Dnevnik 24.decembar 2010.

c m y

NOVI SAD *

PETAK 24. DECEMBAR 2010. GODINE

GODINA LXVIII BROJ 22940 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

SKUP[TINA VOJVODINE JU^E USVOJILA BUYET ZA 2011. GODINU

Vojvo|anska kasa pro{la uz „buricu u ~a{i vode” str. 3

NASLOVI

BURNE REAKCIJE NA MOGU]NOST BESPLATNE LEGALIZACIJE BESPRAVNO IZGRA\ENIH OBJEKATA

Politika 2 Cela vlast glasa za buyet 3 Slovenija otvara konzulat u Novom Sadu

Prst u oko legalnoj gradwi?

Ekonomija 4 Steza}e kai{ i radnici i penzioneri

Dru{tvo 6 Plate jure brojku od 250 evra 6 Za medije 60 miliona dinara

Novi Sad 9 Bulevar Evrope prore|uje saobra}ajne ~epove

Vojvodina 11 Industrijska zona najve}i uspeh

Crna

str. 5

13 Pravili stodinarke na {tampa~u

PREDNOVOGODI[WE NEVOQE PO^ELE, POLICIJA UPOZORAVA

Makazama }e napla}ivati struju

str. 4

Izlo`ba starih ~estitki

str. 9

AKO OPET PRO\E „VODOVODOV” ZAHTEV ZA POSKUPQEWE OD 30 POSTO

Voda mutna, a skupa

str. 9

BUSEWE U MODI

Petarda u u~ionici povredila |aka str. 7

I daqe toplo Najvi{a temperatura 17 °S

REPORTA@E

MALOLETNA SRBIJA I PRE MALE MATURE DOKTORIRA NA MALIGANIMA

I dame po ~a{ama udaraju mu{ki

SPORT

str. 14

str. 16 – 20

OD SUTRA „DNEVNIKOV” TURNIR, MERIDIJANA BRANI TROFEJ

LETE]I HOLAN\ANIN LETI U PENZIJU

Foto: N. Stojanovi}

KRASI] ZA MURIWA VRHUNSKI IGRA^

Vrati{ jelku, dobije{ cve}e

str. 8

POLITIKA

petak24.decembar2010.

ISTRA@IVAWE

Socijalizam bio najboqi U socijalizmu je bilo najboqe, tvrdi 81 odsto gra|ana, koji su svoj `ivotni standard u tom periodu ocenili ~etvorkom, od mogu}ih pet poena, pokazalo je istra`ivawe javnog mnewa „Kako gra|ani Srbije vide tranziciju“. Sociolog Sre}ko Mihailovi}, jedan od autora istra`ivawa, rekao je da gra|ani preferiraju sistem u kojem su, po wihovom mi{qewu, dobro `iveli. Po podacima iz istra`ivawa, 81 odsto se izjasnio da je u socijalizmu bilo najboqe, {est odsto da je to bilo u vreme Slobodana Milo{evi}a, a deset odsto da sada `ivi najboqe.

– Kada gra|ani tako govore, misle na standard i privredni razvoj. Qudi misle da su u socijalizmu imali vi{e para, sigurnija radna mesta i da im je sveukupno bilo boqe – rekao je Mihailovi} na konferenciji „Dometi tranzicije od socijalizma ka kapitalizmu“, u organizaciji Fondacije „Fridrih Ebert“, Centra za studije socijalne demokratije i CeSID-a.

Kada ih pitate, objasnio je on, da li bi se vratili u taj period, gra|ani ve}inski odgovaraju da ne bi. Istra`ivawe javnog mnewa sprovedeno je na reprezentativnom uzorku od 1.813 ispitanika, bez teritorije Kosova i Metohije.

Ko vlada Srbijom Istra`iva~i su gra|anima postavili i pitawe „Ko vlada Srbijom?“ i s ponu|ene liste odgovora, 23 odsto je odgovorilo kriminalci.

– To je najporazniji nalaz istra`ivawa – da gra|ani misle da Srbijom vladaju nelegalne i nelegitimne institucije – rekao je Mihailovi}, i dodao da je drugo pitawe koliko su gra|ani zaista u pravu, ili se radi o povr{nom utisku.

Na pitawe ko vlada Srbijom, 23 odsto gra|ana je odgovorilo kriminalci, 18 odsto ispitanika je odgovorilo Vlada, Skup{tina, predsednik, dok je isti toliko procenat gra|ana reklo da Srbijom vladaju vlasnici velikih preduze}a. Da politi~ke stranke vladaju zemqom odgovorilo je 14 odsto ispitanika, 12 odsto je reklo da to ~ini me|unarodna zajednica, dok je 15 odsto reklo da ne zna ko vlada Srbijom.

– Poverewe u politi~ke institucije i vlasti je nisko i mo`e se re}i da kod nas postoji taj trend opadawa poverewa u institucije – istakao je Mihailovi}.

Kula od karata Direktor Centra za demokratiju Dragoqub Mi}unovi}, uz opasku da nije siguran u to da li je pozvan kao okrivqeni ili svedok, predstavio je ukratko de{avawa u zemqama koje su u proteklih 20 godina pro{le put tranzicije. Po wegovim re~ima, 1989. godine je dao intervju u kojem je istakao da }e kroz pet ili deset godina sve socijalisti~ke zemqe uspotaviti vi{epartijski sistem.

Umesto perioda od pet do deset godina, naglasio je Mi}unovi}, pad Berlinskog zida dogodio se samo posle pet nedeqa i ceo taj sistem socijalizma, s izuzetkom Rumunije, sru{io se mirno, kao kula od karata. Mi smo imali specifi~an slu~aj, rekao je on, jer, za razliku od ostalih dr`ava koje su se „osloba|ale“ od stega Rusije kao David od Golijata, Srbija je utonula u nacionalizam.

Mi}unovi} je naglasio da su Demokratska stranka i Gra|anski savez Srbije delovali tako da se politi~ka tranzicija oslawa na Evropu i izgradwu dru{tva na evropskim vrednostima.

c m y

2

DNEVNIK

SKUP[TINA SRBIJE RAZMATRALA BUYET ZA NAREDNU GODINU

Cela vlast glasa „za” POSLANI^KE TEME

Nek odstupi – Vuk~evi}

Predlog republi~kog buxeta za narednu godinu, zajedno s paketom prate}ih propisa bio je ju~e na dnevnom redu Skup{tine Srbije. Iako }e glasawe do~ekati posledwi dan jeseweg zasedawa, koje isti~e 29. decembra u pono}, ove godine nema neizvesnosti o tome da }e buxet za 2011. godinu biti izglasan po{to je ve}ina obezbe|ena samim tim {to su sve stranke vlasti najavile da }e glasati „za“. Kao {to je uobi~ajeni deo parlamentarne borbe, kompletna opozicija kritikuje rad Vlade i buxetska re{ewa i poru~uje da }e pritisnuti „crveni“ taster.

Predlog republi~kog buxeta za narednu godinu predvi|a prihode od 724,4 milijarde dinara, rashode od 844,9, a deficit od 120,5 milijardi dinara.

Republi~ki premijer Mirko Cvetkovi} obrazlo`io je predlog buxeta, ali nije prisustvovao raspravi po{to je, kao i svakog ~etvrtka, popodne odr`ana sednica Vlade. Po wegovim re~ima, „ispo{tovana su dva kqu~na principa za privedni oporavak, a to su razvoj i {tedwa“. Predlo`eni buxet je realan i predstavqa objektivni odraz ekonomske snage Srbije, naveo je premijer, isti~u}i da je sa~iwen u funkciji „dugoro~nog razvoja zemqe, o`ivqavawa privrede i podizawa socijalne odgovornosti dr`ave“.

Cvetkovi} je rekao da su pred Srbijom krupni planovi i velike obaveze – put ka Evropi, temeqite reforme, stabilizacija regiona i revitalizacija privrede.

– Ni zlonamerni ne mogu osporiti ~iwenicu da ova vlada posti`e ozbiqne rezultate na ostvarewu svih ovih nacionalnih ciqeva. Spre~ili smo kolaps privrede, masovna otpu{tawa i bankrot banaka, dok su razvijenije zemqe pro{le mnogo gore – podsetio je Cvetkovi},

a ja bih volela da naredna godina bude godina dinami~nog ekonomskog rasta i da nam je ovo prvi i posledwi buxet za 2011, ali jo{ je prisutna neizvesnost kad je re~ o privrednom oporavku – priznala je Diana Dragutinovi}.

Ministarka je istakla da su ciqevi kojima te`i Vlada smawewe buxeta do 2015. godine na jedan odsto BDP-a, stabilizacija javnih rashoda, javnog duga i

vo|ewe fiskalne politike u skladu s na~elom me|ugeneracijske pravednosti. Ona je precizirala i da je osnovna karakteristika predlo`enog buxeta kontrolisan rast plata i penzija, a sve u dogovoru s MMF-om, uz podse}awe na to da }e u januru plate i penzije biti pove}ane dva posto, pri ~emu }e najni`a primawa biti pove}ana u ve}em procentu.

Da bi bilo olak{ano usvajawe buxeta za 2011. godinu, iz skup{tinske procedure je povu~en predlog zakona o platnom prometu.

Poslanici su u okviru objediwenog na~elnog pretresa razmotrili i predloge za izmenu zakona o buxetskom sistemu, o porezima na imovinu, o porezu na

vo na tome LSV insistirati u narednom periodu.

Govore}i o predlo`enim izmenama zakona o PDV-u i o porezu na imovinu, ona je rekla da je LSV podneo amandmane na ta dva zakonska predloga, kojima je, izme|u ostalog, zatra`eno da ne do|e do pove}awa PDV-a na ugostiteqske usluge, i dodala da postoji indicija da }e taj amandman biti usvojen.

LSV se protivi pove}awu svih

dodatnih poreza i taksi koje gra|anima mogu stvoriti ve}i tro{ak. Amandmanom na predlo`ene izmene zakona o porezima na imovinu LSV tra`i ukidawe ili umawewe poreske stope za gra|ane koji su nekretnine kupili na kredit uz nepovoqne uslove, za {ta nisu krivi oni ve} Vlada, koja nije u Zakon o za{titi potro{a~a uvrstila odredbu o potro{a~kim kreditima. [ef poslani~ke grupe PUPS-a Momo ^olakovi} kazao je da }e ta stranka podr`ati predlo`eni buxet za 2011. godinu, jer je “uspeo da pomiri sve postavqene ciqeve, i to u vreme dok je u toku sna`na ekonomska kriza”. Govore}i o zakonu o PIO, ^olakovi} je naveo da je

Pastor: Vojvodina prvi put nije proto~ni bojler Poslanik Saveza vojvo|anskih Ma|ara Balint Pastor isti~e da je “ovo tu`an dan za rezervne igra~e u vladaju}oj koaliciji, po{to }e SVM podr`ati buxet”. Ovakvu odluku SVM obrazla`e ~iwenicom da se “prvi put desilo da Vlada uputi u skup{tinsku proceduru predlog koji je u skladu s Ustavom Srbije jer je, osim sedam odsto, za Vojvodinu izdvojeno i tri sedmine za kapitalne rashode na wenoj teritoriji”.

– @elim da ~estitam Vladi {to je taj ciq sada postignut u petoj godini primene ovog ustava Srbije – rekao je Pastor. – Ako znamo da je navode}i da je vlast u te{koj godini preduzimala efikasne antikrizne mere, a da predlo`eni buxet osigurava dostojanstven `ivot gra|ana. – Vlada }e u 2011. godini voditi stabilnu politiku bez eksperimentisawa i improvizacije, jer je to godina u kojoj po~iwe realizacija novog modela razvoja.

Ministarka finansija Diana Dragutinovi} izra~unala je da je ovo „sedmi buxet u mandatu ove vlade, {to zna~i da buxetski ciklus traje pribli`no ~etiri meseca“.

– Veliki broj zemaqa u kriznom periodu imao je dva do tri rebalansa buxeta, tako da se rebalansi ne de{avaju samo nama,

predlo`eni buxet Pokrajine 60,7 milijardi dinara, lako je do}i do zakqu~ka da je minimalan zbir iznosa za kapitalne investicije na teritoriji Vojvodine 26 milijardi. Pa`qivim ~itawem oba buxeta ustanovili smo da je opredeqeno 27,2 milijardi za kapitalne investicije na teritoriji Vojvodine za 2011. godinu.

Pastor je dodao da je ovo “prvi buxet koji na Vojvodinu ne gleda kao na proto~ni bojler”.

Isti~u}i i primedbe na ra~un Vladinog predloga, Pastor je naveo i da SVM nije zadovoqan svim stavkama u buxetu, ocewuju}i da je stawe u privredi Srbije katastrofalno.

dodatu vrednost, o akcizama, o porezima na upotrebu, dr`awe i no{ewe dobara i o penzijskoinvalidskom osigurawu.

Poslanica LSV-a Aleksandra Jerkov najavila je podr{ku te stranke, po{to je i po ra~unicama liga{a ispo{tovana ustavna odredba da sedam odsto novca iz buxeta pripadne Vojvodini.

– Me|utim, nismo zadovoqni {to se time ne re{ava problem koji imamo svake godine prilikom usvajawa buxeta i rebalansa, a koji bi se re{io vra}awem imovine Vojvodini i obezbe|ivawem izvornih prihoda za tu pokrajinu – kazala je Aleksandra Jerkov, dodaju}i da }e upra-

on u dogovoru sa sindikatom popravqen u vezi s primenom penzijskog sistema na sta` `ena i u vezi s najni`om penzijom. On je podsetio na to da se na ovom zakonu radi u Vladi ve} godinu dana, a da se u parlamentu razgovara jo{ od juna, kada se prvi put na{ao u proceduri.

Poslanik Bo{wa~ke liste Bajram Omeragi}, i pored toga {to }e poslanici stranke Sulejmana Ugqanina glasati “za”, tra`io je izve{taj Vlade o tome koliko je ta~na izjava predstavnika EK-a u Srbiji Vensana De`era koji je rekao da je na{a dr`ava dobila deset milijardi donacija od 2000. godine do danas, pet milijardi kredita i deset

milijardi investicija iz kompanija s teritorije EU”.

– Od toga u na{e regione nije do{la nikakva zna~ajna cifra.

Taj novac je u{ao u buxet, a mi nikakav izve{taj o wegovom tro{ewu nismo dobili – konstatovao je Omeragi}.

Lider Nove Srbije Velimir Ili} smatra da je buxet za 2011. godinu nerealan i da }e poslu`iti vladaju}oj koaliciji za pridobijawe glasova u predizbornoj godini.

– Ovo su sve bajke i va{e lepe `eqe, ali od toga nema ni{ta.

Nas ~eka izuzetno te{ka godina i jedini na{ spas su vanredni parlamentarni izbori – poru~io je Ili}.

Poslanik DSS-a Nenad Popovi} ka`e da je “najve}a zamerka predlogu buxeta to {to ne daje podsticaj privredi”, a kao dokaz za to naveo je da je za kamate i glavnicu za kredite izdvojeno dva puta vi{e novca nego za pomo} doma}oj privredi. Zbog svega toga, Popovi} smatra da se predlog buxeta “ne mo`e nazvati razvojnim, ve} razornim”, kao {to je bio i buxet u godini na izmaku.

– Najboqi poklon aktuelne Vlade gra|anima bio bi da podnese ostavku i da se raspi{u

Spre~ili smo kolaps privrede, masovna otpu{tawa i bankrot banaka, dok su razvijenije zemqe pro{le mnogo gore (Mirko Cvetkovi}) vanredni parlamentarni izbori – kazao je Popovi}.

Funkcionerka SNS-a Jorgovanka Tabakovi} smatra da je projekcija buxeta “povratak u pro{lost, kojim ova vlada od parlamenta ponovo tra`i da ozakoni nezakonito tro{ewe novca”. Ona je navela da predlo`eni buxet za narednu godinu li~i na onaj iz 2007. godine, koji je vredeo isto, ali ~iji su ukupni prihodi od prodaje brojnih dr`avnih preduze}a bili 3,2 milijarde evra.

Poslanik LDP-a Ivan Andri} je podvukao da buxet nije razvojni, a na to ukazuje i podatak da }e, po predlogu, u 2011. godini za kapitalne investicije biti izdvojeno 37,8 milijardi dinara. Kako je objasnio, da bi se videlo koliki }e to “bum” biti, dovoqno je videti da je za kapitalne investicije u ovoj godini izdvojeno 26,5 milijardi dinara, pa kakav je “bum” bio u ovoj, bi}e sli~an i u narednoj.

Kao osnovnu zamerku vladaju}oj koaliciji Andri} je istakao to {to nije zapo~eta penzijska reforma. On je predo~io ra~unice po kojima, ako bi se Fond oslonio sam na sebe i sopstveno ubirawe doprinosa, bilo bi potrebno jo{ najmawe 50 godina da postane samoodr`iv.

Poslanici }e danas okon~ati raspravu o pojedinostima o svim ta~kama dnevnog reda da bi o amandmanima razgovarali u ponedeqak. Na celokupan dnevni red pristiglo je 300 amandmana, od ~ega 250 na buxet i prate}e zakone.

S. Stankovi}

Poslanici SNS-a zatra`ili su ju~e od tu`ioca za ratne zlo~ine Vladimira Vuk~evi}a da podnese ostavku posle izjava u vezi s izve{tajem specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija o trgovini qudskim organima na Kosovu i Metohiji.

Poslanik SNS-a Dragan [ormaz rekao je da bi Vuk~evi} trebalo da podnese ostavku jer je izjavqivao da Srbija ne treba da se me{a u istragu povodom tog izve{taja i da nema svrhe podizati optu`nicu protiv aktuelnog premijera Kosova Ha{ima Ta~ija, a koji je u tom izve{taju ozna~en kao {ef grupe koja se bavila trgovinom organima, jer je nedostupan srpskom pravosu|u.

– Tu`ilac Vuk~evi} ne samo da je nesposoban i nedostojan ve} pokazuje da nije ni nezavisan – rekao je [ormaz u delu sednice u kojem su postavqana poslani~ka pitawa.

Kad }e kraj istrage Poslanik LDP-a Bojan \uri} ponovo je ju~e pokrenuo pitawe zavr{etka istrage i izno{ewa nesumwivih zakqu~aka u slu~aju politi~ke pozadine ubistva premijera Zorana \in|i}a.

– Ono {to je formalno pitawe za Vladu i za Ministarstvo i Tu`ila{tvo je da li po wihovim saznawima postupak te~e, da li se krivi~ne prijave – prva, koju je LDP podneo 2006, i druga, porodice \in|i}, koju je advokat Sr|a Popovi} pokrenuo pro{log meseca – ozbiqno i bez kalkulacija uzimaju u obzir– upitao je \uri}.

U senci jelke Poslanici i ~lanovi Vlade u susret praznicima izjave daju u holu Doma Narodne skup{tine pored oki}ene novogodi{we jelke. Pod wom za sada nema nikakvih poklona ve} samo – {arenih balona.

Da li }e i buxet gra|ana biti tanak kao ukrasni balon~i}i ostaje da se vidi, nakon {to u narednu godinu kro~e s novim buxetom i obe}awima politi~ara. Ako ni{ta drugo, {arena jelka je tu da makar podseti na

prazni~no veseqe. Makar za utehu gra|anima je da niko nije oslobo|en briga, pa ni politi~ari, koje jo{ samo jedna godina deli od redovnih izbora.

„Jelen” ili „lav” A da je kraj godine vidi se i po tome {to se zalihe hrane i pi}a u parlamentu “tawe”.

– Brzo dajte dva “jelena” – doviknuo je konobar {ankerici u skup{tinskom restoranu.

– Nema, ako ho}e{ mo`e jedan “jelen” i jedan “lav”. Gotovo je s “jelenom”, mo`da stigne ne{to popodne – stigao je odgovor iz {anka.

Po{to su ovih dana rasprave bile du`e od ustanovqenog radnog vremena, izgleda da je mnogima koji borave u parlamentu dobro “leglo” poneko “jelen” pivce.

S. St.

POLITIKA

DNEVNIK

petak24.decembar2010.

SKUP[TINA VOJVODINE JU^E USVOJILA BUYET ZA 2011. GODINU

Vojvo|anska kasa pro{la uz „buricu u ~a{i vode” Pokrajinski poslanici usvojili su ju~e, sa 78 glasova „za“ i 19 „protiv“, buxet AP Vojvodine za 2011. godinu u kojem }e nominalno biti isto novca kao i u ovoj godini, jer je utvr|en u identi~nom iznosu od 60,7 milijardi dinara, ali }e pokrajinska kasa ipak raspolagati s mawe efektivnog novca s obzirom na to da su za dve milijarde uve}ana transferna sredstva koja samo prolaze preko ra~una APV. O buxetu ipak nisu jedinstveno glasali svi akteri vojvo|anske koalicije. I dok prethodne godine buxet nisu podr`ali poslanici Saveza vojvo|anskih Ma|ara, ju~e su podr{ku uskratili poslanici G17 plus, odno-

sno kluba Unije regiona Srbije, koji je taze formiran u pokrajinskom parlamentu.

Ovakvu odluku iz G17 plus najavili su dan uo~i skup{tinske rasprave, nezadovoqni iznosima koji su buxetom opredeqeni

Za investicione aktivnosti preko Fonda za kapitalna ulagawa planirano je 9,3 milijardi dinara, a za zapo{qavawe 400 miliona dinara (Jovica \uki}) sekretarijatima kojima rukovode wihovi funkcioneri – za lokalnu samoupravu i za regionalnu saradwu. Naime, uvidom u buxet uo~qiva je ogromna razlika u raspodeli novca izme|u ova dva i svih ostalih sekretarijata, koji su dobili destostruko ve}e iznose. Predsednik vojvo|anskog odbora G17 plus Tomislav Stanti}, koji, ina~e, vodi resor lokalne samouprave u Vladi APV, izjavio je da ta stranka zato ne mo`e podr`ati buxet APV za narednu godinu, iako smatra da on jeste razvojni.

– U buxetu gde su najmawe deset puta potceweni razvojni potencijali lokalnih samouprava i me|uregionalne saradwe, mislim da nema dovoqno prostora da na ~elu tih resora kolega Boris Barjaktarovi} i ja doprinesemo u narednoj godini – rekao je Stanti} novinarima u Skup{tini APV. On je naveo i da su time dovedeni u pitawe projekti kao {to su otvarawe uslu`nih centara i kancelarija za lokalni ekonom-

peti lokalne samouprave, pa i zapo~eti projekti prekograni~ne saradwe za koje je trebalo obezbediti sufinansirawe Pokrajine. Na pitawe da li }e se uskra}ivawe podr{ke buxetu negativno odraziti na odnose u vladaju}oj koaliciji u Pokrajini, Stanti} je kazao da se to pitawe ne odnosi toliko na G17 plus, ve} vi{e na wihove koalicione partnere.

– Mi smo do sad imali veoma dobru saradwu. Ovo je prvi put da na{a politika ima druga~ije prioritete u odnosu na prioritete na{ih partnera, ali o~ekujem da u narednom periodu te razlike svedemo na najmawu mogu}u meru – o~ekuje Stanti}.

Na isto pitawe pokrajinski premijer Bojan Pajti} odgovorio je da su svi ~lanovi Vlade APV „pomalo nezadovoqni projektovanim buxetom jer smo zaista pravili u{tede na svim stavkama da bismo obezbedili novac za zapo{qavawe i za daqe investicije“.

– A budu}i da }e za ovaj buxet glasati vi{e od dve tre}ine poslanika, takav stav jeste na neki na~in burica u ~a{ici vode i na wega ne obra}amo mnogo pa`wu – rekao je Pajti}.

Predsednik Vlade Vojvodine kazao je da je buxet za narednu godinu koncentrisan na dva prioriteta.

– U ovom buxetu definisano je da }e oko 9,5 milijardi kroz Fond za kapitalna ulagawa biti usmereno u razvoj infrastrukture, zdravstva, obrazovawa... Tako da nema nijednog projekta u Vojvodini koji je zapo~et, a da ne}e biti zavr{en. I Vojvodina }e i daqe biti jedno veliko gradili{te – obe}ao je Pajti}.

Dodao je da }e drugi prioritet biti zapo{qavawe, te da je za te namene obezbe|ena oko 1,3 milijarda, koja }e biti plasirana preko pokrajinskih fondova i oko 400 miliona preko Sekretarijata za rad i zapo{qavawe.

Po wegovim re~ima, u te namene iskoristi}e se i drugi mehanizmi, me|u kojima je naveo Razvojnu banku APV, kao i dogovor s Republi~kom vladom o finansirawu projekata iz Pokrajine, me|u kojima je naveo i „@e`eqev most“ u Novom Sadu.

U narednoj godini, po projektovanom buxetu, Pokrajina }e prakti~no raspolagati s oko 24 milijarde, po{to 33,5 milijardi iznose transferna sredstva koja samo prolaze kroz pokrajinsku kasu. Transferna sredstva, namewena za plate zaposlenih u obrazovawu iznose 26,25 milijardi dinara, a za transfere vojvo|anskim lokalnim samoupravama predvi|eno je 7,3 milijardi dinara.

Ipak, pokrajinski sekretar za finansije Jovica \uki} ocewuje da to ne}e dovesti do zasto-

Mir~i}: Potro{a~ki buyet [ef poslani~ke grupe SRS-a Milorad Mir~i} kazao je da su poslanici te stranke amandmanima, koji su odbijeni, zahtevali druga~iju preraspodelu novca, odnosno da se akcenat stavi na socijalnu kategoriju.

– Jasno je da je ovo potro{a~ki buxet koji mi nikako ne mo`emo podr`ati – kazao je Mir~i}. ski razvoj, koji su u teku}oj godini dali dobre rezulatate. Tako|e, u skup{tinskoj raspravi poslanici novoformiranog kluba URS-a isticali su da }e zbog ovog zakidawa najvi{e tr-

ja u investicijama. On je naveo da je za investicione aktivnosti preko Fonda za kapitalna ulagawa planirano 9,3 milijardi dinara, koje su u najve}em delu rezervisane za namirewe dospelih

3

Slovenija otvara konzulat u Novom Sadu Slovena~ka vlada usvojila je ju~e odluku o otvarawu konzulata u Novom Sadu. Na otvarawe konzulata u „glavnom gradu srpske autonomne pokrajine Vojvodine vlada se odlu~ila jer je Srbija jedan od prioriteta strate{kih opredeqewa slovena~ke spoqne politike“, re~eno je na sednici. Za po~asnog konzula je imenovan Rajko Mari}, „koji va`i za odli~nog poznavaoca srpskog tr`i{ta, srpske i slovena~ke kulture i istorije“.

USTAVNI SUD SRBIJE OSTAO BEZ PREDSEDNICE

Bosa Nenadi} nije prihvatila drugi mandat

Foto: N. Stojanovi}

Pajti}: Nadle`nosti smo preuzeli, ~ekamo imovinu Vojvo|anski premijer ju~e je ponovio da je Pokrajina preuzela ve}inu nadle`nosti, navode}i da je preostalo jo{ svega nekoliko „sitnih nadle`nosti kao {to su neke inspekcijske slu`be“.

– Ono na {ta treba da se koncentri{emo u narednoj godini jeste dono{ewe zakona o javnoj svojini. Za to postoji politi~ka voqa, u to nas uveravaju u republi~kom parlamentu i Vladi. A taj zakon je neobi~no va`an i za lokalne samouprave i za Pokrajinu jer }e omogu}iti i sna`niji i intenzivniji razvoj ni`ih nivoa vlasti – rekao je Pajti} novinarima. obaveza. Po wegovim re~ima, za obrazlo`en predlog Vlade Vojzapo{qavawa }e se naredne govodine predsednik Skup{tine dine utro{iti 400 miliona dimo`e raspustiti pokrajinski nara, dok je za kreditne i garantparlament. Poo{treni su i krine linije poqoprivredi i priterijumi za izbor ~lanova za vredi, preko Fonda za razvoj, stalni sastav PIK-a. Izmenama Pokrajinskog fonda za razvoj se izri~ito zabrawuje da se kanpoqoprivrede i didati za poslaGarancijskog Poslanici G17 plus, nike mogu kandifonda, predvi|edovati i po veodnosno URS-a, na ukupno 1,3 mi}inskom i po proglasali su protiv lijarda dinara. porcionalnom \uki} je kazao i predlo`enog buyeta modelu, a novina da su prihodi od je i da potpisi poreza na zarade zaposlenih i na podr{ke kandidatima, odnosno dobit preduze}a planirani na izbornim listama za pokrajinnivou od 8,8 milijardi dinara, ske izbore, moraju biti overeni. dok o~ekivani prihod od privaSkup{tina Vojvodine ju~e je tizacije iznosi jednu milijardu. verifikovala mandat poslaniPolemiku o buxetu obele`ici PUPS-a Olgi Vuji}. Ona je le su kritike opozicije, pre predlo`ena s izborne liste svega iz Srpske radikalne kandidata SPS–PUPS-a nakon stranke i Demokratske stranke smrti poslanika Jovana PogubeSrbije, koje su ovaj predlog ocerovi}a. nile potro{a~kim.

Poslanica SRS-a Marijana Maja Gojkovi} ^etojevi} ocenila je i da }e ovakva koncepcija buxeta doveu vladaju}oj sti do potpunog zastoja investikoaliciji cija u Pokrajini u narednoj goNa ju~era{woj sesiji ozvani~eno je i formirawe nove poslani~ke grupe – Unije regiona Srbije, koju ~ini {est poslanika G17 plus i jedan poslanike Narodne partije.

Do pojavqivawa URS-a u pokrajinskom parlamentu do{lo je nakon istupawa poslanika Arsenija Katani}a iz poslani~ke grupe „Za evropsku Vojvodinu“ i wegovog priklawawa Narodnoj partiji Maje Gojkovi}, kojoj je ovim obezbe|en i parlamentarni status i indirektan ulazak u vladaju}u koaliciju u Vojvodini. Katani} je, ina~e, izabran po ve}inskom modini, ali i da su planirani pridelu, dodu{e kao ~lan DSS-a, hodi na granici nau~ne fantaali je mandat verifikovao u stike. [ef poslani~ke grupe dresu DS-a. Wegov transfer DSS-a Borko Ili} ocenio je da nije ostao bez posledica, poprojektovani buxet nije ostvar{to mu je biv{a poslani~ka qiv. grupa uskratila radno mesto – Sama ~iwenica da je projeku Skup{tini APV, kao i tovan na nivou od pro{le godi~lanstvo u dva parlamentrane, a imamo uve}anu inflaciju i na odbora, koja je popunila uve}ane tro{kove u svim sferakadrovima ZEV-a. Ju~e je tama dru{tvenog `ivota, svedo~i ko umesto Katani}a zaposleo tome koliko je ozbiqno pristupqeno izradi buxeta za nawe u Skup{tini APV dobio rednu godinu – rekao je Ili}. posalnik DS-a iz @abqa TiDodao je da ve}inu u pokrajinhomir Ne`i}. skoj kasi ~ine transferna sredstva, te da je Pokrajina „samo proto~ni bojler ka nekim drugim Parlamentarna ve}ina nije institucijama“. On je ocenio da prihvatila da se na dnevni red }e „i ovaj buxet biti iskori{}en uvrsti inicijativa SRS-a o preza finansirawe kampawa i proispitivawu tendera na kojima mociju stranaka na vlasti“. su privatizovane vojvo|anske Skup{tina Vojvodine usvoji{e}erane. Ve}ina je ju~e jo{ la je ju~e i izmene Odluke o izjednom odbacila i inicijativu boru pokrajinskih poslanika, Lige socijaldemokrata Vojvodikoje se uglavnom odnose na ne da se Skup{tina izjasni o uskla|ivawe ovog akta s novim obe{te}ewu Pokrajine zbog Statutom APV. U izborni proprivatizacije NIS-a. pis uneta je odredba po kojoj na B. D. Savi}

Na ju~era{woj sednici Ustavnog suda Srbije utvr|ivana je lista kandidata za izbor predsednika po{to sada{woj predsednici Bosi Nenadi} za dva dana isti~e trogodi{wi mandat. Sednici je prisustovalo svih 15 sudija, a Bosa Nenadi}, koja je predlo`ena da ostane na predsedni~koj funkciji, nije prihvatila predlog koji su svi oni podr`ali.

Sudije Ustavnog suda predlo`ile su da Bosa Nenadi} jo{ tri godine ostane na toj funkciji, uz obrazlo`ewe da je u prethodnom periodu uspe{no obavqala svoj posao. Anga`ovala se na ja~awu kadrovskog i tehni~kog kapaciteta suda, zalagala za to da Ustavni sud bude samostalan i nezavisan dr`avni organ koji {titi Ustav i qudska prava, ali i u~inila mnogo na tome da on bude prepoznatqiv i cewen u drugim zemqama kao savremena institucija jer je wegov rad posve}en unapre|ewu vrednosti demokratskog dru{tva. Zbog svega toga, ali i ukupnog zalagawa Bose Nenadi}, wene stru~nosti, radnog potencijala, organizatorskih sposobnosti i izuzetnih moralnih kvaliteta, predlo`eno je da bude ponovo izabrana za predsednika Ustavnog suda Srbije.

U raspravi koja je usledila, sudije su pojedina~no istakle wene

li~ne i moralne kvalitete i zasluge zbog kojih joj mesto prve me|u jednakim pripada. Bosa Nenadi} se zahvalila svima na lepim re~ima i ocenama koje joj imponuju, ali je napomenula da se mora pru`iti prilika i drugim sudijama da budu predsednici Ustavnog suda i odbila je da prihvati drugi mandat.

Po{to drugih predlo`enih kandidata za mesto predsednika Ustavnog suda nije bilo, zakqu~eno je da se u skladu s Poslovnikom USS-a postupak izbora predsednika ponovi u celini u roku koji }e biti utvr|en naknadno. Do izbora novog predsednika, tu du`nost }e kao najstariji sudija obavqati profesor dr Agne{ Kartag-Odri.

Q. Male{evi}

Tadi} operisan Predsednik Srbije Boris Tadi} operisan je ju~e u 9 ~asova na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu, saop{tio je kabinet predsednika Srbije, isti~u}i da je operacija protekla u skladu s o~ekivawima i da se Tadi} dobro ose}a. Tadi} je operisao povre|enu Ahilovu tetivu leve noge.

Uo~i operacije saop{teno je da konzilijum lekara zadu`en za operativni zahvat ~ine pukovnik profesor Zoran Popovi} i pukovnik primarijus Milimir Ko{uti}, ortopedski hirurzi s Klinike za ortopediju i traumatologiju VMA, kao i anesteziolog pukovnik profesor Nikola Fi-

lipovi}. Lekarskim timom rukovodiio je profesor Sakari Orava, ortopedski hirurg i specijalista sportske medicine iz Finske.

Profesor dr Zoran Popovi} izjavio je da je operativni zahvat bio uspe{an i da se predsednik Tadi} ose}a dobro. On je istakao i da u~e{}e finskog specijaliste dr Orave u operaciji predsednika Tadi}a nije senzacija, ve} ~esta praksa da stru~waci iz Beograda sara|uju s kolegama iz regiona, Evrope i sveta, i to tako {to na{i stru~waci odlaze na strane klinike, a wihove kolege dolaze u Srbiju da bi zajedno operisali.

REKLI SU

Markovi}: Znamo kako se pravi novac Odbornici Skup{tine grada Jagodine usvojili su ju~e buxet za 2011. godini koji }e iznositi 2,150 milijardi dinara, a realizacija ovogodi{weg buxeta bila je 132,18 odsto, rekao je gradona~elnik Jagodine Dragan Markovi} - Palma. „Buxet Republike Srbije je u deficiti, a mi smo ostvarili ve}u realizaciju jer znamo kako se pravi novac“, konstatovao je Markovi}.

On je podsetio da odbornici u Jagodini i funkcioneri ne primaju naknade za svoj rad, ne voze slu`bene automobile, gradski funkcioneri mogu za mobilni telefon potro{iti mese~no samo 1.500 dinara, nema rominga... „Kod nas nema ni sva|e pozicije i opozicije, dogovaramo se, radimo u interesu gra|ana, a radno vreme za qude koji vode grad ne postoji. „, rezimirao je Markovi}.

Trajkovi}: Ne u Ta~ijevu vladu Nosilac Jedinstvene srpske liste Rada Trajkovi} izjavila je ju~e da predstavnici te liste ne}e ulaziti u Vladu Kosova ukoliko premijer ili kandidat za premijera bude Ha{im Ta~i. Trajkovi} je u Medija centru u ^aglavici rekla da ta lista ne mo`e da u|e u Vladu Kosova u momentu kada je Komitet za pravna pitawa i qudska prava Parlamentarne skup{tine Saveta Evrope usvojio izve{taj u kojem je Ta~i ozna~en kao vo|a grupe koja se bavila trgovinom qudskim organima, pre svega Srba, drogom i oru`jem.

Ona nije odbacila mogu}nost da Jedinstvena srpska lista u|e u koaliciju sa drugim albanskim partijama i dodala da dolaze u obzir „svi oni koji nisu ume{ani u ne{to {to je istraga“, preneo je KiM radio.

4

EKONOMIJA

petak24.decembar2010.

„ELEKTROVOJVODINA” IMA PROBLEMA S NEPLATI[AMA

Makazama }e napla}ivati struju

– Sigurno snabdevawe elektri~nom energijom osnovna je delatnost „Elektrovojvodine“, a i u godini na izmaku ovo preduze}e je, uprkos slo`enim uslovima poslovawa, ulo`ilo oko 1,2 milijarde dinara u odr`avawe elektroenergetskih objekata, dok je nivo investicija bio oko dve milijarde dinara – rekao je na ju~era{woj konferenciji za novinare zamenik direktora „Elektrovojvodine“ za poslovni sistem Petar Zagor~i}.

ve} velika ne odu u kriti~nu zonu duga koja se mo`e naplatiti samo sudskim putem. Potro{a~ima koji se sami ukqu~uju struja }e biti obustavqena po posebnom programu, ~ime }e biti spre~eno samoukqu~ivawe, a mogu}e je i izme{tawe mernog mesta. Problem naplate dugovawa i daqe }e ostati veoma slo`en kod buxetskih korisnika i onih koji su u postupku restrukturirawa, a da bi ti problemi bili re{eni, neophodno je anga-

Cena kilovata nedovoqna za ulagawe Cena elektri~ne enregije od oko pet dinara po kilovat ~asu, rekao je Petar Zagor~i}, omogu}ava tek pokri}e teku}ih operativnih tro{kova i finansirawe samo dela najneophodnijih investicija. Me|utim, to nije dovoqno za nove investicije za rastu}u potro{wu struje u narednom periodu, kao i ve}e zahvate u modernizaciju mre`e.

Naredne godine, ukazao je on, planirano je da se u odr`avawe ulo`i oko 1,24 milijarda dinara, a u investicije oko 2,2 milijarde.

Po wegovim re~ima, i naredne godine velika pa`wa }e se posvetiti naplati potr`ivawa, pa i obustavi elektri~ne energije. On je rekao da se, osim zakonski predvi|enih mera, 2011. godine mo`e o~ekivati i pokretawe sudskih postupaka, te da se za dugovawa buxetskih korisnika i onih u procesu restrukturirawa o~ekuje pomo} nadle`nih.

– Obustava elektri~ne energije i daqe }e ostati jedna od osnovnih mera za pove}awe naplate – rekao je Zagor~i}. – Ciq je da oni ~ija su dugovawa

`ovawe nadle`nih ministarstava.

Zagor~i} je, govore}i o kra|i struje, rekao da }e se uvo|ewem savremenog sistema merewa i dodatnih kontrola mernih mesta ona spre~iti. Po wegovim re~ima, gubici koji nastaju neodgovorno{}u preduze}a, institucija i doma}instava koja se odlu~uju na namerno izbegavawe pla}awa utro{ene elektri~ne energije, negativno se odr`avaju na kvalitet isporu~ene elektri~ne energije i celokupan elektroenergetski sistem. Budu}i da je kra|a struje krivi~no delo, ukazao je Zagor~i}, neophodno je da se to i efikasno i primetno sankcioni{e, ~ime bi se, sigurno je, smawio broj onih koji to ~ine. D. Mla|enovi}

DNEVNIK

AKCIJA „NEZAVISNOSTI” ISPRED SKUP[TINE SRBIJE

Sindikat metlama o~istio politiku Predstavnici sindikata „Nezavisnost“ ju~e su ispred zgrade Skup{tine Srbije u Beogradu s 250 metli simboli~no o~istili lo{e uslove `ivota i politi~ke partije koje se ne staraju o gra|anima.

Vi{e od 250 ~lanova granskih sindikata prehrane, ugostiteqstva, turizma, poqoprivrede, vodoprivrede i duvanske industrije „Nezavisnost“ je, zajedno sa sekcijom mladih, simboli~no ~istilo Srbiju i optu`ilo sve politi~ke partije za stawe u kojem je Srbija.

Oni su doneli 250 metli za ~i{}ewe, po jednu za svakog poslanika u parlamentu.

Predstavnici sindikata su ispred Skup{tina do{li organizovano, nose}i transparente na kojima je pisalo: „Politi~ke partije je najlak{e dovesti u red metlom“, „Stop bacawu pra{ine radnicima u o~i“, „Nemamo izbora, zato ~istimo“....

Okupqeni su ostavili pismo svim poslani~kim grupama u Skup{tini Srbije, u ko-

jem su poru~ili da vi{e nemaju za koga da glasaju, za {ta su odgovorne same stranke.

HITNE IZMENE ZAKONA O BUYETSKOM SISTEMU KOJI NIJE NI STUPIO NA SNAGU

Steza}e kai{ i radnici i penzioneri Poslanici Skup{tine Srbije }e po hitnom postupku, mada su to ve} u~inili pre dva meseca, opet raspravqati o Zakonu o buxetskom sistemu, ali ovoga puta o wegovim izmenama i dopunama mada zvani~no jo{ nije ni stupio na snagu jer je primena trebalo da po~ne 1. januara naredne godine.

O~igledno da eksperti srpske vlasti nisu mogli pre dva meseca dovoqno dobro da procene {ta }e se doga|ati u naredne ~etiri godine kada su, usvajaju}i Zakon o buxetskom sistemu, verovali da }e uspeti da odr`e planirani procenat bruto dru{tvenog proizvoda. Naime, ciqani deficit za 2011. godinu, utvr|en novim fiskalnim pravilom usvojenim pre svega dva meseca, je 4,1 odsto BDP-a. No, pri postoje}em fiskalnom kapacitetu, zakonskim obavezama i potrebama buxetskih korisnika, kako na centralnom, tako i na lokalnom nivou vlasti, fiskalni deficit u narednoj godini iznosio bi 6,4 odsto BDP-a.

Da bi se ostvario onaj ciqani, neophodno je izmeniti Zakon o buxetskom sistemu, odnosno usvojiti mere i fiskalna pravila koja se odnose na uskla|ivawe pojedina~nih plata i penzija u 2011. godini.

Drugim re~ima, mora se izmeniti deo koji je predvi|ao da se u januaru plate zaposlenih u javnom sektoru i penzije uve}aju za tro{kove inflacije u posledwih {est meseci, {to po

Uskla|ivawa Mewa se i to da u dopunama pi{e da }e se i u aprilu 2012. godine penzije i plate uskla|ivati sa zbirom stope rasta potro{a~kih cena u prethodnih {est meseci i polovine stope realnog rasta BDP-a u prethodnoj godini ukoliko je taj rast pozitivan. U oktobru 2012. plate i penzije uskla|iva}e se samo sa stopom rasta potro{a~kih cena u prethodnih {est meseci. statisti~kim podacima iznosi {est posto. Umesto toga, po~etna indeksacija plata i penzija u javnom sektoru mora se ograni~iti, i to tako da u januaru iznosi dva posto. Zatim, treba promeniti i uskla|ivawe aprilskih plata i penzija tako da se uve}aju samo u skladu s indeksom potro{a~kih cena u prethodna tri meseca, a prvobitno je bilo re~eno – u pret-

hodnih {est. Tako da }e zaposleni u javnom sektoru i penzioneri opet umesto pet-{est posto, dobiti pove}awe od dva do dva i po posto. Zatim, mora se promeniti i na~in uskla|ivawa oktobarskih plata i penzija, i to tako da se one uslove indeksom potro{a~kih cena u prethodnih {est meseci uz uve}awe za polovinu realnog rasta bruto doma}eg proizvoda u

prethodnoj godini, i to pod uslovom da on bude pozitivan.

Od 2013. do 2015. godine masa novca za plate uskla|iva}e se sa zbirom stope rasta potro{a~kih cena predvi|ene za teku}u buxetsku godinu i polovine stope realnog rasta BDP-a u prethodnoj, ukoliko je taj rast pozitivan. U periodu od 2013. do 2015. prose~ne penzije uskla|iva}e se sa zbirom stope rasta potro{a~kih cena i dela stope realnog rasta BDP-a iz prethodne godine iznad ~etiri posto. Sve u svemu, fiskalna pravila koja reguli{u kretawe penzija i plata primewiva}e se i nakon 2015. godine, sve dok u~e{}e penzija u BDP-u ne dostigne svega deset odsto, a u~e{}e plata osam.

Vlada je predlo`ila Skup{tini da se izmene i dopune Zakona o buxetskom sistemu usvoje po hitnom postupku i stupe na snagu narednog dana od dana objavqivawa. Razlog za to je, kako se obja{wava, obezbe|ivawe uslova za finansirawe nadle`nosti svih nivoa vlasti u okvirima odr`ive fiskalne politike.

Q. Male{evi}

22. 12. 2010.

1.279,81544

VLADA ODREDILA MINIMALNU CENU MTS-a

MILAN BO@I] NOVI PRVI ^OVEK PRIVREDNE KOMORE SREMA

Predsednik Komore, i to besplatno Sremska privredna komora iz Sremske Mitrovice dobila je prvog predsednika volontera Milana Bo`i}a, ina~e generalnog direktora privatne firme „Koranakoop” iz In|ije. Odlukom Skup{tine Sremske privredne komore, mesto predsednika ove privredne asocijacije od ovog mandata obavqa se volonterski. Ina~e, Bo`i} je in`ewer organizacije rada s bogatim radnim iskustvom.

On smatra da Komora mora biti mesto okupqawa privrednika, ali i stalna veza privrednika s lokalnom samoupravom, da se mora boriti za odr`iv i uravnote`en ekonomski razvoj regiona, za stimulisawe i pospe{ivawe doma}ih privrednih subjekata i doma}ih resursa. Bo`i} ka`e da uz podsticaj od dr`ave, oni mogu doprineti ubrzanom razvoju, a to se posebno odnosi na poqoprivredu i prehrambenu industriju u Sremu, koja je uni{tena lo{om privatizacijom, pa su prera|iva~ki kapaciteti u prehrambenoj industriji likvidirani a poqoprivrednici dovedeni do prosja~kog {tapa.

– Zanemarujemo doma}e privredne subjekte, evo, primer je nesta{ica mleka, me|utim, uop{te me ne}e iznenaditi ve} sutra nesta{ica bra{na, pa tako redom – rekao je Milan Bo`i}. – Problem je u odnosu dr`ave prema doma}im privrednicima. Ne-

mam ni{ta protiv inostranih investitora, ali, morali bismo da vodimo ra~una o tome da u ovoj `itnici ne dobijemo prqavu industriju, pa da onda ona bude ekolo{ki zaga|ena. O~ekuje se da }e strani investitori doneti pre-

Telekom najmawe 1,4 milijardu evra Vlada Srbije odredila je minimalnu cenu od 1,4 milijarde evra za prodaju 51 odsto akcija Telekoma Srbije.

Kako je saop{teno posle sednice Vlade, Ministarstvo finansija Srbije zadu`eno je da u saradwi sa Radnom grupom za pra}ewe i koordinaciju aktivnosti u vezi sa prodajom dr`avnih akcija Telekoma obavesti sve potencijalne kupce o minimalnoj ceni paketa akcija.

de vi{e od jedne ponude. Vlada Srbije poseduje 80 odsto akcija Telekoma, a preostalih 20 odsto akcija poseduje gr~ki OTE, u kojem Doj~e telekom ima 30 odsto udela.

Telekom Srbije grupa, koja obuhvata kompanije u Srbiji, BiH i Crnoj Gori, imala je ukupno 7,7 miliona korisnika mobilne telefonije i 3,4 miliona korisnika fiksne telefonije, kao i 485.000 korisnika interneta u 2009. godini.

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom Neon, Beograd

Promena %

Cena

BELEX 15 (665,62 0,08)

Promet

179,33

500

11.000

Autoprevoz, Gorwi Milanovac

20,02

1.037

1.122.034

AIK banka, Ni{

0,56

3.416

1.567.406

Go{a FOM, Smederevska Palanka

20,00

282

564

Komercijalna banka, Beograd

0,00

28.001

364.016

Tera formata, Senta

20,00

300

600

Energoprojekt holding, Beograd

17,65 Promena %

20 Cena

60.000 Promet

Agrokosovo, Beograd Pet akcija s najve}im padom

porod, me|utim, zanemarujemo doma}e potencijale i resurse, koji nisu iscrpqeni. Kada bi se doma}oj privredi dale subvencije kao stranim investitorima, siguran sam u to da bi efekat bio daleko ve}i nego sada{wi, od subvencija ulo`enih u inostrane investicije. Da se razumemo, nisam protiv stranih investicija, ali se privredni subjekti moraju staviti u ravnopravan polo`aj, a dr`ava je du`na da podr`i uspe{ne doma}e kolektive.

S. Bojevi}

Tender za prodaju 51 odsto akcija Telekoma Srbije ~ija je ukupna vrednost procewena na 2,43 milijarde evra, objavqen je 20. oktobra.

