Dnevnik 27.novembar 2009. by jovan radosavljevic

m y

NOVI SAD *

PETAK 27. NOVEMBAR 2009. GODINE

GODINA LXVII BROJ 22555 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

NOVIM GRIPOM U SRBIJI 50.000 INFICIRANIH, VAKCINA JEDINA TRAJNA ZA[TITA

„Meksikanac” }e sti}i svakoga? str. 14

NASLOVI

Politika 3 Bez odlagawa pru`iti ruku Srbiji 3 Vladika Irinej demantuje radikale

Ekonomija 4 Seci struju, krpi gas 5 Najvi{e zara|uju u Pe}incima i Novom Sadu

Novi Sad 9 ^inovnici 60 minuta zatvaraju {altere 9 Rezawe plata i razvoj pred odbornicima

INCIDENT U SKUP[TINI SRBIJE

Ube|ivawe cipelom Poslanica SRS-a Gordana Pop-Lazi} ga|ala je ju~e cipelom predsedavaju}u Gordanu ^omi}, nezadovoqna {to je potpredsednica parlamenta u pola re~i iskqu~ila mikrofon wenom strana~kom kolegi Aleksandru Mar-

tinovi}u. Da li nije htela da je povredi, ili nije dobar baca~, tek, cipela nije pogodila metu. Gordana ^omi} joj je izrekla meru udaqewa sa sednice, a kasnije je poslanica SRS ka`wena i sa 32.000 dinara.

str. 3

Vojvodina 11 Eksplozija ubila duh grada PREMIJERA „NASRTAJA NA WEN @IVOT” SINO] U SNP-u: U Srpskom narodnom pozori{tu sino} je premijerno izvedena predstava „Nasrtaji na wen ìvot“ Martina Krimpa u reìji An|elke Nikoli}, kao prva premijera u novoj, 149. sezoni na{eg najstarijeg teatra. Radi se o komadu jednog od najzna~ajnijih savremenih engleskih dramati~ara, za koji mnogi kaù da je remek-delo. U predstavi igraju: Dragiwa Vogawac, Igor Pavlovi}, Jovana Mi{kovi}, Marija Medenica, Marko Savi}, Milan Kova~evi}, Milica Gruji~i}, Miroslav Fabri, Nenad Pe}inar i Tijana Maksimovi}. N. P-j.

Crna 12 Novosadskom lekaru mesec dana prete smr}u 13 Poternica za Srbima zbog pola tone kokaina

Dru{tvo 14 Kapetan zabranio no}ni rad Foto: S. [u{wevi}

[ESTORICA BRITANSKIH LOVACA U RISTOVA^I

Toplo za ovo doba godine

Fazani pali za Engleze str. 15

SPORT

\OKOVI] ZA POLUFINALE PROTIV NADALA

str. 16 – 20

POMO] KLADIONI^ARIMA

Foto: J. Pap

SINO] U NOVOM SADU UHAP[EN RAZBOJNIK

No`em i maskom u pqa~ku trafike str. 12

Najvi{a temperatura 15 °S

petak27.novembar2009.

c m y

DNEVNIK

POLITIKA

DNEVNIK

I CRKVENI VELIKODOSTOJNICI UKQU^ENI U SKUP[TINSKU RASPRAVU O VOJVO\ANSKIM AKTIMA

Vladika Irinej demantuje radikale Parlament Srbije ju~e je tre}i dan raspravqao o predloènim vojvo|anskim aktima, a sam po~etak sesije obeleìo je demanti vladike ba~kog Irineja Bulovi}a da je on, kako su to tvrdili radikali, potpisao pismo najv{im dràvnim funkcionerima, u kojem SPC protestuje zbog dono{ewa statuta Vojvodine. Saop{tewe wegovog preosve{tenstva pro~itala je predsednica Narodne skup{tine Slavica \uki}-Dejanovi}, a u wemu vladika tvrdi da je wegovo navodno pismo u vezi s predlogom Statuta APV ~isti falsifikat, {to je krivi~no delo. „Ni u ime Svetoga arhijerejskog Sinoda, ni u svoje li~no ime, nisam se ogla{avao o temi o kojoj Skup{tina upravo raspravqa. Sinod ima poverewa u zrelost i odgovornost narodnih poslanika, koji su du`ni da brinu o celovitosti i jedinstvu zemqe“, navodi Irinej Bulovi}. „Ako bi se, ne daj Boè, ispostavilo da to nije slu~aj, u {ta nikako ne verujem, Svetom Sinodu bi bili na raspolagawu demokratski mehanizmi za izno{ewe stava i za adekvatan apel. Li~no, pak, smatram da okvir i merilo autonomije Vojvodine predstavqa Ustav. Uveren sam da isto misli i ogromna ve}ina vernika SPC i gra|ana Srbije uop{te“. Nakon {to je pro~itala saop{tewe, Slavica \uki}-Dejanovi} pozvala je poslanike da koriste argumente, ~iwenice i istinu, da se politi~ki naboji u raspravi mogu razumeti, ali da se „la` ne moè tolerisati“. Poslanik SRS-a Aleksandar Martinovi}, koji se prethodnog dana pozvao na pismo Srpske pravoslavne crkve, tvrdi da je ono objavqeno na zvani~nom sajtu SPC 6. februara 2009, te da su o tome pisali svi mediji, komentarisali politi~ari... – Istina je da je SPC upozorila da kre}ete putem koji vodi u razarawe dràve. Izviwavam se ako nije ta~no da je pismo potpisao vladika ba~ki Irinej. Ali pismo postoji, ono je autenti~no, jedino {to ne znamo ko ga je potpisao – pojasnio je Martinovi}. Wegove re~i za predsedavaju}u Gordanu ômi} bile su „te{ka povreda Poslovnika“, jer ni~im nije, kako je objasnila, potkrepio tvrdwu da je predsednica Skup{tine izrekla neistinu. „Naprotiv, izvinili ste se vladiki Irineju zato {to ste falsifikatom ju~e obavestili Narodu skup{tinu“, upozorila je Gordana ômi}. Ina~e, po mi{qewu @ike Gojkovi}a (SPO), predloèni statut je izbalansiran dokument, usagla-

{en s Ustavom i predstavqa krupan korak ka daqoj decentralizaciji. Potpredsednik LSV-a Bojan Kostre{ procewuje, pak, da usvajawe vojvo|anskih akata ne}e zna~iti zavr{etak pri~e o decentralizaciji i regionalizaciji Srbije, uz ogradu da wegova stranka nije zadovoqna nadle`nostima koje su Vojvodini dodeqene. – Ono za {ta se mi zala`emo jeste da sva prava koja ima APV dobiju i ostali regioni, kada u Srbiji budu napravqeni. A pri~a o separatizmu odraz je nemo}i i poku{aj da se skrene pa`wa sa su{tine: da pokrajinska administracija ve} tre}i mandat ima nepodeqenu podr{ku gra|ana, da tro{i veliku

Cipelom na predsedavaju}u!? Poslanica SRS-a Gordana Pop Lazi} ga|ala je ju~e cipelom predsedavaju}u Gordanu ômi}, nezadovoqna {to je potpredsednica parlamenta u pola re~i iskqu~ila mikrofon wenom strana~kom kolegi Aleksandru Martinovi}u. Da li to ona nije htela, ili nije dobar baca~, tek, cipela nije pogodila metu, a Gordana ômi} joj je izrekla meru udaqewa sa sednice, a kasnije je poslanica SRS ka`wena i sa 32.000 dinara. Iako su poslanici iz redova SRS-a opkolili svoju strana~ku koleginicu da bi je odbranili od eventualne reakcije skup{tinskog obezbe|ewa, kratka pauza je u~inila svoje i Gordana Pop Lazi} je napustila salu. Ona je, ina~e, izjavila da je to {to je ga|ala cipelom predsedavaju}u Skup{tine bio „simboli~an ~in kojim je pokazala neposlu{nost i protest zbog vre|awa dostojanstva poslanika“, kao i da je htela da izrazi protest zbog usvajawa statuta Vojvodine. „Ova cipela }e u}i u istoriju, kao i ira~ka cipela, kao vid borbe protiv tirana“, rekao je potpredsednik SRS-a Dragan Todorovi}, drè}i u ruci cipelu. Za {efa kluba SPS-a Branka Ruì}a ovaj incident „govori o nivou ku}nog vaspitawa i kulture koju odre|ene poslani~ke grupe, ili poslanici imaju, i o wihovom odnosu prema Poslovniku i prema parlamentu“. [efica poslani~kog kluba ZES-a Nada Kolunxija poru~ila je, pak, da poku{aj radikala da Skup{tinu pretvore u cirkus u kojem nema pravila ne}e pro}i. S druge strane, za prvog ~oveka kluba DSS-a Milo{a Aligrudi}a, „vo|ewe sednice je skandalozno” i predstavqa „neku vrstu tiranije koju je uspostavila Gordana ômi}, na {ta je Gordana Pop Lazi} reagovala onako kako ja ne bih“. „Ali, u postoje}im okolnostima, imam svako razumevawe za takvu vrstu reakcije”, rekao je Aligrudi}. energiju da pomogne Republici u wenim evropskim naporima i da se trudi da bude most izme|u Srbije i Evrope – kaè Kostre{. U raspavi o amandmanima predsednik kluba „Napred, Srbijo!“ Tomislav Nikoli} pitao je parlamentarnu ve}inu {ta }e biti s vojvo|anskim aktima ako budu odràni vanredni parlamentarni izbori, jer se oni ne}e tada primewivati. – Za{to pravite zakon koji ne}e biti primewiv kada se promeni parlamentarna ve}ina? – izri~it je Nikoli}. [efica kluba ZES-a Nada Kolunxija ponovila je da u statutu i

VESTI Povratak u Afriku Ministar spoqnih poslova Srbije Vuk Jeremi} izjavio je da je izuzetno zadovoqan vi{ednevnim boravkom na afri~kom kontinentu, koji }e, kako je najavio, slede}e godine posetiti predsednik Srbije Boris Tadi}. Jeremi} je boravio u Nigeriji, Gabonu i Kongu i na kraju posete istakao da }e Srbija nastaviti da se angaùje u afri~kim zemqama. „Potvrdili smo politi~ku podr{ku afri~kih dràva na{oj borbi za Kosovo u trenutku kada su one izloène velikom pritisku”, rekao je Jeremi}. On je najavio da }e po~etkom idu}e godine posetiti Ganu i Angolu, dok }e se u Etiopiji obratiti ministarskoj konferenciji Afri~ke unije, isti~u}i da }e poseta Tadi}a “biti veliki povratak Srbije na scenu Afrike”.

Evropa za sve Vi{e od 400 qudi prijavilo se na konkurs “Evropa za sve”, na kojem }e biti izabrano 50 gra|ana Srbije koji }e 20. decembra krenuti na sedmodnevni put po EU, povodom ukidawa viza. Po re~ima Aleksandre Jankovi}, saradnice potpredsednika Vlade Bo`idara \eli}a , konkurs je zavr{en u sredu, ali }e biti razmatrane sve

zakonu o nadle`nostima nema elemenata dràvnosti i da o svemu {to se ti~e autonomije Vojvodine odlu~uje Skup{tina Srbije. – Te {to ma{taju da, ako do|u na vlast, mewaju zakon o nadle`nostima Vojvodine, podse}am na to da }e prvo morati da promene Ustav, za ~ije usavajawe su se zalagali i bili ponosni {to je on wihovo delo – kazala je Kolunxija. U parlament je ju~e, ina~e, stigao odgovor Vlade Srbije, koja je odbacila sve amandmane i vladaju}ih stranaka i opozicije, kojih ima vi{e od 200, podràv{i samo jedan koji je predloìo LDP. Wime je regulisano da je u postupku dono{ewa zakona kojima se ure|u-

ju pitawa od pokrajinskog zna~aja, predlaga~ duàn da zatraì mi{qewe nadle`nog organa APV. Odbor za ustavna pitawa, osim ovog, podrào je i amandman predsednika Zakonodavnog odbora Vlatka Ratkovi}a (DS) da se, osim na oblast zapo{qavawa, pokrajinske nadle`nosti prenesu i na oblast rada. Skup{tina danas nastavqa raspravu o amandmanima na zakon o nadle`nostima, a o~ekuje se da }e se o ovom propisu i prethodnoj saglasnosti na statut Vojvodine poslanici izja{wavati u ponedeqak, 30. novembra. S. Stankovi}

petak27.novembar2009.

PREDSEDNIK TADI] SAOP[TIO DA ]E SRBIJA PODNETI KANDIDATURU ZA ^LANSTVO U EU TEK KADA BUDE IZVESNO DA ]E TO IMATI EFEKAT

Ne}emo reklamu, ve} dobar rezultat

Predsednik Boris Tadi} poru~io da je da je Srbiji potrebna inovativnost u vo|ewu pregovora o statusu Kosova i Metohije, ali i u me|unarodnoj politici, nauci, privredi, zdravstvu, energetici i obrazovawu. “To je ono {to Srbiji danas treba – druga~iji pristup. Jer, onaj ko nije nau~io lekciju da rigidan, krut i preterano tradicionalan pristup, koji nije dao rezultate, ne moè biti ponavqan u budu}nosti, gubi pravo i legitimitet da obavqa posao i u sada{wosti”, rekao je Tadi} tokom obeleàvawa Dana Srpske akademije nauka i umetnosti. On je tako|e najavio i da }e Srbija kandidaturu za ~lanstvo u EU podneti onoga trenutka kada bude sigurna da }e taj ~in biti delotvoran, odnosno kada bude jasno da }e ta aplikacija rezultirati brzim pozitivnim odgovorom Unije. “Na{e je htewe da ta odluka bude efektivna, odnosno da onda kada apliciramo za ~lanstvo u Evropskoj uniji, ta na{a aplikacija ne stoji mesecima u fioci neke od evropskih komisija, ve} da institucije EU {to pre pozitivno odgovore”, izjavio je Tadi}. Po wegovim re~ima, gra|anima Srbije je va`no {to brè ~lanstvo u EU, a ne formalno ispuwavawe koraka ka ~lanstvu u Uniji. “Na{a me|unarodna aktivnost podrazumeva plan i strategiju koji treba da daju rezultat. Uop{te

Nema sukoba Agencija za privredne registre je 7. marta 2005. iz Registra privrednih subjekata izbrisala Neboj{u Krsti}a kao direktora Preduze}a za trì{ne komunikacije i propagandu „Nova/Young Rubicam” d.o.o. iz Beograda i umesto wega upisala Aleksandru Kosanovi}-Striàk. Podsetimo, Odbor za re{avawe o sukobu interesa zatraìo je od savetnika presednika Srbije da prenese upravqa~ka prava u privatnoj firmi i tako otkloni sukob interesa.

Jugosloveni Inicijativni odbor za formirawe nacionalnog saveta Jugoslovena odbacio je primedbe da Jugosloveni nemaju sve elemente da bi dobili status nacionalne mawine “Iako Jugoslavije vi{e nema, broj od ne{to vi{e od 80.000 Jugoslovena nije zanemarqiv”, rekao je Miklo{ Olajo{ Na|, uz napomenu da je Ustavom zagarantovano pravo na izja{wavawe o nacionalnoj pripadnosti, kao i pravo na osnivawe nacionalnih saveta.

Predsednik Tadi} na obele`avawu Dana SANU

Potreban je i nov pristup pregovorima o statusu Kosova i Metohije. Jer, ko nije nau~io lekciju da rigidan, krut i preterano tradicionalan pristup, koji nije dao rezultate, ne moè biti ponavqan u budu}nosti, gubi pravo i legitimitet da obavqa posao i u sada{wosti me ne zanima kako to {to ~inimo izgleda u javnosti, ve} kakav je rezultat onoga {to ~inimo. Kada bi nas pre svega zanimalo kako to izgleda u javnosti, ùrili bismo s aplikacijom”, rekao je {ef srpske dràve. Kako je objasnio, aplikaciji za ~lanstvo mora prethoditi odmrzavawe Prelaznog trgovinskog sporazuma s EU. “Idemo redom: odmrzavawe Prelaznog sporazuma,

nakon toga aplikacija za ~lanstvo u EU, posle }emo odgovoriti na upitnik koji }e nam biti poslat, pa po~etak pregovora. Sve {to ~inimo u oblasti spoqne politike svrhovito je i deo je jednog ciqa – u~lawewa u EU. Ali to je ciq kojem treba da prethodi podizawe kvaliteta `ivota u Srbiji i stvarawe dru{tva koje nali~i standardima evropskih dru{tava”, rekao je predsednik Tadi}.

