Dnevnik 31.decembar-3.januar 2011.

BOJAN PAJTI]

VEK I PO SNP-a

AKCIJA „DNEVNIKA”

Vojvodina ide u Brisel

Pozori{te za ceo narod

Povratak SO[OV-a

N O V O G O D I [ W I

NOVI SAD

31. DECEMBAR 2010 - 3. JANUAR 2011. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22947 CENA 40 DINARA * 0,50 EUR

Ilustracija: Radi~ Mijatovi}

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

c m y

SRE]NA NOVA

2011.

ZA

GOVORE I PI[U:

Diana Dragutinovi}, Bakir Izetbegovi}, Milan ]ulibrk, Bora Oti}, Dejan Mija~, Teofil Pan~i}, Du{an Bajatovi}, Svetozar Gligori}...

NA[E PRI^E: Castvo „plavih qudi”; U raj se ulazi samo jednom; Spomenari doba pre|a{weg; ^ovek koji je }utao trideset godina...

– VREMEPLOV: Miroslav Anti}, Lazar Bojanovi}, Qubomir [ovqanski, Gordana Divqak-Arok, Quba Vukmanovi}, Vladislav Urban, Koprive Slede}i broj „Dnevnika” izlazi u utorak, 4. januara, 2011. godine

31.decembar2010-3.januar2011.

Vladin plan Ivica Da~i}: sprovo|ewa DS i SNS preporuka EK u kontaktu

CITATI

„

Obavezan sam da ka`em da ni 2011. godina ne}e biti laka, ali ukoliko budemo radili vi{e i boqe stvori}emo uslove za pove}awe `ivotnog standarda i izvesniju budu}nost na{e dece.

To je jedini na~in da trajno iza|emo iz krize i obezbedimo boqu perspektivu Srbije

”

DNEVNIK

c m y

2

Boris Tadi} Predsednik Srbije

„

Svestan sam da godina koja je na izmaku nije bila ni malo laka. Posebno kada je re~ o te{koj ekonomskoj situaciji, jer, na `alost, jo{ uvek jedan deo na{ih gra|ana suo~en je sa borbom za osnovnu egzistenciju. Ali uveren sam u to da je pred nama godina pomaka

”

[andor Egere{i Predsednik Skup{tine APV

Vlada Srbije usvojila je plan za sprovo|ewe preporuka Evropske komisije u deset oblasti, me|u kojima su saradwa sa Ha{kim tribunalom i povra}aj imovine i sigurnost imovinskih prava, saop{tila je vladina Kancelarija za evropske integracije. Planom su obuhva}eni i regionalna saradwa, pra}ewe obaveza iz liberalizacije viznog re`ima, nastavak borbe protiv korupcije, pitawe vlasni{tva poslanika nad mandatima i funkcionisawe regulatornih tela...

Lider socijalista Ivica Da~i} izjavio je da su DS i SNS svakodnevno u kontaktu i da se spremaju da naprave vladu. „Siguran sam da }e DS i SNS poku{ati da naprave vladu, ako ne uspeju da dosegnu ve}inu sa svojim mawim partnerima.

Znam da i jednima i drugima sada ne odgovara da se to pri~a, ba{ kao {to svojevremeno ni nama nije odgovaralo kada se pre izbora pri~alo da }emo da odemo sa Demokratskom strankom. Ali, tu opciju ne treba odbacivati, po{to znam da su obe strane svakodnevno u kontaktu”, rekao je Da~i}.

PREMIJER CVETKOVI] OPTIMISTA

Privreda ide u dobrom pravcu Premijer Srbije Mirko Cvet“Pre kraja idu}e godine trebalo kovi} poru~io je gra|anima Srbibismo da budemo tamo gde smo bili je da ima razloga da sa optimizmom pre izbijawa ekonomske krize. Nao~ekuju 2011. godinu i da treba da dam se da }e gra|ani osetiti poveruju u sebe u nastojawu da obezbeboq{awe, ali }e opet neke grupe de boqi `ivot, a dr`ava }e im u pro}i boqe a neke lo{ije”, rekao tome iza}i u susret. “Treba da izaje Cvetkovi}. “Podsticajne mere |emo iz filozofije katastrofiiz buxeta, u ne{to mawem obimu, zma. Pesimizam i nezadovoqstvo bi}e zadr`ane sve dok se ne donikako nisu saveznik u borbi za stigne privredni rast iznad tri boqi `ivot jer vode opu{tawu i odsto”, naglasio je Cvetkovi}. o~ekivawu pomo}i On je istakao da sa strane”, rekao je je u 2011. godini Poskupqewe struje Cvetkovi} u interneizbe`no poskuneminovno vjuu agenciji Beta. pqewe struje, ali Cvetkovi} je isda }e ono biti u takao da nema sumwe da }e cela procentu koji ne ugro`ava najsiidu}a godina biti naporna i za roma{nije gra|ane i obezbe|uje vladu i za gra|ane jer paralelno funkcionisawe Elektroprivrede treba da se radi na ispuwewu dva Srbije. Prodaja ve}inskog udela u va`na i dosti`na ciqa - pribliTelekomu Srbija i slobodan uvoz `avawu Evropskoj uniji i ekonomnaftnih derivata su, prema re~ima skom oporavku zemqe. Privredna Cvetkovi}a, u skladu sa planom kretawa, kako je ocenio, idu u poVlade o ukidawu svih dr`avnih zitivnom pravcu i dobra su osnova monopola. “Jat je u fazi pripeme za 2011, a mogu}e je i izboriti se i za strate{kog partnera tako da }e sa inflacijom koja je ve}a nego dr`ava jo{ neko vreme ostati u {to je bilo o~ekivano, ali je preEPS-u, za koji tek treba da se odmijer naveo da ga najvi{e pla{e redi model privatizacije, i u @eposledice eventualnih nepovoqleznicama, gde je stawe najlo{ije, nih de{avawa u okru`ewu. a reforma tog sektora je u zamahu”.

ISTRAGA U „SLOBODI”

Qudski faktor uzrok po`ara

Pretres ku}e Hayi}evog prijateqa Pripadnici Slu`be za otkrivawe ratnih zlo~ina pretresli su ju~e u Novom Sadu ku}u Zorana Mandi}a zvanog Mandarino, bliskog prijateqa ha{kog optu`enika Gorana Haxi}a, saop{tilo je Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine.

Pretres je naredio tu`ilac za ratne zlo~ine Vladimir Vuk~evi}, u ciqu potrage za dokazima koji bi ukazali na osobe koje eventualno poma`u u skrivawu Haxi}a, navodi Tu`ila{tvo. Prilikom pretresa prona|eno je oko 50 slika velike vrednosti, me|u kojima i fotografija slike - uqa na platnu, pozna-

tog italijanskog slikara Amadea Modiqanija. Ta slika, prema procenama, vredi vi{e miliona evra.

Kako navodi srpsko tu`ila{tvo, sumwa se da je slika Haxi}evo vlasni{tvo, i da je namewena prodaji kako bi se pribavila sredstva za wegovo skrivawe. Pripadnici protivteroristi~ke jedinice su prema re~ima o~evidaca, iznosili kutije nepoznatog sadr`aja iz ku}e u Ulici Ru|era Bo{kovi}a u Novom Sadu. Prema saznawima “Dnevnika”, Mandi} je pu{ten nakon saslu{awa u policiji koje je trajalo od 11 do 16 ~asova.

Optu`nica protiv dr Borojevi}a Tu`ila{tvo za organizovani kriminal podiglo je optu`nicu protiv biv{eg direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije dr Nenada Borojevi}a i troje wegovih saradnika, osumwi~enih za primawe i davawe mita tokom javnih nabavki pojedinih vrsta citostatika za Institut.

Pored dr Borojevi}a, postupkom su obuhva}eni i direktor apoteke na Institutu dr Ivana Popovi}, biv{i na~elnik Odeqewa pedijatrijske onkologije dr Zoran Beki}, pomo}nik direktora za zdravstvenu delatnost Instituta Zoran Toma{evi}, direktor onkolo-

S V E T Ruskom naftnom magnatu Mihailu Hodorkovskom produ`ena je osmogodi{wa kazna zatovora za jo{ {est godina, po{to je progla{en krivim za kra|u nafte iz svoje kompanije i prawe novca. Sudija Viktor Danilkin odredio je kaznu po{to je sud u Moskvi u ponedeqak Hodorkovskog proglasio krivim, ali i rekao da }e u kaznu

{kog sektora kompanije “Farmasvis” Andrej Soreti}, {ef poslovne jedinice farmaceutske kompanije “Astra Zeneka” Predrag Marinkovi} i produkt menaxer te kompanije Ana Matovi}, te generalni direktor kompanije “Ro{“ Vojislav Petrovi}. Tu`ila{tvo za organizovani kriminal sumwi~i okrivqene da su u periodu od marta 2007. do kraja 2009. godine bili ume{ani u nezakonitosti u vezi s postupcima javnih nabavki pojedinih vrsta citostatika sa takozvane “B” i “C” liste za Institut.

J. J.

Godina na izmaku bila je sumorna i krizna, i ako se bilo kome ~ini da gore ne mo`e biti vara se, jer dogodine bi}e jo{ te`e.

Naime, vrhunac krize mo`e se o~ekivati 2011. i zato su nade jo{ mawe. Na kraju ove godine u Vojvodini je 195.000 nezaposlenih a radno mesto ima 676.000 radnika.

Plate su od oktobra pro{le godine do istog meseca ove, pale sa 440 na 320 evra, a ako se ovakav trend nastavi u oktobru naredne godine iznosi}e samo 250 evra. Ne `elim da ovakim podacima pla{im ionako upla{ene gra|ane, ali `elim da poru~im na{oj vlasti da prestane s la`nim optimizmom dok se sve ne promeni iz samog korena. Treba mnogo da radimo, moramo u}i u reformske procese koji }e ozna~iti da se privreda druga~ije orijenti{e.

Tedencija je bila i ove godine, a ona }e se nastaviti i dogodine, da se radni~ka prava smawuju, i zato su danas radnici u Srbiji jeftina radna snaga koja mora da radi za malu platu jer je golo o~uvawe radnog mesta postalo osnovni zadatak. Ako dr`ava najzad postane pravna tako da zaposleni mogu da se izbore za svoja prava – tek tada mo`e o~ekivati preokret ka boqem i kvalitetnijem `ivotu.

Ne smemo se zavaravati ni time {to je 2011. predizborna i {to }e biti prodat „Telekom“ jer se tim parama ne sme, kao svih prethodnih godina, kupiti soci-

SUDIJE I TU@IOCI:

Neustavna izmena zakona Dru{tvo sudija Srbije i Udru`ewe tu`ilaca ukazali su u pismu najvi{im evropskim zvani~nicima da je Ministarstvo pravde u potpunosti ignorisalo predloge strukovnih udru`ewa za izmenu pravosudnih zakona. Dva udru`ewa su, u zajedni~kom pismu navela da je resorno ministarstvo, uprkos jasnim porukama iz Evropske unije, u potpunosti ignorisalo sugestije i predloge strukovnih udru`ewa za izmenu zakona i stvarawe solidnog zaknodavnog okvira kao prvog koraka koji bi vodio ka kredibilnoj reviziji izbora. “Prema na{im saznawima, Ministarstvo nije konsultovalo ni Visoki savet sudstva (VSS), iako je to zakonska obaveza, a i kasnije je ignorisalo primedbe predsednice VSS (Nate Mesarovi})”, navodi se u pismu Dru{tva sudije i Udru`ewa tu`ilaca. “Vlasti ve} tre}i put zaredom preduzimaju najva`nije pravosudne mere u vreme Bo`i}nih praznika”, navodi se u pismu i dodaje da je stupawe na snagu zakona propisano, suprotno Ustavu, dan po objavqivawu.

Tajkunu jo{ {est godina biti ura~unat boravak Hodorkovskog u zatvoru od 2003. godine.

Biv{i tajkun je pre sedam godina osu|en na osmogodi{wu kaznu zatvora zbog utaje poreza, a wegove pristalice tvrde da je optu`nica bila politi~ki motivisana, i da je ka`wen zato {to se usudio da se suprotstavi tada{wem predsedi-

Od la`nih nada se ne `ivi Milorad Mijatovi}, predsednik SSS Vojvodine

Prema prvim rezultatima, istrage uzrok eksplozije u ~a~anskoj kompaniji Sloboda pre tri dana je qudski faktor. Potpukovnik Miroslav \or|evi} iz Inspektorata odbrane je objasnio da je prilikom odlagawa jedne granate “udarac izazvao varnicu i paqewe trasera napravqenog od pirotehni~ke smese”. Potom je do{lo do preno{ewa po`ara na ostale projektile u blizini, a zatim je do{lo do serije eksplozija. “Ovoj situaciji doprinelo je neiskustvo, panika..”, zakqu~io je \or|evi}.

ku Vladimiru Putinu. Lebedevu je tako|e produ`ena kazna na 14 godina zatvora. Hodorkovski je posle raspada Sovjetskog Saveza osnovao naftnu kompaniju Jukos, gde je stekao ogromno bogatstvo.

On se me|utim razi{ao sa ruskim politi~kim vrhom podr`avaju}i opoziciju.

wenih, jer vi{e muke nisu pojedina~ne i parcijalne. Na vlasti je da ili radi druga~ije ili ode.

[TA NAS ^EKA jalni mir na kratke staze. Ali ako vlast to uradi, bi}e nam jo{ gore. Nije boqi `ivot samo uglancati ulice, nama trebaju proizvodni pogoni gde }e mladi na}i posao a oni koji rade imati plate od kojih mogu da `ive.

Dogodine jo{ te`e Ranka Savi}, predsednica ASNS

Te{ka je godina iza nas i mo`e se re}i da je ona bila u posledwe dve decenije najnesigurnija i najte`a za radnike Srbije. Podaci govore da je oko 150.000 radnika iz privrede ostalo bez posla.

Pri tome je broj novootvorenih radnih mesta skoro zanemarqiv, {to zna~i da u 2010. prakti~no nije bilo investicija. Porastao je i broj korisnika narodnih kujni i prvi put od 2000. do{lo je do ve}eg pada ispod granice siroma{tva. No, ne mogu ~ak re}i ni da je dobro {to je jedna takva godina iza nas, jer po svim prognozama stru~waka sledi jo{ gora i za radnike te`a 2011. Zarad potreba buxeta privreda prvo mora da namiri dr`avu, i onda radnicima ni{ta ne ostane. Oko 200.000 wih neredovno prima platu, a u 2011. }e sigurno taj broj biti jo{ ve}i.

Upravo zbog toga je sasvim mogu}e i da }e 2011. biti godina radni~kih protesta, ali prvi put ujedi-

Sa~uvati radna mesta Branislav ^anak, lider UGS Nezavisnost

Gra|ani ove dr`ave su se “utrendili” pa su sve vi{e i vi{e postali podanici vlasti.

Oni jednostavno nisu subjekt nikakvih ekonomskih odnosa. Na wima se prelamaju svi nepovoqni trendovi u srpskoj ekonomiji, a to je ono najgore – gubqewe radnih mesta gde qudi odlaze s posla bez ikakve nade da }e dobiti drugi, jer je trend zatvarawa a ne otvarawa novih radnih mesta. Prose~an gra|anin strahuje da ne izgubi posao, uz dodatni stres koji donosi saznawe da je dobiti novi posao u Srbiji pravi bingo. Najavqivawe da }e plate dogodine biti odmrznute ~isto su politi~ke a ne ekonomske poruke, i razlozi se ne mogu tra`iti u tome {to se najavquje boqi `ivot, ve} u tome {to je 2011. predizborna godina.

I naredne godine nastavi}e se gubitak radnih mesta. A najopasniji problem jo{ nije otvoren, a mora}e upravo u 2011, a to su javna preduze}a. Niko ne mo`e da prognozira koliko }e otpu{tawa biti jer je to qu{tura koja je zatvorena pre pet decenija. Onaj ko je otvori iznenadi}e se, kao i oni koji u woj `ive. Iznena|ewe }e biti neprijatno, a toga }e naredne godine biti mnogo.

DNEVNIK

31.decembar2010-3.januar2011.

INTERVJU

DR BOJAN PAJTI], PREDSEDNIK POKRAJINSKE VLADE

KARMA KOMA

Vojvodina u Briselu ve} od januara G redsednik Pokrajinske vlade dr Bojan Pajti} o~ekuje da }e u 2011. godini biti re{eno pitawe vra}awa imovine Vojvodini i finansirawa wenih nadle`nosti. On je u intervjuu za novogodi{we izdawe „Dnevnika“ ukazao na to da dono{ewe zakona o javnoj svojini nije samo pitawe politi~ke voqe ve} da je to i obaveza republi~kog parlamenta.

– Novi Ustav Srbije u su{tini je deplasirao postoje}i „[e{eqev zakon“ jer jasno ka`e da Pokrajini i lokalnim samoupravama imovina mora da se vrati. I republi~ki parlament ima obavezu da tu ustavnu odredbu sprovede. Nije dobro {to to nije ve} realizovano, ali verujem da }e uskoro biti – izjavio je Pajti}.

Po wegovim re~ima, sad je za Vojvodinu prioritet pitawe imovine i finansirawa, s obzirom na to da je, kako je naveo, proces prenosa nadle`nosti „mawe - vi{e zavr{en“.

– Za nas je od vitalnog zna~aja dono{ewe zakona o javnoj svojini, ali i zakona o finansirawu Pokrajine. Naime, svaki put pre dono{ewa republi~kog buxeta ili utvr|ivawa rebalansa dr`avne kase, tom procesu prethodi pregovarawe, dogovarawe... U{tedeli bismo mnogo energije i vremena kad bismo imali zakon koji bi trajno definisao finansirawe funkcija Pokrajine – kazao je prvi ~ovek Vlade Vojvodine, koji je i potpredsednik Demokratske stranke. z Kako to da se u koaliciji vladaju}oj u Vojvodini razli~ito tuma~i koliko je nadle`nosti APV preuzela nakon usvajawa novog Statuta i „omnibusa 2“?

– Nije razlika u tuma~ewu, nego u stepenu uvida u sam proces. Kao predsednik Pokrajinske vlade, imam potpunu sliku o tome {ta se de{ava, za razliku od kolega koje tvrde druga~ije. Sve {to predstavqa zama{nije nadle`nosti, preuzeto je. Posledwa u nizu tih ingerencija je kancelarija u Briselu, a za gra|ane Vojvodine svakako su najzna~ajnije one nadle`nosti koje se odnose na Razvojnu banku Vojvodine, Zavod za za{titu prirode, Nacionalni park „Fru{ka gora“... Nisu prenete neke nadle`nosti na kojima nismo ni insistirali zato {to za wih jo{ nije obezbe|eno finansirawe, ali re~ je uglavnom o ingerencijama koje imaju inspekcijski karakter. z Postoje li administrativne prepreke za otvarawe vojvo|anske kancelarije u Briselu, s obzirom na to da Pokrajina jo{ nije dobila saglasnost Ministarstva spoqnih poslova i pored javnog obe}awa {efa diplomatije Vuka Jeremi}a?

– Nama formalna saglasnost nije ni potrebna, s obzirom na to da }e predstavni{tvo Vojvodine

P

z A zbog ~ega se ipak odustalo do obe}awa da Vojvodina u Misiji dobije ceo jedan sprat?

Da li je to posledica skora nedavno odr`anih unutarstrana~kih izbora u DS–u i ~iwenice da Jeremi} nije dobio podr{ku vojvo|anskih demokrata?

– Nama zaista ne treba 600 kvadratnih metara, na koliko se prostire jedan sprat u Misiji. Za po~etak, u vojvo|anskoj kancelariji }e raditi troje qudi, a kasnije }e se taj broj pove}avati u skladu s na{im potrebama i potencijalima i Vojvodine i Srbije u procesu evrointegracija. Jer, {to se budemo vi{e pribli`avali Uniji, bi}e i vi{e fondovskih para na raspolagawu, pa }e samim tim rasti i potreba da se anga`uje ve}i broj qudi. Ina~e, kad je re~ o Vuku Jeremi}u, mislim da je on po-

stigao izvanredan rezultat na unutarstrana~kim izborima s obzirom na to da je u DS-u mnogo kra}e od svih nas ostalih kandidata.

Stoga je broj glasova koji je osvojio zaista respektabilan. Uostalom, nas dvojica smo u izrazito prijateqskim odnosima, tako da nema nikakve prepreke da se ono {to je javno obe}awe u odnosu na kancelariju Vojvodine u Briselu – ispuni. z Kad }e predstavni{tvo u Briselu biti otvoreno?

– Ve} po~etkom januara }e na{i qudi po~eti da rade u Briselu i da lobiraju. Procena direktora Pokrajinskog fonda za evropske poslove Predraga Novikova je da }e odnos novca koji }emo kao Pokrajina povu}i iz evropskih fondova za infrastrukturu, zdravstvo, obrazovawe, ekologiju... s jedne strane, i neposrednih materijalnih tro{kova kancelarije, s druge, biti u srazmeri deset prema jedan. To samo po sebi govori da u 2011. godinu ulazimo i spremni i s mnogo optimizma u odnosu na u~inak koji o~ekujemo od na{ih predstavnika u Briselu. z Koliko su realne spekulacije o tome da bi ova godina u Pokrajini mogla biti i izborna?

– Trenutno ne postoje nikakvi razlozi zbog kojih bi u Vojvodini bili raspisani vanredni izbori.

Zakonski termin za izbore je na prole}e 2012. godine, a to je ono ~ega se mi dr`imo jer nema ni objektivnog razloga, niti, pak, politi~kog dogovora koji bi upu}i-

Dobro je {to ekonomista vodi Vladu z Koliko rad Vlade Srbije optere}uje to {to je ne vodi strana~ki lider, dok su mnogi ministri i predsednici stranaka?

– Usagla{avawe politike i dono{ewe su{tinskih strate{kih odluka de{ava se na nivou stranaka vladaju}e koalicije.

Vlada tu politiku sprovodi i u tom smislu ne mora nu`no na wenom ~elu biti politi~ki lider, ili uop{te politi~ki funkcioner. Na ~elu Vlade Srbije je stru~wak, vrhunski ekonomista, {to je dobro u uslovima globalne ekonomske krize. biti sme{teno u samoj Misiji Srbije u Briselu. To je mnogo vi{e od formalne saglasnosti, to je su{tinska saradwa i odraz dobre voqe na{eg Ministarstva spoqnih poslova u odnosu na otvarawe vojvo|anske kancelarije u glavnom gradu EU.

vao na neki prevremeni termin.

Zato i ne o~ekujem izbore pre redovnog roka. Izbori bi u ovom trenutku zna~ili gubqewe novca i energije a ni{ta nebi promenuli u odnosu snaga. z A postoje li dogovori ili razmi{qawa o rekonstrukciji

Pokrajinske vlade, a s obzirom na to da se ta tema ponovo aktuelizuje na republi~kom nivou?

– Poznato je da poslani~ka grupa „Za evropsku Vojvodinu“, ~iju okosnicu ~ini Demokratska stranka, ima 69 od ukupno 120 poslanika u pokrajinskom parlamentu. Dakle, imali

koje su aplicirale neke lokalne samouprave?

– Nema ni govora o tome. Mi smo obezbedili posebnu liniji Fondu za razvoj za one lokalne samouprave koje nemaju novca da sufinansiraju svoje projekte. Nijedna me|unarodna obaveza ne}e biti ugro`ena, to ova pokrajinska vlada nikad ne bi dozvolila. z Na koji na~in se mo`e obezbediti zna~ajnije investirawe u pokrajinsku privredu u ovoj godini, s obzirom na ipak skromna sredstva kojima }e raspolagati Fond za kapitalna ulagawa?

– Te pare, oko deset milijardi dinara, s obzirom na okolnosti, ali i kad se uporede s novcem NIP–a, koji je na nivou od sedam milijardi za teritoriju cele Srbije, i nisu tako skromne. U Vojvodini ne}e jewavati proces investirawa i razvoja infrastrukture. Nastavi}emo da ula`emo i u zdravstvo i u prosvetu, a bi}e zavr{eni i neki veliki projekti kao {to je „Kamenica 2“. U svim op{tinama u Vojvodini i u 2011. godini bi}e po nekoliko projekata izgradwe.

A ulagawe u izgradwu va`no je i zbog toga {to se time odr`ava gra|evinska operativa smo vi{e nego komotnu ve}inu da kao i jo{ nekoliko desetina prisami formiramo Vladu, koja bi u vrednih grana koje se na wu naslatom slu~aju bila znatno mawa. waju. Mi smo, zahvaquju}i tim inAli, odlu~ili smo se za veliku vesticijama, u posledwu godinu i koaliciju zbog toga {to je postopo u Pokrajini zaposlili oko jala potreba da se na nivou cele 30.000 qudi, ali i sa~uvali desezemqe uspostavi {to {iri front tine hiqada postoje}ih radnih stranaka koje su za evropske intemesta. z Kako to da statisti~ki pogracije Srbije. U tom smislu, eventualna rekonstrukcija Podaci ukazuju na ekonomsko zaokrajinske vlade vezana je za ono stajawe Vojvodine posledwih {to }e se de{avati na republi~godina? Naime, BDP u APV je u kom nivou.

2009. godini bio 4,8 odsto maz A koji su efekti rekonwi od proseka Srbije? strukcije Vlade u predizbor– Kad uporedite Vojvodinu s noj godini? drugim delovima Srbije, mo`ete – Izmena mo`e biti blagorodvideti da Pokrajina jeste mnogo na ako podrazumeva odlazak mawe ispred svih ostalih delova cenuspe{nih minitralne Srbije, stara i dolazak izuzev Beograda.

Ne vidim kakvu korist Dakle, Beograd nekih uspe{nijih. je dramati~no G17 plus mo`e da z Da li je moodsko~io, ali to izvu~e iz toga {to gu}e da u slu~anije posledica wihovi poslanici nisu ju rekonstruknekog politi~glasali za buyet cije tima u Bakog stava, ve} Vojvodine novini do|e i koncentracije do promene u kapitala i fistrana~kom sanansijske mo}i u stavu koalicije, odnosno movelikim gradovima. U Vojvodini `e li biti dovedena u pitawe postoje izrazito nerazvijeni depozicija G17 plus, koji je uskralovi, kao {to su severeni i ju`ni tio podr{ku buyetu APV za Banat, te delovi zapadne Ba~ke.

2011. godinu?

Ali, postoje gradovi i op{tine, – Za buxet je glasalo vi{e od kao {to su Novi Sad, In|ija, Vrdve tre}ine prisutnih poslani{ac, Pe}inci i Stara Pazova, u ka. Na{a ve}ina je toliko uverkojima je primetan zama{an razqiva da odluka G17 plus matemavoj. Zbog toga primewujemo posebti~ki nije zna~ila ni{ta. Mine programe kojima podr`avamo slim da je tu re~ o poku{aju nekog nerazvijene sredine. z S obzirom na to da insidnevnog pozicionirawa, ali ne vidim kakav im to politi~ki bestirate na optimizmu, da li nefit mo`e doneti. Li~no to ne ste onda bli`i stavovima mido`ivqavam kao ozbiqnu polinistra Mla|ana Dinki}a, koji, ti~ku pri~u, tako da ne}emo predza razliku od ostalih zvani~uzimati nikakve mere. Ta pri~a nika u Vladi Srbije, veruje da bila bi ozbiqna da je mogla ugro}e u 2011. do}i do rasta stanziti parlamentarnu ve}inu, oddarda gra|ana? nosno usvajawe buxeta. Ina~e, svi – Mislim da optimizam, kad je ~lanovi Pokrajinske vlade nezare~ o Vojvodini, nije stav zasnodovoqni su buxetom, ali on je van na ma{ti nego na realnim i koncipiran tako da se sprovedu konkretnim pokazateqima. U unutra{we u{tede da bi se obezposledwa dva meseca u Vojvodibedio novac za nastavak investini smo otvorili nekoliko stracija i za otvarawe novih radnih nih fabrika: u Sremskoj Mitromesta. Dok sam ja predsednik Povici, Somboru i In|iji. Uz to, krajinske vlade, ta dva prioritepostoji i interesovawe velikih ta }e se sprovoditi! italijanskih investitora za z Me|utim, zvani~nici G17 ulagawa, koji su skloni da proplus tvrde da }e zbog niskih izvodwu smeste u neke postoje}e buxetskih okvira wihovih seindustrijske hale. I siguran kretarijata za lokalnu samousam u to da }emo u narednoj godipravu i za regionalnu saradwu ni imati zna~ajniji priliv biti dovedeni u pitawe projek- stranih investicija.

Branka Dragovi}–Savi} ti prekograni~ne saradwe za

3

Od Modene do Medine

odina dve hiqade i deseta curi nam kroz prste, isti~u nam posledwe zalihe, kraj vi{e nije danima, nego tek satima daleko, i mnoge od vas uhvatila je mala snaga, jer ne mo`ete da se setite ni~ega zarad ~ega biste je pamtili po dobru.

Stvari ipak nisu ba{ tako crne, treba ih samo znati sagledati sa prave strane. [ta nam je, dakle, ova ve} sasvim islu`ena godina Gospodwa 2010. odnela u nepovrat, ve~na joj slava i hvala? Kao kroz gustu podunavsku maglu i jo{ gu{}i mrak, onaj dugotrajni ki{ovski, onaj koji nas u~i da se ovde ~ak i leti rano smrkava a dockan razdawuje, prise}am se nekih prethodnih godina, ko{marnih i gnusnih, onih kada si u Novom Sadu ~ak i posle jedanaest sati uve~e mogao i smeo – O, u`asa! O, strahote! Sklonite sitnu de~icu i osetqivije uku}ane pre nego {to nastavite s ~itawem! – i posle 23 ve~erwa sata u prodavnici kupiti poneko pivo ili bocu vina. E, toga u ovoj godini na izmaku vi{e i~ nije bilo, zahvaquju}i na{oj bri`noj vlasti - demokratskoj i proevropskoj, no kakvoj?! – koja je tu stra{nu po{ast zabranila, i otada na{i `ivoti vi{e nisu isti. I vi se jo{ `alite da vam 2010. ni{ta dobro nije donela? A ova sveop{ta harmonija, bezbednost i divota u kojoj `ivite?

Zaborav qudski i nezahvalnost koja ga prati izvori{te su svakog ne~ove{tva. Zar smo zaista zaboravili kakav je bio Novi Sad pre nego {to su na{i bri`ni gradski o~evi i majke doneli Uredbu kojom se u jedanaest progla{ava pove~erje, kolektivni odlazak u krpe s cuclom punom mleka? Gradom je vladao nepojaman haos, u`asni zlo~ini i stra{an razvrat {irili su se na sve strane, Sodoma i Gomora zahtevale su da se Novi Sad hitno s wima pobratimi, kreativne razmene iskustava radi. I to sve zato {to je svaka {u{a mogla da kupi i pocucla koje pivo i posle jedanaest uve~e. A poznato je da konzumirawe tih stra{nih supstanci deluje razorno na, recimo, sredove~ne kolumniste, stenodaktilografkiwe u kasnim tridesetim, vreme{ne paore okasnele na posledwi {inobus za Parage, slu`benike u osiguravaju}em zavodu pred penzijom i ostala potencijalno opasna stvorewa koja sam susretao u mom dragstoru dok je jo{ vladalo Vreme Mraka i Bezumqa, dok se u`asna anarhija vaqala novosadskim ulicama. O tome {ta su radili raspusni klinci da i ne govorim! Se}am se kao kroz koprenu od omaglice, krenem ja tako iz centra ulicom Pap Pavla, malko se klatarim jer sam, naravno, podnapit, a podnapit sam jer mi dado{e piti, a svugde oko mene, {to na kolovozu, {to na trotoaru, na desetine najte`ih krvnih delikata, serijska silovawa, vatreni i hladni obra-

[TA NAS ^EKA

Smawiti nivo nezaposlenosti Miroslav Vasin, pokrajinski sekretar za rad Vojvodina je u protekle ~etiri godine uspela da sa 278.000 do|e na 195.000 nezaposlenih, i to jeste pokazateq da se dobro radilo. Duboko smo za{li u aktivnost otvarawa centra za obuku nezaposlenih lica i time se pribli`avamo evropskim tokovima u oblasti zapo{qavawa jer bez takvog centra ne mo`e se ni zamisliti korak sa Evropom.

Na{ ciq je u 2010. bio da nezaposlenost odr`imo na istom nivo na kojem je bila i 2009. i u tome smo i uspeli. I kao {to je 2010. bila te{ka, tako }e biti i dogodine, mada o~ekujem pozitivne pomake. Prvenstveno mislim na to da ulazimo u 2011. s ta~no locira-

~uni – {to u toku, {to ve} okon~ani. Provalne kra|e i te{ka razbojni{tva ni ne notiram. @rtve le`e svugde naokolo, preska~e{ le{ine na sve strane, jo{ ni do Reformatske crkve nisi stigao a ve} si ih izbrojao preko trideset i prestao da broji{ daqe, mrzi te, a i vrti ti se u glavi, garant od piva, tog {ejtanskog produkta. Ulice ovog grada bile su boji{te i razboji{te, pre`iveti no} bio je pravi podvig, samo su najja~i opstajali (li~no sam u nu`noj samoodbrani otvara~em za fla{e zaklao bar tuce napasnika koji su kidisali na moje pivo u cegeru!) zapravo, ni kod ku}e nisi bio sasvim siguran jer su ti horde pijanih i razularenih tinejyera (plus ona stenodaktilografkiwa i slu`benik osigurawa) lupali na vrata s opakim namerama, a na ulici si naprosto bio vi|en za `rtvu, jednu od bezbrojnih i anonimnih. Svakog bi jutra radnici ^isto}e skupqali stotine `rtava prethodne raskala{ne pijane no}i, tovarili ih u kamione i odvozili ih u masovne grobnice, a da im wihovi bli`wi nikada ni groba ne saznado{e. Jedan moj kom{ija, zakleti antialkoholi~ar, du{a od ~oveka, ~lan crkvenog hora, odva`no si{ao oko pono}i po vo}ni jogurt, prijeo mu se, i... naravno, nikada se nije vratio. Pri~alo se potowih dana da su ga pijani banditi pred dragstorom surovo izudarali praznom plasti~nom fla{om po glavi. Posle su ~ak na Detelinari prona{li wegov ka~ket, koji neute{na udova wegova, g|a Melanija Hayi Pe{i}, sada ~uva kao relikviju.

Eto, tako je izgledao na{ svet pre Uredbe. Ili mo`da ipak nije? Mo`da je sve to samo paranoidni umi{qaj hipertrofirane malogra|anske imaginacije, produkt odvratne i qigave palana~ke svesti, }iftinske moralne panike? Mo`da je na{ svet bio sasvim isti i Pre i Posle, osim {to je u me|uvremenu grupa dokonih i beskorisnih qudi smislila ne{to iritiraju}e, isprazno i bezvezno ~ime }e maltretirati nedu`ne gra|ane i na silu palan~iti jedan grad koji zaslu`uje ne{to boqe od wih?

Kako god bilo, infekcija opasnog tripovawa Beskorisnih {iri se iz ovog grada na druge strane, kao kakva epidemija. Kako se sli~an raduje sli~nom, tako se Ni{ta raduje Ni~emu. Evo, sada i u Beogradu razmatraju uvo|ewe iste zabrane, i to ve} od 22 sata. Mo`da bi nakon toga, da ne zaostanu, Ni{lije mogle da pomere lestvicu na 21 sat, onda, na primer, Zrewaninci na 20 sati, i sve tako, dok se ne do|e do potpune i trajne zabrane svega {to jednoj malogra|anskoj imaginaciji smeta. A onda i Ulicu Modene mo`emo prekrstiti u Ulicu Medine, kad ve} tako li~imo, da se zna ko je ko i {ta je {ta.

Teofil Pan~i}

nim preduze}ima u kojima postoje problemi. Mawe se sada pojavquje novih nego {to je to bilo po~etkom ove godine, {to daje razlog za umereni optimizam. Re{ava}emo probleme preduze}a u Zrewaninu, Somboru, Be~eju i jo{ desetak ve}ih u Vojvodini.

Dogodine ne o~ekujemo ve}e zapo{qavawe, ali je na{ ciq da barem o~uvamo postoje}i nivo nezaposlenosti. ^ak verujemo da je mogu}e da 2011. i smawimo nezaposlenost i to pre svega kroz aktivne mere zapo{qavawa. Upravo ovih dana iskoordinirali smo planove sa lokalnim samoupravama, koje su izdvojile zajedno preko 200 miliona dinara u lokalnim akcionim planovima zapo{qavawa. Isto toliko je izdvojila i Pokrajina preko na{eg sekretarijata i tim zajedni~kim sredstvima sti~emo pravo da konkuri{emo u Republici za jo{ toliko novca, pa bi sa 800 miliona mogli da kreiramo zadovoqavaju}u politiku zapo{qavawa u Vojvodini u 2011, uz sve ostale programe.

Qubinka Male{evi}

4

31.decembar2010-3.januar2011.

DNEVNIK

INTERVJU

LISTAJU]I SRPSKU ENCIKLOPEDIJU

Balkanski inat nikud ne vodi

Azdija, Alavanti}, Autonoma{i...

Pi{e: Mita Boarov

Jovanom Milinkovi}em - Alavanti}em, jula 1874. godine, kada su upio sam pre dva dana wih dvojica poku{ali u [apcu da Srpsku enciklopediju, pokrenu list Narodne novine, ali tom 1, kwigu 1, od A do su obojica uhap{eni, pod sumwom Beob, koju su kao izdada pripremaju napad na samog kwava~i potpisali Matica srpska, za Milana Obrenovi}a. Ceni} je Srpska akademija nauka i umetno~ak stavqen u okove, navodno zbog sti i Zavod za uxbenike, a qubitepoku{aja bekstva iz zatvora. Na suqi sveznawa su je prvi put mogli |ewu u [apcu, od 13. do 19. februanabaviti na nedavnom Sajmu kwiga ra 1875, Ceni} je osu|en na kaznu od u Beogradu.

8 godina te{ke robije, a AlavanMada na~elno ne delim stav izti} na 10 godina. Tek sad vidim da re~en u prvoj re~enici predgovora je 27 godina kasnije, sin Jovana ove kwige, da srpska Alavanti}a, enciklopedija „obeleRadomir, u no}i `ava odlu~nu prekretizme|u 20. i 21.

Kardeq, Bakari} i nicu u srpskoj kultufebruara 1902.

Josip Broz su ri“, jer ne verujem ba{ godine, preobuu nekakve „kulturne „vatikanski kadrovi” ~en u generalsku prekretnice“, ve} sauniformu, sa mu pojavu ove enciklojo{ ~etvoricom pedije smatrao sam kao doista znapristalica, poku{ao da zauzme {a~ajan kulturni doga|aj, jer mislim ba~ko Okru`no na~elstvo i da je da je gra|anima Srbije potrebno na tom prilikom ubijen, a sau~esnici srpskom jeziku ponuditi {to vi{e su su|eni za poku{aj dr`avnog udakwiga enciklopedijskog karaktera ra. Ko }e jednom napisati roman o – jer tako malo znamo ne samo o sve{aba~kim Alavanti}ima (zakletu, nego i o sebi (zato sam i u{ao u tim Kara|or|evcima), to jest roredakciju Vojvo|anske enciklopeman o srpskim maratonskim polidije). U tom smislu svaki napor da ti~kim mr`wama i strastima? se ukori~e mawe ili vi{e nesporIdem daqe i negde iza Automona znawa o pojmovima i li~nostima bilizma nailazim, sa izvesnim ~uje, po mom shvatawu, vredan pa`we |ewem, na odrednicu Autonoma{i. i novaca – ukoliko se, naravno, koU prvoj re~enici se ta~no ka`e da liko-toliko razume i po{tuje su to „pojedinci, politi~ke stranosnovni kriterijum svakog encike i pokreti koji zahtevaju ve}i klopedijskog rada: ozbiqnost i odstepen politi~ke autonomije odregovornost u svakoj odrednici. |enog regiona ili pokrajine u drJo{ ne znam da li je ova Srpka `avi“. No, nadaqe se pri~a su`ava enciklopedija, bar u ve}ini odredna zagovornike autonomije Vojvonica, po{tovala taj minimum minidine, posle stvarawa Kraqevine muma, to jest kriterijum ozbiqnoSrba, Hrvata i Slovenaca 1. decemsti i odgovornosti. Ono {to odmah bra 1918. godine. [teta – tako se iz izaziva sumwu nije to {to se, u ve} pri~e automatski izbacuju predspomenutom predgovoru, nagla{ava hodni krupni autonoma{i: patrida je u Enciklopediji Jugoslavije (I- jarh Raja~i}, general StratimiroVII, 1955-1971) „sprovo|en postupak vi}, vojvoda [upqikac, pa advokasistematskog pre}utkivawa ili isti Mileti} i Polit-Desan~i}, pekrivqavawa ~iwenica koje se ne snici Kosti} i Jovanovi} i drugi. uklapaju u zadate ideolo{ke okviTu su, istina, kad je re~ o razdobqu re“, ~ega je dakako bilo u „Jugoslaizme|u dva svetska rata, „izvesni vici“, nego ono {to se izri~e u naregionalno orijentisani intelekstavku ove re~enice, da je „vremetualci koji su napustili ideju srpnom, sve o~iglednije postajalo sastva, kao i u dobroj meri odnaro|eznawe da je jugoslovenska encikloni gra|anski sloj“, a navode se Joca pedistika poslu`ila u svrhe plaLalo{evi} i Duda Bo{kovi} – ali smana politi~kih ideja usmerenih se ne navodi „odnaro|eni“ @arko kao dezintegraciji srpskog dr`avZrewanin i komunisti. Neozbiqnog, politi~kog i kulturnog pronost se u ovoj odrednici nadaqe stora“. Ergo, vice versa, ispada da je uve}ava kada se rukopisom vo}nog kqu~na svrha Srpske enciklopedije jogurta do|e do komunisti~kog raz– plasman ideja usmerenih na intedobqa i „drugog talasa“ autonomagraciju srpskog dr`avnog, politi~{tva, pa se kao kao najpoznatiji kog i kulturnog prostora. spomiwu samo Bo{ko Kruni}, @iNaime, kako je re~ o predgovoru van Berisavqevi} i Du{an Popojednoj enciklopediji, a ne o zabelevi} (gde su Broz, Kardeq, Bakari} {ci sa kakve politikantske sedeqi drugi „vatikanski kadrovi“), a u ke, zabele`ena ocena o jugoslovenposledwem „tre}em autonoma{kom skoj zaveri protiv „srpskog protalasu“, koji navodno jo{ traje, jestora“ u Krle`inom Leksikografdino se spomiwe ime „odnaro|enog“ skom zavodu u Zagrebu, ne mo`e se Nenada ^anka. razumeti kao retori~ka figura, Odrednicu je pisao meni nepove} kao politi~ki pristup ili kao znati O. Stanojevi}. Pogledam na ideolo{ki okvir. Na drugoj strainternetu – izgleda da je to stru~ni, znamo kako se zavr{io posledwak za Rimsko pravo na Pravnom wi poku{aj „integracije prostofakultetu u Beogradu i 2006. izara“ – jo{ se broje le{evi. brani predsednik Visokog obraJa daqe nisam ~itao ovaj predgozovnog saveta Obrad Stanojevi} ( vor (a verovatno bi ga trebalo prone znam da li je jo{ na toj „visokoj ~itati do kraja), funkciji“). Pi{e da te{e}i se iskuje doktorirao na GaRatko Markovi} je stvom da su mnoge ju, ali ne znam kakve kwige boqe od poto veze ima sa vojvonapisao odrednicu liti~kih razmi- „autonomna pokrajina” |anskom autonomi{qawa wihovih jom. Najsme{nije je urednika.

Zato {to kao literaturu sam otvorio Srpsku enciklopediju za pisawe ove odrednice Obradotamo gde je {tampar nekim slu~avi} navodi A. X. P. Tejlora i wegojem ostavio onu korisnu pantqiku vo poznato delo Habzbur{ka mosa kojom ~italac obele`ava dokle narhija 1809-1918, a on je svoju baje stigao u nekoj kwizi. Tako sam snu po~eo ba{ posle razdobqa koje stigao ba{ na pojam azdije, koji raobuhvata ta kwiga. nije nikad nisam dobro razumeo, Ne{to iza Autonoma{a je opsedok sam jo{ kao de~ak ~itao srpske `na odrednica Autonomna pokrajuna~ke pesme. Znate ono: Na junaku jina, koju je napisao poznati Milokolasta azdija/Oko vrata svilena {evi}ev ustavni pravnik i „`amarama. Eto, napokon sam iz 50 rebqa~ki ustavopisac“ Ratko Mardova Srpske enciklopedije saznao kovi}. Svaka ~ast, ali je malo neda je azdija bogato izvezen ogrta~, a zgodno kada o autonomnim pokrajida je azdija „kolasta“ zato {to se nama pi{e neko ko se cele karijere kao motiv carskih insignija na weodva`no borio protiv autonomnih ga izvezivao motiv dvoglavog orla pokrajina, pa ga neki autonoma{i koji ide svud okolo, pa je azdija kosmatraju i „grobarem Vojvodine“. lasta. U jednu takvu azdiju, u pesmi Mada, po onoj, „dobro upoznaj proObretenije glave kneza Lazara, tivnika da bi ga pobedio“, to ni ne podse}aju nas u ovoj odrednici, uvimora da bude lo{e. [to se mene tijena je i glava ~asnog kneza i spu~e, to bi bilo kao kada bi Mihaqu {tena u bunar na Kosovu poqu da se Kertesu dali da pi{e odrednicu o ne skrnavi na bojnom popri{tu. carinama i buxetu. Ipak, da ne greListam daqe. Pa`wu mi privla{im du{u, Markovi}evu odrednicu ~i Alavanti}eva afera. Kad sam o autonomnim pokrajinama jo{ ninedavno pisao o poznatom levi~arsam pro~itao – to je ipak {tivo koskom novinaru Miti Ceni}u citije ne treba ~itati uo~i novogodirao sam wegovu aferu sa advokatom {weg veseqa.

K

BAKIR IZETBEGOVI], ^LAN PREDSEDNI[TVA BiH

obedom na oktobarBiH ne bi ni sukobqavali da ratoskim izborima umerevi nisu redovno uvo`eni spoqa. nijeg bo{wa~kog poliStawe u zemqi i u naciji je boqe ti~ara Bakira Izetbenego {to je bilo pre pet godina, a govi}a nad Harisom Silajxi}em za daleko boqe nego je bilo pre petmesto u Predsedni{tvu Bosne i naest godina. Imali smo te{ki poHercegovine pomeren je akcenat tres na Balkanu po~etkom devedetog dela bira~kog tela u BiH s nasetih, koji je izmenio konfiguracionalno-konzervativnih ideja ka ciju regiona, nakon toga smo imali politi~kom centru. „Pro{lost ne desetine malih politi~kih potremo`emo promeniti, ali mo`emo sa koji predstavqaju izvesno „sminapraviti boqu budu}nost ako se rivawe tla“. Jedan od tih potresa otrgnemo balkanskim inatima i je i sada{we stawe zategnutosti u iracionalnostima”, poru~io je Bosni i Hercegovini. z Ali mogu li, zaista, `ele Izetbegovi} odmah nakon izbora.

U intervjuu za novogodi{we izdali i imaju li snage Bo{waci, we „Dnevnika” on dodaje da BiH Srbi i Hrvati da se dogovore, kao dr`ava ima perspektivu, te da da postignu bar minimalan }e se weni politi~ki lideri, bez konsenzus o prioritetima u obzira na aktuelne trzavice i anprocesu reformi u BiH? tagonizme, na kraju ipak dogovori– Moraju. Balkanske tvrdoglati, jer je to u interesu svih. vosti ih ne vode nigde, zaustavi}e z Me|utim, predsednik RS proces evroatlantskih integraciMilorad Dodik govori o BiH ja koji je trend u regionu i gledati z U kojoj je meri evropska kao o „nemogu}oj, imaginarnoj kako ih preti~u susedne zemqe, kadr`avi“, dok prvi ~ovek HDZ-a ko grade institucije u skladu sa perspektiva realno kohezioni Dragan ^ovi} sve otvorenije evropskim standardima, kako opofaktor, a koliko odnos prema zagovara stvarawe „tre}eg enravqaju svoje privrede, zapo{qaNATO-u, s druge strane, mo`e titeta“. Da li je BiH ipak „drvaju svoje gra|ane, podi`u stanpoja~ati polarizaciju? `ava na umoru“? dard `ivota. Ili jo{ gore – upu– Kod bosanskih Srba je prisu– I Dodik i ^ovi} daju kontrosti}e se u nove konflikte koji ne tan evroentuzijazam, dok `eqa za verzne izjave, ~as pri~aju o intemogu rezultirati podelom zemqe, ~lanstvom u NATO nije tako izragracijama, ~as zazivaju dezintegraali nas mogu vratiti par decenija `ena. Bosanski Srbi }e u velikoj cije. A budu}nost Bosne i Herceunazad. Ne verujem da je ijedan od meri pratiti trendove u regionu, govine nije dezintegracija. I ova aktuelnih BiH lidera, nakon bola naro~ito u Srbiji, a to je te`wa zemqa nije na umoka integraciji u EU, `eru, jer weni narodi qa da se ponovo ujedinimogu da `ive, da Bo{waci iz BiH ne}e podr`avati nikakve mo u dr`avi koja je puno funkcioni{u zajedve}a i daleko boqe orgapoliti~ke avanture u Sanyaku, ali }e no. Bilo je ratova nizovana od biv{e nam podr`avati te`we za jednako{}u i na ovim prostoriJugoslavije. ravnopravno{}u ovog dela na{eg naroda z Da li se kona~no u ma, ali je mira i zajedni~kog `ivota regionu bli`imo pobilo desetostruko mirewu, ma koliko ravi{e, a monoteisti~ke bogomoqe u nih iskustava iz protekle dve dene iz devedesetih bile bolne?

Sarajevu, skoro oslowene jedna na cenije, spreman da krene tim puIli smo daleko od toga - vas su, drugu, nisu podignute voqom me|utem. Dogovori}emo se nakon nekorecimo, `estoko napali sa narodne zajednice ve} voqom qudi liko sedmica, ili meseci, nakon svih strana nakon {to ste izjakoji su `iveli kom{ijski stotinauobi~ajenog ispitivawa „me|usobvili da se izviwavate za svaku ma godina. Verujem da se narodi u ne tvrdo}e”. nevinu `rtvu Armije BiH?

P

– Neki su me napali. Neki drugi, pametniji, odobravali su moje postupke i re~i. Uloga lidera i jeste da u~ine iskorak u pravom smeru, i u pravom ~asu, da se ne povode za inercijom mase. Udaqavamo se od rata, pribli`avamo se pomirewu i normalizaciji odnosa. Zagreb i Beograd kona~no daju pozitivan primer i ritam, i to se prenosi i na odnose u BiH. Trendovi su jasni, uz mawe krize i}i }e se ka normalizaciji, pomirewu, integraciji. z Nedavno je „Slobodna Evropa“ emitovala prilog o podeqenim {kolama u BiH i deci koja rastu jedni pored drugih, a ne jedni s drugima...

Da li je to ipak tu`na budu}nost BiH i {ta bi trebalo da se dogodi da ne bude tako?

– Boqe bi bilo da rastu izme{ana, i do toga }e s vremenom ponovo do}i. Ali najbitnije je vaqano obrazovati decu, odgojiti

DU[AN BAJATOVI] ZA „DNEVNIK” IZJAVIO DA ]E „SRBIJAGAS” POMO]I DR@AVI DA TA^NO

Izradu socijalnih karti ve grejne sezone, sasvim sigurno, gra|ani ne treba da strepe da li }e biti dovoqno gasa, jer poreme}aja u snabdevawu ne}e biti, a obezbe|ene su dovoqne koli~ine ovog energenta za potrebe doma}eg tr`i{ta. Po re~ima generalnog direktora JP „Srbijagas” Du{ana Bajatovi}a, najva`nije je da se gas redovno pla}a kako bi se na vreme izmirivale obaveze prema ruskom partneru.

– Srbija uvozi oko 95 odsto potrebnih koli~ina prirodnog gasa – ka`e Bajatovi} za novogodi{wi „Dnevnik”. – Tra`e}i na~ine da se prevazi|e problem oko cene kubnog metra ovog energenta, koja se ve} dugo nije korigovala uprkos promeni uslova na tr`i{tu, Vlada je donela odluku da se za{tite doma}instva, odnosno da cena za ove korisnike ostane ista, a da se ide na poskupqewe daqinskog grejawa. Naime, u~e{}e gasa u ceni grejawa je oko 70 odsto, pa su sada toplane i privreda u kategoriji kvalifikovanih kupaca, dok su doma}instva i mala privreda u kategoriji tarifnih kupaca.

S obzirom na to da na cenu gasa na svetskom tr`itu Srbija ne mo`e da uti~e, a da preuzete koli~ine nekako moraju da se plate, Bajatovi} navodi da se {to pre moraju napraviti socijalne karte, kako bi se dobila prava slika o tome koliko je, zapravo, zaista potro{a~a koji nisu u mogu}nosti da plate realnu cenu energenta.

– U interesu je ne samo „Srbijagasa”, nego i drugih javnih, pa i komunalnih preduze}a, da se kona~no izrade socijalne karte o kojima se godinama pri~a. Jer, time bi se na pravi na~in pomoglo onima koji

O

nemaju, dok bi oni potro{a~i koji raspola`u s dovoqno novca pla}ali redovnu cenu. Tako|e, trebalo bi odrediti i limite za tu beneficiranu potro{wu, da se ne bi de{avalo da se ta pomo} zloupotrebqava. Dobar deo posla oko izrade socijalnih karti je ve} ura-

|en, i mi smo spremni da finansijski pomognemo da se taj posao kona~no zavr{i, a uveren sam da bi rado prisko~ili i EPS i jo{ neka preduze}a – ka`e Bajatovi} On je, ina~e, priznao da je u ovom trenutku te{ko je re}i da li }e i koliko gas poskupeti do kraja grejne sezone, jer sve zavisi od

kretawa cene ovog energenta, kao i kursa dolara. Za sada naznaka o korekciji nema, ali je sagovornik „Dnevnika” upozorio i na to da je u takvim okolnostima JP „Srbijagas“ ve} zna~ajno kreditno zadu`en, i da se stalo s investicijama jer se sav prikupqen novac usmerava na pla}awe isporu~enog gasa. Ako je za utehu, bar je u posledwe vreme naplata daleko boqa nego ranije, ukazuje Bajatovi}.

Komentari{u}i ~iwenicu da je u posledwe vreme „Srbijagas“ ~esto prozivan zbog kupovine niza preduze}a, Bajatovi} obja{wava da su fabrike, ~iji je delimi~ni ili celokupni vlasnik postalo ovo JP, veliki potro{a~i gasa, koji su po tom osnovu napravili ogromne dugove.

– Sve fabrike koje smo preuzeli su zna~ajni potro{a~i gasa, a time {to proizvodwa tamo nije zaustavqena ~inimo nekoliko pozitivnih koraka. Sa~uvana su radna mesta, ali je o~uvano i gasnog tri{te Srbije. Na{ ciq je da uradimo sve {to je potrebno da ove firme postanu uspe{ne, a uz pronala`ewe strate{kih parntera, isplati}e se i sva ulagawa JP „Srbijagas“. Da su ova preduze}a oti{la u ste~aj, sve bi se zna~ajno usporilo, a umesto da se radi i proizvodi, preduze}a bi stajala i svi bi gubili. Naravno da najve}i poverilac ima najve}i intres da preduze}e dobro radi, i mi smo zato preduze-

li korake koje }e nam obezbediti da se u ovakvim slu~ajevima pona{amo sli~no kao banke.

Na tom fonu Bajatovi} je najavio da }e ubudu}e, prilikom sklapawa ugovora, „Srbijagas” insistirati na naplativim sredstvima obezbe|ewa, poput hipoteka.

– I za „Srbijagas“ va`e tr`i{ni uslovi. Ne mo`e neko da potro{i kubike i kubike gasa, onda zatvori firmu, a nama ostavi da gledamo {ta da radimo s napravqenim dugovawem. U svakom slu~aju, treba znati da nismo uzeli dr`avne firme, ve} one koji su privatizovane, ali je to ura|eno lo{e. A pri tome je re~ i o strate{koj proizvodwi: azotari, petrohemijskoj industriji... Sasvim je sigurno da ove firme mogu biti visokoprofitabilne i da jednostavno nema opravdawa {to privatizacija nije bila uspe{na i {to nije bilo koraka koji bi spre~ili da se te firme gurnu u bunar – ka`e Bajatovi}.

On, ina~e, kategori~no demantuje da se preuzimawe ovih preduze}a na bilo koji na~in mo`e odraziti na finansijsku sposobnost „Srbijagasa” da ispuni svoje obaveze kada je re~ o projekatu izgradwe gasovoda „Ju`ni tok“, jer se tim poslom bavi zajedni~ka firma koja je u [vajcarskoj. Bajatovi} pri tome obja{wava da gra|ani ne treba da se brinu: niti }e kroz ra~un za gas finasirati izgradwu „Ju`nog toka”, niti se na cenu gasa odra`ava to {to je JP „Srbijagas“ postao vlasnik nekoliko preduze}a.

– Tarifni sistem ograni~ava zaradu u energetskom sektoru i apsolutno je tarnsparentno {ta su tro{kovi, odnosno {ta nam se priznaje kao tro{ak. Dakle, nove namete nije mogu}e uvesti. Svaki dinar koji se pla}a jasno je obrazlo`en i, recimo, tro{kovi kreditnog zadu`ewa JP „Srbijagas“ ne mogu se preneti na gra|ane – obja{wava sagovornik „Dnevnika”.

DNEVNIK

31.decembar2010-3.januar2011.

ih, ne zaraziti ih mr`wom, predrasudama, la`ima. Ni deca u Evropi ne rastu izme{ana, mali Nemci, Francuzi, Italijani ne `ive skupa, ali bivaju pravilno odgojeni i usmereni, i pripremqeni da grade funkcionalnu zajednicu i ustanove. z Koji su kqu~ni koraci koje Beograd i Sarajevo vaqa da preduzmu kako bi se nastavilo u pravcu poboq{awe odnosa, i strahujete li da bi situacija u Sanyaku mogla ponovo dovesti do „{uma na vezama“?

– Vaqa u~initi logi~ne i jednostavne korake koji su u obostranom interesu. Pre svega ~e{}e razgovarati, pa }e biti mawe predrasuda i nesporazuma. Treba re{iti i pitawa granica, imovine, kori{}ewa prirodnih resursa. Kada je re~ o Sanxaku, Srbija treba da poka`e vi{e sluha za svoje gra|ane, da im pomogne, da im omogu}i jednakost i ravnopravnost. Evo, za primer: u Novom Pazaru `ivi oko sto hiqada stanovnika, 80 procenata su Bo{waci, ali kad pogledate wihovo procentualno u~e{}e u policijskim i sudskim strukturama, ili kad pro~itate nazive osnovnih {kola, onda se jasno, brojkama, ocrtava wihova neravnopravnost u odnosu na sugra|ane Srbe.

Bo{waci iz BiH ne}e podr`avati nikakve politi~ke avanture u Sanxaku, ali }e podr`avati te`we za jednako{}u i ravnopravno{}u ovog dela na{eg naroda. Normalno, u skladu sa evropskim standardima, poveqama, rezolucijama. z Ima li, ukupno uzev, u regionu dovoqno politi~ke snage i mudrosti da se jedno trusno podru~je uvede u mirnije, stabilnije vode, uz koje ide i ekonomski prosperitet?

– Nadam se da ima. Ne mogu da verujem da, nakon svega {to je preko nas pre{lo, me|u narodima i me|u liderima ima spremnosti na iracionalne balkanske konflikte koji nas belodano vode u zaostajawe i siroma{tvo. Glavni ~vor se raspetqava, ili zapli}e, u Bosni i Hercegovini. Ne ka`e se uzalud kad re{ite bilo koji problem – „i mirna Bosna“. Zato nam je potrebna benevolentnost i podr{ka Srbije, Hrvatske, zemaqa EU, SAD itd. Za na{e, ali i za wihovo dobro.

Miroslav Staji}

5

INTERVJU: DIANA DRAGUTINOVI], MINISTARKA FINANSIJA

Svi su za promene, a onda se povuku arodna skup{tina usvojila je buxet za 2011. godinu, a iza predvi|enog deficita od 120 milijardi dinara stalo je 128 poslanika. Po re~ima ministarke finansija Diane Dragutinovi}, u januru }e plate i penzije biti pove}ane za dva odsto, s tim da }e se zna~ajnije korigovati najni`a primawa, a buxetom su predvi|ena i ve}a davawa za socijalnu za{titu po razli~itim osnovama: za decu, materijalno obezbe|ewe porodica, bora~ko-invalidsku za{titu...

– Buxet obezbe|uje sigurnost finansirawa, naravno ukoliko se budemo pona{ali na na~in na koji smo se obavezali sporazumom sa MMF-om, a nadam se da ho}emo – izjavila je Diana Dragutinovi} za novogodi{we izdawe „Dnevnika”. z Stru~waci su primetili da je Ministarstvo napravilo komprimis izme|u zahteva MMF-a i potrebe da se pove}aju plate i penzije po zahtevu dela partija koje su u Vladi?

N

Za Vojvodinu po planu z Da li }e Vojvodina dobiti sve {to je planirano?

– Sve {to je predvi|eno Buxetom Republike Srbije za AP Vojvodinu, bi}e i izvr{eno.

– Uloga Ministarstva finansija bila je da obezbedi po{tovawe pravila fiskalnog deficita. Prilago|avawe je moglo da se izvr{i na razli~ite na~ine: potpuno na {tetu plata i penzija ili potpuno na {tetu fiskalnih stimulansa. Izbor je bio: vi{e novca i za fiskalne stimulanse i za plate, penzije i socijalnu pomo}, ali rast zarada i penzija morao je biti limitiran. Izrada buxeta je te`ak proces u svim zemqama i svim vremenima. Posebno je te`ak u Srbiji, u ovom politi~kom i ekonomskom trenutku. Ipak, ostavila bih iza kulisa borbu unutar koalicije za buxetski novac i rekla da bih volela da se aran`man sa MMF-om nastavi, {to }e uz Fiskalni savet i Zakon o buxetskom sistemu biti garancija da }emo voditi odgovorniju fiskalnu politiku. z Koji su bili kriterijumi prilikom odre|ivawa pojedinih stavki? Recimo, Dr`avna revizorska institucija je dobila skoro ~etiri puta vi{e nego 2010, a ostali znatno mawe.

– Kada su u pitawu nezavisne institucije, kao {to je DRI, ali ne samo oni, nego i, recimo, Narodna skup{tina, dobili su onoliko novca koliko su tra`ili. Ostali

su dobili vi{e od onog {to su imali 2010. godine, ali daleko mawe od onog {to su tra`ili. z Da li biste ovaj buxet ipak nazvali razvojnim?

– Mislim da je uloga buxeta da bude stabilizacioni, a ne razvojni. Ovo je buxet koji je morao da ostvari dva suprotna ciqa: da bude odr`iv i da obezbedi socijalnu koheziju. Uz to, ima dovoqno prostora za kapitalne rashode i sufinansirawe stranih direktnih investicija, kao {to je „Fijat”. Ako se investicije ostvare, a velika je verovatno}a da ho}e, onda bismo mogli re}i i da je razvojni. z Poreske izumene i pove}awe stopa nikada nije bilo popularano pa ni sada. Za{to ste se u prvoj ruci odlu~ili ba{ za ra~unarsku opremu, ju`no vo}e i hotelske usluge, a za ukidawe poreza na mobilnu telefoniju?

– Predlo`ene poreske izmene bile su prihodno neutralne. Moje kolege iz Vlade su se slo`ile s tim promenama. Da nije tako, Vlada ne bi usvojila poreske zakone, a usvojila je. I nisu donete napre~ac. Dugo smo tra`ili model koji }e nas dovesti do re{ewa prihvatqivog za MMF, nas i dr`avu u celini. Svi se bore protiv pove}awa poreza, a niko ne prime}uje smawewe... Porez na mobilnu telefoniju je uveden, kao privremeni – krizni porez. Takav porez ne postoji nigde i nije dobro jedan sektor poreskim optere}ewem stavqati u nepovoqniji poreski tretman, izuzimaju}i tzv. gre{na ili akcizna dobra, ~iju potro{wu `elimo da smawimo. z Pove}ane su i akcize za cigarete, {to je izazvalo nezadovoqstvo stranih investitora.

– I ovako pove}ane akcize su ni`e od akciza u svim dr`avama regiona, a naro~ito su ni`e u odnosu na minimalne akcize koje propisuje EU. Cene cigareta u Srbiji su najni`e u Evropi. Sigurna sam da strani investitori znaju da su nedavno u EU pove}ane minimalne akcize za ~ak 50 procenata, da se o tome nije pregovaralo sa industrijom i da nema razloga za nezadovoqstvo, posebno kad se ima u vidu promena akcizne politike u Uniji. z ^esto se u javnosti postavqa pitawe oporezivawa crkvene imovine?

– Predlo`ene promene poreskih zakona, uz Zakon o buxetu, bile su test za spremnost na reformu. Moja spremnost nije sporna. Ali, shvatila sam da nema dovoqno podr{ke za promene. Svi bismo da nam bude boqe, ali da ni{ta ne mewamo, a to je nemogu}e. z U 2011. bismo trebali da dobijemo zakon o restituciji. Iz ugla va{eg ministarstva, da li bi bilo boqe da nacionalizovana imovina bude vra}ena u naturalnom obliku ili nov~anom?

– Ne mo`emo ispravqati nepravdu, ~ine}i nove nepravde. Zato, nema pravednog re{ewa. Jer, ako bude pravedno za one koji su nekad izgubili imovinu, ne}e biti pravedno za sada{we i budu}e generacije. Ja sam za re{ewe koja mora biti takvo da ne bude nepravedno prema budu}im generacijama, kao i da svi kojima treba da se vrati imovina budu obe{te}eni u istom procentu. z Promene kod poreza na imovinu izazvale su sli~no nezadovoqstvo kao i u slu~aju PDV-a?

– Poreske promene su zaista bile kozmeti~ke. Izabrani su oni proizvodi koji se oporezuju svuda po standardnoj – vi{oj stopi - prema preporukama Evropske komisije. [to se ti~e poreza na imovinu, treba re}i da je Zakon u nepromewenom obliku bio poznat svima vi{e od godinu dana, da su ga predlo`ile lokalne samouprave, da je sve dogovoreno s wima, jer to predstavqa lokalni prihod, a ne prihod republi~kog buxeta. z Svi se sla`u da nam je potrebna reforma poreskog sistema, kada je planirate?

– Svi se sla`u, ali kad treba pre}i sa re~i na dela, podr{ka izostaje. Izgleda da ~eka boqa vremena. z U kriznim vremenima uvek raste poreska evazija. Kako je smawiti na najmawu meru?

– Reformom poreske administracije, na kojoj radimo, a koja podrazumeva: ja~awe kontrolne funkcije poreske administracije podr`ane IT sistemom; ja~awe centra za velike poreske obveznike; ukqu~ivawe ve}eg broja poreskih obveznika u centar za velike porske obveznike; uvo|ewe novog sistema prikupqawa poreza i doprinosa na zarade. Rezultate ovih promena o~ekujemo ve} u drugoj polovini 2011. godine.

Du{anka Vujo{evi}

UTVRDI KOME JE PRESKUPA REALNA CENA GASA

plati}emo mi To, naravno, ne zna~i da JP „Srbijagas“ nema problema prilikom naplate ra~una za prirodni gas. Pre svega, gas se ovde fakturi{e u dinarima, a inodobavqa~u pla}a u dolarima. Kao primer, on je naveo podatak da potro{a~i tek sada pla}a gas koji su potro{ili po~etkom godine, kada je kurs dolara bio znatno povoqniji.

– Tarifni sistem ne prepoznaje stavku kursnih razlika, a sada je dolar za 28 odsto vi{i nego po~etkom godine. Gu-

ra gasa, dok je ukupan kapacitet oko 63 milijarde kubika prirodnog gasa. Bajatovi} ka`e da je u toku razrada trase, i da se po~etak izgradwe mo`e o~ekivati krajem 2012. godine. Ciq je, ina~e, da izgradwa ovog izuzetno zna~ajnog infrastrukturnog i energetskog objekta po~ne prvo u Srbiji.

Osim zna~aja za gasnu privredu, Bajatovi} ponavqa da izgradwom gasovoda „Ju`ni tok“ Srbija mewa svoj polo`aj na energetskoj mapi Evrope, jer se ve}

Obnova voznog parka – u{teda!

U sada{wem ekonomskom trenutku, kada mnogo qudi ostaje bez posla i kada su plate sve mawe, informacija da u JP „Srbijagas“ obnavqaju vozni park, odjeknula je u javnosti, naravno, negativno. Ipak, Du{an Bajatovi} ka`e da je obnova bila potrebna jer je vozni park u proseku bio star oko 12 godina i da je svako vozilo pre{lo preko 150.000 kilometara.

– Ciq ovog ulagawa je smawewe broja vozila i obnova voznog parka, jer se time ostvaruje zna~ajna u{teda u odr`avawu. Prodali smo oko 200 vozila u vrednosti od oko 400.000 evra, a u planu je da se proda jo{ osamdesetak. Ina~e, ova kupovina ni u kom slu~aju nije hir JP „Srbijagas“, ve} poslovna odluka koja je bila i predvi|ena planom poslovawa, a koji je usvojila Vlada Srbije.

Bajatovi} isti~e da je su u novom voznom parku 50 automobila „punto“ iz kragujeva~ke „Zastave“, pri ~emu je, zbog prirode aran`mana, po vozilu ostvarena u{teda od oko 2.000 evra (u odnosu na cenu na tr`i{tu); kupqeno je 10 vozila folksvagen „kedi“, 11 mazdi BT 50, 10 {koda „super B - 2000“, dva audija A6 20 TDI i dva minibusa. Kako nam je potvrdio direktor „Srbijagasa”, u toku je i tender za nabavku terenskih ma{ina za ispitivawe podzemnih cevi gasovoda, ~ime }e se zna~ajno pove}ava sigurnost sistema starog tri decenije. Re~ je o neophodnoj preventivi, a procena je da }e nabavka ko{tati oko milion evra. bici koji se na taj na~in stvaraju, nisu nastali kao posledica lo{eg poslovawa JP „Srbijagas“, a po{to ih tarifni sistem ne priznaje, ne mogu biti sastavni deo krajwe cene gasa. Stoga bi ti minusi morali postati javni dug, a ne da ostaju teret kompanije – ka`e Bajatovi}.

Govore}i o izgradwe gasovoda „Ju`ni tok“, prvi ~ovek „Srbijagasa” ka`e da realizacija projekta te~e po planiranoj dinamici. Studija izvodqivosti za Srbiju je gotova i ne o~ekuju se nikave naro~ite korekcije, jer je ra|ena zajedno sa stru~wacima „Gasproma“.

Trasa ovog gasovoda kroz Srbiju duga je oko 470 kilometara, kapacitet u na{oj zemqi je oko 40 milijardi kubnih meta-

sad uveliko razgovara o diverzifikaciji ka okolnim zemqama. Uz to, ve} samo u~e{}e Srbije u realizaciji ovog projekta pozitivno }e uticati i na privredu zemqe, s obzirom da }e na tom poslu biti anga`ovane i firme iz Srbije. Kada je, pak, re~ o podzemnom skladi{tu gasa u Banatskom Dvoru, u wemu je sme{teno dovoqno gasa za eventualne nesta{ice energenta, s tim da se one, nagla{ava Du{an Bajatovi}, niti najavquju niti o~ekuju. On je na kraju potvrdio da u JP „Srbijagas“ planiraju i izgradwu jo{ jednog skladi{ta gasa u Itebeju, uz napomenu da }e puni zna~aj ovi objekti dobiti upravo kada bude zavr{en gasovod „Ju`ni tok“.

Dobrila Mla|enovi}

Prejake re~i a mala dela Zoran Popov, ekonomista Protekla godina za gra|ane Srbije nije bila prijatna, jer je do{lo do o{trog pada `ivotnog standarda. Prema statisti~kim podacima, realne zarade opale su za oko 24 posto.

Mo`da je tu delimi~no u pitawu i pove}awe sive ekonomije, jer je sve ve}i broj poslodavaca, pogotovo u privatnom sektoru, pre{ao da radnicima ispla}uje minimalac, a ostatak u ke{u, ali u svakom slu~aju do{lo je do izrazitog pada `ivotnog standarda. Porasta `ivotnog standarda u 2011. ne}e biti, a da je to tako govori ~iwenica {to je toga postalo svesno i rukovodstvo Demokratske stranke, koje je napravilo tu `alosnu strategiju privrednog razvoja do 2020. godine. Puste parole od kojih vajde nema. Na osnovu ~ega mi treba da o~ekujemo boqe? Proda}emo “Telekom” i malo prigasiti vatru. Malo je to para, ako se deo izdvoji za infrastrukturu bi}e dobro, ne{to

da po~nu da se na druga~iji na~in organizuju.

Kapaciteta za promene nemamo i zato neka je bog u pomo}i gra|anima Srbije 2011. godine.

[TA NAS ^EKA malo }e oti}i u potro{wu jer predizborna godina – i {ta daqe?

Posledwi i prvi Darko Marinkovi}, sociolog Nalazimo se na za~equ po svim parametrima po kojima se meri socijalni i ekonomski kvalitet `ivota, ali se zato nalazimo u vrhu liste po organizovanom kriminalu, korupciji. Sve to ne daje nadu da }e 2011. radnici i gra|ani `iveti boqe. Radnici su bili i osta}e neza{ti}eni jer nema ko da ih za{titi, niti su oni i~ija briga. Napu{taju sindikate jer su postali svesni da od wih vajde nema. Minusni saldo na svim frontovima tera radnike

Ni gazdama nije lako Dragoqub Raji}, Unija poslodavaca Poslodavci Srbije nemaju razloga da `ale za 2010. niti velikog razloga da se boqem nadaju u 2011. godini. Ovu godinu srpsku privredu je obele`ila nelikvidnost preduze}a koja se mewala tokom godine. Problem je bila i naplata potra`ivawa, jer se ono prose~no kretalo oko 127-128 dana. Sve je to dovelo do ka{wewa u isplati zarada. Pod hitno treba u}i u ozbiqnu reformu celokupnog sistema, jer privreda vi{e ne mo`e da izdr`ava preglomazni javni sektor i birokratski sistem i prosto }e se sve uru{iti. Da }e 2011. godine biti boqe te{ko je o~ekivati, jer {ireg konsenzusa, pre svega privrednika i vlasti, nema, a bez toga se ne mo`e o~ekivati izlazak iz krize i boqitak za gra|ane Srbije.

VEDRE [ETWE

Penzijskim stazama

Qubomir [ovqanski

Rad je stvorio ~oveka, ali se ne zna kog ~oveka.

Sad svaki ~ovek mo`e da donese uredno uverewe ko ga je stvorio i nikom u uverewu ne pi{e da je to bio rad.

Te su prilike retke da se sretne ~ovek koji rad svrstava u svoje pretke.

Ina~e, rad stvara ~oveka penzionerom.

Zato sad ~ovek kad ne radi duboko je zami{qen nad svojim radom.

Kad }e ga rad preraditi u penzionera?

Dosad mu je bilo potrebno 35, a sada oni koji na tome rade zala`u se za 40 godina.

Zato qudi duboko razmi{qaju o svom radu. [ta je rad napravio od wih?

Zato jedni tvrde da rad treba da se odu`i, a jedni da rad treba da im se odu`i.

Deca istog pretka razli~ito na wega gledaju.

Jedni su radili ilegalno pre rata a drugi posle rata.

Tako re}i isti posao, a ne priznaje im se jednako.

Jedni su davali pokretu otpora, a drugi su davali otpor pokretu.

Jedni su radili dr`avi o glavi pre rata, a jedni su radili dr`avi o glavi posle rata.

Radili smo isti posao, ka`u drugi, a ne priznaje nam se za penziju.

Zato su qudi sad zami{qeni nad svojim radom. [ta je rad napravio od wih?

Qudi na to razli~ito gledaju.

Vaqda zato {to su razli~ito radili.

Jedni su radili, a jedni su drugima pravili posla. Svako je i{ao svojim stazama u penziju.

Sad se staza, iznenada, produ`ava.

Zabrinuo se ~ak i mrav iz basne. Evo kako: Po najve}em mrazu do|e mrav pred cvr~kovu ku}u i zakuca na vrata.

– Do{lo vreme da i ti do|e{ k meni, re~e cvr~ak.

– Vremena se mewaju – snu`dio se mrav – pomozi mi, u neprilici sam.

– Ko radi, tako mu i treba – likovao je cvr~ak. – Ali da ti pomognem. Kakvu pomo} ho}e{?

– Ja radim, a ti svira{, poznaje{ instrumente. Kako rade}i da izdr`im ~etrdeset godina do penzije?

– O tome je ranije trebalo da misli{ – odgovori mu cvr~ak.

– Ako se opredeli{ samo da svira{, onda ni ~etrdeset godina nije mnogo!

Nije ~udo {to onda i qudi razli~ito misle o penzijama. [to jedni misle da rad treba da se odu`i, a drugi da rad treba da im se odu`i.

6

DNEVNIK

31.decembar2010-3.januar2011.

INTERVJU

MILAN ]ULIBRK, GLAVNI UREDNIK „EKONOMIST MEDIA GRUPE”

Vlada tro{i kao da se bli`i sudwi dan U

prkos tvrdwama na{ih zvani~nika da je kriza pobe|ena i da je Srbija na putu oporavka, ozbiqne procene nam govore da bi naredna godina mogla biti mo`da ~ak i te`a od 2010, upozorio je u razgovoru za novogodi{we izdawe „Dnevnika” glavni urednik “Ekonomist media grupe” Milan ]ulibrk.

