Dnevnik 11.oktobar 2010.

c m y

NOVI SAD *

PONEDEQAK 11. OKTOBAR 2010. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXVIII BROJ 22866 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

NASLOVI

Politika 2 Za{to se Nada Kolunyija naqutila

Ekonomija 4 „[invoz” {aqe vagone za Tursku 5 MMF: Srbiji ne ide jako lo{e

Novi Sad 7 Topla garderoba napala ku}ni buyet 9 Novosa|ani u potrazi za grejalicama

Vojvodina 11 Sombor: Zima sti`e, a ogreva nema

Crna 12 No}na pro~e{qavawa lokala smawuju nasiqe

Reporta`e

VELIKI NEREDI JU^E U GLAVNOM GRADU SRBIJE, HULIGANI RU[ILI I PALILI, POVRE\ENI POLICAJCI, STOTINAK PRITVORENIH 14 Banatske tikve poludele po du`ini i te`ini

Dru{tvo 15 Od lagawa nema vajde 15 I pre~icom do }irilice

Svet 24 Ma|arska zaustavila pucawe brane s otrovnim muqem

Parada pre`ivela, stradao Beograd

str. 3

STRAH SE UVUKAO ME\U STANOVNIKE SUBOTI^KE ULICE PETRA POPOVI]A AGE

Ubica tinejyerke jo{ na slobodi

str. 12

Da li biste se u finansijskoj stisci odlu~ili za prodaju sopstvene Cene krvi ili organa?

NE 60%

Srbija tre}a na svetu str. 17

SPORT

VO[IN EVROPSKI SJAJ

str. 16 – 20

Malo toplije

Najvi{a temperatura 17° S

BEZ STAVA 12%

DA 27%

Izvor: www.dnevnik.rs

UVOZNICI AUTOMOBILA QUTI NA DR@AVU ZBOG POMO]I „FIJATU”

Subvencije podelile hiqade otkaza

str. 4

2

ponedeqak11.oktobar2010.

UREDBA O BEZBEDNOSNOJ ZA[TITI OSOBA I OBJEKATA

MUP, BIA i VBA ~uvari Vlada Srbije donela je Uredbu o odre|ivawu poslova bezbednosne za{tite objekata i osoba koju neposredno obavqaju Ministarstvo unutra{wih poslova, Bezbednosno-informativna agencija (BIA), Vojnobezbednosna agencija (VBA), Vojna policija i jedinice Vojske Srbije. Pod poslovima bezbednosne za{tite podrazume-

vaju se kontraobave{tajna, fizi~ko-tehni~ka i radiolo{ko-hemijsko-biolo{ka za{tita, navedeno je u Uredbi.

Bezbednosna za{tita primewuje se na predsednika Republike, predsednika Narodne skup{tine, predsednika Vlade, ministre odbrane, unutra{wih i spoqnih poslova. Na~elnik General{taba Vojske Srbije i direktori BIAe, VBA-e i policije, kao i direktor Vojnoobave{tajne agencije (VOA) i strani dr`avnici i ~lanovi stranih dr`avnih delegacija tako|e su obuhva}eni bezbednosnom za{titom.

ministarstva, vojne objekte i one od posebnog zna~aja za odbranu zemqe, kao i rejone tih objekata koji su zabraweni za osmatrawe, snimawe i pristup.

Precizirano je da dve na{e “tajne” slu`be: Vojnobezbednosna agencija i Bezbednosno-informativna agencija obezbe|uju kontraobave{tajnu za{titu predsednika Republike, a da MUP i Vojna policija, u saradwi sa specijalizovanim ustanovama, sprovode mere fizi~ke za{tite, preventivno-tehni~ke, medicinske i zdravstvene za{tite {efa dr`ave.

Uredba precizira da mere kontraobave{tajne za{tite obuhvataju otkrivawe indikatora i blagovremeno onemogu}avawe teroristi~kih, ekstremisti~kih, obave{tajnih i drugih subverzivnih delatnosti stranih obave{tajnih slu`bi, organizacija i lica usmerenih na ugro`avawe nosilaca najvi{ih dr`avnih funkcija, kao i objekata od posebnog dr`avnog zna~aja.

Pod merama kontraobave{tajne za{tite podrazumeva se blagovremeno otkrivawe, pra}ewe, spre~avawe, suzbijawe i presecawe obave{tajne, teroristi~ke i druge subverzivne delatnosti stranih obave{tajnih slu`bi, organizacija i osoba. Kontraobave{tajna za{tita odnosi se i na primewivawe mera protivprislu{ne za{tite, obavqawe bezbednosnih provera lica koja se zapo{qavaju u ovim slu`bama, kao i na za{titu radnih mesta i poslova na kojima se kreiraju, iz-

Miodrag Raki} koordinator tajnih slu`bi Odlukom Vlade Srbije, Miodrag Raki}, {ef kabineta predsednika Srbije, imenovan je za predsednika Biroa za koordinaciju rada slu`bi bezbednosti. On formalno nema ovla{}ewa da rukovodi radom tajnih slu`bi, ve} samo koordinira wihovim radom, jer u nekim situacijama ili operacijama wihov rad se prepli}e i ponekad se gubi jasno razgrani~ewe nadle`nosti, ~ime je onemogu}ena i jasna odgovornost.

Raki}eva pozicija nije, me|utim, novina. Ovu poziciju preuzeo je po automatizmu jo{ pre dve godine, kada je donet Zakon o obave{tajnim slu`bama. Taj zakon definisao je ulogu Saveta za nacionalnu bezbednost, osnovanog 2006. godine uredbom Vlade.

Isti zakon propisuje da je {ef kabineta predsednika dr`ave ujedno i sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost.

Biro za koordinaciju rada slu`bi bezednosti slu`bi operativan je od dono{ewa zakona i ~ine ga tada, kao i danas, {efovi Bezbednosno-informativne agencije, Vojne bezbednosne agencije, Vojnoobave{tajne agencije i {ef kabineta predsednika dr`ave.

Poslovi bezbednosne za{tite primewuju se i na nosioce najvi{ih pravosudnih funkcija, kao i na “druge dr`avne funkcionere, u zavisnosti od procene ugro`enosti a po preporuci Biroa za koordinaciju rada slu`bi bezbednosti”.

Pravo na bezbednosnu za{titu i po prestanku funkcije imaju predsednik Republike, predsednik Skup{tine, premijer, ministri odbrane i unutra{wih poslova, direktori BIA-e, VBA-e, VOA-e i policije i na~elnik General{taba Vojske Srbije.

Precizira se da “predsednik Republike, po prestanku funkcije, ostvaruje pravo na bezbednosnu za{titu u skladu s posebnim zakonom”, a ostale osobe “u trajawu od {est meseci po prestanku funkcije koju su obavqali, a nakon isteka tog roka – u skladu s procenama ugro`enosti”.

Poslovi bezbednosne za{tite primewuju se na Narodnu skup{tinu, Generalni sekretarijat predsednika Republike, Vladu,

ra|uju, prikupqaju, obra|uju, ~uvaju, arhiviraju i uni{tavaju podaci ozna~eni odre|enim stepenom tajnosti.

Pod preventivno-tehni~kom za{titom podrazumeva se skup poslova, zadataka i aktivnosti koji se preduzimaju radi otkrivawa i uklawawa minsko-eksplozivnih, zapaqivih, radioaktivnih i drugih opasnih materija. U ove poslove spada i ustanovqavawe i otklawawe tehni~kih nepravilnosti na ure|ajima i instalacijama, kao i spre~avawe tajnog ili nasilnog ulaska u objekte i prostorije, kao i funkcionisawe za{ti}enog sistema veza.

Uredba propisuje da kontraobave{tajnu za{titu objekata sprovodi BIA, izuzev ministarstva nadle`nog za poslove odbrane, koje kontraobave{tajno {titi VBA. Preventivno-tehni~ku i fizi~ku za{titu svih objekata bezbednosne za{tite sprovode MUP, odnosno Vojna policija i jedinice Vojske Srbije.

M. Bozokin

Razre{en Marko Karayi} Razre{ewe Marka Karaxi}a sa mesta dr`avnog sekretara u Ministarstvu za qudska i mawinska prava Srbije ozvani~eno je objavqivawem u novom Slu`benom glasniku. Karaxi} je razre{en 30. septembra na li~ni zahtev. On je zahtev podneo zbog, kako je rekao, neslagawa sa politikom koju vodi ministar za qudska i mawinska prava Svetozar ^ipli}.

POLITIKA

DNEVNIK

DANAS PRVA SEDNICA SKUP[TINE VOJVODINE NAKON LETWE PAUZE

Poslanici o rebalansu i novom ombudsmanu Na prvoj sesiji posle vi{e od tri i po meseca pauze, pokrajinski poslanici izja{wava}e se danas o rebalansu buxeta APV kojim se predvi|a pove}awe iznosa u vojvo|anskoj kasi namewenog za potro{wu za 4,21 milijarde dinara, ~ime }e on ukupno iznositi 60,75 milijardi.

Po obrazlo`ewu Pokrajinske vlade, do rebalansa, izme|u ostalog, dolazi zbog seta propisa kojima Vlada Srbije podsti~e gra|evinsku industriju, te Odluke o otu|ewu neizgra|enog gra|evinskog zemqi{ta u javnoj svojini Vojvodine, kao i zbog pove}awa prihoda od doma}ih zadu`ivawa za 2,39 milijarde dinara, te primawa od privatizacije za milijardu. Vlada Vojvodine predlo`ila je da se 3,7 milijardi dinara usmeri za finansirawe kapitalnih ulagawa i projekata iz programa podr-

{ke gra|evinskoj industriji u uslovima ekonomske krize, dok je za restrukturirawe subjekata ~iji je osniva~ AP Vojvodina nameweno 216 miliona dinara.

Vojvo|anski poslanici trebalo bi da izaberu i novog pokrajinskog ombudsmana, a jedi-

Na dana{woj sednici bi}e verifikovani mandati petoro novih poslanika iz poslani~ke grupe “Za evropsku Vojvodinu” i Ma|arske koalicije. Najve}u poslani~ku grupu u drugoj polovini mandata predstavqa}e Predrag Srem~i} iz [ida, @aklina Mijalkovi} iz Pan-

O statistici drugom prilikom Poslanici danas ne}e biti u prilici da se izja{wavaju o inicijativi Lige socijaldemokrata Vojvodine za formirawe pokrajinske statisti~ke slu`be, po{to je ova stranka u petak saop{tila da }e taj predlog odlo`iti za narednu sednicu da bi u me|uvremenu jo{ jednom poku{ala da za to obezbedi podr{ku ostalih koalicionih partnera. ni kandidat za tu funkciju je dosada{wa dr`avna sekretarka u Ministarstvu za qudska i mawinska prava Aniko Mu{kiwa-Hajnrih, ~iju kandidaturu su podr`ale sve ~lanice vladaju}e koalicije.

~eva, Daniel Ungar iz @iti{ta i Strahiwa Simovi} iz Novog Sada, a s liste Ma|arske koalicije poslani~ki mandat dobi}e Robert Fajstamer iz Kawi`e. Oni }e u skup{tinskim klupama zameniti

Dragoslava Petrovi}a, Tawu Dulovi}, Miroslava Kri{ana, @ivka Markovi}a i I{tvana Pastora, koji su proletos vratili mandate zbog sukoba interesa, po{to su se opredelili za funkcije u Vladi Vojvodine, odnosno u lokalnim samoupravama.

Na dnevnom redu dana{we sednice bi}e i izve{taj o izvr{ewu Pokrajinske skup{tinske odluke o buxetu AP Vojvodine za prvih {est meseci ove godine i predlog pokrajinske skup{tinske odluke o preno{ewu osniva~kih prava nad ustanovama kulture koje je osnovala Skup{tina APV na Vladu Vojvodine. Poslanici }e se izja{wavati i o raspodeli neto dobiti Javnog vodoprivrednog preduze}a “Vode Vojvodine” Novi Sad za 2009. godinu, kao i o izmenama i dopunama Statuta Fonda za razvoj AP Vojvodine.

B. D. S.

OBELODAWENI POLUGODI[WI TRO[KOVI PARLAMENTARACA

Za{to se Nada Kolunyija naqutila Poslanici srpskog parlamenta nisu ba{ odu{evqeni kada se pri~a o wihovim primawima. Do pre ne{to vi{e od godinu dana parlamentarci iz redova vladaju}e koalicije nisu se ba{ mnogo bunili kada bi na novinskim stupcima osvanuo spisak “najskupqih” poslanika, po{to se neretko de{avalo da barjak pripadne opoziciji, prvenstveno radikalima, koji su predwa~ili po naplatama za tro{kove putovawa sopstvenim vozilom. Me|utim, sada po ukupnim prinadle`nostima “vodi” vlast, pa je, nekako uporedo s tom ~iwenicom, na tapet do{ao i sam sekretar Skup{tine Veqko Odalovi}, i to zbog toga {to uredno i precizno obave{tava Administrativni odbor, pa samim tim i javnost, o tome {ta se sve ispla}uje kroz tro{kovnik parlamenta. [efica poslani~kog kluba ZES-a Nada Kolunxija javno je, sa skup{tinske govornice, zamerila Odalovi}u na tome {to iznosi podatke o bruto platama ili o tro{kovima putovawa, kada to nisu “zarade” narodnih predstavnika, kao da te druge stavke idu iz nekih

(ZES), Suzane Grubje{i} (G17 plus) i Tomislava Nikoli}a (SNS) pi{e po 1,2 milion dinara, za Milo{a Aligrudi}a (DSS) sto hiqada vi{e, za ^edomira Jovanovi}a (LDP) i

Po ukupnim tro{kovima za pola godine najve}a cifra stoji pored poslanika DS-a i predsednika Odbora za inostrane poslove Dragoquba Mi}unovi}a, i to 1,8 milion dinara drugih izvora, a ne iz republi~ke kase, odnosno iz xepa poreskih obveznika.

Na osnovu wenih re~i moglo bi se zakqu~iti da se od Odalovi}a tra`i da ubudu}e podnosi malo “umivene” izve{taje. Polugodi{wi ra~un, koji je izveden ovih dana, ka`e da je parlament za tro{kove poslanika od januara do juna ove godine potro{io 290 miliona dinara, od toga na plate 150 miliona, doprinose 25 miliona, za naknade za parkirawe i novogodi{we poklone za decu 334.000, na naknade za odvojen `ivot 476.000, za iznajmqivawe stana 1,47 milion, na poslani~ki dodatak, iliti pau{al, 68,1 miliona, tro{kove putovawa u zemqi 36,2 miliona, inostranstvo 7,4 miliona (ukupno na putovawa 43,6 miliona), a za reprezentaciju 394.000 dinara. Ukupni tro{kovi parlamenta, zajedno sa stru~nim slu`bama, dosti`u 323 miliona dinara.

U tabeli s bruto primawima {efova poslani~kih klubova pored imena Nade Kolunxije

Branka Ru`i}a (SPS) po 1,1 milion, za Velimira Ili}a (NS), Dragana Todorovi}a (SRS) i Balinta Pastora (SVM) po 1,4 milion dinara, dok je pored imena {efa kluba PUPS-a Mome ^olakovi}a navedeno 1,6 milion dinara.

Po ukupnim tro{kovima najve}a cifra stoji pored posla-

ukupno 586.000 dinara. Za Mi}unovi}em sledi potpredsednica Skup{tine iz redova SRS-a Nata{a Jovanovi}, za ~ije je ukupne tro{kove iz dr`avne kase izdvojen 1,7 milion dinara.

Osim standardnih tro{kova plate i dodatka, najve}a suma koja je izdvojena za wu je 255.527 dinara za tro{kove prevoza privatnim vozilom. Pored toga, woj je za slu`bena putovawa u inostranstvo ispla}eno 217.547 dinara. Na tre}em mestu najve}ih „tro{axija” je poslanica SVM-a Elvira Kova~, za koju je iz skup{tinske blagajne izdvojen ukupno 1,6 milion dinara i koja je na slu`bena putovawa u inostranstvo potro{ila oko 380.000 dinara, a 92.000 za putovawa na skup{tinska zasedawa. Sledi {ef kluba PUPSa Momo ^olakovi}, tako|e s 1,6

Svi osim Popovi}a U Skup{tini Srbije svi poslanici, osim poslanika DSS-a, biznismena Nenada Popovi}a, primaju pau{al, koji je za pola godine 274.000 dinara, odnosno {est prose~nih zarada u Srbiji. Srazmerno broju poslanika, plate za DS su 38,5 miliona, za DSS – 12,9, za G17 plus – 11,2, za JS – 1,2, za LDP – 6,5, za NS – 6,2, za PUPS – 3,4, za SNS – 12,7, za SPS – 4,6 i za SRS – 35,8 miliona dinara. nika DS-a i predsednika Odbora za inostrane poslove Dragoquba Mi}unovi}a, i to 1,8 milion dinara. Za wegovu bruto platu upla}ena je 831.000 dinara, s tim {to je Mi}unovi} imao najvi{e tro{kova za putovawe u inostranstvo – za dnevnice 122.000, prevoz 186.000 i sme{taj blizu 137.000 dinara –

milionom, od ~ega je {estomese~na bruto plata 824.000, 119.000 je naknada za odvojen `ivot, 210.000 za iznajmqivawe stana, 65.000 za parkirawe i svega dve hiqade dinara dnevnice za inostranstvo. Istu ukupnu cifru bele`i poslanik LDP-a iz Novog Sada Slobodan Mara{, kod koga se navodi 437.000

dinara za sme{taj u hotelu “Mladost” u Beogradu.

Lider LSV-a Nenad ^anak naveden je s ukupnim tro{kom 1,1 miliona dinara, od ~ega mu je bruto plata 687.000 dinara, a 40.000 prevoz privatnim vozilom. Wegov strana~ki zamenik Bojan Kostre{ naveden je s 1,3 milionom i oko 250.000 dinara za tro{kove slu`benog putovawa u inostranstvo. [ef vojvo|anskih socijalista i direktor “Srbijagasa” Du{an Bajatovi} primio je “samo” pau{al i oko devet hiqada dinara za dnevnice u inostranstvu. Potpredsednica Skup{tine iz redova DS-a Gordana ^omi} ima bruto “tro{ak” od 1,58 miliona, od ~ega joj je bruto plata 875.000 dinara, tro{kovi dolaska iz Novog Sada sopstvenim vozilom 168.000, kao i 100.000 dinara za putovawa u inostranstvo. Funkcionerka SNS-a Jorgovanka Tabakovi} ne prima platu u Skup{tini, samo pau{al. Naveden joj je ukupni tro{ak od 723.000 dinara, od ~ega je na sme{taj u Beogradu oti{lo145.000, a 160.000 za prevoz sopstvenim kolima.

Me|u poslanicima koji od parlamenta dobijaju samo pau{al od oko 35.000 mese~no su Aleksandar Vlahovi} i Neboj{a ]eran iz DS-a, Slobodan Samarxi} iz DSS-a, @arko Kora} (SDU), Veroqub Stevanovi} i Sa{a Mileni} iz ”Zajedno za Kragujevac”. Za Nenada Popovi}a iz DSS-a prokwi`eno je samo 944 dinara, i to za {tampawe vizit-karti.

S. Stankovi}

c m y

POLITIKA

DNEVNIK

ponedeqak11.oktobar2010.

3

VELIKI NEREDI JU^E U GLAVNOM GRADU SRBIJE, HULIGANI RU[ILI I PALILI, POVRE\ENI POLICAJCI, STOTINAK PRITVORENIH

Parada pre`ivela, stradao Beograd U Beogradu je ju~e odr`ana prva Parada ponosa uz u~e{}e vi{e od hiqadu pripadnika gej i lezbijskih udru`ewa, a protivnici te manifestacije izazvali su ru{ila~ke nerede i incidente u kojima je na meti huligana bila policija.

Oko hiqadu u~esnika parade “Da

tra, a protivnici skupa ni u jednom trenutku nisu bili u prilici da da ugroze u~esnike povorke. Ministar za qudska i mawinska prava Svetozar ^ipli} izjavio je da je kqu~na poruka ju~e odr`ane “Parade ponosa” da je Srbija zemqa slobodnih qudi koje, bez obzira na

\ilas: Tu`an dan za Beograd Gradona~elnik Beograda Dragan \ilas izjavio je da je u neredima koji su huligani izazvali na beogradskim ulicama, pri~iwena materijalna {teta ve}a od milion evra. “Grad je potpuno uni{ten, ali je najva`nije da nijedan qudski `ivot nije izgubqen”, rekao je \ilas prilikom obilaska trga Slavije gde je bilo sukoba pripadnika `andarmerije s huliganima koji su protestovali zbog odr`avawa Parade ponosa. \ilas je naveo da je Parada ponosa bila “samo povod tim mladim qudima” za razbijawe grada. “Ono {to se danas dogodilo dokaz je da je na{e dru{tvo u velikoj krizi zbog svega onoga {to se de{avalo 1990-ih godina i lo{e ekonomske situacije”, rekao je gradona~elnik. \ilas je novinarima u Kolar~evoj ulici rekao da dana{wa gej parada “nije donela nikome ni{ta dobro”.

“Svako ko je iz Beograda mora da bude tu`an kada vidi {ta se desilo”, rekao je \ilas, dok mu je jedan broj protivnika gej parade zvi`dao. Na pitawe novinara kako je policija reagovala da spre~i napade huligana, \ilas je rekao da je “policija radila najboqe {to je mogla”. “Ne mo`ete se pripremati za ovo. Ti qudi do|u organizovano na dan demonstracija, a pro{le godine su iznajmqivali stanove u centru da bi ga|ali u~esnike parada”, rekao je \ilas. \ilas je istovremeno ocenio da Parada ponosa ne}e doneti ni{ta dobro onima koji su je organizovali. Gradona~elnik je apelovao na sve “bez obzira kakva prava imaju, da ne organizuju manifestacije koje dovode do ovakvih stvari”, a na dr`avne organe da najo{trije sankcioni{u one koji takve manifestacije koriste da uni{tavaju grad. {etamo zajedno”, koje su li~nim prisustvom podr`ali predstavnici Vlade Srbije, me|unarodnih organizacija i politi~kih stranaka, pro{etali su centralnim gradskim ulicama od parka kod Mawe`a do Studentskog kulturnog cen-

pretwe, niko ne mo`e da spre~i da u`ivaju slobodu koja im pripada.”Nasiqe je naprosto bilo o~ekivano jer jedan deo Srbije slobodu smatra vrlo usko a diskriminaciju kao vid slobode”, rekao je ^ipli}. [ef kancelarije EU Vensan

Da~i}: Oko 6.000 huligana napadalo policajce, 190 uhap{eno Ministar unutra{wih poslova Srbije Ivica Da~i} rekao je da je ju~e oko 6.000 izgrednika napadalo pripadnike policije koji su {titili u~esnike Parade ponosa, a da je 190 huligana uhap{eno. “Policija je uspe{no obavila te`ak zadatak i spre~ila krvoproli}e”, rekao je Da~i} novinarima ispred Urgentnog centra u Beogradu nakon obilaska povre|enih. On je kazao da su dvojica izgrednika i jedan policajac te`e povre|eni i da su zadr`ani na le~ewu, a da je lak{e povre|eno oko 120 policajaca. Da~i} je rekao da je uspostavqen javni red i mir u Beogradu i da policija radi identifikovawu i privo|ewu onih koji su ju~e napadadali policiju prilikom odr`avawu Parade ponosa. Da~i} je ocenio i da je ovo bio jedan od nate`ih izazova policiji u proteklih nekoliko godina. On je naglasio da su policajci, koji su {titili u~esnike Parade ponosa, opisali da se nikada nisu suo~ili sa tolikom koli~inom mr`we na ulici.

De`er otvorio je manifestaciju ocenom da je re~ o koraku napred u po{tovawu razli~itosti. [ef misije OEBS Dimitrios Kipreos rekao je da su predstavnici te organizacije do{li da podr`e ovu paradu u duhu po{tovawa osnovnih qudskih prava na opredeqewe i okupqawe i za{titu od diskriminacije. Ambasador Saveta Evrope u Srbiji Konstantinos Jerokostopulos tako|e je, kao i Kipreos, pozdravio organizatore i sve one koji su omogu}ili da se skup odr`i i poru~io da je za{tita i promocija qudskih prava u ~itavoj Evropi glavni prioritet Saveta Evrope. ^lan Organizacionog odbora Parade ponosa Lazar Pavlovi} izjavio je da je odr`avawe te manifestacije u Beogradu “veliki korak” za prava LGBT populacije u Srbiji i dodao da nije smelo da do|e do nasiqa na ulicama.

Vi{e organizovanih i brojnih grupa izgrednika, me|utim, izazvali su pre i posle {etwe u~esnika Parade nerede i sukobe sa policijom. Izgrednici su u {irem centru Beograda palili kontejnere, a napadnuto je i sedi{te Demokratske stranke u Krunskoj ulici, gde su huligani koriste}i bakqe i Molotovqeve koktele izazvali po`ar u prizemqu zgrade i kamenicama razbijali prozore. ^uli su se i puiswi iz vatrenog oru`ja.Oni su kamenovali i provalili i u zgradu Doma Narodne skup{tine, kao i u sedi{te SPSa na Studentskom trgu. Huligani su, tako|e, prouzrokovali i materijalnu {tetu na zgradi RTS, gde su polupana stakla u prizemqu zgrade, a o{te}en je i mobilni ma-

DS zahvaquje policiji Demokratska stranka je o{tro osudila vandalizam koji se dogodio na ulicama Beograda i napad na prostorije drugih politi~kih stranaka, naglasiv{i da ono nema nikave veze sa protivqewem Paradi ponosa i odbranom tradicionalnih vrednosti. Portparol DS Jelena Trivan rekla je Tanjugu da, ~iwenica da su napadane trudnice, deca, prevrtani trolejbusi i uni{tavani mamografi, govori o tome da to nisu u~inili qudi koji se bore za Srbiju porodi~nih vrednosti, nego da poku{avaju da naru{e mir, stabilnost i demokratski poredak. Ona je dodala da DS izra`ava ogromnu zahvalnost za sve {to su pripadnici policije u~inili i istovremeno apeluje na sve nadle`ne organe da ispitaju napade, wihovu pozadinu i motivaciju. Ministar odbrane Dragan [utanovac naveo je da je u trenutku napada huligana na sedi{te stranke u zgradi bilo vi{e qudi, me|u kojima i jedna trudnica. Policija koja je reagovala ispred DS-a pokazala je veliku hrabrost i po`rtvovawe spa{avaju}i imovinu i qude i rizikuju}i svoj `ivot, a do{lo je i do pucawa u pravcu policije {to se mo`e videti i golim okom jer su ostali tragovi od zrna”, kazao je [utanovac.

mograf, u kome su se na Trgu Nikole Pa{i}a u trenutku napada pregledali pacijenti. Pripadnici policije su na napade protivnika “Parade ponosa” odgovarali suzavcem, a u sukobima je povre|eno nekoliko desetina osoba. @andarmerija se u vi{e navrata na vi{e mesta u centru Beograda sukobila sa protivnicima te manife-

Milosavqevi}: Povre|eno 120 qudi Vi{e od 120 qudi povre|eno je ju~e u sukobima na ulicama Beograda i primqeno je u Urgentni centar, a tri osobe su zadr`ane na le~ewu, rekao je ministar zdravqa Srbije Tomica Milosavqevi}. On je kazao da su na le~ewu zadr`ana dva gra|anina, zbog povreda glave, i jedan policajac.

“Dobro je da nijedan qudski `ivot nije izgubqen”, rekao je ministar novinarima ispred Urgentnog centra nakon obilaska povre|enih koji se nalaze u toj ustanovi. stacije, koji su izazivali nerede.

Okupqeni su bacali pirotehni~ka sredstva tzv. topovske udare, petarde i fla{e na policiju.

Skup su podr`ali i ambasadorka SAD u Beogradu Meri Vorlik, biv{i sekretar u ministarstvu za qudska i mawinska prava Marko Karaxi}, ^edomir Jovanovi}, Mirjana Karanovi}, Sr|an Dragojevi}, Nikola Kojo, Predrag Ejdus, Sowa Biserko, Nata{a Kandi}, Miqenko Dereta, kao i predsednik NUNS-a Vuka{in Obradovi} i grupa novinara tog udru`ewa. [etwa je trajala oko 20 minuta, ulicama Nemawinom, Kneza Milo{a i Masarikovom. U~esnici su prolazili pustim ulicama izme|u policijskih kordona koji su obezbe|ivali kolonu i blokirali okolne ulice.Parada ponosa zavr{ila se `urkom u Studentskom kulturnom centru. @urka je uz tehno ritam trajala oko sat ipo, nakon ~ega je policija razvezla maricama u~esnike do wihovih ku}a.

Dr`avni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen izjavio je Tanjugu da }e odgovor dr`ave zbog nereda u Beogradu biti `estok. Homen je rekao da je ~itav grad dobro pokriven kamerama i da su neki od izgrednika ve} privedeni, a da za dela koja su po~inili sledi kazna i do osam godina zatvora.

Tadi}: Dr`ava }e se obra~unati s vandalima i huliganima Predsednik Srbije Boris Tadi} najo{trije je osudio ru{ila~ko nasiqe, vandalizam na ulicama Beograda i napade na pripadnike policije i potvrdio odlu~nost dr`ave u za{titi prava svih gra|ana Srbije bez obzira na wihovu razli~itost.”Izgrednici i organizatori nasiqa bi}e uhap{eni i privedeni pravdi”, poru~io je predsednik Tadi}. On je istakao da je pravo na slobodno izra`avawe zagarantovano Ustavom Srbije i da napad na pripadnike policije predstavqa napad na dr`avu Srbiju. “Dr`ava je potpuno spremna da se obra~una sa vandalima i huliganima koji ugro`avaju bezbednost gra|ana Srbije”, poru~io je predsednik Tadi}.”Srbija }e obezbediti ostvarivawe qudskih prava za sve gra|ane bez obzira na wiho-

vu razli~itost i nikakvi poku{aji da im se sloboda uskrati nasiqem ne}e pro}i”, zakqu~io je predsednik Tadi}, saop{tila je wegova Pres slu`ba. Vlada Srbije tako|e je najo{trije osudila vandalizam i nasiqe huligana na ulicama Beograda i saop{tila da preduzima sve zakonske mere da obezbedi javni red i mir i da vinovnike i organizatore nasiqa na ulicama Beorgada privede pravdi. “Srbija je demokratska zemqa u kojoj svako ima pravo na slobodno izra`avawe, ali niko ne mo`e neka`weno da ugro`ava javni red, napada pripadnike policije i uni{tava grad i imovinu gra|ana”, navodi se u saop{tewu. Vlada Srbije upozorava da }e svaki vinovnik i organizator vandalizma na ulicama Beograda biti izveden pred lice pravde.

REAGOVAWA

Patrijarh pozvao na mir Poglavar Srpske pravoslavne crkve patrijarh Irinej poziva sve da se uzdr`e od nasiqa i da zavlada mir na ulicama Beograda. Poruku poglavara SPC preneo je episkop hvostanski Atanasije, vikar patrijarha Irineja. “Wegova svetost pa-

trijarh poziva sve da u~ine {to mogu sa svoje strane da se ponovo zacari mir na ulicama ovoga grada, podse}aju}i da nema takvoga ciqa koji bi mogao opravdati ugro`avawe `ivota qudi”, rekao je Fonetu vladika Atanasije.

SPO i SNS osu|uju nasiqe Srpski pokret obnove i Srpska napredna stranka najo{trije su osudile nasiqe protivnika “Parade ponosa” na ulicama Beograda i zatra`ile efikasnu akciju dr`avnih organa i kazwavawe vinovnika.

SNS smatra da moraju otrkiveni krivci za izvr{ewe te{kih krivi~nih dela u Beogradu, ali i dodaje da “odgovornost za doga|aje u glavnom gradu snosi i vlast koja vi{e od godinu dana zabrawuje svako kriti~ko i druga~ije mi{qewe”.

G17 plus: Vandalizam G17 Plus najo{trije je osudula nasiqe na ulicama Beograda i zatra`ila da se bez odlagawa identifikuju i sankcioni{u izgrednici. “Nasiqe i vandalizam u kome se napadaju slu`bena lica, pqa~kaju prodavnice, uni-

{tava privatna imovina gra|ana i razbijaju i pale zgrade dr`avnih institucija i politi~kih stranaka, nema nikakve veze sa neslagawem sa odr`avawem Parade ponosa”, isti~e ta stranka.

NS: Kriva vlast NS je u saop{tewu optu`ila vlast u Srbiji da je “namerno isprovocirala nemire u Beogradu jer je pod pritiskom EU, ali i iz politikantskih sebi~nih razloga”. Ta stranka smatra da }e najnovije dogadaje vlast iskoristiti kao “uvod i alibi za obra~un sa neistomi{qenicima, pre svega sa nacionalnim strankama i organizacijama”.

LSV: Proradila mr`wa LSV o~ekuje da }e svi izgrednici, koji su u~estvovali u divqawu u Beogradu, biti izvedeni pred lice pravde, zajedno sa svojim “politi~kim inspiratorima, mentorima, nalogodavcima i finansijerima”. “^iwenica da su huligani

pucali na policiju, upalili zgradu DS, vandalizovali zgradu SPS i nasrnuli na Skup{tinu Srbije, pokazuje da wihova mr`wa ima nesumnivu politi~ku podlogu i da je Parada ponosa iskori{}ena samo kao povod”, smatra LSV.

LDP: Ugro`ena sloboda Predsednik Liberalno demokratske partije ^edomir Jovanovi} upozorio je ju~e da je sloboda u Srbiji ugro`ena i da je Beograd ponovo ru{en i paqen. “Policija ~ini sve {to mo`e i na tome joj treba odati priznawe, ali je o~igledno da, kao dru{tvo, imamo problem koji moramo odmah organizovano da re{avamo”, upozorava se u pisanoj izjavi Jovanovi}a.

Tijani}: Generalna proba?

Generalni direktor Radio-televizije Srbije Aleksandar Tijani} izjavio je agenciji Fonet da je na ulicama Beograda na delu “vojna operacija privremenog zavo|ewa vanrednog stawa”, brilijantno izvedena od nepoznatog uma. “Od-

li~no organizovana, strate{ki planirana” akcija, ocenio je Tijani} i izrazio bojazan da sve ovo nije generalna proba za ne{to, ali nije precizniji odgovorio na pitawe kakva generalna proba i za {ta.

4

EKONOMIJA

ponedeqak11.oktobar2010.

NOVI POSLOVNI ANGA@MAN ZREWANINSKOG PREDUZE]A

„[invoz” {aqe vagone za Tursku Fabrika za remont {inskih vozila „[invoz“ iz Zrewanina najavila je novi poslovni aran`man, ovog puta sa inostranim kupcem. Direktor preduze}a Radomir Miqu{ precizirao je u izjavi novinarima da je sa partnerima iz Turske potpisan ugovor o prodaji 150 teretnih plato kola za prevoz kontejnera. Miqu{ je dodao da je u prvoj etapi deset vagona spremno za isporuku, ali nije navedeno kolika je ukupna vrednost ovog posla.

Zrewaninska firma koju su ranijih godina potresale brojne afere `ivnula je nakon sklapawa posla sa gradom Beogradom i Javnim preduze}em „@eleznice Srbije“. Pre vi{e meseci, naime, ugovoren je remont {est elektromotornih vozova, namewenih ukqu~ivawu u sistem gradske `eleznice „Beovoza“.

Ukupna vrednost posla, kako je svojevremeno re~eno, iznosila je oko 327 miliona dinara i finansirana je sredstvima Grada Beograda i „@eleznica Srbije“. Ni Miqu{ nije krio da je ovaj projekat digao fabriku na noge i omogu}io zapo{qavawe zna~ajnijeg broja radnika.

- Posao sa kupcima iz Turske i anga`ovawe na projektima koji slede pokazateqi su ozbiqnosti rukovodstva kompanije u nameri da od „[invoza“ napravi preduze}e za primer, ne samo u Zrewaninu, ve} i u ~itavoj Srbiji – poru~io je direktor Miqu{.

Ina~e, “[invoz” je imao svoje predstavnike i na najve}em sajmu `elezni~kih vozila, odr`anom u krajem pro{log meseca u Berlinu. @. B.

„Kargo” vozi daqe Uskoro }e biti uveden jo{ jedan me|unarodni voz zajedni~kog preduze}a zzeleznica Srbije, Slovenije i Hrvatske "Kargo 10", koji }e prevoziti robu preko na{e teritorije, najavio je danas pomo}nik ministra za infrastrukturu zadu`en za `eleznicu Dejan Lasica. Lasica je kazao da prvi voz zajedni~kog preduze}a, koji je 4. oktobra po~eo da prevozi drvene brikete

od Para}ina do Se`ane u Sloveniji, nije imao nikakvih problema na granicama i da je ta roba prevezena po ubrzanoj i pojednostavqenoj proceduri, {to je i bio ciq osnivawa "Kargo 10".

"Sad radimo na tome da slede}a bude tranzitna po{iqka, koja }e i}i, na primer iz Slovenije za Bugarsku ili Makedoniju, po pojednostavqenoj carinskoj proceduri", rekao je Lasica.

TENT spreman za zimu Sistem "Termoelektrane Nikola Tesla" (TENT) spreman je za predstoje}u zimsku sezonu i , ukoliko zatreba, u~ini}e sve da zadovoqi eventualno pove}awe potreba potro{a~a za elektri~nom energijom u toku zime, izjavio je direktor Privrednog dru{tva TENT Petar Kne`evi}. Sistem je spreman i za redovne i za vanredne prilike, s tim {to naravno sve ima svoju granicu. Vide}emo da li }e biti mogu}e pove}anu potro{wu elektri~ne energije zadovoqiti pove}awem proizvodwe struje ili }e morati ne{to struje i da se uveze, rekao je Kne`evi}.

Ukoliko bude nekih problema u toku ove grejne sezone, on je istakao da }e TENT u~initi sve da ispuni svoje planske zadatke, koji su vrlo ambiciozni za krajwe i pocetne mesece u godini.

Imamo izuzetno velike planove. Mi }emo to sigurno i ispuniti, jer smo apsolutno tehni~ki i pogonski spremni, a poku{a}emo da i pove}ane potrebe potro{a~a nadomestimo ukoliko to bude bilo u okviru na{ih tehni~kih mogu}nosti, naglasio je direktor termoelektrane, koja proizvodi polovinu ukupne struje u Srbiji.

Isti~u}i da je TENT bio i da }e i ostati stabilan oslonac srpske energetike, Kne`evi} je istakao da su remonti u TENT-u zavr{eni po planu i da su svi blokovi, koji su remontovani raspolozzivi da uspe{no i pouzdano proizvode struju. Blok A3 je, prema wegovim re~ima, posle uspesno obavqenog remonta, pre roka sinhronizovan na mrezzu i na wemu je ura|ena velika rekonstrukcija na ~etiri mlina.

DNEVNIK

Dinki} video novi „fijat” Potpredsednik Vlade Srbije i ministar ekonomije Mla|an Dinki} posetio je dizajn centar Fijata - Centro Stile u Torinu, gde mu je premijerno predstavqen novi model automobila koji }e se proizvoditi u Kragujevcu, i to u dve verzije sa pet i sedam sedi{ta. Ovo je prva delegacija iz Srbije koja je, na poziv potpredsednika Fijata Alfreda Altavile, imala priliku da u`ivo vidi novi Fijatov model ~ija }e test pro-

izvodwa po~eti za godinu dana, „Danas smo imali prvi put saop{tilo je Ministarstvo priliku da vidimo nov model ekonomije. Kako se podse}a u Fijatovog automobila koji }e saopstewu, mese u Srbiji naxment Fijata Novi model automobila proizvoditi za letos je odlu~io koji }e se proizvoditi ~itav svet i da se proizvodmogu da ka`em u Kragujevcu ima wa novih modeda smo odu{edve verzije – sa pet la bazirana na vqeni. On zaiplatformi L0 sta sjajno izi sedam sedi{ta smesti u kragugleda, ima tijeva~ku fabriku automobila i pi~an moderan italijanski diubrzaju aktivnosti za po~etak zajn. Obe}ao sam potptredsedproizvodwe u Srbiji. niku Fijata Altavili da }u

biti prvi kupac novog modela kada bude iza{ao sa traka u Kragujevcu, a siguran sam da }e Kragujev~ani biti ponosni {to se upravo u wihovom gradu proizvodi ovako lep automobil“, izjavio ministar Dinki} nakon {to je u`ivo video novi model u Fijatovom dizajn centru. Probna proizvodwa novog modela krenu}e za godinu dana, a masovna, serijska proizvodwa na prole}e 2012. godine.

UVOZNICI AUTOMOBILA QUTI NA DR@AVU ZBOG POMO]I „FIJATU”

Subvencije podelile hiqade otkaza Da su srpskoj vladi zaista ciq tr`i{na privreda i standardi EU, kao {to ka`e, vaqda ne bi sama uru{avala put koji vodi do toga. A upravo to radi, spre~avaju}i tr`i{nu utakmicu, sapli}u}i konkurenciju i favorizuju}i jedan brend, jednu kompaniju, to jest privredni subjekt koji odgovara wenom trenutnom, a ne ciqu o kojem nam stalno pri~a.

Primera je, na`alost, mnogo a jedan je i “punto”. Delom zbog ekonomske krize koja je dobrano pogodila autoindustruju ali jo{ vi{e zbog takve vladine politike, u ovoj godini oko tri hiqade zaposlenih u sektoru prodaje i servisa uvoznih vozila u Srbiji ostaje bez posla, a o investicijama u ovoj grani mo`e se samo sawati.

Zbog favorizovawa “punta”, koji pritom i nije doma}i proizvod, i uvoznici automobila i dr`ava su na velikom gubitku, ukazuju u Asocijaciji uvoznika. Kako ka`u, hiqade zaposlenih u ovoj bran{i ostvaruje milijardu i po evra godi{we, {to zna~i da pola milijarde evra ide na ra~un poreza, taksi i drugih davawa. Me|utim, zbog subvencionisawa jedne robne marke, kao doma}eg proizvoda koji jo{ uvek to nije, sve pada u vodu.

Asocijacija uvoznika automobila i delova stoga tra`i od dr`ave da izjedna~i status robnih marki na na{em tr`i{tu. Da se na tr`i{tu izjedna~e uslovi prodaje, to jest, da im se omogu}i prodaja vozila uz nisku subvencionisanu kamatu od 4,5 odsto i da dobijaju subvenciju od 1.000 evra

lo u izgradwu servisa, autosalona, u autobiznis u na{oj dr`avi.

Sve te investicije sada posluju sa gubicima ne bi li opstale na ina~e lo{em tr`i{tu, a sada jo{ pogo|enim ekonomskom krizom - ka`e Belin dodaju}i da je pro{le godine skoro 80 odsto ukupno prodatih vozila bilo “fijat punto”. - Svi ostali proizvo|a~i su morali da zaista prodaju vozila sa gubitkom. Bilo je velikih otpu{tawa radnika, zamrznute su investicije, koje su uglavnom napravqene kreditima i lizingom pa je sada i servisirawe toga dovedeno u pitawe.

Prvi ~ovek “Reno Nisana” u Srbiji, ~lan Asocijacije uvoznika automobila i delova, ne o~ekuje da }e dr`ava sada i{ta promeniti, ali ukazuje na kr{ewe osnovnih prncipa slobodne trgovine kakvi va`e u EU i na koje smo pristali potpisivawem Prelaznog trgovinskog sporazuma.

U Ministarstvu ekonomije, ka`u, ne prihvataju naknadnu pamet.

Zakon se, tvrde, ne kr{i, sve je javno, a ciq poznat - zadr`ati radna mesta u Kragujevcu u vreme velike ekonomske krize.

Aleksandar Qubi} iz Ministarstva ekonomije obja{wava da "Fijat" nije favorizovana kompanija, jer u Srbiju uvozi i druge modele za koje pla}a carinu i pona{a se u skladu sa konkurencijom na tr`i{tu. U Ministartvu ekonomije ka`u da je "punto" doma}i proizvod i, istovremeno, proizvod Evropske unije, koji na weno tr`i{te mo`e da se izveze bez carine.

S. Glu{~evi}

Da li je „punto” privilegovan

za recikla`u. Uvoznici ukazuju i utakmica – ka`e za “Dnevnik” geda se favorizovawem “fijata” neralni direktor kompanije “Rekao doma}eg proizvoda kr{e prano Nisan Srbija” Milan Belin. vila Evropske unije o konkurenDruga stvar je, veli, tretman ciji. “punta” koji se samo sklapa u fa- Reagovali smo jo{ kada je dobrici u Kragujevcu, U wemu je za{la odluka Vlade pravo jedva dva da dr`ava subvenDr`ava je namestila odsto doma}eg cioni{e “fijat nepravednu tr`i{nu proizvoda, a ne punto” koji se 51-60 odsto, koutakmicu proizvodi u Kraliko je potrebno gujevcu jer to nije da bi proizvod u saglasnosti sa na~elima EU. I bio progla{en za doma}i i da bi u Nema~koj i Francuskoj postoje mogao da bude oslobo|en carine. proizvo|a~i automobila koji su - Em {to ne pla}a carinu, em podjenako tretirani kod subven{to ima subvenciju – jasno je da su cija. Kupcu je omogu}en izbor, svi ostali modeli uvoznih vozila mo`e da kupi auto koji `eli, a stavqeni su u neravnopravan poovde je jedan proizvo|a~ privilelo`aj. A vaqa imati na umu da je govan i to je nepravedna tr`i{na mnogo stranih firmi investira-

PO^ETAK GREJNE SEZONE PROTI^E UZ O^EKIVANE PROBLEME

Mazuta nema bez pla}awa Niske temperature proteklih dana u na{oj zemqi zagrejale su radijatore u stanovima i pre zvani~nog po~etka grejne sezone. Naravno, re~ je

o toplim probama, a ne o pravom grejawu, a da li }e radijatori i stvarno biti topli tokom cele sezone zavisi}e i od

pla}awa energenata. Svi koji su u ovom poslu – isporu~ioci, daqinski sistemi grejawa, Ministarstvo rudarstva i energetike, tra`e na~ine da

grejna sezona protekne bez problema, a kao i svake godine, to }e se znati na wenom kraju. Izvesno je da energente

vaqa nabaviti i platiti, a toplane u Srbiji su u dugovima za do sada isporu~ene. Uz to, veliki su i dugovi gra|ana koji neredovno pla}aju ra~une za grejawe.

Ipak, ako se mo`e suditi na osnovu po~etka, ali i na osnovu onoga {to ka`e direktor Udru`ewa toplana Srbije Milovan Le~i}, u sezoni koja je pred nama daqinski sistemi grejawa, uprkos problemima s kojima su suo~eni, redovno }e grejati.

– Tople probe su po~ele i start je uspe{an – ka`e Le~i}. – Gra|ani koji se greju preko daqinskih sistema ne bi trebalo da se brinu jer }e, i pored problema s kojima su toplane suo~ene, grejawa biti. Dugovawa za energente su velika i za gas i za mazut, gra|ani duguju toplanama, ali grejawa mora biti i re{ewe se mora na}i.

Le~i} ukazuje na to da toplane imaju veliki problem zbog dispariteta cena energenta i cene grejawa i da nisu u prilici da redovno izmiruju svoje obaveze za isporu~ene energente, a istovremeno i gra|ani neredovno pla}aju svoje ra~une. Dugovawa su velika, a dug za mazut iz prethodnog perioda iznosi vi{e od 300 miliona dinara, dok je dug iz sezone 2009/2010. godine oko 80 miliona.

– Cena energenata je sve vi{a – u prethodnom periodu oni su poskupeli oko 40 posto, a cena grejawa preko daqinskih sistema godi{we se mo`e pove}ati svega osam procenata, {to samo po sebi mnogo govori – ka`e Le~i}.

Za grejnu sezonu, ukazuje Le~i}, toplanama u Srbiji potrebno je oko 150.000 tona mazuta, oko 535 miliona kubnih metara gasa, oko 200.000 tona ugqa i odre|ene koli~ine lo`-uqa. Iako mnoge toplane duguju JP "Srbijagas" za prirodni gas, do sada nije bilo obustave isporuke ovog energenta. Kad je mazut u pitawu, sporadi~no je bilo prekida isporuke, ka`e Le~i},

ali su problemi savladavani, naj~e}{e zahvaquju}i kolegijalnosti toplana. Za grejnu sezonu koja je na pragu potpisan je protokol o nabavci mazuta izme|u toplana i Naftne industrije Srbije, koji je, nagla{ava Le~i}, za toplane veoma nepovoqan.

– Potpisali smo ugovor s NIS-om za nabavku mazuta jer ga jedini oni nude na tr`i{tu, a s postoje}om ponudom,

biti i da }e prednost u isporukama imati toplane koje ga uredno pla}aju. Iz ove kompanije ukazuju na to da toplane u Srbiji ukupno duguju NIS-u vi{e od 400 miliona dinara za isporu~eni mazut. Oko 150 miliona dinara je dug iz prethodne grejne sezone, a 250 miliona dinara je dug iz perioda od 2002. godine.

NIS je spreman na to da, uz posredovawe dr`ave, odnosno

Mazut stigao u Novi Sad Za predstoje}u grejnu sezonu, od 43 toplane u Srbiji, uz toplanu u Beogradu, samo je "Novosadska toplana" kupila mazut. Iz NIS-a je isporu~eno 5.150 tona, {to je uobi~ajena koli~ina ovog energenta za grejnu sezonu. koja podrazumeva da se mazut ne}e isporu~ivati onim toplanama koje ga ne budu pla}ale, mo`e do}i do problema u isporuci toplotne energije u nekim gradovima u Srbiji, pre svega u Zaje~aru, Majdanpeku, Trsteniku, koje imaju dugove odranije – ka`e Le~i}.

S druge strane, u NIS-u isti~u da je obezbe|eno dovoqno mazuta za potrebe doma}eg tr`i{ta, da nesta{ice ne}e

Ministarstva rudarstva i energetike, nastavi dijalog s toplanama, ukazuju iz ove kompanije, a primarni interes NIS-a je garancija da }e isporu~eni mazut biti pla}en.

Iz NIS-a nagla{avaju da su odblokirani ra~uni, odnosno, povu~ene menice toplana, da bi se omogu}ila pripreme za predstoje}u grejnu sezonu i sproveli neophodni remonti.

D. Mla|enovi}

EKONOMIJA

c m y

DNEVNIK

Politika je glavna

[EF MISIJE MMF-a ALBERT JEGER

Srbiji ne ide jako lo{e

Profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu Qubodrag Savi} izjavio je da }e realizacija novog modela razvoja Srbije biti veoma ote`ana, zbog niskog priliva stranih direktnih investicija.

