si mi}

Je din stvo (R) - Ze ka Bu qu ba {a 0:0 RU MA: Igrali{te Jedinstva, gledalaca 50, sudija Bawac (In|ija).@uti kartoni. S. Boì}, Qubinkovi}, Basara, P. Boì}, P. Sabo (Jedinstvo), Simi} (Zeka Buquba{a).Crveni karton: Martinovi} (Zeka Buquba{a). JE DIN STVO: Qubinkovi} 8, Babi} 7, Basara 8, Grbi} 8 (S. Boì} 8), Cviji} 7 (P. Boì} 8), Rako{ 8, S. Sabo 6, P. Sabo 8, Sudar 8, Mago{ 7 (Hajnal 7), Vasiqevi} 8. ZE KA BU QU BA [A: Vi}enti} 7, Kowevi} 6 (Romandi} 6), Vasi} 6, Stankovi} 6, Milo{evi} 7, Stani} 7 (Vuga 6), \onli} 6, Simi} 6 (\oki} 6), Martinovi} 7, Belovukovi} 6, Zabla}anski 6. Rumqani su bili boqi rival, ali nisu uspeli posti}i gol, ako su imali lepih {ansi. Sudar je pogodio pre~ku. B. \or |e vi}

Gra ni ~ar (G) - Po du na vac 0:1 (0:1)

KU ZMIN: Igrali{te Grani~ara, gledalaca 100, sudija Radi} (In|ija).Strelci: Poli} u 18. i B. Vasili} u 90. minutu. @uti kartoni: Veselinovi} (Grani~ar), Bogunovi} (Sloga). GRA NI ÂR: M. Milinkovi} 7, Simi} 6, Poli} 8 (Malivuk), Ze~evi} 7, B. Milinkovi} 8, Veselinovi} 7, Luka~ 7, Pe~enica 7, Makivi} 7 (Bogosavqevi}), V. Vasili} 7, Radulovi} 7 (B. Vasili} 7). SLO GA: \ermanovi} 7, Rastovi} 7, Mar~eti} 6, In|i} 7, Komazec 7, Igwatovi} 7, Gruji} 6, Gagi} 7, Voki} 7, Bogunovi} 6, Jovanovi} 7 (Markovi}). Kuzminci zasluèno pobedili. Poli} je posle centar{uta efektno loptu glavom poslao u mreù. B. Vasili} je ispratio dobru akciju i u posledwim sekundima utakmice postavio kona~an rezultat. R. Pa pri}

GRA BOV CI: Igrali{te Grani~ara, gledalaca 100, sudija Boro|i (Sremska Mitrovica).Strelac: Popovi} u 10. minutu. @uti kartoni: Milovanovi}, Jovi} (Grani~ar), Dobrota, Krivo{ija (Podunavac). GRA NI ^AR: Nov~i} 6, Jovi} 6, Jovanovi} 6, Karda{ 7, Samarxi} 6, Taborovi} 7, Ristivojevi} 6 (Stojanovi} 6), Lozi} 6, Petkovi} 7 (Rahar 6), Milovanovi} 7, \or|i} 6. PO DU NA VAC: Tarbuk 7, Pe{eq 7 (Babi} 7), Kotur 7 (Radovi} 7), Lep{anovi} 8, Grba~i} 8, Krivo{ija 8, Gradi} 8, Popovi} 9, Dobrota 7, Vidakovi} 7, Luki} 8. Znala~ka igra gostiju. Iskoristili su jednu gre{ku doma}e odbrane. Vidakovi} je izvanredno ubacio loptu, a Popovi} je glavom zakucao u mre`u sa nekih pet metara. Pe{eq je u 70. minutun pogodio stativu. M. Ra da ko vi}

Bu du} nost - Bo rac 3:0 (1:0)

Du nav - Je din stvo (P) 2:0 (1:0)

SA LA[ NO ]AJ SKI: Stadion Budu}nosti, gledalaca 200, sudija Qubinkovi} (Ruma).Strelci: N. Gruji} u 30, G. Simeunovi} u 48. i Lazi} u 86. minutu. BU DU] NOST: S. Jefti} 7, S. Gruji} 8, Jeserti} 7, V. Simeunovi} 8, Radosavqevi} 8, V. Jefti} 7, ^upi} 7, N. Gruji} 9, G. Simeunovi} 7 (Lazi} ), Rogo 8 (Mihailovi}), Tufegxi} 8 (Milovanovi}). BO RAC: Jandri} 6, Radosavqevi} 6, [ar~evi} 6, @ili} 6, [umarski 7, Z. Male{evi} 7, Kremi} 6, R. Male{evi} 6, Talirovi} 6, Joveli} 6, Jovanovi} 6. Doma}ini su bili boqi rival u toku cele utakmice. U stvari,

NO VI SLAN KA MEN: Igrali{te Dunava, gledalaca 50, sudija Vu~i} (Sremska Mitrovica).Strelci: Kalezi} u 42. i Najdanovi} u 57. minutu. @uti kartoni: Sirixanski (Dunav), Despotovi}, D. Petrovi} (Jedinstvo). DU NAV: Jelovac 8, @eèq 7, Kalezi} 8, Badovinac 7, [kori} 7 (Kneèvi} ), Vu~eti} 7 (Mijatovi} ),Najdanovi} 7, Sirixanski 7, Vuka{in 7, Miji} 7 (Tomi}), @ivkovi} 7. JE DIN STVO: Der 7, Mitrovi} 7, Stoji} 7 (Mihajlo Maxar), Despotovi} 7, Trumi} 7, D. Petrovi} 7 (Nasti}), Milo{ Maxar 7 (Ivanovi}), Zuber 7, \ur|evi} 7, Kuli} 7. Doma}ini su ostvarili i drugu pobedu u prvenstvu. I to zasluèno. Gostuju}u mreù na~eo je Ka-

Na pre dak - Po let 1:0 (0:0)

1. Bu du} nost 12 2. Z. Bu qu b. 12 3. Hrt kov ci 12 4. @e le zni ~. 12 5. Po du na vac 12 6. Na pre d. (P) 12 7. Slo bo da 12 8. Gra ni ~. (G) 12 9. Bo rac 12 10. Gra ni ~. (K) 12 11. Je din . (R) 12 12. Na pre d. (V) 12 13. Je din. (P) 12 14. Slo ga 12 15. Du nav 12 16. Lo vac 12

8 8 7 7 7 7 7 7 5 4 3 3 3 3 2 1

3 2 3 3 1 1 1 1 0 2 4 2 2 1 2 2

1 2 2 2 4 4 4 4 7 6 5 7 7 8 8 9

27:10 23:7 22:12 12:8 29:14 23:13 23:17 18:15 15:27 22:23 11:10 18:20 7:16 7:24 13:35 10:28

27 26 24 24 22 22 22 22 15 14 13 11 11 10 8 5

lezi} iz slobodnog udarca s 25 metara. Najdanovi} je posle dobre kontre izbio sam isped Dera i savladao ga sa pet metara. B. Vu ja kli ja

Slo bo da - Lo vac 2:1 (1:1) [A [IN CI: Igrali{te Slobode, gledalaca 100, sudija Radin (Ba~inci).Strelci: Zmijanac u 31. i Nedeqkovi} u 73. za Slobodu, a Vuka{inovi} u 17. minutu za Lovac. @uti kartoni: Stanojevi}, \ukni}, Nedeqkovi}, Dokmanovi} (Sloboda), Ostoji}, Popovi} (Lovac). SLO BO DA: S. Popovi} 7, Petrovi} 6, Stanojevi} 7, Nedeqkovi} 8, P. ânaxija 7 (Mijatovi} 7), M.Popovi} 6 (\ukni} 7), Milutinovi} 6 (Damjanovi} 7), Z.ânaxija 6, Kulpinac 7, Dokmanovi} 6, Zmijanac 8. LO VAC: Samarxi} 8, Opa~i} 6, Vuka{inovi} 8, Z. Devrwa 7, Masal 7, Ostoji} 7 (Popovi} 7), \ali} 6, @ivanovi} 6, Mirosavqevi} 7, Pantovi} 7, \. Devrwa 6. [a{in~ani su pruìli najslabiju partiju, ove jeseni, kao doma}ini.Ipak, pobedu, doma}inima, obezbedio je Nedeqkovi} i to petom, posle dodavawa sa Kulpincom. S. Ne deq ko vi}

Na pre dak (V) - Hrt kov ci 0:1 (0:1) VA [I CA: Igrali{te Napretka, gledalaca 100, sudija Ota{evi} (In|ija).Strelac: Novakovi} u 21. minutu. @uti kartoni: Kula~anin, Aleksi}, N. Petrovi} (Napredak), Savi} (Hrtkovci). NA PRE DAK: Dobrojevi}, Kela~anin, Jastrebi} (Luji}), Aleksi}, ^alina (P. Petrovi}), V. Petrovi}, Gali}, Novakovi} (N. Petrovi}), \a~anin, Bo{wakovi}, Krtini}. HRT KOV CI: ^i~a, Su{i}, Krwaji}, Raji}, Mitrovi}, Brkqa~a, Nikoli}, Savi}, Novakovi}, Pjevac, Novak. Doma}ini su napadali, a gosti se organizovali i dobro branili, a u napad kretali kontrom. Iz tako jedne akcije Novakovi} je Hrtkov~anima i doneo pobedu. Bio je to lep gol sa desetak metara. N. Ugr ~i}

POD RU^ NA LI GA NO VI SAD Omla din ci

Pi o ni ri

Ka bel - Je din stvo 2:1, Su tje ska Omla di nac 3:4, Vr bas - Ve ter nik 4:6, TSK - Tvr |a va 5:0, Bo rac - Obi li} 18:0, Sta ri grad - Voj vo di na 1:2, Her ce go vac - Ba~ ka 1923. 2:4, Pe tro va ra din - Me ta lac-Fu tog 1:2. 1. TSK 2. Omla di nac 3. Bo rac 4. Me ta lac 5. Ka bel 6. Ve ter nik 7. Ba~ ka 8. Voj vo di na 9. Pe tro va r. 10. Vr bas 11. Su tje ska 12. Tvr |a va 13. Je din stvo 14. Sta ri grad 15. Her ce go vac 16. Obi li}

11 10 11 9 11 8 11 8 11 8 11 7 11 6 11 6 11 4 11 4 11 3 11 3 11 2 11 2 11 1 11 1

1 1 1 1 0 1 1 0 1 0 1 1 1 0 1 1

0 1 2 2 3 3 4 5 6 7 7 7 8 9 9 9

45:5 36:10 47:8 31:12 23:12 33:17 28:24 29:21 24:19 30:37 27:41 10:29 14:27 10:36 9:34 11:75

31 28 25 25 24 22 19 18 13 12 10 10 7 6 4 4

Ka de ti

Vr bas - Mla dost (BJ), Sla vi ja - Slo ga 2:1, Mla dost (T) - Ba~ ka 0:6, Ce ment - Bu du} nost, Ju go vi} - Sr bo bran 1:2, Mla dost (BP) Pro le ter 0:3. 1. Ba~ ka 2. Sr bo bran 3. Sla vi ja 4. Vr bas 5. Ju go vi} 6. Mla d.(BJ) 7. Pro le ter 8. Slo ga 9. Ce ment 10. Mla d. (BP) 11. Mla dost(T) 12. Bu du} nost

9 9 9 6 9 7 9 8 7 9 8 6

Vr bas - Mla dost (BJ), Sla vi ja - Slo ga 2:0, Mla dost (T) - Ba~ ka 0:5, Ce ment - Bu du} nost, Ju go vi} - Sr bo bran 0:3, Mla dost (BP) Pro le ter 2:1. 8 7 6 5 4 3 2 2 1 1 1 1

0 0 0 1 2 2 2 2 2 2 1 0

1 2 3 0 3 2 4 4 4 6 6 5

51:4 27:13 21:11 21:4 25:14 12:15 12:24 6:20 8:21 9:37 3:18 3:17

24 21 18 16 14 11 8 8 5 5 4 3

1. Pro le ter 9 2. Mla dost(BJ) 7 3. Ba~ ka 9 4. Vr bas 6 5. Mla dost(BP) 9 6. Sr bo bran 9 7. Slo ga 8 8. Sla vi ja 9 9. Ce ment 7 10. Ju go vi} 9 11. Mla dost(T) 8 12. Bu du} nost 6

7 6 5 4 4 4 4 2 2 1 1 0

0 1 2 2 1 1 1 4 1 1 1 1

2 0 2 0 4 4 3 3 4 7 6 5

34:15 27:8 24:10 16:5 18:15 23:21 11:12 17:15 12:26 8:25 9:29 13:31

21 19 17 14 13 13 13 10 7 4 4 1

BA NAT SKA TO PO LA: Stadion Napretka, gledalaca 50, sudija @ivkovi} (Kikinda), strelac: I. Feher u 85. minutu. @uti kartoni: ]iri}, Dukatarov, Nikoli} (Napredak), S. Tubin (Polet). NA PRE DAK: Barta, Han|a, I. Feher, ]iri}, Vojnovi}, M. ]iri}, Erdeg (Mr|an), Dukatarov, Pe}anac (Mari}), Tintor, Nikoli}. PO LET: Zrili}, S. Tubin, Majstorovi}, Srdi}, Bugarinovi} (Sekuli}), Radlovi} (Macki}), D. Majstorovi}, Angelovski, D. Tubin, Zori} (Bucalo), Mudrini}. Po te{kom terenu za igru minimalnu pobedu ostvarili su doma}i fudbaleri. M. S.

2. OK TO BAR: Lapadat, Stanti}, Lalo{evi}, Lazi} (Bozokin), Z. Raki}, Gruji}, Kontri}, Gvo`|arev (Teodosin), Adamov (Vioglavin), Bara~kov, Te{i}. VOJ VO DI NA: Vukobrat, Kiurski, Selakovi}, Kewalo, Gavri}, Popov, Zavi{in, V. Gavri} (S. Gruji}), [o{i}, Radojev, R. Mono{tori. Fudbaleri 2. oktobra ostvarili su pobedu protiv starog poznanika Vojvodine iz Ba{aida. Strelac pogotka bio je Ilija Vioglavin koji je u 66. minutu zamenio Adamova. Pet minuta pre kraja doma}in je igrao sa deset igra~a po{to je zaslu`eno iskqu~en Sr|an Te{i}. M. S.

2. ok to bar - Voj vo di na 1:0 (0:0)

I\O[: Stadion Borca, gledalaca 50, sudija Laki} (Banatsko Veliko Selo), strelci: ]eran u 51. (iz penala), Be}agul u 76. za Borac, a Va`i} u 36. Stankovi} u 73. i Stojanovi} u 86. minutu za @AK. @uti kartoni: [erbexija, Nadla~ki, ]eran (Borac), Stankovi}, Joni} (@AK). Crveni kartoni: Stepanov (Borac), S. Kara~owi (@AK).

KU MA NE: Stadion 2. oktobra, gledalaca oko 50, sudija Skuban (Kikinda), strelac: I. Vioglavin u 72. minutu. @uti kartoni: Gruji}, Bara~kov, Gvo`|arev, Bozokin, Lazi} (2. oktobar), Selakovi}, Kewalo (Vojvodina). Crveni karton: Te{i} (2. oktobar).

Bo rac - @AK 2:3 (0:0)

I\O[: Bo rac - @AK (Ki kin da) 2:3, KU MA NE: 2. ok to bar - Voj vo di na (Ba {aid) 1:0, BA NAT SKA TO PO LA: Na pre dak - Po let (Na ko vo) 1:0, slo bod na je bi la eki pa De li ja iz Mo kri na. 1. De li ja 2. Voj vo di na 3. @AK 4. 2. ok to bar 5. Bo rac 6. Na pre dak 7. Po let

7 7 8 8 8 8 8

6 4 3 3 2 2 1

1 2 2 1 3 1 2

0 1 3 4 3 5 5

18:3 13:2 13:11 10:12 11:12 8:22 9:17

19 14 11 10 9 7 5

BO RAC: Xakovi}, Radin, Trenka, Koldan, [erbexija, Nadla~ki, B. Kara~owi (Pajtin), Terzin, ]eran, Be~agul, Markov. @AK: S. Kara~owi, Horvat, Tanackov, Sabo, Jankov, [ibul, Fu}ak (Stojanovi}), Draganov, Joni} (Kneèvi}), Vaì} (Vujin). Op{tinski derbi pripao je kikindskim èlezni~arima. Gosti su poveli pogotkom Vaì}a a izjedna~io je ]eran iz penala po{to je golman gostiju Sr|an Kara~owi u svom petercu oborio ro|enog brata Bojana i zaradio crveni karton. Pobedonosni pogodak ~etiri minuta pre kraja postigao je rezervista Stojanovi}. M. S.

ME \U OP [TIN SKA LI GA BE ^EJ–VR BAS

GRAD SKA LI GA SU BO TI CE

Rav no sel ci bli `i po be di

Der bi do ma }i nu Ma la Bo sna - Udar nik 2:0 (0:0)

Pro le ter - Be ~ej 3:3 (1:1) RAV NO SE LO: Igrali{te Proletera, gledalaca oko 100, sudija Jerotijevi} (Vrbas ), Strelci: Jovanovi} u 7.Ne{kovi} u 78, Bogdanovi} u 83. (iz penala) za Proleter, a V. Kobiqski u 45, Mali} u 52. i Ivani{evi} u 89. minutu za Be~ej. @uti kartoni: Jandri}, Gotovac, Novi}evi}, Jovanovi} (Proleter), Bilbija (Be~ej). PRO LE TER: Miricki 9, Vukadinovi} 7, Jandri} 7 (Gajin 7 ), Dabi} 8, Siv~evi} 9, Gotovac 7 ( Ne{kovi} 8 ), Jevti} 8, Baj~i} 8, Novi}evi} 8, Bogdanovi} 8, Jovanovi} 7. BE ^EJ: Seke 8, V. Kobiqski 8 (Ivani{evi} 7), Stajki 7, Bilbija 7, Vender 7, Dabi`qevi} 8, @. Kobiqski 8, Kora} 8, Mali} 8, Holo 7, Kri`evac 8 (Drap{in 7).