EVROPSKI PARLAMENT USVOJIO REZOLUCIJU O STRATEGIJI PRO[IREWA EU

Bez odlagawa pruìti ruku Srbiji Evropski parlament je ju~e usvojio rezoluciju o Ina~e, u najva`nije poruke rezolucije EP-a o strategiji pro{irewa EU, u kojoj je pozvao Savet strategiji pro{irewa EU spadaju potvrda zalagaEU da donese odluku, bez daqeg odlagawa, o primewa za nastavak pro{irewa Unije, ali i vrlo jasna ni Prelaznog sporazuma sa Srbijom. Evropski parupozorewa da }e EP traìti strogo po{tovawe islament je pozdravio evropsku puwavawa uslova iz oblasti orijentisanost Srbije iskazavladavine prava, kqu~nih deNovi saziv EP je nastavio, nu kroz jednostranu primenu mokratskih principa i ekoba{ kao i prethodni, Prelaznog sporazuma, naprenomsko-dru{tvenog razvoja, da tretira Kosovo kao dak u saradwi s Ha{kim tripoznatih kao „kopenhagenski nezavisnu dràvu bunalom, potpisivawe sporakriterijumi“. U prioritetzuma s Euleksom. S druge stranim uslovima za napredovawe ne, EP je kritikovao Srbiju zbog poziva kosovskim ka ~lanstvu u EU je i po{tovawe slobode medija i Srbima da bojkotuju lokalne izbore, odràne 15. obezbe|ivawe uslova u kojima }e biti onemogu}en novembra, i zatraìo od Beograda da ima „konpoliti~ki uticaj na wih, a nezavisnim telima gastruktivan pristup prema Kosovu”. Novi saziv rantovana puna nezavisnost u radu. Evropski parEvropskog parlamenta je tako prakti~no nastavio, lament je tako|e pozvao dràve u regionu da re{e ba{ kao i prethodni saziv, da tretira Kosovo kao svoje bilateralne sporove u ranoj fazi evropskih nezavisnu dràvu, za razliku od Evropske komisije integracija, te da se, ako to nisu u stawu, obrate i Saveta EU, koji imaju statusno neutralni stav. Uniji da im pomogne. @. Panteli}

REKLI SU prijave koje stignu do danas. Izvla~ewe 50 dobitnika na konkursu bi}e obavqeno 3. decembra. U `iriju }e, ina~e, biti i Ru`ica \in|i} i Vlade Divac.

Egere{i: Boqi ìvot ne}e po~eti odmah Statutom je dosegnut maksimum autonomije Vojvodine koji omogu}ava Ustav Srbije, ali na{ ustav nije dovoqno uskla|en s evropskim na~elima i podràvam raniju najavu predsednika Borisa Tadi}a da do kraja mandata ove vlasti treba na~initi izmene tog akta, rekao je predsednik Skup{tine APV [andor Egere{i. On je kazao i da niko ne treba da se zavarava time da }e se u Vojvodini odmah po potvrdi statuta boqe ìveti, „jer }e pro}i dosta vremena dok poboq{awe ne po~ne da se ose}a”.

Qaji}: Bramerc, pa tek onda Ferhagen Predsednik Nacionalnog saveta za saradwu s Tribunalom Rasim Qaji} ocenio je da je u ovom trenutku Srbiji izve{taj Savetu bezbednosti glavnog ha{kog tu`ioca Ser`a Bramerca va`niji od posete Beogradu {efa holandske diplomatije Maksima Ferhagena, zakazane za 16. decembar. Qaji} je dodao da je Bramercov izve{taj do sada najpozitivniji i da se nada da }e pozitivne tonove iz tog dokumenta, koji }e biti predstavqen u Wujorku 3. decembra, prepoznati i drugi u me|unarodnoj zajednici.

Nikoli}: Mogu da predvodim opoziciju Predsednik SNS-a Tomislav Nikoli} izjavio je da je spreman da prihvati odgovornost da predvodi opoziciju u Srbiji. “Okupqawe stranaka koje `ele dobro Srbiji neophodno je u ovom trenutku i apel Velimira Ili}a da stanem na ~elo opozicije shvatam kao logi~no priklawawe slabijih najja~oj opozicionoj stranci”, rekao je Nikoli}. On je naveo da shvata “uzdr`anost” DSS-a. “Mi smo razli~ite stranke i na svim izborima ja }u gledati da osvojim vi{e glasova od DSS-a”, rekao je Nikoli}.

VLADIMIR TODORI] ZA „DNEVNIK” O REZOLUCIJI EVROPSKOG PARLAMENTA

Aktivirawe sporazuma, pa aplikacija – Nakon ove rezolucije Evropskog parlamenta u kojoj se Savetu ministara EU preporu~uje da primeni Prelazni trgovinski sporazum sa Srbijom, sva je prilika da }e on biti aktiviran. Sada samo treba sa~ekati izve{taj glavnog tuìoca Ha{kog tribunala Serà Bramerca pred Savetom bezbednosti UN, koji treba da sadrì dovoqno osnova da Holandija promeni svoj stav zbog kojeg Prelazni sporazum do sada nije mogao biti primewen – izjavio je za „Dnevnik“ biv{i savetnik vicepremijera za evropske integracije Vladimir Todori}. On je dodao da je Srbija dosta ozbiqno najavila da }e aplicirati za ~lanstvo u EU i da to nakon aktivirawa Prelaznog sporazuma treba i da u~ini. – Bilo bi zaista neozbiqno da sami sebe demantujemo – isti~e Todori}, ukazuju}i na to da bi se Srbija tako prikqu~ili grupi zemaqa koje su ispred nas u institucionalnom pribliàvawu Uniji. – Tu se ne radi samo o prestiù ve} i o konkretnim koracima za skra}ivawe godina do punopravnog ~lanstva u Uni-

ji. Ipak, na{oj su zemqi potrebne decenije ekonomske i politi~ke stabilnosti da se po-

Reforme va`nije od datuma Direktorka Kancelarije za evropske integracije Milica Delevi} izjavila je da, umesto razmi{qawa o datumima, pa`wu treba posvetiti nastavku sprovo|ewa reformi. “Jedini datumi koje prihvatam jesu datumi koje smo sami sebi nametnuli, a to su datumi na dokumentima koje smo sami usvojili, kao {to je Nacionalni program integracija. Ciq tog programa je da uskladimo svoje zakonodavstvo sa zakonodavstvom EU do 2012. godine, ~ime se podi`e na{a spremnost za pregovore, a potom i za ~lanstvo u EU”, istakla je ona. stignu standardi zemaqa koje su ve} du`e punopravne ~lanice Evropske unije. D. Milivojevi}

EKONOMIJA

petak27.novembar2009.

DNEVNIK

ENERGENTI POJEFTIWUJU I POSKUPQUJU

Seci struju, krpi gas Po~etkom naredne godine elektri~na energija }e poskupeti oko deset posto, dok bi prirodni gas mogao pojeftiniti, ali se jo{ uvek ne zna koliko! Potro{a~i prosto ne znaju da li da se nerviraju ili da se raduju, a po svemu sude}i, {to se ku}nog buxeta ti~e, tro{ak }e ostati bar pribli`no isti. [to bi se reklo – seci struju, krpi gas. Ministar energetike Petar [kundri} ka`e da }e posle detaqne analize, koja }e se uraditi do kraja decembra, znati kada }e ta~no struja poskupeti, i koliko, ne preciziraju}i da li }e to biti i jedino pove}awe cene elektri~ne energije u 2010. godini. On je istakao da }e, u zavisnosti od privrednih kretawa u zemqi i od ukupnih kretawa u sektoru energetike,

oceniti uslove za daqu promenu cena elektri~ne energije. Generalni direktor EPS-a Dragomir Markovi} naglasio je

vi{e od 20 posto, {to bi omogu}ilo da EPS posluje bez gubitaka, ali i bez profita. Naime, planom poslovawa EPS-a za pe-

Mi i kom{iluk U na{oj zemqi kilovat-sat, u zavisnosti od kursa, ko{ta oko ~etiri evrocenta. Procewuje se da ga na{i susedi u Ma|arskoj pla}aju oko 13 evrocenti, u Rumunije je blizu 12 evrocenti, a u Bugarskoj vi{e od sedam. U Hrvatskoj kilovat-sat ko{ta oko deset evrocenti, u Crnoj Gori vi{e od osam, a u Bosni i Hercegovini preko {est. Kubni metar prirodnog gasa za doma}instva u Vojvodini ko{ta oko 35 dinara, bez poreza na dodatu vrednost. Potro{a~i u Hrvatskoj za kubik ovog energenta pla}aju mawe – 2,5 kune, {to je oko 30 dinara. da }e ova kompanija od Vlade Srbije tra`iti da tokom naredne godine struja u Srbiji poskupi za

riod do 2015. godine, predvi|eno je se do 2012. godine dostigne tr`i{na vrednost od oko osam

BOJAN PAJTI] U SOMBORU I APATINU

Zapo{qavawe prioritet na zapadu Ba~ke Predsednik Izvr{nog ve}a Vojvodine dr Bojan Pajti}, u pratwi svojih najbli`ih saradnika, posetio je ju~e zapad Ba~ke, ta~nije Sombor i Apatin, i najavio daqu sna`nu podr{ku svim projektima koji smawuju nezaposlenost, ali i pove}avaju kompetitivnost vojvo|anske privrede.

Tokom posete pogonima Grupe “Lu~i}”, koja ve} dva meseca u kompleksu Prehrambene industrije “Panonka” u Somboru razvija preradu i skladi{tewe korenastog i krtolastog povr}a, pokrajinski premijer je izrazio zadovoqstvo rezultatima

APV Sini{e Lazi}a, direktora Pokrajinskog fonda za kapitalna ulagawa Mom~ila Milovi}a i Pokrajinskog fonda za razvoj Mihajla Brki}a, pokrajinski premijer je obi{ao Apatin, gde mu je predsednik SO @ivorad Smiqani} bio doma}in prilikom obilaska robnotransportnog centra, velnes

centra u bawi Junakovi}, kao i privatnog porodi~nog preduze}a KM koje je nakonon vi{egodi{we pauze otpo~elo proizvodwu kanapa u prostoru apatinskog preduze}a “U`arija”. – U posledwih sedam meseci novcem pokrajinskog buxeta

Kinezi na Dunavu Predsednik SO Apatin @ivorad Smiqani} je, predstavqaju}i potencijale ove op{tine, otkrio i detaq o budu}nosti Luke Apatin. – Sporazumom Vlade Srbije i Kine predvi|eno je da kineske firme budu ukqu~ene u izgradwu jo{ nekoliko infrastrukturnih objekata u Srbiji, i velika je {ansa da se to ostvari upravo na projektu Luke Apatin – kazao je Smiqani}, po ~ijim re~ima nije sporna te`wa EU da iskoristi prednosti Dunava, odnosno Koridora 7, ~ija bi va`nost mogla biti, ako ne ve}a, a ono ravnopravna s Koridorom 10. ove firme, pre svega zarad dobrobiti {ire zajednice. – Mi smo spremni da i konkretno podr`imo projekte koji bi ne samo od zapadne Ba~ke stvorili centar za proizvodwu i preradu povr}a u ovom delu Evrope ve} i da Sombor bude centar distribucije i prodaje povr}a – kazao je dr Pajti}. Nakon posete Somboru, u pratwi pokrajinskih sekretara za rad, zapo{qavawe i rodnu ravnopravnost Miroslava Vasina, za energetiku i mineralne sirovine Radovana Strikovi}a, potpredsednika Skup{tine

evrocenti po kilovat-~asu, ali se od predvi|enih korigovawa cena struje odstupilo i ove i pro{le godine, te je sada prose~na cena jednog kilovat-~asa oko ~etiri evrocenta. Da se slede}e godine ne sme desiti da struja ne poskupi istakao je i predsednik Upravnog odbora Elektroprivrede Srbije Aca Markovi}. On je rekao da }e EPS tra`i realnu cenu koju }e pla}ati potro{a~i, ali tako da se za{tite najsiroma{niji gra|ani. Potro{a~e, posebno one u Vojvodini, obradovala je vest da bi prirodni gas mogao pojeftiniti. Generalni direktor “Srbijagasa” Du{an Bajatovi} je izjavio da ovaj energent mo`e pojeftiniti od januara naredne godine. Ministar [kundri} potvrdio je da su

otvoreno je 900 novih radnih mesta u Somboru i 500 u Apatinu, dok je u projekte u ovom kraju iz Fonda za kapitalna ulagawa uloèno vi{e od 2,2 milijarde dinara – kazao je dr Pajti} prilikom obilaska RTC Apatin. – Ovde, u apatinski robnotransportni centar, uloèno je 50 miliona dinara, dok je u Velnes centar bawe “Junakovi}” uloèno oko 80 miliona. Kakve efekte o~ekujemo od ovakvog ulagawa jednostavno je sagledati ako se zna da }e u punom obimu rada RTC zapo{qavati gotovo 2.500 qudi. M. Miqenovi}

Sadnice preko banke Na berzi sadnog i semenskog materijala koja se do 29. novembra odr`ava na Novosadskom sajmu posetioci }e na {tandu Oportjuniti banke mo}i da dobiju informacije o mogu}oj finansijskoj podr{ci razvoju malog i sredweg agrobiznisa. Oprtjuniti banka posetiocima nudi i mogu}nost da u~estvuju anketi ~ija su tema te{ko}e malog i sredweg biznisa u Srbiji. D. V.

se stekli uslovi za to pojeftiwewe, ali i da jo{ nema ra~unice koliko }e ono biti. Naime, sada{wa cena gasa va`i od oktobra pro{le godine, kada je kubik poskupeo oko 60 posto. Tada je 1.000 kubika gasa koji se uvozi iz Rusije ko{talo oko 500 dolara, a sada je za istu koli~inu potrebno platiti oko 300. Me|utim,

zbog velike razlike izme|u uvozne cene gasa i one po kojoj je on isporu~ivan potro{a~ima u na{oj zemqi, JP “Srbijagas” je, po Bajatovi}evim re~ima, pretrpeo velike gubitke, te se cena nije mewala. Pojeftiwewe gasa najavquje se jo{ od kraja leta, a da li }e do wega do}i, i u kojem procentu, ostaje da se vidi. A. Brzak

DRASTI^AN PAD ISPORUKE NOVIH VOZILA NA SRPSKOM TR@I[TU

Prodaja automobila ide u rikverc Broj prodatih novih automobila u Srbiji je u ovoj godini, usled ekonomske krize, opao za 40 odsto, pokazuju procene. Pad bi bio i osetno ve}i da Vlada nije pokrenula akciju zamene starog automobila za novog “punta” sklopqenog u Kragujevcu: naime, ~ak svaki tre}i auto prodat kod nas u 2009. iza{ao je iz nekada{we “Zastave”. – Kriza nam je zna~ajno smawila promet i po broju prodatih automobila vratili smo se barem dve godine unazad – ka`u za na{ list u auto ku}i “Samarxi}”, ovla{}enom dileru “[kodinih” modela. Globalna recesija je u celom svetu najja~e udarila upravo na auto-industriju. Srbija takvu industriju prakti~no i nema – proizvodwa u Kragujevcu je tek u povoju, ali je zato pad prodaje novih automobila na evropskom nivou. Kod kom{ija Hrvata i Ma|ara taj pad je bio jo{ dubqi (50 odsto), najgore je bilo u balti~kim zemqama, na koje je kriza i ina~e najpogubnije uticala (80 odsto), dok se me|u retkim zemqama u kojima je ove godine broj prodatih automobila porastao u odnosu na lane, na{la najbogatija evropska

Spasle i carine Osim akcije “staro za novo”, na broj prodatih novih automobila pozitivno je uticalo i smawewe carinskih stopa. Da su one ostale na lawskom nivou, prodaja novih vozila bi verovatno pala jo{ vi{e. Ovako, uvoznici su od po~etka godine vi{e puta smawivali cene stranih automobila, ponekad i za zna~ajne iznose, no to ipak nije moglo bitnije spre~iti pad prodaje. ekonomija Nema~ka, gde je vlada tako|e imala program zamene starih za nova doma}a kola.

Ekonomisti navode da se u vremenu krize, kada se ne mo`e jasno sagledati dugoro~na perspekti-

va a nijedno radno mesto nije sigurno, potro{a~i te{ko odlu~uju na krupnije investicije, kakva kupovina novog vozila svakako jeste. – Upravo je najvi{e pala prodaja fizi~kim licima, dok firme, kako se pribli`ava kraj godine, kupuju ne{to vi{e nego prethodnih meseci, po{to treba da potro{e planirane buxete – obja{wavaju auto-dileri. Na pad prodaje uticalo je i to {to su bojazan potro{a~a podelile i banke i lizing ku}e, koje su smawile broj kredita i lizing ugovora u strahu da wihovi klijenti ne ostanu bez posla i mogu}nosti da pla}aju otplatne rate. U pojedinim dilerskim ku}ama, poput “Grand motorsa”, obja{wavaju da ~ak 70 odsto wihovih potencijalnih klijenata budu odbijeni kada od banaka zatra`e kredit. – Samo ~etvrtina kupaca sada vozila nabavqa kroz finansijski lizing ili na kredit, dok je pro{le godine taj odnos bio obrnut, odnosno mnogo mawe se kupovalo za ke{ – ukazuju u “Delta motorsu”. V. ^vorkov

„LAFAR@ BFC” PREDWA^I U BEZBEDNOSTI NA RADU

Bez povrede 1.000 dana Za{tita na radu boqka je gotovo svih gra|evinskih kompanija, kako onih koje se bave izgradwom, tako i onih koje proizvode gra|evinski materijal. “Lafar` BFC” uzdigao se visoko iznad mnogih i posledwih godina bele`i veoma dobre rezultate u za{titi na radu. U toj cementari ostvaren je

u novembru posebno vredan rezultat – 1.000 dana rada bez povrede. Menaxerka za komunikacije Sne`ana Petrovi} izjavila je da su za tako dobar rezultat i dug period visoke bezbednosti na radu zaslu`ni svi zaposleni u fabrici, ali i izvo|a~i radova, koji svojim odgovor-

nim odnosom prema li~noj bezbednosti i bezbednosti svojih kolega daju dobar primer drugima. Tako velikom uspehu prethodili su dobra organizacija posla, planirawe, razmena informacija, obuka zaposlenih i istinska opredeqenost svakog pojedinca. R. Dautovi}

25. 11. 2009.