Savi} je upozorio da }e ostvarewe predvi|enog razvojnog programa do kraja idu}e decenije u mnogome zavisiti od politi~ke podr{ke za wegovo sprovo|ewe. „Dinami~an razvoj industrije, poqoprivrede i izvoza u takvim uslovima bi}e te{ko ostvariv“, kazao je Savi} i dodao da je drugi su{tinski problem sprovo|ewa novog modela rasta u tome {to je za wegovo sprovo|ewe neophodno obezbediti godi{wi priliv investicija od najmawe 2,3 milijarde evra. To je te{ko o~ekivati iz najmawe dva razloga: Prvo - ukupan obim stranih investicija na globalnom nivou je smawen sa 2.000 milijardi dolara u 2007. godini na svega 1.400 milijardi u 2009. godini, predo~io je Savi}.

U 2010. godini o~ekuje se, osim toga, daqe smawewe tih investicija na 1.200 milijardi dolara, dok se procewuje da }e nivo stranih direktnih investicija u svetu iz 2007. biti dostignut tek 2012. godine, naveo je profesor Ekonomskog fakulteta. Savi} je ukazao da se Srbija, prema nivou globalnog indeksa konkurentnosti Svetskog ekonomskog foruma, danas nalazi na niskom 96. mestu, {to je ~ak za 11 mesta slabije nego 2008. godine.

Rast je mogu} Predsednik Izv{nog odbora Erste banke Slavko Cari} izjavio je da }e planirani rast brudo doma}eg proizvoda (BDP) od {est odsto godi{we mo}i da se ostvari u narednoj deceniji ukoliko se privuku strane direktne investicije od oko 2,3 milijardi evra po godini. Da bi se to postiglo moraju se ispuniti dva uslova- vi{e raditi na promociji Srbije u inostranstvu, uz ve}u koordinaciju izme|u institucija na nivou Republike i lokalnih samouprava za privla~ewe, uz istovremenu pomo} investitorima u sprovo|ewu investicija, ocenio je Cari} komentari{u}i predstavqeni novi model razvoja Srbije od 2011. do 2020. godine. „Moje je iskustvo da veliki broj stranih potencijalnih investitora nije upoznat sa prednostima Srbije, a to su niski porezi, subvencije pri zapo{qavawu, niske carine sa dosta zemaqa, ukqu~uju}i Rusiju i Kinu“, naveo je Cari} .

[ef misije Me|unarodnog monetarnog fonda (MMF) za Srbiju Albert Jeger ka`e da Srbiji izlazak iz recesije ne ide tako lo{e u pore|ewu sa zemqama regiona. „Ekonomski oporavak se nastavqa, nije sna`an kao {to se o~ekivalo, ali ide se u dobrom pravcu“, rekao je Jeger. Na pitawe mo`e li se istovremeno voditi podsticajna i restriktivna politika, Jeger je odgovorio da je mogu}e i da je to pitawe o strukturi buxetske potro{we. „U Srbiji najve}i deo novca odlazi na teku}e izdatke, odnosno plate i penzije, dok se malo novca tro{i na javne investicije. Taj odnos mora da se promeni. To }e generalno biti glavni zadatak sada, podsta}i i doma}e i strane in-

Generalni direktor Po{te Srbije Goran ]iri} izjavio je da je Upravni odbor Po{te doneo odluku o prenosu 80 odsto akcija kompanije „Telekom Srbija’’ Vladi Srbije. ]iri} je naveo da je Po{ta Srbije samoodr`iv sistem koji iz osnovne delatnosti ostvaruje sopstvenu dobit i da „odvajawe’’ Telekoma ne}e zna~ajnije uticati na weno poslovawe. „Na{ interes je da nastavimo i produbimo poslovni odnos sa Telekomom, kao i sa svim ostalim ku}ama sa kojima u ovom tre-

vestitore da ula`u novac u Srbiju“, istakao je on. Jeger je izrazio uverewe da }e Vlada Srbije primeniti pravila fiskalne stabi-

lizacije koja podrazumevaju pove}awe novca za javne investicije {to }e, kako je istakao, imati efekte na ekonomski rast.

„Kao deo dogovora u Zakonu o fiskalnoj odgovornosti navodi se i da }e za nekoliko godina udeo penzija i plata u bruto doma}em proizvodu morati da se smawi. Time se otvara prostor za pove}awe investicija. To daje rezultate, u drugim zemqama je ve} uspe{no primeweno“, dodao je on. [ef misije MMF-a za Srbiju, koja }e za dve nedeqe do}i u Beograd, ka`e da }e glavne teme na pregovara~kom stolu biti rebalans buxeta za ovu i fiskalni okvir za 2011. godinu. „Ono oko ~ega smo se posledwi put saglasili jeste da }e minus u dr`avnoj kasi do kraja godine biti {est milijardi mawi od planiranog, a vlada }e morati da odlu~i {ta joj je najva`nije“, kazao je Jeger.

VLADA IZME\U INVESTICIJA, [TEDWE I VELIKE POTRO[WE

Slepo lutawe u za~aranom trouglu Ako su ta~ne ocene ~elnika srpske dr`ave Srbija se polako oporavqa od krize. No, kako }e se u godini kada }e se sasvim sigurno ve} krenuti u izbornu kampawu drasti~no promeniti ekonomski modela koji je podrazumevao da se iz buxeta uzima za podmirewe plata i penzija ali ne i ulagawa svakako je enigma za koju ve} sada ekonomisti tvrde

da je nere{iva odnosno da aktuelna vlast ne}e smete da mewa ni{ta te da }e ~ak morati da zadovoqava „apetite“ mnogih kako bi dobro pro{la na izborima.

„Telekom” se priprema za privatizaciju nutku sara|ujemo, a to }e svakako zavisiti od energije, krativnosti i sposobnosti 15.000 qudi da svakog dana u~i, usvaja nove tehnologije, da na kreativan na~in integri{e postoje}e i razviju nove usluge koji }e biti novi izvori prihoda i predznak dobre budu}nosti’’, istakao je on. Po{ta Srbije mora da se prilago|ava novom, digitalnom tr`i{tu, a za to postoji dobra osnova koju ~ini 1.500 jedinica po{tanske mre`e koje su telekomunikaciono i informati~ki povezane u realnom vremenu.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

ponedeqak11.oktobar2010.

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

103,788

105,906

108,342

103,471

Australija

dolar

1

73,1418

74,6345

76,3511

72,9179

Kanada

dolar

1

73,1625

74,6556

76,3727

72,9385

Danska

kruna

1

13,9191

14,2032

14,5299

13,8765

Norve{ka

kruna

1

12,7949

13,056

13,3563

12,7557

[vedska

kruna

1

11,1592

11,3869

11,6488

11,125

[vajcarska

franak

1

76,8973

78,4666

80,2713

76,6619

V. Britanija

funta

1

118,17

120,581

123,355

117,808

SAD

dolar

1

74,3895

75,9077

77,6536

74,1618

Kursevi iz ove liste primewuju se od 8. 10. 2010. godine

Da }e naredne godine vlasti biti pred te{kim i bolnim izborom potvrdio je i guverner NBS Dejan [o{ki} koji je upozorio da bi dogodine moglo do}i do novog rasta cena zbog korekcije plata u javnom sektoru i penzija te bi u takvoj situaciju te{ko bilo dr`ati inflaciju pod kontrolom a samim tim i verovati i oporavak od krize.

Vlada Srbije je, priznao je i sam premijer Mirko Cvetkovi}, u konfliktu interesa sama sa sobom: okrenuti buxet investicijama ili pove}ati plate i penzi-

je. Razum govori da se buxet mora okrenuti investicijama i novom modelu privrednog rasta i razvoja Srbije koji treba da se zasniva na tri stuba: pove}awu investicija, podr{ci privredi, posebno onom delu koji proizvodi za izvoz, i ulagawima u infrastrukturu.

- Vlada }e morati da na|e balans izme|u smawewa teku}e potro{we i pove}awa kapitalnih investicija, ali i da obezbedi da zaposleni u javnom sektoru boqe `ive. Trenutno postoji pritisak na cene hrane, pa mora da se radi na zadr`avawu inflacije u zadatim okvirima, na {est odsto plus ili minus dva. To zna~i da mora da postoji i restriktivna monetarna politika ali to s druge strane negativno uti~e na rast - rekao je Cvetkovi}.

Za dr`avu ne bi trebao da bude preveliki problem da napravi najavqeni novi model privrednog rasta i razvoja Srbije narednih godina kada bi ona ve} sada razre{ila konflikt interesa u kojem se sama nalazi. Naime, ako bi ve} sada zauzela ~vrst stav da }e buxet biti okrenut ivesticijama a ne pove}awu plata i penzija. Kako ocewuje ekonomista Pavle Petrovi}, koji je u~estovao u izrdi novog modela privrednog rasta i razvoja Srbije , najve}i izazov za primenu tog modela, kao i

^ekaju}i izbore Ekonomista Danijel Cveti}anin ocewuje da }e ovogodi{wa inflacija biti ve}a od projektovane, ali i procewuje da }e se vlast u prvoj polovini naredne godine „potruditi“ da smawi potro{wu a to }e izazvati nezadovoqstvo gra|ana.

Kada vlast, ocewuje ovaj ekonomista, proceni da je bilo previ{e stezawa kai{a, po{to je re~ o predizbornoj godini, ona }e pove}ati potro{wu a to zna~i i plate i penzije jer im je to garant da }e pobediti na slede}im izborima. svih do sada, bi}e politi~ki jer dolaze izborne godine. On je preporu~io Vladi da se zbog toga ne orijenti{e ka kratkoro~nim fiskalnim stimulansima i pove}awu javne potro{we ve} ka sredworo~nom smawewu fiskalnog deficita.

- Iskustva pokazuju da bi u zemqama kao {to je na{a - koja ima otvoreno tr`i{te, visok spoqni dug i fleksibilan kurs, pove}awe teku}e javne potro{we na kratak rok, bilo kontraproduktivno- poru~io je Petrovi}.

Q. Male{evi}

5

DIANA DRAGUTINOVI]

Nema para za op{tine

U Vladi tvrde da nema na~ina da se vi{e novca prenese lokalnim samoupravama. Op{tine moraju da podele teret sa dr`avom, izjavila je ministarka finansija Diana Dragutinovi}. Vlada Srbije nije u prilici da pozitivno odgovori na zahtev 151 op{tine u Srbiji - da im se buxetom za slede}u godinu vrate sredstva u punom obimu. Da promena, i pored apela sa lokala, ipak ne}e biti, potvr|uje ministarka finansija Diana Dragutinovi} koja ka`e da „lokalne samouprave moraju da podele teret sa centralnim nivoom dr`ave. Pa kada se zamrzavaju plate zaposlenih koje se finansiraju iz republi~kog buxeta, zamrzavaju se i plate koje se finansiraju iz lokalnih buxeta“. Ministarka ka`e da bi i sama bila zadovoqnija ukoliko bi bilo mogu}nosti da se primewuje pravilo koje je ustanovqeno Zakonom o finansirawu lokalnih samouprava - da transferi lokalnim samoupravama budu 1,7 odsto BDP u prethodnoj godini. „Rebalansom buxeta za ovu godinu predvide}emo oko milijardu dinara dodatnih transfera za neke siroma{ne op{tine. Finansijska pozicija op{tina popravi}e se naredne godine ne samo zbog ve}ih transfera ve} i zbog toga {to }emo predlo`iti izmene zakona o imovini“, ka`e ministarka Dragutinovi}. Predstavnici op{tina i gradova ka`u da nemaju dovoqno novca ni za normalno funkcionisawe ni za razvoj jer se Vlada ne dr`i zakona koji je donela pre ~etiri godine. Takozvana transferna sredstva su smawena kao antikrizna mera pre dve godine, pa iako u Vladi navode da je kriza za nama, vra}awa punog iznosa nema.

Priznawe Oportjuniti banci Svetski lideri u oblasti mikrofinansirawa, u okviru kampawe „Smart“, dodelili su priznawe Oportjuniti banci u Srbiji sa sedi{tem u Novom Sadu. Nagradu su dobili za program „Kreditni kalkulator“ koji se koristi za procenu kreditne sposobosti klijenta da bi se izbegla prezadu`enost. Kreditni kalkulator odre|uje odgovaraju}i iznos kredita potencijalnim klijentima na osnovu prikupqenih informacija. To su, osim izve{taja Kreditnog biroa Srbije, i prihodi i tro{kovi doma}instva.

D. V.

DIREKTORKA SEKTORA ZA KOMUNIKACIJU ERSTE BANKE ANDREA BRBAKLI]

Na redu je dru{tveno preduzetni{tvo Dru{tveno odgovorno pona{awe komanija za ve}inu obi~nog sveta kod nas je ne{to dobro {to tek treba da se dogodi.

Istina, ~e{}e se sre}emo s neodgovornim pona{awem, koje je obi~no pra}eno velikim publicitetom. Najnoviji primer ekolo{ke katastrofe u Ma|arskoj

posluju. Ni na{e tr`i{te nije izuzetak.

– Ova delatnost se kod nas razvija dobro – ka`e direktorka sektora za komunikacije u ovoj ku}i Andrea Brbakli}. – Uostalom, Srbija ima dugu tradiciju – pre se to ogledalo naj~e{}e u zadu`binarstvu. Novo vreme donelo je dru-

Podr{ka zajednici A kako izgleda kada konkretni projekti po~nu da sti`u do zajednica kojima su nameweni? Andrea Brbakli} ka`e da su veoma ponosni na donacije vezane za program „Centrifuga“, koji je usmeren na kulturnu decentralizaciju. Projekat je pokrenut pre tri godine u saradwi s Balkanskim fondom za lokalne inicijative, a poma`e mladima da o`ive svoje okru`ewe i zajednicu. Posebno je dobro kada lokalne vlasti prepoznaju zna~aj i kada projekti u|u u stalni program finansirawa op{tina. Tu je zatim „Klub 27“, konkurs za mlade talente, koji promovi{e najboqe – pri tome se kao kriterijum ne uzima samo prosek ocena. Program koji promovi{e inkluziju osoba s invaliditetom realizuje se kroz podr{ku akcijama {kole „Dr Milan Petrovi}“ iz Novog Sada, a ciq je radno anga`ovawe osoba s invaliditetom. mo`e to samo potvrditi. Otkako je tranzicija kod nas ubrzala i strani investitori do{li u Srbiju, i o ovome se vi{e govori i zna, a i radi. Finanasijska ku}a Erste banka jedna je od onih koji znatno poma`u zajednicu u kojoj

ga~ije koncepte, mnogi se danas dru{tveno odgovorno pona{aju a da ni ne znaju da se to tako zove.

Smatram da }e ova oblast brzo napredovati jer je ciq svakog biznisa poslovawe koje donosi dobit, a to je mogu}e samo u razvijenim i

stabilnim zajednicama. Zato je interes svake kompanije da ula`e u razvoj zajednice u kojoj posluje.

Svest o tome sve je prisutnija i u mawim preduze}ima. Oblast individualnih donacija je slede}a u kojoj treba da se poka`emo i doka`emo. Recimo, na{a ku}a je nedavno poklonila 350.000 dinara Institutu za onkologiju u glavnom gradu. [to se ti~e ostalih, imam utisak da su siroma{niji ~e{}e spremni da pomognu od onih drugih. Donacija i dugih dobrih pomaka u ovoj oblasti bi bilo vi{e kada bi se mediji vi{e bavili pozitivnim perimerima. Mislim da je to i zanimqivije i korisnije od politi~kih pri~a, koje kod nas dominiraju.

Sagovornica ka`e da su i u zemaqama u okru`ewu, koje su kroz tranziciju br`e napredovale od nas, uvek nastojali da pomognu preko Erste fondacije, koja je najve}i pojedina~ni vlasnik deonica cele bankarske grupe. Osim delovawa Fondacije, Erste grupacija ima i sopstvene programe za doprinos napretku dru{tva. Pre svega, tu je koncept EU kancelarije – ona u Srbiji posluje od 2007. godine. Posebno }e za Srbiju biti zanimqiva „Turneja dru{tve-

nog preduzetni{tva“. U Beogradu }e 30. oktobra biti odr`an veliki skup u okviru ovog projekta, a da bi se podstaklo kreirawe dugro~ne i odr`ive inicijative dru{tvenog preduzetni{tva u Centralnoj i Isto~noj Evropi.

Pokroviteq je osniva~ Gramen banke i dobitnik Nobelove nagrade za mir Muhamed Junis. Organizatori su Erste fondacija i Erste grupa.

– O~ekujem da }e kompanije i kod nas i u svetu biti sve odgovornije jer ne}e biti drugog izbora.

Svet se danas veoma dinami~no mewa a da toga nismo ni svesni. ^ak 70 odsto stanovni{tva `ivi na ivici egzistencije. Sve to se mewa u smislu {irewa svesti i ve}e posve}enosti re{avawu zajedni~kih problema. U tom procesu }e uloga kompanija, kao i svakog pojedinca, biti veoma bitna – ka`e Andrea Brbakli}.

D. Vujo{evi}

6

BERZA

ponedeqak11.oktobar2010.

KRETAWA NA DOMA]EM FINANSIJSKOM TR@I[TU

Spao Beleks na 14 slova Na Beogradskoj berzi se ve} dugo ozbiqno trguje tek sa izuzetno malim brojem akcija i to je po~etkom ovog meseca rezultiralo jednom neobi~nom promenom. Naime, Beleks 15 - indeks doma}e berze ~ije samo ime sugeri{e da predstavqa korpu 15 najlikvidnijih ovda{wih akcija - ostao je sa svega 14 hartija u svom portfequ.

Pravila Beogradske berze to, dodu{e, dozvoqavaju, a iskusniji brokeri podse}aju da to nije prva takva situacija, ali je svakako ~iwenica da je ovaj indeks “skra}en” jasan pokazateq nelikvidnosti doma}eg finansijskog tr`i{ta. Brokeri navode da je postojala ideja da se, umesto beogradske Telefonije koja je ispala iz Beleksa 15, u indeks odmah uvrsti akcija Naftne industrije Srbije, ali je o~igledno odlu~eno da se sa tim sa~eka neko vreme.

Pro{lonedeqno trgovawe na Beogradskoj berzi obele`io je rast ukupnog prometa i pad vrednosti indeksa. Istrgovano je skoro 700 miliona dinara od ~ega je 87 odsto ~inio promet akcijama, dok je trgovawe obveznicama stare devizne {tedwe iznosilo svega 90 miliona dinara, navode brokeri.

Najtrgovanija bila je serija A2014 sa istrgovanih 22,7 miliona dinara.

Najve}e interesovawe investitora vladalo je i ovog puta za akcijama AIK banke ~iji je promet dostigao 266 miliona dinara. U grupi najtrgovanijih, ali sa zna~ajno ni`im ostvarenim prometom, na{li su se i Univerzal banka i Naftna industrija Srbije (NIS) sa 103 miliona dinara, odnosno 95 miliona dinara.

Najve}i nedeqni dobitnici bili su Alfa plam (sa skokom

cene akcija od 7,12 odsto), Progres (sa 6,67 odsto) i Jubmes banka (hije su akcije na nedeqnom nivou poskupele 5,46 odsto). Me|u gubitnike svrstali su se Putevi U`ice (sa padom cene od 11,29 odsto), Dunav osigurawe (hije akcije su jeftinije za 9,33 odsto) i Komercijalna banka (sa nedeqnim padom cene od 8,14 odsto).

Akcija

Posledwa cena

Vrednost prometa (din)

AIK banka, Ni{

2.732

265.754.899

Univerzal banka, Beograd

4.800

102.695.860

NIS, Novi Sad

473

95.061.737

Imlek, Beograd

1.932

55.355.837

7. juli, Sirig

900

26.068.500

Indeksi Beogradske berze zavr{ili su sedmicu u crvenom, pa je tako indeks najlikvidnijih akcija Beleks 15 na nedeqnom nivou pao za 1,96 odsto, dok je Beleks lajn izgubio 0,98 odsto svoje vrednosti.

U~e{}e stranih investitora u ukupnom prometu kretalo se u proseku oko 33 odsto, uz znahajno intenzivnije prisustvo na strani kupovine.

Posebno je, navode brokeri, bilo interesantno trgovawe akcijama “Imleka” koje su u petak dostigle vrednost od 2.000 dinara {to je ujedno i najvi{a cena ove akcije u prethodne 52 nedeqe. Sa druge strane, akcije Komercijalne banke ovu nedequ zavr{avaju na nivou od 24.831 dinara {to je i najni`a istrgovana cena u posledwih godinu dana.

V. ^v.

AMERI^KI MILIJARDER VOREN BAFET TRA@I VE]E DR@AVNE NAMETE

Pla}am porez kao ~ista~ica Multimilijarder i vlasnik kompanije „Berk{ir Hatavej“ Voren Bafet smatra da bogata{i u Sjediwenim Ameri~kim Dr`avama treba da pla}aju ve}e

poreze. “Nemam poresku oazu, nemam poreskog ra~unovo|u, moje je poresko uto~i{te zapravo bila Bu{eva administracija“, ka`e on.

Ovaj milijarder, koji ka`e da verovatno pla}a ni`e poreze od “neke ~ista~ice”, kritikovao je odredbe o poreskim olak{icama koje je 2001. uveo biv{i ameri~ki predsednik Xorx Bu{, a koje isti~u ove godine. „Oni su se pobrinuli za mene.

Pomislili su: ‘Evo ove ugro`ene vrste, ne{to kao gologlavi orao iz Omahe, i ako se ne pobrinemo za ovog momka, svi }e

tuju}i da }e zbog rastu}eg deficita SAD morati od nekoga da uzmu novac, on ka`e “ako taj novac ne}ete uzeti od mene, za{to biste ga uzimali od qudi koji su mi danas poslu`ili ru~ak?”

Pored toga, Bafet je Volstrit uporedio sa crkvom, od koje dru{tvo ima neke koristi, a onda poklekne s “kockawem”. “Volstrit ~ini mnogo dobrog. A onda

Ako novac dr`ava ne}e uzeti od mene, za{to bi ga uzimala od qudi koji su mi danas poslu`ili ru~ak, pita se ameri~ki bogata{ prestati raditi i vi{e ne}emo imati arbitara ili upravnika hex fondova. Zbog toga ovom ~oveku moramo dati posebnu olak{icu’”, dodao je Bafet.

On ka`e i da ne treba podizati poreze ni za koga drugog osim za ekstremno bogate, kao i da bi mo`da ~ak trebalo dati i ve}e poreske olak{ice za sredwu i ni`u klasu. Konsta-

Lekari bogata{i Zaposleni u zdravstvu jo{ uvek se nalaze na vrhu liste najboqe pla}enih, a zaposleni u prehrambenoj industriji i ugostiteqstvu dr`e za~eqe liste zarada u SAD. U Americi je jo{ uvek boqe biti lekar nego kockar jer medicina obezbe|uje devet najboqe pla}enih poslova u Sjediwenim Dr`avama. Istovremeno, pripremawe hrane i pi}a i wihovo servirawe spada me|u najlo{ije pla}ene poslove, pi{e ~asopis Forbs.

Jedan od najlo{ije pla}enih poslova ispao je sa liste od 25 tako da se ratari i bera~i i zaposleni na sortirawu vo}a sada nalaze na 26. mestu najlo{ije pla}enih - slabije ~ak od zaposlenih na farmama pili}a. Umesto wih, na listu najlo{ije pla}enih, na 25. mesto, do{li su zaposleni na pripremi hrane i servirawu kao i “sendvi~-majstori” i “kapu}ino artisti”. Ukupno gledano, prose~na plata u Americi iznosi 42.270 dolara godi{we.

ima taj kazino... On je kao crkva koja vikendom organizira lutriju”, rekao je on.

Tako|e, on smatra da se direktori banaka jo{ uvek smatraju nedovoqno odgovornim za gubitke koje uzrokuju deoni~arima i poru~uje onima koji tra`e vladinu pomo} kako bi za{titili svoja dru{tva da bi trebalo da bankrotiraju.

DNEVNIK

Nezaposlenost nije sru{ila berze Podaci o septembarskoj nezaposlenosti u SAD, koji su objavqeni u petak, nisu bitnije uticali na cene deonica tokom po~etnog poslovawa na Volstritu, jer investitori veruju da }e ameri~ka centralna banka uskoro preduzeti mere kako bi dodatno stimulisala rast doma}e privrede. Dva vode}a indeksa akcija na Volstritu - Dau Xons i Standard end Purs 500 su minimalno oja~ali, dok je indikator kretawa cena deonica visokote~nolo{ki~ kompanija Nazdak blago oslabio, izvestila je agencija Rojters iz Wujorka.

Na valutnim berzama tako|e nije bilo ve}i~ potresa, nakon

{to je evro ju~e naglo oja~ao, prema{iv{i va`nu psi~olo{ku granicu od 1,40 dolara. U SAD je u septembru, prema podacima ameri~kog ministarstva rada, zabele`en pad broja zaposleni~ ve} ~etvrti mesec zaredom, za 95.000, zbog ve}eg broja otkaza u dr`avnim slu`bama i ~iwenice da je privatni sektor uposlio mawe qudi nego {to se o~ekivalo, pokazali su danas objavqeni zvani~ni podaci.

Evro je na kraju sedmice, na indikativnoj deviznoj berzi u Londonu, vredeo oko 1,39 dolara, ili neznatno mawe nego prilikom po~etnog poslovawa.

Nafta se klacka na 80 dolara Sirova nafta je na kraju poslovne sedmice na berzi u Wujorku pojeftinila, po{to su podaci o neo~ekivano velikom padu broja zaposlenih u SAD u septembru izazvali slabqewe dolara u odnosu na evro, {to je podstaklo tra`wu sirovina kao alternativne investicije.

Cena ameri~ke “lake” nafte za terminsku isporuku u novembru je na Wujor{koj robnoj berzi pala za 51 cent, ili 0,6 odsto, na 81,16 dolara za barel, posle pada u jednom trenutku na samo 80,30 dolara, dok je istovremeno evropska “brent” nafta na Me|unarodnoj berzi petroleja u Londonu pojefti-

nila za 66 centi, na 82,77 dolara za barel, prenela je agencija Blumberg.

“Podaci o nezaposlenosti pove}avaju verovatno}u da }e ameri~ke Uprava federalnih rezervi preduzeti mere za ‘labaviju’ monetarnu politiku, tako da bi nafta, kao i ostale sirovine sa cenom izra`enom u dolarima, trebalo da poskupi”, izjavio je direktor berzanske firme “CMC Markets” Aleksander Rixers. Analiti~ari, koje je anketirala agencija Blumberg, smatraju da bi najva`nija energetska sirovina mogla slede}e sedmice da pojeftini usled rasta zaliha.

VESTI Rat ve{ta~kih kurseva Me|unarodni monetarni fond na ovogodi{wem zasedawu nije uspeo da re{i sada{wi spor oko ve{tahki niskih kurseva, mada je namera te organizacije bila da ubudu}e preuzme ve}u ulogu u sporovima oko kurseva, pi{e [pigel onlajn. „U saop{tewu na kraju dvodnevnog zasedawa u Va{ingtonu samo se ka`e da }e MMF ’produbiti’ rad kada su u pitawu oscilacije kurseva i da }e istra`iti taj problem“, pi{e list. Kako ocewuje list u svom onlajn izdawu, saop{tewe, zapravo, prikriva duboke razlike u stavovima, pre svega izme|u SAD i Kine. Tokom zasedawa vo|ena je rasprava o tome da se MMF-u daju ve}a ovla{}ewa na podruhju nacionalne politike kurseva. Ideja je bila da se na taj na~in otklone zategnutosti do kojih dolazi zbog politike kao {to je, na primer, kineska da se svesnim umawivawem vrednosti nacionalne valute obezbedi suficit u trgovinskoj razmeni sa svetom.

BRIK ne kupuje ciglu Zemqe grupe BRIK - Brazil, Rusija, Indija i Kina - ne nameravaju da prave daqe ustupke u procesu reformi Me|unarodnog monetarnog fonda. “Zemqe BRIK nemaju interesa da odustanu od svojih principijelnih pozicija, ve} }e evropske i druge razvijene zemqe morati da idu na veliki kompromis”, ka`e zamenik ruskog ministra finansija Dmitrij Pankin. On je podsetio da su zemqe u razvoju ve} u~inile velike ustupke, pristav{i na pove}awe kvota zemaqa u usponu u MMF za svega pet odsto, ~ime }e se udeo zemaqa u razvoju u MMF pove}ati na 44,5 odsto. “Zemqe sa privredama u usponu ~ak i sa tim pove}awem, ne}e biti dovoqno predstavqene, ako uzmemo u obzir odnos bruto doma}ih proizvoda (BDP) tih zemaqa i razvijenih ekonomija”, rekao je Pankin.

Zamkovi postaju hoteli Izve{taj koji je naru~io francuski predsednik Nikola Sarkozi nudi neke iznena|uju}e predloge za izvla~ewe zemqe iz finansijske krize. Tako se, na primer, predla`e otvarawe luk-

suznih hotela u naj~uvenijim kraqevskim zamkovima. Sarkozi je zatra`io od senatora Alberika de Mongolfjea da iznese predloge o tome kako se mo`e zaraditi novac kroz inovativno kori{}ewe francuskih istorijskih lokaliteta. Druga ideja je snimawe filmova na istorijskim lokacijama a u izve{taju je navedeno i da vlada treba da ohrabruje pojedince da kupuju dr`avnu imovinu. Kancelarija Sarkozija je saop{tila ranije da je izve{taj koji je primila bogat sadr`inom i da ga je predsednik prosledio ministru kulture na razmatrawe.

Kinezi ho}e „Opelovu” fabriku Kineski najve}i proizvo|a~ automobila Xili, vlasnik {vedskog Volvoa, zainteresovan je za kupovinu Opelove fabrike u Antverpenu. Nedavno je, naime, objavqeno da je mati~na kompanija Xeneral motors (GM) odlu~ila da do kraja godine zatvori taj belgijski pogon sa 2.500 zaposlenih. Vlasnik Xilija Li [ufu sastao se sa lokalnim politi~arima u Antverpenu, gde je razgovarao o mogu}im pogodnostima koje bi dobio Xili, ako odlu~i da kupi fabriku u kojoj se izra|uje Opelov model “astra”. “@elim da vidim mogu}nosti koje Antverpen nudi,” izjavio je [ufu. Volvo, koga je Xili nedavno preuzeo, ve} ima fabriku u Gentu u Belgiji.

Stege za bankare Regulatorni organi Evropske unije u sektoru bankarstva predstavili su propise kojima se uvode ograni~ewa bonusa, dosad najstro`a i naj{ira u svetu. To je ve} rezultiralo upozorewima da }e se finansijske kompanije ubudu}e ~e{}e odlu~ivati da presele poslovawe van EU. Bonusi }e imati ograni~ewa koja }e zavisiti od ostvarenog profita banke, a ukoliko se ustanovi da je bonus ispla}en kao nagrada za preterano rizi~ne aktivnosti, bankar }e morati da ga vrati. Pomenuti set pravila na 84 strane ~ini novi zakon Unije, kojim se od januara uvodi ograni~ewe preterano velikih zarada bankara, a ti propisi idu jo{ daqe nego globalni principi o bankarskim naknadama koje je dogovorilo 20 vode}ih svetskih razvijenih zemaqa i onih u razvoju.

„Hagada” u Jevrejskoj op{tini Izlo`ba i prezentacija “Hagada”, autorke Barbare Pani} iz Pan~eva, bi}e otvorena ve~eras u 18 ~asova u Klubu Jevrejske op{tine, u Jevrejskoj 11. Ulaz je besplatan.

S. K.

Prvaci u obilasku grada

Ombudsman od danas prima gra|ane Kancelarija gradskog ombudsmana Aleksandra Gruji}a po~iwe danas da prima gra|ane, odmah nakon sve~anog otvarawa kome }e prisustvovati gradona~elnik Igor Pavli~i} i predsednik Skup{tine Aleksandar Jovanovi}. Kancelarija se nalazi u Ulici Vojvo|anskih brigada 17, sa strankama }e raditi

Prvaci Osnovne {kole “Nikola Tesla”, u pratwi svojih u~iteqa, krenu}e danas u 13 ~asova s Trga slobode u obilazak grada, a u okviru nastavka projekta “Ja upoznajem Novi Sad”. Da upoznaju svoj grad pomo}i }e im stru~ni vodi~i, a pridru`i}e im se i ~lan Gradskog ve}a za obrazovawe Milan \uki}. Ciq projekta, koji sprovodi Turisti~ka organizacija, jeste upoznavawe najmla|ih sugra|ana s nastankom i istorijom grada, razvijawe pripadnosti i qubavi prema sredini. U prvoj fazi projekta, Novi Sad je upoznalo nekoliko stotina mali{ana iz Pred{kolske ustanove “Radosno detiwstvo”.

I. D.

Novosadska ponedeqak11.oktobar2010.

Stoka u podivqalom „zelenom talasu” na” u papirima a doti~na je lepu paricu od prodaje sklawala na stranu. Ostalo je me|utim nejasno kako je svo to pi}e, koje se tu gomilalo godinama, promaklo ranijim kontrolama.

Novosa|ani su u grejnu sezonu zakora~ili spremni; u gradu je vladala akutna nesta{ica mazuta i lo` uqa. Nije samo “cajtgajst” prouzro~io ovoliku koli~inu privatne inicijative. Naime, gradske inspekcije su u prvih devet meseci pobrojale ~ak 180 havarija na instalacijama vodovoda i kanalizacije, toplovoda i mre`e elektrodistribucije – u proseku jednu dnevno. A ti onda veruj da }e biti druga~ije kada zima stegne.

Pa ipak, najve}e infrastrukturno razo~arawe trenutka bili su novi semafori. Moderna saobra}ajna signalizacija, postavqena kako bi re{la problem narastaju}ih gu`vi na ulicama i bulevarima, otela se kontroli.

Semafori su se potpuno nepredvidqivo palili i gasili i, umesto sinhronizovanog “zelenog talasa”, voza~i su na raskrsnicama dobili disko {ou a dotad ipak koliko-toliko podno{qive gu`ve u {picu su povremeno prerastale u zakr~ewa epskih razmera. Kako je u pismu “Hronici” tvrdio ~italac A. N, saobra}ajni kolaps je kulminirao na Limanu 4, naro~ito u ulici Narodnog fronta. Pored “podivqalih” semafora, `ivce voza~a tu su tawile i krave, kowi, koze i ostala marva koja je u potrazi za ispa{om spokojno {partala kolovozom, nimalo ne haju}i za saobra}ajnu signalizaciju, propise i vri{te}e sirene na koje su nalegali izbezumqeni automobilisti.

I. Sabado{

V REMEPLOV

Kuga zahtevala doktora Univerzitet u nema~kom gradu Haleu izdao je 11. oktobra 1757. doktorsku diplomu Jovanu Apostolovi}u. On se nije vratio u rodni Budim, ve} je na preporuku vladike Mojseja Putnika do{ao u Novi Sad. Mnogi gra|ani ga ni-

snost rada organa gradske uprave. Tako|e je nadle`an da Skup{tini grada, gradona~elniku ili Gradskom ve}u podnosi inicijativu za izmenu odluka i drugih akata koje dovode do povreda prava gra|ana i da inicira dono{ewe novih va`nih dokumenata u toj oblasti.

I. S.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

SA STRANICA „NOVOSADSKE HRONIKE”

Kada je predsednik Saveznog izvr{nog ve}a Ante Markovi} u intervjuu za austrijske novine izjavio da je u jugoslovenskom dru{tvu sve toliko zrelo za promenu da niti jedan wegov segment ne sme ostati nedirnut, verovatno se odmah ujeo za jezik. U Sloveniji se napetost izme|u teritorijalaca i jugo-vojske mogla se}i no`em, u hrvatskom Saboru zastupnici se po nacionalnom kqu~u ga|ali aktovkama, dok su u Krajini osvanule barikade.

Me|utim, prvu nedequ oktobra u Novom Sadu obele`ila je drama dikensijanskih razmera. Prolaznik je iz kontejnera u Ulici Laze Lazarevi}a za~uo slaba{no kme~awe i prona{ao bebu. Naho~e je jedva spaseno u De~joj bolnici. Stawe bebe koje su sestre nazvale \or|e ukazivalo je na nestru~an poro|aj pa je u novosadskim zdravstvenim ustanovama poja~ana kontrola, a celokupna gradska policija je dignuta na noge kako bi prona{la majku.

Prvo da porodiqi spase `ivot, a onda da je izvede pred sud zbog napu{tawa deteta.

Razdragano otkrivaju}i ~ari privatnog biznisa, Novosa|ani su od po~etka godine osnovali ~ak 600 eksport–import firmi.

Ali su uglavnom importovali, dok su se na prste jedne ruke moglo pobrojati novonikla preduze}a koja su s inopartnerom sklopila izvozni posao. I poslovo|a samousluge “Sloboda” u Maksima Gorkog re{ila je da se otisne me|u privatnike. Komisija koja je popisivala robu u magazinima je prona{la dvestotinak fla{a “yoni vokera”, “napoleona”, “skenderbega” i ostale aristokratije iz sveta `estine.

Luksuzna roba je bila “zagubqe-

svakog radnog dana od 7.30 do 15.30 sati a kontakt telefon za gra|ane je 420-213.

Za{titnik gra|ana je ovla{}en da kontroli{e po{tovawe prava gra|ana, da utvr|uje povrede u~iwene aktima institucija ~iji je osniva~ Grad Novi Sad i kontroli{e zakonitost, pravilnost i efika-

su lepo do~ekali. Govorili su da gradu nije potreban lekar, jer oni koji ho}e da ih le~i {kolovani doktor mogu da ga na|u u garnizonu na Petrovaradinskoj tv|avi. Apostolovi} je primqen u slu`bu tek pet godina kasnije, kada je svima zapretila epidemija kuge. Ali, kada je opasnost pro{la, Magistrat mu je prepolovio platu. Uvre|en, doktor Apostolovi} je podneo ostavku i nastavio privatno da radi.

Uskoro se razboleo i umro.

N. C.

JESEN DODATNO PRAZNI IONAKO TANKE NOV^ANIKE

Topla garderoba ’ladi ku}ni buyet Jesen je glavni krivac za “istresawe xepova” jer iziskuje sve novo - nove uxbenike i {kolski pribor, novu nabavku ogreva, novu garderobu za predstoje}e hladne dane... Novosadski butici su ve} okitili svoje izloge jesewom garderobom, mame}i sugra|ane da odaberu ne{to iz “nove kolekcije”. Sude}i prema cenama, kako bi se opremili od glave do pete, potrebno je izdvojiti oko pola prose~ne plate, {to ne raduje Novosa|ane ~iji su nov~anici ve} ispra`weni brojnim tro{kovima. A treba zameniti letwe papu~e za cipele, bermude pantalona-

ma i farmerkama, majice kratkih rukava xemperima, rolkama i jaknama.

Obu}a i ode}a je ve} tradicionalno najjeftinija na pijacama i u kineskim radwama, a u gradskim buticima i tamo gde se prodaje takozvana brendirana garderoba cene su ~ak troduplo ve}e. Tako se pantalone mogu na}i i za 1.000 dinara, a neka sredwa cena je oko 3.500. Duksevi i xemperi kre}u se od 1.500 dinara, pa sve do vi{e od 50 evra, koliko ko{taju oni sa potpisom neke od poznatih marki. Cipele su oko 3.000 dinara, a za par ko`nih ~izama se tra`i od 100 do 200 evra. Jakne su trenutno najskupqe, pa se te{ko mogu pazariti za mawe od 5.000 dinara, a ko izabere da se ogrne kaputom, treba da izdvoji od 200 evra pa navi{e.

Najve}e razo~arewe sugra|ani do`ive kada cena istih proizvoda za koji mesec bude upola sni`ena, pa se iz tog iskustva mnogi od-

lu~uju da se strpe u pro{logodi{wim jaknama, dok cene ne budu prihvatqivije od onih udarnih.

Najpovoqnije su cene jesewe garderobe za mali{ane, naro~ito ako ih i bake i deke obraduju kojim odevnim predmetom, pa rasterete buxet roditeqa. Pamu~ni duksevi su oko 500 dinara, bodi majice i hulahopke 300, a jakne se mogu na}i za 1.000 dinara. Me|utim, cene de~je garderobe u buticima svetskih proizvo|a~a gotovo da uop{te ne zaostaju za cenama ode}e za odrasle.

I. D. Foto: A. Erski

Rekli suncu zbogom Prizori sa Petrovaradinske tvr|ave boqi su pokazateq vremenskih prilika no bilo koja vremenska prognoza.

Mada povremeno sunce pru`i iluziju da je leto jo{ pomalo tu, prazne stolice i sklopqeni suncobrani potvr|uju da je jesen vlada.

Uporni ugostiteqi ostavi}e ih jo{ koji dan napoqu ne bi li umilostivili sunce a zajedno sa wim i {eta~e namernike, no nebo ne slu{a ni sklopqene suncobrane niti preduzetne ugostiteqe. Vreme provedeno u ispijawu kafica napoqu pro{lo je, a do novog prole}a stolovi i stolice idu u stawe hibernacije dok }e kafanxije morati da se potrude da enterijerom, vi{e nego eksterijerom, privuku nove mu{terije.

J. Z.

Foto: N. Stojanovi}

Feng {ui i masa`a Novosadski otvoreni univerzitet organizuje novi kurs “Feng {ui - Pokrenite pozitivnu energiju”, kao i novu grupu seminara “Ru~na masa`a sa osnovama sportske masa`e”, koju vode prim. dr Sr|an Soldatovi} i vi{i fizioterapeut Qiqana Nikoli}. Me|u jesewim kursevima su i tromese~na obuka za frizere i za negovateqice. Informacije se mogu dobiti na telefon 521-866.

A. V.

c m y

8

NOVOSADSKA HRONIKA

ponedeqak11.oktobar2010.

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

DNEVNIK

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Vuka{in me| Lenom i Unom Trojke Lena, Una i Vuka{in - Sla|ane i Sr|ana Svilenga}ina.

Blizanci Strahiwa i Uro{ - Mirjane i Bogdana Crnoja~kog.

Devoj~ice Una - Jovane i Uro{a Adamovi}a, Lucia Aniko Barna Sabo i Lasla Barne, Lana - Biqane Vukajlovi} i Miladina Erwakovi}a, Zvezdana - An|e Jovanovi} i Jovice Aleksandrovi}a, Na|a - Nata{e i Bobana Frola, Milica - Marine i Vladimira Novakovi}a, Ivana - Jane i Rastislava Streharskog, Laura - Sawe Kne`evi}-Radi} i @ivka Radi}a, Valentina - Marie i Pavla ^apeqe, Marina - Marije i @ivka Kne`evi}a, Tatjana - Biqane i Mladena Dvorni}a, Nevena - Tawe i Miroslava Liptaka, Nina - Gabriele i Sini{e Stoj{i}a, Anastasija - Marije i Radoslava An|eli}a, Tamara - Ivane Matijevi}-Babi} i Radenka Babi}a, Simeona - Branke i @eqka Novakovi}a, Duwa - Kristine i Milana [ari}a, Awa - Qiqane i Branka Zeqkovi}a, Ma{a - Katarine i Aleksandra Savi}a, Jana - Tawe i Bojana Babi}a, Lana - Danijele i Dejana Devi}a, Nina - Milanke i Krste Petkovi}a, Selma - Salihe Tatari i Sinana Ga{ija, Elena - Dare i Miroslava Majinovi}a, Ivana Jelene i Du{ka Radivoja, Mihaela - Ane i Antona Trusine, Marina - Ane i Nikole Milanova, Bedrija - Xejqane Demiri i Seqvera Ramizija, Teodora - Sla|ane i Mladena Bile, Mila Sandre i Radislava Kosanovi}a, An|ela - Jelene i Sini{e Latinovi}a, Milica - Marije i Zdravka ]orovi}a, Sofija - Milene i @eqana Subi}a, Mila - Marije i Slobodana Smiqkovi}a, Lena - Sandre i Nikole Avramovi}a, Duwa Aleksandre i Milorada Mi{kovi}a, Ma{a Andrijane i Slobodana Duda{a, Una - Gordane i Branislava Kazimira, Petra - Milanke i Zo-

rana Dutine, Tamara - Milene i @eqka Milakovi}a, Milica - Tawe i Dragoslava Vukajlovi}a, Kristina - Milijane i Dejana Ninkovi}a, Emilija - Tatjane A}imov i Dragana Markova, Jovana - Milice Mu~ibabi} i Jovana Mu~ibabi}a, Sofija - Ane i Tomislava \or|evi}a, Jana - @eqke i Nikole Smiqkovi}a, Lena - Nata{e i Borisa \eri}a, Kalina - Ivane i Vladimira Hardomeqa, Teodora - Verice i Svetozara Savina, Selda - Elvire Beri{e i Abedina Ga{ija, Jana - Dragane i Aleksandra Miqkovi}a, Jelena - Sne`ane i Slobodana Trivi}a, Milena - Slavice i Miroslava Nikoli}a, Duwa - Sla|ane i Nenada Stoiqkovi}a, Marija - Dragice i Sini{e [agia, Anastasija - An|elke i Dragoslava Te{i}a, Sara - Jelene i Branislava Rodi}a, Elena - Marije i Sime Vuj~i}a, Jana - Violete Padrov i Vuka{ina Padrova, Mihajla Verone i Mihaja Mun}ana, Miona - Dragane i Radeta Marjanovi}a, Jelena - Nadice Babi}Merganz i Jovana Merganza, Ana - Sne`ane Perge i An|elka @ivi}a, Damjana - Gordane i Radomira Lazuki}a, An|ela - Jasmine i Aleksandra Ba{i}a, Lea - Sawe i Mirka Valen}ika, Miwa - Jasmine i Milivoja ]ulibrka, Tamara Sla|ane i Aleksandra Marinkova, Teodora Zorane i Nikole Ziramova, Ema - Tamare i Darka Samarxije, Milica - Svetlane i Bogdana Baj~eti}a, Nata{a - Irene i Bojana Kuburi}a, Na|a - Isidore i Du{ana Jakice, Iva - Kristine Krstaji} Stevanovi} i Bo`idara Stevanovi}a, Una - Jasenke i Neboj{e Kiurskog, Ma{a - Jelene i Nenada Lavrni}a.

Marina i Dejan Kri~kovi} sa sinom Pavlom

Ven~ani Zorica Ku{akovi} i Amel Karda{evi}, Sne`ana Markovi} i Slobodan [trtak, Valentina Gerasimova i Atila A~-[anta, Jagoda Tomi} i Velimir Rov~anin, Vesna \emrovski i Jovan Isakov, Tawa Milankov i Sr|an Ostojin, Vesna Grulovi} i Petar Markovi}, Evica Lovrenski i Sa{a Kotur, Suzana Landeka i Milosav [undek, Svetlana Mijanovi} i Nikola To{i}, Tawa \uri} i Vujadin Mladenovi}, Milana ^olakovi} i Sini{a Nin~i}, Maria La~okova i Mi{a Trisa, Jelena Tawevi} i Aleksandar Rakowac, Oqa Pa{}an i Milivoje Durkovi}, Sawa Bobar i Milan Pribi}, Tatjana Obradovi} i Danilo Durutovi}, Nina Rebi} i Boris Segedi, Sawa Joki} i Dejan Kugli, Darinka Mareq i Goran Antoni}, Vesna Peki} i Dalibor Ostoji},

Dragana Bal~in i Marko Radumilo, Stanka Jani~i} i Dejan Stepanov, Andrea Buwik i Ervin Erdelui, Ivana Kova~evi} i Dragan Mi{kovi}, Mirjana Rakovi} i Nenad @ari}, Daniela Besermewi i Aleksandar Bokan, Dragana Prani} i \or|e Preradov, Lidija Bergeg i An|elko Bjeli}, @eqka Bawac i Slobodan Veji}, Jasmina Mutavxi} i Aleksandar @ivkovi}, Sne`ana Krkqu{ i Aleksandar Milinov, Sawa Dunovi} i Zoran Elez, Milana Nadrqanski i Sa{a Fri{, Sawa Partowi} i Sa{a \uri}, Danijela Gute{a i [aj [mule Jitshak Kalman, Bojana Mur{i} i Bojan Nenin, Jelena Vukota i Vladimir Lalovi}, Katarina Vukasovi} i Borislav Joksimovi}, Ivana Stojanovi} i Aleksandar [andorov, Milena Radoj~i} i Nenad Kapicl.

De~aci Aleksa - Andreje i Ranka Mileti}a, Uro{ Zorice i Predraga Novakovi}a, Ivan - Vere i Slobodana Novakova, Vuk - Zdravke i Dragana Raki}a, Ivan - Jelene i Damira Radanova, Milan - Ksenije i Sini{e Keki}a, Ilija - Sla|ane i Mi}e Bulata, Stefan - Maje i Branka Cvjeti}anina, Andrej - Sandre i Nevena Male{evi}a, Nikola - Branke [i{qagi} i Nemawe Obradovi}a, Vuk - Slobodanke @ivanovi}-Mirkovi} i Gorana Mirkovi}a, Stevan - Milane i @ike Tamajke, Ogwen - Suzane i Ilije Axi}a, Mateo - Daniele i Andreja Sin~i}a, Vladimir - Qupke i Branimira Karlov~ana, Jovan - Jelene i Milana Petrova, Marko - Tatjane i Gorana Klincova, Vuk Dragane i Miqana Stojen~evi}a, Filip - Dragane i Miroslava Viloti}a, Gavrilo - Bojane i Veqka Samarxi}a, [andor - Valentine i [andora Na|a, Milo{ - Sne`ane Pleskowi} i Ivice Mato{i}a, \or|e - Mirjane Manastirac-Dra`i} i Mirka Dra`i}a, Strahiwa - Dejane i Dejana Babi}a, Lazar - Vukice Markovi} i Slobodana [iqkovi}a, Mateja - Qiqane i Zorana \urovi}a, Pavle - Anke i Dejana Stojiqkovi}a, Milo{ - Marice i Darka Macanovi}a, Aleksandar – Brankice ^ernik i Dejana Ne{i}a, Pavle – Marine i Dejana Kri~kovi}a, Vawa - Sande i Ivana Pavkova, Stefan - Vesele [ogorov i Milenka Drini}a, Atila - Judit i Roberta Gertnera, Reqa - Slavice Adamovi} Zdravkovi} i Radeta Zdravkovi}a, Vuka{in - Bojane i Marka Rami}a, Neven - Milane i Marka Rado{evi}a, Luka - Latinke i

Marka Suboti}a, Roland - Valentine Va{arheqi i Rolanda Molnara, Marko - Oqe i Srboquba [arca, Denis - Sawe Subotin i Senada Krasni}a, Vuk - Duwe Nedeqkovi} i Rikarda Maria Serafina, Igor - Jelene Umi}evi}-Bogunovi} i Kristijana Bogunovi}a, Danilo - Marije i Jakova Baste, Strahiwa - Isidore i Radosava Radosavki}a, Erik - Martine Stracinske i Vlastislava Stracinskog, Ogwen - Mirvete i Du{ana Ratkovi}a, Vladimir - Zlatke i Velimira Markovskog, Nemawa - Danijele i Pera Jovi~i}a, Luka - An|elke i Igora Korlata, Pavle Petar - Jovane i Sa{e Uzelca, Luka - Mirjane Su~evi}-Jankovi} i Dejana Jankovi}a, Danilo - Danijele i Aleksandra Radoni}a, Jovan - Vladislave i @eqka Kova~a, Uro{ - Mirjane i Bogdana Crnoja~kog, Mihajlo - Milice ]ur~ije i Milana ^ubrila, Aleksa - Jelene i Vladana Boji}a, Spasoje Ru`ice @ivojnovi} i Vladimira Stojkova, Vasilije - Tatjane i Milana Kutawca, Lazar - Nata{e i Zorana Milanovi}a, Danilo - Zagorke i Du{ana Marinkovi}a, Vasil - Svjetlane [e{lije Domowi i Darka Domowija, Mihajlo - Slavice i Svete Vukovi}a, Adrian - Tamare i Amira Mustafovi}a, Uro{ - Jolanke i Sini{e Brati}a, Dimitrije - Milene Gostovi} i Mladena Radmanovi}a, Milan - Zdene i Vladimira Vranke, Aleksandar - Jelene i Dejana Milovca, Danijel Bojane i Alena Do{li}a, Lav - Milene i Vladimira Mihaq~i}a, Pavle - Ivane i Ivice Ardana, Nikola - Marine i Miroslava Popovi}a.