Pro le ter - Be ~ej 3:3, Na pre dak - Mla dost Ra dost 0:1, Bu du} nost - Mla dost 2:0, Iskra Je din stvo 8:1. 1. Be ~ej 2. Bu du} nost 3. Mla dost 4. Iskra 5. Na pre dak 6. Pro le ter 7. Mla dost 8. Je din stvo

10 10 10 10 10 10 10 10

8 7 7 4 4 3 1 1

2 1 1 2 0 2 2 0

0 2 2 4 6 5 7 9

26:8 24:11 21:11 20:13 20:23 20:20 4:23 10:36

26 22 22 14 12 11 5 3

U izrazito dinami~noj, borbenoj igri Ravnoselci su namu~ili Be~ejce.Be~ejci su samo u prvih petnaest minuta drugog poluvremena imali inicijativu, a Ravnoselci su bili bli`i pobedi. L. Ki{

SOM BOR SKA ME \U OP [TIN SKA LI GA

Mi ni ma lac Oya ~a na Oya ci – [i ka ra 3:2 (1:1) OYACI: Igrali{te OFK Oxaci, gledalaca 100, sudija Kekovi} (Crvenka), strelci:Stojanovi} Bo. [o{ki} i Jovanovi} OFK Oxaci, a Miqi} i Kesegi} OFK [ikara, ùti kartoni: Jok, Ba~i} i Trbojevi} ( [ikara), OXA CI: Dragojevi} 6, Marjanovi} 6, Spasi} 6, Jakovqevi} 7, Bo. Stojanovi} 6, M. Zec 6, [o{ki} 6 (Min~i}), Stevanovi} 6, ]iri} 6, Stojiqkovi}, N. Zec 6. [I KA RA: Curnovi} 7, Trbojevi} 6, Jok 6, [antor, Grahovac 6, Vulin 6 (Milosavqevi}), Mici} 6,Karaji} 6 (Kesegi}), Devrwa 6, Dudukovi} 6, Ba~i} 6, Miqi} 6. Mnogo teè nego {to se o~ekivalo lider je do{ao do pobede. Po raskva{enom terenu, obe ekipe su pruìle slabu partiju. Konce igre su gotovo tokom cele utakmice, dràli doma}i fudbaleri i pri tom propustili nekoliko veoma povoqnih prilika ~ak su i proma{ili jedanaesterac. Igra~i doma}eg tima su ipak uspeli da iskoriste tri {anse i da slave. S. M.

Me ta lac – @AK 1:2 (1:1) SOM BOR: Igrali{te @AKa, gledalaca 100, sudija: Dimi} (Sombor), strelci: Komazec u 16 minutu za Metalac, a Raci} Beri} u 45. i Orsi} u 57. minutu za @AK, `uti kartoni: Wegova-

ALEK SA [AN TI]: Alek sa [an ti} - Pa no ni ja (La li}) 3:0, LI PAR: Li par - Je din stvo (Ri ba re vo) 6:0, BA^ KI MO NO [TOR: Du nav - Di na mo (Son ta) 0:0, SOM BOR: Me ta lac - @AK (Som bor) 1:2, KO LUT: Je din stvo - Ru sin (Ru ski Kr stur) 0:7, OYA CI: Oxa ci - [i ka ra (Som bor) 3:2, SVI LO JE VO: Te re kve{ Ras ti na 4:1. 1. Ru sin 10 8 2 0 38:6 26 2. Oya ci 10 8 2 0 30:5 26 3. Te re kve{ 10 8 1 1 35:10 25 4. @AK 10 7 3 0 33:10 24 5. A. [an ti} 10 5 3 2 17:12 18 6. Li par 10 5 2 3 19:13 17 7. Ras ti na 10 3 3 4 15:17 12 8. [i ka ra 10 3 1 6 20:22 10 9. Du nav 10 2 3 5 14:20 9 10. Je din .(K) 10 2 2 6 12:33 8 11. Pa no ni ja 10 2 1 7 15:35 7 12. Di na mo 10 1 3 6 8:29 6 13. Me ta lac 10 1 1 8 9:31 4 14. Je din stvo 10 0 5 7 7:29 3

snovi}, Juki}, Mandi}, Suboti} (Metalac) , [u{ilovi}, Elez, Sazdani}, Orsi} (@AK). ME TA LAC: Peri}, I`ipac, Wegovanovi}, Mandi} , Boji}, Suboti}, Kqaji}, Nikovi}, Juki}, Mijatovi}, Pa~irski , Dragi}, Komazec. @AK: Cari}, Vukeli}, Savi}, Elez, Maziwanin, Sazdani}, Vukas, Radusin, Mijatovi}, Jovanovi}, Raci} - Beri}, [u{ilovi}, \ukanovi}, Orsi}. Dobar fudbal i zaslu`ena pobeda @AK- a. Od zanimqivosti ostaje proma{en jedanaesterac Jovanovi}a, kao i dve velike {anse za Metalac. M. Jo vi }e vi}

MA LA BO SNA: Stadion Male Bosne, gledalaca 100, sudija Dragojlovi} (Subotica), strelci: Kri~kovi} u 50. i Hubert u 70. minutu. @uti kartoni: Mati}, Kri~kovi} (Mala Bosna), Torbica, Pilipovi} (Udarnik). MA LA BO SNA: Poqakovi} 7, Bratanovi} 7, Kri~kovi} 8, Kopunovi} 7, Marki 7, Mandi} 7, Mati} 7, Vuji} 8, Hubert 8, Savi} 7 (Milankovi} 7), Andra{i} 8. Du {an Sil ni - Po qo pri vred nik 2:1, Ma la Bo sna - Udar nik 2:0, Zriw ski 1932. - So lid 1:2, Lo ko mo ti va - Brat stvo 2:1, Su bo ti ca Haj duk 3:0, Elek tro voj vo di na @end nik 5:2, Ba~ ka B - \ur |in 7:0. 1. Su bo ti ca 10 2. D. Sil ni 10 3. Ba~ ka B 10 4. So lid 10 5. Haj duk 10 6. M. Bo sna 10 7. Udar nik(-3) 10 8. Elek tro voj. 10 9. Po qo priv. 10 10. @ed nik 10 11. Brat stvo(-1)10 12. Lo ko mo ti va10 13. Zriw ski 10 14. \ur |in 10

8 7 7 7 6 6 7 3 3 3 3 2 1 1

1 2 0 0 1 0 0 1 1 0 0 2 3 1

1 1 3 3 3 4 3 6 6 7 7 6 6 8

21:7 19:12 26:13 12:8 24:11 19:10 21:15 17:18 10:17 16:22 16:19 12:24 6:18 13:38

25 23 21 21 19 18 18 10 10 9 8 8 6 4

UDAR NIK: Luli} 6, Z. Kne`evi} 6, Babi} 6 (Lazi} 6), Pilipovi} 7, Stani} 6, Bakurek 6 (Kuzmanovi} 6), Prili} 6, Toma{evi} 6 (G. Kne`evi} 6), Torbica 7. Tabakovi} 6, Grbi} 6. U derbiju doma}i fudbaleri sa novim trenerom pobedili goste iz Vi{wevca. Kri~kovi} je postigao lep gol. S. St. SU BO TI^ KA LI GA

No vi po raz Po ti sje - ^an ta vir 0:1 (0:0)

KA WI @A: Stadion Potisja, gledalaca 80. Sudija: G. Zeqi}(Pa~ir). Strelac: Majoro{ u 76. minutu. @uti kartoni: Niki~i}, Apro (Potisje), Laslo i ^. Kelemen (ântavir). PO TI SJE: Bohata 7, Buza 6, Sabo 6, Papdan~o 7, Apro 7, Aroksala{i 7 Dobo :, Bili} 7, Niki~i} 6, Muhi 6 Husta Lalso :, âwiga 6, Terzin 6. ÂN TA VIR: Zari} 7, Udvardi 6 Ke~enovi} 7, A. Laslo 6, Me~erik 6, Ki{dadara 7. @amboki 6 Z. Laslo 6, Sabo 6 Kozma 6, S. Kelemen 6. Kitanovi} 7, ^. Kelemen 7, Majoro{ 7. Kawiàni su ve}im delom utakmice imali inicijativu. U 74. minutu {ut Bili}a brani Zari}, a dva minuta kasnije na drugoj strani Peter Majoro{ poga|a desni gorwi ugao. M. Mi tro vi}

SPORT

dnevnik

OP [TIN SKA LI GA [I D

sreda31.oktobar2012.

OP [TIN SKA LI GA SREM SKA MI TRO VI CA (PR VI RAZ RED)

Su di ja da ri vao go ste Kon tra ma do bo do va OFK Bi ki} - Sin |e li} 1:1 (0:1) BI KI] DO: Igrali{te OFK Biki}a, gledalaca 300, sudija Durakovi} ([id).Strelci: Dobri} u 60. za OFK Biki}, a Stojanovi} u 35. minutu (iz penala) za Sin|eli}. @uti kartoni: Gledi}, Basrak (OFK Biki}), Damjanovi}, T. Mileki}, Drenovac, Stojkovi}, Savi}, Kova~evi} (Sin|eli}). OFK BI KI]: Bugarski 7, Dujakovi} 8, Poznanovi} 7, Gledi} 6, Basrak 7, R. Kotarli} 7, Stefan Malivuk 7 (Mrvaqevi} ), Kurbalija 7 (Spasoje Malivuk ), Vranov 7, Bodo 7, Dobri} 8. SIN \E LI]: Jak{i} 8, Savi} 6, Stojanovi} 6, Kova~evi} 6, Geordini 6, Drenovac 6 (Stojakovi}), Damjanovi} 6, T.Mileti} 8, Gubi} 6, V.Mileti} 7, Vudrak 6. Sudija je prestrogo dosudio penal za goste. Nije ni postojao. A, gosti su i igrali i dosta grubo. D. Hnat ko

Gra ni ~ar - OFK Ba ~in ci 4:0 (1:0) JA ME NA: Igrali{te Grani~ara, gledalaca 50, sudija (Horvat (Morovi}).Strelci. Boban Cvijanovi} u 8, Remi} u 48. i D. Juro{evi} u 60. i 74. minutui. @uti kartoni: D. Juro{evi}, Boban Cvijanovi} (Grani~ar), Ili} (OFK Ba~inci). GRA NI ÂR: Bogdan Cvijanovi} 8, Kova~evi} 7, D. Jovi} 8, Z. Jovi} 8, Vukovi} 6, Star~evi} 7, Boban Cvijanovi} 8, Timarac 7 (Stevi} 7), D. Juro{evi} 8, Stanivukovi} 7 (Arapovi} 7), Remi} 7 (Sekuli} 7). OFK BA ÎN CI: Barjaktarevi} 6, Junuzovi} 6, Xuwa 6, Gruji~i} 7, Kalini} 7, Ili} 7, Milinkovi} 6, âvi} 6 (Meni~anin 7), Ga~i} 7, Blaànovi} 6, Cuper 7. U 74. minutu Dragan Juro{evi} je pogodio gostuju}u mreù s 40 metara. Video je da je golman Barjaktarevi} na ivici {esnaesterca i precizno je pored wega pogodio mreù. I. Ma ru {i}

Omla di nac (M) - Fru {ko go rac 2:2 (0:2) MO LO VIN: Igrali{te Omladinca, gledalaca 50, sudija Mar~eti} (Gibrac).Strelci: B. Luka~ u 55. i Wilican u 56. za Omladinac, Zec u 19. i Vuk{i} u 30. minutu za Fru{kogorac. OMLA DI NAC: Obradov 7, Bukor 7, I. Luka~ 8, Wilican 8, Gwatovi} 7, Valentik 7, Bo`in 7, Milo{ev 7, B. Luka~ 7 (Koh), Davidovi} 7, Si~ 7.

FRU [KO GO RAC: Brati} 7, Vajagi} 7, Iliba{i} 7, Adamovi} 7, Bjeli} 7, Jovanovi} 7, Boli} 7 (Trgi}), Radivoj{i} 8, Galija{ 7, Vuk{i} 7, Zec 8. Tek u nastavku doma}ini s u igrali kako se od wih o~ekuje. Wilican je u 56. minutu izjedna~io iz slobodnog udarca sa preko 35 metara pod samu pre~ku. D. Ni ko li}

Je din stvo (Q) - Bo rac 5:0 (4:0) QU BA: Igrali{te Jedinstva, gledalaca 50, sudija \eran (Kukujevci).Strelci: Petkovi} u 9. i 57, âli} u 13, Cigankov u 23. i Tadi} u 34. minutu. JE DIN STVO: Mrkowi} 7, [afarik 7, [ili 7, Toman 7 (An|eli}), Puno{ 7 (Aleksi}), âli} 8, Cigankov 8, Petkovi} 9, Tadi} 8, Gre~ 7 (La}arac ), Kneèvi} 7. BO RAC: \uri} 6, Peji} 6, Krwaji} 6, Sarap 6, Vuksanovi} 6, Trivi} 6, Simi} 6, Stankovi} 7, Filipovi} 6, [arkanovi} 6, Stoj{i} 6. Petkovi} je dva puta majstorski {utirao i oba puta pogodio ra{qe.Prvi gol je postigao s 25 metara, a drugi s 16 metara. D. Po li mac

Jed no ta - Je din stvo (M) 2:1 (1:0) [ID: Stadion 12.april, gledalaca 100, sudija Pendo (Erdevik). Strelci: I{tuk i Dupaq za Jednotu, a [ibali} za Jedinstvo. JED NO TA: Trnini}, Milinkovi}, Danguzov, Danilovi}, Opojevli}, Rukavina, I{tuk (Hr~ek), Jovi~li}, Miila{inovi} (Trnini}), Dupaq, \ur|evi} (Jovanovi}). JE DIN STVO: Luki}, Borojevi}, Aramba{i}, Simi}, Grbatini}, Bekerek, Kalaba, Adamec, We`i}, Vucowa, D. Seni}. [i|ani su zaslu`eno slavili.Ve}i deo utakmice su bili boqi rival. Z. Sa mu jel

Sre mac - OFK Bin gu la 1:4 (0:4) BER KA SO VO: Igrali{te Sremca, gledalaca 20, sudija Grkini} ([id).Strelci: Breki} u 73. za Sremac, Katani} u 25, Kramar u 30, ]osi} u 35. i Stambolija u 38. minutu za OFK Bingulu. @uti karton: Novak (Sremac). sSRE MAC: Ugrenovi} 8, Novak 7 (Kotarli}), Rajkovac 6,

BI KI] DO: OFK Bi ki} - Sin |e li} 1:1, SOT: Brat stvo - Omla di nac (B) 3:3, MO LO VIN: Omla di nac - Fru {ko go rac 2:2, JA ME NA: Gra ni ~ar-OFK Ba ~in ci 4:0, [ID: Jed no ta - Je din stvo (M) 2:1, BER KA SO VO: Sre mac - OFK Bin gu la 1:4, QU BA: Je din stvo - Bo rac 5:0. 1. Sin |e li} 2. Fru {ko go r. 3. OFK Bi ki} 4. Ba ~in ci 5. Omlad. (M) 6. Bin gu la 7. Jed. (Q) 8. Omlad. (B) 9. Gra ni ~ar 10. Bo rac 11. Jed no ta 12. Jed. (M) 13. Sre mac 14. Brat stvo

11 10 11 8 11 8 11 8 11 7 11 5 10 5 11 5 10 4 11 3 11 2 11 2 11 1 11 0

1 2 1 0 1 1 1 1 1 2 2 0 1 2

0 1 2 3 3 5 4 5 5 6 7 9 9 9

42:9 31 30:1026 41:6 25 27:9 24 2:1522 19:1816 18:20 16 14:2216 19:19 13 10:25 11 11:36 8 6:23 6 10:29 4 14:40 2

[olaja 8, R. Ostoji} 7, Santra~ 7, Milankovi} 7, [arac 7 (Jan~i}), Star~evi} 7, B. Ostoji} 7, Breki} 7 (Budimir). OFK BIN GU LA: Petkovi} 8, Bala} 8 (Ra~i}), Kora} 8, J. Rai} 8, Jeli~i} 8 (N. Rai}), Rami} 8 (Pla~kovi} ), Katani} 8, ]osi} 8, Stambolija 8, Kramar 8, Lovas 8. Fizi~ki spremniji gosti ve} u prvom poluvremenu napravili su visok rezultat i nedosti`an. Doma}ini su u nastavku samo hteli ne{to da u~ine, a gosti su igrali rutinski ~uvaju}i, i nisu dozvolili nikakvo iznena|ewe. B. Bal

Brat stvo - Omla di nac 3:3 (0:2) SOT: Igrali{te Bratstva, gledalaca 50, sudija Softi} (Ba~inci). Strelci: Avramovi} u 48, âlona u 58. i Vlaisavqevi} u 70. za Brtstvo, a Mijatovi} u 15, Manojlovi} u 22. i P. Male{evi} u 65. minutu za Omladinac. @uti kartoni: Majher (Bratstvo), Bogdanovi}, Manojlovi} (Omladinac). BRAT STVO: Gruba~ 6, Ceti} 7, Dobri} 6, Majher 7, Simi} 7, Vlaisavqevi} 7, âlina 7, Milanovi} 6, Avramovi} 7, Povaàn 7, Grkavac 7. OMLA DI NAC (B): Pavlovi} 6, Ivanovi} 6, Bogdanovi} 7, Vukovi}- (Vejnovi} 7), Radosavqevi} 7, Ga~i} 8, Boì} 7, P. Male{evi} 7, Pani} 6, Mijatovi} 6, Manojlovi} 6. Iskusni i favorizovani Batrov~ani dva puta su bili u vo|stvu, ali uporni i borbeni doma}ini, ipak, su zasluèno do{li do remija. Kona~ni rezultat je i najrealniji, pa obe ekipe, mogu biti zadovoqne. I. Ku bik

OP [TIN SKA LI GA IN \I JA â&#x20AC;&#x201C; STA RA PA ZO VA

ôr ta nov ~a ni ga ze ôr ta nov ci - Slo ga 4:1 (2:0) ÔR TA NOV CI: Igrali{te ôrtanovaca, gledalaca 50, sudija: Jovi} (In|ija).Strelci: Marjanovi} u 28, Dragi~evi} u 36. i Arsi} u 80. i 86. za ôrtanovce, a Curkovi} u 73. minutu za Slogu. @uti karton: Curkovi} (Sloga). Crveni karton: Milin (Sloga). ÔR TA NOV CI: Petrovi} 7, Dragomir Dimi} 7, Du{an Dimi} 7, Marjanovi} 8, Pilipovi} 5, Dragi~evi} 7, Cveji} 7 (Simi} 7), Stamenkovi} 9, Joki} 9, Arsi} 9, Mir~evski 8. SLO GA: Uzelac 7, Radakovi} 6 (Andri}), Klinko 5, Lendvaj 6, P. Hajnal 6 (J. Hajnal ), Milin 6, Davidovski 8, Kusi} 9, Curkovi} 8 (Lalu{ka), [kori} 8, Risti} 9. ôr ta no va~ ka ma {i ne ri ja polako, ali sigurno, gazi sve svoje rivale. Rezultat je mogao biti i ve}i. P. St.

