Dnevnik 31.dec-2.jan 2010.

SRPSKI BOEMI

STEFAN MILENKOVI]

NA\A HIGL

Dan eto vama, no} je samo na{a

Svira}u samo dok u`ivam

Heroina iz kom{iluka

N O V O G O D I [ W I

NOVI SAD

31. DECEMBAR 2009 - 2. JANUAR 2010. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXVIII BROJ 22589 CENA 40 DINARA * 0,50 EUR

Bi}e dovoqno novca za plate i penzije Za „Dnevnik” govore: Mirko Cvetkovi}, Bojan Pajti}, Aleksa \ilas, @arko Obradovi}, Ogwen Pribi}evi}, Bruno Vekari}, Predrag Simi}, Mihajlo Kova~...

ZAVR[NI TOM ENCIKLOPEDIJE NOVOG SADA

Gradoqubiva narodna ~itanka Vi{e od istorije: Tutankamon sti`e u Srbiju, Robin Hud iz palana~kog rita...

Izgubqen je samo dan u kojem niste u`ivali Na{e pri~e: „Qubav i moda”, Partizani su moji idoli, Bra~ni brodolom Save Tekelije, Uspomene iz rudnika urana, Svir~eva qubav i gorke suze devoja~ke, U rajskim vrtovima Damaska, Uz tortu je uvek veselo...

NIKOLA GRBI], KAPITEN ODBOJKA[A SRBIJE

Sidnej je bio skok preko duge Vi{e od igre: Milan – Lane Jovanovi}, Qubomir Qubojevi}, Milan Ma~van...

Slede}i broj „Dnevnika” izlazi u nedequ, 3. januara, 2010. godine

Od 3. do 9. januara 2010. godine

Marijana Mi}i}

Sre}naDanas Nova godina!

Hristos se rodi!

u listu

31.decembar2009-2.januar2010.

DNEVNIK

c m y

2

PO^IWE ISPLATA ]ARA OD BESPLATNIH AKCIJA

Na Badwi dan 1.700 dinara Gra|ani, koji su ostvarili pravo na besplatne akcije, od srede, 6. januara, mo}i }e da podignu 1.700 dinara na {alterima bilo koje po{te, ukoliko imaju otvoren ra~un kod Po{tanske {tedionice, odnosno u poslovnicima banaka ~ije su ra~une prijavili prilikom evidentirawa za besplatne akcije, saop{tila je “Po{ta Srbije”. Na oko 3,5 miliona teku}ih ra~una kod Po{tanske {tedionice i na 1,3 miliona ra~una kod drugih poslovnih banaka, bi}e upla}eno po 1.700 dinara nov~ane naknade koju gra|ani ostvaruju iz dosada{weg postupka privatizacije. Ukoliko `ele gotovinu na {alterima po{ta, gra|ani su du`ni da poka`u li~nu kartu ili izbe-

Sudije polo`ile zakletvu Novoizabrane sudije i zamenici javnih tu`ilaca polo`ili su ju~e zakletvu pred predsednicom Skup{tine Srbije Slavicom \uki}- Dejanovi}. Visoki savet sudstva ovog meseca izabrao je 1.531 sudiju na stalnu sudijsku funkciju, a parlament je ju~e izabrao na prvu funkciju 876 sudija na trogodi{wi mandat, kao i 88 zamenika tu`ioca.Od tog broja 576 su sudije organa za prekr{aje, a 300 je bilo ostalih kandidata me|u kojima najvi{e sudijskih pomo}nika.

Od 2.483 sudije za koliko je VSS raspisao konkurs nepopuweno je ostalo jo{ 76 sudijskih mesta.

Zakon o sudijama propisuje da se do 1. decembra 2009. godine izaberu sudije za novu mre`u sudova koja treba da po~ne da radi 1. januara 2010. godine.

gli~ku legitimaciju. Tako|e, PTT radniku daju karticu banke, ~ekovnu karticu ili potvrdu o dodeqenom dinarskom ra~unu prilikom evidentirawa za besplatne akcije. Nakon toga potpisuju odgovaraju}i nalog za isplatu i dobijaju po 1.700 dinara na ruke. Na automatizovanim PTT {alterima u 1.200 po{ta {irom Srbije korisnik mo`e zahtevati da mu se izda Potvrda o posedovawu besplatnih akcija NIS-a, koja je iskqu~ivo informativnog karaktera i sa wom se ne mo`e trgovati. Kako je najavqeno iz Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja, svaki gra|anin ima pravo na pet akcija NIS-a, ukupne nominalne vrednosti od 2.500 dinara.

MINISTAR DA^I] NAJAVIO ^E[QAWE SUMWIVIH PRIVATIZACIJA

Glava pre pendreka Ministar unutra{wih poslova Srbije Ivica Da~i} najavio je da }e, generalno, biti ispitani svi navodi o privatizacijama koje su dovele da se radnici pojave na ulici i blokiraju saobra}ajnice.

“Ne}e biti privilegovanih i po{te|enih i istra`i}e se poslovawe i na~in kupovine firmi i izvla~ewa para iz jedne firme u drugu i posle toga namernog dovo|ewa do propasti kompanija od ~ega ni dr`ava ni radnici nisu

imali koristi“, rekao je Da~i} na konferenciji za novinare, dodaju}i da radnicima dr`ava duguje bar to da ispita ko ih je otpustio i doveo do toga da iza|u na ulicu. Po wegovim re~ima, policija ne}e ulaziti u to da li je privatizacija potrebna ili ne, ve} }e se brinuti za po{tovawe zakona. „Ali nismo za to da neko u`iva u svom privatnom bogatstvu i luksuzu, kao da je naslednik starih aristokratskih porodica, a da radnici firmi koje je on kupio le`e na pruzi. I jo{ tra`e da policija bije te radnike dok oni piju ~aj u 5 . E, to tako ne mo`e“, poru~io je Da~i}. Ministar je objasnio da policija treba da ispuwava zakonske obaveze, ali pre upotrebe pendreka treba upotrebiti glavu, jer, kako je rekao, „kada se upotrebi pendrek, onda razum te{ko posle toga nastupa”.

JENE MAGLAI I SA[A VU^INI] O KOALICIONIM ODNOSIMA SVM-a I DS-a

Kad zagusti, pozovi 34!

– Potpise 34 odbornika ni u kom slu~aju ne vidim kao poni`ewe, jer sam u razgovoru s pojedinim odbornicima nakon toga ~ak do{ao do saznawa da im nije ta~no predo~eno o ~emu je re~ prilikom potpisivawa zahteva za odr`avawe sednice Skup{tine grada.

Zbog toga mislim da bi bilo u redu da, ako je zaista na vidiku nova koalicija, zaista potpi{u oni koji }e biti deo te koalicije – prokomentarisao je ju~e predsednik Skup{tine grada i predsednik Gradskog odbora Saveza vojvo|anskih Ma|ara Jene Maglai novonastalu situaciju u lokalnom parlamentu, dodaju}i kako za sada on „nema ~istih i izri~itih najava za tako ne{to”.

S tim u vezi, Jene Maglai je rekao da u samoj stranci nisu razgo-

varali na temu eventualnog napu{tawa koalicije, jer, kako je rekao, „za to nema razloga sve dok ne bude konkretnijih naznaka u pravcu formirawa nove koalicije”.

Komentari{u}i najave gradona~elnika Sa{e Vu~ini}a da }e se ubudu}e odluke donositi u Skup{tini grada, kao i da }e koalicija, ako o(p)stane, biti postavqena na realnoj osnovi u kojoj je odnos snaga 60:40 u korist DS-a, a ne sada{wih 50:50 (5:5 ~lanova Gradskog ve}a), Jene Maglai je rekao da se takva odluka trebala doneti jo{ pre godinu dana.

– Ne znam za{to ta odluka nije doneta, ali ona je ~isto formalna jer samo utvr|uje nadle`nosti i rad Gradskog ve}a u kojoj nema ni re~i o tome da }e se smawiti broj ~lanova Gradskog ve}a i da }e se

promeniti odnos politi~kih snaga u wemu – uveren je Jene Maglai.

Gradona~elnik Subotice Sa{a Vu~ini} je, odgovaraju}i na pitawe postoji li koalicija u Subotici, rekao da s tim u vezi nema ni{ta novog.

– Predat je zahtev za odr`avawe sednice, a kakve }e reakcije biti od strane koalicionog partnera koji trenutno to jeste i ho}e li prihvatiti da ostanu i redefini{u taj odnos ili ne nije stvar na koju ja mogu da odgovorim – rekao je Sa{a Vu~ini}.

Upitan da odgovori da li 34 potpisa potencijalno zna~i novu koaliciju gradona~elnik je odgovorio: – To je svakako jedan pokazateq da za ono {to smo namerili da uradimo imamo ~vrstu ve}inu. Z. R.

DNEVNIK

31.decembar2009-2.januar2010.

INTERVJU

3

DR MIRKO CVETKOVI], PREDSEDNIK VLADE SRBIJE

Bi}e dovoqno novca za sve buyetske korisnike U novogodi{wem obra}awu ~itaocima „Dnevnika“, predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetkovi} uspeva da ostane dosledan vlastitom maniru opreznog optimizma. Po wegovim re~ima, Srbija je uspela da iz te{kog suo~avawa s krizom iza|e sa {to mawe o`iqaka i da, razmi{qaju}i o razvoju, a ne o novim te{ko}ama, zakora~i prema narednoj godini. Takvo opredeqewe ima svoje upori{te i u konceptu dr`avnih finansija za 2010. godinu. Mada osnovni parametri dr`avne kase za godinu pred nama, gde teku}i tro{kovi (plate, penzije i socijalna davawa) ~ine 92,5 odsto ukupnog buxeta od 763 milijarde dinara, ne potvr|uju tvrdwe da }e taj buxet biti razvojni, premijer ostaje ~vrsto na stanovi{tu da }e ukupna ekonomska politika imati ba{ takav predznak.

– Na kapitalni deo buxeta otpada samo 7,5 procenata i na osnovu toga te{ko je govoriti o nekakvoj izrazitoj razvojnosti – ka`e Mirko Cvetkovi}. – Ali mi posmatramo ukupnu javnu potro{wu, ne samo na deo koji se finansira iz buxeta, ve} i deo projekata koji }emo realizovati iz me|unarodnih kredita. Tokom godine uspeli smo da obezbedimo zna~ajna sredstva kod me|unarodnih finansijskih institucija i ta sredstva }emo plasirati u infrastruktu-

– Mi nismo kao druge zemqe ubrizgavale novac u finansijski sistem. Mi smo kroz podsticaje podizali bankarsku aktivnost i na taj na~in se borili protiv te{ko}a. Po{to polako izlazimo iz krize, u smislu da ne}emo imati dodatni pad bruto doma}eg proizvoda i da }emo krenuti u neki blagi rast, postavilo se pita-

Moramo biti optimisti – Qudi treba da budu optimisti. I u najte`im trenucima treba gledati pozitivno, jer je to jedan od na~ina da se po|e daqe.

Ne mogu re}i da }e nam `ivot u narednoj godini biti mnogo boqi. Bi}e ne{to boqi. To ne zna~i da se mogu o~ekivati neki zna~ajniji pomaci, u smislu, bila je kriza, zavr{ili smo s wom i idemo napred. O~ekuje nas jo{ mnogo odricawa i mnogo rada, ali optimizam treba da crpimo iz ~iwenice {to smo kona~no krenuli u nekom pozitivnom pravcu. I {to }e nam, ipak, svaki dan biti malo boqe nego {to je bilo ranije. ru. Zato, bez ikakvog ustru~awe da li treba nastaviti s tavawa, mogu re}i da }e na{a kvom politikom? Posle razgoukupna ekonomska politika u vora s privrednicima i banka2010. godini biti razvojna. rima, do{li smo do zakqu~ka Plan je da zavr{imo kompleda bi trebalo da se povla~imo tan severni krak autoputa u iz tog domena, ali i da to poVojvodini. Pored toga, krenuvla~ewe ne sme da bude odjed}emo u gradwu ju`nog i isto~nom. Nastavi}emo s podsticanog kraka na Koridoru 10, a jima i u 2010. godinu, ali u nameramo da otvorimo i praznatno mawem obimu, kako bi vac prema Jadrase u 2011. godini, nu. Tu je i `elezavisno od toga Nastojimo da ne zni~ki saobrakako se stvari ostavqamo dugove, }aj i jo{ neki budu odvijale na zna~ajni infraproizvodnom a da od toga nema strukturni objeplanu, potpuno koristi kti.

Pitawe povukli. Imamo razvoja, vi{e konkretne brojnije usko vezano za problemake u buxetu, uglavnom su to tiku novca, ve} sa kapacitesektori koje smo do sada podtima u administraciji koja sticali, ali su u pitawu mawi treba da obezbedi da se sve iznosi. zBuyetski deficit u procedure na a`uran na~in sprovedu.

2010. prema{i}e 100 miliz Preovla|uju}i deo jardi dinara. Ve} je najabuyetskih sredstava (92,5 vqeno da }e se pokriti zaodsto) bi}e utro{en za du`ivawem dr`ave. I nopodmirivawe teku}ih trovac za kapitalna ulagawa {kova. Da li to garantuje sti}i}e iz kredita. Sve to izvesnost i a`urnost podse kwi`i kao javni dug. Da mirivawa najva`nijih buli postoji opasnost da javyetskih korisnika? ni dug pre|e kriti~nu gra– Da, apsolutno! Pitali ste nicu i da preraste u jo{ me da li je buxet razvojan ili ozbiqniji problem? nije? Mislim da odgovor na to – Va`an je nivo zadu`ivawa, pitawe ne zna~i mnogo qudiali jo{ va`nije je {ta }emo ma. Ali }e im mnogo zna~iti napraviti s tim sredstvima i kad budu videli da je buxet ta{ta }emo ostaviti budu}im gekav da se mo`e ra~unati na sineracijama. Ako im ostavimo gurnost i izvesnost plata, samo dug, onda to nije dobro. penzija i socijalnih davawa.

Ako im ostavimo dug i stvarne I da }e, povrh toga, zna~ajna vrednosti, koje su nastale iz sredstva biti ulo`ena u iztog duga, onda je to druga prigradwu infrastrukture. ~a. Sva zadu`ivawa, koja su rez Da li ste i u ovoj godizultat tzv. projektnih zajmova, ni planirali podsticaje za su opravdana. ^ak i ako ih vedoma}u industriju, posebno }im delom budu otpla}ivale u delu kreditnih aktivno- budu}e generacije, jer }e one i sti i stimulativnih kamatu`ivati u tome {to je napranih stopa? vqeno. Nastojimo da ne osta-

vqamo dugove a da od toga nema koristi. Napomenuo bih da se veliki deo spoqnog duga odnosi na kredite od pre 20 ili 30 godina koje smo refinansirali sa kreditorima Pariskog i Londonskog kluba i Svetskom bankom. Sada se trudimo da kredite uzimamo za projekte sa vrlo konkretnim i opipqivim efektima. Ciq je da ne opteretimo javne finansije.. z Sama Vlada Srbije je priznala da je javni dug porastao?

– Rekao bih da smo se zadu`ili zanemarqivo malo u odnosu na ono kroz {ta smo pro{li. Za{to to ka`em? Zato {to smo imali prihode od privatizacije koji su pre{li 600 miliona evra, a na{ ukupni deficit u 2009. iznosi}e oko 1,1 milijardu. Ako smo taj novac iskoristili za finansirawe deficita, onda je na{e neto zadu`ewe razlika izme|u te dve brojke, odnosno svega oko pola milijarde evra.

Nama dug jeste porastao na 32 odsto bruto doma}eg proizvoda, ali treba imati u vidu da je do toga do{lo zato {to smo pozajmili ne{to vi{e sredstava nego {to nam je bilo potrebno. Te pare nisu potro{ene i one predstavqaju zna~ajne devizne rezerve. Ne mislim na

rezerve u NBS, ve} na buxetske rezerve. Raspola`emo sa oko 400 miliona evra. Vodimo ra~una da imamo dovoqno sredstava u slu~aju bilo kakvog ozbiqnijeg poreme}aja. z Struktura buyeta Vojvodine, u kome ve}i deo ~ine transferi, dovodi u pitawe ustavnu obavezu da se tri sedmine novca usmeravaju u razvoj. To je ve} rezultiralo politi~kim problemima. Vojvodini bi se mogla transferisati i sredstva za plate vojske i policije, buyet bi bio ogroman, a pokrajinskoj vladi bi i daqe bile vezane ruke. Da li }e se na tom planu ne{to mewati?

– Mislim da se te stvari previ{e politizuju. U ~lana 184. Ustava Srbije jasno pi{e kako se formira buxet Vojvodine i kakva je struktura wegovog tro{ewa. U tom smislu, Vojvodina dobija transfere iz republi~kog buxeta a imaju i sopstvene prihode. Ako se prera~unaju te tri sedmine za kapitalne projekte, onda je to oko 42 odsto buxeta. Ve} sam vam rekao da smo u republi~kom buxetu, kao razvojnu stavku, odvojili 7,5 procenata sredstava. Takve su bile mogu}nosti i toliko smo mogli da odvojimo. Voleo bih kad bismo mogli da izdvojimo 42 odsto. Na 700 milijardi dinara, koliki su nam planirani buxetski prihodi, to bi zna~ilo vi{e od 280 milijardi. Odnosno oko tri milijarde evra svake godine. S tolikom koli~inom novca mogli bismo da napravimo ne samo autoputeve kroz Srbiju, ve} i kroz celu Evropu. z Ali za tih obavezuju}ih 42 odsto nije odgovorna vojvo|anska administracija, ve} ustavopisac?

– Ne}u da ulazim u to ko je odgovoran. Prosto, situacija na republi~kom nivou je takva da nismo mogli izdvojiti vi{e od 7,5 procenata buxeta za razvojne projekte. Ako Vojvodina `eli da u razvoj usmeri 42 odsto buxeta, onda to zahteva zna~ajno pove}avawe pokrajinskih prihoda. Tog novca u republi~kom buxetu nema. Vlada je usvojila Zakon o prenosu nadle`nosti. Sada radimo na Zakonu o finansirawu nadle`nosti Vojvodine.

Ve} smo pripremili principe na osnovu kojih }e se to

Vi{ak zaposlenih ide do kraja marta Premijer Cvetkovi} izjavio je ju~e na godi{woj zavr{noj konferenciji za novinare da bi do kraja marta 2010. godine moralo da se zavr{i otpu{tawe vi{ka zaposlenih u dr`avnoj administraciji, ocewuju}i da bi ka{wewe realizacije tog procesa moglo da izazove dodatne tro{kove buxeta za nerednu godinu. On je naveo da su sva ministarstva bila obavezna da do 31. decembra dostave sistematizaciju broja zaposlenih. „Posle dostavqawa sistematizacije radnih mesta po ministarstvima, moraju se uraditi procene koliko }e dr`avu ko{tati otpremnine za vi{ak zaposlenih, koje su, prema prvim kalkulacijama, na nivou izme|u sedam i osam mese~nih plata”, rekao je premijer.

obaviti, tako da mislim da }e zakon biti napravqen u naredna dva-tri meseca i da se na wega ne}e dugo ~ekati. z U kojoj je fazi dono{ewe zakona o imovini, odnosno o javnoj svojini. To je jedan od elemenata o kome se ne govori samo u pokrajini, ve} i lokalnim samoupravama?

– Taj zakon se priprema u Ministarstvu finansija i

izvozno orijentisana. Ako `elimo da vrednujemo te ~iwenice, mora}emo da stvorimo izvozno orijentisanu privredu. Kad su u „Fijatu“ rekli da }e ulo`iti u preduze}e koje }e proizvoditi 200.000 automobila bilo nam je jasno da je to izvozna orijentacija. Dobili smo uveravawa da }e anga`ovati ovda{we kooperante i da }e se 80 odsto delova proizvoditi u Srbiji. Zato mogu da

Foto: B. Lu~i}

on je, u svojim bazi~nim okvika`em, jo{ dva-tri projekta rima, ve} gotov. Taj propis je, sli~na „Fijatu“ i mi smo izauz zakon o svojinskim odnosi{li iz tranzicije. z Kada se govori o Va{em ma i zakon o restituciji, deo paketa svojinskih reformi. kabinetu, ~esto se ~uju zaI ne samo da postoji politi~merke zbog feudalne podeka voqa za wegovo dono{ewe, le ministarstava, {to za ve} i nu`na potreba. Na snaposledicu, izme|u ostalog, zi je jo{ uvek zakon o sredima strana~ko prisvajawe stvima dr`ave, koji nam stvauspeha i kolektivnu krivira ogromne probleme, jer ne cu za neuspehe. Da li se u mo`emo da izvr{imo priva2010. mo`e o~ekivati vi{e tizaciju nijednog dr`avnog timskog rada ili vanredni preduze}a zato {to su sredizbori? stva u svojini dr`ave, a kori– Ne postoje razlozi za rasste ih preduze}e. Zato imamo pisivawe vanrednih izbora. te{ko}e i sa ukwi`bom imoIzbori bi zaustavili reforvine NIS-a i to moramo da me i usporili evropski put re{imo.

Srbije, unazadili ekonomiju. z Kao {to je dogovor s Od po~etka rada ove vlade „Fijatom“ bio vest godine u pripusuju nam se brojne slabo2008, tako je sti. Od toga da wegova opera- Jo{ dva-tri projekta }emo kratko cionalizacija trajati, preko sli~na „Fijatu” sigurno jedan zakqu~ka da je i mi smo iza{li od najva`nijih sama koalicija doga|aja u ovoj neprirodna. Moiz tranzicije godini. Kakav ja poruka je da se je zna~aj ovog o radu vlade suposla, da li on stvarno di na osnovu rezultata. Treba ozna~ava po~etak izlaska pogledati platformu na kojoj Srbije iz recesije? je vlada formirana i prosudi– Poslovica je da nije dobro ti {ta je od toga realizovano. `iveti u istorijskim vremeNave{}u samo ~etiri oblanima. Me|utim, li~no sam sresti: evropske integracije, Ko}an {to `ivim u istorijskom sovo, ekonomiju i borbu protrenutku kada je na{a zemqa tiv korupcije i kriminala. Da u~inila zna~ajne korake ka li su tu postignuti uspesi? pridru`ivawu, preciznije reNesumwivo. Suo~avao sam se ~eno pristupawu EU. Sada je sa hiqadu kritika na dnevnoj sasvim jasno da je to na{ put. osnovi. To pro|e i onda se viIsto tako se nadam da u~estvudi da je to bila dnevna stvar, a jem u istorijskom trenutku poda ono vredno {to je ura|eno kretawa na{e privrede. Doduostaje. Kad se pomerite malo, {e, mora}emo sa~ekati jo{ gona osnovu ~iwenica o kojima dinu-dve da bi videli kakvi }e sam govorio, shvati}e se {ta biti rezultati, jer jo{ postoje obele`ilo ovaj trenutak i ji odre|ena neizvesnost. Ne da li smo napravili iskorak postoji nijedna zemqa, koja ili nismo. Tvrdim da jesmo i ima malo tr`i{te, koja je reto u gotovo svim segmentima.

Vladimir Harak lativno razvijena, a koja nije

4

DNEVNIK

31.decembar2009-2.januar2010.

INTERVJU

BOJAN PAJTI], PREDSEDNIK VLADE VOJVODINE

Ponovo }u se kandidovati za potpredsednika DS-a redsednik Vlade Vojvodine i potpredsednik Demokratske stranke Bojan Pajti} izjavio je da }e se ponovo kandidovati za ovu visoku funkciju u DSu na izbornoj skup{tini stranke koja }e biti odr`ana 2010. godine.

U intervjuu za „Dnevnik“ on je kazao da ga na to mesto preporu~uju „istorijski izborni rezulatati DS-a na nivou Vojvodine“.

– Verovatno }emo najpre imati programsku skup{tinu po~etkom godine, a onda i izbornu u toku 2010, ali to jo{ uvek nije odlu~eno. U svakom slu~aju, u 2010. godini ima}emo izbore u stranci. I sigurno je da }u se, s rezultatima koje je DS postigla u Vojvodini, kandidovati za potpredsedni~ko mesto. Nema dileme da }u za to dobiti podr{ku pokrajinske organizacije, koja me, po strana~kom statutu, predla`e na tu funkciju – najavio je Pajti}.

On je dodao da je za ovu kandidaturu dovoqno re}i da je DS osvojila apsolutnu ve}inu na pokrajinskim izborima, te da su demokrate i nakon tih izbora ostvarile jo{ boqe rezultate na ponovqenim lokalnim izborima u nekoliko op{tina u Vojvodini. A izrazio je o~ekivawe da }e DS na predstoje}im izborima u Oxacima, 24. januara, ostvariti ubedqivu pobedu.

– Pokazuje se da je DS u posledwih nekoliko godina na nivou Vojvodine ostvarila istorijski rezultat, i to na svim izborima: od predsedni~kih, preko parlamentarnih i pokrajinskih do lokalnih – istakao je Pajti}. z A kako do`ivqavate najavqenu centralizaciju Demokratske stranke, s obzirom na to da u SPS-u, nasuprot tome, ovih dana promovi{u unutra{wu demokratiju?

– Mi ne prilazimo apologetski ideji regionalizacije i decentralizacije, jer u odre|enim segmentima centralizacija donosi boqe rezultate. Primera radi, kad smo u DS-u uveli centralnu kontrolu naplate ~lanirane od funkcionera stranke, do{li smo do toga da

P

se vi{estruko pove}ala ~lanirana u odnosu na period kad su to kontrolisali op{tinski odbori DS-a. Dakle, u odre|enim segmentima centralizacija donosi rezultate. Ipak, jo{ uvek na nivou stranke nemamo definisan model, ve} se sad jo{ uvek promi{qa {ta }e biti koncept modernizacije na{e stranke. z Da li }e se „redefinisawe odnosa“ izme|u DS-a i Saveza vojvo|anskih Ma|ara u Subotici odraziti i na funkcionisawe koalicije na pokrajinskom nivou?

ni logi~no te dve situacije dovoditi u vezu. Moram, me|utim, da naglasim da smo veoma razo~arani uskra}ivawem podr{ke buxetima Pokrajine i Republike. z A da li }e biti dovedeno u pitawe funkcionisawe koalcije u pokrajini zbog nesporazuma oko buyeta?

– Svakako da se ne mo`e nazvati doslednim pona{awem kad neko od koalicionih partnera glasa protiv buxeta. I sugurno je da }e posle novogodi{wih praznika biti razgovora o odnosima u koaliciji i o tome kako preduprediti

z Da li }e u pokrajinskoj kasi naredne godine zafaliti para, kako je upozorio lider SVM-a I{tvan Pastor, zbog toga {to nije prihva}en amandman te stranke na republi~ki buyet?

Tim pre ako se zna da je novi buyet APV mawi od prethodnog, dok su nadle`nosti ve}e?

– Kad je re~ o novim nadle`nostima, za wih su obezbe|ena sredstva u republi~kom buxetu. I sam prenos odre|enih nadle`nosti prati}e i prenos sredstava za wihovo obavqawe. Va`no je da ne}e biti nikakvih novih poreskih optere}ewa za gra|ane Vojvodine, niti }e biti novih zapo{qavawa

Brisel mora da se isplati z Koliko je realno da Vojvodina otvori predstavni{tvo u Briselu tokom 2010. godine, kako to o~ekuje predsednik Skup{tine APV [andor Egere{i?

– Kancelarija }e biti otvorena kad Srbija dobije status kandidata za ~lanstvo u EU, jer nema ekonomskog smisla da otvorimo predstavni{tvo u Briselu a da nam se to ne isplati. Time bismo samo i{li u susret onim kriti~arima koji su `eleli da obesmisle regionalizaciju zemqe tvrdwom da se time pravi vi{ak administracije. Mi smo tehni~ki spremni, kad je re~ o kadrovima, da sutra otvorimo to predstavni{tvo, ali }emo se pona{ati racionalno i ekonomi~no i otvori}emo kancelariju u Briselu onda kad to predstavni{to Pokrajini bude donosilo vi{e nego {to ko{ta.

– Odluka op{tinskog odbora DS-a u Subotici je, pre svega, tema i pitawe za Suboticu. Ne vidim tu situaciju kao reper za odnose u koaliciji na drugim nivoima, niti bih tu situaciju vezivao za bilo {ta {to se de{avalo u prethodnom periodu. z Ni za odluku SVM-a da ne podr`i usvajawe pokrajinskog i republi~kog buyeta za 2010. godinu?

– Ne, republi~ki i pokrajinski buxeti su izglasani i ne bi bilo

sli~ne situacije u narednom periodu. z Koliko bi, ipak, za DS moglo biti problemati~no {to se SVM potiskuje iz koalicije u Subotici, koja je najzna~ajniji centar vojvo|anskih Ma|ara?

– Ne vidim ove postupke kao potiskivawe iz koalicije, niti je na bilo koji na~in osporeno postojawe koalicije. To vidim kao politi~ku inicijativu koja je legitimna u odnosu na broj odbornika koje DS ima u suboti~koj skup{tini.

u administraciji, nego }e samo biti preuzeti zaposleni koji su bili anga`ovani na tim poslovima u republi~koj amdinistraciji. Me|utim, mi smo pokazali i u prethodnim godinama da je preko 90 odsto upravnih predmeta re{avano u zakonskom roku, pokazali smo da smo izuzetno efikasni i time {to je mawe od {est odsto pokrajinskog buxeta bilo usmereno na plate i materijalne i re`ijske tro{kove. To ne}e biti naru{eno ni u narednoj godini. Bilo bi jako dobro da imamo na raspolagawu vi{e novca, ali, na`alost, imamo svetsku krizu. Nikad se nisam libio da javno tra`im vi{e para kad sam znao da je takav zahtev realan. I to sam ~inio vi{e puta nezavisno od toga da li je moja stranka bila deo republi~ke vlasti ili neka druga. Na`alost, u ovom trenutku bilo je o~igledno

INTERVJU

Pritisak ili kazna (Prof. dr Radoslav Stojanovi})

B

ne mo`e da ga uhapsi. On je meni odgovarao da to nije ka`wavawe, nego je to pritisak da u Srbiji snage koje su protiv hap{ewa Mladi}a ne budu ja~e od snaga koje su za hap{ewe.

Generalno gledano Holandski odnos prema Srbiji je veoma prijateqski od bilo koje strane. Kada smo obnovili spomenik srpskim vojnicima u jednom holandskom selu, na ceremoniji otkrivawa holandska kraqica je dala orkestar svoje garde da svira srpsku himnu.

Tu je bilo preko 300 Holan|ana na otkrivawu spomenika ~ime su pokazali svoj odnos prema nama i zato je ~ista predrasuda govoriti da je tamo bilo neprijatno biti Srbin.

Biti diplomata iz Srbije u Holandiji nije bilo te{ko jer se unapred zna da mi ne mo`emo da promenimo odluku wihovog parlamenta . Tek posledwih nekoliko meseci smo uradili pravu stvar: u Holandiju je do{la na{a parlamentarna delegacija na ~ijem ~elu je bio profesor Mi}unovi}, koji je ostavio sjajan utisak, pa su tek onda Holan|ani odstupili od tvrdog stava koji su imali do tada. To je opet rezultiralo svim ovim pozitivnim pomacima prema EU koji su nam se dogodili.

(Prof. dr Radoslav Stojanovi} je biv{i ambasador u Holandiji)

~elu Vlade Vojvodine. Ali, svesni smo da je to sada nerealno. z U kojoj meri je mogu}e da se formirawem razvojne banke nadomesti taj nedostatak novca u pokrajinskoj kasi, pogotovo kad je re~ o investicijama?

– Upravo nam je ideja da anga`ujemo sredstva Metals banke, ~iji je ve}inski vlasnik Pokrajina, te da ta sredstva objedinimo sa sredestvima Fonda za razvoj i Garancijskog fonda, odnosno da se napravi neka vrsta tehni~ke saradwe u smislu da se sav taj potencijal zajedno plasira prema tr`i{tu. I ja o~ekujem da ve} po~etkom februara nekoliko desetina miliona evra bude usmereno ka izvoznicima i onim granama koje donose najvi{e radnih mesta i koje su najprosperitetnije. A taj model }e izgledati tako da }e ta sredstva biti plasirana po povoqni-

jim uslovima od onih koje postoje u komercijalnim bankama. Uveren sam da }emo tako imati ozbiqan mehanizam da nastavimo borbu protiv nezaposlenosti. Podseti}u da smo u 2009. godini kroz programe pokrajinske Vlade uspeli da zaposlimo 24.000 qudi. Neke programe zapo{qavawa }emo zadr`ati, jer time privla~imo i strane i doma}e investitore, a nastavqamo i sa programima novih tehnologija i novih materijala, jer oni omogu}avaju ravnomeran regionalni razvoj. I verujem da }emo, sad i uz razvojnu banku, uspeti da ostvarimo isti ili sli~an efekat koji smo ostvarili u 2009, a to je da na kraju 2010. imamo mawe nezaposlenih u Vojvodini nego {to smo imali na po~etku godine. z Ho}e li u 2010. godini biti reforme pokrajinske uprave i da li }e se smawivati broj sekretarijata u Vladi APV? – Aktuelna pokrajinska Vlada mawa je nego {to je bila u prethodnom sazivu. Mo`e biti jo{ mawa i bi}e smawivawa, ali je politi~ki realnije da se to desi nakon narednih izbora. Mi }emo nastaviti politiku {tedqivosti, koja podrazumeva i da nema novih zapo{qavawa u adminstraciji, ali nismo razgovarali o smawewu sekretarijata, pri ~emu je preduslov za to {irok konsenzus koalicionih partnera u Pokrajini.

Branka Dragovi}-Savi}

BRUNO VEKARI], ZAMENIK TU@IOCA ZA RATNE ZLO^INE

U Evropi za Mladi}a nema mesta

AMBASADORI GOVORE

iti Srbin u Holandiji , je veoma prijatno a biti srpski diplomata je bilo jednako te{ko kao {to je to i sada jer tamo postoje pravila pona{awa koje ne mogu da se promene. Holan|ani su fini svet a wihova dr`ava je demokratski ure|ena i tu dileme nema. Kao ambasador Srbije imao sam najboqi odnos sa gospodinom Ferhagenom, ministrom spoqnih poslova. Treba znati i to se ovde te{ko shvata da u Holandiji i u pravim dr`avama demokratskog tipa odluka parlamenta obavezuje ministre. Po{to je odluka holandskog parlamenta da se Srbijom ne mo`e sara|ivati na niovu EU dok se ne uhapsi Mladi}, ministar Ferhagen, bez obzira {ta misli o tome druga~ije nije mogao da postupa. Rekao sam mu da je to {to se Holandija izja{wava protiv potpisivawa sporazuma sa Srbijom zbog toga {to nema hap{ewa Mladi}a – presedan u svetskim razmerama jer ne postoji dr`ava koja je ka`wena zbog toga {to se na wenoj teritoriji nalazi ili se na{ao neki ratni zlo~inac. Toliko primera ima od Drugog svetskog rata na ovamo da se uhapsi neki zlo~inac na teritoriji neke dr`ave i naravno da ona zbog toga nije bila ka`wena.

To je jednostavno tako, a Srbija se ka`wava {to se na wenoj teritoriji nalazi ratni zlo~inac i ona

da takvi zahtevi ne mogu biti ostvareni. z Postoji li tu i politi~ki problem da se SVM-u spo~itava ne{to {to je ipak bilo utemeqeno na samom Ustavu, jer nije ispo{tovana odredba najvi{eg pranog akta koja nala`e da tri sedmine pokrajinskog buyeta mora da bude usmereno u kapitalne investicije?

– Ovaj pokrajinskoj buxet je ono {to odgovara dana{woj sivoj realnosti kad su javne finansije u pitawu. Iz suve drenovine te{ko je iscediti vodu. Ja sam uvek prvi kad se treba zalagati za vi{e novca u pokrajinskoj kasi, jer sam na

amenik tu`ioca za ratne zlo~ine Bruno Vekari}, u intervjuu za „Dnevnik“ nagla{ava da je „hap{ewe ha{kih begunaca preduslov za su{tinsko pridru`ivawe Evropskoj uniji“.

– Kada zatvorimo pri~u o zlo~inima u pro{losti, kada odgovorni za takve zlo~ine potra`e svoju istinu u Hagu, tada }e Srbiji u potpunosti biti otvoren put ka Evropi. Evropa je sistem vrednosti i u takvom sistemu nema mesta za qude kakvi su Mladi} i Haxi}. Zbog takvih qudi Srbija pla}a veliku cenu, nosimo wihov zlo~ina~ki pe~at i samo distancirawem od ta-

Z

kvih prihvatamo prave vrednosti – ocewuje Bruno Vekari} . z Ima li zna~ajnijeg pomaka po tom pitawu i {ta je sve ote`avalo rad Akcionog tima po tom pitawu u posledwe vreme?

– O detaqima i operativnim akcijama koje diriguje Akcioni tim ja nemam saznawa. Rad tajnih slu`bi je tajna, ali koliko su oni uspe{ni mo`ete videti iz Bramercovog izve{taja, ali i izjava eminentnih svetskih politi~ara kao {to je dr`avni sekretar SAD Hilari Klinton. z Da li bi izve{taj glavnog ha{kog tu`ioca Ser`a Bramerca o saradwi s Ha{kim tribu-

Razbijawe narkomre`e z Mo`e li, po va{oj oceni, Srbija da postigne i zna~ajnije rezultate u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, {to se tako|e pomiwe kao jedan od va`nih uslova za ~lanstvo u EU? – Veliki su koraci napravqeni u borbi protiv organizovanog kriminala i korupcije. Zakon o zapleni imovine ste~ene krivi~nim delima, promene procesnih zakona predstavqaju napredak u ovoj oblasti. Srbija je dala doprinos da se razbiju evropske i svetske mre`e trgovine drogom i qudima i to nas pozicionira u svim istra`ivawima kao zemqu koja je napravila veliki napredak u ovim poqima. Regionalno delovawe, preventivno delovawe, efikasne akcije su odgovor kakav dr`avni organi treba da daju organizovanom kriminalu i korupciji. Uspostavqawe nezavisnih tela kao {to su Agencija za borbu protiv korupcije, garant je smawewa ove negativne pojave u na{em dru{tvu.

nalom bio pozitivan da nisu bili sasvim uvereni da je Srbija u~inila maksimalan napor i po pitawu otkrivawa i hap{ewa odbeglih ha{kih optu`enika Ratka Mladi}a i Gorana Hayi}a?

– Naravno da ne bi. Upravo taj izve{taj objektivno konstatuje ~iweni~no stawe: odlu~no prisustvo politi~ke voqe, maksimalna anga`ovanost i dobra koordinacija slu`bi, dostavqawe dokumentacije i adekvatna za{tita svedoka.

z Kako komentari{ete nedavnu smenu na ~elu Slu`be MUP Srbije za otkrivawe ratnih zlo~ina?

– To nije smena, Aleksandar Kosti} je moderan i dobar policajac.

Koliko ja znam preme{ten je na mesto u kome je wegov doprinos izuzetno zna~ajan. Dakle, to nije kazna, smena, ve} preme{taj. Slu`ba za za{titu svedoka sastavni je i va`an deo krivi~nih postupaka i o~ekujem da }e on svojim doprinosom omogu}iti da u woj stvari krenu na boqe. z Da li ostavka gospodina Rasima Qaji}a na funkciju koordinatora Akcionog tima za hap{ewe ha{kih begunaca mo`e da izazove probleme u funkcionisawu tog tela?

– Ne, to je odgovoran ~in ~oveka koji govori istinu. ^iwenica je da je 2009. godina bila najuspe{nija po pitawu saradwe sa Tribunalom u Hagu. Veliki doprinos za Bramercov izve{taj je upravo delovawe Rasima Qaji}a. Me|utim, gospodin Qaji} je politi~ar koji je osnovao jednu veliku i ozbiqnu stranku i o~igledno da analize stru~waka wega navode da se distancira od teme koja obara politi~ke rejtinge. U svakom slu~aju, taj posao moramo zavr{iti, a Rasim odlazi iz Akcionog tima kao pobednik.

Jaska Jakovqevi}

DNEVNIK

31.decembar2009-2.januar2010.

FINANSIJE

5

DR SR\AN PETROVI], PRVI ^OVEK METALS BANKE

Likvidni smo i spremni da podr`imo razvoj Vojvodine odina na izmaku bila je te{ka za Metals banku.

Zbog nelikvidnosti, ve}i deo godine provela je pod privremenim merama Narodne banke Srbije, koje su uvedene u oktobru 2008. Uspeli su da se stabilizuju i danas vide svetlo na kraju tunela. Uskoro }e dobiti novo ime, a to nije jedina novina koja ih o~ekuje u 2010. O tome kroz {ta su pro{li, za „Dnevnik” govori biv{i prinudni upravnik a danas predsednik Izvr{nog odbora banke – {to je novo ime za direktora – dr Sr|an Petrovi}.

– Iza nas je izuzetno te`ak period, jer smo se suo~avali sa puno problema sve do 14. jula ove godine, kada je banka dokapitalizovana. Mislim da }e se istorija ove ku}e ubudu}e uvek gledati do 14. jula 2009. i posle tog datuma. Borili smo se da postanemo i ostanemo likvidna finansijska ku}a.

Veliku pomo} dobili smo na po~etku od NBS, koja nam je kreditom za likvidnost pomogla da opstanemo. Ali, ti prvi dobri signali brzo su nestali. Pritisak na poslovawe nastavio se zbog nepoverewa klijenata – navodi dr Petrovi}.

U to vreme banka je, zbog povla~ewa depozita, pretrpela likvidni gubitak od 18 miliona evra.

– Pored toga, na na{ teret je palo i 20 miliona evra po osnovu neavaliranih menica i sli~ne te{ko}e. Sve to te{ko ne bismo prebrodili bez podr{ke Pokrajine i Grada Novog Sada. Oni su nam ukazali poverewe, nisu povla~ili

G

sredstva, a tako su postupila i javna preduze}a i lokalne samouprave. Pomogli su nam da stabilizujemo poslovawe i najte`i period je iza nas. Tako su se stekli uslovi da nam NBS ukine privremene mere u novembru. Konstituisani su potom i organi banke i danas nema vi{e razlike izme|u nas i drugih ku}a na ovom tr`i{tu – napomiwe na{ sagovornik.

Ime Metals banke }e se jo{ dugo pomiwati po problemima vezanim za te{ko}e i mere NBS. Nakon tog gorkog iskustva neminovno je rebrendirawe banke. Kona~no, ova ku}a je od strane APV prepoznata kao budu}a razvojna banka.

Zato je sasvim izvesno da }e na prole}e dobiti novo ime. Da li }e se zvati ba{ Razvojna banka Vojvodine ili ne{to sli~no na tom fonu, jo{ }e biti re~i, a kona~nu odluku done}e akcionari. O tome ko-

liko }e budu}i zadatak razvoja Pokrajine uticati na poslovnu politiku, dr Petrovi} ka`e: – Banka }e biti prisutna na celom tr`i{tu Srbije. A sredstava koji }e se formirati preko Pokrajine ili lokalnih samouprava bi}e usmerena na ta tra`i{ta odakle su i do{la. Kada je u pitawu regionalni razvoj, bi}emo fokusirani na Vojvodinu. Pored toga, o~ekujemo da }e se i sredstva Fonda za razvoj APV od naredne godine plasirati preko nas. Naime, ako ste razvojna banka, onda to podrazumeva i jeftinije izvore.

Do wih je na tr`i{tu te{ko do}i, pa }emo ih potra`iti upravo preko lokalnih samouprava i Fonda za razvoj.

O tome koliko }e se ovako formirana banka nositi sa komercijalnom konkurencijom, dr Petrovi} nagla{ava da }e wihova uloga

INTERVJU

AMBASADORI GOVORE

Ko trguje, ne ratuje (Prof. dr Predrag Simi}) Period u kojem sam bio ambasador u Francuskoj bio je veoma te`ak jer je to vreme obele`eno sa tri velike teme: Kosovo, Crna Gora i Hag. Crna Gora prosto vi{e nije tema na{e diplomatije , Kosovo je proglasilo nezavinost, a sa Hagom smo u posledwih nekoliko izve{taja tu`ioca Brameca dobili pozitivne ocene koje su nam kona~no i omogu}ile da postignemo tri va`na koraka u posledwih mesec dana: i beli {engen, aktivirawe Prelaznog trgovinskog sporazuma i da podnesemo kandidaturu za prijem u EU. Me|utim, ~ini mi se da sve drugo ostaje i dana{wim diplomatama: ostaje sve ono nasle|e iz devedesetih godina, koje je jako te{ko, imix koje vreme pomalo bri{e ali koji je jo{ uvek izrazito negativan. Trebalo je samo pro~itati nema~ku {tampu posle predaje kandidature Srbije i videti koliko je jo{ sna`na ta negativna slika koja postoji. Mislim da bi ovo vreme bilo mnogo produktivnije za ono {to sam oduvek smatrao kqu~nom polugom diplomatije, a to je ekonomija. Dakle, podru~je gde mo`emo na}i prijateqe i izbe}i sva ona neprijateqstva koja su nasle|ena iz devedesetih godina.

Smatram da zemqe koje trguju ne ratuju i to je jedna od maksima savremenih me|unarodnih odnosa i u tom pogledu bi mo`da stvari bile druga~ije. Ali uop{te ne potcewujem izazove koji stoje pred na{om diplomatijom i spoqnom politikom, jer posle ova tri velika koraka koji su postali mogu}i i zbog zavr{etka krize u EU koja je trajala dve- tri godine.

Ina~e, podse}am da sam u Francuskoj bio samo nekoliko meseci kada je ona na referendumu rekla „ne” evropskom ustavu i to je dovelo do ozbiqne politi~ke krize koja je prakti~no trajala do odlaska sa vlasti @aka [iraka i dolaska Nikole Sarkozija. Ne tvrdim da je Sarkozijeva politika prema nama pozitivna, ali bar se sada jasno zna u Francuskoj u kom pravcu ide. U ovom trenutku je, dakle, situacija u EU ne{to predvidqivija, i pozicija vode}e sile sveta SAD danas je znatno miroqubivija od one kakva je bila od 2004. do po~etka ove godine, a uloga Rusije je znatno ja~a. U tom pogledu je diplomatama danas lak{e postaviti se i voditi diplomatsku akciju.

(Prof. dr Predrag Simi} je biv{i ambasador u Francuskoj)

biti druga~ija. Kao razvojna banjedni~ke projekte kao {to je bansto i inflaciju od 8 do 10 proka, navodi, bi}e umereni na proka osigurawa, koji }e svakako imacenata, po re~ima na{eg sagojekte koji nisu toliko atraktivni ti mesta u budu}em razvoju ove fivornika, realno je o~ekivati da za komercijalne banke zbog sporinansijske ku}e. Me|utim, dodaje kamate na wih iznose od 16 do 20 jeg obrta kapisagovornik „Dnevniposto. Petrovi} pri tome natala ili ni`e ka”, lako je mogu}e da gla{ava da o~ekuje kretawe kamatne mar`e. Sasvim je izvesno da Fondijarija ne ostakursa u 2010. od plus-minus dva Uostalom, ve} }e banka na prole}e ne jedini strani dinara u odnosu na sada{wi nisu pokazali da partner. vo. Razloga, dodaje, za velike dobiti novo ime. takve projekte – Za {est meseci pri~e o kursu nema, jer uvek ima Koje, odlu~i}e mogu uspe{no smo ostvarili rast onih kojima odgovara da on rada iznesu, jer plasmana od preko 40 ste, ba{ kao i drugih kojima viakcionari bez wihove poodsto. Kapital koji {e godi pad. mo}i ni Azotaimamo u ovom treAli, zato novi kurs sledi u sara ni Petrohemija u Pan~evu ne nutku predstavqa ograni~ewe za moj banci. To je racionalizacija bi obnovile proizvodwu daqi rast. Zato je dokapitalizaposlovawa. Naprosto, poslovne je– To su zahtevni projekti od drcija neminovnost, i to uskoro, dinice koje ne obezbe|uju rast ~e`avnog zna~aja gde uloga jedne jer je neophodno da se banci obezka zatvarawe. banke ovog tipa i te kako dolazi bede kvalitetni i dugoro~ni iz– Racionalizacija se radi, ali do izra`aja. Zato }emo, kao banka vori finansirawa. Da li }e to nikakvih drasti~nih rezova ne}e sa druga~ijim konceptom poslovai}i preko dokapitalizacije ili biti i mi }emo po socijalnom prowa, imati svoje mesto na tr`i{tu. preko subordiniranog krediragramu ispo{tovati sve {to je To }e se dosta osetiti i u finanwa, odlu~i}e akpredvi|eno zakosirawu poqoprivredne proizvodcionari. U svanom – najavquje dr we i projekata vezanih za lokalne kom slu~aju, o~ePetrovi}.

U ciqu samouprave.Tu }e prednost imati kujem da uz takve Na kojem mestu racionalizacije, projekti vezani za poboq{awe programe u 2010. na listi finansijposlovne jedinice infrastrukture, a ne izgradwa hana{u kreditnu akskih ku}a vojvokoje ne obezbe|uju la i sala. Banka }e se istovremeno tivnost pove}amo |anska razvojna baviti, kao i do sada, poslovima sa za {est do osam rast ~eka zatvarawe banka planira da stanovni{tvom i komercijalnim milijardi dinara se na|e? Petrovi} kreditirawem privrede – dodaje – projekcija je smatra da je u ovom dr Petrovi}. predsednika Izvr{nog odbora trenutku nerealno planirati Sticajem okolnosti, banka ve} Metals banke. znatniji rast u~e{}a na tr`i{tu, ima stranog strate{kog partnera.

Bankari za narednu godinu posebno jer su fokusirani na VojDrugi akcionar po u~e{}u, posle prognoziraju rast euribora pa i vodinu. Ipak, imaju jasnu nameri AP Vojvodine, jeste DDOR “Novi kamata na indeksirane kredite. da pove}aju udeo. Sada su 20. ali Sad“, odnosno italijanska FondiNo, budu}a vojvo|anska razvojna o~ekuju da u godini koja dolazi pojarija SAI, koja je sad vlasnik banka s tim, izgleda, ne}e imati prave rejting za ~etiripet mesta. ovog osiguravaju}eg dru{tva. Pemnogo problema. Jer, kako naja– Smatram da je to mogu}e i vetrovi} obja{wava da su Italijani vquju, orijentisa}e se na odorujem u perspektivu ovog projekta pomogli kod dokapitalizacije, te bravawe dinarskih kredita. Uz – zakqu~uje dr Sr|an Petrovi}.

Du{ka Vujo{evi} da }e zajedno s wima nastaviti zareferentnu stopu NBS od 10 od-

VESNA PERI], AGENCIJA ZA STRANA ULAGAWA I PROMOCIJU IZVOZA

Investitore privla~i vajda, a ne to {to smo lepi rema procenama, u Srbiju se tokom 2009. godine slilo oko dve milijarde dolara stranih direktnih investicija.

To je odli~an rezultat, pogotovo s obzirom na globalnu recesiju.

Mislim da smo krizu, barem na ovom planu, osetili mawe od ve}ine zemaqa, po{to smo i lane imali otprilike isto toliko investicija - ka`e u razgovoru za novogodi{wi „Dnevnik“ direktorica republi~ke Agencije za strana ulagawa i promociju izvoza (SIEPA) Vesna Peri}. Ona navodi da je posledwih meseci primetno osetno ve}e interesovawe potencijalnih stranih investitora za ulagawe u Srbiju nego {to je to bilo u prvoj polovini upravo zavr{ene godine. Sve to, dodaje na{a sagovornica, najavquje i ve}u aktivnost investitora u 2010. godini. z Pojedine isto~noevropske zemqe su svojevremeno uspevale da godi{we privuku investicije vredne i po osam-devet milijardi evra.

To je bilo doba ekspanzije

P

je pru`amo, poput 2.000 evra po novom radnom mestu, izdvajamo iz dr`avnog buxeta, dok su navedene zemqe novac za to nalazile u evropskim fondovima, pa su mogle da daju mnogo vi{e.

Ponekad su ti podsticaji i{li ~ak do 25-30 odsto ukupne vrednosti investicije. Kada postanemo kandidat za EU, ne samo da }emo poslati signal da smo stabilna zemqa, da uskla|ujemo svoje propise i administraciju sa evropskim standardima, ne samo da }e porasti kreditni rejting Srbije, ve} }emo dobijati novac EU za infrastrukturu, za izgradwu industrijskih parkova i sli~no. z Koje su najve}e prepreke koje odvla~e strane investitore od ulagawa u Srbiju?

– To je definitivno na{a administracija, koja je zapravo te{ka i velika birokratija. Problem je i korupcije zbog koje investitori odustaju i odlaze u sredine gde je nema. Investitori uvek imaju tri ili ~etiri opcije i gledaju gde }e najjeftinije da pro|u, idu tamo gde nema dodat-

Kreativna industrija – @eleli bismo da vi{e privu~emo kreativne industrije, poput snimawa filmova i reklama. Ma|arska i ^e{ka su, na primer, na tome zaradile ogromne pare. Pored onoga ~ime se bazi~no bavi, kreativna industrija zapo{qava i niz prate}ih sektora, poput tekstilne industrije za kostime ili drvne za scenografije, zatim ugostiteqstvo i druge uslu`ne delatnosti. svetske ekonomije, ali da li }e Srbija ikada postati makar i blizu toliko atraktivna za ulaga~e iz inostranstva?

– Mi se od ^e{ke, Slova~ke ili Ma|arske razlikujemo i po tome {to nemamo pristup strukturnim fondovima Evropske unije pa nismo u prilici da dajemo velike podsticaje investitorima. I one podsticaje ko-

nih pla}awa i gde procedura nije toliko komplikovana. Va`no je da lokalne vlasti budu predusretqive, da smawuju takse, i tako privla~e investicije koje zna~e nova radna mesta, ali i novi priliv novca za op{tinu kroz doprinose. z Da li postoji procena koliko smo investicija izgubili zbog korupcije?

– Ne postoji jasna procena, jer ~ak ni investitori s kojima dobro sara|ujemo ne}e da pri~aju o problemima sa korumpiranom administracijom. Jednostavno, ne `ele da se na|u izme|u dve vatre.

No, sigurna sam da je mnogo investirora oti{lo zbog korupcije, da li u drugu zemqu ili u op{tinu u kojoj im niko ni{ta nije tra`io. z Koliko su op{tine u Vojvodine uspe{ne u privla~ewu investitora?

– Nedavno sam bila u Subotici na otvarawu tamo{we slobodne zone. Taj grad ima dobar polo`aj, na granici je s Ma|arskom, ali nisu imali investitore jer nisu imali zemqi{te. Sada su taj problem re{ili i uverena sam da }e stvari krenuti na boqe. Investitoru u Srbiji je jako te{ko da do|e do „~istog“ zemqi{ta, po{to nekada na jednoj parceli imamo upisano vi{e vlasnika. U Vojvodini su ti problemi boqe

re{eni nego u ostatku zemqe. „Drekselmajer“ je, na primer, tra`io lokaciju na jugu, ali je to bilo komplikovano i oni su se na kraju odlu~ili za Zrewanin gde su mogli br`e da se organizuju. Prednost Vojvodine je i dobar geografski polo`aj - bli`a je Evropi, i to je bitno firmama koje u kratkim rokovima moraju da snabdevaju tr`i{ta EU. Tako|e, prednosti su i kvalitetnija radna snaga, ali i Novi Sad kao univerzitetski i administrativni centar. z Ipak, u Novom Sadu, sem nekoliko tr`nih centara, ba{ i nije bilo mnogo investicija?

– Verujem da je glavni problem skupo zemqi{te. Svima treba da nam bude jasno da investitori idu iskqu~ivo tamo gde }e imati korist, a ne zato {to smo mi lepi. Znam da postoje mi{qewa da je i politi~ka situacija od pre nekoliko godina u Novom Sadu imala veze sa malim brojem investitora, ali zaista mislim da to nije bio slu~aj. z Koja su tr`i{ta interesantna na{im preduze}ima, gde srpski proizvodi mogu da na|u kupca?

– SIEPA }e u narednom periodu raditi na promociji na{ih gotovih proizvoda za Rusiju i istra`iva}emo to tr`i{te. [ansa mogu da budu i zemqe severne Afrike, gde su na{i proizvodi konkurentni, a na{a privreda ima ugled jo{ od vremena biv{e Jugoslavije. Na`alost, {to se ti~e EU, tamo }emo jo{ neko vreme biti konkurentni samo sa poluproizvodima.

Vladimir ^vorkov

6

DNEVNIK

31.decembar2009-2.januar2010.

INTERVJU

PROF. DR ATILA SALVAI, DIREKTOR VODA VOJVODINE

Energija vode za pumpe i agrar d 100 godina u Vojvodini, samo je 17 pogodno za poqoprivredu, 51 je su{na, a 32 se vode kao poplavne. Pokrajina ispresecana rekama i mre`om kanala, `ivotno zavisi od pravilnog upravqawa vodnim re`imom, a taj posao obavqa JVP “Vode Vojvodine”, koje se stara o 1.460 kilometara nasipa, koji brane oko milion hekatara od ukupno 2,1 milion hektara povr{ine Vojvodine. Vr{ilac du`nosti direktora “Voda Vojvodine” prof. dr Atila Salvai, koji je na du`nost stupio po~etkom februara ove godine, u intervjuu za “Dnevnik” govori o do sada u~iwenom i budu}im poslovima koji stoje pred preduze}em. z Godina na izmaku i ekonomska situacija stavili su na probu celokupnu privredu u dr`avi. Kako se to odrazilo na poslovawe “Voda Vojvodine” i {ta je u~iweno u proteklih 365 dana?

– Ulo`ili smo preko tri milijarde dinara u vodoprivredne sisteme, a ostvareno je skoro sve planirano. Uprkos krizi, zavr{ili smo 2009. godinu pozitivno. Dugovi iz pro{le godine su izmireni, a naplata je efikasnija. Tu su nam pomogli i korisnici koji su redovno izmirivali obaveze, jer znaju da se time direktno unapre|uju wihova podru~ja. Najve}e investicije ove godine bile su: rekonstrukcija nasipa na desnoj obali Tise, i na Dunavu, u Novom Sadu i, a {to se mehanizacije ti~e nabavka plovnog bagera i plovnih kosa~ica. Ulo`ili smo i u sisteme obezbe|ewa, video nadzor udaqenih objekata, izradu vodoprivrednog informacionog sistema, a u toku je uvo|ewe elektronskog poslovawa, interne kontrole i revizije.

O

z Kakvo je stawe votokova i vodoprivredne infratrukture u Pokrajini? Koliko su iskori{}eni i dostupni? Kakve su smernice razvoja melioracije u Vojvodini?

– Primetne su posledice klimatskih promena, a zahtevi za vodom su sve ve}i. Mi ve} vi{e godina dobro sara|ujemo sa Svetskom bankom, i ove godine smo iz kredita investirali ~etiri miliona evra za za{titu od poplava i odvodwavawe. Godi{we za navodwavawe izdvajamo oko 100 miliona dinara. Izmuqimo i pokosimo oko 600 kilometara melioracionih kanala. Zavr{avamo i regionalne sisteme za navodwavawe koji }e zna~ajno pove}ati poqoprivredne povr{ine pod sistemima za navodwavawe. Postoje}i kapaciteti za navodwavawe nisu iskori{}eni. Napravili smo veliki pomak u odr`avawu preko 20.000 kilometara kanala u ~ije odr`avawe godi{we ula`emo oko milijardu dinara. Dodatno, kroz pro-

gram Voda za `ivot, u partnerstvu sa op{tinama, finansiramo radove u vrednosti 320 miliona dinara. Zavr{en je projekat nove crpne stanice Bezdan. Prva faza izgradwe }e obezbediti 10 kubika u sekundi, a druga jo{ toliko. Vrednost prve faze iznosi oko 165 miliona dinara. Bezdan 2, radi pore|ewa, ima kapacitet od 12 metara kubnih u sekundi. z Kakvo je trenutno stawe Hidrosistema Dunav-Tisa-Dunav? [ta treba da bude ura|eno da bi ova mre`a kanala bila u potpunosti iskori{}ena?

– Vodoprivredni sistem DTD i pored svih te{ko}a nesmetano funkcioni{e od wegove izgradwe, pa do danas. Potpuno je iskori{}en {to se ti~e osnovne namene – odvodwavawa. Tako|e, on snabdeva vodom industriju i ribwake. Me|utim, promet roba je ispod projektovane vrednosti i mogu}nosti navodwavawa nisu dovoqno iskori{}ene.

TRGOVINA NA VELIKO I MALO

z Veliki ba~ki kanal, kao deo ovog sistema, posebno je ugro`en. Kako se odvija projekat ~i{}ewa i spre~avawe daqeg zaga|ivawa kanala, posebno u okolini Vrbasa?

– Veliki ba~ki kanal je nacionalni prioritet. Upravo zbog toga, trajno re{ewe problema zaga|ewa Velikog ba~kog kanala preuzelo je Ministarstvo za za{titu `ivotne sredine i prostorno planirawe. Zna~ajan novac izdvojen je za izgradwu kolektora za prihvat urbanih otpadnih i industrijskih voda. Zavr{en je i glavni projekat za centralno postrojewe za pre~i{}avawe i u toku je procedura za tender za izgradwu, a novac je obezbe|en iz fondova Evropske unije. Zahvaquju}i saradwi lokalnih samouprava, pokrajinskog Fonda za kapitalna ulagawa, EU, UNDP i nadle`nih ministarstava, ura|en je ogroman posao i mogu da ka`em da je polo-

vodotokovi i na koji se na~in {tite vode od zaga|ivawa?

– Najve}e zaga|ewe poti~e od nepre~i{}enih otpadnih industrijskih voda, poqoprivre i naseqa. Najvi{e zaga|ewa ima na podru~ju Crvenke, Vrbasa, Kule, Zrewanina, Kikinde, Pan~eva, Novog Sada, Sremske Mitrovice i Rume. Ve}ina gradova ispu{ta otpadne vode direktno u vodotokove. Najugro`eniji su Kanal DTD u Vrbasu i nizvodno od wega, Begej kod Zrewanina, Krivaja nizvodno od Ba~ke Topole i vodotok Nadela, dok su ostali vodotokovi zadovoqavaju}eg kvaliteta.

Kako bismo smawili zaga|ewe, u posledwih nekoliko godina primewujemo novu metodologiju za obra~un naknade, a imamo i Akcioni plan za smawewe zaga|ewa na Kanalu DTD u op{tinama Kula, Vrbas i Srbobran. Ove godine smo naplatili oko ~etiri stotine miliona dinara na ime naknade za za-

Vratili se re~ni rakovi z Kao korisnik dela ribarskog podru~ja “Vode Vojvodine” odgovorne su za stawe ribqeg fonda. Kakvo je stawe, koliko ribolovaca ima na kanalima i kako }e se daqe razvijati ova delatnost?

– Jedna od najlep{ih vesti jeste pojava re~nih rakova u gorwem delu Velikog ba~kog kanala. Na obale kanal vra}aju se rekreativci, ribolovci i kupa~i. Prodali smo ove godine preko 11.000 dozvola za sportski ribolov i oko 30 za privredni. Od tog prihoda opremamo ribo~uvarsku slu`bu ~amcima, vozilima, ure|ujemo obale kanala za lak{i prilaz ribolovaca, posebno invalida. Ribolovne vode su ove godine poribqene sa sa 28 tona {aranske mla|i, u isto vreme zapleweno je 90 kilometara mre`e i podneto 37 prijava za krivolov. vina posla zavr{ena. U naredne tri godine mo`emo da o~ekujemo i kona~no re{avawe ovog problema. z Kakav je kvalitet vojvo|anskih voda? Ko su najve}i zaga|iva~i, koji su najugro`eniji

ga|ivawe, a ovaj novac koristi se za izmuqewe kanala, nabavku mehanizacije, rad i odr`avawe crpnih stanica i ustava.

Ima velikih pomaka i pozitivnih primera kao {to je izgradwa

pre~ista~a u fabrici kvasca “Fermin” iz Sente i u {e}erani u Crvenki, koji su upravo zbog velikih naknada i dosledne primene politike “zaga|iva~ pla}a” izgradili postrojewa, a time vi{estruko smawili iznos naknade. Za narednu godinu predlo`eno je zna~ajno pove}awe naknade. z [ta “Vode Vojvodine” planiraju da urade u slede}oj godini i koji su pravci razvoja u narednim godinama?

– U narednim godinama planiramo izgradwu nekoliko hidrocentrala. Jedna od tih je hidrocentrala na Hidro~voru Novi Sad, snage 2,4 megavata i vrednosti oko 300 miliona dinara. Proizvedena struja koristi}e se za pogon vodoprivrednih objekata, ~ime }e se posti}i zna~ajne u{tede, pove}ati efikasnost {to bi doprinelo smawewu naknada poqoprivrednim proizvo|a~ima.

Na prole}e }emo zavr{iti izgradwu odbrambenog nasipa na Dunavu i kanalu kod Novog Sada, rekonstruisa}emo oko pedesetak kilometara nasipa na levoj obali Tise za oko 800 miliona. Planiramo postavqawe automatskih ~ista~a re{etki na svim crpnim stanicama, {to }e u zna~ajnoj meri smawiti tro{kove odr`avawa i anga`ovawa radne snage.

U narednim godinama, naglasak }e biti na me|unarodnim projektima. Ve} sada povla~imo zna~ajna sredstva iz stranih fondova. U toku su ~etiri trogodi{wa projekta: unutra{wi plovni putevi, odbrana od poplava u slivu Dunava, planirawe u slivu Tise i centar za borbu protiv su{a. Odli~nu saradwu imamo sa holanskim proizvo|a~em plovnih bagera IHC, proizvo|a~em pumpi “Ganc Mavag” iz Budimpe{te, slovena~kim “Litostrojem”. Svetozar Krsti}

U VOJVODINI ]E [OPING TEK PROCVETATI

Gde god na|e{ zgodno mesto tr`ni centar posadi vetski trgovinski lanwi {oping parkova u Izraelu, zaci godinama su zaobipo~ela je u Srbiji investicioni lazili na{u zemqu u ciklus vredan 500 miliona evra, a velikom luku - {to prvi park izgradi}e ba{ u Novom zbog ovog, krajwe rizi~nog, poliSadu. Trebalo bi da bude zavr{en ti~ki i ekonomski nestabilnog do kraja 2010. godine, prostira}e tr`i{ta, {to zbog sijaset perise na 90.000 kvadratnih metara, a petija i birokratskih prepreka ova investicija vrede}e oko 60 koje im je na{a dr`ava name{tala miliona evra. To }e, kako u razgo(i jo{ uvek name{ta); {to zbog voru za “Dnevnik” ka`e direktor op{te krize u na{im xepovima, Grupe BIG CEE Robert Jahav, pa onda i zbog globalnog finanstrukturno izmeniti kompletnu sijskog potresa... Nema u Srbiji, potro{a~ku scenu u zemqi. Osim sem nema~ke kompanije “Metro”, grinfild investicije, veli na{ nijednog od deset vode}ih svetsagovornik, ova grupacija uvodi i skih trgovinskih lanaca, nijednog novi koncept poslovawa, a doveevropskog hard-diskonta, imamo {}e i nove trgovinske brendove i samo dva {oping mola koja bi se ni`e cene. Ina~e, maloprodajni mogla meriti sa evropskim, autparkovi, sme{teni na obodima let centri nisu gradova, nov su nisu ni blizu onokoncept na srpIzuzev „Metroa”, me {to bi trebalo skom tr`i{tu, a danas u Srbiji nema daqa implementada budu... Ba{ zato svaka vest o mogunijednog od vode}ih cija i izgradwa pi}em dolasku neke onirskog projekta svetskih lanaca svetske kompanije u Novom Sadu }e na na{e tr`i{te jo{ dugo biti jedna zvu~i vi{e nego dobro jer naprood najve}ih atrakcija na tr`i{tu, sto - ne bi nas ozbiqni igra~i poru~uje Jahav. merkali da ne o~ekuju da se sve ove Kako obja{wava na{ sagovorstvari koliko-toliko pomere na nik, novine koje donosi koncept boqe. prvog BIG {oping parka jesu, s Vojvodina je, sude}i po planojedne strane, ni`a cena zakupa za vima nekih od velikih imena iz trgovce u odnosu na druge {oping trgova~ke i gra|evinske bran{e molove, a s druge, za kupce, brza i za ovu godinu, naro~ito privla~jeftina kupovina, prostran i besno tr`i{te. Do}i }e nam Izraelplatan parking, veliki izbor razci, Italijani, Austrijanci... Gruli~itih prodavnica pod jednim pacija BIG CEE, lider u izgradkrovom. Ina~e, u ovoj su kompani-

S

ji do{li do pokazateqa da svakom stanovniku Srbije pripada ne{to vi{e od jednog kvadratnog metra prodavnice, dok u regionu svaki stanovnik “za sebe” ima izme|u 30 do 50 trgova~kih kvadrata, negde i vi{e. BIG CEE grupi je to glavni pokazateq monopolskog polo`aja {oping molova i visokih cena robe u wima i, naravno – {ansa.

Jo{ jedan veliki prodajni centar gradi}e se u Vojvodini, a investitor sti`e iz Italije. Boqe re}i, u ravnicu je ve} do{ao i to preko Fodna za podr{ku investicija u Vojvodini VIP. Re~ je o kompaniji “Bernardi” koja }e u Pe}incima, na 85 hektara ve} zakupqenog zemqi{ta, graditi poslovni i turusti~ki centar vredan 250 miliona evra. To je, ina~e, najvredniji projekat koje je VIP realizovao za pet godina. Planirano je da u Pe}incima najpre bu-

vli~i}a, a kasnije su iz kompanije stizale vesti da se od gradwe nije odustalo. Sve su prilike, ni najve}i srpski trgovac nije digao ruke

Dobrano kaskamo za svetom Prvi {oping molovi otvoreni su {ezdesetih godina pro{log veka u Americi. Najve}i tr`ni centar u Evropi otvoren je 2005. godine u Istambulu. Beograd sa dva velika tr`na centra zaostaje za drugim evropskim gradovima, pa ~ak i za Hrvatskom. Posle “Delta sitija” niklo je U{}e, a Vojvodina jo{ nema nijedan. Naravno, kada ih budemo imali vi{e, {to je evropski i svetski trend, verovatno nas ne}e zaobi}i ono {to se svima de{ava: kao i svaka novina, i {oping centar u po~etku privla~i veliki broj znati`eqnika a kako se otvori drugi, ve}i i lep{i, prethodni biva sve prazniji. de otvoren autlet prodajni centar, dok }e u narednim fazama biti izgra|eni hotel, zabavni park i trgovinsko-zanatski centar, u kojem }e ukupno biti zaposleno oko pet hiqada qudi.

Podsetimo, krajem 2008. godine je i austrijska kompanija “Supernova” najavila da }e izgraditi tr`ni centar u Novom Sadu, u wega ulo`iti 100 miliona evra i uposliti hiqadu qudi. Ovaj posao bio je dogovoren u kabinetu gradona~elnika Novog Sada Igora Pa-

od velikog posla u Novom Sadu.

Svojevremeno je kompanija “Delta” najavqivala gradwu trgova~kog parka, a po~etkom decembra, kada su wen prvi ~ovek Miroslav Mi{kovi} i direktor firme “Delta ril estejt” Dejan Raci} polagali kamen temeqac za izgradwu “Delta parka” u Kragujevcu, kao jedno od narednih gradili{ta pomenuli su Novi Sad. Ako se sve to obistini, tek onda }emo mo}i govoriti o razvoju moderne trgovine, i u Vojvodini i u celoj ze-

mqi, o jakoj konkurenciji, integrisawu na{e trgovine i ukupne privrede u evropske i svetske tokove...

zainteresovani strani investitori nego {to dr`ava `eli da ih dovede. Sude}i po tome kako se za velike svetske trgovce sada priprema teren, pitawe je kada }e nam do}i oni koje najvi{e i{~ekujemo i koji donose ni`e cene namirnica i svakodnevnih potrep{tina, poput “Teska”, “Lidla”, “[para”...

Dr`ava o~ito ~uva le|a svojim, doma}im, igra~ima u ovoj bran{i, a da je tako, pokazuje i posledwa verzija nacrta zakona o trgovini, u kojem pi{e da je za sve objekte ve}e od 5.000 kvadratnih metara i daqe neophodna dozvola Ministarstva trgovine. Strani trgovci koji su merkali na{e tr`i{te i ranije su odustajali zbog ograni~ewe u vidu obavezne dozvole dr`avnih organa za otvarawe velikih tr`nih centara. Ni u najnovijoj verziji zakona od toga se nije Gde smo sada? Produktivnost odustalo. Tako se, recimo, mo`e rada u trgovini na malo je tri pudesiti da neka trgovinska kompata mawa u Srbiji nego u Evropskoj nija odlu~i da gradi objekat u Suuniji. Investicije po zaposlenom botici, a da ga dr`ava, ukoliko u trgovini na malo iznose oko proceni da je takav market po1.800 evra, a u EU ~ak 3.200 evra; trebniji nekom drugom lokalnom prevelika je usitwenost - imamo tr`i{u, po{aqe u [abac, Vra~ak 42.776 preduze}a u ovoj branwe... Novim zakonom predvi|eno {i... je da se lokalnim samoupravama i Ipak, dr`ava, bar tako veli, drugim dr`avnim organima da veima krupne planove i donela je }e diskreciono pravo u odobravastrategiju trgovine ali koliko je wu dozvola za otvarawe novih spremna da sve to ostvari - vide}e prodavnica, {to komplikuje adse. Namerila je da ministrativne dovede velike procedure. Ostaju Dr`ava o~ito ~uva igra~e, poja~a i druge boqke: skule|a svojim, konkurenciju, a u pi doma}i krediti, strategiji su nemamo dobar bandoma}im igra~ima stru~waci iz ove karski rejting u u ovoj bran{i oblasti naveli, svetu... No, sude}i izme|u ostalog, da po optimisti~kim }e promet robe u trgovini na veplanovima investitora koji su naliko i malo od 2008. do 2012. biti javili dolazak, Vojvo|ani se ipak ve}i za 36,1 posto, da }emo se po mogu nadati da }e u`ivati u drabroju kvadrata “trgova~ke povr`ima {opingovawa u velikim tr{ine” po glavi stanovnika pri`nim centrima, ba{ onakvim kabli`iti Evropi.... Me|utim, izkvi su u Evropi.

Sla|ana Glu{~evi} gleda da su za na{e tr`i{te vi{e

c m y

DNEVNIK

31.decembar2009-2.januar2010.

7

31.decembar2009-2.januar2010.

DNEVNIK

c m y

8

NA LICU MESTA MLADE FIZI^ARKE ELVIRA \UR\I] I IVANA RAN^I] U EPICENTRU SVETSKE NAUKE

Na tragu bo`je ~estice

e|u putnicima posledweg lifta koji je 26. oktobra u 13.55 napustio podzemnu utrobu CERN-ovog detektora CMS pre posledwih priprema za (ponovni) start najve}eg i najskupqeg nau~nog eksperimenta u istoriji bile su i dve studentkiwe novosadskog Prirodno-matemati~kog fakulteta - Ivana Ran~i} iz Subotice, studentkiwa doktorskih studija, koja ve} radi kao profesor fizike u suboti~koj O[ “Ivan Milutinovi}” i novosadskoj Gimnaziji “Jovan Jovanovi} Zmaj”, i Elvira \ur|i}, iz Temerina, apsolventkiwa tako|e na profesorskom smeru fizike. One su s malom grupom nastavnika fizike iz cele Srbije provele nezaboravnih nedequ dana u CERN-u, Evropskoj organizaciji za nuklearna istra`ivawa, nedaleko od @eneve.

Putovawe iz snova za svakog fizi~ara na{im nastavnicima organizovalo je Dru{tvo fizi~ara Srbije, a Elvira i Ivana su se u ovoj grupi na{le, kako isti~u, zahvaquju}i svom profesoru dr Miroslavu Veskovi}u, rektoru Novosadskog univerziteta, nuklearnom fizi~aru koji se usavr{avao u CERN-u, a koji je svoje dve odli~ne studentkiwe za ovu posetu preporu~io li~no direktoru CERN-a. Pri~e koja sledi ne bi bilo da nam Elvira i Ivana nisu podrobno opisale svoj bliski susret s glavnom laboratorijom za fiziku elementarnih ~estica u kojoj se traga za novim ~esticama i novim procesima na vrlo visokim energijama, odgovorima na mnoga pitawa o ranom univerzumu, tome kako funkcioni{e mikrokosmos... Fundamentalna nauka je oduvek pomerala granice qudskog znawa, a znati`eqa nau~nika u CERN-u upravo pomera te granice.

M

^ekaju}i „higsa” [irokoj javnosti i lai~koj publici od cele ove nau~ne pri~e koja }e se sklapati decenijama, svakako je najpoznatiji Veliki hadronski sudara~ – LHC, najve}i i najmo}niji akcelerator na svetu, ukopan sto metara pod zemqom u prstenu dugom 27 kilometara koji

dva puta preseca dr`avnu granicu [vajcarske i Francuske. Ovde je 22. novembra, posle 14 meseci zastoja zbog kvara, ponovo pokrenut epohalni eksperiment ~iji je ciq otkri}e novih ~estica, pre svega Higsovog bozona, poznatijeg kao bo`ja ~estica. Wegovo eventualno otkri}e omogu}ilo bi da se kona~no spozna {ta daje masu elementarnim ~esticima, pa tako i nama samima i svemu oko nas.

Pored nau~nih istra`ivawa, unapre|ewa tehnologija (ovde je pre 20 godina stvoren i World Wide Web - www) i timskog rada nau~nika svih nacija i vera, seminari, odnosno edukacija nastavnika su obaveza CERN-a, obja{wava Elvira, i zemqe koje `ele da postanu ~lanice ove evropske nau~ne organizacije obavezne su da svoje

Elvira i Ivana sa Majkom Storom, vo|om edukativnih programa CERN-a, u detektoru CMS

lo radni program, {to ih je potpuno fadciniralo jer su, ka`u Bez smaka sveta, mnogo videle i nau~ile, a Ivana se ve} nao{trila da svojim |acitek „sudar dvaju komaraca” ma lekcije iz elementarnih ~e– Samo deset dana nakon {to je LHC ponovo pokrenut oboren je stica za~ini pri~om o CERN-u. svetski rekord u osloba|awu energije prilikom ubrzavawa ~estica Sve je bilo kao san, ka`u, od smei dobijeno 1,18 teraelektron volta (TeV), a planira se da se do sre{taja u CERN-ovom hostelu gde su dine 2010. dostigne 3,5 TeV. Tolika }e biti energija jednog elektroiz sobe videle “krov Evrope”, vrh na, a kada se sudare dva stvori}e se energija od 7 TeV i na toj energiMon Blana ({to je mogu}e samo ji se o~ekuju zna~ajna de{avawa. U najsavr{enijem slu~aju trebalo par dana godi{we), gostoqubivih bi da nastanu ~etiri miona {to bi ukazivalo na postojawe “higsa”. doma}ina, pa do pravog bogatstva To su neispitane energije i {ta god da se dogodi, bi}e novo veliko znawa i ve{tina koje su im preneotkri}e fizike – pri~a kao “navijena” Elvira, potvr|uju}i da je u li vrhunski nau~nici i edukatofizici elementarnih ~estica kao riba u vodi. ri. Pripojeni grupi nastavnika Tako|e vrlo samouvereno odbacuje kao neosnovana sva lai~ka naiz Crne Gore, da bi se oformiro ga|awa o tome kako bi CERN-ov eksperiment mogao da izazove novi uobi~ajeni broj polaznika semiVeliki prasak i stvori crnu rupu koja }e nas progutati... nara, ali i ispunile dobre name– Nema {anse da se tamo izazove smak sveta – sigurna je Elvira. – re doma}ina da se qudima obra}aTo su jako male ~estice koje, istina, imaju veliku energiju, ali je to ju na wihovom ili bar najrazumikro svet i, ako bi se i stvorila, to bi bila mikro crna rupa koja mqivijem jeziku, slu{ali su prese raspada i nestaje gotovo pre nego {to nastane. Ako bismo to davawa na{ih nau~nika iz “Vinuporedili s ne~im iz na{eg makrosveta bilo bi to kao sudar dvaju ~e” i beogradskog Instituta za komaraca u letu. fiziku - Petra Axi}a, Predraga Milenovi}a, Dimitrija Maleti}a i Aleksandra Bogojevi}a i je pravi veteran, po gotovo dvadeprosvetare {aqu na ovaj izvor onih koji su karijere izgradili u setogodi{wem anga`manu, dr Penajsavremenijih znawa, iskustava SAD - Dragoslava Lazi}a (koji je tar Axi} iz Instituta “Vin~a”. i tehnologija. Srbija je imala tu povezao sve silne kilometre i toNa{a deseto~lana nastavni~ka ne kablova na CMS-u) i Vladimiekspedicija u CERN-u je boravila ra Rekovi}a, ali i Xona R. Elisa, od 25. oktobra do 1. novembra, a biglavnog teoreti~ara u CERN-u. la su im otvorena bezmalo sva vraRolf Landua, tata-mata za antita ovog nau~nog megapolisa sa materiju, bacio ih je s nogu do{avpreko 2.500 zaposlenih nau~nika, {i na predavawe s rekvizitom iz in`ewera, tehni~ara.., radnog pofilmskog hita “An|eli i demoni” ligona za vi{e od - famoznom kapsu10.000 istra`ivalom u kojoj je zaU nau~nom ~a, gde doktoranti kqu~ana “uni{tamegapolisu i drugi nau~ni “povaju}a” antimateletarci” o{tre rija, a kako je ona zaposleno je preko znawe uz svetske tek {kiqavo sve2.500 nau~nika, veli~ine, me|u kotlela, na{alio se tehni~ara... jima su Nobelovci da im se bli`i normalna pojava. sudwi ~as jer je baPosebno je impresivno {to je ovaj terija pri kraju! Predavawe je zanau~ni mega centar dostupan i ~inio i atraktivnim detaqima o obi~nim smrtnicima, jer se, budutome kako su glavni protagonisti }i da se finansira novcem evropna ~elu s Tomom Henksom, pre sniskih poreskih obveznika, smatra mawa filma upravo u CERN-u da svako ko `eli da se uveri kako “utvr|ivali gradivo”. Dok tajanse i za {ta wegov evro tro{i, mostvene mo}i antimaterije raspi`e da spakuje kofer~e i skokne na ~ast da kao zemqa koja je 2009. ruju ma{tu pisaca i filmaxija, u dan-dva da vidi ovo ~udo nauke i predala zahtev za ~lanstvo (vaqa CERN-u radi fabrika antimatetehnologije i nau~i ne{to od vopodsetiti da je Jugoslavija 1954. rije, gde je pravqewe ~estica andi~a zadu`enih za podrobno inbila jedan od osniva~a CERN-a iz tisveta – svakodnevni posao. formisawe turista o svemu {to kojeg se povukla 1961) ve} po{aqe Ulazak u sam tunel LHC-a nije ih intersuje. prvu grupu nastavnika, za {ta su bio mogu} kada su Elvira i Ivana Na{e su devojke sa svojom grusvakako najzaslu`niji na{i nau~tamo bile, jer su pripreme za papom imale sasvim druga~iji i vrnici koji tamo rade, a me|u wima qewe velikog hadronskog ubrzava~a uveliko odmakle i prsten je ve} bio ohla|en na oko 2 kelvina, {to je minus 271 stepen Celzijusa (drugo najhladnije mesto u ~itavom svemiru). Ali su posetile detektore CMS i Atlas, gde su u{le u kontrolnu sobu i iza staklenog zida posmatrale kako rade nau~nici, koji danonono}no de`uraju za kompjuterima i love svaku promenu i novu informaciju iz razli~itih eksperimenata, i nadaju se da }e, kad se za to steknu uslovi, uloviti i Higsov bozon. Snopovi protona, ubrzanih u LHC-u kao nikada pre u istoriji, sudara}e se (pri ~emu nastaju nove ~estice) na ~etiri mesta na svom 27 km dugom putu i zato su ba{ tu izgra|ena ~etiri detektora. Glavne zvezde su CMS i Atlas, najmo}niji i najopremqeniji, jer se o~ekuje da se ba{ tu, ako sve bude teklo po planu, mo`e pojaviti “higs”, a nadaju mu se u prvom kvartalu 2010.

