Dnevnik 14.novembar 2010.

NOVI SAD *

E

D

E

Q

N

I

NEDEQA, 14. NOVEMBAR 2010. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NOVI INSEKTI U NA[EM SOKAKU: ZVANI I NEZVANI LETE]I GOSTI

c m y

N

GODINA LXVIII BROJ 22900 CENA 35 DINARA * 0,50 EUR

EKSKLUZIVNO: HRVATSKI PREDSEDNIK IVO JOSIPOVI] ZA „DNEVNIK” NAJAVIO NOVE KORAKE NA UNAPRE\EWU ODNOSA DVE DR@AVE

Dogovori}emo se o granici na Dunavu Odlazak predsednika Srbije i Hrvatske u Vukovar i Paulin Dvor bila je pre deset dana prva vest u svim svetskim medijima. Krajem meseca Ivo Josipovi} }e ponovo do~ekati svog srpskog kolegu Borisa Tadi}a, ovoga puta u Zagrebu, i tada }e biti nastavqen razgovor o svim otvorenim pitawima u odnosima dve dr`ave. „Tokom te posete }emo zajedni~ki potra`iti nove puteve saradwe, posebno na podru~ju ekonomije, a razgovara}emo i o drugim pitawima vezanim za na{e bilateralne odnose. Na{e dve zemqe imaju vi{e otvorenih pitawa: granice, problem nestalih, povra}aj otetog kulturnog blaga, sukcesiju, povratak izbeglica, razli~ita imovinska pitawa... Neka od tih pitawa nisu laka. Ali, ova generacija politi~ara ne sme ih ostaviti narednoj. Na{a je du`nost da ih re{imo”, poru~io je hrvatski predsednik Ivo Josipovi} u ekskluzivnom razgovoru za na{ list. Govore}i o pitawu granice na Dunavu, on je rekao da „ne veruje da je to pitawe toliko te{ko da bi se odugovla~ilo s wegovim re{ewem”. „U odugovla~ewu je opasnost. Tako|e ohrabruje i to {to su vlade uspostavile timove koji na tome rade. Nadam se rezultatima”, rekao je {ef hrvatske dr`ave. str. 3

SOWA BISERKO TVRDI DA NEMA BUDU]NOSTI BEZ RA[^I[]ENE PRO[LOSTI

Tajni `ivot buba str. 6

NASLOVI

INTERVJU NEDEQE

Filip David

str. 7

Aleksandar Milosavqevi} Bukov~ev zastor

Bora Oti}

Du{a za Subi}

Jo{ je puno posla u na{em dvori{tu

str. 4

STIL BEZ KOGA (VI[E) NE IDE: ASERTIVNOST

PROFESOR KOSTA JOSIFIDIS ZA „DNEVNIK”:

Ne}u `vaku, ho}u kusur!

Telekom ~uva socijalni mir

Dobra proba za lekciju iz asertivnosti su tinejyeri. Ne mo`emo da ih vezujemo za radijator da bismo ih naterali da u~e. Ucewivawe i ka`wavawe su kratkog daha – kratkotrajna dobit u odnosu na dugoro~nu {tetu. Zato ih treba strate{ki motivisati, i}i na dugoro~nu dobit... Dati im prostora da se poka`u na terenu, a ne da mi s wima {utiramo loptu.

Boqe da navijamo za wih s tribina, da ih motivi{emo. Da se samo pravimo da nas je „ba{ briga”, ali u stvari da smo i te kako zainteresovani da ih podstaknemo da preuzmu odgovornost na sebe, da slede svoje `eqe, misli i ose}awa. Da postavqaju svoje ciqeve i donose svoje odluke. str. 6

P o oceni profesora dr Koste Josifidisa, sa stanovi{ta politi~ke i ekonomske stvarnosti u Srbiji, skoro da je izvesno da }e deo prihoda od privatizacije „Telekoma” oti}i ka delovima populacije sa najni`im primawima i za smirivawe socijalnih tenzija.

– O~ekuje se ipak da }e se gro prihoda od privatizacije „Telekoma” funkcionalno tro{iti, prvenstveno za izgradwu infrastrukture i time stvarawe logisti~kih pretpostavki za ve}i priliv inostranog kapitala, intenzivnije restrukturirawe ekonomije i wenu transformaciju u dominantno izvoznu privredu – navodi profesor Josifidis za „Dnevnik”. str. 4

„DNEVNIK” NA LICU MESTA: LIBANSKA AVANTURA OD TRIPOLIJA DO SIDONA

\or|e Randeq Pinki je video Ben Kvika

@eqko Markovi}

U Hrtkovcima na Dan mrtvih

Bankari iza re{etaka str. 2

U potrazi za kalifom

str. 19

Toplo i sun~ano

Najvi{a temperatura 22 °S

2

DNEVNIK

nedeqa14.novembar2010.

CITATI

„

Vlada i ’Srbijagas’ razmatraju mogu}nost da gas ne poskupi u toku ove grejne sezone, a sa na{im ruskim partnerima pregovaramo da se za potrebe industrije u Srbiji obezbede isporuke jeftinijeg gasa

”

Du{an Bajatovi}, direktor „Srbijagasa”

Bankari iza re{etaka U nastavku istrage koja se vodi protiv pripadnika organizovane kriminale grupe na ~ijem ~elu se nalazio okrivqeni Darko [ari}, policija je uhapsila tri osobe koje su osumwi~ene za prawe novca tokom 2009, saop{teno je ju~e iz Tu`ila{tva za organizovani kriminal. Po nalogu Tu`ila{tva, tokom no}i uhap{eni su Nikola D. (28), Sr|an P. (49) i Du{an K. (61) za koje postoji osnovana sumwa da su tokom pro{le godine po~inili krivi~na dela prawe novca u iznosu oko 3,5 miliona evra koji su zara|eni ilegalnim prometom kokaina. Nikola D. je tada bio vlasnik i odgovorno lice preduze}a „DTM relations“ DOO iz Beograda, Sr|an P. prinudni upravnik „Metals banke“ iz Novog Sada, a Du{an K. zamenik di-

Mladi}a skriva mawe od pet qudi

Vuk~evi}: Te{ko sa Sarajevom

Predsednik Nacionalnog saveta Srbije za saradwu sa Ha{kim tribunalom Rasim Qaji} rekao je da je ostavku na funkciju koordinatora nacionalnog tima za okon~awe te saradwe podneo „iz moralnih razloga“ jer nije uhap{en Ratko Mladi}. „Neko ko zna gde je Ratko Mladi} i nije to prijavio za milion, ni}e to u~initi ni za 10 miliona (evra)“, rekao je Qaji} za Dnevni avaz. Ocenio je da je „Mladi}ev tim sada vrlo su`en i vrlo mali broj qudi u~estvuje u wegovom skrivawu i zna gde se on nalazi“. „To su qudi koji su tu iz uverewa i ideala, a ne zbog neke koristi.

Imaju}i u vidu wegov psiholo{ki profil, na~in dosada{weg skrivawa koji smo rekonstruisali, o~ito je da za wegovo skrivawe nisu potrebna velika finansijska sredstva.

Tu`ila{tvo za ratne zlo~ine Srbije ima mnogo boqu saradwu sa Zagrebom, Podgoricom i Skopqem, ~ak i sa Euleksom na Kosovu, nego sa Sarajevom, sa kojim je ta saradwa „daleko lo{ija“, izjavio je tu`ilac za ratne zlo~ine Srbije Vladimir Vuk~evi}. „Mi smo u nekoliko navrata poku{ali da potpi{emo memorandum o saradwi, odnosno sporazum o ustupawu dokaza kakav imamo sa svim dr`avama u regionu, ali je bosanska strana to odbila“, rekao je Vuk~evi} gostuju}i u emisiji „Most“ Radija Slobodna Evropa. Vuk~evi} je rekao da je o tome razgovarao sa svojim kolegom, glavnim tu`iocem BiH Miloradom Bara{inom, ali da dogovor nije postignut. „Ja sam predlo`io da napravimo memorandum po uzoru na hrvatski, ali bosanska strana to nije prihvatila“, kazao je Vuk~evi}.

CRNA HRONIKA rektora filijale „NLB banke“, ekspoziture u Novom Sadu. U toku akcije pretreseni su stanovi osumwi~enih i wihove poslovne prostorija. Osumwi~enima je odre|ena mera policijskog zadr`avawa u trajawu do 48 sati, posle~ega }e biti izvedeni pred istra`nog sudiju Posebnog odeqewa Vi{eg suda u Beogradu.

Ubila mu`a i wegovu k}erku, pa se utopila U beogradskom restoranu „Madera“ ubijena je mla|a `enska osoba i jedan mu{karac. Prema informacijama beogradskih medija, `enska osoba je, posle sva|e ispred restorana, ubila svog biv{eg supruga i wegovu k}erku,

Oslobo|ena Aung San Su ]i wu, na dan kada joj isti~e posledwa kazna kojom joj je bio odre|en ku}i pritvor od 18 meseci. Oko 2.000 qudi okupilo se kod ku}e Su ]i, dobitnice Nobelove nagrade koja slobodno nije mogla da se kre}e od maja 2003. Desetine pristalica okupile su se i oko sedi{ta wene partije, Nacionalne lige za demokratiju. Aung San Su ]i, k}erka heroja borbe za nezavisnost Mjanmara, generala Aung Sana, ukupno je vi{e od 15 godina bila li{ena slobode. Tokom 21 godine, hunta joj je vi{e puta odredila i ku}ni pritvor.

Posle 176 godina od smrti slepog guslara i pesnika Filipa Vi{wi}a, ju~e su u sklopu 31. Vi{wi}evih dana u selu Vi{wi}evu na Bosutu, otkrili spomenik ovom srpskom velikanu predsednik Vlade Vojvodine dr Bojan

Lavrov: Mogu}a saradwa s NATO

Crveni krst je sa svojih 17 komisija po~eo da obilazi razru{ene ku}e u Kraqevu, kako bi {to pre neophodna pomo} bila poslata na prave adrese. Do sada je evidentirano 7.648 objekata za sanaciju, dok se broj objekata koji nije za sanaciju pribli`io cifri 1.500. Prvi podaci govore da }e petina objekata biti neupotrebqiva. „Ve} od ponedeqka ulazimo u proceduru nabavke ku}a, i u naredne dve nedeqe mo`emo da o~ekujemo prve neke radove u ciqu podizawa ku}a“, ka`e Ranko Demirovi} iz Crvenog krsta.

Potpredsednik Islamske zajednice u Srbiji (IZuS) muftija Re{ad Plojovi} je u ime Me{ihata,

Predsednik Srbije i Demokratske stranke Boris Tadi} upozorio je da }e predstoje}a godina biti te{ka, apeluju}i na Vladu Srbije i sindikate da u periodu ekonomske krize poka`u odgovornost i povedu socijalni dijalog. „Puki zahtevi za pove}awe plata i lak{im uslovima za odlazak u penziju ne vode na{u ekonomiju ka progresu“, rekao je Tadi} u beogradskom Sava centru na sednici Glavnog odbora Demokratske stranke i dodao da je Srbija izbegla najgori scenario, to jest da je uspela da spre~i bankrot dr`ave.

Tadi} je istakao da je sada va`no na realnim osnovama sprovesti rebalans buxeta i odrediti buxet za slede}u godinu. „Odlu~uju}e je va`no da Srbija ne pre|e crvenu liniju zadu`ewa“, rekao je Tadi} i upozorio da ekonomska kriza jo{ nije pro{la i da Srbija ne sme dozvoliti „enormna zadu`ewa“ koja bi platile budu}e generacije, a gra|anima poru~io da osetniji rast `ivotnoh standarda mogu da o~ekuju u 2012. godini. Kako je istakao, ne

sme se dogoditi da ministri zbog svoje promocije podi`u razdeo u buxetu koji pripada wihovim ministarstvima. „Ako svi {tede ovog trenutka, i ako svi produ`avaju radni sta`, moramo i mi to da ~inimo jer }emo se takmi~iti sa tim ekonomijama na tr`i{tu rada“, objasnio je on.

DS-a, „presudno uticati na budu}nost“ stranke i da treba da poka`e wenu „snagu i kvalitet“. Tadi} je rekao da je „mesto predsednika otvoreno“, odnosno da je spreman da na strana~ke izbore iza|e kao i na sve druge, po{tuju}i svakog kandidata, jer je to demokratija. „Da nije bilo DS-a, ne bi bilo

„Ne vidim boqe od DS-a” Boris Tadi} je ju~e ocenio i da od DS-a ne vidi boqu stranku za obavqawe poslova u dr`avi. Kao glavne ciqeve za vreme posle strana~ke skup{tine, lider demokrata je naveo dono{ewe zakona o restituciji, finansirawa politi~kih stranaka, kao i zakona o sportu.

On je rekao da Srbija u 2011. mora zavr{iti reformu pravosu|a, doneti zakon o restituciji koji ne}e naru{iti finansijski sistem, kao i zakon o finansirawu politi~kih stranaka kojim }e se borba protiv korupcije podi}i na najvi{i nivo.

Najavquju}i izbornu skup{tinu DS, Tadi} je rekao da }e ona, poput svih ostalih skup{tina

demokrtaskih na~ela u Srbiji. Mi smo po~eli sa time i nastavi}emo“, rekao je Tadi} i dodao da }e i naredni predsednik DS-a morati da po{tuje ta demokratska na~ela.

Ina~e, Glavni odbor DS-a usvojio je pravilnik za izbor organa stranke na skup{tini zakazanoj za 18. decembar i osnovao odbore za odr`avawe te skup{tine i pripremu programskih dokumenata.

Da progledamo Filipovim vidom

Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov je izjavio da je Moskva spremna na saradwu sa NATO u vezi sa raketnim odbrambenim sistemom sve dok je ta saradwa na istom nivou. Lavrov je na marginama samita G20 u Seulu rekao da bi saradwa oko raketnog {tita bila mogu}a „ako joj se pristupi uz uzajamno po{tovawe i uzimaju}i u obzir me|usobne interese“. Lavrov je u tom nagove{taju sada oti{ao korak daqe od ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva koji je pro{log meseca izjavio da su Moskvi potrebni „dodatni detaqi“ o tom projektu pre nego {to odlu~i o svom u~e{}u.

POMO} KRAQEVU

Spre~en bankrot dr`ave

U VI[WI]EVU OTKRIVEN SPOMENIK SLEPOM GUSLARU FILIPU VI[WI]U

S V E T

Liderka opozicije u Mjanmaru Aung San Su ]i oslobo|ena je ju~e posle sedam godina ku}nog pritvora, javile su agencije. Zvani~nici su u{li u wenu ku}u kako bi joj pro~itali odluku o osloba|a-

a potom izvr{ila samoubistvo skokom sa Brankovog mosta. Qiqana Miti} je, kako saznaje RTS, izvr{ila dvostruko ubistvo ispred restorana „Madera“, oko 17.30 ~asova, ispaliv{i ~etiri hica u svog biv{eg supruga Qubormira Dap~evi}a i wegovu k}erku iz prvog braka, Milicu.

Milica Dap~evi} (1989), preminula je na licu mesta, dok je wen otac Qubomir (1952) preminuo u Urgentnom centru.

Po{to su utroje ru~ali u „Maderi“ i napustili restoran, do{lo je do `estoke sva|e, posvedo~io je jedini o~evidac, radnik obezbe|ewa restorana „Madera“.

Miti}eva je, zatim, pucala s le|a u Milicu, ispaliv{i tri hica u devojku i jedan u wenog oca.

Posle pucwave, po~initeqka je pobegla sa mesta zlo~ina.

Pretpostavqa se da je Miti}eva izvr{ila samoubistvo skokom sa Brankovog mosta.

NA GLAVNOM ODBORU DS TADI] POZVAO VLADU I SINDIKATE NA DIJALOG

Pajti} i profesorica sa ameri~kog Kolumbija Univerziteta dr Radmila Milentijevi}, koja je bila i donator za figuru srpskog velikana u bronzi koju je uradio na{ poznati vajar Sava Halugin. Bronzanu figuru Filipa Vi{wi}a osve{tao je patrijarh Irinej sa vladikama, sremskim Vasilijem i zvorni~ko tuzlanskim Vasilijem Ka~avendom, uz saslu`ewe sve{tenstva sremske eparhije.

Otkrivaju}i ovaj spomenik dr Bojan Pajti} je govorio nadahnuto o Filipu Vi{wi}u, kao ~oveku koji je umeo da peva u krvi, a u slobodu zagledan, da je du{om video boqe nego okom.

– Mora da je od boga vid Filipa Vi{wi}a, jer, dok je s dva {tapa kora~ao od bosanskog pa{aluka do Skadra, bio je samo guslar. A kada je u Srbiju pre dva veka pre{ao, postao je pesnik. Prvo je Svetog Savu opevao, pa ustanak svog naroda. Vuku i Lukijanu Mu{ickom samo bog ga je mogao i poslati. Da im ka`e kuda je putovao i {te je sve video. A video je dobro, video je boqe od mnogih danas, od onih koje lako ste~eno bogatstvo lako i zaslepi, ili onih koji kroz zatamwena stakla ne vide nikoga, do sebe samoga. Otkrivamo ovaj spomenik da tim vidom i mi progledamo. Jer, ne mo`emo drugim putem do onim Kne`evi}a iz pesme Filipa Vi{wi}a: „srca slobodnoga“ i „srca milostivog“.

Juna{tvom, ali i ~ojstvom, jer, velika je radost imati svog Homera, ali je i velika tuga kada odiseja tvog naroda jo{ uvek – istakao je Bojan Pajti}.

Dr Radmila Milentijevi}, donator za izgradwu ovog monumenta

Dobrovoqci dolaze organizovano uru~io ju~e Kraqevu pomo} vrednu milion dinara u gra|evinskom materijalu, dopremqenu u pet {lepera. „Regija Sanxaka tradicionalno je poznata po dobrim me|ususedskim odnosima, koji su na tom prostoru o~uvali mir devedesetih godina. Oni su o~uvali stabilnost i danas je ~uvaju na prostoru ove regije. Rezultat dobrih me|ususedskih odnosa je i ova pomo}“, rekao je Plojovi}.

Predsednik Lige socijaldemokrata Vojvodine (LSV) Nenad ^anak do{ao je u Kraqevo sa 66 aktivista i aktivistkiwa te stranke koji }e volonterski pomagati u radovima na objektima koji su pretrpeli materijalnu {tetu u zemqotresu. „Mislim da u ovim

trenucima svi treba da se podsetimo da smo pre svega qudi, a ne ~lanovi raznih staranaka. Zemqo-

tres bi trebalo da bude nauk da nam nisu potrebne nesre}e da bi nas spajale“, kazao je ^anak novi-

Akcija Teleton 28. novembra Radiotelevizija Srbije, u saradwi sa Narodnom kancelarijom predsednika Srbije, organizuje 28. novembra, dobrotvornu akciju Teleton za pomo} Kraqevu, objavqeno je na sajtu RTS-a. U nedequ, 28. novembra, od 21 do 23 sata svi gra|ani Srbije }e telefonskim pozivima i slawem sms poruka mo}i da pomognu Kraqev~anima da obnove ku}e o{te}ene u zemqotresu. Te ve~eri }e RTS i Narodna kancelarija predsednika Srbije pozvati sve gra|ane, kompanije i udru`ewa da, u velikoj Teleton akciji pod sloganom „Stavi Kraqevo pod krov“, zajedni~kim snagama obnove poru{ene i o{te}ene gra|evine u Kraqevu. Svaki telefonski poziv i poruka bi}e donacija. Bi}e otvoren i `iro ra~un za ve}e donacije, kao i mogu}nost poklona u gra|evinskom materijalu i namirnicama.

narima na gradskom trgu. Posle razgledawa o{te}enih objekata pripremio je lova~ki gula{ za volontere.

I Srpska napredna stranka (SNS) nastavi}e da pru`a pomo} gra|anima Kraqeva i pokre}e u ponedeqak akciju op{tina u kojima je ta stranka na vlasti, najavio je ju~e zamenik predsednika SNS Aleksandar Vu~i}. On je na konferenciji za novinare rekao da }e u ponedeqak iz Zemuna u Kraqevo sti}i tri nova kontejnera za stanovawe, jedan sanitarni i dva {lepera puna gra|evinskog materijala. Op{tinski odbori {irom Srbije organizuju dobrovoqce iz svih okruga koji }e pomagati Kraqev~anima, rekao je Vu~i}.

je Filipa Vi{wi}a uporedila s na{im velikanima Mihajlom Pupinom, Nikolom Teslom, Wego{em, na ~iji se ro|endan, kakve koincidencije, otkriva spomenik pesniku, guslaru i svedoku istorije tokom Prvog srpskog ustanka.

- Prijatno je danas biti ovde u ovom lepom selu u Sremu, koje je po Filipu Vi{wi}u dobilo i svoje ime - rekla je dr Radmila Milentijevi}.

Ju~era{wim „31. Vi{wi}evim danima“ gosti {idske op{tine bili su i predstavnici Bijeqine i Ugqevika, Vi{wi}evog rodnog kraja, te dr ^edomir Popov, predsednik Matice Srpske i brojne zvanice. Prire|en je i bogat kulturno-zabavni program u kome su pored amatera u~estvovali i glumci Bo{ko Puleti} i Gojko Baleti}, koji su izveli fragmet iz predstavwe „Filip Vi{wi}“, a ~uveni guslar Jovan Laki}evi}, pesmom uz gusle podsetio je na `ivot i delo Filipa Vi{wi}a.

S. Bojevi}

CITATI

„

Poziv Sulejmana Ugqanina na nacionalno pomirewe je licemeran i sme{an i vre|a inteligenciju Bo{waka. Pa on, koji bi sada da bude ujediniteq, uz pomo} DSS-a je i napravio drugu islamsku zajednicu po svojoj meri

”

Meho Omerovi}, funkcioner SDPS-a

nedeqa14.novembar2010.

c m y

DNEVNIK

IVO JOSIPOVI], PREDSEDNIK REPUBLIKE HRVATSKE EKSKLUZIVNO dlazak predsednika Srbije i Hrvatske u Vukovar i Paulin Dvor bila je pre deset dana prva vest u svim svetskim medijima. Krajem meseca Ivo Josipovi} }e ponovo }e do~ekati svog srpskog kolegu Borisa Tadi}a, ovoga puta u Zagrebu, i tada }e biti nastavqen razgovor o svim otvorenim pitawima u odnosima dve dr`ave.

– Poseta Vukovaru i Paulinom Dvoru bila je usmerena prema jednama na Ov~ari i u Paulinom Dvovidim za{to bi razli~ita tuma~eakcija odbrambenog rata s ~vrstim we odnosa poslovnih zajednica Srnom specifi~nom ciqu, a to je ru. Ina~e, ne vidim ba{ nikakve wa pro{lih doga|aja morala biti upori{tem u me|unarodnom pravu. bije i Hrvatske. z U kojoj meri za Vas predstastvarawe pretpostavki da se na{e razloge zbog kojih bi do{lo do zanepremostiva prepreka u me|udrNaravno, svesni smo da su po~iwedr`ave i na{a dru{tva upe{no hla|ewa na{ih odnosa. Uveren sam `avnim odnosima, sve dok svi polani i zlo~ini koje nedvosmisleno vqa problem u razgovorima s okrenu od pro{losti i usmere buda smo do{li do nivoa odnosa kada zimo od saose}awa s `rtvama nasiosu|ujemo. predsednikom Tadi}em ~iwez Da li }ete prilikom sledu}nosti, kroz promovisawe poliniz otvorenih pitawa, koja su odqa, te od politike mira. nica da on, zahvaquju}i tome tike i kulture mira i nenasiqa, te reda uzrokovana neurednim, krvaBritanci i Irci svakako nede}e posete Srbiji predlo`i{to je istovremeno i lider odavawu po~asti svim `rtvama ravim raspadom zajedni~ke dr`ave, maju istu interpretaciju ti da se u agendi na|e i obivladaju}e stranke, ipak lak{e ta koji se po~etkom devedesetih vomo`emo re{avati u dobroj veri i onoga {to se doga|alo lazak lokacija u Staji}emo`e da sprovede u delo ono o dio u Hrvatskoj, ali i {ire u regina obostranu korist na{ih gra|au dvadesetim godinavu i Begejcima, gde su ~emu razgovarate? Da li bi, reji – ka`e u ekskluzivnom intervjuu na. Pri tome mislim u prvom redu ma pro{log veka, pa krajem 1991. bili logocimo, me|usobne tu`be pred za „Dnevnik” predsednik Republina pitawe nestalih na obe strane. i kasnije, ali sari za hrvatske gra|ane?

Me|unarodnim sudom pravde ke Hrvatske dr Ivo Josipovi}.

Nakon vukovarskog doga|aja, drsvim dobro sara|uju – Hodajmo korak po kobile ve} povu~ene da o tome od– Suo~avawe s pro{losti izu`im da su postavqene osnove da se u okviru Europske rak. Nismo jo{ razgovaralu~ujete samo vas dvojica? zetno je va`no. Ono i jest preduto pitawe vi{e ne tretira kao pounije. Ne smemo biti li o budu}im posetama.

– Razli~ita ustavna re{ewa, slov za sposobnost okretawa buliti~ko, nego prvenstveno humanizarobqenici proSada pripremamo slukoja sam ve} spomenuo, name}u na du}nosti. Vukovarski je doga|aj u tarno pitawe. Isto vredi i za pi{lih doga|aja, a jo{ svakoj strani razli~ite tehnolovelikoj meri ispunio na{e nametawe povratka, odnosno zbriwavamawe oni smeju biti izgije dono{ewa odluka i wihove re. Ratovi stvaraju tako te{ke powa srpskih izbeglica iz Hrvatske, vor novih sukobqavarealizacije. Ali, ostaje ~iwenica sledice, i ostavqaju tako dubok te za pitawe razgrani~ewa. wa. Umesto da poda u susretu nastupamo u ime svoz Ho}e li odnos prema „Olutrag iza sebe, da evo i 15 godina naku{amo jedni jih zemaqa, i to, usu|ujem se re}i, kon wega postoji odre|eno nepoveji” ipak ostati kao nepremostiv drugima naprili~no uspe{no. [to se ti~e rewe, a nije zavr{en ni proces kamen spoticawa izme|u dve povla~ewa tu`bi, to je u nadlepronala`ewa nestalih. I predseddr`ave? `nosti Vlada te se kao takve ne nik Tadi} i ja saose}amo s porodi– Mi `ivimo u pluralisti~kom nalaze na dnevnom redu mojih razcama i prijateqima `rtava, a obosvetu, u kojem svako ima pravo na govora s predsednikom Tadi}em. jica smo usmereni i prema promosvoju interpretaciju pro{losti.

Ali nema dileme da te tu`be opvisawu kulture mira i nenasiqa.

Pritom, naravno, ra~unamo na uvatere}uju odnose dve zemqe na ne Posetom Vukovaru i Paulinom `avawe ~iwenica i na osnovnu posebno produktivan na~in. Do Dvoru pokazali gra|ansku prineke mere obe su zemqe sada taoci smo da }emo zajedstojnost, odnosno tih tu`bi koje su relikt vremena ni~ki raditi na uzimawe u obzir nekih druga~ijih odnosa Hrvatske S hrvatske ta~ke uspostavqawu poosetqivost koju i Srbije i nekih druga~ijih poligledi{ta, „Oluja” je verewa, i da priteme iz pro{loti~kih protagonista u Hrvatskoj bila zavr{na akcija tom ne}emo zabosti imaju za vei Srbiji. Moje je stajali{te da su odbrambenog rata raviti ni na `rlik broj na{ih tu`be nepotrebne ukoliko bismo tve, ni na one kogra|ana. Ja sam metnuti neku jedinstvenu inter`benu posetu predsednika Tadi}a do{li do dogovora kojima bi se ji su po~inili svestan da }e pretaciju – {to ne bi uspelo, a ne Zagrebu. Na~elno gledano, bilo bi otklonili razlozi wihovog pozlo~ine, i koji moraju biti izvedeuvek ostati odre|ene razlike u inbi bilo ni u skladu s idejom slobodobro da odem i tamo, u dru{tvu stojawa. z Skup{tina Srbije je nedavni pred lice pravde. Slede}i suterpretaciji pro{lih doga|aja, i de i pluralizma – moramo pove}ati biv{ih logora{a. Bio bi to jo{ sret smo planirali kao zvani~nu to nije samo po sebi problemati~nivo tolerancije prema onima koji jedan va`an ~in pomirewa. No, u no usvojila deklaraciju o osuposetu predsednika Tadi}a Hrvatno. Postalo bi problemati~no kad imaju ne{to druk~ije vi|ewe, i u vezi sa Staji}evom i Begejcima, di zlo~ina po~iwenih nad priskoj, tokom koje }emo zajedni~ki bi vodilo daqem nasiqu i sukobime|udr`avnim odnosima i unutar jo{ va`nije je suo~iti se s ~iwenipadnicima srpskog naroda. potra`iti nove puteve saradwe, ma, ili kad bi bilo protivno civisvake od zemaqa. S hrvatske ta~ke cama, utvrditi {ta se tamo doista Istovremeno je upu}en i poziv posebno na podru~ju ekonomije, a lizacijskim standardima. Ali ne gledi{ta „Oluja” je bila zavr{na dogodilo, nego posetiti ih. parlamentima susednih zemaz Ocewuje se da saradwa dverazgovara}emo i o drugim pitawiqa da poka`u isti odnos prema ma vezanim za na{e bilateralne ju vlada ni dinamikom ni kvasvim `rtvama u ratovima u bivodnose. Na{e dve zemqe imaju vilitetom ne prati razvoj komu{oj Jugoslaviji. Da li biste Vi Ozbiqno shvatamo povratak izbeglica {e otvorenih pitawa: granice, nikacije dvojice predsednika. sugerisali takav potez hrvatz Izjave da srpska zajednica u Hrvatskoj i hrvatska u Srproblem nestalih, povra}aj otetog – Ne bih se slo`io s tim ocenaskom parlamentu? biji treba da budu most koji spaja dve dr`ave predstavqaju kulturnog blaga, sukcesiju, povrama. Predsednici dr`ava i pred– Ne bih. Verujem da to {to ~iop{ta mesta u politi~kom re~niku , dok je ~iwenica da zatak izbeglica, razli~ita imovinsednici vlada imaju razli~ita nimo u pogledu osude zlo~ina i pipravo nijedna od te dve zajednice nije ba{ najzadovoqnija ska pitawa... Neka od tih pitawa ustavna ovla{}ewa, ali ona se u jeteta `rtvama predsednik Tadi} i svojim polo`ajem. nisu laka. Ali, ova generacija poustavnom i stvarnom politi~kom ja ima ve}i u~inak nego deklaraci– Metafora mosta nije mo`da najboqa u ovom slu~aju, jer se raliti~ara ne sme ih ostaviti naredokviru delovawa nadopuwuju. To je. Nije poenta u tome da svi pokadi o `ivim qudima i wihovim potrebama, a ne o ne~emu {to je noj. Na{a je du`nost da ih re{imo. je, bez obzira {to Srbija i Hrvat`u isti odnos prema svim `rtvama z Ako se ne ra~unaju zamerke fiksno i po ~emu se gazi s jedne obale na drugu. Predsednik Tadi} ska imaju razli~ita ustavna re{erata na podru~ju biv{e Jugoslavii ja smo ~ak pomalo i izbegavali mostove – vi{e smo koristili desnice s obe strane granice, wa, slu~aj i u na{im odnosima. Reje, nego da svaka politi~ka elita plovila – i u Opatiji i sad preko Dunava. U Hrvatskoj je srpska zareakcije na 4. novembar su nekao bih da predsednici daju polisvake od u~esnica pogleda u o~i jednica ukqu~ena u Vladu i u mnoge lokalne organe vlasti, tako da podeqene: u pitawu je istorijti~ki ritam i, muzi~ki re~eno, odistini o ulozi vlastite dr`ave svoje predloge mo`e direktno izre}i na najvi{im mestima, a siguski dan za budu}nost odnosa Hrre|uju teme, a vlade ih razra|uju. ili politi~kog ili dr`avnog enran sam i da se najva`nija srpska stranka, SDSS, koja je i partner vatske i Srbije. Ipak, javqaju Kao {to sam ve} rekao, vlade su u titeta u strahoti zlo~ina i `rtve. u vladaju}oj koaliciji, uva`ava kao zna~ajna stranka na na{oj pose i strahovi da bismo se, zbog punom smislu u~estvovale u priSuo~avawe s istinom o zlu nije liti~koj sceni. Naravno, uvek je mogu}e u~initi i vi{e i boqe, niza otvorenih pitawa, ponovo premama na{ih susreta, kao {to uvek lako i nije nikad bezbolno, ali – ukupno gledano – mislim da je polo`aj srpske zajednice u Hrmogli suo~iti sa zahla|ewem. su i same inicirale rad na re{aali osloba|a dru{tvo i pojedince vatskoj ipak zadovoqavaju}i.

– @eleo bih da vas korigujem. U vawu otvorenih pitawa, ali i na za afirmativno delovawe u budu}Problemi koje imamo uglavnom su posledica rata i s vremenom Hrvatskoj je desni centar na vlapodsticawu raznih oblika saradnosti. z Mo`e li se jo{ uvek prisu}e, uz odgovaraju}i anga`man, prestati. Radovalo bi nas poboqsti i mi smo u pripremi, u toku i we. Uzmite samo primer izvanred{awe polo`aja Hrvata u Srbiji. Ne ka`em da se i za srpsku zajednakon vukovarske posete predsedne saradwe ministarstava unutratan problem razgrani~ewa na nicu u Hrvatskoj ne mo`e napraviti vi{e. Naprotiv, dr`im da mi nika Tadi}a imali punu podr{ku {wih poslova, dr`avnih tu`ilaDunavu razre{iti do ulaska Hru Hrvatskoj kao ciq treba da postavimo zadatak da hrvatsku ve}iVlade, predsednice Vlade, kao i {tava i pravosu|a na suzbijawu vatske u EU? nu u~inimo ponosnom na zadovoqstvo srpske mawine. Povratak svih koalicionih partnera. Isto organizovanog kriminala i proce– Direktni dvostrani pregovosrpskih izbeglica ili wihova lokalna integracija u Srbiji pri tako, najva`nije opozicione sirawu ratnih zlo~ina. Poseta ri uvek su boqi kao re{ewe kod detom je veoma va`no pitawe i ono se u Hrvatskoj ozbiqno shvata. stranke podr`ale su susret a wipredsednika Tadi}a Zagrebu bi}e, likatnih pitawa kao {to je defihovi visoki predstavnici bili su s tako|e, prilika i za daqe oja~avanisawe granice, odnosno razgrani-

O

3

Dogovori}emo se o granici na Dunavu

RETROVIZOR [ef Delegacije EU u Beogradu Vensan De`er uru~io je premijeru Mirku Cvetkovi}u godi{wi izve{taj Evropske komisije o napretku Srbije na putu evrointegracija. Visoko je oceweno podizawe nivoa regionalne sradwe, dok je najvi{e zamerki bilo na ra~un vladavine prava i pravosu|a.

Vlada Srbije i predsednik Tadi} ocenila su da se "nisu stekli uslovi" da pozove kosovske Srbe da iza|u na vanredne izbore na Kosovu 12. decembra. U trci za kosovski parlament ipak }e se na}i nekoliko srpskih lista.

Gra|ane ju`ne Srbije uznemirila je pojava svetle}e lopte na nebu. Radarska kontrola je potvrdila da se radilo o meteoru, a podrhtavawe tla i detonacije izazvala je velika brzina kojom je preleteo iznad tog podru~ja.

Po~ela je primena Zakona o za{titi stanovni{tva od izlo`enosti duvanskom dimu. Tim propisom se zabrawuje pu{ewe u svim zatvorenim javnim prostorima i na radnim mestima, a za wegovo kr{ewe propisane su visoke nov~ane kazne.

Zvezdan Terzi} se predao pravosudnim organima Srbije. Po~etak su|ewa biv{em predsedniku FSS-a, koji je bio u bekstvu od januara 2008. zbog sumwe da je sa trojicom saradnika nezakonito prisvojio oko ~etiri miliona evra od transfera fudbalera OFK-a u inostrane klubove, zakazan je za 17. januar 2011.

Ne smemo biti zarobqenici pro{lih doga|aja, a jo{ mawe oni smeju biti izvor novih sukobqavawa ~ewe izme|u dve dr`ave. No, ocenimo li kroz ozbiqne poku{aje da nemamo snage, hrabrosti ili mudrosti da to re{imo me|u sobom, tada je logi~no da pristupimo onim sredstvima koje nam na raspolagawe stavqa me|unarodno pravo, npr. arbitra`a pred Me|unarodnim sudom pravde. Iskreno, ne verujem da je to pitawe toliko te{ko re{ivo da bismo odugovla~ili s wegovim re{ewem. U odugovla~ewu je opasnost. Tako|e ohrabruje i to {to su vlade uspostavile timove koji na tome rade. Nadam se rezultatima. z Tim Yuda je lansirao termin 'jugosfera' ukazuju}i na to da biznis ponovo ujediwuje nekada{we delove SFRJ . Treba li od tog fenomena be`ati? Da li biste, recimo, podr`ali zajedni~ku fudbalsku ligu?

– Koliko sam ja razumeo, ’jugosfera’ je vi{e pojam koji opisuje realnost, nego neki projekt za budu}nost. Ne radi se o politi~kom projektu, nego o opisu intenzivirawa saradwe u mnogim podru~jima. Ja podr`avam saradwu, otvarawe granica, politiku ~lanstva svih zemaqa regiona u Evropskoj uniji, i u tom smislu – ako se radi o ’jugosferi’, nemam ni{ta protiv.

Evo, vidim da i velik broj na{ih gra|ana `eli intenzivnije privredne odnose, da su pozdravili ideju o integracijskoj saradwi u `elezni~kom saobra}aju, da sve ve}i broj qudi putuje iz Srbije u Hrvatsku ili iz Hrvatske u Srbiju na odmor, da se kwige hrvatskih autora objavquju u Srbiji i srpskih u Hrvatskoj, da mlade generacije mirovnih aktivista sara|uju – kao {to je bio slu~aj s Inicijativom mladih za qudska prava nedavno u Vukovaru...

Sve te akcije, koje vode funkcionalnoj saradwi ne samo izme|u Hrvatske i Srbije, nego i s drugim zemqama u regionu, podr`avam i nastavi}u da podr`avam. [to se ti~e fudbala, to bi trebalo ostaviti fudbalskim savezima – ako oni misle da im treba zajedni~ka liga, ne}u se protiviti. Na~elno, nema prepreke. Uostalom, u nekim sportovima, poput ko{arke, ve} se igraju regionalne lige.

Miroslav Staji}

„ D N E V N I K ” S A Z N A J E : PRIORITETI MA\ARSKOG PREDSEDAVAWA EU

Dunavska strategija u fokusu Budimpe{te a|arska je za svoje predsedavawe ekonomskih prilika u dr`avama ~lanicama Evropskom unijom, koje po~iwe 1.

Unije, ja~awe unutra{weg tr`i{ta, kao i januara, kao jedan od kqu~nih priizrada narednog buxeta EU. To, me|utim, ne oriteta predvidela usvajawe Dunavske zna~i da }e biti zapostavqene – naprotiv – strategije, potvrdio je za „Dnevnik” predstrategije Unije u oblasti agrara, energesednik Odbora za evropske integracije tike, kohezione politike... Me|u prioriSkup{tine Srbije Laslo Varga. Kada je re~ tetima se na{lo i ja~awe osnovnih prava o spoqnopoliti~koj agendi, najva`niji unutar EU, {to zapravo podrazumeva pokukonkretni ciq Budimpe{te je okon~awe {aj da se Unija {to vi{e pribli`i gra|apregovora i potpisivawe ugovora o ~lanstvu sa Hrvatskom, ali istakTokom ma|arskog nuto mesto zauzima i integracija predsedavawa stvara}e dr`ava Zapadnog Balkana. Zna~ajse atmosfera koja }e na pa`wa bi}e posve}ena i ja~awu tzv. isto~nog partnerstva, odnosno biti mnogo vi{e nastavku saradwe sa susedima Unije naklowena Srbiji koje nemaju perspektivu ~lanstva, a (Laslo Varga) ideja je i da do kraja ma|arskog predsedavawa {engenska zona bude pro{irena na Rumuniju i Bugarsku. nima kroz niz oblasti, od qudskih prava do Ipak, kako je bilo i za o~ekivati, Bukulturne raznolikosti. Na kraju, ali za dimpe{ta }e se tokom prvih {est meseci Ma|arsku nikako ne i najmawe va`no, nala2011, dok bude na ~elu EU, najvi{e anga`ozi se i pitawe inkluzije Roma. vati na poqu ekonomije i finansija. Nai– Od same ~iwenica da je integracija Zame, u wenom fokusu }e biti konsolidacija padnog Balkana na agendi ma|arskog pred-

M

sedavawa Unijom, mislim da je za Srbiju jo{ va`nije to {to je ja~awe partnerstva dve dr`ave visoko na listi ukupnih prioriteta zvani~ne Budimpe{te. Uostalom, podseti}u na to da je prva zvani~na poseta novog ministra spoqnih poslova Ma|arske po formirawu nove vlade bila upravo Beogradu. Zbog toga mo`emo o~ekivati da }e Ma|arska ulo`iti puno napora kako bi Srbija nastavili da napreduje na putu ka EU. Istina, treba biti svestan i toga da }e taj napredak prevashodno zavisiti od nas, jer }e prva polovina slede}e godine prote}i u popuwavawu Upitnika EK i kontrolnim misijama wenih tehni~kih komisija, ali je va`no i to da }e se tokom ma|arskog predsedavawa EU stvarati atmosfera koja }e biti mnogo vi{e naklowena i Srbiji i politici pro{irewa uop{te – zakqu~uje M. S. Varga.

4

DNEVNIK

nedeqa14.novembar2010.

INTERVJU

PROF. DR KOSTA JOSIFIDIS, EKONOMISTA

„Telekom” }e ~uvati socijalni mir o oceni profesora dr Koste Josifidisa, sa stanovi{ta politi~ke i ekonomske stvarnosti u Srbiji i kontinuiranog buxetskog otre`wavawa, skoro da je izvesno da }e deo prihoda od privatizacije „Telekoma” ipak biti utro{en u funkciji ubla`avawa posledica ekonomske krize na delove populacije sa najni`im primawima i za smirivawe socijalnih tenzija. Neophodno je, obja{wava dr Josifidis, obezbediti socijalni mir, kako bi, s jedne strane, te{ki i bolni tranzicioni period, kome se jo{ ne vidi kraj, mogli pre`iveti svi slojevi stanovni{ta, a s druge strane, „kako bi se krizni i reformski procesi prevazi{li i okon~ali upravo u strategijskom opredeqewu izgradwe normalne dr`ave”.

– O~ekuje se, naravno, da }e se prihodi od privatizacije „Telekoma” funkcionalno tro{iti, prvenstveno u izgradwu infrastrukture i time stvarawa logisti~kih pretpostavki za ve}i priliv inostranog kapitala, intenzivnije restrukturirawe ekonomije i wenu transformaciju u dominantno izvoznu privredu. Ako se ne{to s pravom mo`e zameriti tranzicionim vlastima u posledwih deset godina, to je ~iwenica da su se autoputevi u Srbiji gradili poni`avaju}e pu`evskom dinamikom, i to je jedan od krucijalnih neuspeha na{e tranzicije.

Iskustveno je da tranziciju prati buxetska neravnote`a, s obzirom na nasle|eno stawe, ali je nedopustivo da su putevi ostali neizgra|eni, nedovr{eni, i da se grade kao Skadar na Bojani. Ekonomije u najbli`em okru`ewu (o {irem da i ne govorim), prvo su napravile puteve, i sasvim logi~no proizilazi da se kapital tamo i locira – navodi profesor Josifidis, {efa Departmana za evropsku ekonomiju i biznis u okviru Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu,. z Pregovori sa Me|unarodnim monetarnim fondom proti~u uz te{ko}e, a na prole}e }e biti okon~an aktuelni aran`man koji imamo sa MMF-om. Da li bi i nakon toga trebalo nastaviti saradwu s tom institucijom?

– Osnovna pretpostavka normalnog funkcionisawa ekonomije i dr`ave je ravnote`ni i disciplinovani buxet, {to kod nas hroni~no nije slu~aj. Evropska orijentacija zemqe upu}uje na po{tovawe ne malog broja pravila, a jedno od najosetqivijih je upravo podru~je dr`avne potro{we. Istina, svedoci smo da u kriznim uslovima pravila ne dr`e vodu ni u evropskim ekonomijama, da postaju fleksibilna i to do vulgarnih granica – kada su u pitawu buxeti Gr~ke, [panije, Irske, Portugalije, {tavi{e i Velike Britanije. No, doma}i buxetski problemi nisu samo kriznog karaktera, ve} strukturalnog, i otuda su dugoro~nog trajawa. Stoga bih ~ak pozdravio eventualni dogovor da se kancelarija MMF-a ne zatvara, ve} da se saradwa nastavi, kako bi wihovo prisustvo bilo neka vrsta, uslovno re~eno, nadzora i savetodavca upravo na pozicijama uravnote`avawa buxeta, ali i ostalih elemenata makroekonomske stabilnosti, pre svega monetarnih.

Istovremeno, svesni na{e kompleksnosti, obiqe deficita u makro i mikro smislu, politika wihovih „peglawa“ bi treba-

P

DOBITNICA NAGRADE „EITINGER” SOWA BISERKO ZA „DNEVNIK”

Jo{ je puno posla u na{em dvori{tu redsednici Helsni{kog odipak ne smemo zanemariti ni na{e bora za qudska prava Sowi odnose sa susednim dr`avama. VaBiserko po~etkom je sedmi`no je to {to je Boris Tadi} urace uru~ena u Oslu presti`na nagradio u Vukovaru, jer je celo zlo koje da „Eitinger”, koju joj je tamo{wi nam se de{avalo krenulo s nivoa Univerzitet dodelio zbog neumorvisoke politike i odatle treba i da nog anga`ovawa na pitawima qudse krene s wegovim ra{~i{}avaskih prava. Sli~no obrazlo`ewe wem. Na `alost, pro}i }e jo{ dosta bilo je i kada je Sowa Biserko provremena dok svi gra|ani Srbije ne {log meseca progla{ena za po~aprihvate da nema sada{wosti bez snog gra|anina Sarajeva, ali i kada tako “ra{~i{}ene” pro{losti. A ju je po~etkom godine tada odlaze}i nema ni budu}nosti – ukazuje Sowa hrvatski predsednik Stjepan Mesi} Biserko. odlikovao oredenom ’Red kneza TrPo wenim re~ima, problem je i pimira s ogrlicom i Danicom’. {to se ne razume da je pitawe izviI dok u regionu wewa u Vukovaru i Evropi dobija zapravo zna~ajnije Ve}ina ovda{wih gra|ana priznawe za svoje za samu Srbiju nei ne zna {ta je {ta se u anga`ovawe na pogo za Hrvatsku. qu za{tite qud– Prvi put je neVukovaru doga|alo pre skih prava, Sowu dve decenije. Ne znaju oni ko rekao ne{to u Biserko u Srbiji Vukovaru {to se ni za Srebrenicu, jo{ uvek svrstavaovde retko ~ulo, Sjeverin, Dubrovnik... ju me|u “neprijatejer istra`ivawa u qe”, pri ~emu se ne Srbiji, koja su neshvata da polako i politi~ka elita, davno sprovedena, pokazuju da 70 odmada sa decenijskim zaka{wewem, sto ovda{wih gra|ana i ne zna {ta ide putem kojim je ona krenula u vreje {ta se u tom gradu doga|alo pre me kada su wime samo retki smeli dve decenije. Ne znaju oni ni za druhoditi. Nedavno obostrano izviwege gradove, ni za Srebrenicu, Sjevewe hrvatskog i srpskog {efa dr`ava rin, Dubrovnik... Ali suo~avawe s usred Vukovara i Paulin Dvora deo pro{lo{}u mora kad-tad do}i na su onoga o ~emu Sowa Biserko godidnevni red. U prvom redu zbog nas sanama pri~a i na {ta poziva, a zarad mih, ali i zbog ~iwenice da bez re~ega je svrstana u one koji svojoj dr{avawa tih tema mi ne}emo postati`avi rade o glavi. ti deo evropske porodice – ocewuje Sowa Biserko obja{wava za na{ Sowa Biserko. list da biti borac za qudska prava U Beograd sutra dolazi glavni gra|ana ove, ali i svih drugih dr`atu`ilac Ha{kog tribunala Ser` va na prostoru Zapadnog Balkana, Bramerc, a na{a sagovornica ukanije ni lak ni jednostavan posao. zuje da ne zbog wega, ve} zbog SrbiMe|utim, ona ~vrsto veruje da je izaje i suo~avawa s pro{lo{}u, dr`abrala put koji jedini vodi do pravog va mora uhapsiti Ratka Mladi}a. ciqa.

Pri tome, dodaje, nije va`no puko – Koncept qudskih prava u Srbiji nu|ewe nagrade za informaciju o je jo{ uvek na povr{ini, {to je dotome gde se skriva general, ve} iskaz da dru{tvo nije prijem~ivo za te kazivawe jasne politi~ke voqe i vrednosti. U posledewe dve godine `eqe da se stavi ta~ka na ono {to jeste Srbija donela mawe-vi{e neke nam se de{avalo u protekle dve derelevatne zakone u oblasti za{tite cenije. qudskih prava, ali wihova primena – Radovana Karaxi}a su uhapsili a jo{ uvek nije na potrebnom nivou jer da mi nismo ni znali i izru~ili su za to nema dovoqno politi~ke ga u roku od dva dana. Da politi~ka spremnosti. Sre}om, ipak postoji voqa postoji, verujem da bi tako bidovoqno velika lo i sa Mladi}em. mre`a unutar Sr- Karayi}a su uhapsili a da No, o~igledno we bije koja sve vi{e jo{ uvek nema i tu mi nismo ni znali radi da qudska gra|ani ne mogu i izru~ili su ga u roku prava dobiju svoju pomo}i. Jo{ uvek promociju. Me|u- od dva dana. Da politi~ka smo, naime, suo~etim, sve dok to ne ni ss velikom povoqa postoji, verujem postane ozbiqna delom oko ~landa bi tako bilo dr`avna politika stva u EU i polii sa Ratkom Mladi}em i deo obrazovnog ti~ka elita prosistema, te{ko }ecewuje ko }e premo se poma}i od ta~ke u kojoj smo savagnuti, pa da spram toga odlu~i da da i u kojoj smo bili proteklih dvali da se Mladi} hapsi ili ne. Jo{ deset godina – ka`e Sowa Biserko. uvek su, naime, veoma jake snage koje Ona ukazuje i na problem etnonase protive evropskoj orijentaciji cionalizma koji je ostavio pogubne Srbije, jer ona podrazumeva reforposledice na dru{tvo u Srbiji. Po mu svih institucija, pa tako i rewoj je taj nacionalizam i daqe veliformu bezbednosnog sistema. A ako ki kamen spoticawa za dr`avu, jer do toga do|e, onda }e biti otkriveni zbog wega nije spremna da kona~no mnogi pojedinci i grupe koje su do ra{~isti sa projektima koji su je i sada opstruirale ne samo Mladi}edoveli u stawe izolacije i na tako vo hap{ewe, ve} reformu ~itavog nizak nivo po{tovawa qudskih pradru{tva. Dakle, mnogo ve}i je ulog va i uva`avawa drugih. Na{a sagonego samo hap{ewe Ratka Mladi}a. vornica ne spori da dr`ava poku{aAli ba{ zato je krajwe vreme, ne sava da iza|e s tim na kraj, ali i dodamo da on ode u Hag, nego i da se Srbije da se ipak ne ~ini dovoqno da se, ja pozabavi politikom koju je sprorecimo, primeni ono {to je, pod vodio, wenim ’rezultatima’, kakav je pritiskom EU, kao zakonski okvir genocid u Srebrenici, te ideoloziusvojeno. ma celog tog projekta – zakqu~uje – Mada moramo mnogo raditi na Sowa Biserko. sre|ivawu ’sopstvenog dvori{ta’, Qubinka Male{evi}

P

MMF bude prisutan da nadzire proces, ali doma}e vlasti moraju brinuti o stanovni{tvu i u pregovorima ne smeju odustajati od socijalne komponente. z I u samoj vladi postoje unutra{we razlike, pa, na primer, ministar ekonomije ka`e da bi uvek, bar na kra}i rok, `rtvovao inflaciju i deficit, zarad dinami~nije stope rasta privrede. Da li mislite da te razlike u Vladi mogu biti uskla|ene?

– U vremenima kakva jesu, tranzicionim i plus dodatno optere}enim efektima globalne krize, va`nije je fokusirati se na stopu nezaposlenosti i stopu ekonomske aktivnosti, nego na stopu inflacije, premda se ovo mo`e protuma~iti i kao jeres u odnosu na vladaju}i monetarni doktrinarni

lu, dakle, rast referentne kamatne stope, svakako }e preduprediti daqi rast cena, ali i sa recesionim kontraefektima, na investitorskoj strani, s obzirom na rast cene kapitala. Izuzetno je te{ko i Vladi i monetarnim vlastima - ~ime ih ne aboliram - da ispravqaju hroni~ne strukturne neuskla|enosti na{e ekonomije, a jedini mogu}i izlaz je privla~ewe inostranih investicija, po{to doma}eg kapitala nema. [to se ti~e `eqa buxetskih korisnika, daleko su od zadovoqavawa, i daqe je na sceni grabe` za malu kosku, sa neznatnim relaksacijama. z Prema Zakonu o buyetskom sistemu, udeo izdvajawa za penzije mora u narednom periodu da se smawi sa 13 na 10 odsto BDP-a. Neki ekonomisti

stav. Na{a ekonomija je jo{ uvek u prelazu na novi tr`i{ni sistem poslovawa, velika javna preduze}a jo{ nisu privatizovana, {to zna~i da }e uslediti jo{ poneki talas porasta nezaposlenosti, s obzirom na ustaqenu praksu privatnih vlasnika da otpu{taju i do 60 odsto zaposlenih. U takvim uslovima, ulaz ogromnog broja novih kompanija, osobito malih i sredwih, koji }e apsorbovati nezaposlenu radnu snagu, tako|e je dugoro~an proces, pa je razumqivo da }e se ideal niske stope inflacije morati `rtvovati zarad vi{ih nivoa zaposlenosti.

veruju da bi to smawilo penzije na ispod 50 odsto prose~ne zarade, dok su sindikati tra`ili da se u Zakon o PIO unese odredba da penzije ne smeju biti ni`e od 60 odsto prose~ne zarade?

– Penzije bi se, mo`da, svele na jo{ ni`e grane. Takav scenario bi bio veoma bolan, i kada to posmatram, ne u svojstvu ekonomiste, ve} sa pozicija ~ove~nosti, uvek bih stao na stranu sindikata. Penzioneri imaju pravo na normalan `ivot, a svako smawewe penzija ispod 55-60 odsto prose~ne zarade, bilo bi ispod praga dostojanstva, {to je i ina~e ve} na delu. Vlada je tu u zamci – jasno joj je da stanovni{tvo, naro~ito penzioneri, `ive veoma oskudno.

Me|utim, prinuda obra}awa MMF-u pretpostavqa po{tovawe pravila aran`mana, tako da je manevarski prostor veoma sku~en, bez obzira ko je na vlasti. z [ta bi trebalo da bude Vladi prioritet u narednom periodu?

– Moraju se ulo`iti maksimalni napori na svim podru~jima, kako bi se Srbija u~inila atraktivnom za ulagawa, po~ev{i od famoznih gra|evinskih dozvola, pa do poreske i drugih politika. Srbiji bi trebalo jo{ dva-tri „Fijata”, odnosno nekoliko multinacionalnih kompanija, koje bi animirale ogroman broj sitnih kooperanata i tako osigurale visoku stopu zaposlenosti. Sve su pri~e, politi~ko-ekonomske, ili ekonomsko-politi~ke prirode, isprazne, ukoliko se ne obezbedi – istina, ne mo`e to preko no}i – zadovoqavaju}a stopa zaposlenosti, odnosno niska stopa nezaposlenosti, a u na{em slu~aju bilo bi izvanredno kada bi ona bila jednocifrena. Istovremeno, svedo~imo upravo visoke stope nezaposlenosti u razvijenom svetu, opasnost od ponovnog ulaska u globalnu recesiju, {to bi bilo pogubno za na{u rawivu ekonomiju. Bilo kako bilo, prioritet Vlade je agresivna politika privla~ewa stranog kapitala, bez politi~kih ili ideolo{kih predrasuda o kapitalu, jer on nema niti boju niti miris.

Vladimir ^vorkov

Dug je om~a oko vrata – Spoqni dug je, pored buxetskog, na{ najve}i problem, on nam je om~a oko vrata. Pri tome su tendencije rasta duga evidentne, i daqe prisutne i neminovne, jer nema alternative, a model prevazila`ewa je poznat: orijentacija proizvodwe na razmewiva dobra, ali je on optere}en neizvesnom vremenskom dinamikom. Proizvodwa samo za doma}e tr`i{te nema zna~ajnih efekata na platni bilans, izuzev u delu supstitucije uvoza. Neophodno je, dakle, smawivati spoqnotrgovinski deficit po{to generi{e rast kursa, odnosno depresijaciju valute, {to povla~i inflatornu spiralu, i tako u krug. z To zna~i da Vam se dopada model razvoja privrede Srbije koji je Vladi predlo`ila grupa beogradskih ekonomista, gde se tako|e insistira na rastu izvozne privrede?