Rosi} (In|ija).Strelci: Obradovi} u 25, ôrtan u 39. i Savi} u 50. i 52. minutu. @uti kartoni: Lazarac (Fru{kogorac), Kova~evi} (Borac). FRU [ KO G O R AC: Vu ~i} 8, Peji} 8, Livaja 8, Pejakovi} 9, Petkovi} 8, ôrtan 8, [u{a 8, D. Filipovi} 8 (N. Fi li po vi} ), Ob ra do vi} 9, Lazarac 8 (ôvi}), Savi} 9 (Krsti}). BO RAC: Mili~i} 6, Mandi} 6, Petrovi} 6, Devi} 7 (Je{i}), M. Novkovi} 6, Do{en 6 (Kova~evi}), Radulovi} 6, D. Novkovi} 7 (Mraovi}), Trbojevi} 6, Jawanin 7, Blagojevi} 6. Savi} je u nastavku sa dva lepa gola samo potvdio zasluènu pobedu doma}ina koja je mogla biti jo{ ubedqivija. S. Ra ni to vi}

Fru {ko go rac - Bo rac (J) 4:0 (2:0)

NO VI KAR LOV CI: Igrali{te Poleta, gledalaca 20, sudija Rusmir (Stari Banovci).Strelac: Maksimovi} u 70. minutu.

KR ^E DIN: Stadion Fru{kogorca, gledalaca 50, sudija

Po let - Bo rac (S) 0:1 (0:0)

KR Ê DIN: Fru {ko go rac-Bo rac (J) 4:0, ÔR TA NOV CI: ôr ta nov ci-Slo ga 4:1, NO VI KAR LOV CI: Po let-Bo rac (S) 0:1, STA RA PA ZO VA: Je din stvo 2-Rad ni~ ki (NP) 2 0:3. 1.ôr ta nov ci 2. Rad. (NP) 2 3. Bo rac (S) 4. Fru {ko go rac 5. Po let 6. Bo rac (J) 7. Jed.(SP) 2 8. Slo ga

7 7 7 8 7 7 6 7

5 5 4 3 2 2 1 0

2 2 1 3 1 1 1 1

0 0 2 2 4 4 4 6

25:7 17 20:5 17 26:19 13 17:15 12 8:13 7 6:13 7 10:23 4 7:24 1

PO LET: Pa{i} 6, Vukovi} 6, Markovi} 6, \ali} 6, Kukoq 6, Bozoqac 6 (Starac 6), Pej~i} 6, Mari} 6, Sirixanski 6 (Kalovqevi} 6), Todorovi} 6, Baweglav 6 (Radovanovi}). BO RAC: Xanin 7, Stojkovi} 6, Gruba~ 6, Maslarevi} 6, V. Paunovi} 6, Dobi} 6, Stankovi} 6, @. Paunovi} 7, Stefnovi} 7, Lep{anovi} 6 (Vuk~evi} ), Maksimovi} 6. Doma}a odbrana samo je jednom pogre{ila i to je bilo dovoqno Maksimovi}u da izblizine postigne pobedonosni gol za goste. B. Ra |e no vi}

Fru {ko go racz - Sre mac 0:1 (0:1) MAN \E LOS: Igrali{te Fru{kogorca, gledalaca 50, sudija ]iri} (Be{enovo).Strelac: Simovqevi} u 12. minutu. @uti karton: Tomi} (Sremac). FRU [KO GO RAC: Veselinovi} 6, Todi} 6, Leki} 6, Vukmir 6, Du{an Grabi} 7 (Vukojevi} 6), Trni} 6, Miomir Maslari} 6, Milan Maslari} 6, Tepi} 6 (V. Tepi} 6), K.Grabi} 6, ^uli} 6. SRE MAC: Jan~i} 7, M. Gvoka 7, Mocowa 7, Tomi} 7, \uri} 8, N. Gvoka 8, @ivanovi} 7, Branislav Dani~i} 7, Simovqevi} 8, Gruji} 7, Bojan Dani~i} 7. Gosti se organizovano branili i iz kontri ugro`avali Veselinovi}a. Simovqevi} iz jedne takve kontre postigao lep gol sa destak metara. B. Gvo ka

vi} (Sremska Mi tro vi ca).Strelac: P. Dragi} u 42. minutu. @uti kartoni: Z. Dragi}, N. Sedlarevi}, P. Dragi}, Mitrovi} (Bosut), A. Plemi} (Borac). BO SUT: Jefti} 8, Gli{i} 5, D. Dragi} 6, Drakuli} 7, Obradovi} 8, Kuzmanovi} 7, Bogdanovi} 6, N. Sedlarevi} 7, Mitrovi} 7 (Mi}i} 7), P. Dragi} 7, Z. Dragi} 7. BO RAC: Nikoli} 7, Dejanovi} 6, Peri} 7, Cvjeti} 6, Suboti} 7, Aleksi} 6, Cerovac 7, Ostoji} 7, Tomi} 6, A. Plemi} 6, D. Plemi} 8. Pavle Dragi} preciznim {utem s 14 metara savladao je Nikoli}a i tako doneo svom timu radost pobede. M. La zo vi}

Slo ga (Z) - Slo ga (^) 2:0 (0:0)

DI VO[: Igrali{te Hajduka, gledalaca 200, sudija Tre}a ko vi} (Srem ska Mi tro vi ca).Strelci. Cvjeti} u 18, Vasiqevi} u 51, Nenadovi} u 55. i Galeti} u 76. minutu. @uti kar to ni: Vi do vi} (Haj duk), Bo`jakovi} (No}aj). HAJ DUK: B. Zeqkovi}, Galeti}, Marko Plav{i} (Mario Plav{i}), Babi}, Vasiqevi}, Vidovi} (Rade Mari~i}), Ne na do vi}, Are `i na (V.Zeq ko vi}), Ma nev, Raj ko Mari~i}, Cvjeti} (V. Zeqkovi}). NO ]AJ: Ugqe{i}, \uri}, Bo`jakovi} (Toji}), Gospovi}, Gaxuri}, Zaskalicki (Bugarski), Vu~enovi}, Simi}, Stepanovi}, Savi}, Ivi}. Dok, su No}ajci, imali snage i nekako su se nosili sa doma}inima.Posle nestanka snage bilo je samo pitawe koji }e bi-

ZA SA VI CA: Igrali{te Sloge, gledalaca 50, sudija Gojkovi} (Grgurevci).Strelac: S. îki} u 65. i 82. minutu. SLO GA (Z): Andonovi}, Petri}, Kneèvi}, Karakli}, Dobo, îki}, Miraì}, Jefti}, Ani~i}, Ili}, Peji}. SLO GA (^): Pan|en, Pejakovi}, Topi}, Samarxi}, Vetmi}, Vukmir, Antoni}, Mocowa, Bojani}, Keki}. Imewak iz âlme doputovao je sa samo deset igra~a i nije se mogao suprostaviti broj~ano ja~em doma}inu. S. î ki}

Bo sut - Bo rac (VR) 1:0 (1:0) BO SUT: Igrali{te Bosuta, gledalaca 50, sudija Mladeno-

Haj duk - No }aj 4:0 (1:0)

SREM SKA MI TRO VI CA: Mi tros - Bo rac (R) 3:1, DI VO[: Haj duk - No }aj 4:0, BO SUT: Bo sut - Bo rac (VR) 1:0, ZA SA VI CA: Slo ga Slo ga (^) 2:0, MAN \E LOS: Fru {ko go rac - Sre mac 0:1.Srem iz Srem ske Ra ~e je bio slo bo dan. 1. Haj duk 2. No }aj 3. Mi tros 4. Sre mac 5. Srem 6. Bo sut 7. Slo ga (Z) 8. Bo rac (R) 9. Bo rac (VR) 10. Fru {ko go r. 11. Slo ga (^)

9 9 9 10 8 9 9 8 9 9 9

8 5 4 4 4 3 3 2 2 2 0

0 1 4 3 2 3 1 3 2 1 4

1 3 1 3 2 3 5 3 5 6 5

26:7 24 29:16 16 12:5 16 23:16 15 13:13 14 6:8 12 6:15 10 10:15 9 9:16 8 9:19 7 3:16 4

ti krajwi rezultat. Divo{ani su proma{ili ~ak pet zicera. V. Rat ko vi}

Mi tros - Bo rac (R) 3:1 (2:1) SREM SKA MI TRO VI CA: Igrali{te Mitrosa, gledalaca 50, sudija Novakovi} (Sremska Mitrovica).Strelci: Markovi} u 1. i 38. i Babi} u 71. za Mitros, a Jovanovi} u 10. minutu za Borac. @uti kartoni: Markovi} (Mitros), Jankovi}, @. Vladisavqevi} (Borac). MI TROS: Vukovi} 7, Krsti} 7 (Sarajli} 7), Cvetkovi} 7, Markovi} 9, Babi} 9, Pani} 8 (]iri} 7), Stojakovi} 7 (Petkovi} 7), Bene`an 8, Lazi} 7, Tubi} 9, Mladenovi} 7. BO RAC: Joki} 6, Beri} 6, Jezdi} 7, Jankovi} 6, Milutin Vladisavqevi} 7, Stanisavqevi} 6, @.Vladisavqevi} 6, Mijatovi} 7, Milo{ Vladisavqevi} 6 (Marko Vladisavqevi} 6), Jovanovi} 7, Gli{i} 6. Mesari su stalno napadali, stvarali {anse, a postigli samo tri gola. Najboqi pojedinac susreta bio je Nemawa Markovi} i strelac dva gola. R. Pet ko vi}

OP [TIN SKA LI GA RU MAâ&#x20AC;&#x201C;IRIG (PR VI RAZ RED)

Ru mqa ni zi mu ju na vr hu Fru {ka go ra - Fru {ko go rac 2:0 (1:0) RU MA: Igrali{te Fru{ke gore, gledalaca 100, sudija Ivo{evi} (Ruma).Strelci: Radi} u 25. (iz penala) i Jovi} u 89. minutu. @uti kartoni: \api}, Mati} (Fru{ka gora), Stojakovi} (Fru{kogorac).Crveni karton: ]iri} (Fru{kogorac). FRU [KA GO RA: Gojkovi} 7, Boì} 7, Gradi} 7, ]irkovi} 7, Jovi} 8, \api} 7, Damwanovi} 6 (mati} 6), Trni} 7, An|eli} 7 (\oki}), Radi} 7, Lazi} 6 (Jawi} 7). FRU [KO GO RAC: Joki} 7, Stojakovi} 7 (Curkovi} ), Obrenovi} 6, Stojkovi} 7, Pavlovi} 7, Stepanovi} 6, Jovanovi} 6 (Kneèvi}), Star~evi} 6, Kadar 6, Miokovi} 6 (Baji}), ]iri} 6. Lider je vi{e èleo pobedu, dok su gosti igrali nervozno i vi{e su pri~ali sa sudijom. Doma}in je poveo s penala. Stojakovi} je u svom kaznenom prostoru nedozvoqenim klize}im startom sru{io An|eli}a. Minut pre kraja Jovi} je iz slobodnog udarca sa oko 18 metara preciznim {utem pogodio same ra{qe. D. û ~in

Mla dost (B) - Slo ga (V) 2:0 (1:0) BU \A NOV CI: Igrali{te Mladosti, gledalaca 50, sudija Stojakovi} (Dobrinci).Strelci: Radovi} u 31. (iz penala) i A{}eri} u 89. minutu. @uti kartoni: Krivo{i}, S. Boì~kovi} (Mladost), Bosan~i}, Baki}, S. Maleti} (Sloga). MLA DOST: Veji} 8, Qubinkovi} 6, Krivo{i} 6, Radovi} 7, Ko{uti} 7, Kukoq 6, Nikoli} 7 (A{}eri} 7), Dudukovi} 7 (Aleksi} 6), Simi} 7, Obradov 7, M. Boì~kovi} 7 (S. Boì~kovi} 7). SLO GA: Bosan~i} 6, Vasi} 6 (Lazi} ), ûbrilo 6 (Tufegxi} ), Baki} 6, Radivojevi} 7, Vu~kovi} 7, Krsti} 6, Vuji} 6, Mijatovi} 6 (Cikota ). Doma}ini su zasluìli i ubedqiviju pobedu, ali zadovoqni su i

sa dva postignuta gola. Golman gostiju Bosan~i} uhvatio je Simi}a, koji je bio u prilici da postigne gol, n aravno A{}eri} je iskoristio penal. A{}eri} je samo }u{nuo loptu u mre`u, posle uspelog pasa sa S.Bo`i~kovi}em. P. Qu bin ko vi}

Bo rac (K) - Kru {e dol 4:2 (1:1) KLE NAK: Igrali{te Borca, gledalaca 250, sudija Svetlana Bili} (Ruma).Strelci: Jovi} dva, M. Mati} i Kula~in za Borac, Milo{evi} i Jovanovi} za Kru{edol. BO RAC: Milan Vasi}, Ili}, Ranki} (Damjanovi}), Kula~in, Tomi}, Milo{ Vasi}, Nikoli}, M. Mati} (V. Mati}), Jovi} , Stojanovi}, Stojakovi}. KRU [E DOL: Pardovicki, Rado{evi}, \oki}, Bradi}, Vukojevi}, Qepoja, Krasni}i, Milo{evi}, Jovanovi}, Markovi}, Kosti}. Klen~ani su u posledwem kolu, pokazali, koliko vrede. Pobedili su uvek nezgodnog rivala, zahvaquju}i efikasnoj navali, koja je moga posti}i jo{ koji gol. Z. To mi}

Sre mac (D) - PSK Pu tin ci 0:3 (0:2) DO BRIN CI: Igrali{te Sremca, gledalaca 100, sudija Blaòn (Ruma).Strelci. Mati} u 17, Gligori} u 43. i Brkovi} u 51. minutu. @uti kartoni: Z. A{}eri} (Sremac), Deni} (PSK Putinci). SRE MAC: Jankovi}, Dupor, Viloti}, Miri}, Gagi}, Arsenovi}, Solarevi}, \. êsti}, D. êsti} (Z. A{}eri}), Kleverni}, R. A{}eri}. PSK PU TIN CI: Z. Stankovi}, Muji}, Devrwa, S. Stankovi}, Gligori} (Mudri}), Alimpi}, Miqkovi}, Mihajlovi},

BU \A NOV CI: Mla dost-Slo ga (V) 2:0, @AR KO VAC: Na pre dakOFK Kra qev ci 2:0, RU MA: Fru {ka go ra-Fru {ko go rac 2:0, DO BRIN CI: Sre mac-PSK Pu tin ci 0:3, KLE NAK: Bo rac-Kru {e dol 4:2. 1. Fru {ka go ra 2. Na pre dak 3. PSK Pu tin ci 4. Fru {ko go r. 5. Bo rac (K) 6. Slo ga (V) 7. Kru {e dol 8. Sre mac (D) 9. Mla dost (B) 10. OFK Kra qev.

9 9 9 9 9 9 9 9 9 9

8 5 4 3 3 3 3 3 2 3

1 1 3 3 2 1 1 1 3 0

0 3 2 3 4 5 5 5 4 6

30:6 25 11:11 16 10:4 15 11:13 12 12:14 11 13:14 10 12:13 10 9:17 10 8:11 9 5:18 9

Vojnovi}, Mati} (Deni}), Jovi} (Brkovi}). Putin~ani su propustili priliku da mre`u doma}ina napune do vrha. T. Sta ni {i}

Na pre dak - OFK Kra qev ci 2:0 (1:0) @AR KO VAC: Igrali{te Napretka, gledalaca 50, sudija Kati} (Ruma). Strelci: Spasojevi} u 15. (autogol) i Bjeqac u 57. minutu. @uti kartoni: Sekuli}, Buza{ (Napredak). NA PRE DAK: Krni} 7, Vu~eti} 8, Ili} 8, Beukovi} 7 (Vujevi} 7), Sekuli} 7, Buza{ 8, Bjeqac 8 (N. Miqkovi} 7), M. Bo`i} 8, S. Vi{wi} 7, N. Bo`i} 8, Vujinovi} 7 (M. Vi{wi}). OFK KRA QEV CI: Mo{i} 8, Dragutinovi} 7, Tutu{ 7 (Petkovi}), Spasojevi} 7, Alempi} 7, Nenadi} 7, [aganovi} 7, Lazi} 7 (Stepanovi}), ^vorkov 7, Gaji} 8 (Lon~ar), \etojevi} 7. Doma}i su poveli autogolom Spasojevi}a. On je uba~enu loptu malo dotakao glavom, ustvari malo je podigao loptu, koja je prevarila golmana Mo{i}a. A, Beqac je postigao izvanredan gol. [utirao je s 20 metara neodbrawivo. D. La zi}

dnevnikOv [AH SRedOM

sreda31.oktobar2012.