Umrli Terezija Kova~ (1959), Jakov Budanovi} (1947), Grujica Mitrovi} (1988), Mirjana Mikluc ro|.

Bajin (1948), Terezija Juhas ro|. Bukor (1949), Jovo Dimitri} (1950), Lajo{ Biro (1937), I{tvan Molnar (1953), Ivu{a Livaja ro|. An|eli} (1929), Angelina Koprivica (1956), Danica Vu~kovi} ro|. Kadi} (1917), Marica Bili} ro|. Bunti} (1935), Er`ebet Siv~ev ro|. [andor (1951), Vladimir Nikoli} (1957), Xafer Berkovi} (1936), Ladislav Tot (1946), Vladeta Raj~evi} (1938), Nemawa Danilovi} (1971), Sofija Axaip ro|. Abaxi} (1925), Danica Stan~i} ro|. Rajkov (1922), Danilo Jovanovi} (1946), Planinka @ivi} (1955), Marta Sajko ro|. Horwak (1961), Valentin Horn (1944), Jelena Vukoje ro|. Paro{ki (1942), Milivoj [ija~i} (1929), Mandica [ikoparija ro|. Grbi} (1932), Slavko Galetin (1929), Bogdanka Stani{qevi} ro|. Ivanovi} (1939), Ilija Krajnovi} (1962), Adam Ki{ (1974), Mirjana Ercegovac (1954), Qiqana Mari}-Nika~ev ro|. Mari} (1938), Milan Basta (1948), Katarina Radnovi} ro|. Savi} (1931), Sofija Ninkov ro|. KoGajo Kozomora i Biqana Pilipovi}

pli} (1937), Luka Hajdukovi} (1937), Marija Paunovi} ro|. Divjak (1952), Julijan Duda{ (1946), Radojka Vujakovi} ro|. ^voki} (1949), Slobodan Ivanov (1947), Verica Dragi} (1928), Darica Jovanovi} ro|. Mirkovi} (1932), Radojka Radulovi} (1929), Ilona Nemet-Ki{ ro|. Ki{ (1922), Nurudin Omerovi} (1935), Olga Horvat ro|. Frankster (1920), Jovan Qubi~i} (1931), Dragi{a Vlaovi} (1939), Irina Rakovi} ro|. Tot (1938), Jovanka Milutinovi} ro|. Nikodinovi} (1951), Dragoslav Lau{ (1964), I{tvan Petrik (1950), To{o Te{i} (1957), Draga Mandi} ro|. Ivan~evi} (1941), ^edomir Vrane{ (1940), Miroslav Lazi} (1952), Ilija Zavi{i} (1935), Mirjana Jovanovi} ro|. Brdar (1947), Jelka Jevi} ro|. Ple}a{ (1940), Zorica @ivanov ro|. Lazi} (1930), Branislav ]iri} (1972), Jovo Jawi} (1945), Stanko Mi{kovi} (1956), @ivko Ladan (1957), Slavica Bugarski ro|. Nipkov (1955), Vladan Mihailovi} (1925), Milan Vujasinovi} (1937), Nada Jeli} (1952), ^edo Vre}o (1940), Borivoj Koji} (1920), Du{an Vojvodi} (1952), Jure Gali} (1923).

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

ponedeqak11.oktobar2010.

9

PODUNAVSKE [VABE @ELE DA POMOGNU STAROM ZAVI^AJU – KA]U

Nema~ka efikasnost ~eka srpsku birokratiju Sredinom septembra delegacija me{tana Ka}a provela je nedequ dana u Nema~koj kao gost „Zavi~ajnog udru`ewa Ka}“, udru`ewa Podunavskih [vaba koji su do pred kraj Drugog svetskog rata ~inili skoro ~etvrtinu populacije ovog mesta pokraj Novog Sada. Sedi{te dru{tva koje okupqa [vabe nekada{we Ka}ane i wihove potomke sme-

mognu razvoju starog kraja. Naime, tokom posete Nema~koj doma}ini su ka}koj delegaciji uglavnom sastavqenoj od ~lanova saveta Mesne zajednice Ka} omogu}ili kontakt s tamo{wim zvani~nicima koji su ih uputili u organizaciju lokalne samouprave i rad javnih komunalnih preduze}a. Primila su ih ~etvorica gradona~elnika i svi su po-

Po{to su op{tine male, udru`uju se i formiraju regionalne mre`e zajedni~kih komunalnih slu`bi i preduze}a. Strate{ki sistemi kao {to je vodovod u iskqu~ivom su vlasni{tvu op{tina, dok je u neke delatnosti ukqu~en i privatni partner {teno je u Ofershajmu, gradi}u od 11 hiqada stanovnika u pokrajini Baden-Virtemberg koja je posle rata postala novi dom velikog dela Nemaca proteranih iz Podunavqa pa tako i onih iz Ka}a.

Veze izme|u Ka}ana i nekada{wih nema~kih kom{ija obnovqene su nakon 2000. godine, ponajvi{e zahvaquju}i entuzijazmu ro|enih Ka}ana koji su iz Ba~ke oti{li kao de~aci Herberta [ena, predsednika Zavi~ajnog udru`ewa i Valtera Kela i wegove supruge Kriste. Oni su i ranije dolazili u Ka} i pomagali koliko su mogli tokom burnih devedesetih. Danas su me|utim stvoreni uslovi da ka}ke [vabe „institucionalno“ po-

nudili da pomognu savetima, iskustvom ili idejama za projekte ovda{wim lokalnim vlastima.

Samo ih treba pitati.

Prema mi{qewu predsednika Saveta MZ Ka} Uro{a Lon~ara, {teta bi bilo ne iskoristiti ovakvu ponudu, ali zasad ta mogu}nost nije na Ka}anima.

- Razlika je {to tamo ne postoje mesne zajednice ve} je osnovni stepen organizacije lokalne samouprave op{tina. Skoro svako mesto od desetak hiqada stanovnika je op{tina za sebe, s imovinom i buxetom. Zakon je op{tinama poverio skoro sve nadle`nosti koje se ti~u svakodnevnog `ivota gra|ana tako da je uticaj institucija okruga, pokrajine i savezne dr`ave mali –

pri~a predsednik Saveta MZ „Ka}“ – S druge strane, op{tinska administracija je izuzetno mala. Vodi je predsednik op{tine, a poma`e mu Savet ~iji ~lanovi tu funkciju rade volonterski. Sastaju se jednom mese~no i bave se komunalnim pitawima.

Razumqivo, Ka}ane je tokom posete Nema~koj najvi{e zanimala kanalizacija, uvek aktuelna tema u ovom mestu. Obi{li su postrojewe za preradu otpadnih voda u Hohenhajmu koje pokriva tri op{tine sa tridesetak hiqada qudi. Tehnolo{ki postupci prerade su tako efikasni da iz fabrike izlazi voda toliko ~ista da se ispu{ta direktno u potoke i jezera. S druge strane, suvi ostatak se neutrali{e, presuje i koristi kao gorivo u toplanama.

Pre~ista~ otpadnih voda u Hohenhajmu

U mudroj i efikasnoj ekonomiji ni{ta se ne baca

„MIHOQSKO LETO” POKAZALO ZUBE, A NA STOVARI[TIMA NEMA DOVOQNO OGREVA

Novosa|ani u potrazi za grejalicama

Nagli pad temperature primorao je Novosa|ane da upale grejalice pre po~etka grejne sezone, pa su krenuli u potragu za najeftinijim alternativnim grejawem.

- U stanu mi se ve} oseti zima, a ~iwenica da `ivim na Limanu dovoqno govori, jer je definitivno najslabije grejawe u tom delu grada – pri~a Nata{a i dodaje da ju je obradovao letak koji je na{la u po{tanskom sandu~etu s obave{tewem da u “Merkatoru” i “Novelu” imaju akcijsku prodaju grejalica i kalorifera, koji ko{taju 1.200 dinara.

U drugim radwama sa belom tehnikom cene ne{to vi{e, pa tako grejalica ko{ta 4.890, mali uqani radijator je 5.999, a kalorifer 1.795 dinara.

- Treba malo obi}i grad i iskoristiti pogodnosti koje trgovci nude, jer su sugra|anima ve} dovoqno ispra`weni nov~anici brojnim poskupqewima –

smatra na{a sagovornica. Veliki broj Novosa|ana, ukoliko imaju opciju, opredequju se za grejawe na drvo ili ugaq. Me|utim, trenutno je velika nesta{ica ogreva i, kako kako ka`u na stovari{tu “Maj gor”, ima ga “na ka{i~icu”.

- Drva ima jako slabo i ~ekamo na isporuku po 15 i vi{e dana, a ugaq sti`e za dan–dva, ali isto tako i nestane – rekla nam je Vesna Spasojevi} iz pomenutog novosadskog stovari{ta.

Od drva je najtra`enija bukva, dok se najvi{e kupuje su{eni ugaq “banovi}i”. Kubik bukovine je 4.200 dinara, tona ugqa lignita “kolubara” je 5.500, su{enog 10.500, a kamenog 10.800.

- Redovni kupci, a to su uglavnom sindikati, dobiju svoju poruxbinu, dok se ostali gra|ani upla{e da }e ostati bez ogreva, pa tra`e na drugom mestu – ukazala je Spasojevi}.

Ina~e, da bi se tokom zimskih meseci zagrejao stambeni prostor od 60 kvadratnih metara potrebno je oko ~etiri tone ugqa prose~nog kvaliteta, kao i metar drva za potpalu.

I. D.

IAKO JE BESPRAVNA GRADWA NAJSTRO@E ZABRAWENA

Divqe gradili{te u srcu grada Rok za podno{ewe prijava za legalizaciju bespravno sagra|enih objekata je bio 11. septembar 2009. godine. Nakon tog datuma bespravna gradwa je najstro`ije zabrawena i potpada u kategoriju te`ih krivi~nih dela. Ipak, da ne po{tuiju svi ovu odluku, govore i `albe stanara iz Jevrejske ulice.

- U srcu grada, ta~nije u Jevrejskoj 22, divqa gradwa naprosto cveta iako na toj lokaciji gradwa nikako nije dozvoqena. Izvo|a~ bespravnih radova je na{ kom{ija koji tako|e `ivi na istoj adresi. On anga`uje gra|evinske radnike vikendom kada inspekcijske slu`be prete`no ne rade, na{ta smo u prijavi posebno ukazali. Problem je slo`eniji nego {to izgleda jer osim {to kom{ija ne poseduje dozvolu za gradwu, pro{irewe objekta izvodi van sopstvene parcele i bez saglasnosti vlasnika parcele na kojoj se izvode ovi radovi – tvrde

~lanovi Skup{tine stanara Jevrejske 22.

Stanari ove dvori{ne zgrade ka`u da i pored bezbroj poziva {to pismenih {to usmenimh, nadle`na gra|evinska inspekcija ne reaguje u pravcu spre~avawa nezakonitih poslova. Zato su na savetu zgrade doneli odluku da protiv

kom{ije pokrenu postupak pred sudom, ali }e, kako ka`u, da podnesu i prijavu protiv nadle`nih inspekcijskih slu`bi koje ne reaguju ve} mesecima.

- Do tada nam ne preostaje i{ta drugo ve} da se stanari samoorganizuju i zaustave bespravnu gradwu u okviru zakona koji poznaje

instituciju samopomo}i do reakcije nadle`nih inspekcijskih organa ili pak odluke suda - rekao nam jedan od ~lanova ku}nog saveta koji je zamolio za anonimnost, a ~ije ime je poznato redakciji.

U gradskoj gra|evinskoj inspekciji ka`u da su upoznati s ovim problemom, i da su ve} reagovali.

Glavni gra|evinski inspektor Slavica Lazov rekla je ju~e za „Dnevnik“ da je gra|evinska inspekcija donela re{ewe da se izgradwa ovog objekta zaustavi.

- Ovo bespravno gradili{te je u postupku, i ono }e se po na{em nalogu ru{iti. Trenutno tra`imo izvo|a~a, koji }e to sru{iti – ka`e sagovornica.

Ina~e, ovo nije prvi put da inspekcija reaguje kod tog sugra|anina, jer su i 2005. godine doneli re{ewe da se sru{i zid koji je bespravno podignut. Ovde je bila sporna i nadogra|ena nadstre{nica, ali wu ne}e ru{iti, jer je u procesu legalizacije.

Q. Na.

Po{to su op{tine male, udru`uju se i formiraju regionalne mre`e zajedni~kih komunalnih slu`bi i preduze}a. Strate{ki sistemi kao {to je vodovod u iskqu~ivom su vlasni{tvu op{tina dok je u neke delatnosti ukqu~en i privatni partner iako je i u tim me{ovitim preduze}ima op{tina ve}inski vlasnik. Tako je u odno{ewe sme}a iz Ofersbaha i jo{ dve okolne komune ukqu~eno privatno preduze}e. Skoro sve se reciklira, sirovine se prodaju a profit deli.

- Lokalna zajednica puno pa`we posve}uje upravqawu otpadom i neprekidno edukuje gra|ane o novim mogu}nostima recikla`e i razdvajawa sme}a – ka`e Lon~ar i navodi da su ograde oko ~uvenih nema~kih autobanova skoro u potpunosti izra|ene od recikliranih otpadnih materijala. Me|utim, novac i zarada nisu jedini motiv {to se reciklira - Suvi{no je re}i koliko su qudi odgovorni po tom pitawu. Koliko smo ~uli, ~ak i ne postoje komunalne kazne jer nemaju gde da se primewuju.

I. Sabado{

OBELE@ENO 20 GODINA ^UVARA KARLOVA^KE TRADICIJE

Stotinu glasova uveli~alo slavqe

Blizu stotinu peva~a iz dva novosadska hora, “Sveti Georgije” i “Sveti Stefan De~anski”, te hora pravoslavne srpske Saborne crkve u Temi{varu uveli~alo je preksino} u Karlova~koj gimnaziji 20 godina rada „ Dru{tva za negovawe tradicija i razvoj Sremskih Karlovaca“. Publika, koja je u impozantnom broju prisustvovala obele`avawu te zna~ajne godi{wice ~uvara karlova~ke ba{tine, imala je priliku da u`iva u poznatim delima, pre svega duhov-

ne muzike doma}ih i stranih autora, ali i premijernom izvo|ewu nekih kompozicija. Najimpresivniji trenutak na jednoiposatnom koncertu u subotu bio je kada su sva tri hora na kraju zajedno otpevala “Dostojno jest” Kornelija Stankovi}a, kome je posve}en najzna~ajniji projekat „Dru{tva za negovawe tradicija i razvoj Sremskih Karlovavaca“, a to je, Letwa {kola crkvenog pojawa “Korneliju u spomen”.

Z. Ml.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„^ovek koji je ubio Teslu”

Izdava~ka ku}a “Laguna”, u saradwi s “Dnevnikom”, u narednom periodu dariva}e ~itaoce na{eg lista sa po dve kwige ponedeqkom, sredom i petkom. Danas }e dva najbr`a ~itaoca, koji se jave od 13 do 13.05 ~asova na na{ broj telefona 528765, dobiti po primerak romana “^ovek koji je ubio Teslu”, Gorana Skrobowe.

Re~ izdava~a: “Ovo nije roman o Tesli – ovo je roman sa Teslom.

Isto tako, ovo je i roman o smaku sveta i o tome koliko nauka mo`e biti opasna. Mladi Teslin asistent Jevrem Radivojevi}, odan fantastici, tehnici i apsintu, nije bio svestan da }e ga put u laboratoriju odvesti do najve}ih tajni univerzuma, niti kakvu }e ulogu revolver Eni Okli, koji je dobio na poklon od Bufalo Bila, odigrati u tragi~noj smrti Nikole Tesle. Zanimqivost fikcije Gorana Skrobowe u romanu ’^ovek koji je ubio Teslu’ nije samo u tome {to je Tesline laboratorije smestio u Beograd, niti zbog toga {to se tu sre}u Lewin, Mata Hari, Apis, Lazar Komar~i}, Jovan Skerli}, kraqevi i princeze, pokojnici i savremenici, ve} u tome

{to je iz po~etka stvorio jedan sasvim druk~iji svet, na osnovama biografija realnih li~nosti, ali i na osnovama apokalipti~nih vizija, u kome se granice izme|u `ivota pomeraju u pravcu fantasti~nih obrta i prevrata od ~ijeg ishoda zavisi sudbina ~ove~anstva.”

Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna” u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e.

A. V.

ponedeqak11.oktobar2010.

VOJVODINA / NOVI SAD

c m y

10

DNEVNIK

U BE^EJU I SUBOTICI OBELE@EN DAN OSLOBO\EWA OD FA[IZMA

Ponos razli~itih, a jedinstvenih SUBOTICA: Sve~anom sednicom Skup{tine grada ju~e je obele`ena 66. godi{wica oslobo|ewa Subotice. Sve~anosti su, osim predstavnika odborni~kih grupa Skup{tine grada, prisustvovali i predstavnici diplomatskih korova ambasade Ruske Federacije iz Beograda, konzulata Ma|arske i Hrvatske iz Subotice, ratnih vojnih veterana iz Ma|arske i Hrvatske, predstavnici SUBNOR-a, nacionalnih saveta, te kulturnih institucija. ^estitaju}i pre`ivelim borcima i Suboti~anima Dan

oslobo|ewa gradona~elnik Sa{a Vu~ini} rekao je 10. oktobar svih ovih godina bio datum koji izaziva duboko po{tovawe kod svih sugra|ana.

Predsednik Pokrajinskog odbora SUBNOR-a Svetozar Atanackovi} istakao je kako mu je posebno drago {to sve~anoj sednici prisustvuju gradona~elnik, predsednik Skup{tine grada i odbornici lokalnog parlamenta {to u mnogim sredinama, kako je naveo, „nije slu~aj”.

- Zar je mogu}e u zemqi Srbiji i Autonomnoj Pokrajini Vojvodini da neko da podr{ku

rehablitaciju onih koji su svoje ruke ukaqali krvqu sopstvenog naroda? Zar je mogu}e da u godini u kojoj slavimo Dan pobede nad fa{izmom neko tra`i rehabilitaciju Dra`e Mihailovi}a, najve}eg krvnika svog naroda? - upitao je pokrajinski predsednik SUBNOR-a.

Nakon sve~ane sednice, kao i svake godine, prisutni su polo`ili vence i cve}e na Trg `rtava fa{izma, a zatim i na grobove poginulim pripadnicima Crvene armije na Pravoslavnom grobqu u Dudovoj {umi.

Z. Romi}

Ose}awa jo{ `ive BE^EJ: Zahvaquju}i anga`ovanosti novoformiranog Dru{tva srpsko-ruskog prijateqstva „Ostrog”, Be~ejci su, posle du`e pauze, opet na dostojan na~in obele`ili Dan oslobo|ewa svog grada od fa{izma i prisetili se 8. oktobra 1944. godine, kada je Crvena armija pre{la Tisu i uz podr{ku ovda{wih partizanskih odreda Be~ej je bio prvi ba~ki grad koji je posle ~etvorogodi{we okupacije fa{isti~kih snaga do~ekao slobodu. U prepodnevnoj komemoraciji kraj Spomen zida `rtvama fa{izma odata je du`na pa`wa i polo`eno cve}e, potom su po podne bili jedan od organizatora, unazad nekoliko godina zaboravqene, sportsko – rekreativne manifestacije dece i mladih „Trke ulicama grada”, a u ve~erwim satima je odr`ana Sve~ana akademija

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: “[rek sre}an zauvek” (18), „^arli sent Klud“ (19.30), „Po~etak” (21.30) Art bioskop “Vojvodina”, na Spensu: De~ji festival

POZORI[TA Srpsko narodno pozori{te, Kamerna scena: “Qubavni jadi Vudija Alena” (20.30)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka “Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka “Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka”, “Vojvodina izme|u dva rata”, “Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka “Jovan Jovanovi} Zmaj”, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka “Legat doktora Branka Ili}a” Muzejski prostor Zavoda za za{titu prirode Srbije – odeqewe u Novom Sadu, Radni~ka 20, 4896–302 (9–17): stalna postavka „50 godina prirodwa~ke muzejske delatnosti u Vojvodini“ Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 8 do 12 sati Jevrejska od 1 do 5, Po{tanska 5, 8 i 9. Od 8 do 14 sati Bulevar oslobo|ewa 155. Od 8.30 do 12.30 Kosan~i} Ivanaa 8, Milana Toplice od 1 do 17, Devet Jugovi}a od 2 do 6 i Nova. Od 11 do 13 sati Trg Marije Trandafil od 18 do 22. Bege~: od 9 do 12 sati Celo naseqe i Bege~ka jama. Ledinci: od 9 do 12 sati Samarska jama. Rakovac: od 9 do 12 sati Deo naseqa Salaksije prema Starom Rakovcu. Beo~in: od 8 do 10 sati povremeno Kraqa Petra Prvog B1/1, 2 i 3, deo Trga Cara Lazara. Od 10 do 12 sati povremeno delovi ulica Nikole Tesle, Hajduk Veqka, Pete Vojvo|anske brigade, Heroja Pinkija i Planta. ^ortanovci: od 8.30 do 13 sati Vikend naseqe Kara{ i deo naseqa Kraqev breg.

SAHRANE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Slobodan Qubomira Novakovi} (1932) u 12.30 ~asova, Qubi{a Milana Radulovi} (1926) u 13.15, Nada Miroslava Josimovi} (1982) u 14, Delinka Branka Govor~in (1935) u 14.45 i Stevan Slobodana Mirosavqev (1948) u 15.30.

Na Alma{kom grobqu u 15 ~asova bi}e sahrawen Jovan Stevana Nedi} (1936).

Na Novom grobqu u Petrovaradinu u 15 ~asova bi}e sahrawen Stjepan Martina Ivankovi} ( 1923).

Rusije, sopran Lilija Para{kova uz klavirsku pratwu Julije Skorupko sa kojima je bila direktor De~ije umetni~ke {kole „Harmonija” iz Vol`skija Qudmila Para{kova.

U znak zahvalnosti {to su prihvatile poziv i mini koncertom „Klasika i savremenost“, doma}in je predao prigodne poklone trima umetnicama iz Rusije. Zahvalnice su dobili i Ambasada Ruske federacije u Beogradu, zatim predsednica Rusko-srpskog dru{tva Srbije Ivana @igon, Crkveni hor Sveti velikomu~enik Georgije, be~ejska Gimnazija, Gradsko pozori{te i Gradski Muzej, kao i ~lan pokrajinske Vlade i sekretar za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova, ina~e Be~ejac Miroslav Vasin.

V. Jankov

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

povodom Dana oslobo|ewa Be~eja.

Bez obzira {to 8. oktobar vi{e nije Dan grada, prepuna sala Gradskog pozori{ta na najboqi na~in je potvrdila da su ose}awa Be~ejaca prema tom istorijskom datumu jo{ `iva. Me|u gostima bile su predstavnice Udru`ewa ruske dijaspore, kao i delegacije dru{tava srpsko-ruskog prijateqstva iz mnogih gradova, predstavnici lokalnih samouprava Be~eja i Novog Be~eja i Srpske pravoslavne crkve.

Prikazan je i dokumentarni film „Se}awe na oslobo|ewe Be~eja”. Pored pomenutog hora, u~estvovali su u~enici be~ejske Gimnazije, pesnikiwe Milica Miri}, mu{ka peva~ka grupa KUD „\ido”, ~lanovi istorodnih dru{tava iz Ba~ke Palanke i Sombora i na kraju specijalne go{}e iz

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3,sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK

ponedeqak11.oktobar2010.

SEDNICA SKUP[TINE OP[TINE VR[AC

VESTI Bajkoviti vojvo|anski pejza`i

NOVI BE^EJ: U prisustvu mnogobrojnih qubiteqa slikarstva, u Galeriji „Selo” Doma kulture op{tine Novi Be~ej otvorena je samostalna izlo`ba slika Save Stojkova. Zbog bolesti umetnik nije prisustvovao otvarawu izlo`be, koja sadr`i ~etrdeset slika ra|enih u tehnici uqa na platnu, na kojima su vojvo|anski motivi. Izlo`ba u Galeriji „Selo” je prodajnog karaktera, i mo`e si videti do 28. oktobra.

M. K.

Izlo`ba grafika ZREWANIN: Izlo`ba grafika iz fonda Savremene galerije Zrewanin pod nazivom „Ideje, ideali, ideologije” bi}e otvorena ve~eras, u 19 ~asova, u ovoj ustanovi kulture, i traja}e do 28. oktobra. Autorka i kustos izlo`be je Sun~ica Lambi}-Few~ev.

Savremena galerija poseduje grafike umetnika sa prostora biv{e Jugoslavije, ali i onih iz inostranstva. Radovi uglavnom pokrivaju period od pedesetih do devedesetih godina 20. veka. U zbirci su zastupqene sve grafi~ke tehnike od drvoreza, bakroreza, linoreza, litografije, razli~itih tehnika bakropisa, do serigrafije i novih vidova me{anih i eksperimentalnih tehnika posledwih decenija. @. B.

VESTI

Na redu aerodrom i jeftini stanovi VR[AC: Davna{wa `eqa op{tinskog rukovodstva, a i predizborno obe}awe vladaju}e koalicije „Vr{a~ka regija – Evropska regija” je izgradwa aerodroma u ovom gradu. Tu programsku orijentaciju odbornici ovog parlamenta po~eli su da ostvaruju usvajawem odluke o izradi detaqnog plana Aerodroma „Vr{ac” kojom je utvr|ena lokacija, mogu}e granice i povr{ina, a plan bi trebalo da bude zavr{en u roku od osam meseci.

Predsednik op{tine ^edomir @ivkovi} je rekao da }e ova investicija predstavqati novu fazu na br`em ekonomskom razvoju,

zapo{qavawu i povezivawu sa svetom Vr{ca ali i cele regije.

Naglasio je da }e Agencija za kontrolu leta Srbije odavde regulisati avio saobra}aj za desetak zemaqa iz okru`ewa, ona je od JAT-a ve} otkupila 300 hektara i o~ekuje se da }e se oprema montirati ubrzanim tempom.

Kre}e jo{ jedna investicija od zna~aja za Vr{a~ke podstanare, a re~ je o odluci odbornika regulacije trga Partizana, gde }e se na oko tri hektara graditi tzv. „jeftini stanovi”, kakvi }e se podizati u Beogradu i drugim gradovima Srbije. Ra~una se da }e na novom gradili{tu biti

Nova stajali{ta na prole}e

upo{qene brojne doma}e gra|evinske firme i posao dobiti ve}i broj nezaposlenih, ceo program je deo dogovora sa Ministarstvom vojske oko podizawa stanova za vojne i penzionere policije.

Posle desetak godina doneta je i nova odluka o odr`avawu ~isto}e u kojoj su ugra|ene odredbe o obavezama stanovnika grada i seoskih sredina na odr`avawu ~isto}e na svojim povr{inama, ali detaqni zadaci komunalaca i korisnika wihovih ulsuga. Rigorozne su mere i protiv onih koji se ne budu pridr`avali odredaba odluke o za{titi poqoprivred-

nog zemqi{ta, useva i zasada, poqskih puteva i kanalske mre`e od poqske {tete. Odbornici su pokrenulu inicijativu za utvr|ivawe programa pomo}i za socijalno ugro`eno stanovni{tvo u izmirivawu dospelih obaveza za struju, gas, komunalne i druge usluge, sve zbog pove}awa broja nezaposlenih i te{ke materijalne situacije u kojoj se nalazi veliki broj `iteqa ove op{tine. Na narednoj sednici }e utvrditi kriterijume i obim pomo}i.

R. Jovanovi}

SUBOTICA: Na prole}e u Subotici bi trebalo da budu postavqena 34 nova autobuska stajali{ta. Nova autobuska stajali{ta }e biti savremeno projektovana, a finansira}e ih Fond za kapitalna ulagawa Vojvodine sa 25 miliona dinara.

Planom je predvi|eno da se postaci 12 stajali{ta u gradu i 22 u prigradskim mesnim zajednicama. U Subotici ima svega tri moderna stajali{ta.

Zavod za urbanizam }e da napravi projekat, a Direkcija za izgradwu grada odredi}e lokacije za stajali{ta koja bi trebalo da zadovoqavaju sve evropske standarde.

A. A.

INDUSTRIJSKA ZONA „JUGOISTOGK – E^KA” PRIVLA^I INVESTITORE

Ba{aidu pomo} posle poplava

Posle Tadi}a dva ugovora ZREWANIN: Lokalna samouprava u Zrewaninu ima `arku `equ da inostranim i doma}im fabrikama popuni novu industrijsku zonu „Jugoistok – E~ka”, sme{tenu pokraj puta prema Beogradu.

Zato je ovaj fabri~ki kompleks minule sedmice predstavqen i na najve}em evropskom Sajmu nekretnina i investicija „Ekspo ril 2010”, odr`anom u Minhenu. Kabinet gradona~elnika je saop{tio da postoji interesovawe stranih investitora za ulagawe u Zrewanin, kao i da su na sajmu ostvareni zna~ajni kontakti koji }e doprineti daqem privla~ewu ulaga~a u ovaj deo Banata.

Od zvani~nog leto{weg otvarawa zone „Jugoistok – E~ka”, kojem je prisustvovao predsednik Srbije Boris Tadi}, do danas, potpisana su dva nova ugovora o izgradwi proizvodnih pogona na ovoj lokaciji. Nema~ka kompanija „E.F.M. fabrikej{n”, vlasnika Zigfrida Vildemara, kupila je 6.500 kvadratnih metara gra|evinskog ze-

mqi{ta, na kojem planira da izgradi gumarski pogon i zaposli 80 radnika. Po re~ima nema~kog investitora, ulagawe je logi~an sled nakon vi{egodi{we saradwe sa zrewaninskim preduze}ama, koja datira jo{ iz osamdesetih godina.

Pored ovog proizvo|a~a, ugovor sa predstavnicima lokalne samouprave u Zrewaninu i Javnim preduze}em „Direkcija za izgradwu i ure|ewe grada” potpisao je i menaxment firme „Luksol – Farmacija”. Doma}a firma koja, kako tvrdi wena direktorka Milana Zlokas, nema nikakve veze sa Hemijskom industrijom „Luksol”, kupila je 9.300 kvadratnih metara gra|evinskog zemqi{ta i planira da izgradi pogon za proizvodwu penicilinskih preparata. U ovoj firmi radilo bi u po~etku 50 radnika.

Gradona~elnik Zrewanina Mileta Mihajlov je, prilikom potpisivawa posledwih ugovora, rekao da je ovo tek po~etak popuwa-

HLADNO]A PODGREJALA PITAWE GREJAWA

Zima sti`e, a ogreva nema SOMBOR: Zbog najavqenog poskupqewa gasa i elektri~ne energije na somborskim stovari{tima ovih dana vlada prava jagma za ogrevom. Prodavci imaju pune ruke posla, a ugaq i drva sve su tra`enija roba, jer kupci u strahu od nesta{ice i najavqenog poskupqewa, nastoje da se {to pre snabdeju i spremno do~ekaju hladne dane.

U ovda{wem stovari{tu „Rodi}”, ka`u da je u posledwih nekoliko dana potra`wa velika, pa sve {to dobiju prodaju bezmalo u jednom danu, najavquju}i da }e gra|anima do kraja godine omogu}iti pla}awe ogreva u ~ekovima i kreditnim karticam.

Cene su za sada nepromewene, ali o~ekuje se sigurno poskupqewe. Ovde je trenutno nesta{ica i drva i ugqa, pa se za isporuku ~eka i po nekoliko dana. U ponudi su sve vrste tvrdog drveta, a kubni metar je oko 4.100 dinara. Tona su{enog ugqa je 8.500, lignita 5.000,dok je tona kamenog ugqa ~ak 10.500 dinara.

Prema iskustvu zaposlenih u stovari{tu „Bukva” gra|ani su najvi{e zaiteresovani za grejawe na ugaq i drva. Zadovoqni su prodajom, ali kubure

Toplana bez mazuta Sa druge strane, nadle`ni u somborskom JKP „Energana”, koja je u sred posla izgradwe nove toplane, isti~u da je pred wima te`ak po~etak grejne sezone, po{to u zalihama nemaju ni jednu jedinu litru mazuta. Sada{wa cena zagrevawa kvadratnog metra sistemom daqinskog grejawa iznosi 70 dinara i ne bi trebalo da se mewa do kraja godine, pod uslovom da se ne promeni uredba o cenama komunalnih usluga. Nasuprot ovome, snabdeva~ mazutom, NIS, uz najavu vi{ih cena znatno je poo{trio uslove pla}awa, pa bi i ova okolnost mogla dovesti do problema u grejawu oko 4.000 stanova prikqu~enih na varo{ku toplanu.

11

vawa nove industrijske zone. Kako je „Dnevniku” re~eno u ovda{woj Direkciji za izgradwu i ure|ewe grada, prethodno su poslovi sklopqeni sa jo{ sedmoro investitora. Izme|u ostalog i sa zrewaninskom kompanijom „]irkom”, jednim od najve}ih distributera automobila u pro{loj godini, koja je u petak u industrijskoj zoni

otvorila „Opel” centar. Direktor prodaje vozila u preduze}u Fjodor ]irkom kazao je da centar, ~iji je salon povr{ine 400, a servisno odeqewe 600 kvadrata, ispuwava najvi{e standarde i da }e, zahvaquju}i wegovom radu, biti otvoreno dvadesetak novih radnih mesta. @. Balaban

BA[AID: Pro{le i ove godine u Ba{aidu je bilo katastrofalnih poplava. Pokrajina je pritekla u pomo} i obezbedila oko osam miliona dinara. Od tog novca asfaltirane su tri ulice, a sopstvenim sredstvima ura|ena je rasveta do Bika~a.

Pokrajinski sekretarijat za poqoprivredu pomogao je ovo selo sa tri miliona dinara koji su ulo`eni u mre`u odvodnih kanala.

- Pri kraju je izrada projekta za fekalnu kanalizaciju za {ta }e biti utro{eno blizu 2,5 miliona dinara, nabavqena je oprema za rad udru`ewa i kulturno- umetni~kog dru{tva, a mewamo i stolariju u {koli.

Odobreno je 1,5 miliona dinara za rekonstrukciju fudbalskog stadiona i realizovano niz projekata kako bi van na{e sredine prikazali aktivnosti mladih i potencijale na{eg sela - kazao je predsednik Mesne zajednice Zoran Petrovi}.

A. \.

Dani Laze Tele~kog i {etwa kraj Slanog kopova NOVI BE^EJ: Iako je turisti~ka sezona zavr{ena, preostala su jo{ dva vikenda u okviru „[est vikenda”, turisti~ke prezentacije kulturnih, istorijski i prirodnih dobara op{tine Novi Be~ej. U Kumani se 14, 15, 16. i 17. oktobra odr`ava tradicionalna kulturna manifestacija „Dani Laze Tele~kog”, posve}ena imenu i delu Laze Tele~kog (1839-1873), legendarnog glumca, prevodioca i rediteqa. ^etvorodnevni program obuhvata

pozori{ne predstave i bogat prate}i program, u okviru kojeg }e i ove godine, nekom istaknutom pozori{nom radniku biti dodeqena nagrada „Maska Laza Tele~ki”.

Tokom narednog vikenda ( 22. do 24.oktobra) organizuje se poseta Specijalnom rezervatu prirode Slano Kopovo kraj Novog Be~eja. U {etwi pored jedinstvenog rezervata prirode, gde se svake jeseni sjati po nekoliko stotina hiqada ptica na svom migracionom putu sa

severa Evrpe i zapadnog Sibira prema jugu, organizatori o~ekuju da }e posetioci videti bar neki od fenomena jedinstvenog vla`nog stani{ta ptica. Na Slanom kopovu je tokom jeseni zabele`eno prisustvo oko 200 vrsta ptica, a u jednom danu ~ak oko 20.000 `dralova krasi ovu destinaciju, {to je jedinstven do`ivqaj za ornitologe i qubiteqe ptica. Ovakvu osobenost ima samo nekoliko lokaliteta u Evropi.

M. K.

U SUSRET „MESECU KWIGE”

Literarni i likovni konkurs BE^EJ: Narodna biblioteka Be~ej organizuje povodom Meseca kwige, koji traje od 15. oktobra do 15. novembra, tradicionalni literarni i likovni konkurs za u~enike osnovnih i sredwih {kola na teriroriji be~ejske op{tine. Najmla|i, u~enici od prvog do ~etvrtog razreda, u~estvova}e na likovnom konkursu, a tema rada je ilustracije jedne od brojnih bajki Bra}e Grim. Radovi treba da se predaju do 28. oktobra.

U~enici vi{ih razreda osnovnih {kola i sredwo{kolci mogu da u~estvuju u literarnom konkursu. Organizator je predlo`io razli~ite teme za tri razli~ite uzrasne kategorije. Petaci i {estaci mogu da pi{u na teme: Najdoga|aj leta i Kwiga koju pamtim. Predlo`ene teme za u~enike sedmog i osmog razreda su: Na{i obi~aji i Pri~a mog `ivota. Sredwo{kolcima su predlo`ene teme: Prihvatam razlike, Re~i spajaju

qude kao mostovi, ali i stvaraju nepremostive ponore, Soba bez kwige je sli~na telu bez du{e i U qubavi je jedanaest paran broj. I na ovom konkursu je rok za prijavu radova 28. oktobar.

Organizator tradicionalni konukursa u okviru Meseca kwige obezbedio je za najboqe u~esnike prigodne nagrade: pribor za crtawe, kwige i ~lanke karte Narodne biblioteke za 2011. godinu.

V. Jankov

REGIONALNA SMOTRA SLIKARA AMATERA SEVERNE BA^KE

\ala pobedni~ki oslikana sa nabavkom ugqa, jer ga nema dovoqno ni u ugqenokopima.

Od drva nude bagrem i bukvu, za ~iji je kubni metar potrebno izdvojiti 3.900, odnosno 4.100, dok ugaq mrki „banovi}i” staje 10.500 dinara. Vlasnici stovari{ta isti~u da jedino ne}e mewati cenu usluga se~ewa drva i prevoza ogreva, koje se kao i prethodne godine kre}u oko 300 dinara po toni prevoza, odnosno kubnom metru se~ewa.

M. Miqenovi}

KAWI@A: Regionalna smotra slikara amatera severne Ba~ke okupila je 92 stvaraoca.

Wihovi radovi predstavqeni su na izlo`bi prire|enoj u „Bawi Kawi`a” koja je otvorena do 17. oktobra.

Prva nagrada dodeqena je za uqe na platnu „\ala” Dragana Jaji}-Vladisavqeva iz Novog Sada, druga nagrada pripala je Evi Pave{i} iz Subotice, a tre}a nagradu osvojila je Agne{ Boja iz Ade.

Pored prvonagra|enih za pokrajinsku smotru koja }e se odr`ati selektor Sava Stepanov odabrao je jo{ radove Tinde Lawi, Hilde Vujkovi}, Eve Horvat-Uzon, Malvine Zeli}Demek, Jasmine Selig, Josipe Kri`anovi}, Kate Kujund`i}, Jozefe Skenderovi}, Ivane Duli} iz Subotice, Beate Ma~kovi}-^erfalvi iz Pali}a, Vere Dragin i Lasla Na|a iz Ade, Spomenke Malba{ki i Gorana Novakova iz Novog Kne`evca,

Ivanke Kewere{ iz Malih Pijaca, Antala Pekle i Zoltana Kolara iz Kawi`e, a jo{ sedam radova je pohvaqeno.

Regionalnu izlo`bu su organizovali Savez amatera Vojvodine, MKUD „Ozorai Arpad” iz Kawi`e i „Vojvo|anski likovni krug” iz Malih Pijaca, uz podr{ku op{tine Kawi`a i MZ Kawi`a i Specijalne bolnice za rehabilitaciju „Bawa Kawi`a”.

M. Mitrovi}

CRNA HRONIKA

ponedeqak11.oktobar2010.

DNEVNIK

c m y

12

STRAH SE UVUKAO ME\U STANOVNIKE SUBOTI^KE ULICE PETRA POPOVI]A AGE

Ubica tinejyerke i daqe na slobodi Policija i daqe traga za ubicom Milice Bara{in (16) koja je u ~etvrtak uve~e na brutalan na~in ubijena. Stanovnici Ulice Petra Popovi}a Age, gde je `rtva stanovala, su prepla{eni. Strahuju za sigurnost i bezbednost svoje dece.

- Znam devoj~icu, uvek je bila nasmejana. S drugo{tvom se sastajala uve~e kod pruge i dru`ili su se. Ja sam ih opomiwala da to nije bezbedno. ^ula sam da joj je posledwih dana obra}ao jedan stariji gospodin i nu-

dio sva{ta, ali ona nije htela da pri~a s wim. Weni drugari ka`u da je vozio automobile stranih registracija. Stra{no. Samo da ga na|u. U petak ujutro je ovde bilo vi{e od 50 policajaca koji su tra`ili doka`e. Sada ~ujem da nije bilo krvi, na mestu gde je prona|ena – pri~a kom{inica devojke koja je brutalno ubijena, dodaju}i da su telo na{le dve gospo|e.

Ne slute}i {ta }e da vidi, s prijateqicom, kao i ranijih dana, i{la je da nosi ve~eru mu`u

Milica Bara{in

u ustanovu gde je radio u Ulici 27. marta. Tada je videla devojku da le`i.

- @ena me je pozvala oko 21,30 ~asova i rekla da vidi devojku da le`i na putu pored pruge. Tada je u ustanovi bila Hitna pomo}, jer smo imali problem i ja sam ih tamo poslao. Ka`u da je devojka ve} bila mrtva, ali jo{ uvek topla.

Ne znam {ta da ka`em. Pre nekih

Ku}a u kojoj je `ivela ubijena devoj~ica

RASVETQENA SUMWIVA SMRT U KU]I NA NOVOSADSKOM TELEPU

Srce nije izdr`alo Leonid K. (1963) prona|en je preksino} mrtav s vidqivim krvavim povredama glave, u ku}i u Ulici ]irila i Metodija na Telepu u Novom Sadu. Nakon dolaska policije, posle poziva vlasnika ku}e oko 22 sata, usledio je uvi|aj policije i kriminalisti~kih tehni~ara, a na lice mesta do{la je i de`urni istra`ni sudija Vi{eg suda u Novom Sadu Tatjana \ura{kovi} sa zamenikom tu`ioca. U po~etku se smatalo da se radi o

nakon {to je zatekao Leonida kako sedi mrtav na podu naslowem na ragasto. Prema nekim saznawima, on se dru`io povremeno s Leonidom, i zajedno su umeli da popiju ali i sukobe se. I on je zate~en s poverdama i pod vidnom uticajem alkohola. Jedna kom{inica je kazala da se iz prostorija istog dana ~ulo ne~ije pevawe sve do 17 sati.

Nakon ~ega je utihnulo. Posle toga je navodno vlasnik iza{ao a kad se vratio zatekao je le{ i pozvao

Odno{ewe posmrtnih ostataka Leonida K.

sumwivoj smrti ili ~ak ubistvu.

Doga|aj je rasvetqen oko tri sata ujutro, nakon odbukcije u Institutu za sudsku medicinu gde je utrvr|eno da je ovaj ~ovek preminuo usled sr~anih tegoba a ne povre|ivawa.

Kako smo nezvani~no saznali, vlasnik ku}e je pozvao policiju

Foto: N. Stojanovi}

telefonom policiju. Nakon {to je slu~aj rasvetqen, ne}e biti podno{ewa nikakvih prijava.

Kako tako|e nezvani~no saznajemo, Leonid je bio na le~ewu zbog bolesti srca i pre oko mesec dana iza{ao je s le~ewa u Institutu u Sremskoj Kamenici.

M. V.

SU\EWE ZA RATNI ZLO^IN NAD KOLONOM JNA U TUZLI 1992.

Danas presuda Iliji Juri{i}u

Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine predlo`ilo je, u zavr{noj re~i, da se Ilija Juri{i} osudi na stro`u kaznu jer je dokazana wegova krivica za u~e{}e u ratnom zlo~inu nad kolonom JNA u Tuzli 1992. godine, dok je wegova odbrana zatra`ila osloba|aju}u presudu i da mu se ukine pritvor.

Sudsko ve}e Apelacionog suda sudije Sini{e Va`i}a najavilo je da }e odluku o Juri{i}u izre}i danas na javnoj sednici.

Apelacioni sud, koji je, razmatraju}i `albe na presudu kojom je Juri{i} osu|en na 12 godina zatvora, odlu~io da sam odr`i glav-

ni pretres, mo`e da potvrdi presudu, da je preina~i ili da je ukine i nalo`i novo su|ewe prvostepenom sudu – Odeqewu za ratne zlo~ine.

Zamenik tu`ioca za ratne zlo~ine Milan Petrovi} naglasio je u zavr{noj re~i da je uveren u to da je izvedenim dokazima ukazano na to da je Juri{i} odgovoran za krivi~no delo upotrebe nedozvoqenih sredstava borbe. Petrovi} je izrazio sumwu u kredibilitet pojedinih svedoka odbrane saslu{anih pred Apelacionim sudom.

(Tanjug)

Vi{e od 50 policajaca ~e{qalo je teren u potrazi za dokazima

{est-sedam godina, jedna devojka je na tom mestu pretu~ena i do{la da od nas tra`i pomo}. [ta da Vam ka`em, da nije na `alost le`ala pored puta kod pruge, pitawe kada bi je na{li, jer je trava previsoka – ka`e za „Dnevnik“ na{ sagovornik.

Da podsetimo, be`ivotno telo u~enice drugog razreda suboti~ke Sredwe hemijske {kole

“Lazar Ne{i}” pona|eno je u ~etvrtak uve~e oko 22 ~asa , na pedeset metara od ku}e gde je stanovala, pored Somborske pruge.

Kako saznajemo od na{ih izvora bliskim policiji, devojka je brutalno ubijena i do sada je vi{e lica privedeno na informativni razgovor. Kako nezvani~no saznajemo, `rtvi su nanete povrede u predelu vrata, a zado-

bila i posekotine na levoj ruci, najverovatnije u poku{aju da se odbrani od ubice. Devoj~ica je u subotu popodne sahrawena u svom rodnom grada Somboru, na pravoslavnom grobqu. Od Milice se oprostilo nekoliko stotina wenih prijateqa, ro|aka, drugara iz {kolske klupe, kao i wen biv{i de~ko S. V. Istraga je u toku.

A. A.

TEMA „DNEVNIKA” VIKEND AKCIJE POLICIJE, @ANDARMERIJE I INSPEKCIJA U JU@NOJ BA^KOJ

No}na pro~e{qavawa lokala smawuju nasiqe - U akcijama inspekcija i racijama policije i `andarmerije koje od prole}a neprekidno sprovodimo naj~e{}e vikendom, ali i drugim danima odnosno no}ima, u Novom Sadu i ostalim mestima Ju`noba~kog okruga nema nedodrqivih, za{ti}enih lokala i javnih skupova. Policija ima ovla{}ewa da u|e u svaki javni prostor bez obzira da li su u pitawu parkovi, trgovi ili najmawi kafi}i i najve}e diskoteke i splavovi. Svi objekti su nam isti. Niko od pripadnika MUP a, sem mene i prvog ~oveka novosadske Policijske uprave, ne zna do samog polaska na teren u koji ugostiteqski objekat idemo u proveru. Lokacija se poverava u momentu polaska u neposredno izvr{ewe zadatka, tako da ne mo`e neko, i kada bi hteo, da upozori ugostiteqe ili gosta na na{u posetu. Ovi vanredni pregledi ve} su se pro~uli pa imaju i preventivni karakter, a stawe u bezbednosti je znatno boqe nego pre ovakvih vikend pro~e{qavawa.

U odnosu na period kada nisu ra|ene akcije, ove godine kad ih redovno sprovodimo mnogo mawe je po~iwenih krivi~nih dela s elementima nasiqa i imovinskog karaktera - ka`e za „Dnevnik“ samostalni policijski inspektor u novosadskoj Policijskoj upravi Nenad Erdeqan, koji rukovodi pomentim zdru`enim akcijama.

Pored asistencije `andarma i policije op{te nadle`nosti u interventnim uniformama, u racijama u~estvuju operativci kriminalisti~ke policije, saobra}ajaci uz anga`ovawe vi{e vozila „pauk“, vodi~i sa slu`benim psima za otkrivawe narkotika i eksplozivnih materija, krimtehni~ari, kao i gradske, pokrajinske, republi~ke inspekcije, poreska policija kojima se pru`a pru`a podr{ka u wihovim zadacima.

- Imamo tesnu saradwu s gradom Novim Sadom. Akciju su i

osmislili gradona~elnik Igor Pavli~i} i prvi ~ovek Policijske uprave Stevan Krsti}, ali mi idemo u mesta koja su na podru~ju novosadske Policisjke uprave pa smo bili i u Srbobranu, Vrbasu, Ba~koj Palanci i i}i }emo po celom okrugu gde god se bude ukazala potreba. Jedino mi imamo u Srbiji ovakve redovne akcije i one daju rezultate - obja{wava Erdeqan i dodaje: - Do odabira lokacija koje }e se proveravati dolazi se analizom problematike kriminaliteta i javnog reda i mira i operativnih podataka s posebnim osvrtom na u`ivaoce psihoaktivnih supsatnci, izgredenike sklone nasiqu, osobe koje kod sebe dr`e oru`je ili predmete pogodne za nano{ewe telesnih povreda i osoba za kojima je raspisana potraga - napomiwe na{ sagovor-

nicima fizi~kog obezbe|ewa od kojih mnogi rade na crno, a upravo oni se ~esto pojavquju i kao izvr{ioci prekr{aja po~iwenih agresivnim pona{awem ili delima u vezi s narkoticima te posle provera dopuwujujemo policijske podaci o wima. Radnici

nik.