– To nije stvar dopadawa, ve} imperativa, prinude. Stari model je istro{en, predugo je i trajao, imao je svoje opravdawe u prvih par godina tranzicije, jer je stanovni{tvo bilo gladno potro{we. No, to nam se i obilo o glavu – uvoznici su profitirali, stimulisali smo tu|u proizvodwu kupovinom strane robe, banke su ~erupale stanovni{tvo visokim kamatnim stopama, a dugovi su, i stanovi{tva i dr`ave, enormno porasli. lo da bude dugoro~no koncipirana i mawe, koliko je mogu}e, bolna. Disciplina na penzijskom podru~ju je neizbe`na, ali }e buxet jo{ dugo morati biti u funkciji servisirawa najstarijeg dela stanovni{tva, i pitawe je samo stepena opadawa u~e{}a buxeta u penzijskom fondu. Kompletno restrukturirawe ekonomije, drasti~no smawivawe stope nezaposlenosti, sasvim izvesno }e omogu}iti in-out princip funkcionisawa penzija, ali je re~ o dugom, decenijskom procesu, a u me|uvremenu je potrebno svakom gra|aninu obezbediti, dodu{e skroman, ali dostojanstven `ivot. Dakle, neka

z Inflacija je, ~ini se, sada olak{ala Vladi, po{to je procentualni udeo buxetskog deficita u BDP-u ostao isti, ali je pove}an wegov iznos u dinarima, pa su mogle da se zadovoqe `eqe buyetskih korisnika?

– Ta~no, ali se ne mo`e re}i da je inflacija ve{ta~ki nastala. Skok cena poqoprivrednih proizvoda, depresijacija doma}e valute, i drugi faktori, doprineli su ovogodi{woj stopi inflacije, a monetarna vlast nije uvek u mogu}nosti da preventivno reaguje. Kontrakciona monetarna politika, koja je upravo na de-

c m y

DNEVNIK rediti pod povoqnijim PREDSEDNICA IZVR[NOG ODBORA RVB BIQANA JOVANOVI] uslovima od komercijalnih ZA „DNEVNIK” KA@E DA BI I SRBIJA TREBALO DA IMA RAZVOJNU BANKU veoma su tra`eni otkako je po~ela kriza. Vojvo|anski privrednici imali su ove godine s wima malo vi{e sre}e od ostalih: proletos je po~ela s radom Razvojna banka Vojvodine (RBV). Tako su preduzetnici i pravna lica u saradwi RBV sa vojvo|anskim fondovima dobili kredite uz ni`u kamatu od komercijalne.

– Dobro smo po~eli. Nema razvojalne banke u Srbiji, {to je poziciGovore}i o partnerima iz razvikretawa ohrabruju. Naravno, pored ja bez jeftinih kredita za privreja koja bi i nama odgovarala. Ina~e, jenih zemaqa, predsednica Izvruslova koje nudimo, to je dobrim dedu, posebno u uslovima krize kada je treba re}i i to da se u prvim razgo{nog odbora RVB-a ka`e da imaju lom posledica i strukture vlasniposlovawe ote`ano – ka`e za vorima s predstavnicima ovih fipozitivna iskustva. Vi{e od deset {tva. Kod nas preovla|uje APV kao „Dnevnik“ predsednica Izvr{nog nansijskih institucija pokazalo da odsto u~e{}a u vlasni~koj struktuve}inski vlasnik, a brojna istraodbora Razvojne banke Vojvodine ih je privuklo ime „razvojna“ – nari Razvojne banke ima DDOR „Novi `ivawa pokazala su da na{i qudi Biqana Jovanovi}. – Ve} na samom pomiwe Biqana Jovanovi}.

Sad“, a preko wih Fondijaria SAI, najvi{e poverewa imaju u dr`avne po~etku rada potpisali smo ugovor U ovom trenutku u Srbiji banke i oni u~estvuju u svim organima institucije – navodi sagovornica o poslovno-tehni~koj saradwi sa mogu da rade samo kao komercijalupravqawa. Wihova pomo} do sada „Dnevnika”. fondom za razvoj APV. Predne, a dok investicione i razvojne je, ka`e, uvek bila dragocena i u uze}ima i preduzetnicima jo{ nisu regulisane zakonom, {to Banci `ele da tako i ostane. [to smo tako obezbedili dinarna{a sagovornica ocewuje kao pose ti~e planova za narednu godinu, ske kredite za likvidnost na gre{no, budu}i da ne samo da je dosagovornica „Dnevnika” nagla{ava rok od godinu dana i uz benebro {to je Vojvodina dobila razvojda ih u samoj banci ~eka racionalificirane uslove: referentna stopa NBS plus 0,5 ili [ari}i vi{e ne pla}aju 1,56 odsto, zavisno od kreditKada je u Srbiji pre nekoliko meseci po~elo da se odmotava klupko nog rejtinga klijenta. oko poslovawa kompanija koje su u vezi sa Dakom [ari}em, pomiwana je Ona dodaje da su ti zajmovi i RVB kao banka od koje su dobili kredite. „Neke kompanije koje su bibili za koji procenat s jefle povezane sa [ari}em jesu na{i klijenti. One sada ne izmiruju obavetinijom kamatnom stopom od ze i ~eka se okon~awe sudskog postupka kao i da presude postanu pravokomercijalne, i pomogli su sna`ne, pa }emo onda da vidimo kako }emo da namirimo dospele obevepreduzetnicima koji su ve} ze. U me|uvremenu, Agencija za privatizaciju je poni{tila svojinsku uspe{no poslovali a nedotransformaciju u preduze}ima koje su kupili [ari} i wegovi saradnistajala su im obrtna sredstva ci i postavila je qude koji upravqaju tim kapitalom. Mi smo s wima u da poslovawe poboq{aju i kontaktu i poku{avamo da deo dospelih obaveza izmirimo. Na `alost, prevazi|u deo probelma koji imamo te{ko}a i s drugim klijentima koje su od ranije u na{em nasleim je donela kriza. |enom kreditnom portfoliju. Tako smo po veli~ini nepokretne imovi– Plasirali smo milijardu ne ~etvrta banka u Srbiji. Prodajemo mi tu imovinu, ali u ova vremena i po dinara, ali to nije bio ne ide to tako brzo kako smo planirali”, ka`e Biqana Jovanovi}. jedini pomak. Ove godine otvorili smo dugoro~nu kreditnu liniju u saradwi sa pokrajinskim Garancijskim nu banku, ve} bi trebalo da je ima i zacija poslovne mre`e koja je za fondom i Ministarstvom poSrbija. Jer, u ovom trenutku priovakvu instituciju preglomazna, a Biqana Jovanovi} qoprivrede i realizovali vreda mo`e da dobije novac pod poto }e nametnuti i socijalni prozajmove u vrednosti od 1,35 miliona voqnijim uslovima samo preko gram. U RVB planiraju i da se vi{e Uspe{na sardwa sa Pokrajinom evra. Slobodno mogu da ka`em da se fondova – a fondovi se oslawaju na posvete finansirawu infrastrukbi, po re~ima direktorke RVB, mopartnerstvo sa vojvo|anskim fiZakon o buxetskom sisitemu i ne ture, koja je u Vojvodini, ba{ kao i gla da bude dobar uvod u saradwu sa nansijskim institucijama pokazalo rade po regulativama koje su uobiu drugim delovima zemqe, zapu{teme|unarodnim institucijama. kao izuzetno dobro. Nadam se da }e ~ajene za banke. na. Zato lokalne samouprave ovu – Ve} smo bili u kontaktu s se to nastaviti na nivou strate{ke – Mislim da bi bilo boqe kada banku dugoro~no vide kao veoma poEvropskom investicionom bankom saradwe – ocewuje Biqana Jovanobi i Srbija imala razvojnu banku. `eqnog partnera. Na tom fonu }e i Evropskom bankom za obnovu i vi}.

Samo takva institucija mo`e da se posebna pa`wa posvetiti me|urazvoj. Razgovarali smo o tome {ta Kada je RVB formirana, bilo je koncentri{e finansijska sredstva op{tinskim projektima. da uradimo da bismo postali wihoonih koji su zagovarali da postojena jednom mestu, upravqa wima na – Naredne godine o~ekuje se otvavi poslovni partneri i za koji me}i vojvo|anski fondovi nastave da pravi na~in i doprinese razvoju, rawe kancelarije APV u Briselu. sec }emo ispuniti sve uslove, odnorade daqe pod kapom banke, ali nabilo na pokrajinskom, bilo na reTo je sjajna ideja, tim pre {to mnosno doneti sva akta i procedure ko{a sagovornica ne misli da je to dopubli~kom nivou – tvrdi Biqana gi na{i klijenti tamo ve} imaju je su za to potrebne. Poznato je da je bra ideja.

Jovanovi}. svoja predstavni{tva. U Briselu EBRD jedan od akcionara Komerci– Oni treba na nastave posao sapo~iwu sve ozbiqne pri~e i mimostalno sve dok se ne donese zaslim da }e nam to pomo}i da do|emo Novih sedam miliona evra depozita konska regulativa o radu razvojne do povoqnijih sredstava za privreRazvojna banka nema u svojoj poslovnoj politici fokus na rad sa stanovbanke i sva prate}a akta. To bi tredu Vojvodine. Otvori}e nam se vrani{tvom, ali po{to je nastala reorganizacijom nekada{we Metals banbalo uraditi {to pre jer su na{a ta pretpristupnih fondova, a bi}e ke, zadr`ala je i taj segment poslovawa. Tokom sedmice {tedwe RVB nije iskustva dobra: preduzetnici i i vi{e uslova za razvoj saradwe u mewala kamate na uloge, jer je ta kamata i ina~e visoka – sedam odsto gopravna lica su zainteresovani za okviru regije DTKM. Posebno }e to di{we na deviznu {tedwu u evrima. Ipak, i bez toga je u RVB dobila je noovakvu saradwu i depozitna masa biti dobro za poqoprivredu. Zbog vih sedam miliona evra depozita. Biqana Jovanovi} obja{wava da to jeste nam raste iz meseca u mesec. Posebsvega toga je veoma bitno da u ’glavdobro, ali da predstavqa tek jednu strana medaqe, jer se ta sredstva mogu no ohrabruje {to se mewa struktura nom gradu EU’ budemo na pravi naposle plasirati samo uz kamatu koja je 11 -12 odsto godi{we, {to je pridepozita, tako da ne raste samo su~in predstavqeni – ka`e Biqana li~no skupo. Ina~e, ba{ kao i sve druge banke, i RVB se nakon ja~awa evra ma, ve} se pove}ava i broj klijenata, Jovanovi}, koja prve rezultate ansuo~ila sa rastom broja klijenata koji kasne s redovnim izmirivawem i to onih s dobrim kreditinim rejga`ovawa ’vojvo|anskog ofisa’ u obaveza. Za privredu to je ne{to preko deset odsto wih u ovom trenutku, tingom. Konkurencija na bankarBriselu o~ekuje ve} od aprila nadok su gra|ani jo{ uvek dvostruko boqi u izvr{ewu svojih obaveza. skom tr`i{tu je jaka i svi se bore redne godine.

Du{anka Vujo{evi} za kvalitetnog komitenta, pa ova

K

nedeqa14.novembar2010.

5

Nema razvoja bez jeftinih kredita

DELEGACIJA APV U POSETI [TAJERSKOJ

Nije za pore|ewe, jeste za nauk okom pro{lonedeqne nih prihoda koja pokrajina posete [tajerskoj, trebalo da dobije vodi otvodelegacija Vlade rena, argumentovana raspraAPV na ~elu sa pokrajinva, maksimalno pokrivena skim sekretarom za finansistatisti~kim pokazateqima. je Jovicom \uki}em, bila je u U prvi plan se stavqaju priprilici da napravi paralele oritetni projekti, a kao reizme|u ove austrijske pokrazultat se po pravilu dobije jine i Vojvodine. Na `alost, tzv. uravnote`eno nezadokada su u pitawu ekonomski voqstvo – obja{wava \uki}. pokazateqi, razlike su jo{ Korist od decentralizauvek ogromne. cije je, ka`e pokrajinski se– [tajerska sa oko 1,2 mikretar za finansije, i sada liona stanovnika ima bruto nesporna i prakti~no vidqidoma}i proizvod koji je ve}i va na svakom koraku, ali se i od BDP-a cele Srbije. Recipored toga kontinuirano mo, bruto prihod po glavi preispituje mogu}nost {irestanovnika je 26.500 evra, a wa nadle`nosti ni`ih nivoa kod nas je 4.100 vlasti, jer se neevra! Uz to, prestano te`i powihov buxet za dizawu funkcioBruto prihod po ovu godinu je nalnosti uprave. preko 5 mili- glavi stanovnika – Sna`ne porujardi evra, dok ke koje se {aqu u [tajerskoj je je, pore|ewa centralnoj vlasti, 26.500 evra, radi, buxet ne samo iz [tajerdok je u Srbiji Vojvodine na ske nego i iz dru4.100 evra nivou od oko gih pokrajina, po 600 miliona svakom pitawu koevra, pri ~emu je je od zna~aja za skoro 400 miliona otpada na wih, ne samo da se ne tuma~e transferna sredstva, dok je kao separatizam, ve} se, naoperativno svega 200 milioprotiv, maksimalno uva`avana – navodi \uki}. ju. Tako|e, konkurencija koja Kada je re~ o raspodeli postoji me|u pokrajinama niprihoda koji se ubira na nije posledica promi{qawa vou dr`ave Austrije, dve tretipa ’da kom{iji crkne kra}ine ostaje u centralnoj kava’, ve} plod potrebe da se si, dok preostalu tre}inu dekapitalizuju sopstveni rad i le pokrajine – ima ih devet – napor. Nikom ne pada na pai lokalne samouprave. Uz to, met da `ivi na u{trb drugopokrajine imaju i sopstvene ga, ve} se samo insistira na prihode, poput poreza na tome da se ceni postignuto. igre na sre}u, ali dosta novUostalom, iza tako dobro ca pristi`e i iz evropske sre|enog i situiranog stawa kase po osnovu projekata. u [tajerskoj stoji velika ko– U samom buxetirawu li~ina rada, anga`mana i od[tajerske tako, prakti~no, govornosti. I upravo na tom postoji vi{e nivoa: evropplanu mo`emo od wih da nauski, austrijski i pokrajin~imo jako mnogo – zakqu~uje ski. Pri tome se svake godine \uki}.

M. Staji} o tome koliko bi od dr`av-

T

6

DNEVNIK

nedeqa14.novembar2010.

STIL BEZ KOGA (VI[E) NE IDE: ASERTIVNOST

Ne}u `vaku, ho}u kusur!

O

SABOR SPC POKU[A]E DA SPRE^I NAJAVQENI RASKOL U CRKVI

Artemija ~eka opomena pred iskqu~ewe? ajava penzionisanog vladike Artemija i grupe biv{ih monaha iz Crne reke da }e, ako im se ne vrati Ra{ko-prizrenska eparhija, osnovati „novu crkvu”, posledwih nekoliko dana sa brojnih dr`avnih problema skrenula je pa`wu javnosti na odnose unutar Srpske pravoslavne crkve. U i{~ekivawu Sabora SPC, zakazanog za sredu, 17. novembar, svima je jasno da }e ovaj slu~aj imati prioritet u raspravi iza, tradicionalno, zatvorenih vrata.

Podsetimo, svega sedmicu pre odr`avawa Sabora, u Sinod je stiglo pismo razvla{}enog vladike i wegovih sledbenika u kojem prete osnivawem nove, tzv. svetosavske crkve, ukoliko se ne udovoqi wihovim zahtevima. U me|uvremenu su tenzije nastavile da rastu jer Artemije odbija da se povinuje

N

Po wegovim re~ima, posledwe Artemijevo obra}awe Sinodu govori da je do{lo do daqeg udaqavawa izme|u wega i ’crkvene vlade’. On odluke Sinoda, ~ak i penzionisawe, smatra „nekanonskom“, sa wima se ne sla`e, i, kako poru~uje, ne `eli da im se „povinuje“.

– Kada se neko tako izjasni, to predstavqa dovo|ewe sebe na ivicu raskola. Da li }e do wega do}i, ne znamo, iako sve govori u prilog da ho}e. No, ipak jo{ ima prostora da se raskol izbegne – navodi Tuci}.

On, me|utim, napomiwe da, ukoliko do raskola i do|e, to u pravoslavqu ne bi bio izuzetak. Odre|ene grupe monaha su se posledwih decenija odvajale u Gr~koj, Rumuniji, Rusiji, Bugarskoj, i to zbog pitawa kalendara, ekumenizma, (anti)modernizma...

Tre}a crkva u Srbiji U slu~aju da Artemije i biv{i monasi iz Crne reke ispune svoju pretwu, „Istinska svetosavska crkva”, kako je nazivaju, postala bi pravoslavna crkva Srbiji. „Prva je naravno SPC. Drugo krilo se odvojilo pre nekoliko godina i oni izdaju i ~asopis, imaju i strukturu, zovu se Istinska pravoslavna crkva u Srbiji.

Ima ih na Fru{koj gori, u Smederevu i na Avali”, obja{wava sociolog Mirko \or|evi}, dodaju}i da je trenutno sedi{te Artemijevih sledbenika na privatnom imawu u jednom selu kod ^a~ka. kazni koju mu je odredio crkveni vrh i po kojoj mu je zabraweno da obavqa sve{teni~ku du`nost.

Po re~ima publiciste @ivice Tuci}a, Sinod }e svakako morati da razmotri „slu~aj“ nekada{weg episkopa kosovskog Artemija Radosavqevi}a.

– Wemu je Sinod izrekao zabranu sve{tenoslu`ewa, koju sada Sabor treba da potvrdi ili odbaci. Po ovom pitawu je u Crkvi, episkopatima, a pogovoto me|u vernicima bilo razli~itih mi{qewa. Tek, paleta mera koje o~ekuju Artemija je {iroka: mo`e mu se ukinuti „kazna“, ali se ona mo`e i poo{triti, sve do ra{~iwewa – obja{wava Tuci}. uburili su ve} s wima francuski vinogradari, terale su goste iz nema~kih restorana, „presvla~ile“ su fasade ameri~kih ku}e... naposletku, azijske bubamare stigle su i kod nas. Nije da nam prave goleme probleme, ali okupirale su vrata, prozore, zidove i ba{te po Fru{koj gori i inim delovima Vojvodine i sve se vi{e gra|ana `ali na ovu „bubu - napast“.

Stru~waci vele da nema razloga ni za kakvu brigu jer nam ne mogu ugroziti zdravqe. [tavi{e - dobro su do{le jer se vaqano bore s biqnim va{ima.

Ovi su tvrdokrilci za sada samo dosadni, ali pitawe je kakvi nam sve mogu sti}i? I da li je uop{te mogu}e kontrolisati i spre~iti dolazak {tetnih insekata na na{e prostore? Postoje, naime, bube koje se namenski uvoze, kao {to su predatori ili paraziti.

Jer, mnogo je vrsta korisnih insekata koji se hrane biqnim va{ima i na taj na~in doprinose smawenom kori{}ewu hemikalija za wihovo suzbijawe.

Me|utim, stizali su nam i „uqezi“, poput kukuruzne zlatice, koja je u Srbiju nenamenski stigla 1992, ali se weno prisustvo na biqakama osetilo tek deset godina kasnije, kada se razmno`ila u velikom broju i nasrnula na koren ove biqke. Jo{ je ve}u {tetu napravila kukuruzna sovica, koja ima du`i `ivotni

K

– Pokazalo se, me|utim, da svako ko se deli, sebe marginalizuje – ka`e sagovornik „Dnevnika”. – To je neka vrsta, kako se u svetu naziva, „alternativnog” pravoslavqa, ili „paralelnog”. I ono nikada ne mo`e da zainteresuje ve}inu vernika.

Govore}i, nadaqe, o tome {ta jo{ moe biti na dnevnom redu Sabora, Tuci} ka`e da se teme za raspravu iznose pred sam po~etak skupa.

– Uvek se, recimo, razmatraju doga|aji i rad Sinoda izme|u dva Sabora. A pitawa kojima bi trebalo da se pozabavi Sabor i koja name}u doga|aji ili vreme, mnogo je. Me|utim, po{to }e, kako se sa-

znaje, trajati ~etiri dana, to nije dovoqno za neku du`u agendu – smatra Tuci}.

Ipak, gotovo je izvesno da }e bar biti na~eto pitawe osnivawa novih eparhija, {to povla~i za sobom izmenu granica starih. Tuci} ka`e da su eparhije SPC veoma velike, neke imaju i preko 800.000 vernika, {to svakako ote`ava rad. Po wegovim re~ima, smatra se da bi u nekoj dijecezi maksimum smelo biti 200.000 vernika. U Srbiji, podsetimo, ima desetak eparhija, na gotovo istom prostoru kao u Gr~koj, gde ih je sedamdesetak.

– Savremeno vreme iziskuje potrebu bliskosti arhijereja sa sve{tenstvom i pastvom. Nekada je episkop tokom na primer dvadesetak godina arhijerejstva odlazio jednom, ponegde i nijednom u neko mesto. Danas je to nedopustivo.

Episkop je glavni „koordinator“ rada. Ve} godinama zato postoji plan da se prostor beogradske arhiepiskopije podeli na tri eparhije. Da li }e se na predstoje}em Saboru stvarati nove eparhije, nije sigurno, ali je verovatno. O podeli se, uostalom, govori ve} godinama, a podeqena je samo jedna ({aba~ko-vaqevska) pre vi{e godina. I pokazalo se da je to bio veoma dobar potez – ka`e Tuci}.

Sagovornik „Dnevnika“ napomiwe da bi bilo potrebno da se na Saboru razmatra i me|uhri{}anska saradwa na na{im prostorima, koja, dodaje, mora da dobije nove kvalitete i intenzivnost.

– Nije to samo zbog priprema Ni{kog susreta svih hri{}ana sveta povodom 1700. godi{wice Milanskog edikta. Potrebna je saradwa i sa islamom kod nas, bez obzira na to {to i unutar wega ima dubokih previrawa. Za postizawe tog ciqa mora se na}i unutra{wa snaga, a ne tra`iti pomo} dr`ave. Uostalom, odvojenost crve od dr`ave je velika tekovina, korisna za obe strane – zakqu~uje Tuci}.

Petar Klai}

be}ali smo da }emo i}i kod kumova na ve~eru i iako se kilavo ose}amo i nije nam do dru`ewa, boqe da ne ugro`avamo na{e odnose s wima, pa onda... ajmo, makar doma}ine celo ve~e u pola glasa i ogovarali...

Ovakvu ili sli~nu situaciju nije te{ko zamisliti, pre svega zato {to u vojvo|anskoj ~ar{iji nije po`eqno da se ~ovek predomisli, ali i iz sto i jednog druga~ijeg uverewa koja nas mo`da i nesvesno pritiskaju i iznu|uju pona{awe protivno onome {to u odre|enom trenutku mislimo, ose}amo ili `elimo. Da li je tako te{ko pozvati telefonom, izviniti se i ostati kod ku}e? Nekima, izgleda, jeste, a to i nije tako mali broj qudi.

– Pravo je osobe da se izrazi i zauzme za sebe, i to je kqu~ni opis asertivnosti, na~ina komunikacije koji u na{oj kulturi ima jo{ uvek plitke korene, ali za kojim se ukazuju sve ve}a potreba – ukazuje psiholog Olivera Sekuli} - Barto{. Ona i wena koleginica Milica Jak{i} u okviru Ekspert centra u Novom Sadu odnedavno dr`e radionice koje poha|aju {arolike grupe qudi `eqne uve`bavawa zaku~aste ve{tine – da bude{ ono {to jesi.

Primer drugi: kako odoleti molbi kom{inice kada vam se tako lepo obrati za pomo} wenom sinu – kojem ba{ i ne idu lekcije iz engleskog – a vi ga tresete kao iz rukava? Posle osmog ~asa poduke, ho}ete li joj re}i: `ao mi je ali vi{e nemam vremena za to?

Ili odmah? Ili posle prvog ~asa? Nije li kom{inica svojim zahtevom („pomozite mu“) krenula u neku vrstu emocionalnog iznu|ivawa – manipulacije – kako bi postigla svoj ciq? I kako reagovati na taj pritisak?

– Mnogi qudi kod nas obi~no se ra|e opredele za pasivnost, da se ne bi zamerili drugom ili da ne bi izazvali sukob, ili za pasivno - agresivno pona{awe: u sebi „kuvaju“ ali to ne ispoqavaju besni na druge {to im ne poga|aju misli.

Svako, me|utim, ima pravo da bude odgovoran za svoju odluku {ta }e da uradi, kao i slobodu da ka`e „ne“, da odustane od svog nauma ili obe}awa, da ide protiv onoga {to se od wega o~ekuje – obja{wava na{a sagovornica. – To va`i i za decu: roditeqi misle da mogu da se predomisle, ali wima to ~esto uskra}uju. U tim slu~ajevima nastane „sukob interesa“ u kojima onaj

ko ose}a da je ja~i od druge strane u nekom odnosu ~esto „zaboravi“ na asertivna prava drugih.

Tih prava ima desetak: dozvoli drugima da budu odgovorni za svoje odluke, ne tra`i da se pravdaju zbog svojih izbora, pusti ih da sami odre|uju svoje granice prema tebi, pusti da se predomisle i da pogre{e, da ne{to ne znaju i da nisu vidoviti.. Tako|e, ne preti odbacivawem drugog da bi kontrolisao wegovo pona{awe, ne insistiraj da se drugi pona{aju logi~no i prema tvojoj logici, ne tra`i od drugih, ma koliko se poznavali, da ti ~itaju misli, i – dopusti drugom da ga bude ba{ briga za tvoju definiciju savr{enstva.

– Postoji uvre`eno mi{qewe da se ~ovek naprosto ra|a asertivan, da je tim qudima bogomdano da ~e{}e od drugih dobijaju ono {to `ele i ujedno da su u stawu da iska`u svoje neslagawe, ali da pri tome i daqe veruju u mogu}nost razre{ewa sukoba tako da obe strane ostaju u dobitnoj kombinaciji (tzv. „win - win“)... Ali to nije ta~no – asertivnost se u~i. Mo`da je najboqa metafora za taj model kada deca nau~e da insistiraju: „ne}u `vaku, ho}u kusur“! To dete }e malo du`e ~ekati dok prodava~ica ne razmeni pare, ali }e imati {ansu da se razvije u osobu koja je svesna svojih prava i interesa, i koja je spremna da istrajava u wima. Naravno, ne na u{trb tu|ih – navodi Olivera Sekuli} - Barto{.

Asertivnost se na radionicama Ekspert centra, uz ne{to malo teorije, ve`ba u grupi. Budu}i da ve}ina polaznika strahuje od javnih nastupa (stru~no: blokiraju-

}e anksioznosti), sleduje im „razblamiravawe“. Tako svaki radioni~ar dobije da govori o ne~emu, i posle samo dva-tri minuta za pripremu teme, mora da podnese saop{tewe pred „te{kom publikom“: onom koja mu upada u re~, provocira ga i zavitlava. „Uvodni~ar“ tako mora da izdr`i udare nepoverewa okoline i iskomunicira svoje misli i ose}awa, ne dopu{taju}i da prevagne wegovo boja`qivo i stidqivo „ja“ – zbog kojeg bi najra|e pobegao u pasivnost i za}utao.

Prema na{oj sagovornici, asertivni komunikatori su retki na na{oj javnoj sceni. Ona me|u politi~arima kao takvu vidi Vesnu Pe{i}, koja uvek kada se obra}a drugima dobro strukturi{e svoje poruke – „ne puca“ u qude nego u wihove stavove. Ali, ve}ina uglavnom podle`e „ni~im izazvanim“ autoritetima, pripisivawu mo}i sagovornicima po principu: kada vidim sedu bradu mora da je pametniji od mene. Ipak, nije uvek dobro ni biti asertivan: {ef ili direktor mo`e da ti uradi ne{to lo{e ako ne sledi{ wegov naum, pa je vlastiti interes boqe odlo`iti ili staviti u zagradu, do onog trenutka kada obe strane mogu da dobiju. To, opet, upu}uje na pregovarawe. Pregovarawe je jo{ jedan pokazateq da u stvarnom `ivotu ~esto nema razumevawa za asertivno pona{awe, ili se ono ne uklapa u ~vrsto postavqene kulturolo{ke norme prema kojima se qudska bi}a ne vrednuju jednako. U islamskoj civilizaciji, recimo, komunikacioni prostor da se asertivnost razma{e je krajwe sku~en.

– Dobra proba za lekciju iz asertivnosti su tinejxeri – ka`e Olivera Sekuli} Barto{. – Ne mo`emo da ih vezujemo za radijator da bismo ih naterali da u~e.

Ucewivawe i ka`wavawe su kratkog daha – kratkotrajna dobit u odnosu na dugoro~nu {tetu. Zato ih treba strate{ki motivisati, i}i na dugoro~nu dobit... Dati im prostora da se poka`u na terenu, a ne da mi s wima dole {utiramo loptu. Boqe da navijamo za wih s tribina, da ih motivi{emo. Da se samo pravimo da nas je „ba{ briga“ za wih, ali u stvari da smo i te kako zainteresovani da ih podstaknemo da preuzmu odgovornost na sebe, da slede svoje `eqe, misli i ose}awa. Da postavqaju svoje ciqeve i donose svoje odluke.

Reqa Kne`evi}

slu`ile kao biolo{ka borba protiv biqnih va{i, a osamdesetih godina pro{log veka dospele su Evropu. Pri tome se smatra se da su stigle slu~ajno, dove`ene s azijskom robom – ka`e za „Dnevnik“ biolog iz novosadske „Ciklonizacije“ Bosiqka Krtini. – U principu, to su korisni insekti jer se hrane biqnim va{ima i ne ugro`avaju zdravqe qudi. Me|utim, ugro`avaju prirodnu populaciju, odnosno doma}e vrste bubamara, pa s te strane predstavqaju pretwu.

– Neophodan je stalni monitoring tih pojava, a s druge strane, i primena razli~itih mera suzbijawa. I mi taj monitoring imamo, ukqu~ene su razli~ite institucije i na osnovu toga se pripremaju mere suzbijawa – ka`e Bosiqka Krtini}. – Konkretno, kada je o azijskim bubamarama re~, mora najpre da se ustanovi wihova broj-

nost, genetski potencijal, procena {irewa, uticaj na etnomofaunu, pa tek onda preduzmu odgovoraju}e mere.

Tako za sada na{e azijske bubamare mogu biti bezbri`ne. Ipak, nije na kraju zgoreg podsetiti na to da je biolo{ka borba protiv {tetnih insekata, u pravom smislu re~i, zapo~eta upravo sa introdukcijom jedne vrste bubamare.

Naime, biolo{ke metode podrazumevaju upotrebu korisnog organizma za suzbijawe po gajene biqke {tetnog organizma, a naro~ito su zna~ajne u za{titi povr}a u staklenicima i plastenicima. Elem, doti~ne su bubamare krajem 19. veka unete iz svoje postojbine Australije u Kaliforniju zarad borbe protiv {titaste va{i koja je pravila ogromne {tete na planta`ama agruma. I postale su junakiwe Sjediwenih Dr`ava.

Sla|ana Glu{~evi}

Ne mo`emo tinejyere da vezujemo za radijator da bismo ih naterali da u~e

NOVI INSEKTI U NA[EM SOKAKU: ZVANI I NEZVANI LETE]I GOSTI

Tajni `ivot buba

vek i napada mnoge druge biqke, a specijalitet su joj paradajz, boranija... A {ta tek re}i za krompirovu zlatice, koja se u na{oj zemqi pojavila neposredno posle Drugog svetskog rata i napravila pravi haos.

Pa, kakva je danas kod nas „kontrola letewa“ insekata?

Ova kontrola organizovana je na aerodromu u Beogradu, kao i na grani~nim prelazima Horgo{, Bogojevo, Batrovci, Sremska Ra~a, Mali Zvornik, Kotroman, Gostun, Pre{evo, Gradina i Vatin.

Tako|e, i na `elezni~kim prelazima u Subotici, Vr{cu, Kikindi, [idu, Ristovcu, Dimitrovgra-

Zujawe azijskog komarca Bosiqka Krtini} podse}a na slu~aj „azijskog komarca“ koji je kod nas dospeo na starim gumama i – dobro se primio. Ta vrsta komarca je neuporedivo opasnija od doma}eg zujavca, jer prenosi bolesti i direktno ugro`ava zdravqe qudi. Istina, kod nas ga, veli na{a sagovornica, ima mawe nego u kom{iluku i ne{to udaqenijim zemqama: recimo, u Albaniji je prisutan ve} nekoliko desetina godina, a ima ga i u Francuskoj, Italiji, Hrvatskoj... Ali to {to ga u Srbiji za sada nema ba{ na svakoj livadi i kraj svake reke, ne zna~i da }e tako biti i u budu}nosti.

– Grani~na fitosanitarna inspekcija Generalnog inspektorata Ministarstva poqoprivrede kontroli{e zdravstvene ispravnost po{iqaka biqa, biqnih proizvoda, tj. prisustva {tetnih organizama, zatim hrane, hrane za `ivotiwe biqnog porekla, pesticida, |ubriva u prometu preko dr`avne granice – kazali su nam u Ministarstvu.

du i Prijepoqu. Na rekama - kontrolna su mesta Bezdan i Veliko Gradi{te.

– Na putni~kom terminalu inspekcija izlazi po pozivu carine ukoliko otkrije kod putnika da nosi neku robu koja podle`e pregledu fitosanitarne inspekcije.

No, ~iwenica je da carina selektivno obavqa preglede, odnosno da postoje zelena i crvena linija

ulaska u na{u zemqu, tako da postoji mogu}nost da neki putnik pro|e zelenom linijom i ne{to unese – priznaju u Ministarstvu poqoprivrede.

Fitosanitarni inspektori vele da se na po{iqkama biqa i biqnih proizvoda mogu na}i takozvani karantinski {tetni organizmi, odnosno {tetni organizmi koji nisu prisutni na teritoriji Srbije i ~ije je uno{ewe i {irewe u na{oj zemqi zabraweno. Ako se takvi insekti otkriju, zabrawuje se uvoz po{iqke i vra}aju se tamo odakle su do{li. Ako, pak, ne, e onda... Azijske bubamare, recimo, stigle su nam - gre{kom.

Nisu uvezene namerno, ve} su do{le prirodnim putem, vazduhom, ili su se zaka~ile za ne~iji kamion, automobil, uletele u prtqag. I nisu jedine bube koje se prilikom transporta robe uvezu u na{u zemqu. Uqezi se zalepe na neko prevozno sredstvo ili ih putnici i ne znaju}i unesu. A bube, ko bube, onda po~nu da se razmno`avaju nemilice.

Ina~e, bubamare, napast koja nas trenutno mu~i, nisu na spisku invazivnih vrsta i dobro se prilago|avaju u novim sredinama.

– Najpre su u SAD uvezene da bi

c m y

DNEVNIK

INTERVJU NEDEQE

FILIP DAVID, KWI@EVNIK

nedeqa14.novembar2010.

7

ZEMAQSKI DANI TEKU

je video Nasilnici su najtra`eniji Pinki Ben Kvika proizvod srpskog dru{tva P ije anacionalni individualista, kako mnogi misle o wemu. Za wega, anacionalni individualisti su qudi izvan svega, nezainteresovani za ono {to se oko wih doga|a. „Ali istina je da su antinacionalisti~ki individualisti svojim otporom sa~uvali obraz, ~ast i ugled ove zemqe, ono malo dostojanstva {to je preostalo”, rekao nam je kwi`evnik Filip David, intelektualac koji je kanxe fa{izma osetio na svojoj ko`i. Wegov karakter nema tajni: nikada nije prihvatio ga`ewe osnovnih moralnih, eti~kih principa. Na osnovnim civilizacijskim na~elima, ka`e David, jedino mo`e da po~iva qudska zajednica, a mi ga prvo pitamo ima li Srbija razloga da pocrveni od stida koji dan nakon Me|unarodnog dana borbe protiv fa{izma.

– Razloga za stid svakako ima. z Bili smo wegove `rtve tokom rata, koja je to sila dovoqno jaka da gra|ane Srbije okrene fa{izmu?

– Ta sila se naziva „revizija istorije”.

N

Rekao je {ta je `eleo Prethodni gost „Intervjua nedeqe” pijanistkiwa Rita Kinka pitala je „na nevi|eno“ Filipa Davida {ta ga jo{ nisu pitali, a uvek je `eleo da izjavi u novinama?

– Nema takvog pitawa. z S koje strane se nalazi ideologija Dobrice ]osi}a i sli~nih: jesu li oni uzrok, ili posledica?

– U svojim posledwim kwigama i intervjuima Dobrica ]osi} je sve bli`i ~etni~koj ideologiji, mada ga zvani~no ~etnici ne prihvataju, a ni on wih. To jo{ nije fa{izam ali jeste ideologija koja utire put fa{izmu. z [ta mo`e savladati „filozofiju palanke“ Nikolaja Velimirovi}a, vaspitawe, institucije dr`ave, crkva ili...?

– Samo ubrzana modernizacija i demokratizacija Srbije. z Neko }e re}i da je slika Milana Nedi}a u galeriji srpskih premijera dobar pod-

a nedavno zavr{enom BEMUS-u najavqeno je osnivawe simfonijskog orkestra koji }e biti sastavqen od najboqih muzi~ara regiona. Orkestar bez granica (No borders orchestra NBO), zami{qen kao most saradwe me|u umetnicima sa prostora biv{e SFRJ, okupi}e i do 80 vrhunskih muzi~ara shodno projektima, a bi}e selektovani na audicijama. Prvo okupqawe ansambla predvi|eno je za slede}e leto, a na repertoaru }e biti Druga simfonija Gustava Malera, delo visoke simbolike koja po~iwe posmrtnim mar{em u prvom stavu, a zavr{ava ’uskrsnu}em’ u posledwem. Izvo|ewem ove kompozicije bi}e ujedno markirana i stogodi{wica Malerove smrti, koja se obele`ava upravo 2011.

– Iako je NBO zami{qen kao orkestar sastavqen od mla|ih profesionalnih muzi~ara, audicije koje }e biti odr`ane na prole}e slede}e godine, bi}e otvorene za sve. Naime, kao {to ne}emo imati ni{ta protiv da se u orkestru na|e neki izvanredan i zainteresovan muzi~ar koji je prema{io ~etrdesetu, tako }e svakako kod nas biti mesta i za nekog izuzetno talentovanog studenta zavr{nih godina akademije – ka`e za „Dnevnik” dirigent i umetni~ki direktor orkestra Premil Petrovi}.

Ideja je, ina~e, da se vremenom stvori vrhunski regionalni orkestar koji }e stajati rame uz rame sa najboqim evropskim ansamblima.

Stoga dobro nam znanog kqu~a prilikom izbora muzi~ara – ne}e biti, odnosno va`no }e biti samo ko kako svira a ne iz koje dr`ave dolazi.

– Orkestar bez granica zna~i i ukidawe granica koje imamo u glavama. Ni{ta se ne}e doga|ati po kqu~u, po unapred utvr|enim pravilima. Uostalom, ne bira NBO muzi~are, ve} muzi~ari biraju NBO. Na prostoru izme|u Slovenije i Makedonije postoji jako mnogo dobrih muzi~ara i ko }e u}i u orkestar zna}emo tek posle audicija – navodi Petrovi}.

N

setnik u {ta sve mo`emo da se pretvorimo?

– \eneral Milan Nedi} ima svoje istaknuto mesto me|u najve}im kolaboracionistima i saradnicima okupatora u Drugom svetskom ratu. z Kako je mogu}e da u Srbiji `ivi nikad mawe Jevreja, a da je antisemitizam nikada izra`eniji?

– Antisemitizam je oduvek bio za{titni znak svakog esktremnog nacionalizma. z Ovo sam ve} pitao druge sagovornike: da li su se Srbija i Danilo Ki{ kona~no razumeli, 21. godinu nakon wegove smrti?

– Bojim se da je ime Danila Ki{a ~esto zloupotrebqavano neposredno pre wegove smrti, a i posle toga. z Koju poruku su nam poslali on i Borislav Peki}, time {to su upokojeni u inostranstvu?

– Da je najte`e biti prvi u svom selu. z Da li je slu~ajnost ili „majka ironija“, {to je Ki{u i \in|i}u nad odrom govorio Amfilohije?

– Nema tu ni slu~ajnosti, ni ironije. Ako nekoga nisi mogao da prisvoji{ pre smrti, onda to u~ini posle. z Nije li to paradigma Srbije?

– U neku ruku jeste. Na ovim prostorima nisi siguran da te neko ne}e zloupotrebiti ni kada si `iv, a kamoli kada nisi.

z Kako obja{wavate ~iwenicu da u Srbiji lo{e prolaze oni koji govore po{teno i hrabro?

– Takvi nigde ne prolaze dobro. z Rekli ste da u regionu ne vlada mir, ve} „primirje“, kako prepoznajete one koje odr`avaju vatru mr`we?

– Ima ih svugde: u Skup{tini, politi~kim partijama, medijima, na promocijama kwiga, na stadionima. Sve zaglu{uju svojom galamom. z Ima li srpsko dru{tvo kapacitet da ih u}utka, ili barem ne slu{a?

– Koje „srpsko dru{tvo”? Pa ti buka~i i nasilnici su pravi i najtra`eniji proizvod toga dru{tva. Nisu samonikli. z Kada ste prvi put do{li u Sarajevo nakon opsade zaplakali ste, vama suze nisu preskupe?

– Da, zaplakao sam od svoje nemo}i, od nemo}i pojedinca da se suprotstavi kolektivnom ludilu, ubijawu, ru{ewu, pqa~ki. z Vi i Beogradski krug ste brzo reagovali kontrom na Milo{evi}evu vladavinu?

– Milo{evi} nas nije zanimao kao pojedinac, nego kao predstavnik jedne politike koja je tako o~evidno vodila u sunovrat, u katastrofu. @alosno je samo to da je bilo malo onih koji su to shvatili i razumeli. z Legija je odavno pisac, da li je najboqe {to mo`emo u~initi prepustiti ga zaboravu, ili treba biti konkretniji?

– I on je samo bio i ostao deo jednog nakaznog sistema koji ima svoje la`ne heroje, la`ne patriote i la`nu literaturu. z Kada ste se posledwi put osetili ponosnim {to ste gra|anin ove zemqe?

– Nema tu prvog i posledweg puta. Uvek to ose}am kada ne pristajem na kolektivne zablude, na manipulacije, na demagogiju, ma koliko slatkore~ivi bili. Dogod se tome suprotstavqam, makar to bila i voqa ve}ine, ja se ose}am kao „ponosni gra|anin ove zemqe”.

Igor Mihaqevi}

NAJAVQENO OKUPQAWE NAJBOQIH MLADIH MUZI^ARA U REGIONU

Orkestar bez granica Orkestar bez granica sebi je zacrtao nekoliko osnovnih ciqeva, me|u kojima su smawewe odlaska mladih profesionalaca iz regiona, kao i amortizovawe posledica tranzicije na kulturu u regionu.

Vrednosti regionalne saradwe bi}e promovisane i u budu}im projektima kroz poruxbine novih dela od mladih kompozitora, kao i u~e{}e solista iz regiona. Tako|e je predvi|eno i da se ve} od 2012. ideja NBO pro{iri na ceo Balkan, {to }e doneti novu dimenziju i zna~aj projektu.

– Orkestar }e svake godine biti vezan za neki od vode}ih evropskih orkestara, a za 2011. to }e biti muzi~ari Berlinske filharmonije.

Naime, u Ohridu, gde }emo probati Malerovu Drugu simfoniju, sedam berlinskih filharmoni~ara }e odr`ati dvodnevni masterklas sa odvojenim orkestarskim grupama koji }e ~lanovima NBO pribli`iti na~in rada jednog od najboqih orkestara na svetu. U 2012. }e sa NBO raditi solisti Orchestre de Paris, a 2013. to }e biti vrhunski umetnici iz berlinske Staatskapelle... Od tih qudi `elimo da u~imo umetnost svirawa u orkestru kao i umetnost pravqewa vrhunskog orkestra – navodi Petrovi}.

Za sada su izvesni nastupi Orkestra bez granica na Ohridskom letu, zatim u Pri{tini, pa u Dubrovniku na Letwim igrama, u Budvi na Festivalu Grad-teatar, i na kraju letwe sesije u Podgorici i u Qubqani. Drugo okupqawe NBO predvi|eno je za oktobar, kada }e orkestar nastupiti u Sarajevu, Zagrebu, Novom Sadu, i u Beogradu na BEMUS-u, a za kraj prve sezone predvi|eni su koncerti u Parizu, Briselu i Berlinu.

– Po sada{wim planovima, NBO }e imati po jedan veliki program i

Premil Petrovi}

turneju godi{we: 2011. s Malerovom Drugom simfonijom, 2012. to }e biti „Posve}ewe prole}a“ Igora Stravinskog uz kompozicije savremenih kompozitora iz regiona, dok je za 2013. u planu izvo|ewe „Tristana i Izolde“ Riharda Vagnera – najavquje Premil Petrovi}. – Me|utim, tokom godine }e biti organizovani i mawi kamerni ansambli koji }e nastupati pod imenom No borders orchestra. Uz sve to, Orkestar je zami{qen i kao velika radionica. I to ne samo kao radionica ’na unutra’ ve} i ’na spoqa’. Dakle, mi svi zajedno u~imo od muzi~ara iz vode}ih evropskih orkestara, kao i jedni od drugih – jer, u NBO }e biti najboqi mladi muzi~ari iz regiona! – ali ideja je da tokom godine podelimo znawe i sa drugima, odnosno da organizujemo radionice za mlade kolege od Slovenije do Makedonije.

Nesumwivo je da }e sam rad u NBO predstavqati izuzetnu {kolu, ali

Premil Petrovi} navodi da }e mladi umetnici biti i adekvatno finansijski nagra|eni za svoj anga`man.

– No borders orchestra }e imati sve uslove da izraste u vode}i orkestar u regionu, ne samo zato {to }e u wemu svirati na{i najboqi muzi~ari, ve} zato {to }e NBO mo}i da ra~una na organizacione, logisti~ke i finansijske pretpostavke za takav rast – ka`e umetni~ki direktor Orkestra.

Upravo stoga nije zgoreg navesti da produkcijsku podr{ku koncertnih aktivnosti NBO obezbe|uju beogradski „Jugokoncert” i „Soniq Performing Arts” iz Berlina, dok su inicijativu podr`ali BEMUS, NOMUS, Makedonska filharmonija, zagreba~ko Muzi~ko bienale, Muzi~ki centar Crne Gore, Festival „Sarajevska zima”, Festival Qubqana, Evropska asocijacija festivala...

Miroslav Staji}

ar miliona jugoslovenskih osnovaca saznalo je kako je Pinki video Tita, jer nam je ta „pri~a partizanka“ bila u obaveznoj lektiri. A kad su ti Titovi pioniri postali omladinci, milioni su videli Ben Kvika koji je video Klaru Varner u prvoj TV sapunici na na{oj JRT zvanoj „Dugo toplo leto“.

Onda smo u „Dnevniku” imali jednog novinara koji se zvao Milan Budak i sad ga vi{e nema, ali koji je na sur~inskom aerodromu li~no do~ekao i svojim o~ima video Ben Kvika, a spram te Budakove pripovetke ono Pinkijevo vi|ewe Tita je bilo pravi ma~ji ka{aq. Taj na{ Mile Budak je, ina~e, bio samo naizgled lud, tj. tako je svima drugima izgledao, a sam je sebi delovao sasvim normalno. ^ak i kad je Ben Kvika video, posle ~ega se u to vreme ba{ ne{to i nije moglo ostati normalan. Tako je, uostalom, i majka hrvatskog pisca Gorana Tribusona bila sasvim normalna kad je ono ranih {ezdesetih pro{log veka, a zbog serije „Gradi} Pejton“, utekla sa sve~ane akademije za Dan republike, mada je bila supruga predsednika op{tine Bjelovara, grada u kojem je `ivelo 20.000 rukometa{a i pet debelih dustabanlija sa iks nogama, dakle nenormalnih qudi koji uop{te nisu igrali rukomet.

Goranova mama je bila `ena na svom mestu, ali nije wen mu`, pa je kqu~eve od ku}e dr`ao u yepu svog sakoa, a ne u `eninoj damskoj ta{nici. I Goranova mama je tek u svom dvori{tu utvrdila da ne mo`e da u|e u ku}u i dopre do televizora, na kom je Alison Mekenzi upravo sekla vene zbog onog bednika doktora Rosija, koji je tra`io preme{taj u drugi gradi} (koji se nije zvao Pejton).

Pa je mama odmah zvala vatrogasce, a oni su gospo|i predsednika op{tine rekli da }e odmah do}i da joj provale u ku}u, samo dok se zavr{i epizoda „Gradi}a Pejtona“ koju sad svi zajedno gledaju u Vatrograsnom domu – i ne trep}u. I sad zamislite zabezeknutog druga predsednika op{tine kad ulazi u ku}u i zati~e uplakanu, svu umacuranu suprugu okru`enu sa desetak vatrogasaca sa velikim, `utim, vatrogasnim {lemovima koji bri{u suze rukavima svojih tamnoplavih, pa jo{ i paradnih, jer je Dan republike, vatrogasnih uniformi Onda su do{le neke normalne godine, kad se pri~alo o privredi i standardu, qubavi, deci i putovawima, beogradski Fest nam je podigao estetski ni{an i imali smo mo`da najboqi filmski program od svih evropskih televizija. Sve dok {uma nije stigla do asfalta i semafora, {to je i razlog za sve gra|anske ratove i seqa~ke bune, a na{ moralni pad do diluvijuma pratio je i misaoni i estetski sunovrat. Stigle su nam, za po~etak, {panske serije, pa kad smo pomislili da gorih i nema, nastavilo se sa {panskim i portugalskim kontejnerom, kako su uvek, jo{ od konkistadora, zvali Meksiko i ju`nu Ameriku celu. Sa akcentom na ostrva i kontinente, prave arhipelage istovetnih brazilskih serija, koje u omawim paketima od tako jedno 240 nastavaka mogu da se kupe malo skupqe nego tuce piratskih DVD diskova na Futo{koj pijaci. [to bi se kazlo: „Tuku ko ne}e da uzme“.

A sadr`aj svih tih serija mogao bi se ukratko ispri~ati ovako: „U po~etku Gabrijela `ivi u {tali, nema jednu nogu, gluva je, slepa, nepismena i siroma{na. Nema za hranu pa mora da jede {qunak; Posle 100 epizoda Gabrijela i vidi i ~uje; U 120. epizodi izraste joj noga; U 150. epizodi postaje direktor banke; U 250. epizodi dobija napad slepog creva, svi mu{karci u seriji pla~u; U 300. epizodi saznaje da ima oca, brata, majku, o~uha, jetrvu i svekrvu, i da su svi oni veoma bogati te je samim tim i ona bogata naslednica. Svi mu{karci u seriji pla~u; U 312. epizodi saznaje da joj je otac sam sebi brat blizanac, a da joj je majka umrla ~im se rodila. Svi pla~u, a naro~ito se u tome isti~u mu{ki likovi; Dve epizode kasnije banka koju vodi bankrotira, svi je mrze, ona pla~e, svi u seriji pla~u. Pla~e i re`iser i scenarista i koscenarista. Ta epopeja traje cirka 20 epizoda; U 340. epizodi vra}a se do {tale u kojoj se rodila i tamo joj gatara ka`e da }e imati sre}e u `ivotu. Pla~e Gabrijela, pla~e gatara, pla~u svi mu{karci u seriji, pla~e moja baba koja prati tu seriju, pla~em i ja jer je Gabrijeli kona~no krenulo; Na kraju, posle 500 epizoda, proro~anstvo se ispuni, moja baba po~iwe da prati drugu {pansku seriju u kojoj, na po~etku, Lusinda `ivi u {tali, nema jednu nogu, gluva je i slepa ...“ A onda, posle „Pejtona“ i „Dugog toplog leta“, posle Kasandre i Qovisne („...srpski narod }e da svisne“) na~inili smo i tre}i tranzicioni korak – napravili smo doma}e „sapuware“ (tako se u mom selu zove najprostija slanina, bez ijedne crvene {trafte), pokupiv{i sve strane mustre, pogotovo one o dugim pauzama izme|u re~enica, po jednoj sobi u kojoj se sve de{ava, a i ne de{ava se ni{ta nego se mahom prepri~ava ono {to se desilo, ili se i nije desilo, a moglo je. I ~etvrti, vaqda i pretposledwi korak (jer je posledwi do{ao ve} pre pretposledweg i zove se „Farma“) stigao nam je iz evropske Turske, sa Bosfora i Dardanela, dosad tehni~ki najboqe ura|en, a pogotovo najprofesionalnije medijski propra}en, naro~ito na Dalekom Zapadu, u Hrvatskoj, gde su Turci najzad osvojili sve ono {to 400 godina nisu uspeli kocem i konopcem i ostalim svijetlim oru`jem.

U Zagreb su li~no doputovali i junaci te TV sapunice zvane „Hiqadu i jedna no}“: gospo|a [eherezada i wen gospodin Onur, po kojem su odmah nazvali i vibratore u seksi-{opovima. Pro{etali su li~no centrom Zagreba i zahvalnim doma}inima izgovorili onu vazda naru~enu re~enicu da su „zagreba~ke devojke najlep{e devojke na svetu“. Re~enicu koju smo ovih posledwih, sirotiwskih godina ~uli par miliona puta, samo je izgovorena za beogradske, odnosno novosadske devojke. A mi uvek popadali u nesvest, od radosti i milina, kao oni Indijanci kad su im Evropqani prva ogledalca podelili. Bez obzira {to Lusinda, a mo`da i Gabrijela, i daqe `ivi u {tali, nema jednu nogu, gluva je i slepa ... I nema ni za koricu hleba, pa jede {qunak... \or|e Randeq

8

DNEVNIK

nedeqa14.novembar2010.

[ O R O M

S

B O R O M

Du{a za Subi} Mota Du{a najlon, gleda u Boga s levim okom, moli se da ne pukne struna a na desno, {to boqe vidi, sabira kila`u. Prvo je {acovo da ima deset kila, posle pet minuta je digo na trnajst, vuklo je ko nikad do sad e}a se deda Du{an i one i ove Jugoslavije, pamti i Aleksandra i Tita, pamti i di je kadgod bio [angaj, al’ ne onaj `u}kasti ve} ovaj na{ garavi, {pricovani. Du{an se rodio dvadesetsedme, pecalo se ondak na trske moskova~e i na jasenov prut. Udica nije ni bilo, samo su kova~i kovali one velike, alaske, za velike somove. Ove mawe su vatali na iskrivqenu {penadlu. Moglo je i bez toga, bilo je ribe u vodi ba{ ko {to taj stariji svet ume da divani da je u Dunavu kadgod bilo polak voda a polak je bilo riba. Vidi im se u o~ima da ne la`u, makar {to su pecaro{i.

U to doba, kad je Du{an Dejanovi} bio deran a wegov baba velik pecaro{, [angaj nije bio tu di je sad. Kad je Aleksandrova slika visila iznad {kolske table [angaj je bio tu di danaske kanal DTD ulazi u Dunav. E ondak se promenila slika iznad table, krenula je obnova, izgradwa, kopalo se i rukama i nogama i bagerima za boqe sutra. Za boqe sutra, koje nam jo{ nije do{lo, trebo nam je i silos, pekara, luka, a trebo nam je i [angaj, al’ na drugom mestu, da ne smeta i ne kvari ono {to su inxiliri na papiru nacrtali. Re{i vlast da seli [angaj, smisle da je najboqe da bude tu di je i sad i tako napi{u na artiju, udare veliki pe~at, ko tacna od {oqice

S

za kafu, i seoba krene. ^askom premeste naseqe na novije, lep{e i boqe mesto, ko {to je na papiru i pisalo.

Malko daqe, nuz obalu, Du{anov baba je imo ku}icu, onda jo{ nije postojo izraz vikendica, vikenda nije ni bilo, radilo se od jutra do boqeg sutra. Baba je zdravo volo da peca pa je od tri table lezonita skuco sebi ku}erak, da ima zavetrinu i da ne kisne zdravo. Kad je stigla obnova i do potklobu~enog lezonita, ponudi vlast velikom pecaro{u da bira di o}e da seli ku}icu, al’ odatle mora da ide, dolazi boqe sutra. Sre}a pa pecaro{i znaju {ta ima i u mutnoj vodi, krene baba ~amcom nuz obalu i stane ba{ tu di je danas naseqe na Subi}u. Obalom nije ni mogo, velika je aluga bila, kroz jagodwake i `e`u nije se moglo pro}i. Upre veslom u obalu, udari beleg i re{i da svoj ku}erak od potklobu~enog lezonita preseli ba{ tu. Vlast klimne glavom, natovare wegovi drugari ku}icu na osam ~amaca i ajd lagano nizvodno, da je postave u novo kraqevstvo di umesto slike iznad table visi meredov.

Napravi{e pecaro{i kroz alugu stazu od benta do ku}erka, moglo se sad i s kopna pri}i. Dolazili su kod Du{anovog babe u kom{iluk da pecaju i da odvade malko ribe iz Dunava, da bude vi{e vode, lak{e }e reka te}i. Spavali su pod vrbama, na bundama, pa kad udari ki{a a oni {to su bili pod vrbom vi~u babi: Ej, lako je tebi, ti ima{ hotelski sme{taj.