– Nekoliko je razloga za to: uprkos uveravawima da }e ove godine biti dosta stranih investicija, one su bile rekordno niske. Da problem bude ve}i, stranih investicija je u nekim zemqama u okru`ewu bilo, svetska ekonomija je, dakle, ipak po~ela da se oporavqa, ali strani kapital, na `alost, ne dolazi u Srbiju. A sve dok se ulagawa zna~ajnije ne pove}aju, ne}e biti novih radnih mesta, niti poboq{awa `ivotnog standarda. Verujem da ni u godini pred nama standard ne}e bitnije rasti, uprkos tome {to }e zarade u javnom sektoru i penzije u januaru biti odmrznute – obja{wava ]ulibrk.

Jedan od najboqih ekonomskih novinara u zemqi, ina~e decenijama prvo pero ekonomske rubrike na{eg lista, ukazuje da novca za ozbiqnije pove}awe plata i penzija zapravo nema, jer kada bi ga bilo, kao {to su u Vladi tvrdili da }e ga biti, onda bi u januaru to pove}awe iznosilo barem {est ili sedam procenata, kolika je bila stopa inflacije u drugom polugodi{tu 2010, a ne samo dva odsto, koliko se na kraju ispostavilo da ima novca u buxetu – Dakle, nova godina }e po mnogim parametrima biti i gora nego protekla, a uz to treba imati u vidu da je ve}ina gra|ana potro{ila zalihe i da vi{e ne}e imati {ta da tro{i sem svojih teku}ih primawa.

Da li ima naznaka da }e biti pomaka kada je re~ o inflaciji i nezaposlenosti, {to su ekonomski parametri koji najvi{e doti~u `ivote gra|ana?

– Srbija je zemqa sa najve}om stopom inflacije u Evropi. Za

2010. se procewuje da }e stopa inflacije biti 11 odsto, ali se o~ekuje da }e rast cena dodatno ubrzati u prva tri-~etiri meseca u novoj godini. Naime, u prva ~etiri meseca 2010. rast cena je bio ispod doweg praga ciqane inflacije, ~ak ispod ~etiri odsto u jednom periodu. U drugom delu godine rast cena se znatno ubrzo i mese~na stope inflacije su uvek bile preko jedan odsto, {to je vi{e nego u nekim zemqama u okru`ewu na godi{wem nivou. Zato }e me|ugodi{wa stopa inflacije sve do maja naredne godine iz meseca u mesec rasti, i u jednom momentu bi mogla dose}i ~ak nekih 14,5 odsto.

`i{tu, ali na dugi rok je realno o~ekivati da }e se klizawe dinara nastaviti. Koliko god to bilo te{ko za sve u ovoj zemqi, pre svega za onih vi{e od milion qudi koji imaju kredite indeksirane u evrima, ali i za veliki broj preduze}a koja su se pre krize zadu`ila u inostranstvu za oko 11 milijardi evra. Ali to je neminovno ako imamo u vidu da je samo ove godine inflacija u Srbiji bila 11 odsto, a u evro zoni do dva procenta, a ta razlika negde mora da se iska`e ako srpska privreda `eli da ostane konkurentna. Krajwe pojednostavqeno: ako ste jedan proizvod na po~etku godine mogli da prodate

Dinki} ne}e ru{iti Cvetkovi}a – Ne verujem da }e iko od koalicionih partnera ru{iti ovu Vladu pre izbora. To se ne isplati nikom, pa ni G17 plus, pogotovo po{to im je cela energija sada preusmerena na poboq{awe rejtinga Ujediwenih regiona Srbije. Vi{e me brine {to svako u ovoj Vladi kao da {titi svoj feud bez obzira na posledice.

Kada je re~ o nezaposlenosti, od izbijawa globalne krize u Srbiji je bez posla ostalo oko 200.000 qudi. Nijednom srpskom zvani~niku ne bi trebalo da padne na pamet da ka`e da je Srbija iza{la iz krize, barem dok se broj zaposlenih ne vrati na onaj nivo pre po~etka recesije. Na `alost, ovim tempom za to }e nam trebati bar tri-~etiri godine. I to pod uslovom da se stawe u privredi stabilizuje, pove}a realna proizvodwa i da se rast privrede bazira na plodnim investicijama i na novim radnim mestima a ne na uslugama koje ne mo`ete da prodate na stranom tr`i{tu.

Gra|ane brine i pad vrednosti dinara. Da li postoji mogu}nost za relaksaciju kursa nakon prodaje Telekoma, {to }e doneti znatne devizne prihode u zemqu?

– Prihod od prodaje Telekoma }e mo`da na kratak rok zna~iti neku stabilizaciju na deviznom tr-

INTERVJU

za 100 dinara, a tada je i kurs dinara bi 100 za jedan evro, u me|uvremenu su cene porasle za 10 dinara i to zna~i da i evro mora da ko{ta 110 dinara, da bi se ta razlika ispeglala. U suprotnom, privrednici ne}e biti zainteresovani da izvoze. Kurs mora da prati razliku izme|u rasta cena u Srbiji i u evro zoni i zato je na{ osnovni problem da zaustavimo inflaciju.

To izgleda ni Vlada ni Narodna banka ne uzimaju ozbiqno, pa imate ministre koji ka`u da je mawe va`no da li }e inflacija biti sedam ili devet osto od toga da li }e biti rasta privrede. Ali se zaboravqa da sa visokom inflacijom zapravo nema privrednog rasta. Inflacija razara samo privredno tkivo, a privrednici nisu u mogu}nosti da planiraju. Inflacija je na~in oporezivawa svih nas: preko we dr`ava svakome zavla~i ruku u xep, a da qudi toga nisu ni svesni.

Za inflaciju su podjednako krivi i Vlada i NBS. Osnovna zakon-

ska obaveza centralne banke je da vodi ra~una o stabilnosti cena.

Ako je projektovana inflacija za ovu godinu bila u rasponu izme|u ~etiri i osam odsto, a sada je 11 procenata, jasno je da NBS nije bila uspe{na u svom poslu. Kriva je i dr`ava zato {to je prekomerno tro{ila. Ona je preteranom javnom potro{wom poku{avala da pru`i impuls privrednom oporavku. Ali, postavqa se pitawe da li je to {to smo, usled ve}e potro{we, ostvarili projektovani rast od oko jednog procenta BDP-a, zapravo vredelo takve javne potro{we. Ova Vlada tro{i kao da se bli`i sudwi dan. Mi smo ove godine napravili deficit od skoro milijardu i po evra, dr`ava za toliko mora da se zadu`i, za to }e morati da pla}a kamate koje su 10 odsto.

Dakle, 150 miliona evra }e morati da plati samo za kamate na pozajmice da bi popunila rupe u buxetu za ovu godinu. Pare }e, naravno, uzeti od nas poreskih obveznika.

Predsednik Tadi} je ovih dana pred javnost iza{ao sa programom “Srbija 2020” koji se u ekonomskom delu u velikoj meri oslawa na ciqeve postkriznog modela razvoja privrede koji je pre nekoliko meseci predstavila grupa uglednih ekonomista.

– Najpre, treba re}i da su ti ekonomisti postkrizni model razvoja pravili negde tokom leta, kada su ra~unali da }e inflacija ostati u planiranom okviru, a ona je u me|uvremenu zna~ajno presko~ila gorwi okvir. To zna~i da bi nam, ukoliko bismo `eleli primenu tog plana, bile potrebne dodatne mere {tedwe. A mi }emo slede}e godine imati buxetski deficit od 4,1 odsto BDP-a, {to je u procentima ni`e nego ove godine, ali je u apsolutnom iznosu taj minus u dr`avnoj kasi osetno vi{i. To {to se deficit relativno smawuje je zahvaquju}i inflaciji od 11 odsto i rastu privrede od tri odsto, za koji tek treba da vidimo da li }e ga biti.

Sindikati u prosveti i u nekim velikim preduze}ima najavquju proteste i {trajkove, a to }e verovatno povu}i i niz drugih socijalnih zahteva. Kako }e Vlada pona{ati prema wima kada zna da je ~eka skori susret sa bira~ima na izborima?

– Za dobar deo tih problema je kriva sama Vlada. Sa MMF-om je bilo dogovoreno da plate i penzije budu zamrznute do aprila. Onda su pojedini ministri tvrdili da ima novca i za ranije odmrzavawe.

Ali umesto da se plate i penzije pove}aju za {est do sedam odsto, ispostavilo se da za to nema para.

Vlada bi morala jednom zauvek da shvati: u ovoj zemqi niko ne bi imao ni{ta protiv da je prose~na plata ostala 30.000 dinara kao pre dve godine, ali i da je kurs ostao 85 dinara, a inflacija bila dva ili tri odsto godi{we. Umesto toga, prose~na plata je pove}ana na 33-34 hiqade, kurs je oti{ao za 25 odsto, cene su sko~ile za 20 odsto, pa smo ukupno svi na gubitku 15 procenata. To isto vrlo lako mo`e da se desi i naredne godine.

Bi}e odmrznute plate i penzije, qudi }e u dinarima dobiti vi{e, ali }e za te dinare mo}i da kupe mawe robe u prodavnicama i mawe deviza u mewa~nicama. Time se stvara privid da se ne{to kre}e naboqe, ali se samo dodatno potkopavaju osnovne neravnote`e koje gu{e ovu privredu. Ni{ta za posledwih sedam ili osam godina nije ura|eno na otklawawu strukturnih uzroka na{ih ekonomskih problema.

Najavqivane se ozbiqne poreske reforme, a onda se pristupilo tek sitnim izmenama poreskih nameta, poput pove}awa PDV-a na kompjutere, da bi

se i od toga na kraju odustalo zarad marketin{kih ciqeva.

Da li je ova Vlada uop{te sposobna da defini{e neke ekonomske politike na du`i rok?

– Ova vlada je iznad svega pokazala da nije ozbiqna i da nema jasnu viziju i strategiju. De{avalo se nebrojeno puta do sada da se usvoji neka odluka, da uslede `estoke reakcije javnosti i da onda Vlada ka`e “puj pike ne va`i” i promeni svoju odluku. Ali vrhunac ludila je da poslani~ka grupa vladaju}e koalicije predla`e amandman kojim se mewa zakon koji je predlo`ila Vlada, kao {to se sada desilo. To nam govori da se predlozi zakona donose bez ikakve ozbiqnije analize. Da je dr`ava uvela vi{i PDV na kompjutere, ne verujem da bi se od toga buxet pove}ao za ne{to vi{e od 200 ili 300 miliona dinara, a pri tom Vlada 10 godina pri~a da joj prioritet razvoj informati~kog dru{tva. Uz to su svi ~lanovi Vlade glasali za pove}awe tog poreza, ali im se onda javila naknadna pamet da to nije dobro pa su ostavili ministarku finansija na vetrometini kao da je to sve ona sama uradila. Nije to jedini takav slu~aj i to nam govori da, ne samo da nisu dobri odnosi me|u koalicionim partnerima, ve} i da se ovde politika vodi tako da je od su{tinskih reformi va`niji marketing. Po{to do izbora ima bar jo{ cela godina, samo se pla{im {ta }e nam se sve de{avati u narednom periodu.

Vladimir ^vorkov

BRANISLAV GRUJI], PREDSEDNIK SRPSKOG POSLOVNOG KLUBA „PRIVREDNIK”

Srbija nema klasi~ne tajkune okom cele protekle godine srpski privrednici i bogata{i pozivani su da barem deo svog ste~enog blaga, za koje niko zapravo ne zna ta~no da ka`e ni koliko je ni gde se nalazi, podele s gra|anima Srbije. Pozivima se ~ak u nekoliko navrata pridru`io i {ef srpske dr`ave Boris Tadi}. Prvi ~ovek Srpskog poslovnog kluba „Privrednik“ i jedan od najbogatijih srpskih biznismena Branislav Gruju} u intervjuu za novogodi{we izdawe „Dnevnika“ ocewuje da je realno bogatstvo pojedinaca u Srbiji mnogo mawe nego {to se to u javnosti nastoji prikazati i {to gra|ani misle.

– Svuda u svetu pro{la godina je bila godina promene pona{awa svih socijalnih kategorija, pa i u dru{tvima koja su mnogo razvijenija nego na{e. Na `alost, poku{aj forsirawa preno{ewa modela pona{awa sa Zapada kad nas nije mogu} iz mnogo razloga, a osnovni je {to su percepcija i realno bogatstvo srpskih preduzetnika dve razli~ite kategorije. Odnosno, to bogatstvo je mnogo mawe nego {to se misli – ka`e Gruji}.

Po wegovim re~ima, o~ekivawe da se teret u velikim nesre}ama i kriznim periodima treba podeliti je opravdano, te se, tvrdi, 99 posto vi|enijih srpskih privrednika odazvalo i odaziva na sve mogu}e na~ine u podr{ci onima kojima je ta pomo} neophodna.

– Problem je {to taj deo bogatstva, kada bi i sav bio poklowen, ne bi mogao da re{i nijedan problem s kojima se na{a zemqa suo~ava, tako da ne vidim da }e prozivke pomo}i ikome, ni siroma{nima u Srbiji, ni politi~koj eliti, ni samoj privredi i privrednicima. Srpski privrednici ne mogu da zamene socijalnu odgovornost i funkciju dr`ave, jer }e onda prestati da bu-

T

du to {to jesu – pokreta~i privrede, stvaraoci novostvorene vrednosti i profita bez koga nema napretka ni novih radnih mesta. Najgore je imati tamo gde ve}ina nema. Otuda je logi~no da niko ne voli onog koji ima, u uslovima velike bede. Javqa se iracionalna ne-

tolerantnost prema svemu {to je druga~ije. Te emocije niko ne sme da zloupotrebqava i da ih poja~ava radi koristi – obja{wava Gruji}. z Ove godine je Srpski poslovni klub „Privrednik“ prvi put seo za sto sa sindikatima u nameri da se kao ozbiqan socijalni partner dogovori kako lak{e iza}i iz krize.

Mnogi su zamerili sinikatima {to su bili kod vas u [ekspirovoj, konstatuju}i da ih iskori{}avate kako bi ste se predstavili kao dobri privrednici, a da je prava svrha tog susreta bila da skinete sa svoje glave hipoteku da ste se odvojili od celog dru{tva?

– Srbija je stalno u potrazi za lo{im namerama, bez `eqe da se svako vi{e brine za “~isto}u svog doma”. Susret sa sindikatima je bio poku{aj socijalnog dijaloga dve interesne grupe, poslodavaca i predstavnika radnika. Ako udru`ewa sli~na „Privredniku“ u Evropskoj uniji, na primer italijanska ^onfindustrija, koja je s jedne strane kao udru`ewe privrednika (a nisu dr`avna privredna komora) partner Vlade, a s druge pregovara svake godine sa sindikatima o minimalnim cenama rada i uslovima rada, onda su sve to stvari koje su u celoj Evropi standard. Istine radi, to je tradicija duga vi{e od 65 godina, pa mo`da zato i funkcioni{e. z Dosta ~lanova va{eg kluba isti~e kako im smeta naziv „tajkun“.

Ima li Srbija svoje tajkune ili se ipak mo`e samo govoriti o bogatim poslovnim qudima i koliko je va`no da se pri~a o pojedincima a ne da se svi trpaju u istu vre}u?

– Bilo bi dobro da u novu godinu u|emo leksi~ki siroma{niji za jednu re~ – tajkuni. Iz `eqe da se pe`orativno izjasnimo o nekim qudima uveden je taj termin. Srbija ima privrednike koji su uspe{ni vi{e ili mawe, koji su poslovno vi{e ili mawe agilni, ali nema tajkune u pogrdnom smislu te re~i. Vrlo malo uspe{nih privrednika radi sa buxetskim naruxbinama, tako da ne mogu kao pravi zapadni tajkuni da se bogate na ra~un dr`ave. z Zamera se srpskim bogata{ima da se ovde bogate, a neki da su se devedesetih obogatili, a da ra~une i pare dr`e u inostranstvu. Ima li tu i~eg neobi~nog?

– To je opet jedna od legendi koja se vezuje za srpsku privredu, koju mo`ete ili mo`emo posmatrati na dva na~ina.

Ka`em posmatrati, jer nisam u{ao u

biznis s tih pozicija. Prvo, svako je mogao da prihvati da radi u odre|enim uslovima i ne mo`ete ga kriviti {to su pravila igre bila kakva su bila. Biznis je morao da igra po tim pravilima ili ga nije bilo. I u tim uslovima neki su opstajali i bili uspe{niji, a neki su nestajali i propadali. Sa druge, moralno - filozofske strane, potencira se teza da je u uslovima rata i sankcija nemoralno raditi i sticati, jer nisu uslovi jednaki za sve. Postavqa se samo pitawe kako bismo opstali, kako bismo pre`iveli da su svi digli ruke i ~ekali. Mnogi su, kao i ja, napustili zemqu i po{li u neizvesnost, a drugi su se prilagodili i radili.

Paori su heroji koje dr`ava mora da podr`i na svaki na~in [to se ti~e para u inostranstvu, svako ima pravo da u ciqu za{tite svoje i imovine preduze}a koje zastupa, u~ini sve {to mo`e, a {to je legalno i zakonito. ^iwenica da postoje takve pare treba da navede nadle`ne da postave pitawe sebi – za{to neko mora, da mu ne bi obezvredili imovinu, u Srbiji tako da se pona{a? Za{to Srbija ne mo`e da bude centar za vlasni{tvo ostalih firmi iz regiona i inostranstva uop{te? Za{to je sistem neprilago|en i neliberalizovan u domenu protoka qudi i kapitala? z Koliko je i sama dr`ava kriva {to se u protekloj deceniji nije obnovila sredwa klasa, ve} postoji samo ogroman procenat sirotiwe i desetak posto dobrostoje}ih biznismena, pa se „rupa“ izme|u jednih i drugih ~ini jo{ ve}a i crwa?

– Na{a prava sredwa klasa je u dijaspori. Drago mi je da je Cesidovo istra`ivawe potvrdilo ono {to sam vi{e puta govorio, a to je da su doznake u Srbiji od strane dijaspore na nivou 4 milijardi evra, {to je ekvivalent od minimum 20 milijardi evra bruto dru{tvenog proizvoda koje Srbi ostvare rade}i u inostranstvu u tu|im ekonomijama. I ne sla`em se s vama da postoji 10 posto dobrostoje}ih biznismena, jer da je to istina, bili bismo mnogo uspe{niji kao zemqa. To bi zna~ilo da postoje bogati koji bi sa svojim porodicama ~inili 40 posto populacije koja je obezbe|ena materijalno – hvala bogu, kod nas se unutar najbli`e porodice qudi i daqe bezgrani~no podr`avaju. z Ovih dana najavquju se novi porezi koji }e pogoditi sve gra|ane, ali bi, barem prema onome {to se obe}ava, najvi{e bi trebalo da se „rebnu“ bogata{i. Mogu li se problemi re{iti ve}im nametima za bogate, ili se re{ewa moraju tra`iti u drugom pravcu?

– Ve} sam rekao da sposobniji i bogatiji moraju vi{e da doprinesu i da vi{e daju, ali ako sistem postane destimulativan, onda }e osnovni pokreta~ privrede, a to je zarada i profit, prestati da pokre}e preduzetnike, od najmawih do najve}ih. Ne zaboravite, svako ko se odva`i da ulo`i ono malo para {to ima mora da radi dan i no}, pri ~emu mislim na one najmawe preduzetnike – zemqoradnike, trgovce – koji su za mene heroji i koje Srbija mora da podr`ava na svaki na~in. Oni su osnova za svaki daqi razvoj, za ve}e poreze, socijalnu pravdu. Pove}ati broj onih od kojih se mo`e naplatiti je kqu~ svega, jer 100 posto od nula je i daqe nula.

Qubinka Male{evi}

c m y

DNEVNIK

31.decembar2010-3.januar2011.

7

31.decembar2010-3.januar2011.

c m y

8

DNEVNIK

c m y

DNEVNIK

31.decembar2010-3.januar2011.

9

31.decembar2010-3.januar2011.

DNEVNIK

c m y

10

PUT OKO SVETA U 2010.

KATASTROFA: Eksplozija i potonu}e naftne platforme British Petroleum, 22. aprila, na 80 kilometara od obale Meksi~kog zaliva, izazvala je najve}e do sada izlivawe nafte u more, na~iniv{i nesagledive posledice po ekosistem na jugu SAD. Procewuje se da je do 16. jula, kada je zaustavqeno isticawe, 206 miliona galona nafte zavr{ilo u Meksi~kom zalivu. U nesre}i je stradalo 11 radnika. Protiv BP tu`be su podnele SAD kao i na stotine pojedinaca.

CRNA TA^KA: U obra~unima meksi~kih narko-kartela samo ove godine stradalo je 10.000 qudi, {to ovu, nekad vrlo po`eqnu turisti~ku destinaciju, danas svrstava u red najopasnijih zemaqa na planeti. Tako je u gradu Siudad Huaresu u proteklih mawe od tri godine ubijeno vi{e od 6.500 qudi. Predsednik Vinsente Kalderon poslao je 45.000 vojnika i policajaca u borbu protiv narko-mafije, a 5.000 wih patrolira ulicama Siudad Huareza. Pa ko voli...

ODGOVORNO: U ameri~kom Kongresu usvojen je zakon o reformi zdravstvene za{tite kojim je obuhva}eno 32 miliona Amerikanaca koji do sada nisu imali zdravstvenu za{titu. U toj oblasti od 30-ih godina pro{log veka nije bilo zna~ajnije regulacije. Mrqu na ovaj Obamin uspeh ostavio je poraz wegove Demokratske partije na novembarskim izborima za Kongres.

PRE@IVELI: Vi{e od milijardu qudi pratilo je u u oktobru u direktnom prenosu operaciju spasavawa 33 rudara koji su 69 dana proveli pod zemqom na dubini od 625 metara. Rudari su ostali pod zemqom 5. avgusta kada je do{lo do uru{avawa tunela. Prvih 17 dana bili su bez kontakta sa povr{inom, a pod zemqom su imali vrlo organizovan `ivot koji je podrazumevao odr`avawe reda i racionisawe vode i hrane. Operacija spasavawa trajala je oko 24 ~asa, a spasioci su rudare izvla~ili jednog po jednog u specijalnoj kapsuli.

PROTESTI: Evropqani su tokom 2010. izlazili na ulice vi{e nego ikada. Razlog - mere koju su wihove vlade preuzele u ciqu {tedwe i prevazila`ewe ekonomske krize.

Tradicionalno najburnije je bilo u Atini i drugim gr~kim gradovima gde su se anarhisti i drugi demonstranti `estoko sukobqavali sa policijom. Nezadovoqstva je bilo i u Francuskoj, Portugalu, [paniji, Irskoj, Engleskoj, ^e{koj, Poqskoj, Nema~koj...

PRIRODA: Razorni zemqotres pogodio je 12. januara Haiti usmrtiv{i vi{e do 230.000 osoba, dok je vi{e od 1,5 miliona qudi ostalo bez domova. I, kao da nije bilo dovoqno mizerije, tu karipsku ostrvsku dr`avu potresali su u me|uvremu politi~ki inspirisani nemiri, da bi na kraju izbila i epidemija kolere koja je do sada odnela 2.500 `ivota.

POGIBIJA: U jednom danu Poqska je ostala bez politi~kog i vojnog vrha dr`ave. U avionskoj nesre}i kod ruskog grada Smolenska, 10. aprila poginuli su poqski predsednik Leh Ka~iwski, wegova supruga i jo{ 130 putnika i ~lanova posade. U nesre}i su poginula i dva potpredsednika Sejma - poqskog parlamenta, potpredsednica Senata, ~etvoro najbli`ih saradnika Ka~iwskog u predsedni~koj kancelariji, {ef Biroa za nacionalnu bezbednost, na~elnik General{taba poqske armije, 11 poslanika, dva sentatora, poqski ombudsman...

PREPAD: Jedan od najkontroverznijih doga|aja 2010. godine bio je prepad izraelskih snaga na flotu sa propalestinskim aktivistima, u kojem je ubijeno devet turskih dr`avqana. Mirovni aktivisti uputilu su se ka Gazi s ciqem da probiju blokadu te palestinske oblasti i donesu humanitarnu pomo}, ali i da skrenu pa`wu sveta na te{ku situaciju u kojoj se tamo nalaze Palestinci.

RATNE IGRE: Natalo`ene tenzije na Korejskom poluostrvu do`ivele su svoju eskalaciju tokom 2010. godine kada je Severna Koreja ispalila torpedo i potopila ju`nokorejski ratni brod sa 46 mornara. Pred kraj godine Severna Koreja je ispalila vi{e desetina granata na ostrvo Jonpjong i u more na {ta je Ju`na Koreja uzvratila. ^etiri ju`nokorejska vojnika su poginula a 13 ih je raweno u tom artiqeriskom napadu. Tenzije su nastavqene i posle toga odr`avawem zajedni~kih vojnih manevara ju`nokorejske i ameri~ke armije

DNEVNIK

31.decembar2010-3.januar2011.

POGLED IZ BERLINA: DR@AVE REGIONA MORAJU [TO PRE UHVATITI EKONOMSKI KORAK SA EVROPSKOM UNIJOM

Novi „Mar{alov plan” za spas jugoistoka Evrope {tva i niskog prirodnog prira Pi{e: Du{an Reqi} {taja, naseqenost kopni za ~etrlast na prostorima deset hiqada du{a (bez iseqavabiv{e Jugoslavije iswa). ticala je zaredom tri Utisak je da vlast u Srbiji `eglavna politi~ka ciqa li da prese~e kosovski ~vor, bez od zavr{etka drugog svetskog rata ve}e javne rasprave, tako {to bi do sada. To su bili: obezbedila „teritoriju za prizna– izgradwa egalitarne i beskonwe“: ostanak severa Kosova u safliktne vi{enacionalne zajednistavu Srbije u zamenu za priznawe ce kroz samoupravni socijalizam i nezavisnosti ostataka pokrajine. „bratstvo i jedinstvo“ (1945-1989); No, ne nazire da bi SAD, ~ijom je – objediwavawe svih pripadnivoqom pre svega Kosovo potvr|eka nacionalne zajednice u istoj no kao nezavisna dr`ava od strane dr`avi (nacionalisti~ki najve}eg dela zapadnih zemapopulizam) (1989-2000); qa i wihovih saveznika, bi– „evropeizacija“: ulazak le spremne da prihvate podeu Evropsku uniju (EU) kao lu pokrajine. [tavi{e, natemeq trajnog mira i blagogove{taj da bi ameri~ke snastawa (od 2000. godine). ge iz baze „Bondstil“ na jugu Prvi ideal je nestao urumogle, u okviru KFOR, da {avawem Sovjetskog Saveza preuzmu od Francuske konkada se izgubio i zna~aj jutrolu nad severom Kosova, `noslovenske federacije za ukazuje da Va{ington nastoji stabilnost Evrope. Sloveda predupredi dovr{avawe nija je ostvarila drugi i treetni~ke podele na tom pro}i ciq pristupiv{i Evropstoru. skoj uniji kao nacionalno U svakom slu~aju, Nema~homogenizovana dr`ava. Hrka i druge vode}e ~lanice Re{avawe preostalih vatska je na pragu da to isto EU smatraju da je re{avawe teritorijalnih sporova na u~ini. Ostale biv{e jugopreostalih teritorijalnih slovenske republike su, u Zapadnom Balkanu bi}e preduslov sporova na Zapadnom Balkarazli~itoj meri, pod terenu preduslov za prijem u za prijem u ~lanstvo kandidata tom nasle|a nacionalisti~~lanstvo kandidata iz toga iz toga regiona kog populizma. Pristupawe regiona. Da na raspolagawu Uniji je i daqe neizvestan stoji jo{ dosta vremena za politi~ki ideal. Pri tom je, meutralizuje emotivni naboj koji vepronala`ewe re{ewa za kosovsko |utim, o~uvawe vere u ostvarqizuje ve}inu Srba za „ju`nu pokrapitawe je pogre{an utisak. Mo`e vost „evropeizacije“ od presudnog jinu“. Mo`da }e na du`i rok smida se o~ekuje da bi ve} s jeseni zna~aja za legitimitet post-sociruju}e delovati ~iwenica, ako se u 2011. godine, kada }e Evropska kojalisti~ke i post-nacionalisti~javnosti podrobnije razmotri, da misija verovatno preporu~iti ke vlasti. Sem pristupawa EU nese (albansko) stanovni{tvo KosoSrbiju za kandidata za ~lanstvo u ma mnogo {ta drugo da se ponudi va svake godine, zbog velikog priEU, pojedine ~lanice EU mogle da bira~ima jer su socijalisti~ki i rodnog prira{taja, uve}ava za trizahtevaju da se kosovsko pitawe nacionalisti~ki ideali u velikoj deset hiqada gladnih usta, dok u re{i pre nego {to se Srbiji odomeri potro{eni, a ekonomski naSrbiji (bez Kosova), na osnovu vibri taj status. Povrh toga, nema predak nedovoqan. soke prose~ne starosti stanovnisumwe da }e bar Holandija zahte-

V

odina iza nas osta}e zapam}ena kao jo{ jedan poku{aj vladaju}ih elita da razjediweni Balkan ukomponuju u savremeno evropsko dru{tvo. Posle svih u`asa ratova s kraja pro{log veka, postepeno su po~ela da ovladavaju miroqubiva evropska stremqewa. Me|utim, daqi uspeh ne}e zavisiti samo od odlu~nosti balkanskih lidera privr`enih evropskim integracijama. Potrebna je istorijski druga~ija podr{ka glavnih aktera globalne politike, jer su i sami dosta kumovali haoti~nom stawu regiona.

Analiti~ari se sla`u da je na Balkanu do{lo do promene politi~ke arhitekture. Stvorena je klima koja pogoduje prevazila`ewu nesporazuma, bez ~ega nema evropske budu}nosti na jugoistoku kontinenta. Treba, me|utim, re}i da su za uspeh novih politika u odnosima me|u susedima zaslu`ne i kadrovske promene u gotovo svim balkanskim dr`avicama. Do{lo je do pomerawa koja ohrabruju atmosferu pomirewa posle krvavih ratova na kraju pro{log veka. Istini za voqu, nijedan lider ne mo`e sam da preokrene tokove globalnih politi~kih procesa, ali oni svojim karakterom ~ine da atmosfera pregovora bude mawe ili vi{e opu{tena. Politike uvek defini{u partije, ali su lideri ti koji br`e ili sporije kruni{u politiku svake vlasti.

Prema standardnoj percepciji, Balkan je deo Starog kontinenta gde istorija optere}uje budu}nost. Na Balkanu je vekovima svako pokoqewe u~esnik bar jednog rata, pa se istorija uvek subjektivno tuma~i i prenosi budu}im generacijama poput obi~aja i tradicije. Ta subjektivna istorijska istina bitno odre|uje i politi~ku realnost, u prvom redu procese pomirewa. Otuda je prava sre}a kada lideri posleratne izgradwe imaju snagu da tra`e izviwewe i da pravdu za zlo~ine prepuste sudovima, a da se politika bavi budu}no{}u.

Minula 2010. }e, tako|e, u odnosima Hrvatske i Slovenije ostati zapam}ena kao po~etak re{avawa grani~nih i drugih pitawa, koja

G

Najslo`enija prepreka „evropeizaciji“ u Srbiji je kosovsko pitawe: kojim putem da se namiri moralni gubitak izazvan oduzimawem vi{e od desetine dr`avne teritorije koja je od posebnog zna~aja za nacionalni identitet? Finansijski dobitak koji je nastao time {to dr`avni buxet vi{e ne mora da snosi tro{kove za razvoj Kosova i izdr`avawe wegovih maltene dva miliona uglavnom siroma{nih i prete`no slabo obrazovanih stanovnika ne mo`e da ne-

PUT KA EVROPSKOJ UNIJI ~lanice EU i godina pristupawa

Finska 1995. [vedska 1995.

zemqe kandidati

Estonija 2004.

Danska 1973.

Velika Britanija 1973.

Nema~ka 1957.

Predsednik Boris Tadi} pola`e venac na Ov~ari

Va`ne poruke Tadi}a i Josipovi}a

daqe unapre|ewe atmosfere popu{tawa u novoj godini. Silajxi} je kao bo{wa~ki politi~ar u vo|ewu svakodnevne politike bio u dobroj meri optere}en logikom biv{ih vremena. U wegovom pona{awu je bilo dosta nervoze i razo~arewa kada god bi re{ewa i{la suprotno od ciqeva definisanih u rezoluciji Alije Izetbegovi}a. Novi lider Bo{waka Bakir Izetbegovi} }e, nema sumwe, tako|e delovati u okvirima politike svoje partije, ali postoje izgledi da }e sa mawe `ara braniti

nemogu}e opcije. Nedavno je predsednik RS Milorad Dodik komentarisao da Izetbegovi} ne}e odustati od ideje „jedan ~ovek, jedan glas“ i da }e se kao i Silajxi} zalagati za ukidawe prava veta Republici Srpskoj. Ipak postoji {ansa da }e mla|i Izetbegovi} razumeti da BiH mo`e da funkcioni{e jedino na bazi konsenzusa i da je pomirewe i uzajamano uva`avawe uslov opstanka zajedni~ke dr`ave, veruje Dodik.

Milo \ukanovi} je za dve decenije vladavine Crnom Gorom us-

Poqska 2004.

vati da se dotle okon~a i slu~aj Belgija 1957. ^e{ka „Mladi}“.

2004.

Slova~ka Luksemburg Irska Pojedini politi~ari u Nema~2004.

1957.

1973.

Austrija koj i drugim zemqama EU idu daqe: Ma|arska 1995. slute}i da bi pojedine zemqe s 2004.

Slovenija Francuska prostora Zapadnog Balkana mogle Rumunija 2004.

1957.

2007. da unesu u EU i svoje nere{ene Srbija Hrvatska probleme s tre}im dr`avama Italija Crna Gora ? [panija Bugarska (sve` u se}awu je slovena~ko-hr1957.

1986.

2007.

Makedonija vatski grani~ni spor), oni zahtePortugalija vaju da se budu}e ~lanice obave`u 1986.

Gr~ka da ne}e posezati za takvim sredTurska 1981. stvima – recimo da u budu}nosti Hrvatska (zbog spora oko granice Malta Kipar 2004. na Dunavu) ne}e blokirati Srbiju © GRAPHIC NEWS 2004. u EU ili Srbija jednog dana Kosovo. Pravni okvir EU ne predvi|a novniku, mereno kupovnom mo}i, {alovog plana“ za jugoistok Evrotakvu mogu}nost, pa se trenutno oko dve petine proseka EU, Hrvatpe. Bez ubrizgavawa novog (zapadrazmatra da li bi dr`ave-kandidaska dose`e dve tre}ine proseka nog, ruskog, kineskog, arapskog) ti mogle da preuzmu takvu obavezu EU, a Bosna i Hercegovina i Alkapitala region nema izgleda da kroz jednostranu politi~ku deklabanija su ispod tre}ine. Ni u jedubrza svoj ekonomski razvoj od ~eraciju prilikom pristupawa u noj dr`avi na prostoru Zapadnog ga u velikoj meri zavisi daqa poUniju. U celini, izgra|ivawe doBalkana nema izgleda da se u doliti~ka stabilizacija. Podjednabrih odnosa sa dr`avama u okru`egledno vreme dostigne privredni ko va`no je bitno pove}awe ulagawu je tako|e predurast ve}i od oko wa u „qudski kapital“, zna~i u slov koji kandidasedam odsto godiobrazovawe, posebno za tehni~ka i Vlast u Srbiji ti za ~lanstvo mo{we koliko je neodruga savremena zanimawa. Uporaju da ispune. phodno da bi se doredne analize pokazuju da kvali`eli da prese~e Konkretno, od Srvoqno smawio tet sredwih i visokih {kola svuda kosovski ~vor bije i Hrvatske zarazmak u odnosu na u regionu bitno zaostaje za evroppadne dr`ave o~eprosek Evropske skim prosekom. Poznato je da samo kuju da u najve}oj mogu}oj meri dounije. Nema nagove{taja da bi inobrazovani qudi sa dobrim ekoprinesu prevazila`ewu me|uetdustrijska proizvodwa i izvoz monomskim izgledima u~vr{}uju sreni~kih trvewa u Bosni i Hercegogli bitnije da porastu, a maltene dinu dru{tva koja, po pravilu, vini. Od Albanije i Srbije to se svuda rastu zadu`enost i nezapoodoleva isku{ewima populizma i o~ekuje u odnosu na Makedoniju, i slenost. Razvojni model, koji su radikalizma. Postojawe takvog tako daqe u celom regionu. preporu~ile EU, Svetska banka i te`i{ta dru{tva je neophodno da Srbija i ostale zemqe Zapadnog druge me|unarodne ustanove, dosad bi se ostvarila „evropeizacija“ Balkana suo~ene su tako|e sa mnonije doneo o~ekivani ishod u jugodr`ave u kojoj promene na vlasti gim ekonomskim te{ko}ama. One isto~noj Evropi: brzom privatine moraju da zna~e odmah i nametamoraju da ekonomski {to vi{e suzacijom i uzimawem kredita u inowe sasvim druga~ijih politi~kih stignu Evropsku uniju da bi posle stranstvu nije ostvaren „veliki ciqeva kao {to je to bio slu~aj u pristupawa bile u stawu da izdrskok napred“. pro{losti na podru~ju biv{e Ju`e konkurenciju na wenom jedin[ta da se ~ini? Vi{e nego ikad goslavije. stvenom tr`i{tu. Sada je, prema tokom proteklih dvadeset godina (autor je istra`iva~ podacima statisti~ara EU, dru„tranzicije“ name}e se neophodInstituta za me|unarodne odnose {tveni proizvod Srbije po stanost pokretawa neke vrste „Mari bezbednost u Berlinu)

Proevropske struje i hladni tu{evi

Predsednici Boris Tadi} i Ivo Josipovi} su minule godine ulo`ili dosta energije u re{avawe svih onih pitawa od kojih zavise nacionalni razvoj i evropska perspektiva Srbije i Hrvatske. Nije bilo nimalo jednostavno posetiti zajedno i polo`iti cve}e na mesta gde su vojske ili paravojske streqale civile samo zato {to su Srbi ili Hrvati. Taj smeo gest dva predsednika postaje model kako i Srbi i Hrvati moraju da gledaju na budu}u saradwu kao susedi, neizbe`no upu}eni jedni na druge.

Letonija 2004.

Litvanija 2004.

Holandija 1957.

GODINA ZA NAMA: NASTAVAK REDIZAJNIRAWA PRILIKA NA BALKANU

dve decenije optere}uju wihove bilateralne odnose. To je, me|utim, bilo mogu}e tek dolaskom na vlast novih premijera u Zagrebu i Qubqani, Jadranke Kosor i Boruta Pahora. U kontekstu otopqavawa odnosa me|u susedima na Balkanu vaqa primetiti i to da su se odnosi Srbije i Hrvatske pomakli s mrtve ta~ke tek odlaskom u penziju hrvatskog predsednika Stipe Mesi}a. To nikao ne zna~i da je Mesi} bio protiv poboq{awa odnosa sa Beogradom, ali je ~iwenica da je upravo on bio posledwi predsednik raspadnute zajedni~ke dr`ave, a to je na odre|eni na~in budilo sumwu u iskrenost wegovih zalagawa.

Svi su izgledi da }e i odlazak Harisa Silajxi}a i Mila \ukanovi}a na svoj na~in ohrabriti

11

peo da pro|e put od Milo{evi}evog saborca do otvorenog protivnika, i kasnije „gospodara“ samostalne Crne Gore. Na tom putu nije prezao da ide i protiv interesa suseda, pre svega Srbije.

Ipak, pod wegovim ~vrstim vo|stvom Crna Gora je do{la do praga EU. U tom razdobqu su se, me|utim, kumulirala i mnoga sporna pitawa koja su postala ko~nica demokratskog razvoja Crne Gore.

Pri~e o tome da je \ukanovi} za{titnik korupcije su ne{to {to }e vreme da razre{i. U ovom slu~aju bitno je da politika na du`e staze zahteva povremeno osve`avawe – bar u kadrovskom smislu.

Jer, o kakvoj demokratiji se mo`e govoriti kada jedan ~ovek, nezavisno od wegovih kvaliteta, postane nezamewiv decenijama?

Makedonija je jo{ jednu godinu provela zakovana izme|u evroatlanskih aspiracija i protivqewa susedne Gr~ke da biv{a jugoslovenska republika sa~uva to ime. Re~ je o eklatantnom prime-

ru kako istorija, nacionalni simboli i duh pro{losti blokiraju strategije budu}nosti. Tradicionalno obra}awe naciji predsednika \or|e Ivanova na kraju godine, izazvalo je {irom Makedonije dosta nepovoqnih komentara.

Ivanovu i ostalima u vrhu dr`ave se zamera da nemaju ideju kako da zemqu izvuku iz gliba pro{losti, koji preti da radikalizuje odnose unutar zemqe.

Posebno poglavqe u poku{aju definisawa nove politi~ke arhitekture balkanskih prostora ~ine odnosi Beograda i Pri{tine.

Zajedni~ka rezolucija Srbije i zemaqa EU na zasedawu Generalne skup{tine UN u septembru o Kosovu otvorila je {ansu da Srbi i kosovski Albanci pokrenu novi dijalog i po~nu samostalno da re{avaju me|usobne probleme. Priznavawem samoprogla{ene nezavisnosti Kosova, Sjediwene Dr`ave kao i velika ve}ina razvijenih evropskih dr`ava su ponovile gre{ke iz pro{losti velikih

sila na Balkanu. Ume{av{i se u kosovsko pitawe one su, kao mnogo puta do sada, nametnule re{ewa u skladu sa svojim trenutnim interesima i vi|ewima, ne pitaju}i mnogo one o ~ijim se sudbinama radi. Takva praksa je upravo uzrok dana{we situacije – da svaka nacija u regionu ima mawe ili vi{e nerazja{wena pitawa sa susedima. U tom smislu najavqeni dijalog Beograda i Pri{tine jeste poku{aj da se uspostavi ravnote`a i prekine s ka`wavawem samo jedne strane u sukobu. Dok se to ne sprovede, istorijska pitawa }e i daqe odre|ivati budu}nost.

Kosovsko pitawe je skop~ano i s unutra{wom krizom vlasti u Pri{tini, a decembarski izbori umesto da budu}im pregovara~ima daju puni kredibilitet, pra}eni su otkrivawem jakih indicija o ratnim i posleratnim zlo~inima albanske strane i kriminalu na Kosovu. Do{lo se u situaciju da su upravo oni kojima su bira~i 12. decembra poverili vlast direktno osumwi~eni za te{ka nedela.

Tako se tamo opet polako zatvara za~arani balkanski krug jedne nedovoqno mudre i kontrolisane me|unarodne politike iz koje je |avolski te{ko iza}i.

Uop{te uzev, Zapad je u{ao u razbijawe komunizma bez jasne strategije. U uspostavqawu tr`i{ne ekonomije se nisu birali partneri, niko nije proveravao wihove namere, jer je bilo bitno da se {to pre privatizuju centralizovane ekonomije. Otuda su minule dve decenije tranzicije vi{e li~ile na bukvalno rashodovawe komunisti~kog sistema, a veoma malo ili nedovoqno je u~iweno na izgradwi novih odnosa u duhu evropskih vrednosti. Na prostoru biv{e Jugoslavije tranzicija je u isto vreme i deo smirivawa i uklawawa posleratnih tenzija i posledica.

Kako se stvari postepeno normalizuju, tako }e i neke strane politike, veoma aktivne u rasturawu Titove Jugoslavije, morati da priznaju svoje zablude, da puste svoje biv{e miqenike niz vodu – i da se mewaju. Od toga }e dobrim delom zavisiti i ishod o~ekivanog dijaloga Srba i Albanaca.

Petar Tomi}

12

DNEVNIK

31.decembar2010-3.januar2011.

DUGOGODI[WI AMBASADOR PRI UN BRANKO BRANKOVI] ZA „DNEVNIK” IZDVOJIO PIKANTERIJE IZ SVOJE DIPLOMATSKE KARIJERE

I Kastro je video Tita I z karijere diplomate ambasadora Branka Brankovi}a, danas specijalnog savetnika predsednice parlamenta Slavice \uki}-Dejanovi}, te{ko je izabrati najinteresantnije doga|aje „prelistavaju}i” preko 28 godina provedenih u Ministarstvu spoqnih poslova. S posebnim ponosom ka`e da je pro{ao sve instance, od tzv. referenta, preko raznih savetni~kih mesta, na~elnika uprave za UN, pa sve do pomo}nika ministra za ceo sektor multilaterale, da bi dva puta bio imenovan za ambasadora u @enevi.

– Boravak u na{oj misiji UN u Wujorku ostavio je jako veliki uticaj na moj razvoj i formirawe kao diplomate. Tu se prelamaju sva svetska zbivawa, svedoci ste izvanrednih doga|aja za koje ne biste ni sawali da mo`ete da prisustvujete i sretnete izuzetne diplomatske i brojne svetske li~nosti. Tada je dr`avni sekretar SAD bio Henri Kisinxer, u to vreme velika marka, a nikada nije dolazio u Generalnu skup{tinu a da nije poveo oca i majku. On je ostajao {est, sedam dana i wegovi govori su bili veoma zapa`eni, iako nikada nije govorio vi{e od {est do sedam strana, {to je, recimo, od 10 do 15 minuta. Ali je uspevao sa wegovom velikom pame}u i sposobnostima da u tih sedam strana ka`e sve {to je va`ilo kao ameri~ki stav prema svetskim zbivawima.

Ameri~ka delegacija uvek je imala neku zna~ajnu li~nost iz sveta filma i pozori{ta, tako da je me|u wima bila jedna od najve}ih zvezda ameri~kog mjuzikla Perl Bejli, i kao ~lan delegacije i kao crnkiwa dr`ala govor o dekolonizaciji, po{to u to doba to bilo zna~ajno. Sala u Generalnoj skup{tini bila je prepuna kada je ~lan delegacije bio ~uveni glumac Pol Wumen i govorio o problemima razoru`awa i naoru`awa. Naravno, ne treba ni re}i da je najve}i deo publike ~inio `enski svet.

Samit u Havani Kada sam se 1979. godine vratio iz Wujorka, postavqen sam za generalnog sekretara jugoslovenske delegacije na 6. Samitu nesvrstanih u Havani, koju je predvodio Tito. To je bio i wegov posledwi boravak na

takvom skupu, po{to je idu}e 1980, u maju umro.

Ceo taj sastanak je obilovao ozbiqnim nesuglasicama izme|u jedne linije koju je predvodio kubanski predsednik Fidel Kastro, koji je `eleo da se u zavr{nim dokumentima na|u vrlo o{te i direktne optu`be protiv zapadnog sveta i SAD. Nasuprot tome, na{a delegacija se zalagala da se nesvrstani u duhu svoje uloge ne svrstavaju ni na jednu, ni na drugu Branko Brankovi} (desno) u dru{tvo generalnog sekretara UN Kurta Valdhajma i prijateqa iz „tre}eg sveta” stranu. Da smo pristali na Kastove predloge, svrstali bi se u to doba veo sa sobom, ve} ga je ostavio sa delegacijom, iako je samo on prisustvou deo sovjetskog bloka. Bila je te{ka borba – puno sastanaka, predlovao wihovim razgovorima i znao o ~emu su pri~ali u ~etiri oka. ga, a mi smo na wihov dokument podneli 120 strana amandmana. Bila je Britanci to `iva aktivnost, bili smo u kompleksu vila blizu konferencijskog centra i svi dr`avnici su hteli da do|u kod Tita i da se sa stanu s Kada u pitawu moj boravak u Velikoj Britaniji sredinom osamdesetih – wim. Po{to u po~etku stvar nije i{la ba{ najboqe, predsednik Tito ma koliko bili profesionalac, mnogo toga mo`ete da nau~ite od wih. Dije posledwe ve~eri u devet sati seo u klupu i ostao do devet ujutro inplomatija je zanat koji se u~i i najboqe je da se po|e od {egrta, preko kalterveni{u}i s mesta do zavr{etka konferencije, kako bi dokument fe do majstora. Sre}an sam {to sam imao prilike sve to da pro|em. U diispao kako smo mi i jedan veliki broj nesvrstanih zemaqa `eleli. plomatiji postoje odre|ene zakonitosti. Pod jedan morate da budete ’prePredsednik je jo{ tada bio zdravstveno na~et, ali jako rapolo`en. Dozentabl’ kad nastupite, da predstavqate zemqu. To zna~i da uvek morate {ao je i rekao: “Idem da odspavam dva-tri sata i u podne se vidimo na ru~biti oprane kose, da ne sme nijednog trenutka da vam fali nijedan jedini ku”. I ru~ao je slatko, kao da je najzdraviji ~ovek na svetu. Naravno, na zub, da morate uvek biti s ~istom ko{uqom i kravatom, da su vam cipele aerodrom ga je ispratio Kastro li~no. Kada je Tito seo u svoj specijalni uglancane kao ogledalo. Na taj na~in stvarate prvi utisak. Druga stvar, avion, Kastro je bio iznena|en {to na{eg prevodioca za {panski nije pomorate da znate materiju o kojoj razgovarate s kolegom, bilo koja svetska ili unutra{wa zbivawa da su u pitawu, jer na taj na~in obezbe|ujete da ste sagovornik – u suprotnom s vama ne}e niko da razgovara. Tre}e, morate odli~no da poznajete jezik.

U Velikoj Britaniji gde su izuzetni tradicionalisti, igrawa nema, ako nemate ta tri elementa ne}e da vas pogledaju, a kamoli da im budete kolega i sagovornik. Kada sam engleskoj kraqici predstavqen kao mladi, novi politi~ki savetnik, ona je odmah rekla: „Znam, koliko sam upoznata mi nikavih politi~kih problema nemamo izme|u Jugoslavije i Velike Britanije, da li se varam?”. Rekao sam joj: „Ne varate se, odli~ni su nam odnosi“. „Znala sam ja za to“, rekla je i tako porazgovarala sa svima. Ona je od Forin ofisa o svakom novom diplomati bila briqantno brifirana.

Uloga Mesi}a i Lon~ara Kada je 1990. po~eo raspad Jugoslavije, bio sam imenovan za na~elnika Uprave za UN. Tada je Savezna vlada i Predsedni{tvo SFRJ na ~elu sa Brankom Kosti}em, donelo odluku da se od UN tra`i da pod hitno po{aqe trupe u Slavoniju. U kabinetu kod ministra spoqih poslova Budimira Lon~ara, bili smo jedan od starijih ambasadora, generalni sekretar, biv{i ambasador UN i ja. Stigao je tekst iz Predsedni{tva, bio je petak popodne, a trebalo je da Lon~ar potpi{e i da to odmah ode generalnom sekretaru i SB UN. Lon~ar je to pro~itao i rekao: „Ja ovo potpisati ne}u, jer se govori ru`no o Hrvatskoj, dovi|ewa“... uzeo torbu i napustio sastanak.

Seli smo da vidimo {ta }emo, zvali Kosti}a koji je bio u Crnoj Gori, jedva smo ga negde u brdima na{li, da bi na kraju pristao on da potpi{e.

U jesen naredne godine Stipe Mesi} kao predsednik Predsedni{tva sti`e u Va{ington iz Beograda i po{to ne veruje JAT-u vozi ga specijalni avion austrijske kompanije. Nas nekoliko mla|ih smo bili u misiji na Pe-

Milutinovi}evi specijalni letovi Delegacija u Rambujeu bila visoko kvalifikovana za pregovore, tu su bili univerzitetski profesori, me|u kojima Ratko Markovi} i jo{ nekoliko profesora me|unarodnog prava. Bili su kompetentni za pregovore i dogovore, ali ne i za dono{ewe odluka u smislu „bombardovawe ako ne prihvatate“. Sam zna~aj te delegacije ni jednog momenta nije bio umawen zbog toga {to pored Milana Milutinovi}a s nama nije bio i Slobodan Milo{evi}. Bilo je nekoliko stvari, nekih kqu~nih predloga koji su i{li, a Amerikanci su pitali da li o tome zna Milo{evi} i da li je saglasan. Naravno da ni{ta nije i{lo bez Milo{evi}a, a naravno ni da Milo{evi} nije mogao da do|e u Rambuje na taj nivo i da razgovara. O svemu {to se tamo radilo od re~i do re~i je Milo{evi} bio upoznat i Milutinovi} je specijalom leteo svako malo za Beograd po instrukcije. toj aveniji kad je do{ao do vrata jedan ameri~ki bezbednosnik iz FBI koji nam je rekao da }e Mesi} kroz dva sata biti u Wujorku i da ho}e da do|e u misiju, kao i da on mora da proveri bezbednost. Rekli smo mu: „Dragi prijatequ, preko ovog praga je Jugoslavija, do praga ste vi. Ne brinite za bezbednost, vi da proveravate na na{oj teritoriji ne dolazi u obzir“. Kroz pola sata javqaju nam da Mesi} ne}e do}i u misiju ve} u rezidenciju kod ambasadora. Tamo je oti{ao sa Lon~arom i tada su nam oteli rezidenciju koja je bila na{e vlasni{tvo. Ali misiju smo sa~uvali.

Bez pomo}i Rusa u Rambujeu Dok sam bio ambasador u @enevi 1999. godine, poslali su me da budem neka vrsta savetnika u okviru na{e delegacije na pregovorima u Rambujeu.

Glavni koji su s nama razgovarali bila je trojka koju su ~inili bivi{i ambasador u SRJ iz Austrije Volfgang Petri~ u ime EU, ameri~ki ambasador Kristofer Hil i ambasador Rusije Boris Majorski. Prva dvojica su sve radili, Majorski se dr`ao sa strane. Znali smo da je kompletno prislu{kivawe u zamku organizovano od strane francuske obave{tajne slu`be i to nije bilo sporno, ali hteli smo da proverimo u kojoj meri su nas prislu{kivali i kome su to davali od raznih delegacija i uspeli smo. U jednom razgovoru u na{oj kancelariji rekli smo „evo sad }emo da damo tri amandamana“ na neki tekst i posla}emo Kristoferu Hilu i drugim amabasadorima. Naravno, mi smo spremili i poslali dva. Nije pro{lo pet minuta, a Kristofer Hil se sjurio kod nas u salu i pitao: „Izvinite, a gde je tre}i amandman“? A mi smo se napravili ludi i pitali: „A koji tre}i amandman“? On je sve shvatio, pocrveneo je `estoko, okrenuo se i iza{ao napoqe, jer smo na taj na~in sebi i drugima potvrdili da znamo da nas prislu{kuju. @elim da ka`em i ovo – mi od ruske delegacije tada nismo imali nikakve pomo}i. Sedeli smo jedno ve~e, bio je [ainovi}, jo{ dvoje – troje i ja, Majorski nam je rekao da moramo da potpi{emo jer }e nas bombardovati.

Meni se ote: „Dobro, ako ho}e da nas bombarduju, {ta }ete vi Rusi da radite“? On je kratko rekao: „E, ne mo`emo mi tu ni{ta“. „U tom slu~aju, hvala i dovi|ewa”, rekao sam i ustao. Nisam hteo vi{e da razgovaram. Jeste da Rusi nisu ni{ta potpisali u Rambujeu, ali taj ambasador imao je direktne instrukcije da }uti i da se pravi lud jer su znali da }e biti bombardovawa i da oni ne}e ni{ta preduzimati..

Svetlana Stankovi}

DNEVNIK

31.decembar2010-3.januar2011.

13

VIRTUELNE DRU[TVENE MRE@E UNELE REVOLUCIJU U RAZMENU (NE)BITNIH INFORMACIJA ko je svet ikada bio globalno selo samo na re~ima, internet i pripadaju}e mu dru{tvene mre`e su, bez sumwe, inicijalnu ideju dovele do renesanse, zabijaju}i tako, po nekima, posledwe eksere u kov~eg autenti~sigurno je neki te{ki “Zunga” ovine privatnosti koje se svesno oddru{tvena mre`a u nas i procewuJesu li onda klasi~ni mediji, nasnik... ri~emo. Istina, samo virtuelno je se da 86 odsto korisnika interro~ito ovi {tampani, polako ali Dodu{e, postoji i tre}i mogu}i ali, opet, ko danas mo`e autorineta u Srbiji poseduje „Facebook“ sigurno prevazi|eni kao prespori razlog, jer iako FB u osnovi nije tativno da ka`e {ta je stvarno a nalog. i preop{irni za moderne uslove mre`a za tra`ewe partnera, emo{ta ne, sem nas samih, na osnovu Jedan drugi globalni fenomen `ivota? Mo`da. I ko je, ako se na tivne veze su i te kako mogu}e, a sopstvene percepcije, individu„Twitter“ je sasvim druga pri~a, jer zalu|enike za dru{tvenim mre`amnogi nisu odoleli porivu da i ovalno, pa makar i sto puta bili u tamo umre`eni korisnici rade ma ~esto gleda kao na asocijalne otde potra`e nekoga za vanbra~ni krivu. Za{to bi bile povezane saupravo to – razmewuju kratke porupadnike, zapravo dru{tveniji – seks na brzaka ili virtuelna zadomo vlade, korporacije i me|unake i ukazuju na ono {to bi nekome prose~an gra|anin koji pola `ivovoqstva. Pritom je vrhunac ove morodne kriminalne organizacije, zaista moglo biti relevantno, a ta provodi kraj televizora i kusa derne ere kada se sve to odigrava koje, na ovaj ili onaj na~in, upraunutar neke od igrica, izme|u dva vqaju na{im sudbinama? ^itav z Danas vi{e od 500 miliona qudi {irom sveta ima aktivan ra~un “avatara”. Zbog toga se tako|e otvasvet se povezao izme|u sebe, samona Fejsbuku, a polovina wih je na mre`i svakog dana. raju brojni la`ni profili, postastalno odre|uju}i poentu tog z U Srbiji oko dva miliona qudi ima profil na Fejsbuku, u Hrvatvqaju fejk slike na kojima su svi umre`avawa, bilo da je u pitawu skoj 1,2 miliona, u BiH oko 800.000, u Makedoniji 700.000, Sloveniji mladi, lepi i erotizirano po`eqciqano smislena zarad razmene 500.000... ni i vi{e nisu retki brakovi koji relevantnih informacija ili z Fejsbuk u zemqama u na{em okru`ewu najvi{e koriste mu{karci, pucaju zbog ovisnosti od FB-a i tapak krajwe trivijalna razbibria ve}ina ~lanova je u dobi izme|u 18. i 34. godine. mo{wih zavodqivih prijatega; uz koju dan u kancelariji iz koz Najve}i porast broja novih korisnika Fejsbuka zbele`en je me|u qa/ica. Pritom nije mali broj onih je su odnedavno i cigarete prote`enama starijim od 55 godina. Na Balkanu najbr`i rast ~lanstva belekoji svoje provokativne fotograrane, lak{e i br`e prolazi... `i grupa qudi iznad 65 godina. fije i neke ba{ li~ne podatke poPre ne{to vi{e od pola decez Svaki korisnik Fejsbuka ima prose~no 130 prijateqa. stuju pod stvarnim imenima, zbog nije, izvesni harvardski “gik” po z Jahu je 2006. godine ponudio Marku Zakerbergu milijardu dolara ~ega neka istra`ivawa govore da }e imenu Mark Zakerberg je zapo~eo za prodaju Fejsbuka, {to je on odbio. Pametno je uradio budu}i da je wemnogi klinci kroz desetak godina, revoluciju, ubaciv{i nedostaju}i gov proizvod 2009. procewen na ~etiri, a danas se smatra da vredi izkada budu `eleli da na|u posao ili za~in u sme{u – omogu}io nam je me|u 8 i 12 milijardi dolara. stupe u ozbiqnu vezu, biti prinu|esvima da se i zaista osetimo delom z Inicijalni investitor u Fejsbuk je bio Piter Til, osniva~ PejPeni da u potpunosti mewaju identifamozne globalne internet mrela – internetske kompanije koja omogu}ava da se uplate i prenos novca tet i li~ni izgled, upravo zbog ono`e i da na jednom mestu brzo razobavqaju preko mre`e. Wegovih 500.000 dolara pomoglo je Fejsbuku da ga {to danas rade i objavquju na mewujemo sve {to po`elimo sa postane svetski fenomen. mre`ama kao {to je “Facebook”. Nasvojim prijateqima. Tako je naz Jednu `enu biv{i suprug je izbo na smrt no`em po{to je na svom ravno, mo`e sve to bude i sasvim lestao “Facebook” a sve ostalo je profilu svoj qubavni status iz „udata“ promenila u „slobodna“. staje toliko zatrpan objavama i zahpo iskustvo, poput nedavne vesti da istorija. Danas na ovoj dru{tvenoj nih budala{tina, kojih nimalo ne z Koliko je Fejsbuk u{ao u sve pore dru{tva svedo~i i ~iwenica da tevima iz omiqene razbibrige, da se 77-godi{wa bakica udala za svog mre`i aktivan nalog ima preko mawka, ba{ kao ni wihovih sledje australijski sud poziv uru~en preko ove popularne gurpe proglasio sve to na kraju mo`e rezultovati pet godina starijeg prijateqa sa 500 miliona korisnika {irom benika. Korisnici me|usobno deva`e}im i zakonski obavezuju}im. blokirawem profila od strane FB-a... sveta, od kojih je makar polovina le fotografije, linkove ka intez Nesumqivo najpopularnija stranica Fejsbuka je bila ona o premipravih prijateqa, kojima }e sve to Ipak, verovatno kqu~na stvar svakodnevno, po vi{e sati, zaka~eresantnim informacijama i udarnulom kraqu popa Majklu Yeksonu. Na drugom mestu se nalazi stranica za „Facebook“ su takozvani „statuna na FB. Sledi ga koncepcijski u nim vestima, muzi~ke i druge “You sasvim sigurno i}i na `ivce. Ali o planetarno poznatom crtanom junaku Homeru Simpsonu. ni{ta zato jer su tu, za one neposi“, odnosno na~in da korisnik velikoj meri sli~ni “My space”, tube” klipove... i oko svega {to se z Procewuje se da infrastrukturu popularne dru{tvene mre`e ~ipravqivo navu~ene, ~itave horde svim svojim frendovima u svakom ali tron nijednog trenutka nije postavi se mo`e povesti ponekad ni ~ak 10.000 servera. Za wihovo teku}e odr`avawe potrebno je 100 mikvazi prijateqa koje su tu zbog trenutku obznani neku informaugro`en, a Zakerberg je u anketi i zaista plodna diskusija. Naravliona dolara. istog ciqa. Zapravo su mawe-vi{e ciju, stav ili trenutno ose}awe, “Tajma” nedavno progla{en za li~no, tu su i igrice koje su ~itavu z Slede}e godine u ovo vreme broj korisnika Fejsbuka bi mogao da sve igre i koncipirane na princikoje ovi potom „lajkuju“ ili dopunost godine. Po ~emu je taj famoideju verovatno uveliko odvele u dostigne milijardu. Tako }e taj servis postati jedna od ubedqivo najpu umre`avawa, tako da bez velike wuju svojim komentarima i mizni “Facebook” tako specijalan? potpuno drugom pravcu jer se sada mo}nijih marketin{kih i politi~kih poluga. zalihe istorazmi{qewima, po{alicaJednostavno, intemo`da i ve}ina ko{qaju}ih na “frima... Me|utim, nama grisao je u sebe risnika FB-a okuends” listi, koji Vest o smrti Majkla tako svojstveno, ovo prakti~no sve “ge- Iako „Fejs” u osnovi pqa upravo oko informacije se unutar te zajednipropagandu koja mu se tamo servira nije mre`a za Yeksona prvo je }e udovoqavati pre~esto ume da se xete” koji spajaju wih. “Mafia wars” i ce, iako je broj~ano neuporedivo ili onaj koji na internetu aktivno pretvori u op{tu qude, pre svega mawa od one na FB-u, {ire poput u~estvuje u razmeni informacija i, tra`ewe partnera, “Farmwille” vero- va{im zahtevima ugledala svet kao i od vas tra`iti „tvit”, pa je tek onda pquva~inu i me|umla|u populaciju vatno su najpopu{umskog po`ara i, malo po malo, na neki na~in, kreirawu javnog emotivne veze su isto to, ni nema sobno vre|awe zaali mu ni veterani larnije, ali postomewaju svet. U praksi to izgleda mnewa? Uostalom, sada kada su mii te kako mogu}e oti{la u medije {anse za uspeh. stupnika suprotstanisu odoleli. Udaji ~itavo obiqe ovako: vesti o smrti Majkla Xeknimalisti~ki laptopi i sve naNeki odlaze tovqenih stavova. qeni prijateqi su igara koje okupqasona ili ostavci Iva Sanadera su predniji smart telefoni dostigli liko da daleko da pored osnovnog Uostalom, Zakenberg kao da je svosada neuporedivo bli`i, a tu je i ju milione, teraju}i ih da tako prvo ugledale svet kao „tvitovi“, punu ekspanziju, konzumenti op{te otvaraju jo{ po nekoliko dodatnih jevremeno imao na umu upravo Sr~itav dijapazon novih likova koje provode ~ak i slobodno vreme kopa tek onda oti{le u medije. Druinformisanosti vi{e ~ak nisu ni profila, takozvanih “rudara”, koji be kada je kreirao FB, jer je ovde tek treba upoznati i podeliti s je nemaju. gim re~ima, kako to neko lepo revezani za ku}u i „uludo“ ar~ewe Retki su dovoqno gordi da pored slu`e samo tome da prikupqaju neoretko ko umeo da odoli porivu da o wima `eqe i interesovawa. ~e, dok „Facebook“ u informativvremena. Sre{}ete ih u kafi}ima svega toga pro|u neokaqani. Ve}iphodne predmete za igru i tako svemu ima svoje bitno mi{qewe i A qudi se tamo okupqaju oko nom smislu podse}a na centralni gde vole da popiju dobro pivo ba{ na se pre ili kasnije navu~e makar osnovni profil ~ine ja~im. Takvi potrebu da ga podeli sa {to {isvega i sva~ega u dru{tvene grupe, dnevnik s puno reklama i suvi{nog kao i vi i pro}askaju sa svojim prina jednu i onda kre}e agonija narkose bez gre{ke prepoznaju, jer ako rim auditorijumom. FB, izme|u od plemenitih inicijativa, preko sadr`aja, „Twitter“ je poput telejateqima, ba{ kao i vi. S tom razmanskog ra~unawa vremena prema neko ko ima preko 1.000 FB prijaostalog, pru`a upravo to, stoga je marketin{kih izleta i duhoviteksta ili brzog kajrona s kratlikom {to je wima svet na dlanu...

Aleksa Grube{a igricama a profil korisnika poteqa nije nikakav “celebrity”, sasvim vaqda i ubedqivo najzastupqenija tih lajt motiva, pa sve do potpukim, najva`nijim obave{tewima.

A

To FB or not to be

SRBIJA U NOVOJ 2011. PREBROJAVA I STANOVNI[TVO I BUYET

Kako smo odlo`ili popis opis stanovni{ta Srbije, koji je trebalo da po~ne 1. aprila, odlo`en je za {est meseci jer u buxetu za to sada nema novca i po~e}e 1. oktobra 2011.

Ceo posao ko{ta 32 miliona evra, a buxetom je dato 10. Para nema ni za popis poqoprivrede, koji nije ra|en posledwih 50 godina. Neki u dr`avi se ve} hvataju za glavu ne samo zbog toga {to za to nema potrebnih 16 miliona evra, nego i zato {to tu vaqa raspetqati zamr{ene vlasni~ke odnose i zemqi{ne statuse.

Elem, u novoj 2011. tog drugog popisa uop{te ne}e biti, ve} se start odla`e za 1. oktobar 2012. Da stvar bude zanimqivija, pre nego {to se pomisli na opu{tawe jer se o~ekuje da }e deo novca sti}i iz EU (10 miliona evra za stanovni{tvo, a devet miliona za poqoprivredu) mora}e se mewati zakoni o ta dva popisa jer su wima ranije utvr|eni rokovi. A to bi ve} mogao da bude deo pri~e o predizbornoj Srbiji.

Za veliki posao popisa stanovni{tva, ~ija obrada podataka i postepeno objavqivawe rezultata posle samog popisivawa traje ~ak naredne dve godine, ka`u da }e dati sliku dr`ave koju mo`emo zamisliti i kao sliku porodice za koju se ta~no zna koliko ima ~lanova i koje su starosti, odakle im novac za `ivot, gde `ive i na koliko stambenih kvadrata obitavaju, ~ime se zimi greju, idu li na posao automobilom ili javnim prevozom, jesu li joj deca informati~ki pismena i sli~no. Onda }e porodica, odnosno dr`a-

P

va, znati i {ta joj je ~initi. Npr. da li da deci omogu}i kupovinu kompjutera kako bi se podigla wihova informati~ka pismenost ili }e dr`ava mo`da popuwavati svoj buxet podi`u}i porez na ra~unare, od ~ega se uo~i nove 2011. ipak odustalo. Sve to pod uslovom da dece bude, {to je jedan ipak malo te`i problem koji duboko zadire u sve stariju Srbiju.

Kada jedan od 48.000 popisiva~a zakuca

{tinskih popisnih komisija i kontrolora. Sve zajedno, skoro 60.000 qudi.

– Ve} trpimo veliki pritisak i mnogi pitaju da li mogu da rade i zarade u tom poslu. Ipak, mora}e na javni konkurs ka`e za „Dnevnik“ direktorka pokrajinskog odeqewa Zavoda za statistiku Dragana Vidi}.

Zainteresovani bi se prijavqivali op{tinskoj popisnoj komisiji koju na

[ta je demografima jo{ zanimqivo Dr Branislav \ur|ev, profesor PMF-a u Novom Sadu, ka`e za „Dnevnik“ da u analizi novih podataka treba obratiti pa`wu na to da li }e se ponovo pokazati rast populacije, iako su, isti~e on, Vojvodina i cela Srbija veliko depopulaciono podru~je. Naime, u Vojvodini je popis 2002. pokazao da je broj Srba sa 1,3 miliona, pove}an za oko 200.000 u odnosu na deceniju ranije. Uprkos negativnom prirodnom prira{taju, demografi ovaj rast tuma~e prilivom izbeglica, Srba iz Hrvatske, BiH i Kosova, kao i promenama u nacionalnom izja{wavawu. na vrata doma}ina u Srbiji, ovaj }e ga najpre prepoznati po obele`ju koje }e morati da bude vidno, sa izlo`enom foto-legitimacijom, tj. ovla{}ewem za rad. A ima}e, ka`u, i specijalno dizajniranu torbu sa popisnim logom. Oni }e pitati za ime i prezime, pol, datum i mesto ro|ewa, JMBG, zanimawe, dr`avqanstvo, zavr{enu {kolu, izvore prihoda...

U odnosu na pro{li popis iz 2002, uvedena su nova pitawa o invaliditetu, informati~koj pismenosti, prevozu, vanbra~nim zajednicama i godi{tu `ivoro|ene dece. Plan je da bude anga`ovano jo{ 6.500 instruktora i 1.500 ~lanova op-

predlog op{tine osniva Zavod. Te komisije }e organizovati instruktore za obuku i testirawe kandidata, koji }e morati da ispuwavaju kriterijume da imaju najmawe sredwu {kolu, poznaju teritoriju, imaju status nezaposlenog, a vrednova}e se i iskustvo u popisu ili anketirawu.

Ceni se da }e samo popisiva~i ko{tati milijardu dinara.

Ako „sistem“ ne padne, pa se, ne daj bo`e, sve odu`i, prvi preliminarni rezultati popisa stanovni{tva trebalo bi da se znaju polovinom novembra. Uzgred, nema toga koji nekog mo`e naterati na izja{wavawe o verskoj i nacionalnoj pripadnosti. Nema

Popis

1921.

1931.

1948.

1953.

1961.

1971.

1981.

1991.

2002.

Vojvodina

28,9

29,2

30,6

31,3

32,2

34,6

36,2

37,7

39,8

Srbija

27,7

27,0

28,9

29,4

30,5

32,4

33,7

35,1

40,2

Sredwa starost stanovni{tva 1921-2002. godine

ni te pri~e o popisu stanovni{tva u kojoj se neko ne seti kako se tamo negde u Srbiji „pojavio“ neki Eskim. Sada se to malo unapredilo, pa se uo~i popisa ponegde mo`e ~uti i {tos o vanzemaqcima. Ustav Srbije, naime, ka`e da je izja{wavawe o nacionalnoj pripadnosti slobodno, i da niko nije du`an da se izjasni o tome.

Me|utim, smatra direktorka Vidi}, to izja{wavawe je u interesu etni~kih zajednica koje na taj na~in ostvaruju prava jem~ena Ustavom i zakonima. Ali u tu rubriku, dodaje ona, svako }e svojom rukom upisivati {ta `eli.

Srbija bez Kosova i Metohije je pre osam godina imala 7,5 miliona stanovnika, od kojih 6,2 miliona Srba. Po tom popisu slede Ma|ari sa 293,3 hiqade, Bo{waci (136,1 hiqada) i Romi (108,2 hiqade). Prema brojnosti, u samom vrhu su i „neizja{weni i neopredeqeni“ (107,7 hiqada) i to je stvar koja demografima „zapada za oko“, posebno kada je re~ o Vojvodini.

Demografi veruju da tu postoji veza izme|u ogromnog broja Jugoslovena koji su „nestali“ izme|u dva popisa, 1991. i 2002. godine (pad sa 170 na 50 hiqada) i izrazitog rasta „neizja{wenih i neopredeqenih“ (skok s pet na 50 hiqada).

– Raspad SFRJ i kriza 1990-ih uslovila je smawewe broja lica koja su se izja{wavala kao Jugosloveni, a u isto vreme, pove}awe onih koje ne `ele da se nacionalno izjasne ili opredele. Veliko pove}awe broja stanovnika koji ne `ele da se izjasne ili su nacionalno neopredeqeni i wihov zna~ajan udeo u ukupnom stanovni{tvu, kao i zna~ajan pad broja

Jugoslovena u istom vremenskom rasponu, govori nam o mogu}oj vezi izme|u ove dve grupe stanovni{tva – pi{e u svom nau~nom radu Ivan Marinkovi} iz Instituta dru{tvenih nauka.

Kao i ranije prebrojavawe, i ovo predstoje}e prati fama o mogu}im (zlo)upotrebama podataka, mada zvani~nici uveravaju u to da je tajnost zagarantovana.

Narod, ipak, zanima kako to da statisti~are interesuje koliko doma}in ima prihoda i kvadrata ku}e, a to ba{ i poreznike, normalno, interesuje.

– Podaci iskqu~ivo slu`e za potrebe statistike – uverava direktorka Vidi}.

– I ne}emo pitati koliki su prihodi, nego koji su izvori prihoda, da li je to po osnovu rada, penzije, imovine, socijalnih primawa...

A u slu~aju da narod odbije da odgovori na pitawa ili ne govori istinu, propisane su kazne. One su ~etiri do deset puta ve}e od onih 5.000 dinara koje bi imao da plati pu{a~ koji kr{i Zakon o za{titi stanovni{tva od izlo`enosti duvanskom dimu, a za koji bi i Eskimi i vanzemaqci u Srbiji rekli da je jedini zakon koji se po{tuje, mada i tu ima istine i istine...

Sne`ana Nikoli}

Paketi}i, ~ekovi, lan~ paketi...

Posledwe dane stare godine predstavnici Grada posetili su brojne institucije, te je gradona~elnik Igor Pavli~i} ju~e obi{ao Gerontolo{ki centar gde je uru~io ~ek u vrednosti od dva i po miliona dinara, a istim iznosom obradovao je i Institut za zdravstenu za{titu majke i deteta. Osim toga, milion dina-

jalnu za{titu Verom Grkavac odneo poklone deci iz De~jeg sela, a potom obi{ao Narodnu kuhiwu gde je podelio lan~ pakete korisnicima i novogodi{we paketi}e wihovoj deci.

Paketi}e su ju~e dobila i deca iz Sigurne de~je ku}e, koju je posetio predsednik Skup{tine grada Alekasandar Jovanovi}.

A. V.

ra bi}e podeqeno na 200 porodica sa statusom izbeglica, centrima za rehabilitaciju biv{ih zavisnika nameweno je bezmalo 600.000 dinara, dok }e tri i po miliona biti iskori{}eno za nabavku dva vozila prilago|ena prevozu osoba s invaliditetom. Gradona~elnik je sa na~elnicom Gradske uprave za de~ju i soci-

Novosadska 31.decembar2010-3.januar2011.

Dom zdravqa : Sve slu`be Doma zdravqa danas }e raditi skra}eno, od 7 do 12 i od 12 do 17 sati. Tog dana od 17 do 20 ~asova i tokom praznika od 7 do 20 ~asova, de`ura}e lekari slu`be op{te medicine i medicine rada u objektu “« Jovan Jovanovi} Zmaj“, Zmaj Ogwena Vuka 19, dok }e pedijatri i stomatolozi raditi 24 sata, svih dana praznika. Patrona`ne sestre i ekipe slu`be ku}nog le~ewa de`ura}e tokom praznika svakog dana od 7 do 20 ~asova. Kol centar ne}e raditi tokom praznika – 1. 2 i 3. januara. 1. 2. i 3. januara 2011. godine 24 sata de`urne su ekipe u objektu „Jovan Jovanovi} Zmaj“. 1. 2. i 3. januara de`ura od 7 do 20 sati ambulanta „Jovan Jovanovi} Zmaj“. Slu`ba stomatolo{ke zdravstvene za{tite radi danas do 17 ~asova. Od 17 sati de`urne su ekipe u objektu „Wego{eva“, Wego{eva 32. Tako|e 1.2.3. de`ura ista ambulanta. Tim le-

Nagrade najboqim mladim novinarima Najboqi mladi on line novinari u Novom Sadu jesu Asja Francisti, za vesti objavqene na sajtu Radija “021”, Nemawa Vukovi}, na sajtu “Dnevnika” i Ivana Kupek, za “Blic”, procena je Novosadske novinarske {kole.

Prva nagrada oti{la je u ru-

ke Asje Francisti koja je dobila 50.000 dinara i set kwiga Novosadske novinarske {kole, koje su dobili i drugoplasirani Vukovi} i tre}eplasirana Kupek. Nagrade je u Gradoj ku}i mladim novinarima uru~io gradona~elenik Igor Pavli~i}.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

NOVI SAD OD 31. 12. 2010. DO 3. 1. 2011. GODINE

De`urstva za vreme praznika kar i medicinski tehni~ar de`ura}e tokom praznika od 7 do 20 ~asova u slu`bi ku}ne nege, slu`ba patrona`e de`ura}e tokom praznika od 7 do 20 ~asova. Slu`ba laboratorijske dijagnostike ne}e raditi do 4. januara. Ginekologija i specijalisti~ka slu`ba ne rade od 1. do 3. januara.