Tendersku dokumentaciju otkupili su Doj~e telekom , Frans telekom , Telekom Austrija, Amerika mobil, Veder investments, Turksel i Vimpelkom . Rok za dostavqawe obavezuju}ih ponuda je 21. februar, a potom }e biti aukcija pred televizijskim kamerama ukoliko bu-

487.194

0,19

7.249

3.697.015

Imlek, Beograd

-1,04

1.999

1.982.681

Univerzal banka, Beograd

0,00

4.177

0,00

Soja protein, Be~ej

0,23

878

878.784

Metalac, Gorwi Milanovac

0,05

2.112

118.272

Privredna banka, Beograd

0,00

620

217.620

Tigar, Pirot

-2,61

672

16.800

Meser Tehnogas, Beograd

-0,04

5.650

62.153

Razvojna banka Vojvodine, N. Sad

0,00

2.841

0,00

232.500

Alfa plam, Vrawe

0,00

8.003

0,00

Veterinarski zavod, Subotica

0,00

593

0,00

43.560

Pupin Telekom, Beograd

-12,00

132

132

Rudnik, Rudnik

-12,00

1.716

25.740

BIP u restrukturirawu, Beograd Vojvo|anskih top-pet akcija NIS, Novi Sad Soja protein, Be~ej Karneks, Vrbas

-8,33 Promena % -0,42 0,23 0,00

33 Cena 478 878 1.550

Promet

907

8.712

456

Cena

0,55

-12,00

-11,97

Promena %

Agrobanka, Beograd

Dijamant, Zrewanin

UTP Bela Crkva, Bela Crkva

Naziv kompanije

6.840 54.978 Promet 14.358.582 878.784

Danubius, Novi Sad

-3,29

20.000

200.000

Ribwak Sutjeska, Zrewanin

0,00

1.150

86.250

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

DNEVNIK

petak24.decembar2010.

5

VLADA SRBIJE DONELA UREDBU O POSTUPAWU S ODUZETOM I STE^AJEM DOBIJENOM IMOVINOM

Dr`ava nasle|uje pokojne firme Vlada Srbije donela je Uredbu o postupawu sa stvarima koje dr`ava stekne u svojinu nasle|em, poklonom, jednostranom izjavom voqe, na osnovu odluke nadle`nog organa, u postupku prinudne naplate poreza i u ste~ajnom postupku. Drugim re~ima, posebnim aktom ure|eno je kako }e dr`ava po-

stupati sa stvarima koje joj, {to milom {to oduzimawem, pripadnu.

Za sve ono {to dr`avi pripadne mora se, propisuje Uredba, sa~initi zapisnik u kojem mora biti naveden osnov sticawa imovine, popis stvari po vrsti i koli~ini i vrednost odnosno wena procena. Ukoliko u aktu o sticawu nije odre|en korisnik, stvari preuzima i privremeno ~uva nadle`ni dr`avni organ lokalne samouprave na ~ijoj su teritoriji stvari, ali i on ima obavezu da donese akt o toj imovini. O sticawu imovine postoji obaveza obave{tavawa Republi~ke direkcije za imovinu. Za nepokretnosti i opremu ve}e vrednosti odluku o odre|ivawu korisnika donosi Vlada Srbije na predlog Direkcije za imovinu, dok za je za sve ostalo nadle`na sama Direkcija. Ako se radi o pokretnim stvarima koje se ne mogu dati na kori{}ewe dru-

gim korisnicima zato {to im je istekao rok, hemijskog su ili drugog karaktera, stvarima koje su se koristile kao informati~ka ili druga oprema za koje je propisan poseban na~in uni{tavawa ili se mogu, nakon rashodovawa dati u postupak recikla`e, odluka o wima mora biti doneta u skladu s od-

Op{tina ~uvar Op{tina ~uva pokretnu i nepokretnu imovinu do odre|ivawa kona~nog korisnika. O uslovima ~uvawa stvari, odgovornosti za wih, na~inu kori{}ewa stvari do odre|ivawa wihovog kona~nog korisnika, visini naknade i drugo sa~iwava se ugovor izme|u Direkcije i nadle`nog op{tinskog organa. Uredeba stupa na snagu osam dana od dana objavqivawa u „Slu`benom glasniku Srbije“. redbama Zakona o za{titi `ivotne sredine. Direkcija ima obavezu da formira me|uresorsku radnu grupu koja }e proceniti o kakvim stvarima se radi i da li se one mogu dati ili podeliti onima kojima su potrebne.

Organizaciona jedinica Poreske uprave nadle`na za sprovo|ewe prinudne naplate poreza preko svoje centrale odmah, a najkasnije u roku od tri dana od pravosna`nosti re{ewa, dostavqa Direkciji za imovinu re{ewe o pokret-

SRBIJA DOBILA ZELENO SVETLO

MMF odre{io kesu Izvr{ni odbor Me|unarodnog monetarnog fonda odobrio preksino} {estu reviziju kreditnog aran`mana sa Srbijom, ~ime je omogu}eno povla~ewe nove rate od 373 miliona evra.

Prvi zamenik direktora MMF-a Xon Lipski ocenio je da je ubrzan oporavak srpske ekonomije zasnovan na izvozu i da su srpske vlasti na zadovoqavaju} na~in primenile program dogovoren s MMF-om, objavqeno je na sajtu Fonda.

– Nastavak oprezne politike bi}e od kqu~nog zna~aja zbog rasta rizika za makroekonomsku stabilnost, ukqu~uju}i rast inflacije, visok trgovinski deficit i mogu}nost prelivawa krize iz regiona – ocenio je on.

Lipski je naveo da su vlasti u Srbiji na odgovaraju}i na~in poo{trile monetarnu politiku, u skladu s ciqanim okvirom inflacije, a da bi trebalo da nastave primenu svih raspolo`ivih mera da inflaciju vrate u okvir koji je projektovala Narodna banka Srbije, po{to je i daqe prisutan rizik od visoke inflacije.

Lipski je kazao da je fiskalna politika ostala u skladu s programom i da je predvi|en buxetski deficit za 2011. u skladu s novim okvirom fiskalne odgovornosti. MMF je naglasio da }e biti potrebni odlu~ni napori da bi se ostvarili zacrtani fiskalni ciqevi u 2011. zbog rastu}ih pritisaka za ve}u potro{wu.

– Va`no je nastaviti strukturne fiskalne reforme – naveo je Lipski, dodaju}i da je reforma penzijskog sistema korak u pravom smeru i da }e biti potrebne reforme da bi se obezbedila odr`ivost penzijskog sistema.

Po oceni MMF-a, reforme u bankarskom sektoru su bile za pohvalu, a bankarski sistem je sposoban da dobro apsorbuje pogor{awe poslovnih rezultata preduze}a.

– Nastavak budnosti je neophodan zbog povi{enih spoqnih rizika – kazao je Lipski, i dodao da je va`no usvojiti pravni okvir za vansudsko restrukturirawe dugovawa. – Napore za deregulaciju i restrukturirawe javnih preduze}a treba ubrzati.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

nim, odnosno nepokretnim stvarima koje prelaze u dr`avnu svojinu.

Direkcija, pak, mora u roku od tri dana u pismenoj formi da obavesti Poresku upravu o radnom danu i satu kada }e se izvr{iti preuzimawe pokretnih odnosno nepokretnih stvari.

Poreska uprava predaje a Direkcija za imovinu preuzima nepokretnosti u dr`avnu svojinu zapisnikom o primopredaji. Stvari na koje ne budu odre|eni korisnici otu|uju se na osnovu zakqu~ka Vlade, osim za premu mawe vrednosti i potro{ni materijal. Za stvari na kojima je dr`ava stekla pravo svojine na osnovu Zakona o ste~aju, po pravosna`nosti re{ewa o zakqu~ewu ste~ajnog postupka i obave{tavawa nadle`nog organa koji vodi registar privrednih subjekata o brisawu ste~ajnog du`nika iz registra, preuzima u dr`avnu nadle`ni organ lokalne samouprave na ~ijoj teritoriji se nalaze te

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

1

104,1700

106,2960

108,7410

103,8510

Australija

dolar

1

79,5432

81,1665

83,0333

79,2997

Kanada

dolar

1

78,3408

79,9396

81,7782

78,1010

Danska

kruna

1

13,9735

14,2587

14,5867

13,9307

Norve{ka

kruna

1

13,2582

13,5288

13,8400

13,2176

[vedska

kruna

1

11,5701

11,8062

12,0777

11,5347

[vajcarska

franak

1

83,3559

85,0570

87,0133

83,1007

V. Britanija

funta

1

122,2790

124,7750

127,6450

121,9050

SAD

dolar

1

79,2768

80,8947

82,7553

79,0341

Kursevi iz ove liste primewuju se od 23. 12. 2010. godine

stvari. Drugim re~ima, vlasnik oduzete ste~ajne imovine postaje op{tina. Nadle`ni organ koji vodi registar privrednih subjekata dostavqa obave{tewe o tome Direkciji i nadle`nom op{tinskom organu na ~ijoj teritoriji je sedi{te ste~ajnog du`nika. Po prijemu obave{tewa, nadle`ni op{tinski organ popisuje i preuzima u dr`avnu svojinu nepokretne i pokretne stvari ste~ajnog du`nika koje se nalaze na wenoj teritoriji.

Q. Male{evi}

BURNE REAKCIJE NA MOGU]NOST BESPLATNE LEGALIZACIJE BESPRAVNO IZGRA\ENIH OBJEKATA

Prst u oko legalnoj gradwi?

Ideja o besplatnoj legalizaciji bespravno izgra|enih objekata koju je nagovestio ministar prostornog planirawa i `ivotne sredine Oliver Duli}, a koja je, kako je rekao „procurila“ u javnost, izazvala je burne reakcije i stru~waka i gra|ana koji su gradili legalno i platili sve obaveze dr`avi. I jedni i drugi pitaju zbog ~ega bi to dr`ava nagradila nesavesne i skloni su da poveruju da je to predizborni trik.

Duli} je potvrdio i ju~e u izjavi Tawugu da postoji mogu}nost da se vlasnicima nelegalno izgra|enih objekata omogu}i besplatna legalizacija i da }e,

mene i dopune Zakona o planirawu i izgradwi, dodaju}i da postoji vi{e mogu}ih na~ina i da bi u svakom slu~aju taj proces trebalo da bude zavr{en u narednih godinu, ili godinu i po dana.

Ministar je izrazio uverewe da }e po~etkom januara gradona~elnici, predstavnici lokalnih samouprava, Ministarstva finansija i Ministarstvo `ivotne sredine i prostornog planirawa na}i re{ewe, koje }e biti sastavni deo izmena i dopuna zakona o planirawu i izgradwi.

On je kazao da se ni{ta ne}e raditi bez dogovora sa lokal-

URU^ENE NAGRADE REGIONALNE PRIVREDNE KOMORE ZREWANIN

Najuspe{niji Italijani, Rusi...

Italijanska kompanija “Modital” (nekada{wa “Pompea”), “Beohemija–Inhem”, “Mont” i “Agrodukat” iz Zrewanina, kao i Srpsko-ruska trgovinska ku}a iz Novog Sada i “Komunus” iz Banatskog Despotovca, dobitnici su ovogodi{we nagrade zrewaninske Regionalne privredne komore kao najuspe{niji privredni kolektivi.

Predstavnicima ovih firmi, kao i ~etvorici nagra|enih privatnika, plakete je ju~e uru~io predsednik RPK-a Milan Radovanovi}.

U obrazlo`ewu odluke navedeno je da je “Modital”, kao lider me|u proizvo|a~ima doweg ve{a, bio prvi veliki investitor u tek otvorenoj industrijskoj zoni u Zrewaninu. Prva ulagawa od 11 miliona evra odnosila su se na otvarawe proizvodnog pogona za {ivewe, peglawe i pakovawe ~arapa, ~iji kapacitet je pet miliona pari ~arapa mese~no. Tada je zaposleno 200 radnika. Kako se odluka o investirawu u Zrewanin pokazala kao opravdana, kompanija je nastavila ulagawa i u 2010. godini, otvarawem pogona za farbawe, vrednog osam miliona evra, u kojem je uposleno jo{ trideset radnika.

Za preduze}e “Beohemija–Inhem”, proizvo|a~a pra{ka za ve{ “duel”, u RPK-u ka`u da zapo{qava 460 radnika, od toga oko 60 s in`ewerskim kvalifikacijama.

Ovoj firmi nagrada je, ina~e, uru~ena za razvoj kadrova, upravqawe kontrolom kvaliteta i ostvarenu lidersku poziciju na tr`i{tu.

Srpsko-ruska trgovinska ku}a poseduje pogone u Srpskoj Crwi i bavi se proizvodwom konzerviranih namirnica, a sva roba se plasira na tr`i{te Ruske Federacije. Obim proizvodwe i izvoza u 2009. iznosio je nepunih 600.000 evra, da bi tokom ove godine ve} dostigao milion. @. B.

ukoliko to bude u~iweno, gra|ani koji su ve} platili za to biti „kompenzirani“.

Duli} je ju~e kazao da proces legalizacije lo{e ide i da mo`e da do`ivi potpuni neuspeh, podsetiv{i da je su gra|ani prijavili za legalizaciju vi{e od 780.000 divqih objekata. On je istakao da bi dr`ava putem jednog dekreta mogla da re{i taj problem, koji bi u{ao u iz-

nim samoupravama, koje ubiraju novac od legalizacije i koje su investirale ogroman novac u razvoj infrastrukture u divqim naseqima, kao i da bi taj novac trebalo da im se nadoknadi na neki na~in. Duli} je kazao da se u tom slu~aju ne bi zaboravili gra|ani koji su ve} platili legalizaciju, jer bi u suprotnom dr`ava poslala lo{u poruku.

U gradovima Gradona~elnik Zrewanina Mileta Mihajlov nije ju~e `eleo da komentari{e izjavu ministra Duli}a o mogu}oj besplatnoj legalizaciji bespravno podignutih gra|evinskih objekata. Na osnovu izjave ministra shavtio sam da je to samo jedna od mogu}ih opcija. Sa~eka}emo i videti kona~an predlog, a tek nakon toga se o tome mo`e diskutovati - rekao je Mihajlov za “Dnevnik”.

U Novom Sadu je podneto 37.549 zahteva za legalizaciju bespravno sagra|enih objekata, ali je od tog broja ~ak 21.705 zahteva nepotpuno.

Do sada je od legalizacije u gradsku kasu stiglo oko 91 milion dinara. Ina~e 1013 investitora je do sada sklopilo ugovore sa ZIG-om , a vrednost ugovora je oko 321 milion dinara. U Novom Sadu je formirana Komisija za legalizaciju i svake dve sedmice Komisija saop{tava nove podatke kako posao odmi~e. Predsednik Komisije Srboqub Bubwevi} je zadovoqan dosada{wim u~inkom i ka`e da ukoliko se nastavi ovim tempom leglaizacija mo`e za dve, tri godine da se zavr{i.

Gradska uprava je ubrzala postupak za dobijawe papira potrebnih za legalizaciju. U Slu`bi za katastar nepokretnosti za dva, tri dana se dobija kopija plana, a i komunalna gradska preduze}a su snizile takse za saglasnosti.

U vrbaskoj „Direkciji za izgradwu ka`u da se legalizacija objekata mora svakako izvr{iti, ali da bi uslovi trebalo da budu jednaki za sve. „Jasno je da je dr`avi u interesu da svi objekti budu legalizovani i to sigurno ciq i svake lokalne samouprave, ali besplatnom legalizacijom koja se najavquje stavili bi u neravnopravan polo`aj gra|ane koji su izvr{ili legalizaciju po propisima koji jo{ uvek va`e u odnosu na gra|ane koji bi legalizaciju izvr{ili besplatno“, rekao je Davor Krmpot, direktor JP „Direkcija za izgradwu“ u Vrbasu.

„Ve} u januaru }emo na}i model koji podrazumeva da svi oni koji imaju objekte koje mogu da legalizuju i koji su prijavqeni za legalizaciju do 11. marta 2010. godine, mogu to da u~ine“, rekao je ministar.

On je dodao da se to odnosi na objekte koji nisu gra|eni u za-

Protivustavno Konsultant za strana ulagawa Mahmut Bu{atlija smatra da se radi o protivustavnoj predizbornoj ideji jer, ka`e, Ustav Srbije predvi|a jednakost i jednakopravnost svih gra|ana, {to ovde nije slu~aj – deo gra|ana je pribavio gra|evinsku dozvolu i platio ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta, drugi, nesavesni deo, radio je mimo zakona i sada dr`ava ho}e da ih ~asti, {to je apsurd. On ocewuje da bi besplatna legalizacija pravila {tetu javnom interesu jer ono {to, eventualno, ne bi platili bespravni graditeqi, platili bi ostali gra|ani. {ti}enim prirodnim i kulturnim dobrima, od neadekvatnog materijala, na klizi{tima i na tu|em zemqi{tu. Wihovi vlasnici }e imati mogu}ost legalizacije „po br`im procedurama, na mnogo lak{i na~in i za mnogo mawe novca“.

Ekonomski analiti~ar Milan Kova~evi} izjavio je za na{ list da je frapiran ovakvom izjavom jer ne mo`e da veruje da }e neko ko je nelegalno gradio biti u povoqnijim uslovima od onih koji su po{tovali zakon. I jo{ gore od toga, da se vrate pare onima koji su platili legalizaciju. Takav stav, ka`e, otvara pitawe pravde kod legalizacije nekretnina jer ispada da bi oni koji su gradili legalno s mnogo pote{ko}a, bili namagar~eni.

– Bilo bi krajwe vreme da se oni koji ovako razmi{qaju kao gospodin Duli} upitaju za{to ima toliko nelegalne gradwe i prihvate odgovor: zato {to kasne urbanisti~ki planovi, {to je preskupa naknada za ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta, {to su procedure previ{e komplikovane – ka`e Kova~evi}. – Umesto da se sve to pojednostavi i stvore uslovi da ubudu}e bude mawe nelegalne izgradwe, oni se spremaju da nagrade najlo{ije.

Iako nelegalni graditeqi smatraju da treba da legalizuju svoje ku}e besplatno, kao {to su nosioci stanarskog prava gotovo za xabe postali wihovi vlasnici, Kova~evi} ka`e da je uvek bilo nepravde – jedni su stanove kupovali po tr`i{noj ceni, drugi dobijali od dr`ave – a svi izdvajali u zajedni~ki fond, ipak, nepravda se ne mo`e negovati. Mo`e se jedino usporediti nelegalni graditeq ku}e s legalnim graditeqem. On ponavqa da je apsurd nagra|ivati prve, dok se, istovremeno, nije uradilo ni{ta na suzbijawu nove bespravne izgradwe, {to ohrabruje divqe graditeqe.

E. D. N.

6

DRU[TVO

petak24.decembar2010.

SINDIKAT PROSVETARA NEZADOVOQAN BUYETOM

SRBIJA SKINUTA S LISTE POTENCIJALNIH META NUKLEARNOG TERORIZMA

Plate jure brojku od 250 evra

Ozra~eno gorivo stiglo u Sibir

Potpredsednik Vlade Srbije i ministar nauke Bo`idar \eli} izjavio je ju~e da je transportom ozra~enog nuklearnog otpada u Rusiju Srbija trajno skinuta s liste potencijalnih meta nuklearnog terorizma.

– Vi{e od mesec dana jedna od najve}ih po{iqki ozra~enog nuklearnog goriva u istoriji Me|unarodne atomske agencije putovala je iz Srbije do Rusije i Srbija je uspela da, zajedno s me|unarodnim partnerima, uradi jedan osetqiv posao bez ikakvih problema – rekao je \eli}.

On je istakao da je Srbija pokazala da je pouzdani part-

ner me|unarodnoj zajednici za najdelikatnija pitawa, poput nuklearnog terorizma. Po wegovim re~ima, uklowen je i potencijalni ekolo{ki problem. \eli} je istakao da je celokupan proces trajao osam godi-

na i ko{tao 55 miliona dolara, od ~ega je 25 miliona potro{eno za transport. Nuklearno gorivo, koje je u no}i izme|u 18. i 19. novembra krenulo iz Vin~e, u sredu je stiglo do postrojewa „Majak“ u Sibiru. Ukupno 8.030 gorivnih jedinica, napuwenih s 2,5 tone uranijuma, putovalo je du`e od mesec dana, pod najstro`im merama bezbednosti.

UNIVERZITET U NOVOM SADU

Studente iz Kraqeva osloba|aju {kolarine Sugestija Ministarstva prosvete univerzitetima u Srbiji da studente iz Kraqeva i oblasti pogo|ene zemqotresom oslobode pla}awa {kolarine svakako je primerena, a Univerzitet u Novom Sadu, odnosno wegovi fakulteti, reagovali su i pre ovog apela, konstatovano je na ju~era{woj sednici Senata UNS-a, na kojoj je dekanima fakulteta preneta ova sugestija resornog ministarstva. Tako su Fakultet tahni~kih nauka, Prirodno-matemati~ki, Ekonomski i dr. ve} oslobodili {kolarine studente iz krajeva postradalih u zemqotresu. ^lanovi ove univerzitetske porodice ukqu~ili su se u pru`awe pomo}i Kraqevu kroz razli~ite vidove, od ~isto humanitarnih do stru~nih. Tako je, na primer, ~itav tim s FTN-ovog Departmana za gra|evinarstvo – profesori, vrhunski stru~waci u aseizmici, saradnici i studenti – tri dana radio na terenu, procewuju}i {tetu na gra|evinskim objektima.

Nakon ju~era{we sednice Senata, u Rektoratu Novosadskog univerziteta posebno sve~ano obele`en je odlazak u penziju Qubinke Marojevi}, dosada{weg {efa kabineta rektora. Po mnogo ~emu izuzetna, stru~na i spretna u svom poslu i odana „svom Univerzitetu“, na kojem je radila 36 godina, gospo|a Marojevi} apsolutno je jedinstvena po tome {to je bila {ef kabineta ~ak trinaestoro (od ukupno 16) rektora i rektorki! To {to se na ovoj vrlo odgovornoj i delikatnoj poziciji zadr`ala svih ovih godina, najboqe govori o wenim kvalitetima i koliko su je cenili na poslu, ali i kao ~oveka, prijateqa.

Videlo se to i ju~e kada su je u penziju dirqivim re~ima ispratili sada{wi rektor Miroslav Veskovi} i wegovi prethodnici, mnogobrojni profesori, sada{wi i nekada{wi prorektori, dekani, prodekani...

V. ^.

– U buxetu koji je Vlada Republike usvojila, a u ~ijoj izradi niti su sudelovali, niti su pitani sindikati, nema dovoqno novca za o~ekivawa zaposlenih u javnom sektoru, ni elementarnog po{tewa da se preraspodela u~ini korektnom i da svi dobiju jednako, ve} je u tom zakonskom predlogu sadr`ana diskriminacija pojedinih kategorija zaposlenih u javnom sektoru, od kojih su, verovatno, prosvetni radnici u najlo{ijem polo`aju – ka`e generalni sekretar Sindikata prosvetnih radnika Srbije Zdravko Kova~. – Na taj na~in, od nekad te{ko dostignutog ciqa, koji je svojevremeno proklamovalo Ministarstvo na ~ijem ~elu je bio dr Ga{o Kne`evi}, a ostvarilo ministarstvo na ~ijem je ~elu bio dr Slobodan Vuksanovi}, da plate zaposlenih u prosveti stignu do 1.000 DEM, odnosno gotovo 500 evra, nakon zamrzavawa, one su, iako zamrznute, spale na oko 400, a sad su tek ne{to vi{e od 300 evra, s tendencijom da, ako se ni{ta ne u~ini, na kraju godine u kojoj }e biti odmrznute padnu na 250 evra.

Po re~ima Zdravka Kova~a, Sindikat radnika u prosveti Srbije je predlo`io Vladi da uskladi plate s nivoom pre zamrzavawa i da za one na najjednostavnijim poslovima obezbedi bar minimalac i sa~uva ranije odnose u koeficijentima. U skladu s tim, dostavio je i svoje zahteve i predloge protokola i uredbe o koeficijentima.

– Na`alost, nakon {to su se o ovu ponudu ministri i premijer oglu{ili, Sindikat je doneo odluku o {trajku, a iako je zakonska obaveza ministarstava i Vlade da nakon najave {trajka poku{aju da prona|u kompromisno re{ewe, oni se nisu oglasili, ve} je Vlada usvojila predlog Zakona o buxetu, a ministar prosvete nije ~ak ni protestovao, iako je „wegovo“ ministar-

model koji }e se i kod nas primewivati od naredne godine. Me|utim, Zakon o fiskalnoj odgovornosti limitirao je povi{ice na najvi{e dva posto, kako u januaru, tako i u aprilu i oktobru.

– Drugim re~ima, zaposleni u prosveti za celu godinu ne}e dobiti ono {to je ve} trebalo da „nose svojim ku}ama“ u januaru – tvrdi Zdravko Kova~. – Kad je re~ o dru-

Kako ka`e Kova~, novac planiran buyetom za prosvetu u narednoj godini ne}e biti dovoqan ni za redovno finansirawe, pa ne ~udi veliki pritisak na zaposlene da deo poslova obavqaju bez naknade stvo dobilo tre}inu mawe od onoga {to je tra`eno, to jest umesto devet milijardi dinara svega 5,78 milijardi, odnosno svega 5,3 posto vi{e nego u buxetu za ovu godinu. Me|utim, i da je tra`eno dobijeno u punom iznosu, ne bi bilo dovoqno za ra~unice na{eg, a i drugih sindikata – objasnio je Kova~.

On je podsetio na to da je Sindikat u septembru u na~elu prihvatio predlog protokola o „ceni rada“, uz uslov da budu „odmrznute“ jubilarne nagrade. Po tom protokolu, trebalo je da zaposleni u januaru dobiju oko 7,2 posto platu ve}u, koliko je {estomese~na inflacija merena rastom potro{a~kih cena, {to je i ina~e na~in merewa inflacije u zemqama EU, statisti~kom regionu i

gim davawima, ni tu nema boqitka, po{to je Vlada usvojila Zakon o buxetu kojim se produ`ava moratorijum na finansijski deo Op{teg kolektivnog ugovora i realizuje moratorijum na „obra~un i isplatu bo`i}nih, godi{wih i drugih vrsta nagrada i bonusa, predvi|enih posebnim kolektivnim ugovorima i kolektivnim ugovorima kod poslodavca za sve direktne i indirektne korisnike buxeta, osim jubilarnih nagrada za zaposlene koji su to pravo stekli u 2011. godini, to jest izuzeti su oni koji su 10, 20 ili 30 godina sta`a napunili 2009. i 2010. godine.

Kako ka`e Kova~, novac planiran buxetom za prosvetu u narednoj godini ne}e biti dovoqan ni za re-

dovno finansirawe, pa ne ~udi veliki pritisak na zaposlene da deo poslova obavqaju bez naknade, pri ~emu su posebno pod pritiskom nastavnici predmeta s pismenim zadacima, od kojih se tra`i da prekonormni rad obavqaju bez plate za taj deo posla.

– U isto vreme, Vlada je Zakonom o platama dr`avnih slu`benika i name{tenika propisala da name{tenici mogu za rezultate rada ostvariti do 50 posto osnovne plate – ka`e Kova~. – Drugim re~ima, Vlada je deo dr`avnih ~inovnika izuzela iz korpusa javnih poslenika i omogu}ila im da mogu ostvariti vi{e od onoga odre|enog Uredbom i koeficijentima, a sve na osnovu ocene nadle`nog na~elnika, dok je za radnike u prosveti uvela princip da im se ni izvr{en rad ne plati.

Zbog svega ovoga, ka`e generalni sekretar ovog cehovskog udru`ewa, jedino {to Sindikatu ostaje je da poku{a u razgovoru s odre|enim brojem opozicionih poslani~kih klubova, kroz amandmane, da popravi ono {to se popraviti da, da izvr{i dodatni pritisak na drugu stranu i da ostane uporan u tome da, ako ni{ta ne donese rezultat, organizuje potpunu obustavu rada da bi, na na~in kako su to uradile kolege iz sindikata pravosudnih organa, policije i drugih, ostvario svoje pravo, ili se bar izborio za jednak princip prema svim javnim delatnicima.

D. Deve~erski

RENOVIRANA ZGRADA ZREWANINSKE STOMATOLO[KE POLIKLINIKE

Pacijenti upadali u rupe – U gradskom buxetu za narednu godinu izdvojeno je 30 miliona dinara za zdravstvenu za{titu i opremawe ambulanti – izjavio je ju~e gradona~elnik Zrewanina dr Mileta Mihajlov prilikom obilaska renovirane zgrade Stomatolo{ke poliklinike.

Za adaptaciju ovog objekta, koji je donedavno bio u katastrofalnom stawu, utro{eno je ukupno 6,5 miliona dinara, od ~ega je pet miliona obezbedila lokalna samouprava, a ostatak Dom zdravqa “Dr Bo{ko Vrebalov”, u okviru kojeg ta poliklinika radi, iz sopstvenih sredstava. U zubnoj ambulanti ure|en je kompletan enterijer, zamewene su elektri~ne i vodovodne instalacije, ali i pod, koji je bio u o~ajnom stawu. De{avalo se, naime, da se pacijenti povrede zbog rupa koje jednostavno nisu mogle da se zakrpe. Zanimqivo je, istakli su nadle`ni, da je odmah nakon obnavqawa zgrade sko~io prihod od stomatolo{ke slu`be.

ANA TOMANOVA-MAKANOVA NAJAVILA SKORO USVAJAWE POKRAJINSKE MEDIJSKE STRATEGIJE

Za medije 60 miliona dinara

– Kompletiran je na{ nacrt medijske strategije kojom }e se obezbediti daqi razvoj i poboq{awe polo`aja i rada na{ih medija, da bismo se zajedno zalagali za polo`aj novinara i medijskih udru`ewa kakav nam i dolikuje – istakla je ju~e potpredsednica Vlade Vojvodine i pokrajinska sekretarka za informacije Ana Tomanova-Makanova na tradicionalnom novogodi{wem prijemu za predstavnike medija.

DNEVNIK

Govore}i o pokrajinskom buxetu za 2011. godinu, ona je najavila da }e mediji iz Vojvodine imati na raspolagawu 60 miliona dinara za koje }e mo}i da konkuri{u kroz projekte kod pokrajinskuh organa.

– Mo`da je to dovoqno, a mo`da i nedovoqno, ali zalaga}emo se za to da, kao i pro{le godine, konkursi budu javni i kontrolisani, i da na wiFoto: N. Stojanovi} ma pro|u projekti koji nude ne{to novo u programskom sadr`aju, propagi^estitka @eqku Markovi}u raju evropske vrednosti i stanNovinaru na{eg lista @eqku Markovi}u potpredsednica darde i koji doprinose poboqVlade Vojvodine je ~estitala na upravo dobijenoj presti`noj {awu javnog informisawa. Pri nagradi UNS-a „Laza Kosti}“. Isti~u}i Markovi}ev izotom, ne}emo zaboraviti ni mul{tren estetski senzibilitet i retku sposobnost uo~avawa, tikulturnost, interkulturnost, Ana Tomanova-Makanova je napomenula da wegova profesioprevo|ewe i me|usobno razumenalna dostignu}a prati s posebnom pa`wom i znati`eqom. vawe – poru~ila je Ana Tomanova-Makanova.

A. Grube{a

Zanimqivo je, istakli su nadle`ni, da je odmah nakon obnavqawa zgrade sko~io prihod od stomatolo{ke slu`be – Nastavi}emo da ure|ujemo i druge objekte koji su u lo{em stawu, pre svega ambulante u Perlezu i Kni}aninu. Planiramo i da otvorimo apoteke u selima koja ih nemaju, kao i da izgradimo zdrav-

stvenu ambulantu u gradskom nasequ “Zeleno poqe” – kazao je zrewaninski lordmer.

Zamenik gradona~elnika Goran Kauri} podsetio je na to da je 2008. godine primarna zdravstve-

na za{tita, odnosno Dom zdravqa “Dr Bo{ko Vrebalov”, pre{ao pod ingerenciju lokalne samouprave, a da zate~eno stawe nije bilo nimalo dobro.

– Nadamo se da }emo idu}e godine srediti i zgradu Hitne pomo}i i Specijalisti~ku polikliniku, sme{tenu na gradskoj magistrali, s obzirom na to da je u pitawu jedna od najstarijih zgrada, koja nikada nije ozbiqnije rekonstruisana – podvukao je Kauri}.

Nadovezuju}i se na wegove re~i, direktor ovda{weg Doma zdravqa dr Borislav \or|evi} napomenuo je da }e adaptacija Specijalisti~ke poliklinike biti najve}a investicija, vredna oko dva miliona evra. Po wegovim re~ima, zbog potrebnih ogromnih para, ovaj posao verovatno ne}e biti zavr{en odmah, ali }e biti obavqan po fazama. \or|evi} je ukazao i na to da zgrada Hitne pomo}i u centru grada “nije samo ispod dostojanstva profesije ve} ispod svakog qudskog dostojanstva”. @. Balaban

LAK[E DO FONDOVA EVROPSKE UNIJE

Pisawe projekata ve{tina kao i svaka druga Malo projekata {aqe se iz Srbije na otvorene pozive Evropske unije, a jo{ mawe pro|e kona~ni odabir. To zna~i da mnoge pare koje je EU namenila Srbiji ostaju neiskori{}ene. Interesovawe za temu je ogromno, a kapaciteti u Srbiji su u ovoj oblasti jo{ uvek slabo razvijeni. TACSO kancelarija u Srbiji, koja pru`a tehni~ku pomo} organizacijama civilnog dru{tva, odr`ala je ju~e u Beogradu jo{ dve radionice na temu „Kako do sredstava EU”, zavr{avaju}i time seriju obuka na ovu temu za 2010. godinu.

U tri trodnevna seminara i {est jednodnevnih radionica odr`anih do sada {irom Srbije, obuku za pisawe predloga projekata za novac EU pro{lo je ukup-

no 175 u~esnika iz 158 organizacija. Osim predstavnika organizacija civilnog dru{tva, na treninge se prijavquju i predstavnici organa lokalne samouprave, privrednih komora, pa i medija.

U~esnici treninga ka`u da neke kolege, kada vide da se interesujete za pisawe EU projekata, ka`u: „Ma to je nemogu}e, pogledaj tu planinu papira!” i pisawe projekata mnogima deluje suvi{e komplikovano. Me|utim, TACSO trener Ivana Koprivica ka`e da formulari jesu obimni, i procedure zahtevne, ali je to ve{tina kao i svaka druga.

– Prvi put je te{ko, ali kada savladate logiku i sistem pisawa projekata, svaki slede}i put }e biti lak{e. Treba imati u

vidu i da je za pisawe kvalitetnog projekta potrebno bar dva meseca, a ako ste po~etnik, i do {est meseci – navodi Ivana Koprivica.

Ona podse}a na to da su nekada organizacije u potrazi za novcem pisale molbe, ili zahteve, a danas nikoga ne mole, ni{ta ne zahtevaju ve} pi{u}i predlog projekta, nude re{ewa problema.

– Tako|e nudimo znawa, ve{tine i resurse, koje smo spremni da upotrebimo za re{avawe tog problema. Projekti se ne pi{u samo da bi se dobio novac ve} je wihova osnovna svrha da donese promenu – konkretnu, pozitivnu promenu u `ivotu qudi u zajednici – dodala je Ivana Koprivica.

L. N.

Tadi} ~estitao Bo`i} Predsednik Srbije Boris Tadi} ~estitao je Bo`i} beogradskom nadbiskupu Stanislavu Ho~evaru i svim vernicima i gra|anima Srbije koji praznik proslavqaju po gregorijanskom kalendaru. – ^estitam vam ovaj veliki

praznik uz iskrene `eqe da prazni~ne dane provedete u krugu porodice i dobrom raspolo`ewu. Neka vam naredni dani donesu li~nu i porodi~nu sre}u – poru~io je predsednik Srbije u ~estitki.

Stari nakit za nova vremena Na novogodi{wem sajmu antikviteta odr`anom ju~e u Domu vojske svoje primerke prikazalo je oko sedamdeset kolekcionara iz Srbije.

Tematski odre|en sajam ponudio je Novosa|anima {irok spektar prigodnih novogodi{wih poklona. Izlo`bom je preovladavao stari nakit, religijski i etno predmeti od Foto: S. [u{wevi} kojih neki poti~u iz 19. veka.

- Ponuda izlaga~a prilago|ena je predstoje}im praznicima.

Pribli`ava se Bo`i} pa su izlaga~i ponudili i veliki broj religijskih predmeta- ka`e predsednik Dru{tva kolekcionara Sava S. Todorov. Slede}i sajam antikviteta tematski odre|en kao svetosavski odr`a}e se na Svetog Savu.

N. R.

Novosadska petak24.decembar2010.

Vreme za megakuhiwu Tako je u autobusima, saobra}aju, na parkinzima... Ista situacija je i u Pred{kolskoj ustanovi „Radosno detiwstvo“. Trenutno u vrti}ima boravi preko 15.000 mali{ana, {to je svakako iznad svih proseka i probijawa normi. Zato su i kuhiwe postale tesne, jer se obroci za mali{ane pripremaju u onima projektovanim za pripremu 4.000 obroka.

U dana{wim uslovima u wima se pripremi dnevno i preko 10.000 oborka. Ceo ovaj pro-

blem je pre nekoliko godina prepoznala gradska, a nedavno i pokrajinska administarcija.

Zahvaquju}i tome, prvih dana nove godine postavi}e se kamen temewac za gradwu nove centralne kuhiwe, ~iji }e kapacitet biti 25.000 obroka. To zna~i da }e ova kuhiwa sem mali{ana mo}i da nahrani i sve ostale koji budu `eleli da postanu abonenti „Radosnog detiwstva“. Ipak, to su `eqe uprave, a neka za sada ostane samo na realnim ~iwenicama da }e deca kroz nekoliko meseci napokon dobiti kuhiwu kakvu zaslu`uju.

Q. Nato{evi}

Svira zagreba~ki „Qubi{a Samaryi}” Koncert zagreba~kog benda „Qubi{a Samarxi}“, uz pratwu novosadskog benda „The Berluessconi“, odr`a}e se ve~eras

u 22 ~asa u Omladinskom centru CK13, Ulica vojvode Bojovi}a 13. Ulaznica staje 200 dinara.

T. L.

Suve slavine @iteqi Ulice Teodora Pavlovi}a danas ne}e imati vode od 8 do 12 ~asova. Razlog su radovi na vodovodnoj mre`i.

T. L.

Raspust ukida |a~ke polaske Gradski prevoznik od ponedeqka ukida |a~ke polaske, koji su ina~e tako ozna~eni u redovima vo`we. Posle zimskog raspusta, od 17. januara gradski prevoznik }e ponovo vratiti polaske autobusa za |ake.

Z. D.

V REMEPLOV

Svi talenti Vuka Marinkovi}a U domu Konstantina Marinkovi}a, novosadskog sve{tenika, 24. decembra 1807. proslavqeno je ro|ewe sina, naslednika, Vuka. On je posle studija medicine u Pe{ti i Be~u u 23. godini odbranio doktorsku disertaciju o epilepsiji. Kao mladi} objavio je prevod Vergilijeve „Eneide“ i po~eo dugogodi{wu saradwu sa svim vi|enijim srpskim ~asopisima i novinama svog vremena.

Posle ma|arskog bombardovawa Novog Sada 1849. sa Petrovaradinske tvr|ave, sklonio se u Be-

Bunari na rendgenu stru~waka Radnici „Gradskog zelenila“ }e danas, uz pomo} stru~waka, pregledati stawe svih sedam bunara u Futo{kom parku, kako bi se sagledala mogu}nost wihove sanacije. Pomenuti posao finansira Gradska uprava za za{titu `ivotne sredine sa 300.000 dinara, a on se mora uraditi zbog nastavka izrade projekta obnove parka koja je zaopo~ela 2010. godine. Ovim se posebno misli na problem odvoda povr{inskih voda iz parka i revitalizacije jezera.

B. M.

c m y

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

ovi Sad se iz godine u godiN nu {iri i raste. Zbog toga na{ grad postaje sve tesniji.

DANAS U FUTO[KOM PARKU

ograd, gde je ostao do kraja `ivota 1859. Tu je bio profesor Liceja, redovni ~lan Dru{tva srpske slovesnosti i objavio vi{e vrednih kwiga iz prirodnih nauka.

N. C.

^ETRDESETORO NEZAPOSLENIH DOBILO POTVRDU O NOVOM ZNAWU

Zanatom u budu}nost Dodela sertifikata polaznicima obuke iz oblasti starih i umetni~kih zanata i doma}e radinosti u organizaciji Grada i Udru`ewa samostalnih privrednika odr`ana je ju~e u sali Zanatskog doma. Uprili~ena je i promocija i prodajna izlo`ba radova iz oblasti starog i umetni~kog zanatstva koja }e trajati i danas do 16 sati. Po re~ima predsednika Udru`ewa Slavka Novakovi}a u program je ukqu~eno 40 nezaposlenih qudi a obuka je ukupno sadr`ala 200 ~asova prakti~nog rada kod mentora – zanatlija, i 20 ~asova teorijske nastave.

Sertifikate je dodelio zamenik gradona~elnika Zoran Mandi} a sve~anosti je prisu-

VESTI Slatki{i Sigurnoj de~joj ku}i Radio Novi Sad i emisija „Horizont“ i ove godine organizuju humanitarnu akciju „Slatki{ za drugara“ u okviru koje }e se prikupqati slatki{e za mali{ane koji }e bo`i}ne i novogodi{we praznike provesti u Sigurnoj de~ijoj ku}i i Svrati{tu za decu ulice. Akcije }e trajati do 31. decembra, a svi gra|ani koji na ovaj na~in `ele da obraduju mali{ane u ovim ustanovama slatki{e mogu doneti u Radio Novi Sad, Ulica Igwata Pavlasa 3, gde }e se na portirnici nalaziti kutija u koju mogu da ostave iskqu~ivo industrijski upakovane slatki{e. Posledweg dana ove godine prikupqene slatki{e organizatori }e odneti mali{anima koji praznike ne}e provesti s porodicama.

A. V.

Pomo} napu{tenim `ivotiwama Pomo} azilu za pse u Futogu prva je u nizu humanitarnih akcija koju pokre}e Omladinska mre`a G17 Plus za pomo} `ivotiwama u azilima.

- Novi Sad se ve} godinama suo~ava sa problemom nezbrinutih `ivotiwa koje vi|amo po ulicama. Ciq akcije je podizawe svesti na{ih sugra|ana o tom problemu – rekao je ~lan Omladinske mre`e G17 Plus Nikola Marinkovi}.- Prema na{im saznawima gradske vlasti ve} pripremaju konkretna re{ewa za trajno re{ewe ovog problema, a mi pozivamo na{e sugra|ane da pomognu azilima koliko mogu i odnesu hranu.

A. L.

tvovao i pomo}nik ministra ekonomije i regionalnog razvoja Dragan Jawi}. Zlatari, kwigovesci, restauranti, graveri, duboresci i izra|iva~i razli~itih suvenira krenu}e u sopstvene preduzetni~ke poduhvate.

- Grad je izgubio tradiciju zanatstva po kojoj je bio ~uven i poznat,te `elimo da dostignemo i vratimo pre|a{wi status. Svi qudi koji su dobili sertifikat nezaposleni su i na evidenciji Nacionalne sli`be za zapo{qavawe, a na{a iskrena `eqa je da se oni otisnu u vode poduzetni{tva i budu uspe{ni - zakqu~io je ~lan Gradskog ve}a za privredu Marko Naran~i}.

A. L.

Foto: A. Erski

PREDNOVOGODI[WE NEVOQE PO^ELE, POLICIJA UPOZORAVA

Petarde povredile dvojicu u~enika U~enik od 13 godina iz Osnovne {kole „Jovan Jovanovi} Zmaj“ u Sremskoj Kamenici ju~e je lak{e povre|en kada je wegov drug iz drugog razreda petardu zapalio u u~ionici u nameri da je izbaci kroz prozor u dvori{te {kole. Policija je podela izve{taj tu`ila{tvu i okvalifikovala do-

ga|aj kao izazivawe op{te opasnosti, saop{tio je novosadski SUP. Policija navodi da je istog dana lak{e povre|en i petnaestogodi{wi u~enik, kada je u u dvori{tu Sredwe ma{inske {kole nepoznata osoba bacila petardu.

Uo~i Bo`i}a i Nove godine policija apeluje posebno na

mlade da budu oprezni pri kori{}ewu petardi i drugih pirotehni~kih sredstava. Ova eksplozivna sredstva, ka`u u Policiji, treba kupovati samo kod ovla{}enih prodavaca, na mestima legalne prodaje, jer je u suprotnom opasnost od povre|ivawa mnogo ve}a.

Z. D.

SAVET ZA OSOBE S POSEBNIM POTREBAMA

Pristupne rampe u autobuse Savet za osobe s posebnim potrebama preporu~i}e Zavodu za izgradwu grada da se autobuska stajali{ta u~ine pristupa~nijim za osobe s invaliditetom.

Predlo`eno je i da se u autobu-

se ugrade pristupne rampe. Kako je navela predsednica Saveta Jadranka Novakov ovakve odlu-

ke potrepqene su i zakonskom regulativom Zakona o javnim nabavkama i Zakona o spre~avawu diskriminacije osoba s invaliditetom. Ona je rekla da ZIG i GSP moraju da po{tuju standarde kvaliteta pri izgradwi stajali{ta i pri javnoj nabavci vozila, {to jo{ propisuju i internacionalni ISO standardi.

Prema re~ima na~elnice Gradske uprave za de~iju i socijalnu za{titu Vere Grkavac GSP je voqan da iza|e u susret, ali je problem u finansijama.

- GSP je obezbedio niskopodne autobuse, ali za pristupne rampe nema novca. Ovakvi auto-

busi od pomo}i su osobama koje se ote`ano kre}u, ali mora biti napravqen i dispe~erski centar koji }e koordinirati prevoz osoba s invaliditetom - rekla je Grkavac.

Prema Zakonu o javnim nabavkama moraju biti ispuweni tehni~ki uslovi koji zadovoqavaju uslove prevoza svih putnika. ^lanovi Saveta slo`ili su se da ukoliko bi javni prevoz bio dostupan svima time bi se re{ilo 80 odsto problema osoba s invaliditetom.

Po javnim konkursima, za programe unapre|ewa polo`aja osoba s invaliditetom, iz gradskog buxeta obezbe|eno je preko 36 miliona dinara.

A. Jerini}

Rotari klub poklawa kwige Sve~ano uru~ewe kwiga Gradskoj biblioteci odr`a}e se danas u 11 sati u Gradkoj biblioteci, Ulica Dunavska 1. Rotari klub Novi Sad- Petrovaradin- Fru{ka gora pokloni}e kwige koje su sakupili od svojih ~lanova za korisnike biblioteke.

Najve}i pojedina~ni poklon je dar pesnika Pere Zubca i profesora Akademije umetnosti Miroslava [tatki}a. Uz prisustvo darodavaca na sve~anosti }e govoriti predsednik Rotari kluba Miroslav [tatki} i direktor biblioteke Dragan Koji}.

N. R.

NOVOSADSKA HRONIKA

petak24.decembar2010.

c m y

8

DNEVNIK

DONACIJA AUSTRIJSKE VLADE [OSO „MILAN PETROVI]”

ANKETA PITALI SMO SREDWO[KOLCE KAKO ]E PROVESTI RASPUST

Skijawe, klizawe, kafi}i

Danas zvani~no po~iwe raspust za novosadske sredwo{kolce i mnogi se raduju danima koji predstoje. Iako namenskih sadr`aja za ovaj uzrast nema u na{em gradu, mladi }e se ipak sna}i. Na pitawe kako }e ispuniti slobodno vreme ve}ina u~enika nam je rekla da }e zimovati van grada, mada se ve}ina najvi{e raduje izlascima i dru`ewem s vr{wacima.

Pomagalima u carstvo informatike U [kolu za osnovno i sredwe obrazovawe „Milan Petrovi}“ ju~e je stigla informati~ka i asistivna oprema s informacionotehnolo{kim pomagalima za osobe s invaliditetom. Ovaj poklon su dobili kroz program „Integrisana kvalifikaciona {ema“, ~iji je nosilac Sekretarijat za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova. Novac je obezbe|en donacijom Republike Austrije na osnovu strate{kog partnerstva u podr{ci Programu privrednog razvoja AP Vojvodine.

- Poklon je veoma va`an u radu sa na{om decom sa vi{estrukim smetwama, koja i pored sve na{e stru~ne pomo}i, bez ovih pomagala i dodatne tehnologije ne bi mogli da postignu `eqene rezultate. Po-

Foto: S. [u{wevi}

gotovo {to }e u na{em novom objektu koji bi u martu trebalo da bude gotov, postojati centar za asistivnu tehnologiju gde }e ova

pomagala osim na{ih u~enika, koristiti i oni koji su upisani u redovne {kole. Ima}emo i obuke i za decu, nastavnike, zaposlene i rodi-

teqe, te }e ovo doprineti i socijalnoj inkluziji – rekla je direkotorka {kole Slavica Markovi}.

Osim klasi~ne kompjuterske opreme, {kola sada ima specijalna pomagala kao {to su tastature, mi{evi i kominikator prilago|eni potrebama pojedinaca. Tako|e, dobili su i {tampa~ koji konvertuje standardno pismo u brajevu zabuku.

Vrednost opreme je vi{a od tri miliona dinara, rekao je sekretar za rad, zapo{qavawe i ravnopravnost polova Miroslav Vasin.

Predaju, instalirawe i demonstraciju rada opreme pratio je i {ef kancelarije za tehni~ku saradwu ambasade Republike Austrije u Beogradu Klaus Kaper.

A. V.

JELKE I UKRASI GLAVNA POTRO[NA ROBA Mina Mi}i} - Raspust }u provesti uglavnom na putovawima. Idem na skijawe u Austriju i na Kopaonik. Ono vreme koje budem provela u gradu, bi}e uglavnom s drugarima u izlasku.

David Matkovi} - Po{to je ujedno i prazni~na atmosfera pose}iva}u bake i deke na selu i proslavqati ove bo`i}ne i novogodi{we dane.