Kad je Du{an nau~io da tera bicikli dolazio je i on kod babe, da mu donese cigare i nedeqom vru}e bundevare, a ku}i je nosio ribe.

Nije mogo puno da natovari na bicikli, on mali, bicikli veliki, mu{ki. Tero ga je onako u jerke, ispod {tangle, i moro je da pazi da mu lanac ne uvati nogavicu i da ne ukewa~i ~ak{ire. E, kad je narasto da sa sica mo`e da doma{i pedale i zemqu s jednom nogom, vozo je i mater na {tangli, da obi|u babu na Subi}u, da i ona vidi kako je tamo zdravo lepo i {to baba ku}i ne `uri.

Teko je tako Dunav nuz Subi}, dolazili i odlazili pecaro{i, neko suv a neko s mokrim ga}ama, Du{an je rasto ko iz vode. Nai{le i devojke i prozva{e ga Du{a. I danas ga svi samo tako zovu.

Deda Du{a je najstariji na Subi}u, nastavio je o~evu tradiciju i nasledio je qubav prema vodi i onom belegu {to je wegov baba udario na obalu, kad je prvi tamo do{o. Ni Du{a ku}i ne `uri, cele godine je na Subi}u. O}e malko Dunav da zaboravi na wega, pa naraste preko mere i otera ga na suvo, al’ Du{a na Dunav ne zaboravqa.

Odavno vi{e nema babinog ku}erka, danas su sve ku}e na Subi}u qudski napravqene, da traju i za one koji }e tek zavoleti reku, mir, ti{inu i Nekad je ribe bilo kolko i vode pecawe. Kad je velika voda popne se Du{a na sprat, preseli sedam meteri, Du{a se nije dao da ga name{taj gore, da se ne pokvasi, pobede i pukne mu bubna opna. Ajd sedne na terasu i radi ono {to ni na VMA, zakrpe oni to, slu`i ga i wegov baba nije radio, vata ribu sa danas. Onda su se jednog leta igrali terase. To pecawe najvi{e vole, onvije u pli}aku, malko skakali, malda je najro|eniji s Dunavom, kad mu ko gwurali, mora{ da gleda{ u voreka u ku}u do|e. Kad se Dunav nagodi, da uvati{ viju i Du{a na desnom sti i krene svojoj ku}i, Du{a si|e, oku zaradi neku {troku. Ka`e wemu okre~i prizemqe i mirna Ba~ka, lekar u firmi da se to zove pteriopet Jovo nanovo. Sad on ide Dunagijum i da mora da se operi{e da ne vu, red je na wega. Ima ~amac, dve pokrije celu zenicu, izgubi}e vid. pecaqke su navek zaba~ene, trokraU to doba ~uveni lekar doktor Poka je dobro podvezana i kad jagweda {ti} opravi Du{ino oko, sad kad bude nuz obalu tu je i {tuka, garant. ode da mu produ`e voza~ku na godiDu{a je do penzije radio ko manu dana, boqe vidi na to operisano {inbravar, ume da opravi i svog finego na ono zdravo oko. }u i T 13, a ume i kai{ da nastavi i E, onda se jedne godine Du{a da ga zanituje, da stegne ~ak{ire da oklizno na ilova~u, Dunav se naglo ne spadaju. Kai{, fi}a, T 13 i Dupovla~io u korito i bilo je dosta {an imaju skoro dvesta godina i svi muqa na obali. Nezgodno je nogu zasu ispravni i prelaze tehni~ki prevrno i povredio meniskus, ko da je gled. Du{u su zbog Dunava opravqafudbaler a ne pecaro{. Trpio je li ~etir’ puta. Prvu operaciju je zatako par godina, da ne ne dangubi od radio kod {lajza, u kanalu. Kad je Dunava i Subi}a al’ nije vredilo, bio deran gwurali su u kanalu kod po~ela noga da mu se su{i. Ode on {lajza, za opkladu, ko mo`e da izvalekaru, dobije uput i mogo je ko i di muq sa dna. Duboko je tamo {estwegov baba, da bira di }e. U to do-

ba je jedan uput va`io za celu Jugoslaviju. Nije Du{a teo ni u Qubqanu ni u Zagreb, ode opet na VMA. Oprave mu koleno, kora~a i danas najbr`e na Subi}u, svi idu iza wega. Do{la jedna zima, ostalo malo qudi na Subi}u, ostalo i malo ~amaca u vodi, greota je da zimuju tamo. Uvati se Du{a s wih nekolko da vade ~amce iz vode, bilo je tu i hrastovih, zapnu moma~ki i isko~i mu bruh. Ajd opet na opravku, operi{u mu i to. Ve} je i zaboravio s koje strane je to bilo. Ne srdi se deda Du{a na Dunav, nije mu on kriv. Da mu nije Dunava ko zna dokle bi doguro u ~etir zida na petom spratu.

Petqa jedared oko ku}erka na Subi}u, gleda povremeno kako pecaqke stoje i di je {topla, da se mo`da nije uvatila koja {tuka. Kad odjedared, ode {tap do vode, savio se ko grana kad prerode kajsije, samo {to ne pukne. Trk on do obale, udari kontru i umalo i wega nije povuklo u vodu. Mota Du{a najlon, gleda u Boga s levim okom, moli se da ne pukne struna a na desno, {to boqe vidi, sabira kila`u. Prvo je {acovo da ima deset kila, posle pet minuta je digo na trnajst, vuklo je ko nikad do sad. Taman je stigo do kapitalne {tuke od brat-bratu dvadest kila i dovuko je najlon pod samu obalu, kad izleti ne{to veliko, crno, dr`i wegov najlon, ma{e krilima i leti pravo na wega. Mal u nesvest nije pao, kako se iznenadio od te krilate {tuke s kqunom. Onda svati da je upeco kormorana na ribicu.

Puno je Novih godina Du{a na Subi}u do~eko. Vi{e vole da slu{a kako pucketa vatra u {poretu, nego petarde na ulici. Pamti do~ek i u Putniku, Parku, pamti tango i konfete, al’ nije to ko kad veje sneg na Subi}u, pucketa vatra i ~uje se ti{ina. Lane su ga de~urlija nagovorili da za do~ek spava u Novom Sadu, kaje se ve} jedanajsti mesec. Jedva ~eka decembar, da popravi gre{ku. Od tridesetak ku}ica na Subi}u lako je poznati wegovu. Kroz deda Du{in prozor }e igrati svetlo sa televizora, on }e verovatno spavati, na Subi}u se rano ustaje, radi riba i zimi a treba i vatru lo`iti.

Koga god da pitate od vikenda{a, kaza}e vam da Subi} ima Du{u, ~ak i u ovim bezdu{nim vremenima.

Bora Oti}

SA GOSTOVAWA SRPSKOG NARODNOG POZORI[TA U ZAGREBA^KOM HNK

Bukov~ev zastor Pi{e: Aleksandar Milosavqevi} ro{le su 23 godine od kako je Srpsko narodno pozori{te gostovalo u Hrvatskom narodnom kazali{tu u Zagrebu. I vi{e od dve decenije od kako je HNK nastupio u Srpskom narodnom pozori{tu. Ako se ne varam, bilo je to u okviru Sterijinog pozorja. Se}am se da su tada, krajem osamdesetih godina pro{log veka, Zagrep~ani gostovali s predstavom Ostavka o gorkoj sudbini Stjepana Mileti}a, jednog od najuspe{nijih upravni-

P

ka i prvog intendanata HNK-a, „utemeqiteqa hrvatskog glumi{ta”. Predstava je zavr{ena spu{tawem zavese, ali na tom novosadskom gostovawu nije bila spu{tena zavesa SNP-a ve} jedan od originalnih sve~anih zastora sa scene HNK, dekorativna kompozicija Vlaha

Predivni sve~ani zastor Vlaha Bukovca

Bukovca iz 1898. Bio je to gest kojim je Hrvatsko narodno kazali{te iskazalo po{tovawe Srpskom narodnom pozori{tu.

Sada, po{to je ovim prostorima protutwala nova kompozicija voza istorije, a oba teatra obele`avaju 150 godina od kada ih je osnovao isti ~ovek – Jovan \or|evi}, do{ao je ~as da znakom pa`we uzvratimo hrvatskim kolegama. Dogodilo se to na nedavnom gostovawu predstave SNP Ujkin san Dostojevskog u dramatizaciji i re`iji Egona Savina, s Gordanom \ur|evi} Dimi} i Predragom Ejdusom u glavnim ulogama.

U Zagreb sti`emo nervozni.

Mawe zbog puta, uobi~ajeno zbog gostovawa, a najvi{e zbog straha da li }e biti publike. Prethodnih dana u Zagrebu je gostovalo Jugoslovensko dramsko pozori{te, pa su nas u glavnom gradu Hrvatske do~ekali odjeci uspeha Beogra|ana. Osim toga, mi }emo Ujkin san igrati u nedequ, dan pre Svih svetih. Pitawe je, dakle, da li }emo imati publiku.

Doma}ini, a pre svih intendantice dr Ana Lederer, poslovna ravnateqica Stela Telebuh Stazi} i ravnateqica Drame Sawa Ivi}, uveravaju nas da ne brinemo – publike }e biti. No, ko da veruje `enama.

Pripreme za predstavu odvijaju se odli~no. Nervoze je sve mawe, a qubaznost doma}ina doprinosi da se ose}amo kao kod ku}e. Ovo gostovawe je dugo planirano, ali sve mo`e da padne u vodu kad se digne zavesa. Neposredno pre po~etka predstave ka`u da gospo|a Lederer i ja treba da se obratimo publici. Izlaze}i na scenu shvatam da ne znam {ta }u re}i, ali slu{aju}i Anin uvod o povesnim vezama HNK i SNP prise}am se pri~e o Bukov~evom zastoru. Govorim, usredsre|en na svaki detaq pri~e i na kraju zaboravqam da predam umetni~ku sliku Radula Bo{kovi}a kao na{ dar HNKu. Sre}om, tu je Sne`ana, na{a inspicijentkiwa. Spasava me.

Aplauz iz gledali{ta me kona~no prene. Shvatam da su i sala i lo`e puni. Sklawaju me sa scene, po~iwe predstava. Glumci su rastere}eni, igraju ta~no i odmereno.

A kako bi druga~ije kada su odli~ni, a i iz zadweg reda ih prati budno oko Egona Savina. Kraj, glumci se klawaju, ovacije!

„DNEVNIK” SA

Balad ela se Srbija tresla sa i zbog Kraqeva protekle skoro dve nedeqe. Sna`an zemqotres ugasio je dva `ivota, poslao u bolnicu stotinak `iteqa ovda{wih i ojadio vi{e hiqada objekata. Kako grad na Ibru izgleda danas, kada je najgore pro{lo, a lo{e traje? ^ini se da mentalitet, narod i dr`ava najpreciznije crtaju svoj lik ba{ na ovakvim mestima, u post-zemqotresnom Kraqevu. Kako je wima, tako je svima - razliku ~ini iskqu~ivo udaqenost od epicentra. Da li zemqotresa ili novca i mo}i, mawe je bitno, mehanizam stvarnosti je isti. „Dnevnik” je Kraqevo posetio sa studentima novosadske Visoke tehni~ke {kole. Wih pedesetak odlu~ilo je da zasu~e rukave i jedan dan pomogne unesre}enim zemqacima, besplatno. Najlak{e su prelomili momci sa smera Civilne za{tite, kojima je izlet bio obavezan, a u autobusu punom elana bilo je i devojaka. Ibarska magistrala je u tom momentu bila apsolutno prohodna, put je znan i ne}emo ga opisivati, a da smo kojom nesre}om imali problema, ne bi ih stavqali na du{u Borisu Tadi}u, kako je Velimir Ili} svojevremeno zakuvavao i prokliwao.

Deset je sati bilo po ulasku u Kraqevo. Dan prelep za ovo doba godine, grad se dr`i boqe nego {to jeste, kao doma}in {to taji rane pred uglednim gostima. Na prvi pogled o{te}ewa u {irem centru grada nema, ali izgled vara. Ne samo {to su kriti~ne ru{evine ve} sanirane, ili barem uklowene pre na{eg dolaska, nego su stradawa objekata vidqivija iznutra nego spoqa. Grad je prepun bilborda koji apeluju na pomo} Kraqevu – krajwe nejasan potez, sve i da je xabe.

C

Iz predstave „Ujkin san”

Pitam se da li ekipa RT Vojvodine predvo|ena Ivanom Petrovi} snima. Ne}e nam verovati kada kod ku}e budemo pri~ali. Snimili su. Ba{ kao i komentare odu{evqene zagreba~ke publike – tzv. obi~ne, ali i glumaca koji su do{li da vide novosadske kolege.

SNP ve} godinama gostuje u Zagrebu, na sceni Zagreba~kog dramskog kazali{ta Gavela, a i predstave ovog teatra redovno dolaze u Novi Sad, no odnos izme|u Srpskog narodnog pozori{ta i Hrvatskog narodnog kazali{ta je ne{to drugo. Oba teatra su iste organizacione strukture (imaju Dramu, Operu i Balet), iste su im umetni~ke misije (nacionalna pozori{ta), istog su kulturolo{kog zna~aja (najstarije profesionalne teatarske institucije u svojim dr`avama). Obnova nekad bogate saradwe HNK i SNP ne podrazumeva, me|utim, prekid na{ih veza s Gavelom. Naprotiv, prostora za saradwu je na pretek, naro~ito u kontekstu u~vr{}ivawa pozicija dve dr`ave na me|unarodnom (kulturnom) planu.

Bukov~ev zastor po svoj prilici vi{e ne}e sti}i u Novi Sad. U me|uvremenu je progla{en za spomenik kulture, ~uva se pod posebnim uslovima i vi{e ne krasi ni divnu scenu HNK. Ali }e nam zato u goste dolaziti predstave Hrvatskog narodnog kazali{ta. Prvo wihovo gostovawe zakazano je za februar slede}e godine.

Kamioni pomo}i pristigli iz Vojv

Kona~no posao za mlade volontere

Nema ni izolir trake

DNEVNIK

nedeqa14.novembar2010.

U P O T R E B A

9

@ I V O T A

U Hrtkovcima na Dan mrtvih ramaturgija posledweg opro{taja i besprekorne urednosti, di{u kao jedan organe su svi qudi isti... I ovi levo i ovi desno! metafizi~kog kontakta sa pokojninizam.

Sarawujem i Srbe i Hrvate i Ma|are... I – kom: grumewe zemqe zagrabqeno sa goPravolinijska staza posuta izdrobqenim razliku ne pravim! Mrtav ~ovek je mrtav ~omile {akama u~esnika sahrane i kao so `ivokamewem i, delimi~no, osen~ena ~etinarima vek! Ju~e sam saranio i jednog Jevreja, umro je ta prosuto za pokoj du{e po kov~egu malo~as i {im{irom, glavni pristup od metalne deu Zadru, i `eqa mu je bila da po~iva ovdje na u`adima spu{tenim u raku, emituje odozdo sokorativne kapije do posledwih spomenika i grobqu. Evo, danas Pe|a i ja zakopavamo baba norni, tamnozeleni zvuk koji se podi`e iz krstova, raspolu}uje grobqe na dva izdu`ena Milevu... Sutra }emo, mo`da, nekog Hrvata... probu{ene zemqe kao pramewe crne magle i krila pribli`ne veli~ine i izgleda; idu}i s Ja sam, da vam ka`em, izbeglica iz Slavonske pliva izme|u uozbiqenih lica kroz ti{inu, kapije, desno su rimokatoli~ke, levo pravoPo`ege...” ponekad, tako prenapregnutu, da se ~ini kao slavne parcele – precizno, striktno razgra“Zamenili ste ku}u sa nekim Hrvatom?” da je zvuk “dobovawa” zemqe po kov~egu `ivo ni~ene table i, reklo bi se, “paralelni sve“Ne, nisam... Imao sam u Hrvatskoj ne{to bi}e. Ritual traje kratko, upu}uju se posledtovi” zasejani mrtvima na duga~koj {trudli sirotiwe i ovdje devedeset tre}e kupio jedan wi nemi, skrhani, suzni, pateti~ni pogledi u vodootporne zemqe kao na nekom prenaseqestari ku}erak... Di sam stao? Da! Devet godipravcu crne praznine iz koje struji transcenom ostrvcetu na pu~ini. Grobqe je zasnovano na sam jedini grobar u Hrtkovcima, posao nidentalna hladno}a, i u~esnici pogrebnog cena najvi{qoj i najsuvqoj nadmorskoj visini je lak, naro~ito kad udare ki{e i snegovi, a remonijala, svaki sa svojom mi{qu i emoci(gredi) hrtkova~ke gwile posavske depresije, zemqa se smrzne... Kosim pet puta godi{we, jom u glavi, napu{taju u grupicama grobnu kustrogo uslovqeno geografijom, odnosno reovo je, i sami vidite, veliko grobqe... I po}u, odlaze prema kapiji stazom od mlevenog qefom koji je na tom malom, zaobqenom ostr{tujem sva~iji grob! Danas su Svisveti – trukamewa i razilaze se sa grobqa. Hrtkova~kog vu, otpornom na podzemne vodene reptile Dodio sam se da sve bude u redu – i vidite, samo, grobqa. Ubrzo zatim iznad rake koliko je tu ostavqenog cve}a, daostaju samo dva tehni~ka lica, jednima ovdje dolaze qudi...” no lice u cokulama i plavoj jakni, “Dolaze li iz Hrvatske?” suvqe i, izgleda, `ilave konstitu“Retko, jako retko... Grob je za cije, obele`eno epskim, razbokomene svetiwa, bio hrvatski, ma|arrenim brkovima: Nikola Dograji}, ski, srpski ili bilo ~iji drugi!” zvani~ni grobar Hrtkovaca na Predrag Jevti} (grobar honoraplatnom spisku lokalne uprave, i rac): “Gospodine, mogu li ja koju drugo lice u ~izmama i bequgavom re~? Ja sam Hrtkov~an, starosedepoluveru, krupnije, nabijene gra|e, lac, poreklom sa Cera. Srbin. Niokruglastog lica i ~eli~no plavih je va`no ko je {ta!... Mater moja o~iju: Predrag Jevti} Pe|a, poDesanka umrla je u Austriji, dono mo}nik grobara bez stalnog zaposam je ovde, eno, tamo joj je grob... slewa (honorarni grobar). Posled@ivim te{ko, gospodine! Idem u wi minuti sahrane: grobar i wegov nadnicu, kopam, ru{im drva po {upomo}nik prihvataju se lopata, mi, istovaram kuruze... I uska~em pquckaju u dlanove i, kao {to su to ovako kad neko umre... Gospodine, na istom ovom grobqu mehani~ki ovo je bruka i sramota za Hrtkovobavqali pre neki dan – samo s druce! Nikola ima mnogo posla, a ovi ge strane staze, na rimokatoli~koj iz Mesne zajednice ne}e da zaposle polovini grobqa – otpo~iwu sa zajo{ jednog grobara. Ja bi to radio, kopavawem pokojnika, bacaju i obnije mi te{ko, pun sam snage...” ru{avaju zemqu na kov~eg sa bre“A kako emotivno podnosite sa`uqka kojeg su stvorili pre podne hrane?”» kopaju}i raku. Ni{ta li~no.

“Pla~e”, re~e Dograji}. “Pla~e Danas je Dan mrtvih. Dan mrtvih ko ki{a!”» u Hrtkovcima. Na katoli~kom (la“Da, pla~em!” potvrdi Jevti}. tini~nom) krilu grobqa, grozdovi “Suze mi grunu odjedared, ne mogu crvenih i qubi~astih staklenih da se obuzdam... Pla~em od srca, goposudica sa, od jutros, prete`no spodine! Osetqiv sam ~ovek! Znam upaqenim sve}ama, odsjaji na stada tako ne treba, posao je posao, klastom tkivu mermera i podrhtaali kad vidim da familija plavawe plami~aka me|u raznobojnim ~e...” saksijama i vazama sa protokolarMe|utim, otkud ja u Hrtkovcima nim hrizantemama, `ivim, igli~ana Dan mrtvih? Posle svega, pisastim, “grobqanskim” cvetnim ti o hrtkova~kom srpsko–hrvataran`manima jakog kolorita i skom grobqu u do pre dvadesetak opojnih, tamnih, gotovo egzoti~nih godina “najhrvatskijem” sremskom mirisa. Ispod ovog mermera po~iselu (posle Gibarca i Kukujevaca), vaju Manda i Ivan Stipeti}, tamo i pritom – ~udnom igrom okolnosu Viktorija i Stjepan Varga, ovde sti! – do}i na grobqe na Svisvete Kata i Nikola Turkaq, tamo, dole, (1. novembar), zna~i rizikovati na starom delu grobqa, Margita i pad u licemerje, zna~i obavqati Nikola Tkalac, Barbara Engert... onu vrstu osetqivih, filigrantTri saksije sve`eg `uto-belog cve- Hrtkova~ki grobar Nikola Dograji} (levo) skih radova vi{eg reporterskog Foto: S. [u{wevi} nivoa, koje bih u slobodnom prevo}a u podno`ju velike vaze izlivene i wegov pomo}nik Predrag Jevti} u betonu iznad grobnice stare i du, i bez `eqe da mistifikujem ugledne hrtkova~ke familije Lo{. Uobi~ajeweg Srema, zauvek spojio Hrvate i Srbe i, masopstvenu nesumwivu ve{tinu, vizuelizovao na scenografija grobova na Dan mrtvih uprikar na grobqu, i makar vizuelno, pa ipak predstavom ~oveka koji balansira na sajli, i li~ena od rodbine i prijateqa koji na grobqe ubla`io, relativizovao, a u mnogim slu~aje~iji svaki nekontrolisani pokret, poput dolaze jo{ od pre nekoliko dana. Skoro da nevima i poni{tio religiozne i kulturolo{ke prejake (neodmerene, olake) re~i ili formuma zapu{tenog i nepose}enog groba, i skoro razlike. U stvari, idu}i stazom s kapije, {to lacije, mo`e da dovede do gubitka ravnote`e da nema, bar, uvelog cveta ili buketa priveza}e re}i, idu}i sa severozapadne strane groi, kako bi novinski radnici rekli, “ne`eqenog ne~ijom nevidqivom rukom za crvoto~ni bqa, svi spomenici i krstovi (dobro, skoro nih posledica”. Stoga, istine radi, moram da krst napukle ki~me (koji ne}e izdr`ati ovu svi), i s leva i s desna, le|ima su okrenuti seka`em: nisam doputovao u Hrtkovce ni zbog zimu). Uredne i, u najve}em broju, redovno poverozapadu, uglavnom li~e kao jaje jajetu, i wihovog }irili~no-latini~nog grobqa, ni se}ivane i odr`avane grobne ku}e, stvaraju tek kad se ~ovek okrene, licem prema kapiji, zbog Svisvetih, nego na sahranu Mileve Grutisak da je hrvatsko-ma|arsko krilo hrtkoprimeti grafi~ke i poneku figuralnu razlibi} (1902–2010), najstarije `ene na Kontiva~kog grobqa – uprkos stra{ne istine da su ku, ugleda s jedne strane staze }irilicu (i ponentu Sremu. I – ~ekaju}i popa (koji je, ovose ~itave hrvatske familije devedesetih goneku latinicu), i s druge strane latinicu. ga puta, opravdano kasnio) s u~esnicima sadina iselile u Hrvatsku! – jedan «»`iv i ure|en Totalnu latinicu. Hrtkova~ki pokojnici, i hrane pred kapelom na kapiji izvan grobqa, i prostor sa velikom specifi~nom te`inom, o pravoslavci (Srbi) i katolici (Hrvati, Mau nameri da solisti~kom {etwom prekratim kojem se solidarno staraju preostali kato|ari, Nemci), gledaju na istu stranu sveta, vreme do dolaska crkvenog slu`benika, samo li~ki `upqani u danas ve}inskim pravoslavprema istoku, i ovo autohtono re{ewe gro{to sam zakora~io alejom mrtvih, osetih u nim Hrtkovcima. Na srpskom (}irili~nom) bqanskog pitawa jo{ jedan je dokaz u prilog vazduhu jak reporterski nagon! krilu grobqa, pak, pored `ivog cve}a, preoslo`enosti i osetqivosti hrtkova~ke etni~I tako sam prvi put, u Hrtkovcima, na Dan vla|uje i obiqe ve{ta~kih aran`mana. Me|uke pri~e. No, dobro. [ta ka`u grobari? mrtvih, upoznao grobara koji pla~e. Pla~e ko tim, panoramski objektivizirana okom, oba Nikola Dograji} (oslowen na lopatu): “Da ki{a. @eqko Markovi} krila grobqa, taze obrijane trave i skoro vam ka`em, prijatequ, ovdje na grobqu za me-

D

z Vreme radi za nas.

Niko ne propada tako dugo kao Srbi.

z Boqe sutra – gore danas.

NAOPA^KE

e

z Znamo od ~ega narod `ivi.

Od danas do sutra.

vodine

Vojvo|anski {leperi, druga tura – ukupno 27, stigli su iz pokrajinskih robnih rezervi ekspresno. Tiskaju se “Toza Markovi}” crepovi i sli~na roba na kamionima.

Vide}i da je stvar oti{la dovraga, profesorka Vesna Petrovi} okupqa studente, ulazimo u autobus i pravac Skup{tina grada. Tamo je krizni {tab, mora biti nekog ko zna gde ima posla. [etwa centrom grada otkriva {izofreno stawe, levo puni kafi}i, desno raspadnuta fasada, napred dokoni i veseli, iza uplakani i mole}ivi. U zgradi op{tine sedamo u salu, izvesni gospodin vrti telefone i {aqe male grupe studenata Tamo Gde Treba.

Ispostavi}e se da je ve}ina mu{ki, a bogme i `enski odradila fizikaliju na vi{e lokacija po gradu: {ut, crepovi, xakovi s malterom, znate princip. “Dnevnik” je uleteo u ve}u grupu koja je po{la put Romske II, naseqa koje obe}ava. Odmah tu je i Grdica, deo Kraqeva koji je nastra{nije pogo|en zemqotresom, gde je baksuzni bra~ni par i poginuo.

Dragica Nikoli} je bila dovoqno uporna i uplakana da animira “komandu” u gradu. Po dolasku na wenu adresu shvatamo da taksisti volontere prevoze krajwe nevolonterski. Ku}a je mnogo boqa od okolnih u Romskom nasequ, ali i daqe nepodesna za `ivot. Momci su voqni da zapnu, ali nema podupira~a za krov, nema ni izolir trake da se sredi struja. “Dnevnik” je tog dana donosio, izgleda, lo{u sre}u, pa smo re{ili da se pro{etamo dok ne stigne materijal.

Kako to biva na socijalnoj margini, ekstremi lako isplivavaju.

Qudi se `ale na 100 stvari: nema stati~ara da procene {tetu, nema pomo}i, daju premalo crepa, raja ga skida sa o~uvanih krovova i uzima novi koji prodaje, op{tina je neorganizovana, niko o nikom ne brine, a {lag na tortu je postojawe 11 (slovima: jedanaest) romskih udru`ewa i “frakcija” koje po automatizmu moraju kanalisati pomo} sunarodnicima. A ovi o wima – sve najgore. Malo daqe, `ive Srbi.

Imaju identi~nu pri~u, s jednom razlikom - “to su ciganska posla, prodaju {ta dobiju”, ka`u za susede.

Osim za Vojvo|ane, ovde nijednu lepu re~ nismo ~uli za tri sata, a {to je najgore – mlade Lale nisu imale ~im da se podi~e, osim {to su istovarili podupira~e. I do{li, jel’da. Ponovo okupqeni, studenti su sabrali utiske. Jedni su se naradili `ivotno, drugi prose~no, tre}i nikako, a svi zajedno tu|om tromo{}u spre~eni su da ozbiqnije pomognu. Balada o Srbiji, odlivu mozgova i jo{ po ne~em.

Igor Mihaqevi} Foto: Radivoj Hayi}

z Ju~e se nije moglo sve re}i.

Danas se sve mo`e pre}utati.

Romska II, naseqe najstra{nije pogo|eno zemqotresom

Pa zar ne bi bilo logi~nije da su ti bilbordi posejani po Beogradu, Novom Sadu, Ni{u... Rekosmo ve} da je radni izlet u Kraqevo bio mera Srbije danas.

Autobus se zaustavio na parkingu nedaleko od stovari{ta gra|evinskog materijala. U i{~ekivawu brze akcije, jer dalo se pretpostaviti da }e volonteri odmah prisko~iti u pomo} pri istovaru {lepera, zami{qali smo 50 mladi}a i devojaka kako prave “lanac” i za jedan radni dan ~ine mala ~uda. Ipak, pro{la su cela dva sata dok se prva grupa mladi}a nije uposlila. Na kraju balade, ispostavi}e se da je lo{a organizacija prosula dobru voqu studenata, od kojih su neki potegli ne mali put samo da bi videli kako izgleda Sunce u Kraqevu. ^ekawe kraj autobusa svako je ubio na sebi prihvatqiv na~in: mlade` pri~om, kartawem, odlaskom u megamarket ili pukim gluvarewem, a ekipa „Dnevnika” neplaniranom posetom pomenutom stovari{tu.

z Budimo realni: niti smo mi od ju~e, niti ste vi boqe sutra.

da o Srbiji

Ilija Markovi}

STUDENTIMA VOLONTERIMA U KRAQEVU

SPORT

nedeqa14.novembar2010.

DANAS SE VOZI POSLEDWA TRKA [AMPIONATA ZA VELIKU NAGRADU ABU DABIJA

SVETSKO PRVENSTVO ZA ODBOJKA[ICE U JAPANU

Srpkiwe za sedmo mesto Srbija - Italija 0:3 (20:25, 15:25, 22:25) TOKIO: Hala Metropoliten gimnazijum, gledalaca 700, sudije Kim Kun Tae (Ju`na Koreja), Alanezi (Kuvajt).

SRBIJA: Nikoli} 4, Brako~evi} 3, Malagurski 7, Krsmanovi} 7, Majstorovi} 1, Molnar 6, Antonijevi}, Vesovi} 2, Ogwenovi} 2, Veqkovi}, Ra{i} 8, ]ebi} (l).

periodi dobre igre smewivani fazama sa brojnim gre{kama {to su iskusnije Italijanke ve{to koristile.

U prvom setu se vodila velika borba, u drugom je Italija bila ubedqiva, a u tre}em je Srbija „ispustila“ veliku prednost.

Srpkiwe su na prvi tehni~ki tajm-aut oti{le sa predno{}u od

Fetel br`i od Alonsa

Polufinale Brazil - Japan Rusija - SAD

3:2 3:1

Od 5. do 8. mesta Srbija - Italija 0:3 Turska - Nema~ka 3:2 Od 9. do 12. mesta Poqska - Holandija 3:2 Kuba - Kina 1:3

DANA[WI PROGRAM Me~ za 11. mesto Holandija - Kuba (5) Me~ za 9. mesto Poqska - Kina (6) Me~ za 7. mesto Srbija - Nema~ka (7.30) Me~ za 5. mesto Italija - Turska (10) Me~ za 3. mesto SAD - Japan (9) Finale Rusija - Brazil (13.30)

Blok Italijanki zaustavqa Sawu Malagurski

ITALIJA: Bar}elini, Krisanti, Rondon, Di Julijo, Kardulo (l), Ortolani 5, Pi}inini 12, Arigeti 11, Lo Bjanko 3, Del Kore 8, Boseti 1, \oli 15.

Odbojka{ice Srbije do`ivele su ~etvrti poraz na Svet-

8:5, ali su se Italijanke na teren vratile re{ene da {to pre naprave preokret, {to su i u~inile. Izabranice Zorana Terzi}a su uzvratile i uspele da pri|u na samo „minus jedan“ - 17:18. Me|utim, tu su stale.

vakiwe su u fini{u tog dela igre nemilosrdno nizale poene dok nisu stavile ta~ku na 25:15. Da se ne}e predavati, kako su i najavile, na{e reprezentativke pokazale su u uvodu tre}eg seta. Krenule su furiozno - 6:1. Ipak, ~este oscilacije u igri su ih skupo ko{tale, pa su protivnicama dozvo-

IZJAVE POSLE UTAKMICE

Bez energije nema pobede Ne samo da nisu uspele da odbrane bronzu od pre ~etiri godine, ve} su najboqe srpske odbojka{ice ostale ba{ daleko od pobedni~kog postoqa na Svetskom prvenstvu u Japanu. Me|u izabranicama Zorana Terzi}a vladalo je neskriveno razo~arawe.

- Ni{ta nismo mogli da uradimo. Italijanke su igrale dobro, ali ne znam da li je tako izgledalo zbog na{e lo{e igre. Sigurna sam da nisu superiorne kako je to izgledalo. Proba}emo da zavr{imo turnir pobedom - poru~ila je Jelena Nikoli}.

Samokriti~na je bila i Jovana Vesovi}.

- Imali smo ve}i broj gre{aka. Mislim da smo ranije iscrpeli raspolo`ivu dozu energije za ovo prvenstvo. skom prvenstvu u Japanu. U razigravawu za plasman od petog do osmog mesta, Italija je slavila maksimalnim rezultatom za svega 68 minuta.

Izabranice Zorana Terzi}a su na momente pokazale visok potencijal, ali su, kao po pravilu,

I Maja Ogwenovi} smatra da je ekipa ostala bez energije.

- O~ekivala sam vi{e, da mo`emo da pobedimo ekipu koja je, realno, trebalo da se na|e u polufinalu. @ao mi je {to smo propustili priliku. U prvom i tre}em setu smo bili izjedna~eni do polovine, a onda je presudilo wihovo iskustvo.

Selektor Zoran Terzi} je bio najo{triji: - Evidentno je bilo da su obe ekipe bile razo~arane {to razigravaju za peto mesto. Za Italiju to mo`e da mi bude jasno, ali za nas - ne mo`e.

Nama bi osvajawe petog mesta bio uspeh. Ve}i deo setova smo igrali u skladu sa mogu}nostima, ~ak i dobro, ali zavr{nice smo igrali kukavi~ki - jasan je bio Terzi}.

Naslednice svetskih {ampionki iz 2002. nisu „popu{tale gas“. Odli~no su otvorile drugi set - 7:3. Posle tajm-auta Srpkiwe su se trgle i smawile na 6:8.

Ali, taj uspon kratko je trajao i Italijanke su brzo odbile taj napad - 12:6. Aktuelne evropske pr-

DNEVNIK

c m y

10

lile da ih stignu, a odmah zatim i prestignu - 14:15.

Srbija je do narednog izjedna~ewa uspela da stigne na 19:19.

Usledio je zatim as Jovane Vesovi} (20:19). Ipak, Italijanke su bile prisebnije u zavr{nici i iskoristile me~ loptu - 25:22.

Tamo gde je i po~eo 61. {ampionat sveta u Formuli jedan }e se i zavr{iti - na obali Persijskog zaliva. Majstori volana startovali su u Bahreinu 14. marta, a zavr{i}e u Abu Dabiju danas. U najuzbudqivijoj sezoni u najbr`em cirkusu u posledwoj deceniji ~ak ~etvorica voza~a odlu~uju o tituli.

Trenutno vode}i u generalnom plasmanu je Fernando Alonso (Ferari) sa 246 bodova, osam mawe ima Mark Veber (Red Bul), sledi wegov klupski ko-

Poredak na startu Prvi red: Sebastijan Fetel i Luis Hamilton Drugi red: Fernando Alonso i Yenson Baton Tre}i red: Mark Veber i Felipe Masa ^etvrti red: Rubens Barikelo i Mihael [umaher Peti red: Niko Rozberg i Vitali Petrov [esti red: Robert Kubica i Kamui Kobaja{i Sedmi red: Adrijan Sutil i Nik Hajdfeld Osmi red: Niko Hilkenberg i Vitantonio Liuci Deveti red: Haime Algersuari i Sebastijan Buemi Deset red: Jarno Truli i Heiki Kovalainen Jedanaesti red: Timo Glok i Lukas de Grasi Dvanaesti red: Bruno Sena i Kristijan Klin

Fernando Alonso, Mark Veber, Sebastijan Fetel i Luis Hamilton

lega Sebastijan Fetel sa 231 bodom, dok kvartet zakqu~uje Luis Hamilton (Meklaren) sa 222. Pol poziciju, desetu ove sezone i 15. u karijeri pred dana{wu Veliku nagradu Abu Dabija na stazi „Jas Marina“ osvojio je Fetel. Drugo vreme izvezao je Hamilton, tre}e Alonso, ~etvrto jo{ uvek aktzuelni svetski prvak Xenson Baton, a peto Veber.

Trenutna situacija najvi{e pogoduje Alonsu, koji ima najve}u {ansu da osvoji titulu, ali [panac nikako ne sme da bude spokojan, jer Hamilton i Fetel jo{ uvek imaju priliku da osvoje naslov, a ne treba otpisati ni borbenog Vebera.

Ako `eli da postane {ampion, Fetel }e morati da sakupi 16 bodova vi{e od Alonsa, kojem }e, ipak, najve}i rival biti Veber. Alonsu drugo mesto garantuje titulu, ukoliko Veber bude pobednik posledwe trke, ali je to te{ko poverovati posle tek pete pozicije na startu za Australijanca. Hamilton ma-

Trenutni plasman 1. Fernando Alonso ([panija, Ferari) 246 2. Mark Veber (Australija, Red Bul) 238 3. Sebastijan Fetel (Nema~ka, Red Bul) 231 4. Luis Hamilton (V. Britanija, Meklaren) 222 5. Yenson Baton (V. Britanija, Meklaren) 199

Sistem bodovawa Pobednik na trci dobija 25 bodova, drugoplasirani 18, tre}eplasirani 15, a redosled od 4. do 10. mesta je 12, 10, 8, 6, 4, 2 i 1 bod.

temati~ki i daqe ima izgleda da bude {ampion, ali sa 24 boda mawe od Alonsa, potrebno mu je ~udo.

Kvalifikacije su protekle bez iznena|ewa, a jedini incident vi|en je u drugoj sesiji. Masa je vozio brzi krug, Hamilton je bio ispred wega, a Brazilac u `eqi da ga pretekne izgurao sa staze. Hamilton je udario u stub, ali se incident sre}om dobro zavr{io.

Kao i sve novije staze tako je i ovu u Jas Marini uradio Herman Tilke. [eici koji su omogu}ili da se staza napravi dali su odre{ene ruke Nemcu, koji je pored staze bio zadu`en i za sve prate}e objekte. Staza u Abu Dabiu je odgovor Bliskog Istoka na najglamurozniju stazu u Evropi - Monte Karlo.

Iako je napravqena na ve{ta~kom ostrvu to nije spre~ilo dizajnere da na stazi urade uspone i padove, kao i da na~ine najdu`i pravac u kalendaru najbr`eg cirkusa. Taj pravac u kombinaciji sa sporim i brzim krivinama trebalo bi da obezbediti voza~ima zanimqivu trku sa dosta preticawa. Staza je duga 5,554 kilometara, a vozi se 55 krugova.

Trka u Abu Dabiju vozi se drugi put, a karakteri{e je i to da startuje po danu, a zavr{ava se po mraku, kao {to je to bio slu~aj i sa kvalifikacijama. Trka startuje u 14 ~asova po na{em vremenu, a prenosi}e je Prva srpska televizija.

G. Malenovi}

PREDSEDNIK TSS SLOBODAN @IVOJINOVI]

Pi{e se istorija srpskog tenisa Predsednik Teniskog saveza Srbije Slobodan @ivojinovi} rekao je da pripreme za duel s Francuskom u finalu Dejvis kupa teku po planu i poru~io da }e „me~evi u kojima se pi{e istorija srpskog tenisa“ prote}i u najboqem redu. Popularni Boba je rekao da su pripreme po~ele ve} dan posle pobede nad ^e{kom u polufinalu Dejvis kupa i dodao da u TSS imaju dovoqno iskustva da se izbore s izazovima koje nosi doma}instvo zavr{nog doga|aja teniske sezone.

Me~, koji }e se odr`ati od 3. do 5. decembra u Beogradskoj areni, za Srbiju }e biti istorijski, po{to je ve} samim plasmanom u finale ostvaren najve}i uspeh u Dejvis kupu.

- Finale je me~ decenije za nas.

I vi{e od toga. U wemu se pi{e istorija srpskog tenisa, sporta uop{te. To nije samo finale. Me~evi }e se prenositi u vi{e od 35 zemaqa sveta. Posmatra}e ih 250 ili 300 miliona qudi. To je prilika i za grad Beograd i Srbiju kao zemqu da u svet po{aqu lepu sliku - sliku Arene u crvenoj boji.

Pojedini strani mediji su, me|utim, skepti~ni po pitawu organizacije me~a, pre svega zbog pro{lomese~nog divqawa srpskih huligana, koje obi~no prati fudbal. Predsednik Me|unarodne teniske federacije (ITF) Fran~esko Ri~i Biti najavio je da }e od TSS tra`iti dodatne bezbednosne garancije, iako ne o~ekuje probleme u Areni.

- To je ta~no i apsolutno }emo preduzeti sve dodatne bezbednosne mere, ali to bismo u~inili i zbog same ~iwenice da se igra finale, koje sa sobom nosi neki `ar. @eqa svih nas da pobedimo prenosi se tako i na publiku objasnio je @ivojinovi}.

Predsednik TSS je dodao, me|utim, da se u medijima preteruje s pri~ama o navodnim bezbednosnim problemima. Tvrdwu je obrazlo`io prethodnim Dejvis kup me~evima u Beogradu, u kojima je srpska teniska publika pokazala da je dobar doma}in.

- Publika ovde zna tenis. Zna da za dobar potez nagradi i protivni~ke igra~e. Imao sam prilike da Dejvis kup me~eve gledam u mnogim gradovima i u

Slobodan @ivojinovi}

nekim je publika bila katastrofalna u odnosu na nas. Zvi`di se tokom poena, koriste se trube. A sve to {teti igra~ima obe ekipe. Podseti}u i da se u Areni nije zvi`dalo ni himni SAD kada smo igrali ranije ove godine. Sada }emo eliminisati i najmawe mogu}e razloge za podizawe tenzije, koju mo`e da izazove recimo pogre{na su-

dijska procena. U finalu }emo zato imati i ‘hok-aj’ sistem (video tehnologije) - dodao je predsednik TSS. Selektor Francuske Gi For`e nije toliko uveren u srpsko gostoprimstvo. On je ranije rekao da wegovu ekipu u Beogradu ~eka neprijateqska atmosfera, mo`da ~ak i mr`wa. @ivojinovi}, s druge strane, nije previ-

{e uveren u iskrenost For`ea, ve} veruje da je to samo „pri~a za doma}u upotrebu“, pravqewe alibija za eventualni neuspeh Franzuca.

- Navijawa }e biti i treba da ga bude. Tako bi bilo i da se finale igra u [paniji, Parizu ili Wujorku. Ba{ bi se navijalo. I to je dobro, to je ~ar sporta - izri~it je bio @ivojinovi}.

Predsednik TSS je i kao igra~ imao prilike da iskusi te ~ari, dva puta i u duelima s Francuskom. Jednom je, 1991. godine kao gost pora`en sa 0:5, dok je 1985. u Beogradu slavio sa 4:1.

- Ba{ sam ove nedeqe gledao snimak tog me~a. Dao mi ga je tada{wi selektor Radmilo Armenuli}, koji sve to ~uva. Gledao sam moj me~ protiv Janika Noe u kome smo izborili pobedu. Bilo je mi je stvarno drago da se prisetim svega toga posle 25 godina, svega {to smo uradili i atmosfere u Pioniru - prisetio se @ivojinovi}.

Ideja je zato da se 30. novembra u Beogradu odr`i i egzibija

na kojoj }e u~estvovali @ivojinovi} i wegov tada{wi saigra~ iz reprezentacije Goran Prpi}, kao i Bruno Ore{ar, rival iz Francuske Anri Lekont, nekada najboqi teniser sveta Rumun Ilia Nastase, sada{wi savetnik srpske reprezentacije Nikola Pili}.

- Nastasea i Pili}a poku{avam da ubedim da igraju s na{im najboqim juniorima, a da sav prihod iskoristimo za razvoj juniorskog tenisa u Srbiji, kome je potreban svaki evro - objasnio je Boba.

Najboqi francuski igra~ @o-Vilfred Conga, 13. teniser sveta, propusti}e me~ sa Srbijom zbog povrede. Ta ~iwenica i prednost doma}eg terena Srbiji daju dobre {anse za uspeh, ali prema re~ima @ivojinovi}a ne i ulogu favorita.

- U finalu nema izrazitog favorita. Obe ekipe su kvalitetne, nisu slu~ajno u finalu, ali je ta~no da imamo prednost zato {to igramo u Beogradu pred na{om publikom - zavr{io je pri~u Slobodan @ivojinovi}.

SPORT

DNEVNIK

nedeqa14.novembar2010.

11

NLB MU[KA LIGA

VINER [TEDI[E MU[KA SUPERLIGA

Pavkovi} proma{io produ`etak

Rutinski bodovi

Zagreb - Hemofarm [TADA 76:73 (23:18, 25:16, 9:16, 19:23) ZAGREB: Dvorana Dra`en Petrovi}, gledalaca: 500, sudije: [utulovi} (Crna Gora), Obradovi} (BiH), Lepeti} (Crna Gora).

ZAGREB: Mulaomerovi} 23, Simon 16, Kasun 11, Renfroe, Babi} 3, Ma{i} 3, Halilovi}, Zori} 17, Sari} 3, Petkovi}, Prostran, Gilder.

HEMOFARM: Bo`ovi} 8, Borisov 7, Pavkovi} 5, Ma~van 18, Krstovi} 10, [utalo 9, Xeroum 10, Hamid 3, An|u{i}, Petrovi}, Savovi} 3, Kne`evi}.

Miqan Pavkovi} imao je {ut za produ`etak... „Mravi“su, ipak, zaslu`eno slavili protiv lidera NLB lige - 76:73. Hemofarm je do`iveo drugi neuspeh u NLB ligi. „Farmaceuti“ su u prvom me~u 7. kola pora`eni u „Dra`enovom domu“ od ekipe Zagreba 76:73. Pre utakmice u Zagrebu, jedini poraz vice{ampion Srbije do`iveo je od Partizana u drugom kolu.

Predstava koju su prikazali u~enici @eqka Lukaji}a u prvom poluvremnu sigurno se mo`e svrstati u jednu od najlo{ijih od po~etka sezone. Uprkos neubedqivom izdawu, ko{arka{i Hemofarma uspeli su da serijom od 15:2 u tre}oj ~etvrtini

pri|u doma}inu na samo poen zaostatka (49:50).

Lider je imao dva napada za vo|stvo, ali su se „mravi“ odbranili.

Zagrep~ani su ponovo do{li do dvocifrene prednosti (serija 11:1) najvi{e zahvaquju}i veteranu i najboqem igra~u utakmice Damiru Mulaomerovi}u, koji je u tim trenucima vezao dve trojke.

Ali, ni ko{arka{i Hemofarama se nisu predavali. Brzo su „farmaceuti“ uspeli da uhvate prikqu~ak, ponovo da pri|u na minus jedan i opet da ne iskoriste zicer za vo|stvo. Me|utim, ono {to nije po{lo za rukom Milanu Ma~vanu, jeste odli~nom Xeromu Xordanu minut kasnije.

Miqan Pavkovi} Jamaj~anin je poentirao ispod ko{a i Hemofarm je imao trojka Mulaomerovi}a) do{ao prvo vo|stvo (65:64), jo{ od prve do velikih 72:67. Bojan Krsto~etvrtine. Do kraja je ostalo vi} je pre ko{a biv{eg repremawe od ~etiri minuta. zentativca Hrvatske proma{io Krstovi} je doneo plus tri, ali oba slobodna bacawa. Produ`esu u kqu~nim momentima Vrtak je mogao da donese Miqan {~ani vezali nekoliko gre{aPavkovi} u posledwoj sekundi ka, koje su ih ko{tale poraza. me~a, ali je bio neprecizan van Zagreb je serijom 8:0 (jo{ jedna linije 6,75.

NA UTAKMICAMA NBA LIGE

Sjajan u~inak Kevina Lava Kevin Lav u{ao je u istoriju NBA lige. Ko{arka{ Minesote ubacio je 31 poen i imao isto toliko skokova u pobedi nad Wujorkom - 112:103. Krilni centar ekipe iz Mineapolisa uradio je ne{to {to niko nije punih 28 godina, ostvario je dabldabl u~inak s 30 ili vi{e poena i skokova. Prethodno je to uspelo legendarnom Mozesu Melounu, koji je 1982. godine, nose}i dres Hjustona protiv Sijetla, dao 32 poena i uhvatio loptu 38 puta.

Lav je odveo svoj tim do tre}e pobede u sezoni, iako su gosti iz Wujorka imali 21 poen prednosti u tre}oj ~etvrtini.

- Idem do 30 - {apnuo je Lav tokom tre}e deonice Majklu Bizliju, dok je sedeo na klupi.

Saigra~ ga je upitao: - Trideset! ^ega?

Lav je, priznao je kasnije, mislio da }e imati 30 skokova.

Ali, oti{ao je mnogo daqe i postavio klupski rekord.

- Razmi{qao sam samo o tome kako je svaka lopta moja - izja-

Kevin Lav (s loptom)

vio je 22-godi{wi ko{arka{ posle jo{ jedne blistave partije.

Prethodno, u utorak, Lav je Lejkersima ubacio 23 poena i imao 24 skoka, ali tada je Minesota pora`ena. Lavu je u pobedi nad Wujorkom najvi{e pomogao Bizli, s 35 poena. Za doma}ina su nastupali Darko Mili~i} (20 minuta - 9 poena, 4 skoka) i

ZAVR[EN MEMORIJAL „BORA KOSTI]”

Kova~evi}u pehar U hotelu “Srbija”, u Vr{cu, desetim kolom, zavr{en je memorijalni turnira „Bore Kosti}a“.

Sve tri partije zavr{ene su remijima a izbegnuto je, i ve}

Aleksandar Kova~evi}

vi|eno, ponavqawe pozicije po{to je sudija dozvolio sporazumni remi i pre 30-tog poteza.

Dvokru`ni turnir sa {est u~esnika prvi put je odigran u Sr-

biji, ina~e, sve populraniji u svetu i na vrhunskom nivou, polo`io je ispit. Na deobi prvog mesta na{li su se Kova~evi} i Ivani{evi} a za pobednika je progla{en Kova~evi} zbog boqeg uspeha prema pobednicima.

Tri prvoplasira takmi~ara nov~ano su nagra|eni.

Rezultati 10. kola: Kova~evi} – Nevedni~i, remi, Ivani{evi} – Spasov remi, Sedlak – Bogosavqevi} remi.

Kova~evi} Nevedni~i remi, Bogosavqevi} –remi, Spasov – Sedlak remi, 0:1. Kona~no stawe: 1-2. Kova~evi}, Ivani{evi} 6, 3. Sedlak 5,5, 4. Nevedni~i 4,5, 5-6. Spasov, Bogosavqevi} 4 poena.

B. Dankovi}

Nikola Pekovi} (7 minuta - 4 poena, 1 skok).

Oklahoma je u neizvesnoj zavr{nici nadvisila Portland 110:108. Pobeda je do{la kao poklon Raselu Vestbruku, za 22. ro|endan. U stvari, mo`e se re}i da je sam sebi ~estitao ro|endan, jer je s 36 poena bio najzaslu`niji za peti uspeh Oklahome u sezoni. Na o~ekivanom nivou bio je i Kevin Durant - 34 poena. Nenad Krsti} je na terenu proveo 42 minuta i pobedi doprineo s 12 poena i pet skokova.

Rezultati: Va{ington – [arlot 85:93, Orlando – Toronto 106:110, Indijana – Hjuston 99:102, Atlanta – Juta 86:90, Minesota – Wujork 112:103, Dalas – Filadelfija 99:90, Finiks – Sakramento 103:89, Oklahoma – Portland 110:108 (103:103), LA Klipers – Detroit 107:113.

PRVA B MU[KA LIGA

U re`iji Joji}a

@elezni~ar – Mladost 104:85 (26:29, 30:16, 19:22, 29:18)

IN\IJA: Sportska hala, gledalaca: 150. Sudije: Golu{in (Zrewanin), Hric (Stara Pazova) i Veselinovi} (Beograd). @ELEZNI^AR: Jerkovi} 7 (2-2), \uri} 20 (4:4), Kasaba{i} 7 (2-2), Mihajlovi}, Gugleta 12 (4-4), Ogwenkovi} 4 (2-2), Joji} 26 (8-5), Ivani{ 12 (4-2), @ivkovi} 6, Kova~ 10 (4-2), Markovi}, Baki}.

MLADOST: Papi} 6, Gajovi} 12 (5-4), Jankovi}, Azawac, Avramovi} 16 (5-5), Krasi} 6, Gujani~i} 13 (3-2), Dukanac 18 (9-8), Vu~i}evi} 14 (9-7), Markovi}, Sari}, Kne`evi}.

Zahvaquju}i raspolo`enom Joji}u koje je nanizao 26 poena, sa ~ak sedam trojki iz osam poku{aja, doma}ini su slavili povedu protiv jakog protivnika. Gosti su prvu i tre}u ~etvrtinu re{ili u svoju korist ali su aktivan rezultat imali samo u prvom poluvremenu. Kasnije su doma}ini pre{li u vo}stvo i zadr`ali ga do kraja me~a.

Da. Vi}enti}

NIS Vojvodina - Smederevo 3:0 (25:14, 25:15, 25:16) NOVI SAD: Mala sala SPC Vojvodina, gledalaca 200, sudije: Simi} (Obrenovac), Anti} (Subotica).

NIS VOJVODINA: N. ^ubrilo 9, [kundri} (l), Simeunovi} 13, Petrovi} 8, Mirosavqevi}, Veselinovi}, Ivovi} 16, Jovovi} NIS Vojvodina - Smederevo 3:0 C. zvezda - M. radnik 1:3 Partizan - Spartak (Q) 3:1 Radni~ki (K) - Ribnica 3:1 @elezni~ar - Jedinstvo (sino}) 1. Radni~ki 2. Partizan 3. Vojvodina 4. C. zvezda 5. Ribnica 6. Spartak 7. @elezni~.

8. Jedinstvo 9. M. radnik 10. Smederevo

4 4 4 4 4 4 3 3 4 4

4 3 3 2 2 2 1 1 1 0

0 12:2 12 1 11:5 10 1 9:6 8 2 8:6 6 2 7:8 5 2 8:10 4 2 5:7 4 2 5:7 4 3 6:10 4 4 1:12 0

Superliga (`) NIS Spartak - Jedinstvo (U) Po{tar - Vizura

3:0 0:3

4, Basta 2, L. ^ubrilo 2, Mrdak 6, Kapur.

SMEDEREVO: Majcan 2, Petrovi} 2, Spasi} (l), Koji} 2, Simeunovi} 10, Gatalica, Stevanovi}, \or|evi}, Kalini}, Perovi} 7, Aleksi}, ^eli} 4.

Odbojka{i NIS Vojvodine opravdaFoto: B. Lu~i} li su ulogu favori- Nemawa ^ubrilo u napadu ta u me~u sa Smederevom i sa nova to je odlu~ilo pobednika. Bomtri lako osvojena prvenstvena bobardovali su Smederevce po~etda napravili najlep{u mogu}u nim udarcima redom Petrovi}, Jouvertiru za predstoje}e gostovavovi}, Ivovi}, Mrdak i tako iswe u Francuskoj gde }e igrati u kqu~ili sve glavne napada~ke opKupu CEV-a protiv Poatijea. cije protivnika i imali vremena Izabranici novosadskog treneda formiraju ozbiqan blok. U ra Nikole Salati}a me~u su prisvakom periodu igre doma}ini su stupili maksimalno ozbiqno i u se odlepqivali u periodu izme|u svim setovima vodili su glavnu prvog i drugog tehni~akog tajmre~. Od starta su vodili i bez trauta i siguranom igrom lagano zavica ih osvajali. Servis Novostigli do tri boda. sa|ana bio je na vrhunskom nivou i M. Risti}

NIS SPARTAK STIGAO DO [ESTE POBEDE

Zavr{nica za pri~u Spartak – Jedinstvo 3:0 (25:21, 25:23, 25:20) SUBOTICA: Hala sportova, gledalaca: oko 400. Sudije: An|elko Popovi} (Sremski Karlovci) i Boris Kolarevi} (Novi Sad).

SPARTAK: Memi{evi} (libero), Brankovi} 4 (1 as, 2 bl), Cveti~anin 18 (2 bl, 2 as), Heli} 9, Bogdanovi}, Radenkovi}, ^e{qar 5 (3 as), T. Mati} 13 (1 as), Oluji}, D. Mati}, Ili} 7 (1 bl, 2 as), ^ovi}.

JEDINSTVO: Todorovi} (libero), Stojkovi} 15 (3 as), Trivunovi} 8 (1 bl, 1 as), Sekuli}, Jelisav~i} 1 (1 bl), Stevanovi} 3, Vitorovi}, ^vori} 3, Sandi} 7, Drulovi} 1, Spaseni}.

Iako su prili~no promenili sastav u odnosu na pro{lu sezonu,

odbojka{ice Spartaka nastavile su da bele`e rezultate kojima su proteklih godina izrasle u jedan od najboqih suboti~kih kolektiva. U {est kola Super lige Srbije imaju isto toliko pobeda, a snagu novog tima „golubica“ osetile su i odbojka{ice Jedinstva iz U`ica.