Apoteka “Liman” u Ulici Narodnog fronta 10 bi}e de`urna 1. januara, dok }e 2. januara raditi apoteka “23. oktobar” na Bulevaru oslobo|ewa 41. U ponedeqak 3. januara de`ura}e apoteka “Eskulap” na Trgu mladenaca 7.

Toplana: Slu`ba reklamacija Novosadske toplane tokom novogodi{wih praznika bi}e na raspolagawu od 6 do 22 sata. U slu~a-

BIOSKOPI Arena Sinepleks danas: sala 5 : “Montevideo, Bog te video!”

(14.30, 17.15, 20, 22.40), sala 3: “Guliverova putovawa 3D” (12, 14, 16), “Letopisi Narnije: Putovawe namernika zore 3D” (18), “Tron: Legat 3D (20.30, 23). Sutra i u nedequ bioskop ne radi.

Jadran od 1 do 5. januara “Artur 3 - rat dva sveta” (18), “[i{awe” (19.45), “Grad lopova” (21.30).

RO\ENI U novosadskom porodili{tu, od prekju~e 29. decembra u sedam ~asova do ju~e u isto vreme, rodile su: DEVOJ^ICE: Jelena Mandi} iz Novog Sada, Sawa Ber iz ^erevi}a, Sawa Topi} iz @abqa, Maria Taka~ iz Ba~kog Petrovog Sela, @eqka Lazi} iz Ka}a i Milana Kri`an iz Ba~a.

DE^AKE: Svetlana Vuji} i Lidija Vasiqevi} iz Novog Sada, Vera Lelovi} iz Novog Sada, Violeta Subotin iz ^ortanovaca i Monika Balgo iz Ba~kog Gradi{ta.

SAHRANE Na Gradskom grobqu u Novom Sadu danas }e biti sahraweni Lajo{ Julije Si~-Kova~ (1973) u 9.45 ~asova, Petar Stevana Pavkovi} (1928) u 10.30, Vida Obrada Jovanovi} (1938) u 11.15, Nikola \ure Jano{ (1937) u 12, Dane Jova Terzi} (1951) u 12.45, Milka Laza Grbi} (1932) u 13.30 i Katica Pavla Bako (1932) u 14.15 ~asova. Na Mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici bi}e sahrawen Dmitar Laza Zelenkovi} (1922) u 13 ~asova.

ju potrebe za hitnim intervencijama gra|ani se mogu javiti de`urnoj ekipi na brojeve telefona 021 4881 103 i 021 4881 104.

Autobusi gradskog prevoznika danas }e do pono}i saobra}ati po redovnom redu vo`we. Linija 7 redovno }e saobra}ati posle pono}i.

Vanredni polasci bi}e uvedeni posle 24 ~asa, pa }e od 12.30 sati autobusi saobra}ati svakih pola sata prema Detelinari i Petrovaradinu na liniji 3, Novom nasequ linije 2 i 8, Klisi linija 1, Telepu linija 12, Limanu 4 prema @elezni~koj stanici linija 4.

Posle pono}i vozi}e zglobni autobusi za Koviq, Bege~, Temerin i Stepanovi}evo. Gradski prevoznik }e 1, 2 i 3. januara saobra}ati po prazni~nom redu vo`we. Mese~ne markice mo}i }e da se kupe u ponedeqak 3. januara, od 9 do 16 ~asova, na terminalima u [afarikovoj ulici, kod Futo{ke pijace i kod @elezni~ke stanice, od 9 do 16 ~asova.

Supermarketi: Tempo centar danas }e raditi do 18 ~asova, dok 1. i 2. januara ne}e raditi, a 3. januara po~e}e sa radom od 7 ~asova i nastavi}e sa redovnim dvadeset~etvoro~asovnim radnim vreme-

nom. Tempo ekspres danas radi do 18 ~asova, 1 i 2. januara ne}e raditi, a 3. januara po~e}e sa redovnim radnim vremenom. Svi Maksi supermarketi 31.decembra radi do 18 ~asova, 1. i 2. januara ne}e raditi, a 3. januara Maksi supermarketi rade normalno radno vreme.

Mini Maksi prodavnice danas radi do 18 ~asova, 1. i 2. januara ne}e raditi, a od 3. januara Mini maksi prodavnice po~e}e redovno radno vreme.

Po{te: Danas od 8 do 17 ~asova radi}e po{te koje imaju celodnevno radno vreme, a ne}e raditi 1. 2. i 3. januara. Danas i sutra radi}e po{ta u “Rodi”, Temerinska bb, “021”, Teodora Mandi}a 23, “Albi” na Futo{kom putu i “Univereksportu”, Narodnog fronta 73. U ponedeqak 2. januara ove po{te radi}e do 20, odnosno 20.30 sati.

“Elektrovojvodina” ne}e raditi tokom 1, 3. i 7. januara. [alteri za naplatu elektri~ne energije radi}e u petak 31. decembra do 15, dok }e 4. 5. i 6. januara imati redovno radno vreme, do 18 ~asova.

Tako|e, u subotu 8. januara bi}e redovno radno vreme od 8 do 12 ~asova. Ovo preduze}e obave{tava korisnike da eventualne kvarove

V REMEPLOV

Novine, maskembal, zadu`bina Posle godinu i po dana izla`ewa u Novom Sadu, 31. decembra 1882. ugasile su se “Srpske ilustrovane novine” za zabavu, pouku, umetnost i kwi`evnost. Ova publikacija je bila svojevrsna revija u kojoj su sara|ivale najuglednije li~nosti kulturnog `ivota Srba. ^uvena glumica Kraqevskog srpskog narodnog pozori{ta u Beogradu, Vera Nigrinova, 1. januara 1892. prvi put je nastupila SNP u Novom Sadu u ulozi Esmeralde u drami “Zvo-

nar bogorodi~ne crkve” od Viktora Igoa.

U holu Studija “M” prire|ena je 2. januara 1973. igranka pod maskama. Prve nagrade za najboqe maske, po nedequ dana boravka u hotelima u Dubrovniku i Splitu, dobili su sredwo{kolci Jasmina Mikala~ki i Radoje \uki. Posle pet godina izgradwe 3. januara 1813. zavr{en je zadu`binski dom Marije Trandafil, u kome je danas sedi{te Matice srpske.

N. C.

mogu prijaviti na broj telefona 021/421-066 i 021/421-068.

“Parking servis” 1. 2. i 3. januara ne}e napla}ivati parkirawe u gradu. Za do~ek Nove godine 31. decembra u saradwi sa saobra}ajnom policijom de`ura}e pauk slu`ba. “^isto}a” }e prazniti kontejnere i kante za sme}e i tokom praznika prema redovnom programu rada, bez ikakvih izmena. To zna~i da gra|ani treba u uobi~ajenim

~asova, a vikendom }e prva smena po~iwati u 10 ~asova. Ulaznica je 160 dinara, a iznajmqivaqe klizaqki 100 dinara. Za organizovane posete (preko 20 osoba), ulaznica je 110 dinara.

Spens: Spens }e danas biti otvoren do 18 ~asova, a sutra ne}e raditi. U nedequ se radi prema rasporedu za vikend, kao i u ponedeqak.U ponedeqak bazen }e biti otvoren od 9 do 11 sati, od 11.30 do 13.30, od 14 do 16, od 16.30

Sremski Karlovci Dom zdravqa radi}e danas skra}eno do 17 sati, a prva tri dana u Novoj godini ne}e primati pacijente. Sutra, 2. i 3. januara de`ura}e lekari u ambulanti “Jovan Jovanovi} Zmaj” u Ulici Zmaj Ogwena Vuka 19 u Novom Sadu. De~ji dispanzer u Karlovcima danas radi do 17 ~asova, a tokom praznika bi}e de`urna slu`ba za zdravstvenu za{titu dece u Zmaj Ogwena Vuka 19. terminima da iznesu svoje kante za otpatke.

Otvoreno klizali{te: U dvori{tu Sokoloskog doma, Ulica Igwata Pavlasa 4, tokom dana{weg i sutra{weg dana bi}e organizovane smene od 12 do 13.30 i od 14 do 16 ~asova. Od nedeqe 2. januara radno vreme klizali{ta radnim danima bi}e od 10.30 do 20

do 18.30 i od 19 do 21 ~as. Smene na klizawu danas su od 10.30 do 12 sati i od 12.30 do 14, dok je u subotu ledena dvorana zatvorena.

Klizawe }e se u nedequ odr`avati od 16 do 17.30, od 18 do 19.30 i od 20 do 21.30 ~asova, a u ponedeqak od 9 do 11, od 11.30 do 13, od 16 do 17.30, od 18 do 19.30 i od 20 do 21.30 sati.

Pomo} i paketi}i za decu U okviru programa Crvenog krsta “Pomo} za zbriwavawe, povratak i integraciju izbeglica” 400 izbegli~kih porodica dobi}e nov~anu pomo} od 5.000 dinara. Program “Kuhiwe za socijalno ugro`ena lica” omogu}i}e nabavku 52 novogodi{wa paketi}a za decu, prema zahtevu udruge gra|ana obolelih od cerebralne paralize “Sunce”. Gradona~elnik Igor Pavli~i} doneo je odluku kojom je omogu}eno da preko Uprave za socijalnu i de~ju za{titu budu prenesena sredstva iz buxeta Grada Crvenom krstu i udru`ewu gra|ana “Sunce”.

A. L.

31.decembar2010-3.januar2011.

c m y

DNEVNIK

INTERVJU

15

BORISLAV NOVAKOVI], DIREKTOR ZIG-a

KIKA i OBI sti`u u Novi Sad ve godine trudili smo se da sa skromnijim buxetom realizujemo sve kapitalne investicije i u tome smo i uspeli.

Program ure|ivawa gra|evinskog zemqi{ta realizovali smo oko 90 odsto, a naro~ito bih istakao slede}e investicije - izgradwu Bulevara Evrope od Kornelija Stankovi}a do Rumena~kog puta, pro{irewe prve deonice bulevara od Bra}e Grulovi} do Futo{ke, zatim u~e{}e u pripremama za po~etak izgradwe novog @e`eqevog mosta, parterno ure|ewe keja od Bulevara cara Lazara do uliva kanala u Dunav, izgradwu 19 novih de~ijih igrali{ta, izgradwu prvog skejt parka u na{em gradu, postavqawe, uz pomo} donacija, dva fitnes centra na otvorenom. Precizni poda-

O

– Uticaj ekonomske krize reflektovao se i na poslovawe Zavoda, ogledaju}i se pre svega na obim investicija. Tako smo vi{e pa`we posvetili strukturi ulagawa i drago mi je {to nismo zanemarili nijedan kvart u gradu.

Kriza je ove godine bila o~ita i zbog izvesne stagnacije stanogradwe u na{em gradu i ne{to smawenom interesovawu investitora za nove lokacije. Pojedini strani investitori, morali su privremeno odustati od po~etka izgradwe ve} najavqenih investicionih projekata. z [ta planirate da uradite u 2011. godini?

– U skladu sa raspolo`ivim finansijskim sredstvima nastavi}emo zapo~eti investicioni zamajac od pre dve godine. Prioritetne

ograde kraj {etnih staza na Tvr|avi. z Kakva su predvi|awa za narednu godinu u smislu stanogradwe i interesa investitora za gradsko zemqi{te?

– O~ekujemo blago o`ivqavawe tr`i{ta nekretnina i ne{to intenzivniju stanogradwu idu}e godine, a nekoliko investitora ve} nam je potvrdilo da 2011. godine po~iwu sa izgradwom poslovnih i stambenih objekata. Ako je, na tom planu, ovo bila godina stagnacije, uz dozu umerenog optimizma, o~ekujemo uskoro pomak. Sa~inili smo nova merila za utvr|ivawe naknade za ure|ivawe gra|evinskog zemqi{ta, broj zona za odre|ivawe visine komunalija smawen je sa 54 na deset, visina naknade iskazana je u bodovima koji su pri-

investicije jesu nastavak izgradwe Somborskog bulevara, izgradwa ~etvrte deonice Bulevara Evrope i spajawe sa autoputem E75, nastavak rekonstrukcije keja od Bulevara cara Lazara do mornarice, u~e{}e u izgradwi @e`eqevog mosta. Pored toga, nameravamo da uredimo ulice Branka Baji}a, Vojvode [upqikca, Slobodana Baji}a i Ma`urani}evu. Istakao bi i ure|ewe vidikovca na Petrovaradinskoj tvr|avi i nastavak postavqawa za{titne

kazani pojedina~no za sve zone, tako da svako, vrlo lako, mo`e sam da izra~una koliku naknadu treba da plati. Treba napomenuti da ranije donete odredbe kojima se podsti~u budu}i investitori i ulaga~i, i to pre svega oni koji otvaraju nova radna mesta, ostaju da va`e i daqe. z [ta }e biti u~iweno da se privuku zna~ajiniji strani investitori i da li se ve} sada zna za nekog od potencijalnih ulaga~a?

Kru`na raskrsnica

ci o prihodima i rashodima nisu jo{ poznati, ali svakako }emo se potruditi da {to mawe finansijskih obaveza prebacimo za narednu godinu – ka`e za “Dnevnik” direktor Zavoda za izgradwu grada Borislav Novakovi}, sumiraju}i utiske u godini u kojoj je grad imao prepolovqen buxet u odnosu na 2008, a stanogradwa i gra|evinarstvo dotakli decenijski minimum. z S kojim se najve}im te{ko}ama u protekloj godini ZIG suo~io?

– Slede}e godine u na{em gradu o~ekujemo poznate svetske firme -KIKU, OBI, Lesninu, kao i ve} najavqenu izraelsku kompaniju BIG CEE. To su prvi nagove{taji da }e Novi Sad u narednom periodu imati ozbiqne investicije.

Me|utim, nije nam ciq da nam dolaze samo velike trgova~ke firme, te nameravamo da ponudimo vi{e atraktivnih lokacija ~ija je namena poslovawe ili proizvodwa. Jedna od takvih parcela jeste kompleks zemqi{ta na Rimskim {an~evima, veli~ine oko ~etiri hektara, a priprema za ogla{avawe ve} je u toku. Tako|e, atraktivna lokacija nalazi se kod Ka}ke petqe, zapadno od puta M-7, veli~ine je 1,8 hektara, a vrlo interesantna zbog svog polo`aja je i parcela u radnoj zoni Sever III u Ulici Baj~i @ilinskog. Tu je i veoma zanimqivo zemqi{te na uglu bulevara Evrope i Vojvode Stepe, veli~ine je 12.000 hektara, a namena je poslovawe. z Saobra}aj, po oceni stru~ne, ali i lai~ke javnosti, predstavqa najve}u te{ko}u za Novosa|ane?

– Izgradwom Bulevara Evrope i Somborskog bulevara, Novi Sad re{ava trenutno najve}e probleme stawe putne mre`e i gu`ve u saobra}aju. Novi bulevari zna~e {ansu i za novi privredni razvoj, jer privo|ewem nameni zemqi{ta du` wih, stvaramo uslove za otvarawe novih radnih mesta. Kroz program odr`avawa putne privrede obezbedi}emo novac za nastavak nasipawa tucanikom zemqanih puteva i presvla~ewe asfaltom o{te}enih kolovoza. Novi Sad va`i za moderan i ure|en grad, ali, kada smo pre dve godine zapo~eli ovu akciju, u gradu je bilo preko 400 zemqanih ulica u du`ini od oko 150 kilometara. Uradili smo dve tre}ine takvih ulica, ali sa ovim aktivnostima ne smemo stati, sve dok u svim delovima grada ne budu stvoreni uslovi za lak{e i bezbednije kretawe pe{aka i vozila. z Kako se odvija proces izme{tawa `elezni~kog depoa na Bulevaru Evrope?

– Izme{tawe ran`irne stanice bitno }e izmeniti izgled Novog Sada, a uslovqeno je zavr{etkom izgradwe druge etape novosadskog `elezni~kog ~vora i predstavqa jednu od najve}ih dugoro~nih investicija u gradu. Ovu vi{edecenijsku bolnu ta~ku okon~ali smo potpisivawem protokola sa JP “@eleznice Srbije” i sklapawem ugovora sa Saobra}ajnim institutom CIP o izradi idejnog projekta i studije opravdanosti. Time smo, pre svega, obezbedili uslove za izgradwu Bulevara Evrope i utrli put ka izgradwi nedostaju}ih objekata na novosadskom `elezni~kom ~voru, ~ime se stvaruju uslovi za izme{tawe stare ran`irne stanice. Gradu }e tada, prema potpisanom protokolu, biti predato oko 30 hektara gra|evinskog zemqi{ta koje }e predstavqati zna~ajan izvor prihoda. CIP je zavr{io ugovorenu obavezu, a za slede}u godinu planiramo izradu glavnog projekta, a ukoliko bude sredstava, potrudi}emo se i da zapo~nemo izgradwu grupe zgrada na novoj ran`irnoj stanici. z Kakvi su planovi za vojnu imovinu i budu}u namenu tog zemqi{ta i zgrada na wemu?

– Va`no je ista}i da je u toku postupak dono{ewa novog gene-

ralnog urbanisti~kog plana, kao i plana generalne regulacije prostora koji sada koristi vojska.

Ovi planovi detaqno }e urediti i definisati namenu navedenog prostora i predstavqa}e glavni osnov za pregovore sa vojskom. Za grad su najzna~ajniji vojni objekti na Tranxamentu, Jugovi}evu, kao i prostor koji sada koristi mornarica, jer su u pitawu ogromni kompleksi zemqi{ta, velikog urbanisti~kog potencijala, koji }e u budu}nosti predstavqati osnovne poluge razvoja na{eg grada. Tu je jo{ i mawi vojni objekat u Futo{koj ulici broj 26 koji nam je va`an zbog probijawa nove ulice koja }e spojiti Futo{ku i Ulicu Novosadskog sajma i time rasteretiti saobra}aj na jednoj od najfrekventnijih raskrsnica kod Futo{ke pijace. z Da li se planira ure|ewe gradskih trgova za koje postoje idejna re{ewa?

– Slede}e godine planiramo izradu projektne dokumentacije za parterno ure|ewe Trga Republike, ~ime zapo~iwemo poslove na ure|ivawu ovog atraktivnog prostora u starom gradskom jezgru, u skladu sa idejnim re{ewem izabranim na me|unarodnom konkursu.

Svetozar Krsti}

Klizali{te u dvori{tu Sokolskog doma okupilo je mnoge qubiteqe ovog sporta. I ove godine je “Gradsko zelenilo” omogu}ilo gra|anima da zimske dane i ve~eri provedu na ledu i hladnom vazduhu. Najmla|ima je svakako ovaj tip rekreacije najzabavniji s obzirom na to da je za wihovo raspolo`ewe bio zadu`en centar za animaciju i rekreaciju “Mini klub”.

U toku zimske sezone bi}e organizovano pet smena za kliza~e, a gra|ani }e mo}i da poha|aju i {kolu klizawa.

A. J.

Foto: N. Stojanovi}

Po~ela zabava na ledu

31.decembar2010-3.januar2011.

c m y

16

DNEVNIK

31.decembar2010-3.januar2011.

c m y

DNEVNIK

INTERVJU

17

DEJAN MIJA^, POZORI[NI REDITEQ

Praznog stomaka ne mo`e se ni voleti ehov je dubqi i problemati~niji nego {to izgleda na prvi pogled. On nije govorio kako treba da se `ivi, kao Wekrasov. Bolovao je od tuberkoloze, u ono vreme neizle~ive bolesti, a bio je lekar i neumitno je znao da su mu dani odbrojani, a ipak, do posledweg daha, koji je krvqu ispra}en – radio je i pri~ao qudima. On je neka vrsta specijaliste za neizle~ive bolesti, koji ka`e qudima: „Ako ve} nemate nade, onda se nau~ite da `ivite sa svojim `ivotom”.

Ovako je na{ novogodi{wi intervju otvorio pozori{ni rediteq Dejan Mija~, osoba koja nam se stvarala{tvom, mi{qu i integritetom u~inila najprikladnijom za prazni~nu pri~u o na{oj sada{wosti. Wegova vera u ^ehovqevu li~nu i literarnu snagu je tolika, da je ube|en kako velikog pisca srpsko partokratsko licemerje i pqa~ka ne bi doveli do krajnosti – zami{qene situacije u kojoj bi se socijalno hipersenzitivni autor na{ao sti{wen izme|u vrhunskog naleta kreativnosti i samoubistva. [tavi{e, Mija~ smatra da ^ehova ne bi porazila ni sveop{ta banalnost u koju je Srbija potopqena s ostatkom Planete.

– Nisu ni u wegovo vreme bila cvetna vremena. On je slutio da se quqa ~itav svet koji je poznavao, svet 19. veka. Za tu kataklizmu i transformaciju svetskog poretka znao je u za~etku, ne ose}ao – nego znao, sve te ideje... Nije da ga se nisu doticale, znao je kuda to vodi. z Nasiqe je uvek i{lo uz novac i politi~ku mo}, me|utim, danas je to partnerstvo zaprepa{}uju}e o~igledno, neskriveno ~ak?

^

– U Sentandreji, za kratko vreme sagra|enom nasequ koje je procvalo kada je bilo va`no, trgova~ke magaze su imale uo~qiv cehovski znak – arapsku cifru 4. Pitao sam se {ta to zna~i, a to je obaveza ceha, data zakletvom i u praksi sprovo|ewa, koja zna~i da ima{ pravo da u`iva{ u ~etiri posto od po{tene zarade. Sve ostalo ula`e{ u dru{tvo i zbog toga je taj grad cvetao. To je bio smisao za jednu vrstu kolektiviteta. Danas je moral bezdu{ja glavna inspiracija. Ne pita se da li to {teti, ko{ta `ivota, uzrokuje neverovatne

z Bli`i nam se veliki jubilej – 150 godina Srpskog narodnog pozori{ta. ^emu se nadate, a {ta je realno da se dogodi tim povodom?

– Nadam se da }e makar da se obistine ona obe}awa o popravci zgrade, da ne curi voda, recimo. z Nade su vam fizi~ke?

– Bez daqweg. Bez fizi~kih okolnosti nema nikakve daqe nade. z Da li je va{a nada u domenu realnog?

– Ne, nije realno da }e se dogoditi. I da }e, {to ka`e Bran-

patwe miliona qudi – va`an je profit i to enorman. Kada je tako, ne mo`ete o~ekivati od qudi koji se bave projektovawem stvarnosti da se slu`e bilo ~im osim nasiqa.

U svakom pogledu, od dr`avnog do pojedina~nog nasiqa.

ko, „ostavqam pesme moje/siro~i}e u ritama/otac vas ostavqa...” SNP taj slavni jubilej do~ekuje u ritama i podosta mi je `ao {to je tako, {to se na{e siroma{tvo prvo i najflangrantnije vidi u kulturi.

z Za{to su u Srbiji obezvre|eni jubileji, a nije samo zbog novca?

– Ne samo u ovoj zemqi, nego i ina~e, sve {to je staro, ne da je bezvredno, nego jednostavno nije finansijski efikasno. Stari qudi, penzioneri, uglavnom samo tro{e pare i ne doprinose ni{ta. Taj stav koji poti~e iz duha vremena, koji ceni samo ono {to je profitabilno, preneo se i na to. [ta }ete vi s jednom prastarom ustanovom, osim da se, tako, ponosite da imate takvog starca.

A on vam le`i na ple}ima. z Sa svetom, ne samo Srbijom, ne{to ozbiqno nije u redu...

– Realno. z...za{to se tim povodom niko ne sekira?

– A {to bi se sekirao ? Nemaju vremena da se sekiraju, zara|uju. z Pro{ao je Bo`i}, a gde je bogo~ovek danas, ima li makar sportsku {ansu?

– Mnogo me pitate ali nema, kako da ka`em – vlada Moloh! To o ~emu vi pri~ate, to je pitawe dobrote. z I qubavi.

– Toga ima samo u nekim pri~ama, filmovima sa sre}nim zavr{etkom, u baladama koje pevaju popularni peva~i, da na tri minuta ganu publiku kojoj nije do toga. Ona vi{e `eli da istrese energiju, neku vrstu komprimovanog besa. Zato se koncerti ne slu{aju vi{e u pobo`noj ti{ini, bez daha, zato klasi~na muzika nema toliko poklonika kao oni koji talambasaju s jakim ozvu~ewem. z Ka`ete da su qubav i dobrota u kulturi, a predlog buyeta pokazuje da }e te pare bi-

ti jako, jako mr{ave. Kako se ose}ate tim povodom?

– Qudi koji rukovode tim znaju da se praznog stomaka ne mo`e ni voleti. Od prekog postoji pre~e, ali kada su Srbi naseqavali Vojvodinu, pod ^arnojevi}ima, oni su sa sobom nosili svetiwe i mo{ti predaka. To su bile kulturne dragocenosti i to im je slu`ilo kao nekakava baza. Selo ne bi bilo selo sve dok ne bi imalo crkvu.

Ona nije bila samo mesto za molitvu, nego i mesto dru{tvenog i kulturnog okupqawa. I u najve}im nevoqama, taj narod je vodio ra~una o budu}nosti koja nije mogla da nikne iz sada{wosti, jer ona je besperspektivna, kao i onda {to je bila. Budu}nost ni~e iz pro{losti. z Da li bi i{ta bilo boqe da je Srbija bogatija?

– Naprotiv, kontinuitet je vrlo va`an. Kultura je tu bitna, da opomene qude da on postoji, nije sve: hajde, presecimo sa svim i po~nimo odricawem od svega. 150 godina SNP–a je va`na stvar, ima se na ~emu graditi. Ako toliko traje, to je znak da mo`e i „ovo” {to mi `ivimo biti ulo`eno u ne{to {to }e tako|e toliko trajati. z Koliko Srbije ima u predstavi „Trg heroja”?

– Ono je bila uska rasprava o krivici i `rtvama bezumqa koji nisu umeli da ga prepoznaju i predvide, nego su iskoristili mogu}nosti da abdiciraju, da se sklone iz konflikta. Sva ta trauma nije nastala od posledica koje ina~e `rtve strahota nose, nego od ose}aja stida {to o~igledno ponu|eno upozorewe nije svesno prihva}eno. z Danas se qudi sve mawe stide, bilo ~ega?

– Ta~no, zato kada sretnem osobu koja ostavi prijatan utisak na mene ka`em „taj ili ta ume da se stidi”, {to mi je poseban kvalifikat i na to sam vrlo osetqiv. z Na kraju 2008. ste rekli da je bilo predstava, izlo`bi i kwiga, ali sve to be{e samo zabele`no, a ni{ta nije ostavilo trag. Da li to va`i i za 2010?

– Da, premda volim da se ne{to pozitivno de{ava. Recimo, inicijativa Andra{a Urbana u Subotici, zajedno s trupom koju je osnovao i tim malim festivalom, to je neka naznaka da ipak mo`e. z Da li ste nekada pomislili da umesto zdravqa i para nekome za Novu godinu po`elite dobre ideje?

– Nemam ja neke poruke, nisam ni predsednik ni patrijarh.

Igor Mihaqevi}

31.decembar2010-3.januar2011.

c m y

18

DNEVNIK

DNEVNIK

31.decembar2010-3.januar2011.

JUBILEJI

19

VEK I PO SNP-a, NAJSTARIJEG TEATRA U SRBA

Pozori{te za ceo narod o|eno pre svega iz potrebe za negovawem nacionalne kulture, kwi`evnosti i jezika, iz `eqe da jednom za svagda potisne tu|inski uticaj koji su po svaku cenu htele da nametnu strane pozori{ne dru`ine, a `ele}i da u potpunosti postane srpsko i narodno, godinama je Novosadsko julsko pozori{te uzbu|ivalo i poticalo sve one koji su hteli da ga vide. One koji su bili rasuti du` ovih puteva vojvo|anskih, pru`enih kao ruke, od Be~kereka, Perleza i Sentoma{a do Modo{a, Rume i Mitrovice, i tamo, daqe jo{, du` puteva drugih, ~ak do Temi{vara, ^akova, Baje, Zagreba, Sarajeva, Mostara, Su{aka, Osijeka ili Vukovara.

Bilo bi sasvim brzopleto i pogre{no zakqu~iti da je ono nastalo nekako odjednom, da je niklo samorodno ili u predelima u kojima je pozori{na umetnost bila nepoznata i tu|a. Ne treba, naime, nikako izgubiti iz vida ~iwenicu da je jo{ 1734. godine, u Sremskim Karlovcima, izvedena „Traedokomedija” Manuila Koza~inskog i da je to, koliko do sada znamo, prvi dramski tekst kod Srba. Ne znamo, na`alost, da li je i koliko bilo predstavqa~kih poku{aja u Srba, u XVIII veku, pre Koza~inskog. Neki tragovi upu}uju da je izvo|ewa ipak bilo, bar u predstavqawu bo`i}nog vertepa koji se zadr`ao skoro do na{ih dana, ali prave pozori{ne predstave bi}e da nije.

Na samom kraju XVIII veka u~eni Jovan Raji} objavi}e svoju preradu Koza~inskovog dela. Uz jo{ `iva se}awa na predstavu, uz pesme iz we koje su ve} uveliko u{le u narod (zabele`io ih je mnogo godina kasnije Kornelije Stankovi}), sada je do{la i {tampana re~. Za wima sledi}e, nekako nu`no, Joakim Vuji}, pomalo nemu{ti Miha-

R

ilo Vitkovi}, Stefan Stefanovi} sa svojom prvom i jedinom dramom o smrti Uro{a V i, logi~no, Sterija, najpre s jakim romanti~nim nabojem svojih istorijskih tragedija, potom realizmom u komedijama i racionalisti~ko-prosvetiteqskim i reformatorskim idejama.

Istini za voqu, najmawe ponesen zbitijima istorije Serbov, Joakim Vuji} se – za razliku od Koza~inskog i Raji}a kao prethodnika, odnosno od Stefanovi}a i Sterije kao direktnih nastavqa~a istorijsko-dramske kwi`evne forme kod nas – radije opredequje za prerade i posrbe dela Karla Ekartshauzena, Josifa Rihtera i Augusta fon Kocebaua, te`e}i gra-

cioznosti bidermajerskih {timunga i postizawu literarno-scenskih akcenata duha i komike, kao kontrapunkuta dotad obra|ivanih tema.

Ovako shva}eni, svi pomenuti autori postaju, namah, nerazlu~ivi deo same su{tine sveukupne kulturno-istorijske probu|enosti jednog naroda, a samim tim i jednog novog, druga~ijeg dru{tva u formirawu. Pri tom ne treba nikako zaboraviti da u feudalnoj Austrijskoj carevini, u ~ijim su ju`nim krajevima oni stvarali, ve} od Temi{varskog sabora 1790.

mlada bur`oazija, kao predstavnik obespravqenog srpskog naroda, otpo~iwe istorijsku bitku s crkvenim poglavarima i klerikalnim snagama za osvajawe vode}ih pozicija u srpskoj pravoslavnoj crkvi, {kolstvu i kulturnim ustanovama, da sna`no ja~aju antifeudalne tendencije u seqa{tvu i gra|anstvu, uz isticawe zahteva za autonomne teritorije Srba i drugih naroda u Ugarskoj.

No, nijedan od pomenutih dramati~ara, ~iji su po~eci, usponi i dokazi bili i potvr|eni u ovom kraju, osim Sterije, ne}e 1848. godine biti svedok „novog evropskog bu|ewa”.

Neshva}en do kraja, ~ak grubo odba~en od patrijarha Arsenija IV i wegovih jerarha, Koza~inski }e svoju, prevashodno profesorsku, a potom i sve{teni~ku karijeru, zavr{iti 1755. u dalekom Slucku, blizu Minska, kao arhimandrit i namesnik Kijevske mitropolije, a Raji}, wegov |ak i prera|iva~, 1801, samo tri godine po{to je „Tragedija” {tampana u Budimu, kao arhimandrit Manastira koviqskog. Devetnaestogodi{weg Stefana Stefanovi}a sahrani}e 1828. godine u porti Uspenske crkve, tik uz temeqe dana{we zgrade Srpskog narodnog pozori{ta. Joakim }e 1847. sklopiti svoje umorne, potuka~ke i sawala~ke o~i u Beogradu. Najumniji od wih, Sterija, nije, za~udo, uspeo do kraja da razume antifeudalni karakter buntovne 1848, posebno ne revolucionarnu snagu seqa{tva.

U takvim dru{tveno-istorijskim okolnostima, u kojima sve vi{e po~iwe da razrasta nacionalna svest, a kultura da prati `ivot, uz mnoge putuju}e trupe i dru`ine, kakve su bile ona Atanasija Nikoli}a, Nikole \urkovi}a, „Srbsko-diletant sodru`estvo”, u literaturi poznatije kao „Lete}e diletantsko pozori{te novosad-

sko” ili trupa Jovana Kne`evi}a, mladi Mileti}ev prista{a Jovan \or|evi} dolazi na ideju o potrebi osnivawa stalnog pozori{ta kao nacionalne ustanove. Kao pozori{ta za ~itav narod.

Posle neuspelog poku{aja da ovu zamisao realizuje s Diletantskom dru`inom u Somboru tokom 1849/50, on }e joj se samo deceniju kasnije vratiti s jo{ ve}im zanosom i uporno{}u, i to najpre serijom ~lanaka objavqenih u „Srbskom dnevniku” 1860. i 1861.

Mnoge su okolnosti jo{, uz to, i{le \or|evi}u na ruku. Zahvaquju}i pomenutim ~lancima, po~iwu da sti`u brojni nov~ani prilozi, a deo ~lanova trupe Jovana Kne`evi}a s kojima je stalno bio u kontaktu tokom wihova gostovawa u Novom Sadu, nezadovoqni smawewem plata i napornim `ivotom putju}ih glumaca, izra`ava \or|evi}u spremnost da obrazuje novu pozori{nu dru`inu. Devetoro glumaca, predvo|enih Dimitrijem Ru`i}em i Dragiwom Popovi}, koja se ubrzo potom udala za Ru`i}a, 15/27. jula 1861. podnosi molbu novosadskoj Srpskoj ~itaonici da ih primi pod svoju upravu.

Ve} slede}eg dana ^itaonica je pod predsedni{tvom Svetozara Mileti}a, prihvatila wihovu molbu i 16/28. jula osnovala Srpsko narodno pozori{te, koje }e se pod tim imenom predstaviti publici samo nedequ dana kasnije dvema veselim jedno~inkama: „Prijateqima” Lazara Lazarevi}a i „Mu{kim metodom i `enskom majstorijom” (Férjelv es n?csel) Lajo{a Kevera, u preradi \ure Vuki}evi}a. Za upraviteqa srpske narodne pozori{ne dru`ine, odnosno upravnika SNP-a, postavqen je tridesetpetogodi{wi Jovan \or|evi}, a wegov neposredno pretpostavqeni bio je predsednik centralnog Upravqaju}eg odbora Stevan Branova~ki, ina~e umereni liberal starije generacije i li~nost mawe podozriva vlastima.

U ^ETIRI OKA: STANOJE DU[ANOVI], LEGENDA SRPSKOG GLUMI[TA

^oveku pripada da pobedi Vladislav Urban tu ku}u se dolazi na ~a{icu – uspomena.

Sobom samo treba poneti mnogo qubavi i razumevawa za pozori{te i verovati ({to nije te{ko) da je qubazni osmeh doma}ina iskrena, prava dobrodo{lica ~oveka koji je celog `ivota sebe davao dru{tvu na najrazli~itije na~ine – od jakih re~i iskazanih na sceni do onih {irokih, malo pateti~nih pozdrava na ulici.

Ku}a (on bi odmah ispravio, kao {to }e kasnije i sam sebe), stan Stanoja Du{anovi}a u novosadskoj Dunavskoj ulici 28. Dunav te~e tu odmah na uglu i vidi se s glum~evog prozora, ali sada mu je daleko, nedosti`no. Ta reka na kojoj je voleo da provodi vreme kao na nekoj beskrajnoj sceni {to te~e, koju je pose}ivao okupanu suncem i okupanu ledom, sada mu je ve} skoro godinu dana oduzeta. Godine i srce koje ne slu{a, ali to nije starost.

S osmehom satira, osmehom koji se sada gubi u lepoj sedoj bradi, i u stvari je samo podsmeh, ka`e: – Odavno, sam govorio – bi}u nesre}an kad me poroci budu sami napu{tali.

Na stolu dve boce pi}a, dve kutije cigareta, dve pepeqare. Sve za goste. ^ika Stanoje ne pije i ne pu{i, ali jo{ zna da u`iva dok neko pored wega pla}a danak tim porocima koje je on tako ve{to pu{tao da godinama vladaju wim.

U tom ambijentu zabrawenog vo}a, koji }e duvanski dim tek po-

U

malo podsetiti glumca na no}i provedene po klubovima i kafanama, o ~emu se mo`e pri~ati sa Stanojem Du{anovi}em nego o pozori{tu i glumi? To je wegov `ivot, a on je mo`da u nas jedinstveni izdanak gluma~ke porodice koja u svom stablu sabira 140 godina neprekinutog bavqewa glumom. S oca na sina. ^ika Stanoje od po~etka ovog meseca kre}e u svoju 75 godinu od kojih je 70 ispuweno onom neuhvatqivom uvek zahuktalom atmosferom koju glumci iznose na scenu i sa scene.

– Imao sam ~etiri ili pet godina kada je u na{u ku}u dolazio Danilo Ru`i}, onaj Ru`i} {to je izgovorio prvu srpsku re~ sa scene Srpskog narodnog pozori{ta.

Kao kroz san se se}am da me je dr`ao na krilu i dok su stariji ne{to pri~ali, on je po~eo grohotom da se smeje. (^ika Stanoje po~iwe da se smeje, onako gluma~ki, zarazno, grohotom). Neko od porodice zgrabio me sa glum~evog krila: pustite dete, dobi}e fras!

Stanoje Du{anovi}, kao ve} svega svestan de~ak, rastao je u takvoj gluma~koj atmosferi u kojoj kao da je sve bilo bolna istina i divna iluzija.

– Uvek mi je bilo, i danas mi je banalno, kad neko po~ne o sebi da pi{e u stilu: ro|en sam u sirotiwskoj porodici. Ja sam ro|en i odrastao u gospodskoj sirotiwi, to je stra{no! Kad sam kao mali{an govorio da mi je otac glumac, zvu~alo je to u ono vreme kao da sam rekao da sam dete nekog barona ili grofa. Takva su to vremena bila i tako se na glumca gledalo.

A u na{oj ku}i – vraga u na{oj ku-

Na sceni od 13. godine Stanoje Du{anovi}, glumac, rediteq, v.d. upravnika Srpskog narodnog pozori{ta i direktor Drame, ro|en je 5. novembra 1906. godine u Rumi a preminuo 28. oktobra 1987. u Novom Sadu. Prve teatarske korake na~inio je 1919. statiraju}i na sceni SNP-a, da bi tokom karijere ostvario 180 razli~itih uloga, re`irao vi{e od 40 predstava i glumio u nekoliko filmova. Razgovor s wim objavqen je u „Dnevnikovom” prazni~nom novembarskom trobroju 1980. godine. }i, stanu! – u Alma{koj ulici, boqe smo poznavali ponekad glad nego sitost. Za vreme onog rata, u dvori{tu se smestila kuhiwa austrougarske vojske. Pozori{ta zatvorena, ni od kud ni{ta, gladuje{. A vojni~ka kuhiwa bogata.

K’o sad da gledam kako nekim velikim viqu{kama vade bogato koma|e kuvane govedine. A pasuq!

Sa suvim mesom. Kad se vojska nahrani, kuvari ostatak dele siro-

tiwi i bogami, sav se kom{iluk tako prehrawivao. Moj otac bi me ubio da sam stao pred taj kazan.

Jednom je tako skoro i bilo kad nisam uspeo da odolim pasuqu sa suvim mesom.

Teku uspomene jasne i strasne. @ive. Na trenutak, stari glumac }e zastati i u o~ima }e mu zaiskriti ironija.

– Vidi{ koliko aoscijacija kod matorog ~oveka?

Jovan \or|evi}

Poziv na osnivawe Srpskog narodnog pozori{ta Stalno narodno pozori{te osnovati zna~i ne samo pozori{no zdanije od solidnog materijala podi}i, nego zna~i: pozori{tnu ve{tinu u na{em narodu podi}i, wen obstanak i razvitak stalno utvrditi i na svagda obezbediti; narodnoj drami, a s wom i narodnoj kwi`evnosti, nov polet dati; {kolu i semeni{te ustanoviti za one roda na{eg sinove i k}eri, koji se ovoj plemenitoj ve{tini posvetiti `ele; pozori{tnu struku (…) na onaj stepen visine i savr{enstva uzvesti, sa koga }e nam pozori{te za ceo narod postati {kolom morala, uzorom i obrascem dobrog ukusa, nosiocem prosvete i izobra`enosti, budilnikom narodne svesti, ~uvarom narodnog duha i jezika, ogledalom sjajne i tu`ne pro{losti i blagovestnikom sretnije budu}nosti na{e…

Pisa{e tako Svetozar Mileti}, Stevan Branova~ki, Jovan \or|evi} i Jovan Jovanovi}, potowi Zmaj, leta gospodweg 1861. u Pozivu na osnivawe Srpskog narodnog pozori{ta.

Svesni da samim osniva~kim ~inom nije sve i u~iweno, Svetozar Mileti}, Stevan Branova~ki, Jovan \or|evi} i Jovan Jovanovi} potowi Zmaj upu}uju ~uveni Poziv na osnivawe Srpskog narodnog pozori{ta, u kojem izla`u osnovna programska na~ela, obra}aju}i se „na ceo narod i na pojedine sinove wegove, kojim sre}a, napredak i

Malo kasnije, ponovo iz nekog wegovog unutra{weg povoda, i, vaqda, malo sumwe u sebe sama, re}i }e meko, skoro umiqato: – Kad te zagwavim reci – basta!

A onda ponovo meko zaplove `ive uspomene u kojima je svako ime na mestu, datum, dan i no}, ki{a i sneg...

– Prvi put ime mi se na pozori{nom plakatu pojavilo januara 1920. Imao sam trinaest i po godina. Sve blago sveta... Da su mi dali ku}u na kanalu ili obali reke, ali dva–tri koraka od vode da mogu i sada ribu da lovim – tako sam se ose}ao.

Kako je bilo tad, tako sam se uvek ose}ao kad sam ulazio u pozori{te. Hram. Nikad na predstavu nisam oti{ao bez tamnog odela.

Nisam mogao da gledam predstavu, ako nisam i ja sve~ano opremqen.

Samo, zna{, to je nekad tako moralo biti. Kad je socijalni polo`aj glumca bio jedno veliko ~istili{te, u wemu su ostajali samo oni koji su bili spremni sve da pru`e, a ne tra`e ni{ta. Samo pravi talenti su ostajali i nisu pitali za cenu.

Ovaj ~ovek je svojom velikom qubavqu za pozori{te uvek pripadao wemu, a ne modama i vremenima. On je dobro upoznao i takozvane krize i uzlete teatra, ali nikad nije gubio strast.

Zvu~i pomalo paradoksalno, ali Stanoja Du{anovi}a, glumca novosadskog, nema~ki stra`ari, kao zarobqenika, oslovqavali su ne jednom sa – teatardirektor. Nedostajalo je samo – her.

A on je i u tom zarobqeni{tvu bio prkosan ba{ preko i pomo}u glume. U dva navrata imao je zarobqeni~ka pozori{ta, davao predstave bio pisac tekstova, rediteq, scenograf.

Desilo se da je jednu predstavu na kojoj je bilo 3.000 gledalaca bez slobode, ~ika Stanoje postavio

budu}nost naroda na srcu le`i...“ Iako zdu{no prihva}eno i pomagano od naroda, Srpsko narodno pozori{te }e, na`alost, jo{ zadugo morati uporno i istrajno da se bori ne samo sa zvani~nicima u Pe{ti i Be~u nego i s kolebqivcima i klerikalnom opozicijom u svojoj sredini.

Miroslav Radowi}

nekako oko 29. novembra. On je, izme|u ostalog, recitovao „Vel{ke barde“ Jano{a Arawa u prevodu Zmajevom i sigurno s mnogo strasti izgovarao stihove o pogubnosti tiranina (Edvarda Engleskog).

Sutradan je pozvan u logorsku kancelariju gde ga je u prisustvu SS–ovaca saslu{avao komandant.

On je `eleo da zna da li je priredba odr`ana povodom istorijskog AVNOJ–a, a posebno ga je interesovalo: – Vi ste govorili o tiraninu?

– Da, o Edvardu Engleskom.

– Da niste mislili na Hitlera?!

Znao sam ja odakle vetar duva jo{ dok me je stra`ar privodio.

Sad napravim lice preblagog Jevrema, pokrenem sve svoje gluma~ke talente, skrivene i nepoznate, pa ka`em: „Zar vi va{eg Hitlera za tiranina?!“ Pogledao Nemac i ja mu iz oka vidim da me je pro~itao, da mo`da misli kao i ja, ali ne sme da ka`e zbog drugih u sobi, pa onda i on odglumi svoju rolu i drekne: „Hinaus!!!“ Dok sve to pri~a, uz nekakav neuni{tiv optimizam ~oveka koji je uvek uspevao da pobedi, name}e se utisak da je lepo tako ostariti...

– Nije lepo! Zna{ za{to? I kad su me Nemci zarobili, samo su me razoru`ali, ali me nisu demobilisali. Ceo `ivot sam se borio za istinu, na svakom koraku sam mogao da se doka`em, a sad vi{e ne mogu da se borim. To nije lepo.

20

31.decembar2010-3.januar2011.

DNEVNIK

INTERVJU

Balkan po~iwe a zavr{ava rvi sinonim za dobru rok gitaru na ovim prostorima decenijama u nazad je bez izuzetka samo jedno ime – Vlatko Stefanovski. Ma koliko obele`io godine za nama pionirskim radom na pribli`avawu rokenrola etno zvucima Makedonije i Balkana u okviru mati~nog sastava Leb i sol i kroz kasnije solisti~ke korake, virtuoz sa statusom legende ni danas ne posustaje i ne gubi korak.

Pretprazni~ni serijal koncerata u beogradskom „Sava centru“ sa srpskim violinistom svetske reputacije Stefanom Milenkovi}em, potvrdio je Vlatkovu odluku da bez kompromisa ide u nova istra`ivawa zvu~nih prostora i {irewe ideolo{kih vidika. U no}ima za pam}ewe, punim uzdaha i ovacija, presti`nu plavu salu punili su zvuci razli~itih porekla, od muzike klasi~nih kompozitora, poput Debisija, Mocarta, Satija i Dvor`aka, preko izvorne makedonske tematike, do svima poznatih autorskih standarda, sve prilago|eno izvedbi za gitaru i violinu, uz dvo~lanu ritam-sekciju Vlatko Stefanovski tria. Blistava me|uigra dvojice virtuoza potvrdila je o~ekivawa da }e ovaj doga|aja biti koncertni vrhunac sezone u glavnom gradu i dr`avi.

Stefanovski je, me|utim, navikao na takve trenutke, jer ga oreol vrhunskog talenta, koji je u me|uvremenu potpuno ostvaren, prati na svakom koraku, od davnih po~etaka karijere na premijernom koncertu Leb i sol u Novom Sadu aprila 1977. Nakon razlaza antologijske formacije iz Skopqa, gitarista je nastavio putem solo karijere, u kojoj je ostao dosledan izvornom opredeqewu za eksperimente sa bazom u folklornoj tradiciji svog podnebqa i negovawu kulta rok gitare. Nakon 12 albuma i isto toliko kolekcija filmske muzike, od kojih je najprezentnija bila za delo „Ciganska magija“ Stoleta Popova, Stefanovski je hrabro zakora~io u nov prostor. Odluka da „ukrsti kopqa“ sa poznatim violinistom je malo kog qubiteqa muzike ostavila ravnodu{nim.

– Gitara i violina su sli~ne po tonskom kvalitetu, obe su melodijski instrumenti, a ja se nadam da smo ih Stefan i ja fino spojili, da smo jedan drugog na pravi na~in nadopunili i inspirisali.

Mada smo svirali vrlo {aren materijal, publika kao da je sve vreme bila pod hipnozom. I mi smo bili u transu, pa nismo imali vremena za tremu – ispri~ao nam je Stefanovski jutro nakon drugog nastupa. z Mada je Stefan pre koncerta rekao da ako `elite da upla{ite klasi~ara, dajte mu da improvizuje, ~ini se da se dobro sna{ao u tome?

– Stvarno mi je drago {to je s velikim samopouzdawem zakora~io na teritoriju koja je prili~no klizava, i u{ao u svet improvizacije i neklasi~nog odnosa prema muzici. Me|utim, on uop{te nema problem s tim, u me|uvremenu je ve} savladavao razne nove stvari, pa i improvizaciju, za {ta je veoma talentovan. Nije tipi~an klasi~ar, hrabar je da uleti u ne{to novo i prili~no slu{a druge muzi~are, a i samu muziku, pa mu ni{ta nije strano, recimo indijska muzika ili balkanska, pa i xez. [ta god ga pitate, mo`e da vam odsvira.

P ISIDORA @EBEQAN I BORISLAV ^I^OVA^KI: UMETNI^KO-BRA^NA SIMBIOZA

Dva tela jedne du{e ri~a o umetni~kom i bra~nom paru Isidora @ebeqan-Borislav ^i~ova~ki, ne uklapa se u ovda{we stereotipe o uspe{nim partnerima. Ona je na{ najpoznatiji i najizvo|eniji kompozitor u inostranstvu, koju je prvo otkrio svet a ne Srbija, ima svoj @ebeqan orkestar, dopisni je ~lan SANU. A on je izvrsan oboista, diplomirani biolog, holandski kwi`evnik koji pi{e na srpskom, /ko/autor libreta za wene opere. Oboje su i profesori univerziteta, ona u Beogradu, on u Kragujevcu. A ponajvi{e, dve polovine iste celine koja se naprosto sklopila kada su se upoznali, pre deset godina.

Isidora @ebeqan je autorka tri kamerne opere i razli~itih kompozicija za vokalne, instrumentalne i me{ovite ansamble. Wena dela se izvode {irom Evrope i sveta, odakle uglavnom i prima naruxbine, a svetska premijera prve opere, „Zora D”, odr`ana je 2003. u Amsterdamu. Pi{e tako|e muziku za pozori{te i film, diriguje po potrebi, i naravno, svira klavir.

Nastoji da sa klasi~ne muzike skine oreol ozbiqnosti.

Prve wene kompozicije nastale su u roditeqskoj ku}i na Petlovom brdu, u potkrovqu sa klavirom i prozorom koji gleda na vrt. Ta ku}a je nedavno prodata, ali je zauvek ostala u wenom srcu, a Isidora sa Borislavom i ~etrnaestogodi{wim sinom Petrom Kosijerom, `ivi “u krugu dvojke”i u Amsterdamu. Wen umetni~ki senzibilitet oblikovan je i u Perlezu, odakle je porodica

P

Kako smo se prepoznali – I pre na{eg stvarnog upoznavawa, Borislav i ja smo se nekako prepoznali, kao da je to bilo predodre|eno – obja{wava Isidora. – Znala sam da `ivi u Holandiji, zami{qala sam ga kao ~i~icu koji je vrednim radom stekao silnu lovu, a iz hobija svira obou. A po{to je penzioner, krenuo je da se bavi prezentovawem srpske kulture u inostranstvu.

Kada sam ga videla prvi put, ovde, u Beogradu, bila sam ushi}ena. Pa sam se ponadala: kad ve} nije matorac, mo`da je od mog zami{qawa ostao onaj deo o parama. Ispostavilo se da je Borislav fantasti~an umetnik, erudita, {armer, li~nost koja je zami{qanog ~i~icu potpuno izbrisala. A kada smo prvi put porazgovarali, ja sam pomislila “O, Bo`e, kakav fini austrougarski gospodin!”.

A nije neva`na ni ~iwenica da je gospodin od gospo|e stariji samo godinu dana (Isidora je ro|ena u Beogradu 1967. a Borislav u Somboru, 1966. godine).

– O 1991, kada sam oti{ao u Holandiju, u Srbiju uop{te nisam dolazio do kraja dvehiqadite – prise}a se Borislav. – Tamo sam zavr{io postdiplomske studije oboe, a ostvario sam i davna{wi san da postanem pisac. A onda su me pozvali na Me|unarodnu tribinu kompozitora u Beograd. Isidora je bila u selekcionoj komisiji, a upoznali smo se na potpuno neromanti~nom mestu: na pres konferenciji u “Jugokoncertu”. Znao sam ko je ona.

Nekako spontano je pao dogovor da joj pi{em libreto za wenu prvu kamernu operu “Zora D”. Bio je to mukotrpan posao, jer ja nisam pesnik, ve} prozaista, a do tada, operska libreta sam samo ~itao. Zajedni~ki smo napisali nekoliko verzija, pomagala je i Isidorina sestra Milica, koja je dramaturg. Na kraju je sve u red dovela Isidora, kada je po~ela da komponuje.

Ina~e, kada se predstavqam qudima, ja ka`em da sam mu` Isidore @ebeqan. Ako su stranci, potpuno ih zbuni zbrka glasova u mom imenu, pa im je lak{e da prihvate da sam Boris @ebeqan.

Mene uglavnom prepoznaju po Isidori i ja sam time potpuno zadovoqan.

@ebeqan. I tamo je ~eka klavir. Voli ravni, tihi Banat i uspomene iz detiwstva.Tako|e i urbani ritam Beograda iz osamdesetih. Ta emotivna se}awa su joj izvori iz kojih se napaja i kao umetnica i kao ~ovek. U sada{wem gradu `ivi, ali ga ne prepoznaje, on jo{ `va}e u`asne tranzicione zalogaje, a ne mo`e da ih proguta.

Borislav ^i~ova~ki odavno je napustio rodni Sombor, pa Novi Sad, u kome je zavr{io dva fakulteta i po~etkom devedesetih se nastanio u Amsterdamu. Kao solista i kamerni muzi~ar nastupa {irom Evrope, a uz to je i vi{estruki dobitnik holandskih kwi`evnih stipendija. Tamo je objavio nekoliko romana i zbirki pripovedaka, po~ev od dvehiqadite. Tek sedam godina kasnije prva kwiga mu je objavqena u Srbiji (roman „U starini ime mu be{e Hemus”). @alosti ga {to na{i qudi jo{ uvek razmi{qaju kao da su u izolaciji i ose}aju strah od znawa, a posledica je opadawe u svim dru{tvenim sferama. Misli da je na{e umetni~ko stvarala{tvo u mo`da najve}oj krizi od kada postoji ova zemqa. Nije od onih koji }e zbog toga vikati na Trgu republike, ali mu zato ne pada te{ko da se posve}uje vrednoj deci u Kragujevcu.

Kako nastaje opera, pitali smo Isidoru i Borislava?

– Pisawe opere kao da ne spada u ovo vreme – obja{wava kompozitorka. – To je ogroman posao, koji se radi gotovo svakodnevno, osam do deset ~asova, dve, tri godine. Mo`da bi to moglo da se uporedi sa pisawem opse`nog romana, ili sa snimawem nekog zahtevnog filma.

Podse}aju}i da je i za wegove romane potrebno toliko vremena, Borislav ka`e da za operu prvo zajedni~ki biraju temu (ako nije re~ o poruxbini, kao kada je direktor festivala u Bregencu tra`io crnu komediju sa ovih prostora; a {ta bi bilo boqe od “Maratonaca”– dodaje Isidora).

– Kada se precizno izdogovaramo, ja krenem da pi{em, onda ona bude nezadovoqna, jer je perfekcionista – pri~a Borislav. – A obi~no je u pravu. Eto, zbog we sam postao i pesnik. Znam da je posebno osetqiva na poeziju, jer je wen otac Petar @ebeqan, kwi`evnik, a u ku}u im je dolazila pesni~ka elita. „I u operi mora da se zna ko je gazdarica”, dodaje Isidora.

I priznaje da je Borislav organizator i planer wihovog `ivota, za koji je wihova prijateqica, violinistkiwa iz Novog Sada Julija Hartig rekla da joj li~i na rialiti-{ou.

– Istina je, mi `ivimo u konstantnom, `estokom tempu stalnog pomerawa – ka`e Borislav. – @ena koja nam poma`e u ku}i, Vesna, svako jutro je iznena|ena, jer je frka uvek druga~ija. Cela 2011. godina ve} nam je ispuwena obavezama. Mnogo putujemo i ta stalna promena gradova i hotela prili~no zamara. Na svako putovawe ja nosim svoj jastuk: da tamo gde sam, imam bar ne{to svoje.

I mada se nekim dokonim posmatra~ima wihov `ivot ~ini lagodnim i ba{ filmskim, takvi ne znaju da @ebeqanova i ^i~ova~ki ve} nekoliko godina ne sti`u da odu na odmor; daleko im je naj~e{}e i Perlez i Ada Ciganlija. Shvatili su, ka`u, da }e ih usporiti godine. Zato je Isidora odlu~ila da od dana krade trenutke opu{tawa. Iznad porodi~nog kandila je nacrtala nebesku crkvu, a ba{ pre nedequ, dve, {irom je otvorila prozore i „do daske” pustila muziku „Bitlsa”. Borislav misli da se ne}e odmoriti ni kad ode na ve~ni po~inak, takav je tip ~oveka. Osve`ava ih i rad sa studentima, jer su ~isti, `eqni znawa i talentovani, a oni su toj deci prozor u daleki svet, iz koga im donose najboqe {to su videli i ~uli.

Ovo dvoje umetnika u inostranstvu su mnogo priznatiji, poznatiji i nagra|ivaniji nego u svojoj zemqi.

Isidoru je to dugo i jako bolelo, dok nije shvatila da su sva ta qubomora i zavist zapravo veliko isku{ewe i divan na~in da du{a uzrasta. I da je takvih primera puna istorija umetnosti. Zato su ona i Borislav sve te kreature pretvorili u komi~ne likove svojih opera i romana.

Porodica @ebeqan/Kosijer/^i~ova~ki raduje se praznicima ovih dana, kao i sve sre}ne porodice. Opet nisu stigli na odmor, ali }e to u~initi za Petrov ro|endan, po~etkom februara. I mada nerado pri~aju o nezavr{enim projektima, otkrili su nam da pi{u novu operu; ne kamernu, kao do sada, ve} klasi~nu, celove~erwu. Isidora je napisala prve tonove, a Borislav prve stihove („Sada oboje obigravamo oko te ideje sa u`itkom, kao kad ne{to lepo treba da se na~ne”, ka`e ona). Pri~a je opet mitska, a mitovi, kao {to se zna, traju ve~no.

Radmila Lotina

literarnim svetovima (kao i onim realnim) plamti, mawe ili vi{e skrivena borba izme|u polova; rat traje vekovima (a kad }e mu do}i kraj „ne znamo“) a pomaci na bojnom poqu su itekako vidqivi. Primera radi, odavno su za nama vremena u kojima je bilo nezamislivo da `ene uop{te pi{u i objavquju, tek ne{to bli`a su vremena u kojima je spisateqicama ’dozvoqeno’ da iza|u iz zabrana sentimentalnih tema. A nema ni stotiwak godina od kako su `ene na velika vrata u{le u svet krimi}a, literarnog `anra koji se, zbog tema kojima se bavio (zlo~inima i istragama krivaca), apriori smatrao mu{kim. Kao kuriozum je ostala

U

z Povremeno pomiwete zasi}ewe. Da li se to odnosi na muzi~ke forme kojima se bavite ili na posao i odnose na estradi i u dru{tvu uop{te?

– Od gitare nikada ne mogu da se zasitim, stalno imam glad da probam instrumente i u~im nove teme i pravce ili sara|ujem sa muzi~arima koji su mi bliski po senzibilitetu. Ali, ti{ina je prezasi}ena raznim zvucima, nema vi{e tihih mesta na sve-

tu, sa svih strana zvone telefoni, muzika dopire iz svih kafi}a, pa saobra}aj, previ{e je ambijentalnog zvuka oko nas. Dosti}i ti{inu u prostoru je fenomenalna stvar. Pre nekoliko godina sam `iveo u jednom selu blizu Skopqa i odmah mi se popravio sluh, prag slu{nosti mi se pove}ao. Da bi muzi~ar odsvirao prvi ton, mora da uka`e po{tovawe ti{ini, da bi taj ton bio kao prvi slikarski potez na belom platnu, a to je danas veoma te{ko. z Kako do`ivqavate posao rok muzi~ara na Balkanu?

– Snalazim se, eto, ve} 30 i vi{e godina. Pronalazim posao, izmislim ga ako ga nema, ali nisu svi podjednako raspolo`eni, pa prave kompromise ka pravcima koji im nisu dragi i po~iwu da sviraju narodwake i svadbe. A nije lako ni u jednom poslu, ne samo u muzi~kom. Vreme u kojem `ivimo je prili~no surovo, qudi vi{e nisu bezbedni i ne znaju da li }e i slede}i mesec imati posao i da li }e primiti platu. Ali tako je u celom svetu, to uop{te nije stvar regiona. z Da li nazirete kraj zami{qenog procesa u~ewa i stvarawa muzike, ili se ona, kako ka`e Mark Nofler, u~i do kraja `ivota?

KAD

Opasne cure ra i izvla~i pravilne zakqu~ke po{to uop{te ne funkcioni{e na taj na~in!

Pokoravaju}i se op{tem mi{qewu neke spisateqice objavqivale su, tokom 1920-tih, pod mu{kim imenom. Tako je poznati Entoni Gilbert, tvorac za ono vreme apartnog neugla|enog advokata-detektiva Artura Kruka, u stvari Lusi Beatrisa Maleson (1888-1973). Ne obaziru}i se na svoje navodne nesposobnosti, dve zna~ajne autorice ipak su po~ele, tokom 1920-tih, da objavquju krimi}e pod svojim ime-

Detektivke sa Istoka Autorke krimi}a nisu specijalitet samo zapadne literature. Kao retke ali zna~ajne primere uspe{nih autorki ovog `anra pomenimo Ruskiwu Aleksandru Mariwinu (1957), koja je napisala 30 krimi romana koji se de{avaju u savremenoj Rusiji, objavqenih u preko 17 miliona primeraka i prevedenih na 20 jezika. Kona~no, kao na{ doprinos temi pomenimo i Mirjanu \ur|evi}, ~ija prqava inspektorka Harijeta uspe{no istra`uje zlo~ine na ovda{wim tranzicionim prostorima, i ni po ~emu ne zaostaje za belosvetskim koleginicama-detektivkama. zabele`ena izjava jednog od ’poznavalaca’ koji je povodom prvih pojava `ena autora krimi}a izjavio da one ne mogu pisati takve pri~e jer `enski um jednostavno nije sposoban da analizi-

nom. Postale su ~itane i popularne, te u{le u istoriju `anra ali i sveop{te popularne kulture. Prva je dugove~na kraqica krimi}a Agata Kristi (18901976), jedan od najtira`nijih pi-

saca svih vremena, a druga Doroti Li Sejers (1893-1957).

Agata Kristi je stvorila ekstravagantnog detektiva Herkula Poaroa i bakicu-detektivku mis Marpl koji su i danas `ivi i imaju svoju publiku; a weni zapleti-zlo~ini i ingeniozna re{ewa koja se redovno otkrivaju pred okupqenim osumwi~enima i danas dr`e pa`wu ~italaca.

Kristijeva je krimi}e gradila kao slo`ene slagalice; za te potrebe sterilisala je sam ~in ubistva (izbacuju}i ru`ne detaqe) i izmislila svet engleskih sela punih bizarnih qudi. Artificijelni svet tra`i i posebnog junaka – sitni~avog osobewaka s nesvakida{wim navikama i sposobnostima. No, dok heroji Agate Kristi, zahvaqu}i wenoj ume{nosti i ose}aju za meru, poseduju potrebnu `ivost, lord Piter Vimzi koga je stvorila Li Sejers, u svojim posledwim avanturama pretvorio se u sopstvenu karikaturu.

Godine od po~etka 1920-tih do kraja 1930-tih smatraju se zlatnim godinama britanskog (ali i svetskog) `enskog krimi}a u kojima su imenovane i ~etiri kraqice krimi}a: Agata Kristi i Doroti Li Sejers, te sada ve} jedva poznate Merxeri Alingham i Ngaio Mar{ (sa Novog Zelan-

DNEVNIK

31.decembar2010-3.januar2011.

VLATKO STEFANOVSKI, ROK LEGENDA

u Istanbulu, se u Be~u – [to vi{e u~im i zalazim u godine samo mi se smawuje ego, shvatam koliko je velik taj okean koji nikad ne mo`e da se prepliva. I ova avantura sa Stefanom mi je pokazala koliko jo{ ima da se u~i tema i prekrasnih numera, ali je i to samo zrno peska u pustiwi. Jedino {to treba jeste da poboq{ate svoj izraz kako bi bili autenti~ni i zanimqivi, ali i da se time ne optere}uje previ{e. Majls Dejvis je govorio da u muzici nema gre{ke i da je ~ak i pogre{na nota muzika. z Da li je etno izvori{te za sve druge muzike i da li su va{i koreni u makedonskom folkloru ili u rokenrolu?

– Sve muzike su iza{le iz naroda, ipak ih qudi komponuju. Ako pod etnom podrazumevamo specifi~nu muziku nekog na-

ne{to od toga je ve} i bilo popularno. I danas volim da slu{am raznu muziku, poput afri~ke, turske ili indijske, koja je pramajka sve muzike. z Sve je to nekako ukr{teno na ovim prostorima, ali {ta je pravi zvuk Balkana, da li evropsko ili azijsko nasle|e, od svega pomalo ili ne{to tre}e?

– Pa nije ba{ azijski, mada ima uticaja, u zanimqivom spoju sa vizantijskom muzikom, ali smo blizu i centralnoj Evropi, pa nas nije zaobi{la ni klasi~arska Viena. ^udan je to miks. Za mene Balkan po~iwe u Istanbulu, a zavr{ava u Be~u. Ja sam, naravno, pod uticajem makedonske muzike, koja je veoma emotivna i puna lepih melodija, ali i ona ima autenti~nost koja se ne sre}e na drugim

Prostor velikih kontrasta z Za{to je Kalifornija zemqa gitarista, kako ste rekli na koncertu u novosadskoj Sinagogi, i {ta su onda Srbija, Makedonija, Bosna, Hrvatska...?

– U Kaliforniji su sve najva`nije fabrike gitara, tamo je `iveo i genijalni izumiteq Leo Fender, bez koga rokenrol ne bi ovako zvu~ao. I prodavnice gitara su im ogromne, pa tamo svi sviraju, i hobisti i avanturisti i entuzijasti. A ovde je politika sada najmodernija, ali nije tako bilo pre, a nadam se da ni ubudu}e ne}e biti. Balkan je teritorija velikih kontrasta. Ima jedan vic: kroz Bosnu nemojte da pevate, kroz Srbiju da igrate, a kroz Makedoniju nemojte ni da pevate ni da igrate. roda, opet je neki ~ovek smislio sve te teme i ritmove i po~eo da ih svira. Za mene je rok bio ogromna {kola, Hendriks, Dilan i ostale prave stvari. Nakon toga sam otkrio ~ari narodne muzike i po~eo da je prou~avam, ali ~ak i da je nisam slu{ao aktivno, slu{ao bih je incidentno, jer je bila svuda oko mene i nije bila ni{ta mawe vredna od roka, naprotiv. Izgadila je moj izraz i napravio sam karijeru sviraju}i teme iz narodne muzike. z Da li je to nosilo rizik od negativne etikete u vreme kada je bila jasna podela izme|u rokera i narodwaka?

– Mada nije bilo ni moderno ni popularno baviti se time, ja nisam sumwao u nas. Bila je to moja motivacija i inspiracija i nisam mislio da }emo se obrukati sviraju}i tu muziku. I qudi su zaista bili odu{evqeni i nisu smeli da nam ka`u ni{ta lo{e, jer smo svirali prili~no superiorno. z Da li vam je laknulo kada su stigle osamdesete, a svet po~eo da otkriva razne muzike sveta, Karibe, Brazil, Afriku...?

– Tada sam ve} malo bio sit insistirawa na toj muzici, kao da smo malo pre vremena u{li u sve to. Naravno da sam sa odu{evqewem prihvatio sve te muzike, a

mestima. Volim da slu{am i vojvo|ansku muziku, bosanske sevdalinke, Prekomurje, Istru, Dalmaciju... z Otkud tolika ekspanzija globalnog zanimawa za balkansku muziku i dokle }e da traje?

– Svestan sam toga, samo da ne postanemo pateti~ni u samozadovoqstvu i ka`emo da je na{a muzika najboqa, jer ima jo{ toliko dobrih stvari. U Skopqe na xez festival dolaze razni muzi~ari iz Norve{ke, i fantasti~ni su, baziraju se na nordijskom etnu, na nekakvoj vikin{koj pri~i koja zvu~i jako dobro, a nacionalni heroj im je xez velikan Jan Garbarek.

Jo{ osamdesetih godina sam u Americi sretao Amerikance koji su negovali makedonsku muziku, svirali na{e teme i igrali ora, iz ~iste znati`eqe i eksperimenta, da bi nau~ili ne{to novo. To je, izgleda, i sada razlog za takvo interesovawe sveta prema nama. z Da li smatrate da su za to zaslu`na i va{a pionirska nastojawa?

– Ne bih sebi davao takve zasluge, jer nisam uradio ni{ta novo, samo sam na elektri~nu gitaru prebacio teme koje su se ranije svirale na kavalima, gajdama i harmonici. Ali dobro, sre}om sam kao tinejxer bio dovoqno talentovan i vaqda izgra|enog ukusa da sam neke stvari mogao da napravim i dam im pravu dozu.

z Na koji na~in se kroz va{e svirawe prelamaju neki drugi neobi~ni i nemuzi~ki uticaji, poput Pikasovog slikawa koje povremeno pomiwete?

– Na mene je uticalo sve {to sam ikada ~uo i nau~io. Na primer, u Be~u u pozadini obi~no ~ujete [trausa ili Mocarta, a na moru Olivera Dragojevi}a ili Xibonija, koji su tako|e jako zalepqeni za taj prostor. U Makedoniji na radiju ~esto ~ujem snimke iz {ezdesetih godina, Mil~a Man~evskog, Vasku Ilievu ili Nikolu Padeva i srce mi se rasturi, jer ta muzika zra~i lepotom i autenti~no{}u. A Pikaso je bio slikar velike dinamike, sukoba i ekspresije, pravi Majls Dejvis u slikarstvu, jer su obojica u 20. veku uradili ne{to epohalno. To je ~ista fantazija, to su jake stvari, ali da biste do{li do apstrakcije morate da budete jako dobri, uz mnogo godina posve}enosti zanatu, da bi to {to iza|e iz vas imalo smisla. z Va{ emotivni kod je izuzetno sna`an i vidqiv. Kako ga kontroli{ete i kanali{ete i koliko je on bitan za muzi~ara?

– U~im transcedenciju i polako kanali{em emocije, misao i ruku stavqaju}i ih u slu`bu vi{e energije. To se ve`ba kao mentalna i duhovna disciplina, nikako druga~ije. Tako uspevate da uz pomo} du{e, tela i uma svoju ideju izbacite daqe od vas i wome se poigrate, da vam ne ostane ispred nosa. Kada sviram neki solo padnem u neko neobja{wivo stawe, kao polutrans, a pri tom moram da imam uzde da ne odem suvi{e daleko i da se ne izgubim ili, {to bi rekli mi Makedonci, ne zabegam. z Koja je va{a realna pozicija u svetu gitare, s obzirom na to da vas stru~ni krugovi dr`e za jednog od vode}ih gitarista u Evropi?

– Puno sam svirao po svetu, najvi{e na Balkanu, i mislim da sam dosta toga uradio, a koliko sam dobar i ko je boqi nije toliko ni bitno. Mislim i nadam se da sam ovde prili~no zaslu`an za inspiraciju mladih gitarista. A u trkama ne `elim da u~estvujem, jer uvek ima neko boqi. Ipak, nadam se da sam na nekom finom mestu. z Da li u`ivate u plodovima duge i bogate karijere?

– U`ivam, zato {to imam puno prijateqa po celom svetu, i to je najva`nije, uz ~iwenicu da mogu da prehranim porodicu od posla kojim se bavim. Laska mi {to dobijam puno poklona od proizvo|a~a gitara i poja~ala, jer sam kao klinac stalno sawao o opremi koja mi je bila nedostupna. Dobijem i po neku fla{u vina i to mi poma`e da u`ivam u `ivotu, kao i druge lepe, mawe ili ve}e stvari. I Kit Ri~ards je govorio da mu je od sve slave i gu`ve najdra`e kada ga neko po~asti pi}em. z Da li rokenrol danas jo{ uvek ima neki smisao?

– Ima, ali retko, tek kad vas dohvati neka dobra, inteligentna melodija koju prepoznate kao blisku. Na `alost, danas je reklama va`nija od proizvoda, a ja se, kao ro|eni skeptik, ne prepu{tam tome tako lako. Sve je vi{e prodavaca, a mawe proizvo|a~a i sve miri{e na jeftinu recikliranu plastiku. Malo je ru~nog rada i prave posve}enosti, malo je iskrenih emocija. A meni samo treba ne{to za du{u.

Zlatomir Gaji}

@ENSKA RUKA RE[AVA ZLO^INE

protiv lo{ih momaka

Temperans Brenan, junakiwa romana Keti Rej~s i TV serijala „Bouns”

da). Pomenute spisateqice, naravno, nisu bile jedine na tr`i{tu, ali danas su mnoge autorke (nezaslu`eno) anonimne – setimo se Patricije Ventvort ~ija junakiwa mis Silver ’li~i’ na mis Marpl.

Drugi svetski rat i decenija posle wega vreme su pojavqivawa sve ve}eg broja `ena koje pi{u krimi}e. Mo`da je najzanimqivija Margaret Milar (19151994), zapa`ena po stvarawu besprekornih psiholo{kih portreta, razvijawu `anrovske forme i ~estoj subverziji etabliranih moralisti~kih obrazaca.

Filis Doroti Xejms (1920), u literaturi poznata kao P.D. Xejms, pojavquje se po~etkom 1960-tih; wen detektiv (i pe-

snik) Adam Delgli{, pripadnik Novog Skotland Jarda, vi{e se bori sa pravosudnom i zdravstvenom birokratijom nego sa lo{im momcima. Drugi junak P. D. Xejmsa je Kordelija Grej, otresita mlada `ena koja nasle|uje detektivsku agenciju i nastavqa posao.

Amanda Kros (pseudonim Kerolin Gold Heilbrun, 1926) vodi svoju junakiwu, detektivku Kejt Fensler, kroz tmurno nali~je Wujorka. Od pod`anra zvanog ’ko je uradio’ (po~inio zlo~in), interesovawe spisateqica u 1960-tim i 1970tim sve ~e{}e je u sferama psiholo{kog krimi}a ili policijske istrage, a potom slede}i aktuelna dru{tvena previrawa, mnoge autorke pi{u s pozicija otvorenog i beskompromisnog feminizma. Rut Rendal (1930) pi{e romane o policijskim istragama ali i mra~ne psiho trilere. Simpati~na je i bakica Emili Polifaks koja je re{ila da u 60-toj postane detektivka i {pijunka, a sve pod perom Doroti Gilman (1923).

Patri{a Hajsmit (1921-1995) je dugo bila sinonim za uzbudqivi, mra~ni psiholo{ki triler u kome ~esto nema pozitivnog razre{ewa. Sju Grafton (1940) je najpoznatija po svojoj ’abecednoj seriji’ romana (naslovi romana po~iwu slovom abecede npr. „A kao alibi“. Za sada je objavqen 21 roman) a wena junakiwa Kinslej Milhon jedna je od najpoznatijih ’tvrdih detektivki’ savremenog krimi}a. Wena koleginica u opasnom i prqavom poslu otkrivawa kriminala u visokim dru{tvenim/politi~kim/biznis

krugovima je V. I. Var{avski, koju je stvorila Sara Paretski (1947). Ipak, one su tek ’druga generacija’ tvrdih detektivki, s obzirom na to da su krajem 1970-tih i po~etkom 1980-tih, u~ile posao od [eron MekKon (autorke Mar{e Maler, 1944) i Ane Li (iz pera Lize Kodi, 1944). Poseban je slu~aj Stefani Plum, potekle iz pera Xenet Evanovi~ (1943), koja je, ni mawe ni vi{e, nego lovac na ucewene glave! Rut Dadli Emis (1954) pomalo apartno (spram svojih anga`ovanih koleginica) pi{e sofisticirane krimi}e u kojima zlo~ine re{avaju Robert Amis i baronica Trutbek.

Posledwih decenija nekoliko autorki specijalizovalo se odre|ene teme/pod`anrove bilo zato {to najboqe poznaju pojedine oblasti, bilo zato {to izdava~i takve sadr`aje od wih tra`e. Liza Skotolajn (1955) pi{e tzv pravni~ke trilere, dok je sinonim za trenutno kurentni forenzi~ki triler Patri{a Kornvel (1956), mada se autorka ne libi ni drugih provokativnih tema. Na forenzi~kom tragu je i Keti Rej~s (1950), a wena junakiwa Temperans Brenan je forenzi~ki antropolog, znana nam iz TV serijala „Bouns”. Sve pomenute i nepomenute autorke objavile su, kako to nala`u pravila zapadwa~kog bestseler izdava~kog sistema, najmawe po par desetaka (mawe ili vi{e uspelih) romana/pri~a, sveukupno dokazuju}i kako `enska ruka jednako uspe{no, a neretko i boqe od mu{ke, mo`e da ispisuje pri~e o ru`nim stranama qudskog roda.