VIKEND TURNIR U RUMI

Todorovi} po Buholcu U subotu je odràn tradicionalni vikend turnir “Oslobo|ewe Rume 2012” pod pokrovitestvom OO SPS-a. Turnir je otvorio zamenik predsednika Op{tine gospodin Dragan Karda{. U~estvovalo je 60 igra~a, me|u kojima i 4 velemajstora i 6 internacionalnih majstora. Pobedio je internacionalni majstor Goran N. Todorovi} ispred internacionalnog majstora Jovana Radlova~kog, majstorskog kandidata Vladimira Ma{trapovi}a, koji je i najprijatnije iznena|ewe turnira, i velemajstora Gorana Kosanovi}a. Plasman: 1-4. Goran N. Todorovi}, Jovan Radlova~ki, Vladimir Ma{trapovi}, Goran Kosanovi} 7, 5-6. Borko Lajthajm, Petar Benkovi} 6,5, 7-11. Goran Arsovi}, Zoran Arsovi}, Dobrisav Stojanovi}, Sini{a Draì}, Radoslav Jovanovi} 6, 12-18. Marko Stojanovi}, Dragan Kosi}, Petar Kolognat, Sa{a Panteli}, Miroqub Merdovi}, Zvonko Herceg, Boban Mileti} 5,5, 19-26. Neboj{a Milovanovi}, Radojica Vujovi}, @eqko Jovanovi}, Stjepan Peli}, Stipa Dermi{ek, Branko Stanojevi}, Tigran Okiq, Nevenko Okiq 5, 27-35. Dragi{a Kova~evi}, Dragan Radi}, Du{an @ivani}, Slobodan Kosijer, Simeon Popi}, Dragi{a Jaki}, Milan Skoko, Sava Manojlovi}, Mihajlo Matovi} 4,5, 36-44. Milan Juzba{a, Mi{a Mili}, Veselin Damjanovi}, Radovan Jovanovi}, Petar Crn~evi}, Rade Crepuqa, Zoran Kosijer, Tihomir Markovi}, Marko Petri} 4, 45-49. Milica Laketi}, Sini{a Desi}, Mom~ilo Gaji}, Radivoj Prodanovi}, Du{an Spasojevi} 3,5, 50-55. Milan Radanovi}, Dragutin Trifunovi}, Dragan Milo{evi}, Dragoqub Kuzmanovi}, Zoran Jovi}, Mihajlo Karamarkovi} 3, 56-57. Jovo Akik, Radovan Glamo~ak 2,5, 58. Du{an Draì} 2, 59, Pero Ceran 1, 60. Milo{ Popov 0,5. OPEN SOMBOR

Vladisavqevi} na ~elu U Somboru se u organizaciji Op{tinskog {ahovskog saveza igra rejting turnir pod nazivom “Open Sombor 2012”. Poveo je mk Nenad Vladisavqevi} a prate ga tri igra~a sa pola poena mawe. Plasman posle 6. kola: 1. Nenad Vladisavqevi} 5, 2-4. Nemawa Sadovski, Miodrag [quki}, Ivan Kolompar 4,5, 5-10. Miroslav Sumper, Aleksandar Novakovi}, Drago Kur~ubi}, Simana Matkovi}, Vladimir Cvetkovi}, Jovan Mrle 4, 11. Janko Kne`evi} 3,5, 12-22. Milo{ Divni}, Ferenc Kawo, Marina Gaj~in, Miroslav Lali}, Todor Stri~evi}, Ivan Gali}, Jurica Glamuzina, Du{an M. Popovi}, Ilija Grba, Petar Loknar, Du{an Keli} 3, 23. Aleksandar Mojze{ 2,5, 24-29. Aleksandar Svilokos, Sini{a Gaj~in, Vladica Raoni}, Dragoqub \uri}, \or|e \uro{ev, Budimir @akula 2, 30. Jovana Maxgaq 1,5, 31. Nikola Raoni} 1. PROBLEM BR. 413

Beli daje mat u dva poteza Je no Cson tos Magyar Sak kvi lag, 1926.

Re{ewe problema br.412 (J.E. Coutinho, Canadian Chess Chat 1981.) sa pozicijom: beli – Kb7, Dh7, Sc7, Sf3, pe{aci e3, g5; crni – Kd6, pe{aci c6, e6; je 1.Sd2! Na 1…c5 (Ke5) sledi 2.Sc4 mat. Na 1…e5 sledi 2.Se4 mat. Na 1…Kc5 sledi 2.De7 mat.

dnevnik

SLOVEN IZ RUME PRVOLIGA[

Od ideje do ciqa Daleke 1950. godine u Rumi je osnovan [ahovski klub Borac koji je prete~a dana{weg [K Sloven. Tih pedesetih i {esdesetih godina klub je sa promenqivim uspehom nastupao na ekipnim i pojedina~nim takmi~ewima u Vojvodini i o tome nema ba{ previ{e podataka. Od 1975. godine fuzionisawem Borca i Mladosti nastaje klub sa dana{wim nazivom Sloven. Do ekspanzije {aha dolazi nakon velemajstorskog turnira koji je odràn u Rumi 1978. godine. Pojavquje se plejada mladih i talentovanih igra~a i osamdesete godine su godine najve}ih ekipnih i pojedina~nih rezultata rumskog {aha. Na{i igra~i postaju vi{estruki prvaci Vojvodine, u~esnici {ampionata tada{we dràve i pobednici mnogih doma}ih i me|unarodnih turnira. Fide majstor Milica Te{i} Laketi} je bila vi{e puta prvakiwa Vojvodine, a na pojedina~nom {ampionatu Jugoslavije 1990. godine osvaja {esto mesto. Internacionalni majstor Gojko Laketi} tako|e postaje prvak Vojvodine i u~esnik {ampionata dràve i osvaja mnoge turnire u zemqi i inostranstvu. Internacionalni majstor Dragan Te{i} deli prvo mesto na {ampionatu Vojvodine uz pobede na niz doma}ih turnira. Tu su i majstorski kandidat \ura êrni~ek koji je bio pionirski prvak Vojvodine, majstorski

No vi pr vo li ga {i: {a hi sti Slo ve na iz Ru me

kandidat Dragi{a Kova~evi} koji tih godina osvaja tre}e mesto na omladinskom prvenstvu Vojvodine i drugi... Tih godina za klub nastupa kao omladinac i sada{wi velemajstor Sini{a Draì}. Sloven je tada bio u vrhu Vojvo|anske lige, a najve}i uspeh postiè 1989. godine kada se, osvajawem drugog mesta u Kupu Vojvodine, plasirao u finale Kupa Mar{ala Tita u tada{woj SFRJ. Najve}i uspeh u klupskoj istoriji je nesumwivo nedavna pobeda u Drugoj ligi Srbije grupa Vojvodina i plasman u elitno dru{tvo najboqih klubova u dràvi, Prvu ligu Srbije. Na takmi~ewu u Ka}u Sloven je ubedqivo osvojio prvo mesto u konkurenciji veoma kvalitetnih ekipa. Breme favorita je uvek te{ko ali sjajnom igrom svih na{ih igra~a izdràli smo sva isku{ewa i postigli ciq. Da

[AH-KLUB VOJVODINA

Uspeh iz pepela [ah-klub Vojvodina je osnode majstori Ramo Mujagi}, Igor van 26.9.1971. godine kao [ah Kreji} i Velibor âbarkapa, klub „Ruske slovo“ kada je je majstorski kandidati Vuk Savasportska redakcija NIU „Ruske novi}, Nenad Dimitrijevi}, Voslovo“ dobila Spartakovu najislav Veqkovi}, Goran Pagradu. Sredstva su usmerena za vlik, Goran Gabri} i Darko organizaciju sportskih igara, Ukropina (kapiten), omladinci osnivawe i finansirawe {aStrahiwa \urni} i Ivan Banohovskog kluba. Bio je to veoma vi} i {ahistkiwe Qubica \uruspe{an po~etak: osvojeno je pr|ev i Mira Savi}. Mlad ali revo mesto u Ju`noba~koj ligi i prezentativan sastav, uz veliku plasman u Ba~ku ligu, da bi zapodr{ku starijih igra~a koji su tim, naredne godine, kroz kvazdu{no bodrili i savetovali lifikacije ostvarili i ulazak mlade igra~e, vratio je [ah u Prvu Vojvo|ansku ligu. Zauzeklub Vojvodinu na mesto koje joj to je {esto mesto na Kupu Vojvoi pripada. dine, a 1973. osvojena je i {ampionska titula Jugoslavije u dopisnom {ahu! Uspostavqena je me|unarodna saradwa sa klubovima iz ê{ke, Poqske i Rumunije a veliki uspeh postignut je organizacijom Open turnira u Novom Sadu. U sastav sportskog dru{tva Vojvodina ulazi 31. marta 1973. godine kada su odlukom SOFK-e svi {ahovski klubovi morali da budu organizovani u okviru sportskih dru{tava. Klub tada mewa naziv i nosi dana{we ime. Prvi predsednik kluba bio je Nikola Moskaq. U ~etvorodecenijskom postojawu kroz klub su pro{li mnogi poznati {ahisti i prvaci grada i osvaja~i mnogobrojnih doma}ih i me|unarodnih turni- [a hi sti Voj vo di ne na me ~u ra. Kao i sam {ahovski sport Na proslavi povodom obeletako je i [ah klub Vojvodina àvawa ovog uspeha predsednik prolazio kroz razli~ite faze kluba Neboj{a Stupar iskorida bi posle smrti dugogodi{weg stio je priliku da se zahvali predsednika Nikole Moskaqa, sponzorima, pre svega Takovo pre svega, velikog i iskrenog osigurawu i kompaniji Maneks, Mesnoj zajednici “Bo{ko Buha” oboàvaoca ove drevne igre i ~ije prostorije klub koristi za [ah kluba Vojvodina, klub bio takmi~ewe, kao i svim igra~iprakti~no pred ga{ewem. Grupa ma, posebno kapitenu Darku starijih igra~a na ~elu sa Milenkom Petri}em okupila je Ukropini, a najpre starijim 2002. godine svoje biv{e {ahiigra~ima bez kojih ovaj uspeh ne ste i od najniè lige se ponovo bi bio mogu}, kao i da, istovreukqu~ila u takmi~ewe i sa meno, apeluje na nadle`ne u grauspehom i velikim entuzijadu Novom Sadu i Pokrajini Vojzmom opstaje i napreduje. Od vodini da obezbede adekvatan 2009. godine uprava se podmlaprostor za klub kako bi plan |uje kada na ~elo kluba dolaze razvoja omladinske {kole {aha, Neboj{a Stupar i Stevan Latikao i samo funkcionisawe klunovi}. Tako|e, podmla|uje se i ba bilo mogu}e. Nadaju se da }e sastav ekipe pa iz godine u godiuspeti u krunisawu svog entuzinu klub osvaja prva mesta, da bi jazma i velikog truda uprave te najzad, ove godine, klub ostvada }e slede}e godine 40-godirio veliki uspeh plasmanom u {wicu kluba, pod nazivom VojDrugu ligu Srbije, pobediv{i vodina, proslaviti u sopstvesve svoje protivnike u Ba~koj nim prostorijama. ligi. Taj uspeh ostvarili su FiB. D.

podsetim, za Sloven su nastupali velemajstor Dragan Kosi} (8 poena iz 11 partija), internacionalni majstor Gojko Laketi} (6,5 iz 11), velemajstor Goran Kosanovi} (7,5 iz 11), velemajstor Sini{a Draì} (10 iz 11), internacionalni majstor Dragan Te{i} (8 iz 11) i majstorski kandidat Dragi{a Kova~evi} (6,5 iz 11). Uz igra~e, velike zasluge za ovaj uspeh pripadaju i agilnom predsedniku kluba @ivku Matijevi}u i Luki Zagorcu. Zahvaquju}i wima Ruma je proteklih godina postala jedan od zna~ajnijih {ahovskih centara u Vojvodini, pa i u Srbiji organizacijom mnogih kvalitetnih {ahovskih doga|aja. Kao logi~an rezultat takvog rada do{ao je i ovaj uspeh. Naravno, zahvalnost dugujemo i na{em gradu koji nas je podrào u ideji da Ruma dobije prvoliga{a. D. Te{i} ÊTVRTFINALE NOVOG SADA

Poveo Stanojevi}

Nakon zavr{etka 81. prvenstva Novog Sada u Novosadskom {ahovskom klubu po~elo je ~etvrtfinale narednog {ampionata. Igra se devet kola a na turniru se mogu osvajati i kategorije. Prva desetorica kvalifikova}e se za polufinale. U~estvuje 30 igra~a a posle ~etiri odigrana kola mk Slavko Stanojevi} je zabele`io sve ~etiri pobede. Plasman: 1. Slavko Stanojevi} 4, 2-8. Svetlana Stojadinov, Tomislav Buzan~i}, @arko Simovi}, Dragan Cveti}, Miodrag Milosavac, Nenad \uri}, Dragan Markovi} 3, 9-11. Petar Pjetlovi}, Dejan Vu~kovi}, Luka ^i~a 2,5, 12-19. Aleksa Ilin~i}, Isidora Gakovi}, Tomislav [krivanko, Momir Ilin~i}, Jasmina Milivojevi}, Qubi{a Poli}, Cvetko Vukovi}, Jovo Petovi} 2, 20-23. Milorad Obradovi}, Petar Borba{, Dragan Jovanovi}, Rajko Te{anovi} 1,5, 24-28. Mi{a Tris, Rexep Ali{i}, Du{an Ilij}, Zdravko Jakovqevi}, Branislav Dobri} 1, 29. Borivoje Ili} 0,5, 30. Tara Stoli} 0.

ANALIZIRANE PARTIJE

Zamka za teoreti~ara Otvoreni {ampionat Bugarske 2012, 34. po redu, koji se igrao pod nazivom „Memorijal Georgi Tringova”, organizovala je Bugarska {ahovska federacija. Turnir je odràn po~etkom godine (januar - februar) u Plovdivu. U~estvovalo je 267 {ahista a lep uspeh postigao je srpski velemajstor Branko Tadi} deobom prvog mesta. U prilogu prikazujemo partiju {estog kola u kojem je protivnik na{em velemajstoru bio Ivan êparinov, reprezentativac Bugarske, ve} dugo desna ruka biv{eg svetskog prvaka Veselina Topalova. U tom trenutku delili su prvo mesto sa maksimalnih 5 poena, ali je, iako poraèn u ovom susretu, na kraju na deobi prvog mesta êparinov progla{en pobednikom memorijala zbog boqeg uspeha po Buholc sistemu. Plasman: 1-4. êparinov, Benidze, Georgijev, Tadi} 7,5 poena, itd.

Tadi}–^eparinov [pan ski gam bit (E63) 1.Sf3 Sf6 2.c4 g6 3.g3 Lg7 4.Lg2 0–0 5.0–0 d6 U pripremama sam vi{e pa`we posvetio nastavku 5...d5, sa prelazom u fijanketnu varijantu Grinfeldove odbrane. Moj protivnik je izuzetan teoreti~ar, pa je va`no izbe}i aktuelne teoretske diskusije. 6.d4 Sc6 7.Sc3 a6 Plan je udar na daminom krilu potezom b5. Druga mogu}nost je 7...e5 sa prenosom igre na kraqevo krilo: 8.d5 Se7 9.e4 Sd7 10.Se1 f5 11.Sd3 i beli mo `e da dej stvu je na oba krila. 8.Ld2?! Re|i potez, koji sam odigrao bez teoretske pripreme, a trebalo bi da uspori de{avawa u iskqu~ivo pozicionoj igri. 8...Tb8 9.Tc1 Ld7 10.b3 Beli spremno do~ekuje igru na daminom krilu. 10...b5 11.d5 Sa5 Po sle 11...Sa7 beli dolazi do male pred no sti sa 12.Le3 c5 13.dc6 Sc6 14.c5. 12.S:b5 S:c4 13.b:c4 Razmatrao sam i 13. Sa7! i ocenio da sam malo boqi, ali da i po te zom u par ti ji imam prednost. 13.Sa7 Sd2 14.Sd2 c5. Na 14...a5 15.Sc6 Lc6 16.Tc6 beli ima inicijativu. 15.dc6 Dc7 16.cd7 Da7 17.Dc2 Dd7 (posle 17...Tfd8 18.Sc4 Dd7 19.Sa5 Tbc8 20.Sc6 Te8 21. a4 pe{aci na da mi nom kri lu ga ran tu ju prednost) 18.Dc6. Pe{ak na a6 je slab, {to uz kontrolu c-linije daje prednost belom.

13...a:b5 14.c:b5 T:b5 15.Sd4 T:d5 Crni ostaje veran svom stilu i `rtvuju}i kvalitet poku{ava da maksimalno zakomplikuje poziciju. 16.L:d5 S:d5 17.Sc6 Da8 18.Dc2 Postavio sam figure na najboqa poqa i dok protivnik prona|e kontraigru moj pe{ak }e ve} biti na a5. 18...f5 19.a4 e6 20.a5 Kh8 21.Dc4 Lc8 22.Tfe1 Lb7 23.Tc2 h6 24.Db5 La6 25.Da4 De8 26.Dh4 Ovim usporavam igru cr nog na kra qe vom krilu i pripremam prolaz topom po b-liniji. 26...Kh7 27.Tb1 g5 Cr ni u cajt no tu pro pu {ta da `r tvom da me u~i ni po zi ci ju mno go za ni mqi vi jom: 27…Le2! 28.Tb8 Dc6 29.Tc6 Tb8, 30.Tc1 Tb2 31.Le1 g5 32.Da4 i be li je ipak bo qi. 28.L:g5 f4 Treba na}i na~in da se izmeni {to vi{e fi gu ra ka ko bi pred nost slobodnog a-pe{aka presudila. 29.Tbc1 Do bro je bi lo 29.Se7! Da4 (29…S:e7 30.L:e7 Dg6 31.Tbc1 ili 29...c5 30.S:d5 e:d5 31.Lf4) 30.Tbc1 D:a5 31.L:h6! L:h6 32.Dh5 Tf6, 33.Tc7). 29...Dg6 30.Ld8 Lb7 31.Tc4 Sada sam i ja u cajtnotu i jasno mi je da mogu da pobedim samo takti~kim re{ewem. 31...La6 32.T4c2 Lb7 33.Tc4 La6

Psiholo{ko nadmudrivawe u obostranom cajtnotu. Po na vqa wem po te za do bi jam malo vremena. 34.Se7! Cr ni je iz ne na |en pre }ut nim od bi ja wem re mi ja i te {ko mu je da pra vil no re a gu je. U ovom tre nut ku ima oko 35 se kun di za po tez. 34...S:e7? Beli zadr`ava veliku prednost i posle jedinog: 34...De8 35.S:d5 e:d5 (35…L:c4 36.Sf4) 36.Tf4 D:d8 37.D:d8 T:d8 38.Tc7 L:e2 39.Tff7 Tg8 40.f4. 35.L:e7 Tf7 36.T:c7 Ld4 37.L:d6 L:f2+ 38.K:f2 f:g3+ 39.Kg1 Crni predaje. 1:0 Ko men tar: vm. Branko Tadi} Pri pre mio: B. Dankovi}

„JO PAJTA[” U RUSKOM KRSTURU

U~estvovalo 196 osnovaca Tradicionalni {ahovski turnir redakcije „Jo Pajta{” na kome su u~estvovali u~enici osnovnih {kola iz Vojvodine odràn je pro{le subote u Osnovnoj {koli „Petro Kuzmjak” u Ruskom Krsturu. Igrali su se pojedina~ni turniri, 7 kola po [vajcarskom sistemu a na osnovu tih rezultata odre|ivan je i ekipni plasman. Pobednici turnira i najboqe plasirani de~aci i devoj~ice, posebno stariji i mla|i uzrast, nagra|eni su peharima, medaqama, diplomama, {ahovskom literaturom, itd. U mu{koj konkurenciji u~estvovalo je 146 de~aka iz 42 {kole, a u ènskoj 50 devoj~ica iz 21 {kole. Medaqe su osvojili: (de~aci stariji uzrast) 1. Luka î~a („Petefi [andor“ Novi Sad) 6,5, 2. Damjan Cvetanovi} (Gimnazija „J. J. Zmaj“ Novi Sad) 6,5, 3. Mila [oklova~ki („11. no vem bar“ Sen ta); (de ~a ci mla|i uzrast) 1. Aleksandar Moj ze{ („Brat stvo - Je din stvo“ Svetozar Mileti}) 6, 2.