Vesna ^eki}

31.decembar2009-2.januar2010.

c m y

DNEVNIK

INTERVJU

@ARKO OBRADOVI], MINISTAR PROSVETE

Od januara otpremnine za prosvetare e} sa prvim danima posle nove godine, nakon usagla{enog dokumenta sa reprezentativnim sindikatima i Ministarstvom finansija, zaposlenima u prosveti ponudi}e se otpremnine, a ko ih prihvati narednih nekoliko godina ne}e mo}i da se zaposli u ovom sektoru, otkriva u intervjuu „Dnevniku“ ministar prosvete prof. dr @arko Obradovi} i najavquje da je za racionalizaciju zaposlenih u prosveti spreman i plan B ukoliko se prosvetari ne odlu~e na otpremnine. z Najavqivali ste da se racionalizacija u prosveti mo`e sprovesti bez otpu{tawa.

Ho}ete li pojasniti model koji se sprema odmah nakon novogodi{weg slavqa?

– Nekoliko meseci razgovaramo o tri vrste racionalizacije: o mre`i {kola, mre`i odeqewa i broju zaposlenih. Svaka tema ima svoj nivo razrade i re{avawa i trenutno razgovaramo o mogu}em vi{ku zaposlenih, tokom prole}a }emo o racionalizaciji mre`e odeqewa, ~ija bi primena po~ela 1. septembra ove {kolske godine, a razgovara}emo i sa Nacionalnnim prosvetnim savetom o racionalizaciji mre`e {kola. Pre desetak dana razgovarali smo sa predstavnicima reprezentativnih sindikata i ministarkom finansija Dianom Dragutinovi} o racionalizaciji broja zaposlenih i dogovorili se da daju svoj predlog za socijalno-ekonomski program. Elementi tog programa bi bili i kriterijumi ko bi mogao da se opredeli dobrovoqno za izlazak iz sistema obrazovawa, uz obaveznu otpremninu, koja bi bila stimulativnog karaktera. Kada nam sindikati dostave razra|ene kriterijume, napravi}emo zajedni~ki dokument, i tek tada bi usledio razgo-

V

4.601 odeqewe sa mawe od 15 |aka, {to je za dr`avu poput na{e velika brojka. Mo`ete da zamislite koliko ima odeqewa sa 16 ili 17 u~enika? Prosek u osnovnim {kolama je 19, a u sredwim 26 u~enika.

Proteklih godina nije se vodilo ra~una o standardima, ve} su se qudi zapo{qavali u prosveti kako bi na{li odre|enu socijalnu sigurnost, a to nije bio izraz potrebe samog obrazovnog sistema. z Zna~i da }e se planom B do}i do tehnolo{kog vi{ka?

ti {ta misle i u ostalom delu Srbije, jer mawinskih odeqewa sa mawim brojem |aka ima i van Vojvodine. Vide}emo koje kriterijume treba primeniti, jer se negde stvarno ta odeqewa mogu zatvoriti, jer je pitawe ima li svrhe dr`ati nastavu gde su jedan ili dva |aka. Tu nema ni takmi~ewa, ni konkurencije, a postavqa se i pitawe kvaliteta. z Da li je definisano kako }e se upisivati u sredwe {kole u~enici koji se slede}e go-

– Za{to bih govorio o planu B, kada plan A jo{ nije ni po~eo? U ovom trenutku ne treba da razgovaramo na na~in: {ta ako... Ako `elimo da unapredimo sistem, moramo da re{avamo pitawe po pitawe, utvrdimo standarde i u odnosu na wih utvrdimo ko, gde, {ta i kako je mogu}i tehnolo{ki vi{ak. z Kolike bi bile otpremnine koje }ete ponuditi prosvetarima?

– To }emo videti kada sagledamo finansijske mogu}nosti Republike Srbije i kako izgleda pred-

dine upisuju u osmi razred, a {kolovawe su zapo~eli po reformisanom {kolstvu?

– Ove {kolske godine |aci }e polagati prijemne i kvalifikacione ispite za sredwe {kole, kao i prethodne, sa naravno jednim brojem novih zadataka. Za generaciju o kojoj vi pitate, od {kolske 2011/12, po~iwe tek takozvana mala matura i ima jo{ otvorenih pitawa koja }emo zajedno sa Nacionalnim prosvetnim savetom i zavodima re{iti, da tu decu ne bismo doveli u po wih nepovoqnu situaciju. z Ovu generaciju osmaka trebalo bi da sa~eka i reformisano sredwe {kolstvo. U kom pravcu }e ta reforma i}i u gimnazijama, a u kom u sredwim stru~nim {kolama?

– Novi aakon o osnovama sistema obrazovawa predvi|a da postoji Savet za sredwe stru~no obrazovawe. Vide}emo koji su sve predlozi Saveta i {ta se u toj oblasti namerava u~initi. Za klasi~ne {kole postoji potreba da se ceo sistem generalno unapredi, jer nam je ciq da podignemo kvalitet obrazovawa, da deca {to vi{e dobiju znawa na na~in da razumeju ono {to im se predaje, da znaju to da primene i da ih nau~imo da razmi{qaju. Prilikom provere znawa na{e dece na ni`im nivoima, prime}uje se da ne pokazuju zavidne rezultate u odnosu na druge zemqe, a opet, ba{ iz tog nivoa imamo sjajne matemati~are, astrologe, fizi~are, informati~are, koji na svetskim takmi~ewima i olimpijadama uzimaju prva mesta ili su me|u prvima. I onda se postavqa pitawe: kako ta deca uspevaju da to tako dobro urade i za{to su ona druga tako lo{a? Moramo da na|emo odgovore i za jedno i za drugo, da lo{e elimini{emo, a dobro implementiramo i da im obrazovni sistem bude ulaznica za 21. vek, koji je ocewen kao vek znawa. z Ima li {anse da se ispuni zahtev zaposlenih u pred{kolskim ustanovama da pre|u na republi~ko finansirawe, kako im plate ne bi zavisile od razvijenosti op{tina? Oni prete i {trajkom.

– Nama svi prete {trajkom, a to je navika nasle|ena iz prethodnih vremena. Postavqa se pitawe za{to to do sada nije re{eno. U ovom ministarstvu i u Vladi postoji dobra voqa da se brojni problemi, koji su godinama ostavqani po strani, re{e. Na{a ideja je da donesemo uredbu kojom }e se izjedna~iti nivo primawa svih zaposlenih u pred{kolskim ustanovama, bez obzira da li je re~ o onima koji rade u Apatinu, Kawi`i ili Crnoj Travi, Dimitrovgradu, jer svi su isti i prema znawu tre-

Studentski nerad se ne}e pla}ati z Ima li straha od {tajka studenata u 2010. godini?

– O~ekujem da {tajka ne bude, iz prostog razloga {to zajedno radimo na izmenama i dopunama Zakona o visokom obrazovawu, a mislim da }e studenti poslu{ati i svoje vo|e, jer jedan od wih je bio vrlo korektan kada je rekao: Ne treba mi da tra`imo odgovore na svoje probleme u oktobru, ve} je to trenutak kada treba da razgovaramo {ta da radimo za slede}u godinu. Ako se tako budu pona{ali u narednim mesecima, mi problema ne}emo imati. Mora da svako shvati da dr`ava nema neograni~ena, ve} limitirana sredstva, i da ona moraju biti raspore|ena samo me|u onima koji ispune zakonom propisane uslove, a da onda zajedno vidimo koji su i ako nisu dobri da ih mewamo. Pri tom se podrazumeva da se mora u~iti i da mora postojati neki kriterijum, bez kojih nema visokog obrazovawa. Niko iz sveta ne}e razumeti, ali ni doma}i, da napravimo sistem u kome nema provere kvaliteta i u kome se sve pla}a, pa i nerad. To ne mo`e da pro|e, ni ovde ni bilo gde u svetu. vor sa Ministarstvom finansija o nov~anom iznosu. Isplatile bi se odmah jednokratne otpremnine, dok bi sredstva za 11 preostalih plata bila nedirnuta i zato je ideja da se to {to pre realizuje. Ovim bismo ispunili i ono {to smo govorili da se mo`e izvr{iti racionalizacija broja zaposlenih u prosveti bez otpu{tawa. Razmi{qamo i o izmeni zakona, da se osoba koja uzme otpremninu u prosveti ne mo`e narednih nekoliko godina vratiti u obrazovni sistem, na {ta bi se i pismeno obavezala, i to mesto se ne mo`e popuniti prijemom novih qudi. z A {ta ako se niko ne prijavi za otpremninu?

– Ni{ta, onda }emo i}i na varijantu B, a ona se zove smawewa broja odeqewa. Trenutno ima

log sindikata vezan za kriterijume. z Za{to }ete o racionalizaciji mre`a odeqewa razgovarati tokom prole}a?

– U Vojvodini imamo situaciju da postoje odeqewa sa mawim brojem u~enika, iz potrebe da se po{tuje posebnost etni~ke strukture pokrajine i, naravno, `eqa da pripadnici mawinskih zajednica imaju sve uslove za obrazovawe na svom jeziku. Odluku o otvarawu tih odeqewa donosi pokrajinski Sekreatrijat za obrazovawe, a Ministarstvo prosvete finansira. U 2009. godini smo o tom pitawu postigli apsolutnu saglasnost, ali smo se sa predstavnicima mawinskih zajednica dogovorili da po~etkom nove godine razgovaramo i o tome i onda }emo vide-

ba da imaju odgovaraju}i li~ni dohodak. Naravno, treba da na|emo neku sredinu, jer ne mogu neki o~ekivati da ta cena bude najve}a, ali i ostaviti prava lokalnim samoupravama da ako mogu jo{ regresiraju. Objektivno bi se pomogao nivo plata zaposlenih u onim op{tinama koji su imali najni`e.

Po{to to podrazumeva saglasnost tri ministarstva, prosvete, za rad i socijana pitawa i dr`avnu upravu i lokalnu samoupravu, taj posao smo zapo~eli i uradi}emo ga zajedno. z Prva generacija bolowskih akademaca osnovne studije zavr{ava u 2010. godini. [ta se pokazalo dobro, a {ta treba mewati?

– Iz godine u godinu raste broj studenata koji ispuwavaju ove uslove koje smo propisali, ali da ne ide sve kako smo o~ekivali to se vidi. Na kraju krajeva, morali smo pro{le godine da promenimo Zakon o visokom obrazovawu, da smawimo broj bodova za upis u narednu godinu. Problema nema na svim fakultetima, neki sna`no kora~aju napred, a neki tapkaju u mestu. Studenti se `ale da neki profesori programe nisu prilagodili sistemu, da ima uxbenika koji su jako obimni, da se nastava ne izvodi na odgovaraju}i na~in.

Sa druge strane, neki profesori se `ale da studenti ne shvataju da je ovo novi na~in u~ewa i pristup savladavawa viskog obrazovawa i da se od studenata o~ekuju da budu aktivni od po~etka do kraja predavawa, da u~estvuju u raspravama, pi{u seminarske radove, da pola`u delove ispita. Da budu aktivni tokom celog semestra. Moj utisak je da se odgovor nalazi negde izme|u, da kao {to treba neki profesori da se promene, tako i neki studenti treba da shvate da bolowa nije zami{qena samo da bi se dobila diploma, ve} da se mora u~iti i dobiti diploma na jedan druga~iji na~in nego do sada. Po-

kazalo se da ima prostora za napredak, da ima dobre voqe i da smo dobro po~eli. Za nepune tri godine primene novog zakona, pre nekoliko meseci smo oceweni me|u 46 zemaqa Evrope i 27 ~lanica EU, ocenom 3,8, a petica je bila najvi{a, {to zna~i da imamo dobru osnovu i da treba mewati ono {to se pokazalo kao mawkavo. z U kom procentu }e dr`ava finansirati {kolarine za studente koji su pro{le godine ostvarili od 48 do 60 bodova, a koliko treba da plate fakulteti?

– Nismo se jo{ sa fakultetima dogovorili o kona~noj sumi. ^iwenica je da je re~ o pet fakulteta: za bezbednost, FPN, FON, geografskom i odre|enom broju visokih {kola strukovnih studija.

Vide}emo sa Ministarstvom finansija kakvo je wihovo finansijsko stawe, jer nemamo novca da platimo 100 posto. Smatramo da bi trebalo da bude 50:50 posto, ali }emo tek od Ministarstva finansija dobiti strukturu wihovih prihoda i rashoda. Ni na koji na~in ne}emo da ugrozimo funkcionisawe tih fakulteta, ali opet, ako ima novca moraju da nam pomognu da to zajedno re{imo. Oni donose odluku o broju samofinansiraju}ih studenata, a onda postoji pritisak da svi koji daju uslov pre|u na buxet.

Dragan Milivojevi}

9

31.decembar2009-2.januar2010.

c m y

10

DNEVNIK

DNEVNIK

31.decembar2009-2.januar2010.

NE BR@E OD @IVOTA

POLICIJSKI PRESRETA^I I NA DOMA]IM AUTOPUTEVIMA

Neko to iz auta vidi sve d po~etka godine specijalni policijski presreta~i samo su na pravcu Subotica - Novi Sad otkrili 3. 655 prekr{aja, od ~ega se ~ak 3.300 odnosilo na prekora~ewe brzine. Dakle, ako vas krene pedala za gas, boqe da je na vreme vratite u normalu, kako se ne biste 15 dana hladili u zatvoru, koliko za divqawe na drumu razrezuje novi zakon. Jer, to {to na nekoj deonici puta nema radara, ne zna~i i da }ete neopaeno leteti vojvo|anskom ravnicom.

Neko to iz neobele`enog policijskog auta vidi sve!

– Na Koridoru 10 jedan od naj~e{}ih uzroka saobra}ajnih nesre}a je brzina i na{ zadatak je otkrivawe tih prekr{aja. Radno vreme nam je 24 sata. Naravno, na{a neobele`ena vozila nisu parkirana, jer ih nismo ni kupili da stoje, ve} su stalno u pokretu – opri~a nam glavni policijskig savetnik i na~elnik Odeqewa za prevenciju i saobra}ajna obezbe|ewa u Upravi saobra}ajne policije MUP-a Branko Pantovi}a.

Podsetimo, `argonski izraz „presreta~“, koji je prihva}en u celoj Evropi, pa i kod nas, odnosi na neobele`eno vozilo nameweno za kontrolu saobra}aja „poja~ano” opremom za video-nadzor i merewe brzine.

– Razlika izme|u obele`enih i neobele`enih vozila saobra}ajne policije je upravo u tome {to voza~i ne znaju da se dokumentuje ono {to rade na putu. Ina~e, ponosimo se i time da za dve godine rada nije bilo saobra}ajnih nezgoda u

O

kojima su na{i policajci u~esnici. A posebno se ponosimo onim {to mo`ete pro~itati na forumima, a i u izve{tajima na{ih kontrola, da ovaj tim slovi za nepotkupqivu jedinicu. Zna~i, ne postoji mogu}nost da se s qudima koji su na~inili prekr{aj dogovorite i da se to oprosti ili bilo {ta sli~no.

11

Foto: V. Sibinki}

Na pitawe koliko ima ekipa koji rade u presreta~ima, Pantovi} je kratko i zagonetno odgovorio: – Dovoqno. Uvek je dvocifren broj. Ve}i od deset, a mawi od sto.

Navodno, najvi{e se koriste „pe`o 607“, „pasat“ „{koda“, BMV 3 i BMV 5.

– Prihvati}u da je tako, ali i ne moram se slo`iti s vama. Vozila koja koristimo su u klasi automobila koji mogu da urade taj posao – ne otkriva detaqe na{ sagovornik.

Efekat vozila bez obele`ja policije je mnogo ve}i u preventivnom smislu nego u represivnom, jer ko se jedanput ope~e, vodi ra~una i ubudu}e o svojim postupcima, a usput za to saznaje i krug prijateqa prestupnika.

– Sa prekr{iocima nije bilo zna~ajnije sva|e niti sukobi, jer onog trenutka kad vi kao voza~ krenete u nekorektnu pri~u, tog momenta ste upozoreni da se razgovor snima.

Sva na{a neobele`ena vozila su opremqena i audio nadzorom i sve {to izgovorite nakon upozorewa da se razgovor snima ide na va{u odgovornost, a snimqeno je i na{e upozorewe – upozorava Pantovi}.

Ure|aje koje koriste na{i saobra}ajci imaju na raspolagawu i nema~ka, austrijska i hrvatska policija. Ima i daleko skupqe opreme, ali ova zadovoqavaju sve kriterijume. Na primer , kamera koja se koristi u vozilima je oseqivosti 0,01 luks. Ona snima u no}nim uslovima bez reflektora, a sve kamere imaju ugra|en i „IC“ pa mogu da snimaju i u potpunom mraku. Podaci se bele`e na harddisk na kojem policajac ne mo`e

da bri{e podatke. Sve {to se snimi, ostaje na wemu.

– Podseti}u, novim Zakonom o bezbednosti saobra}aja predvi|eno je postavqawe video nadzora u ve}im mestima i na Koridoru 10.

Za autoput je ograni~ewe brzine 120 km na ~as do Be~{anskog mo-

Jednu patrolu „presreta~a“ prete`no sa~iwavaju tri policijska slu`benika od kojih su jedan ili dvojica u uniformi, dok je voza~ u civilu. Ima situacija i kada su sva trojica u civilu, ali tada se oni legitimi{u slu`benim legitimacijama. Metod rada je veoma jednostavan, ure|aj meri brzinu na pet razli~itih na~ina; dva su stacionarna, kada neobele`eno policijsko vozilo stoji i meri brzinu u odlasku i u dolasku vozila; tre}i metod se primewuje prilikom neposrednog pra}ewa; posledwa dva sistema su tako|e re{avaju u pokretu gde se merewem od ta~ke do ta~ke izra~unava prose~na brzine kojom ste vi pre{li odre|enu deonicu. Treba napomenuti da ne postoji mogu}nost detektovawa ovih ure|aja zato {to ne emituju nikakav snop.

– Svi na{i voza~i moraju da imaju minimum pet godina radnog

Pazi na ograni~ewe Deonica Horgo{-Beograd je specifi~na. Pola je autoput, a druga polovina, od Novog Sada prema Horgo{u, po novom Zakonu o bezbednosti u saobra}aju definisana je kao motoput, {to je u rangu nekada{weg puta rezervisanog za saobra}aj motornih vozila.

Stoga je na toj deonici znatno smawena dozvoqena brzina vozila.

– U po~etku kori{}ewa „prestreta~a“ de{avalo nam se da imamo i po petnaetak vozila koja se kre}u brzinama koja se ve}e od dozvoqenih za ~ak 50 i vi{e kilometara na ~as. U ovoj godini ta brojka je znatno smawena, pa se u jednoj smeni od sedam sati rada detektuju jedan ili dva takva prekr{aja – navodi Branko Pantovi}. sta i od wega do Novog Sada. Ako vozite vi{e od 200, sigurno je da }e vam se sada dogoditi da najmawe 15 dana provedeteu zatvoru. Zna~i, ko je spreman da pola meseca prespava iza re{etaka, nek izvoli i nek vozi tom brzinom. Mi smo spremni da takav prekr{aj otkrijemo, dokumentujemo i procesuiramo tako da ne mo`e da padne na sudu. Ure|aji koje koristimo su ba`dareni, redovno kontrolisani i ispravni. Uvek mo`emo dokazati da je izmerena ta~na brzina.

U toku 24 sata sigurno ima bar jedno neobele`eno policijsko vozilo na deonici Horgo{ - Beograd. Mo`e da se desi da prekora~ite brzinu i da ne budete odmah uhva}eni, ali po slovu novog Zakona, i video zapis spada u verodostojne isprave.

– Nema potrebe da vas na{e neobele`eno vozilo zaustavqa. Mi imamo i dodatni radar, tako da ona snima i s predwe i sa zadwe strane vozila – nagla{ava Pantovi}.

iskustva kao saobra}ajni policajci i polo`ene A i B kategorije, pa }u tu za va{ list napomenuti da se u kontroli koriste i neobele`eni motocikli koji imaju jednake ure|aje od istih proizvo|a~a, ali mnogo mawe.

- Ima i onih prestupnika koje uhvatimo dva puta zbog prekora~ewa brzine u toku dana. Zna~ajan broj voza~a prekora~uje brzinu na pravcima prilikom re|eg saobra}aja, bez obzira na doba dana, godine ili vremenske uslove. Za one koji drasti~no prekora~uju brzinu, nema nikakve veze na to da li ima gu`ve, oni u tim situacujama ablenduju, guraju se po putu, preti~u s desne strane pa su i zbog takvih su nabavqena ova vozila – ka`e Pantovi}.

Na kraju, za one koje posebno interesuje i taj podatak kako prepozanti „presreta~a“, mo`emo im preneti na{ utisak jer smo bili u jednoj od tih „a`daja“. Dakle – nikako!

Mi{a Vuja~i}

AMBASADORI GOVORE

Unutra{wom stranom vetra (Mihajlo Kova~) rva garnitura ambasadora {e, ma koliko te{ko bilo. iz Srbije posle oktobarAustrija je postala najsna`niji skog preokreta 2000. godiekonomski partner Srbije i Crne ne imala je koliko ~astan toliko i Gore, ukqu~ili smo se u Dunavsku te`an zadatak da svoju zemqu (SR saradwu, uspostavile su direktne Jugoslaviju) predstavqa u sasvim veze dve privredne komore , na sajjednom novom svetlu. Mra~ne godimovima u Be~u i Gracu pojavili su ne Milo{evi}eve vladavine predse na{i izlaga~i, gotovo svakostavqale su do te mere te{ku hipodnevno sletali su u Be~ avioni sa teku da se gotovo u svim aspektima delegacijama na{ih gradova, menabilateralnih odnosa moralo po~exera i poslodavaca... ti prakti~no od negativne nule.

Pri~u o te{kom i lakom, lepom Trebalo je otvoriti na desetine i ru`nom u poslu ambasadora jedne godinama zamandaqenih vrata u ponove Srbije ne mo`e da mimoi|e litici, medijima, privredi, kultutragi~ni nestanak sa scene Zorana ri . Be~ je tada bio svojevrsna osma\in|i}a. Niko boqe od nas tada tra~nica Evropske unije prema rasutih po svetu ne mo`e da posvesredwoj Evropi i Balkanu, pravi do~i koliko je wegova likvidacija mraviwak svetske politike i dinadevastirala te{ko ste~eno povemi~ne razmene diplomatskih ideja rewe sveta u demokratske kapacii inicijativa i bilo mi je od potete Srbije i wenu sposobnost da ~etka jasno da ambasador i ceo weizgrade pravedno civilizovano i gov tim moraju da rade od jutra do uspe{no dru{tvo. Gotovo se fimraka mimo krutih birokratskih zi~ki to moglo osetiti u neverbalpravila o radnom vremenu, slobodnim modusima kominicirawa - ponim danima, godi{wem odmoru . gledima, intonaciji, protokolu .

Nalog vremena zahtevao je da se Nestala je ~arolija nade i optimipored diskretne da ne ka`em tajne zma . Usledilo je pet izgubqenih diplomatije okregodina „zala|enih nemo vi{e javnom evropskih perspekdelovawu {to Trebalo je otvoriti tiva i otvorenih mnoge profesiovrata“ potro{enih vrata godinama nalne diplomate u srpsko crnogorzamandaqena ne vole jer ih izskom nadmudrivawu la`e odre|enom i kona~nom razlariziku. U tom smizu, mu~nim i jo{ neslu va`an trenutak bio je moja dovr{enim raspravama o Kosovu i pristupna beseda u Be~koj diploHagu da bismo tek krajem ove godimatskoj akademiji u kojoj smo izlone do`iveli kakav-takav, ali ipak `io osnovnu strategiju i ciqeve va`an napredak u odnosima sa EU. nove vlasti u postmilo{evi}skom Ambasador nije kreator nego izvremenu. Kqu~ne re~i bile su: devr{ilac politike svoje vlade. Svoj mokratija, reforme, otvarawe trposao mo`e da obavqa rutinski , `i{ta, qudska prava, nacionalna zihera{ki, pod staklenim zvonom ravnopravnost , ~lanstvo u EU. diplomatske diskrecije ili da sopSvima nam je laknulo posle dugostvenim anga`manom , radom i kretrajnog iskrenog aplazuza, pre sveativno{}u tu politiku razja{waga aplauza narodu i dr`avi koji va i utire joj put. Kada stvari u zeokre}u kurs u jedinom razumnom mqi krenu niz brdo nema tog lupravcu. Skepsa i sumwe spram Srkavstva i retorike kojima bi se bije (SRJ) su gurnute u drugi plan, moglo pobe}i od sopstvenog ogleotvoren je prostor za saradwu i dala. Neke diplomate to podnose napredak bilateralnih odnosa. lak{e jer su daleko od epicentra Spiritus movens tog spektakularnevoqa neki opet , bar se nadam, vinog preobra`aja Srbije iz statusa de u tome i deo nekog li~nog poradr`ave parie u dr`avu partnera za. U tim relacijama treba tra`ibio je nema sumwe premijer Zoran ti odgovor na pitawe da li je bilo \in|i}. Wegova energija, ideje i kak{e neposredno posle 5.oktobra vizionarstvo bile su naprosto za2000. ili danas kada su uspostavqerazni u mnogim ta~kama nadilizini mawe vi{e normalni, rutinski le su zna~aj i razmere same na{e odnosi sa ve}im delom sveta. dr`ave . Wegov ugled kao i reputaMoj li~ni odgovor je pomalo cija tima mladih ministara ~ak su Pavi}evski: tada je bilo te`e a u jednom trenutku na{e {anse za lep{e sa „unutra{wom stranom ~lanstvo u EU u~inile izglednivetra“, a danas je lak{e i verovatjim od Hrvatske do tada neprikono je mawe lepo. snovenog miqenika Austrije. S (Mihajlo Kova~ je biv{i wim na ~elu sve je izgledalo lakambasador u Austriji)

P

VOJNO VAZDUHOPLOVSTVO SRBIJE I DAQE ]E PO^IVATI NA STARIM LETELICAMA

„Gripen” jo{ dugo sanak pusti vi ratovi vo|eni od politi~ari, bez obzira na partijstrane zapadnih savesku provenijenciju, i deo zvani~znika u zadwih deceniju nika iz sistema odbrane, u puno ili vi{e su u prvi plan prilika isticali su sistem PVO izbacivali avijaciju koji slu`i da kao prioritet u budu}oj modernislomi neprijateqa i da omogu}i pezaciji. U vi{e navrata ~ak su i {adiji da formalizuje pobedu koju predlagane nabavke novih vi{eje avijacija ve} postigla. Savremenamenskih aviona s naglaskom na ne vojske Zapada imaju sna`ne i domogu}nostima u lova~kim dejstvibro opremeqene ma, zatim novim vazdu{ne snage sistema Nabavka eskadrile raketnih spremne da u vrlo PVO i osmatra~ko{ta prose~no kratkom roku izvrkih radara. Na fo100 miliona evra {e {irok spektar nu podr{ke toj zadataka, po bilo koncepciji, znatan bilo kakvom vremenu a na vrlo veprostor u javnom predstavqawu likoj daqini. U buxetu tih armija rezultata odbrane otaxbine 1999. je avijacija prva, {to naravno ne godine imali su pripadnici lozna~i da se ostali delovi vojske va~ke avijacije i raketnih jedini(mornarica i pe{adija) zanemareca PVO. – U takvoj atmosferi potro{eni, ve} je u pitawu redosled: jeste no je ~etrdesetak miliona evra da su va`ni i pe{adija i mornarina remont i modernizaciju loca, ali je avijacija va`nija, a za va~kih aviona MiG-29 i nabavku koliko va`nija – to ve} zavisi od simulatora leta za taj avion. Dedr`ave do dr`ave. Ciq svega je salimi~no su modernizovane jedi~uvati qudske `ivote sopstvene nice naoru`ane raketnim sistevojske. Opisan na~in organizovamima Neva-M i Kub-M – ka`e za wa vojske naravno treba da se pri„Dnevnik“ vojni analiti~ar meni i na slu~aj Srbije.

Aleksandar Radi}. – Sada se ve} Na na{oj politi~koj i stru~noj ozbiqni ra~una s nabavkom sceni dominira stav da bi PVO eskadrile vi{enamenskih bortrebala da bude prioritet. Na{i

S

[vedski „Gripen“ }e se te{ko na}i u stroju na{e vojske

benih aviona, novih raketnih sistema sredweg dometa i osmatra~kih radara. To predstavqa izuzetan tro{ak, jer samo jedan borbeni avion, kada se na pojedina~nu cenu podele tro{kovi nabavke eskadrile (zavisno od niza okolnosti i parametara eskadrila ima ne mawe od 12, a ne vi{e od 24 aviona), rezervnih delova, preobuke posada i tehni~kog kadra, nabavke naoru`awa, simulatora leta, ko{ta prose~no 100 miliona evra!

Radi} nagla{ava da bi takva nabavka predstavqa izuzetno slo`en interresorni posao, jer niko, a naro~ito ne Srbija, nema novca da plati u gotovini nove avione. Zato se potpisuju tzv. offset aran`mani u kojima se ne mawe od 100 odsto, a ~esto i preko 200 odsto vrednosti posla pla}a izvozom vlastitih proizvoda i usluga i eventualno u~e{}em u vlasni{tvu firmi na doma}em terenu. Zatim, da bi se cena snizila i odr`avawe olak{alo, ide

se i na ugovore o iznajmqivawu mati~an tehnolo{ki skok za koji borbenih aviona. Primer predje potrebno prethodno pilote i stavqa odluka ^e{ke i Ma|arske tehni~ki kadar dovesti do vrhunda od [vedske firme SAAB izskog nivoa obuke da bi savladali najme na rok od deset godina eskanovi avion. Sada su prilike vrlo drilu od 14 lovaca Gripen. Masumorne, jer se nedavno postavqe|arska nije imala dovoqno roba no novo vodstvo V i PVO suo~ava da ponudi i zato je [vedskoj indusa dvadesetak godina nagomilavastriji dala pristup na tr`i{te nih problema. Nove mlade genebele tehnike. Sada racije pilota firma Elektronisu imale priNovi avioni luks kroz posao s like da savladaju zna~ili bi i dodatnu Gripenom ima snani osnove svog obuku pilota `nu fabriku bele zanata, a nema tehnike koja robu tehnike na kojoj prodaje na tr`i{tu i Ma|arske i se to mo`e u~initi. Ve} par godiokolnih dr`ava. na se okleva sa ulaskom u proces Kada je re~ o nabavci budu}ih modernizacije i produ`etka `iletelica, puno elemenata treba votnog veka na eskadrili od 14-15 imati u vidu kada se bira novi {kolsko-borbenih aviona „gaavion. Za po~etak, on }e da leti leb“ G-4, koja bi mogla da obezbenarednih 40 godina ako ne do|e do di pre`ivqavawe vida i normalneo~ekivane tehnolo{ke revolunu obuku za deo pilota. Juri{na cije. Zato se ugovorom dr`ava odavijacija opstaje na nekoliko lu~uje za pouzdanog starte{kog „orlova“, a lova~ka avijacija sada partnera koji mora garantovati ima samo tri MiG-29 i nekoliko redovno snabdevawe rezervnim MiG-21 u letnom stawu. Takva delovima, zatim periodi~ne moslika ne predstavqa garaniju za dernizacije aviona i sli~no. brz i bezbolan prelazak na novi – Kada se do|e do aviona, onda avion, ~ak i kada bi se novac namora da se vodi ra~una u slu~aju {ao – zakqu~uje Radi}.

Milan Bozokin Srbije o tome da }e to biti dra-

12

DNEVNIK

31.decembar2009-2.januar2010.

SLOVENA^KI VRTI] ZA BUDU]E NOBELOVCE

Crta}i na crnoj listi Qubqani ve} skoro godinu dana radi Centar za kreativno ~uvawe dece, privatni nadstandardni vrti} po meri talentovanih klinceza i klinaca, {to otkriva ve} i wegovo ime – Nobelov~ki – odnosno, u prevodu, „mali Nobelovci“. „U grupi imamo 8 dece u starosti od 11 do 24 meseca, tako da stariji mali{ani poma`u mla|ima, a jedni i drugi tako mnogo nau~e. Stariji se u~e toleranciji i strpqewu, a mla|i od starijih u~e razne ve{tine.

Mi smo `eleli da po~nemo sa grupom starije dece, ali se na tr`i{tu pojavio problem ~uvawa najmla|ih, ~emu smo se i mi prilagodili“, ka`e Rosanda Se{ek, vo|a Centra za kreativno ~uvawe dece „Nobelov~ki”.

Izrazito nagla{en kreativan rad sa mali{anima za vreme ~uvawa, {to treba da pomogne u ranom otkrivawu talenata i ja~awu pozitivnog odnosa prema sredini, dru{tvu, i samome sebi, nije jedino novo oboga}ewe na podru~ju vaspitawa i ~uvawa pred{kolske dece, budu}i da u centru roditeqima, pored vlastite vaspitno-obrazovne metodologije, koja se bazira na principima integrativnog vaspitawa, nude i prilagodqivo vreme ~uvawa, koje se ujutro i popodne prilago|ava potrebama roditeqa. Na `equ roditeqa organizuju i prevoz deteta u vrti} i iz wega. S obzirom, na to da je grupa vrlo mlada, ne mo`e jo{ da se govori o kreativnosti, ali mali{ani svakog dana pokazuju {ta ih zanima, u ~emu su dobri, koje oblasti se kod wih br`e razvijaju, a osobqe Centra to dodatno stimuli{e.

Cena mese~nog boravka u Centru je 380 evra i ukqu~uje sve – od ishrane, pelena, kreativnih radionica, do poseta npr. zoolo{kog vrta, pozori{ta lutaka... Dr`ava pri tome uop{te ne participira u tro{kovima boravka. U dr`avnim vrti}ima u Sloveniji se, u zavisnosti od prihoda roditeqa, subvencionira deo cene, koja pokriva samo ~uvawe i ishranu. Pored toga, boravak jednog deteta je besplatan, ako vrti} ve} poha|a drugo dete iz iste porodice. Stoga su direktna cenovna pore|ewa te{ka. Za prijem u Centar deca ne moraju da ispuwavaju nikakve posebne uslove, niti se izvode bilo kakva testirawa. Dovoqan je razgovor sa roditeqima, mali{an se upoznaje sa vaspita~icom i odmah kre}e u novu sredinu, prvog dana na dva-tri sata, slede}i dan jo{ sat du`e i na kraju nedeqe ve} se potpuno uklopio.

Program u Centru je maksimalno podre|en detetu, wegovim individualnim potrebama i `eqama. To nije klasi~an vrti} sa strogo odre|enim vremenom za jelo, spavawe, {etwu... Mali{ana niko ne tera da mora da jede u odre|eno vreme, ako `eli mo`e da

U

POLITIKA I NOVAC

jede kasnije, ako ne `eli odre|enu hranu, dobi}e ne{to drugo. Ako `eli da se igra, onda mu se osobqe posveti i bavi se wime, dok ostali u to vreme mogu da spavaju. Postoje odvojene prostorije, tako da deca, koja se igraju, ne ometaju one koji spavaju. Centar nudi toplinu i doma}u atmosferu, u kojoj je u vrlo {irokom okviru sve prepu{teno `eqama mali{ana. Stimuli{e se wihova individualnost, ali i drugarstvo, tolerancija i qubaznost, ~ega danas, na`alost, ima sve mawe u osnovnim i sredwim {kolama. Me|u {ti}enicima Centra razvija se neguje zdrava klima, koja ukqu~uje takmi~ewe, ali i me|usobnu po{tovawe, pomo} i saradwu.

O mali{anima brine jedna stalno zaposlena vaspita~ica, po obrazovawu lai~ki teolog, i {est visoko obrazovanih ugovor-

nih saradnika, ~iji zadatak je razvijawe kreativnosti na podru~ju jezika, motorike, crtawa, muzike.... Anga`ovan je i psiholog, koji prati napredak dece i o wemu izve{tava roditeqe na mese~nim razgovorima.

Sposobnost koncentracije kod mali{ana nije velika i razlikuje se od deteta do deteta. Zbog toga Centar toliko akcentuje individualni pristup. Nikoga se ni na {ta ne prisiava. Neko kreativno radi, crta... pet minuta, neko petnaest. Nakon toga radi {ta `eli, ili se odmara, igra, ~itaju mu se bajke... Bajke su, kau nam, osnova za vrlo kreativan rad sa decom, pisana re~ je vrlo sna`na, a `eqa Centra je i da mali{anima pribli`i kwigu. U vreme ra~unara, interneta, mobilnih telefona, SMS-ova, ~itawe kwiga je zanemareno, a zanemarene su i poruke koje kwiga donosi. U konceptu Centra nema gledawa crta}a.

Ne mora ovaj vrti} da stvori nijednog budu}eg Nobelovca, ka`u, ali ako budu omogu}io maksimalan razvoj uro|enih talenata mali{ana, koji ga poha|aju, ako bude doprineo formirawu naredne generacije celovitih li~nosti, samosvesnih kreativnih individualista sa ose}ajem za dugarstvo i po{tovawe razlika me|u qudima, Centar za kreativno ~uvawe dece ispuni}e svoju misiju.

Seniha Muharemi-Vukas

[TA SVETSKI LIDERI RADE KADA SI\U S VLASTI

Milionske zarade od dr`awa govora ja{wavaju {ta su mislili da treda poka`e prijateqima ili rodtigli smo do posledwe ba da se uradi dok su bili na bini da je zaista li~no video i godine prve decenije funkcijama. Takvo mla}ewe prarukovao se s biv{im premijerom. novog veka. Iz godine zne slame je naro~ito postao maZa{to bi takvi bliski susreti s u godinu `ivot nam ponir biv{ih predsednika ili miobo`avaocima bila samo privistaje sve zavisniji od marketinga nistara, koji su, zahvaquju}i polegija estradnih i filmskih zei menaxmenta. Oslobo|ena ideolitici i stalnom pojavqivawu u vezda? lo{ke supstance, uobi~ajena pomedijima, postali i ostali neka Dok je bio premijer, Bler se liti~ka propaganda dobija nove vrsta VIP dru{tva. Pona{aju se pona{ao kao prvi ameri~ki sateforme, mnogo suptilnije, u oblikao estradne zvezde, ali i kao lit. To je naro~ito postalo viku lobirawa ili marketin{kih dqivo kada je ameri~ki strategija. Iz ugla malih predsednik Xorx Bu{ zemaqa ostvarivawe svaMla|i odlu~io da po~kog interesa zahteva podrMla}ewe prazne slame ne svetski rat protiv {ku ovih ili onih lobija, postalo je manir terorizma. Bler je odkoje obi~no ~ine biv{i biv{ih predsednika i ministara mah prihvatio tu ideju politi~ari ili penzionii svojski se anga`ovao sani generali. To su isti u tom ratu. Uvukao je oni koji su politikom i stru~waci za sve probleme savresvoj narod u sukobe koji su Veliku ratovima, u ime demokratije, najmenog sveta.

Britaniju ko{tali i novca i qudpre destabilizovali ~itave reU tom poslu mla}ewa prazne skih `ivota. Sada takav biv{i gije, a onda im napla}uju usluge slame i prodaje magle najdaqe je premijer pun iskustava pi{e meza savete i pomo} da ponovo pooti{ao biv{i britanski premimoare, dr`i govore kako da se stanu normalne dr`ave.

Naime, me|u biv{im politi~ajer Toni Bler. On se dosetio da, svet spase od Al Kaide i islamrima uvre`ila se nova moda, da za osim {to napla}uje govore, nudi skog ekstremizma. Dok drugi ginu desetine hiqada, pa ~ak i milioi slikawe za uspomenu. Svaka na ira~kom i avganistanskom rane dolara dr`e govore, predavaslika staje 200 evra. Slu{alac ti{tu, on je postao jedan od najbowa, konferencije... na kojima obwegovih predavawa mo`e sada i gatijih biv{ih premijera.

S

Koriste}i rupe u britanskom zakonu razradio je mre`u takozvanih partnerstava, sistem of {or firmi gde se gubi trag prihodima. Prema pisawu „Gardijana“, kontrole su ipak saznale da je Bler u partnerstvima sklonio oko {est miliona funti.

Procewuje se, pak, da je samo od prodaje govora uspeo da zaradi vi{e od 15 miliona funti. Tako je u martu za dva govora na Filipinima naplatio 400.000 funti. Memoarsku gra|u je prodao za 4,6 miliona funti, a preko Va{ingtonskog biroa za govornike, za svoja predavawa napla}uje najmawe po 60.000 funti. Uz to je i savetnik jednog {vajcarskog osiguravaju}eg dru{tva i ima svoju firmu za konsalting, koja pru`a usluge re`imima u Kuvajtu i Ujediwenim Arapskim emiratima. Tako zara|eni novac gospo|a Bler investira u antikvitete. Kupila je, recimo, stilski name{taj za wihovu ku}u na selu u vrednosti od 250.000 funti. Qudi koji prate poslove Tonija Blera tvrde da seoski konak Blerovih sad vredi 5,75 miliona funti.

Poslovi biv{eg ameri~kog predsednika Bila Klintona su mnogo transparentniji. Klinton je, zbog kandidature supruge Hilari na predsedni~kim izborima, morao da obznani svoje prihode. Posle osam godina provedenih u Beloj ku}i, Klintonovi su iza{li sa vi{e od sto miliona dolara imovine. Pre dve godine Bil Klinton je od prodaje svojih

kwiga i govora zaradio ~ak 40 miliona dolara. Jedan govor biv{eg predsednika ko{ta oko 150.000 dolara. Rekordna zarada u jednom danu mu je bila 475.000 dolara za dva govora odr`ana u Ka-

nadi. To je vi{e od godi{we plate ameri~kog predsednika, koja iznosi oko 400.000 dolara.

Autor perestrojke Mihail Gorba~ov je za kwigu o neuspelim reformama, koje su okon~ane raspadom SSSR-a posle 80 godina postojawa komunisti~kog ure|ewa, zaradio 600.000 dolara. Kada je bio na vrhuncu slave, Gorba~ov je propagirao glasnost, a sam je

krio kolika mu je plata. Jedini koji se usudio da objavi taj podatak bio je list „Agawok”, koji je tada pisao da prvi ~ovek SSSR-a ima platu 2.500 dolara mese~no.

U pore|ewu s Xorxom Bu{em Starijim, koji je imao godi{wu platu 200.000 dolara, Gorba~ovqeve prinadle`nosti su bile male, ali u odnosu na platu svojetskih radnika – bile su bur`ujske.

Dana{wi ruski premijer Vladimir Putin je na izborima prikazao skromnu imovinu: dvoja kola, stan i jedan gra|evinski plac. Politi~ki analiti~ar Stanislav Belkovski tvrdi da imovina Putina dosti`e 40 milijardi dolara!? Po wegovim re~ima, Putin ima akcije po dr`avnim firmama, ali se ti podaci ve{to kriju.

Xorx Bu{ Mla|i je izgleda najlo{ije pro{ao i politi~ki i materijalno.

Wegova se imovina procewuje najvi{e na 20 miliona dolara. Pro{ao je lo{ije i od svog protivkandidata Al Gora, koji se, po{to je izgubio izbore, okrenuo ekologiji i na kraju dobio Nobelovu nagradu. Bu{ je, posle osam godina bavqewa politikom, umesto nagrade dobio u Bagdadu cipelu u glavu. Ipak, ni on se ne predaje, ve} poku{ava da sledi Klintona i za svaki govor napla}uje do 150.000 dolara. Pitawe je samo ko jo{ ho}e da ga slu{a?

Petar Tomi}

DNEVNIK

31.decembar2009-2.januar2010.

INTERVJU:

13

DR ALEKSA \ILAS, SOCIOLOG, ISTORI^AR, PUBLICISTA, DISIDENT...

Jo{ nas ima jugonostalgi~ara ociolog, istori~ar, publicista, disident, univerzitetski profesor na mnogim svetskim visokoobrazovnim institucijama, Aleksa \ilas nedavno je objavio novu kwigu “. Iz emigracije”, kako bi se dana{we generacije podsetile na nade i planove zaboravqenih emigranata, me|u kojima je i sam bio. Oti{ao je u emigraciju iz onda{we SFRJ 1980. godine, a vratio se u SR Jugoslaviju 1993, i to u danima kada su zbog rata u okolini mnogi kupovali kartu za odlazak u jednom pravcu.

U godinama koje je proveo izme|u nestanka jedne i nastanka druge dr`ave zalagao se za korenite demokratske reforme jugoslovenskog dru{tva objavuju}i svoje tekstove u mese~niku “Na{a re~”, koji je ure|ivao Desimir To{i}. Tada osu|ivani od strane “velikih” Jugoslovena, wegovi tekstovi danas deluju kao veliko proro~anstvo koje je do svih nas stiglo br`e nego {to je iko o~ekivao. Danas bi \ilas mogao pisati i govoriti neka nova proro~anstva ali je odlu~io da }uti, da se ne bavi politikom, da ne analizira javno politi~ku scenu, ocewuju}i da je dovoqno da kwigama iz emigracije podseti da smo zapravo tamo gde je on davno procenio da idemo.

U razgovoru za novogodi{wi “Dnevnik” Aleksa \ilas obja{wava za{to se vratio u Srbiju kada su svi iz ove zemqe odlazili, ali i za{to je pri~ao i pisao kada su svi }utali, a danas, kada svi pri~aju i pi{u – on }uti.

– Nedavno sam izjavio da je Harvard, na kome sam radio, akademski raj. Doista, ~esto mi nedostaju wegove biblioteke, razgovori sa pametnim kolegama, briqantna predavawa. Ali, da sam ostao tamo, ~eznuo bih za zemqom i prijateqima, Beogradom i mojom ulicom. I kakav vam je to onda raj iz koga u mislima stalno be`ite na neko drugo mesto.

A moje }utawe? Sledim onu narodnu: Sviraj, sviraj, pa za pojas zadeni! [alu na stranu, razlog je {to vi{e nema diktature kao osamdesetih godina i velikih tragedija kao devedesetih. Tada sam smatrao da mi je du`nost da se stalno ogla{avam. I nije sasvim ta~no da }utim.

Pre bih rekao da se re|e pojavqujem u medijima i da umesto deset ~lanaka vi{e volim da napi{em jedan esej. z Niste li olako ispustili iz ruku dva `ivota koja su vam se nudila: nau~nog radnika, poznatog i priznatog u svetskim

S

metropolama, i rado vi|enog disidenta u vreme kada je biti politi~ki kriti~ar onda{we Jugoslavije imalo posebnu te`inu?

– Mo`da su to bila samo dva lica jednog istog `ivota - u~iti, analizirati, razumeti, da bi se pokrenuli demokratski procesi, zaustavili nacionalni sukobi. Ne mogu da zamislim sebe kao politi~ara. Uloga disidenta i emigranta nije ba{ bila laka, ali je bila moja. Voleo sam tu borbu nas malobrojnih za ciqeve koji su bili daleko. Politika je ve{tina druge vrste. Najzad, danas je ve}ina vode}ih politi~ara mla|a od mene. @ao mi je da ih kritikujem, a ne verujem da bi slu{ali moje savete.

Naravno, ako bi do{lo do neke kataklizme, pa bi morala da se formira vlada nacionalnog spasa, bio bih spreman da se neposredno anga`ujem. No, mada nam budu}nost ne}e biti ni mnogo svetla ni mnogo sre}na, ne predvi|am ratove, velike krize, diktature... z Va{ otac je jednom rekao, a to se ve} godinama ~esto citira, da revolucija jede svoju decu ili deca pojedu revoluciju. [ta se nama dogodilo?

Nastavqamo sukobe iz pro{losti z U emigraciji su se pre nekoliko decenija “izmirili” ~etnici i partizani a to pitawe je tek sada stiglo na dnevni red u Srbiju i te~e sa mnogo protivure~nosti i uvreda. [tavi{e sve biv{e jugoslovenske republike napravile su reviziju istorije pa se tako vi{e ne zna ni ko je sa kim ni za{to ratovao. Otkud ta potreba da se {est decenija nakon rata ispisuje nova nacionalna istorija u kojoj se svi trude da se odreknu zajedni~ke borbe koju jo{ uvek niko iz sveta nije osporio?

– U emigraciji su se pomirili oni ~etnici i partizani koji su bili iskreno za demokratiju. A oni koji su bili protiv pomirewa – smatram da nisu bili iskrene demokrate. Jer demokratije ne mo`e biti ako se ne okrenemo ka budu}nosti, a to okretawe je neostvarivo dok god nastavqamo sukobe iz pro{losti. Zvonimir Vu~kovi} je pre rata bio poru~nik u Kraqevoj gardi, a u toku rata komandant Prvog ravnogorskog korpusa i veoma blizak Dra`i. Povremeno je objavqivao u londonskom mese~niku Na{a re~, bio prijateq urednika Desimira To{i}a, na neki na~in i moj. Godine 1982. je napisao: „Krajwe je vreme osloboditi se psihologije koje se od rata nismo otresli i koja jo{ uvek sna`no uti~e na na{a rezonovawa, da se ratom re{avaju nacionalna, klasna i politi~ka pitawa.”

Tako re~e ~etnik Zvonko pre gotovo tri decenije! A kod nas danas, u dvadeset i prvom veku koji sve br`e odmi~e, biv{i partijski funkcioneri i re`imski novinari brutalno napadaju partizane, govore kako nisu bili patriote, da su bili gori od Nemaca. Rusi su mnogo zreliji u pristupu svojoj istoriji. Niko ne bi uporedio Crvenu armiju i nacisti~ke osvaja~e. Sovjetski komandanti sigurno nisu bili mawe komunisti od partizanskih, ali im zbog toga niko ne pori~e ogromne zasluge u pobedi nad najve}im zlom u istoriji ~ove~anstva – Hitlerovom Nema~kom. Srbi su mali narod koji je ogromno doprineo evropskoj antifa{isti~koj borbi. Na to treba da bude ponosan, a i posebno da je isti~e danas, kada ga na Zapadu tako ~esto napadaju kao {ovinisti~ki, ~ak fa{istoidan i genocidan.

AMBASADORI GOVORE

Ciq je samo jedan (Prof. dr Ogwen Pribi}evi}) Vreme kada sam ja bio ambasador od 2005-2009. godine bilo je izuzetno te{ko. To je vreme koje je bilo u velikoj meri obele`eno problemom Kosova i na{om stalnom borbom da se i kroz diplomatsku, politi~ku i svaku drugu aktivnost izborimo za teritorijalni integritet na{e zemqe. Onog trenutka kada je to pitawe stavqeno pred Me|unarodni sud pravde, u izvesnom smislu ostalo je vi{e prostora za neke druge diplomatske aktivnosti.

Jeste to vreme kada sam bio ambasador bilo te{ko, ali se ipak moglo prognozirati da }emo i}i ka Evropi. Mi smo mo`da samo o~ekivali da }e se ovo {to imamo danas dogoditi, ali, u su{tini, sve ove na{e vlade posle 5. oktobra su posve}cene borbi za dobijawe statusa kandidata i ~lanstvo u EU. Srbija je jako mala zemqa sa malim ekononomskim kapacitetima, malim brojem qudi i mi prosto moramo da kucamo na sva vrata. A to zna~i i na vrata u Moskvi, Va{ingtonu, Pekingu , Indiji... i u svim zemqama treba da vidimo gde mo`emo i kako sebi

– Ipak vi{e ovo drugo. U Titovo i post-Titovo vreme mnogo se govorilo o ~uvawu „tekovina revolucije”. Danas mnogi pori~u da je revolucija stvorila bilo {ta pozitivno. Ja se ne bih s tim slo`io, ali bih naglasio da su „tekovine” mogle biti o~uvane jedino krupnim reformama. Ne mo`e se re}i da Tito i vladaju}a partija nisu sprovodili nikakve reforme. Ali one su bile polovi~ne, a ponekad bi se ~ak poni{tavale i kretalo se unazad – na primer, posle ~istke liberala u Srbiji 1972.

Umesto da ~uvaju i razvijaju ono {to je u revoluciji bilo progresivno, humano, pravedno, revolucionarima je bila va`nija vlast, privilegije i dogma. Moj otac je ve} sredinom pedesetih godina pro{log veka pisao da je stvorena „nova klasa”. Slo`io bih se i dodao da je mene posebno ~udilo kako je brzo „ostarila”, izgubila sposobnost da u~i, prihvata nove ideje, da se mewa. Glavni krivac je, naravno Tito. Od kraja {ezdesetih, on je najve}a prepreka svim reformama i prvi progoniteq svih reformatora. Uobra`avao je da je veliki vladar – i doista, niko nije mogao da mu se suprotstavi

vi{e da pomognemo. Ali istovremeno naravno da ne mo`emo ni Moskvu ili Va{ington ili Peking staviti ispred Brisela. Dakle, za Srbiju postoji samo jedan ciq, a to je ulazak u EU, i, dakako o~uvawe integriteta zemqe.

Mi smo deset godina posle pada Milo{evi}a na putu bez povratka, putu ka EU. Mi smo na tom putu koji je nama apsolutno neophodan zbog tragedije koju smo imali devedesetih godina, zbog nestajawa svih sistema vrednosti. Mi od 2000. se nalazimo na tom putu moralnog oporavka, ali jedino i iskqu~ivo }e ulazak u EU vratiti Srbiju u normalu. Zato se mi i borimo za EU da bi se ponovo uspostavili neki sistemi vrednosti, ne zbog ~lanstva kao ~lanstva, nego zato da se vratimo u normalu, po~ev od obrazovawa, zdravstva...

Na`alost, treba}e nam jo{ puno da vratimo ono {to je uni{teno tokom devedesetih godina pro{log veka. Ali dobili smo potvrdu da smo na pravom putu i da dobro kora~amo.

(Ogwen Pribi}evi} je biv{i ambasador Srbije u Nema~koj)

Foto: Bo{ko Karanovi}

i bio je kao malo ko u svetu okru`en pompom – ali se na kraju pokazalo da je uni{tio svoje delo. z Jedan ste od retkih srpskih intelektualaca koji `ali za biv{om Jugoslavijom, za koju tvrdite da nije bila ve{ta~ka i nepotrebna tvorevina. ^ak se i danas izja{wavate kao Jugosloven. Da li je to posebna hrabrost, ili pak prkos onima koji su to isto bili, a danas se nadme}u ko je ve}i Srbin, Hrvat, Slovenac...?

– Rekao bih da nas ima jo{ jugonostalgi~ara. Ali, ve}ina to ne}e da prizna. Bilo zato {to se pla{e nepopularnosti, bilo zato {to im ne dozvoqava gordost: E, kada ne}e Slovenci, Hrvati i drugi da budu Jugosloveni, {to bismo to bili mi Srbi? Me|utim, ako verujemo u demokratiju i mir, ako ho}emo da budemo deo Evrope (a velika ve}ina to podr`ava), onda moramo da budemo za pomirewe i saradwu sa susedima koji su nam ne tako davno bili zemqaci. A ~im do toga do|e, obnovi}e se i jugoslovenstvo. Ne, naravno, Jugoslavija kao dr`ava.

Uveren sam da ono o ~emu su dva veka i du`e sawali najve}i ju`noslovenski umovi - nije bio samo san!

Ali, kako je onda do{lo do raspada zemqe, do ratova devedesetih? Za mene, oni nisu dokaz slabosti jugoslovenske ideje ve} snage {ovinizma. Da napravim jedno ekstremno

upore|ewe: Hitler je uni{tio gra|ansku Evropu, ali ne i evropsku ideju. Ona je posle rata obnovqena, i sa jo{ ve}om snagom – izme|u ostalog i zato da u Evropi ne bude novih Hitlera. Ovaj moj jugoslovenski idealizam nije u sukobu sa politi~kim realizmom. Za{to bi bilo ve}e ~udo da se pomire Beograd, Zagreb i Sarajevo, nego {to je pomirewe izme|u, recimo, Francuza i Nemaca? A budu}i da su Ju`ni Sloveni mnogo sli~niji jedni drugima nego {to je me|usobno velika ve}ina evropskih naroda, tako }e i veze koje uspostave biti bli`e.

Ako uzmemo srpsko-hrvatske odnose kroz istoriju, nailazimo na mnogo veoma dobre saradwe. To se danas zaboravqa zbog te{kih sukoba devedesetih. ^ak je saradwe bilo vi{e nego kod ve}ine susednih naroda u Evropi. Da podsetim kako je mnogo hrvatskih intelektualaca i umetnika `ivelo i radilo u Beogradu, ili ga bar ~esto pose}ivalo. Doista, za Beograd se mo`e re}i kako je bio va`an hrvatski kulturni centar. Da se malo na{alim: za mene je jugoslovenstvo kao lik u crtanom filmu – koliko god ga udarali, bacali, gazili, na kraju je kao nov. z “Na{a re~” je me|u prvima pokrenula kosovsko pitawe.

Ono ni danas nije re{eno. U intervjuu za na{ list Desimir To{i}, sa kojim ste radili u

emigraciji, ocenio je da je nesporno da je Kosovo srpska kolevka, ali je dodao da je danas dete u woj albansko. Sla`ete li se sa wegovom ocenom i mo`e li se sada i{ta u~initi da Kosovo ostane deo Srbije?

- Na{a re~ je ponudila i odgovor. Ta~nije, put kojim treba i}i da se do wega do|e. To je bilo stvarawe jugoslovenskog i srpskog demokratskog dru{tva, dijalog sa demokratski izabranim predstavnicima Albanaca, zajedni~ko jugoslovensko-srpsko-albansko kretawe ka Evropi. Moj prijateq Desimir, koji eto ve} skoro dve godine nije sa nama, u toj re~enici je ta~no i lepo sa`eo su{tinu kosovskog problema. Albansko stanovni{tvo na Kosovu brojem znatno nadma{uje srpsko, a demokratija je nezamisliva ako se ne slu{a glas ve}ine. Dete je va`nije od kolevke!

Meni je odavno bilo jasno da Kosovo ne mo`e da bude deo Srbije ~ak i kada bi to svi Albanci `eleli. Wihov izuzetno brz prira{taj pretvorio bi Srbiju u dualnu srpsko-albansku dr`avu, a ne postoje ni jezi~ki i kulturni uslovi, ni politi~ke ustanove i tradicije, koji bi omogu}avali da ovakva dr`ava bude stabilna. Zakqu~ak se sam name}e: neka granica izme|u Albanaca i Srba je neophodna.

Zato sam ve} po~etkom osamdesetih godina predlagao podelu Kosova – dve tre}ine Albancima, jedna tre}ina nama. Tada bi to Albanci prihvatili. Danas, me|utim, oni su potpuni gospodari Kosova, iza wih stoje mo}ne zapadne dr`ave, i nisu spremni na kompromise.

Ipak, na{a borba za Kosovo ima smisla. Suverenost na{e dr`ave je suvi{e va`na, dragocena da bi se popustilo pod pritiskom zapadnih sila. A mo`da se jo{ ne{to ipak mo`e u~initi za prava srpske mawine i za za{titu na{ih kulturnih, istorijskih, crkvenih spomenika. Najzad, toliko smo se zakliwali Kosovom, napravili zbog wega i radi wega toliko juna~kih podviga, a po~inili na`alost i nedela – da ne bi bilo dostojanstveno od wega di}i ruke. Uveren sam i da je na{a odbrana Kosova korisna za Evropu i svet, jer se brani ne jedan ve} nekoliko va`nih principa. Ja smatram da Evropa ima globalnu misiju – ujediwewe ~ove~anstva u slobodi. A ta misija ne}e uspeti ako se kr{e vrednosti koje je Evropa sama proglasila za bitne: suverenitet i nepovredivost granica, prava mawina, ~uvawe nacionalnog i kulturnog identiteta.

Qubinka Male{evi}

14

DNEVNIK

31.decembar2009-2.januar2010.

(ZLO)UPOTREBA @IVOTA

USPOMENE IZ RUDNIKA URANA

Svakodnevica s „cveti}em” na {lemu anez Tau~ar stajao je u narskim poslovima “najdaqe” “bunkeru” s oznakom oti{li! Me|utim, mo`e i daZONA A pored dva otvoqe, osetio sam slede}e godine rena i do vrha natovana svojoj ko`i... rena bureta sa skoro stoproU ona purpurna, prelazna centno ~istim uranovim konvremena iz socijalizma u kocentratom ili tzv. `utom pomunizam, kada su i }urke znale ga~om, nakon {to su burad doda je Triglav najvi{i vrh Jupremqena iz hale separacije u goslavije (a sada, evo, ka~im se ovu posledwu betonom i ~elina elektronski mozak da bih kom oblo`enu prostoriju u saznao da je najvi{i vrh Srbiproizvodnom ciklusu Rudnika je Mixor!), lutao sam s “Dnevurana “@irovski vrh”, dvadenikovim” putnim papirima, i setak kilometara od [kofja to mnogo puta, i po Sloveniji Loke, odakle }e uran, nakon – {to solo, a {to slu`benim {to Tau~ar – jedan od ~etvoautom u duetu sa fotoreporterice radnika koji se smewuju u rima – i tako sam se leta 1987, “bunkeru” – burad sa sirovis fotoreporterom Slobodanom izmeri na vagi (te{ka su nom Mileti}em, bez najave i po 450 kg) i ka{i~icom odvadi znawa redakcije, obreo u Pouzorke, blindiranim kamioqanskoj dolini i putem pored nom transportovati na obogapotoka Brebov{~ica u{ao u }ivawe i potom u NE “Kr`ice Rudnika urana “@irov{ko”. Tau~ar je upravo stigao ski vrh” (pu{ten u probnu na {ihtu u “bunker” (gde su ga proizvodwu 1984). sa~ekala burad), ili se vratio Utisak o Tau~aru, kojeg s pauze iz rudni~kog restoraosve`avam, evo, pregledaju}i na, vi{e se ne se}am, ali zato Mileti}eve fotografije, otmi se, a kome ne bi, zauvek u prilike bih sveo na wegovo svest zarezala slika krupnog, lice s emocionalno ravnom puna~kog Slovenca, }utqivca linijom. Wegovo sumra~no }us belim {lemom i trolistnim tawe, koje sam u svojim potonuklearnim “cveti}em” na wim novinarskim “ranim ra{lemu, mladi}a u kariranoj dovima” (pre)naglasio, o~ito, ko{uqi zavrnutih rukava i kako bih bespotrebno podigao radnim pantalonama na tregenivo straha u sceni sa dva re, pomalo zbuwenog nenajaotvorena bureta urana, moglo vqenom novinarskom vizitom se pretvoriti u ekskluzivnu iz Novog Sada, kojeg smo, isispovest ~oveka kome je od topostavilo se, presreli pre neliko opasnih poslova pod nego {to je u{ao u boks da na sebom dopalo da radi, ba{, najobe navu~e “skapasniji, samo da fander”, za{tisam ga sa~ekao da tino belo odelo zavr{i smenu.

Ka{i~icom se sa maskom. I zaAli, meni se, izuzimaju uzorci ka~i dozimetar. gleda, `urilo iz iz buradi te{kih Premda Taunuklearnog kru450 kilograma ~ar, otkako nas ga @irovskog je od pre dvadevrha, nakon preset godina zaupodneva provevek “zbli`ilo”, a da on to i ne denog u obilasku povr{inskih zna, nekoliko fotografija, postrojewa rudnika (pod zepovremeno iza|e iz moje memomqom je kopalo 215 rudara), i rijske fioke, koliko da me taj neverovatni Janez Tau~ar, podseti da je uvek u mojoj podneo`eweni momak iz oblisvesti, posledwe medijske spe`weg sela, ostao je za mene sakulacije pu{tene iz neke (numo radnik na pakovawu uranoklearne) boce, koje su aktuave poga~e u “bunkeru” (ZONA lizovale radioaktivnu temu A), zaposlen na tom ekstremiz osamdesetih godina o vamnom radnom mestu godinu dana pirskom “nukleranom lobiju” ranije. I jo{ sam pone{to saiz senke koji ne miruje i, za znao o Tau~aru. Naime, navodsada, psiholo{ki priprema no zbog nepo{tovawa mera teren za izgradwu prve nuklebezbednosti, prema tome svoarne elektrane u Srbiji, isjom krivicom, jednom priliprovocirale su me da iz fotokom “malo je ozra~en”. Digla grafskog plasta svoje jugoslose uzbuna. Ni{ta stra{no, venske arhive iskopam (strogo uveravali su me generalni di~uvane) fotografije iz sloverektor rudnika Du{an Pensa na~kog Rudnika urana “@irovi {ef proizvodwe Anton ski vrh”. [krilec, i “odgovorno tvrdiNepunih godinu dana pre neli” da se nivo zra~ewa strogo go {to }u posetiti ovaj rudkontroli{e u celom pogonu, nik kod sela Gorewe Vas, snida zra~ewe u @irovskom vrhu mio sam krajem leta 1986. gonije “ni{ta ve}e od zra~ewa dine sa Darkom [tetinom i na novosadskoj ulici”, te da Aleksandrom Davi}em, dokuTau~aru, ~ija se mokra}a rementarnu emisiju iz dva dela dovno proverava i “nema indiza tada{wu Televiziju Novi kacija ozra~ewa”, i to su reSad (“Omladinski forum”, kli, nije ni boqe ni lo{ije od urednik Eme{e Kedmen), pudrugih radnika u uranskom {tenu u mre`u JRT, a na tada krugu. usijanu temu treba li ili ne Da li su ove umiruju}e, pritreba Srbiji nuklearna elekgodne re~i, pritom izgovoretrana. I, se}am se, kada je u ne iz usta [krileca koji se, Institutu za nukao i Tau~ar, klearne nauke uostalom kao i “Vin~a” komsvi drugi radnipletna ekipa, ]utqivac u kariranoj ci u pogonu, kreko{uqi zavrnutih skupa sa urednitao sa nama kroz com Kedmen, nahalu i ostale rukava i radnim kon {to su se prostorije samo pantalonama pred nama otvou lakom radnom rila ~eli~na mantilu (sa dovrata, u{la u hazimetrom na relu sa reaktorom u kru`nom veru), odradile svoj “propa“buretu” (REAKTOR RA, snage gandni” smisao i momentalno 6.5 MW), zaustavqenim dve goisterale strah, oprez i nervodine ranije zbog zamene gorizu iz mene (malo verovatno), va i rekonstrukcije, prasnuli ili mi je iznenadni ose}aj sosmo u smeh, smeh hladan kao lidarnosti i saose}awa sa Taled, po{to je [tetin utvrdio u~arom pomutio razboritost da sam ih na to smrtonosno me(nije iskqu~eno), ili sam, sto navukao “preko veze” (taprosto, a tom motivacionom da{wi direktor Instituta u okida~u sam najbli`i, osetio Vin~i rodom je iz mog Vrdnikao `ivotiwa krv svojih noka), a Kedmenka dodala da smo, vinaraskih “pet minuta slaako nam je za utehu, bar u novive”, trenutak koji se svakako

J

Ekskluzivno: Reporter „Dnevnika” @eqko Markovi} i Janez Tau~ar pored dva otvorena bureta sa uranovom `utom poga~om u rudniku urana @irovski vrh

ne propu{ta, uglavnom, si{ao sam stepeni{tem u “bunker”, pri{ao Tau~aru i dao znak fotoreporteru da nas, odozgo, s otvorenih vrata, gde je stajao, snimi pored dva otvorena bureta sa uranovom poga~om!

Fotografije sam sklonio dok ne pro|e bar dvadeset godina “inkubacije”. @iv sam. I nije mi namera da ih sada nabijam na nos kolegama, s obzirom na to da koliko god svako od nas umislio da je u novinarskim poslovima oti{ao najdaqe ili najdubqe, tako se uvek na|e neko ko je oti{ao, bar, za

korak daqe. U mom, pak, slu~aju postoji moralna dilema.

Ako ~ovek zara`en sidom, sakrije bolest i nastavi da `ivi “normalno” sve dok patologija ne uznapreduje u tolikoj meri da se vi{e ne mo`e sakriti, ako je, dakle, takav ~ovek, skrivaju}i svoju tragediju, po~inio neku vrstu zlo~ina, da li je novinar, koji se fotografisao na metar od dva otvorena bureta sa sirovom uranovom poga~om, i o tome pre dvadeset godina pisao u, ~ak, nekoliko onda{wih jugoslovenskih novina, tako|e od-

Autor teksta u najdubqoj jami na svetu, leto 1985.

Tau~ar uzima uzorke uranovog koncentrata, leto 1978.

Foto: Slobodan Mileti}

govoran, makar moralno, {to pedicije jedini novinari koji je svojom egzibicijom i (posu tamo dospeli, i to bi trebatencijalnim) ozra~ewem ugrolo da bude dovoqno sa na{e zio, pre svega, svoje najbli`e, strane, da nam jedan od {efoa potom i, mo`da, ostali svet? va ekspedicije, Remza CiqeUzmimo i ovu dilemu. Ako vi} iz Sjenice, na na{e insise jedan {erpas, nosa~ sa sto stirawe da bar malo zavirimo kila prtqaga na le|ima, deseu dubinu, nije odr`ao kurs iz tine puta sa ekspedicijama usspeleologije, navukao nam pentra na Mont Everest, i to opremu i prika~io nas na u`e smatra svojim uobi~ajenim posa ekipom speleologa, premda slom oko kojeg smo se pre tog ne di`e pra{ispusta, i Poponu, da li pretevi} i moja maOdgovorno su mi rujem, odnosno sputvrdili da zra~ewe lenkost, da li sam prete{tali samo u rivao, kada sam nije ni{ta ve}e nego Postojinsku jaJaneza Tau~ara na novosadskoj ulici mu. I to vozom. eksponirao kao Od hiqadu meta~oveka zaposlera vertikalnog nog na najopasnijem radnom “oxaka” s vrha do dna Durmimestu kojeg neko mo`e da zatora, Stanko i ja smo se spumisli, a isti taj radnik u rudstili do dubine od stotinak niku na pakeraju urana u @imetara, kada se pod nama razjarovskom vrhu, odra|uje za plapio ponor dubok oko dvesto tu u tom “bunkeru” svoju osmopedeset metra, iznad kojeg smo ~asovnu {ihtu, okupa se, preovisili u mraku sve dok nas nibu~e i ode svojoj ku}i na rusu instruisali kako da se vra~ak? I kakva je to novinarska timo na povr{inu. hrabrost stajati dva minuta U ve~itim esnafskim igrapored dva otvorena bureta sa ma, takmi~ewima i prepucavauranovim koncentratom, samo wima ko je u novinarskim poda bi se napravilo par “maneslovima prekora~io crtu vikenskih” snimaka, kad je to Tasokog rizika i najdaqe otiu~aru svakodnevica, i ~oveku {ao u istra`ivawima i u eksne pada na pamet da nabijawem kluzivitetu, koliko je duboko na nos svog slu~aja oko toga zagrizao u neki (delikatan, di`e pra{inu? Nije li to, smrtonosan) slu~aj ili temu, {ta vi{e, ~in novinarskog uvek se {trecnem i progutam pili}arewa? knedlu, gotovo s izvesno{}u Moji reporterski eksperiPavlovqevog refleksa, i pomenti sa strahom i izazivasle dvadeset godina u nedoumiwem sudbine, sa jamama i eksci sa sobom, ili sa novinarem tremnim dubina, zapo~eli su u sebi, da li sam onog dana u osamdesetih godina kada sam @irovskom vrhu oti{ao prese u jami borskog rudnika strdaleko i pokazao da, kako bi moglavio liftom (sa rudarismo rekli mi preko Dunava, ma RGP “Vrdnik”) na dubinu imam muda, ili sam, ipak, svood {esto metara i svoje osmojom lakomisleno{}u i neodgo~asovne impresije sa tog izlevorno{}u prema sebi i drugita objavio u “Glasu omladine”. ma, pokazao da sam egzibicioLeta 1985, pozvao me Stanko nista i, mo`da, najve}a budala Popovi}, tada novinar “Pome|u novinarima? Ne znam. qoprivrednika”, da s wim poNisam pametan. I danas se pi|em na wegov rodni @abqak, i tam {ta su meni trebali svi da se usput, reti eksperimenporta`e radi za ti sa grani~nim “Dnevnik”, uzve(zlo)uopotrebaKakva je to remo podno Boma `ivota? Jebotovog kuka novinarska hrabrost dan od zdravora(2.523 m), lokazumskih odgovostajati dva minuta litet Obru~ine ra mogao bi da pored dva bureta i Vjetrna brda, bude da sam srgde je jedna me|uqao zbog para i narodna speleoslave. Para nelo{ka ekspedicija istra`imam, slavu nisam stekao. Povala koloniju vertikalnih japut rudara u Boru, speleologa ma na tom durmitorskom podna Durmitoru, rudara u @iru~ju i u jednoj od wih na Vjerovskoj jami i – Janeza Tau~atrnim brdima spustila se na ra u “bunkeru smrti” (bo`e, da dubinu od {esto metara, s izli je `iv taj moj nuklearni gledima da dostignu i hiqabrat sa fotografije), samo darku, {to bi po kriterijumisam radio svoj posao. S jednom ma speleologije bilo ravno bitnom razlikom! Jedino sam prvom osvajawu Mont Evereja i u Boru i na Durmitoru i u sta! I tako po|oh na @abqak. @irovskom vrhu bio na svom Uspentrali smo se na liticu radnom mestu. @eqko Markovi} do logora, prvi i do kraja eks-

c m y

DNEVNIK

31.decembar2009-2.januar2010.

15

31.decembar2009-2.januar2010.

c m y

16

DNEVNIK

31.decembar2009-2.januar2010.

c m y

DNEVNIK

VI[E OD ISTORIJE

17

U I[^EKIVAWU NAJAVQENE IZLO@BE IZ DREVNOG EGIPTA

Tutankamon sti`e u Srbiju rheolog Hauard Karter i wegovi pomo}nici, uz finansijsku potporu lorda Karnavona, 4. novembra 1922. na{li su se pred prvim ulazom u neistra`enu grobnicu, koja nosi oznaku KV62, u egipatskoj Dolini kraqeva na zapadnoj obali reke Nil, pored Luksora, negda{weg glavnog grada Tebe. Dan nakon toga hodili su stepeni{tem koje je vodilo u pogrebne prostorije faraona, a tri nedeqe kasnije uzbu|eno su stajali pred zidom sa Tutankamonovim pe~atima. Me|utim, tajne koje je sa sobom poneo de~ak faraon nisu im se otkrile tako lako. Morali su u grobnicu da uvedu elektri~no osvetqewe i da je obezbede od kradqivaca, jer se samo naslu}ivalo kakva sve blaga mo`e da skriva. Da bi se na{li pred sarkofagom Tutankamonovim trebalo je da razdvoje ~etiri pozla}ene {kriwe, koje su bile ugra|ene jedna u drugu, poput kineske ku-

A

tije. Nakon 84 dana te{kog rada uspeli su da u|u i potvrde da su prona{li prvu netaknutu grobnicu jednog egipatskog faraona, sa svim blagom pa`qivo odabranim da kraqu olak{a zagrobni `ivot.

Sarkofag koju su ugledali bio je napravqen od jednog komada `u-

Posmrtna maska ne putuje svetom Mnoge od starina Egipatskog muzeja, zbog velike vrednosti, ne smeju da napuste Egipat. Takav je slu~aj, izme|u ostalog, sa posmrtnom maskom Tutankamona koja je stajala na mumiji u trenutku kada ju je Karter prona{ao. Egipatska vlada ju je osamdesetih godina pro{log veka proglasila nacionalnim blagom i previ{e krhkom za putovawe, te od tada vi{e nikada ne}e biti izneta iz svoje postojbine. Napravqena je od zlata i ukra{ena bojenim staklom i poludragim kamewem, a te`i 11 kilograma.

Lik faraona je prikazan na klasi~an na~in sa ceremonijalnom bradom sa zmijom i le{inarom na vrhu maske.

tog kremen kamena i u wemu su se nalazila tri kov~ega. Dva su bila pozla}ena, a jedan potpuno od zlata, te`ine oko 110 kilograma. Tu je mirno skoro 3.000 godina le`ao faraon koji je krunu poneo sa devet godina, a `ivot zavr{io sa, pretpostavqa se, 19 leta.

Otkri}e ove male grobnice sa bogatom posmrtnom opremom, sem {to je pomoglo egiptolozima u rekonstrukciji ovog perioda

na prole}e da budu prikazani na izlo`bi „Riznica faraona“ u Beogradu koju je ministar kulture Neboj{a Bradi} najavio nakon leto{we posete Egiptu.

Osim Tutankamonovog blaga, izlo`ba bi trebalo da bude podeqena u 63 celine, razli~ite po materijalu i vremenu nastanka, a koje su prona|ene na lokalitetima od Gize do Edfua. [ta }e se konkretno od artefakata

razgovarao, da Egipat od svake zemqe u kojoj izlo`i svoju istoriju zaradi milion dolara.

Evropska kolekcija brojnija od egipatske Za verovali ili ne je ~iwenica da se ve}ina egipatskog blaga, u stvari, nalazi u Evropi. Samo 10.000 mawe artefakata od Egipatskog muzeja ima Britanski muzej u Londonu. Druga najve}a riznica, sa vi{e od 80.000 muzealija, nalazi se u Berlinu, potom slede sa istim brojem londonski Petre Museum of Egyptian Archaoleology, te ~uvena postavka u Luvru. Od svih ovih muzeja „najsiroma{niju“ kolekciju u Evropi ima italijanski Egizio (egipatski) muzej, koji u svojim depoima ~uva oko 32.000 predmeta iz drevnog Egipta. Veliki broj artefakata nalazi se i u ameri~kim muzejima. Zbog toga su egipatske vlasti, povodom 100 godina Egipatskog muzeja, pokrenule kampawu za vra}awe umetni~kih dela, od kojih se najvrednija nalaze u Britaniji i Nema~koj. U sklopu te akcije pre nekoliko nedeqa Francuska je Egiptu vratila fragmente murala iz jedne od grobnica. istorije, zagolicalo je ma{tu javnosti koja se pitala na {ta li su tek onda nai{li lopovi koji su prvi u{li u grobnicu velikog Ramsesa II i ostalih velikih egipatskih kraqeva i ispraznili ih. Blaga iznesena iz Tutankamonove grobnice tolika su da su napunila 12 prostorija Egipatskog muzeja u Kairu, u kojem se danas ~uva oko 120.000 antikviteta drevnog Egipta.

Ba{ neki od tih posmrtnih predmeta koje je Karter na{ao po~etkom pro{log veka u Tutankamonovoj grobnici trebalo bi da

na}i pred publikom u Srbiji, u Ministarstvu kulture nisu mogli da nam ka`u, jer su pregovori jo{ u toku, me|utim, s obzirom na vrednost predmeta i osigurawe koje mora da pokrije svaki rizik, za pretpostaviti je da u Srbiji ipak ne}e biti izlo`en najvredniji deo egipatskog starostavnog blaga. Pogotovo kada se uzme u obzir jedna lawska izjava za medije generalnog sekretara egipatske Uprave za antikvitete dr Zaharija Havasa, s kojim je ministar Bradi} letos

Svetom, ina~e, trenutno putuje nekoliko pokretnih izlo`bi Egipatskog muzeja. Jedna od wih je „Tutankamon i zlatno doba faraona“ koja }e do marta biti u San Francisku. Tamo je doputovalo

130 predmeta iz grobnica egipatskih faraona, od ~ega je 50 ba{ iz Tutankamonove, me|u kojima se nalazi wegova kraqevska dijadema i jedna od ~etiri zlatne dragocene ~inije u kojoj se nalaze neki od wegovih mumificiranih unutra{wih organa. Tako|e, publici je predstavqena legendarni de~ji tron od ebanovine, slonova~e i zlata, s kojeg je, dodu{e pod nadzorom kasnijeg naslednika Aja, vladao de~ak faraon.