Iako Spartak mo`da i nije delovao toliko ubedqivo kao u me~u protiv Vizure odbojka{ice koje sa klupe vodi iskusni strateg Slobodan Gale{ev do{le su do maksimalne pobede. U sva tri seta vi|ena je sli~na pri~a, Jedinstvo bi tokom uvodnog dela stizalo do prednost, ali je svaka zavr{nica pripala Spartaka.

„Golubice“ su jednostavno bile izuzetno fokusirane u fini{u setova i tako obezbedile nova tri boda.

U prvom setu je odli~no u fini{u servirala Tawa Mati}, a potom su kontre re|ale Heku}, Ili} i Cveti~anin. Drugi set doneo je dobar blok Brankovi}eve koja je zaustavila Stojkovi}evu, najeikasniju u redovima gostuju}e ekipe. Presudan momenat u tre}em setu bio je onaj kada je Gale{ev u igru uveo mladog diza~a Danicu Radenkovi} koja je zna~ajno promenila ritam igre, a po wenim taktovima Spartak je ponovo bio mo}an u zavr{nici.

N. S.

DANAS NA SPORTSKIM TERENIMA Fudbal Vojvo|anska liga, istok - DEBEQA^A: Spartak - AFK, NOVO MILO[EVO: Vojvodina Radni~ki (B), STAR^EVO: Borac - Zadrugar, SUBOTICA: Ba~ka 1901 - Ba~ka (P).

Utakmice po~iwu u 14 ~asova.

Vojvo|anska liga, zapad - NOVI SAD: Borac - Dunav, TURIJA: Mladost - Polet (S).

Utakmice po~iwu u 14 ~asova.

Podru~na liga Novog Sada NOVI SAD: Kabel - Vrbas (10 ~asova), BA^KI PETROVAC: Mladost - Be~ej Old gold, PETROVARADIN: Petrovaradin Srbobran No Limit, STEPANOVI]EVO: Omladinac - Stari Grad, GAJDOBRA: Hercegovac - Jedinstvo, KOVIQ: [ajka{ @SK, [AJKA[: Borac - Slavija.

Utakmice po~iwu u 13.30 ~asova.

Gradska liga Novog Sada - ^ENEJ: ^enej - Proleter, RAKOVAC: Borac - TSK, SREMSKA KAMENICA: Fru{kogorac Vinogradar, SUSEK: Partizan Ajaks, BUDISAVA: Dinamo Sremac, SIRIG: Sirig - Stra`ilovo Milan.

Utakmice po~iwu u 13.30 ~asova.

Ko{arka NLB liga (m) - BEOGRAD: Crvena zvezda - Cibona (12).

IVBL liga (`) - BEOGRAD: Vo`dovac - Medve{~ak (19.30), GOSPI]: Gospi} - Radivoj Kora} (18), ZAGREB: Lupa - ^elik Zenica (18).

Prva B liga (`) - [ABAC: [abac - Jagodina (14.30), BEO^IN: Beo~in - Vrbas Medela (16.30), U@ICE: Plej Of - Kolubara Mladost (15).

Druga srpska liga - sever (m) : RUMA: Ruma - Apatin (20), KULA: hajduk - Top (19), PAN^EVO: Dinamo - Srem (19.30),

VR[AC: Mladost - Kikinda (19).

Rukomet Superliga za mu{karce - KRAGUJEVAC: Radni~ki - Smederevo DU Integral (18), BEOGRAD: Crvena zvezda - Po`arevac (17.30), PKB - Partizan (19), VRAWE: Vrawe - Planinka Prolom voda (19).

Superliga za `ene - VRWA^KA BAWA: Vrwa~ka Bawa RC 95 - Cepelin (20).

Prva liga za `ene - NI[: Naisa 2 - Pirot (18.30), KRAGUJEVAC: Radni~ki Lepenica - Metalac A.D. (20).

Druga mu{ka liga, sever - @ABAQ: @SK - Banatski Karlovac (18), SOMBOR: Sombor - Jedinstvo (19), KA]: Titel XD - Jabuka (18).

Druga `enska liga, sever - KIKINDA: Mladost - Srem Morovi} (17), Kikinda 2 - Spartak (19), PAN^EVO: Pan~evo - Ravangrad (17.30).

Prva vojvo|anska mu{ka liga RUMA: Putinci - Kikinda (13.30), KAWI@A: Obili} Slavija (19.45), CRVENKA: Sivac 69 - Hajduk (17).

Prva vojvo|anska `enska liga - KAWI@A: Obili} - Topola (18). KOVIN: Radni~ki - Dolovo (18).

Odbojka Prva mu{ka liga - SUBOTICA: Spartak (S) - Novi Sad DDOR (18), JAGODINA: Jagodina - VGSK (16).

Prva `enska liga - PRIJEPOQE: Putevi - Lazarevac (18.30), ARAN\ELOVAC: [umadija Vojvodina (18), QIG: Spartak Varadin BMG gradwa (17).

Druga `enska liga - sever - KIKINDA: Kikinda - Mladost (14.30).

Prva vojvo|anska `enska liga - centar - FUTOG: Futogvest -

VST (15.15), NOVI SAD: Novi Sad 3 - Vojvodina 2 (12.45).

Prva vojvo|anska `enska liga - jug - JA[A TOMI]: Se~aw Omladinac (16), ZREWANIN: MD Zrewanin 2 - Banat (16), STARI BANOVCI: Dunav Kraji{nik (17).

Prva vojvo|anska mu{ka liga centar - FUTOG: Novi Sad DDOR 2 - Dubl (20), Petrovaradin 2 - Mladost Ekspans 2 (20).

Prva vojvo|anska mu{ka liga sever - VRBAS: Vrbas - Magli} (16), BA^KA PALANKA: Merkur - Mladost (15.30).

Kuglawe Superliga (m) - BEOGRAD: Partizan - Metalac (11), KQJI]EVO: E|{eg - Kraqevo (14.30).

Superliga (`) - ZREWANIN: Kristal - Ada Kompjuters (14.30).

Prva liga, grupa Vojvodina (m) - KULA: Hajduk - Dolina (16), ZREWANIN: Banat - Toza Markovi} (10), RUMA: @elezni~ar Jedinstvo (10), KQAJI]EVO: Vihor - Polet (11), NOVI SAD: Vojvodina - Kristal (11).

Prva liga, grupa Vojvodina (`) - NOVI SAD: Petrovaradin Novi Sad (14), DEBEQA^A: Spartak - Banat (15).

Prva vojvo|anska liga (m) DEBEQA^A: Spartak - 13. maj (10), BE^EJ: Be~ej - Kordun (16), BA^KO GRADI[TE: TSK Srem (15).

Druga vojvo|anska liga (`) NOVI SAD: Radni~ki - Vojvodina (14), RUMA: Jadran (G) - Junakovi} Prigrevica (14), NOVI SAD: Novi Sad - Dunav (10), KIKINDA: Radni~ki LK - Jadran (F) (13).

Stoni tenis @enska superliga – BA^KA TOPOLA: Ba~ka Topola – Obili} (10), ^ELAREVO: ^elarevo ^oka (11).

SPORT

nedeqa14.novembar2010.

DNEVNIK

c m y

12

JELEN SUPERLIGA SRBIJE SPARTAK ZLATIBOR VODA DO^EKUJU VOJVODINU

Suboti~ani se pribojavaju Milinkovi}a Svi koji vole fudbal sigurno ne}e pogre{iti ako danas do|u na Gradski stadion u Subotici. Tradicionalni vojvo|anski derbi, susret Spartak Zlatibor vode i Vojvodine nosi uobi~ajena tri boda, ali i ne{to vi{e, presti` ko }e biti najboqi vojvo|anski klub u Super ligi. Pro{le sezone su ba{ Suboti~ani zaslu`ili mesto koj je merkala Vojvodina. Po{lo je to za rukom tada Zoranu Milinkovi}u, koji upravo sada vodi Novosa|ane. Nekoliko igra~a Spartak Zlatibor vode pro{lo je {kolu Vojvodine, ali nije dobilo pravu {ansu... Sve su to motivi vi{e da se u Subotici gleda dobar fudbal.

– Znamo da nas u ovom me~u o~ekuje poseban ambijent, ali se trudim da igra~ima predstavi ovom kao svaki drugi me~. Poku{a}emo da osvojimo tri boda i tako }emo postaviti igru – rekao je Dragan Miranovi}, a potom se kratko osvrnuo na igra~ki kadar: – Van stroja je samo Pu{kari}, za wega je jesewi deo sezone najverovatnije zavr{en, a nemamo nikakvih ograni~ewa {to se `utih kartona ti~e.

1. Partizan 2. C. zvezda 3. Rad 4. Vojvodina 5. Sloboda 6. Jagodina 7. Spartak 8. Smederevo 9. OFK Beograd 10. Javor 11. In|ija 12. Borac 13. BSK Bor~a 14. Hajduk 15. Metalac 16. ^ukari~ki

Momenat s pro{logodi{weg vojvo|anskog derbija u Subotici

Pozitivni u najavi me~ su bili Aleksandar Noskovi} i

meni}e iskusni Milovan Milovi}, a o~ekuje se da umesto Nemawe Bilbije od prvog minuta u {picu zaigra Antvi Jao. - Primoran sam da rotiram igra~e, jer se kod nekih ose}a umor, a za Suboticu nam je potreban sve`, brz tim. ^eka nas poletan doma}in koji neguje ofanzivan stil, a kako i mi te`imo napada~kom fudbalu dana{wa utakmica bi}e za sladokusce. Iskreno, dojadili su nam ve} susreti u kojima stalno napadamo, a suparnik se brani, s o~ekujem kvalitetan duel, obostrano otvoren i verovatno neizvestan do samog kraja. Bez obzira na sve, na umu nam je pobeda i sve }emo u~initi da do we do|emo – ka`e Milinkovi}.

ZVEZDA @ELI NA BAWICI DA POPRAVI IGRU

Nova igra za „gra|evinare”

Nakon tesnog prolaza u polufinale Kupa i pobede protiv Teleoptika u igri bez igre najavio je trener crveno- belih Aleksandar Kristi} da }e uraditi sve {to je u wegovoj mo}i da ekipu trgne iz letargije. Prilika da se vidi da li je u tome uspeo pru`a se danas, na vru}em terenu na Bawici protiv zahuktalih „gra|evinara“.

- Neke stvari u ekipi }u sasvim izvesno da promenim. Trudi}emo se da igramo te~nije i anga`ovanije od prvog minuta- kratko }e Kristi}.

Rad je veoma ubedqiv na svojoj travi.

- Igraju odli~no, trener Nikoli} je sklopio kockice, pa zaslu`uju makisimalan respekt. Ipak, ne treba ponavqati da nas u svakom okr{aju zanima jedino trijumfdodao je trener Beogra|ana.

Uloga favorita, bez obzira {to je Zvezda u dubokoj krizi igre, rezervisana je za crveno- bele.

- Zvezda ima ve}i renome,boqe smo plasirani na tabeli, ose}amo se jakim i sposobnim da osvojimo nove bodove- poru~io je mladi stru~wak.

12 11 11 11 12 12 11 12 12 12 12 12 11 11 12 12

10 8 7 6 5 5 4 3 4 3 3 2 2 1 1 0

1 1 3 4 5 3 5 7 3 5 4 6 4 2 2 3

1:0 (0:0) 4:0 (2:0) 0:1 (0:1) 0:1 (0:0) 4:1 (1:0) (13, RTS 2) (13, Arenasport ) 1 2 1 1 2 4 2 2 5 4 5 4 5 8 9 9

27:7 14:5 14:5 14:2 12:8 11:10 13:9 13:10 10:11 9:11 11:14 6:13 6:14 7:17 5:17 2:21

31 25 24 22 20 18 17 16 15 14 13 12 10 5 5 3

U slede}em kolu (20/21. novembra) sastaju se - NOVI SAD: Vojvodina – In|ija, SMEDEREVO: Smederevo – Spartak Zlatibor voda, BEOGRAD: Crvena zvezda – Borac, BSK – OFK Beograd, ^ukari~ki Stankom Partizan, KRAGUJEVAC: Metalac – Sloboda Point Sevojno. JAGODINA: Jagodina – Rad, IVAWICA: Habitfarm Javor – Hajduk.

Marko Miri}, Spartaka:

provotimici

Sve`e snage za novi trijumf Kao retko kada u najavama za utakmicu {ef stru~nog {taba fudbalera Vojvodine Zoran Milinkovi} uo~i duela sa Spartakom Zlatibor vode bio je direktan u pogledu izbora igra~a. Prema Milinkovi}evim re~ima danas u Subotici sigurno u postavi ne}e biti po`utelog Danijela Mojsova, a sasvim je sigurno da }e na klupu, a mo`da i na tribine, i jedan vezni, odnosno navalni igra~. Ko }e odmoriti jo{ se ta~no ne zna, ali se zna da }e mesto u manevru danas dobiti mla|ani Vuk Mito{evi} koji, kako prvenstvo odmi~e, igra sve sigurnije. Mogu}e je da se u postavi na|e i povratnik Janko Tumbasevi}. Makedonskog reprezentativca za-

IN\IJA: In|ija – Metalac LU^ANI: Sloboda - ^ukari~ki Stankom BEOGRAD: OFK Beograd – Jagodina ^A^AK: Borac – Smederevo BEOGRAD: Partizan – Habitfarm Javor Danas KULA: Hajduk – BSK (13) BEOGRAD: Rad – Crvena zvezda SUBOTICA: Spartak ZV – Vojvodina

Fajterski Na Bawici o~ekuju pune tribine, lepu predstvu u derbiju, i potvrdu da serija kvalitetnih igara i rezultata nije slu~ajna.

- Moramo biti ekstra moitivisani i orni za fajterski susret tokom svih 90 minuta.

Ambicije i `equ za uspehom niko nam ne mo`e oduzeti. U dobrom smo raspolo`ewu, skenirali smo velikog rivala, poku{a}emo odre|ene ideje da sprovedemo na terenu u delo.

Verujem da }e gledaoci u`ivati u susretu koji mo`e da zavredi epitet praznik fudbalaistakao je trener Rada, Marko Nikoli}.

Zbog `utih kartona u konkureniciji za sastav ne}e biti Isah, a wegova alternativa je Savio. U pogonu }e biti i Du{ko To{i} koji je zbog navodne temperature presko~io me~ u Kupu (verbalni sukob sa jednim od ~elinika Zvezde), a mogu}e je da bude „rehablitovan“ i kapiten \or|evi}. Z. Rangelov

Naknadni poziv Lomi}u Samo jedan dan bio je aktuelan spisak selektora Petrovi}a duel protiv Bugarske. Zbog povreda, poziv su morali da otka`u vezista Hamburgera Gojko Ka~ar i odbrambeni igra~ Zenita Aleksandar Lukovi}. Ka~ar je u petak na utakmici nema~kog {ampionata, na gostovawu u Dortmundu, povredio sko~ni zglob .S druge strane, Lukovi} u du`em vremenskom intervalu ose}a bolove u tetivama. Zbog toga Petrovi} je odlu~io da u reprezentaciju pozove levog beka moskovskog Dinama Marka Lomi}a.

Trener Novosa|ana veruje da je mala prednost na strani Vojvodine upravo zbog toga {to on veoma dobro poznaje sada{wi tim Spartaka.

- Nadam se da }e se i na{i napada~i pitati za ishod susreta – veli Milinkovi}. – Svakako da puno uva`avawe zaslu`uju Ubiparip koji je veoma neprijatan u {esnaestercu, kao i opasni bokovi gde na jednoj strani deluje tandem Stevanovi} – Miri}, a na drugoj [arac – Adamovi} ili eventualno Noskovi}.

O~ekuje se da Vojvodina danas u Subotici zaigra u sastavu: Brki}, Vuli}evi}, Trajkovi}, Milovi}, Smiqani}, Mito{evi}, Medojevi}, Tumbasevi}, Lazeti}, Jao, Abubakar. S. Savi}

– Svi znamo koliko zna~i ova utakmica, pogotovo zbog epiteta vojvo|anskog derbija. Vojvodina je svakako kvalitetna ekipa, imaju mnogo dobrih pojedinaca i lako prave vi{ak na terenu. Mi smo iz me~a u me~ sve ja~i, najboqe se u~i ispravqawem sopstvenih gre{aka, a nadam se da }e to doneti rezultat na nedeqnom me~u – istakao je Miri}, debitant u seniorskoj reprezentaciji Srbije, dok je Noskovi} nastavio: – Svesni smo va`nosti ove utakmice, protinvika veoma respektujemo, ali se uzdamo u na{ kvalitet. Spremili smo se dobro posle nesre}nog poraza od Slobode u Kupu, a nadam se da }e to biti dovoqno za pozitivan rezultat, te da }e bodovi ostati u Subotici. Zanimqivo je {to Vojvodinu vodi Zoran Milinkovi}, na{ pro{logodi{wi trener. On sigurno poznaje nas boqe od drugih trenera, ali isto tako i mi poznajemo wegov na~in rada – dodao je Noskovi}.

N. Stanti}

HAJDUK DOMA]IN BSK-U

Kqu~ni me~ Fudbaleri Hajduka u prvenstvu Jelen super lige do~ekuju ekipu BSK-a iz Bor~e. Iako {ef stru~nog {taba Kuqana Dragoqub Bekvalac stalno ponavqa da se crta koja deli one {to ostaju superliga{i od onih koji se sele u ni`i rang podvla~i nakon tridesetog kola u taboru superliga{a iz Kule susret sa ekipom iz Bor~e smatraju najzna~ajnijim ove jeseni.

Zbog ~ega je susret sa BSK-om toliko zna~ajan?

- Susret sa BSK-om nam je kqu~na utakmica koja }e dati odgovor da li }emo uhvatiti prikqu~ak sa ostalim ekipama ili }emo za opstanak strepeti do posledweg kola. Ja se iskreno nadam da }e biti ovo prvo. U susretu sa BSK-om treba nam pobeda jer ima-

mo jo{ jedan susret na svom terenu, ali o tom potom. Naravno, namera nam je da do kraja jeseni uhvatimo {to vi{e bodova, da bi uz adekvatne pripreme, koje }e biti boqe od letwih, u prole}nom delu bili hit prvenstva – ka`e graditeq igre Hajduka Aleksandar Jovanovi}.

Ono {to jo{ hrabri pred susret sa BSK-om je povoqna situacija u igra~kom kadru Hajduka. Stu~ni {tab mo`e da ra~una na sve raspolo`ive snage, te vaqa o~ekivati da }e protiv BSK-a Hajduk nastupiti u sastavu: Bra}, Pauqevi}, Fejsa ( M. Kova~evi}), Radanovi}, Mr|anin, Maksimovi}, Jovanovi}, Bogi}, @ivanovi}, Marjanovi} i Petrovi} (Komazec). \. Bojani}

Novi poraz ^a~ana Borac - Smederevo 0:1 (0:0) ^A^AK: Stadion Borca kraj Morave, gledalaca 1.000, sudija M. Jeremi} (Beograd), strelac: B. Stani} u 90. minutu. @uti kartoni: Mari}, Dmitrovi}, Kosti}, Jeremi}, Masla} (Borac), Jeremi}, D. Rankovi}, I. Milosavqevi}, ]eran, @ivkovi} (Smederevo). Crveni karton: Dmitrovi} (Borac).

BORAC: Milojevi} -, Anti} 6, Mari} 5, Masla} 6, Dmitrovi} 5, Spirovski 5, Mili~i} -, Kosti} 6, Jeremi} 5, Kne`evi} 5 (Nikodijevi} -), Stoj~ev 5 (Va{ington -), Stojanovi} 5.

SMEDEREVO: D. Rankovi} -, I. Milosavqevi} 6, @ivkovi} 6, Grkovi} 6, Milovi} 6, Jere-

mi} 6, Todorov 6, ]eran 7, S. Rankovi} 6 (D. Stani} 7), Marinkovi} 5 (Stojanovi} -), M. Milosavqevi} 6.

Borac nije postigao gol 531. minut. Igrao je Borac dosta rastrgano, bez organizovane igre, nije bilo pravih udaraca na gol i sve je to dovelo do toga da je Smederevo u jednoj mirnijoj i boqoj igri uspeo da u zavr{nici susreta postigne pogodak. Pravih {ansi nije bilo, ali posle iskqu~ewa kapitena Borca Bobana Dmitrovi}a sve zavr{eno tako {to je Borac sa deset igra~a u~inio to da do kraja samog susreta odr`i nere{en rezultat. A. Stefanovi}

Vaqak gazi Partizan - Habitfarm Javor 4:1 (1:0) BEOGRAD: Stadion Partizana, gledalaca oko 5.000, sudija Gruji} (Ni{), strelci: Ilijev u 38.

Babovi} u 59. Kleo u 69. Petrovi} u 87. za Partizan, a Gogi} u 90. minutu za Javor. @uti kartoni: Stevanovi} (Partizan), Milinkovi}, Mali{i}, Gogi}, Stojakovi} (Javor).

PARTIZAN: Stojkovi} 6, Stevanovi} 6, Krstaji} 7, Kizito 7, Jovanovi} 6, Petrovi} 7, Babovi} 8, Ili} 8, Moreira 7 (Kamara 7), Ilijev 7 ([}epovi} 7), Kleo 7 (Boja 6).

HABITFARM JAVOR: Kahriman 6, Milovanovi} 5, Renduli} 6 (Milinkovi} 5), \oki} 5 (Dragovi} 5), Mali{i} 5, Gogi} 6, Stanisavqevi} 5, Stojakovi} 6, Silva 6, Odita 5, Mom~ilovi} 5.

Lak{e nego {to se o~ekivalo {ampion je stigao do trijumfa.

Ivawi~ani su bili u seriji od tri pobede, ali u Humskoj nisu blistali. Nije im dodu{e, to ni Partizan dozvolio, pru`iv{i jednu od boqih partija ove sezone. Sa{a Ili} i Stefan Babovi} bili su kreatori ubedqive pobede crnobelih, a Babovi} je uspeo i da se upi{e u strelce.

Partizan je napao od prvog minuta, a Zoran Wegu{, trener Javora, ovoga puta odlu~io se za defanzivu. Tempo me~a nije bio brz, ali je vaqak diktirao igru. Prvu veliku priliku imao je Partizan.

Igrao se 12. minut, Ilijev je bio sam ispred Kahrimana, ali je sa ~etiri metara {utirao preko gola. [ansu za pogodak imao je i Ili}, u 25. minutu. Glavom mu je spustio loptu Moreira, a defanzivci Javora bili su oprezni i otklonili opasnost. Prvi gol je postigao Ilijev u 38. minutu. [utirao je sa 16 metara, lopta je nekoga zaka~ila i odsela u mre`i.

U nastavku vaqak je bio jo{ diminantniji. Ve} u 59. minutu bilo je 2:0. Ili} je po levoj strani pro{ao dvojicu gostuju}ih igra~a, sjajno centrirao, a Babovi} je sa pet metara loptu sproveo u mre`u. Malo potom u {ansi je bio Ili}, Kleo je oduzeo jednu loptu, proigrao vezistu, ali je udarc bio slab.

Na 3:0 povisio je Kleo u 69. minutu.

Telom je uneo loptu u mre`u. Potom se u listu strelaca upisao i Petrovi}, na asistenciju [}epovi}a, a ute{ni gol za Ivawiv~ane postigao je Gogi}. I. Lazarevi}

Koyo za radost In|ija – Metalac 1:0 (0:0) IN\IJA: Stadion kod `elezni~ke stanice. Gledalaca: 600. Sudija: Stojanovi} (Ni{). Strelac: Koxo u 84. minutu. @uti kartoni: Poleksi} i Bubalo (In|ija), a Pavlovi}, Baji} i Krasi} (Metalac).

IN\IJA: Poleksi} 8, Novakovi} 7 (Qubinkovi} 7), Joksimovi} 7, Jak{i} 8, Dubqevi} 7, Davidov 6 (Koxo 9), Vu~eti} 7, ^ovilo 7, An|elkovi} 6 (Batioja 7), Isidorovi} 7, Bubalo 7.

METALAC: Bogunovi} 7, Pavlovi} 6 (Savi}evi}), Nenadi} 7, Ota{evi} 8, Baji} 7, Krasi} 7 (Rako~evi}), Krwinac 6 (Gojak), Adamovi} 7, Luki} 7, Simovi} 7, Misdongard 7.

Fudbaleri In|ije su posle serije remija na svom terenu najzad zabele`ili pobedu i ukwi`ili zna~ajne bodove. Me|utim, put do uspeha nije bio nimalo lak. Istina, doma}ini su imali vi{e od igre i vi{e poluprilika, a prokockali su i dve stopostotne {anse da do|u do vo}stva. Na`alost, Bubalo je u 48. minutu jedva stigao loptu sa desne strane i uspeo jedino da pogodi stativu a Isidorovi} je u 69. minutu sa peterca posle dodavawa Bubala izborio samo korner. Milanov~ani su vi{e ~uvali prilaze svom golu ali su u 80. minutu imali najpovoqniju priliku na utakmici i mogli su da stignu do rezultatske prednosti. Misdongard je izbio sam u kazneni prostor, iskusni Poleksi} je krenuo prema wemu, skratio ugao i izba-

cio loptu u korner. Fini{ utakmice je pri~a za sebe. Nezadovoqni rezultatom navija~i su tra`ili da se u igru uvede iskusni Koxo.

Trener zeleno-belih je nakraju to u~inio, a majstor fudbala je sa nekoliko vanserijskih dodavawa i prelepim golom u 84. minutu obradovao svoje simpatizere kada je iskosa sa leve strane pogodio suprotni ugao. Vaqa nakraju napomenuti da je ve} vreme{nom igra~u, svakako najboqem ili jednom od najboqih in|ijskih fudbalera, ovo bio prvi nastup na jednoj superliga{koj utakmici. Prvi, ali }e ga pamtiti on pa i navija~i zeleno-belih.

Da. Vi}enti}

SPORT

DNEVNIK

nedeqa14.novembar2010.

SPRSKA LIGA VOJVODINA

PRVA LIGA SRBIJE

Risti} zacementirao mre`u

Majstorije Bogunovi}a

Radni~ki (NP) - Cement 0:0 NOVA PAZOVA: Gradski stadion, gledalaca oko 600, sudija M. Mi{i} (Zrewanin). @uti kartoni: ^eprwa (Radni~ki), Markovi}, Stan~eti}, Rati}, Tomi}, Xari} (Cement).

RADNI^KI: Dizdarevi} 6, ^eprwa 7, Rni} 7, Bo{kovi} 6, Puni{i} 7, Mili} 6, Jovanovi} (Petrovi} 6), Bale{evi} 6 (Vrani} 6), Maksimovi} - (Keki} 6), \eri} 6, Miti} 6.

CEMENT: Risti} 8, Tanasin 6, Rati} 6, Tom~i} 7, Milovi} 6, \eri} 7, Xari} 6, \uki} 6, Grkovi} 6 (Stoj~i} -), Markovi} 6, Stan~eti} 7 (Ga{parevi} -).

Veoma dobra i borbena utakmica u kojoj su obe ekipe prikazale dopadqiv fudbal. Radni~ki je imao stalnu inicijativu i nekoliko prilika. U prvom poluvremenu \eri} je u 31. minutu izbio sam ispred golaman Risti}a, ali je {utirao u wega. U drugom delu Radni~ki je opsedao gol Cementa, najpre je \uri} a zatim i Puni{i} ali i ovoga puta Risti} je bravurozno odbranio svoju mre`u.

U 60. minutu Petrovi} je postigao gol ali je na intervenciju pomo}nog sudije poni{ten zbog navodJ. Vukovi} nog ofsajda.

Veternik Viskol - Dolina 1:1 (1:0) VETERNIK: Sportski centar, gledalaca 150, sudija Savi} (@iti{te), strelci: Markovi} u 35. za Veternik Viskol, a Tomin u 71. minutu za Dolinu. @uti kartoni: Markovi} (Veternik Viskol), Raji}, Ostoji}, Tomin (Dolina).

VETERNIK VISKOL: Bjeki} 7, Be~eli} 8, [arac 7, Vasi} 6, [vowa 7, Vukasovi} 7, Markovi} 7 (Mijajilovi} -), Josimovi} 7, Mili~evi} 7, Babi} 7, Kalinov 7., DOLINA: Aleksi} 8, Staji} 6 (Tomin 7), Nedu~i} 7, Ili} 6, [alipurovi} 6, Raji} 7, \akovi} 6 (Arbutina -), Stanisavqevi} 7, Tripkovi} 7, Kra~unov 7, Ostoji} 6 (Staj~i} 7).

Propustili su doma}i prliku da jo{ u prvom poluvremenu re{e utakmicu. Prilike su imali Babi}, Josimovi}, Markovi} i Kalinov, ali je uz puno sre}e Aleksi} samo jednom kapitulirao. Posle centar{uta na drugoj stativi na{ao se Markovi} i glavom poslao loptu u mre`u. I u nastavku su se doma}i utrkivali u proma{ajima pa je stigla kazna, po{to je rezervista Tomin savladao Bjeki}a.

Potom su gosti mogli da postignu i drugi gol, me|utim, \akovi} i Tomin su bili neprecizni, a u 90. minutu sre}a je bila na strani ekipe iz Padine, po{to je udarac Mili~evi}a zavr{io na stativi.

M. Popovi}

^SK Pivara - Tekstilac Ites 3:2 (2:0) ^ELAREVO: Stadion Pivare, gledalaca 2oo, sudija: Utje{anovi} (Novi Sad), strelci: Jankov u 28. i 43. i Momi} u 78. za ^SK Pivaru, a ^orda{i} u 48. i Suboti} u 89. minutu za Tekstilac Ites. @uti kartoni: ^alija (^SK Pivara), ^iko{ (Tekstilac Ites) ^SK PIVARA: Tankosi} 7 (od 69.,Miki} 7), Davidovi} 7, Jevi} 7 Pavlovi} 7 (Guzina 7), Mandi} 7 (^alija 7), Balinovi} 7 Momi} 7 Jankov 8, Ivkovi} 7, Sladojevi} 7 Kne`evi} 7.

Vojvo|anska liga - istok U 14. kolu postignuti su slede}i rezultati: Dinamo - Budu}nost (SC) 1:1, Kozara - Radni~ki (Z) 3:0, Jedinstvo - Ba~ka Topola 3:1, Obili} - Proleter 0:0.

Vojvo|anska liga - zapad U 14. kolu postignuti su slede}i rezultati: Ba~ka (BP) - Indeks 1:0, Metalac AV - Obili} 1:1, Jugovi} - Crvena zvezda 2:0, Sloga Radni~ki - Radni~ki (I) 1:0, 1.maj - Omladinac 3:2, Radni~ki (SM) - Budu}nost (M) 1:2.

TEKSTILAC ITES: Jovanovi} 7, Kr{i} 7, Risti} 7, Levajac 6 (od 5o. Milisavqevi} 6), Bocka 7 Vukovi} 7 (od 63. ^iko{ 6), Suboti} 6 Kuveqi} 7, Stojanovi} 6 (od 74. Hrn~ar 6), ^orda{i} 7 Cvetkovi} 6 U fer igri poveli su doma}i.

Najboqi strelac lige Vladimir Jankov dobro je podesio ni{anske sprave i sa 20 metara iz slobodnog udarca pareko `ivog zida skinuo pau~inu golmana Jovanovi}a.

Isti igra~ je u fini{u utakmice u{ao u {esnaesterac i kada mu je golman gostiju po{ao u susret poslao loptu u dowi suprotni ugao.

Ve} posle tri minuta igre u nastavku gosti su smawili rezultat..

Kapiten ^orda{i} ina~e najzapa`eniji igra~ Tekstilaca pogodio je isto mesto kao i Jankov. Dobro je odapeo sa tridesetak metara i uhvatio na spavawu golmana doma}ih Tankosi}a. Posle dosta propu{tenih prilika mladi Momi} je uspeo da ponovo pove}a prednost doma}ih.Gosti su opasnije zapretili u posledwih deset miV.Vujanovi} nuta.

Solunac - Senta 1:0 (1:0) RASTINA: Igrali{te „Milan \evi}“, gledalaca 200, Pavlovi} (Subotica), strelac: Bani} u 32. minutu. @uti kartoni: Puri}, Mandi}, Bani}, @igi}, Vukovi}, Hostijeslavski (Solunac), Farka{, Cvetkovi} (Senta).

SOLUNAC: [ari} 6, Ismaili 8, Puri} 7, Mandi} 7, Bani} 8, Cime{a 8, Grumi} 6 (Kowevi} -), @igi} 7, Stankovi} 6, Vukovi} 6, Hostijeslavski 7 (Grahovac -).

SENTA: Vukobrat 7, Farka{ 6 (Vasin 6), Kaka{ 7, Radin 6, Cvetkovi} 6, Gruji} 6, Jovi} 7, \eri 6 (Marevi} -), Stojanov 6, Besla} 6, Milivojev 6.

Uspeli su igra~i Solunca da dobrom odbranom neutrali{u napade igra~a Sente, da zaustave Jovi}a i Stojanova i na kraju da pobede. Jedini pogodak je pao u 32. minutu nakon korenra Vukovi}a, Bani} je bio najvi{i u skoku.

U drugom poluvremenu gosti iz Sente imali su tri pre~ke i jednu izuzetnu priliku preko Jovi}a, me|utim doma}ini su se odbranili.

M. Jovi~evi}

Mladost (BJ) - Kikinda 2:1 (0:0) BA^KI JARAK: Stadion „Livadica“, gledalaca 200, sudija Luki} (Zrewanin), strelci: Pavlovi} u 65. i Baji} u 76. za Mladost, a Cvijanovi} u 60. minutu za Kikindu. @uti kartoni: N. Rati}, Vi{ekruna, Jak{i}, Xogovi}, S. Rati} (Mladost).

MLADOST: Vasiqevi} 7, Te{i} 7, S. Rati} 7, Stojanovi} 7, M. Rati} 7 (Isak 7), Bude~evi} 7 (Vi{ekuna 7), Radoja 7, Jak{i} 8 (Kraguqac -), Baji} 8, Xogovi} 7, Pavlovi} 8.

KIKINDA: Magda 7, Gra|in 6, Babi} 6, \oki} 6, Mesaro{ 7, ]eran 6, Bodro`i} 6 (Vlaji} -), Spahi} 6 (Jankovi} -), Cvijanovi} 7, Kovrlija 7 (Utr`en -), Kresoja 6.

U dvoboju nekada{wih prvoliga{a, fudbaleri Mladosti posle preokreta savladali su mladu ekipu Kikinde. Jara~ani su od po~etka stezali obru~ oko gola golmana Magde i u 10. minutu kapiten Nemawa Rati} je postigao pogodak, ali pomo}ni sudija Radula{ki

Sloboda - Sloga (T) 2:0 ^SK Pivara - Telstilac Ites 3:2 Radni~ki (NP) - Cement 0:0 Veternik Viskol - Dolina 1:1 Solunac - Senta 1:0 Mladost (BJ) - Kikinda 2:1 Danas Pali} - Mladost (14) Dowi Srem - Vr{ac (14) 1. Radn. (NP) 14 8 4 2 22:6 28 2. D. Srem 13 8 4 1 24:11 28 3. ^SK Piv. 14 7 5 2 30:15 26 4. Dolina 14 8 2 4 16:18 26 5. Veternik 14 6 6 2 25:17 24 6. Senta 14 6 4 4 25:11 22 7. Vr{ac 13 5 5 3 14:14 20 8. Cement 14 5 4 5 20:14 19 9. Solunac 14 5 4 5 22:23 19 10. Mlad. (BJ) 14 5 3 6 16:24 18 11. Tekstilac 14 4 4 6 14:17 16 12. Sloga (T) 14 3 5 6 19:19 14 13. Pali} 13 3 4 6 16:21 13 14. Sloboda 14 3 3 8 21:27 12 15. Kikinda 14 2 4 8 13:32 10 16. Mladost (A)13 0 310 10:38 3 U slede}em kolu (20/21. novembra) sastaju se: Kikinda - Sloboda, Senta - Mladost (BJ), Dolina - Solunac, Cement - Veternik Viskol, Tekstilac Ites - Radni~ki (NP), Vr{ac - ^SK Pivara, Mladost (A) Dowi Srem, Sloga (T) - Pali}.

opravdano je signalizirao ofsajd poziciju. Kazna za proma{aje Baji}a i Pavlovi}a stigla je u 60. minutu, kada je kapiten gostiju Jovica Kovrlija centrirao, a mladi Petar Cvijanovi} glavom prosledio loptu u mre`u. Neo~ekivano vo|stvo Kikinde u jeku inicijative doma}ina probudilo je strelce plavo-belih pa je pet minuta kasnije Borislav Pavlovi} razmeni dupli pas sa Baji}em i pogodio dowi ugao. Nije se dugo ~ekao na potpuni preokret, scenario je drugi pogodak doma}ina napisao je Aleksandar Vi{ekruna, a najboqi strelac Mladosti Kosta Baji} je utr~ao u kazneni prostor i re{io pitawe pobednika.

M. Meni~anin

Sloboda - Sloga 2:0 (0:0) NOVI KOZARCI: Stadion „Ilija Panteli}“, gledalaca oko 500, sudija Sarka (Vr{ac), strelci: Geci} u 57. i Malinovi} u 72. minutu. @uti kartoni: Ostoji}, Kewalo, Ba{tovanov (Sloboda), ^epi}, Bubwevi}, Zamaklar, Milovi} (Sloga).

SLOBODA: @ivkov 7, Vasiqevi} 7, Jankovi} 7, [ibul 8, Lani{tanin 8, Ostoji} 7 (Kewalo 7), ^onka 7 (\ur|evi} -), Ba{tovanov 8, Geci} 8 (Gavrilovi} -), Mi{i} 7, Malinovi} 8.

SLOGA: Peji} 5, Dabi} 6 (Kozomora 6), Kresojevi} 6, Iqanovi} 5, Stanojev 5, Vu~kovi} 6, Tomi} 6 (Milovi} 6), Zamaklar 6, ^epi} 5, Bubwevi} 6, Sviti} 5 (Gali} 6).

U prvom delu nije bilo golova, ali se igralo dosta grubo. U nastavku boqi nastup doma}ina, tako je u 54. minutu sa centra igali{ta Ba{tovanov izveo slobodan udarac, a lopta je ispred istr~alog golmana gostiju pobodila pre~ku, odbila se, me|utim to nisu iskoristili doma}i da postignu pogodak. Tri minuta kasnije je bilo 1:0 za Slobodu, loptu je nabacio Ba{tovanov, a ona je prosto propalo kroz ruku golmana gostiju a poklon loptu Branislav Geci} pretvorio je u pogodak. U 72. minutu 2:0 za Kozar~ane, lopta je u kaznenom prostoru do{la do Mirka Malinovi}a a ovaj je o{trim {utem savladao golmana Sloge.

Po zavr{etku utakmice verni navija~i Novokozar~ana svoje qubimce su aplauzom ispratili sa terena.

M. S.

NEMA^KA BUNDESLIGA

Katastrofa Kelna U derbiju za~eqa Bundeslige, Borusija iz Menhengladba je raznela Keln kao gost - 0:4!Bila je to tek druga pobeda zelenocrnih u 12 kola Bundeslige, a prva od drugog kola i 29. avgusta. Tada je Borusija tako|e kao gost, tako|e ubedqivo, pobedila Bajer u Leverkuzenu (3:6). „ Probu|ene „{vabe“, posle demolirawa Verdera na svom terenu pre sedam dana (6:0), krenule su u rastavqawe ekipe Kajzerslauterna u gostima. U 50. minutu, posle golova Artura Boke, Klaudemira Xeronima Kakaua i

Kristijana Bentnera sa penala, bilo je 0:3 na Fric-Valter [tadionu. Na kraju, bilo je 3:3.

Rezultati: Kajzerslautern [tutgart 3:3 (0:2) /Micanski 58, Ili~evi} 76, Abel 78 - Boka 19, Kakau 32, Gentner pen 50/, Keln - Borusija Menhengladbah 0:4 (0:0) /Bobadiqa 51, 90+1, Bredli 70, De Kamargo 82/, Sent Pauli Bajer Leverkuzen 0:1 (0:0) /Augusto 81/, Volfsburg - [alke 2:2 (2:1), /Grafite 11, Xeko 33 - Edu 39, Huntelar 75/, Verder - Ajntraht 0:0, Borusija (D) - Hamburger 2:0.

Novi Sad - Mladost (L) 3:0 (1:0) NOVI SAD: Stadiona na Detelinari, gledalaca: 400, sudija: Stoiqkovi} (Zemun). Strelci: Bogunovi} u 32. i 73, Milovanc u 78. minutu. @uti kartoni:\uki}, Balabanovi} (Novi Sad), Mijatovi}, Bili} (Mladost). Crveni karton: Milunovi} u 34. minutu (Mladost).

NOVI SAD: Todi}, \uki}, Josimov, Simeunovi}, Miji}, Baji},

Paripovi} 6, @igi} 7, Glogovac 6, Ra{iovan 7, Vislavski 7, Damjanovi} 6, Sekuli} 6 (od 72. @uki} -), \ori} 6 (od 63. Kova~evi} 6).

Nastavili su Kru{evqani uspe{nu rezultatsku seriju, a kona~no su prikazali i odli~nu i te~nu igru. Ve} u 10. minutu na semaforu je stajalo 1:0. Bila je to lepa akcija po desnoj strani: dupli pas su izmewali Taskovi} i

Dvostruki strelac Sa{a Bogunovi} Novi Sad

\orovi} ( od 90. Ogwenovi}), Bogunovi} (od 83. Stankovi}), Balabanovi}, Milovac (od 85. Jakovqevi}), Kav~i}.

MLADOST (L): Petri} 6, Mijatovi} 6 (od 78. Aleksi} -), @uni} 7, Milunovi} 6, Jeremi} 6, Vasi} 6, Avramovi} 7 (od 44. Milosavqevi} 6), Radivojevi} 6, Josipovi} 7, Udovi~i} 7 (od 57. Bili} 6), Gruji~i} 7.

Fudbaleri Novog Sada predvo|eni kapitenom Sa{om Bogunovi}em i Zoranom Milovcem, savladali su kvalitetnu ekipu Mladosti ~ime su prekinuli seriju od pet utakmica bez slavqa.

Utakmicu na Detelinari obele`ila je izvanredna igra izabranika trenera Govedarice, koji su bez pet standardnih fudbalera, s veteranom na golu Sa{om Todi}em stigli do zna~ajnih bodova.

Lu~anci se nisu branili dva puta su na po~etku me~a pripretili preko Gruji~i}a i Udovi~i}a, ali je zadwa linija kanarinaca predvo|ena odli~nim \uki}em, funkcionisala je besprekorno. U 32. minu Kav~i} je presekao pas gostiju, uposlio Milovca po desnoj strani, a ovaj nesebi~no asistirao Bogunovi}u za 1:0. Dva minuta kasnije Milunovi} je zaradio iskqu~ewe, zbog starta nad Milovcem.

U drugom poluvremenu iako sa igra~em mawe fudbaleri Mladosti nisu se povukli, ve} su prodorima po boku poku{avali da iznenade Novosa|ane. S druge strane `uto i daqe ighrali dobro. U 60. minutu Bogunovi} je odli~no uo~io Milovca u kaznenom prostoru Mladosti, ali je udarac Milovca zavr{io pored stative. Tri minuta kasnije Josimov je odli~no izveo slobodan udarac sa nekin 25 metara, a malo je falilo da lopta prevari golmana Mladosti. Najboqu priliku da do|u do pogotka, gosti su imali u 64. minutu. Gruji~i} je izveo korner, a usamqeni Bili} na prvoj stativi silovito je tukao glavom, ali je Todi} sigurno intervenisao. U posledwih 15 minuta re{en je pobednik. \uki} je uputio precizan pas za Milovca na levoj strani, a ovaj nesebi~no asistirao Bogunovi}u. Pet minuta kasnije, ponovo je \uki} dobro izveo aut, a brzonogi Baji} ubacio na peterac loptu koju je Milovac zakucao u mre`u Lu~anaI. Grubor ca.

Napredak - Proleter 2:1(1:0) KRU[EVAC: Sadion pod Bagdalom, gledalaca 500, sudija: \oki} (U`ice) strelci: Petronijevi} u 10, Puno{evac u 71. za Napredak, a @igi} u 50. za Proleter, `uti karton: Bulatovi} (Napredak).

NAPREDAK: Milenkovi} 7, N. Milosavqevi} 7, Ga{i} 7, Paunovi} 7, Spasojevi} 7 (od 86. Milovanovi} -), Taskovi} 7, Bulatovi} 7 (od 56. Anti} 7), Igwatovi} 7 (od 75. Jugovi} -), Puno{evac 8, Petronijevi} 8, Proji} 7.

PROLETER: Jeli} 6, Rodi} 6, \or|evi} 6 (od 75. Veselinovi} -),

Puno{evac, usledio je idealan centar{ut Taskovi}a, a Petronijevi} se „poklonio“ i glavom tukao u nebraweni deo mre`e. Dominirao je Napredak u prvom poluvremenu. Jedinu priliku Novosa|ani su imali u 31. minutu, kad se Sekuli} na{ao u izglednoj {ansi, primio je loptu sam, na penalu i poslao je na tribine.

Gosti su bili agresivniji u nastavku i to se brzo i isplatilo. U 55. minutu, posle prekida i centar{uta Ra{iovana, nastala je velika gu`va u Napretkovom petercu. Lopta je pogodila pre~ku i u op{tem mete`u najsnala`qiviji je bio kapiten Proletera @igi}.

Pobednik je odlu~en u 71. minutu. Bio je to mat u tri poteza: Petronijevi} je bio inicijator akcije, proigrao je Anti}a, a on omogu}io Puno{evcu da matira Jeli}a.

S. M.

Banat - Teleoptik 2:0 (2:0) ZREWANIN: Stadion u Kara|or|evom parku, gledalaca 400, sudija Piper (^a~ak), strelci: Stevanovi} u 10. i 39. minutu (oba iz penala). @uti: Jovandi}, Jeremi} (Banat), Smiqkovi} (Teleoptik).

BANAT: Kne`evi} 7, Ristovi} 7 (Jeremi} 7), ]ulibrk 6, Stamenkovi} 7, Grumi} 7, Milojevi} 6 (Ki{ -), Zowi} 6, Metua 7, Vujovi} 7 (Kompaore 7), Jovandi} 7, Stevanovi} 8.

TELEOPTIK: Petrovi} 6, Miqkovi} 6, Kari{ik 7, Beli} 6, Joji} 6 (Luki} -), Ran|elovi} 6, Vu~ini} 6 (Markovi} 6), Luki} 7, \okovi} 7 (Jovanovi} 6), Ivica 6, Truji} 7.

Zrewaninci su posle dva uzastopna remija zabele`ili trijumf na doma}em terenu i savladali neugodni Teleoptik zahvaquju}i udarcima sa bele ta~ke koje je u golove pretvorio kapiten Stevanovi}.

U 10. minutu dogodila se ~udna situacija kada je oboren Vujovi}, sudija Piper krenuo je da poka`e `uti karton, zbog simulirawa a na asistenciju pomo}nika Pavla

13

Novi Sad - Mladost (L) 3:0 Banat - Teleoptik 2:0 Napredak - Proleter 2:1 Be`anija - Radni~ki (S) 0:0 BASK - Novi Pazar 1:0 Zemun - Mladi radnik 1:3 Danas Srem - Big bul Radni~ki (13) Radni~ki (K) - Kolubara (13) Dinamo - Sin|eli} (13) 1. BASK 1510 3 2 22:7 33 2. Banat 15 7 7 1 16:9 28 3. Proleter 15 7 5 3 24:13 26 4. Rad. (K) 14 7 4 3 22:14 25 5. N. Pazar 15 7 4 4 15:12 25 6. M. radnik 15 7 3 5 19:16 24 7. Rad. (S) 15 6 6 3 13:10 24 8. Sin|eli} 14 6 4 4 16:12 22 9. Mlad. (L) 15 5 6 4 13:11 21 10. Novi Sad 15 6 3 6 22:22 21 11. Napredak 15 6 3 6 17:18 21 12. Big bul 14 5 2 7 18:15 17 13. Teleoptik 15 4 4 7 17:25 16 14. Be`anija 15 3 5 7 8:12 14 15. Zemun 15 3 5 7 12:17 14 16. Srem 14 2 7 5 12:17 13 17. Kolubara 14 1 5 8 8:20 5 18. Dinamo 14 1 211 4:28 5 U slede}em kolu (20/21. novembra) sastaju se: Proleter - Dinamo, Kolubara - Sin|eli}, Novi Pazar - Novi Sad, Big bul Radni~ki Banat, Teleoptik - Napredak, Mladi radnik - Srem, Radni~ki (S) BASK, Radni~ki 1923 - Be`anija, Mladost (L) - Zemun.

Pipera preina~io je odluku i opravdano dosudio penal. Egzekutor sa bele ta~ke bio je Stevanovi}.

Od tog trenutka gosti su poku{ali su preko agilnog Luki}a da ugroze gol doma}ina, a udarci u 14. i 19. minutu zaustavqeni su zahvaquju}i odli~nim intervencijama Kne`evi}a. U 39. minutu zbog igre rukom u {esnaestercu Miqkovi} je zaradio `uti karton, a sudija Piper ponovo je pokazao na belu ta~ku, i ovoga puta gol je postigao Stevanovi}.

U nastavku doma}i tim je pretio preko Grumi}a u 46. minutu, a gosti u 60. kada je Kne`evi} fantasti~no reagovao. Do kraja susreta Teleoptik je imao jo{ dve prilike.

N. Jowev

Be`anija - Radni~ki (S) 0:0 BEOGRAD: Stadion Be`anije, gledalaca: 400, sudija: Denis Trailovi} (Zaje~ar). @uti kartoni: Deliba{i}, \uri~i} (Be`anija), Dabi}, Tomanovi} (Radni~ki).

BE@ANIJA: Puleti} 7, Markovi} 7, Bo`i~i} 7, \uri~i} 6 (od 59. Mirkovi} 6), Mili} 7, Kosti} 7, Skokna 6, Nedeqkovi} 6, Deliba{i} 6, Mrkai} 6 (od 82. Vukojevi} –), Blagojevi} 6 (od 60. Stankovi} 6).

RADNI^KI (S): @akula 7, Lazareski 6, \uli} 7, \okovi} 6, Dabi} 6, Tomanovi} 6, Zeli} 7, Petrovi} 6 (od 75. Te{anovi} –), Rikanovi} 6, Resanovi} 7, Dubaji} 7 (od 82. Danojevi} –).

Novobeogra|ani, uprkos dominaciji u ve}em delu susreta nisu uspeli da ostvare dugo pri`eqkivanu pobedu. Inicijativu su doma}ini imali od starta me~a. U 2. minutu Nedeqkovi} je sporo reagovao u izglednoj prilici, a u 24. minutu usledila je velika {ansa za „lavove“.

U nastavku me~a vi|ena je identi~na slika iz prvih 45 minuta, doma}ini su napadali, a gosti su bili opredeqeni na ~uvawe gola i poku{aje da iz kontri ugroze rivala.

M. M.

ENGLESKA PREMIJER LIGA

Vidi} opet strelac Posle „izvla~ewa“ Man~ester junajteda protiv Aston Vile, u prvom me~u 13. kola Premijer lige, postignuti su `ivopisni rezultati. Nigde ni gola! A, takmi~ilo se vi{e od 70 fudbalera na tri stadiona.

Sre}om, igrali su Totenhem i Bolton, koji su u me~evima sa mnogo golova dobili Blekburn i Vulverhempton.

Bolton je vodio sa 3:0 u Vulverhemptonu, ali je na kraju ipak bilo drame, jer su Vulvsi u 77. minutu pogotkom Stivena Fle~era stigli do 2:3. Daqe nisu stigli „narand`asto-crni“, za koje je u startnoj postavi igrao reprezentativac Srbije Nenad Milija{.

On je dva puta iz daqine bio jako blizu gola.

U me~u izme|u Man~ester siti-

ja i Birmingena Nikola @igi} je igrao do 60. minuta,a Aleksandar Kolarov, se prvi put na{ao u startnoj postavi od kada je u prvom kolu protiv Totenhema do`iveo te{ku povredu kolena (kasnije zamewen).

Rezultati: Aston Vila Man~ester junajted 2:2 (0:0) /A. Jang Pen 72, Olbrajton 76 Makeda 81, Vidi} 85/, Man~ester siti - Birmingem 0:0, Wukasl - Fulam 0:0, Totenhem - Blekburn 4:2 (2:0) /Bejl 16, 75, Pavqu~enko 42, Krau~ 69 - Nelsen 80, @ive 90/, Vest Hem - Blekpul 0:0, Vigan Vest Bromvi~ Albion 1:0 (0:0) /Mozes 70/, Vulverhempton Bolton 2:3 (0:1) /Fouli 69, Fle~er 77 - Sterman ag 1, Elmander 62, Holden 67/.

Novosadska nedeqa14.novembar2010.

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.co.yu

DANAS U GRADU BIOSKOPI Jadran: "Legenda o ~uvarima" (11 i 17), "Slatki{ i ubica" (18.30), "@ena sa slomqenim nosom" (20), "Neke druge pri~e" (21.45).

Art bioskop "Vojvodina" na Spensu "Pla}enici" (20).

POZORI[TA Pozori{te mladih, mala sala "Baba Jaga" (11)

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka "Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti"; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka "Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka", "Vojvodina izme|u dva rata", "Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945" Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka "Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini", tematska izlo`ba povodom Svetskog dana slepih i slabovidih i 50 godina od osnivawa NP "Fru{ka gora" – "Dodirom kroz pro{lost" (do 15. novembra) Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka "Jovan Jovanovi} Zmaj", Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka "Legat doktora Branka Ili}a" Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GALERIJE Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka "Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka"; postavka dela Sretena Stojanovi}a (do 31. decembra) Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka; "Neki vidovi apstraktnog slikarstva u Srbiji posle 2000. godine", autor Vasilije B. Suji} (do 26. novembra)

PORODI^NO U ZAVOD ZA TRANSFUZIJU KRVI

Od malih nogu u~e da budu humani Krv je nacionalno blago, isto kao i nafta, struja ili zlato, a Zavod za transfuziju krvi Vojvodine ima sre}u da tog blaga ima dovoqno. O tome koliko su Novosa|ani humani svedo~i i broj godi{weg davawa krvi, koji iznosi sedam posto, {to je u proseku vi{e od bilo kog mesta u Srbiji. Da bi bilo dovoqno ove te~nosti za sve bolesnike, stru~waci procewuju da je potrebno da svakoga dana 50 sugra|ana da krv.

Zato je zavod pored brojnih pokrenuo i akciju porodi~nog davawa krvi koja se odr`ava subotom. Ona je veoma lepo osmi{wena, jer su u woj u~estvovali i mali{ani koji su do{li s roditeqima.

Dok su roditeqi davali krv, deca su uz pomo} Severine iz De~jeg kulturnog kreativnog

te~nost. Ko zna, mo`da jednog dana i ova deca kada porastu postanu na{i dobrovoqni davaoci – ka`e za "Dnevnik" PR u toj ustanovi Zorica Bijeli}.

Tokom akcije koja je trajala od 8 do 12 sati, krv je dalo 40 qudi, koji su za uzvara do-

BIBLIOTEKE I ^ITAONICE

Kurs za PR profesiju vawu. Na kursu koji }e trajati dva meseca polaznici }e imati priliku da nau~e sve o osnovama komunikacije, medija i marketin{kog pristupa. Prijave su na telefon 021 521 866, a upis je u toku. @. N.

V REMEPLOV centra pravila kese za pokloni~i}e.

- Ciq je da deca od malih nogu vide da u zdravstvenoj ustanovi mo`e da bide i zabavno, ali da ih nau~imo da je humano dati ovu dragocenu

Darovi za obolele mali{ane

Jermeni stigli u Novi Sad Gavril Manevi{ijan, posledwi sve{tenik jermenske crkve u Novom Sadu, koji je ina~e stalno `iveo u Be~u, umro je 14. novembra 1939. Posle wega u gradu je ostala da `ivi samo jedna vernica. Jermeni, narod sa Kavkaza, bili su ~uveni trgovci i zanatlije.

Uporno su se dr`ali jedne stare grane hri{}anske religije, zbog ~ega su ih Turci progawa-

li. Posle poraza Austrije u ratu sa Turskom, iz Beograda je u Novi Sad, u ono vreme jo{ zvanim Petrovaradinskim {ancem, izbeglo oko 150 jermenskih porodica. Mnogi Jermeni su se brzo dokazali u trgova~kim poslovima. Ali kao nacionalna grupa, brzo su se gubili, naro~ito od kada su prihvatili uniju sa Katoli~kom crkvom.

N. C.

bili doru~ak, sok i kaficu.

Na ovaj na~in zaposleni `ele da se zahvale humanim sugra|anima. Iteresantno je da su sem porodica, organizovano do{li i gradski bajkeri (motora{i) i preko 20 wih neko-

me je spaslo `ivot. Me|u wima je bila i Vesna Pradi}, kojoj je ovo {esti put da daje krv.

Vesna ka`e da se svaki put dobro ose}a kada zna da je nekom pomogla. Zato je pozvala sve mlade qude da postanu dobrovoqni davaoci, kao i da se prikqu~e velikoj porodici humanih osoba.

I veteran u dobrovoqnom davala{tvu Branislav Jovanov, po 35. put dao je ovu dragocenu te~nost. Ka`e da su uvek dobro ose}a. Po{to ima negativan RH faktor, koji je re|i u odnosu na pozitivan, veoma je ponosan na sebe kada u~ini ovako dobro delo. Ina~e zavodu trenutno fale sve krvne grupe s negativnim faktorom.