1.119,27486

DNEVNI IZVE[TAJ BEOGRADSKE BERZE Pet akcija s najve}im rastom

Promena %

Cena

BELEX 15 (684,45 -0,91%)

Promet

Telefonservis, Beograd

20,00

1.248

41.184

Petrovac, Petrovac

18,75

570

35.910

AIK banka, Ni{

-0,31

2.566

4.766.980

Metals banka, Novi Sad

7,69

7.000

52.500

Komercijalna banka, Beograd

0,00

32.550

0,00

Vital, Vrbas

6,69

1.323

5.290

Energoprojekt holding, Beograd

-2,63

813

1.769.190

5,51 Promena %

1.800 Cena

1.800 Promet

Agrobanka, Beograd

-2,60

9.036

1.427.677

Univerzal banka, Beograd

-1,98

6.679

126.900

Palana~ki kiseqak, Sm. Palanka

-12,01

3.473

Soja protein, Be~ej

-1,00

988

466.325

Institut za strane jezike, Beograd

-12,00

13.200

Metalac, Gorwi Milanovac

-2,76

2.430

1.312.220

Geosonda - Fundirawe, Beograd

-12,00

1.056

Imlek, Beograd

-2,75

1.555

15.550

Metals banka, Novi Sad

7,69

7.000

52.500

Privredna banka, Beograd

-2,16

724

480.776

Tigar, Pirot

Telefonija, Beograd Pet akcija s najve}im padom

Naziv kompanije

Promena %

Cena

Promet

Takovo osigurawe, Kragujevac

-11,93

3.100

21.700

NK - 1. MAJ, Bogati} Vojvo|anskih top-pet akcija

-11,91 Promena %

392 Cena

4.704 Promet

-0,54

742

194.452

-1,00

988

466.325

Meser Tehnogas, Beograd

0,00

7.040

0,00

Soja protein, Be~ej

-0,52

573

289.225

Alfa plam, Vrawe

0,00

8.700

0,00

Kompanija Fidelinka, Subotica

-11,76

300

240.000

Telefonija, Beograd

5,51

1.800

Jafa fabrika biskvita, Crvenka

0,00

8.200

164.000

Veterinarski zavod, Subotica

-0,52

573

289.225

Pobeda holding, Petrovaradin

0,00

160

115.680

Veterinarski zavod, Subotica

Svi iznosi su dati u dinarima

EKONOMIJA

petak27.novembar2009.

BUYET ZA NAREDNU GODINU JO[ SE KR^KA

VESTI

DNEVNIK PREMIJER SRBIJE MIRKO CVETKOVI]

O parama slede}e nedeqe

Pet milijardi evra za puteve...

Vlada Srbije na dana{woj sednici ne}e raspravqati o predlogu buxeta za 2010. godinu, potvr|eno je u Ministarstvu finansija Srbije. O tom dokumentu Vlada }e se izjasniti naredne nedeqe, naveli su u Ministarstvu.

Srbija }e do 2012. ulo`iti vi{e od pet milijardi evra u razvoj putne, `elezni~ke i energetske infrastrukture, ~ime }e biti podstaknut privredni razvoj. Premijer Srbije Mirko Cvetkovi} je u autorskom tekstu za nedeqnik NIN rekao da }e Srbija na taj na~in zavr{i-

ti izgradwu najzna~ajnijih infrastrukturnih projekata, o kojima se, kako je naveo, decenijama pri~alo, ali za wih nije bila ura|ena ni projektna dokumentacija. Govore}i o ciqevima Vlade u narednoj godini, premijer je naveo da su osnovni – {to brì privredni oporavak i rast ìvotnog standarda gra|ana. Nabrajaju}i mere Vlade Srbije za postizawe tih ciqeva, on je naveo reformu dràvne administracije, restrukturirawe javnih preduze}a i investicije u infrastrukturu. Me|u ciqevima u 2010, Cvetkovi} je naveo i makroekonomsku stabilnost i finansijsku disciplinu, a najavio je i rigorozne mere protiv onih koji ne pla}aju porez i doprinose. “U prethodnoj godini pojavila se praksa trajnog izbegavawa pla}awa obaveza kao {to su porezi i doprinosi, energija, komunalne usluge, a koja ~esto zavr{i ste~ajnim postupkom i prelivawem imovine na li~ne ra~une vlasnika”, naveo je Cvetkovi}.

Prema dogovovoru s Me|unarodnim monetarnim fondom, prihodi republi~kog buxeta u 2010. godini iznosi}e 656 milijardi dinara (6,88 milijardi evra), a rashodi 760 milijardi dinara (7,98 milijardi evra), tako da }e deficit biti

PROSE^NE BRUTO ZARADE PRO[LOG MESECA U VOJVODINI

U Pe}incima i Novom Sadu najvi{e zara|uju Prose~na neto plata u Srbiji ispla}ena pro{log meseca iznosila je 31.734 dinara, a bruto 44.147. U sedam vojvo|anskih okruga samo {est op{tina ima prosek ve}i od republi~kog, dok su sve ostale ispod wega. Najve}a prose~na bruto plata pro{log meseca bila je u Novom Sadu i iznosila je 51.416 dinara. Tik uz Novi Sad su Pe}inci, gde je bila 51.075 dinara. Tre}e mesto po visini prose~ne bruto plate u Vojvodini pro{log meseca imao je Apatin sa 49.249 dinara. Slede Vr{ac sa 47.507 dinara, Senta sa 47.009, pa Pan~evo sa 44.978 dinara. Zrewanin je pro{log meseca imao prose~nu bruto platu od 43.838 dinara, Subotica od 42.290 dinara, Ba~ka Palanka od 42.100 dinara, [id od 41.670 dinara. Na granici republi~kog proseka, po podacima Republi~kog zavoda za statistiku, su Vrbas sa 40.916 dinara i Kikinda sa 40.217 dinara. Ostale vojvo|anske op{tine imaju prosek ispod 40.000 dinara. S druge strane, najni`e plate u Vojvodini ima Ba~ki Petrovac, gde je pro{log meseca prose~na bruto plata iznosila 26.710 dinara, {to zna~i da su neto primawa imala prosek od 19.260 dinara, samo 4.000 dinara vi{e od minimalca. Sledi Ba~ s bruto prosekom od 29.585 dinara, {to zna~i da su radnici neto dobili 21.289 dinara. Na tre}em mestu po najmawim primawima je Plandi{te, gde je bruto pro-

Prose~na bruto plata pro{log meseca u Novom Sadu bila je 51.416 dinara, a u Ba~kom Petrovacu tek 26.710 dinara sek 30.885 a neto 22.293 dinara mese~no. Ako se posmatra po okruzima, najve}u prose~nu bruto platu ima Ju`noba~ki, i to 46.743 dinara, s obzirom na to da su u wemu Novi Sad i Beo~in koji, ina~e, ve} “tradicionalno” imaju visok prosek. Me|utim, u istom okrugu je i Ba~ki Petrovac, koji se zvani~no ne ubraja u siroma{ne op{tine, ali podaci govore da je u wemu prose~na bruto plata tek 26.710 dinara, {to je gotovo upola mawe od zvani~nog republi~kog proseka. Tu je i Ba~ s prose-

BORBA ZA JO[ JEDNOG FIKSNOG OPERATERA

Drugi „alo” iz Amerike ili Gr~ke Imena kompanija koje su zainteresovane da u|u u trku za licencu drugog operatera fiksne telefonije bi}e poznata u petak, 4. decembra, ali ne i koliko su spremni da je plate. Kada su doma}e firme u pitawu, zna se da SBB ne}e u~estvovati a u “Telenoru” se ovim povodom jo{ ne ogla{avaju. Me|utim, po nezvani~nim informacijama, zainteresovanih ima, i to iz Amerike i Gr~ke. Da podsetimo, od 30. novembra do 4. decembra traja}e otkup tenderske dokumentacije na tenderu za licencu za drugog fiksnog operatera, objavqen 20. novembra. Otvarawe ponuda, u

kojima }e zainteresovani, ako ih bude, navesti koliko za po~etak nude za licencu, bi}e 12. januara. Nakon toga, dva kandidata s najve}om ponudom ulaze u kona~nu trku za licencu na aukciji, gde }e po~etna cena biti maksimalna ponu|ena na javnom nadmetawu. Za u~e{}e, odnosno otkup dokumentacije, koje }e trajati slede}e nedeqe, potrebno je uplatiti 25.000 dinara na ime tro{kova za obradu prijave i 500 evra za otkup. Za podno{ewe ponude vaqa uplatiti deset hiqada evra, s tim {to }e ovaj novac biti vra}en ukoliko kompanija ne dobije licencu.

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Zemqa

oko 104 milijarde dinara (1,1 milijarda evra). Predlog buxeta pravqen je na osnovu procena da }e rast bruto dru{tvenog proizvoda u narednoj godini biti 1,5 posto.

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

EMU

evro

92,7276

94,62

96,7963

92,4437

Australija

dolar

56,6864

57,8433

59,1737

56,5129

Kanada

dolar

58,4663

59,6595

61,0317

58,2873

Danska

kruna

12,459

12,7133

13,0057

12,4209

Norve{ka

kruna

10,9729

11,1968

11,4543

10,9393

[vedska

kruna

8,8723

9,0534

9,2616

8,8452

[vajcarska

franak

61,568

62,8245

64,2695

61,3795

V. Britanija

funta

102,348

104,437

106,839

102,035

SAD

dolar

61,3847

62,6374

64,0781

61,1967

Kursevi iz ove liste primewuju se od 26. 11. 2009. godine

kom od 29.583 dinara. Ove dve op{tine “kvare” prosek Ju`noba~kom okrugu jer su sve ostale mnogo boqe u prose~nim platama. Drugo mestu po prose~noj plati, 43.146 dinara, ima Ju`nobanatski okrug, gde prvo mesto zauzima Vr{ac, a tik uz wega je Pan~evo. Ostale op{tine u ovom okrugu imaju mawe proseke, ali i tu je zanimqivo da op{tina Opovo, zvani~no nerazvijena op{tina i po vojvo|anskim i po republi~kom kriterijumu, ima prose~nu bruto platu 37.192 dinara, {to je mnogo vi{e od nekih op-

{tina koje se smatraju razvijenim. Tre}i po visini prose~ne plate je Sredwobanatski okrug, s prosekom od 41.722 dinara, gde tako|e zvani~no nerazvijena op{tina @iti{te ima prose~nu platu od 35.606 dinara i ona je ve}a nego u Novom Be~eju, gde iznosi 34.588 dinara. Zapadnoba~ki okrug ima prose~nu bruto platu od 41.082 dinara, a najmawa primawa dobijaju zaposleni u Oxacima, gde je prose~na plata pro{log meseca iznosila 36.991 dinar. Severnobanatski okrug imao je pro{log meseca prose~nu bruto platu 40.483 dinara, i tu najni`a primawa ima Ada s 35.733 dinara. Severnoba~ki okrug ima prosek od 40.536 dinara, a najmawa primawa su u Malom I|o{u, i to 33.037 dinara. Mada Sremski okrug ima dve op{tine koje pojedina~no odska~u s prose~nim bruto platama u ukupnom skoru, ovaj deo Vojvodine ima prose~nu bruto platu od 39.323 dinara i nalazi se na pretposledwem mestu pokrajinskog proseka plata. In|ija, koja slovi za jednu od razvijenijih op{tina, ima prose~nu bruto platu od 37.819 dinara i po tome je gotovo izjedna~ena, recimo, s Opovom, koje se smatra nerazvijenim. Zanimqivo je da je [id s prose~nom platom presko~io i Rumu, i Sremsku Mitrovicu, i In|iju i dospeo na drugo mesto po primawima u Sremskom okrugu. Q. Male{evi}

Delta i Podravka Kompanija Florida bel iz Beograda, deo Delta holdinga, saop{tila je ju~e da }e za robnu marku hrvatske kompanije Podravka praviti proizvode od kikirikija, pista}a i semenke bundeve. Kako se navodi u saop{tewu, prema potpisanom jednogodi{wem ugovoru dve kompanije, proizvodi pod Podravkinom robnom markom }e se prodavati u trgovinama u Hrvatskoj i regionu, a u planu je da od aprila slede}e godine Florida bel za Podravku proizvodi i musli. Preduze}e Florida bel osnovano je 1990. u Beogradu kao veleprodaja, a Delta je tu kompaniju kupila 2007. godine i izgradila fabriku, koja poseduje standard kvaliteta ISO 22000 {to omogu}uje izvoz na tr`i{ta Evropske unije i Rusije.

Izraelcima Livnica u Adi Izraelska kompanija “Bet {eme{ enxins” objavila je ponudu za preuzimawe 7,74 odsto Livnice preciznih odlivaka iz Ade. Izraelska kompanija, koja je vlasnik 92,25 odsto akcija Livnice, za obi~nu vlasni~ku hartiju preduze}a iz Ade s pravom glasa na sajtu Beogradske berze nudi 280 dinara, a ponuda va`i do 16. decembra. Nominalna cena akcije Livnice iz Ade je 1.000 dinara, a ponderisana u prethodna tri meseca 278 dinara, kolika je i tr`i{na cena, navodi se u ponudi.

Izbor ProBiznis lidera ProKredit banka je objavila ~etvrti konkurs za izbor ProBiznis lidera. Ve} po tradiciji, biraju se najuspe{niji u kategoriji veoma malo preduze}e, preduzetnik te malo i sredwe preduze}e. Na konkurs se mogu prijaviti biznismeni koji su imali izuzetne poslovne rezulate ove godine kao i prethodnih, i koji su uspeli da prilagode svoje poslovawe trì{nim izazovima. Odluku o najuspe{nijima done}e ìri koji }e sa~iwavati predstavnici resornih ministrastava, Instituta “Adiès” u Novom Sadu, novinari i predstavnici ProKredit banke. Konkurs je otvoren do 7. decembra, a pobednici }e biti progla{eni 22. decembra. Nagra|ene o~ekuje vi{ednevno studijsko putovawe u Nema~ku. D. V.