Izlo`ba pokazuje svakodnevni `ivot egipatskih kraqeva kroz sitne predmete poput kozmeti~ke posude s lavom na poklopcu koja jo{ uvek, ka`u, sadr`i tragove kozmetike koju je Tutankamon koristio. Tako|e, posebno mesto ima i ceremonijalni ma~ s koricama, prona|en u platnu kojim je mumificiran, a koji je trebalo da ~uva kraqa tokom putovawa u „poqa blagoslovenih“.

U svakom slu~aju, {ta god od egiptaskih starina bude doputovalo u Srbiju, bi}e veoma vredno za nas. Stajati pred ne~im {to je staro nekoliko milenijuma, gledati dostignu}a jedne drevne civilizacije u odnosu na na{u i spoznati {ta zaista zna~i duga istorija, bi}e vi{e nego dragoceno iskustvo.

Aleksandra Vidanovi}

31.decembar2009-2.januar2010.

IZA KULISA

DNEVNIK

c m y

18

NAJBOQA KERAMIKA NA SVETU MO@DA ZALUTA I NA NA[E PIJACE

Lov na habanski fajans ni {to se nadaju da }e na na{im buvqim pijacama na}i vrednu sliku vrhunskog svetskog majstora ili prvorazredni komad name{taja, rimskog stakla ili augzbur{kog srebra – `ive u velikoj zabludi, ali ako zaista neko namerava da na|e i kupi najboqu svetsku keramiku kojom bi se ponosio svaki svetski muzej onda, na novosadskom Najlonu, suboti~kom ili pan~eva~kom buvqaku i sli~nim pijacama u Segedinu, Ke~ekmetu, Pe~uju ili Pe{ti, treba da krenu u lov na habansku keramiku. Ta~nije, na vrhunske komade fajansirane keramike izra|ene u selima zajednice Habana u periodu od 1590. do 1735. godine. Ne mali broj istori~ara umetnosti danas tvrdi da je habanska keramika u svoje vreme bila najboqa na svetu, a po mnogima, to je ostala do dan danas.

Prekti~no sva keramika koja je od po~etka 17. veka pa do danas izra|ivana u Slova~koj, ^e{koj, Ma|arskoj i delu Rumunije, kao i po vojvo|anskim selima i varo{ima, vu~e korene ili ima direktan uzor u habanskoj keramici. I ne samo to, ve} su i ~uvene manufakture od @olnaija do Holi~a i Gmundnera, u po~etku prakti~no pravile reprike habana. Sve li~i na haban, pa je zato i sre}a

O

na}i pravi i autenti~ni komad. Ta srekasnije Habani razvili sopstveni i }a ima i cenu, te tako jedan ukrasni taprepoznatqiv stil. Zlatni period Hawir s kraja 17. veka vredi i po pet hiqabanske keramike bio je 17. vek, da bi do da evra. polovine 18. veka i Habani i wihova keHabani i pri~a o wima je interesantramika pali u zaborav. Me|utim, sredina kao i wihova keramika. Habani - inanom 20. veka svet polako po~iwe da ot~e poznati kao Anabaptisti – zapravo kriva vrhunsku primewenu umetnost su verska zajednica koja je od 16. veka, Habana, a kolekcinari i muzeji kre}u u `ivela mawe ili vi{e odse~ena od potragu za zaboravqenim i ko zna gde spoqnog sveta u svojim malim zajednicasve zaturenim blagom. ma. Krenuv{i od [vajDanas prakti~no ne carske i Nema~ke, ili, postoji ni jedna Najstariji do sada boqe re}i, be`e}i iz ozbiqnija aukcijska tih krajeva zbog verku}a od Be~a do Budimotkriveni predmet skih progona, stigli su habanske keramike je iz {ete, Praga i Pariza, i u na{ kom{illuk – u kojoj se na prodaju ne 1609. godine, a najve}i nude rukotvorine Hasvoje su zajednice vrebroj komada datira menom formirali u bana, a ni kupaca ne Moravskoj, Slova~koj, mawka, i to onih koji s kraja 17. i po~etka Ma|arskoj, kao i u Ersu spremni dobro da 18. veka dequ. plate. Ali to {to su Jedinstven dizajn, Habani `iveli u naboja i razli~itost od grn~arije okol{em kom{iluku, {to je pre 300 godina nih naroda, u~inili su da habanski fawihova keramika bila prihva}ena i od jans brzo postane popularan, prvo samo obi~nog sveta i {to su u me|uvremenu u krugovima plemstva, ali kasnije i u pali u zaborav, govori da postoji veli{irima slojevima naroda. Izbor dekoka {ansa da neki komad wihove keramirativnih motiva se kroz vekove mewao. ke zaluta i do na{ih buvqaka.

U po~etku kramika je izra|ivana po Za oni koji bi da tra`e, najva`niji uzoru na renesansni fajans iz italijanputokaz je ispisana godina na svakom skih gradova, pre svega Firence, da bi komadu habanske keramike. Ona nema

Ukrasni tawir iz 1718. godine, pre~nika 29,1 cm, prodat u Be~u za 5.500 evra

Tawir iz 1700. godine, pre~nika 35 cm, prodat na aukciji u Budimpe{ti za 2.000 evra

nikakav poseban pe~at, `ig ili oznaku s dowe strane posuda, ali svaki tawir ili vr~ mora negde na sebi imati rukom ispisanu godinu kada je proizvedena.

Ako nema godine, onda nema ni habana, ve} se radi o starom komadu koji je samo replika orginala. Tako|e, za pravi haban ra~una se samo keramika datirana do 1735. godine, a posle toga se komadi tretiraju kao posthabanska keramika i vrednost joj je mnogustrukao ni`a. Najstariji do sada otkriveni predmet habanske keramike je iz 1609. godine, a najve}i broj komada datira s kraja 17. i po~etka 18. veka.

Kopije i falsifikati su posebna pri~a, jer wih ima na tone. I sa ispisanim godinama i bez wih. Problem je, kao {to rekosmo, u tome {to sve li~i na haban. U Slova~koj i Ma|arskoj i danas rade radionice koje, kao suvenire, proizvode replike habanske keramike.

S obzirom na to da su ih pravili i pre 50 ili 150 godina, izgled i starost lako mogu zavarati. Kada se uz to na|e i neki „mudrac“ koji na tawir ili vr~ dopi{e godinu, 1690. na primer, eto zanimacije.

U svakom slu~aju, bez obzira na mogu}nost da ulovite kopiju, vredi poku{ati, pa vam se mo`da i posre}i.

Dejan Uro{evi}

Krigla iz 1667. godine, visine 18,5 cm, prodata u Na|haziju za 6.000 evra

Apotekarska posuda iz 1693. godine, visine 16 cm, prodata u Budimpe{ti za 1.600 evra

Tawir iz 1670. godine, pre~nika 30 cm, prodat u budimpe{tanskoj aukcijskoj ku}i Na|hazi za 5.000 evra

DNEVNIK

31.decembar2009-2.januar2010.

VI[E OD ISTORIJE

19

SRPSKI VOJNI ANSAMBL – TRADICIJA KOJA NE ZAMIRE KROZ TRI VEKA

Muzikom osvojili i carski [enbrun I

ovu godinu o~ekuju da zapo~nu kraqevski, kao i onu koju smo ispratili, i za Svetosavski bal ponovo svojom muzikom na noge podignu diplomate i be~ki krem u sredwevekovnom glamuroznom dvorcu [enbrun. Re~ je o umetni~kom ansamblu Ministarstva odbrane “Stanislav Bini~ki”, koji ba{tini tradiciju kroz tri veka. Danas je 37 wegovih ~lanova, me|u kojima je 12 dama, po re~ima na~elnika i dirigenta, kape-

stara u Modeni, ali i one {irom Evrope i sveta, gde je nekada ansambl “Bini~ki” „`ario i palio” svojim nastupima.

A {ta zna ovaj najsavremeniji deo Ministarstva odbrane, uverili su se u to svi muzi~ki hedonisti, kao i peva~i koji dr`e do kvalitetne pratwe, tra`e ih pop zvezde, strane ambasade, operske legende... Oni su u novim uniformama nedavno u Domu sindikata simfonijski zasvirali hitove slavne {vedske grupe ABBA na konceru nazva-

Mehta da, turbofolkovci ne – Svirawa na uvce i turbo folka nema. Na{a misija jeste da muzi~ku kulturu vratimo na svoje mesto. Pratili smo Jovana Kolunxiju, Stefana Milenkovi}a, Biserku Cveji}, Terezu Kesoviju, Jadranku Jovanovi}, Olivera Wega i mnoge druge.

Zubin Mehta je jo{ 1970. godine tokom prve posete Beogradu dirigovao ovim orkestrom, a palicu su dr`ali i Angel [urev, Oskar Danon, Mladen Jagu{t... Prepoznatqivi smo po uniformi, a zvuk nekih specifi~no vojnih instrumenata, kojih u drugim orkestrima nema, daje pravi {mek i zato nas tra`e i mladi – ka`e Mitrovi}.

– Nakon nastupa u dvorcu [enbrun, prekretnica je bio Dan `ena kada smo o`iveli se}awe na Dragana Stojni}a i wegove tradicionalne koncerte posve}ene damama, a potom napravili rimejk nekada{weg „Beogradskog prole}a“ na kome su zapevali legendarni \or|e Marijanovi}, Lola Novakovi}, Radmila Karaklaji}... I tako smo, pored strogih vojni~kih i klasi~nih nota, zasvirali i ne{to drugo {to se publici izuzetno dopalo – obja{wava Mitrovi} u razgovoru za na{ list.

I zaista, to su uradili profesionalno i dobro i do`iveli ovacije na muzi~ko-poetskim ve~erima glumca Ivana Bosiq~i}a. Na koncertima su pratili Lea Martina, Jadranku Jovanovi}, Minu Lazarevi}, @eqka Joksimovi}a, nakon ~ije premijere najnovijeg albuma je {tampa wihov revijalni nastup okvalifikovala jednostavo – odli~ni.

Kapetan Mitrovi}, koji je u ovom orkestru dirigentsku palicu preuzeo 2005. godine, ukazuje da se prvenstveno radi o simfonijskom orkestru, sa visokobrazovanim ~lanovima, koji minimum jedanput mese~no nastupaju sa svojim raznovrsnim repertoarom klasi~ne muzike.

– U sastavu simfonijskog ansambla je i mali revijalni or-

kestar. Kada se oni spoje, dobija se dobitna kombinacija koja daje mogu}nost za {irewe repertoara. Ova specifi~nost, kao i pokretqivost, jer gostujemo {irom zemqe, izdvaja nas od

kulturni zna~aj ove specifi~ne jedinice.

– Bez podr{ke ~elnih qudi Ministarstva odbrane ne bismo stigli dovde u 2009. godini, ali to je samo po~etak – ka`e Mirovi} koji je sa svojim orkestrom nedavno izdao CD sa srpskom vojnom muzikom.

Dok slu{amo “Mar{ na Drinu”, “Tamo daleko”, “Mar{ kraqa Aleksandra”... zvuci nas vra}aju 110 godina unazad kada je zapo~ela pri~a ~iju tradiciju ba{tini sada{wi sastav vojnog ansambla.

Stanislav Bini~ki

ostalih, dodu{e malobrojnih simfonijskih orkestara kod nas. A jedinstveni smo i me|u vojnim orkestrima u svetu. Na{ orkestar je najlak{e porediti s onim koji svira na italijanskom festivalu u Sanremu – ka`e na{ sagovornik.

On pri tome isti~e i zaslugu samog ministra odbrane Dragana [utanovca, koji je prepoznao

Srpske uniforme na Dan nezavisnosti SAD Pozdrav na pariskoj `elezni~koj stanici

Pored brojnih priznawa i vi{e od tri stotine snimqenih albuma, ansambl mo`e da se pohvali u~e{}em na mnogobrojnim muzi~ko-scenskim sve~anostima i festivalima, od Bemusa i Belefa, preko Mokraw~evih dana do Dubrova~kih letwih igara. Ne kriju da im godi i to {to su ih primetili i stranci u na{oj zemqi. Ne pitaju}i za cenu, Ambasada SAD ih je ove godine anga`ovala da sviraju za Dan nezavisnosti, podrazumeva se, u srpskim uniformama. Di~e se, ka`e Mitrovi}, prvom posetom selu Jasika, rodnom mestu Stanislava Bini~kog, u kom su zasvirali wegov “Mar{ na Drinu”.

Tito je krstario svetom sa „Bini~kim” – Ma {ta mi danas mislili, Tito je bio svestan mo}i koju ima muzika. U wegovo vreme orkestar je brojao 250 ~lanova i ni na jedno putovawe brodom „Galeb“ nije oti{ao bez makar dela muzi~kog ansambla – podse}a kapetan Mitrovi}. @eqan da Srbija i muzi~ki li~i na ostali deo Evrope, kraq Aleksandar Obrenovi} je 1889. godine pozvao ~uvenog kompozitora i dirigenta Stanislava Bini~kog i naredio mu da osnuje vojni orkestar koji }e slu`iti i narodu. Monarh je od Bini~kog zahtevao da svake nedeqe na Kalemegdanu odr`ava koncerte klasi~ne muzike za gra|anstvo. Nedeqni muzi~ki hepeninzi su brzo postali pravi hit u prestonici. Jedne nedeqe na Kalemegdan se uputio i kraq li~no. Kada je video da dirigentsku palicu dr`i drugi dirigent, vojni~ki je podviknuo: „Gde je Bini~ki? Recite mu da se odmah pojavi ina~e }u ga

U Bizerti pri ukrcavawu srpskih trupa za Solun 1916.

tana mr Igora M. Mitrovi}a, spremno da kao prava reprezentativna jedinica Ministarstva, na dostojnom nivou predstavi Evropi i svetu Vojsku i kulturu u woj i Srbiji. Sude}i po onome {to su pokazali u protekloj godini, bi}e to veliki povratak i na tradicionalne godi{we susrete vojnih orke-

nom “Mama mia” i do`iveli ovacije. Sem {to su pokazali da su u trendu sa svetskim zbivawima, jer se Holivud filmski pozabavio besmrtnom {vedskom grupom, svojim izvo|ewem „Fernanda“ „Vule vu“, „Super Truper“ i qubiteqima dobrog zvuka dokazali su da i vojska mo`e da bude raspevani Deda Mraz.

U vojnom orkestru dame imaju posebno mesto

DOBRI IZGLEDI ZA BUDU]NOST „Dnevnik“, kao svake dobre novine, prate, komentari{u, obja{wavaju, „dnevno“ vreme. Pisac, sa svoje strane, stalno susre}e svoje (i tu|e) starewe, jer je wegovo vreme (i se}awe) u stvari jedino vreme u kome on `ivi (bez obzira da li }e ga wegove kwige nad`iveti ili ne). „Malo“ privatno vreme postoji u li~noj arhivi svakog ~oveka. Ali kad pro~a~kamo po toj arhivi, na}i}emo i pregr{t odglasa, impresija, razmi{qawa koja su se tamo nakupila ~itawem dnevnih novina, slu{awem radija ili gledawem TV. Ako je pak taj ~ovek kojim slu~ajem pisac, on je (odnosno wegova li~na arhiva) i te kako sakupqa i prera|uje utiske pisanih i audiovizuelnih medija, {to je nesumwivo dovoqan argument za{to pratim dnevnu {tampu.

Osim toga, za „Dnevnik“ me vezuje i neki li~ni (nadam se, obostrani) afinitet. Pre nekih ~etvrt veka, svake nedeqe javqao sam se „Dnevniku“ - „kulturnom razglednicom iz Makedonije“. Tako da on, i danas, zauzima veoma simpati~no mesto u mojoj memorijskoj arhivi. I nadam se - sa dobrim izgledima za budu}nost! Sre}na Vam Nova 2010!

Aleksandar Prokopiev

staviti na ve{ala!“ Znaju}i za kraqevu re{enost da Srbiju muzi~ki prosveti, upla{eni kompozitor se slede}eg dana pojavio kod kraqa s obja{wewem da je izostao jer je bio zauzet komponovawem. Naslov wegovog novog dela je glasio – „Pod ve{alima“!

Posledwi vladar Obrenovi}a bio je u pravu kada je tvrdio da je muzika ubojito oru`je. Pokazalo se to ve} tokom Prvog svetskog rata kada su muzi~ari bili u prvim borbenim redovima i notama uticali na podiza-

we morala srpske vojske. U vreme Cerske bitke, prve pobede srpske vojske nad austrougarskim trupama, Stanislav Bini~ki je napisao „Mar{ na Drinu“ i posvetio ga hrabrom pukovniku Milivoju Stojanovi}u Brki, komandantu Drugog gvozdenog pe{adijskog puka. Zub vremena nije uticao na popularnost najpoznatijeg i naj~e{}e sviranog mar{a s ovih prostora. Do danas „Mar{ na Drinu“ je do`iveo brojna izvo|ewa u najrazli~itijim aran`manima, od pravog vojnog mar{a, preko klasi~ne, pa sve do rokenrol i pank verzije. Svirali su ga razni doma}i i strani orkestri i izvo|a~i, a wegovim notama nisu odolele ni poznati sastavi kao {to su „[edous“, „Smak“, „Lajbah“...

– Svaki koncert po~iwemo ili zavr{avamo ovom kompozicijom, uvek uz ovacije publike – ka`e Mitrovi} dok uz zvuke “Mar{a na Dinu” posmatramo arhivske fotografije na kojima “Bini~ki” u stopu prati vojsku i narod na putu za Krf, na Solunskom frontu, gde su truba i dobo{ bili u prvoj liniji fronta, a pored tih zabele{ki iz vihora rata je i ona na kojoj 1937. godine svira na `elezni~koj stanici usred Pariza.

– Muzika ne zna za jezi~ke i nacionalne barijere, ona poga|a direktno u srce i u tome je wena mo} – poru~uje kapetan Mitrovi}.

Dragan Milivojevi}

SRE]NA NOVA 2010 - ILI NE? Za qubiteqe nau~ne fantastike 2010. nije obi~na godina - to je godina u kojoj se de{ava roman „2010: Druga odiseja“ klasika Artura Klarka. Nau~na fantastika, naravno, ne predvi|a budu}nost, ali kako joj odoleti? Klark je oma{io ve} Prvom odisejom sme{tenom u 2001, pa slede}i termin, godina na ~iji prag smo stigli, te{ko da }e ponoviti bilo {ta od one iz pi{~eve fantazije. Te{ko ali ne i nemogu}e. Ni u Klarkovoj 2010. nije sve potaman, napetost i krize „cvetaju“ - toga ni nama sada{wima ne mawka - ali u finalu romana stvari se iznenada mewaju, a novodolaze}e vreme obznawuje ~udesno bi}e Dete Zvezda (tek da poka`e ko je glavni). Nadaqe ni{ta vi{e nije isto – qudi kona~no shvataju da nisu sami u Svemiru, da ne mogu da se igraju svojim i tu|im opstankom, da moraju da opravdaju ~iwenicu da su (koliko-toliko) inteligentna bi}a na zrncu peska usred beskraja. Spoznav{i svoju veli~inu i si}u{nost, qudi, koji od tada `ive ispod dva Sunca, kre}u putem sveop{teg boqitka. Mo`emo li mi, koji }emo `iveti u „stvarnoj“, po`eleti vi{e od toga da nam se dogodi takva literarna 2010. godina?

Ilija Baki}

20

DNEVNIK

31.decembar2009-2.januar2010.

VI[E OD ISTORIJE

U [TAMPI ZAVR[NI TOM ENCIKLOPEDIJE NOVOG SADA

Gradoqubiva narodna ~itanka ko u Biblioteci Matice srpske pitate koji priru~nik ~itaoci najvi{e tra`e, odgovori}e vam – Enciklopediju Novog Sada. Tih trideset kwiga plavih korica, koliko i slova azbuke, zapravo su jedna, gradoqubiva ~itanka, koja objediwuje vreme, prostor, qude i zbivawa, od praistorije do danas. Samo velike metropole u svetu imaju svoje enciklopedije, a ovu, novosadsku, osmislio je i do kraja doveo dr Du{an Popov, wen glavni i odgovorni urednik od prvog toma iz 1993. pa do ovog posledweg, koji je u {tampu predat uo~i bo`i}no-novogodi{wih praznika.

Izdava~ ove dragocene serije je Novosadski klub.

Te{ko je i prise}ati se ratne i inflatorne ’93. ali za `ivotno va`ne poduhvate nikada ne treba ~ekati boqa vremena, mislio je tada, a i mnogo pre, novosadski publicista i novinar dr Du{an Popov. Na enciklopediji “Sveznawe” iz 1937. godine, koju je kao prenumerant kupio wegov baba (tata) Pera, u Mokrinu je nau~io da ~ita. Ma{tao je da jednog dana napi{e tako veliku, lepu i korisnu kwigu. Kao dugogodi{wi sekretar Matice srpske formalno je penzionisan 1991. godine, da bi potom krenuo u ostvarivawe svog de~a~kog sna.

– Tih godina osnovali smo Novosadski klub, gra|ansko nestrana~ko udru`ewe koje je povezivala qubav prema na{em gradu – prise}a se Popov.

– Kao pripremu za projekat enciklopedije, po~eli smo da izdajemo Sveske za istoriju Novog Sada, a iza{lo je deset brojeva. A eciklopedija je zami{qena kao sveznadar o na-

A

Du{an Popov

{em gradu i wegovom prirodnom zale|u, o svemu {to je vezano za istoriju i savremenost Novog Sada; zbivawa tokom vekova koja su obele`ila vreme, poduhvati koji su pratili hod civilizacije na ovim prostorima, institucije, manifestacije nacionalnog i op{tequdskog obele`ja. A prvenstveno smo `eleli da zabele`imo znamenite qude i porodice iz pro{losti, koji su zadu`ili grad zna~ajnim doprinosom, i savremenike koji stvarala-

SUSRETI

Foto: B. Lu~i}

{tvom proslavqaju ime grada i svoje profesije, ostavqaju}i trag za budu}a pokoqewa. Najva`nije je bilo da se te kwige ~itaju i razgledaju, a ima mnogo dokaza da je tako.

I zaista, Novosadska enciklopedija je {tivo za veoma {irok krug ~italaca razli~itih ukusa i obrazovawa. Popisana su ovde sva imena `rtava Racije, svi dobrovoqci u ratovima koji su tutwali ovom ravnom i blagorodnom zemqom i mnoga druga. ^ak i poznati pu{a~i i nepu{a~i me|u Novosa|anima.

Prva re~ u prvom tomu je “aba”– turcizam koji zna~i sukno tkano u doma}oj radinosti. A posledwa, slu~ajno ili namerno, [ustran, koji je bio ~uveni novosadski modni kroja~. Uz brojne ilustracije, dok se prelistava, a ne tra`i ne{to posebno, ~itaoce najvi{e privla~e mala {tiva, prepuna zanimqivosti iz narodnih kalendara, kwi`evnosti, narodnih umotvorina, memoara, a neretko i iz pera Du{ka Popova.

Iza projekta Enciklopedije Novog Sada ostalo je mnogo neiskori{}ene gra|e. Uz svaki tom je potreban suplement, odnosno dopuna. Jer, vreme je ~i-

[tivo o Lenki Dun|erski U sedmom tomu ENS (DZ-EG) nalazi se i {tivo o Lenki Dun|erski, koje je Popov preuzeo iz kwige Mladena Leskovca “O Lazi Kosti}u”, objavqene u “Nolitu” 1978. Naslov {tiva je “Umiqata i predusretqiva”. “Svi koji su znali Lenku Dun|ersku ili slu{ali o woj, jednodu{no govore kako je bila plavih o~iju, visoka i elegantna, lepa i dobra srca, umiqata i prema svima predusretqiva. Stara sobarica Veronika Molnar kazivala je da je Lenku sva posluga u ku}i izuzetno i neobi~no volela, jer nije bila ni najmawe gorda no uvek prirodna, uvi|avna i dare`qiva, i da nikada nije propu{tala da siroma{ne i potrebite pomogne {iroko i nagradi bogato.”

nilo svoje, a na primeru Novosadskog univerziteta to izgleda ovako: kada je iza{la prva kwiga ENS (ABA-ADE), neki tada{wi asistenti danas su akademici, pa }e dobiti mesto u 31. dopunskom tomu, koji }e, uz pomo} dosada{weg glavnog urednika, raditi direktor Arhiva Novog Sada Bogoqub Savin.

A za one koji ne mogu da oproste nenamerne propuste, Popov navodi dva zanimqiva previda. U ~uvenom {estotomnom Re~niku srpskohrvatskog jezika Matice srpske nema re~i “p~ela”, iako su i ko{nica i roj tih korisnih `ivotiwica ucrtani u Mati~in grb iz 1826. godine. A u jo{ ~uvenijem Vukovom “Rje~niku” iz

Azbu~nik iskusnog novinara Jo{ se Drugi svetski rat nije ni zavr{io, a petnaestogodi{wi Du{an Popov je postao dopisnik “Slobodne Vojvodine” iz Petrograda (potoweg Zrewanina). Po preseqewu u Novi Sad bio je volonter u redakciji i rado se se}a da su ga urednici slali po burek. Tu je zapo~eo profesionalnu novinarsku slu`bu 1953. godine i pro{ao sve rubrike, a najvi{e mu se dopadalo da podu~ava mlade. Bio je jedan od osniva~a i prvi glavni urednik Televizije Novi Sad od 1972. do 1978. kada je izabran za sekretara MS. – I danas mislim da mi je tokom protekle dve decenije, koliko sam posve}en Enciklopediji Novog Sada, najvi{e pomoglo novinarsko iskustvo – ka`e Du{an Popov. – U svakom enciklopedijskom projektu najte`e je napraviti azbu~nik, a ja sam ga sa~inio najlak{e, jer sam sve javne li~nosti poznavao jo{ od mladosti. Ni slutio nisam koliko }e kasnije biti te{ko; i boqe je tako, jer da sam znao kakve me prepreke o~ekuju, mo`da bih odustao. U po~etku nisam imao pomo}nika, a sumwi~avci su mi ote`avali posao. Govorili su da enciklopedije izdaju leksikografski zavodi, da ne}u uspeti. Ipak, moja upornost vremenom je privukla druge entuzijaste, a sokolilo me je i {to su qudi veoma rado davali podatke o sebi i svojoj porodici, ili o drugima.

A Du{an Popov ({picnameKr{in), uz brata Ra{u jedan od naj~uvenijih Mokrin~ana, pi{e peti tom Istorije Matice srpske (~etvrti je ve} napisao). @ao mu je, ka`e, {to mla|i nije krenuo u ove poslove i poru~uje da je svakih deset godina (svakoj) Enciklopediji neophodno novo, osve`eno izdawe. Enciklopedijske sveske treba da podstaknu daqi istra`iva~ki rad. Uostalom, gre{ke i “bela poqa” ~esto su popravqani trudom i dobrotom samih ~italaca.

1818. godine nema re~i “gusle”, iako je iz tog instrumenta iza{lo bar pola usmenog narodnog predawa Srba.

Enciklopedija Novog Sada u po~etku je {tampana olovnim slogom u veterni~koj [tampariji “Dobra vest”, a danas su to najmodernija kompjuterska postrojewa [tamparije Stojkov.

Weno izla`ewe su pomogli brojni pojedinci i firme, a na spisku velikih dobrotvora ENS prva je Skup{tina grada Novog Sada.

Radmila Lotina

RADE KOJADINOVI], DRAMSKI UMETNIK I POZORI[NI DOAJEN

Gluma se otkriva celog `ivota ad bi prvi utisci presu|ivali o tome kojim poslom }e se neko baviti u `ivotu, doajen novosadskog pozori{ta Rade Kojadinovi} nikada se glumom ne bi bavio. A, evo ga i sada, u osamdesetoj godini, glumi ~ak u pet predstava koje su trenutno na repertoaru wegovog Srpskog narodnog pozori{ta, u kojem je proveo tolike decenije `ivota.

– Moje prvo scensko iskustvo zavr{ilo se katastrofalno – se}a se i danas Rade Kojadinovi}. – Bio sam u prvom razredu osnovne {kole i na svetosavskoj priredbi moja vr{wakiwa i ja trebalo je da odrecitujemo pesmu u dijalogu „Bata i seka“. Sala puna sveta, skupile se tetke, ujne, babe, i ja se upla{io.

Vrti mi se ona sala, samo {to ne padnem u nesvest, i u jednom trenutku... stanem. Nastane ti{ina, a ova moja pegava drugarica u toj ti{ini ka`e: „Nisam se ja zbunila, on se

K

zbunio“. I to je bilo to. Gotovo.

Oti{li mi sa scene i... kraj pri~e.

Pa ipak... Kad se kao dvadesetogodi{wak 1948. obreo sa slu`bom u Vr{cu, ni sam vi{e ne zna kako je do{lo do toga da statira u tamo{wem pozori{tu. Tamo se na{ao i Du{an @ivoti}, otac na{eg poznatog glumca Velimira @ivoti}a, pitao ga odakle je, i kada je ~uo da je U`i~anin, pohvalio ga da lepo govori i savetovao da zavr{i gluma~ku {kolu. Ali, na tome se zavr{ilo.

– Oti{ao sam u vojsku, i jednog dana, to su sudbinske stvari, le`im na krevetu i bacim pogled na pod i vidim novine. Uzmem ih i pro~itam konkurs za upis u dr`avnu pozori{nu {kolu u Novom Sadu. U to vreme akademija nije postojala. Pro~itam to, a re`irao sam ve} „Sumwivo lice“ u vojsci, i igrao u toj predstavi, i odlu~im da probam da se upi{em – prise}a se Kojadinovi}.

Oti{ao je na audiciju, i to u vojni~koj uniformi. U komisiji vidi ponovo @ivoti}a koji je iz Vr{ca do{ao u Novi Sad. Kojadinovi} se odlu~io za monolog sreskog kapetana iz „Sumwivog lica“, uz ostalo {to je trebalo iza-

dobija potvrdan odgovor. Zbog toga ga ranije demobili{u iz vojske, i on sti`e te 1950. u Novi Sad na ~etvorogodi{we {kolovawe za glumca.

Nakon {to je diplomirao, Kojadinovi} je prvi anga`man dobio

Pitko vino i morkar ka~ket [ezdesetih godina 20. veka Srpsko narodno pozori{te je gostovalo u Ni{u s predstavom „Nebeski odred“ i doma}ini im prirede izlet popodne u Si}eva~ku klisuru, pored manastira, u kojem se, uskoro je Rade Kojadinovi} saznao, pravilo izuzetno dobro vino. Pije se lako kao voda, i pilo se tako, pilo, sve do polaska s izleta u hotel, pa na predstavu.

– Krenuli smo natrag. Nisam odmakao ni sto metara, kad su mi se odsekle noge. Jedva sam uspeo da do|em do autobusa. Stignemo u hotel. Bio sam sa \or|em Jelisi}em u sobi, pored nas Mira Bawac i Jelica Bjeli. Ja pijan. Mira i ovi mi kuvali kafu. Malo sam i dremnuo. Na{ upravnik Radomir Radujkov me pita: „Ho}ete li mo}i igrati?“ Rekoh:“Kako da ne“ – pri~a Rade Kojadinovi}. – Uve~e po~ne predstava. Puna sala. Doga|aj. Ni{. Nas sedam logora{a na sceni. Ki{a pada, ja imam ka~ket i ka`em: „Morkra je“. Svestan sam da sam napravio lapsus, a vidim ovi moji cimaju se na sceni. Slede}a replika: „Skroz sam morkar“.

Svi na sceni, da ne prsnu, okrenuli le|a publici, a ja anfas prema gledali{tu. Bruka. Kreveti su bili na sprat i ja treba da se popnem uz stepenice, glavom prema gledali{tu, pa da se skroz okrenem da noge budu tamo, a glava ovamo. Ho}u da padnem, jedva se dr`im. \oka Jelisi} po tekstu ka`e: „Be`i, to je moje mesto“ a ja wemu: „Ma jeb...“ A u ono vreme psovati... On mene uhvati za usta. Zavr{ila se predstava, a meni tada{wi direktor Drame SNP-a Milenko [uvakovi} ka`e: Ovo ti je bila najboqa predstava ’Nebeskog odreda’ od kad se igra.

Rade Kojadinovi}

brati, i kad je sve izgovorio, nastane pauza. Kojadinovi} pita @ivoti}a za utisak, na {ta mu on samo odgovori da je mogao da uzme lik svojih godina, a ne starijeg.

Vrati se Kojadinovi} u jedinicu i nakon nekoliko dana, se}a se, dobija pismo od {kole u kojem pi{e da je komisija do{la do zakqu~ka da on ve} ima pozori{nu rutinu, a po{to se {kola bavi pedago{kim radom, preporu~uje mu da ode u neko od pozori{ta u zemqi.

Me|utim, Kojadinovi}u je ciq da zavr{i {kolu i zato im pi{e da, ukoliko je polo`io audiciju, `eli da zavr{i {kolu, i kona~no

Foto: B. Lu~i}

u pozori{tu „To{a Jovanovi}“ u Zrewaninu. Ve} tokom prve sezone, tada{wi direktor Drame Srpskog narodnog pozori{ta Milenko [uvakovi} pozvao ga je da pre|e u SNP. Zrewaninski upravnik ga odgovara, ka`e mu: „Nemoj, ma kakav Novi Sad?“, ali se Kojadinovi} nije dao. Od jeseni 1955, pa sve do 1994. kada je penzionisan, a zapravo do dana dana{weg, Srpsko narodno pozori{te ostalo je wegova velika scena.

Iako je ve} petnaest leta u penziji, Rade Kojadinovi} je jedan od retkih penzionera ovog teatra koji jo{ uvek radi istim tempom.

Trenutno je na repertoaru SNP-a

pet predstava koje bez wega ne moKojadinovi} zna jer je glumio u gu: „Tu`na komedija“, „Ivanov“, nekoliko filmova. Tako je, po „Tri sestre“, „Povratak Kazanowemu, isto i u pozori{tu. ve“ i „Nesporazum“.

– Glumac mora da se trudi da mu – U po~etku sam igrao epizomisao bude ~ista i jasna. Mora da dice, pa sredwe uloge, a i glavmisli kad igra i ako govori minih sam igrao puno. Igrao sam sao, mora misliti u tom trenutku.

1972. „Dobrog vojnika [vejka“ i Ne sme do gledali{ta da dopre saza tu ulogu dobio Oktobarsku mo re~. Mora i gotova misao, jer nagradu grada Novog Sada. Dogledalac ne}e da sabira re~i da sta me je bilo i, {to se toga tibi uhvatio misao, nego glumac mo~e, potpuno sam zadovoqan. Dera gotovu misao da mu ka`e. To je {avalo se da imam i po 22 predveliki problem mnogih glumaca. stave mese~no.

Meni se desi da gledam predstavu, Tada su postojale dve scene: u i da glumac govori, a ja ne znam „Ben Akibi“, sada{woj zgradi {ta on govori. Razumem re~i, ali Novosadskog pozori{ta/Ujvideone nemaju smisla. ki sinhaz, gde su se igrale komeKojadinovi} prime}uje da nidije i eksperimentalne predstakada nije imao `eqe, niti ambive, i u SNP -u, u dana{wem zdacije da igra odre|enu ulogu, ve} je wu Pozori{ta mladih. Pa tako, sve {to je dobio, vrlo pomno proako Kojadinovi}a nema na velistudirao i uradio, kako ka`e, u koj sceni, ima ga u „Ben Akibi“, granicama svojih mogu}nosti. Nii obrnuto, iz kada sebe nije vive~eri u ve~e. deo ni u jednom – Igrao sam drugom poslu, jeGlumac mora podjednako u dino u glumi. A da se trudi komedijama i ina~e, kako pridramama. Poznaje, ni ne zna da mu misao bude {to sam staroi{ta drugo da ra~ista i jasna liko izgledao di. Mada, retko ko i kad sam imao zna da je Rade Kodvadeset godijadinovi} jedno na, i u {koli sam igrao tate, devreme dok je bio u vojsci u Osijede, starije qude, odnosno karakku boksovao amaterski, ~ak bio i tere. Tako sam se formirao i to nokautiran, ali tu karijeru, eto, je, po mom ube|ewu, najboqe. Za nije nastavio. mlade glumce i glumice je lo{e Sa svim rediteqima ovaj na{ iskusni glumac imao je dobre odako na vreme ne po~nu da glume nose, jer smatra da nije konfliktkarakterne uloge. Recimo, mlana li~nost, ve} je ~ovek kompromide glumice koje igraju sebe, ili sa. Na probama naravno da ima svaqubavnice, ako ne poku{aju da |e izme|u glumaca i rediteqa, kase preorijenti{u i ne zaigraju `e on, ali je uvek prihvatao sugezrele `ene, pa i babe, mogu imastije i prilago|avao se, ne nalazeti kasnije problema u karijeri. }i nijedan razlog da zao{trava i Gluma se stalno otkriva, celog zate`e. I sa publikom je uvek `ivota, nema tu kraja. imao dobar odnos, kao {to uvek i Sa mla|im kolegama Rade Kobiva kad postoji uzajamno po{tojadinovi} stalno deli scenu i vawe. Jer, Rade Kojadinovi} kao da potvr|uje da postoje razlike u s godinama dobija sve vi{e na lapristupu posla, i u na~inu gluko}i glume i razigranosti s kojom me, {to smatra da je stvar opreosvaja gledaoce, a oni mu, s istom deqewa i {kole. Za wega je prilako}om, uzvra}aju aplauzom. rodnost najva`nija, upravo ono Nata{a Pej~i} {to tra`i i film, {to Rade

DNEVNIK

31.decembar2009-2.januar2010.

SUSRETI

21

STEFAN MILENKOVI], NA[ PROSLAVQENI VIOLINISTA

Svira}u samo dok u tome u`ivam repoznatqivi topotalenat nedovoqan. Ali studenti – Svakom od tih mladih qudi nimi vi{e nego bogamoraju da razumeju i da je svet mukoji su svirali sa ser Eltonom te biografije: violizike pre svega {oubiznis. Nije to `ivot je promewen. Oni sad imaju nu po~eo da svira u samo: volim muziku i bi}u muzijasnu referencu, imaju ne{to s tre}oj godini, sa {est imao prvi ~ar. Svi volimo filmove, ali to ~im mogu da uporede neke dogmatnastup kao solista s orkestrom; na je nedovoqno da bi se reklo: e sad ske puteve klasi~ne muzike, dakle wegovom koncertu bili ameri~ki }u biti glumac. Najve}i moj pedasa vrhunskim koncertom na kojem predsednik Ronald Regan i lider go{ki uspeh je da su svi moji u~ese qudi odli~no provode i zabaSSSR-a Mihail Gorba~ov, a dva nici nastavili daqe dosta sre}vqaju. Ta energija naprosto ne moputa slu{ao ga je i papa Jovan Pavle Drugi; pobe|ivao je ili bio @ivot bez strahova finalista konkursa u Indijanopolisu, Hanoveru, takmi~ewa – Tu i tamo mi padne na pamet: {ta ako se povredim dok skaKraqice Elizabete u Briselu..; ~em iz aviona. Ali, ako preterano razmi{qam o tome, to bi onve} u 16. godini odr`ao je svoj da zna~ilo da ceo `ivot provedem u strahu od raznih stvari: ne1.000 koncert; nastupao je u vi{e moj da pipa{ loptu, nemoj da izlazi{ u prodavnicu kad je led da od 30 zemaqa diqem sveta i sa dise ne oklizne{, nemo da di`e{ te`ak kofer... Mnogo bi bilo rigentskim veli~inama poput Lotoga „nemoj”, mnogo bi bilo strahova, i to onda ne bi bio moj `irina Mazela, Danijela Orena ili vot. Ne pada mi napamet da ceo `ivot provedem u sobi nose}i ruVladimira Fedosijeva... Ali, sam kavice. Po tu cenu nisam zainteresovan da sviram violinu.

Stefan Milenkovi} priznaje da sve to ne mora ni{ta da zna~i i da }e u svetu muzike ostati samo dok no, da su `ivotno bili prili~no `e da se poredi sa mnogim koncerse u wemu bude ose}ao dobro. uspe{ni, iako nisu svi bili viotima klasike, gde sve deluje poma– Nemam nikakav moralni prelinisti. lo sterilno. I priznajem da je mesing da budem violinista ako u toZna~ajan uticaj na wega je, kani toga dosta. Ta barijera izme|u me ne u`ivam. Jer, ako ja ne u`iko sam priznaje, imao wujor{ki publike i umetnika treba da se vam dok sviram, ne u`ivaju ni oni koncert Eltona Xona, s kojim su sru{i. Pri tome muzika sama ne koji me slu{aju – jasan je Stefan u nastupili studenti s Xulijarda i mora da se mewa. Recimo, ono {to razgovoru za „Dnevnik”. – I mogu u s Kraqevske akademije iz Londoradi Vanesa Mei vi{e nije klasvakom trenutku da jednostavno na. Bilo je, prise}a se Stefan, si~na muzika, ve} je to neki hipromenim putawu po{to je ovaj fascinantno videti te mlade qubrid, to su teme iz klasike obra`ivot suvi{e kratak i za{to da de koji ve`baju po ceo dan i bri|ene na pop na~in. Ve} Najxela se mu~im, a onda jedKenedija po{tujem, nog dana pogledam jer on je pre svega dounazad i shvatim da bar violinista i ono Ne prija mi vi{e da se klasi~na muzika sam ga proveo protiv {to radi je u prvom smatra u{togqenom, da se na koncerte sebe. Na ovom svetu redu kvalitetno, a ne ima hiqade divnih samo komercijalno. ide zbog presti`a, toalete... stvari, muzika je saMislim da fuzija Da je sramota ako se tap{e izme|u mo jedna od wih. ozbiqnog bavqewa stavova. Ma, neka tap{u posle svake note, I upravo takvu pomuzikom i to zadovoqako tako ose}aju ruku {aqe i svojim stvo, u`ivawe prilistudentima, najpre na kom izvo|ewa, jedino ~uvenom Xulijardu, a mo`e da bude neka sasada na Univerzitetu Ilinois. nu se da li }e neka nota da bude tisfakcija. Ho}u da to prenesem – Studentima je moj prvi savet fal{ i u stalnom su gr~u zbog tosvojim studentima, da stvorim noda pre svega rade ono {to vole. ga da li }e mo}i da proniknu u to vu generaciju violinista koji }e Meni nije nikakav ciq da utuvqu{ta je kompozitor zaista mislio biti i osobe s kojima je lepo i jem u wih ne{to {to wima mo`da dok je pisao neko delo – zajedno dru`iti se, odnosno koji ne}e bii nije prirodno. Ne radi se tu sana sceni sa ~uvenim rokerom, koti tek automati, ve} }e znati i mo o talentu, nego i o li~nosti, ji u sedmoj deceniji `ivota dva i umeti ne{to i da ka`u i ima}e disciplini... Neki su ekstratapo sata peva i svira bez ijedne razna druga interesovawa. lenti, ali nemaju nikakvu naviku gre{ke ili sumwe, i pritom se Uostalom, i sam ima druga i da rade, da ve`baju. I onda je taj sjajno zabavqa. druga~ija interesovawa van sfe-

P

S DRUGE STRANE

re umetni~ke muzike: joga, tango, padobranstvo, svira xez…

– Xez me privla~i zbog mogu}nosti improvizacije. Na`alost, ve}ini klasi~nih umetnika ne pada na pamet da improvizuju ijednu notu. To je neverovatno. Kada im ka`e{: ima{ ovde dva takta, ubaci ne{to... to je kao da si im rekao da sko~e sa litice bez padobrana. Oni „najkockastiji” su upla{eni da }e se, ukoliko dirnu u notni materijal, klasi~na muzika izgubiti. No, ~iwenica je da je i trening takav. Jer, na studijima violine ne postoji improvizacija kao predmet. Ni ja ne dr`im ~asove improvizacije, ali se trudim da mi studenti budu {to univerzalniji. I dosta sam zahtevan. Nikoga ne `elim da ube|ujem da bude violinista. Ali ako to ba{ ho}e, on-

kao atleta i svirati kao poeta.

Uz sve to, biti prezentabilan.

Jer, u SAD iza vrhunskih koncertnih sezona je uvek neki odbor u kojem sede advokati, bankari, doktori... Wima jeste bitno da neko svira dobro, ali im je jo{ i va`nije da se po lepom se}aju prijema koji usledi nakon koncerta i dru`ewa s izvo|a~em. Introvertan umetnik koji misli da je iznad ostalih ne}e dale-

Na Egzitu, {to da ne U godini pred nama Stefan Milenkovi} obele`ava tri decenije, ne karijere – jer, kako sam ka`e, sa tri godine nema{ karijeru – ve} posve}enosti violini.

– Imam nekoliko ideja, bi}e nekih projekata sa umetnicima koji nisu iz sveta klasike, ali su zaista fantasti~ni.

Planiram seriju raznolikih koncerata tim povodom. Nastupio bih i na Egzitu da me pozovu. Jedino ne znam {ta bih svirao, ali ne{to }u ve} smisliti... da mora da ve`ba, i to bez ikakve nagrade u naznaci. Naime, zabluda je da prvo dolazi koncerti, pa se tek onda za wih ve`ba; ne, prvo mora{ da se predano ve`ba{, i to godinama, pa tek onda mo`da dobije{ priliku da svira{ pred publikom.

Uostalom, upozorava, karijera je proces, nije destinacija.

– Svirati dobro je danas samo preduslov. Ima hiqade violinista na ovom svetu koji sviraju odli~no. Neki sviraju tehni~ki boqe i od Isaka Perlmana, ali nikada ne}e imati iole zna~ajniju karijeru, jer nemaju li~nost. Za to treba biti malo lud, a istovremeno disciplinovan, treba ve`bati

ko sti}i. Danas ima dosta violinista, pijanista… koji su zaista odli~ni, koji `ivot provode u sobi za ve`bawe, ali nemaju sposobnost komunikacije sa spoqa{wim svetom. I onda tako i sviraju. To je gre{ka. Pa prvom je meni dosadno na koncertu na kojem neko tako svira. Umetnik je taj koji klasiku mora da pribli`i publici kroz sebe, kroz to da je normalan, pristupa~an... Naravno da iza toga stoji priprema. Ali muzi~ki ili li~no biti arogantan na sceni, to nikako. To nema nikakvu svrhu.

Stefan ka`e da ono {to svira boji svojim `ivotnim iskustvima, od kojih, naravno, nisu sva lepa i prijatna.

– Umetnik svira onako kakav jeste. A to kakav neko jeste se mewa. Nekada iz dana u dan, a sasvim jasno iz godine u godinu. Sve sam svirao druga~ije i u muzici pronalazio razli~ite stvari pre tri godine, pre pet godina, deset... I zato se radije orijenti{em na to da radim na sebi kao li~nosti, a ne samo na sebi kao muzi~aru.

Stoga i imam ta razli~ita interesovawa koja nemaju nikakve veze sa muzikom, sa violinom. To je ne{to {to sam prepoznao u sebi i {to `elim da razvijem, upoznam... Sve se to na kraju odra`ava na muziku. Dok sviram neko delo, nastojim da pre svega verujem u ono {to radim. Onda i qudi veruju u ono {to sviram. I sve me mawe interesuje da li je ta interpretacija tradicionalna ili ne.

Pre svega me interesuje da se dobro ose}am dok ne{to sviram, da u tome u`ivam, da me ispuwava i emotivno i intelektualno. Verujem u u svoje dosada{we iskustvo da bi ta interpretacija bila moja, ali i prihvatqiva za publiku.

Jer, ni{ta ne vredi ako to ostane samo moje.

Miroslav Staji}

[TA KRIJU NOVOSADSKI DEPOI

Istorija (umetnosti) u ~etiri slike a bi se odgovorilo na jedno s takvom ma{tom i ambicijom postavqeno pitawe – {ta kriju novosadski depoi – moralo bi se biti Den Braun, pa da pri~a zadovoqi {irok krug znati`eqnika, a to, dakako, mnogo lak{e je izvesti kad se pomenu depoi Kongresne biblioteke Sjediwenih Dr`ava ili Luvra u Parizu. U Novom Sadu, pak, morate biti zaqubqenik u mawe globalne, da se ne ka`e lokalne istorije (umetnosti), kako bi radoznalost i ukus bili bar malo zagolicani prostorima u kojima svojih petnaest minuta slave ~ekaju na hiqade, a u krajwem zbiru ~ak milioni predmeta ili wihovih fragmenata. Ono {to s lako}om mo`e da se predstavi, to je ~iwenica da ako ho}e da se zna kako posluje jedna zemqa, regija, grad, onda vaqa da se zaviri u kulturne institucije, wene depoe, pa }e sama briga o kulturnom nasle|u re}i kakva je briga i o vlastitom identitetu ili zajedni~Uro{ Predi}: Sveti \or|e ubiva a`dahu kim, u ovom slu~aju evropskim vrednostima. skim poduhvatima, prethodilo ne malo Novi Sad kao administrativni centar vreme posve}eno prou~avawu muzeolo{ke ima tu ~ast da je dom Galerije Matice srpgra|e ili na osnovu we ve} publikovanih ske, kao ustanove za koju brine republi~izdawa. ka vlast, Muzeja Vojvodine, institucije Kada bi se istorija Novog Sada/ Vojvood pokrajinskog zna~aja kojoj je od nedavdine/ Srbije posmatrala hronolo{ki, kao no formalno (stambeno) pridru`en i Mureprezent sa najvi{e nalaza na po~etku zej savremene umetnosti Vojvodine, te od tog poqa, dabome arheolo{kih, stojao bi gradskih uprava zavisanog Muzeja grada Muzej Vojvodine, ~iji je depo i najve}i u Novog Sada. Svi oni prepuni su gra|e kogradu, sa vi{e hiqada kvadratnih kilomeja je u mnogo slu~ajeva istorija kao protara prostora. Wegov velik deo zauzima {lost. Me|utim, ko god je ijednom pro~ifond Arheolo{kog odeqewa koje je netao neku kwigu, gledao neki film ili sedavno dobilo i prostor za kamen – kapiteriju, u`ivao u dokumentarnom programu, le, stubi}e, reqefe, plo~e, statuete... trebalo bi da zna da je takvim umetni~Studijska zbirka ukupno broji oko 900.000 kim, istorijskim, nau~nim ili novinarprimeraka delova starih kultura.

D

– Vi mo`ete tvrditi da je ne{to teresuje, a po{to su predmeti izlo`eni srpske na Trgu galerija u rukama Tijane bilo, ali ako to nemate dokumentovapogledima, ~ak se i br`e uo~i nedostatak Palkovqevi}, ba{tinu namerava da prino, onda ba{ i ne mo`ete! – re}i }e – obja{wava kustoskiwa Qiqana Lazi} bli`ava stvarnosti wenim istinskim bavam arheolozi. prednost otvorenog depoa, do kojeg se, u {tinewem – prikazivawem, izlagawem na A sude}i po broju nalazi{ta, wihostvari, do{lo iz nedostatka prostora za uvid i preispitivawe. Formula da najvoj rasprostrawenosti du` uzvi{ewa odlagawe i ~uvawe. Sre}om, pa Muzej gravrednije bude pred o~ima publike donela u neposrednoj blizini vodom bogatog da ima na raspolagawu nadoknadu u vidu je neo~ekivan rezultat. Posetioci, pogopredela, Vojvodina bi mogla biti jedan od centara arheolo{kih istra`ivawa dobrog dela Evrope.

Nahod „Savremeon” – Vrednost odre|uje retkost – jasna je Marija Jovanovi}, rukovoditeqka Muzej savremene umetnosti Vojvodine sav je za~aran u toj nameri da Novi Sad Arheolo{kog odeqewa, kada pri~a o pre`ivi i verifikuje savremenost kakvu u ne mawe bogatom omeru nego daqu ili ekskluzivitetu zbirke Muzeja Vojvodaleku pro{lost poseduje istorija grada pod Petrovaradinskom tvr|avom. Praksa dine. – Nema sumwe da je Muzej Vojvoda se pedeset godina smatra granicom po`eqnom za ulagawe u istoriju ve} se pokadine sa {ezdesetogodi{wom tradicizala r|avom, jer zbirka MSUV ne mo`e da se meri sa inicijativama udru`ewa grajom rada najve}i arheolo{ki centar |ana ili privatnika. Podstanarstvo i nemogu}nost konkurentnosti u otkupu i prejugoisto~ne Evrope. zentovawu dela savremene umetnosti osta}e da lebde kao zao znak nad zbirkama i I drugi muzej Novog Sada, koji skofondovima koje }e tek u budu}nosti biti nesumwiv dokaz autizma i fobi~nosti, ro da se tako i zove, mo`e posvedo~iskoro patologije mutnog vremena tranzicije. Tako nekako govori direktor MSUV, ti o kontinuitetu kultura koje su @ivko Grozdani} Gera: o`ivqavale dunavski predeo Panoni– Mi se razvijamo programskim aktivnostima, a ne depoom! A depo je riznica, je. Petrovaradinska tvr|ava u toj sliosnovna jedinica muzeologije! ci stoji kao usamqena stena nad morem, {to i jeste ispod brojnih naslaga onih kojima je bila dom. Druga po prostora podzemnih galerija, koje su kotovo oni iz drugih zemaqa, uglavnom su zaveli~ini u Evropi, Petrovaradinska na~no postale neka vrsta podrazumevaju}e interesovani za zografsku ikonografiju tvr|ava danas ima ne ba{ toliki Muponude. Ba{ kao i interes publike za granepoznatih majstora. Doma}a publika zej grada Novog Sada, ~iji fond sadr|anski period Novog Sada, vaqda kao neubedqivo najvi{e voli Predi}evu sliku `i 600.000 predmeta. Od vrha strelika vrsta nostalgije izazvana novijim ru- Sveti \or|e ubiva a`dahu. Intimno, koje ce praistorijskog ~oveka, do savreme{ila~ko-graditeqskim kulturnim poduse ~esto postavqa kao jedini kriterijum nog topa ({to je neka vrsta pandana onome hvatima 21. veka. vrednosti neke zbirke ili dela, za upravod igle do lokomotive) – zbrika je slo`eVeoma zanimqiva izlo`ba iz perioda nicu Galerije Matice srpske nesumwivo nog kompleksa muzejskih odeqewa i wihosecesije trenutno je na raspolagawu zainje to celina. vih isturenih jedinica teresovanima. Novi Sad u Ako tra`ite dalekog ro|aka koji je iz(Sremski Karlovci, Vojvodina bi mogla vreme kad je bio deo Evrope u merio glinenu posudu tako da ona odgovaSremska Kamenica) mupunom smislu te re~i – muzira nekoj fiksiranoj meri, Rimqanina ~ibiti jedan od zeologa sa tvr|ave. Muka, moda, izdava{tvo i pozoje su kosti i oru`je rasejani po okolnoj zej grada Novog Sada je- centara arheolo{kih ri{te... I to su tajne uspozemqi, Savku Suboti} ili Jelicu Belodinstven je u ovoj pri~i stavqawa toka sa savremenovi}, primadone Srpske Atine a ne ovog istra`ivawa zato {to je jedan deo {}u koje mogu da se crpe iz Sada Novog, palete Stefana Teneckog, wegovog depoa, istina istorije. slika Petra Kowovi}a ili Nade`de Pemali, dostupan za javnost (evo novosadTaj princip primewen je i na izlo`bi trovi}, pri~e Aleksandra ili Slobodana skog Luvra!) kroz rad Izlo`benog depoa Evropski konteksti – Dobrovi}, [umaTi{me, pro{etajte gradom, Novim Sadom.

Odeqewa za kulturnu istoriju. novi}, Kowovi}, [uput, iz jo{ jednog deMo`da su tu negde i Tom Henks ili Ame– Kada konzervatori na postavci rade poa Novog Sada, ta~nije Srbije, jer je od li Pulen. Sve za Novu godinu.

Igor Buri} svoj posao, onda se publika dodatno zainnacionalnog zna~aja. Galerija Matice

22

DNEVNIK

31.decembar2009-2.januar2010.

INTERVJU

ZORAN PREDIN, JU-ROK LEGENDA

Partizani su moji idoli lovena~ka rok-scena obojenim sastavima [ukar, Mar je, nekada davno, pre \ango kvrtet i @ive legende, velikog SFRJ praska, uglavnom bavio sve aktuelnijim pripadala zajedni~etno zvukom na bazi xipsi-sving koj porodici urbanih kulturnasle|a, ali i sa o~iglednim nih sredina koje su se, prema uticajima tipi~ne balkanske mitu i legendama iz tih vremekafanske atmosfere. U me|una, sasvim ravnopravno nosile vremenu je, kao samostalno pri~ak i sa mnogo razvijenijim i znat pesnik, krajem osamdesetih globalno zna~ajnijim, ameri~u~estvovao i na poetskim ve~ekom, britanskom i, recimo, rima sa svojim mentorom Arsefrancuskom i nema~kom. Vrhunnom Dedi}em i tada jo{ zdravo ski reprezenti na{e tada{we buntovnim i relativno umiveseverozapadne rokerske podrunim Borom \or|evi}em, {to je `nice, bili su u svakom pogledu ostalo zabele`eno i na antoloautenti~ni likovi i pojave kao gijskom albumu „Svjedoci priToma` Domiceq, grupa Buldo~e“. Danas je Predin ozbiqna `er sa Borisom Beleom i Marinstitucija slovena~ke umetkom Breceqem, Pero Lov{in i ni~ke scene, sa radovima i za Pankrti kao prvi pravi jugoteleviziju, pozori{te i film, slovenski pankeri, te novotaa na posledwem albumu „Invenlasne atrakcije - Videoseks sa tura“ je prvi put u tri decenije vode}om damom onda{weg sekprogovorio, ta~nije propevao, sipila Awom Rupel i, naravno, na nama razumqivijem, nazoviLa~ni Franz predvo|en pesnimo ga, hrvatsko-srpskom jeziku. kom jake harizme i Uz pomo} saoporog jezika - Zovremenih tehranom Predinom. ni~kih pomaJedva sam ~ekao Ku}epaziteq, gala za razgoda razum kona~no no}ni ~uvar, povor, poku{avapobedi i da ponovo mo da doku~i{tar, agent osiguravaju}eg dru{tva, mo da li je to zavlada mir prodavac plo~a i sebilo iz potrekretar omladinskog be da dopre centra u rodnom bli`e publiMariboru, bila su zanimawa ci izvan Slovenije i tako promladog pesnika pre nego {to se {iri mati~no tr`i{te ili je 1979, nakon slu~ajne pijane tek sada, mada je u to te{ko poaudicije na svom ro|endanu u verovati, postao potpuno siguskija{kom centru Pohorje, priran u mogu}nosti drugih ju`nodru`io novom bendu u nastajaslovenskih jezika. wu. Ekipa umetnika bez ve}eg – Slovenija mi je postala neiskustva ipak je imala jasan kako previ{e mala. Meni danas ciq, da oslika stawe u tadatreba ve}i broj srodnih du{a, {wem dru{tvu zrelom za mnogo kako bih `iveo iskqu~ivo od ve}e domete od onih na koje je muzike. Na drugom mestu je svaupu}ivao socijalizam, pa makar kako izazov, kojeg predstavqa bio i liberalan kao u na{em nematerwi jezik sa svim svojim slu~aju. Poetika benda oslikanovim momentima i neotkrivevala se i u provokativnom imenim {armom. Stoga sam, osim na nu, u prevodu - Gladni Franc, a hrvatski, ili kako god da nazometaforika i crni humor Prevemo taj jezik, sve ove pesme dinove poezije, oli~eni izme|u istovremeno prepevao i na enostalih i u pesmama „Praslogleski i francuski jezik – govan“, „[ankrok“, „Prvi maj“ i vori za „Dnevnik“ Zoran Pre„Ko si rde~e zvezde {ivala“, din. z Naslovnom pesmom „Inznatno su doprineli da se ne toliko muzi~ki originalan bend ventura“ filozofski sumiipak svrsta me|u vode}e i visorate dosada{wa `ivotna poko po{tovane vedete balkanstignu}a. Da li su zaista taskog rokenrola. ko o{tro sa jedne strane crZapo~eto u mati~nom bendu, te ostali jednakost, bratmawe-vi{e aktivnom sve do stvo i sloboda, a sa druge prijateqstvo i qubav?

– Kod nekih qudi, na`alost, jesu. Pripadnici moje generacije su u velikoj ve}ini `ivi mrtvaci, koji ne umeju da `ive ni sami sa sobom, a jo{ im je te`e da se sna|u u ovoj novoj stvarnosti, pa podle`u medijskoj propagandi ili jau~u o nekakvoj boqoj pro{losti.

Moje srodne du{e i ja, me|utim, jo{ smo `ivi i potpuni, kod nas je sve na jedinoj ispravnoj, na{oj strani. z Jedan od favorita za {ire narodne mase je i „Alfa mu`jak“, duhovita po{alica koja ipak, kao i gotovo sve drugo {to ste napisali, dira u konkretnu tematiku i odre|en socijalni fenomen. Da li je za inspiraciju poslu`io neko konkretan?

1997, tada ve} iskusni scenski i – U biskoj pro{losti je ~etimedijski vuk nastavio je i kroz ri godine u Sloveniji vladao solo karijeru, u kojoj se, kroz diktator, koji je, u ime svojih saradwu sa akusti~nim i xezom zasluga i dugova na ime stranog

S

kapitala i Katoli~ke crkve, u dr`avu uveo diktaturu svoje partije na nekada{wi rumunski na~in, ba{ kao pokojni ^au{esku. Doti~nom i wemu sli~nima u ~ast napisao sam „Alfa mu`jaka“, kao ogledalo. z Za{to ste ba{ sada obradili „Bile}anku“, jedan od najve}ih hitova partizanskog melosa? Da li je to uobi~ajena alegorija, izvorni cinizam ili blaga nostalgija za sistemom i vremenom koje mnogi iz va{e generacije i daqe tuma~e kao ure|enije i humanije od dana{weg?

– Partizani su moji idoli, a uzgred, ukazana mi je i velika ~ast kada sam simboli~no primqen me|u borce legendarne 14. partizanske divizije. Tako|e

da{wi slu{aoci i po{tovaoci razlikuju od dana{wih?

– Prose~ni slu{aoci onda i sada razlikuju se kao dan i no}, ali su srodne du{e ostale iste.

Danas crnog humora u tekstovima vi{e nema, jer nove turbo generacije sve slu{aju doslovno. Mladi su naviknuti na svakodnevne marketin{ke poruke, pa su tako i izrasli u potro{a~ke robove. Ali, svaka ~ast pojedincima koji uspeh u `ivotu jo{ uvek tra`e iskqu~ivo kroz svakodnevni naporan rad, znawe, bonton i vlastitu pamet. z Va{i stihovi uglavnom imaju vi{ezna~nu konotaciju. Odakle i na koji na~in crpite inspiraciju za takvu specifi~nu metaforiku i druge pesni~ke slike?

sam i ~lan udru`ewa boraca NOB-a. Veliki sam obo`avateq partizanskih pesama, ali moram da naglasim i da su za mene partizanstvo i komunizam dve veoma razli~ite stvari. z Kad smo ve} kod te teme, vratimo se na va{e po~etke.

Otkud poriv kod mladog ~oveka da na vrhuncu tog na{eg ure|enog socijalizma po`eli da se izrazi kao pesnik i rok peva~? Uticaj novog talasa i uop{te umetnosti sa Zapada, neki unutra{wi bunt mladosti ili ne{to tre}e?

– I jedno i drugo i tre}e. Izra`avawe kroz rok muziku je krajem sedamdesetih bilo ujedno i buntovno i alternativno.

Moji tekstovi su tek kasnije nekima postali jasni kao pesme.

Najve}a vrednost muzike novog talasa je da je bila iznad dnevne politike, pa je zbog toga i danas `iva i popularna u svim novim dr`avama nastalim na temeqima biv{e Juge. z Je li bilo problema u razumevawu i uop{te u komunikaciji sa tada{wom publikom i koliko se va{i on-

– Moja inspiracija traje 24 sata na dan, bele`im i pamtim svaki pokret sveta u kojem `ivim, i onda je na meni da svojim talentom izdvojim ono {to mo`e biti razumqivo svima.

Ipak, ponekad neku pesni~ku sliku na|em i tamo gde ih niko drugi ne bi video. z Kakav je ose}aj biti kriti~an prema dru{tvu, a zatim, pomalo apsurdno, od wega dobiti nagradu za zasluge kao {to je „Sedam sekretara SKOJ-a“, kojom su se okitili i drugi bendovi, poput Idola i [arla akrobate? I za{to ste nakon toga skrenuli ka ne{to lak{im temama?

– U osamdesetim godinama je tretman vlasti prema mladom i buntovnom bendu imao tri faze.

Prva je bila zabrana, druga medijska ignorancija, a tre}a diskvalifikacija sa nagradama, u smislu - vidite i oni su na{i, i mi ih volimo. Ukoliko je bend pro`iveo sve tri faze, postajao je interesantan i u poslovnom smislu, a posao tra`i profit, koji opet dolazi sa odre|enim

KAPU]INO U „FLORIJANU“ @elim da moji studenti iz Novog Pazara, od kojih devdeset odsto nije mrdnulo iz zemqe, idu}e godine otputuju u Veneciju i popiju kapu}ino u ~uvenom kafeu „Florijan“. Paso{e imaju, a ja im `elim i dovoqno para za taj kapu}ino u Veneciji. Uostalom, sve {to `elim mladim Novopazarcima `elim i mladim ~itaocima „Dnevnika“.

Milisav Savi}

komercijalnim ustupcima. I sve do danas. Evo ba{ uskoro, za tako daqe, to vam je jedan never nekih mesec dana, imamo novi ending stori. zajedni~ki koncert, u Makarz [ta se pak u `ivotu mlaskoj. A kad je La~ni Franz umro dih u SFRJ promenilo po odlasku wihovog „najve}eg prijateqa“? Kako se uop{te se}ate tih dana nakon Brozove smrti?

– Bilo je to ludo i nezaboravno vreme. Svi mi koji smo svirali u bendovima novog talasa `iveli smo u svojoj realnosti, bez bilo kakve senke ili nagove{taja nacionalizama. Bili smo i ostali veoma moderni qudi, bez predrasuda, a osamdesete su nas, mogu to slobodno da ka`em, promovisale u ve~nost. z Va{a saradwa sa sarajevskim bendom Kongres i zagreba~kim Animatorima ukazuje na onda{wu povezanost ve}ih regionalnih kulturnih centara. Da li vam to se}awe budi nostalgiju, i kakvo je stawe po tom pitawu prirodnom smr}u, znao sam da danas, ne samo u regionu, ve} sam tek tada na pravom po~etku. i {ire? Da li se ose}ate kao Moj `ivot je uvek bio pun razdeo va{e velike zajedni~ke li~itih qubavi, pa me je vetar dr`ave - Evrope? stalno nosio iz jednog zagrqaja – Mnogo kasnije sam shvatio u drugi, a i daqe me nosi. z Imate li razumevawa i da su novi talas, Ju-rok i na{i stari {lageri bez sumwe bile eventualno opravdawe za vitri najve}e muzi~ke produkcija {egodi{wi egzil Xonija u tada{wem svetu, samo {to mi [tuli}a iz muzike i sa ovih toga nikako nismo mogli biti prostora? svestni. Ja sam saradwu sa umet- On je zauvek ostao samo svoj nicima u regionu i {ire odr~ovek. To veoma cenim i mogu `ao sve do danas. Upravo radim samo da mu ~estitam na tome. muziku za najnoviji srpski Bravo. z Bili ste koautor himne filmski hit „Plavi voz“, moje pesme pevaju najboqi hrvatski reprezentacije Slovenije za peva~i, a spremam i novi album, Evropsko prvenstvo u fudsa kojeg sam ve} objavio pesmu balu 2000. Kako ste do`ive„Ritam lelujave bluze“. Mogu da li susret sa na{om repreka`em da se ose}am samo i iszentacijom i onih {okantnih kqu~ivo kao deo globalnog dru3:3, po op{tem mi{qewu naj{tva srodnih du{a. lu|i me~ u istoriji, barem z U trenutku kada je Slove- na ovim prostorima? nija krenula svojim putem i – Dobro smo se izvukli. z S obzirom da ste se bapo~ela da cveta, ostatak stavili gotovo svim oblicima re dr`ave je do`iveo potpun sunovrat? Kako je bilo umetni~kog izraza, te da gledati balkansku apokalip- ste na taj na~in dobro uposu iz kupea prve klase u vozu znati sa funkcionisawem kulture kao fenomena, kako za boqe sutra? vidite aktuelnu slovena~ku – Bilo mi je te{ko i bilo mi scenu u odnosu na evropsku je `ao zbog svih `rtava besmii posebno reslenih ratova na gionalnu?

Balkanu devede- Pojma nemam setih. Jedva sam Moji tekstovi su {ta radi slove~ekao da razum tek kasnije nekima na~ka umetni~ka kona~no pobedi, scena. Bavim se da ponovo zavlada postali jasni samo svojim pomir i da ponovo kao pesme slom, pi{em tekpo~nemo dobrosustove i spremam sedski `ivot i novi album na me|usobne odnoengleskom za izdava~ku ku}u se. Evo, do~ekali smo i dan kada „Pirana“ iz Berlina. Ove nedesu pale i vize za va{e gra|ane qe sam imao dva koncerta u Kaprema Evropi. z Da li je u vreme va{eg iru, a za jesen 2010. spremam du`u turneju po univerzitetima u dru`ewa sa Borom ^orbom SAD. To je sve {to mogu da vam ne{to ukazivalo na wegov kasniji izlazak iz gra|anske ka`em. z Da li ste trenutno zadoopcije i sunovrat ka desnivoqni popularno{}u i poci? trebom za va{im radom na – Nije. Me|utim, u `ivotu ovom delu scene i tr`i{ta, nije sve savr{eno, bude tu ponei kada }ete nam ponovo do}i kad i nekog trwa. z Koliko je zaista Arsen u radnu i prijateqsku posetu? uticao na va{ zaokret ka – Jedva ~ekam da me neko pozo{ansowerskom izrazu i {ta vas je kasnije, kao autenti~nu ve i da dogovorimo koncert.

Spremio sam mnogo novih stvaJu-rok legendu, navelo na preobra`aj ka akusti~noj i ri i nekoliko iznena|ewa, pa i nove viceve, naravno. Sre}na etno obojenoj muzici? vam Nova 2010, svima!

– Arsen je na mene oduvek Zlatomir Gaji} imao veliki uticaj i to traje

BEZ STRAHA, SMELO! @elim nam svima da gledamo napred, i opet napred, nose}i dobro i lepo u mislima i srcima – u budu}nost; `ivimo punim plu}ima ovo, na{e vreme, jer nam je sudbinski dato. Zato, ispunimo svaki wegov trenutak, onako kako to najboqe umemo – bez straha, tragala~ki hrabro i smelo, radoznalo, zdravo, beskompromisno, jedinstveno!

Sre}na Nova 2010. godina!

Laura Barna

c m y

DNEVNIK

STRIP

PET DECENIJA PRVOG ALBUMA NENADMA[NOG GA[E

Tijamjk... ro{lo je vi{e od pedeset godina otkako je ~uveni belgijski strip autor Andre Franken stvorio jo{ ~uvenijeg Gastona (kod nas poznatijeg kao Ga{a), otka~enog kancelarijskog lewivca i genijalnog pronalaza~a. U vreme kada je Gaston nastajao Franken je bio ve} prili~no zauzet radom na stripu Spiru i Fantazio, jednom od najpopularnijih francuskih strip serija koju je radilo vi{e razli~itih autora tokom niza godina. Franken se dogovorio sa svojim urednicima da po~ne rad na stripu koji bi na komi~an na~in opisivao rad u izdava~koj ku}i poput wihove i ~itaocima omogu}io da zavire u redakciju koja je stvarala i izdavala Spirua.

Strip je najavqivan dugo unapred, ali dosta tajnovito, tako da zainteresuje ~itaoce. Mesecima su se na marginama strip magazina Spiru pojavqivali misteriozni tragovi cipela, dok se, najzad, 28. februara 1957, nije pojavio i sam Gaston na karikaturi koja je pokazivala da se ~udnovati trag zavr{ava upravo pred wegovim nogama. U po~etku je strip izlazio u samo jednom kai{u da bi se ubrzo pro{irio na pola strane, pa zatim i na celu tablu, a prvi album se pojavio 1960. Gaston je od po~etka bio dobro primqen kod ~italaca, a i sam Franken je u`ivao u stvarawu Gastonovih avantura, vi{e nego u radu na do`ivqajima Spirua i Fantazija koji prvobitno i nisu bili wegovi junaci (mada se Franken ipak smatra wihovim kona~nim autorom jer ih je uobli~io u ono {to su danas).

Tokom godina, Frankenov stil crtawa je vidno evoluirao, do potpune grafi~ke virtuoznosti, tako da je Er`e, tvorac Tin Tina, jednom prilikom rekao: ja sam samo crta~, ali Franken je umetnik. Zajedno sa crte`om, polako se mewao i Gaston kao lik. Franken je sve ~e{}e insistirao na Ga{inim neverovatnim izumima (u koje spadaju elektri~no stra{ilo za ptice, minijaturna kosilica koja mo`e da kosi oko belih rada, bomba za termite, pegla na daqinsko upravqawe, aerodrom za papirne avione ili ru~na lampa koja ne mo`e da radi bez sun~evog svetla), ali i na wegovom neumornom entuzijazmu za igru i otka~enom smislu za humor. Gastonovo odbijawe da odraste i vedri pogled na svet postali su za{titni znak ovog genijalnog lewivca. Glavni zaplet stripa se uvek vrteo oko poku{aja Gastonovih nadre|enih da ga nateraju da radi. S druge strane, Ga{a radno vreme provodi u smenama izme|u faza potpune lewosti kada ga je nemogu}e probuditi i hiperaktivnosti kada umesto posla radi na svojim fantasti~nim izumima koji redovno izazivaju neku vrstu katastrofe.

Gastonove neverovatne ideje naj~e{}e u nekom trenutku polaze opasno naopako {to on obi~no proprati zbuwenim komentarom [ta kog... (u originalu M’enfin)...

Gastonova sposobnost da izazove nevoqe oko sebe, ~ak i kada ne radi ni{ta, gotovo je natprirodna. Redakcija redovno ostaje bez struje zahvaquju}i Ga{inim aparatima, pod se dezintegri{e kada Gaston poku{a da ga ofarba specijalnom bojom, a saobra}aj se pretvara u haos kada on sa svojim prijateqima pravi Sne{ka Beli}a koriste}i saobra}ajni znak kao kostur. Nemogu} zadatak da Ga{u natera na neki posao u po~etku je imao Fantazio koji je i u svom mati~nom stripu imao posao novinara. Upravo je to stalno gostovawe u Gastonu do kraja je oblikovalo i zaokru`ilo Fantazijev lik, dodav{i mu na ozbiqnosti koja mu je nedostajala dok su na wemu radili prethodni autori.

Kada je Furnije preuzeo rad na Spiruu, Fantazio ipak napu{ta strip (sa obja{wewem da odlazi da radi kao reporter), ograni~iv{i se na povremeno gostovawe. Wegovu ulogu preuzima @murko, urednik sa jo{ kra}im `ivcima od Fantazija, ~ija je naj~e{}a re~enica upu}ena Gastonu... tijamjkub`ju . U Gastonu se mnogo gegova ponavqa kroz varirawe iste teme. U jedan od najomiqenijih spadaju Fantazijevi i @murkovi o~ajni~ki poku{aji da potpi{u ugovor sa gospodinom Gu`vi}em {to Gaston uvek upropa{}ava i to potpuno nenamerno. ^ak i kada budu potpisani, ugovori zavr{avaju potopqeni pod Ga{inim novim poboq{anim protivpo`arnim sistemom, ili progutani u wegovom izumu – posebnim usisavaju}im pepeqarama. ^este su table sa temom nadmudrivawa sa lokalnim policajcem (Milkanom) koji je Gastonov glavni neprijateq. Wihovi se sukobi obi~no vrte oko Milkanovih poku{aja da kazni Gastona za najmawi prekr{aj u saobra}aju i Gastonovih upornih poku{aja da izbegne pla}awe parkinga. To ide do te mere da Gaston jednom prilikom postavqa ~ekrk na drvo tako da wegov Fiat 509 ostaje parkiran u vazduhu {to strip zatvara legendarnom Milkanovom re~enicom upu}enom stani~nom komandiru: Recite, gospodine, do koje visine se ra~una zabraweno parkirawe?

Gaston je do`iveo veliku popularnost u Evropi, ali kao i Spiru i Fantazio, sem nekoliko tabli, nikad nije preveden na engleski. Kod nas je, sre}om, objavqen dobar deo Ga{inih avantura, ali bi svakako bilo dobro kada bi se ta izdawa ponovo {tampala, a jo{ boqe kada bi se ostale kod nas neobjavqene epizode najzad prevele na srpski. „ Nastasja Pisarev

P

31.decembar2009-2.januar2010.

23

31.decembar2009-2.januar2010.

DNEVNIK

c m y

24

NA[A PRI^A

POLA VEKA OD NASTANKA FILMA „QUBAV I MODA”

Se}awe na neka boqa vremena evojka u letwoj, kariranoj, na bretele haqini, i u baletankama jezdi na vespi centralnim ulicama Beograda, me|u velikim limuzinama i pokojim „fiatom 600“, dok se u pozadini ~uje vrcavo-naivni {lager: „Za{to mala dama uvek {eta sama, {ta je to, {ta je to... qubav malu mori ho}e da izgori, {ta je to, {ta je to...“ Na motori}u, iako ne ba{ novom, jedno je sasvim novo, jedro filmsko lice - Beba Lon~ar (glumica, tada jo{ sredwo{kolka, koja }e vrlo brzo napraviti evropsku karijeru). To su upravo slike i zvuci sa {pice filma „Qubav i moda“ koji je 1960. godine odu{evqavao publiku {irom nekada{we velike nam domovine. U filmu, popularna moderna muzika, modne revije i panoramski snimci Beograda iz aviona, jednostavno su ~inili da i onaj , van bioskopske sale, nekako deluje kao najlep{i od svih svetova.

Tada fe{n kanala, i svih ostalih dana{wih 50-tak preko kabla, nije bilo ni na vidiku. Televizija Beograda je postojala tek tre}u eksperimentalnu godinu i emitovala je program (u crno beloj tehnici) na samo jednom kanalu. Starijima se ({to iz po{tovawa, {to iz straha) jo{ govorilo ’qubim ruke’, a retko koja normalna devojka je u svojim tinejxerskim godinama mogla da, u ludoj zabavi, probdi no} van svoje ku}e. Automobila je bilo tek ne{to vi{e od broja dr`avnih preduze}a, a i to ve}ma slu`benih. Rat je neminovno postajao sve daqa pro{lost. Otkrivalo se da bi `ivot mogao biti lep i kada nije preterano skroman, siroma{an, pa ni herojski. Slu{ala se muzika sa festivala u San Remu, modna konfekcija je po~ela da ulazi u radwe. Ipak, na fi}u nacionale iz pogona kragujeva~ke „Zastave“ }e se ~ekati jo{ pet godina, do 1965. Me|utim, posla nije bilo dovoqno, pa su otvorene granice i stvoreni uslovi za nastanak nove, gastarbajterske nacije... Dakle, nije sve bilo ni blizu blistavila, ali je bar postojala nada.

A bioskopi? U onda{woj, velikoj Jugi, {ezdesetih godina pro{log veka, godi{we je preko 100 miliona gledalaca ulazilo u vi{e od 1.500 kino sala. Sedelo se na ne{to vi{e od 500.000 sedi{ta (uglav-

D

nom drvenih) kako bi se odgledao neki film. I sawalo na javi. Bioskopi su naprosto radili punom parom. A nudili su, pored negovawa uspomena na svetle tradicije NOB-a, pone{to i za beg od stvarnosti i neke nove standarde, obi~no zapadne, diskretno hedonisti~ke, mada jo{ ne i potro{a~ke vrednosti. I negde upravo to, u ne{to nespretnijem ali pre svega doma}em pakovawu, tada{wim Jugoslovenima

“svedo~i” o vremenu, ili ta~nije `eqi da se ono predstavi boqim i veselijim nego {to je bilo. Tek pri~a, s jedne strane, o grupi studenata koji organizuju modnu reviju da bi obezbedili novac za rad aero kluba, i s druge, poku{aj rukovodilaca modne ku}e “Jugo{ik” da prestigne konkurenciju “Jugomodu”, udru`uje preduzimqivu mladost i komi~no lukavstvo ne ba{ spretnih i sofisticiranih, a gotovo

ti~na je pojava tog vremena ali ve~iti hit kojem su svojevremeno programski posvetili VIS „Idoli“ i nedavno Davor Gobac iz „Psihomodopopa“, dodu{e sa donekle izmewenim naslovom koji glasi „\evojko mala“. „Qubav i moda“ ostaju zapam}eni po euforiji izazvanoj od Vardara pa do Triglava, kada su svi momci poklekli pred ~arima {esnaestogodi{we gimnazijalke

Upravnik Muzeja jugoslovenske kinoteke i filmski kriti~ar Dinko Tucakovi} smatra da je Radi~evi}ev film nastao u prelomno vreme za na{e dru{tvo pa i filmsku industriju. Nakon petnaest godina od Drugog svetskog rata nastupio je period u kojem su se qudi okretali boqem i opu{tenijem `ivotu.