Lu ka ^i ~a

Bo {ko Zdrav ko vi} („Mi lo je ^i pli}“ No vi Be ~ej) 5,5, 3. Stefan Lon~arski („\ura Jak{i}“ ^urug) 5. Medaqe su osvojili: (devoj~ice stariji uzrast) 1. Zvezdana Stankovi} („@arko Zrewanin“

Apatin) 6,5, 2. Go ri ca A}imovi} („Aleksa [anti}“ Alek sa [an ti}) 6,5, 3. Marina Robal („Dr Jovan Cviji}“ Zrewanin) 6; (devoj~ice mla|i uzrast): 1. Bo jana Ro bal („Dr Jovan Cviji}“ Zrewanin) 6, 2. Marijana Bili} („Sveti Sava“ Ki kinda) 4,5, 3. Milana Jovanovi} („@arko Zrewanin“ Novi Sad) 4,5. Ekipni plasman osnovnih {kola (de~aci): 1. „Kosta Trifkovi}“ Novi Sad 20, 2. Gimnazija „J.J. Zmaj“ Novi Sad 19, 3. „20. oktobar“ Sivac (1) 18,5, itd. Devoj~ice: 1. „Alek sa [an ti}“ (Aleksa [anti}), 11, 2. „Dr Jovan Cviji}“ (Zrewanin) 11, 3. „Huwadi Jano{“ 9 (^antavir), itd. Zbirni ekipni plasman (de~aci i devoj~ice): 1. „20. oktobar“ (Sivac) 27,5 2-3. „11. novembar“ (Senta), „^okonai Vitez Mihaq“ (Gorwi Breg) 25 poena, itd.

SPORT

dnevnik

ODBOJKA

sreda31.oktobar2012.

SPEN SO VA LI GA MA LIH FUD BAL SKIH [AM PI O NA

PR VA VOJ VO \AN SKA LI GA - CEN TAR (@) Par ti zan - No vi Sad Fu tog vest - ^emp 07 Va ra din 2 - VST FOK - @a baq NS vo lej tim 2 - Voj vo di na 2 Gr bi} NS tim 1. No vi Sad 2 2 0 2. VST 2 2 0 3. Voj vo di na 2 2 2 0 4. Fu tog vest 1 1 0 5. Va ra din 2 2 1 1 6. ^emp 07 2 1 1 7. NS tim 2 1 1 8. FOK 2 1 1 9. @a baq 2 0 2 10. NS vo lej. t. 2 2 0 2 11. Gr bi} 1 0 1 12. Par ti zan 2 0 2

6:1 6:1 6:2 3:0 4:4 3:4 3:4 3:5 3:6 3:6 1:3 1:6

1:3 3:0 1:3 3:2 2:3 1:3 6 6 5 3 3 3 3 2 1 1 0 0

PR VA VOJ VO \AN SKA LI GA - SE VER (@) Mla dost (BP) - Vo lej stars CVS - Par ti zan Apa tin - NIS Spar tak 2 Be ~ej - Haj duk Tu ri ja - Mer kur 1. Spar tak 2 2 2 0 2. Haj duk 2 2 0 3. Mer kur 2 2 0 4. CVS 2 1 1 5. Mla dost 2 1 1 6. Vo lej stars 2 1 1 7. Par ti zan 2 1 1 8. Be ~ej 2 0 2 9. Apa tin 2 0 2 10. Tu ri ja 2 0 2

6:0 6:0 6:2 5:3 4:3 3:4 3:5 2:6 0:6 0:6

1:3 3:0 0:3 0:3 0:3 6 6 5 4 3 3 2 1 0 0

Go di {te: 2000. Ar hi tek tu ra Pro ing - FK Prof. Bo le sni kov 1:2 Gol za Arhitektura Proing dao je Varga, a za FK Prof. Bolesnikov Jeli~i} 2.

PR VA VOJ VO \AN SKA LI GA - SREM (@) Ra din ci - Maks 0:3 Mi tro vi ca - Srem-tem po 2 0:3 Pr vi tem po - Slo ga 1:3 Mla dost (NP) slo bo dan 1. Srem-tem. 2 2 0 6:0 6 2. Maks 2 2 0 6:0 6 3. Slo ga 1 1 0 3:1 3 4. P. tem po 2 1 1 4:3 3 5. Mla dost (NP) 1 0 1 0:3 0 6. Ra din ci 2 0 2 0:6 0 7. Mi tro vi ca 2 0 2 0:6 0

PR VA VOJ VO \AN SKA LI GA - CEN TAR (M) Vo {a - Vest Kul pin - Bo ta fo go Si rig - [id Du nav vo lej 2 - Stra `i lo vo 1. Stra `i lo vo 2 2 0 2. [id 2 2 0 3. Vest 2 2 0 4. D. vo lej 2 2 1 1 5. Kul pin 2 1 1 6. Bo ta fo go 2 0 2 7. Vo {a 2 0 2 8. Si rig 2 0 2

6:0 6:0 6:2 3:3 3:4 2:6 1:6 0:6

1:3 3:1 0:3 0:3 6 6 6 3 3 0 0 0

PR VA VOJ VO \AN SKA LI GA - SE VER (M) Ki kin da - Be ~ej Mer kur - Par ti zan Mla dost (BP) - Spar tak 2 Ma gli} 1953 - Mla dost (T) 1. Ma gli} 2 2 0 2. Par ti zan 2 2 0 3. Mla dost (BP) 2 1 1 4. Mer kur 2 1 1 5. Ki kin da 2 1 1 6. Mla dost (T) 2 1 1 7. Spar tak 2 0 2 8. Be ~ej 2 0 2

6:1 6:1 5:5 3:4 3:4 4:5 3:6 2:6

3:1 0:3 3:2 3:1 6 6 3 3 3 2 1 0

PR VA VOJ VO \AN SKA LI GA - JUG (M) Rad ni~ ki - Pr vi tem po 3:0 Slo ven 2 - Gor wi grad 0:3 Srem iton 2 - Her ce go vi na 3:2 Ba nat slo bo dan 1. G. grad 2 2 0 6:1 6 2. Her ce go vi na 2 1 1 5:3 4 3. Ba nat 1 1 0 3:0 3 4. Rad ni~ ki 1 1 0 3:0 3 5. Srem 2 1 1 3:5 2 6. Bo rac 0 0 0 0:0 0 7. P. tem po 2 0 2 1:6 0 8. Slo ven 2 0 2 0:6 0

DRU GA VOJ VO \AN SKA LI GA - NO VI SAD (@) VST - Li be ro For tu na - Fu tog No vi Sad 2 - Bit SK Vo lej - De te li na ra Voj vo di na 3 - Be o ~in mm 1. Fu tog 2 2 2. Be o ~in 2 2 3. No vi Sad 2 2 4. De te li na ra 2 1 5. For tu na 2 1 6. Li be ro 2 1 7. Bit 2 0 8. VST 1 0 9. Voj vo di na 1 0 10. SK Vo lej 2 0

0 0 0 1 1 1 2 1 1 2

6:0 6:0 6:3 5:3 3:4 3:4 2:6 1:3 0:3 0:6

1:3 0:3 3:1 0:3 0:3 6 6 5 4 3 3 0 0 0 0

Golove za FK Petli} dali su: Mi}ovi} 2, Ivanov i B. Ra{eti} 3, a za FC NS Junajted Aleksi}. FK Pe tli}: Mi}ovi}, Ivanov, Ra{eti}, Svjetlica, Simovi}, Ra{eti}, Erged`ija, Barbul, Ba~an. FC NS Ju naj ted: Aleksi}, Krgovi}, Petkovi}, Milovanovi}, ]orovi}, Desnica, Abad`ija, Stojanovi}, Mirkovi}, Vrhovac, Lazarevi}, ]atovi}, Radojkovi}, Poli}, [akoli, Vukovi}.

FK Pe tli} - FC PP Tim 3:0 Golove za FK Petli} dali su: Barbul i Mi}ovi} 2 . FK Pe tli}: Ra{eti} B, Simovi}, Svjetlica, Ra{eti} S, Ivanov, Ba}an, Mi}ovi}, Barbul, Egred`ija. FC PP Tim : Br~in, Milo{evi}, Sredojevi}, Luki}, Surdu~ki, Koska, Lep~evi}, Damjanovi}, Lotina, [ebe`, @ivkovi}, Kep~ija, Tica, Esui}, Cvetkovi}, Ba{kalo.

PR VA VOJ VO \AN SKA LI GA - BA NAT (@) Ko ral - Rad ni~ ki 0:3 3:1 Her ce go vi na - MD Zre wa nin 2 Klek 2 - @i ti {te 0:3 3:1 Ki kin da - Ba nat Kra ji {nik slo bo dan 1. Rad ni~ ki 2 2 0 6:0 6 2. @i ti {te 2 2 0 6:1 6 3. Ki kin da 1 1 0 3:1 3 4. Her ce go vi na 2 1 1 4:4 3 5. Klek 2 1 1 3:3 3 6. Ko ral 2 1 1 3:3 3 7. Kra ji {nik 1 0 1 0:3 0 8. MD Zre wa nin 2 0 2 1:6 0 9. Ba nat 2 0 2 1:6 0

FK Pe tli} (Zre wa nin) - FC NS Ju naj ted 6:1

Ar hi tek tu ra Pro ing: Tomanovi}, Glu{}evi}, Ku{eta, Novakovi}, Popovi}, Oparnica, Vuka{inovi}, Dolinaj, Pupin, Lalovi}, Majer, Bo{kan, Doronti}, Varga. FK Prof. Bo le sni kov: Stojanov, Stankovi}, Drini}, Ru`i~ka, Burgi}, Talo, Dardi}, Novevski, Tomi}, Miqu{, Laho{, Ta{i}, Grakovi}, Jeli~i}, Galin.

FK Fu tog Ga le - FK Bi stri ca 05 2:3

Go di {te: 2003. FK Me ri di ja na - FK ^emp 07 5:1 Golove za FK Meridijana dali su: Popovi}, Fat 2 i Sedlar 2 gola, a za FK ^emp 07 Milisavqevi}. FK Me ri di ja na: Popovi}, Dolovac, Nikoli}, [ahuri}, Fat, Gaji} J, [iket, Sedlar, Gaji} B, \or|ievski, Dumni}, Duki}.

SK Voj vo di na RMR: Pej~i}, Pekanovi}, ^vorovi}, Rajovi}, Popadi}, Petrovi}, Sav~i}, Subotoi}, Pe{ovi}, Kendur, Trifunovi}, Peri}, Su{i}, Popovi}. Tvr |a va: Jaki}, Mati}, Uzelac, Bundalo, [trbac, ]ulibrk, Ad`i}, Vulin, Juhas, Jaki} - Kecman, Kova~evi}, Zec, Zindovi}.

FK Kin der - FK êmp 07 7:1 Golove za FK Kinder dali su: Ristanovi}, Gajovi}, Ruì} 2 , Pavlovi} 3 , a za FK êmp 07 Milinkovi}. FK Kin der : Axemi, Vojnovi}, Fifa, Pavlovi}, Barjaktarovi}, Ruì}, Gajovi}, Milija{evi}, Hadì}, Dokwa{, Obradovi}, Ruì}, Ristanovi}. FK êmp 07 : Popovi}, Bokan, Kapicl, Maruna, Raki}, Asi}, Milinkovi}, @ari}, Tuckovi}, Maruna, Miqevi}.

FK Bi stri ca 05 - Voj vo di na RMR 10:0 Golove za FK Bistrica 05 dali su: Kabi}, Milenkovi}, Mijatovi}, Milosavi} 3 i Popovi} 4 gola. FK Bi stri ca 05: Vje{tica, Milosavi}, Bro}eta, Vukoti}, Stojinovi}, Gavranovi}, Te{anovi}, Ne{ticki, Mijatovi}, Petrovi}, Panteli}, Popovi}, Milenkovi}, Kabi}. Voj vo di na RMR: Pej~i}, Pekanovi}, ^vorovi}, Rajovi}, Popadi}, Peterovi}, Sav~i}, Suboti}, Pe{ovi}, Ken|ur, Trifunovi}, Peri}, Su{i}, Popovi}.

Golove za FK Futog - Gale dali su: U~ur i [piri}, a za FK Bistrica: Kop~anski i Ivani} 2 gola. Za FK Fu tog - Ga le: Kr~mar, Saravolac, Zdravkovi}, [umar, Jeli~i}, Poqar, Ili}, Vajagi}, U~ur, [piri}. FK Bi stri ca 05: Ivani}, Ivanovi}, Isakovski, Masnec, Kuzmanovi}, Luki}, Kop~anski, Backovi}, Damjanovi}, Markovi}, Stojanovi}, [mawa.

1. Pe tli} 3 2. P. Pu a ~a 2 3. K. Kra ji ne 2 4. Bi stri ca 2 5. NS ju naj ted 2 6. Bo le sni kov 2 7. Tvr |a va 2 8. Ar hi tek tu ra 2 9. S. Mi haj lo vi} 2 10. Fu tog 2 11. PP tim 1

2 2 1 1 1 1 1 0 0 0 0

1 0 1 0 0 0 0 1 1 0 0

0 11:3 0 7:1 0 11:4 1 3:4 1 6:8 1 4:6 1 5:11 1 4:5 1 3:7 2 5:6 1 0:3

7 6 4 3 3 3 3 1 1 0 0

Voj vo di na RMR - No vi Sad 0:4 Golove za Novi Sad dali su: Vuksanovi}, Mladi} i O`vat 2 . SK Voj vo di na RMR: Popovi}, Su{i}, Peri}, Trifunovi}, Ken|ur, Pe{evi}, Suboti}, Sav~i}, Petrovi}, Popadi}, Rajovi}, ^vorovi}, Pej~i}. No vi Sad: Zavi{, Bojkov, Miqkovi}, Jak{i}, Velemir, Vuksanovi}, Trkuqa, Milovanovi}, O`vat, Martinovi}, Mladi}, Lohinski, Triki}.

1. Me ri di ja na 2. Bo le sni kov 3. No vi Sad 4. Kin der 5. Pe tri ka 03 6. P. Pu a ~a 7. Tvr |a va 8. Bi stri ca 9. Pe tri ka 04 10. S. Mi haj lo vi} 04 11. Fu tog G. 12. ^emp 07-04 13. ^emp 07-03 14. S. Mi haj lo vi} 03 15. Voj vo di na RMR

FK Pe tar Pu a ~a - FK Si ni {a Mi haj lo vi} 5:1 Golove za FK Petar Pua~a dali su: Nem~ev, Nenzi} 2 i Milo{evi} 2, a za FK Sini{a Mihajlovi} Sladoja. FK Pe tar Pu a ~a: Pu{ara, Nenezi}, Radoj~i}, Luki}, Milo{evi}, Popovi}, [proh, Nem~ev, Ga~evi}, ^uli}, Murseli, Jovanovi}. FK Si ni {a Mi haj lo vi}: [uput, Spasojevi}, Ili}, Grgi}, Ugrenovi}, Vlaisavqevi}, Mihajlovski, Sladoja, Kleantis.

FK Pe tri ka 03: Ivezi}, Bi~anin, Radin, Brestovac, Trifkovi}, Malinovi}, Ru`i}, Maksimovi}. FK Pe tar Pu ~a: Tomi}, Matijevi}, Jacenko, Vidakovi}, @ivkovi}, Novakovi}, Patro{ki, Ga}e{a, Milovanovi}, Ceki}, Vojnovi}, Zekovi}.

FK ^amp 07: Popovi}, Bokan, Kapicl, Morina, Raki}, Asi}, Milinkovi}, @ari}, Tucakovi}, Morina, Miqevi}.

FK Pe tri ka 04 - FK Si ni {a Mi haj lo vi} 04 0:2

No vi Sad - FK Fu tog Ga le 3:2

Golove za FK Sini{a Mihajlovi} 04 dali su Milanovi} i Zec. FK Pe tri ka 04: Ravni}, Drobwak, Bala{, Polovina, Srdanovi}, Galovi}, Radovanov, Savi}, Kremnovi}, Sarajlija. FK Si ni {a Mi haj lo vi} 04: Kecman, Dervi{i, Salakovi}, Marjanovi}, Andriga, Gruba~ki, [obot, Milanovi}, Zec.

Golove za Novi Sad dalisu: Vuksanovi} i O`vat 2 , a za FK Futog Gale dali: Radosavki} i Jazi}. No vi Sad: Triki}, Miji}, Lahinski, Mladi}, Martinovi}, O`vat, Milovanovi}, Trkuqa, Vuksanovi}, Zavi{, Miqkovi}, @eraji}, Velimir, Jak{i}, Bojkov. FK Fu tog-Ga le: Tokin, Lan~u`anin, [piri}, ]urguz, Aleksi}, Radosavki}, Babi}, Ka~avenda, Jazi}, Pani}, Nedeqko, Kuri{, Latinovi}, ]orovi}.