- Na licu mesta proveravamo identitet gostiju i proveravamo da li imaju li~na dokumenta, kod pojednih osoba kod kojih prona|emo kqu~eve od automobila pregledamo unutra{wost vozila.

Proveravamo da li se ta kola tra`e, da li imaju odgovaraju}e registarske oznake, stvari u unutar{wosti vozila. Posebne mere provere preduzimamo prema rad-

obezbe|ewa nisu postupali u skaladu sa svojim ovla{}eweima, pravima i obavezama, pa je dolazilo i do premla}ivawa gra|ana i gostiju. Neki gra|ani su prolazili s te{kim telesnim povredam. Neki od ovih qudi su nam bili najve}i problem u gradu jer su oni prvi pravili ekcese - isti~e Erdeqan.

On ukazuje na to da ekipa s brojnim interventnim unifor-

mama i mno{tvom slu`benih vozila i maricama tokom pregleda neretko do`ivqavaju i neprijatnosti.

- Uvek ima nekih koji se bune, ako niko drugi ono neki koji su se pogre{no parkirali. U ovim aklcijama ima i napada na policiju. Na jednom splavu grupa pijanih mladi}a napali su `andarme, ali mi smo spremni da uradimo posao do kraja. Imamo ovla{}ewa da ispraznimo ceo objekat da bi bezbedno po prisiutne gra|ane i na{e radnike obavili pregled do zavr{etka racije. Napomiwem, mi tom prilikom, ne zatvramo lokal , posle pregleda on normalno nastavqa s radom. U po~etku ugostiteqi nisu bili zadovoqni jer se pojavila pri~a da smo se namerili samo na odre|ene objekte. Sad su shavatili da mi ne bremzamo ni od jednog objekta i da je to i u wihovu korist a ne samo na{u. Zati~emo i oru`je i lice po potragama, drogu, ve}ina wih to ne `eli da bude u wihovim lokalima. Sad nam vi{e pomognu da {to pre obavimo taj na{ posao da bi mogli {to pre da iza|emo, dok je ranije je bilo slu~ajeva da inspekcija nije mogla ni u prisustvu dva policajca da obavi kontrolu kako treba.

Mi radimo svoj posao a to se svodi na dobrobit gra|ana, pre svega mladih - zakqu~uje Nenad Erdeqan.

M. Vuja~i}

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

ponedeqak11.oktobar2010.

13

DEVET ZEMAQA REGIONA RE[ENO DA PREDUPREDI [IREWE KRIMINALA

Balkanski nalog za ekstradiciju KAKO SE SRBIJA BORI PROTIV SEKSUALNOG ZLOSTAVQAWA DECE

Pedofili monstruozni, kazne blage

Pred sudovima u Srbiji posledwih godina je pokrenut niz postupaka protiv osumwi~enih za krivi~na dela seksualnog zlostavqawa dece, ali nije poznata procena o ukupnom broju slu~ajeva-otkrivenih i sivih brojki, s obzirom na to da ih bespomo}ne `rtve, ali i porodica, zbog sramote, naj~e{}e ne prijavquju.

Prema podacima Incest trauma centra, koje je pre dva dan prenela RTV B92, “od petoro dece koja su seksualno zlostavqana, ~etvoro je `enskog i jedno mu{kog pola, a procewuje se da se tokom jedne godine otkrije ukupno vi{e od 400 slu~ajeva seksualnog nasiqa nad decom“. Istra`ivawa Incest trauma centra kazuju da su “zlostavqa~i gotovo uvek detetu poznate osobe, obi~no ~lanovi porodice, a zlostavqawe naj~e{}e traje vi{e godina. U vi{e od devedeset odsto slu~ajeva po~inioci seksualnog zlostavqawa su osobe mu{kog pola”.

- Po profilu, po~inioci su qudi koji su du{evno bolesni. Oni koji su po~inioci zlostavqawa su qudi koje bismo mi obi~ni smrtnici nazvali zdravim - izjavila je direktorka Incest trauma centra Du{ica Popadi}.

da se na tome radi kampawski, vi{e da se saop{ti javnosti da se i o tome vodi ra~una“, on isti~e da se „i na prevenciji i na otkrivawu i suzbijawu tih delikata mora raditi i vi{e i u kontinuitetu“.

- To je stra{na pojava. Povrediti neko mladio bi}e, posebno dete, to je trajna trauma i to su stvarno najte`a krivi~an dela, ~ak i kad su wegove posledice blage. Posebno voajeri, koji pred maloletnom decom i pred devoj~icama imaju odre|ena pona{awa koja tako|e stvaraju trajne traume. Tu su tako|e blage kaznene politike . Me|utim, profesionalno dr`im granicu prema ovim komentarima, zato {to je dr`ava ta koja mora i u moje ime kao civilizovanog gra|anina da preduzme sve da se to ubudu}e spre~i -nagla{va advokat Borovi} u izjavi za „Dnevnik“ .

Krivi~nim zakonikom Srbije za krivi~no delo „obquba nad detetom“ predvi|ena je kazna od jedne do deset godina zatvora. Ako je pri tome kod `rtve nastupila te{ka telesna povreda, ili je izvr{eno od strane vi{e lica, ili ako je za posledicu imalo trudno}u, predvi|ena je kazna od dve do 12 godina zatvora, ili ukoliko je

Da bi dr`ava bila mo}nija od svakog kriminala, neophodna je ~vr{}a me|udr`avna saradwa. To je i rukovodilo ministre pravde i unutra{wih poslova devet zemaqa da minule nedeqe u Beogradu potpi{u Memorandum o ja~awu regionalne i me|unarodne saradwe i time stvore jedan od preduslova za uspe{nu borbu protiv transnacionalnog kriminala. Tako su se na Memorandumu na{li ministarski potpisi Srbije, Crne Gore, Makedonije, Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Rumunije, Albanije, Slovenije i Bugarske, zemaqa u~esnica beogradske konferencije „Ja~awe regionalne i me|unarodne saradwe kao preduslova za uspe{nu borbu protiv organizovanog kriminala“.

[ta predstavqa i kako funkcioni{e Nalog za hap{ewe u okviru Unije? To je sudska odluka koju donosi jedna dr`ava ~lanica i upu}uje drugoj radi hap{ewa i predaje tra`enog lica, wegovog krivi~nog gowewa, izvr{ewa zatvorske kazne ili odluke o pritvoru. Nalogom za hap{ewe predvi|ena su precizno nabrojana 32 krivi~na dela koja ne potpadaju pod dvostruku krivi~nu ka`wivost niti se postavqaju kao wen uslov. Prakti~no, odstupa se od tradicionalnog principa obostrane ka`wivosti, koji je ranije bio nepremostiva prepreka za ekstradiciju.

To bi zna~ilo da je Nalog za hap{ewe obavezuju}i za dr`ave ~lanice, bez obzira na to da li u svom zakonodavstvu imaju predvi-

Bojan Guduri} tra`io da mu sude u Zagrebu

Krivi~na dela na koje se ova odredba odnosi moraju biti ka`wiva kaznom ili merom bezbednosti od najmawe tri godine, a odnosi se na ta~no nabrojana 32 krivi~na dela – od terorizma, trgovine qudima, seksualne eksploatacije dece i de~je pornografije, silovawa, kompjuterskog kriminala,

vr{ne vlasti, „sistem uspostavqawen Nalogom omogu}ava direktan kontakt nadle`nih pravosudnih vlasti dr`ava ~lanica, a kona~nu odluku o izvr{ewu Naloga donosi, tako|e, nadle`ni pravosudni organ. Krajwi efekat ovakvog sistema je depolitizacija postupka ekstradicije, {to pred-

Zajedni~ki istra`ni timovi

Hrvatska je Sretka Kalini}a nedavno izru~ila Srbiji

Ministarke pravde Srbije Sne`ana Malovi} izjavila je tada da je pokrenuta inicijativa i za zakqu~ewe sporazuma o balkanskom nalogu za hap{ewe, koji bi trebalo da ubrza postupke ekstradicije me|u zemqama u regionu. Taj bal-

|eno krivi~no delo za koje se neki kriminalac tra`i u drugoj dr`avi. Recimo, kad Francuska tra`i od Nema~ke izru~ewe osobe okrivqene za neko krivi~no delo koje nije me|u krivi~nim sankcijama u nema~kom zakonodavstvu, ona }e

Ugovor „stariji” od doma}eg zakona Me|unarodna krivi~nopravna pomo} u Srbiji regulisana je prvenstveno me|unarodnim multilateralnim i bilateralnim ugovorima, a zatim i Zakonom o me|unarodnoj pravnoj pomo}i u krivi~nim stvarima. Ovaj zakon proklamuje na~elo prvenstva me|unarodnih ugovora u ure|ivawu me|unarodne pravne pomo}i, {to prakti~no zna~i da se ova materija ure|uje unutra{wim pravom samo ukoliko ne postoji potvr|eni me|unarodni ugovor ili wime odre|ena pitawa nisu re{ena.

Srbija trenutno ima zakqu~ene ugovore sa 17 dr`ava ~lanica Evropske unije, a ratifikovane su gotovo sve relevantne konvencije u oblasti pru`awa me|unarodne krivi~nopravne pomo}i usvojene na evropskom nivou, posebno Evropska konvencija o me|usobnom pru`awu pravne pomo}i u krivi~nim stvarima, Evropska konvencija o ekstradiciji i Konvencije UN protiv transnacionalnog organizovanog kriminala s dodatnim protokolima. kanski nalog za hap{ewe trebalo bi da bude ura|en po uzoru na Evropski nalog za hap{ewe, koji se u zemqama Evropske unije primewuje od 2004. godine.

ipak morati da ispuni taj nalog, odnosno uhapsi odre|enu osobu i da je preda francuskim vlastima, iako u svom zakonodavstvu to nije predvidela.

Usvojenim Memorandumom predvi|eno je ja~awe saradwe u oblasti prevencije, a posebno u razmeni informacija, i ja~awe saradwe u borbi protiv organizovanog kriminala uticawem na poboq{awe mehanizama za prevenciju i rezultata postignutih u toj borbi. Predvi|en je i rad na harmonizaciji zakonodavstava dr`ava regiona, ja~awe direktne saradwe me|u policijama, tu`ila{tvima i pravosudnim organima u skladu sa zakqu~enim sporazumima o saradwi, identifikovawe prepreka u toj borbi i wihovo otklawawe.

Osim toga, predvi|eno je formirawe zajedni~kih istra`nih timova za borbu protiv organizovanog kriminala, kao i kori{}ewe svih formi i metoda saradwe predvi|enih konvencijama UN za borbu protiv transnacionalnog kriminala. falsifikovawa novca, ukqu~uju}i i evro, do protivzakonite trgovine hormonskim supstancama, nuklearnim i radioaktivnim materijalom, ukradenim vozilima...

Lista krivi~nih dela iscrpqivawem ovog spiska ne mora biti kona~na jer Savet EU ima ovla{}ewa da, posle konsultacija s Evropskim parlamentom, jednoglasno pro{iri listu i drugim krivi~nim delima.

Evropski nalog za hap{ewe mo`e se izdati i za krivi~na dela ka`wiva, po propisima dr`ave izdavawa Naloga, zatvorskom kaznom ili merom bezbednosti u trajawu od najmawe 12 meseci, a ako je mera bezbednosti ve} izre~ena, weno trajawe mora biti najmawe ~etiri meseca.

Po obja{wewu jednog od na{ih krivi~ara, profesora dr Bo`idara Banovi}a, za razliku od tradicionalnog sistema ekstradicije, gde je uloga izvr{ne vlasti odlu~uju}a jer kona~nu odluku o izru~ewu donosi upravo neki organ iz-

stavqa korak od sedam miqa u odnosu na dotada{we stawe”.

Prakti~ni rezultati primene Naloga ogledaju se u skra}ewu postupaka ekstadicije. Ako lice pristane na izru~ewe, rok mo`e biti svega deset dana od pristanka, a ako ne pristane, rok za dono{ewe odluke o predaji je 60 dana od li{ewa slobode tra`enog lica. Ovaj rok obuhvata i eventualni postupak po `albi, ako je ona predvi|ena zakonodavstvom dr`ave izvr{ewa Naloga. Propisani rokovi mogu se produ`iti na jo{ 30 dana u posebnim slu~ajevima, o ~emu je dr`ava izvr{ewa naloga du`na da obavesti dr`avu koja ga je izdala. Naravno, nadle`ni organi moraju voditi ra~una i o rokovima. Ako se administrativne ili vi{e sile ume{aju u postupak predaje nekog lica, a predvi|eni rokovi za predaju isteknu, lice s Naloga mora}e da bude pu{teno na slobodu. Dakle, nije sve ni u propisu.

V. Savi}

[EF PRAVNOG TIMA ZA ODBRANU LIDERA RADIKALA OPTU@IO HA[KI SUD U Americi se za pedofilu mo`e izre}i i kazna do`ivotnog zatvora. U evropskim dr`avama su uglavnom predvi|ene duge zatvorske kazne, dok se u pojedinim zemqama, osu|enima za pedofiliju, nakon izlaska iz zatvora ugra|uje i ~ip da bi se pratilo wihovo kretawe, a u slu~aju vi{estrukog povrata mogu}e je izvr{iocu izre}i i kaznu do`ivotnog zatvora.

Organizacije koje se u Srbiji bave za{titom dece od nasiqa, smatraju da se u kaznenoj polititici sudova, gledano generalno,~e{}e kazne bli`e zakonskom minumumu, nego maksimumu.

Beogradski advokat Borivoje Borovi} ka`e da su “krivi~na dela sa seksualnim afektima prema deci problem kojim se moraju u {irem smislu pozabaviti ne samo pravnici, ve} i qudi koji se bave penalnim uslovima“.

- Mislim da bi mo`da i na potpuno {irem nivou trebalo razgovarati o tome. Pedofilija je potcewivana u Srbiji dugi niz godina. Sada naglo, kad smo dobili nalog od Evropske unije da se bavimo i takvim problemima, krivi~nim delima, ve} su po~eli da se otkrivaju po celoj Srbiji - ukazuje Borovi}. Dodaju}i da mu se „~ini

usled krivi~nog dela nastupila smrt deteta, zakonom je propisana kazna od pet do 18 godina zatvora. Za silovawe maloletnog lica je predvi|ena kazna od tri do 15 godina.

Za „nedozvoqene polne radwe“ zakonik je predvideo nov~anu kaznu ili do tri godine zatvora, a ako je krivi~no delo izvr{eno na naro~ito svirep ili naro~ito poni`avaju}i na~in, ili od strane vi{e lica, ili ako je nastupila te{ka telesna povreda o{te}enog, predvi|ena je kazna u rasponu od dve do 10 godina zatvora. U slu~aju smrtne posledice predvi|ena je kazna od tri do 15 godina zatvora. Izvr{iocu krivi~nog dela u~estovawa u podvo|ewu ili podsticawa maloletnika na prostituciju preti kazna od jedne do 10 godina zatvora. Za krivi~no delo iskori{}avawa dece za pornografiju predvi|ena je kazna od {et meseci do pet godina zatvora.

U Srbiji, osobi koja pornografske fotograrafije i videosnimke dece prodaje, prikazuje , javno izla`e ili elektronski ili na drugi na~in ~ini dostpupnim, po zakonu preti kazna zatvora do dve godine.

J. J.

Krasi}: Tribunal poku{ava da ubije [e{eqa

[ef pravnog tima za odbranu predsednika Srpske radikalne stranke (SRS) Vojislava [e{eqa Zoran Krasi} optu`io je ju~e Ha{ki tribunal da poku{ava da ubije lidera radikala, koji se skoro osam godina nalazi u pritvoru Tribunala. [e{eq, koji je oti{ao zdrav u Ha{ki tribunal, sada ima probleme sa povi{enim krvnim pritiskom, aritmijom i tahikardijom, rekao je Krasi} na strana~koj konferenciji za novinare.

Krasi} je naveo da Tribunal navodno poku{ava da sanira te probleme i da ga pregledima i terapijama izle~i, ali da u tome ne uspeva. On je kazao da je Tribunal navodno doneo odluku o tome da se omogu}i konzilijarna intevencija, „ali se postavqa pitawe da li je mogu}e verovati tom sudu posle iskustva sa neadekvatnim le~ewem Slobodana Milo{evi}a i ~iwenice da je sedam-osam Srba umrlo u Hagu“.

„Imamo puno osnova da pri~amo i sumwamo da se lagano, a sigurno sprovodi ne{to {to u krajwem slu~aju mo`e da dovede do ubistva [e{eqa“ rekao je Krasi}. On je podsetio da je pre godinu i po dana [e{eq imao problema s jetrom, ali da su oni prestali kad je prestao da uzima zatvorsku hranu i po~eo da se hrani u kantini.

Krasi} je najavio da }e biti alarmirane sve mogu}e instance na svim meridijanima o praksi o Ha{kom tribunalu i da }e biti preduzet niz akcija zbog ugro`avawa zdravqa [e{eqa i kr{ewa wegovih qudskih prava. [e{eq je optu`en za zlo~ine protiv ~ove~nosti i povrede ratnog prava i obi~aja u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini (BiH) i Vojvodini od 1991. do 1993. godine.

Predsednik SRS je 21. januara 2009. dodatno optu`en za nepo{tovawe Tribunala zbog obelodavawa imena i drugih li~nih detaqa tri svedoka.

(Tanjug)

Heroin bio sakriven u papirnoj kesi

NA KONTROLNOM PUNKTU U RUDNICI, KOD RA[KE

U „pe`ou” pet kilograma heroina

Na kontrolnom punktu u Rudnici kod Ra{ke policija je ju~e prepodne otkrila 4,9 kilograma heorina u vozilu marke “pe`o” kru{eva~kih registracija kojim je upravqao Dejan P. (36) iz Leposavi}a. U saop{tewnu Policijske uprave Kraqevo se navodi da je droga bila krijum~arena s podru~ja Kosova i Metohije u

unutra{wost Srbije. Heroin je bio sakriven u papirnoj kesi, a u kolima nalazila i porodica Dejana P., supruga i dete.

Sumwa se da je droga bila nemawena preprodaji na podru~ju Novog Pazara. Vrednost zaplewene droge na crnom tr`i{tu procewuje se na 80 hiqada evra.

(Tanjug)

REPORTA@E

ponedeqak11.oktobar2010.

DNEVNIK

c m y

14

PUKLI DR@AVNI REKORDI U KIKINDI NA „DANIMA LUDAJE”, KOJI TRAJU VE] FRTAQ VEKA

Banatske tikve poludele po du`ini i te`ini akon vi{e godina i{~ekivawa na tradicionalnoj manifestaciji „Dani ludaje” u Kikindi oboreni su dr`avni rekordi u obema kategorijama.

N

dr Jano{ Berewi, najaagilniji prometer „Dana”.

Jeste bilo subotwe jutro hladno, ali je vedro i zdravo jako zapo~elo patiniranim banatskim fru{tukom. Doma}ice i ~lanice udru`ewa `ena iz

Primerci koji su u{li u istoriju

Bundeva od tri tovara

Ima li negde da ovako ra|a

I to ba{ kada uzgajiva~i tikava obele`avaju frtaq veka trajawa skupa na kome pokazuju {ta sve umeju da na wivi odgaje.

Tematski programi po~eli su jo{ u petak mnogobrojnim kulturnim manifestacijama od kojih je me|u najva`nijima bila izlo`ba svetski slavnih slikara naivaca iz Kova~ice, koncerti u gradskom muzeju, kwi`evne sesije, kao i Ve~e dobrodo{lice na kojoj je nadahnuto govorio

{to je neophodno da doma}in koji odlazi na wivu da radi ima snage do ru~ka. Zavirivale su doma}ice i raspitivale se za recepte, ali nisu uspele da dobiju ba{ sve ta~ne sastojke, jer je zlatno pravilo kulinarstva je da se pre}uti najva`nije.

Pored wih, na svega nekoliko metara, Kikin|ani i gosti koji su bili na „Danima ludaje” imali su priliku da pogledaju i Evropski kutak. Najve}a atrakcija svakako su bili gosti iz Slovenije, preciznije grada [entjura. Na svom su {tandu besplatno delili nacionalna jela, doma}i hleb i kobasace, a mladi}i i devojke obu~ene u narodne no{we pevali su i zabavqali goste. Gospodin Primo`, koji je doveo delegaciju u Kikindu isti~e da se svake godine raduju kada dolaze u Kikindu.

- I mi imamo „Dane ludaje”, ali nisu ovako pose}eni. Na{a manifestacija nastala je po uzoru na kikindsku i svake godine

~itave op{tine donele su najinteresantnije {pecije, naravno od ludaje. Osim pite i kola~a, posetioci su mogli da probaju pekmez, sok i slatko. Potrudile su se Sose, pa spravile bogat jelovnik - pravi fru{tuk koji se nekada jeo, mada smo od na{ih sagovornica ~uli da se prvi obrok i danas u selima sprema na starinski i pomalo zaboravqen na~in uz maju~ku, slaninu, {unku, ~varke i sve

U publici je zavladao tajac kada je na red do{lo merewe najte`ih i najdu`ih plodova. Tikvu od 288,3 kila, koja je oborila je dr`avni rekord, uzgajio je Milan Desnica iz Savinog Sela, u~enik futo{ke Poqoprivredne {kole. Skromno je priznao kako se zaista trudio ludaje, slu{ao i pa`qivo primewivao savete mentora, ali, ka`e, imao i puno sre}e.

Najdu`u od 266 cm je dovukao Zoltan Ereg iz Temerina. Nije ni on bio sklon alhemi~arskih mistifikacijama, jer je u svojoj ba{ti, gde uzgaja i razno drugo povr}e zasadio i tikvu rekorderku, koja je postala interesantna tek kad je narasla do 70 cm. Ba{ tada je s porodicom oti{ao na more i po povratku je zatekao kao sa razba{akarila na ceo metar.

@

Strwika su kosili `ito, `ene i devojke za wima rukovadale otkose i slagale na u`a (od slame, rogoza, sitne kudeqe, kona~no manile, kanapa), a veza~i (najja~i posle kosaca) to lepo zatezali u snopove. Na kraju svakog dana, kad bi zadata prepelica (deo wive) bila gotova, snopovi su denuti. Posle se lako brojalo koliko je po`weveno, jer su krstine imale po 14 ili 18 snopova: dole kurjaka, onda unakrst po tri (ili ~etiri) snopa, a na vrhu “pop”, name{ten vlatom prema istoku, da ga ne polije

snije proraste. Strwika nipo{to nije pusto poqe kao {to joj nekad ka`e pomalo podsme{qivo ime, uz opis “to je obi~no strwi{te".

Prvo je budu}e strwi{te predivno more `ita, veliki mamac za fotografisawe, nekad slikawe uqanim i drugim skupim bojama, sad nezaobilazno snimawe mo}nih kombajn koje jedan za drugim pasu, `deru puno, te{ko vla}e. Za~as opuste i najve}e parcele, nepregledne deci i ni`im qudima. Pre ne{to vi{e od pola veka, `itna poqa su jo{ nekoliko dana krasile ba{ pristale ku}ice, male lepe gra|evine zvane krstine. @eteoci (risari)

pqusak, pa jo{ malo pri~vr{}en svojom slamom za u`a snopova ispod wega. Za lepa vremena krstine su vo`ene na gumna, sadevane u kamare i ~ekale vr{alicu, dre{. Ako bi zakisle ili ne daj bo`e bile zapaqene gromom pa ga{ene vodom, morale su se razvr{avati i su{iti. Sre}om, to se de{avalo vrlo retko.

Strwika nastaje bez tih zastoja, ~im je napusti kombajn. @uta je i sjajna, kao zlatom prelivena. Sad nije ni gola, ne providi se nigde zemqa jer ma{ine malo vi{e hvataju slamu nego nekad kosci. Jo{ po strwiki razvejavaju i plevu, ne{to sitne slame, jer ni kombajni ni-

ili kako od `utog mora postane pustiwa koja to nije su savr{eni. Ve} posle prve ki{e, strwika mewa boju, izgled i o`ivi. Neverovatnom brzinom ozeleni, poponac podigne glavu, a tu su i plemenitije biqke: `itwa~a, razli~ak i kowski bosiqak. Ki{e izbri{u zlatnu boju, cve}e doda zelenilu plavet i ne`nu roza nijansu, a ako ima mnogo kowskog bosiqka, onda i kao neku beli~astu pau~inu. Tad je strwika odli~na pa{a i za p~ele, a ne samo ovce i sviwe, koje odmah posle `etve dolaze da tamo pabir~e, prosuta zrna i vla}e.

Ako strwiku ostave da du`e `ivi i ne uzgare je ve} posle ~etiri-pet sedmica, evo krajem avgusta i zrelih kupina. Jagodwak, naime nije uni{ten ni gustim `itom ni o{trim kosama, ostao je da `eteocima zagor~ava ina~e te`ak posao, obavija se oko ~lanaka i pravi male ranice koje tako krvni~ki peku kad se uve~e peru noge. Pravi ratari, ~ak i wihova deca, znaju da po strwici idu i skroz bosi. Posebnom tehnikom: vu~e{ tabane i lomi{ strwiku, ne da{ da se zabada u ko`u.

Nije strwika mila samo sviwama, ovcama i p~elama.

Vole je i tekunice, hr~kovi, mi{evi, onda golubovi, grlice, gugutke, kumrije, diviji zecovi, a zbog svih wih, naravno, kobe i lisice. Najve}eg lisa sam video ba{ na staroj strwici, samo tri wive od na{eg sala{a kako, onako duga~ak a sav oliwan, jezdi ujerke kao da ne dodiruje zemqu. ^ak me je i primetio, ali nije ubrzao svoje {vrqawe dok nisam pukao u bi~. Onda se pretvorio u `utu muwu i nestao u kukuruzima.

Pavle Male{ev (Kwiga "Marim ja, nek laju / Divani o re~ima", izdawe "Tiskog cveta", mo`e se kupiti u antikvarnici "Orfelin" kod novosadske Ribqe pijace)

poka`u kako tradiciju ima ko da ~uva.

Tek minule „Dane ludaje” otvorio je ministar poqoprivrede Sa{a Dragin i istakao kako je jedan od wegovih najve}ih kvaliteta promovisawe zdrave hrane i isto takvih proizvoda od bundeva.

Istakao je i kako mu je drago {to su upravo u~enici sredwe Poqoprivredne {kole iz Futoga, koju je i sam poha|ao, vi{e puta obarali rekorde u obe gabaritne kategorije.

Aleksandra \uran

KAKO JE SOMBORSKI AUTOMEHANI^AR MAJSTOR GLIGA STEKAO MALOLETNU PRIPRAVNICU

PRE^ANSKA LEKSIKA etva ili kosidba uvek do|e pre nego {to se o~ekuje. Tako se, bar, ratarima ~ini. Tek su drugi put opra{ili i okopali kukuruze (neki jo{ to rade), ve} je je~am zarudio a iza wega }e za koji dan i p{enica. Uz ra` i ovas, ili zob, tzv. strna `ita. Za{to strna, niko ne zna. Vaqda po strwiki {to ostaje posle `etve, ko{ewa, skidawa slame i vla}a je~ma, p{enice, zobi i ra`i (tim redom, od kraja juna do po~etka avgusta). Rano leto zna da nosi i nestabilno vreme, ~esto s olujama, pquskovima i ledom.

Bude sevawa, gromova pucawa, a `eteoci se najvi{e boje polegawa `ita. Onda te{ka glava hlebnih biqaka padne, nekad se ~ak i ulopa blatom, zalepi za zemqu, ostane tu, propadne, ka-

od banatskih mentora nau~imo jo{ neku caku - ka`e Primo`.

U najve}oj gostinskoj sobi jugoisto~ne Evrope - Gradskom trgu u Kikindi gostima i posetiocima znawe i ume}e pokazali su najmla|i pevaju}i, igraju}i ili ple{u}i. U kostimima izra|enih od jesewih plodova pro{etali su gradom kao pravi vesnici jeseni, ponosni {to su promoteri manifestacije. U dvori{tu Kulturnog centra imali su prilike da na bini prika`u {ta su nau~ili i jo{ jednom

Ma~e Qubica ekspert za „citroen” i „pe`o” lasnici "cipopravku qubopitqivo troen" i "pe`o" mora da isprati sa bloka vozila u Somboru motora - smeje se majstor i dosad su imali retku dok mu se "{egrtkiwa" privilegiju da svoje qudoslovno pewe na glavu bimce opravqaju u krajne bi li privirila u mewe neobi~noj radionici, haniku metalik sivog kod Dragana Bokuna, u "pe`oa 307“ i prepri~ava lokalnom populusu pojednu od angedota sa Quznatijeg kao majstorbicom, kojoj je ime nadeGliga, ali se ispostavinuo majstor-Gligin deselo da ~udima nema kraja u togodi{wi sin Milo{. ovoj ve} kultnoj radioDo|e mu{terija i `ali nici vizavi Hirur{kog se da mu ne{to lupa nabloka. pred, oko motora. PogleA ona ima verifikodamo, zamenimo nosa~e, vano najvi{e mogu}e probamo jedan krug, sve u kvalifikacije, jer joj je redu. Plati ~ovek, hvala gazda ne samo odli~an lepo, dovi|ewa. No, nema poznavalac francuskih nam Qubice. Ve} smo je motornih brendova, ve} pre`alili, kad eto sutra se tim poslom bavi sa iste te mu{terije, sad se sve ste~enom diplomom `ali da se opet ne{to ~udepartmana za istoriju je iz motora, ali pre kao novosadskog Filozofcviqewe. Kad, iza wega skog fakulteta. Vaqda se prote`e Qubica. Grzbog toga, ali i one "Vodili bi je gde je lutala, limo Francusku, kao ali tu je mu{terija koja {to ona voli nas", prone mo`e da ~eka. Dignem fesora znaju sugra|ani i haubu, probamo auto, prokao personu koja u slovozamo se, ni{ta se ne ~uIzle~eni motori koji su po~eli da cvile bodno vreme organizuje je, ~ovek ka`e u redu, ali susreta "Citroenovih" oldtajla. Dobro, vaistinu ima i devovidim da je nezadovoqan, kao da mera, a vaqda je jedini majstor jaka koje se "pale" na qute benne veruje u na{ rad. za automobile u Srbiji koji dozinske ma{ine i mehaniku, ali Ode mu{terija, kad opet nema ~ekuje mu{terije sa natu~enim pripravnica Qubica je zapravo Qubice. Identi~na scena se pohirur{kim rukanavqala vi{e puta vicama. Ostatku za redom, sa volStekao je Dragan Bokun diplomu majstorskog sveta {ebnim cviqewem, profesora istorije na novosadskom u somborskoj varonestancima i vra}a{i to mo`da izwem {egrtice. I Filozofskom fakultetu, a vlasnike gleda kao preteritako sve dok je nisu „obolelih“ vozila u radionici do~ekuje sa vawe, ali nema zveuhvatili kako uskanatu~enim hiru{kim rukavicama ra na ~etiri to~ka ~e u ko{ motora koji krase „pe`o~im se mu{terija ov“ lavi} ili dve „citroenove“ tek nekoliko meseci stara tispremi za put ku}i i startuje prelomqene strele, da ih pegrasta ma~kica. "citroen". To je zapravo cviledantni Gliga ne mo`e iz mrtvih - Pojavila se niotkuda jednog la ona, odbijaju}i da uop{te vratiti, koristio pri tome |unjutra - pri~a Gliga o svojoj novoj proviri ispod haube ako nije tu sa sitnim nutom ili laptop, "radnoj snazi". - ^im smo otvoautomobil parkiran u dvori{tu svejedno. rili prvu haubu, usko~ila je u radionice. Od to doba svako voOdnedavno je dobio novog {eko{ motora i po~ela da wu{ka zilo posle popravke se detaqno grta, ni{ta mawe `ivopisnog. oko anlasera i razvodne kape, pregleda i na prisustvo ma~ke Mlad je, zainteresovan na posao, kao da je znala da je problem tog ispod haube. Tek da ni{ta ne vredan i radi{an, i ni{ta ne bi "citroena" u elektroinstalacvili. bilo ~udno da nije `enskog pociji. Kako tad, tako i sad, svaku M. Miqenovi}

V

DRU[TVO

DNEVNIK U KLUPAMA \AKA PRVAKA

Vi{e Roma i dece sa smetwama u razvoju Mada se statisti~ki podaci za ovu {kolsku godinu jo{ uvek obra|uju, na osnovu onih pristiglih iz oko 40 odsto {kola u Srbiji, Ministarstvo prosvete je saop{tilo da je u odnosu na pro{lu {kolsku godinu u {kolama vi{e romske dece i one sa smetwama u razvoju. Po podacima pristiglim iz 463 {kole, od ukupno 31.417 prvaka u wima, Roma je 2.136, ili oko 7,5 odsto, dok je pr-

vaka sa smetwama u razvoju 1.312 , a s invaliditetom 258, to jest ukupno ih je 1.570, ili 5,5 odsto.

U odnosu na prethodnu {kolsku godinu, u prvom razredu osnovne {kole upisano je gotovo deset posto vi{e dece romske nacionalnosti, dok onih sa smetwama u razvoju i invaliditetom ove godine u prva~kim klupama ima 6,5 posto vi{e nego lane.

Do ovog porasta do{lo je zahvaquju}i primeni Zakona o inkluziji, u skladu s kojim su ukinute komisije za kategorizaciju, te roditeqi sami odlu~uju o tome da li }e im dete i}i u redovnu ili specijalnu {kolu, ali i ~iwenici da ove godine prakti~no nije bilo odlagawa polaska dece u {kolu.

Sva stasala deca su u {kolu i upi-

ci omogu}i isti kvalitet {kolovawa, bez obzira na to da li su zdrava, deca s invaliditetom ili sa smetwama u razvoju.

Osim toga, uvo|ewe u {kolski sistem romskih asistenata i wihov rad, ne samo s u~enicima Romima nego i s roditeqima u ovoj populaciji, te druge akcije dr`ave po~eli su da daju rezultate. Ve-

Po podacima pristiglim iz 463 {kole, od ukupno 31.417 prvaka u wima, Roma je 2.136, ili oko 7,5 odsto, dok je prvaka sa smetwama u razvoju 1.312, a s invaliditetom 258, to jest ukupno ih je 1.570, ili 5,5 odsto sana, a ukoliko iz bilo kojeg razloga neki prvak po~ne da zaostaje u savladavawu {kolskog gradiva, {kola je du`na da mu obezbedi prvo dopunski rad, a zatim, ukoliko to ne da zadovoqavaju}e rezultate, sa~ini individualni plan rada koji }e omogu}iti napredovawe u skladu s detetovim mogu}nostima.

Ovakav, inkluzivan, pristup obrazovawu trebalo bi da svoj de-

ponedeqak11.oktobar2010.

U DIJASPORI MNOGO \AKA, A MALO NASTAVNIKA

I pre~icom do }irilice Ja~awu veza druge generacije u dijaspori, a ima sve vi{e pripadnika, sa zemqom maticom osim Ministarstva prosvete, doprinosi i Ministarstvo za dijasporu, koje deci na{ih iseqenika u zemqama u kojima jo{ uvek nema dopunskih {kola poma`e u~ewe srpskog jezika. Za ovu {kolsku godinu ovo ministarstvo obezbedilo je 4.500 primeraka uxbenika srpskog za na{u decu {irom sveta koja naj~e{}e nisu obuhva}ena dopunskom {kolom.

– Svesni smo toga da kapacitet na{eg zvani~nog {kolstva zaostaje za potrebama i brojem na{e dece u inostranstvu pa na

}i obuhvat romske populacije, za koju se u na{oj zemqi procewuje da broji izme|u 400.000 i 700.000 pripadnika, trebalo bi da ovoj zajednici – u kojoj ni desetina nema stalno radno mesto, tek tre}ina zavr{i osnovnu {kolu, a ni svaki deseti stasali pripadnik ne ide u sredwu – pomogne da se ekonomski osna`i i iza|e iz siroma{tva koje je pritiska.

D. D.

ZAVR[EN SKUP STRU^WAKA ZA ODNOSE S JAVNO[]U

Od lagawa nema vajde Na drugoj konferenciji Dru{tva Srbije za odnose sa javno{}u “PRilika 2010”, odr`anoj od 7. do 9. oktobra u Zrewaninu, u~estvovalo je oko 100 menaxera specijalizovanih za ovu oblast iz Srbije, ali i Slovenije, Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Uz predavawa, na skupu su predstavqeni i najuspe{niji radovi koji su nagra|eni na konkursu „Priznawe 2010“ za izuzetna dostignu}a u oblasti odnosa s javno{}u u Srbiji.

Posledwi dan konferencije obele`ilo je obra}awe direktora “Berghs School of Communication” iz Stokholma Para Lagera, koji je govorio o liderstvu i trendovima u internim komunikacijama. On je naglasio da pri samom kreirawu brenda, komunikacija predstavqa jedan od kqu~nih faktora.

- Komunikacija vi{e nije usmerena samo ka odre|enim ciqnim grupama, ve} je va`no biti otvoren prema svima, a jo{ va`nije biti iskren. Ako `elite biti lideri u oblasti komunikacija, ne smete govoriti jedno, a raditi drugo, ve} treba zaista „`iveti“ ono {to govorite - zakqu~io je Lager.

Legija bez ordena Ukaz predsednika Srbije Borisa Tadi}a kojim se oduzimaju odlikovawa ~etvorici osu|enih pripadnika Jedinice za specijalne operacije objavqen je u najnovijem broju Slu`benog glasnika. Ukazom se Miloradu Ulemeku Legiji oduzima Orden jugoslovenske zastave drugog stepena, Miloradu Bracanovi}u Orden za hrabrost, dok se Du{ku Mari~i}u i Nenadu Bujo{evi}u oduzimaju ordeni za zasluge u oblastima odbrane i bezbednosti prvog i drugog stepena.

Predsednik je ukaz na desetogodi{wicu demokratskih promena u Srbiji, 5. oktobra, doneo na osnovu predloga Komisije za odlikovawa, koja je utvrdila da je re~ o licima nedostojnim odlikovawa. Komisija je, kako je navedeno, utvrdila da su navedena lica pravosna`no osu|ena za najte`a krivi~na dela i da su u smislu ~lana 24. Zakona o odlikovawima postupala suprotno javnom poretku i moralu, {to ih ~ini nedostojnim polo`aja nosioca odlikovawa.

unapre|ivawa razvoja komunikacije. Kako je rekao, tema je odnos prema unutra{woj organizaciji, a

Odgovornost oblikovawa javnog mwewa

Ocewuju}i da je druga konferencija bila uspe{na, predsednik Upravnog odbora Dru{tva Srbije za odnose sa javno{}u Milo{ \aji} rekao je da ovaj doga|aj predstavqa kontinuitet rada na obrazovawu ~lanova i pomo}i u osna`ivawu u razli~itim temama. U Dru{tvu navode da im je namera da kroz niz predavawa i radionica postave smernice koje }e u velikoj meri u~esnicima, me|u kojima su bili menaxeri za odnose s javno-

{}u u doma}im kompanijama, predstavnici dr`avnih institucija, lokalne samouprave i civilnog sektora, kao i studenti, olak{ati bavqewe internim komunikacijama.

Konferenciju u Zrewaninu otvorio je ministar kulture i informisawa Neboj{a Bradi}, koji je izrazio uverewe da ovakvi skupovi ukazuju upravo na potencijale u ovoj oblasti, a to je pitawe i kori{}ewa novih tehnologija i

Goste i u~esnike pozdravila je i pomo}nica gradona~elnika Zrewanina Zorica Denda. Ona je tom prilikom istakla da odnosi s javno{}u i qudi koji se bave preno{ewem informacija nose izuzetnu odgovornost, jer mogu da uti~u i oblikuju javno mwewe.

- Mi `ivimo u vi{enacionalnoj, vi{ejezi~noj i multikulturalnoj sredini, i tim pre je wihova odgovornost zna~ajnija – rekla je Denda. ta vrsta aktivnosti va`na je za svaku instituciju i firmu pojedina~no, pa tako i za Ministarstvo kulture. @. Balaban

NERVNI KOMUNIKATOR ZA OSOBE S INVALIDITETOM

Bil Gejts patron zrewaninskih studenata Proneso{e ~etvorica akademaca Tehni~kog fakulteta “Mihajlo Pupin” ime Zrewanina diqem sveta. Na Me|unarodnom studentskom takmi~ewu “Imexin kup”, nedavno odr`anom u Var{avi, Milan Kojadinovi}, Zlatibor Veqkovi}, Vawa Zavi{in, Goran Nikoli} i mentor im mr Dejan Lacmanovi} osvojili su drugo mesto za tehnolo{ki inovantno softversko re{ewe.

Na|o{e se momci odmah iza Tajlan|ana, u konkurenciji 56 zemaqa i 325.000 studenata. Ove sedmice priznawe su im odali i ~elnici kompanije Bila Gejtsa, zvani~nici EU i Belgije. Naglasio je predsednik “Majkrosofta” za Evropu Jan Milfajt da su nagrade koje su pripale studentima iz Srbije, Nema~ke, Francuske, Belgije i Poqske – “pri~a o globalnom uspehu”.

– Na{ izum, “nervni komunikator”, omogu}ava osobama s te{kim invaliditetom da koriste ra~unare i druge ure|aje za komunikaciju, a ima i funkciju “~ita~a kwiga” s interneta.

Aplikaciju je mogu}e pro{iriti i na nove nadle`nosti – objasnio je ~lan zrewaninskog tima

15

taj na~in podr`avamo i sve oblike nezvani~nog u~ewa srpskog jezika i pisma, smatraju}i da je i takva, za sada jedina mogu}a pomo}, boqa od nepru`awa nikakve podr{ke – ka`e pomo}nik ministra za dijasporu Vukman Krivoku}a. – Ove uxbenike smo slali svima koji su nam se obratili, tako da su stigli u 24 evropske i prekomorske zemaqe.

Po re~ima pomo}nika ministra, ovi uxbenici nameweni su prvenstveno deci koja u~e i usavr{avaju znawe srpskog je-

ca ni svedo~anstava. Naj~e{}e postoji samo simboli~no registrovawe o poha|awu ovakvih specifi~nih {kola i zajedni~ka fotografija, koje vrede samo kao uspomene.

Ove godine ovakva nastava prvi put po~iwe u Kuvajtu, ^e{koj, Kini, Irskoj i Argentini, a otvorena su i neka nova odeqewa u zemqama gde ve} postoji, kao {to je Nijagara fols u Kanadi ili Rodos u Gr~koj. U najavi je i otvarawe novih odeqewa u San Dijegu, San Markosu i ^ikagu u SAD. Ina~e, od pro{le godine |aci dopunskih srpskih {kola u dijaspori dobijaju svedo~anstva o zavr{enoj ovoj {koli i znawu srpskog jezika, koje im m n o g o z n a ~ i ukoliko `ele da se vrate u Srbiju i nastave {kolovawe, ili ako ostanu u inostranstvu i kasnije se zaposle u firmi koja tra`i poznavawe srpskog. Uverewe se nostrifikuje uz pomo} na{ih diplomatsko-konzularnih predstavni{tava ili konzulata i ta javna isprava zapravo potvr|uje wihovu bilingvalnost, poznavawe jo{ jednog jezika – jezika svog porekla. Detaqi su regulisani Pravilnikom o ostvarivawu obrazovno-vaspitnog rada u inostranstvu, na ~ije se dono{ewe ~ekalo du`e od 20 godina. Dopunske {kole u inostranstvu traju osam godina i u wima se u~e tri predmeta – Srpski jezik, Moja otaxbina Srbija i Osnovi kulture srpskog naroda, s fondom od 105 do 114 ~asova godi{we.

Uybenike obezbe|uje Srbija Uxbenike za dopunske {kole obezbe|uje dr`ava Srbija, a nastava se organizuje mimo sistema redovnog obrazovawa u stranoj zemqi, i to u prostorijama na{eg diplomatsko-konzularnog predstavni{tva, u redovnim {kolama gde je to dozvoqeno, ali i u prostorijama Srpske pravoslavne crkve, u klubovima ili drugim udru`ewima na{ih gra|ana. Plata nastavnika koji se upu}uje na rad u inostranstvo za pun fond ~asova (sedmi~no 21 ~as, plus tri ~asa vannastavnih aktivnosti s 84 u~enika) iznosi 1.600 evra u zemqama EU, odnosno 3.200 franaka u [vajcarskoj. zika u improvizovanim odeqewima u kojima nastavu vode entuzijasti pojedinci, koji su naj~e{}e i volonteri. U ve}ini slu~ajeva, re~ je o spontano organizovanom radu s decom, ~iji kvalitet najvi{e zavisi od invencije, razumevawa i znawa ovih specifi~nih u~iteqa. Taj rad je prilago|en lokalnim mogu}nostima i uslovima, ali, po pravilu, organizovan je uz pomo} crkveno{kolskih op{tina Srpske pravoslavne crkve. Ovakva nastava nema zvani~na obele`ja, nema zvani~nih |a~kih kwi`i-

Pro{le {kolske godine u dopunskim {kolama u inostranstvu srpski jezik u~ilo je oko 3.800 |aka, u 220 grupa, a nastavu je dr`alo 26 redovnih nastavnika, koji su re{ewem Ministarstva prosvete oti{li na rad u inostranstvo, i 17 honoraraca. Dopunska nastava bila je organizovana u Nema~koj, Francuskoj, Belgiji, Gr~koj i [vajcarskoj, a postoje zahtevi i za weno organizovawe u Kanadi, SAD, Australiji, Egiptu, Rusiji...

D. Deve~erski

Ra{ka posebna eparhija?

Laureati s dekanom fakulteta i gradona~elnikom

Milan Kojadinovi}.

Ceo poduhvat ostvaren je u fakultetskom studentskom tehnolo{kom klubu, koji ima podr{ku “Majkrosofta”.

Lacmanovi} smatra da je srpski softever bio mo`da jedini u Poqskoj koji je primewiv.

– Dokazan je i u praksi, u saradwi s Udru`ewem paraplegi~ara Banata. On smawuje depresiju kod nepokretnih qudi jer im omogu}ava da komuniciraju sa spoqnim svetom – isti~e mentor. @. B.

Jedna od glavnih tema jeseweg zasedawa Svetog arhijerejskog Sabora sredinom novembra u Srpskoj patrijar{iji bi}e naimenovawe novih, mladih arhijereja i uspostavqawe Ra{ke, a mo`da, i drugih eparhija, rekao je episkop zahumsko-hercegova~ki Srpske pravoslavne crkve Grigorije. On je rekao da se u Sinodu i Saboru „ozbiqno razmi{qa“ o izdvajawe drevne Ra-

{ke u posebnu eparhiju i nije negirao mogu}nost da bude naimenovan za episkopa budu}e Ra{ke episkopije: - Jedino bih takvom, starijom obla{}u mogao da zamenim Hercegovinu. U svakom slu~aju nije bitno ko }e biti episkop, bitno je da to bude neko miroqubiv, pravdoqubiv, neko ko bi svojim prisustvom doneo mir i normalizaciju odnosa na tom podru~ju.

SPORT

ponedeqak11.oktobar2010.

DNEVNIK

c m y

16

KVALIFIKACIONI TURNIR ZA EVROLIGU U NOVOM SADU

Vo{in evropski sjaj Vojvodina - Sintez 8:6 (3:3, 0:0, 2:1, 3:2) NOVI SAD: Bazen Slana bara, gledalaca 200, sudije: [pigel (Nema~ka) i Sav~enko (Belorusija). Igra~ vi{e: Vojvodina 7 (3) i Sintez 10 (2). Peterci: Vojvodina 1 (1), Sintez 1 (1).

VOJVODINA: Marinkovi}, Mari}, M. Mitrovi}, Vuksanovi} 4, Mili~i}, Vapenski 1, Matovi}, Ovuka, Ran|i} 1, Ubovi} 1, Basara 1, Maksimovi}, V. Mitrovi}.

Cuki} opet u Novom Sadu

Budva u eliti

VK Vojvodina anga`ovala je jo{ jednog igra~a. Naime, u redove Novosa|ana vratio se centar Vladimir Cuki}. On je ponikao u Vojvodini, a onda je igrao za Crvenu zvezdu, pa za BV[C i to kada su Budimpe{tanci bili {ampioni Ma|arske i igrali fajnal for u Be~eju (2000). Slede}e godine branio je boje Budvanske rivijere, a posledwih nekoliko sezona igrao je u Drugoj italijanskoj ligi. U Vojvodinu dolazi iz Kjavarija.

Na`alost, Cuki} ne}e mo}i da nastupa u me|unarodnim utakmicama.

U grupi E (Barselona) u Evroligu su se plasirali Budva (Crna Gora) Denisa [efika i Petra Trbojevi}a i Barselona, dok }e u LEN Kup Savona (Italija) i Vuqagmeni (Gr~ka). U grupi G (Berlin) me|u 16 najboqih timova oti{li su Mladost (Hrvatska) za koju nastupa na{ kpiten Vawa Udovi~i} i Eger (Ma|arska), dok }e u LEN Kup doma}i [pandau i Marsej (Francuska), gde igra biv{i igra~ Vojvodine Igor Kova~evi}. U grupi H (Rijeka) u Evroligu su pro{li doma}e Primorje i Primorac (Crna Gora), dok }e Panionios (Gr~ka) Hornets (Slova~ka) u LEN Kup.

Vaterpolisti Vojvodine vesele se plasmanu u Evroligu

SINTEZ: Maksimov, Basik 1, Zinatulin, Odincov, Klikovac 1, Tihonov, Kalturin 1, [ertvitis 1, Aksenov, Zakirov 2, Elizarov, A{aev, Dudkin.

Vaterpolisti novosadske Vojvodine igra}e i ove godine u Evroligi!. Tako }e Srbija i ove godine imati dva predstavnika u elitnom vaterpolo nadmetawu, jer je {ampion Partizan direktni u~esnik najelitnijeg klupskog takmi~ewa. Podmla|eni sastav Novosa|ana je na turniru, odi-

1. Seged 2. Vojvodina 3. Bre{a 4. Sintez

3 3 3 3

3 2 0 0

0 0 1 1

0 1 2 2

32:24 21:22 24:27 23:27

9 6 1 1

Foto: F. Baki}

granom u wihovom bazenu Slana bara, osvojio drugo mesto iza ma|arskog Segeda i plasirao se me|u 16 najboqih ekipa u Evropi.

Italijanska Bre{a i ruski Sintez iz Kazawa, kao tre}i i ~etvrti u grupi F, takmi~ewe }e nastaviti u LEN Kupu.