– Polako su pristizale informacije o tome {ta se doga|a u zapadnim zemqa-

Honorar za dobar burek s vi{wama – Nas nekoliko Novosa|anki bile smo posebno ponosne {to smo u~estvovale u filmu -–ka`e na{a poznata sugra|anka, nekada{wa primabalerina Srpskog narodnog pozori{ta Erika Marja{, tada jo{ u~enica novosadske baletske {kole.

Ona je jedna od devojaka, studentkiwa iz aero kluba ali i manekenki i plesa~ica u filmu. Uz wu bili su tu i Novosa|anke Mira Tapavica i Sowa Marjanovi}.

– Rediteq se prema nama odnosio kao prema svojoj deci. Kamere nismo ni prime}ivali i sve se odigravalo spontano. Snimawe je bilo jako zabavno i opu{teno. Du{ko Bulaji}, glavni glumac, sve je osvajao svojim manguplucima. [to se ti~e mode, snalazile smo se same i privatno je to dosta li~ilo na ono {to se tada moglo videti u filmovima. @iponi su se kupovali u komisionima, dovijale smo se i trebalo je i tada para za sve to. Ali nama je bila ~ast da igramo u filmu, a honorar je bio tek za mali xeparac i odli~an burek sa vi{wama, koji se u blizini aerodroma prodavao. – prise}a se Erika Marja{.

pru`io je rediteq i koscenarista filma “Qubav i moda” Qubomir Radi~evi}.

Te 1960. godine, {irom Jugoslavije je wegov film odgledalo dva i po miliona qudi! Do danas je “Qubav i moda”, iako one dr`ave vi{e nema, neizbe`an momenat, nostalgi~na kockica, jugoslovenske mitologije. Ru`i~asti talas slatkog `ivota, koji su Radi~evi}ev i filmovi jo{ nekoliko autora {ezdesetih, iz dana{we perspektive, ipak, stidqivo pokrenuli, s vremena na vreme zapquskuje, s novim rediteqskim imenima i na novi na~in, generacije kojima to zatreba.

Krajem ove nove, 2010. godine, 9. decembra, film “Qubav i moda” proslavi}e 50 godina od beogradske premijere. I mada se od tada mnogo toga promenilo, sre}om, kao i svaki, i ovaj film je ostao isti – da

sredove~nih i za mla|ane devojke prili~no zagrejanih (kako }e se u budu}nosti s negativnom konotacijom zvati) tehnomenaxera.

Tvorci filma su mudro, kao glavne adute, gledaocima ponudili tada ve} izuzetno popularne komi~are Miodraga Petrovi}a ^kaqu i Miju Aleksi}a, okru`iv{i ih sa nekoliko lepih i zgodnih devojka.

Pored wih u filmu su igrali i Du{an Bulaji}, Erika Marja{, Janez Vrhovec, Quba Dedi}...dok su pesme Darka Kraqi}a i Bojana Adami~a pevali Vlastimir \uza Stojiqkovi}, Gabi Novak, Lola Novakovi}, Ivo Robi}... U neku ruku bio je to i trijumf uveliko nastupaju}e nove urbane kulture i na~ina `ivota. Kraqi}ev {lager „Devojko mala“ u \uzinoj (zvali su ga i na{ Sinatra) interpretaciji amblema-

Bebe Lon~ar. Ni devojke nisu oklevale, masovno su po~ele kosu da vezuju u kowski rep i nose haqine u sitnom karo dezenu.

Neminovno pothrawuju}i legendu, do danas su se odr`ale pri~e o tome kako su neki generali i pojedinci iz Komiteta za kulturu Saveza komunista razmi{qali da pokrenu postupak zabrawivawa filma, jer ismeva samoupravqawe. Me|utim, najve}em sinu svih onda{wih naroda i narodnosti i vrhovnim komandantu, ili wegovoj supruzi, ka`e legenda, film se dopao pa se zabrana nije desila. Mo`da je neko samo prepoznao da od cele lagane pri~e i razbibrige dr`ava mo`e da ima samo koristi. Taj zapadwa~ki glamur, ubla`eni, i iz druge ruke, nai{ao je na odli~an prijem i u nekada{wem Sovjetskom Savezu. Posle dozvole nadle`nih, film je zaigrao i u nekoliko hiqada sovjetskih bioskopa nai{av{i na veliko odobravawe mladih.

ma. Bilo je to podsticajno za kinematografiju, sa dominantnim brojem partizanskih filmova, da krene u ne{to novo.

Tako se pojavio niz ostvarewa koja su poku{avala da o `ivotu govore sa vedrije strane. Ra|eni u tehnikoloru, ti su filmovi poku{ali da na{u kinematografiju unesu i ne{to od glamura, a napa}ene junake, partizane i radnike, zamene nekim novim, sre}nijim – ka`e Tucakovi}. – Me|utim, ona zvani~na kritika je poprili~no isekla film. Tada je prevladavao zogovi}evsko-|ilasovski koncept umetnosti.

Danas je kritici mnogo lak{e da shvati i oceni mesto, ulogu i domete filma“Qubav i moda“ . Pogledati ga ponovo, ili mo`da prvi put, pola veka od kada je nastao, spada u jedinstveno zabavan do`ivqaj i predavawe zanimqivoj arheologiji pokretnih slika sa ovih prostora.

Vladimir Crwanski

31.decembar2009-2.januar2010.

c m y

DNEVNIK

FILM 2010.

25

OSTVAREWA KOJA ]EMO GLEDATI (MO@DA I U NOVIM NOVOSADSKIM BIOSKOPIMA)

Nema krize u Holivudu a Novosa|ane, a trebalo bi i za `iteqe okolnih mesta, najve}i doga|aj vezan za film u 2010. moralo bi da bude otvarawe, novog, modernog multipleks bioskopa na mestu „Arene“. Da li }e sve biti obavqeno u okviru sedmomese~nih planiranih radova ostaje da se vidi, pa ako i ne ba{ na prole}e, ono bar na leto mogli bismo iskusiti ~ari novih hajtek sala. U me|uvremenu, u renoviranoj zgradi Kulturnog centra Novog Sada u Katoli~koj porti, tako|e se o~ekuje po~etak rada i nove bioskopske, tehnolo{ki osavremewene dvorane, prema najavi – za art filmove. Tek, za o~ekivati je da dobar deo nove filmske produkcije kona~no na pravi na~in stigne i do doma}ih poklonika sedme umetnosti.

Gledaju}i liste noviteta u 2010. naj~e{}e spomiwani, mogu}e je i najatraktivniji naslovi vezani su kao i obi~no za poznata gluma~ka i rediteqska imena. Me|u wima je Martin Skorseze sa psiho-trilerom „Shutter Island“ po romanu Denisa Lejna o misterioznoj zaveri ispletenoj oko nestanka pacijenta iz ustanove za mentalno obolele. U glavnim ulogama nastupaju Leonardo Dikaprio, Ben Kingsli, Emili Mortimer, Mi{el Vilijams.

Kventin Tarantino i Robert Rodrigez su ponovo udru`ili snage i ponudi}e nam rimejk akcionog SF klasika iz osamdesetih. Re~ je o filmu „Predator”. Od Klinta Istvuda treba, pak, o~ekivati „Hereafter“, triler o natprirodnom po scenariju Pitera Morgana sa Metom Dejmonom u glavnoj ulozi. Mogu}e zanimqivo, jer Istvud se jo{ nije oprobao u tom `anru.

Procene upu}enih u planove velikih producentskih ku}a ne iskqu~uju da }e nova ostvarewa izbaciti i Gas Van San, Dejvid Kronenberg (The Matarase Circle), @ang Jimu (Amuzing tales: Three Guns), bra}a Koen (True Grit).

Z

O~ekuje se da bi me|u najzanimqivijima mogao da bude i film „Black Hole“ Dejvida Fin~era. Nastao je po grafi~koj noveli ^arlsa Barnsa, a govori o bolesti koja se prenosi seksualnim putem, posebno me|u tinejxerima - to je pri~a o dvoje mladih koji se zaraze i tako zakora~e u snoliki halucinogeni svet. Deluje da bi u slu~aju rediteqa filmova“Sedam“ i „^udesni slu~aj Benxamina Batona“, sve to moglo jako dobro da se sklopi.

Kao glumac ali i rediteq jo{ jednom }e se isku{ati Silvester Stalone. Wegov film „The Expandables“ okupio je momke kao {to su

Miki Rork, Arnold [varceneger, Xejson Statam, Xet Li, Dolf Lundgrin...Oni ~ine grupu pla}enika koja odlazi u Ju`nu Ameriku da tamo svrgnu nekakvog diktatora.

Daleko od Oskara, ali svakako potencijalni hit za pokolnike akcije nabijene testosteronom. Najavqen je „Robin Hud“ starog majstora Ridlija Skota. Tvorac „Gladijatora“ opet na raspolagawu ima Rasela Kroua, a tu su u gluma~koj ekipi i Kejt Blan~et, Vilejem Hert, Mark Strong, Vanesa Redgrejv.

O~ekuje se zanimqiva i svakako `estoka verzija pri~e o poznatom junaku, koja }e se, iako je najavqi-

^ekaju}i „Kao rani mraz” Trenutnu listu igranih filmova doma}ih autora koji se o~ekuju u 2010. ~ine neki sasvim novi naslovi, kao i oni za 2009. obe}ani ali ipak nevi|eni. Izostao je „Kao rani mraz“ \or|a Bala{evi}a (trebalo bi da je ve} uveliko zavr{en jer je jo{ krajem 2008. bio u fazi postprodukcije), a kada }e biti wegova premijera jo{ se ne zna. Do bioskopa nije uspeo da dobaci svoj novi film „Besa“ ni Sr|an Karanovi}, a za gledawe skroz nije spreman, tako|e najavqivani, „[i{awe“ Stevana Filipovi}a.

Sude}i po slede}ih pet projekata, koji je u fazi postprodukcije nedavno obe}ao da }e finansijski podr`ati Filmski centar Srbije, u 2010. godini bi pred gledaocima mogli da se na|u:“Revolt“ Aleksandra Rajkovi}a, „Fle{bek“ Aleksandra Jankovi}a, „Plavi voz“ Janka Baqka, „[i{awe“ pomenutog Filipovi}a i „Koror“ Branka Suju}a i Mirka Milo{evi}a. Trebalo bi da u 2010. vidimo, prema najavama, „najkontroverzniji doma}i film“- „Srpski film“ u re`iji Sr|ana Spasojevi}a koji potpisuje i scenario zajedno sa Aleksandrom Radivojevi}em.

vano druga~ije, ipak na kraju dr`ati „faktografije“ legende.

Po sopstvenom scenariju, svoj novi film je snimila i Sofija Kopola, proslavqena ostvarewem „Izgubqeno u prevodu“. Ovom prilikom k}erka slavnog tvorca „Kuma” bavila se pri~om o jednom lo{em momku, uzgred i glumcu, ~iji se `ivot mewa kada prvi put susretne svoju jedanaestogodi{wu }erku.

Ka`u da je film delom inspirisan Sofijinim odnosom sa sopstvenim ocem, a delom filmom „Mesec od papira“ Pitera Bogdanovi~a. Na ovom popisu jedna od retkih komedija je „The Tree Stooges“. Potpisuju je Bob i Piter Fareli, koji su, kako sami ka`u, za ovaj „ni rimejk, ni send i Penelopi Kruz, a kriti~ari ter i relikvije smrti“ nastalom biografski film“, inspirisan neka`u: „bi}e to film o cipelama, po posledwoj kwizi o de~aku ~akada popularnom TV serijom, angaromanti~nim nesporazumima, {orobwaku. Rediteq je Dejvid Jejts, a `ovali Xima Kerija, [ona Pena i pingu i... cipelama“, qubiteqe tu je i stalna dobro nam poznata Benisija del Tora, za glavne uloge. ozbiqnih kinematografskih podugluma~ka ekipa na ~elu sa DanijeMe|u zanimqivije novitete spada hvata trebalo bi da obraduje novo lom Redklifom. „Pri~a o igra~kai „A Couple of Dicks“, svojevremeno ostvarewe jednog od najve}ih `ima 3“ }e, tako|e, mnoge obradovati. proslavqenog pa onda malo zaboravih ameri~kih rediteqa Terensa To je, naravno, nastavak izuzetno vqenog Kevina Smita. Glavne uloMalika „The Tree of Life“. O~ekuje uspele i kvalitetne „Piksarove“ ge su poverene Brusu Vilisu, Trejse poeti~an film, pro`et slikama produkcije. Pri~a se odvija deset siju Morganu, Kevinu Polaku. Re~ prirode, o~aravaju}a fotografija godina posle od posledweg filma je o policijskom filmu i partnerEmanuela Lubeckog kao i nekoni igra~ke tra`e novi dom po{to su stvu belog i crnog momka. Smatra vencionalni tretman glumaca. ih prvobitni vlasnici zanemarili se da je scenario odlipa i odbacili jer su ~an jer }e to biti prvi oti{li na kolex.

Silvester Stalone je u svom novom filmu Pred mla|im gledaoput da Smit re`ira po tu|em predlo{ku. Na- udru`io Yeta Lija, Arnolda [varcenegera, cima }e se na}i i treravno, za slede}u godi}i film po kwigama Mikija Rorka, Yejsona Statama... nu je ve} spreman i treza decu iz serijala }i nastavaka tinejxer„Hronika Narnije“ u ske vampirske sage „Sumrak - PoTako u ovom, sigurno nepotpure`iji Majkla Apteda. Prema namra~ewe“ sa Robertom Patinsonom nom ali makar ilustrativnom i javama gledaoci }e dobiti priliku i Kristin Stjuart u glavnim ulogauputnom pregledu svetske bioskopi da provere da li zeleni, ru`ni, a ma. Rediteq je Dejvid Slejd. ske budu}nosti, stigosmo i do onih simpati~ni nespretwakovi} i daIna~e, gde god da pogledate, najza decu, a zapravo svima omiqenih qe ima {arma u ~etvrtom delu wevi{e se o~ekuje od filma „Book of filmova. Tim Barton nam je spregovih avantura. Re~ je, poga|ate, o Eli“ rediteqa Alberta Hjuza. U mio svoju „Alisu u Zemqi ~uda“. U nastavku popularnog crta}a o ovoj , mogu}e je, postapokalipti~ovoj novoj, verujemo maksimalno [reku -“Shrek Forever After“. noj pri~i za dugo pam}ewe, glavne otka~enoj adaptaciji klasika LuiI sve ovo u prilog utisku, koji uloge tuma~i gluma~ki te{ka{ki sa Kerola, naravno da igra Xoni potvr|uju i daqe dobre zarade na dvojac: Denzel Vo{ington i Gari Dep. Alisa je Mia Vasikovska, a tu blagajnama u Americi (rekordnim) Oldmen. I dok poklonike neobavesu i Majkl [in, En Hatavej, Helen i ostalom svetu, da }e film i 2010. zuju}e lako}e o~ekuju „Seks i grad Bonam Karter, Alen Rikman, Kriuspe{no odolevati svetskoj eko2“ sa standardnom ekipom, plus gospin Glover, Kristofer Li. Gledanomskoj krizi.

Vladimir Crwanski {}e: Lajza Mineli, Barbara Strej}emo i prvi deo filma „Hari Po-

31.decembar2009-2.januar2010.

c m y

26

DNEVNIK

DNEVNIK

31.decembar2009-2.januar2010.

SUSRETI

27

DU[AN DE [OR\AN, ^UVENI MODNI KREATOR

Bana}anin kroji svetski glamur ha. - Jo{ kao dete zanimalo me je sre}nim {to neko nosi moje hapletewe. Starija sestra je puno qine, novac mi nije bio bitan. {trikala i se}am se da me je uvek Pukim slu~ajem, jedna frizerinteresovalo {ta sve mo`e da se ka, upoznata sa [or|anovim modstvori od jednog klup~eta vune. nim opusom, ispri~ala je izvesnoj Kad sam bio prvi ili drugi razprestoni~koj novinarki o mlared osnovne {kole ve} sam sebi dom kreatoru. Kazala je da u saispleo xemper. lon dolazi Bana}anin sa odli~Neumorno pletu}i svojim denim modelima. Do|e ta novinarka ~a~kim prstima, zaqubqen u Soi uradi intervju sa Du{anom. fiju Loren i – Posle toga Grejs Keli, mami re~e da odem {tao je da jednog u Sloveniju, ako Proglasili su ga za dana obla~i ve`elim da uspem provokatora u mu{koj u poslu. Tako je like svetske dive. Sa 24 godine i bilo. Kad sam modi, jer je iz we odlu~io je da izbio crnilo i sivilo oti{ao u de`esmelo zakora~i u lu, bilo mi je tesvet mode. Zapu{ko. Prvo {to tio se u Beograd, nisam znao slou Francusku 5, gde se nalazio Navena~ki jezik. Ve} sam tada bio cionalni salon, u kome se oblao`ewen, dobio sam i }erku, nije ~io krem jugoslovenskog druimala ni godinu dana. Trebalo je {tva, izme|u ostalih i Jovanka da se snalazim kako znam i umem.

Broz. Pletivo je u to vreme bilo Na{ao sam stan blizu televizije popularno, pa je Du{an ispleo Qubqana, u samom centru grada. desetak haqina i odneo ih tamo.

Odem ja jednom tamo, ba{ kad je – Prva je do{la peva~ica Radpevala Elda Viler. Gledam je i mila Karaklaji} i moje haqine su mislim se kako bih do{ao do we. joj se u~inile interesantnima.

Vratim se ku}i, ispletem haqinu po wenoj meri, i zamolim kom{inicu, po{to u to vreme jo{ nisam dobro znao slovena~ki, da javi Eldi da sam napravio haqinu za wu. Stupimo mi u kontakt s wom i dogovorimo se da se na|emo u holu televizije.

Bilo je to 1974. pred Opatijski festival, na kome se birao predstavnik Jugoslavije na takmi~ewu za Pesmu Evrovizije u Brajtonu. Slovena~ka peva~ica nastupila je u Opatiji obu~ena u [or|anovu haqinu. Osvojila je drugo mesto. Na{la se iza „Korni grupe“ koja je na{u zemqu predstavqala u Evropi pesmom „Trla baba lan“. Odu{evqena svojim izgledom, Elda je odlu~ila da sa Du{anom nastavi saradwu, koja je zatim prerasla u prijateqstvo. I „do{qak s juga“ krenuo je uzlaznom putawom. Ose}ao se odli~no, kreiraju}i za vode}e slovena~ke zvezde. Ipak, nije ga to u potpunosti zadovoqavalo, ne{to ga je vuklo da napravi veliku Obi~ni qudi na modnoj pisti svetsku karijeru. Zato je sa poroJedna evropska manekneka, koja je za svoje nastupe dobijala dicom i oti{ao u [tutgart. dnevnice i od 17.000 evra, pristala je da besplatno sara|uje sa –Tada sam mislio da sam glavDu{anom de [or|anom. Imala je samo jednu `equ – da se na woj ni, da me svi znaju. Ali, pokazalo na|u kreacije ovog dizajnera. Ina~e, Du{an je poznat po tome se da moram da krenem sve iz po{to ~esto i obi~ne qude, van sveta mode, pro{eta modnom pi~etka. Da nau~im jezik, da se dostom u svojim modelima. kazujem, muka da te uhvati. Otprilike dve godine sam bio anoniman u Nema~koj. Vremenom je jedna nose, u razgovoru za „Dnevnik“, priModeli nisu bili ni nalik onivinarka zapazila moje ve~erwe se}a svojih po~etaka, vezanih ma koje je tada proizvodilo „Sihaqine, koje sam izradio jo{ u upravo za banatsko selo, u kome rogojno“ ili neko drugi. Tada sam Qubqani, a koje su prikazane na }e, zajedno sa suprugom, i do~ekapo~eo da sara|ujem sa Nacionalmodnoj reviji u Hamburgu. Pozvati Novu godinu. nim salonom. Finansijski to nije la me je da iz [tutgarta do|em – Oficijelni po~etak moje kabilo isplativo. Ali, bio sam zakod we u Hamburg i na razgovor je rijere bio je u Jarkovcu, 1971. godovoqan {to sam imao za trodovela i direktora velike medijdine – pri~a nam qubazni doma{kove putovawa vozom od Zrewaske ku}e. I tri godine sam u listu }in, vedrog duha i {irokog osmenina do Beograda. ^inilo me bio anga`ovan kao ekspert za {trikawe. Imao sam svoju stranu u novinama i na woj odgovarao na pitawa ~italaca.

Jednom zapita{e Du{ana za{to ne bi postigao svetski rekord u pletewu. Femkao se on u po~etku, govorio da nije sportiU BUENOS AJRESU sta da se takmi~i sa nekim u brzini. Na kraju, ipak, pristade. Na NIKO jednom velikom sajmu, odr`anom NE POMI[QA 1984, prijavio se za nadmetawe.

NA SNEG Igle za {trikawe ukrstio je sa

aizgled obi~na ku}a, na adresi @arka Zrewanina 19, u Jarkovcu, malom selu u se~awskoj komuni, iza bele fasade krije dokaze jedne uspe{ne karijere. Reklo bi se da je to svojevrsni muzej svetskog xet seta. Sa zidova dnevne i spava}e sobe, ali i ostalih prostorija, oboga}enih rasko{nim name{tajem, pomalo aristokratskim, sme{e se peva~i, glumci, sportisti, manekeni... Na ve}ini fotografija s wima je i Du{an de [or|an, ~uveni modni kreator, ro|eni Jarkov~anin, koji je odlu~io da u selu iz kog je potekao kupi ku}u, u blizini porodi~ne, i od we na~ini mesto za odmor.

Daleko od vreve koja ga prati skoro ceo `ivot. Sve ~e{}e navra}a u Jarkovac, dolaze}i iz Nema~ke, gde mu `ive i supruga i deca. Ovaj dizajner je sara|ivao sa brojnim zvezdama, mnoge su se i otimale za wegove jedinstvene kreacije, vanvremenske, kako voli da ka`e. Dok nam pokazuje fotografije sa slavnim li~nostima i snimke sa modnih revija, Du{an

N

Izgleda neverovatno ali je Deda Mraz, koji se uputio s mojim poklonima, u {ortcu i majici, sa sladoledom umesto „koka kole“. Irvasi su ostali da brste ledenu paprat, a sanke mo`da postoje u nekom mra~nom podrumu magijskog realizma. U Borhesovom gradu Buenos Ajresu, u kome se sad nalazim, niko i ne pomi{qa na sneg ali zato svi, zajedno sa mnom, bacaju}i u fatalnom tangu lude firulete, `ele sre}nu Novu godinu svima onima koji vole muziku, kwi`evnost i qude. Ako je mogu}e poslati nekome lepe misli, ja ih sada {aqem u nadi da nikad ne}emo zaboraviti koliko je lepo da se qudi igraju, vole i ma{taju.

Qubica Arsi}

~itaju da je neko za sat vremena pojeo stotinu pala~inki, a da tekst o meni stoji odmah pored wega. Ho}u da me znaju po mojim kreacijama, a ne po tome koliko brzo radim“.

S obzirom da je {io mu{ka odela samo za sebe, okru`ewe ga je ~esto pitalo gde nabavqa garderobu. Kad bi im odgovorio da je sam dizajnira, pitali bi ga za{to

bi, u suprotnom, to bilo bacawe vremena. Stalno ne{to stvaram.

Evo, dok vas gledam, ve} vidim {ta biste mogli da obu~ete.

Qubav prema modi [or|an je preneo i na svoje potomke. Sin David i }erka Ornela profesionalno su se bavili manekenstvom. ^ak je i ~etrnaestogodi{wa unuka po{la tim stopama i sada ima potpisan profesional-

Obla~io Bekera i Rumenigea Za vreme svoje duge i uspe{ne karijere, koja jo{ uvek traje, Du{an de [or|an je sara|ivao sa mnogim svetskim i doma}im imenima. U Nema~koj je radio ode}u za brojne sportiste, me|u wima i za fudbalera Karla Hajnca Rumenigea i tenisera Borisa Bekera, zatim za sestre glumice Odri i Xudi Lenders, xez peva~icu [aku Kan, prvakiwu nema~ke televizije Evu Herman, onda princezu od Edinburga...

Srpskom glumcu Slobodanu ]usti}u, ina~e porodi~nom prijatequ koji ~esto svrati kod wega u Jarkovac, skrojio je odelo za svadbu.

Tragedija spre~ila saradwu sa Grejs Keli – Trebalo je da sara|ujem sa Grejs Keli. Ve} sam pripremio celu kolekciju i organizovao putovawe do we. Sve je bilo gotovo, samo da ugovorimo termin susreta, a onda mi jave da je poginula. Bilo je stra{no. Imao sam ose}aj kao da je nastradao neko od mojih najro|enijih. Grejs Keli je za mene bila jedna od najlep{ih glumica svih vremena – kazuje nam Du{an. preko 200 `ena i petoricom mu{karaca. Uspeo je pulover da isplete za 4,5 sata i uve~e ga proglasi{e pobednikom i dodeli{e mu titulu svetskog prvaka u pletewu. Negde u to vreme zapo~ela je i wegova saradwa sa Odri Lenders, glumicom u megapopularnoj ameri~koj sapunici „Dalas“.

– Dolazila je ona kod mene ku}i, a i{ao sam i ja u Wujork kod we. Tada sam od sebe napravio veliko ime. Nagovarali su me, ina~e, i da se takmi~im za Ginisovu kwigu rekorda. Govorio sam im: „Pa, na {ta bi li~ilo da qudi

Nema~koj, opti~ara po zanimawu, koji je i ove godine, od strane televizije ZDF, progla{en za najboqe obu~enog Nemca. On ima preko sto mojih odela, a za wega sam radio i dizajn nao~ara. [or|an obja{wava da su wegovi modeli unikatni i vremenski neograni~eni. Uvek su aktuelni, svaki put mogu da se obuku. To ih izdvaja od trendovske

ne bi kreirao i jednu mu{ku kolekciju. Prvi put je i to uradio, u~estvuju}i na Svetskom sajmu mode u Kelnu. Kao debitant na{ao se ve} u vrhu. Osvojio je titulu najboqeg kreatora mu{ke mode. Izlo`beni punkt mu se nalazio odmah do {tanda ~uvenog modnog maga Karla Lagerfelda.

– Od tada sam kreirao i za mu{karce. Proglasili su me za provokatora u mu{koj modi, govorili da sam izbio sivilo i crnilo iz obla~ewa i napravio ne{to sasvim druga~ije. I dandanas obla~im jednog ~oveka u

ni ugovor sa jednim od najpoznatijih proizvo|a~a sportske garderobe – „Pumom“.

Na kraju dvo~asovnog razgovora „potegli“ smo i temu o kojoj se ~esto i nerado pri~a. Koliko ko{taju Du{anovi proizvodi, i da li se on svrstava u red skupih kreatora? Otkriva nam da se mu{ka odela kre}u izme|u 300 i 800 evra. Po{to je re~ o unikatima, smatra da to i nije mnogo. Mada, uvek ima onih koji pla}aju i vi{e. Neki modeli dosti`u i, za nas, astronomske cifre. Recimo, jedan mantil je, svojevremeno, prodat za tada{wih 7.000 maraka! garderobe, namenski kreirane – Ne gledam ja ba{ tako na te za jednu ili dve sezone. Ba{ dok stvari. Neko plati, a neko i ne smo razgovarali, na sebi je imao mora. ^esto se rukovodim po dusako izra|en pre sedamnaest le{i ~oveka. Bio je jedan mladi par ta. A svi misle da je novi model. studenata u Qubqani. Hteli su „To sam ja danas – ono {to sam ne{to lepo da imaju za svadbu - a bio i pre sedamnaest godina“, nemaju ni{ta. Ka`em im - ja }u govori [or|an dok nam predvam napraviti, vi samo kupite stavqa svoj izbor garderobe za materijal. Vele – nemamo para ni taj dan. za to. [ta da radim – skrojim im Upitan kako provodi vreme u ode}u. Oti{li smo u prodavnicu Jarkovcu, odgovara da uvek ima i kupili postavu. Woj sam od toga ne{to ~ime se izradio perfektzanima. Kada ne nu haqinu, bila sedi za kompjuje u stilu Grete Ho}u da me znaju terom, kako bi Garbo, a wemu po mojim kreacijama, se dopisivao sa leptir ma{nu. a ne po tome suprugom ili Napravio sam koliko brzo {trikam brojnim prijajedno dobro delo teqima {irom Kada smo ve} sveta, ure|uje kod dela, podseku}u, plete, smi{qa nove kreacitimo da naj~e{}e ona govore vije... Unucima je izgradio makete {e od re~i. Dela Du{ana de [ordvoraca u avliji, kad iz Nema~ke |ana, s druge strane, qude uglavdo|u u Banat da imaju gde da se nom ostavqaju bez re~i. Smela, igraju. izvan vremena, vedra i rasko{na.

– Nikad ne sedim pred televiBa{ kao i wihov tvorac. @eqko Balaban zorom a da ne {trikam. Za mene

28

DNEVNIK

31.decembar2009-2.januar2010.

ANTOLOGIJA

BUNTOVNICI I APOSTOLI SRPSKE BOEMSKE POEZIJE

No} je samo na{a P

esnik boem: ko je on, {ta je on, {ta ho}e, {ta ne}e, {ta misli i peva o sebi i o svetu u svojoj lirskoj ispovesti? Kwi`evnik ^aslav \or|evi} iz Novog Sada ovako vidi pesnike svoje antologije Buntovnici i apostoli: – Boemi su qudi rawena srca i ponosa, neprilagodqivi, obeskoreweni, pa samim tim i nezadovoqni i sobom i svetom. Uvek su u otklonu prema socijalnom okru`ewu i svakodnevici, a wu do`ivqavaju kao glib, moru i om~u oko vrata. Mo`da zato i toliko wihovih snova i zagledanosti u neke daleke, ~iste i ozvezdane prostore. Mnogo je tih snovidnih mre{kawa u du{i i utopija srca. Pesnici boemi pevaju da kr~ma ima „uvek ra{irene ruke”, uvek su u dosluhu s vinom - ono je „puno sna i ogwa”, a u ~a{i obitava tajni bog.

Bez toga boga, otkriva nam \or|evi}, nema duhovnih kafanskih orgija koje pesnike boeme otkrivaju kao buntovnike i apostole - predvodnike druga~ijeg `ivota i zagovornike novih shvatawa svega {to jeste.

– Zavodni~ke su bile re~i pesnika Miodraga Pavlovi}a u wegovoj Antologiji srpskog pesni{tva. On pi{e da su pesnici boemi prvi – posle Laze Kosti}a – otvorili vrata svemira i pokazali prave do`ivqaje beskona~nih prostora. Pavlovi} je mislio na Simu Pandurovi}a, Vladislava Petkovi}a Disa i Du{ana Srezojevi}a. Tako sam zakora~io u arheologiju srpskog boemskog pesni{tva i sve vi{e bivao op~iwen lepotom i sna`nim impulsima koje isijavaju pesme boema. Boemska poezija najboqe pokazuje kako se iz tuge ra|a radost, a na tlu radosti ni~e tuga.

^ime najboqe, ~ime najlep{e ti buntovnici i apostoli otkrivaju prirodu boemije i boemske poezije?

– Boemija je veliko slivawe u kr~me. Boemu „one ~ine da cvatu pomr~ine”, a `ivot pesnika boema se meri no}ima. Dok traju no} i kr~me, traju i oni - u wima se skrivaju od svakodnevice, a u stihovima otkrivaju svoju du{u.

~esto dosadnim kafanama velegrada, gladuje, `ivi u planovima, spava na klupi po stanicama i parkovima...

– Ako boem ima porodi~ni dom, ne zna~i mu mnogo. U kafani je du`e nego sa porodicom.

Uvek kasni, ~esto se vrati u svitawe, mamuran i od kafanskog bdewa satrven. Boemski stih peva: piju dvoje - vreme mene, a ja

Aristokratija duha – Poezija boema je mnogozna~na, jako bogata emocijama, wihovim intenzitetima, misaonim proplamsajima i metafizi~kim aurama. Puna je jarkih metafora i iznenadnih simbola, dubinskih, tamnih nanosa. To izobiqe boemskog pevawa je ~udesna aristokratija duha. Ukoliko, pak, zanemarimo sva ta bokorewa i boemsku poeziju svedemo samo na ogoqena mesta pevawa - kafana, ~a{a, vino, pijanstvo – tada smo porekli svu lepotu, uzvi{enost i slo`enost boemskog duha koji tka svetlonosnu pesmu. Tada smo tu poeziju srozali, sveli na be}arsku, alkoholi~arsku, pustahijsku, onu koja se deklamuje u kafanskom dimu i time ilustruje ubogost boemskog pevawa i ukus “umne sirotiwe”. \ura Jak{i}, Vojislav Ili}, Rade Drainac, Slavko Vukosavqevi}, Slobodan Markovi}, Stevan Rai~kovi}, Srboqub Miti}, Miroslav Anti}, Milan Nenadi}, Slobodan Stojadinovi}, Vojislav Despotov. Svi su bili veliki boemi i izuzetni pesnici. Ako bismo sve wih sveli samo na vino i kafanske no}i, od wihove pesme ne bi ostalo ni{ta.

Ne treba se oko toga mnogo lomiti. Dovoqno je da se setimo re~i „kraqa boema” Tina Ujevi}a. Boemiju je te{ko definisati, ka`e on, zato {to wu ~ine qudi raznih zanimawa, ideologija i socijalne pripadnosti.

Ona je vanklasna romantika.

Blagi je odraz dru{tvenih bivawa, a vi{e je izraz stawa duha pojedinaca.

Pesnik Tin, iz vlastite pozicije, ovako je video boema: `ivi od danas do sutra, nema para, nema briga, ali je vi{i od svoje sredine i ponosan {to se oslobodio gra|anskih shvatawa.

Pravi boem ve~no sedi u istim,

vino. No}u je budan, dawu pospan. Od takvog `ivqewa, boem je fizi~ki malo pokretan, usporen je, a zna da bude ekscentri~an, umi{qen, zadrt, grub, odve} glasan i emotivno ponet. Stalno je u sukobu sa ustaqenim ukusom, nametnutim normama reda. Sa wim ide i „banditizam” duha: on bi sve da preokrene, izmeni i prilagodi stihijnosti svoga pona{awa i promi{qawa. Ona su ponekad i lucidna, mudra, po dometima i dalekose`na, posebno kada je u pitawu neka umetni~ka vizija, prevratni~ka u svom impulsu i naletu, kako svedo~i poezija Remboa, Bodlera...

VI[E OD ISTORIJE

Ima, opisuje autor antologije, tri tipa boema: – Prvi su autenti~ni, pravi.

Wihova postojbina su kafane, pi}e, no}ni `ivot. U tome sebe pronalaze, bivaju}i ~as ekstati~ni, ~as rezignirani i o~ajni, mamurni i umorni. Ima wihovih dana i ~asova kada „srce i ne `ali, i ne qubi, i ne `eli”.

Oni su ti koji stvaraju kafanske mitove i istoriju boemije.

Drugi su tzv. trezvewaci - prate}i qudi onih prvih. Obo`avaju atmosferu kafane, dosetke i mudre monologizacije, sve pamte i brzo prenose daqe. Oni su najboqi svedoci orgija i no}i. Tre}i su amateri. To su boemi kratkog daha, bez dovoqno snage da ponesu teret no}nog `ivota. Pojave se, bqesnu, a u novim okolnostima se vrate malogra|anskom i provincijalnom, ustajalom i ispraznom trajawu.

Ni pesnik boem, ni boemska poezija, ne mogu se zamisliti bez kafane, posebnog stawa duha pesnika, pi}a i no}i. Takva je Rai~kovi}eva nezaboravna strofa: Dan pripada vama.

A no} je samo na{a, na{a.

Kao sunce, po zaba~enim kafanama Sijaju o~i, re~ i ~a{a.

Pesnici boemi su, navodi \or|evi}, „sija~i ideja”, nosioci „duhovnih gladi”, oni su „svici u no}i” koje obi~ni svet ne razume, niti im u tom trenutku pridaje osobiti zna~aj.

– Za{to? Zato {to su to neki drugi pogledi i vizije koje se sudaraju sa o~ekivawima i ubogim predstavama postoje}eg sveta. Pesnici boemi su deca no}i. Pojedinci koji gube uvid u vreme, ignori{u dati prostor `ivqewa. Subverzivni

Miroslav Anti}

Senka Zbog svega {to smo najlep{e hteli ho}u uz mene no}as da krene{.

Ma bili svetovi crni, il beli, ma bili putevi hladni, il vreli, nemoj da `ali{ ako svene{.

Ho}u da dr`i{ moju ruku, da se ne boji{ vetra i mraka, uspavana i kad ki{e tuku, jednako krhka, jednako jaka.

Ho}u uz mene da se svije{, korake moje da uhvati{, pa sa mnom bol i smeh da pije{ i da ne `eli{ da se vrati{.

delatnici koji stalno upadaju u ne~iji mir i uspavanost. Negatori nametnutog sveta i begunci od wega. Egzil im pru`aju kr~me - one su im „posledwa pribe`i{ta i crni sunovrati”, a tu je i neizbe`na ~a{a.

Kr~me im poma`u da boqe vide svet oko sebe, da u moru prolaznosti boqe oslu{nu {um ve~nosti. Jedva }e priznati da su rawivi - da im „grudi ~eznu za cvet”. Ali iz wihovih plamenih vizija, ekstati~kih zaleta, ekspresivnih stawa i pesimisti~kih sunovrata, izrodile su se pesme neprolaznih vrednosti i nastajale nove duhovne akademije.

Quba Vukmanovi}

LEGENDE ZA DUGE ZIMSKE NO]I

Robin Hud iz palana~kog rita ajdu~ija je uvek pitoreskna, a legende o br~inama i kuburama jo{ su omiqene u dugim zimskim no}ima u ba~koj ravnici pored Dunava. Ove pri~e su se vekovima prenosile usmenim putem, pa je svako po malo dodavao, a kona~no se jedan Palan~anin odlu~io da deo tih „stra{nih pri~a“ stavi i na papir. Radovan [uwka iz Ba~ke Palanke na~eo je temu hajdu~ije na ovim prostorima, mada, eto, mnogi i danas misle da u pitomoj ravnici nikada nije bilo drumskih razbojnika, secikesa, probisveta... Ih, bilo ih je, nego {ta je, kao i (ne)sre}nih qubavi, i lepotica koje su istovremeno qubile dva ro|ena brata, pa je zbog toga propadao i golemi kapital, ru{eni hoteli...

– Palan~ani su u 17. veku pre polaska na du`a putovawa znali da moraju ostavi-

H

javqa da }e ve} iste nedeqe li~no do}i po novac! U pismu mu poru~uje da i novac dr`i kod sebe, ina~e mo`e veliko zlo da mu se desi. U dvorcu se znalo da }e Maksim po cenu `ivota odr`ati datu re~.

Vest je izazavala pometwu, stra`e su udvostru~ene, a stiglo je i poja~awe. Posle dva dana grof dobi pismo od jednog spahije iz Srema, a on mu javqa da }e uskoro sa sinom da ga poseti. Grof se poseti obradova, ali su se sutradan vojnici

odelo wegovog pratioca i fijaker kojim su do{li ostavili su na upravnika sna`an utisak. Doma}ini su ~inili sve da gostima ugode, a kada je Maksim zatra`io, upravnik mu je doneo mastilo i spahijske koverte sa grbom. Tada je napisano pismo grofu Koteku, a kowanik ga je odmah odneo u Futog. Sutradan je upravnik stavio gostima na raspolagawe najlep{i ekipa` da bi se provozali po imawu, a Maksim je umesto da se vozika produ`io

gi i razbojnika, koji su naj~e{}e atakovali na sala{e, jer su bili najlak{a meta.

Ta~no su znali ko {ta ima od marve, kada je osu{io meso, ispekao rakiju, obrao vo}e ili kukuruze, ovro p{enicu. Upadali su na imawa, doma}ine vezivali, krali kowe i kola i odnosili sve {to mogu da ponesu. Kada bi xandari do{li do sala{a mogli su samo da konstatuju pqa~ku, ili prebijene sala{are, ako su hteli ne{to da sakriju od hajduka. Pri~a se i danas da

stanice. Ne samo u varo{i ve} i u okolini najpoznatiji bio je hotel „Dunav“ koji se nalazio na }o{ku dana{wih ulica Jugoslovenske armije i @arka Zrewanina.

– To je bio, ~ak i za sada{we pojmove, velik hotel sa dosta soba i apartmana za preno}i{te, velikom i lepo ure|enom ba{tom u kojoj je koncertirala muzika – do~arava nam [uwka. – Bila je tu lepo ure|ena kuglana, bilijari, tenisko igrali{te, pa nekoliko malih i jedna velika sala. Vlasnik je bio u to vreme ovde poznati jevrejin Rojter. Kad je ostario, ceo hotel prodao je trgovcu Erlemanu koji je imao veliku radwu za prodaju tekstila.

Uskoro su novi vlasnici ceo hotel sru{ili, a sav inventar i cigle, crep i ostali materijal su prodali, pa ~ak i plac. Palan~ani su u to vreme i kasnije u novosadskim hotelima mogli da vide

Grof Kotek iz Futoga kiwio je svoje brojne radnike, pa je palana~ki hajduk re{io da ga upozori, zatra`iv{i 5.000 forinti

Nijedan od bra}e nije hteo da popusti, pa su na kraju, kako su delili lepu Anu, podelili i imetak, ciglu po ciglu

ti testament, jer je svaki put bio rizik – pri~a [uwka. – Oko Palanke i u samoj varo{ici bilo je hajdu~ije, a na izuzetnom glasu bio je izvesni Crni Maksim. O ovom hajduku Staropalan~ani i danas pri~aju. Niko mu nije znao prezime, niko za wega nije smeo ni da pita, jer je Crni Maksim bio „gazda varo{i“. On je delio pravdu, pqa~kao bogate, a ne sala{are i obi~ne paore, a plen bi po vra}awu u Palanku delom davao i sirotiwi. Zato su i pri~e o Crnom Maksimu bile pune stila i golicale su u{i sirotiwe, koja je u ovom hajduku videla i deo svoje osvete onima koji su za wu bili nedodirqivi.

Grof Kotek iz Futoga, veli jedna od tih legendi, kiwio je i izrabqivao svoje brojne radnike, pa palana~ki hajduk re{i da ga upozori. Uputio je pismo grofu u kome mu je poru~io da mu 5.000 forinti ostavi u jednoj {umi na odre|eno mesto.

Vlastelin je slu~aj prijavio austrougarskim vlastima i dobio tra`enu pomo}.

Ali, sti`e novo pismo u kome mu Maksim

stolwake na kojma je pisalo „Hotel Dunav Nema~ka Palanka“.

Postoje dve verzije za{to je hotel sravwen. Po jednoj, novi vlasnici bila su dva brata koja su se zaqubila u istu devojku, prelepu Anu iz Ba~a. Ona je svoje simpatije i qubav poklawala i jednom i drugom bratu – istovremeno. Ni jedan od bra}e nije hteo da odstupi, odnosno da se odrekne lepe Ane i prepusti je drugom bratu, a na kraju su se toliko omrzli da su i hotel sru{ili kako bi, kao {to su delili Anu, tako podelili i imetak – ciglu po ciglu.

Po drugoj verziji, a ona nije nimalo idili~na, hotel je i kupqen iz ~isto {pekulativnih razloga – da bi bio poru{en.

Jer, pred sam Prvi svetski rat potra`wa za gra|evinskim materijalom bila je ogromna. Prodaju}i gra|u, crep i cigle, zara|ene su grdne pare. Da li zbog lepe Ane ili zbog {pekulacije, tek varo{ je ostala bez lepog hotela. Ali je dobila pri~u za dugu zimsku no}.

Milo{ Suyum

i oficiri, ina~e ~uvari grofa, ~udili {to su se gosti zadr`ali samo desetak minuta. Zaprepastili su se kada se pojavio stari grof i zakukao: „Odnese mi Maksim ne pet ve} 10.000 forinti“!

Cela pri~a se kasnije razjasnila.

Maksim je s jednim svojim drugarom oti{ao u Srem na jedan spahiluk ~iji je vlasnik bio odsutan. Upravniku imawa predstavio se kao vi{i ~inovnik Ministarstva i nije moga da se na~udi {to spahija, ina~e „wegov li~ni prijateq“ nije tu. Energi~na i lepa pojava Maksimova, pripoveda nam [uwka, oficirsko

u Futog i wegov smeli plan je uspeo. Ko~ija{u je dao 100 forinti i ovaj se vratio na imawe uveren da je zaista vozio velikog gospodina.

Maksim je jo{ dugo mnogima bio strah i trepet, dok se jednog dana, kao i uvek {to biva, zbog izdaje, nije na{ao opkoqen vojskom. Nije hteo da se preda, pa je sa krova jednog mlina kod Paraga pucao sve dok je imao municije. Poku{ao je da se probije, ali je ubijen. Bilo je i posle hajduka i dru`ina, ali ni jedan nije dostigao slavu Maksima. Bi}e i zato {to su uglavnom ostali na nivou obi~nih bitan-

je Marija Terezija svojevremeno naredila da se sala{i moraju grupisati, te da ih ne sme biti mawe od 17, jer usamqeni sala{i bili su lak plen za razbojnike.

E sad, nije u Palanci i wenoj okolini pri~a uz ogwi{te `ivela samo od hajdu~ije. Bilo je i velikih i (ne)ostvarenih qubavi, ali i onih (ne)obi~nih pri~a, kakva je ona o lepoj Ani i hotelu „Dunav“. Ba~ka Palanka danas ima jedan hotel, a po~etkom pro{log veka bilo ih je pet. Svaki od wih imao je svoj „omnibus“ koji su vukli kowi, a s wima su goste prevozili sa obale Dunava i `elezni~ke

DNEVNIK

31.decembar2009-2.januar2010.

NA[A PRI^A

29

ZLEHUDA SUDBINA JEDINE NASLEDNICE PORODICE KRONI]

Somborska `uta gospo|a epa je bila ta kasna zima 1907. Sneg jeste bio do kolena, ali od takvog vremena bolovala je samo biro{ka sirotiwa, ne i Micika, jedina naslednica prebogatog dr. Stevana Kroni}a, advokata somborskog i spahije kojem ravnog nije bilo od Kalo~e do Zemuna. Jedini problem tog sun~anog zimskog dana predstavqao joj je duga~ki {lajer svilene ven~anice opto~ene zlatovezom, koji ju je, onako si}u{nu iako joj je 21 godina, svako malo saplitao. Mezimica spahije Stevana, Miroslava-Micika Kroni} je sa baroknog torwi}a-kibicfenstera tek godinu dana ranije zavr{ene o~eve palate izgledala na dolazak saonica koji su je tako upara|enu trebali sa izabranikom wenog srca i babinog {lajpika, baronom sremskokarlova~kim Vladimirom Raja~i}em, odvesti do Sveto|ur|evske crkve, da im srpski Pindar, Laza Kosti}, domazet somborskih Palana~kih, pred Bogom i qudima posvedo~i sklapawe braka.

Kako je `ivot bio lep! Evo ve} je godina dana kako Micika sa materom Jelenom u`iva u palati koju je otac sagradio i uresio ve{tim (ali i preskupim) rukama italijanskih i francuskih majstora. Da se zna ko su Kroni}i!

Platila se velelepna gra|evina, kakvu ni oni uobra`eni Dun|erski nisu imali, sa Kroni}evih 1.000 jutara oranice i jo{ dvaput toliko zemqe Patrijar{ijskog vlastelinstva u Daqu koje je mo}ni baba-Stevan dr`ao u najmu. Jeste da su oni biro{ki prostaci svako malo kukali pod prozorima da im „papa“ plati crn~ewe na spahiluku, ali neka se malo strpe, ima kade i da se plati. Prvo crkva, pa onda svatovi u palati, u kojoj dve kapele i dva gajda{a kao zapete pu{ke ~ekaju, da svi pocrkaju od zavisti u novim sjajnim salonima Kroni}evim, ure|enim „po lova~ki“. Ven~a}e ih, dostojno slavi i bogatstvu, niko drugi do vladika ba~ki Mitrofan, stari svat je Antonije Tona Haxi}, prezident Matice srpske, tu je i dever, baron Joca Raja~i}, nadzornik srpskih narodnih crkvenih dobara, a onda sve sam nobles i krema ju`no-ugarska. Od Karla

L

BRA^NI BRODOLOM SAVE TEKELIJE

Velika se muka zvala Amalija istoriji srpskog naUpravo u to vreme, iz Prvog roda ime Save Tekelisrpskog ustanka po~ela je da izraje je ispisano velikim wa savremena srpska dr`ava. Sava slovima. Istina, ima je, naravno, `eleo da pomogne weistori~ara koji misle da ta slova no nastajawe. Obratio se Napolemogu biti i mawa, ali za na{u prionu, koji je bio na vrhuncu mo}i, i ~u to nije va`no. Sava je ro|en “svom” caru, austrijskom vladaru 1761. u Aradu na reci Mori{u, u Francu Prvom, predla`u}i im dana{woj Rumuniji, gde su wegovi osnivawe “Ilirije”, srpske dr`astari ~uvali granicu Austrijskog ve koja bi bila neprobojan {tit carstva prema istoku. Wegova praod turskih ataka na Evropu. Zanet deda, Jovan Popovi}, mnogo je poovim “srpskim projektom” on je mogao u ratnom vihoru austrijskog do{ao u Srbiju i potra`io sebi vojskovo|u Eugena Savojskog da zanevestu - Srpkiwu. U Beograd je ustavi do dana dana{weg nadirawe stigao sa dve hiqade {tampanih Turaka u srce Evrope. Rod Popomapa budu}e velike srpske zemqe, vi}a je od cara za nagradu dobio uveren da }e ona odu{eviti ustaplemi}ku titulu, pravo na grb izuni~ke vo|e. Ali, oni su bili opremrlih ma|arskih plemenita{a zni i uzdr`ani. Lepo su ga primiTekeqa i zemqili, ali mu nisu {ne posede, ne veodavali po~ast koNijedan vi|eniji like, ali ne i maju je on, kao ugarotac me|u Srbima le... Sava je, kao ski plemi}, o~esvi sinovi razgra- nije mu ponudio ruku kivao, {to ga je sunate porodice Tejetnog kakav je svoje k}eri kelija, bio predobio, oneraspolodre|en za vojnu `ilo. Uz to, ni jeslu`bu. Ali, zakasnio je na upis u dan vi|eniji otac me|u Srbima vojnu tehni~ku {kolu u Be~u. Nenije mu ponudio ruku svoje }erke. sre}a - ili sre}a!? Po{to je neKona~no, razvoj doga|aja u Evropi {to morao da radi, u Be~u je godije odlo`io sve rasprave o prekranu dana u~io slikawe i svirawe i jawu wenih granica. Rat se toliko prekopavao kwige u univerzitetrasplamsao da su i Napoleon i skoj biblioteci, da bi potom u PeFranc Prvi imali mnogo pre~ih {ti studirao prava i postao prvi briga. Zato, Sava je ipak morao da Srbin - doktor pravnih nauka. na|e `ivotnu saputnicu u UgarJedan deo porodice Popovi}a skoj, {to nije bilo jednostavno.

Tekelija se ve} bio preselio u jedSava Tekelija je pripadao “crnovernu Rusiju. Savin ro|eni venom” plemstvu koje je zadobijestric Petar, jedan od najusp{enino na me~u u borbi za slavu i jih generala u ratu carice Katarivlast Habsburgovaca. Srbi severne Druge, veoma bogat i sav preno od Save i Dunava su veoma cekriven odlikovawima ste~enim u nili ove plemi}e, ali ne i Ma|aborbama protiv Tatara i Turaka, ri. Oni su vi{e uva`avali bio je namerio da ga Sava nasledi “plemstvo plave krvi”, kolenoviu slu`bi i na imawu. Sava je do}e stare i po nekoliko stotina {ao, malo po`iveo na prostranim godina. Zato je Sava bio veoma zastepama i pozabavio se na boqardovoqan {to je doveden u vezu sa skim dvorovima. Nije mu se svideAmalijom plemenitom Bezek, lo da ostane. Vrativ{i se ku}i, osamnaestogodi{wom ma|arskom uronio je politiku, istakao nastulepoticom slova~kog porekla. pima na Temi{varskom saboru Wome se ven~ao u luteranskoj cr1790. i bio izabran za sekretara kvi 15. juna 1815. U pomenutoj Dvorske kancelarije za Ugarsku. autobiografiji Sava Tekelija je Lepo je radio, ali se i te{ko sukonapisao da ga je “Provi|ewe opobio sa svojim {kolskim drugom, a miwalo” da se wom ne `eni. Pusada veoma vlastoqubivim mitrotuju}i u mladino mesto, na pripolitom karlova~mer, postao je svekim Stefanom dok dveju te{kih „Ona je obi~na Stratimirovi}em. nesre}a, a u porogarnizonska kurva Zato se povukao u di~ni dvorac Betzv. miran `ivot. zeka jedva je u{ao koja je mnoge Bavio se svojom oficire zarazila” jer je bio opkoqen ogromnom bibliovodom reke Gran tekom, umetni~koja se upravo izkim ume}ima i - ekonomijom! U lila... U stvari, priznao je Sava stvari, i pored sve svoje predanoda se u Amaliju zaqubio... sti radu duhovne prirode, i pored Ve} prve bra~ne no}i po~eo je svog izrazito aristokratskog nawegov hod po mukama. Shvatio je ~ina `ivota, on je bio “promu}uda ona ima nekakvu polnu bolest. ran spekulant, po uzoru na{ih GrPored `ene, a bez `ene, proveo je ka i Cincara”, napisao je jedan od celih pet godina. Za to vreme wegovih biografa. Spisak wegoutvrdio je da ga `ena stalno potvih spahiluka, sa selima, pustarakrada, na{ao je wenu prepisku sa ma, vodenicama i suva~ama, krdima ro|enim bratom i video da mu prii stadima razne stoke je ~itava premaju smrt... Tada je 1821. pokrekwiga. nuo brakorazvodnu parnicu, koja Velika muka je pritisla Savu je tek 1834, neokon~ana, stavqena Tekeliju: kome i kako da ostavi tou stawe mirovawa do smrti nikada liko bogatstvo? Mo}na ruska grasre}nih supru`nika 1842. U me|una Tekelija se iznenada sasvim vremenu, Sava i Amalija su „sepaosu{ila, a grana u Ugarskoj se oparatnim in{tacijama” obratili sno opustila. Jedan Savin sinovac samom caru Francu Prvom, ali se se razveo od `ene i bilo je izvesno on nije ogla{avao. Pri tome je da ne}e imati potomke, a drugi je Sava, izme|u ostalog, napisao da vojevao po Evropi i svakog dana je je Amalija „obi~na garnizonska mogla da stigne vest da je poginuo. kurva koja je mnoge oficire polNema druge, mislio je Sava, i tako nom bole{}u zarazila”! napisao u svojoj kwizi “Opusaniji Sava Tekelija je svojim bra~`ivota”, nego da se sam o`eni i nim brodolomom vrlo ubedqivo stekne porod. Nije on bio nikada dokazao da probira~, po pravilu, `enomrzac. Naprotiv, ima zapisa na|e otira~. Ali, iako se rod Teo tome kako se snalazio i sa grokelija ugasio Savinom smr}u 1842. ficama i sa sobaricama... Ali, nispomen na wih }e ostati za sve je jednostavno stigao da se `eni, a vreme dok traje srpska istorija.

Nikola Cvetkovi} sada je ve} u{ao u svoje pedesete...

U

plemenitog Fernbaha, velikog `upana Ba~bodro{ke `upanije, Arpada plemenitog Alfeldija, zamenika gradona~elnika varo{kog, do, u sticawu bogatstva suparnika, Bugarskih, Kowovi}a, Lalo{evi}a, tazbine iz porodice Vuji}a...

Trijumf, ni{ta drugo !

Tako je mislila Micika Kroni} tog prelepog zimskog dana i ni na kraj pameti joj nije bilo da }e sva ta sila, mo}, bogatstvo i

Mo`da bi se Micikina familija i odr`ala da joj „papa“ nije falsifikovao punomo}ja tazbine Vuji}evih, pa i wih „pod led odvukao“. Rasulo se sve, u ni{ta i dim nestalo. Samo palata ostala, u kojoj je dve godine po zavr{etku rata i dr Stevan okrenuo svetom, ostavqaju}i i ina~e rastro{ne `enu i k}erku, pride i zeta pustahiju, da se snalaze sami kako znaju i umeju. A umeli su nikako. Skandali su se re|ali jedan za drugim,

Platila se velelepna gra|evina sa 1.000 jutara oranice i jo{ dvaput toliko zemqe dr`ane u najmu sre}a nestati kao sneg koji zapahne jugovina. Prvo se baron-|uvegija „odmetnuo“ u pijandure, kockare i kurvi{e, pa menice sa wegovim potpisom ubrzo nije prihvatao ni }opavi Encika, posledwi od posledwih birta{a u Lastinoj ulici, punoj kupleraja. Onda je ne{to po zlu krenulo i sa Stevanovim poslovima, sve su se ~e{}e poverioci u pratwi xandara ma{ali zvekira na kolosalnim vratima Kroni} palate, dok sve nije oti{lo u o~in ni mesec dana pre prvog svetskog klawa. Da je onaj Princip samo malo ranije upucao prestolonaslednika Ferdinanda, po~eo bi i rat ranije, cene `ita i kukuruza sa Kroni}evih plodnih wiva oti{le bi nebu pod oblake, a ko pobedi neka pobedi, {ta vlastela ima sa tim. Ali, uvek je kriv neki princip, koji po`uri ili zakasni, pa je tako i Kroni}evo bogatstvo nestalo preko no}i.

NA[A PRI^A

pogrdno vri{tawe Micikino sa balkona na mu`a koji tre{ten pijan u tre}e petlove dolazi ku}i zabavqalo je somborsku varo{ sve ~e{}e, sve do onog dana kad je Micika jednostavno nestala iz Sombora. Pri~ali su putnici namernici da su je vi|ali u Pragu, Po`unu i Pe{ti, da ne li~i na sebe, da je sumasi{av{a. Sva{ta se divanilo o jedinici Stevanovoj, ali ono {to je izvesno, pred Drugi svetski rat, ta~nije ‘38. i Kroni} palata, ostatak negdaweg bogatstva, za dva miliona onda{wih dinara pre{la je u ruke apotekara \urice Anti}a, dok se mati Jelena i zet joj, pi}em ruinirani negdawi baron ugarski Vladica, pridru`i{e Stevanu na onome svetu. Po~e i rat, okupacija, u Kroni}evoj palati zasedo{e wila{i, koji u dvori{tu rasko{ne palate obele`i{e po~etak svoje strahovlade streqawem najuglednijih Srba i Jevreja somborskih.

Tu, u toj ratnoj vrevi, ko zna odakle, pojavila se ponovo i Micika. Ni senka nekada puste i mo}ne Kroni}eve, izbezumqena, bauqala je somborskim ulicama, upadala u sve boqe ku}e somborske, pquvala i psovala ku}edoma}ine, ba{ kao i nekoliko godina kasnije oslobodioce-partizane. Vreme novo, samo luda glava stara. Kao da se ni{ta u proteklih nekoliko decenija nije promenilo, Miroslava je zahtevala od svih sa kojima se sretne da je oslovqavaju iskqu~ivo sa „milostiva“ i „gospo|a“, pa su somborska de~urlija, kao pu{tena sa lanca, mr{avu i ko{~atu, o~igledno du{evno poreme}enu staricu jedili oslovqavaju}i je sa „drugarice“, {to je kod ove nesretne du{e izazivalo histeriju. „Mati ti je drugarica, a ja sam milostiva gospo|a“, vikala bi za ovakvim besprizornicima, poku{avaju}i da ih dohvati {tapom. One, koji pod novim re`imom nisu izgubili pristojnost i gra|ansku naviku da pozdravqaju sa „qubim ruke“ ~ak i ovakvu senku od negdawe naslednice, ~astila je krezubim osmehom i naklonom punim zahvalnosti. I leti i zimi sudbinski zlehuda Micika hodala je u odrtavelim, prastarim letwim ~ipkanim haqinama, koje je, kad zagudi severac, upotpuwavala izno{enom i moqcima na~etom `u}kastom bundom od ~in~ile, zbog koje je u Somboru i dobila nadimak „@uta gospo|a“. Raznobojnih ~arapa, srozanih do ~lanaka, sa obaveznim ~ipkanim suncobranom, koji je slu`io i kao amrela, predstavqala je ni{ta drugo do, mawe-vi{e bezazlene, varo{ke lude.

Pred kraj `ivota ova nesre}na `ena, posledwi izdanak nekada najbogatije somborske porodice, postala je {ti}enica Doma za stare i iznemogle u kome ju je, u najve}oj bedi i poreme}enog uma, sustigla i smrt polovinom pedestih godina pro{log veka. Na sahrani Miroslave Micike Kroni}, udate baronice Raja~i}, ~inodejstvovao je dobri i umni pop Boja Vukani}, a posledwu grudvu zemqe na sanduk sklepan od sirove jelovine, sa ~ijih duga se jo{ voda cedila, bacio je sahrani jedini prisutan, maloumni pegavi Mila.

Mili} Miqenovi}

ZAVEJANO MERKAWE OKON^ANO OTMICOM

Svir~eva qubav i gorke suze devoja~ke era u neo~ekivanu }ud bra~noga `ivota umirila bi sumwe svake mla|ane udava~e, ube|ene da kajase qubavne sudbine dr`i dovoqno sna`no prikovane da ih neo~ekivana sudbina ne otrgne. ^vrstim hodom, sa istom verom, al’ u druga vremena, hodala je i pre ta~no pola veka, u decembru 1960, tek punoletna Srbobranka Savka.

Blagog temperamenta, kulturna i vredna. Nije ni slutila da }e je ba{ te ve~eri, sa }ebetom i harmonikom, u zajedni~ki `ivot nenadano odvesti deset godina stariji Steva.

Bio je ~lan orkestra. Poznavala ga je, ka`e, ali tek toliko da oseti udvara~ke namere imu}noga |uvegije. Ipak, srce je htelo drugoga, kog je kri{om u izlascima gledala. Do pola osam, kako je wen otac Todor zapovedao.

– Roditeqi su bili veoma strogi, i te decembarske ve~eri sam kao i uvek i{la s moje dve drugarice na igranku. Povratak ku}i podrazumevao je rastanke s wima na dva }o{ka pre moje ulice. ^etiri ili pet ku}a me je delilo od kapije, kada mi je Steva pri{ao sa le|a, iz zasede. Bacio je }ebe preko mene, i podigao me na {pediter. Moju vrisku i pla~ utihnuo je kas kowa i zvuk harmonike koju je svirala wegova starija sestra. [to sam glasnije vikala, to je ona ja~e rastezala instrument – se}a se Savka.

V

Devoja~ku tugu verno opisuje. Pamti poskakivawe kola na zavejanoj leniji, i dolazak pred ”svr{en ~in”. Sala{ u srbobranskom ataru bio je oki}en za do~ek mladenaca.

– Steva je tog dana rekao svojim roditeqima da se `eni, i najavio im da }e mladu dovesti iste ve~eri. Kazao je majci i drugoj mla|oj sestri da

spreme sve za veseqe. Zato su one okupile rodbinu i prijateqe i postavile trpezu za vereni~ku proslavu. U me|uvremenu, on je Velikim sokakom do{ao do moje ku}e sa starijom sestrom. Sakrio se i ~ekao. Uplakanu me je odneo na sala{, skinuo }ebe i postavio u pro~eqe – pri~a Savka sada ve} smireno.

U devoja~koj ku}i, roditeqi Zorka i Todor strepe}i su i{~ekivali svoju }erku. Onda su oti{li i u policiju. Tragove kowa i kola do sala{a oivi~enog Kanalom Dunav-Tisa-Dunav i prugom prekrio je sneg, pa nisu ni slutili otmicu. Sve do zore, kada se jedan od zvanica na veridbi vratio sa sala{a u selo i ispri~ao im {ta se dogodilo. Pod teretom morala i varo{anskih principa, otac je rekao da povratka ku}i – nema.

– Plakala sam danima. Nisam jela, ali takvo je vreme bilo. [ta bi qudi mislili. Otac je kazao da me niko vi{e ne}e hteti, jer sam ve} bila tamo.

Udata sam. Nisam smela da mu prigovaram. Preko svoje voqe, on je dao blagoslov za budu}i brak i ja sam u ovoj ku}i ostala do dana dana{weg – opisala je nekada{wa mlada. Ne kaje se, kako ka`e, jer sve joj je verovatno tako bilo predodre|eno.

Ili je prosto bila dete.

Dve godine kasnije je rodila }erku, pa onda i sina 1967. Pretrpela je te`ak karakter, te{ke dane ali i lepe trenutke pored Steve. Iako je ”voleo da popije” i bio miqenik seoskih kafana, vremenom ga je na poseban na~in zavolela. Pojeli smo xak soli, obja{wava Savka, koja je supruga, oca i dedu Stevu iznenada izgubila 2006. godine.

Od tada `ivi u ulozi majke i bake troje unu~adi. I trudi se da pamti samo lepo.

Svetlana Tanuryi}

30

DNEVNIK

31.decembar2009-2.januar2010.

INTERVJU

DR JOVO TO[EVSKI, SEKSOLOG

Sve sama bra}a, nigde sestara bog seksualnog neslagawa oti{ao jedan bra~ni par kod psihijatra. Mu` natenane krenuo da obja{wava problem, `ale}i se posebno na `eninu hladno}u, ali ona prasnu: – Nije ta~no. Ja u`ivam u seksu, ali je on nezasiti manijak, ho}e tri-~etiri puta godi{we!

Ovaj vic je mo`da dovoqno ilustrativan za epilog socioantropolo{kih sonda`a, koja su pokazala kako je srpska populacija tokom tranzicije postala gubitni~ka i u krevetu. Po principu one stare sentence “kad beda u|e na vrata, qubav izlazi kroz prozor”.

Kako je bilo i za o~ekivati, prema rezultatima tih istra`ivawa skepti~an je na{ poznati seksolog dr Jovo To{evski, ina~e {ef Katedre za anatomiju kragujeva~kog Medicinskog fakulteta. Jer, jo{ od “Planete `ena”, nau~ne zakqu~ke wegovih studija naro~ito su feministkiwe, pozivaju}i se na kqu~ “ravnopravnosti polova”, ~esto prozivale zbog – politi~ke nekorektnosti. z Srbi su po potro{wi “bensedina”, u odnosu na broj stanovnika, verifikovani evropski {ampioni. U kojoj se meri toliki stepen frustracije odra`ava na seksualni `ivot nacije?

– Svi koji misle da su Srbi frustrirani narod i uporno proturaju te neistine mogli bi da posete onu vrstu doktora koji se bave pacijentima sa smawenim uvidom u realnost. Tu }e, mo`da, mo}i da dobiju i bensedin ~ije uzimawe pripisuju drugima, iako ne znaju glavno dejstvo tog leka. Bensedin je anksiolitik (lek koji smawuje strah), pa bi trebalo pitati koga su se i kada su se to Srbi pla{ili od kada postoji pisana i usmena istorija do danas. ^ak i na{i neprijateqi iz brojnih ratova su o nama sve i sva{ta pri~ali, ali niko, ba{ niko nije nigde kazao da su Srbi pla{qivi. U

Z

svakom slu~aju, uzimawe psihoaktivnih lekova je pove}ano u celom svetu i to je planetarni fenomen koji se naro~ito odnosi na visokorazvijene zemqe, i ta }e se potro{wa, usled sve slo`enijeg socijalnog `ivota i pove}anih tehnolo{kih zahteva, sve vi{e pove}avati.

Ina~e, bilo kakve frustracije i seksualni `ivot nisu ni u kakvoj vezi, mada tako izgleda na prvi pogled. Ko ima problema sa seksualnim `ivotom zbog „frustracije“, taj }e ga tek imati ako `ivi u izobiqu. Bogatstvo, udobnost i komfor negativno deluju na seks, pa mi nemamo taj problem ni oko bogatstva

– Pretpostavqam da se to nije desilo i da ste pogre{no obave{teni. Ja vam ipak odgovaram kao da je “istra`ivawa“ bilo.

Taj koji se odlu~io da ispituje „Seksualnu vitalnost Srba“ mora da ima problem sa Srbima poodavno. Da li bi vama palo na pamet da ispitujete Eskime u tom smislu. Ne bi, jer nikada niste imali problem s wima.

Pod uslovom da je to „istra`ivawe“ stvarno sprovedeno (niste dali autora i referencu), voleo bih da vidim metodologiju i pro~itam taj „rad“, ako on uop{te postoji. Nadam se da su iskqu~eni kafanski anegdotski zakqu~ci. Ako je bilo {ta na tom planu ipak u~iweno, makar i obi~no prepadawe prolaznika po srpskim ulicama u ciqu ankete, nije jasno otkud tolika potreba doti~nom farmaceutskom koncernu da kod onolikih Nemaca ispituje srpsku seksualnu spremnost. Po{to mnogi misle da na{i la`u sve {to zinu, ispada da je ve}ina od Bogatstvo, udobnost i komfor tih „36 odsto“ rekla negativno deluju na seks, suprotno od onoga pa mi nemamo taj problem {to jeste.

Istra`ivawe bi bilo mnogo ta~nije ni oko seksa, a ne bismo ga imada su pedantne Nemce (ili jo{ li i ako bismo se kojim slu~ajem boqe Nemice), pitali za wihoobogatili, jer je gotovo svako vu erektilnu disfunkciju. Ako bogatstvo kod Srba iz nekog bi sada i mi naga|ali kao oni, i razloga – kratkog veka. ako za Srbe va`i „36 odsto“, za z Po istra`ivawu „SeksuNemce bi sli~nom logikom, taj alna vitalnost Srba“, koje je broj bio „63 odsto“. Ukoliko je nedavno sproveo farmaceutsve ovo novinarsko izmi{qawe, ski koncern “Bajer”, ~ak 36 onda su novinari krivi 100 ododsto na{ih sugra|ana je pristo, i tek tada im ne gine „jao znalo kako ima probleme sa pao“. Napomiwem da se pasti erektilnom disfunkcijom mo`e samo ako ste ve} stajali ili, kako se to `argonski dikako treba, tako da je i tu dizajn jagnosticira – Jao pao. Mo`e „istra`ivawa“ naopako postali se to objasniti i poslovivqen. Ina~e, konstatacija iz com iz Vukovog “Crvenog baVukovog „Crvenog bana“ na rena”: K.... briga ne prija! laciji Ban - briga jeste ta~na i

NA[A PRI^A

odnosi se na sve mu{karce, svih rasa i naroda na svetu. Ako ste uobrazili da Srbi imaju vi{e briga od drugih, e onda ste u prili~noj ste zabludi. Ne zato {to brige ne postoje, ve} zato {to se briga kod Srba lako pretvora u {alu, i ta izvanredna adaptacija je samo jedna od tajni srpskog opstanka kroz vekove. z Vi{e od polovina `ena, ta~nije 52 odsto, nije zadovoqno svojim seksualnim `ivotom. Da li je nezadovoqavaju}i u~inak wihovih partnera razlog {to frustracije kompneziraju prequbama, gawawem karijere, ili, pak, padawem u depresiju?

– Vrawanci imaju jednu odli~nu poslovicu i citira}u je kao odgovor na ovo pitawe. Ona glasi: „Koj si ima ~avku, taj si vika i{“. Nikakva mistifikacija srpskog seksualnog supermena ne postoji, jer kada se doga|a seks nema mesta za raspredawa i mistifikovawa. Mistifikacija je uvek tra`ewe opravdawa ili na~in za dobijawe na vremenu. Efikasnost mu{ke seksualnosti najboqa je kada se malo ili nimalo pri~a, a radi se „daleko od razuzdane gomile“. @ene su te kojima je pri~a neohodna, koje {ire mu{ku famu, naravno iz svojih `enskih pobuda i koristi ({to je prirodno i normalno). Mu{ka du`nost je da uti{a `ensku pri~u, a poja~a nemu `ensku akciju sazdanu od poznatih pokreta. z Koliko su samopouzdawe mu{karaca uzdrmala i, vi{e ne samo deklarativna, dostignu}a borkiwa za rodnu ravnopravnost?

– Svako samopouzdawe je izazvan fenomen koji traje koliko i izazov. Nema samopouzdawa ako nema akcije. Ono se hrani akcijom. Ako je samopouzdawe izvan akcije, ono je samo deklarativno, umi{qeno. Samopouzdawe nije ne{to {to ~eka u redu da bi se ispoqilo. Ono treba da se stvori odmah i ne treba o

wemu misliti unapred. Borkiwe za rodnu ravnopravost motaju mu{ke ideje u `enskoj glavi {to stvara pogre{ne zakqu~ke koje kod mu{karca mogu da izazovu ba{ one efekte koje one ne vole. Te `enske grupe suprotno svojoj nameri ustvari teraju mu{karca na akciju – podi`u mu, pored ostalog, i samopouzdawe, ali prema drugim `enama ne prema wima. z Kompanija za proizvodwu prezervativa “Dureks” nedavno je konstatovala kako weni potro{a~i sa Zapadnog Balkana kupuju iskqu~ivo kondome XXL veli~ine.

– Ko je to merio „alatke“? Taj koji bi to poku{ao, izlo`io bi se ne samo nemogu}oj misiji, ve} sigurnoj neverbalnoj lekciji koju bi dugo pamtio. Ako radoznali „Dureks“ ba{ ho}e odgovor, evo jednog. Kao {to mu{karci ne vole tesne cipele, ne vole ni tesne kondome, a razlog mo`e biti i taj da ono {to je za menaxere „Dureksa“ XXL, za na{e qude je jednostavno L, M ili ~ak S gabarit. z Na{a kultura je izrazito patrijarhalna, dok ma~o latinskog tipa uvek ima matrijarhat u podlozi. Otkuda onda tolika te`wa Srba sa ma~isti~kom samoprojekcijom da mire tu o~iglednu suprotnost?

– To kod nas nije ma~izam ve} normalno mu{ko pona{awe sli~no onome iz davnih vremena nastanka ~oveka. Sli~no je kod svih qudi na svetu sa normalnim psihoantropolo{kim varijacijama. Najva`nije od

svega je da upamtite - i `enska i mu{ka seksualnost zahtevaju ~vrstu konzervativnost, {to sli~niju onoj iz praistorije, da bi se pravilno razvile i oslobodile. One su konzervirane i tako oblikovane tokom evolucije. Treba `iveti moderno sa svim tehnolo{kim dostignu}ima, ali sa {to konzervativnijom seksualno{}u. Iako to nije lako, ima na~ina. Jer, problem je {to smo mi kao vrsta vrlo mladi i lako nas je skrenuti sa puta. Kada bilo ko iza|e iz okvira svoje seksualnosti, obavezno }e to platiti qubavnom patwom. Kada bi, kao na primer ajkule, imali stotinak godina evolutivne tradicije, sve bi bilo mnogo sigurnije, ali mi imamo jedva 200.000 godina od nastanka. z Postajemo li dru{tvo voajera, jer prema nekim sonda`ama, konzumenti raznih varijanti “Velikog brata” nastremice gledaju serijale toga tipa kako ne bi propustili petinge u~esnika i ~ekaju kad }e najzad da padne prvi seks pred kamerom.

– [to se vi{e gledaju takvi program, koji predstavqaju dobrovoqne psihi~ke kazamate, sve su gadniji gledaocima. Ja mislim da „Velikog brata“ najvi{e mrze oni koji su ga smislili i koji ga ostvaruju, jer iako ne u~estvuju u wemu direktno, pre ili kasnije zgadi}e im se. Ina~e, svi ~ekaju seks pred kamerama da bi jo{ vi{e omrzli samozvanog brata. Sve sama bra}a, nigde sestara.

Mi{ko Lazovi}

VOJVO\ANKE, A U „PLEJBOJU”

Balerina, glumice i teta iz Banata a po~etak mala ispravka: ne radi se samo o Vojvo|ankama koje su se slikale za „Plejboj“ nego i o jednom Vojvo|aninu. Ta~nije Sremcu! Ono {to je u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama uspelo britanskom glumcu Ri~ardu Henriju Selersu (1925-1980), poznatijem po imenu Piter, koji je aprila 1964. godine postao prvi mu{karac na naslovnoj strani „Plejboja“, u Srbiji je postigao Miroslav \uri~i} Miki, p~elar/kuvar/multimedijalna zvezda iz mesta Kupinovo u op{tini Pe}inci. Novembarsko izdawe najpoznatijeg mu{kog ~asopisa na planeti na doma}im kioscima se pojavilo sa Mikijem na naslovnici. Na woj junak „Velikog brata“, odeven u elegantno crno odelo, zami{qeno gleda u daqinu biraju}i izme|u plavokose i crnokose „ze~ice“.

Devojke iz Vojvodine u „Plejboju“ su se slikale ne{to re|e od Beogra}anki, ali su u `estokoj konkurenciji (Hrvatice, Amerikanke, Crnogorke...) uspele da se izbore za vrlo zapa`eno mesto i, kada su u pitawu naslovnice i duplerice, daleko prema{e Ustavom zagarantovanih sedam odsto.

Sve je po~elo januara 2004 godine: cover prvog srpskog „Plejboja“ zauzela je voditeqka RTS-a, ro|ena Zrewaninka, Olivera Kova~evi}. Tada{wa voditeqka „Klopke“ (RTV „Pink“) mamila je s kratkom belom haqinicom, frizurom iz osamdesetih i delimi~no otkrivenim grudima koje su i pre i posle antologijske fotografije zbuwivale mnoge politi~ke „lidere“. Olivera je-

april Leni Bogdanovi}. Jelena je odrasla u @abqu, 1998. godine postale je mis SR Jugoslavije, a u martu 2005. slikala se za „Plejboj“. Tri godine kasnije ona se u Dubaiju udala za arapskog milionera Saida bin Draia: mediji su preneli da je ven~anica bila prekrivena „svarovski“ kristalima i ~ipkom iz Pariza, ali se na naslovnici magazina pojavila u ne{to svedenijoj kombinaciji – crnim tangama i vetrom u kosi.

Lena je slikana ve} slede}eg meseca.

Z

Slede}a ze~ica neka bude, recimo, iz Srbobrana

ste prva, ali je Jovana najlep{a! Po mnogim mi{qewima estetski, eroti~ki i umetni~ki najuspelija „Plejboj“ Vojvo|aka jeste novosadska glumica Jovana Stipi}, u broju iz februara 2008. spektakularno najavqena kao „diva iz ^arlstona za Ogwenku“. Jovanina retro frizura spu{ta se preko golih le|a i ko{uqe od tila, kosa se`e do ~ipkastih ga}ica, a kompozicija se zavr{ava jednostavnim ~arapama kojima poseban ton daje plava ma{nica...

Druga godina postojawa „Plejboja“ u Srbiji donela je jo{ nekoliko interesantnih fotografskih ostvarewa sa protagonistkiwama iz Vojvodine.

Mart je pripao Jeleni Jakovqevi}, a

Izgledala je damski i bila kolenom naslowena na stilsku fotequ. Iako je taj broj (osim intervjua sa Miodragom Kosti}em) doneo „top 10“ listu kondoma za `urku, u pozadini se prime}uju naduvani crveni – baloni.

Vojvo|anski lobi najuspe{niji bio je naredne, 2006 godine. Lice za februar Danijela Vrawe{ u unutra{wosti magazina otkriva mnogo vi{e nego na naslovnoj strani. Glumica ro|ena u Sremskoj Mitrovici osim elegantne figure demonstrirala je i poprili~nu gipkost i savitqivost. Popularnost Sremaca koju je na kraju te godine zape~atio the Miki upotpunila je i zemunska lepotica Biqana Hr`ewak (maj).

„Kao od majke ro|ena“ urbana devojka sa {i{kama preko ~ela, istetoviranim vilewakom na levom ramenu i rukama skr{tenim ba{ u - me|uno`ju. Srema~ki triling razbila je novosadska balerina Svetlana Vukosavqevi} (oktobar) svojom vrlo prime}enom fotografijom na kojoj „ze~ica“ dr`i tri bela ze~i}a.

Plejboj nije bio zainteresovan samo za jet set vojvo|anske lepotice, ve} je bio privu~en i neobja{wivom gravitacionom silom anonimnih devojaka koje {paciraju ovda{wim ulicama. Pod naslovom „Novosadska vrelina“, u junu 2007. ispod raskop~anog `utog duksa (mal~ice prevelikog) upoznali smo razgoli}enu studenkiwu Jasminu Macek. Samo mesec dana kasnija playmate bila je Branislava Zuki}, sekretarica internet provajdera iz Novog Sada koja se iste godine na{la i u „[kodinom“ kalendaru. Daqe, manekenka ro|ena u Ba~koj Palanci Branka Kne`evi} bila je na duplerici srpskog (novembar 2007.) i na naslovnoj strani hrvatskog izdawa (avgust 2007.).

Natalija [o{a, ili kako je pozata u Gr~koj Nataly Thanou, pored neponovqive Jovane Stipi}, jeste posledwa zanimqiva Plejboj cica iz Vojvodine. Fotomodel i peva~ica iz Zrewanina tokom fotografisawa naslovnice za maj 2008. bila je zavaqena u belu fotequ futuristi~kog dizajna a na sebi je imala iskqu~ivo srebrne salonke. Za januar ili februar 2010. godine o~ekujemo novu bombu iz Vo{e. Ovoga puta, neka ze~ica bude, recimo, iz Srbobrana.