Ostatak vremena, kao i svi moji vr{waci, prove{}u izlaze}i u kafi}e, jer od sutra ne moram da idem u {kolu.

Nana Andalova - Sada kada nema {kole najvi{e }u izlaziti u diskoteke s dru{tvom i i}i }u ~e{}e na klizawe. Uglavnom opu{ta}u se {to vi{e jer ne moram da u~im.

Veqko Mi}ovi} - Prvo ide proslava Nove godine, pa onda Bo`i} i taj period }u uglavnom provoditi u krugu porodice, a idem i na zimovawe. Izlazi}u, spava}u dokle ho}u i dru`i}u se sa drugarima. Ni{ta lep{e od toga.

D. B.

„DNEVNIK” I „LAGUNA” POKLAWAJU KWIGE

„Ruka koja je prva dr`ala moju“

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a “La¬gu¬na”, u sa¬rad¬wi s “Dnev¬ni¬kom”, u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ri¬va¬}e ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom.

Da¬nas }e dva naj¬br¬`a ~i¬ta¬oc ¬ a, ko¬ji se ja¬ve od 13 do 13.05 ~a¬so¬va na na{ broj te¬le¬fo¬na 528-765, do¬bi¬ti po pri¬me¬rak kwige “Ruka koja je prva dr`ala moju” autorke Megi O’ Farel.

Re~ izdava~a: Mlada Leksi Sinkler iz primorske engleske zabiti sticajem neo~ekivanih okolnosti odlazi u London u kojem }e u potpunosti ostvariti svoje snove. Ona sre}e qubav svog `ivota, postaje novinarka, likovna kriti~arka i majka. Wen je `ivot obojen slobodom {ezdesetih godi-

na dvadesetog veka, tada{wom modom, umetno{}u i nezaboravnim boemskim `ivotom umetni~ke ~etvrti Soho. Ted i Eli su upravo dobili bebu. Ro|ewe deteta pove{}e ih, zajedno sa Tedovim roditeqima i prijateqem Simijem, na misteriozno putovawe u pro{lost, obele`eno tajanstvenim, mra~nim nagove{tajima i neobja{wivim se}awima iz detiwstva. Ono {to }e otkriti sasvim neo~ekivano }e ih uputiti na Leksi Sinkler i wihove sudbine }e zauvek biti promewene.

Dobitnici }e kwige preuzimati u kwi`ari “Laguna” u Ulici kraqa Aleksandra 3, gde se mogu na}i i ostala izdawa ove izdava~ke ku}e.

A. V.

Mra~evi}u zlatna priznawa Udru`ewe Ekonomskih propagandista Srbije, uz pokroviteqstvo Vlade Srbije, 21. decembra dolelilo je tri visoka priznawa predsedniku Dru{tva za borbu protiv {e}erne bolesti Novog Sada mr Radivoju Mra~evi}u. Zlatna priznawa dodeqena su mu za kampawe Dru{tva za borbu protiv {e}erne bolesti u edukaciji i prevenciji u ciqu ranog otkrivawa i spre~avawa dijabetesnih komplikacija, zatim kao autoru i kreatoru sajta www.dijabetes –novisad.org posve}enog prevenciji i edukaciji dijabetesa radi informisawa gra|ana Srbije o epidemiji ove bolesti i kao organizatoru i kreatoru dru{tveno odgovorne kampawe Dru{tva za borbu protiv {e}erne bolesti grada u edukaciji i prevenciji u ciqu ranog otkrivawa i spre~avawa dijabetesnih komplikacija.

I. D.

„Svi smo jednog roda” Novogodi{wi koncerti pod nazivom “Svi smo jednog roda” folklornog ansambla “Splet” odr`a}e se danas u Srpskom narodnom pozori{tu na ceni „Pera Dobrinovi}“.

Prvi koncert po~iwe u 18 sati, drugi u 20.30, a kao gosti pojavi}e se ansambl “Gusle” iz Kikinde. Ulaznice ko{taju 450 dinara.

N. R.

Kod Kineza za sva~iji yep Prodavnice, pijace, hipermarketi i drugi objekti predvi|eni za prodaju robe {iroke potro{we uveliko su snabdeveni nezaobilaznim detaqem novogodi{{wih radosti- ukrasima.

Cene su razli~ite, zavisno od mesta kupovine, veli~ine i oblika ukrasa. Novosa|ani se odlu~uju za jeftiniju varijantu iako i sami ka`u da su kerami~ki i stakleni ukrasi daleko lep{i.

- Kupi}u mo`da dva ili tri skupqa ukrasa s likom Deda Mraza ili Sne{ka Beli}a, da ih stavim na sto. Jelku }u ukrasiti kuglama, {i{arkicama i trakama iz Kineskog tr`nog centra, jer moram da pripazim na buxetka`e sugra|anka Aleksandra Markovi}.

Me|u popularnijima su takozvani kompleti, pa tako se u Kineskom tr`nom centru mo`e na}i kutiju sa 12 jednobojnih kugli za 250 dinara ili {est {arenih za 150 dinara. Kompleti koji obuhvataju i kugle, ma{nice, {i{arke i druge vrste ukrasa mogu se na}i po cenama od 100, 250 i 450 dinara. Metar ukrasnih traka je 100 dinara, dok se cene lampica kre}u izme|u 200 i 600 dinara, zavisno od wihovog broja.

Cene ve{ta~kih jelki variraju od wihove visine i kvaliteta plastike. Jelka visine 90 centimetara ko{ta 250, a ona od 210 centimetara 1.700 dinara. Ipak, zbog akcije rasadnika “Gradskog zelenila” mnogi se odlu~uju za jelke s busenom.

-Suvi{e je plastike okolo, a i nije to taj ose}aj kad ne miri{e ku}a na jelku. Ona posle praznika mo`e i da se zasadi negde i time radimo na ozelewivawu, pa kad je budem vratio, devojci }u odneti cve}e u saksiji- ka`e kroz osmeh Damir Mari~i}.

^ITAOCI PI[U SMS

Foto: N. Stojanovi}

“Gradsko zelenilo” omogu}ilo je kupcima jelki da, ukoliko sa~uvaju ra~un i vrate jelku do 15. januara, dobiju na poklon saksijsko cve}e. U ovom preduze}u cena smr~e iznosi izme|u 1.300 i 2.000 dinara, pan~i}eva omorika se mo`e kupiti za 2.000, dok srebrna jela ko{ta izme|u 1.200 i 2.000 dinara. Na Ribqoj pijaci cene su sli~ne- najvi{e jelke, od preko dva metra, mogu se kupiti za 2.500 dinara, a jelke visine 120 centimetara ko{taju 350 dinara. Tako|e, mogu se na}i i jelke bez busena ~ije cene se kre}u izme|u 300 i 1000 dinara.

A. Jerini} T. Lakobrija

065/47-66-452

U`ivawe u kukwavi „Rajo novosadska“, samo jadikujete, kukate, ogovarate... Nevaqa vam vlast, porezi, nameti, besparica, nema{tina, bole{tina...

A {ta ste preduzeli da do toga ne do|e ili da prestane?! Da li ste uzeli „u....u“ motku, batinu u {ake pa iza{li na ulicu da poka`ete toj vlasti „svoje mi{qewe“? Niste! Pa {ta onda ‘o}ete?! ^ekate da neka druga „luda“ iza|e mesto vas, dok vi sedite u toplom kraj penxera i gledate na tu ulicu? Malo sutra! Dobro je nama dok god, samo kukamo? S’po{tovawem!

063/523... *** Moj otac je nezaposlen, u Poliklinici su odbili da mu urade analize za koje je imao uput. Ka`e nije ugro`en gra|anin, a ni bolestan. Samo ne znam gde je gospo|a laborant pro~itala da nije bolestan. Pitali smo gde mo`emo analize da uradim, odgovorila je da ne zna. Sram vas bilo, niko ne vadi krv bez razloga.

Ne treba pla}ati doprinos za zdravstvo pa da vidimo {ta }e da bude.

064/2032... *** Za{to to Ivica dozvoqava? Ka`e, ostavio politiku devetdesetih iza wega!

A to je ba{ to! Tro{iti narodne pare na luksuz u najve}oj krizi! Da bar kritikuje Bajatovi}a, a on }uti, zna~i odobrava.

Pozdrav!

064/3942... *** Dokle }ete ulep{avati stvarnost i zamazivati nam o~i trivijalnim vestima? Gde su vesti o, na primer, name{tenim tenderima (znamo da su 99 posto name{teni)? Ko, {ta, koliko, s kim... Po~nite polako da otkrivate te lopove!

064/3191...

* * * Neverovatno... Sve se de{ava u pekari “Klas” kod @elezni~ke stanice. Naime prodava~ici je prilikom pakovawa hleba, posledweg u rafu, vekna na pod. Na moje zaprepa{}ewe pitala me je da li ga `elim...[ta re}i na ovo pitawe prodava~ice?

064/1552... * * * Nepristojno je da g|a. Zita Gurmai, ~lan Evropskog parlamenta iz Ma|arske, tra`i pomilovawe za po~inioce gnusnog i svirepog zlo~ina sa smrtnim ishodom i retko vi|ene izopa~enosti, dok joj notorni, dvaputa osu|eni ratni zlo~inac, Kepiro [andor, sedi pod nosom u Budimpe{ti, na slobodi, i

jo{ tu`i Zurofa. Da li su to evropske vrednosti i manir? Pristojnost nala`e ~i{}ewe prvo u svojoj ku}i.

064/4027... * * * SPENS organizovao novogodi{wu prodajnu izlo`bu, uzeo pare od izlaga~a, a nigde nije objavio reklamu da se ta manifestacija odr`ava.

064/9059... * * * Gospodo draga {to veli~ate Tita i di`ete ga u nebesa shvatite da je on bio samo radnik na radnom mestu predsednika dr`ave za {ta je dobijao platu i ostale privilegije kao i svi ostali predsednici. Manite se zato nekih glupih ideologija i ostalih budala{tina i ako imate slobodnog vremena da se bavite tim glupostima idite u Kraqevo kao volonteri i pomozite qudima kojima je potrebno. E to treba da bude sva~ija ideologija!

064/2576... * * * Ako je uvedena nikotinska pauza, kad sti`e alkoholna!!!

066/9405... * * * Dok je ~esma na po~etku Limana bila neugledna, narod je ~ekao u redu za ,,lekovitu,, vodu. Neko je, potom, lepo tu ~esmu (fasadna cigla i dr.) uredio, kao mesto za predah. Al, kad ho}e{ `edan vodu piti, ~eka te natpis crvenom farbom na`vrqan: voda nije za pi}e. Ministar za `ivotnu sredinu zaboravio, da je u Beograd stigao preko Novog Sada.

Prvo nam ne daje pre~ista~ za kanalizaciju (kao u Subotici !) a sad ni vodu piti sa izvora!!!

063/8776... * * * Stanovnici Novog naseqa, ponovo iznad tre}eg sprata nemaju vode.To sa mawim prekidima traje vi{e od godinu dana. Niko od nadle`nih se ne ogla{ava. Dokle bre?

063/568...

Voda mutna ~esto, skupa stalno Ova godina, {to se ti~e vodosnabdevawa, protekla je u znaku poskupqewa od 60 procenata, ali i ~estih zamu}ewa. Ra~unaju}i tu i „standardne“ muke pojedinih potro{a~a na vi{im spratovima u zgradama koje nemaju hidrofor, mnogi su se zapitali na osnovu ~ega sada „Vodovod i kanalizacija“ tra`i poskupqewe od dodatnih 30 posto. Ne ra~unaju}i na istawene ku}ne buxete, logika ovakvog pitawa le`i u ~iwenici da cena dosti`e neki ekonomski nivo, dok

mre`e ne bi ni bilo vode. Nagla{ava se i da je ove godine postavqana antikorozivna za{tita na cevovod kroz Most slobode i da je zbog izgradwe Bulevara Evrope tri puta prekidan magistralni cevovod, te je dolazilo do dizawa taloga u okolnim delovima grada.

Obrazlo`ewe je suvislo, jer se zna da je infrastruktura dotrajala i pretrajala, ukqu~uju}i i vrelovode, puteve i kanalizaciju.

Te{ko to mo`e da umiri nekoga ko treba da pla}a kubik vode sko-

„Vodovod“: Ra~un raste 200 dinara U pro{lom broju bavili smo se projekcijama koliko bi budu}e poskupqewe ko{talo prose~nu ~etvoro~alnu porodicu. Vodili smo se ranijim podacima o koli~ini vode koju Novos|ani dnevno tro{e. Ju~e su nam iz „Vodovoda“ dostavili aktuelne podatke iz novembra, po kojima je na gradskom podru~ju obra~unato 960.000 kubika vode za 94.000 stanova, u kojima prose~no `ivi 2,5 stanara. Sledi da se prose~na potro{wa kre}e ne{to iznad ~etiri kubika po ~lanu doma}instva i da }e novom cenom mese~ni ra~un za hladnu vodu biti vi{i za oko 200 dinara. Iz „Vodovoda“ ponovo nagla{avaju da }e taj novac biti ulo`en direktno u gradski vodovodni i kanalizacioni sistem. za uslugu mnogi Novosa|ani ne mogu da ka`u da je na istom nivou.

U „Vodovodu“ odgovaraju: zamu}ewa su posledica radova na vodovodnoj mre`i koja je u velikoj meri dotrajala a bez rekonstrukcije i nepohodnog odr`avawa

ro 80 evrocenti, a mora da gleda u boju vode koja isti~e iz slavine i koja, po navodima iz „Vodovoda“, kada je mutna nije za pi}e. I uz sve to, mora da ispu{ta takvu vodu u slivnik dok se ne izbistri.

Gra|ani neretko zovu sumwaju}i

u obra~un utro{ene vode, pogotovo s primedbama na inkasante. To dovodi do toga da, nakon uskla|ivawa obra~unatog i utro{enog, za jedan mesec mo`e da stigne i neprijatno visok ra~un.

O pritisku u mre`i, ~esto smo pisali. „Vodovod“ garantuje normalan pritisak do drugog sprata, a sve preko toga re{ava se hidroforima i pumpama za podizawe pritiska, koje su vlasni{tvo skup{tine stanara zgrade. Oni koji nemaju takve ure|aje, a `ele da vode imaju bez obzira na udaqenost od rezervoara ili doba dana, prinu|eni su da nabave potrebnu opremu.

Primer Holandije – zemqe bliske po geomorfolo{kim oso-

binama, ali ne i standardu, ka`e ovako: kubik vode kre}e se od 1,5 do 3,5 evra , voda iz vodovoda pogodna je za pi}e, sadr`i mawe hlora, jer tamo{wi vodovodi imaju najsavremeniju opremu za pre~i{}avawe. Holan|ani mogu u ni`im delovima zemqe da koriste i povr{inske vode za pi}e. [to se ti~e ~estih radova na vodovodnoj mre`i, ni tamo to nije neuobi~ajeno, jer zbog zemqi{ta ~esto dolazi do slegawa i pucawa cevi.

Iz takve perspektive, voda treba da ima cenu koja obezbe|uje odr`avawe sistema i odr`ivo kori{}ewe jedina gradska tri izvori{ta. Gra|ani za novac koji izdavajaju treba da dobiju transparentnu, kontinualnu i kvalitetnu uslugu. Sve ovo usporava i ote`ava besparica i s jedne i s druge strane ovakvog ugovora, uz evidentnu zastarelost i relativnu zapu{tenost sistema. Kada u 2011. godini veliki deo grada bude raskopan zbog rekonstrukcije vodovoda i kanalizacije, pitawe je kako }e sve to podneti istaweni `ivci Novosa|ana.

S. Krsti}

KAD OD NEDEQE BULEVAR EVROPE BUDE OTVOREN DO RUMENA^KOG PUTA

Re|i saobra}ajni ~epovi Prema najavama gradona~elnika Igora Pavli~i}a saobra}aj }e na tre}oj deonici Bulevara Evrope, na potesu od Ulice Kornelija Stankovi}a do Rumena~kog puta biti pu{ten po~etkom naredne nedeqe, a na wemu }e se nalaziti i prvi kru`ni tok u gradu koji }e slu`iti poboq{awu saobra}aja i ve}oj sigurnosti. ^lan Gradskog ve}a za saobra}aj Sini{a Bubwevi} ka`e da }e se konkretni efekti boqitka zbog tre}e deonice svakako videti, ali da }e se puni efekti pokazati kada slede}e godine bude zavr{ena i ~etvrta faza ovog posla. (Ta faza dove{}e re~eni bulevar sve do auto-puta. To bi trebalo da se desi slede}e godine.)

Primera radi, sugra|ani su ranije kada bi i{li za Rumenku morali da idu skroz okolo

RASPORED BOGOSLU`EWA ZA BADWI DAN Rimokatoli~ka `upa Imena Marijina: u 22 ~asa pono}ka na ma|arskom jeziku, u 24 na hrvatskom jeziku Petrovaradin: crkva Uzvi{ewa svetog kri`a: u 22 ~asa pono}ka i crkva Svetog Jurja u 18 pono}ka Reformatorsko hri{}anska crkva: u 20 ~asova pono}ka u crkvi u Ulici Pavla Papa Slova~ko - evangelisti~ka crkva: Ve~erwa sve~ana liturgija na slova~kom i srpskom jeziku u 17 ~asova.

Rimokatoli~ka crkva Presvetog trojstva u Sremskim Karlovcima: sveta misa, pono}ka u 24 sata

Medicinari pomogli Kraqevu Humanitarno ve~e “Umetno{}u za Kraqevo” odr`ano je u amfiteatru Medicinskog fakluteta. Ve~e je organizovao Saveza studenata Medicinskog fakulteta. Prihod ide gra|anima Kraqeva.

A. L.

Mar~elo Koncert repera Mar~ela i grupe “Filteri” bi}e odr`an ve~eras u klubu “Trema” u SNP-u. Bi}e promovisan album “Deca i sunce.”

Ulaz je 400 dinara.

A. J.

do Rumena~kog puta, a sada se put bitno skra}uje i samim tim rastere}uju drugi pravci, poput trase od Rumena~kog puta do Limana.

Nakon zavr{etka ~etvrte faze Bulevara o~ekuje se veliki boqitak, kada }e gradski ~elnici poku{ati da promene koncepciju saobra}aja u gradu.

Naime, ideja je da se tada teretna vozila preusmeravaju na {iroke pravce i one puteve koji mogu da ih izdr`e, kako kamioni ne bi tutwali gradom.

Bulevar Evrope, kako su najavili gradski ~elnici, treba da doprinese i ekonomskom boqitku grada i otvarawu novih radnih mesta.

Upitan za planove gradwe na tre}oj deonici Bulevara direktor „Urbanizma“ Aleksandar Jefti} ka`e da je u gorwem delu predvi|ena gradwa poslovnih objekata, a da je na potesu gde se nalazi kasarna „Majevica“ mogu}a gradwa i stambenih i poslovnih zgrada. Me|utim, u pomenutom delu treba da se re{e imovinsko - pravni odnosi, jer kasarna pripada vojsci, i tek kada se to desi mo`e se planirati {ta }e se graditi.

B. Markovi}

petak24.decembar2010.

9

JOVANOVI] ^ESTITAO KATOLI^KI BO@I]

Dobrota i vera u budu}nost

Svim gra|anima i gra|ankama koji Bo`i} proslavqaju po Gregorijanskom kalendaru, predsednik Skup{tine grada Aleksandar Jovanovi} ~estitao je ovaj veliki hri{}anski praznik. Neka ovaj

praznik, kako je naveo Jovanovi}, koji nosi u sebi poruku novog po~etka, vere u budu}nost i najavu boqih vremena, bude prilika da svako u sebi prona|e dobrotu i zakora~i u sre}nije sutra.

A. L.

SNS: Qubav, radost i solidarnost Gradski odbor Srpske napredne stranke svim vernicima koji najradosniji praznik, dan Hristovog ro|eaa, slave po gregorijanskom kalendaru upu}uju najiskrenije ~estitke. U ~estitki kojoj je stigla iz pome-

nute stranke sugra|anima `ele „da Bo`i} bude do`ivqaj vere, dobrote i nade u `ivotnom hodu svakog pojedinca i cele porodice na putu punom qubavi radosti i solidarnosti me|u qudima“.

B. M.

Foto: R. Hayi}

AKO OPET PRO\E „VODOVODOV“ ZAHTEV ZA POSKUPQEWE OD 30 POSTO

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

DNEVNIK

DODEQENE ZAHVALNICE ZA DOPRINOS “NOVOSA\AN^ETU”

Ve~e qudi dobre voqe Novinarka “Dnevnika” Qiqana Nato{evi} dobila je zahvalnicu PU “Radosno detiwstvo” za korektno izve{tavawe u promovisawu rada ove ustanove. U vrti}u “Novosa|an~e” dodeqene su nagrade i drugim pojedincima kao i preduze}ima koja su pomogla radu vrti}a. Wihova pomo}, re~eno je sino}, bila je dragocena da kvalitet rada sa decom bude {to boqi.

Ovom prigodom direktor pred{kolske ustanove Borislav Samarxi} najavio je jo{ ~vr{}u saradwu sa gradskim komunalnim preduze}ima radi izgradwe igrali{ta i novih vrti}a. Dodela zahvalnica protekla je u sve~anoj atmosferi u ~emu su doprineli pred{kolci.

A. Jerini}

Izlo`ba ~estitki „Sre}a putuje“ naziv je izlo`be ~estitki istori~arke umetnosti Milkice Popovi}, koja je

sino} otvorena u Muzeju Vojvodine. Predstavqeno je oko 450 ~estitki, od kraja 19 veka do da-

nas, koje je autorka skupqala deset godina po vojvo|anskim porodicama.Ovo je prvi put da je uprili~ena izlo`ba ~estitke na jednom mestu, rekla je sino} autorka, napomenuv{i da je `elela da predstavi publici kako su nekada izgledale bo`i}ne, novogodi{we, uskr{we, ro|endanske, qubavne i Foto: A. Erski druge ~estitke.

Izlo`ba }e biti otvorena do 10. marta 2011. godine.

Z. D.

VOJVODINA / NOVI SAD

petak24.decembar2010.

U OSNOVNOJ [KOLI „NOVAK RADONI]” U MOLU

predala digitalnu u~ionicu, sa 30 novih ra~unara i prate}om opremom. \aci iz Mola su program o bo`i}nim obi~ajima pripremili na srpskom, ma|arskom i romskom jeziku, a ovog puta su ga dodatno obogatili i nastupom na engleskom, za {ta su pobrali aplauze gostiju i roditeqa, koji su se u velikom broju okupili u fiskulturnoj sali.

Program su pripremile prosvetne radnice Nata{a Radula{ki, Jelena Vlanikolin, Ilona Miklo{, Erika Tewi Tot, Valerija Orovec, Marina Milo{ev i Tinde Berec, a za rasko{nu scenografiju pobrinula se Anite Bako{.

- Nastava u na{oj {koli koja Radost dece zbog digitalne u~ionice, ima oko 500 u~eniFoto: M. Mitrovi} u prisustvu Jasne Mati} ka izvodi se na srp-

skom i ma|arskom jeziku, a uo~i bo`i}nih praznika ustalio se sve~ani program kojim zajendo predstavqamo bo`i}ne pravoslavaca i rimokatolika, ove veroispovesti zastupqe- Bo`i}ni program osnovaca preksino} u Molu ne u na{oj sredini - ka`e direktorka {kole ke akcije „Digitalna {kola”.

Sne`ana Do{i}.

Ovim projektom u Srbiji treba da \ake je obradovao pretprazni~se opremi svaku osnovnu {kolu, pa ni poklon u okviru programa „Dii najmawe seoske {kole, da svoj degitalna {kola“, zbog ~iwenice da ci omogu}imo informati~ku pise molska {kola na{~a me|u prvismenost i znawe o savremenim inma u kojima je instalirana digiformacionim tehnologijama, ali talna u~ionica. i uop{te o svetu oko sebe. To }e - Molska {kola se u saradwi sa omogu}iti da se uspe{no {koluju nama se pokazala u najboqem svene samo za vreme obrazovawa u tlu, deca su izuzetno vredna, ambi{kolama, nego do kraja `ivota u ciozna i pametna, imaju podr{ku poslovima i zanimawima kojima }e svojih nastavnika i roditeqa, pa se baviti - rekla je ministarka Jasu zbog toga i dobili digitalnu sna Mati}. u~ionicu u prvom danu na{e veliM. Mitrovi}

U ORGANIZACIJI CENTRA ZA SOCIJALNI RAD STARA PAZOVA

Radost za 360 mali{ana STARA PAZOVA: Tradicionalno i ovog decembra je Centar za socijalni rad Stara Pazova, sa qudima dobre voqe, pripremio „Dedamrazijadu” za decu bez roditeqa, 113 mali{ana sa porodi~nog i domskog sme{taja, ali i za 250 de~aka i devoj~ica iz najsiroma{nijih porodica u staropazova~koj op{tini. Na sve~anosti, koja je uprili~ena u Klubu za stara i invalidna lica u Staroj Pazovi, direktorka Centra Vesna Trbovi} je istakla da je tih 250 mali{ana dobilo

Sve~anost za decu bez roditeqa

DANAS U NOVOM SADU BIOSKOPI Jadran: „Alisa u zemqi ~uda“ (18), „[i{awe“ (19.45), „Grad lopova“ (21.30).

Art bioskop „Vojvodina“ na Spensu, Festival evropskog i nezavisnog filma, Nordijska panorama i Pioniri filma u Vojvodini (od 19), „^etiri lafa - terorizam do suza“ (21), „Neke druge pri~e“ (23).

MUZEJI Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti“; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (9–17, radnim danima i vikendom): stalna postavka „Vojvodina od paleolita do sredina dvadesetog veka“, „Vojvodina izme|u dva rata“, „Antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941–1945“ Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, Radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini“ Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Spomen-zbirka „Jovan Jovanovi} Zmaj“, Sremska Kamenica, Trg J. J. Zmaja 1, 462–810: stalna postavka Zbirka strane umetnosti, Dunavska 29, 451–239 (9–17): stalna postavka „Legat doktora Branka Ili}a“ Izlo`ba Zorana Tairovi}a „Moment of muvment“ (do 1. februara).

Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od prekju~e u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Mira Mili}ev iz Kikinde (devoj~ice), DEVOJ^ICE: Milica Baji} i Kristina Aladi} iz Novog Sada, Olivera Dorowski iz Ka}a, Rasema Ze~evi} iz Plavne, Du{ica Peri} iz ^uruga i Rajka Krsti} iz Ba~ke Palanke, DE^AKE: Vesna Savi~i}- Mak{a, Tatjana Sofijani}, Ra{ela Kajgani} i Vahide Kopili iz Novog Sada, Mirjana Roguqa-Mitrovi} iz Rume, Tatjana ]ui} iz Apatina, Kristina I|idov iz @abqa, Nevena Trnini} iz Futoga i Aleksandra Molnar iz Bogojeva.

SAHRANE Na Gradskom grobqu danas }e biti sahraweni Slobodan Milana Rusov (1948) (urna) u 9.45 ~asova, Ivan Bo{ka \oki} (1959) u 11.15, Margita Johana Resanovi} (1927) u 12, Mihajlo Mileta Duli} (1934) u 12.45, Spasa Mom~ila @uni} (1925) u 13.30, Radomir Mali{e Svorcan (1939) u 14.15 i Josip Ivana Bobinec (1931) u 15.

Na Mesnom grobqu u Sremskoj Kamenici u 13 bi}e sahrawen Mihailo @ivote Mi}i} (1927).

Na Centralnom grobqu u Futogu u 13 bi}e sahrawen Mirko Tihomira Stojakovi} (1959).

paketi}e na ku}ne adrese, a obezbedili su ih privatno preduze}e „Medius” (100) i humanitarna organizacija „Adra” (150) dok je jo{ nekoliko donatora obezbedilo 35 hiqada dinara i slatki{e za ovu de~ju sve~anost kojoj su prisustvovali mali{ani iz hraniteqskih porodica sa roditeqima. Wih je pozdravila i na~elnica za dru{tvene delatnosti Op{tine Stara Pazova Milka Simi}, is-

takav{i da }e i naredne godine briga o ovoj deci biti maksimalna, a novogodi{wu predstavu mali{anima je darovala [kola stranih jezika „Lingo” iz Stare Pazove.

Centar za socijalni rad Stara Pazova je pripremio darove i za svoje najstarije {ti}enike, a sredstva za wih su obezbedili „Delmaks” Stara Pazova (30.000 dinara) i „Jovanovi}plast” Nova Pazova, „Umprom” Stara Pazova i MZ Krwe{evci (po 10.000 dinara) A. Mali

U novu godinu uz doma}e muzi~are APATIN: Apatinci }e novu godinu do~ekati na Trgu kod Vojvo|anske banke, a u programu }e u~estvovati doma}a grupa „Ludi crv”, Tambura{ki orkestar, truba~i i grupa „^ejnx”. Oni koji budu do{li na Trg bi}e poslu`eni kuvanim vinom, ~ajem i slatki{ima, a Novu godinu ~estita}e im u pono} predsednik op{tine @ivorad Smiqani}. Program po~iwe u 22 ~asa.

Dogovoren je i do~ek pravoslavne Nove godine na istom mestu tako|e u 22 ~asa, a u programu }e u~estvovati Ilija Ili}, Etno grupa „Vreteno”, „Gold” i grupa TLX. Lomqewe ~esnice je pred-

vi|eno za pono}, a ~estitku }e prisutnima uputiti predsednik SO Milan [krbi}.

- S obzirom na to da je te{ka ekonomska situacija, ovogodi{wi do~eci bi}e skromniji nego prethodnih godina, me|utim, nismo `eleli da prekinemo tradiciju do~eka na ulici. Za obe manifestacije predvideli smo 1,2 miliona dinara, a polovina te sume je predvi|ena za binu, ozvu~ewa i za kuvano vino, rakiju i slatki{e, a preostali deo je za u~esnike u kulturno-umetni~kom programu - rekao je predsednik Turisti~ke organizacije Apatin Mile \uki}.

J. P.

Na gradskom trgu koncert bendova VRBAS: Op{tina Vrbas organizova}e do~ek nove godine na Trgu Nikole Pa{i}a. Glavni program po~e}e u 20.30 ~asova, za kada je zakazan koncert bendova „Pop {ot”, „Gadfaders” i „Fifti-fifti”.

- Organizova}emo koncert tri lokalne grupe koji }e trajati do oko jedan sat posle pono}i. Novu godinu do~eka}emo uz vatromet i dekoraciju balonima, svi okupqeni ima}e mogu}nost da se besplatno poslu`e ~ajem i kuvanim vinom. Za na{e najmla|e sugra|ane posebno }e biti interesantno da }e 31. decembra, u poslepodnevnim ~asovima, Deda Mraz u centru Vrbasa deliti ~okolade i

druge slatki{e - rekao je ~lan Op{tinskog ve}a Boris Bijelovi}.

Za organizaciju moramo zahvaliti mnogim donatorima, koji su prisko~ili u pomo} lokalnoj samoupravi i u~estvuju u organizaciji doga|aja. Oni su u~estvovali i u obezbe|ivawu paketi}a za decu {ti}enike Centra za socijalni rad, korisnike materijalne pomo}i, decu iz Udru`ewa mentalno nedovoqno razvijenih osoba i za decu sa posebnim potrebama Osnovne {kole „Bratstvo-jedinstvo” i uz wihovu pomo} obezbe|eno je oko 50 odsto sredstava za organizaciju do~eka nove godine.

N. P.

Du{an Svilar peva u Subotici SUBOTICA: U toku najlu|e no}i Suboti~ane }e na gradskom trgu zabavqati poznati mladi peva~ Du{an Svilar. Iz buxeta za proslavu Nove godine na trgu izdvojeno vi{e od milion dinara, {to je znatno mawe nego ranijih godina. Program po~iwe 31. decembra u 22 ~asa, Svilar nastupa u 23 i peva}e do jedan ~as iza pono}i. Pored wega nastupi}e i neke suboti~ke grupe. Tradicionalno u pono} svira}e se valcer i bi}e prire|en petominutni vatromet.

A. A.

VODI^

TELEFONI VA@NIJI BROJEVI Policija 92 Vatrogasci 93 Hitna pomo} 94 Ta~no vreme 95 Predaja telegrama 96 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-103, za potro{a~e 423-712 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 443-611 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i PR 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-021 Me|umesna autobuska stanica ATP Vojvodina 4889-777, 4889-716 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Prijateqi dece 522-987 i 452-543 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040

APOTEKE No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

DNEVNIK

GRADOVI SE PRIPREMAJU ZA DO^EK

Bo`i}ni program i digitalna u~ionica MOL: U Osnovnoj {koli „Novak Radoni}” u Molu prire|en je preksino} tradicionalni bo`i}ni program kojim su prikazani na ~etiri jezika, a pretprazni~no raspolo`ewe uo~i zimskog raspusta uveli~ala je poseta ministarke za telekomunikacije i informati~ko dru{tvo Jasne Mati}. Ona je molskim osnovcima na upotrebu

c m y

10

420-374

ZDRAVSTVENA SLU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

TAKSI Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

POLIKLINIKA „PEKI]“, Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „KALEM”, Bulevar Slobodana Jovanovi}a 3A, tel:402-760 POLIKLINIKA „DR CVJETKOVI]” Radno vreme od 6 do 22 ~asa, posle po pozivu, ugao Balzakove i 1300 kaplara.

Tel: 466-636, 636-73-78, 064/113-48-73.

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322 O^NI CENTAR „YINI]“, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I. Tel: 442-645, 677-91-20 STOMATOLO[KA ORDINACIJA „OLU[KI”, Ka}e Dejanovi} 4, tel: 400-880

BILJA&OLJA, AMBULANTA ZA MALE @IVOTIWE, Liman I, Drage Spasi} 2/a, Novi Sad, tel: 021/511-206, mob: 065/55 11 206, www.biljaolja.rs „KOMPAS“ TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail: kompas@eunet.yu AUTO-SERVIS „ZORAN“, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3,sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

VOJVODINA

DNEVNIK DANAS NA TISI KOD ADE

Pajti} otvara most ADA: Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajti} danas }e otvoriti novoizgra|eni most na Tisi izme|u Ade i Padeja na sve~anosti koja po~iwe u 12 sati. ^eli~na konstrukcija mosta je donacija nema~kog grada Filshofena, a najve}e u~e{}e u izgradwi imao je Fonda za kapitalna ulagawa AP Vojvodine.

Program u Adi po~iwe ve} od osam sati u sportskim salama Osnovne {kole „^eh Karoq”, Tehni~ke {kole Ada i stonoteniskog kluba gde }e se odr`ati sportska nadmetawa za „Kup mosta”, a posle pu{tawa u saobra}aj mosta na Tisi i obilaska puta za Padej, od 14 Most na Tisi kod Ade sati u pozori{noj slai Doma prire|uje se vatromet, gde }e se kulture je kulturni program. Od posetiocima slu`iti ~aj i kuva16.30 iznad novog mosta i Tise no vino.

M. Mr.

GRADONA^ELNIK ZREWANINA MILETA MIHAJLOV SUMIRAO OVOGODI[WE REZULTATE

Industrijska zona i kotlarnica najve}i uspeh

ZREWANIN: Predstavqaju}i rezultate rada lokalne samouprave u godini na izmaku, gradona~elnik Zrewanina Mileta Mihajlov je istakao da }e 2010. biti upam}ena po zavr{etku opremawa nove industrijske zone Jugoistok – E~ka i izgradwi kotlarnice u JKP „Gradska toplana”. Mihajlov je ocenio da su to dve najzna~ajnije investicije koje }e u budu}nosti, svaka na svoj na~in, doprineti razvoju grada i poboq{awu uslova `ivota gra|ana.

- Industrijska zona je rudnik Zrewanina. Dolaskom investitora grad }e po~eti da `ivi drugim `ivotom, a zavr{etak nove kotlarnice done}e u{tede i kasnije omogu}iti pro{irewe kapaciteta i za druga naseqa – rekao je Mihajlov, napomiwu}i da ne bi trebalo zaboraviti ni potpunu rekonstrukciju @utog mosta, zavr{etak pete eta`e bolnice i otvarawe sportskih terena. Me|utim, kako je istakao, ekonomska kriza

ova godina, iako krizna, nije protekla bez investicija. Industrijska zona Jugoistok – E~ka dobila je dva nova stanara - nema~ku kompaniju „EFM Fabrikation” i zrewaninsku „Luksol farmaciju”.

- Zavr{etkom ove dve investicije bi}e stvoreni uslovi za otvarawe 80 novih radnih mesta.

U industrijskoj zoni Bagqa{ pogone }e otvoriti italijanska kompanija „Omniapak” i zaposliti 50 na{ih sugra|ana. Tako|e, firme „Radijator” i „Modital” su u procesu realizacije re-investicionih projekata i wihovim zavr{etkom, odnosno otvarawem novih pogona i kupovinom opreme, stvori}e se uslovi za otvarawe oko 500 radnih mesta – napomenuo je zrewaninski gradona~elnik.

Mihajlov je primetio da su 2010. obele`ili i ~esti {trajkovi i problemi radnika IPOK-a, GIK-a „Banat”, Hemijske indu-

Neki ispadaju iz utakmice?

Buxet grada Zrewanina za 2011. godinu planiran je u iznosu od 3,7 milijardi dinara. Gradski oci poru~uju da je buxet stabilizacioni, zato {to }e se obezbediti nesmetano funkcionisawe buxetskih korisnika, zatim socijalni – jer je planirano vi{e izdvajawa za razne vidove socijalne za{tite, kao i razvojni – zato {to se o~ekuju investicione aktivnosti koje }e se realizovati kroz javna preduze}a. - Ova godina je mogla biti i boqa. Ne moramo se uvek pravdati ekonomskom krizom, ve} mo`emo malo uputiti kritike i na anga`ovawe qudi koji su igrali ovu utakmicu. Trudi}emo se da u 2011, koja }e biti godina izazova, ili da ih probudimo, ili da bez wih igramo utakmice. U svakom slu~aju o~ekujemo da budemo organizovaniji, vredniji, a samim tim i u uspe{niji – zakqu~io je Mihajlov. nije zaobi{la ni Zrewanin. Kao jedna od glavnih posledica bio je pad privredne aktivnosti – uvoza i izvoza, i zaposlenosti.

- Ne o~ekujemo lak{u ni 2011. godinu, ali smo otvarawem i promocijom industrijske zone `eleli da doprinesemo smawewu rizika i unapre|ewu poslovawa – istakao je gradona~elnik. Ipak,

strije „Luksol”, „@itoprodukta” i jo{ nekih preduze}a.

-Budu}i da smo kroz razgovore sa radnicima upoznati sa svim tim problemima, ~inili smo napore, zajedno sa pokrajinskom Vladom i nadle`nim republi~kim organima, da se oni prevazi|u – naveo je Mihajlov. @. Balaban

Jo{ sedam porodica pod krovom SOMBOR: Potpisivawem ugovora o dodeli ku}a sa jo{ sedam izbegli~kih porodica pokrajinski Fond za pomo} izbeglim, prognanim i raseqenim licima nastavio je sa pru`awem pomo}i ovoj kategoriji stanovni{tva u Somboru. Ju~e potpisanim ugovorom obezbe|ene su po dve ku}e u Bezdanu i po jedna u Kqaji}evu, Staparu, Ri|ici, Stani{i}u i ^i~ovima, ~ime se broj ku}a koje su na ovaj na~in dobile nove vlasnike samo u ovoj godini popeo na 20, {to je izuzetno va`no za sredinu u kojoj je svojevremeno (1995) svaki ~etvrti `iteq bio izbeglica.

Za kupovinu ku}a bespovratna sredstva, u iznosu od 600.000 dinara za pet porodica, obezbe-

Potpisivawe ugovora sa izbeglicama

dio je UNHCR, dok su dve porodice dobile po 6.000 evra za kupovinu ku}a, od kojih je 50 odsto nepovratna pomo}, a preostalih 50 odsto se vra}a Fondu najkasnije do 10 godina od dodele nov~ane pomo}i. Pored samih obje-

kata, ta~nije sredstava za wihovu kupovinu, izbegli~ke porodice su dobile i po 100.000 dinara za kupovinu gra|evinskog materijala ili name{taja.

Obra}aju}i se izbeglicama, gradona~elnik Sombora Nema-

MAWE TURISTA NA PALI]U, VI[E U „ELIT PALI]U”

Kompanija koja demantuje statistiku PALI]: Za razliku od pora`avaju}e statistike koja bele`i pad turisti~kih poseta Pali}u, ~ak za 13 odsto u odnosu na pro{lu godinu, cifre su mnogo „optimisti~nije” u kompaniji „Elit Pali}” koja bele`i porast broja, kako doma}ih tako i stranih gostiju. Ove godine turisti~kim radnicima bilo je te`e da privuku goste zbog problema sa jezerom Pali} koje nije bi- U „Elit Pali}u” ne mawka gostiju lo dostupno posetiocima, ali je storane koji posluju u okviru komapnija „Elit Pali}” i popomenutog preduze}a posetilo red toga, uspela da privu~e tuoko dva miliona qudi. U ponudi riste i da ih zadr`i. firma ima hotele „Jezero” i U proteklih 17 godina, ova „Park”, restoran „Malu gostiokompanija imala je 150.000 gonu” i „Ribqu ~ardu”. Kompanija stiju i 300.000 no}ewa, dok je reove godine bele`i pove}awe

broja gostiju za pet odsto i broj no}ewa za sedam odsto, dok je prema podacima Republi~kog zavoda za statistiku, broj no}ewa na Pali}u mawi za ~ak 23 odsto nego u istom periodu pro{le godine.

- Zanimqivo je da je „Elit Pali}u” pove}an dolazak turista sa prostora biv{e Jugoslavije za 19 odsto – ka`e generalni direktor „Elit Pali}” Nenad Vuka{inovi}.

Naredne godine na Pali}u je u planu je organizovawe „Dana Zlatibora”, ,„Dana Briona”, „Izbora za pali}ku vilu”. Pored toga bi}e obele`ene i tradicionalne manifestacije.

A. A.

Igrajmo za Kraqevo

\aci O[ „\ura Jak{i}” pred polazak u Konarevo

KIKINDSKI \ACI POMA@U KRAQEVA^KOJ DECI

Paketi}i puni qubavi KIKINDA: \aci Osnovne {kole „\ura Jak{i}” iz Kikinde napravili su oko 300 paketi}a, koje su odneli u~enicima istoimene osnovne {kole u selu Konarevo u op{tini Kraqevo. ^lanice \a~kog parlamenta Marina Jerkovi} i Iva Sireta ka`u da su sre}ne {to }e svojim vr{wacima pomo}i da makar na kratko zaborave nevoqe koje su ih zadesile nakon zemqotresa.U paketi}ima, koje su deca sama od svog xeparca pravila, nalaze se kwige, igra~ke, slatki{i.

Pedagog Qiqana Gavrilov isti~e da u ovim paketi}ima prvenstveno ima puno qubavi, te da su oni dokaz da su deca u {koli, osim gradiva, nau~ila i da

budu humani i pomognu drugima u nevoqi.

U~enici Osnovne {kole „Sveti Sava” iz Kikinde 28. decembra krenu}e put Kraqeva.

Za u~enike istoimene {kole pripremili su 450 novogodi{wih paketi}a, kako bi im, kako ka`u olak{ali nevoqu u kojoj su se na{li, a i |aci Osnovne muzi~ke {kole „Slobodan Malba{ki” pokazali su svoju humanost. Oni prire|uju tematski humanitarni koncert, posve}en kompozitoru Petru Iqi~u ^ajkovskom. Dela ovog kompozitora izvodi}e |aci kikindske muzi~ke {kole, a sav prihod namewen je obnovi Muzi~ke {kole u Kraqevu. A. \.

Izostaju ^elarevo i Obrovac {tina, Vizi}a, Gajdobre, Despotova, Kara|or|eva i Tovari{eva.

Za kraj godine billo je predvi|eno da se izja{wavawe o uvo|ewu smodoprinosa odr`i i u Obrovcu i ^elarevu, ali lokalni parlament nije doneo takvu odluku, dok ovoga puta izostaje i izja{wavawe u Mladenovu, Pivnicama, Silba{u, Paragama i Novoj Gajdobri, jer se nisu stekli zakonski uslovi, a u nekim selima ranije izja{wavawe nije uspelo.

11

NASTAVQENA AKCIJA POKRAJINSKOG FONDA ZA POMO] IZBEGLICAMA

REFERENDUM O SAMODOPRINOSU U 10 MESNIH ZAJEDNICA PALANA^KE OP[TINE

BA^KA PALANKA: Odbornici Skup{tine Op{tine Ba~ka Palanka doneli su odluku da se u 10, od 17 mesnih zajednica u ovoj op{tini, odr`i referendum o uvo|ewu novog samodoprinosa za period od 1. januara 2011. godine do 31. decembra 2015. godine. Referendum treba da se odr`i 25. i 26 decembra u {est seoskih i ~etiri gradske mesne zajednice. U Ba~koj Palanci glasa}e `iteqi mesnih zajednica Bratstvo, Stari grad, Dunav i Centar, kao i me{tani Ne-

petak24.decembar2010.

- Mesne zajednice ^elarevo i Obrovac nisu kao ostalih 10 izmenile predloge odluka o uvo|ewu samodoprinosa u onom delu koji govori o funkcionisawu mesnih zajednica – rekao je predsednik Ba~kopalana~ke Skup{tine Miroslav Rodi}. – Smatramo da tro{kove funkcionisawe mesnih zajednica i plate zaposlenih ne treba finansirati iz sredstava samodoprinosa, jer }e te tro{kove snositi lokalna samouprava. Re~ je o plati jednog zaposlenog (sekre-

tara), tro{kovi grejawa, struje i drugog. ^elarevo i Obrovac dostavili su svoje finansijske planove u kojima mi ne vidimo investicije. Ostali su ta~no u procentima rekli u koje namene }e opredeliti sredstva samodoprinosa kao {to je izrada trotoara, puteva, vodovoda... Op{tinska vlast je mi{qewa da sredstva samodoprinosa treba da idu iskqu~ivo u investicije i to je poruka gra|anima koji treba da iza|u na referendum.

M. Suyum

BE^EJ: Unija |a~kih parlamenata u Be~eju, uz podr{ku lokalne samouprave, Kancelarije za mlade i OSC „Mladost” organizovala je humanitarni odbojka{ki mini turnir po imenu „Igrajmo za Kraqevo”. Prihod od napla}enih ulaznica, ~ija je minimalna cena iznosila 20 dinara, i kotizacije od 500 dinara po ekipi uplati}e se na teku}i ra~un otvoren za potrebe dece Kraqeva s namenom kupovine materijala za edukaciju i igru. Na samom turniru sakupqeno je oko 6.000 dinara, ali je i lokalna samouprava obe}ala da }e se odre|enim prilogom ukqu~iti u akciju. U~estvovalo je {est ekipa, od kojih je svaka bila sastavqena od igra~a oba pola i iz sve tri be~ejske sredwe {kole.

- Nismo igrali za svoje {kole, ve} za vr{wake iz Kraqeva, pa otuda takva koncepcija turnira rekao je u ime organizacionog odbora ~lan Unije |a~kih parlamenata u Be~eju i maturant Ekonomske {kole Nemawa Jovi}.

Iako je to mawe va`no, pehare, dar lokalne samouprave, osvojile su tri prvoplasirane ekipe. Epitetom pobednika okitila se ekipa „Razo~aran auspuh”, drugo mesto pripalo je timu „Bezimeni”, a tre}i je bio sastav „Tim pobednika”.

Pehar za najboqeg igra~a poneo je u~enik Tehni~ke {kole i ~lan drugoplasirane ekipe Aleksandar V. J. Stepanov.

wa Deli} je izrazio nadu da }e ova populacija na{ih sugra|ana mo}i potpuno da se integri{e u sredinu u kojoj `ivi du`e od jedne decenije.

- Nastoja}emo da svim qudima koji `ive na na{em podru~ju damo {ansu da se integri{u, a dodela ku}a je prvi korak ka tome.

Vreme u kojem `ivimo je vreme krize, besparice, nedostatka posla, ali nadam se da }emo u narednom periodu re{iti te probleme i svima koji to `ele omogu}iti da napreduju. Vi imate novi dom i `elim da vas nove okolnosti motivi{u da se i daqe borite i omogu}ite napredak va{im porodicama – rekao je gradona~elnik Sombora Nemawa Deli}.

M. Miqenovi}

Tribina o korupciji BE^EJ: Be~ejsko udru`ewe mladih (BUM) organizuje danas tribinu po imenu „Korupcija u sistemu javnih finansija”. Skup je zakazan za 13 sati i odr`a}e se u velikoj sali Gradske ku}e. Sagovornici }e biti nau~ni savetnik Instituta za evropske studije iz Beograda dr Miroslav Prokopijevi} i Dragan Dobra{inovi} iz Topli~kog centra za demokratiju i qudska prava. Kako su obojica ~lanovi Koalicije za nadzor javnih finansija, ~ija je misija podizawe nivoa transparentnosti javnih finansija kroz aktivno ukqu~ivawe gra|ana u sve faze buxetskog procesa, to je poziv otvoren svima koji se bave javnim finansijama.

V. J.

Rambo Amadeus u humanitarnoj misiji ZREWANIN: Rambo Amadeus poseti}e danas, u 18 ~asova, Specijalnu osnovnu i sredwu {kolu „9. maj” u Zrewaninu, kako bi podr`ao izgradwu novog objekta za u~enike {kole. Pola sata kasnije Narodni muzej ugosti}e u~enike i nastavnike ove obrazovne ustanove koji }e zajedno sa Rambom Amadeusom obi}i izlo`bu pod nazivom „Od Tihuane do Tetka Ane”, koja predstavqa rokenrol scenu u Zrewaninu {ezdesetih i sedamdesetih godina pro{log veka. Ovim povodom, Ramba i druge posetioce kroz postavku }e voditi kustos muzeja i autorka izlo`be Olivera Skoko a sve je to deo {ire dru{tvene akcije „Popravi sebe – popravi}e{ svoj dom” koju je inicirao poznati muzi~ar.