Davalac mo`e biti svaka zdrava i punoletna osoba, koja ima vi{e od 50 kilograma. Mu{karci mogu da daju krv na tri, a `ene na svaka ~etiri meseca. U ovoj ustanovi bila je organizovana i nagradna igra, za dobrovoqne davaoce, a fitnes centar "World Class, poklonio je mese~nu ~lanarinu Nedequ Nini}u (1958) iz Novog Sada. Sre}nog dobitnika iz {e{ira izukle su devoj~ice Elena i Lana.

Q. Nato{evi}

Lepo vreme opilo Novosa|ane

Povodom Svetskog dana deteta, koji se obele`ava 20. novembra, Centar za omladinski rad uz podr{ku Udru`ewa gra|ana Horizont, organizova}e akciju prikupqawa kwiga, igra~aka i slatki{a za decu sa nefrolo{kog odeqewa De~je bolnice u Novom Sadu. Gra|ani mogu da dostave donaciju u Centar, Ulica narodnog fronta 35, od ponedeqka do petka 19. novembra od 10 do 16 ~asova. Akcija }e biti zavr{ena u petak 19. novembra `urkama u "Radio kafeu" i "Londonu", gde }e se ulaz pla}ati slatki{em. Prikupqeni darovi }e dan kasnije biti uru~eni mali{anima s nefrologije.

Q. Na.

RASPORED BOGOSLU`EWA U CRKVAMA NOVOG SADA Crkva Svetog velikomu~enika Georgija (Saborna) u 9 ~asova Crkva Uspenija presvete Bogorodice (Uspenska) u 9.30 ~asova Crkva Svetog Nikolaja (Nikolajevska) u 9 ~asova Crkva Sveta tri jerarha (Alma{ka) u 9 ~asova Crkva Vaznesewa gospodweg na Klisi u 9.30 ~asova Crkva Sv. Kirila i Metodija na Telepu - jutarwa slu`ba u 8 ~asova. Subotom, nedeqom i praznikom - u produ`etku Svete liturgije ve~erwa slu`ba u 18 ~asova Uspenska kapela u 8.30 ~asova Alma{ka kapela u 9 ~asova Crkva Svetih apostola Petra i Pavla u krugu Vojne bolnice u Petrovaradinu u 10 ~asova Crkva Svete Petke u Petrovaradinu u 10 ~asova Crkva Svetog ispovednika Varnave u Petrovaradinu u 9 ~asova

Grkokatoli~ka crkva Crkva Sveti apostoli Petar i Pavle (Svetozara Mileti}a 44) u 10 i 18 ~asova

Rimokatoli~ke crkve @upna crkva Imena Marijina (Katedrala) u 7 sati na hrvatskom i ma|arskom jeziku, u 8.30 na ma|arskom, u 10 sati na hrvatskom i u 11.30 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svetog Roka (Futo{ka 9) u 7 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svete Elizabete (]irila i Metodija 11, Telep) u 7 i 10 sati na ma|arskom jeziku Crkva Sveti duh (Velebitska 13, Klisa) u 8 sati na ma|arskom i u 9.30 sati na hrvatskom jeziku Fraweva~ki samostan Svetog Ivana Kapistrana (cara Du{ana 4) u 8.30 na hrvatskom, u 10 i 18 sati na ma|arskom jeziku Crkva Svetog Jurja ([trosmajerova 20, Petrovaradin) u 18 sati Crkva Uzvi{ewe Svetog kri`a (Koste Na|a 21, Petrovaradin) u 7, 9 i 19 sati @upna crkva Svetog Roka (Preradovi}eva 160, Petrovaradin) u 18 sati

Protestantske crkve Reformatsko-hri{}anska crkva (Pavla Papa 5) u 10 sati na ma|arskom jeziku Reformatsko-hri{}anska crkva (]irila i Metodija, Telep) u 8 sati na ma|arskom jeziku Slova~ko-evangelisti~ka AV crkva (ugao Jovana Suboti}a i Masarikove) u 10 sati sve~ana liturgija na slova~kom i u 17 sati ve~erwe na srpskom jeziku Protestantsko-evan|eoska crkva (Petra Drap{ina 42) u 9 i 18 sati Evangeli~ka metodisti~ka crkva, (Lukijana Mu{ickog 7) u 10 i 19 ~asova

„Drakula” na sceni Gimnazije Premijera mjuzikla "Drakula", u izvo|ewu teatra "Xep", bi}e odr`ana 27. novembra od 19.30 ~asova na pozori{noj sceni Gimnazije "Laza Kosti}".

Ova pop-opera bavi se plemenitim i istrajnim Xonatanom Harkerom, prelepom i odlu~nom Minom Majer i borbenom Sarom Van Helsing u suo~avawu sa surovim i misti~nim princom Drakulom.

B. M.

De`urna apoteka danas }e biti "Eskulap" na Trgu mladenaca 7. Apoteka radi od 7.30 do 20.30 sati, a no}no de`urstvo je u apoteci "Bulevar" na Bulevaru Mihajla Pupina 7.

B. M.

Pravoslavne crkve

^itaonica Biblioteke Matice srpske, Matice srpske 1, 420–198 i 420–199 (7.30–19.30) Gradska biblioteka, ogranak "\ura Dani~i}", Dunavska 1, 451–233 (7.30–18)

Novosadski otvoreni univerzitet organizova}e kurs za PR profesiju. Ciq ove specijalizovane obuke iz oblasti odnosa s javno{}u jeste upoznavawe s profesijom PR i shvatawe wenog zna~ja u savremenom poslo-

De`ura apoteka „Eskulap”

SAHRANE U na{em gradu, ju~era{wi, prvi dan vikenda izgledao je kao prvi dan prole}a. Sun~ano i toplo vreme poskidalo je skoro svima kapute, mnogima ~ak i duge rukave, a poneki su skinuli i majice, pa su {etali{ta i kafi}i bili puni qudi. Da je jesen uveliko po~ela, svedo~ile su sa-

mo ogolele grane drve}a i opalo li{}e. Ipak, {eta~i, su iza{li na sve` i neuobi~ajeno topao vazduh posle ru~ka ili kasnog doru~ka, potpuno opijeni prole}nim danom, hodali su lagano, s noge na nogu, kao da su pred wima sati i sati i kao da jesewi sumrak nikada ne}e do}i. Q. Na.

Na Gorwem starom grobqu u Futogu danas u 13 sati bi}e sahrawena Milena Blage ^erevicki (1936). Na Dowem starom grobqu u Futogu u 15 sati bi}e sahrawen \uka \ure Rokvi} (1934).

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

Jo{ dve rampe za invalide

nedeqa14.novembar2010.

15

OTVORENA VRATA ZDRAVQA U FUTOGU

[etati i ostaviti cigarete U KIC “Mladost” u Futogu, ju~e je odr`ana akcija "Otvorena vrata Doma zdravqa". Futo`ani su imali priliku da prokontroli{u zdravstveno stawe i da im lekari besplatno bez zdravstvene kwi`ice i zakazivawa izmere krvni pritisak, odrede nivo {e}era, nivo holesterola, nivo triglicerida, indeks telesne mase uz merewe te`ine i visine i da provere monitoring sr~anog ritma. Akciji je prisustvovala i ~lanica gradskog ve}a zadu`ena za zdravstvo dr Aleksandra Novakov-Miki}.

Na pregled su dolazili zdravi, ali i qudi koji du`i niz godina imaju zdravstvenih problema. Me|u wima je i Dragana koja boluje od dijabetesa nekoliko godina. Akcija joj je pomogla da zaobi|e ~ekawe na zakazivawe za pregled kod lekara.

Lekari napomiwu da je za du`i i zdraviji `ivot potrebno ostaviti duvan, pe{a~iti bar tri kilometra dnevno ili se bar 30 minuta baviti fizi~kom aktivno{}u.

Uz to dnevno treba jesti mawe a ~e{}e, uz obavezne obroke s povr}em i vo}em.

Q. Na.

Foto: B. Lu~i}

U GRADSKOM SAOBRA]AJNOM PREDUZE]U U okviru ure|ewa centra bi}e postvqene jo{ dve rampe za invalidna lica. Posao radi "Lisje" ~ije smo radnike videli ju~e na licu mesta, kod bioskopa "Arena" gde prilaz samo {to

nije gotov. Druga rampa, trebalo bi da bude u neposrednoj blizini podhodnika. Oba posla treba da se zavr{e do kraja ove sedmice.

Z. D.

JU^E U MERKATORU

Plavim ki{obranima protiv dijabetesa Aktivisti Udru`ewa protiv dijabetesa grada, obele`ili su ju~e u "Merkatoru" Svetski dan borbe protiv dijabetesa i 45 godina postojawa. Mladi}i i devojke nose}i otvorene plave ki{obrane i upaqene plave sve}e kao simbole borbe protiv {e}erne bolesti preplavili su ovaj tr`ni centar podi`u}i op{tu svest o dijabetesu na globalnom nivou. Tako|e i gra-

Zaprepa{}uju}i je podatak da je broj obolelih duplo ve}i jer po najnovijim istra`ivawima na svakog registrovanog bolesnika, ide po jedan oboleli koji ne zna da boluje od ove bolesti. Mnogi sugra|ani nisu ni svesni da boluju od dijabetesa jer nemju nikakve simptome, a taj "tihi ubica" je uzrok amputacija ekstremiteta, kardiovaskularnih smetwi, bole-

Foto: B. Lu~i}

|ani su mogli da provere svoje zdravstveno stawe.

Akcija se sastojala u deqewu na desetine hiqada edukativno-preventivnih flajera o ovoj podmukloj bolesti, o preventivnim merama za weno spre~avawe. Predsednik Udru`ewa protiv dijabetesa Novog Sada Radivoj Mra~evi} ka`e da je u Vojvodini vi{e od 200 hiqada , a u Novom Sadu vi{e od 30 hiqada obolelih.

sti bubrega, nervnog sistema, srca, slepila. U posledwe vreme daleko ve}i broj obolele dece i omladine, zato u udru`ewu smatraju da i Novi Sad kao i svi gradovi sveta dobije preventivnoedukativni centar za decu i omladinu obolelu od {e}erne bolesti, kao i za sve mlade koji imaju predispoziciju odnosno spadaju u rizi~nu grupu.

Q. Na.

Ni{ta od primopredaje na ^eneju Iako su na vanrednoj Skup{tini Aerokluba “Novi Sad” koja je odr`ana predhodne nedeqe razre{eni dosada{wi Upravni i Nadzorni odbor i izabrani novi ~lanovi ovih klupskih organa, do primopredaje du`nosti, iako je najavqeno ju~e nije do{lo. Novi predsednik upravnog odbora Aero kluba "Novi Sad" Petar Erski rekao je ju~e za na{ list da }e to {to se stari ~lanovi nisu poja-

vili jo{ vi{e zakomplikovati stvari.

- Mi kao novo rukovodsto nemamo pe~at niti ostale stvari koje nam pripadaju, jer staro rukovodstvo ne `eli da preda du`nost. Zato }emo u ponedeqak biti primorani da tra`imo od dr`avnih institucija da poni{ti wihove potise, upi{e nove i vrate nam pe~at - rekao je Erski.

Q. Na.

U PONEDEQAK U KLUBU JEVREJSKE OP[TINE

Predstavqawe romana „Zatvorenik”

Roman "Zatvorenik" autora Ivana Jovi}a, koji je iza{ao ove jgodine u izdawu "Stilos arta", bi}e predstavqen u ponedeqak, u 18 ~asova, u Klubu Jevrejske op{tine, Jevrejska 11, na prvom spratu. Pored autora u~estvuju rabin Isak Asiel i kwi`evni kriti~ar, dekan U~iteqskog fakulteta u Beogradu Aleksandar Jovanovi}.

A. V.

Tenderi kao vrte{ka Upravni odbor Gradskog saobra}ajnog preduze}a "Novi Sad" obustavio je tender za kupovinu 15 solo autobusa, po{to je na sednici oceweno da je jedna ponuda bila neodgovaraju}a. Taj u~esnik javnog oglasa, u preduze}u nisu naveli ko, mo`e podneti zahtev za za{titu prava u roku od osam dana, re~eno je ju~e u gradskom prevozniku. @albe dva ponu|a~a u~esnika na tenderu za uvo|ewe elektronske naplate karata u autobusima Gradskog saobra}jnog preduze}a "Novi Sad" oti{le su ve} u republi~ku Komisiju za za{titu prava ponu|a~a. Tako je ponovo doveden u pitawu i ovaj javni oglas ~ije objavqivawe nije prvi put ogla{eno.

Ugovor o kupovini {est solo autobusa nije jo{ potpisan s najboqim u~esnikom u oglasu, kampanijama "Solaris BUS" iz Poqske i beogradskih firmi Auto ku}e "Vo`dovac" i "SDT grupe". Razlog je {to se jedan u~esnik na tenderu `alio na odluku Upravnom odobru gradskog prevoznika.

I tako u krug ve} tre}u godinu tenderi se objavquju, poni{tavaju i nanovo raspisuju.

Ugro`en zimski red vo`we Sindikat gradskog prevonika "Novi Sad 1911" ju~e je saop{tio da je zbog izostanka planiranih invesiticija u delu obnove voznog parka ugor`en zimski red vo`we. Ovaj sindikat smatra da je odgovornost u gradskoj vlasti koja politikom ne~iwewa stvara preduslove za potpuni kolaps javnog gradskog prevoza. "Prose~na starost autobusa je preko deset godina i nisu vi{e garancija bezbednog prevoza putnika, o ~emu najboqe svedo~i doga|aj od pre nekoliko dana kada su se dva autobusa sudarila u centru grada", navodi se izme|u ostalog u saop{tewu sindikata.

Uvek iz istog razloga, jer je Republi~ka omisija za za{ti-

tu prava ponu|a~a uva`avala do sada `albe u~esnika kon-

kursa, koji su uvek imali prigovor na izbor najboqe ponude izabarane od Komisije za tender iz gradskog prevoznika.

Pro{la gradska vlast koju je ~inila koalicija SRS -DSS SPS predvo|ena gradona~elnicom Majom Gojkovi} uspela je da za vi{e od tri godine zna~ajno obnovi vozni park gradskog prevoznika. Ukupno je kupqeno stotinu novih autobusa i na jo{ stotinu postavqena je nova karoserija.

Zakon o javnim nabavkama nije mewan posle odlaska s ~ela Novog Sada Maje Gojkovi}, pa se s pravom postavqa pitawe, gde je zapelo i za{to se svaki tender poni{ava.

U gradskom prevozniku nemaju komentar."Pozvali smo prvo predsednika Upravnog odobra Bogdana Kolarskog, pa nas je sekretarica uputila na zamenika direktora Branislava Bogoro{kog, pa onda na na{e insitirawe na portparola Milorada Vuka{inovi}a, koji je "Dnevniku" prosledio saop{tewe. Gradski ministar za saobra}aj Sini{a Bubwevi} bio je nedostupan.

Z. Deli}

AKCIJA REGIONALNOG CENTRA ZA TALENTE U KARLOVCIMA

^ekaju darovite do ponedeqka Regionalni centar za talente u Sremskim Karlovcima obnovio je rad nakon dvogodi{we pauze. S novom {kolskom godinom u septembru otpo~ele su pripreme i sada je u toku oglas za prijavqivawe talentovane dece iz Srema.

- Ministarstvo prosvete re{ilo je da direktno finansira Regionalne centre za talente, pa je na{em, jednom od 14 Regionalnih centara za talente, ove godine dodelilo 800.000 dinara - ka`e direktorka Centra Jelena Ratkov Kvo~ka. - Do sada je finasirawe i{lo preko Republi~kog centra za talente, pa se de{avalo da novac ne stigne do nas, zbog ~ega su na{e aktivnosti u protekle dve godine potpuno zamrle. Suma koju smo dobili za ovu godinu jeste velika, ali ne}e biti dovoqna za sve planirane sadr`aje, a to je kontinuirano dodatno obrazovawe talentovane dece. Za sada se ne}emo obra}ati na{em suosniva~u, karlova~-

koj op{tini, jer }e nam ovo biti dovoqno za po~etak.

Dugogodi{wi problem s prostorom za rad s nadarenim u~enicima re{en je zahvaquju}i qubaznosti Ekolo{kog centra, gde je od septembra sedi{te Centra za talente.

U tom objektu Pokreta gorana i Volonterskog centra Vojvodine bi}e organizovana nastava i ostale aktivnosti.

Rok za prijavqivawe talentovanih |aka isti~e u ponedeqak, 15. novembra. Na raspolagawu im je 13 nau~no - istra`iva~kih oblasti (matematika, fizika, hemija, biologija, istorija, geografija, infomrmatika, psihologija, srpski jezik, kwi`evnost, ruski i engleski jezik, ekologija. Po isteku roka za prijavqivawe bi}e sprovedeno psiholo{ko - pedago{ko testirawe, a za one koji postignu potreban broj bodova iz testa inteligencije, bi}e organizovana nastava od 30 ~asova u prvom polugodi{tu

iz svake nau~ne oblasti. \aci koji polo`e test iz nau~nih oblasti imju mogu}nost da odaberu temu za nau~no - istra`iva~ki rad, s kojim }e u~estvovati na takmi~ewima.

Ukoliko osnovci na smotrama talenata osvoje neko od tri prva mesta, dobijaju diplome koje }e se vrednovati pri upisu u sredwe {kole. Ako se |aci tre}eg i ~etvr-

tog razreda sredwe {kole plasiraju na neko od prva tri mesta, ne}e polagati prijemni na Fakultetima, pod uslovom da pola`u predmet iz kojeg ima je rad.

Za dodatne informacije treba pozvati broj telefona 021-881-027.

Imejl adresa Centra je gocaczt@yahoo.com.

Z. Ml.

Stranci }e graditi tek dogodine Ova godina se zavr{ava bez stranih investicija u gradu, a prema najavama iz Gradske ku}e, Novosa|ani strance mogu da o~ekuju tek dogodine, jer je u toku izgradwa Bulevara Evrope.

Sa zavr{etkom ove saobra}ajnice bi}e spremqeno i oko 20 hektara zemqi{ta nameweno stranim ulaga~ima. Dodu{e u toku je izgradwa proizvodne hale u sklopu preduze}a "Koteks produkt" koje je kupila {panska kompanija "Viskofan". Za tu invesitciju Grad je iza{ao u susret [pancima odobriv{i popust pri pla}awu opremawa gradskog gra|evinskog zemqi-

{ta. Razglog za{to je ova godina bila mr{ava u gradu obja{wavaju nedostatkom parcela spremnih za ustupawe gra|evinarima. Kako saznajemo dogodine je mogu} dolazak jednog poznatog invesitora. Ranije je bilo najava da }e u na{ grad sti}i "Simens" zainteresovan za izgradwu fabrike za male ku}ne aparate.

S druge strane i najavqeni invesitori nisu ispunili planove. Jo{ lane je izraelska komapnija BIG CE najvaqivala izgradwu Tr`nog centra na Sentadrejskom putu, gde je planirala da ulo`i oko 70 miliona evra. Mada je

bilo najavqeno da }e veliki {oping centar biti zavr{en krajem ove godine, Izraleci su samo pripremili zemqi{te za po~etak gradwe.

- O~ekujemo da krenemo s poslom s prole}a i oko 92.000 bruto kvadrata zavr{imo za dvadesetak meseci - kazao je za "Dnevnik"Dejan \ori}. Prema wegovim re~ima objekat ne bi bio nalik na one koji su ve} izgra|eni ve} internacionalnog tipa, zadwa re~ u tehni~kim i arhitektonskim dostignu}ima u svetu.

Z. D.

nedeqa14.novembar2010.

c m y

16

DNEVNIK

У СУСРЕТ КОНЦЕРТНОЈ ПРОСЛАВИ 20. РОЂЕНДАНА – ПРОЛЕЋЕ

Иде а лан те рен за сло бо ду из ра жа ва ња

ЈУ

У

Л БИ

c m y

МИКРОФОНИЈА

dnevnik

nedeqa14.novembar2010.

17

ДОГАЂАЊА

ЕЈ

subotu 20. novembra u Omladinskom klubu CK13, jedan od najoriginalnijih i najkvalitetnijih novosadskih hardkor/pank bendova Prole}e proslavi}e 20. ro|endan. Ulaznice za ovaj koncert po ceni od 300 dinara prodava}e se na ulzau u klub, a kao gosti nastupi}e beogradski bend Path Of Decay i Sizif iz Osijeka. U susret ro|endanskoj proslavi za „Mirkofoniju“ su pri~ali Marko, Neboj{a i Dejan.  Kako ste se odlu~ili ba{ za te goste i da ste bili u mogu}nosti da pozovete jo{ neki bend, ko bi to bio? Марко: ^lanovi Sizifa su sami izrazili `equ da sviraju sa nama, a Path Of Decay je jedan od najboqih doma}ih bendova s kojim smo ve} svirali nekoliko puta i koji mo`e da nas isprati.

Da je bilo prilike, po tome kako zvu~e na{e nove pesme, mislim da bi nam koncepcijski u ovom momentu najboqe legli kanadski Invasives. Небојша: Na{a ideja je bila da sviramo zajedno sa Miteser-

sima i zaista mi je `ao {to oni nisu u mogu}nosti da nastupe. Дејан: Da sam mogao da pozovem neki strani bend to bi bez razmi{qawa bio Spermbirds.  A kada }e na red do}i Stefan Milenkovi} kome ste posvetili pesmu? Небојша: Wega planiramo da pozovemo na snimawe spota za koji ve} postoji napisan scenario, ali nismo sigurni koliko }e on biti zainteresovan.  Pro{lo je 20 godina od pojavqivawa Prole}a na sceni.

Po ~emu }ete pamtiti najraniji period benda? Дејан: Po vugqewu opreme autobusima, Jolani sa Najlona, probama u podrumu u Karlovcima... Марко: ...Probama u Bockama, na Telepu, po prvoj svirci u „Zmaj Jovinoj“ gimnaziji... Небојша: ... Po no{ewu kompletnih bubweva na rukama od KUD „Sowa Marinkovi}“ do Telepa i na{em sasvim slu~ajnom poznanstvu koje je rezultiralo osnivawem benda.

U

Чла но ви бен да

sastavu: Neboj{a – У vokal, Marko – bas gitara, Dejan – gitara i

Borko – bubwevi, Prole}e svira punih 20 godina. Samo na prvom nastupu u novembru 1990. gitaru i bas su svirali Milan i @eqko, a tokom godina uz Neboj{u vokali su bili i \uka, Duda i Glava. U kratkom periodu po~etkom 90-ih drugu gitaru je svirao, u to vreme neizbe`ni, Dules.

Marko: Kroz prizmu autenti~nog umetni~kog do`ivqaja i subjektivnog sagledavawa izme{tene realnosti u ~etiri potpuno razli~ite lobawe, Prole}e oduvek funkcioni{e kao hidra!

jesen 1993. dolazi do razlaza i vi{egodi{we pauze u radu. ^ime ste se bavili u godinama mirovawa? Небојша: U jednom momentu do{lo je do blagog zasi}ewa i to u vreme Borkovog i Dejanovog odlaska u vojsku i Markovog upisivawa studija u Budimpe{ti. Na orpo{tajnoj svirci u „Rokoteci“ kada smo svirali sa Mitesersima, Marko je ve} bio u Ma|arskoj pa je za tu priliku umesto wega svirao @eqko, na{ prvi basista. Razlaz je u tom trenutku bio neminovan. Дејан: Ipak, mora da se napomene da smo sve ove godine bili u stalnom kontaktu i ~ekali pravi trenutak da se vratimo. U me|uvremenu smo sredili svoje `ivote, pozavr{avali {kole, zaposlili se, o`enili, dobili decu...

Kako smo pre dvadeset godina, na jedan mig, u{li u celu pri~u, isto tako smo 2003. odlu~ili da se okupimo i odsviramo povratni~ki koncert u „Kapiji“.  Zar ideja tada nije bila da se ceo krug zatvori tim koncertom? Марко: Pa, svidelo nam se.

Nismo ni pretpostavili da }e sve pro}i tako dobro. Дејан: Pod utiscima svirke u „Kapiji“ zakazali smo novu probu i od tada se dru`imo bar jednom nedeqno.  Va{ zvuk je `anrovski tokom vremena evoluirao, od panka i hardkora preko grajnda i metala, pa ponovo do panka. Марко: To je normalno, jer smo tokom godina sazrevali. Svi smo naslu{ani muzike. Mislim da ne postoji mnogo bendova koji zauvek mogu da ostanu u grajndu.

Nama je u jednom momentu grajnd izuzetno prijao. Дејан: Sva ~etvorica slu{amo razli~ite stvari i sasvim je normalno {to u na{oj muzici ima svega. Небојша: Nikada se nismo dr`ali striktno jednog pravca i {ablona. Uvek je bilo prostora, iako je su{tina svega hardkor.  Pre dve godine objavili ste sjajan album „Meuh“.

Wime ste sebi postavili visoke standarde.

Koliko je realno da ga slede}i album nadma{i?

Марко: „Meuh“ je prosto iza{ao iz nas i zato ne vidim razlog za{to i naredni album ne bi bio isto tako dobar, ako ne i boqi.

onda sam siguran da }e se svideti i publici. Дејан: Ako je „Meuh“ nadma{io na{ povratni~ki album (koji je sastavqen od sjajnih pesama, ali je bio lo{e snimqen i isporduciran), ne vidim za{to slede}i ne bi nadma{io wega. Na svakom koncertu sviramo gotovo podjednak broj pesama sa svakog albuma i iz svakog perioda rada benda.  Kroz va{e tekstove pro`ima se {ale i mra~na ose}awa? Небојша: Prole}e je idealan teren za apsolutno slobodno izra`avawe. Nikada nije bilo autocenzure, tako da smo uvek iznosili sve iz sebe. Дејан: Nisam siguran da stih iz pesme „Prole}e“ koja deluje {aqivo - „plavo ogledalo, no} u beloj kanti“ nije u isti momenat i prili~no mra~an i dubokouman.  Mo`ete li da nabrojite tri najda`e svirke? Сви у глас: Subotica, Osijek i „10 godina mature“ u „Kapiji“. Дејан: Uvek }emo pamtiti i opro{tajni gig 1993. u „Rokoteci“, nastup u kafeu „Pandora“, na prvom „To Be Punk“ festivalu...  Spremate novi album. Koji su konkretni planovi za naredni period? Дејан: Radimo intezivno na novim pesmama. Na prole}e planiramo ulazak u studio, ali bez ikakvog pritiska i zacrtanih rokova. Novi album bi trebalo do polovine idu}e godine da bude gotov. Небојша: Do kraja godine planiramo svirke u Sarajevu i Beogradu. Марко: Na{ entuzijazam je isti kao i po~etkom 90-ih, s tim {to smo sada boqi, usviraniji i iskusniji muzi~ari.

Ideje su se pootvarale. Svako od nas ~etvorice ta~no zna {ta bi u kojoj pesmi najboqe leglo,

АНТИФАШИСТИ ДИГЛИ ГЛАС: Nakon tribine na temu „Alternativni kulturni prostori” koja je odr`ana u Radio Kafeu i na kojoj su vo|eni razgovori o osnivawu i odr`avawu alternativnih mesta za svirke, izlo`be i ostale kulturne sadr`aje, program obele`avawa Dana borbe protiv fa{izma preselio se pro{log vikenda u Fabriku. U prijatnoj atmosferi punog kluba nastupili su novosadski Bric khe ads i Red Union kao i gosti iz Hrvatske: Pa sma ters (Pula), De af ness By No i se (Samobor) i St!llness (Split). Koncert je zavr{en dva sata iza pono}i. Drugog dana na izuzetno pose}enoj tribini „Antifa internacional!”, tako|e u Fabrici, gostima su se obratili aktivisti antifa{isti~kih akcija ^e{ke, Hrvatske i Nema~ke, a program se zavr{io projekcijom francuskog dokumentarnog filma „An ti fa - Chas se urs De Skins„ koji pri~a o organizovanom otporu raznim ultradesni~arima na ulicama Pariza od 80- ih godina do danas.

***

Fuz zto nes за памћење

e morate biti diskografski manijak ili ne Н znam kakav poznavalac bezbrojnih razvo|a rokenrola da bi vam se dopala svirka Faztonsa

(Fuz zto nes), ameri~kog benda koji va`i kao predvodnik rivajvla gara`nog zvuka. Dovoqno je da volite i razumete rokenrol kao takav, jer Faztonsi sviraju upravo wegovu esenciju. Odli~na svirka koju su po~etkom nedeqe odr`ali u novosadskoj Crnoj ku}i, prema reakcijama i vi{e nego kvalifikovane publike koja redovno prati de{avawa u ovom klubu, ve} sada se name}e kao koncertni doga|aj sezone. Faztonsi su na delu pokazali kako se i posle tridesetak godina na sceni i hiqada turnejskih kilometra mo`e svirati kao na po~etku karijere – sve`e, poletno i bez ikakve naznake umora. Nepretenciozan pristup svirci, pesme koje zvu~e kao artefakti iz vremena dok je rokenrol bio mlad i krajwe po{ten odnos prema publici, Faztonsima su me|u po{tovaocima odavno doneli status gara`nih legendi. Sretnici koji su gledali svirku u Crnoj ku}i, uverili su se da je ta tituи. с. la i vi{e nego zaslu`ena.

ТОП 10 - НОВЕМБАР 2010.

11. Eminem feat. Rihanna – Love The Way You Lie 12. Bruno Mars – Just The Way You Are 13. Taio Cruz – Dynamite 14. Cee Lo Green – Fuck You! 15. Katy Perry – Teenage Dream 16. Lady Gaga – Alejandro 17. Flo Rida feat David Guetta – Club Cant Handle Me 18. Usher – Dj Got Us Fallin In Love 19. B.o.b. feat H. Williams of Paramore – Airplanes 10. Rihanna – Only Girl ( In The World)

Rihanna

ВРЕМЕПЛОВ

За све је крив Брајан Епштајн rajan Ep{tajn, prvi put prisustvoБnovao je nastupu sastava The Beatles, 9. vembra 1961. godine u londonskom

Жив ци ми тре пе ре  Majica „@ivci mi trepere“ apsolutni je hit. Kako

komentari{ete to {to su se u tom stihu prona{li mnogi qudi koji i ne znaju za Prole}e?

Небојша: Nisam imao nameru da taj stih apostrofiram. Jednostavno, pesma „Kanduti“ je iza{la iz mene kao proizvod mojih ose}awa. „@ivci mi trepere“ odlsikava stawe u dru{tvu i raspolo`ewe mladih qudi. Verovatno tog stiha ne bi bilo da su neka lep{a vremena. Небојша: Mi se oko svake pesme jednako trudimo i sa istim `arom ih radimo. Nama }e novi album biti jednako drag kao i „Meuh“ kojeg je publika visoko rangirala. Najbitnije nam je da mi budemo zadovoqni wime, a

{to bi mo`da nekom drugom promaklo. Небојша: Nadam se da 30. ro|endan ne}emo do~ekati u institutu u Kamenici ili vezani u Kovinu. Игор Тодоровић

klubu „Cavern„. Posle samo nekoliko svirki Bitlsa, Brajan je ponudio ~lanovima benda saradwu i postao wihov menaxer, a ugovor koji su potpisali, prodat je pre dve godine na aukciji u Londonu za neverovatnih 240.000 funti.

Nakon najve}e gre{ke u istoriji muzike i odluke da „Decca records„ ne objavi prvi album liverpulskog benda, Brajan i The Beatles su potpisali svoj prvi ugovor sa izdava~kom ku}om „EMI/Parlophone„ 1962. godine. Potpisivawe ugovora odlagano je ~ak osam meseci kako bi osigurali snimawe prvog singla „Love Me Do„. Ep{tajn je od ugovora dobijao 25 odsto zarade benda i obavezu o obla~ewu, {minkawu i osmi{qavawu nastupa grupe.

Za veoma kratko vreme Bitlsi su ostavili neprocewiv uticaj na rok muziku, stekli ogromnu popularnost, a od 1966. godine prestali sa koncertima i posvetili se studijskom muzicirawu.

Nedugo posle toga, 27. avgusta 1967. godine, Ep{tajn se predozirao u 33. godini. Ximi Hendriks, istog dana, otkazao je svoj koncert u „Savil” pozori{tu iz po{tovawa prema Ep{tajnu, koji se smatra jednim od najzaslu`nijih qudi u modernoj istoriji muzike, za planetarni uspeh i uticaj jedinstvene grupe The Beatles. Д. Влашки SVAKE NEDEQE PREDLOGE, PRIMEDBE, POHVALE I SUGESTIJE MO@ETE SLATI NA e-mail: mikrofonija@dnevnik.rs Priredio: Sava Savi}

18

DNEVNIK

nedeqa14.novembar2010.

USPE[NO TESTIRAWE GIGANTSKOG AKCELERATORA U CERN-u

Sistem polo`io, vreme je za „Higsa” CERN-u postigli mini verziju Velikog praska”, ovakav i sli~ni naslovi propratili su najnovije rezultate eksperimenta do kojih se do{lo 8. novembra u Velikom hadronskom sudara~u (LHC) u CERN-u, Evropskoj organizaciji za nuklearna istra`ivawa. Eksperimentom su, kako je izjavio dr Dejvid Evans koji radi na detektoru ALICE, proizvedene temperature milion puta vi{e od onih u jezgru Sunca koje izazivaju topqewe atomskih ~estica, poput protona i neutrona, i dovode do stvarawa “supe” od materije, tzv. kvark-gluonske plazme. Detektor ALICE je, ina~e, oko 10.000 tona te`ak instrument, posebno dizajniran upravo za istra`ivawe kvark-gluonske plazme, {to je, ina~e, stawe materije za koje se smatra da je postojalo neposredno nakon Velikog praska. [ta se zapravo doga|alo u LHC-u, najve}em i najmo}nijem akceleratoru na svetu, ukopanom sto metara pod zemqom u prstenu dugom 27 kilometara koji dva puta preseca dr`avnu granicu [vajcarske i Francuske?

Zbog ~ega je velika me|unarodna ekipa fizi~ara, informati~ara i drugih nau~nika i in`ewera tako ponosna na ovo postignu}e?

U

^UDOVI[NI IRSKI DUG ZAPRETIO DA ZELENU DOLINU PRETVORI U PUSTIWU

Tigar od sapunice akon {to je obnarodobr`e nego bilo gde drugde u EU. van podatak da su lawVe~era u dablinskom restoranu ski gubici Anglo-irbila je skupqa od sli~ne ve~ere ske banke prema{ili 15 miliu pariskom restoranu, a za kafu jardi evra i da je to, zapravo, se najnormalnije pla}alo po pet finansijska institucija sa najevra. U Briselu se za 150.000 ve}im minusom na svetu, ve}im i evra mogao kupiti konforan od onog koji su zabele`ile xistan, u Parizu minijaturna garnovske ameri~ke, japanske i nesowera, u Londonu gara`a, u Duma~ke banke, analiti~ari su zablinu – mesto za parkirawe. kqu~ili – do{ao je kraj irskom Danas se, pak, diqem Irske ~udu. „Oni su imali svoj trenumogu videti celi kompleksi natak, iskoristili su ga, zagrizli pu{tenih i gluvih gra|evina. su, ali su se pre`derali. To se Niko vi{e ne lupa po betonu i uvek doga|a kad siroma{ni do|u limu. Jedna od napu{tenih zgrado mnogo novaca. Nije lepo {to da u dublinskom pejza`u jeste i tako govorim, nije lepo biti sinovi poslovni toraw Anglo-irroma{an, ali nije dobro ni brzo ske banke. Tako|e, Irska je, nase obogatiti. To je vrlo opakon velikog pro{irewa EU, bisno”, prokomentarisao je jedan la jedina zemqa koja nije posta{vajcarski bankar. vila restrikcije na ulazak radIrska je bila zemqa za uzor. ne snage iz novih, isto~noeU woj se, naime, podjednako vropskih zemaqa. Ali danas se ogledao i evropski san o uspehu, Poqaci, koji su ovamo dolazili i ameri~ki o kapitalizmu. “Za kao gastarbajteri, vra}aju ku}i.

Irsku, ~lanstvo u EU nikad niJer, posla vi{e nema. Nezapoje bilo samo zbog fondova, samo slenost je porasla na 14 posto. zbog milijardi evra pomo}i za Anglo-irska banka bila je izgradwu infrastrukture koji kqu~na u velikom ekonomskom su dolazili iz usponu Irske koBrisela, nego je ji je trajao od popredstavqalo i ~etka 90-tih do Mene to podse}a kona~no bekstvo na balkanske zemqe. ove finansijske malog suseda kakrize. Anglo je Sve je to sli~no: toli~ke vere od bila najve}a, najklike, pogodovawa, velikog, proteambicioznija, stantskog kra- name{tawa poslova, n a j s l o b o d n i j a , qevstva, kojem je najdrskija banka, uzimawa... vekovima bila i pratila je sve (Jan Trajnor) kolonija”, pri~a najva`nije inveMarkus Taner, sticije na ostrvu, engleski pisac i novinar, autor od finansirawa visoke tehnokwige “Irska”. logije do velikog buma nekretPre nego {to je 1979. pristunina. Ali je upravo Anglo-irpila Evropskoj uniji, Irska je ska banka zatajila sve podatke o bila prete`no poqoprivredna toksi~nim dugovima, koje je nazemqa, a zarada po stanovniku pravila kockaju}i se, pre krize, doma{ivala je do jedva 62 posto na ameri~kom tr`i{tu. Mediji proseka drugih ~lanica. Me|uu Irskoj sada besne {to je obi~tim, od 1975. do 1999. to je bila i nim qudima ispostavqen ra~un zemqa u koju je EU najvi{e ulaza preterivawa bankara. gala. Bogatstvo koje se tokom “To je sve jedna sprega vrlo tih godina akumuliralo toliko uskog kruga od mo`da dvadeseje da ~ak i sada, kad je zemqa na tak qudi, strate{ki raspore|enizbrdici, statistike pokazuju nih u gra|evinskom biznisu, poodsjaj nekada{weg uspeha. ^ak se litici i bankama. Oni su se mei za pro{lu, kriznu godinu, Ir|usobno pokrivali, dogovarali ska i daqe navodi kao druga po i delili”, ka`e Jan Trajnor iz redu najbogatija zemqa u Uniji.

“Gardijana”. “Mene to podse}a Ali Dablin je sada u situaciji na balkanske zemqe. Sve je to da mora da spasava svoju najvasli~no: klike, name{tawa po`niju banku, i iz buxeta za to izslova, pogodovawa, uzimawa...” dvoji vi{e od 30 milijardi evra.

Irci, ipak, ka`u da ih sve to neKada se tome doda da su jo{ dve }e uni{titi. I ne}e, jer ako doirske banke ’podr`ane’ s blizu |u u jo{ opasnije vode, aktivi7,5 milijardi evra, te da je u Anra}e se evropski mehanizmi, poglo-irsku banku lane ve} upumstavqeni nakon haosa u Gr~koj, pano 12,7 milijardi, ispada da je i naravno, MMF. Ali neko }e iz xepa irskih gra|ana izvu~eno krah morati da plati. Ko? Odgovi{e od 50 milijardi evra!? vor je jednostavan - obi~ni quPravi irski bum po~eo je di, poreski obveznici. Kako 1990. i trajao je punu deceniju: svuda, tako i u Irskoj. Pa ne}e ekonomija se uzdizala godivaqda bankari, koji su sebi na{wom stopom od 9,6 procenata, a makli u doba obiqa.

E. N. L. plate u Irskoj rasle su pet puta

N

– U drugom tipu eksperimenata, umesto da se ubrzavaju protoni, ubrzavaju se te{ki joni, a to je sad bilo jezgro olova, koje u

Dometi 8. novembra u osnovi nisu naro~ito zna~ajni za samu fiziku kao nauku, ali su izuzetno dragoceni jer su pokazali da sistem funkcioni{e onako kako je projektovan, {to je va`no za daqi rad CERN-a Nuklearni fizi~ar i fizi~ar elementarnih ~estica prof. dr Miroslav Veskovi}, rektor Univerziteta u Novom Sadu, koji ve} niz godina sara|uje s CERN-om, za „Dnevnik” obja{wava da je LHC, zapravo, namewen za dva tipa eksperimenata. U prvoj grupi su eksperimenti u kojima se protoni ubrzavaju na jednu i drugu stranu i onda sudaraju, s energijama od ~ak 14 teraelektronvolta (TeV).

sebi ima 82 protona i vi{e od 120 neutrona i, naravno, skoro 200 puta je te`e nego sam proton. Energija koja je upumpana u sistem zbog toga {to je ra|eno s te{kim jonima, jeste mnogo ve}a od one kada se radi s protonima.

Kad se radi s te{kim jonima ve}a je i temperatura i gustina ~estica... Ali sve je to ipak na mikro nivou – ka`e profesor Veskovi}, uz napomenu da se ipak previ{e eksploati{u pojmovi tipa “mini-Veliki prasak”.

U svakom slu~aju, osnovni zadatak tih eksperimenata je stvarawe uslova za istra`ivawe pomenute kvark-gluonske plazme (kvarkovi su, podsetimo, konstituenti protona i neutrona). Zapravo, u CERN-u se izu~avaju jake interakcije, koje su osnova nuklearnih sila, s tim da se kao rezultat ne dobijaju nova atomska jezgra, ve} svojevrstan „~ar{av” koji predstavqa kontinuirani sistem nuklearne materije.

Ina~e, po re~ima profesora Veskovi}a, u CERN-u se sada jo{ uvek barata s polovinom energije s kojom }e raditi kada po~nu eksperimenti kojima }e ciq biti otkrivawe Higsovog bozona (elementarne ~estice koja je, pretpostavqa se, “kumovala” Velikom prasku), odnosno mehanizma koji ~esticama “kreira” masu...

– Sada se, da tako ka`em, isprobava kako funkcioni{e ceo sistem i “glavni dobitak” ovog

postignu}a od 8. novembra je upravo bio taj {to se u LHC-u uspe{no pre{lo s protona na te{ke jone brzo i efikasno, bez preduga~kog zaustavqawa, a videlo se i kako detektori rade. Dakle, to {to je ura|eno predstavqa va`an test u okviru ispitivawa funkcionisawa samog akceleratora, odnosno detektora – obja{wava profesor Veskovi}.

U tom kontekstu, dometi 8. novembra zapravo nisu naro~ito zna~ajni za samu fiziku kao nauku, ali su izuzetno dragoceni jer su pokazali da sistem funkcioni{e onako kako je projektovan, {to je va`no za daqi rad u CERN-u. Jer, sve mora da pro|e temeqnu proveru, odnosno svi eksperimenti moraju da funkcioni{u “glatko” pre nego {to se nivo energije digne do maksimuma. Kada }e krenuti lov na Higsov bozon, znan i kao – “bo`ja ~estica”.

Vesna ^eki}

PUT OKO SVETA

SILNE MILIJARDE: U tre}em kvartalu ove godine dru{tvene mre`a “Fejsbuk” je na svojim veb stranicama imala 267 milijardi prikazivawa klasi~nih oglasa i time zauzela ~ak 23,1 odsto ameri~kog tr`i{ta ogla{avawe.Ogla{avawe na “Fejsbuku” gotovo je udvostru~eno u pore|ewu sa istim kvartalom pro{le godine. “Jahu” je na drugom mestu sa 141 milijardom prikazivawa, dok “Majkrosoft” dr`i pet posto tr`i{ta, a “Gugl” tek 2,7 procenata.

BE@’MO, IDU QUDI: Razne grupe za za{itu uro|enika zatra`ili su od britanskog Prirodwa~kog muzeja da otka`u predstoje}u ekspediciju po neistra`enim delovima Paragvaja. Ove grupe, naime, strahuju da bi ekspedicija mogla da za|e u teritoriju Ajoreo indijanaca, koji nikad nisu imali kontakt sa spoqnim svetom. Kako nemaju izgra|eni imunitet, kontakt s belim ~ovekom za indijance bi bio fatalan

DUVAWE: Ko najvi{e voli da “duva” me|u Evropqanima?

Mladi u ^e{koj. Marihuanu, naime, redovno pu{i skoro 30 odsto ^eha uzrasta od 15 do 34 godine. Ganya je, ina~e, najpopularnija opojna supstanca u Evropi i wu je probalo bar jednom u `ivotu oko 75,5 miliona odnosno 22,5 odsto Evropqana starosti izme|u 15 i 64 godine.

[UT U POMPEJIMA: Deo ~uvene italijanske arheolo{ke i turisti~ke lokacije u Pompejima, poznat kao “Ku}a gladijatora”, sru{io se ali, sre}om, niko od posetilaca nije povre|en.

Kamena ku}a stara 2.000 godina, povr{ine 80 kvadratnih metara, sru{ila se u vreme kada je lokalitet bio zatvoren, ali je incident ponovo podstakao rasprave koliko je italijanska vlada u~inila da obezbedi svetski ~uvenu destinaciju.

LOV NA ZVEZVDE: Po nalogu suda policija [ri Lanke je pokrenula je neubi~ajenu akciju “lov” na porno glumce, objaviv{i u novinama fotografije desetina qudi koji su optu`eni da su u~estvovali u porno filmovima. Kada budu uhap{eni „porno zvezde“ se mogu suo~iti s osudom na {est meseci zatvora i nov~anu kaznu od 100 dolara.

Fotografije su, kako ~ujemo, dobijene sa veb sajtova...

Tripoli, Sahat El Tal

c m y

DNEVNIK

nedeqa14.novembar2010.

19

Sidon, morska citadela

ada vas {arm koji spaja „DNEVNIK” NA LICU MESTA: LIBANSKA AVANTURA OD TRIPOLIJA DO SIDONA Orijent i Evropu uzme pod svoje, shvatite za{to ~ak i ugledni ameri~ki „Wujork tajms” pi{e da milioni turista ponovo otkrivaju ~ari nekada{weg steci{ta evropskih i svetskih bogata{a.

Jer, Liban je zemqa izvanredca }e ovde okrenuti le|a, poka i molitve. Ko do|e u Tripoli, tom, pome{anim sjajem i bogatnih kontrasta. kriv{i pritom lice rukama. To u ovaj suk iz 12. veka, oseti}e ~astvom i nema{tinom. Wegov preZapadni deo ~ini morska obaje bilo jedino mesto u predivnom ri wegovih prstenova. Svaki note`no sunitski `ivaq, me|utim, la povezana {irokim autoputem, Libanu gde ba{ nismo osetili si ne{to novo i specifi~no. Suk nije odisao ni najmawom dozom s dugim pe{~anim pla`ama, puno dobrodo{lice. za hranu ba{ i ne miri{e lepo netolerancije... Naprotiv, sa planta`ama banana, raznolikim Uverili smo se, zapravo, da dojer {iri lepqiv vow brojnih risvojim Korni{om, koji je bleda cve}em i prelepim hotelima uz bar deo sunitskih `iteqa Tribarnica i mesara, ali su zato ~aslika onog u Bejrutu, neizbekoje se gorde egzoti~na stabla i polija nije odu{evqen strancirobni svi ostali, a posebno onaj `nim starim sukom i drevnom bezbrojne palme. Dok grabimo ma u gradu, ali smo ipak izazvali na~i~kan zlatarskim radwama, feni~anskom tvr|avom pred kominibusom ka Tripoliju, luci na wihovo interesovawe gde god bigde `u}kasti sjaj nepreglednog jom je pukao Mediteran, deluje severu zemqe kedrova, prolazimo smo kro~ili. Pri fotografisaplemitog metala pomuti i vid i mnogo pitomije. Jedan francuski kraj `ivopisnih mesta i hotela o wu na Sahat El Talu prva nepripamet i ~ula. Tu je zatim prsten bra~ni par koji se nastanio u ne~ije se terase razbijaju talasi jatnost. Neki ~ovek kasnih 30 gosa tkaninama, pa drvodeqci, ku{to ju`nijem Tiru rekao nam je Mediterana, zadivqeno ugledadina ustao je sa svog motora i sa junxije... Ni`u se svakojaka roba da tu dolaze da se relaksiraju, smo s druge strane puta dvorac dozom agresivnosti tra`io da i raznoliki zaboravqeni zanati. {etaju i u`ivaju u kontrastima.

Msalham. Onako gordo uzdignut poka`emo da meta na{eg objektiU toj {etwi krugovima starog Odmah uz „Morsku citadelu “ nad putem i morem, kao da nam va nije bio slu~ajno on. Kada se suka nailazim na jedno mesto, jeje i najpresti`niji restoran `eli dobrodo{lidinstvenu ta~ku na{e „Rest haus“. Zeleni travwaci, cu. Bila nam je i poplanete. Mali tradipalme, more i pogled na monumentrebna dok razmi- Skver je okru`en brojnim restoranima koji cionalni restoran u talnu tvr|avu, a restoran takav {qamo kako }e nas uglavnom imaju jedan red stolova i mu{ku kome je pre vi{e dece- da ga se ne bi postidela ni wujordo~ekati drevni nija vlasnik zapo~eo {ka Peta avenija. Uz more i lapubliku ~esto neraspolo`enu prema Evropqani obo`avaju ovda{we kontraste grad i luka, nastaporodi~ni biznis sa ganu muziku, ~avrqaju, ru~aju i fotografisawu. ^ak i deca }e ovde wena prete`no mustrogo ~uvanim kuliokrenuti le|a, pokriv{i lice rukama slimanskim `inarskim tajnama. Ka`u vqem. da je postao planetarNajzad toliko duno poznat jer je to jedigo ~ekani Tripoli i voza~ spuuverio, bez izviwewa je oti{ao. no mesto na svetu gde }ete na}i {ta gas kojim je terao do 160 kiJo{ jedan mali ispad dok smo supu napravqenu od cve}a. Prolometara na sat. Drugi grad po prolazili pored nekih momabajte onu od ru`a i pone}ete wen veli~ini u Libanu je udaqen neka.Ugledav{i nam krst oko vrata miris i ukus u se}awe i pri~u... {to vi{e od 100 kilometara od jedina re~enica na engleskom koIz Tripolija nemojte oti}i, a Bejruta, nad kojim se spajaju venju su uputili bila je: “Hej, men, da ne odete u neki hamam starog ci Liban i Antiliban planina. nije ti ovo Biblos…” suka, na u`ivawe i pri~u `iteqa Gledamo ka visovima Kuzbe, gde Ipak, Tripoli treba videti i ove zemqe. se, kako smo ~uli, smestila letshvatiti ovaj narod ophrvan svoA nas je put vodio nazad ka Biwa rezidencija maronitskog pajevremeno brojnim palestinskim blosu, preko Bejruta gde smo na trijarha, okru`ena mawim i veizbeglicama i `estoko bomborTrgu zvezda – Etual ili na arap}im {upqinama u stenama gde su dovan tokom posledweg izraelskom Ne`me, osetili onu svojeu rano doba hri{}anstva obitaskog napada na Liban pre nekolivrsnu me{avinu zbog koje je livali monasi - isposnici. ko godina. Da nam se boravak u banska prestonica dobila svojeIspod tih visova pro{aranih Tripoliju okrene naboqe, u~inivremeno naziv Pariza Blikog isparewima, pru`io se pred nali su jedan student i policajac u Istoka, a sada ga vra}a punom pama grad `u}kastih zdawa, pun penziji koji se vratio svom starom. Tamo je ~itav bejrutski spomenika raznih epoha. I prvo rom poslu turisti~kog vodi~a. fenseraj, pa se uz svetske modne {to smo do`iveli bio je pravi Mla|i je sawao da zavr{i studii ostale brendove smestio i „Hakulturolo{ki {ok. Vreme kao da je i ode u inostranstvo, a stariji gendas“ sa ~uvenim sladoledom je stalo u me{avini starog i noje, pokazuju}i nam kroz velelep~ija jedna kugla na kornetu kovog, a ~itav `ivot Tripolija vrni drevni suk put ka Citadeli. {ta dva i po evra. Put nas je voti se oko centralnog skvera Sapri~ao kako je kao dete ve} posedio ka Koli, delu grada odakle hat El Tal. Ako niste znali, tal tio London, pa potom o svojim tukre}u minibusevi na jug ka Sidoje ’mala palma’ na arapskom i zaristi~kim turama po Evropi, ponu ili kako arapi zovu ovaj drevista ih je puno u centralnom parsebno [paniji. ni grad Saidi. Do wega vodi Ru ku podno dominantne Kule sa sa– Andaluzija, Madrid, Granadamor, iliti Put qubavi pored tom. Skver je okru`en brojnim da... kakav je to `ivot bio – evo[ufa, gde su se u planinama smeSvuda su fotografije u atentatu ubijenog premijera Rafika Haririja restoranima koji uglavnom imaju cirao je stari Hasan prohujale stili Druzi, pa sve daqe `ivojedan red stolova i mu{ku publidane. pisnim predelima i mestima uz ispijaju pi}e libanski milionesvile. Suk neobi~an, sa mnoSaida nam je pokazala i svoj ku okrenutu ka uli~nim zbivawiI ne slu{amo ga vi{e dok promore. ri. Neki `ive ovde, rodnom me{tvom uskih ulica iz kojih se banezaboravni miris. U jednoj od ma i prolaznicima, kako smo se lazimo pored ogromne stare AleSaida je otkrovewe na obali u stu u atentatu ubijenog premijene na mali trg prepun zastavica i „izgubqenih“ uli~ica uz nekakav uverili – ~esto neraspolo`enu nanove xamije prepune vernika. kome wegovi stanovnici ne `ive ra Rafika Haririja, ~iji }e vas letaka s nekih od libanskih izdvorac i ulaz u crkvu, koji su biprema fotografisawu. ^ak i deZatekli smo se tu u vreme praznimondenskim ve} obi~nim `ivoposteri pratiti {etwom Sidobora, koje svojim {arenilom ~ili zatvoreni. Velika drevna vrana, a neki po metropolama sveta. ne ambijent mnogo neobi~nijim. ta vode u ~arolije koje se`u skoNo, vra}aju se svojim ku}ama uz U jednoj od ulica vi{e uskog proro ~etiri veka unazad. Fabrika i more, okru`eni zidovima iza kolaza, koji je nosio naziv Mongolmuzej pokazuju rasko{ sada{wijih skrivaju rasko{ sa obaveznim ski susret, zaista neuobi~ajen suce i onu nekada{wu: na jednom bazenom. sret. Jedna baka u tradicionalmestu na hiqade sapuna bez hemiDo restorana bogata{a, jedinoj arapskoj no{wi ali bez prekalija, sa mirisima iz „1001“ nonog u kome se to~i alkohol u cekrivenog lica, okrenula se s unu}i, najraznovrsnijih oblika i bolom Sidonu, na samo ja. Pravo sapunsko stotinak koraka – ricvetno, mirisno pobari sa svojim ulovom.

Zeleni travwaci, palme, more i pogled na qe u starom otmeOni su deo kolorita i monumentalnu tvr|avu, a restoran takav da nom kamenom zdawu. kontrasta Saide, a za Saida je predivga se ne bi postidela ni wujor{ka Peta nas koji ih prvi put vina i kada padne avenija. Uz more i laganu muziku, ~avrqaju, no}, a posebno ako dimo – pravo ~udo. Loru~aju i ispijaju pi}e libanski milioneri ve pripitomqenim za sto dolara iznajkormoranima, na na~in mite neku od krakako se to ~inilo vekoqevskih soba u hovima unazad. Pticu koju Arapi kom u naru~ju i rekla: “Slikajte telu „Al Quala“. Sme{ten u zizovu ba`aa morao sam da dodirme s mojim malim Alijem”. Fotdinama koje opasuju grad, vra}a nem po ~uvenoj torbi ispod izduka, pozdrav, a onda u jednoj poslavas u doba kalifa. Libanska ku`enog kquna. Kormoran miruje sti~arnici u~e nas kako se jede hiwa u punoj rasko{i je me|u gordo, uz tepawe svog ribarskog ka{taf, s kojim se sre}emo prvi prvima u svetu. Arapska no} puvlasnika. put. Odli~an je kada od zelene na zvezda, uz ma{ruf ili pi}e i Iza `ivopisnog {etali{ta poprimi qubi~astu boju, {to muzika koja budi ~ula, kao i pouzdigle su se zidine starog grada zna~i da je plod zreo unutra, pogled sa terase „Al Quale“ na koje skrivaju suk, a uz wega Han put mu{mule koja tako|e kamelestaru luku egipatskih faraona El Fran{ – ~uveni Karavansaonskim promenama u boji pokazui „Morsku citadelu“... raj, koji je u staro doba pru`ao je da je pravi ~as za slatki zaloLiban je jedinstven.

Dragan Milivojevi} uto~i{te karavanima na putu gaj. No ka{taf je mnogo ukusniji.

Lovi se pripitomqenim kormoranima, kako se to ~inilo vekovima unazad

K

U potrazi za kalifom

20

DNEVNIK

nedeqa14.novembar2010.

T R E N D R A P O R T : IN I AUT ZA NAROD

U potrazi za izgubqenim dimom sim najavqenih, a potom i br`e-boqe odobrenih vi{ih cena svega i sva~ega, krpqewa u najboqem slu~aju lawske ode}e i obu}e, kao i `onglirawa u marketima i na pijacama kako fri`ideri i zamrziva~i ne bi radili u prazno, na listi „narodskih“ trendova ove se jeseni na{la i dugo najavqivana zabrana pu{ewa na javnim mestima.

Tako smo ve} nekoliko dana i mi, eto, u prilici da poput daleke nam Evrope svako malo trknemo na sve` vazduh kako bismo tokom radnog vremena plu}ima obezbedili bar minumalnu dozu nikotina.