Danijel Apro

31.decembar2009-2.januar2010.

c m y

DNEVNIK

NA KORAK OD...

31

TAJNA OSKUDNOG ODEVAWA NA ESTRADI

Duge noge za igrawe... ada se u fokus stavi doma}a muzi~ka scena, prvo {to neminovno ostaje prime}eno jeste velika koli~ina obna`enih `enskih tela. [to bi rekla pokojna Rahela Ferari u prvom nastavku „Tesne ko`e“: ... sve same sise i gola dupeta. Kad ve} pomenuh doti~ni film, u wemu je jedan od svojih prvih estradnih koraka napravila Lepa Brena, pionirka dana{we slike i prilike srpske estrade. S dugim nogama do zuba, obu~ena u mre`aste ~arape, kratke pantalonice i maji~icu koja vi{e otkriva nego {to pokriva, pevaju}i [oji}u na uvce „[umadijski rokenrol“, verovatno i nesvesno, u~inila je radikalan zaokret u izgledu dotada{we jugoslovenske muzi~ke scene, koja je do tog trenutka uglavnom bila prili~no konzervativna, i na taj na~in postavila doma}i zadatak budu}em pokolewu peva~ica koje se taj „nivo“ i dan-danas trude da dosegnu.

No, nije ni Brena otkrila toplu vodu. Na~in da zgodno `ensko telo uz prijatan vokal mo`e biti dobitna kombinacija za sva qudska ~ula shvatili su jo{ krajem 70-ih i po~etkom 80-ih godina pro{log veka menaxeri svetske muzi~ke scene, pre svega one ameri~ke i zapadnoevropske. U to vreme je do{lo do globalne liberalizacije dru{tva, moralni okovi su po~eli padati u svim sferama dru{tvenog `ivota pa u kona~nici toga nija mogla biti po{te|ena ni muzika. Seksipil je postao produkt koji prodaje sve pa i (sada ve} izumrlu vrstu) longplej plo~e. Dok je u godinama pre 70-ih bilo nezamislivo na omotu plo~e videti eksplicitan sadr-

K

`aj, u pomenutoj eri je ~ednost apsolutno postala demode, i sa omota gotovo svake druge plo~e su nas po~eli pratiti senzualni pogledi ispod obrva s neizbe`nim jezikom koji blago ispla`en oblizuje jarko crvene nakarmenisane usne.

Prva, a mnogi }e i re}i najve}a, peva~ica koja je, osim svojih vokalnih mogu}nosti, ve{to koristila i svoj drugi bo`iji dar, lepo lice i telo, bila je rokenrol bakica Tina Tarner. @ena koja je

Hefnerovog „Plejboja“. Mediji su se od wih trudili napraviti konkurentkiwe, no one su to uvek opovrgavale i pripisivale medijskoj manipulaciji. Bilo je ne~eg privla~nog u ~iwenici da je `ena u ko`noj jakni lider rokenrol benda, a to su upravo bile ove fatalne crnka i plavu{a.

U osamdesetima su po dana{wem kopi-pejst modelu u wihove kalupe zasele i nedavne go{}e Veqe Ili}a (i posle ka`u da ovaj ~ovek ne zna {ta radi) Samanta Foks i Sabrina Salerno koje su svojim pesmama „Ta~ mi“ i „Bojs, bojs, bojs“ samo jo{ dodatno dosipale uqe na vatru. Kombinacija mokrih majica koje pokrivaju natprose~no velike grudi (nisam siguran da li su ve} tada silikoni bili „u modi“), uz lascivne tekstove pesama otpevanih maznim glasom, bila je formula koja osvaja. Sabi i Foks, kako ih je `uta {tampa tih godina prozvala, poharale su sve muzi~ke top-liste {irom Evrope i, {to je za wih jo{ bitnije, prodale vi{imilionske tira`e svojih plo~a. Tada je kona~no svima postalo jasno kojim pravcem treba krenuti daqe, pa i na{oj Breni.

Velika konkurencija Fahreti i „Slatkom grehu“, u muzi~kom smislu, po~etkom osamdesetih bile su (tada jo{ najboqe drugarice) Vesna Zmijanac i Zorica Brunclik, no kako je Brena uradila svoj „proboj“ promeniv{i taktiku, tako su i ove dve muwevito morale odreagovati. U~inile su to veoma upe~atqivo, a kao dokaz da su u tome i uspele verovatno i danas postoje oni koji ~uvaju duplerice „Zum reportera“ i „TV Novosti“ gde su se doti~ne peva~ice slikale oskudno odevene. Posle toga kao da je otvorena Pandorina kutija, i kolegice iz pop bran{e su shvatile potencijal kakav je nudio novi trend pa su i one upregnule svog kowa za trku.

Setimo se samo Josipe Lisac i Sla|ane Milo{evi} i wihovih ekstravagantnih scenskih nastupa ili, po mnogima i najseksipilnije peva~ice biv{e SFRJ, Awe Rupel, lidera qubqanske grupe Videoseks, kojoj je ~ak i (sad ve} biv{a) {aba~ka pank-rok grupa Goblini posvetila svoj najve}i hit „Awa, volim te“. Mla|e generacije se mo`da i ne se}aju posledwepomenutih peva~ica, ali su verovatno bar ne{to na~uli o nekada-

[ta }e ti glas kad si seksi

vi{e od 50 godina na svetskoj muzi~koj sceni, verovatno je izmamila najve}i broj mu{kih uzdaha (nekima jo{ uvek uspeva) a da nikada nije pre{la granicu dobrog ukusa.

Tinine nezvani~ne naslednice, Krisi Hajnd i Debi Hari, bile su prve planetarno popularne peva~ice koje su svojim seksipilom ne samo prodavale plo~e „Pritendersa“ odnosno grupe „Blondi“, ve} su i zavr{ile na duplerici

Weno muzi~ko veli~anstvo Luize ]ikone, poznatija kao Madona, od po~etka pa do dana{weg dana celu svoju muzi~ku karijeru je izgradila na erotici i seksu, {to joj je uveliko pomoglo da odvrati pa`wu muzi~ke kritike od wenih ne ba{ sjajnih vokalnih sposobnosti. Wene naslednice su, uz dobar izgled, ipak ne{to vi{e pa`we posvetile i lepoti svoga glasa. Imena poput Vitni Hjuston, [eril Krou ili Ali{e Kiz su, osim naslovnica „Vouga“, „Ela“ i sli~nih `enskih ~asopisa, pobrale i brojne GREMI-je i sli~ne eminentne nagrade u poqu muzike, {to ipak, prizna}ete, ne bi osvojile samo stupidnim sme{kawem i `mirkawem okicama u pravcu kamere. OK, ima i takvih primera, no nisu Britni Spirs i Xenifer Lopez krive {to im bog nije dao (da jo{ jednom citiram Ramba) fantasti~ne glasovne mogu}nosti poput Selin Dion ili Ejmi Vajnhaus. No, one su na vreme shvatile {ta je wihov as u rukavu i zaista bi bilo licemerno da im zamerimo {to su taj adut tako ve{to iskoristile.

{wem seksipilu (ma koliko u to te{ko poverovati iz dana{we perspektive) donedavne u~esnice rijaliti {oua „Farma“ Marine Perazi}, peva~ice rije~ke grupe „Denis i Denis“, ~iji spot za pesmu „Soba 23“ i danas izgleda senzualno i eroti~no.

Posledwe dekade pro{log veka se raspala biv{a dr`ava, a sa wom je nestalo i ono malo dobrog ukusa {to je preostalo. Anarhija u zemqi u{la je i u medije, na tre}em kanalu dr`avne televizije krenule su „[oder lista“, prvobitno zami{qena kao parodija na muzi~ku scenu ali nedugo posle nekim bizarnim i jo{ uvek nerazumqivim obrtom postala odsko~na daska za novope~ene umetnice sa izri~ajem koji }e nekoliko meseci Rambo Amadeus proro~ki nazvati „turbo folk“, i „Zabava Za Milione“, prete~a dana{weg „Granda“ i svega ostalog {to ide uz takvu vrstu zabave. Kada je u eter krenuo signal RTV Pink zauvek je zatvoreno jedno poglavqe u srpskom poimawu dobre zabave i ukusa.

Mega Deki i „Pink diskoteka“ su nas u~ili da vi{e ne vaqaju dosadni i staromodni Bajaga i ^orba, ve} da ru`i~asti svet od sad trebamo gledati o~ima boje duge i da sve devojke u „Siti-Srbiji“ trebaju da li~e na Svetlanu - Cecu Ra`natovi}. Granice su se pomerile i vi{e nije postojao ekstremni primer peva~ica koje su bile oskudno odevene ve} upravo suprotno, trebalo se svojski potruditi i uhvatiti neku koja nije nudila svoje telo na izvol’te. ^ak i one koje su se do tada predstavqale ve}im sveticama i od Majke Tereze i uvek na nastupima bivale zakop~ane do grla, sada su postale

vamp tetkice u tangama i satenskim ko{uqama bez grudwaka, koje u svojim spotovima prokliwu svog mu{karca koji }e kad-tad postati wihova `rtva (ko je spomenuo Anu Bekutu?!).

Kako god, danas na srpskoj muzi~koj sceni ~ak i mo`e tu i tamo da se vidi lepo `ensko ~eqade, no izgleda da su takva vremena do{la da ipak treba biti oprezan, te zastati i studioznije pogledati da se nije ~ovek ipak

prevario u zakqu~ku. Za onog plavu{ana sa {i{kama, da nisam onomad poja~ao ton kad sam ga video na TV-u, i danas bih ostao u ube|ewu da je devoj~ica. I tu nije kraj: lepotica sa Barbadosa Rijana nedavno je uvela novi stil sa de~a~kom frizurom, a kako bi woj vaqda i }elava glava dobro stajala, na{e peva~ice su br`e boqe poletele da „isprate“ ovaj trend i u posledwih nekoliko dana dve najaktuelnije peva~ice sa srpske i hrvatske muzi~ke scene, Seka Aleksi} i Severina, pojavile su se na svetlu dana sa sve`om „Rijana“ frizurom. Kladim se da }emo ih za nekoliko dana ve} brojati na desetine s identi~nom zurkom, a novogodi{wi TV program je idealna prilika za to da proverim da li sam bio u pravu. Joj. Aleksandar Devetak

31.decembar2009-2.januar2010.

c m y

32

DNEVNIK

31.decembar2009-2.januar2010.

c m y

DNEVNIK

PRI^A S NASLOVNE STRANE

33

NA\A HIGL, SVETSKA [AMPIONKA IZ PAN^EVA

Pliva~ka heroina ri~a o junakiwi godine za nama, devojci koja je pokorila pliva~ki svet, devojci sa kojom se ponosi(la) Srbija, nalik je na bajku. Lep{u od najlep{ih Andersenovih, jer ovo je `ivotna.

Nemoj, Na|a, da se budi{ sve do 2012. godine i Olimpijskih igara u Londonu koje su ti krajwi sportski ciq. Ne tra`imo od tebe medaqu, ve} samo da ostane{ onakva kakva si bila i do sada. Sasvim obi~na devojka, iz kom{iluka, koju ni nenadana slava i tap{awe po ramenima, do iznemoglosti, nisu promenili. Ostani tatina Pipi Duga ^arapa, i bratova mla|a sestra. I neka ti osmeh, tvoj za{titni znak, ne silazi sa usana.

Sre}na ti godina nova, Na|a – i ro|endan, jer 2. januara puni{ 22 godine. Neka ti donese sre}e, ni{ta vi{e – ni mawe nego {to si je ti podarila nama, u godini koja otkucava posledwe sate.

Pre samo godinu dana za mladu i perspektivnu pliva~icu malo ko je znao izvan pan~eva~kog atara.

Bila je, kao i mnogi znani i neznani sportisti, samo brojka, neko ko obe}ava.

Koliko ju~e su se na prste jedne ruke mogli nabrojati listovi koji su o woj pisali, danas nema toga koji o woj ne pi{e. Ne samo sportski, ne samo kod nas.

Na|a je srpska medijska li~nost godine. Najboqa sportistkiwa, u svim anketama – to se podrazumeva.

Nije mala stvar biti prvak sveta.Trijumf Na|e Higl na Svetskom prvenstvu u Rimu, posledweg dana jula, u disciplni 200 metara prsno bio je ravan senzaciji. ^udo nevi|eno. Takvu su vest u svet iz Rima odaslale najve}e svetske agencije.

Ali trnovit put je pro{la porodica Higl na putu do slave. Da nije bilo uporne mama Sne`ane i

P

mi~ewa na takmi~ewe. Definitivno Rim nije bio slu~aj, postaje navika, nastavila je da pobe|uje, da pliva sve br`e i br`e. Usput i u~i, gleda da ne „zaboravi“ samo sponzore, za sada malobrojne jer je „operacija London“ te{ka 30 miliona dinara. Za priznawa je ovlastila oca.

Lagala bi kada bi rekla da joj popularnost smeta, priznaje da je ipak pomalo zamara: – Sve u svoje vreme, pa i priznawa. Bilo je lepo, nezaboravno na do~eku i u Beogradu i u rodnom Pan~evu, kada te qudi prepoznaju na ulici, kada su predusretqivi.

Malo me zamara {to gubim privatnost, {to nemam pravo na svoj kutak u gradu, svoje prijateqe. A imam ih tako malo, onih pravih iskrenih. Pre samo godinu dana mnogima smo, i ja i moja porodica, smetali, i da nismo bili uporni i tvrdoglavi, da nismo verovali u sebe, u svoj put koji smo odabrali...

Re~e jednom prilikom Sebastijan da mnoge stvari opra{taju, ne i zaboravqaju. Ne wih, ve} istine radi, pre nepune dve godine Na|a i brat su bili nepo`eqni u bazenu, morao je otac da osnuje drugi klub, bazeni u Beogradu su bili bli`i od onog u rodnom gradu. Bilo, kako na{ narod ka`e, ne ponovilo se.

Na pri~u o bratu i sestri pliva~ici koja obe}ava i treneru, studentu tre}e godine DIF-a svi, ili gotovo svi su gledali sa skepsom. A oni su terali po svome, hteli da probaju ne{to novo. Da zajedno ili isplivaju ili potonu.

Uspeli su, postali najpoznatiji brat i sestra u zemqi Srbiji: – Kada smo krenuli s radom ni sawali nismo dokle }emo sti}i.

Samo smo `eleli da treniramo na drugi na~in, da poku{amo da popravimo moje vreme, koje je u tom trenutku na 200 metara iznosilo 2

[kola Jo{ jedna velika pobeda Na|e Higl u godini za nama. Negde na pola puta izme|u dva roka, dva mitinga, obrela se na Univerzitetu „Bra}a Kari}“ , da potvrdi da sport i {kola, kad se ho}e, mogu zajedno. Uz prosek od 9,46 okon~ala je studije menaxmenta u sportu, za diplomski „Organizacija sportskog doga|aja – Trofej Beograda“, kod profesora Dragana @ivoti}a dobila je ~istu desetku. Kao student generacije dobila je, na dar, mogu}nost da obrazovawe usavr{i na masters studijama – Sre}na sam i ponosna. Mo`da i vi{e od sportskih me raduje ovaj „trofej“. Sportska karijera brzo pro|e, pa moramo misliti i na budu}nost. Imala sam veliku pomo} i razumevawe profesora, hvala im – ne ostaje nikom du`na Na|a.

Bratu Sebastijanu ostalo je jo{ par ispita pa }e i on, nada se naredne godine, u xepu imati fakultetsku diplomu.

fi~nu disciplinu preduslov svih uslova. Xinovski korak napred napravili su po~etkom godine kada su nabavili kameru za podvodno snimawe. Otkriva sve slabosti, sve gre{ke, svaki suvi{an ili nepravilan pokret. Uz blanko poverewe nadopuwuju se. Ona wemu bezgrani~no veruje, on zna koliko ona mo`e da pru`i u datom trenutku. Jedno bez drugog bili bi kao torta bez {laga.

Ni{ta nije slu~ajno. Mo`da je samo do{lo prerano, onako iznenada, iznenadili su sve.

– Sebastijan i ja imamo spefifi~an odnos. Mi smo brat i sestra, u isto vreme i pliva~ica i trener. Na bazenu je on za mene najve}i autoritet. Slu{am ga bez pogovora, gotovo slepo. Ono {to mi ka`e, na treningu i pred trku, za mene je vodiqa, uvek je bio u pravu. Nikada mi nije rekao: boqa si od drugih, poku{aj da osvoji{ to i to mesto, ve} samo: plivaj onako kako smo se dogovorili. Volim kada na kraju treninga ili trke ka`em sebi – Na|a dala si sve od sebe.

Za malo joj je izmakla Atina, ne i Peking: – Nisam tremaro{ i nemam strah od takmi~ewa, ali sam se ipak pred start na Olimpijskim igrama u Pekingu upla{ila. To je vaqda i normalno. Debitovala

sam na najve}em svetskom takmi~ewu, prisetila se da ~etiri godine ranije nisam doplivala do Atine.

Izvukli su pouke sa Olimpijade, tra`ili gre{ke u tehnici, u taktici, a bilo ih je na svakom koraku. Na wima su se (na)u~ili: – U plivawu je taktika najva`nija, ali kada plivate posledwih 50 metara onakve trke, kakva je bila u Rimu, sve pada u vodu. Pre finala sam sestri rekao da nema {ta da izgubi, da mo`e da bude i prva i posledwa. Ona je, izgleda, ~ula samo ono prvo. U takvim trkama najva`niji su srce i hrabrost, a Na|a je imala srce veliko kao Rim – dodaje Sebastijan Vra}amo film. Posledwi dan jula, leta gospodweg 2009. godine, i rezultat 2:21,62 bi}e upisani zlatnim slovima u analima na{eg plivawa. Dobili smo prvu svetsku prvakiwu. Negde oko 19 ~asova prokqu~ao je bazen „Forto Italiko“. U stazi broj dva Na|a, levo i desno od we pliva~ke a`daje: Anemej Pirs (Kanada), Mirna Juki} (Austrija), Tamure Nananke (Japan), Rebeka Soni (SAD). Pre trke ovla{ snimak, a posle u „fokusu“.

Po~ela je mirno, na pola puta bila peta, vodila je prvi favorit svetska rekorderka Pirs, za vratom joj duvala Amerikanka Soni, a onda po~ela da dodaje „paru“. Na

Prognoze

tvrdoglavog tate Dragana, te brata idola Sebastijana, kome veruje vi{e nego sebi, ne bi bilo ni Na|e – devojke kojoj se divi i staro i mlado.

O woj se danas zna sve, od suvih rezultata i rekorda s kojima se poigrava kao svojevremeno lutkama, do toga {ta radi i kako se obla~i, {ta misli, ali i {ta ne misli. Ne jednom je pro~itala eksluzivnu vest – izjavu, poput recimo one, da sawa medaqu u Londonu.

A ona uporno ponavqa da je zanima samo jedno, da svaki trening odradi do perfekciju, da svaku trku ispliva najbr`e {to mo`e, onako kako trener (i brat) @aki ka`e.

Te{ko je „uhvatiti“ Na|u ve} pola godine. Svi je tra`e, svi bi da joj ugode, da je ugoste, da se slikaju sa wom, a ona ide svojim putem, s treninga na trening, s tak-

minuta i 38 sekundi. Promenili smo ceo sistem treninga, promenila sam tehniku iz temeqa.

Ne preterujemo kada ka`emo da je srpsko plivawe uz veliku {ampionku dobilo i vrhunskog stru~waka. Sebastijan, dve godine stariji, i sam je bio pliva~, {ampion dr`ave na 1.500 metara i osvaja~ brojnih trofeja u zemqi i inostranstvu. Ima ga i na listi rekordera. Pre tri godine sklopio je jednu – pliva~ku, otvorio drugu – trenersku stranicu. Znawem, upija ga jo{ uvek, verom i qubavqu doveo je sestru do vrha Olimpa.

Negde zapisano – ako je Na|a bila wegovo „zamor~e“ u novom poslu, sada je draguq.

Vodi ra~una o svakom koraku, o svakom pokretu. U mislima mu je samo jedno, tehnika, za ovu speci-

Kako i kojim putem daqe, pitamo brata i trenera Sebastijana: – Dug je put i naporan rad do Londona. Posle Rima su iza na{eg programa stali Pliva~ki savez o Olimpijski komitet Srbije. Pokri}e deo tro{kova. Problem su uslovi za rad. Kod nas, posebno u Pan~evu, ih nema. Svi oni koji misle da ^avi} preteruje u „popovawu“ quto se varaju. Plivawe nije komercijalni sport, ali tra`i velika ulagawa i odricawa. Putovawa u potrazi za optimalnim uslovima „kradu“ i vreme i energiju. Posle kra}eg odmora i januarskih praznika kre}emo sa ozbiqnim radom, odlazimo na visinske pripreme u [paniju. Nije pomodarstvo, samo u ovoj zemqi i Francuskoj imaju olimpijski bazen na nadmorskoj visini iznad dve hiqade metara.

Sebastijan izbegava pri~u o medaqama, jedini putokaz su, ka`u, rezultati.

– Ali i to je sada te{ko re}i kada su takmi~ewa u pitawu, jer od Nove godine se plivawe vra}a korak unazad, novi kombinezoni, koji su izazvali pravu poplavu rekorda, odlaze u istoriju. Orijentir }e nam i u budu}e biti rezultati sa treninga. Na|a jo{ nije rekla posledwu re~, u woj jo{ ima rezerve.

Grad je, tako je bar re~eno, odlu~io da stane iza Higlovih: – Jo{ uvek se uzdamo i li~ne sponzore (Pionir iz Subotice, Alma Kvatro, SBB i Xambo travel – svi iz Beograda), gradski pul je jo{ uvek u fazi razvoja – veruje u boqe (~itaj sigurnije) sutra Sebastijan.

U godini za nama Na|a je popravila svoj li~ni (i dr`ani rekord) na 100 metara za tri sekunde u malim i ~etiri sekunde u velikim bazenima, a na duplo du`oj deonici za 10 u malim i osam u velikim bazenima.

drugom okretu, posle 150 metara bila je tre}a, u fini{u prosto poletela, sustizala rivalke, na kraju prva dodirnula taster. Mala, tog trenutka velika Na|a je u Rim do{la samo da ispliva svoje najboqe vreme u karijeri, koja je prve velike medaqe osvojila na Univerzijadi.

Prve re~i: – Ne mogu da verujem, jo{ uvek sawam. @elela sam samo da isplivam svoje najboqe vreme. Nisam se previ{e obazirala na rivalke, „markirala“ sam pogledom samo Mirnu koja je plivala pored mene, gledala joj u potiqak, `elela da je stignem. Kada je sve zavr{eno u prvom trenutku sam pomislila da je u pitawu gre{ka. Tek kada sam videla @akija na tribinama da se raduje shvatila sam da ovo nije san, da smo napravili veliku stvar.

Bila je insipracija i ^avketu da ispliva novi svetski rekord.

Na pliva~kom nebu je zasijala nova zvezda. Vreme pokazuje – ne i padalica. Nastavila je sa dobrim nastupima, sa sve boqim rezultatima. Potvr|uje vredost u takmi~ewima Svetskog kupa, osvaja i srebrnu medaqu na prvenstvu Starog kontinenta u malim bazenima.

Razuverava iz trke u trku neverne Tome – da ono u Rimu nije bio trenutni bqesak.

Kada je, po~etkom godine, na trodnevnom nadmetawu za dr`avno prvenstvo u Be~eju, uz „poker“ zlatnih i jednu srebrnu medaqu, postaviv{i, onako usput tri li~na (i dr`avna) rekorda, ispuniv{i i normu za u~e{}e na Evropskom prvenstvu, wen brat i trener (ili obrnuti) Sebastijan je najavio vedru, sun~anu godinu: – Veoma smo zadovoqni, Na|a je plivala iz skra}enog tajpera, a rezultati koje je postigla pokazuju evidentni napredak, koji svakako ohrabruju. Najpre nas o~ekuju u~e{}a na Mediteranskim igrama i Univerzijadi, gde }e poku{ati da ispuni normu za Svetsko prvenstvo u velikim baznima. U wenoj disciplini 200 metara prsno norma je 2:30,05, pro{le godine je bila blizu (2:30,51). Iskreno verujem u novi uspeh.

Od medaqe na Mediteranskim igrama u Peskari delile su je sto-

sekundi nadma{iv{i sebe. Bilo je to ~etvrto vreme u svetu, tog trenutka, samo dve sekunde slabije od evropskog rekorda Mirne Juki}. ^u|ewe tek po~iwe: – Ovo su moje prve velike medaqe u `ivotu. Ne mogu da verujem da je stvarnost. Imala sam tremu, ali sam verovala u sebe. Poslu{ala sam brata nisam se optere}ivala trofejima. Najva`nije mi je bilo da isplivam svoje najboqe vreme.

Najve}i kompliment stigao je iz Japana, od trenera najboqe prsa{ice sveta, koji je rekao da nikada nije video lep{u tehniku plivawa od one koju ima Na|a.

Nakon svetskog zlata, do~ek u Beogradu i rodnom Pan~evu: – Naravno sve je bilo fantasti~no, nezaboravno. Do`ivela sam ono o ~emu sawa svaki sportista. Taj ~uveni beogradski balkon, imala sam ve}u tremu nego pred trku. A tek Pan~evo, reka qudi, dirqivo, umalo suze da poteku. Ipak, susret sa najbli`ima, sa ocem i mamom je bio ne{to posebno.

Ime na naslovnim stranama, pohvale i priznawa nisu je promenile ni za „jotu“. Ne eksponira se mnogo, sa de~kom i(li) bratom izlazi na mirnija mesta. Najsigurnija je ipak u svojoj sobi, kad spusti roletne i meditira, uz omiqenu muziku.

Uz medaqe idu i nagrade i priznawa. Dr`ava i pokrajina su svoj deo javno izre~enog ili propisanog ispunili, uskoro }e i grad.

Novac po „tarifi“ za medaqu je

tinke. Ko zna mo`da bi ve} tada isplivala iz anonimnosti da je imala novi kostim. Brat ne pravi „alibi“ samo ka`e: – Mediteranske igre su posledwe veliko takmi~ewe na kome je Na|a na startu bila u hendikepu u odnosu na ostale pliva~ice iz svetskog vrha. Od Univerzijade je druga pesma.

Ne prepoznaje se ~ovek po odelu, pa ni pliva~ po kostimu. Ali ima ne{to u tome. Plivati u demode odelu je kao i tr~ati na 100 metara sa fudbalskim kramponima. Ne vodi se slu~ajno rat starog i novog. Ali sve bi bilo uzalud da Na|a na treninzima nije savr{eno prilagodila telo (pokrete) novom kostimu. A on, za na{e prilike prava sitnica – 2.000 evra.

Va`na, usputna stanica i „Akropolis kup“ u Atini: – Tamo sam isplivala normu za Rim, uspela da probijem magi~nu granicu od dva minuta i 30 sekundi – prise}a se za dru{tvo iz osnovne {kole Pipi Duga ^arapa.

Na Univerzijadi je osvojila srebrne medaqe na 100 i 200 metara prsno. U polufinalu trke na du`oj deonici je oborila i rekord Univerzijade, za skoro pet

stigao, kao i za opremawe stana, ovaj se jo{ uvek ure|uje. Useqewe je za desetak dana. Sre|uju se sitnice – i papiri.

Pogled unazad: – Nije bilo lako. Trebalo je savladati sve te{ko}e, u prvom redu uslove za trening na suvom, bez bazena, sakupiti snagu, biti uporan i trenirati do iznemoglosti. Sve se to ipak zaboravqa uz ovakve rezultate. Rezultati i medaqe su najboqa nagrada za sva odricawa.

U se}awu mi ostaje samo lepo, ono {to me tera napred, sve ru`no sam ve} zaboravila.

Napred: – Sve moje misli, ambicije i putevi vode ka Londonu 2012. godine.

Prvi stepenik na tom putu je prvenstvo Starog kontinenta. Medaqu ne obe}avam, nisam je obe}avala ni do sada. Moj jedini ciq je da isplivam {to br`e, najbr`e u karijeri.

Pravilno. Jedino ispravno.

Na kraju jo{ jedno veliko hvala Na|i Higl, istinskoj sportskoj divi, licu sa naslovnih strana sportskih, ozbiqnih i inih listova i ~asopisa i – Sre}na Nova godina.

Sava Miti}

Tetova`a Re~ je re~, tata Dragan je morao da ispuni obe}awe: – Jednom sam sawao neki rezultat od 2:24,68. Kada sam deci ispri~ao, po~eli su da me zezaju. U svoju odbranu sam rekao da }u to vreme istetovirati na svom temenu ako ga ostvare. Zato mi sada }elu krasi evropski rekord moje }erke od 2:21,62. Nisam vaqda trebao da razo~aram decu – obrazla`e do kraja teoriju tata Gagi.

31.decembar2009-2.januar2010.

c m y

34

DNEVNIK

DNEVNIK

31.decembar2009-2.januar2010.

VI[E OD IGRE

35

NIKOLA GRBI], KAPITEN ODBOJKA[KE REPREZENTACIJE SRBIJE

Sidnej je bio skok preko duge re bezmalo dve decenije (1991) golobradi de~ko iz Kleka Nikola Grbi} obukao je dres sa dr`avnim grbom i najsjanijim, dijamantskim slovima ispisao je i jo{ uvek pi{e stranice istorije srpskog sporta. Nikola je istinska odbojka{ka zvezda, institucija, a stru~waci upozoravaju da }e na{oj javnosti biti jasno koliko je zapravo veliki odbojka{ tek kada bude zavr{io igra~ku karijeru.

P

meni. Ne ka`em to da bih istakao sebe kao nezamenqivog, nego je to trenutna realnost. Znam da je pravilo u odbojci da tehni~ari kasnije sazrevaju i da najboqe partije pru`aju oko 30. godine, ali ... bronzu na Olimpijadi ja sam osvojio sa 23, a zlato u Sidneju sa 27 godina. ^esto se ~uje pitawa ko zapravo vodi na{u reprezentaciju, jer se na tajm autu vidi i ~uju Nikolini saveti saigra~ima, a ne selektora Kolakovi}a. Nije zato slu~ajno {to odbojka{ki fanovi legendar-

qu osvojenu ~etiri godine ranije u Atlanti.

– Osvajawe zlata na Olimpijadi bio je skok preko duge. Ispunili smo san svakog sportiste i ni{ta vrednije od toga ne mo`e da se osvoji - to je vrh. Tada je reprezentacija svakome od nas bila na prvom mestu. Najve}a je ~ast, a tek onda obaveza, igrati za svoju zemqu. Godinama pre toga stvorila se pozitivna atmosfera u nacionalnom timu, osvajali smo mnogo toga, ali smo svi ~ekali Sidnej i

rodicu i s wom provodim svaki trenutak, dok treneri moraju da rade skauting, pripremu, da dr`e komunikaciju sa savezom, igra~ima. To je preveliki posao.

Nikola Grbi}, ako zaigra u Londonu 2012. godine, stigao bi do petog nastupa na Olimpijskim igrama, ~ime bi postao jedini sportista iz na{e zemqe koji je u~estvovao na pet olimpijada.

– Daleko je London i 2012. Zato i ne verujem da }u igrati na toj Olimpijadi. Svakako da pomisao

Motiva ne mawka

Arena za se}awe

Iako ima 36 godina, Grbi} je nedavno potpisao trogodi{wi ugovor s Kuneom, a Trentino je napustio jer se wegove ambicije nisu poklopile s klupskim. Name}e se pitawe, odakle na{ proslavqeni tehni~ar crpi sportske motive za nastavak prebogate karijere, jer je, kako sam ka`e, najboqe igrao u periodu od 2000. do 2002. godine, a sada je u poznim igra~kim godinama.

– Uop{te se ne radi o dokazivawu, jer mislim da sam to odavno uradio. Jednostavno, i daqe imam isti motiv kao kada sam po~eo da igram odbojku. Volim sport i nadmetawe, nisu u pitawu ni trofeji, wih ima mnogo, ose}am da jo{ mnogo toga dobrog mogu da pru`im, mo`da nisam brz i sko~an kao ranije, ali sve nadomestim iskustvom. Mogao sam da ostanem u Trentu, ali ne `elim da igram u klubu koji ima ambicije tek da ostane u ligi. Stvori se radna navika gde uvek `eli{ da bude{ najboqi, zato sam se prona{ao u Kuneu i sigurno }u trogodi{wi ugovor odraditi do kraja.

U ~emu je tajna?

– Za moju istrajnost u sportu najve}e zasluge ima moj i Vawin pokojni otac Milo{. On nas je uputio i oformio kao li~nosti.

Od wega smo nau~ili da je igrawe za nacionalni tim svetiwa - toga se dr`im i danas, ali nas je tako|e nau~io i da kada ne{to radimo, radimo svim srcem, bez rezerve. Zato vaqda i trajem u vrhunskom sportu, evo, jo{ malo pa }e 20 godina.

Pored propu{tenog zlata na SP 1998. godine, Grbi} `ali i za osvajawem Svetske lige. Posebno je veliki trag ostao posle nezaboravnog finala 2009. godine, u prepunoj Beogradskoj areni, i poraza od Brazilaca.

– Iako mnogi Svetsku ligu ne smatraju suvi{e ozbiqnim takmi~ewem, ve} vi{e revijalnim, veoma mi je `ao {to smo ~etiri puta zastali na drugom stepeniku pobedni~kog postoqa. Iako pojedine selekcije to takmi~ewe igraju bez najboqih igra~a, ipak tamo u~estvuju najja~e odbojka{ke svetske nacije - Brazil, Kuba, Rusija, Italija, Bugarska, Holandija... Veliko finale u Areni osta}e nam svima zauvek u se}awu. Gotovo 23.000 gledalaca u dvorani i milioni i milioni qudi na planeti gledali su prelepu sliku iz Srbije i saznali koliko na{i qudi vole odbojku. To se ne zaboravqa, taj ose}aj uzvi{enosti traje i zato mi je danas izuzetno `ao {to nismo osvojili zlato. I bojim se da ga ne}u ni osvojiti. To je bila na{a velika prilika, ali su nam se opet Brazilci ispre~ili na putu ka zlatnoj medaqu u Svetskoj ligi.

Uz nesporan talenat, radom i uorno{}u je osvojio sve {to se mo`e u odbojka{kom sportu. Svakako, na vrhu lestvice i najdra`a sportska uspomena osta}e 2000. godina i Olimpijske igre u Sidneju, kada je predvodio reprezentaciju do najsjajnijeg odli~ja, ostaviv{i pomalo u zaboravu bronzanu meda-

na{u {ansu da se popnemo na vrh pobedni~kog postoqa. Moglo se to naslutiti posle osvojene bronze u Atlanti, a ostalo je istorija - rekao je na po~etku razgovora Nikola Grbi}.

Reprezentativna odli~ja sa evropskih prvenstava Nikola ima pregr{t, osvojene titule

INTERVJU

klupskih takmi~ewa vi{e i ne broji, a jedino {to mu nedostaje u prebogatoj riznici je titula {ampiona sveta.

– Uvek se setim prvenstva sveta 1998. godine u Japanu i finala sa Italijanima. ^itavo prvenstvo smo odigrali u dahu i sve je mirisalo na zlato.@ao mi je {to se nismo osvojili zlato, bili smo tada boqa ekipa od itlaijanske, ali su nas azuiri u finalu dobili na iskustvo. U kategoriju „nezaboravno“ mo`e da se svsrsta polufinale Evropskog prvenstva 2003. godine u kojem smo pora`eni od Francuza, ali, iskren da budem, u tom trenutku bili su boqi. To je, ~ini mi se, jedino takmi~ewe, uz EP u Turskoj ove godine, na kojem nismo osvojili medaqu.

Reprezentativne pri~e Nikola bi mogao da prepri~ava danima, ali malo je onih koji su u potpuno-

sti upu}eni u wegov po~etak u nacionalnom dresu. Veliku ulogu tada odigrali su ~elnici Odbojka{kog saveza tada{we Jugoslavije kada su golobradog mom~i}a iz Kleka ubacili u vatru, prepoznav{i wegov sportski potencijal i mogu}nost da bude mozak i srce nacionalnog tima dugi niz godina.

– Kada sam do{ao u reprezentaciju prvi tehni~ar bio je ^uli}, tada mnogo kvalitetniji i iskusniji, ali je ipak odlu~eno da se meni poveri mesto prvog tehni~ara. Znam da je tada vi{e starijih igra~a bilo mawe-vi{e protiv.

Eto, pokazalo se to kao dobar potez ~elnika Saveza. O mom debiju u nacionalnom dresu ~esto razmi{qam po{to planiram povla~ewe iz nacionalnog dresa, jer treba praviti prostor za mla|e snage.

Na`alost, u ovom trenutku nema tehni~ara koji bi mogao da me za-

nog tehni~ara vide na mestu ttrenera nacionalnog tima i potencijalnog selektora.

– Kolakovi} je selektor i ima puno po{tovawe svih igra~a. Wegova je prva i posledwa, a ja ka`em ne{to kada on zavr{i, jer mislim da svojim iskustvom mogu da predosetim segmente u igri protivnika. [to se trenerskog poziva ti~e, u ovom trenutku ne razmi{qam o tome, jer znam kolika je to obaveza i ne znam koliko sam spreman da se odreknem mnogih stvari. Kada sam slobodan, sada izvedem po-

na to da jedini u istoriji sporta u Srbiji imam pet nastupa na OI izuzetno laska, ali i moram negde da podvu~em crtu i ka`em da je dosta. Razmi{qao sam da se povu~em iz reprezentacije jo{ posle Sidneja, ali, ipak sam ostao i drago mi je zbog toga. U ovom trenutku nisam siguran ni da li }u igrati na Svetskom prvenstvu u Italiji 2010. Sigurno je samo da }u dobro razmisliti pre nego {to na~inim naredni reprezentativni korak – poru~io je Nikola Grbi}.

Marko Risti}

VELEMAJSTOR QUBOMIR QUBOJEVI], SVETSKA LEGENDA DREVNE IGRE

[ahu je danas potrebna intenzivna nega va bisera srpskog {aha, dve `ive legende, Svetozar Gligori} i Qubomir Qubojevi}, bili su i ostali na pijedestalu strahopo{tovawa i obo`avawa poklonika ove drevne igre u Srbiji. I dok Gliga nacionale i u devetoj deceniji `ivota komponuje i dr`i koncerte, iskoristili smo posetu druge srpske legende ekipnom prvenstvu Evrope u Novom Sadu da dogovorimo intervju za Novogodi{wi broj „Dnevnika”. Qubojevi} se rado odazvao i ovaj ekskluzivni intervju je rezultat tog dogovora.

Ali, pre toga, jedan kra}i bi(blio)grafski mozaik za mla|e ~itaoce. Velemajstor Qubojevi} je ro|en u U`icu 1950. godine. Na internacionalnu arenu je stupio 1970. na omladinskom prvenstvu Evrope, gde je u vrlo jakoj konkurenciji osvojio drugo mesto. Nije lako nabrojati sve wegove individualne uspehe, a od ekipnih medaqa sa Olimpijada ima tri (jednu srebrnu i dve bronzane), sa Evropskog prvenstva tako|e tri (dve srebrne i jedna bronzana) i sa Svetskog prvenstva u Lucernu jednu srebrnu medaqu. Na Olimpijadi u Skopqu (1972) imao je najboqi rezultat na 3. tabli a u Lucernu (1982) i najboqi rezultat na prvoj tabli. Bio je ~lan reprezentacije Sveta protiv SSSR-a (London, 1984) i na 4. tabli protiv Smislova postigao nere{en rezultat (2:2). Qubojevi} je igra~ o{trog kombinacionog stila; precizan u napadu a uporan u odbrani. z Nau~ili ste da igrate {ah u ranom detiwstvu, od strica, ali presudan za opredelewe da se posvetite {ahu bio je remi protiv legendarnog Gligori}a u jednoj simultanci...

D

– Nau~io sam {ah u sedmoj godini kada mi je majka poklonila tablu i figure za ro|endan. Iako sam pokazivao znake interesovawa za {ah, mnogo vi{e me je privla~io fudbal kao i ostale grupne igre sa loptom. Kada sam to remizirao sa Gligori}em na simultanki 1964. godine u mesnoj zajednici gde sam stanovao, bio sam ve} ~lan pionira FK Crvena zvezda, gde sam trenirao uz strogo nadgledawe tada{wih rukovodilaca najmla|ih, To{e @ivanovi}a i Miqana Miqani}a. Ujedno, bio

sam i ~lan {ahovske sekcije u osnovnoj {koli „Sava Kova~evi}“ na Vra~aru, jer nije bilo puno onih koji su znali da igraju {ah a trebalo je braniti boje na me|u{kolskim takmi~ewima. Povreda kolena na fudbalu te 1964. je dobrodo{la mom ocu da me odvoji od lopte i preporu~i predsedniku {ah kluba „Crvena zvezda“, kod koga je ujedno popravqao zube! z [iroj {ahovskoj javnosti postali ste poznati kada ste u posledwi ~as, kao zamena, usko~ili na turnir u Sarajevu 1970. i na wemu potom podelili prvo mesto i od majstorskog kandidata odmah postali me|unarodni majstor. Ve} slede}e

godine postali ste i velemajstor...

– Te{ko je davati savete drugima {ta da rade i kako da se usavr{avaju, jer su uslovi danas sasvim druga~iji od onih dalekih godina moje mladosti... Ipak, osnovni uslov za uspeh i napredak je ostati op~iwen onim {to se radi, jer }e onda svaki ulo`eni trud ili samoodricawe biti lako prebrodqivi! z Va{i {ahovski uzori bili su Taq, Aqehin i Fi{er?

– Kako sam vi{e „{ahovski rastao“, moji idoli su se smewivali jer sam postepeno otkrivao nove vrednosti i majstorstvo u igri. I zato je to bio prvo Taq, pa Aqehin, pa Fi{er... z Tvrdite da je besmisleno naknadno komentarisati svoje partije, te da je najboqe prou~avati tu|e partije bez komentara, da biste sami shvatili smisao poteza...

– Odmah, kada se {ahovska partija zavr{i, ti „vru}i“ komentari, varijante i strahovi koji su nas pratili tokom igre su jedino iskreno merilo onoga {to se zaista zbivalo! Sve {to se kasnije napi{e, kada se emocije ohlade, bilo to kwige, komentari ili ocene igre samih aktera, vrlo ~esto je neiskreno, na{minkano i u ve}ini slu~ajeva upereno za u~vr{}ivawe sopstvenog ega, a {to je, opet, u direknoj vezi sa omalova`avawem protivnika i veli~awem sebe. A to zaista nikada nisam voleo! Naravno, bilo je komentatora koji su bili fer i korektni, no wihov je broj bio toliko zanemarqiv, pogotovo kada je re~ o vode}im igra~ima! S druge strane, prou~avati partije bez komentara samo mo`e da o{tri va{ um, jer onda nisu „obojene“ ili „kontanimirane“ ocenama ili re~ima drugih! z Iako ste jedno vreme bili tre}i igra~ sveta, niste uspevali da se plasirate na Turnir kandidata. Da li ste sad, s ove vremenske distance, spoznali uzroke tome?

– Imao sam dosta uspona i padova, ali kada se doda da sam tokom niza godina igrao i do 170 turnirskih partija godi{we (tada se jo{ igralo na prekidawe partije), onda je mnogo jasnije za{to se ne mo`e izdr`ati i igrati uvek s punom inspiracijom, fizi~kom kondicijom i, {to je najva`nije: uspe{no!

Iako sam `eleo da igram Me~eve kandidata, sudbina me je nekako za{titila da ne budem potu~en od nekog mo}nog igra~a tog vremena {to bi mi, mo`da, ubilo qubav i voqu za {ahom! z Igrali ste na Amber turnirima, koji su kombinacija ubrzanog i „slepog“ {aha. Koliko je naporno igrawe {aha „na slepo“ u odnosu na klasi~an {ah.

– Svaki profesionalni igra~ je spreman da razmi{qa i analizira razne pozicije bez gledawa, na slepo, pogotovu danas kada su informatika i ekran zamenili upotrebu

z Redovno igrate u Amsterdamu na tradicionalnim turnirima „Iskusni velemajstori“ protiv „Zvezda u usponu“.

Koga biste izdvojili iz mlade generacije? Ima ih dosta: Karlsen, Karuana, Lagrav, Smits, Nakamura, Karjakin...

– Od mlade generacije za mene je bez premca najtalentovaniji Karlsen, {to sam izjavio jo{ pre ~etiri godine, ali ne nalazim u wemu onu harizmati~nu li~nost koju su nekada imali Taq i Fi{er ili, donekle, Karpov i Kasparov.

Uostalom vremena su druga... z Rano ste prestali da igrate na na{im pojedina~nim i ekipnim prvenstvima, a isto tako i za reprezentaciju. Ka`u imali ste neke principe od kojih niste odustajali?

– [ah je individualna igra. Kada se igra za ekipu ili reprezentaciju onda su interesi {iri, ne to-

Kompjuter nije takmac z Neki svetski poznati igra~i igrali su i protiv kompjutera. Drugi, opet, sumwaju da je rezultat, uz dobar honorar, name{ten radi reklame. [ta vi mislite o tim specijalizovanim programima i da li ste igrali protiv nekog kompjuterskog programa makar i kod ku}e, za svoju du{u?

– Protiv sam toga da se daje kompjuterima publicitet koji dobijaju, iako je normalno da ma{ina nadma{i ~oveka u nekom trenutku. [ah je igra za qude gde se megdan deli u`ivo, sa svim na{im manama i vrlinama, {to daje posebnu dra` toj igri. Ra~unari su jako korisni za istra`ivawa u {ahu, ali kada se ukqu~e kao takmi~ari, onda mo`emo samo govoriti o dezavuaciji qudskog roda! prave {ahovske table! U svakom slu~aju, igra na slepo mo`e da bude visokokvalitetnog sadr`aja. z Negde sam pro~itao da ste kao {ahovske komplekse imali Karpova i Kavaleka. Da li ste vi bili nekom poznatom {ahisti taj „kopleks“?

– Uvek postoji neki igra~ koji vama ne „le`i“ u odre|enom dobu ili kome vi niste „zgodan protivnik“, ali se ta situacija vremenom mewa. Postoji puno primera koji to potvr|uju, ~ak iz moje karijere.

liko li~ni. Ve} odavno sam se borio da se individualni rejting ne sme uzimati u obzir kada se igra „ekipni {ah“ gde su interesi pojedinca podre|eni interesu ekipe.

Na primer: ~lanovi iste ekipe mogu biti quti rivali u individualnom {ahu. Setimo se samo rivalstva Karpova i Kasparova kao najslikovitijeg argumenta. Oni su na Olimpijadama, igraju}i za Sovjetski Savez, ~esto morali da sklapaju remije po nare|ewu kapitena...

Moj je stoga predlog bio da svaki

{ahista, pored svog individualnog, treba da ima i timski rejting, da bi se onda jo{ boqe videlo ko je pravi timski igra~ a da se indivudalni rejting koristi samo za pojedina~na takmi~ewa. Mi smo nekada bili „visoko razvijena {ahovska zemqa“ i zato sam smatrao da smo trebali da budemo prvi u primeni tog sistema, koji bi ostatak sveta posle toga sigurno prihvatio. Na`alost, zahvaquju}i subjektivnosti nekih na{ih tada{wih {ahista, predstavnicima „Odbora Prve savezne lige“, ta inicijativa bila je stopirana iako je imala podr{ku svih {ahovskih sudija i stru~ne komisije [ahovskog saveza biv{e Jugoslavije.

Od tada, pre otprilike 28 godina, nisam vi{e u~estvovao ni na jednom na{em ekipnom prvenstvu.

Ali sam za reprezentaciju uglavnom nastupao, zakqu~no sa Olimpijadom na Bledu 2002. godine. z Koliko ste upoznati sa {ahovskim zbivawima u Srbiji?

– U Srbiji je {ah bio i ostao veoma popularan. To je razlog da verujem da }e se iz krize rezultata i organizacije {aha kod nas u dogledno vreme iza}i, ali je potrebna dobra voqa i entuzijazam svih nas koji {ah vole, ne samo onih koji wim rukovode. Samo se zajedni~kim dejstvovawem mogu re{iti goru}i problemi organizacije kojoj je, na`alost, u ovoj situaciji neophodna „intenzivna nega“.

Bogoqub Dankovi}

36

DNEVNIK

31.decembar2009-2.januar2010.

NAJBOQI SPORTISTI AP VOJVODINE 2009. PO IZBORU NA[EG LISTA ATLETIKA 1. Ivana [panovi} (Vojvodina, Novi Sad).

2. Mihail Duda{ (Vojvodina, Novi Sad).

3. Marina Mun}an (Dinamo, Pan~evo).

4. Dragutin Topi} (Vojvodina, Novi Sad).

5. Dragana Toma{evi} (Sirmijum, Sremska Mitrovica)

BICIKLIZAM 1. Gabor Kasa (Spartak, Subotica) 2. Boris Popovi} (Ris sajkling, Novi Sad) 3. Oliver [trbac (Fanatik, Novi Sad) 4. Dejan Vidakovi} (As, Apatin) 5. Jovana Krtini} Jovana (As, Apatin)

BOKS 1. Branislav Stankovi} (Ma~va, [abac) 2. Zoran Mitrovi} (Ma~va, [abac) 3. Goran Despotovi} (Novi Sad) 4. Faruk Ajvazi (Cement, Beo~in/Vojvodina, Novi Sad) 5. Boris [kapik (Kikinda)

VATERPOLO 1. Petar Filipovi} (Vojvodina, Novi Sad) 2. Uro{ Kalini} (Vojvodina, Novi Sad) 3. Boris Vapenski (Vojvodina, Novi Sad) 4. Sr|an Vuksanovi} (Vojvodina, Novi Sad) 5. Miroslav Ran|i} (Vojvodina, Novi Sad)

VESLAWE 1. Iva Obradovi} (Danubijus 1885, Novi Sad) 2. Du{an Milovanovi} (Danubijus 1885, Novi Sad) 3. Predrag Lackov (Zreneks, Zrewanin) 4. Svetislav Pej~i} (Danubijus 1885, Novi Sad) 5. Jovana Arsi} (Zreneks, Zrewanin) 6. Jelena Miladinovi} (Danubijus 1885, Novi Sad)

GIMNASTIKA 1. @arko Atanasovski (Sokolsko dru{tvo Vojvodina, Novi Sad) 2. Dimitrije Nikoli} (Sokolsko dru{tvo Vojvodina, Novi Sad) 3. Robert Me{ter (Gimnasti~ko dru{tvo Partizan @elezni~ar, Subotica) 4. Alisa Ko~i} (Sokolsko dru{tvo Vojvodina, Novi Sad) 5. Tamara Mr|enovi} (Sokolsko dru{tvo Vojvodina, Novi Sad)

MILAN MA^VAN, DRUGOPLASIRANI NA „DNEVNIKOVOJ“ LISTI

Podstrek za budu}nost M

ilan Ma~van, ko{arka{ki reprezentativac Srbije, je 2009. godine samo nastavio trofejnu nisku uspeha.

Dodu{e, veli~ina i zna~aj srebrne medaqe sa seniorskog Evrobasketa u Poqskoj moraju da zauzmu posebno mesto u wegovoj li~noj riznici, jer prvi put je igrao s najboqima i odmah je stigao do pobedni~kog postoqa. Na „Dnevnikovoj“ listi najuspe{nijih u 2009. godini Milan Ma~van na{ao se na drugom mestu, jer novinari sportske rubrike umeli su, kroz wega, da na taj na~in nagrade i sve izabranike selektora Du{ana Ivkovi}a.

Osim evropskog srebra, igra~ Hemofarma iz Vr{ca osvojio je i zlatnu medaqu na Univerzijadi u Beogradu, kao potvrdu da Srbija ponovo dobija jednu sjajnu generaciju mladih ko{arka{a koju predvode, uz Ma~vana, i Stefan Markovi}, Boban Marjanovi}, Nemawa Bjelica i Marko Ke{eq.

- „Dnevnikovo“ priznawe mi puno zna~i. To je nagrada za ono {to sam u~inio u protekloj godini, ali i veliki podstrek za budu}nost - rekao je Milan Ma~van. - Drugo mesto na listi va{eg lista, barem ja to tako do`ivqavam, jeste nagrada za sportistu, ali i kompletnu li~nost i zaista sam ponosan na dobijeno priznawe.. [ira sportska javnost za Milana Ma~vana ~ula je prvi put posle Svetskog juniorskog prvenstva u Novom Sadu 2007. godine, kada je Srbija osvojila zlatnu medaqu, a Ma~van pro-

Na „Dnevnikovoj” priredbi bili su Milanovi otac, sestra i majka

gla{en za najboqeg igra~a [ampionata. Pro{le godine krilni centar Hemofarma progla{en je za najperspektivnijeg mladog igra~a Evrope, a u godini koja je ostala za nama, evo, nastavio je trofejni niz. Na na{e pitawe da li postoji kod wega gradacija velikih priznawa i medaqa, Ma~van je odgovorio: - U svojoj riznici imam oko 30 trofeja. Ipak, Svetsko prvenstvo u Novom Sadu me je lansiralo i afirmisalo, omogu}iv{i mi i veliku dozu samopouzda-

wa i wega bih posebno izdvojio.

U 2010. godini pred nama je Svetsko seniorsko prvenstvo u Turskoj. Posle vi{e godina pada, o Srbiji se ponovo pri~a s po{tovawem u svetskim medijima. Koliko su dometi na{eg tima na tom velikom doga|aju?

- Imamo {ansu da nastavimo s dobrim, vrhunskim rezultatima - kategori~an je Milan Ma~van.

- Naravno, do wih se sti`e uz kvalitetan i mukotrpan rad i znam da nas upravo takve pripreme na leto ~ekaju za Mondobasket. Rekao je nedavno to i selektor Ivkovi}, a ja se s wim potpuno sla`em - plasman u ~etvrtfinale bio bi veliki uspeh za nas. Ve}ina selekcija do}i }e s najja~im postavama, bi}e tu do-

sta NBA zvezda... Ipak, treba da vidimo ko }e se sve zaista pojaviti u Turskoj. Bi}e nam, uz talenat i trud, potrebna i doza sportske sre}e kako bismo ostvarili zacrtane ciqeve.

A kakvi su Milanovi li~ni planovi?

- Oni su vezani pre svega za moj klub Hemofarm. @eqa mi je da osvojimo jedan trofej u sezoni, u inat svima onima koji misle da se vrhunska ko{arka kod nas igra samo u Partizanu i Crvenoj zvezdi. To bi bila nagrada za finansijska i emotivna ulagawa svih qudi u Hemofarmu i sportski uspeh. Mislim da nas mediji ne prate u skladu s na{im vrednostima i ko{arkom koju igramo i zato }u dati sve od

IVANA [PANOVI], TRE]EPLASIRANA NA „DNEVNIKOVOJ” LISTI

Novi izazovi me|u seniorkama davno se u Srbiji, usu|ujemo se to da tvrdimo, nije pojavila jedna sportistkiwa koja ima harizmu poput skaka~ice udaq novosadske Vojvodine Ivane [panovi}. Lepotica iz Zrewanina mo`da svojim izgledom vi{e podse}a na manekenku nego na najve}e zvezde svetske atletike, ali, zavr{avaju}i juniorski sta`, nagovestila je da }e i me|u seniorkama imati {ta da ka`e. Uz to, sigurno je da }e poku{ati da napravi proboj u

svetski vrh, jer Ivana je takva - ne priznaje prose~nost u onome {to radi.

U 2009. godini stigle je najpre do zlata na Univerzijadi u Beogradu, a potom je osvojila i srebrnu medaqu na Evropskom juniorskom prvenstvu u Novom Sadu. I poigravala se rekordima Srbije, sve do trenutka kada je dosko~ila do 6,71 metara na stadionu „Kara|or|e“, ~ime je sa srpskog trona skinula dugove~no ostvarewe Tamare Male{ev. Ivana je sada apsolutna

rekorderka na{e zemqe i velika nada srpske atletike da }e napokon dobiti zvezdu evropskog i svetskog kalibra.

Na dodeli priznawa na{eg lista, mu{ki deo publike ostao je bez daha kada je nagradu za tre}e mesto u 2009. godini dobijala Ivana [panovi}.

Zra~e}i lepotom i sigurno{}u u sebe, ona je dobila veliki aplauz, a o nagradi je rekla: - Na{la sam se u dru{tvu velikih sportskih imena kakva su Na|a Higl, Milan Ma~van,

Nemawa Mirosavqev... - rekla je Ivana [panovi}. - To mi laska i govori da ovo {to radim i u ~ega toliko ula`em na atletskoj stazi i te kako ima smisla. Zaista sam veoma sre}na i va{e priznawe zna~i mi mnogo. Prelazim u seniorsku konkurenciju i zadovoqna sam zbog saznawa da qudi prate i vrednuju moja ostvarewa.

Na Evropskom prvenstvu u Novom Sadu silno je `elela zlatnu medaqu, popravila je seniorski rekord na{e zemqe,

ali je zlato oti{lo u Rusiju.

Darija Kli{ina sko~ila je 6,80 metara i zaslu`ila prvo mesto, a Ivana je u suzama zavr{ila finalni deo nadmetawa.

– Bila sam tu`na {to nisam osvojila zlato, jer moj plan bio je da juniorsku karijeru okon~am sa najsjajnijom medaqom na Evropskom prvenstvu i pred mojim navija~ima – objasnila je [panovi}eva. – Imala sam u nogama i boqi rezultat od tih 6,71 metara, videlo se to i prilikom prestupa u posledwem poku{aju u finalu. Ipak, kada se zna kakvih sam problema imala tokom godine i da je bilo pitawe da li }u uop{te nastupiti u Novom Sadu, moram da budem zadovoqna u~iwenim.

U 2010. godini o~ekuju je dva velika takmi~ewa - Evropsko ekipno prvenstvo u Beogradu i pojedina~ni {ampionat Starog kontinenta u Barseloni.

– Sada po~iwem sa seniorskom karijerom, ali verujem u sebe – naglasila je Ivana. – Znam da mi ne}e biti lako, ali sam spremna za izazove koji se nalaze ispred mene i osnovni ciq bi}e mi da u 2010. godini popravim rekord Srbije i sko~im preko 6,80 metara. Dobro treniram, moj trener Jani Hajdu i ja kujemo planove i nadam se da }e me zdravqe poslu`iti i da }u nastaviti da ostvarujem zapa`ene rezultate.

A. Predojevi}

KOWI^KI SPORT

KO[ARKA

KUGLAWE

ODBOJKA

PLIVAWE

1. Bo{ko Risti} (Kowi~ki klub Impuls, Novi Sad) 2. Romana Suvajyi} (Kowi~ki centar Novosadski sajam, Novi Sad) 3. Nora Po~ek (Kowi~ki klub Grani~ar, Novi Sad) 4. Ivan Stevanovi} (Kowi~ki klub Viking, Novi Sad) 5. Ivana Markovi} (Kowi~ki klub Linda, Subotica)

1. Milan Ma~van (Hemofarm [tada, Vr{ac) 2. Stefan Markovi} (Hemofarm [tada, Vr{ac) 3. Boban Marjanovi} (Hemofarm [tada, Vr{ac) 4. Vid @arkovi} (Proleter Naftagas, Zrewanin) 5. Du{ko Buni} (Novi Sad, Novi Sad)

O

DIZAWE TEGOVA 1. Milo{ Kne`evi} (Spartak, Subotica) 2. Kristijan Horvat (Spartak, Subotica) 3. ^aba Na| (Spartak, Subotica) 4. Dejan Peji} Tukuqac (Spartak, Subotica) 5. Igor Tomi} (Radni~ki, Sombor)

KAJAK I KANU 1. Antonija Na| (Vojvodina, Novi Sad) 2. Antonija Panda (Dunav, Bezdan) 3. Marta Tibor (Dunav, Bezdan) 4. Renata Kubik (Dunav, Bezdan) 5. Bora Sibinki} (Vojvodina, Novi Sad)

KARATE 1. Sawa Cvrkota (Zadrugar, Lazarevo) 2. Valentin Popa (Dinamo, Pan~evo) 3. Slobodan Bitevi} (Dinamo, Pan~evo) 4. Dejan Umi}evi} (Dijamant, Zrewanin) 5. Milo{ Jovanovi} (Dijamant, Zrewanin)

sebe kako bismo u klupske vitrine doneli jedan od trofeja.

O planovima u karijeri, odli~ni mladi igra~ je dodao: - Ugovor s Hemofarmom ve`e me jo{ dve godine, s tim da na leto mogu da odem ako mi se uka`e neka ponuda. Pro{log leta sam trebao da iza|em na NBA draft, ali sam odustao zbog priprema s reprezentacijom. Iako me i tokom slede}eg leta o~ekuju pripreme nacionalnog tima, ko zna, mo`da stignem da skoknem na draft... Nemam ambicije da prelazim u neki doma}i klub, u Srbiji mi je Hemofarm jedina opcija, a vide}emo {ta }e vreme da donese - zavr{io je Milan Ma~van, najboqi ko{arka{ AP Vojvodine u 2009. godini.

A. Predojevi}

1. Livia Santo (Pionir, Subotica) 2. Robert Erwe{i (Senta, Senta) 3. Nevena Jokovi} (Pionir, Subotica) 4. ^ongor Baraw (Senta, Senta) 5. Gavra ]osi} (Senta, Senta)

1. Milena Ra{i} (Dinamo Azotara, Pan~evo) 2. Borislav Petrovi} (Vojvodina, Novi Sad) 3. Milo{ Vemi} (Vojvodina, Novi Sad) 4. Luka ^ubrilo (Vojvodina, Novi Sad) 5. Nikola Jovovi} (Vojvodina, Novi Sad)

1. Na|a Higl (Tami{, Pan~evo) 2. Miroslava Najdanovski (Proleter, Zrewanin) 3. Ivan Len|er (Proleter, Zrewanin) 4. ^aba Sila|i (Proleter, Zrewanin) 5. Boris Stojanovi} (Vojvodina, Novi Sad)

DNEVNIK

31.decembar2009-2.januar2010.

37

NAJBOQI SPORTISTI AP VOJVODINE 2009. PO IZBORU NA[EG LISTA

Lista prvih deset 1. Na|a Higl (plivawe) 2. Milan Ma~van (ko{arka) 3. Ivana [panovi} (atletika) 4. Nemawa Mirosavqev (streqa{tvo) 5. Stefan Markovi} (ko{arka) 6. Milena Ra{i} (odbojka) 7. Tatjana Trivi} (yudo) 8. Davor [tefanek (rvawe) 9. Marija Galowa (stoni tenis) 10. Petar Filipovi} (vaterpolo)

„DNEVNIKOVA” VE^NA LISTA

SPECIJALNE NAGRADE 1.

2.

3.

4.

Gordana Mikovi}-Mu~ibabi} (streqa{tvo) Milan Grbi} (novinar) Savate klub Vojvodina (Novi Sad) Stonoteniski klub Vojvodina (Novi Sad)

RUKOMET

RVAWE

1. Aleksandra \or|evi} (Kikinda, Kikinda) 2. Sawa Rajovi} (Kikinda, Kikinda) 3. Savo Me{ter (Crvenka, Crvenka) 4. Qubomir Jo{i} (Jugovi} Unimet, Ka}) 5. Milo{ Bari{i} (Vojvodina @elezni~ar, Novi Sad)

1. Davor [tefanek (Spartak, Subotica) 2. Kristijan Fris (Proleter, Zrewanin) 3. Mate Neme{ (Senta, Senta) 4. Roland Bin (Spartak, Subotica) 5. Goran Bojani} (Vojvodina, Novi Sad)

1. 1957. Dobroslav Krsti} (fudbal) 2. 1958. Olga Gere (atletika) 3. 1959. Maja \uki} (tenis) 4. 1960. Novak Roganovi} (fudbal) 5. 1961. Petar Benedek (boks) 6. 1962. Olga Gere (atletika) 7. 1963. Branislav Simi} (rvawe) 8. 1964. Branislav Simi} (rvawe) 9. 1965. Branislav Lon~ar (streqa{tvo) 10. 1966. Gorinka Erski – Kovrlija (kuglawe) 11. 1967. Zvonko Vujin (boks) 12. 1968. Branislav Simi} (rvawe) 13. 1969. Sreten Damjanovi} (rvawe) 14. 1970. Desanka Perovi} (streqa{tvo) 15. 1971. Sreten Damjanovi} (rvawe) 16. 1972. Zvonko Vujin (boks) 17. 1973. Slavko Obadov (yudo) 18. 1974. Ivan Frgi} (rvawe) 19. 1975. Ivan Frgi} (rvawe) 20. 1976. Momir Petkovi} (rvawe) 21. 1977. Refik Memi{evi} (rvawe) 22. 1978. Milorad Stanulov (veslawe) 23. 1979. Milan Jani} (kajak) 24. 1980. Slobodan Ka~ar (boks) 25. 1981. Refik Memi{evi} (rvawe) 26. 1982. Mirjana \urica (rukomet) 27. 1983. Zoran Kalini} (stoni tenis) 28. 1984. Zoran Pan~i} i Milorad Stanulov (veslawe)

STONI TENIS 1. Marija Galowa (^elarevo, ^elarevo) 2. Andrea Todorovi} (Vojvodina, Novi Sad) 3. Marko Petkov (Banat, Zrewanin) 4. Zoran Savi} (Vojvodina, Novi Sad) 5. Eva Tapai (Senta, Senta)

29. 1985. Monika Sele{ (tenis) 30. 1986. Momir Rni} (rukomet) 31. 1987. @arko Petrovi} (odbojka) 32. 1988. Gordana Perku~in (stoni tenis) 33. 1989. Senad Rizvanovi} (rvawe) 34. 1990. Margita Tot (kuglawe) 35. 1991. Monika Sele{ (tenis) 36. 1992. Aranka Binder (streqa{tvo) 37. 1993. Mladen Miqkovi} (karate) 38. 1994. Miodrag Panteli} (fudbal) 39. 1995. Nemawa Mirosavqev (streqa{tvo) 40. 1996. Aleksandra Ivo{ev (streqa{tvo) 41. 1997. Aleksandar Jovan~evi} (rvawe) 42. 1998. Andrija Geri} (odbojka) 43. 1999. Arpad [terbik (rukomet) 44. 2000. Vasa Miji} (odbojka) 45. 2001. Aleksandar [api} (vaterpolo) 46. 2002. Sne`ana Peri} (karate) 47. 2003. Slobodan Bo{kan (odbojka) 48. 2004. Iva Obradovi} (veslawe) 49. 2005. Dragan Zori} i Ogwen Filipovi} (kajak i kanu) 50. 2006. Dragan Zori} i Bora Sibinki} (kajak i kanu) 51. 2007. Dragan Zori} (kajak i kanu) 52. 2008. Antonija Na| (kajak i kanu) 53. 2009. Na|a Higl (plivawe)

STREQA[TVO 1. Nemawa Mirosavqev (Streqa~ka dru`ina Novi Sad 1790) 2. Dragan Markovi} (Streqa~ka dru`ina Novi Sad 1790) 3. Aranka Binder (Streqa~ka dru`ina Novi Sad 1790) 4. Dejan Pe{i} (Pan~evo 1813, Pan~evo) 5. Brankica Zari} (Kikinda)

[AH 1. Robert Marku{ (Novosadski [K) 2. Du{an Popovi} (Novosadski [K) 3. Dragan [olak (Novosadski [K) 4. Nikola Sedlak (Spartak, Subotica) 5. Milo{ Roganovi} (Spartak, Subotica)

YUDO 1. Tatjana Trivi} (Partizan, Novi Sad) 2. Vawa Mandi} (Partizan, Novi Sad) 3. Jovana Rogi} (Slavija, Novi Sad) 4. Sne`ana Deliba{i} (Partizan, Novi Sad) 5. Milica @abi} (Partizan, Novi Sad)

HOKEJ NA LEDU 1. Ivan Tumbas (Vojvodina, Novi Sad) 2. Milan Lukovi} (Novi Sad, Novi Sad) 3. Aranicki Fedor (Vojvodina, Novi Sad) 4. Filip Mirkovi} (Vojvodina, Novi Sad) 5. Milo{ Babi} (Vojvodina, Novi Sad)

TENIS 1. Filip Krajinovi} (@AK, Sombor) 2. Dejan Kati} (Elit, Novi Sad) 3. Aleksandra Tucakov (Novi Sad 2002, Novi Sad) 4. Marina Ka~ar (Vojvodina, Novi Sad) 5. Pe|a Krstin (Mokrin)

FUDBAL 1. Dragan Mr|a (Vojvodina, Novi Sad) 2. Du{an Tadi} (Vojvodina, Novi Sad) 3. @eqko Brki} (Vojvodina, Novi Sad) 4. Slobodan Medojevi} (Vojvodina, Novi Sad) 5. Milan Jovani} (Spartak Zlatibor vode, Subotica)

38

DNEVNIK

31.decembar2009-2.januar2010.

VI[E OD SPORTA

RADOJKA CRVENI CECA 32 GODINE KUVA FUDBALERIMA VOJVODINE

Puna premija – prazni ovali ve je bilo sve~ano tog 4. decembra u Fudbalskom centru “Vujadin Bo{kov” u Veterniku, domu fudbalera Vojvodine. U prvom planu, me|utim, nisu bili ni igra~i, ni treneri, niti bilo ko iz klupskog rukovodstva, ve} Radojka Crveni, {efica kuhiwe novosadskog superliga{a. Ceca je po dobijawu re{ewa za penziju odlu~ila da se na dostojan na~in oprosti od tridesetdvogodi{we karijere provedene za {poretom Centra, spremaju}i razne |akonije i uga|aju}i brojnim generacijama fudbalera u crvenobelim dresovima.

– Trenera sam za 32 godine ispratila ravno 46, neke i po vi{e puta, a igra~a... ne znam im ni broj – ka`e Radojka, za ve}inu Ceca, a za neke i Du{ica draga, kako su je neke generacije naj~e{}e oslovqavale.

Svako jutro s prvim petlovima Ceca s Detelinare kre}e ka Veterniku. Tamo sa Darom, Sekom i Vidom, svojim najbli`im saradnicama, kuva, pe~e, mesi...

Kada su pripreme i tempo je `e{}i, ali i jelovnik druga~iji. U toku takmi~arske sezone re`im je, naravno, poseban.

– Sve radim iskqu~ivo u dogovoru i po preporuci doktora Borka Vukosava, koji brine o

S

Ceca je zajedno sa suprugom @aretom, wenim @arom, zajedno po~ela da kuva fudbalerima Vojvodine 1977. godine.

– Na preporuku Ace Ivo{a i na{e Ketike, koja je nekada bila kafe kuvarica u starim klupskim prostorijama u @arka Zrewanina, do{li smo na razgovor. Vojvodini je, se}am se, trebao proveren par. I kada smo posle razgovora po~eli da radimo, na probnom radu proveli smo pola godine. E, ko nas sve nije proveravao, od policije do politi~ara, ali i to smo, o~igledno, morali da pro|emo. @are Crveni je posle dve decenije rada pre{ao u Sremsku Kamenicu u tada{wu Sredwu {kolu

nenadi s tepsijama bureka za celu radnu zajednicu, ba{ kao i leti s punim gepekom lubenica. Iako }u sigurno nekoga zaboraviti, gospoda su bila Tonko Vuku{i}, Mi{a Pavi}, \oka Haxievski, ^eda \oin~evi}, Bane Smiqani}...

Pamti Ceca razne detaqe.

– Prvi fudbaler kojeg pamtim da je prespavao u sobi u Veterniku bio je Brane Novakovi}, dana{wi direktor omladinsko-pionirske {kole. Moj sin Deja, koji je na naslovnoj strani sa {ampionskim peharom kwige objavqene povodom 75-godi{wice FK Vojvodina, video je ovde prvi put afri~kog fudbalera, Anselma Deliku, ~uvenog @iku iz Gabona. [ampionska generacija i u Cecinom se}awu ima posebno mesto.

– Koliko je te{ko i neobi~no bilo kad smo ispali iz Prve lige, toliko je lep bio period povratka i juri{a na titulu. Dolaskom za direktora Qube [pawola u ~etiri navrata nam je pove}ana plata.

Kasnije, 1989. godine, Smederevac (predsednik), Kosanovi} (direktor), Qupko (trener), a na terenu Zovko, [ele, [apura... krenuli su

Cecina kuhiwa za zdravqe i snagu igra~a

Tiramisu Sve~ani ispra}aj u penziju

Od krmenadle do papaka – Kad je bilo bombardovawe, direktor [apuri} ka`e da mora da se trenira. Ni struje, ni vode, a igra~i gladni. Ja na dve male butan ringle kuvam supu, a moja koleginica na istom takvom re{ou, na obli`woj `ivinarskoj farmi, pr`i piletinu....

Materijalno, Ceca ipak kao najte`u sezonu pamti 2004/2005. godinu.

– Platu nismo dobili osam meseci, fri`ideri i magacin prazni... Deja Govedarica, koji je tad zavr{avao karijeru, donese jedno jutro sviwu, a mi napravimo pravu zabija~ku. Potro{ilo se sve, od krmenadli do papaka. zdravqu igra~a. Nikada se nijedan igra~ nije po`alio na mu~ninu, na bolove u stomaku ili na bilo {ta {to bi ukazalo da je zakazala na{a kuhiwa. S druge strane, ovali naj~e{}e posle obroka ostaju prazni, a za mene je to uvek puna premija.

Kao {to u~iteqica uvek pamti prvu generaciju |aka, tako i Ceca najvi{e pomiwe generaciju kojoj je prvo kuvala. Ruta, Li~ke, Pera, Trixa...

– Kako su ti pleli po pasuqu i paprika{ima! Al’ bila su i druga vremena. Tada se nije odvajala ko`urica od ribi}a s kolenica, kao danas. Sada se vi{e insistira na junetini, piletini i ribi.

Mewaju se generacije, ali i potrebe i navike. Vujkov, Ximi, Laza, ]ure, Vaske, Koca, [araba, Cile, Lane, trener Kosanovi}... ba{ su umeli da pohvale moje ru~kove. Kad se vrate s priprema, gde su ~esto imali svega i sva~ega na trpezi, a oni ka`u: “Ceca, ala

MUP-a, gde tako|e ovih dana treba da obele`i odlazak u penziju.

– On je ve} imao iskustva jer je kuvao u Crvenki, a koliko se se}am, preporu~io ga je Vojvodini Ratko Svilar, ~uveni golman koji je iz tog mesta stigao u Novi Sad.

INTERVJU

smo se u`eleli tvoje kuhiwe”.

Nije mi zato nikada bilo te{ko da umesim doma}u taranu i narendam, da ispe~em krofne i pala~inke...

A kakvi su ovi danas?

– Pa eto, Du}a ima obi~aj da ka`e: “Ceca, opusti ruku kada ma`e{ euro-krem na krofnu”. I Mr|a voli krofne, a Brki} i Brazilac Ple~ pala~inke. Kizito obo`ava pasuq i ribu. Uglavnom slabije jedu vo}e, osim kad im pripremim vo}nu salatu. Ali, najvi{e im se svi|a torta “tiramisu”. \urovski je nedavno naru~io tu tortu da je nosi za Beograd.

Ni s jednim trenerom nije imala problema, mada...

– Najlo{ija atmosfera bila je u vreme Vuka{ina Vi{wevca. Marko Valok je umeo da nas ujutru iz-

Sastojci: 3 pakovawa pi{kota, 4 jajeta, 4 kesice {laga, 3 decilitra jake crne kafe, ~a{ica ruma, kakao i 250 grama sira “maskarpone”.

Priprema: Pi{kote (za podlogu i redove) umakati u kafu i re|ati. Fil: posebno umutiti 4 `umanca s 5 ka{ika {e}era u prahu, posebno umutiti belanca, a posebno {lag. Dodati sir “maskarpone” i sve blago sjediniti mikserom u dubqoj posudi. Kada se pore|aju pi{kote i fil u tri reda, preko glazure posuti kakao kroz re{etku.

Ragu ~orba Sastojci (za 40 osoba): 2,5 kg june}eg mesa od buta, 2 kg povr}a (luk, zelen, {argarepa, celer), 2 decilitra uqa, 5-6 ka{ika vegete, biber u zrnu, lovor list.

Priprema: Iseckano povr}e i luk dinstati na vrelom uqu.

Zatim naliti vodu. Meso iseckati i izblan{irati, potom oprati u hladnoj vodi i staviti u ~orbu. Kad provri, blago zapr`iti s 2-3 ka{ike bra{na (kad bude tamno `ute boje) i skinuti sa {poreta. Posebno pripremiti “legir” od pet `umanaca i jedne pavlake (dobro umutiti i ubaciti sitno seckani per{unov list i iscediti 1-2 limuna). U “legir” usuti jednu kutla~u vru}e ~orbe, i prome{ati, a po ukusu dodati malo sir}eta. Legir sjediniti sa ~orbom i vi{e ne vra}ati na {poret da se ne zgrudva.

{ampionskim putem. Kao da je ju~e Sale Stankovi} dovezao Sini{u Mihajlovi}a iz Borova i rekao mu: “Vidi{ mali, ovo }e ti od danas biti druga mama”.

Mnogo je igra~a koji su tim re~ima nazivali Cecu, a pred polazak na intervju istim re~ima na{u sagovornicu pozdravio je i nekada{wi igra~ Vojvodine, a ove jeseni najboqi prvotimac Jagodine, Sa{a Cilin{ek.

– I meni i wima Veternik je bio druga ku}a. Mogli smo mi jedni druge da volimo mawe ili vi{e, da se i ne volimo, ali red je uvek morao da se zna, kao i to ko {ta radi i ko je za {ta zadu`en.

Bilo je, vaqda, i onih koji su uvek ne{to zanovetali, birali?

– Adamovi} i Jablan su najvi{e izvoqevali i retko kad im se {ta svi|alo – ka`e Ceca, koja je na insistirawe predsednika kluba Ratka Butorovi}a sa~inila ugovor o radu i, mada penzionerka, brinu}e o Vo{inoj kuhiwi i u slede}oj godini.

Sava Savi}

MILAN LANE JOVANOVI], REPREZENTATIVAC SRBIJE U FUDBALU

Svi smo mi sluge kapitalizma redriblao celu odbranu i postigao gol”, “Naqutio trenera i saigra~e”, “Opet odu{evio”, “Rat zbog Jovanovi}a”, “Standard ne pu{ta Laneta ni za kakve pare”…

Sve su to naslovi koji su gruvali sa stranica sportskih magazina {irom Evrope u posledwe dve godine, a odnose se na srpskog fudbalskog reprezentativca Milana Jovanovi}a Laneta koji je pre svega fantasti~nim igrama u dresu aktuelnog belgijskog {ampiona iz Lije`a i nacionalnoj selekciji Srbije privukao pa`wu najbogatijih klubova Starog kontinenta. z Milane, {ta si ti: crna ovca, bela vrana, umiqato lane ili beli orao?

– Zar se uop{te postavqa takvo pitawe? Beli orao, naravno, ne moram ni da obja{wavam zbog ~ega. z Dobro, dobro, svi znamo koliki si patriota, ve}i od mnogih koji se busaju i di`u tri prsta. Kad ih ti digne{, onda to zna~i da si posle drugog gola najavio het trik, zar ne?

– Ha, ha, ha. Pa mo`e i tako da se tuma~i, ali zna se {ta ose}am u trenucima radosti. Ja stvarno volim svoju zemqu i svoj narod i svaki gol i pobedu poklawam wima. z Da si paklen igra~, to svi znaju. Zato mo`da svi ne

P

znaju da si i sjajan peva~. Bar si za takvog va`io dok si igrao u Vojvodini? Ko u Standardu peva lep{e od tebe?

– Niko, ali koliko su nekada u Vojvodini ~esto tra`ili da pevam, toliko me u Lije`u mole da ne pevam. A ja ne umem druga~ije da zapo~nem dan, nego pesmom. Ko peva, zlo ne misli, a kad se izjutra ispru`imo na sto-

snio po petnaestak minuta, jer pola ekipe na ~elu s trenerom nije smeh moglo da zaustavi. Jedan deo vaqao se po travi dr`e}i se za stomak, dok su se drugoj polovini ko~ile vilice zbog tvojih imitacija pojedinih likova iz bli`e okoline.

– Priznajem da sam malo zapostavio taj deo mog talenta.

Nisam vi{e meso`der z U kakvoj hrani u`iva{?

– Nekada sam bio meso`der. Samo sam krkao {nicle, mesinu uglavnom. Od kada sam u Belgiji, mnogo vi{e jedem ribu i morske plodove, volim mediteransku kuhiwu.

Auto za porodicu z Koji automobile vozi{?

– Xip “audi Q 7”. Ne volim sportske automobile. Uovom vozilu supruga Nata{a, sinovi Du{an (3,5 godine), Lazar (1,5) i ja se ose}amo bezbednije. love za masa`u, ja odmah po~nem da pevu{im. Drugi besne, ka`u da ne razumeju takvu muziku. Al’ briga me {ta ka`u i {ta misle. z Ni peva~, ni glumac, ve} fudbaler?

–- Kako mislite glumac? Pa ja ba{ nemam obi~aj da se vaqam po terenu simuliraju}i povredu. Koleno me stvarno mu~i, zato i moram na operaciju. z U pitawu su tvoje imitatorske mogu}nosti. Pamtimo i vreme kada je trening ka-

Ali ko zna, mo`da ga o`ivim kada karijeru privedem kraju.

Ima i u Belgiji likova koje bih skinuo za ~as, ali nekako sam ozbiqniji, usredsre|en samo na posao. Znate, svi smo mi na svoj na~in sluge kapitalizma. z Da je kapitalizam bio prisutan pre deset godina u Novom Sadu u doba ~uvenog {trajka 17-orice fudbalera Vojvodine ~iji si najmla|i ~lan bio, pitawe je kako bi daqe tekla tvoja karijera?