Akcija }e biti nastavqena koncertom Ramba Amadeusa u Pozori{nom klubu „Zeleno zvono”, u 21 sat, koji je deo humanitarne akcije prikupqawa sredstava za pomo} socijalno ugro`enim osobama sa podru~ja grada. Publika je, naime, pozvana da polovnu zimsku garderobu koju ne koristi ponese sa sobom i ostavi na bini, kako bi bila podeqena socijalno ugro`enom stanovni{tvu. @. B.

Oprema za „Bucov” APATIN: Udru`ewe sportskih ribolovaca „Bucov” kupilo je dva ~amca sa motorima „honda” koje }e upotrebqavati za pro{irewe svojih aktivnosti. U planu je da se gostima koji dolaze u Apatin pru`e usluge na vodi. Na prole}e se planira kupovina tri kanua.

J. P.

Zoo-radionica vr{a~kih mali{ana VR[AC: „Lotos teatar” i Kulturni centar su vr{a~kim osnovcima predstavili izlo`bu de~ijih radova nastalih u okviru projekta „Zoo u Vr{cu”, koji je organizovan pod pokroviteqstvom Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i Austrijskog kulturnog foruma. U ovom zanimqivom projektu u~estvovali su u~enici osnovnih {kola „Jelena Varja{ki”, „Paja Jovanovi}” i „Olga Petrov Radi{i}”. Deca }e do 24. decembra mo}i da vide likovne radove vr{waka i tri fi-

gure `ivotiwa u prirodnoj veli~ini, nastale u zoo radionici koju je vodio austrijski trener Franc Vernung. U bogatoj produkciji de~ijih priredbi ovde je ovih dana zavr{en projekat Pozori{tanceta Kulturnog centra i koji je ra|en u saradwi sa „Edu teatrom”. Iz toga je nastala predstava „Novogodi{wa potraga” u kojoj se Deda Mraz „izgubio”. Tekstove su napisali Ivan \or|evi}, Darija Popovi} i Bojana Ivanov, a muziku komponovali Darija i Zoran Popovi}.

R. J.

12

CRNA HRONIKA

petak24.decembar2010.

DNEVNIK

SPECIJALNI SUD U BEOGRADU

Danas presuda za ubistvo policajca Vladimira Grandi}a Specijalni sud u Beogradu izre}i }e danas presudu osmo~lanoj kriminalnoj grupi koja se, osim niza razbojni{tava, tereti za ubistvo policajca Vladimira Grandi}a u aprilu pro{le godine u Novom Sadu posle pqa~ke zrewaninske zlatare.

Na optu`eni~koj klupi su Slavko Risti}, koji je ozna~en kao organizator kriminalne

grupe, Nenad Mati}, Danijel Tomi}, Aleksandar Majmunovi}, Zoran Jovanovi}, Ivan Nikoli}, Vladimir Vojinovi} i Du{ko Milovanovi}.

Mati} se tereti da je 11. aprila 2009. godine u Novom Sadu s umi{qajem podstrekao okrivqenog Tomi}a da ubije policajca Grandi}a, koji je bio na slu`benoj du`nosti. Do ubistva policajca Grandi}a,

POVE]AVA SE BEZBEDNOST PRELASKA DR@AVNE GRANICE

}a da puca u Grandi}a.Optu`nica Specijalnog tu`ila{tva za borbu protiv organizovanog kriminala tereti optu`ene da su, udru`eni u organizovanu kriminalnu grupu, po~inili vi{e razbojni{tava u nekoliko srpskih gradova od kraja 2008. do aprila 2009. godine. Precizirano je da su okrivqeni, uz pretwu oru`jem i primenu sile, opqa~kali

zlatare u Zrewaninu, Staroj Pazovi i Po`arevcu, ~ime su, nakon unov~avawa oduzetog zlatnog i srebrnog nakita, ostvarili protivpravnu imovinsku korist u iznosu vi{em od 16,5 miliona dinara. Ta grupa je pronalazila pogodne zlatare na podru~ju Srbije, detaqno pratila na~in wihovog rada, navike zaposlenih, radno vreme, postojawe sigurnosnih

kamera, sigurnosnih vrata, i procewivala koli~ine, kvalitet i vrednost nakita.

Optu`enom Mati}u na teret se stavqa i krivi~no delo te{kog ubistva u podstrekavawu, u sticaju s krivi~nim delom ometawa ovla{}enog slu`benog lica u obavqawu poslova bezbednosti i odr`avawa javnog reda i mira.

(Tanjug)

POLICIJSKA UPRAVA SOMBOR IMA ^IME DA SE POHVALI

Elektronska kapija na aerodromu Elektronska kapija najnovije tehnologije, koja omogu}ava prelazak granice bez neposredne kontrole grani~nog policajca, otvorena je ju~e na beogradskom aerodromu „Nikola Tesla“.

Ministar unutra{wih poslova Ivica Da~i} rekao je posle testirawa tog ure|aja da je aerodrom „Nikola Tesla“ prvi u Evropi otvorio grani~ni prelaz koji za proveru putnih isprava koristi elektronsku kapiju povezanu s bazom grani~ne policije Srbije.

– Na ovaj na~in zna~ajno }e se pove}ati bezbednost prelaska dr`avne granice, a tako|e, ubrza}e se procedura i smawiti redovi na {alterima – rekao je Da~i}.

Ministar je kazao da uvo|ewe velike tehnolo{ke inovacije na grani~nom prelazu beogradskog aerodroma pokazuje da MUP „u nekim pitawima ide i ispred evropskih standarda“.

– To je va`no za celokupnu sliku o Srbiji kao zemqi koja `equ za ~lanstvom u Evropskoj uniji ne iskazuje samo verbalno jer se primenom ovakvih standarda pokazuje da li neko mo`e pripadati krugu zemaqa ~lanica EU – rekao je Da~i}.

Ministar je podsetio na to da je Srbija po~ela da izdaje biometrijske paso{e u julu 2008. godine, a da projekat uvo|ewa savremenih putnih isprava obuhvata i inspekcione sisteme prilikom uru~ewa i na grani~nim prelazima.

Na~elnik Uprave pograni~ne policije Nenad Banovi} je rekao da }e MUP nastaviti modernizaciju, i naveo da }e nova tehnologija biti postavqena i na aerodromu u Ni{u.

On je kazao da }e elektronska kapija na beogradskom aerodromu omogu}iti br`i i efikasniji prolaz, bez neposredne

kako se navodi u optu`nici, do{lo je posle pqa~ke zrewaninske zlatare. Grandi} je, po dobijawu informacija da je izvr{eno razbojni{tvo i da su pqa~ka{i krenuli ka Novom Sadu, zaustavio vozilo u kojem su bili osumwi~eni. Dok je policajac na ni{anu dr`ao Jovanovi}a, koji je iza{ao iz vozila, kako se navodi u optu`nici, Mati} je podstrekao Tomi-

kontrole grani~ne policije, ali uz po{tovawe procedure i mera bezbednosti.

Ambasador Nema~ke u Beogradu Volfram Mas rekao je da je efikasnost MUP-a Srbije dokazana u postupku liberalizacije viznog re`ima, i ~estitao Srbiji koja se, kako je naveo, nalazi na samom vrhu napretka.

Elektronsku kapiju na beogradskom aerodromu mogu koristiti svi gra|ani Srbije kojima su paso{i izdati posle 1. decembra 2009. godine. Putnici na tom prolazu mogu uporediti otisak svog prsta s otiskom upisanim u ~ip paso{a i, ako se otisci poklapaju, elektronska kapija }e ih propustiti. Sistem proverava mati~ni broj putnika i da li je on na nekoj od lista doma}ih ili Interpolovih poternica, da li paso{ va`i i da li sadr`i originalne podatke. Ure|aji sli~ni postavqenom na aerodromu „Nikola Tesla“ za sada postoje na aerodromima „[arl de Gol“ u Parizu i u Frankfurtu, ali nisu potpuno povezani sa sistemom grani~ne policije. Policija o~ekuje da }e se primenom novog sistema kontrole pove}ati bezbednost prelaska dr`avne granice, ubrzati procedura i smawiti redovi na {alterima.

Sistem za sada mogu koristiti samo dr`avqani Srbije, ali }e primena biti pro{irena.

O~ekuje se da }e MUP Srbije sertifikate za ~itawe otisaka razmeniti sa svim zemqama EU i ostalim dr`avama koje su razvile sisteme za elektronsku kontrolu paso{a. Srbija je uvela takozvanu drugu generaciju biometrijskih paso{a 1. decembra 2009. godine a, po statistici MUP-a takav paso{ ima 1,5 milion gra|ana. Sistem je Srbiji poklonila nema~ka firma „Milbauer“.

N. ^.

Rasvetqena sva najte`a krivi~na dela Kraj godine je obi~no prilika da se „svedu ra~uni“ u gotovo svim segmentima `ivota i rada, pa je tako i somborska Policijska uprava svoju lokalnu zajednicu upoznala s rezultatima koje je ostvarila u protekloj godini. Slede}i trend u posledwih nekoliko godina, PU Sombor je i 2010. godinu zavr{io bez ijednog nerasvetqenog najte`eg krivi~nog dela na operativnom „kontu“.

– Tre}u godinu zaredom zavr{avamo bez ijednog nerasvetqenog ubistva ili te{kog ubistva, pa i ubistva u poku{aju s N. N. po~iniocem, {to, nadam se, dovoqno govori o radu i pregala{tvu svih slu`benika ove policijske upra- Sa{a Dmitra{inovi} (drugi zdesna) sa saradnicima ve. Iza sebe imamo i operativnu ka susednih zemqa ove godine – na{ih sugra|ana kroz ve} i do obradu iz domena korupcije, kone bez razloga ponosan je na resada nekoliko uspe{no impleja je od merodavnih organa Mizultate rada svojih saradnika mentiranih projekata policije nistarstva unutra{wih poslova prvi ~ovek somborke policije u bezbednoj lokalnoj zajednici progla{ena kao jedna od najboDmitra{inovi}.

– najavio je na~elnik somborqe policijski „odra|enih“ pro– Slede}e godine pred nama je ske PU, apostrofiraju}i zajedcesuiranih pojava koje nagrizaju daqe poboq{awe sigurnosti ni~ki projekat PU kojoj je na na{e dru{tvo – istakao je na~elnik PU Sombor Sa{a DmiKrivi~ne prijave u Regionalnoj tra{inovi}, glavni policijski savetnik govore}i o policijskoj privrednoj komori akciji u kojoj je letos upravo iz Sombora otkrivena prava mreGovore}i o suzbijawu korupcije, na~elnik PU Sombor Sa{a `a srpskih zdravstvenih radniDmitra{inovi} je odgovorio qubopitqivim novinarima, ali i ka i zaposlenih u Fondu za somborskoj javnosti, na pitawe vezano za najnovija de{avawa u zdravstvo „anga`ovana“ na falsomborskoj Regionalnoj privrednoj komori, odnosno policijsku sifikovawu medicinske dokuobradu rukvodilaca RPK-a. mentacije u ciqu ishodovawa – Zaista ne znam kakve su informacije izno{ene na nedavnoj la`nih invalidskih penzija.

Skup{tini RPK u Somboru, niti je na{ posao da se bavimo unu– Mo`emo biti ponosni i na tra{wom organizacijom ovog tela. Poslovawe RPK-a Sombor je „provaqenu“ mre`u po~inilaca bilo predmet na{e provere, i nakon utvr|ivawa nekih nezakofalsifikovawa i zloupotrebe nitih postupawa, podnete su krivi~ne prijave protiv tri lica i platnih kartica, ~ime je spreprosle|ene su Tu`ila{tvu. Sva ostala postupawa su u domenu ~eno nano{ewe milionskih pravosu|a, ~iji daqi rad nisam zakonski ovla{}en da komenta{teta na{im sugra|anima, ba{ ri{em – kazao je Dmitra{inovi, potvr|uju}i da su krivi~ne kao i na uspe{no organizovawe, prijave podignute protiv sada ve} biv{eg predsednika Upravodnosno obezbe|ivawe poseta nog odbora RPK-a Bo`idara Roce, sekretara Milorada PaskaSomboru predsednika Srbije {a i {efa ra~unovodstva Milorada [arovi}a.

Borisa Tadi}a kao i predsedni-

~elu i somborskog Centra za socijalni rad u spre~avawu porodi~nog nasiqa, od ~ega je najvi{e pa`we srpske javnosti pridobio program obuke policijskih slu`benika u znakovnom jeziku da bi se na najboqi na~in pomoglo osobama s o{te}enim sluhom koje su `rtve porodi~nog nasiqa.

O tome da iza ovih re~i stoje i konkretni rezultati mo`da najboqe govori „suva“ statistika, po kojoj je i u 2010. godini nastavqen trend smawewa broja krivi~nih dela i po~iwenih prekr{aja u zapadnoj Ba~koj ~ije op{tine i grad (Apatin, Kula, Oxaci i Sombor) operativno „pokriva somborska Policijska uprava. Po re~ima portparolke PU Sombor Mirjane Cvijanovi}, ovogodi{wi rezultat rada somborskih policajaca mo`e se posmatrati kroz evidentno smawewe stope op{teg kriminaliteta, ali i rada upravnih organa PU u Somboru – U protekloj godini izdato je 22.00 novih biometrijskih li~nih karata, ali i vi{e od 30.000 putnih isprava, paso{a, na novim obrascima, pa koristim priliku da podsetim na{e sugra|ane da povedu ra~una o ~iwenici da }e stari obrasci li~nih karata va`iti do jula, te da u skladu sa svojim mogu}nostima blagovremeno zamene li~ne karte – kazala je Mirjana Cvijanovi}, uz podse}awe na to da su i pripadnici grani~ne policije u Somboru tokom obezbe|ivawa dr`avne granice podneli 20 krivi~nih i vi{e od 40 prekr{ajnih prijava, spre~avaju}i trgovinu qudima i falsifikovawe putnih isprava.

M. Miqenovi}

VE[TAK O STRADAWU FRANCUSKOG NAVIJA^A U BEOGRADU

„Taton je namerno ba~en sa stepeni{ta” – Francuski dr`avqanin Bris Taton namerno je ba~en u prolaz izme|u gara`e i stepeni{ta na Obili}evom vencu u centru Beograda s visine od 4,28 metara – rekao je ju~e na su|ewu optu`enima za Tatonovo ubistvo trasolog Miroslav Bursa~evi}.

Taton je, po nalazu Bursa~evi}a, stru~waka za prou~avawe

Zavr{ne re~i 11. januara Zavr{ne re~i optu`be i odbrane na su|ewu za ubistvo francuskog dr`avqanina Brisa Tatona zakazane su za 11. januar, po{to je ju~e, saslu{awem ve{taka, zavr{en dokazni postupak.

Kada Tu`ila{tvo, optu`eni i wihovi branioci iznesu zavr{ne re~i, sud }e zakazati izricawe presude.

Bris Taton

tragova, ba~en naglava~ke s gorweg dela stepeni{ta, izme|u platoa na Obili}evom vencu i odmori{ta stepeni{ta i pao je na glavu, odnosno levu stranu lica.

– Iskqu~ujem mogu}nost da je slu~ajno pao zbog ograde koja je tu postavqena upravo zbog toga da neko ne bi pao. Da je hteo da sko~i, dosko~io bi na noge – rekao je Busar~evi} u

Vi{em sudu u Beogradu na su|estavno i nesporno ve{ta~ewe. smrt pretukli Tatona, nepowu grupi od 14 optu`enih za Busar~evi} je naveo da je brzina sredno pred odr`avawe fudubistvo Tatona. pada iznosila 33 kilometra na balske utakmice „PartiOn je precizirao da je u tom ~as i uporedio to s udarcem zan“–“Tuluz“. Jedan optu`eni zlo~inu u~estvovalo najmawe automobila u pokretu u ~oveka tereti se za pomagawe u~iniotroje qudi, jer je, kako je objate{kog 75 kilograma, koji bi u cima posle izvr{ewa krivi~snio, Taton ili uhva}en za noge tom slu~aju bio odba~en sedam nog dela. U bekstvu su \or|e i ba~en ili mu je neko podigao metara.

Preli} i Dejan Puziga}a, koji celo telo i bacio ga. su ozna~eni kao organi– Mogu}e je da je guran zatori prebijawa U tom zlo~inu u~estvovalo najmawe francuskog navija~a. uz ogradu stepeni{ta, pa troje qudi, jer je Taton ili uhva}en je preba~en, da je stajao, a Gotovo svi optu`eni neko mu je podigao noge i negirali su da su tukli za noge i ba~en, ili mu je neko prebacio ga ili mu je neko Tatona, koji je, 12 dana podigao celo telo i bacio ga podigao celo telo i preposle napada, od posle(Miroslav Bursa~evi}) bacio ga. U tome je mogla dica prebijawa premiu~estvovati jedna osoba, a nuo u Klini~kom cennajvi{e tri osobe. Imaju}i u Advokati odbrane izneli tru Srbije. vidu tragove na majici, bio je su primedbe da je Busar~eviTaton je u glavni grad Srbije odgurnut na metalne {ipke – }ev iskaz kontradiktoran, stigao sa prijateqima dan pred rekao je Busar~evi}. ali je trasolog ostao pri kobni doga|aj kako bi navijao Trasolog je objasnio da je svom nalazu. za klub iz svog rodnog grada. prilikom izrade ve{ta~ewa Optu`nica tereti 14 navijaZa te{ko ubistvo kao {to je koristio tragove Tatonove kr~a „Partizana“ da su, kao saiovo optu`enima preti kazna vi i ode}e, kao i da je izvr{io zvr{ioci, po~inili te{ko zatvora i do 30 odnosno 40 gouvid lica mesta, i ocenio da je ubistvo, jer su 17. septembra dina. za wega to bilo prili~no jedno2009. na Obili}evom vencu na(Tanjug)

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

petak24.decembar2010.

13

PONOVQENO SU\EWE ZA KOBNI OBRA^UN NAVIJA^A U FUTOGU

Prvookrivqeni izneo odbranu i negirao krivicu Prvookrivqeni Stevan Stankovi} (1988) iz Novog Sada prvi put je izneo odbranu i negirao krivicu u ponovqenom postupku za ubistvo navija~a „Vojvodine“ Dejana Dimitrijevi}a (27) i rawavawe tad maloletnog S. B. 14. aprila 2008. godine kraj Futoga. I svi ostali optu`eni za u~estvovawe u tu~i su se izjasnili da nisu krivi, dok je postupak protiv Dragana Ka}anskog (1982) iz Futoga i Danijela Buterera (1986) iz Novog Sada izdvojen jer se ju~e nisu pojavili na pretresu.

Su|ewe je po~elo upozorewem sudije Darka Tadi}a da }e svaki ispad ka`wavati. Ove re~i su bile dovoqne jer je ~etvorosatni pretres protekao u pozori{noj atmosferi.

Prvookrivqeni Stankovi} je izjavio da je kobnog dana u dva

Stevan Stankovi}

navrata nakratko dr`ao pi{toq u ruci, ali to je bilo znatno pre nego {to su „firma{i“ stigli na mesto navija~kog obra~una.

– Ranije sam se branio }utawem jer su meni i moj porodici pretili, bio je poku{aj iznude, ba~ena je ~ak i bomba u dvori{te na{e ku}e. Po~inilac je

zbog toga osu|en na tri meseca uslovno, ali se i daqe pla{im za moje najbli`e – kazao je ovaj okrivqeni. – Kod Nemawe Jovanovi}a u Futog sam do{ao s namerom da kupim ulaznice za „ve~iti derbi“. Tek tamo sam saznao da se sprema tu~a izme|u wega i Majki}a. U dvori{tu je ve} bila ve}a grupa „Partizanovih“ navija~a, a malo kasnije sam primetio da se neki od wih vrzmaju oko {upe s motkama i {ipkama. Tad samo u{ao u {upu i video tri pi{toqa. Jovanovi} je rekao da je najve}i o~ev, a meni su dali jedan. Dra`ao sam ga nekoliko sekundi, a zatim predao jer imam fobiju od pi{toqa.

Po wegovim re~ima, na mesto ugovorenog obra~una dvojice navija~a „partizanovci“ su stigli mnoge pre „firma{a“.

– ^ekali smo ih i pri~ali u grupama po trojica ili ~etvorica. U jednoj grupi mi je neko dodao crni pi{toq iz Jovanovi}eve {upe, ali sam ga ponovo vrlo kratko dr`ao u rukama i potom predao daqe. Vi{e ovo oru`je nisam video pa ne znam kod koga je bilo kad su se ~uli hici. Ve} smo mislili da „Vo{ini“ navija~i ne}e ni do}i kad se posle gotovo dva sata pojavio wihov „pik-ap“. Tad sam se povukao iza obli`we ku}ice s nekoliko drugara, a Jovanovi} je krenuo u susret Majki}u da se potuku „jedan na jedan“. Ubrzo potom, neko od wih dvojice je kriknuo, a zatim su navija~i „Vojvodine“ jurnuli prema nama. Ipak, pre nego {to su se ove dve grupe navija~a pribli`ile, video sam bqesak u mraku i ~uo hice. Odmah zatim sam pobegao

prema Futogu – kazao je Stankovi}.

Svi okrivqeni su ponovili kao i u prvom postupku da negiraju krivicu. Ve}e ih uglavnom nije posebno ni saslu{avalo jer su redom govorili da u celosti ostaju kod ranijeg iskaza i da nisu primetili ko je pucao na Dimitrijevi}a i da se navija~ke grupe nisu fizi~ki obra~unavale, osim {to su se potukli Majki} i Jovanovi}. Ina~e, optu`nicom se tvrdi da je Stevan Stankovi} iz pojasa izvukao pi{toq i s udaqenosti od oko desetak metara ispalio vi{e hitaca ka siluetama grupe lica koja je podr`avala Milana Majki}a.

Danas }e se pred ve}em izjasniti ve{taci medicine i balistike.

E. D.

SU\EWE ZA UBISTVO DILERA IZ OBROVCA

Dopunski nalaz neuropsihijatra odlo`io pretres za 8. mart Ulemekova imovina na beogradskom Ceraku

DR@AVA ODLU^ILA [TA ]E S ODUZETOM IMOVINOM BIV[EG KOMANDANTA JSO-a

U Legijinoj ku}i – vrti} Ku}a na Ceraku, u Beogradu, koja je privremeno oduzeta od biv{eg komadanta Jedinice za specijalne operacije Milorada Ulemeka Legije, bi}e adaptirana u vrti} namewen deci s posebim potrebama, re~eno je ju~e Tanjugu u Ministarstvu pravde.

Dr`avni sekretar Slobodan Homen rekao je da je Ministarstvo pravde donelo odluku da Ulemekovu ku}u na Ceraku, koja je od pe~a}ewa pro{le godine u junu bila pod upravom Direkcije za upravqawe oduzetom imovinom, ustupi na kori{}ewe gradu Beogradu, upravo zbog potrebe da se pove}a broj de~jih vrti}a u glavnom gradu. On je naveo da }e ku}a biti preure|ena u skladu s potrebama dece pred{kolskog uzrasta koja imaju posebne potrebe.

O trajnom oduzimawu Ulemekove ku}e Specijalni sud u Beogradu treba da odlu~i drugi put, po{to je prvu odluku ukinuo Apelacioni sud u julu ove godine i nalo`io novu raspravu.

Ulemek u Specijalnom zatvoru u Po`arevcu slu`i jedinstvenu kaznu od 40 godina zatvora zbog ubistva premijera, krivi~nih dela „zemunskog klana“, zlo~ina na Ibarskoj magistrali i ubistva Ivana Stamboli}a.

Tu`ila{tvo zahtevom tra`i da se Ulemeku oduzme stan u ku}i na Ceraku od oko 178 kvadratnih metara jer smatra da nije ste~en legalnim prihodima. Tu`ila{tvo smatra da je Ulemek nekretninu kupio novcem proisteklim iz niza krivi~nih dela, najve}im delom od otkupa od otmica koje je vr{io „zemunski klan“.

JU^E KOD @ELEZNI^KE STANICE U PO@AREVCU

Ubistvo i samoubistvo na ulici

Na ju~era{wem glavnom pretresu protiv okrivqenih Bojana \ermanovi}a (1980) i wegovog oca @eqka (1952) iz Ba~ke Palanke u novosadskom Vi{em sudu, povodom ubistva Ilije Mr|ana iz obli`weg Obrovca, mnogi iz publike, naro~ito `enski deo, u suzama i jecajima propratili su snimak uvi|aja, koji je pu{ten zbog razli~ito protuma~enih izjava dvojice svedoka. Na monitorima, jednom okrenutom ka strankama, a drugom ka publici, uz kontinuirani zvu~ni snimak, pojavqivale su se veoma potresne scene otkopavawa le{a lopatama iz jame u koju je bio sakriven radi prikrivawa zlo~ina.

Neke osobe iz naju`e rodbine pokojnika su na savet predsednice velikog ve}a Zlate Rodi}-Kne`evi} uz obrazlo`ewe da je re~ o neophodnom delu utvr|ivawa ~iwenica, privremeno, grcaju}i napustile sudnicu. Iako se o~ekivalo da }e se su|ewe za ovo te{ko ubistvo ju~e biti zavr{eno i da }e se sa~ekati samo na izricawe presude, glavni pretres je odlo`en za 8. mart jer su branioci okrivqenih izjavili da nisu dobili dopunska ve{ta~ewa neuropsihijatra i da im je zbog toga potrebno vreme za uvid u dopunu nalaza.

Svedok Stani{a Jovanovi}, koji je sebe predstavio kao veoma dobrog drugara s Mr|anom, a koji se, po istrazi, i posledwi ~uo s wim, kazao je da su zajedno prodavali devize na istom mestu kod pijace u Ba~koj Palanci.

Ubijeni Ilija Mr|an

– ^uli smo se vi{e puta tog dana. Kad sam ga posledwi put zvao, ~uo sam samo {u{tawe, huku i buku na telefonu. Mi smo se u tom poslu ispomagali, a obrtali smo po oko 4.000 evra i pri tom davali uvek jedan drugom pare na re~. On nikad nije pio. Se}am se da mi je taj dan pro{le godine rekao koliki je kurs dinara za evro. Nikad nisam ~uo da je pozajmqivao novac od okrivqenog Bojna \ermanovi}a, niti je ikad uzimao od nekog novac na kamatu ({to je u suprotnosti s izjavom prvookrivqenog, prim. aut.). Posle wegovog nejavqawa, zvali su me wegova `ena i bra}a da bi saznali gde je, a ja nisam znao {ta da im odgovorim.

Dvojica pripadnika krim-tehnike novosadske Policijske uprave koji su obavili uvi|aj svedo~i-

Jama u kojoj je pokopan diler

li su pred ve}em po bledom se}awu o tome kako je tekao uvi|aj i gde su i kako prona|ene pare kod le{a, koje se pomiwu u zapisnicima.

Podsetimo, po optu`nici, okrivqenima se stavqa na teret da su 11. marta pro{le godine oko 16 ~asova u Ba~koj Palanci li{ili `ivota Iliju Mr|ana u wegovoj ku}i.

Navodno, Bojan \ermanovi} je telefonom pozvao o{te}enog dok je bio na poslu u firmi „Majevica“ i dogovorio se s wim da se na|u kod pijace radi kupoprodaje deviza.

Kad se Mr|an na{ao s okrivqenim, s kim se poznavao vi{e godina, pozvao ga je da u|e u wegov „opel“ i odvezao ga svojoj ku}i. Dok su sedeli u trpezariji, po prethodnom dogovoru s ocem, drugookrivqenim @eqkom, u jednom trenutku je ustao od stola i iz komode uzeo bejzbol-pa-

ZAVR[ENA ISTRAGA PROTIV OKRIVQENIH ZA NEREDE NA PROTESTIMA PROTIV GEJ PARADE

Na potezu Tu`ila{tvo

Mesto tragedije

Ubistvo i samoubistvo dogodili su se ju~e oko podne ispred `elezni~ke stanice u Po`arevcu kada je ~ovek iz pi{toqa ubio nepoznatu `enu, a zatim sebi pucao u glavu, re~eno je novinarima u policiji u tom gradu.

M. A. (57) iz Ripwa je nakon kra}e sva|e pi{toqem TT kalibra 7,62 mm usmrtio na licu mesta `enu ~iji identitet se jo{ uvek utvr|uje, a onda sebi pucao

u glavu. O~evidac je izjavio da je mu{karac fizi~ki napao `enu s kojom je bio ispred stanice pre nego {to je ubio. M. A. je umro na putu za po`areva~ku bolnicu.

Policija prilikom izlaska na lice mesta nije na{la li~ne isprave preminule, ali je naknadnom istragom utvrdila da se radi o S. V. (57) iz Smedereva.

E. D.

Vi{i sud u Beogradu zavr{io je istragu protiv velike grupe osumwi~enih za izazivawe nereda i nasiqa na protestima protiv odr`avawa lezbo-gej parade u Beogradu 10. oktobra i predmet je prosle|en Vi{em tu`ila{tvu na odluku, potvr|eno je „Dnevniku“ u Vi{em sudu.

Istraga je okon~ana i protiv vo|a desni~arske organizacije „Ota~astveno udru`ewe Obraz“ Mladena Obradovi}a, koji je uhap{en pre po~etka protesta 10. oktobra, i predsednika Nacionalnog saveta „Obraza“ Krste Milovanovi}a, koji je uhap{en tri dana posle protesta. Obojica su jo{ uvek u pritvoru, a zahtevom za istragu se, kao „kolovo|e“ sumwi~e za krivi~no delo nasilni~kog pona{awa na javnom skupu ili sportskoj priredbi.

Po izjavama branilaca, Obradovi} i Milovanovi} su u odbrani pred istra`nim sudijom odbacili sve optu`be i negirali bilo kakvu povezanost s neredima. Obradovi} je tvrdio da je uhap{en ujutro 10. oktobra oko 8.30 ~asova na Zelenom vencu u Beogradu, znatno pre po~etka i parade i protesta protiv we. Krsto Milovanovi} je tvrdio da nije bio ni blizu mesta gde su se protesti de{avali te da postoji najmawe dvadesetak o~evidaca da je 10. oktobra sa suprugom i troje dece sedeo u restoranu „Balkan“ na Terazijama.

Po saznawima na{eg lista, zavr{ena je istraga protiv 109 osoba, koje su uhap{ene pre, tokom i posle odr`avawa LGBT mitinga 10. oktobra, a jo{ uvek se vodi protiv 15 osumwi~enih za ume{anost u nerede. Posle nasiqa na

ulicama Beograda 10. oktobra, saop{teno je da je policija privela 249 osoba osumwi~enih da su u~estvovali u neredima, od toga 54 maloletnika.

Tih dana je tako|e zvani~no saop{teno da je istra`no odeqewa Vi{eg suda pokrenulo istrage protiv ukupno 118 osumwi~enih za krivi~no delo nasilni~kog pona{awa na javnom skupu, te da je za 106 osumwi~enih odre|en pritvor do mesec dana, dok su ostali pu{teni da se brane sa slobode.

Maloletni~ko odeqewe Vi{eg suda pokrenulo je postupke protiv ukupno 17 maloletnika zbog krivi~nog dela nasilni~kog pona{awa na javnom skupu .

U me|uvremenu je, tokom trajawa istrage, izvesnom broju okrivqenih ukinut pritvor.

J. J.

licu i udario Mr|ana wome namawe 15 puta da bi uzeo novac od wega.

Ilija je preminuo na licu mesta.

Nakon toga, iz wegove jakne uzeto je 3.850 evra i 134.280 dinara, koji su potom sakriveni u {upi iza ku}e.

Okrivqeni su zatim umotali telo pokojnika u najlon, stavili ga u prtqa`nik i na izlazu iz Nove Gajdobre, na potesu kod Crvenog sala{a, nadomak kanala, iskopali rupu a{ovom koji su poneli od ku}e i zatrapali le{ zemqom i prekrili grawem, dok su ki{obran koji je Mr|an nosio bacili nedaleko odatle. Kad su se vratili ku}i, iz we su izneli tepih s tragovima krvi koji su delom isekli i spalili, a delom bacili na smetli{te, dok su u {poretu spalili bejzbol-palicu, tvrdi se u optu`nici.

M. Vuja~i} ZAJE^ARSKI \ACI TERETE SE ZA FALSIFIKAT

Pravili stodinarke na {tampa~u Zaje~arska policija podnela je krivi~ne prijave protiv ~etvorice maloletnih sredwo{kolaca, Zaje~araca N. \., D. G., S. C. i M. S. zbog falsifikovawa novca. Oni su uhap{eni kada je jedan od wih za vreme velikog odmora kupovao u`inu i grickalice plativ{i s la`nih 100 dinara, nakon ~ega su i ostali maloletnici otkriveni.

Jedan od ~etvorice osumwi~enih je, po nezvani~nim saznawima, na skener {tampa~u u boji napravio deset la`nih nov~anica u apoenima od po 100 dinara, a „novac“ je podelio trojici drugova koji su la`nim stotkama poku{ali da plate u`inu.

E. D.

14

REPORTA@E

petak24.decembar2010.

DNEVNIK

MALOLETNA SRBIJA VE] I PRE MALE MATURE DOKTORIRA NA MALIGANIMA

I dame po ~a{ama udaraju mu{ki o podacima Svetske nost, konfuznost, intelektualzdravstvene organizani deficit, javqaju se promene cije, u Srbiji deca od 11 raspolo`ewa, te ~ovek postaje do 13 godina piju dvostruko videpresivan ili impulsivan. {e od vr{waka u Evropi, a poSve se to oslikava na `ivot al~iwu sve mla|i. U vreme prakoholi~ara, te oni ostaju bez znika i slavqa obi~no bude viposla i porodice. {e alkoholisanih voza~a, a naPredsednika Dru{tva alkoro~ito zabriwava ~iwenica da holi~ara “Grbavica” Zoran je kod nas opijawe odavno dru{tveno utemeqeno. Tako je postalo sasvim prihvatqivo uve~e biti pijan, a izjutra pri mamurluku kao anegdote prepri~avati {ta se zbilo minule, pijane ve~eri.

Me|utim, s alkoholom nema {ale, kao ni s ostalim porocima, jer on predstavqa veliki zdravstveni problem i jednako poguban kao cigarete ili visok krvni pritisak. U ve}im evropskim gradovima je odnos mu{karaca i `ena alkoholi~ara gotovo 1 : 1, a kod nas i daqe – 10 : 1, u mu{ku korist, naravno. Ina- Mamurluk je ujutro garantovan ~e, dva do tri odsto stanovniManojlovi}, ina~e i sam le~e{tva ima problema zbog alkoni alkoholi~ar, ka`e da kada zavisnosti. Mnogi ne znaju da se primeti da alkohol u `ivose samo posle pet godina alkotu igra negativnu ulogu, obaveholizma javqa ozbiqno o{tezno se treba obratiti stru~wa}ewe jetre, atrofija mi{i}a i ku za savet. ote`an hod. Nastaju i razne – Alkohol je sve vi{e odomapsihi~ke posledice – zaborav}en, ~a{ica na slavi, ~a{ica

P

na da}i i eto problema. Ne postoji nikakav obrazac kada je u pitawu alkoholizam. Ipak, ukoliko {est nedeqa ne popijete kap alkohola i nemate nikakvih zdrastvenih problema, drhtawe i lupawe srca, vi ste zdrava osoba i niste zavisnik od alkohola – isti~e sagovornik.

Mladi, na`alost, alkohol do`ivqavaju kao zabavu. Kao primer za to su istra`ivawa svojevremno ra|ena u jednoj sredwoj {koli.

– U kwizi autora dr Zorana Stankovi}a “Alkoholizam od prve do posledwe ~a{e” postoji upitnik od 21 pitawa na koja se odgovara s da ili ne. Rezultati govore da je onome ko odgovori pozitivno na mawe od {est pitawa potrebno savetovawe, a ukoliko na {est pitawa odgovori s “da”, treba ga uputiti na le~ewe – ka`e Manojlovi}.

Anketirano je 400 u~enika i rezultati su pokazali da je 46 odsto |aka zavisno od alkohola, a da 15 procenata treba uputiti na savetovawe.

– Prva faza le~ewa od alkoholizma je hospitalizacija, druga dru`ewe na terapiji, a tre}a rehabilitacija, socijalizacija i edukacija, {to upravo radimo u dru{tvu – navodi sagovornik, i dodaje da je veliki procenat onih koji su opsta-

Ve}ina se vikendom dopinguje

li u apstinenciji i imaju normalne `ivote.

Kad se neko “skine” s alkohola, treba da po{tuje pravila `ivota bez wega. Osobe koje se javqaju na le~ewe obi~no imaju izme|u 40 i 45 godina, dok je vek “dobrog” alkoholi~ara 55 godina. Od onih koji nisu potra`ili spas gotovo niko nije sa~uvao porodicu, posao, ni dru{tveni `ivot.

– U alkoholizam se uzimaju u obzir i oni koji piju vikendom ili jednom mese~no. To su razni tipovi koje uop{te ne tre-

PRE^ANSKA LEKSIKA

S

trah se ne mo`e sakriti.

Naro~ito veliki, pa sam prve prezrive komentare kad sam priznao da se bojim rata, fasovao, naravno, u vojsci.

Nadobudan, ali i nao~it fri{ki potporu~nik nam je, sav rumen, javqao vesti od wegovih iz Slovenije da se svi spremaju za rat, kupuju bra{no, uqe i {e}er. Mora da sam pobledeo jer, mada sam }utao, on me pro~ita: „Ti se boji{ rata, zar ne?“ Nisam mu smeo re}i da se samo budale ne boje rata. A nisam hteo ni da ga demorali{em. Kona~no, kao oficir mo`da je ra~unao da }e u ratu postati i general.

Ne znam na {ta su ra~unali sve`e probu|eni srpski patrioti devedesetih, dok su mi pokazivali tek nabavqene pi{toqe i

savetovali da nagovorim oca da proda krave, ulo`imo pare kod Jezde ili Dafine, a od prve kamate }e mi prodati dobru pucu.

Ni wima nisam smeo objasniti da ne bih slavio ni Dan pobede 9. maj, samo da se ne se}am {ta mi je sve doneo drugi veliki rat. U kojem smo jo{ i pobedili!

A doneo mi je, osim stalne gladi, vi{e nego bednog odela i obu}e, va{ke, {uge i `vale. Va{ke smo zvali – u{i. Dobio sam ih ~im sam po{ao u {kolu. Zabavi{te sam kao sala{ar izbegao. Le~en sam vrelim prawem kose uz doma}i sapun s naknadnim dodavawem ce|a, maltene samom kausti~nom, masnom, sodom. Tad mi umalo nisu otpale u{i, ali su i va{i stradale: lako su se skidale ~estim ~e{qem od roga na ra{irene novine.

Nevoqa je bila {to su gwide

ostajale i – nije bilo dovoqno novina. Istina, ja sam ~uvao dva lista po cenu `ivota: na jednom je, gotovo polovini doweg dela strane, bio je Paja Patak. Nisam, naravno, znao da se to zove strip, niti da je prevod s “ameri~kog”, ali sam i tako neuk shvatio svu snagu tog “oblika izra`avawa”. Posle su u {kolu doneli di-di-ti, svi smo posedeli za jedno prepodne, ali strip je sa~uvan. Ako nije pomogao ni taj kupovni pra{ak, kasnije zabrawen kao jak otrov,

kosa se {i{ala na nulu, glava dobro prala pa bivala jako natrqana – petrolejom. Prema devoj~icama su bili ne`niji: kosu bi im prali sir}etom, lepo o~e{qali i namazali gasom. Em su svi znali da ima{ u{i, em si morao da dr`i{ glavu daleko od {poreta, lampe i svake druge vatre da se ne pretvori{ u palidrvce. Za spasavawe nekog od va{iju se ka`e i trebiti, biskati, bi{titi. Kao majmun svoje mladun~e.

Ne se}am se kako smo le~ili {ugu, ali sam i wu imao. Drapao sam se prqavim noktima prvo po podlakticama, tamo gde sada nosim ru~ni sat, a posle i po osetqivijim delovima tela.

Ka`u, tako sam prenosio griwice, `ive grizlice mog sopstvenog epiderma. Vaqda sam se isto o~istio ce|om, a elasti~-

nost ko`i vratio mazawem slaninom. I sada uvek kad stavqam ili skidam sat osetim jak svrab. Davno ste~eni refleks. @vale smo, siguran sam, le~ili plavim kamenom, koji je, u stvari, sivkast dok ga ne pokvasi{ pquva~kom i po~ne{ da ma`e{ uglove usana, bolne, ispucale i prekrivene belom skramom.

Nekad i krastom, ako je `vala starija od nedequ dana. Pla{ili su nas da se `vale dobijaju kad jede{ mnogo suncukreta, ali nas to nije zaustavqalo u grickawu “cunce”. Plavi kamen, bakarni sulfat, zvani i modra galica, je garant pomagao, ali je bilo nezgodno {to se le~ewe videlo.

Posle su nabavqene i cinkove masti, ali je radio i doma}i sapun. Ko je imao sre}e, usne su mu ozdravile za koju nedequ, nekom su `vale trajale mesecima. Dugo su ostajali razni o`iqci, najvi{e na du{i, a nekom i nadimci “[uger” (ne po {e}eru), “@vaki”, “U{ke”… @vale su i dowi deo oglavine, metalna poluga koja se stavqa kowu u usta, za wu se zakop~avaju uzde, kajasi, pa se kow primorava na to da sledi pravac koji mu zada ko~ija{.

Tvrda `vala je iz jednog dela, grubqa je i koristi se uglavnom za jaha}e kowa. Mekana ili „krjana“ je sastavqena je od najmawe dva dela, me|usobno povezana kao karike u lancu. @vala se mo`e naknadno osigurati lan~i}em koji ide s wenih krajeva kowu ispod dowe usne, brade. Kad se kowu stavqa oglavina, prvo mu se gurne `vala u usta, a onda namesti growi deo preko u{iju i zakop~a ispod vrata. Pre nego {to se natakne oglavina, kowu se pri|e s leve strane ili spreda, obrati mu se imenom, pomiluje se kindi{ na vrhu glave ili wu{ka, pa komanduje: „Primi!” Nikad nisam razumeo za{to kowi slu{aju tu naredbu.

Pavle Male{ev (Kwiga „Marim ja, nek laju/ Divani o re~ima“, izdawe „Tiskog cveta“, mo`e se kupiti u antikvarnici „Orfelin” kod novosadske Ribqe pijace)

i osoba koja ima problema s alkoholom, ali se predstave kao da zove za nekog drugog. Retko zovu deca ~iji roditeqi piju. @ene uglavnom pitaju kako da pomognu mu`u alkoholi~aru i razgovaraju s wim – obja{wava Manojlovi}, i dodaje da nije redak slu~aj da pomo} potra`e i biv{e `ene koje `ele da pomognu biv{im supru`nicima.

No, ima i `ena koje zovu jer ih mu` maltretira ili tu~e kad se napije. Ali za takve situacije prava adresa je policija.

Qiqana Nato{evi}

Na jajetu izbu{ila 1.400 rupa

@vale ili kako su ~i{}ena tri ratna dobitka: {uga, u{i i `vale

ba zanemarivati, jer ve}ina u na{em dru{tvu ima upravo takve navike – ka`e Manojlovi}.

Ina~e, Dru{tvo alkoholi~ara “Grbavica” postoji 42 godine i pripada zajednici le~enih alkoholi~ara Srbije. U okviru dru{tva postoji i SOS alkotelefon koji je potpuno anoniman i koji mogu pozvati svi kojima treba savet, terapija, pa i bolni~ko le~ewe.

– Vi{e od 80 odsto poziva je od `ena, a ostalo uglavnom od bra}e, sestara i prijateqa alkoholi~ara. De{ava se da zove

va Nem~ek iz Kova~ice za suvenire oslikava tawira i druge predmete od keramike, izra|uje unikatne ~estitke, pozivnice i ukrase od slanog testa, a najvi{e je poznata po jajima ukra{enim duborezom i vezom.

Preferira pa~ija, gu{~ija i nojeva, mnogo mawe koko{ija jer im je quska veoma slaba i nije pogodna za bu{ewe.

– Tehniku sam nau~ila u Slova~koj gde se `ene vi{e bave ovim poslom – obja{wava Eva. – Po{to kod nas nema specijalizovanih prodavnica, preko prijateqice iz Slova~ke nabavqam neophodne materijale iz Slova~ke, ^e{ke, Poqske i Nema~ke.

Za ukra{ena jaja se mora izbu{iti bar dvesto ukrasnih rupica, a Eva s ponosom isti~e da je najvi-

E

{e napravila na jednom gu{~ijem – ~ak 1.400!

– Nije bilo posebno nameweno nekom kupcu, jer jaja ne ukra{avam po poruxbini nego podstaknuta inspiracijom, a uvek se na|e ko zna da ceni unikate. Kako smo velika umetni~ka porodica, kod nas dolaze turisti i uvek ima mu{terija, ne mogu sve ni da postignem. Imam samo dve ruke, a posao je pipav, precizan i kreativan, ~esto se moram odmarati kad popusti koncentracija, da ne upropastim ve} ulo`eni trud – veli Eva. U porodi~nom ateqeu i }erka Jana slika, suprug Jan gradi violine, pa iz doma Nem~ekovih rukotvorine sti`u do svih kontinenata.

M. Mitrovi}

TOKOM LITURGIJE PADAJU IKONE MEMQIVOG PRAVOSLAVNOG HRAMA U [A[INCIMA

@abe ska~u po crkvi Silaska svetog duha u C rkva [a{incima kod Sremske

gom svetskom ratu i ~ekao na sanaciju. Sad po crkvi skaku}u `abe, vlaga natapa zidove, krov proki{wava, a ikonostas trune.

sportska takmi~ewa, a op{tina nema ni za svoju svetiwu“.

Mitrovice na sve li~i pre nego – U selu se vi{e ne mogu sakupina zvani~ni spomenik kulture. ti pare. Qudi ih jednostano nemaS ru{evnog hram punog ju ni za sebe – tvrdi Jovan vlage opao je malter, a Nedeqkovi}, predsednik ikonostas, koji je 1769, odbora za obnovu crkve. – kad je crkva i sagra|ena, Xaba na{ prota Du{an oslikao Georgije Jezdistalno pi{e Pokrajini i mirovi}, truli i preti Republici. Dolazile su da se sam od sebe sru{i. razne komisije, obilazile Prota Du{an Marjanocrkvu okolo, ali daqe od vi} ne vidi na~in da se obe}awa nisu odmakle.

– Ova crkva je dragocrkva spasi od propadacen deo baroknog gra|ewa jer selo nema para, a vinskog nasle|a Srema. nema ni velikih izgleda Mi u Regionalnom zavodu da se one obezbede iz za za{titu spomenika drugih izvora. On je pakulture znamo da je krajroh odnedavno, ali navowe vreme da se ikonostas di da je 1997. u crkvi nesanira, izvu~e kapilarna stru~no ura|en moleraj vlaga, od koje propadaju i ~i{}ewe ikonostasa, zidovi crkve, ali da je pa se boji da }e se on ne hitna i sanacija crkvepo~ne qu{titi ako se nog krova, koji proki{to pre ne sanira. {wava. Upravo s Repu– Kompletna rekonbli~kim zavodom i wegostrukciju potrebna je vom konzervatorskom rahramu, jeste vreme tedionicom pripremamo {ko, ali dr`ava mora elaborat za obnovu ovog brinuti o svojim istoobjekta, ali zbog besparijskim vrednostima – rice mora}emo etapno. Vevajka se Marjanovi}. – Prota Marjanovi} s delom trulog ikonostasa rovatno prvo krov i ikonostas, Me{tani su 2002. sakupili oko Nedavni zemqotres u Kraqeiako su i ostali radovi hitni – 1,3 milion dinara (koliko i pet vu je osetilo je i ovo tr{no zdaobja{wava direktor mitrova~godina ranije), Ministarstvo we, kad se odvalio i deo ikonokog Zavoda Qubi{a [ulaja. vera je dalo 240.000, a op{tina stasa. Sve{tenik se vajka zbog S. Bojevi} 30.000. Toraw je stradao u Dru„razbacivawa novcem na razna

ZAKQU^AK NAKON KOMPLETNIH ANALIZA PRIRASTA ZE^EVA

c m y

LOV

DNEVNIK

petak24.decembar2010.

15

[OU PROGRAM KERA BJANKA ME\U DRU@INOM U KARAVUKOVU

Nikad slabije Kad mladi poenter u protekle ~etiri zavitlava lovce decenije Ono {to se naslu}ivalo od samog po~etka, sada je definitivno jasno: prirast ze~eva nikada nije bio slabili nego {to je to ove godine, a to se odnosi na proteklih 40 godina koliko se u laboratorijama Lova~kog saveza Vojvodine obavqaju ova istra`ivawa. Va`no je, ipak, da su mnoge lova~ke organizacije i pre nego {to su stigli kona~ni rezultati, uva`ili preliminarne podatke ili sami uvideli situaciju i obustavili lov na ze~eve.

U protekloj lovnoj sezoni 2010. godine ukupno je pregledano 8.371 o~no so~ivo iz 277 uzoraka iz 55 lova~kih udru`ewa.

Na osnovu izmerenih o~nih so~iva, izra~unat je procenat u~e{}a mladih ze~eva u populaciji.

Na osnovu ovog podatka, kao i podatka o prole}nom brojnom

28%, Zrewanin 30%, Banatsko Veliko Selo 32%, Bela Crkva 32%, Se~aw 30%, Nova Crwa 34%, Boto{ 34%, Kovin 36%, Vr{ac 37%, Kikinda 38%, Opovo 39%; Ba~ka: Ba~ko Gradi{te 23%, Sombor 29%, Titel 33%, Mali I|o{ 35%, Apatin 36%, Kawi`a 36%, @abaq 37%, Nadaq 37%, Be~ej 37%, Futog 38%, Ba~ka Topola 38%, Ba~ka Palanka 39%, Turija 40%; Srem: Sremska Mitrovica 32%, Pe}inci 38%, In|ija 38%.