ZA[TO SE U KREDITIMA TRA@I SLAMKA SPASA

Prazni yepovi nisu lek za krizu Mnoge je iznenadila ovonedeqna izjava ministra ekonomije i regionalnog razvoja Mla|ana Dinki}a da }e, kada su zamrznute plate u javnom sektoru i penzije, mogu}i pokreta~ tra`we biti krediti. Obja{wavaju}i kakve }e biti konture kreditne politike u 2010. godini, on je rekao da }e dr`ava smawiti primaqivost svojih vrednosnih papira (zapisi

bruto doma}eg proizvoda (BDP) od tri-~etiri procenta, a ne 1,5 posto koliko je predvi|eno buxetskom projekcijom za 2010. godinu. Takva razmi{qawa, mo`da, predstavqaju iznena|ewe za {iroku javnost, ali treba priznati da je {ef ekonomskih poslova u Vladi Srbije u velikoj meri u pravu. Ako se zamrzavawem plata

Pewawe na zelenu granu Kako najavquju iz Vlade narednih pet godina navodno }e biti zapo~eto ili zavr{eno sve ono o ~emu se razmi{qalo prethodnih decenija. Pri tome }e se uloìti i vi{e nego {to dràva objektivno ima, objasnio je predsednik vlade, jer to predstavqa investiciju u budu}nost Srbije. To ne zna~i da treba potpuno ugu{iti li~nu potro{wu i da nacija treba da gladuje dok se zemqa ne popne na “zelenu granu”? Me|utim, prevagu moraju imati tzv. korporativne aktivnosti. Korisnih iskustava je sasvim dovoqno. Ukupne kineske investicije u prvih sedam meseci 2009. godine (940 milijardi evra) su za 39,8 procenata ve}e od ukupne li~ne potro{we. Srbija mora da teì sli~nim relacijama, jer se ne sme ispustiti iz vida da je investiciona potro{wa, po pravilu, jedina uspeva da vrati ono {to je u wu uloèno. trezora i zapisi NBS), kako bi vi{ak dinarske likvidnosti usmerila u kreditirawe privrede i stanovni{tva. Dodatnu intrigu u obra}awu ministra Dinki}a predstavqa wegova procena da bi, kad bi se realizovali infrastrukturni projekti za koje je obezbe|en novac, naredne godine imali rast

u javnom sektoru i penzija na nivou koji je zate~en 1. januara ove godine ograni~ava organska tra`wa, onda je ekonomska politika mora nadomestiti na neki drugi na~in, a to su u ovom trenutku krediti. Zabluda je da se time misli samo na potro{a~ke kredite, odnosno zajmove koji su orijentisani prema stanovni{tvu. Re~ je o

ukupnom podizawu tra`we, tako da se pri~a ministra Dinki}a odnosi, ne samo na zaduìvawe gra|ana, ve} i na kreditirawe privrede i dràve. Jo{ po~etkom ove godine predsednik Saveza ekonomista Vojvodine dr Kosta Josifidis rekao je da dràva mora sve u~initi da bi se oìvela tra`wa. On je prili~no neuvijeno poru~io ministrima da se rastr~e po svetu i da traè novac bilo gde da ga ima. Su{tina ove poruke bila je krajwe jednostavna - podizawe investicione potro{we doprinosi rastu tra`we, a porast potro{we je najdirektniji stimulans oìvqavawu privrednih aktivnosti. Postavqa se pitawe za{to onda Vlada Srbije prihvata da plate u javnom sektoru i penzije ostavi na ledu, ako su one jedan od zna~ajnih generatora tra`we i odr-

àvawa privredne kowunkture. Sam nobelovac Pol Krugman rekao je da ne treba preterano kritikovati izvr{ne vlasti {to zna~ajnije ne smawuju javne izdatke, jer bi wihova sna`nija kontrakcija pogubno delovala na ukupnu kowunkturu. Da su se dràvne vlasti odmah opredelile na drasti~nu {tedwu posledice bi bile pogubnije od ovih kroz koje svet prolazi. Me|utim, negde se mora podvu}i crta, jer se ne sme i}i ni u preterano velike buxetske deficite, po{to na kraju i to ima svoju cenu, koja nipo{to nije zanemarqiva. Zato profesor Megatrend univerziteta u Beogradu dr Vladimir Vu~kovi} i kaè da nam je pove}ana potro{wa potrebna, ali je pitawe kakva potro{wa. On daje gotovo jednozna~an odgovor - investiciona potro{wa. V. Harak

VODI^ KROZ EVROPSKE INTEGRACIJE

SRBIJA JE U EVROPI Pi{e: SR\AN SRE]KOVI]

inistarstvo za dijasporu potpisalo je sa predsednikom Evropskog pokreta u Srbiji @ivorad Kova~evi} Protokol o saradwi, koji se bazira na zajedni~kom projektu „Srbija je u Evropi“. Ciq Protokola o saradwi je stvarawe jedinstvene mreè udruèwa dijaspore u Evropi kako bi se iskoristio potencijal na{ih gra|ana u zemqama Evropske unije. Projekat „Srbija je u Evropi“ ima nameru da ukqu~i srpsku dijasporu u proces evropskih integracija Srbije kroz organizovawe obuka za pripremu projekata za EU fondove. êst uslov za u~e{}e u programima Evropske zajednice je partnerstvo sa u~esnicima iz raznih zemaqa. Podizawem kapaciteta srpskih organizacija u evropskim zemqama kreirala bi se mreà organizacija koje bi mogle da odgovore na zahteve programa i budu partneri mati~ne dràve u realizaciji raznih projekata. Predloge projekta treba koncipirati iz ugla evropskih vrednosti, koje samim tim postaju vrednosti srpske zajednice i utiru put ka Evropi dràve Srbije. Su{tina projekta je da se ~lanovi srpskih klubova, udruèwa i organizacija u evropskim zemqama obu~e za pisawe projekata i aplicirawe za sredstva iz fondova Evropske zajednice, evropskih gradskih i regionalnih fondova. Strate{ki i dugoro~ni ciq Ministarstva za dijasporu je da projektom obuhvati srpsku dijasporu u svim zemqama Evropske unije. Projekat je zapo~et u Saveznoj Republici Nema~koj, na osnovu izvr{enih istraìvawa i prepoznatog interesovawa za ovakav vid saradwe. Razmatraju}i na~ine na koje moè aktivnije da ukqu~i svoju dijasporu u proces evropskih integracija Srbije, kao i da pokrene neiskori{}ene resurse iz dijaspore, Ministarstvo za dijasporu prepoznaje podizawe kapaciteta ovih srpskih pravnih subjekata

Prvi predsednik EU Unija je imenovala belgijskog premijera Hermana van Rompuja za prvog predsednika, re{avaju}i tako vi{egodi{wu dilemu SAD „koga nazvati kada `elite da pri~ate s Evropom”

1947: Herman van Rompuj ro|en je 31. oktobra, u Briselu, Belgija 1960: Poha|a drevni Katoli~ki univerzitet u Levenu, a izbor su mu ekonomija i klasici 1973–5: Potpredsednik je mladih Hri{}anske narodne partije desnog centra (CVP) 1978: Ulazi u Dràvni biro CVP 1988: Izabran u Senat, postaje predsedavaju}i CVP-a 1993–99: Postaje zamenik premijera i ministar za buyet 1995: Izabran za predsednika Predstavni~kog doma Belgije 2004: Postaje dràvni ministar 2008: Imenovan za premijera posle politi~ke krize – ublaàva tenzije Flamanaca i Valonaca Pi{e haiku poeziju na rodnom flamanskom jeziku, a govori jo{ francuski, engleski i nema~ki

u zemqama Evropske unije kao na~in za postizawe ovih ciqeva. Ukoliko je dijaspora obu~ena da pripremi projekat za sredstva iz EU fondova, samim tim i iz fondova lokalne zajednice, uz podr{ku mati~ne dràve mogu}e je realizovati velike i vidqive projekte koji doprinose dostojnom predstavqawu Srbije, srpske tradicije i kulture u zemqama Evropske unije. Osim toga, interes je Vlade Srbije da {to ve}i broj gra|ana bude informisan o Procesu pridruìvawa Srbije Evropskoj uniji, kao i o reformama koje se sprovode u okviru ovog procesa. Ovi napori mogu biti uspe{ni samo ako sve strane u procesu pridruìvawa sara|uju, ne samo na dràvnom, regionalnom i nivou lokalne samouprave, ve} i {ire, van vladinih institucija i organizacija. Zato Ministarstvo za dijasporu planira da u okviru obuke dijaspore za pripremu projekata za EU fondove, jednu sesiju posveti informisawu dijaspore o procesu pridruìvawa Srbije Evropskoj uniji. Posledwa istraìvawa pokazuju da bi 79 odsto gra|ana Srbije podràlo ~lanstvo u EU, jer o~ekuju put ka boqoj budu}nosti, vi{e mogu}nosti zapo{qavawa, kao i mogu}nost slobodnog putovawa u okviru Unije. Dakle, u Srbiji ne postoje protivnici integracije, nego oni koji kaù ‘ne znamo’, a zbog toga je neophodno nastaviti sa informisawem i edukacijom gra|ana jer je va`no da razumeju za{to je ovaj proces bitan, kroz koje faze prolazi i {ta su uslovi koje je potrebno ispuniti. Zbog toga je Ministarstvo za dijasporu i pokrenulo projekat „Srbija je u Evropi“, s namerom da ukqu~i srpsku dijasporu u proces evropskih integracija Srbije jer dijaspora predstavqa most saradwe izme|u matice i domicilne zemqe. (Autor je ministar za dijasporu u Vladi Srbije)

[efica diplomatije EU Ketrin E{ton }e upravqati buyetom od sedam milijardi evra, vodi}e oko 5.000 ~lanova diplomatskog kora i putova}e po svetu da bi zastupala interese EU

1956: Ketrin E{ton je ro|ena 20. marta, u Apholandu, Lanka{ir 1970: Studira ekonomiju na Londonskom univerzitetu 1977–79: Radi za kampawu nuklearnog razoru`awa 1983: Direktor je Biznisa u zajednici re{avawa nejednakosti 1990: Honorarni je savetnik, predsednica Zdravstvene uprave Hartford{ira, te potpredsednica Nacionalnog saveta porodica 1999: Odobreno plemstvo, sada je baronica E{ton od Apholanda 2001–4: Postaje tzv. junior ministar za obrazovawe 2007: Imenovana u kabinet kao lider Doma lordova 2008: Imenovana za komesara EU za trgovinu Udata je za Petera Kelnera, novinara i predsednika agencije za istra`ivawe javnog mwewa „JouGov”

Politi~ari desnog centra dominiraju listom kandidata koju je predsednik Evropske komisije @oze Manuel Barozo dobio za izbor novih ~lanova EK, koji bi na tu funkciju trebalo da stupe krajem januara 2010. godine. Barozo, kojem je u septembru dodeqen drugi petogodi{wi mandat, mora u predstoje}im danima da izabere qude na osnovu nominacija koje je dobio iz 27 dr`ava ~lanica, a potom potvrdu za svoj izbor mora tra`iti od Evropskog parlamenta. Do sada je odluka doneta o samo jednom imenovawu - Britanki Ketrin E{ton, koju su lideri ~lanica EU na samitu pro{le nedeqe izabrali za novog visokog predstavnika za spoqnu politiku i bezbednost. Iako i E{tonova mora dobiti potvrdu EP da bi preuzela du`nost, ona }e na du`nost stupiti 1. decembra, i pre nego {to Parlament bude mogao da se izjasni o tom izboru

VESTI Mogu}nosti za poha|awe poslediplomskih kurseva o evropskoj politici na Univerzitetu u Novom Sadu predstavqeni su u Kancelariji za evropske poslove Izvr{nog ve}a AP Vojvodine. U okviru obeleàvawa Dana evropskih studija prof. dr Kosta Josifidis predstavio je programe posve}ene, kako diplomiranim ekonomistima, tako i program Evropske studije, koji je {ire koncipiran i mogu ga poha|ati svr{eni studenti raznorodnih struka. „Re~ je o investiciji koja se kratkoro~no, i to vi{estruko isplati”, istakao je Josifidis, dok je prof. dr Rodoqub Etinski predstavio program koji se o~ekuje da }e po~eti tokom naredne {kolske godine, i to na engleskom jeziku, a predstavqa master u evropskim integracijama. Direktor KEP-a Predrag Novikov izjavio je da je obeleàvawe Dana evropskih studija va`no jer se najvi{e evropskih projekata realizuje upravo u mestima gde ìve obu~eni qudi koji poznaju kompleksne evropske procedure. P. K.

organizaciji Centra lokalne demokratije i u saradwi sa Centrom za regionalizam iz Novog Sada, te podr{ku Instituta za odr`ive zajednice, ju~e je u Subotici odr`ana uvodna konferencija pod nazivom „Lokalne koalicije za evropske integracije”. Re~ je o jednogodi{wem projektu koji za ciq ima da doprinese uspostavqawu efikasnijih mehanizama komunikacije i unapre|ewu partnerstva izme|u op{tinske uprave i organizacija civilnog sektora u procesu pripreme predloga projekata za finansirawe kod evropskih institucija. –N « a{a je namera da tokom slede}e godine pomognemo proces ja~awa administrativnog kapaciteta lokalnih samouprava za evropske integracije. To, zapravo, zna~i da nam je namera da lokalnim samoupravama pomognemo da edukuju i imenuju svoje zaposlene koji se bave evropskim projektima. U ovoj grupi su op{tine koje imaju neka iskustva u prekograni~noj saradwi, ali je na{ ciq da poku{amo da pro{irimo platformu wihove saradwe i da budu mogu}i korisnici budu}ih razli~itih programa koje nudi Evropska unija – rekla je direktorica Centra lokalne demokratije u Subotici Stanka Para}–Damjanovi}.

LOKAL ZA UNIJU Ina~e, Subotica je, po re~ima potpredsednika Skup{tine grada Slavka Para}a, jedna od retkih lokalnih samouprava koja je smawila broj zaposlenih u administraciji, ali }e i ubudu}e raditi na pro{irivawu slu`bi koje }e se baviti evropskim integracijama kroz u~estvovawe na projektima i konkursima evropskih fondova. Govore}i o tome dokle je Srbija stigla na putu evropskih integracija, zamenica specijalnog predstavnika generalnog sekretara Kancelarije Saveta Evrope u Beogradu Nadia Skenderovi}-]uk podsetila je na to da je SE od maja ukinuo monitoring re`im prema Srbiji. – To je zaista dobar znak da se ide u pravom pravcu, ali ostalo je jo{ puno toga da se uradi i to je jedan dug proces – ukazala je Nadia Skenderovi}-]uk.» Kada je, pak, direktno re~ o u~e{}u lokalnih samouprava u procesu evropskih integracija, Nadia Skenderovi}-]uk je rekla da se Savet Evrope u nekoliko aspekata bavi(o) lokalnim i regionalnim samoupravama, te da je prioritet u tome Evropska poveqa o lokalnim samoupravama, ~ija je su{tina da l « okalna autonomija» bude, pre svega, u slu`bi gra|ana. Z. Romi}

Kako upravqati za{ti}enim prirodnim dobrima, uz mogu}nost regionalnog razvoja, tema je multinacionalnog projekta pod nazivom „Natreg”, koji finansira EU. Partneri ovog zna~ajnog projekta, koji obuhvata {est razli~itih pilot podru~ja, jesu Slovenija, Italija, Hrvatska, Austrija i Srbija. Predstavnik na{e zemqe je JP „Vojvodina{ume”, koje }e iskoristiti priliku da promovi{e Deliblatsku pe{~aru, podru~je od izuzetnog ekolo{kog i ekonomskog zna~aja u Vojvodini. – Dve godine poku{avamo da otvorimo vrata prema fondovima EU i kona~no smo uspeli – kaè direktorka „Vojvodina{uma” Marta Taka~. – Zajedno sa ~etiri zemqe uspeli smo da budemo partneri u jednom velikom projektu vezanom za za{titu prirode, odnosno za{ti}enih prirodnih dobara. Na{ projekat vezan je za specijalni rezervat prirode Deliblatska pe{~ara. Poku{a}emo da uspostavimo {to boqu komunikaciju i saradwu s nadle`nim institucijama, lokalnim zajednicama i stanovni{tvom, kako bismo zajedno radili na razvoju tog regiona. Mi sami nismo svesni kolika nas lepota okruùje, te moramo na}i na~in da te prirodne vrednosti predstavimo kako doma}im, tako i stranim turistima. Ciq projekta „Natreg” je podsticawe odrìvog razvoja, promocija prirodnih bogatstava i wihovo unapre|ewe. Za zemqe u~esnice to }e biti prilika za dogovor o zajedni~kim principima o upravqawu za{ti}enim podru~jima i za sticawe novih iskustava i znawa. A. Brzak

z Brisela ove nedeqe ne stiù najboqe vesti. Vlade dràva ~lanica EU dogovorile su se da zajedni~ki buxet za 2010. bude mawi od predvi|enog, ne bi li se boqe kontrolisali tro{kovi, koji su u porastu zbog ekonomske krize. Predstavnici 27 ~lanica EU usaglasili su se s Evropskim parlamentom da zajedni~ki prora~un za narednu idu}u godinu bude 122,9 milijardi evra (184 milijarde dolara), {to je za 4,6 milijardi mawe od iznosa koji je ranije predloìlo to zakonodavno telo EU. Istaknuto je da su pregovara~i, uprkos kresawu koje }e najvi{e pogoditi tradicionalnu pomo} za siroma{ne regione, predvideli dodatno izdvajawe od 2,4 milijarde evra, kao specijalnu meru u borbi protiv sada{we krize.

bruto doma}i proizvod EU u periodu jul-septembar 2009. bio je mawi za svih 4,3 odsto. Bez obzira koliko to mo`e ~udno da zvu~i, inflacija se budi i to daje blagu nadu da EU izlazi iz recesije. Naime, ~iwenica da se uo~ava blagi rast cena (0,5 posto) pokazuje da na nekim ta~kama ponuda nije dovoqna, da je tra`wa ja~a i da bi se tu mogla pokrenuti dodatna proizvodwa. To jo{ uvek nije trend, u nekim zemqama deflacija je veoma jaka (Irska, Portugal, Luksemburg), ali i blage naznake porasta tra`we bude optimizam. Me|utim, konjunktura dolazi spoqa, a ne sa unutra{weg tr`i{ta. Suficit spoqnotrgovinskog bilansa u septembru dostigao je 3,7 milijardi evra. Zato se EU i opredelila za restriktivniji buxet, koji

[TEDWA I BOQA KONTROLA U EVROPSKOJ KASI Kako ~lanice EU uporno ulivaju milijarde evra u svoje ekonomije kako bi ih izvukle iz krize, ovo kresawe buxeta, obja{wavaju analiti~ari, poku{aj je da se ostali izdaci zadrè pod kontrolom. Struktura buxeta se, ipak, ne}e bitnije mewati, tako da }e u 2010. oko 45 odsto novca i daqe i}i za subvencije poqoprivredi i za ruralni razvoj, dok }e tre}ina, i tu je primetno malo zatezawe, odlaziti za pomo} siroma{nijim regionima. Tako|e je najavqeno da }e Vlade zemaqa ~lanica EU, tokom 2010. godine, po~eti pregovore o reformi zajedni~kih finansija, kako bi se smawili izdaci za poqoprivredu i sredstva usmerili za istraìvawa i inovacije. Nekoliko je razloga uslovilo ovakav zaokret evropske fiskalne politike. Osnovni ekonomski pokazateqi EU i daqe su u zoni neizvesnosti. Industrijska proizvodwa jo{ uvek je na “ùtoj” liniji, tako da je obim novih poslova u septembru bio za 1,7 odsto mawi nego u avgustu. Gra|evinarstvo ne uspeva da uhvati dobru konjunkturu, jer je obim radova u septembru bio niì nego u prethodnom mesecu za 1,1 procenat. U odnosu na tre}i kvartal 2008. godine,

ne}e i}i na teret antikriznih stimulansa, ve} }e se samo poja~ati kontrola tro{ewa. O~igledno je tu bilo propust, novac se negde odlivao i nije stizao na pravu adresu, tako da su evropski pregovara~u bili prinu|eni da malo pritegnu slavinu i da ugrade jo{ koji sigurnosni ventil. Kao kolateralna {teta u novom koncipirawu evropskog buxeta pojavili su se nerazvijeni. Wima }e se usmeriti mawe novca nego {to je ranije predvi|eno, jer su u EU, o~igledno, procenili da su sredstva potrebnija za stimulisawe privrednog oporavka. Verovatno je napravqena ra~unica da nema br`eg razvoja nerazvijenih bez stabilizacije prilika u ekonomiji EU, pre svega u wenim najrazvijenijim delovima. Tada bi se ono {to je sada zakinuto moglo vratiti u ve}em obimu. Na nesre}u, time je posredno zakinuta i Srbija. Ali, ovogodi{wa statistika pokazuje da rast uvoza EU, posebno wenih najva`nijih ~lanica (Nema~ka, Francuska, Italija) ima direktan uticaj na boqu sliku srpskog spoqnotrgovinskog bilansa. Vladimir Harak

@elezni~ari daju krv Novosadski pododbor Udruèwa èlezni~ara ”Kap po kap ìvot” ~ije je sedi{te u Uìcu, organizuje danas od 7 do 14 sati dobrovoqno davawe krvi u Zavodu za transfuziju krvi Vojvodine u Ulici Hajduk Veqka 9. Dolazak je ve} najavilo izme|u 80 i 100 èlezni~kih radnika iz cele Srbije, a organizator poziva i ostale kolege da se pridruè. S. T.