Posle poraza od Segeda i pobede nad Bre{om, Vojvodina je u posledwem kolu savladala ruski Sintez 8:6. Pobedom nad Italijanima Novosa|ani su ot{krinuli vrata elite, pa im je duel sa

Rusima bio odlu~uju}i. Zbog toga su izabranici Dejana Stanojevi}a malo nervoznije u{li u duel sa Sintezom. Rusi su to iskoristili i poveli 2:0 golovima Kalturina iz peterca i Zakirova. Vuksanovi} je samwio na 1:2, [ertvitis pove}ao na 3:1, a onda su Ran|i} i, opet, Vuksanovi} u fini{u prvog dela igre doneli izjedna~ewe (3:3). U drugoj deonici nije bilo golova, a dosta prilika propu{teno je na obe strane. Sredinom tre}eg perio-

da Novosa|ani preko odli~nog Vuksanovi}a dolaze do prvog vo|stva, a isti igra~ ne{to kasnije pove}ava prednost na 5:3.

Zakirov je krajem ovog perioda igre uspeo da odr`i prikqu~ak za Sintez (4:5). U posledwoj deonici vi|ena je i najboqa igra oba tima. Sa dva gola Basare i Vapenskog Novosa|ani sti~u, kasnije se pokazalo, nedosti`nu prednost (7:4). Klikovac smawuje na 5:7, Ubovi} vra}a na tri gola razlike, a kona~an rezultat -

8:6 postavqa Basik 52 sekunde pre kraja me~a.

Mladi sastav Vojvodine, koji je ostao bez ~etiri kqu~na igra~a, uspeo je da na~ini podvig. Odbrana Novosa|ana u me~u sa Sintezom odli~no je funkcionisala, u napadu je bilo oscilacija, ali se istakao ~etvorostruki strelac Sr|an Vuksanovi}. Pored wega aplauze je zaslu`io i golman Milo{ Marinkovi}, koji je imao ~ak 13 odbrana, ali i najstariji igra~ Marko Ovuka, koji je

IZJAVE POSLE UTAKMICE

Stanojevi}: Fantasti~an uspeh Vaterpolo klub Vojvodina zahvalio se navija~ima na velikoj podr{ci, koja im je pomogla da se plasiraju u Evroligu.

Trener Novosa|ana Dejan Stanojevi} zahvalio se ekipi Sinteza na fer i korektnoj utakmici i kratko prokomentarisao: - ^estitam mojim momcima na fantasti~nom rezultatu. Ovo je plod wihovog rada, truda i zalagawa.

Kapiten Boris Vapenski se slo`io sa trenerom i po`eleo sre}u Rusima u LEN Kupu.

- ^estitke svima, kako stru~nom {tabu i igra~ima, tako i klubu na plasmanu u Evroligu. Jo{ uvek sam pod utiskom i te{ko mi je da govorim, ali poku{a}emo da

F grupa Prvo kolo: Vojvodina - Seged 6:11, Bre{a - Sintez 9:9.

Drugo kolo: Vojvodina - Bre{a 7:5, Sintez - Seged 8:10.

Tre}e kolo: Vojvodina - Sintez 6:4, Bre{a - Seged 10:11.

se u narednom periodu {to boqe pripremimo za nastupe u Evroligi - istakao je Vapenski.

I Miroslav Ran|i} je naglasio da je Vojvodina postigla veliki uspeh. - Potajno smo se nadali da mo`emo da ponovimo pro{logodi{wi rezultat i plasiramo se u Evroligu. Nervozno smo u{li u duel sa Sintezom, jer smo znali da ta utakmica odlu~uje o na{oj sudbini.

Kasnije smo se popravili i uspeli da pobedimo. Svaka ~ast svim igra~ima na borbenosti - rekao je Ran|i}.

Odli~ni golman Milo{ Marinkovi} slo`io se da je ekipa u{la nervozno u utakmicu.

- Kako je vreme odmicalo stvari su polako po~ele da dolaze na svoje mesto, pa smo na kraju uspeli da pobedi-

mo. Sada ~ekamo `reb i rivale u Evroligi, pa }emo videti {ta nam je ~initi - rekao je Marinkovi}.

Trener Sinteza Vladimir Zakirov ~estitao je Vojvodini i pohvalio organizaciju turnira. @elim sre}u Vojvodini u Evroligi, a moram i da istaknem da smo mi mo`da sada igrali sa budu}im u~esnikom fajnal - fora.

Crnogorac Filip Klikovac u redovima Sinteza dodao je da je i pored izmewenog sastava u odnosu na pro{lu godinu Vojvodina uspela da se opet na|e u eliti.

- To je samo pokazateq da se u Vojvodini odli~no radi, jer je klub i sa podmla|enim sastavom uspeo da se plasira u Evroligu - rekao je Klikovac.

KVALIFIKACIJE ZA KUP LEN

@AK u drugom kolu Vaterpolisti kikindskog @AK-a plasirali su se u drugi krug kvalifikacija za Kup LEN na turniru koji je odr`an u Kotoru (Crna Gora). @AK je savladao nema~ki Vajden rezultatom 14:2 u me~u petog kola grupe B prvog kruga kvalifikacija za Kup LEN. Kikin|ani su u prvom kolu pobedili francuski Dui 7:6, a potom i ukrajinski Mariupoq 9:7. @AK je u tre}em kolu bio slobodan, a onda je pora`en od doma}ina turnira Katara 9:5. Pored Kikin|ana u drugi krug kvalifikacija su pro{li i Dui, Kataro i Marijupoq. odli~no igrao u odbrani i u napadu i ~esto pomagav{i centru Nemawi Ubovi}u na centarskoj poziciji. No, i svi ostali igra~i zaslu`uju ~estitke na velikom uspehu.

G. Malenovi}

18. NOVOSADSKI NIS MARATON

Kinezi najbr`i u obe konkurencije Ulicama Novog Sada ju~e su tr~ali maratonci. Na 18. po redu Novosadskom NIS maratonu, kojim je prakti~no obele`eno punoletstvo ovog lepog sportskog doga|aja, odr`ano je sedam zanimqivih i atraktivnih trka, u kojima je nastupilo skoro 1.000 takmi~ara iz Srbije, Kine, Rusije i zemaqa iz regiona. Bili su tu trka~i u najte`oj atletskoj disciplini na stazi od 42.195 metara, a nadmetali su se i studenti, sredwo{kolci, osnovci i puze}e bebe. Za svakog je, dakle, bilo po ne{to i Novosa|anima je samo ostalo da izaberu na kojoj }e se stazi oprobati i proveriti vlastite mogu}nosti.

U glavnoj trci dana pobedio je Lan ^ijan Feng, maratonac iz Kine koji je stazu pretr~ao za dva ~asa, 31 minut i 54 sekunde, ispred na{eg Zdravka Mi{ovi}a iz Kule i Atile Filepa iz Ba~ke Palanke.

Pobednici: @ju Jun Lijang i Lan ^ijan Feng

U `enskoj konkurenciji trijumfovala je Kineskiwa @ju Jun Lijang, rezultatom dva ~asa, 55 minuta 13 sekundi.

Uzbu|ewa nisu izostala ni na tako|e veoma pose}enim takmi-

~ewima studenata i u~enika, trci {tafeta i nizu manifestacija u kojima su u~estvovali rekreativci i oni koji `ele da populari{u sport. Vasa Miji}, proslavqeni srpski odbojka{ki re-

Start trke zadovoqstva

prezentativac, osvaja~ mnogih velikih medaqa me|u kojima je i najsjajnija - olimpijska, bio je ovogodi{wi promoter Novosadskog NIS maratona, porodi~no je do{ao na lepu manifestaciju i

Foto: S. [u{wevi}

zajedno sa sinom Radovanom istr~ao malu trku za pred{kolce.

- Zadovoqan sam, tim pre {to je vreme pogodovalo maratoncima, jer je bilo sun~ano, a prohladno - rekao je Vasa Miji}. - Na

Trgu slobode okupio se veliki broj znati`eqnika da podr`i sportiste i to me je zaista obradovalo. Smatram da je zna~ajan broj u~esnika i posetilaca maratona zapravo prava pobeda ove manifestacije i popularizacije sporta uop{te.

Zadovoqni su, naravno, bili i pobednici iz Kine, iz grada ^ang ^una, koji su, dodu{e, istr~ali slabija vremena od onih s kojima su do{li u Novi Sad, ali im je i to, eto, bilo dovoqno da pobede.

- Sre}na sam zbog trijumfa rekla je @ju Jun Lijang. - Staza je bila odli~no pripremqena, vreme koje je vladalo tokom trke izuzetno nam je pogodovalo i imam razloga da budem zadovoqna.

U sli~nom tonu besedio je i pobednik u mu{koj konkurenciji Lan ^ijan Feng, koji je dodao }e Novi Sad pamtiti po odli~noj stazi i velikoj podr{ci gra|ana du` wene trase.

A. P.

SPORT

c m y

DNEVNIK

ponedeqak11.oktobar2010.

17

17. SVETSKO PRVENSTVO ZA ODBOJKA[E U ITALIJI

Orlovi zaki}eni bronzom Srbija - Italija 3:1 (25:21, 25:20, 26:28, 25:19) RIM: Hala „Palalotomatika“, gledalaca 12.000, sudije: Hobor (Ma|arska), Sakaide (Japan).

SRBIJA: Kova~evi} 8, Jani} 1, Petkovi}, Terzi}, Stankovi} 11, Grbi} 2, Niki} 8, Miqkovi} 22, Starovi}, Petrovi}, Podra{~anin 15, Rosi} (l).

ITALIJA: Mastran|elo 7, Mara (l), Parodi 18, Bari, Vermiqo 1, Lasko 4, Savani 7, Travica, Fei 13, Birareli 4, Sala 3, Zajcev 8.

Srbija je tre}a na svetu! Posle tre}eg uzastopnog me~a za bronzu na Svetskim prvenstvima uspeli su odbojka{i Srbije da se domognu odli~ja pobediv{i Italiju, dugogodi{weg qutog rivala i doma}ina svetske

smotre. Pokazali su puleni Igora Kolakovi}a da ih poraz u polufinalu nije pogodio i u me~u za tre}e mesto bili su na vrhunskom nivou, prosto Italijanima ne dozvoliv{i da se ni na trenutak ne ponadaju medaqi.

Postavqalo se pitawe ho}e li orlovi smo}i snage da prekinu niz poraza u me~evima za medaqe na svetskim prvenstvima, ali je Nikola Grbi} predvodio nacionalni tim na najboqi na~in. Bili smo nadmo}ni u svim elementima odbojke, blok je bio neprelezan, servisi veoma ubojiti, a prijem servisa omogu}io je sigurnost u napadu.

Krenuli su Italijani furiozno, no{eni prepunim gledali-

{tem i veoma brzo poveli 7:2, iskoristiv{i nedovoqnu zagrejanost na{ih reprezentativaca.

Ipak, stvari su lagano dolazile na svoje mesto. Dobrim odbranama dobijali smo prilike za kontranapade i posle dobrih realizacija Kova~evi}a i Miqkovi}a, kao i para sredwih blokera Podra{~anina i Stankovi}a, i vratili smo se na 14:13. Igra na{eg prima~ servisa Bojan Jani} nije bila na vrhunskom nivou i zamenio ga je Milo{ Niki} koji je odmah uneo neophodnu `ivost na{oj selekciji. Najja~i adut Italijana bio je Alesandro Fei i gotovo 70 odsto napada i{li su na wega, {to je na{ blok brzo primetio i pasivom

IZJAVE POSLE UTAKMICE

Grbi}: Prezadovoqni smo Na{ kapiten Nikola Grbi} prezadovoqan je osvajawem jo{ jedne medaqe na Svetskim prvenstvima i iako je bronzana, do`iveo je da na rukama svojih saigra~a bude iznesen s terena velelepne hale „Palalotomatika“.

- Te{ko je bilo vratiti se posle poraza od Kube, jer sam li~no veoma razo~aran zbog neulaska u finale. Treba da budemo prezadovoqni svime {to smo uspeli da uradimo na Svetskom prvenstvu, jer smo se ispunili svoja o~ekivawa, a mislim i o~ekivawa qudi u Srbiji. Li~no, te`e mi pada poraz od Kube, nego {to me pobeda nad Italijom usre}uje, ali }u verovatno za dan ili dva promeniti mi{qene i shvatiti da je bilo koja medaqa sa Svetskih prvenstva zlatnog sjaja i da je to velika stvar kako za nas, tako i za celokupnu odbojku u Srbiji - rekao je Nikola Grbi}, kojem je ovo najverovatnije posledwe igra~ko Svetsko prvenstvo.

Podra{~anin: Dali smo maksimum Marko Podra{~anin bio je veoma dobar u me~u za tre}e mesto i bio jedan od efikasnijih u na{em timu, a bio je prezadovoqan svojom prvom medaqom na Svetskim prvenstvima.

- Dan pre me~a za tre}e mesto do`iveli smo pravi {ok od Kubanaca i bilo je te{ko vratiti se psiholo{ki. Svaka nam ~ast na tome {to smo uspeli da se posle samo jedne no}i pripremimo za veliki me~ i da odigramo sjajno. Nije lako pobediti Italijane pred punom halom wihove publike i utoliko je trijumf ve}i. Stigli smo do bronze, ali medaqa je medaqa i uspeh niko ne mo`e da ospori - zakqu~io je Podra{~anin.

omogu}io nove kontre za Miqkovi}a koje je on lagano koristio za po~etnih 25:20 i vo|stvo u me~u za bronzano odli~je.

Sve ~ari odbojke prikazali su Italijani i Srbi u drugom setu. Obiqe duga~kih poena, kvalitetnih poteza na obe strane potpuno su zapalili publiku u prepunom rimskom koloseumu.

Ipak, prvi su se odlepili orlovi posle gre{aka Italijana (14:10). Odli~an je bio na{ prijem, Grbi} je zato mogao ~esto da upo{qava sredwe blokere, a Italijani su mogli samo da se oslone na proverenu kombinaciju Vermiqo-Fei, ali ni ona nije mogla sve da re{i. Lagano smo zavr{ili set- 25:20.

Imali smo vi{e od igre po~etkom tre}eg perioda igre i brzo do{li do 8:5, ali su Italijani krenuli na sve ili ni{ta, drugih mogu}nosti nisu imali. Po~eli su silovito da serviraju i uspeli da rezultat preokrenu. Zamenio je Anastazi dobar deo postave i publika je pokrenula doma}i tim do velikog preokreta. Tek u neizvesnoj zvar{nici, posle dobrih servisa Sale i Zajceva i jedne sudijeske gre{ke uspali su Italijani da smawe setovni zaostatak.

Pre toga su imali 24:22, ali je na{ blok po ko zna koji put bio na mestu i obezbedio igru na razliku. Ipak, as poenom Zajceva nas je razoru`ao i ostavio svoju reprezentaciju u igri.

Nije nas uzdrmao gubitak seta, ~ak smo nastavili silovitije.

Bili su Italijani konkurentni do 5:4, ali se wihova igra, posle dva bloka Podra{~anina i Grbi}a, totalno raspala. Od 6:5 do{li smo do ogromnih 13:5, ali su nam mnogo pomogli doma}ini uzastopnim gre{kama. Tek malo opu{tawe na{ih igra~a bilo je dovoqno Italijanim da izvr{e novi pritisak, ali nisu imali dovoqno snage da preokrenu stawe na terenu. Odli~ni Niki}, uz Miqkovi}a i sredwake Stankovi}a i Podra{~anina, bio je sjajan i u najte`im momentima, a kako to po hijerarhiji pripada, Miqkovi} je realizovao me~ loptu.

M. R.

Miqkovi}: To je to Ponovo je Miqkovi} bio najefikasniji u na{oj reprezentaciji, ali je javnost ostavio u velikoj nedoumici izjavom posle me~a.

- Turnir smo zavr{ili pobedom i to je najva`nije. Nekada je to dovoqno za zlato, a nekada za medaqu. Uvek se posle velikih takmi~ewa pomiwe pitawe panzije, ali mislim da je ovaj rezultat veoma va`an za budu}e partije mla|ih momaka - rekao je Miqkovi}.

Upitan o li~nim impresijama, Ivan je odgovorio: - Moj li~ni stav i zakqu~ak je da je to to!“

Niki}: ^ekao sam {ansu Milo{ Niki} je u me~u za bronzu bio xoker Igora Kolakovi}a i opravdao je ukazano poverewe.

- Oprostili smo se od Svetskog prvenstva medaqom i to je najva`ije. Dobre igre tokom {ampionata sigurno }e nam biti veliki podsticaj za budu}nost. Sre}ni smo zbog postignutog, ali i malo tu`ni {to nismo uspeli da se plasiramo u finale. Svoju {ansu sam ~ekao i dobio je u posledwem me~u i hvala svima na ~estitkama, ponosan sam na sebe, ali i na saigra~e jer smo jo{ jednom prikazali partiju vrednu svetske medaqe - rekao je Niki}.

18

SPORT

ponedeqak11.oktobar2010.

DNEVNIK

RAWENI ORLOVI OTISNULI SE PUT ITALIJE

Trenutak istine u \enovi Propisno o~erupanih krila na{i fudbalski orlovi su odleteli put Apenina gde ih u utorak o~ekuje novi kvalifikacionu duel za plasman na EP, protiv favorizovanih Italijana. Deviza za kojom je posegao novi selektor Vladimir Petrovi} nakon sramnog poraza od Estonaca je ve} vi|ena kritalica: „Izgubili smo jednu bitku, dobi}emo rat. Prava isku{ewa tek predstoje“.

Azuri sa promewenim sastavom i selektorom tako|e ne blistaju, pa megdan u \enovi, po re~ima na{eg kapitena Dejana Stankovi}a i uzdanice Intera, do`ivqavaju kao svoj trenutak istine. Respektuju kvalitete posrnule Srbije i smatraju da je to prilika za proveru vrednosti i trenutnih dometa.

ustanovi za{to na{i asovi pru`aju daleko vi{e u svojim klubovima nego u reprezentaciji.

Locirao je mane, a to je svakako spor i totalno nekreativan vezni red. Poku{aj da se preko krila, koja su jedini adut u ovom ~asu, obezbedi ve}i broj upotrebqivih lopti za @igi}a nije pro{ao. Uz to zavladala je konfuzija i u defanzivi.

Najavio je selektor izmene u timu, sve`u krv. Usled vi{e sile Suboti} }e morati da zameni Vidi}a, a utisak je da su blizu role startera Ninkovi} i To{i}, umesto Ka~ara i Jovanovi}a koji su podbacili protiv Estonaca. Ho}e li biti novih rokada ostaje da se vidi. Nadamo se da }e Petrovi} izbalansirati svoje poteze, jer radikalan rez protiv neugodnog doma}ina, kakav je Italija, mogao bi da bu-

PRVA LIGA – SRBIJA

Slanobarci na ~elu prvoliga{kog karavana Proleter - BASK 3:1 (1:0) NOVI SAD: Stadion Slana bara, gledalaca 800, sudija: Milanovi} (Petrovac). Strelci: Kova~evi} u 29. Rodi} u 53. i Damwanovi} u 75. za Proleter, a Vuj~i} u 72. minutu za BASK. @uti kartoni: Ra{iovan (Proleter), a Ostoji} (BASK).

PROLETER: Jeli} 7, Rodi} 8, Asani 8 (Jablan), Paripovi} 7, Proleter - BASK Kolubara - Banat Dinamo - Zemun Mladost (L) - Novi Pazar Napredak - Srem Sin|eli} - Novi Sad Big bul Radni~ki - Radni~ki 1923 Teleoptik - Be`anija Mladi radnik - Radni~ki (S)

3:1 1:1 0:2 0:0 1:0 3:0 0:2 0:0 1:1

1. Proleter 10 6 3 1 18:8 21 2. BASK 10 6 2 2 16:7 20 3. Banat 10 5 4 1 11:7 19 4. Radn. 1923 9 5 3 1 15:9 18 5. Novi Sad 10 5 2 3 16:12 17 6. Sin|eli} 10 5 1 4 11:9 16 7. Novi Pazar 10 4 4 2 11:9 16 8. Radn. (S) 10 4 4 2 10:8 16 9. Mlad. (L) 10 4 3 3 12:8 15 10. M. radnik 10 4 2 4 11:12 14 11. Be`anija 10 3 2 5 7:8 11 12. Zemun 10 2 4 4 8:9 10 13. Teleoptik 9 2 4 3 10:12 10 14. Radni~ki 10 3 1 6 10:13 10 15. Napredak 10 3 1 6 10:16 10 16. Srem 10 0 7 3 7:10 7 17. Dinamo 10 1 2 7 3:21 5 18. Kolubara 10 0 5 5 6:14 2 U slede}em kolu (16/17. oktobra) sastaju se: Novi Sad - Proleter, Radni~ki (S) - Mladost (L), Srem - Dinamo, Banat - Napredak, Novi Pazar Kolubara, Radni~ki 1923 - Mladi radnik, BASK - Teleoptik, Zemun - Sin|eli}, Be`anija - Big bul Radni~ki.

Momenat sa derbija Proleter - BASK na novosadskoj Slanoj bari

@igi} 8, Glogovac 7, Ra{iovan 7, Vislavski 8, Damwanovi} 9, Sekuli} 7 (Ki{), Kova~evi} 8 (Zuki}).

BASK: Risti} 6, \uri} 6, Vuj~i} 7, Antanasijevi} 6, Savi} 6, Ostoji} 6, Mileti} 6 (Sta{i}), Stojanovi} 7, Din~i} 6, Radosavqevi} 6 (Paunovi} 7), Xavri} 6 (Joki} 6).

Fudbaleri Proletera posle maestralne igre uspeli su na ple}a da obore lidera prvoliga{kog karavana. @igi} i drugovi tokom celog me~a izgarali su na terenu, a epilog toga je ubedqiva pobeda koja je mogla biti izra`ena i sa

kojim golom vi{e. Pleli su doma}i mre`u ispred gola BASKa, Sekuli} je prihvatio loptu, dodao je do Damwanovi}a, a ovaj prona{ao Kova~evi}a, usledio je projektil napada~a Proletera i golman Risti} je bio savladan.

Do kraja poluvremena imali su doma}i priliku kada je Damwanovi} uposlio Ra{iovana, a ovaj {utirao kraj gola.

U nastavku su doma}i nastavili u istom ritmu, raspolo`eni Ra{iovan izveo je slobodan udarac, Rodi} je {utirao glavom i lopta je zavr{ila iza le|a golmana BASK-a. Usledila je kano-

Foto: S. [u{wevi}

nada na gol BASK-a, gol je visio u vazduhu: Asani se probio po levoj strani, idealno uposlio Damwanovi}a a ovaj sa samo nekoliko metara poslao loptu kraj same stative. Stigla je kazna za proma{aj, jer je Vuj~i} odli~no odreagovao na odbijenu loptu i smestio je pod samu pre~ku. Nije dugo trajala radost Beogra|ana, jer je najboqi akter utakmice Ogwen Damwanovi}, posle duplog pasa sa Vislavskim, preciznim udarcem pove}ao rezultat na 3:1za ubedqivu pobedu novog lidera prvoliga{kog karavana.

M. Popovi}

Mo`da me|u starterima: Zoran To{i}

Prosta fudbalska logika eliminsala je onaj prvi uzrok za bleda izdawa na{eg nacionalnog tima. Promewen je selektor, ali po ustaqenoj praksi u ovakvim momentima izostao je pozitivan efekat {ok terapije.

Mo`da, dakle, kqu~ problema le`i na nekom drugom mestu.

Poru~io je Lane Jovanovi}, koji je van forme, da je fudbal kompleksna igra, da smo potcenili sve ono {to smo imali jer nije jednostavno preko no}i stvoriti igru i atmosferu. U pravu je napada~ Liverpula, ali ovo nije prilika za analizu geneze ru{ewa svega {to je izgra|eno u protekle dve godine. Jednostavno, treba popraviti takmi~arski saldo, sa~uvati nadu i {anse da nastavimo trku za zavr{nu smotru Evro fudbala. ^ini se da Pi`on najpre mora da se pozabavi odnosom fudbalera kojima je ukazao poverewe prema dresu najdra`ih boja.

Na startu manadata posegao je za kozmeti~kim kadrovskim promenama. Mora}e veoma brzo da

de opasan eksperiment. Uostalom, za pojedinice bi megdan u \enovi mogao da bude i posledwa {ansa da sa~uvaju status reprezentativca. Dakle, selektor nema u rukavu mnogo xokera pa mora da zaigra i na kartu mentaliteta igra~a, poku{a da probudi wihov ponos, da ih natera da proradi inat. Ako sada ne iska`u karakter, ne natope dresove dobro znojem, onda za wih i nema vi{e mesta u taboru orlova.

Propustili su ve} dovoqno {ansi da do kraja iska`u svoj potencijal, a ka`u da on nije sporan.

Dakle, nije me~ u \enovi samo trenutak istine za azure, ve} i za orlove. Pogled na FIFA rang listu i 15. poziciju na koj se nalazi Srbija ne}e vredeti ni{ta u slu~aju novog bledog izdawa i negativnog rezultata.

Bi}e to i priznawe da je aktuelna selekcija dosegla svoj limit, koji je daleko ispod o~ekivanog.

Orlovi poka`ite u \enovi koliko zapravo vredite.

Z. Rangelov

SRPSKA LIGA – VOJVODINA

Padinci opet lideri Dolina - Sloga 2:1 (0:0) PADINA: Stadion Doline, gledalaca 300, sudija: Stanti} (Subotica). Strelci: \akovi} u 59. (iz penala) i \okovi} u 63. za Dolinu, a Mare{~uk u 79. minutu za Slogu. @uti kartoni: Kra~unov, \okovi} (Dolina), a Vu~kovi}, Mare{~uk, Zamaklar (Sloga).

DOLINA: Trbojevi} 7, Staji} 6 (Ili} 6), Nedu~i} 7, O`egovi} 7 (Ostoji}), Ivani{evi} 7, [alipurovi} 7 (Tomin), Staj~i} 7, \akovi} 7, \okovi} 7, Tripkovi} 7, Kra~unov 7.

SLOGA: Peji} 7, Baji} 6, M. Tomi} 6 (Kozomora 6), Miqanovi} 7, Stanojevi} 7, Kova~evi} 6, Vu~kovi} 7, Zamaklar 7, ]epi} 6, Gali} 6, D. Tomi} 6 (Mare{~uk 7).

Doma}i fudbaleri pobedom su se vratili na prvo mesto, ali su te{kom mukom do{li do tri boda. U 35. minutu \akovi} je imao prvu priliku, ali je lopta zavr{ila pored same stative golmana Peji}a. Prvi gol pao je u 59. minutu, kada je Stanojev sru{io \akovi}a, a ovaj izveo najstro`u kaznu i postigao pogodak. Samo ~etiri minuta kasnije \okovi} je iz slobodnog udarca, uz pomo} gostuju}eg igra~a, savladao Peji}a. Gosti su uspeli preko rezerviste Mare{~uka da smawe rezultat. Do kraja me~a doma}i fudbaleri imali su inicijativu i prilike, ali je rezultat ostao nepromewen.

B. Stojkovski

IZ PARTIZANA

Pre`iveti oktobar U senci utakmica reprezentacije ostale su pripreme Partizana za vrlo va`ne me~eve koji mu slede. Po~ev od me~a u Novom Sadu crno – beli su u{li u paklenu seriju u kojoj ih do 23. oktobra o~ekuju jo{ i dueli sa Bragom i Crvenom zvezdom. Prvi test nije polo`en, a ostala dva moraju biti ukoliko {ampion `eli da zadr`i korak na doma}em i evropskom frontu. Nevoqa je {to vaqak tek od danas mo`e da ra~una na Klea, Ili}a i Meda, a tek od srede na reprezentativce Savi}a, Lazevskog, Kizita, Petrovi}a i Moreiru, dok su povre|eni Krstaji} i Boja. Trener Aleksandar Stanojevi}, ipak, ne kuka.

- Nisam ~ovek koji tra`i alibi. Kao svaki veliki klub i mi smo ponosni na svoje reprezentativce i to ne vidimo kao manu nego kao prednost. [to se po{tedara ti~e mislim da je neophodno bilo da se odmore jer u dobroj meri od wih zavisi na{a igra.

Peh su jedino povrede koje nas, eto, mu~e od po~etka sezone – rezonuje Stanojevi}.

U petak, protiv Smedereva, Partizan ne}e ra~unati na Krstaji}a i Boju.

- Oni su vrlo va`ni za nas i ne verujem da }emo sa wima rizikovati. Verovatno }e

presko~iti Smederevo kako bi bili spremni za Bragu.

Stanojevi}a ne brine poraz od Vojvodine. Smatra da se radi samo o lo{em danu.

- Plasman i igre u Ligi {ampiona su malo poquqale ekipu koja je za trenutak pomislila da je nepobediva. To nam se osvetilo, a igra~i su upozoreni za lo{ pristup prema igri. Vojvodina je opomena da nismo bogom dani i mislim da smo to shvatili. S obzirom na kvalitet i iskustvo ekipe mislim da sli~ne gre{ke ne}emo ponoviti.

Kako za kratko vreme odigrati tri te{ke utakmice?

- Kako se mora. Sami smo hteli sva tri fronta i na tome sada moramo da radimo.

Treninge snage prilagodili smo tom ciqu i verujem da na tom planu ne}e biti problema. Motivacije, tako|e, ne sme da fali. Postavili smo standarde koje sada moramo da branimo. Lepo je kada te svi ,,mrze’’ jer si tri godine uzastopno najboqi u zemqi.

Partizan }e na zimu dobiti veliko poja~awe. Procen lekara je da }e Qubomir Fejsa, koji je lagano ve} po~eo sa treninzima, u tom periodu biti na raspolagawu Sa{i Stanojevi}u.

9. KOLO Senta - Pali} Dolina - Sloga (T) Veternik Viskol - Sloboda Solunac - Radni~ki (NP) 0:1 Mladost (BJ) - ^SK Pivara Kikinda - Dowi Srem Cement - Mladost (A) Tekstilac Ites - Vr{ac

0:0 2:1 2:2 0:0 1:3 3:0 1:2

1. Dolina 9 7 0 2 14:12 21 2. Radni~ki (NP) 9 6 2 1 16:2 20 3. ^SK Pivara 9 5 3 1 24:10 18 4. Senta 9 5 3 1 20:6 18 5. Dowi Srem 9 5 3 1 15:8 18 6. Veternik 9 4 4 1 14:10 16 7. Vr{ac 9 3 4 2 10:10 13 8. Cement 9 3 3 3 12:8 12 9. Solunac 9 3 3 3 15:14 12 10. Tekstilac 9 3 2 4 8:10 11 11. Mladost (BJ) 9 3 1 5 7:15 10 12. Sloga (T) 9 1 4 4 9:10 7 13. Pali} 9 1 4 4 12:18 7 14. Kikinda 9 1 3 5 7:19 6 15. Sloboda 9 1 2 6 14:22 5 16. Mladost (A) 9 0 1 8 7:30 0 U slede}em kolu (16/17. oktobra) sastaju se: Sloboda - Vr{ac, Mladost (A) - Tekstilac Ites, Sloga (T) - Cement, Pali} - Dolina, Dowi Srem - Senta, ^SK Pivara - Kikinda, Radni~ki (NP) - Mladost (BJ), Veternik Viskol - Solunac.

Stojanovi} sve odbranio Senta - Pali} 0:0

Aleksandar Stanojevi} {iri optimizam

- To me vrlo raduje. Quba je pre povrede pokazao koliko je va`an za nas i svi ~ekamo da se vrati. Sigurno da }e na{a igra biti jo{ boqa kada i on bude na terenu – zakqu~io je Stanojevi}.

I. Lazarevi}

SENTA: Gradski stadion u Narodnoj ba{ti, gledalaca: 350.

Sudija: M. [utulovi} (Novi Sad). @uri kartoni: Kaka{, Radin (Senta), Maslovara i @arkovi} (Pali}).

SENTA: Romi} 7, Farka{ 8, Kaka{ 7, Radin 7, Cvetkovi} 7, Gruji} 7, Jovi} 7, Popov 7, Stojanov 7 (Vasin 7), Nikolin 7, Milivojev 7.

PALI]: Stojanovi} 9, Zeqkovi} 8, Kosi} 7, Radulovi} 7 (Lazinica 7), Zogovi} 7, Kova~evi} 7, Maslovara 7 (Vu~kovi} -), Pr{i} 7, Ru`i} 7, @arkovi} 7, Soviq 7.

U dobroj fudbalskoj predstavi prikazana je dopadqiva igra, u kojoj je ekipa Sente imala vi{e loptu u nogama i {ansi, ali su mre`e ostale netaknute. Golman gostiju Stojanovi} branio je izvanredno i na ~udesan na~in je sa~uvao mre`u. Izgledne prilike u 26. i 72. minutu nije realizovao Milivojev, u 31. Jovi} i 51. Popov. U posledwem minutu utakmice Pali}ani umalo da prirede neprijatno iznena|ewe. Posle kornera u prilici se na{ao Ru`i}, odli~no {utirao, ali je Farka{ odbranio.

M. Mitrovi}

c m y

DNEVNIK

SPORT

ponedeqak11.oktobar2010.

19

VELIKA NAGRADA JAPANA

Dvostruki trijumf Red bula Nemac Sebastijan Fetel za volanom Red bula pobedio je na Velikoj nagradi japana vo`enoj na stazi Suzuka. On je do tre}eg trijumfa ove sezone, a osmog u karijeri do{ao isperd

Rezultati

Potvrdio klasu: Rafael Nadal

TURNIR U TOKIJU

Titula Nadalu [panac Rafael Nadal osvojio je ATP turnir u Tokiju. On je u finalu pobedio Francuza Gaela Monfisa rezultatom 2:0, po setovima 6:1, 7:5. Nadal se prosto poigravao sa Monfisom u prvom setu. Zahvaquju}i ubita~nim forhendima, ali i gre{kama Francuza, vrlo brzo je stekao 3:0, a potom i 5:1, da bi rutinski servirao za prvi set. Mnogo vi{e borbe bilo je u drugom setu, ali je Nadal ipak kontrolisao igru i za jedan sat i 17 minuta uspeo je da se domogne svoje sedme titule u ovoj sezoni (Monter Karlo, Rim, Madrid, Pariz, Vimbldon, Wujork i Tokio). Nadal }e ovu godinu zavr{iti na prvoj poziciji na ATP listi. Zanimqivo

li~no iskoristio prvu startnu poziciju i zaslu`eno stigao do pobede. Slavqe Red Bula uveli~ao je Veber osvajawem drugo mesta. Najvi{e uzbu|ewa dogodilo se na po~etku, kada je ispalo ~ak {est voza~a. Rus Vitali

je da je ovo prvi put od 2005. godine da Nadal osvoji trofej na turniru koji dolazi posle US Opena, a da je prethodno slavio u Wujorku.

Ovo je bio osmi me|usobni duel {panskog i francuskog tenisera, a sedmi trijumf Nadala. [panac je trijumfom u Japanu stigao do 43 titule u karijeri, a sedme u ovoj sezoni.

Monfis je 15. teniser na ATP listi, a u karijeri je osvojio dva trofeja.

Pobednik turnira u Japanu osvojio je nov~anu nagradu od 261.500 dolara i 500 bodova za ATP listu, dok je pora`enom pripalo 121.600 dolara i 300 poena za svetsku rang listu. ATP turnir u Tokiju igrao se za nagradni fond od 1.100.000 dolara.

1. Fetel (Nema~ka, Red bul) 1:30:27,323, 2. Veber (Australija, Red bul) +0,906, 3. Alonso ([panija, Ferari) +2,721, 4. Baton (V. Britanija, Meklaren) +13,522, 5. Hamilton (V. Britanija, Meklaren) +39,595, 6. [umaher (Nema~ka, Mercedes GP) +59,933, 7.

Kobaja{i (Japan, BMV Zauber) +1:04,039, 8. Hajdfeld (Nema~ka, BMV Zauber) +1:09,668, 9. Barikelo (Brazil, Vilijams) +1:10,846, 10. Buemi ([vajcarska, Toro Roso) +1:12,806, 11. Algersuari ([panija, Toro Roso) +1 krug, 12. Kovalainen (Finska, Lotus) +1 krug, 13. Truli (Italija, Lotus) +2 kruga, 14. Glok (Nema~ka, Virxin) +2 kruga, 15. Sena (Brazil, Hispanija) +2 kruga, 16. Jamamoto (Japan, Hispanija) +3 kruga. klupskog kolege Australijanca Marka Vebera. Tre}e mesto osvojio je [panac Fernando Alonso iz Ferarija, ~etvrto i peto pripalo je pilotima Meklarena Xensonu Batonu i Luisu Hamiltonu, a {esto sedmostrukom svetskom prvaku Mihaelu [umaheru iz Mercedesa. Do bodova do{li su jo{ i Japanac Kamui Kobaja{i (BMV Zauber), ina~e najborbeniji voza~ sa naj-

Petrov iz Renoa je naleteo na voza~a Vilijamsa Nika Hilkenberga, a posle incidenta je udario u zid. Odmah u prvoj krivini udes su imali i Felipe Masa iz Ferarija i Vitantonio Liuci iz Fors Indije. Lukas di Grasi iz Virxina nije ni startovao jer je uni{to bolid pre starta, kada su voza~i krenuli da zauzmu pozicije. Naravno, na stazu je iaza{ao sejfti kar, a onda je

da se probije na tre}e mesto sa 206, koliko ima i drugoplasirani Alonso, ali [panac ima pobedu vi{e. Hamilton je ~etvrti sa 192, a peti je Baton sa 189. Do kraja {ampionata ostale su jo{

Voza~i

Ki{a zaustavila Novaka gradu i osvoji 18 ATP titulu u krarijeri u svom 30 finalu. Finalom u Pekingu \okovi} je stigao do tre}eg mesta i plasmana u finale Svetske serije koje }e se igrati u novembru (21-28.) u Londonu.

- Bio sam sre}an kada sam ~uo vesti. Ovo je ~etvrta uzastopna godina da sti`em do finala pa mi ovaj uspeh mnogo zna~i. Naravno da }u dati sve od sebe i postignem vi{e nego

lazaka u boks, ali su i tu mehani~ari Red Bula najboqe odradili posao. Alosno je sa pete startne pozicije na kraju uspeo da se domogne podijuma. U fini{u trke problem sa mewa~em

1. Veber (Australija, Red Bul) 220, 2. Alonso ([panija, Ferari) 206, 3. Fetel (Nema~ka, Red Bul) 206, 4. Hamilton (V. Britanija, Meklaren) 192, 5. Baton (V. Britanija, Meklaren) 189, 6. Masa (Brazil, Ferari) 128, 7. Rozberg (Nema~ka, Mercedes GP) 122, 8. Kubica (Poqska, Reno) 114, 9. [umaher (Nema~ka, Mercedes GP) 54, 10. Sutil (Nema~ka, Fors Indija) 47, 11. Barikelo (Brazil, Vilijams) 41, 12. Kobaja{i (Japan, BMV Zauber) 27, 13. Petrov (Rusija, Reno) 19, 14. Hikenberg (Nema~ka, Vilijams) 17, 15.

Liuci (Italija, Fors Indija) 13, 16. Buemi ([vajcarska, Toro Roso) 8, 17. De la Rosa ([panija, BMV Zauber) 6, 18. Hajdfeld (Nema~ka, BMV Zauber) 4, 19. Algersuari ([panija, Toro Roso) 3.

TURNIR U PEKINGU

Finalni me~ ATP turnira u Pekingu izme|u Novaka \okovi}a i Davida Ferera prekinut je zbog ki{e pri vo|stvo srpskog tenisera 3:1. Me~ je po~eo sa vi{e od ~etiri sata ka{wewa, a \okovi}a je perfektno startovao i napravio brejk ve} na prvom servisu rivala za 2:0.

Potom je bio siguran na svoj servis i pre isteka desetog minuta duela poveo 3:0. Ferer je smawo na 3:1, ali je ki{a po~ela

Najbr`i u Japanu: Sebastijan Fetel

Konstruktori vi{e preticawa, na radost doma}e publike, te Nik Hajdfeld (BMV Zauber), Rubens Barikelo (Vilijams) i Sebastijan Buemi (Toro Roso).

Kvalifikacije su zbog jake ki{e odr`ane nekoliko sati pre trke, a pol poziciju je osvojio Fetel. Mladi Nemac je od-

i drugi Reno ispao iz trke. Poqak Robert Kubica samo {to je zauzeo dobru poziciju iza sejfti kara ostao je bez to~ka i morao je da odustane ve} u tre}em krugu. Sejfti kar je sa staze iza{ao u {estom krugu, kada je nastavqena borba. Poredak u trci mewao se samo za vreme od-

1. Red Bul 426, 2. Meklaren 381, 3. Ferari 334, 4. Mercedes GP 176, 5. Reno 133, 6. Fors Indija 60, 7. Vilijams 58, 8. BMV Zauber 37, 9. Toro Roso 11. imao je Hamilton, ali je Britanac sre}om uspeo da stigne do ciqa.

Vo|stvo u generalnom plasmanu sa~uvao je Veber sa 220 bodova, Fetel je pobedom uspeo

tri trke, u Ju`noj Koreji (24. oktobar), Brazilu (7. novembar) i Abu Dabiju (14. novembar), a trka za {ampionsku titulu bi}e veoma zanimqiva.

G. M.

VELIKA NAGRADA MALEZIJE

Rosiju pobeda, Lorencu titula Novak \okovi}

ponovo da pada pa je me~ prekinut. Me~ je trebalo da se nastavi jutros u {est ~asova po na{em vremenu \okovi} u Pekingu ima priliku da odbrani titulu u ovom

pro{le godine. Neverovatno je koliko nas je qudi gledalo pro{le godine. Stvarno se radujem igrawu pred publikom u O2 areni - rekao je \okovi}.

[panac Horhe Lorenco na Jamahi obezbedio je titulu svetskog prvaka u motociklizmu u kraqevskoj klasi. On je na Velikoj nagradi Malezije na stazi Sepang osvojio tre}e mesto i tri trke pre kraja uzeo lovor. Ovo je [pancu prva titula u najja~oj kategoriji, do sada je dva puta bio najboqi u klasi do 250 kubika.

- Bilo mi je va`no da zavr{im ovu trku i tako osvojim titulu. Prezadovoqan sam rezultatom i ovo mi je najsre}niji dan u `ivotu rekao je novi {ampion Horhe Lorenco.

Pobedu u Maleziji zabele`io je Italijan Valentino Rosi sa vremenom od 41:03,448. Ovo je Doktoru bila 105. pobeda u karijeri, druga u sezoni i prva posle te{ke povrede po~etkom juna na stazi Mu|elo.

- Bila je ovo va`na pobe- Horhe Lorenco da i 46. za Jamahu. Lo{e sam i nadem se da }emo u budu}nosti startovao, posle sam do{ao do imati jo{ mnogo borbi - rekao svog ritma, vra}ao se iz kruga u je Rosi, koji }e od slede}e godikrug i uspeo da sustignem Dovine voziti za Dukati. cioza i Lorenca. Hvala timu, Drugo mesto pripalo je wehvala Jamahi na ovih sedam godigovom zemqaku Andrei Dovina i ~estitam Horheu na tituli ciozu, koji je za Rosijem zao-

stao 22 stotinek, a tre}e Lorencu, koji je imao zaostatk od 6,035 sekundi. U generalnom plasmanu Lorenco je do sada sakupio 313 bodova, drugoplasirani Dani Pedrosa ima 228, a tre}i Rosi 181.

U Moto 2 kategoriji pobedio je Italijan Roberto Rolfosa vremenom 41:09,412. Drugo mesto je osvojio Aleks de An|elis iz San Marina, koji je za pobednikom zaostao samo ~etiri desetinke, a tre}e mesto pripalo je Italijanu Andrei Janoneu koji je imao zaostatk od 5,91 sekunde. U generalnomplasmanu vodi Toni Elijas sa 249 bodova. On je tri trke pre kraja ve} obezbedio titulu. [panac Hulijan Simon je drugi sa 168, a tre}i je Janone sa 147 bodova.

U klasi do 125 kubika slavio je [panac Mark Markez s vremenom 40:29,035. On je slavio ispred zemqaka Pola Espargara i Nikolasa Terola koji su zaostali 2,341, odnosno 3,656 sekundi za pobednikom. I ~etvrto mesto pripalo je [pancu Efrenu Vaskezu, da bi tek peto mesto zauzeo Britanac Bredli Smit. U generalnom plasmanu vodi Markez sa 247 bodova ispred Terola sa 244 i Espargara sa 235.

Slede}a trka bi}e vo`ena 17. oktobra za Veliku nagradu Australije.

G. M.

20

SPORT

ponedeqak11.oktobar2010.

@ENSKA SUPERLIGA

Derbi Palan~ankama Ba~ka Palanka Nopal - Maks Sport 30:29 (18:12) BA^KA PALANKA: Sportska hala Tikvara, gledalaca oko 200, sudije: Popov i Risti} (Novi Sad). Sedmerci: Ba~ka Palanka Nopal 1 (1), Maks Sport 7 (4), iskqu~ewa: Ba~ka Palanka Nopal 10, a Maks Sport 6 minuta.

BA^KA PALANKA NOPAL: Paplacko (16 odbrana i 2 sedmerca), Kova~evi}, Atanackovi}, B. Ili}, Pavlov 7, \okovi} 9, Krivdi} 1, Tiosavqevi} 2, ^ubrilo, Stojkovi} 9 (1), M. Kolar, J. Kolar, S. Ili} (1 odbrana).

MAKS SPORT: Tawa Jovanovi}, Bogdanovi}, Vrawevac 1, Marjanovi} 4 (1), Petrovi}, Jelena Bursa} 5, @arkovi} 1, Tamara Jovanovi} 4 (2), Vasi} 4, \ilas, Vujkovi} 2 (1), Ribi~i} 5, Risovi} (18 odbrana), Marija Bursa} 3.

Vojvo|anski derbi nije izneverio o~ekivawa gledalaca. U premijernoj utakmici pred svojom publikom Ba~kopalan~anke su nakon dosta uzbu|ewa posebno u fini{u me~a uspele da savladaju ekipu iz Nove Pazove.

Prvo poluvreme pripalo je doma}oj ekipi, u ovom delu utak-

Jagodina - Zaje~ar JP Radni~ki - V. Bawa ^a~ak - Kwaz Milo{ Nopal - M. sport Cepelin - Naisa

23:26 10:0 25:24 30:29 25:24

mice go{}e su samo u periodu od osmog do 13. minuta imale prednost u golovima. Me|utim, u nastvaku doma}e rukometa{ice, zahvaquju}i dobroj igri bekova \okovi}, Stojkovi}, Pavlov ,ostvarile su visoku prednost, koja je u 20. minutu iznosila pet, a na kraju poluvremena {est golova. Vredi ista}i da zasluge za vo|stvo doma}e ekipe pripadaju Zlati Paplacko koja je svojim odbranama zaustavila ambiciozne go{}e. U 44. minutu Palan~anke su imale 11 golova prednosti (27:16) da bi nakon toga usledio pad u wihovoj igri {to su Novopazov~anke iskoristile i u 59. minutu gotovo anulirale prednost doma}ina. Dvadeset pet sekundi pre kraja me~a rezultat je glasio 30:29, doma}e rukometa{ice su imale napad uspele su da sa~uvaju loptu i na taj na~in stignu do prve pobede u ovogodi{woj sezoni.

M. \. K.

MU[KA SUPERLIGA

Odli~ni Radovanovi} PKB - Crvenka 35:26 (18:16) BEOGRAD: Dvorana SC Vo`dovac, gledalaca 200. Sudije: Bori~i} i Markovi} (Beograd).

Sedmerci: PKB 3 (1), Crvenka 2 (1), iskqu~ewa: PKB 10, Crvenka 12 minuta.

PKB: Radosavqevi} 7 (1), @ivkovi} 5, Ogwanovi} 4, Todorovi} 6, Al~akovi} 3, Ostoji} 1, Radisavqevi}, Buji{i}, Radovanovi} (17 odbrana, sedmerac), Stojkovi}, [qivan~anin 8, Pavlovi}, Nikoli} 1, Simi} (5 odbrana).

CRVENKA: Mjerima~ka (10 odbrana, sedmerac), Bulatovi}, @egarac 2, Slijep~evi}, Slavuqica 1, V. Ra~i} 3, Holpert 6,

Nikoli}, Jovanovi} 1, Zejak, \urovi} 5, V. Stankovi} 2, N. Ra~i} (6 odbrana, sedmerac), S. Stankovi} 6(1).

Doma}im rukometa{ima je trebalo prili~no vremena da sve na{timaju kako treba i da na odmor odu sa lepom predno{}u od ~etiri gola.Crven~ani su hrabro krenuli u borbu, me|utim, kako je vreme odmicalo posustajali su pred odli~nim golmanom Radovanovi}em.

– Nismo smeli da dozvolimo ovoliko proma{aja, a iskqu~ewa smo dobijali na prigovore – rekao je posle me~a golman Crven~ana Mladen Mjerima~ka. L. P.

Sjajni Mokrin~ani Mladost TSK - Crvena zvezda (M) 19:23 (7:12) TEMERIN: Dvorana JKP Temerin, gledalaca 100, sudije: Molnar i Glava{ki (Novi Be~ej). Sedmerci: Mladost TSK 1 (0), Crvena zvezda 1 (1), iskqu~ewa: Mladost TSK 10, Crvena zvezda 12 minuta.

MLADOST TSK: Vrawe{evi} (11 odbrana), Okuka, Kla{wi}, Gruji~i} 2, Pili} 5, Kova~evi} 3, Pokrajac, Bjeqac, Lisica, Bo`i~i} 1, Agi} 4, Savanovi}, Pe{i} 4, Jovanovi}.

CRVENA ZVEZDA: Tepavac (17 odbrana i sedmerac), Lazi} 4, Babi}, ^vorak, Dukatarov, Veki} 5, Stani} 3, Mitreski 3, Kewalo, Veli~kov 3, Stepanov 2, Goli}, Mi{kov, Pa{i} 3 (1).

Novom pobedom rukometa{i Crvene zvezde u~vrstili su se u vrhu tabele. Posao su im olak{ali indisponirani doma}ini ~ija je slaba realizacija naro~ito do{la do iz-

PRVA LIGA (@)

Halas Jo`ef - Naisa 2 22:20 Metalac - Kikinda 30:25 Proleter - @elezni~ar 25:28 Radni~ki R. - Pirot 30:26

4 3 3 4 4 4 4 4 4 4 4 4 4 3 4 3

4 3 3 2 3 3 2 2 2 2 1 0 0 0 0 0

0 0 0 2 0 0 1 0 0 0 0 1 1 1 0 0

0 122:105 0 97:69 0 74:58 0 111:104 1 110:106 1 90:87 1 92:86 2 124:113 2 104:102 2 75:74 3 109:126 3 111:107 3 89:97 2 76:95 4 109:124 3 0:30

PRVA LIGA ZA DAME

Zrewaninci profesorski

Rutinski do bodova Novi Sad - Putevi (P) 3:0 (25:7, 25:13, 25:12)

Proleter – Superfund 95:85 (19:26, 26:17, 21:22, 29:20) ZREWANIN: Nova hala sportova, gledalaca 500. Sudije: Juras i Veskovi} (Beograd) i \or|evi} (Ni{).

ka{e Proletera, a ovo drugo za goste iz Beograda.Pobeda Zrewaninaca (95:85 )na premijeri donela je mnogo radosti i wihovim vernim navija~ima, tim pre

NOVI SAD: Hala na Slanoj bari, gledalaca 100, sudije: Bo`ovi} i Radovanovi} (obojica Stara Pazova).