Slab prirast Podru~ja gde je postotak u~e{}a mladih bio izme|u 40 i 50%: Banat: Novi Kne`evac 42%, Plandi{te 42%, Ba{aid 42%, Pan~evo 43%, Kova~ica 44%;

Vojvodine ove godine bio najlo{iji otkako se ova istra`ivawa rade. Naime, od ukupno 277 lova~kih dru{tava – sekcija koji su dostavili o~i na analizu, preporuku da love prema svojim godi{wim planovima gazdovawa dobilo je samo 50. Da koriguju, odnosno smawe broj ze~eva za odstrel, preporuku je dobilo 186, da obustave lov preporuku je dobilo 37 dru{tava. [to se ti~e regiona, mo`e se konstatovati slede}e: Banat 31%, {to je 26% mawe u odnosu na pro{lu godinu; Ba~ka 42%, {to je 17% mawe u odnosu na pro{lu godinu; Srem 42%, {to je 19% mawe u odnosu na pro{lu godinu.

Na osnovu analize mo`e se doneti zakqu~ak koji generalno va`i za sva lova~ka udru`ewa da je ove godine u~e{}e mladih, a time

Retka ovogodi{wa slika u vojvo|anskim lovi{tima

stawu i odstrelu u prethodnoj godini, ura|eno je i dostavqeno 276 preporuka u Vojvodini, o tome da li lova~ka dru{tva – sekcije mogu loviti po planu ili treba da koriguju, odnosno smawe planirani broj ze~eva za odstrel ili eventualno obustave lov.

Na osnovu rezultata istra`ivawa mo`e se zakqu~iti da je u~e{}e mladih, a time i realan prirast ze~eva na nivou udru`ewa u Vojvodini u odnosu na visinu prirasta bio slede}i:

Ekstremno slab prirast Podru~ja gde je postotak u~e{}a mladih bio do 40%: Banat: Alibunar 13%, @iti{te 24%, ^oka 22%, Novi Be~ej 26 %, Ku{tiq 27%, Mokrin

Ba~ka: Kula 41%, Temerin 41%, Vrbas 44%, Ba~ 44%, Novi Sad 45%, Ba~ki Petrovac 46%, Ba~ko Petrovo Selo 46%, Subotica 48%, Oxaci 48%; Srem: [id 44%, Ruma 45%, Stara Pazova 48%.

Mali prirast Podru~ja gde je postotak u~e{}a mladih bio od 50 do 59%: Banat: Padej 54%; Ba~ka: Mol 51%.

Dobar prirast Podru~ja gde je postotak u~e{}a mladih bio od 55 do 59% Banat: / Ba~ka: Ada 55%, Srbobran 59%; Srem: Irig 55%.

Analizom podataka zakqu~eno je da je prirast zeca na teritoriji

Foto: B Lu~i}

i realan prirast zeca u proseku ekstremno lo{ u odnosu na prethodnu, 2009. godinu. Ovome su doprineli ekstremno lo{i klimatski uslovi (u reproduktivnom periodu, tj. maju, junu i julu) kada je bilo mnogo padavina i niskih temperatura za to doba godine, {to se odrazilo na smaweno pre`ivqavawe mladih.

U Lova~kom savezu Vojvodine skre}u pa`wu lova~kim organizacijama da krajwe ozbiqno pristupe aktivnostima koje slede u prole}e naredne godine (plansko planirawe ze~ije populacije – stru~no i savesno brojawe ze~eva), po{to taj podatak, kao i pokazateq o realnom prirastu (na bazi osu{enih o~nih so~iva) predstavqa osnovu za plansko kori{}ewe ze~jih populacija.

BA^

Jo{ premija za {akale Nakon Zrewaninaca, i lokalna samouprava u Ba~u re{ila je da premira lovce za odstrel {akala. Bana}ani su, podse}awa radi, odlu~ili da nagrade svakog lovca sa po 5.000 dinara, a ista ta cifra ~eka i lovce iz LD “Fazan” Ba~, s obzirom da op{tinari pla}aju po 3.500 dinara po odstreqenom {akalu, a Dru{tvo po 1.500 dinara.

U Ba~u se razmatra mogu}nost da se nakon zavr{etka glavne lovne sezone organizuje lov na {akale, koji su, kao i u mnogim delovima Vojvodine, preplavili lovi{ta u kojima prave velike {tete na plemenitoj divqa~i.

Pripremio: Du{an Kne`i}

Da je svaki lov, pa i onaj naizgled najobi~niji, sa stalnom ekipom i na sto puta pre{partanom lovi{tu uvek novi do`ivqaj i pri~a za sebe, uvideli su u protekla dva lova i lovci iz Karavukova, kojima je svojevrsni {ou program u dva navrata priredio jednogodi{wi poenter Bjanko. Ovaj ker je u vlasni{tvu wihovog drugara i prema prvim procenama, obe}ava, bi}e dobar pratilac u lovu kada po~ne slede}a lovna sezona. Za sada je jo{ “zelen” i neobu~en, odlazi daleko napred i podi`e, tj rasteruje fazane, {to se mo`e pripisati Bjankovom mladala~kom neiskustvu, ali potencijal, ka`u, ipak ima. A tek talenat da lovcima priredi “program” satkan od trenutaka strahovitog besa do salvi smeha i {ale...

Pre nepune tri nedeqe, Bjanko je krenuo sa lovcima iz Karavukova u lov i - izgubio se. Tra`ili su ga satima, dozivali, zvi`dali mu, ali uzalud, kao da je u zemqu propao. Ispostavilo se da nije propao u zemqu, ve} u dva metra dubok stari bunar. Lovci su se za~as sna{li, improvizuju}i qudski “lanac” u kom su dr`ali jedan drugog, a posledwi me|u wima je uspeo da izvu~e Bjanka na suvo. “Hepiend!” Tada sigurno niko nije slutio da je to tek sitan do`ivqaj za ono {to }e uslediti dve nedeqe kasnije.

Opet se skupila lova~ka dru`ina, a jedan od wih je u gepek svog kombija smestio pe~eno prase, da nakon lova po~asti drugare. Naravno, tamo kerovima, pa ni Bjanku, nije bilo mesta, pa je sme{ten u kabinu, zajedno sa lovcima. Kada su stigli na odredi{te, drugari su iza{li iz kombija, a Bjanko je uspeo da {apom dotakne izvesni prekida~ i pokrene centralnu bravu za zakqu~avawe! On je sada bio sam u zakqu~anom vozilu, sa sve pu{kama i prasetom u gepeku, a lovci su bili napoqu. Kako sada otkqu~ati kombi?

Dok su lovci obigravali oko kombija prosto ne veruju}i {ta ih je sna{lo, Bjanko je mirno sedeo.

- Mi onako besni galamimo, a on “mrtav – ladan” sedi na sedi{tu i gleda nas. Samo {to nam se nije smejao! – prise}a se jedan od aktera doga|aja.

Lovci su sada morali da izigravaju lopove i obiju vlastiti kombi. To im je nakon silne muke po{lo za rukom , kada je pomo}u no`i}a otvoren jedan mawi prozor na vozilu, te je kombi otkqu~an. Tek tada je moglo da krene opu{teno u`ivawe, uz smeh i komentare Bjankovih ujdurmi.

Tek mu je godina, {ta li }e jo{ uspeti da im priredi?

D. Kne`i}

SPORT

petak24.decembar2010.

DNEVNIK

c m y

16

IZVR[NI ODBOR FUDBALSKOG SAVEZA SRBIJE ODLU^IO

U SUSRET PRELAZNOM ROKU

Stankovi} i Rajevac najboqi

Marinkovi} po ukusu Novosa|ana

Dejan Stankovi} je najboqi fudbaler, a Milovan Rajevac najboqi srpski trener u 2010. godini, odlu~eno je na ju~era{woj sednici Izvr{nog odbora FS Srbije. Ovaj organ podr`ao je mi{qewe Stru~nog odbora, proceniv{i da su wih

Uz pomo} banaka i UEFA finansijska konstrukcija je zatvorena za ovu godinu, a za godinu, godinu i po dana trebalo bi da se izmire i krediti. Sve premije fudblaskim radnicima su ispla}ene, a bi}e raspisan tender za 100 hilada evra da se kupe lopte i podele granskim savezi-

na stadionima. U re{avawu ovih problema o~ekuje se pomo} dr`ave, pre svega u razvijawu infrastrukture, kao i u otkrivawu organizatora i razloga huliganskih ispada. Radovi na gradwi 100 mini pi~ terena su pri kraju, a FSS }e nastaviti sa ulagawima u mini-infra-

Dejan Stankovi} i Milovan Rajevac

dvojica Srbiju reprezentovali na najboqi na~in, a priznawe je odato i Partizanu i wegovom treneru Sa{i Stanojevi}u za pomak koji su doneli srpskom fudbalu u~e{}em u Ligi {ampiona. Savez je ovog puta dao prednost dijaspori, a predsednik Tomislav Karaxi} najavio je da }e od slede}e godine prednost imati kandidati iz Srbije.

Izvr{ni odbor je konstatovao da su gra|evinski radovi na Ku}i fudbala zavr{eni, a da slede odluke o ure|ewu enterijera. Useqewe je planirano za 1. mart, a potom i sistematizacija radnih mesta. Sve~ano otvarawe odr`a}e se verovatno polovinom maja 2011. uz prisustvo predstavnika FIFA i UEFA.

ma. Klubovima Superlige FSS }e u januaru donirati po 15 hiqada evra za boqe sprovo|ewe priprema, a klubovima Prve lige upola mawe para. U nedostatku sponzora Savez }e prvo pomo}i Kup takmi~ewe sa 50 odsto nagradnog fonda, a potom za ceo iznos.

FSS }e izbegavati daqu polemiku sa Olimpijskim komitetom Srbije ,,jer dva tela ne ~ine pojedinci ve} ~itav sistem’’, a usledi}e i pismo OK {ta je ura|eno u prethodnoj godini. O~ekuju se potom daqi razgovori, nakon ~ega bi oba tela trebalo da se oglase saop{tewima.

Kao dva velika problema IO FSS je ocenio mawak gledalaca na me~evima Superlige i Prve lige Srbije kao i huliganizam

strukturu. Polovinom februara odr`a}e se sastanak sa svim selektorima i direktorima reprezentacija u ciqu sklapawa vizije za br`i razvoj doma}eg fudbala.

FSS je bio na sastanku IO FSV, a bi}e i u Kragujevcu, Ni{u i Beogradu kako bi ~uo i wihove programe. FSS nije zadovoqan nekim postupcima Zejdnice Superlige, ali se ne}e me{ati u wen rad ve} }e pustiti da sama izna|e re{ewa na Skup{tini zakazanoj za naredni februar. FSS traga za direktorom ,,A’’ i mlade reprezentacije, ali ne}e `uriti sa izborom, jer je potreban jak kandidat, koji bi znao na pravi na~in da koordinira radom dve selekcije.

I. Lazarevi}

PLAVOKOSI NAPA^ PO UKUSU MURIWA

Krasi} vrhunski igra~ Jedan od najboqih trenera na svetu @oze Muriwo ocenio je da je Milo{ Krasi} sjajan igra~ i da Juventus ove sezone mo`e da osvoji titulu prvaka Italije. Muriwo je pro{log leta pre{ao u madridski Real, a prethodno je osvojio dve titule prvaka Italije i Ligu {ampiona sa Interom.

- Juventusova ekipa ove sezone stalno raste. Akvilani igra veoma dobro, a Krasi} je vrhunski igra~, sa izvanrednim kvalitetima. Mislim da Juventus ima {anse da osvoji „skudeto“ ove sezone - rekao je Muriwo italijanskim medijima.

Portugalski stru~wak je jedan od kandidata za nagradu „Zlatna lopta“ za trenera godine, za koju je, prema pisawu medija, glavni favorit selektor [panije Visente del Boske.

- Ja sam radio svoj posao, sezona je trajala devet meseci, odigrali smo 57 utakmica, Inter je osvojio tri titule, ukqu~uju}i i najva`niju u Ligi {ampiona. Osvojio

@oze Muriwo i Milo{ Krasi}

sam sve, vi{e od ovog ne mo`e - kazao je on. Muriwo je naveo i da ne razume za{to je Barselona pustila da napada~ Zlatan Ibrahomi} pre|e u Milan.

- @ao mi je {to u Barseloni nisu uspeli da upoznaju pravog Ibru.

On tamo pro{le sezone nije igrao

na svom nivou, ne znam za{to. Ibra je fenomen, jer je osvojio devet uzastopnih titula prvaka zaredom i to sa pet razli~itih klubova - zakqu~io je Muriwo {ta je sve polazilo Ibrahimovi}u za rukom u dresovima Ajaksa, Juventusa, Intera i Barselone.

Uo~i prelaznog roka koji po~iwe 9. januara slede}e godine u FK Vojvodina kombinuju, vagaju, mere...pre nego {to preseku. Razmi{qa se o poja~awima, o igra~ima koji uz dozvolu kluba mogu da promene sredinu i otisnu se u inostranstvo, ali i o onima koji su minule jeseni imali malu minuta`u.

O svemu tome sportski direktor Miodrag Panteli} ka`e: - Za fudbalere koji su malo igrali najboqe bi bilo da prole}e provedu u sredinama gde bi ~e{}e dobijali {ansu. Javor je tra`io Dejana Karana, ali kako sada stvari stoje, on je bli`i da ostane u Novom Sadu i na prole}e – nedavno je Mudrinskog, Zogovi}a, Nestorovi}a i Karana mnogi bi rado anga`ovali rekao Panteli}.

- Re~ je o {kolovanom igra- Da smo hteli da ga anga`ujeU grupi fudbalera s malom ~u za kojeg smo zainteresovamo, u~inili bismo to pre {est minuta`om svakako su Milko ni. Kontaktirali smo ga, obameseci – jasan je Panteli}.

Novakovi}, Du{an Nestorovi}, vili neke razgovore, ali jo{ Mario \urovski je i daqe na Stefan Zogovi} (oporavio se od to nije u fazi kada bismo mopola puta izme|u Vojvodine i Erpovrede), kao i centarfor Oggli da ga najavimo kao sigurno gotelisa. wen Mudrinski. poja~awe. Pre bih rekao da je - Klubovi jo{ uvek nisu prona- Za Mudrinskog bi svakako jedan od kandidata da poja~a {li zajedni~ki jezik. Ukoliko mnogo zna~ilo da vi{e igra, pa ofanzivni red Vojvodine – kaGrci popuste i ponude prihvarazmi{qamo da ga po{aqemo na `e Panteli}, ne zaboravqajutqivije uslove za anga`ovawe pozajmicu, a u opticaju su Javor }i dobru partiju ovog fudba\urovskog, ne}e biti nikakvih i In|ija, klubovi sa kojima odlera u jesewem delu na “Karaproblema da karijeru nastavi u li~no sara|ujemo – veli sport|or|u”.

Ergotelisu – isti~e Panteli}, ski direktor.

Da li razmi{qate o novom koji ne krije da ga je ve} glava zaProcurila je informacija da anga`ovawu Qubomira Nenadibolela koliko je imao poziva u je Vojvodina zainteresovana za }a, koji je letos bio na pripreprethodna dva dana u vezi sa slunapada~a Smedereva Nenada Mamama sa Vojvodinom? ~ajem Smiqani}.

S. S. rinkovi}a.

U ZVEZDI BEZBRI@NI

Prosine~ki ipak kvalifikovan Ko je imao tu priliku da pred sobom u ~etvrtak ujutru ima ve}inu {tampanih izdawa koja se mogu kupiti na beogradskim kioscima, a zanimaju ga doga|aji u FK Crvena zvezda, ni{ta mu ne bi bilo jasno... Ili obrnuto. Ko je kupio samo jedno izdawe, mogao bi da stekne potpuno suprotna saznawa od kom{ije koji voli druge novine. Bilo kako bilo, o~igledno je da postoji problem oko trenerske licence koju i daqe nema Robert Prosine~ki, a koja mu je neophodna kako bi neometano, sa klupe, odnosno kraj aut-linije, vodio ekipu Crvene zvezde u nastavku {ampionata u februaru. Iako }e mnogi primetiti da „polovina“ trenera u Superligi nema potrebnu PRO licencu, ve} da se na klupi pojavquje u vidu masera ili ekonoma, su{tina je da klub veli~ine Crvene zvezde ne bi trebalo (i verovatno ne}e) sebi da dopusti tako ne{to.

Prenose}i stav rukovodstva kluba, portparol Crvene zvezde Marko Nikolovski rekao je da Prosine~ki „mo`e da bude prvi trener, kako prema srpskim tako i prema me|unarodnim propisima“.

- U to }e mo}i svi da se uvere 27. februara na utakmici prvog kola prole}nog dela sezone izme|u Crvene zvezde i Smedereva - rekao je Nikolovski.

On je dodao da je u pojedinim medijima „postalo pravilo da se

posle svakog afirmativog poteza i uspeha Crvene zvezde plasira kampawa koja treba da te uspehe umawi“.

- Zato se Zvezda ovom temom vi{e ne}e baviti kako ne bismo u~estvovali u pomenutim radwama. Naravno, o~ekujemo neku vrstu izviwewa od onih koji u tim radwama u~estvuju, posle prve utakmice u prole}nom delu prvenstva - poru~io je portparol Zvezde.

Ukoliko bi se situacija oko PRO licence iskomplikovala, na scenu bi stupio @arko \urovi}, koji se vratio u svoju Zvezdu kao desna ruka Roberta Prosine~kog.

- Sa Robijem se odli~no razumemo, imamo sli~ne ideje i poglede na fudbal, a osnovno je da vratimo Zvezdi prepoznatqivu igru. Napravili smo planove, od 5. januara }emo precizirati detaqe - rekao je \urovi}.

- Nisam do{ao u klub kao paravan, jer imam PRO licencu, ve} kao asistent Prosine~kog.

Bez obzira na to ho}e li Robi dobiti tu potvrdu iz Hrvatske, on je {ef, ja sam samo asistent ~ak i da na kraju moram da se vodim na papiru kao {ef struke pojasnio je on.

Paralelno sa papirologijom, Prosine~ki zavr{ava i poslove oko organizacije, kadrovska pitawa, uz konsultacije sa sportskim menaxmentom po pitawu poja~awa.

- Sve sam re{io, uradili smo i dosta toga mimo plana i sad idem za Bo`i} u [paniju kod kondicionog trenera da u narednih sedam dana isplaniramo pripreme do detaqa. Precizirali smo sve utakmice tako da 5. januara dolazim u Beograd sa kompletnimplanom svakog treninga - rekao je Prosine~ki, ne osvr}u}i se na problem oko licence.

- Rekao sam da }u izabrati qude u stru~nom {tabu koji znaju fudbal i kojima verujem. Napravili smo kvalitetne radne sastanke, dogovorili se o obavezama i ostaje mi da u {tab dovedem jo{ jednog pomo}nika koji }e imati specijalna zadu`ewa.

Wegovo ime }u vam saop{titi u januaru. Medicinskoj slu`bi i fizioterapeutima je obja{weno{ta se od wih tra`i i ~emu se stremi, tako da sad svaki ~lan mog {taba ta~no zna {ta treba da radi.

Uporedo, Prosine~ki razgovara i sa igra~ima.

- Iskoristio sam prisustvo nekih igra~a u Beogradu i obavio razgovore sa wima, malo ih boqe upoznao, kao i oni mene.

Pri~ao sam sa Borhom, posebno sam zadovoqan razgovorom sa kapitenom Ninkovim, koji bi trebalo da bude spona izme|u mene i igra~a. Kalu|erovi} i Koroman su tako|e bili na razgovoru, tako da sad imam boqi uvid i u razmi{qawa igra~a veruje Prosine~ki.

SPORT

DNEVNIK

petak24.decembar2010.

17

SUTRA PO^IWE 48. TRADICIONALNI DNEVNIKOV TURNIR U MALOM FUDBALU

Sportski klub Meridijana brani trofej Tradicionalni Dnevnikov turnir u malom fudbalu sutra po~iwe novo poglavqe, posle 45 godina ova kultna sportska

parcu se preselio u SPC „Vojvodina“, {to je ve}ina prijavqenih ekipa zdu{no pozdravila, s obzirom da }e se u ideal-

klupske boje (kafi}e), ali prema prijavama bi}e tu svi timovi koji su i minulih godina vodili glavnu re~ na turniru. Tu

me|u osam najboqiha,a visoke domete nagove{tavaju [kolaska kwiga , \ungla{i, Albatros, Dunis transport ...

Program Subota, VELIKA SALA 8.00: Alf – FK Sini{a Mihajlovi} (mp) 8.35: Tema trejd (Petrovaradin) – Strit fudbal (mp) 9.10: Evropska internacionala – Promist (p) 9.45: Moj dom - Iris farm (k) 10.20: Radio Planeta – Novosa|ani (mp) 10.55: Klaris – Lavovi (p) 11.30: Autolimar @ika – Platner(Ba~ka Palanka) (k) 12.05: Ofsetprint – Novi Sad (k) 12.40: Lemiks – Novel 2 (k) 13.30: Agencija Sabqar – Fortuna 39 (Be~ej) (v) 14.05: Vitorog promet – Albatros (s) 14.40: Grand turs – Kanamera (s) 15.15: Kofi Haus – Kazino Kentaki (s) 15.50: Klub Muzej – Farma Trifunovi} (Mo{orin) (s) 16.25: HK Andrija{evi} (Ruma) – Evroservis (s) 17.00: Indeksova tribina – Mildok (s) 17.35: Klaris – Visoka tehni~ka {kola (s) 18.10: Carigrad – Dunis transport (s) 18.45: Mlinostep (Stepanovi}evo) – Klub Kontrast (s) 19.20: Rimski oil – Danbo (s) 19.55: Klaris – Sindikat Erste bank (v)

Nedeqa, MALA SALA

Sportski klub Meridijana

manifestacija sa Sajmi{ta se preselila na Spens, gde aktere ~eka pun konfor. Oni stariji su logi~no sentimentalno vezani za Sajmi{te, ali povratka nema, magi~ni fudbal na peto-

nim uslovima boriti za veliki prelazni pehar i za nov~anu nagradu od 400.000 dinara.

Te{ko je u ovom trenutku izdvojiti favorite, ve}ina poznatih igra~a je promenule

pre svega mislimo na Sportski klub Meridijanu, koji brani trofej, pa na trostrukog pobednika i jednu od najboqih ekipa svih vremena na na{em turniru – Carigrad, pa ekipu Klarisa, za koju igraju igra~i Bilding investa, koji su u posledwih ~etiri godina izgubili tri finala, a sigurno je da se ne mo`e mimoi}i ekipi Popovi} transport za koju nastupaju na{i reprezentativci u futsalu. Iznena|ewa su neminovna, jer vrlo jake sastav najavquje Klub Kontrast za koji bi trebao da igra Danijel Aleksi}, Milo{ Krasi} bi trebalo da poja~a barem u jednom me~u ekipu Klarisa, Zrewanici sti`u u punom sastavu s majstorima futsala, po obi~aju Mewa~nica Ris i STR Bla`in su tradicionalno

Igra se i u utorak Iako smo u sredu u Kafeu Indeksova tribina obavili `reb prijave i daqe sti`u, pa smo morali da ubacimo u program jo{ jedan dodatni termin, pa }e se igrati i u utorak - 28. decembra. Igra}e uglavnom seniorske ekipe.

Igra}e se po starim pravilima - pet igra~a u poqu i golman, a jednu ekipu sa~iwavaju 10 fudbalera. Ekipe za svaku utakmicu mogu prijaviti novih deset fudbalera, s tim {to ne mogu anga`ovati igra~a koji je ve} igrao za neku dru-

Ulaz broj 3 za igra~e Kako se na Spensu sa tribina ne mo`e u svla~ionice , igra~i }e imati poseban re`im ulaska pre po~etka svojih utakmicama.

Ekipe se moraju javiti doma}inu hale 20 minuta pre po~etka me~a, na tre}em ulazu s isto~ne strane (iza Kafea Plava frajla), gde }e dobiti kqu~ od svla~ionice i instrukcije. Ponavqamo, jednu ekipu sa~iwavaju 10 igra~a i rukovodilac ekipe i samo }e oni mo}i na parket. Naravno, posle odigranih utakmica svi igra~i ako `ele mo}i}e da se presele na tribine, za wih }e biti obezbe|en poseban prolaz iz svla~ionica.

U veliku salu preko platoa Danas, prvog dana turnira me~evi }e se igrati u velikoj sali SPC „Vojvodina“,a ulaz za gledaoce je ispred platoa. U malu salu se ulazi s prvog sprata, pored poslasti~arnice. Jo{ jednom napomiwemo da je pu{ewe na Spensu zabraweno.

Vrawe{ ne}e u Zvezdu Defanzivac moldavskog [erifa i biv{i fudbaler Crvene zvezde Ogwen Vrawe{ izjavio je da se najverovatnije ne}e vratiti u klub iz Qutice Bogdana. Vrawe{ pro{le godine nije dobio pravu {ansu u Zvezdi, ali je ove sezone dobrim igrama u {ampionu Moldavije skrenuo pa`wu mnogih evropskih klubova.

Male su {anse da se vratim me|u crveno-bele. Zvezda je imala sa mnom {ansu, a ja sa wom nikada. Istina je da me

tra`e neki klubovi iz te zemqe. Za sada imam jo{ nekoliko ponuda evropskih timova. rekao je Vrawe{. On je prokomentarisao informacije po kojima se trener crveno-belih Robert Prosine~ki interesuje za wegove saigra~e Vladimira Volkova i Nadsona.

- Verujem u Prosine~kog. On je bio fudbaler svetskih gabarita i ako on proceni da je neko dobar onda je to sigurno tako. - rekao je Vrawe{ i potvrdio da ne bi prihvatio eventu-

alnu ponudu Partizana: - Bez obzira sto je mene Zvezda izdala, ja wu nikada ne bih izdao“.

On je ponikao u Borcu iz Bawaluke, a u Crvenu zvezdu stigao je pro{le godine. Vrawe{ (21) nije mogao da se izbori za status prvotimca u „crveno-belom“ dresu i zbog toga je jedan deo pro{le sezone igrao na pozajmici u Napretku. Reprezentativac BiH je i daqe ~lan beogradskog kluba, ali igra na pozajmici u [erifu do kraja sezone.

8.00: Tom kop 08 – Novel 1 (k) 8.35: FK prof. Bolenikov – Novosa|ani (mp) 9.10: Novel 2- Le Blank (k) 9.45: SMB Parket (Rakovac) – Indeks bojs (p) 10.20: Lavovi – Kanarinci (p) 10.55: Evropska internacionala – Mladi lavovi (p) 11.30: Kanarinci – Novi Sad (k) 12.05: Novi Sad 94 - Moj dom (k) 12.40: Kao nekada Umetnik – FK Indeks (k) 13.30: Kafe Lord Profesorovi prijateqi – Agencija Sabqar (v) 14.05: Kafe Napoleon – Auto ku}a Sekuli} (s) 14.40: Konoba Orkus – Tehnomer kapara (s) 15.15: Gagaplast – Autoservis Sawa (Zrewanin) (s) 15.50: [kola kwiga – Spens (s) 16.25: Sportski klub Meridijana – Albatros (Ka}) (s) 17.00: Mewa~nica Ris – STR Gumatik (s) 17.35: Popovi} transport – Das Bad (s) 18.10: Makijato Liman – Evroservis ( s) 18.45: STR Bla`in (N. Be~ej) – Mlinostep (Stepanovi}evo) (s) 19.20: Dambo – Vinarija Mr|anin (Sremski Karlovci) (s) 19.55: Sindikat Erste bank – STR Market Banana (v)

Ponedeqak, MALA SALA 14.00: Novi Sad 94 – Iris farm 14.35: Le Blank – Lemiks (k) 15.10: Yungla{i – Grand turs (s) 15.45: Koko tim – Mildog (s) 16.20: Beli dvori – Tehnomer kapara (s) 16.55: Agromarket – Autoservis Sawa (Zrewanin) (s) 17.30: Kafe bar San Marko – Das Bad (s) 18.05: Industrija mesa Bemark – STR Gumatik (s) 18.40: Gold skor – Klaris (s) 19.15: Evropska internacionala (Budisava) – Kafe Napoleon (s) 19.50: Soko sistem – Kofi Haus (s) 20.25: Ma pod NS – Farma Trifunovi} (Mo{orin) (s) gu ekipu na na{em turniru (igra~i ka`weni vremenskom kaznom od strane fudbalskih organizacija ne mogu da nastupe na turniru). Ekipe moraju nastupiti u jednoobraznoj opremi i u ga}icama (trenerice su zabrawene). Parket na Spensu je izvanredan, pa nema bojazni od povreda.

Kod mla|ih kategorija za kadete mogu da nastupe igra~i koji su ro|eni 1994. i mla|i, za pionire 1996. i mla|i, a za mla|e pionire ro|eni posle prvog januara 1997. godine.

G. Kova~

Kleo }e oti}i za razumnu cenu Najboqi strelac fudbalskog kluba Partizan Brazilac Kleo napusti}e ekipu ukoliko dobije ponudu koja }e zadovoqiti obe strane, ka`e jedan od wegovih menaxera, @or` Gama.

U ugovoru najboqeg strelca Partizana stoji da je otkupna cena Brazilca 7 miliona evra. Me|utim, wegov menaxer procewuje da Kleo vredi izme|u 3 i 4 miliona evra, ali je pitawe ho}e li se Partizan slo`iti sa takvom procenom. „Wegova realna cena je izme|u 3 i 4 miliona evra, intereso-

vawa ima, ali ne i ponuda, jer prelazni rok nije ni po~eo. Sa druge strane, pita se Partizan, ali mislim da bi trebalo da razmisle, pre nego {to recimo odbiju ponudu od ~etiri miliona. - ka`e Ga-

ma. Interesovawa, prema re~ima agenta, ima iz {est zemaqa, Holandije, Turske, Italije, [panije, Francuske i Portugala. Letos je stigla jedna ponuda za Klea, radilo se o 2 miliona evra, po svemu sude}i u pitawu je bila Bolowa, ali je Partizan to glatko odbio.

Nije iskqu~eno da Kleo ostane u Humskoj ukoliko se ne pojavi prava ekipa.

- Kleo voli Partizan i Srbiju, lepo mu je, ima motivaciju i da ostane na prole}e i bori se za titulu. - dodao je Gama.

18

SPORT

petak24.decembar2010.

PREDSEDNIK INTERA MORATI PRELOMIO

Benitez dobio otkaz Posle svega 196 dana na poziciji trenera {ampiona Italije, Evrope i sveta, Rafael Benitez dobio je otkaz... Neuspe{ni naslednik @ozea Muriwa, od 23. decembra 2010. godine, nije vi{e trener Intera. Posle dvodnevnih pregovora izme|u ~elnika Intera i Benitezovog menaxera Manuela Garsije Kiqona, dve strane postigle su dogovor o raskidu ugovora, a sve se dogodilo neznatno nakon {to je Benitez za Interom osvojio titulu FIFA klupskog prvaka sveta. Ipak, to je bila jedina labudova pesma

grupi, iza Totenhema, tako da }e prvo ugostiti Bajern, a potom igrati revan{ u Minhenu, u prvoj nokaut fazi. „FK Internacionale i Rafael Benitez saop{tavaju da su, uz obostrani pristanak i odre|eno obe{te}ewe, postigli dogovor o prekidu saradwe. Klub ovim putem `eli da se zahvali Rafelu Benitezu za obavqeni posao na ~elu tima, koji je vodio ekipu do trofeja u Superkupu Italije i FIFA svetskom prvenstvu klubova. Rafael Benitez zahvalan je Interu zbog va`nog i profesionalnog isku-

Rafa Benitez

trofejnog trenera, koji je u Milano stigao posle {est sezona u Liverpulu. Na svim ostalim poqima, neprikosnoveni tim iz pro{le sezone, posrtao je, pa su u Interu shvatili da je mini decembarska pauza u takmi~arskim me~evima mo`da posledwa nada da se spasi sezona.

Danima unazad, u medijima bar, glavni favorit da nasledi Beniteza je pro{logodi{wi trener gradskog rivala Milana, Leonardo, koji posle otkaza koji je dobio na kraju debi sezone na klupi jednog tima, nema posao. Benitez je Inter ostavio na sedmom mestu Serije A, sa 13 bodova zaostatka za liderom Milanom, ali i dve utakmice mawe. Ne{to boqa, ali ne dobra situacija, je u Ligi {ampiona, gde su nerazuri nekako uspeli da se kvalifikuju u osminu finala, ali sa druge poziciji u

stva koji je stekao u klubu i na svim pobedama koje su zajedno ostvarene”, napisano je u {turom obave{tewu na internet portalu slavnog kluba.

Inter nije naveo pod kojim finansijskim uslovima se razi{ao sa 50-godi{wim trenerom iz [panije. Mediji su pre sastanka odr`anog u ~etvrtak spekulisali da }e biv{i trener Liverpula, Valensije, Tenerifa, Ekstremadure, Osasune, Vaqadolida i brojih mla|ih sekcija Reala iz Madrida, dobiti osam miliona evra na ime obe{te}ewa, ali pojedini italijanski mediji nezvani~no saznaju da je ta cifra ipak svega tri miliona evra. Benitez je 10. juna ove godine, deset dana posle odlaska iz Liverpula, potpisao ugovor sa Interom do 2012. godine. Madri|anin je ime stekao rade}i u Valensiji, u koju je do{ao

leta 2001. godine, nakon {to su „slepi mi{evi“ sa Ektorom Kuperom dva puta zaredom stizali do finala Lige {ampiona i gubili ga. Kuper je oti{ao u Inter, gde se nije dugo zadr`ao, a {ansu je dobio tada jo{ neafirmisani Benitez, koji je za tri sezone na Mestaqi doneo dve titule prvaka [panije klubu, ispred Reala iz Madrida i Barselone!

To je zaista bio uspeh vredan pa`we, a mo}na Valensija dokazala se i u Evropi gde je Benitez osvojio i Kup UEFA. Kada sa upravom kluba nije mogao da se dogovori oko politike dovo|ewa igra~a, odlu~io je da 2004. godine prihvati ponudu Liverpula i ve} prve sezone uspeo je da donese slavnom engleskom klubu petu titulu prvaka Evrope. U ~uvenom istanbulskom finalu, Liverpul je gubio od Milana sa 3:0 na poluvremenu, do{ao do 3:3 u nastavku utakmice i onda postao {ampion Evrope na penale. Benitez je odveo „redse“ do jo{ jednog finala Lige {ampiona, protiv istog tima, dve godine kasnije, ali se Milan revan{irao u Atini i pobedio sa 2:1. Pitawe je ipak da je Benitezova era na Enfildu bila toliko uspe{na, jer je za {est sezona u klubu uspeo da osvoji jo{ samo jedan FA Kup, 2006. godine.

Samo jednom, Liverpul Rafaela Beniteza zavr{io je kao drugi u Premijer ligi. Sa Interom, spao je na sedmo mesto...

Posle ne ba{ uspe{ne fudbalske karijere u Kastiqi, tre}em timu Reala iz Madrida, Benitez je igrao u tre}oj ligi za Parlu i Linares, a 1986. godine odlu~io je da zavr{i karijeru i postane trener. Krenuo je od Real Madrida Kastiqe B, pa juniora Real Madrida, U-19 ekipe, sve do Real Madrida B, ali nije dobio {ansu u seniorskom sastavu ekipe za koju strasno navija wegova majka Rosario. Nasuprot woj, pokojni otac Fransisko, bio je navija~ gradskog rivala Atletika iz Madrida, a umro je 2005. godine, dok je Benitez kao {ampion Evrope u~estvovao sa Liverpulom na FIFA svetskom prvenstvu klubova u Japanu. Benitez je 1998. godine o`enio Mariju De Montserat, sa kojom ima dve k}erkice, Klaudiju (11) i Agatu (8).

DNEVNIK IZBORI U NS HRVATSKE

Pi{toqima na skup{tinare Finansijer Dinama iz Zagreba Zdravko Mami} izjavio je da su „qudi Igora [timca pi{toqem pretili ~lanovima Skup{tine HNS“, pre izbora za predsednika za funkciju prvog ~oveka hrvatskog fudbala.

Strasti nakon Izborne skup{tine HNS, na kojoj je sa jednim glasom vi{e pobedio novi-stari Vlatko Markovi}, jo{ se nisu smirile, po{to je kandidat Igor [timac najavio `albu.

- ^iwenica da je Markovi} pobedio glasom vi{e tajnim

Navija~i teraju Mami}a Vi{e hiqada navija~a Dinamo protestovalo je ispred stadiona Maksimir u Zagrebu tra`e}i ostavke aktuelnog rukovodstva hrvatskog fudbalskog kluba. Navija~i su mirno protestovali dok se u prostorijama Dinama odr`avala redovna sednica Skup{tine kluba. Navija~i su jo{ pre nekoliko meseci

Goleada Bajerna u [tutgartu

Trener Man~ester junajteda Aleks Ferguson rekao je u ~etvrtak da }e se golman Edvin van der Sar povu}i na kraju sezone. Holan|anin, koji ima 40 godina, ove sezone je igrao u 19 utakmica, a Man~ester junajted trenutno zauzima prvo mesto na tabeli prvenstva Engleske.

- Plan je da mu ovo bude posledwa sezona.

Nismo jo{ razgovarali o wegovoj budu}nosti,

ali znam da ga zanima da ostane u fudbalu i po zavr{etku igra~ke karijere - naveo je Ferguson.

Van der Sar je u Man~ester do{ao 2005. godine iz Fulama, a sa „crvenim |avolima“ osvojio je tri titule prvaka Engleske i Ligu {ampiona. U dosada{woj karijeri Van der Sar je jo{ branio za Juventus i Ajaks.

Remi Bordoa i Lensa Fudbaleri Bordoa i Lensa igrali su bez pobednika, 2:2 u posledwem me~u 19. kola Prve lige Francuske.

Golove za doma}i tim postigli su su Diara u 67. i Gufra u 90. minutu. Kod gostiju, u listu strelaca upisali su se Eduardo u 16. i Bukari u 45. minutu.

U ostalim dana{wim me~evima 19. kola francuskog

{ampionata, postignuti su slede}i rezultati: Nansi PSZ 2:0, Valensijen - Tuluz 2:1, Arl - Nica 0:0, Lion - Okser 1:1, Monako - Soso 2:1, Kaen - Ren 1:0, Lil - Sent Etjen 1:1, Brest - Marsej 0:0, dok su Lorijen i Monpeqe u utorak igrali bez golova.

Prvo mesto na tabeli dr`i Lil sa 32 boda, dok PS@, Ren i Lion imaju po 31.

Falkioni novi trener Boke Doskora{wi trener Benfilda Hulio Cezar Falkioni imenovan je za {efa stru~nog {taba najpoznatijeg argentinskog fudbalskog kluba, Boke juniors. Falkioni je posle ostavke koju je podneo u Benfildu brzo na{ao zajedni~ki jezik sa upravom kluba sa „Bombowere“ gde je zamenio zamenio Klaudija Borgija, koji je ostavku dao posle poraza od River Plate.

Dinamo se poja~ava Aktuelni hrvatski fudbalski {ampion Dinamo Iz Zagreba danas }e predstaviti dva prva zimska poja~awa. Novi ~lanovi tima iz Zagreba posta}e Josip Brezovac i Antun Pali}.

Transfer Brezovca, doju~era{weg kapitena Vara`dina, dogovoren je jo{ ranije, dok }e Pali}, koji dolazi iz Zapre{i}a.Mladi reprezentativac igra na poziciji veznog igra~a, a karijeru je zapo~eo u Kroacija Sesvetama.

Dinamo je polusezonu zavr{io na prvom mestu mestu na tabeli sa 45 bodova, pet vi{e od Hajduka. U Ligi Evropa je eliminisan u grupnoj fazi takmi~ewa sa sedam bodova u konkurenciji VIqareala, PAOK i Klub Bri`a.

Zdravko Mami}

upozorili da sada{we rukovodstvo kr{e brojne propise klupskog statua i zatra`ili su hitne promene u na~inu poslovawa, a pre svega transparentnost.

Prema procenama hrvatskih medija ispred stadiona Maksimir okupilo se skoro ~etiri hiqade pristalica Dinama koji su nosili veliki transparent na kome je pisalo „Dinamo je svetiwa“. Popularni „Bed blu bojsi“ su zatra`ili da prvi ~ovek Dinama Zdravko Mami} podnese ostavku i da napusti klub. ^ETVRTFINALE KUPA NEMA^KE

Lete}i Holan|anin leti u penziju

glasawem dokazuje da je sve bilo ~isto. Ali druga strana je ukrala pet glasova svojom demonstracijom nasiqa. [tim~evi qudi su u liftu hotela „Westin“ pi{toqima pretili skup{tinarima. Zbog straha niko od wih to nije prijavio i ne}e - tvrdi Mami} i nastavqa: - Devedeset posto stvari u [tim~evom programu bilo je protiv Dinama. Markovi} je jedini mogao zaustaviti [timca da HNS ne bi izgledao kao Bejrut u slu~aju wego-

Fudbaleri Bajerna plasirali su se u ~etvrtfinale Kupa Nema~ke, po{to su ve~eras u gostima savladali ekipu [tutgarta rezultatom 6:3. Dva gola za Bajern postigao je Klose u 52. i 86. minutu, dok su se po jednom u listu strelaca upisali Otl u {estom, Gomez u osmom, Miler u 81. i Riberi u 90. minutu. Pogotke za doma}i tim postigli su Pogrebwak u 33. i 45. minutu, a jedan gol dao je Delpier u 77. Srpski reprezentativac Zdravko Kuzmanovi} u{ao je u igru u 35. minutu umesto Molinara. Doma}i su me~ zavr{ili sa devet igra~a, po{to su iskqu~eni Bularouz i Delpier.

Plasman u ~etvrtfinale Kupa Nema~ke izborili su i Duizburg i Kotbus. Duizburg je u gostima pobedio Keln 2:1 golovima Majerhofera u tre}em i Koha u 76. minutu. Jedini gol za doma}i tim dao je Terode u 84. Kotbus je u gostima savladao Volfsburg 3:1. Golove za Kotbus dali su Petersen u drugom i 43. minutu, a jednom se u listu strelaca upisao [ao u 40. Jedini gol za doma}i tim dao je Xeko u 56. minutu. Ahen je posle boqeg izvo|ewa penala savladao Ajntraht ukupnim rezultatom 6:4.

- Dinamo je udru`ewe gra|ana. Ovi {to su se okupili ispred stadiona su teroristi.

Oni tra`e transparentnost, a mi ve} poslujemo tranparentno. Moram da ih pitam {ta su oni u~inili da spre~e napad na gr~ke navija~e uo~i me~a sa PAOK-om. Zbog navija~a smo u Evropi ka`weni ~ak 33 puta i jo{ imamo tri godine uslovne kazne. Ovu kampawu neko finansira, a ja mislim da iza we stoje Igor [timac i Ivan Brlekovi} - rekao je Mami}.

ve pobede. Ja sam se borio... kao lav sam se borio za interese Dinama i na{eg fudbala.

Nisam se borio za sebe, borio sam se protiv mafije. Ta mafija je pi{toqima pritiskala qude u liftu do 17 sprata „Westina“. [timac je `eleo da limitira plate igra~a, ograni~i broj stranaca i uvede Ligu 16“, prenosi „Index“ re~i Mami}a koji je dodao i da }e kao ~lan IO HNS pokrenuti akciju izgradwe prvog hrvatskog fudbalskog kampa.

Varvari napali predsednika Petorica navija~a fudbalera Budu}nosti upali su danas na konferenciju za novinare i grubo vre|ali predsednika podgori~kog kluba Tomu ^elebi}a.

Popularni „Varvari“ su nao~igled brojnih sportskih novinara, kamermana i fotoreportera ali i qudi iz fudbala i sporta izvre|ali predsednika Budu}nosti. „Tomo, kako te nije sramota“, „Odlazi Tomo“, su samo deo grubih povika, psovki i pretwi koje su qutiti navija~i izrekli na ra~un ^elebi}a koga krive za lo{e rezultate Budu}nosti.

Jedan od navija~a poku{ao je da udari ^elebi}a, ali ga je u tome spre~ilo obezbe|ewe. Navija~i Budu}nosti su nezadovoqni odlukom ~elnika kluba da za novog trenera postave Sa{u Petrovi}a.

Navija~i su potom uhap{eni, a onda su sprovedeni u policiju.

Sabrosa u crno-belom dresu Posle Kvare`me, Kave~ija, Gutija i Fernandeza, u crnobelom dresu istanbulskog kluba igra}e i Simao Sabrosa...

Predsednik Ateltiko Madrida Enrike Kerezo potvrdio je da }e igra~ sredine terena Simao Sabrosa napustiti klub i pre}i u turski Be{ikta{. Saborsa odlazi posle tri godine u Atletiku, a sa klubom je osvojio Ligu Evropa i Superkup Evrope. Portugalac je posledwu utakmicu za Atletiko odigrao ju~e, protiv Espawola u Kupu kraqa.

KUP KRAQA

Ronaldo i Benzema sru{ili Levante Fudbaleri Reala pobedili su ve~eras u Madridu ekipu Levantea rezultatom 8:0 (4:0) u prvom me~u osmine finala {panskog Kupa kraqa. Golove za „kraqevski klub“ postigli su Benzema u {estom, 32. i 69, Ronaldo u 45, 72. i 74. i Ozil u devetom i Pedro Leon u 89. minutu.

Valensija je igrala bez golova sa Viqarealom, a isti rezultat bio je i na me~u izme|u Barselone i Bilbaa, dok su Kordoba i Deportivo igrali 1:1.

U prvim me~evima osmine finala Kupa [panije, postignuti su slede}i rezultati: Real - Levante 8:0 (4:0), Almerija - Major-

Benzema je postigao tri gola u me~u s Levanteom

Atletiko je ranije ve~eras na svom terenu pobedio Espawol 1:0, Seviqa je nadigrala Malagu 5:3.

Hetafe je u gostima pobedio Betis 2:1, dok je Almerija na svom terenu nadigrala Majorku 4:3.

ka 4:3 (2:2), Seviqa - Malaga 5:3 (2:3), Betis - Hetafe 1:2 (0:2), Atletiko - Espawol 1:0 (1:0), Valensija - Viqareal 0:0, Barselona - Bilbao 0:0, Kordoba - Deportivo 1:1 (0:1).

SPORT

DNEVNIK IZBOR SPORTISTE U OP[TINI NOVI BE^EJ

Robert Erwe{i bez premca U organizaciji Sportskog saveza op{tine Novi Be~ej i SRC Jedinstvo, uz medijsku podr{ku Radija Novi Be~ej, progla{eni su najuspe{nija ekipa, sportski radnici i sportisti novobe~ejske op{tine u 2010. godini.

Za najuspe{nije sportski kolektiv u 2010. godini progla{en je Karate klub Mladost iz Novog Milo{eva, koji okupqa preko 40 takmi~ara, koji su petu godinu postojawa obele`ili sa 12 titula dr`avnog prvaka, jednom zlatnom i dve bronzane medaqe sa Svetskog prvenstva mla- Najboqi sportisti Novog Be~eja |ih kategorija, koje je odr`ano nim prvenstvima i turnirima u Italiji. Najuspe{nija mlada osvojio 11 medaqa, od toga deset sportiskiwa je Radmila Vukezlatnih i jednu bronzanu, drugi qa, ~lanica Karate kluba Mlaje kugla{ Jedinstva Norbert dost iz Novog Milo{eva, koja Erwe{i, a tre}i ko{arka{ Jeje, u pionirskoj konkurenciji, dinstva Daniel Petrovi}. pored zlatne medaqe u katama Za najboqeg sportistu oposvojila i bronzanu u borbama, {tine progla{en je kugla{, juna prvenstvu sveta u Italijii, niorski reprezentativac i akdruga je kugla{ica Zorana ^ertuleni prvak dr`ave Robert Ernai iz Novog Be~eja, a tre}a kawe{i, koji je zablistao na svetratiskiwa Nikolina Abazaj iz skom Kupu i juniorskom prvenNovog Be~eja. Najuspe{niji stvu sveta u Rijeci gde je osvojio mladi sportista je kik bokser tri zlatne medaqe. Drugi je Milan Rakita, koji je na dr`avfudbaler Velibor [kero, a

tre}a fudbalerka Eni He|e{i, kapiten @FK Novi Be~ej.

Specijalno priznawe za poseban doprinos afirmaciji sporta dodeqeno je treneru novobe~ejskih diza~a tegova Branku Vla{kalinu, a za najuspe{nijeg sportskog radnika progla{en je Karoq Tikvewac iz Kumana.

Najpopularniji sportista u op{tini je, prema broju glasova slu{alaca Radija Novi Be~ej, dr`avna prvakiwa u saveteu Sawa Radin iz Novog Be~eja.

S. Davidovi}

Putin na tatamiju u Sankt Peterburgu

petak24.decembar2010.

Boston i San Antonio re|aju pobede U no}i izme|u srede i ~etvrtak u NBA ligi odigrano je devet utakmica u kojima su Boston Seltiksi i San Antonio Sparsis nastavili pobedni~u seriju i istakli kandidaturu za za prva mesta u svojim konferencijama. Od srpskih internacionalaca na parketu je bio samo Darko Mili~i}, koji se posle povrede vratio u ekipu Minesote za koju je postigao 6 poena uz 4 skoka u porazu od Jute (112:107). Lav je bio odli~an sa 25 poena i 19 skokova, kao i Bizli (24p, 10sk), dok su se u ekipi iz Solt Lejk Sitija istakli Milsap (23p, 11sk) i Xeferson (23p).

Toronto je bez Predraga Stojakovi}a pora`en od Detroita sa 93:115. Najzaslu`niji za trijumf Pistonsa bio je Ri{ar Hamilton s 35 poena, dok je Barbosa na drugoj strani ubacio 21.