2 2 2 1 1 1 1 1 1 1 0 0 0 0 0

0 0 0 1 1 1 1 0 0 0 0 0 0 0 0

0 0 0 0 0 0 0 0 1 1 2 2 2 2 3

14:1 10:2 7:2 9:3 6:3 5;3 5;5 10:0 3:4 2:3 2:3 2:7 1:13 3:11 2:17

6 6 6 4 4 4 4 3 3 3 0 0 0 0 0

Kri la kra ji ne (B. Pa lan ka) - Tvr |a va 8:1 Golove za Krila krajine dali su: Gluvi}, Dragi~evi}, Karanovi}, Vuji} 2 i Obradov 3 gola, a za Tvr|avu Milinovi}.

FK Prof. Bo le sni kov - FK Si ni {a Mi ha j lo vi} 03 8:1

Gol za FK ^emp 07 dao je Asi}, a za FK Prof. Bolesnikov Mitrovi} i Todi}. FK ^emp 07: Popovi}, Bokan, Kapicl, Maruna, Raki}, Asi}, Milinkovi}, @ari}, Tuckovi}, Maruna, Miqevi}. FK Prof. Bo le sni kov: Lopati}, Novesel, Jovi}, Mitrovi}, Vrki}, Jankovi}, Markovi}, Jo~i}, ]orac, Todi}, Popov.

Golove za FK Prof. Bolesnikov dali su: Mitrovi}, ]orac, Popov i Tedi} 5, a za FK Sini{a Mihajolovi} 03 Negovanovi}. FK Prof. Bo le sni kov: Lopati}, Novosel, Jovi}, Mitrovi}, Vrki}, Jankovi}, Markovi}, Jo~i}, ]orac, Tedi}, Popov, Vlajkovi}, Kne`i}. FK Si ni {a Mi ha j lo vi} 03: Kecman, Dervi{i, Salakovi}, Marjanovi}, Andriga, Gruba~ki, [obot, Milanovi}, Negovanovi}.

SK Voj vo di na RMR - Tvr |a va (Ba~) 2:3

FK Pe tri ka 03 - FK Pe tar Pu ~a 3:3

Golove za SK Vojvodina RMR dali su: Popadi} i Suboti}, a za Tvr|avu: Kova~evi} i Juhas 2.

Golove za FK Petrika 03 dali su: Radin i Ru`i} 2, a za FK Petar Pu~a: Zekovi} i Jacenko 2.

FK ^emp 07 - FK Prof. Bo le sni kov 1:2

2 2 2 2 2 2 2 1 2 2 2 2 2 2 3

Kri la kra ji ne: Drobwak, Vejnovi}, Gluvi}, Dragi~evi}, Tomi}, Vuji}, Budisavqevi}, Karanovi}, Mari}, Fodora, Obradov, Marinkov. Tvr | a va: Mi li no vi} V, Bo do wi, Trifkanovi}, Tomi}, [erfeze, Babi}, \uki}, Kerkez, Malivuk, ]ulibrk, Milinovi} \, Prodanovi}, Balango, Levnai}. Fo to: J. Ba ro je vac

sreda31.oktobar2012.

oglasi

dnevnik

oglasi

sreda31.oktobar2012.

OGLASi l ^iTUQe

dnevnik

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ suprug, otac i deda

Kumi}u na{, an|ele mali

Rafet Qaqa Cucovi} preminuo u utorak, 30. 10. 2012. godine. Sahrana }e se obaviti u ~etvrtak, 1. 11. 2012. godine, u 12 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Uki

O`alo{}eni: supruga Jelena, }erke Violeta i Jasmina, unuci Kira i [on i zet Derek. 63430

Tuguju i pla~u za tobom kumovi. Dobrila, An|elija, Jelena i \ura| Jak{i}.

Sa velikom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je iznenada 30. 10. 2012. godine napustila voqena i draga

63422

Posledwi pozdrav malenom

Jelena Filipovi}

Posledwi pozdrav

1978 - 2012. Sahrana }e se obaviti na Centralnom grobqu u Futogu, 1. 11. 2012. godine, u 15 ~asova. Uvek }e te voleti i misliti na tebe tvoji najmiliji. 63437

Posledwi pozdrav dragom zetu, kom{iji i prijatequ

Posledwi pozdrav

Uro{u Damjanovu Uro{u

Ogwanu Plav{i}u s po{tovawem i qubavqu, @eqka, Goran i Brana.

Deki i Jelo, re~i utehe su suvi{ne, jer je tuga prevelika.

63434

Posledwi pozdrav dragom zetu

IZDAJEM name{ten dvosoban stan, 60m2, na Bulevaru oslobo|ewa, kod stadiona Vojvodina. Telefon 062/572351. 62877

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 63395

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje: debele sviweâ&#x20AC;&#x161; prasi}e, polovan kavez za koke nosiqe. Dostava na adresu. Povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051. 63370

Jeleni Filipovi} Du{an i Dina Jak{i}.

Kumovi Dane i Zvezdana Jak{i}.

63443

63442

Porodica Jovi}.

63440

Ogwanu Plav{i}u

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a

Posledwi pozdrav

od Milice i Biqane.

Hvala ti na svemu!

63433

Posledwi pozdrav dragoj

Jeleni Filipovi}

od kuma Zorana Nikola{a sa porodicom.

Boro{ Iren

Jasmini Kele~

Sahrana je 31. 10. 2012. godine, u 12.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

kuminoj }erki od tetka Mire i ~ika Paje.

O`alo{}ena porodica. 63439

HITNO, potrebni radnici za vodoinstalaterske i radove na uvo|ewu grejawa, odgovaraju}a stru~na sprema ne stariji od 40 godina. Telefoni: 064/658-8610, 021/6624-511. 63077 HITNO potrebne radnice za odr`avawe higijene do 50 godina starosti. Telefoni: 021/6624-511, 064/6588-613. 63078

Velika tragedija zadesila je na{e kumove, jednu po{tenu i ~asnu porodicu Damjanov. Sau~estvujemo sa vama u bolu za prerano izgubqenim detetom.

Posledwi pozdrav sestri

63423

63411

Posledwi pozdrav na{oj dragoj kom{inici

Posledwi pozdrav dragoj

Miri Beli}

od: Drene Pa{}an, Zorice i Anke sa porodicama.

Dragici

Mirki

Jasmini Kele~

Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

PRODAJEM drva: hrast, bagrem i jasen, 3500 din metar. Prevoz gratis. Telefoni: 061/617-22-19, 063/77-19-142. 63366

od brata \ukana sa porodicom.

63438

63436

Porodice: Damjanov i Vojvodi}.

od KUMA.

63441

63409

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Sa velikom tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada u 62. godini preminuo na{ voqeni sin, suprug i otac

sreda31.oktobar2012.

Sa velikom tugom i bolom opra{tamo se od na{eg dragog sina i oca

Ogwana Plav{i}a

Uro{ Damjanov

Uvek }e{ biti sa nama.

dr med. Ogwan Plav{i}

O`alo{}eni: majka Milojka i sin Uro{. 63417

Sahrana }e biti odr`ana u ~etvrtak, 1. 11. 2012. godine, u 13 ~asova, na Uspenskom grobqu, u Novom Sadu.

Ukice na{, po~ivaj u ve~nom miru. Uvek }e{ biti u na{im srcima.

Posledwi pozdrav na{em voqenom tati Vole te tvoji najmiliji: baka Jovanka, deda @ika, stric Mali{a, strina Nata{a, baba Marija i tvoji brat i sestra Nikola i Jovana.

O`alo{}eni: majka Milojka, supruga Vesna, sinovi Du{an i Uro{.

63414

Sa velikom tugom i bolom opra{tamo se od na{eg dragog supruga i oca

63427

Ogwanu Plav{i}u Tvoji: Du{an i Uro{.

63416

Uro{ Damjanov

Posledwi pozdrav dragom bratu Ogi.

Ogwana Plav{i}a Dragi Uro{e, neka te an|eli ~uvaju. Ve~no }e{ nam nedostajati. Vole te tvoji: tetka Vesna, te~a Dimitris, Qiqana i Bora.

O`alo{}eni: supruga Vesna i sin Du{an. 63418

Posledwi pozdrav dragom ocu, svekru i dedi

Posledwi pozdrav snaji

63426

Ogwan Plav{i}

Mirjani Beli} od devera Tihomira i Du{ana sa porodicama iz Rumenke.

Sestra Beba sa porodicom.

63415

63420

Uro{ Dajmanov

Spremo Vojislavu 1939 - 2012. Sahrana }e se obaviti u ~etvrtak, 1. 11. 2012. godine, u 11.15 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

S tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 76. godini preminula na{a draga

Tvoji najmiliji: sinovi Dragan i Zoran, snaja Lidija i unuka Awa.

1. jul 2012 - 29. oktobar 2012. Bebo na{a, neka te ne pla{i mrak. U na{im srcima za tebe }e uvek goreti svetlo. Sahrana na{e du{e je danas, 31. oktobra 2012. godine, u 9.45 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Tvoji najmiliji: Dejan, Jelena i @ivojin. 63425

63413

Posledwi pozdrav na{oj dragoj Muci

Zauvek nas je napustio na{ dragi suprug, otac i deda

Nikola Graovac

Gordana Beqanski

Seki - Desanki Nedeqkov

Ostali smo sa velikim bolom i prazninom u srcu, da ga volimo i ~uvamo u ve~nom se}awu.

Sahrana drage nam pokojnice }e se obaviti u sredu, 31. 10. 2012. godine, u 11.15 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu. od wenih: Bebe, Mirka i Marijane sa porodicom.

O`alo{}ena sestra Vida sa porodicom.

63421 63431

Sahrana na{eg najmilijeg je u subotu, 3. 11. 2012. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Qiqana i sin Stevan sa porodicom.

63429

^iTUQe l POMeni

sreda31.oktobar2012.

Posledwi sestri

pozdrav

dnevnik

dragoj

Staki Pupavac

Posledwi pozdrav tetki

Posledwi bratu

Koviqki Markovi} Zonta

pozdrav

dragom

Radoici Drobwaku

od sestara: Anke i Milke Obradovi}.

63383

Posledwi pozdrav

Po~ivaj u miru i neka te An|eli ~uvaju, zauvek }e{ `iveti u na{im srcima. Hvala ti na svemu {to si ~inila za nas.

Uro{ Damjanov 1. jul. 2012 - 29. oktobar 2012.

od: brata Milivoja, snahe Vere sa porodicom, sestre Rade, zeta Milana sa porodicom.

Ivana i Rajka.

63406

Moj maji sjatkisi} je Ujos.

Posledwi pozdrav

63404

Posledwi pozdrav

Staki Pupavac Voji te tvoj Kide. od kuma Sini{e Todorovi}a sa porodicom. 63403 63387

Posledwi pozdrav koleginici

Posledwi pozdrav po{tovanom kolegi

Posledwi pozdrav tetka

Olgi Labat Nastavnici, saradnici i zaposleni na Fakultetu sporta i fizi~kog vaspitawa.

Darku Miqevi}u 1982 - 2012. od aktivnih i penzionisanih pripadnika Policijske uprave u Novom Sadu.

Staki

od: sestre Marte i zeta Mi}e Vlaisavqevi} sa }erkama Duwom i Vawom.

od Veqka [ijana sa }erkama Nikolinom i Jelenom.

63379

63381

Sa nevericom, tugom i bolom, obave{tavamo rodbinu i prijateqe, da nas je na{a voqena iznenada napustila 29. 10. 2012. godine.

Komemoracija }e se odr`ati u sredu, 31. oktobra, sa po~etkom u 11.00 ~asova, u prostorijama Fakulteta sporta i fizi~kog vaspitawa.

od wenog Dulenceta sa porodicom.

59907/P

63384

627/P

Staki Pupavac

Posledwi pozdrav

Dana, 29. 10. 2012. godine u saobra}ajnoj nesre}i tragi~no je izgubio `ivot na{ po{tovani kolega

Darko Miqevi}

Staki Pupavac

1982 - 2012. Sahrana je 31. 10. 2012. godine, u 14.00 ~asova, na mesnom grobqu u Magli}u. Pripadnici Policijske stanice u Ba~kom Petrovcu.

od: prijateqa Ne|e, Sini{e i Sawe Latinovi}.

od sestre Nedeqke i zeta Hranislava Jovanovi}a sa porodicom.

Staka Pupavac ro|ena Obradovi} 1937 - 2012.

627-1/P

63385

Posledwi pozdrav sestri

63382

Posledwi pozdrav

Sa velikim bolom i tugom se opra{tamo od na{e mame i bake, koja je preminula u 80. godini.

Mama, skrhani od bola, opra{tamo se od tebe. Hvala ti za nesebi~nu qubav i razumevawe koje si nam uvek davala. Ve~no }emo misliti na tebe. Po~ivaj u miru.

Tvoj sin Goran, suprug Ilija, snaja Maja i tvoji unuci Marko i Nikola.

Staki Pupavac

Milka Rajkovi}

Staki Pupavac

O`alo{}ena porodica: }erka dr Jakir Slavica, dr Svetlana Stojanovi}, zetovi Mile i Miodrag, unuci Milica, Lana i Vawa.

od brata Jove i snaje Bose sa porodicom.

od sestre Mire i zeta Branka [ijana.

63401

63386

63378

Sahrana }e se obaviti danas 31. 10. 2012. godine u 13 ~asova na mesnom grobqu ^erat u Sremskim Karlovcima.

63388

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Sa velikom tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je tragi~no preminula u 46. godini na{a draga

POMEN Danas, 31. oktobra 2012. godine navr{avaju se dve godine od smrti na{e

POMEN

Sahrana }e se obaviti u ~etvrtak, 1. 11. 2012. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}eni: deca: Miroslav i Jovana, suprug Jova, majka Milica i sestra Mirjana sa porodicom.

pozdrav

dragoj

Seki

pekar 31. 10. 1999 - 31. 10. 2012.

Lenke Maksimovi} Uvek }e{ biti u na{im srcima.

S ponosom te pomiwemo i ~uvamo u na{im srcima. Ako `ivot nije ve~an, se}awe na teba jeste. Tvoji najmiliji.

Tvoji: sin Stojan i k}erka Stojanka sa porodicama.

od Sne`ane Vujkov - Petrovi} sa porodicom.

63254

63407

Posledwi kom{inici

Posledwi pozdrav na{oj tetki

Lazar Paro{ki

Jasmina Kele~

Draga seko,

sreda31.oktobar2012.

63374

63180

Dana, 31. 10. 2012. godine navr{avaju se tri godine od kada nije samnom moj voqeni

TU@NO SE]AWE

Posledwi pozdrav,

31. 10. 1971 - 31. 10. 2012.

Gordani Beqanski Bankovi} Wene kom{ije iz ulaza 29. 63405 Nenadani odlazak Sa{ine mame i Tinine svekrve

Jasmina Kele~

Predrag Drakuli} Neca Vreme prolazi, ne donosi zaborav. Nedostaje mi tvoja mudrost, qubav, plemenitost i vedri duh. Bio si moj oslonac, uzor i ponos. Uspomena na tebe je ve~na, kao i moja qubav preba tebi.

nadam se da }e{ tamo negde gde te je sudbina odvela, biti lep{e i boqe. Brinu}u o tvojoj deci kao o svojoj, a ti ih ~uvaj kao An|eo sa neba.

Vladimiru Suvari

ro|ena Berar Porodica Mili}.

Uspomenu na wu ~uvaju weni najmiliji.

63368

63264

Tvoja Mara - Marica. 63375

Sa tugom i bolom obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je u 91. godini preminuo na{ dragi otac i deda

Pro{le su ~etiri godine od kako vi{e nije sa nama na{ tata

Radoica Drobwak

Tijomir Kremenovi}

Prestalo je da kuca jedno plemenito i veliko srce, srce na{e mame, ta{te i babe.

Sahrana je danas, 31. 10. 2012. godine, u 13 ~asova, na grobqu u Starom Rakovcu.

Voli te tvoja sestra Mirjana, zet Petar i sestri} Nemawa.

Dara Popovi}

Kasa Ruè duboko nas je raàlostio, i izraàvamo iskreno sau~e{}e. Wihovi: @arko i kuma Mina Maletin.

63408

63380

Jasmina Kele~ 31. 10. 2008 - 31. 10. 2012. Uvek }e{ nam nedostajati.

O`alo{}eni: }erka Mila, sinovi Milosav i Rajko sa porodicama.

Tvoji: Borislav i Tina sa porodicama i supruga.

1966 - 2012. Posledwi pozdrav, najplemenitijem bi}u, uvek nasmejanoj Jaci, najboqoj drugarici i kom{inici, od: Saleta, Laneta, Grete, Sandre, ]eve i Igora.

63397 63373

63265

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav Goranovoj majci

Dragi na{ |ede,

Mirjana Beli}

Posledwi Mirki.

pozdrav

na{oj

ro|. Kolarski 18. 9. 1938 - 30. 10. 2012. Sahrana je u sredu, 31. 10. 2012. godine, na Pravoslavnom grobqu u Rumenki, u 14 ~asova. K}eri Jelica i Branislava, zetovi Mladen i Steva, unuci Branimir, Predrag i Vuka{in. 63389

Radoica Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga

Ani Radovanovi}

ne`na uspomena na tebe }e zauvek `iveti u na{im srcima. Bila je privilegija imati te. Hvala ti.

od porodica: Kos i Ili}. Tvoj unuk Sr|an, snaja Vesna i praunu~ad Mila i Danilo. 63393

Mirjana Beli}

Staki Pupavac

ro|. Kolarski od Goranovih drugova: Mi}e, Zorana, Saleta, Edija, Ne{e, Ostoje, Gogija, Rajka, Tihomira.

Tvoji: Dragana i Ivica Stefanovi}.

63399

63398

Posledwi pozdrav dragoj

63391

Posledwi Mirki.

Sa tugom i bolom obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je u 78. godini preminula na{a draga mama

pozdrav

na{oj

Desanka Nedeqkov ro|ena Vujkov

Sahrana je danas, 31. 10. 2012. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Sin \or|e Nedeqkov sa porodicom.