Lane Jovanovi} sa suprugom Nata{om

– Znam da smo tada napravili glupost, a ja kao najmla|i fudbaler pogotovo. Me|utim, ponovo bih isto postupio, jer je moja odluka da podr`im starije kolege bila gest solidarnosti. Meni je bilo najte`e, jer je na suprotnoj strani bio ~ovek koji mi je pru-

`io {ansu i omogu}io mi da se vinem u fudbalski svet. Naravno, re~ je o treneru To{i Manojlovi}u, ali ponavqam, ne kajem se jer je to u prirodi moje li~nosti. Ne znam da kalkuli{em. z Kako ne zna{, kada si odbio tolike klubove?

– Prvo, nisam ih ja odbio, ve} moj klub. Uostalom, veza izme|u Standarda i mene je postala ne{to mnogo vi{e od relacije klub-igra~. Ovo je ve} familijarni odnos i ja se polako mirim s ~iwenicom da }u ugovor odraditi do kraja, a onda }u u maju kao slobodan igra~ oti}i u veliki evropski klub. z Srbija, Ukrajina, Rusija, Belgija…Nastavi niz.

– [panija (zbog na~ina igre koji meni najvi{e odgovara), Italija (zbog fudbalske strasti i izuzetno jakog i ujedna~enog “kal~a”), Nema~ka (zbog celokupne fudbalske infrastrukture i ure|enih odnosa koji vladaju u Bundesligi) i Engleska (zbog kolevke fudbala, atmosfere koja vlada na stadionima i najbogatijih ugovora), Turska... z Ko je po tebi najboqi fudbaler planete?

– Jedan je Leo Mesi! z I ti ima{ taj nepredvidivi dribling koji ume da zaludi protivni~kog igra~a?

– Imam, ali to je samo lo{a kopija Mesija. On je neponovqiv. z Koliko }e orlovi preleteti utakmica na Svetskom prvenstvu u Ju`noj Africi?

– Najmawe ~etiri, a ja se nadam i pet. z [ta bi poru~io ~itaocima “Dnevnika”?

– Da idole uvek tra`e u sportistima.

Sava Savi}

c m y

DNEVNIK

31.decembar2009-2.januar2010.

39

31.decembar2009-2.januar2010.

c m y

40

DNEVNIK

c m y

DNEVNIK

31.decembar2009-2.januar2010.

41

31.decembar2009-2.januar2010.

DNEVNIK

c m y

42

NA LICU MESTA

GABOR SAGMEJSTER, DAKARIST IZ VOJVODINE

Preko Anda na dva to~ka a pro{logodi{wim iskustvom u venama, na ganc-novoj «„zveri”» od motora, te sa znatno ve}om medijskom podr{kom, Suboti~anin Gabor Sagmejster prvog dana 2010. kre}e u svoje novo, drugo po redu i 9.000 km dugo osvajawe argetinskih pampasa, za Vojvo|anina zastra{uju}e visokih Anda, od-ko-zna-kada ki{e `edne pustiwe Atakame... Ciq mu je, otkriva u razgovoru za „Dnevnik”, da do povratka u Buenos Aires 16. januara, na fini{ 31. Dakar relija, obezbedi plasman me|u prvih 50 u kategoriji motocilista: dakle, dvadeset i devet mesta boqe nego lane, na vatrenom kr{tewu.

Ipak, sam plasman je nekako vi{e stvar presti`a; uspeh na Dakar reliju ne ozna~ava pozicija u generalnom plasmanu, ve} to da li ste – zavr{ili trku. Evo, pro{le godine, od 235 motociklista koji su po{li u prvu Dakar avanturu koja je organizovana van afri~kog kontinenta, ni polovina nije uspela da stigne do ciqa. Ne ka`e se xabe da od Dakara nema opasnije i te`e trke na svetu. Izazov samo za one koji se odva`e da krenu sa starta; za ostale - tek pusti sanak, govorio je osniva~ trke, Tjeri Sabin, koji se i sam na{ao me|u desetinama `rtava ovog jedinstvenog takmi~ewa ~oveka i prirode.

– Kqu~no pravilo na Dakaru je – da ne sme{ da juri{! Ja sam se toga dr`ao pro{le godine, nisam vozio „pun gas“, ve} do 80 posto mogu}nosti, ~uvao sam najpre sebe a onda i motor i tako sam uspeo da zavr{im trku – navodi Gabor. – Jer, ko krene od starta da juri, da se trka, taj vrlo brzo ispada. Izuzetak su takmi~ari koji na svakom Dakaru budu me|u prvih 20. Oni su klasa za sebe, maltene specijalni qudi, sve odreda biv{i {ampioni u reliju i enduru, vrhunski su pripremqeni, voze tokom godine svetski {ampionat i wihovi ti-

sobom, mora{ sam da se suo~i{ sa svim izazovima, prirodom...

Mora{ da nau~i{ da sam vodi{ ra~una o tome da li si poneo dovoqno vode, hrane, da li ti je napuwen satelitski telefon. Mora{ da savlada{ navigaciju, da ume{ da popravi{ kvarove ili barem da na|e{ neko privremeno re{ewe. Svake godine na Dakaru ima veliki broj novajlija, ali malo wih pregura prvu nedequ.

Ko ostanu u trci i u drugoj nedeqi, taj najverovatnije i zavr{ava trku.

Da bi ~itaocima bilo jasnije, svaka etapa na Dakaru izgleda otprilike ovako: ustanete u 4 ujutro, doru~ak je u pola pet, a onda idete na start vezne etape – reci-

S

Na startu milion qudi

movi imaju velike buxete. Mo`da se u budu}nosti odlu~im da krenem da vozim trke u Egiptu, Maroku, Tunisu... Za sada, ostajem u motokrosu, tu sam najboqi u zemqi, evo ponovo sam prvak dr`ave u klasi do 250 kubika. A reli {ampionat... mo`da, ako bi sa mnom i{ao Bo`o Risti}.

Sagmajster i Beogra|anin Bo`o Risti} bili su pro{le godine prvi u~esnici iz Srbije na Dakar reliju od kada ovaj postoji. Risti}, na Gaborovu veliku `alost, nije uspeo da zavr{i trku. Ove godine, pak, ne}e ni u~estvovati, zbog povrede na reliju u Tunisu.

Koliko je na Dakaru va`no da uz sebe ima{ nekog „svog“?

– Meni je u prvoj polovini trke mnogo zna~ilo to {to sam znao da, ako mi se ne{to dogodi, mogu da ra~unam na Bo`u koji je vozio iza mene, i znao sam da }e mi pomo}i,

Reli Dakar 2010

Foto: Getty Images

BOLIVIJA

Ikike

6 7

Antofagasta

5

8

4

500 km 300 miqa

Kopijapo

Fjambala 3

9

La Rioja La Serena

kao {to se i de{avalo. Ta solidarnost vladala je izme|u svih voza~a sa Balkana jer se uglavnom poznajemo od ranije. Ove godine bi}e mi te`e jer, osim Bo`e, na Dakaru ne}e biti ni drugih starih poznanika.

Gabor je na svom premijernom nastupu na Dakaru (istina, imao je takmi~arski broj i za nikad odr`ani Dakar 2008, koji je otkazan iz bezbednosnih razloga, a potom je ~itav reli iz Afrike iz istih razloga morao da bude preseqen u Argentinu i ^ile) nau~io da je za u~e{}e na reliju, uz sve ostalo, veoma va`no imati nov i dobro pripremqen motor.

Lane je vozio ve} izraubovani KTM 690 reli, ~ak sedam puta mu je zakazao, i puka je sre}a da je ma{ina do kraja izdr`ala sav napor trke. Uz pomo} sponzora, stigao je novi KTM 690 reli, tik pre ukr-

ETAPE

Specijal Ukupno km km 317 0 1 1. januar 1 2. januar 652 219 Motori / Kvad.

684 Auto. / Kamioni 251 2 3. januar 626 294 Motori / Kvad.

687 Auto. / Kamioni 355 441 3 4. januar 182 629 4 5. januar 203 670 5 6. januar 483 598 6 7. januar 418 641 7 8. januar 600 9. januar Odmor 568 8 10. januar 472 547 9 11. januar 338 586 10 12. januar 238 434 11 13. januar 220 796 12 14. januar 476 725 13 15. januar 368 707 14 16. januar 206 17. januar Ciq Ukupno km Motori / Kvad. 4.717 8.937 Auto. / Kamio. 4.810 9.030

ARGENTINA

San Huan

BRAZIL

Kordoba

10 2

TIHI OKEAN

Kolon 11

^ILE

Izvor ASO

1

1

URUGVAJ

12

Santijago

{titi vrat i kqu~nu kost od padova. Na le|ima nosim „kemel beg“ sa tri litre vode, koju pijem kroz slam~icu koja je provu~ena kroz kacigu. I, da, posebne rukavice, koje moraju da budu knap, opet da bi se spre~ilo stvarawe `uqeva. U tim okolnostima, `uqevi lako mogu da se zagnoje, a onda – reci zbogom trci.

Uz sve to, Gabora }e tokom trke opslu`ivati i fizioterapeut, kojeg su mu obezbedili Japanci. Ka`e, ako sve bude i{lo kako treba, mogao bi da trku zavr{i s plasmanom do 50. mesta. Ipak, za svaki slu~aj ponavqa – uspeh na Dakaru je zavr{iti trku. Izu~io je itinerer, isti~e da }e ovogodi{we izdawe biti te`e nego

14

San Rafael

13

Santa Rosa

START / CIQ Buenos Ajres

ATLANTSKI OKEAN © GRAPHIC NEWS

cavawa motorizovanog Dakar korpusa u luci L’Avr, krajem novembra. [ta se jo{ promenilo u odnosi na pro{lu godinu?

– Ostao sam u Salai Dakar timu iz Budimpe{te, ali ovaj put imam servisnu ekipu iza sebe, japanski [ugarara tim koji }e mi tokom ~itave trke servisirati motor.

Obezbe|eno mi je dovoqno rezervnih guma. Za sam motor }e biti zadu`en Kajzer Torsten, iskusni Nemac koji ima 10 Dakara iza sebe. On zaista sve zna – i o motoru i o Dakaru. Ove godine sa mnom idu i dvojica novinara iz Srbije koji }e me tokom trke pratiti u stopu.

Dakar reli traje dve nedeqe i s pravom se smatra testom qudske izdr`qivosti. Pitawe je koje verovatno sve interesuje: kako se takmi~ari pripremaju za napore koji ih o~ekuju tokom 9.000 kilometara?

– S pripremama sam po~eo jo{ u februaru. Odvozio sam ove godine 25 trka u nacionalnom {ampionatu i Balkanskom kupu. Imao sam peh jer sam slomio desnu ruku, pa sam posledwu trku u {ampionatu odvozio sa gipsom. [to se ti~e postizawa fizi~ke kondicije, to je ve} tri godine u rukama mog kondicionog trenera, Johana Ivi}, kojeg poznajem jo{ iz vremena kada sam igrao ko{arku u

– Posebna pri~a na Dakaru je publika. Lane se na startu trke okupilo milion qudi, bila je to nevi|ena atmosfera! Prava ludnica! No, publike je u velikom broju bilo i tokom ~itave trke, pa ~ak i u pustiwi! Dolazili su na svojim motorima lokalni motokrosisti, pa su takmi~arima pokazivali kuda da idu. I ina~e je publika, tokom ~itave trke, bila spremna da svakom pomogne. Ipak, organizatori su nas upozorili na to da se publika uglavnom okupqa na mestima odakle mogu da vide neku nesre}u, pad ili ne{to sli~no, pa nam je savetovano da takva mesta izbegavamo. mo, putem od Subotice do Beograda; od Beograda do Skopqa, ali preko [umadije, vozite specijal, a onda opet veznu etapu od Skopqa do \ev|elije, ili pak Soluna, gde sti`ete u kasnim ve~erwim satima. Ako imate mehani~are uz sebe, wima ostavqate motor da ga srede, a vi se upu}ujete na ve-

Skupo zadovoqstvo – Dakar je veoma skupo zadovoqstvo. Iz iskustva govorim, i ne pomi{qajte da se prijavite za trku ukoliko nemate najmawe 80.000 evra. U to ulazi kupovina novog motora, anga`ovawe mehani~ara, kupovina rezervnih delova, kotizacija, rezervne gume, avionska karta, transport motora i {ta sve ne. Zbog ekonomske krize ove godine prijavilo se znatno mawe u~esnika u kategoriji motociklista i kvodova. Pri~a se da }e upravo zbog visokih tro{kova, kako za organizatore tako i za u~esnike, trka ve} 2011. biti vra}ena u Afriku, ali izvesno je ne u „stari kraj“, dakle u severozapadni deo, ve} negde drugde, gde je bezbednije. U igri je, koliko sam ~uo, i da trka krene negde iz Evrope. prvom timu Spartaka. Da, da, igrao sam u prvom timu osam godina. Tada jo{ nisam imao para da kupim motor (smeh). Rigoroznije pripreme po~eli smo 1. novembra.

To je zna~ilo 3 do 4 puta nedeqno po dva sata u teretani, udarni~ki, vo`wa bicikla, dizawe tegova, tr~awe... Dva puta nedeqno vozio sam motor, bez obzira na vremenske prilike.

A, podizawe motora?

– Pred pro{logodi{wi Dakar podizao sam dnevno motor i do 50 puta. Tokom trke de{avalo mi se da ga na etapi podi`em i 15 puta, a motor ima „tri~avih“ 200 kilograma. Nadam se da mi ove godine ta snaga ne}e biti toliko potrebna. Zna{, za Dakar je od fizi~ke kondicije mo`da i va`nije da si psihi~ki spreman. Za prvi Dakar sam se prijavio tek kad sam bio siguran u svoje profesionalno ali i `ivotno iskustvo.

Imam 39 godina i od toga 18 godina vozim motor. Uverio sam se pro{le godine da je trideset leta neka dowa granica za u~e{}e na trci. Tamo nema mame i tate da ti pomognu... Tamo si sam sa

~eru i potom na po~inak. Ali, ako ste tamo potpuni „solista“, ~eka vas besana no} tokom koje morate da pripremite ma{inu za sutra{wi start. Naslage umora na kraju mogu da u~ine svoje, daleko bilo.

– Tih pola sata, od ustajawa do doru~ka, taman }e mi biti dovoqno da se obu~em. Da, mislim da }e mi biti potrebno barem 20 minuta. U pitawu je specijalna oprema koju navla~im na sebe. S tim se na Dakaru ne sme{ {aliti. Mora{ da ima{ dobre, komotne ~izme, kvalitetne ~arape koje }e spre~iti stvarawe `uqeva, jer to mo`e da ti predstavqa ozbiqan problem. Daqe, obla~im posebne ga}e, s jelenskom ko`om iznutra... kao one {to koriste bicilisti.

To je zbog vi{esatnog sedewa i ne ba{ povoqnih uslova za odr`avawe li~ne higijene. Na kolena stavqam posebne stabilizatore, zatim grudobran koji treba da me za{titi od lomqewa rebara. Pro{le godine nisam imao kompletnu za{titu pa sam pri jednom padu slomio tri rebra. Nosim i profesionalni {titnik za vrat, koji

lane. [ta o~ekuje dakariste do 16. januara?

– Mar{ruta je sli~na kao pro{le godine, s tim da }emo vi{e dana provesti u ^ileu. I bi}e mnogo vi{e vo`we u Atakami, ~itavih nedequ dana. Atakama je posebna pri~a. Ka`u da najmawe 400 godina nije palo ni kapi ki{e!

Pro{le godine kru`na etapa u pustiwi bila mi je najte`a. Svima nam je do{lo da zapla~emo od muke! Za razliku od Sahare, u Atakami dine umeju da budu visoke i do 800 metara, vi{e su i od Fu{ke gore. Kad ste na vrhu dine i vidite ponor, osetite smrtni strah! U Atakami vetar duva tolikom snagom da i ovakve poput mene, a imam 100 kilograma, mo`e da „oduva“ s motora! Tu je i problem s bojom peska – i mekani i tvrdi pesak svuda je iste boje. Kad ti motor upadne ~itav metar u mekan pesak, ni{ta ti drugo ne preostaje nego da ga okre}e{ kao palan~inku, 5, 6 puta, sve dok ne nabasa{ na tvr|i pesak... A Andi?

Pa dobro, stvarno su visoki, ali mislio sam da }u taj deo daleko te`e podneti. Nisam te{ko disao, ali je zato bilo veoma hladno.

U startnom broju 51 Gabor vidi svoju veliku {ansu, utoliko {to }e postojati mawa verovatno}a da ga tokom trke sustignu automobilisti, te }e se dizati mawe pra{ine. Uh, pra{ina... Ima li goreg od toga na Dakaru?

– Kad se digne pra{ina, tu se ni{ta pod milim bogom ne vidi, kao da vozi{ kroz gustu maglu! U pra{inu sam ulazio oprezno, pa sam postepeno pove}avao brzinu... Vozio sam tako oko 150 km na ~as, pla{e}i se da ne naletim na nekoga, i odjednom, kraj tebe pro|e jedan [inozuka sa 220 km na ~as! Taj ose}aj da neko mo`e da te pregazi je stra{an! U pra{ini su mnogi stradali, helikopteri su stalno prevozili povre|ene...

Vozi{ na blef. Ma, na Dakaru ve}i deo trke mora{ da vozi{ na blef.

Denis Kolunyija

DNEVNIK

31.decembar2009-2.januar2010.

43

KALENDAR NAJZNA^AJNIJIH DOGA\AJA U 2010. GODINI ATLETIKA 28. februar - Eurokros (Dikir{, Luksemburg) 12-14. mart - 13. svetsko dvoransko prvenstvo (Doha, Katar) 28. mart - 38. svetsko kros-kantri prvenstvo (Bidgo{}, Poqska) 15-16. maj - 24. Svetsko prvenstvo u brzom hodawu (^ivava, Meksiko) 19-25. jul - Svetsko juniorsko prvenstvo (Monkton, Kanada) 27. jul - 1. avgust - Evropsko seniorsko prvenstvo (Barselona, [panija)

ja)

13. jun - Srbija–Gana (Pretori-

18. jun - Nema~ka–Srbija (Port Elizabet) 23. jun - Australija–Srbija (Nelspruit) 26-29. jun - Osmina finala 2-3. jul - ^etvrtfinale SP u Ju`noj Africi 6-7. jul - Polufinale SP 10. jul - Me~ za tre}e mesto SP 11. jul - Finale SP u Ju`noj Africi 11. avgust - Slova~ka–Srbija (mladi, kvalifikacije za EP) 3-4. septembar - Po~etak kvalifikacija za EP 2012.

4. septembar - Srbija–Hrvatska (mladi, kvalifikacije za EP) 7. septembar - Kipar–Srbija (mladi, kvalifikacije za EP) 7. septembar - Kvalifikacije za EP 2012.

8-19. oktobar - Kvalifikacije za EP 2012.

12. oktobar - Kvalifikacije za EP 2012.

ZIMSKE OLIMPIJSKE IGRE 12. - 28. februar: Vankuver (Kanada)

OLIMPIJSKE IGRE MLADIH 14 - 26. avgust: Singapur

RVAWE

ODBOJKA

4-5. septembar - IAAF Kontinental kup (Zagreb, Hrvatska) 16. oktobar - 19. svetsko prvenstvo u polumaratonu (Naning, Kina)

KO[ARKA 28. avgust - 12. septembar Svetsko prvenstvo za mu{karce (Turska) 23. septembar - 3. oktobar Svetsko prv. za `ene (^e{ka)

FUDBAL 10. januar - Po~etak Kupa afri~kih nacija (Angola) 31. januar - Finale Kupa afri~kih nacija 7. februar - @reb kvalifikacija za EP 2012. (Var{ava) 16-17. februar - Prvi me~evi 1/16 finala Lige {ampiona 18. februar - Prvi me~evi 1/16 finala Lige Evrope 23-24. februar - Revan{i 1/16 finala Lige {ampiona 25. februar - Revan{i 1/16 finala Lige {ampiona 27-28. februar - Po~etak prole}nog dela Jelen superlige 2-3. mart - Nastavak kvalifikacija za EP mladih 9-10. mart - Prvi me~evi 1/8 finala Lige {ampiona 11. mart - Prvi me~evi 1/8 finala Lige Evrope 16-17. mart - Revan{i 1/8 finala Lige {ampiona 18. mart - Revan{i 1/8 finala Lige Evrope 30-31. mart - Prvi me~evi 1/4 finala Lige {ampiona 1. april - Prvi me~evi 1/4 finala Lige Evrope 6-7. april - Revan{i 1/4 finala Lige {ampiona 7. april - Polufinale Lav kupa Srbije 8. april - Revan{i1/4 finala Lige Evrope 20-21. april - Prvi me~evi polufinala Lige {ampiona 22. april - Prvi me~evi polufinala Lige Evrope 27-28. april - Revan{i polufinala Lige {ampiona 29. april - Revan{i polufinala Lige Evrope 5. maj - Finale Lav kupa Srbije (Beograd) 12. maj - Finale Lige Evrope (Hamburg) 22. maj - Finale Lige {ampiona (Madrid) 11. jun - Po~etak SP u Ju`noj Africi

21-25. jul - Finalni turnir Svetske lige za mu{karce u Argentini 25. septembar - 10. oktobar Svetsko prvenstvo za mu{karce u Italiji 29. oktobar - 14. novembar Svetsko prvenstvo za `ene u Japanu

RUKOMET 19-31. januar - Evropsko prvenstvo za mu{karce u Austriji 7-19. decembar - Evropsko prvenstvo za `ene u Danskoj i Norve{koj

TENIS 18-31. januar - Australijen open 6-7. februar - 1. kolo svetske grupe Federej{n kupa 5-7. mart - 1. kolo Svetske grupe Dejvis kupa 24-25. april - Polufinale Svetske grupe Federej{n kupa.

23. maj - 6. jun - Rolan Garos 21. jun - 4. jul - Vimbldon 9-11. jul - ^etvrtfinale Svetske grupe Dejvis kupa

3. oktobar - VN Japana (Suzuka) 17. oktobar - VN Koreje (KIC) 31. oktobar - VN Brazila (Interlagos) 14. novembar - VN Abu Dabija (Jas Marina)

3-10. april - Polufinale plejofa Prve A lige Srbije 24. april - 1. maj - Finale plejofa Prve A lige Srbije 14-15. maj - Fajnal for Evrolige 12-18. jul - Finalni turnir Svetske lige

4-15. avgust - Evropsko seniorsko prvenstvo (Budimpe{ta, Ma|arska) 25-28. novembar - Evropsko prvenstvo u malim bazenima 15-19. decembar - Svetsko prvenstvo u malim bazenima (Dubaji, UAE)

15-17. januar - Me|unarodni turnir “Ivan Podubni” u Moskvi 30-31. januar - Me|unarodni turnir “Vehbi Emre” u Istanbulu 26-27. februar - Me|unarodni turnir “Q. I. Geya” u Beogradu 6-7. mart - Me|unarodni turnir Gran pri Ma|arske 6-7. mart - Me|unarodni turnir “Nikola Petrov” u Varni 12-17. april - Evropsko prvenstvo u Bakuu 21-22. maj - Me|unarodni juniorski turnir “Darko Ni{avi}” u Zrewaninu 25-26. jun - Me|unarodni kadetski turnir “Refik Memi{evi}” u Subotici 29. jun - 4. jul - Evropsko junorsko prvenstvo u Bugarskoj 3-8. avgust - Evropsko kadetsko prvenstvo 11-15. avgust - Svetsko prvenstvo za veterane u Beogradu 6-12. septembar - Svetsko prvenstvo u Moskvi

VESLAWE 10. april - Me|unarodna regata Hrvatska open u Zagrebu

STREQA[TVO 13-14. februar - Finale Kupa Srbije (vazdu{no oru`je) 27-28. februar - Prvenstvo Srbije (vazd. oru`je) 7-14. mart - Evropsko prvenstvo (Maraker, Norve{ka) (vazd. oru`je) 20-28. mart - Svetski kup (Sidnej, Australija) 15-25. april - Svetski kup (Peking, Kina) 22-31. maj - Svetski kup (Fort Bening, SAD) 19-20. jun - Finale Kupa Srbije (MK oru`je)

26. jun - 4. jul: Svetski kup (Beograd, Srbija) 12-15. jul - Prvenstvo Srbije (Novi Sad) (MK oru`je) 29. jul - 11. avgust - Svetsko prvenstvo (Minhen, Nema~ka) 15-19. septembar - Svetsko studentsko prvenstvo (Vroclav, Poqska) 10-12. decembar - Me|unarodno prevenstvo Beograda

STONI TENIS

30. avgust - 12. septembar - US open 17-19. septembar - Polufinale Svetske grupe Dejvis kupa 6-7. novembar - Finale Svetske grupe Federej{n kupa 3-5. decembar - Finale Svetske grupe Dejvis kupa

VATERPOLO 5. decembar 2009 - 27. mart 2010. - Takmi~ewe u Prvoj A ligi Srbije 28. novembar 2009 - 3. mart 2010. - Takmi~ewe po grupama Evrolige (Vojvodina i Partizan) 12. novembar 2009 - 21. april 2010. - Evrointer liga (Vojvodina i Partizan) 24. mart - 14. april: ^etvrtfinale Evrolige

25. jul - 1. avgust - Evropsko juniorsko prvenstvo za `ene (Dweprodzer`insk, Ukrajina) 27. jul - 1. avgust - Svetski kup za mu{karce (Oradea, Rumunija) 1-8. avgust - Evropsko juniorsko prvenstvo za mu{karce ([tutgart, Nema~ka) 17-22. avgust - Svetski kup za `ene (Velington, Novi Zeland) 29. avgust - 11. septembar Evropsko seniorsko prvenstvo za mu{karce (Zagreb, Hrvatska)

PLIVAWE 14-18. jul - Evropsko juniorsko prvenstvo (Helsinki, Finska) 2. avgust - Svetsko juniorsko prvenstvo (Lima, Peru)

FORMULA JEDAN 14. mart - VN Bahreina ([akir) 28. mart - VN Australije (Albert park) 4. april - VN Malezije (Sepang) 18. april - VN Kine ([angaj) 9. maj - VN [panije (Kataluwa) 16. maj - VN Monaka (Monte Karlo) 30. maj - VN Turske (Istanbul) 13. jun - VN Kanade (Montreal) 27. jun - VN Evrope (Valensija) 11. jul - VN Velike Britanije (Silverston) 1. avgust - VN Ma|arske (Hungaroring) 29. avgust - VN Belgije: (Spa ) 12. septembar - VN Italije (Monca) 26. septembar - VN Singapura (Singapur)

1. maj - Me|unarodna regata u Segedinu 22. maj - Me|unarodna regata u Beogradu 28. maj - Svetski kup na Bledu 5. jun - Me|unarodna regata u Zagrebu 11. jun - Me|unarodna regata na Bledu 12. jun - Me|unarodna regata u Plovdivu 18. jun - Svetski kup u Minhenu 25. jun - Me|unarodna regata u Lincu 26. jun - Me|unarodna regata Vojvodina open na Pali}u 22. jul - Svetsko prvenstvo do 23 godine u Brestu (Belorusija) 3. oktobar - Me|unarodna Mihoqska regata u Osijeku 31. oktobar - Svetsko prvenstvo u Lejk Karapinu (Novi Zeland)

BICIKLIZAM 24-28. mart - Svetsko prvenstvo na pisti (Kopenhagen, Danska) 8-30. maj - \iro di Italija 3-25. jul - Tur de Frans 11-15. avgust - Svetsko juniorsko prvenstvo na pisti (Moskva, Rusija) 28. avgust - 19. septembar - Vuelta a Espanija

22-24. januar - Top 10 Evrope za mlade (Topol~ani, Slova~ka) 6-7. februar - Top 12 Evrope (Dizeldorf) 6-7. mart - Prvi Top 16 Balkana za mlade 7-10. maj - Prvi me~evi finala L[ i ETTU kupa 4-7. maj - Revan{i finala L[ i ETTU kupa 23-30. maj - Svetsko ekipno prvenstvo (Moskva) 24-27. jun - Balkanijada za mlade (Slatina, Rumunija) 16-25. jul - Evropsko prvenstvo za mlade (Istanbul) 14-26. avgust - Prve olimpijske igre mladih (Singapur) 23-26. septembar - Srbija open za mlade (Vrwa~ka Bawa) 7-10. oktobar - Balkanijada za seniore do 21 godine 27-28. oktobar - Drugi Top 16 Balkana za mlade 29-31. oktobar - Svetski kup za mu{karce (Magdeburg) 12-27. novembar - Azijske igre (Gunagzhou, Kina) 19-21. novembar - Evropsko prvenstvo u miksu (Subotica) 4-11. decembar - Prvenstvo sveta za juniore (Bratislava) 16-19. decembar - Veliko finale ITTF pro-tura 18-19. decembar - Drugi Top 16 Balkana za seniore do 21 godine

DAKAR RELI 1-17. januar - Ju`na Amerika (Argentina i ^ile)

GIMNASTIKA 19-25. april - Evropsko prvenstvo za mu{karce (Birmingem, Velika Britanija) 26. april - 2. maj - Evropsko prvenstvo za `ene (Birmingem, Velika Britanija)

44

DNEVNIK

31.decembar2009-2.januar2010.

NA LICU MESTA

SIRIJA, BISER BLISKOG ISTOKA U KOJEM SE STVARALA ISTORIJA SVETA

U rajskim vrtovima drevnog Damaska etiri najva`nije stvari za nas Arape su `ene, mobilni, satelitski program s erotskim filmovima, pa onda alkohol”... kroz zvuke orijentalne muzike do nas dopire glas taksiste, mladog Sirijca Basela, dok modernim autoputem auto grabi kroz sirijsku kamenitu pustiwu ka Damasku, ~ija svetla naziremo kroz izmaglicu zavodqive no}i kakvu samo Orijent mo`e da pru`i. Uz svetla farova i bledog Meseca naziru se obrisi savremene civilizacije i sveta [eherezadine „1001 no}i“. Pred nama Damask, kako tvrde, u kontinuitetu najstariji nastaweni grad sveta, koga wegovi satnovnici i daqe s ponosom zovu starim imenom za bo`anski grad – [am. Kada je prorok Muhamed, po povratku iz Meke, do{ao do kapija Damaska, nije hteo da u|e u grad. Razlog je bio taj {to „~ovek samo jednom ulazi u Raj”, a prorok je ~ekao onaj nebeski. Od svetog Pavla, ~uvenog hri{}anskog misionara i apostola, koji je pre dolaska u Damask, pod imenom Savle, progawao hri{}ane, postoji verovawe da „put u Damask“ ozna~ava prekretnicu u `ivotu...

Isku{ajte sre}u i u|ite kao i mi kroz jednu od sedam kapija u drevnu prestonicu sme{tenu na nekada{wem putu svile, mirsa i za~ina, raskrsnici svetova.

S prvim zracima sunca budi se ova prestonica i odmah osvaja svojom {arenoliko{}u, `ivopisnim sukovima u sklopu velikih bazara.

Kroz lewo jutro me{a se glas mujezina sa visokih minareta koji pozivaju na molitvu, muzika ~uvene peva~ice Fajrouz s ~ijim glasom se budi arapski svet, dok na po~inak ide sa pesmama neprevazi|ene Um Kacum. Ali, verovali ili ne, uz pozive mujezina, [amom se lomi

^

najudaqenije ta~ke Damaska do}i po bagatelnoj ceni, najvi{e od dva evra. Pritom }ete, uz cewkawe s taksistom, do`iveti i virtuoznu vratolomiju sirijskih voza~a kroz saobra}ajni mraviwak.

Ulice Damaska, zakr~ene saobra}ajem i qudima, ponegde i kowskim ili magare}im zapregama, trasirane su jo{ u doba Rimqana.

Uske i krivudave, prote`u se du` rimskog bedema. Ulica prava ili jednostavno [are (ulica) najstarija je na svetu. Poznata jo{ iz Biblije, jer je wome pro{ao oslepqeni sveti Pavle. I{ao je u susret sve{teniku Ananiji, koji }e ga krstiti u kapeli podzemne crkve ranohri{}anskog perioda, ko-

Potraga za avanturom Glavni grad Sirije je bogat tradicijom, biblijskim i kuranskim spomenicima, pri~ama i legendama, istorijskim znamenkama. Onaj ko jednom stane podno Kasjuma, brda ispod koga se prote`e poput prosutih smaragda velelepna prestonica, vra}a u davno zaboravqena vremena kalifata, prin~eva [ama, Isusa i wegovih apostola, proroka Muhameda i wegovih naslednika. Damask odi{e toplinom i gostoprimstvom i, ba{ kao i cela Sirija – kako smo se i sami uverili – najbezbednije je mesto za turiste, bilo da se na|ete u nekoj od uzanih uli~ica bazara Al Hamidije, na nekom od puteva tra`e}i avanturu u oazi istorije Palmiri ili poku{avate da dotaknete beskrajna nebeska prostranstva na kamenitim visovima nadomak grada Homsa na kojima je sme{tena najpoznatija krsta{ka utvrda Krak de [evalije (Tvr|ava vitezova), a isti ose}aj imate i na mondenskim pla`ama Latakije. ja i danas nosi prorokovo ime. Dva milenijuma posle neverovatan je ose}aj zagaziti kaldrmom [are i sti}i do Crkve sv. Pavla, sme{tene u zidinama kapije Bamb Tumba, odakle su ga Arapi spasili od Jevreja koji su ga progonili, spu{taju}i ga u korpi niz bedeme. Zate}i}ete tu i repliku stare korpe, koju je ameri~ka televizijska ekipa ostavila crkvi 2001. nakon snimawa filma o Isusu.

Ovde se stvarao svet: na{ reporter pred hramom bogiwe Bel u Palmiri

i muzika kraqa popa Majkla Xeksona. Sa dolaskom na vlast, Ba{ar al Asad, zapadno obrazovani, moderni predsednik Sirije, polako je otvarao zemqu koju je ubrzo prekrila mre`a mobilne telefonije, stranih banaka i velelepnih modernih gra|evina koje nisu naru{ile ritam stare arhitekture raznih perioda. Svetski brendovi postali su deo svakodnevice, uz tradicionalne vezove `ivopisnih galabija, svilenih marama, tepiha i }ilima izlo`enih u ambijentu iz koga samo {to ne polete, kao u doba Aladina. Majstori nakita starinskog dizajna posebna su pri~a ove sirijske avanture. Prvo odredi{te svakog stranca je suk (bazar) Al Hamidija, najve}i a arapskom svetu, a do wega mo`ete i sa

No, vratimo se na{oj pri~i, koja je zapo~ela {etwom sirijskim glavnim gradom ka bazaru Al Hamidije, u koji se ulazi centralnom kapijom Damaska, a sa ~ije leve strane je, sme{ten ispred zidina u kojima je nekada bio zatvor, spomenik Saladinu, legendarnom borcu protiv krsta{a, koji je Damask proglasio 1154. godine za prestonicu ujediwene Sirije i Egipta. Obavezno posetite i Saladinov mauzolej, koji ne mo`ete da proma{ite jer je odmah uz veli~anstvenu xamiju Omajad i svoja vrata vekovima otvara za posetioce i poklonike sultanovog lika.

Ulaskom u ~uveni bazar ostajete bez daha pred {arolikom pri-

Veli~anstvena Palmira u sumrak

~om du}ana koji nude sve i sva{ta – nema ~ega nema u toj rasko{i Orijenta. Re|aju se sabqe dimiskije, majice, kwige, damast tkanina, orjentalni slatki{i, ko`ni taburei, }ilimi, nargile, arapska ode}a, ko`ne papu~a zakrivqene pri vrhu, rasko{an nakit, ~uveno staklo u vidu ~a{a ili vaza. Jo{ pre tri milenijuma duva~i stakla su ovladali proizvodwom bojenog stakla, mnogo vekova pre Venecije. Na bazaru smo za~u|eno gledali i kako par dama pod ferixama s naro~itim zanimawem zagledaju seksi dowi ve{. A onda jo{ jedno iznena|ewe; usred arapske `ivotne arabeske zvuci Bramsa. Mali koncert sirijskih umetnika pod svodovima suka okupanog mirisima ambre i slatiki{a koji dolaze iz jedne od poslasti~arnica u kojoj sladoled-majstor nudi ~uveni bagda{ – sladoled od kajmaka koji se se~e i oblikuje rukom a onda vaqa u pista}e. Probajte ga, jer je izvanredan, pri ~emu ogromna poricija ko{ta samo pola evra.

Sa ledenim osve`ewem u toplo novembarsko prepodne sti`emo do rimskih stubova, ostataka hrama posve}enog bogu Jupiteru iza kojih puca pogled na veli~anstvenu xamiju Omajad, ~etvrtu po veli~ini u islamskom svetu, iza onih u Meki i Medini i Al Akse u Palestini. Prvo je na tom mestu iznikao aramitski hram, milenijum pre Hristovog ro|ewa zamenio ga je Jupiterov, a potom je nikla vizantijska crkva posve}ena sv. Jovanu Krstitequ sa dva torwa, danas minareta. I dana{wa xamija, kojoj je, posle rekonstrukcije nakon jednog po`ara, oma{kom dodat i tre}i minaret, jasno je zadr`ala arhitekturu Vizantije, a na jednom od spoqnih zidova Omajada ostao je uklesan lik Isusa Hrista. I to je jedno od svedo~anstava uva`avawa i po{tovawa s kojim

ovde `ivi ve}inski muslimanski i mawinski hri{}anski `ivaq.

Skoro i ne primetite kada kroz suk stignete do Bab Tume nastawene prete`no hri{}anima, a u kojoj je sme{tena i Antiohijska patrijar{ija, pod sna`nim uticajem gr~ke crkve. U momentu na{eg boravka armenijski patrijarh je u Damasku dr`ao slu`bu i govor, {to je okupilo veliki broj vernika i izazvalo pa`wu brojnih turista koji u [am sti`u sa svih krajeva sveta. Isto tako mno{tvo {arolikog sveta tiska se na ulazu u Omajad od zabra|enih `ena, mu{karaca u galabijama, do najsavremenije obu~enih Arapa i wihovih svetskih gostiju. Nekada{wa crkva podignuta 379 godine u doba Justinijana je `iva legenda hri{}anske istorije, a posebna je za one koji slave sv. Jovana. U kapeli usred xamije sa grandioznom tirkiznom kupolom je sarkofag koji ~uva glavu velikog sveca, Hristovog krstiteqa, a jednoj od najve}ih relikvija klawaju se i hri{}ani i muslimani, koji Jovana Krstite-

Damask

Kapela s glavom sv. Jovana Krstiteqa usred yamije Omajad

Omajad toraw, gde }e se spustiti Isus

qa smatraju za jednog od islamskih proroka i zovu ga Jehija. Wegov glava prona|ena je kada je iskopan jedan od stubova, a Sirijci }e vam sa ushi}ewem pri~ati o velikom doga|aju kada je 2001. godine u Omajad kro~io papa Jovan Pavle Drugi i poklonio se apostolu.

Islamskim vernicima nimalo ne smeta {to je u xamiji, me|u ostacima nekada{weg hri{}anskog hrama, i krstionica u kojoj je bila sveta voda.

Legenda tvrdi da }e se u dvori{te ovog ogromnog kamenog zdawa,

hodno videti i do`iveti, uz odmor u nekom od restorana, kafea ili ~ajxinica u kojima i doma}ini i turisti, uz obavezne nargile, bezbri`no ispijaju kafu sa helom, ~aj sa mentom ili limunadu sa usitwenom nanom koja je pravo okrepqewe za du{u i telo nakon napornog pe{a~ewa. Nas je put odveo do palate Esad Ba{e el Azema u kojoj je i name{taj kraqa Fejsala, koji je kratko 1920. godine vladao Sirijom. Putevi Damska vodi}e vas kroz ~uda koje skriva ovaj grad, a jedno je i palata porodice

Pesma Sultana samotwaka Ako ka Palmiri krenete autobusom, povratnu kartu }ete platiti svega tri dolara, dok isti u`itak taksijem ko{ta 55 evra. Dok grabimo jednim od wih pogled nam pada na restoran usred ni~ega, odmah nakon raskrsnice koja pokazuje da ste na 220 kilometara od Bagdada. Pustiwski restoran sa istoimenim imenom je pod brojem 55, iako nismo doku~ili zbog ~ega, ali vlasnik sa imenom Sultan je tako odlu~io. U wemu }ete mo}i da kupite za uspomenu kutijicu sa tim brojem i natpisom “Kafe Bagdad”, i da vidite wegovog sokola s kojim lovi pustiwske ptice poput malih koka. Sultan ih gaji i tovi da bi se na{le u wegovom loncu, a ~esto i na trpezi za goste. Ovu pustiwsku kafanu morate da do`ivite i da vas iz we isprate zvuci pesme Sultana samotwaka. ispred stuba jo{ uvek zlatom opto~enog, sudweg dana spustiti Isus i pozvati vernike koji }e ga pratiti u ve~nost. No, to }e, kako smo saznali od lokalnog vodi~a, biti la`ni Bo`iji sin i samo oni koji budu to prepoznali na}i }e spasewe. Pravi Isus }e se, po predawu koje se prenosi vekovima na ovim prostorima oko Omajada, spustiti iznad isto~nog minareta, odnosno crkvenog torwa podignutog u “egipatskom stilu”. I dok slu{amo biblijske pripovesti vezane za Omajad i Damask, do nas dopiru zvuci molitve za Muhameda.

Nedaleko od nas masa {iita iz celog islamskog sveta se tiska ka xamiji u kojoj je pohrawena druga prorokova unuka Seide Reije u sarkofagu sli~nom onom u kome je glava sv. Jovana. Retko kada se do`ivi ~udna atmosfera puna religijskog i misti~nog naboja kao {to je bilo u tom {iitskom svetili{tu.

Kroz lavirint bezbrojnih uli~ica i slepih prolaza prepustite se da vas noge nose i na svakom koraku }ete na}i ne{to {to je neop-

Nasan, koja je pre dve godine, nakon pola milenijuma boravka u woj, bila prinu|ena da je proda, ostaviv{i ~ak i sobu s galerijom portreta. Ne zaobi|ite ni velelepni dvorac porodice Anbar, koja je i{~ezla sa okon~awem otomanske okupacije Sirije i danas je tu dr`avni in`ewerski biro.

A odmah iza ugla, uz jednu od 80 otvorenih xamija – od 200, koliko ih je u ovom gradu – nalazi se renomiran kafe, restoran „Jarbris haus”. U wemu nisu skupi ni hrana ni pi}e, a sedite uz fontanu u natkrivenoj ba{ti nekada{we palate punoj zelenila, dok do vas dopiru zvuci i tiha pesma svira~a tradicionalnog uda. Ne}ete pogre{ti ako posetite restorane “Mona Liza”, “Elisar”, “Kafe 57”, a mesta za izlazak je toliko puno da na kraju svako na|e neko adekvatno svom xepu. Ukoliko ste za tele}u ili pile}u {niclu sa {kampima i posebnim sosovima i neverovatnim rskavim hlebom u obliku trougla, probajte ovaj specijalitet u “Mona Lizi” za samo ne{to vi{e od ~etiri evra. Ne-

mojte oti}i iz Sirije a da ne probate fate, jagwetinu u jogurtu ili onu kuvanu sa ovsom koja je najboqa u restoranu “Stari Damask”, pa humus, fatu{, tabule salatu per{una ili tradicionalnu beduinsku hranu, sa nezaobilaznim kamiqim mesom. E takvu poslasticu imali smo na stolu `ivopisne Palmire, oaze udaqene 250 kilometara od prestonice, do koje se sti`e kroz `u}kaste predele sirijske kamenite pustiwe.

Putuju}i do oaze shvatate zna~ewe re~enice da je Sirija u pro{losti bila i ko{nica civilizacije. Karavanski putevi koji su od plodnog Levanta vodili ka mo}noj Mesopotamiji prelazili su upravo preko wene teritorije.

Najzanimqiviji primer za ovu pri~u je upravo Palmira, nekada aramijski Tadmorto sa izvorom „efka” (na armejskom - lekoviti izvor), u kojoj su se karavani zaustavqali da predahnu, ali i izle~e umor i rane. Palmira je i grad legendarne kraqice Zanobije, koja je preuzela presto posle smrti svog mu`a Odonasta. Wenu lepotu krasio je i karakter energi~ne i mudre `ene. Prvo je po~ela da napla}uje takse za prolazak karavana da bi tim novcem svoj grad pretvorila u pustiwsku metropolu sa pozori{tem, sudnicom i bajkovitim gradskim ~etvrtima. Wen dvorac dominira na brdu iznad doline, onako nakrivqen poput {e{ira I okupan u zlatastim zracima sunca koji se spajaju sa istom bojom predela. Sa bedema se pru`a pogled i na najve}e trkali{te kamila u arapskom svetu, koje o`ivi krajem aprila.

Hram aramejskog boga Baala (ono {to je Zevs bio kod Grka, a Jupiter kod Rimqana) bio je ukras Palmire koji su uskoro mnogi zavojeva~i po`eleli za sebe. Najuporniji je bio qubomorni i sujetni Aurelije koji je posle du`e opsade uspeo da ga i osvoji. Kad je Palmiru, 130. godine pre na{e ere, posetio imperator Hadrijan, u wegovu ~ast izgra|ena je Trijumfalna kapija koja od tada dominira gradom...

Danas je Palmira jedno od najvrednijih arheolo{kih nalazi{ta na Bliskom istoku sa spektakularnim spomenicima jedinstvenih oblika u kojim se kombinuju aramejski, semitski, gr~ki i rimski uticaj.

Da se u Siriji stvaral istorija i pismo, uveri}ete se i u Hami u kojoj su se do danas o~uvale norije, ogromni drveni to~kovi za podizawe vode, deo rimskog vodovoda koji i danas grad snabdeva vodom.

Ni Alepo na severu ne treba zaobi}i i uz sve znemenitosti ovog grada pro{etati mo}nom tvr|avom koja wime dominira. Sirija je, re~ju „najve}a mala zemqa sveta”. Pravi je biser koga vredi otkriti, a isplati se svaki potro{eni evro preto~en u sirijsku funtu.

Dragan Milivojevi}

DNEVNIK

31.decembar2009-2.januar2010.

NA LICU MESTA

45

BRISELSKI NEDEQNI PIJAC PORED JU@NE STANICE

Kod Arapa jeftinije i ukusnije risel nije samo grad Evropske unije i NATO, kao {to nije samo ni prestonica Belgije i Flandrije, Brisel je i grad u kojem je naj~e{}e ime novoro|en~adi Muhamed, u kojem je vi{e od polovine upisanih prvaka muslimanskog porekla i u kojem je jedan od najve}ih severnoafri~kih bazara u Evropi tzv. „Nedeqna pijaca na Ju`noj stanici“.

U svaku nedeqnu zoru, u 6 sati, na prostoru od desetak fudbalskih igrali{ta, otvara se najve}a pijaca u Belgiji, na kojoj su Belgijanci samo mu{terije. S druge strane tezgi, bilo da se radi o povr}u i vo}u, ribi, za~inima, sirevima, raznoraznim slatki{ima, ode}i, obu}i, ku}nim potrep{tinama ili cve}u – nalaze se naj~e{}e nasmejana lica Arapa iz Maroka ali i drugih severnoafri~kih arapskih dr`ava, po pravilu s vrlo jakim glasnim `icama. Na „tarzanskoj“ verziji francuskog jezika a ponekad i na engleskoj hvali se vlastita roba i stvara se atmosfera orjentalnog bazara, dok se qudi tiskaju oko tezgi ili poku{avaju da prona|u najbr`i na~in da iza|u iz lavirinta sa napuwenim kesama pazarene robe.

B

Najpopularniji i naj`ivopisniji deo pijace je ono {to bismo mogli nazvati „zelenom pijacom“, odnosno delom bazara gde se prodaje hrana, po{to je drugi deo samo jo{ jedan primer buvqaka kakvih mo`emo da se nagledamo i po Srbiji. Briselski bazar je nedeqna rutina ne samo Belgijanaca, istini za voqu uglavnom frankofonskih, ve} i {arolikog diplomatskog kora i birokratskog aparata Evropske unije. Pazariti nedeqom na Ju`noj stanici nije samo na~in da se u{tedi novac nego i da se iz Evrope ode u severnu Afriku za samo nekoliko minuta.

Ka`u da je nekada nedeqna pijaca, pored najva`nije `ele-

zni~ke stanice u Briselu, bila mnogo isplativija nego danas, odnosno da se moglo mnogo vi{e u{tedi pazare}i na woj umesto u supermarketima ili na drugim pijacama. ^iwenica je da je i daqe najjeftinije mesto gde se mo`e kupiti povr}e i vo|e koji imaju ukus i miris kakve pamtimo iz vremena predglobalizacije. Paradajz, krastavci ili tre{we i gro`|e kupqeni na Ju`noj stanici u nedequ ne samo da li~e na ono {to pi{e da su, ve} imaju i takav ukus.

Dobar motiv da se do|e u nedequ ujutro na Ju`nu stanicu je i veoma dobar izbor ribe, bilo da je re~ o sve`oj , `ivoj ili su{enoj. U Briselu se veruje da se tu prodaje najboqa riba u gradu.

Nije u pitawu samo {tedwa, ve} i kratak izlet u severnu Afriku

Turci prodaju srpsko Pored severnoafri~kih Arapa, u Briselu `ivi i prili~no veliki broj Turaka koji, za razliku od svoje bra}e po veri, umesto pija~ne trgovine preferiraju da otvaraju supermarkete sa proizvodima iz zavi~aja. Interesantno je da se u wima mogu na}i i proizvodi iz Srbije. Naj~e{}e je re~ o „Eurokremu“, „Eurobloku“, „Man~melou“, Bambi plazma keksu, vo}nim sokovima... Ipak, najveselija slika je na duga~kim rafovima za ajvare gde jedni pored drugog u turskim prodavnicama stoje srpski, bugarski, makedonski, kosovarski, bosanski i hrvatski ajvar!?

NA LICU MESTA

Isti oreol imaju i nekoliko desetina vrsta maslina i za~ina koje se prodaju na meru i po nekoliko puta su jeftiniji od cena u briselskim prodavnicama, ba{ kao i maslinovo i suncokretovo uqe. To va`i i za sve vrste grickalica, od kikirikija, raznih vrsti semenki do badema i su{enog vo}a. Posebno su ukusne su{ene kajsije. Ko voli sireve, a pritom je po priro-

di halapqiv i neodlu~an, namu~i}e se na pijaci kod Ju`ne stanice u Briselu kad vidi {arenoliku ponudu kravqih, ov~ijih i kozijih sireva, od desetina vrsta ka~kavaqa preko sireva sa ruzmarinom, orasima, raznim travama, do mocarela. Kome smetaju jaki mirisi ili ko vodi ra~una o besprekornoj higijeni, boqe bi bilo da presko~i taj deo pijace.

Iskusni posetioci nedeqne pijace na Ju`noj stanici se pojavquju tek oko podneva, odnosno pred zatvarawe pijace, koje je po protokolu ta~no u 13 ~asova. Motiv je vrlo jednostavan: cene u posledwih sat vremena vrtoglavo padaju, pa je tada mogu}e i za duplo mawe novca kupiti vo}e ili povr|e ili ribu ili bilo koji drugi prehrambeni proizvod sa kratkim rokom trajawa. Naravno, kao i na svakom dobrom orjentalnom bazaru, i na briselskom se „cewkawe“ do`ivqava ne kao uvreda, ve} kao nadmetawe kupca i prodavca ko }e boqi posao napraviti.

Me|utim, nedeqni bazar ima i svoje tamne strane. Opasnost vreba od sveprisutnih xeparo{a za koje je je nesnosna gu`va na pijaci sawana blagodet, a ima i ozbiqnijih lopova koji kru`e okolnim ulicama i prate kako se posetioci bazara parkiraju. Pravilo broj jedan je da u kolima ne treba ostaviti ni{ta, ~ak ni predmete male vrednosti, po{to }e i zbog wih auto biti obijen. Na kraju se ~esto dogodi da je ve}a {teta zamena razbijenog prozora nego ono {to je ukradeno iz kola. @eqko Panteli}

KUBA, PEDESET GODINA POSLE REVOLUCIJE

Izgubqen je samo onaj dan u kojem niste u`ivali d saznawa da putujem do ostavqate neki pezos u kutiji od dolaska na ostrvo, progitare. Nekoliko desetina metara {la su ~etiri dana. daqe, ube|ivali su nas da kupimo „Ide jedna delegacija tompus ”ispod cene” i u obli`wem iz Srbije. To je dobra prilika da restoranu u~ili kako se pravi gutih prvih nekoliko dana iskoriarapo. Iz prve bi nam upamtili sti{ da dobije{ izjave kubanskih ime i, posle jednog ~asa, i pored zvani~nika s kojima }e se oni sunekoliko desetina gostiju, na odsretati, a posle snimateq i ti nalasku po wemu oslovili. U`ivala stavite sami po ostrvu“, rekao mi sam gledaju}i ku}e, decenijama je pretpostavqeni. Po~ela sam da neokre~ene, i zami{qala kako bi, se spremam za plus 30 stepeni i da posle renovirawa, nestvarno izi{~itavam sve {to mi je do{lo gledale. A zapravo su nestvarni pod ruku o ostrvu koje decenijama qudi koji u wima `ive. @ele}i da odoleva isku{ewima. Ostrvu koje snimimo sve {to podse}a na revoje u ovoj godini na izmaku proslaluciju, obazrivo bismo ulazili u vqalo 50 godina privatna dvorevolucije. ri{ta. Jezi~ka Vremenska raz- S kim god razgovarali, barijera, ispolika nije mi bila stavi}e se, nije ~u}ete: sloboda, problem. Trema je bila problem. blokada, komandant... ~inila svoje. Da Wihovu iskreli }emo snimiti nu dobrodo{lisve {to smo placu i stisak za nirali zavisilo je od sutra{weg mi{icu kada vas uvode u svoj razgovora s nadle`nima za odnose skromni dom, ose}am i danas. Ansa medijima. Ili sam bar tada taketa na ulici odvela nas je i na ko mislila. Ispostavilo se da }ebejzbol utakmicu. Nismo razumemo u hodu saznavati mnogo toga, i li kada nam je Andres, odgovarajutome se prilago|avati. Prvih ne}i na brojna pitawa, rekao da bejkoliko dana proletelo je u jurwazbol Kubancima zna~i `ivot, pa vi po dvomilionskoj Havani, kako nas je, da bismo se uverili, pozvao ne bismo zakasnili u ministarda na jednoj utakmici budemo gostva, bolnice, institute... Tamosti tima koji trenira. I pored {wim taksistima, zaposlenima u truda da nam objasni pravila igre, banci i prodavnicama, ~udno je ni{ta nam nije bilo jasno. Nije se bilo moje cupkawe u mestu i nernaqutio ni kada smo oti{li povoza koju sam {irila zbog wihove sle jednog sata. Sa dve bejzbol lopsporosti, a meni nikako nije bilo tice s potpisima svih igra~a, za jasno wihovo „tek tako dobro rasuspomenu.

neskrivenim odu{evqewem o svojim planovima za budu}nost. Nisam ga pokolebala ni kada sam ga podsetila da bi kao konobar, ili taksista, mnogo vi{e zara|ivao.

Rad i obrazovawe, ka`e, i na Kubi postaje merilo zarade. I starije generacije shvataju da je to danas neminovnost, ali podse}aju da im

O

Havijer Sotomajor I posle deceniju i po, wegovih 2 metra i 45 centimetara iz Salamanke ostaju nedosti`ni. I sama sam te{ko poverovala da je jedan kratak telefonski razgovor dovoqan da se, koliko sutra, sretnemo sa Havijerom Sotomajorom. Dragutin Topi}, bilo je prvo {to nam je rekao. Pri~ao nam je o sportu nekad i sad, muzici koja mu je druga velika qubav, patriotizmu... Zapravo, o tome kako ne razume sportiste koji mewaju zemqe za koje se takmi~e. Pokazao nam je “sobu uspomena” za koju se, ka`e, jedva izborio u ku}i. Setio se i dobrog no}nog provoda u Beogradu i lokala u kome su “bez gre{ke” svirali latino ritmove... Do}i }e, ka`e, kad god ga pozovemo. polo`ewe“. Tek, Kubanci su nas brzo uzeli pod svoje. Jer, „izgubqen je samo onaj dan u kojem niste u`ivali“.

Posle napornog rada, dan bismo obi~no zavr{avali u starom delu Havane. Bez ciqa {etaju}i ulicama, u`ivali smo u glasu 80-godi{waka koji vam se osmehuju i pevaju tra`enu pesmu, bez obzira da li

I s kim god razgovarali na Kubi, ~u}ete isto: sloboda, blokada, borba, komandant, san… Iako `eqni mnogo ~ega - mobilni telefon i internet tamo su jo{ daleko od masovne upotrebe - mla|i Kubanci ponosni su na svoju istoriju i put kojim zemqa sada ide.

Iako mese~no prima 20 dolara, mladi doktor Boris pri~ao mi je s

nego Svetska zdravstvena organizacija! Ili da, na primer, na ostrvu nema nepismenih, kao ni nezbrinute i gladne dece.

Kako je vaspitavala ~etvoro dece koja su nosila teret imena velikog oca? [ta izdvojiti iz i wene vi{e nego bogate biografije?

Posledwu no} na ostrvu provodim

More u Zalivu sviwa Obi{li smo i Varadero, nezaobilaznu destinaciju svih turisti~kih agencija koje vode na Kubu. Mo`da zbog toga {to smo ga ostavili za kraj, ili mo`da ~iwenice da podse}a na ve} vi|ena letovali{ta u Turskoj i Egiptu – lanac hotela du` kilometrima duge obale – na nas nije ostavio utisak. Ali zato jeste netaknuta priroda i Karipsko more u Zalivu sviwa. Ostao je `al i {to nismo videli Trinidad. I uteha da se ne{to mora ostaviti i za drugi put. la problem jera nije bi Jezi~ka bari

Santa Klari koji `ive u Ponos svih

psko more iroda i Kari Netaknuta pr

nije bilo lako. U hodu su, ka`u, u ponovnom i{~itavawu kwige o u~ili kako se vodi zemqa i, paraudovici ^e Gevare. Sutra bi trelelno s tim, suprotstavqali se balo da se sretnemo. Aleida Mar~ kom{ijama. se predomislila, ali nas je primiA tim starima, s kojima smo se la wihova najstarija }erka, koja sretali u Havani, Santa Klari, nosi maj~ino ime. U prolazu, Santjagu de Kubi..., nije bilo teuspeh samo da primetim da udovi{ko ni da nas, po izuzetno toci najpoznatijeg revolucionara plom vremenu, ~ekaju i po nekoni vreme ne mo`e ni{ta. Ugledah liko sati jer nam je, na primer, i jednog od sinova, Kamila. Pre kasnio avion. Kada su se, bez grenego {to }e u}i u kola, samo nam je {ke, setili svakog datuma i svamahnuo i osmehnuo se. Ka`u, ne voke borbe, pitali su nas za Tita, li publicitet. Mo`da zbog toga situaciju na Balkanu, Kosovu i {to i previ{e li~i na oca. AleiMetohiji… “Na{a najve}a greda Gevara Mar~ pri~ala nam je o {ka bila je ta {to smo previ{e ne`nosti i qubavi po kojoj se sesawali”, pri}a oca, o majci zna{e nam na kojoj je zahvalna kraju. O~inski zbog na~ina na Nema nepismenih, savet, jak stisak koji ih je vaspikao ni nezbrinute ruke za kraj i tavala, o potroruka u vazduhu, {a~kom dru{tvu i gladne dece sve dok se ne izkoje nema obzira gubimo na prapa lik wenog oca {wavom drumu. Mlada `ena, koja stavqa i na dowi ve{... O ujediweje stopirala s bebom u naru~ju, noj Latinskoj Americi, koja je dovela nas je jednog jutra do cenciq, “jer slobodna Kuba, sama po tra Santa Klare. ^eovog grada. sebi, nije dovoqna”.

Sve podse}a na wega: monumenPosle svega, kada me pitaju {ta talni spomenik, muzej, blindiraje Kuba, ja ne ka`em mohito, tomni voz… To je grad u kome se vopusi i salsa. Jedna Marija koja je, dila posledwa bitka koja je znaiz qubavi prema Srbiji odli~no ~ila pobedu revolucije. Grad u nau~ila srpski jezik samo slu{akome su sahraweni ^e i drugovi. ju}i na{u muziku, koja nas je uvela Ne ostajemo imuni na ozbiqnost u kubanske domove i pribli`ila dece dok o tome govore. I ponos nam ostrvo, tri `ene koje su se visvih koji `ive u Santa Klari. S {e od mene radovale kada su proneskrivenim ponosom, i pored na{le min|u{u, dragu uspomenu brojnih problema, nema Kubanca koju sam izgubila a setila se 30 koji vam ne}e pri~ati o besplatkilometara daqe, i suze jedne bake nom zdravstvu, jednom od najboCojle kojoj smo, za dve nedeqe na qih u svetu, i besplatnom obraostrvu, kolega i ja prirasli za srzovawu. O tome kako, recimo, ce. To je moja Kuba. imaju 15 puta vi{e lekara u svetu Nata{a Miju{kovi}

46

31.decembar2009-2.januar2010.

NOVOGODI[WI OBI^AJI [IROM PLANETE

Spali muku u krpenom lutku `ure}i da pojedu sve pre nego nevoqa. Kubanci, poput [panaca, ivot u Srbiji, izme|u {to otkucavawe prestane. Svaka u pono} gutaju 12 gro`|ica, ali to ostalog, posledwih bobica predstavqa po jedan menije obi~aj po kojem su najpoznatigodina pretpostavqa sec koji ih u novoj godini o~ekuji. Oni veruju da tu{irawe pred i izostanak bilo kaje. novogodi{wu no} donosi sre}u kve tradicije u novogodi{wim noNa Malti, pak, qudi vole kardoma}instvu. Ali, ni to nije naj}ima. Podrazumeva se, zapravo, da nevale. Po wima su u novogodizanimqivije, ve} da se u novogodivas kafei, klubovi i restorani {woj no}i i poznati, a najomiqe{woj no}i sve~ano obuku pa krenu o{i{aju za pedesetak evra, da se nije su im maskarade. Oni u prada {etaju oko svoje ku}e s praznim pristojno oblo~ete, da obigrate zni~no vreme izlaze na pragove koferom u ruci. To, ka`u, ~ine poneko kolce oko inventara, poku}a i posipaju pragove limunom zbog op{teg blagostawa u predgledate go-go igra~ice, posr}ete koji smatraju ~istim i simbolom stoje}oj godini. preko sr~e, pa da vam onako prenovog po~etka. Narod koji ima neZa Novu godinu u Kini sva su znojane, posle pono}i, truba~i ke od najstarijih novogodi{wih vrata ukra{ena ne~im crvenim, sumwivog kvaliteta svojom olupaobi~aja su Grci. Oni za novu godijer je crvena boja simbol sre}e i nom limarijom osu{e kosu. U menu mese poseban kola~ po imenu veseqa. Kinezi iz domova uklawa|uvremenu petarde, vatromet...

Na drugim ta~kama globusa no„vasilopita“. U wega sakrivaju ju sve no`eve na 24 sata, kako se vogodi{wi obi~aji se niko ne bi ozledio. Takva ipak malo razlikuju. Sa nezgoda zna~ila bi da je ta Brazilci i Bolivijanci u gradovima osoba ’prerezala’ porodi~ovog odstojawa mnogi od wih deluju sme{no, pa i poput Sao Paola i La Paza nose ve{ nu sre}u u novoj godini. ~udno. Ipak, tamo gde su Filipincima je svaka jarkih boja. Ako se odlu~e za crveno, nastali, stanovnicima i novogodi{wa no} u znaku spremaju se na godinu qubavi. Oni te kako imaju smisla. Pa, kruga. Oni sve baziraju na koji biraju `uto, nadaju se novcu da krenemo sa severa. Danokruglo: jedu okruglo vo}e ci, koji u novogodi{woj i nose ode}u sa okruglim no}i vole da se oduzmu od alkohola zlatnik ili srebrwak, a onaj ko ga oblicima. Sferi~an oblik Filiimaju ~udan obi~aj da lupaju staro otkrije bi}e sre}an cele godine. pince podse}a na nov~i}e i proposu|e o pragove svojih ku}a. SmaGrci, tako|e, posebno po{tuju ~osperitet koji o~ekuju u novoj goditra se odli~nim znakom ako su im veka koji im prvi pre|e prag. Smani. [to se Kolimbijaca ti~e, oni ulazi u ku}e zakr~eni starom portraju da on wihovoj ku}i donosi bi u novogodi{woj no}i da spale culanskom sr~om. Ka`u da to znanaro~itu sre}u. sve negativno iz prethodne godine. ~i dobre odnose i mnogo prijateqNa ju`noameri~kom kontinenFascinantan je masovni ritual stava kroz novu godinu. tu obi~aji su ve} ne{to {areniji. koji podrazumeva izradu velikih Italijani, poput nas, vole da Brazilci i Bilivijanci u gradolutaka koje nazivaju „vieho“. Sva{enlu~e. U novogodi{woj no}i vima poput Sao Paola i La Paza ka porodica napravi po jednu. Pokod wih potpuno su uo~i~ajene nose ve{ jarkih boja. Ako se odlusle toga svaki uku}anin na papir petarde i vatromet. ^esto kroz ~e za crveno, spremaju se na godinu napi{e sve lo{e {to mu se doga|aprozore umeju da izbaciju i stare qubavi. Oni koji biraju `uto, nalo protekle godine. Kada lutku zastvari kako bi se oslobodili dodaju se novcu. A, kako se zna ko je pale po~iwu, na glas, da ~itaju ga|aja i se}awa koji ih optere}ukoju boju u novogodi{woj no}i pro{logodi{we lo{e uspomene ju. Wihove kom{ije, [panci, na odabrao? E, pa dovoqno je baciti ~ime ih se osloba|aju i do~ekuju po~etak otkucavawa pono}i popogled na jednu latinoameri~ku novu godinu na sre}niji na~in. ~iwu da jedu 12 bobica gro`|a, `urku i videti da to i nije neka Petar Klai}

@

DNEVNIK

c m y

DNEVNIK

31.decembar2009-2.januar2010.

47

31.decembar2009-2.januar2010.

c m y

48

DNEVNIK

DNEVNIK

31.decembar2009-2.januar2010.

NA LICU MESTA

49

NOVI KOLOS KOD BE[KE BI]E ZAVR[EN U LETO 2011.

Tako se gradio most a samo pet metara nizvodno od postoje}eg mosta preko Dunava kod Be{ke ni~e novi kolos du`ine 2.225 metara, s dve kolovozne i zaustavnom trakom, uz dve pe{a~ke staze. Od ukupno 42 stuba, na levoj obali su izgra|ena sva 33 i na wih se ve} pola`e kolovozna konstrukcija, u vodi se grade tri stuba, a na desnoj obali preostalih {est. Radi se i na minus petnaest, kako bi se }uprija {to pre zavr{ila. E sad, kada }e to biti, to se jo{ uvek ne zna, a u opciji je vi{e slobodnih procena: ministar za infrastrukturu Milutin Mrkowi} ka`e do oktobra 2010, u “Alpini” procewuju da je realnije po~etkom 2011, a odgovorni rukovodilac radova Slobodan Mitrovi}, koji ima najboqi uvid u i najmawi detaq, precizira: ne pre avgusta 2011.

Podsetimo, tender za izgradwu mosta raspisan je 4. maja 2004, posao je u junu 2006. poveren austrijsko-nema~kom konzorcijumu “Alpina-Dilinger”, nakon {to su kreditori EiB i EBRD odbili predlog Tenderske komisije da se anga`uju doma}i neimari predvo|eni “Mostogradwom”. Tako je odlu~eno da se na Dunavu kod Be{ke gradi betonski most, za koji su Austrijanci i Nemci ponudili cenu od 40 miliona evra, iako bi konfiguraciji terena, zbog klizi{ta, vi{e odgovarao ~eli~ni most kakav su ponudili doma}i graditeqi – a koji je, usput re~eno, bio i jeftiniji.

Rok za izgradwu od dve godine davno je pro{ao, a ispostavilo se da je upravo klizi{te najvi{e usporilo radove. Pokazalo se, tako-

N

|e, i da je za ovako slo`en projekat ipak neophodno veliko projektantsko i neimarsko iskustvo, pa je idejni projekat odobren tek u januaru 2008, dok su radovi prakti~no po~eli bez odobrenog glavnog projekta, koji je ostao nepotpisan od revizione komisije. Uvidev{i kako vreme leti, a radovi stoje, Austrijanci su na kraju odlu~ili da anga`uju najpoznatije projektantske ku}e i vrsne neimare, sve kako bi izgradwa krenula.

Osim iz “Mostogradwe” – koja nije mogli da dobije status glavnog izvo|a~a, {to pobedniku na tenderu nije smetalo da je anga`uje kao podizvo|a~a – na gradili{tu novog mosta su i radnici firme “Koteks” - Osijek, “Ka~apor” -

platforme za tri stubna mesta.

Platforme su 16h16 i 17h17 metara i sa wih se pobijaju {ipovi - do 30 metara i mini {ipovi do 12 metara – koji {tite dno jame u koritu reke da prilikom izlivawa betona u wu ne prodre voda, kako bi se stubovi gradili u suvom. Ispod platforme je u korito nasut kameni materijal, oko 13 metara dubine, koliki je vodostaj Dunava, na koji se postavqa armirano-betonska plo~a debqine jedan metar, na kojoj se radi.

Gledamo kako betonska pumpa ubacuje beton kroz vertikalnu cev koju je dizalica spustila na dno

kubnih metara materijala, a za izgradwu jednog stuba na reci treba oko pet hiqada kubika materijala, od {qunka do armiranog betona. Na platformama se, pak, nalaze ma{ine za izradu {ipova i mini-{ipova, bu{ilice za peton i rovokopa~ koji puni senkere (brodi}). Da reka ne bi sru{ila talpe (prostore bez vode), postavqen je i pri~vr{}en ~eli~ni ram.

Radenko Kondi}, zaposlen tri godine u “Alpini” - Beograd kao rukovaoc i voza~ auto pumpe za beton, ka`e da je kompletan proces kompjuteri-

postoje}eg mosta, kada je radio kao monter konstrukcije. Danas je, veli, tehnologija mnogo savremenija, radi se i lak{e i br`e.

Voza~ autobusa @ivorad Blagojevi} vozi radnike iz Beograda na posao i s posla, a u me|uvremenu,

Konzerva i jogurt za ceo dan

Novi Pazar, MG “Teramiks” - Vrbas, te austrijske kompanije Xipi-es i “Por”, svi uz “Alpinu” i “Dilinger”.

Uvreme na{e posete, na terenu je bilo 150 neimara. Danas ih je ne{to mawe, ali most se gradi i ovih prazni~nih dana. Kre}emo prema reci, a iza nas na levoj obali ostaju 33 izgra|ena stuba. Obja{wavaju nam da je u svaki stub ugra|eno od {est do osam klasi~nih {ipova dubine izme|u 28 i 34 metra. Do gradili{ta na vodi prelazimo preko mosta - bar`e, a ogromna dizalica pokriva tri

reke. Posle betonirawa dna, voda se ispumpa iz temeqne jame i ostaje suv prostor u kome se organizuje izgradwa tzv. naglavnica. To je temeq stuba debqine oko tri metra, veli~ine 17 sa 17 metara, na koju se postavqa stub mosta. Stubovi u vodi, koji nose oznaku 41, 42 i 43, imaju od 12 do 50 {ipova, pobijenih do 30 metara duboko ispod Dunava, a visoki su do 45 metara. U vreme na{e posete dubina Dunava na mestu gde se gradi most bila je osam metara, ali, kako nam reko{e, mo`e da poraste jo{ {est metara, {to zna~i da se radi i do 14 metara pod vodom.

Pri~aju nam da se za ugradwu 50 {ipova iskopa oko dve hiqade

zovan, sve se radi daqinskim komandama, a on stoji pored vozila ili mesta gde se sipa beton i sve kontroli{e.

Varioc konstrukcije Du{an Novakovi} iz “Alpine” rukuje savremenim aparatom vrednim 10.000 evra. Ne `ali se da mu je te{ko, iako mu je iskra okrznula uho, uprkos maski koja teoretski {titi o~i i u{i.

Jaroslav Milo{evi} iz Xi-piesa radi na izradi {ipova, {to podrazumeva, kako obja{wava, montirawe oplate za bu{ewe i bu{ewe velikim bagerom, za ~ije rukovawe se tra`i velika preciznost jer {ip mora da bude strogo u vaser vagi, kako ni jedan od wih 50 ne bi oti{ao koso. Da bi se to postiglo, vaser vaga se prilikom

bu{ewa stavqa na samu cev. ^im se izbu{i rupa, odmah se spu{ta armatura i male cevi kroz koje ide beton. Po zavr{etku betonirawa sve cevi se vade, a u zemqi ostaju beton i armatura. Rade Sombi}, zaposlen u “Mostogradwi” 25 godina, koga susre}emo na desnoj obali na gradili{tu stuba 44, gde se upravo armirala naglavnica, ka`e da se na tako izlivenu tampon-plo~u stavqa armatura za temeq visine 2,30 metara.

Mile ^olovi}, poslovo|a “Mostogradwinih” radnika, proveo je 39 godina u ovoj firmi. S grupom od pet radnika i dva rukovaoca gra|evinske ma{ine i utovariva~a radi HV-{ipove duboke od 30 do 32 metra za stub 46 na desnoj obali.

Prise}a se 1972. godine, kada su se gradili jarmovi za konstrukciju

Na desnoj obali Dunava susre}emo grupu “Mostogradwinih” armira~a koji grade temeqe za stub broj 44. Nekako umorni, vetar i sunce usekli im duboki trag u lice, nisu raspolo`eni za razgovor. Pokazuju gumene rukavice s kojima rade, dok, ka`u, oni u “Alpini” imaju ko`ne. Nekima se posre}i da im Austrijanci poklone svoje, iako, ~ujemo, na{i propisi dozvoqavaju ove skromnije. Pozvali su nas i da im se pridru`imo na decembarskom ru~ku – tu su pola hleba, konzerva i jogurt! dok ih ~eka, ne zgubidani, ve} se prihvata raznih ma{ina. Dragoqub Andri}, po zanimawu strugar, voza~ je “Alpininog” ~amca, koji dnevno i po 50 puta zakormilari s jedne strane obale na drugu. Dok ih ne pove`e novi most.

Ranka Dautovi}

50

DNEVNIK

31.decembar2009-2.januar2010.

NA[A PRI^A

NA [TA SU SVE SPREMNA I DOKLE MOGU DA IDU VISPRENA LOVA^KA SPADALA U SRBIJI

Zec ili fazan, bo`e mi oprosti?! ov nije samo lov, jedna Po zavr{etku lova, kada je lovnik je od dobro poznatih rekao da se razdvoje oni koji imalova~kih sintagmi iza ju i koji nemaju zeca, tip koji je koje stoji ~iwenica da upucao mr{avog zekana stao je u lovci nisu krvo`edna horda koja grupu onih koji nemaju ulov, dok voli samo da puca i ubija, ve} qumu je zec visio kraj noge. biteqi prirode i po{tovaoci di– To {to su upucao, je l’ ima vevqa~i. U slu~aju ovda{wih lovalike u{i? – upita ga lovnik. ca to predstavqa i izreku koja – Ima – glasio je odgovor. ovoj bran{i, poznatoj i po tome – Je l’ ima duge noge? – Ima. {to ima mnogo spadala u svojim – Je l’ ima mali rep? – Pa ima, redovima, zna~i i op{tenarodno ali... zezawe sa svim, sva~im i svakim, – Zna~i, to je zec! Mar{ ku}i! – bez mnogo pardona, a ponekad ~ak i odbrusi mu lovnik. u neverovatnom nedostatku istih.

Zanimqiva je pri~a u kojoj su Jedna od caka iz lova~ke azbuke akteri lovokradice i sada penzioje kada sre}ni lovac odstreli ponisani lovo~uvar, nadaleko pove}eg zeca, pa se jo{ tim pohvali znat po entuzijazmu i revnosti u pred ostalima. Izvesni Be~ejac je poslu. Protivni~ka strana ga je to i uradio, pa kada je do{ao ku}i gledali kao vampiri beli luk. pun ponosa i hvale za svoj pogodak, Jedne ve~eri krenuli su u {tetu, odmah je krenuo da „predstavi” ugledali divqe patke, pa su po~eulov, a onda iz ranca izvadio - cili da se premi{qaju da li da pucaglu! Ona je tamo, hm, „slu~ajno“ ju. Kada se jedan od wih ohrabrio i dispela, a be{e te{ka otprilike podigao pu{ku, drugi mu je rekao: kao i podebqi zekan.

– Nemoj pucati, nikad ne zna{ Jednom sli~nom prilikom, loiz koje }e kupe onaj ludi Lacika vac je svog krupnog zeca „uprtio“ isko~iti! – re~e lovokradica kog na le|a, nimalo uzbu|en zbog toga su na izgovorenu misao asocirali {to mu u{i vire iz obli`wi, ranca. Naprotiv, uvezani snosvi su imali prilipovi kukuru– To {to si upucao, ku da vide razmere zovine -“kuje l’ ima velike u{i? wegovog „kapitalpe“. I nakon – Ima. ca“. Kada je do{ao samo par seku}i, iz ranca je izkundi, koliko – Je l’ ima mali rep? vadio zekana bez je trajalo preu{iju! Kada ga je nemi{qawe ~oupu}eni otac upiveka s putao gde su u{i wegovom zecu, usle{kom, Lacika je isko~io iza jedne dio je qutit odgovor: „Isekao sam kupe! Tamo je ~u~ao sakriven od ih za poene!“ kad je dru`inu ugledao s dvogleKako je krupno}a odstreqene dom, prepoznao ih i odma prokqudivqa~i jedna od najva`nijih vio kuda idu i {ta bi da rade... stvari pasioniranim pripadniciU jednom lovu na fazane, grupa ma lova~kog bratstva, eto jada (i koju je predvodio stariji lovac bestida) kad je ulov previ{e sitan. {e raspucana, a „vo|a“ je bio daleTako se jedan lovac po`alio da ko najuspe{niji. Nakon svakog powegov zec ima „samo 300 grama“. gotka, prilazio bi fazanu slavo-

L

NA[A PRI^A

dobitno rekav{i: „Kako bije „~etvorka“!“, misle}i na sa~mu. Tako nekoliko puta. U jednom momentu, neko od mla|ih zatra`i na zajam „~etvorku“, ne bi li i on tako dobro „skidao“ frazane.

– Pa ti zna{ da ja ne koristim „~etvorku“ – za~udi se pitawu stari lovac.

Koliko zna biti povelika lova~ka sujeta govori ske~ kada je, kako to nekad biva, deda lovac sa sobom u lov poveo i unuka. Kad je video da ker markira divqa~, zastao je i rekao mu: „ Ne mrdaj“.

De~ki} stade ko skamewen, jedva di{u}i. Ubrzo iz {ipra`ja izle-

te zekan, na zicer dedi, koji opali, al’ nekim ~udom proma{i! Okrete se ka unuku i besno ga prekori: „Je l’ sam ti reko da ne mrda{?!

Definitivno, na mla|ima svet ostaje, a to se nekako najboqe vidi kad starija populacija po~ne da upravqa (ili poku{ava da to ~ini) najnovijom tehnikom. Tako je jedan Ba~vanin, da bi {to boqe pripremio svog epawol bretona za ispit, pozajmio teletakt - ogrlicu koja slu`i za vre}awe kera kad po~ne preterano da jurca po lovi{tu, pa se udaqi od svog gazde. Kod lovca je oda{iqa~ kog aktivira kad ho}e da vrati kera

tako {to stiskom dugmeta na aparatu psa lagano pecne struja iz ogrlice, pa se odmah vra}a. Ali, ~ovek je primetio da kad god stisne dugme, ker jo{ mahnitije jurca! Besomu~no je stiskao dugme dok god ga nije pokvario. Zbuwen, pitao je jednog derana dal’ mo`da zna u ~emu je problem s wegovim teletaktom. De~ak pogleda spravicu, pa mu re~e: – ^iko, treba prvo ukqu~iti ovaj aparat – re~e klinac, pokazuju}i ~iki prekida~ na pomenutoj spravi.

U istom kraju i danas se prepri~ava anegdota kada je lovac

kome je istr~ao zec opalio hitac posle kog je video kako zekan, o~igledno direktno pogo|en, pravi salto i stropo{tava se kraj obli`weg grmqa. Odmah je izdao nare|ewe keru da mu donese ulov, {to je poslu{na `ivotiwa i u~inila - donose}i mu fazana!? Blago re~eno zbuweni lovac, kao i saborci koji su mu pri{li, primetili su da je fazan jo{ topao, {to je zna~ilo da nije odstreqen u nekom prethodnom lovu, ve} koliko pre neki minut, a niko sem pomenutog lovca nije pucao. Ne veruju}i samom sebi, lovac je pao na kolena, skinuo {e{ir i prekrstio se bar tri puta, govore}i samome sebi, ili ko zna ve} kome: – O, bo`e, {ta je ovo? Jesam li ja lud? Nisam, pa znam u {ta sam pucao!

Koji minut kasnije, dru`ina je prona{la i odstreqenog zeca. Uz pomo} odokativne balistike zakqu~eno je {ta se desilo: deo sa~me, koja je bila upu}ena zekanu, slu~ajno je zaka~ila i fazana koji se krio u grmqu. To, naravno, nije spre~ilo grohot smeha koji je satima odjekivao po ataru, te usputno peckawe pobo`nog lovca.