Oklahoma Siti je pora`ena od Wujorka sa 112:98 uz sjajne role Amarija Studemajera (23p) i ^endlera (21p). Za Oklahomu, za koje nije igrao povre|eni Nenad Krsti}, \urant je ubacio 26 ko{eva a Vestbruk 23. San Antonio je pred svojim navija~ima savladao Denver (109:103) i stigao do 25. trijumfa u sezoni uz samo tri poraza. Manuel \inobili i Nil su ubacili po 23 poena, dok su na drugoj strani najefikasniji bili Smit i Loson po 22. Boston je protiv Filadelfije (84:80) na Istoku stigao do 14. uzastopne pobede i 23 u ligi. Rej Alen bio je najraspo`eniji sa 22 poena, [ekil

A grupa

Dominacija Beogra|anki

C grupa

D grupa

8 5 5 4 3 2

1 4 4 5 6 7

716:628 673:672 587:630 732:713 672:584 617:679

17 14 14 13 11 11

*1. Olimpijakos *2. Real *3. Unikaha *4. Lotomatika 5. Brose Basket 6. [arlroa

9 9 9 9 9 9

6 5 5 5 3 3

3 4 4 4 6 6

716:648 640:617 679:687 651:661 642:669 644:672

15 14 14 14 12 12

*1. Montepaski *2. Fenerbah~e *3. Barselona 4. [ole 5. L. Ritas 6. Cibona

9 9 9 9 8 9

8 6 6 4 2 0

1 3 3 5 6 9

715:588 702:662 701:714 644:681 597:620 600:764

CSKA - Efes Pilsen Valensija - Olimpija PAO - Armani *1. PAO *2. Olimpija *3. Valensija *4. Efes P. 5. Armani 6. CSKA

10 10 10 10 10 10

7 6 5 5 4 3

3 4 5 5 6 7

17 15 15 13 10 9

78:69 78:77 93:62

802:703 789:783 689:695 756:768 737:766 683:741

Zvezdicama su ozna~eni timovi koji su izborili plasman u Top 16 fazu.

Taba~ki predsednik UO Sportskog Saveza, narodna poslanica Jelena Travar Miqevi}, Zoran Jerkovi}, ~lan Tehni~ke komisije Svetske karate Federacije, dr Branislav Martinov, gradski ve}nik zadu`en za socijalna pitawa, Ru`ica Tomi} predsednica Udru`ewa za MNRO „Suncokret“ kao i Predrag Stankov pomo}nik gradona~elnika.

N. Jowev

93:115, Boston - Filadelfija 84:80, Wujork - Oklahoma 112:98, Wu Orlians - Wu Xersi 105:91, Minesota - Juta 107:112, San Antonio - Denver 109:103, LA Klipers - Hjuston 92:97.

KUP SRBIJE ZA DAME

B grupa

9 9 9 9 9 9

Svi su pobednici

sta grupa: 1. Marko Velimirov, 2.

Dragan Stanojevi}, 3. Ivan Fodor. Sedma grupa: 1. Dragana Stankov, 2. Maja Boki}, 3. o Branka Zvekan. Osma grupa: 1. Imre Lakato{, 2. Nenad Stanojevi}, 3. Stevica Staji}. Deveta grupa: 1. David Bugarin, 2. Nemawa To{i}, 3.

Miklo{ Mezei.

Medaqe, pehare i poklone sportistima su uru~ivali: Vojislav

O’Nil dodao je 13, a Kevin Garnet 12. Na drugoj strani Elton Brend je zabele`io 16poena i 12 skokova.

Rezultati: Atlanta - Klivlend 98:84, Va{ington - ^ikago 80:87, Toronto - Detroit

Fenerbah~e - [ole (sino}) Cibona - Lijetuvos R. (sino}) Barselona - Montepaski (sino})

DRUGI [AMPIONAT S SMETWAMA U RAZVOJU

U organizaciji Karate Federacije Srbije i Karate Saveza Vojvodine u Zrewaninu je odr`an Drugi nacionalni {ampionat u karateu za osobe sa smetwama u razvoju „Od hendikepa do hepienda 2010“, a doma}in takmi~ewa bio je Karate klub „Zrewanin“ koji je prvi na na{im prostorima, pre ~etiri godine, pokrenuo ovaj jedinstveni program ve`bawa za osobe sa invaliditetom. Podr{ku ovom {ampionatu dalo je i Ministarstvo rada i socijalne politike, kao i Grad Zrewanin.

Na takmi~ewu je u~estvovalo 23 sportista iz 4 grada koji su razvrstani u ~etiri kategorije invaliditeta U~esnici {ampionata u Zrewaninu (slepi, sportisti u kolicima, sportisti sa amputiranim boravka za decu sa posebnim podelovima tela i sportisti sa intrebama „Alternativa“. telektualnim pote{ko}ama) a koRezultati takmi~ewa: ji su se nadmetali u dve takmi~arPrva grupa: 1. Slavoqub Episke discipline – u prikazu tehnifani}. Druga grupa: 1. Neboj{a ke i katama. Na po~etku takmi~eNedeqkovi}. Tre}a grupa: 1. Stewa u revijalnom delu uz pomo} tevica Vukovi}, 2. Milivoje Vidarapeuta Dragane Kapisode svoje kovi}. ^etvrta grupa: 1. Svetlana prve karate pokrete demonstriraRadosavqev, 2. Kristina Velimili su sportisti po~etnici u korov. Peta grupa: 1.Boba Pinter, 2. licima iz zrewaninskog dnevnog Igor Tomi}, 3. @eqko Gagi}. [e-

Vlasnik NBA ekipe [arlot Bobketsa, legendardni Majkl Xordan, uru~io je otkaz iskusnom Leriju Braunu nakon serije lo{ih rezultata.

Braun (70) je pro{le sezone sa [arlotom izborio istorijski prvi pla- Majkl Yordan i Leri Braun sman u plejnapredak organizacije u kluof. „Apetiti“ ekipe od tada bu i osta}e moj dragoceni sasu porasli, a nakon ~etvrtog vetnik, dok u potragu za nauzastopnog poraza u sezoni i slednikom kre}emo odmah {estog u zadwih sedam duela, rekao je Xordan.

Xordan je re{io da uru~i otBraun, ~lan „Ku}e slavnih“ kaz Braunu.

- Imali smo nekoliko sajedini je trener u istoriji stanaka u prethodnom periokoji je osvojio i NCAA (s du. Dogovor sa Braunom je Kansasom 1988. godine) i bio da ne{to moramo da meNBA ligu (s Detroitom 2004. wamo ukoliko se nastave logodine). Tako|e je jedini je {e partije ekipe. Pomak se trener koji je odveo osam raznije video i rastanak je bio li~itih plej-of NBA lige. neminovan. Braunu hvala za Bobketsi su bili wegov devesve {to je u~inio za klub. ti klub u NBA ligi koji je voOdigrao je kqu~nu ulogu za dio od aprila 2008. godine.

EVROLIGA

Unikaga - Brose B. (sino}) Real - Spiru [arlroa (sino}) Olimpijakos - Lotomat. (sino})

va. Tokom posete Putin je posetio i sportsku {kolu “Kometa”, odnosno xudo sekciju. Kako je ruski premijer majstor xudoa i samboa, ogledao se na tatamiju s takmi~arima ovog kluba i pokazao da je jo{ uvek pravi majstor.

Yordan oterao Brauna

K. Laboral - Partizan (sino}) Prokom - Makabi (sino}) Himki - @algiris (sino}) *1. Makabi *2. @algiris *3. Partizan *4. K. Laboral 5. Himki 6. Prokom

Vladimir Putin, premijer Rusije posetio je novootvoreni sportski kompleks “Moskovski” u Sankt Peterburgu u pratwi ministra sporta ove zemqe Vitalija Mutka i prvog podpredsednika federacije borila~kih sportova Georgija Brjuse-

19

17 16 15 15 14 12

U ~etvrtfinalu Kupa Srbije za odbojka{ice postignuti su slede}i rezultati: Dinamo azotara (P) – Vizura 0:3 (12:25, 19:25, 19:25), Klek – Radni~ki (B) 0:3 (7:25, 15:25, 14:25), Jedinstvo (U) – TENT 0:3 (15:25, 21:25, 22:25), Vizura Super nova – Crvena zvezda 0:3 (14:25, 7:25, 13:25).

Druge utakmice igraju se u subotu i nedequ.

M. R.

Kaseres odbranio titulu Meksi~ki bokser Ugo Kaseres odbranio je titulu prvaka sveta u „super-muva“ kategoriji u verziji VBA. On je u Osaki pobedio izaziva~a Hirojukija Hisatakea iz Japana.

20

SPORT

petak24.decembar2010.

U O^EKIVAWU IZBORNE SKUP[TINE KO[ARKA[KOG SAVETA SRBIJE

I Sale bi u selektore Dok Srbija i daqe ~eka odluku Du{ana Ivkovi}a po pitawu toga da li `eli, ili ne, da nastavi da radi kao selektor ko{arka{ke reprezentacije Srbije, postavqa se pitawe: „A, {ta ako posle svega Duda ipak ka`e da odlazi?“ Uz to, bli`i se i najavqivana Izborna skup{tina Ko{arka{kog saveza Srbije, na kojoj bi trebalo da bude izabran naslednik aktuelnog predsednika Dragana Kapi~i}a, promewena rukovode}a struktura, pa ~ak i Statut Saveza. U svemu, u javnosti provejava konstatacija da biv{i ko{arka{ki asovi nisu zainteresovani da se late posla u posrnuloj Ku}i ko{arke, u kojoj sijaju jo{ samo brojni trofeji. Me|utim, posle nastupa u javnosti Dejana Toma{evi}a, koji je priznao da je zainteresovan za funkciju u K[, „gde i pripada“, progovorio je i Aleksandar \or|evi}.

- Predsednik i selektor Saveza ne biraju se preko novina, tako {to vas neko iz nekih razloga vidi kao dobro re{ewe za to. Zna se kakva je procedura za dolazak na svaku funkciju, barem u ozbiqnim organizacijama, da se odrede kriterijumi i ponudi program a ne da se licitira imenima.

To {to je neko bio odli~an igra~, kao {to sam bio ja, a i jo{ nekolicina iz moje generacije, ne mora ni{ta da zna~i za neki drugi posao - stalo`eno je u telefonskom razgovoru iz Milana, gde `ivi, poru~io \or|evi}.

On smatra da to {to je predsednik K[ Dragan Kapi~i} izjavio da je spreman da mu ustupi fotequ, nije na~in da se izabere prvi ~ovek organizacije.

- Siguran sam da bi nastala velika panika kad bih rekao da }u da do|em - ka`e \or|evi}.

- Ja sam, da podsetim, ponudio recept za novi na~in organizacije Saveza pre tri godine, na

Sa{a \or|evi}

mestu gde se to radi, smatrao sam tada da bih bio dobar generalni menaxer, ali me posle toga nikada nisu pozvali. Objasnio sam im tada na koji na~in bih, preko svog imixa, sposobnosti i kontakata, doneo novac u savez, ukqu~ivawem velikih sponzora - navodi \or|evi} i dodaje: - Me|utim, uvideo sam da mnogi jo{ ne shvataju da najodgovornije funkcije u savezu ne mogu da se obavqaju volonterski, ve} za platu. Mo`da wima ne treba generalni menaxer, mo`da stvarno misle da i daqe mo`emo da opstajemo na nivou dru{tveno-sportskih radnika. Uostalom, u svim ostalim federacijama postoje takvi profesionalci osim kod nas. \or|evi} smatra da i bi i neki od wegovih saigra~a, pod od-

Dana{wi ko{arka{ki program NLB mu{ka liga - BEOGRAD: Crvena zvezda - Zagreb (20.15, TV Arenasport), KRAGUJEVAC: Radni~ki - Olimpija (17, TV Arenasport).

Prva A mu{ka liga Srbije - BEOGRAD: Superfund BP - Proleter Naftagas (18), OKK Beograd - Napredak Rubin (18), KOSIJERI]: Crnokosa - Mega Vizura.

Prva B mu{ka liga - BEOGRAD: Radni~ki Basket - Spartak (19), IN\IJA: @elezni~ar - Jagodina (18), ^A^AK: Mladost Radni~ki KG 06 (20).

re|enim uslovima, bili spremni da se anga`uju u KSS: - Ako ho}ete Bodirogu, ako vam se wegov program svi|a, onda to ko{ta. Ne o~ekujete vaqda da se Bodiroga, koji ima svojih obaveza, samo u slobodno vreme volonterski bavi Savezom. Ili si profesionalac ili ne radi{ - jasno poru~uje \or|evi}.

On nagla{ava da nije ta~no i to da „niko osim Ivkovi}a ne `eli da se prihvati selektorskog posla“: - To apsolutno nije ta~no. Taj posao zanima i mene i Trifunovi}a i Pavi}evi}a i Vujo{evi}a i Pe{i}a i bilo kog trenera u Evropi. Ne bih voleo da me bilo ko posle ovoga i daqe poziva i nudi bilo {ta, ako poziv ne dolazi od onih koji treba da pozovu.

Niko od nas ne `eli da se name}e preko medija. Zato sam rekao da

je to {arena la`a. U Savezima ne sede Deda Mrazovi, koji nas posade na kolence i ispuwavaju nam `eqe - realan je \or|evi}, koji je kao trener kratko radio u Armani Xinsu iz Milana.

Poru~uje da nije digao ruke od trenerskog posla.

- Nisam. Zanima me trenerski posao.

Gde sebe vidi kao trenera?

- Eto, opet se vra}am na isto.

Opet to pitawe… Onaj ko postavqa qude mora da ima odgovornost za to, a ne mi da se nudimo… - ostao je zakop~an \or|evi}.

Pored svih ko{arka{kih ~uda koje je napravio, \or|evi} je u finalu Evropskog prvenstva u Gr~koj 1995. godine, postigao 41 poen u pobedi Jugoslavije nad Litvanijom, uz {ut za tri poena 9/12.

(Politika)

KUP VOJVODINE ZA DAME

Trijumf In|ijki @elezni~ar MC – Pan~evo 35:21 (18:14) IN\IJA: Sportska hala. Gledalaca: 300. Sudije: Milosavqevi} i Trivkovi} (obojica iz Be{ke). Sedmerci: @elezni~ar MC 5 (4), Pan~evo 2 (1). Iskqu~ewa: @elezni~ar MC 8, Pan~evo 8 minuta. @ELEZNI^AR METAL CINKARA: Cveti}, Zori}, Jak{i} 1, Predojevi} 3, Vasi} 4, Drowakovi} 7, Rankovi} 2, Rupi} 8, Jankovi}, Simjanovski,

Rukometnog saveza Vojvodine Dragan Bukvi} uru~io pobedni~ki pehar u trajno vlasni{tvo.

Pan~evke su, samo u prvim minutima me~a, povele sa dva gola razlike, In|ijke su zatim izjedna~ile i odmah pre{le u vo|stvo koje su zadr`ale do kraja me~a pa }e u zavr{nicu Kupa Srbije sa ostalim pobednicima regiona i superliga{kim klubovima. Utakmici su

DNEVNIK TRKA ZA PREDSEDNIKA TSS

I Gruji} se kandidovao U jeku borbe izme|u dva tabora, aktuelnog predsednika Slobodana @ivojinovi}a i predvodnika talasa za promene Sr|ana \okovi}a, u trku za zvawe prvog ~oveka Teniskog saveza Srbije ukqu~io se Du{an Gruji}! Pravo niotkud, predsednik Teniskog kluba Partizan, kandidovao se za predsednika nacionalnog Saveza na predstoje}oj Izbornoj skup{tini.

- Odlu~io sam da se prijavim i moja kandidatura nema veze sa Sr|anom \okovi}em, iako u potpunosti podr`avam wegove ideje - rekao je Gruji}.

- Prema Statutu, imam pravo, jer sam ve} dugo u tenisu i vi{e od deset godina na funkciji predsednika kluba. Ali, ako se na Skup{tini dogodi da kandidat \okovi}eve opcije i ja imamo isti broj glasova, sa moje strane bilo bi nekorektno da mu se suprotstavim i odre}i}u se mojih glasova u wegovu korist - dodao je prvi ~ovek crnobelih.

On nameru da se eventualno povu~e u korist \okovi}a obrazla`e na slede}i na~in.

- Treba pru`iti {ansu ~oveku koji je napravio jednog od najboqih igra~a sveta i to nije nimalo lako.

Du{an Gruji}

[ta je presudilo da se Gruji} upusti u predizbornu trku?

- Posle 12 godina rada u profesionalnom tenisu, ulagawa u igra~e, objekte bez i~ije pomo}i, mislim da imam pravo na ovakav korak. Bio sam me|u qudima koji su organizovali Savez u dr`avi Srbiji i Crnoj Gori, ispo{tovali red Crnogoraca za predsednika i izabrali Pe|u Mitrovi}a. Renovirali smo zgradu Diplomatsko-stambenog, gde je Savez, pla}ali zakup, finansirali decu, a sada{wi TSS duguje za zakup. Kada je Boba (Slobodan @ivojinovi} prim. aut) nelegalno do{ao na vlast, nisam `eleo da mu se suprotstavim, a sada to `elim - naveo je Gruji}.

TURNIR U PUNEU

Jovanovska u polufinalu Srpska teniserka Bojana Jovanovski plasirala se u polu-

Bojana Jovanovski

finale ITF turnira u indijskom Puneu. Jovanovski je u ~etvrtfinalu savladala slovena~ku teniserku Tadeju Majeri} sa 6:3, 6.3.

Protivnica srpskoj teniserki u borbi za finale bi}e Ana [kudun iz Ukrajine. 15-godi{wa teniserka zauzima 671. poziciju na svetskoj listi. U drugom polufinalu sasta}e se druga i tre}a nositeqka, Ruskiwe Nina Brat~ikova i Aleksandra Panova.

Turnir u Puneu igra se za nagradni fond od 25.000 dolara.

AUSTRALIJEN OPEN

Doki}eva dobila pozivnicu Organizatori Otvorenog prvenstva Australije u tenisu saop{tili su da su pozivnice za taj turnir za 2011. godinu dobili Jelena Doki} i Piter Lu~ak.

Oboje su pro{le nedeqe izgubili u finalu takmi~ewa za dobijawe pozivnice.

Doki}eva je 2009. godine do{la do ~etvrtfinala gren sle-

ma u Melburnu, pa su joj organizatori poslali pozivnicu jer se nadaju da mo`e da ponovi uspeh pred doma}om publikom. Jelena Doki} trenutno zauzima 138. mesto na VTA listi, dok je Lu~ak na 137. poziciji ATP liste.

Otvoreno prvenstvo Australije u Melburnu igra se od 17. do 30. januara slede}e godine.

[trajk u Olimpijakosu Vaterpolisti Olimpijakosa stupili su u {trajk iz kojeg ne}e iza}i dok im ne budu ispla}ene zaostale zarade. Te{ka ekonomska situacija u mnogim sportovima i klubovima nije mimoi{la ni atinski Olimpijakos. Vaterpolisti pirejskog kluba stupili su u {trajk, koji podrazumeva neodlazak na treninge i tako }e ostati dok im uprava ne izmiri dugovawa. Oni su {trajk najavili jo{ pre nekoliko dana, posle utakmice sa Partizanom u Evroligi (poraz od 9:7), a uo~i derbija sa Panatinaikosom. Ipak, pristali su da igra-

ju protiv „ve~itog rivala“ (i pobedili), a onda su odlu~ili da je vreme da povuku crtu.

Olimpijakos duguje i nekim igra~ima koji vi{e nisu wegovi ~lanovi. Gr~ki mediji navode da je me|u wima i srpski reprezentativni centar, sada centar Pro Reka Slobodan Niki}, kao i legenda gr~kog vaterpola Jorgos Afrudakis, koji je pro{log leta pre{ao u Panatinaikos. Kako }e se i da li }e Olimpijakos re{iti ovu krizu, za sada nije poznato. Pirejski crveno-beli bi 9. januara trebalo da gostuju Partizanu na Bawici u okviru 4. kola Evrolige.

MEMORIJAL „@ARKO MITROVI]”

Jezdi}, Mili} 1, Veraja 7, Ran~i} 2.

PAN^EVO: Marinkovi}, Starkovski, Kova~ 1, @ivkovi} 6, Soviq, Martinovi}, Miqkovi} 1, Galicki, Maravi}, Ni~evski 7, Beli} 2, Vuja{kovi} 4.

Rukometa{ice @elezni~ar Metal Cinkarne su, pred dobro popuwenim tribinama vernih simpatizera, o~ekivano i ubedqivo savladale rivala iz Pan~eva u finalu Kupa Vojvodine (35:21, 18:14), pa im je predsednk

prisustvovale brojne poznate li~nosti rukometnog sporta, a doma}inima @RK @elezni~ar Metal Cinkarna je odato priznawe za sjajnu organizaciju finalnog susreta.

Gradona~elniku Goranu Je{i}u i predsednici @RK @elezni~ar Metal Cinkarne su uru~ene specijalne plakete za izuzetan, odnosno, dugogodi{wi doprinos na razvoju i unapre|ewu rukometa i pomo}i u organizaciji finala Kupa.

Da. Vi}enti}

Turci i Makedonci u Kikindi Vaterpolo klub kikinskog superliga{a @AK-a po tradiciji je organizator memorijalnog turnira „@arko Mi}evi}“, posve}en za~etniku ovog vodenog sporta u gradu na severu Banatu jednom od igra~a sa najdu`im igra~im sta`om. Ove godine na dvodnevnom turniru koji po~iwe danas i igra se i sutra, u~estvuju dve inostrane ekipe Rabotni~ki iz Skopqa ENKA iz Istanbula, dok od doma}ih ekipa nastupa VK Dunav iz Novog Sada i doma}i @AK. Otvarawe turnira zakazano je za danas u 17 ~asova.

M. S.

MU[KA POSLA

DNEVNIK

petak24.decembar2010.

21

OSVAJAWE @ENA

Pravi mamac za dobar lov e}ina mu{karaca misli da je potrebno da izgledati kao filmska zvezda i da ima pove}u svotu novca na ra~unu da bi osvojili `enu. @alosno je {to zapravo ne znaju koliko malo je dovoqno. Sa druge strane i neki detaqi koje svekodnevno nosimo mogu da poslu`e kao mamac za `ensko srce.

Donosimo nekoliko predoga {ta to `ene provla~i od osobina a {ta od “statusnih sim-

V

bola” pa vi odaberite na “~ega” }ete da pecate.

Budite kreativni Privla~ne `ene svaki dan dobijaju ponude i zato, ako se odlu~ite da pri|ete jednoj takvoj, boqe vam je da smislite originalan na~in. Budite kreativni, ponudite joj ne{to {to nije ~ula od ostalih mu{karaca: vo`wu biciklom, {etwu parkom, quqawe na quqa{ci...

Neka se i ona potrudi Qudi ne cene dovoqno ono do ~ega su s lako}om do{li, tako je i u mu{ko-`enskim odnosima.

Ako je mu{karac taj koji je uglavnom anga`ovan, trudi se, zove, predla`e... `ena ga ne}e dovoqno ceniti i moglo bi joj ubrzo postati dosadno. Neka se i ona potrudi.

Dr`ite je u neizvesnosti Jedna od naj~e{}ih gre{aka koje mu{karci ~ine je ta da su predvidqivi. Ali, `ene osim pouzdanosti tra`e i uzbu|ewe. Nemojte je ba{ uvek nazvati onda kada ste rekli. Ponekad je odvedite negde gde niste planirali... Dr`ite je

vide svaku sitnicu. Ako `elite da privu~ete odre|eni tip `ene morate paziti s kakvim se detaqima igrate, ina~e mo`ete svetu oko sebe slati sasvim pogre{nu poruku.

Roleks Ovakvim satom }ete bez gre{ke privu}i sponzoru{e. @ene koje uzbu|uje materijalni status mu{karca sigurno }e pasti na va{ sat. S obzirom da ste na ru~ni sat potro{ili koliko neki qudi izdvoje za automobil, nije ni ~udo {to devojke koje vam se nabacuju misle kako }ete i zbog wih “razvezati kesu”.

Aktovka Budite mu{karac

ponekad u neizvesnosti i tako }ete zadr`ati i wenu pa`wu.

Onda kada ste sigurni da ste prime}eni, nemojte da dozvolite da ~eka. Zapamtite da verovatno ima rezervu. Pre }e se prepustiti mu{karcu koji ima “muda”. Budite pravi mu{karac i nemojte se ustru~avati. Tako }ete joj dati do znawa da ste samouveren mu{karac kakvog ona tra`i.

Nemojte biti o~ajni Najgore {to mu{karac mo`e da uradi je da postane o~ajan, nazivati je stalno i proveravati... udovoqavati `eni i jasno joj dati do znawa da je spreman na sve, pa `ak i na brak, i to nakon samo mesec dana veze. Uh... Mu{karci ba{ ne prime}uju detaqe, ali zato `ene

Karijeriskiwe su va{a meta. One u mu{karcu koji uokolo hoda s aktovkom prepoznaju ~oveka koji je toliko predan poslu da ga ~ak nosi ku}i.

One cene va{ trud i anga`ovanost i ne}e okretati o~ima ako radite i u slobodno vreme, jer su verovatno i same na nekom do{kolovavawu ili kursu. Ako vam ba{ i nije ciq da ulovite ovakvu `enu razmislite o ruksaku ili torbi.

Ven~ani prsten Ve}ina `ena }e vas precrtati kao potencijalni plen kada ugleda prsten na va{oj ruci, a ako se sami bacite u lov prezir je ono {to }ete videti u wihovim o~ima. Ipak, postoji odre|eni tip `ene kojima }e va{ prsten dati dodatni poticaj za zavo|ewe. Radi se uglavnom o fatalnim i ve{tim zavodnicama koje u`ivaju u ulozi qubavnice.

Ali pazite, igrate se s vatrom!

Nao~are s debelim okvirima Ovaj trenutno vrlo pomodan modni dodatak pomo}i }e vam da u zagrqaj namamite slatku hipstericu, koja kod ku}e sigurno ima iste takve nao~are. Uz to, osim wih verovatno imate jo{ puno toga zajedni~kog – isti muzi~ki ukus, pogled na svet, sklonost prihvatawu novih trendova…

Rukavice bez prstiju Na ovaj modni dodatak padaju devojke s umetni~kih akademija. Navodno je za to zaslu`na mo} asocijacija, pa ove rukavice povezuju sa slikom izgladnelog viktorijanskog umetnika. Ako ciqate na ovu grupu, utisak mo`ete da poja~ate s malo boje razmazane po prstima i zabrinutim, enigmati~nim pogledom.

Bolove podnesite mu{ki olovi u dowem delu stomaka, kao i kod drugih delova tela, mogu biti krawe bezazleni, ali i krajwe opasni. Evo nekoliko razloga za{to mu{karce boli dole.

snijem `ivotnom dobu ima pove}anu prostatu, a jedan od deset oboleva od raka. Hiqade mu{karaca svake godine umire jer zbog straha i neugode ne `ele da posete doktora zbog problema s prostatom, a milioni iz istih razloga nepotrebno pate. Smetwe s mokrewem znak su da odmah treba oti}i urologu.

B

Bolovi desno dole Najbezazleniji razlog je verovatno mokra}na be{ika. Bolovi na desnoj strani doweg dela stomaka mogu se odnositi na bolesti mokra}ovoda (upala, pesak, kamenac), bubrega, upalu slepog creva.

Tako|e, u desnoj strani doweg dela stomakaa, ali i u celom dowem delu stomaka, katkad su ultrazvu~no vidqive tumorske promene u debelom crevu.

Testisi Kod mla|ih mu{karaca mogu se javiti jednostrani ili obostrani bolovi u testisima. Ali znatno je opasnija bol u jednom testisu koja je tupa, gotovo svakodnevna i stalna, a naj~e{}e je povezana s pove}awem testisa. U tom slu~aju se ultrazvu~nim pregledom jednostavno mo`e utvrditi da li je re~ o hidrokeli, varikokeli testisa ili tumoru testisa, koji je u dobi od 15. do 35. godine naj~e{}i zlo}udni i treba ga {to ranije dijagnostifikovati. Hidrokela i varikokela nisu smrtno opasne bolesti testisa, ali ih u mla|im grupama treba {to ranije dijagnostifikovati i katkad operativno odsanirati jer mogu ometati plodnost mu{karaca. Tako|e treba ista}i i jaku bol u podru~ju testisa koja je iznenadna, javqa se nakon nekoga fizi~kog napora ili sporta, uglavnom jednostrano. U ovom slu~aju re~ je o torziji testisa (zavrnu}e testisa oko vlastite ose).

Prostata [ta kad vas zaboli iznad stidne kosti, u sredwem dowem delu stoamak? Ponekad se bolovi {ire u podru~je zavr{noga debelog creva, a javqa se i ose}aj hladno}e u nogama, posebno stopalima.

Ovi simptomi uputi}e na upalu prostate. Hroni~ne upale prostate dugotrajno se i te{ko le~e, uz obvezno istovaremeno le~ewe polnog partnera. Upalne promene prostate naj~e{}i su kod mla|ih mu{karaca. Osim upale prostate, ovakav bol uz u~estalo mokrewe, koje je katkad popra}eno i bolovima, izaziva pove}ane prostate. To se obi?no javqa kod mu{karaca starijih od 50 godina.

Neki od wih, na `alost, trpe tegobe nekoliko godina dok se stawe dodatno ne pogor{a drugim simptomima kao {to je pojava krvi u mokra}i.

Nakon pregleda utvr|uje se mogu}i uzrok i ako je pove}ana, iz krvi se odre|uje PSA (prostati~ni specifi~ni antigen), belan~evina ~ija vrednost ve}a od ~etiri mo`e da upu}uje na upalne promene ili po~etne zlo}udne promene u prostati. U svakom slu~aju, mu{karci oko 50. godine, ako to nisu u~inili ranije, treba da odu barem na pregled urogenitalnog sistema. Zbog problema s mokrewem, naj~e{}e dolazi do zaostajawa mokra}e u mokra}noj be{ici {to onda dovodi do talo`ewa sitnih organskih ili anorganskih ~estica. Ultrazvu~ni nalaz u tom slu~aju }e pokazati jedan ili brojne kamence u mokra}nom mehuru koji izazivaju bolove

Preponska kila (hernija) Kila je ~est problem mu{karaca bez obzira na dob. Mo`e postojati obostrano, jednostrano ili se razviti nakon operativnog zahvata u dowem delu stoamaka.

Jednostavno se dijagnostifikuje palpacijom kod napiwawa u stoje}em stavu bolesnika. Le~i se operativnim putem.

Krv u mokra}i

iznad stidne kosti, dakle u sredwem dowem delu stoamka.

Katkad i mu{karci mla|i od 50 godina imaju problema s mokrewem. Tu je verovatno re~ o upali, no, ako se utvrdi da nije

upala, moraju se napraviti visoko specifi~ni testovi na npr.

HPV (humani papiloma virus) ili hlamidije.

Kao upozorewe, va`no je re}i da osam od deset mu{karaca u ka-

Osim bolova, krv u mokra}i simptom je koji se javqa i kod mu{karaca i u svakom slu~aju zahteva pregled. Uzroci mogu biti razli~iti - upalne bolesti mokra}nog sistema, kamenci u mokra}nom sisitemu, komplikacije karcinoma prostate, polipi mokra}nog mehura (tumori koju mogu biti dobro}udni i zlo}dni).

KAKO ZADOVOQITI @ENU KAD NEDOSTAJU CENTIMETRI

Malo, ali efektno e o~ajavajte ako vas majka priroda nije obdarila zadovoqavaju}om alatkom. Sve se mo`e nau~iti, pa tako i {ta sve mo`ete da uradite sa onim ~ime raspola`ete. Osim {to su mu{karci u ve}ini slu~ajeva optere}eni veli~inom svog polnog organa, istra`ivawa su pokazala i da je jedna od naj~e{}ih la`i koje mu{karci izgovore tokom `ivota vezana upravo uz te centimetre. ^iwenica je da i `ene la`u kada je u pitawu partnerov penis, pa ~esto, kako ga ne

N

bi povredile, govore da je “lep”.

Nadaqe, istra`ivawa su pokazala i da je `enama va`nija ~isto}a nego veli~ina. Nau~nici i seksolozi sprovodili su opse`ne studije diqem sveta te ustanovili da je prose~na veli~ina penisa u erekciji izme|u 14 i 15,7 centimetara.

Ali bez obzira {ta stru~waci ka`u, ve}ina mu{karaca nije zadovoqna izgledom svog penisa, ni wegovom veli~inom.

Brojke ne la`u, a ako ste zaista u kategoriji onih s malim penisom, evo kako ipak mo`ete zadovoqiti `enu. U svakom slu~aju mu{karci sa ovim “problemom” ne bi trebalo da se time preterano zamaraju. Treba da se pomiri da ima to {to ima, te da zna {ta mo`e da uradi sa time ~ime raspola`e.

Usavr{ite se u predigri Ve}ina `ena tvrdi da im je predigra najdra`i deo seksa, a za to vam penis uop{e ne treba.

Potrudite se da saznate {ta va{u partneriku posebno pali i usavr{ite se u pru`awu odli~ne predigre koja }e je uzbuditi. Nakon toga }e postati hiperosetqiva i lak{e }e posti}i orgazam.

Isprobajte prstenove za penis Ova igra~ka je za odrasle vrlo delotvorna. Osim {to mu{karcima poma`e da odr`e erekciju i bude debqi, pru`a dodatno zadovoqstvo prilikom penetracije i mu{karcu i `eni.

Prstenovi za penis omiqeni je alat mu{karaca s malim. Isprobajte, ako jo{ niste.

I analni seks je po`eqan Ako je partnerka za, analni seks je mu{karcima s malim penisom posebno zadovoqstvo. Jasno vam je za{to.

Eksperimenti{ite s igra~kama za seks Mu{karac s malim penisom partnerku mo`e da zadovoqi i vibratorom. Eksperimenti{ite u krevetu, retko koja `ena ne}e biti zadovoqna nakon takvog iskustva, ako ve} `udi za ne~im ve}im.

Postanite majstor za oralni seks Ako mislite da partnerku ne mo`e da zadovoqi va{ penis, mo`ete postati majstor u pru`awu oralnog zadovoqstva. Retko koji mu{karac ovo radi kako treba, ali uz partnerkine savete i puno prakse – moli}e vas za jo{!

22

KULTURA

petak24.decembar2010.

DNEVNIK

IZLO@BOM U FOAJEU SNP-a OBELE@ENE ^ETIRI DECENIJE UMETNI^KOG RADA

Kostimi Mirjane Stojanovi}-Mauri~ Izlo`ba kostimografskih skica Mirjane Stojanovi}-Mauri~, kojom se obele`ava ~etiri decenije izuzetno plodnog rada ove na{e poznate autorke, otvorena je preksino} u foajeu scene „Pera Dobrinovi}“ Srpskog narodnog pozori{ta. „Kao stalni kostimograf u Srpskom narodnom pozori{tu od 1971. godine, iza sebe ima oko 120 predstava (uglavnom operskih i baletskih, mnogo mawe dramskih), {to u wenom 40 - godi{wem radu predstavqa u proseku po tri predstave u jednoj sezoni, a to zna~i oko 150 do 200 kostima po jednoj predstavi, ili preko 20.000 ura|enih kostima u dosada{woj karijeri“, podse}a vi{i kustos Pozori{nog muzeja Vojvodine Biqana Ni{kanovi} u katalogu izlo`be koju je priredila.

- Kostim nije samo ode}a koju nosi lik, nego je znak, koji ukazuje na karakter likova i na odnose me|u wima, a ponekad mora i da „`uqa“ glumca. Sve to zna Mirjana Stojanovi}-Mauri~, kao {to weni kostimi pokazuju koliko ona voli i ose}a to {to radi - rekao je upravnik SNP-a Aleksandar Milosavqevi}, otvaraju}i ovu izlo`bu.

Samo mali deo rada Mirjane Stojanovi}-Mauri~ obuhva}en je ovom izlo`bom kostimografskih skica i „wihovih realizacija predstavqenih fotografijama iz predstava“. Me|u wima su opere „Magbet“, „Norma“, „Knez Igor“, „Boemi“, „Turandot“, „Rigoleto“, „Slepi mi{„, „Don \ovani“ i druge, kao i baleti „“Samson i Dalila“, „Cezar i Kleopatra“, „Labudovo jezero“, „@izela“, „Romeo i Julija“ „Grk

Zorba“ „Pahita/Telo“, kao i dramske „Krevet za tri osobe“, „Dragi Antoan“, „Qubinko i Desanka“, „@ene u narodnoj skup{tini“, „Draga Jelena Sergejevna“ i druge. „Slu~aj je hteo da Mirjana Stojanovi}-Mauri~ karijeru zapo~ne i obele`i rade}i uglavnom, i do danas najvi{e operske i baletske predstave, a mnogo mawe dramske. Ova wena ’specijalizovanost’ danas je dobrodo{la (ba{) zato {to u tim predstavama mo`e da se razmahne, da poka`e sve svoje umetni~ke i stru~ne kvalitete, nove ideje i da ’stara’ klasi~na dela (operske i baletske umetnosti) preobu~e i izmeni, osavremeni, da se ’igra’ stilovima, da znala~ki kombinuje novo i staro, sve u nameri da savremenom/ dana{wem gledaocu pribli`i dela na-

VOJVO\ANSKA PREMIJERA CRNE KOMEDIJE „SEDAMDESET I DVA DANA”

dina“ na Spensu, rediteqskoscenaristi~ki debi Danila [erbexije, odgledali su sa puno pa`we i pone{to smeha, zajedno, obi~ni gledaoci i predstavnici pokrajinske i gradske vlasti. Na kraju, kako i na odjavnoj {pici stoji, film su pomogli i

Mira Bawac i Bogdan Dikli} s producentima iz „Vansa“ Foto: R. Hayi}

producenti Dejan Vra`ali} i Petar Jakovqevi} iz beogradskog „Vansa“. Time ve}a {teta {to niko od najavqenih [erbexija: Lucije, Danila i Radeta, i makar jo{ nekog od glumaca, nije stigao u Novi Sad. Najvi{e za wih same. Kako se ~ulo, „u posledwem trenutku spre~ile su ih neke druge, neizostavne obaveze“.

Ni{ta zato, u priru~nom, nevelikom i ovom prilikom prevru}em i do posledweg mesta ispuwenom Art bioskopu „Vojvo-

Ministarstvo za kulturu Srbije i Vlada AP Vojvodine.

Savremena crna komedija „Sedamdeset i dva dana“ je premijerno prikazana pro{log leta na festivalu u Puli, gde je osvojila nagradu publike. Priznawa je dobila i na festivalima u Crnoj Gori i Srbiji - u Herceg Novom i Ni{u, a na repertoaru beogradskih bioskopa je bila jo{ u oktobru, posle tamo{we premijere u Centru „Sava“.

Film „Sedamdeset dva dana“ je inspirisan istinitom pri-

IZLO@BA SLIKA SAVE [UMANOVI]A U DOMU VOJSKE U BEOGRADU

Put do slike Ministar odbrane Dragan [utanovac otvorio je u Galeriji Doma Vojske Srbije u Beogradu izlo`bu slika Save [umanovi}a „Put do slike“, najnoviju postavku Galerije „Sava [umanovi}“ iz [ida, koju }e posetioci mo}i da vide do 29. januara 2011. godine.Prema re~ima direktorke Galerije iz [ida Vesne Burojevi}, za gostovawe ove izlo`be u Domu Vojske zaslu`an je ministar [utanovac, koji je prilikom posete [idu inicirao organizovawe izlo`be u Beogradu.

Izlo`ba suptilno skida veo tajne sa stvarala~kog puta Save [umanovi}a od pripreme do zavr{enog umetni~kog dela. Sve slike i predlo{ci koji ~ine ovu izlo`bu nastali su u periodu od 1927. do 1942. godine. Izlo`ba obuhvata 74 slike i skice koje obrazuju 35 parova. Od toga su 33 slike ura|ene tehnikom uqe na platnu, a 41 su predlo-

{ci za sliku u raznim tehnikama, kazala je Burojevi}eva.

Govoriti o Savi [umanovi}u je izuzetno te{ko, jer delo koje je obele`ilo wegov `ivot i nedelo koje je obele`ilo kraj wegovog `ivota, svakako ga svrstavaju u jednog od najznamenitijih Srba u istoriji srpskog naroda, mi smo imali tu ~ast i zadovoqstvo da Dom Vojske bude doma}in ovakvoj izlo`bi, kazao je [utanovac, otvaraju}i izlo`bu.

Ministar je podsetio da je pre vi{e od godinu dana u rekonstruisanom prostoru Doma Vojske prva izlo`ba bila dela Cileta Marinkovi}a, a potom su se nizali brojni kulturni doga|aji.

U toku ove godine imali smo izlo`bu ira~kog slikara, o~ekujemo izlo`bu al`irske kulture, a u narednoj godini bi}e mnogo vi{e muzi~kih i likovnih de{avawa, kazao je [utanovac.

stala u nekim pro{lim vremenima, da ih u~ini bliskim i razumqivim, i danas interesantnim“, napomiwe Biqana Ni{kanovi} u katalogu.

Na otvarawu ove izlo`be, koju je priredio Pozori{ni muzej Vojvodi-

ne, u saradwi sa Srpskim narodnim pozori{tem, baletsku numeru iz „Karmine burane“ izvela je prvakiwa Baleta SNP-a Maja Grwa-Stojanovi}.

N. Pej~i}

U „CK13” ODR@AN RAZGOVOR O URBANIZACIJI NOVOG SADA

Akcija protiv aukcije

[erbeyije, neki drugi put Dug i ~ini se iskren aplauz zadovoqne publike, preksino} na vojvo|anskoj premijeri (najavqena je i kao novosadska sve~ana promocija) filma „Sedamdeset i dva dana“, upili su samo neki od wegovih aktera - glumci Mira Bawac i Bogdan Dikli}, i

Na otvarawu izlo`be: Biqana Ni{kanovi}, Mirjana Stojanovi}-Mauri~, Zoran Maksimovi} i Aleksandar Milosavqevi}

~om. Doga|a se u Lici sada, gde je i sniman, i govori o srpskoj porodici (starosedeocima / povratnicima) Paripovi}a koja `ivi od ameri~ke penzije, koju prima wihova tetka. Problem nastaje kada baba umre, pa dru`ina re{ava da je zameni novom, kako izvor prihoda ne bi presu{io...Ujedno pri~a govori i o odnosima u ovoj mu{koj porodici, kao i specifi~nom mentalitetu, daju}i filmu i dosta tamne tonove.

Pored Radeta [erbexije, Bogdana Dikli}a, Kre{imira Miki}a u uglavnom upe~atqivim glavnim ulogama, efektne epizode ostvarili su Mira Bawac, Neboj{a Glogovac, Predrag Vu{ovi} i Dejan A}imovi}.

Na osnovu ovog igranog prvenca Danila [erbexije, nije te{ko zakqu~i da je pored ostalog odrastao i na jugoslovenskom filmu i neke od tih tekovina, sa dosta ume}a, ugradio u svoj . U wegovoj pri~i, bliskoj `ivotu, i sme{noj i tu`noj , pone{to i krvavoj, mogu}e je prepoznati i metaforu o nama samima i svetu oko nas.

Kako se jo{ preksino} ~ulo, Novosa|ani }e“Sedamdeset i dva dana“ mo}i da pogledaju u renoviranom Kulturnom centru Novog Sada, od sredine januara, rekao je urednik filmskog programa u KCNS \or|e Ka}anski. Nezvani~no, mogu}e je da }e se tada pred publikom pojaviti i autor filma Danilo [erbexija.

V. Crwanski

Gotovo senzacionalisti~kim pristupom poku{ali su umetnici Novog Sada u jo{ jednom naletu da odbrane svoj grad od zahuktale urbanizacije u okviru koje nikako da se na|e mesta i novca za pro{irewe i boga}ewe kulturnih sadr`aja. “Novi Sad na aukciji!”, “Tvr|avi isti~e rok trajawa dogodine!”, “Za{to je kultura gradsko siro~e?”, samo su neki od naslova besplatnih novina “Cement”, deqenih tokom prekju~era{we diskusije u “CK13” o temi “Novosadski prostor izme|u li~nih interesa i javnih potreba”. Ovo je bio drugi deo projekta “A(u)kcija” Centra za nove medije “Kuda.org” i organizacije “Stelt anlimited”, dok je prvi, u vidu izlo`be, postavqen u galeriji SULUV (Bulevar Mihajla Pupina 9).

Novine “Cement” nastale su zahvaquju}i istra`iva~kom radu u koji je bilo ukqu~eno niz sagovornika i institucija u {irokom spektru profesija i nadle`nosti, kako bi se stekla {to potpunija slika o novosadskom urbanizmu protekle decenije.

Zaista zvu~e neverovatno (otud i povod za “senzacionalizam”) podaci poput onog da u Javnom preduze}u “Poslovni prostor”,

koje pored izdavawa u zakup posluje i kao investitor, ne postoji objediweni spisak ili mapa lokala i objekata koji se izdaju. Ni{ta mawe “javno preduze}e” - Gradska uprava Novog Sada i ni{ta mawe “senzacionalno”, navodi se slu~aj investicije u (Egzitov) “Eko-park” na Petrovaradinskoj adi koji je zbog visokog vodostaja Dunava i bukvalno nestao u muqu. “Ce-

ment” podse}a i na genezu propasti projekta novog Muzeja savremene umetnosti koji je trebalo da se gradi u Kineskoj ~etvrti. Potro{ene su ne male pare da se sve za to pripremi, ali u posledwem trenutku neko se predomislio, a i daqe se mo`e ~uti da je za sve kriv plan da je ipak boqe da se to skupo proda, nego da se ula`e (u kulturu).

U pri~i oko “A(u)kcije”, osim grupa i aktivista koje su ukqu~ene u projekat, ima i jedan pozitivan primer. Re~ je o grupi gra|ana “Alma{ani” koji se ve} godinama uspe{no suprotstavqaju turbourbanizaciji wihovog dela grada (bulevarima, vi{espratnicama i sli~no). Kad se pa`qivo i{~ita ovaj slu~aj, pomalo obeshrabruju}e postaje to {to se da zakqu~iti da za sli~nu akciju treba stalno zaposliti bar pet qudi. Me|utim, i daqe ohrabruje {to duh gra|anske inicijative nije potpuno mrtav. Upravo to ~ini grupica umetnika i aktivista okupqenih oko projekta “Kuda.org” i “Stelt anlimited” – pokazuje i `eli da se to {to glasnije ~uje – da u Novom Sadu cementa ima i za javno, a ne samo privatno be(ha)tonirawe.

I. Buri}

PREMIJERA DRAME „MIHOQSKO LETO” U RE@IJI EGONA SAVINA NA SCENI MADLENIJANUMA

Intimno osvajawe slobode Prva dramska premijera u novoj sezoni Madlenijanuma , „Mihoqsko leto“ po drami Ivana Turgeweva „Mesec dana na selu“, u adaptaciji i re`iji Egona Savina, bi}e odr`ana sutra, najavqeno je na konferenciji za novinare u zemunskom pozori{tu.

Prema re~ima Savina, za Turgeweva se odlu~io jer je na na{im pozori{nim scenama sve mawe klasi~nih drama a `eleo je porodi~nu a ne socijalnu dramu. „Sve vi{e qudi veruje da politi~ki konteksti mogu ne{to bitno promeniti u na{im `ivotima, vreme je da se okrenemo sebi, svojoj intimi, onome na {ta eventualno mo`emo uticati, a to su na{e privatnosti“, kazao je rediteq.

On je ocenio da je za pojedince nebitno kolektivno osvajawe slobode ve} je jedino va`no osvajawe slobode u intimnom smislu, sposobnost da volimo i

Iz predstave „Mihoqsko leto”

budemo voqeni. Pet ~inova porodi~ne drame „Mesec dana na selu“ Savin je sa`eo u jedan ~in tako da ostane duh dela, u senzi-

bilitetu koji je blizak savremenom gledaocu. „Ova scenska lirska ispovest udate `ene i majke zaqubqene u

jednog mladi}a je veoma hrabra i dramatur{ki ve{ta za svoje vreme nastanka. Napisana 1850. godine, ova romanti~na komedija govori o qudskoj sre}i i nesre}i bez obzira na dru{tvenu uslovqenost“, istakao je Savin.

U pri~i o qubavi, mo}i i nemo}i, qudskoj patwi i uskogrudosti, radosti davawa i sebi~nog uzimawa, odrastawa i starewa, prema re~ima aktera predstave, najva`nija je iskrenost jer se sloboda i ose}awe slobode osvaja jedino istinom.

U dvomese~nom radu na uzbudqivoj porodi~noj drami punoj emocija u`ivali su: Jano{ Tot, Isidora Mini}, Jelena Petrovi}, Radmila @ivkovi}, Nada Sekuli}, Neboj{a Dugali} i wegov sin, de~ak Vidan, Radovan Vujovi}, Milo{ Samolov, Mladen Andrejevi}, Bojana Bambi}, }erka @ivkovi}eve, wihov pas Bo{ko.

(Tanjug)

KWIGA

DNEVNIK

petak24.decembar2010.

IZDAVA^I I ^ITAOCI POKLAWAJU KWIGE

Akcija „Kupi sebi – pokloni svima” Godini kwige i jezika, koju je proglasilo Republi~ko ministarstvo kulture, nagledali smo se sve~anih akademija, jubilarnih priredbi i sli~nih manifestacija u slavu pomenuta dva kulturna dobra.

Konkretna pomo} onima koji `ele da ~itaju, sti`e iz Udru`ewa izdava~a i kwi`ara Vojvodine, koje je od ju~e krenulo u akciju “Kupi sebi - pokloni

U

{tine tog udru`ewa i direktor Gradske biblioteke Dragan Koji}, predsednik Saveza izdava~a Srbije i osniva~ “Prometeja” Zoran Kolunxija.