Ilija Baki}

SUSRETI

21

JEVGENIJ KISIN, PIJANISTA

Nikada nisam po`eleo da sviram na Vembliju i kada je lane odlu~io da naprarin Mazel, Rikardo Muti, Sei|i Ozava, vi predah od koncertnih nastuMstislav Rostropovi~... pa, koji }e potrajati bezmalo Iako je muzicirao sa najpoznatijim svetgodinu dana, jedan od najve}ih skim dirigentima i vrhunskim orkestrima, pijanista dana{wice Jevgenij Kisin nije nikada, kako sam ka`e, nije ose}ao nelagodu razmi{qao o tome da mu je svega dosta i da kada treba nastupiti i s ansamblima ~iji se nikada ne}e vrati na pozornicu. Ali rad dovoqno ne poznaje. isto tako u razgovoru za „Dnevnik” prizna– Sve, naravno, zavisi od dirigenta. U veje i da nikada nije osetio `equ da privre}ini slu~ajeva, imao sam sre}e – dodaje ~uvemeno promeni `anr i da, recimo, javno svini umetnik. ra xez ili rok.

Jevgenij Kisin je 1997. postao prvi pijaA da, recimo, nastupite na Vembliju sa nista u vi{e od 100 godina dugoj istoriji rok zvezdama, pitali smo ga. (prvi je odr`an 1895) slavnog londonskog – Ne, nikada – bio je izri~it ovaj vrhunfestivala „The Proms” koji je priredio soski umetnik ~iji svaki nastup ve} gotovo ~elisti~ki recital. U Rojal Albert Holu vitvrt veka predstavqa istinski praznik za {e od {est hiqada qudi u`ivalo je ne samo sve qubiteqe „klasike”. u vrhunskom koncertu, nego i u pravom vaJevgenij Igorevi~ Kisin se rodio 10. oktrometu virtuoznih dodataka. @ewa je potobra 1971. u Moskvi. Po urbanom predawu – ~eo s Listovim „Qubavnim snovima” i „Makoje je mo`da mal~icke dosoqeno, ali ba{ |arskim rapsodijama”, a kako je zapisao krimocartovski zvu~i – mali je @ewa sa samo ti~ar „Indipendnta” Adrijan Xek, nakon 11 meseci u kolevci gugutao Baha, ponavqa[openove Sonate br.3 u B-molu „i onih neju}i tonove koje je na klaviru svirala wegokoliko malicioznih slu{alaca punih sebe va sestra, da bi, ~im se ratosiqao pelena, po~elo je da freneti~no aplaudira”. A na pru`io prsti}e prema dirkama. U ~uvenu bis se vra}ao ~ak sedam puta, sviraju}i od Muzi~ku {kolu za nadarenu decu, koju su jo{ Betovenovog „Turskog mar{a” u aran`manu 1895. u Moskvi osnovala tri sestre Gwesin, Artura Rubin{tajna do [openovog postu{ao je sa {est godina i humno objavqenog Valtamo je upoznao svoju cera u E-molu. prvu i do danas jedinu Kisin je u{ao u Ginisovu kwigu Ina~e, Kisinova je u~iteqicu klavira – rekorda time {to je odsvirao dare`qivost u tom po~uvenu Anu Pavlovnu gledu poznata, pa je tako ~ak dvanaest biseva, koji su Kantor. Ona sama je u{ao i u Ginisovu kwitrajali koliko i koncert docnije priznala da od gu rekorda kada je pre 1948. godine, otkada je nekoliko godina u Miprofesorica u tom rasadniku virtuoza, nije lanu, nakon jednoipo~asovnog koncerta, jo{ dobila nadarenijeg u~enika. isto toliko vremena svirao biseve, wih Kako navodi poznati muzi~ki kriti~ar ukupno dvanaest!

Branimir Pofuk, mali @ewa ipak nikada – Istina je da na vrhunsko izvo|ewe punije bio tipi~no ’~udo od deteta’ koje se blika mo`e reagovati ili burnim aplauzom spremno sme{i pred kamerama i dok rastura koji zaglu{i posledwe akorde, ili potpuklavirske dirke. Upravo suprotno – sme{ak nom ti{inom. A kako prepoznam da publika se retko vidi na wegovom ozbiqnom licu. `eli da joj jo{ sviram? Ha, pa to je veoma „Zbog toga ga qudi ponekad do`ivqavaju ne jednostavno: kada tra`e bis! – bez trunke samo kao ~udo, nego pomalo i kao pijanisti~filozofirawa odgovorio nam je @ewa. ko ~udovi{te kojem su oduzeti i detiwstvo i Ipak, Kisin na svojim koncertima ne ide mladost i svi obi~ni `ivotni u`ici”. uvek na razgaqivawe slu{alaca. Osnovni – Nikada ne provodim 300 dana godi{we program koncerta, tvrdi nam, nikada ne prina putu – otkrio nam je Jevgenij. – Najvi{e lago|ava publici pred kojom nastupa, a pokoncerata koliko sam u `ivotu imao u jedgotovo ne `eqama organizatora. noj godini je 56. Uglavnom ih je izme|u 40 i – Program koncipiram iskqu~ivo prema 50, tako da sam zapravo polovinu svog vremevlastitim interesovawima. I nikada mi se na kod ku}e. nije dogodilo da izbor repertoara ne odgoA ta ku}a je ve} pet godina u Parizu. vara mom trenutnom raspolo`ewu.

Ali, vratimo se u Moskvu. Sa nepunih 10 A ta raspolo`ewa ne kreira samo muzika. godina, 1980, @ewa Kisin je debitovao na Ima tu i poezije, pa i politike. ^esto, naivelikoj koncertnoj pozornici nastupiv{i me, nastupa na poetskim ve~erima, govore}i sa Uqanovskim simfonijskim orkestrom, da stihove na jidi{u i ruskom, a ove godine je bi ~etiri godine kasnije, u znamenitoj dvo~ak objavio CD sa stihovima jevrejskih perani moskovskog Konzervatorijuma „^ajsnika. Kada je, pak, re~ o politi~kom angakovski”, izveo oba klavirska koncerta Fre`manu, na Kisina sna`no uti~e wegovo jederika [opena! Slika klinca u beloj ko{uvrejsko poreklo, pa sve otvorenije diqem qi s crvenom pionirskom maramom oko vrasveta brani poziciju Izraela.

– Na`alost, idiotski princip Bena Gurita brzo je obi{la svet. Sa druge strane „gvoona „Nije va`no {ta nejevreji ka`u, va`no zdene zavese” prvi put je nastupio 1987, i to je {ta Jevreji rade” doneo je katastrofalne na Berlinskom festivalu, a ubrzo potom su rezultate. Va`no je {ta nejevreji ka`u. Ma@ewa i violonisti~ki genijalci Maksim leni Izrael treba podr{ku spoqa i mi tu Vengerov i Vadim Rjepin, potpomognuti tapodr{ku moramo obezbediti u slobodnim zeda na Zapadu jo{ potpuno nepoznatim Valemqama. Broj na{ih neprijateqa sve je ve}i i rijem Gergijevim, koji je danas {ef-dirizbog dobrobiti Izraela moramo sa strane gent Londonskog simfonijskog orkestra, staviti sve na{e razlike, ujediniti se i nad„rasturili” englesku publiku. ja~ati na{e neprijateqe energijom i odlu~Pijanisti~kom ~udu nisu trebala takmino{}u. Ujediweni opstajemo! – poru~io je ~ewa, svet se ionako ve} otimao za wega. Nanedavno u razgovoru za „Jewish chronicle”. kon {to se malo ranije u Be~u razi{ao s Tim tragom, pitali smo na kraju Jevgenija Ivom Pogoreli}em, ~uveni dirigent HerKisina da li muziku, i pored toga {to je bert fon Karajan je upravo u Kisinu prona„najbestelesnija od svih umetnosti”, kako je {ao najpo`eqnijeg tuma~a Prvog klavirto govorio Artur [openhauer, politika skog koncerta Petra Iqi~a ^ajkovskog za ipak mo`e da (zlo)upotrebi? novogodi{wi susret Berlinske filharmo– Naravno da muzika mo`e biti – i korinije sa publikom, kojim je obele`en dolazak {tena je – za potrebe politike. Poput osta1989. Potom su se re|ala sve sama znamenita lih umetnosti. Ipak, ne mislim da je ba{ na dirigentska imena s kojima je sara|ivao: Zuto [openhauer mislio. bin Mehta, Klaudio Abado, Vladimir Miroslav Staji} A{kenazi, Kolin Dejvis, Xejms Livajn, Lo-

N

22

DNEVNIK

31.decembar2010-3.januar2011.

EKSKLUZIVNO: PRVI OSKAROVAC SA OVIH PROSTORA BIO JE SOMBORAC JO@EF KI[

Za holivudski „Brod ludaka” mustra sa Balkana ok se srpski Bana}ani xapaju sa onim rumunskim jeli’l Xoni Vajsmiler, najpoznatiji filmski Tarzan svih vremena (i oba{ka olimpijski {ampion), pravi {vapski Lala ili nije, Somborci, stidqivi kakve ih je Bog dao i boja`qivi na kameru, uporno pre}utkuju da mogu stati u red jako retkih gradova sa ovih balkanskih prostora koji u kwigama ro|enih imaju jednog pravog holivudskog oskarovca. Za iole upu}ene u sedmu umetnost Sombor va`i za varo{ koja je podarila svetu filma Ernesta Bo{waka, kinematografskog zanesewaka koji je prvi u svetu kameru pokrenuo sa stativa, odnosno izmislio takozvani „{venk“, i to je to. Zaboravili i Somborci, a kamoli prestoni~ka Kinoteka, na Jo`efa Ki{a, jednog od najboqih i najtra`enijih scenografa sredine pro{log veka, koji je na svoj laureatski konto, pored osvojenog Oskara, pribele`io i ~etiri nominacije za najpresti`niju filsmku nagradu.

A sve je po~elo posledwe godine pretpro{log veka, 14. juna, kada se sirotom birta{u [andoru Ki{u poreklom iz obli`we Sonte, u Somboru u koji je do{ao zbog uglednijih i boqestoje}ih mu{terija, rodio mali Jo`ika. Budu}i pravi varo{ki nemirni deran, dane je provodio igraju}i se u kao puder finoj pra{ini, dok jednog dana, bilo mu je tek deset leta, ni-

D

ko imate sre}u da u va{em mestu imate bisokop, dogodine u decembru, da krenemo od kraja, trebalo bi da se na wegovom repertoaru na|e „[erlok Holms 2“, naravno, opet u re`iji Gaja Ri~ija i produkciji Vorner borsa. Posle, ocena je ve}ine, uspelog prvog dela, i u drugom nas o~ekuje novope~eni Holms, u Ri~ijevoj verziji kao pravi akcioni heroj. Igra}e ga, ponovo, Robert Dauni po{to je stekao veliku naklonost publike, a partner }e mu jo{ jednom biti odli~ni Xad Lou kao dr Votson. Iako se nastavak pri~e dr`i u strogoj tajnosti, zna se da }e se detektivski dvojac suo~iti sa Morijaratijem. Tako|e, je izvesno da }e u pri~i va`nu ulogu odigrati i Holmsov brat Majkroft.

Kraj godine je rezervisan i za nastavak Paramauntovog „serijala „Nemogu}a misija“ (Mission Imposible: Ghost Protocol) u re`iji Breda Birda (radio je uspele i omiqene dugometra`ne crta}e: The Incredibles, Ratatuoille). Bi}e to povratak Itana Hanta. Igra ga, naravno, Tom Kruz, a ako je verovati najavama,ova }e se akciona avantura odvijati po celom svetu, od Praga preko Dubaija do Vankuvera.

Krajem 2011. u bioskope sti`e i novi film Dejvida Fin~era „The Girl with the Dragon Tattoo“ Soni pik~ersa, koji je rimejk i adaptacija {vedske „Milenijum“ trilogije o novinaru Mikaelu Blomkvistu i wegovoj misterioznoj partnerki, hakerki Lizbet Salander. U ameri~koj verziji igraju Danijel Krejg, Runi Mara, Stelan Skarsgard, Robin Rajt,

A

je naleteo na ~udnog gospodina sa nekom skalamerijom na le|ima.

Ispostavilo se da je Ernestu Bo{waku, {tamparu i kwi`aru somborskom, ali i vlasniku jedinog bisokopa i filmskom „manijaku“ namernom da od Sombora napravi evropski Holivud, trebao potr~ko, pa se Jo`ika momentalno „upecao“, {to zbog magije bioskopskog

mraka i platna, {to zbog par krajcara koje je dobijao za ~i{}ewe projekcione sale i no{ewe Bo{wakovog stativa. Da umetnost

tra`i i li~ne `rtve mali Ki{ je shvatio vrlo rano po{to je zbog ovakve „tezge“ po~esto dobijao i po turu, jer mu se baba nije mirio sa ~iwenicom da zbog komedija{ewa sa pokretnim slikama trpi trgova~ka {kola u koju je poterao sina.

Taman kad je Jo`ef dospeo do duga~kih pantalona nekako se i zaratilo na ovim na{im ve~ito nemirnim prostorima, a budu}i lirska du{a, sada ve} trgova~ki pomo}nik i asistent rediteqa, mladac Ki{ je iskoristio svaku mogu}i „krivinu“ ne bi li se otarasio vojnih pozivara }esarske KaundKa i time izbegao mogu}nost da zaglavi na nekoj makedonskoj ili {umadijskoj ~uki. Po{to mu ni nakon Prvog svetskog rata nije bila privla~na ideja da dane provodi u vojni~kom {iwelu, pa bio on uru~en i iz ruku emisara vojvode Mi{i}a, 1919. godine se zaputio u Zagreb u kome je stolovala amerikanska ambasada poku{avaju}i da ishoduje useqeni~ku vizu u obe}anu zemqu. Nakon {to je uspe{no dokazao da nije bio vojnik u ratu pora`enog carstva, pripu{ten je „preko bare“ sa prvim danima slede}e 1920. godi-

ne, a rukovode}i se besprekornim poznavawem i srpskog jezika, kao prvu destinaciju u Sjediwenim Dr`avama odabrao je ^ikago. Ni tamo, a ni u Detroitu, u koji se ubrzo preselio, Jo`ef Ki{ nije imao nameru da radi u fabrikama, nego je lepo i skoro gospodski pakovao zembiqe ameri~kim matronama po robnim ku}ama.

Snabdev{i se dovoqnom koli~inom ~i~kovog uqa za kosu i duboko veruju}i u svoju sre}nu umetni~ku zvezdu Ki{ se obreo u Holivudu, fabrici snova. Uobi~ajeno za to, ali i najnovije doba, po~eo je sa dna, odnosno u~estvuju}i kao statista u snimawima masovki, da bi mu se ponovo jednog dana osmehnula sre}a.

U gotovo nepreglednoj masi statista primetio ga je Aleksandar Korda, budu}i prvi filmaxija-vitez britanske imperije, ali ve} tada ~uveni engleski rediteq koji je snimao i za holivudske „mejxore“. Kako je Korda u „biv{em `ivotu“ bio zapravo ma|arski Jevrej [andor Kelner, svojevremeni saradnik Bo{wakovog somborskog lista „Ba~ka“, prepoznav{i nekada{weg musavog Ernestovog potr~ka, ponudio mu je ne{to boqi posao rekvizitera.

Zapaziv{i da mladi Somborac „ima oko“ za scenografiju Korda je naterao Ki{a da upi{e i uz wegovu pomo} zavr{i Akademiju umetnosti, {to je ovome, uz pomo} slavnog patrona, nakon zavr{etka formalnog obrazovawa otvo-

rilo vrata „Kolumbije“, „Paramaunta“ i „Junajted artista“, za koje je do kraja karijere uradio ~ak 142 scenografije.

Prvi veliki proboj u karijeri napravio je Ki{ 1944. godine sa scenografijom „Kolumbijinog“ filma „Adresa-nepoznata“ Vilijama Kameruna Menzisa, po{to je slede}e godine nominovan za Oskara. Na ovu nagradu, pokazalo se neuspe{no, „juri{ao“ je i scenografijama ura|enim za Flemingovu „Jovanku Orleanku“ (1949) sa bo`anstvenom Ingrid Bergman u naslovnoj ulozi, ali i Levinov „Put u sredi{te zemqe“ (1960). Najvi{e {anse za osvajawe nagrade Ameri~ke filmske akademije su mu kriti~ari dali 1966. godine kada je imao ~ak dve nominacije. Mada niko nije `eleo to glasno da ka`e, u rasno podeqenom ameri~kom dru{tvu nominacija za „The slender thread“ Sidnija Polaka sa tamnoputim Sidnijem Poatjeom je bila unapred osu|ena na propast, ali se zato ispostavilo da je „Brod ludaka“, posledwi film „qubimice Juga“, legendarne Vivijen Li u re`iji Stenlija Krejmera, bio upravo ta dobitna kombinacija koja je u ruke nekada{weg musavog potr~ka sombor-

Kada je re~ o potencijalnim hitovima velikih studija, za slede}e leto bi to mogao da bude i film „Grin lantern“ (u junu). „Zelenu lampu“ kao rediteq potpisuje Martina Kembel. Film je zasnovan na strip junacima DC Comicsa. Oni su za{titnici mira i pravede okupqeni u vekovno bratstvo („Green Lantern Corps.“) ratnika, zakletih boraca za intergalakti~ki poredak.

U julu slede Mjakl Bejovi „Transformersi: Dark of the Moon“ sa [ajom Labafom, i drugi deo posledweg nastavka o Hariju Poteru: „Harry Potter and the Daethly Hallows Part II“ u re`iji Dejvida Jejtsa i produkciji Vorner bros pik~ersa.

Za odraslu, da ne ka`emo ozbiqniju publiku, pobrinuli su se Robert Redford sa svojim filmom „Conspirator“ koji govori o zaveri da se ubije predsednik Linkoln. A tu je „The Comapny Man“ u re`iji Xona Velsa, sa Robert Dauni ponovo }e se na}i u ulozi [erloka Holmsa Kevinom Kostnerom, Tomi Li predvode Danijel Krejg i generacije slu{alaca izme|u Xonsom, Benom Aflekom, Harison Ford.

1939. i 1952, da bi se na{li u Mariom Belo i Krisom Kuperom; Susret s vanzemaqcima treba stripu 1966. kao i u TV seriji u re~ je o drami iz savremene korda o~ekujemo i u maju, u ostkojoj se prvi put pojavio i legenporacijske Amerike koja se varewu „Super 8“ Xej Xej darni Brus Li... razvija pod sloganom „dali smo Ejbramsa. Pri~a se odvija 1970U poplavi filmova fanna{e `ivote na{im poslovima, tih kada se prilikom strotastike i onih namewenih tinevreme je da ih uzmemo nazad“. gopoverqivog transporta iz jxerskoj publici izdvaja se i Drama koju je re`ira Xodi ~uvene Oblasti 51 dogodi saojedan pravi krimi}. „Kill The Foster ali sa elementima bra}ajna nesre}a. Ne{to od Irishman“ na red za gledawe sti`e komedije, tako|e iz poslovnog ~uvanih stvari se na|e na slobou martu. Rediteq je Xonatan sveta, gleda}e se u aprilu. „The di a o u objektivu super 8 kamere Hensli. Najavqen je kao akciona Beaver“(Jazavac) govori o grupe de~aka koji snimaju svoj drama, a zasnovan na istinitoj uspe{nom biznismenu (Mel amaterski film. pri~i Denija Grinija, “~oveka Gibson) koji prolazi kroz Tako|e, u maju sti`e koga mafija nije mogla da ubije“. poslovnu i li~nu krizu. Dok se Paramauntova epska avantura Igraju Val Kilmer, Linda to de{ava, sa okolinom komuni„Tor“ u re`iji Keneta Brane, u Kardelini, Kristofer Voken, cira preko lutke koju dr`i na kojem se mitski svet ruci...

U filmu dovodi u vezu s glavne uloge, pored Dobra zabava o~ekuje se od filmova dana{wim stvarnim Gibsona, igraju Xodi „Kauboji i vanzemaqci”, svetom u pri~i o borbi Foster i Mi{el Ang. dobra i zla. U filmu Ako neka od „Prati s Kariba 4” i „Tor” igraju: Tom Hidelston, prethodnih ostvareNatali Portman, Kolm wa, a to je samo jedan Foere, Xejmi Aleksander, Rej Stivnson, Vinsent deo – mogu}e je najzanimqivijih Stelana Skarksgard, Entoni D’Onforio, Vini Xouns. vioskobuxetnih – i budu Hopkins. „Pirates of the Caribbean: On proma{aji, tu su dugometra`ni „The Green Hornet“ (Zeleni Stranger Tides“ (Pirati s Kariba crta}i koji „nikada ne omanu“. str{qen) Soni pik~ersa sti`e u 4) Roba Mar{ala bi trebalo da „[trumfovi“ }e iza}i u avgustu januaru. Rediteq je Majkl ulep{aju bioskope u maju. Uz (progoweni Gargamelom na}i }e Gondri, kojeg svi pamtimo po Xonija Depa kao kapetana Xeka se u Central parku, u savremenom „Ve~nom sjaju blistavog uma“.

Speroua, ovom prilikom igraju svetu, i moraj u da na|u put ku}i Igraju Set Rogen, Majkl Pena, Xefri Ra{, Penelope Kruz, Ian pre nego {to ih progoniteq Adam Sendler, Kameron Dijaz, Mak{ejn... U ovom nastavku uhvati). O~ekuju se i „Vini Pu“ Xej ^ou i Kvon Sang Vu. To je jo{ „Pirata“ Volt Dizni pik~ersa, (jul), „Kung fu panda 2“ (maj), jedna pri~a o ameri~kim popuSperou }e se na}i na velikim „Cars 2“ (jun), “Ma~ak u ~izmama“ larnim akcionim herojima koji isku{ewima zbog kapetana (novembar), „Hepi Fit 2“ su prvo za`iveli na radiju. U Crnobradog, ali i tajanstvene (novembar)...

Vladimir Crwanski formi radio drame zabavqali su `ene iz sopstvene pro{losti...

FILMSKA 2011: PIRATI, VANZEMAQCI I OSTALA BRATIJA

Dragi moj Votsone Maks fon Sidou i Kristofer Plamer.

U oktobru u svetske bioskope, a nadajamo se i na{e, sti`e akcioni triler „Contagion“ (mogu}e je da }e se zvati i „Transmision“) Stivena Soderberga sa Kejt Vinslet, Xadom Louom, Marion Kotiqar, Metom Dejmonom, Gvinet Paltrou i Lorensom Fi{bernom a u produkciji Vorner brosa. Katastrofi~na pri~a sadr`i najgoru mogu}u varijantu slu~aja kada iz laboratorije pobegne smrtionsoni virus.

Tu je, tako|e u oktobru, u produkciji „Juniversal pik~ersa“, i prikvel izvanrednog Karpenterovog filma “Stvar” iz 1982, a koji je opet bio rimejk „The Thing From Another World“ iz 1951. godine. Dakle, ameri~ka nau~na eks-

pedicija odlazi na Antarktik i dolazi do neverovatnog otkri}a – ostataka vanzemaqskog svemirskog broda. Duboko u ledu je stvar koju }e istra`iva~ka radoznalost izvu}i na povr{inu, a na sopstveni u`as...

Dobru zabavu i uzbu}ewe bi nam mogao doneti i film „Cowboys and Aliens“ (Kauboji i vanzemaqci) u re`iji Xona Fovrea. Pri~a je sme{tena u Arizonu s po~etka 19. veka, kada se usred bitke izme|u kauboja i Apa~a pojavquje svemirski brod.

Plan komandanta vanzemaqaca je da pripitomi Divqi zapad i sve `ivo porobi. Me|utim, kauboji i indijanci se udru`uju u borbi protiv osvaja~a. Ovaj film Juniversal pik~ersa preporu~uje i ozbiqna gluma~ka ekipa koju

Scena iz filma „Kako su me ukrali Nemci”

U potrazi za novim `ivotom Prema podacima kojima raspola`e Filmski centar Srbije, u fazi postprodukcije je jedanaest doma}ih dugometra`nih igranih ostvarewa dok se tri-~etiri trenutno snimaju, a ~ak osamnaest je u pripremi (wihove rokove zavr{atka je te{ko predvideti). Prema najavama, na predstoje}em beogradskom Festu premijerno }e biti prikazani „Neprijateq“ u re`iji Dejana Ze~evi}a i „Jelena, Katarina, Marija“ Nikite Milivojevi}a. Tokom 2011. pred publikom bi mogao da se na|e i film „@igosana“ scenariste i rediteqa Sa{e Radojevi}a (debitovao je kao rediteq filma „Poqupci“); zatim, „April u Beogradu / Prakti~ni vodi~ kroz Beograd, sa pevawem i pucawem“ scenariste i rediteqa Bojana Vuleti}a, kao i „Vilewakova pri~a“ filmska bajka zasnovana na pri~i o Ivici i Marici scenariste i rediteqa Stevana \or|evi}a. „Crna Zorica“ se najavquje kao moderna bajka/crna komedija, koju kao rediteq potpisuje Radoslav Pavkovi}. Tu su jo{ akciona drama „Travelator“ po scenariju i u re`iji Du{ana Mili}a („Jagoda u supermarketu“, „Gu~a“), te „Revolt“ scenariste i rediteqa Aleksandra Rajkovi}a (debitovao je filmom „Hamlet”). Pred publikom bi trebalo da se na|e i film „Kako su me ukrali Nemci“ veterana Milo{a Radivojevi}a, bioskopski `ivot bi u godini pred nama trebalo da otpo~ne i „Mamaro{„ po scenariju i u re`iji Mom~ila Mome Mrdakovi}a, a najavqen je i novi film Qubi{e Samarxi}a „Miris ki{e na Balkanu“ za koji su, po romanu Gordane Kui}, scenario napisali \or|e Milosavqevi} i Neboj{a Rom~evi}. Mogu}a su i jo{ neka iznena|ewa, uvek dobrodo{la. Ho}e li ih biti, vide}emo.

skog filmskog entuzijaste Ernesta Bo{waka donela zlatnu statuu Oskara.

Jo`ef Ki{ nije dugo u`ivao u slavi oskarovca, po{to je svega tri godine kasnije umro. Mada su neka wegova tehni~ka i vizuelna re{ewa scenografije „Broda ludaka“ koji je u potpunosti snimqen u studiju, koristila i Xejmsu Kamerunu za „Titanik“, na wega je zaboravila i srpska i ma|arska istorija kinematografije, pa za{to ne bi i rodni grad.

Mili} Miqenovi}

c m y

DNEVNIK

31.decembar2010-3.januar2011.

23

24

DNEVNIK

c m y

31.decembar2010-3.januar2011.

Srebrna kutija iz 1904. godine visoka 7,5 centimetara i duga 18 centimetara, prodata na aukciji u Be~u za 120.000 evra

Srebrna `ardiwera iz 1906. godine, visoka 15 centimetara, a duga 35 centimetra, prodata na aukciji u Be~u za 95.000 evra

Fledermaus garnitura za sedewe iz 1914. godine, prodata na aukciji u Be~u za 1.800 evra

JOZEF HOFMAN, ^OVEK KOJI JE PROMENIO LI^NI OPIS 20. VEKA

Jagma za be~kom secesijom e} desetak godina na evropskom i svetskom tr`i{tu antikviteta i predmate primewene umetnosti apsolutni hit su radovi genijalnog austrijskog arhitekte i umetnika Jozefa Hofmana (1870-1956), jednog od osniva~a be~ke secesije i umetni~ke radionice „Viner verk{tat“.

Me|u kolekcionarima vlada prava otima~ina za komadima name{taja, nakitom, predmetima od sreba, porcelana, mesinga ili stakla, koje je dizjanirao Hofman, a i cene koje se posti`u u aukcijskim ku}ama su astronomske, pa se tako za jednu stolicu pla}a od 1.200 do 5.000 evra, a komadi srebra dosti`u cene od 500 evra za jedno jedino dugme do 95.000 evra za `ardiweru s po~etka 20. veka. Zlatni ili srebrni bro{evi doti`u cene od oko 150.000 evra.

Ako se za nekoga mo`e re}i da je promenio li~ni opis `ivota u 20. veku onda je to svakako Jozef Hofman. Osniva~ secesije od we ipak brzo odvojio i postao prete~a i uzor kako art deko stila tako i kompletnog modernizma 20. veka.

Na prelazu veka oko 1900. godine, Be~ je, pored Pariza, jedan od vode}ih kul-

V

Fledermaus stolica iz 1907. prodata kod Kristija za 2.000 dolara

Bro{ iz 1910. godine, prodat na aukciji u Be~u za 150.000 evra

SUSRETI

turnih centara Evrope. Celu stvar pogurao je uspon sredwe klase, koja je tra`ila na~in da pobegne od kulturnog modela u{togqene aristokratije, te je samim tim tra`ila na~in na koji mo`e da se izrazi u umetnosti, arhitekturi i muzici. I na{la ga je u secesiji. Izvo|a~i radova bili su genijalni umetnici okupqeni oko „Viner Verk{tata“.

Kreativni potencijali Jozefa Hofmana i jo{ jednog genijalnog umetnika, Kolomana Mozera, udru`uje se s finansijskom podr{kom mladog industrijalca, qubiteqa umetnosti Frica Vandorfera. Oni pokre}u „Viner verk{tat“, umetni~ku grupu koja je napravila revolucionarne pomake u domenu likovne i primewene umetnosti tog vremena. Wihov ciq bio je da sve aspekte qudskog `ivota ukqu~e u jedinstveno umetni~ko delo. Mnogi poznati umetnici i arhitekte ovog perioda radili su za „Viner verk{tat“, ukqu~uju}i imena kao {to su Gustav Klimt, Oskar Koko{ka, Egon [ile, Dagobert Pehe, Oto Pru{er, Koloman Mozer...

Prvi veliki projekat na kome su umetnici okupqeni oko „Viner verk{tata“ radili bio je sanatorijum Purkersdorf (1904) za koji su radili arhi-

tektonski projekat, dizajn eksterijera i kompletnog enterijera.

Kao vrhunac Hofmanovog stvarala{tva va`i projekat palate Stokle koji je „Viner verk{tat“radio za barona Stoklea u Briselu, a gde je murale radio i Gustav Klimt. Enterijer i eksterijer ove gra|evine do detaqa nose duh „Viner verk{tat“stila i Hofmanove vizionarske estetike, i predstavqa verovatno naj- ^etiri elementa srebrnog servisa iz 1902. spektakularnije remek-delo svo- prodata su na aukciji u Be~u za 75.000 evra ga vremena. Hofman je stvarao lepotu u Za one koji bi da krenu u „lov“ na Jowoj samoj, napavio takav skok van uspozefa Hofmana treba re}i da na na{em i stavqenih ograni~ewa, tako da i danas, tr`i{tu okolnih zemawa najvi{e mo`e wegova estetska slagalica ostaje za nas da se nabasa na name{taj i to naj~e{}e donekle misterija, ba{ kao {to je to i ra|en po dizajnu stolova i stolica iz Hofman kao li~nost – fascinantan, „Fledermausa“. Naravno, ne radi se o briqantan i neponovqiv. komadima koji poti~u ba{ iz ovog kabaNe treba zaboraviti ni ku}u Sowe rea, ve} tako|e o orginalnom name{taKnip u Be~u, kao i ~uveni be~ki kabare ju, nastalom kasnije, koji tako|e pred„Fledermaus“, za koje su Hofman i westavqa delo Jozefa Hofmana. Kod nas govi majstori tako|e radili kompletan vlada predrasuda da je orginalan samo interijer. name{taj koji je izra|en u manufakturi Upravo je „Fledermaus“, to jest komaJakuba i Josefa Kona - J&J Kohn, ali to di name{taja iz iz ovog kabarea, jedna nije ta~no. Mo`ete slobodno kupiti i od omiwenih meta velikog broja kolekono {to je iza{lo iz radionice Tonet i cionara i qubitewa be~ke secesije iz Mundus i ne}ete se prevariti.

Dejan Uro{evi} celog sveta.

JAN NEM^EK, STRADIVARI IZ KOVA^ICE

Banatske violine od pti~jeg javora ored ~uvenih slikara naive po kojima se pro~ula Kova~ica, draguq ju`nobanatske varo{ice postao je i graditeq violina Jan Nem~ek. On je druga generacija stradivarijevskog ume}a u familiji, jer je pre stric \ura pravio violine, a Jan je nastavio wegovim stopama. Graditeqstvo violina je zapo~eo samouk pre ne{to vi{e od tri decenije, a usavr{io je umetni~ki zanat do te mere da je u slova~kom gradu Zvolenu utemeqio {kolu, koju je nastavio da vodi wegov sin Jan Nem~ek junior.

Jan je 1979. od strica \ure tra`io da mu napravi violinu da bi kao pedagog u {koli u Kova~ici ima vaqan instrument, ali kako se to stri~evo obe}awe odu`ilo, jer je bio prezauzet, od wega je zatra`io drvo i dleto i uz wegove instrukcije za mesec dana je napravio prvu violinu. Uporedo sa prosvetarskim poslom u {koli usavr{avao je gradwu violina. Janov otac nije se ba{ obradovao kada se opredeqivao da napusti siguran posao u dr`avnoj {koli i posveti se izradi violina, ali prevagnula je podr{ka supruge Eve. Majstori, vrhunski muzi~ari na violini, vole da imaju instrument razli~it od drugih, ne{to po ~emu }e biti prepoznatqiv. Posebno od pti~ijeg javora, koji je najre|i u {umama u svetu – ima ga malo gde, najvi{e u Bosni i Lici, gde ga za svoje instrumente bira Jan. Kao i svi graditeqi instrumenata, i Jan voli sam da u {umama prona|e i odabere stabla „koja pevaju“, koje }e se pose}i i od wih praviti violine.

On se svakom stablu pokloni i izvini za oduzeti `ivot, uz obe}awe da }e im dati novi.

Jan veli da bi dowa tabla mogla da se pravi od svakog tvrdog drveta: bukovine, jasena, mo`da i palisandera, ali da su javor stari graditeqi violina koristili jer ima lepu teksturu, {aru koja violiniste ne ostavqa ravnodu{nim. Mada je s javorom najte`e raditi, jer je kao kovrxava kosa, lako se zacepi, pa treba koristiti mawe rende i dleto. Treba biti jako pa`qiv i strpqiv, ali kada se instrument zavr{i, stvarno vredi ulo`enog truda. A gorwa plo~a izra|uje se iskqu~ivo od smr~e. Ona je s muzi~kog stanovi{ta najbitnija, jer vibracijama proizvodi zvuk.

– Kod smr~e, {to su godovi gu{}i i {to ih je vi{e, to je boqe. Smr~a koju koristim za pravqewe violina ima 360 godova, bila je u pre~niku ~itav metar, treba i

P

vremena da se izbroje prstenovi. Odabirao sam je u Lici, ne{to sam nabavio i iz Slovenije. Smr~a mora biti planinska, sa nadmorske visine od preko hiqadu metara.

Treba je znati pa`qivo odabrati zarad rezonance, tako da u rukama majstora svaka violina daje pravi zvuk. Za izradu violine ne mo`e se tek tako drvo poru~iti iz kataloga. Jer, bez obzira na garancije porekla, nije sigurno da }e se od tako nabavqenog materijala napraviti kvalitetan instrument – pri~a nam Nem~ek.

Prve trupce javora i smr~e Jan je odabrao i u Kova~icu dopremio 1979. godine.

Taj lager jo{ nije potro{io u izradi violina, mada se pridr`ava pravila da uvek za izradu koristi najstarije drvo koje ima.

Ali, godi{we napravi svega pet-{est violina.

kazuje nam najstariju violinu koju je upravo popravqao, napravqenu 1510. godine, iz perioda kada su slavu sticali ~uveni italijanski graditeqi violina iz familije Amati. Instrument nije iz wihove radionice nego od ~e{kog majstora, ali gorwa tabla instrumenta je u Nem~ekovu radionicu doneta u 18 delova, pa ju je vaqalo obnoviti.

– Nikada nisam bacio ni jedan instrument, makar od wega ostala svega tre}ina delova, jer se ostali mogu iznova napraviti, ali ovde to nije bilo potrebno. Gorwa tabla je bila naprsla, trebalo ju je skinuti i iznutra oja~ati tako da popravka ni{ta ne smeta vibracijama. Ovu violinu je radio ~e{ki majstor i ukra{ena je islamskim motivima. Potpuno sam je rekonstruisao, nisam ni o~ekivao da }e davati

Jan Nem~ek u svojoj kova~i~koj radionici

Foto: M. Mitrovi}

– [to je drvo starije, to je za izradu boqe, treba da sazri. Iz wega vlaga iza|e za tri godine, ali i posle tog perioda de{ava se proces sazrevawa koji drvo ~ini lak{im, pa su zbog toga stari instrumenti lagani. Od starog drveta se mogu raditi tawe i gu{}e table, koje boqe rezoniraju, posti`e se kvalitetniji, topliji zvuk – otkriva kova~i~ki Stradivari.

Jan je proniknuo u sve tajne graditeqstva violina poput starih ~uvenih graditeqa Amatija, Stradivarija, Gvarnerija, pa mu na popravku donose i poveravaju instrumente pravqene i pre pet vekova. Po-

ovako dobar zvuk. To je najstariji instrument koji sam do sada popravqao. Vrlo stara je i violina koju je na popravku doneo ~ovek iz [tutgarta, napravqena 1637. godine. Dospela je do mene u Kova~icu na popravku jer }u je dovesti u red za {est stotina evra, a u Nema~koj bi vlasnik ceh platio dve hiqade vi{e – kazuje Nem~ek.

Izra|uje junak na{e pri~e i druge instrumente. Od poznatog suboti~kog graditeqa taburica Bele Kudlika preuzeo je kompletnu radionicu. Pod stare dane, kada je ve} uvideo da nema naslednika, Kudlik ga je nagovorio da izra|uje i tambure,

uputiv{i ga i u tajne tog instrumenta, pa kada je imala godinu dana. Ubrzo je po~ela mu prodao kompletnu radionicu. Pravi da svira, a uz dedu u radionici sada se ve} Jan tako i tambure, ali ne sa takvim zadola}a minijaturnih dleta i renda pa pomavoqstvom kao violine, jer ve}i je izazov. `e u izradi violina.

Za izradu jedne violine potrebno je 200 Jan je u Beogradu zavr{io sredwu musati efektivnog rada, pa posle dolazi fizi~ku {kolu, u rodnoj Kova~ici se bavio ni{ posla – lakirawe, doterivawe ~ivija pedago{kim radom, da bi se potom posvei montirawe `ica. Kada dobije kona~nu tio graditeqstvu violina. Na specijaliformu, da bi se zaciji je bio kod moglo na woj Rudolfa Bartosvirati, potreb- Najstarija violina koju je popravqao le u poznatoj lajnapravqena je 1510. godine no je jo{ godinu pci{koj {koli, dana doterivaoscilacionu teu radonici jednog ~e{kog majstora, wa.

Zavr{ni oriju savladao je a ukra{ena je islamskim motivima sloj na violini u saradwi sa je lak koji se profesorkom spoqa nanosi u ~ak 12 slojeva. Kako Jan Lidijom Par`ik-Tanasijevi}, }erkom voli da ka`e, lakirawe je za violinu kao Karla Par`ika, najpoznatijeg graditeqa odelo za ~oveka. On ukazuje da sam zavrviolina koji je nekada radwu imao u Beo{ni sloj koji se nanosi lakirawem pregradu. A sin Jana Nem~eka, Jan junior, kosudno ne uti~e na zvuk, nego da se drvo imji mu je bio prvi u~enik, ve} nadma{uje pregnira i za{titi. Violina se lakira saoca, a pored violina pravi i akusti~ne mo spoqa, a iznutra se drvo premazuje progitare. polisom.

Kova~i~ki majstor je u slova~kom gradu Za dobru violinu na na{im prostorima Zvolenu, zahvaquju}i razumevawu Vlade te{ko da se mo`e naplatiti prava cena, a Slova~ke, uspeo da otvori {kolu za gradimnogim talentima Jan ih je poklawao, poteqe violina, gde je izveo ~etiri generaput poznatom violinisti Iliji Marinkocije, pa je {kolu nastavio da vodi wegov vi}u, darovitim studentima i pobednicisin Jan Nem~ek junior. Da se ne{to sli~ma na festivalu za izbor prve violine no uradi kod nas nije bilo sluha nadleSrbije, koji se u Velikom Gradi{tu orga`nih. Janova velika `eqa je bila i ostala nizuje u ~ast ~uvenog srpskog violiniste da ono u ~emu je uspeo u Zvolenu ostvari i Vlastimira Pavlovi}a Carevca. Pored u Kova~ici, ali to mu do sada nije po{lo Marinkovi}a, na instrumentima iz Janove za rukom, mada je kucao na vrata visokih radionice koncertirao je Tripo Simonuzvani~nika. Sve se zavr{ilo tap{awem ti, kao i mnogi drugi violinisti. po ramenu i na praznim obe}awima.

– Najbitnije je da svako jutro kada usta– Kada je srpski ministar prosvete bio nem i kada se latim drveta i alata u`ivam Ga{a Kne`evi} a kulture Branislav Leu poslu. Li~ni u`itak se ne mo`e platiti ~i}, sve je skoro bilo utana~eno, ali su nani dinarima, ni evrima, ni dolarima. i{li prevremeni izbori, pa je sve palo u Obezbedio sam sebi egzistenciju. Sve {to vodu – pri~a Nem~ek. – I oni posle wih su smo stekli: ku}u, radionicu, kolekciju vise slo`ili da je ideja odli~na, super, ali olina koje sam polovne kupovao, drvo za niko ni{ta konkretno nije preduzeo, a ja izradu violina, sve je to stvoreno na{im nisam mogao sam, mada nije u pitawu veliradom, bez dinara kredita. Violina iz moki nov~ani iznos – u startu mo`da najvije radionice staje hiqadu evra, u Evropi {e desetak hiqada evra. Nije i{lo glatko od majstora sa desetak godina sta`a one ni u Slova~koj, probao sam u tri {kole da staju ~etiri do pet hiqada evra, pa i moje otvorim odeqewe za graditeqe violina, violine sa mnogo vi{e iskustva u gradimislio sam da }e oberu~ke prihvatiti teqstvu u Austriji ili Kanadi imaju tu ideju jer je tamo violina prvi instrument, cenu – ne skriva Nem~ek. ali posle neuspeha u Trnavi i Banskoj BiNajmawa violina na koju se mo`e svirastrici usledila je podr{ka u Zvolenu, gde ti a koju je Jan napravio, ve}a je tek ne{to se anga`ovao direktor tamo{qe sredwe vi{e od jednog pedqa. Mawa se ne pomiwe {kole Jozef Hazlinger, pa je rad {kole ni u literaturi, niti je prakti~no vi|eza graditeqe violina vi{e nego lepo prina, a Jan ju je proporcionalno umawiv{i hva}en. dimenzije napravio svojoj unuci Martini Milorad Mitrovi}

c m y

DNEVNIK

SUSRETI

31.decembar2010-3.januar2011.

25

DR VLADIMIR SAKA^, BIBLIOFIL I KOLEKCIONAR, U POTRAZI ZA IZGUBQENIM VREMENOM

Spomenari doba pre|a{weg S pomenica“ pi{e na prvoj stranici pozlatom obrubqene i tvrdo ukori~ene sveske koju krasi jo{ i bravica koja se mogla zakqu~avati. A u wenom uglu gotskim stilom od{ampani brojevi 13. XII 1886. Listamo stranice ispisane krasnopisom: nema~kim, ma|arskim, francuskim ali ve}inom srpskim, a na jednoj od wih pi{e: „Tako je mio bio `ivotu mome mladu, `ivot proveden sretno u na{em Novom Sadu.“ I jo{: „Moram daleko, daleko, u nov mi zavi~aj.

Pritisne l’ tamo kadgod Grudi mi te{ki jad, Ja }u se uvek setit Na rodni Novi Sad. Seti}u s’ tada uvek, Na prijateqstva splet, u kom Vi, Vido, beste, najmirisniji cvet.“ Da, da, tako se nekada novosadski ’{vermovalo’, i to ne samo poput Laze Kosti}a za Lenkom Dun|erski, nego, eto, iz pera mla|ahnog 18-godi{weg maturanta Branislava Stanojevi}a. Branislav je bio sin osniva~a Lekarske komore u Novom Sadu dr Laze Stanojevi}a i brat ~uvenog istori~ara Stanoja Stanojevi}a, a pesmicu je skovao pre odlaska na petogodi{we studija prava u Budimpe{ti.

Vratio se kao advokat u svoj rodni grad, da bi kasnije ure|ivao i ~uveni „Branik“. Branislav, eto, nije skrivao svoje simpatije – pa i vi{e od toga, ne samo prema Novom Sadu nego i izvesnoj gospo|ici, u pesmi nare~enoj Vidi Vuki~evi}evoj, koja je bila vlasnica sveske iz ove pri~e. U tu svesku su se upisala mnoga znana i neznana imena iz {irokog kruga wenih poznanstava i – pri~a o tom vremenu po~iwe polako da se odmotava.

Ako bi se savremenim re~nikom i iz dana{weg iskustva opisivala generaciji mladih ~itava ta rabota – poga|ate, re~ je o upisivawu u spomenar – onda bi to moglo biti ne{to poput ’fejsbukovawa’: gospo|ica Vida je pre nekih 120 godina ’edovala’ na desetine prijateqica i prijateqa, dodu{e vi{e nekako pe{ke nego elektronskim putem – sveska je kru`ila iz ruke u ruku – a oni su joj posvetili svoje vreme i spisateqski dar ne {tede}i komplimente. Ba{ kao {to se to radi i dan dawi, samo {to se umesto engleskog, u tada{wim KaundKa zemqama vi{e pisalo ’nemecki’.

Listamo spomenar i nailazimo i na druga poznata imena, kako bi hroni~ari iz tog doba rekli ’celog Novog Sada’: Mladena Simonovi}a, advokata, brata ~uvenog lekara, fotografa i planinara Radivoja Simonovi}a, Mite Kali}a, jednog od najpoznatijih onda{wih gimnazijskih profesora, zatim zapise devojaka, nadaleko ~uvenih lepotica iz kikindske familije Jorgovi}, pa potpis madmozel Kova~evi}ke s Vizi}a (~iji je baba u to vreme zastupao sa Svetozarem Mileti}em srpske interese u parlamentu u Be~u), a povrh svega tu je i neobjavqena pesma Laze Kosti}a koju je li~no posvetio

Lenkina pesma u Vidinom spomenaru Nada za nadom vodi u brodolom ali srce se nada uvek daqe, kao {to val za valom bri{e, tako gor~ina ne nestaje, kao {to valovi tonu i di`u se, tako je i s gor~inom u `ivotu, i da se nada od dana do dana, to pokazuju udari talasa srca. (prevod Sreta M. Bratanovi})

vlasnici spomenara. I kao {lag na torti – pesma devojke za kojom je ~eznuo – „Helene Dunguerski“ prema potpisu, a zapravo Lenke Dun|erski.

– Negde od 1990. redovno sam obilazio Najlon i pijacu u Temerinskoj ulici gde je bilo svakojakih starudija, sve u potrazi za starim i retkim kwigama, spisima, fotografijama, razglednicama...

Ali spomenar Vide Vuki~evi}eve, kojeg sam oteo od zaborava negde s prole}a 2005, smatram svojim najvrednijim bibliofilskim ulovom – pri~a nam dr Vladimir Saka~, kolekcionar, ~iju sklonost potvr|uje i to {to je profesor istorije medicine. – Po{to me ve} dobro znaju, Romi koji donose takve stvari ostavqene pored kontejnera ili koje neko u selidbi izbaci neznaju}i da su vredne, odmah me upozore na ’vru}u robu’. Ono {to me je naro~ito kopkalo je bilo kako potvrditi autenti~nost Lenkinog zapisa u spomenaru, budu}i da iza we, sem po koje fotografije, romanti~ne uspomene i prelepe ’Santa Marije’ posve}ene najve}oj muzi srpskog pesni{tva koja se otSpomenar Vide Vukoj~i}eve u rukama dr Vladimira Saka~a kinula s Lazine lire, nije ostalo za spomenar Vide Vuki~evi}eve, nikakvo pismo ili tekst s wenim Sada 1938. i ’39, da bi ih Du{ko ili oslikani portret [opena na rukopisom, a kamoli saznawe da je Popov objavio u svojoj Enciklopedrvetu (kako re~e prodavac koji se i Lenka pisala pesme. diji Novog Sada. A bude tu i propokajao {to ga je prodao „Ima{ li Dr Saka~ je alarmirao stru~fanijih znakova vremena, recimo jo{ uvek onog ^opina“) nudili i wake iz Matice srpske i antikvato ovako – slobodnijeg stila `istostruko ve}e iznose od ulo`era Vasketa iz „Orfelina“, koji je, vota izvesnog duhovnog lica koje nih. Va`no je da se ti predmeti otpak, slu~aj prosledio pesniku Peje zadu`ilo horsko pojawe u gradu kriju, da su stari i retki, i da im ri Zupcu, opsesivnom istra`ivai ostavilo obiman notni materipomognem da do|u na ona mesta gde ~u velike pesni~ke qubavi pretojal, ali i pisma koja su zavr{ila u mo`e da im se vrati wihova ele~ene u genijalne stihove, a koji je kutijama za obu}u. Pisma sa prementarna vrednost. Makar i samo potom upravo za novogodi{wi ciznim satnicama za wegove quemotivna, kao u slu~aju jedne medi„Dnevnik” napisao izuzetan tekst bavne poduhvate, zbog kojih su ga, cinske sestre na odeqewu. Wen o Lazi, Lenki i wenoj pesmi u deda su znali, bogoboja`qivi parootac, paor iz Bege~a, bavio se fovoja~kom spomenaru. hijani mogli proglasiti ~ak i tografijom, i ona mi je donela, – Lenka je bila polaznica Visvrzimantijom. Pa je, budibogsnaznaju}i ~ime se bavim, na stotine {e devoja~ke {kole u Novom Sadu ma, iz pisama je to jasno, slao svog wegovih slika koje sam skenirao. i da ipak nije prona|eno nekolikuma da kadi na slavi u Gospo|inSasvim slu~ajno, kako wenih potpisa na snije na Najlonu, presvedoxbama i jedna U „Glasniku lekarske komore” iz 1931. gledaju}i buntove stakratka bele{ka, na{ao je dr Taka~ kako je wegov deda, rih fotografija koje pretpostavka da se u koji je bio lekar u Turiji, tu`io Eti~kom su bile pore|ane u kuspomenaru na{la wetijama, po~eo sam da na pesma ostala bi bez komitetu kolegu koji je pregledao pacijente prepoznajem wen lik – potvrde. Ali sada, po damping cenama od detiwstva, devojaupore|ivawem ruko{tva pa do we kao mlapisa, to mo`e i da se de `ene. Ispostavilo se da im je doka`e – veli dr Vlada Saka~. cima, a on bi pod izgovorom da ga sve te fotke neko, prilikom selidTako je iz blata na tzv. ciganboli glava ostajao s wegovom pobe, dok su privremeno stajale na placu otrgnuto par~e pro{losti padijom u Ka}u... kolima, ukrao. Moja saradnica je koje nam i danas mnogo toga kazuje, Tako jo{ jedna {valerska prebriznula u pla~ kada ih je ponovo a pogotovo autoru koji radi na piska na relaciji Novi Sad – Fuvidela – pri~a dr Vlada Saka~. kwigama o istoriji bolnica u Notog tridesetih godina („vide}emo Jednom prilikom dr Saka~ je navom Sadu i Vojvodini, kao i o nese u petak na starom mestu i pazi trapao i na „Glasnik lekarske kokada najznamenitijim lekarima da mu` ne primeti“) ne bi uop{te more“ iz 1931, gde je na{ao da je weovda{wim. Pro{losti koja je i bila mogu}a da tada{wi po{tari gov deda, koji je bio lekar u Turiji, danas zanimqiva jer baca novo nisu bili apsolutno pouzdani i da tu`io Eti~kom komitetu Lekarsvetlo na prohujala vremena i winisu uru~ivali pisma pravo na ruske komore stare Jugoslavije kolehovo aktuelno razumevawe, i ima ke na krajwu adresu. Zaboravqena gu koji je po damping cenama preveze i s onim kako mi danas `elipisma su otkrila dr Saka~u i izgledao pacijente. Izgleda da je onmo da `ivimo i kako projektujemo vesne, hm, navike uglednog novoda bilo vi{e reda, pa pacijenti nina{u budu}nost. sadskog profe Zmaj Jovine Gimnasu morali da podmi}uju lekare da „Do|i doktore“, tako povi~u zije koji se nikada nije `enio, ali ih stave na listu ~ekawa. Dr Saka~ wegovi ’spoqni saradnici’ kad ga je zato zakazivao susrete s izvepriznaje da mu puno zna~i to {to je ugledaju, i ve} vade po`utele fosnim gospo|icama – ali ne iz Avii wegov predak prednost davao pratografije i raskupusane sveske wona nego iz Beograda – u hotelu vilima, bez kojih bi istorija bila koje su negde pokupili. Tako je do„Vojvodina“. Sva{ta. samo skup slu~ajnosti iz kojih ~o– Nije mi bitna nekakva materispeo i do originalnih fotogravek nikada ni{ta ne bi mogao da jalna vrednost kwige ili slike kofija Koste Mirosavqevi}a, prednau~i i stvara boqu praksu. ja se posle decenija i vekova ~amosednika Komore industrijsko-za Reqa Kne`evi} tiwe otkrije, mada su mi, recimo, natske i gradona~elnika Novog

31.decembar2010-3.januar2011.

c m y

26

DNEVNIK

DNEVNIK

31.decembar2010-3.januar2011.

(ZLO)UPOTREBA @IVOTA

27

„OTPADNIK SVEMIRA” IZ KAWONA NERETVE

^ovek koji je }utao trideset godina debelom reporterskom herbarijumu hom, koji je “`icom” doplovio do memoja pitawa ili konstatacije, ili odmojih omiqenih ~udaka, prema kojima, ne u Novi Sad – ka`e mi da je wegovo bijali o wegovo }utawe, o nemi i uko{to sam vreme{niji, ose}am sve ve}u iskustvo sa ocem, “materijal za veli~eni pogled u vatru, ili sam “odgovonaklonost, razumevawe i simpatije, naki roman”, stoga to {to }e mi isprire” dobijao mrmqawem u kragnu sakoa, zovimo ih u hotornovskom duhu: “otpadnici sve~ati u telefonsku slu{alicu, samo su s tek ponekom koliko-toliko razgomira”, moj rumski kom{ija, [vaba Stevan [til, mrvice jedne nevi|ene qudske drame. vetnom re~i, i retkom, kratkom i tepreporu~io mi se tako {to je pred kraj XIX stoleUsu|ujem da dodam: drame, bez premca {kom, smisleno upotrebqivom re~e}a, kaznio nevernu neven~anu suprugu (ako nevenna ovim prostorima, po svojoj zastranicom. Pa, ipak, premda se na{a komu~ana supruga mo`e da bude neverna), tako {to se {uju}oj orginalnosti i veli~anstvenikacija svodila na moje o~ajni~ke pozarekao da iz protesta protiv wene “izdaje” do nosti strogo kontrolisanog “ludila”. ku{aje da, bar, ot{krinem vrata Mukraja `ivota ne}e si}i sa tavana svoje ku}e na Sin ~oveka koji se zakqu~ao u }utaratove tajne, i premda je ~ovek koji je, glavnoj {trafti u Rumi. I, slede}ih dvadeset pet we, nikome ne otkrivaju}i razlog bar kako su pisale “Kowi~ke novine”, godina (pisale su novine o tome), sestra i zet dozbog ~ega to ~ini, pri~a mi kako je progovorio posle nekoliko decenija stavqali su mu na tavan hranu, vodu i cigarete, da Murat “vazda sa sobom nosio olovku i }utawa, ipak, i daqe, bar, u kontaktu bi otka~eni {vapski “rogowa” [til, jednog dana papir” i, ako je neko u Du`anima imao samnom – }utao, bilo je u tom wegovom neo~ekivano si{ao s tavana, i bez re~i obja{wepotrebu da mu se obrati i da ga ne{to }utawu i pona{awu ne~ega {to mi je wa, okupao se, obrijao, obukao svoje (malo)gra|anupita, ili da, pak, s Muratom “porazsugerisalo, da je taj ~udak, pismen ~osko odelo, oti{ao u crkvu na nedeqnu slu`bu i, da govara”, ovaj bi mu napisao odgovor, vek u zajednici qudi slepih kod o~iju, parafraziram duhovitog melanholika N. Hotorna ili bi mu – napisao pitawe, sporazui daqe rastrzan unutra{wim preispi– ~iji Vakefeld, moj najdra`i ~udak, pliva u krvomevaju}i se na ovakav na~in i sa Mentivawima, i daqe u komunikacijskom toku ovog pasusa – ostao do kraja `ivota uzoran sudom. Isto mi je rekla i Hurija Mrnkonfliktu sa zatucanom sredinom zagra|anin Rume, kao da se ni{ta nije dogodilo. xi}, ro|. Tucakovi}, rodom iz La|eboravqenom u sredwovekovnom mraku.

Davno sam u “Upotrebi `ivota” pisao o Stevanu nice, najbli`eg sela Du`anima, koja Mensud mi pri~a: taman su u fami[tilu. Dodu{e, davno sam pisao i o Muratu Mrndanas `ivi u Kowicu. Kada se 1959. liji i Du`anima alali mogu}nost da se xi}u (1912–1991), “otpadniku svemira” iz sela Duudala u Du`ane, Murat je ve} dve godi“mator ~ovjek” sa ~etrdeset dve godina `ani kod Kowica, povi{e Bora~kog jezera, sredne }utao, rekla mi je, i u jasnom se}ao`eni i stekne potomstvo, kada je Muwovekovnom reliktu iznad kawona Neretve u plawu joj je ~udak koji na poselo donosi rat obelodanio da se `eni i to sa {eninskom vilajetu Viso~ice, gde je ovaj ~udak – nasa sobom papirnati xak, cepa ga, pi{e snaestogodi{wom Hurijom Voloder iz zovimo ga tako dobronamerno i s du`nim po{tovaolovkom pitawa i odgovore, i tako Du`ana! Mati~ar Habib Hoxi} pronawem prema wegovom neverovatnom, blistavom i komunicira sa qudima! {ao mi je podatak da je brak sklopqen stra{nom eksperimentu samoizgnanstva – }utao Vremenom je Muratovo }utawe u Du1954. godine. Brak izme|u Hurije i Mutrideset godina u svom selu, bez obja{wewa, a on`anima postalo pona{awe koje se rata potrajao je taman toliko da stvoda jednog dana, po~etkom 1987, kada je u Du`ane, podrazumeva, qudi su prihvatili eksre Mensuda, ro|enog 1956, dete koje je vojnim helihopterom, sletela lokalna vrhu{ka iz periment koji im je nametnuo kao pripalo ocu i s wim ostalo u Du`aniKowica, i kada su ovi socijalisti~ki prodavci “normalno” stawe, tim pre {to ~ovek, ma, dok ja Hurija, danas pokojna `ena, magle sazvali “ve}e staraca” i, obe}av{i onoj {adobar ~ovek, koji se ogradio unutrasi{la u Kowic i kasnije se udala u ~ici zaboravqenih qudi put i struju, fakti~ki {wim zidom }utawa, nije prekidao soobli`we selo za Mehu Tiwaka. Me|u saop{tili da je, napokon, do{lo vreme da i Du`acijalne kontake i u~estvovovao je u najdubqim slikama i zvukovima Menni iza|u iz Sredweg veka, odjedared ustao Murat drami `ivota malog zaboravqenog sudovog detiwstva i de~a{tva u Du`aMrnxi}, koji je sedeo u }o{ku zadweg reda, i na opqudskog stani{ta u nedo|iji kawona nima, prizori o~evih, grubih i ko{~a{te zaprepa{}ewe, progovorio: “E, neka vala... I Neretve. Mensud }e mi potvrditi ono tih {aka koje se nadnose nad lice detetreba! Ma{ala!” TANJUG, dodu{e, ovu vest – vest {to su mi o Muratu pri~ali u Du`ata u kolevci s posudicom u kojoj je mleda je posle trideset godina }utawa progovorio nima, da je wegov otac, dugo godina, sa ko, a zatim prizori istih tih {aka s Murat Mrnxi}! – nije objavio pod hitno, zapravo svojih ~etiri razreda {kole – koji peprstima koji lepr{aju dok se otac s deje uop{te nije objavio, ali zato su domicilne “Kodesetih godina svakako “nisu bili ma~akom sporazumeva gestikulacijom, Murat Mrnyi} „be`i” od fotoaparata ispred svoje kolibe u selu Du`ani wi~ke novine”, koje su mi dopale {aka, ispri~a}u kar {ta”, a pogotovo ne u nepismenoj propra}enom mrmqawem i, ponekad, kako, objavile informaciju na naslovnoj strani, planini iznad Kowica! – bio jedini pismen ~ovek ganizmu, “bela vrana” ne samo Du`ana i kowi~kog zvi`dukawem, me{aju se u wegovom do`ivqaju sa antrfile u dowem desnom }o{ku, zahteftan u podu tom zaboravqenom, zatucanom i “neosve{}enom” kraja, nego i, kako biva, svoje familije u Du`aniose}awem neke prigu{ene boli, poti{tenosti i stino`ju udarnog teksta o putu i struji (koji }e do Duorlovom gnezdu. I – potvrdi}e mi, Mensud, ono ma, “~udni sin” [ahe i Muha Mrnxi}a, koji su da {to je u Du`anima i celom kraju oko Bora~kog je`ana sti}i, tek, nakon posledweg rata). {to mi je u bradu svojevremeno promrmqao i Mustvorili jo{ ~etiri sina: Delaliju Rahmetlija, zera obele`en kao dete ~udaka.

O Muratu Mrnxi}u pisao sam u dva navrata, rat, da mu je otac “video svijeta”, putovao je u SaHalila, Mehu i Ibru. I, svaki je od sinova zadovoNaime, otkako je Hurija napustila Murata, ~ovek marta i aprila 1987, prvi put u na{em “Nedeqnom rajevo, Mostar, Bugojno, dr`ao je posleratne te~aqio op{ta mesta i dru{tvene (plemenske) norme koji je do tada normalno pri~ao i komunicirao, odjeDnevniku”, drugi put u na{em zagreba~kom “Nejeve opismewavawa i – ko }e to drugi ako ne Murat `ivota, i{ao je putem koji se podrazumeva, osim – dared je za}utao. Kle{tima glas vi{e niko nije modeqnom Vjesniku”, tada i ne znaju}i, pre nego {to Mrnxi} – uneo je svetlo pismenosti i mirise puMurata. Murat je imao svoj put, put “otpadnika gao da izvu~e iz tog ~oveka. Mensud mi pri~a kako je su mi rekli u Kowicu i – Glavati~evu (najbli`em tovawa u autisti~ne Du`ane, slepe kod o~iju: nausvemira”. wegov otac, uprkos svemu, i na svoj neobi~an na~in, ve}em mestu, ~iji Mesni ured pokriva i Du`ane), ~io je selo da pi{e. I ostao je da `ivi u rodnom Za}utao je 1957. godine. Ubrzo je Muratova eksnastojao da ga izvede na put i da bude dobar roditeq, da su o Muratu i wegovom zavetu }utawa u vi{e navilajetu. Takav ~ovek u takvom zatvorenom okrucentri~nost obletela sela u `upi Glavati~evo, ali wemu je, ipak, za razliku od ostale dece – otac kuvrata pisale bosansko-hercegova~ke novine. Ali, `ewu, koje je u planini i samo `ivelo u nekoj vrsi{la u Kowic, i jo{ neko vreme je pripadala kovao, otac ga je obla~io, i premda sve to, ma koliko An|eo reporta`e hteo je da moja malenkost i lesti samoizgnastva i }utawa, neminovno je bio suolekciji lokalnih bizarnosti, sve dok pri~a o ~ookovano u }utawe, zavre|uje po{tovawe iz sada{we gendarni vojvo|anski fotoreporter Jovan Vajdl ~en sa stalnim preispitivawima i “kr~awem” na veku iz Du`ana, koji je za}utao, nije doprla do ovperspektive, rekao mi je, Mensud, ipak, ne mo`e a da (Pozdrav, Jovo!), budemo, ako ne prvi novinari kovezama u komunikaciji sa sredinom. Re~ju, Murat da{weg novinara i pisca [efka Hoxi}a iz Glavane zapla~e, sa suzama iznutra, kada se seti “kako su ji su se popeli do Murata, nakon {to je progovoje i dok je jo{ govorio bio – stranac, stranac u ti~eva, ~oveka koji je svojim tekstovima otvorio druga djeca bila ~ista”, a on u prwama, neopran, murio (pre nas uzverali su se u Du`ane novinari svom selu, obele`en ~ovek, osve{}ena i samoni“dosije” Muratovog samoizgnanstva, povla{}en sav, i prepu{ten selu, koje ga je socijalizovalo, nausplitske “Slobodne Dalamacije”), a ono, makar, kla individualnost u oko{talom plemenskom orutoliko {to ga je Murat poznavao i po{tovao i s ~ilo da govori, i koje ga je u stvari “odgojilo”. Kada prvi novinari s kojima je Murat prowim komunicirao na poseban na~in, se u wemu (oko trinaeste godine) razvila svest o seveo oko sat vremena i razmenio nekopa ipak, ni Hoxi}u, nije otkrio razbi, svojoj i – o~evoj posebnosti, silazio je sve ~e{}e liko re~enica, posle tolikih godina log svog }utawa. Kada smo Jovan u Kowic, kod amixe, i malo po malo, prepustio je oca apstinencije, s obzirom da se pred Vajdl i moja malenkost, na proputosvetu }utawa, a on je, u Kowicu, zapo~eo sopstveni Spli}anima, kaza}e mi wegov sin jedivawu kroz Bosnu, odlu~ili da napra`ivot i zasnovao porodicu. nac Mensud, premda su mu nudili i novimo pauzu i prespavamo u hotelu u Uo~i rata, devedesetih godina, Mensud Mrnxi} dovac, ili ba{ zbog toga, “hermeti~ki” Kowicu, samo je An|eo reporta`e veo je oca iz Du`ana kod sebe u Kowic na Glavi~ine. zatvorio. I, evo, dvadeset tri godine udesio da se na pultu recepcije zaNije ga optere}ivao potrebom da sazna pravi razlog nakon {to smo se maestro Jovan Vajdl teknu “Kowi~ke novine”, s uokvirezbog ~ega je pola `ivota proveo u }utawu, nadaju}i se i moja malenkost uzverali na planinu nom ve{}u iz koje sam saznao da je u da }e Murat, pre nego {to umre, ipak otvoriti du{u, Viso~icu do “otpadnika svemira” Mublizini Kowica, na planini Visos obzirom da je, otkako je progovorio, “normalno korata Mrnxi}a, jedan ~ovek, moj vrdni~~ici, “posle trideset godina }utamunicirao” i, ka`e Mensud, nikada se ne bi reklo da ki kom{ija, motivisao me je da nazowa”, progovorio Murat Mrnxi} iz je taj ~ovek tolike godine }utao. Jednog dana po`avem Kowic i raspitam se {ta je u me|usela Du`ani. Sutradan smo kolima lio se na nemo}, noge su ga bolele, Mensud mu je pomovremenu bilo sa Muratom, i da li je, krenuli prema Glavati~evu i Bora~gao da mokri napoqu, polo`io ga na krevet, i Murat bar, sinu rekao zbog ~ega je pola `ivokom jezeru, a onda pe{ice, stazom Mrnxi}, “otpadnik svemira” iz Du`ana, zauvek je zata pre}utao? Stoga moj telefonski pokroz mokru, sne`nu {umu, iznad ka}utao na sinovqevim rukama 1991. godine. Mo`e li ziv zvoni prvo u kanceliriji Habiba wona Neretve... sin, bar, da nasluti pravi razlog Muratovog dobroHoxi}a, mati~ara Mesnog ureda `upe Dan je bio mutan, otapao se martovvoqnog izgnanstva? – “Moja majka, Hurija, mnogo mlaGlavati~evo, koji li~no poznaje pokojski sneg. Ku}e, kolibe i potleu{ice |a od oca, u{la mu je u srce. Mnogo je voleo! Mnogo! nog Murata, “krasnog, principijelnog ra{trkane na planinskom sedlu, ogreI, kad ga je napustila, udala se za drugog, bio je to za ~ovjeka i velikog po{tewa~inu”, o kode ispletene od pru}a. Sredwovekovwega, izgleda, veliki udarac. Mo`da je to razlog, a me je, ka`e, pisao wegov ro|eni brat ni pejza`i zaostalosti. Muratov kumo`da i nije. Bog zna. A Bog }uti.” Me|utim, {ta je [efko Hoxi}, novinar sarajevskog }erak je u vrhu sela, ispod {ume u snerazlog da ja, posle toliko godina, otkako sam bio u “Oslobo|ewa”. gu. Sedeo je na trono{cu pored vatre u Du`anima, opet pi{em o Muratu Mrnxi}u? Celi `iMensud Mrnxi} (54), sin Muratov, prostoriji bez plafona, s ogwi{tem, vot poznajem ~oveka po imenu Vinko Masla} – svog penzioner u Kowicu, suprug Axire i crnih zidova, osmu|enih dimnom maprvog kom{iju sa Nove kolonije u Vrdniku – da bi mi otac wihovih sinova Enida i Enala, s sno}om i oki}enih predmetima, odeon, nedavno, rekao prvi put iz nevezanog da je jo{ pre kojim se upoznajem, evo, sada, makar i }om i prwama, starudijama, obe{enim dvadeset tri godine pro~itao u “Nedeqnom Dnevnitelefonom, posle toliko godina – duo daske i grede, a s wim je u zagu{qiku” moju reporta`u o Muratu, te da je rodom iz La|aguju}i zahvalnost Habibu Hoxi}u, kovom polumraku bio mla|i ~ovek po nice, zaselak Orahovo, najbli`eg sela Du`anima, i ji me je “`icom” spojio sa Mensudom – imenu Adem ]ati}, koji je svratio do da je poznavao i Murata i wegovu mladu i lepu `enu potvrdio mi je ono {to su mi marta Mrnxi}a, ako me se}awe ne izdaje, s Huriju! Pa, za{to mi to svih ovih godina nije rekao?

1987. godine pri~ale i wihove kom{inamerom da od wega kupi duvan, artiNameravao je, naravno, te danas }e, te sutra }e, godine je u Du`anima (Ibro Mrnxi}), da Mukal kojeg je Muratu sin donosio iz Kosu prolazile, ali stalno smo se mimoilazili, i vrerat nije govorio ni sa sinom (“Pitam, wica, a ovaj ga prodavao u Du`anima. menom je reporta`u zatrpao zaborav. Reporta`u a on odgovara rukama... ”), premda ga je Jabuke koje nam je Murat pru`io odjeste ali nije i Murata. Poput Vakefelda iz othranio od wegovih godinu ipo dana, mah po prelasku praga, izvadiv{i ih Londona, Hotornovog „otpadnika svemira”, i mog koliko je Mensud imao kada je wegova iz torbe, protuma~ili smo kao znak da kom{ije Steve [tila iz Rume, i Murat Mrnxi} iz majka Hurija ro|. Voloder napustila prihvata komunikaciju, i to je bilo Du`ana pripada svetskom muzeju besmrtnih ~udaka, supruga Murata Mrnxi}a i oti{la iz ta~no. Pokazao mi je rukom, bez glasa, ~iji podvizi u neistra`enim dubinama mozga i draDu`ana. Moj qubazni sagovornik, izda sednem na trono`ac, pored wega i maturgija „ludila”, spadaju u najve}e domete qudske nena|en i obradovan pozivom iz VojAdema, licem prema vatri, ali ubrzo ekscentri~nosti. @eqko Markovi} vodine, poziva me da do|em kod wega u se pokazalo da od razgovora sa MuraKowic i – s dubokim, emotivnim uzda- Sredwovekovni prizori zaostalosti: @ena iz Du`ana to~i vodu na izvoru tom – nema ni{ta, s obzirom da su se Foto: Jovan Vajdl

U

28

31.decembar2010-3.januar2011.

VI[E OD ISTORIJE

DNEVNIK BRZOJAVI LAZE KOSTI]A U PARIZ

Kraq i Kraqica su mrtvi!

Quba Vukmanovi} utros je u`asna vest potresla grad u trenutku bu|ewa. Oficiri na kowima jurili su ulicama vi~u}i: Kraq i Kraqica su mrtvi! Jedni su govorili da su ubijeni; prema drugima, sami su se poubijali.

Wihove le{eve na{li su u posteqama!

Prenosio se i glas da su svi ministri poubijani. Nove pojedinosti iskrsavale su usred op{teg zaprepa{tewa, ~esto protivre~ne, uvek krvave. Ubrzo je postalo jasno da se te no}i dogodio prevrat. Vojni zaverenici su preplavili kraqevski Dvor”...

Pesnik Laza Kosti} napisao je ove re~enice o smaknu}u kraqa Aleksandra Obrenovi}a i kraqice Drage Ma{in u dramati~noj no}i 11. juna 1903. i uputio ih brzojavom redakciji lista „Figaro” u Parizu. Bio je to po~etak wegovog prvog od devetnaest izve{taja o smeni dinastija na dvoru u Beogradu. Kosti} je toga 11. juna, poslao u Pariz ~ak ~etiri duga~ka brzojava, a na po~etku svakog ozna~io vreme predaje. Tako su ~itaoci u Parizu i {irom Francuske saznavali sve najva`nije {to se doga|alo na srpskom dvoru toga dana, iz sata u sat. Kosti} je to ozna~io ovako: 11. juna, podne; u 3 sata; 5 sati; 6 sati. Pari`ani nisu mogli znati ko je Kosti} i K – tako su wegovi brzojavi bili potpisani – ali su odmah mogli da osete: to je pero pesnika u ~inovima drame.

Jer Laza Kosti} je no} u kojoj su zaverenici krvavo presudili kraqu i kraqici, do`iveo kao fascinantnu istorijsku pozornicu. Ve} se bavio istorijom, wenim junacima, wihovim usponima i posrnu}ima – najpre ~itaju}i a kasnije i prevode}i [ekspirove tragedije dobro je upoznao taj „veliki mehanizam” (kako ga je decenijama kasnije nazvao Jan Kot), nagledao ga se u pozori{tu, inspirisao ga je za dramske i lirske uzlete u wegovom Maksimu Crnojevi}u i Peri Segedincu... A tada mu se dogodilo da bude i svedok istorije i wen interpretator, potpuno neo~ekivano.

Opisao je javne i tajne scene i li~nosti zavere tako upe~atqivo i op{irno da bi danas, ne{to sli~no, stigla tek ekipa od nekoliko novinara – odli~nih zanatlija, brzih, doraslih da svedo~e o drami dvora i naroda. Ali te{ko da bi imali onu nadmo} Kosti}evih re~i, o{troumqa u zapa`awu i rasu|ivawu, onih wegovih pripoveda~kih minijatura u opisu. Sam u prestonici, me|u qudima, vojnicima i policajcima u ko{maru, Kosti} je bele`io i pamtio, pisao brzojave na francuskom i `urio u Zemun da ih diktira Parizu! „Ki{a pqu{ti... ali je ceo Beograd na ulicama. Prilazi Dvoru su zabraweni. Trupe svih oru`anih snaga postrojene su u okolini, topovi spremni na paqbu” – javio je u prvoj depe{i – 11. juna, podne. O prizoru umorstva kraqa i kraqice kazao je: „Grozan je”. O trenucima posle krvoproli}a na dvoru, nizao je dramati~ne utiske, scene, glasine: „Kada je pro{lo prvo uzbu|ewe, javila se neka vrsta tragi~nog ushi}ewa. I kada bi se u narodnoj du{i i pojavio nastup sa`aqewa, brzo bi bio uzdr`an. Mrzeli su Kraqicu... nazivali su je ’kurvom’ i ’sramom Srbije’. Kraqu su zamerali zbog wegove slabosti prema woj... Vi~u kako je Kraq bio Neron; da je na~in Kraqi~inog svakida{weg `ivota od beogradskog Dvora na~inio sramno mesto... Nema vi{e zastava na kraqevskom Dvoru. Ali je zato zastavama oki}en ceo grad. Prozori su oki}eni barjacima, cve}em, vencima. Beograd praznuje! Vojna muzika prolazi ulicama i ispuwava ih veselom svirkom iz limenih truba.

Svetina preti, peva, raduje se”... Kosti}

J

Sudbina Kosti}evih depeU panici i {a vode}em francuskom jukonfuziji u tarwem dnevniku i jednom od Beogradu, najstarijih na svetu, osnovaKosti} se nom jo{ 1854, bila je ~udna: poneo kao za wih se u Jugoslaviji nije novinar vrznalo ~ak 87 godina, sve do hunskog 1990! Otkrio ih je akademik ume}a. Ve} Mladen Leskovac sutradan, 12.

(1904–1990) i objavio u Kojuna, „Figaro” sti}evim Sabranim delima je objavio ~ak {est koja je priredio za Maticu Kosti}evih brzojava! I ti novi, op{irsrpsku. Tada su se prvi put ni, prikazi zbivawa u Beogradu, imali pojavili na srpskom jeziku! su oznaku kad su predati, iz sata u sat, Ugledni nau~nik je celog {to im je davalo poja~anu dramati~`ivota bio u slu`bi znamenost, a samom rukopisu originalnost. nitog pesnika, a wegove Zadivquje to {to je Kosti}, tada u 62. kwige i studije o Kosti}egodini `ivota, poslao Parizu {est izvom `ivotu i pesni{tvu ve{taja izme|u 3 i 7 sati popodne! trajni su kapital na{e kul„Jutros odmah nastavqeno je ju~erature. Vi{etomna Kosti}eva {we odu{evqewe – javio je u brzojavu Sabrana dela – postala su u 3 sata. – Neko odu{evqewe grozniLeskov~evo `ivotno delo. A ~avo, razdra`qivo, kome je, treba prijedno od najve}ih me|u mnoznati, doprinelo donekle i vino i pigim otkri}ima u tim Kostivo. Mnogo se pilo u Beogradu tog 11. ju}evim novim kwigama, jesu na 1903; mnogo pevalo, mnogo klicalo ba{ wegovi brzojavi Parizu Kara|or|evi}u i vojsci”... Sam Kosti} o prevratu na dvoru u Beo– ~ovek otvorenog vite{kog karaktegradu: tu ih je Leskovac prvi ra, u pona{awu otmeno le`eran, a poobjavio na srpskom, uporedo {tewak golubije }udi, kako ga prijai na francuskom, kako ih je teqski opisuje dr Simonovi} – kao da Kosti} i napisao. je zazirao od stihije na ulicama: „Ovo ve} nagove{tava novog kraqa: „OgromUz obimnu studiju o ~etrdeset noviraspolo`ewe je tragi~no, ~ak jezivo. na radost se manifestovala kad odjeknunarskih godina Laze Kosti}a – prvu taKod naroda se ne prime}uje ni najmawe {e prvi usklici: ’@iveo Kara|or|ekvu! – Leskovac je otkrio i neobi~nu sa`aqewe za `rtve atentata, ni najmavi}!’...” sudbinu pesnikovih izvewe snishodqivost oseSvet preuveli~ava `rtve vojnog pre{taja pariskom dnevni}awa. Mo`da se nikada „Narodna ma{ta vrata: „Govori se o tri stotine mrtvih, ku. Na{ao je {to nije nisa toliko neusiqenou`iva da kiti {to ne bi moglo biti ta~no... Svet se ko: u Letopisu Matice sti nije zanemarivalo prosto opija svirepo{}u. Pri~a se da srpske (kwiga 276. za veli~anstvo smrti”... i dramatizuje su ubice bacili kroz prozor le{eve 1911) Leskovac je video Svetina raspreda o pri~u...”