Nedavno je i u na{em listu objavqena pri~a o lovcu koji je jednog nedeqnog jutra, nakon mnogo premi{qawa, zbog ki{ice odlu~io da ne krene u lov sa svojom dru`inom. Neverovatnom igrom sudbije, divqi vepar, verovatno unezveren jer je bio rawen, uleteo mu je u dvori{te, napao ga i kqovama mu rasekao butinu! Siroti lovac odjednom postade plen kog su na kraju balade vozili u bolnicu na {ivewe.

– Eto, a da je lepo krenuo jutros sa nama... – glasio je, uz osmeh, jedan od komentara iz dru`ine.

Du{an Kne`i}

TRAGOM PASIJE BOGDANA DUN\ERSKOG I SLAVKA YIGURSKOG

U Be~eju jo{ za kowima jure ru`ewe ~oveka i kowa je na ovom panonskom prostoru vekovima unazad bilo prisutno, a u nekim slu~ajevima se, ~ak, pretvorilo u specifi~nu qubav, koja je preno{ena s generacije na generaciju.

Be~ejci nikada nisu bili mimo sveta, pa ni kada su kowi u pitawu. Nekada su ih, uglavnom, koristili u radu, a za paradu su postali atraktivni to-

D

lipicanera i noniusa. Zahvaquju}i razumevawu qudi u PIK Be~ej, prvenstveno Slavka Crvenog, ergela je posle izvesnog vremena mirovawa „vaskrsla“, a kasnije se pod stru~nim vo|stvom upravnika Save ]urkovi}a razvijala. Istina, u {talama je sada daleko mawi broj i to samo toplokrvnih rasnih kowa, dok je poqoprivredna mehanizacija odavno zamenila hladnokrvne radne kowe.

Be~ej ima i vrhunske galopere

kom prve polovine pro{log veka. Na taj na~in se isticao porodi~no bogatstvo i sticao presti` u dru{tvu, a privilegiju da imaju mnogo kowa imali su veleposednici, zemqoposednici, oficiri... Dvojica su u Be~eju predwa~ila. Veleposednik Bogdan Dun|erski i zemqoposednik Slavko Xigurski.

Prvi je izgradio pravu ergelu rasnih kowa neposredno uz dvorac, koji je sada pretvoren u hotel imena „Fantast“ po ~uvenom grlu iz obli`we ergele, gde je bilo oko 1.400 grla, uglavnom,

– Na{a ergela se specijalizovala za gajewe galopera.

Trenutno ih je u na{im {talama 85, od kojih 3 pastuva i 28 kobila koristimo za priplod, 30 grla je u trka~koj {tali, desetak je nameweno rekreativnom jahawu i 14 je `drebadi.

Imamo i nekoliko grla prepona{a. Vrlo smo aktivni i u~estvujemo na skoro svim trkama u Srbiji. Naravno, bele`imo i zapa`ene rezultate. Posledwi u nizu zabele`io je pre dve godine tada trogodac Paragraf, kada je osvojio srpski galopski Derbi – navodi aktu-

elni upravik ergele PIK Be~ej Sava Vojnovi}.

Slavko Xigurski je, pak, za~etnik kowi~kog sporta u Be~eju. Na svom sala{u kraj srbobranskog puta imao je radne kowe, koji su obra|ivali stotinak jutara plodne zemqe oko sala{a, ali se u {talama na{lo mesta i za rasne arapske trka~ke kowe. Kako se sala{ prostirao na {est jutara ogra|enog prostora, izgradio je prvu trka~ku stazu u Be~eju. Stari zapisi ka`u da se na sala{u Xigurskih u vreme kowi~kih trka okupqalo po nekoliko hiqada qubiteqa kowi~kog sporta. Tu je bilo i sedi{te prvog kowi~kog kluba u Be~eju. Qubav prema kowima Slavko je preneo na sina Rajka, koji je sa jo{ ve}om qubavqu razvijao kowi~ki sport u gradu kraj Tise. Kada je 1947. godine nacionalizovan sala{ Xigurskih, nestala je prva trka~ka staza, ali je Rajko s grupom istomi{qenika osnovao Kowi~ki klub Potisje, a ubrzo je izgra|en i prvi hipodrom kraj Tise u Be~eju.

Brojne generacije kowara su se okupqale u be~ejskom klubu, a jo{ vi{e kvalitetnih kowa je odgajeno u wihovim {talama.

O qubiteqima kowi~kog sporta ne treba tro{iti re~i.

Kasa~kim danima na hipodromu kraj Tise prisustvovalo je preko deset hiqada gledalaca. Takvom posetom nije mogao nikada nijedan klub u Be~eju da se podi~i. To dovoqno kazuje koliko je ovda{wi ~ovek vezan za kowe. I sada, kada se organizuju samo dva do tri trka~ka dana godi{we na hipodrumu kraj Radarske stanice, okupi se nekoliko hiKowi u be~ejskoj ergeli mirno masu qada gledalaca. Naalost, sti~e se utisak da be~ejsa~a. Tibor Deak predwa~i, ski kowari nikada nisu imali jer se bavi priplodom i odgopodr{ku lokalne vlasti, koja jem kowa i trenutno ima 17 grje, nadahnuta industrijalizala, Bora Jandri} i ja imamo po cijom, kowe i koware nezaslupetoro kowa, ostali dr`e jed`eno gurnula u drugi plan. no ili dva grla – isti~e jedan – Prolazimo kroz te{ka od istaknutijih be~ejskih kovremena, ali opstajemo. Jo{ wara Du{an Bla`in. uvek jurimo za kowima. Neki On u svom dvori{tu ima iz qubavi prema ovim graciourednu {talu za sedam kowa, znim ~etvorono`cima, drugi prostor za obuku mladih grla zbog presti`a. Trenutno klub i uvek, pored svojih kowa, pookupqa petnaestak vlasnika neko grlo na pansionu. sa ukupno pedesetak kowa ka– Sve do pre desetak godina bilo je druga~ije. I sad se setim mog prvog `drebeta. PoNezahvalno pore|ewe stao sam te 1975. godine punoTe{ko je praviti paralelu kowarstva u nas i ostalim srediletan i dao novi regal i klub nama, jer mnogo faktora uti~e na dobijawe „iskrivqene slike“. ganituru za `drebe Ivonu.

Ipak, predsednik Kasa~kog saveza Vojvodine Be~ejac Miodrag Ostavila je traga na trkama, Jovi}evi} nudi neke podatke vezane za kasa~e. „Pore|ewa radi, ali }u je jo{ vi{e pamtiti Finska, koja je po broju stanovnika ne{to mawa od Srbije, ima zbog priploda. U parewu s 56.000 kasa~a i godi{we se o`drebi 3.800 `drebadi, a mi u SrKventin Hilom podarila mi biji imamo oko 1.200 kasa~a i dobijemo oko 160 `drebadi godije, me|u ostalima, vrsna grla {we. Pomiwawe daleko ve}ih i ekonomski mo}nijih zemqe, kao Inu i Idu Hil. Prva je harala {to su Velika Britanija ili Francuska, odvelo bi nas, za na{e na{im kasa~lim stazama krapojmove, u nestvaran svet. Ono {to se sada de{ava u kasa~kom jem devedesetih godina, a Ida sportu kod nas svaquje se na teret dokazanih pravih qubiteqa Hil je u 13 startova odnela 12 kowa, dok je ove nove bogate vlasnike te{ko ’upregnuti’ u bilo pobeda. Ma, ranije smo se vi{e kakvu akciju”, priznaje Jovi}evi}. me|usobno dru`ili, na zabavama kowara krajem sezone `dre-

bad darivali na tomboli. Sada je toga sve mawe, {to nije dobro i ne vodi biqitku kowarstva u nas. Neki novi bogata{i izbili su u prvi plan, a mi zaqubqenici u kowe gurnuti smo na marginu – pri~a Bla`in.

Ipak, Be~ej je jedan od retkih vojvo|anskih gradova gde je maksimalno zastupqena {iroka lepeza kowa. Pored sportskih kowa, galopera, kasa~a i prepona{a, Mile Stoja~i} i Pal [imovi} imaju po par lipicanera, Sima Gaji} priu{ti deci jahawe ponia, a u be~ejskim {talama ima i {ezdesetak radnih grla. Ukupno je u Be~eju ne{to preko dve stotine raznih kowa. Za razliku od nekada{weg vremena, kada je samo u ergeli Bogdana Dun|arskog bilo oko 1.400 kowa, ovo je, naravno, gotovo mizeran broj. Ali, u pore|ewu s drugim sredinama, ~ak i nekada mo}nim ergelama u Adi, Zobnatici i Kara|or|evu, Be~ej je prava oaza kowarstva u Vojvodini, pa i {ire.

Vlastimir Jankov

DNEVNIK

31.decembar2009-2.januar2010.

NA LICU MESTA

51

SALA[ARSKI DIVANI, A U RAVNOM SREMU

Na Radina~kom drumu bilo je dece ko u deset sokaka mitrova~kih bi{o sam mlogo sala{a ba~kih, skoro sve po Banatu, a u Sremu one uz Dunav i na padinama Fru{ke. Reko{e mi da u Sremu sviwskom i ravnom ko tepsija nema vi{e ni sala{a, ni sala{ara. Oko [ida je bilo, vele, dvadesetak, al’ su ostale ru{evine.

Ni sala{a, ni marve, a sviwe se rane po oborima u varo{i.

– Nije ba{ tako, kaza{e mi Sremci – Paja iz Matice srpske i dr \or|e, negda{wi Mitrov~ani.

Kacamo po snegu u predve~erje Svetog Nikole, od centra Sremske Mitrovice zaputilo smo se Radina~kim drumom. Uga`en je sneg, idu tuda sada vozila, i vojna i dr`avna, ona zatvorske uprave.

Malo je Sremaca koji o sala{ima i negda{wim sala{arima znaju koliko zna Slobodan Radovanov, veterinar ovda{wi penzionisani i ~ika Bata Sekuli}, majstor i izumiteq. Vele qudi, {to Bata popravi, to ni Nemci ne umeju.

– Evo nas na Radina~kom drumu, tu su bili na{i Radovanovi sala{i i stotinak jutara plodne zemqe, pa Sisojevi}i, Milovan~evi, Mileki}evi, pa Vogli~ev najve}i sala{. Nije bilo struje, voda se pila na bunaru, al’ je dece bilo – divani gospon Slobodan Radovanov. – Samo na Radina~kom putu je bilo dece k’o danas u deset skokaka mitrova~kih. Na Milovan~evom sala{u je ro|eno i odraslo dvanaestoro dece, na Sisojeva~kom devet, a na ovih nekoliko kom{ijskih jo{ desetak. I sva deca su, bogu hvala, othrawena i qudi postali. Mnogi i {kolovani.

Samo na na{em Radovanovom sala-

O

{u je bilo 54 napol~ara, pa ti vidi koliko je tu dece odraweno.

Nije se to onda brojalo, znamo samo u sigri ko je sa kog sala{a.

Kad do|e ovakva zima, ka`e gospon Radovanov, pune saonice de~urlije, graja se ~ula do Mitrovice.

– Kazujem ti samo o sala{arima na Radina~kom drumu, a nije druga~ije bilo ni na sala{ima na Man|elo{kom ili Vogawskom

na{ doma}in, nisu odnele [vabe u begstvu, dokosurili su oslobodioci kasnije.

– Stigla je obaveza, najboqu stoku smo sakrivali u tu| atar da ih ne pokupe u klanicu. Ko je imao desetak koko{aka, jedino se taj nije bojao gladi. Konfiskacija i nacionalizacija je zemqu unela u zadruge, agrarna reforma je dokusurila doma}ine. Sala{i su po~eli da nestaju ili su ostali prazni.

Slobodan Radovanov i Bata Sekuli}

putu. Dabome, na{i stari su bili gazde prave, obra|ivalo se stotinak jutara, bilo ovaca, marve rogate i kowa na svakom posedu. Divanilo se tada da pravi sala{ari i sala{i sve imaju i sve mogu da stvore. Ali bivalo je vremena kada sala{ari i nisu imali, tek ogrizine da zalo`e prostu pe}ku i ispeku lebac. I tada su sala{i ostajali bez ~eqadi. Doma}ini se porazboqevaju, a deca? Kuda }e, nego u varo{.

Posle Drugog rata ~eqad se sala{arska patila i ono {to, ka`e

Sa~uvani su, ko ovaj Radovanov, al’ na wemu Radovanovih nema.

Ima sada sala{a, istina jako malo po Sremu, ali od wi’ se prave kafane, neki postaju i vikendice.

Nama, naslednicima onog vremena, ostaju se}awa na de~a{tvo i odrastawe na sala{ima. Na{a deca imaju drugi put. Ka`u, primeren novom veku. Al’ da li je ba{ ispravno, opet }e vreme biti svedok.

Prtinom idemo na stari sala{ Radovanovih. Na kapiji dva momka ko od brega odvaqena. To su Dra-

SUSRETI

gan i Vladan Funduk, in`eweri agronomije, paori novog veka.

Sala{ jo{ nemaju, ali ho}e da zapate. Oni su tu na Radovanovom posedu, tu im je zimovnik ma{inskog parka i {pekuli{u {ta }e i kako daqe.

– Nema leba bez motike, posla pravog in`iwerskog nema za nas u Mitrovici i okrenusmo se paorluku. Ide nam, za sada, dobro. A, moglo bi i boqe. Znamo kako treba sa ovom sremskom zemqom i verujemo, kao jo{ neki iz na{e generacije, da }e sala{a opet u Sremu biti – ka`e Vladan Funduk zagledan u nepregledne oranice pod snegom. – Dobro je do{la ova belina za `ito. Nadamo se dobroj i rodnoj godini. ^uli smo, iz druge ruke, da bi bra}a Funduk volela da im Slobodan Radovanov proda ovaj posed.

Razumemo i gospon Slobodana, jer od wegovih starih to je ostalo, i uspomena i emocija i sala{arski gen. Ko zna kako }e biti, al’ jedno nam je jasno: Fundukovi su sala{ari i bez sala{a. Ima}e ga sigurno. Il’ na Radina~kom il’ na Man|eloskom il’ na Vogawskom drumu!

– Dok je mene i ovaj moj posed }e trajati, ova su{ara i sve oko we smo stvorili i ~uvamo, a na mladima je da nastave tu gde smo mi stariji stali – veli nam Bata Seku-

Foto: Nikola Stojanovi}

li}, sedokosi paor koji, kako ka`u wegovi Mitrov~ani, sve sa ma{inama ume. Tako je neku vagu koju su Nemci montirali na wegovom sala{u doveo u red {to nisu umeli ni in`eweri koji su je proizveli i prodali. – Voleo bih da neko od mla|ih u~i ko {to sam i ja nau~io od na{ih starih. Znam da sala{arewe nije i ne treba da bude ko {to je bilo na po~etku i sredinom pro{log veka, al’ isto tako znam da se od ove na{e sremske zemqe mo`e dobro `iveti. Samo treba raditi.

U neko drugo doba, stariji vele - sre}no, sala{i su bili i ku}a, i fabrika i zabava.

– Belina sala{arskih zidova je po`utila, ku}e, obori i ~ardaci su oronuli i naereni. Mo`da i jeste vreme za mla|e – kao da posu-

staje u svojoj sala{arskoj emociji Slobodan Radovanov.

Vra}amo se Oborskim sokakom, tu su sada ko i nekada ku}e sala{arske Radovanovih, Milovan~evih, Mileki}evih, Ugarkovi}evih, Topalovi}evih, Romanovih, ^eli}a, Udickih, Sekuli}a. U wima su uspomene starih sala{ara i sada{wost naslednika.

Gospo|a Mirjana Radovanov ne popu{ta u tradicionalnom gostoprimstvu sala{arskom. U svojoj ku}i, uz doma}u rakiju, gibanicu i pivo, nema kraja divanu. O sala{ima, vremenu prohujalom, deci i unucima, Novoj godini i Bo`i}u, o ~ila{ima i vrancima upregnutim u saonice. Al’ svojoj ku}i se vra}amo autom. Novi je vek, sve je druga~ije i u ravnom Sremu.

Jovan Tanuryi}

MNOGO^LANA PORODICA \ERFI IZ PADEJA

Uz tortu je uvek veselo a desetoro zdrave, paodnosi na ~etvoro~lanu porodicu metne i lepe dece poro–- ukazuje Lidija. – Nas je tri puta dica Lidije i Tibora vi{e i struju koristimo za najo\erfija iz Padeja ne snovnije osvetlewe, za topli vodu, uklapa se u sve poraznija demoprawe, peglawe, ni{ta luksuzno, grafsku sliku vojvo|anskih sela pa sa potro{wom od devetsto do koje je odavno zahvatila bela kuga. hiqadu kilovata upadamo u dvoOtac Tibor koji sam radi u padejstruko skupqu tarifu. Jednom smo skoj „Menti“ kao elektri~ar i kose obra}ali sen}anskoj Elektrotlar, veli da nema smisla niti podistibuciji, ali su rekli da nemo trebe za kukwavom, jer kukawe nini{ta od popusta. De~iji dodatak {ta ne poma`e. Jednostavno, uprtrenutno dobijamo samo za dvoje kos raznih poteza vlasti i apela dece, jer po Zakonu sleduje samo do na svim nivoima za pove}awe na~etvrtog deteta, a na{ih dvoje su taliteta, mnogo~lana padejska pove} punoletni tako da dobijamo za rodica nikako se ne uklapa u mere tre}e i ~etvrto dete. populacione politike, pa ih veSa diplomom ekonomskog teh}ina zaobilazi. ni~ara, Lidija je odavno postala – Mi smo to izabrali, to je na{ ekspert za ku}ni buxet, kuva, pere, `ivot, deca su na{a qubav i najvepegla, sprema, kada za{kripi po}e bogatstvo – ka`e Tibor. – @ima`e i oko doma}ih zadataka. Povimo siroma{no u ovom kriznom sla ima od jutra do sutra, a pripovremenu. Nas ovogodi{wa svetska mognu i starija deca. kriza nije ni dotakla, jer smo naNismo sve \arfijeve na{li na vikli na krizu i da se borimo za broju. Opravdano su odsutni bili `ivot. Plata je skromna, oko 16 najstariji sin Tama{ (21), po hiqada dinara i prima se sa zakastruci trgovac, zaposlio se u Ma{wewem od nekoliko meseci. |arskoj. Godinu dana mla|a Anita Snalazim se dodatnim radom, u se(20) po zavr{etku Gimnazije za talu popravqam lente prirodnobelu tehniku, matemati~kog Treba platiti ra~une prihvatio sam smera „Boqai“ u odr`avawe i po- za struju i vodu, u`inu Senti studira {kolske dece, pravku zvona kafiziku i matematoli~ke i pravotiku u Ma|arskoj mese~nu autobusku slavne crkve u kartu, a popusta nema zahvaquju}i stimestu. Moram nependiji koju je kako da zaradim tamo dobila, a za porodicu.Treba platiti ra~une Izabela (17) koja poha|a Sredwu za struju i vodu, u`inu za {kolsku medicinsku {kolu u Senti kao budecu, mese~nu autobusku kartu, tu du}a medicinska sestra bila je na nemamo nikakvog popusta. Tra`io praksi. Kod ku}e smo zatekli Emasam od komunalnog preduze}a u nuela (15) koji u Tehni~ku {kolu ^oki da nam odobre popust za vodu u Adu putuje biciklom preko skejer nas ima puno, ali nisu nam odole i u~i za elektrotehni~ara rabrili. Mese~no tro{imo oko 25 ~unara, Davida (14), Adama (13), kubika vode za najosnovnije potreRoberta (11), Daniela (8), Johanu be, a ne za polivawe ba{te.

(7) i najmla|u Juditu (3).

Nema privililegija ni kod – Bili smo voqni da Anita stura~una za struju koji za najnu`nidira kod nas, ali nismo imali moje potrebe u ku}i treba platiti gu}nosti da pla}amo, nemogu}e je ~etiri do pet hiqada dinara dobiti stipendiju za prvu godinu mese~no. studija pa je sama re{ila da po– Velika je nepravda da platimo tra`i stipendiju u Ma|arskoj, tastruju po skupqoj tarifi jer se ko da za wu nemamo nikakvih izdanikako ne mo`emo uklopiti u najtaka. U Sredwoj medicinskoj {kojeftiniju za doma}instva koja se li Izabela dobro u~i, skroz je od-

S

Mnogo~lana padejska porodica \erfi u okrwenom sastavu, Foto: M. Mitrovi} bez troje najstarije dece, opravdano odsutne

li~na i po zavr{etku bi da nastavi {kolovawe, tako da i ona razmi{qa da ide preko ukoliko dobije stipendiju, a ako ne gleda}e da se zaposli – napomiwe Tibor.

Za hranu poma`u Tiborovi roditeqi, ~iju zemqu obra|uju, rodi kukuruz, kupi se prasad, pa zajedno utone za svaku zimu po dva tovqenika, a dr`e i `ivinu. Porodica

\erfi kupuje tri-~etiri vekne hleba dnevno, ve} u zavisnosti {ta mama Lidija kuva i da li su svi na okupu. Za u`inu u {koli tako|e nema nikakvog popusta, za svu decu pla}aju unapred. Jedno od dece je u po~etku dobijalo besplatnu u`inu, ali su posle ukinuli.

Sli~no je bilo i prilikom poha|awa de~ijeg vrti}a, jer op{tina

Sme{na potro{a~ka korpa Tibor veli da nisu nikada ra~unali kolika je potro{a~ka korpa potrebna da zadovoqni potrebe wihove porodice, a kada ~uje na televizi o prose~noj potro{a~koj korpi ~etvoro~lane porodice, koju iz foteqe izra~unaju statisti~ari, sve mu deluje pomalo sme{no.

– To se na olovku i papir ne mo`e staviti – smatra Tibor. – Mi verujemo u Boga i Bog nam uvek daje dovoqno, ni vi{e ni mawe. ^im ima mawka novca ili ne~eg drugog, toliko dobijem vi{e posla da moram da postignem. Mada, ne mogu ba{ sve uvek posti}i. I ja bih voleo da na{a deca budu boqe obu~eni, da imaju jo{ boqe uslove, ali svesni smo svih okolnosti. Sa zemqe imamo povr}e i vo}e, tako da jako malo kupujemo u prodavnici. Sve {to mo`emo mi proizvedemo za na{e potrebe, ako bi sve trebalo kupiti, to ne bi imao ko da plati. U potro{a~koj korpi ura~unato je mnogo toga {to mi sebi nismo u mogu}nosti da priu{timo. Nama je bitno da izmirimo ra~une, da kupimo deterxent za prawe, da se mo`emo oprati, da budemo ~isti i ne miri{emo na prqav{tinu. Sami {i{amo decu i na svaki na~in se dovijamo da nam `ivot bude jeftiniji.

taj izdatak nije mogla da preuzme sve da im priu{timo, svesni su tona sebe, zato {to po zakonu pripaga da moraju i sami sebi poboq{ada do ~etvrtog deteta, tako da kovaju uslove. Okolina nas sada mnome ide tre}e i ~etvrto dete u zabago vi{e po{tuje, nego kada su privi{te taj ne pla}a, a \erfijevi govarali {ta }e nam tolika deca. koji su prema{ili tu kvotu moraTiborov otac ima i ne{to zeju da plate. mqe, koje Tibor i porodica obra– Nije to zbog para, jer kada je |uju. Kada je sezona kopawa ima Johana i{la u zabavi{te, malo dovoqno vrednih ruku, vi{e nego smo se raspitivali, u celoj opmotika, pa se alatke u kom{iluku {tini je bilo samo troje dece iz pozajmquju. Sva deca su se ukqu~ivelikih porodica kojima bi trela u duva~ki orkestar Dobrovoqbala pomo}i op{tina. Nije istinog vatrogasnog dur{tva Padej, da na da toliko nema, nego je stvar bi zahvaquju}i anga`ovawu nadobre voqe. Vidim da oni koji su stavnika I{tvana Kara~owija na vlasti ne razumeju probleme besplatno nau~ila da sviraju. Dve velikih porodica, jer vidi se da }erke sviraju klarinet, dve trubu, zakone donose oni koji ne znaju kaa ostali muziciraju na raznim dukve probleme imava~kim instrumo. Ne treba dr`amentima.

Deca su navikla da ne va nama da pomogne – Nama je mo`emo sve da im kao roditeqima, praznik kada nego bi trebalo da priu{timo, svesna su smo svi ku}i – pomognu da deca da ne{to moraju i sama ka`e Lidija. – imaju bar toliko Trudimo se da da u~ine za sebe uslova kao ostala svi budemo na deca, da mogu da se okupu za pro{koluju. Podr{ku zaslu`uju sva slavu ro|endana, Bo`i}a, Uskrsa deca, a ne samo do ~etvrtog deteta, i drugih praznika. Ne uspevamo to je diskriminacija, dr`ava ne ba{ uvek svi da se skupimo, ali bi smela tako da se pona{a, jer peuvek je veselo uz tortu koju naprato i svako naredno dete nije krivo vim. Do|u i babe i dede da nas po{to je ro|eno – ka`e Lidija. sete. Moji roditeqi su u istoj ^ovek kada do|e u ku}u \erfiulici, poma`u koliko mogu. Nejevih, odmah na prvi pogled vidi maju toliko novaca da pomognu da je sve na svom mestu. finansijski, ali vole unuke.

– @ivimo i radimo za na{u deTiborov otac \er| je odrastao cu. Mu` radi od jutra do ve~eri, u porodici sa desetoro dece, {esve {to uspe da zaradi ula`emo u storo mu{ke i ~etvoro `enske dedecu, da imaju koliko toliko norce, tako da je Tibor po broju dece malno detiwstvo. Ono {to je najdostigao dedu Ile{a \erfija iz potrebnije imaju, nisu goli i boVojlovice kod Pan~eva. si, nisu `edni i gladni. Ode}u i – Otac je u Padej do{ao kao moobu}u dobijamo od ro|aka i prijamak da radi kao stolar u fabrici, teqa, vide da nam je potrbeno. Ne tu se o`enio i sku}io – pri~a Tibi mogli da kupimo toliko pari bor. – Radovao se deci koja su se cipela i patika koliko je potrbekod nas ra|ala, ali nam je govorio no za svaku sezonu – dodaje Lidija. da }e nam zamrziva~ biti prazan.

U po~etku kako su se deca ra|aZnao je kako je te{ko podizati la i porodica bivala sve brojnija, mnogo dece. Odrastao je u jako sisvi su pitali:“Zar nije ve} bilo roma{noj zemqoradni~koj porodosta, {ta }e vam toliko dece?“. dici i tmogu da mislim kako im je – Sada kako na{a primerna debilo, jer kada se deseto dete rodica stasavaju, druga~ije nas gledaju, lo wihova majka, moja baka je umrposebno {to posti`u dobar uspeh la, a deda Ile{ se nije `enio neu {koli – veli Tibor. – Deca se go je sam decu podizao.

Milorad Mitrovi} trude i navikla su da ne mo`emo

Novosadska 31.decembar2009-2.januar2010.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.co.yu

RENOVIRANA APOTEKA NA TELEPU

DANAS U GRADU

Qubaznost na prvom mestu

BIOSKOPI Bioskop "Jadran": "Avatar" (18, 21)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka "Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti"; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju.

Muzej Vojvodine, Dunavska 35, 525–059, zbog priprema izlo`bi muzej }e biti zatvoren od 5 do 11. januara.

Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka "Jovan Jovanovi} Zmaj", Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka "Legat doktora Branka Ili}a, dokumentarna izlo`ba 1883", "Secesija u Novom Sadu" (do 15. januara) Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije - odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka "50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini" Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18)

GALERIJE Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 489–9000 (10–18, petak 12–20): stalna postavka "Srpsko slikarstvo 18, 19. i prve polovine 20. veka"; stalna postavka: Srpska umetnost "Teme i ideje" (1900–1941); stalna postavka "Qudi i doga|aji – slika pro{losti" Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka "Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka".

Galerija likovne umetnosti, poklon zbirka Rajka mamuzi}a, Vase Staji}a 1, izlo`ba @ana Kloda Delalanda "@ivot u fotografiji" (od 15. 12 do 15.1), "Umetni~ka grafika i savremeni mediji" (pd 17.12. do 17.1).

BIBLIOTEKE ^itaonica Biblioteke Matice srpske, Matice srpske 1, 420–198 i 420–199 (7.30–19.30, subota 8–13.30) Gradska biblioteka, ogranak "\ura Dani~i}", Dunavska 1, 451–233 (7.30–18, subota 8–14)

Sveta misa u subotu Beogradski nadbiskup i mitropolit Stanislav Ho~evar slu`i}e u subotu, 2. januara Svetu misu u novosadskoj crkvi Imena Marijinog. Misa po~iwe u 15,30 ~asova, uz u~e{}e kamernog me{ovitog hora Dru{tva Slovenaca "Kredarica", iz Novog Sada.

G. A.

SAHRANE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Ru`ica Samuela Diwa{ki (1921) u 10.30 ~asova, Rozalija Jano{a Horvat (1922) u 11.15, Tatjana Aleksandra Vawifatov (1928) u 12, Julijana Jano{a Marton (1920) u 12.45, Anica Emila Lazin (1929) u 13.30, Melanija Ilije Brenecki (1925) u 14.15, I{tvan Stevana Povaza i (1951) u 15 sati. Na Novom grobqu u Petrovaradinu u 13 ~asova bi}e sahrawen Nikola Rajka [migeqski ( 1924). Na Centralnom grobqu u Futogu bi}e sahraweni Cvijo \ure Jokanovi} (1929) u 13 i Zoran Vidoja Filipovi} (1953) u 15 sati. Na Gorwem starom grobqu u Futogu u 11 sati bi}e sahrawena Jela Mihajla Grandi} (1923).

V REMEPLOV

Posledwi broj ~asopisa „Starmali” Posle 11 godina izla`ewa u Novom Sadu, 31. decembra 1889. godine {tampan je posledwi broj humoristi~ko-satiri~nog lista "Starmali". Ure|ivao ga je Jovan Jovanovi} Zmaj, a glavni saradnik bio je Ilija Ogwanovi} Abukazim.

U manastiru Kru{edol 1. januara 1861. zakalu|erio se Jovan Ruvarac i dobio mona{ko ime Ilarion. U na{oj nauci priznat je kao rodona~elnik srpske kriti~ke istorije. ^lanovi Moskovskog hudo`estvenog teatra-emigranti, stalno okupqeni u Pragu, gostovali su 2. januara 1930. u Novom Sadu.

Wihovo izvo|ewe Gogoqeve ko-

Foto: F. Baki}

Renovirana apoteka “Telep” u Vr{a~koj ulici po~ela je da radi u utorak, a plan je da se ovde uskoro uvede de`urstvo od 24 ~asa, kao {to je to u apoteci “Bulevar”.

- U posledwe tri nedeqe renovinarne su apoteke u Wego{evoj ulici, na Limanu 4 i na Novom nasequ. Spoqa{wim i unutra{wim izgledom su identi~ne, a trudimo se i da podignemo kvalitet odnosa izme|u farmaceuta i pacijenta. Dakle, qubaznost je na prvom mestu – rekao je za na{ list direktor Apotekarske ustanove “Novi Sad” dr Du{an Milo{evi}.

Dodao je da je novina u apotekama {to od nedavno lek „tamiflu“, koji se koristi protiv novog gripa H1N1, mo`e da se kupuje samo uz lekarski recept, te da za wega nije potrebno kao do sada i uverewe od infektologa.

I. B.

DE@URSTVA ZA VREME PRAZNIKA

Dom zdravqa non-stop Sve slu`be Doma zdravqa danas }e, kao i na na Badwi dan, 6. januara, raditi skra}eno. Prepodnevna smena radi}e od 7 do 12 sati, a popodnevna od 12 do 17.

Tih dana }e, od 17 do 20 ~asova, de`urati lekari Slu`be op{te medicine i Medicine rada u ambulanti „«Jovan Jovanovi} Zmaj“ u Ulici Zmaj Ogwena Vuka 19, dok }e pedijatri i stomatolozi gra|anima biti na raspolagawu 24 sata, svih dana praznika. Patrona`ne sestre i ekipe Slu`be ku}nog le~ewa de`ura}e tokom praznika svakog dana od 7 do 20 sati. Kol centar i info telefon za novi grip 4879-000 radi}e tokom praznika i to 31. decembra ove i 6. januara do 17 sati, a 1, 2, 3. i 7. januara od 7 do 20 sati. Gra|ani }e pozivawem

ovog broja telefona mo}i da dobiju sve informacije o radu slu`bi u de`urnim ambulantama tokom praznika. Svi objekti Slu`be za zdravstvenu za{titu dece sutra rade do 17 sati, a posle toga de`urne su ekipe u ambulanti „Jovan Jovanovi} Zmaj.

U petak, subotu i nedequ 24 sata de`urne su ekipe u ambulanti „Jovan Jovanovi} Zmaj“.

Za Badwi dan do 17 sati rade svi objekti Doma zdravqa, a nakon toga, do 8. januara u 7 sati, de`ura ekipa u ambulanti „Jovan Jovanovi} Zmaj“. Patrona`na slu`ba de`ura}e tokom praznika od 7 do 20 sati. Slu`be laboratorijske dijagnostike, za za{titu `ena, i specijalisti~ka slu`ba od 1. do 3. januara i 7. januara ne rade.

Q. Na.

U vrti}e od 11. januara U vrti}ima "Radosnog detiwstva" ne}e biti organizovana proslava Nove godine za mali{ane jer nije bilo zainteresovanih roditeqa. Do kraja zimskog raspusta, 11. januara,

zbog smawenog broja dece u vrti}ima, ne}e raditi vrti}i "Radosnog detiwstva" u Budisavi, Vidovdanskom nasequ, Marodi}evoj i ulici Seqa~kih buna, u Sremskoj Kamenici, u ulicama Pap Pavla, Zlatne grede, Vr{a~koj, Heroja Pinkija, Laze Nan~i}a, u Ledicima, Koviqu, ^eneju, [angaju, kao i u Adicama i Bege~u. Roditeqi }e decu mo}i da dovode u obli`we vrti}e koji rade, rekla je za "Dnevnik" portparolka ove ustanove Ru`a Pajanti}.

A. V.

Hitna pomo} poja~ana Uo~i novogodi{we no}i Hitna pomo} radi}e uobi~ajeno, u gradskim i prigradskim

naseqima de`ura}e osam lekarskih i dve transportne ekipe, dok }e regularno raditi ambulante u Vr{a~koj i Wego{evoj ulici. Za do~ek }e u centru grada vanredno biti raspore|ene tri ekipe, jedna na Trgu mladenaca, druga na Trgu slobode, a tre}a }e de`urati u Katoli~koj porti.

Na telefonskom broju 94, radi}e i jedan operater vi{e.

I. B.

Krvi ima, davaoci po`eqni Zavod za transfuziju krvi Vojvodine u Hajduk Veqkovoj 9a danas radi do 12 sati, a prvi radni dan u novoj godini je 4. januar. Iz ove zdravstvene ustanove saop{tavaju da imaju do-

voqne zalihe krvi, ali ipak apeluju na sve humane qude da do|u u Zavod i daju ovu plemeniti te~nost. Zavod }e 6. januara raditi do 12 sati, dok je 7. januar neradni dan.

Q. Na.

Dve ulice bez vode @iteqi ulica Radoslava Prodanovi}a i Fru{kogorske ulice u delu od Bulevara cara Lazara do Dr Ilije \uri~i}a, bez vode }e ostati danas od 8 do 14 ~asova. Razog za nesta{icu su radovi na vodovodnoj mre`i.

Z. D.

Ra~uni za struju danas do 12 sati

Autobusi voze cele no}i Autobusi u gradskom prevozu saobra}a}e tokom novogodi{we no}i posle pono}i na linijama prema Klisi, Telepu, Novom nasequ, Detelinari i Limanu ~etiri. Autobusi }e krenuti pola sata posle pono}i i i}i }e svakih pola sata do 3.30 sati. "Sedmica" koja ina~e saobra}a tokom no}i, vozi}e uobi~ajeno, svakih 40 minuta. Putnici }e u najlu|oj no}i mo}i da ulaze i na druga i tre}a vrata, a ne samo na

prva, kako je to odnedavno pravilo.

Gradski prevoznik nije planirao vanredne polaske iz grada prema prigradskim mestima, pa }e autobusi posle do~eka Nove godine saobra}ati po redu vo`we. Kiosci za prodaju mese~nih markica za januar bi}e otvoreni 2. januara od 5.30 ~asova do 19.30, na terminalima kod Futo{ke pijace, u [afarikovoj ulici i kod @elezni~ke stanice.

Z. D.

[alter sale i blagajne "Elektrovojvodine" danas }e raditi do 12 ~asova, u petak i subotu bi}e zatvoreni, kao i u ~etvrtak 7. januara. Tih dana

potro{a~i ra~une mogu platiti u po{tama i bankama. Svih ostalih dana sale i blagajne }e raditi kao i obi~no.

B. M.

RO\ENI

medije "@enidba", publika je odu{evqeno primila.

N. C.

U novosadskom porodili{tu od prekju~e u sedam sati do ju~e u isto vreme rodile su: TROJKE: Borislavka Ugqe{ iz Ba~kog Gradi{ta (devoj~ica i de~aci), BLIZANCE: Bojana Hubewa iz Kule (de~aci) i Daniela Stjepanovi} iz ^erevi}a (devoj~ica i de~ak), DEVOJ^ICE: Teodora ^uri}, Gordana Stupar, Ru`ica Zlati}, Kornelija [o-

qer i Jelena Panovi} iz Novog Sada, Benedikta Novakovi} iz Plavne, Dragana Bugarin iz [ajka{a, Milica Radukin iz Ka}a, Marija Maron iz Titela, Julijana Gal iz Be~eja, Mirjana Vojvodi} iz Sremske Kamenice i Vaska Tomi} iz Temerina, DE^AKE: Simana Samarxi}, Jovana Nikoli}, Aleksandra Simovi}, Mirjana

Rali} i Jelena Romandi} iz Novog Sada, Kimeta Ra{imovi} i Biqana Isakovi} iz Beo~ina, Tatjana Pejin iz Futoga, Helena Dudvarski iz Srbobrana, Nata{a Veki} iz Ba~ke Palanke, Marina Dragojevi} iz Ka}a, Tatjana Api} iz @abqa, Sla|ana Tepi} iz Temerina, Nata{a Ili}-Potkowak iz Rumenke i Jelena [uqmanac-Milo{evi} iz Zrewanina.

DNEVNIK

31.decembar2009-2.januar2010.

53

NA NO]NOJ SESIJI VLADAJU]A VE]INA SKUP[TINE NOVOG SADA PRELOMILA

Gradske plate bi}e 10 odsto ni`e Posle usvajawa buxeta i investicionih planova gradskih javnih preduze}a, Skup{tina grada je u utorak uve~e, u 12. satu rada, usvojila programe poslovawa javnih gradskih preduze}a. Gradski parlament posao je zavr{io posle maratonskih 14 sati zasedawa, a u ta dva sata usvojio je 56 ta~aka od ukupno 106 ta~aka dnevnog reda. Odlukom gradskih odbornika, Novi Sad dobio je mogu}nost da oformi Komunalnu policiju, omogu}eno je postavqawe video nadzora u gradu i data je saglasnost za osnivawe doo „Poslovni inkubator“. Gradski parlament izdao je nalog za izradu generalnog urbanisti~kog plana do 2030. godine, usvojio je i rebalans buxeta i program rada Doma zdravqa „Novi Sad“, a razre{en je zamenik Gradskog javnog pravobranioca.

Fond zarada zaposlenih u gradskim javnim preduze}ima slede}e godine bi}e smawen za deset odsto. To je bila upravo i najve}a zamerka predstavnika opozicionih stranaka, koji su to ocenili

nih i nadzornih odbora proporcionalne s platama direktora i da }e biti simultano smawene. „Ptica“ na platou ispred „Spensa“ bi}e pod za{titom grada i predstavqa}e simbol mira.

Opozicija je bila i protiv ovog predloga, tvrde}i da je ona postavqena na godi{wicu „hrvatske okupacije Vukovara“. Zakon o komunalnoj policiji na republi~kom nivou stupi}e na snagu 23. janura, ali Novi Sad prve komunalce ne}e dobiti pre leta jer }e biti potrebno vreme za wihovu obu-

Foto: F. Baki}

kao udarac na standard gra|ana, kao i da se plate „kre{u“ samo radnicima, a ne i rukovodstvu. [ef odborni~ke grupe Srpske radikalne stranke \ura| Jak{i} zapitao se za{to direktor ZIG-a Borislav Novakovi}, kao meru {tedwe, ne otpusti svog savetni-

Pavli~i} se odrekao besplatnog parkinga Gradona~elnik Novog Sada Igor Pavli~i} odrekao se kori{}ewa godi{we zlate parking karte u idu}oj godini. Slede}i taj primer, godi{wih karti za parkirawe odrekli su se i ~lanovi Gradskog ve}a, Upravni odbor i direktor „Parking servisa“ Ivan Ferko.

Ovaj gest Pavli~i} je u~inio radi racionalizacije i smawewa tro{kova, saop{tila je Slu`ba za infirmisawe „Parking servisa“.

Z. D.

ka Igora Mirovi}a (SNS), kojeg je `estoko kritikovao dok je se ovaj nalazio na wegovoj funkciji. On je gradskoj vlasti ponovo spo~itao najavqeno poskupqewe vode od 30 odsto.

S druge strane, ~lan Gradskog ve}a zadu`en za finansije @ivko Makari} objasnio je da smawewe mase zarada ne zna~i nu`no i smawewa plata za isti procenat, ve} da }e dobar deo li~nih dohodaka ostati na istom nivou, jer se mawak mo`e nadoknaditi i penzionisawem. Makari} je podsetio da prose~na plata u zemqi iznosi 31.576 dinara, a da mawe od toga zara|uju samo radnici „Gradskog zelenila“, dok prose~ne plate u nekim javnim preduze}ima prelaze 70.000 dinara. On je istakao i da su nadoknade ~lanovima uprav-

NEKOLIKO SATI PRED NOVOGODI[WI DO^EK

Za{titne ograde ni~ija obaveza?

Novosadska kompanija BINS obezbe|iva}e Novosa|ane koji budu Novu godinu do~ekali u naju`em centru za 2. 877 000 miliona dinara. Ugovor o tome potpisan je ju~e, ali je i daqe ostalo nedoumica, ko i po kojoj ceni treba da obezbedi za{titne ograde, koje razdvajaju publiku od izvo|a~a programa na tri lokacije, na Trgu slobode, Trgu mladenaca i u Katoli~koj porti. Nepoznanica je i koliko je Agencija „[tit“ tra`ila novca da ~uva Novosa|ane. „[tit“ je, kazao je direktor Kulturnog centra Novog Sada Laslo Bla{kovi}, konkurisao uz Agenciju „Sejf“ ~ija je prvobitno ponuda izabrana kao najboqa, pa onda odba~ena, zbog cene od 4,5 miliona dinara.

Prema navodima vlasnika BINS-a Branka Stupara wegova firma }e se starati iskuq~ivo o bezbednosti gra|ana tokom novogodi{we no}i. Me|utim, {ef kabineta gradona~elnika Aleksandar Ba{i} kazao je ju~e za „Dnevnik“, da je Grad besplatno dobio za{titne

ograde od Novosadskog sajma i Sportsko - poslovnog centra „Vojvodina, ali da one nisu dovoqne, ve} }e BINS u sklopu svoje ponude obezbediti i ograde. Stupar je ju~e iskqu~ivo s „Dnevnikom“`eleo da

Pi}e samo u plasti~nim fla{ama Posetiocima je zabraweno uno{ewe vatrenog i hladnog oru`ja, birotehni~kih sredstava, narkotika, metalnih i drvenih predmeta. Tako|e je zabrawen unos metlane i staklene ambala`e. Pi}e iz te ambala`e bi}e preto~eno u plasti~ne ~a{e. razgovara kako }e 251 ~uvar raditi na terenu tokom do~eka.

Druge pojedinosti nije `eleo da iznosi, pod izgovorom da za detaqe iz ugovora treba da se obratimo drugoj strani, dakle naru~iocu posla - Gradu.

Svojevremeno je Stupar kada je ponuda BINS-a od grada izabrana kao najboqa kazao da ima informacije iz Grada da }e gradski oci obezbediti ograde, {to }e cenu ~uvawa Novosa|ana spustiti za oko pola miliona dinara. Naveo je i da je ponuda BINS-a jeftinija za 1,9 miliona dinara od prvobitno izabrane Agencije „Sejf“.

Prema re~ima Stupara ~uvari }e pretresati sve posetioce i ne}e im dozvoliti da u|u u „koncertni“ prostor.. Gra|ani }e se pretresati u ulicama Kraqa Aleksandra, Modene, Zmaj Jovine, Ktoli~ke porte, Wego{eve, Pozori{nog trga kod Srpskog narodnog pozori{ta. Bi}e postavqene za{titne ograde i vidno obele`eni ulazi i izlazi. Pretres }e raditi stru~ni qudi s detektorima i drugim tehni~kim sredstvima. Patrole }e obilaziti koncertni prostor, a rukovodici BINS-a bi}e u kontaktu s policijom, vatrogascima i lekarima iz Hitne pomo}i.

Z. Deli}

Paketi}i Sigurnoj ku}i Deca {ti}enici Sigurne ku}e pri Centru za socijalni rad, darovana su ju~e novogodi{wim poklonima. Poklone je predala ~lan Gradskog ve}a za socijalnu za{titu i brigu o porodici prof. dr Sawa Stojanovi}. Pred novogodi{we praznike pred-

stavnici grada dali su poklone i mali{anima u De~jem selu u Sremskoj Kamenici i {ti}enicima u Domu za decu i omladinu ometenu u razvoju u Veterniku.

Iz gradske kase za kupovinu novogodi{wih darova izdvojeno je 400.000 dinara.

Z. D.

Fond zarada zaposlenih u gradskim javnim preduze}ima slede}e godine bi}e smawen za 10 odsto, {to je opozicija okarakterisala kao udarac na standard gra|ana, uz ocenu da se plate kre{u samo radnicima, a ne i rukovodstvu ku i uskla|ivawe nadle`nosti sa inspekcijama.

Skup{tina je usvojila i niz planova detaqne regulacije i nalo`ila izradu novih, odredila cenu gradskog zemqi{ta i wegovog zakupa, te promenila ~lanove pojedinih radnih tela gradskog parlamenta i niza upravnih odbora javnih preduze}a i {kolskih odbora.

D. Apro

Svi ~ekaju Deda Mraza U okviru manifestacije „De~ji novogodi{wi program“ danas u 11 ~asova u Ameri~kom kutku bi}e izvedena predstava „Bosonoga jelka“. U „Pozori{tu mladih“ od 11 ~asova, u novogodi{wem ambijentu, s ukra{enom jelkom, slatki{ima i pesmama iz bajki, Deda Mrazovi i Sweguqice do~ekiva}e decu, animirati ih i deliti im poklone. Glumci ovog pozori{ta }e, od 12 ~asova u okviru predstave „Novogodi{wi cirkus iz {e{ira“, poku{ati da uz pomo} trikova i cirkuskih ta~ki ubrzaju dolazak Deda Mraza.

I. D.

„Pr`ewe” za reprizu Koncert sastava “Trans Balkan dezorganization” odr`a}e se sutra od 22 sata u Omladinskom centru “CK13” u Ulici Vojvode Bojovi}a 13. ^lanovi benda su basista Bebec, vokal i sintisajzer [pira, bubwar Kina, di xej Di i Mi{a Romi}. Repertoar je zasnovan na spoju elektronike sa bubwem i bas gitarom, uz ukr{tawe Brejkbita i hip-hopa s pankom bluzom i fankom. Ulaz je 350 dinara.

S. T.

Novogodi{we foto-dru`ewe Fotoreporteri i laboranti novosadskih listova „Dnevnik“ i „Ma|ar so“ ponovo su se okupili u utorak, ovaj put u prostorijama „Ma|arsoa“, na tradicionalnom novogodi{wem dru`ewu. Aktiv-

ni profesionalci i penzioneri sastali su se po 37. put, kako bi uz dru`ewe razmenili iskustva i evocirali uspomene na neka lep{a vremena i profesionalne uspehe.

G. A.

Kakvu Vojvodinu `elimo „Za svakog po ne{to“ bio je naziv ju~era{we uli~ne akcije omladine Lige socijaldemokrata Vojvodine, kojom su `eleli da u razgovoru s prolaznicima saznaju {ta je za Novosa|ane zna~ila godina na izmaku. Ujedno u dijalogu sa

sugra|anima predstavili su i planove Lige u 2010. godini.

Novosa|ani su imali prilike da na {tandu postavqenom na uglu Zmaj Jovine i Dunavske ulice napi{u asocijacije na pitawe kakvu Vojvodinu u 2010. godini `elim.

Z. D.

PROGRAM 47. „DNEVNIKOVOG” TURNIRA U MALOM FUDBALU

Subota, 2. januar 12.30: 13.05: 13.40: 14.15: 14.50: 15.25: 16.00: 16.35: 17.10: 17.45: 18.20: 18.55: 19.30: 20.05:

Sportski klub Meridijana – Sunce (p) Indeks – SNG parket (mp) STR BN – Dambo (k) Go Serbia kom – Zora (v) Vitorog kadeti – Polet (k) \ur|evdan – Tortiqa meksikana (s) Kafe Morena – [kolska kwiga (s) Metalopromet – Dinamika (s) Pu`evi – Klaris (s) Perkan – MS komerc (s) «19. decembar» - Sportski klub Meridijana (s) Rimski oil DOO – Kofi haus (s) In stan gradwa – STR Banana ( v) JKP Stan – Vitorog (v)

Sve utakmice se igraju u sportskoj hali na Sajmi{tu

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

DNEVNIK

31.decembar2009-2.januar2010.

2

8

7

6

6

9

3

4

8

1

4 1 2 7 5

3 8 7 2 4

9 4 5 8 3

7 5 2 1 6 9

2 7 5 8 1 6

4 1 9 3 5 7

8 6 3 4 9 2

7

1

3

6

9

9

8

5

6

3

5

5

8

4

5

3

4

4

2

7

8

1

4

6

7

9

6

2

3

4

8

1

1

9

4

2

7

5

9

3

5

8 6

2

9 5 6 8 3 4 1 7

5 6 8 7 1 2 4 9

7 2 4 3 9 5 6 1

1 9 2 5 6 7 3 8

8 4 5 9 2 6 7 3

2 7 3 6 8 1 9 4

6 3 7 1 4 8 2 5

5

1

1

7

6

4

2

9

6

8

8

1

4

2

9

8 5

2

8

5

5

3

8

1

1

4

1

9

8

7

9

7

5

2

1

6

4

6

8

9

7

3

8

2

8

6

2

7

9

7

7

3

9

2

2

5

4

9

7

8

3

4

5

Doneo petao nojevo jaje pred koko{ke i ka`e: - Dame, nije da vam ne{to zameram, ali vidite kako se to radi u inostranstvu.

6

5

4

VIC DANA

9

3

1

SUDOKU

8

6

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

1

SUDOKU

5

54

OGLASI

DNEVNIK

IMATE ideju kako iskoristiti obnovqivi materijal? Pozivamo zainteresovane sa idejom, kako da od obnovqivih materijala naprave nov, koristan i isplativ proizvod. Prihvataju se ideje koje nisu jo{ komercijalozovane.

Najboqa ideja }e biti nagra|ena i poslovno realizivana. Prijave slati na aleksandar.sasic@gmail.com 94362

DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni.

Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 6399-305.

94360 ISKUSAN PROFESOR: matematika, fizika, statistika, informatika, mehanika, nacrtna, mehanika i elektrotehnika.U~enici 300-400din/60 min, studenti 500din/60min. Priprema prijemnih! Telefoni: 021/6367-482, 063/471-644.

93868 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i.

Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 6399-305.94359 GEOGRAFIJA za prijemni na PMF: op{ti i lovni turizam, hotelijerstvo, gastonomija. Profesorica geografije u gimnaziji, dugogodi{we iskustvo. Telefoni: 064/1-875-842, 021/6-469-226 94375

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski i latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 6399-305.

94361

IZDAJEM stan 89 m2, V sprat dupleks, prazan /nename{ten/ CG, lift, u ulici Laze Kosti}a /kod Daltonke/. Telefon 021/886814.

94282 IZDAJEM dvosoban stan na Bul. cara Lazara. Telefon: 064/374-03-09.

93894 IZDAJEM od 1. 1. 2010. godine name{tenu garsoweru na Novoj Detelinari. Telefon 063/88-77797.

94304 CENTAR B. Ribnikara izdajem trosoban prazan stan 70m2 sa terasom, ful oprema, I sprat, mo`e i za poslovni prostor. 190E mese~no + depozit.

Tel. 060/0846036.

93570 IZDAJEM devojkama trosoban komforna stan u Petrovaradinu kod pijace. Telefon 064/2826441.

93605 ELEGANTAN, salonski, 94m2, komforan, visoki parter, poseban ulaz, pogodan za tihu delatnost.

Telefon 064/274-96-31.

94421 IZDAJE se 3- soban stan 76m2 centar Budimpe{te, name{ten na du`i rok. Telefon 063/501962 94420 IZDAJEM stan u Gunduli}evoj br. 17 I sprat 45 m2 telefon, lift, video nadzor. Telefon 845-734, 063/74-222-94 94509 IZDAJEM name{ten dvosoban stan, Grbavica, Vojvo|anska ulica. Telefon 063/462-162. 94419 POVOQNO izdajemo stanove svih struktura, stanodavcima besplatno, garsowera, jednosobni 120-200, jednoiposobni, dvosobni, 160-250, trosobni 250350E Telefoni: 021/544-540, 063/517-290.

94472 IZDAJEM dvosoban prazan stan na Bulevaru od 56m2. Pla}awe mese~no+depozit.

Telefon 021300-613, 061/136-7892.

94463 IZDAJEM kompletno name{tenu garsoweru na Bul. Cara Lazara 85/15, kablovska, internet, cena 160 e. Telefon 064/153-20-10.

94445 IZDAJEM name{tenu garsoweru, odvojena kuhiwa, top lokacija - Maksima Gorkog. Telefon 063/344-711.

93211

POTRA@WA I IZDAVAWE stanova svih struktura, garsowera 100E Ace Teodorovi}a, jednosobni 150-200, dvosoban 200 E. Ku}e, lokali, hale. Telefoni: 6621-797, 021-451-472, 6618-184, 063-598-463.

93328

GOTOVINOM kupujemo lokal od 90m2, stanove, ku}e, vikendice, placeve, garsoweru do 30.000E. Dvosoban stan do 50.000E. Telefoni: 6621-797, 063/598-463, 064/502-5379.

93326 U NOVOM SADU kupujem dvosoban stan, do 55m2, za gotovinu.

Nije agencija. Prednost Novo naseqe. Telefon 064/128-47-49.

94373 IZDAJEM dvokrevetnu sobu jednoj ili dvema devojkama kod hotela „Park“, nova zgrada preko puta medicinskog fakulteta. Telefon: 021/633-10-33, 064/22-34770.

93957 IZDAJEM sobu zaposlenoj `eni. Telefon 6369-008.

94298 IZDAJEM dvosoban stan sa gara`om na du`e vreme bra~nom paru. Telefon 063/821-52-88.

94251 IZDAJEM povoqno name{ten uli~ni stan u ku}i sa posebnim ulazom mladim bra~nim parovima i ostalim zaposlenima, 120E. Telefoni: 521-362, 064/236-2809.

94312 IZDAJEM name{ten, lepo sre|en dvosoban stan, Liman 1, na du`e vreme zaposlenim osobama.

Telefon: 064/4181-240.

93907 IZDAJEM dvori{ni jednosoban stan, centralno grejawe, telefon, kablovska bra~nom paru za 100E, Ul. Stevana Hristi}a 28, Novi Sad. Telefon: 6392-160.

93646 IZDAJEM komplet name{tenu, novu garsoweru kod Socijalnog.

Telefoni: 525-110, 064/528-58-02.

93726 IZDAJEM garsoweru name{tenu preko puta „Dnevnika“. Telefon: 454-275.

93935

NOVO NASEQE,prodajem odli~an, ukwi`en stan od 40m2, odmah useqiv po ceni od 43.200. Telefon 063/828-83-77.

50001

PRODAJEM neuseqavan stan u strogom centru, 32m2 sa terasom, na prvom spratu.

Informacije 063/47-57-65.

94379

OKOLINA BULEVARA, na prodaju nov, odmah useqiv stan od 57m2 sa povratom PDV-a. Telefon 064/220-95-65.

50002

KATOLI^KA PORTA, potpuno nov, odmah useqiv jednosoban stan 33m2, 4. sprat, potkrovqe, idelano za izdavawe. cena 34.500E. Telefon 063/807-4172.

94326

ZLATIBOR - prodajem nove apartmane povr{ine 25m2 i 30m2, s upotrebnom dozvolom.

Telefon 063/389-962.

92315 PRODAJEMO novu ukwi`enu garsoweru na Grbavici, 26.5m2 za 31.000. Odmah useqiva. Telefoni: 6447-622, 063/540-165.

94518 GARSOWERA, pored fakulteta, 17 m2 pogled na Tvr|avu i ceo grad.

Telefon 063/502-520, 065/6666-246 94486 JOAKIMA VUJI]A, N. Detelinara 32 m2 na 1. i 3. spratu. Telefon 062/543-816.

94452 GARSOWERA u Stevana Sremca, 1. sprat, hitno. Telefon 062/543-816.

94454

CARA DU[ANA, prodajem nov 1.5 stan, odli~nog rasporeda po ceni od 47.400. Telefon 064/22095-65.

50003 OKOLINA BULEVARA, prodajem odli~an komplet renoviran, ukwi`en 2.0 stan od 53m2 po ceni od 54.0000. Telefon 063/828-83-77.

50004 NOVO NASEQE, prodajem klasi~an 2.0 stan, odli~an raspored, ukwi`en, odmah useqiv od 60m2 po ceni od 61.800. Telefon 063/516-478.

50005 ]IRPANOVA, nov, useqiv, jednoiposoban stan od 37m2 na 1. spratu. Cena 48.500 evra. Telefon 064/09-07-343.

94396 PRODAJEM odmah useqiv stan, gradio Metalno D.O.O., 31m2, drugi sprat, veoma funkcionalan raspored. Cena dogovor. Papiri uredni. Telefoni: 064/44742-39, 061/555-50-08.

94384 PRODAJEM dvosoban stan od 44m2, u Ulici Branka Baji}a (Sajam), 2. sprat, ukwi`en. Cena 53.500. Telefon 064/09-07-343.

94390 PRODAJEM nov, dvosoban stan od 49m2, u Ulici Koste Racina, useqiv za mesec dana. Cena 53.000 evra. Telefon 064/09-07343.

94392 DOSTOJEVSKOG, potpuno nov, odmah useqiv jednoiposoban stan 45m2. 1. sprat, lift, terasa, parking.Telefon 063/807-4172.

94323 NOVA DETELINARA, potpuno nov, odmah useqiv, dvosoban stan 53m2, 3. sprat, lift, terasa, odvojena kuhiwa s prozorom. Telefon 063/807-4172.

94322 DVOSOBAN stan, 55m2, drugi sprat, renoviran, vlasnik, ukwi`en, terasa, prirodna ventilacija, dve telefonske linije, kablovska. Cena 60.000 evra. Telefon 063/518-781.

92433 PRODAJEM dvosoban stan, 71m2, Vladike ]iri}a, dve terase, 3. sprat, gradila „Budu}nost“.

Cena 80.000 evra. Telefon 493079.

93571 PRODAJEM dvosoban stan na Limanu IV na lepom mestu. Telefon 6369-008.

94295 PRODAJEM dvosoban, ukwi`en stan, lift, drugi sprat, 51m2, Mokraw~eva. Bez posrednika.

Telefon 063/669-546.

93638 PRODAJEM ukwi`en, jednoiposoban stan u Ulici Ka}e Dejanovi}, na 2. spratu. Cena 44.000 evra. Hitno. Telefon 064/09-07343.

94393 PRODAJEMO ukwi`en klasi~an dvosoban stan od 47m2 na prvom spratu za 41.000. Telefoni: 6447-622, 063/540-165.

94519 PRODAJEMO ukwi`en jednoiposoban stan od 40m2 kod @. stanice za 41.000. Telefoni: 6447622, 063/540-165.

94520 U UL. KOSTE RACINA, peti sprat, 50m2 - 55.000E, useqivo 1.

2. 2010. Telefon: 062/543-816.

94457

SPENS okolina, prodajem 2.5 stan na odli~noj lokaciji, ukwi`en, sre|en za 66.000. Telefon 064/16-57-105.

50006 DOSTOJEVSKOG, potpuno nov, odmah useqiv trosoban stan 68m2, 3. sprat, lift, dva sanitarna ~vora, parking. Telefon 063/807-4172.

94325

HITNO povoqno, prodajem ili mewam za mawi, stan 57m2, tri sobe, Novo naseqe, Mileve Mari}. Telefon 062/177-1104.

94076 BRA]E Ribnikara kod Meridijan banke esktra, trosoban dupleks 90m2, gara`a., Telefon 063/807-4172.

94320 PRODAJEM komforan, ukwi`en, trosoban stan, u Novom Sadu, 2. sprat, 73m2, na Bulevaru kod autobuske stanice. Telefoni: 022/627-725, 064/073-92-06.

92392 DUPLEKS, 75m2, preko puta Dnevnika, 80.000E. Telefon: 062/543-816.

94459 PRODAJEMO komplet sre|en i useqiv trosoban stan od 77m2 u Bo{ka Buhe na drugom spratu sa liftom. Telefoni: 6447-622, 063/540-165.

94521

UGAO Laze Kosti}a i Petra Drap{ina, nov troiposoban dupleks, 90m2, useqiv odmah. Agencije iskqu~ene. Telefon 063/5090-30.

91528 SOCIJALNO, nov, odmah useqiv, petosoban stan 122m2, 4. sprat, lif, terasa, parking. Telefon 063/807-4172.

94321 PRODAJEM ekskluzivan, troiposoban stan od 97m2, na Trgu mladenaca, 2. sprat, ukwi`en, odmah useqiv. Telefon 064/0907-343.

94394 PRODAJEM troiposoban stan na Limanu IV u odli~nom stawu.

Telefon 6369-008 94297 TOPLICE MILANA, noviji, odli~an, troiposoban stan 72m2, 3. sprat, parking mesto, terasa, cena 82.500E. Telefon 063/8074172.

94327

BEO^IN, gra|evinsko zemqi{te 15.000 m2 / 150 ari/ najlep{e mesto, uz put i svi prikqu~ci, 1/1, hitno 6 E mogu} dogovor. Telefon 064/314-37-14.

94313 PRODAJEM urbanisti~ki sre|ene ukwi`ene placeve od 560m2 u Rumenki. Telefoni: 021/6215584, 064/114-84-27.

93574 PRODAJEM ku}u sa 16 ari placa na Zlatiboru, Pogledajte sajt: www.zlatibor.rs Telefon: 063/238-202.

93487 EKSKLUZIVNO sre|eno imawe na prodaju, pored Novog Sada na 27.000m2, cena 750.000Evra.

Telefon 065/503-7199.

91518 U BLIZINI DUNAVA, na svega 4-5km od centra grada u pripremi je izgradwa naseqa na parceli veli~ine preko 13.000 m2, do 8 stambenih jedinica u svakom objektu.

Ukoliko ste zainteresovani, telefon 021/6301-650, 064/115-0639.

94358 NA DUNAVCU, oko 3 km od [angaja prodajem 2, 5 jutra zemqe pogodne za vo}wak i sala{.

Telefon 065/8562-051.

94303 PRODAJEM na Klisi iza Neoplante 5.500m2 zemqe, pored puta front 400 metara. Cena 10/m2.

Telefon 064/31-44-344.

93926 PRODAJEM u Ledincima na lepom, mirnom mestu, 1.5 jutro zemqe, 8.300m2, blizu voda i struja.

Cena 10E/m2. Telefon 064/31-44344.

93925 DVOJE penzionera, vlasnici dvori{nog poslovno-stambenog objekta u Novom Sadu - svoju konfornu, name{tenu, ve}u ku}u u Gospo|incima izdaju zamenom za garsoweru samo licima - familiji spremnoj za orta~ko otvarawe firme po dogovornim planovima rada. Telefon 021/837-098.

93906 TEMERIN poslovno stambena ku}a 290m2 + 70m skladi{te na 1500m placa. Sva infrastruktura zastupqena. Ukwi`ena, mo`e zamena za stan Novi Sad uz doplatu. Tel. 060/0846-036.

93572 SAJAM-BULEVAR: prodajem ku}u 410m2 sa restoranom+picerija 135m2, autoperionicom 65m2 (sve u radu), 7 apartmana po 30m2, 20m front 320.000E, 780E/m2. Telefoni: 063/161-28-73, 065/43380-12.

93322

31.decembar2009-2.januar2010.

PRODAJEM ru{evnu ku}u, plac 2200m2, Rumenka, centar, za poslovnu delatnost. Telefoni: 021/6215-584, 064/114-84-27.

93576 PLAC, kraj Ul. Mileve Mari} 303m2, hitno - 25.000E. Telefon: 062/543-816.

94460 PLAC u Ribwaku !!! 1220 m2 Dowi put, voda, struja, ku}a od 50 m2.

Telefon 063/502-520, 065/6666-246 94487 PRODAJEM ku}u u Ka}u, Sun~ani breg, 107m2. Cena po dogovoru. Telefon 063/543-263.

94429 PRODAJEM vikend plac u Rakovcu- Salaksije 1500m2 gra|evinska zona, struja, voda, gas, tel, kablovska, cena 6.000e. Telefon 065/2404-048.

94466 TRI jutra zemqe, Banastol, 300 m od puta za vinograd, vo}e, izvor voda, blizu struja, cena 1 e/m2. Telefon 065/24-04-048.

94467 PLAC, auto put Beograd - Zagreb uz parking blizu iskqu~ewa za Rumu 1000m2. Telefon: 062/543-816.

94458 PRODAJEM vikend ku}u, 500 m od Sremskih Karlovaca, prema ciglani, 80/1000m2, komforna, useqiva, pogled na Dunav, cena 27.000e. Telefon 065/24-04-048.

94468 PRODAJEM vikendicu na Banstolu 40m2 u lo{em stawu plac dupli 35 X 100, voda, struja, lepo mesto, ravno, tvrd put. Telefon: 065/2404048.

94469 PLAC na Telepu blizu {kole Jo`ef Atila. Telefon 062/543816.

94456

IZDAJEM lokal, 85 m2 u blizini Sajma, rumena~ka 23. lokal je na uglu - izuzetan polo`aj. Pogodan je za trogvinu, predstavni{tvo i sli~no.Trenutno kineska prodavnica. Slobodan je od 15.01.2010. Telefon 064/853-8150.

93503 IZDAJEM nov lokal 90 m2 Bul. cara Lazara 48 kod Difa blizina Fakulteta i Spens-a. Telefon 063/811-711-4.

94239 IZDAJEM razra|enu automehani~arsku radionicu sa dizalicom, stubom i kanalom. Mo`e i druga delatnost.

Telefon 063/524-090.

94404 IZDAJEM lokal 15 m2 ugao Novosadskog sajma u B. ]osi}a cena 150e. Telefon 062/8516-366.

94444 IZDAJEM iza ^etalova lokal 65 + 65 suteren 300m2 placa, indutrijska struja, grejawe gas, telefon, zaseban ulaz. Telefon 063/1529576.

94491 PRODAJEM lokal 52m2, centar Novog Sada, pe{a~ka zona.

Opremqen za butik, ukwi`en, useqiv. Mo`e i zakup. Telefon 063/89-23-168.

94462 IZDAJEM lokal na N. Detelinari za mewa~nicu i trafiku.

Telefon 062/543-816.

94455

IZDAJEM poslovni prostor u Dunavskoj ulici za vi{e namena.

Telefon 064/580-99-85.

94406

OTKUPQUJEM auta ispravna, neispravna i havarisana. Dolazak, procena, isplata, odmah. Telefon 064/150-1200, 824-885.

90273

55

PASAT ’87 dizel, registrovan do marta 2010.

Telefon 064/2072355.

94087 PRODAJEM Fiat punto nov, sa klimom, vrlo povoqno. Telefon 062/504-310.

94276 KUPUJEM sve vrste vozila, mo`e i havarisana, izlazim po pozivu, ispla}ujem po maksimalnim cenama. Telefoni: 063/7081939, 021/822-714.

93314

FRI@IDER, zamrziva~ sa novim motorom i ve{ ma{inu prodajem povoqno sa garancijom. Telefoni: 063-574-162, 065-4439310.

93644

KUPUJEM: regale, garniture, ugao garniture, sto + stolice, komode. Mirjana. Telefoni: 451032, 063/7356243.

94516

TEPIH SERVIS - ma{insko ~i{}ewe tepiha, mebliranog name{taja, auto sedi{ta i tapacirunga. Telefoni: 021/6391-315, 063/706-1334.

91045 TAPACIRAWE vrata u Va{em stanu sa toplotnom i zvu~nom izolacijom. Modeli i cene iz kataloga. Telefoni: 060/461-6101, 021/6618-494.

94300 VODOINSTALATER de`ura za praznike.

Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

94245 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti. Odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. Radimo i van grada.

Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

94244 KU]NI majstor - monta`e, demonta`e, kuhiwe, name{taj, rasveta, brave, {arke, roletne, kre~ewe, farbawe. Telefon 065/6824-398.

94438 MA[INSKO ODGU[EWE i snimawe IC kamerom kanalizacionoh cevi, i sve vodoinstalaterske usluge. Non-stop. Garancija. Telefon 6393-737, 064/16047-25.

94446

PRODAJEM povoqno kolor televizore svih veli~ina 20 - 40 E. Dostavqam na adresu! Non - stop, Mladen. Telefon: 421-516 i 064/157-2514.

92073 KUPUJEM ispravne, neispravne kolor televizore, dolazak, isplata odmah. Kupujem digitalne fotoaparate, DVD - playere, muzi~ke linije! Non - stop, Mladen! Telefon: 421-516 i 064/1572514.

92074

KUPUJEM zlatnike, dukate i napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu.Telefoni: 063/8-318180, 021/451-409.

94410 KUPUJEM zlatnike, dukate i napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu.Telefoni: 063/8-318180, 021/451-409.

76186

56

OGLASI z ^ITUQE

31.decembar2009-2.januar2010.

Posledwi pozdrav

Posledwi pozdrav te~i i zetu

VIAGRA ORIGINAL, 50mg100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava - Novi Sad i okolina non - stop. Telefon: 064/3280-738.

92318 POVOQNO {irok asortiman prirodnih preparata, vitamina i ostalo. Telefon: 062/8314-883.

92817

DNEVNIK

[ESTOMESE^NI POMEN na{oj dragoj mami i baki

Milki Markovi} PRODAJEM mangulice za priplod i klawe ograni~ena koli~ina `ive vage 4E/kg. Telefon 021/6-415-732 Novi Sad. 94371 FARMA iz Stepanovi}eva prodaje tovne pili}e, cena povoqna, dostava na ku}nu adresu. Telefon 021/717-058, 063/521-559, 063/539-051.

93419

Zoranu

Zoranu

od porodice Popovi}.

TU@NO SE]AWE Navr{avaju se 3 godine od kako vi{e nije sa nama

Branislav Vlajkov Bane

ro|. Mikala~ki

od Mike i Radane.

obele`i}emo dana, 2. 1. 2010. godine, u 11 ~asova, na grobqu u Sremskoj Kamenici.

Tuga i bol se ne mo`e meriti ni re~ima, ni suzama, ni vremenom koje prolazi. Ona ostaje ve~no kao i ponos {to smo te imali.

Weni: Qiqana, Aleksandra, Vawa i Aca.

Porodice: Vlajkov i Pavi}evi}.

94524

94530

94535

Posledwi pozdrav tati i dedi

Posledwi pozdrav

94540

Posledwi prijatequ

UDOVICA u penziji stara 60 godina tra`i udovca od 65 - 70 godina u penziji, stambeno obezbe|en. Telefon 468-625.

94525

pozdrav

dragom

SE]AWE

POMEN Oti{ao je na{ dragi

Nikola \ipanov POTREBNA dva mesara za rad u Beo~inu. Kontakt telefoni: 063/500-418, 021/870-604.

92338 POTREBNA 2 farmaceutska tehni~ara sa radnim iskustvom za rad u apoteci. Telefon 063/518-517.

94301

Zoranu Filipovi}u od: unuka Dimitrija, }erke Biqane i zeta @eqka.

od prijateqa Mili}evi}a.

94536

94531

Posledwi pozdrav prijatequ ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice.

Telefoni: 063/351-531, 021/66109-16.

85496 EKSTRA cena - ta~na mera: bukva, hrast, grab i bagrem. Izrezano i iscepano 3.000 din, u metrice 2.800 sa prevozom. Telefon 064/1442533.

93610 PRODAJEM ugaq kostolac i bukovo drvo. Ta~na mera. Mo`e rezano i cepano. Telefoni: 064/143-3409, 6419-439.

92734 PA@WA - besplatna struja male elektro centrale na vetar mo`e izraditi svako uz pomo} na{ih planova za samo 1000 din.

Telefon 021/836-153.

92646 DEDA MRAZ za tili ~as sti`e do Vas, da se sa Va{om decom dru`i i zadovoqstvo svima pru`i. Telefon: 064/888-25-85 i 520841.

92864

Posledwi prijatequ

pozdrav

iz Ba~kog Mono{tora 31. 12. 1989 - 31. 12. 2009.

Zoranu

Zoranu

Uvek }e{ `iveti u na{im srcima.

Posledwi pozdrav kumu

Luka Milivojev ^uva}emo te zauvek u najlep{em se}awu.

Sa qubavqu i po{tovawem: Zare, Reqa, Nikola, Zoran i Gorica \ipanov.

Tvoji najmiliji.

94523

94499

Posledwi prijatequ

Posledwi pozdrav dragoj

pozdrav

dragom

Porodica Obradovi}.

94541

Zoranu

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{ voqeni suprug, otac i deda

Zoranu

od Marjanov Mite i Mirjane.

od kumova Star~evi}a.

94537

Posledwi pozdrav prijatequ

Ru`ici Diwa{ki ro|. Hil Sahrana je danas, 31. 12. 2009. godine, u 10.30 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Daliboru \urovi}u Da~i

Tuguju: suprug @arko i sestri~ine Jaroslava i Nada s porodicama.

od @areta \or|evi}a sa porodicom.

94532

94528

94493

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 29. 12. 2009. godine preminuo na{ voqeni suprug, otac i deda

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo

Cvijo Jokanovi}

Obave{tavamo prijateqe da je

rodbinu

i

1929 - 2009. preminuo 29. 12. 2009. godine.

Sahrana dragog nam pokojnika je 31. 12. 2009. godine, u 13 sati, na Centralnom grobqu u Futogu.

Nikola [migeqski

dragom

Zoran Filipovi}

Zoranu

1953 - 2009.

od porodice Kai{arevi}.

Sahrana dragog nam pokojnika je 31. 12. 2009. godine, u 15 ~asova, na centralnom grobqu u Futogu.

O`alo{}eni: supruga Bosiqka, }erke Bo`ica, Gospava, Petra i Milica, sinovi Slobodan i Nenad, zetovi Mirko, Jovan, Jovica, unuke i unuci.

94534

94527

Sahrana je danas, ~etvrtak, 31. 12. 2009. godine, u 13 ~asova, na Tranxamentskom grobqu u Petrovaradinu.

preminula i sahrawena u prisustvu najbli`ih 29. decembra, u Novom Kne`evcu.

Porodice: Miler, ^abradi i [ija~i}.

94517

94501

Posledwi pozdrav kumu

Posledwi pozdrav kumu

TROGODI[WI POMEN dragom suprugu i tati.

^abradi Agne{

O`alo{}ene porodice: Bani} i [migeqski.

O`alo{}eni: supruga Nada, }erke Jelena i Biqana.

94538

1924 - 2009.

JEDNOGODI[WI POMEN Dana, 5. januara 2010. tu`na je godina od kada nije vi{e sa nama na{a jedina, najdra`a i najmilija mama i baka

Zoranu Filipovi}u Uvek }e{ `iveti u na{im srcima.

Porodica Nertica.

Niko Vukojevi} Miki Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima.

Zoranu

Zoranu

Du{ica Anteqevi}

od porodice Nikola{.

od kumova Borislava i Branislava.

94529

94533

Tvoji: Gaga, Aca i Lela.

94539

94543

Godi{wi pomen obele`i}emo 2. januara, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Zauvek tuguju i `alosni za wom ostaju: }erka Seka, sin Aleksandar, unuci Nikola i Milo{.

94502

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Sa du`nim po{tovawem opra{tamo se od dragog prijateqa i kom{ije

Sa tugom ispra}amo u ve~nost dragog nam kom{iju

31.decembar2009-2.januar2010.

Posledwi pozdrav

57

Posledwi pozdrav svojoj mami

Povazai I{tvana Ve~no }emo pamtiti Tvoju dobrotu po{tewe i iskrenost.

Hvala Ti na neizmernom prijateqstvu.

Neka ti an|eli podare ve~ni mir i spokoj.

Povazai I{tvana

Povazai I{tvanu

Qubici Arbutini od: }erke Bosiqke, zeta Hranislava, unuka Branislava, praunuka Dobrivoja i Nikole.

suprugu drage koleginice.

Stanari iz Lo`ioni~ke 49.

Koleginice i kolege slu`be za za{titu dece.

Joca \urovi} sa porodicom.

94514

94488

94515

3

Sau~estvujemo u tuzi Slavice i Biqane povodom smrti majke

Obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da je na{ voqeni

94526

POMEN

POMEN

31. 12. 2006 - 31. 12. 2009.

Dana, 2. 1. 2010. godine navr{ava se 40 tu`nih dana od kako se upokojio na{ dragi suprug, otac i deda

Povazai I{tvan

Jovanke Leti} Du{an Kara}

1951 - 2009.

Milo{u Pavlovi}u

iznenada preminuo 29. 12. 2009. godine. Tu`na je i neizmerno bolna istina da vi{e nisi sa nama, ali zauvek }e{ biti u na{im srcima i mislima. Hvala ti za sve predivne trenutke provedene sa tobom.

Vole te: brat Tibor sa porodicom, majka Agne{ka i Nenuka.

1. 1. 2007 - 1. 1. 2010.

Uspomenu na wegovu dobrotu, plemenitost i qubav koju nam je pru`io ~uvaju od zaborava: supruga Jawa, }erke Nevenka i Slobodanka sa porodicom i sin @eqko sa porodicom.

94479

Vera Nadla~ki

94510

1937 - 2009.

Porodice: Ili} i Jakovqevi}.

Ponosni smo {to smo te imali, a beskrajno tu`ni {to smo te izgubili. ^uvamo tebe i tvoj osmeh od zaborava.

Sa mnogo qubavi, tuge i ponosa uvek misle na tebe tvoji: Jelena, Nikola, Mira i Sava Nadla~ki.

Posledwi pozdrav

Uvek }e te voleti tvoji: mama Slavica, tata Bo`idar, seka Dragica, sestri} Milo{ i zet Veselin.

94480

94498

94441

Povazai I{tvanu Iskreno sau~e{}e porodici ^uki} povodom smrti bake

1951 - 2009.

IN MEMORIAM

Pi{tika, zauvek }emo pamtiti tvoju dobrotu, plemenitost, smirenost i qubav koju si nam pru`ao svo vreme.

30. 12. 2008 - 30. 12. 2009.

[eqem Karlo i Qiqana i Kantarxi} Silvia i \or|e.

94511

Sa tugom, velikim bolom, obave{tavamo rodbinu, prijateqe i kom{ije da je iznenada preminuo 29. 12. 2009. godine na{ sin, otac, brat i suprug

Jovanke Leti} Kolege iz Oral B-a.

Ivanka Arkadija Petrovi}

94481

Mi smo i daqe zajedno.

S neizmernim bolom javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima tu`nu vest da je na{a voqena supruga, majka, ta{ta, baka i prabaka

Du{an, Nikola, Marina, Zora.

Povazai I{tvan

94522

1951 - 2009.

Tu`na je i neizmerno bolna istina da vi{e nisi sa nama, ali zauvek }e{ biti u na{im srcima i mislima.

Hvala ti za sve predivne trenutke provedene sa tobom.

Sahrana je na Gradskom grobqu u Novom Sadu, danas, ~etvrtak, 31. 12. 2009. godine, u 15 ~asova.

Jovanka Leti}

3 Posledwi pozdrav na{oj miloj majci, baki i svekrvi

u 86. godini preminula 29. decembra 2009. godine. Osta}e nam u ve~nom se}awu.

O`alo{}eni: suprug Kosta, }erke Biqana i Slavica, zet Bora, unuci Branislav i Branislava, snaja Sne`ana i praunuke.

94500

Vole te tvoje: }erke Agika i ^ila i supruga Ilona.

Anici Lazin ro|. Pandurski 1929 - 2009.

Sahrana je danas, 31. 12. 2009. godine, na Gradskom grobqu u Novom Sadu, u 13.30 ~asova.

O`alo{}ena porodica: sin Stevan, unuci Branislav i Aleksandar i snaja Qiqana.

94513

94512

58

^ITUQE z POMENI

31.decembar2009-2.januar2010.

POMEN

POMEN

2. 1. 2008 - 2. 1. 2010.

1. 1. 2005 - 1. 1. 2010.

Milan Simin Ja{ko Navr{avaju se dve najtu`nije godine u na{im `ivotima, godine bola i tuge jer nisi sa nama. Ti `ivi{ u na{im srcima ~uvan od zaborava.