Mirjani Beli} Nini

Rau{enberger Dragica Sahrana je danas, 31. 10. 2012. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. O`alo{}ene }erke Katarina i Marina sa porodicom.

63400

63392

Mirjana Beli} ro|. Kolarski

od: Mirjane, Gaje, Milice, Bate i jetrve \ine.

Tvoji: Bobi{a i Adrijana Atanackovi}.

63432

63390

06.30 09.00 09.05 09.30 10.00 10.10 10.35 11.00 11.30 12.00 12.10 12.35 12.55 13.05 14.00 14.05 15.00 15.05 16.00 16.50 17.00 17.20 17.50 18.55 19.00 19.30 20.05 21.00 21.30 22.00 22.35 23.00 23.55 00.20 01.05 01.30

Добро јутро, Војводино Државни посао Документ Све странци Вести Биоскоп: Бата Живојиновић 2. део Нижњи Новгород 2. део Комшилук Кухињица Вести Знање-Мозаик Здраво живо Име мог сокака Улични свирачи 2012. Вести Гламур тужур Вести за особе са оштећеним слухом Парадокс Радар Временска прогноза ТВ Дневник Један на један Разгледнице Државни посао Под истим кровом ТВ Дневник Парадокс Живопис Повратак на село Војвођански дневник Један на један Лутер Комшилук Под истим кровом Живопис Музички програм

Биографије: Кетрин Зита Џонс Документарни серијал „Биографије” бави се личностима које су на било који начин, својим делима, постали познати у свету: глумци, певачи, спортисти, креатори, мајстори својих заната... (РТВ 2, 22.25) 06.30 06.55 08.40 09.25 09.50 10.10 10.50 11.10 11.35 12.00 12.30 12.40 13.10 14.05 14.30 15.30 17.00 17.30 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.30 22.25 23.10 23.35 00.00

tv program

sreda31.oktobar2012.

Кухињица – мађ. Концерт М.Илића у СПЕНС-у Програм за децу и младе Хајде са мном у обданиште Питам се питам се Зелено,волим те,зелено-квиз Академац Увек медаља Кад зазвони Центар света Вести (мађ) Македонско сонце Таблоид Фестивал „Лицидерско срце” 2. део ТВ баштине Добро вече Војводино (ром) Емисија (мађ) Музички програм (мађ) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Добро вече, Војводино (рум) Лутер Биографије: Кетрин Зита Џонс Плави круг Знаци духа времена ТВ Продаја

06.00 08.00 09.00 11.00 12.00 13.30 14.30 16.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 00.00 00.30

Музичко свитање Лола Панонско јутро Меридијанима Агро Парламент Сајам инфонет Лице с насловнице Панонска хроника Војвођанске вести Лола За корак испред Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Док. програм Глас Америке Ноћни програм

06.30 Новосадско јутро 08.30 Цртани филм 09.00 Вести 09.05 Храна и вино 09.35 Серија 10.30 Документарни програм 11.00 Вести 11.05 Спринт 11.35 Истрага 12.00 Неми сведок 13.00 Вести 13.05 Опчињени 14.00 Тврдош 14.30 ИЦТ плус 15.00 Вести 15.05 Серија 16.00 Објектив на словачком језику 16.15 Објектив на мађарском језику 16.30 Храна и вино 16.55 Како се каже 17.00 Документарни програм 17.30 Новосадско поподне 18.45 Конак 19.00 Објектив 19.30 Опчињени 20.30 Ево нас код вас 21.30 Серија 22.00 Објектив 22.30 Неми сведок 23.30 Серија

06.30 09.30 10.30 22.30 23.00 00.00 00.30 05.15

АТП Мастерс Париз Преглед аргентинске лиге АТП Мастерс Париз Специјал – Ел Класико - Барселона ТВС Португалска лига ВТА Софија АТП Мастерс Париз

08.00 09.05 09.58 10.29 11.00 12.00 12.15 12.31 13.22 14.27 15.05 15.59 16.54 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 19.50 21.03 22.04 23.35 23.50 00.36 00.45 01.29

07.45 09.00 09.45 11.00 13.00 14.00 15.00 15.55

Јутарњи дневник Отписани Траг Задња кућа, Србија Збогом другови Дневник Спорт плус Истражитељи из Мајамија Циклус-документарна драма: Погрешна процена Задња кућа, Србијa Ово је Србија Непобедиво срце Мој лични печат Дневник РТ Војводина Шта радите, бре Београдска хроника Око Слагалица Дневник Непобедиво срце Сведок Ко је отео Меган, филм Дневник Истражитељи из Мајамија Евронет Хероји Ноћни биоскоп: Прича о Вудстоку, филм

Дођи на вечеру Тачно 9 Одбачена Породичне тајне Тачно 1 Лас Вегас Сулејман Величанствени Срећне вести

РУКОМЕТ: КВАЛИФИКАЦИЈЕ ЗА ЕП 2014.

Србија–Русија

(РТС 2, 20.23) 06.56 07.34 08.00 08.10 08.15 08.25 08.51 09.09 09.32 10.57 10.38 11.05 11.35 12.07 12.30 13.00 14.02 14.28 14.46 15.09 15.27 15.58 16.34 17.00 17.57 18.30 19.00 19.26 19.36 19.41 19.56 20.23

Тијана Чуровић

Домаћине, ожени се Борба између девојка за наклоност домаћина се наставља. Сеоски послови се гомилају на свим имањима, све је мање времена за одмор, а девојке полако, али сигурно почињу да схватају које су предности, али и мане живота на селу... Водитељка: Тијана Чуровић (Прва, 21.15) 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 21.15 22.15 00.30 00.45 01.10 02.00 02.05

Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Породичне тајне Сулејман Величанствени Домаћине, ожени се Филм: Мис тајни агент Ноћни журнал Евро пулс Лас Вегас Срећне вести Породичне тајне

dnevnik

22.00 22.52 01.48 03.25 04.26 05.29

06.30 07.00 08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 12.30 13.00 14.00 15.00 17.00 18.00 19.30 21.00 23.00 00.00 02.00 03.00 04.30

Слагалица Софијин свет Томас и другари 2 Ози бу 3 Црвено,жуто,зелено-крени Плава птица Романсирана ботаника Антологија кућа Једна звезда из теслине галаксије Е-ТВ ТВ мрежа Либела Светски изазов Музички програм Либела Трезор Плава птица Романсирана ботаника Антологија кућа Једна звезда из теслине галаксије Вита студентис 2 Ексклузивно Линк Елиза из Ривомброзе Песмом да ти кажем Беокулт Софијин свет Томас и другари 2 Ози бу 3 Црвено,жуто,зелено-крени У свету Рукомет: Квалификације за ЕП 2014, Србија-Русија, пренос Елиза из Ривомброзе Тес, филм 25. београдски џез фестивал Трезор Рукомет: Квалификације за ЕП 2014, Србија-Русија (р) Музички програм

Сваштарица Маратон Цртани филм Љубав у залеђу Удовице Слике живота Топ шоп Мирослав Лазански Љубав у залеђу Одељење за специјалне јединице Филм: Љубавник Обични људи Филм: Мисс Филм: Шмекер Филм: Успомене једног бегунца Удовице Филм: Бруцоши у фрци 2 Одељење за специјалне јединице Домаћа музика Филм: Бруцоши у фрци 2

07.35 Најбоље године 08.45 У здравом телу 09.15 Топшоп 09.30 Кажипрст 10.00 Вести 10.35 Цртани филмови 11.55 Нинџа ратници 12.50 Топшоп 13.05 Амерички топ-модел 14.00 Дневни магазин 16.00 Вести 16.40 Спортски преглед 17.00 Пријатељи 18.00 Пут око света 18.30 Вести 19.10 Нинџа ратници 20.00 Никита 21.00 Филм: Ловци на бегунце 23.25 Вести 00.00 Спортски преглед 00.20 Никита 01.10 Амерички топ модел 02.00 Најбоље године

Ловци на бегунце Сем Џерард је добио је задатак да прати важног осуђеника у затвор у Мизурију. На истом лету се налази Марк Шеридан, који је ухапшен под оптужбом да је убио двојицу савезних агената, иако је у својој одбрани инсистирао на невиности. Авион доживи несрећу и пада. Улоге: Томи Ли Џонс, Весли Снајпс, Роберт Дауни Џуниор Режија: Стјуарт Бард (Б92, 21.00)

07.00 11.00 13.00 13.20 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 17.45 18.30 19.10 20.00 21.00 22.00 23.30 00.30 01.00 02.00 03.00

Добро јутро Гранд шоу Први национални дневник Недељно поподне Тачно у подне Српска посла Национални дневник Симар Прељубници Фамилијарна намештаљка Национални дневник Мала невеста Први кувар Србије Моја велика свадба Брачни судија Прељубници Црна хроника Српска посла Хроника Фешн Вика Филм: Притајено зло: Дегенерација 04.45 Филм: Фирмин човек 06.15 Фамилијарна намештаљка

Једна жеља, једна песма Доајен музичке сцене, Радиша Урошевић и младе наде Александра Ристановић и Драган Веселиновић учиниће да вам време пролети. Поред великих хитова чућете још много добрих песама које гарантују квалитетну забаву поред малих екрана. Водитељка: Тијана Марковић (Хепи, 21.05) 05.00 08.00 08.20 08.45 08.55 09.15 09.35 09.45 10.00 10.50 11.15 11.40 12.05 12.25 12.45 13.10 13.40 13.55 14.10 15.00 15.15 17.00 17.30 17.55 18.30 19.00 20.00 20.55 21.05 22.30 00.00 00.15 01.00 01.45 03.30

Јутарњи програм Бакуган 1 Винкс Мегаминималс Авантуре малог Пере Зоки на веселој фарми Поп Пикси Телешоп Земља коња Бен 10 Бакуган 3 Моћни ренџери Хантик Кунг Фу мајстори зодијака Ешли Хепи квизић Телешоп Вести Црвени орао Телешоп Граница Насловна страна – квиз Моја Србија Телемастер На тајном задатку, док. серија Црвени орао Долина вукова Вести Једна жеља, једна песма Филм Вести Беверли Хилс Звездана капија Једна жеља једна песма Дан Трифида, 1.део, филм

Пипи шоу У најновијем издању емисије сазнаћете нешто више о занимању глумца, као и како изгледа бавити се израдом гоблена. Представићемо вам ове недеље аикидо, крав маг и аквабик. У рубрици „Кад сам био мали“ представиће вам се Исидора Бјелица, књижевница и Снежана Ђердан, певачица. (КТВ, 20.00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук у папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 11.00 Кућа 7 жена, 12.00 Србија коју волим, 13.00 Зрно по зрно, 14.00 Живети свој живот, 15.00 Спортска галаксија, 16.00 Освета, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 20.00 Пипи шоу, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Ток шоу

08.15 Школа, 08.45 Топ шоп, 09.00 Ауто шоп, 09.10 Туристичке, 09.25 Тандем, 09.30 Фокус, 10.00 Мозаик, 12.00 Кухињица, 12.45 Туристичке, 13.05 Фокус, 13.45 Топ шоп, 14.00 Мозаик, 16.00 Фокус, 16.25 Тандем, 16.40 Булевар, 17.30 Златибор, 18.00 Мозаик, 20.00 Фокус, 21.00 Фам, 21.25 Филм, 23.15 Фокус, 23.40 Туристичке, 00.25 Ауто шоп, 00.35 Хај-фај, 01.30 Фокус

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Никад се не зна..., 14.00 ЗОО пузле, 14.55 Инфо К9, 15.30 Забавни програм, 16.55 Инфо К9, 17.30 Бибер, 18.00 Кућица у цвећу, 18.30 Кухињица, 18.55 Инфо К9, 19.30 Бибер, 20.15 Травел клуб, 21.15 Отворени екран, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Лајв шот, 01.00 Бибер, 01.30 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: Рума,13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Очи у очи, 17.00 Новости 1, 17.15 Срем на длану: Инђија, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Док. програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00) 08.00 555 личности, 09.00 Преглед штампе, 09.30 Актуелно, 09.40 НС инфо, 10.15 Док. филм, 11.00 Пун гас, 12.15 Уторком у 21, 13.20 ИнЏој, 14.00 Акценти, 14.15 Писмо глава, 15.15 Токови моћи, 16.00 Акценти, 16.30 Квиз, 18.00 Акценти, 18.15 Наш град, 19.00 Актуелно, 20.05 Икс арт, 21.00 Екстреми, 23.00 Ко пре њему две, 00.15 Комерцијални програм 08.00 Банат данас, 09.00 Господин муфљуз, 09.30 Опстанак, 10.00 Филм, 12.00 Катедрале, 13.00 Квиз, 14.30 Земља наде, 15.30 Док. програм, 16.00 Пријатељи и супарници, 17.00 Под сунцем, 17.50 Вести за глувонеме, 18.00 Банат данас, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Пријатељи и супарници, 21.00 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Макс Кју, 23.15 Квиз, 00.15 Под сунцем

dnevnik

sreda31.oktobar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

ПСИХИЈАТРИЈА ПРОТИВ СЕБЕ

Пише: академик Душан Кецмановић 07.40 Шта не треба обући 08.35 Богата млада, сиромашна млада 09.30 Гојазни тинејџери 10.25 Велике ромске свадбе 11.20 Венчаница из снова 12.15 Л.А. Инк 13.10 Стручњак за торте 14.05 Компулзивно гомилање 15.00 Мали људи, велики свет 15.30 Џон, Кејт и осморо деце 16.20 Шта не треба обући 17.15 Богата млада, сиромашна млада 18.10 Гојазни тинејџери 19.05 Краљ посластичара као кувар 19.35 Стручњак за торте 20.00 Велике ромске свадбе Америка 20.55 Невесте са Беверли Хилса 21.50 Нисам знала да сам трудна 22.45 Ургентни центар 23.40 Мајами инк 00.40 Велике ромске свадбе Америка

22.00 23.00 00.00 01.00

Ловци на нацисте Геније дизајна Наполеон Успон и пад Версаја Викторијанска апотека Дневник скулптура Ко си заправо ти? Тајм тим година Геније дизајна Упознајте Римљане Викторијанска апотека Успон и пад Версаја Преживети напредак Животиње које су ушле у историју Ловци на нацисте Упознајте Римљане Средњи век Хероји, култ и кухиња

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Вилењаци Срећни клинци Луд за оружјем Судија Прист Мост судбине Клопа на точковима Будјење Валхале Случај Бадер Мајнхоф Еротски филм Еротски филм

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.30

Луд за оружјем Анита је средњошколка која често дозвољава разним момцима и људима да имају сексуалне односе са њом, и често бива силована од стране момка своје одсутне мајке. Као део школског задатка, Анита почиње да се дописује са усамљеним младим затвореником... Улоге: Дру Баримор, Роберт Гринберг, Родни Харви Режија: Тамра Дејвис (Синеманија, 11.00)

07.00 Добро јутро, Хрватска 10.16 Градови на обали 1, док. серија 11.05 Преуреди па продај! 6, док. серија 12.00 Дневник 12.42 Пркосна љубав 13.33 Др Оз, ток шоу 14.29 Време сутра 14.32 Јеловници изгубљеног времена 14.55 Екумена 15.35 Индекс 16.08 Луда кућа 16.58 Хрватска уживо 18.00 Контакт 18.22 8. спрат, ток-шоу 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 20.15 Глобално село 20.45 20 дана на Тибету, док. филм 21.45 Хоризонти 22.45 Дневник 3 23.25 Други формат 00.05 Секс и град 00.32 Регионални дневник 00.52 Бег из раја, филм 02.26 Др Оз, ток шоу 03.06 Топ Гир 03.58 Скице за портрет 04.11 Дневник 3

Анет Бенинг

Амерички председник Ендрју је изабран за председника САД и у три године досегнуо је подршку чак 63% Американаца. Изгледа да је његов поновни избор сигуран, тим пре јер јавност саосећа с његовим губитком супруге која је преминула од рака... Улоге: Мајкл Даглас, Анет Бенинг, Мартин Шин, Дејвид Пејмер, Саманта Матис Режија: Роб Рајнер (ХРТ 2, 20.05) 07.06 07.38 08.00 08.22 08.46 09.10 09.59 11.49

17.55 19.36 20.05 22.02 23.05 23.30 00.31 01.03 01.44 02.26

06.00 08.20 10.05 11.45 13.05 14.10 16.20 16.50 18.15 20.05 21.45 22.45 00.15 02.05 03.45

Ратни коњ Двострука победа Превелики за пропаст На слободи Бетмен. Година прва Собарица из Мексика Епизоде Доктор Дулитл 5 Душа сурфера Мамурлук у Бангкоку Права крв Линија хоризонта Хана Мамурлук у Бангкоку За обојене девојке

Дијагноза убиство Добра жена Браћа и сестре Филм: Мегапиране Вокер, тексашки ренџер Све по закону Монк Вокер, тексашки ренџер Добра жена Браћа и сестре Филм: 2010: Моби Дик Монк Видовњак Филм: Мегапиране Филм: Велика лига 2 Вокер, тексашки ренџер Добра жена Браћа и сестре Дијагноза убиство Ерика

07.50 08.55 11.20 11.40 12.50 13.50 15.00 16.55 17.10 18.05 18.30 19.10 20.00 21.00 22.30 23.25 01.10 02.10

Галилео Мекгyвер Ексклузив таблоид Крв није вода Ружа ветрова Сулејман Величанствени Мекгyвер РТЛ 5 до 5 Галилео Ексклузив таблоид РТЛ Данас Крв није вода Ружа ветрова Сулејман Величанствени Менталист Епидемија, филм Астро шоу Ред летења, филм

Епидемија

12.35 13.00 13.32 15.07 16.00 16.21 16.40

Дру Баримор

06.20 07.20 08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20 19.20 20.20 21.20 23.20 01.20 02.20 03.20 04.15 05.10

Мала ТВ Бетмен и храбри суперјунаци Телетабис Девојчица из будућности Олујни свет Школски сат Потрага за благом Идемо на пут с Гораном Милићем Ако успемо Потрошачки код Бег из раја, филм Школски сат Регионални дневник Жупанијска панорама Ватерполо, Светска Лига: Хрватска - Црна Гора, пренос Рукомет, квалификације за ЕП (М): Хрватска - Словачка, пренос Тоскана на тањиру Амерички председник, филм Топ гир 12, док. серија Залагаоница, док. серија Синови анархије Битанге и принцезе 24 Злочинци у оделима Дарма и Грег