Kraqa i Kraqice”... Pri~a se: „u tre~lanak dr Josifa Karasahrani kraqa i kraqinutku kada su zaverenici upali u odaje seka pod naslovom Laza ce i pravi „surove plakraqevskog para, Kraq se ustremio na Kosti}. Odatle se sve i odmrsilo: „Kanove: ne}e se trpeti nikakav ceremoninapada~e... Jo{ se tvrdi da su prenadrarasek je u be~kom sanatorijumu krajem jal”, zvona }e biti spre~ena. „Ali odjed`eni vojnici koji su pratili organiza1910. posetio na smrt oboleloga Kostinom se saznalo da je sahrana ve} obavqetore atentata opalili iz pu{aka i ubi}a. U tome ~lanku bez ve}eg zna~aja ima na. Autopsija le{eva bila je obavqena li i Kraqa i Kraqicu”... ipak jedna dosad neprime}ena re~enica: pristojno: bili su stra{no iskasapqePisci srpske istorije ve} deset de’Prijatno ga je dirnulo kad sam mu reni... Strpani su u kojekakve mrtva~ke cenija sla`u mozaik: {ta se i kako zbikao da sam u Figarou ~itao wegove sanduke, tela su bila stavqena u obi~na kola”... U pratwi vojnika pod oru`jem, kraq i kraqica su sahraweni u porodi~nu grobnicu Obrenovi}a na starom Do telegrafa u Zemun grobqu sv. Marka. Doktor Mihailo, zaU haoti~nim danima u Beogradu, slawe izve{taja u Pariz bilo je posebdu`en za autopsiju, izjavio je: kraq no ote`ano i zbog toga {to je granica Srbije bila zatvorena. Kosti} je svoAleksandar je pogo|en sa {est metaka i je rukopise mogao uputiti jedino iz Zemuna. „Negde sam na{ao podatak – pitri `estoka udarca sabqom, a kraqica sao je Leskovac – da se za jednu re~ u telegramu na relaciji Zagreb – Pariz Draga – sa ~etiri metka, vi{e udaraca pla}alo u to doba 10 krajcara, dakle 20 santima; nije te{ko izra~unati kosabqom i nekim o{trim oru|em. „Kraliko je Figaro morao platiti za ovolike brzojave”. qici su oba plu}na krila bila zahva}ena po~etkom tuberkuloze”, ali su zaleNajuzbudqiviji novinarski dani ~ena, a „konstatovano je da bi celog `iKosti}evi brzojavi nose datume: 11, 12, 13, 14, 16, 17, 24. i 25. jun. Bili su vota ostala nerotkiwa”. to wegovi najuzbudqiviji novinarski dani. Ranije, bio je saradnik i uredKosti}evi brzojavi kipe i od mnonik listova u Novom Sadu („Zastava”), Beogradu („Srpska nezavisnost”) i {tva drugih pojedinosti: ko su ostale na Cetiwu („Glas Crnogorca”), sara|ivao je i u inostranim novinama. Ob`rtve atentata, razgovor sa oficiromjavio je na stotine tekstova, mahom komentara, o va`nim politi~kim dogazaverenikom, otkri}a da je prevrat |ajima i qudima svoga vremena, zapisa o umetnosti, kwi`evnosti i jeziku, „odavno i bri`qivo pripreman” a kraq prikaza pozori{nih predstava, i mnogi su otkriveni trudom Leskovca. Koi kraqica znali „da se protiv wih u posti}evo novinarsko pero oslawalo se na wegovo ogromno znawe i `ivotno taji ne{to snuje”. ^udna podudarnost: iskustvo, a pogotovo {to je znao jezike – latinski, gr~ki, francuski, nepre 35 godina – „u ovaj isti dan, knez Mima~ki, engleski, ma|arski, ruski. hailo Obrenovi}, ded kraqa Aleksandra, ubijen je u Top~ideru”. Demant glasina: „Narodna ma{ta u`iva da kiti i valo pre i posle prevrata na dvoru, ~i~lanke o smrti kraqa Aleksandra’” – dramatizuje pri~u”... Oglasila se kampame je ozna~en kraj dinastije Obrenovipisao je Leskovac o tom nepoznatom tekwa „u korist uspostavqawa srpske repu}a. Napisane su o tome kwige, studije, stu u Letopisu. Na wegovu molbu – blike”, ali je nailazila na slab odziv: memoari, tira`ne hronike. A kako je „kwi`evnik @ivorad Stojkovi} dao je vojska je odlu~no za Petra Kara|or|evidramu te no}i video i opisao Laza Kosnimiti te ~lanke, no kako su snimci }a i narod sledi vojsku, ali Kosti} ne bi sti} – to nije bilo poznato. On nije bili delimi~no ne~itqivi, pro~itala „mogao tvrditi da je to bila `eqa svih”. ostavio pisanog traga o svojim brzojaih je i prekucala g|a Nata{a Jankovi}, Bilo je kako je vojska `elela – novi vima „Figaro”-u, ne pomiwe to ni dr slavista po obrazovawu, }erka Sretena kraq je Petar I Kara|or|evi}. U NaRadivoj Simonovi}, Kosti}ev prisni Mari}a, a na srpski prevela Milica rodnoj skup{tini, svakom poslaniku je prijateq iz somborskih dana i wegov Veselinov”. postavqeno pitawe: „Koga ho}ete za biograf. Zato autenti~na svedo~ewa Kako se Kosti}u dogodilo da bude izkraqa? Svaki poslanik je odgovorio: jednog od najboqih novinara koje su Srve{ta~ o atentatu na dvoru? Leskovac ’Petra Kara|or|evi}a’”. Novi kraq je bi ikada imali – a Kosti} to jeste bio veruje da se Kosti} slu~ajno zatekao u polo`io zakletvu, na ko~ijama pro{ao – nisu pomiwana u kwigama o zaveri i Beogradu u no}i prevrata. Kao pretulicama, uz ovacije naroda dok su topotom razdobqu Stojana Novakovi}a, platnik na „Figaro”, koji mu je stizao u vi grmeli, bio u Sabornoj crkvi, poseSlobodana Jovanovi}a, @ivana @ivkoSombor gde je pesnik `iveo sa suprugom tio garnizon na Top~ideru... vi}a, Vladana \or|evi}a, Dragi{e VaJulijanom Palana~ki, javio se redakciLaza Kosti} je svoje brzojave pisao si}a, Pere Todorovi}a... ji u Parizu odmah posle prvih vesti o perom dramati~ara. Redosled i sadr`aj krvoproli}u na dvoru.

19 depe{a ni`u se kao Narednih dana – „svakadramska scena: prolog – Niti jedan Lazin ko na zahtev redakcije”, onaj nenadma{ni po~eizve{taj nije kako veruje Leskovac, potak prvog brzojava, opis potpisan wegovim slao je devetnaest izvemasakra, ko{mar u Beopunim imenom i {taja i „Figaro” ih je gradu, praznovawe na prezimenom objavqivao od 12. do 26. ulicama grada, buka, vijuna 1903. no i pivo svetine, nagaKosti}evi brzojavi imaju oznake na|awa o nasledniku prestola, rasplet pisane u redakciji: (Od na{eg posebnog drama, ovacije novom kraqu. Posledwa izve{ta~a) i (Prema telegramu na{eg depe{a je epilog. U smiraj letweg dana, dopisnika). Potpisi ispod brzojava Ko25. juna 1903, svetkovina u ~ast novog sti} i K – kao da ne{to pre}utkuju. kraqa Petra I Kara|or|evi}a: „Sve~aNeobi~no je: ni jedan Kosti}ev izvena predstava u pozori{tu po~ela je u 8 {taj nije potpisan wegovim punim ime~asova. Kad se Kraq pojavio, do~ekan je nom i prezimenom, {to je uobi~ajeno, odu{evqenim poklicima: ’@iveo!’... pogotovo za takve ekskluzivne brzojave Predstava je zavr{ena apoteozom Karakoje je redakcija ozna~ila da su od we|or|u”. nog posebnog izve{ta~a i dopisnika.

Na scenu je grunula nova istorija: jedNema obja{wewa za{to je tako u~iwena dinastija pala u krvi, druga nastupino, sem ako sam Kosti} nije to `eleo. la ovacijama novom kraqu. Zavesa na Mo`da zato da izbegne neprijatnosti drame u Beogradu je spu{tena. Laza Kokakve su mogu}e u smutnim danima tada u sti} vi{e nije slao brzojave listu „FiBeogradu. garo” u Parizu.

Kad Miroslav – Mika Anti} ona tako davna i daleka vremena kad sam bio de~ak, imao sam u osnovnoj {koli druga Mileta Petrovi}a, malog buqookog Ciganina koga su zvali Mile Glupavi, ili kako se to na ciganskom ka`e Mile Dileja. Mnogi Cigani zovu se Nikoli}i, Petrovi}i i Jovanovi}i, mnogi se i danas zovu Mile, ali onaj moj drug, onakav Mile Dileja, nikad se vi{e ne}e roditi.

Ubili su ga Nemci u Drugom svetskom ratu, 1942. godine, i sad le`i negde ka selu Jabuci, kod Pan~eva, u velikoj zajedni~koj grobnici Jevreja, Roma i Srba. Ponekad tamo odem, zapalim sve}u i pla~em. ^udan je bio taj moj drug Mile Dileja. Se}am se, iako najmawi, sedeo je uvek u posledwoj klupi kao da nekom smeta, kao da je ne{to drugo nego ostala deca. Tukli su ga svi redom bez razloga, prosto zato {to je Ciganin.

Kad god neko ne{to ukrade, Mile je dobijao batine ni kriv ni du`an. A vladalo je i verovawe da je urokqiv, zbog zrikavih o~iju, i da se no}u dru`i sa |avolima.

Jednog dana, kad je sve to prevr{ilo meru, premestio sam Mileta kraj sebe u prvu klupu i potukao se zbog wega do krvi. Proglasio sam ga za svog druga. Pravio sam se da sam i ja zrikav kad smo pla{ili drugu decu. Nau~io me je ciganski, pa smo nas dvojica govorili ne{to {to niko ne razume i bili va`ni i tajanstveni. Bio sam dosta ne`an de~ak, plavokos, kukavica, ali odjednom se u meni probudio neki |avo i ja sam tukao sve redom, ~ak i one najja~e. Mile me je obo`avao. Po~eo je da krade zbog mene gumice, bojice, u`ine, olovke... i donosio mi je sa nekim ~udom, pse}om verno{}u. Imao sam zbog toga mnogo neprilika, jer morao sam sve te stvari posle kri{om da vra}am, {to je ponekad mnogo te`e nego da se ukrade.

U

NA LICU

Duh Gordana Divqak-Arok

B

arnabir Wongar je moj trofej. Novinski re~eno: Ekskluzivno! Osamdesetih godina dvadesetog veka u Sidneju, prelistavaju}i iz navike bele{ke po novinama i magazinima o savremenim literarnim zbivawima, nabasala sam na storije o misterioznom domoroda~kom piscu Barnabiru Vongaru i kupila (pokaza}e se dalekovido) wegovu neveliku kwigu The Track to Bralgu, zbirku pri~a surove, potresne lepote, koja mi se izuzetno dopala.

Godinama su australijski kriti~ari i novinari poku{avali da odgonetnu ko je taj sjajni pisac koji se dopisuje sa Sartrom i Simon de Bovoar, a u domovini o wemu niko nema pojma. Sartr se me|u prvima odu{evio stvarala{tvom pisca nepoznatog identiteta sa Petog kontinenta i 1977. u kwi`evnom ~asopisu „Le Temps Moderns“ objavio nekoliko kratkih Vongarovih pri~a, „dirqivo bolnih, duboko anga`ovanih, koje `ale zbog pohlepnog genocida belog kapitalizma nad qudima dubqe u dodiru sa zemqom koju naseqavaju, nego ve}ina od nas“. Sartr je umro uveren da je autor Aborixin, a Simon de Bovoar je jo{ dugo nastavila da se interesuje za Vongarovo stvarala{tvo i za roman Walg (Materica) objavqen 1983. zabele`ila: To je lirski dokument na{eg vremena, doba monstruozno divqeg!

Literarna intriga bivala je sve zamr{enija i izazovnija: niko nikada nije video Vongara, ~ije ime na jeziku domorodaca zna~i „Duh snova“, a ve} je prevo|en i objavqivan na nekoliko svetskih jezika i enormno popularan u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama, gde se wegova dela prou~avaju na univerzitetima. Iako je 1984. kona~no dobio priznawe u Australiji – 25.000 dolara u vidu stipendije – ostao je tajanstven.

Nacija se pitala – ko je, dovraga, taj Vongar?! Da nije sa simpatijama pisao o domorocima i zalagao se za pravo na zemqu, mo`da bi se o wemu vi{e raspravqalo, priqe`nije tra`io odgovor o zagonetnom autoru. U stvari, australijska mrzovoqa prema Aborixinima, omogu}ila je jednom Srbinu da Peti kontinent i svet tako dugo vu~e za nos, ~ak i jednog Sartra i gospo|u de Bovoar.

Umesto pisca uvek se kod izdava~a i na konfernecijama za {tampu pojavqivao wegov li~ni sekretar Sreten Bo`i} (u engleskom izgovoru - Bozik), a o identitetu Vonga-

DNEVNIK

31.decembar2010-3.januar2011.

29

OBI^NO PETKOM

Mile Dileja je bio najve}i pesnik koga sam poznavao u detiwstvu.

Mnogo je lagao. Izmi{qao je za mene ciganske pesme na ve} poznate melodije, prera|ivao na licu mesta one stare, koje je slu{ao od svoje bake i mame, i dugo smo, danima i danima, kao u nekoj ~udnoj groznici govorili o neobi~nim svetovima biqa i `ivotiwa, o zlom duhu ^ohanu {to jede decu, o osnovima i kletvama, o ~ergama i skitawima, i gorko i {eretski, i tu`no i bezobrazno.

Jednog dana rekao mi je svoju tajnu: zato je lo{ |ak, {to on ne mo`e da misli, a da ne peva. Kad bi mogao, rekao je, da otpeva sve svoje lekcije, i zemqopis, i poznavawe prirode, i matematiku, ali da sve to izvrne kako se wemu ~ini da je lep{e, bio bi najboqi |ak u razredu.

Jednog dana do{ao je rat. Do{lo je stra{no ^ohano koga se pla{e i deca i odrasli Cigani.

Probajte, ako ne verujete: to je ne{to u krvi. ^udno. Idite u ne-

Mika Anti} vi|en perom Gradimira Smu|e

ku cigansku ku}u i kad dete u kolevci pla~e, dete koje ne zna ni da govori, pla{ite ga baba-Rogom, pla{ite ga |avolom, pla{ite ga ~ime god ho}ete. Vri{ta}e i daqe. Ali ako mu ka`ete, gledaju}i ga u o~i: - Mir! Ide ^ohano!

Dete }e okrenuti glavu, naje`iti se i zaspati.

Tog dana, kad je bio taj rat, u ku}ama u Garavom sokaku u Pan~evu dvadeset dana neprekidno su gorele sve}e, jer vlada verovawe da se ^ohano boji svetlosti, po{to je duh mraka i smrti.

- ^ohano jede svece - ka`u oni. Palite zato jednu na drugu, da se produ`i svetlost...

Moj Mile morao je da nosi na ruci `utu traku. Tako su Nemci odredili. @uta traka zna~ila je da on nije ~ovek, nego Ciganin i da svako mo`e da ga ubije kad ho}e.

Bio je na smrt prepla{en. Vodio sam ga ku}i iz {kole, uzimao od wega traku i stavqao na svoj rukav. ^uvam je i danas za uspomenu. I jednu belu, iz zloglasnog logora Dahau, na kojoj pi{e: Srbin. To je uspomena na drugog jednog, meni dragog ~oveka, koji nije iz ove, nego iz neke druge, mnogo tu`nije kwige.

Mileta su jednog dana odveli sa grupom Cigana i streqali. A ja sam

ostao `iv. ^uvam onu staru `utu traku, presovanu u jednoj kwizi, kao {to deca u spomenarima ~uvaju neki, samo wima dragi, presovani cvet.

I odem ponekad u kafanu da se dru`im s Ciganima.

Pla~em i teram da mi sviraju Miletove pesme. Oni ka`u da to ne postoji. Da re~i tako ne idu. A ja znam da idu ba{ tako, pa jo{ ne{to i sam izmi{qam, na srpskom i ciganskom, i sad ve} polako neke dobre bande, kao {to je Tugomirova, ili Janike Bala`a, @arkova, Xanetova ili Milo{a Nikoli}a iz Derowa, pevaju te pesme.

- Iz po{tovawa - ka`e mi Steva basista. - @ao nam kad pla~ete. Ako ne postoje pesme, izmisli}emo ih za vas.

I ja, evo, ve} godinama lutam i skupqam pesme starih Roma. Romi, to je isto {to i Cigani, wihovo pravo ime sa mnogo po{tovawa i ~asti, samo {to na ciganskom Romalen zna~i i qudi, i uvek se pi{e velikim slovima.

A Mile Dileja?

Ja, deco, u boga ne verujem. Ni u stra{nog ^ohano. Ali ako ga negde ima, onda ga molim da tamo, u tom svetu mraka, korewa i ti{ine kupi mom Miletu Dileji pli{ani {e{ir.

Uvek ga je tako mnogo `eleo.

Ilustracija: Vladimir Nikoli}

sam bio garav

VREMEPLOV DU[E

Suze pokajnice Lazar Bojanovi}

MESTA

snova ra kru`ile su svakovrsne verzije, jedna neverovatnija od druge. U delu „Gre{nici iz Vijetnama“ pisac predgovora i biografskih podataka zabele`io je tako da je B. Vongar kwi`evno ime mladog Amerikanca meleza crno-bele krvi, koji je slu`io u Vijetnamu i za vreme odsustva u Australiji dezertirao u bu{ i pridru`io se Aborixinima na severu zemqe, na koje je fizi~ki najvi{e li~io. (...)

Februara 1985. melburn{ki list Age objavio je ~lanak o Vongaru pod naslovom „Tajanstvena literarna figura“ i ja sam naprasno odlu~ila da poku{am da re{im misteriju. Imala sam intuiciju, mogu}e ~isto `ensku, neku slatku slutwu, da sam na domaku otkri}a koje vi{e od decenije mu~i australijsku i svetsku literarnu javnost.

Na moje uporno navaqivawe, prijateq Stiven Kosovi}, koji je u to vreme bio glavni urednik i vlasnik sidnejskog lista „Novo doba“, uspe da od poznanika u magazinu „Bilten“ dobije adresu Vongarovog sekretara Sretena Bo`i}a. Nije hteo da me obeshrabri, ali bio je jako skepti~an: niko jo{ nije uspeo da stigne do Vongara, za{to bi ba{ meni pripala ta privilegija? ali nisam imala {ta da izgubim, samo da se eventualno domognem senzacije. A ta mogu}nost nije bila za zanemarivawe.

Na adresu u Melburnu napi{em kratko pismo na srpskohrvatskom, koje je otprilike glasilo: zovem se Gordana Divqak-Arok, biv{i sam novinar novosadskog „Dnevnika“ i poku{avam da napi{em kwigu o Australiji. Pro~itala sam sve {to je pisano o Vongaru i wegovom sekretaru i sumwam da je ba{ on Sreten Bo`i} „Duh snova“ i bila bih jako, jako sre}na kada bi mi odgovorio da li su moje smele pretpostavke ta~ne i u tom smislu.

I dogodilo se neverovatno, onako kako se `urnalisti samo usu|uju da pri`eqkuju: dobila sam od-

sku {kolu, a stanovao je u zgradi preko puta Matice srpske koja }e mnogo godina potom biti voqna da objavi dela nesu|enog mlinara. Bra{wava karijera nije nikako bila naklowena Sretenu, po{to ni posle dve godine u Novom Sadu nije dobio obe}anu nov~anu pomo}, pa je, bez {kolarine, bio prisiqen da se odrekne mlinarstva i vrati u zavi~aj.

Propust obrazovnih vlasti bio je sudbinski!

Sreten nije postao mlinar, nego pisac svetske slave!

Jedno vreme se izdr`avao pi{u}i za lokalne srbijanske novine, a kada se kao turista na{ao u Italiji 1960. odlu~io je da tu ostane. Posle se domogao Francuske ali za avanturisti~ki duh nesu|enog mlinara, ni to nije bilo dovoqno, pa se ubrzo obreo na Petom kontinentu, u Melburnu.

Tek tu bizarna pri~a, u stvari, po~iwe.

Doseqenici obi~no na|u neki posao u fabrikama velikih gradova, ali zbog toga nije morao da dolazi u Australiju; Evropa je puna ve}ih i lep{ih varo{i i industrije. Tajanstveno crveno srce kontinenta bilo je izazov kojem pustolovni jaran iz Gorwe Tre{wevice nije mogao da odoli. Jedno vreme se skitao kontinentom, bukvalno potucao, i tek negde 1962. stigao u u`areno sredi{te velikog ostrva. [vrqao je naokolo, tragao za zlatom, a u Tamari pustiwi razboli mu se kamila i, dabome, crkne, a to je zna~ilo i Sretenovu neminovnu smrt u `ednom bespu}u.

Slu~ajnost da ga neko prona|e i spase, bila je u odnosu jedan prema hiqadu ali neverovatno se do-

Bo`i} - Vongar pi{e u prvom licu i priznaje da ima mnogo autobiografskog u gorkim pri~ama neobi~ne grube lepote, kakav je i svet o kojem niko pre wega nije literarno progovorio. Aborixini nemaju pismo, niti su ikada bele`ili do`ivqaje druga~ije nego crte`ima, tako da je to prvo originalno kwi`evno stvarala{tvo o `ivotu pustiwksih nomada. Dotle su samo istori~ari i dobronamernici, sa vi{e ili mawe simpatija zapisivali svoja vi|ewa domoroda~kog bitisawa.

Nesu|eni mlinar iz Srbije prvi je prozno i stihovima opisao kako domoroci do`ivqavaju sukobe dva sveta – crnih starosedelaca i evropskih do{qaka. Beli qudi nisu razumeli su{tinu i lepotu, naizgled bednog `ivota Aborixina, iskonski vezanih za zemqu, pa su bezdu{no uni{tili Vreme Snova, u kojem su u harmoniji sa prirodom `iveli milenijumima.

Sve je ~ekao na Sretena Bo`i}a da dobije surovo-lepe pri~e o starosedeocima Petog kontinenta. I da poveruje da je autor autenti~an Aborixin.

To je od Sretena bilo jako drsko, ali jedina {ansa da se izdava~i zainteresuju za literaturu pisca starosedeoca: ko bi bio lud da {tampa pri~e nekakavog la`nog Aborixina?

Uz antropolo{ke studije o domorocima, najpoznatije su mu zbirke kratkih pripovedaka The Track to Bralgu, Babaru, romani Walg i Karan i zbirka poezija Bilma, uglavnom objavqivane u Wujorku.

Bo`i} pi{e na engleskom, a ne na materwem srpskom, koji, dabome, nije zaboravio, ali nikada ni koristio za svoje stvarala{tvo.

U vreme kada sam ga srela kao pristalog pedesettrogodi{waka bio je stalno nastawen u Melburnu, slikovitom predgra|u Saint Kilda ali ve}i deo godine provodio je i 150 kilometara od grada na maloj farmi Nu|i usred pra{ume, gde je na{ao mir za stvarala{tvo. Jedino mu je dru{tvo poludivqi dingo Mura. Doveo ga je sa sobom u Melburn

Otpisao mi je da }e me vrlo rado primiti zato {to sam bila novinar „Dnevnika”, a on se dve godine {kolovao u Novom Sadu

Sreten me je upozorio da ostanem potpuno mirna; dingo je oprezno pri{ao da me owu{i i da nikada ne zaboravi moj miris

govor! Sreten Bo`i} mi otpisao da }e me vrlo rado primiti, ne samo zato {to sam prva zemqakiwa koja mu se javila, nego zato {to sam bila novinar „Dnevnika“: on se dve godine {kolovao u Novom Sadu i bio verni ~italac mog lista.

Koja izuzetno sre}na okolnost da mi otvori vrata misterije! Predose}ala sam da mi se doga|a onaj osobit slu~aj, da se u pravo vreme na|e{ na prvom mestu i pritisne{ pravo dugme. Australijski novinari su uzalud „zvonili“, a na moj poziv Bo`i} je podlegao sentimentima mladosti kojima je zauvek ostao vezan za grad pod Petrovaradinom. Mogla bih i da budem cini~na na svoju {tetu, pa da ka`em da mu je, mo`da, dojadilo da se pravi neve{t ko je Vongar, pa je iskoristio moj interes da kona~no olak{a du{u i savest. Pretpostavqam da mu je postalo ve} mnogo naporno da se krije iza „Duha snova“, izvrdava i izmi{qa.

Kako se de~ak iz Gorwe Tre{wevice kod Aran|elovca na{ao na nauku u Novom Sadu? Dobio je stipendiju da postane mlinar, {to se, logi~no, izu~avalo u `itnici zemqe – Vojvodini. Sreten nikada nije snevao da meqe p{enicu, ali u wegovom kraju su samo za taj zanat davali ispomo}, pa nije imao izbora. Upi{e se u novosadsku mlinar-

i dok smo razgovarali, u dovratku se pojavio Muro. Bio je najlep{a `ivotiwa koju sam ikada videla izbliza, a Sreten me je upozorio da ostanem potpuno mirna; dingo je oprezno pri{ao da me owu{i i da nikada ne zaboravi moj miris (koji je bio Chanel). Doma}in mi je, tako|e, objasnio da Muro nikada ne bio u{ao u prostoriju, da nije imala dvoje vrata: kroz druga je imao odstupnicu, za svaki slu~aj, iako je imao neograni~eno poverewe u gazdu. (...)

Ozbiqno kada razmislim, vaqalo je vra{ki mnogo mangupske domi{qatosti, da doseqenik iz zemqe me|u {qivama, sa~uva anonimnost porekla i nadmudri svetsku ~itala~ku publiku i znalce da je australijski domorodac.

Najboqe obo`avam {to je sludio Amerikance.

Jedino mi je malo `ao Sartra. Vraga je Bo`i} „Duh snova“! On je jedan pustolovni, inspirativni, talentovani duh iz Gorwe Tre{wevice! Kako je ceo svet godinama prefrigano zamajavao, mogu}e je da je to {to mi je rekao o sebi samo pustiwska fatamorgana. Ali, koji je to mira`!

Kakav je to sjajan pisac, taj Barnabir Vongar!

Ili ve} ko je da je...

godilo i bilo onaj ~udesni prelomni trenutak u Bo`i}evom lutala~kom `ivotu, za kojim je tragao.

Iznemoglog, ve} u delirijumu, prona{ao ga je nomad Aborixin i odveo u svoje pleme, sa kojim je Sreten od Aran|elovca ostao da `ivi desetle}e.

Fasciniran najstarijom pre`ivelom kulturom sveta, koja se jedina u originalnom obliku odr`ala sve do danas, pridru`io s mukotrpnom `ivotu u pustiwi. Bile su to godine ispuwene fantasti~nim do`ivqajima me|u plemenima u Centralnoj i Severnoj Australiji. Spavao je kao i oni goli{av u pesku, hranio se korewem i insektima, u~estvovao u tajnim plemenskim ritualima kada su ga usvojili k’o ro|enog. U~io je domoroda~ke jezike, o`enio se Aborixijankom \umalom (posthumno joj posvetio roman „Materica“), a onda je to nesvakida{we iskustvo izbilo erupcijom u sna`nu literaturu, neke divqe egzoti~ne ~ari.

a jednom grobu na Alma{kom grobqu pisalo je lepo i ~istko: „Rodio se, ugojio i umro“. Bio je to grob sala{ara To{e Jockova i sve wegovo je oti{lo na dobo{ osim }erke, koja je imala svoje varijante u smislu oficira. Bile su to lepe godine kada ni{ta nije rodilo osim kopriva uz tarabu i kada su se koprive barile da se nahrane mangulice. Familija Jockov je bila mnogo dr~na i popa{na i ona je u Salajci dr`ala devet odsto kapitala u smislu drvene gra|e za penxere i za mrtva~ke sanduke, ali je imala i kre~a nega{enog i ga{enog po ceni koja je bila ni`a od dr`avne. Jockovi su bili mnogo bogati i bili su bezobrazni da to svet nije video. Bili su Jockovi te{ki lelemudi i to su ostali za sva vremena.

Pri~a zapravo po~iwe godine 1916. kada je Natalija Jockov iz tre}eg puta rodila `ivo i zdravo dete. Svi su se krstili i svi su pevali, a `ensko dete, onako si}uravo, bilo je van zakona, kao i me~ke pod {atrama.

Bilo je to dete koje se kupalo u „salvolinu“ koji je proizvodila firma „Dirigente“ u Novom Sadu i dete koje je dojila tejka Doj~inovi}, koja je svakih jedanaest meseci izbacivala po jedno zdravo dete raznih profila. Bilo je mleka za svu decu iz Salajke i svi su ~ekali u red da se izmuze ista tejka Doj~inovi} i da ovaploti mlekom one koji nisu solventni.

Jockovi su se bogatili preprodaju}i maglu i sve ono {to qudi nisu imali, a morali su da imaju. Kad neko umre mora biti u sanduku i ne mo`e biti na aufingeru, kad se ku}a kre~i mora biti kre~a, a kad se vara na kantaru mora biti prisutan gospodin Jockov, koji je bio lopov nad lopovima, a sa sme{kom na rumenom licu.

U wihovom kom{iluku u Kurja~koj ulici bila je familija Kravi}, i bili su sirotiwa dozlaboga. Imali su svega, osim {to nisu imali ni{ta. Kuvalo se samo nedeqom i ~etvrtkom i sve ostalo je bilo posno. Dece je bilo kao sitnih svetaca, ali su deca umirala, i to redovno kada do|u do sedme godine `ivota. Zaostane od sve dece Jovica Kravi}, i nau~i nema~ki i ma|arski jezik. I ~itao je u onoj svojoj zabiti [ilera i Getea. Bio je to jedan nesvakida{wi deran, koji je lutao i sve radio samo da ne{to nau~i.

Prolazile su godine. Momci po Salajci su se `enili kako kome dospe pipila za `enidbu i pucalo se i vatre su lo`ene i drekalo se i slavilo se.

Zagleda se Jovica Kravi} u svoju vr{wakiwu i kom{inicu Jelisavetu Jockov i po~e da joj pod penxerima izve~eri ~ita razne pesme na raznim jezicima. Ona je bila lepa i glupava, a on je bio mr{av i siroma’ kao sir}e. Sve je vaqalo, osim {to ni{ta nije pasovalo. Trudio se Jovica da ba{ svako ve~e u isto vreme govori qubavne pesme i da mu glas ne drhti, trudio se deran da sve to {to radi uradi kako treba, ali, avaj, sve je bio uzalud.

Jelisaveta Jockov nije marila za mr{avog kom{iju, mada je woj sve to godilo u smislu udvarawa i u smislu recitacija. Ona je volela da slu{a sve ono {to Jovica govori i {apu}e izdaleka, ali nije htela da se vezuje za klompo{a koji ima progorene rukave i ~ija je ko{uqa iskrzana.

Trajalo je to tako dok je trajalo. Kukurikali su petlovi po Podbari i po Salajci, derani su se `enili i devojke su se udavale, ali Jelisaveta je stalno ~ekala nekog princa na belom kowu koji }e do}i da je pokupu onako zategnutu i gexuravu a punu dukata. Nije ni bila svesna {ta je ~eka i da je `ivot samo jedan veliki skok ajgira preko jendeka: sevne i onda ga vi{e nema.

Odslu`i Jovica Kravi} vojsku i dobi neki ~varak na ramenu. Postade onako siroma, vrlo va`an u Salajci, ali on ve~no nije gledao druge `enske nego je ~itao pesme pod penxerom.

Po{aqe godine 1939. za Svetog Jovana, Jovica Kravi} svoje drugove i kumove da izdaleka prose Jelisavetu Jockov. Qudi poneli jabuka i oraha i poneli ono malo dukata {to su pokupili po tavanima. Hladno ih odbiju i za sva vremena svi iz familije Kockov jer nisu hteli da se me{aju sa fukarom i sa sirotiwom. Nije wima bilo do svatova ako im svatovi nisu prili~ili. Jebe{ svatove gde }e sa jedne strane da sedi makar ko, a sa druge gospoda u pelcu.

Sve se rasprcalo za nepun sat i sve propade u smislu svadbe i svetovca. Sve propade, ali osta ~emer i u jednoj i u drugoj du{i, ne{to {to je smrdilo na qubav.

Jovica Kravi} je bio te{ko zaqubqen u Jelisavetu i zarekao se pred samim sobom i pred Bogom da nijednu drugu ne}e ni pogledati. Jelisaveta je, opet, samo }utala i volela je svog ~ita~a i recitatora na svoj na~in. Volela ga je ne`no i {togod je bila starija sve ga je iskrenije volela, ali mu nikada ni{ta nije rekla.

Svi se poudava{e i svi se po`eni{e iz te generacije, i ostado{e na cedilu jedino Jovica i Jelisaveta.

Godine 1942. na|o{e na ledu kako le`i mrtav Jovica Kravi} sa pesmaricom u ruci. Le`ao je na Zatowu sav skvr~en. Sutradan na istom mestu na|o{e i Jelisavetu kako le`i na ledu i ve~no spava. Bile su joj sklopqene o~i, a pod o~ima su joj bile smrznute suze pokajnice.

N

30

DNEVNIK

31.decembar2010-3.januar2011.

[ O R O M

S

B O R O M

Ko to tamo puca Odjedared krene ne{to spoqa da prangija, tresu se izlozi, sneg i daqe pada, mi jedemo i gledamo kroz staklo.

Ostatak sveta zalego pod stolove, samo mi „Jugosloveni” sedimo o~elo je prangijawe, malko-malko pa se pla{qive kere trzaju i zavla~e dubqe u ku}ice, pod krevet ili digod pod slamu.

Nervozne i neispavane mlade mame jedva ~ekaju da pro|u ovi puca~ki sveci, pa da i one malko dremnu kad uspavaju sitnu decu, jo{ se klinci nisu privikli na deo na{eg folklornog nasle|a.

Kad je Vu~ko bio ponos svih nas, te davne osamdeset~etvrte u Sarajevu bejahu Olimpijske igre, zimske naravno. Na Mojmilu u Olimpijskom selu bio je sme{ten ceo medijski svet, svi ko bra}a slo`ni, veseli ko na sve~arima, zagrqeni ko u svatovima i sre}ni ko da se nikad zavaditi ne}e. Zimsko doba, smrkava se ve} oko ~etiri posle podne, takmi~ilo se samo po danu, svi su ve} uveliko bili u nasequ i vreme je da se ru~a. Kostirali se svi zajedno, u velikim restoranima, onda{we ugledne turisti~ke firme su brinule da se svi se}aju kako su kod nas jeli. To „kod nas“ je u to doba va`ilo za dvadesetdva miliona qudi u Jugoslaviji. Dubrova~ki „Libertas“ je hranio (i pojio) qude iz belosvetskih i na-

P

{ih televizija i radija. Jedared tako, ni do kola~a nismo stigli, pun restoran, nekoliko stotina qudi zvecka escajgom, }u}ori i kiko}e se, gledaju malko u tawire, malko kroz velike izloge, veje sneg napoqu, idila od svetlucawa i ti{ine. Najlep{a i najve}a ti{ina je kad pada sneg.

Odjedared krene ne{to spoqa da prangija, da puca, tresu se izlozi, sneg i daqe pada, mi jedemo i gledamo kroz staklo. Oko nas kr{, padaju stolice ko kad smo se igrali vije ili `murke. Samo mi „Jugosloveni“ sedimo, ostatak sveta zalego pod stolove, poizvr}ali stolice, manuli tawire, oderali noseve o patos, }ute i drk}u, ko da su napoqu a ne unutra, na toplom. Veliko je obezbe|ewe na takvim maneifestacijama, bilo je ludog sveta i nedovr{enih mozgova i onda. Kad je puno qudi na gomili, navek je to bio mamac da se kusura terorom. Kako je po~ela pucwava, tako zalego{e svi sem nas.

Ko da smo znali da gostuju ma`oretkiwe iz Herceg Novog.

Kad krene taj wihov Festival mimoze, onda prvo pucaju iz onih pu{aka {to li~e na to~ire, kao to je lepo i tako treba da se radi. Samo je u jugo mozgovima bilo sve u redu {to se ti~e pucawa, ostalima je presela ve~era.

Kod wih se puca druga~ijim povodom, kod nas je to zbog veseqa. To je deo na{eg folklora.

Pre ove moderne pirotehnike, kad se Nova godina ~ekala u zatvorenom prostoru, kad su svi imali kartonske {e{ire i kape ko onaj Merlin ~arobwak, kad je na svakoj kapi pisalo i za koju Novu godinu je napravqena, kad je kao obavezan deo novogodi{weg dekora bio i

SUSRETI

natpis na zidu, alfanumeri~ki, krupna slova i brojevi, da i najpijaniji ne pogre{e broj kad krenu da ~estitaju, umesto petardi po xepovima su se nosile {tanicle s konfetama. Kad otkuca pono} pucali su samo poqupci a umesto petardi bacale su se konfete. Konfete su, za vas mla|e i neupu}ene, okrugli komadi}i ise~eni od listova papira, {to {arenijih to boqe. Pripreme za konfetirawe su po~iwa-

gistratoru. Nusprodukt ovog savr{enstva bila je konfeta, uspomena koju su ku}ama sa do~eka nosili svi u kosi, podsetnik koji se krio mesecima u nekoj man`etni, muka tetkicama koje su prvog janura oko podne plesale s metlama, tragom novogodi{weg valcera od pre dvanaestak sati. Ako je bila original, fabri~ki pravqena, na trouglastoj bucmastoj {arenoj {tanicli pisalo je „novogodi{we konfe-

le ve} u jesewim mesecima. Onda{we dokone gospoje koje su radile po kancelarijama nisu imale kompjutere i onlajn pristup Fejsbuku pa su vreme na poslu prekra}ivale {tancovawem konfeta, iskqu~ivo za li~nu upotrebu, ne za trgovinu. [to se ti~e legalnosti, ~im nema utaje poreza, niko nije zamerao. I onda je ru~ni rad bio vi{e cewen od kupovnih konfeta.

U svakoj kancelariji je bilo puno registratora i barem dve tri spravice za bu{ewe papira, da bi dokumenti lepo mogli da stoje u re-

te“ , da se zna kad se {ta radi. U novogodi{woj no}i nije se pucalo.

Pevalo se, veselilo, svi se qubili ko da su rod ro|eni, ~estitalo se i `eqe se govorile. Ve}ina stvari koje su po`elili jedno drugom u Novoj godini se ispunila.

U to doba, kad je bio do~ek Nove godine, ulice su bile prazne i puste, samo su se vandroka{i i besku}nici {e}kali i tumarali, tra`e}i u snegu kojuda je pro{la stara godina. Za normalan svet bilo je sramota da u to doba budu digod na {oru. E, onda se moda promenila,

sad je sramota ako nisi na trgu il’ nekoj raskrsnici po mawim varo{ima il’ selima, sad se Nova godina ~eka napoqu. Mora da je to zbog velikog broja. Kadgod, kad je bila mla|a pedesetak godina, Nova godina je mogla da stane i u studentski sobi~ak. Ova, sa dvehiqadarke vi{e ni ne ulazi, samo do|e i brzo pro|e. Mo`da kad ne bi tolko pucali petardama, ne bi tako brzo pobegla, ko zna?! Ize{ decembar ako ne pra{te petarde, ako nema povre|enih od pucawa, ako vam ne uleti zalutali veseli (pi{toqski) metak oko pono}i (kroz prozor), ako ne dr`ite sirenu u kolima barem pet minuta u to gluvo doba no}i, ako vatromet ne traje barem deset minuta i ako se u blizini trga ne posva|ate sa barem trojicom, zbog parkinga. Ko da i nije Nova godina, ako toga nema.

Kadgod se pucalo samo oko Bo`i}a, malko iz prangija u porti, dok je bilo crnog baruta i crvene petokrake. Onda je zavladala karbitna moda, za to nije trebalo baruta i kogod je imao kakvu pikslu od farbe, mogao je gruva na {oru.

Staparci su to usavr{ili, piksle od farbe tamo koriste deca. Oni sa iskustvom gruvaju iz starih bojlera. Fiknu jedno dance od bojlera, onu rupu gde je kazan procurio samo malko probu{e, stave grumen karbita, umesto danca gurnu neki paw {to po kalibru odgovara kazanu i tras! Cela ulica igra kad o{inu. Bude tu i cirkusa, polupanih penxera, istavqenih vrata, ulubqenih karoserija, svega! Al Staparci ne odustaju, jo{ u wima te~e gusarska krv iz doba hajdu~ije na Dunavu. U Novom Sadu, na Klisi, gruvali su istim povodom s

istom acetilenskom municijom ali su pucali s buradima, onim limenim, od dvesta litara. Posle su im milicajci zabranili, odleti to bure zdravo visoko, ~ak preko `ica od bandere, mo`e kogod i da strada. Da su piksle od farbe il’ kakav mawi bojler, pa ajde. Al bure, brate, nije {ala.

Jo{ pre petardi, karbita i konfeta pucala su de~urlija s nabija~ima. [ibice su u to vreme bile dragocenost u ku}i, {tedelo se svako palidrvce i oko Bo`i}a je navek bilo belaja. De~urlija pokupe {ibice, okrune one sumporne glave u {upaq kqu~, zapu{e rupu ekserom i kad zveknu digod o basamke il’ o sek od bunara (u to vreme su ovo bile najtvr|e gra|evine) zuji tri dana u u{ima. Kad preteraju s koli~inom {ibica, bivalo je sva{ta. Najmawe je bolelo kad se raspadne kqu~, pa vi{e kredenac ne mo`e da se zakqu~ava. Mnogo vi{e je bolelo kad su morali da be}arima {iju prste i kop~e da im me}u. Moj ujak je umalo prst izgubio, ostao mu savijen do kraja `ivota a otac mi je celog veka nosio beleg na usni, od takvog pucawa.

Sad i kad bi neko hteo, na bi imo ~ime da puca ovako, odavno vi{e nema {upqih kqu~eva. Gvozdena vrata je lepa re~ otvarala, dana{wa vrata otvaraju s nekim budibogsnama kqu~evima, na sve li~e sem ne na kqu~ s kojim se od po{tenog sveta zakqu~avalo, tek da znaju da nismo kod ku}e.

I sad, verovatno, ~ujete neku petardu na ulici. ^itam kako su se i ove godine povredila deca `eqna prangijawa s petardama. Od svih petardi sveta iskreni poqupci pucaju ja~e, ka`ite to svojoj deci.

Pogledajte neko svoje tesno odelo u {ifoweru, mo`da je u nekom xepu zaostala koja konfeta, neka i to nau~e.

Sre}na vam Nova godina, vaqda ova nije toliko pla{qiva ko stara, mo`da }e nam du`e trajati.

Bora Oti}

MIODRAG RADULOVA^KI, ^OVEK OGROMNOG SRCA

Ne daje onaj ko ima, ve} onaj ko ho}e pornost, istrajnost i svakoj prilici biti ~ovek – re~i su koje je ~uvena profesorka Karlova~ke gimnazije Teodora Majica Petrovi} uputila svojim |acima na maturskoj ve~eri pre bezmalo {est decenija. Wih je Miodrag Radulova~ki, tada{wi maturant, a sada profesor na Univerzitetu Ilinois u ^ikagu, inostrani ~lan Srpske akademije nauka i umetnosti i po~asni gra|anin Sremskih Karlovaca, poneo sa sobom u svet kao dragocenost i `ivotni moto, barem se tako ~ini, kada se sagleda blistava karijera i wegov `ivotni. Mo`da tu, zapravo, treba tra`iti i razloge za dobro~initeqske gestove kojima je ovaj univerzitetski profesor posledwih godina obasuo Karlovce, mesto svoje mladosti i {kolovawa.

Obnova najpoznatije karlova~ke ~esme „^etiri lava” pre ~etiri godine, lawska restauracija fasade Ekolo{kog centra i pre nekoliko nedeqa zavr{ena restauracija nadgrobnog spomenika Branka Radi~evi}a na Stra`ilovu – wegova su dela. Dr`e}i se narodne poslovice da „ne daje onaj ko ima, ve} onaj ko ho}e”, ali i one da „pametnom ne treba te}i, niti ludom ostaviti, jer pametan }e sam sebi ste}i, a onaj drugi }e lako potro{iti nasle|eno”, profesor Radulova~ki je bez odvi{e razmi{qawa, odvojio od svoje profesorske plate deo i poklonio Karlovcima i svom narodu.

– Na finasirawe ~esme me je inspirisao predsednik op{tine u Karlovcima Milenko Filipovi} – pri~a nam profesor Radulova~ki. – On mi je predlo`io da sponzori{em obnovu ~esme, pa sam se po povratku u Ameriku, konsultovao sa sinovima, Pe|om bankarom i Brankom psihijatrom. Rekao sam im da ne `elim da moje snahe ka`u

U

da ja tro{im dedovinu wihove dece, Granta, Ketrin, Rajda i Rajana.Obojica su mi na to odgovorila:„Tata, ti si se brinuo za nas, a mi }emo se pobrinuti za na{u decu”! Obnova je bila poverena arhitekti Svetlani Baki} i restauratoru Veselinu La|i}u, za koje mogu re}i da su majstori svog zanata. Za mene je to jo{ jedna potvrda da Srbija ima talentovane qude koji mogu da se mere sa odgovaraju}ima u svetu, samo im treba stvoriti uslove.

Tako je krenulo. Kada je prilikom posete Ekolo{kog centra video u kakvom je stawu fasada, a kakvi plemeniti qudi tamo rade, na licu mesta, bez oklevawa, re{io je da je obnovi, a {to se ti~e novca, rekao je sebi da }e se prebroja-

ti kad se vrati ku}i. Zatim je usledila restauracija spomenika Branka Radi~evi}a na {ta ga je podstakao tekst „Bujica sumornih utisaka”, objavqen u pro{logodi{wem decembarskom broju „Karlova~kog lista”. Iz tog napisa urednika lista Bransilava San~anina, saznao je kako izgledaju spomenik i staza do wega. Odluka je pala i dao je pare za obnovu. Posao je obavio restaurator Veselin La|i} pod nadzorom Pokrajinskog zavoda za za{titu spomenika kulture.

– Ne mogu, a da ne pohvalim koordinacionu ulogu Alekse Jefti}a iz Pokreta gorana u svemu tome – navodi prof. Radulova~ki. – To je ~ovek, na koga se qudi uvek mogu osloniti i u koga svi potencijal-

Tetka Marta – heroj profesorovog detiwstva – Za vreme boravka u Karlovcima do`iveo sam mnogo lepih momenata a posebno odmah posle Drugog svetskog rata kada sam se razboleo a negovala me je jedna od ~etiri sestre moga oca, tetka Marta Ostoji}, udovica i kroja~ica. Tetka je `ivela u rentiranoj ku}ici u soka~etu preko puta nekada{we Batine radwe sa starijom k}erkom i zetom i wihovom bebom, potowom dr Biserkom Vuji~i}, sada penzionisanom univerzitetskom profesorkom i mla|om k}erkom. Bio sam tada u tre}em razredu Gimnazije i upravo prele`ao zapaqewe plu}a. U to vreme nije bilo antibiotika, a kao najboqi lek za oporavak smatrala se “dobra ishrana”. Kako se svako posle rata natezao sa ishranom, nastala je dilema ko }e da me primi da ostanem u Karlovcima i da ne gubim od {kole.

Uprkos situaciji u ku}i, u kojoj su se uku}ani bukvalno sudarali jer se `ivelo prakti~no u kuhiwi po{to se tamo jedino lo`ilo, oskudici u hrani, a posebno {to tada na{ svet, izuzev lekara, nije bio na~isto sa tim da li je zapaqewe plu}a prelazno, tetka me je primila na nekoliko nedeqa! Kad god se toga setim, pomislim na jednu kratku Tolstojevu pri~u u kojoj on na po~etku veli~a barona Rot{ilda za sve {to ~ini za sirotiwu, da bi na kraju zakqu~io da je on daleko od jednog ruskog seqaka. Naime, u susedstvu tog seqaka umrla je `ena i ostavila devoj~icu. Seqak je pitao `enu {ta misli, da li da uzmu devoj~icu, a ona mu je rekla da u tom slu~aju ne}e mo}i kupiti so da posole hleb. Na to joj je mu` odgovorio: ”Onda }emo ga jesti neslanog!” E, za mene je moja tetka Marta bila taj ruski seqak – se}a se Radulova~ki.

ni filantropi i investitori mogu imati apsolutno poverewe.

Slobodno mogu re}i da nije bilo wega i Pokreta gorana, ne bi bilo ni obnove spomenika.

Pre no {to se upustio u donatorske poduhvate u Karlovcima, profesor Radulova~ki bio je inicijator i 12 godina vodio program namewen na{im najboqim studentima, koji su po mesec dana provodili na Univerzitetu Ilinois kako bi ga upoznali i sagledali kakve su mogu}nosti za nastavak postdiplomskih studija na wemu.

Ko god je imao ocenu devet i vi{e, mogao je da konkuri{e. Profesor Radulova~ki je bio finalni selektor, dolazio bi u decembru da organizuje testirawe i nalazio studentima profesore-mentore iz raznih disciplina. Tako je od 1990. do 2002. godine kroz program pro{lo 304 studenata iz Srbije.

Zahvaquju}i wemu stotinak mladih iz Srbije bilo je na postdiplomskim studijama na Univerzitetu Ilinois.

– Nekada{wi guverner Narodne banke Srbije Radovan Jela{i} dobio je MBA kod nas na Univerzitetu, odnosno magisterijum iz biznisa – otkriva nam profesor. – Jednom ga je posetio otac iz Santova i kada je taj ~ovek posle ru~ka izvadio prapo~etak mobilnog telefona, koga ja kao ameri~ki profesor nikad nisam video, i iz Amerike davao upustva partneru u Ma|arskoj gde da kupi jeftinije meso za restoran, rekao sam mu: „Gospodine Jela{i}u, ako je va{ sin Radovan samo deseti deo vas, on }e biti odli~an poslovni ~ovek!” I da li sam bio u pravu?

Stariji Karlov~ani znaju da je porodica Radulova~ki u Karlovcima gotovo dva veka. I danas ima potomaka, mada ne pod tim prezimenom. Na{ sagovornik ro|en je u Paragama 1933. godine, gde su mu roditeqi bili u~iteqi. Osnovnu

Miodrag Radulova~ki: Srbija ima talentovane qude

Profesor je ponosan na obnovqena „^etiri lava”

{kolu poha|ao je u rodnom mestu i Hrtkovcima, u Karlovcima gimnaziju, a medicinski fakultet zavr{io u Beogradu. Posle studija bio je asistent na Institutu za fiziologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu. Na Institutu za istra`ivawe mozga u Los An|elesu je proveo godinu i po, da bi posle toga tri godine predavao fiziologiju na Univerzitetu u Kartumu, u Sudanu. Nakon toga postao je docent na Institutu za farmakologiju na Ilinoisu, gde i danas radi kao redovan profesor.

– Gotovo pola veka bavim se istra`ivawima fiziologije i patologije spavawa – ka`e profesor i dodaje da je 1984. godine postavio adenozinsku teoriju spavawa da bi se potom posvetio ispitivawima apneje, prestanka disawa u toku sna. – Sa saradnikom profesorom Dejvidom Karelijem do{ao sam do

otkri}a koje je na{ Univerzitet patentirao. Upravo su zavr{ene dve klini~ke studije koje su ve} pokazale vaqanost pronalaska i sada o~ekujemo da velike farmaceutske kompanije preuzmu daqa klini~ka istra`ivawa na daleko ve}em broju pacijenata. Jo{ uvek sam u punom radnom odnosu na Univerzetetu, predajem farmakologiju i bavim se istra`ivawima.

Uprkos brojnim obavezama na|e vremena i za sitna zadovoqstva.

Sa velikim odu{evqewem i danas “hoda na skijama” , odnosno bavi se kros-kantri skijawem. U toj disciplini u~estvovao je na {est maratona u Americi. Kad god mu se uka`e prilika do|e u Karlovce. Slede}i dolazak najavio je za maj kada }e imati priliku da vidi kako nakon obnove izgleda spomenik na Stra`ilovu.

Zorica Milosavqevi}

c m y

DNEVNIK

31.decembar2010-3.januar2011.

31

31.decembar2010-3.januar2011.

c m y

32

DNEVNIK

31.decembar2010-3.januar2011.

c m y

DNEVNIK

33

AKCIJA „DNEVNIKA”: O@IVQAVAWE SPORTSKE OLIMPIJADE [KOLSKE OMLADINE VOJVODINE

SO[OV 2012. nije nemogu}a misija edakcija lista „Dnevnik” pokrenula je akciju da se obnovi Sportska olimpijada {kolske omladine Vojvodine – popularni SO[OV. Ideja nam je da sportske aktivnosti u osnovnim i sredwim {kolama ponovo dobiju na popularnosti, da se u~enicima pru`i dodatna motivacija za aktivno bavqewe sportom. Kroz {kolska, op{tinska i okru`na kvalifikaciona takmi~ewa dobili bi priliku da se sportski potvrde i unaprede svoje rezultate, ali i da se upoznaju sa velikim brojem vr{waka, da mimo „Fejsa” grade nova prijateqstva i rivalstva, {to da ne, a da se oni najuspe{niji svake druge godine, po~ev{i od 2012, okupe na Olimpijadi. [kolskoj, ali koja za osnovce i sredwo{kolce, verujemo, mo`e biti isto tako velika kao {to ona „prava” predstavqa san svakog profesionalnog sportiste. Ilustracije radi, kroz kvalifikacije za prvu Sportsku olimpijadu {kolske omladine Vojvodine,

R

odr`anu od 18. do 21. juna 1970. u Novom Sadu, pro{lo je ~ak 279.076 u~enika iz 503 vojvo|anske {kole. Ve} sam taj podatak govori u prilog tome da se vredi potruditi.

Uostalom, Olimpijski komitet Italije je svojevremeno poslao posmatra~e na SO[OV, a oni su po povratku u Rim doslovno napisali: „Prisustvovali smo manifestaciji iz koje mo`emo mnogo nau~iti. S malo pri~e, mnogo rada i mnogo ve}om efikasno{}u nego kod nas, iako je Vojvodina mala regija u odnosu na Italiju, ovde se krenulo od osnova i stiglo do takmi~ewa na najvi{em nivou anga`ovawem mladih od 11 do 18 godina u ~ijem je uzrastu sport odlu~uju}i za formirawe fizi~ki i psihi~ki zdrave li~nosti“.

Mo`da smo idealisti, ali iskreno mislimo da vredi poku{ati. I uspeti!

Miroslav Staji}

Grbi}: Od Pokrajine zavisi iv{i reprezentativac Srbije odbojka{ Vladimir Vawa Grbi} u~estvovao je na dva SO[OV-a, 1986. u Zrewaninu kada je sa Zrewaninskom gimnazijom zauzeo drugo mesto, i 1990. u Somboru kada je s Jovinom gimnazijom bio tre}i. I tog sportskog perioda, ka`e nam, se}a se kao najlep{eg. Igrao je Vawa po ~itavom svetu i nekoliko puta bio u naju`im izborima za najboqeg odbojka{a planete, osvajao je zlato i bronzu na Olimpijskim igrama, medaqe na svetskim i evropskim prvenstvima, ali i daqe pamti kako je kao klinac pikao odbojku za {kolu.

– Period kada sam kao {kolarac nastupao za gimnazije mo`da je i najlep{i u mom sportskom `ivotu. To je ne{to najbli`e {to podse}a na Olimpijske igre i veoma mi je drago {to ~ujem da „Dnevnik”, kao vojvo|anski list, pokre}e inicijativu za vra}awe te sportske manifestacije. Te{ko je objasniti to nekome ko to nije do`iveo, toliko dece na jednom mestu, borba za {kolu, navijawe, istinske sportske vrednosti, su{tina sporta na jednom mestu – pri~a Grbi}.

Po wegovim re~ima, veliki je zna~aj sporta za devoj~ice i de~ake {kolskog uzrasta.

– U {koli se sti~e ne samo osnovno obrazovawe, ve} i osnovne radne navike i sistem vrednosti, zato je veoma bitno da se u {koli sport deci pribli`i kao najprirodnija i najlep{a stvar. Deca treba da se bave sportom i siguran sam da ne treba puno da bi se takva manifestacija organizovala. Svim klincima }e takvo takmi~ewe zauvek ostati u se}awu, kao {to je i me-

B

ni, a bavio sam se vrhunskim sportom i postizao vrhunske rezultate – navodi Grbi}.

On je, ina~e, uveren u to da nije potrebno mnogo da SO[OV ponovo za`ivi.

– Su{tina je u sistemu – navod na{ proslavqeni odbojka{ . – Treba napraviti sistem, jer je put do Olimpijade veoma dug. Treba sportske discipline ubaciti kao obavezne u {koli, ali nikako kao redovne aktivnosti, ve} pre ili posle nastave. Potrebna je takva manifestacija, jer }emo na taj na~in do}i do novih talenata, a imamo mnogo stru~nog kadra koji bi takav rad mogao da izgura i imamo qude koji su specijalizovani za rad s decom u tom uzrastu.

Sve }e proizi}i iz dobrog sistema. Pokrajina mora tu da odigra ogromnu ulogu, jer od we sve zavisi, a siguran sam da }e mnogobrojni sportisti i sportski radnici prepoznati plemenitu stranu projekta i hteti da pomognu kako bi Vojvodina ponovo dobila svoju Olimpijadu!

Zori}: Olimpijada nam treba tevan Zori} je bio jedan od na{ih najboqih skaka~a uvis i najboqe rezultate je postizao u juniorskim danima, a kasnije na Balkanskim i Mediteranskim {apionatima.

Bio je u~esnik [kolske olimpijade u Zrewaninu 1986. godine kada je zauzeo dva prva mesta – u skoku uvis i u daq. Zamisao vra}awa Sportske olimpijade {kolske omladine Vojvodine isti~e Zori} kao jedan od najboqih potencijalnih projekata.

– [kolski sport je izuzetno bitan i to svima mora da bude jasno. SO[OV je mini Olimpijada i svi }e je se se}ati kao ne}eg najlep{eg u `ivotu. Ogroman broj dece na jednom mestu koji reprezentuju svoju {kolu i borbe u svim sportskim disciplinama sa svojim vr{wacima, to je neopisiv ose}aj. [kolska olimpijada mora da se vrati, pre svega {to je to bila jedna od nose}ih sportskih manifestacija u Pokrajini i iz we su se rodili brojni vrhunski sportisti – isti~e Zori}.

Po wegovim re~ima, SO[OV je neophodan.

– Treba nam masovnost, posebno u domenu bazi~nih sportova. Direktno govore}i o atletici, do{li smo do stadijuma da su brojniji sportisti koji su nekim putem zalutali na stadion, od onih koji su na treninge do{li iz {kole.

Pro{irivawe baze je neophodno, a to se najbo-

S

qe mo`e uraditi animirawem dece u {kolskom uzrastu. Sada ne postoji sistem koji }e nam obezbediti talente u bilo kom sportu i {to pre treba ne{to uraditi. Veoma mi je drago {to neko razmi{qa o tome i nadam se da }e projekat za`iveti. Ne treba na to gledati kao na ~isto profitabilno takmi~ewe, nego na animirawe mladih da se bave sportom. Treba sva deca iz {kole da u~estvuju, a posle }e se videti kome {ta najboqe le`i i bi}e usmeravana kod qudi koji }e s wima raditi. Sport nam ne}e prosperirati ako klinci budu non-stop ispred kompjutera, zato - svi na stadione! – zakqu~io je Stevan Zori}.

Dabi}: Nije sve u parama adovan Dabi} je u~estvovao na dve Olipijade, 1978. u Subotici kada je bio prvi s O[ „Kosta Trifkovi}“ i 1982. u Novom Sadu kada je sa Elektrotehni~kom {kolom bio drugi, a te je godine i palio olimpijski plamen. Dugo se bavio vrhunskom odbojkom, a u trenerskoj karijeri bele`io je velike uspehe na klupi novosadske NIS Vojvodine.

– Palio sam olimpijski plamen na stadionu Vojvodine i toga se se}am kao da je bilo ju~e.

Dizale su zastavu Sne`ana Laki}evi}-Stoja~i} i Tamara Male{ev, a bilo je tu izuzetnih sportista koji su tu do`iveli prvu promociju.

U to vreme smo pokojni @arko Petrovi} i ja igrali za istu {kolu, a bili smo ~lanovi juniorske reprezentacije SFRJ. Trener nam je bio Nemawa Ostoji} i animirao je mnogo dece da se bave sportom, a siguran sam da bi [kolska olimpijada i sada imala isti efekat kao i tada. Ne treba sve da bude vezano za pare, nego treba gledati {iru sliku i mogu}nosti koje dobar rad pru`a u prespektivi – pri~a Dabi}.

On priznaje da jete{o opisati zadovoqstvo i ushi}ene koje je nosilo u~e{}e n SO[OV-u.

– Predstavqa{ {kolu i cela generacija navija za tebe. Kada smo uzeli to prvo mesto 1978.

R

godine, ~itava {kola nas je do~ekala i bili smo heroji. ^etiri godine kasnije smo bili drugi, izgubili smo od selekcije Ba~ke Palanke. SO[OV je fenomenalna zamisao, jer se deca dru`e, upoznaju i bave sportom, a takmi~ewa na op{tinskom nivou ra|aju neka nova rivalstva. Se}am se da je Novi Sad uvek za velikog takmaca u odbojci imao Futog i da su ti me~evi uvek bili praznik. [kole su navijale i svi su bili tu. Toga vi{e nema, ali potrebno je da se {to pre vrati – poru~uje Dabi}.

Marko Risti}

ZA[TO VI[E NEMA SO[OV-a?

Svet joj se divio, Srbija je ugasila ojvodina je predwa~ila u nekada{woj Jugoslaviji i kada je sport i wegovo organizovawe u pitawu. Na ovom podru~ju uvek se i{lo korak ispred ostalih, pa je tako bilo i sa osnivawem Sportske olimpijade {kolske omladine Vojvodine (SO[OV), krajem {ezdesetih godina pro{log veka. Wen idejni tvorac bio je Milojko Tubi}, nekada fudbalski golman a potom jedan od najistaknutijih sportskih radnika, ne samo u Vojvodini.

– Predlo`ili su me za sekretara Saveza sportova Vojvodine, ali je ve} iz baze dobijena podr{ka da se osnivaju SOFK-e, odnosno da ujedinimo sve sportske organizacije u Savez organizacija za fizi~ku kulturu – uvodi nas ovaj veoma vitalni 85-godi{wak u vreme kada je ro|en SO[OV. – Tu sam se suo~io s problemom {kolskog sporta.

Odr`avana su {kolska sportska takmi~ewa jo{ za vreme Kraqevine Jugoslavije. I ja sam kao |ak u wima u~estvovao, kroz sokole. No, to je bilo, odigra{ neku utakmicu, nema treninga niti stalnog ve`bawa. Tako je nastavqeno i posle Drugog svetskog rata. Igrale su {kole sa {kolom, ali te ekipe su uglavnom sa~iwavali u~enici koji su ve} bili u podmlatcima klubova.

Odr`avana su {kolska prvenstva u op{tinama, srezovima, pokrajinama, republikama, ali ne i na nivou Jugoslavije. No, to je bio jedan uzan krug probranih me|u kojima je bio najve}i broj onih koji su ve} bili ~lanovi klubova.

– Bilo je tih takmi~ewa, ali nije to bilo ono {to sam `eleo. Nije bilo ono pravo. I odlu~im da treba ne{to uraditi, ali tako da to bude zemqotres! Razradio sam ideju i projekat [kolske olimpijade. Imao sam podr{ku Eda Qubibrati}a, koji je bio sekretar za prosvetu SAPV, a i politi~ari su se slo`ili da mi od {kolskog sporta napravimo glavnu stvar u Vojvodini. Da idemo na re{ewa koja }e ukqu~iti na stotine hiqada devoj~ica i de~aka da se bave sportom, ne povremeno, ve} u kontinuitetu, iz godine u godinu. I ro|en je SO[OV! Ideja je bila da ciklus bude ~etvorogodi{wi, a da se na zavr{noj manifestaciji na|e oko ~etiri-pet hiqada najuspe{nijih. I da SO[OV ima sva obele`ja prave Olimpijade: no{ewe

V

olimpijskog plamena, podizawe olimpijske zastave, davawe olimpijske zakletve, defile u~esnika s nazivima {kola iz kojih dolaze, da televizija prenosi takmi~ewe...

– Tada najugledniji jugoslovenski sportisti mi obe}aju da }e do}i na {kolsku olimpijadu i da mo`emo deci da ka`emo da }e pobednicima medaqe li~no uru~iti osvaja~i odli~ja na olimpijadama, evropskim i svetskim prvenstvima: Branko Simi} (rvawe), Miroslav Cerar (gimnastika), \ur|ica Bjedov (plivawe), Vilim Harangozo i I{tvan Korpa (stoni tenis), Branislav Lon~ar (streqa{tvo), Ranko @eravica i Stanka Sto{i} Mezei (ko{arka), Vujadin Bo{kov (fudbal),

Prepuni stadioni Govore}i o Prvoj SO[OV, Milojko Tubi} posebno isti~e da se na tribinama stadiona Vojvodine u Novom Sadu na{lo nekoliko hiqada roditeqa u~esnika Olimpijade, zatim op{tinskih funkcionera, svih direktora {kola, predsednika {kolskih sportskih odbora, nastavnika svih struka i u~iteqa iz cele pokrajine koji su upe~atqivo videli {ta sport zna~i deci i omladini. Posebno impresivna slika bila je na Drugoj SO[OV u Zrewaninu, kada se na tribinama stadiona u Kara|or|evom parku na{lo preko 20.000 gledalaca.

Gizela Farka{ Todorovi} (atletika)... Prve godine takmi~ewa su se odr`avala kao kvalifikaciona po {kolama, pa po op{tinama, potom po zonama (bilo ih je osam). I tako je 1970. godine odr`ana prva Olimpijada – navodi Tubi}.

Ni{ta nije bilo prepu{tano slu~aju. Poja~ana je policijska kontrola u saobra}aju jer su deca u Novi Sad dolazila autobusima i kamionima, pa se vodilo ra~una da se nekome slu~ajno ne{to ne dogodi na putu. Poja~ana je i sanitarna kontrola u gradu, posebno poslasti~arnica i sladolexija... Osnovni ciq je bio da u~esnici do|u `ivi i zdravi i da se takvi i vrate svojim ku}ama. Na zavr{nici Prve SO[OV u Novom Sadu, od 18. do 21. juna 1970. go-

dine u~estvovalo je blizu 4.500 u~enika sportista u 11 sportskih grana.

Prvoj Sportskoj olimpijadi {kolske omladine Vojvodine prisustvovali su najvi{i funkcioneri Jugoslovenskog olimpijskog komiteta, Saveza za fizi~ku kulturu Jugoslavije i svih republika, posmatra~i Italijanskog olimpijskog komiteta... I svi su se najpohvalnije izrazili o ovoj u~eni~koj sportskoj smotri. Na prvom kongresu Me|unarodne {kolske federacije (ISF) Milojko Tubi} izabran za potpredsednika, a u vreme odr`avawa Druge {kolske olimpijade u Zrewaninu 1974. odr`an je i drugi kongres ISF. Delegati iz trideset zemaqa Evrope, Azije i Afrike posmatrali su sva takmi~ewa na Olimpijadi i impresionirao ih je, najpre, visok sportski kvalitet, a zatim i organizacija koja je nadma{ila svaku do tada odr`anu Gimnazijadu ISF (u pitawu su bila me|unarodna {kolska takmi~ewa koja su u`ivala veliku podr{ku vi{e svetskih sportskih federacija i samog MOK-a).

– S obzirom na sve {to se ~ulo o Olimpijadi, o~ekivalo se da }e posle svih tih pohvala od najistaknutijih sportskih radnika i sportista, preporuka JOK-a i odli~ne reakcije {iroke javnosti, biti mogu}e da organizujemo i jugoslovensku {kolsku olimpijadu. Kao predsednik Komisije za {kolski sport Saveza za fizi~ku kulturu Jugoslavije stavio sam to pitawe na dnevni red. Delegati {kolskog sporta Srbije, Hrvatske i Slovenije odbacili su tu ideju s obrazlo`ewem koje se svodilo na slede}e: “Na osnovu Ustava i zakona, vaspitawe i obrazovawe je u iskqu~ivoj nadle`nosti republike, pa i {kolski sport treba da ostane u tim granicama“. Vojvodina je nastavila zapo~eto i do 1988. odr`ala jo{ pet Olimpijada, da bi 1990. SO[OV bio ukinut odlukom tada{we Vlade Srbije – ka`e Milojko Tubi}, i isti~e da mu je desna ruka tokom ~itavog trajawa tog pokreta bila Gizela Farka{ Todorovi}, koja je godinama bila sekretar SO[OV-a.

Na pitawe da li bi se ova velika manifestacija {kolskog sporta mogla obnoviti, Milojko Tubi} odgovara da }e zbog toga {to sve treba raditi volonterski, a ta opcija danas nije popularna, kao u wegovo vreme, biti veoma te{ko. Te{ko, ali ne i nemogu}e!

Slobodan Jakovqevi}

34

DNEVNIK

31.decembar2010-3.januar2011.

54. „DNEVNIKOV“ IZBOR NAJBOQIH SPORTISTA AP VOJVODINE ZA 2010.

BORIS VAPENSKI, NAJBOQI SPORTISTA VOJVODINE

ATLETIKA 1. Dragana Toma{evi} (AK Sirmijum, S. Mitrovica) 2. Ivana [panovi} (AK Vojvodina, Novi Sad) 3. Igor [ar~evi} (AK Vojvodina, Novi Sad) 4. Mihail Duda{ (AK Vojvodina, Novi Sad) 5. Marina Mun}an (AK Dinamo, Pan~evo)

BOKS 1. Goran Despotovi} (BK Vojvodina/ BK N. Sad) 2. Marija Popov (BK [ajka{i, @abaq) 3. Aleksandra Glu{ac (BK Banat, Zrewanin) 4. Denis Memetovi} (BK Spartak, Subotica) 5. Miodrag Smiqani} (BK Vojvodina, Novi Sad)

VATERPOLO 1. Boris Vapenski (VK Vojvodina, Novi 2. Milo{ Mili~i} (VK Vojvodina, Novi 3. Milo{ Marinkovi} (VK Vojvodina, Novi 4. Sr|an Vuksanovi} (VK Vojvodina, Novi 5. Miroslav Ran|i} (VK Vojvodina, Novi

Sad) Sad) Sad) Sad) Sad)

VESLAWE 1. Iva Obradovi} (Danubijus 1885, Novi Sad) 2. Ivana Filipovi} (Danubijus 1885, Novi Sad) 3. Milo{ Stanojevi} (Tami{, Pan~evo) 4. Aleksa \oki} (Danubijus 1885, Novi Sad) 5. Milo{ Urukalo (Danubius 1885, Novi Sad)

GIMNASTIKA 1. Dimitrije Nikoli} (Sokolsko dru{tvo Vojvodina, Novi Sad) 2. Tamara Mr|enovi} (Sokolsko dru{tvo Vojvodina, Novi Sad) 3. @arko Atanasovski (Sokolsko dru{tvo Vojvodina, Novi Sad) 4. Maja Pisarevi} (Sokolsko dru{tvo Vojvodina, Novi Sad) 5. Robert Me{ter (Sokolsko dru{tvo Vojvodina, Novi Sad)

DIZAWE TEGOVA 1. ^aba Na| ( Klub za dizawe tegova Spartak, Subotica) 2. Kristian Horvat (Klub za dizawe tegova Spartak, Subotica) 3. Dejan Pei} Tukuqac (Klub za dizawe tegova Spartak, Subotica) 4. Igor Tomi} (Klub za dizawe tegova Radni~ki, Sombor) 5. ^aba ^eh (Klub za dizawe tegova Jedinstvo, N. Be~ej)

KARATE 1. Slobodan Bitevi} (Dinamo, Pan~evo) 2. Dimitrije Jerkovi} (Vojvodina 21, Novi Sad) 3. Sawa Cvrkota (Zadrugar, Lazarevo) 4. Aleksandra Miji} (NIS, Novi Sad) 5. Reqa Mijanovi} (Tikvara, Ba~ka Palanka)

KAJAK I KANU 1. Antonija Na| (Vojvodina, Novi Sad) 2. Dragan Zori} (Sintelon, Ba~ka Palanka) 3. Ogwen Filipovi} (Vojvodina, Novi Sad) 4. Bora Sibinki} (Vojvodina, Novi Sad) 5. Antonia Panda (Bezdan)

BICIKLIZAM 1. Gabor Kasa (Spartak, Subotica) 2. Oliver [trbac (Fanatik, Novi Sad) 3. Dejan Vidakovi} (As, Apatin) 4. Boris Popovi} (Ris sajkling Novi Sad) 5. Ivana Miu~i} (As, Apatin)

Vaterpolo i qubav i na~in `ivota aterpolo reprezentacija Srbije osvojila je u prethodnoj sezoni zlatne medaqe u Svetskoj ligi i Svetskom kupu i bronzano odli~je na Evropskom prvenstvu u Zagrebu.

Jedan od igra~a koji je u~estvovao u ovim uspesima je i mladi i talentovani prvotimac novosadske Vojvodine Boris Vapenski. Talentom, radom i ume}em izborio je kapitensku kapicu u Vo{i i mesto u nacionalnom timu. Upravo to je i doprinelo da Boris Vapenski u izboru na{eg lista bude najboqi sportista AP Vojvodina i postane 54. laureat na ve~noj listi.

– Ova nagrada je samo kruna uspe{ne sezone i svakako da mi je veoma bitna za nastavak karijere. Ona }e me motivisati da radim jo{ ja~e i boqe u narednim godinama – istakao je Vapenski.

A sve je moglo da bude druga~ije, mo`da bi Boris danas nizao uspehe na tatamiju.

– Sa ~etiri godine sam po~eo da treniram karate. Bilo je to dosta ozbiqno, a onda se klub rasformirao i morao sam da

V

tra`im drugi sport. Ciq mi je bio da budem na sportskom borili{tu, a ne na ulici. Mama me je odvela na bazen, mada sam ja `eleo na fudbal. No, po{to je bila zima oti{li smo na Spens, dopalo mi se i evo me u bazenu i dan danas.

Vaterpolo je Borisova velika qubav i svojvrstan na~in `ivota.Tek mu je dvadeseta a ve} je kapiten Vojvodine sa kojom je pro{le sezone postigao sjajne rezultate (vice{ampion Srbije i drugi u Kupu, tre}i u Evrointer ligi, u~esnik Evrolige).U me|uvremenu ustalio se i u nacionalnoj selekciji.

– Izmakla nam je zlatna medaqa na Evropskom prvenstvu u Zagrebu i ostao je `al za titulom. Ali, 2010. godina je bila za mene veoma uspe{na i voleo bih da se ponovi u svakoj narednoj.

Plasman Vojvodine u Evroligu drugu godinu za redom je veliki uspeh, pogotovo {to smo to ostvarili posle odlaska ~ak ~etvorice igra~a. Drago mi je {to sam ~lan uspe{nog kluba i reprezentacije, koja je svakako me|u najboqima na svetu.

Odlaskom ~etvorice igra~a iz Vo{e neki mla|i momci su morali da postanu nosioci igre, a lidersku poziciju preuzeo je Vapenski.

– Da, preuzeo sam kapitensku kapicu i to je ne{to posebno za mene. Sada moram da budem primer drugima, ali ne bih se slo`io da sam preuzeo ulogu lidera, jer u ekipi ima jo{ mnogo kvalitetnih igra~a. Ne bih izdvajao sebe, najbitnije je da ekipa napreduje i pobe|uje.

Vojvodina je osvajawem drugog mesta u Kupu ostvarila ciq, slede novi izazovi u prvenstvu sa u duelima sa Partizanom i eventualno sa Crvenom zvezdom.

– U finalu Kupa pru`ili smo sjajnu partiju i zato je ta utakmica bila neizvensa, a ne zbog lo{e igre Partizana, kako se govori.

Oni su veliki klub i i svaki iole lo{iji rezultat moraju da pravdaju. Sve u svemu, wihovo je da pri~aju, a na{e da radimo i da probamo u nekom od narednih duela da ih iznenadimo i pobedimo. Povratak Crvene zvezde je veoma bitan za na{ vaterpolo. Zvezda je kvalitetan sastav, tako da nas o~ekuju jo{

Foto: F. Baki}

najmawe dva neizvesna duela s wom u prvenstvu. Raduje me {to }emo imati jo{ jakih utakmica u doma}im takmi~ewima, a ne samo kada igramo sa Partizanom.

Na reprezentativnom planu tako|e je mnogo izazova, kvalifikacije za Svetsku ligu su u punom je-

ku, a sledi i Svetsko prvenstvo u [angaju.