NOVI SAD PIONIR PETROL: Svitlica, [jar, Roganovi}, Jovi~i}, Ili}, Klisura, Frajtovi}, Malixan, Egi}, Stefanov, Kuqanin (l). Trener: Vladimir Medenica.

PUTEVI (PRIJEPOQE): [quki}, Divac, Simonovi},

Jevtovi}, Quji}, Lovovi}, Pe{ovi}, Bakovi}, Haxifejzovi} (l). Trener: Zdenko Krpovi}.

Odbojka{ice Novog Sada opravdale su ulogu favorita u me~u s nejakim Putevima iz Prijepoqa i potvrdile superliga{ke ambicije. Rezultat po setovima mogao je da bude i mnogo ubedqiviji, ali su Novosa|anke, uprkos trenucima neozbiqnosti, do{le do tri boda.

Istorijska pobeda Varadinki Sme~ 5 - Varadin BMG gradwa 0:3 (21:25, 23:25, 26:28) KRAGUJEVAC: Hala Artem, gledalaca 50, sudija: Jankovi} (Ni{), Simonovi} (Kragujevac).

SME^ 5: Timotijevi}, Nikoli}, Barali}, E. Milovanovi}, M. Milovanovi}, Ristivojevi}, [vikovi}, [ekovi}, Petronijevi}, ^edi}, Peji}, [kari} (l).

Trener: Bojan Marinkovi}.

su u gostima savladale tako|e novajliju u ligi i jednog od pretendenata na visok plasman. Cakovi}eve izabranice, predvo|ene iksusnom Kijanovi}evom, posle dva uvodna dobijena seta zatekle su doma}ina na krivoj nozi, a Kragujev~anke su tek ozbiqnije parirale u tre}em setu.

Zrewaninac Vuksan Gagovi} (s loptom) u akciji

PROLETER: Atanackovi} 18, Bordo{, Vulin 6, ^u~, Trajkovi}, Gagovi} 20, Popovi}, Majki} 11, Lambi} 16, @arkovi} 13, Obrenovi} 11.

SUPERFUND: \ori} 8, Jonuz, Ko~ergin 1, Tapu{kovi} 7, Bjegovi} 20, [u{a, [pica 19, Prodanovi} 16, Stankovi} 8, Rondovi} 6, Igrutinovi}, Dimitrijevi}.

Lo{ po~etak i sjajan zavr{etak, odli~an po~etak lo{ zavr{etak. Ono prvo va`i za ko{ar-

NLB LIGA (M)

Partizan - Budu}nost Nimburk - Crvena zveza Olimpija - Igokea Cedevita - Zadar [iroki - Krka Hemofarm - Cibona

78:79 94:73 61:54 70:66 62:72 86:80

NLB LIGA (@)

{to su se gosti predstavili kako kvalitetan i ambicioznan kolektiv. Prvu ~etvrtinu dobio je dosta ubedqivo Superfunda, u drugoj doma}in dolazi do egala, a odluka je pala u posledwoj ~etvtini. Proleter je stekao prednost 84:80 posle ko{a Majki}a i pobeda je ve} bila u xepu Zrewaninaca, a zakucavawa fenomenalnog Lambi}a samo je potvrdilo siguran trijum doma}ina, koje fini{ odigrao profesorski.

N. J.

PRVA LIGA (M)

Vojvodina - Metalac Napredak - OKK Beograd Proleter- Superfund FMP - Tami{ Borac - Sloboda Sloga - Novi Sad

PRVA LIGA (@)

Hemofarm - Spartak Proleter - Kovin ^elarevo - slobodno

79:73 81:74 95:85 84:46 83:70 85:77 83:50 77:85

ZANIMQIVOST

Vrbas - BASK 37:30 Vojput - N. Pazova 24:21 Zlatar - Dubo~ica 10:0 Mladost - C. zvezda 19:23 M. Gora - Napredak 32:32 Rudar - Proleter N. 41:30 Obili} - N. Pazar 25:22 Jagodina - Zaje~ar (danas, 19) 1. Vrbas 2.Zaje~ar 3. Jagodina 4. Napredak 5.Obili} 6. C. zvezda 7. Zlatar 8. Rudar 9. Vojput 10. Mladost 11. Proleter 12. N. Pazova 13. N. Pazar 14. M. Gora 15. BASK 16. Dubo~ica

PRVA MU[KA LIGA

R. Kora} - Vojvodin NIS 81:49 ^elik Zenica - Vo`dovac 74:69 Gospi} - Medve{~ak 103:64

PRVA MU[KA LIGA

DNEVNIK

8 6 6 6 6 6 5 4 4 4 2 1 1 1 0 0

Na biciklu preko Alpa Dvojica velikih zaqubqenika u vo`wu bicikla Jovan Erakovi} i Bojan Dulejan pre{li su ovog leta 1.100 kilometra na biciklima kroz Alpe. Krenuli su od Salcburga u Austriji i zavr{ili u [amoniju u Francuskoj, pro{av{i najve}im delom ovog planinskog lanca kroz Austriju, Nema~ku, Italiju i Francusku.

- Uspeli smo da pre|emo preko {est prevoja iznad 2.000 metara nadmorske visine. Najvi{i je bio

ra`aja u prvih 20 minuta, jer su u tom periodu postigli samo tri gola. Bodovi su zaslu`eno pripali gostima iz Mokrina, najvi{e zahvaquju}i kapitenu Vladimiru Tepavcu, koji je blistao ispred mre`e i dovodio do o~ajawa doma}e igra~e.

M. Men.

Spartak Vojput – Nova Pazova 24:21 (16:12) SUBOTICA: Sportska hala Dudova {uma, gledalaca 400, sudije: Pe{i} i Radojevi} (Crvenka). Sedmerci: Spartak Vojput 4 (3), Nova Pazova 5 (2), iskqu~ewa: Spartak Vojput 8, a Nova Pazova 8 minuta.

SPARTAK VOJPUT: Vukoslavovi}, Ta{kovi} 1, Rojevi} 3, Todorovi} 3, Lakovi}, Ninkovi}, Vitas (15 odbrana), Ristovski 3 (3), Abazovi} 4, \ukanovi}, Distol 1, Kosovi}, Veselinovi} 5, Vru~ini} 4.

NOVA PAZOVA: Vejnovi}, Baqak, Babi} 1, \ur|evi}, Ili} 6 (2), Opa~i} 4, Guduri} 1, Vukovi} 5, Andrejevi} 1, Da~evi}, Mitrovi}, ^u~kovi} (13 odbrana), Stanojevi}, Todorovi} 3.

Rukometa{i iz Subotice su posle velike borbe savladali veoma dobru ekipu iz Novog pazara.

S. St.

na 2.900 metara i kada smo, kasnije, ra~unali koliko smo kilometra pre{li uzbrdo, do{li smo do fantasti~ne brojke od 20 kilometra, kao da smo se dva i po puta popeli na Everest – ka`e Jovan Erakovi}. - Ne treba zaboraviti da smo na biciklima imali nekoliko desetina kilograma, kompletnu opremu za put, {atore, vre}e, alat, kao i li~nu garderobu.

Nisu, kako ka`u, birali samo dobre puteve, mar{rutu je odre|ivala samo lepota predela kroz ko-

je je prolazila. Zbog toga su ~esto bili prisiqeni da pe{ice savladavaju strme kozije staze i uspone, tegle}i i guraju}i bicikle.

- Bilo je naporno, ali se trud na kraju uvek isplati. Pro{li smo kroz predele do kojih bi kolima bilo skoro nemogu}e do}i. Posle uspona po vrletima dolazio bi spust u neku predivnu dolinu, na obalu jezera, pored divnih pa{waka. Odmarali smo se i kraj mondenskih jezera Komo i Lago Ma|ore i skupqali snagu za najte`i deo, uspon na legendarni brdski ciq italijanskog biciklizma, koji je skoro svake godine deo \ira Paso de Stelvio koga zovu „Monstrum“. Mi smo ga pobedili: krenuli smo sa 900 metara nadmorske visine i pre{ili prevoj na 2.780 metara, a uspon je bio duga~ak 25 kilometra – objasnio je Erakovi}.

Na kraju su se pridru`ili planinarima beogradskog PD @elezni~ar, koji su se spremali za uspon na Mon Blan, najvi{i vrh Alpa (4.807 metara).

- Bilo je veoma naporno. Nismo imali sre}e sa vremenom, krenuli smo na uspon po novom, tek napadalom snegu visine pola metra. Temperatura je bila na vrhu minus 15 stepeni, a vetar je duvao 80 km na ~as. Ipak smo izdr`ali i sa jo{ 12 planinara PD @elezni~ar do{li smo do vrha i na neki na~in krunisali na{e epsko i nezaboravno putovawe kroz Alpe. Jo{ jednom se pokazalo da samo na biciklu mogu da se do`ivi lepota planine, a oznojene majice i napori na usponima su mala cena – zakqu~io je Jovan Erakovi}, koji je ve} imao nekoliko sli~nih tura po Transilvaniji i Karpatima (1.000 km) i niz Dunav do Rumunije.

Varadinka Vawa Radanovi} (12) u napadu

VARADIN BMG GRADWA: Mal~i}, Kijanovi}, Radanovi}, Iri~anin, Ra~i}, Mihajlovi}, Milovanovi}, Peri{i}, Coli}, Mihi}, [imi}, Pu{owa (l). Trener: Jovo Cakovi}.

Odbojka{ice Vadarina BMG gradwe stigle su do istorijske, prve pobede u Prvoj ligi, po{to

Lako je moglo da se desi da me~ ne bude govot u tri seta, jer su doma}e u tre}em periodu vodile 23:15, ali se go{}e nisu predavale i posle servisa Danijele Peri{i} uspele da se vrate i stignu do prve pobede igraju}i pod svojim imenom (ranije Zrewanin 023) u Prvoj ligi.

Vo{a iz preokreta Vizura SN - Vojvodina 2:3 (17:25, 25:23, 25:23, 22:25, 9:15) BEOGRAD: Hala Vizura, gledalaca 100, sudije: Jovanovi} (Mladenovac), Manojlovi} (Beograd).

VIZURA SUPER NOVA: Manot, Vukosavqevi}, Kova~, A{}eri}, Radosavqevi}, Petrovi}, Lazi}, Mirkovi}, Stepanovi}, Igwi}, Bursa}, Re~evi} (l). Trener: @eqko [}epanovi}.

VOJVODINA: \uri}, Uji}, Mitrovi}, Kla{ni}, Grguri, [obot, N. Vukoti}, D. Vukoti},

SUPERLIGA (@) Vizura - Radni~ki (B) Kolubara - C. zvezda Klek - Jedinstvo (U) Tent - Dinamo (P) Po{tar - Spartak (S)

3:0 1:3 3:2 3:1 0:3

PRVA LIGA (M) Novi Sad DDOR - Ni{ Spartak (S) - Klek

3:1 3:1

Bari{i}, Luki}, Rankovi} (l1), Reqi} (l2). Trener: Stanislav Savi}.

Odbojka{ice Vojvodine nisu imale iskustva da na te{kom gostovawu u Beogradu ubreru sva tri boda, mada su za to imale priliku. Ipak, posle zaostatka u setovima od 2:1, imale su snage crveno-bele da preokrenu stvari na terenu i da stignu do dva premijerna boda.

Pripremio: M. Risti} Mladost - Bavani{te Borac - VGSK Putevi (I) - Obili}

1:3 3:0 3:0

PRVA LIGA (@) Novi Sad - Putevi (P) Vizura SN - Vojvodina Sme~ 5 - Varadin BMG Jedinstvo (SP) - [umadija Radni~ki (K) - Lazarevac

3:0 2:3 0:3 3:0 3:1

c m y

DE^JI DNEVNIK

DNEVNIK

ponedeqak11.oktobar2010.

21

Ovo je moj otac oj tata se zove Ivan Miki}. Ro|en M je u Beogradu, a detiwstvo je proveo u Sremskim Karlovcima.

Ima crnu kosu, crne o~i i taman ten.

Obla~i se sportski. Zavr{io je poqoprivredni fakultet i radi u preduze}u koje se bavi prometom cve}a. Voli da gleda fudbal i tenis, a ponekad igra ko-

Sastavi pesmu Sastavi pesmu, U kojoj blista sjaj.

Sastavi pesmu, Kojoj je Sunce raj.

Svako dete, To mora da zna.

Sastavi pesmu, Kao ~ika Jova!

Jelena \uri}, III-5, O[ „Jovan Gr~i} Milenko”, ^erevi}

K

Mirjana Raki}, VI-1 O[ „Jovan Jovanovi} Zmaj” Sremska Kamenica

Pustolovina na Amuqaniju

ao i svake godine, i pro{le moja porodica i ja letovali smo u jednom malom gradi|u Ouronopolisu, koji se nalazi u Gr~koj. Tamo smo proveli odmor sa prijateqima, koji imaju malu }erkicu Elenu.

Odlu~ili smo da jedan dan provedemo na ostrvu Amuqani, u blizini Ouronopolisa. Na insistirawe mog tate i wegovog prijateqa, na Amuqani smo krenuli na{im ~amcem, a ne trajektom, kao i svake godine. U odlasku ta ideja mi se dopala.

Bio je veoma lep i sun~an dan. U`ivali smo u vo`wi, pevali, pri~ali... Put se pomalo odu`io, ali to mi nije smetalo. Kada smo stigli na Amuqani, moj brat i ja smo odmah usko~ili u vodu, bistru kao pitka. Stene su se presijavale poput najlep{eg dragog kamena. Pesak je bio toliko beo i ~ist da me je podse}ao na bisere. Do{lo je vreme da krenemo nazad u

hotel. Oblaci su postali sivi i tmurni.

Izgledalo je kao da su se nebo i more ujedinili. Odjednom je po~ela da pada jaka ki{a. Elena je, na svu sre}u, spavala, ali ja sam bila vrlo uspani~ena. Mu{karci su se u po~etku smejali, ali kada su talasi po~eli da quqaju i izdi`u ~amac, ni wima nije bilo svejedno. ^amac nije imao krov, pa je ki{a pqu{tala pravo na nas.

Mislila sam da }emo se izvrnuti u more zajedno s ~amcem. Talasi su bili visoki i do metar i po. Svi smo bili stra{no prepla{eni. Na svu sre}u, imali smo dobrog kormilara - mog tatu. Kada smo stigli, svima nam je pao kamen sa srca.

Ovoj pustolovini se danas smejemo. Zauvek }u je pamtiti kao lepu uspomenu na more u Ouronopolisu.

Sara Koci}, V-V O[ „\or|e Nato{evi}” Novi Sad

{arku. Moj tata voli i tehniku: kompjutere, foto aparate, kamere i automobile. Uvek je puno putovao i obi{ao je gotovo ceo svet. Tata rado provodi vreme sa mnom i sa mojom sestrom. Ponekad nam ne{to nacrta jer veoma lepo crta.

Volimo da slu{amo pri~e iz wegovog detiwstva. On ne zna da kuva, ali nam ~e-

sto pravi pala~inke, koje ja obo`avam.

Kad god je lepo vreme tata predlo`i neki izlet, koji svi rado prihvatamo.

Ja volim svog tatu kao {to i on voli mene.

Tijana Miki}, IV-3 O[ „\ura Dani~i}” Novi Sad

U~iteqica U~iteqica na{a svaki dan nas u~i, ali nas nikad time ne mu~i!

Ona nas u~i da radimo polako, zato {to zna, da }emo uraditi sve zadatke lako!

Uvek ima strpqewe i voqu da nas nau~i stranu boqu!

Zato sve zasluge pripadaju woj, toj divnoj `eniu~iteqici mojoj!

Tijana Zori}, III-5 O[ „Du{an Radovi}” Novi Sad

D

Aleksandra Drapi}, I-5, O[ „Jovan Popovi}”, Bano{tor

Moj najboqi drug

ru`equbiv sam de~ak i zato mi nije ba{ lako da se odlu~im ko mi je najboqi drug.

Ako bih nekog izdvojio - ostali bi se naqutili, u stvari - slagao bih jer moj najboqi drug je celo odeqewe s u~iteqicom. Vi, dragi moji drugari (svi zajedno sa svim dobrim osobinama) ~inite mog najboqeg druga. Uvek kada mi treba pomo} - pri ruci ste mi. Isidora i Teodora mi poma`u oko radova iz likovne kulture, a Ma{a i Slaven dominiraju u muzi~koj sferi. Mita i Mihajlo me zasmejavaju kada sam tu`an. Sa oba Veqka se lepo

{alim. U~iteqica mi nesebi~no prenosi znawe (u~i me novim stvarima). Maksa i Tasa su zabavno dru{tvo jer me (do suza) zasmejavaju, pri~aju}i mi razli~ite viceve.

Sa Manetom i Nikolom volim da igram fudbal. Sa devoj~icama se {alim, igram i dru`im u slobodno vreme.

Hej, drugari iz IV-3: Svi vi me podr`avate, bodrite i ~inite me boqim ~ovekom. Vi ste moj najboqi drug. Hvala vam svima.

Kristijan @upi}, IV-3 O[ „\ura Dani~i}” Novi Sad

Prole}nica Dole}u laste vesnici prole}a. @ivi nam bili da ste, pun je grad cve}a.

Pti~ice roje pesmice svoje, a u ba{ti travica mala.

Nikla je crvena lala.

Dragana Gaji}, III-1 O[ „Vuk Karayi}” Novi Sad

Pamti}u

okom zimskog raspusta bila sam kod dede i ujaka na @abqaku.

TBila sam jako ushi}ena na Badwe ve~e. Morala sam da leg-

nem u osam sati da bih ustala u dva i oti{la u crkvu da se pri~estim. U crkvi su sva deca dobijala poklon~i}e sa slatki{ima.

Ujutru sam ustala iz kreveta i virila kroz prozor da vidim kako se unosi badwak. U {est sati dolazio je deda Rade i pucao uvis jer je on bio polaznik, a mi smo ga posipali `itom. Kasnije smo ga ~astili hranom i pi}em.

Nadam se da }u provesti jo{ mnogo uzbudqivih praznika i raspusta.

Teodora Kqai}, II-7 O[ „Svetozar Markovi} Toza” Novi Sad

Do`ivqaj s raspusta oj do`ivqaj s raspusta nije bio zabavan. Bila sam s M ujnom i Dacom u centru. Pala sam kod drveta. Ogrebala sam se i to je jako bolelo. Kada sam se vratila ku-

David [neberger, III-1, O[ „Jovan Jovanovi} Zmaj”, Srbobran

}i roditeqi su me pitali {ta sam radila. Ja sam im rekla da sam se igrala s Dacom vije i zapela o korewe drveta. Ostala je velika krasta na obrazu, ali i ona }e uskoro pro}i.

Ovaj doga|aj }u dugo pamtiti, a moram biti i malo pa`qivija u igri.

Sta{a Popovi}, II-1 O[ „23. oktobar” Sremski Karlovci

22

KULTURA

ponedeqak11.oktobar2010.

DNEVNIK USKORO U SNP-u PREMIJERA [EKSPIROVOG „TIMONA ATIWANINA” U RE@IJI GOR^INA STOJANOVI]A

INTERVJU ZORAN MULI], KOMPOZITOR PRVE LITURGIJE NA ROMSKOM

Duhovna vertikala muzike Istaknuti novosadski kompozitor Zoran Muli}e je nesumwivo jedan od na{ih najplodnijih i najraznostranijih muzi~kih stvaralaca, ~iji bogati opus obuhvata simfonijsku i horsku muziku, vokalna i kamerna dela, kao i dva baleta. Ogledao se tako|e i na planu duhovne muzike, a wegovo najzna~ajnije delo ove vrste je svakako nedavno zavr{ena liturgija na tekstove prevedene na romski, koja je tako prva kompletna liturgija na romskom jeziku.

Premijerno izvo|ewe ovog dela zakazano je za utorak, 12. oktobra na liturgiji u Alma{kom hramu, u izvo|ewu vrhunskog svetskog horskog ansambla, Hora “Glinka” iz Sankt Petersburga sa dirigentom Vladimirom ^ernu{enkom, a fragmenti ovog dela bi}e izvedeni istog dana i na koncertu Hora “Glinka” u Sinagogi. To je bio i povod za razgovor sa Zoranom Muli}em. z Da li je ovo prvi put da se liturgija izvodi na romskom jeziku?

- Ja bih to nazvao drugi prvi put. Pre nekih petnaestak godina je izvedena liturgija na rom-

te da komponujete liturgiju na romskom jeziku?

- To je bila neka inicijalna kapisla, a ideja je do{la od jednog pravoslavnog sve{tenika iz [apca, koji je predlo`io da se komponuje liturgija na romskom jeziku. To je bilo pre nekih osam-devet godina, ja sam napisao tu muziku i prakti~no ovo }e sada biti prvi put da se kompletna liturgija izvodi na romskom. Zna~i, svi delovi litur-

Liturgija i u Rusiji z Kako je do{lo do saradwe sa Horom “Glinka”?

- To je isto bio sticaj okolnosti, upoznao sam slu~ajno gospodina Svetislava Ni}etina, koji je 25 godina po~asni ~lan uprave Hora „Glinka”. On je bio istaknuti privrednik, veliki zaqubqenik u muziku, bio je ~lan Upravnog odbora Mokraw~evih dana u Negotinu, i nekoliko puta je Hor “Glinka” pratio na turnejama.

Kada sam mu prilikom na{eg susreta pomenuo tu ideju, on je rekao da }e nas povezati. Upoznali smo se na Bemusu pre tri godine i tada je po~ela na{a saradwa. Naravno da je meni veliko zadovoqstvo saradwa sa takvim horom, i u ovom trenutku mo`da nisam ni svestan koliko je to sve zna~ajno, ali je meni, kao i ^ernu{enku, sada na prvom mestu da sve to protekne lepo i da iz svega toga proistekne muzika, koja }e biti u slavu Boga. Posle nastupa u Novom Sadu, “Glinka” }e pevati na zatvarawu Morkaw~evih dana, potom imaju koncerte u Ni{u i u Be~eju, a postoji ideja da se ova liturgija slede}e godine izvede i u Rusiji, u Sankt-Peterburgu, u tamo{wem najve}em sabornom hramu, koji prima 12.000 vernika. skom, kada je sa blagoslovom vladike ba~kog Irineja romski jezik u{ao kao slu`beni jezik u pravoslavno bogoslu`ewe. Po{to je kwi`evnik Trifun Dimi} sa blagoslovom vladike Irineja, preveo na romski Bibliju, kao i Slu`ebnik, u okviru kojeg je prevedena i liturgija svetog Jovana Zlatoustog. Pre petnaestak godina nekoliko puta je izvo|ena liturgija, gde su bili uvr{eni i tekstovi na romskom, i na srpskom i na crkvenoslovenskom. z Da li vas je to ranije izvo|ewe navelo da se odlu~i-

gije, sve molitve, sve jektenije, sve kompletno se peva na romskom jeziku. z Koliki je za vas bilo izazov pisawe muzike koja u potpunosti mora da bude u okviru kanona pravoslavnog pojawa, a trebalo bi i da donese neku novu dimenziju, neki specifi~an izraz vezan za romsku muziku?

- To je bio strahovito veliki izazov, sa jedne strane morate posti}i tu vertikalu prema visinama, prema Gospodu, a sa druge strane treba da se oseti neka

prepoznatqivost, neki element koji poti~e iz romske muzike. Zna~i mora da se oseti taj duhovni karakter muzike, a sa druge strane treba da se oseti i neki uticaj romske muzi~ke tradicije, jer ve}ina Roma koji `ive ovde u Vojvodini, su pravoslavne veroispovesti. I tu postoje odre|ene specifi~nosti na{e muzike koje sam poku{ao da provu~em kroz ovo delo, pre svega kroz te velike horske numere, koje peva ceo hor, a koliko sam u tome uspeo najboqe }e mo}i da se prosudi kada delo bude izvedeno. z Da li je bilo te{ko uskladiti i uklopiti te dve raznorodne muzi~ke tradicije?

- Ono {to je najva`nije - osnova pravoslavnog pojawa je osmoglasnik, ali i on sigurno pru`a neku slobodu, jer se ipak ne morate slepo dr`ati osmoglasnika – ako slu{ate gr~ko pojawe, slu{ate rusko ili srpsko pojawe, oni se razlikuju mada je wihova osnova osmoglasnik. Tako sam radio i ja radio, jer je za mene osnovno bilo da se oseti romska du{a i specifi~an izraz i mentalitet u muzici. z Za kompozitora je sigurno velika ~ast da wegovo delo premijerno izvodi izuzetan ansambl kao {to je hor “Glinka”. Kako ste vi do`iveli tu saradwu?

- Kao {to se sve u `ivotu de{ava, tako se dogodilo i ovo. U po~etku zaista nisam razmi{qao da to radim zbog nekog odre|enog ciqa, jednostavno je to bio sticaj okolnosti , kao {to je bio i sticaj okolosti kako je do{lo do saradwe sa horom “Glinka”. Jednostavno, tako se dogodilo. A kada sam prvi put bio u Petrovgradu, i kada smo po~eli da razgovaram o ideji da tu liturgiju izvodi hor „Glinka” koji je najboqi hor na svetu i vodi ga najve}i majstor na svetu za horsko dirigovawe Vladislav ^ernu{enko, kada smo malo analizirali tu muziku uz klavir, pevaju}i, ^ernu{enko mi je rekao „Zorane, mi ovo ne}emo da radimo ni zbog mene, ni zbog vas, mi radimo ovo u slavu Boga”. I stvarno je tako. Nikakvog drugog motiva nisam imao, po{to mislim da u ovom trenutku mi mo`emo da verujemo u ne{to, ili da ne verujemo, ali mislim da mora da postoji neka snaga, koja }e nas izvu}i iz ovoga ludila. E to mi je osnovno. Jer ako ne verujemo u ne{to, nema spasa na{im du{ama.

Borislav Hlo`an

NA „SMEDEREVSKOJ PESNI^KOJ JESENI”

Kazuko [irai{i dobitnica „Zlatnog kqu~a” Ovogodi{wi 41. me|unarodni festival “Smederevska pesni~ka jesen” bi}e odr`an od 18. do 22. oktobra, a najpresti`niju nagradu “Zlatni kqu~” dobila je japanska pesnikiwa Kazuko [irai{i. Nagrada za de~ju poeziju “Zlatni kqu~i}” pripala je Lazi Lazi}u, autoru vi{e kwiga

poezije i proze za decu. Nagradu “Zmaj Ogweni Vuk” dobio je Obren Risti} za pesni~ku kwigu “Venac tvorcu”.

“Smederevska pesni~ka jesen” po~e}e 18. oktobra otvarawem Sajma poezije u smederevskoj Narodnoj biblioteci.

(Tanjug)

FILMSKI FESTIVAL U TURSKOJ

Kusturica se povukao iz `irija Re`iser Emir Kusturica se povukao iz `irija filmskog festivala u Antaliji, po{to je bio izlo`en kritikama zbog svojih komentara vezanih za rat u Bosni i Hercegovini. Kusturica je na konferenciji za novinare u tom turskom odmarali{tu saop{tio da se povla~i zbog kritika koje su na wegov ra~un izrekli mediji i pojedini zvani~nici. Gradona~elnik Antalije Mustafa Akajdin rekao je da }e poku{ati da ubedi slav-

nog rediteqa da ponovo razmisli o toj odluci.

Turski mediji su tvrdili da je Kustirica u vi{e navrata umawivao broj poginulih qudi i odbacivao izve{taje o silovawima tokom rata u BiH, preneo je AP. Nije jasno kada je Kusturica to rekao, ali dnevnik “Milijet” je objavio da je re`iser odbacio te optu`be.

Turski re`iser i scenarista Semir Kapanoglu, dobitnik nagrade “Zlatni medved” na Ber-

linskom festivalu, prethodno je izjavio da je odlu~io da bojkotuje festival u Antaliji zbog toga {to je Kusturica ~lan `irija. Kapanoglu je podsetio da su me|unarodni sudovi definisali doga|aje u BiH kao genocid i zlo~in protiv ~ove~nosti i objasnio da ne kritikuje ni~ije etni~ko poreklo, niti uverewa, ali da odbija da se svrsta na istu stranu s nekim ko verbalno legalizuje takve zlo~ine.

(Tanjug)

Metamorfoza od filantropa do mizantropa Prva dramska premijera u jubilarnoj 150. sezoni Srpskog narodnog pozori{ta najavqena je za 20. oktobar, kada }e na sceni “Pera Dobrinovi}” biti izvedena predstava “Timon Atiwanin” Vilijama [ekspira u re`iji Gor~ina Stojanovi}a koji je i adaptirao komad. Naslovnu ulogu u ovoj [ekspirovoj tragediji igra Boris Isakovi}, a uz wega Nenad Pe}inar, Aleksandar \urica, Radoje ^upi}, Jugoslav Krajnov, Igor Pavlovi}, Aleksandar Gajin, Miroslav Fabri, Miodrag Petrovi}, Zoran Bogdanov, Du{an Jaki{i}, Predrag Mom~ilovi}, Dragomir Pe{i}, Milovan Filipovi}, Strahiwa Bojovi}, Nevena Nedi}, Milica Gruji~i} i drugi.

- Ovaj komad je vrlo jednostavan. Bavi se ~ovekom koji od filantropa postaje mizantrop obja{wava Gor~in Stojanovi} za na{ list. - U qudskom smislu, mi nosimo i jednu i drugu osobinu u sebi, prosto jer smo qudi, tako da je ta metamorfoza od nekoga ko je izraziti ~ovekoqubac, u nekoga ko je izraziti ~ovekomrzac, na~in na koji se to doga|a, ono {to je predmet na{eg interesa. A, naravno, jer ~ovek je dru{tveno bi}e, da se zbog toga vivisecira jedna dru{tvena situacija koju bismo mogli nazvati licemernom. Po{to mi `ivimo u vremenu op{teg licemerja, po{to je to veoma povezano sa mo}i, sa vla{}u, sa u`ivawima u tu|oj nevoqi, ili nano{ewem takvih nevoqa, onda je nekako bilo logi~no, meni je bilo logi~no, da radim taj komad, a ne, na primer, “Vesele `ene vindzorske”.

To je jedna stvar, ali za Gor~ina Stojanovi}a je mo`da najva`nije da je ovaj komad predlo-

`io SNP-u jo{ pre dve godine zato {to je Boris Isakovi} u Novom Sadu, i {to je on prosto idealan za ovu ulogu. Zato je bilo logi~no da se to radi u ovom teatru, no, Stojanovi} isti~e i da je va`no i to {to SNP ima ansambl.

- Na{a pozori{ta ve} odavno nemaju prave ansamble, a ovde postoji, i u wemu dovoqan broj razli~itih valera, farbi, gluma~kih mogu}nosti, opredeqewa, na~ina, fizionomija ako

ma ili mizantropima, Gor~in Stojanovi} ne `eli da otkriva i poru~uje da bi za to ipak trebalo do}i u pozori{te, i pro}i proces predstave pa zakqu~iti {ta je kraj, jer smatra da je svakom ~oveku mogu}e da kraj ne~ega odredi kao uspostavqawe novog poretka koji je neki red, ili kao apsolutno potonu}e u mizantropiju.

Ko je danas Timon Atiwanin, pitawe je koje ne zanima Gor~ina Stojanovi}a, jer, po wegovim re~ima, zadatak pozori{ta nije da ponavqa stvarnost i da nam saop{ti neku bombasti~nu misao time {to }e imenovati ko je on danas, jer ta vrsta aktuelizacije ne postoji.

- Timon Atiwanin je osoba koja postavqa temeqna eti~ka pitawa. To su pitawa koja ~ovek mora postavqati sebi ako ho}e i ako misli da ima pravo da se zove ~ovekom, a da nije zver. A zbog toga, opet, treba do}i u pozori{te, pa da vidite da li vas to doti~e i da li mo`ete to pitawe sebi da postavite upu}uje rediteq Stojanovi}.

On je tako|e i sceGor~in Stojanovi} Foto: B. Lu~i} nograf ove predstave, birao je i muziku, ali istiho}ete, koji mogu da pokriju taj ~e da }e uz wu biti zastupqena vrlo mu{ki komad, moram da kai `iva muzika koju izvode `em - navodi rediteq StojanoIrina Mitrovi} za klavirom vi} koji prvi put re`ira u ovom i gitarista Vlada Jankovi} pozori{tu, nakon tri poku{aja, koji je komponovao. Kostimopropala svojevremeno zbog ~egraf je Lana Cvijanovi}, a za stih smena uprava. scenski pokret je zadu`ena Kraj ove predstave, odnosno Ista Stepanov. da li je [ekspir ovaj svet preNata{a Pej~i} pustio pomenutim filantropi-

KWIGE KOV-a U KRAGUJEVCU I BEOGRADU

Sterija u poseti Joakimu Vuji}u U okviru manifestacije Joakim Fest u Kragujevcu, na pozori{noj sceni „Quba Tadi}“ ve~eras u 18 sati Kwi`evna Op{tina Vr{ac (KOV) predstavqa kwigu eseja poznatog rediteqa Bora Dra{kovi}a. Ova se kwiga pojavila u znamenitoj biblioteci „Nesanica“ vr{a~kog KOV-a i o woj }e govoriti osim urednika Petru Krdua, Dragana Bo{kovi}, Mirko Demi} i Slavko Milanovi}.

Ovom prilikom KOV prire|uje i blic izlo`bu dramskih tekstova, kao i kwiga o pozori{tu. Bi}e izlo`eno 17 kwiga

velikog Vr{~anina Jovana Sterije Popovi}a, kao i kwige E`ena Joneska, E`ena Labi{a, @an Ipolit Tiserana, Mir~ea Elijadea, Antologija kratkih i najkra}ih drama na svetu Jovana ]irilova, Leksikon moderne savremene drame koju je priredio @an-Pjer Sarazak, a prevela Mirjana Mio~inovi}, ali i kwige Save An|elkovi}a o Steriji i drame Dejana Tadi}a.

Kwiga „Ravnote`a“ Bore Dra{kovi}a bavi se problemima glume i re`ije, a ujedno govori o iskustvu ovog rediteqa koji je, putuju}i po svetu, upoznao

ne samo evropski scenski idiom nego i najstarije oblike pozori{ta.

Sutra je KOV u Beogradu gde u Narodnom pozori{tu predstavqa u 13 sati kwigu „Telo sawa“ Mirjane Zdravkovi}. U pitawu su izabrane kritike i eseji o umetnosti igre jedne od na{ih vode}ih kriti~ara baleta i teoreti~arke igre koja ove godine obele`ava 30-tu godinu svog kriti~arskog i istra`iva~kog rada u oblasti umetni~ke igre.

O kwizi govore dr Zoran T. Jovanovi}, kao i urednik KOV-a Petru Krdu.

NOVA SEZONA MALOG POZORI[TA „DU[KO RADOVI]”

Za po~etak „Ve{tice” Malo pozori{te “Du{ko Radovi}” po~elo je novu sezonu u zgradi u Abedarevoj a po~etkom slede}e godine privremeno se “seli” na Novi Beograd, u renovirani bioskop “Jugoslavija”.

Direktorka Malog pozori{ta “Du{ko Radovi}” Awa Su{a je na konferenciji za novinare na kojoj je najavila program u novoj sezoni, rekla je da preselewe u novi prostor smatraju izazovom jer su tamo skocentrisane osnovne i sredwe {kole, mnogo je mladih a oni su ciqna grupa kojoj se to pozori{te obra}a.

Gradski sekretar za kulturu Grada Beograda Ivana Av`ner kazala je da su radovi na rekonstrukciji bioskopa zavr{eni u planiranom roku, da je Skup{tina grada obezbedila 115 miliona dinara za te radove a da je po ranijem dogovoru ostalo jo{ da Gradska op{tina Novi Beograd uradi prilazno stepeni{te.

Preselewu “Radovi}a” u novi prostor prethodi}e nabavka opreme za pozori{te, svetlosne i audio opreme ~ija je vrednost oko 20 miliona dinara, koje }e,

kako je kazala Av`ner, obezbediti osniva~ pozori{ta, Skup{tina grada.

Prema re~ima Su{e, u protekloj sezoni, u kojoj je “Radovi}” proslavio 60-ro|endan odigrana je 261 predstava, od kojih je sedam

do`ivelo 50. izvo|ewe, a predstava “Skoro svako mo`e da padne (osim ^apqe!)” bli`i se 100.

“Igrali smo skoro svaki dan, realizovali smo deset novih produkcija od kojih je osam predstava postavqeno na Scenu za mladu publiku, jedna je predstava lutkarska a posledwa je namewena najmla|em uzrastu, bebama od sedam meseci”, kazala je Su{a.

Prva premijera u novoj sezoni bi}e 23. oktobra, na dan pozori{ta, predstava “Ve{tice” po tekstu Roalda Dala u adaptaciji Dejvida Vuda u re`iji Ane Tomovi}.

“Probe za “Ve{ticu” su po~ele, u predstavi u~estvuje 16 profesionalnih glumaca od kojih su dve glumice po prvi put anga`ovane u malom pozori{tu “Du{ko Radovi}”, An|elka Simi} i Olga Odanovi}, a pored profesionalnih glumaca u~estvuju i ~etiri de~aka”, kazala je Su{a.

Ona je najavila da }e “Radovi}” s predstavama “Bu|ewe prole}a” i “Kwiga lutawa” u novembru gostovati u Zagrebu u pozori{tu za mlade “Tre{wa” gde }e biti izvedene ~ak devet puta.

Do kraja godine o~ekuje se i realizacija regionalne koprodukcije lutkarske predstave “Pri~am ti pri~u” po tekstu hrvatske kwi`evnice Maje Rijavec u slovena~ko-srpskoj dramatizaciji i re`iji Tatjane Stankovi}.

(Tanjug)

c m y

FILMSKA PLANETA

DNEVNIK

STUDENTI FDU-a PO^ELI SNIMAWE GENERACIJSKOG FILMA

Omnibus „Oktobar” promena u Srbiji prave}i in`ivi u improvizovanoj ku}i Sedmoro re`isera na kraju tervjue na ulici, koji se provlakod grobqa i ima sposobnost studija na Fakultetu dramskih ~e kroz pri~e. Ima tu od poroda pri~a sa mrtvima. Kad dolaumetnosti (FDU) po~eli su simdi~ne drame, preko melodrame i ze da ih izbace iz ku}e, da se tu boli~no 5. oktobra u Beogradu horora, do komedije“, rekao je izgradi supermarket, ona trasnimawe omnibusa „Oktobar“, Glavoni}. `i pomo} mrtvog kriminalca za koji se nadaju da }e postati iz devedesetih“, rekao generacijski film. je Romanov. „Svi smo osamdeset i Studenti su istakli neko godi{te i do{li smo da je „Oktobar“ rezulna ideju da kroz neku vrstu tat iskqu~ivo wihovih mozai~ne sturkture prednapora i ideja, a da su stavimo na{ generacijski supervizori projekta stav. To }e biti neka vrre`iseri, profesor sta generacijskog filma“, FDU-a Slobodan [ijan rekao je jedan od wih Ogi asistent Stefan Arwen Isailovi} na konfesenijevi}. renciji za novinare.

Sedam pri~a sme{tenih Kako je re~eno, sniu jedan dan, na desetu godimawe bi trebalo da tra{wicu petooktobarskih je do novembra, jo{ se promena, snimi}e u prone zna na~in distribudukciji FDU-a i uz podrcije filma, ali se we{ku Ministarstvo kultugova premijera mo`e re Srbije, re`iseri i u veo~ekivati u prvoj polo}ini slu~ajeva scenaristi vini idu}e godine.

Dane Komqen, jedan od re`isera „Oktobra” Isailovi}, Dane Komqen, Po{to se „Oktobar“ Damir Romanov, Senka DomanoTako Komqenov film prati snima kao niskobuxetni film, vi}, Ogwen Glavoni}, Milica `enu u ranim tridesetim gosvi anga`ovani na wemu rade Tomovi} i Ivan Pecikoza. dinama, koja se posle desetak bez honorara. U omnibusu }e „Filmovi u omnibusu se dosta godina provedenih u Kanadi, glumiti Maja Pej~i}, Jaroslav razlikuju `anrovski i tematbankrota i nervnog sloma, vraLam~ak, Jelena Ili}, Hristiski. Nit je da se de{avaju 5. ok}a u Beograd da po~ne sve iz pona Popovi}, Nevena Risti}, tobra u Beogradu, i da dokumen~etka.

Miodrag Krstovi}, Milica tarna ekipa snima film o de„Moja pri~a je o maloj devojGruji~i}, Nikola Rako~evi}, setogodi{wici demokratskih ~ici koja sa ocem grobarom An|ela Kosi} i drugi.

PREMIJERA FILMA DRAGANA BJELOGRLI]A

„Montevideo, bog te video” u decembru Premijera prvog dela filma „Montevideo, bog te video“, koji govori o istorijskom uspehu jugoslovenske fudbalske reprezentacije na prvom Svetskom prvenstvu u Montevideu 1930. godine, planirana je za decembar, izjavio je re`iser Dragan Bjelogrli}.

U drugom delu, ~ije je snimawe u toku, bi}e prikazano dvonedeqno putovawe fudbalera na brodu „Florida“ do Urugvaja, kazao je Bjelogrli}.

Za snimawe scena tog putovawa izgra|en je brod povr{ine od oko 1.000 metara kvadratnih, koji je postavqen na

Scena iz filma „Montevideo, bog te video”

On je novinarima na snimawu filma u Barandi rekao da }e u prvom delu filma publika mo}i da vidi pri~e o `ivotima mladih fudbalera, wihovim qubavima, prijateqstvima, brojnim isku{ewima i borbi za odlazak na Svetsko prvenstvo u Urugvaj, kao i da se upozna sa `ivotom u Beogradu 30-ih godina pro{log veka.

wivi u blizini banatskog sela Baranda.

Prema Bjelogrli}evim re~ima, brodske scene uvek se snimaju studijski, ~ak i u velikim svetskim produkcijama, a „Montevideo“ je prvi doma}i film ~ija se radwa de{ava na brodu. „Krajem godine, planirano je da gluma~ka ekipa otputuje u Montevideo, gde }e biti snimqene scene utakmica“, dodao je on.

Glavne uloge fudbalera, koji su bili zvezde doma}eg fudbala i idoli narodnih masa, tuma~i nova generacija mladih glumaca.

Da bi se spremili za uloge, glumci su aktivno trenirali fudbal vi{e od godinu dana, rekao je mladi glumac Milo{ Bikovi}, koga publika pamti po ulogama u serijama „Bela la|a“ i „Sti`u dolari“.

Bikovi} tuma~i lik proslavqenog fudbalera Aleksandra Tirnani}a i, prema wegovim re~ima, to je mladi} sa ^ubure, koji je `iveo u siroma{tvu i nikada nije bio u prilici da putuje, a onda se o|ednom na{ao na brodu, „gde se sreo sa svetom i luksuzom“.

Jednu od uloga u drugom delu filma igra gr~ki glumac Efstratios Tzortzoglou, koji je pohvalio mladu gluma~ku ekipu i doma}u produkciju.

U ovom prvom re`iserskom poduhvatu glumca Dragana Bjelogrli}a uloge tuma~e i Vojin ]etkovi}, Nikola \uri~ko, Sergej Trifunovi}, Sr|an Todorovi}, Milutin Karaxi}, kao i mnogi drugi proslavqeni glumci. Scenario za film, kao i za televizijsku seriju o Montevideu, ~ije su epizode snimqene, inspirisan je istoimenom knigom, koju je napisao novinar Vladimir Stankovi}.

Oba filma i serija rade se u produkciji ku}e „Intermedia Network“.

ponedeqak11.oktobar2010.

23

U SELEKCIJI „BALKAN FONDA”

Projekat „Varvari” Filmski projekat „Varvari“ producenta Milana Stojanovi}a i scenariste i rediteqa Ivana Iki}a uvr{ten je u selekciju filmskih projekata „Balkan Fund 2010“ u okviru me|unarodnog filmskog festivala u Solunu. Prema re~ima Stojanovi}a, „Varvari“ je jedini filmski projekat iz Srbije koji je u{ao u konkurenciju „Balkan fonda“, a izabran je me|u vi{e od 70 filmova iz isto~ne Evrope.

Od 4. do 7. decembra autori tog filmskog projekta koji govori o odrastawu u srpskoj provinciji, tragediji detiwstva u dru{tvu razorenog sistema vrednosti gde metastaziraju korupcija, licemerje, mo} politike i sumwivo ste~enog kapitala, prisustvova}e radionicama i zvani~nom izboru u Solunu. Na wima }e predstaviti projekat `iriju i takmi~iti se za jednu od tri nov~ane nagrade za razvoj projekta.

U filmu „Varvari“ kroz tragi~ni melodramski zaplet - romansa izme|u dvoje sedamnaestogodi{waka reflektuju se problemi odrastawa unutar malogra|anske sredine prepune predrasuda, zavisti i nacionalizma. Izme|u dve utakmice lokalnog fudbalsko tima vi{e ni{ta ne}e biti isto, a glavni junaci poku{aju da preuzmu odgovornost za svoju sudbinu, potisnuto nasiqe u wima eskalira u jednu sveop{tu destrukciju na ulicama Beograda.

Projekat je podr`ao Filmski centar Srbije na konkursu za razvoj scenarija 2010, a prijavqen je i na konkurs za stimulisawe produkcije dugometra`nih igranih filmova Sekretarijata za kulturu grada Beograda.

Snimawe filma ‘’Varvari’’ zakazano je za decembar 2011.

(Tanjug)

GLUMA^KI SINDIKATI PROTIV PITERA YEKSONA

Bunt u Sredwoj zemqi Nakon {to je nekoliko sindikata glumaca {irom sveta pozvalo na bojkot najnovijeg filma iz sage o „hobitima“, londonski list „Tajms“ je odlu~io da se pozabavi tom temom u ~lanku pod {aqivim naslovom „Bunt u Sredwoj zemqi“.

Izve{tavaju}i iz „Sredwe zemqe“, Tajms je u nekoliko navrata pisao da se hobiti bune zbog plata i neadekvatnih uslova rada. „Hobiti“ su, naravno, likovi iz kwiga J.R.R. Tolkina, autora „Gospodara prstenova“, a „Sredwa zemqa“ je Novi Zeland, gde je filmska trilogija snimqena i gde bi sada trebalo da se snima i film „Hobit“, prema kratkom romanu koji je prethodio „Gospodaru prstenova“.

Rediteq Piter Xekson, koji je za „Gospodara“ dobio tri Oskara zapretio je, me|utim, da }e „Hobita“ snimati na drugoj lokaciji, ukoliko gluma~ki sindikati na Novom Zelandu budu insistirali na novim ugovorima.

Ugovori koje su producenti filma ponudili novozelandskim glumcima ne obezbe|ju ni minimalne uslove rada, nikakvu

Piter Yekson

kompenzaciju u slu~aju odlagawa ili otkazivawa snimawa, niti prihode vezane za budu}a prikazivawa filma.

U znak solidarnosti, sindikati {irom sveta pozvali su svoje ~lanove da podr`e kolege na Novom Zelandu i ne u~estvuju u novom filmu.

U spor se, u me|uvremenu, ume{ao i novozelandski premijer Xon Kej koji je izjavio da sindikati ne bi trebalo da ucewuju

producente, da ne bi do{lo do prebacivawa snimawa u inostranstvo. „Tajms“ je naveo da su u celoj toj zbrci neki videli {ansu za sebe.

U slu~aju da producenti odlu~e da „Hobit“ snime van Novog Zelanda, nekoliko zemaqa je ve} spremno da ponudi novu lokaciju, poput [kotske, Irske, Australije i nekih zemaqa isto~ne Evrope.

(Tanjug)

„Spajdermen” 2012.

Oskarovac Filip Simor Hofman pregovara o ulozi u novom filmu o Spajdermenu. Hofman bi trebalo da igra negativca Venoma, alter ega jednog od kolega Pitera Parkera u fiktivnom listu „Dejli bagl“. Venoma je u „Spajdermenu 3“ igrao Tofer Grejs.

I Ema Stoun }e igrati u ~etvrtom filmu o ~oveku-pauku Spajdermenu , objavio je nedavno dnevnik „Varajeti“. Naslovnu ulo-

gu u filmu koji za sada nema naslov, tuma~i}e Endru Garfild. Emi Stoun je pripala rola Gven Stejsi, prve Spajdermenove qubavi. Ema Stoun (21) igrala je u filmovima „Ekstralo{„, „Zombilend“ i „EasyA“.

Snimawe novog „Spajdermena“ po~e}e u decembru, a film bi u bioskope trebalo da stigne 3. jula 2012. u 3D formatu. Re`iser filma je Mark Veb.

Novi film Melani Grifit Ameri~ka glumica Melani Grifit, najpoznatija po filmu „Zaposlena devojka“, prikqu~ila se ekipi filma „The Grief Tourist“. U toj mra~noj drami igraju i Majkl Kadlic i Brajan Krenston,

EVROPSKI FILMSKI FOND – PODSTICAJ PRODUKCIJI I DISTRIBUCIJI

Podr{ka filmu „Krugovi” Evropski filmski fond „Eurima`“ odlu~io je da podr`i snimawe 14 igranih filmova evropske koprodukcije, me|u kojima je i ostvarewe „Krugovi“ srpskog rediteqa Srdana Golubovi}a, saop{teno je iz „Eurima`a“. Na sastanku Menaxerskog odbora „Eurima`a“ u Visbiju odlu~eno je da se u snimawe 14 novih ostvarewa evropske kinematografije ulo`i ukupno 4.850.000 evra.

Me|u odabranim filmovima je i igrani film za decu „The Little Gypsy Witth“ hrvatskog rediteqa Tomislava Zaje, ra|en u koprodukciji Hrvatske, Austrije i Makedonije, zatim ostvarewa rediteqa iz Turske, Nema~ke, Italije, ^e-

{ke, Belgije, [vedske, Francuske, [panije.