U Godini kwige i jezika neophodno je u~initi sve da se kwiga kao kulturno dobro vrati u `i`u javnosti, da se bibliotekama i obrazovnim ustanovama olak{a posao zbog koga su osnovane, a gra|anima, da i sami u~estvuju u kreirawu pri-

Internet kupovina na www.knjigaknjiga.rs Svi koji `ele da sebi i drugima poklone kwigu, treba da otvore internet prodavnicu www.knjigaknjiga.rs Tamo }e prona}i spisak od 200 najaktuelnijih naslova ~lanova Udru`ewa izdava~a i kwi`ara Vojvodine (“Prometej”, “VEGA medija”, “Kairos”, “Zmaj” i drugi). Svaka kwiga je opisana, ima sliku i maloprodajnu cenu. Kupac bira kwigu koju kupuje i izdaje nalog izdava~u da drugi primerak istog naslova prosledi na odabranu adresu- vrti}a, {kole, fakulteta, biblioteke bilo gde u Srbiji.Kupqenu kwigu ~italac dobija po{tom, a poklowenu izdava~ {aqe onom kome je poklon namewen ( tro{kovi transporta na ra~un izdava~a). Darodavac mo`e da zahteva da se na poklowenu kwigu napi{e od koga je.

Vrednost ponu|enih kwiga je 20 miliona dinara, pa }e, prakti~no, pola pripasti primaocima poklona-bibliotekama i obrazovnim ustanovama. Tako }e biti pove}an promet izdava~kim ku}ama koji je drasti~no opao zbog ekonomske krize, a u planu je da se akcija {iri narednih meseci, kroz u~e{}e drugih izdava~a i novih naslova. svima”. U najkra}em, kupac koji sa spiska od 200 naslova izabere i plati jedan za sebe, obavezuje izdava~a da drugi pokloni odabranoj biblioteci ili obrazovnoj ustanovi u Srbiji.

O tome su na ju~era{woj konferenciji za novinare govorili Roman Vehovec, direktor Udru`ewa izdava~a i kwi`ara Vojvodine i osniva~ “VEGA medije”, predsednik Skup-

hvatqivog kulturnog ambijenta, ~ulo se ju~e u Gradskoj bilioteci. Izdava~i nisu hteli da ~ekaju da se ubrzaju privredni tokovi i da se dr`avni buxet osna`i, ve} su osmislili akciju samopomo}i, od koje }e konkretnu korist imati zastareli i neadekvatni kwi`ni fondovi, odnosno sami ~itaoci. Naro~ito oni koji ne mogu da kupe kwigu.

O stawu u javnim pozajmnim bibliotekama {irom Srbije, ju~e su se mogli ~uti frapantni podaci. Tako u prigradsku biblioteku u Novim Banovcima (koja se nalazi izme|u Beograda i Novog Sada), ve} tri decenije nije stigla ni jedna nova kwiga. A lokalne vlasti u Leskovcu uskra}uju plate bibliotekarima jer je trenutno va`nije namiriti narodnu kuhiwu.

Prema istra`ivawima Narodne biblioteke Srbije, stawe u {kolskim bibliotekama je katastrofalno, a ponuda obavezne lektire je negde na nivou {ezdesetih godina. Pre bi se moglo re}i da je, zbog beskraj-

biblioteke u Vojvodini, kada sakupe malo novca za obnovu kwi`nog fonda, jedva uspevaju da presko~e sve administrativne procedure, jer moraju da po{tuju Zakon o javnim nabavkama. U prevodu na jezik kwiga: kako za jedan konkretan naslov i autora obezbediti vi{e ponu|a~a?

Ni druga pore|ewa nam ne idu u prilog. Gradska biblioteka u Novom Sadu (koji se di~i da je grad kulture i ima 400 hiqada stanovnika), prostire se na 900 kvadrata, a opslu`uje oko 24 hiqade korisnika. Ke~kemet je ~etiri puta mawi grad, a tamno{wa Gradska biblioteka raspo-

TOP-LISTA Najtra`eniji naslovi u kwi`ari „Most” 1. „Porodi~ni bukvar”, Milica Novkovi} - autorsko izdawe, 2010.

2. „Otac”, Miqenko Jergovi} - „Rende”, 2010.

3. „Fru{kogorski manastiri”, Dejan Medakovi} - „Prometej”, 2010.

4. „Antologija Kapor”, priredio Dra{ko Re|ep - “Prometej”, 2010.

5. „Kad ovacije utihnu”, Viljem Montgomeri - „Dan Graf”, 2010.

6. „Lak na~in da prestanete da pu{ite”, Alan Kar - „Viva partners”, 2010.

7. „Miris ki{e na Balkanu”, Gordana Kui} - „Alnari”, 2010.

8. „Lovac na zmajeve”, Haled Hoseini „Laguna”, 2009.

9. „Jedi, moli , voli”, Elizabet Gilbert - „Alnari”, 2010.

10. „Trilogija magle”, Karlos Ruis Safon - „^arobna kwiga”, 2010.

AUTOBIOGRAFSKA PROZA

O starim, dobrim vremenima ilan Ne{i}, Bata, novinar je u novosadskoj ku}i „Dnevnik“ 35 godina. Ro|en je 1948. godine u Novom Be~eju „kad je Tito Staqinu rekao istorijsko ne“, zapisano je u wegovoj biografiji. A mnogo lepih pri~a i slika iz wegovog `ivota mo`e se prona}i u autobiografskoj kwizi “Povratna banatska karta”, koja je nedavno iza{la u “Dnevniku-Novine i ~asopisi”. Ovo je pri~a o jednom trajawu, o jednoj porodici, u jednom vremenu, u vojvo|anskoj ravnici. „Kerektov atar sela Karlova i Beodre, uz ne{to ve}e Vrawevo, izme|u – sala{. Ravno, opet ravno...” i tako daqe. O sala{ima i paorskom `ivotu, o~upanim brkovima, o{tro i jasno pisali su mnogiiste teme kojih se doti~e i Ne{i} u „Povratnoj banatskoj karti“.

Istovetna im je blagost i qubav kojom opisuju svoja rodna me-

M

nog pozajmqivawa malog broja primeraka, pre re~ o bezobli~noj, pocepanoj i prqavoj masi, koju nije lepo videti, a ni uzeti. Da bi se ti fondovi popunili prema evropskim standardima, potrebno je izme|u 1,5 i 2 miliona novih kwiga.

I dr`ava iz godine u godinu izdvaja sve mawe novca za otkup kwiga od izdava~a, koje su namewene javnim bibliotekama. Pore|ewa radi, ove godine je za te svrhe izdvojeno 34 miliona dinara, a pro{le, 99 miliona. A i

la`e sa ~ak 7.000 kvadratnih metara. Od ne{to preko sto hiqada stanovnika, tre}ina su ~lanovi biblioteke.

Sve su to razlozi zbog kojih je Udru`ewe izdava~a i kwi`ara Vojvodine pokrenulo akciju “Kupi sebi - pokloni svima”.

Pre nego {to je projekat pokrenut, biblioteke i obrazovne ustanove pitane su da li `ele da prime poklon. Svi su potvrdili, uz obe}awe da }e i sami biti kupci i darodavci.

Radmila Lotina

23

sta, zavi~aj. Poput Marka Tvena, pripoveda~ nam ispisuje stranice o dogodov{tinama svoje {ire porodice, o sestri Du{ici posebno, „ne{to ve}oj od kukuruza u junu“; o de~ijim nesta{lucima . Na dovitqiv na~in uvodi i sintagmu „Jeste da smo Srbi, ali budimo qudi“. A sala{i prekiriveni belilom zime vra}aju nas u vreme ^ehova, na povremene i iznenadne posete gostiju u dugim zimskim no}ima, saonicama. Tu je i ~itav niz pri~a o muzi~arima, uglavnom tambura{ima. O starim, dobrim vremenima sa setom i nostalgijom, prise}a se Ne{i} fi}e i fudbala, Tise i gramofona.

Vredan je ~itala~ke pa`we ovaj topli i nostalgi~ni rukopis Milana Ne{i}a. Likovnu i grafi~ku opremu “Povratne banatske karte” potpisuje Bo`o \ur|evi}.

R. G. P.

@IVORAD NEDEQKOVI], PESNIK

KWIGA ZAUVEK

An|eo u svima nama ma mnogo kwiga za koje bi svako od nas mogao da ka`e da su mu zbog ne~ega va`ne, da su presudno uticale na du{u i svest, da su ulep{ale makar jedno praskozorje, suton u kome se boje sti{avaju i sjediwuju, da su bar jednu, du{om nametnutu samo}u, razbile u parampar~ad, u~iniv{i da se i praska i krhotina se}amo.

Se}amo se zauvek i onih kwiga koje su nas nau~ile kako treba kora~ati kroz suton, i kroz praskozorje, koje su dodavale nove zapitanosti na{im borama; da bi nam svaki odgovor bio prava svetlost i otkrovewe.

Ima kwiga koje smo birali, ima onih koje su birale nas, saznav{i vaqda, a zna se i od koga, da su nam preko potrebne. Ima

I

onih o kojima svaki ~as sa nekim govorimo, ima onih o kojima zborimo tek sa sobom, i sa onima koji nas su{tinski odre|uju.

Ima kwiga o kojima govorimo tek sa sobom, i {titimo ih i ~uvamo kao relikviju. Uistinu, osim sa jednom osobom, nikada ni sa kim nisam ni re~ progovorio o kwizi koja bi i u svom naslovu mogla da ima re~ zauvek.

Re~ je o kwizi “Lak kao pero” Aleksandra Ristovi}a, o wegovom romanu u stihovima. O kwizi koja u~ini da se uvek kad pomislim na blago u woj pohraweno, osetim i lak, i ne`an, i lepr{av, i o~aran svetom koji mi je dom.

I lak, i ne`an, i lepr{av, bio sam uvek kad sam ~itao ovu kwigu, jer sam istinski zadivqen na~inom na koji Ristovi}

peva o svom detiwstvu, o tegobnom, a beskrajno zanimqivom odrastawu u ratnom ^a~ku. [ta sve nije stalo izme|u korica: svakovrsna se}awa, mapa grada, jeza i strahote rata, iako ni pomena o jezama nema, isku{ewa koja nam se svakad nude. Kwiga je i balada o siroma{tvu, bajka o znati`eqi, roman u kome svaka pesma po~iwe zapravo tek kad se do|e do ta~ke iza posledweg stiha. I sve su pesme ise~ci iz presnog, stvarnog `ivota, sve narativne, prepune likova koji ubedqivo do~aravaju jedno vreme koje pa`qivo zato~imo u pam}ewu.

Vreme detiwstva koje sam zauvek sa~uvao u pam}ewu u mnogo ~emu se poklapa sa duhom kwige “Lak kao pero”. I moje su rane godine bile krcate nema{ti-

KWI@EVNA BA[TINA

Prvi naslov o p~elarstvu ovi p~elar ili na~in, kako p~ele dr`ati treba“, objavqen u Budimu 1810. godine, predstavqa prvu kwigu o p~elarstvu i ima izuzetan zna~aj u istoriji ove oblasti. Kwigu je od raznih pisaca na slavenosrpski preveo somborski paroh Avram Maksimovi}.

Iste godine kwiga je {tampana i pod nazivom „P~elar ili nastavlenije o p~elovodstvu“. Posle 200 godina, u Somboru, 2010, objavqen je prevod „Novog p~elara – P~elara“ na savremeni srpski jezik (urednik Dragan Mla-

N

S

denovi}, prevodilac prof. dr Milica Grkovi}). Ovo Maksimovi}evo delo postoji u Biblioteci Matice srpske i pretra`ivo je u elektronskom katalogu te ustanove.

nom, moji rani jadi istovetni pesnikovim. I moje su igre bile sli~ne, sve moje fascinacije prirodom jednake onima iz malog grada na obalama Morave. A

o tome sam saznao kasno, i to ne mogu sebi da oprostim.

Dosta kasno, i to ne mogu sebi da oprostim, pro~itao sam kwigu “Lak kao pero”. Jedne vrele, pospane ve~eri u na{em stanu, u blizini Amixine ulice koju pesnik spomiwe, supruga mi je pru`ila kwigu i rekla: Pro~itaj, vide}e{. I video sam odmah sve ovo o ~emu pi{em, saznao mnogo i o pesniku koga sam i ranije `udno ~itao. Usvojio sam sijaset podataka o ^a~ku, koji tek {to je postao moj grad. Odonda, uvek kad idem Amixinom, vidim i ono cvetno dvori{te Ristovi}a, taj celi svet, kad prolazim pored prelepe zgrade Sokolskog doma, setim se da su Ristovi}i tu na{li uto~i{te, zasija u tami no`i} kojim su sekli kavurmu, i sve to zagreje me. Kad kora-

Moralne norme i umetni~ka sloboda

vetske novinske agencije ovih dana bavile su se kontroverznom kwigom – uputstvom za pedofile koje je podiglo stra{nu pra{inu u javnosti, ali i me|u stru~nim krugovima.

Pote`u se sociolozi, pedijatri i psiholozi, a pravnici s druge strane, imaju svojih pet minuta u analizi nastale situacije.

Filip Grivs napisao je “Pedofilov vodi~ kroz qubav i zadovoqstvo: uputstvo za pona{awe qubiteqa dece”. Bila bi to jo{ jedna kwiga u moru perverznih budala{tina koje se svakog dana objave, da je nije preuzeo Amazon i prodavao u papirnoj i elektronskoj verziji. Kao i uvek kad su u pitawu Amerikanci, sam naslov bio je dovoqan da se kupci na Amazonu usprotive i za-

prete bojkotovawem najve}e onlajn kwi`are na svetu. U situaciji da brani umetnost, a da pritom zadovoqi “ve}inu”, Amazon je izgubio glavu. Wegovi predstavnici za {tampu prvo su branili Ustavom zagarantovano pravo na slobodu izra`avawa, pa su zatim povukli kwigu, da bi je vratili na police, ponovo branili, i na kraju povukli iz prodaje.

U me|uvremenu, protiv Filipa Grivsa podignuta je optu`nica, iako u stvarnosti nije prekr{io nijedan zakon, jer nije objavio nikakvu ilustraciju, niti opisao bilo kakav seksualni kontakt sa maloletnikom. Osim toga, ka`u pravnici, Filip nikada nije bio optu`en za pedofiliju, nema dosije u policiji, a jedino {to je koristio su

~am glavnim trgom zami{qam gu`vu, blato, seqake, na negda{woj sto~noj pijaci. I zaista je mnogo slika koje u svojoj puno}i svaki ~as izbijaju, i iz negda{weg ^a~ka, i iz mene, a najpre iz pera koje se uzdi`e i iznad grada i iznad pesnika, i lebdi kao dobri an|eo.

Kao dobri an|eo spu{taju se ove pesme u na{ um i bivamo i mi boqi, plemenitiji, barem za onoliko koliko pri~a utkana u ove stihove, pesnikovom magijom postaje ne{to drugo, neuhvatqiva, mo`da i neiskaziva.

Mo`da je i neiskaziva `eqa da ovu kwigu sa~uvam za sebe. Jasno je da vi{e ne}e biti tako. A mo`e biti da ima mnogo onih koji su je pro~itali, ali }ute.

Kao {to }uti dobri an|eo u svima nama. A uvek se, uvek, oglasi.

[E O ] NET

re~i. Moralno i socijalno vrlo problemati~ne re~i, ali pravno sasvim ~iste.

Kada se uzme u obzir da se Hitlerov “Majn Kampf” potpuno otvoreno prodaje na Amazonu, da su De Sadovi memoari prepuni eksplicitnih scena seksualnog nasiqa, a da je Nabokovqeva “Lolita”, sli~ne tematike, na ~etvrtom mestu rang liste najboqih svetskih kwiga u Velikoj Britaniji, postavqa se pitawe gde su granice u umetni~koj slobodi?

Tako|e i da li ih uop{te treba odre|ivati, naro~ito ako to rade oni koji sli~na ograni~ewa ne postavqaju kada je u pitawu tematika koja ih se li~no ne doti~e.

I. Vujanov

24

SVET

petak24.decembar2010.

DNEVNIK

Bomba{ki napadi na ambasade u Rimu RIM: Paket-bombe eksplodirale su u ambasadama [vajcarske i ^ilea u Rimu i pri tom su te-

{ko rawena dvojica slu`benika.

Slu`benik ambasade je primio paket koji mu je eksplodirao u ru-

^ileanska ambasada posle eksplozije

UKRATKO SAD tu`i Kinu VA[INGTON: SAD optu`uju Kinu za nezakonito subvencionisawe proizvodwe opreme za energiju na vetar i tra`e konsultacije s Kinom u okviru Svetske trgovinske organizacije. Konsultacije u okviru STO predstavqaju prvi korak u pokretawu sudskog trgovinskog postupka. „Te subvencije su naro~ito {tetne i bitno naru{avaju trgovinu, zbog ~ega su izri~ito zabrawene u okviru propisa STO“, izjavio je ameri~ki trgovinski predstavnik Ron Kirk i dodao da one deluju kao efikasna barijera za ameri~ki izvoz u Kinu. Ovo saop{tewe je usledilo kao odgovor na peticiju ameri~kog udru`ewa radnika u sektoru ~elika USW, upu}enu u oktobru, i do{lo je oko mesec dana pre posete kineskog predsednika Hua \intaoa Va{ingtonu. To udru`ewe je optu`ilo Peking za dugu listu subvencija i drugih mera koje naru{avaju trgovinu, a koje daju prednost kineskim proizvo|a~ima opreme za ~istu energiju, na {tetu ameri~kih i drugih proizvo|a~a.

Duga robija za terorizam HAVANA: Salvadorac Fransisko ^aves Abarka osu|en je pred kubanskim sudom za zlo~ine protiv dr`avne bezbednosti u Havani na 30 godina zatvora po optu`bama za terorizam. Abarki je presuda doneta samo dan po{to mu je po~elo su|ewe za pomagawe i izvr{avawe serije bomba{kih napada u kubanskim turisti~kim mestima. Kubanski dr`avni mediji navode da su svedo~ewa pokazala da je optu`eni organizovao mre`u Gvatemalaca i Salvadoraca koji su u~estvovali u bomba{kim napadima, u kojima je 1997. poginuo italijanski turista. Po izve{taju, i sam Abarka je postavio nekoliko bombi.

kama. On je odmah odveden u hitnu pomo} i verovatno je povredio obe {ake. Karabiweri i vatrogasna kola su odmah do{li do zgrada ambasada [vajcarske i ^ilea i po~eli istragu. Italijanski ministar spoqnih poslova Franko Fratini osudio je podmetawe bombe u ambasadama u Rimu i izrazio solidarnost sa diplomatama i zaposlenima . „Izra`avamo punu solidarnot sa ambasadom [vajcarske i wenim osobqem, i ~vrsto osu|ujemo nasiqe kome su bili izlo`eni,“ rekao je Fratini, a prenosi italijanska novinska agencija Ansa.

Sumwa se da je napad izvr{ila militantna grupa koja se dovodi

ARGENTINA

Osu|en biv{i diktator

u vezu sa nekim anarhisti~kim vo|ama koji su u pritvoru u [vajcarskoj, prenosi „Korijere dela Sera“. Izme|u ostalih, navodi se ime Marka Kameni{a, antinuklearnog revolucionara, koga je Italija, 2002. godine, isporu~ila [vajcarskoj. [vajcarsko ministarstvo spoqnih poslova zatvorilo je sve pristupe ambasadi u Rimu kao i konzulatu u Milanu.

Pre tri dana je u rimskom metrou na|ena je bomba ispod sedi{ta voza, ali su italijanski zvani~nici posle istrage rekli da bomba nije bila kompletna i da ne bi mogla da eksplodira. Italijanski mediji navode da je mogu}e da su u pitawu ekoteroristi.

BUENOS AJRES: Biv{i argentinski diktator Horhe Videla osu|en je na do`ivotni zatvor za mu~ewe i ubistvo 31 politi~kog

Horhe Videla

zatvorenika 1976. godine. Videla (85), koji je bio na ~elu vojnog udara kojim je u Argentini uvedena diktatura 1976-1983. godine, sma-

POSLE GLASAWA U AMERI^KOM SENATU

Start novog sporazuma o ograni~ewu naoru`awa VA[INGTON: Ameri~ki Senat je ratifikovao Sporazum o ograni~ewu ofanzivnog strate{kog naoru`awa („Novi START), koji je potpisan s Rusijom u aprilu ove godine. Sporazumom potpisanim 8. aprila u Pragu, dve zemqe se obavezuju na smawewe nuklearnih bojevih

me|unarodnih sporazuma u SAD je u nadle`nosti Senata, i za to je potrebno dve tre}ine glasova, odnosno 67 od ukupno 100 senatora. Za ratifikovawe ovog sporazuma, poznatog kao „Novi START“, glasao je 71 senator, a protiv je bilo 26, {to zna~i da ga je podr`alo 13 republikana-

Kremq pozdravqa ratifikaciju Predsednik Rusije Dmitrij Medvedev pozdravio je ratifikaciju START-a U Senatu i izrazio je nadu da }e ruski parlament u~initi isto. Kako je saop{tila portparolka ruskog predsednika, kada su Medvedev i Obama potpisali novi START, slo`ili su se da bi ratifikacioni procesi u Rusiji i SAD trebalo da teku simultano. Predstavnici ruskog parlamenta su rekli, pre ratifikacije ugovora u Senatu, da }e Duma odobriti START ubrzo po{to to bude u~iweno u SAD. glava za oko tre}inu, sa 2.200 na po 1.550. „Novim START-om“ su se predsednici Barak Obama i Dmitrij Medvedev obavezali i da uvedu nove procedure inspekcije arsenala. Ratifikacija

ca. Skoro do posledweg dana bilo je neizvesno da li }e administracija obezbediti dovoqno glasova za podr{ku novom sporazumu, pre nego {to Senat zapo~ne zasedawe u novom sazivu

Ameri~ki Senat prilikom ratifikacije sporazuma

na osnovu rezultata novembarskih izbora.

Demokratska ve}ina od 58 senatskih mandata, koja je i do sada bila nedovoqna, idu}eg meseca }e se smawiti na 53, pa bi Obami bilo jo{ te`e da obezbedi dvotre}insku ve}inu. Novim sporazumom zamewuje se „stari“ START, koji je istekao

KIPAR

Gola Afrodita na paso{u NIKOZIJA: Javnost u Kipru podeqena je ovih dana zbog novog paso{a koji je izdala wihova vlada, a na kojem se nalazi figura gole gr~ke bogiwe qubavi Afrodite. Kiparske diplomate su besne jer je Ministarstvo unutra{wih poslova preduzelo ovaj korak bez konsultacije sa wihovim ministarstvom, i tvrde da se boje reakcije konzervativnih zemaqa koje bi mogle paso{ smatrati uvredqivim dokumentom. Po pisawima lokalne {tampe, „oni su za-

brinuti da bi civili i diplomate mogli dospeti u nevoqu prilikom putovawa u islamske zemqe“.

Me|utim, Ministarstvo unutra{wih poslova tvrdi da je sada isuvi{e kasno za uvo|ewe izmena u izgled paso{a i da vi{e nema povratka nazad. Slika na novom biometrijskom paso{u pravqena je po uzoru na mermernu statuu potpuno gole bogiwe izlo`ene u muzeju u glavnom gradu Kipra, prenosi agencija Rojters.

u decembru 2009. godine. Obama je, kada je pozivao senatore da ratifikuju „Novi START“, naveo da je to „imperativ ameri~ke nacionalne bezbednosti“. On je ukazao da }e tako biti uspostavqen sistem verifikacije izme|u dve zemqe, koje poseduju oko 90 odsto svetskog nuklearnog arsenala.

tran je tvorcem „prqavog rata“.

Po zvani~nim podacima, u tom ratu ubijeno je 13.000 qudi u akcijama protiv naoru`anih levi~arskih gerilaca i wihovih pristalica. Presuda Videli prva je osuda vo|ama vojne hunte u proteklih 25 godina demokratije. Ina~e, prema podacima organizacija za qudska prava, tokom diktature, osim {to su hiqade qudi ubijene, nestalo je 30.000 qudi. U mesecima posle pu~a, dok je vojska utvrdivala svoju vlast, 31 zatvorenik je izvu~en iz zatvorskih }elija za civile i „ubijen iz vatrenog oru`ja u poku{aju bekstva“, naveo je AP. Videla je tvrdio da je argentinsko dru{tvo tra`ilo borbu protiv gerile da bi se spre~ila marksisti~ka revolucija i `alio se da sada zemqom upravqaju „teroristi“.

BELORUSIJA

Rusija o~ekivala pobedu MINSK: Za Rusiju su rezultati predsedni~kih izbora u Belorusiji od samog po~etka bili jasni i predvidivi, a pobeda akteulnog predsednika Aleksandra Luka{enka o~ekivana, rekao je ju~e u Minsku ruski ambasador u Belorusiji Aleksandar Surikov.

Po wegovim re~ima, za Luka{enka su glasali penzioneri, seosko stanovni{tvo, vojska, bezbednosno-pravosudne strukture, deo radnika, inteligencije, omladine i predstavnika malog biznisa, {to ~ini „55-57 odsto bira~a“.Govore}i o opoziciji, Surikov je rekao da je ona u Belorusiji izuzetno slaba i da „odsustvuju stranke, postoje grupe qudi“. U telefonskom razgovoru zamenika ministra inostranih poslova Rusije Grigorija Karasina sa ameri~kim ambasadorom u Moskvi Xonom Bejerlijem, ruski zvani~nik je potvrdio poziciju Rusije koji je izneo predsednik Dmitrij Medvedev da su predsedni~ki izbori, pre svega, unutra{wa stvar Belorusije i da }e Belorusija uvek biti za Rusiju jedna od najbliskijih dr`ava, saop{tilo je rusko Ministarstvo inostranih poslova.

Spremna za sveti rat SEUL: Severnokorejski ministar oru`anih snaga Kim Jong ^un izjavio je ju~e da vojska spremna za vo|ewe svetog rata protiv Ju`ne Koreje, upotrebom i sistema nuklearnog odvra}awa u odnosu na poku{aje ju`nog suseda da izazove konflikt. Govore}i na skupu povodom obele`avawa 19. godi{wice dolaska na vojni vrh dr`avnog lidera Kim Xong Ila, on je ponovio optu`bu Pjongjanga da se Ju`na Koreja pripremala za rat vojnom ve`bom sa bojevom municijom koja je danas izvedena uz zapadnu obalu.

Ju~era{wa vojna ve`ba ju`nokorejskih snaga jedna je od najve}ih od zavr{etka Korejskog rata (1950-53) i, kako ocewuju u Pjongjangu, bila je novi poku{aj ugro`avawa mira, prenele su zapadne novinske agencije.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI @ILOM SORO Tenzije u Obali Slonova~e se nastavqaju po{to Loran Gbagbo odbija da preda vlast. Visoki opozicioni funkcioner @ilom Soro, koji je pobedom Uatare postao pretendent na premijersku funkciju, zatra`io je od me|unarodne zajednice da u razmatrawe uzme i upotrebu sile u svrgavawu sa vlasti predsednika Gbagboa. Soro je naveo da su pla}enici iz Liberije i Angole ubili 200 qudi.

ARNOLD [VARCENEGER Guverner Kalifornije Arnold [varceneger proglasio je vanredno stawe u desetak mesta jo{ pre nego {to je oluja zahvatila tu ameri~ku dr`avu. Jaka oluja sa rekordnim koli~inama padavina pogodila je ju`nu Kaliforniju izazvav{i strahovawa od novih klizi{ta. Ove nedeqe je u Los An|elesu, za samo {est dana, palo ki{e koliko, ina~e, padne za {est meseci.

BREDLI MENING UN su saop{tile da razmatraju `albu da se prema vojniku SAD Bredliju Meningu, osumwi~enom da je odao poverqiva dokumenta „Vikiliksu“, lo{e postupa u pritvoru. Kancelarija UN za borbu protiv torture navodi da je dobila `albu, u kojoj pristalice Meninga tvrde da su uslovi u zatvoru gde je sme{ten „ravni torturi“. U `albi se navodi da Maning provodi najmawe 23 sata dnevno u samici.

Otkriven tre}i ro|ak homo sapiensa VA[INGTON: Nakon dugogodi{weg naga|awa da je vi{e razli~itih humanoidnih vrsta postojalo tokom posledwih milion godina, nau~nici su nedavno kona~no do{li do dokaza koji jasno pokazuju da su vrste neandertalaca i modernog ~oveka koegzistirale sa novootkrivenom vrstom denisovanaca.

Kako prenosi Bi-Bi-Si, nova vrsta otkrivena je tek u martu 2010. godine, a ime nosi po pe}ini Denisova u ju`nom Sibiru. Na osnovu DNK dobijenog iz prsta prona|enog u toj pe}ini do sada je utvr|eno da je ova grupa `ivela pre oko 30.000 godina i da stanovnici sada{we Melanezije mogu da im zahvale na ~etiri do {est odsto svojih gena.

Tim istra`iva~a predvo|en Dejvidom Rajhom sa harvardskog Medicinskog fakulteta i Svante Paboom ispred Maks Plankovog Instituta za Evolucionarnu Atropologiju u Nema~koj, utvrdio je analiziraju}i DNK devoj~ice starosti od pet do deset godina da je novootkrivena vrsta u bli`oj srodnosti sa Neandertalcima nego sa modernim ~ovekom. U maju ove godine Pabo objavquje da wegov tim

Homo sapiens

ima genetske dokaze da su se Neandertalci i rani moderni ~ovek ukr{tali verovato u periodu kada je Homo sapiens zapo~eo migraciju iz Afrike.

Oni, tako|e, tvrde da su upravo u to vreme postojale bar ~etiri razli~ite humanoidne vrste - Neandertalci, Homo sapiens, patuqasta qudska vrsta i novootkriveni Denisovanci. Studija je, tako|e, pokazala da su Denisovanci koegzistirali i ukr{tali se sa na{om rasom pre oko 50.000 godina. „Vrsta ranog ~oveka koji je naseqavao tlo Evrope evoluirala je, dok je wena zapadna verzija bio Neadertalac, a isto~na Denisovanac“, isti~e profesor Pabo. „Niko ne zna kada i za{to su Denisovanci nestali sa lica zemqe“, tvrdi ovaj nau~nik, ali „sigurno je da se to dogodilo nakon {to je na scenu stupio Homo sapiens tj. moderni ~ovek“.

Profesor Rajh, pak isti~e da se „nada da }e ovo otkri}e pokrenuti arheologe da istra`uju mesta koja su naseqavali Denisovanci“, jer su do sada od nove vrste prona|eni „samo prst, zub i gen“.

BALKAN

DNEVNIK TOKOM ZASEDAWA RUMUNSKOG PARLAMENTA

petak24.decembar2010.

25

GR^KA

Sko~io s balkona Usvojen {tedqiv u znak protesta buyet za 2011. godinu

BUKURE[T: Debata u rumunskom parlamentu o izglasavawu nepoverewa vladi prekinuta je kada je jedna osoba, u znak protesta, sko~ila sa skup{tinskog balkona u salu u kojoj se odr`avala sednica.

Incident se dogodio u trenutku kada je za govornicom bio premijer Emil Bok, koji je obrazlagao o{tre mere {tedwe svoje vlade, zbog kojih je opozicija podnela zahtev da se izglasa nepoverewe wegovom kabinetu.

Elektri~ar na rumunskoj dr`avnoj televiziji sko~io je sa deset metara visokog balkona i pretrpeo brojne frakture i povrede grudnog ko{a. Posle ukazane prve pomo}i, prevezen je u bolnicu. Pre nego {to je sko~io, on je uzviknuo premijeru koji se nalazio za govornicom: „Bok, oteli ste nam prava na{e dece!“.

Na wegovoj ode}i, bile su ispisane poruke: „Ubili ste nam budu}nost dece“, „Sloboda“ i „Izre{etali ste nas“. Posledwa poruka odnosi se na izjavu presednika Trajana Baseskua

koji je posle pobede na predsedni~kim izborima, 2009. godine, rekao: „Sitnica, izre{etao sam ih“.

Lideri opozicije Viktor Ponta i Krin Antonesku izjavili su posle incidenta da se povla~e sa sednice zbog tog tra-

opozicije i samo sa glasawem.

To zna~i da bez opozicije u sali nema {anse da bude oborena vlada.

Premijer Bok izjavio je da je sada najva`nije da se spase `ivot tog ~oveka. Rumunski politi~ki komentator Bogda Kiri-

gi~nog gesta, jer ne mogu da se pretvaraju da se ni{ta nije desilo.

Parlamentarna ve}ina je, ipak, odlu~ila da se sednica nastavi bez rasprave o predlozima

Ministar je najavio da }e procedura dogovora s gr~ko-izraelskim konzorcijumom „Aktor“ najverovatnije biti prekinuta.

Trasa budu}eg autoputa od Bara do Beograda

jekt izgradwe autoputa od Bara do granice sa Srbijom, izjavio je danas podgori~kim medijima crnogorski ministar saobra}aja Andrija Lompar.

„Moj predlog, kao resornog ministra, bi}e da prekinemo postupak s Aktorom“, rekao je Lompar, dodaju}i da je konzorcijum poslao pismo o namerama

izraelske agencije Asra, koja daje podr{ku tom poslu, ali da taj dokument nije obavezuju}i.

On je objasnio da su crnogorska i kineska strana ve} pripremile tekst me|udr`avnog sporazuma, kako bi projekat imao pravno utemeqewe i da su kineske firme bile spremne da u kratkom roku dostave ponudu za gradwu autoputa, nakon formalnog prekidawa procedure s konzorcijumom Aktor.

Prema re~ima Lompara, za u~e{}e u projektu zainteresovane su firme CRB i Poli grupa, ali su u pregovore ukqu~ena kineska ministarstva saobra}aja i trgovine.

Sredinom marta, hrvatski konzorcijum s „Konstruktorom“ na ~elu izgubio je posao izgradwe tog autoputa, nakon {to nije uspeo da pribavi odgovaraju}a bankarska jemstva. Posao je nakon toga dobio gr~ko-izraelski Aktor. Po nekim informacijama, hrvatske firme bi mogle da se pojave kao podizvo|a~i, ukoliko posao dobiju Kinezi.

Konsultacije o novoj vladi PODGORICA: Crnogorski predsednik Filip Vujanovi} zapo~eo je ju~e konsultacije sa predsednicima parlamentarnih partija o predlogu mandatara za sastav nove vlade. Kako je najavqeno iz predsednikovog kabineta, Vujanovi} je zakazao sastanke sa predsednicima Demokratske unije Albanaca, Force, Albanskom koalicijom – Perspektiva, Demokratskim savezom u Crnoj Gori i Albanskom alternativom, kao i sa predsednicima Bo{wa~ke stranke i Hrvatske gra|anske inicijative. Mediji spekuli{u da }e novi kabinet imati mawe ministara, ali i da se pripremaju zna~ajnije kadrovske promene.

postavila za otpo~iwawe pregovora o ulasku u Evropsku uniju (EU).

Crna Gora je status kandidata za ~lanstvo u EU dobila u petak 17. decembra. Na nimalo uvijen na~in tom prilikom je komisar za pro{irewe [tefan File u razgovoru sa najvi{im crnogorskim f u n k c i o n e r i m a Novi izazovi pred crnogorskim parlamentom poru~io: “Korupcija i kriminal u ma moraju se osna`iti. [to se Crnoj Gori predstavqaju ozbiqpre pozabavite ovim pitawima to }e br`e i jednostavnije pro}i kasniji pregovori o kqu~nim Analiti~ari tvrde da bi najavqene promene koje }e poglavqima“, rekao je on. se, gotovo je izvesno, dogoditi u utorak, Brisel, dakle, tra`i su{tinske i merqive promene u crno29. decembra, trebalo da omogu}e da se budu}i gorskom dru{tvu pre po~etka premijer Igor Luk{i} izbori sa sedam uslova pristupnh pegovora za ~lanstvo u EU. Prvi korak na tom putu je ne izazove. Zakonodavstvo se mobio povla~ewe Mila \ukanoviAnaliti~ari tvrde da najavqene ra strogo primewivati. Moraju }a sa funkcije premijera, u utopromene koje }e se, gotovo je izse ostvariti uverqivi rezultarak, 21. decembra. vesno, dogoditi u utorak, 29. deti vezano za pro aktivne istraSkup{tina Crne Gore potvrcembra trebalo bi da omogu}e da ge, gowewe i finalne osude. dila je \ukanovi}evu ostavku, a se budu}i premijer Igor Luk{i} Spre~avawe korupcije i konza to vreme u zgradi Vlade je, kaizbori sa sedam uslova koje je flikta interesa na svim nivoi`u, vladao neki ~udan tajac.

Evropska komisija Crnoj Gori

autobusi, metro, avioni, trajekti, a na tri sata rad su obustavili i zaposleni u vladinim kancelarijama, {kolama i drugim slu`bama.

File: Hrvatska u EU tokom 2013.

jak ocenio je da je cini~no {to je vladaju}a ve}ina odlu~ila da nastavi sednicu, zakqu~iv{i da vlast radi ono {to `eli i {to smatra da je dobro za wu, a ne za Rumune.

Autoput od Bara do Srbije grade Kinezi

[trajk protiv stezawa kai{a

we vlade i usvajawa buxeta.

Bilo je oko dve hiqade qudi koji su nosili parole: „[trajkova}emo do pobede“. U gradu zbog {trajka nisu saobra}ali

EVROPSKI KOMESAR ZA PRO[IREWE

Poslanici priti~u u pomo} unesre}enom ~oveku

CRNA GORA

PODGORICA: Crnogorska vlada je po~ela intenzivne razgovore s kineskim kompanijama o wihovom ukqu~ivawu u pro-

ATINA: Gr~ki parlament usvojio je buxet za 2011 godinu.

Predvi|en je novi talas smawewa tro{kova za 14 milijardi evra i ja~e stezawe kai{a.

Buxet su preporu~ile Evropska unija i Me|unarodni monetarni fond, u zamenu za podr{ku od 110 milijardi evra.

Ciq takvog buxeta jeste da se deficit prezadu`ene zemqe u ovoj godini smawi sa 9, 4 na 7,4 procenta bruto doma}eg proizvoda. Uo~i usvajawa buxeta, nezadovoqni Grci odr`ali su {trajk u javnom transportu koji je izazvao saobra}ajni nered u prestonici, Atini. Najve}i sindikati javnog i privatnog sektora organizovali su proteste ispred zdawa parlamenta u Atini, zbog mera {ted-

ZAGREB, BRISEL: Hrvatska bi mogla postati ~lanica Evropske unije u prvoj polovini 2013, proizlazi iz ocene evropskog komesara za pro{irewe [tefana Filea. File je to rekao na zavr{etku ministarske „pretpristupne konferencije“ EU-Hrvatska, na

[tefan File

kojoj su zatvorena jo{ tri poglavqa u pregovorima. Pregovori su zatvoreni uz o~ekivawe da ceo tehni~ki deo pregovora bude okon~an u junu 2011. godine. Komesar File i Steven Vanakere, ministar inostranih poslova Belgije - predsedavaju}e EU, ukazali su na nu`nost da vlasti u Zagrebu osetno pospe{e reformu pravosu|a, suzbiju korup-

ciju i rekonstrui{u hrvatsku brodogradwu koja je zbog ekonomske neefikasnosti u ekonomskim i socijalnim problemima. Tako|e je podvu~ena nu`nost ja~awa saradwe Hrvatske sa Tribunalom u Hagu.

Na pitawe da li Hrvatska mora biti „sto odsto“ spremna za ~lanstvo do potpisivawa pristupnog sporazuma s EU, File je objasnio da to mora biti ostvareno do dana ulaska svake zemqe u EU, pa i Hrvatske. „Svi moramo biti uvereni da je Hrvatska do dana pristupawa ispunila sve zahteve i da je sto posto spremna“, rekao je evropski komesar. File je dodao je u tom ciqu nu`no da ima ubedqiv uvid u rezultate koje bude ostvarila Hrvatska u reformama i ugra|ivawu „pravne tekovine“ - propisa EU u svoj pravni sistem. „S druge strane, moramo do}i do stepena na kojem }e sve dr`ave ~lanice biti sigurne da nema potrebe za verifikacionim mehanizmima po{to Hrvatska postane ~lanica“,

rekao je File. Za sada ne izgleda da }e i u sporazum EU o ~lanstvu s Hrvatskom morati da budu unete „za{titne klauzule“, odnosno mehanizmi za proveru sprovo|ewa nekih politika Unije, kao {to je to u~iweno za Bugarsku i Rumuniju na poqu pravosu|a. Tim dr`avama je bilo dopu{teno da u|u u ~lanstvo iako nisu bile sasvim spremne, pre svega u oblasti vladavine prava i pravosu|a. „Najmawe {to se o~ekuje od jedne kandidatske zemqe jeste da se bori protiv korupcije na svim nivoima, da zajam~i da nema neka`wivosti, da se stvari ‘ne guraju pod tepih’, da struktura deluje ne samo u istrazi, nego i kroz presude i wihovo sprovo|ewe“, podvukao je File.

Evropski komesar je ocenio da je hrvatska demokratija dovoqno jaka, a politi~ari su zreli i institucije vlasti dovoqno sna`ne da efikasno suzbijaju korupciju. Savet je pozvao Vladu u Zagrebu da „nastavi da radi na nala`ewu uzajamno prihvatqivih kona~nih re{ewa za sva otvorena bilateralna i regionalna pitawa sa susednim zemqama, posebno u vezi sa granicama, i da i daqe ula`e napore za pomirewe qudi u regionu“.

HRVATSKA

Odle}e Titov „Galeb” RIJEKA: Grad Rijeka }e, u poku{aju da na|e strate{kog i finansijski dobro stoje}eg ulaga~a, do prole}a slede}e godine raspisati konkurs za koncesiju na ekonomsko kori{}ewe ~uvenog Titovog broda „Galeb“, koji je ve} deset godina na mrtvom vezu u remontnom brodogradili{tu „Viktor Lenac“.

Od potencijalnog ulaga~a, kako pi{e hrvatski „Novi list“, o~ekuje se da ulo`i „pozama{an novac“ u ure|ewe ruiniranog „Galeba“, a za uzvrat }e dobiti mogu}nost da tokom odre|enog vremena komercijalno eksploati{e jahtu. Rije~ki gradona~elnik Vojko Obersnel za sada nije precizirao uslove pod kojim }e brod biti iznajmqen, ali je istakao da }e konkurs za dodelu koncesije biti raspisan do kraja prvog tromese~ja 2011. godine.

Obersnel je predo~io da se tra`i investitor koji }e „na}i balans izme|u vlastitih poslov-

Brod na mrtvom vezu u brodogradili{tu

nih interesa i ~iwenice da je re~ o kulturnom dobru Republike Hrvatske“. Pored toga, grad }e zahtevati od budu}eg investitora da „Galeb“ odre|eno vreme u godini, i to najmawe tri meseca, slu`i kao muzej u rije~koj luci. Prema grubim prora~unima, za kompletnu restauraciju „Ga-

leba“ bi}e potrebno najmawe dvadeset miliona evra, mada, kako navodi list, sve zavisi od apetita i mogu}nosti onoga ko u|e u taj posao.

Grad Rijeka u posed „Galeba“ do{la je na javnoj licitaciji pre godinu i po dana, a za ~uveni brod platila je 150.000 dolara.

Uhap{eni napada~i na novinara ZAGREB: Hrvatska policija uhapsila je ju~e nekoliko kriminalaca u zagreba~kom kvartu Kne`ija, u vezi sa prebijawem novinara Du{ana Miqu{a, preduzetnika Josipa Galinca i bankara Bo`e Prke od pre nekoliko godina, javqaju ju~e mediji. Iako policija ne daje komentare na hap{ewa koja je u okviru akcije „[ok 3“ sprovela specijalna policija, pri ~emu su uhap{eni biv{i policajac \or|e Vuleti} koji je optu`i-

van zbog prebijawa, kao i jo{ ~etvorica mu{karaca, me|u kojima vlasnik lokala, wegov prijateq i {efovi poslovawa, mediji navode da se oni dovode u vezu s napadima na pomenutu trojicu. Miqu{, koji je prebijan u junu 2008. je istra`iva~ki novinar koji se bavio kriminalnim miqeom, dok je Galinec, prebijen u septembru 2008. ukazivao na neke nezakonitosti u poslovawu gradskih preduze}a.

26

petak24.decembar2010.

OGLASI

DNEVNIK

DNEVNIK

OGLASI z ^ITUQE

petak24.decembar2010.

Posledwi prijatequ DVOSOBAN 55m2, drugi sprat, vlasnik, ukwi`eno, preko puta @. stanice, ekstra lokacija, cena dogovor. Telefon 063/518-781.

17861 PRODAJEM dva useqiva stana u Prezidentovoj zgradi, 41m2 i 46m2 na uglu Futo{kog puta i Bulevara Evrope.

Telefon 063/47-57-65.

18100

VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti: odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, lajsne oko kade. I van grada.

Telefoni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167.

17991 MA[INSKO odgu{ewe i snimawe IC kamerom kanalizacionih cevi, vodoinstalaterske usluge izrada kupatila, zamena cevi. Telefon: 6393-737 i 064/160-47-25.

18163

FARMA iz Stepanovi}eva prodaje o~i{}ene prasi}e, ekstra kvalitet. Dostava na adresu.

Povoqno. Telefoni: 021/717-058, 063/539-051, 063/521-559.

17519

VRLO ZGODAN, privla~an mu{karac materijalno i stambeno situiran, upoznao bi lepu i zgodnu `ensku osobu oko 45 godina. Tel. 064/239-3396.

18123

ZALAGAONICA! Najpovoqniji otkup: zlata, dukata, srebra, dijamanata, brilijanata, platine ru~nih i kaminskih satova, antikviteta. Nov~ane pozajmice. Telefoni: 063/351531, 021/661-09-16.

16351 DEDA MRAZ Vam dolazi, poklone donosi, zatvorite o~i, po`elite jako i put do Vas }e prona}i lako. Telefoni: 064/88825-85, 520-841.

17499 NUDIM ogrevno drvo bukva, grab, cer, hrast, bagrem, najpovoqnije cene, metarica 3900, rezano cepano 4100.

Penzionerima rezawe gratis.

062/899-9-321, 064/138-77-36.

17887 KUPUJEM sve vrste obojenih metala bakar, mesing, prohrom, aluminium, olovo, dolazim na ku}nu adresu, isplata odmah.

Telefon 062/899-9-321, 064/13877-36.

17888 BUKVA cepano, rezano, prevoz 3700, kostolac 3650 i su{eni 900.

Telefoni: 066/950-51-67, 062/86706-30.

17984 DRVO bukovo mo`e rezano i cepano, prevoz gratis 3600din.

Su{eni za centralno grejawe 9000 dinara. Telefoni:066/95052-46, 063/835-98-16, 063/835-98-14.

17985 PRODAJEM drva: bukva, bagrem jasen, prevoz gratis mogu}a usluga rezawa i cepawa. Telefon 063/77-19-142, 061/617-22-19.

18040 ^ISTIM podrume, tavane, dvori{ta, odnosim {ut, kupujem staro gvo`|e, ve{ ma{ine, {porete, karoserije, prodajem ugaq.

Telefoni: 6618-846, 063/8485495.

18151

pozdrav

dragom

27

Posledwi pozdrav

Mirku Stojakovi}u

Ivanu \oki}u Zauvek }e{ ostati u na{im srcima.

Pe|a i Sne`ana ^elebi} sa decom.

Tvoji drugovi: Zoran, Goran, \uro, Mladen, Du{ko, Zoran, @eqko, Miroslav, @ika, Miroslav i Matija.

18242

Posledwi pozdrav dragom sinu

18254

Sa bolom i tugom opra{tamo se od dragog supruga i oca

Mirku Stojakovi}u Mirka Stojakovi}a od tate Tihomira i tetke Bose.

1959 - 2010.

Sahrana je danas, 24. 12. 2010. godine, u 13 ~asova, na centralnom grobqu, u Futogu.

O`alo{}ena supruga Mira i }erka Danica.

18253

18256

Posledwi pozdrav dragom bratu, stricu, ujaku i deveru

Mirku Stojakovi}u Molimo boga da te primi tamo gde nema bola, ni tuge, ni uzdisaja, da po~iva{ ve~no u miru.

Tvoji: Vina, Marinko, Vesna, Miroslav, Dejan i Zorica.

Sahrana je danas, 24 12. 2010. godine, u 13 ~asova, na centralnom grobqu, u Futogu.

18260

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da nas je zauvek napustila na{a draga sestra, tetka i baba

Katarina - Kata Sekulovi} ro|. Liki} Sahrana je u subotu, 25. 12. 2010. godine, u 12 ~asova, na Be`anijskom grobqu, u Beogradu. ^uvaju je zauvek u srcima porodice Liki} i Stojanovi}.

18247

Posledwi pozdrav dragom kumu

Posledwi pozdrav SOKOBAWA - sobe, apartmani.

Zimski odmor - Nova godina.

U`i centar. Povoqno.www.sokotours.com Telefoni: 063/81-54200, 018/880-100.

17048

Tomislavu Petkovi}u VEOMA POVOQNO! Prodajem dva useqiva dupleksa: 73m2 i 84m2 u Prezidentovoj zgradi na uglu Futo{kog puta br. 1 i Bulevara Evrope sa terasama i predivnim pogledom. Informacije 063/47-57-65.

18101

Radomiru Svorcanu Ovim putem izra`avamo sau~e{}e porodici Svorcan i u~estvujemo u wihovom bolu.

od kumova Krivoku}a.

18277

Kolektiv ASTA GROUP DOO. 780-P

28

^ITUQE z POMENI

petak24.decembar2010.

Posledwi pozdrav dragom kumu

Sa tugom u srcu obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 51. godini preminuo na{ dragi suprug i otac

Posledwi pozdrav kumu

JEDNOGODI[WI POMEN na{em dragom i voqenom

Ivanu

od: Milanke, Gordane i Marka.