– Voleo bih da i daqe budem deo reprezentativne ekipe. No, moje je da vredno radim i da verujem da me selektorov poziv ne}e mimoi}i – zakqu~io je Vapenski.

Gordana Malenovi}

NEMAWA MIROSAVQEV I BORISLAV PETROVI] PODELILI TRE]E MESTO NA „DNEVNIKOVOJ” LISTI

Sa olimpijskom Napredak va`niji kvotom sve je lep{e od novca trelac Nemawa Mirosavqev prvi je Vojvo|anin koji je izborio kvotu za Olimpijske igre 2012. u Londonu. U dugoj i prebogatoj karijeri Nemawi jedino nedostaje olimpijsko odli~je, pa je izborena kvota (na Svetskom prvenstvu u Minhenu osvojio bronzanu medaqu MK pu{kom u trostavu) tim dra`a. Dvostruki je prvak dr`ave vazdu{nom pu{kom i MK pu{kom trostav, a ~lan je tima SD Novi Sad 1790, koja je trostruki prvak Srbije u vazdu{noj pu{ci i MK pu{ci 60 le`e}i i trostav.

A samo pre ~etiri godine Nemawa je razmi{qao da aktivnom streqa{tvu ka`e zbogom.

- Iskreno, pre ~etiri godine ozbiqno sam razmi{qao o tome da zavr{im karijeru. Postalo mi je veoma te{ko da se svake godine borim za stipendiju. Konkurencija je bila sve ve}a i ve}a, trebalo je sve vi{e raditi, a ulagawa u streqa~ki sport bikla su veoma mala. A onda je odluka Vlade Republike Srbije o nacionalnim priznawima i nagradama promenila sve u mom `ivotu i vratila me na pravi kurs. Verujem da je tako bilo i sa mnogim drugim na{im sportistima. Ve} nardne, 2007. godine po~iwe serija osvajawa medaqa u streqa~kom sportu. Moram priznati da me je ta medaqa ekipno pu{kom iz Granade, osvojena gotovo posle 15 godina posta, posebno dirnula. Motivisani nacionalnim priznawem toliko smo radili da smo iznedrili gomilu odli~ja - podse}a Mirosavqev.

Bez obira {to ve} dugo traje kao vrhunski sportista i {to ima mnogo odli~ja nagrade i priznawa mu i danas ~ine veliko zadovoqstvo.

- Svako priznawe, naravno i ovo „Dnevnikovo“, puno mi zna~i. Iskreno, o~ekivao sam da }u biti boqe plasiran, jer sam bronzanu medaqu osvojio pojedina~no na Svetskom prvenstvu, uz olimpijsku kvotu u najte-

S

ednu od najboqih godina u dosada{woj karijeri ostavqa iza sebe odbojka{ NIS Vojvodine Borislav Petrovi}. Seniorski reprezentativac Srbije s punim pravom mo`e da veruje da }e mu slede}a biti jo{ beri}etnija. U 2010. godini Petrovi} je s reprezentacijom osvojio dve medaqe, bronzu na Svetskom prvenstvu u Italiji i u Svetskoj ligi, a sa Vo{om Kup. Dobrim igrama u klupskom dresu na{ao je put ka reprezentaciji.

– Tek istekla godina bila je za mene veoma dobra, kako na klupskom tako i na reprezentativno planu. Imam jo{ pola godine ugovora u Vojvodini, ali ne razmi{qam o odlasku, ve} samo da sezonu zavr{imo {to uspe{nije. U Kupu i prvenstvu guramo dobro, a pro{li smo u osminu finala ^elenx kupa i sve potse}a na neke ranije sezone kada je Vo{a dominirala na{om odbojkom. O~ekuju nas jo{ brojna isku{ewa i svi smo u klubu re{eni da damo sve od sebe, da se {to boqe prezentujemo u Evropi, a kod nas da prigrlimo duplu krunu - ambiciozan je Petrovi}. z Iza vas je beri}etna reprezentativna godina?

– Igre u reprezentaciji su za mene bile veliko iskustvo. Nisam tamo oti{ao da igram, ve} da u~im i napredujem. Odmah sam dobio {ansu da budem me|u 12 i nastupao sam na nekoliko me~eva, a po{to je reprezentacija bila na okupu vi{e od pola godine uspeh je jednostvano morao do}i. Ekipa je igrala sjajno i dve medaqe su do{le kao produkt talenta, dobre atmosfere i velikog rada. Nadam se da }u ostati u reprezentaciji i da }u kroz rad s Kolakovi}em napredovati.

J

`oj streqa~koj disciplini i u naj`e{}oj mogu}oj konkurenciji. No, zadovoqan sam i tre}im mestom , kao i sa nagradom najboqeg mu{kog sportiste u gradu.

Nemawa 2011. godinu do~ekuje mnogo rastere}enije u odnosu na druge vrhunske sportiste s obzirom da je ima vizu za London.

- Ne o~ekujem velike rezultate u narednoj godini. O~ekujem ~ak i padove rezultata u odnosu na prethodnu sezonu, ali ne zbog gubitka motivacije, ve} zato {to }u gledati da {to vi{e eksperimenti{em i da se {to boqe i kvalitetnije pripremim za Olimpijadu u Londonu. Podrazumeva se da }u se za evropska prvenstva u Italiji vazdu{nim i u Beogradu malokalibarskim oru`jem maksimalno pripremati.A onda }emo u 2012. krenuti sa maksimalnim tempom, zalagawem i posve}eno{}u - istakao je Mirosavqev.

Gordana Malenovi}

KOWI^KI SPORT

KO[ARKA

KUGLAWE

1. Bo{ko Risti} (Kowi~ki klub Impuls, Novi Sad) 2. Romana Suvajyi} (Kowi~ki centar Novosadski sajam, Novi Sad) 3. Nora Po~ek (Kowi~ki klub Grani~ar, Novi Sad) 4. Ivan Stevanovi} (Kowi~ki klub Viking, Novi Sad) 5. Ivana Markovi} (Kowi~ki klub Linda, Subotica)

1. Milan Ma~van (Hemofarm [tada, Vr{ac) 2. Miqan Pavkovi} (Hemofarm [tada, Vr{ac) 3. Milo{ Borisov (Hemofarm [tada, Vr{ac) 4. Biqana Stankovi} (Hemofarm [tada, Vr{ac) 5. Bogi} Vujo{evi} (Novi Sad)

1. Robert Erwe{i (Senta Visa Prom, Senta) 2. Nevenka Jokovi} (Pionir, Subotica) 3. Milana Pavlic (Junakovi}, Sombor) 4. Marko Anti} (Sloven, Ruma) 5. Hermina Luka~ (Vojvodina, Ba~ko Gradi{te)

ODBOJKA 1. Borislav Petrovi} (NIS Vojvodina) 2. Nikola Jovovi} (NIS Vojvodina) 3. Marko Ivovi} (NIS Vojvodina) 4. Kristina ^e{qar (NIS Spartak) 5. Luka ^ubrilo (NIS Vojvodina)

z Pomenuli ste potencijalni odlazak iz Vojvodine?

– Do kraja sezone imam ugovor s Vojvodinom, a kada do|e vreme za selidbu tra`i}u klub u kojem }u mo}i da napredujem, a ne}u tr~ati za parama. Bilo je igra~a koji su potpisivali ugovore za novce, pa su im karijere oti{le u ne`eqenim smerovima. Mlad sam i sada mi je najva`nije da igram i da napredujem, a za veliku karijeru i novac ima vremena istakao je sjajni sredwi bloker Bora Petrovi}.

Marko Risti}

PLIVAWE 1. ^aba Sila|i (Proleter, Zrewanin) 2. Ivan Len|er (Proleter, Zrewanin) 3. Na|a Higl (Tami{, Pan~evo) 4. Stefan [orak (Banat, Kikinda) 5. Radovan Siqevski (Vojvodina, Novi Sad)

DNEVNIK

31.decembar2010-3.januar2011.

35

54. „DNEVNIKOV“ IZBOR NAJBOQIH SPORTISTA AP VOJVODINE ZA 2010.

KARATISTA SLOBODAN BITEVI] – DRUGOPLASIRANI

Za divqewe i ponos G

odina 2010. je u karate sportu protekla u znaku Slobodana Bitevi}a, ~lana pan~eva~kog Dinama. Bitevi} je krenuo u aprilu sa osvajawem medaqa i nagovestio godinu neverovatnih uspeha. Trijumfovao je u kategoriji do 84 kilograma u borbama na dr`avnom prvenstvu, da bi u julu na Studentskom {ampionatu u Podgorici osvojio srebrnu medaqu, tako|e, u borbama.

Na Balkanijadi u Gr~oj okitio se zlatom u ekipnoj konkurenciji, da bi na Svetskom prvenstvu u Beogradu eksplodirao i potvrdio vrhunski kvalitet - osvojio je zlatnu medaqu u borbama i odli~je istog sjaja ekipno u borbama.

Rezultati za divqewe i ponos preporu~ili su ovog dvostrukog planetarnog {ampiona da bude progla{en za drugoplasiranog sportistu u tradicionalnom izboru na{eg lista. z [ta ova laskava titula zna~i mladom karatisti iz Banatskog Karlovca?

- Najpre bih da se zahvalim qudima iz „Dnevnika“, posebno sportskim novinarima, koji su prepoznali moj rad i kvalitet i {to su me darivali ovom izuzetnom nagradom.

Laska mi to priznawe imaju}i u vidu da je „Dnevnikov izbor“, uz „Sportov“, najstariji u na{oj dr`avi i zato ima posebnu te-

`inu za sportiste, pogotovo za nas mlade. Za mene predstavqa veliku ~ast, podstrek za budu}nost i jo{ uspe{niji rad i jo{ boqe rezultate - rekao je Slobodan Bitevi}. z Da li ste se nadali dobrom rezultatu na Svetskom prvenstvu u Beogradu?

- Iskreno, potajno sam se nadao dobrom rezultatu u Beogradu. To je plod vi{egodi{weg rada. Pre {ampionata nisam `eleo da dajem preoptimisti~ne prognoze. Sve snage usmeri-

li smo na kvalitetan rad u reprezentaciji i preusmerili smo ga na SP, {to se na kraju isplatilo. z Koliko je bilo te{ko osvojiti dve zlatne medaqe?

- Bilo je izuzetno te{ko. Poznato je koliko se sportisti svega odri~u da bi stigli do uspeha, no kada do|e uspeh sve te{ko se zaboravi.

I u novoj godini o~i sportske javnosti ponovo }e biti uprte u vas?

- Svestan sam da su svetske medaqe velika obaveza, ali i podstrek za daqi rad. Zato sam ve} uveliko krenuo sa pripremama za Svetsko prvenstvo koje }e se 2011. godine odr`ati u Cirihu Nadam se novim odli~jima.

Novi Sad je u februaru doma}in EP za mla|e seniore?

- Pre ne{to mawe od mesec dana zavr{eno je dr`avno prvenstvo za mla|e seniore. Najboqi od wih, pod trenerskom palicom selektora seniora Predraga Stojadinova i trenera juniora Gorana [}epanovi}a, vredo se pripremaju u Kragujevcu. Od wih se o~ekuju da se ugledaju na nas starije i da nastave nisku osvajawa medaqa naglasio je Slobodan Bitevi}.

Jovo Gali}

RUKOMET

RVAWE

STONI TENIS

1. Qubomir Jo{i} (Jugovi} Unimet, Ka}) 2. Steva Popov (Vojvodina @elezni~ar, Novi Sad) 3. Milo{ Bari{i} (Vojvodina @elezni~ar, Novi Sad) 4. Jo`ef Holpert (Crvenka/ Crvena zvezda) 5. Olivera Stojkovi} (Nopal, Ba~ka Palanka)

1. [tefanek Davor (Spartak, Subotica) 2. Nemawa Pavlovi} (Novi Sad, Novi Sad) 3. Zoltan Varga (Spartak, Subotica) 4. Nikola Markovi} (Proleter, Zrewanin) 5. Goran Bojani} (Fru{kogorac, Sremska Kamenica)

1. Andrea Todorovi} (Vojvodina, Novi Sad) 2. Aliz \ur~ik (Senta) 3. Marija Galowa (^elarevo) 4. Monika Molnar (Ba~ka Topola) 5. \or|e Bor~i} (Banat, Zrewanin)

„DNEVNIKOVA” VE^NA LISTA 1957. Dobroslav Krsti} (fudbal) 1958. Olga Gere (atletika) 1959. Maja \uki} (tenis) 1960. Novak Roganovi} (fudbal) 1961. Petar Benedek (boks) 1962. Olga Gere (atletika) 1963. Branislav Simi} (rvawe) 1964. Branislav Simi} (rvawe) 1965. Branislav Lon~ar (streqa{tvo) 1966. Gorinka Erski-Kovrlija (kuglawe) 1967. Zvonko Vujin (boks) 1968. Branislav Simi} (rvawe) 1969. Sreten Damjanovi} (rvawe) 1970. Desanka Perovi} (streqa{tvo) 1971. Sreten Damjanovi} (rvawe) 1972. Zvonko Vujin (boks) 1973. Slavko Obadov (yudo) 1974. Ivan Frgi} (rvawe) 1975. Ivan Frgi} (rvawe) 1976. Momir Petkovi} (rvawe) 1977. Refik Memi{evi} (rvawe) 1978. Milorad Stanulov (veslawe) 1979. Milan Jani} (kajak) 1980. Slobodan Ka~ar (boks) 1981. Refik Memi{evi} (rvawe) 1982. Mirjana \urica (rukomet) 1983. Zoran Kalini} (stoni tenis) 1984. Zoran Pan~i} i Milorad Stanulov (veslawe)

STREQA[TVO 1. Nemawa Mirosavqev (Streqa~ka dru`ina Novi Sad 1790) 2. Dragan Markovi} (SD Novi Sad 1790) 3. Ta{ana Bogatinovski (Pan~evo) 4. @arko Trifuwagi} (SD Novi Sad 1790) 5. Dejan Pe{i} (Pan~evo)

1985. Monika Sele{ (tenis) 1986. Momir Rni} (rukomet) 1987. @arko Petrovi} (odbojka) 1988. Gordana Perku~in (stoni tenis) 1989. Senad Rizvanovi} (rvawe) 1990. Margita Tot (kuglawe) 1991. Monika Sele{ (tenis) 1992. Aranka Binder (streqa{tvo) 1993. Mladen Miqkovi} (karate) 1994. Miodrag Panteli} (fudbal) 1995. Nemawa Mirosavqev (streqa{tvo) 1996. Aleksandra Ivo{ev (streqa{tvo) 1997. Aleksandar Jovan~evi} (rvawe) 1998. Andrija Geri} (odbojka) 1999. Arpad [terbik (rukomet) 2000. Vasa Miji} (odbojka) 2001. Aleksandar [api} (vaterpolo) 2002. Sne`ana Peri} (karate) 2003. Slobodan Bo{kan (odbojka) 2004. Iva Obradovi} (veslawe) 2005. Dragan Zori} i Ogwen Filipovi} (kajak i kanu) 2006. Dragan Zori} i Bora Sibinki} (kajak i kanu) 2007. Dragan Zori} (kajak i kanu) 2008. Antonija Na| (kajak) 2009. Na|a Higl (plivawe) 2010. Boris Vapenski (vaterpolo)

SPECIJALNE NAGRADE 1. Nada Mati} (stoni tenis, sportista sa invaliditetom) 2. Igor [ar~evi} (atletika, bob tim) 3. Zoran Milinkovi} (fudbal) 4. \or|o Bojani} (novinar) 5. Marija Veger (ko{arka) 6. Ilija Panteli} (fudbal)

[AH 1. Velemajstor Nikola Sedlak ([K Spartak, Subotica).

2. Velemajstor Aleksandar Kova~evi} (Novosadski {ah klub) 3. Velemajstor Dragan [olak (Novosadski {ah klub) 4. Velemajstor Robert Marku{ (Novosadski {ah klub) 5. Intermajstor Milo{ Roganovi} (Somborski {ah klub)

YUDO 1. Jovana Rogi} (Slavija, Novi Sad) 2. Ma{a Smiqkovi} (Partizan, Novi Sad) 3. Milana Miqkovi} (Partizan, Novi Sad) 4. Vawa Mandi} (Partizan, Novi Sad) 5. Milica @abi} (Partizan, Novi Sad)

TENIS

FUDBAL

1. Filip Krajinovi} (TK @AK, Sombor) 2. Marina Ka~ar (TK Vojvodina, Novi Sad) 3. Dejan Kati} (TK Elit, Novi Sad) 4. Sa{a Stoisavqevi} (TK Vojvodina, Novi Sad) 5. Sa{ka Gavrilovska (TK Polet, Vr{ac)

1. @eqko Brki} (Vojvodina, Novi Sad) 2. Marko Miri} (Spartak Zlatibor voda, Subotica) 3. Slobodan Medojevi} (Vojvodina, Novi Sad) 4. Vojo Ubiparip (Spartak Zlatibor voda, Subotica) 5. Vladimir Torbica (Spartak Zlatibor voda, Subotica)

36

DNEVNIK

31.decembar2010-3.januar2011.

KALENDAR NAJZNA^AJNIJIH DOGA\AJA U 2011. GODINI FORMULA JEDAN

RUKOMET 13 - 30. januar: Svetsko prvenstvo za rukometa{er u [vedskoj 3 - 18. decembar: Svetsko prvenstvo za rukometa{ice u Brazilu

PLIVAWE 6 - 10. jul: Evropsko juniorsko prvenstvo (Beograd) 16 - 31. jul: Svetsko prvenstvo ([angaj, Kina)

stvo za juniorke (Madrid, [panija) 27. avgust - 4. septembar: Svetsko juniorsko prvenstvo 11 - 18. septembar: Evropsko prvenstvo za juniore (Rijeka, Hrvatska)

VESLAWE 21. maj: Me|unarodna regata u Beogradu 27. maj: Svetski kup I u Minhenu 17. jun: Svetski kup II u Hamburgu 24. jun: Evropsko prvenstvo za juniore (Kru{vica, Poqska) 8. jul: Svetski kup III u Lucernu ([vajcarska) 21. jul: Svetsko prvenstvo do 23 godine u Amsterdamu 28. avgust: Svetsko prvenstvo na Bledu (Slovenija)

GIMNASTIKA 17 - 21. mart: Svetski kup (Pariz, Francuska) 6 - 10. april: Evropsko prvenstvo (Berlin, Nema~ka) 18 - 22. avgust: Svetski kup (Sofija, Bugarska)

BICIKLIZAM 7 - 29. maj: \iro d’ Italija 23 - 25. jun: Prvenstvo Srbije hronometar i drum 2 - 24. jul: Tur d’ Frans 17. jul: Prvenstvo Srbije - planinski biciklizam 30. avgust - 4. septembar: Svetsko prvenstvo ([vajcarska) - planinski biciklizam

MOTOCIKLIZAM 20 mart: VN Katara (Losail) 3. april: VN [panije (Herez) 24. april: VN Japana (Motegi) 1. maj: VN Portugala (Estoril) 15. maj: VN Francuska (Le Man) 5. jun: VN Kataluwe (Kataluwa) 12. jun: VN V. Britanije (Silverston) 25. jun: VN Holandija (Asen) 3. jul: VN Italije (Mu|elo) 17. jul: VN Nema~ke (Sa{enring) 24. jul: VN SAD (Laguna Seka) 14. avgust: VN ^e{ke (Brno) 28. avgust: VN Indijanapolisa (Indijanapolis) 4. septembar: VN San Marina (Misano)

16 - 21. avgust: Svetsko juniorsko prvenstvo 8 - 11. decembar: Evropsko prvenstvo u malim bazenima ([}e}in, Poqska)

13. mart: VN Bahrein ([akir) 27. mart: VN Australije (Melburn) 10. april: VN Malezije (Kuala Lumpur) 17. april: VN Kine ([angaj) 8. maj: VN Turske (Istanbul) 22. maj: VN [panije (Kataluwa) 29. maj: VN Monaka (Monte Karlo) 12. jun: VN Kanade (Montreal) 26. jun: VN Evrope (Valensija) 10. jul: VN Velike Britanije (Silverston) 24. jul: VN Nema~ke (Nirburgring) 31. jul: VN Ma|arske (Hungaroring) 28. avgust: VN Belgije (Spa Frankor{amp) 11. septembar: VN Italije (Monca) 25. septembar: VN Singapura (Singapur) 9. oktobar: VN Japana (Suzuka) 16. oktobar: VN KOreje (Jeongam) 30. oktobar: VN Indije (Wu Delhi) 13. novembar: VN Abu Dabija (Jas Marina) 27. novembar: VN Brazila (Sao Paolo)

DAKAR RELI 1 - 16. januar: Argentina i ^ile

STONI TENIS 4. februar Seniorski Top 12: Belgija, Lije` 29. april – 2. maj Finale Lige {ampiona Evrope (prvi me~) Finale ETTU kupa (prvi me~) 8 – 15. maj Pojedina~no prvenstvo sveta: Holandija, Roterdam 27 – 30. maj Finale Lige {ampiona Evrope (revan{) Finale ETTU kupa (revan{) 10 - 11. septembar Evropski {ampionat u miksu

Univerzijada 27. januar - 6. februar: Zimska Univerzijada (Erzurum, Turska) 12. - 23. avgust: letwa Univerzijada ([enzen, Kina)

EJOF (Evropski olimpijski festival mladih)

23. - 30. jul, (Trabzon, Turska) 11/12. novembar Prvi me~evi plej-ofa 15. novembar Revan{i plej-ofa 2. decembar @reb za EP: Kijev

Jelen superliga 26. februar Po~etak prole}ne sezone

Kup Srbije 16. mart Polufinale: Partizan – C. zvezda, Sloboda PS – Vojvodina 6. april Polufinale: C. zvezda – Partizan, Vojvodina – Sloboda PS 11. maj Finale: Beograd

RVAWE 31. mart - 3. april: Evropsko prvenstvo u Dortmundu (Nema~ka) 29. april - 1. maj: Prvenstvo Mediterana (Aleksandrija, Egipat) 3/4. jun: Prvenstvo Srbije 21 - 26. jun: Evropsko prvenstvo za juniore (Zrewanin) 1 - 2. jul: Me|unarodni turnir „Refik Memi{evi}“ za kadete (Subotica)

KO[ARKA 6 - 8. maj: Fajnal-for Evrolige (m) u Barseloni.

18. jun - 3. jul: Evrobasket u Poqskoj (`).

31. avgust - 18. septembar: Evrobasket u Litvaniji (m)

ATLETIKA 4 - 6. mart: Evropsko prvenstvo u dvorani, Pariz.

18. i 19. jun: Evropsko ekipno prvenstvo druga liga, Novi Sad. 6 - 10. jul: Svetsko prvenstvo mladih, Lil (Francuska).

21 - 24. jul: Evropsko juniorsko prvenstvo, Talin (Estonija).

27. avgust - 4. septembar: 13.

Svetsko prvenstvo, Daegu (Ju`na Koreja)

TENIS 1 - 8. januar: Hopman kup, Pert (Australija).

17 - 30. januar: Otvoreno prvenstvo Australije, Melburn.

17. maj - 5. jun: Otvoreno prvenstvo Francuske, Rolan Garos.

20. jun - 3. jul: Otvoreno prvenstvo Engleske, Vimbldon.

VATERPOLO 3 - 4. jun: Fajnal for Evrolige 14. - 19. jun: Superfinale Svetske lige (Tianjing, Kina) - `ene 21 - 26. jun: Superfinale Svetske lige (Firenca, Italija) - mu{karci 16 - 31. jul: Svetsko prvenstvo ([angaj, Kina) 21 - 28. avgust: Evropsko prven-

13 - 26. septembar: Svetsko prvenstvo (Lil, Francuska) ritmika 11 - 14. novembar: Svetski kup ([tutgart, Nema~ka)

PROGRAM DNEVNIKOVOG TURNIRA

18. septembar: VN Aragona (Motorlend) 16. oktobar: VN Australije (Filip Ajland) 23. oktobar: VN Malezije (Sepang) 6. novembar: VN Valensije (Rikardo Tormo

Nedeqa, 2. januar 9.00: Strit fudbal – MZ Sava Kova~evi} (mp) 9.35: Agrooprema – Tema trejd (mp) 10.10: FK Sini{a Mihajlovi} – Mewa~nica ris (mp) 10.45: Promist – Mladi lavovi (mp) 11.20: Divd trejd Jugo {tampa – Yungla{i (s) 11.55: Gagaplast – Agromarket (s) 12.30: Kao nekad – Agromarket (k) 13.05: NS 021 – SNG parket (p) 14.00: Podunavqe – Autolimar @ika (k) 14.35: Evropska internacionala – Auto klub Sekuli} (s) 15.10: Industrija mesa Bemark – Mewa~nica Ris (s) 15.45: Divd trejd Jugo {tampa – Kanamera (s) 16.20: HK Andrija{evi} – Makijato Liman (s) 16.55: Vulves – [kolska kwiga (s) 17.30: Divna vremena – Carigrad (s) 18.05: Kafe San Marko – Popovi} transport (s) 18.40: SK Meridijana – Vitorog promet (s) 19.15: Vinarija Mr|anin – Rimski oil (s) 19.50: Visoka tehni~ka {kola – Gold skor (s)

Ponedeqak, 3. januar 9.00: Agromarket – FK Indeks (k) 9.35: Profesor Bolesnikov – Radio Planeta (mp) 10.10: Alf – Mewa~nica Ris ( mp) 10.45: Strit fudbal – Autooprema (mp) 11.20: MZ Sava Kova~evi} – Tema trejd (mp) 11.55: DIVD trejd Jugo {tampa – Grand turs (s) 12.30: Kanarinci – Klaris (p) 13.05: Indeks bojs – NS 021 (p) 14.00: Platner – Podunavqe (k) 14.35: Novel – ^SK (K) 15.10: 1/11 Konoba Orkus - 2/4 Soko sistem 15.45: 1/12 - 2/5 STR Bla`in 16.20: 1/15 - 2/12 16.55: 1/2 Indeksova tribina- 1/12 Tehnomer kapara 17.30: 1/16 - 2/3 Mapod NS 18.05: 1/13 - 2/14 18.40: 1/10 - 2/13 19.15: 1/9 - 2/8 19.50: Maj frend – Vitorog (v)

ODBOJKA Evropsko prvenstvo za mu{karce 10 - 25. septembar Austrija i ^e{ka

Evropsko prvenstvo za dame 24. septembar - 8. oktobar Srbija i Italija

Svetska liga Kontinentalni deo (27. maj - 10. jul) Finalni turnir (6. - 10. jul) Gdawsk - Poqska

Svetski Gran pri Makao

5 - 28. avgust

6 – 7. novembar Svetski kup: Nema~ka 6 – 7. decembar Superkup ETTU: Rusija

FUDBAL Liga {ampiona 28. maj Finale: London, Vembli

Liga Evrope STREQA[TVO 21 - 30. mart: Svetski kup (Sidnej, Australija) 11 - 18. april: Svetski kup ([angron, Koreja) 14 - 22. maj: Svetski kup (SAD) 11 - 12. jun: Finale Kupa Srbije, mk oru`je 16 - 23. jun: Svetski kup (Minhen, Nema~ka) 16 - 17. jul: Prvenstvo Srbije (Novi Sad), mk oru`je 31. jul - 14. avgust: Evropsko prvenstvo (Beograd)

18. maj

Finale: roud

Dablin,

Lendsdaun

Kvalifikacije za EP 2012 25, 26. i 29. mart Kvalifikacije po grupama 3, 4. i 7. jun Kvalifikacije po grupama 2, 3. i 6. septembar Kvalifikacije po grupama 13. oktobar @reb plej-ofa

12 - 18. septembar: Svetsko prvenstvo (Istanbul, Turska) 3 - 4. decembar: Plej-of rva~ke lige Srbije10. decembar: Superkup

29. avgust - 11. septembar: Otvoreno prvenstvo SAD, Wujork.

5 - 6. novembar: Finale Fed kupa.

2 - 4. decembar: Finale Dejvis kupa

31.decembar2010-3.januar2011.

c m y

DNEVNIK

INTERVJU

37

VELEMAJSTOR SVETOZAR GLIGORI]

Igram protiv figura ekada, u sre}na vremena, Jugoslavija je bila prepoznatqiva u sportskim krugovima sveta po velemajstoru Svetozaru Gligori}u. Svetozar Gligori} Gliga, simbol i `iva legenda srpskog {aha, ime iz naju`eg kruga svetskih {ahovskih veli~ina dvadesetog veka, ro|en je u Beogradu 2. februara 1923. i u wemu je, sem ~etiri ratne godine, proveo ~itav `ivot. Sa {ahom se, za dana{we prilike, upoznao relativno kasno, negde kad je imao 11 godina, ali tek kad mu je bilo 13 prekinuo je „fudbalsku karijeru“ posle loma ruke i okrenuo se drevnoj igri.

Te, 1936, prvi put nastupa na omladinskom prvenstvu Beograda ali, iako se nije kvalifikovao za finale, ostao je o~aran atmosferom takmi~ewa i wegova zainteresovanost za tajne {aha bila je kao nezaustavqiva bujica. Slede}e godine je glatko postao prvak omladinaca Beograda do 14 godina, a idu}e, 1938, prvak i do 18. godina.

Dvogodi{wa fanati~na privr`enost {ahu u~inila ga je najboqim poznavaocem {ahovskih otvarawa u Beogradu. Po~etkom 1939. je izazvao malu senzaciju osvajawem prvenstva Beogradskog {ah kluba me|u seniorima. Fotografija mu je iza{la u novinama i od tada postaje poznata „li~nost“.

Tako je po~eo da se gradi put za legendu. Iste godine, kao prvak najja~eg {ahovskog kluba, odlazi u

N

Najdorf – Gligori} Kraqeva indijka Mar del Plata, 1953.

1.d4 Sf6 2.c4 g6 3.Sc3 Lg7 4.e4 d6 5.Sf3 0–0 6.Le2 e5 7.0–0 Sc6 8.d5 Se7 9.Se1 Sd7 10.Sd3 f5 11.f3 f4 12.Ld2 Sf6 13.b4 g5 14.c5 h5 15.Sf2 Sg6! 16.Tc1 Tf7!

17.c:d6 c:d6 18.a4 Lf8! 19.a5 Tg7 20.h3 Sh8! 21.Sb5 g4 22.f:g4 h:g4 23.h:g4 a6 24.Sa3 Ld7 25.Sc4 Tc8 26.Sb6 T:c1 27.L:c1 Le8 28.La3 Sf7 29.Dc2 Sh6 30.g5 T:g5 31.Tc1 Tg3 32.Lb2 Sfg4 33.S:g4 S:g4 34.L:g4 T:g4 35.Df2 Lg6 36.Tc4 De7 37.Lc3 Dh7 38.De2 Th4 39.Kf2

39…f3! 40.De3 Tf4 41.g:f3 Dh2+ 42.Ke1 Dh1+ 43.Ke2 Lh5 44.Kd2 T:f3! 45.Dg5+ Lg7 46.Kc2 Tf2+ 47.Ld2 Dd1+ 48.Kc3 Da1+ 0–1 Zagreb na amatersko prvenstvo Jugoslavije na kom je pobedio i time, sa 16 godina, osvaja titulu {ahovskog majstora. Wegov podvig odjeknuo je u ~itavoj zemqi. Bio je zreo da nastupa i na {ampionatima Jugoslavije – ali {ampionata vi{e nije bilo, jer se nad Evropom po~eo {iriti po`ar najve}eg rata u istoriji.

Posle rata posvetio se o`ivqavawu prekinutog {ahovskog `ivota: osnovao je {ahovski dom u Beogradu, organizovao prvenstvo grada, a zatim i prvenstvo Jugoslavije u Novom Sadu. Na oba turnira osvojio je drugo mesto i odmah se uvrstio u vrhove jugoslovenskog {aha. Sledi serija uspe{nih rezultata i pobeda na velikim me|unarodnim turnirima.

Po~elo je u Var{avi 1947. kada je privukao pa`wu i {ire svetske

javnosti. Titulu velemajstora je dobio 1951. godine i odlu~io da se u potpunosti preda {ahu. Slede}ih 25 godina bio je me|u najboqim svetskim {ahistima a Jugoslavija je zahvaquju}i wemu smatrana drugom velesilom u svetu, iza SSSR-a. Me|u najzna~ajnije pobede nacionalnog „Glige“ slede Hejstings 1951, 1956, 1959, 1961, Mar del Plata 1953, Stokholm 1954, Beograd 1964, Manila 1968, Loun Pajn 1972 i 1979. Tri puta se na Me|unarodnim turnirima kvalifikovao za me~eve u ciklusu za prvenstvo sveta. Za svoje uspehe godine 1958, u anketi lista „Sport“, progla{en je za najboqeg sportistu Jugoslavije. Izme|u

z Uz va{e ime vezani su inajve}i uspesi na{eg {aha.

Va`ili ste kao najja~i igra~ van SSSR-a. Svaka pobeda, svaka medaqa, ima svoj individualni sjaj. Imate mno{tvo pobeda, ipak, koja od wih vas je posebno ~inila ponosnim?

– Do 2002. godine, kada sam prestao da igram, siguran sam, odigrao sam oko 3.000 partija. Vladimir Vukovi}, koji je bio stru~wak za {ah i pisac, izjavio je da spadam u mali broj velemajstora koji ima najve}i broj antologijskih partija. Od partija, ako bih ba{ morao da izdvojim, to su dve sa Petrosjanom. Jedna je igrana 1954. na me|unarodnom turniru u

„Kako sam pre`iveo dvadeseti vek” – Klavir je jedini instrument na kome malo sviram, komponujem.

Moj prvi album „Kako sam pre`iveo dvadeseti vek” sa 12 kompozicija je gotov, mada je iz prakti~nih razloga odlo`ena pojava u javnosti.

Nadam se da }e iza}i u januaru. To je neka vrsta autobiografije. [ah i muzika imaju mnogo zajedni~kog. Povodom toga, uz taj album, imam jednu malu propratnu kwigu koja obja{wava svaku kompoziciju. Sada spremam i drugi album „@ivot je sve {to imamo” koji }e biti gotov na prole}e. Kad me pitaju ~ime se sad bavim, odgovaram da se bavim hiperprodukcijom muzike. Neki muzi~ari za ceo `ivot imaju isto kompozicija kao {to sam ja stvorio u par godina.

1950. i 1982. petnaest puta je branio boje Jugoslavije na olimpijadi osvojiv{i 13 medaqa (jednu zlatnu, {est srebrnih i isto toliko bronzanih). Dvanaest puta je osvajao prvo mesto na prvenstvu Jugoslavije.

Svetozar Gligori} je poznat i prepoznatqiv i po svojoj publicisti~koj karijeri. Napisao je i veliki broj kwiga o {ahu u kojima je dao ogroman doprinos {ahovskoj teoriji. Kwige ne}emo nabrajati jer ih {ahisti znaju – a ostalima ne vredi ni pomiwati.

I tako, u Beogradu, u skromnom stanu, okru`en kwigama i vrednim platnima, primio nas je sinonim svetskog {aha, Svetozar Gligori}, na zakazani intervju za novogodi{we izdawe „Dnevnika”. z Na omladinskom {ampionatu Beograda, kao 13-godi{wak, na svom prvom turniru zavr{ili ste takmi~ewe me|u posledwima. Napu{taju}i dvoranu zarekli ste se: „Idu}eg puta bi}u prvi!”, i odr`ali ste re~.

– Ho}u da ka`em kako jeste. To je bio moj prvi turnir. Ne se}am se da sam se ikad zaricao, a nisam bio ni posledwi, samo znam da se nisam plasirao za finale. To je neki novinar zakitio malo da bi bilo duhovitije. Mene je o~arala atmosfera i od tada sam po~eo da pratim {ah. Pratio sam {ahovsku rubriku Ozrena Nedeqkovi}a u „Politici”. z [ta se u me|uvremenu, izme|u ta dva turnira, desilo te ste ubrzo postali i prvak Beogradskog {ah kluba a zatim ste postali majstor {aha pobediv{i u Zagrebu na amaterskom prvenstvu Jugoslavije?

– Fanati~na privr`enost {ahu u~inila me je me|u najboqim poznavaocima {ahovskih otvarawa i teorije uop{te u Beogradu. Posle uspeha u Zagrebu dobio sam telegram od dr Milana Vidmara s tekstom: „^estitam mom nasledniku!” z Milan Dra{ko je nedavno izjavio da ga je u magi~an svet {aha uvela va{a kwiga “Me~ stole}a”. Koja je kwiga vas uvela u {ah?

– To je kwiga “Osnovi {aha” Ozrena Nedeqkovi}a. Tu sam nau~io notaciju. Iskreno da ka`em, bio sam samouk. z A koji je {ahista najvi{e uticao na va{ {ahovski stil?

– Izu~avao sam i teoriju i partije velikana i ako ima nekog stila, on je do{ao sam po sebi shvatawem, to je moj stav, da ne igram protiv ~oveka ve} protiv figura.

Veoma je rizi~no igrati protiv partnera jer to ukqu~uje psiholo{ko-konfliktni pristup {ahu.

~ast oslobo|ewa Beograda, kada sam do`iveo najve}e ovacije na javnom mestu i pobrao najve}i aplauz u svojoj karijeri. Kao beli, matirao sam ga posle `rtve topa i kowa. Tu partiju pomiwe i „Vikipedija”. Druga je protiv istog protivnika odigrana na Turniru mira u Zagrebu 1970. Bila je to lepa kraqeva indijka u kojoj sam imao crne figure. z Koje svoje {ahovske uspehe smatrate najve}im?

– Moj uspe{an period trajao je skoro 30 godina kada sam bio na prvoj tabli jugoslovenske reprezentacije. Ali vrhunac moje {ahovske karijere je, ipak, 19561959. U Lewingradu, 1957, u me~u protiv SSSR-a ostvario sam {est poena iz osam partija. Po re~ima mnogih, bio sam tada me|u deset najboqih na svetu, iako me je David Bron{tajn, posle me~a u Lewingradu, malo da se na{alimo, svrstao me|u trojicu najboqih: „Pravite rang liste kako ho}ete, ali Gligori} na svakoj listi mora biti me|u prva tri!“ Iste godine, u Dalasu, delio sam prvo mesto sa Re{evskim, da bih na 13. olimpijadi u Minhenu 1958. napravio izuzetan rezultat na celoj olimpijadi igraju}i na prvoj tabli: 12 poena iz 15 partija, ispred svetskog prvaka Mihaila Botvinika. Me|u mnogim uspesima tu je i 13 olimpijskih medaqa. z Va{ je „patent” u teoriji {ahovske igre – poznata Mar del Plata varijanta kraqeve

indijske odbrane. Koliko je potrebno analiza da bi ~ovek u praksi isprobao svoja razmi{qawa?

- Ja nisam nikad tro{io mnogo vremena za analize ve} za ideje.

Su{tina je prona}i pravu stvar kako treba igrati. Mar del Plata je po procentima jedan od mojih najuspe{nijih turnira, imao sam 16 poena iz 19 partija. Pobedio sam crnim figurama Najdorfa i Eliskazesa s mojom novom varijantom koja je, kasnije, postala jedna od najva`nijih u Kraqevoj indijki. ^udi me da se niko ranije nije setio na~ina kojim sam ja igrao te partije s novom postavom figura na kraqevoj strani gde crni osvaja figuru u matnom napadu. z Klupsko prvenstvo sveta je izgubilo smisao kad se uz pomo} novca u jednoj ekipi mo`e okupiti i reprezentacija sveta. Pravi smisao ekipnog takmi~ewa mora biti u nacionalnom kao {to su olimpijada, prvenstvo Evrope...

– To je zakon `ivota. Dan danas je problem za {ahiste koji se bave time profesionalno. Sredstva za `ivot imaju samo ovi na vrhu a ovi, koji su ispod wih, moraju se obezbediti na ovaj ili onaj na~in. z Bili ste jedan od retkih prijateqa Fi{era. Ideja digitalnog sata sa bonus vremenom za~eta je od Fi{era i ona se danas primewuje. Ali druga inovacija, tzv. Fi{erov {ah, nije za`ivela...

lep nego klasi~an {ah zbog haoti~nog polo`aja figura, ali je mo`da va`an za budu}nost kao rezervna varijanta, ili kao neka varijanta koja istovremeno `ivi sa normalnim {ahom, zato {to ukida teoriju otvarawa. z Magnus Karlsen je nedavno izjavio da ne}e nastaviti takmi~ewe u sada{wem ciklusu za svetskog prvaka. Da li je svetski prvak privilegovan jer se sprema samo za jednog ~oveka, dok svi ostali imaju znatno te`i put? U svim osta-

Kompjuter i {ah?

– Nisam vam najboqi sagovornik kada je re~ o kompjuterima. Ve} sam zavr{io karijeru pre wihove premo}i. Jesam i ja koristio kompjutere, ali za informacije, a ne i za analize. No, analize na kompjuteru danas rade svi. Ako imaju novu ideju, prepuste je kompjuteru i onda on analizira i daje im sve mogu}nosti. Analize koje smo mi radili danima i mesecima danas igra~i dobiju za nekoliko minuta.

Neverovatno koliko su sada pojedni {ahisti postali jaki. Posebno mladi, gotovo deca, koji tako brzo kupe informacije pa, uz talent i memoriju, i uz ogromnu radnu energiju, sti~u znawa vrlo rano, veoma brzo napreduju i postaju velemajstori sa 12 godina. Oni sti~u znawa za kratak period za ono {to smo mi ranije sticali za ceo `ivot. Informacije su takve i toliko ih je da je to neverovatno.

– Fi{erov sat je prihva}en kao glavno re{ewe u savremenom {ahu i ta wegova ideja sa ~asovnikom je izvanredna. On je stalno mislio na {ah. [to se ti~e tzv.

Fi{erovog {aha, on je do te ideje do{ao u vreme kad je po~eo da igra onaj drugi me~ sa Spaskim u Jugoslaviji. Bio sam u wegovoj blizini kada je bio u panici zapawen mno{tvom ideja koje ima svaka varijanta. Ja sam na wegovu molbu napisao kwigu na engleskom. Mislim da je taj {ah za`iveo, mada za sada, na skroman na~in. Nekoliko najpoznatijih velemajstora je igralo te turnire ~ak i za titulu prvaka sveta. Taj {ah je mawe

Sudar velikana: Svetozar Gligori} protiv Roberta – Bobija Fi{era

lim pojedina~nim, pa i ekipnim sportovima svetski prvak se ukqu~uje ravnopravno u fini{u ciklusa.

– Sad se vode stalne diskusije na tu temu. Nekada{wi sistem je imao ~vrstu osnovu ali i vremena su bila druga. Promeweni su uslovi igrawa. [ah se danas igra mnogo br`e, s kratkim vremenom za razmi{qawe, i mislim da tu kvalitet partija veoma trpi. Kratko vreme za razmi{qawe je u interesu publike i medija, ali mislim da nije neki veliki dobitak za sam {ah. Ipak, sada se `ivot sve br`e odvija i sada{wi sistem je u duhu vremena.

z ^ini se da se nekad igralo za ~ast i slavu, a sad je i veliki novac u igri.

– U moje vreme nije se davao veliki novac. Nismo imali izbor, igrali smo za ~ast i slavu. Ali da bi {ah za`iveo kao profesija potreban je i novac. Velemajstor nije ono {to je nekad bio. U moje vreme bilo je samo nekoliko desetina velemajstora a danas ima nekoliko hiqada. Norme su sni`ene. Kada za sve wih treba obezbediti takmi~ewe i sticawe novca za `ivot nastaje problem. Iz tog razloga uveden je {vajcarski sistem koji nije objektivan. To je vi{e nu`da vremena da bi se {to ve}em broju {ahista pru`ila prilika da igraju. z Radi za{tite nekih svojih interesa svojevremeno je u Srbiji osnovano udru`ewe velemajstora. Od toga nije bilo ni{ta jer se nisu pitali ni za {ta.

– Mislim da je to {teta, ali je tu potrebna i zainteresovanost svih ~lanova. Treba ulo`iti vreme i trud da bi se re{avala kqu~na pitawa. Uvek je u pitawu novac. z Srbija je na posledwoj olimpijadi osvojila tek 33. mesto. Selektor u svom izve{taju opravdava neuspeh tvrdwama da su neki reprezentativci „patili od mawih psihoza” a da drugi „nemaju dovoqno li~nog obrazovawa i kulture”.

– Te probleme nikada nisam imao u karijeri. z Prestali ste da igrate {ah. Da li sawate figure?

– Da, sawam figure i to je meni glavni razlog {to sam ostavio {ah. Rekao sam sebi: Ne budi komi~an, ako ne mo`e{ da da{ svoj maksimum, onda ga ostavi. Imam ga u glavi ali ga nemam u fizi~koj spremi. Posvetio sam se muzici poku{avaju}i da varijante zamenim akordima. Ipak, igrao sam {ah preko 60 godina i danas ose}am posledice. Polubudan no}u izmislim neku poziciju i analiziram je dok se ne setim da batalim to i nastavim da spavam, ali ne uspevam. Mozak je navikao na to. z Na kraju, koja je va{a poruka mladim {ahistima?

– Posledwih 20 godina u svetu je jako porasla popularnost {aha.

S obzirom na sve negativne posledice modernog `ivota koje su opasnost za omladinu da krene lo{im putem, shvatilo se da je {ah, kao daleko najsadr`ajnija igra koju je ~ove~anstvo ikad izmislilo, izvanredno vaspitno sredstvo, kako za razvoj sposobnosti zakqu~ivawa, logike i invencije, tako i za pozitivne karakterne osobine.

Jer {ah odvra}a od svih nevoqa dru{tva koje po~iwu s drogom i kriminalom. A {ah pru`a i umetni~ko zadovoqstvo posmatrawem partija koje imaju svoj sadr`aj. To je, u su{tini, pravo, istinsko bogatstvo `ivota.

Bogoqub Dankovi}

31.decembar2010-3.januar2011.

d vremena kada je Bajaga pisao pesmu „Ruski voz” koja po~iwe stihovima: „Pospani voz za Harkov, Gomeq, Lewingrad...“ dosta toga se promenilo.

Sovjetskog Saveza odavno nema, voz je postao me|unarodni i prolazi kroz gradove koji su se pravilno rasporedili po Ukrajini, Belorusiji i Rusiji. O najmawoj od ove tri dr`ave uglavnom znamo ono {to dobijamo kao sliku iz zapadnih medija, koji gotovo svaki izve{taj po~iwu re~enicom da se javqaju iz zemqe potpune autokratije, u kojoj ono {to je prihva}eni evropski standard politi~kog delovawa ne postoji. Osim {to je doma}a {tampa s veseqem propratila ~iwenicu da je predsednik Belorusije Aleksandar Luka{enko jedne zime skijao na Kopaoniku, znamo i da se Beogra|ani voze trolejbusima proizvedenim u Belorusiji, da je traktor „belorus“ san svakog seqaka u Srbiji, da Viktorija Azarenka po~esto ispra{i na{e teniske uzdanice... Nedovoqno i stoga vredno odlaska „na lice mesta”.

Sletawe na aerodrom u Minsku u decembru donosi suo~avawe sa temperaturom od minus 23. I dok je iza repa aviona ostala zapadna Evropa blokirana sne`nim vejavicama, i ne{to ju`nije Srbija u kojoj decembar meri i plus 15, istok kao da za to ne haje.

Prvi utisak je da `ivot ne stoji, zima u tim krajevima nije problem nego deo svakodnevice. Put koji vodi ka gradu slika je svih ostalih kojima se vozite u toj zemqi – prav, o~i{}en od snega, bez leda, bez rupa, ~etiri trake... Na svakih 10 kilometara imate oznaku kolika je udaqenost od prestonice, tako da gde god da ste – zabune nema. U zemqi koja je veli~ine biv{e SFRJ i u kojoj `ivi 10 miliona stanovnika, velikom ve}inom Belorusa, ulagawa u infrastrukturu o~igledna su ~ak i zaludnom turisti.

Tako je i sa ulicama glavnog grada Belorusije koji je i presto-

O

DNEVNIK

c m y

38

„DNEVNIK” NA LICU MESTA: ONO [TO O BELORUSIJI NE ZNAMO

Pa, nije ba{ sve tako retro skom ka`e „glivajn“, zaboravite na mraz.

Nacionalno jelo su drawiki, neka vrsta u{tipaka od krompira, koji je poqoprivredni proizvod broj jedan, i za koji s ponosom ka`u da nigde na svetu nije kvalitetniji. Buqba, kako ga zovu, osnova je i za pravqewe votke. Posebno se isti~e percovka, nazvana tako po crvenoj qutoj papri~ici koja pliva u fla{i i koja ima ukus meda. Ta je samagowka, prirodna, te je i kvalitet garantovan. Najvi{e se, s druge strane, jede sviwsko meso, ali ako vam padne na pamet prase – od toga ni{ta. Zakonom su za{ti}ena vrsta dok ne odrastu.

Jo{ jedna zaniqivost iz paketa socijalne jednakosti. Ako vam se

poslu, a nezaposlenost ne prebacui votku doma}e proizvodwe. Kaje 2 odsto, tvrdi zvani~na statistifu, uz engleski ili francuski doka. Radno vreme je od 9 do 18 sati, ru~ak i novine, mo`ete da popijeuz jedan sat pauze za ru~ak. Gu`ve te u modernim kafi}ima po imenu su zapravo u zatvorenim prostori„Wuz kafe“ ili „Moja engleska ma – tr`nim centrima, restoranibabu{ka“, tik uz predsedni~ku pama. U jednom od pet minskih Meklatu. Ne{to daqe bqe{ti nevedonaldsa mo`ete na red da ~ekate liki restoran koji je u vlasniod jutra do sutra. [oping molovi {tvu jo{ jedne beloruske teniske su isti kao svuda u svetu, duh zvezde po imenu Maks Mirwi.

SSSR-a, me|utim, isplivava na meOvo je nekako sve ono {to o Bestima kao {to su samousluge ili lorusiji ne znamo. Ono {to znamo robne ku}e retro izgleda po imenu jeste pri~a o odnosima sa Rusijom, GUM i CUM. Iza koji su ~esto zaovih skra}enica na tegnuti zbog o~ePrasi}i su zakonom ruskom, koje u prekivawa Luka{envodu i u punoj duka da }e povla{}eza{ti}ena vrsta `ini glase „drni uvoz nafte i ga– dok ne odrastu `avna i centralna sa potrajati, i izuniverzalna projave Medvedeva da davnica“, krije se carstvo trgovije takav stav ve} nepristojan. ne koje u nas pamte oni koji su roIpak, ova povremena javna spore|eni pre 80-tih. [tandovi raznowa ne}e ugroziti Zajednicu Nezarazne robe, sve od igle do lokomovisnih Dr`ava od koje svi na tim tive. Kristal, suveniri, {ubare, prostorima o~ekuju mnogo vi{e, ru~ni ~asovnici doma}e proizvodkao ni nastanak jedinstvenog trKlizali{te na otvorenom u novogodi{wem ruhu we, garderoba, {trika}e igle, `i{ta i bescarinske zone izme|u – Ovde auto na minus 25 startuje S obzirom na ~iwenicu da Belo{tringle vunice, konci uz VileRusije, Belorusije i Kazahstana, iz prve, problem je kad termometar rusija nema izvori{ta nafte i gasa rove goblene... koje stupa na snagu od 1. juna 2011. poka`e plus 30, prokuva iz cuga – koji bi tu jeftino}u mogli da gaI da ne bude zabune, ni{ta nije godine. smeje se Vitalij, ~ovek uz ~iju porantuju, odgovor treba potra`iti u jeftino. Ako ste do{li nespremni Znamo i ono {to je deo imixa mo} sam par puta prevalila s kraja re~ima ruskog predsednika Medveza zimu, platnena kapa sa ve{ta~Aleksandra Grigorijevi~a Lukana kraj Minska, grada u kojem je pedeva koji je letos izjavio da je samo kim krznom preko u{iju ko{ta oko {enka – da je do 1994, dok kao neza{a~ewe, upravo zbog te prostranoza godinu dana, ovaj strate{ki najvisni kandidat nije sti, skoro pa uzaludan posao. Osim bli`i saveznik Moskve, zaradio na postao predsednik u slu~aju da to radite plezira radi. razlici u ceni nafte koju od Gadr`ave, `iveo kao Parkovi i {etali{ta pored reka sproma uvoze, prerade i izvezu po upravnik nekog udasu nepregledni, ka`u da su s prolekomercijalnoj ceni, vi{e od dve qenog poqopri}a, pa sve do po~etka rane zime, milijarde dolara. I tako godinama vrednog kolhoza. Da prepuni qudi. Gu`ve u saobra}aju unazad. Dakle, naftu prera|uju i je o`ewen `enom nisu ni blizu onima koje mi vi|aprodaju, a novac, kako izgleda, ide koja je vi{e nego jemo svaki dan. A nije da kola nema. za odr`awe jake socijalne dr`ave. danput uslikana kaU posledwih godinu dana BeloKada vam malo dete dobije grip, ko u tim bespu}ima rusi su uvezli automobila u vredne vodite ga u dom zdravqa nego muze krave, da s wom nosti od milijardu dolara. Ruskih doktor dolazi ku}i. Kada je u nizu ima dva odrasla sikola gotovo nigde, tek po neka desetospratnica liftovima istena koja su pozicio„volga“. Uglavnom „audi“, „mercekao `ivotni vek procewen na 20 nirana u dr`avnim des“, BMV, „tojota“, {to ve}i godina, majstori su stigli u seporganima. Da ga statembru i na ulazna vrata nalepili romodna frizura obave{tewe da su radovi otpo~enije omela da bude li, te da }e svi liftovi biti zameaktivan i van bra~Titov poklon – ustani~ka sabqa weni do kraja decembra. I bili su, nih ograda, kao i da Predsedni~ka palata je jedna od retkih zgrada koja je pre`ivela i to kompletno, sa sve vratima. {estogodi{weg siDrugi svetski rat, koji je Belorusiji doneo stradawe svakog ~etvrtog Ako biste na fakultet a da vas to na dobijenog iz jedstanovnika zemqe i potpuno uni{tewe oko 650 sela i gradova. U Hane ko{ta ni{ta, nema problema. ne od tih veza s potinu, mestu na stotiwak kilometara od Minska, kaznenu ekspediciju Ionako je svaki tre}i stanovnik nosom vodi ~esto sa pre`ivelo je samo dvoje qudi. Malo je poznata istorijska ~iwenica zemqe u u~ionici, bilo da je |ak sobom. ^ak je na da je ova zemqa jedna od najve}ih `rtava holokausta. U Minsku je pre ili student. proteklim izboriCirkus je nacionalna umetni~ka institucija velikog rata `ivelo oko 250.000 qudi, gotovo polovina Jevreja. Dva Iako u gradu `ivi 1,8 miliona ma, obu~en u idengeta koja su nacisti oformili u gradu, nije pre`ivelo vi{e od 50.000 stanovnika, gu`ve na ulicama nebavi nekim sportom ili biste da 15 evra, ko`na torba beloruske ti~no odelo kao tata, umesto wega `iteqa. Zbog pogibeqnog otpora okupatoru Minsk od sovjetskih ma. Prevoz funkcioni{e bez provam dete ne{to trenira, izbor je proizvodwe ali italijanskog diubacio i wegov glasa~ki listi}. vremena nosi i naziv grada heroja. Istorija je dostupna u Muzeju II blema – trolejbsi, tramvaji, autopoprili~an. Na jednoj hali je natzajna i etikete je najmawe 90 evriI kad se radoznali turista vrasvetskog rata, gde mo`ete videti i sabqu iz rata Srba s Turcima, kobusi, mar{utke ili minibusevi pis „Svet fitnesa“, na drugoj }a. Suvenir u formi magneta za ti ku}i i ispri~a {ta je video, sleju je prilikom posete SSSR-u Tito poklonio doma}inima. idu svaki ~as a prose~na starost „Svet tenisa“, pa onda jedna za trefri`ider, a na kojem pi{e, na pridi pitawe na koje i nije tako te{ko vozila javnog saobra}aja je tri gonirawe gimnastike, o hokeja{kim mer, „Bila sam u Minsku”, staje 2,5 dati odgovor: ”Pa ~ekaj, {ta u toj dine. Metro je pu{ten u rad po~ethalama da ne govorim – to je nacioevra! I jo{ jedna stvar je retro – zemqi ne vaqa?” nica Zajednice Nezavisnih Dr`aauto, to boqe. Doma}u autoindukom 80-tih i u pravilnim razmacinalni sport broj jedan. Puni su i nequbazne prodava~ice u borosaNe vaqa to {to bajke u stvarva. [iroke, sa vi{e traka, prostriju nemaju, stanovi se jo{ uvek ma raste za po neku stanicu ili libioskopi, pozori{ta, opera, filnama. Posle napadne, propisima nom `ivotu ne postoje, iako o jedstranih trotoara. Du` wih blokodobijaju ili kupuju od dr`ave, pa niju. I lepota je da karta za jednu harmonija... a ono {to ~ini dodatu vi visokih stambenih zgrada, faje najve}i luksuz nabavka nove livo`wu ko{ta 700 rubqi ili oko 20 vrednost je Beloruski dr`avni sade okre~ene, grafita nigde, muzine. I to je izgleda postala dinara, bez obzira za koju vrstu cirkus, nacionalna umetni~ka inBolnica u rudniku soli osvetqene dekorativnim svetlom stvar presti`a. Posebno {to liprevoza se odlu~ite. stitucija koja proizvodi predstave U Soligorsku, u napu{tenim rudnicima soli, funkcioni{e jedna ~ak i ako vam se ~ini da nisu vredtar benzina ko{ta jedan dolar, daTokom zimskih dana upadqivi su vredne gledawa. Artisti na trapeod najnobi~nijih bolnica na svetu. U podzemnim tunelima `u}kane toga. Nekako sve izgleda kle skoro upola od uobi~ajene komunalci koji skupqaju sneg, bagezu, dreseri najrazli~itijih `ivosto-belih zidova i svodova, dovoqno velikim da kroz wih mogu da se ogromno. evropske cene. rima ga ubacuju u kamione i odvoze tiwa ukqu~uju}i i bele lavove i provezu kamioni, sme{teno je le~ili{te astme i bronhitisa. Teravan grada. Ka`u da se tigrove, klovnopija podrazumeva boravak u tom prostoru u jednom od 120 kreveta. U istovaruje u Minvi, svi oni su u Da ne bude zabune, dva od ukupno {est takvih hodnika, sme{ten je spa centar. Naravno, skom moru, jezeru narangu zaslu`nih na {tandovima bolnica ima i svoj savremeni, nadzemni deo. U Belorusiji nije dodomak predgra|a. umetnika a zdawe zvoqeno pu{ewe ni u parkovima a jo{ mawe u zatvorenom javnom Iako mo`e da zvu~i cirkusa je jedna ni{ta nije jeftino prostoru, posebno ne u restoranima u kojima se slu`i hrana. Pu{apomalo pretenciood najlep{ih ~i izbegavaju pu{ewe i kod ku}e, a razlog je jednostavan, na minus 15 zno nazvati ga mozgrada u glavnoj to nije najmudrija ideja, ba{ kao ni blizina upaqa~a ku}nim gasnim rem, ~iwenica je da na drugu obalu aveniji, Ulici nezavisnosti. Ovoinstalacijama. Statistika ka`e da je ~ak 90 odsto po`ara u toj zene dobacujete golim okom, a da leti godi{wa sezona otpo~ela je premimqi posledica pu{ewa u krevetu. tu mo`ete da nau~ite da surfujete jernom predstavom u novorenovina talasima, kao i da se na obali odranom prostoru, gde oko 1.000 glenekud stvore i palme. Zimi je to nedalaca u udobnim zelenim pli{apregledna ledena plo~a na kojoj nim sedi{tima, uz zvuke muzike kouterane zapadwa~ke qubaznosti, noj tako uspe{no peva jo{ jedan najhrabriji po~nu s ribolovom ve} ju izvodi poveliki orkestar, mo`e gotovo da to izgleda simpati~no. slavni Belorus, Aleksandar Riu decembru, dok oni ne{to mudriji s u`ivawem da prati akrobacije Ali samo gotovo. bak, pobednik Eurosonga 2009, stoli~ice za pecawe pored rupa vrhunskih profesionalaca.

U restoranima mesto treba da istina pod zastavom Norve{ke. ipak posade tek od januara, kada led Ako je utisak da su ulice puste rezervi{ete unapred. Uvek je guQudi mogu da `ive i sa prose~postane kao beton. tokom dana, to nije samo zbog wiho`va, qudi u Minsku vole da se zanom platom od 200 evra, godi{wom Drugo veoma popularno izletive veli~ine. Ve}ina gra|ana je na bavqaju uz `ivu pop muziku ruske inflacijom od 15 odsto, da kilo{te tako|e se krije iza pompeznog gram paradajza pla}aju 2, a sto granadimka „Mala [vajcarska”. Lagoma doma}e mle~ne ~okolade „Quisk je mesto 30 km udaqeno od Minbimaja Aqonka” 1 evro. I da ~ekaKo voli Deda Mraza... ska, koje je uz jezera i {ume, kao ju u kilometarskim kolonama na Bjalove{kaja pu{}a je prirodni rezervat i takav status ima ve} neprirodnu lepotu dobilo i brdo. granici sa EU, hitaju}i u mnogo verovatnih 600 godina. Ovaj park je va`an za ~itav svet zbog niza razDobilo bukvalno. Belorusija je povoqnije {oping ture u Litvaniloga: najpre zbog hiqadu gigantskih stabala i jedinstvenih hrastovih, potpuno ravna zemqa, nepregledno ju i Letoniju, po{to najpre preborovih i raznih drugih {uma koje su prose~no stare 300 godina. Meravna, gde varijacije nadmorske visko~e prepreku zvanu {engenska |u desetinama hiqada biqnih i `ivotiwskih vrsta, neprikosnoveni sine idu od 90 do 350 metara, tako viza. I da misle da je to OK, jer nevladar je evropski bizon kojeg Belorusi nazivaju zubr, a Bjalove{kada je skijawe u domenu lepih `eqa. {to mora da bude i lo{e. I da neja pu{}a je najve}e wihovo stani{te na svetu. Novi vek je doneo u naStoga je pala odluka da se u tom memaju razloga da se bune protiv vlasle|e ovoj ~udesnoj {umi rezidenciju Deda Mraza. Reklo bi se da su stu, dovoqno blizu najve}eg grada u sti. Ali sama ~iwenica, vi|ena turisti~ki oci zakqucili da tajanstvenosti ovog mesta nekako prizemqi, napravi brdo koje sada ima ovih dana na ulicama Minska, da je staje da u woj `ivi zajedno sa Sweguro~kom, koja je u ovim krajevim i `i~are i ski stazu, a gde za 10 dopobuna u formi iskazivawa drugasveta obavezna pratiqa zaposlenom Dedi. U bajkojvitoj drvenoj ku}i, lara mo`ete da iznajmite komplet~ijeg mi{qewa apsolutno nedoizgra|enoj krajem 2003. godine na tradicijama ruskog stila gradwe, u nu opremu i da platite dnevni ski zvoqena, u jednom trenutku uvek parku koji je okru`uje, nalazi se mno{tvo skulptura bi}a koja u tim pas. Tako zimske ~arolije mogu da pretegne. Po{to ~ovek sam odrebajkama `ive. Ispred se, pred novogodi{we i bo`i}ne praznike trapo~nu a i da se zavr{e – {to je ve|uje granice sopstvene slobode, na dicionalno ukra{ava mo`da najve}a `iva jelka na svetu – visoka 40 rovatno najboqi deo za one koji ne pitawe {ta tamo ne funkcionimetara. Wih dvoje, Ded Moroz i Sweguro~ka, tamo su tokom cele godimare previ{e za smu~ke na minus {e, odgovor mo`e da da samo neko ne, ~ekaju}i turiste kojima je sve prilago|eno – od velikog parkinga, 17 – u kafani koja ima pravi plako za stalno sedi u “pospanom (bedo prodavnice sa suvenirima i one sa brzom hranom. ninski {mek. Uz ~orbu od cvekle i lo)ruskom vozu”.

I. \uri} kuvano vino, kako se na ~istom ru-

31.decembar2010-3.januar2011.

c m y

DNEVNIK

39

„DNEVNIK” NA LICU MESTA: SOLO – SVAKODNEVICA U CENTRU JAVANSKE KULTURE

I do it Indonesian way U Solu je sada ki{na sezona. To otprilike zna~i da tokom „bo`i}ne groznice“ svaki bo`ji prodavac pred {oping molom u centru javanske kulture (gradu koji se u papirima vodi kao Surakarta, ali ga zapravo niko tako ne zove) do pola dana stoji na 30 i kusur Celzijusa i sa kapom na kojoj pi{e Marry Christmas nudi pli{ane irvase i ve{ta~ki sneg, a popodne radi to isto samo usred meteorolo{ke pojave koja najvi{e li~i na letwi pqusak.

U svakodnevnom `ivotu u ovom indone`anskom gradu taj pqusak ne mewa ni{ta. Svako ko se u trenutku kada je prva kap dodirnula plodno javansko tle na{ao na ulici, zaustavqa svoj motocikl, skuter ili vespu, kojih je u Solu koliko i stanovnika koji su stasali da dohvate komande (dakle, cirka pola miliona), vadi kabanicu iz pretinca, navla~i je preko celog tela i nastavqa tamo gde je po{ao. Pe{aka u indone`anskim gradovima gotovo i da nema. Ako pada ki{a, sva je prilika da }e ti slu~ajni prolaznik ponuditi prevoz. Pogo-

Ulaz u Keraton palatu

tovo ako si Boleh! To je zajedni~ko ime koje Indone`ani koriste da okarakteri{u belog zapadnog ~oveka.

U Indoneziji se, ina~e, ni{ta ne mora obaviti danas i odmah, te sledstveno – sve mo`e sutra. Po mogu}stvu sa {to ve}im stepenom improvizacije. Stranci koji su du`e ovde tako svaki svoj „fu{eraj“ amnestiraju jednostavnom replikom: „I do it Indonesian way“. U Solu prete`no `ive muslimani (Indonezija je najve}a islamska zemqa na svetu) i ta~no je da dobar deo privatnog i javnog `ivota determini{u tradicija i religija, ali ni izbliza na onaj na~in kako bi to neko sklon predrasudama brzopleto zakqu~io. Oni koji se sa stru~nog aspekta bave tom tematikom smatraju da je ovda{wi islam, pod sna`nim uticajem koloritne javanske kulture, „skrenuo u misti~ne vode“, Arapi koji do|u ovde ~ude se koli~ini paganskih obi~aja, a gledano spoqa, ti qudi samo svoju veru poimaju vrlo prosto i bukvalno.

tet Sebelas Maret izgledaju i opremqeni su kao da se radi o nekoj od varo{i evrozone.

– Mo`e se re}i da je Solo razli~it od ostalih gradova u Indoneziji. Odlikuju ga posebna atmosfera i posebna kultura `ivqewa – ka`e mi studentkiwa Riski Adi Janusari. – Zna{, moja porodica `ivi u Magdanu, {to je na oko ~etiri sata vo`we od Sola. Tamo mo`e{ da ode{ da se odmori{, ali ne postoje gradska zbivawa koja te dr`e u toku i zaposlenim. S druge strane, ovde nije ni izbliza ludnica kao {to je recimo u Xakarti. Solo je, u stvari, grad u razvoju. Vrlo je lep i

prethodna palata u 10 kilometara udaqenoj Kartasuri uni{tena u znak odmazde, a posle {to je Pakubuvono pomogao Kini u ratu protiv holandskih kolonijalista. U me|uvremenu do{lo je i do dinasti~kog rata sa Mangunegarama, pa tako danas Main court Kratona „dr`i“ prestolonaslednik Pakubovono XII, dok Junior courtom vlada Manganegora IX. NiUpro{}eno: „Ti se moli{ za neUspavani voza~ be~aka jedan od wih nema kog, on se moli za tebe i svima leUlice vazda pune qudi nikakvu politi~ku mo}. Prvi ~oOsim motorizovanih dvoto~kapo“! U kombinaciji sa miroqubiGeografski polo`aj indone`anskog arhipelaga uslovio je da sunvek Sola je demokratski izabrani {a, naj~e{}i na~in da do|e{ sjedvim karakterom, pogotovu u Cence izlazi veoma rano, ~ak pre pet sati izjutra. Lewom strancu ili gradona~elnik Joko Vibobo (nenog na drugi kraj grada (povr{intralnoj Javi, to kod wih stvara turisti mo`e se u~initi da Indone`ani uop{te ne spavaju, jer ne davno dobio nacionalno priznawe ski, Solo je otprilike kao dva neobi~nu predusretqivost, otvopostoji doba dana ili no}i kada nema pozama{nog broja qudi na uliza dostignu}a u borbi protiv koNova Sada) jeste taksi koji je za renost i qubaznost, a u odnosu s ci. Stanovnici Sola u najranijim satima lo`e vatru i pripremaju rupcije). tre}inu jeftiniji nego u vojvoqudima gotovo naivni altruizam doru~ak za sebe i „tr`i{te“ (pod uticajem hinduisti~ke kulture, Stranci se uglavnom okupqaju u |anskoj prestonici, tradicionalpotpuno neshvatqiv evropskom, ispred velikog broja ku}a, prakti~no na ulici, postoji ne{to {to klubu Par four u samom centru grani be~ak – {to je ovda{wa varimerkantilnom i spekulativnom, bi se moglo nazvati „letwom kujnom“, a ovde se to zove warung), izneda, a studenti u lokalu Caffe-lighter janta rik{e – i relativno organi~oveku. [to, naravno, ne zna~i da su }ebe i gitaru pa pevaju, igraju „uli~ni“ poker, pomo}u kamen~i}a kod Dinara Omponga. Pod velikim zovan sistem javnog autobuskog te na @elezni~koj stanici ne moimprovizuju dru{tvene igre ili postave televizor pa kolektivno ventilatorom i slabim osvetqeprevoza. Voza~ be~aka naj~e{}e `e sa~ekati divqi taksista koji gledaju fudbal (engleski, razume se). wem, Dinar nudi besplatan internosi tradicionalnu kapu koja ga }e te odrapiti k’o Engleza na Exitu! net (pristojnog protoka), a tu su i jednako {titi od sunca i ki{e. vi{e nego korektni {pageti, senKada tra`i mu{teriju podigne dvi~ s govedinom, ce|eno vo}e i ka`iprst (dakle ka`iprst, ne ra`wi}i u sosu od kikirikija uz na putu je da postane moderan i razkafa s rumom. Pojedina~ne cene su sredwi prst) desne ruke (u Indokoje obavezno ide pirina~, ~ili vijen. Qudi su posve}eni tome da od {est do deset hiqada rupija (daneziji se smatra nekulturnim bisos qu}i od bilo ~ega {to jezik i svakodnevno napreduju i popravqakle ispod jednog evra). lo {ta raditi levom) i vikne: nepce Severne hemisfere mogu da ju sebe i svoju okolinu i to jedno– Ponekad ti jednostavno posta„Be~ak“. Ako nema mu{terija, nipojme, propr`eni luk, zeleni{, stavno mo`e{ osetiti me|u wima. ne dosadno da jede{ samo pirina~. je im strano da prilegnu u sopstvelistovi mente i ledeni ~aj od jaProcewuje se da u Solu `ivi viKa`e{ sebi ne mogu vi{e – pri~a noj napravi i dremnu na suncu. Ti smina ovde se mogu pazariti za 15 {e od 600.000 stanovnika, a da svaProsi Ajolo iz Ugande, stanovni„tricikli“ uglavnom su standardo 20 hiqada rupija, odnosno malo kodnevno ka wemu gravitira ~itaca Sola koja je ovde do{la sa tredizovane izrade i jednake zagasite vi{e od 150 dinara. Receptura lovih milion. Sinonim za ovaj grad }e strane sveta. – Navikla sam se crvene boje, ali ima i onih voza~a kalne {pecije zvane nasi liwet podpostao je batik: posebna vrsta jada me svi gledaju i da sam atrakcis umetni~kom du{om koji svoje razumeva da se pirina~ ne kuva u vanskog platna koje se dobija traja po{to, naravno, svi vide da niprevozno sredstvo s dvosedom na vodi nego u kokosovom mleku! Jo{ dicionalnom metodom stvarawa sam iz Indonezije. Samo, sada kada pramcu iscrtaju motivima iz japovoqnije mo`e se pro}i kod mootpornosti pomo}u voska. Batik se me ve} mnogi u okolini poznaju, vanskog folklora ili lokalne arbilnih prodavaca hrane koji se zotako|e tuma~i i kao konceptualiprime}ujem da wihovi stalni pohitekture. Ili, pak, raspale slivu kaki lima. To u bukvalnom prevozacija javanskog poimawa univerku Boba Marlija ili parole du zna~i „pet stopala“ i predstalokanog fudbalskog kluba vqa zbir oslonaca putuju}eg resto„Persis“ (niko u Solu ne narana – tri to~ka prikolice na guvija za poznatije i uspe{nirawe i dve ~ovekove noge. Svaki od je klubove iz Xakarte i Suuli~nih prodavaca ima zvonce korabaje). jim najavquje svoj dolazak, a meloKroz grad voze autobusi dija i ton su druga~iji u zavisnosti nekoliko prevoznika, od koda li prodaju bakso, batagor ili jih je najpopularniji Atmo. mo`da lotis, na licu mesta skleBus staje „po `eqi“, tokom Ta i takva kultura naravno napanu vitaminsku bombu od sve`eg vo`we vrata se ne zatvaraju, {la se i pod udarom globalizma i vo}a sa umakom od kikirikija, jaa „majstor“ je obi~no bos. potro{a~kog dru{tva, {to je vivanskog tamnog {e}era i neizoVaqda zbog boqeg ose}aja za dqivo na svakom koraku. Pobogu, stavnog ~ilija. gas i kuplung. Tokom puta u pa imaju novogodi{we rasprodaje, S druge strane, postoje momenti autobus ule}u prodavci dnevplasti~ne deda mrazove i pevaju koji te nateraju da razmisli{ na „Kaki lima” na glavnoj ulici Slamet Rijadi nih novina (najpopularniji sladuwave bo`i}ne pesmice – idekojoj si ti to strani planete. Pregledi nisu uvek prijateqski, ve} Solopos i Jawapos) ili kojekakve vaalni saundtrek filma u kojem se trese{ li bilo kog prolaznika, zuma, a mustre se sastoje od tri nekako isledni~ki. @ele sve da {arske galanterije i prosjaci s spaja nespojivo. Tako se, recimo, prona}i}e{ kod wega leptop novikqu~ne boje – indigo, tamno braon znaju o meni i nakon toga postaje{ minijaturnim gitarama. Tako po uglavnom jede na ulici. No}u se je generacije, blackberry telefon i i bela – koje reprezentuju tri znapredmet ogovarawa u kraju. sedmi put u toku dana ~uje{ pesmu Ulica Pasar Kliwon zatvori i ona jo{ poneki elektronski gadget. ~ajna hinduisti~ka bo`anstva Ruku na srce, razgovor sa qudiPercaya Padaku (u slobodnom prevopostaje veliki restoran na otvorePiju heineken i guinness, lo`e se na (Brahma, Vi{nu i [iva). Od batima na ulici (posebno onima koji du „Veruj mi“) momka po imenu Unnom. Pile, patka, riba (lelek je som, engleski fudbal, a tr`ni centar ka se proizvode ko{uqe i haqine gu, indone`anske zvezde u usponu. a kekek izgleda kao dunavski {aran (Solo Grand Mall), stadion (Manakoje se prodaju na pijaci Pasar Kle- pripadaju najni`im socijalnim slojevima) mogu delovati „isledIli neki sli~an doma}i {lager. samo u mawem pakovawu), pile}i han), hoteli, banke ili Univerziwer, epicentru indone`anske trgoni~ki“ za nekoga ko poti~e iz potPonekad svirac nema vi{e od ~evine platnom. puno druga~ije kulture. Ako Boleh tiri ili pet godina.

U neposrednoj blizini nalazi Jalan – jalan s po~etka pri~e prihvati poziv za Odtambura tako mali svoje, dose Kraton, {to je op{ti indonebesplatnu vo`wu, verovatno }e odNa ovom arhipelagu ~ak je i Srbija - Zapad. Tako bar tvrdi Google bije po koju stotinu rupija (skoro `anski termin za kraqevsku palagovarati na pitawa koliko je vimap. Qubazni lokalac, naj~e{}e s brkovima i u japankama, re}i }e ti: svi putnici doniraju ne{to), onda tu. Ustvari, ovde se ne radi o jedsok ili te`ak, koji mu je hobi (ovo „Hi mister, where are you going“ gde }e se najverovatnije zavr{iti wihotrijumfalno prebaci svoj instrunoj nego o dve palate, po{to kao i je naj~e{}e), gde `ivi, koliko vo poznavawe engleskog jezika, ali }e mimikom objasniti da ti nudi ment preko ramena i na sred raskrsusedni (i rivalski) grad Xogxapla}a kiriju, jede li hleb, postoje mesto na prostranom sicu. S obzirom da je Solo (nalazi se u provinsnice isko~i iz vozila u pokretu! karta, Solo ima dve dinastije. li u wegovoj zemqi vulkani... Mociji Centralna Java, 458 kilometara jugoisto~no od Xakarte) jedan Do~eka se na noge kao ma~ka i hvaKraton je palata nastala posle `da }e biti i zamoqen za jedno pood retkih indone`anskih gradova u kojima postoji, kakav-takav, prota slede}i Atmo. I tako svaki dan, 1745. kada je kraq Mataram Pakuzirawe pred fotoaparatom ili stor za pe{a~ewe, naj~e{}e sledi qubazno zahvaqivawe (Terima kanebitno da li je ki{na ili su{na buvono II odlu~io da svoj dvor prepadne usmeni zahtev za prijateqsih) i poja{wewe da se put mo`e nastaviti i pe{ke (Jalan-jalan). sezona. mesti u provincijsku javansku va Danijel Apro stvo na Fejsbuku. ro{ Surakarta, po{to je wegova

31.decembar2010-3.januar2011.