Novi filmski projekat rediteqa i scenariste Golubovi}a, u koprodukciji Srbije, Slovenije i Nema~ke, predstavqen je u maju pred svetskim producentima na scenaristi~kim sesijama programa „Ateqe“ 63. Kanskog festivala i time se na{ao me|u 15 odabranih ostvarewa za ovogodi{we predstavqawe dela u nastanku. „Eurima`“ }e pomo}i i distribuciju 19 ostvarewa, ~ije je snimawe ovaj fond prethodno finansijski pomogao. Me|u tim ostvarewima, nalazi se i film „Besa“ Sr|ana Karanovi}a koji }e distribuirati makedonska ku}a „Manakifilm“, dok se me|u distributerima nalaze i tri

srpske distributerske ku}e „Sinears“, „MegaKom film“ i „Orion invest film“. Podr{ku evropskog fonda za distribuciju dobili su i srpski filmovi „@ivot i smrt porno bande“ Mladena \or|evi}a (distributer: „Art servis“ iz BiH) i „@ena sa slomqenim nosem“ Sr|ana Koqevi}a (distributer: „Oskar film“ iz BiH), ~ije snimawe nije potpomognuto od strane „Eurima`a“. „Eurima`“ je fond Saveta Evrope za podr{ku snimawu, distribuciji i promociji dela evropske kinematografije, osnovan 1988. godine, a od tada je podr`ao 1.334 koprodukcije sa vi{e od 400 miliona evra.

(Tanjug)

Yulijani Mur nagrada u Rimu Ameri~ka glumica Xulijana Mur dobi}e nagradu na filmskom festivalu u Rimu koji }e po~eti 28. oktobra. Me|u gostima festivala koji }e trajati do 5. novembra bi}e Kira Najtli, Eva Mendes, Aron Ekhart, Xon Landis i Fani Ardan. Organizatori smotre saop{tili su da }e Kira Najtli i Eva Mendes predstaviti svoj novi film „Last Night“ u kojem igra i Sem Vordington. Ekhart }e promovisati ostvarewe „Rabbit Hole“ o bra~nom paru koji oplakuje sina.

re`iser je Suri Kri{nama, a autor scenarija je Frenk Xon Hjuz. To je pri~a o ~oveku opsednutom serijskim ubicama koji odlu~uje da imitira wihovo pona{awe kako bi im u{ao u trag. „The Grief Tourist“ u ameri~ke bioskope sti`e idu}e godine.

24

SVET

ponedeqak11.oktobar2010.

DNEVNIK

Ahmadineyad zahvalio papi i pozvao na saradwu

Po`ar na trajektu u Balti~kom moru

VATIKAN: Predsednik Ira`aj pisma, prenela je agenicja na kule Svetskog trgovinskog na Mahmud Ahmadinexad poslao AP. centra u Wujorku. Xons je na kraje papi Benediktu XVI pismo u Na vebsajtu iranskog predsedju odustao od toga. kojem mu zahvaquje {to se protini{tva objavqeno da je AhmediU pismu se "sekularizam, zavio planu ameri~kog pastora da ne`ad zahvalio papi zbog "osude padni ekstremisti~ki humanizam spali Kuran i poi sve ve}a tendenzvao na saradwu cija ~oveka ka maSekularizam, zapadni ekstremisti~ki protiv sekulariterijalnom `ivohumanizam i sve ve}a tendencija ~oveka ka zma, saop{tili su tu" krive za "proVatikan i iransko padawe qudskog materijalnom `ivotu krivi za propadawe predsedni{tvo. dru{tva", objavqequdskog dru{tva (Mahmud Ahmadineyad) Vatikan je saopno je na iranskom {tio da je papa privebsajtu. "Bliska mio pismo u sredu tokom kratkog nesmotrenog poteza crkve u Flosaradwa i interakcija bo`ansastanka sa jednim od iranskih ridi". Papa i jo{ nekoliko hriskih religija u zaustavqawu tapotpredsednika na kraju papinog {}anskih vo|a pozvali su pastokvih destruktivnih poteza je apredovnog nedeqnog prijema gosira Terija Xonsa da razmotri svoj solutna neophodnost", navedeno tju. Portparol Vatikana Fedeplan da spali Kuran 11. septemje u pismu. riko Lombardi nije otkrio sadrbra, na dan teroristi~kog napada (Tanjug)

VESTI

BERLIN: Po`ar na trajketu u Balti~kom moru, na kome se pre dva dana dogodila eksplozija u kojoj je te`e povre|eno troje, a lak{e 26 qudi, i daqe gori, ali izgleda da jewava, izjavili su ju~e nema~ki zvani~nici.

Vatrogasci su ~itave no}i prskali trajekt vodom kako bi se spre~ilo wegovo raspadawe i izlivawe oko 170 tona goriva u Balti~ko more blizu obale Danske, prenela je agencija AP. Na trajektu je u trenutku nesre}e bilo 249 qudi, koje je

{est brodova prevezlo na sigurno, a troje te`e povre|enih preba~eni su u bolnice helikopterom.

PO^IWE PETODNEVNA POSETA NEMA^KOG PREDSEDNIKA RUSIJI

EKOLO[KA KATASTROFA U MA\ARSKOJ

Zaustavqeno pucawe brane s otrovnim muqem

Izbori u Be~u BE^: U glavnom gradu Austrije ju~e su odr`ani pokrajinski i op{tinski izbori, koji mogu doneti, po prvi put nakon 16 godina, promenu na politi~kom novou.

Be~ je pokrajina i grad, tako da je na pokrajinskom nivou oko 1,14 miliona glasa~a i~e biralo novu vlast. Prvi put bilo je mogu}e glasati i putem glasa~kog listi}a za glasawe putem po{te.

Prema posledwim ispitivawem javnog mwewa, vladaju}a Socijaldemokratska partija Austrije (SPO) mora da strahuje za zadr`avawe apsolutne ve}ine u skup{tini koja broji 100 poslanika. Ukoliko SPO izgubi apsolutnu ve}inu, bi}e prinu|ena da posle dugog vremena vladu formira sa jednim koalicionim partnerom.Stranke su ovaj put u bira~ima srpskog porekla prepoznali neiskori{}eni potencijal, pa je oko wih vladala predizborna borba. Kada je re~ o op{tinskim izborima, na wima pravo glasa ima oko 1,25 miliona qudi, jer na wima pravo glasa ima i oko 108.000 gra|ana iz ostalih zemaqa EU. (Tanjug)

Glas za mir u Kirgistanu O[: U Kirgistanu su ju~e odr`ani parlamentarni izbori na kojima se kandidovalo 29 stranaka, od kojih desetak imaju {anse da u|u u skup{tinu, ali, prema procenama, nijedna od wih ne}e osvojiti mnogo vi{e od 15 odsto glasova, {to zna~i da }e koaliciona vlada biti neminovna. Ovi izbori odr`ani su posle te{ke godine obele`ene politi~kim turbulencijama i etni~kim nasiqem na jugu zemqe i zato se smatraju istorijskim. O~ekuje se da ozna~e po~etak parlamentarnog sistema upravqawa dr`avom, za razliku od autoritarnog modela predsednika Kurmanbeka Bakijeva, koji je zba~en s vlasti u aprilu u uli~nim demonstracijama. Prema novom sistemu, parlament }e birati premijera i igra}e kqu~nu ulogu u formirawu vlade.

(Tanjug)

BUDIMPE[TA: Portparol Dr`avne uprave za odbranu od katastrofa Tibor Dob{on izjavio je ju~e da je zaustavqeno pucawe severnog dela brane na rezervoaru toksi~nog muqa fabrike aluminijuma u Ajki, na zapadu Ma|arske. Prema wegovim re~ima, tokom no}i nastavqena je popravka 10 kaseta u rezervoaru fabrike MAL, zbog ~ega je ju~e deo obli`weg Kolontara morao da bude iseqen, a nova pucawa nisu registrovana. Istovremeno je

nastavqena izgradwa druge zemqane brane, koja bi trebalo da za{titi Kolontar od eventualnog novog izlivawa crvenkastog toksi~nog muqa.

Dob{on je ukazao da radnicima ide naruku lepo vreme i da radovi teku po planu. U subotu je iz najugro`enijeg dela Kolontara iseqeno 1.000 qudi i svi su sme{teni u Ajku. Ve}ina je no} provela u sportskoj hali, a ostali po ku}ama kod prijateqa i poznanika. Svoje domove sponatno

su po~eli da napu{taju i `iteqi Deve~era. Oko 500 qudi je oti{lo iz mesta, dok ih je vi{e od 5.000 ostalo u nadi da se katastrofa ne}e ponoviti.

U reku Marcal je prestalo sipawe gipsa i sir}etne kiseline, po{to je PH vrednost wene vode dostigla prihvatqivih osam podeoka, s po~etnih 13,5. Time je, kako tvrde stru~waci, prestala opasnost i od daqeg zaga|ewa Rabe i Dunava.

(Tanjug)

OBELE@AVAWE 65-GODI[WICE VLADAJU]E RADNI^KE PARTIJE

Otac i sin zajedno pozdravili vojnu paradu PJONGJANG: Severnokorejska dr`avna televizija ju~e je u`ivo prenosila slike lidera Kim Xong-ila i prvi put wegovog najmla|eg sina i najverovatnijeg naslednika na ~elu dr`ave Kim Xong-una, koji su zajedno prisustvovali velikoj vojnoj paradi u Pjongjangu.

Vojna parada je uprili~ena povodom obele`avawa 65. godi{wice osnivawa vladaju}e Radni~ke partije. Kim Xong-un, odeven u tamno plavo civilno odelo, sedeo je pored oca na tribini na trgu Kim Il-sung, posmatraju}i rakete, tenkove i drugu vojnu opremu. Na raketama je bio ispisan slogan severnokorejske narodne armije: Porazi ameri~ku vojsku.

Trg na kome se odr`ava parada ukra{en je transparentima i zastavama, obi~ni gra|ani ma{u plasti~nim buketima, a ispred wih mar{ira 20.000 vojnika, javio je britanski BBC. Severno-

Nema~ki zvani~nici sumwaju da je uzrok eksplozije tehni~ke prirode, naveo je AP. Istraga je u toku, ali sve ukazuje na to da je uzrok bio tehni~ki problem", izjavio je portparol policije u nema~koj pokrajini [lezvig-Hol{tajn [tefan Jung. Trajekt "Lisko Glorija", dug oko 200 metara, plovio je pod litvanskom zastavom, od glavnog grada [lezvigHol{tajna Kila ka Klajpedi u Litvaniji. Eksplozija se desila oko pono}i blizu nema~kog ostrva Ferman.

(Tanjug)

Modernizacija partnerskih odnosa BERLIN: Nema~ki predsednik Kristijan Vulf (51) odlazi danas u petodnevnu posetu Rusiji, gde }e, prema najavama iz Berlina, razgovarati sa predsednikom Dmitrijem Medvedovim, premijerom Vladimirom Putinom, predstavnicima civilnog dru{tva, a pored Moskve obi}i }e Sankt Peterburg, Uqanovsk i grad - pobratim Tver u centralnoj Rusiji.

Vulf }e, posle pokojnog nema~kog predsednika Johanesa Raua koji je bio u Moskvi 2002. godine, biti prvi {ef nema~ke dr`ave koji }e, posle osam godina pauze, posetiti Rusiju. Ova poseta je planirana jo{ u vreme Vulfovog prethodnika Horsta Kelera, koji je letos podneo ostavku.

Vulf u Moskvu putuje sa suprugom i 16-~lanom privrednom delegacijom, a poseta }e biti pod motom-modernizacija partnerskih odnosa sa Rusijom. Novi i najmla|i predsednik u istoriji Nema~ke `eli da se, kako se ka`e u predsedni~kim krugovima, zalo`i, izme|u ostalog, za boqu me|udr`avnu saradwu u oblasti prava. Vulf je izjavio da se raduje {to }e poseti-

ti Rusiju. ''Bio sam svedok velike gostoqubivosti gra|ana Rusije'', rekao je Vulf ruskim medijima pred posetu Moskvi, naglasiv{i da on ima puno prijateqa u Tveru, koji je grad - pobratim wegovog rodnog grada Osnabrika. ''Izme|u Nemaca i Rusa postoji jedno veliko duhovno zajedni{tvo-u literaturi, u muzici....to je, jednostavno, jedno me|usobno po{tovawe...'', rekao je nema~ki predsednik. Ukazuju}i na pru`enu ''rusku ruku'' pomirewa, Vulf je rekao da on `eli kao najmla|i {ef nema~ke dr`ave, ro|en posle Drugog svetskog rata, da ka`e da Nemci nikada ne}e zaboraviti koju odgovornost nose i za{to imaju zahvalnost prema Rusiji.

Vulf je rekao da namerava da radi na unapre|ewu bilateralnih odnosa. ''Postoji `eqa da da se nema~ko-ruski, ali i odnosi Evropske unije i Rusije pro{ire'', rekao je predsednik Nema~ke, ocenivsis da }e o~ito mnoge teme biti na dnevnom redu. ''Na obe strane postoji velika spremnost da se bilateralni odnosi daqe unapre|uju'', rekao je Vulf.

(Tanjug)

Izvla~ewe rudara po~iwe u sredu korejski zvani~nici ka`u da }e ovo biti najve}a proslava u istoriji zemqe, a na wu su pozvani i strani novinari. [ezdesetosmogodi{wi lider, odeven u maslinasto zeleno odelo koje uvek nosi u takvim prilikama, gledao je paradu i mahao publici vi{e od sat vremena, ali je bilo uo~qivo da hramqe i da je morao da se pridr`ava.Veruje se da je Kim Xong-il bolestan i da je pre dve godine imao mo`dani udar. Kim Xong-un prvi put se pojavio u javnosti pro{le sedmice kada je imenovan za gene-

rala i zamenika predsednika Centralne vojne komisije vladaju}e Radni~ke partije. To potvr|uje spekulacije posmatra~aa da je upravo Kim Xong-un izabran da nasledi bolesnog oca na ~elu autoritarnog re`ima siroma{ne Severne Koreje. Kim Xong-il je postao lider Severne Koreje 1997, posle smrti svog oca Kim Il-sunga, ali titula predsednika je "ve~no" dodeqena Kim Ilsungu.O Kim Xong-unu se ne zna mnogo, pa ~ak ni koje godine je ta~no ro|en, ali veruje se da ima oko 27 godina.

(Tanjug)

RUDNIK SAN HOSE: Ministar rudarstva ^ilea Lorans Golborn izjavio je da bi u sredu moglo da po~ne izvla~ewe na povr{inu 33 rudara koji su, zbog uru{avawa okna, vi{e od dva meseca zarobqeni u rudniku bakra i zlata, na dubini od 625 metara.

Izvla~ewe rudara }e, prema wegovim re~ima, po~eti tek kad se metalnim cevima osigura mawe od 96 metara probu{enog otvora, da ne bi do{lo do novog uru{avawa prilikom akcije. Preostali deo otvora kroz koji }e i}i specijalna kapsula prolazi kroz

~vrstu stenu tako da spasioci smatraju da tu nema opasnosti od uru{avawa.

Ministar Golborn je rekao da je sreda kao datum po~etka operacije izvla~ewa rudara utvr|ena nakon {to je iskopani otvor u subotu pregledan video kamerom.

Spasioci su ju~e zavr{ili bu{ewe 625 metara dubokog otvora kroz koji treba da budu izvu~eni rudari. To je bio veliki uspeh koji su proslavili zatrpani rudari a i wihove porodice i spasioci na povr{ini.

(Tanjug)

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI PAPA BENEDIKT XVI

Papa Benedikt XVI otvorio je ju~e samit biskupa s Bliskog istoka, na kojem }e biti re~i i o budu}nosti hri{}anstva u tom regionu i pozvao na "mir, pravednost i harmoniju" me|u pripadnicima razli~itih religija. Poglavar Rimokatoli~ke crkve tako|e je istakao da hri{}ani na Bliskom istoku, odakle je hri{}anstvo i poteklo, imaju pravo da `ive u svojim domovinama.

SVETLANA MEDVEDEVA Supruge predsednika Poqske i Rusije Ana Komorovski i Svetlana Medvedeva i ~lanovi porodica nastradalih u avionskoj nesre}i u Smolensku, u Rusiji, u kojoj je, pre ta~no {est meseci, poginuo poqski predsednik Leh Ka~iwski sa 95 saputnika, odali su ju~e u tom mestu po{tu `rtvama. „Zajedni~ka `alost i se}awe na tragediju koja se ovde dogodila su nas ujedinili�, rekla je Medvedeva

BURHANUDIN RABANI Biv{i predsednik Avganistana Burhanudin Rabani izabran je ju~e za predsednika saveta koji ima zadatak da po~ne mirovne pregovore sa talibanskim pobuwenicima, naveo je neimenovani zvani~ni izvor. Rabani je za vreme sovjetske okupacije Avganistana 80-ih godina bio lider mo}ne muxahedinske partije. Predsednik Avganistana je postao 90-ih godina.

Potresna pri~a o vernosti pasa TOKIO, KRAKOV: Narodna izreka "veran kao pas", koja se potvr|uje svakoga dana, ima "monumentalnu" potvrdu na dva kraja sveta - u Japanu i u Poqskoj - gde postoje spomenici psima. Tokio pamti psa Ha}iko, a Krakov svog Xoka. Oba psa su primer odanosti prema ~oveku, ~ije spomenike obilaze milioni turista.

Ha}iko je bio pas japanske rase akita. Wegov vlasnik Hidesaburo Ueno, profesor na Poqoprivredniom fakultetu Tokijskog univerziteta, doneo ga je u Tokio 1924. Pas je profesora svakog jutra pratio do `elezni~ke stanice [ibuja i tu ga do~ekivao kada se vra}ao s posla. Tako je bilo sve dok profesor jednog dana 1925. nije umro na poslu. Ha}iko je nastavio da svakoga dana uporno ~eka profesora na stanici [ibuja.

Narednih 10 godina ~ekao je svog vlasnika, uvek na istom mestu i u isto vreme. Prolaznici su ga hranili, roditeqi i nastavnici u~ili decu o vernosti na wegovom primeru. Bio je nacionalna senzacija. Jedan student pokojnog profesora, podstaknut ovim primerom pse}e vernosti, uradio je kapitalno delo za Japan popis svih ~istokrvnih akita pasa u Japanu kojima je pretilo izumirawe.

Spomenik na stanici [ibuja

Ha}iko je umro 8. aprila 1935, precizno je zabele`eno u analima Tokija. Na|en je na [ibuja stanici. Ispostavilo se da je imao bakterijsku infekciju. Wegove ostatke su preparirali i danas se nalaze u Muzeju nauke. Jo{ za Ha}ikovog `ivota, qudi su mu podigli spomenik od bronze. Statua je sve~ano otkrivena 1934. na stanici [ibuja i Ha}iko je prisustvovao tom doga|aju.

I danas svakoga dana "bronzani Ha}iko" je zaki}en cve}em, a na tom mestu se u aprilu oku-

pqaju qubiteqa pasa da mu odaju po~ast . O Ha}iku su snimqeni filmovi i napisane mnoge kwige. Wegova pri~a je, pored ostalog, bila inspiracija za film "Ha}iko: pri~a o psu" u kome glavnu ulogu igra Ri~ard Gir. Daleko od Zemqe izlaze}eg sunca, u Poqskoj, na starom kontinentu, u Krakovu, podignut je spomenik psu Xoku, koji se nalazi na keju kraj Visle. Spomenik Xoku, nazvan "Najverniji od najvernijih", posve}en je istinitoj `ivotiwi i pri~i o pse}oj vernosti. Nalazi se na mestu gde je Xok, ina~e pas me{anac, verno ~ekao svog preminulog vlasnika vi{e od godine dana, u periodu 1990-1991. Nedaleko od mesta gde je spomenik, nalazi se kru`ni tok na kome je Xokov vlasnik do`iveo infarkt u kolima.

Xok je, tako|e, bio u kolima. Vlasnik je umro na putu ka bolnici, a Xok je ostao da ~eka. ^ekao je i tugovao. Qudi su ga hranili, ~ak su mu napravili i ku}icu, a on je ~ekao.

Ipak je jednog dana po{ao za staricom koja ga je svakodnevno najvi{e milovala i bio joj je dru{tvo kratko vreme dok nije umrla. Potom je sme{ten u prihvatili{te za pse, odakle je ve} sutradan pobegao i istog dana nastradao pod to~kovima voza.

(Tanjug)

BALKAN

c m y

DNEVNIK

PREVOZNICI IZ REPUBLIKE SRPSKE BLOKIRALI CARINARNICE

Tra`e ukidawe licenci ministarstva BiH

BAWALUKA: Autoprevoznici iz Republike Srpske ve} tre}i dan protestuju zbog novog na~ina izdavawa licenci za me|unarodni transport, pa je i ju-

~e blokirano vi{e carinskih terminala na grani~nim prelazima.

Zbog protesta prevoznika, blokirani su carinski terminali na grani~nim prelazima [amac, Ra~a, Pavlovi}a most, Karakaj, Deleu{a i Klobuk, dok

Izbori u Sloveniji QUBQANA: U Sloveniji su ju~e odr`ani izbori za lokalne vlasti i gradona~elnike u 208 op{tina i gradova. U predizbornoj kampawi dominirala su lokalna pitawa, a rezultati glasawa trebalo bi da budu test snage za levi~arsku koaliciju premijera Boruta Pahora, nasuprot desnog centra wegovog prethodnika Janeza Jan{e.

Nijedan od wih, me|utim, ne u`iva {iroku podr{ku, a o~ekuje se da }e nezavisni kandidati dobiti dosta glasova, navodi agencija AP. Ovo su bili peti lokalni izbori od sticawa nezavisnosti 1991, podsetila je slovena~ka agencija STA. Na izborima je samo za gradona~elnike u~estvovalo 774 kandidata, dok se na listama za ~lanove op{tinskih ve}a na{lo 26.000 kandidata. Od dva miliona stanovnika slovenije, pravo glasa ima 1.682.000 bira~a.

(Tanjug)

promet putni~kih vozila i autobusa na svim grani~nim prelazima ju~e je protekao bez zadr`avawa, saop{teno je iz Auto moto saveza.

Autoprevoznici iz Republike Srpske ve} tre}i dan protestvuju zbog novog na~ina izdavawa licenci za me|unarodni transport, a od subote pod blokadom dr`e carinske terminale u Gradi{ki, Brodu i Domajevcu kod [amca, kao i grani~nih

Gr~ki socijalisti i daqe najpopularniji ATINA: Od pro{log meseca zabele`en je mali pad podr{ke vladaju}oj Socijalisti~koj partiji Gr~ke, ali ona i daqe ima znatnu prednost na glavnom opozicionom Konzervativnom partijom, uprkos strogim merama {tedwe koje je vlada morala da uvede da bi se izborila protiv ekonomske krize, pokazalo je istra`ivawe koje je ju~e objavqeno. Kada bi izbori bili sada odr`ani, socijalisti bi dobili 42,5 odsto glasova, a konzervativci 28 odsto, rezultati su istra`ivawa sprovedenog za dnevni list "Katimerini", preneo je Rojters.

Istra`ivawe je pokazalo mali pad podr{ke vladaju}oj partiji, od 1,5 odsto u odnosu na pro{li mesec, a popularnost premijera Jorgosa Papandreua opala je za tri odsto, na 47 odsto. Gr~ka vla-

Neutro{ene vakcine protiv novog gripa bi}e uni{tene Ministarstvo zdravqa Crne Gore je u jesen 2009. godine nabavilo ve}u koli~inu protiv gripa H1N1, ali je ostalo oko 130.000 neutro{enih vakcina.

Vakcinu protiv novog, takozvanog meksi~kog gripa, krajem pro{le godine primilo je svega nekoliko hiqada stanovnika Crne Gore.

Neslagawe oko himne predugo traje SARAJEVO: Predsednik Crne Gore Filip Vujanovi} smatra da premijer Milo \ukanovi} mora dobro uzeti u obzir podr{ku koju ima u vladaju}oj koaliciji i me|unarodnoj zajednici pre nego {to donese odluku o eventualnom povla~ewu iz politike.

"Premijer \ukanovi} ima potpunu i bezrezervnu podr{ku DPS-a, na{ih koalicionih partnera Socijaldemokratske partije, Bo{wa~ke stranke, Hrvatske gra|anske inicijative i Demokratske unije Albanaca; ima izvanrednu podr{ku me|unarodne zajednice i moju li~no. Ako eventualno u budu}nosti bude analizirao svoju poziciju na politi~koj sceni Crne Gore, premijer \ukanovi} bi ovu podr{ku morao uzeti u obzir", kazao je Vujanovi} za bosanskohercegova~ki nedeqnik „Dani“.

Crnogorski predsednik je negirao podele unutar DPS-a i naglasio da }e upravo Kongres

da je smawila plate i pove}ala poreze da bi postigla sporazum sa Evropskom unijom i Me|unarodnim monetarnim fondom o zajmu od 110 milijardi evra.

Atina je obe}ala ove sedmice da }e 2011. smawiti buxetski deficit br`e nego {to je dogovoreno sa me|unarodnim zajmodavcima, {to zna~i jo{ jednu godinu stroge {tedwe. Anketa je sprovedena od 1. do 4. oktobra.

(Tanjug)

DPS-a sredinom slede}e godine demonstrirati partijsko jedinstvo i posve}enost demokratizaciji dr`ave i dru{tva. Vujanovi} je rekao i da je neophodno posti}i politi~ki i dru{tveni kompromis oko neslagawa oko dr`avnih simbola i dodao da za takvo pona{awe nema razumevawa.

"Nisam mogao da prognoziram da }e neslagawa tako dugo trajati. Na sve~anim sednicama op{tina i na drugim prigodama ili se intonira samo dio himne ili opozicioni odbornici u vrijeme intonirawa himne napu{taju salu", istakao je on i dodao da nema razumeva za takvo pona{awe jer, kako je rekao, himna se mora po{tovati do god je takav zakon.

"Me|utim, kako u praksi stvari ne funkcioni{u, treba razmatrati mogu}nosti za kompromis koji }e himnu u~initi zajedni~kom", rekao je Vujanovi}.

(Tanjug)

25

OBELE@ENA GODI[WICA STRADAWA SRBA U ZAPADNOJ KRAJINI

Odmazda nad civilima i vojnim zarobqenicima

BAWALUKA: U organizaciji Odbora Vlade Republike Srpske za negovawe tradicija oslobodila~kih ratova ju~e je u Mrkowi} Gradu obele`eno 15 godina od stradawa Srba u zapadnoj Krajini.

Program obele`avawa godi{wice stradawa Srba u zapadnoj Krajini po~eo je slu`ewem parastosa i polagawem cve}a na Spomen-obele`ju masovne grobnice na gradskom grobqu u Mrkowi} Gradu, kao i na centralnom Spomen-obele`ju poginulim borcima u Odbrambeno-otaxbinskom ratu.

Tokom agresije oru`anih snaga Hrvatske i petog korpusa Armije BiH iz 13 zapadnokraji{kih op{tina proterano je vi{e od 120.000 qudi, a ubijeno 2.000 civila i vojnika. Obele`avawu ove godi{wice prisustvovao je i ministar rada i bora~ko-invalidske za{tite RS Rade Ristovi}.

Povodom ove godi{wice, Centar RS za istra`ivawe ratnih zlo~ina naveo je da tokom agresije na zapadne delove RS, u leto i jesen 1995. godine, jedinice Hrvatske vojske, Hrvatskog ve}a odbrane, Armije BiH i NATO-a nisu po{tovale @enevske konvencije, nego su za sve vreme napada vr{ile teror i odmazdu nad civilnim stanovni{tvom i ratnim zarobqenicima.

Evidentirano je stradawe prete`no starijih i nemo}nih qudi, invalida, ubijeni su mnogi vojni

zarobqenici, gotovo su uni{teni svi privredni kapaciteti, kao i ogroman broj stambenih jedinica, veliki broj verskih objekata, {kola, zdravstvenih objekata i drugih vrednosti.

Najve}i broj pobijenih zarobqenih vojnika i civila je sahrawen u masovnu grobnicu na pravoslavnom grobqu u Mrkowi} Gradu. U prole}e 1996. godine ekshumirano je 181 telo i ustanovqeno je da su mnogi civili i vojnici ubijeni iz neposredne blizine, tupim predmetima, da su mnogima bile vezane ruke. U selu Surjan, u bawalu~koj op{tini, prona|eni su ostaci spaqenih le{eva osmoro civila, a ovakvih je jo{ bezbroj primera, o ~emu svedo~e do sada izvr{sene ekshumacije, saop{tio

je Centar. Naseqa su bila gotovo razru{ena, opqa~kana, a veliki deo materijalnih dobara odvezen van granica BiH, navodi Centar za istra`ivawe ratnih zlo~ina.

Taj centar podse}a da niko od potpisnika Splitske deklaracije, koja je bila osnov na napad, (Alija Izetbegovi}, Frawo Tu|man, Haris Silajxi} i Kre{imir Zubak) nije do sada procesuiran.

"O~ekujemo od nadle`nih tu`ila{tava, a pre svega Tu`ila{tva BiH da {to pre uzme u razmatrawe preuzete dokaze i procesuira odgovorne, a posebno potpisnike Splitske deklaracije, Silajxi}a i Zubaka, kao i komandni kadar", ka`e se u saop{tewu Centra za istra`ivawe ratnih zlo~ina.

(Tanjug)

Hiqade vernika pred mo{tima svete Petke BUKURE[T: Vi{e hiqada vernika iz cele Rumunije okupilo se ju~e u gradu Ja{i, na istoku zemqe, da se poklone mo{tima svete Paraskeve ( sv. Petka).Mo{ti ove svetice izlo`ene su pred katedralom u Ja{i, gde je mitropolit Moldove i Bukovine Teofan jutros slu`io svetu liturgiju, a red vernika je bio od nekoliko stotina metara, od kojih su mnogi stigli jo{ u subotu uve~e.

Vernici }e mo}i da se poklone mo{tima do 14. oktobra i ra-

~una se da }e ove godine pred mo{tima pro}i vi{e od sto hiqada vernika. Gotovo hiqadu policajaca i `andarma je mobilisano radi odr`avawa reda, a ta-

EVROPSKA KOMISIJA O PRIVREDAMA ZAPADNOG BALKANA

CRNA GORA

PODGORICA: Institut za javno zdravqe Crne Gore saop{tio je ju~e da }e vakcine protiv gripa H1N1 koje ne budu utro{ene ove jeseni i naredne zime, biti uni{tene. Vakcine koje su sada na raspolagawu, kako je obja{weno, mogu biti iskori{}ene do kraja novembra, jer im tada isti~e rok trajawa.

prelaza Ra~a i Karakaj prema Srbiji.

Blokade grani~nih prelaza su nastupile nakon {to je u petak po~ela primena Pravilnika o uslovima i postupku izdavawa licenci za obavqawe me|unarodnog drumskog prevoza, koje dodequje resorno ministarstvo BiH. Donedavno licence su delili u resornom ministarstvu entiteta i prevoznici tra`e da se licence ukinu i vrate u nadle`nost entiteta.

Autoprevoznici za unutra{wi i me|unarodni transport iz RS stupili su u ~etvrtak u mirne proteste zbog primene spornog pravilnika o primenama licenci za voza~e u teretnom drumskom prevozu. Oni tvrde da je, umesto priznavawa postoje}ih kvalifikacija za dobijawe licenci, nametnuta "edukacija", koja se kre}e i do 2.500 konvertibilnih maraka, i odlu~ili su da blokiraju puteve dok se pravilnik ne izmeni, poni{ti ili stavi van snage.

(Tanjug)

ponedeqak11.oktobar2010.

Oporavak na krhkim nogama BRISEL: Ekonomski oporavak zemaqa Zapadnog Balkana je i daqe na krhkim nogama, a Hrvatska, {tavi{e, i daqe vodi bitku s krizom, ocewuje u najnovijoj ekonomskoj analizi Evropska komisija (EK). U analizi za prvu polovinu ove godine i delom tre}e tromese~je navodi se

stvo u Evropskoj uniji jedino "Turska do`ivqava spektakularan ekonomski uspon (10,3 odsto u drugom tromese~ju), dok Hrvatska i Island i daqe vode bitku s krizom, uz pad bruto doma}eg proizvoda".

U zapadnobalkanskim zemqama se "stawe na tr`i{tima

da je izvesnom oporavku privreda zapadnobalkanskih zemaqa doprineo porast izvoza.

Kada je re~ o privrednim rezultatima srbije isti~e se da je privreda Srbija u prvoj polovini godine uve}ala svoj bruto doma}i proizvod (BDP) za skromnih 1,2 odsto. Me|utim, iako je u ve}ini zemaqa Zapadnog Balkana ekonomski pad izgleda zaustavqen, oporavak je i daqe krhak, uz mahom skroman rast".

Evropska komisija isti~e da od zemaqa kandidata za ~lan-

radne snage uglavnom i daqe pogor{ava, dok su dr`avne finansije stalno pod pritiskom".

Nezaposlenost se, {tavi{e, uve}ava u Bosni i Hercegovini, Hrvatskoj i Crnoj Gori. Prema nalazima EK, "porast izvoza izgleda da uti~e na rast na Zapadnom Balkanu, dok je u Turskoj unutra{wa potro{wa mahom pokreta~ka snaga rasta".

U drugom tromese~ju ove godine je do{lo do daqeg pada BDP-a u Hrvatskoj i to od 2,5 odsto za godinu dana, najvi{e

zbog pada unutra{we potro{we. U Srbiji je do{lo do "umerenog rasta" BDP-a od 1,2 odsto u prvoj polovini godine, "crnogorska privreda, koja je zabele`ila te`ak pad (minus 6,8 odsto BDP-a) u 2009, izgleda da se postepeno oporavqa, isto kao i ekonomija Bosne i Hercegovine".

Makedonija se u drugom tromese~ju izvukla iz pada u prva tri meseca, a u Albaniji je rast nastavqen. "Najnoviji ekonomski razvoj na Kosovu je mawe lako utvrditi zbog odsustva pouzdanih podataka", ka`u analiti~ari Evropske komisije, ukazuju}i na to da "Me|unarodni monetarni fond o~ekuje rast BDP od 4,6 odsto u 2010. godine".

"Trgovinski i platni bilansi su uglavnom poboq{ani na Zapadnom Balkanu, zbog sa`imawa uvoza, dok je izvoz nastavio da raste", {to je uticalo i na privredni i rast BDP-a.

Ipak, upozorava EK, "mawak u platnom bilansu je i u drugom tromese~ju ostao veliki u Albaniji, minus 11 odsto, i Crnoj Gori, minus 29 odsto, {to predstavqa stalni izvor makroekonomske rawivosti".

Buxetski bilansi su u drugoj polovini ove godine bili "slabiji od predvi|enih u BiH, Hrvatskoj, Srbiji i BJR Makedoniji", ali je buxetski deficit smawen u Albaniji I Crnoj Gori.

ko|e }e biti prisutna kola hitne pomo}i, dok }e videokamere stalno nadgledati prostor oko mo{ti.

Vernici iz cele Rumunije dolaze svake godine da se poklone mo{tima svete Paraskive jer veruju da im ona poma`e da prebrpde sve te{ko}e u `ivotu.

Tradicija je da crkva i vernici iz grada Ja{i slu`e qudima koji dolaze da se poklone svetoj Paraskevi topli ~aj i hranu.

(Tanjug)

Klintonova danas u Sarajevu SARAJEVO: Ameri~ka dr`avna sekretarka Hilari Klinton }e ve~eras, doputovati u BiH. Ona }e u utorak u Sarajevu razgovarati s predstavnicima vladinog i nevladinog sektora, predstavnicima me|unarodne zajednice, a otvori}e i novu ambasadu SAD u BiH. Hilari Klinton }e u utorak u poslepodnevnim satima doputovati u Beograd, a balkansku turneju }e zavr{iti posetom Pri{tini 14. oktobra. Pitawe Balkana bi}e na dnevnom redu svih sastanka, a u BiH, Srbiji i na Kosovu razgovara}e s predsatavnicima vlasti, ali i nevladinog sektora i civilnog dru{tva.

Klintonova }e u Sarajevu naglasiti spremnost SAD da pomognu evroatlantsku integraciju Bosne i Hercegovine, najavili su ameri~ki zvani~nici. Kako javqaju mediji u Sarajevu, Klintonova }e ujedno upozoriti vlasti u BiH, Srbiji i na Kosovu da moraju doneti neophodne odluke kako bi osigurali budu}nost svojim gra|anima.

Posetu ameri~ke dr`avne sekretarke prate izuzetno visoke mere osigurawa.

Agencija za istrage i za{titu BiH (SIPA) formirala je operativni {tab, ~iji je osnovni zadatak organizacija osigurawa dr`avne sekretarke SAD Bosni i Hercegovini.

STUDENTSKI DNEVNIK

ponedeqak11.oktobar2010.

PO^IWU SISTEMATSKI PREGLEDI BRUCO[A

Obavezna provera zdravqa Sistematski pregledi za studente prve i tre}e godine fakulteta obavqaju se u Zavodu za zdravstvenu za{titu studenata u Novom Sadu, a u okviru preventivne zdravstvene za{tite. Za ovaj pregled, osim strpqewa kojim studenti treba da se naoru`aju, neophodno je poneti indeks i zdravstvenu

pre stiglo na red i da se ne bi stvarala gu`va. Svaki fakultet ima na raspolagawu nedequ do dve za pregled svojih studenata, a formiraju se grupe od 80 akademaca, po smerovima. Prvi }e na sistematski i}i bruco{i Poqoprivrednog fakulteta, od 14. do 26. oktobra.

Besplatni kursevi nema~kog jezika Klub stipendista Fondacije "Aleksandar fon Humbolt" i DAAD pri Univerzitetu u Novom Sadu i ove {kolske godine nudi besplatne kurseve nema~kog jezika svim studentima od ~etvrte godine studija, asistentima i saradnicima katedri i instituta. Sve informacije o uslovima i na~inu prijavqivawa nalaze se na sajtu Univrziteta www.uns.ac.rs, a planirano je da kursevi, u trajawu od ukupno 40 ~asova (odr`ava}e se dva puta nedeqno) po~nu posledwe nedeqe oktobra.

V. ^.

DNEVNIK

c m y

26

Sve~ano otvorena nova akademska godina Povodom po~etka nove {kolske godine, pro{log ponedeqka u centru kampusa No-

vosadskog univerziteta, kod fontane, odr`an je program u kojem su se novim i starim stu-

dentima predstavili Univerzitet, op{te i strukovne studentske organizacije i Studentski kulturni centar.

Osim muzi~kog programa dua akusti~nih gitara "Screaming Brothers", uprili~ene su i dve foto-izlo`be pod otvorenim nebom "UNS: nekad i sad" i "50 godina Univerziteta u Novom Sadu". Uspe{no studirawe u 2010/11. akademcima je po`eleo i ministar prosvete prof. dr @arko Obradovi}, koji je tog dana istim povodom posetio UNS. V. ^.

SAWA BLAGOJEVI], AUTORKA NAJBOQE REPORTA@E INTERFERA 2010.

Diplomskom radu posle desetke i Gran pri Bruco{i Poqoprivrednog fakulteta prvi idu na pregled Foto: S. [u{wevi}

kwi`icu, naravno, overenu, jer se u protivnom pregledi napla}uju 975 dinara. Sistematski obuhvata: laboratorijske analize, pregled kod lekara op{te prakse, stomatologa, a za devojke i ginekologa, dok se po potrebi ide i na specijalisti~ki pregled.

Studenti su u obavezi da obave ove preglede pre overe zimskog semestra, po odre|enom rasporedu koji }e biti ozna~en na oglasnim tablama ili na sajtu, u okviru obave{tewa. Treba da se jave na {alter u prizemqu, a prijem je od 7 do 8.30 ~asova. Iz prethodnih iskustava studenata, po`eqno je da se do|e barem 15 minuta ranije da bi se {to

Pravna slu`ba Zavoda za zdravstvenu za{titu studenata, u dogovoru sa studentskim slu`bama, pravi raspored narednih pregleda. Portparolka Zavoda Qiqana Gavrilovi} ka`e da imaju dobru saradwu sa studentima i da je odziv na sistematski zadovoqavaju}i, uostalom, pregledi su bitni za same studente koji su na taj na~in u prilici da provere svoje zdravstveno stawe.

– Studenti dolaze i samoinicijativno, mimo obaveznih sistematskih, jer znaju koje usluge im omogu}ujemo, a osim redovnih, imaju i specijalisti~ke preglede i savetovali{ta – obja{wava Qiqana Gavrilovi}.

I. D.

Ko su najatraktivniji poslodavci Gde biste `eleli da radite kada diplomirate? U vrhu liste najpo`eqnijih poslodavaca za na{e studente (ne samo one koji studiraju odgovaraju}e studije) naj~e{}e su finansijske institucije, i po tome se ne razlikuju od svojih kolega u razvijenim zemqama.

To govori i najnovije istra`ivawe "Svetske liste najatraktivnijih poslodavaca za 2010. godinu". Na presti`no drugo mesto budu}i diplomci svrstali su KPMG, kompaniju koja pru`a profesionalne usluge u oblasti konsaltinga, revizije i poreskog savetovawa. Lane je ova ku}a bila na osmom mestu iste ankete. U samom

KPMG-u su, naravno, odu{evqeni {to su popravili poziciju.

– Po~astvovani smo {to mnogi studenti {irom sveta vide KPMG kao idealno mesto za zapo~iwawe karijere – ka`e direktor KPMG-a internacional Timoti Flin. – To dokazuje da studenti prepoznaju va`nu ulogu koju ima na{a profesija i mogu}nosti koje im mi pru`amo.

U anketi je u~estvovalo 130.000 studenata vrhunskih univerziteta u 12 najrazvijenijih zemaqa sveta. Na{i studenti nisu u~estvovali u anketi, ali nije lo{e da znaju da se jedna od poslovnih jedinica ove ku}e nalazi u Srbiji.

D. V.

Novinarka Sawa Blagojevi}, diplomirana studentkiwa prve generacije `urnalistike na novosadskom Filozofskom fakultetu, osvojila je glavnu nagradu na 15. internacionalnom festivalu novinarske reporta`e "Interfer 2010", koji je po~etkom meseca odr`an u Somboru.

Pobedni~ka reporta`a "No} kad je Partizan igrao" diplomski je rad Sawe Blagojevi}.

Plaketu Gran pri "Laza Kosti}", kwigu slikara Dragana Stojkova i nov~anu nagradu laureatkiwi je uru~io gradona~elnik Sombora Nemawa Deli}. O utiscima s Festivala Sawa ka`e: – Meni je tamo sve delovalo veliko, velike foteqe, velika prostorija, velike diplome, ve-

„Ne odustajte od svog mi{qewa” Od vremena kad je Sawa upisala fakutet pa do sada, istim putem je na Medijskim studijama pro{lo bar petsto studenata. Wima, kao "starija" koleginica, ima da ka`e koju mudru, proisteklu iz wenog iskustva: – Razmislite o tome da li `elite da se bavite novinarstvom, a ukoliko odlu~ite, molim vas da prvo nau~ite pravopis! I razmi{qajte svojom glavom, ne odustajte od svog mi{qewa i ma{ite diplomom pred svima dok god ne do|emo u situaciju da u medijima zaista rade novinari! liki novinari... U nekom trenutku sam pomislila: "Otkud ja, mala, me|u ovim velikim stvarima?", ali eto, izgleda da sam ipak dorasla svemu tome iako nisam ni primetila kad sam postala odrasla.

Ova reporta`a bila je najboqa od svih u konkurenciji vi{e od sto pristiglih na ovogodi-

{wi konkurs – 42 novinske, 37 televizijskih i 26 radijskih reporta`a iz Ma|arske, Slova~ke, Bosne i Hercegovine, Republike Srpske, Crne Gore i Srbije. Kvalitet radova ocewivao je `iri u sastavu: glavni i odgovorni urednik Radio Beograda Du{an Radulovi}, direktor Sterijinog pozorja Milivoje Mla|enovi} i dugogodi{wi novinar Radio Sombora Branimir Plavi{i}.

– Va`nost nagrade do`ivqavam kroz ~iwenicu da su mi nakon mnogo vremena kolena klecala kad sam ~ula svoje ime. To mo`da zvu~i kao banalan razlog, no poenta je u tome da sam nakon nekoliko profesionalnih razo~arewa po~ela da gubim entuzijazam za bavqewe ovim poslom, a to klecawe kolena mi je pokazalo da i daqe postoje jaki ose}aji u vezi s novinarstvom koje `elim i treba da negujem – obja{wava Sawa.

Reporta`a "No} kad je Partizan igrao" predstavqa pri~u o borbi mladog ~oveka protiv droge, a protagonisti su devetnaestogodi{wi momak koji iza sebe ima podu`i sta` heroinskog ovisnika i wegova majka, koja tokom svih tih godina zajedno s wim pro`ivqava wegove krize. Specifi~nost ove reporta`e je u tome {to se ne bavi pri~om na na~in na koji to mediji obi~no ~ine – navode}i brojke i statisti~ke podatke.

– U pitawu je potresna ispovest koja pre svega izaziva jake emocije – ka`e Sawa. – Posmatraju}i rekacije slu{alaca, zakqu~ila sam da niko nije ostao ravnodu{an. Najvi{e bih vole-

la da je upotrebim u edukativne svrhe jer pretpostavqam da bi tako bilo i s |acima u sredwim i osnovnim {kolama, kojima bi, verovatno, mnogo zna~ilo da ~uju pri~u iz ugla nekoga ko im je

po godinama blizak i s kim mogu da se poistovete.

Novinarstvo je Sawina qubav, odmah posle one koju ose}a prema bliskim qudima.

– Dok sam i{la u sredwu {kolu, novinarstvo se moglo studirati jedino u Beogradu. Splet sre}nih okolnosti doveo je do toga da se iste godine kada sam zavr{ila Karlova~ku gimnaziju otvorio Odsek za medijske studije ovde u Novom Sadu. Tada vi{e nije bilo dvoumqewa, a godine studirawa, tokom kojih je sve i{lo kako treba, {to mojom za-

slugom, {to zaslugom dobrih predava~a, potvrdile su da sam na~inila dobar izbor. Sada kada razmi{qam o studijama, shvatam da je najzna~ajnije imati korisne radionice i praksu koju su nam na fakultetu obezbedili, a za koju, koliko ~ujem, nema mesta na srodnim fakultetima u okru`ewu – obaj{wava Sawa.

Dok je bila studentkiwa, radio kao medij je nije ba{ mnogo interesovao. Smatrala je da nije dovoqno atraktivan i da ne mo`e ispuniti wene zahteve, ali je ipak odlu~ila da u zavr{nom radu pru`i priliku i radiju. Ocena deset za diplomski rad, kao i ova nagrada, o~igledni su dokazi da je to bio pravi izbor, a uz dobrog monta`era sve je bilo ba{ kako je zamislila.

– Iako imam dvadeset pet godina, ve} gotovo pet godina radim u struci, ali i daqe ne mogu da ka`em koji medij mi najvi{e prija.

Prvo radno iskustvo bilo je na lokalnoj radio-stanici, gde sam s koleginicom ure|ivala i vodila studentsku emisiju. To vreme pamtim po mnogo smeha, predanosti poslu koji i nije iziskivao toliko truda i iskrenoj radosti pred svaku emisiju. Posle su do{li neki ozbiqniji poslovi koji su tu radost lagano ubijali. Iz wih sam nau~ila jednu veoma bitnu stvar: koliko god ti znao posao, uvek }e iznad tebe sedeti neko ko je tu po politi~koj osnovi. A po{to je tako, taj }e brzo i oti}i, a tvoje znawe ostaje. Upravo iz ovog razloga ne treba gubiti `ivce, bar dok si mlad – govori Sawa s osmehom.

Jovana Zdjelarevi}

VA@NI TELEFONI Univerzitet u Novom Sadu Trg Dositeja Obradovi}a 5, telefon rektorata: 021/6350-622, 485-2020, faks: 021/450-418, e-mail: rektorat@uns.ns.ac.yu, internet-adresa www.ns.ac.yu.

Fakultet tehni~kih nauka Trg Dositeja Obradovi}a 6, Dekanat: 021/485-2055, studentska slu`ba:{ef studentske slu`be 485-2222. referent za ra~unarstvo i automatiku: 021/485-2229. referent za ma{instvo: 021/485-2226. referent za energetiku, elektroniku i telekomunikacije 021/ 4852231 referent za industrijsko in`ewerstvo i menayment; mehatronika 021/485-2224, referent za grafi~ko in`ewerstvo i dizajn; in`ewerstvo za{tite `ivotne sredine 021/485-2225. referent za arhitekturu: 021/485-2223. referent za gra|evinarstvo 021/485 2228, referent za saobra}aj 021/485-2227 referent za postdilomske studije 021/ 485-2230. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840-1710666 -12.

Poqoprivredni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 8, telefon: 021/485-3500, studentska slu`ba: 021/485-3379. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1736666 - 97.

Filozofski fakultet Dr Zorana \in|i}a 24, telefon: 021/450 628, studentska slu`ba: 021/484-3273. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1712666 - 26.

Medicinski fakultet Hajduk Veqkova 3, telefon 021/420 - 677, studentska slu`ba: 021/6624-377. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1633666 - 55.

Akademija umetnosti \ure Jak{i}a 7, centrala: 021/422 - 177. Broj `irora~una za studentske uplate: 840 - 1451666 - 42.

Tehnolo{ki fakultet Bulevar cara Lazara 1, telefoni: 021/485-3600, studentska slu`ba: 021/485-3613, 485-3611 Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1647666 - 56.

Prirodno-matemati~ki fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 3, telefon: 021/485-2700.

Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1711666 - 19.

Pravni fakultet Trg Dositeja Obradovi}a 1, telefon: 021/6350 377, studentska slu`ba: 021/4853-109, 4853-110, 4853-111 i 4853-112. Broj `iro-ra~una za studentske uplate: 840 - 1627666 - 13.

Fakultet sporta i fizi~kog vaspitawa Lov}enska 16, telefon 021/450 - 188, studentska slu`ba: 021/450 - 188 lokal 122. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1718660 - 86.

Pedago{ki fakultet, Sombor Podgori~ka 4, centrala: 025/22 - 030, studentska slu`ba: 025/28 - 986. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1136666 - 68.

Gra|evinski fakultet, Subotica Kozara~ka 2a, centrala: 024/554 - 300. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1233666 - 68.

Ekonomski fakultet, Subotica Segedinski put 9-11, 024/628-000 (centrala). Broj `iro-ra~una: 840-1045666-13; Odeqewe u Novom

Sadu: 021/485-2900 (centrala)., studentska slu`ba: 021/485-2921

TF „Mihajlo Pupin”, Zrewanin \ure \akovi}a bb, internet adresa www.tf.zr.ac.yz, telefon: 023/550 - 525, studentska slu`ba: 023/550 - 530, 023/550 - 531 i 023/550 - 532. Broj `iro-ra~una za studentske uplate 840 - 1271666 - 43.