SE]AWE na moje drage roditeqe.

Sava Zari}

Vinka Svilar

iz Beo~ina Uvek }emo te se se}ati i voleti.

Tvoji: supruga Ru`a Simin, }erka Anica, unuk Mihajlo i zet Pera Radi}.

Tvoji: supruga, }erke, zet, unuka i unuci.

94464

94436

POMEN Navr{ilo se pet godina od smrti na{eg dragog supruga, oca, svekra i dede

POMEN

2. 1. 2008 - 2. 1. 2010.

DNEVNIK

Danas, 31. 12. 2009. godine, navr{ava se 40 dana od smrti dragog nam

Pro{la je tu`na godina od kada nije sa nama na{ najdra`i

Save Pavlova

Nikola Markovi}

Stojan Svilar

ro|. Grujin 18. 12. 2006.

obu}ar 16. 1. 1983.

iz Koviqa

Uvek ih se rado se}aju: wihovi najmiliji.

O`alo{}ena supruga sa decom.

94432

POMEN Dana, 31. decembra navr{ava se deset godina od kako nije sa nama

94495

POMEN Danas, 31. 12. 2009. godine navr{avaju se tri godine od kako nije sa nama na{ voqeni brat

Vreme prolazi, ali tvoja dobrota i plemenitost `ivi u nama.

Jednogodi{wi pomen odr`a}e se u subotu, 2. 1. 2010. u 10.30 ~asova, na grobqu u Ba~kom Jarku.

Zauvek o`alo{}eni: supruga Miladinka, sin Du{an i }erka Nikolina sa porodicom.

94309

Milan Simin Ja{ko Ti si Mi{o sa nama dok nas ima i ~uvamo te od zaborava u na{im srcima.

Milana - Mi{e Tati}a iz Turije

Tvoje sestre Du{anka Nikoli} sa porodicom i Aleksandra Bibi} sa porodicom.

Vreme prolazi ali tvoj plemeniti lik i se}awe na sve dobro i lepo ostaje zauvek u na{im srcima.

Supruga Boja, sinovi Mladen i Predrag, snaje Sne`ana i Milena i unuci Milan i Aleksandar.

94465

94478

Dana, 29. decembra 2009. godine, preminula je na{a draga

SE]AWE Danas, 31. decembra 2009. godine, navr{ava se pet godina od smrti mog brata

Nikola Bugarski

Mile Marjanovi} Mali{a

7. 1. 1965 - 31. 12. 2006.

1948 - 1999.

Ponosni smo na tebe {to si nam bio predsednik kluba. ^uvaju te od zaborava Tvoji rukometa{i Futoga.

Pro{lo je vreme, ali qubav, tuga i uspomene na na{eg Nikolu ostaju zauvek u nama.

Sestra Biqana Bugarin - Jo~i} i brat Jovan Vukeli~ sa porodicama.

94383

94490

SEDMODNEVNI POMEN na{em dragom suprugu, tati, dedi i tastu

SE]AWE

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{em dragom

Dragoslavu Raki}u iz Ka}a obele`i}emo 2. 1. 2010. godine, u 11 ~asova, na Ka}kom grobqu.

O`alo{}ena porodica Raki}.

94496

Qubica Arbutina 1923 - 2009.

Sahrana je danas, 31. decembra 2009. godine, u 13 ~asova, na grobqu u Starom \ur|evu.

O`alo{}eni: k}erka Koviqka \or|evi} sa porodicom i porodica Lasica.

Veselin @i`i}

Milana Tati}a Mi{e

Magda @i`i}

1923 - 2005.

iz Turije

1930 - 2007.

Vreme prolazi, uspomene ostaju ve~no.

Uspomenu na wega ~uvam od zaborava.

]erke: Qubica i Dana sa porodicama.

Sestra Nada sa porodicom.

94476

obele`i}emo danas, 31. 12. 2009. godine, u 10 ~asova, na Pravoslavnom grobqu u Rumenki.

Tvoji: supruga Radmila, }erka Sla|ana, zet Goran i unu~i}i Milo{, Milica i Jelena.

94433

94477

1

POMEN

Samuilu Hrn~jaru

94435

TROGODI[WI POMEN

Mnogo nam nedostaje na{ voqeni otac i suprug

Preminula je na{a voqena Tawa

\uro \uri} 3. 1. 2000 - 3. 1. 2010.

Pane Travar

Vladeta \ini}

1. 1. 2007 - 1. 1. 2010.

10. 10. 1956 - 2. 1. 2001.

Tatjana Aleksandrovna Vawifatov - Savi} 30. 11. 1929 - 29. 12. 2009.

Ispra}aj je danas, 31. 12. 2009 godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Ve~no o`alo{}eni: }erka Marina, unuka Tamara i zet Selim.

Sklopim o~i pa Te vidim i u snu Te zadr`avam, ne dam jutru da Te vodi tako stvarnost zavaravam.

Slobodan, Milena i Magdalena.

94489

PETOGODI[WI POMEN

31. 12. 2004 - 31. 12. 2009.

Pro{lo je pet tu`nih godina od kada nisi sa nama. Zauvek }e{ `iveti u na{im srcima i mislima, voqen, po{tovan i ne zaboravqen.

K}erka Miqana sa bakom i brat Vladimir sa porodicom.

94442

Ostavio si prazninu u meni, i daqe se ona {iri. Suze, tuga i bol su prisutni i daqe na mom putu bez tebe.

Nedostaje{ nam mnogo, volimo te i molimo se za tebe.

Tvoja }erka Ankica sa porodicom.

94483

SE]AWE

Du{ko Mr{ovi}

Deset predugih godina nisi sa nama. Tvoj prerani odlazak nas boli i daqe kao najdubqa rana.

Svakog dana te se setimo kao da si tu uz nas. Volimo te.

Tvoji sinovi i supruga.

94437

94424

Draga na{a djeco

Mr. ph. Branka Mu{icki

Branka Su{a

Nikola Radovi}

1928 - 2006.

1988 - 2010.

1987 - 2010.

Uvek te se rado se}amo i mislimo na tebe.

Tvoja sestra Milica, sestri~ina Brana sa porodicom.

94484

an|eli mili, prerano ste oti{li svojim o~evima, a nas ostavili. @ivot je tren, a se}awe ve~nost. Utehe nema, zaborav ne postoji, a qubav prema Vama ve~na. Dok na{a srca kucaju, `ivite Vas dvoje.

Va{e mame: @eqka Su{a i Sofija Radovi}.

94485

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

GODI[WI POMEN

POMEN

31. 12. 2008 - 31. 12. 2009.

31.decembar2009-2.januar2010.

TROGODI[WI POMEN

59

SE]AWE Sa iskrenim po{tovawem ve~no }emo pamtiti na{u sestru, baku i mamu.

SE]AWE

2. 1. 2000 - 2. 1. 2010.

Lazarela Vukmir Nikola Bugarski

Nevenka Perkovi} 1952 - 2009.

U subotu, 2. 1. 2010. godine, u 10 sati, na Bukova~kom grobqu obele`i}emo godi{wi pomen.

Bolno mi nedostaje{.

Tvoja Tawa sa porodicom.

7. 1. 1965 - 31. 12. 2006.

Bajgo Atila S qubavqu te ~uvamo u na{im srcima.

O`alo{}ena majka, sin i brat sa porodicom.

92834

94316

GODI[WI POMEN

Pro{le su ve} tri godine od kada nisi sa nama. Iako fizi~ki nisi tu kao da nas duhom prati{ i da si uz nas svakog trenutka. Vremenom tuga ne prestaje samo se `eqa za tvojim vra}awem pove}ava.

Tvoji: Julkica, Bojan i Vuka{in.

94151

TROGODI[WI POMEN

SE]AWE

2000 - 2010.

Qubav, jedini vazduh koji si udisala, osmeh jedini jezik koji si razumela.

Na zemqu si svratila samo da bi nam namignula i za sobom ostavila lepr{av trag. Uprkos svim ovim danima sivim, kada vidim neku zvezdu da mi vidik zarumeni... znam, to ti jo{ uvek nasmejana lebdi{ i `ivi{...

Sla|ana i Atila.

Rastko Gavranovi} 1. 1. 2006. - 1. 1. 2010.

U `ivotu qubav prava ostavqa za sobom trag, sa wom nikad ne umire onaj ko ti je drag.

Al, Ti mi ode stazom mraka a osta `eqa beskrajna, jaka.

Julka Bo`i} iz Sremskih Karlovaca Sestra Zora Muti}, unuke Olivera Polin i Branka Zemunski sa svojim porodicama i sin Du{an Mi}i}.

Tvoja Sowa.

94057

93930

94111

POLUGODI[WI POMEN

IN MEMORIAM

5. 1. 2000 - 5. 1. 2010.

Dragomir 1. 1. 1995. i

Savka Cvjeti}anin 2003.

Qiqana Nevenka Perkovi} 1952 - 2009.

Mnogo mi nedostaje{.

Qubomir Jockov

Nikola Bugarski

Sa po{tovawem te spomiwemo i ~uvamo u se}awu. Neka te u ti{ini ve~nog mira prati na{a qubav.

Godine prolaze, nema zaborava, jo{ uvek si sa nama.

Tvoji najmiliji.

Tvoji: majka Milena i brat Branislav sa porodicom.

93777

94150

TU@NO SE]AWE Dana, 4. januara 2010. godine navr{i}e se devetnaest godina tuge i bola za prerano izgubqenim sinom

Tri tu`ne godine od kada nije sa nama

94314

Rastislav Draga{ 1959 - 2000.

Aleksandrom Ivkovim Brati}em iz ^uruga

Pro{lo je tu`nih deset godina bez tebe najdra`i an|ele.

Vreme prolazi, a sve je te`e i te`e. Biti na ovom svetu bez tebe, `iveti bez tvoga osmeha i tvoje mladosti.

Uvek }e{ biti u na{im srcima.

Po~ivaj u miru najdra`i na{.

1992.

Uspomenu na tebe ~uvaju tvoji najmiliji.

94009

93940

94275

DVOGODI[WI POMEN

Nadi Kosti}

Ana Mitrovi} Ve~no }e{ `iveti sa nama u na{im srcima.

Tvoji: suprug Milan, }erke Olga i Marija, zet [andor, unuk Petar i unuke Anamarija i Zolna.

93563

SE]AWE

iz @abqa

Vole te tvoji najmiliji: majka Gospava, sin Vuk i }erka Kristina.

Sa qubavqu i po{tovawem ~uvamo vas od zaborava.

94403

94246

Va{i najmiliji: Pavica, Mi{a, Nada i Radovan sa porodicom.

POMEN

[ESTOMESE^NI POMEN

@ivko Ivkov Vreme prolazi, a na{a se}awa i qubav prema tebi ostaju ve~na.

Sa neizmernom qubavqu i tugom, porodica.

94118

POMEN Pro{lo je pet, za nas tu`nih godina, od kako nije sa nama na{ dragi

Milorad Pejin Batica 1916 - 2006.

iz Mo{orina

dr Bo`idar Mitra{inovi}

Risto Topalovi}

94259

25. 2. 1930 - 20. 11. 2009.

Milenku Kosti}u

31. 12. 2007.

93285

Dana, 31. 12. 2009. navr{ava se 6 nedeqa od smrti na{e drage supruge, majke, ta{te i bake.

Vreme prolazi, a na{a se}awa i qubav prema tebi ostaju ve~na.

Porodica Isakov.

Wihovi: Bosiqka Gvozdenovi} ro|. Cvjeti}anin sa decom.

S qubavqu koju smrt ne prekida i s tugom koju vreme ne le~i, ~uvamo te na{ an|ele od zaborava u na{im srcima i mislima.

Tvoji najmiliji: }erke sa porodicama.

POMEN

ro|. Bursa}

Ve~no o`alo{}eni: mama Milanka, tata Du{an i sestra Nena sa porodicom.

Danas, 31. 12. 2009. godine navr{ava se 9 godina od kada je preminuo moj dragi suprug, otac, svekar i na{ deda

Mi{a Stoji}

najdra`im roditeqima

Nikola Bugarski

je dana, 2. 1. 2010. godine, u 11 ~asova.

i

Jovan L. Luki}

Tvoj suprug Milorad.

Milici \ur|evi}

1998.

na{em dragom

U mislima si uvek sa nama.

Supruga Katica i k}erke Milanka i Zorica sa porodicama.

Uvek si nam u mislima.

Tvoji najmiliji.

94260

94324

Dana, 3. 1. 2010. godine navr{ava se {est godina od kako sam ostala bez mog dragog

DESETOGODI[WI POMEN

1999 - 2009.

Qubomiru Dozetu Dragi tata, pro{la je godina, a ti si sa nama.

Uvek }e te pamtiti: Tvoja }erka Vera, sin Milenko, zet Milan, snaja Zorica, unuci i praunuci.

94372

Vojislava Sto{i}a Svetislav Kotarac Mali{a Jo{ uvek nam mnogo nedostaje{.

Tvoji najmiliji, porodica Kotarac.

93869

Oti{ao si tiho i nestvarno, nemoj da brine{.

Ja }u te zauvek ~uvati u mom srcu, mislima i re~ima.

Mnogo mi nedostaje{.

Nedostaje{ nam mnogo, uskra}eni smo za tvoju qubav, podr{ku i za{titu. ^uva}emo te ve~no u na{im mislima i srcima.

Za voqene zaborav ne postoji.

Pavle Lazi} Tvoji: supruga Rajka, }erke Sne`ana i Qiqana, unuci Du{an, Dejan i Kristina i zet Predrag.

Vreme prolazi, se}awe na tebe zauvek ostaje.

O`alo{}eni: supruga Jovanka, }erka Sowa i sin Zoran.

Supruga Milka.

92168

iz Ka}a

94338

94265

60

TV PROGRAM

31.decembar2009-2.januar2010.

DNEVNIK

^ETVRTAK, 31. DECEMBAR 2009.

06.30 08.30 09.00 09.10 09.30 10.05 10.30 11.00 11.30 12.05 13.05 14.05 15.00 15.05 15.30 17.00 17.22 17.30 18.30 19.15 19.30 20.15 20.30

Jutarwi program Dobrodo{li u zgradu kapetan Ru~ak na lepe o~i Wu{kawe Bajko kviz Wiva ^ari ribolova Ples no stres Kuhiwica Gruvawe Iz na{eg sokaka [tikla papu~a Vesti Frej`er De~ak po imenu ^arli Braun, crtani TV Dnevnik Tajna hrane: [ampawac - vrhunac otmenosti Novogodi{we razglednice Novogodi{wi Cvrki cvrle {ou - do~ek Deda Mraza Promo novogodi{wi TV Dnevnik Koncert „Zvon~i}i“ Novogodi{wi program

No} sa Goranom Bregovi}em „Orkestar za svadbe i sahrane” (RTV 1, 00.05) 00.05 No} sa Goranom Bregovi}em „Orkestar za svadbe i sahrane” 00.55 Koncert „Hari Mata Hari” 03.20 Koncert „Ribqa ^orba” 05.45 La Boheme, muzi~ki program 06.15 Cigani lete u nebo, ruski igrani film

07.00 07.25 08.35 09.00 09.30 10.30 12.00 12.30 12.40 12.45 13.00 13.45 14.00 15.00 15.30 17.00 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 00.00 01.35 04.35

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Cvrletova ma{taonica Zvrk Su~eqavawe (ma|) Porodica Serano Ukrajinska panorama Vesti (ma|) Tajna hrane: ^okolada - za du{u i telo Potro{a~ki reporter ^ine~ita Aladinove avanture, crtani film Svet ti{ine Bajko kviz Dobro ve~e Vojvodino (rum) TV magazin (rus) TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Neverovatne pri~e [ou najboqih - novogodi{wi program Filmski maraton: Cigani lete u nebo, film Fani i Aleksandar, film Stakleni tigar (ma|), film

Fani i Aleksandar Desetogodi{wi Aleksandar, rediteqev alter-ego, i wegova sesta Fani, do`ivqavaju emotivni stres ka-

Novogodi{wi program U novogodi{wem programu TV Panonije }e gostovati poznata lica zabavne i folk scene: Amadeus bend, Era Ojdani}, Bora Drqa~a, Oqa Karleu{a, Vera Matovi}, Jellena, Aleksandra Perovi}, Apsolutno romanti~no, Dragan Marinkovi} Maca i Milica Mili}. Qubiteqi tambura{a mo}i }e da u`ivaju od 22.30 do 00.00 uz muziku tambura{kog orkestra „Miris lipa“ gde }e specijalni gost biti Vi{eslav Petkovi}.

Autor i voditeq emisije je Qiqana Drakuli}.

(Panonija, 21.00) 08.00 08.35 09.00 11.00 12.20 12.30 14.25 14.50 15.30 16.00 17.30 18.30 19.05 19.30 20.00 20.50 21.00

10.00 10.30 11.00 11.10 12.00 12.30 13.00 13.10 14.05 15.00 15.10

Hrana i vino Crtani: Nodi Objektiv Luna-sirena sa Kariba Sprint NS klinci Objektiv Karmelita Buntovnici Objektiv Novogodi{wi program iz studija 19.25 Novogodi{wi program Prenos sa trga 01.30 Film: Bekstvo

11.30 12.30 12.45 14.45 16.30 17.00 17.30 18.45 19.00 20.00 20.45 21.00 21.30 22.30 23.00 01.30 02.00 03.00 03.15

[kotska liga Belgijska liga NCAA: Minesota – Pen Stejt Fudbal mondijal magazin Dejvis kup – Godi{wi pregled MU TV Pregled NHL Koley fudbal [kotska liga: Renyers – Dandi junajted Sportske zanimqivosti Barsa TV Moto GP Katalunija NBA u`ivo Pregled godine – Tenis 2009.

A - Z Aleks Ferguson Maradona Sportske zanimqivosti Pri~a o: Yory Best NBA akcija NHL: Florida – Montreal Sportske zanimqivosti Novogodi{wi TVS NBA u`ivo Pri~a o: Johan Kruf

Vesti Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program Vesti @ikina {arenica Vesti @ikina {arenica Vesti @ikina {arenica Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Sport plus Slagalica [ta radite, bre Kroz godinu Hajde da se volimo, film Bela la|a Srbija izme|u stare i nove @ikina dinastija, film Na{ auto na{im gledaocima Dnevnik

Penelope Kruz

Qubav u Barseloni Amerikanke Viki i Kristina provode leto u Barseloni, odsedaju}i kod Vikine ro|ake Yudi. Viki je prakti~na i tradicionalna, verna svom pragmati~nom i retko romanti~nom de~ku Dagu. Kristina je spontana i nesigurna u svoje `ivotne ciqeve, a po{to je nedavno iza{la iz veze, `eli nova iskustva.

Uloge: Skarlet Johanson, Penelope Kruz, Havijer Bardem, Rebeka Hol Re`ija: Vudi Alen (RTS 1, 00.20) 20.10 21.00 22.00 00.20 01.55 03.20 04.45 05.16 05.47

07.00 07.30 08.00 10.00 10.30

da se wihova majka, doskora{wa udovica, uda za hladnog i distanciranog ministra.

Uloge: Pernila Alvin, Bertil Guve, Borje Ahlstedt Re`ija: Ingmar Berman (RTV 2, 01.35)

U susret suncu Tin in U ogledalu Multietnik Tin in Bez cenzure Ciklonizacija Na{ gost: FIP Komerc Vojvo|anske vesti U ogledalu Vojvo|anske vesti Pravila igre Pop korn Art-boks Vojvo|anske vesti Bau, bau Novogodi{wi program TV Panonija

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 10.00 10.05 11.00 11.05 12.00 12.13 12.15 12.30 13.00 13.20 14.00 15.40 16.35 17.20 18.56 19.30

06.30 07.20 07.45 09.05 10.10 11.00 11.30 12.00 13.15 15.15 15.30 16.45 18.00 18.35 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 00.05 02.00 04.00 05.00

Selo gori, a baba se ~e{qa Greh wene majke Novogodi{wi program Qubav u Barseloni, film Begradski fantom, film @ikina dinastija, film [ta radite, bre (specijal) TV prodaja Verski kalendar

Divqa stvorewa Ludi kamen Ukradena sre}a Slatka tajna Va`ne stvari Foks vesti Survajver Vajpaut Film: Pravi Mekoj Foks vesti ^ari Survajver Foks vesti Kviz: Ludi kamen Vajpaut Koncert - Dejan Lazarevi} - Pobednik Draga~evskog sabora [ou Indeksovog radio pozori{ta Survajver Fajront republika Novogodi{wa ~estitka Film: Samo moja sre}a Film: Slu~aj Korzika Koncert - Dejan Lazarevi} - Pobednik Draga~evskog sabora Survajver - Bez cenzure

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

Zoran Kesi}

Fajront republika (Foks, 23.00)

06.00 07.00 10.00 10.35 11.15 11.30 12.00 12.05 12.25

Yuli Endrjus

Meri Popins Yejn i Majkl `ive u rasko{noj ku}i u Londonu. Wihov tata je bankar koji `ivi po strogo zacrtanim pravilima u kojima deca predstavqaju prepreku wegovoj svakodnevnoj rutini. Wihova mama ve}i deo vremena provodi na raznim dobrotvornim doga|ajima. Oni su dali oglas u kome tra`e savr{enu dadiqu. Doslovce s neba pada Meri Popins, dadiqa sa ~arobnim mo}ima...

Uloge: Dejvid Tomilson, Glinis Yons, Yuli Endrjus, Dik van Dajk Re`ija: Robert Stivenson (RTS 2, 14.23) 06.02 07.00 07.31 07.35 08.04 08.43 09.28 09.32 09.37 10.05 10.15 11.05 11.40 12.10 12.35 13.00 14.23 16.45 18.30 20.20 22.00 00.00 00.05 02.00 04.00 05.35

Koncert za dobro jutro Kuvati srcem Adi u divqini Novogodi{wi pustolov Majmunoqupci, prog. za decu Novogodi{wa klackalica Adi u divqini Muzi~ki spotovi Pri~e iz divqine Iza naslova Novogodi{wa pri~a Trezor ju~e Eko menayer Festival nauke Novogodi{wi koncert hora, De~jeg hora i SO RTS [to vi{e to boqe, film Meri Popins, film Biti il’ ne biti, film Od devet do pet, film Kako se udati za milionera, film Vatrene ko~ije, film Novogodi{wa ~estitka Kabare, film Romeo i Julija, film Jaha~i na duge staze, film Muzi~ki program

13.00 13.05 14.00 16.00 16.35 17.05 18.00 18.30 19.15 20.00

Radijsko dizawe TV Dizawe, jutarwi program Vesti B92 Nacionalna geografija: Hronika o divqini Top {op Stawe nacije Vesti za osobe o{te}enog sluha Top {op Nacionalna geografija: Hronika o divqini Vesti B92 Uve}awe Film: Stjuardese u akciji Vesti B92 Stawe nacije Dolina sunca Pingvini sa Madagaskara Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Veliki brat - Izbacivawe (najboqi)

Deril Hana

Roksana Uloge: Stiv Martin, Deril Hana, Rik Rosovi} Re`ija: Fred [episi (Hepi, 17.00)

Lolobri|ide

Jelen Top 10 Fenomenalna `urka, sa neverovatnom scenografijom i jo{ neverovatnijim gostima, koja }e trajati skoro do pono}i. Dobar rokenrol i `iva svirka bendova u studiju doprine}e zagrevawu za najlu|u no}.

Gosti: Darkvud dab, Disciplina ki~me, Lolobri|ide, An|elija Vujovi}, Sevdah bejbi, Stefan Kapi~i}...

Voditeqi: Tijana Todorovi} i Lazar Sakan (B92, 22.00)

05.00 06.00 06.15 06.37 07.00 07.07 07.29 07.50 08.00 08.22 08.36 08.58 09.18 09.40 09.48 10.00 10.15 10.37 11.00 11.24 11.43 12.00 13.00 13.23 13.55 14.15 14.32 15.15 16.00 17.00

Muzika Pokojo Skipijeve avanture Nodi Engleski sa Nodijem Mala princeza Meda Rupert Papirmanija Nodi Pokojo Mala princeza Meda Rupert Skipijeve avanture Muzika bez struje Papirmanija Presovawe [aman king Dinosaur king Eon kid Presovawe Papirmanija Kvizi} Dinosaur king Eon kid Presovawe ^eli~ni alhemi~ar Skloni{te Lude godine Darija, qubavi moja Film: Roksana

An|elija Vujovi} i Stefan Kapi~i}

Amanda Detmer

Ekstremno muvawe

22.00 23.30 00.25 02.00 03.20 05.00

Jelen Top 10 100 truba~a Film: Igra sudbine Film: Stjuardese u akciji Koncert: Mar~elo 1. i 2. deo 100 truba~a

06.00 07.00 08.00 09.30 11.00

Dobar kom{ija Nacionalni dnevnik Film: Boqi `ivot Amiyi {ou Film: Maratonci tr~e po~asni krug

U ovoj akcionoj komediji ~etiri druga u dvadesetim godinama su u potrazi za qubavqu i nemaju ba{ sre}e. Na ski putovawu jedan od wih se zaqubquje u prelepu devojku posle male nesre}e na ledu.

Ostali ubrzo zakqu~uju da su te ekstremne okolnosti bile razlog cvetawa te qubavi.

Uloge: Devon Sou, Amanda Detmer, Endru Kigan, Mit Lof Re`ija: Lorena Dejvid (Avala, 21.00) 07.00 08.00 08.45 09.30 10.00 13.00 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 16.45 17.00 17.55 18.30 20.00 20.15 21.00 22.30 00.00 00.01 00.45 01.00 02.30 04.00

Slatka moja Holivud i cenzura Slavni Top {op Za dobar dan Slatka moja Vesti Top {op Zlo~ini iz pro{losti Poslovni dan Vesti Milica na kvadrat Na tragu prirode Vesti Slatka moja Milica na kvadrat Pop mjuzik Film: Ekstremno muvawe Film: [kola za nitkove Novogodi{wa ~estitka Pop mjuzik Milica na kvadrat Film: Bela ko`a Film: Ekstremno muvawe Film: [kola za nitkove

Truba~i, odbrojavawe (Ko{ava, 23.55) 18.55 19.20 19.30 20.30 22.00

Novogodi{wi telemaster Rekord Film: Bo`i} dinosaurusa Zabava za mlade i stare Novogodi{wi muzi~ki program 23.55 Truba~i, odbrojavawe 00.30 Film: Bagzi 02.45 Repriza novogodi{weg programa

Grandovo narodno veseqe (Pink, 21.00) 12.30 Film: Moj tata na odre|eno vreme 14.00 Kursayije 1 15.00 Bravo {ou 17.00 Qubav je ve~na 18.00 Magi~na privla~nost 19.00 Oskarov {ou 20.00 Kursayije i farmeri 21.00 Grandovo narodno veseqe 02.00 Film: Stranac 04.00 Film: Van zakona 06.00 Film: Posle pono}i

TV PROGRAM

DNEVNIK

31.decembar2009-2.januar2010.

61

PETAK, 1. JANUAR 2010.

08.30 Divqi de~aci: Fudbalska dru`ina, film 09.30 Neverovatne pri~e 09.50 De~ak po imenu ^arli Braun, crtani 11.15 Princ od sna, de~ja baletska predstava 12.10 Me|unarodni festival cirkusa u Monte Karlu 13.05 „Orkestar za svadbe i sahrane“ u pariskoj Olimpiji 14.00 Vesti 14.10 Izbor iz novogodi{weg programa 17.00 TV Dnevnik 17.22 Tajna hrane: Naranya 17.30 Snohvatice, 1. deo filma 19.00 Stil i grad 19.30 TV Dnevnik 20.10 Informativni pregled 2009.

20.30 Frej`er 21.00 Muzi~ki program 22.00 Vojvo|anski dnevnik 22.35 5kazawe 23.50 Snohvatice, film 01.15 Frej`er 01.40 Me|unarodni festival cirkusa u Monte Karlu 02.30 Muzi~ki program 03.30 Put za Teksas, film 06.00 Crna ma~ka, beli ma~or, film

Nikolas Kejy

Opasnost u Bangkoku Uloge: Nikolas Kejy, [akrit Jamnarm, ^arli Jang Re`ija: Oksid Pang ^ung (Panonija, 21.00) 06.00 08.00 08.35 09.00 11.00 12.20 12.30 14.30 15.30 16.00 17.30 18.30 19.05 20.00 20.50 21.00

Glas Amerike U susret suncu Tin in U ogledalu Lice s naslovnice Tin in Hedonist Art-boks Vojvo|anske vesti U ogledalu Vojvo|anske vesti Pravila igre Vrele gume Bez cenzure Da se upoznamo Film: Opasnost u Bangkoku

10.00 11.21 13.00 13.10

Ru`no pa~e Yi Aj Yo Objektiv Repriza novogodi{weg programa Objektiv Repriza novogodi{weg programa Objektiv (slov) Objektiv Luna-sirena sa Kariba Objektiv Objektiv na ma|arskom Hrana i vino Objektiv Nodi Neon siti Ana Karewina 1. deo Buntovnici Objektiv Karmelita Film: Prqavi ples -No}i Havane

15.00 15.10

Bora Oti}

5kazawe (RTV 1, 22.35)

08.10 08.50 10.00 11.00 14.00 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 20.00 21.30 22.30 00.15 01.10 01.40 02.10 02.40 03.10

16.45 17.00 17.10 18.00 18.15 18.30 19.00 19.25 19.50 20.00 21.45 22.00 22.30 23.20

Kuhiwica (ma|) Petkazawe Frej`er Fani i Aleksandar, film [ou najboqih - novogodi{wi program TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Muzi~ki intermeco (ma|) De~iji program (slov) Dobro ve~e, Vojvodino (slov) Iz strane produkcije (slov) Stakleni tigar, film Koncert povodom 60-godina RNS Jarmila Bohu{ova \ula Tot La Boheme Vojvo|anski etno 2009.

TV prodaja

Stakleni tigar Lale je prikolicu sa pi}em i hranom postavio blizu jezera. Oko wega se muvaju razni muzi~ari, {verceri i policija. Policija poku{ava da prona|e vezu izme|u kra|e metala iz be~kog muzeja i staklenog tigra...

Nemawa Vidi} (Sport klub, 16.45 i 23.15) 06.00 06.30 07.00 08.00 09.00 09.30 10.00 11.15 12.00 13.00 13.45 15.30 16.15 16.30 16.45 17.00

Gabor Revicki

Uloge: Peter Rudolf, Gabor Revicki, [andor Gaspar Re`ija: Rudolf Peter (RTV 2, 22.30)

18.45 19.00 21.30 23.15 23.30 01.15 02.15 02.30

Bobi Karlton Sportske zanimqivosti Pri~a o: Yory Best Pregled godine – Tenis 2009.

Novogodi{wa muzika Sportske zanimqivosti Novogodi{wi TVS A -Z Aleks Ferguson Lajonel Mesi – Tihi vo|a Pri~a o: Johan Kruf NHL: Florida – Montreal NBA akcija Dejvid Bekam Novogodi{wa muzika Nemawa Vidi} ACB Liga: Barselona – Manresa NBA u`ivo NHL zimska klasika: Boston – Filadelfija MU TV: Man~ester junajted – Vigan Nemawa Vidi} CH TV: ^elsi – Fulam Hoze Muriwo NBA u`ivo Sportske zanimqivosti

06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 09.35 10.00 10.05 11.00 12.30 12.43 12.45 13.05 13.25 14.00 15.30 16.30 17.20 18.59 19.00 19.30 20.10 21.07 22.50 00.25 01.55 03.25 04.15 05.16 05.47

Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program Vesti Slagalica, kviz Kroz godinu Vesti Cirkus Monte Karlo Mulan Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Medaqe [ta radite, bre Ovo je Srbija Hajde da se volimo 2, film Greh wene majke Sasvim prirodno Druga @ikina dinastija, film Na{ auto na{im gledaocima Slagalica, kviz Dnevnik Greh wene majke ^arlston za Ogwenku, film Pink panter, film Ambiciozna plavu{a, film Druga @ikina dinastija, film Sasvim prirodno Cirkus Monte Karlo TV prodaja Verski kalendar

Novogodi{wi koncert Be~ke filharmonije (RTS 2, 11.15) 06.15 07.00 07.31 07.35 08.08 08.54 08.58 09.06 09.10 10.09 10.15 11.15 13.50 14.00 16.00 16.30 18.15 19.00 19.30 20.00 21.00 22.00 00.00 01.40 03.10 04.00

Koncert za dobro jutro Kuvati srcem Adi u divqini Novogodi{wi pustolov Majmunoqupci Adi u divqini Tajna novogodi{wih praznika Adi u divqini Pri~e iz divqine Kolibri: Sve~ana pesma Samo za dvoje Novogodi{wi koncert Be~ke filharmonije, prenos Verski kalendar Ski skokovi: Novogodi{wa turneja „^etiri skakaonice“, prenos Muzi~ki program TV teatar Tra`e}i Beograd Gozba Skadarlija Godina na filmu 2009 Razglednice, specijal Koncert Miroslava Ili}a TV teatar Ski skokovi: Novogodi{wa turneja „^etiri skakaonice“ Samo za dvoje Koncert Miroslava Ili}a

06.15 08.00 08.30 09.00 10.00 10.20 12.00 12.05 14.20 16.00 16.35 17.30

Veliki brat - Izbacivawe Dora istra`uje Trnav~evi}i u divqini Sun|er Bob kockalone Vesti B92 Koncert: Beogradsko prole}e Vesti za osobe o{te}enog sluha Ulica otvorenog srca, prenos Film: Artisti i modeli Vesti B92 Koncert: Mama mia Premotavawe 01

Igra sudbine Yonatan i Sara su dvoje Wujor~ana, koji se slu~ajno sre}u tokom kupovine novogodi{wih i bo`i}nih poklona. Qubav na prvi po-

Audicija za Deda Mraza (Hepi, 10.00) 05.00 06.00 06.15 06.37 07.00 07.07 07.29 07.50 08.00 08.22 08.36 08.58 10.00 11.00 12.30 14.00 16.10

Muzika Pokojo Skipijeve avanture Nodi Engleski sa Nodijem Mala princeza Meda Rupert Papirmanija Nodi Pokojo Mala princeza Film: Bo`i} dinosaurusa Audicija za Deda Mraza Film: Bo`i}na pri~a Crtani filmovi Film: Bagzi Repriza novogodi{weg programa 17.30 Film: Bo`i}na pri~a

Kejt Bejkinsejl

gled je o~igledna i Yonatan odmah predla`e da iza|u ponovo, ali Sara odlu~uje da postavi interesantnu igru sudbine...

Uloge: Yon Kjuzak, Kejt Bejkinsejl Re`ija: Piter ^izholm (B92, 23.10)

Katarina Radivojevi}

^arlston za Ogwenku Srbija dvadesetih godina pro{log veka, u smiraj Prvog svetskog rata. Visoko u kr{evitim planinama le`i selo Pokrp, ~ije je ~itavo mu{ko stanovni{tvo izginulo u pre|a{wim ratovima. Kada sestre narika~e, Mala Bogiwa i Ogwenka, u bezuspe{nom poku{aju da izgube nevinost, slu~ajno bez `ivota ostave prastarog i iznemoglog deda Bisu, jedinog pre`ivelog pokrpskog mu{karca...

Uloge: Sowa Kolar~i}, Katarina Radivojevi}, Olivera Katarina, Stefan Kapi~i}, Nenad Jezdi}, Jovana Stipi}, Nada [argin Re`ija: Uro{ Stojanovi} (RTS 1, 21.07)

05.30 Film: Krcko Ora{~i} 07.00 Film: Mapeti na ostrvu s blagom 09.00 Film: Poqubac sre}e 11.30 Survajver - Bez cenzure 12.00 Vajpaut 13.00 Film: Slu~aj Korzika 15.30 ^ari 16.45 Survajver 18.00 Foks vesti 18.35 Kviz: Ludi kamen 19.00 Vajpaut

Ivan Ivanovi}

Survajver specijal (Foks, 22.00) 20.00 22.00 23.00 01.00 01.30 03.30

Film: Mit Survajver specijal Film: Stiks Survajver - Bez cenzure Film: Ulice Los An|elesa Film: Lovac na sunce

Saskija Barmister

Kako sam mrzela Alison E{li Pri~a o jednom tinejyerskom prijateqstvu ispreplitano nadmetawem za ulogu najpopularnije devojke u {koli.

Erika je gimnazijalka koja poku{ava da se nametne i dopadne svojim vr{wacima, ali roditeqi je „sramote“, a weni prijateqi su neupe~atqivi.

Uloge: Saskija Barmister, Trejsi Man, Ri~ard Karter Re`ija: Gof Benet (Avala, 10.00) 06.30 07.00 08.00 08.45 10.00 14.00 14.30 15.00 15.30 15.45 16.00 16.30 16.45 17.00 17.55 18.30 19.30 20.00 21.00 23.00 00.00 00.30 01.30 03.00 03.30

SMS Slatka moja Da li je Mars `iva planeta?

Slavni Film: Kako sam mrzela Alison E{li Ekonomija Top {op SMS Top {op Gafovi Milica na kvadrat Top {op Gafovi Na tragu prirode Ekonomija Slatka moja Milica na kvadrat Zlo~ini iz pro{losti Trougao Slavni Glas Amerike Zlo~ini iz pro{losti Trougao Milica na kvadrat Na tragu prirode

18.30 19.05 20.00 20.30 21.30 23.10 00.40 02.30 03.20 05.00

Vesti B92 Sun|er Bob Kockalone Premotavawe 01 Veliki brat - Intervju Film: Udar 1. deo Film: Igra sudbine Film: Artisti i modeli Koncert: Mama miaivo Koncert: Beogradsko prole}e Veliki brat - Intervju (r)

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00

Film: Put oko sveta Grandovo narodno veseqe (r) Film: Uli~ni ples Grandovo narodno veseqe (r) Film: 50 poqubaca za pam}ewe Magazin IN Sve za qubav Nova godina sa Leom Ki{ Film: Da Vin~ijev kod Film: A|utant Film: Novi Alkatraz Amiyi {ou (r) Film: Promeni me

18.00 20.00 21.00 23.00 01.00 03.00 05.00 06.00

Golovi sezone (Ko{ava, 19.20) 18.55 19.20 19.30 20.15 20.55 23.05 00.00 02.00 04.00

Odri Tatu

Da Vin~ijev kod Pridru`ite se stru~waku u tuma~ewu simbola Robertu Langdonu i francuskom kriptologu Sofi Nevo u wihovoj izuzetno napetoj potrazi za re{ewem bizarnih, tajanstvenih ubistava koja }e ih odvesti iz Francuske u Englesku, u pozadinu tajanstvenog drevnog dru{tva, gde otkrivaju strogo ~uvanu tajnu jo{ iz vremena Isusa Hrista...

Uloge: Tom Henks, Odri Tatu, @an Reno, Jan Mekelen, Pol Betani Re`ija: Ron Hauard (Pink, 23.00)

Telemaster Golovi sezone Niko kao ja, izbor Budi faca, novogodi{we finale Strava, novogodi{wi karaoke obra~un Luda ku}a, novogodi{wi {ou Film Strava, novogodi{wi karaoke obra~un Luda ku}a, novogodi{wi {ou

62

TV PROGRAM

31.decembar2009-2.januar2010.

DNEVNIK

SUBOTA, 2. JANUAR 2010.

08.00 09.25 09.50 11.10 11.35 11.50 12.45 14.00 14.20 15.00

Divqi de~aci 2. deo, film Neverovatne pri~e Lote iz Izumgrada, crtani Zvrk Hajde sa mnom u obdani{te Me|unarodni festival cirkusa u Monte Karlu Petkazawe Vesti Gruvawe Frej`er

Preokret Novogodi{we izdawe emisije bi}e u znaku hedonizma, a razlog je vrlo jednostavan - praznici nam donose preokret u smislu da bez gri`e savesti mo`emo da

u`ivamo u svemu {to `elimo. Gosti: kwi`evnica Isidora Bjelica i direktor modne agencije „Selekt“ Neboj{a Grn~arski.

Autorka: Mara Skenyi}Reqi} (RTV 1, 16.00) 15.25 16.00 17.00 17.22 17.30 19.00 19.30 20.10 20.30 22.00 22.30 23.00 00.30 01.00 02.50 03.45 04.55 06.20 06.35

Vojvo|anski etno 2009.

Preokret TV Dnevnik Tajna hrane: [ampawac Snohvatice, film Stil i grad TV Dnevnik Ru~ak na lepe o~i Koncert Stefana Milenkovi}a i Vojvo|anskih simfoni~ara Vojvo|anski dnevnik Ples no stres Snohvatice, film ^arde na Dunavu Eliot [arp - koncert u studiju M Me|unarodni festival cirkusa u Monte Karlu 5kazawe Koncert Stefana Milenkovi}a i Vojvo|anskih simfoni~ara Ru~ak na lepe o~i Ples no stres

Modni magazin (Panonija, 23.40) 06.00 08.00 08.35 09.50 11.00 12.30 15.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 20.00 20.50 23.00 23.40 00.10

Muzi~ko svitawe Jutarwi program Glas Amerike Nacionalne sinergije Modni magazin Bez cenzure Vojvo|anske vesti Lice s naslovnice Vojvo|anske vesti Vojvo|anske vesti Pop korn Ulovi trofej Halo predsedni~e Film: Prvi sneg Vojvo|anske vesti Modni magazin Glas Amerike

11.00 12.20 13.20 14.35 15.05 15.35 16.15 16.25 16.50 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 22.30 22.55

Ledena kraqica Osveta Ledene kraqice Ana Karewina 1. deo Novosa|anka Granice nauke @iveti svoj `ivot Ledena kraqica Granice nauke Film Najboqi lek Objektiv Nodi Ana Karewina 2. deo @iveti svoj `ivot Istraga Buntovnici

06.00 06.05 08.00 08.15 09.00 09.05 11.00 11.05 12.30 12.43 12.45 13.00 14.00 15.30 16.30 17.30 18.59 19.00 20.10 21.07 23.15 00.40 02.00 03.30 04.30 05.20 05.48

Vesti Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program Vesti @ikina {arenica Vesti Mulan 2, film Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Sport plus Cirkus Feniks Hajde da se volimo 3, film Greh wene majke Sasvim prirodno: Svalbard Sulude godine, film Na{ auto na{im gledaocima Slagalica Jesen sti`e duwo moja Sveti Georgije ubiva a`dahu, film Mrak film 4, film Sulude godine, film Hajde da se volimo 3, film Sasvim prirodno Jesen sti`e duwo moja Slagalica Verski kalendar

Nata{a Jawi}

Sveti Georgije ubiva a`dahu Radwa ovog filma sme{tena je 1914. godine u srpsko selo na obali Save, prirodne granice sa mo}nim Austrougarskim carstvom. Ubrzo po~iwe Prvi svetski rat i zdravi deo populacije je mobilisan. Invalidi koji su ostali u selu poku{avaju da iskoriste `ene i sestre vojnika...

Uloge: Lazar Ristovski, Nata{a Jawi}, Milutin Milo{evi}, Bora Todorovi}, Zoran Cvijanovi}, Dragan Nikoli}, Boris Milivojevi}, Branislav Le~i}, Sr|an Timarov, Milena Dravi} Re`ija: Sr|an Dragojevi} (RTS 1, 21.07)

Mali Menhetn Doma}in Fajront republika Survajver Film: Svet duhova Film: Mit Film: Made in Yugoslavia

(RTV 1, 20.30)

06.10 07.00 10.00 11.30 12.30 14.50 15.00 15.30 16.00 16.30 17.00 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 22.30 00.20 01.10 04.10 05.10 05.40 06.10 06.40 07.10

Kuhiwica (ma|) Porodica Serano Dobro ve~e, Vojvodino (slov) Iz strane produkcije (slov) Put za Teksas, film Crtani film Ukrajinska panorama Spektar (buw) Makedonsko sonce Prizma Kad ku}a nije tesna TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) ^igu (ma|) Dobro ve~e Vojvodino (ma|) Kulturni magazin (ma|) Iz strane produkcije (ma|) Stakleni tigar 2, film Koncert u studiju M TV prodaja Dobro ve~e Vojvodino (ma|) Kulturni magazin (ma|) Ukrajinska panorama Spektar (buw) Makedonsko sonce Prizma (hrv)

(Sport klub, 08.45)

Dragan Jovanovi}

Made in Yugoslavia Crna komedija o na{i qudima „preko bare”, o svima koji su u `eqi za boqim `ivotom sre}u poku{ali da na|u na dalekom zapadu...

Uloge: Slobodan Ninkovi}, Bata @ivojinovi}, Nata{a Ninkovi}, Dragan Jovanovi}, Milorad Mandi} Re`ija: Miko Lazi} (Foks, 16.00) 18.30 19.00 20.00 21.00 00.30 01.00 02.30 03.00 04.00

Kviz: Ke{ taksi Serbijan open Viking Film: Rimsko carstvo - Avgust Top spid Film: Posle dvadeset godina Kviz: Ke{ taksi Ameri~ko rvawe - bez milosti Film: Srodne du{e

06.02 06.07 06.17 07.30 07.34 08.02 08.07 08.13 08.18 08.43 09.00 09.33 09.38 10.08 10.15 11.30 12.00 12.45 13.30 15.00 16.30 18.00 19.00 19.30 20.00 21.00 21.30 22.00 23.02 23.50 00.20 01.20 03.05 04.05 05.00 05.30

Datum Verski kalendar Znawe imawe Adi u qudskom telu Novogodi{wi pustolov Adi u qudskom telu Majmunoqupci Novogodi{wi kalendar Povratak vodene vile Tajne novogodi{wih praznika Pri~e iz divqine Novogodi{wi kalendar Bleja-klinci, prog. za decu Muzi~ki spotovi-stepeni{te Novogodi{we ven~awe 7 rts dana Zvezde ruskog baleta Argetinski tango Rudijeve prase}e avanture, film Muzi~ki program TV teatar Ekolo{ka 2009 Gozba Skadarlija Konfu~ije cirkus Lov i ribolov Svet ribolova, specijal Zlatni hit liber Koncert Ivana Bosiq~i}a Reli Konfu~ije cirkus TV teatar Zlatni hit liber Novogodi{we ven~awe Lov i ribolov Svet ribolova, specijal

06.00 06.30 07.00 09.00 09.45 10.00 12.00 13.00 13.30 14.00 14.15 14.45 15.30 15.45 16.00 16.30 16.45 17.15 17.55 18.30 19.00 19.30 20.00 21.00 23.00 23.30 00.00 00.45 01.15 03.00

Glas Amerike Slavni Film: Vetar u vrbaku Sva{tarica Top {op Film: Crvenkapica Pop mjuzik Tuk na luk Oranica Retrospektiva Top {op Qubav za sva vremena Top {op Gafovi Slike `ivota Top {op Milica na kvadrat Na{a formula zdravqa Retrospektiva Present Genius domus Beli svet Doktor Martin Film: Nedeqni ru~ak Zaustavno vreme Milica na kvadrat Doktor Martin Glas Amerike Film: Crvenkapica Film: Vetar u vrbaku

Kako je Manda ukrao Novu godinu?

05.00 06.00 06.22 06.47 07.22 07.30 08.05 08.27 09.02

16.26

Muzika Pokojo Skipijeve avanture Nodi Engleski sa Nodijem Mala princeza Nodi Meda Rupert Kako je Manda ukrao Novu godinu?, pozor. predstava Nodi spa{ava Bo`} Eon Kid Papirmanija Sporti} Dingo king Presovawe Bekstvo sa ostrva [korpiona Idemo u`ivo Skajlend Taina [amang king Sa Sa{om u avanturu Idemo u`ivo Skajlend Bekstvo sa ostrva [korpiona Film

18.35 18.55 19.30 21.30 23.00

[opingmanija Telemaster Film: Vikari Apokalipse Film Fritajm

10.00 10.30 10.52 11.05 11.37 11.58 12.13

Kolin Farel

Bri`

12.45 13.12 13.36 14.03 14.48 15.13 15.40 16.04

Posle obavqenog te{kog zadatka u Londonu, dvojica pla}enih ubica Rej i Ken po nare|ewu svog {efa Harija sklawaju se u belgijski grad Bri`. ^ekaju}i daqa Harijeva uputstva, wih dvojica provode vreme kao obi~ni turisti, koji su do{li na bo`i}ne i novogodi{we praznike u ovaj prelepi sredwevekovni gradi}...

Uloge: Brenad Glison, Kolin Farel, Ralf Fajns Re`ija: Martin Mekdona (B92, 23.10)

Qubavni terapeut Aleks Hit~ens je „Doktor za sklapawe poznanstava” On poma`e svojim mu{kim prijateqima kako da lako do|e do qubavnih randevua.

Sara je novinarka tra~ rubrike jednog wujor{kog tabloida...

Uloge: Vil Smit, Eva Mendez, Kevin Yejms, Ember Valeta Re`ija: Endi Tenant (Pink, 22.00)

[opingmanija (Ko{ava, 18.35)

Crvenkapica Fani `ivi u {umi. Jednog dana odlu~uje da poseti svoju baku i prabaku. Put je vodi duboko kroz {umu. Nenadano, de{avaju joj se tri susreta koji }e joj promeniti `ivot zauvek.

Uloge: Fani Luzie, Pamela Koli, David Verme Re`ija: Marta Mesaro{ (Avala, 10.00)

Manda

(Hepi, 09.02)

(RTS 2, 23.02)

Maradona 07.00 ACB Liga: Barselona – Manresa 08.45 Maradona 09.00 NHL zimska klasika: Boston – Filadelfija 11.00 MU TV: Man~ester junajted – Vigan 13.00 Real NBA 13.30 FA kup: Bristol Siti – Kardif 15.30 Sportske zanimqivosti 15.45 NBA u`ivo 16.00 FA kup: Midlsbru – Man~ester Siti 18.00 ACB Liga: Bilbao – Barselona 20.00 NHL: Dalas – Vankuver 22.30 NBA: LA Lejkers – Sakramento 00.15 FA kup: Riding – Liverpul 02.00 Pregled {kotske lige 02.30 Pregled belgijske lige 03.00 ] TV: ^elsi – Fulam

11.00 12.00 12.05 14.30 15.30 16.00 16.35 17.30 17.35 18.30 19.05 20.00 20.30 21.30 23.10 01.00 01.30 03.50 04.25

Dopisnici bez granica De~ija filharmonija Trnav~evi}i u divqini Film za decu: Indijanac iz kredenca Premotavawe 01 Vesti za osobe o{te}enog sluha Film: Udar 1. deo Film: Holivud ili propast Travel magazin Vesti B92 Veliki brat - Intervju Dvougao Premotavawe 02 Vesti B92 Sun|er Bob kockalone Premotavawe 02 Vrlo va`no, specijal Film: Udar 2. deo Film: Bri` Kalifornikacija Film: Holivud ili propast Koncert: Mar~elo Film za decu: Indijanac iz kredenca

Koncert Ivana Bosiq~i}a

06.00 08.00 09.10 10.15 12.30 14.00 16.00

Koncert Stefana Milenkovi}a i Vojvo|anskih simfoni~ara

06.00 07.00 08.00 09.05

23.55 00.05 00.10 00.50 01.15 03.00 04.50

Eva Mendez 08.00 10.00 12.00 14.00 15.30 16.00 18.00 19.00 20.00 22.00 00.00 02.00 04.00

Film: Bog je umro uzalud Magazin in Film: Protiv svih pravila Vikend vizija U tu|oj ko`i Film: Riki Bobi: Legenda brzine Magi~na privla~nost Kursayije i farmeri Grand {ou Film: Qubavni terapeut Film: Sedam sekundi Film: Ma~ Valijanta Film: Qubavni terapeut

Telemaster Vremenska prognoza Gavran [oping mania NLB liga Film Vremenska prognoza

SATELITSKA TELEVIZIJA

DNEVNIK

^ETVRTAK, 31. DECEMBAR 2009.

08.45 Bumba, crtani 09.15 Asteriks i 12 zadataka, film 10.25 Ajs Ventura: [a{avi detektiv, film 12.10 Isteriva~i duhova, film 13.40 Najboqe godine

A{varija Rai

Posledwa legija Mira je ro|ena u porodici ratnika u Kerali u Indiji. [panski kraq je poslao u Konstantinopoq da pomogne rimskom zapovedniku Aureliusu u planirawu bega 12-ogodi{weg cezara Romula Augusta...

Uloge: Kolin Firt, Ben Kingsli, A{varija Rai, Piter Mulan Re`ija: Dag Lefler (Nova, 20.00)

07.10 Dobro jutro, Hrvatska 09.14 Dolina sunca 10.25 Na vodenom putu 3: [kotska, dok. serija 11.15 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.30 Oprezno s an|elom 13.20 Meklodove }erke 14.25 Kad Miki ka`e da se boji - ko su junaci Yonijevih pesama, dok. film 16.10 Hrvatska u`ivo 17.40 Najslabija karika, kviz 18.22 Kod Ane 18.40 Dolina sunca 19.30 Dnevnik 20.19 Novogodi{wi program 00.10 Vip Muzi~ki klub LP 02.10 Los Kabaqeros, snimak koncerta 03.50 Kad Miki ka`e da se boji - ko su junaci Yonijevih pesama, dok. film

08.10 08.35 09.00 09.30 10.55 12.40 14.20 15.55

Slu~aj za ekipu BARZ Gem, set, me~ Vip Muzi~ki klub Kraqevi} i prosjak, crtani film Beli o~wak, film Herbi, film Sredwo{kolski mjuzikl, film Vera Kruz, film

31.decembar2009-2.januar2010.

PETAK, 1. JANUAR 2010.

08.35 08.55 09.05 09.40 11.25

Pokojo, crtani Tomica i prijateqi, crtani Bumba, crtani Isteriva~i duhova, film Karate Kid 2, film

09.05 09.10 09.55 10.10 11.15 13.40 14.30 16.10 17.50 18.20 18.35 19.20 19.30 20.10 22.20 00.20 02.05

Ep reporta`a Dolina sunca Ep reporta`a Na vodenom putu 3: Nova Engleska, dok. serija Novogodi{wi koncert iz Be~a, prenos Dok. film Veliki sne`ni izazov, film Lovci na skalpove, film Park prirode Kopa~ki rit: Su{no razdobqe, dok. film Kod Ane Dolina sunca Ep reporta`a Dnevnik \avo nosi Pradu, film Air Force One, film Otporan na smrt, film Lovci na skalpove, film

SUBOTA, 2. JANUAR 2010.

08.30 08.55 09.55 11.25 13.45 15.05 16.50 17.00

Dora istra`uje, crtani U sedmom nebu Smalvil Balto 2, film Asteriks i vikinzi, film Matilda, film Isteriva~i duhova 2, film Vesti

\avo nosi Pradu Mi{el Fajfer

Vuk Izdava~u Vilu Rendalu polako nestaje strpqewa kada mu mla|i saradnik otme posao i `enu. Nakon {to ga ugrize vuk, Vil odjednom shvata da je pun energije, `eqan borbe vi{e nego ikada i da su mu ~ula neverovatno osetqiva...

Uloge: Mi{el Fajfer, Yek Nikolson Re`ija: Majk Nikol (Nova, 22.00)

Mlada novinarka Endi prijavquje se na razgovor za posao druge asistentkiwe mo}ne Mirande Prisli, urednice modnog magazina Ranvej poznate po okrutnosti i odevawu u ode}u marke Prada...

Uloge: En Hetvej, Meril Strip Re`ija: Eli Bro{ Mekena (HRT 1, 20.10)

Smrtonosna po{iqka Nakon o~eve smrti, tajni agent Yonatan Kold odlu~i da zapo~ne novi `ivot. Ipak, u posledwem trenutku odlu~i da izvr{i zadwi zadatak: da pokupi poseban paket iz Francuske i odnese ga u Nema~ku...

Uloge: Stiven Sigal, Maks Rajan, Hari Van Gorkum Re`ija: Majkl Oblovic (Nova, 20.00)

Karate Kid 2, film Na{a mala klinika IN Dnevnik Posledwa legija, film Je l’ me neko tra`io 2010, {ou S Novom u Novu, {ou Ajs Ventura: [a{avi detektiv, film

13.10 14.55 16.30 19.15 20.00 22.00 23.45 01.30 03.15

Matilda, film Veliki potez, film Je l’ me neko tra`io 2010, {ou Dnevnik Najve}i rizik, film Vuk, film Posledwa legija, film U zagrqaju neznanca, film Smrtonosna zavera, film

17.10 17.55 18.40 19.15 20.00 22.15 00.10 02.10 05.00 05.45

Isteriva~i duhova 2, film Lud, zbuwen, normalan Lud, zbuwen, normalan Dnevnik Smrtonosna po{iqka, film Telesna stra`a, film Najve}i rizik, film Poqa krvi, film Strah od pro{losti, film U sedmom nebu

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00

Malo Korigan Moja zlatna ribica je zlo}a Gladijatorska akademija Malo Korigan Moja zlatna ribica je zlo}a Gladijatorska akademija Otpisani Izbira~ica [padijer - jedan `ivot Pre nego {to |avo sazna da si mrtav Uhvati Kartera ^ak i novac ^uvaju}i mamu Talac

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Malo Korigan Moja zlatna ribica je zlica Gladijatorska akademija Malo Korigan Moja zlatna ribica je zlica Gladijatorska akademija Beograd 011 [padijer - jedan `ivot Kapetan Kid Isti novac Oliver Tvist Proglasite me krivim Tama Glengeri Glen Ros

07.30 08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Malo Korigan Moja zlatna ribica je zlica Malo Korigan Moja zlatna ribica je zlica Malo Korigan Nojeva barka Loganov rat Glengeri Glen Ros Paja i Jare Proglasite me krivim Strelac Zaliv qubavi i tuge Biv{i de~ko Tama

20.00 22.00 00.00 02.00

08.30 Tajni klub, film 10.00 Posledwi zvezdani borac, film

Betmen Kada mu je bilo osam godina, Brus Vejn je pao u jamu na imawu svojih bogatih roditeqa gde su ga napali rojevi {i{mi{a. Od tada ga progoni strah od {i{mi{a, a do`ivqava i veliku tragediju: pqa~ka{ pred wim ubija wegovu majku i oca. Kad odraste, Brus poku{ava da ubije tog pqa~ka{a, ali ne uspeva...

Uloge: Kristijan Bejl, Majkl Kejn, Lijam Nison, Kejt Holms Re`ija: Kristofer Nolan (HRT 2, 22.35)

Meril Strip 09.00 Put u El Dorado, animirani film 10.25 ^uwoglavci, film 11.50 Gospodari svemira, film 13.35 Ponovno na Zemqi, film 14.55 Kafs, film

07.25 07.45 08.10 08.35 09.59 11.35 12.10 13.55

17.30 Silvestrovo u Komediji: Lepa Helena 20.05 Pirati s Kariba 2: Mrtva~eva {kriwa, film 22.35 Betmen: Po~etak, film 00.50 Planeta terora, film 02.30 2001: Odiseja u svemiru, film

16.05 17.55 20.25 21.20 21.35 22.55 00.25

Meri-Luiz Parker

Veliki kawon Kada se advokat odeqewa za imigraciju, Mak, na|e u nevoqi u delu grada na zlom glasu, napada ga banda uli~nih lopova, spasava ga voza~ kamiona Sajmon i ubrzo postaju nerazdvojni prijateqi...

Uloge: Deni Glover, Kevin Klajn, Stiv Martin, Meri-Luiz Parker Re`ija: Lorens Kasdan (RTL, 20.00) 11.40 Put u El Dorado, animirani film 13.05 Klinci iz pe{~anika, film 14.45 Libi, film 16.45 Sam u ku}i 3, film 18.55 Ekskluziv 19.05 Ve~era za 5 19.35 Punom parom 20.00 Veliki kawon, film 22.15 Nepora`en, film 00.20 Majka, film 01.55 Posledwi zvezdani borac, film

07.00 08.30 10.00 11.00 12.30 13.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 00.00 02.00 04.00

Mrtve o~i Londona Intermeco 1 Moja slatka debequca Akapulko H.E.A.T. Intermeco 2 Mekalum Moja slatka debequca Gospodari horora - Valeri na stepenicama Akapulko H.E.A.T. Intermeco 3 Prava Mekoj Karlitov put Prerijski ku}ni kompawon Stari dobri petak Razbija~

04.00 06.00 08.00 10.10 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Mra~ne vode Yez peva~ Kazna na planini Ajger Farenhajt 451 Diplomac O{amu}eni i zbuweni Pedeset pilula Nemamo {ta da izgubimo Spremni za igru Mra~ne vode Terminator Prozor spava}e sobe

Meg Rajan

Preludijum za poqubac Piter Hoskins i Rita Bojl sazna}e kako se svaki qubavni rizik na kraju itekako isplati, kada do`ive ne{to {to se mo`e dogoditi samo u pravoj bajci...

Uloge: Meg Rajan, Alek Boldvin Re`ija: Norman Rene (RTL, 20.00) 16.40 18.55 19.05 19.35 20.00 21.45 23.25 01.15

Ve}e od neba, film Ekskluziv Ve~era za 5 Punom parom Preludijum za poqubac, film Mrtvac na faksu, film Yej-Zi zatamwewe, dok. film Nepora`en, film

@derowa Garfild Slu~aj za ekipu Barz ^arobwak iz Oza, film Dru`ina Pere Kvr`ice, film Vip Muzi~ki klub Sredwo{kolski mjuzikl 2, film Skija{ki skokovi - 4 skakaonice, Garmi{, prenos Novogodi{wi cirkus Hokej, EBEL liga Be~ - Medve{~ak, prenos ^arolija Vesti na Drugom Valceri, polke i druge {pelancije - snimak Ubistva u Midsameru Vip Muzi~ki klub

06.00 08.00 10.10 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.20 00.10 02.10

Vri{tavci Voda Kadenca Badi u nevoqi Pejyer Prerijski ku}ni kompawon Misionar De~ko iz kraja No} gurmana ^ast silnika Nikada ne pri~aj sa strancima 04.00 Voqena Moli

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Mamford Spremni za igru Nemamo {ta da izgubimo Ledena princeza Jutarwi klub Do gole ko`e Detroit, grad roka Najve}a igra ikad odigrana Boufinger Mamford Voajer Yoni „Britva“ Tejlor

08.10 Kinoteka - ciklus klasi~nog vesterna: Kocka je pala, film 10.15 Ku}ni qubimci 10.50 Dinosaur - moj ku}ni qubimac, dok. film 11.55 Pastel, ep reporta`a 12.00 Dnevnik 12.15 TV kalendar 12.30 Oprezno s an|elom 14.05 Duhovni izazovi 14.35 Reporteri 15.45 Evromagazin 16.30 Kulturna ba{tina 16.45 Gorski kotar 17.15 Baza Deda Mraza - bo`i}no-novogodi{wi {ou za decu 17.50 Svirci moji 19.30 Dnevnik 20.15 [u{ka se, {u{ka..., film 22.25 Filmski vikend s Predatorom: Predator, film 00.15 Filmski maraton: [esnaest sve}a, film 01.45 Filmski maraton: @ivot u strahu 03. 15 Skica za portret

[u{ka se, {u{ka...

Stiven Sigal

14.40 17.25 18.25 19.15 20.00 22.00 00.15 04.15

Kejt Holms

63

08.00 08.25 09.45 12.30

Jedna od momaka ^uwoglavci, film Gospodari svemira, film Preludij poqupcu, film

Sowa Braga

Mesec iza Paradora Malo poznati glumac Yek Noa nalazi se u ju`noameri~koj dr`avi Parador upravo u vreme kada paradorski diktator iznenada umre od sr~anog udara. Dobija ponudu da glumi predsednika...

Uloge: Ri~ard Drajfus, Raul Hulia, Sowa Braga, Yonatan Vinters Re`ija: Pol Mazurski (RTL, 22.25) 13.10 14.30 16.00 17.30 19.05 20.00 22.25 00.10 01.45

Ponovno na Zemqi, film Sam u ku}i 4, film Najboqi tim 2, film Zvezde ekstra: Po{ i Beks Viva Las Vegas, dok. film Rej, film Mesec iza Paradora, film Yekes broj dva, dok. komedija Mrtvac na faksu, film

Sara Hatinger, tridesetogodi{wa Amerikanka, vra}a se ku}i u Pasadenu sa svojim verenikom Yefom na ven~awe svoje sestre. Potpuno neo~ekivano, ona za~uje glasinu da je scenario filma „Diplomac” nadahnut pri~om iz wene porodice...

Uloge: Yenifer Aniston, Kevin Kostner, [irli Meklejn, Mena Suvari Re`ija: Rob Rajner (HRT 1, 20.15)

Yenifer Aniston

07.15 Vreme je za Diznija: 101 dalmatinac 07.49 Vreme je za Diznija: Legenda o Tarzanu 08.05 Danica i polarni medved 08.10 Bembo 08.25 Ninin kutak 08.55 Pripoveda~ 09.20 Beli o~wak 2, film 11.05 Haklberi Fin, film 12.55 Veliki hrvatski pisci na TV ekranu 14.00 Auto-magazin 14.30 4 zida 15.10 Film: Ivanhoe 16.55 Film: Ludaci u podmornici 18.30 @reb startnih brojeva na Trgu, prenos 19.30 Gara`a 20.00 Ve~eras...

20.05 Sne`na kraqica - prenos koncerta 21.25 Dobre namere 22.15 Nove avanture stare Kristine 22.40 Sportske vesti 22.50 No} u pozori{tu

05.45 De~ko iz kraja 07.45 Nikada ne pri~aj sa strancima 10.20 Saut Park 12.10 No} gurmana 14.10 Majstori, majstori 16.00 ^ast silnika 17.50 Saut Park 19.00 La`ov 21.00 [erlok 23.00 Neophodne stvari 01.10 Misionar 02.50 Seksualni ‘ivot 04.45 La`ov

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Zmajeva potraga Boufinger Detroit, grad roka Do gole ko`e Najve}a igra ikad odigrana Hana i wene sestre Blizanci Imajte na umu Gangsterska petorka Zmajeva potraga Lov na mu{karce 1 Prinuda

64

DNEVNIK

c m y

31.decembar2009-2.januar2010.

[TA KA@U ZVEZDE O 2010.

Ne}e samo budalama pamet biti u srcu omra~ewe Meseca 31. decembra nije ba{ najsjajniji uvod za godinu pred nama: nervirawa, gu`ve, preosetqivost, masovke i rawivost naroda va`i}e i ovih dana i tokom godine. To {to je pomra~ewe u kardinalnom znaku (Rak i Jarac), na po~etnim stepenima, tako|e je kao najava za ono {to ~eka ro|ene na po~etku ova dva kardinalna znaka, ali i preostala dva, Vagu i Ovna. U dane pomra~ewa svi su preosetqivi, ne bi trebalo zapo~iwati ni{ta novo, pa to va`i i za ovogodi{wa koja }e se desiti 15. januara i 11. jula solarna, i 26. juna i 21. decembra lunarna. Svi koji imaju planete na stepenima pomra~ewa vi{e }e ga osetiti, a ku}e u koje pada pokaza}e “napregnutu” oblast `ivota. Zastoje, neda}e u saobra}aju i svim sredstvima komunikacija, trgovini, poslovnim papirima, zaboravnost izaziva Merkur koji je retrogradan do 16. januara, pa ne treba po~iwati novi posao niti potpisivati va`ne ugovore.

On }e ove godine biti retrogradan od 18. aprila do 12. maja, od 21. avgusta do 13. septembra i od 11. decembra do kraja godine i osim {to zahteva ponavqawe postupaka da bi se ne{to postiglo, pomaga}e u nezavr{enim ili ranije zapo~etim poslovima.

Jupiter }e iz Vodolije, iz koje je na~iwao i krunio postulate kapitalizma i podse}ao da je svet veliko bratstvo (otuda oslovqavawa sa “brate”), 18. januara pre}i u znak Riba. Tu ne}e relativizovati samo onu La Ro{fukoovu “Budalama je pamet uvek u srcu” ve} }e opustiti i odmrznuti najhladnije racionaliste i glorifikovati milosr|e i dobrodu{je, veru, nadu, qubav.

Ovo }e biti godina prilika za sve koji su se obogatili na tu|oj muci da daju siroma{nima, ostave zadu`binu ili pomognu kome treba. Jupiter ne}e cele godine biti u Ribama (kao {to obi~no biva po godinu dana) ve} }e 6. juna pre}i u znak Ovna i na wegovim po~etnim stepenima biti do 9. septembra kada }e se vratiti u Ribe. Trebalo bi da ovo bude godina ro|enih u znaku ili podznaku Riba, dobra za Rakove, [korpije pa i Bikove i Jarce, ali jednostavna ne}e biti ni za koga. Sada{wi kvadrat Plu-

P

V REMENSKA

tona sa po~etnih stepeni Jarca i sna`nog Saturna iz Vage mrsi}e ra~une skoro cele godine (malo slabije od 7. aprila do 21. jula kada se Saturn vra}a u Devicu), pogotovo kada se Jupiter i Uran pribli`e kraju Riba. Ta konstelacija je uvod u ono {to ve} uveliko kru`i internetom kao pretwa - 21. decembru 2012. godine i kraju kalendara Maja. Za{to? Zato {to “iritacija” kardinalnih znakova govori o tumbawima, krupnim, svetskim doga|ajima, {to u~estvuje mnogo planeta izrazitog uticaja, pod napregnutim aspektima koje }e lo{e dopuniti Hag i Hermes (po~etni stepeni Raka). Od te slo`ene i du`e pri~e naglasi}u ukratko da je konjunkcija (sjediwewe) Jupitera i Urana posledwi put bila u Vodoliji 1997. godine i da }e se okon-

tra`i Pluton iz Jarca). Ovo je sredina dvadesetogodi{weg ciklusa koji je po~eo 2000. godine u Biku. Ako se tome doda Plutonov zahtev za prevrednovawem sistema, uspostavom novih vrednosti i principa, Saturnova voqa za o~uvawem starog, sasvim suprotna i suprotstavqena Uranova - zakqu~ak je lako biti ne}e na globalnom nivou. Da su u igri samo Jupiter i Uran mogli bismo najaviti izme|u ostalog i nekog novog velikog vo|u, ali ovako pre se mogu gurati male, la`ne i prazne face, bar zasad i prete`no.

Severni Mese~ev ~vor od svih tra`i da budu efikasni i odgovorni. Olak{ava Jar~evima, ote`ava Rakovima i onima s Mesecom u Jarcu. Posledwi put ove pozicije ~vorova bile su od novembra 1990. do

~ati ono {to je tad po~elo, da }e je vi{e osetiti ro|eni 1969. godine ali i 1941, 1955, 1983; da je na Kalifornijskom univerzitetu 1. septembra 1969. proradila mre`a a 29. oktobra je povezana sa stenforskom.

Daqe, pozicija Urana, Jupitera i Saturna tra`i}e ozbiqne reforme u vlasti, upravi, ekonomiji, finansijama, sistemima ({to ve}

avgusta 1992, a protivfaza je bila od aprila 2000. do oktobra 2001. pa nek svako prosudi koliko }e mu i kako delovati.

Mars je regrogradan u Lavu od 19. do 1. stepena, treba biti oprezan s vatrom, vru}im, usporavati i odmarati se, ~uvati se napasnika, mnogi }e odgovarati zbog svoje ranije po~iwene agresije, mnogi }e

Novi Sad

16

TOPLO

Subotica

14

Sombor Kikinda

14 14

Vrbas

15

B. Palanka

16

Ruma

17

Pan~evo

16

Vr{ac

17

Srbija Beograd

17

Kragujevac

17

K. Mitrovica 17 Ni{

I PROMENQIVO

NOVI SAD: Toplo za ovo doba godine i promenqivo obla~no vreme uz povremenu ki{u. Duva}e umeren ju`ni vetar. U novogodi{woj no}i toplo sa povremenom ki{om. Pritisak ispod normale. Jutarwa temperatura 8, a popodnevna do 16, u pono} 10 stepeni.

VOJVODINA: Posledwi dan ove godine bi}e toplo i promenqivo obla~no. U novogodi{woj no}i toplo uz ju`ni vetar i temperaturu oko 10 stepeni sa ki{om povremeno. Vetar umeren ju`nih pravaca. Pritisak ispod normale. Jutarwa temperatura 6, a maksimalna 17 stepeni.

SRBIJA: Toplo uz delimi~no obla~no vreme i ki{u. U ju`nim krajevima ve}inom suvo sa du`im sun~anim periodima i malom {ansom za ki{u.

U novogodi{woj no}i toplo i temperaturu u pono} oko 10 stepeni sa ki{om ponegde na severu. Vetar slab do umeren ju`ni i jugozapadni. Pritisak ispod normale. Jutarwa temperatura 5, a maksimalna 19 stepeni.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: Prvog dana 2010. ki{a i toplo sa malo ni`om temperaturom, a 2. januara zahla|ewe sa ki{om koja }e pre}i u susne`icu i sneg. U nedequ vrlo hladno, sneg }e padati tokom prepodneva. U ponedeqak hladno i suvo uz jutarwe mrazeve i dnevne temperature oko 0 stepeni. Od utorka postepeno toplije sa ki{om i jakom ko{avom. U sredu dnevne temperature blizu 10 stepeni. U ~etvrtak, za Bo`i}, ki{a i par stepeni ni`a temperatura.

15 Zrewanin S. Mitrovica 17

19

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: O~ekuje se nepovoqan uticaj biometeorolo{kih prilika, pa se hroni~nim bolesnicima preporu~uje da redovno uzimaju terapiju i da se pridr`avaju saveta lekara. Mo-

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

250 (33)

Slankamen

392 (46)

Ja{a Tomi}

Apatin

334 (44)

Zemun

461 (31)

Tendencija stagnacije

Bogojevo

317 (49)

Pan~evo

466 (30)

STARI BEGEJ

Smederevo

580 (14)

Novi Sad

310 (51)

godine, u prole}e ili u drugoj polovini. Neki su ve} imali promene u partnerstvu, ortakluku a neki }e ubudu}e. Od kraja maja karijera izlo`ena promenama.

LAV - Sve do 8. jula u va{em znaku je Mars i prvih meseci }e druga dekada imati gubitke energije zbog preforsirawa, bivati agresivna, impulsivna, svadqiva, potom julski Lavovi, zatim druga dekada znaka, i najposle tre}a.

Ne}ete biti laki ni sebi ni drugima ako se ne usmerite ka poslu.

Dosta promena u komunikacijama, poslu ili zdravqu (krajem januara i u februaru uvek ste osetqiviji) a neke iznena|ewa ~ekaju u inostranstvu u vezi sa wim, strancima (ve} krajem maja). Te{ko}e krajem jula.

DEVICA - Sve }e vas nervirati u dane i sedmice retrogradnog Merkura pa pogledajte u tekstu kada su i ~uvajte se. Ove godine nagla{ene `ivotne sfere su: sistem vrednovawa, sticawa i novca, qubavi ili prvog deteta, partnerstva pa i nasledstva, i to }e i}i u naletima. Saturn }e vam se vratiti (te`e tre}oj dekadi) u aprilu i do 22. jula opet tra`iti od vas pove}awe odgovornosti.

Vrat, grlo, srce, pritisak, organi za izlu~ivawe ili reproduktivni bi}e osetqivi.

VAGA - U va{ znak je u{ao Saturn, egzekutor, u~iteq i mu~iteq i u slede}e skoro tri godine (izuzimaju}i razdobqe april-jun) vama se savetuje da prihvatite ve}u odgovornost, nove obaveze (ako ve} niste), da se vi{e trudite, pomu~ite (na primer zidate ku}u). Promena }e ove godine biti: neko }e neo~ekivano na}i novog partnera, neko novi posao, a mnogima su nazna~ene u porodici ili s jednim roditeqem. Zubi, kosti, bubrezi, organi za izlu~ivawe i stomak su osetqivi.

[KORPIJA - Prva polovina godine je boqa onim malo hendikepiranim [korpionima koji su ro|eni pod retrogradnim Marsom, pa ako budu mudri mogu, lagano, mnogo da nadoknade i postignu. Ostali }e se suo~iti s gubitkom energije, nepotrebnim izletawima. Te{ko vreme je naro~ito krajem jula kada mo`e izgledati da se sve urotilo protiv. Sre}a u qubavi, kreativnosti, zahva-

PROGNOZA Vojvodina

Ba~. Palanka 281 (49)

biti razdra`qivi, impulsivni ili pasivno agresivni.

OVAN - Prognoza je razli~ita za martovske i ostale Ovnove. Ovim drugima }e biti lak{e, ali tek od polovine marta.

Dotle svi budite sporiji nego ina~e, odmarajte se, zavr{avajte zapo~eto. Tajne qubavi.

Promene u poslovnom partnerstvu ili bra~nom, ili ote`avawa; mogu}a vra}awa na staro, ili stariji parner, stara qubav. Dobro u osami ili neizlo`enim javnosti poslovima. Zdravqe ~uvajte naro~ito od aprila, i uobi~ajeno: srce, pritisak, i bubrege, reproduktivne organe.

BIK - Ako li~ni horoskop ne govori druk~ije, Bikovi }e ovu godinu podneti lak{e od drugih znakova. Sti}i }e plodovi od karijere, bi}e pomo}i od prijateqa, pojasni}e se ciqevi i planovi. Jedino bi zdravqe moglo biti ugro`eno ranijim sopstvenim gre{kama ili grehovima. Te{ko}e prvom detetu od aprila do 20. jula. U prvo pola godine najvi{e truda u ku}i, za ranije po~ete poslove.

Mogu}a promena posla.

BLIZANCI - Vama posebno smeta kad je Merkur retrogradan pa u te dane (vidi uvodni deo teksta) budite oprezniji u svakom pogledu.

Ve}i deo godine (izuzev razdobqa april jul) mogu}e te{ko}e prvom detetu ili wegovo sazrevawe uz obaveze. Ako ste mla|i mo`ete na}i starijeg partnera, ili ostali nekog ranijeg, negda{weg. Ve}ina vas u~vrsti}e svoj status ili karijeru. Kontroli{ite srce, krvne sudove, pritisak uz ustaqene boqke Blizanaca. Te{ko}e u komunikacijama u prvoj polovini godine.

RAK - Najosetqiviji }ete biti kad su pomra~ewa Sunca ili Meseca (vidi u uvodnom delu teksta) pa dan-dva pre i posle imajte to u vidu jer su mogu}a neraspolo`ewa, nesanica, nervoza, premor.

U prvoj polovini godini mogu}i tro{kovi ili borba za zaradu. Neki }e otpla}ivati karmi~ki dug.

Te{ko}e u ku}i mogu}e po~etkom

Tendencija porasta

Hetin

422 (82)

116 (8)

Tendencija stagnacije

TISA N. Kne`evac

SAVA

356 (46) S. Mitrovica

600 (9)

Senta

376 (38)

418 (30)

Novi Be~ej

323 (0)

Tendencija porasta

Titel

405 (49)

NERA

Tendencija porasta

Beograd

Kusi}

162 (-36)

Evropa Madrid

11

Rim

17

London

5

Cirih

8

Berlin

0

Be~

8

Var{ava

-1

Kijev

0

Moskva

-5

Oslo

-10

St. Peterburg -8 Atina

21

Pariz

10

Minhen

9

Budimpe{ta

12

Stokholm

-5

gu}e su tipi~ne meteoropatske reakcije. Termi~ki uslovi su u domenu ekstremno toplo te se preporu~uje adekvatno odevawe. U saobra}aju je neophodna maksimalna pa`wa.

quju}i hobiju ili deci, nekima }e se roditi beba. ^uvajte se hroni~nih bolesti, tajnih neprijateqa, neprijateqstva mogu}a u zatvorenim institucijama.

STRELAC - Mnogi od vas }e se ose}ati kao svoj na svome. Neki }e re{iti stambeni problem, do}i do stana ili ku}e, ili urediti, renovirati `ivotni prostor.

Od juna do septembra neki }e sresti qubav svog `ivota ili }e postoje}a veza procvetati. Neki }e dobiti podmladak ili bar za~eti.

Mo`e do}i i do izmene nekih ve}ih planova, `eqa ili namera, ~ak naglih ru{ewa. Otpornost organizma vam slabi krajem maja i u junu.

JARAC - Decembarskim Jar~evima Pluton je ve} sigurno pokazao snagu, ve} vi{e od godinu dana izlo`eni su wegovim }udima: bolesti, pomawkawu snage, a nepovoqnosti mogu}e ocu ili suprugu ili zbog wih. Mogu}i su i seksualni, qubavni doga|aji koje niste ba{ planirali. Ostalim Jar~evima je lak{e, imaju za{titu. Pazite da ne radite protiv sebe. Pazite i na zdravqe, naro~ito ro|eni u decembru, ovo je krizno vreme za vas. Neki Jar~evi dosti`u plafon u svojoj karijeri.

VODOLIJA - Napu{ta vas jednogodi{wi za{titnik 18. januara, ali ove godine on vas mo`e nau~iti kako da zaradite vi{e novca. Zapravo mo`ete se materijalno stabilizovati. Poboq{ati komunikaciju. Neki }e uspeti u izdava{tvu ili trgovini, na pijaci ideja. Kao i ve}ini, na leto su mogu}i prekidi, lomovi, nepredvi|eni doga|aji. Pre}i }ete neku granicu (mo`da i bukvalno). ^uvajte listove, nerve, kontroli{ite pritisak i srce.

RIBE - U drugoj polovini januara do~eka}ete kona~no i vi neka “spoqa{wa” olak{awa, tj. ne}ete za sve morati zdu{no sami da se borite. Mogla bi ova godina da vam nani`e niz povoqnosti: od ro|ewa deteta, novog doma, qubavi, novog pozicionirawa u dru{tvu, novog odela. Mogu}e i neke naizgled lo{e stvari koje ne}e tako izgledati za koju godinu. Mogu}nost gojewa ali i “{irewa” nekih organa.