Neka Va{a plemenita du{a po~iva u miru.

Sahrana je danas, 24. 12. 2010. godine u 11.15 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: supruga Zorica, }erka Marijana i sin Dejan.

18238

Posledwi pozdrav

24. 12. 2009 - 24. 12. 2010. od kumova Stevanke i Mirka.

POMEN

Bo`idaru Pilipovi}u Ki}i

2005 - 2010.

1934 - 2010.

Sahrana je danas, 24. 12. 2010. godine, u 12.45 sati, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni wegovi najmiliji: supruga Ru`ica i }erka Leposava sa porodicom.

Draga na{a tetka, vreme prolazi, ali je na{a qubav ja~a od zaborava.

918-P

18187

18190

Dragi tata, brzo ti se ispunila `eqa da ode{ kod na{e mame, bake i prabake

Dragi deko i pradeko, sve {to je bilo lepo nikad se ne zaboravqa.

Posledwi pozdrav dragoj jetrvi i strini

od Emilijinih kolega iz JP „Sportski i poslovni centar Vojvodina�.

Tvoja }erka Qiqana, zet Milan i unuk Nikola Kne`evi}.

Tvoji: Ivana, Vladimir i Marko Ursi}.

18265

18262

Sa tugom i bolom opra{tamo se od na{eg dragog oca, dede i pradede

Posledwi prijatequ

pozdrav

1935 - 2010.

1935 - 2010.

Sahrana je 24. 12. 2010. godine, u 13 ~asova, na grobqu, u Bukovcu.

O`alo{}eni: supruga Beba, sinovi Slavko, Dragan, snaja Grozda, Stojanka, unuka i praunuka.

Tvoji: unuci Slavica, Jelena, Dejana, Tomislav, An|ela, praunuk Ivan i zet Milan.

18229

Posledwi pozdrav prijatequ

od Stojana i Nade Zveki}.

je

JEDNOGODI[WI POMEN

Sahrana je danas, 24. 12. 2010. godine, u 13.30 sati, na Gradskom grobqu.

Weni najmiliji.

18178

18228

18122

GODI[WI POMEN na{oj dragoj

Posledwi pozdrav dragoj baki

Vidosavi Mi}i} ro|. Luki}

Navr{ava se godina tuge od kada nisi sa nama.

Tvoja supruga Gizela i brat Mile sa porodicom.

18195

TU@NO SE]AWE

dragom

18230

Sa tugom javqamo da preminula na{a draga

1925 - 2010.

24. 12. 2009 - 24. 12. 2010.

18200

na{em

Tomislavu Petkovi}u

Ra{i

Jovan Popov

od: Vidi} Nade, Jelene i Milane sa porodicama.

pozdrav

Spasa @uni}

Vreme prolazi, a tuga, praznina i bol ostaju u srcima onih koji te vole.

Tvoji sin Mihajlo i supruga Verica.

Milici Vidi}

Bobinec Josip

Bobinec Josip

Tvoji najmiliji: Nada, Goga i Du{ica sa porodicama.

Posledwi najmilijem

na{em voqenom dedi i pradedi.

Hvala ti za svu qubav {to si nam pru`io.

18120

JEDNOGODI[WI POMEN na{em dragom i voqenom

mr Milana Bikicki

Mihajlo Duli}

Milici Vidi}

Oti{ao si na ve~ni po~inak, a nama ostavio ve~nu tugu i bol.

Tvoji: majka Gena i sestra Mirjana sa porodicom.

18205

18204

Sa tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi suprug, otac i deda

Posledwi pozdrav

Tomislavu Petkovi}u

Bo`idaru Pilipovi}u Ki}i

Tomislavu Ivan \oki}

DNEVNIK

Spasi

obele`i}emo u nedequ, 26. 12. 2010. godine u 11.30 sati, na Gradskom grobqu. (grobno poqe VIII) u prisustvu rodbine i prijateqa.

od unuke Sandre i Sa{e.

Porodice Mi}i} i Luki}.

18175

GODI[WI POMEN Navr{ava se tu`na godina od kako nije sa nama na{ voqeni

18179

Danas se navr{ava godina dana od kada smo prerano izgubili jedinog brata, devera i strica

Sun~ica Mandelc

Bobinec Josipa

dipl. in`. poqoprivrede

1931 - 2010.

Ivanu \oki}u

Sahrana }e se obaviti na Gradskom grobqu u Novom Sadu, dana, 24. 12. 2010. godine, u 15 ~asova.

Tvoji najmiliji: }erka Qiqana, sin Stevan, zet Milan, unuci: Ivana, Nikola, Isidor, Vladimir i praunuk Marko.

Porodice Guberina i Bogojevi}.

18261

18220

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je iznenada preminuo na{ dragi, otac, deda i svekar

Mihailo Mi}i}

Draga moja Sun~ice, pro{lo je tu`ih i dugih devetnaest godina od kako te nema. Ostala je samo bol i tuga za tobom.

Hvala svima koji jo{ ponekad donesu cve}e i upale ti sve}u.

Tvoja neute{na majka.

18077

Dragoj

Sahrana je danas, 24. 12. 2010. godine, u 13 ~asova, na grobqu, u Sremskoj Kamenici.

O`alo{}eni: sinovi Dragi{a i Zoran, snaje Jelena i Nena i unuci Bojan, Jelena, Vladimir, Veqko i Milutin.

18203

Dana, 25. 12. 2010. godine, u 11 ~asova poseti}emo wegovu ve~nu ku}u.

\or|a Vojnovi}a Uvek si u na{im srcima.

Wegovi najmiliji.

Tvoj brat Du{ko, snaja Oqa i tvoji Dragan i Qubica sa porodicama.

18006

18181

Danas je tvoj 28. ro|endan

Vojin Veselinovi}

Radi

1927 - 2010.

Stevo Obradovi}

1982 - 2004.

posledwi pozdrav od porodica Joki} i Mitar.

Do~ekujemo ga sa ve~nim bolom i tugom.

Tvoji najmiliji: mama, tata, sestra i sestri}.

18221

18096

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

Posledwi pozdrav dragoj i voqenoj mami, baki i ta{ti

Posledwi pozdrav na{oj dragoj priji

petak24.decembar2010.

Sa tugom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminula na{a draga i voqena supruga, majka, ta{ta i baka

Posledwi pozdrav dragoj tetki i baki

29

24. 12. 2009 - 24. 12. 2010.

Bosiqki Milakovi} Tvoja Milica sa mamom Qubicom, ujom Radovanom Moqski i porodicama Milakovi} i Vuli}.

18177

\ur|iji Gligori} od: }erke Nevenke, zeta Bore i unuka Jelene i Dragane.

TROGODI[WI POMEN

Milici Vidi}

Branko Glu{ica

na{em ocu i suprugu

Mica i Stanislav Cveti}.

18191

18198

Posledwi pozdrav dragoj i voqenoj mami, baki i svekrvi

Posledwi pozdrav dragoj i voqenoj mami, baki i svekrvi

... suze su najgore kada padaju na grobove qudi kojima nismo rekli sve {to smo `eleli...

Nikada te ne}e zaboraviti tvoji: Milan, Koviqka, Eva, Tijana, Jelena, Marko, Agron i Luka.

Marku Subi}u

Milica Vidi} obele`i}emo danas, 24. 12. 2010. godine, u 11 ~asova, na Gradskom grobqu.

1940 - 2010.

\ur|iji Gligori}

\ur|iji Gligori}

od: sina Radovana, snaje Milke i unuke Nade.

od: sina Veselka, snaje Rade i unu~adi Damira i Nata{e.

18192

18193

Oti{la je u nezaborav na{a draga

[ESTOMESE^NI POMEN

Sahrana je danas, 24. 12. 2010. godine, u 13 ~asova, u Loku.

18168

Danas, 24. 12. 2010. godine, navr{avaju se ~etiri godine od prerane smrti na{eg dragog

Supruga: Zora, deca Vera i Vlada sa porodicama.

18167

O`alo{}eni: suprug Milan, }erke Svetislava i Emilija, zet Goran i unuci Dragan i Milana.

Dana 25. 12. 2010. godine, obele`i}emo godi{wi pomen dragom tati

Du{ana Ostoji}a 1946 - 2006.

18197

Goranu Krsti}u

Se}awe na tebe ne bledi. @ivimo ~uvaju}i uspomenu na tebe. Volimo te.

1974 - 2010.

Rada Posledwi pozdrav.

Porodica Klinar.

obele`i}emo u subotu, 25. 12. 2010. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

Qubavi, ne postoje re~i, a ni vreme kojima mo`emo opisati koliko nam nedostaje{.

Zauvek o`alo{}eni: supruga Maja i deca Jovana i Veqko.

18225

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je preminuo na{ dragi i voqeni

18165

Na{a najdra`a

Stevanu Mali}u O`alo{}ena }erka An|elka, zet Dejan i unuke Marijana i Dejana.

Tvoja porodica.

18046

18019

S tugom i bolom obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 22. 12. 2010. godine preminula na{a draga

Radomir Svorcan Jovanka Majski ro|. Suvajxi}

Sahrana }e se obaviti 24. 12. 2010. godine, u 14 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

preminula je u 90. godini.

Sahrana je danas, 24. 12. 2010. godine, u 14 ~asova, na pravoslavnom grobqu, u Be~eju.

O`alo{}eni: supruga Miloradka, sinovi Dragan i Gordan, snaje Ksenija, Jelena i unuci Vuk, Veqko i Rastko.

O`alo{}eni: }erka Marija, zet Milenko, unuk Milan, unuka Milana, snaja Oqa i praunuci Milenko i Aleksandar.

Sreten Ili}

18213

Dragi deda

Obave{tavamo ro|ake i prijateqe da je preminula na{a draga

Bosiqka Milakovi}

Ra{o

pukovnik u penziji

nikad te ne}emo zaboraviti.

Dobar i plemenit traje u na{im se}awima.

Porodica.

17686

Sahrana je danas, 24. 12. 2010. godine, u 12 ~asova, na Gradskom grobqu, u Novom Sadu.

O`alo{}eni: suprug Qubo, sin Danijel, unuci Nata{a, Larisa, Orlando i Danijela, ne}ake Nada i Tawa sa curicama.

18171

Pre godinu dana, 24. decembra napustio nas je na{ dragi

Margita Resanovi}

Tvoji unuci: Vuk, Veqko i Rastko.

18215

Posledwi ispra}aj je danas, 24. 12. 2010. godine, u 13 ~asova, na seoskom grobqu, u Le`imiru.

O`alo{}eni: brat Branko i snaja Marica sa sinovima Qubi{om i Sini{om i wihovim porodicama.

18176

18186

DESETOGODI[WI POMEN

24. 12. 2000 - 24. 12. 2010.

Qubomir Kirda Po dobroti }emo te pamtiti, sa ponosom pomiwati i ~uvati u od zaborava.

Vida, Marjana, Jovan Biqana, Marko, Vesna Ivan, Nata{a, Tatjana i Vladimir.

18021

30

Stefan Milenkovi} i Vlatko Stefanovski

Folder kultura U posledwoj ovogodi{woj emisiji bi}e sumirana sva najbitnija de{avawa koja su obele`ila 2010. u svim oblastima kulture, kako u svetu, tako i kod nas - od kwi`evnosti i likovnosti, pa do pozori{ta i filma.

Pored toga, bi}e re~i o zajedni~kom koncertu dvojice virtuoza - Stefana Milenkovi}a i Vlatka Stefanovskog u Centru „Sava”.

(RTV 1, 21.30) 09.00 09.30 10.00 10.05 10.15 10.30 10.35 11.30 11.55 12.00 12.10 13.35 14.00 14.05 14.30 15.00 15.10 16.00 17.00 17.22 17.30 18.00 19.30 20.10 20.30 21.30 22.00 22.30 23.40 01.50

08.00 08.50 10.00 10.30 11.30 12.15 12.30 12.40 13.15 14.15 14.45 15.15 16.45 17.15 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 19.50 20.00 20.30 22.00 23.00 00.00

TV PROGRAM

petak24.decembar2010.

Slon Benyamin Bajko kviz Vesti Osmeh i ni{ta vi{e Kad zidovi govore Plej gejms [tikla papu~a Kuhiwica Desilo se Vesti Iz na{eg sokaka Dokolica Vesti TV bajt Slon Benyamin Vesti Tek ro|eni Grad an|ela TV Dnevnik Tajna hrane: Susam Kuhiwica Razglednice TV Dnevnik TV Fonija Faca Folder kultura Vojvo|anski dnevnik Petkazawe Vreme za qubav, film Koncert Tawe Bawanin

Krcko Ora{~i}, bajka Petazawe Svjetionik (hrv) Tek ro|eni Grad an|ela Intermeco - ma|arska muzika Vesti (ma|) Poslovni uspeh (ma|) s titl. na srp Doba zlo~ina Portreti vojv. umetnika narodne muzike Bajko kviz Dobro ve~e Vojvodino (rus) Bo`i}na ~arolija (slov) Emisija za selo (slov) TV Dnevnik (hrv) TV Dnevnik (slov) TV Dnevnik (rus) TV Dnevnik (rum) TV Dnevnik (rom) TV Dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Muzi~ki intermeco (ma|) Bo`i}ne pri~e (slov) Bambuqkine avanture, eduk. dok. film (slov) Dobro ve~e, Vojvodino (slov) Bo`i}ni koncert, slova~ka muzika Bo`i}ne oblande, film (slov) Bo`i}na emisija (ma|) Katoli~ka bo`i}na misa, prenos iz Skorenovca

08.00 08.30 09.00 09.20 09.30 10.00 11.00 12.00 12.30 12.40 13.00 14.00 14.30 15.30 16.00 17.00 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 21.30 22.00 22.30

U susret suncu Info Vesti U ogledalu Tin in Info Vesti Qubav na prodaju Lice s naslovnice Zdravqe je lek Tin in Bila jednom jedna nedeqa Sve {to mi pripada Beli luk i papri~ica Art-boks Vojvo|anske vesti U ogledalu Baldini i Simoni Vojvo|anske vesti Qubav na prodaju Na{ gost Vojvo|anske vesti Bez cenzure Bila jednom jedna nedeqa Vojvo|anske vesti Filmski program

08.00 08.15 09.00 09.44 10.00 10.05 10.39 11.05 11.53 12.00 12.15 12.24 12.37 13.32 15.00 15.16 16.00 16.03 17.00 17.20 17.45 18.25 19.00

Jutarwi dnevnik Jutarwi program Boqi `ivot U zdravom telu Vesti Razglednica Na skriveno te vodim mesto O~ajne doma}ice Evronet Dnevnik Sport plus Gastronomad Operativci Kakav deda, takav unuk, film Vesti TV lica: Darko Rundek... kao sav normalan svet Vesti Bela la|a Dnevnik RT Vojvodina [ta radite, bre Beogradska hronika Oko magazin Slagalica, kviz

Kalina Kova~evi}

zSERIJA

Miris ki{e na Balkanu Bo`i}ne poruke Vernici koji Badwe ve~e i Bo`i} proslavqaju po gregorijanskom kalendaru mogu da pogledaju tradicionalni bo`i}ni intervju sa beogradskim nadbiskupom, monsiworom Stanislavom Ho~evarom. Duhovnost Evrope, me|ureligijski dijalog, uloga crkve u modernim dr`avama, teme su ove emisije. Sa nadbiskupom Ho~evarom razgovarala je Smiqka Seqin.

(Novosadska TV, 20.00) 09.00 09.30 11.10 12.00 12.59 13.00 13.10 14.00 14.25 15.10 16.00 16.30 16.45 17.00 18.30 19.00 20.00 20.30

Hrana i vino Put za Ejvonli Nemi svedok [esto pitawe Kursna lista Objektiv Izme|u redova Zlatni kqu~ Razglednice Put za Ejvonli NS klinci Ogledalo vlasti Objektiv (slov) Objektiv (ma|) Korak po korak Objektiv Bo`i}ne poruke Muzi~ki mirisi Mediterana Klape i mandoline 22.30 Bo`i}ni koncert - Kraw

11.00 NHL: Detroit – Vankuver 13.30 Evroliga: Barselona - Montepaski 15.30 Kopa del Rej: Atletiko Madrid - Espawol 17.00 Premijer liga Wuz 17.15 Pregled Evrolige 18.45 Premijer liga vesti 18.50 Evroliga: Kaha Laboral – Partizan 20.45 Kopa del Rej: Seviqa - Malaga 23.00 Ful Tilt poker 00.00 Evroliga: Olimpiakos - Roma

U tre}oj epizodi serije Leonu se niko ne javqa na molitvi u Sinagogi, {to je posledica tihog protesta zbog Ninine veze sa [korom. Iz istih razloga, niko se ne pojavquje ni na Blankinom ro|endanu, osim Danijele ...

Uloge: Qiqana Blagojevi}, Predrag Ejdus, Mirka Vasiqevi}, Aleksandra Bibi}, Tamara Dragi~evi}, Marija Vickovi}, Kalina Kova~evi} Re`ija: Qubi{a Samaryi} (RTS 1, 20.10) 19.30 Dnevnik 20.05 Bo`i~na poslanica beogradskog nadbiskupa Stanislava Ho~evara 20.10 Miris ki{e na Balkanu 21.05 Turbo tata, film 22.46 Klopka za deca Mraza, film 00.30 Dnevnik 00.45 Evronet 00.52 Kakav deda, takav unuk, film 02.19 Vesti 02.22 Na skriveno te vodim mesto 03.15 Pozori{te u ku}i

07.15 08.10 09.00 09.50 11.30 12.00 14.00 15.00 15.55 16.45 17.45 18.00 18.20 18.45 20.10 21.00 22.00 23.30 23.50 00.10 00.40

Elenin duh Cena sre}e Tri Hil Gumu{ Survajver-bez cenzure Film: Riba zvana Vanda Elenin duh Kada li{}e pada ^ari Survajver Ekskluziv Vesti Eksploziv Gumu{ Kad li{}e pada Ve~e sa Ivanom Ivanovi}em Suvajver Ekskloziv Ekskluziv Survajver -bez cenzure Fajront republika

DNEVNIK

NAPOMENA: Na RTS 2 od 10.00 mogu} je prenos sednice Skup{tine Republike Srbije 07.00 Kuvati srcem: dr Dragana Bogati} 07.21 Verski kalendar 07.32 [umska {kola 07.37 Ka`i mi ka`i 07.47 Metro Erni

Sve~ana misa bo`i}ne no}i U katedralnoj crkvi bla`ene device Marije u Beogradu, na Badwe ve~e, bi}e odr`ano sveto euharistijsko slavqe.

Sve~anu misu bo`i}ne no}i predvodi}e beogradski nadbiskup i predsednik Me|unarodne biskupske konferencije Sv. ]irila i Metodija, msgr Stanislav Ho~evar.

(RTS 2, 22.00) 07.59 08.20 08.27 08.39 09.03 09.41 09.53 10.00 10.23 10.30 11.00 11.21 11.46 12.30 13.00 14.00 14.02 14.12 14.36 15.14 15.26 16.00 16.35 17.00 17.45 17.55 19.41 19.47 20.00 21.00 21.51 22.00 23.15 00.06

07.25 07.30 07.50 08.00 08.15 09.00 09.05 10.00 10.10 11.00 11.05 12.00 12.15 13.01 13.35 14.00 14.30 15.00 15.02 15.55 16.00 16.05 17.00 17.01 18.00 18.35 19.00 20.30 22.35 23.30 23.45 00.00

Spajdermen Telmo i Tula, mali kuvari Ars praktika Zato~eni Stepe{ni{te [ah Enciklopedija Preci i potomci Datum Metropolis @ivot i standardi Dosije o...

Koncert SO i hora RTS Mera za muziku Trezor Ars praktika Ovo je Srbija Zato~eni Stepeni{te [ah Lov i ribolov Ovo je Srbija Tra`e}i Beograd Kao mehur od sapunice Enciklopedija Ko{arka - PS: Superfund Proleter, prenos Datum Verski kalendar Izbor sportiste godine u organizaciji lista „Sport“, prenos O~ajne doma}ice Verski kalendar Sve~ana sveta misa bo`i}ne no}i Isus - Godine koje nedostaju, dok. program Muzi~ki program

Crtana serija Vesti Otvoreni studio Info Otvoreni studio Info Jagodica Bobica Vesti Rej~el Rej Info Qubav u zale|u Vesti Milica na kvadrat Zdravqe i Vi Otvoreni studio Vesti Simpsonovi Info Tajne tela, dok. program Otvoreni studio Info Qubav u zale|u Info ^arolija, ~ar na dar: Katoli~ki Bo`i} Vesti Simpsonovi Porodica Serano Film: Sa~uvaj posledwi ples Bumerang Vesti Milica na kvadrat Film: Tristan i Izolda

Semjuel L. Yekson

Pe}ina tajni

Romulus je bio poznati i priznati pijanista i uzoran mu` i otac, dok mu `ivot nije uni{tila paranoidna {izofrenija. Sada luta kao besku}nik ulicama Wujorka progawaju}i Kornelijusa Stivsenta, za koga smatra da kontroli{e svo zlo na svetu.

Uloge: Semjuel L. Yekson, Kolm Feore, En Magnuson Re`ija: Kasi Lemons (B92, 23.35) 06.00 Radijsko dizawe, jutarwi program 07.00 TV dizawe, jutarwi program 10.00 Vesti za osobe o{te}enog sluha 10.35 Kviz: Super genije 11.00 Bi-Bi-Si na B92: Otka~ena istorija 11.30 Top {op 12.00 Film: Napad ajkule 1. deo 14.00 Drugi svetski rat u boji, dok. program 15.00 Nacionalna geografija i BiBi-Si: U potrazi za jaguarom s Najyelom Marvenom 16.00 Vesti B92 16.35 Sportski pregled 16.50 Nacionalna geografija i BiBi-Si: U potrazi za jaguarom s Najyelom Marvenom 18.00 Kviz: Super genije 18.30 Vesti B92 19.15 Sun|er Bob Kockalone 20.00 Drugi svetski rat u boji, dok. program 21.00 Film: Napad ajkule 2. deo 23.00 Vesti B92 23.35 Film: Pe}ina tajni 01.35 Bi-Bi-Si na B92: Otka~ena istorija 02.00 Ukqu~ewe u B92 Info

06.30 06.50 07.00 10.00 10.05 11.45 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.45 16.50 17.00 17.45 18.30 19.10 19.20 19.30 20.00 20.45 21.00 21.15 23.00 01.00

08.10 08.30 08.50 09.05 09.15 09.45 10.00 10.30 11.00 11.20 11.30 12.00 13.00 13.10 13.20 13.40 13.55 14.00 15.00 15.45 16.00 17.55 18.25 18.30 19.30 20.00 20.55 21.00 22.00 23.00 00.00 00.30

Mala princeza Sa Bo u avanturu Pokojo Zdravo, Kiti Kliford Tele{op Avanture malog Pere Iks Bakugan Vinks Sirene Kvizi} Presovawe Zdravo, Kiti Nodi Tele{op Vesti Zvezdana kapija Jelena Tele{op Film: Bruco{ Telemaster Ne mo`e da {kodi 7 `ivota 1. svetski rat Parovi, u`ivo Vesti Crni Gruja Luda ku}a Zvezdana kapija 7 `ivota Crni Gruja

Parovi Deset poznatih parova iz na{eg dru{tva }e u}i u velelepnu vilu od 800 kvadrata i 101 dan se boriti za vrednu nagradu! U ku}i }e se na}i Srna Lango i Irfan Mensur, Sla|a Deliba{i} i wen dragi, Pedja D’Boj sa devojkom, Yimi Barka sa lep{om polovinom, Milica Majstorovi}... Zadatke za u~esnike, direktno iz Pariza zada}e Milan Lane Gutovi}, vlasnik vile i wegova supruga Vawa Kosti}...

(Hepi, 20.00)

Farma Siti kids Dobro jutro Medela ~arolija Farma Siti Pali an|eo Farma Petkom u dva More qubavi Farma Medela ~arolija Nacionalni dnevnik Valentina Tereza Farma U sosu Idemo daqe Nacionalni dnevnik Farma - pregled dana Loto Farma - specijal Grand {ou Farma Film: Gresi po`ude

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

08.00 De~iji program, 09.00 Kuhiwica, 09.30 Ku}ica u cve}u, 10.00 Izlog strasti, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Metropole i regije sveta, 14.00 Info K9, 15.00 Dokaz stvarawa, 16.00 Info K9, 16.45 Biber, 17.00 Farma, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 19.45 Biber, 20.15 OSAA, 21.15 Otvoreni ekran, 22.15 Biber, 22.30 Info K9, 23.00 Film, 00.30 Biber, 01.00 No}ni program

08.45 Tandem, 08.55 Ski Jahorina, 09.25 Fokus, 12.50 Turisti~ke razglednice, 13.00 FAM, 13.45 Top {op, 16.00 Veb yank, 16.30 Fokus, 17.00 Ski Jahorina, 17.40 Info Puls, 20.00 Fokus, 20.50 Info Puls, 21.10 Turisti~ke razglednice, 21.30 Info klub, 22.15 NS Indeks, 22.30 Bawe Srbije, 23.00 Fokus, 23.40 Turisti~ke razglednice, 00.00 Info Puls, 00.35 Fokus, 01.00 Ski Jahorina

08.00 Obrazovni program, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Prolog, 10.00 Pregled {tampe, 10.25 Dok. film, 12.00 Akcenti, 12.15 Film, 14.00 Akcenti, 14.15 Zabavni program, 16.00 Akcenti, 16.30 Pismo glava, 18.00 Akcenti, 18.15 Serijski film, 20.00 Obrazovni program, 21.00 Zdravqe, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Prsluk agein

07.00 Uz kafu, 07.30 Beli luk i papri~ica, 08.00 Puls +, 09.00 Ku}a sedam `ena, 10.00 Abs {ou, 11.00 Travel, 11.30 Opra {ou, 12.30 Mini koncert, 13.00 Veze, 13.30 Da li znate, 14.00 Vetar u le|a, 15.00 Srbija i svet, 16.00 Qubav na prodaju, 17.00 U me|uvremenu, 17.30 Zoo hobi, 18.00 Ku}a sedam `ena, 18.55 Himna grada, 19.00 Objektiv, 19.30 Crtani film, 20.00 @iveti svoj `ivot, 21.00 Top 10, 22.00 Objektiv, 22.30 Marfijev zakon, 00.30 Ku}a sedam `ena

12.00 Hronika op{tine S. Pazova, 13.00 Va{ar ta{tine, 14.00 Yuboks, 14.30 [i-Ra, 15.00 Karmelita, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Dok. program, 16.45 Mobil E, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine Sremska Mitrovica, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 [i-Ra, 20.00 Karmelita, 20.45 E-TV, 21.15 Va{ar ta{tine, 22.00 Novosti 3, 22.30 Buntovnici, 23.15 Yuboks, 00.00 Glas Amerike.

08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Put vina, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Vezer, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

petak24.decembar2010.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

5

31

SRE]A PUTUJE VOJVODINOM NA PRAZNI^NIM ^ESTITKAMA

Pi{e: Milkica Popovi}

Dagrej Skot

Deset bo`jih zapovesti

Kada proro~anstvo najavi da }e se roditi dete koje }e postati princ Egipta, opasnost se nadvije nad egipatskim kraqevstvom. Faraon naredi da se ubiju sve mu{ke bebe. Ali, jedno dete, Mojsije, sin jevrejskih robova, uspe da izbegne smrt. Stavqen u korpu koja pluta Nilom, Mojsije biva prona|en te odrasta u egipatskoj kraqevskoj porodici...

Uloge: Dagrej Skot, Omar [arif, Suzan Lin~, Paskal Fril, Mia Maestro Re`ija: Robert Dornelm (Nova TV, 21.45) 08.10 08.25 09.05 11.00 12.55 13.40 14.40 15.35 16.30 18.25 19.15 20.05

Graditeq Bob, crtani Roari, crtani Gumus Asi IN Provereno Zauvek zaqubqeni Slomqeno srce Gumus IN Dnevnik Bo`i} vragolastog Denisa, film 21.45 Deset bo`ijih zapovesti, film 01.05 Bo`i}ni duh, film

08.00 Ovo je civilizacija 09.00 [ta je donela industrijska revolucija 10.00 Snoudaun i Margareta: Iza kulisa kraqevskog braka 11.00 Robovlasni~ka industrija 12.00 Legende o Deda Mrazu 13.00 [pijuni koji su do{li sa mora 14.00 Torinski pokrov. novi dokazi 15.00 Vajat Erp 16.00 U potrazi za Betovenom 17.00 Najgori poslovi u istoriji 18.00 Nelson Mendela – ^ovek mira 19.00 Farma iz Viktorijanskog doba 20.00 Misterija tri kraqa 21.00 Eksperimenti na sopstvenoj ko`i 22.00 Leto qubavi 23.00 Kutije Stenlija Kjubrika 00.00 U potrazi za Betovenom 01.00 Najgori poslovi u istoriji

08.00 09.00 10.00 10.30 11.00 13.30 15.30 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Bo`i}na pesma Pepequga Sne`ana i sedam patuqaka Putopisna emisija Krv na suncu O{trica kopqa Putuju}e pri~e Nevoqe u Puerto Vaqarti Ukus mo}i Na sedmom nebu [ti}enik U`ivaj 9 U`ivaj 10

07.55 09.35 11.00 12.15

Trka do ve{ti~je planine Vanzemaqci na tavanu Bra}a Yonas: 3D koncert Goli pi{toq: Iz arhiva policijskog odreda ^udovi{ta protiv vanzemaqaca Do neba Artur i osveta Maltazarda Spas je u po{ti 1 Mis marta Prava krv Terminator: Spasewe Spartak: Krv i pesak Crvena otrovnica Spartak: Krv i pesak Sacramentum gladiatorum Spartak: Krv i pesak Legende

13.40 15.15 16.50 18.25 20.05 21.35 22.35 00.30 01.25 02.15

07.40Dobro jutro, Hrvatska 09.07 Lugarnica 10.10 Tiha no}, dok. film 11.10 Kod Ane 11.20 Badwica u Cisti Velikoj 12.00 Dnevnik 12.16 TV kalendar 12.32 More qubavi 13.20 Hitna slu`ba 14.20 Kerolova bo`i}na pri~a, film 16.00 ^arobwakov {e{ir 17.20 Iza ekrana 17.55 Kod Ane 18.20 Dramski program 19.30 Dnevnik 20.07 Bo`i}na ~estitka kardinala Josipa Bozani}a 20.25 [kriwa 21.15 Ro|ewe Isusovo, mini-serija 23.05 Gde se sakrio Bo`i}, dok. film 23.35 Bo`i}ni napevi 23.55 Bjelovar: Misa Polno}ka, prenos 01.35 Opasni Xoni, film 03.05 Kerolova bo`i}na pri~a, film

01.30 Dijagnoza: Ubistvo 02.30 Film: Poqubac 04.20 Film: Oteta usred bela dana 06.50 Sudija Ejmi 07.50 Meklaudove }erke 09.50 Bra}a i sestre 11.50 Film: Kod ku}e za praznike 13.40 Film: Bo`i} u oblacima 15.30 Film: Bo`i}ni an|eo 17.20 Film: Bo`i}na po{ta 19.10 Film: Bo`i}ne prepravke 21.00 Film: Vodeni svet 23.40 Film: Daleko od pogleda

08.35 Crni lepotan, film 10.15 ^udo u 34. ulici, film 12.30 Kako se bogato o`eniti, film 14.15 Sam u ku}i 2: Izgubqen u Wujorku, film 16.25 O ma~kama i psima, film 18.00 Ekskluziv tabloid 18.30 RTL Danas 19.05 U dobru i zlu 20.00 [rekov prvi Bo`i}, film 20.20 Niko – bo`i}na potraga, film 21.55 Pre`iveti Bo`i}, film 23.35 Umetna inteligencija, film 02.10 Poli, film

Pre`iveti Bo`i}

Gde se sakrio Bo`i} Dokumentarac o ulicama Zagreba na Badwi dan. Film se temeqi na kontrastu spoqa{weg sjaja grada punog rasko{nih prodavnica i sve ve}eg broja qudi kojima je i u vreme praznika glavna misao kako pre`iveti jo{ jedan dan...

Urednik: Andrea ]aki} (HRT 1, 23.05)

07.50 08.20 08.50 09.20 09.35 10.00 11.35 12.00 12.10 12.25 13.55 14.20 14.55 16.25 17.40 19.00 19.45 20.00 21.25 23.10 00.55

Mala TV [kolarci obave{tajci Jelenko Aladinove pustolovine Crno proro~anstvo Beverli Hils @eletasti~an Bo`i}, crtani Neli i Cezar, drtani film Rupert spa{ava Bo`i}, crtani Srebrni pastuv, film Merlin protiv Deca Mraza, crtani Jelenko Klapa Intrade, snimak koncerta Bo`i}ni koncert Tiha no} u Vukovaru, snimak Zov divqine, animirani film Tiha no}, dok. film Hit dana Voz u snegu, film Deda Mraz 3: Odbegli Dedica, film Tesa iz porodice d’Urbervil Il Divo – U`ivo iz Barselone, snimak koncerta

08.30 10.30 11.30 12.30 13.10 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 22.00 00.00

Intermeco 1 @ene fudbalera Hari i Hendersonovi Intermeco 2 Bolna tajna @ene fudbalera Hari i Hendersonovi Trava Intermeco 3 Seksualno ~udovi{te Zemqa 2 Uspon do gubili{ta Pre mnogo godina

08.00 10.00 12.00 14.00 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00

Pokemon heroji Pobuna u koko{iwcu Pajkan i po Mra~ni kristal Prdowa Osmoza Yons Sre|en Sanset strip 48 sati

Pribli`ava se jo{ jedan Bo`i} i usamqeni Dru ne `eli da ga ponovo provede sam. Odlu~i da se priseti detiwstva i bo`i}nog slavqa u krugu porodice. U ku}i u kojoj je stanovao kao de~ak ne na|e svoje roditeqe, ve} porodicu Valkos i on odlu~i da za Bo`i} unajmi tu porodicu...

Uloge: Ben Aflek, Kristina Eplgejt, Yejms Gandolfini, Ketrin O’Hara, Bil Mejsi, Yo{ Cukerman, Yenifer Morison Re`ija: Majk Mi~el (RTL, 21.55)

Kristina Eplgejt

10.30 11.25 12.20 13.15 13.40 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.45 00.40 01.40

Pre`ivqavawe Oru`je budu}nosti Auta po meri 2008.

Peta brzina ^udovi{ta iz reke Kako to rade?

U potrazi za zabavom Razotkrivawe mitova Samo jedan izlaz Oru`je budu}nosti Auta po meri 2008.

Prqavi poslovi U potrazi za zabavom

08.30 09.00 10.25 10.30 11.30 13.30 14.00 15.00 17.00 19.00 20.00 21.00 22.00 22.30 23.30 00.30 00.45

Svi sportovi Umetni~ko klizawe Olimpijske igre Tenis Skija{ki skokovi Biatlon Biatlon Skija{ki skokovi Fudbal Bilijar Svi sportovi Drvose~e Kreativno lomqewe Najja~i ~ovek Kuglawe Ekstremni sportovi Svi sportovi

Viktorija Bekam proterala Pepequgu rvenom bojom ofarbano jaje simbolizuje voj {tamparskih tehnika doveli su do pojave veli`ivot, ali i odbija zle poglede i {titi od kog broja razli~itih motiva. Dvoje mladih qudi u demona, druge su boje uglavnom samo dekor, romanti~nom odnosu prikazano je u prirodi ili ali je `uta, zbog boje Sunca, zlata, zrelog `ita i enterijeru, tokom razgovora, {etwe ili zagrqaja. slame, dobila magijsko zna~ewe. Zbog neba i mora, ^este su i reprodukcije umetni~kih dela. plava boja simboli{e beskrajnost, a zelena je simPortreti `ena su, tako|e, prisutni na ovim ~ebol `ivota, napretka i sve~anosti. stitkama. Naj~e{}e su stilizovani sa setnim poKoko{ka je simbol za{titni~ke qubavi prema gledom, nekim muzi~kim instrumentom ili modslabima, {to se vidi iz Isusovih re~i: „Jerusalinim detaqima – poput {e{ira, suncobrana, lepeme, Jerusalime, koliko puta htedoh da skupim ~eda za... Prikaz `ene koja pleni svojom lepotom i hatvoja kao {to koko{ sakupqa pili}e svoje pod rizmom je u skladu s vremenom u kojem je ~estitka krila!“ nastajala. Ono je diktiralo forme i definisalo Zec je zbog svoje brzine povezivan s brzinom {irewa vesti o Hristovom vaskrsewu.

Vrba se u hri{}anstvu javqa kao obele`je Lazareve subote (Vrbice). Wena grana se osve}uje na Cveti, ~uva u ku}i i veruje se da ~uva od zla.

Zvono je u kulturama starog sveta bilo i kultni instrument.

U hri{}anskom svetu, na Veliki petak ona ne zvone zbog `alosti, a na Uskrs se ogla{avaju zbog radosti povodom Hristovog vaskrsewa.

Porodi~ne ~estitke, kao podvrsta anzihtskarti, slate su povodom zna~ajnih doga|aja u `ivotu jedne familije. Za ro|ewa deteta naj~e{}i motivi su beba u Dozvoqena ne`nost samo iznad pojasa kolevci, idili~na slika porodice ili majka koja prototip tada{we `enske lepote. Kada je prikase za{titni~ki nadvila nad novoro|en~etom. ^ezivana cela figura, `ena je sme{tana u prirodu, sti su i portreti nasmejanih de~aka ili devoj~ica. na neko romanti~no mesto, s cve}em, korpom, kwiRoda je, tako|e, prisutna na ovim ~estitkama, jer gom, vezom ili pitomom `ivotiwom. Kako su `ene je, po{to uni{tava zmije, simbol sre}e i mo`e se prikazivane u najlep{im odevnim kreacijama, ~epovezati s Hristom i wegovim u~enicima, koji se stitke iz tog perioda su dragocen izvor za prou~abore protiv satanskih bi}a. vawe mode novog veka.

Ro|endanske ~estitke spadaju me|u najbrojnije i @ene na ~estitkama s kraja 19. i po~etka 20. ve~ine 60 procenata od ukupne prodaje. Najstarije su ka su ~edne, dok od druge polovine 20. veka otkridekorisane buketima cve}a, a motivi su i crte`i veni delovi tela nose direktnu poruku. ili fotografije dece. De~aci su predstavqani s Cve}e je uglavnom vezivano za qubavnu prepiloptom, biciklom, trotinetom, lukom i strelom sku, kao simbol mladosti, a zbog zvezdaste struktuili automobilom, a devojre kruni~nih listova ~e~ice s cve}em ili lutkama. sto je do`ivqavano i kao Ro|endanske ~estitke iz simbol Sunca. Cvetovi se Koko{ka je postala simbol prve polovine 20. veka jane shvataju samo kao nevini za{titni~ke qubavi prema vqaju se u formi anvesnici prole}a ve} i simzihtskarti, dok potom doboli telesnog zadovoqstva, slabima jer su Isusu jevan|eqa bijaju nove oblike i dimen`ivotne snage i radosti, pripisala re~i: „Jerusalime, zije. Novije sadr`e i zodikraja zime i pobede nad ja~ke znakove. Dizajn sa- Jerusalime, koliko puta htedoh da smr}u. skupim ~eda tvoja kao {to koko{ vremenih je raznolik. NeU anti~kom dobu, ru`a je ki od motiva su junaci crsakupqa pili}e svoje pod krila“ bila simbol ve~ne qubavi. tanih filmova Tom i XeKao cvet qubavi, analogna ri, Miki Maus i Mini, ali je egipatskom i azijskom i Sne`ana sa sedam patulotosu i gr~kom narcisu. U qaka, Pepequga, Spajdermen, Betmen, Spajsgirls... crkvenoj ikonografiji je op{teprihva}ena i ^esto imaju i muzi~ki dodatak, obi~no Happy birt- predstavqena kao kraqica cve}a. Wena izuzetna hday to you. Na novijim ~estitkama se, osim uobi~alepota, oblik i miris doprineli su takvom shvatajenih natpisa, {tampaju i prigodni stihovi, a powu. Bela ru`a simboli{e nevinost, crvena qubav, jedine su namewene iskqu~ivo ~lanovima porodia roza prole}e i radosne praznike. ce ili drugu i drugarici.

Qiqan je bio veoma cewen cvet i pre nego {to ^estitke povodom imendana su znatno re|e, a deje mu je pripisana odre|ena simbolika. U hrikorisane su kao i ro|endanske. Na wima su naj~e{}anstvu je postao simbol ~iste, devi~anske qu{}e bili cvetni motivi ili prikazi dece, ali i bavi. Qubi~ica je mali cvet intenzivnog mirisa, drugi simboli sre}e, poput potkovice, deteline koji nas, po narodnom verovawu, u~i skromnosti. ili praseta, a sredinom 20. veka su potpuno i{~ePlava boja, koja je povezivana s verno{}u i postozle s na{ih prostora. jano{}u, u~inila je ovaj cvet i cewenim qubavnim ^estitke povodom Dana zaqubqenih Svetog Vadarom. Detelina sa ~etiri lista je simbol sre}e. lentina bile su popularne posle 1400, a najstarije Wena prvobitna simbolika, odnosno simbol snage iz tog perioda ~uvaju se u Britanskom muzeju. U 19. i `ivotnosti, poti~e od vitalnosti ove biqke. veku su zauzele va`no mesto u dru{tvenom `ivotu „Zelena detelina“ igrala je veliku ulogu u sredEvrope i Amerike, a wihova popularizacija i razwovekovnoj qubavnoj lirici.

C

Tematska izlo`ba starih prazni~nih i prigodnih ~estitki “Sre}a putuje” je u staroj zgradi Muzeja Vojvodine (Dunavska 35 u Novom Sadu) od 21. decembra do 10. marta

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu.

Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943.

Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761.

Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs.

Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802).

Zamenik generalnog direktora Smiqa Maksimovi} (480-6816).

Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6820), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60.

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju.

Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara.

Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

32

MONITOR

petak24.decembar2010.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

Divan dan za qubav, izlaske i prijatna zadovoqstva. I daqe ste aktivni, prodorni i uspe{ni na poqu karijere, uprkos svemu. Mogu}i su problemi i sukobi s pretpostavqenima. Ostajete dosledni.

BIK 20.4-20.5.

Petak je, i lepo vam je zbog toga.

Venerin dan, va{ dan, pa va{ smisao za estetiku dolazi do izra`aja.

Potreban vam je partnerski odnos koji ne optere}uje ve} opu{ta. Ali, qubav nije takva.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.rs

24. decembar 2010.

Opredeqani ste ka drugima i ka partneru, tako da vi{e vodite ra~una o wima svima nego o sebi. Zbog haoti~nih prilika i neprilika, mo`ete biti nervozni i povr{ni. Birajte svoje dru{tvo.

Mesec plovi kroz vatreni znak Lava pa ste ispuweni uzbu|ewima i dramatizujete situacije. Qubavni odnos tako|e, kada to i nije potrebno. Na poslu ste dominantni i galantni. Nepotrebni tro{kovi.

Promenqivog ste raspolo`ewa, funkcioni{ete na ve}oj amplitudi nego uobi~ajno, a opet ste podlo`ni tu|im uticajima. Pozabavite se decom na pravi na~in. U qubavi su prisutni problemi.

Neko vam kvari planove, onako iz senke, pritajeno i mo`da ~ak nesmotreno. U komunikaciji ste slatkore~ivi, ali realni i uspe{ni.

Oslawate se na zdrav razum, a delom i na {arm.

VAGA 23.9- 23.10.

S prijateqima imate dobar odnos. S prijateqicama jo{ boqi, danas. Ukoliko `elite podr{ku, pomo} ili saradwu, sada je pravo vreme da preduzmete aktivnosti u tom pravcu. Sigurnost.

[KORPION 24.10- 23.11.

STRELAC 24.11- 21.12.

JARAC 22.12-20.1.

Napravite ~aroliju od ovog dana jer vam se mo`e. Potrudite se, uzmite u obzir `eqe drage osobe, i poka`ite se u najboqem svetlu. Mo`ete u kupovinu, provod, na kra}i put, zabavu.

Primeti}ete da vas partner konsultuje i prilago|ava se onom smeru i pravcu koji vi odre|ujete. Danas mo`ete biti uspe{ni u svim kontaktima s inostranstvom, bilo poslovno ili privatno.

Mo`ete obaviti neke ozbiqne razgovore u vezi s nekretninama, kreditom ili sponzorstvom, ali se nemojte `uriti u pogledu potpisivawa ugovora i same realizacije.

Morate uzeti u obzir sve okolnosti.

VODOLIJA 21.1-19.2.

RIBE 20.2-20.3.

Romanti~ni ste prema partneru, idealizujete me|usobni odnos i dajete mu bajkoviti ton. To je sasvim u redu, sve dok i sami ne poverujete u to. Mogli biste se razo~arati, ne{to kasnije.

Zauzmite stav i napravite prioritet u vezi sa svim onim {to vam se uliva u `ivot. Poneki prijateqi ili okolnosti bi vas mogli opteretiti i potro{iti vam snagu, pa i vreme, nepotrebno. Slobodni ste.

TRI^-TRA^

Umi{qena bolest PROGNOZA

VIC DANA

TOPLO

Vojvodina Novi Sad

14

Subotica

12

Sombor

12

Kikinda

14

Vrbas

14

B. Palanka

14

Zrewanin

15

S. Mitrovica 14 Ruma

14

Pan~evo

15

Vr{ac

17

Srbija Beograd

16

Kragujevac

15

K. Mitrovica 15 Ni{

17

Evropa

I VETROVITO

NOVI SAD: Toplo i vetrovito uz promenqivu obla~nost. Krajem dana mogu}a kratkotrajna ki{a. Duva}e poja~an jugoisto~ni vetar. Pritisak ispod normale. Minimalna temperatura oko 9, a maksimalna do 14 stepeni.

VOJVODINA: Toplo za ovo doba godine i vetrovito. Duva}e poja~an jugoisto~ni vetar, u ju`nom Banatu olujne ja~ine sa udarima oko 100 km/h, a po Sremu znatno slabiji. Bi}e promenqivo obla~no, a krajem dana je mogu}a ki{a. Pritisak u opadawu. Jutarwa temperatura 6, a maksimalna 17 stepeni.

SRBIJA: Toplo za ovo doba godine i vetrovito. Duva}e poja~an jugoisto~ni vetar u Pomoravqu i Podunavqu, a u ju`nom Banatu olujne ja~ine sa udarima oko 100 km/h. Bi}e promenqivo obla~no, a krajem dana je mogu}a ki{a. Pritisak u opadawu. Temperatura od 4 do 18 stepeni.

Prognoza za Srbiju u narednim danima: U subotu zahla|ewe sa ki{om koja na severu Srbije uve~e prelazi u sneg. U centralnim i ju`nim predelima toplo sa ki{om. Duva}e ju`ni i jugoisto~ni vetar koji po podne na severu skre}e na severozapad. U nedequ i ponedeqak svugde hladnije sa povremenim snegom. Od utorka suvo sa mrazevima

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: O~ekuje se nepovoqan uticaj biometeorolo{kih prilika.

Od meteoropatskih reakcija bi}e najizra`eniji promenqivo raspolo`ewe, glavoboqa i reumatski bolovi, naro~ito u ko{avskom podru~ju. U saobra}aju pove}ati pa`wu.

Madrid

7

Rim

16

London

1

Cirih

3

Berlin

2

Be~

6

Var{ava

3

Kijev

4

Moskva

-7

Oslo

-12

St. Peterburg -10 Atina

19

Pariz

2

Minhen

2

Budimpe{ta

8

Stokholm

-9

Pitali Lalu da li veruje u qubav na prvi pogled.

A on ka`e: - Dabome. Zar mislite da bih se o`enio Sosom da sam dvaput pogledao?

RIBOLOVA^KA PROGNOZA

24

25

26

27

28

29

30

sreda

~etvrtak

05~ 18’

petak

pre podne najboqe

subota

nedeqa

po podne veoma dobro

SUDOKU

ponedeqak

prva ~etvrtina dobro

utorak

pun mesec

posledwa ~etvrtina podno{qivo

mlad mesec lo{e

www.ribolovacki-magazin.co.rs

V REMENSKA

Glumica Gvinet Paltrou nedavno se upla{ila da ima rak jer su joj se prsti ko~ili, ali ubrzo joj je doktor otkrio da je to samo posledica intenzivnog ve`bawa gitare.

Gvinet je zbog snimawa filma „Country Strong”, u kojem glumi kantri peva~icu, morala da nau~i da svira gitaru. Intenzivno ve`bawe dovelo je do gr~ewa prstiju, a ona se upla{ila da ima rak.

- Moji prsti nisu slu{ali naredbe mozga. Krvarili su, imala sam gr~eve u rukama i problema s ramenima. Bila sam uverena da imam rak. Doktor mi je rekao da se radi o istegnu}u mi{i}a ruke. Bila je to sre}na vest, ali mi je bilo i jako neprijatno - otkrila je 38-godi{wa glumica.

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa.

Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati.

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

Bezdan

243 (-19)

Slankamen

496 (-11)

Apatin

322 (-22)

Zemun

532 (-8)

Bogojevo

- (-)

Pan~evo

528 (-4)

Smederevo

614 (-2)

Ba~. Palanka 323 (-22) Novi Sad

394 (-12)

Tendencija opadawa i stagnacije

Ja{a Tomi}

SAVA

N. Kne`evac

595 (4)

S. Mitrovica

550 (-2)

Tendencija porasta

Senta

588 (4)

Beograd

487 (-6)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

490 (-2)

Tendencija stagnacije

Titel

524 (-10)

NERA

Hetin

186 (40)

TISA

80 (-4)

Tendencija stagnacije

Tendencija stagnacije

Kusi}

78 (12)

Re{ewe iz pro{log broja