Zbog radova na vrelovodnoj mre`i i prikqu~ku koje Toplana po~iwe danas, privremeno }e biti zabrawen saobra}aja na uglu ulica Polgara Andra{a i Dalmatinske. Privremena zabrana saobra}aja va`i}e i u delu Dalmatinske ulice

petak27.novembar2009.

od Tepske do Polgara Andra{a. Iz ovog preduze}a mole gra|ane da imaju razumevawa kao i vlasnike da uklone svoje automobile s navedenih lokacija kako bi se radovi obavqali neometano. Rok za zavr{etak radova je 11. decembar. T. M.

gradona~elnica je bila Maja Gojkovi}. I pored `albe koju su sada{we gradske vlasti podnele na primedbu Republi~ke buyetske inspekcije da je buyet grada o{te}en nezakonito uve}anim koeficijentima, donose odluku kojom potvr|uju da je inspekcija u pravu i vru} krompir prebacuju Skup{tini u krilo. Kako bilo odbornici }e taj vru} krompir imati danas u rukama, a {ta }e s wim u~initi zna}e se tek po prebrojanim prstima. Ina~e, ukoliko koeficijenti danas budu vra}eni na nivo iz 2006. godine, radnik u Gradskoj upravi sa sredwom stru~nom spremom dobi}e u koverti celih 16.000 dinara mese~no. L. Nikovi}

VE^ERAS U GALERIJI „PROMETEJ”

Slike Kru{edola i Fru{ke gore

leriji “Prometej”. Galerija se nalazi na Trgu Marije Trandafil 11. Z. Ml.

„Sirijus” u klubu „Rut 66” Novosadski bend “Sirijus” nastupi}e u nedequ od 22 sata u klubu “Rut 66”. Ulaz je slobodan. S. T.

Iskqu~ewa struje Novi Sad: od 8 do 10 sati Nova ulica, od 8 do 11 sati Takovska i @ike Popovi}a, od 8 do 13 sati Preradovi}eva od broja 2

do 24, od 8.30 do 12.30 sati Lasla Gala od broja 22 do 32. Futog: od 8 do 13.30 sati povremeno u pojedinim ulicama novog Futoga.

V REMEPLOV

Antifriza ni za lek Predve~e, 27. novembra 1975. naglo je zahladnilo, a pred pono} po~eo je i da veje sneg. Hi-

qade vlasnika automobila u Novom Sadu je moralo da u hladwake svojih vozila odmah sipa antifriz. Ali, iako su sve benzinske pumpe u gradu i okolini

za informisawe u tom preduze}u ju~e nisu `eleli da ka`u ~ije ponude su komisije za tender izabrale kao najboqe, pod izgovorom da „odluka o tome nije jo{ otkucana”. "Dnevniku" je re~eno da }e tek danas dobiti informaciju o tome. Z. D.

hronika

OBNOVA KULTURNOG CENTRA KASNI ZBOG INOSTRANE OPREME

Novo lice KCNS-a tek krajem godine

Rebus u koverti

Izlo`ba slika Miroslava Gali}a “Petsto godina Kru{edola i Svete Fru{ke gore” bi}e otvorena ve~eras u 19 sati u Ga-

Upravni odbor Gradskog saobra}ajnog preduze}a "Novi Sad" verifikovao je na ju~era{woj sednici odluku dve tenderske komisije za izbor najpovoqnijih ponu|a~a za kupovinu {est autobusa na gas i za uvo|ewe elektronskog tarifnog sistem za naplatu karata, saznajemo nezvani~no u gradskom prevozniku. U Slu`bi

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421 674, 528 765, faks: 6621 831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

DOBRO JUTRO, NOVI SADE

„Odluka o najboqem jo{ nije otkucana”

Zbog vrelovoda stop automobilima

Novosadska dbornici Skup{tine danas }e se izjasniti da li }e plate radnicima Gradske uprave biti smawene za tre}inu odnosno za polovinu. Predlog ove odluke mimo znawa sindikata na{ao se nedavno u dopuni dnevnog reda Gradskog ve}a gde je i izglasan i upu}en Skup{tini na usvajawe. Sindikalci nisu znali da postoji mogu}nost da im se sa platnog odreska ukine zna~ajan broj cifara ali su bili upoznati sa ~iwenicom da su zarade zaposlenih formirane u suprotnosti sa zakonom. S druge strane gradski ~elnici znali su celu istinu ali su je ignorisali.Tu odluku o kojoj }e se danas raspravqati izglasao je sastav Skup{tine iz 2006... Tada su koeficijenti uve}ani a u to vreme

OKON^ANA DVA TENDERA U GSP

NA UGLU ULICA POLGARA ANDRA[A I DALMATINSKE

bile iski}ene plakatima reklemne akcije "Dani glisantina", ovog dragocenog antifriza nije bilo ni za lek. Trgovci "Jugopetrola" nisu mogli ni{ta drugo da ka`u ve} da ih je zaista iznenadilo veliko pogor{awe vremenskih prilika. Oni su zamerali prodajnoj slu`bi novosadskog "Idola", proizvo|a~a antifriza, {to ih nije na vreme snabdela robom. A zvani~nici "Idola" grdili su gra|ane {to su ~ekali posledwi trenutak da za{tite svoje limene qubimce. Ujedno, grdili su trgovce {to nisu primetili da dolazi zima, pa zato nisu naru~ivali antifriz...U svakom slu~aju, pale su te{ke re~i! N. C.

Radovi u Kulturnom centru Novog Sada bi}e zavr{eni do kraja godine, saznaje list "Dnevnik". Rok za zavr{etak radova trebao je da bude danas, ali je zbog ka{wewa opreme poru~ene iz inostranstva, odloèn za kraj decembra, re~eno nam je u preduze}u "Poslovni prostor", koje upravqa tim objektom. - Trenutno su u toku radovi na unutra{wem ure|ewu, podnim oblogama, zidovima i plafonu. Radi se i fasada, klimatizacija i grejawe, elektroinstalacije, ure|ewe pasaà, montira se lift i nadstre{nica na krovnoj terasi izjavila je za na{ list Gordana Kosti} iz slu`be za investicije i odràvawe JK "Poslovni prostor". - Po zavr{etku radova u objektu u Katoli~koj porti rukovod-

VESTI Promocija „Sezone lova” Promocija mikstejpa “Sezona lova” odr`a}e se ve~eras od 22 sata u klubu “Amnezija”. Osim “Unije” koja je doma}in nastupi}e i mnogi gosti (Mija, Rasta, “Reksona”, “Van {ot” (Roleks, Mile i Toni), “THC”, “Generali i Fero”, “^ombe i Domino”, “Fil i rtd”, “Gospoda” a organizatori su najavili i mnoga iznena|ewa za posetioce. S. T.

Otkazan Festival monodrame “Festival Monodrame za decu”, najavqen za 1. i 2. decembar, otkazan je do daqweg, odlukom Upravnog odbora Zmejevih de~ijih igara. Razlog otkazivawa manifestacije je epidemija novog gripa izazvanog virusom A(H1N1). O novom terminu Festivala, javnost }e biti obave{tena na vreme. M. P.

Odlo`ena promocija „Dana i lopate”

Promocija kwige pesama Miodraga Rai~evi}a "Dan i lopata" (Kulturni centar Novog Sada) koja je trebalo da se odr`i u Ameri~kom kutku u Ulici Petra Drap{ina 3 odla`e se za 11. decembar u 20 sati. Promocija je bila zakazana za danas. L. L.

Foto: N. Vukovi}

stvu KCNS ostaje da poradi na opremawu scene, na scenskoj ra-

sveti, name{taju, ra~unarskoj opremi - rekla je Gordana Kosti}.

U prvoj fazi radova na objektu ulo`eno je oko 44 miliona dinara, a ugovorena vrednost radova na unutra{wosti zgrade KCNS je oko 64 miliona dinara, bez obra~unatog PDV-a. Novosa|ani }e na ovom mestu dobiti pet sala, ve}u Malu galeriju u prizemqu i bioskopsku salu, u kojoj }e se igrati i pozori{ne predstave.Ovu salu }e, zbog dodate platforme, bez pote{ko}a mo}i da koriste i osobe sa invaliditetom. "Art-klub" }e biti pro{iren i na drugi sprat, gde }e biti sme{tena i mala bioskopska sala. Do kraja decembra i zavr{etka radova, zaposleni u KCNS }e koncerte, izlo`be i kwi`evne promocije organizovati u Studiju M, Malom likovnom salonu, "Ameri~kom kutku" i drugim prostorima u gradu. N. Vukovi}

NA [TRANDU ]E BITI ZABAVE I PO KI[I I SNEGU

Prvo nadstre{nica, pa kre}u klizaqke îm stigne nadstre{nica, “Gradsko zelenilo” }e montirati klizali{te na [trandu veli~ine 600 metara kvadratnih. Portparol u tom preduze}u Ivan Noìni} kaè za na{ list da nadstre{nicu o~ekuju svakog dana. - Nadstre{nica }e biti novina na klizali{tu, kako bi se za{titio led. Qubiteqi klizawa mo}i }e da dolaze i ako budu padali ki{a i sneg, {to nije bilo mogu}e pro{le godine – kaè Noìni} i dodaje da }e kao i pro{le sezone biti otvoren i kafi} na [trandu. Cene iznajmqivawa klizaqki i ulaza osta}e iste kao i prethodne godine, a bi}e organizovani i popusti na grupe. Ulaznica }e ko{tati 150 dinara, a iznajmqivawe klizaqki 100. Smene }e

trajati po sat i po. Podsetimo, lane je od 25. decembra do kraja februara prodato 10.352 karte. Bile su organizovane dve besplatne obuke klizawa za najmla|e i jedna za odrasle, {kole su

klizali{te koristile po privilegovanim cenama za ~asove fizi~kog vaspitawa, a bio je uprili~en i humanitarni maskenbal povodom Dana zaqubqenih. Q. Na.

POKRET POTRO[A^A NEZADOVOQAN NOVIM ZAKONOM

Ni status, ni pare

U novosadskom pokretu potro{a~a nezadovoqni su novim zakonom o za{titi potro{a~a. Kako su naveli, na konferenciji za novinare, wime nije re{en status organizacije i weno finansirawe. - Traìmo i da se lokalna samouprava obaveè da finansira i pomaè rad preduze}a, naro~ito s dugogodi{wom tradicijom

kao {to je na{a - istakla je Radojka Nikoli}, predsednica Pokreta potro{a~a Novog Sada. Dodala je da }e pokret nastaviti svoju osnovnu delatnost, a to je da promovi{e proizvode razli~itih doma}ih proizvo|a~a. Svoj nov, savremen na~in poslovawa, novinarima je predstavio Mirko Atlas, direktor pro-

izvodwe u novosadskoj firmi "Danubijus". - Kupovinom novih ma{ina za preradu `ita, ispuweni su svi standardi u pogledu proizvodwe i sanitarne ispravnosti na{ih proizvoda koji su, uz sada{wu tehnologiju sanitarno i kvalitativno najispravniji na na{em tr`i{tu - rekao je Atlas. B. P. P.

Obuka nepliva~a i akvarobik Upis na obuku nepliva~a na Spensu po~eo je ju~e, a uplate od 2.000 dinara primaju se na blagajni klizali{ta svakog radnog dana od 15 do 20 ~asova. Program po~iwe 1. decembra, a vi{e informacija mo`e se dobiti na pomenutoj

blagajni. Na istom mestu, zainteresovani se mogu upisati i na akvarobik, a cena programa od dva ~asa nedeqno je 1.800 dinara, dok za tri ~asa sedmi~no treba izdvojiti 2.200. I ovaj kurs po~iwe 1. decembra. B. M.

c m y

NOVOSADSKA HRONIKA

petak27.novembar2009.

„DNEVNIK” I „PROMETEJ” LISTAJU PRO[LOST NOVOG SADA

Boemi kontramitingom spasavali kafane Kwiga “Ime i prezime Novi Sad”, najavqena kao najpotpunija kwiga o na{em gradu koju je ikada objavila novosadska izdava~ka ku}a “Prometej”, izlazi iz {tampe sredinom narednog meseca. Dvadesetak autora, sve vrsnih poznavalaca pro{losti novosadske varo{i, u preko 450 tekstova upotpuwenih sa vi{e od 600 do sad retko vi|enih fotografija, zabele`ilo je doga|aje, li~nosti, ustanove i prelomne trenutke koji su od Novog Sada napravili posebnost uporedivu samo sa sobom... *** U novosadskim kafanama oduvek su se uz kafu, frakli} rakije, kriglu piva ili “metar” {pricera sklapali poslovi, bistrila politika i poimala svetska zbivawa. Od orijentalnog “Turskog hana”i “Zelenog venca” gde se ve} 1781. godine igrao bilijar, preko evropejske”Bele la|e” gde su oformqeni obrisi srpske politike i kulture s ove strane Dunava i “Kamile”, kafane koja je jedno vreme ~ak izdavala i istoimeni kozerski godi{wak (istina, u jednom pri-

we birta{a i gostioni~ara” spremilo je 200 buradi piva i 10 hektolitara vina, koji su u~esnicima kontramitinga ponu|eni „uz reìjsku cenu”, s tim da je javnost odmah umirena kako je u slu~aju potrebe obezbe|ena dopuna navedenih koli~ina. Dolazak na kongres su najavili i delegati iz vi|enijih pivara; Vajfertove, Bajlonijeve, Apatinske, Be~ejske i êbske, kao i predstavnici „Udruèwa vinogradara”. Kada se ustanovilo da se za u~e{}e na ovom znamenitom skupu prijavilo mnogo

c m y

DNEVNIK

MUKE DESETO^LANE PORODICE ^IJA JE KU]A GORELA U PO@ARU

Sprema se pomo} porodici [a}iri Posle poàra koji je pre dva dana progutao gotovo polovinu doma deseto~lane porodice [a}iri, oni su nastavili da ìve u deset preostalih kvadrata. Zbog vatre koja je sagorela dobar deo skromnog poku}stva, dodatno je pogor{ana ina~e veoma te{ka situacija familije u kojoj nijedan od roditeqa nema zaposlewe. To je bio razlog da se “Dnevnik”, s molbom za pomo} obrati zvani~nim gradskim institucijama zaduènim za re{avawe socijalno ugroènih Novosa|ana. Prvo smo pozvali Upravu za socijalnu za{titu i brigu o porodici gde nam je na~elnica Vera Grkavac objasnila da porodica ima pravo da konkuri{e za jednokratnu pomo} Centra za socijalni rad. - Trebalo bi proveriti da li familija [a}iri ve} prima neku vrstu socijalne pomo}i. Uvek ima na~ina da se pomogne qudima, ali prethodno treba pa`qivo sagledati wihovu materijalnu situaciju. Veoma je va`no da li su roditeqi sposobni za rad i kakvi su im prihodi – objasnila je Grkavac.