Glavna tema ovih je tako dana u na{oj maloj varo{i svakako bila razmena iskustva zaposlenih o tome kako je od firme do firme re{eno pitawe novih lokacija za odjednom mrske nam pepeqare. Oni najsre}niji (poput ve}ine ovda{wih banaka) u prilici su da u svom poroku u`ivaju u za to posebno predvi|enim prostorijama; ne{to mawe sre}nima nasme{ila su se dvori{ta, dok su najlo{ije karte svakako izvukli oni pro-

O

Najlo{ije karte svakako su izvukli oni proterani na ulicu terani na ulicu. [to se kafi}a ti~e, izbor o~igledno nije bio preterano te`ak – ve}ina su u takozvanoj „pu{a~koj“ zoni, no iz tr`nih je centara dim u potpunosti oduvan, te i ne ~udi {to su tamo{wi kafei odjednom opusteli.

Navikavaju}i se na sav taj „evropski“ vazduh, pu{a~i su ovih dana trenirali takozvanu „ili kafa, ili cigareta“, nikad

dobitnu kombinaciju, da bi u pauzama ovog nimalo lako treninga `ivaca i svega ostalog na trenutak ~ak pomislili kako ih ni ro|ena majka nije volela koliko ih dr`ava qubi. Jer, ve}ina bi roditeqa, kada bi kona~no (i uglavnom me|u posledwima)

saznali da im dete pu{i, samo reklo „sine, to ti ne vaqa, ali ako ve} ho}e{ – nemoj se grebati za cigarete, ve} uvek kupi sebi paklu”. No, prebri`na dr`ava jednostavno ne mo`e da prihvati da se wena deca, dokazano nesposobna da sama i bez pomo}i svih tih eksperata i ministara vode ra~una o sebi, tako nesmotreno ophode prema vlastitom (dobro, priznajemo, i tu|em) zdravqu.

Ono {to eventualno malo kvari ovu savr{enu qubavnu pri~u kojoj se te{ko nazire kraj jeste ~iwenica da to {to je sve ostalo i daqe potpuno, {to bi se reklo, neintegrisano – ~ini se na{e ministre ba{ i ne uzbu|uje previ{e: u ovom je trenutku

dr`avni prioritet da zaposleni sa svojih radnih mesta, neretko od nekori{}ewa zatrpanih pra{inom, oduvaju dim. A da nema {ale, potvr|uju i prili~no papreno razrezane kazne u slu~aju nepo{tovawa novih nam pravila – terawe duvanskog di-

ma po svemu sude}i ima prioritet u odnosu na neke druge, nama laicima u potrazi za pepeqarom, svakako va`nije probleme: od korupcije, preko statistike koja pokazuje da je privilegovana dru{tvena grupica onih koji i daqe imaju bilo kakav posao sve malobrojnija, pa do tu`ne svakodnevice u kojoj mnogi me|u onima koji rade za taj svoj rad mesecima ne dobijaju adekvatnu nov~anu nadoknadu.

To sve o~igledno nije tema.

Bar ne u ovom trenutku. Potpuni je aut i podatak da je pola nacije depresivno i na bensedinima ili mo`da misle da je i od tih boqki mogu}e oporaviti se onog trenutka kada batalimo duvanski dim. Ono {to je pri tome

u celoj pri~i nekako najte`e za progutati (o varewu da i ne govorimo) jeste obja{wewe da se na ovaj bezduvanski re`im prelazi kako bi se smawili mogu}e tro{kovi koje na ime le~ewa pu{a~a snosi (pre)bri`na nam dr`ava.

Za{to nam je to zanimqivo? S jedne strane, zato {to niko od nadle`nih ne pomiwe podatak da dobar deo naroda ve} du`e jedva da ima para da se prehrani, a kamoli da, recimo, razmi{qa o zdravijem jelovniku koji bi sigurno doprineo boqem zdravstvenom kartonu nacije. S druge strane, i na na{e veliko iznena|ewe, terawe dima iz javnih prostorija je maltene jedinstvena situacija u kojoj je mogu}e sagledati vizionarstvo ovda{we administracije koja u svim drugim slu~ajevima politiku vodi po sistemu od danas do sutra. Ovog puta su, naime, odlu~ni u nameri da se dugoro~no izbore sa na{im nezdravim navikama.

Jo{ samo kada bi nam tako zdravim i detoksiranim jednog dana omugu}ili da sami odlu~ujemo {ta }emo i gde sa zara|enim parama namewenim na{em zdravstvenom osigurawu; da li `elimo da ih upla}ujemo u dr`avni buxet ili, recimo, u neki privatni fond. Bilo bi lepo kada bismo bar jednom bili u prilici da sami uradimo ne{to za vlastito dobro, umesto {to to stalno radi neko drugi (a nije nam ni rod, a ni prijateq) umesto nas. Ovako, u zemqi u kojoj su izbori pojedinaca svedeni na otprilike mogu}nost da na svake ~etiri godine zaokru`e ne~ije ime, nije ni ~udo {to i daqe mnogi u kona~nici biraju da pobegnu odavde. Bar na pu{-pauzu.

Jasna Budimirovi}

TOP PET VITEZOVA HRABROG SRCA Iako ih je stvorio francuski kraq [arl Veliki, vitezovi su do dana dana{weg ostali simbol engleskog sredwovekovnog kraqevstva, lepih dama u nevoqi, ma~evawa, bitaka, oklopa, perjanica i jahawa u suton. Popularni romanti~ni likovi iz balada i veselih posko~ica brzo su se izme{ali s istorijskim li~nostima, toliko da danas sa sigurno{}u ne mo`emo da tvrdimo jesu li vitezovi Okruglog stola istorijske li~nosti ili proizvodi ma{te. Ipak, pojam viteza danas se vezuje za hrabrog i plemenitog vojskovo|u, a najpoznatiji od wih zavr{ili su u holivudskim filmovima i istorijskim ~itankama.

Kraq Artur Simbol pravog engleskog viteza istorijska je li~nost, ka`u

@ak de Molej Britanci, mada se nau~na nit gubi u maglini pro{losti. U svakom slu~aju, bio je romanskobritanski vo|a koji se borio protiv anglosaksonskih upada krajem petog veka nove ere.

Ostatak je legenda: i wegova prestonica, i “ekskalibur”, ~uveni vite{ki ma~, i trpezarija u kojoj su se okupqali wegovi vitezovi Okruglog stola. Od Monmautove pseudoistorije, koji je prvi prikazao Artura onakvog kakvog ga danas poznajemo, legenda o ovom kraqu pre{la je dug put preko narodnih spevova, Tenisonove obrade, sve do Marka Tvena, stripa o princu Valijantu i Holivuda.

Iako nikada nije nosio oklop niti jahao kowa, kineski gene-

Diploma i za potpetice U

visoka {tikla za svako stopalo, kao i obratno. Ne osporavamo da noga sa visokom {tiklom dobija na lepoti i erotici. [tavi{e, i psiholozi se sla`u da

`ene povi{ene za 10 ili 12 santimetara sti~u samouverenost u odnosu na mu{karce. Ali nestabilnu, ~ime i varqivu. [tiklarewe po pariskim ulicama u to mo`e da vas uveri bez te{ko}a. Lako je s bulevarima, ali na starinskim trotoarima, po hiqadama uli~aka, prola-

za i }orsokaka, jo{ uvek poplo~anih raznovrsnim i raznovekovnim kamewem, nasiqe nad ne`nim `enskim ~lancima postaje o~igledno. Mu{karci ne mogu

da se otmu utisku da }e wihova lepotica svakog momenta da posrne. Svi su i u svakom trenutku spremni da pritr~e u pomo}, {to tako|e nije lo{e (nekada su novosadski mangupi govorili: {to vi{a – to lep{e padne!), ali posledice i povrede mogu da budu ni malo bezazlene...

Budu}i da je to tako, jedna promu}urna pariska op{tina dosetila se da ovu `ensku modnu radost potpomogne znawem. U holu hotela Best Vestern na

Sant Lazaru osnovala je Akademiju za {tikle.

Istina, na raspolagawu vam je samo jedan trening i samo 60 minuta da nau~ite sve {to je potrebno. Po~iwe se sa zagrevawem na ravnom, potom sledi ve`bawe tehnike hoda na podijumu, pa prakti~ne ve`bice i rezime koji se snima na videu. Po javnim reakcijama, polaznice izlaze zadovoqne, i, budimo po{teni, elegantnije. U svakom slu~aju mawe se klate i ne{to mawe rizikuju hodawe na {takama ili no`ni zglob u gipsu.

Da je potreba za u~ewem hodawa na raznovisinskim potpeticama uzela maha, potvr|uje i brza komercijalizacija ove Akademije. Ve} su se pojavila ~etiri nivoa znawa: za hod na dnevnim, zatim no}nim potpeticama (~as ko{ta 20 evra), potom za hod "stileto" na veoma visokim potpeticama s debelim |onom ({to se napla}uje, bogami, 40 evra), i kona~no za "stran~" ( stileto + bran~ = u`ina na {tiklama), za samo 20 evra.

Jeste da devojke iz te akademije ne izlaze kao prave akademkiwe – wihova diploma je naslovqena kao Prva {tikla – ali se zato bar ne ose}aju kao `rtve bum bum mode.

D. S.

Templarski vitez bio je posledwi veliki majstor ovog sve-

Sun Cu

„ D N E V N I K O V ” R A P O R T I Z P A R I Z A : AKADEMIJA ZA HODAWE NA [TIKLAMA

svom redovnom ciklusu i s novom generacijom dvadesetogodi{wakiwa, visoke {tikle su ponovo do{le na red. Ni{ta novo, reklo bi se.

Samo, hodati na visokim potpeticama nije isto {to i hodati po jajima. Posledice pada mogu biti drasti~no razli~ite. Nije

ni {panski plemi} i vojskovo|a i diplomata koji je, po{to ga je prognao {panski kraq Alfonso zbog toga {to je bio previ{e samostalan, promenio je tabor i po~eo da obu~ava biv{e neprijateqe, Mavre i Berbere, vojnim ve{tinama. Otuda mu i nadimak “el sid” (od arapskog “sajed”, {to zna~i “gospodar”). Kasnije se ponovo pridru`io {panskom kraqu Alfonsu u osvajawu Valensije, a postao je poznat po insistirawu na mentalnom uticaju vojskovo|e u vojnoj strategiji i “brejnstorming” sastancima uo~i bitaka, na kojima se dogovarala taktika napada i odbrane. Wegov ma~ “tizona” ~uva se danas u Vojnom muzeju u Toledu.

ral Sun Cu slobodno se mo`e svrstati rame uz rame s kolegama po oru`ju sa druge strane planete. Ovaj ~uveni vojskovo|a i filozof postavio je osnove kineske vojne strategije u kwizi “Umetnost rata”. Prema izvorima, kraq Vu ga ja zaposlio da od harema sa 180 konkubina napravi vrhunske vojnike. Kada je u tome uspeo, svaka kasnija bitka, a vodio je mnoge, bila je prava igrarija. Wegova kwiga “Umetnost rata” veoma je uticala na evropske i ameri~ke stavove o ratnoj strategiji u 19. i po~etkom 20. veka.

{teni~ko-vojnog reda. Upleten u vojna i politi~ka zame{ateqstva koja su sezala sve do francuskog kraqa i pretila da templare pretvore u sredwovekovne mafija{e, De Molej je sebi dao u zadatak da reformi{e templarski red iz ratni~kog u bankare, daju}i kredite i kraqu [arlu ^etvrtom. Kako je ovaj red ja~ao, ugro`avaju}i i papu, [arl je re{io da se obra~una s vo|ama i svi su, pod optu`bom za veleizdaju, uhap{eni i osu|eni. @ak de Molej spaqen je na loma~i, a wegova smrt je od tempara napravila misti~are, odr`avaju}i legendu o ~uvenom blagu koje je nestalo zajedno s ovim sve{teni~kim redom.

Don Kihot U stvari Don Kijote, Alonso Kijano iz La Man~e, glavni je

El Sid Rodrigo Dijaz de Vivar ili El Sid Kampeador, bio je ~uvejunak istoimenog dela Migela de Servantesa, simbol romanti~nog zvekana zalu|enog vite{kim romanima koji upropa{tava `ivot jure}i za vetrewa~ama i bore}i se za ruku lepe Dul~ineje. Ovaj satiri~ni roman parodija je na vite{ke romane, ekvivalente dana{wim telenovelama, koji su negovali lo{ kwi`evni ukus i bili veoma popularni u narodu. Tragi~no-ironi~ni lik Don Kihota po mnogima je vrhunac takozvanog Zlatnog doba literature u [paniji, a wegova dela i danas inspiri{u mnoge kwi`evnike, slikare i filmaxije.

Ivana Vujanov

c m y

DNEVNIK spe{no trgovawe ’Velikom bocom koka kole’, crno-belim platnom mawim od metra kvadratnog Endija Vorhola koje je prodato ove nedeqe na wujor{koj aukciji ku}e Sotbi za 35,3 miliona dolara a bilo je pre toga proceweno na sumu od 20 do 25 miliona dolara, upozorilo je ponovo na upadqiv fenomen na tr`i{tu umetni~kih dela: nova generacija kolekcionara sve vi{e investira u savremenu umetnost zbog toga {to ova pokazuje `ilavo odr`avawe trenda vrednosti uprkos sveop{toj ekonomskoj krizi. Jer, na tom tragu je i bildovawe bronzanog pauka francuske umetnice Luiz Bur`oa (umrla je u maju ove godine u 99. godini), koji je oti{ao za 3,5 miliona dolara iako je prethodno ’pikovan’ na 600.000 do 800.000 zelenih nov~anica, ili ’Figure u pokretu’ Fransisa Bejkona za koju se mislilo da vredi izme|u 7 i 10 miliona, a na{la je kupca za 14 miliona zelemba}a.

Dodu{e, prema indeksu cena koje su zabele`ene 2008. kada su finansijska kola krenula nizbrdo, art-cene savremenih umetnika kliznule su 34,4 posto nani`e u odnosu na 2006. godinu, ali to je bio samo privremeni {ok. Ubrzo su po~ele da rastu, i poput cene zlata i srebra, sve vi{e dobijaju na vrednosti u odnosu na karijere prevrtqivih i mnogo mawe pouzdanih valuta. Danas se tr`i{te lepe umetnosti procewuje na preko 65 milijardi dolara godi{we, i mnoge japanske i ine firme zarad spasavawa gole ko`e vade iz svojih sefova dela genijalaca koja su kupiqena kada je jen bio u boqoj kondiciji, a koja su tokom godina samo dobila na vrednosti.

Wujor{ka aukcija je osvojila i desetine miliona dolara za majstore poput Marka Rotkoa, Dekuninga, Rau{enberga, Baskijata... koji su se ve} upisali u kwigu besmrt-

U

Pare vrte svet, ime vrti pare nika, ali ne treba smetnuti s uma i da se danas u top 10 rekordera po cenama nalaze `ivi i zdravi Demijan Hirst i Gerhard Rihter – naprosto, vi{e nije uslov da umre{

`ivost, zanimqivo je, unela je kineska scena, koja je istisnula s tre}eg mesta Francusku na globalnom art-tr`i{tu sa 75 prodatih dela vrednijih od milion dolara samo u

Svet je poludeo za slikama osmogodi{weg Kirona

da bi bio cewen. Uop{te uzev{i, posleratna generacija umetnika ro|enih izme|u 1920. i 1944, i savremenih umetnika koji su do{li na svet posle 1945. godine, predstavqaju udeo od gotovo tre}ine svih svetskih transakcija na aukcijama.

Pedantni statisti~ari su ~ak izra~unali da je prisustvo `ivih slikara sa 8 posto u svetskoj trgovini umetninama 2000. preko 17,6 procenata u 2005. dospelo na vi{e od 20 posto prometa 2010. Posebnu

2007. Pri tome [angaj ve} predstavqa veoma ozbiqnu konkurenciju ~ak i za Wujork i London (Sotbi i Kristi) – 36 kineskih umetnika nalazi se u prvih sto na listi po postignutim cenama za svoje radove.

U ~itavoj ovoj pri~i najve}a nepoznanica je formirawe cena. Jedno je sigurno: ~udni su putevi cenovni. Tako je svet ove godine “poludeo” za `anr-slikama osmogodi{weg de~aka Kirona Vilijamsona,

za koje qubiteqi umetnosti pla}aju od 10.000 evra pa navi{e, i zarad kojih trgovci ne prezaju da doputuju na Ostrvo iz celog sveta. Jedva se aukcija otvori, ve} se ~uje zvuk ~eki}a i glas dilera: “Rasprodato!” Motivi tih slika su vi|eni stotinama puta – brod ~ami u vodi, ~ovek sedi kraj mora, reka vijuga kroz livadu –re~ju, sve vu~e na dostao zvezda. Uspeo je da iziritira sadu. Ali, Kironovi radovi ipak elemenat tr`i{ta umetnina: mnopubliku svojim bizarnim vizijama privla~e pa`wu – i pravo pitawe go kolekcionara putuje svetom, po– ta ko ne bi za dijamantima ili anje kako odrediti da neko delo vrese}uje sajmove, galerije, aukcije – i tibioticima opto~enu lobawu dao di 10 evra, kako dobija kvalitet za kupuje. Nadme}u se ne samo tako milione? kategoriju od 10.000, a kako dosti{to ula`u u najskupqe slike ~uveOsim toga, doga|a se i da preko `e 10 miliona. nih umetnika i starih majstora, neno}i poraste vrednost starim sliZa uspostavqawe tih vrednosti, go i tako {to se “klade” na nova kama – kada se otkrije da su one ne izgleda, nema obavezuju}ih praviimena. Kasnije, kada ti mladi samo antikviteti nego i la. ^ini se da je tu rariteti. Pro{le godine kqu~na uloga agenata i galerista, katkad kriPosebnu `ivost unela je kineska scena, su mediji objavili da je prona|en crte` Leonarda ti~ara, i mo`da ponekoja je s tre}eg mesta istisnula da Vin~ija, genija mrtvog ke sive eminencije ~iFrancusku na globalnom art-tr`i{tu ve} pola milenijuma. Ona ji nos mo`e da nawu{i je, naravno, postojala svo pravu stvar i da signal to vreme, ali niko nije mogao da ostalima, {to zna~i pre svega muumetnici postanu poznati, mogu da potvrdi da je ba{ Davin~ijeva. Kazejima gde dela dospevaju na svetlo se busaju u prsa: “Ve} dugo znam za da su stru~waci uz pomo} novih medana i pred o~i brojne publike. wega, imam jedno od wegovih prvih toda to mogli da doka`u – iznenada Ipak, na prvom mestu su aukcijske dela...” To je, najverovatnije, raztaj crte` vi{e nije ko{tao nekoku}e – na Sotbi i Kristi otpada log za{to sada vlada jagma za sliliko hiqada, nego nekoliko milidve tre}ine ukupnog prometa u svekama britanskog klinca. ona evra. tu. Kona~no, tu su kupci i sakupqaJedan drugi Britanac – Demijen Dakle, jasno je da puno toga zavi~i, nekada mecene, veoma bogati Hirst, tako|e je primer brzog si od stvari koje nemaju ba{ ni{ta qudi koji vole umetnost pa mogu da uspeha: pre dvadesetak godina on je sa samim delom. Pa tako niko `ivi kupe mnogo slika, ujedno investistavio ajkulu u formalin i pojane mo`e da ka`e ho}e li kolekcioraju}i u neku vrstu kasice-prasice. vio se kolekcionar koji je tu mrtvu nari lovariti Kirona kada u|e u Eventualno }e je razbiti samo zaribu platio nekoliko desetina hipubertet i kada mu slikawe pejzarad jo{ ve}e opsesije ili ako naqada evra. Potom ju je koju godinu `a ne bude ba{ prva jutarwa misao. stupe godine mr{avih krava. kasnije prodao za devet miliona Reqa Kne`evi} To je, zapravo, onaj najvitalniji evra. U me|uvremenu, Hirst je po-

ORGIJE KARLA GUSTAVA ORGANIZOVAO SRPSKI ’BIZNISMEN’

Qubav merena karatima

N

zora ostali su zajedno sve do wegove smrti 1972. Ona je umrla 1986, u 90. godini.

Ta najpoznatija abdikacija u novijoj istoriji i jedna od najfascinantnijih qubavnih pri~a 20. veka ponovo je u centru pa`we svetske javnosti, jer }e se na aukciji 30. novembra u Londonu na}i 20-ak najvrednijih predmeta iz kolekcije nakita i umetnina vojvotkiwe od Vindzora. Izme|u ostalog, na prodaju }e biti i zlatna kutija za cigare, koju je Volis Simpson poklonila svom dragom za Bo`i} 1935, mesec dana pre wegovog okruwewa. Kutiju je izradio Kartije, a po~etna cena na aukciji bi}e vi{a od 150.000 funti.

Na tabakeri je, ina~e, ucrtana karta sa svim destinacijama u Evropi po kojima su putovali te i prethodne godine, a 1936. dodatno su ugravirana mesta na kojima su

Tabakera od zlata i dragog kamewa: Ima se, mo`e se

var. Neki istori~ari tvrde kako ni sam Edvard zapravo nije hteo da bude kraq, te da mu je Volis Simpson zapravo do{la kao savr{en povod da Bakingemsku palatu prepusti mla|em bratu Xorxu VI. Kako god, par se ven~ao u junu 1937, i kao vojvoda i vojvotkiwa od Vind-

21

KAKO JE JEDNA KOKA KOLA PRODATA ZA 35 MILIONA DOLARA

NA PRODAJU DRAGUQI BRITANSKOG KRAQA EDVARDA VIII I VOLIS SIMPSON

ijedan se mu{karac nije zbog `ene odrekao toliko toga kao britanski kraq Edvard VIII. Okruwen je u januaru 1936. da bi u decembru iste godine si{ao s prestola tada najve}eg kraqevstva na svetu koje je obuhvatalo Veliku Britaniju i sve wene kolonije, Indiju, Australiju, Kanadu, Novi Zeland... Bio je prvi i zasad jedini vladar u hiqadugodi{woj istoriji te zemqe koji je abdicirao. Sve zbog we – fatalne Amerikanke Volis Simpson, koju je Edvard upoznao nekoliko godina ranije.

Postav{i prvi ~ovek kraqevstva, Edvard je hteo da se o`eni sa gospo|om Simpson, ali nije smeo jer je ona iza sebe ve} imala dva braka, a dolazak na britanski presto vi{estruke raspu{tenice nikako ne bi odobrila Anglikanska crkva kojoj je kraq ujedno i pogla-

nedeqa14.novembar2010.

u`ivali tog leta, jedinog kojeg je Edvard pro`iveo kao kraq. „Dejvidu od Volis” ugravirano je u zlatu na dnu kutije, a sva mesta na karti ozna~ena su dragim kamenom. „Princa su svi oslovqavali s Dejvid“, obja{wava Dejvid Benet, jedan od najve}ih stru~waka za drago

Ru`i~asti dijamant U @enevi }e u utorak, 16. novembra, biti odr`ana aukcija na kojoj }e se na}i jedan od najvrednijih dijamanata svih vremena: 24-karatni ru`i~asti dijamant. „Ovo je jedan od najfascinantnijih dragih kamena kojeg sam ikada video. Obojeni dijamanti, posebno ru`i~asti, zeleni i plavi, neverovatno su retki. Ovaj je jedinstven i po obradi. Prsten s tim dijamantom vredi izme|u 27 i 38 miliona dolara. Ako ga prodamo, to }e biti najskupqi dijamant na svetu. A vi{e od 60 godina nalazi se u jednoj privatnoj kolekciji“, navodi Benet.

[vedski sto za nezasitog kraqa separeu od ko`e i mahagonija u ilegalnom no}nom klubu sedi ~ovek istan~anog ukusa, ali star i potpuno op~iwen ri|okosom, polugolom mladom striptizetom. Visoka je i vitka, sedi mu u krilu, a on joj nov~anice stavqa u tange. To~i se {ampawac i muzika je glasna...

Dvojica namrgo|enih mu{karaca u tamnim odelima kvare atmosferu, sede za {ankomi i posmatraju {ta se de{ava u separeu. Oni su pripadnici {vedske tajne slu`be: {tite osobu koja s mazi ri|okosom. Ta je osoba kraq Karl Gustav XVI od [vedske. Kraq koji ve} 34 godine s ponosom u prvi plan stavqa svoj stabilan brak s kraqi-

U ^uveni Kartijeov bro{

kamewe i nakit, direktor aukcijske ku}e Sotbi za Evropu i Bliski istok, koji }e voditi pomenutu aukciju. „Vojvoda i vojvotkiwa celi su `ivot kupovali nakit najpresti`nijih evropskih proizvo|a~a.

Kada je vojvotkiwa umrla, nakit je 1987. godine zavr{io na aukciji u @enevi, u korist Instituta Paster. Ta fantasti~na kolekcija brojila je 306 primeraka i bila je jedna od najvrednijih svih vremena. Sve je prodato za ukupno 31 milion funti. Jedan kolekcionar je kupio 20 komada ukqu~uju}i tabakeru, vojvotkiwinu narukvicu u obliku pantera opto~enu dijamantima i raznobojni bro{ koji prikazuje flaminga. Sada ta vrhunska umetni~ka dela ponovo idu na aukciju i na{a je procena da }e posti}i cenu od preko pet miliona funti“, navodi Benet.

On otkriva da je pomenuta narukvica s panterom remek delo Kartijeovog dizajnera @ana Tusana iz 1952. godine i procewena je na milion i po funti. Kartijeov bro{ u obliku stilizovanog flaminga opto~en je, pak, rubinima, safirima, smaragdima, cirkonima i dijamantima, i vojvotkiwa Simpson ga je kupila 1940. Benet ga, ina~e, smatra najzanimqivijim bro{em 20. veka jer se totalno razlikuje od tada{weg prevladavaju}eg stila, geometrijskog art dekoa. Stru~waci procewuju da i bro{ vredi najmawe milion i po funti. Na aukciji }e se, ina~e, na}i i bro{ u obliku srca koji je Edvard svojoj izabranici darovao 1957. za 20. godi{wicu braka, kao i wena omiqena dijamantna ogrlica s nanizanih 9 krstova. Ona }e biti ponu|ena po ceni od 450.000 funti. „Cena nakita umnogome zavisi od biv{ih vlasnika. A te{ko je zamisliti presti`nijeg vlasnika od engleske kraqevske porodice”, zakqu~uje Benet.

E. N. L.

Karl Gustav XVI od [vedske

com Silvijom. Kraq koji pod okriqem no}i postaje obi~ni razvratnik u klubu u srcu Stokholma ~ijeg vlasnika, srpskog ’biznismena’ na privremenom radu u [vedskoj, svi zovu ’gospodin Markovi}’, a samo prijateqi – Mile. [vedski kraq je do pre samo nekoliko dana bio je savr{eni monarh za 21. vek, ~ija su jedina znana neprimerena opsesija bili brzi automobili. No, kad je na police {vedskih kwi`ara stigla wegova biografija „Nerado monarh”, {tampana u po~etnom tira`u od 20.000 primeraka, sve se promenilo u sat vremena. Jer, ta~no toliko je trebalo da se prodaju svi do posledweg primerka kwige koju su napisali istra`iva~ki novinar Tomas Sjoberg, detektiv Tove Mejer, negda{wa socijalna radnica Deana Rau{er.

Autorima kwige va`an je izvor bio upravo gorepomenuti gazdaMile, koji je u detaqe prepri~ao {to je video u svom klubu, a javile su se i devojke koje su se prisetile kako je to bilo sedeti kraqu u krilu. Ina~e, ovako su nekako izgledale mawe ve~ere u kraqevom aran`manu: prvo bi se poslu`ilo nekoliko setova jela po~ev{i s egzoti~nim kombinacijama plodova mora i desertnim vinima, a kad bi pozvani utolili glad i `e|, posedali bi u |akuzije, a mlade devojke s karijerom na pameti posedale bi gole starcima u krilo. Javnost je saznala i kako su u Miletovoj rupi na sobama bila zaka~ena imena devojaka i mu{karaca koji su uz kraqa te ve~eri na redu.

Klub gazda-Mileta nije, naravno, bio jedina tajna destinacija {vedskog kraqa. No, ve}ina ostalih klubova koje je pose}ivao sa svojom svitom praktikovala je unajmqivawe escort devojaka. Razumqivo, ’audiciju’ bi obavqao sam kraq: birao je dok su one defilovale pred wim odevene u bunde, a ispod skroz gole. Tako|e je isplivao i podatak da je Karl Gustav dobrano iskoristio svoj VIP status na Olimpijskim igrama u Atlanti 1996. godine: u jednom tamo{wem klubu potro{io je vi{e od 10.000 dolara na striptizete, s jednom se zabavqaju}i vi{e od dva sata u intimi hotelske sobe.

Ipak, najvi{e je prostora u kwizi dobila wegova avantura s Kamilom Henemark, nekada{wom peva~icom ~uvenog dens benda „Army of Lovers”, koja za svoju ~okoladnu put mo`e zahvaliti ocu Nigerijcu, a za temperament majci [ve|anki. Na svetlo dana je, naime, iza{ao kraqevog plana da sa putenom Kamilom pobegne na usamqeno ostrvo u Francuskoj Polineziji, te da tamo po ceo dan vode qubav i jedu kokos. „Ni{ta ne}u pore}i”, izjavila je Kamila Henemark, objasniv{i da joj je tako savetovao advokat, verovatno procewuju}i da joj wena no}na iskustva s kraqem samo mogu pomo}i u nastavku karijere.

Iako su autori biografije u prvi plan stavili kraqev tajni `ivot, te pikanterije nisu previ{e zabrinule [ve|ane. Karl Gustav, naime, nije opisan kao neka-

kvo perverzno ~udovi{te, ve} „samo“ kao nezasitni starac koji je u`ivao u novcu i mladim `enama. ^ak se pokazalo da vi{e od 80 posto [ve|ana ima puno razumevawe za wegovu seksualnu nezaja`qivost i uop{te nisu promenili pozitivno mi{qewe koje su do tada imali o svom monarhu. Me|utim, [vedi su istovremeno digli graju zbog postupaka tajne slu`be. Jer agenti ne samo da su se prakti~o udru`ili sa gazda-Miletom, nego su pretili i zastra{ivali mlade animir-dame da moraju }utati o dru`ewu s nezasitim Karlom Gustavom. Uz to, navodno su im i upadali u stanove, tra`e}i snimke orgija i zabava na kojima su zvanice uglavnom bile gole i pijane.

Kamila Henmark

U svakom slu~aju, Karl Gustav, koji je u tre}em kolenu ro|ak britanskoj kraqici Elizabeti, odlu~io je da ne tu`i autore biografije. Kad su ga, nakon {to se kwiga pojavila, novinari saleteli po povratku iz lova na sobove, mirno im je rekao: „Nisam ~itao kwigu, ali mislim da znam {ta otprilike u woj pi{e. Razgovarao sam s kraqicom, odlu~ili smo okrenuti novu stranicu i krenuti daqe. To su ionako doga|aji iz moje davne pro{losti”. Za to vreme gazda-Mile u`iva u slavi. Tek {to je iza{ao iz zatvora, u koji su ga [vedi strpali jer je lascivnim snimcima poku{ao uceniti slavnog tenisera Bjorna Borga, sada najavquje da }e objaviti snimke Karla Gustava XVI. I za wih uzeti lepe pare.

E. N. L.

22

nedeqa14.novembar2010.

OGLASI

PENZIONER, udovac, Novosa|anin, 63/162/60 `eli poznanstvo `ene pribli`nih godina braka radi, penzionerka, Novosa|anka. Telefon 6513034, 061/1155-035.

15038 AGENCIJA, iskqu~ivo za bra~no posredovawe u zemqi, inostranstvu. Organizuje do~ek Nove godine za ~lanove i sve slobodne. Pozovite. Telefon 021/496-382.

15084

ZLATIBOR - prodajem nove apartmane povr{ine 25m2 i 30m2. Sa upotrebnom dozvolom.

Mo`e i zamena. Telefon 063/389-962. Cene izuzetno povoqna.

13563 NOVA GODINA! Budimpe{ta 99E, Be~ 145E, Minhen 199E, hotel „Grand“ Krupaw, 7900 „Bus iznena|ewa“ 12.950, aviokarte za ceo svet. Telefon: 021-400-148.

15085

DAJEM ~asove osnovcima iz svih predmeta. Pomo} pri savla|ivawu gradiva, priprema za odgovarawe, kontrolni, pismeni. Dolazim ku}i. Profesor. Tel. 021/6399-305.

14781 ^ASOVI matematike za sredwo{kolce i osnovce, vi{egodi{we iskustvo profesor - dolazim. Telefon 021/6-311-482, 064/322-19-49.

14711 ^ASOVI nema~kog, engleskog, francuskog, latinskog, srpskog jezika pred{kolcima, osnovcima, sredwo{kolcima, studentima, odraslima. Dolazim ku}i. Profesor sa dugogodi{wim iskustvom. Telefon 021/6399-305.

14780 DAJEM ~asove na gitari i bubwevima. Telefon: 064/4315374.

14781

PREVODI sa i na nema~ki, engleski, francuski, latinski jezik. Stru~ni tekstovi, korespondencija, dokumenti. Brzo, kvalitetno, profesionalno, dugogodi{we iskustvo. Telefon 021/6399-305.

14782 USLUGE prevo|ewa sa i na engleski - kvalitetno, ta~no, brzo. Po potrebi i sudski pe~at.

Telefon 063/583-062.

14716 VI[I FIZIOTERAPEUT, maser vr{i rehabilitaciju kod {loga, oduzetosti, raume, povrede ko{tano-zglobnog sistema. Kineziterapija, masa`a, fizikalna terapija - aparati. Telefon 064/216-54-24.

14840

NUDIMO pomo} starijim osobama, ku}nu negu, zdrastvenu za{titu, finansijsku podr{ku uz ugovor o do`ivotnom izdr`avawu. Tel. 063/527-459, www.solis-nekretnine.com.

397917

MEWAM stan 85m2 - za dva mawa - Novosadskog sajma br. 10 kod Futo{ke pijace. Telefon: 064/2616-475.

14889 71M2 mewamo za mawi do 45m2 uz dogovor, mo`e i za ku}u 10 15km od N. Sada. Telefoni: 021/6313-237, 060/3451313.

14972

GRBAVICA, name{tena garsowera, dve sobe, 34 k. 1 sprat.

170 e. Telefon 064/1463-126.

14813 NA BULEVARU cara Lazara, preko puta Doma zdravqa, izdajemo prazan, nov, dvosoban stan 47m2 - sa sopstvenim parking mestom. Telefon 459-946.

14828 IZDAJEM ~etvorosoban stan na Limanu I name{ten, idealno za studente blizu fakulteta.

Telefon 021/453-865, 062/211-000.

15066 IZDAJEM trosoban i ~etvorosoban prazan stan kod Sajma.

Nov. Telefon 063/540-165.

15130

IZDAJEM jednosoban nename{ten stan na I spratu u Novoj zgradi, Bulevar Kraqa Petra I. Telefon 063/55-30-55, 064/032-2-042.

14708

IZDAJEM nov name{ten jednosoban stan sa CG, telefonom, kablovskom na prvom spratu u Mi~urinovoj. Telefon 477-8124.

14630 IZDAJEM jednoiposoban nename{ten stan na Novom nasequ. Zvati na telefon 021/65131-98 u vremenu od 17 do 20 sati.

14693 IZDAJEM jednosoban stan u neposrednoj blizini suda i Spensa. Telefon 063/542080.

14713 IZDAJEM prazan stan 53m2 na Novom nasequ. Telefon 064/3212607.

14738 IZDAJEM name{tenu garsoweru ispred Spensa, M. Gorkog br. 6, Novi Sad. Telefon 063/511-939.

14812 IZDAJEMO stan na Trgu Ferenca Fehera 4, 130m2, prizemqe. Mo`e biti poslovni ili stambeni prostor. Telefoni: 021/420-580, 064/1148-414.

14822 IZDAJEM name{ten jednosoban stan na Novom nasequ. Telefon 66-22-405.

14834 IZDAJEM jednosoban nename{ten stan 40 m2 kod Limanske pijace, III sprat studenti ne dolaze u obzir. Telefon 063/534-276.

14854 IZDAJEM nov jednosoban stan u Ul. Koste [okice. Telefon: 063/7034150.

14874 IZDAJEM prazan komforan dvosoban stan 54m2, Ul. Futo{ka, useqiv od 1. decembra, nije agencija. Telefon: 064/1305292.

14882 IZDAJEM poluname{ten dvosoban stan, KTV, eta`no grejawe, povoqno, Ul. nizijska. Telefon: 021/6416-743, 063/581960.

14901 IZDAJEM garsoweru - name{tenu, KTV, zajedni~ka ve{ ma{ina, Ul. nizijska. Telefon: 063/581-960 i 6416-743.

14902 IZDAJEM novu garsoweru 28m2, Novi suboti~ki bulevar, terasa, klima, ameri~ki plakar, dva le`aja, bus 7. Telefoni: 021/6366-740, 064/4491-226.

14908 IZDAJEM kompletn opremqen dvoiposoban stan u Rumena~koj 7, cena 200E. Telefon 064/147-3956.

14978 IZDAJE SE povoqno dvosoban stan kod Master centra poluname{ten ili name{ten. Telefon 064/275-3620.

14986 IZDAJEM garsoweru 20m2 u ulici \or|a Zli~i}a. Telefon 064/820-5-820, 063/7711-962.

14991 IZDAJEM stan dvosoban, u @elezni~koj ulici, name{ten za studente. Telefon 6614-985.

15005 U CENTRU izdajemo jednoiposoban stan u ku}i, CG, telefon, kupatilo, ~ajna kuhiwa.

Telefon 021/459-053, 064/1971144.

15020 IZDAJEM dvosoban stan u zasebnoj ku}i bra~nom paru mo`e na du`e vreme, Svetosavska, dogovor. Telefon: 064/4952319.

15021

IZDAJEM name{ten jednosoban stan na Futo{kom putu, centralno, parket, internet, prizemqe. Cena 150 evra. Telefoni: 021/63-66-882, 064/3222-122.

15022 IZDAJEM name{tenu garsoweru na Novom nasequ Ul. \or|a Nik{i}a Johana br. 6.

Telefon: 065/5530-726 i 021/6336-253.

15025 IZDAJEM mawi poluname{ten trosoban stan sa CG, telefonom i kablovskom blizu satelitske pijace za ozbiqnu porodicu, 170E. Telefoni: 064/43-603-42, 021/511-793.

15035 IZDAJEM kompletno name{ten dvoiposoban stan, na du`i period.

Telefon: 064/6476775.

15046

IZDAJEM nename{tenu garsoweru 28m2.

Telefon: 064/3468-936.

15047 IZDAJEM nov, name{ten stan 38m2. Telefon 063/543-710.

15052 DVOSOBAN stan, blizu Pokrajinske bolnice, za dve osobe, telefon, kablovska, grejawe gas, 150E i depozit. Od 1. decembra. Tel. 021/371-346.

15062 IZDAJEM dvosoban stan 45m2, name{teno, Sremska Kamenica kod Instituta. Telefoni: 021/465-815, 064/20-44331.

15096 CENTAR 164m2 III sprat, lift, KTV, 5 soba, 3 toaleta, velika terasa, odvojena kuhiwa, ne{to posebno, ekstra luksuzan sa gara`om u sklopu zrade. Tel. 064/658-1-384.

15113 IZDAJEM novu name{tenu garsoweru kod Futo{ke pijace ul. Laze Kosti}a, cena 150E. Telefon 064/4601133.

15115 IZDAVAWE NEKRETNINA - uz profesionalno anga`ovawe i obezbe|ewe pla}awa zakupnine i tro{kova. Potra`ujemo reprezentativne stanove i ku}e! Tel.: 021/522-533, 021/52315120 380. www.stanovi.rs.

IZDAJEM garsoweru u zgradi Sremska Kamenica, kod instituta, cena 110E u cenu ura~unati grejawe, voda, struja. Tel.: 064/22-7-3349, 547-375.

15124 IZDAJEM name{tenu super konfornu garsoweru. Odvojena kuhiwa, top lokacija - SPENS - M. Gorkog, od 1. decembra.

Telefon 063/344-711.

15125

DNEVNIK IZDAJEM kompletno name{ten jednosoban stan u Ulici Novosadskog sajma 7-9. Telefon 063/765-36-32.

15132 NOVO naseqe, izdajem jednosoban prazan komforan stan, 40m2, zatvorena terasa, cg, Partizanskih baza. Tel. 6360644, posle 16 ~asova.

15136 IZDAJEM dvori{nu garsoweru u Petrovaradinu i dvosoban ili celu ku}u u Temerinu. Telefoni: 6435-467, 065/531-9708, 6434-120.

14801 IZDAJEM na Grbavici stan 35m2 mo`e name{ten ili prazan, za stanovawe ili kancelariju useqiv odmah. Telefon 528-137.

398149 IZDAJEM, Radni~ka, nov ~etvorosoban stan 126m2 prazan, i ekstra name{ten 90m2 odmah useqivi. Tel. 528-137. 398150 IZDAJEM nov dvoiposoban stan 57m2 kod Socijalnog, lepo name{ten, slobodan od 01. decembra. Telefon 528-137.

398151 IZDAJEM, Branimira ]osi}a, name{ten stan 28m2 odmah useqiv, odvojena kuhiwa. Telefon 528-137.

398152 IZDAJEM name{tenu, novu garsoweru od 25m2, Ul. Vojvode [upqikca. Cena 120E. Telefon 021/6618-222.

397996 IZDAJEM jednosoban stan na Bul. oslobo|ewa, tre}i sprat, dva le`aja, TV, ve{ ma{ina, plakari, sve novo, 210 evra mese~no! Tel. 063/7-315-135, 021/6624-325, www.solis-nekretnine.com.

397910 IZDAJEM odli~an trosoban stan, prazan, u centru grada, blizu Keja! Tel. 063/855-7109, ({ifra: 14595), www.solis-nekretnine.com.

397912

IZDAJEM dvosoban name{ten stan od 60m2 na drugom spratu. Bul. oslobo|ewa. Terasa i lift. 200 evra mese~no!

Tel. 063/7-315-135, 021/6624325, ({ifra: 14543), www.solisnekretnine.com.

397913 IZDAJEM prazan nov trosoban stan u Zonedovoj zgradi na Novom bulevaru, hitno! 200 evra!

Tel. 063/7-315-135, 021/6624-325, ({ifra: 13811), www.solis-nekretnine.com.

397914 IZDAJEM u centru prazan uli~ni deo ku}e 30m2, mo`e za stanovawe ili kancelariju i sli~no za 100 eura. Telefon 528-137.

398153

POTREBAN kvalitetan - reprezentativan, name{ten stan na dobroj lokaciji, od 40 120m2 za poznatog klijenta. Telefon 063519533.

15119 TRA@IMO za poznatog kupca od dvosobnog do ~etvorosobnog stana na boqoj lokaciji. Za prodaju pozovite: 063/500-213, 063/86-80-335.

398178

KUPUJEMO stanove svih struktura u gradu sa urednom dokumentacijom, nebitna spratnost. Telefon 528-137.

398154

INTERESANTAN jednoiposoban, Kisa~ka ulica, 28.000E, jednosoban, centar, prizemqe 19.000E, garsowera, centar, prizemqe, 17.000E, odmah useqivo. Iskqu~ivo gotovinom.

Telefoni: 021/6621-797, 063/598-463.

14960

PRODAJEM garsoweru na Novoj Detelinari, blizu Master centra. Telefon 021/6341-521.

14395 GARSOWERA kod @eqezni~ke stanice 18.000Evra. Telefon 064/820-5.820.

14990 PRODAJEM novu garsoweru na Novoj Detelinari, ~etvrti sprat, ima upotrebnu. Telefon: 063/814-9514.

15000 NOVA DETELINARA, garsowera, ukwi`ena, 1. sprat, 25m2. Telefon 062/543-816.

15080 [IRI CENTAR garsowere 24m2 i 27m2 po 1150E/m2. Mogu}nost povrata PDV-a. Ekstra gradwa. Telefoni: 6546976, 065/3333-177, 065/3333-188.

15098 PRODAJEMO hitno stan od 21 m2 kod pozori{ta za 16.000 odmah useqiv.

Telefon 063/540-165.

15127 PRODAJEMO garsoweru u centru kod Socijalnog 25m2 drugi sprat 31.000. ukwi`eno.

Tlefon 6447-622.

15128 PRODAJEM 1-soban stan, kod Saobra}ajne {kole, II sprat, lift, bez ulagawa, 36m2, cena 40.000E, nije agencija. Telefon 062/853-6893.

14540 JEDNOSOBAN stan u ul. Pariske Komune, IV sprat, 39m2, renoviran, cena 41.000E. Mogu}e pregra|ivawe dnevne sobe.

Bez posrednika. Telefon 064/6600366.

14975 PRODAJEM ukwi`en jednosoban - prilagodqiv na jednoiposoban stan od 37m2. Zvati posle 16 ~asova na 021/6410630 ili 064/2410907.

15091 OKOLINA Najlon pijace funkcionalan jednosoban stan u zgradi sa centralnim grejawem /gas/ papiri uredni, cena 16.500 E. Telefon 061/160-8314.

15094

NOVA DETELINARA, garsowera od 24m2, II sprat, lift, uskoro useqiva, cena sa PDVom. Tel.423-208, 528-599.

398214 NA BULEVARU EVROPA investitor „Moj dom“ prodaje klasi~nu garsoweru 26,64m2 sa terasom, uredni papiri. Cena 28.000 evra. Telefoni: 451-318, 523-193.

398190 KOD RIBQE PIJACE u novoj zgradi odmah useqiva prazna garsowera 23m2, terasa, pro{ao tehni~ki prijem. Telefoni: 451-523, 063/550-387.

398191 U NOVOSADSKOG SAJMA u novoj zgradi garsowera 29m2 na 2. spratu, cena 33.000. Telefoni: 451-318, 060/07-30-577.

398192 CENTAR 25m2 ukwi`ena, garsowera na III spratu, cena 31.000. Telefoni: 060/07-30577, 523-193.

398193 NOVA, brzo useqiva garsowera od 25m2 u Ulici patrijarha ^arnojevi}a. I sprat, terasa.

Tel. 063/777-6233.

398170

OGLASI

DNEVNIK

BULEVAR CARA LAZARA, 24m2 garsowera u novijoj zgradi. I sprat, lift, terasa. Dvori{na strana, uredni papiri.

31.700E. Tel. 063/775-9121.

398171 FUTO[KI PUT novija zgrada, 24m2 garsowera, ukwi`ena, prvi sprat za 24.500 uz dogovor.

Telefon 528-137.

398156 HITNA PRODAJA!!! Odmah useqiva GA 25m2, Bul. kraqa Petra, lift, odvojena kuhiwa, dvori{na strana, pvc stolarija, kl. parket, ukwi`ena, sa name{tajem, cena: 27.500. Tel. 021/6616-324, 425-653.

398143 CENTAR, kod futo{ke pijace 29m2, garsowera na ~etvrtom spratu 38.850 nije fiksno. www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853.

398123 BULEVAR, ukwi`ena novija garsowera, lift, redovan sprat - nije posledwi, 25m2, cena: 28.850E. Tel. 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

398093 HITNO nova brzo useqiva garsowera na prvom spratu, terasa, 28m2, cena: 30.900E. Tel. 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

398094 CENTAR, nova ukwi`ena garsowera na drugom spratu, terasa, centralno gradsko grejawe, 27m2, cena: 34.000E. Tel. 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

398095 NOVO NASEQE, ukwi`en, sre|en, odmah useqiv stan od 28m2 za 31.500. Telefon 6366952.

398070

GRBAVICA - useqiva garsowera od 24m2, 1. sprat, ukwi`eno, terasa, lift, cena 32.000E. Telefoni: 021/6614200, 064/823-6618.

398046 USEQIVA garsowera u zgradi 17m2, Nova Detelinara, 3. sprat, grejawe. Cena 15.500 evra. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6621.

398052 GAJEVA ULICA - 29m2, novija ukwi`ena garsowera, terasa, sa kompletnim name{tajem, cena 37.000E - nije fiksno, CG. Telefoni: 021/542-779, 064/8236607.

398053 UKWI@ENA garsowera od 18m2, odmah useqiva, lift, CG, Ul. Kosan~i} Ivana, cena 23.000E. Telefoni: 021/424963, 064/823-6607.

398044 CENTAR - ukwi`ena mawa garsowera, pogodna za izdavawe! [afarikova ulica, cena 28.000 evra! Tel. 065/465-8834, 021/427-277, ({ifra: 11675), www.solis-nekretnine.com.

397935 NOVA garsowera, 23m2, cena 19.500 evra! Hitno! Tel. 065/465-8834, 021/520-231, ({ifra: 13792), www.solis-nekretnine.com.

397936 UKWI@ENA, odli~na garsowera od 27m2 kod Socijalnog, odli~na za izdavawe! Tel. 065/2019-013, 021/520-231, ({ifra: 13900), www.solis-nekretnine.com.

397937 ODLI^NA nova ukwi`ena garsowera od 26m2, cena 34.000 evra. Pla}eno parking mesto, ostava, biciklana. Kompletno name{tena. Tel. 060/018-9422, 021/427-277, ({ifra: 10927), www.solis-nekretnine.com.

397938

PRODAJEM garsoweru pred useqewem od 17m2, Telep. Cena 15.000E. Telefoni: 066/5021984, 021/66-22-677.

397987 PRODAJEM ukwi`enu, novu garsoweru Ul. Petra Drap{ina. Cena 28.350E. Telefoni: 065/276-9594, 021/6618-222.

397991 GRBAVICA, garsowera, 27m2, 3. sprat, cg, lift, ukwi`ena, cena 36.000. Tel. 421-185.

397998 CENTAR, garsowera, 24m2, prizemqe, cg, terasa, dvori{na strana, cena 28.840. Tel. 472-1661.

397999 CENTAR, blizu fakulteta, garsowera, 27m2, 1. sprat, starogradwa, potrebno renovirawe. Tel. 422-149.

398000 BULEVAR, kod Futo{ke pijace, garsowera 26m2, 1. sprat, uskoro useqiva, povrat PDV-a.

Tel. 422-149.

398001 STANICA, garsowera, 24m2, visoko prizemqe, cg, terasa, ptv, dvori{na strana, cena 30.900. Tel. 472-1660.

398002 NOVA DETELINARA, novija, ukwi`ena, odmah useqiva garsowera za 23.900 pogodna za izdavawe. Telefon 636-6952.

398064 BULEVAR OSLOBO\EWA, klasi~na ukwi`ena garsowera, cena 26.800. Telefon 064/220-95-65.

398065 GRBAVICA, nova i ukwi`ena garsowera na III spratu od 27m2, odli~na za izdavawe. Telefon 063/82-88-377.

398066 SAJAM, u blizini Medicinskog fakulteta, odli~na, nova, ukwi`ena garsowera od 26m2.

Telefon 636-6952.

398067

PRODAJEM ukwi`enu garsoweru od 15m2 na Grbavici ili mewam za ve}i jednoiposoban uz doplatu! Tel. 064/134-0459, 021/520-231, ({ifra: 14382) www.solis-nekretnine.com.

397941 GARSOWERA na Somborskom bulevaru, 26m2 na prvom spratu, uredni papiri, useqewe do kraja godine. Cena 29.600 evra sa PDVom. Tel. 064/449-1270, 021/520-231, ({ifra: 14070), www.solis-nekretnine.com.

397942 GARSOWERA kod Uspenske crkve, 21m2 na prvom spratu, mo`e i sa name{tajem. Cena 24.000 evra. Tel. 064/2003-103, ({ifra: 12702), www.solis-nekretnine.com.

397943 GRBAVICA - Bra}e Ribnikara, 32m2, drugi sprat, lift, CG, cena 36.000 evra! Tel. 064/449-1270, 021/451-570, ({ifra: 13881), www.solis-nekretnine.com.

397944 PRODAJEM klasi~an jednosoban stan, 38m2, ukwi`en, prazan i odmah useqiv, u blizini @elezni~ke stanice...

Tel. 063/855-7109, 021/520-231, ({ifra: 13764), www.solis-nekretnine.com.

397945 PRODAJEM odli~an jednosoban stan od 38m2 sa mogu}stvom pregra|ivawa u jednoiposoban, kompletno sre|en...

Tel. 063/855-7109, 021/427-277, ({ifra: 14564), www.solis-nekretnine.com.

397946 STAN u @elezni~koj ulici, 36m2, pred useqewem, cena 36.000 evra. Tel. 064/2003-103, 021/427-277, ({ifra: 19429), www.solis-nekretnine.com.

397939

PREDUGOVARAWE - na Novoj Detelinari, 30m2, cena 30.000 evra, drugi sprat, pla}awe na rate do useqewa. Tel. 064/2003-103, 021/427-277, ({ifra: 14306), www.solis-nekretnine.com.

397940 GOGOQEVA. Jednosoban, 27m2, 3. sprat. Ukwi`en, useqiv. Odli~an! Cena 36.200. Telefoni: 021/547-779, 064/8236621.

398045 @. STANICA 35m2, useqiv stan, jednosoban, CG, cena 25.000E. Telefoni: 021/424963, 064/823-6610.

398049 LIMAN, blizu fakulteta, odli~an, ukwi`en 1.0 stan od 30m2 bez ulagawa idealan za izdavawe. Telefon 636-8429.

398068 UKWI@EN 33m2, useqiv, komplet renoviran-PVC stolarija, 1. sprat, terasa, CG, cena 33.000E. Telefoni: 021/542779, 064/823-6604.

398058 RADNI^KA ULICA - 29m2, 3. sprat, odmah useqiv jednosoban stan, odvojena kuhiwa...

Cena 36.100 evra. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6601.

398062 PETROVARADIN, jednosoban, 44m2, cg, lift, kuhiwa i trpezarija odvojena, ukwi`en, cena 38.100. Tel. 421-185.

398003 N. NASEQE, jednosoban, 33m2, cg, 1. sprat, renoviran, useqiv, ukwi`en, cena 32.960.

Tel. 472-1661.

398004 LIMAN, jednosoban, 31m2, cg, lift, topla voda, iz hodnika u sve prostorije, cena 37.180.

Tel. 472-1660.

398005 BULEVAR, jednosoban, 41m2, cg, lift, terasa, ukwi`en, cena 42.230. Tel. 422-149.

398006 UKWI@EN jednosoban stan od 27m2, Ul. cara Du{ana, cena 27.850E. Telefoni:066/5021984 , 021/6618-222.

397989 PRODAJEM ukwi`en, name{ten, jednosoban stan od 31m2, Ul. Narodnog fronta. Cena 36.100E. Telefoni: 064/3466802, 021/6618-222.

397990 @. STANICA odli~an stan od 38m2 na IV spratu sa liftom, ukwi`en, cena 39.700. Telefon 636-8429.

398071 HITNO - nov pred useqewem, jednosoban stan u mansardi, lift, podne povr{ine 48m2, redukovane 40m2, cena sa PDVom: 27.800 evra. Tel. 064/8236600; 021/427-088, www.total-nekretnine.rs.

398092 KLASI^AN jednosoban 37m2, Kej - centar, II sprat, kompletno renoviran, nov name{taj, CG, ukwi`en, useqiv, 45.000.

Tel. 063/517-846.

398116 PARISKE KOMUNE 38m2, jednosoban, lift, terasa, odmah useqiv 39.700. www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 6337853.

398124 TURGEWEVA 31m2, jednosoban, odmah useqiv 33.000. nije fiksno. www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853.

398125 LIMAN IV 33m2, klasi~an jednosoban, odmah useqiv 35.700 ukwi`en, mo`e se preurediti u jednoiposoban. www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853.

398126 HITNA PRODAJA!!! Odmah useqiv JS 29m2, Nova Detelinara, II sprat, nov-neuseqavan, lift, dvori{na strana, bambusov parket, pla}ene komunalije u celosti, cena: 31.000. Tel. 021/6616-324, 425-653.

398142 NOVO NASEQE klasi~an, kompletno renoviran jednosoban stan 37m2, lift, terasa, mo`e zamena za jednoiposoban na istoj lokaciji. Telefoni: 528-137, 661-2262.

398157 NOVO NASEQE, kod robne ku}e, lep stan, ukwi`en, 34m2 plus 16m2 soba, zgrada sa liftom. Telefon 528-137, 063/538166.

398158

RIBQA PIJACA, mawi jednosoban stan 27m2, I sprat.

Tel. 6624-218.

398223

DVOSOBAN 55m2, drugu sprat, ukwi`en, vlasnik, preko puta @. stanice, 54.000E, ekstra lokacija. Telefon 063/518-781.

14855 PRODAJEM se dvosoban, dupleks stan, dva kupatila, terasa, 900E/m2, Novi Sad, Telepska br. 2. Telefon: 063/8733469.

14872 PRODAJEM, bez posrednikam stan na Bulevaru oslobo|ewa, 51m2, useqiv, bez ulagawa. Telefon 063/581-792.

14962 BULEVAR Oslobo|ewa, dvosoban, 64m2, prvi sprat, 67.000, vlasnik. Telefon: 6341-423 i 062/1224-128.

14989 CENTAR: stan 54m2, ukwi`eno (korisne povr{ine 90m2), ekstra. Cena 60.000E, hitno.

Telefon 069/135-3783.