Pustiwe mogu biti razne: crne, vulkanske, gromadne...

ako to mislite – turisti~ki? – qubazno, ali s nevericom, pitali su slu`benici Ambasade kada smo im predali paso{e, uredno prevedene na arapski, i pozivno pismo od lokalnog organizatora na{e dvonedeqne trekerske ture po Libiji. Nedequ dana nenaseqene pustiwe, nedequ dana obilaska pustiwskih gradova, sofisticiranog berberskog bisera, Gadame{a, hobitskog orlovskog gnezda Naluta, bajkolikog Kabaua, trogloditskog Garijana, i dve mediteranske prestonice, grandiozne anti~ke Leptis Magne i savremenog Tripolija.

Tek je u posledwih par godina Socijalisti~ka Narodna Libijska Arapska Xamahirija, subsaharska, mediteranska, pustiwska, afroarapska, ~etvrta po veli~ini dr`ava u Africi i sedamnaesta na svetu, od{krinula vrata turizmu.

No, niti su tada strani turisti masovno pohrlili u Libiju, niti se Libija na bilo koji na~in zbog wih promenila. Gostoqubiva ali nesklona kompromisima, do~ekuje vas autenti~na i samoj sebi dovoqna, obele`ena dugom izolacijom zbog sankcija me|unarodne zajednice, ogromnim naftnim rezervama i specifi~nim nacionalnim ponosom. Iako preko 90 procenata wene teritorije ~ini pustiwa Sahara, Libija je ~udesno raznovrsna i lepa zemqa puna svakovrsnih kulturnih blaga u kojima u savr{enom miru i potpuno bezbedno mo`ete da u`ivate bez gu`vi, turisti~kog {minkeraja i komercijale.

Sami Tuarezi, sinovi Sahare (arapski: pustiwa), imaju daleko prikladnije ime za ta neverovatna, pusta, vrela i krajwe raznolika saharska prostranstva: „tinariven“ (pustiwe, u mno`ini). Poimence razlikuju vi{e desetina geomorfolo{ki potpuno razli~itih pustiwa u samoj Libiji: crne, vulkanske, gromadne, te kristalaste planinske lance, pa uzdignute sedimentne stene izjedene jarugama, zatim one kojima dominiraju veli~anstvene izolovane prirodne skulpture i oblici izvajani vetrovima, preko prostranstava bazalt-

K

DNEVNIK

c m y

40

... sve do nepreglednih pe{~anih mora

Temperature variraju od +57 do no}nih mrazeva

„DNEVNIK” NA LICU MESTA: KROZ LIBIJSKU PUSTIWU SA TUAREZIMA

Carstvo „plavih qudi” nih ili slanih ravnih plo~a, ~esto u depresijama, do oblucima i {qunkom zalivenih dolina. Kona~no, tu su pe{~ana mora zvana erg, nepregledne hiqade kvadratnih kilometara naranxastih dina, visokih i do 500 metara, ~iji se vrhovi mre{kaju i preoblikuju pod naletima vetra. U wima se kriju male oaze i slana jezera kao sa razglednica.

Putovawe u Libiju je za ~istu desetku iako se strani jezici jedva govore, jer se doskora nisu predavali u {kolama, a i svi putokazi i natpisi su na arapskom jeziku i pismu, ukqu~uju}i i saobra}ajne znake. Hotela, pa i onih luksuznih, ima u najve}im gradovima na obali mora, dok su u pustiwskim ve}im mestima i kampovi retkost. Ipak, kada ih ima, bungalovi vas iznenade udobno{}u i ~isto}om. Kulturno-istorijske znamenitosti od neprocewive vrednosti su jedva obele`ene. Natpisi u muzejima, ako ih ima na engleskom, kratki su i krcati simpati~nim jezi~kim gre-

{kama. Mewa~nice su retke a brojke {to svetle na recepcijama hotela ozna~avaju vreme molitve, a ne devizni kurs. Radno vreme radwi, muzeja, pijaca je promenqivo, i to uglavnom bez najave, prilago|eno situaciji, politi~kom kontekstu, vremenskim prilikama, verskim praznicima, raspolo`ewu zaposlenih. Niti se ko zbog toga ~udi, niti, ne daj bo`e, nervira.

Tripoli je, na primer, u vreme na{eg boravka bio naprasno gotovo nepristupa~an zbog nekog velikog afro-evropskog samita, a sve radwe u medini dekretom zatvorene na 48 sati.

S druge strane, u`ivali smo gotovo sami u fantasti~no o~uvanim rimskim arheolo{kim lokalitetima, koji se prostiru na desetinama kvadratnih kilometara. Tu smo se i kupali u jo{ uvek toplom moru, krajem novembra, na pustoj pla`i u srcu drevne Leptis Magne, okru`eni anti~kim stubovima, trgovima, amfiteatrom – sa sve blagoslovom ~uvara, koji su se radova-

nih o~iju, ~okoladnog tena, besprekorno obu~en u duge tradicionalne haqine s turbanom oko glave, ~iji jedan deo podvla~i ispod lica i slu`i da mu pokrije nos i usta.

Neo`ewen, {to je za Tuarege ravno jeresi.

Tuarezi su nomadski narod koji se hiqadama godina bavio trgovinom izme|u saharskih gradova na obodu pustiwe i mediteranskih

[ta su im najve}a blaga? Kamile, palmino drvo, voda, urme... Kamila ko{ta oko hiqadu evra, nastavqa nas vodi~, petsto vi{e ako ima mladunce. Nosi bebu 12 meseci. Kamile su jednogrbe, graciozne i veoma lepe `ivotiwe, ni nalik onima koje smo vi|ali oko piramida i u ZOO vrtu. Tuarezi su i veliki poznavaoci astronomije. Nije ni ~udo, u pustiwi se vide vaqda

Najve}e blago Tuarega su voda, kamile, palmino drvo...

Povremeno se izme|u dina pojavi skrivena oaza

Ko jo{ mari za granice Tuarega ima izme|u milion i pet miliona; zbog nezavisnosti afri~kih dr`ava, `ive u nekoliko zemaqa, u Maliju, Nigeru, Libiji, Al`iru, Maroku i Burkini Faso i svuda su mawina. Kad se pogleda karta, vide se jasne, ravne linije koje ozna~avaju granice ovih zemaqa. Crtane od strane kolonizatora i osvaja~a, ne po{tuju nikakve prirodne me|e. Te{ko ih je kontrolisati i lako zami{qamo neke ponosite, prekaqene nomade kako jezde na kamilama i van tih nametnutih okvira.

li na{oj ushi}enosti koliko i mi sami. Igrali smo „tuare{ke mice” uz pomo} {tapi}a, kamiqih brabowaka i u pesku ozna~ene table.

Usavr{ili „poga|awe i pravqewe `ivotiwskih tragova prstima“ u pesku. Upijali komplikovane i strasne bajke u pustiwi pod punim mesecom oko vatre, uz {oqu ~aja i hipnoti~ku muziku. Bili „sami u svemiru” pred deset hiqada godina starim preistorijskim crte`ima ~udesne snage i sve`ine.

Pre{li smo nekih stotinak kilometara pe{ke, a ostalo avionima, autobusima, xipovima, sve u svemu oko 3.000 km. Putovali smo sredinom novembra, jer je to najprijatniji deo godine za treking u pustiwi, kojom ina~e caruje najekstremnija klima na planeti. U novembru su dnevne temperature prihvatqivo visoke, a no}ne ne padaju ispod nule. Ina~e variraju izme|u paklenih +57 i no}nih mrazeva.

Pe{~ana mora mogu se pre}i samo na odre|enim mestima, u odli~nim xipovima i sa jo{ boqim voza~ima. Sude}i po zaglavqenim i prevrnutim olupinama u pesku, strme dine i `ivi pesak platili su mnogi, a neki i glavom (~uli smo pri~u o nekom arogantnom Francuzu koji je lo{e procenio kuda vozi, leteo par stotina metara, pa se zapalio). Zbog toga je od `ivotne va`nosti, ali i posebno zadovoqstvo i privilegija, provesti tih nekoliko dana u dru{tvu legendarnih Tuarega.

Putovawe kroz pustiwu koristimo da boqe upoznamo Alija, na{eg prevodioca i vodi~a. Tuareg, u ranim ~etrdesetim, toplih, pamet-

centara. Tradicionalno, wihova zajednica je matrilinearna: porodica, srodstvo, nasle|ivawe, sve se to ra~una prema `enskom principu. @ene ne pokrivaju lice nego to ~ine mu{karci, kao simbol zrelosti. Taj turban ili “{e{” je marama duga najmawe 4 metra i bila je jarko plave boje, nekada kada je kori{}eno nigerijsko platno bojeno indigo tehnikom, {to je danas vrlo retko i veoma skupo. Ono je na licu ostavqalo plave tragove i bojilo ten, pa Tuarege zovu i danas “plavim qudima”. Boje koje se sada koriste su i daqe intenzivne i vrlo rafinirane, a na{i su se Tuarezi ba{ modirali svih nedequ dana, pojavquju}i se svakoga dana u novoj kombinaciji ode}e i turbana. One koje smo sretali u oazama imali su na glavama turbane od svilenih sjajnih tkanina dodatno ukra{ene ko`om i srebrom i izgledali su stvarno fantasti~no. Visoki su, lepo se kre}u, ponositog dr`awa.

Smrt za `enska srca.

Zasipamo Alija pitawima. Tradicionalno tuare{ko dru{tvo ima kastinski sistem, plemstvo, ratnike, sve{tenstvo, zanatlije, veoma hijerarhizovano. Plemi}ka i ratni~ka kasta imala je razvijen dvorski `ivot, ceremonije, rituale, pesni{tvo, sportske i ratni~ke igre. Dr`ali su veoma mnogo robova kojima su trgovali i koji su radili ve}inu obi~nih poslova.

Navodno ih dr`e i danas, u Nigeru, gde je ropstvo zvani~no ukinuto zakonom tek 2003. Kastinski sistem je kao takav prestao da funkcioni{e posle nezavisnosti afri~kih dr`ava i velike gladi 70-tih i 80tih kada su mnogi Tuarezi, posebno iz vi{ih slojeva, bili primorani da napuste svoj dotada{wi na~in `ivota...

sve zvezde koje se mogu videti na nebu, a nebo je ogromno i ~udesno.

Pojava Venere na wihovom nebu ozna~ava vreme za mu`u koza. Vla{i}i su kod wih „sedam sestara no}i”, Orion je „Veliki pustiwski ratnik”, a Veliki i Mali medved su „mama kamila” i „weno mladun~e”.

ni utisci iz pustiwe, o planinama, `enama, selima, poeti~ni i vrlo strastveni. Tuarezi su topli, srda~ni qudi koji se raduju prostim stvarima a istovremeno su veoma sofisticirani, puni obzira, sa istan~anim ose}awem mere i ose}awima za druge qude. To je bio na{ utisak.

Ubari pe{~ano more je malo u odnosu na ostale ergove u Libiji, ali se nama u~inilo ogromno. Duga~ko je 600 kilometara, {iroko 200. To je neprekidan sled prekrasnih dina, o{trih i vijugavih ivica. Na sve strane meki pesak oker boje, a Muhamed, nas dvadesetosmogodi{wi voza~, u beloj galabeji, vozi jednom rukom. Iako se ~ini da se ne zna {ta nas ~eka iza dine, on izgleda zna. Vozi vratolomno, uzbrdo i nizbrdo, ali sigurno. Mi ci~imo od uzbu|ewa i navijamo. U kolima vozi ~etiri `ene, xentlmenski se trudi da nam ugodi; ne govori engleski ali ima odli~an muzi~ki ukus. Kris Ria „Road to hell”. Himna iz Ubari erga. Totalni pogodak. Trkamo se xipovima i vri{timo. Ponegde Muhamed vozi 120 na sat. Najbr`i je i najve{tiji, a i najve}a „paqevina”.

U`ivamo i zabavqamo se kao deca.

Ali nas umiruje, blago prekoreva, kao |ake u {koli.

Povremeno, izme|u dina pojavi se nekoliko palmi, neka skrivena oaza. Ubari je poznat po jezerima koja su ~udesne lepote. Bilo ih je nekada 24, ve}ina ih je isu{ena.

Najlep{a su Um El Ma i Mandara.

Jajolika, slana, tamnozelene boje, okru`ena nizom palmi i {ibqolikog rastiwa. Nekada su intenzivnoplava, ponekad sasvim crvena, u zavisnosti od flore i faune, koje ima bez obzira na visoki salinitet. Oko jezera su nekad `ivela plemena zvana „crvojedima“ jer su `ene lovile, su{ile i onda pravile ukusne galete od tih zglavkara crvenkaste boje koji su plutali po vodi.

Oko jezera smo na improvizovanim tezgama kupovali nakit i suvenire od Tuarega, koji svi listom govore francuski, jer dolaze iz Nigera i Malija da preko zime prodaju rukotvorine. Kupujemo prelepe komade od abonosa i srebra, slu{amo ih kako sviraju na gitari „tuare{ki bluz” i kibicujemo „tidas” i „izakag”, strate{ke igrice na tabli u nacrtanom pentagra-

Putevi kolektivnog pam}ewa Libija je pokrivena odli~nom putnom infrastrukturom samo u primorskom pojasu. Mediteranska obala, najdu`a u severnoj Africi, prote`e se ~ak 1.770 km i uticaj Sredozemqa je osetan do nekih 150 km ka kopnu. Ostali deo dr`ave ima par zna~ajnijih saobra}ajnica kroz pustiwu izme|u ve}ih mesta, dok su ostali putevi relativno lo{i, i retki. U ravnicama su staze trasirane automobilskim gumama koje su u pravilnim razmacima vertikalno zabodene u pesak.

Ogromni deo zemqe presecaju samo rute kojima se ve} hiqadama godina kre}u karavani, putawe vol{ebno i zauvek upisane samo u kolektivno pam}ewe svakog Tuarega, te je bez wih odlazak u pustiwu visokorizi~an poduhvat.

Uop{te, ve~eri su bile posebno ~arobne. Okupqeni posle ve~ere, svake no}i doma}ini su se trudili da nam svako ve~e bude nezaboravno. Uz vatru, pili smo veoma jak ritualni zeleni ~aj iz malih ~a{a; on se ve{to nekoliko puta presipa iz jednog u drugi ~ajnik sa visine od gotovo pola metra kako bi se napravila obilna pena. Nekad smo se zabavqali igraju}i tuare{ke igre „vezivawa”: krajevima „{e{a” marame za turban ve`u se zglobovi dve osobe, unakrst, pa one moraju da se raspetqaju a da se ne odve`u. Ludo je zabavno. Pevali smo i igrali.

Tuare{ka muzika je ritmi~na, hipnoti~ka, uz pqeskawe ruku i udarawe u bubweve. Baca u trans, tako da smo najpre pomislili da su nam stavili neko halucinogeno sredstvo u ~aj. Re~i su, ka`u, jednostav-

mu ili utisnutim poqima u pesku, koje igraju zavaqeni u hladu palme uz pomo} ko{tica od vo}a, brabowaka, {tapi}a ili urmi. Popodne se vozimo po dinama i opet ci~imo.

Potpuno podetiwili, vaqamo se po dinama, ska~emo, smi{qamo koreografije za slikawe.

Uve~e sti`emo u kamp sa bungalovima. ^ekaju nas okrugle ku}ice, pravi kreveti, tu{evi, puwa~i za baterije i, kona~no, pravo kupawe.

Posledwe ve~e sa Tuarezima. Pri~amo o porodici, svadbenim obi~ajima, religiji. Islam kod wih nije potisnuo verovawa u razne duhove (|in). Na jednoj planini na kojoj nismo bili, ka`u, `ive te ne~iste sile. I Evropqani koji su se usudili da idu tamo, glavom su platili svoju odva`nost.

Na|a Petrovski

DNEVNIK

31.decembar2010-3.januar2011.

Veli~anstvena kapija Citadele u Alepu

Citadela stra`ari nad najstarijom prestonicom, lewo se dodiruju}i tamo negde s toplim nebom Orijenta gde se pru`io Alep. Sve vreme nedore~ena misao: to je razli~ito od svih dosad vi|enih gradova. ^ini se da ni glas mujezina sa brojnih xamija ne mo`e lako da prodre uskim ulicama suka kojima je nekada jezdio ~uveni arapski vojskovo|a iz krsta{kog razdobqa Saladin, osvajaju}i ga i stavqaju}i sina da vlada iza ogromnih, za mnoge neosvojivih bedema. Ispod nas brojni turisti, okupili se oko vodi~a koji ispred xamije otkriva tajne vise}eg kamena, na koji su nekad ka~ili zaklane jarce, senika i mesta gde je neki ~uveni sveti ~ovek gostio sirotiwu... U trenutku ose}aj da fizi~ki do`ivqavamo prohujalo doba, dok nas u stvarnost nije vratila dens muzika i `agor igra~a na velikom platou koji od tvr|ave vodi ka `ivopisnom suku, gde se sprema pompezno otvarawe veli~anstvenog Me|unarodnog festivala „Put svile“.

U organizaciji Ministarstva turizma Sirijske Arapske Republike stigli smo na tradicionalnu fe{tu istorije, kulture, muzike i susreta nacija od Kine do Sirije, tragom drevnih puteva svile koja je vredela vi{e od suvoga zlata. Vrata povratka u slavnu istoriju otvorena su tu, u Alepu, drugom po veli~ini sirijskom gradu, za medijske i turisti~ke predstavnike ~etrdesetak zemaqa sveta od Australije do Amerike. U ekipi srpskih novinara bio je i reporter „Dnevnika“, a pred nama se otvorio ~aroban svet kalifa i sirijskih prin~eva, templara i arapskih ratnika, svet Nabatejaca i Feni~ana, putevi koji su ukr{tali staze hri{}ana, Isusa Hrista i wegovih apostola, i islamskog proroka Muhameda i wegovih sledbenika.

Kada je ~uveni Orijent ekspres prvi put svoju trasu nastavio od Istambula do Damaska, pa daqe do Palestine, u jednom od kupea koji je grabio na Bliski istok bila je i velika svetska dama triler romana Agata Kristi. Dama sa {e{irom i svilenom e{arpom krenula je put drevnog Damaska i stare stanice Hixaz u kojoj je danas sme{tena biblioteka, i ipak zastala pre dolaska u najstariji naseqeni grad na planeti. U~inila je to pre mnogo decenija kada je ugledala Alep, staru prestonicu na severu, zadivqena lepotom iza koje se kriju inspiracije za nove zaplete wenog pera.

Alep je, ka`u, najstarija prestonica, koju su gradili davno zaboravqeni Hetiti, a ~iji je prvi

Kameni okrugli sto Ri~arda Lavqeg Srca

U raj se ulazi samo jednom pratio wihov tok, pa sada u ruci dr`i i `uti mobilni telefon.

Iza „`utog ~oveka“ bila je ~uvena drevna kapija Bab Farex. Naime, drevna veli~anstvena tvr|ava podno koje su tokom Festivala „Put svile“ muzi~ki umetnici brojnih zemaqa pokazali svoju kulturnu ba{tinu i osobenost, ima pet kapija, kroz koje je te{ko bilo osvaja~u da prodre. Prva, autenti~a, milenijumska, satkana je od 400 potkovica okrenutih nadole, da donesu sre}u onima koji `ive iza bedema, a jedna je nagore, koja donosi nesre}u neupu}enim osvaja~ima koji su je doticali. Brojni turisti, a u Siriji ih je posledwih go-

Mo}na Saladinova tvr|ava, nekad uto~i{te templara

Drvo ispod koga je Kain ubio Aveqa

Aveqov grob ~uvaju Druzi Zadivqeno su medijski poslenici sa svih kontinenata gledali kako rimski vodovod i danas radi u drevnoj Hami, oku{ali talase Mediterana u mondenskoj Latakiji, sekli vode sedam veli~anstvenih jezera Sirije, dotakli bo`anstveni Eufrat, prvi put probali ~uveni sladoled bakta{ pod toplim nebom Orijenta. Prvi put objavqujemo fotografije iz Azabadanija, sa obronaka gde se @udwa doti~e sa nebom. Tu se nalazi drvo ispod koga je Kain ubio brata Aveqa. U sarkofagu narod Druza ~uva, kako Biblija ka`e, dete Adama i Eve – Aveqa. Bio je to neverovatan susret sa mitom i s wegovim ~uvarom, narodom legendarne princeze sirijskih Druza Asmahan. Udata za princa i progowena od wega i porodice jer je `elela da peva, a svoj san ostvarila u Egiptu uz pomo} brata, Asmahan je ostala jedna od najslavqenijih `ena arapskog sveta. Wene pesme, iako malobrojne, uvele su je u legendu, a zavr{ila je poput Mate Hari. Jedni ka`u da su je ubili Englezi na putu za okupiranu Palestinu 1944, drugi da je to u~inio qubomorni mu` koji joj je namestio saobra}ajnu nesre}u. mali porodi~ni restoran u kome se kuvar ne vidi od brda falafa.

Usred pono}i, na ~uvenom Sahat trgu, ugledali smo jedinstvenog

Mnoge su tajne yamije Omajad

arapski vladar pre vi{e od jednog milenijuma bio Sajif al Davla.

Ovuda je vodio trgova~ki lanac od reke Eufrat do Sredozemnog mora, a i danas u svom ogromnom suku ispod Citadele nudi savremenu robu, ali i onu za kojom su posezali drevni trgovci.

Na vrhu Planine sre}e

NA DREVNOM „PUTU SVILE“ REPORTER „DNEVNIKA“ OTKRIVAO TAJNE SIRIJE

U nekom od orijentalnih du}ana obrela se i engleska kraqica Elizabeta II jer, ka`u, nije odolela najfinijim materijalima koji mogu da se na|u u ovom i suku Damaska.

Iza kraqice trilera Agate ostao je vidqiv trag, hotel „Baron“. Zdawe u britanskom imperijalnom i orijentalnom stilu bilo je uto~i{te u kome je Agata zapisivala utiske, ispijala ~ajeve u doba najve}e `ege, kada i senke postaju te{ke i izdu`ene na kaldrmi. „Baron“ je danas na raskrsnici stare i savremene civilizacije – odmah s druge strane istorijskog Sahat trga pru`a se velelepno zdawe novog „[eratona“, a opet na drugom kraju

„`utog ~oveka“ planete. Istorijsku raskrsnicu upravo izme|u „[eratona“ i „Barona“, zaposeo je jo{ pre 28 godina. Zaharije je jedini „`uti ~ovek“ na svetu, od kose, brkova, cipela, pantalona, leptir ma{ne i odela, pa do stolice na kojoj sedi. Vremena su se mewala i on

dina na milione, pre odlaska iz Alepa dotaknu onu pravu na ogromnoj kapiji Citadele. Za svaki slu~aj u~inili smo isto. I krenuli daqe.

U zemqi punoj kontrasta smewuju se planine, more, pustiwa, jezera, {ume, Eufrat... U bespu}ima bivamo pozdravqeni od usamqenog nomada Alija iza koga vijuga nepregledna kolona ovaca i koza uz nadzor pasa, da ne zastajkuju i nastave strmim liticama ka samo wima znanom odredi{tu. Pod vedirim nebom bo`anske oaze Palmire uplovqavamo u svet Nabatejaca i ~uvene kraqice Zenobije. Ispod dvorca koji se nakrivio na brdu nad kamenitom pustiwom iz koga je vladala, stvaraju}i najnapredniju civilizaciju svoga vremena, u kojoj je `ena bila pitana i slavqena, u amfitetaru starom 3.500 godina, gledamo muzi~ko-scensku predstavu posve}enu „`eni ja~oj od Rima“.

Savremenim autoputem nastavqamo kroz zlatastu okamewenu pustinu do „Bagdad kafea“. Odatle pravac put vodi ka prestonici Iraka, a jedinstveno odmori{te usred vrele pustiwe napravio je simpati~an i srda~an Abdel Aziz, starac sa ~etiri `ene. Sada je nameran da dovede jo{ jednu, jer ostale, kako ka`e uz smeh, vi{e ne mogu da ra|aju. Svoju vitalnost, ot-

41

kriva, vu~e iz ~uvenih urmi i narova koji se gaji u oazama anti~ke Palmire, i lekovite vode “efke” koja je u prohujalim vekovima dosta doprinela da ovaj grad bude jedan od zna~ajnih na Putu svile od Kine do Mediterana.

Smewuju se gradovi, predeli, qudi, najluksuzniji hoteli i romanti~na zdawa sa arapskim {mekom, istorijske znamenke nastajawa i nestajawa svetova i civilizacija... Veli~anstven Saladinov dvorac koji je osvojio od templara, ponovo je o`ivqen zbog velike turisti~ke fe{te. Zvuci stare muzike i brojni statisti do~aravaju divqe i neustra{ive arapske borce srasle sa kowima, na glamuroznim stepenicama koje u nedogled vode ka kapiji zamka. Ka dvorcu se, ina~e, sti`e kroz tesnac, pa pokraj prirodnog obeliska visokog 30 metara.

Nekada je na vrhu bio vise}i most, koji je omogu}avo stanovnicima utvr|ewa na stenama da se uprkos opsadama ose}aju slobodno.

Saladin ga je osvojio na prevaru, dolaze}i s druge strane, gde se pru`a plato na kome su bili vrtovi i neverovatan pogled na ravnicu, i daqe ka Mediteranu.

Ni{ta mawe impresivan nije bio ni zamak Krak de [evalije, koji skriva dva kamena okrugla stola krsta{kih vitezova, Princezinu kulu i odaje u kojima je

[amu i wegovih sedam kapija kroz koje ulazite u tu drevnu prestonicu, ko{nicu civilizacija. Tu shvatite za{to prorok Muhamed nikada nije pro{ao tuda, objasniv{i: u raj se samo jednom ulazi.

Damask nije ni{ta drugo do jedan sloj preko drugog sloja. Kao palimpsest, pergament koji se mo`e sastrugati i iznova koristiti za pisawe. Pro{losti su ovde mnogobrojne, raslojene; ta mo}na

Tamo iznad Planine sre}e U Gradu mrtvih iznad Planine sre}e neobi~ne gra|evine: ostaci ranohri{}ankih bogomoqa su postali delovi zidova, neretko namewenih ~uvawu stoke. Poput kamenog mora tu su ostaci ranohri{}anskih zdawa, krstovi, hramovi, crkvice, one prave ali i mno{tvo la`nih, kojima su za slu~aj napada zavaravali Rimqane. Tu je i grob Svetog Maronita, pravoslavnog monaha iz Rusije i osniva~a Maronitske crkve, a kraj wega vekovima ni~u ovde u bespu}u wegovi ~uvari, poput malog Ilijasa koji od malih nogu zna {ta je zavet. panorama minareta, kupola, vodoskoka, lukova, vrtova sa trepere}im vrhovima dudovog drve}a.

Dima{ka.

Dima{k.

Damask. A ipak isti grad.

Ako se u pravo doba dana do|e u grad, pored nadolaze}e jare, golih stena i retkog grmqa, pada u o~i i boja kamena. Ceo grad je sagra|en od kamena pe{~anika, a u prvim satima nakon osvita dana ili kada sunce zalazi, on je ru`i~ast. Nekad je to bledo rumenilo. Pri zalasku

Talismani sa Simeonovog stuba Veli~anstven manastirski kompleks u kome je okon~ao Sveti Simeon danas nosi ime ovog sveca koji je decenijama stajao na jednom stubu. Taj stub je bio visok 30 metara, ali sada je osetno kra}i, jer je tokom vekova svaki misionar ili avanturista poneo par~e kamena.

Talismani Simeonovog bo`anskog duha razneti su tako na sve ~etiri strane sveta. Manastirski kompleks u sebi ~uva brojne relikvije, a tuu je bio nekada i autenti~ni krst, kao onaj na kojem je razapet Isusu.

Obodni zidovi imaju 12 proreza – svaki simboli{e jednog od apostola koji su sledili Bo`ijeg sina. nakada bio zato~en Ri~ard Lavqeg Srca, wegov {tit i ma~. Gradi} podno dvorca nastawen je uglavnom hri{}anskim `ivqem, a o periodu ranog hri{}anstva svedo~i poneki o~uvani spomenik. Ve}inski muslimani i mawinski hri{}ani u ovoj zemqi `ive u toleranciji i me|usobnom po{tovawu. Ko zna, mo`da je svako od wih, ili neko wihov kroz vekove, dodirnuo onu ~uvenu potkovicu sre}e.

Put vodi daqe kroz pustiwsku izmaglicu ka najstarijem stalno nastawenom gradu na planeti –

xamija Omajad, nekada feni~anski, pa rimski hram, pa pravoslavna crkva u doba Justinijana, a danas ~etvrta po veli~ini xamija u islamskom svetu. Vide}ete u woj ostatke bazilike, rajska vrata, sarkofag u kome se ~uva glava Jovana Krstiteqa, Hrista isklesanog u spoqnim zidinama koga niko ne dira vekovima...

Postoji urbana legenda da pored gorweg, postoji i dowi svet Damaska, onaj koji `ivi jo{ uvek kao u ranohri{}ansko doba pod zemqom, u katakombama. Poneko }e vam re}i da je nekoliko hiqada qudi na{lo uto~i{te u wemu.

Naspram glavne kapije xamije, jedna je mawa, a preko puta we `ivopisne ulice suka i najstariji restorani u kojima peva~ peva slavne epizode iz zaboravqenih vremena. Tu je pred nama izronila zazidana kapija. Legenda ka`e – nekada{wi glavni ulaz u podzemni svet. Prona{li smo i drugi ulaz u podzemnom prolazu u blizini Bab Tumbe, kapije koja vodi u hri{}anski deo grada. Poneki od starijih `iteqa }e vam re}i da je jo{ uvek mogu}e u}i kroz jednu kwi`aru, a verovali ili ne re~ je o onoj biblioteci napravqenoj od stare `elezni~ke stanice Orijent ekspresa Hixaz, na kojoj se, nakon napu{tawa Alepa, iskrcala Agata.

U potrazi za misterijom nai{li smo na galeriju „Vrata raja“, preslikani motivi s Omajada su deo enterijera. Vlasnik Ali se smejao kada smo se za~udili i podu~io: „Pa svi mi, bili muslimani ili hri{}ani, verujemo i imamo Raj“.

Idemo indijskom ulicom kojom su nekada karavni kamila i kowa iz te daleke zemqe dopremali robu u

sunca mo`e se videti i crvenilo, nad kojim se uzdi`u gipke zelene palme ili crni ~empresi.

Zaista je ve~na inspiracija, ma koliko puta i ma kroz koju kapiju kro~ili. To su o~ito ose}ali i Omajadi, stara nestala dinastija koju je zamenila nova Alijeva, zeta proroka Muhameda. Sa svrgavawem Omajada, predawa ka`u, wihova osveta je bila podela islama na {iitski i sunitski. I tu otkrivamo jo{ jednu misteriju: usred najve}eg suka na svetu, Al Hamidije, nalazi se veli~anstvena

[am, do brda Al Kode, najvi{eg dela starog grada odakle se pru`a pogled na velelepni Kasjum. Ako je igde, onda je svet koji tra`imo ispod nas. Iako nismo dotakli taj deo legende, sa Alijem smo na{li Omajade. Naime, iza jednih velikih vrata starog suka ulazi se u prostor gde je bila carska palata.

Sravwena je i nedostupna zbog na~i~kanih radwi suka. Vo|eni znati`eqom kuda je Omajad ulazio u veliku xamiju, otkrili smo da je postojao podzemni tunel iz koga je direktno odlazio na molitvu.

Najzad smo starom rimskom ulicom Velikih stubova, koja jo{ uvek ~uva kolonadu kojom su prolazile karuce legionara, stigli do druge, Zelene palate Omajada. Tu saznajemo da broj tri u zidinama ozna~ava – Omajade. Veli~anstvena ruina, |ubri{te, u delovima palate, poneki stanari, zanatlije, zapu{teni carski vrtovi i obele`ja na mermeru koja svedo~e o nekada{wem sjaju i bogatstvu onih koji su je nastawivali.

Ostala je iz tog perioda i ogromna kapija, a u woj jedna mala vrata „za ulaz s respektom“, odnosno doticawem zemqe pred vladarom. Ovde su ponikli oni koji su vladali do [panije. Iz nastarije kafane damaska „Al Nafare“, odjednom dopre glas peva~a o [ahajar kraqu iz [eherazadine 1001 no}i, dok zatvaramo vrata wegovih nekada{wih vrtova.

Da smo ~eprkali daqe, ko zna do kog sloja drevne Sirije bismo stigli.

Dragan Milivojevi}

42

DNEVNIK

31.decembar2010-3.januar2011.

SUDOKU 1

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

SUDOKU 2

VIC DANA Pao je prvi sneg, kamion stoji na semaforu, a plavu{a sva zadihana lupa po staklu...

- Zdravo, ja sam Seada, teret ti pada iz kamiona !

Kamionyija ne reaguje, kre}e daqe, ali plavu{a nastavqa da ga upozorava da gubi teret na svakom semaforu. Na kraju kamionyija, `iv~ano odgovara: - Ja sam Fikret, pada sneg i sipam so!

DNEVNIK

31.decembar2010-3.januar2011.

43

NOVOGODI[WE

Ure|uje:

Nije to Glupi Avgust, nego ona na{a budala.

QUBO M SOPK IR A

Vesna Den~i}

Niko nije savr{en.

Druga je stvar {to ja o sebi imam pogre{no mi{qewe.

Ratko Dangubi}

[to ta{ta rodi – majka ne ra|a.

Savo Martinovi}

USeQEN POD KAPU GDE STANUJE VETAR

N DU[A G I LUDV

AFORIZAM JE FENOMEN PODNEBQA A

forizam je re~, re~enica, pri~a, roman. Alfa i omega srpske satire.

Aforizam je kap istine u kojoj se prelama more gluposti, prvo slovo klinastog pisma, tri misli u dve re~i, kwi`evno delo u nastavcima – nastavqa se tamo gde pamet stane. Da nismo odlepili, ne bi aforizam bio svetska marka, zvezdana pra{ina rodne grude. Aforizam je fenomen podnebqa. Na na{oj vetrometini ukr{taju se ru`e vetrova i jebivetri.

Da bi satiri~ar bio na visini zadatka, mora da se dr`i zubima za vetar. Ili, malo druk~ije, da humor nije od boga dar, ne bi aforizam bio pi{ bo`ji. U svakom slu~aju, da nije gluposti, za aforizam se ne bi ni znalo. Ako se ne izrodi u aforizam, glupost je jalova. Satiri~ari nisu kriti~ari svake vlasti, ve} samo gluposti koja vlada. Hvataju se u kolo s budalama – da bi imali informacije iz prve ruke. Kad bi satiri~ari registrovali

sve gluposti, ne bi bili satiri~ari, ve} statisti~ari.

Satira je ~udna biq~ica. Najboqe uspeva gde ima korova. Gde buja korov, aforizam je sjaj u travi. Stoga nije satiri~aru do rupe u saksiji, ve} do zemqe u rupi.

Aforisti~na misao ukorewena je u na{u tradiciju. @ivotne sokove crpe iz vrhova vlasti. Satiri~ar koji zna gde je vlast tanka, uvek izvu~e debqi kraj. Za sve {to napi{e satiri~ar ima pokri}e. ]ebe. [ta je satiri~ar hteo da ka`e, rekla je stvarnost. Prema tome, satiri~ar izmi{qa ono {to vidi.

Ponavqawe je majka mudrosti. Satiri~ari pi{u o drugoj vlasti koja pravi iste gluposti. Ako vlast ne bude dr`ala do aforizama, mora}emo sve iz po~etka.

Aforizam je posledwi bedem odbrane. Mawa forma od aforizma je – jezik za zube.

Ilija Markovi}

Kom{iji nikako da crkne krava.

Ne znam za{to mi to radi.

Zoran T. Popovi}

Kad god ja re{im da okrenem drugi list – oni na wemu {tampaju isto {to i na prvom.

Otpada osmeh ko malter sa lica polako kopni ki~mena gra|a u plu}no krilo rova{ena ptica o rodna grudo pra{ino predgra|a.

\or|e Fi{er

Kad vlasi crepqike propuste vodu ona }e sa zemqom stupiti u bratstvo u samom }e sebi prona}i slobodu o rujno na{e najve}e bogatstvo.

Ako bog da, i mi }emo se do~epati vlasti, pa }ete videti kako se krade!

Mitar Mitrovi}

^ovek van sebe neimare ~eka useqen pod kapu gde samuje vetar kada izgradite novoga ~oveka koliko }e stajati kvadratni metar.

Velika nu`da me je naterala da u|em u partiju.

Iva Ma`urani}

Pop Du{an \ur|ev

Upao sam u lo{e dru{tvo.

Sve neki po{teni qudi.

Ninus Nestorovi}

Na{ narod ne pamti ovako lo{u godinu jo{ od pro{le godine.

Milan Todorov

Ministar je do`iveo te`ak moralni pad, ali se ose}a dobro i redovno obavqa svoje du`nosti.

HUGO

Mom~ilo Mihajlovi}

MED MUHA EK \ERL

Kako ne i}i krivim putem kad prolazi kroz tako `ivopisne predele?!

An|elko Erdeqanin

Najdubqe misli nikad ne izbiju Svaka sli~nost sa nama je slu~ajna.

na povr{inu.

Mi vi{e ne li~imo na sebe.

Du{an Vojvodi} Birya Dragan [u{i}

Pij, Sokrate!

Narod trpi do odre|ene granice,

Dr`ava ~asti!

a preko granice trpi drugi narod.

Slobodan Du~i}

Ako je Kosovo srce Srbije, otaybina je medicinski fenomen.

Vladan Soki}

Aleksandar Novakovi} TO[O ] OVI BORK

Najnoviji vremenski izve{taj za Srbiju sutra:

Stari re`im je mrtav,

VREMENA VI[E

ali je novom zave{tao organe.

NEMA! Milan Be{ti}

Rade Jovanovi}

44

31.decembar2010-3.januar2011.

OGLASI

DNEVNIK

DNEVNIK

OGLASI

31.decembar2010-3.januar2011.

45

46

31.decembar2010-3.januar2011.

OGLASI

UDOVAC 62. godine, usamqen, tra`i `enu od 50-65 godina kojoj nedostaje pa`wa, razumevawe, ne`nost za lep{i `ivot u dvoje. 0038598223684.

18496

ZLATIBOR - prodajem nove apartmane povr{ine 25m2 i 30m2. Sa upotrebnom dozvolom.

Telefon: 063/389-962. Cena izuzetno povoqna.

17975 VRWA^KA BAWA - Luks apartmani! Pet minuta od centra Bawe, useqivi, ukwi`ena zgrada! Telefon: 063/527-459 ([ifra: 14310). www.solisnekretnine.com.

417326

SRE]NU NOVU 2011. godinu kao i bo`i}ne praznike, svim biv{im, sada{wim, a i budu}im klijentima `eli agencija za nekretnine „Solis“! www.solisnekretnine.com.

417376

ITALIJANSKI - ~asove daje profesor sa dugogodi{wim boravkom u Italiji. Telefon: 021/6338-818 i 062/767711.

18237 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i.

Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399305.

18513 DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor.

Telefon 021/6399-305.

18514 ISKUSAN profesor: matematika, fizika, statistika, informatika, mehanika, nacrtna, mehanika, elektrotehnika.

Priprema prijemnih. Povoqno, veoma uspe{no.

Telefon 021/6367-482, 063/471-644.

17653

@ENA, 45 godina, samohrana majka sa }erkom od 10 godina, negovala bi stariju osobu za nekretninu ili dogovor.

Telefon: 064/506-2824.

18418 PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305.

18515 PREVODI sa i na engleski.

Brzo, ta~no, povoqno i sa iskustvom. Mogu} sudski pe~at.

Telefon 063/583-062.

18525

DNEVNIK

PRIPREMA ZA FAKULTET: menaxeri u turizmu, hotelijeri, lovni turizam, gastronomi i profesori geografije. Telefon 064/187-58-42 ili 021/64-69226, Jerkovi}, profesorica geografije.

18619 NUDIMO pomo} starijim osobama, ku}nu negu, zdrastvenu za{titu, finansijsku podr{ku uz ugovor o do`ivotnom izdr`avawu. Tel. 063/527-459, www.solis-nekretnine.com.

417305

IZDAJEM dve sobe u ku}i, CG, SBB, Telefon, upotreba kuhiwe. Telefon: 021/527-802.

18620

IZDAJEM dvosoban name{ten stan u zasebnoj ku}i bra~nom paru ili dve devojke zaposlene na du`e vreme svtosavska.

Dogovor. Telefon 064/495-2319.

18218 IZDAJEM dvosoban stan 49 m2. opremqen kuhiwskim elementima. Cena 160E. Telefon 021/6341-606.

18377 SAJAM - bulevar izdajem komfornu name{tenu dvokrevetnu garsoweru 31m2, CG, prvi sprat, prednost zaposleni samci, studenti, 100e + depozit.

Telefoni: 063/1612873, 064/5965874.

18458 IZDAJEM nename{tenu garsoweru - novogradwa, u ul.

Novosadskog Sajma. Telefon 062/80-22-157.

18521 IZDAJEM jednosoban, dvori{ni, name{ten komforan stan, centar odvojen od vlasnika, ve{ - ma{ina, CG, KTV, odmah useqiv. Telefon 661-35-47.

18555 IZDAJEM dvosoban name{ten stan blizu Sajmi{ta sa ve{ ma{inom, TV- om, internetom.

Telefon: 063/749-5586.

18227 LIMAN III Narodnog fronta 28, izdajem jednoiposoban stan 44m2, prazan, sa kuhiwskim elementima, terasa, na du`i period, 160e. Telefoni:062/1662041, 021/6417165.

18245 IZDAJEM name{ten jednoiposoban stan, prvi sprat, telefon, terasa u ul. Turgeweva br. 1 Telefon 063/54-27-27.

18446 IZDAJEM name{tenu garsoweru u ku}i, pogodnu za jednu sosobu. Telefon 6330-124.

18518 LIMAN 4 jednosoban, terasa, name{ten, CG, topla voda, klima, kablovska, telefon, lift, cena 150e. Telefon 021/469-125.

18545 IZDAJEM trosoban komforan stan na Telepu u porodi~noj ku}i, sve odvojeno, poseban ulaz.

Telefon 063/8633367.

18576 IZDAJEM mawi dvosoban dvori{ni stan na Telepu kompletno name{ten. Telefon 021/503-428.

18577 DVOIPOSOBAN name{ten stan blizu Pokrajiske bolnice, telefon, kablovska, parking mesto, 150E. Telefon: 066/371346, 021/371-346.

18581

IZDAJEM nov dvosoban stan u novoj zgradi u Veterniku, Ulica Milana Tepi}a 24, zakupnina 150 evra. Telefoni: 527-450, 060/0527-450.

18587 IZDAJEM jednoiposoban stan 44m2, Fru{kogorska ulica Novi Sad. Telefon: 021/455-963 i 063/534-015.

18596 IZDAJEMO stan, Trg Ferenca Fehera 4, prvi sprat, mo`e i stambeno poslovni prostor.

Telefoni: 420-580 i 064/1148414.

18371 IZDAJEM nov jednoiposoban kompleno name{ten stan 39m2, Pu{kinova 13. nov name{taj, ve{ ma{ina, terasa, Cena 210E. Telefon 021/544-540 063/517290.

18639 IZDAJEM nov jenoiposoban kompletno name{ten stan, 41m2, ]irpanova ulica, nov name{taj. cena 200 Evra.

Telefon 021/544-540, 063/517290.

18642 POVOQNO, izdajemo stanove, stanodavcima besplatno, garsowere, jednosobni 100-150, jednoiposobni, dvosobni 160-230, trosobni 250-300E. Tel.: 021/544540, 063/517-290, www.aleks-nekretnine.com 18643 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan na Novom nasequ.

Telefoni: 064/247-0093, 021/6313-767.

18624 IZDAJEM dvosoban name{ten stan od 60m2 na drugom spratu.

Bul. oslobo|ewa. Terasa i lift. 200 evra mese~no! Tel. 063/7-315-135, 021/6624-325 ([ifra: 14543), www.solisnekretnine.com.

417297 IZDAJEM prazan nov trosoban stan u Zonedovoj zgradi na Novom bulevaru, hitno! 200 evra! Tel. 063/7-315-135, 021/6624-325 ([ifra: 13811), www.solis-nekretnine.com.

417298 IZDAJEM ~etvoroiposoban stan u centru Novog Sada, 144m2 na drugom spratu, idealan za kancelarije. Tel. 063/7315-135, 021/6624325 ([ifra: 10110), www.solisnekretnine.com.

417300 IZDAJEM stan u centru u Ul. I. Ogwanovi}a, dvosoban od 58m2, name{ten kompletno!

Tel. 064/2019-004, 021/6624-325. www.solis-nekretnine.com. 417301

KUPUJEM dvosoban ukwi`en stan bez posrednika, sa terasom, liftom, ni`e spratnosti, izme|u Petrovaradinske duge i mosta Slobode.

Telefon: 062/8536893.

18389 BEZ posrednika kupujem dvosoban stan, Liman, centar, kej. Isplata odmah. Telefon 021/422-116.

18604 KUPUJEM jednoiposoban ili dvosoban stan u strogom centru grada, ukwi`en, sa terasom, do tre}eg sprata, da nije posledwi sprat i nadogradwa. Pla}awe u ke{u!

Tel. 063/855-7109, www.solis-nekretnine.com.

417303 TRA@IMO za poznatog kupca od dvosobnog do ~etvorosobnog stana na boqoj lokaciji. Za prodaju pozovite. Tel. 063/500-213, 063/868-03-35.

417387

OGLASI

DNEVNIK

SREMSKI Karlovci, centar, ukwi`eni, useqivi stanovi.

Cena 830e/m2. Investitor.

Telefoni: 063/548-906, 063/1214-826.

17994 TATARSKO BRDO od izvo|a~a dva dupleks stana 80m2 i 74m2, zavr{etak radova maj 2011.godine. Telefon 062/1916106.

18361 VEOMA povoqno! Prodajem dva useqiva dupleksa: 73m2 i 84m2 u Prezidentovoj zgradi na uglu Futo{kog puta br. 1 i Bulevara Evrope sa terasama i predivnim pogledom. Informacije 063/47-57-65.

18527 GRBAVICA, stan od 27m2, sa odvojenom kuhiwom, po ceni od 36.200 sa povratom PDV-a.

Telefon 060/750-55-70.

15007 CENTAR, ukwi`en, prazan stan od 33m2, odli~an raspored, po ceni od 38.000. Telefon 063/589-009.

15008 NOVA DETELINARA, Ulica Janka Veselinovi}a, nov, odli~an, odmah useqiv stan od 50m2, cena 52.000. Telefon 064/220-95-65.

15009 CENTAR, ukwi`eni salonski stanovi 120m2 i 60m2 na II spratu (ceo sprat) - pogodni i za poslovni prostor. Telefon 063/82-88-377.

15010 PRODAJA stana - poslovni prostor, Beograd, ukwi`en, Slavija, 83m2. Telefon 061/6432640.

18614 ODLI^AN dupleks na Grbavici, u ceni ful name{taj, bela tehnika i gara`a!

Ukwi`en! U dvori{tu zgrade igrali{te za decu, 108m2. Za vi{e informacija pozovite...

Vredi videti! Tel. 064/157-1297, 021/520-231 ([ifra: 14711). www.solis-nekretnine.com.

417374 GRBAVICA - 65m2 dupleks, dodatno opreman, ostaje ugradna kuhiwa, cena 69.500 evra.

Telefoni: 063/520-296, 021/427277 ([ifra: 14009). www.solisnekretnine.com.

417348 NOVOGRADWA Predugovarawe na Novoj Detelinari, 30m2, drugi sprat, cena 31.000 evra. Pla}awe na rate... Tel. 064/2003-103, 021/520231 ([ifra: 14306). www.solisnekretnine.com.

417320

GARSOWERA 25 m2 nova, sa toplom proto~nom vodom, i klimom, I sprat, Bul. Evrope i bez posrednika. Telefon 063/5070-49.

18452 PRODAJEM dve useqive garsowere na drugom i ~etvrtom spratu u Prezidentovoj zgradi u Ulici Futo{ki put br. 1.

Telefon 063/47-57-65.

18529 PRODAJEM garsoweru 27m2 u Novom Sadu.

Telefon 062/1702692.

18550 PRODAJEM u Mileti}evoj 43a, jednosoban 25m2 i garsoweru 23m2, novi - useqivi.

Telefon 063/86-00-144.

18435 PRODAJEM name{ten jednosoban stan, 33m2, drugi sprat, u blizini medicinskog fakulteta. Telefoni: 063/560-087, 021/451-211.

18597 BULEVAR, ukwi`ena, komplet renovirana garsowera, odli~na za izdavawe po ceni od 27.800.

Telefon 064/220-95-65.

15001 NOVO NASEQE 37 m2, odli~an, terasa, prvi sprat, cena 35.000E. Telefon 6546-976, 061/301-34-84.

18635 HITNA PRODAJA! [iri centar odli~na gradwa, nova garsowera 25m2 po 1120Em2.

Telefon 6546-976, 065/3333-177, 063/10-30-232.

18636 HITNO prodajem jednosoban brzo useqiv stan ulica Patrijarha ^arnojevi}a, 26m2, lift, terasa, cena 29.500E. Telefon 021/544-540, 063/517290.

18641 HITNO! Nova GA 26m2, Koste [okice, IV sprat, lift, brzo useqiva, odv. kuhiwa, klima, upotrebna dozvola, cena 31.000.

Telefoni: 021/425-653, 6616-324.

417386

BULEVAR, ukwi`ena, komplet renovirana garsowera, odli~na za izdavawe po ceni od 27.800.

Telefon 064/220-95-65.

417286 GRBAVICA, stan od 27m2, sa odvojenom kuhiwom, po ceni od 36.200 sa povratom PDV-a.

Telefon 060/750-55-70.

417292 PRODAJEM garsoweru na Novoj Detelinari, 33m2, cena 37.400 evra, za dogovor! Tel. 065/2019-004, 021/520-231 ([ifra: 13656). www.solisnekretnine.com.

417319 HITNO prodajem ukwi`enu garsoweru od 15m2 na petom spratu u Ul. Do`a \er|a! Cena 21.000 evra. Tel. 064/134-0459, 021/427-277 ([ifra: 14382), www.solis-nekretnine.com.

417321 PRODAJEM novu garsoweru na Grbavici, 25m2, odmah useqiva, hitno! povoqno! Tel. 064/1340459, 021/520-231 ([ifra: 10105). www.solis-nekretnine.com.

417322 GARSOWERA na Grbavici, 24m2 na drugom spratu, pred useqewem, povrat PDV-a. Tel. 063/855-7109, 021/520-231 ([ifra: 14387). www.solisnekretnine.com.

417323 NOVA odmah useqiva garsowera, u centru, kod Ribqe pijace, tre}i sprat, ima terasu, nema lift, 25m2. Tel. 064/2003-103, 021/520-231 ([ifra: 16664). www.solis-nekretnine.com.

417324 PRODAJEM odli~an jednosoban stan od 38m2 sa mogu}stvom pregra|ivawa u jednoiposoban, kompletno sre|en... Tel. 063/855-7109, 021/427-277 ([ifra: 14564). www.solis-nekretnine.com.

417325 PRODAJEM jednosoban stan kod Izvr{nog ve}a, 27m2, terasa, ukwi`en, bez ulagawa!

Tel. 063/855-7109, 021/520-231 ([ifra: 14649). www.solisnekretnine.com.

417327 JEDNOSOBAN ukwi`en stan na Novom nasequ, drugi sprat, terasa, crvena fasadna cigla, 40m2, cena 41.200 evra. Mo`e kredit... Tel. 065/2019-011, 021/520-231 ([ifra: 12960). www.solis-nekretnine.com.

417328

JEDNOIPOSOBAN 30m2, Kisa~ka, V bez lifta, krovni prozori 28000, dvosoban Detelinara lep 40000 53m2, Podbara 53000 nov. Telefoni: 063/598463, 021/6621797.

18202 CENTAR, ]irpanova, 51m2, dvosoban, nov, 4. sprat, lift, dvori{no orijentisan, izuzetno kvalitetan, mogu}nost pro{irewa. Vlasnik, hitno, 70.000 evra. Telefon 063/346288.

18214 PRODAJEM dva useqiva stana u Prezidentovoj zgradi, 41m2 i 46m2 na uglu Futo{kog puta i Bulevara Evrope. Telefon 063/47-57-65.

18528 BEZ POSREDNIKA prodajem stan 51m2, na Bulevaru oslobo|ewa, 5 sprat, bez ulagawa, ukwi`en, odmah useqiv.

Telefoni: 063/581-792, 064/12847-49.

18543 BULEVAR, kod Betanije, odli~an, nov, odmah useqiv 1.5 stan po ceni od 42.200. Telefon 063/516-478.

15002 [IRI CENTAR, noviji, ukwi`en, odmah useqiv 1.5 stan, mo`e prodaja sa name{tajem po ceni od 41.200. Telefon 063/531336.

15003

PRODAJEM neuseqiv stan u Beogradu kod Narodne Skup{tine, povr{ine 65 m2.

Telefon 021/69-11-898.

18625 PRODAJEM u centru nov dvosoban ukwi`en stan od 45 m2 ili mewam za Liman. Telefon 553-368, 064/384-70-65.

18626 GRBAVICA, sre|ene, ukwi`en, 48m2, IV sprat, terasa, cena 50.000E Hitno. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 063/10-30232.

18632 GRBAVICA, sre|ene, ukwi`en, 48m2, IV sprat, terasa, cena 50.000E Hitno. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 063/10-30232.

18633

AVIJATI^ARSKO NASEQE, 50m2, 2. sprat, ukwi`en. Telefon 062/543-816.

18683 BULEVAR kraqa Petra I br.

50, drugi sprat, 57m2. Telefon 062/543-816.

18684 PRODAJEM nov jednoiposoban stan od 36m2 na ~etvrtom spratu, Somborski bulevar, centralno gradsko grejawe, proto~na topla voda, povrat PDV-om, odli~an! Hitna prodaja! Mogu} kredit! Tel. 064/1340459, 021/451-570 ([ifra: 13105) www.solis-nekretnine.com.

417329 LIMAN III - [ekspirova ulica, ukwi`en jednoiposoban stan na petom spratu. Odmah useqiv, 52m2, cena 55.000 evra.

Tel. 063/527-459, 021/520-231 ([ifra: 11666). www.solisnekretnine.com.

417330 PRODAJEM stan u strogom centru grada, blizu Trga slobode, jednoiposoban od 43m2, bez ulagawa, ukwi`en! Tel. 063/8557109, 021/427-277 ([ifra: 13588). www.solis-nekretnine.com.

417331 CENTAR - Jednoiposoban stan, odli~an, renoviran i odmah useqiv, 46m2, cena 51.500 evra. Tel. 065/2019-010, 021/427-277 ([ifra: 10127), www.solisnekretnine.com.

417332

31.decembar2010-3.januar2011.

UKWI@EN jednoiposoban stan na Novoj Detelinari, 37m2, lift, terasa, mala spava}a soba, veliki dnevni boravak, kvalitetna gradwa, cena 43.800 evra, fiksno, mo`e kredit! Tel. 065/2019-011, 021/520-231 ([ifra: 12065), www.solisnekretnine.com.

417333 EKSKLUZIVNO! Odli~an jednoiposoban, nov, neuseqavan stan u ekstra kvalitetnoj zgradi kod Socijalnog, 42m2.

Fotografije i skica rasporeda na na{em sajtu...! Tel. 065/2019013, 021/427-277 ([ifra: 14764). www.solis-nekretnine.com.

417334 ODLI^AN mali stan u izgradwi kod Socijalnog, cena sa PDV-om!

Tel. 063/433-738, 021/520-231 ([ifra: 10052). www.solis-nekretnine.com.

417335 JEDNOIPOSOBAN stan od 34m2, prvi sprat, lift, terasa, cena sa PDV-om 47.600 evra!

Tel. 064/449-1270, 021/427-277 ([ifra: 14318). www.solisnekretnine.com.

417336 GRBAVICA - Nov, odmah useqiv jednoiposoban stan na ekskluzivnoj lokaciji, u mirnoj ulici na uglu sa Bul. oslobo|ewa. Zgrada vrhunskog kvaliteta, cena sa poratom PDV-a 54.300 evra, uredna dokumentacija! Tel. 060/018-9422, 021/427-277 ([ifra: 10180). www.solis-nekretnine.com.

417337 ODLI^AN jednoiposoban stan od 40m2 na drugom spratu, Bul. cara Lazara, ukwi`en, cena 51.500 evra. Tel. 060/018-9422, 021/520-231 ([ifra: 14790), www.solis-nekretnine.com.

417338 CENTAR, ukwi`en, prazan stan od 33m2, odli~an raspored, po ceni od 38.000. Telefon 063/589-009.

417293 BULEVAR, kod Betanije, odli~an, nov, odmah useqiv 1.5 stan po ceni od 42.200. Telefon 063/516-478.

417287

47

[IRI CENTAR, noviji, ukwi`en, odmah useqiv 1.5 stan, mo`e prodaja sa name{tajem po ceni od 41.200. Telefon 063/531336.

417288 BETANIJA!!!

Ukwi`en odli~an stan od 39m2 na prvom spratu sa terasom i odvojenom kuhiwom, odli~no stawe. Tel. 063/868-03-35.

417388 LIMAN II!!! Jednoiposoban stan na prvom spratu, gleda na dvori{te. Povoqno!!! Tel. 063/868-03-35.

417389 ODMAH USEQIV JIS 31 m2 Petra Drap{ina, II sprat, kompletno renoviran, terasa, dvori{na strana, parking u dvori{tu, cena 39.900!

Telefoni: 021/6616-324, 425-653.

417379 HITNA PRODAJA! Odmah useqiv JIS 41m2, [ekspirova, I sprat, lift, terasa, ukwi`en, renoviran, cena 47.400.

Telefoni: 021/6616-324, 425-653.

417380 HITNA PRODAJA! Odmah useqiv JIS 37m2, Maksima Gorkog, III sprat, terasa, dvori{na strana, novije gradwe, ukwi`en, cena 44.500.

Telefoni: 021/425-653, 6616-324.

417384 HITNO I POVOQNO! Odmah useqiv DS 51m2, P. komuna, I sprat, lift, terasa, dvori{na strana, kompletno renoviran, odv. kuhiwa, ukwi`en, cena 47.500. Telefoni: 021/425-653, 6616-324.

417385 HITNA PRODAJA! Odmah useqiv DS 63m2, centar, I sprat, nova zgrada, dve terase, odvojena kuhiwa+trpezarija, cg, klima, odli~an raspored, mo`e biti i TS, ukwi`en, cena samo 58.000!

Telefoni: 021/6616-324, 425-653.

417381 SPECIJALNA PONUDA! Tri posebne dvosobne stambene jedinice na jednom ulazu, 130m2 Ultra povoqno! Tel. 065/2019013, 021/427-277 ([ifra: 14751). www.solis-nekretnine.com.

417375

48

31.decembar2010-3.januar2011.

HITNA PRODAJA!!! Odmah useqiv nov DS 41m2, Telep, II sprat, terasa, kuhiwa sa prozorom, pvc stolarija, sig. vrata, upotrebna dozvola i ukwi`eno!!! Cena samo 34.300 sa PDV-om!

Telefoni: 021/6616-324, 425-653.

417377 NOVA DETELINARA, Ulica Janka Veselinovi}a, nov, odli~an, odmah useqiv stan od 50m2, cena 52.000. Telefon 064/220-95-65.

417294 FUTO[KI PUT, dvosoban odr`avan stan, 53m2, dve terase, peti sprat. Mogu}nost zamene za sli~an ni`e spratnosti uz moju doplatu. Cena 47.000 evra! Vlasnik. Tel. 063/7726-845 ([ifra: 10077), www.solis-nekretnine.com.

417339 KLISA - Klisanski put, ukwi`en dvori{ni stan, dvosoban od 43m2, cena 13.800 evra!

Tel. 063/761-63-64 ([ifra: 14334). www.solisnekretnine.com.

417340 DVOSTRANO orjentisan dvosoban stan na Novom nasequ, na dobroj lokaciji! Tel. 063/433-738, 021/427-277 ([ifra: 10078). www.solisnekretnine.com.

417342 SOCIJALNO, dvosoban stan, nov, ukwi`en, povrat PDV-a, 42m2, cena 52.000 evra. Hitno!

Tel. 063/520-296, 021/520-231 ([ifra: 10864). www.solisnekretnine.com.

417343 NOVO NASEQE - Novogradwa pred useqewem, 47m2, komforan dvosoban stan sa terasom, cena sa PDV-om 51.000 evra. Tel. 064/2003-103, 021/427-277 ([ifra: 13143). www.solis-nekretnine.com.

417344 ZA QUDE koji bi prihvatili ~etvrti sprat bez lifta, stan pod plo~om, nudimo izvanredan dvosoban porodi~ni stan, kompletno renoviran, funkcionalan, ima lepu terasu, kao i podrum, 51m2, cena 41.200 evra! Tel. 065/2019-013, 021/427-277 ([ifra: 11501). www.solisnekretnine.com.

417345

PRODAJEM dvoiposoban ukwi`en stan na Detelinari, 64m2 (61, 5m2 ukw.) - 53.000E, IV sprat, staro vlasni{tvo.

Telefon 063/501-671.

18115 PRODAJEM stan kod @. stanice, bez posrednika, 65m2, cena: 58.000e.

Telefon 060/4319177 Nenad.

18548

BULEVAR kraqa Petra I, renoviran, ukwi`en, odmah useqiv dvoiposoban stan 58m2, visoki parter, podrumska ostava. Telefoni: 064/15068-14, 064/266-4107.

18556 LIMAN, „kod Merkatora“, odli~an, ukwi`en 3.0 stan po ceni od 73.500. Telefon 060/750-55-70.

15004 GRBAVICA, noviji, ukwi`en 3.0 stan, odmah useqiv, cena 74.000. Telefon 063/516-478.

15005 NOV useqiv neuseqavan trosoban 72m2, prvi sprat, odli~an raspored, cena 51.500E. Hitno. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 063/1030-232.

18630 PRODAJEM stan 95m2, drugi sprat, ugao Bul. oslobo|ewa i Novosadskog sajma, gradila Budu}nost. Telefon 062/543816.

18685 DVOIPOSOBAN stan od 50m2 u Ulici cara Du{ana na tre}em spratu. Ukwi`en. Tel. 063/7726-845, 021/451-570 ([ifra: 14089). www.solisnekretnine.com.

417346 DVOIPOSOBAN stan od 58m2, Detelinara, kompletno renoviran, ukwi`en, cena 46.500 evra. Tel. 064/449-1270, 021/427-277 ([ifra: 14584), www.solis-nekretnine.com.

417347 DVOIPOSOBAN stan kod @elezni~ke stanice, 56m2 + 2m2 terasa, tre}i sprat, ukwi`en, cena 44.300 evra.

Tel. 064/449-1270, 021/520-231 ([ifra: 14467). www.solisnekretnine.com.

417349 HITNO! Odmah useqiv DIS 55m2, Temerinska, IV sprat, lift, nov, neuseqavan, grejawe, klima, sig. vrata, dvori{na strana, mo`e i na kredit, cena 48.000 sa PDVom! Tel.: 021/6616-324, 425-653.

417378 PETRA DRAP[INA!!! Useqiv ukwi`en dvoiposoban stan od 64m2 na drugom spratu, lift, terasa. Tel. 063/500-213.

417390 PETROVARADIN - Blok VIII, odli~an trosoban stan na drugom spratu. Ukwi`en.

87m2 po ceni od 73.000 evra!

Tel. 063/527-459, 021/427-277 ([ifra: 14664). www.solisnekretnine.com.

417350 TROSOBAN dupleks - [umska ulica, Telep, 47m2+22m2, novogradwa, 80% izgra|enosti, pla}awe na rate, cena 36.000 evra.

Tel. 063/761-63-64 ([ifra: 14314). www.solisnekretnine.com.

417351 ODLI^AN trosoban stan na Grbavici, potpuno renoviran, dva sanitarna ~vora, odvojena kuhiwa sa trpezarijom, tri terase. 72m2 po ceni od 86.500 evra. Tel. 065/2019-010, 021/520231 ([ifra: 14366). www.solisnekretnine.com.

417352

OGLASI UKWI@EN trosoban stan bez ulagawa! U ceni kuhiwa po meri i ugradni plakar. Za vi{e informacija pozovite...

Tel. 063/433-738, 021/427-277 ([ifra: 14660). www.solisnekretnine.com.

417353 STAN u samom jezgru grada, odli~nog rasporeda, 86m2, trostrano orjentisan, u blizini {kole, Keja... Tel. 063/855-7109, 021/427-277 ([ifra: 14595). www.solisnekretnine.com.

417354 TROSOBAN stan na Grbavici, Ul. Milana Simovi}a, 80m2 na tre}em spratu, lift, dve terase, odli~an raspored, podrum, ukwi`en, cena 78.300 evra.

Tel. 064/449-1270, 021/520-231 ([ifra: 14735). www.solisnekretnine.com.

417355 NOV neuseqavan, ukwi`en trosoban stan, dupleks. Mo`e kredit! Cena 78.500 evra, povrat PDV-a! Telefon: 065/2019-004, 021/520-231 ([ifra: 14776), www.solisnekretnine.com.

417356 TROSOBAN stan bez ulagawa, dve terase, dvostrano orjentisan... Tel. 063/433-738, 021/520-231 ([ifra: 13858). www.solis-nekretnine.com.

417357 GRBAVICA - Nov stan od 70m2 kod Medicinske {kole ~etvrti sprat, lift, povrat PDV-a! Cena 75.700 evra! Tel. 064/134-0459, 021/427-277 ([ifra: 12855). www.solisnekretnine.com.

417358 SALAJKA - Mawi trosoban stan na prvom spratu sa lepom terasom iz dnevnog boravka.

Dve spava}e sobe iz hodnika.

Izuzetno kvalitetna, novija zgrada sa pikovanom fasadom, mermernom po hodnicima, alu stolarijom, cena 66.600 evra ukwi`en i mo`e kredit! Tel. 060/018-9422, 021/520-231 ([ifra: 10187), www.solisnekretnine.com.

417359 SJAJAN mawi, nov trosoban stan na Grbavici, urbana vila, prvi sprat, 62m2, gips, kuhiwa po meri, ameri~ki plakar... Tel. 064/2003-103, 021/427-277 ([ifra: 12851). www.solis-nekretnine.com.

417360 PRODAJEM stan od 82m2 na prvom spratu u Ul. M. Dimitrijevi}a, Grbavica!

Ukwi`en, odmah useqiv, name{ten, gara`a u zgradi od 20m2! Tel. 064/134-0459, 021/451570 ([ifra: 13510), www.solisnekretnine.com.

417367 LIMAN, „kod Merkatora“, odli~an, ukwi`en 3.0 stan po ceni od 73.500. Telefon 060/750-55-70.

417289 GRBAVICA, noviji, ukwi`en 3.0 stan, odmah useqiv, cena 74.000. Telefon 063/516-478.

417290

PRODAJEM stan u vili, u dva nivoa petosoban, 170m2, u blizini Futo{ke pijace.

Telefoni: 063/560-087, 021/451-211.

18595 LIMAN, prodajem ukwi`en 3.5 stan bez ulagawa od 90m2 na II spratu po ceni od 95.000.

Tel. 063/82-88-377.

15006 GRBAVICA novi neuseqavani luks ~etvorosobni 98m2 i petosobni stan, 140m2 redovne eta`e. Telefoni: 6456-976, 065/3333-177, 063/1030-232.

18634 LIMAN, prodajem ukwi`en 3.5 stan bez ulagawa od 90m2 na II spratu po ceni od 95.000.

Tel. 063/82-88-377.

417291 NA GRBAVICI, Vojvo|anska ulica, odli~an troiposoban stan, potpuno renoviran, odmah useqiv na prvom spratu. Tel. 063/7726-845, 021/427-277 ([ifra: 19671). www.solisnekretnine.com.

417361

DNEVNIK

LEP, ukwi`en troiposoban stan od 80m2, na Limanu IV! Tel. 063/433-738, 021/520-231 ([ifra: 14645), www.solisnekretnine.com.

417362 NOV kvalitetan troiposoban dupleks na Podbari, lift, terasa, kvalitetna gradwa, 83m2, cena 75.000 evra sa PDVom. Tel. 065/2019-011, 021/520231 ([ifra: 14225). www.solisnekretnine.com.

417363 ATRAKTIVAN, nov troiposoban stan kod Bulevara, 82m2 na drugom spratu, odli~an raspored, stan odmah useqiv, mogu}nost kupovine parking mesta u dvori{tu! Tel. 064/2003-103, 021/520-231 ([ifra: 10042). www.solisnekretnine.com.

417364 KOD DUNAVSKOG PARKA!!!

U mirnoj ulici odli~an ukwi`en troiposoban stan, na prvom spratu, sa prostranom kuhiwom, salonac. Tel. 063/500-213, 063/868-03-35.

417391 LIMAN !!! Balzakova u blizini prodavnice Idea troiposoban stan ni`e spratnosti!!! Pozovite!!! Tel. 063/500-213.

417392 CENTAR!!!

Kod [kole „\or|e Nato{evi}“ odli~an troiposoban stan ni`e spratnosti sa odli~nom terasom.

Pozovite!!! Tel. 063/500-213, 063/868-03-35.

417393

PRAVI ~etvorosoban, noviji stan, preko puta Sajma, ~etvrti sprat, 114m2, odli~an raspored, potpuno odvojen spava}i deo i okrenut na dvori{ni deo, hitna prodaja. Telefoni: 021/520-231; 064/2003-103 ([ifra: 12712). www.solisnekretnine.com.

417371 IZUZETAN stan na Bulevaru oslobo|ewa! Petosoban od 170m2, ugra|ena dodatna oprema u stanu, ukwi`en, prelep pogled prema Fru{koj gori! Telefoni: 063/520-296, 021/427-277 ([ifra: 12034), www.solisnekretnine.com.

417373 CENTAR, ukwi`eni salonski stanovi 120m2 i 60m2 na II spratu (ceo sprat) - pogodni i za poslovni prostor.

Telefon 063/82-88-377.

417295 HITNO prodajem stan 71m2 + 30m2 terasa, Somborska ulica, ukwi`en, useqiv, fasadna cigla, samo 62.000 evra!

Nije fiksno!

Telefoni: 064/134-0459, 021/520-231 ([ifra: 14651). www.solis-nekretnine.com.

417341 SOCIJALNO - izuzetan nov dupleks od 103m2, petosoban, male kosine, cena 106.500 evra! Telefoni: 063/520-296, 021/520-231 ([ifra: 13867). www.solis-nekretnine.com.

417372

SAJAM - Mi~urinova, odli~an ~etvorosoban stan od 126m2 na ~etvrtom spratu, ukwi`en kao dve stambene jedinice, dodatno opreman!

Tel. 063/520-296; 021/520-231 ([ifra: 10789). www.solisnekretnine.com.

417365 VASE STAJI]A - izuzetan, renoviran stan od 107m2! Tel.: 063/520-296, 021/520-231 ([ifra: 13867), www.solisnekretnine.com.

417366 EKSTRA sre|en ~etvorosoban stan u Ulici cara Du{ana. Ukwi`en, nov, odmah useqiv, mo`e i delimi~no name{ten. Tel. 063/7726-845, 021/520-231 ([ifra: 14092). www.solis-nekretnine.com.

417368 SOCIJALNO - Odli~an, ukwi`en, funkcionalan dupleks, ~etvorosoban od 83m2, cena 75.000 evra.

Tel. 065/2019-013, 021/427-277 ([ifra: 14783), www.solisnekretnine.com.

417369 GRBAVICA - Komforan ~etvorosoban stan u dva nivoa bez kosina. 106m2 cena 121.100 evra!

Ekskluzivna lokacija, mirna ulica na uglu Bul. oslobo|ewa.

Zgrada izuzetnog kvaliteta.

Mogu}nost kupovine gara`e.

Cena sa povratom PDV-a! Novo, odmah useqivo, uredna dokumentacija - izuzetna ponuda!

Tel. 060/018-9422, 021/427-277 ([ifra: 10270). www.solisnekretnine.com.

417370

KUPUJEM mawu ku}u na Telepu ili ru{evnu na Ju`nom Telepu. Telefon 066/515-07-28.

18368 NA ZLATARU preko puta Instituta- Zavoda, prodajem atraktivan plac, 11 ari 72m2, sa prelepim pogledom na okolne Vrhove, ukwi`eno vlasni{tvo, put, struja i voda dovedeni na plac. Tel. 062/9677-618.

18567 RUMENKA plac 1738m2, 146/12m, pored kanala, tvrd put sa obe strane, kompletna infrastruktura, dozvola za industrijsku gradwu.

Telefon: 021/6338-818, 063/524-391.

18236 PRODAJEM ku}u u Ruskom Krsturu u Fru{kogorskoj ulici. Telefon: 064/43-47-925.

18237 PRODAJEM wivu plac povr{ine 36.000 m2 pogodan zta izgradwu privrednih objekata ili za izgradwu plastenika za intezivnu proizvodwu plac se nalazi na ^eneju preko puta aerodroma za sve informacije telefon 065/3665-003.

18263 PRODAJEM ku}u u \ur|evu u Rusinskoj ulici. Telefon: 021/838-048.

18238

TRANXAMENT 27 ari, mogu}a 2 placa, dozvoqena gradwa. Telefon 064/2287-731.

17828 PRODAJEM ku}u bez posrednika na Telepu, Ulica Ru`in gaj 26, Novi Sad. Telefon 6392-021.

16949 BULEVAR - Sajam, ku}a sa restoranom 135m2, autoperionicom 65m2, u radu. Sedam stanova po 30m2, 400m2 placa.

UTU, cg, 20m front. Novo.

Povoqno. Telefoni: 063/16128-73, 064/596-58-74.

18457 DVE ku}e, jedna spratna i jedna prizemna na placu od 533m2, na Salajci. Telefon 065/520-68-50.

18561 ALIBEGOVAC 700m2 7000, Klisa 500m2 12000, Aerodrom ^enej 18000m2 280000, ku}a Rumenka 2 stana i lokal 70000.

Telefon: 063/598463, 021/6621797.

18201 VETERNIK, ku}a na prodaju sa 2 stana po 150m2 svaki sa potkrovqem koje nije zavr{eno i pomo}ni objekat sa 120 m2 1 verande 60 me i plac veli~ine 789m2. Cena 150.000 E. ili bli`a ponuda.

Telefon 064/93-66-858.

18438 PRODAJEM ili mewam za mawi stan komfornu ku}u od 120m2, cg, nusprostorije, plac 1.350m2, u ^eneju. Telefon 063/766-77-93.

18170 NOVI BE^EJ: ku}a na prodaju sa nusprostorijama i oku}nicom. Centar, V. Karaxi}a 8.

Telefon 011-2334-122.

18541 PRODAJEM na Veterniku plac ima voda, put i struja.

Telefon 064/257-63-40.

18444 PRODAJEM porodi~nu ku}u na sprat u Sremskim Karlovcima - Dudara 240m2, plac 430m2. Telefon 021/881066.

17556 KOMFORNA ku}a u Salajci, 125m2, pomo}ni objekat 25m2, sve ukwi`eno, plac 600m2, mirna ulica.

Telefon 065/649-4367.

17632 PRODAJEM ku}u na Vidovdanskom nasequ, Igmanska ulica, 204m2, prvi vlasnik, ukwi`ena.

Telefoni: 419-375, 060/4419375.

18603 KU]A, blizu N. naseqa 260/480m2 cena 56.650E. Hitno ! Telefon 6546976, 065/3333177, 063/10-30-232.

18631 PRODAJEM mawu ku}u u B. Radi~evi}a, Salajka 40 m2, renovirana... Telefon 065/3333-177, 6546-976.

18637 VI[E placeva po 450m2, posle N. naseqa i cena po placu 13.000E Telefoni: 6546976, 065/3333-177, 063/10-30232.

18629 PARAGOVO, plac 800m2 kod Katun pe~eware, ravan plac.

Telefon 062/543-816.

18687 MI[ELUK I plac plac 5..900km gra|evinsko. Telefon 062/543-816.

18681 PLAC, [irine, Alibegovac, 812 m2. Telefon 062/543-816.

18682 ALIBEGOVAC, plac 1300m2, zapo~eta ku}a od oko 100 m2, sve na placu. Telefon: 062/543-816.

18680 KUPAC iz inostranstva kupuje dve ku}e u centru Novog Sada, jednu u Ul. Vase Staji}a, Ul. Pavla Simi}a i okolina, a drugu na prometnoj i atraktivnoj lokaciji. Pla}awe u ke{u. Telefon: 063/527-459. www.solis-nekretnine.com.

417302 KU]A u blizini Pokrajinske bolnice. Prizemna, trosobna, ukwi`ena na 75m2 na placu od 300m2. Hitno i povoqno! Tel. 065/2019-010, 021/451-570 ([ifra: 30616). www.solisnekretnine.com.

417314

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

SREM. KAMENICA Vojnovo, odli~na spratna porodi~na ku}a od 220m2 na placu od 700m2. Cena 115.000 evra ili zamena za mawi stan u N. Sadu. Tel. 063/527-459, 021/520-231 ([ifra: 30151) www.solis-nekretnine.com.

417312 VETERNIK - iza Belih dvora, ukwi`en deo ku}e za ru{ewe, 80m2 na placu od 695m2, svi prikqu~ci, sve za 29.000 evra. Tel. 064/134-0459, 021/520-231 ([ifra: 30949). www.solis-nekretnine.com.

417317 ^ORTANOVCI - vikendica od 60m2 na placu od 3.800m2, ukwi`ena, struja... cena 9.500 evra.

Tel. 063/761-63-64 ([ifra: 30875). www.solisnekretnine.com.

417318 PRODAJEM spratnu porodi~nu ku}u u Bockama, na lepom, ravnom placu od 1.000m2. Useqiva, ukwi`ena, cena 79.000 evra ili zamena za mawi stan! Tel. 063/527-459, 021/520-231 ([ifra: 30334), www.solis-nekretnine.com.

417313 HITNA prodaja ku}e od 113m2 sa nusprostorijom od 82m2 na placu od 1.000m2, Bukova~ki put, cena 62.000 evra. Nije fiksno! Tel. 065/2019-004, 021/427-277 ([ifra: 30942). www.solisnekretnine.com.