Ona je preporu~ila da se roditeqi obrate i Crvenom krstu, ustanovi od koje tako|e mogu da dobiju pomo}. Du{anka Stanoj~i} iz Crvenog krsta ka`e da bi ukoliko Uprava proceni da je potrebna interventna pomo} Crveni

Sebastijan odli~an bokser Najstariji od osmoro dece porodice [a}iri Sebastijan Seb [a}iri poha|a peti razred Osnovne {kole “Jo`ef Atila” i najboqi je me|u vojvo|anskim vr{wacima u bokserskoj pero kategoriji. Svakoga dana, uredno poha|a nastavu i u 17 sati gradskim autobusom odlazi na trening. S. T. krst mogli da daju pakete hrane i sredstava za higijenu. - Porodica mora do}i do nas i re}i {ta im treba. U vanrednim situacijama uvek koordiniramo rad s Upravom i Centrom za soci-

jalni rad i zajedni~ki odlu~ujemo kako }emo pomo}i. Direktor centra za socijalni rad Gojko Vujnovi} rekao je da otac Zejnulah [a}iri do|e danas u ovu ustanovu kako bi se utvrdilo da li moè da dobije jednokratnu pomo} ~iji je maksimalan iznos 70.000 dinara. - Mi imamo mogu}nost da damo jednokratnu pomo}. Ona moè da bude iskori{}ena za sanaciju {tete posle poàra ili za obezbe|ewe druge vrste sme{taja ukoliko je to potrebno. O svemu iznad toga mora da odlu~i Grad. Oni mogu novcem iz teku}ih rezervi, ili nekog drugog izvora da pomognu ukoliko smatraju da je to potrebno – objasnio je Vujnovi}. Reporteri “Dnevnika” ju~e su bili u poseti porodici [a}iri. Zatekli su ih kako uz pomo} rodbine i prijateqa skidaju cigle s dela ku}e koji je uni{ten u poà-

ru. Otac Zejnulahi kaè da }e morati da zameni cigle i deo krova s jedine preostale prostorije. On je potvrdio da je korisnik pomo}i Centra za socijalni rad i rekao da }e danas oti}i tamo da bi proverio moè li dobiti jednokratnu pomo}. - Radujem se svakoj pomo}i jer nam je zaista potrebna. Bi}e nam drago ako pre zime obezbedimo deci iole pristojnije mesto za ìvot - rekao je otac. L. N.

U PETROVARADINU I SREMSKOJ KAMENICI

Pijace na novim lokacijama? merku), do la|arskog “Crnog jarca” i “Lipe”, steci{ta lekara, advokata i oficira, skoro da i nema vi|enijeg Novosa|anina koji u nekoj od ovih kafana nije imao svoj “{tamti{“, kako se u ono vreme zvao stalni sto redovnih posetilaca. Pa ipak, hramovi boemije su posle Prvog svetskog rata umalo postali “kolateralna {teta” Naime, novosadski „antialkoholisti” su 1924. godine organizovali javne manifestacije protiv alkohola o kojima su jedne novosadske „nezavisne” novine ne skrivaju}i stav redakcije o ~itavoj stvari, pisale da su „imale nekako ratoboran karakter”, te su nai{le na „opravdan revolt i ogor~ewe novosadskih birta{a i wihovih gostiju”. Gradski antitrezvewaci su reagovali muwevito, pa je odlu~eno da se u najkra}em roku sazove antitrezvewa~ki dan u Novom Sadu, “sa kongresom, kermesom, javnim predavawima i skupqawem milodara”. Skup je imao {iroku logisti~ku podr{ku: „Udru`e-

^ITAOCI PI[U SMS

u~esnika „sa strane”, naro~ito iz Srbobrana, Majura, Karlovaca, i da je dolazak najavilo i nekoliko stotina studenata iz Subotice i Beograda, Odbor je uputio hitnu molbu Ministarstvu saobra}aja “da za ovaj dan uvede specijalne vozove sa podvostru~enim brojem vagona”. Kako i dolikuje ovakvom masovnom skupu, naro~ita pa`wa je posve}ena bezbednosti u~esnika, pa je javnost obave{tena da }e „kod sviju gostionica u Novom Sadu biti instalirane javne ambulante sa dovoqnom koli~inom sode bikarbone, kiselih paprika i krastavaca, a na raspoloèwu }e biti i sanitetska kola - za svaki slu~aj”. Mi zapravo ne znamo da li je veli~anstveni skup ikada odràn, ali jedno je sigurno: novosadske kafane su odolele. *** Pretplate se primaju u kwiàri “Most” u Zmaj Jovinoj broj 22, na telefon 0800/323-323 i na mejl adresu pretplata@prometej.co.rs Priredio: I. Sabado{

Pijace u Petrovaradinu i Sremskoj Kamenici, koje nisu u nadle`nosti novosadske “Tr`nice”, ~esta su tema pritu`bi stanovnika ovih prigradskih naseqa. Lokacije obe pijace predstavqaju samo privremeno re{ewe, i to je razlog zbog kojeg one nisu date novosadskom preduze}u na upravqawe, tvrde iz Gradske ku}e. Generalnim planom Novog Sada planirano je da se na prostoru na kojem se sada nalazi pijaca u Petrovaradinu do 2021. godine izgradi primarna saobra}ajnica oko naseqa. Zato aktuelna pijaca ne}e tu i trajno ostati, kao i ona u centru Sremske Kamenice koja se nalazi na privatnom zemqi{tu.

Mesne zajednice i u blizini {kole “Pane \uki}” – navodi se u pismenom odgovoru iz Gradske ku}e. Kako je “Dnevnik” ranije pisao, zakqu~ak sednice Saveta za komu-

Sporni jo{ imovinski odnosi Gradona~elnik Igor Pavli~i} rekao je na otvarawu Detelinarske pijace pro{log petka da se nada da }e se uskoro urediti pijaca u Kamenici, kao i u Petrovaradinu, za koju se grad, kako ka`e, s MZ Petrovaradin ve} dogovorio. Preostalo je re{avawe imovinskih odnosa. prizemqu planiranog vi{enamenskog poslovnog centra. Planirano je i da nova pijaca u Kamenici bude izgra|ena u sastavu novog sportsko-poslovnog objekta, kod zgrade

nalne delatnosti Novog Sada, koji se odr`ao u “Tr`nici” bio je da bi Grad, u dogovoru s mesnim zajednicama, trebalo da preuzme nadle`nost nad pijacama u Petrovara-

POSLE VI[E OD DVA MESECA

Turizmolozi prekinuli {trajk Posle vi{e od dva meseca turizmolozi u Turisti~koj organizaciji Novog Sada (TONS) odlu~ili su da prekinu {trajk, kazala je predsednica sindikata “Solidarnost” Gordana Stojakovi}. Razlog nije postignut sporazum o po~etku socijalnog dijaloga, ve} iscrquju}e odugovla~ewe poslovodstva iz TONS-a postavqenog od strane G17 plus, da zapo~nu pregovore. Nije jo{ zabele`eno u radni~kim protestima da posloda-

065/47-66-452 & 063/366-977

Novembarsko prole}e ohladilo stanove Glasam za fiskalizaciju advokatskih usluga. Kada sam oti{ao kod svog advokata koji me je celo leto vukao za nos a wegov prethodnik ~etiri godine, i kada sam shvatio da kao i wegov prethodnik radi za drugu stranu, morao sam da }utim i da platim za ne{to {to nije ura|eno samo da bi dobio regularan razlaz. Jo{ sam “morao”da prihvatim da je on u pravu {to je qut!... 060/0227... *** Dobro ovda{wa vladaju}a koalicija vodi ovaj drugi po veli~ini grad. Para nema, posla nema, Toplana ne greje {tedi na grejawu koje pla}amo cele godine, nema odgovornih, nema mesta u obdani{tima. Nema le~ewa jer dok uspe{ da zaka`e{ ve} se nekako sam izle~i{ . . .bi}e skejt park. 065/8281...

- Prema planu detaqne regulacije Petrovaradin 7, koji je u postupku dono{ewa, planirano je da se zelena pijaca nalazi na novom mestu, neposredno pored stare, u

*** Kol centar toplane mi je dao informaciju da su Toplane stale jer je napoqu 14 stepeni. Ka`u to je odluka wihovog internog odbora. Ko je taj odbor i ko mu je dao takvo ovla{}ewe ? To {to je u stanovima hladno taj odbor ne zanima. Po{to smo se razboleli u hladnim stanovima javqam pomenutom odboru da ne}u platiti grejawe za novembar, ve} za te pare moram kupiti lekove da saniram prehladu. 063/589... *** Izgleda da nema rezultata od na{ih SMS poruka. Skoro 80 odsto poruka odnosi se na bezobrazluk povodom hladnih radijatora ~im ugledaju malo sunca. Nikad goreg grejawa?? 064/583... *** Sude}i po primedbama Saveta stranih investitora na nas Zakon o radu wima ne trebaju radnici nego robovi koji }e im puniti xepove za tawir supe od kamewa. Takvi nam u Srbiji ne trebaju. 064/246... *** [ta je sa grejawem. Neka neko iz Toplane objasni {to su stanovi hladni? Treba dodatno da ukqu~ujemo grejalice. Stra{no. 064/135... *** Fudbalski klubovi i javna komunalna preduze}a moraju se privatizovati. Prve pqa~kaju tajkuni a druge politi~ke stranke. Dok se to ne uradi, smrzava}emo se i u stanu i na stadionu. 065/407... *** Po~ela isplata novcane naknade nezaposlenima za jul. Zaposleni radnici Future plus, nisu dobili svoje plate ni za jun. Dr`avo, ma}eho. 064/079...

vac, mada je po zakonu obavezan, izbegava pregovore, ni da se {trajk prekida, a da nijedan zahtev nije ispuwen. Direktorica TONS-a Dragana ]irakovi} obavezala se samo da turizmolozi posle prekida {trajka ne}e biti {ikanirani, te da }e tek po okon~awu {trajka po~eti da razgovara o zahtevima turizmologa u vezi poboq{awa materijalnog polo`aja. Z. D.

„Dnevnik” vodi na koncert Kikija Lesendri}a Veliki novosadski koncert Kikija Lesendri}a i sastava „Piloti”bi}e odr`an sutra u Velikoj sali Spensa, u 21 ~as. Najbr`im ~itaocima lista “Dnevnik” koji se danas od 13 do 13.05 ~asova jave na telefon 528 - 765, podeli}emo pet puta po dve ulaznice. Zoran - Kiki Lesendri}, jedan je od vode}ih imena u pop rok muzici osamdesetih i devedesetih godina, trenutno je na velikoj turneji po Srbiji na kojoj promovi{e prvi solo kompakt disk “Mesec na vratima” na ~ijem stvarawu je radilo 40 vrsnih muzi~ara. Kiki i Piloti }e nastupiti u 11 gradova {irom republike. Ideja o polasku na turneju do{la je posle ovogodi{weg nastupa na beogradskom festivalu piva , koji je gledalo 70 hiqada posetilaca. N. V.

dinu, Veterniku i ostalim naseqenim mestima u okolini. Tako bi se re{ili problemi u vezi s pritu`bama gra|ana na neure|ene pijace za koje grad nije nadle`an. Tim povodom, direktor “Tr`nice” Du{an Baji} izneo je da bi, ukoliko Gradsko ve}e i mesne zajednice donesu takvu odluku, ovo gradsko preduze}e odmah bilo spremno da se stara i o tim pijacama. Predsednik Saveta MZ ”Petrovaradin” Petar Mudri izneo je tada da je Petrovaradinska pijaca pro{la kroz mnogo pote{ko}a, te da bi bilo dobro ukoliko bi grad ponovo preuzeo nadle`nost, jer MZ nema novca za weno ure|ewe. S. Tanuryi}

O pirateriji Javna debata “Legalno u etru piraterija i nelojalna konkurencija” bi}e odr`ana u ponedeqak od 11 do 13.30 ~asova u Skup{tini AP Vojvodine, Ulica vladike Platona bb. Organizator je Novosadska novinarska {kola (NN[). Izlaga~i su advokat Slobodan Kremewak, Jasna Milanovi} iz ANEM-a, propagandista Vladimir ^eh i predsednica Upravnog odbora NN[ Dubravka Vali} Nedeqkovi}. T. M.

NOVOSADSKA HRONIKA

c m y

DNEVNIK

petak27.novembar2009.

DANAS ZASEDA GRADSKA SKUP[TINA

Pred odbornicima rezawe plata i razvoj Dana{we zasedawe Skup{tine grada bi}e pretposledwe u ovoj godini, a pred odbornicima }e se na}i 28 ta~aka dnevnog reda, me|u kojima i predlozi Strategije privrednog razvoja grada, odluke o otu|ewu i davawu u zakup gradskog zemqi{ta, odluke o visini naknade za ure|ewe gra|evinskog zemqi{ta, predlozi niza planova detaqne regulacije, a raspravqa}e se i o ostavci koju je pod-

neo direktor Sterijinog pozorja Ivan M. Lali}. Po hitnom postupku na dnevni red }e u}i i odluka o stavqawu van snage odluke o koeficijentima za obra~un isplate plata za izabrana, imenovana i postavqena lica i zaposlene, kao i predlog o izradi 17 planova generalne regulacije za delove grada, a i Skup{tini }e biti predstavqena informacija o poslovawu ovogodi{weg Egzi-

IZ GRADONA^ELNIKOVOG KABINETA PORU^ENO

Skup{tina grada osniva~ DP „Novi Sad – Gas“

Nakon {to je rukovodstvo DP “Novi Sad – Gas” najavilo da }e podneti krivi~nu prijavu protiv gradona~elnik Igora Pavli~i}a u slu~aju da potpi{e apel svih odborni~kih grupa da se ovo preduze}e izuzme iz privatizacije i poveri gradu na upravqawe, iz gradona~elnikovog kabineta stigao je komentar da je prvi ~ovek grada obavezan da {titi imovinskopravne interese Novog Sada. I mada se ka`e da gradona~elnik ne komentari{e izjave drugih i pretwe krivi~nim prijavama, tako|e se i navodi da je gradska inicijativa opravdana, jer je na sajtu Agencije za privredne registre, kao osniva~ DP “Novi Sad – Gas” upisana Skup{tina grada. “Novi Sad je u obavezi da preduzme sve kako bi za{titio svoju imovinu, a nigde ne postoji zakon koji propisuje da je podno{ewe bilo kog zahteva ili inicijative krivi~no delo, ve} naprotiv, ne~iwewe mo`e predstavqati osnov za krivi~no gowewe”, navodi se u saop{tewu iz kabineta gradona~elnika.

SRS O STRATEGIJI RAZVOJA

Samo spisak `eqa

Na ju~era{woj konferenciji za novinare u Gradskom odvoru Srpske radikalne stranke predsednik Odbora \ura| Jak{i} rekao je da je najavqeno da }e se na dana{woj sednici Skup{tine grada na}i oko dvadesetak ta~aka, a da }e jedna od wih biti i nacrt strategije privrednog razvoja Novog Sada. - Srpska radikalna stranka ne}a glasati za nacrt jer mislimo da je on donet na pre~ac i da je to samo spisak lepih `eqa sa dosta rupa. Ovo je samo reklamerstvo gradona~elnika i aktuelne vlasti, a pored toga smatramo da je javna rasprava o nacrtu morala biti boqe ogla{ena kako bi vi{e qudi izrazilo svoje mi{qewe - rekao je Jak{i}. Istakao je da podr`avaju inicijativu da se DP „Novi Sad- Gas“ izuzme iz privatizacije i utvrdi koliki je udeo grada u wemu. B. M.

ta, o kojoj se odbornici ne}e izja{wavati. - Na~in na koji je utro{en novac koji je grad dao Egzitu svakako }e biti zabele`en u zavr{nom ra~unu grada, kao i u samim programima javnih preduze}a - rekao je predsednik Skup{tine grada Aleksandar Jovanovi} najaviv{i i da }e danas {efovi odborni~kih grupa potpisati apel za izuzimawe DP ”Novi Sad – Gas” iz proce-

a planiramo da uvedemo mogu}nost dostavqawa skup{tinskog materijala u elektronskom obliku, elektronsko arivirawe, kao i postavqawe rezultata rada Skup{tine na internet, {to }e doprineti transparentnijem radu – rekao je Jovanovi}. Novi pravilnik }e ograni~iti predlagawe ta~aka pred samu sednicu po hitnom postupku a ako i ne{to u takvom maniru iza|e pred

Danas }e {efovi odborni~kih grupa potpisati apel za izuzimawe DP ”Novi Sad – Gas” iz privatizacije, koji }e biti upu}en Vladi Srbije. Bi}e predstavqena informacija o poslovawu ovogodi{weg „Egzita“ sa privatizacije, koji }e biti upu}en republi~koj Vladi. Ono {to se ne}e na}i na dnevnom redu ove, ve} najverovatnije naredne sednice, jeste novi poslovnik gradskog parlamenta, za ~ije je dono{ewe rok istekao, ali to Jovanovi}a mnogo ne uzbu|uje. - Sada{wi poslovnik niti remeti rad Skup{tine niti mu {teti, a u izradi novog poslovnik u~estvuje puno qudi i sa~eka}emo da bude ura|en kako treba. Sam poslovnik bi}e obimniji za petinu,

odbornike, predlaga~ }e svoj potez morati i da obrazlo`i, {to je do sada ostavqano samo kao mogu}nost. Ceo proces vodi Savet za statutarna pitawa Skup{tine grada. Predsednik gradskog parlamenta napomenuo je da }e na posledwoj ovogodi{woj sedinci Skup{tine grada biti raspravqano o buxetu za narednu godinu, o programu i planovima javnih preduze}a i o poslovniku. S. Krsti}

DANAS U GRADSKOJ UPRAVI [TRAJK UPOZOREWA ZBOG MOGU]EG UMAWEWA PLATA

^inovnici 60 minuta zatvaraju {altere

Radnici Gradske uprave danas od devet do deset ~asova ignorisa}e radne obaveze. U tom periodu oni }e odr`ati jedno~asovni {trajk upozorewa zbog predloga odluke o smawewu plata koju je Gradsko ve}e uputilo Skup{tini na usvajawe. Kako je za “Dnevnik” pojasnio predsednik Sindikata

zaposlenih u Gradskoj upravi Lazar [kori} u ovo vreme ne}e raditi ni mesne zajednice, a obave{tewe o {trajku bi}e postavqeno na ulaznim vratima. - Odluka Sindikata je da ostanemo na radnim mestima i ni~im ne ukaqamo dostajnstvo ustanove u kojoj radimo. Zaposlenima u me-

snim zajednicama re~eno je da u vreme {trajka ne mogu zakqu~avati vrata i da ostanu u objektu kao {to predvi|a zakon o {trajku – obja{wava [kori}. Dodaje da }e sutra prisustvovati sednici Skup{tine grada i obrazlo`iti zahteve Sindikata ukoliko to bude potrebno. L. N.