09.00 Биографија - Џенифер Лав Хјуит 10.00 Легенда о Бучу и Санденсу 11.30 Песма из срца 13.00 Биографија - Расел Кроу 14.00 Осветник са гитаром 16.00 Узбуна: Рубиконова завера 17.30 Биографија - Џенифер Лав Хјуит 18.30 Заташкавање: Прича Кларенса Брендлија 20.00 Биографија - Расел Кроу 21.00 Било једном у Мексику 23.00 Вокер, тексашки ренџер

10.00 Човек којег није било 12.00 Алиса 14.00 Мистериозно убиство на Менхетну 16.00 Телма и Луиз 18.10 Жена под уценом 20.00 Ноћ вештица 22.00 Нел 00.00 Еротски филм 01.15 Еротски филм 02.30 Еротски филм

У свету који се нашао у расулу због смртоносне пандемије Брајан с девојком Боби и њеним братом Денијем крећу на пут како би пронашли скровиште. Проналазе га на плажи коју су посећивали као деца, надајући се да ће тамо бити сигурни... Улоге: Крис Пајн, Пајпер Перабо, Лу Тејлор Пуци, Емили Ванкамп Режија: Дејвид Пастор (РТЛ, 23.25)

Пајпер Перабо

09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 00.55 01.50

Преживљавање Како то раде? Како се прави? Врхунско градитељство Препродавци аутомобила Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Преживљавање удвоје Рос Кемп: Борба за Амазон Пут око света са 80 превозних средстава Чари путовања Преваранти на делу Преживљавање удвоје Рос Кемп: Борба за Амазон

08.30 09.30 09.45 10.30 16.15 18.30 20.45 20.50 21.50 21.55 23.00 23.05 23.15 23.45

Уметничко клизање Мотоспортови Аутомобилизам Билијар Сви спортови Билијар Сви спортови Коњички спорт Коњички спортови Голф Једрење Сви спортови Олимпијске игре Билијар

Ка рак тер као суд би на

исто ри ји мал те не сва ког на ро да има пе ри о да ти тет сход но ме ха ни зми ма свој стве ним ма си или кад се, сти ца јем раз ли чи тих со ци јал них, го ми ли. Же ље и иде је по је ди на ца у го ми ли прак тич еко ном ских и по ли тич ких окол но сти, ве ли - но не ма ју ути ца ја на по на ша ње го ми ле. Мо гло би се ки део или чак ве ћи на ње го вих при пад ни ка по на ша ре ћи да ма са има свој вла сти ти жи вот. Емил Дир и ми сли на на чин ко ји ве ли ки број оних ко ји не при - кем, осни вач со ци о ло ги је, увео је пој мо ве ко ји ука па да ју том на ро ду оце њу је као на о пак и опа сан за зу ју да му ни је би ло стра но схва та ње да ко лек тив дру ге на ро де, као те шко ра зу мљив, ду шев но по ре - има сво ју по себ ност, раз ли чи ту од зби ра по себ но ме ћен или „на гра ни ци ду шев не по ре ме ће но сти“. сти по је ди на ца ко ји га чи не. Не ким на ро ди ма се и у мир ним вре ме ни ма и у пе На осно ву ко јег кри те ри ју ма би се мо гло оце ни ри о ди ма су ко ба при пи су ју осо би не ко је пси хи ја три ти да ли је ко лек тив „не здрав“ или чак „па то ло опи су ју код сво је кли јен те ле. Та ква ква ли фи ка ци ја шки“? О „па то ло шкој“ или „не па то ло шкој“ при ро це лог на ро да обич но се за о де не у тзв. на ци о нал ни ди ко лек ти ва мо же се су ди ти на осно ву по сма тра ња ка рак тер па се го во ри о то ме да је тај на род, нпр. па - са мог ко лек ти ва, при че му се ап стра ху ју чла но ви ра но и дан, де пре си ван или га чи не „све са ме пси хо па те“. Они ко ји па то ло ги зу ју цео на род ве ру ју да је „на ци о нал ни ка рак тер“ не про ме њи ва ве ли чи на, да ће на род за ко ји твр де да је па ра но и дан до ве ка оста ти та кав. По Хе ра кли ту је чо ве ков ка рак тер ње го ва суд би на па та ко на ци о нал ни тре ба да бу де суд би на це лог на ро да. Љу ди оби ча ва ју да про гла се лу дим (и) оне ко лек ти ве чи ји се чла но ви по на ша ју на про сто дру га чи је не го они са ми, као и ко лек ти ве чи ји при пад ни ци (поч ну да) се по на ша ју су прот но „на шим“ оче ки ва њи ма. Раз го вор о то ме да ли и ка ко ко лек тив мо же би ти луд или мо же да по лу ди укљу чу је два основ на пи та ња: пр во, да ли је ко лек тив збир по је ди на ца или има сво ју по себ ност ко ја га раз ли ку је од Понекад народ допадне „границе душевне поремећености” зби ра по себ но сти љу ди ко ји га чи не, и дру го, да ли ко лек ти ва, њи хов ути цај на ко лек тив и ути цај ко по сто је „здра ви“ и „бо ле сни“ ко лек ти ви. лек ти ва на њих. То би био пр ви при ступ. Та ко ђе, о Да ли је ко лек тив збир по је ди на ца или има сво ју то ме ко ли ко је да ти ко лек тив „па то ло шки“ или „не по себ ност? Три су мо гу ћа од го во ра. По пр вом, ко - па то ло шки“ мо же се су ди ти на осно ву вр сте од но лек тив не ма сво ју по себ ност; по сто је са мо ин ди ви - са из ме ђу ко лек ти ва и оних ко ји му при па да ју, тач ду ал не ка рак те ри сти ке љу ди ко ји га чи не. Да кле, ни је, на осно ву ефе ка та ко лек ти ва на оне ко ји му има по је ди на ца, не ма за јед ни це, има др ве ћа, не ма при па да ју. То би био дру ги при ступ. Пр ви при ступ шу ме. По дру гом од го во ру, по је дин ци ко ји чи не ко - је по гре шан за то што се о „па то ло шкој“ или „не па лек тив и сам ко лек тив ути то ло шкој“ при ро ди ко лек чу јед ни на дру ге. За по је ти ва не мо же су ди ти на Каткад људи обичавају дин це ни је исто кад ду го осно ву ста ња у ко лек ти ву жи ве у од ре ђе ном ко лек ти и с ко лек ти вом, а да се не да прогласе параноидним, ву и кад ни су ње гов део. узме у об зир ин тер ак ци ја де пре сив ним, па чак и лу дим, Жи вот у ко лек ти ву до од из ме ђу ко лек ти ва и оних читаве народе чији се чланови ре ђе не ме ре ме ња ми шље ко ји га чи не; тач ни је, без ње и по на ша ње љу ди. По по сма т ра ња ко лек ти ва и понашају напросто другачије тре ћем од го во ру, ко лек тив ње го вих чла но ва као је не го они са ми или су прот но је за се бан ен ти тет, раз ли дин стве не це ли не. очекивањима чит од по је ди на ца ко ји га Пр во, мо гло би се ре ћи чи не. да је ко лек тив па то ло шки у Пр ви од го вор ни је та чан јер мал те не сва ки ко - ме ри у ко јој пер пе ту и ра вла сти то ло ше ста ње. Узе лек тив има не ке ка рак те ри сти ке ко је га ви ше или ћу ано ми ју као при мер ло шег ста ња. Сви се сла жу ма ње раз ли ку ју од оста лих. Нпр. по ро дич ни ко лек - да ано мич но ста ње ко лек ти ва ни је до бро. Па то ло ти ви се раз ли ку ју по бро ју чла но ва, по ро дич ној ди - шки би, да кле, био онај ано мич ни ко лек тив ко ји ре на ми ци, угле ду у ужој или ши рој сре ди ни. Ве ли ки, про ду ку је вла сти то ано мич но ста ње и ства ра усло ве нај ве ћи ко лек ти ви, као што су др жа ве, раз ли ку ју се за про ду жа ва ње, а не пре ста нак ано мич ног ста ња по ве ли чи ни, исто ри ји, ге о граф ском про сто ру на ко лек ти ва. Та ко ђе би се за ко лек тив мо гло ре ћи да је ко јем жи ве ње го ви ста нов ни ци. Ко лек ти ви, зна чи, па то ло шки ако ње го во ано мич но ста ње тра је ве о ма има ју сво ју по себ ност. Не мо же се ре ћи да по сто је ду го. У по след њем слу ча ју по ста вља се, на рав но, са мо ин ди ви ду ал не ка рак те ри сти ке љу ди ко ји чи не пи та ње: ко ли ко ду го тре ба да тра је ано мич но ста ње ко лек тив. ко лек ти ва да би он мо гао би ти ока рак те ри сан као Дру ги од го вор је при хва тљив. Кад од ре ђе но вре - па то ло шки? Да ли ће ано мич но ста ње ко лек ти ва тра ја ти кра ме жи ве у ко лек ти ву, љу ди ути чу јед ни на дру ге и та ко раз ви ју од ре ђе не обра сце ме ђу соб ног са о бра - ће или ду же за ви си од то га да ли су ње го ви чла но ћа ња ко је су свој стве не ко ли ко њи ма са мим, то ли ко ви мо ти ви са ни да про ме не ано мич но ста ње и да и кон крет ном ко лек ти ву. С дру ге стра не, ко лек тив, ли ће има ти сна ге и спо соб но сти да то учи не. А ње го ве вред но сти и исто ри ја ути чу на ње го ве чла - то, пак, за ви си од то га ко ли ко их је ано мич но ста но ве, об ли ку ју њи хо ве ста во ве и си стем вред но сти. ње мо би ли са ло или де мо би ли са ло за та кво прег ну По тре ћем од го во ру по сто је ко лек тив не по ја ве ће и/или ко ли ко су број ни и моћ ни они – а они мо не за ви сне од чла но ва ко лек ти ва. Ле Бон, фран цу ски гу би ти чла но ви ко лек ти ва или при па да ти не ком со ци о лог, сма тра да го ми ла или ма са, као је дан од дру гом – ко ји ма је ста ло да се ано мич но ста ње на об ли ка ко лек ти ва, функ ци о ни ше као са мо ста лан ен - ста ви. Књигу Душана Кецмановића „ПСИХИЈАТРИЈА ПРОТИВ СЕБЕ”, која кошта 1.296 динара, чланови Форума читалаца, уз попуст од 30 одсто, могу наручити за 907 динара од издавачке куће „Клио” путем телефона 011/3035–696, 063/220–870, и-мејла forum@clio.rs или www.clio.rs

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 528-765, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

sreda31.oktobar2012.

dnevnik

31. oktobar 2012. OVAN 21.3-19.4.

Тех ни ка и но ви уре ђа ји ко ји би тре ба ло да олак ша ју ре ша ва ње од ре ђе них за да та ка мо гу за пра во иза зва ти још ве ћу кон фу зи ју. Че сто сте ве ли ки фан ста ро мод ног на чи на оба вља ња за да та ка иако вам се због то га мно ги сме ју.

BIK 20.4-20.5.

Бу ди те па жљи ви да не пре те ра те са сар ка змом да нас. Не ке осо бе схва ти ће ва ше ко мен та ре су ви ше озбиљ но. То би мо гло учи ни ти ко му ни ка ци ју не ја сном с вре ме на на вре ме.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Мо гу ће је да сте у по след ње вре ме оста ви ли ла жну сли ку о се би. У на сто ја њу да при кри је те сво ју не си гур ност, мо жда ни сте из ра зи ли сво ја осе ћа ња дру гим љу ди ма. Оче куј те при лич но не при јат ну си ту а ци ју.

Мо гу ће је да осе ћа те ка ко ап со лут но ни куд не мо же те да кре не те. Су о ча ва ње с ре ал но шћу по не кад мо же би ти је зи ва ствар. По след ња ствар ко ју же ли те да ура ди те је да бу де те озбиљ ни.

Ве о ма сте са мо све сни и пре у зи ма те кон тро лу над си ту а ци јом. Ово је је дан од оних да на ка да ће те осе ти ти по ја ча ну не ла год ност ка да се ва ша при ро да су ко би с уоби ча је ним на чи ном по на ша ња.

Мо жда се осе ћа те као по сред ник из ме ђу два та бо ра или сте усред су ко ба ко јем је по треб но по сре до ва ње. Ве ли ки про блем ко ји до но си тен зи ју је тај што је јед на стра на ве за на за чи ње ни це и исти ну.

VAGA 23.9- 23.10.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Мо гу ће је да ће вам би ти те шко да ру ку је те про бле ма тич ним тен зи ја ма. Мо жда се пи та те за што сви јед но став но не мо гу да се сло же. Од го вор је ве о ма јед но ста ван за вас ко ји има те без бри жан став. Тен зи је мо гу на ста ти ме ђу при ја те љи ма ка да се не ко од јед ном осе ти иг но ри са но. Кључ на ствар је ује ди ње ност. За јед но сте из у зет но моћ ни са ве зни ци, док сте по де ље ни јед ни дру ги ма нај го ри не при ја те љи. Ваш жи ва хан и ма што вит дух је у скла ду с по на ша њем дру гих љу ди. По тре ба за ко лек тив ном са ве сти и раз во јем чо ве чан ства по ста је очи глед на ка ко вре ме про ла зи. Та пи та ња ће до пре ти да нас до вас.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

До кле год сте у мо гућ но сти да одр жи те здрав по глед на си ту а ци ју, уви де ће те да су мно га по на ша ња ко ја вас уз не ми ра ва ју ре зул тат не чи је не си гур но сти ко ја се су прот ста вља не до стат ку осе ћа ња пре ма ва ма.

Са мо ка да не жу ри те, не ком пли ку је те и пла ни ра те ства ри ће се по зи тив но од ви ја ти. Ва ша ма шта је по себ но из ра же на да нас. По след ња ствар ко ју ваш умет нич ки ум же ли да ура ди те је да успо ри те.

Ва ша раз и гра ност мо гла би вам да нас до не ти не во љу. Та кав став мо гао би се су прот ста ви ти не чи јој же љи да оста не кон цен три сан и озби љан. По ку шај те да се сми ри те и бу де те озбиљ ни ји.

TRI^-TRA^

Џе рард и Ма да ли на V REMENSKA

PROGNOZA

Сунчано

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 13 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 16 Niш

Evropa

и тоПлије

НО ВИ САД: Ују тру слаб мраз. То ком да на пре те жно сун ча но и то пли је. Ве тар слаб ис точ ни, по под не уме рен ју го и сточ ни. При ти сак ма ло из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -2 сте пе на, а мак си мал на 13 сте пе ни. ВОЈ ВО ДИ НА: Ују тру слаб мраз, а то ком да на то пли је, уз ду же сун ча не пе ри о де. Ве тар слаб, по под не уме рен ју го и сточ ни, у ју жном Ба на ту по ја чан кра јем да на. При ти сак ма ло из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -5 сте пе ни, а мак си мал на 14. СР БИ ЈА: Ују тру слаб мраз у ве ћи ни кра је ва, а то ком да на то пли је, уз ду же сун ча не пе ри о де. Ду ва ће слаб до уме рен ју го и сточ ни ве тар у По мо ра вљу и По ду на вљу, а у оста лим кра је ви ма слаб ис точ ни и се ве ро и сточ ни. При ти сак ма ло из над нор ма ле. Ми ни мал на тем пе ра ту ра -5 сте пе ни, а мак си мал на 16. Прог но за за Ср би ју у на ред ним да ни ма: У че твр так про ла зна ки ша уз јак ју го и сточ ни ве тар. У пе так и за ви кенд то пло. Крат ко трај на ки ша је мо гу ћа са мо у пе так по не где, док ће у су бо ту и не де љу би ти пре те жно сун ча но, уз днев ну тем пе ра ту ру око 20 сте пе ни у не де љу. БИОМЕТЕОРОЛОШКА ПРОГНОЗА: Благо смањење тегоба код хроничних болесника. Ујутро известан опрез саветује се цереброваскуларним болесницима и астматичарима, а по подне особама с лабилним нервним системом. Могући су главобоља и болови у мишићима.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 2 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Тре нут но нај т ра же ни ја ру мун ска ма не кен ка Ма да ли на Ге неа (24) и глу мац Џе рард Ба тлер (42) већ су не ко вре ме у ве зи. Ге неа је ра ди ла ка та ло ге за до њи веш, број не ре ви је и еди то ри ја ле, по ја ви ла се и у спо ту Еро са Ра ма цо ти ја „Ил тем по тра ди нои„, а са да ће се опро ба ти и у глу ми. Ба тлер је до шао с њом на југ Фран цу ске, где ће Ма да ли на сни ма ти филм „Дом Хе мин гвеј”, у ко јем глав не уло ге ту ма че Џуд Лоу и Еми ли ја Кларк. О при ват ном жи во ту Џе рар да Ба тле ра ма ло се зна. Не дав но је от крио јав но сти да је на кон по вре де на сни ма њу фил ма оти шао на рехабилитацију како би се изборио са зависношћу од лекова. Није познато с којим је све лепотицама Батлер био.

VIC DANA До ла зи Пе ри ца из шко ле и пи та га ма ма: - Пе ри це, шта сте да нас ра ди ли из ма те ма ти ке? - Ва ди ли смо ко ре ње - од го во ри Пе ри ца.

SUDOKU

Upiшite jedan broj od 1 do 9 u prazna poљa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poљa (3h3) mora da sadrжi sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavљati.

VODOSTAњE TAMI[

Bezdan

52 (-1)

Slankamen

170 (-10)

Jaшa Tomiћ

Apatin

130 (2)

Zemun

237 (-14)

Bogojevo

124 (2)

Panчevo

258 (-12)

Smederevo

438 (-14)

Baч. Palanka 136 (-8) Novi Sad

125 (-8)

Tendencija porasta i stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

153 (2)

Tendencija stagnacije

Senta

229 (1)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

305 (0)

Tendencija porasta i stagnacije

Titel

160 (-12)

NERA

Hetin

64 (-2)

TISA

-4 (38)

Tendencija stagnacije

S. Mitrovica 120 (14) Beograd

Kusiћ

184 (-14)

38 (8)

Reшeњe:

DUNAV