Zavod za za{titu zdravqa studenata Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/454-888

Studentski centar „Novi Sad” Dr Sime Milo{evi}a 4, telefon: 021/450-300

Studentski domovi: “A”: 021/469-020, “B”: 021/6369-928, “23. oktobar”: 021/654-1188, “Feje{ Klara”: 021/469-367, “Slobodan Baji}”: 021/458-158, “Veqko Vlahovi}”: 021/459-971.

Studentske menze: Bulevar Mihajla Pupina: 021/457-460, Ulica Sime Milo{evi}a (kantina): 021/6350-547.

DNEVNIK

OGLASI z ^ITUQE

ponedeqak11.oktobar2010.

27

^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq, drva. Telefoni: 6618- 846, 063/84-85-495.

12112 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3500din. Su{eni za centralno grejawe 7850 dinara. Telefoni: 066/940-2003, 062/967-3886.

12176 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3600, kostolac 3650 i su{eni 8750. Telefoni: 062/966-23-74, 066/9346-458, 062/967-38-99.

12178

U 78. godini preminuo je moj dragi i nikad pre`aqeni otac

Slobodan Novakovi} gra|evinski in`ewer u penziji Sahrana je danas, u 12.30 ~asova na Gradskom grobqu.

Sin Qubomir.

OG-4

Danas, 11. oktobra obele`i}emo dvogodi{wi pomen na{em

Draganu Drapi}u Nakon dugog boravka u inostranstvu, vratio si se sa `eqom da `ivi{ u Sirigu.

Ali, iznenadna smrt te u tome spre~ila.

Se}awe i uspomenu na tebe ~uva}e tvoji najmiliji: Bato, Beba i deca, tetka Dobrila, Miki sa porodicom i ujna sa porodicom.

12399

Posledwi pozdrav

PRODAJEM ku}u u Novom Sadu, ul. Mokraw~eva, 46m2 + soba sa posebnim ulazom, dve nus prostorije, ba{ta, blizu `elezni~ke. Telefon 064/3394-548. 11211 ^ASOVI matematike i fizike za sve uzraste, profesorica. Telefon: 021/530-088.

12139

POVOQNO izdajem dvosoban name{ten stan u Radni~koj kod SPENS-a. Telefon 063/8-424397.

11879 IZDAJEM nov, prazan, jednoiposoban stan (40m2), Suboti~ka ulica (kod {kole). Telefon: 021/503-684 i 063/895-9654.

12343 IZDAJEM prazan jednoiposoban nename{ten stan na Novom nasequ, Ul. Partizanskih baza bra~nom paru ili ozbiqnoj porodici. Telefon: 6360-644, popodne.

12345 IZDAJEM dvosoban stan u Mi~urinovoj ulici (ve{ ma{ina, kablovska) blizu medicinskog fakulteta i sajmi{ta. Telefon: 063/749-5586.

12346

IZDAJEM nov dvosoban stan iskqu~ivo za advokatsku kancelariju, Sremska 3, Novi Sad. Zvati od 18 do 20 ~asova. Telefon 062/9687-426.

12305

Jovici Nedi}u

od: ujne Jelene i bra}e Ilije i [oleta sa porodicama.

12400

SE]AWE VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti:odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 12050 MA[INSKO odgu{ewe i snimawe IC kamerom kanalizacije, rekonstrukcija vodoinstalaterske usluge i servis. Garancija. Telefon 6393-737, 064/160-47-25. 12063

Ilija Ili} 11. 10. 2007 - 11. 10. 2010.

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351-531, 021/661-09-16.

11832

Sa qubavqu i po{tovawem, supruga Koviqka, sinovi Mane i Du{an sa porodicama.

12132

28

^ITUQE z POMENI

ponedeqak11.oktobar2010.

Sa tugom obave{tavamo da je 10. 10. 2010. godine preminuo

Sahrana }e se obaviti 11. oktobra 2010. godine, u 14.45 sati, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Bez neizmerne qubavi i po`rtvovawa ostaju weni najdra`i: Marija, Ksenija i Goran.

S dubokim bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe, da je 10. 10. 2010. godine preminuo na{ dragi

Oti{la si me|u rajske ptice, neka te one i an|eli ~uvaju.

Zauvek }e{ biti sa nama.

Tvoji: Alen, Stefan i Zoka.

12378

12397

Posledwi pozdrav dragoj

Mirjana ]inkulov

Delinke - Delije Govor~in ro|. Lau{evi}

O`alo{}ene: }erka \ur|ica i unuka Sne`ana.

Neizrecivo tugujemo za na{om

Dana, 6. oktobra 2010. godine iznenada smo ostali bez na{e mame, bake i ta{te

Pavle @igurski Sahrana je u utorak, 12. 10. 2010. godine, u 14.45 ~asova, na Gradskom grobqu.

DNEVNIK

12386

Mirjanom

Mirjani ]inkulov

I blagodarni smo za puno}u qubavi kojom smo kroz wen `ivot darovani. Upu}ujemo zahvalnost svima koji su na{oj Miri i nama pru`ili qubav, medicinsku pomo} ili toplu qudsku podr{ku.

Dragoj strini, jetrvi i snaji Weni: mama, tata i sestra sa porodicom.

ro|enoj Kojdi} Iskreno sau~estvujemo u bolu wenih roditeqa, dece i supruga.

Kom{ije sa Bocki: Stamenkovi}, Kucurski, Hajdu, Matvikov, Stefanovi}, Min~i}, Tuki}, Jovan~evi}, Ivkovi}, Dejanovi}, Mamutovi}, Ninkovi}, Jovanovski, Papri}, Zdravkovi}, \eri}, O`egovi} i Jel~i}.

12383

12385

Mirjana ]inkulov Drago Kova~evi}

Po~ivaj u miru Bo`ijem.

Delinki Govor~in Ninici

Sahrana je u utorak, 12. 10. 2010. godine, u 14 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

posledwi pozdrav od: Cice, Milkice i Gaje.

O`alo{}eni: supruga Mirjana, k}i Nata{a, sin Goran, snaha Sowa, unuci Sa{a i Ma{a.

Vole te tvoji: tetka Mileva i te~a Jovo.

12379 12387

12415

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav dragom

Qubav i po{tovawe.

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav

Mirjana ]inkulov Mirjani ]inkulov

Vreme i mesto sahrane }e biti naknadno objavqeno.

~ika Jovici Deliji

~ika Stevi Hvala za sve mudre savete, pa`wu i dobrotu koju si nam poklawao.

od porodice Govor~in: Vlade, Qubinke, Zorana i Stojana sa porodicama.

Porodica Pani}.

Posledwi prijatequ

pozdrav

12408

12410

voqenom

Posledwi pozdrav dragoj tetki, baki i prabaki

od ]evarinih i Mancetovih drugova sa Salajke.

Skrle, [meca, Ma~ak, Mi}a, Burka, Krndija, Bega, Ban~ilo, Ilke, Bok{a, Dondur, Meksa, Julkica, Ceca, Stevara, Brzak, Buwa, Tule, Medeni, Bobe, Laza, Guta, Maksa, \oka, Pera Divqakovi}, Milanka, Stanka i Mi{a.

Mirjana ]inkulov ro|. Kojdi}

Delinki Govor~in

12389

12390

od prije Vukice.

od wenih: Bo{ka i Ba}e sa porodicama.

Wen IV2 generacija 1955/56.

Posledwi pozdrav na{oj

Mirka

Mirjani ]inkulov

Osta}e{ u na{im srcima.

ro|. Lau{evi} Tvoji: Milica, @eqko i Ivana sa porodicom.

12384

12394

Draga moja

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Deliji Govor~in

Vladimir, Duwa i Reqa.

Tvoje seke: Sne`ana i Jelena, ujak i ujna.

Mirjana ]inkulov Stevanu Mirosavqevu

Porodica Kqaji}.

Uvek }e{ biti na{a lepota.

nek Gospod tvojoj du{i podari ve~ni mir, a tebe }e i daqe biti u svakoj na{oj pri~i.

Kugla{i i kugla{ice Petrovaradina.

Mi{el.

12407

OG/3

12392

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 10. 10. 2010. godine preminuo na{ voqeni

„Ne veruj ako ti ka`u da svaki tvoj trenutak nije herojsko doba�.

12396

12388

Mojoj kumi

Posledwi pozdrav

12416

Posledwi drugarici

pozdrav

voqenoj

Posledwi pozdrav na{oj

Stevan Mirosavqev

Mirjani

1948 - 2010.

Sahrana je danas, 11. 10. 2010. godine, u 15.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Hvala ti za sve lepe trenutke koje si nam pru`io.

Nikada te ne}emo zaboraviti.

Tvoji: sin Lazar, }erke Mara i Tawa sa porodicama.

12406

Mirjani ]inkulov

dragoj prijateqici, sa nadom da }emo se negde opet sresti.

Mirjani Porodice: Kucurski i Te{i}.

Cica i Goran.

12382

12391

Miri

posledwi pozdrav i hvala za sve godine iskrenog prijateqstva.

Mima.

12409

od Lidije sa porodicom.

12398

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

S tugom i bolom opra{tamo se od sestre

Jovan Nedi} Sahrana je danas, 11. 10. 2010. godine, u 15 ~asova, na Alma{kom grobqu.

O`alo{}eni: supruga Verica, sinovi Stevan i Milenko.

Nikola Tili} 1978 - 2010.

Porodica Stefanovi}.

^edo na{e, vazqubqeno, dan bez tebe je ve~nost. A kako pro`iveti dane koji slede?

Oti{ao si tamo gde tvoja du{a i pripada, me|u an|ele, sli~ne tebi.

Tvoji: majka Divna, brat Jovan i otac Zvonko.

OG/2

12377 12334

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je pro{lo sedam dana od smrti

OG-1

DEVETOGODI[WI POMEN

Vojislavu Dostani}u Gorjanke Krasi} ro|. Brkqa~a 1957 - 2010.

Bojan i @arko.

29

Neute{ni u svom bolu javqamo rodbini i prijateqima da nas je iznenada i zauvek, 9. 10. 2010. godine napustio na{ voqeni

Nikola

1936 - 2010.

ro|. Brkqa~a @i`a, Mirjana, Borka, Boban i Mi}o.

Po~ivaj u miru

Sa tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 9. 10. 2010. godine preminuo na{ dragi suprug i otac

Gorjanke Krasi}

ponedeqak11.oktobar2010.

Ni vreme koje je pro{lo nije izbrisalo se}awe na bolni rastanak sa nama.

Tvoja porodica Dostani}.

12333

POMEN

Posledwi pozdrav dragom bratu

11. 10. 2006 - 11. 10. 2010.

Milica Galovi}

Slobodanu Novakovi}u

ro|. [u{war Navr{avaju se ~etiri tu`ne godine od kada nisi sa svojim najmilijima.

Slobodan Novakovi} 1932 - 2010.

od sestara: Danice \umi} i Soke [evo sa porodicama.

Uspomenu na tebe ~uva sa qubavqu i po{tovawem tvoja porodica.

11883

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je posle duge i te{ke bolesti u 78. godini napustio na{

O`alo{}eni: brat Petar i snaja Dragica Novakovi}.

12411

12412

12298

Draga na{a kumo,

Sahrana je u ponedeqak, 11. 10. 2010. godine, u 12.30 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu.

Posledwi pozdrav dragom bratu

Draga

Nada Josimovi} - Dragi{i}

Nado zauvek }e{ ostati u na{im srcima, neka te an|eli ~uvaju.

Goran i Ivana.

Uvek }emo biti zahvalni {to smo dobili priliku da te upoznamo i zavolimo.

Tvoji drugari sa fakulteta.

3

Emil, Marko, Milo{, Mi{a i Jovan.

ponosni smo {to si nam bila prijateq.

U daqini tuguje za tobom sestra Mileva Drqa~a sa porodicom.

12418

Nadi

Dragi ~iko, tu`ni smo {to smo te izgubili.

Nadi od kuma Milo{a i Dragane.

od Predraga Eremi}a.

12405

12403

Posledwi pozdrav od: Dragana Novakovi}a i Vesne Arsi} sa porodicama.

Nadi

bila si uz mene u najsre}nijim i najtu`nijim trenucima u mom `ivotu. Bila si i zauvek }e{ biti, jer si oduvek zauzimala posebno mesto u mom srcu.

Sne`a.

12393

Posledwi pozdrav supruzi

Nadi

od Neboj{e i Bo`ane Dokmanovi}.

Miro

3

Posledwi pozdrav dragoj snaji

12380

Draga

12414

3

Posledwi pozdrav dragoj

Maja, Tijana, Goran i Nikola Mari}.

12395

Posledwi pozdrav dragoj kumi

3

Nadi Josimovi} - Dragi{i}

S qubavqu i po{tovawem, porodica Trivunovi}.

12413

Slobodan Novakovi}

12381

Posledwi pozdrav na{oj

Miro

Tvoja kumica Zoka.

3

Posledwi pozdrav dragoj

Nadi Josimovi} - Dragi{i}

Slobodanu Novakovi}u

Hvala ti {to si uvek bila tu za mene. Nedostaja}e mi na{e prijateqstvo.

12417

12419

Posledwi pozdrav

Nada Josimovi} - Dragi{i}

Nadi

od svekra Bo`e i svekrve Veselinke Dragi{i}.

Tvoj dragi osmeh ne}e nikad uvenuti.

O`alo{}en suprug Ugqe{a Dragi{i}.

12404

12402

12401

06.30 08.30 09.00 09.25 09.30 10.00 10.05 10.30 10.35 11.30 12.00 12.10 13.05 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 15.35 16.00 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.10 20.30 21.30 22.00 22.30 23.30

TV PROGRAM

ponedeqak10.oktobar2010.

Jutarwi program Izlog strasti Trolovi Crtani film Bajko kviz Vesti Znawe – Mozaik Plej gejms Znawe imawe Kuhiwica Vesti Dodati `ivot godinama Tabloid Vesti Stara Palanka - vrata beskraja Trolovi Vesti Most u Bruklinu Igra Jermolovi TV Dnevnik Tajna hrane: Maslina Izlog strasti Razglednice TV Dnevnik Hop hop - kviz Duel struna Centar sveta Vojvo|anski dnevnik Kosmos Usta na usta, film

06.30 07.30 08.00 08.30 09.00 09.15 10.00 11.00 12.00 12.10 13.00 14.00 14.40 15.20 15.30 15.55 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.25 20.30 21.30 22.00 22.30 23.00 23.30 00.00 00.30

Muzi~ko svitawe Glas Amerike U susret suncu Vesti Fip komerc - Vitafon Tin in Qubav na prodaju Moje dete Tin in Bila jednom jedna nedeqa Lice s naslovnice Hronika op{tine Vrbas Svet poqoprivrede Bila jednom jedna nedeqa Vojvo|anske vesti O~istimo Srbiju U ogledalu E -TV Vojvo|anske vesti Qubav na prodaju Razgovori o zdravqu Vojvo|anske vesti Barometar Bez cenzure Bila jednom jedna nedeqa Vojvo|anske vesti Razgoli}eni Vino i vinogradarstvo Beli luk i papri~ica Glas Amerike Barometar

Kosmos

06.30 06.55 08.30 09.00 09.30 10.30 11.00

12.30 12.40 13.15 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.35 20.00 21.00 21.30 23.10 00.05

Kuhiwica (ma|) Moj brat je postao pas, film Brazda (ma|) Ma|arska narodna muzika Takmi~ewe prima{a - ^oka (ma|) Most u Bruklinu 24. sednica Skup{tine AP Vojvodine (Program zavisi od du`ine trajawa sednice) Vesti (ma|) Zajedno ^ari ribolova Crvena ru`a, festival rusinske muzike, snimak Dobro ve~e Vojvodino (ma|) Kulturni magazin (ma|) (Jelen-let) TV Magazin (rum) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Crtani film (ma|) Kuhiwica (ma|) Na{i dani (ma|) Verska emisija (ma|) Vapaj Kine, film Asunta Spina TV Prodaja

15.56 15.59 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00 19.30 20.05 21.00 22.05 23.00 23.04 00.05 00.20 00.28 00.49 02.24 03.00 03.30 04.03 04.33 05.12 05.48

06.40 07.10 07.25 08.20 09.30 10.00 10.50

Nina Martinovi}

Iako se svi ra|amo kao savr{ena qudska bi}a, neki od nas budu zadovoqni svojim `ivotom, a drugi ne. Kako da usavr{imo sopstvene potencijale i da `ivimo boqe? Gosti: Dragana Jovanovi}-Boka, psiholog i psihoterapeut transakcione analize, Dragan Petrovi}, u~iteq Tai ~i ~uana, i Aleksandar Ra{evi}, trener Naprednog NLP-a.

Autorka: Nina Martinovi} (RTV 1, 22.30)

06.00 06.05 08.00 08.15 09.04 10.00 10.04 10.35 11.04 12.00 12.15 12.30 12.37 12.52 13.48 14.50 14.56

09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 11.10 12.00 13.00 13.10 15.00 15.10 15.35 16.00 16.35 16.45 17.00 17.15 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.00 22.00 22.30

07.00 08.00 16.00 17.00 17.15 18.15 20.00 22.45 23.00 00.00 01.00

Hrana i vino Dok. program 7 NS dana Fan ingli{ Objektiv Put u Ejvonli Lenija Objektiv Ubistva u Midsameru Objektiv Dok. program Vitra` Fan ingli{ Neon siti Objektiv (slov) Objektiv (ma|) Neon siti Popodnevni program Kvadrat varo{i Objektiv Hrana i vino Sprint Istraga Put za Ejvonli Objektiv Ubistva u Midsameru

Ful Tilt poker ATP Masters [angaj Pregled ATP Tokio Pregled Moto GP Malezija Pregled ATP Peking NHL: Kaqari – LA Kings NHL: St Luis – Anahajm Pregled Moto GP Malezija Ful Tilt poker Argentinska liga ATP Masters [angaj

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Stajl, 11.00 Otvoreni ekran, 12.00 Sport iz drugog ugla, 13.00 Metropole i regije sveta.

14.00 Info K9, 15.00 Dokaz stvarawa, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 De~iji program, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 Otvoreni ekran, 21.15 Bele`nica, 22.15 Biber, 22.30 Info K9, 23.00 Film, 00.30 Biber, 01.00 Izlog strasti

07.00 Uz kafu, 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Putujte kao grof, 08.30 Crtani film, 09.00 Vetar u le|a, 10.00 Opra {ou, 11.00 Da li znate, 11.30 Veze, 12.00 Start, 12.30 Mini koncert, 13.00 U na{em ataru, 14.00 Biqana za vas, 15.00 Vi{e od sporta, 16.00 Qubav na prodaju, 17.00 Retrospektiva nedeqe, 17.52 Vremeplov, 18.00 Vetar u le|a, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani film, 19.40 Galerija, 20.00 Sportski pregled, 21.00 Portret, 22.30 Abs {ou, 23.00 Super 70’, 00.30 Slavni parovi

12.20 15.00 15.55 16.45 17.15 17.45 18.00 18.25 18.55 19.40 20.10 21.00 23.30 00.00 01.00 02.00

Vesti Jutarwi program Jutarwi dnevnik Jutarwi program Sre}ni qudi Vesti Lov i ribolov Eko karavan Kapri Dnevnik Sport plus Evronet U zdravom telu Porodica Soprano Provalnik, film Vesti Strela od sedam barti, dok. film Vesti Selo gori a baba se ~e{qa Dnevnik RT Vojvodina [ta radite bre Beogradska hronika Oko Slagalica, kviz Dnevnik Selo gori a baba se ~e{qa Pesma i bingo Upitnik Vesti Porodica Soprano Dnevnik Evronet Sta`isti ^eri 2000, film Upitnik Vesti Eko karavan Oko Lov i ribolov TV prodaja Verski kalendar

Eksploziv Ekskluziv Opasne igre Cena sre}e Sve za qubav Do|i na ve~eru Film: Dve nedeqe za zaqubqivawe Film: Ucena ^ari Hiqadu i jedna no} Seks i grad Galileo Ekskluziv Vesti Eksploziv Do|i na ve~eru Sve za qubav Hiqadu i jedna no} Film: Ubistvo po stavkama Sve za qubav Zlo~ini zi pro{losti Tri Hil Seks i grad

Milo{ Uro{evi}

Galileo Ako je Galileo promenio onda{wi svet i nauku, sada }e promeniti va{e vi|ewe sveta oko nas. Za{to mleko kipi? Da li je danas mogu}e sagraditi zamak onako kako su ga gradili majstori u sredwem veku? Ko su majstori sladoleda? Da li je zdravije sedeti ili le`ati?

Voditeq: Milo{ Uro{evi} (Prva, 17.15)

NAPOMENA: Na RTS 2 od 10.00 mogu} je prenos sednice Skup{tine Republike Srbije 07.00 Kuvati srcem: Dr Jelica Bla`i} 07.30 [umska {kola 07.36 Brodi} Elijas 07.46 Ruske ajke 08.00 Putovawe sa Terijem 08.22 Ka`i mi ka`i 08.31 Tuma~ewe kwi`evnog dela 08.48 Neobi~no o biqkama 09.21 Stvarawe istorije 09.51 Iza naslova 10.00 Vrele gume 10.30 Total tenis 10.45 Magazin Lige {ampiona 11.10 Nau~ni intervju 11.31 Mladi talenti 12.03 Muzi~ki program 12.59 Trezor

@an de la Fonten Filmska pri~a prati sukob @ana, renomiranog pisca, i Kolbera, finansijskog aministratora za potrebe Luja 14. Godina je 1661. i Kolber, posle hap{ewa Fukea, nekada{weg uticajnog ~oveka kod kraqa, postaje Lujev veoma blizak savetnik.

Uloge: Loran Du~, @an-Klod Drejfu, Sara Forester, Elodi Navar Re`ija: Daniel Viw (RTS 2, 22.00)

DNEVNIK

c m y

30

07.00 TV dizawe, jutarwi program 10.00 Vesti za osobe o{te}enog sluha 10.35 Indija 11.25 Top {op 12.00 Na{a mala klinika 14.00 Najja~i ostaju 15.00 Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si: @ivot 16.00 Vesti B92 16.35 Nacionalna geografija i Bi-Bi-Si: @ivot 17.55 Zloglasni atentati 18.30 Vesti B92

SERIJA

Vrati}e se rode Sudbina, ili sticaj okolnosti, u Barandu dovode na{e glavne junake, [vabu i Eksera. Beogradski luzeri koji pre`ivqavaju bave}i se sitnim kriminalom, ku}u u Barandi koju nasle|uju od bogatog ro|aka vide kao spas od dugova i opasnih qudi kojima su du`ni.

Uloge: Dragan Bjelogrli}, Nikola \uri~ko, Sr|an Todorovi}, Mira Bawac, Rale Milenkovi}, Nikola Kojo, Branimir Brstina, Vesna Trivali} Re`ija: Goran Gaji} (B92, 21.00) 19.15 20.00 21.00 22.00 23.00 23.35

Sun|er Bob Kockalone Najja~i ostaju Vrati}e se rode Reakcija: Bajka o 5. oktobru Vesti B92 Film: Ja sam iz Titovog Velesa 01.15 Zloglasni atentati 01.40 Ukqu~ewe u B92 Info

Elodi Navar 13.58 14.15 14.29 15.10 15.34 16.00 16.50 17.20 17.48 17.55 18.24 18.53 18.59 19.10 19.23 19.45 20.05 21.00 22.00 23.52 00.33 00.56 01.52

Tuma~ewe kwi`evnog dela Neobi~no o biqkama Mansarda Aktiviraj se Tehnologija danas Ovo je Srbija Obrazovno ogledalo Evropa i Srbi Enciklopedija Muzi~ki program Razglednica [umska {kola Brodi} Elijas Ruske bajke Putovawe sa Terijem Ka`i mi ka`i Planeta drve}a Kapri @an de la Fonten, film Rendi Breker i Big bend RTS Tehnologija danas Trezor Planeta drve}a

07.30 08.30 09.45 10.00 12.00 12.30 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 17.00 18.00 18.30 19.00 19.30 20.00 20.30 21.30 23.30 00.30 01.00

Gor{tak Odeqewe za specijalne `rtve Top {op Za dobar dan Vesti u 12 Za dobar dan Simpsonovi ^ist ra~un Vesti u 14 Milica na kvadrat Dok. program Mental NCIS Vesti Simpsonovi ^ist ra~un Denis napast Milica na kvadrat 24 Film Odeqewe za specijalne `rtve Milica na kvadrat Film

08.15 Bawe Srbije, 09.25 Tandem, 09.30 Mozaik, 12.00 Zdravqe i vi, 13.00 Fokus, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.30 Bawe Srbije, 16.55 Tandem, 17.30 Ku}ni video, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.00 Turisti~ke razglednice, 21.20 Maksimalno opu{teno, 22.35 Bawe Srbije, 23.15 Fokus, 23.40 Turisti~ke razglednice, 00.25 Auto {op, 00.35 Haj-faj mjuzik, 01.25 Fokus 12.00 Hronika op{tine S. Mitrovica, 13.00 Va{ar ta{tine, 14.00 Yuboks, 14.30 [i-Ra, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Put vina, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine [id, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 [i-Ra, 20.00 Karmelita, 20.45 Sport STV-a, 21.15 Va{ar ta{tine, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike

06.30 07.00 10.00 11.45 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.45 17.00 17.45 18.30 19.00 19.15 19.30 20.00 21.00 23.00 01.00

Farma Dobro jutro Farma Siti kids Pali an|eo Farma Balkan parti More qubavi Farma Nacionalni dnevnik Valentina Lola Farma U sosu Idemo daqe Nacionalni dnevnik Farma - pregled dana Grand - Narod pita Farma Film: Nuklearna podmornica

SERIJA

Raven Uloge: Elizabet Grejsen, Pol Johanson, Patri{a Gejy Re`ija: Denis Beri (Hepi, 23.00) 05.30 08.00 08.20 08.45 08.50 09.05 09.15 09.45 10.00 10.30 11.00 11.20 11.30 12.00 12.30 13.00 13.20 13.40 13.55 14.00 15.00 15.45 16.00 17.55 17.25 18.30 19.00 20.00 20.55 21.00 22.30 23.00 00.00 00.30 02.00 02.30 04.30

Jutarwi program Iza neba Nodi Mala princeza Pokojo Zdravo, Kiti Kliford Tele{op Fantomacan Iks Dork hanters Zdravo, Kiti Kalamiti Yejn Kilari Mra~no proro~anstvo Yem Presovawe Tele{op Vesti Raven Jelena Tele{op Film: Begunac Telemaster Ne mo`e da {kodi Dangube Uspon velikih sila Jelena Vesti ]irilica Jel istina Raven Riko{et ]irilica Jel istina Film Jelena

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Aktuelno, 09.40 NS Info, 10.00 Pregled {tampe, 10.10 TV izlo`ba, 11.00 Prezent, 12.00 Akcenti, 12.15 Samo vas gledamo, 14.00 Akcenti, 14.15 Zlatno poqe, 15.30 Inyoj, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.15 Na{ grad, 19.00 Aktuelno, 20.05 Art biznis, 21.00 Film, 23.00 Ko pre wemu dve, 00.10 Komercijalni program 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Odgovor, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Iza scene, 22.00 Mozaik dana, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem

DNEVNIK

ponedeqak11.oktobar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

11

31

FUSNOTE UZ JU-ROK PESME ZA SVA VREMENA

Pi{e: Kornelije–Bata Kova~

Selina Gils

Do smrti i natrag Entoni je detektiv, koji radi u policiji u Wu Orleansu. U~estvuje u akciji u kojoj su ubijena dva policajca, a glavni zlo~inac je uspeo da pobegne. Pored toga on ima problema i sa suprugom koja je trudna, ali ne sa wim...

Uloge: @an-Klod van Dam, Selina Gils, Mark Dajmond, Vilijam E{ Re`ija: Simon Felous (Nova TV, 22.15) 07.35 07.45 08.00 08.10 08.40 10.45 12.35 13.25 14.20 16.05 17.00 17.25 18.20 19.15 20.05 21.00 22.15 23.45 00.00 00.20 02.00 02.30 02.55 03.35

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.30 01.00

Bumba Fifi Rori Mini kviz Dona Barbara U ime qubavi IN magazin Najboqe godine Dona Barbara U ime qubavi Vesti Nove TV U ime qubavi IN magazin Dnevnik Nove TV Najboqe godine Lud, zbuwen, normalan Do smrti i natrag, film Ve~erwe vesti Do smrti i natrag, film nastavak Tata od formata, film Seks i grad Bra~ne vode Na{a mala klinika Ezo TV, tarot {ou

Dikensova Engleska Putovawa i otkri}a Pet ameri~kih giganata Abrahamova deca Florens Najtingejl Raspu}in, |avo u qudskom obliku Snimawe rata Najve}i afri~ki istra`iva~ Misterije istorije [ta je zaista potopilo Meri Rouz Kristijan Dior: ^ovek i mit Potraga za Severozapadnim prolazom Pravi Kazino rojal Strogo poverqivo – istorija {pijuna`e Ko si zapravo ti?

Gerouov zakon Misterije istorije [ta je zaista potopilo Meri Rouz

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Leonardo Fantasti~na ~etvorka Mala princeza Leonardo Fantasti~na ~etvorka Mala princeza Poltergej Lajawe na zvezde Pad @ivot sa ocem Ke{ern @ikina `enidba Studentkiwa Keli

06.00 08.40 10.10 12.00 12.30 14.00 15.35 17.30

Australija Surogati Bra}a Blum Filmovi i zvezde Upoznajte Dejva Manuela i Manuel Gran Torino Prva damska detektivska agencija - Problemi u moralnoj filozofiji Moja gr~ka avantura Tr~i, debeqko, tr~i Obdaren - Zemqa dabrova Idi brzo Zub i kanya Terminator: Spasewe

18.30 20.05 21.45 22.15 23.45 01.20

07.00 09.07 10.15 11.00 11.10 12.00 12.16 12.35 13.18 14.20 15.02 15.40 16.15 17.45 18.31 18.45 19.30 20.15 21.55 22.30 23.10

Dobro jutro, Hrvatska ^arolija Overlend 4, dok. serija Kod Ane Tre}e doba Dnevnik TV kalendar More qubavi Sutra je novi dan Normalan `ivot Luda ku}a Glas domovine Hrvatska u`ivo 8. sprat, tok {ou Kod Ane Odmori se, zaslu`io si Dnevnik Latinica, 1. deo Poslovni klub Dnevnik 3 U potrazi za svetim: Svetost `ivota, dok. serija 00.00 Cecilija Bartoli 01.00 Galaktika 01.45 Sutra je novi dan

06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 14.00 15.00 16.00 17.00 19.00 20.00 03.00 04.00

Misteriozni putevi Tele{oping Bez traga Dijagnoza ubistvo Monk Ku}a Zakon i red Bez traga Monk Ku}a Zakon i red Bez traga Zakon i red Dijagnoza ubistvo Meri Higins Klark: Zlo~in iz strasti

08.20 09.35 10.40 11.30 13.00 14.00 14.45 15.35 17.20 18.30 18.55 19.10 20.00 21.30

Zabrawena qubav Ve~era za 5 Ekskluziv 1001 no} Kobra 11 Heroji iz strasti An|eo i vrag Klon Bibin svet Vesti Ekskluziv Ve~era za 5 1001 no} Ejlijen protiv predatora, film Zmajeva pesnica, film Vesti Instruktor Astro {ou Dobrotvor

23.15 23.55 01.15 01.50 02.50

Elijen protiv predatora

Anita Juen

Muwa Alfred Tung je automehani~ar koji se nakon usavr{avawa u Japanu vra}a ku}i u Hong Kong u kom vodi radionicu. Zbog svojih ve{tina na raspolagawu je policiji pod vo|stvom detektiva Stiva koja poku{ava da stane na kraj opasnom kriminalcu...

Uloge: Yeki ^en, Anita Juen, Majkl Vong, Torsten Nikel Re`ija: Gordon ^en (HRT 2, 20.45) 08.00 08.25 08.50 09.35 10.00 10.45 11.15 12.15 13.30 14.15 15.00 16.50 17.30 17.50 18.30 19.00 19.41 20.45 22.35 23.20 23.50 00.15 01.10

Mala TV Dvorac igra~aka [kolski program Mega Mindi Beverli Hils Split: More Lepom na{om Reporteri Galaktika [kolski program Babine, film Veronika Mars Moja `ena i deca Ritam nedeqe @upanijska panorama Overlend 4, dok. serija Hit dana Muwa, film 24 Kalifornikacija Dr`avnik novog kova Plavci Kineska pla`a

07.00 08.30 10.30 11.30 12.30 13.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00 01.45

Mala prodavnica u`asa Intermeco 1 Akapulko H.E.A.T. S vetrom u le|a Intermeco 2 Pruga 29 Akapulko H.E.A.T. S vetrom u le|a Majstori horora Intermeco 3 Bunker Dosije Drezden Ve{tac 2. Armagedon Misionar Demencija

04.00 07.30 09.10 10.50 12.50 14.40 16.20 18.20 20.00 21.50 01.20

Bogovi i generali I kaubojke pla~u Gospodin 3000 Misteriozni qudi Sre|en Jutarwi klub Gol! Pobuna u sredwoj {koli Posledwi ples Bogovi i generali Ispovest tinejyerske kurve

Bogata{ ^arls Bi{op Vejland okupqa me|unarodnu ekipu arheologa, nau~nika i stru~waka za bezbednost, predvo|enu avanturistkiwom Aleksom Vuds, kako bi istra`ili tajanstvenu provalu vru}ine koja dopire iz podzemqa Antarktika...

Uloge: Lens Henriksen, Sana Latan, Even Bremner, Raul Bova, Kolin Salmon Re`ija: Pol Anderson (RTL, 21.30)

Sana Latan

10.30 10.55 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 19.40 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Kako se to pravi Kako to ide Oru`je budu}nosti Auta po meri 2008.

Generalka Peta brzina Prqavi poslovi Najte`i poslovi na svetu Oru`je budu}nosti Pre`ivqavawe Razotkrivawe mitova Kako se pravi?

Kako to ide Drvose~e iz mo~vare Opasan lov Ameri~ke drvose~e Oru`je budu}nosti Auta po meri 2008.

Prqavi poslovi Drvose~e iz mo~vare

08.45 10.00 11.00 13.00 14.15 15.30 16.30 17.15 20.45 20.50 21.00 22.25 22.30 23.30 00.15

Kowi~ki sport Fudbal Fudbal Tenis Biciklizam Fudbal Fudbal Fudbal Svi sportovi Svi sportovi Rvawe Svi sportovi Fudbal Fudbal Fudbal

Put na Zapad s „mar{alima” u „spa~eku” lbum Korni grupe “Not an Ordinaru Life” je trebalo da poka`emo koliko vredimo, jer na{i pojavio se u inostranstvu s etiketom itasnimci zbog slabog tehni~kog kvaliteta nisu molijanskoj “Rikordija”, a potom i u Jugogli da se nose sa zapadnim produkcijama. Rosi nam slaviji, jer je PGP RTB otkupio licencu. Ono je rekao da snimimo tri numere po mom izboru i {to niko osim nas nije potencirao u javnosti jedodelio nam tonca Gaetana Riju. Jao, wegov i na{ ste da smo prvi doma}i bend koji je uspeo da LP engleski! Ali, snalazili smo se. Snimao je Eltoplo~u snimi na Zapadu. Dakle, ne da iznajmimo na Xona, Frenka Zapu i mnoge italijanske grupe studio u Londonu, Rimu ili Wujorku, ve} da nas progresivnog roka. Dopali smo mu se ve} prilistrana izdava~ka ku}a tra`i, poziva i {tampa. kom pravqewa demo snimaka. Ne znaju}i Rosijev ukus, odabrao sam pesme iz {iroke skale na{ih izNije to bila posledica uspe{nog nastupa u Opavo|a~kih mogu}nosti: od ozbiqnog popa do xez-rotiji, niti na “Evroviziji” u Brajtonu. Zli jezici su ka. Stilsku raznolikost stalno potencirali tamo zapo~eo sam klasi~nim osvojeno 12. mesto. Plo~a rokom, zatim smo izveli je snimqena pre takmi~eskra}enu verziju pobedwa u Engleskoj. Posle nani~ke kompozicije sa {eg osnivawa 1968. uzalud “Zagreba ’70”. Tako je nasmo o~ekivali da }e se nestala kratka verzija ko iz inostranstva zain“Jedne `ene”, deo mateteresovati za nas, jer su rijala prosle|enog Rosiimali prilike da nas ~uju jevim muzi~kim savetnii vide po mnogim zapadcima. Rekli su – da. Za nim zemqama. Ja sam li~nas je to bilo veliko DA. no verovao da }e nas neko Tad jo{ nismo umeli primetiti, kontaktirati da koristimo studijsku s nama i mo`da ponuditi tehniku koja nam se naugovor. Kako je vreme {la pri ruci. Tokom prolazili, sve mi se vi{e snimawa “Moje generabistrilo – tako mogu ~ecije”, kao bezobrazni dekati do kraja `ivota. ~a~i} tra`io sam igra~Producenti i menaxeri ku koju nisam imao – “misa Zapada uop{te nisu ni-mug”, sintisajzer koji razmi{qali da u Jugoslasam video u ameri~kim viji postoje neki muzi~ki muzi~kim magazinima. potencijali. Na dugim do- „Neobi~an `ivot” proizveden u Italiji Bo~ek se izme|u dve akusti~ne gitare odlu~io na sadnim putovawima pre`vakavali smo tu temu i posledwi model “fendera”. A imate li mo`da meuvek dolazili do istog zakqu~ka – moramo sami da lotron, instrument koji vrti u nedogled istu trase nudimo i name}emo. Ali, kome, gde i kako? ku sa snimqenim violinama ili drugim instruNa{ zvani~ni izdava~ PGP RTB, koji je godinamentima? Ako nam bilo {ta zafali, dovoqno je ma zara|ivao na na{im hiti}ima, nije uspeo, a veokrenuti sekretaricu i sve sti`e. rujem ni poku{avao da nas plasira u inostranPrvi put smo u Milano “spa~ekom” i{li Bojan stvo. Krenuli smo sami u akciju i pismo uputili i ja, ali kako je moja voza~ka dozvola dobijena ’72, predstavnicima “Rikordija” u Milanu, ali nam iskusni Fan|o, s kolima do nisu ~ak ni odgovorili. vrha punim “Mar{alovih” Kako na}i osobu kojoj se Sa albumom „Not an Ordinaru poja~ala, stigao je za rena{a muzika dopada? Otac kordno vreme. Drugi put, na{eg basiste Bojana, ZlaLife” i etiketom italijanskog tibor Hreqac, direktor „Rikordija” bila je „Korni grupa” pak, “fijatom 125”. Na{em toncu iz Beograda To{i beogradskog “Univerzala”, prvi doma}i bend koji je LP Andrinu u~inilo se da je ~esto je boravio u evropsnimio na Zapadu. Posle su se Bojan jedini ozbiqan ~oskim zemqama, a kod ku}e drugi hvalili kad bi uspeli samo vek u grupi, pa je odlu~io slu{ao u prolazu na{e da se vozi s wim i wegovom razgovore dok smo probali da iznajme studio u Londonu, suprugom. Posle sat vo`we u wihovoj ku}i u Vi{wiWujorku ili Rimu u}utao se i nije prime}ici. On je ostavio na{ “Put vao u retrovizoru voza~a. na Istok” svom {kolskom Na oko 100 kilometara do Zagreba hrop}u}i se prijatequ u Milanu, g. Aleksi}u, koji nije bio obratio Sowi: prava osoba za muziku, ali jeste za veze i kontak– Gospo|o, molim vas, zamolite Bojana da stane te. ^ak se i wegovom sinu, voza~u ludih motora po gde god bude mogao. Nije mi dobro. milanskim ulicama, dopala ekipa rokera iz BeoGlas mu se utawio i zvu~ao je kao da mu je stvargrada. no lo{e. Kako je To{a imao ne{to kra}u levu noPlo~a je zavr{ila u rukama 54-godi{weg Karla gu, i uz Bojanovu pomo} izlazak iz kola je potraAlberta Rosija i tu se dogodio onaj va`ni kvrc. jao. Tek kad se na{ao na vazduhu To{i su se povraKompozitor starije generacije i autor mnogih hitili glas i boja lica. tova za vrhunske italijanske peva~e primetio je na– Gospo|o Sowa, ako on ne smawi brzinu kojom {u muziku. Stavio je na{u plo~u na gramofon i vozi, ne}u nastaviti putovawe. Radije }u ostati ozbiqno joj se posvetio. Nije u isto vreme telefoovde i vratiti se u Beograd. nirao ili kucao neki tekst na pisa}oj ma{ini. NiBrzina je rapidno smawena, pa su stigli tek oko je pri~ao sa suprugom o poseti trkama u Monci ili pono}i u Milano. prijemu na Komu, gde mu se zapravo nije i{lo. Samo A tamo smo snimali udarni~ki: od 9 do 13, pauje podbo~io glavu rukama i zatvorio o~i. A otkud za za ru~ak je trajala do 15 sati, radilo se potom to znam? Pa, jedino je tako mogao da razume {ta smo do 19, a posle ve~ere smo u studiju ostajali sve do to u~inili sa svojim pesmama, svirkom i aran`mapono}i. Producenta nismo imali, ve} sami odlunima. Kuda smo ciqali, u koju publiku i za{to.

Pozvani smo na snimawe u Milano. Rosi nas je ~ivali {ta je dobro, a {ta ne. Imali smo dosta proveo kroz celu zgradu “Fonorame”, gde su bila vremena na raspolagawu i divan ose}aj da nas nidva studija, jedan je imao 16 kanala, a drugi 24. Tu ko ne po`uruje.

A

Kwigu Kornelija–Bate Kova~a „Fusnota”, u izdawu beogradske „Lagune”, mo`ete za 690 dinara kupiti u Klubu ~italaca kwi`are „Delfi” (Kraqa Aleksandra 3, Novi Sad, 021/420–108).

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

ponedeqak11.oktobar2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

11. oktobar 2010.

OVAN 21.3-19.4.

Ponedeqak je i ostvarujete dobre odnose s inostranstvom. Uspe{ni ste, i to s lako}om. Jedna `enska osoba vam otvara nova vrata i prostore. Deca vam tako|e donose radost i dobre rezultate, vesti, neki vid napretka. Zvani~ni papiri i sudske odluke su OK.

VAGA 23.9- 23.10.

BIK 20.4-20.5.

Va{a Venera je retrogradna, {to zna~i da se kre}e unazad po zvezdanom nebu. To i vama donosi ranije, stare qubavi i u`ivawa, uz mnogo, mnogo strasti. Nemojte biti i suvi{e posesivni i qubomorni, da ne biste pokvarili mogu}nosti koje vam se pru`aju. Sve je prolazno.

[KORPION Hrabro i sna`no kro~ite svojim pu24.10- 23.11. tem, puni energije i entuzijazma. Da, morate uspeti u onome {to ste naumili, po bilo koju cenu. Ipak, ciq ne opravdava sredstva, imajte to na umu.

Partner se zamorio od intenziteta veze pa bi malo da se odmori, ako mo`e.

BLIZANCI Komunikativni ste, ali odmereni i 21.5- 21.6. pribrani. To se povoqno odra`ava ne samo na posao nego i na odnos. Mawe vatrometa a vi{e razuma i poverewa odr`ava}e me|usobni odnos na dovoqno dobrom nivou da se mo`ete osloniti jedno na drugo. Uspeh u poslu.

STRELAC Promenqivog ste raspolo`ewa, pod 24.11- 21.12. promenqivim okolnostima i uticajima.

Sve biste hteli, sve zpo~eli, ali kako zavr{iti? Mnogo toga mo`e ostati na pola puta, naprosto jer ne mo`ete sve da stignete i pove`ete. Putovawe su uvek pred vama otvorena. Sloboda!

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Mesec danas plovi kroz znak Strelca, {to vam uliva vetar u jedra. Mo`ete putovati bilo gde, kontaktirati s osobama iz inostranstva ili razre{avati zvani~ne papire, poslove, ugovore, sebi u korist. U privatnom poslu budite fleksibilni. Nepouzdani izvr{ioci.

Divan dan za qubav! Otkrivate nove teme i mogu}nosti, pro{irujete vidike u svakom pogledu. Te`ite dalekim mestima i ciqevima. U tom pravcu se mo`ete usmeriti dok su vam kosmi~ka vrata otvorena. Ozbiqni ste u radu, imate ~vrstu saradwu s kolegama i dugoro~ni uspeh.

Ne smete zaboraviti na svoje zdravstveno stawe i ono {to se zove urednan `ivot. [tedqivi ste, tvrdokorni i uporni u svemu, izdr`qivi i pored optere}ewa koja vas pritiskaju. Rasteretite se i unesite vi{e radosti u svoj `ivot.

Partner bi vam bio zahvalan na tome!

JARAC 22.12-20.1.

Rad, red i disciplina. Tako to izgleda kod vas ovih dana, pogotovo s obzirom na dozu nezadovoqstva zbog retrogradne Venere. Vra}ate se korak unazad, da ponovo razmotrite sve {to bi trebalo i {to nije zavr{eno na pravi na~in. Odustajete od partnera.

Dru{tveni ste, izlo`eni tu|im zahtevima i inicijativi ka poslu ili provodu pa vam nije lako da sa~uvate neko svoje vreme samo za sebe. Kao da hodate po ivici no`a, mo`ete preuzeti rizik na sebe, ali ne}ete pasti ni nastradati ve} }ete izneti celu situaciju kako treba.

VODOLIJA Pravo je olak{awe dru`iti se s va21.1-19.2. ma. Mnogi bi hteli i `eleli, ali nemate dovoqno vremena za sve. Kada bi dan trajao bar 100 sati, bili biste mnogo uspe{niji i zadovoqniji. Ponedeqak ozna~ava nov po~etak u radu, saradwi, sastancima, obavezama. [etwa?

RIBE 20.2-20.3.

Dobre vesti iz inostranstva, po~etak edukacije ili saradwe je pod povoqnim okolnostima. Mo`ete biti optimista u svakom pogledu. Uostalom, `ivot je kao individualni san, projekcija, pa zato neka bude radost, uspeh i komedija, a ne optere}ewe i tragedija. Qubav!

TRI^-TRA^

Vole seks utroje V REMENSKA

- Rekao mi je da wih dvoje dele `ene, ali da on ne sme da ima seks s drugim `enama ukoliko Demi nije prisutna - izjavila je navodna qubavnica E{tona Ku~era, Britni Xons. Ona je ispri~ala kako E{ton Ku~er i Demi Mur zapravo imaju otvorenu vezu u kojoj je seks utroje ~esta pojava. Navodna Ku~erova qubavnica kada je saznala za to naqutila se {to i ona nije u~estvovala u seksu utroje.

- Dodao je da ona voli da bira devojke. E{ton mi je tako|e rekao da je wegova veza s Demi otvorena, te da ~esto imaju seks utroje - rekla je Xons.

PROGNOZA

VIC DANA

MALO

Vojvodina Novi Sad

17

Subotica

16

Sombor

16

Kikinda

16

Vrbas

16

B. Palanka

17

Zrewanin

16

S. Mitrovica 17 Ruma

17

Pan~evo

16

Vr{ac

16

Srbija Beograd

17

Kragujevac

18

K. Mitrovica 18 Ni{

19

Evropa

TOPLIJE

NOVI SAD: Ujutru hladno sa sumaglicom, a tokom dana prete`no sun~ano i uz malo vi{e temperature nego u nedequ. Vetar slab isto~ni. Pritisak iznad normale. Temperatura od 3 do 17 stepeni.

VOJVODINA: Ujutru hladno i ponegde maglovito, ali bez mraza. Tokom dana prete`no sun~ano uz malo vi{e temperature nego za vikend. Vetar slab isto~ni i severoisto~ni. Pritisak iznad normale. Minimlana temperatura od 1 do 4, a maksimalna od 16 do 17 stepeni.

SRBIJA: Ponovo vrlo hladno jutro, ponegde sa maglom, ali bez mraza.

U toku dana prete`no sun~ano uz malo vi{e dnevne temperature nego u nedequ. Kasnije popodne naobla~ewe u jugozapadnim predelima. Vetar slab isto~nih pravaca. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura od 1 do 5, a maksimalna od 16 na severu do 20 stepeni na jugu Srbije.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U utorak na severu jo{ malo toplije uz sun~ane periode, a na jugu Srbije obla~no sa povremenom ki{om.

U sredu povremena ki{a u centralnim i ju`nim predelima. U ~etvrtak i petak hladnije i obla~no sa slabom ki{om u ve}em delu Srbije. Za vikend suvo, ali hladno vreme.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Zadr`ava se relativno povoqan uticaj biometeorolo{kih prilika. Hroni~nim bolesnicima se skre}e pa`wa na hladno jutro kada im se savetuje oprez i adekvatno odevawe, a tokom dana da smawe aktivnosti i redovno sprovode terapiju. Glavoboqa i bolovi u kostima i zglobovima su mogu}i kao meteoropatske reakcije.

Madrid

20

Rim

19

London

19

Cirih

12

Berlin

14

Be~

17

Var{ava

9

Kijev

10

Moskva

7

Oslo

9

Sve`e o`ewen ho}e da se ispovedi svojoj nevesti.

- Pred `enidbom sam ne{to pre}utao pa me previ{e stiska srce i moram ti priznati: imam i{ijas, gastritis, hepatitis, dermatitis, anginu pektoris...

- Da li bar ima ~ega nema{ - pita ga nevesta.

- Nemam zube - odgovori mlado`ewa.

SUDOKU

St. Peterburg 7 Atina

21

Pariz

18

Minhen

12

Budimpe{ta

17

Stokholm

8

9

4

7 8

2

5 9

1

7 4

9

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

3 5 7 9 1 4 6 8 2 TISA

SAVA

230 (-7)

Slankamen

326 (-10)

Apatin

308 (-10)

Zemun

368 (-14)

Tendencija opadawa

Senta

260 (-4)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

376 (-12)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

293 (0)

Tendencija opadawa

Smederevo

496 (-18)

Titel

324 (-11)

NERA

Novi Sad

284 (-8)

Tendencija opadawa i stagnacije

Hetin

100 (-14) N. Kne`evac

7

Bezdan

Ba~. Palanka 280 (-7)

Ja{a Tomi}

- (-)

Tendencija stagnacije

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

217 (-4)

S. Mitrovica 321 (-20) Beograd

Kusi}

6

8

9

4 9 1 2 6 8 7 3 5

6

4

6

9

3 38 (0)

8 2 6 5 7 3 1 4 9 5 3 9 8 2 6 4 7 1

317 (-16)

8

Tendencija stagnacije

5

7

9

7

7 6 2 4 9 1 3 5 8 1 8 4 3 5 7 2 9 6 6 7 3 1 8 5 9 2 4

6

9

2 4 8 6 3 9 5 1 7

3

8

1

9 1 5 7 4 2 8 6 3 Re{ewe iz pro{log broja