SAVET ZA KOMUNALNE DELATNOSTI PRIHVATIO STRATEGIJU RAZVOJA

Malo privrede, mnogo infrastrukture?

Savet za komunalne delatnosti Skup{tine grada prihvatio je predlog Strategije privrednog razvoja grada od 2010. do 2014. godine, uz dva uzdr`ana glasa. Odbornik Slobodan Veselinovi} izneo je primedbu da u predlozima projekata koji bi trebalo da doprinesu privrednom razvoju grada nisu precizno nazna~eni izvori finansirawa, te da je kod malo projekata nazna~eno da }e se realizovati privatnim kapitalom. - Nema privrede ni projekta koji bi ozna~ili gde }e biti industrijska zona. Svi su uglavnom vezani

za izgradwu infrastrukture. Zapostavqena su prigradska naseqa i delovi Novog Sada. Uglavnom je sve u slu`bi razvoja centra grada - rekao je Veselinovi}. Zamenik predsednika Saveta Miroslav Kla{wa zatraìo je da se preispita projekat izgradwe podzemne garaè na Trgu slobode, koji je unet u Strategiju. Smatra da garaù ne bi trebalo graditi u centru, dok je pohvalio projekte koji se odnose na obnovu podgra|a Petrovaradina. Z. Deli}

U SUSRET AKCIONOM PLANU ZA SPRE^AVAWE NARKOMANIJE

Koliko je anonimnih zavisnika

PROTEST ISPRED PROSTORIJA G17 PLUS

Radnici „Drap{ina” ho}e u fabriku Desetak otpu{tenih radnika iz AD „Petar Drap{in“ protestovali su ju~e ispred prostorija G17 plus na Bulevaru Mihajla Pupina 3, optu`uju}i strana~ki kadar u dr`avnim institucijama za propalu privatizaciju i situaciju koja je trenutno u „Drap{inu“. Otpu{teni su delili letke gra|anima, da je sviwski grip izle~iv, ali da je G17 neizle~iv u korupciji. Radnici „Drap{ina“ okupqeni

oko sindikata „Solidarnost“ u{li su ju~e u strana~ke prostorije i predali zahteve. Izme|u ostalog traè da zastupnik dràvnog kapitala u firmi Zorica Sari} vrati na posao otpu{tene, vansudskim poravawem, {to je i zakqu~ak Izvr{nog ve}a Vojvodine. Protest radnika ispred strana~kih prostorija je prvi do sada, a do sada su prava traìli pred insitucijama dràve. Z. D.

U bliskoj budu}nosti bi kona~no mogao biti poznat pribliàn broj narkomana u gradu. Savet za zdravstvenu za{titu, socijalnu za{titu i dru{tvenu brigu o deci na ju~era{woj sednici usvojio je zakqu~ak po kojem bi se u narednom periodu prikupqali podaci o zavisnicima od narkotika na teritoriji Novog Sada, a kao jedinstveni centar u koji bi se slivali ovi podaci predloèn je Institut za javno zdravqe. Registar ne bi sadrào imena i li~ne podatke, ve} broj zavisnika. Zami{qeno je da u Institut pristiù informacije iz policije, Doma zdravqa, zatvorske ambulante, Metadonskog centra, Instituta u Sremskoj Kameni-

ci, „Raskr{}a“, Srpske pravoslavne crkve... - S jedne strane, taj broj bi}e precewen upravo zbog toga {to se ne}e pomiwati li~ni podaci i do}i }e do izvesnog broja preklapawa jer se u vi{e ustanova pojavquju isti pacijenti. S druge, pak, on }e biti i potcewen jer se u praksi ~esto de{ava da narkomani umiru od sr~anog udara, a da roditeqi ne pristaju na obdukciju i toksikolo{ku analizu. Me|utim, veoma je va`no {to }emo u svakom slu~aju imati procenu i mogu}nost da pratimo fluktuaciju broja zavisnika u gradu - objasnila je ~lan Gradskog ve}a zadu`ena za kulturu Aleksandra Novakov Miki}. D. Apro

NA TRGU SLOBODE

Performans protiv nasiqa Performans o ubijenim `enama “Ako mrtve ustanemo” odr`a}e se danas na Trgu slobode od 17 do 18 ~asova. Re~ je o putuju}em performansu kroz gradove Srbije koji je ve} sedam godina centralni deo kampawe “16 dana aktivizma

protiv nasiqa nad ènama”. Ovom kampawom ènske organizacije zahtevaju efikasniju primenu zakona i apeluju na dràvne organe da preuzmu odgovornost u za{titi `rtava. Tokom 2008. godine u Srbiji je ubijeno 49 èna L. L.

LEGENDA VATERPOLA IKODINOVI] POSETIO [KOLU „MILAN PETROVI]”

\aci ugostili slavnog Da~u

Proslavqeni sportista i direktor Vaterpolo kluba “Vojvodina” Danilo Ikodinovi} na poziv u~enika [kole za osnovno i sredwe obrazovawe “Milan Petrovi}” posetio je ju~e tu ustanovu i proveo dan dru`e}i se sa |acima. Tokom posete Ikodinovi} je sa nastavnicima i u~enicima obi{ao {kolu, u~estvovao u kvizu kao kapiten jedne od ekipa i odgovarao na pitawa novinara - |aka za slede}i broj {kolskog lista “Na{i koraci”.

- Gostovawe javnih li~nosti u na{oj {koli postalo je redovna praksa i |aci uvek sa velikim nestrpqewem i{~ekuju narednog gosta - kazala je direktorka {kole mr Slavica Markovi}. - Bitno je da u~enici sami odlu~uju koga }e pozvati u goste i zahvaqujemo se gospodinu Ikodinovi}u {to je bez oklevawa prihvatio poziv. Svaki vid podr{ke deci sa invaliditetom je veoma va`an i doprinosi wihovoj uspe{noj socijalnoj inkluziji. Z. Ml.

Jovanovi} muslimanima ~estitao Kurban-bajram Predsednik Skup{tine grada Aleksandar Jovanovi} ~estitao je muslimanskim vernicima veliki praznik Kurban-bajram sa `eqom da ga provedu u miru i zadovoqstvu i da plemenita ose}awa koja on donosi podele sa porodicom, prijateqima i susedima drugih veroispovesti.

“Siguran sam da }e bogato iskustvo zajedni~kog `ivota kulturnih i verskih razli~itosti u na{em gradu i daqe biti podsticaj da ujediwenim snagama afirmi{emo uzajamnu qubav i slogu”, navodi se u ~estitki Alaksandra Jovanovi}a. Z. Ml.

OD UTORKA, 1. DECEMBRA

Grad dobija kancelariju za dijasporu Od utorka 1. decembra, u sastavu Gradske uprave radi}e kancelarija za dijasporu. Odluku o tome donelo je Gradsko ve}e. Kako „Dnevnik“ saznaje u kancelariji }e biti troje zaposlenih, koji ve} rade u Gradskoj upravi. [ef kancelarije trebalo bi da bude Zlatko Bucalo, tako|e zaposlen u Gradskoj upravi. - Gradski odbor Srpskog pokreta obnove jo{ pre godinu dana predlagao je koalicionim partnerima u Skup{tini grada da se u na{em gradu otvori Kancelarija

za dijasporu, po{to je veliki broj sugra|ana van matice, zainteresovan za ekonomski i privredni razvoj srpske Atine - rekao je odbornik u Skup{tini grada i potpredsednik Gradskog odobra SPO Nemawa Starovi}. Resor dijaspore ve} dr`i na republi~kom nivou SPO, a Starovi} ka`e da novosadska kancelarija treba da uspostavi dobru saradwu sa Ministarstvom za dijasporu, te da ne zna kakav }e biti koncept rada ove kancelarije. Z. D.

Otvara se Tempo ekspres Kompanija Delta Maksi otvara danas u 10 sati prvi Tempo ekspres u Novom Sadu. Nalazi}e se u Ulici Jovana Du~i}a 1/a, prosti-

ra}e se na 1.100 metara kvadratnih i u ponudi }e imati preko 2.500 artikala. Na otvarawu kupce o~ekuju pokloni. L. L.

petak27.novembar2009.

VOJVODINA

DNEVNIK

c m y

VESTI

KINESKA DELEGACIJA U APATINU

Pomo} u izgradwi luke i pristani{ta Zamena toplovoda od podstanice do tri zelene kule

ZAVR[ENA ZAMENA DOTRAJALOG TOPLOVODA U BE^EJSKOM NASEQU MALI RIT

Radijatori ponovo topli

BE^EJ: Radijatori u 74 stana tri zelene kule u be~ejskom nasequ Mali rit opet su topli, pa }e, najzad, svi korisnici daqinskog grejawa u realizaciji JP „Toplana” u Be~eju osetiti blagodet ovakvog na~ina zagrevawa. - Vremenski uslovi su nam i{li naruku i u predvi|enom roku smo zamenili dotrajale toplovode i obavili sve tehni~ke probe - rekao je u ime tehni~ke slu`be JP „Toplana” Dejan Bibin. Podse}awa radi, zbog dotrajalosti toplovoda od podstanice do tri pomenute kule stanari u wima nisu imali grejawe. Samo zahvaquju}i ~iwenici da je tokom minulih mesec i po dana, koliko traje aktuelna grejna sezona, tempe-

ratura bila iznad proseka za ovo doba godine, nije do{lo do ve}ih problema. A on se mogao i morao izbe}i. Jer, u JP „Toplana” su nam rekli da su jo{ tokom juna obavestili stanare pomenute tri kule da je neophodno zameniti dotrajali tolovod. Onda se izgubilo dragoceno vreme oko utvr|ivawa vlasni{tva toplovoda od podstanice do samih zgrada, pa zatim oko obezbe|ivawa sredstava za radove. Da se lokalna samouprava nije prihvatila uloge vatrogasca i sa milion dinara „ugasila po`ar”, pitawe je da li bi se ~itav posao odradio. Jer, preostalih milion dinara su, po pola, obezbedili sami stanari i „Toplana”. V. Jankov

RO\ENI U novosadskom porodili{tu od srede u 7 sati do ju~e u isto vreme rodile su: BLIZANCE: Qiqana Nastasi} iz Titela (devoj~ice) i Jasmina Milini}-[ipragi} iz Futoga (de~ake), DEVOJÎCE: Nives ^pajak-Devrwa iz Novog Sada, Stanislava Kova~evi} iz Vajske, Vesna Bugarski iz Sremske Kamenice, Radmila Polimac iz Prigrevice, Zorica Dejanovi} iz \ur|eva, Maja Dimovski iz Tovari{eva, Tatjana Pe{ko iz Zmajeva, Katarina Medi} i Danijela Kneèvi} iz Futoga, @eqka Hovat-Roà iz Titela, DEÂKE: Jelica [ari}, Mira Mihajlovi} i Marijana Plesni~ar iz Novog Sada, Tamara Gradina iz Ba~ke Palanke, Ivana Milutinovi} iz In|ije, Dragana Svorcan iz Stepanovi}eva i Katarina Tolma~ iz @abqa.

APATIN: U Apatinu je boravila privredna delegacija Republike Kine na ~elu sa generalnim menaxerom najve}e kineske firme koja gradi mostove i luke Road and Bridge corporatio - CRBC iz Pekinga Xue Tienzhi. Kineska delegacija je nakon razgovora u zgradi apatinske Skup{tine op{tine posetila i me|unaronu marinu, pristan, pravoslavni hram, prostor budu}eg robnotransportnog centra i Bawu Junakovi}. -Vlade Republike Srbije i Republike Kine potpisale su Memorandum, odnosno ugovor o saradwi po kojem se obezbe|uje finansirawe nekoliko objekata. Naime, Vlada Repubilike Srbije bi se kreditno zadu`ila preko kineske Eskim banke 85 odsto, a 15 odsto bi trebalo da bude sopstveno u~e{}e. U Platformu za pregovore je u{ao Apatin, odnosno izgradwa luke i pristani{ta i to je jedina opcija za izgradwu luke na Dunavu koji je predsednik Republike Srbije Borisa Tadi} prilikom posete Kini i ugovorio. Od predvi|enih ugovora potpisan je ugovor za most Beograd-Bor~a, a nakon razgovora u Beogradu, kineska delegacija do{la na

Kinezi }e ulagati u Apatin

lice mesta da vidi gde }e se graditi luka. O~ekuje se da }e ugovor o izgradwi biti potpisan do kraja godine -istakao je savetnik predsednika op{tine za investicije Jovo Kora}. Kako je rekao Xue Tienzhi, kineska vlada ih je odabrala da realizuju dogovor koji je postignut izme|u dve vlade, jer imaju mnogo iskustva na tim poslovima i za ovu firmu nema tehni~ke prepreke za realizaciju.

Makedonska kwièvnost ZREWANIN: Predstavqawe makedonske i srpske poezije i stvarala{tva, koje organizuje Gradska narodna biblioteka „@arko Zrewanin” u saradwi sa pesnikiwom Para{kom Dimitrijevskom Pej~i}, bi}e uprili~eno ve~eras, u 19 sati, na De~ijem odeqewu biblioteke. Gosti na promociji bi}e potpredsednik Udruèwa kwièvnika Srbije Radomir Andri}, akademik Vojislav Maksimovi}, glavni i odgovorni urednik Kwièvnih novina Mi}o Cvijeti}, i autori Mir~e Kle~karovski, Anastas Na{evski, Para{ka Dimitrijevska Pej~i}, Viktor [e}erovski, Du{ica Ilin i Aco Stojanov. @. B.

- Kineski kapital ulazi u Srbiju i o~ekujemo da }emo nai}i na razumevawe i va{e vlade i nadle`nih ministarstava. Uverio sam se da je Apatin lep grad da ima mnogo potencijala za razvoj i voleo bih da se postigne dogovor o izgradwi i da }u borave}i du`e na ovom prostoru imati prilike da vidim i Specijalni rezervat prirode, jer su me odu{evile fotografije biqnog i `ivotiwskig sveta - rekao je Apatinu Xue Tiezhi. J. Prel~ec

Uskoro regionalna deponija KULA: Op{tini Kula je, na osnovu raspisanog konkursa Fonda za za{titu `ivotne sredine, odobreno 1.450.000 dinara za izradu tehni~ke dokumentacije za izgradwu transfer stanice. Vrednost ukupne investicije iznosi 2.900.000 dinara jer }e 50 odsto sredstava biti izdvojeno iz op{tinskog buxeta. Izgradwa transfer stanice predvi|ena je planom odr`ivog upravqawa otpada u Zapadnoba~kom regionu. Nakon izgradwe transfer stanice ~vrsti komunalni otpad sa teritorije kulske op{tine, izuzev Sivca, dovozi}e se na transfer stanicu sa koje }e se posle odre|enog tretmana odnositi na regionalnu deponiju ~vrstog komunalnog otpada. Regionalna deponija }e biti izgra|ena na lokaciji Ran~evo u blizini Sombora, a korisnici deponije }e pored op{tine Kula biti grad Sombor, op{tina Oxaci i op{tina Ba~. N. P.