15028 FUTO[KA pijaca - Takovska ulica, 60m2, prazan, sre|en, ukwi`en, 52.000E. Telefon: 063/152-052-1.

15051 PETROVARADIN - nov useqiv stan, 48m2, tre}i sprat, CG, lift, terasa, cena 42.000E. Telefon: 063/585-076.

15053 PRODAJEM dvosoban stan bez posrednika na S. Detelinari, 51m2, terasa, sve iz hodnika, III sprat, u odli~nom stawu. Telefon 065/5177-619.

15054

PRODAJEM stan, ul. Novosadskog sajma, dvosoban, drugi sprat, 44 m2, renoviran. Telefon 064/811-6471.

15063 AVIJATI^ARSKO NASEQE, 50m2, 2. sprat, ukwi`en.

Telefon 062/543-816.

15079 UKWI@EN dvosoban 55m2 na dobroj lokaciji, drugi sprat, lift, terasa. Telefoni: 6546976, 065/33333-177, 065/3333188.

15101 DVOSOBAN dupleks stan u prizemqu 40m2 u Koste Racina i dvosoban 37m2 u ]irpanovoj ulici u Novom Sadu. Telefon 063/50-20-33.

15123 PRODAJEM 1,5 - sobno originalno useqivo potkrovqe, lift, atraktivna lokacija, bez ulagawa, za mlade. Nije agencija. Telefon 062/853-68-93.

14539 PRODAJEM nov jednoiposoban stan na Novoj Detelinari, tre}i sprat, ima upotrebnu.

Telefon: 063/814-9514.

14999 JEDNOIPOSOBAN odli~nog rasporeda, cena 39.250E. Mogu}nost povrata PDV-a. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188.

15099 HITNO prodajemo jednoiposoban stan od 38m2 kod Sajma.

Dogovor. Telefon 6447-622.

15129

nedeqa14.novembar2010.

NOVA DETELINARA, 40m2, jednoiposoban stan sa odvojenom kuhiwom, terasa, lift, u cenu ura~unat PDV, uskoro useqivo. Tel. 528-599, 423-208.

398216 GRBAVICA, Bra}e Ribnikar 44m2, I sprat, noviji jednoiposoban stan, odvojena kuhiwa, terasa, useqivo. Tel. 528-599, 423-208.

398217 KEJ!!! Stan od 42m2 na visokom parteru zgodan i za kancelariski prostor, ukwi`en, useqiv. Pozovite 063/500-213.

398179

BETANIJA!!! Ukwi`en noviji jednoiposoban stan od 38m2.

Pozovite!!! Tel. 063/500-213.

398180 [EKSPIROVA!!! Stan od 40m2 u funkciji jednoiposobnog u besprekornog stawa, ukwi`en odmah useqiv. Tel. 063/86-80-335.

398181 NOVO NASEQE odli~nog rasporeda jednoiposoban stan 52m2, ukwi`en, 49.500 - nije fiksno. Telefoni: 528-137, 661-2262.

398161 BRA]E RIBNIKARA jednoiposoban stan 43m2, ima terasu, ukwi`en, useqiv. Telefoni: 528-137, 661-2262.

398165 PRODAJEM u {irem centru, mawi jednoiposoban stan, 27m2, terasa. Lift. Mo`e i na subvenciju. Pozovite 021/451318, 523-193.

398194 NA SOMBORSKOM BULEVARU mawi jednoiposoban stan 30m2 sa odvojenom kuhiwom i terasom 36.800. [ifra 44244. Telefoni: 451-318, 523193.

398195 NA GRBAVICI mawi jednoiposoban stan 29m2 useqiv, prazan, prvi sprat, ukwi`en. Telefoni: 451-318, 063/10-88-993.

398196 \UR\A BRANKOVI]A kod Socijalnog, odmah useqiv, ukwi`en, jednoiposoban stan 35m2 na prvom spratu. Telefon 528-137.

398159 HITNO! Odmah useqiv JIS 37m2, Vojvode Mi{i}a, II sprat, terasa, dvori{na strana, sre|en, cg, odv. kuhiwa, klima, cena: 39.500. Tel. 021/425653, 6616-324.

398146 ODMAH USEQIV JIS 36m2, Bul. kraqa Petra, lift, terasa, dvori{na strana, pvc stolarija, kl. parket, ukwi`en, cena: 39.200! Za ke{-popust!!!

Tel. 021/6616-324, 425-653.

398141 NOVO NASEQE 38m2 u funkciji jednoiposobnog, lift, terasa 39.200. www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853.

398127 TELEP 25m2, jednoiposoban stan, visoki parter, useqiv 29.000. www.trefnekretnine.co.rs.

Tel. 444-107, 633-7853.

398128

23

BULEVAR, Slova~ka, 42m2 jednoiposoban, ukwi`en, lepa terasa, dvori{na strana, odmah useqiv. Tel. 444-107, 6337853.

398129 NOVA DETELINARA, Cankareva 37m2 ukwi`en jednoiposoban, 44.300, lift, terasa.

Tel. 444-107, 633-7853.

398130 GRBAVICA - nov odmah useqiv jednoiposoban stan, redovan sprat, terasa, lift, centralno gradsko grejawe, cena sa PDV-om: 50.350. Tel. 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

398101 NOV jednoiposoban 39m2, centar, Vase Pelagi}a, I sprat, lift, prvoklasan kvalitet, odvojena kuhiwa, terasa, useqiv. Tel. 063/517-846.

398117 JEDNOIPOSOBAN stan, Novo naseqe, 4. sprat, 37m2, centralno grejawe, cena: 31.600E. Tel. 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

398096 JEDNOIPOSOBAN stan na Telepu, drugi sprat, terasa, 38m2, kwi`ewe 1/1, brzo useqiv, cena: 33.150E. Tel. 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

398097 UKWI@EN stan kod Sajma, 39m2 mo`e biti i jednoiposoban, redovan sprat, terasa, lift, cena: 39.650E. Tel. 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

398098 UKWI@EN jednoiposoban stan na Limanu, 46m2, terasa, lift, vi{i sprat, cena: 41.200E. Tel. 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

398099 JEDNOIPOSOBAN stan od 44m2, 1. sprat, na Novom nasequ. Ukwi`en. Odmah useqiv.

Cena 41.200 evra. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6606.

398048 NOVA DETELINARA, odli~an nov 1.5 stan ukwi`en stan na I spratu, cena 42.000. Telefon 636-6952.

398072 CENTAR, Stevana Musi}a, odli~an 1.5 stan po ceni od 41.200. Telefon 636-6952.

398077

JEDNOIPOSOBAN, centarLaze Kosti}a, 41m2, nov ukwi`en stan, II sprat, lift, ekstra lokacija. „Kvart“. Telefoni: 021/450-417; 064/128-97-97.

398020 PRODAJEM ukwi`en jednoiposoban stan Ul. [ekspirova, cena 38.000E. Telefoni: 065/276-9594, 021/6622-677.

397992 GRBAVICA, 1.5, 35m2, 4. sprat, cg, ukwi`en, cena 39.150. Tel. 421-185.

398007 TELEP, jednoiposoban, 41m2, cg, nov, useqiv, cena 35.540.

Tel. 422-149.

398008

24

nedeqa14.novembar2010.

SAJAM, jednoiposoban, 36m2, cg, terasa, nov, povrat PDV-a.

Tel. 472-1661.

398009 STANICA, jednoiposoban, 43m2, cg, 3. sprat, lift, terasa, ukwi`en, cena 48.700. Tel. 422149.

398010 NOV 35m2, jednoiposoban, brzo useqiv, lift, CG, cena sa PDV-om 39.850E. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6618.

398059 NOV jednoiposoban stan u Rumena~koj ulici, 45m2, odli~an raspored, lift, terasa, CG. Cena 49.850E. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6602.

398051 USEQIV 39m2, jednoiposoban stan, grejawe, dvori{na strana, perfektan raspored, cena 38.200E. Telefoni: 021/542779, 064/823-6607.

398055 JEDNOIPOSOBAN, Liman IV - Balzakova, 48 m2, III sprat, lift, ukwi`en, odli~an stan. „Kvart“. Telefoni: 021/450417; 063/128-97-97.

398031 PRODAJEM nov neuseqavan jednoiposoban stan od 37m2+12m2 terasa, na Telepu.

Cena 37.100E. Telefoni: 063/759-7133, 021/6618-222.

397986 JEDNOIPOSOBAN 38m2, ukwi`en, mo`e kredit, useqiv, Cankareva - Nova Detelinara, lift, terasa, cena 44.300E. Telefoni: 021/6614200, 064/823-6618.

398041 JEDNOIPOSOBAN 36m2, ukwi`en, mo`e kredit, terasa, lift, CG, nova zgrada, cena 44.400E. Telefoni: 021/542779, 064/823-6606.

398037 UKWI@EN - 40m2, odmah useqiv, jednoiposoban, 1. sprat, terasa, CG, perfektan raspored, cena 43.300E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6608.

398038 MLADENOVAC - 25. maj, nov jednoiposoban stan od 40m2, useqiv, u prizemqu, cena 31.000 evra. Zamena za Novi Sad! Tel. 063/761-63-64, ({ifra: 14040), www.solis-nekretnine.com.

397961 ODLI^AN jednoiposoban stan od 36m2 na prvom spratu, Gunduli}eva ulica, ukwi`en, mo`e kredit! Tel. 065/2019013, 021/427-277, ({ifra: 14052), www.solis-nekretnine.com.

397947 PRODAJEM nov jednoiposoban stan od 36m2 na prvom spratu, Somborski bulevar, povrat PDV-om, odli~an! Hitna prodaja! Mogu} kredit! Tel. 064/134-0459, 021/451-570, ({ifra: 13105), www.solis-nekretnine.com.

397948 SAJAM - jednoiposoban stan od 47m2 na tre}em spratu, ostaje kuhiwa i ugra|eni plakar.

Ukwi`en, cena 49.000 evra!

Tel. 063/520-296, 021/520-231, ({ifra: 14293), www.solis-nekretnine.com.

397949 [IRI CENTAR - jednoiposoban stan od 35m2, nov, useqiv, dodatno opreman. Cena 40.500 evra. Tel. 063/520-296, 021/427277, ({ifra: 12145), www.solisnekretnine.com.

397950 JEDNOIPOSOBAN od 40m2, Bele Wive - Podbara, ~etvrti sprat, novogradwa, 80% izgra|enosti, uli~no orjentisan.

Cena 27.000 evra. Tel. 063/76163-64, ({ifra: 12078), www.solis-nekretnine.com.

397951 HITNO prodajem sre|en jednoiposoban stan kod SUP-a. ^etvrti sprat, lift, terasa, CG, ukwi`en 43m2, cena 44.500 evra! Tel. 063/527-459, 021/427277, ({ifra: 14326), www.solisnekretnine.com.

397952

OGLASI

JEDNOIPOSOBAN stan od 30m2, ~etvrti sprat, lift, terasa, bez kosina, useqiv u januaru. Odli~na gradwa i oprema, cena 36.800 evra sa PDV-om!

Tel. 065/2019-011, 021/520-231, ({ifra: 14313), www.solis-nekretnine.com.

397953 FUTO[KI PUT, dvosoban odr`avan stan, 53m2, dve terase, peti sprat. Mogu}nost zamene za sli~an ni`e spratnosti uz moju doplatu. Cena 47.000 evra! Vlasnik. Tel. 063/7726-845, ({ifra: 19490), www.solis-nekretnine.com.

397954 DVOSOBAN ukwi`en stan kod Sajma, 1.000 evra/m2, hitno! Tel. 065/465-8834, 021/520231, ({ifra: 13779), www.solisnekretnine.com.

397955 PRODAJEM odli~an, komforan dvosoban stan kod Futo{ke pijace, 59m2, cena 51.500 evra. Tel. 063/855-7109, ({ifra: 14050), www.solis-nekretnine.com.

397956

ODLI^AN, ukwi`en i renoviran stan na Limanu IV, 49m2 na tre}em spratu! Fotografije i skicu stana pogledajte na na{em sajtu... Tel. 065/2019011, 021/427-277, ({ifra: 13844), www.solis-nekretnine.com.

397957 UKWI@EN noviji stan blizu Bulevara, 55m2, lift, terasa, prazan, odmah useqiv, hitna prodaja, cena 54.600 evra. Tel. 065/2019-011, 021/520-231, ({ifra: 14308), www.solis-nekretnine.com.

397958 UL. BRA]E KRKQU[, ~etvrti sprat bez lifta, bez terase, ali odli~an dvosoban i ukwi`en stan od 54m2, cena 41.000 evra! Tel. 065/2019-013, 021/520-231, ({ifra: 14301), www.solis-nekretnine.com.

397959 KLISA - Klisanski put, ukwi`en dvori{ni stan, dvosoban od 43m2, cena 15.000 evra! Tel. 063/761-63-64, ({ifra: 14334), www.solis-nekretnine.com.

397960 DVOSOBAN, 94m2, centar - R. pijaca, izuzetan - noviji stan na 2. spratu, 2 terase, klima, tenda, mogu}a zamena za mawi stan do 50m2 + doplata, bez posrednika. Tel. 063/7-333-621.

397904 DVOSOBAN, 60m2, centar okolina Dunavskog parka, stan na 3. spratu bez lifta, u dobrom stawu, mogu}a zamena za ve}i stan - trosoban u okru`ewu. Tel. 021/55-77-58, 065/55538-23.

397906

DVOSOBAN, 60m2, centar [umadijska ulica, stan u visokom parteru odli~nog rasporeda, okrenut na dve strane, mo`e zamena za trosoban stan u istom okru`ewu. Tel. 021/5577-58, 063/7-333-621.

397908 KLASI^AN, ukwi`en dvosoban stan na Novom nasequ, ~etvrti sprat, terasa, bez lifta, 55m2, cena 46.500 evra. Tel. 065/2019-013, 021/427-277, ({ifra: 13872), www.solis-nekretnine.com.

397962 NOV, useqiv dvosoban stan od 47m2 kod Sajma, cena 1.000 evra/m2! Tel. 065/465-88-34, 021/520-231, ({ifra: 13519), www.solis-nekretnine.com.

397963

ODMAH USEQIV, ukwi`en dvosoban stan u Novosadskog sajma, 55m2 - 54.600E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6618.

398039 ]IRPANOVA. Dvosoban, noviji, ukwi`en stan od 60m2.

Bez ulagawa. Cena 51.500 evra.

Telefoni: 021/424-963, 064/8236608.

398040 DVOSOBAN, Liman II, 61m2, odli~an raspored, ukwi`en, odmah useqiv stan, cena 62.800E. „Kvart“. Telefoni: 021/450-417; 064/189-38-87.

398027 DVOSOBAN, Grbavica - Qermontova, 54m2, II sprat bez lifta, odli~an stan bez ulagawa, parking, zelenilo ,mir, po~etna cena 52. 500E. „Kvart“.

Telefoni: 021/450-417; 063/12897-97.

398028

DVOSOBAN, Novo naseqe [onsi, 55m2, II sprat, lift, crvena fasadna cigla, ukwi`en, cena 57.680E. „Kvart“. Telefoni: 021/450-417; 063/12897-97.

398029 HITNO!!!! Dragi{e Bra{ovana 52m2, 1. sprat, terasa, CG, lift, ukwi`en, useqiv, cena 62.000E - nije fiksno. Telefoni: 021/542-779, 064/823-6608.

398043 SAVE KOVA^EVI]A 54m2, dvosoban, ukwi`en, 2. sprat, terasa, CG, cena 56.650 evra.

Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6606.

398047 [IRI CENTAR, dvosoban, 54m2, 3. sprat, terasa, ostava, cena 36.050. Tel. 421-185.

398011 DETELINARA, dvosoban, 48m2, 2. sprat, cg, terasa, ukwi`en, cena 36.500. Tel. 422-149.

398012 DVOSOBAN, Liman I, 60m2, crvena fasadna cigla, ukwi`en, odli~an stan. „Kvart“.

Telefoni: 063/128-97-97; 021/450-417.

398023 NOVA DETELINARA, nov odli~an odmah useqiv stan od 50m2, cena 52.000. Telefon 6368429.

398073 LIMAN, odli~an renoviran klasi~an ukwi`en 2.0 stan 56m2, cena 58.750. Telefon 6366952.

398074 NOVO NASEQE, kod robne ku}e sre|en 2,0 stan od 48m2 na V spratu sa liftom, cena 49.500. Telefon 636-6952.

398075 [IRI CENTAR, prodajem nov brzo useqiv klasi~an 2.0 stan sa odvojenom kuhiwom od 49m2, cena 53.500. Telefon 6368429.

398076 UKWI@EN dvosoban stan u zgradi staroj 5 godina, tre}i sprat, terasa, lift, 42m2, cena: 45.350E. Tel. 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

398100 NOV prvoklasan, dvosoban 44m2, centar, Temerinska, II sprat sa liftom, odvojena kuhiwa, ukwi`ba, hitno, povoqno. Tel. 063/517-846.

398118 ODLI^AN dvosoban 58m2, Balzakova, II sprat sa liftom, dvostrano, ukwi`en. Tel. 063/517-846.

398119 BULEVAR EVROPE, nov useqiv - ukwi`en dvosoban stan, 47m2, redovan sprat, terasa, lift, cena: 51.500. Tel. 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

398102 NOV ukwi`en stan, Nova Detelinara, prvi sprat, terasa, lift, 53m2, odvojena kuhiwa, cena: 51.850. Tel. 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

398104 GRBAVICA nov dvosoban stan, 58m2, redovan sprat, terasa, lift, ukwi`ena zgrada, cena: 60.800E. Tel. 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

398105

DNEVNIK

LIPOV GAJ, dvosoban ukwi`en stan koji se mo`e preurediti u dvoiposoban, kvalitetna gradwa, 70m2, cena: 77.000E. Tel. 064/823-6600.

398107 NOVO NASEQE, Partizanskih baza 60m2, dvosoban, odvojena trpezarija, odmah useqiv, ukwi`en www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853.

398131 NOVOSADSKOG SAJMA 55m2, dvosoban, noviji, odmah useqiv, klima, plakar 54.600 nije fiksno www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853.

398132 LIMAN II 58m2, dvosoban, peti sprat, lift, dve terase, dva sanitrna ~vora 65.000 nije fiksno. www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853.

398133 SAVE KOVA^EVI]A 58m2, prvi sprat, dva sanitarna ~vora, dve terase, renoviran 56.000 nije fiksno. Tel. 444107, 633-7853.

398134 HITNA PRODAJA!!! Odmah useqiv nov DS 41m2, Telep, II sprat, terasa+ostava, kuhiwa sa prozorom, pvc stolarija, sig. vrata, upotrebna dozvola i ukwi`eno!!! Cena samo: 34.300 sa PDV-om! Tel. 021/6616-324, 425-653.

398140 HITNA PRODAJA!!! Odmah useqiv prazan DS 58m2, Bul. oslobo|ewa, V sprat, lift, terasa, klima, dvori{na strana, sre|en, ukwi`en, cena samo 55.000!!! Za ke{-popust!!! Tel. 021/6616-324, 425-653.

398144

U SLOVA^KOJ ULICI 46m2 dvosoban stan, ukwi`en, cena 48.000. Telefoni: 060/07-30577, 451-318.

398203 KLASI^AN dvosoban stan na Limanu 60m2, mo`e biti dvoiposoban. Povoqno. Telefoni: 451-318, 523-193.

398204 NA GRBAVICI 43m2, III sprat, kod Medicinske {kole 48.400. [ifra 44593. Telefoni: 523-193, 451-318.

398205 LIPOV GAJ dvosoban stan 60m2 odli~an raspored, ukwi`en, ima terasu. Telefon 528137.

398166 LIMAN TRI hitna prodaja dvosoban stan 50m2 na drugom spratu sa liftom, u dobrom stawu za 52.000. Telefon 528137.

398162 NOVO NASEQE odli~an komplet renoviran stan 48m2 u zgradi sa liftom povoqno. Telefoni: 528-137, 661-2262.

398163 GAGARINOVA dvosoban stan ukwi`en na prvom spratu, klasi~na gradwa za 46.500. Telefoni: 528-137, 661-2262.

398164 RADNI^KA ulica, u neposrednoj blizini Suda ukwi`en dvosoban stan od 50m2. Pogodan i za kancelarijski prostor. Cena 55.500E. Tel. 063/775-9121.

398172 LIMAN IV!!! Klasi~an dvosoban stan od 58m2 na tre}em spratu, lift, lepa terasa, ukwi`en, useqiv. Povoqno!!!

Tel. 063/86-80-335.

398182

HITNA PRODAJA! Odmah useqiv DS 63m2, centar, I sprat, nova zgrada, terasa, odvojena kuhiwa+trpezarija, lift, cg, klima, odli~an raspored, ukwi`en, cena samo: 59.000! Tel. 021/6616-324, 425653.

398145 LIMAN novija zgrada zidala „Budu}nost“ dvosoban stan 54m2 na drugom spratu sa liftom. Telefoni: 528-137, 6612262.

398160 U ULICI LAZE KOSTI]A investitor prodaje klasi~an dvosoban stan 48m2 na II spratu. Ekstra gradwa. Useqiv u decembru. Telefoni: 021/451318, 523-193.

398198

GRBAVICA!!! Danila Ki{a dvosoban, odli~an u zgradi sa liftom, odmah useqiv, ukwi`en 52m2. Pozovite!!! Tel. 063/500-213.

398183 LIMAN III!!! Dvosoban stan od 57m2 u zgradi sa liftom, odmah useqiv, dvostran po ekstra ceni od 57000E. Tel. 063/86-80335.

398184 CENTAR, kod Ribqe pijace, dvosoban stan od 61m2, I sprat, ukwi`en, useqiv, redovno odr`avan. Tel. 528-599, 423-208.

398218 DETELINARA, hitno dvosoban stan od 53m2, III sprat, odvojena kuhiwa, terasa, prazan, ukwi`en, odmah useqiv, cena 43.500. Tel. 423-208, 528599.

398219 KLASI^AN dvosoban stan 56 m2 kod SUP-a, IV sprat, lift, dobar raspored. Tel. 6624-218.

398222

PRODAJEM mawi dvosoban stan 43m2. Blizina centra.

Useqiv, uredni papiri. Cena 44.300 evra, I sprat. Telefoni: 021/451-318, 065/444-34-55. [ifra-43926.

398199 PRODAJEM hitno - useqiv dvosoban stan na Limanu, 45m2, VI sprat, terasa. Lift. Ukwi`en. Cena 52.000 evra. Telefoni: 021/451-318, 523-193. [ifra-43848.

398201 DVOSOBAN stan Novosadskog sajma 55m2 kod „Petefi [andor“ {kole, bez ulagawa, lift, terasa, ukwi`en 54.600. Telefoni: 523-193, 060/07-53-782.

398202

BULEVAR kraqa Petra I, renoviran, ukwi`en, odmah useqiv dvoiposoban stan 58m2, visoki parter, podrumska ostava. Telefoni: 064/150-6814, 064/266-4107.

14327 71M2 nov, parno, proto~na, 2 WC, III sprat, cena: 65.000E Telefoni: 021/6313-237, 060/34513-13.

14971 POVOQNO prodajem odli~no sre|en dvoiposoban stan na Liman III, nije agencija. Telefon: 064/6406655.

14985 DVOIPOSOBAN 55m2, Bul. Cara Lazara, kod hotela „Aleksandar“, novije, dvori{na strana, terasa, cena 64.750E. Telefon 064/24-66206.

15117 DVOIPOSOBAN 72m2, ukwi`en, Maksima Gorkog, 3 sprat, lift, odmah useqiv, kod SPENS-a, 1250E/m2 - dogovor.

Telefon 064/24-66-206.

15118

OGLASI

DNEVNIK

TROSOBAN STAN 85m2, Drage Spasi}, 1. sprat, kompletno renoviran, vlasnik. Telefon 064/199-3027.

15001 NOV useqiv neuseqavan trosoban 72m2, prvi sprat, odli~an raspored, cena 51.500E. Hitno. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188.

15102 LIMAN III, ukwi`en dvoiposoban stan 74m2, blizina Limanske pijace. Tel. 6624-218.

398221 U CARA DU[ANA dvoiposoban stan 65m2, kuhiwa odvojena + gara`a i parking mesto. Telefoni: 523-193, 063/550-387.

398207

PETRA DRAP[INA!!! Useqiv ukwi`en dvoiposoban stan od 64m2 na drugom spratu, lift, terasa. Tel. 063/500-213.

398185 ILIJE BIR^ANINA noviji dvoiposoban stan 60m2 na tre}em spratu sa liftom za 63.000.

Telefon 528-137.

398168 CENTAR, Sowe Marinkovi}, 67m2 dvoiposoban, ukwi`en 76.300. mo`e zamena za mawi.

Tel. 444-107, 633-7853.

398136 KLASI^AN dvoiposoban 70m2, Liman II, Fru{kogorska, IX sprat, nije posledwi, ukwi`en, bez ulagawa, 74.000. Tel. 063/517-846.

398120 NOVA DETELINARA, nov, odli~an, 2.5 stan od 60m2 po ceni od 61.800. Telefon 636-6952.

398078 TELEP, prodajem nov brzo useqiv mawi 2.5 stan po ceni od 38.100. Telefon 636-8429.

398079 MAKSIMA GORKOG, kod {kole „\or|e Nato{evi}“, prodajem 2.5 salonski stan na I spratu. Telefon 064/220-95-65.

398082

LIMAN, dvoiposoban, 60m2, cg, lift, terasa, ptv, ukwi`en, cena 66.950. Tel. 421-185.

398013 KOD SAJMA, dvoiposoban, 64m2, cg, lift, terasa, renoviran, odli~an, useqiv. Tel. 422149.

398014 GRBAVICA 62m2, dvoiposoban, odmah useqiv, CG, terasa.

Lift, cena 59.800E. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6608.

398056 LIMAN III - Balzakova, dobar odr`avan dvoiposoban stan, klasi~nog rasporeda, sve iz hodnika, 72m2, cena 74.200 evra.

Tel. 060/018-9422, 021/520-231, ({ifra: 16629), www.solis-nekretnine.com.

397964 HITNO prodajem mawi dvoiposoban stan, 50m2 na Novoj Detelinari, ukwi`en, odli~an, cena povoqna! Tel. 064/134-0459, 021/427-277, ({ifra: 13919), www.solis-nekretnine.com.

397965 DVOIPOSOBAN stan od 50m2 u Ulici cara Du{ana na tre}em spratu. Ukwi`en.

Tel. 063/7726-845, 021/451-570, ({ifra: 14089), www.solis-nekretnine.com.

397966

DVOIPOSOBAN stan na Grbavici, nov, ukwi`en, neuseqavan dupleks od 71m2 na ~etvrtom spratu, lift, terasa, cena 62.500 evra. Tel. 064/4491270, 021/520-231, ({ifra: 12683), www.solis-nekretnine.com.

397967 DVOIPOSOBAN stan od 58m2, Detelinara, kompletno renoviran, ukwi`en, cena 46.500 evra. Tel. 064/449-1270, 021/427-277, ({ifra: 14584), www.solis-nekretnine.com.

397968 DVOIPOSOBAN, 74m2, BGD kej, stan u zgradi od `ute fasadne cigle, blizina vrti}a, {kole, Dunava, pijace, parka, vredi kupiti. Tel. 065/555-7758, 021/55-77-58.

397907 TROSOBAN, 74m2, centar Ul. V. Staji}a, stan na presti`noj lokaciji, 2. sprat, 2 terase, visina plafona 300cm, okrenut na dve strane, mogu}a zamena za mawi stan + doplata.

Tel. 021/55-77-58, 063/7-333-621.

397905 TROSOBAN, 85m2, centar okolina Dunavskog parka, stan salonskog tipa na presti`noj lokaciji, 3. sprat, lift, terasa, mogu}a zamena za dvosoban stan do 50m2 + doplata. Tel. 063/7-333-621, 021/55-77-58.

397909 PETROVARADIN - Blok VIII, odli~an trosoban stan na drugom spratu. Ukwi`en. 87m2 po ceni od 73.000 evra! Tel. 063/527-459, 021/427-277, ({ifra: 14664), www.solis-nekretnine.com.

397969 CENTAR - Ribqa pijaca, zgrada od crvene fasadne cigle.

Izuzetno retka ponuda, treba pogledati!!! 86m2 na drugom spratu, 120.500 evra! Postoji dogovor! Tel. 060/018-9422, 021/520-231, ({ifra: 13860), www.solis-nekretnine.com.

397970 TROSOBAN dupleks - [umska ulica, Telep, 47m2+22m2, novogradwa, 80% izgra|enosti, pla}awe na rate, cena 36.000 evra. Tel. 063/761-63-64, ({ifra: 14314), www.solis-nekretnine.com.

397971 ODLI^AN trosoban stan na Grbavici, potpuno renoviran, dva sanitarna ~vora, odvojena kuhiwa sa trpezarijom, tri terase. 72m2 po ceni od 86.500 evra.

Tel. 065/2019-010, 021/520-231, ({ifra: 14366), www.solis-nekretnine.com.

397972 HITNA PRODAJA!!! Centar - dupleks od 80m2, odli~an u kvalitetnoj zgradi! Cena 74.000 evra. Tel. 065/2019-010, 021/427-277, ({ifra: 12187), www.solis-nekretnine.com.

397973 PRODAJEM nov trosoban stan na prvom spratu „Zoned“ gradwa, Novi bulevar, 64m2, odli~an raspored, cena 82.400 evra.

Tel. 063/7-315-135, 021/520-231, ({ifra: 13811), www.solis-nekretnine.com.

397974 PRODAJEM stan od 82m2 na prvom spratu u Ul. M. Dimitrijevi}a, Grbavica! Ukwi`en, odmah useqiv, name{ten, gara`a u zgradi od 20m2! Tel. 064/134-0459, 021/451-570, ({ifra: 13510), www.solis-nekretnine.com.

397980

TROSOBAN, Liman II, 78m2, odli~an stan na 2. spratu, lift, ukwi`en, mo`e zamena za mawi. „Kvart“. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97.

398026 CENTAR, trosoban, 57m2, sve iz hodnika, pla}ene komunalije, povrat PDV-a. Tel. 4721660.

398015

KOD SAJMA, ukwi`en, trosoban, 3. sprat, 56m2, cena 54.800. Tel. 422-149.

398016 KOD SAJMA, trosoban, 68m2, 2. sprat, lift, terasa, nov, odmah useqiv. Tel. 421-185.

398017 TROSOBAN, Liman II, 92m2, novija zgrada, odli~an stan bez ulagawa, cena 133.900E. „Kvart“. Telefoni: 021/450417; 063/128-97-97.

398024 PRODAJEM odli~an, trosoban stan od 70m2, tre}i sprat, Novo naseqe. Cena 66.950E. Telefoni: 064/935-4559, 021/6618-222.

397993 PRODAJEM ukwi`en trosoban stan od 71m2, na tre}em spratu na Limanu II. Cena 78.500E. Telefoni: 064/1972102, 021/6618-222.

397994

PRODAJEM nov, neuseqavan odli~an trosoban stan od 74m2 kod Socijalnog. Cena 92.700E. Telefoni: 064/197-2102, 021/6622-677.

397995 PRODAJEM odli~an trosoban nov neuseqavan stan od 71m2 na prvom spratu, Adice.

Cena 50.900E. Telefoni: 063/759-7133, 021/6618-222.

397988 LIMAN 4, ukwi`en, odli~an stan od 80m2 po ceni od 82.400.

Telefon 636-6952.

398086 KEJ, ukwi`en 3.0 stan od 72m2 odli~nog rasporeda po ceni od 67.000. Telefon 636-6952.

398080 GRBAVICA, odli~an, nov, ukwi`en 3.0 stan na II spratu po ceni od 77.250. Telefon 6368429.

398081 NOVO NASEQE 78m2, trosoban, Partizanskih baza, dva lifta, ukwi`en 74.000. www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853.

398137 NOVOSADSKOG SAJMA 83m2, trosoban, generalno renoviran, dva sanitarna ~vora 85.500. www.trefnekretnine.co.rs.

Tel. 444-107, 633-7853.

398139 CENTAR - trosoban odmah useqiv stan, 75m2, centralno grejawe, lift, nije dupleks ni posledwi sprat, cena: 65.000. Tel. 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

398106 CENTAR, Stevana Musi}a, 94m2 trosoban salonski stan, prvi sprat, terasa, dva sanitarna ~vora 103.000. www.trefnekretnine.co.rs. Tel. 444-107, 633-7853.

398135 BRANIMIRA ]OSI]A, lep trosoban stan povr{ine 67m2, III sprat, ima terasu.

Uredni papiri, novija gradwa.

Tel. 060/621-1685.

398173 GRBAVICA, blizina Limanske pijace, trosoban stan od 72m2 po ceni od 67.000E. Tel. 063/101-0668.

398174 INVESTITOR prodaje trosoban stan 70m2 u L. Kosti}acentar, IV spratu. Useqiv do novembra 2010. Projektno finansirawe. Mo`e i subvencija.

Telefoni: 021/451-318, 523-193.

398206

NA NOVOM NASEQU u kod stara~kog doma 70m2, prvi sprat, cena 67.000. Telefoni: 451-318, 523-193.

398208 NA BEOGRADSKOM KEJU 72m2 trosoban stan, ukwi`en, lift, terasa 67.000. Hitno. Telefoni: 451-318, 523-193.

398209 U MAKSIMA GORKOG 70m2 na drugom spratu deqiv na dva stana po ekstra povoqnoj ceni od 82.400. Telefoni: 451-318, 523-193.

398210 TROSOBAN stan u Gagarinovoj ulici 70m2, terasa, u dobrom stawu 58.000. Telefoni: 523-193, 060/07-30-577.

398211 U PAP PAVLA u novoj ukwi`enoj zgradi 88m2, prvi sprat, sa gara`om od 27m2. Hitno. Telefoni: 451-318, 523-193.

398212 BULEVAR OSLOBO\EWA, vojna zgrada, trosoban stan 84m2, samo dva stana na spratu, dva kupatila, dve terase, lift.

Tel. 423-208, 528-599.

398220

PRODAJEM nov petosoban stan kod Socijalnog ima upotrebnu. Telefon: 063/504-124.

14996 PRODAJEM luks stan ~etvorosoban u Vase Staji}a, ukwi`en. Telefon: 063/207-843.

14998 GRBAVICA novi neuseqavani luks ~etvorosobni 98m2 i petosobni stan, 140m2 redovne eta`e. Telefoni: 6456-976, 065/3333-177, 065/3333-188.

15103

NOV ukwi`en luks 172m2 na II spratu u jednom nivou lift, terasa, extra, oprema 200.000 E. Telefoni: 6546-976, 065/3333177, 065/3333-188.

15104 PRODAJEM troiposoban stan 72m2 na Grbavici, Ul. Vojvo|anska br. 2, prvi sprat, cena 1100E/m2.

Telefon: 021/551-638.

14875 LIPOV GAJ, odli~an troiposoban stan od 133m2 u dva nivoa bez kosina. Ukwi`en. Terasa, parking prostor. Vredi pogledati. Tel. 060/621-1685.

398175 LIMAN DVA odli~nog rasporeda troiposoban stan 94m2, u dobroj zgradi, ukwi`en za 103.000. Telefoni: 528-137, 661-2262.

398169 LIMAN IV 81m2 u funkciji troiposobnog, lift, terasa 75.000. Tel. 444-107, 633-7853.

398138 GRBAVICA kod Bulevara odli~an, noviji, ukwi`en stan od 93m2 na I spratu po ceni od 101.000. Telefon 060/750-55-70.

398084 NOVO NASEQE u Ulici Ka}e Dejanovi} prodajem odli~an ukwi`en 3.5 stan od 87m2 po ceni od 82.500. Telefon 6366952.

398085 ODLI^AN troiposoban 85m2, Bra}e Jovandi}, izme|u Bulevara i SUP-a, osmi sprat, nije posledwi, ukwi`en, 83.000.

Tel. 063/517-846.

398121

nedeqa14.novembar2010.

HITNO!!!! 65m2 - troiposoban, Kosan~i} Ivana, 4. sprat, terasa, lift, CG, ukwi`en, mo`e kredit, odmah useqiv, cena 64.000E. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6604.

398042 HITNO PRODAJEM - stan od 92m2 na drugom spratu na Salajci! Odmah useqiv. Nov, cena 925-evra/m2 + povrat PDV-a od 8%! Tel. 064/134-0459, 021/520231, ({ifra: 19648), www.solisnekretnine.com.

397981 NA GRBAVICI, Vojvo|anska ulica, odli~an troiposoban stan, potpuno renoviran, odmah useqiv na prvom spratu.

Tel. 063/7726-845, 021/427-277, ({ifra: 19671), www.solis-nekretnine.com.

397975 NOV kvalitetan troiposoban dupleks na Podbari, lift, terasa, kvalitetna gradwa, 83m2, cena 75.000 evra sa PDV-om.

Tel. 065/2019-011, 021/520-231, ({ifra: 14225), www.solis-nekretnine.com.

397976

SAJAM - Mi~urinova, odli~an ~etvorosoban stan od 126m2 na ~etvrtom spratu, ukwi`en kao dve stambene jedinice, dodatno opreman! Tel. 063/520-296; 021/520-231, ({ifra: 10789), www.solis-nekretnine.com.

397977 PRAVI ~etvorosoban, noviji stan, preko puta Sajma, ~etvrti sprat, 114m2, odli~an raspored, potpuno odvojen spava}i deo i okrenut na dvori{ni deo, hitna prodaja, cena 110.000 evra! Tel. 021/520-231; 064/2003-103, ({ifra: 12712), www.solis-nekretnine.com.

397978 VASE STAJI]A - izuzetan, renoviran stan od 107m2! Tel. 063/520-296, 021/520-231, ({ifra: 13867), www.solis-nekretnine.com.

397979 EKSTRA sre|en ~etvorosoban stan u Ulici cara Du{ana.

Ukwi`en, nov, odmah useqiv, mo`e i delimi~no name{ten.

Tel. 063/7726-845, 021/520-231, ({ifra: 14092), www.solis-nekretnine.com.

397982 SOCIJALNO - izuzetan nov dupleks od 103m2, petosoban, male kosine, cena 106.500 evra!

Tel. 063/520-296, 021/520-231, ({ifra: 13867), www.solis-nekretnine.com.

397983

IZUZETAN stan na Bulevaru oslobo|ewa! Petosoban od 170m2, ugra|ena dodatna oprema u stanu, ukwi`en, prelep pogled prema Fru{koj gori!

Tel. 063/520-296, 021/427-277, ({ifra: 12034), www.solis-nekretnine.com.

397984 AUTENTI^AN salonski stan od cca 280m2 sa pripadaju}im tavanom iznad celog stana.

Centar Novog Sada, pe{a~ka zona. Stan ukwi`en, prvi vlasnici...Tel. 064/2003-103, ({ifra: 11561), www.solis-nekretnine.com.

397985 ^ETVOROSOBAN Haxi Ruvimova 83m2. Izuzetan raspored - funcioni{e kao dve odvojene celine, sre|en.

Ukwi`en, mo`e kredit. Cena 72.700 evra.

Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6602.

398054

25

^ETVOROSOBAN, Liman II, 110m2, bez ulagawa, cena 169.500E. „Kvart“. Telefoni: 021/450-417; 063/128-97-97.

398025 NOV ~etvorosoban 90m2, Sajam, Branka Baji}a, III sprat, dupleks, dva kupatila, ostaje deo name{taja, 72.000. Tel. 063/517-846.

398122

CENTAR, odli~an salonski ~etvorosoban stan na I spratu, cena 129.000. Telefon 6368429.

398087 CENTAR, ukwi`eni salonski stanovi 120m2 i 60m2 na I spratu (ceo sprat) - pogodni i za poslovni prostor. Telefon 063/82-88-377.

398088 CENTAR, u ekskluzivnoj zgradi prodajem luksuzan 4.0 stan od 107m2. Telefon 064/2209565.

398090 VASE STAJI]A odli~an salonac 111m2 dvostrano orjentisan, dobra zgrada, ukwi`en.

Telefon 528-137.

398167 BLIZINA BULEVARA, odli~an, nov, useqiv stan od 113m2 u mawoj zgradi. Uz stan i gara`a od 16m2. Pozvati 063/101-0661.

398176 EKSKLUZIVAN stan u vili, povr{ine 171m2, Ulica Toplice Milana. Pred useqewem.

Tel. 063/777-6233.

398177

U CARA DU[ANA 90m2 ~etvorosoban, ukwi`en stan, lift, terasa, bez ulagawa, dvostran. Telefoni: 451-318, 523193.

398213 SALONSKI ~etvorosoban stan ni`e spratnosti kod Izvr{nog ve}a. Tel. 063/500-213, 063/86-80-335.

398186 LUKS ~etvorosoban stan sa pogledom na Dunav i Tvr|avu!!!

Pozovite!!! Tel. 063/500-213.

398188 ^ETVOROSOBAN dupleks 91m2, u odli~nom stawu na Grbavici. Tel. 6624-218.

398226

PRIZEMNA ku}a 100 m2 + nus prostorije 50 m2, lokal u radu 50m2, Sr. Kamenica. Tel. 063/587-086.

14647 IZDAJEMO ku}u od 100m2, bez gazde, praznu, Novi Sad, Bo`e Kuzmanovi}a 43. Telefon 021/458-648.

14900 PRODAJEM ku}u bez posrednika u ulici Ru`in gaj 26, Novi Sad 95/46/560m2. Telefon 6392021, cena po dogovoru.

14419 PRODAJEM novu ku}u u Koviqu. Telefon 064/1990209.

14258 PLACEVI, [irine, Alibegovac, 812 m2. Telefon 062/543816.

15075 KU]A u Rumenki samo stolarija fali, plac 1.100m2 opasan zidom. Mo`e zamena za stan ili auto i doplata. Telefon062/543-816.

15081 PETROVARADIN - ku}e za ru{ewe: 100/500-70.000E, 50/1000 - 70.000E, 50/700 45.000E. Lepe lokacije. Telefon 063/152-052-1.

15050

26

nedeqa14.novembar2010.

SREMSKA KAMENICA, centar, ukwi`ena ku}a 82m2 + 36m2 pomo}ni objekat, kompletna infrastruktura, plac 836m2, bez posrednika. Telefoni: 063/546-739, 063/500-833 posle 16.

14391 KU]A na izlasku iz Sremske Kamenice, 80m2 plac sa vo}wakom 720m2, ukwi`eno, li~na prodaja, struja, telefon, voda, plin. Telefon 063/515-254.

14765

VETERNIK, Novi Sad, prodajem ku}u 300m2 sa dva stana po 150m2 sa name{tajem i pomo}ni objekat 120m2 - 160.000E. Telefon 064/9366858.

14208 PRODAJEM hitno veliku ku}u u Temerinu (kolonije). Sve varijante dolaze u obzir. Telefoni: 6435-467, 065/531-97-08, 6434-120.

14802 ZLATIBOR - 140m2, P + PK, ukwi`ena, useqiva, centralno grejawe, asvalt, telefon, voda, struja, 80000E ili mewam za Novi Sad. Telefon: 063/152052-1.

15056 EKSKLUZIVNO prodajemo odli~na rusti~na prizemna ku}a u Bockama. 195.000E. Telefon 021/457-262, zvati pre podne radnim danom.

15065 PRODAJEM placeve u Veterniku. Agencija. Telefon 011/2440 - 656 Beograd 14126

PRODAJEM wivu plac povr{ine 36.000 m2 pogodan zta izgradwu privrednih objekata ili za izgradwu plastenika za intenzivnu proizvodwu plac se nalazi na ^eneju preko puta aerodroma za sve informacije telefon 065/3665-003.

15068 PRODAJEM vikendicu na Puckaro{u K.O. Petrovaradin. Telefon 066/8044-133.

14873 PRODAJEM 4, 5 jutara zemqe pored asfaltnog puta, blizu centra ^eneja, blizu telefon i struja, pogodno za hale, magacine. Telefon 064/122-08-86.

14966 PRODAJEM staru ku}u u \ur|evu, Rusinska ulica 86.

Telefon 021/838-048.

14967 VI[E placeva po 450m2, posle N. naseqa i cena po placu 13.000E Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188.

15106 PRODAJEM gra|evinski plac 1000m2 u Sadovima. Telefoni: 6546-976, 065/3333-177, 065/3333-188.

15107 PRODAJEM 2 hektara zemqe na Banstolu blizu raskrsnice 12.000E, 8000m2 uz samu raskrsnicu, 5 jutara u Karlovcima, povoqno Telefon 065/5436731.

15111 VRDNIK, ran~ 1.5 hektara sa vikendicom, apartmanima i teniskim terenima, wiva od 1.83 hektara i plac od 15ari. Telefon 063/50-20-33.

15122 BEO^IN, gra|evinsko zemqi{te, 14.300m2, centar, lep pogled, 1/1, vlasnik. Hitno.

Povoqno. Telefon 064/314-3714.

14472

10 JUTARA zemqe u komadu 800metara od asfalta i fabrike vode, ispitana za vo}e u Jasku kod Vrdnika. Telefon 064/401-41-80.

14579 PRODAJEM zemqu, K.O. Novi Sad, 4, Gorwe Sajlovo, 15h385 - 5780m2. Od Zavoda za urbanizam dobio zahtev za izdavawe urbanisti~kih uslova za lokacijsku dozvolu za izgradwu objekata u funkciji poqoprivredne proizvodwe. Zemqa pored puta, struja, Gas. Telefoni: 021/66-17-415, 063/81143-40.

14886 KLISA nova okretnica, 2 spojena placa po 15000, 00E, ku}a Rumenka 2 stana + lokal, 2 placa Rumenka, 24000E. Telefoni: 063/598-463, 021/6621-797.

14961 PETROVARADIN - placevi 500m2/13.500E, 1400m2/15500E, 3300m2/73000E - glavni put, 1000m2/ 20000E... Telefon 063/585-076.

15049 PRODAJEM plac, Tranxament, 4.000m2, individualna gradwa. Telefon 062/543-816.

15077 CENTAR, 45m2 jednoiposoban, odvojeno kuhiwa i trepazrija, dnevni boravak, spava}a soba, useqiv, renoviran, III sprat, lift, novija zgrada, ekstra luksuzan 1150 E. Telefon 064/658-1-384.

15110 POPOVICA 6000m2 urbanizovano P+1+M izgra|enost 40% na glavnom putu iza Mo{ine Vile, ravan 2/3, front 50 metara za ozbiqne investitore. Telefon 064/658-1-384.

15116 PRODAJEM plac sa mawim legalizovanim objektom kod Mo{ine vile na Popovici, struja, voda, asvalt, gradska zona. Telefon: 060/5008-408.

14924 ALIBEGOVAC, plac 1300m2, zapo~eta ku}a od oko 150 m2, sve na placu. Telefon: 062/543816.

15076 MI[ELUK plac 5.900km gra|evinsko. Telefon 062/543816.

15078 KUPAC iz inostranstva kupuje dve ku}e u centru Novog Sada, jednu u Ul. Vase Staji}a, Ul. Pavla Simi}a i okolina, a drugu na prometnoj i atraktivnoj lokaciji. Pla}awe u ke{u.

Tel. 063/527-459, www.solis-nekretnine.com.

397915 ADICE - odli~na odr`avana, ukwi`ena ku}a sa dve stambene jedinice, 150m2 na placu od 500m2, cena 88.000 evra. Mogu} dogovor za zamenu! Tel. 060/018-9422, 021/427-277, ({ifra: 30660), www.solis-nekretnine.com.

397929

ODLI^NA, lepo odr`avana, porodi~na ku}a na Avijaciji, 170m2 na placu od 370m2, gradsko centralno grejawe. Cena 180.000 evra! Tel. 065/2019-011, 021/520-231, ({ifra: 30893) www.solis-nekretnine.com.

397930 KU]A u blizini Pokrajinske bolnice. Prizemna, trosobna, ukwi`ena na 75m2 na placu od 300m2. Hitno i povoqno! Tel. 065/2019-010, 021/451-570, ({ifra: 30616), www.solis-nekretnine.com.

397931 TELEP - ukwi`ena ku}a od 360m2 na placu od 600m2! Novije gradwe, lepo arhitektonski re{ena. Cena 260.000 evra.

Tel. 063/7-315-135, 021/520-231, ({ifra: 30914), www.solis-nekretnine.com.

397932

OGLASI PRODAJEM odli~nu ku}u kod Auto-ku}e „Petrovi}“, 150m2, gara`a, podrum, eta`no na gas, super stawe! Tel. 064/134-0459, 021/427-277, ({ifra: 30361), www.solis-nekretnine.com.

397933 PRODAJEM odli~nu ukwi`enu ku}u na Vojnovu u Ul. V. Mi{i}a, na placu od 500m2, zbog odlaska u inostranstvo! Cena povoqna! Tel. 064/134-0459, 021/427-277, ({ifra: 30892), www.solis-nekretnine.com.

397934 LIPOV GAJ, ukwi`ena petosobna ku}a u nasequ Lipov Gaj, 140m2, cena: 131.000E. Tel. 021/427-088; 021/520-966, www.total-nekretnine.rs.

398109 KU]A, Petrovaradin - Dinka [imunovi}a 10, ukwi`ena 170m2, plac 930m2, cena 69.500E. Telefon 063/128-9797.

398021

PETROVARADIN - ku}a na glavnom putu - 240m2 stambeno (4-soban stan, podrum, gara`a, kotlarnica), plac 1200 (18h67m), ukwi`ena, odmah useqiva. Cena 130.000 evra. Telefoni: 021/424-963, 064/823-6601.

398060 KU]A Sr. Kamenica ukwi`ena 200m2, za ru{ewe, na odli~nom velikom placu od 1600 m2, na placu sva infrastruktura.

Cena 93.000E. „Kvart“. Telefoni: 021/450-417; 064/18938-87.

398034 KU]A Sr. Kamenica, blizina centra, 190/530m2, odli~na odmah useqiva ku}a, cena 93.000E. Telefoni: 021/450417; 064/189-38-87.

398018 SREM. KAMENICA - odli~na spratna porodi~na ku}a od 220m2 na placu od 700m2. Cena 115.000 evra ili zamena za mawi stan u N. Sadu. Tel. 063/527459, 021/520-231, ({ifra: 30151) www.solis-nekretnine.com.

397927 HITNA PRODAJA! Ukwi`ena trosobna ku}a 90+44m2, na placu od 780m2, Sr. Kamenica pored {kole policije, svi prikqu~ci, predivan pogled, kolski ulaz, grejawe na gas, ozidano potkrovqe, cena: 49.900!!! Tel. 021/425-653, 063/536-212.

398147 NA LIPOVOM GAJU ekstra sre|ena ku}a 134m2 sa lepim dvori{tem, gara`om, ukwi`ena, ~uvarskom slu`bom, cena 155.000. Telefon 523-193, 451318.

398189 KU]A u centru Veternika, dva stana - 100m2, plac 459m2.

Odli~na lokacija. Ukwi`eno!

Cena 72.100 evra, mo`e dogovor. Telefoni: 021/6614-200, 064/823-6607.

398061 KUPAC iz inostranstva kupuje ku}u ili plac u Srem. Kamenici, u blizini Instituta!

Ke{ isplata! Tel. 064/1340459, www.solis-nekretnine.com.

397916 POPOVICA - prelepa ku}a, 120m2, kompletno sre|ena, komforna, plac 2.300m2, pogled na grad! Mogu}nost zamene za skupqu ku}u u Kamenici i u okolini Instituta, uz doplatu!

Tel. 064/134-0459, 021/427-277, ({ifra: 30821), www.solis-nekretnine.com.

397926 BOCKE - ku}a - prizemqe + sprat + potkrovqe 240m2, plac 813 m2, ukwi`ena, kvalitetno gra|ena, eta`no grejawe. Cena 67.000 evra. Tel.: 021/6614-200, 064/823-6604.

398057

PRODAJEM spratnu porodi~nu ku}u u Bockama, na lepom, ravnom placu od 1.000m2. Useqiva, ukwi`ena, cena 79.000 evra ili zamena za mawi stan!

Tel. 063/527-459, 021/520-231, ({ifra: 30334), www.solis-nekretnine.com.

397928 KU]A ^ardak, 120/1000m2, sva infrastruktura, urbani deo, blizu autobuska stanica, ukwi`ena, mo`e zamena za dvosoban stan. „Kvart“. Telefoni: 021/450-417; 064/189-38-87.

398019 RAKOVAC na glavnom putu ku}a 100m2 na placu 4300m2, ukwi`ena, sva infrastruktura. Telefon 528-137.

398155 NOVI SAD - parcele u centru grada za velike tr`ne objekte i hotele i parcele na obodima grada od 10.000m2 do 40.000m2 na auto-putu Novi Sad-Beograd kod „Rodi}a“. UTU uslovi i kompletna infrastruktura za mega markete. Tel. 064/2019322, www.solis-nekretnine.com.

397918 ATRAKTIVAN gra|evinski plac od 576m2 sa frontom od 15m, izlazi na dve ulice, dozvoqena gradwa porodi~ne ku}e, kod Auto-ku}e „Sekuli}“ u Veterniku. Tel. 064/2003-103, ({ifra: 70147), www.solis-nekretnine.com.

397919 GRA\EVINSKA PARCELA sa ukwi`enim objektom, povr{ina placa 600m2, dozvoqena gradwa Pr+1+Pk. Pla}awe novcem i kvadratima... Tel. 064/2003-103, ({ifra: 30909), www.solis-nekretnine.com.

397921 HITNA PRODAJA! Plac od 920m2 na Tatarskom brdu sa ukwi`enom ku}om! Mogu}a zamena za stan uz doplatu! Tel. 064/134-0459, 021/520-231, ({ifra: 70167), www.solis-nekretnine.com.

397923 PLAC, Mi{eluk 3, 2872m2 130.000E, i plac - Arsin do, 22.700 m2, sa pogledom na Novi Sad i Dunav - 95.000E, mogu} svaki dogovor. Telefoni: 063/128-97-97; 064/189-38-87.

398022 PARCELE na Mi{eluku 6.000m2, mogu}nost parcelacije u osam placeva, dozvoqena gradwa P+1+Pk, porodi~no stanovawe, hitna prodaja! Tel. 065/2019-011, www.solis-nekretnine.com.

397922 IZUZETNA PONUDA - Bawa Vrdnik, plac u zoni vila, 750m2 sa svim prikqu~cima i na asfaltu. Cena 18.500 evra.

Tel. 065/2019-010, ({ifra: 70279), www.solis-nekretnine.com.

397920 PRODAJE SE autenti~an vojvo|anski sala{ u ataru ^eneja sa pet jutara zemqe. Cena 90.000 evra. Tel. 063/527-459, ({ifra: 70237), www.solis-nekretnine.com.

397925 PLACEVI i vikendice, ^ardak, Popovica, Bocke, Salaksije, Liparije, Rakovac, Torine, ili imamo ili }emo prona}i za vas. „Kvart“. Telefon 021/450-417.

398030

IZDAJEMO luksuzni lokal sa tri kancelarije, oko 170m2, na Bulevaru oslobo|ewa, Novi Sad, kafi}i i kladionice isklu~eni. Telefon 061/633-9987.

14826 IZDAJEM opremqen kafi} 50m2 na Novom nasequ. Telefon 063/563-066, Milan.

14866 KU]A za poslovawe u centru Novog sada, a mo`e i za podstanare. Telefon 064/820-5-820.

14993 IZDAJEM u centru poslovni prostor 3 kancelarije ~ajna kuhiwa, 3 tel. linije, grejawe, klima, 2 parking prostora. Telefoni: 021/6612-600, 063/535944.

15011

DNEVNIK IZDAJEM lokal za sve namene na uglu Ul. Tozin Sokak u Novom Sadu na Novom nasequ.

Telefon: 6362-301 i 061/1156116.

15019 LIMAN: lokal 90m2, blizu Limanske pijace, pogodno za pekare, restoran, solarijum.... prepu{tam uz dogovor. Telefon 069/135-3783.

15030 IZDAJEM u zakup lokal 37m2 na Novom nasequ, Novi Sad. Telefon 422-409.

15044 IZDAJEM lokal od 56m2, na Bulevaru oslobo|ewa 67A, telefon, wc, klima, odmah useqiv. Telefon 062/80-14-945.

15082 LOKAL, 30 m2, centar Petra Drap{ina 34 Novi Sad odmah upotrebqiv cena 180 E. Telefon 021/466-758, Mob. 065/32021-12.

15089 IZDAJEM poslovno-stambeni objekat, 250m2 na glavnom putu prema Veterniku, preko od gradskog zelenila, za sve vrste delatnosti.

Telefon 063/8524124.

15095 IZDAJEM lokal, 20m2, Dunavska 23, pasa`, 1. sprat, grejawe, telefon, klima. Pogodan za poslovni prostor. Telefoni: 064/9356-924, 021/450-266 lokal 266.

15112 NOVO NASEQE, izdajem lokal 40m2, Kneza Milo{a 23. telefon 021/6333-948.

15145 PRODAJEM lokal, 15m2, prvi sprat, Bulevar oslobo|ewa preko puta „Dnevnika“, zgodno za tihe delatnosti. Telefon 063/7321-654.

14896 PRODAJEM - izdajem lokal, Novo naseqe, 41m2 + ba{ta, ukwi`en, 26.500E. Telefon 064/146-5474.

15061 PRODAJEM ili izdajem lokal 100 m2 ul. Cara Lazara 48 Novi Sad. Zvati na telefon 065/3665-003 od 9 - 16 ~asova.

15069 OPREMQEN lokal za kancelarijsku delatnost 50m2 B. Ribnikara pasa` pogodan za advokaturu, ordinacije, kancelarije... poseduje parking, klimu, alarm ... 30.000E. Telefon 063/501-786.