417315 ^EREVI] - ku}a od 80m2 na placu od 3.200m2, pod vo}em i lozom, ukwi`ena, voda, struja... Tel. 063/761-63-64, 021/427277. www.solis-nekretnine.com.

417316 NOVI SAD - Parcele u centru grada za velike tr`ne objekte i hotele i parcele na obodima grada od 10.000m2 do 40.000m2 na auto-putu Novi Sad-Beograd kod „Rodi}a“.

UTU uslovi i kompletna infrastruktura za mega markete.

Tel. 064/2019-322, www.solis-nekretnine.com.

417306 GRA\EVINSKA PARCELA na Somborskom bulevaru, dozvoqena gradwa stambenoposlovne zgrade spratnosti P+3+Pk, cca 1.000m2, za vi{e informacija pozovite... Tel. 064/2003-103 ([ifra: 70310), www.solis-nekretnine.com.

417307 ATRAKTIVNE gra|evinske parcele na Novom bulevaru, kod kasarne „Majevica“, povr{ine 2.500m2, {irina do Bulevara cca 80m, pogodno za vi{e vrsta poslovnih delatnosti.

Tel. 064/2003-103 ([ifra: 70310). www.solisnekretnine.com.

417309 PARCELE na Mi{eluku 6.000m2, mogu}nost parcelacije u osam placeva, dozvoqena gradwa P+1+Pk, porodi~no stanovawe, hitna prodaja! Tel. 065/2019-011. www.solis-nekretnine.com.

417308 PLAC na Stra`ilovu, 5.300m2 sa ku}om od 90m2, dozvoqena gradwa!

Tel. 064/449-1270 ([ifra: 30961), www.solis-nekretnine.com.

417310

IZDAJEM ili prodajem lokal 100 m2 ul. Cara Lazara 48 Novi Sad. Zvati na telefon 063/504-423 od 9 - 16 ~asova 18264 SAJAM - bulevar izdajem povoqno, odli~no razra|en restoran - piceriju, 135m2 sa inventarom, {alterom za prodaju pica i ro{tiqa i razra|enu autoperionicu, dva boksa. Telefoni: 063/161-2873, 064/596-58-74.

18455

IZDAJE se povoqno lokal 100m2 plus 100m2 magacin Partizanska 40. Telefoni: 021/444-206, 063/540-510.

18495 IZDAJEMO luksuzni lokal sa tri kancelarije, oko 170m2, na Bulevaru oslobo|ewa, Novi Sad, kafi}i i kladionice isklu~eni. Telefon 061/633-99-87.

18590 LOKAL, 52m2, centar Novog Sada, pe{a~ka zona, opremqen za butik.

Novogradwa, mesto ekskluzivno. Ukwi`en. Cena povoqna. Telefon 063/89-23168.

18478 IZDAJEM lokal 60m2, ul.

Branimir ]osi}a br. 8.

Telefon 063/505-198.

18145 IZDAJEM lokal 30m2 u pe{a~koj zoni, Svetozara Mileti}a 6, cg, telefon, sanitarni ~vor. Cena povoqna 130Evra. Telefoni: 021/544540, 063/517-290.

18640 IZDAJEM ili prodajem proizvodnu halu u Novom Sadu, 1.600 m2 u dva nivoa na 5.000m2 parcele. Kompletna infrastruktura. Tel. 063/520296, www.solis-nekretnine.com.

417311 IZDAJEM lokal preko puta Spensa, 23m2, pogodan za trafiku, mewa~nicu i sl. 250 evra mese~no! Tel. 063/7315135, 021/6624-325 ([ifra: 80330), www.solisnekretnine.com.

417299 GRBAVICA - Lokal u prizemqu novije zgrade, sa galerijom, ukupno 48m2, lokal pod zakupom, hitna prodaja!

Cena 30.000 evra! Pozovite odmah... Telefoni: 064/2003103 ([ifra: 80184), www.solisnekretnine.com.

417304

PRODAJEM ukwi`enu gara`u, 21m2, u Ulici Kraqevi}a Marka 10. Mo`e i kompenzacija za noviji automobil.

Telefon 064/157-03-04.

18533

31.decembar2010-3.januar2011.

49

Posledwi pozdrav

VODOINSTALATER serviser bu{i sudopere, montira sanitariju, mewa ventile, vr{i odgu{ewa, otklawa curewa, montira ma{ine za prawe sudova.

Telefoni: 63-68-462, 064/1186-330.

18217

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

18426 MA[INSKO odgu{ewe i snimawe IC kamerom kanalizacije, rekonstrukcija kupatilo, vodoinstalaterske usluge i servis. Garancija. Telefon 6393-737, 064/160-47-25.

18638

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta.

Nov~ane pozajmice.

Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16.

16351 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq. Telefoni: 6618-846, 063/8485495.

18151 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3700, kostolac 3650 i su{eni 900.

Telefoni: 066/950-51-67, 062/867-06-30.

18499 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3600 din. Su{eni za centralno grejawe 9000 dinara. Telefoni: 066/950-52-46, 063/835-98-16, 063/835-98-14.

18500 PRODAJEM drva bukvu, bagrem i jasen, Mogu}a usluga rezawa, cepawa, prevoz gratis. Telefon 063/77-19-142, 061/617-22-19.

18582 PRODAJEM TA pe} od 3 kw.

Telefon 064/257-63-40.

18445 POKLONITE sebi za praznike jednu divnu relaks masa`u kod prelepe maserke.

Radno vreme od 10 - 22 ~asova.

Tel. 062/854-16-80.

18644

Simi [ebezu

od Mice.

18705

Posledwi pozdrav

Simi [ebezu

od: sina, snaje i unuka.

18706

KUPUJEM Sony sa lo{om slikom Samsung i druge televizore. Dolazim i ispla}ujem odmah. Proverite, idem i van grada. Telefon 064/9512178.

18574 KUPUJEM ispravne, neispravne kolor televizore!

Dolazak, isplata odmah! Nonstop, Mladen! Telefoni: 421516 i 064/1572514.

16386 NOVIJI KOLOR televizori, sve veli~ine, 20 - 40 E, dostavqam na adresu! Non stop, Mladen! Telefon: 421516, 064/157-2514.

16387

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Posledwi pozdrav

na{oj dragoj

Kejti Malini}

Simi [ebezu

obele`i}emo u subotu, 1. 1. 2011. godine, u 10 sati, na grobqu, u Ravnom Selu.

od brata Laze sa porodicom.

Weni najmiliji: suprug Radislav i sin Lazar.

18707

18709

AUTA kupujem ispravna, neispravna, havarisana, novija, starija na na{im tablicama. Izlazim po pozivu i dobro pla}am. Telefoni: 822-714, 063/708-19-39.

16521 KUPUJEM sve vrste automobila mo`e i havarisana, dolazim po pozivu, pla}am maksimalno odmah. Telefoni: 064/33-77-695, 021/824-611.

17134 PRODAJEM putni~ko vozilo „fiat uno“ 146 A iz 1989. godine. Telefoni: 021/6338818 i 063/524-391.

18232 PRODAJEM lada 110, 2003 god, pre{la 42.500km, zlatno srebrna, o~uvana, gara`irana, prvi vlasnik, 3000e.

Telefoni: 062/1662041, 021/419-094.

18246

PRODAJEM elektri~nu pisa}u ma{inu Oliveti.

Telefoni: 021/6338-818, 063/524-391.

18231 UQNA PUMPA na vazduh sa crevom i pi{toqem za merewe samo 50 E. Telefon: 063/524-090.

18589 PI[TOQ za merewe kompresije za putni~ka vozila, malo kori{}en, 50E. Telefon: 063/524-090.

18591

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zlatni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu.

Telefoni: 063/8-318-180, 021/451-409.

13793

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje o~i{}ene prasi}e, ekstra kvalitet. Dostava na adresu. Povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/539-051, 063/521-559.

18552

PRIRODNI preparat protiv {uqeva, ispitan u nadle`noj ustanovi i li~no proveren, eliminisano za sedam dana. Deda Rado{.

Telefon 037/490-797, 064/24055-49.

18612

POTREBNA ku}na pomo}nica, 45-50 godina, samica bez obaveza, stambeno nezbrinuta da zna dobro da kuva i da vozi auto. Telefon 064/93-66-858.

18439 OVLA[]ENOM auto servisu „Suziki“ potreban automehani~ar sa iskustvom.

Telefon 063/501190 ili 021/633-4482.

18566

Posledwi pozdrav dragom

Posledwi pozdrav stricu

Simi [ebezu

Simi [ebezu

od: Milene, Biqe, Bojane i Bojana [ebez.

od Gorana [ebeza sa porodicom.

18703

18702

Dana 30. 12. 2010. godine preminuo je na{ voqeni

Simo [ebez Obave{tavamo svu rodbinu i prijateqe da je sahrana 31.

12. 2010. godine, u 13 ~asova, na ^enejskom grobqu.

O`alo{}ena porodica [ebez.

18704

50

^ITUQE z POMENI

31.decembar2010-3.januar2011.

Posledwi pozdrav dragom striki

Mnogo nam nedostaje{!

na{em

DNEVNIK

Sa tugom i bolom javqamo svim ro|acima, prijateqima i poznanicima da je u 87. godini preminula na{a draga i voqena majka, baka i prabaka

DVOGODI[WI POMEN

Nevenka Perkovi}

Vladeta \ini}

2. 1. 2009 - 2. 1. 2011.

dipl. ekonomista 1956 - 2001.

Postoji{ i traje{ kroz najlep{e uspomene, koje bolno podse}aju na sve {to smo tvojim odlaskom izgubili.

Danetu Terzi}u

Jela Kova~evi}

Zahvalna deca Slobodan i Milena i supruga Magdalena.

Sahrana je na Novom ledina~kom grobqu, 31. 12. 2010. godine, u 13 ~asova.

18699

Posledwi pozdrav

DVOGODI[WI POMEN

Nevenka Perkovi} S qubavqu i tugom ~uvamo uspomenu na tebe.

Tvoje: }erke Vera i Milica i sestra Qubica sa porodicama.

OG/1

18670

Posledwi pozdrav sestri i tetki

Posledwi pozdrav Wegove Sara i Dana sa porodicom.

Gospode, daj mi snage da prihvatim stvari koje ne mogu da promenim, hrabrost da promenim stvari koje mogu i mudrost da mogu da ih razlikujem.

Tvoji: suprug Milorad i }erka Tawa sa porodicom. dragoj

Posledwi pozdrav

O`alo{}eni: k}erke Milosava i Milena, unuka Dra`ena, unuci Milan, Milo{ i Dragan sa suprugama, praunuci Nikola, Stevan i Andrija, zetovi Slobodan i Stevo.

18688

18690

POMEN

Danetu Terzi}u

Lakiju

Vidi Jovanovi}

dragoj sestri i tetki.

Simi [ebezu

Uvek }e{ nam ostati u se}awu. od kolege i prijateqa Mileta Potrebi}a sa porodicom.

Brat \or|e i bratanica Slavica Ko{uti}.

Sahrana je danas, 31. 12. 2010. godine, u 9.45 ~asova, na Gradskom grobqu.

18679

18668

Tu`nim srcem se opra{tamo od na{eg druga i prijateqa

Posledwi pozdrav na{em dragom kolegi i prijatequ

Daneta Terzi}a

Danetu

18700

od }erke Seke.

Nikola \ure Jona{

od kom{ija iz Suboti~ke 49.

Mr Branka Mu{icki 1928 - 2. 1. 2006.

Posledwi pozdrav voqenom suprugu, ocu i dedi od porodica: Jona{ i Mihajlovi}.

18708

Posledwi deveru

pozdrav

dragom

Uvek te se rado se}amo...

Nikola \ure Jona{

Posledwi pozdrav od porodice Soviq.

Posledwi opro{taj od na{eg Nikole je danas, 31. 12. 2010. godine, u 12 ~asova.

Simi [ebezu

Posledwi pozdrav trka~kom drugu

Porodice: Bokun, Srema~ki, Pavlovi} i Crveni iz Turije.

Porodice Zori} i Grabe`.

18672

18665

18666

18694

18693

Posledwi pozdrav dragom kumu

Sestra Milica, sestri~ina Brana sa porodicom.

Posledwi pozdrav kumu

Pro{le su tri tu`ne godine od kako nas je napustio na{ dragi

Posledwi pozdrav dragom prijatequ

na{em

od Radojke [ebez sa porodicom.

18701

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je na{a draga supruga, majka i baka

od kuma @eqka Muwiza sa porodicom.

2. 1. 2008 - 2. 1. 2011.

Danetu

od wegovih triatlonaca.

Triatlon klub „Dynamic”.

18695

Qubica Miqevi}

Milan Simin

Svetozaru ^olakovi}u

Danetu Terzi}u

od Jele i Vase.

Danetu Slava i Zoran.

Neute{ni, tvoji najmiliji.

919/P

18675

Dana, 2. 1. 2011. godine navr{ava se godina dana od smrti moje sestre

^ETRDESETODNEVNI POMEN na{oj voqenoj i jedinoj supruzi, majci i baki

Vreme ne donosi zaborav, ve} naviku da `ivimo bez tebe, ali u na{im srcima, mislima i pri~ama `ivi{ i `ive}e{.

18673

18664

TU@NO SE]AWE Navr{avaju se 4 godine od kako vi{e nije sa nama

ro|. Stegi} posle kratke i te{ke bolesti preminula u 62. godini.

Sahrana }e se obaviti 3. 1. 2011. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

O`alo{}eni: suprug Borislav, sinovi Bojan i Vedran, snaje Ana i Zvezdana, unuci Filip, Qubomir i Mihajlo, unuke Vedrana i Olga i sestra Dragica.

18686

Ani Batori ro|. Sele{ Svetu misu dajemo u Rimokatoli~koj crkvi „Ime Marijino”- katedrala, u nedequ, 2. 1. 2011. godine, u 11.30 ~asova.

Ne mo`emo te vratiti, niti prazninu u srcu zale~iti, samo te mo`emo zauvek voleti.

Tvoj suprug Jano{, }erka Marta, zet Stjepan i unuka Ana. 18696

Olge Igwatovi} ro|. Stevanovi} Zauvek ostaje u srcu sestre Sowe sa porodicom.

18674

Branislav Vlajkov Bane Vreme koje je pro{lo u~i nas da `ivimo sa bolom i tugom.

Svaki dan je sve bolniji i tu`niji, zauvek }e{ `iveti u na{im srcima i mislima.

Porodice Vlajkov i Pavi}evi}.

18663

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

SE]AWE

Posledwi pozdrav na{oj najboqoj i najdra`oj strini

Navr{ava se 40 dana od kako smo ostali bez po{tovanog kom{ije

Dana, 29. 12. 2010. godine umrla je na{a draga baka

Vidosava Jovanovi} Vida

\ur|inka Jovi} Melanija - Mila Mr|anov 1946 - 2010.

Dana, 23. decembra 2010. godine zauvek nas je napustila na{a voqena sestra Mila. Zauvek }e `iveti u na{em se}awu.

Wene sestre: Radmila i Zorica sa porodicama.

2. 1. 1996 - 2. 1. 2011.

51

31.decembar2010-3.januar2011.

Vidi Jovanovi}

Milorada Bogdanova

Suprug Milenko Jovi} i sin Jovan sa porodicom.

Verica, Slavica, Bane i Mi{ko sa porodicom.

Stanari iz Narodnog fronta 68 - 66.

18659

18658

18611

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 29. 12. 2010. godine, u 82. godini, preminuo na{

^ETRDESETODNEVNI POMEN

^ETRDESETODNEVNI POMEN

Sahrana }e se obaviti 31. 12. 2010. godine, u 11.15 sati, na Gradskom grobqu.

O`alo{}eni: zet Pero, unuk Bogdan i unuka Nata{a sa porodicom.

18656

3. januar 1986 - 3. januar 2011.

GODI[WI POMEN

5. 1. 2010 - 5. 1. 2011.

Pro{lo je najtu`nijih ~etrdeset dana od kada smo izgubili na{u voqenu suprugu, majku, svekrvu, ta{tu i baku

18667

Posledwi prijatequ

pozdrav

na{em

Qubica Nakaradi} Dragoslav Mitrovi} Frange

ro|. Lazi}

Petar Pavkovi}

Milorad Bogdanov Mirjanu Cap

dipl. in`ewer geofizike 4. 10. 1933 - 5. 1. 2010.

ro|. Maksi} Sahrana je 31. 12. 2010. godine, u 10.30 ~asova, na Gradskom grobqu.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }e se pomen odr`ati 4. januara 2011. u 10 sati, na Ka}kom grobqu.

Sin Slobodan, }erke Vesna i Jadranka, snaja Zvezdana, zetovi Dragan i Vlada i unuke Teodora, Emilija, Sne`ana, Sla|ana i Marina.

O`alo{}eni: suprug Dimitrije, sinovi Milan i Marko, snaje Sr|ana i Sandra, }erke Jelena i Biqana, zetovi @eqko i Pera, unuci Dejan, Vladimir, Tibor, unuke Milica, Nikolina, An|ela i Sla|ana.

Supruga Magda, sin Du{an, }erka Marija.

18669

18660

18613

Peri Po~ivaj u miru. Bio si dobar ~ovek.

Prijateqi @ivkovi}i.

18671

Tvoj lik i dobrotu ~uva}emo u na{im srcima.

Ponosni smo {to smo te imali.

Nikada Te ne}emo zaboraviti.

Qubo Nakaradi} S qubavqu i tugom, sinovi: Boro i Milorad sa porodicama.

Tvoja supruga Milanka, sinovi Nikola i Patrik sa porodicama, bra}a Dejan i Danilo sa porodicama i mnogobrojni prijateqi i ro|aci.

18607

18615

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da }emo u subotu, 1. januara 2011. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu, odr`ati ~etrdesetodnevni pomen

Ivani Jakovqevi} 1981 - 2010. diplomirani in`iwer gra|evinarstva - master Ivo na{a, duboka je praznina i tuga u na{im srcima. Ve~no }e{ `iveti u nama. Ponosni i sre}ni {to smo te imali, neka te ~uvaju an|eli.

Tvoji: sestra @eqka, mama Mirjana, baka i tata Viktor.

18623

52

^ITUQE z POMENI

31.decembar2010-3.januar2011.

Dana, 31. 12. 2010. godine navr{ava se godinu dana od kako je preminuo na{ voqeni suprug i otac

SE]AWE

DNEVNIK

SE]AWE Jedanaest godina je u na{im mislima i srcima.

Miloje - Braca Mani}

Qubi{a Mihajlovi}

arh. Nada Xelebxi}

Supruga Milka.

O`alo{}ena supruga i majka Ranka.

18651

16452

18530

PETOGODI[WI POMEN Danas, 31. decembra 2010. godine je pet godina od smrti na{eg voqenog

TU@NO SE]AWE Dana, 4. januara 2011. godine navr{ava se dvadeset godina tuge i bola za prerano izgubqenim sinom

Weni: Aca, Jelica, Borko i Bogdan.

18654 18653

SE]AWE

Vera Nastovski

Vojina Navalu{i}a

1. 1. 2003 - 1. 1. 2011.

Mila na{a, `ivi{ u na{im srcima, uvek voqena i nikad zaboravqena.

Hvala mu za qubav i dobrotu.

Porodica.

18647

Vole te: mama i sestra sa porodicom.

POMEN

TU@NO SE]AWE

1. 1. 2005 - 1. 1. 2011.

Sava Zari}

Xuwa Miron Rus

iz Beo~ina

14. 10. 1990 - 2010.

Svetozar Josi} iz Vilova Trenutak je bio presudan da prerano zaustavi tvoj `ivot a nama ostavi veliku bol i prazninu.

Vreme prolazi, ali tuga i bol ostaju u nama. Ve~no }e{ `iveti u na{im srcima.

Tvoji najmiliji: supruga Vera, k}erka Qubica, sin Milo{, unuke Ivana i Awa i unuk Igor.

Supruga Lenka sa decom.

Posledwi pozdrav kumu

Ve~no o`alo{}eni: mama Milanka, tata Du{an i sestra Nena sa porodicom.

18610

18602

POMEN

Xuwa Melanija S qubavqu i tugom uspomenu na Vas ~uvaju Va{i: Irina, Joakim, Tawa i Sa{a ^ovs.

od kumova: Marije i Nenada Muwiza sa decom.

GODI[WI POMEN

1988 - 2006.

18517

Milene \isalov a 40 dana od smrti oca

Nikola Radovi} Me|u nama niste vi{e, an|eli Vas odvedo{e, al }ete uvek biti s nama u srcu i mislima.

Neka Vas u ti{ini vje~nog mira prati na{a qubav ja~a od zaborava, ~uvaju Va{i o~evi i Gospod Bog. Va{e mame: @eqka Su{a i Sofija Radovi}.

Dragi na{i roditeqi, neka vam Gospod podari rajsko naseqe, zaslu`ili ste to.

18462

18564

2000 - 2010.

Svojoj dragoj majci.

Wen sin Miodrag.

18617

18453

Vladimira \isalova iz Turije

Va{i: Branka, Bogdanka, Jovica, Vladimir i Nade`da.

SE]AWE

Dana, 2. 1. 2011. godine navr{ava se deset godina od kada nas je napustio na{ suprug, otac, deda i tast

Tvoji: Julkica, Bojan i Vuka{in.

Pro{lo je 40 tu`nih dana od kad nas je napustila na{a

Supruga Katica i }erke Milanka i Zorica sa porodicama.

POMEN ^etiri godine su pro{le od smrti na{e mame

POMEN

@arka \uki}

Istina je te{ka, tuga velika, re~i je malo a bola mnogo.

S ponosom te spomiwemo s qubavqu u srcima ~uvamo i s tugom bez tebe `ivimo.

18646

Dana, 3. 1. 2011. godine navr{ava se tu`na godina od kada nije sa nama na{a draga

POMEN

Uvek si u mislima svojih najdra`ih.

Branka Su{a

18616

Nikola Bugarski

1916 - 2006.

1987 - 2006.

POMEN

ro|. Hardi 6. 11. 1995 - 2010.

Danetu

SE]AWE

18522

PET GODINA je 2. januara deco mila

Bol i prazninu koju si ostavio u na{im srcima ni{ta ne mo`e ubla`iti. Sa svakom Novom godinom postaju ja~i i dubqi.

Uvek }e te voleti: mama Slavica, tata Bo`idar i seka Dragica sa porodicom.

31. 12. 2006 - 31. 12. 2010.

iz ^uruga

1. 1. 2007 - 1. 1. 2011.

Tvoji: supruga, }erke, zet, unuka i unuci.

18627

Aleksandrom Ivkovim Brati}em

18645

POMEN nikada pre`aqenom sinu, bratu i ujaku

Milo{u Pavlovi}u

Uvek }emo te se se}ati i voleti.

An|eli neka vas ~uvaju.

Milorad Pejin Batica

Slavoquba Maksimovi}a Coleta

18648

1995 - 2010.

dipl. in`. ma{instva Po~ivaj u miru sa na{im sinovima \or|em i Pavlom.

ro|. Teofanovi}

Oprostili smo se od voqenog

Ratomir Mihajlovi}

Malo je re~i koje mogu opisati koliko mi nedostaje{. Sa ponosom te spomiwem, sa qubavqu ~uvam od zaborava i sa tugom u srcu `ivim bez tebe.

Nedostaje{.

S qubavqu, porodica.

PETOGODI[WI POMEN

4. 1. 2006 - 4. 1. 2011.

Vojislavu Sto{i}u

3. 1. 2009 - 3. 1. 2011.

O`alo{}ena: supruga Mirjana i sinovi Darko i Sa{a.

SEDMOGODI[WI POMEN

4. 1. 2001 - 4. 1. 2011.

POMEN

Panta Nenadovi} 3. 1. 2005 - 3. 1. 2011.

Dobrivoj Papi} Bata

Radovan Stojanovi}

iz Novog Sada Pro{la je jo{ jedna godina, ali ni jedan dan nije pro{ao da se nismo setili tebe.

Ivana Jakovqevi} Vukosava Erdeqan O`alo{}eni: brat Borivoj, snajka Anica i bratanica Vukica sa porodicom.

18657

Svaki dan bez tebe, tvoje lepote, tvog osmeha i vedrog duha je stra{na praznina.

Osta}e{ srcima.

zauvek

u

na{im

Tvoji: Beba, Sowa i Aleksandar.

Tvoji: teta, te~a, Nata{a, Igor i Jovana.

18652

Gombo{ I{tvan - Zolika Bile su mi sme{ne tvoje re~i volim te najlep{a, najboqa, sve naj, jedina qubavi moja. Sada ih se rado se}am jer `ivi{ u mojoj du{i, mom srcu, mojim mislima i molitvama.

Dragi na{, ve} dugih deset godina `ivi{ u na{im uspomenama, a ne pro|e ni jedan dan da te se ne setimo i da ne spomenemo tvoje ime.

S qubavqu, porodica.

S tugom, tvoji najmiliji.

Puno te voli tvoja supruga Zorica.

18599

18441

18583

18557

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

SE]AWE Sa iskrenim po{tovawem i zahvalno{}u ve~no pamtimo na{u sestru, baku i majku.

IN MEMORIAM Danas, 31. 12. 2010. navr{ava se deset godina od kada je preminuo moj dragi suprug, otac, svekar i na{ deda

TROGODI[WI POMEN I ovaj do~ek Nove godine }e nas setiti na dan kada smo te zauvek izgubili.

31.decembar2010-3.januar2011.

SE]AWE

JEDNOGODI[WI POMEN

na

Mariju Fabijani} Julka Bo`i}

2009 - 2010.

2. 1. 2000 - 2. 1. 2011. iz Sremskih Karlovaca

Sestro moja, milena moja, hvala ti {to si imala puno qubavi za mene. Stalno si u mojim mislima, srcu i du{i, koji su pritisnuti velikom tugom {to te vi{e nema.

dr Bo`idar Mitra{inovi}

Sestra Zora Muti}, unuke Olivera Polin i Branka Zemunski sa svojim porodicama i sin Du{an Mi}i}.

@ivko Ivkov iz Mo{orina

Sa qubavqu, po{tovawem i tugom porodica.

18544

18505

SE]AWE

Vreme ne mo`e prazninu i bol.

da

le~i

53

JEDNOGODI[WI POMEN

Qubi{i Mihajlovi}u Po dobru }emo te pamtiti, sa ponosom spomiwati i u na{im srcima zauvek nositi.

Qubi{i Mihajlovi}u Postoji{ dok `ivim.

Tvoji najmiliji.

Tvoja sestra Slavica.

Tvoja sestra Milica Jenei sa porodicom.

Tvoja sestra Qubica Gostoji} sa porodicom.

18592

18504

18531

18532

SE]AWE

POMEN Godinu dana `ivimo bez na{eg Pi{te.

31. 12. 1999 - 31. 12. 2010.

POMEN Dana, 2. 1. 2011. godine navr{ava se nedequ dana od kako je preminuo na{ dragi

Dara Luki} iz Ba~kog Gra~aca 4. 1. 2001 - 4. 1. 2011.

Pavle Lazi}

Povazai I{tvan

Ve~no }e{ biti u na{iom srcima i mislima.

^uvamo te u srcu i mislima.

Sava Gavari}

29. 12. 2009 - 29. 12. 2010.

Tvoji najmiliji.

]erka Nada i unuka Sa{ka.

18536

18540

Proteklo je dvadeset godina od preranog rastanka sa na{im

Sa tugom smo se oprostili od na{eg prijateqa

Ivanom Radowi}em Pingom

Save Gavari}a

maturantom Karlova~ke gimnazije

Postoje lepi tragovi koji se ne bri{u i se}awa koja ne blede.

Trajnu uspomenu ~uva Fond „Ivan Radowi}�

Karlova~ke gimnazije.

Prija Julijana Frank i porodica Trifuwagi}.

18351

18594

Prvog januara navr{ava se dvadeset godina otkako smo zauvek ostali bez na{eg jedinog

Ivana

u~iteq u penziji

Ve~ni plamen Tvoje dobrote, plemenitosti i qubavi koju si nam podario obasjava nas u tami na{eg bola i tuge.

S qubavqu, tvoje: Ilona, Agika i ^ila.

Toga dana poseti}emo wegov grob. U na{im srcima i mislima ~uvamo te od zaborava.

Porodica.

18601

18593

GODI[WI POMEN

Mojoj voqenoj majci

Aleksandru [qivi}u

Zagi Ze~evi}

obele`i}emo u subotu, 1. 1. 2011. godine, u 11.30 ~asova, na Alma{kom grobqu u prisustvu rodbine i prijateqa.

I uvek }e moja du{a biti ispuwena tobom, uvek }e sve moje misli i `eqe biti upu}ene tebi.

O`alo{}ena supruga sa decom i unukama.

Voli te tvoja jedinica Vesna.

18598

18586

Dana 1. januara 2011. godine navr{i}e se tu`na godina od smrti dragog nam

U nedequ, 2. 1. 2011. godine, u 11 sati, obele`i}emo ~etrdeset dana od smrti na{e voqene

Petra Umi}evi}a

Zagorke V. Ze~evi}

10. 4. 1938 - 1. 1. 2010.

Marija i Miroslav Radowi}.

Sa qubavqu i po{tovawem ~uvamo uspomenu na tebe.

Tvoji najmiliji.

Tvoje postojawe je na{a snaga, Tvoje ime na{ ponos i biser, a Tvoj odlazak na{a velika rana. Hvala ti {to sa ponosom mo`emo re}i da smo Tvoji voqeni. ]erka Vesna, zet Damir i unuci Predrag i Igor.

18116

18585

[ESTOGODI[WI POMEN

Sa neizmernom tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 74. godini u Geteborgu - [vedska prestalo da kuca srce na{eg dragog

GODI[WI POMEN Dana, 4. 1. 2011. godine navr{ava se godina od kako nije sa nama na{ voqeni suprug i otac

Ivan Na}uk

Dragomira Mileti}a Dragana

18350

4. 7. 1972 - 2. 1. 2005.

dr Branislav Popov

Ostala je velika praznina i dobrota koja se pamti.

O`alo{}eni tvoji: mama, tata i sestra.

18575

Ve~no }e te nositi u srcu: supruga Etel sa porodicom, sestre Milijana, Vera Cvetkovi} i Radmila Baji} sa porodicom, bra}a Sre}ko i Milo{ sa porodicom.

Sa beskrajnom qubavqu, ponosom i neizmernom tugom ~uvamo uspomenu na tebe.

18579

18558

Tvoje: Dragica, Sowa i Tawa.

54

TV PROGRAM

31.decembar2010-3.januar2011.

DNEVNIK

SATELITSKA TELEVIZIJA

PETAK, 31. DECEMBAR 2010.

06.30 08.30 09.05 09.30 10.05 10.30 10.35 11.30 12.00 12.10 13.35 14.00 14.05 14.30 15.10 16.48 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.05 21.00 22.00 23.00 00.30 01.45 02.40 06.00 07.25

Jutarwi program Fortepiano Magna aura Bajko kviz Duni vetre Plej gejms [tikla papu~a Kuhiwica Vesti Iz na{eg sokaka Dokolica Vesti TV bajt Magna aura Kraq u Havani, film Desilo se TV Dnevnik Tajna hrane: [ampawac Kuhiwica Razglednice TV Dnevnik Eksografija, zabavni program Bend „Ravnica“ Imam jednu `equ Novogodi{wi koncert „Crvene jabuke“ u Staroj Pazovi, prenos Novogodi{wi sokak Koncert Harisa Yinovi}a Koncert \or|a Bala{evi}a Koncert Sa{e Petrovi}a Koncert Nede Ukraden

Ema Viklund

Taksi 4

Uloge: Frederik Difental, Ema Viklund Re`ija: @erar Krav~ik (RTS 1, 00.40) 06.05 08.00 09.00 12.00 12.15 12.35 14.08 15.00 15.07 16.05 17.25 18.58 19.30 20.02 20.57 21.52 00.40 02.09 04.05 05.45

Jutarwi program Jutarwi dnevnik @ikina {arenica Dnevnik [ta radite, bre Hajde da se volimo, film Bela la|a Vesti Miris ki{e na Balkanu Beogradska hronika @ikina dinastija, film Slagalica, kviz Dnevnik Miris ki{e na Balkanu Selo gori a baba se ~e{qa Novogodi{wi program Taksi 4, film Devet, film Miris ki{e na Balkanu Sowa [kori}: ^arobna no}

06.02 07.03 07.17 08.50 07.45

Koncert za dobro jutro U zdravom telu Kuvati srcem: Nova godina Trezor Tri majstora: Miroslav, Cune, Tozovac Cigani qubit kowe Trezor Novogodi{wa pri~a Ansambl ruske armije „Aleksandrov“ Novogodi{we ~estitke Novogodi{wi kalendar Halo, Beograd zove Ala je lep ovaj svet Tajne novogodi{wih praznika Sva{tara Du{ka Radovi}a Novogodi{we ludorije Finska Aladin, film Finska Kocka {e}era Zvon~ica i izgubqeno blago, film Finska Novogodi{wi datum Ku}a u preriji, film Koncert Biqane Krsti} Doru~ak kod Tifanija, film Praznik u Rimu, film Novogodi{wa ~estitka Sabrina, film Igrale se delije, na sred zemqe Srbije Ciganski simfonijski orkestar „Sto violina iz Budimpe{te“ 105 godina KUD Abra{evi} Sve u petnaest: @eqko Joksimovi}

Koncert \or|a Bala{evi}a (RTV 1, 02.40)

06.30 Kuhiwica (ma|) 07.00 Hajde sa mnom u obdani{te 07.15 Najlep{e bajke sveta: Bo`i}ni an|eo 08.00 Najlep{e bajke sveta: Krcko Ora{~i} 08.50 Petkazawe 10.05 Svjetionik (hrv) 10.35 Tek ro|eni 12.30 Vesti (ma|) 12.40 Poslovni uspeh (ma|. sa titl. na srp.)

13.15 Sudija Falkone 14.15 Portreti vojvo|anskih umetnika narodne muzike 14.45 Bajko kviz 15.15 Dobro ve~e Vojvodino (rus) 16.45 Duhovka (slov) 17.15 Verska emisija (slov) 17.45 TV Dnevnik (hrv) 18.00 TV Dnevnik (slov) 18.15 TV Dnevnik (rus) 18.30 TV Dnevnik (rum) 18.45 TV Dnevnik (rom) 19.00 TV Dnevnik (ma|) 19.25 Sportske vesti (ma|) 19.30 Muzi~ki intermeco - ma|arska muzika 19.40 De~ji program (slov) 20.00 Novogodi{wi program (kola`ni–muzi~ki) na jezicima nacionalnih zajednica u Vojvodini 01.15 Draga Lili, film 03.45 Slatki pozdrav qubavi, film 07.05 Iz dubine mora

06.00 Muzi~ko svitawe 07.30 Glas Amerike 08.00 Jutarwi novogodi{wi program 08.30 Info vesti 09.00 U ogledalu 09.20 Tin in 09.30 Info vesti 10.00 Qubav na prodaju 11.00 Lice s naslovnice 11.45 Vju 12.00 Zdravqe je lek 12.30 Tin in 12.40 Bila jednom jedna nedeqa 13.00 Sve {to mi pripada 14.00 Beli luk i papri~ica 14.30 Art-boks 15.30 Vojvo|anske vesti 16.00 U ogledalu 17.00 Baldini i Simoni 17.30 Vojvo|anske vesti 18.00 Qubav na prodaju 19.00 Na{ gost-kontakt emisija 20.00 Vojvo|anske vesti 20.30 Bez cenzure 21.30 Novogodi{wi program 22.30 Filmski program 00.15 Glas Amerike

08.32 09.02 10.01 10.50 11.29 11.30 11.35 12.05 12.19 12.30 13.00 13.34 14.00 15.30 15.42 16.00 17.00 17.30 18.00 19.16 20.06 22.02 00.00 00.07 01.56 02.54 03.45 05.20

11.00 13.30 14.15 15.30 17.00 17.15 18.00 19.00 20.00 21.00 00.00 00.30

Premijer liga: Vigan – Arsenal Pregled Evrolige Pregled Premijer lige Pregled Dejvis kup Premijer liga, vesti Novogodi{wi miks Novogodi{wi fudbal mondijal magazin Ful Tilt poker Novogodi{wi miks NBA: Boston – Wu Orleans Novogodi{wi miks Novogodi{wi TVS

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

06.00 Radijsko dizawe 07.00 TV dizawe 10.00 Vesti za osobe o{te}enog sluha 10.35 Kviz: Super genije 11.00 Bi-Bi-Si na B92: Otka~ena istorija 11.30 Top {op 12.00 Film: Gordost i predrasuda 14.00 Film: [erlok Holms: Znak |avola 16.00 Vesti B92 16.35 Sportski pregled 16.50 100 truba, muzi~ki program 18.00 Kviz: Super genije 18.30 Vesti B92 19.15 Pingvini sa Madagaskara 19.35 Sun|er Bob Kockalone 20.30 Film: Povratak u Oz 1.deo 22.00 MTV Hitorama 00.05 Kabare Radeta Marjanovi}a 01.00 Film: 16 blokova 02.45 Koncert: Zvonko Bogdan 03.45 Koncert: Vlada Divqan 05.25 100 truba 06.20 Kviz: Super genije (VIP)

Brus Vilis

16 blokova Uloge: Brus Vilis, Mos Def, Dejvid Mors Re`ija: Ri~ard Doner (B92, 01.00)

06.55 10.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 20.00 21.00 02.00 04.00 06.00

Dobro jutro Film: Kamionyije Zabrawena qubav Policijska stanica Koncert Seke Aleksi} More qubavi Valentina Nova godina sa Jelenom Ba~i} Alimpi} Farma - Narod pita Kursayije Grandovo narodno veseqe Film: Ekstra lo{i Film: Bez povratka Farma - Narod pita

Grandovo narodno veseqe (Pink, 21.00)

06.30 07.00 07.15 08.10 09.00 10.00 11.00 11.30 14.00 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 20.10 21.00 22.00 00.00 00.05 02.15 02.30

Eksploziv Ekskluziv Elenin duh Cena sre}e Tri Hil Gumu{ Survajver-bez cenzure Film: Bilo jednom u Kini 3 Elenin duh Kada li{}e pada ^ari Survajver Ekskluziv Vesti Eksploziv Gumu{ Kada li{}e pada Novogodi{wa paklena kuhiwa Novogodi{we ve~e sa Ivanom Ivanovi}em Novogodi{wa ~estitka Film: Qudi u crnom Ekskluziv Survajver-bez cenzure

07.15 07.30 07.45 09.00 09.50 11.30 12.55 13.40 14.35

Bumba, crtani Graditeq Bob, crtani Roari, crtani Slomqeno srce Gumus Asi IN Zauvek zaqubqeni Slomqeno srce

15.33 17.06 17.18 17.30 18.00 19.30 20.00

Yeni Mekarti

Santa Bejbi Meri Klas privremeno zamrzne svoju uspe{nu karijeru u Wujorku i vrati se ku}i kako bi nakon o~evog infarkta vodila wegov posao.

Ali, wen je dom tajna dolina, a wen otac je Deda Mraz!

Uloge: Yeni Mekarti, Yory Vent, Ivan Sergej, Tobajas Meler Re`ija: Ron Andervud (Hepi, 16.00) 05.30 08.00 08.10 08.30 08.50 09.05 09.15 09.45 10.00 10.30 11.00 11.20 11.30 12.00 13.40 13.55 14.00 15.30 16.15 16.00 17.55 18.25 18.30 19.00 21.00 22.00 23.00 01.00 03.00 05.00

Jutarwi program Nodi Mala princeza Sa Bo u avanturu Pokojo Zdravo, Kiti Kliford Tele{op Avanture malog Pere Iks Bakugan Vinks Sirene Frenklinov magi~ni Bo`i} Tele{op Vesti Parovi, u`ivo Jelena Tele{op Film: Santa Bejbi Telemaster Ne mo`e da {kodi Parovi, u`ivo Santa Junior Parovi, u`ivo Luda ku}a Parovi, u`ivo Film: Irvasov let Film Parovi, u`ivo

09.05 09.30 10.10 11.00 11.05 12.15 13.00 13.02 14.30 15.02 15.50 16.05 17.02 18.30 19.00 21.00 21.10 22.00 22.10 23.00 23.10 00.00 00.01 01.00 03.15

Jagodica Bobica Top {op Rej~el Rej Info Qubav u zale|u Milica2 Info Otvoreni studio Simpsonovi Biografije apostola Otvoreni studio Qubav u zale|u ^arolije – ^ar na dar Milica2, specijal Film: Ivkova slava Paramonta`a Ba{ {ou, 1. deo Paramonta`a Ba{ {ou, 2. deo Paramonta`a Ba{ {ou, 3. deo Novogodi{wa ~estitka Bumerang Film: Ja, robot Film

07.00 09.05 10.15 11.05 11.15 12.00 12.16 12.30 13.20 14.15 14.44

21.10 00.40 02.15 Ketrin Zita-Yons

Legenda o Zorou

Nekoliko godina nakon prethodne pustolovine Alehandro i Elena `ive u braku i imaju desetogodi{wega sina Hoakina...

Uloge: Antonio Banderas, Ketrin Zita-Yons, Alberto Rehes Re`ija: Martin Kembel (Nova, 20.05) 15.30 16.30 18.25 19.15 20.05 22.05 00.15 04.30

Najboqe godine Gumus IN Dnevnik Legenda o Zorou, film Nova u Drago{ju S Novom u Novu Smrtonosne ma{ine, film

08.00 09.00 10.00 10.30 11.00

Kwiga o yungli Mali Tarzan Vuk i sedam jari}a Putuju}e pri~e 5 Kako se pripremiti za prvog unuka Bik koji sedi Putuju}e pri~e 4 Put oko sveta za 80 dana Neki drugi ~ovek Neplanirano ven~awe Destinacija seks Gojine utvare Tamo gde je istina

03.15 03.55 05.00

Dobro jutro, Hrvatska Lugarnica ^udom pre`iveli Kod Ane Opra {ou Dnevnik TV kalendar More qubavi Hitna slu`ba Garavu{e [etwa gradom: Taj divni Be~, dok. serija Ko peva zlo ne misli, film Kod Ane Dnevnik plavu{e Iza ekrana [i{mi{, prenos iz HNK Dnevnik [i{mi{, prenos iz HNK (nastavak) ^ekamo Novu godinu Lepom na{om, novogodi{wa emisija Tina Tarner - U`ivo iz Amsterdama 2009.

Hitna slu`ba Roj Orbison: Crno-bela no} [etwa gradom

Oliver Dragojevi}

13.30 15.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

10.15 Neustra{ivi Spirit, film 11.40 Spejs Yem, film 13.05 Velika pandina avantura, film 14.35 Rent-a-Kid, film 16.15 Faca poput Majka, film 18.00 Ekskluziv Tabloid 18.30 RTL Danas 19.05 U dobru i zlu 20.00 Samac, film 21.35 Mala stvar zvana ubistvo, film 23.15 TBF Perpetum Fritule lajf Mo~vara, koncert 00.45 Biloks bluz, film 02.30 Svedok, film

^ekamo Novu godinu Zabavni program HRT-a }e prenositi doga|awa s trgova u Zagrebu, Osijeku, Splitu i Rijeci. Na gradskim pozornicama nastupa}e: Oliver Dragojevi}, Marijan Ban, Ivana Ba~i}, Luka Ni`eti}, „Aerodrom”, \ani Stipani~ev, Renata Sabqak, „Let 3”, „Neno Belan i Fiumensi”, Tambura{i sastav „Lira”, @eqko Lon~ari}-@ec i mnogi drugi...

(HRT 1, 21.10)

07.55 08.25 08.50 09.20 09.35 10.00 11.00 11.30 12.30 13.55 15.00 15.25 15.50 16.10 17.10 19.15 19.50 20.05 22.10 23.32 23.45 01.15 02.45 04.30

Mala TV Lagodan `ivot Zeka i Kodija Jelenko Aladinove pustolovine Crno proro~anstvo Pse}i Bo`i} Eugenio, crtani Pustolovine Sare Yejn Gepardice: Jedan svet, film Roj Orbison: Crno-bela no} Yoni Bravo Hana Montana Dva i po mu{karca Il Divo – U`ivo iz Barselone, snimak EL Dorado, film Baza Deda Mraza, {ou za decu Hit dana Dobra godina, film Borat, film Dnevnik plavu{e Mrak film 4, film ^uvar, film Tomi, film Dobra godina, film

Yudi Dejvis

Mala stvar zvana ubistvo Uloge: Yudi Dejvis, Yonatan Yekson, Sintija Stivenson Re`ija: Ri~ard Benyamin (RTL, 21.35) 09.00 09.30 10.20 10.30 11.00 11.10 12.00 12.59 13.10 14.00 15.00 15.10 16.00 17.30 19.00 19.30 20.00 00.55

Hrana i vino Prepoznaj Evropu Agro dan Ogledalo vlasti Objektiv Nemi svedok [esto pitawe Kursna lista Izme|u redova Hrana i vino Objektiv Put za Ejvonli Ubistva u Midsamerm Muzi~ki miris Mediterana Objektiv Na severu gori vatra Novogodi{wi program Film: U potrazi za Nedo|ijom

06.30 Posledwi put kada sam video Pariz 10.30 @ene fudbalera 11.30 Hari i Hendersonovi 13.10 Jednooki Yek 16.00 Hari i Hendersonovi 17.00 Trava 19.00 Zna~i li to da smo u braku?

21.00 Zemqa 2 22.00 Kod koga je crna kutija?

00.00 Tri pametwakovi}a 02.00 ^ast silnika 04.00 Stari dobri Petak

04.00 06.00 08.00 10.10 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Pekar [e}er i za~in Reka Pre i posle U`asno velika avantura Dim Va{ingtonski taksi Zavera senki Ulice Malibua Pekar Povratak ku}i 2.

Uvek zauvek

TV PROGRAM

DNEVNIK

31.decembar2010-3.januar2011.

SATELITSKA TELEVIZIJA

SUBOTA, 1. JANUAR 2011.

08.00 09.20 09.48 10.10 10.25 12.00 12.10 13.05 14.00 15.00 15.10 17.00 17.22 17.30 19.00 19.30 20.15 21.00 22.00 22.30 23.30 01.00

Sinbad iza maglene zavese Trolovi Novogodi{wi zvrk Hajde sa mnom u obdani{te Stari Bob, film Vesti Izbor iz novogodi{weg programa Bend „Ravanica“ Gruvawe - Novogodi{wa Vesti Strani koncert TV Dnevnik Tajna hrane: Kesten Ploviti srcem, film Pregled godine 2010.

TV Dnevnik „Frajle“ – novogodi{wi {ou Koncert „Amaro del“ Vojvo|anski dnevnik Koncert Tambura{kog orkestra - Tamburica fest ]ao, pajacu, film Koncert godine 2010.

06.00 08.00 08.15 09.00 09.05 11.00 12.25 13.00 13.15 13.30 15.00 15.10 16.00 17.25 19.00 19.30 20.05 21.05 22.55 01.00 02.00 03.30 05.00 05.48

06.15 07.10 07.40 08.35 08.45 09.35 09.40 11.00 11.15 13.35

„Frajle” novogodi{wi {ou (RTV 1, 20.15)

08.05 10.35 12.35 13.30 19.00 19.25 19.30 20.00

22.00 22.30 01.50

Draga Lili, film Izlog strasti Kuhiwica (ma|) Novogodi{wi program (kola`ni–muzi~ki) na jezicima nacionalnih zajednica u Vojvodini TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Kuhiwica (ma|) Bo`i}ni i novogodi{wi koncert narodne i zabavne muzike (Dobro ve~e, Vojvodino, na ma|arskom) Izvorna ma|arska narodna muzika Slatki pozdrav qubavi, film Novogodi{wi program (kola`ni–muzi~ki) na jezicima nacionalnih zajednica u Vojvodini

16.00 16.45 17.30 18.00

Vesti Jutarwi dnevnik Jutarwi program Vesti @ikina {arenica Film Program za decu Dnevnik Sport plus Film Vesti Selo gori a baba se ~e{qa Reporta`a Film Slagalica, kviz Dnevnik Selo gori a baba se ~e{qa Film Film: Sumrak Selo gori a baba se ~e{qa Film Film Reporta`a Verski kalendar

Kafanski urnebes Srpska truba Zabavni program Voleti muziku Klackalica Novogodi{wi kalendar Film Tajne novogodi{wih praznika Novogodi{wi koncert Be~ke filharmonije, prenoc Ski skokovi: Novogodi{wa turneja „^etiri skakaonice” (Garmi{-Partenkirhen), prenos Koncert Severine Vu~kovi} Finska Srpska ekspedicija na Himalajima Novogodi{wi ekoglobal

Ski-skokovi: „^etiri skakaonice”

Ketrin Zita-Yons

^ikago

Velma Keli je ubila mu`a i sestru, kada ih je zatekla u krevetu. Roksi Hart je ubila qubavnika, kada je shvatila da ne}e pomo}i da postane zvezda. U ^ikagu, 1920-ih godina, ovakve stvari de{avaju se stalno i svakoga dana...

Uloge: Rene Zelveger, Ketrin Zita-Yons, Ri~ard Gir Re`ija: Rob Mar{al (B92, 22.00) 06.40 Bi-Bi-Si na B92: Otka~ena istorija 07.10 Film: Orlovi rano lete 08.40 Trnav~evi}i u divqini 09.05 Film: Bo`i} Deka 10.30 Film: Povratak u Oz 1.deo 12.00 Ulica otvorenog srca 14.00 Popodne 16.00 Vesti B92 16.35 Film: 16 blokova 18.30 Vesti B92 19.05 Pingvini sa Madagaskara 19.35 Sun|er Bob Kockalone 20.30 Film: Povratak u Oz 2.deo 22.00 Film: ^ikago 00.05 Film: Mi nismo an|eli 01.55 Popodne 03.35 Ulica otvorenog srca 05.35 Film: Bo`i} Deka

08 00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00 03.00 05.00

Film: Zlatna pra}ka Grandovo narodno veseqe Film: Ppravi surferi Grandovo narodno veseqe Film: Transformersi Magazin in Nova godina sa Leom Ki{ Sve za qubav Film: Savr{eni stranac @eqko Samaryi} {ou Film: Ne mo`e{ pobe}i Sve za qubav

Najboqi ski-skaka~i danas su u Garmi{ Partenhkirhenu i u direktnom prenosu. Komentatori: Du{ko Kora} i Radoslav Simi} (RTS 2, 13.35) 18.30 18.35 19.05 20.00 20.40 21.30 22.30 23.30 00.30

06.00 07.30 08.10 09.00 10.30 11.00 13.00 14.00 14.25 14.50 15.00 15.30 16.00 16.30 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.00 21.30 22.00 22.30 00.30

Muzi~ko svitawe Glas Amerike Beli luk i papri~ica Moje dete Travel Filmski program Bez cenzure Prostor Hedonist Bila jednom jedna nedeqa Tojotin svet prirode Vojvo|anske vesti Zdravqe je lek Razgoli}eni Vojvo|anske vesti An|elo,an|eo ~uvar Razgovori o zdravqu Vojvo|anske vesti Novogodi{wi program Halo predsedni~e Novogodi{wi program Vojvo|anske vesti Novogodi{wi program Filmski program maraton

02.00 02.50 03.45 04.45 05.25

Festival nauke Stranac u Beogradu Koncert Biqane Krsti} Kroz godinu Godina na filmu 2010 Koncert @eqka Joksimovi}a Novogodi{wi bunt Koncert Parnog vaqka Ski skokovi: novogodi{wa turneja „~etiri skakaonice“ (Garmi{-Partenkirhen) Koncert Biqane Krsti} Konfu~ije-kineski cirkus Koncert @eqka Joksimovi}a Kroz godinu Godina na filmu 2010

08.00 Hopman kup: Belgija–Australija 13.45 Premijer liga: VBA – Man~ester junajted 16.00 Premijer liga: Totenhem–Fulam 18.30 Premijer liga: Birmingem–Arsenal 20.30 Pravi NBA 21.00 Premijer liga: Liverpul–Bolton 22.45 NBA akcija 23.10 Zimski klasicik: Pitsburg–Va{ington 01.00 Uskijavawe 01.30 Hopman kup: Belgija – Australija

Marija [erifovi}

Magazin in Gosti u novogodi{wem izdawu emisije su: Marija [erifovi}, Nemawa Stevanovi}, Ogwen Amiyi}, Slavko Beleslin, Aleksandar Sre}kovi}-Kubura, Seka Aleksi}, Ana Nikoli}, Cakana.

Voditeqka: Sawa Marinkovi} (Pink, 18.00)

10.00 Survajver-povratak u civilizaciju 09.15 Film: Polarni ekspres 11.00 Suvajver 13.00 Film: Qudi u crnom 15.00 Paklena kuhiwa 16.00 Film: @ikina `enidba 18.00 Vesti 18.15 Novogodi{we ve~e sa Ivanom Ivanovi}em 20.05 Film: Pad crnog jastreba 22.40 Film: Qudi u crnom 2 00.30 Survajver-bez cenzure

55

06.00 08.00 09.00 09.35 09.45 10.00 11.30 11.50 12.10 12.30 13.25 13.40 13.55 15.30 16.15 16.30 17.55 18.30 19.00 20.00 22.00 23.00 23.45 02.00 03.00 04.30

07.00 08.00 08.30 09.30 11.00 12.00 14.00 14.10 15.00 17.00 17.10 18.00 18.30 19.00 22.45 01.00

Santa Bejbi Frenklinov magi~ni Bo`i} Nodi Zdravo, Kiti Tele{op Uhvati Deda Mraza Vinks Sirene Bakugan Barbi Presovawe Tele{op Parovi, u`ivo Beverli Hils, 90210.

Tele{op Sve {to `elim za Bo`i} Telemaster VIP Taksi Beverli Hils, 90210.

Parovi, emisija Iznajmi zvezdu Zadr`i dah Parovi, u`ivo Beverli Hils, 90210.

Parovi emisija VIP Taksi

Crtani film Ulovi trofej ^arolija, 1. polufinale Film: Ledeno doba - Otapawe ^arolije, ~ar na dar Film: Ja, robot Paramonta`a Ba{ {ou, 1. deo Film: Se}a{ li se Doli Bel Paramonta`a Ba{ {ou, 2. deo Vesti Milica na kvadrat Film: Titanik Koncert: Zdravo ^oli} Film: Panov lavirint

08.00 08.15 08.40 08.55 09.20

Timi Tim, crtani Vinks, crtani ^ugington, crtani Ben ten, crtani Sinbadovo zlatno putovawe, film 11.05 Madelin, film

An|elina Yoli

U tu|oj ko`i Specijalna agentkiwa Ileana Skot dobija slu~aj serijskog ubice koji svojim `rtvama ne oduzima samo `ivote, on preuzima i wihov identitet. Ubica je u begu, skriva se i ubija po celoj Severnoj Americi...

Uloge: An|elina Yoli, Itan Hovk, Kifer Saterlend, Olivie Martinez Re`ija: D. Y. Karuzo (Nova, 21.40) 12.40 14.55 17.00 17.10

03.10

Kapetan Kuka, film Legenda o Zorou, film Vesti Nova u Drago{ju, novogodi{wa emisija Dnevnik Bqesak, film U tu|oj ko`i, film Pe}ina straha, film Yingis Kan: Do kraja sveta, film Hajlender 2, film

08.00 09.00 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.15

Mali Tarzan Kraq lav Magarac i tovar soli Fantasti~na ~etvorka 1.

Putuju}e pri~e 6.

Magija, misterije i ~uda Film: Put oko sveta za 80 dana Film: Neplanirano ven~awe Film: @ikina `enidba Film: Tamo gde je istina Film: Gojine utvare Film: Karnera: planina koja hoda Film: Ukus mo}i Film: Sau~esnik

19.15 20.05 21.40 23.15 00.55

Leonardo Dikaprio

Titanik U potrazi za predmetima i draguqima sa Titanika, lovac na blago, Brak Lovet, pronalazi crte` mlade `ene koja na sebi ima samo skupocenu ogrlicu...

Uloge: Leonardo Dikaprio, Kejt Vinslet, Bili Zejn, Keti Bejts Re`ija: Yejms Kameron (Avala, 19.00)

09.00 Put za Ejvonli 11.30 Evo nas kod vas - Nekada su Vojvodinom sveci hodli 12.30 Film: U potrazi za Nedo|ijom 14.19 Kursna lista 14.20 Film: Dokaz 16.00 Moskovska saga 16.59 Kursna lista 17.00 Objektiv 17.10 Vojvo|anski simfoni~ari: Novogodi{wi gala koncert 18.40 Novogodi{wi program 19.00 Objektiv 19.29 Kursna lista 19.30 Novogodi{wi program 20.00 Skarletna vidov~ica 21.00 Moskovska saga 22.00 Objektiv 22.30 Film: Vreme smrti

Koncert Vojvo|anskih simfoni~ara Snimak koncerta simfoni~ara i solista, mladih italijanskih operskih zvezda, popularnih arija Verdija i Pu~inija, kao i [trausovih valcera i mar{eva po izboru maestra Berislava Skenderovi}a.

(Novosadska TV, 17.10)

08.15 Kinoteka - ciklus klasi~nog vesterna: Stanica Koman~a, film 09.25 Ku}ni qubimci 10.10 Neka samo pada sneg, dok. film 11.00 TV kalendar 11.15 Novogodi{wi koncert iz Be~a, prenos 14.00 Tajni `ivot slonova, dok. serija 15.40 Duboke strasti 16.20 Profesionalci, film 18.20 U istom loncu 19.30 Dnevnik 20.10 King Kong, film 23.30 Potkupqiva~, film 01.15 Filmski maraton: Kako smo izmislili Abotove, film 03.05 Filmski maraton: Bibliotekar: Potraga za kopqem sudbine, film 04.50 Skica za portret 05.00 Masimo peva Sinatru, snimak

Liv Tajler

Kako smo izmislili Abotove Uloge: Liv Tajler, Hoakin Feniks, Bili Krudup, Yenifer Koneli Re`ija: Pat O’Konor (HRT 1, 01.15)

08.10 08.35 09.00 09.50 10.15 11.45 13.40 14.45 15.30 16.30 17.45 18.00 19.30 20.05 21.05 22.35 01.00

Garfild i prijateqi Plesne note Vreme je za Diznija Pripoveda~: Gr~ki mitovi Aladin, film Topkapi, film Garmi{-Partenkirhen: Novogodi{wa turneja 4 skakaonice, prenos Garmi{-Partenkirhen: Novogodi{wa turneja 4 skakaonice, prenos Tina Tarner, snimak koncerta Garfild, film Pri~am ti pri~u, crtani Valceri, polke i druge {pelancije Gara`a Masimo peva Sinatru - snimak koncerta Skladi{te Bra}a Bluz, film Nik Kejv i Bed Sids

07.00 Zimske nevoqe 08.15 Dosije Drezden 10.00 Ameri~ka pri~a 2: Fivel ide na Zapad 11.40 Tri pametwakovi}a 13.20 ^ast silnika 15.15 Princ Valijant 16.40 Put za Korint 19.00 Stari dobri Petak 21.00 Park iz doba Jure 2 Izgubqeni svet 23.30 Voda 01.40 Qubav je oru`je 03.30 Pa`wa, pa`wa Nikol Kidman

Stepfordske supruge Yoana Eberhart je uspe{na televizijska producentkiwa koja je neo~ekivano otpu{tena zbog ~ega do`ivi nervni slom.

Kako bi se oporavila, zajedno sa suprugom Volterom i decom seli se u Stepford gde se ne{to ~udno de{ava.

Uloge: Nikol Kidman, Metju Broderik, Bet Midler, Glen Klouz Re`ija: Frank Oz (RTL, 20.00) 07.20 2 glupa psa 08.10 Ekskluziv Tabloid 08.35 Malkolm u sredini 09.20 Bija, baja, Bo`i}, film 10.05 Spejs Yem, film 11.30 Harijet, mali veliki {pijun, film 13.10 Kovryava Su, film 14.55 Troje za tango, film 16.35 Bulvort, film 18.30 RTL Danas 19.05 Bibin svet 19.45 @uta minuta 20.00 Stepfordske supruge, film 21.30 Patriotske igre, film 23.30 Lice s o`iqkom, film 02.15 Svedok, film

Park iz doba Jure 2 - Izgubqeni svet Uloge: Yef Goldblum, Yulijana Mur Re`ija: Stiven Spilberg (Film plus, 21.00)

Yulijana Mur

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

Skupqe od draguqa Ulice Malibua Va{ingtonski taksi Dim Zavera senki Baskijat Plavi u licu Ro|ewe Grejslend Skupqe od draguqa Opklada Me|u `enama

Televizijski program za 2. i 3. januar 2011. nalazi se u TV Magazinu.

56

DNEVNIK

31.decembar2010-3.januar2011.

[TA KA@U ZVEZDE 2011.

OVAN

LAV

STRELAC

^estitam vam Novu 2011. godinu jer }e ona biti va{a u svakom pogledu! Ulaskom planete Jupiter u va{ znak, od 23. januara i wenim boravkom tu sve do juna, ima}ete mogu}nosti da napredujete na li~nom planu.

Razre{i}ete stare dileme, podvu}i crtu i okrenuti list. Po~e}ete `ivot iz po~etka, i to uspe{no! Mnogi }e u}i u bra~ne vode, dobiti dete, upoznati neke nove uspe{ne i bogate likove, zapo~eti nov posao, putovati.

Pri tome je va`no da imate jasne ciqeve pred sobom i da budete onakvi kakvi jeste: borbeni i uporni. Pove}awe prihoda i finansijsko-poslovna stabilizacija slede u drugom delu godine.

Pred vama je godina – boqa od pretodnih. Pre svaga na li~nom planu }ete se boqe ose}ati i biti uspe{niji. Svi odnosi s inostranstvom }e pozitivno za`iveti pa }ete imati mogu}nosti da sara|ujete poslovno ili privatno, da se tamo negde edukujete, preselite ili putujete do mile voqe. Sve ambicije koje ste imali odranije, u ovoj 2011. godini mo`ete realizovati, lak{e no {to ste mislili. Vreme za qubav je svakog trena, a posebno u januaru, martu, avgustu i decembru.

Bi}ete veoma aktivni i uspe{ni u septembru i oktobru, a novac sti`e u ve}em obimu u novembru i decembru. Mnogo putovawa, uvek radovawa.

Sve {to je lepo ima i svoj kraj, ali ne mora nu`no biti na lo{ije. Mo`e biti i naboqe, i to u 2011. Nova i strasna qubav }e vas osve`iti, podmladiti i motivisati na nove aktivnosti, rad, putovawa, sport. U januaru, aprilu, maju, junu, novembru i decembru }ete posebno biti nagra|eni dobrim okolnostima i sveop{tom pa`wom. To je vreme kada }ete mo}i svoje snove i te`we da pretvorite u stvarnost. Letwe avanture ne}e izostati. Privatan biznis pokrenite od juna ili septembra. Neka dugovawa ili zaostale okolnosti iz pro{losti }e potrajati du`e vreme. Dr`ite se svoje diplomatije, uro|enog {arma i jednog pouzdanog prijateqa.

BIK

DEVICA

JARAC

Pred vama je zna~ajna godina. [ta je bilo, bilo je, pro{lo je, i po`ele}ete nove okolnosti i novu qubav u svom `ivotu. Ali, prvi deo godine }e biti naporan jer }ete morati da radite mnogo vi{e nego ina~e. Tajne strasti i mnogo posla iza zatvorenih vrata }e se isplatiti dugoro~no. Novac je dovoqno dobar motiv za vas da biste mogli u`ivati u svojim hedonisti~kim sklonostima. Qubav cveta u maju, tu oko ro|endana, pa od septembra i u oktobru. Maj i juni }e biti najintenzivniji meseci, kada }ete imati veoma mnogo energije. Bi}ete generalno uspe{ni i zadovoqni, pre svega sobom i onim postignutim.

Poslovna i finasijska situacija }e tokom cele godine biti stabilna. U radu }ete ostvarivati dobru saradwu s kolegama, ali i ve}i nivo odgovornosti. Preuzima}ete na sebe vi{e obaveza nego drugi.

Ima}ete podr{ku pretpostavqenih ili nekog starijeg autoriteta koji }e vas {tititi i optere}ivati, istovremeno. [tede}ete na sitnim stvarima, ali ulagati u neke kapitalne i krupne. I to je sasvim realno. Mo`ete podi}i neki dugoro~ni dinarski kredit, sre|ivati nekretnine ili dobiti nasledstvo, pogotovo u martu, aprilu i maju. Qubavni odnos }e se poboq{ati i smiriti, stabilizovati, od leta. Posebno dobar }e biti februar, april i septembar.

Zbog prisustva Plutona i va{em znaku, koji vam daruje mogu}nost intuitivnih spoznaja, delova}ete u svom okru`ewu kao pod maskom. Ponekad }ete imati utisak da ste vanzemaqac koji je nekim slu~ajem zalutao u odre|eno dru{tvo ili situaciju. Tokom januara }ete se truditi da pohvatate konce i odr`ite kontinuitet u svemu. U karijeri }ete zadr`ati stabilnu poziciju cele godine.

Od februara su mogu}e seobe ili ure|ewe doma. Od juna pa nadaqe va{ `ivot }e postati lep{i, uz odre|enu dragu i pouzdanu osobu.

Februar, maj, juni i juli su predodre|eni za opu{tawe i dobar provod. Uspe{no poslovno putovawe u septembru.

BLIZANCI

VAGA

VODOLIJA

Novu godinu }ete po~eti boqe no {to o~ekujete. Dru{tvo }e biti svuda oko vas. U karijeri dinamika po~iwe od februara, bilo da }ete po~eti neki novi posao ili }e vas poslovna situacija mnogo vi{e animirati. I to }e tako trajati do leta. U drugom delu godine }e radna atmosfera biti boqa i mirnija. Qubav vas ~eka uvek iza }o{ka. Bilo da je jedna ili vi{e osoba u igri, bi}e veselo, pogotovo u januaru, junu, septembru i oktobru, kada vas ~eka ozbiqna emotivna veza.

Tokom zime i leta }ete imati vi{e mogu}nosti za putovawa i neki vid edukacije, pro{irivawa vidika, pisawa kwige i polagawe ispita.

U va{em znaku }e boraviti kristalno jasan i neuni{tivi Saturn, tako da }ete prolaziti kroz te`u, ali zna~ajniju fazu sazrevawa. Ukoliko ste stariji, to bi mogla biti faza ubirawa plodova. U svakom slu~aju, sve {to karmi~ki treba da vas sna|e, desi}e se. Zbog toga, prihvatite okolnosti, poklonite se Saturnu, odrecite se glamura i nepotrebnih navika, okrenite se duhovnosti i radite na sebi. Nije toliko va`no {ta se de{ava ve} kako }ete vi reagovati na to. Budite smireni, spokojni i mudri. Dajte sebi vremena, i vi{e se odmarajte. Dobra je godina za pouzdanu poslovnu saradwu, vezu, za brak i generalno postavqawe temeqa.

Tokom januara }ete tra`iti sve mogu}e i nemogu}e na~ine da zaradite, i to vam ne}e i}i tako lako. Mnogo boqe }ete funkcionisati u qubavnom odnosu, idealizuju}i voqenu osobu, jednu ili vi{e wih, na svoj kreativan na~in. U martu qubav. Od aprila }ete postati realniji i zahtevniji u odnosu na sebe i druge. Novac }e dolaziti i prolaziti vam kroz prste, bez du`eg zadr`avawa. Na leto }ete se provoditi s interesantnim osobama. Sasvim iznenada i neo~ekivano, kako to kod vas ina~e biva, neka nova iskustva, istra`iva~ki i avanturisti~ki duh }e i vas same iznena|ivati. Na jesen su mogu}i povremeni prolazni raskidi u partnerstvu.

RAK

[KORPIJA

RIBE

Za vas }e nova godina biti prili~no naporna i zahtevna.

Pripremite se za borbu, mada niste taj tip. Obi~no delujete zaobilazno, ali ostvarite svoje ciqeve. U 2011. }e vas pojedinci i situacije izazivati na direktnu borbu. Dakle, bi}ete prisiqeni na to da promenite stil. Krizni meseci }e biti juni i po~etak jula, te kraj novembra, po~etak decembra, kada treba da budete oprezni i smireni. Porodi~na situacija }e se promeniti, kao i sve ostalo, jer }e se uku}ani razilaziti za svojim obavezama. Qubav ili novac }e vas radovati posebno u februaru, julu i oktobru. U karijeri }e u prvom delu godine situacija biti napeta. Naoru`ajte se.

Po~etkom godine }ete biti veoma anga`ovani u svom domu i oko uku}ana. Istovremeno, qubavni odnos i pove}awe prihoda }e podsta}i va{e `eqe i motive. Me|utim, godina 2011. }e u mnogo ~emu od vas iziskivati da se prilagodite odre|enim okolnostima. Dakle, bez velike dramaturgije, mora}ete biti strpqivi i fleksibilni u pogledu svega onoga {to radite i planirate. Partner }e promeniti pona{awe pa }ete i vi moratri da promenite taktiku.

Vi{e vremena }ete provoditi sami sa sobom ili s kwigom, iza zatvorenih vrata. To se zove rad na sebi. Qubav i povoqne okolnosti vas posebno o~ekuju u aprilu, maju, junu i oktobru.

^eka vas veoma radna i uspe{na godina. Godina velikih mogu}nosti, pove}awa obima posla, ekspanzije uticaja, pro{irivawa tr`i{ta, posebno u odnosu na inostranstvo. Pove}awe priliva novca je sasvim logi~na posledica ulo`enog truda i sredstava. Od februara do juna ima}ete prilike da napredujete na radnom mestu pa }ete se veoma mnogo truditi, tro{iti snagu i energiju. Oni nezaposleni }e se zaposliti.

Na leto }ete zaroniti i zaplivati u debelom slanom moru. U drugom delu godine }e situacija biti znatno lak{a i boqa. April, juli i septembar su najlep{i meseci za vas, za qubav, za zadovoqstvo i putovawa, provod svih vrsta.

V REMENSKA -4

Subotica

-5

Sombor Kikinda

-5 -5

Vrbas

-5

B. Palanka

-4

Zrewanin S. Mitrovica

-4

Ruma

-4

Pan~evo

-4

Vr{ac

0

-5

Srbija Beograd

-2

Kragujevac

-5

K. Mitrovica

3

Ni{

3

HLADNO

NOVI SAD: Jak mraz i magla. Tokom dana hladno sa sumaglicom.

Vetar slab promenqiv. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura -9, a maksimalna -4 stepena.

VOJVODINA: Mraz i magla ili niska obla~nost sa sumaglicom ve}i deo dana. Samo na Fru{koj Gori i jugoistoku Banata mo`e biti sun~ano. Vetar slab promenqiv ili isto~ni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura -12, a maksimalna 0 stepeni.

SRBIJA: Posledweg dana ove godine jaki mrazevi i mogu}a magla ili niska obla~nost sa sumaglicom. U oblastima bez magle porast dnevne temperature. U novogodi{woj no}i suvo, ponegde sa maglom. Vetar slab promenqiv. Pritisak iznad normale. Jutarwa temperatura 14, a maksimalna -5 u oblastima sa maglom do +4 stepena u sun~anim predelima.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: Prvog dana nove godine suvo sa mrazevima i mogu}om maglom ponegde. U oblastima bez magle porast dnevne temperature. U nedequ, 2. januara, naobla~ewe, a 3. januara obla~no sa slabim snegom uz pad temperature. ^etvrtog januara ledeni dan i obla~no, a na severu postepeno razvedravawe.

DUNAV

TAMI[

Bezdan

347 (-3)

Slankamen

521 (11)

Apatin

426 (1)

Zemun

550 (8)

Bogojevo

379 (6)

Pan~evo

538 (6)

Smederevo

616 (2)

Novi Sad

431 (11)

svet, a dr`ava nema dovoqno dobre i kvalitetne kadrove. Ako uzmemo u obzir zastarelo {kolstvo i odnos prema deci i omladini, vaspitawe i podizawe novih nara{taja ostalo je samo roditeqima. A porodica je preoptere}ena i u krizi. Dru{tvo nije dovoqno zrelo da bi ozbiqno shvatilo zna~aj onih koji dolaze.

Tokom januara }e se ose}ati posledice pro{losti, slavqeni~ki i opu{teno. Ali, period od februara do juna je veoma zna~ajan i zahtevan. Tada }e se okolnosti nemilosrdno obru{avati na sve, zahtevaju}i promene i akciju, odmah i sada. Rad, red i disciplina, rokovi i rezultati! Oni koji `ive u pro{losti i koji ne}e da rade, bi}e prega`eni od okolnosti i drugih sposobnih saplemenika. Tempo `ivota i vreme koje sve br`e prolazi, iziskiva}e punu koncentraciju na jasan ciq i direktnu akciju.

Nove firme }e otvarati i pokretati pojedinci re{eni na uspeh.

Planirana socijalna karta te{ko da }e za`iveti. Me|utim, ima {anse da se smawi troma administracija. Do}i }e do decentralizacije dr`ave, {to }e za Vojvodinu biti veoma dobro.

Privreda }e napredovati, po principu: koliko rada, toliko i prihoda. Poqoprivreda }e od juna biti u mnogo boqoj poziciji.

Do}i }e do politi~ke reorganizacije, radi uspe{nijeg i efikasnijeg delovawa. Na`alost, {kolstvo i obrazovawe kao da nikog ne}e zanimati.

Umetnost i kultura }e procvetati od leta pa nadaqe. Pove}awe zarada u drugom delu godine }e pozitivno uticati na pove}anu kupovnu mo} stanovni{ta, a i na boqe raspolo`ewe u dru{tvu. Sledi pove}awe javne potro{we. Novi poslovi }e otvoriti mogu}nost zapo{qavawa. Oporavak privrede je realan, ali treba zasukati rukave i raditi! Kratkoro~ni krediti za finansirawe novih razvojnih projekata, firmi i agrara, pokaza}e se kao dobrodo{li.Rast izvoza bi se mogao zna~ajno pove}ati.

Dakle, 2011. }e biti boqa od prethodnih godina, u meri u kojoj se budemo probudili i bez princa – mada }e princ do}i kasnije – u kojoj se budemo trudili i radili za li~ni i dru{tveni napredak. U ovoj dr`avi ima ogromne energije koje nismo svesni! Upotrebimo je korisno, za boqitak!

Nena Rada{in

Evropa

I MAGLOVITO

Madrid

8

Rim

12

London

6

Cirih

3

Berlin

0

Be~

1

Var{ava

-3

Kijev

-4

Moskva

-8

Oslo

-3

St. Peterburg -12 Atina

12

Pariz

2

Minhen

0

Budimpe{ta

-4

Stokholm

-4

VODOSTAWE

Ba~. Palanka 375 (11)

N

ova 2011. godina }e po svemu stvarno biti nova! Ako se setimo, 2009. je bila veoma haoti~na i bez vidnih rezultata. Nije se znalo ni ko pije ni ko pla}a. Slede}a, 2010, po mnogo ~emu je bila boqa, jer je pokazala pravo stawe stvari, pa se vidi i ko pije i ko pla}a.

Iza{lo je na videlo {ta se radi, mnogi podaci iz pro{losti koji su bili sakriveni, po~ev{i od stawa na ra~unima firmi, iz ~ega su proiza{li bankroti i otkazi, {trajkovi, do jasnije slike na politi~ko-ekonomskoj sceni. Saznalo se zvani~no o trgovini qudskim organima, a zakon, pa i javnost, dobili su zna~ajnije mesto u dru{tvu. Mogli smo ste}i jasniju sliku o svemu {to se de{ava kod nas u dr`avi, pa i {ire, u svetu.

I {ta daqe? Od 2011. do 2017, dok Uran bude boravio u znaku Ovna, de{ava}e se veoma brz razvoj i napredak u svim sferama. Do}i }e do novih nau~nih i tehnolo{kih otkri}a, osvajawa kosmosa. Svet }e stvarno postati povezano globalno selo. Qudi }e osetiti na svojoj ko`i da se ono {to se de{ava tamo negde – de{ava svima, celoj civilizaciji.

Pojedine promene }e se de{avati i kroz brze akcije i kratkotrajna razarawa. Bi}e prirodnih katastrofa, i to je ne{to {to treba o~ekivati, ali ne treba se bojati smaka sveta u 2012.

Godina 2011. predstavqa po~etak tog novog vremena. U 2011. }e svet iza}i iz ekonomske krize koja je trajala posledwih godina. Prvo }e se oporaviti Nema~ka, a za wom Francuska i ostale zemqe Evrope. Kina }e nastaviti da se razvija i {iri, br`e nego do sada.

Amerika }e izgubiti dominantan uticaj koji je imala u svetu, ali ga se ne}e tako lako odre}i, dok }e Rusija sticati sve ve}i ugled i uticaj. Mo`emo o~ekivati zna~ajnija dejstva terorista, {to }e uneti nespokoj i strah u qude, a nestabilnost u pojedine svetske kompanije, firme i politi~ke strukture. Ali, to je vreme u kojem `ivimo!

Srbija se veoma te{ko budi iz vekovnog kolektivnog sna. Mora}emo realnije da sagledamo svoje mesto u svetu. Na`alost, mi smo stara dr`ava, s mnogo starijih qudi koji nisu u situaciji da se mewaju i prilagode novim tekovinama. Uz to, ve}ina je siroma{na i bolesna.

Mladi koji vrede, odlaze u beli

PROGNOZA

Vojvodina Novi Sad

Bi}e boqe, ali...

Tendencija opadawa i porasta

Ja{a Tomi}

SAVA

N. Kne`evac

669 (9)

S. Mitrovica

594 (-9)

Tendencija opadawa

Senta

658 (10)

Beograd

504 (8)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

537 (10)

Tendencija opadawa

Titel

553 (8)

NERA

Hetin

234 (-42)

TISA

152 (6)

Tendencija stagnacije

Tendencija porasta

Kusi}

80 (-12)

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Posle jutarwih i prepodnevnih sati kada se savetuje oprez kardio i cerebrovaskularnim bolesnicima kao i astmati~arima, ve}ina hroni~nih bolesnika

}e se ose}ati boqe. Mogu}i su glavoboqa, promenqivo raspolo`ewe i bolovi u kostima i zglobovima. Preporu~uje se adekvatno odevawe. U saobra}aju je potrebno pove}awe pa`we.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495.