15086 IZDAJEM ili prodajem proizvodnu halu u Novom Sadu, 1.600m2 u dva nivoa na 5.000m2 parcele. Kompletna infrastruktura. Tel. 063/520-296, www.solis-nekretnine.com.

397924 IZDAJEM uli~ni lokal od 250m2 sa magacinskim prostorom od 80m2, Futo{ka ulica.

Tel. 063/7-315-135, 021/6624325, ({ifra: 80318), www.solisnekretnine.com.

397911 PRODAJEM ukwi`en uli~ni lokal na Bul. cara Lazara. Cena 46.350E. Telefoni: 064/9354559, 021/6618-222.

397997

IZDAJEM GARA@U od 13m2 u ulici Vase Staji}a. Telefon 064/282-6441.

14830 PRODAJEM ili izdajem gara`u, 20, 6m2, Lasla Gala 28. Telefon 063/88-78-302.

13746 PRODAJEM ukwi`enu gara`u, 21m2, u Kraqevi}a Marka.

Telefon 064/15-70-304.

14923 VASE STAJI]A, prodajem gara`u od 14m2, ukwi`ena. Telefon 063/538-166.

398148 GARA@A na Beogradskom keju 13m2. Tel. 6624-218.

398225

AUTA kupujem ispravna, neispravna, havarisana, novija, starija na na{im tablicama.

Izlazim po pozivu i dobro pla}am. Telefoni: 822-714, 063/708-19-39.

13731 KUPUJEM sve vrste automobila, mo`e i havarisana, dolazim po pozivu, pla}am maksimalno odmah. Telefon 064/3377695, 021/824-611.

13779 KUPUJEMO AUTOMOBILE, novije i starije mogu i havarisana i neispravna. Dolazak procena isplata odmah. Telefon 021/824-885, 064/1501200.

14817 PRODAJEM auto Lada - riva 2107, 1300 kubika, 1989. godi{te, plin atest. Tel.: 064/85159-96, 021/2-368-167.

14899 [KODA Rumster 1,4 90ks 2007, sve od opreme. Mo`e zamena za jevtinije uz dogovor. Telefoni: 021/6313-237, 060/3451313.

14973 JUGO KORAL in 1,1 2008.g. pre{ao 34.000km, sa atestiranim plinom uvedenim u saobra}ajnu, registrovan do 29. 2011, 2.650Evra. Telefon 064/336-2640.

15010

LAMINATI I klase, filc, lajsne, kvalitetna ugradwa.

680, 00din/m2. Vojvo|anska 26.

Tel. 069/1353-783.

15031 VELIKI izbor troslojnog parketa- tarketa (hrast, jasen egzoti~ni) garancija 30 godina, po najpovoqnijim cenama.

Vojvo|anska 26. Tel. 069/1353783.

15032

FRI@IDER, zamrziva~ sa novim motorom i ve{ ma{inu prodajem povoqno sa garancijom. Telefoni: 063/574-162, 065/443-9310.

14997

KUPUJEM name{taj: trosed + dvosed+ foteqa, ugaone garniture, sto+stolice. Telefoni: 451-032, 063/8626542, 069/626542 Mirko.

15090 KUPUJEM sav polovan, o~uvan name{taj, regale, ugaone garniture, ostale garniture, sto, stolice, komode.... Telefoni: 021/6612-531, 063/7852743, 063/7852-728.

15108

POPRAVITE va{e kazane za rakiju u periodu kad nije sezona. Vansezonski popust od 10% traje do 30. aprila. Kazand`ijska radionica Ilija Stani}, Novi Sad, Rumenka, Vojvo|anska 74. Telefon 021/6215-390.

14114

HIDROIZOLACIJA svih vrsta ravnih krovova, terasa, gara`a, skidawe vlage sa zidova, izolacija tavanskog prostora, bazena. Tel. 021/731-895 i 064/1289-487.

14313

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

nedeqa14.novembar2010.

SE]AWE

27

SE]AWE

10. 11. 1997 - 10. 11. 2010.

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada. Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 14981 ZIDAR izvodi sve gra|evinske radove, betonirawe, ograde, popravke krovova, nazide i sl. Tel.: 6434-313 i 064/1571404.

15016 PARKETAR: sve vrste parketa, brodskog poda i laminata postavqam, hoblujem i lakiram. Telefoni: 021/6500-736, 064/120-99-46.

15036

PRODAJEM novije kolor televizore, sve veli~ine, vrlo povoqno! Dostavqam na adresu! Non-stop, Mladen! Tel.: 421-516, 064/1572514.

14795 KUPUJEM ispravne, neispravne kolor televizore! Dolazak, isplata odmah! Nonstop, Mladen! Telefoni: 421516, 064/1572514.

14796

PRODAJEM vakcinisane ku~i}e toj crne pudlice od dva meseca. Telefon 021/6319-776.

14710 FARMA iz Stepanovi}eva prodaje sviwske polutke, ekstra kvalitet. Dostava na adresu. Povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/539-051, 063/521-559.

15007

PRODAJEM {tenad zlatnog retrivera sa pedigreom. Telefon 064/016-80-80.

15003

POTREBAN ve}i broj kuvar/ica, konobar/ica za rad u restoranu u Novom Sadu, Ba~kom Jarku i Sirigu. Telefon 063/563-066. Milan.

14865 TRA@IM pripravnicu za advokatsku kancelariju. Telefon: 6367-454.

14893

^UVALA bih stariju osobu kod svoje ku}e. Svaki dogovor mogu}. Telefon 064/38-43-781.

14911 KU]NA nega bolesnih, hendikepiranih, dece, starih, medicinske, gerento, kurirske usluge, {etwa bolesnika, odr`avawe ku}ne higijene, kuvawe, nabavka potrep{tina. Telefon: 021/400-148.

15083 POTREBNA {teperka sa radnim iskustvom na {ivewu ta{ni i ko`ne galanterije u stalni radni odnos. Do}i li~no od 9 -13 ~asova radnim danima. Preradovi}eva 25a Petrovaradin.

15109 POTREBAN radnik-ca za prodaju kokica na Spensu. Telefon 063/55-30-55.

15151 TRA@I se slobodan intelektualac dobrog izgleda od 45- 50 godina. [ifra „Novosa|anka“.

14609

Milo{ Stani{i} Bata U ponedeqak, 15. 11. 2010. godine navr{avaju se tri godine od kako nisi sa nama.

Uvek }e{ ostati u na{im srcima i mislima.

Puno nam nedostaje{.

Vole te tvoje Krunica i Vesna.

Mladen Selakovi} Kosta S. Kova~evi} pro|e i 13 - ta.

Kosta, Bojana, @eqana i Vlada.

14843

POMEN

Tima ]osi}

16. 11.1995 - 16. 11. 2010.

Ve} je pro{lo petnaest godina od na{eg rastanka. Uvek si u na{im se}awima i mnogo nam nedostaje{ sa tvojim savetima.

Tvoja porodica.

15166

15195

TU@NO SE]AWE

Posledwi pozdrav Perinom tati

Qubomir Vojnovi}

Miroslavu Ra~i}u

14. 11. 2003 - 14. 11. 2010.

iz Ka}a 2004 - 2010.

KUPUJEM zlatnike, dukate, napoleone, lomqeno zlato, stari srebrni i zaltni novac, medaqe, ordene, sabqe, bode`e, satove, srebrninu. Telefoni: 063/8-318-180, 021/451-409.

3792 ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351531, 021/661-09-16.

11836 UZIMAM zemqu u arendu u ataru oko Novog Sada. Mo`e i kupovina. Telefon 063/7560403.

14038 PRODAJEM drva: bukva, bagrem jasen, prevoz gratis mogu}a usluga rezawa i cepawa. Telefon 063/77-19-142, 061/61722-19.

14704 PRODAJEM novu cisternu za vodu 20.000liata. Idealno gde nema vodovoda.

Telefon 064/820-5-820.

14992 IZDAJEM rashladne komore za skladi{tewe mesa, vo}a, povr}a i drugih vrsta proizvoda .

Telefon 063/543-710.

15055 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3600din.

Su{eni za centralno grejawe 9000 dinara.

Telefoni: 066/950-52-46, 063/835-98-16, 063/835-98-14.

15087 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3700, kostolac 3650 i su{eni 900. Telefoni: 066/950-5167, 062/867-06-30.

15088

od: Ivane, Pige, Miksine, Mede, Baneta, Ines i Mikija.

Sin sa porodicom.

Wegovi: Vera, Petar, Beba, \ura, Zoran i Goran.

15181

15218

Pro{lo je {est meseci od kako nas je napustila moja voqena supruga i na{a sestra, zaova, tetka i baka

Navr{ava se dvadeset godina od preranog odlaska na{eg voqenog brata i strica

14. 11. 1990 - 14. 11. 2010.

14793

Posledwi pozdrav Zoranovom tati

dr @arka Kne`evi}a

Zorka Mandi} O`alo{}eni: suprug Milan, Olgica i \or|e sa decom.

Vrijeme rane ne zalije~i, ve} ih produbi.

Brat Vojislav i bratanci Du{an i Vladimir.

15024

14815

Milanu Le`aji}u Danas je ro|endan na{em voqenom

od Zoranovih kolega s posla.

Pavlu - Paji [uvakovi}u ...Ali ko ka`e da mene ne}e biti toga jutra? Ja }u se igrati u svim igrama onih koji `ive. Ima}u nova imena i druge ruke da me qubavqu ve`u.

Jer ja u svim vremenima postojim i ve~ito }u se na suncu kretati...

Dule, Dragana i Bojana.

15163

OG-1

POMEN Dana 13. 11. 2010. godine navr{ilo se pet godina kako nije sa nama na{a draga

POMEN Pro{le su dve godine od kako nije sa nama na{a najmilija

Sofija Ma|ar ro|. Mati}

Nevena [u{ak Weni najmiliji.

Nedostaje nam tvoja qubav, tvoja potpora i tvoj osmeh.

Sa nama si samo u na{im srcima i mislima.

Tvoji najmiliji: Ladislav, Aleksandra, Luna i Rade.

15207

15164

28

^ITUQE z POMENI

nedeqa14.novembar2010.

Danas se navr{ava dvanaest godina kako nema Tvog osmeha, zagrqaja, glasa.

DNEVNIK

Posledwi pozdrav dragoj sestri

POMEN Pro{lo je {est meseci od kada nije sa nama

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga majka i baka

\ujki Rokvi}

Vladimir Nik~evi}

\ujka Rokvi}

Jelena Putnik I daqe, pitamo vazduh jesewi, vetar severni, {ta to bi? Bol je sve dubqa, oporija.

Bol je postala na{ `ivot, ~e`wa na{a radost, prazne ruke na{e bogatstvo. @ivot i daqe udara, po ostacima nas, raznose}i komadi}e po beskraju ni{tavila.

Oprosti nam sine, ako Ti ote`avamo.

Sine, qubavi na{a, Ti si u svakom trenu sa nama, u nama.

od brata Milana Mazalice sa porodicom iz Bawa Luke.

1934 - 2010.

Ne postoji vreme koje nam mo`e izbrisati tugu i se}awe na tebe.

15213

ro|. 1934.

O`alo{}ene k}erke Nada i Rada sa porodicama.

Posledwi pozdrav dragoj sestri

Sahrana je danas, 14. 11. 2010. godine, u 15 ~asova, na Dowem starom grobqu, u Futogu.

Tuguju sin Sa{a i unuk Ra{a.

Do beskraja samo Tvoji mama i tata.

14967

15029

15210

Navr{avaju se tri tu`ne godine od kako nije sa nama

SE]AWE

Preminuo je dugogodi{wi ~lan, predsednik Advokatske komore Vojvodine od 1982 - 1985. godine, advokat koji je dao trajni doprinos svojoj profesiji i ugledu Advokatske komore Vojvodine.

2004 - 2010.

Dragoj majci posledwi pozdrav.

\ujki Rokvi} od sestre Milke sa porodicom.

15214

Dragoj sestri posledwi pozdrav.

\ujka Rokvi} Branislav Mara{

Slavko Stanimirov ]erka Rada, zet Zoran, unuci Du{an i Radovan.

Milan Mikovi} advokat u penziji Pomen obele`avamo danas, 14. 11. 2010. godine, u 11 ~asova.

Zauvek }e{ `iveti u na{im srcima.

15211

Posledwi pozdrav dragoj mami

O`alo{}ena porodica Mara{.

Supruga Pena i }erka Qiqana sa porodicom.

14868

14909

Predsednik, potpredsednici i Upravni odbor Advokatske komore Vojvodine.

\ujka Rokvi} Sestre: Sava, Milka, Zora, Kova, bra}a Milan i Du{ko.

15208 15215

POMEN

Dana 12. novembra 2010. godine navr{ilo se {est meseci kako me je napustila moja plemenita i draga mama

POMEN Danas, 14. novembra 2010. godine navr{ava se dvadeset godina od smrti na{eg dragog supruga i oca

Posledwi pozdrav najdra`oj babi i ujni

\ujki Rokvi} od: }erke Nade, zeta Gene, unu~adi Ivane, Du{ana i Vladimira.

15212

dr @arka Kne`evi}a Uspomenu ~uva porodica.

15144

Na{em milom, dobrom i nepre`aqenom suprugu, ocu i tastu

Ana Vigi

Branka Rajkovi}

14. 11. 2006 - 14. 11. 2010.

ro|. Pavlovi} iz Sremskih Karlovaca

@ivi{ u na{im srcima i mislima kao najlep{a uspomena.

Dragi moj roditequ i draga moja majko, mnogo ti hvala na neizmernoj qubavi. Volela si qubavqu koja nije poznavala granice.

Zahvalna k}erka Zlata Rajkovi} sa decom.

Tvoji najmiliji.

14957

GODI[WI POMEN

\ujki Rokvi} od porodice Bokan.

15216

15191

Posledwi pozdrav svojoj dragoj baki

DVOGODI[WI POMEN Dani prolaze, a Ti nam sve vi{e nedostaje{.

Nemet Stevanu 13. 11. 2009 - 13. 11. 2010.

Stevanu Drakuli}u 1940 - 2010. dava}emo {estomese~ni pomen dana 20. 11. 2010. godine, u 10.30 ~asova, na grobqu, u Ba~kom Brestovcu. @iveo si da nas u~ini{ sre}nim, neizmerno hvala.

Nikada ne}e{ oti}i, uvek }e{ biti sa nama.

Vole te: supruga Nena, }erke Svetlana i Marija i zet Vladan.

14838

\ujki Rokvi}

Miroslav Mladenovi} 2008 - 2010.

od wenih najmilijih: unuci Du{an, Radovan, Ivana, Dule i Vladimir.

Zauvek u na{im srcima, nikada zaboravqen.

od: oca Stjepana sestre Marije supruge Marije }erke Marije sina I{tvana zeta Zvonka snaje Sanele i unu~i}a: Ivane, Andreja, Awe i Timee.

Qiqa, Dimitrije i Ana. 15141

15217

14717

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

JEDNOGODI[WI POMEN

SE]AWE

nedeqa14.novembar2010.

29

POMEN

Pro{lo je 25 godina od kada nije sa nama

16. 11. 2008 - 16. 11. 2010.

voqenoj supruzi, majci, svekrvi i baki

Vera Rudinski - Luli} Jeleni Stojanov Leli 1942 - 2009.

Nenad Paunovi}

dipl. pravnik 1940 - 1985.

Miroslava - Mira Mi{i} ro|. Veselinovi} 6. avgust 1937 - 14. novembar 1985.

1964 - 2008.

Sa qubavqu te ~uvam u svojim mislima.

Zauvek }e ostati u na{im srcima i se}awima.

O`alo{}ene porodice Luli} i Gruji}.

Dana, 18. 11. 2010. godine navr{ava se tu`na godina od kako nije sa nama.

Nikada je ne}emo zaboraviti i uvek }e biti u na{im srcima i mislima.

Tvoja Nada.

14806 15034

Sve zaista nestaje, ali se zauvek budi u ve~nosti.

O`alo{}eni: suprug Milan, sinovi Cvetica i Ivica, snahe Cica i Jaca, unuke Jelena i Branislava i unuk Milan.

Posledwi pozdrav dragoj mami i babi

Posledwi pozdrav dragoj mami i babi

SE]AWE

Sin Aleksandar, }erka Qiqana, snaja Milica, zet Milo{ i unuk Filip.

14954

14917

Danica Boti}

DVOGODI[WI POMEN

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 13. 11. 2010. godine posle duge i te{ke bolesti preminuo na{ voqeni suprug i otac

Tereziji \uri} od }erke Magde i unuka Gorana i Jugoslava sa porodicama.

Tereziji \uri} od: }erke Valike i unuka Olivere i Tawe sa porodicama.

Posledwi pozdrav dragom zetu i te~i

„Od kad te nema ne mo`emo budne biti, jer sve {to `elimo u tome bude{ i ti.

Pa budne sawamo da snovi du`e traju.

U svakoj pri~i samo ti si nam na kraju.

Jo{ uvek sawam da smo zajedno ko nekad davno ti i ja, al’ jutro svaki put mi pokvari tu slatku prevaru iz sna.”

1948 - 2010.

Sahrana je u ponedeqak, 15. 10. 2010. godine, u 13.30 ~asova, na Gradskom grobqu.

Zauvek }e{ biti u na{im srcima.

Miroslavu Ra~i}u

Tvoji: supruga Qubica i sin Petar.

Du{ku Davidovu od @ivka i porodice.

2002 - 2010.

I daqe `ivi{ u na{im srcima, voqen zauvek.

Tvoji: tetka Zora i sestra Jasna sa porodicom.

An|elka Preki} Sahrana je u ponedeqak, 15. 11. 2010. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: sestri~ina Boba sa decom.

S ponosom, qubavqu i ve~nom zahvalno{}u ~uva}emo uspomenu na tebe.

15204

15205

15188

POMEN

An|elki Preki} Agi

pozdrav

dragom

Posledwi pozdrav dragom te~i

Navr{ila se godina od kako nije sa nama na{ voqeni

Triva Pura} Miroslavu Ra~i}u od Biqe i Steve.

Miroslavu Ra~i}u od Vuleta i Duleta.

Sestri~ina Maja sa porodicom i zet Milenko.

GODI[WI POMEN dragoj, voqenoj sestri i tetki

DVOGODI[WI POMEN pobratimu

Posledwi {ogoru

14845

15198

15206

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

Wegovu dobrotu i qubav nikad ne}emo zaboraviti.

Wegovi najmiliji.

15017

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 88. godini preminula na{a draga

Stevan T. Popi} 1925 - 2000.

od: tetka Julke, te~e \oke, porodice Po`arev i @ivkovi}.

15203

Miroslav Radoni}

15158

Pro{lo je deset godina od kada nije sa nama na{ voqeni suprug, tata, deda i tast

Posledwi pozdrav bratu

Miroslav Ra~i}

Mama Vera, }erke Milica i Jelena i tvoja Nata{a.

POMEN

Draga razredna, ve} dve godine nismo sa vama ali vas se ~esto se}amo sa qubavqu i po{tovawem.

Va{e u~enice, medicinske sestre generacija 1971 - 72.

15193

15192

Miroslav Mladenovi}

profesor

iz Nadaqa ^uva}emo se}awe na lepe trenutke sa Tobom. @ive}e{ ve~no u na{im srcima.

Vreme prolazi, tuga ostaje.

Tvoje: mama Mara i sestra Buba sa porodicom.

Dana, 18. 11. 2010. godine navr{ava se tu`na godina od kako nije sa nama draga sestra

14918

15202

15201

POMEN

Preminula je na{a voqena

Justina ^onka Ivana \uri~in 21. 11. 1980 - 14. 11. 1991.

Tuga beskrajna, bol neizle~iva, a qubav ve~na.

Sestra Jelena sa porodicom, mama, tata, baka i ujak.

15186

Jeleni Stojanov Leli

Miroslavu Mladenovi}u

ro|. Erdevik iz ^uruga

Uvek si u na{im mislima.

Lelo moja, vole}u te do kraja `ivota.

Po~ivaj u miru.

Porodica ^ovi}.

Tvoja sestra Mica i sestri} Dragan sa porodicom.

15182

14883

Jelena Stojanov Lela ro|. Erdevik iz ^uruga Voqena sestro, uvek }e{ biti sa mnom.

Tvoj brat Mile sa porodicom.

14884

ro|ena Kos 1919 - 2010.

Nikola Kopawa 2. 9. 1971 - 14. 11. 2000.

Sahrana mile nam pokojnice je danas, 14. 11. 2010. godine, u 14 sati, na Gradskom katoli~kom grobqu, u Be~eju.

Posledwi pozdrav tebi, draga na{a mama od tvojih najmilijih: tvojih k}eri Piro{ke, Ro`ike, Veronike i snaje Tereze sa porodicama.

An|ele na{, pro{lo je deset tu`nih godina od kako si nas napustio. Ostale su suze u o~ima, bol i praznina u du{i.

Zauvek si u na{im mislima i srcima.

Tvoji: mama, tata i sestra.

15199

14983

07.00 08.00 08.05 09.40 10.05 10.30 11.00 12.00 12.10 13.05 14.00 15.00 15.10 16.00 17.00 17.22 17.30 19.06 19.30 20.10 20.30 21.00 22.00 22.30 22.50 23.20 23.50 00.45

TV PROGRAM

nedeqa14.novembar2010.

TV Ba{tina Vesti Narednik Biber, film Trolovi Ma{taonica Kad zazvoni Brazde Vesti Verski nedeqnik Dodati `ivot godinama Kviz: Koliko se poznajemo Vesti Tabloid [tikla papu~a TV Dnevnik Tajna hrane: Soja Uto~i{te, film Igra TV Dnevnik Trio Antonia [aina - mali koncert Present Nevidqivi protivnik Vojvo|anski dnevnik Sportska hronika No}na smena Klasik rok Gruvawe Iz studija „M ”

07.30 08.10 09.00 10.30 11.45 12.00 13.45 14.20 15.30 16.00 16.30 17.30 18.30 19.00 19.30 20.00 21.30 22.00 22.30

Glas Amerike Beli luk i papri~ica Zelena patrola Travel Bila jednom jedna nedeqa Filmski program Art boks Halo predsedni~e Vojvo|anske vesti Oko sveta Razgoli}eni Vojvo|anske vesti Ulovi trofej Hronika op{tine @abaq Vrele gume Vojvo|anske vesti Vino i vinogradarstvo Vojvo|anske vesti Filmski program Mis Italije, 2. deo 00.05 Glas Amerike

06.05 08.00 09.06 11.05 12.35 13.00 13.15 13.54 14.36 15.00 15.45 16.46 17.14 18.28 19.02 19.30 20.05 21.00 23.05 23.45 00.00 00.57 02.49 03.49 04.37 05.12 05.47

Jutarwi program Jutarwi dnevnik @ikina {arenica Dizni na RTS ^arobwaci s Vejverli plejsa Dnevnik Balkanskom ulicom Vreme je za bebe Gastronomad Sat Moj ro|ak sa sela Rokovnik Lud, zbuwen, normalan Sasvim prirodno Slagalica, kviz Dnevnik Moj ro|ak sa sela Nevestin otac, film Uvi|aj Dnevnik Qubavnice Egzit Moj ro|ak sa sela Sat Balkanskom ulicom TV prodaja Verski kalendar

07.00 07.43 07.58 08.58 09.20 09.25 09.39 09.44 09.59 10.32 12.00 12.25 12.56 15.00 17.00 17.30 18.00 18.30 18.55 20.30 20.55 21.20 22.22 23.06 00.54 01.20 01.45 03.20

Rade Marjanovi}

Tabloid Ove nedeqe „Tabloid“ }e li~iti na pravi mali kabare sa puno muzike, humora i nostalgije. Doma}in emisije je glumac Rade Marjanovi} sa svojim go{}ama Tawom Bo{kovi} i Sne`anom Savi}.

Urednik i voditeq: Aleksandar Filipovi} (RTV 1, 15.10)

06.30 07.30 08.00 08.30 10.45 10.50 11.00 11.30 12.00 13.00 13.30 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 17.00 17.30 18.00 18.30 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 22.30 23.00 00.30

Kuhiwica (ma|) Agro mozaik Muzi~ki program Izlog strasti Pri~e iz Indije Edukativni film (slov) Duhovka (slov) Emisija za penzionere (slov) TV Magazin (rum) Brazda (ma|) Ma|arska narodna muzika Zajedno ^edo moje du{e, dok. film (rum) sa titl.na srpskom Nedeqni magazin (rom) Izravno (hrv) Svjetionik (hrv) Ukrajinska panorama Spektar (buw) Makedonsko sonce Urbana yungla (ma|) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Tre}e lice Rusije TV Magazin (rus) Teleklub (rum) TV sport (ma|) Progowena, film TV Prodaja

09.00 10.30 11.00 11.30 12.00 12.30 14.15 14.29 14.30 15.00 15.30 16.00 16.30 16.59 17.00 17.15 17.30 18.30 19.00 19.29 19.30 20.00 21.00 21.30 22.00 22.30

Put za Ejvonli Ugro`eni NS klinci Svet divqine Drum Ubistva u Midsameru Neon siti Kursna lista Azbuka roditeqstva Guliver Ugro`eni Svet divqine Portfolio Kursna lista Objektiv Neon siti Hrana i vino Sedam NS dana Objektiv Kursna lista Pres klub Evo nas kod vas Sedam NS dana ICT megabit Objektiv Ubistva u Midsameru

Amen a|es Vreme odluke Dozvolite...

Ben ten Male pri~e Zanimawe dete Male pri~e Iznena|ewe: EBU drama Igraj fudbal, budi sre}an Moj qubimac UNHCR-povratak: Kosovo Interfejs Fudbal - Jelen super liga: Rad - Crvena zvezda, prenos Tenis: BNP Paribas masters (Pariz), finale, prenos Magazin Lige {ampiona Kulturako aresipe Srpski isto~nici Put oko sveta Rukomet - PS: PKB–Partizan, prenos Ekolo{ka pitawa Misliti zeleno Qubav Yorya Va{ingtona Jelen top deset U svemiru Iza granica Vikend evronet Fudbal - Jelen super liga: Rad - Crvena zvezda Tenis: BNP Paribas masters (Pariz), finale

05.30 Doma}in 06.30 Do|i na ve~eru -Omnibus 09.00 Film: Manatu 10.45 Survajver 11.45 Survajver 12.45 Survajver - povratak u civilizaciju 14.00 Formula 1 16.05 Film: Pod opsadom 18.00 Vesti 18.15 Ja volim Srbiju 20.00 @elite li da postanete milioner?

21.00 Film: Ponovo u igri 23.30 Fajront republika 00.30 Ameri~ko rvawe-Do koske 01.30 Top spid 02.30 Survajver-bez cenzure 03.30 Ameri~ko rvawe - Do daske

Fajront republika O pozori{noj predstavi inspirisanoj upravo ~uvenom serijom „Zona sumraka”, govore rediteq Nikola Zavi{i} i glumica Anastasia Mandi}...

Voditeq: Zoran Kesi} (Prva, 23.30)

07.30 Premijer liga: Man~ester Siti – Birmingem 09.00 NBA: Oklahoma - Portland 10.30 ATP Masters Pariz 1/2 finale 12.45 NBA Live 13.00 Premijer liga: Stoke–Liverpul 19.15 Portugalska liga: Evrton–Arsenal 17.10 Premijer liga: ^elzi–Sanderland 19.15 Portugalska liga: Benfika–Naval 21.15 Portugalska liga: Porto–Portimonense 23.15 Poker 00.00 Pregled Evrolige 01.00 NBA: Oklahoma – San Antonio 03.30 Premijer liga: Everton–Arsenal(r)

Zoran Kesi}

DNEVNIK

c m y

30

06.55 Film: Dru`ina sa slatkog potoka – Trka sa vremenom 08.05 Beograd za po~etnike 08.30 Znawe na poklon 11.00 Potraga 11.30 Film: Neophodne stvari 13.05 Vrati}e se rode 14.00 Izme|u redova 15.00 Ta divna hrana, dok. serija 16.00 Vesti B92

Utisak nedeqe U ovonedeqnoj emisiji razgovara se o tome za{to nijedna srpska Vlada u posledwih deset godina nije uspela da donese zakon o restituciji? Za{to je Srbija jedina zemqa u kojoj jo{ nije utvr|eno da li treba da se vrati ono {to je oteto? Za{to pravda nije samo spora, ve} i nedosti`na? Gosti: dr Milan Parivodi}, Slobodan Ili}, dr`avni sekretar u ministarstvu finansija i Mile Anti}, koordinator mre`e restitucije u Srbiji.

Autorka: Oqa Be}kovi}.

(B92, 21.00) 16.30 18.30 19.05 20.00 21.00 23.00 23.35 00.05 00.35 01.15 02.00

06.00 09.00 09.25 09.35 09.45 10.00 11.30 12.00 12.20 12.40 13.00 13.25 13.40 13.55 14.30 15.00 15.45

Film: Nebeska udica Vesti B92 Na{a mala klinika Veliki brodolomi Jadrana, dok. serija Utisak nedeqe Vesti B92 Patrola Bog Film: Kle{: Pri~a o You Strameru Veliki brodolomi Jadrana, dok. serija Ukqu~ewe u B92 Info

Jutarwi program Nodi Pokojo Zdravo, Kiti Tele{op Barbi i dijamantski dvorac Vinks Kilari Jaha~i senke Konan Kalamiti Yejn Presovawe Tele{op U realnom `ivotu, rijaliti {ou Iz iks u iks Neo~ekivani `ivot Tele{op

Na ve~eri kod Laneta Gutovi}a (Hepi, 22.00)

Yenifer Hadson

Devojke iz snova Ova pri~a o snovima, slavi i visokoj ceni uspeha u nemilosrdnoj muzi~koj industriji po~iwe {ezdesetih godina pro{log veka. Efi, Lorel i Dina ne o~ekuju da }e uskoro otkriti {ta se doga|a kada se ostvare najlu|i snovi.

Uloge: Yenifer Hadson, Anika Noni Rouz, Bijonse Noulz, Yejmi Foks, Edi Marfi Re`ija: Bil Kondon (Avala, 21.00) 06.45 07.00 07.30 07.45 10.00 10.10 11.25 12.00 12.15 13.45 14.00 14.30 14.55 15.00 16.00 18.00 18.30 19.20 19.30 20.00 20.50 21.00 23.00 00.00 00.30 01.30

Top {op Otvoreni studio Vesti Otvoreni studio Vesti Otvoreni studio Milica na kvadrat Vesti u 12 Otvoreni studio Top {op Vesti u 14 Milica: Specijal Otvoreni studio Univerzum Sedma kategorija Vesti u 18 Posledwi ~as Otvoreni studio Milica: Specijal Spisak mojih biv{ih Otvoreni studio Film: Devojke iz snova Posledwi ~as Vesti Ve~e sa Yulsom Holandom Mini-serija

08.00 De~iji program, 09.00 Nedeqni magazin, 10.00 Kuhiwica, 11.00 Kultura tela, 11.30 U na{em ataru, 12.00 Travel klub, 13.00 Kuda ide Vojvodina, 14.00 Bele`nica, 15.00 De~iji program, 15.30 Sport, 16.30 ABS {ou, 17.00 Nedeqni magazin, 18.00 De~iji program, 19.00 Of Road avantura, 19.30 Dokaz stvarawa, 20.30 Of Road, 21.00 Film, 23.00 Nedeqni magazin, 23.30 Film, 01.00 No}ni program

08.30 Bawe Srbije, 09.00 Udahnite Zlatibor, 09.15 Turisti~ke razglednice, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 NK Koktel, 13.30 Fokus, 14.00 Mozaik, 16.00 Zdravqe i vi, 16.55 Fokus, 17.25 Turisti~ke razglednice, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 20.40 Ludi kamen, 21.00 Bulevar, 22.00 Holivud, 23.00 Fokus, 23.40 Turisti~ke razglednice, 00.20 Haj-faj mjuzik, 01.00 Fokus, 01.30 Muzika

07.00 Auto sprint, 07.40 Vremeplov, 08.00 Mini koncert, 09.30 Abs {ou, 10.00 Smeh terapija, 11.00 Retrospektiva nedeqe, 11.50 Vremeplov, 12.00 Beli luk i papri~ica, 12.30 U na{em ataru, 13.20 Pod sjajem zvezda, 15.00 Folk {ou, 17.00 Tok {ou, 19.00 Politikon, 20.00 Film, 22.00 [mizla sa stilom, 22.30 U me|uvremenu, 23.00 Drecun, 00.00 Film

10.00 [i-Ra, 12.00 Cicina tezga, 13.30 Paor, 14.30 Film, 16.30 ZOO Hobi, 17.00 Bez tambure nema pesme, 18.30 Nemi svedok, 19.30 Dok. program, 20.00 Film, 22.00 E-TV, 22.30 Vi{e od igre, 23.00 Nemi Svedok, 00.30 Yuboks

06.30 07.00 10.00 11.45 12.00 13.00 15.00 16.00 17.45 19.30 20.00 01.00 02.45 03.00

Farma Dobro jutro Farma Siti Grand hitovi Farma Ja to tako Nedeqno popodne Lee Ki{ Farma Nacionalni dnevnik Farma - izbacivawe Film: Fle{bek Siti Film: Ne{to sasvim privatno

16.00 17.55 18.30 19.00 20.00 22.00 23.00 23.30 00.00 02.00 03.30 04.00

I to je `ivot Telemaster VIP taksi Neo~ekivani `ivot Vikend film: Nasirija, istinita pri~a o Iraku 1. deo Na ve~eri kod Laneta Gutovi}a Iz iks u iks Riko{et Vikend film Dokumentarac Zabavni program Neo~ekivani `ivot

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00) 09.00 TV izlo`ba, 09.30 Prolog, 10.00 Film info, 11.00 Sva{taonica, 12.10 Zlatno poqe, 13.20 Dok. film, 14.15 Volej, 15.00 Izazovi istine, 15.30 Inyoj, 16.00 Akcenti, 16.30 Kviz, 18.00 Akcenti, 18.10 Zdravqe, 20.00 Inyoj, 20.30 Samo vas gledamo, 22.15 Zabavni program, 23.00 Kviz, 00.15 Komercijalni program

08.00 Hrana i vino, 09.00 Film, 10.30 Mufquz, 11.00 Pod suncem, 12.00 Do kraja sveta, 12.30 Panorama op{tine @iti{te, 13.00 Produkcija mre`e, 14.00 Agrosfera, 15.05 Film, 17.00 Do kraja sveta, 18.00 Iza scene, 18.30 Nodi, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Odgovor, 21.05 Tajni znak, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Slu`ba 21, 23.00 Film

DNEVNIK

nedeqa14.novembar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

2

31

GLASINE KOJE SU STVARALE I MEWALE ISTORIJU

Pi{e: Hans-Joahim Nojbauer 08.08 09.08 09.48 10.08 12.00 12.25 13.20 14.00 15.05 15.45

Bred Pit

Sedam godina na Tibetu Na po~etku 2. svetskog rata, emocionalno hladan austrijski alpinist i pripadnik nacisti~kog pokreta putuje do svetog grada Lasa u Tibetu kako bi osvajao vrhove. Sre}e neo~ekivanog prijateqa – mladog Dalai Lamu...

Uloge: Bred Pit, Mako, Dejvid Tevlis, Bi Di Vong, Dani Denzongpa, Viktor Vong, Ingeborga Dapkunajt Re`ija: @an @ak Anaud (Nova TV, 13.10) 07.55 08.20 08.30 08.55 09.10 09.40 09.50 10.20 10.50 11.20 13.10 16.25 19.15 20.05 21.05 23.20 00.45 02.30 04.05

Dora istra`uje, crtani Timi Tim, crtani Vinks, crtani ^ugington, crtani Ben 10, crtani Kinder surprajz memori kviz Automotiv Magazin Lige prvaka Novac Heroji Sedam godina na Tibetu, film Supertalent, polufinale Dnevnik Periferija siti Indiana Yons i kraqevstvo kristalne lobawe, film Red karpet, {oubiz Poqubi mladu, film Kraq Holivuda, film Red karpet, {oubiz

17.43 18.45 19.30 20.15 21.10 21.50 23.50 00.00 01.15 03.10

Prijateqi Nora Fora TV kalendar Luis11.38 Mawinski mozaik Dnevnik Plodovi zemqe Rijeka: More Nedeqom u dva Mir i dobro Po`ega: Ho}emo i mi svoj centar - humanitarna akcija Lepom na{om Globalno selo Dnevnik 1 protiv 100, kviz Stipe u gostima Ni~iji sin, film Vesti iz kulture Bez iluzija, film San letwe no}i, film Sofi [ol - posledwi dani, film

San letwe no}i Radwa se doga|a u Italiji, u selu Monte Atena, u 19. veku. Dok se priprema rasko{no ven~awe vojvode Tezeja, mladu Hermiju otac `eli da prisilno uda za Demetrija.

Ali ona voli Lisandra...

Uloge: Kevin Klejn, Mi{el Fajfer, Rupert Everet, Stenli Tuci, Kalista Flokhart, Ana Fril, Kristijan Bejl, Dominik Vest Re`ija: Majkl Hofman (HRT 1, 01.15)

01.00 03.00 05.00 06.00 09.00 10.00 11.00 13.00 15.00 17.00 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00

08.15 08.40 09.10 10.20 13.40 15.30 17.30 18.30 19.05 20.00 21.45 23.25 01.10 02.10

Bra}a i sestre Uzbu|ewa ubistava Ne{ Brixis Sudija Ejmi Doma}ice iz okruga Orany Misterija Hejvena Bra}a i sestre Nestala sedamnaestogodi{wakiwa Prevarena Dobra `ena Misterija Hejvena Zakon i red: Zlo~ina~ke namere Bra}a i sestre Bra}a i sestre Uzubu|ewe ubistava

Bakugan, crtani Crvene kapice, crtani Malkolm u sredini Ezel Kolumbo: Ubistvo pod dirigentskom palicom Dru`ina pravih yentlmena, film Pre`iveti divqinu Rumunija, dok. film RTL danas Ekskluziv s Tatjanom Juri} Hrvatski top model baj Vawa Rupena CSI Majami Prete}a ~istina, film Astro {ou Smoki i bandit, film

Dru`ina pravih yentlmena Okrutni zlikovac Fantom `eli da zavlada svetom. Kako bi ga spre~ile, vlasti {aqu slavnog istra`iva~a Alana Kvatermejna da predvoditi grupu legendarnih likova natprirodnih sposobnosti...

Uloge: [on Koneri, Naserudin [ah, Peta Vilson, Toni Kjuran, Stjuarte Tausend, [ejn Vest Re`ija: Stiven Norington (RTL, 15.30)

Ana Fril

08.00 Bizeovim stopama 09.00 [ta je donela industrijska revolucija 09.30 Misterije mumija 10.00 Jedna no} u Torinu 11.30 Svet novca: Kako se obogatiti u recesiji 12.00 Tajm tim godina 13.00 Turnir 14.00 Genije fotografije 15.00 Mi Evropqani 16.00 Ko je napisao Bibliju?

17.00 Tajne dubina 18.00 Gospodari rata 19.00 Kada su Mavari vladali Evropom 20.00 Zaboravqena ubistva 21.00 Kwiga koja je {okirala svet 22.00 Tenkovi u zlatnom gradu – kraj Pra{kog prole}a 23.00 Veliko bekstvo: Neispri~ana pri~a 00.00 Ko je napisao Bibliju?

01.00 Tajne dubina

08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Mala princeza Leonardo Fantasti~na ~etvorka Mala princeza Leonardo Fantasti~na ~etvorka Mala princeza Ni na nebu ni na zemqi Posledwi beg sa Balkana Urnebesna tragedija O{trica kopqa Vatreni ples Vonderlend Nole {ou M.I.L.T.F.

07.50 Za{to sam u braku?

09.50 Nerazumni Brus i nekontrolisani lojd 11.00 Tajni `ivot p~ela 12.50 Impijeva zemqa ~uda 14.15 Dan nezavisnosti 16.35 Qubav u ~etrdesetoj 18.00 Ze~ica na koleyu 19.35 Holivud na snimawu 20.05 Fragmenti 21.50 Prava krv 23.40 Dosije iks: @elim da verujem 01.25 Neprijatni taoci

0700 Panorame turisti~kih sredi{ta Hrvatske 09.50 Levi: Svetski skija{ki kup (M) - slalom, prenos 1. vo`we 10.50 Portret crkve i mesta 11.00 Kalinovac: Misa, prenos 12.00 Biblija 12.15 Magazin LP 12.50 Levi: Svetski skija{ki kup (M) - slalom, prenos 2. vo`we 13.45 Studio F1 13.50 Abu Dabi: F1za Veliku nagradu Abu Dabija, prenos 15.40 Studio F1 15.55 Olimp - sportska emisija 16.00 Vaterpolo, EL: Mladost Partizan, prenos 17.20 Vaterpolo, EL: Jug Primorje, prenos 18.45 Pliva~ki Miting Mladosti, prenos 20.05 Studengora, film 22.40 Posebni dodaci 23.15 Filmski butik: Jednoruki ma~evalac, film 01.10 Gara`a 01.40 Odbojka SP - finale, snimak (r)

06.00 13.00 15.00 17.00 19.15 21.10 23.00 01.00 03.00

04.00 06.00 08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 02.00

@ene fudbalera Horor ekspres Pet uglova Put na jug Klasa ’61 Fenirawe Hvala za sve, Vong Fu Gorka `etva Iznenadni strah

Vilard Rogovi u vre}i Osmoza Yons Zaqubqeni de~ak Divqe ma~ke Klub otmi~ara Mala prodavnica u`asa Povratni efekat U dobru i u zlu Vilard Vla`ne usne Cena po`ude

Peta Vilson

10.00 10.55 11.50 12.45 13.40 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00

23.45 00.40 01.40

Pre`ivqavawe udvoje Pre`ivqavawe Borba sa silama prirode Opasan lov Razotkrivawe mitova Prototipi Usporen snimak To mogu i ja Limarska radionica Peta brzina Trgovci automobilima Razotkrivawe mitova Vodi~ iz bezizlaznih situacija Kako pre`iveti katastrofu Interventna jedinica Majamija Iza re{etaka Istraga zlo~ina Razotkrivawe mitova

08.35 09.15 11.00 12.30 14.00 15.30 16.30 18.30 20.00 21.30 23.00 23.15 00.00 01.15

Kuglawe Alpsko skijawe Umetni~ko klizawe Alpsko skijawe Kuglawe Svi sportovi Alpsko skijawe Umetni~ko klizawe Kuglawe Boks Motosportovi Alpsko skijawe Kuglawe Motosportovi

21.55 22.50

„Dobro obave{teni” tragi~no zavr{e K

o ispri~a o ~emu qudi govore, rizikuje apstraktnog procesa, on ometa glavnu akciju tek`ivu glavu. Ovo bolno iskustvo do`iveo je sta svojim socijalno ni`e postavqenim, sporedjedan gr~ki berberin oktobra 413. g. p. n. e. nim mestom radwe i dodatno zgu{wava doga|awe [i{ao je on tako u svojoj berbernici u Pireju, lutime {to berberin posredno podnosi ono {to su ci metropole Atine, kosu i bradu nekoj nepoznatoj pretrpeli Atiwani: bol lo{e vesti. Ono {to je mu{teriji, ni ne slute}i da }e narednih minuta etnografija poznog 20. veka stilizovala kao otsvetska istorija provaliti u wegov `ivot da bi mu kri}e, za Plutarha se podrazumevalo da „ono {to dodelila tragi~nu glavnu ulogu u pou~nom komadu prikazujemo kao na{e ~iwenice zapravo je na{e o kritici istorijskih izvora. Jer ono {to je stratuma~ewe onoga kako drugi qudi tuma~e sopstvena nac sobom doneo izmeni}e berberinov `ivot: dela i dela svojih bli`wih“. Bilo da je re~ o kratka, ali stra{na novost, koja je prokrstarila Sredozemnim morem, i{la je od luke do luke. Nepoznati putnik berberinu ispri~a da je atinska flota uni{tena u sirakuskoj Velikoj luci; da su Demosten i Nikija, atinski stratezi i vrhovni zapovednici Sicilije, ubijeni, a gr~ka vojska potpuno uni{tena; da je i sam glasnik, neki rob, pobegao sa svojim gospodarom. Kasnije, u svojoj “Istoriji Peloponeskog rata”, Tukidid }e sve ovo potvrditi i izvestiti o 7.000 zarobqenih Grka u sicilijanskim kamenolomima.

Berberin, me|utim, ne mo`e sve to da zna. Wemu je dovoqno ono {to je ~uo, pa brzo kre}e u {est Kazna sledi onima koji donesu lo{e vesti kilometara udaqenu Atinu da vest saop{ti onima kojih se ona ti~e: narodu i „istorijskoj“ ili „mitskoj“ realnosti, pri~a o vlastima Atine, „da ga neko ne bi prestigao i oteo sudbini berberina otkriva neke od detaqa va`nih mu slavu dono{ewa ove vesti u grad“. Prepla{eni za nastanak i {irewe glasina u anti~ko vreme.

Atiwani se okupqaju da ispitaju stvar; na kraju Glasina o uni{tewu flote pojavquje se najpre krajeva, prenosilac je predstavnik zanimawa koje na periferiji velegrada Atine. Poput obu}arba{ i nije poznato po pouzdanosti. „Nije ni ~udo skih radwi, a pogotovo radionica za proizvodwu {to je ~itav berberski ceh tako brbqiv. Jer se kod parfema, berbernice od antike va`e za mesta ogowih okupqaju najgori brbqivci, neprestano su u varawa. Mu{karci, `ene, robovi – svako mo`e wihovom dru{tvu, pa se na kraju i sami moraju nau~estvovati u {irewu glasina. Gde se pro`imaju u~iti ovom poroku“. javno i privatno, tu se zbli`avaju tu|inci, i upra„Berberin je, dakle, doveden i ispitan“, iznosi vo ova daqinom pro`eta i ~esto prijatna blizina daqe Plutarh. „Me|utim, po{to nikako nije mopoziva na razmenu pri~a i dodavawe ukrasa. Margao navesti svog pouzdanog svedoka ve} se pozivao tir glasine bi po{tedeo sebe mnogo toga da je svona bezimenu, nepoznatu osobu, svetina se razquti ju pri~u ispri~ao samo svojim mu{terijama. Osim i povika: ’Vodite zlikovca! Na muke s wim! Sve je toga, berberinov mikromiqe nalazi se u karaktela`no i izmi{qeno! Ko je o tome ne{to ~uo? Ko risti~nom okru`ewu. Luke su mesta za pretovar, mo`e verovati tako kako robe i qudi, tako i {ta?’“ Potraga za istivesti. Nema samo onaj ko Lakomisleni berberin iz Pireja nom nastavqa se tada se vra}a s putovawa neuobi~ajenim surovim mezavr{io je na to~ku za mu~ewe jer je {to da ispri~a, ve} i todama kritike izvora; onaj ko vidi pristajawe potr~ao da sugra|anima prenese martiros je gr~ka re~ za broda i pri~a s nepoznanepotvr|enu vest da je atinska svedoka: „Donet je to~ak tim mornarima mo`e u flota uni{tena kod Sicilije. i nesre}nik je raspet na svet poslati pri~e, osno„Pouzdan" izvor bila je wemu“ i „dugo mu~en“, sve vane, verovatne i izmidok drugi izvori nisu ko{qene. nepoznata mu{terija na~no potvrdili vest I dok se, kako se mo`e ovog „hvalisavca“, dok od pretpostaviti, vest neglasine nije postala istina, dok se nisu pojavili poznatog roba {iri daqe Pirejom, glasnik tr~i o~evici „koji su pobegli s mesta borbe i doneli jaiz luke, du` Dugih zidova, u grad. Na taj na~in on san izve{taj. Tad se svi razbe`a{e, da svako oplabira put kojim je ubrzo posle po~etka Peloponekuje svoju nesre}u, i ostavi{e jadnika da le`i veskog rata do{la i velika zaraza. Mase izbeglica zan za to~ak“. su u to vreme me|u Dugim zidovima, koji su smatraPlutarh svoju kratku pri~u o berberinu iznosi ni neosvojivim, tra`ile uto~i{te od napada dva puta: jednom kao zastra{uju}i primer u svojoj Spartanaca. Zahvaquju}i povoqnim higijenskim raspravi o brbqivosti, a drugi put u wegovoj biouslovima, ovaj „Kentaur me|u zarazama“, sa~iwen grafiji vojskovo|e Nikije. Iz dana{we perspekzapravo od bogiwa, tifusa i pegavca, {irio se od tive nije mogu}e odrediti da li Plutarh svojim luke stra{nom brzinom, i to najpre me|u Dugim berberinom odra`ava „stvarnu“ istorijsku realzidovima, a potom i po gradu. Tre}ina stanovnika nost, jer je izme|u samog doga|aja i wegovog beleAtike, me|u kojima i Perikle, pali su kao `rtve `ewa pro{lo pola milenijuma. Plutarh kao dobar epidemije. Glasina je, dakle, sledila zarazu, i ono istoriograf verovatno uvodi sporedan lik da bi {to su Atiwani u~inili lu~kom berberinu kada boqe do~arao svoju pri~u o Nikijinoj propasti. je on, uzbu|en, kona~no stigao u grad, podse}a na Mali berberin se prosto i suvi{e dobro uklapa mere za suzbijawe zaraze: zara`eni se izoluju da bi u potku pripovetke. Lik dozvoqava prikaz jednog se smawio rizik od inficirawa zdravih.

Kwigu Hans-Joahima Nojbauera “Fama – istorija glasina” mo`ete, uz popust od 30 odsto, naru~iti po 1.134 dinara od izdava~a “CLIO” (Gospodar Jovanova 44, Beograd), putem telefona 011/ 2626–858 i 2622–013, ili mejla: info@clio.co.yu

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

nedeqa14.novembar2010.

DNEVNIK

c m y

32

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Nedeqa je dobar dan za opu{tawe u krugu porodice. Ipak, ako vam neka ideja ili poziv ne daju mira, krenu}ete u tom pravcu. Imate dobre planove koji }e se ostvariti gotovo pravolinijski.

BIK 20.4-20.5.

Divan dan za vas! Svo vreme ovog sveta mo`e biti samo va{e, niko vas ne mora uznemiravati, ako ostanete nedostupni i dovoqno daleko. Uga|ajte sebi, ~inite kako vam pa{e, mo`e vam se.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

14. novembar 2010.

Dru{tveni ste i dobro raspolo`eni, pogotovo u javnosti. Nije vam do odmora, ve} naprotiv, do dinamike i dru`ewa. Vi{e osoba ra~una na vas i va{u inicijativu pa i simpatije. Putovawe?

Mesec danas plovi kroz vodeni znak Riba pa ste intuitivni i ne`ni, romanti~ni i zaqubqeni u sve {to je lepo. Mo`ete se posvetiti voqenoj osobi ili duhovnosti, mo`ete se ceo dan izle`avati.

Oslawate se na sebe, u svemu.

Partner vam do|e kao odraz u ogledalu, ali s nedovoqno realnom slikom. Draga osoba `ivi u svom svetu, idealizuju}i vas i me|usobni odnos. Dobro je to znati.

Va{ nesta{ni Merkur kora~a kroz znak Strelca, {to je dovoqno dobra pozicija da vas podstakne u odre|enom pravcu, odre|enim pravim putem. Mo`ete napredovati i avanzovati. Partnerstvo.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

VAGA 23.9- 23.10.

Volite da putujete, generalno, ali se sada povla~ite u opu{tenu atmosferu i odmarate u miru. Sve {to vam treba je balansiran kontakt s partnerom i dobar odnos sa sobom. Spokojno i smireno.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Svaki dan je izazov za novu dnevnu avanturu, ali je nedeqa ipak ne{to opup{tenija i mirnija. U svom domu mo`ete organizovati spontanu `urku, pozabaviti se uku}anima ili i}i na izlet.

Polako zapo~iwete dan koji je namewen odmoru. Dopustite sebi samo}u i mir, bez mnogo re~i – }utawe i neslu{awe. Izolacija i meditacija mogu vam prijati. Sabirate pro{lost i budu}nost.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Dinami~ni ste, ali ne i optere}uju}i, kako to ponekad umete da budete, a da i ne primetite. Naprotiv, u ovom periodu uz vas napreduju i oni koji su pored vas pa vas prate poput pratilica.

Umetni~ki ste raspolo`eni i nadahnuti. Ovaj dan mo`e biti sasvim druga~iji od prethodnih, bilo da se sami kreativno izra`avate, bilo da podelite svoje vreme i inspiraciju s dragom osobom.

Kroz va{ intuitivni znak plovi nestvarni Mesec, koji poja~ava emotivno stawe va{e du{e. Danas se nemojte izlagati javnosti, niti onima koji vas optere}uju, ve} se opustite u svom svetu qubavi.

TRI^-TRA^

Mi{i}ava Sara V REMENSKA

Zvezda serije „Seks i grad” Sara Xesika Parker pojavila se na dodeli nagrada „Bambi” u Nema~koj i prisutne zaprepastila mi{i}ima na mr{avim rukama. Sara je bila predivnoj srebrnoj haqini koja je ipak otkrila prili~no mi{i}ave noge i ruke, na kojima su od u~estalog ve`bawa isko~ile `ile.

Srebrna boja haqine bqe{tala je sa Sarinog tela, dok su neobi~ne cipele bile odli~no uskla|ene s malom pismo-torbom. Savr{en stajling je naru{ila prete{ka {minka i preveliki mi{i}i i `ile na rukama. ^ini se da je glumica ipak preterala s ve`bawem.

PROGNOZA

VIC DANA

TOPLO

Vojvodina Novi Sad

20

Subotica

18

Sombor

19

Kikinda

20

Vrbas

19

B. Palanka

20

Zrewanin

22

S. Mitrovica 21 Ruma

21

Pan~evo

21

Vr{ac

21

Srbija Beograd

22

Kragujevac

22

K. Mitrovica 20 Ni{

23

I SUN ~ ANO

Evropa Madrid

NOVI SAD: Toplo i prete`no sun~ano. Jutro sve`e uz sumaglicu. Vetar slab ju`ni i jugoisto~ni. Pritisak malo iznad norRim male. Temperatura od 5 ujutru do 20 stepeni popodne.

London VOJVODINA: Toplo i prete`no sun~ano. Jutro }e biti sveCirih `e i ponegde sa maglom. Vetar slab ju`nih pravaca. Pritisak malo iznad normale. Minimalna temperatura 2, a maksimalna 22 Berlin stepena.

Be~ SRBIJA: Toplo i prete`no sun~ano. Jutro }e biti hladno i Var{ava ponegde maglovito. Vetar slab ju`nih pravaca. Pritisak malo iznad normale. Minimalna temperatura 2, a maksimalna 24 stepeKijev ni.

Moskva Prognoza za Srbiju u narednim danima: Po~etkom idu}e Oslo sedmice prete`no sun~ano i vrlo toplo vreme za ovo doba godine. Maksimalne temperature oko 20 stepeni, ponegde i nekoliko St. Peterburg stepeni iznad 20-og podeoka. Od srede sledi postepen pad tempeAtina rature uz obla~nije vreme sa povremenom ki{om.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA: Zbog stabilnog vremena biometeorolo{ke prilike }e biti relativno povoqne, uz adekvatno odevawe i fizi~ke aktivnosti u skladu sa o~ekivanim dnevnim temperaturama.

13 21 12 13 15 13 15

Putuju avionom Muja, Amerikanac i Rus. Pojavi se |avo i ka`e: „Svaki od vas treba da izbaci jedan predmet iz aviona u okean, i ja }u oti}i po wega. Ako ga donesem, taj koji je bacio ide u pakao“.

Amerikanac baci predmet, |avo sko~i u okean i brzo se vrati nose}i iglu.

Uzme Amera i odvede ga u pakao.

Rus baci predmet, |avo sko~i i vrati se sa ~a~kalicom. Odvede i Rusa u pakao.

Do|e red na Muju. Baci on predmet, |avo sko~i i nema ga, nema, nema.. kad eto ti |avola sav iznerviran pita Muju {ta je bacio.

- [ume}u tabletu...

15

SUDOKU

10 1 6 22

Pariz

13

Minhen

14

Budimpe{ta

16

Stokholm

6

6

3

7

7

6

1 7

4

9

8

6

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

1 7 4 8 2 6 3 5 9 TISA

SAVA

137 (23)

Slankamen

257 (19)

Ja{a Tomi}

Apatin

208 (20)

Zemun

226 (30)

Tendencija stagnacije

Senta

254 (17)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

328 (26)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

283 (-10)

Tendencija porasta

Ba~. Palanka

192 (8)

Smederevo

480 (14)

Titel

256 (22)

NERA

Novi Sad

201 (10)

Tendencija porasta

-4 (0)

Tendencija stagnacije

N. Kne`evac

5

Bezdan

Hetin

72 (6)

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

8

206 (21) S. Mitrovica 456 (118) Beograd

8

4

9 5 3 1 4 7 8 2 6

9

4 8 2 9 3 5 1 6 7

283 (36)

5

Tendencija porasta i stagnacije

Kusi}

6 2 8 5 9 3 4 7 1

4 36 (-2)

2

3

7

5

6

2

3

6

3 6 9 4 7 1 5 8 2 7 1 5 2 6 8 9 3 4 5 9 1 6 8 2 7 4 3

5 1

8

2 4 7 3 5 9 6 1 8

5

8 3 6 7 1 4 2 9 5 Re{ewe iz pro{log broja