Bakama i dekama s qubavqu NOVI KNE@EVAC: Aktiv èna Novi Kneèvac organizuje danas, manifestaciju posve}enu najstarijim sugra|anima „Za bake i deke s qubavqu”. U bogatom kulturno-umetni~kom programu u~estvova}e ansambli vi{e kulturnoumetni~kih dru{tava. Priredba se odràva u sali Pozori{ta u Novom Kneèvcu od 17 ~asova. M. Mr.

O buyetu javna rasprava BE^EJ: U `eqi da do|e do realnih osnova pri izradi buxeta za narednu godinu, lokalna samouprava je za ve~eras u 18 sati zakazala javnu raspravu o Predlogu odluke buxeta op{tine Be~ej za 2010. godinu.

Skup }e se odr`ati u velikoj sali Gradske ku}e i poziv za u~estvovawe u javnoj rapravi upu}en je svim zainteresovanim sugra|anima, ali i predstavnicima buxetskih korisnika. V. J.

VOJVODINA

DNEVNIK U OSNOVNOJ [KOLI „BRA]A GRULOVI]” U BE[KI

Zbog sumwe na grip prekinuta nastava

BE[KA: U Osnovnoj {koli „Bra}a Grulovi}” u Be{ki do 1. decembra u~enici ne}e dolaziti na nastavu, po odluci Op{tinskog ve}a In|ija, jer je sa nastave izostalo 126 u~enika, od 484 koji se `ale na zdravstvene tegobe sli~ne gripu A H1N1. [tab za suzbijawe i iskorewavawe zaraznih bolesti,koji je po hitnom postupku zakazala predsednica {taba Grozdana Putnik, razmatraju}i tu situaciju predlo`io je op{tinskom ve}u da donese odluku o prekidu obrazovno vaspitnog rada u Osnovnoj {koli u Be{ki do kraja inkubacionog perioda, koji traje sedam dana, odnosno do 1.

decembra, kako bi se smawio rizik od {irewa bolesti i omogu}ili bolesnicima da u ku}nim uslovima sprovedu le~ewe i nakon toga zdravi do|u u kolektiv. Ina~e, prvi smrtni slu~aj u Vojvodini od posledice virusa AH1N1, je mu{karac iz Novih Karlovaca, koji se le~io u Institutu za plu}ne bolesti u Sresmkoj Kamenici, a i prvi slu~aj u in|ijskoj op{tini {to je i razlog za oprez i poja~anu brigu o zdravqu i imunitetu, ali ne i za paniku, jer su do sada potvr|ena samo dva slu~aja novog gripa na teritoriji op{tine In|ija. S. B.

O~i{}en kanal uz nasip Libe

Boqe odvodwavawe za wive BEÊJ: Zahvaquju}i zajedni~kom ulagawu JVP „Vode Vojvodine” i Op{tine Be~ej, u okviru projekta „Voda za ìvot”, obnovqena je kanalska mreà na poqoprivrednom zemqi{tu uz letwi nasip Libe na Tisi. Za sanaciju kanalske mreè i objekata na woj JVP „Vode Vojvodine” i Op{tina Be~ej ove godine udruìli su sredstva u ukupnom iznosu od 16.600.000 dinara. Kanali na ovoj lokaciji, koji su prevashodno namewe-

ni odvodwavawu, izgubili su funkciju, usled visokih vodostaja na reci Tisi tokom 2006. godine. Zbog prelivawa vode iz Tise, do{lo do je delimi~nog zatrpavawa kanala i o{te}ewa objekata na kanalskoj mre`i, dok je izlivna gra|evina na letwem nasipu uni{tena. Podru~je uz letwi nasip Libe na Tisi predstavqa izuzetno kvalitetno poqoprivredno zemqi{te, posebno pogodno za ratarstvo. H. V.

JEDNOGLASNE ODLUKE SOMBORSKOG GRADSKOG VE]A

Usvojen Poslovnik o radu SOMBOR: Na sednici somborskog Gradskog ve}a, usvojen je Poslovnik o radu ovog tela, prema kojem je omogu}eno formirawe stalnih i povremenih radnih tela Ve}a, kao i formirawe Privrednog saveta, po ~ijem formirawu }e biti izabrani predsednici iz reda ve}nika po resornim zaduèwima. U okviru Informacije o dinamici izvr{avawa Odluke o buxetu grada Sombora za period od po~etka godine do 20. novembra, koja je jednoglasno prihva}ena, donesen je Zakqu~ak da se zbog smawene dinamike prihodovne strane buxeta, direktnim buxetskim korisnicima naloì da sa~ine dinami~ke finansijske planove za 2009. godinu, za period januardecembar, u iznosu od 85 odsto u odnosu na godi{we aproprijacije, s izuetkom kada su u pitawu plate i ostala li~na primawa zaposlenih. Zakqu~kom je tako|e definisano da}e se, u slu~aju ve}eg ostvarivawa buxetskih prihoda i primawa, srazmerno uve}avati i procenat dinami~kog finansijskog plana. Gradsko ve}e, razmatraju}i Predlog odluke o odre|ivawu mati~nih podru~ja grada Sombora, jednoglasno je donelo zakqu~ak po kojem se Odeqewu za op{tu upravu gradske uprave grada Sombora nalaè da pre

upu}ivawa predloga ove odluke u skup{tinsku proceduru, pribavi mi{qewe Ministarstva za dràvnu upravu i lokalnu samoupravu, a nakon pribavqenog mi{qewa nadle`nog Ministarstva, uputi Predlog odluke o odre|ivawu mati~nih podru~ja grada Sombora odbornicima Skup{tine grada na razmatrawe i usvajawe. Jednoglasno je prihva}ena informacija o sprovo|ewu zimske slu`be na lokalnim putevima grada Sombora i odre|enim gradskim ulicama za sezonu 2009/2010. godinu. Prema re~ima na~elnice Odeqewa za komunalne poslove Paule Vuka{inovi}, od 10,9 miliona dinara opredeqenih za funkcionisawe zimske slu`be, potro{eno je oko 6,4 miliona, a sa preostalih 4,5 miliona dinara kompanija „Somborputevi” obavqa}e ovaj posao po sa~iwenom planu. Jednoglasno je donet zakqu~ak po kojem se Turisti~koj organizaciji Grada Sombora na privremeno kori{}ewe, bez pla}awa zakupnine, dodequje poslovni prostor u ulici Kraqa Petra Prvog (u pasaù kod kafea „Des arts”) za potrebe otvarawa suvenirnice i turisti~kog info-centra. Prema ovom Zakqu~ku, TOGS je duàn da poslovni prostor uredi i odràva sopstvenim sredstvima. M. Miqenovi}

petak27.novembar2009.

IGMA U UQMI PREPOLOVILA PROIZVODWU BLOKOVA

Bez posla ostalo 50 radnika UQMA: Jedan od nave}ih proizvo|a~a pekarskih proizvoda u Banatu IGMA u Uqmi prepolovovila je svoju proizvodwu gra|evinskih blokova. Ovih dana ovde su ugasili jednu pe}, a 50 radnika je otalo bez posla. Posle godi{weg odmora, wima se ne}e produìti ugovor i oti}i }e na biro. U preduze}u kaù da su se nevoqno odlu~ili na ovaj nepopularni korak, bili su primorani da to u~ine, wihovi proizvodi se skoro i ne traè i ve} duì period imaju velike gubitke. Direktor firme Qubodrag Kneèvi} je objasnio da je pitawe dana kada }e potpuno ugasiti proizvodwu, a onda je pitawe koliko

}e radnika uop{te mo}i da ostane na poslu. - Ove godine smo proizveli dvostruko vi{e nego {to je planirano, ali nikad nismo imali mawe finansijske efekte. Pe} smo ugasili zbog pada cena od ~ak 40 odsto, a uz to, nema tra`we, izvoza, ni obrtnih sredstava. Mese~ni prihodi su nam umaweni za ~ak 100 hiqada evra – rezignirano kaè direktor IGME Qubodrag Kneèvi}. - Celoj bran{i preti ga{awe proizvodwe, ve}ina na lageru ima vi{emese~nu proizvodwu i posluju sa gubitkom. Da bismo spasli radna mesta, neophodno je da se {to pre udruè dràva, investitori, proizvo|a~i iz na{e bran-

IGMA gasi pogone

{e i potencijalni kupci da bi se to~ak gradwe u Srbiji pokrenuo sa mrtve ta~ke. Sve ovo, po wegovoj i oceni poslovnih qudi iz ove grane, do{lo je zbog velike konkurencije na pretrpanom i malom doma}em tr-

JO[ NEPOZNATI VANDALI KOJI SU UNI[TILI LOKAL „KOD BRICE”

Eksplozija ubila duh grada ZREWANIN: Policija u Zrewaninu jo{ uvek traga za nepoznatim po~iniocima koji su postavili eksploziv u nadaleko poznati klub „Kod Brice”, na Kara|or|evom parku, u kome su se okupqali brojni poznati politi~ari, umetnici, dru{tveni delatnici… U eksploziji, koja se desila u no}i izme|u 18. i 19. novembra, naneta je ogromna materijalna {teta, a uni{ten je gotovo ceo inventar. Nezvani~no se govori da je eksplozivna naprava uba~ena Od kluba „Kod brice” ostala samo ruina u lokal kroz okno prozora, a potom je, po svemu sude}i, aktiviza pri~u. Kako saznajemo, Berberrana sa odre|ene udaqenosti. Priski je po~etkom godine, posle ~a se da je kori{}en vojni eksplozdravstvenih problema, odlu~io da ziv koji poseduju kriminalne grupe zatvori ovo prepoznatqivo gradi koji se, navodno, na crnom tr`isko sastajali{te qubiteqa doma{tu mo`e na}i po ceni od 150 do }eg vina i rakije i tradicionalne

Glumci me|u gostima U kvalitet Bricine kuhiwe, te doma}eg vina i rakije, uverile su se i mnoge poznate li~nosti poput glumaca Bogdana Dikli}a, Cige Jeremi}a, Dragana Nikoli}a i Branislava Le~i}a, ministra Boìdara \eli}a… Neka slavna imena, kao {to su Branka Kati} i Zoran Kosti} Cane, frontmen „Partibrejkersa”, postali su i ~lanovi Kluba enologa. 200 evra za kilogram. Razlog ovog vandalskog ~ina za sada je nepoznat, mada gradom ve} kruè glasine o mogu}im motivima i po~iniocima. Policija se jo{ zvani~no nije oglasila jer je istraga u toku. Vlasnik ugostiteqskog objekta, predsednik Udruèwa enologa „Paun” Du{an Berberski Brica, {okiran onim {to se desilo, posledwih dana nije bio raspoloèn

banatske kuhiwe i da se preseli u obli`wi Tara{. Pre toga je skoro osamnaest godina ugo{}avao brojne posetioce. Lokal je dao u zakup i do sada je promenio tri vlasnika. Posledwi zakupci su trojica mladi}a koji su od 1. novembra krenuli sa renovirawem lokala `ele}i da mu vrate stari sjaj i atraktivnost iz najboqih vremena. Me|utim, samo dva dana pre zakazanog sve~anog

otvarawa kluba, lokal je uni{ten u eksploziji, a znatnu {tetu su pretrpele dve ku}e u neposrednoj blizini. Zgrada u kojoj je sme{ten klub „Kod Brice” ima dva vlasnika. Najve}i deo zgrade, i sam klub, pripadaju Berberskom, a jedna petina nekretnine pripada drugom vlasniku. Ve} izvesno vreme traju sudski sporovi izme|u dva vlasnika. Poku{ano je da se objekat proda licitacijom i do sada je odràno nekoliko nadmetawa, ali bez uspeha. Odmah posle nemilog doga|aja nekoliko zrewaninskih gra|anskih udruèwa je reagovalo i osudilo ono {to se desilo pro{le nedeqe. Podr{ku Brici su uputili Umetni~ka asocijacija, Fondacija „Fedra”, Pokret „Novi optimizam” i Pozori{ni klub „Zeleno zvono”, Gra|anski parlament. Mnogi su se sloìli da je aktivirawem eksplozivne naprave u klubu „Kod Brice” zapravo ubijen duh grada. Ovaj klub bio je po mnogo ~emu specifi~an. Sama unutra{wost dokazivala je da se radi o jednom nesvakida{wem prostoru. Enterijer su uglavnom ~inile stare stvari koje je Brica sakupqao od prethodnih vlasnika. Te{ki drveni stolovi, iste takve klupe, nekakvi stubovi, razvu~ene ìce, pijani lutak, crteì po zidovima… Bilo je tu cve}a i `buwa za {ankom, gomile stvar~ica koje su visile sa plafona, ~ak i jedna lutka ra{irenih krila kao an|eo. Sada je od svega ostala samo ruina. @. Balaban

UDRU@EWE OBOLELIH OD MULTIPLE SKLEROZE U NOVOM KNE@EVCU

Donacije popravqaju kvalitet `ivota

NOVI KNE@EVAC: Udru`ewu obolelih od multiple skleroze Severnobanatskog okruga sa sedi{tem u Novom Kne`evcu direktor novosadske firme „Bio Tech” Nikola Najbauer uru~io je ju~e donaciju, pet kompleta magnetnih podmeta~a za spavawe, u vrednosti oko

dnevnu fizikalnu rehabilitaciju. Udruèwe u Novom Kneèvcu je prvo u Vojvodini, ali i {irem regionu, zahvaquju}i donacijama za obolele od multiple skleroze i druge hendikepirane osobe otvorilo MS-ku}u. Slavica Zori} napomiwe da je ukqu~eno preko stotinu obolelih od multiple skleroze iz {est op{tina, uz najstojawe da se u MS-ku}i organizuju sadràji koji doprinose poboq{awu kvaliteta ìvota, posebno zbog ~iwenice da su u pitawu osobe koje su vezane za invalidska kolica. U MS-ku}i je opremqena sala za fizikalnu rehabilitaciju, a grupe od po desetak obolelih dolaze na boravak i Nikola Najbauer i Slavica Zori} terapiju, koja se sprovoFoto: M. Mitrovi} di zahvaquju}i volon260.000 dinara. Predsednica Udruterskom radu neurologa dr Ivane èwa Slavica Zori} kaè da }e Mihaqev iz Specijalne neuropsiova pomagala koristiti oboleli hijatrijske bolnice „Sveti vra~eod multiple skleroze iz op{tina vi” iz Novog Kneèvca i terapeuKawiè, Novi Kneèvac, Kikinta Igora Gale{eva i Adriana da, Ada, ôka i Senta prilikom Molnara. Pored rehabilitacije u boravka u MS-ku}i u Novom Kneku}i je osposobqena radionica èvcu, gde u grupama dolaze na tro„@ivot je umetnost” koja radi sko-

ro svaki dan, a najvi{e vikendom, kada ~lanovi izra|uju ikebane, oslikavaju ikone na fla{ama, izra|uju vitraè i bave se oslikavawem na svili. Pokrajinski sekretarijat za privredu AP Vojvodine je za potrebe radionice „@ivot je umetnost” pro{le nedeqe obezbedio 270.000 dinara za kupovinu ra~unara, ma{ine za {ivewe i kalupa za pravqewa ukrasnih sve}a. Predstavnik firme „Bajer [ering” iz Beograda Haris Elhard je nedavno za opremawe MS-ku}a novokneèva~kom Udruèwu uru~io sto za masaù i 50 pe{kira, najaviv{i da }e ova firma i daqe pomagati delatnost Udruèwa. Holanska kooperativna fondacija za Centralnu i Isto~nu Evropu upravo je na konkursu preko Balkanskog fonda za lokalne inicijative BCIF iz Beograda, novokneèva~kom udruèwu odobrila donaciju, 13.525 evra za adaptaciju MS-ku}e. Od ovih sredstava uradi}e se izolacija zidova, uredi}e se podovi, kao i pristupne rampe kako bi oboleli u invalidskim kolicima mogli nesmetano koristiti sve sadràje. M. Mitrovi}

ì{tu. Usled toga, svi su primorani da opeku prodaju po niòj ceni, pa je cena klasi~nih blokova pala sa 30 na 20 dinara po komadu i to ne pokriva tro{kove proizvodwe u kojoj energija u~estvuje sa 40 odsto. - Nekad smo izvozili u Rumuniju, Bugarsku, Bosnu, Crnu Goru, a u posledwa dva meseca na{i kamioni nisu pre{li granicu. Na lageru u na{oj firmi imamo oko milion komada giter blokova, pa je sasvim jasno {to smo bili prinu|ewi da prepolovimo proizvodwu, pa i da nam 50 radnika ode na biro rada – zavr{io je ovu te{ku i deprimiraju}u pri~u Kneèvi}. R. Jovanovi} U OP[TINI [ID SASTALI SE PREDSEDNICI SEDAM SREMSKIH OP[TINA

Potpisan me|udràvni protokol [ID: Ju~e je u [idu potpisan Me|udràvni protokol o saradwi sedam sremskih op{tina sa Vukovarsko-sremskom ùpanijom. Ova dva regiona }e u narednom periodu sara|ivati u oblasti poqoprivrede, turizma, sporta i kulture i zajedni~ki }e projektima konkurisati kod EU. U ime Sremskog regiona protokol o me|udràvnoj saradwi potpisali su predsednici sedam op{tina, a u ime Vukovarsko-sremske ùpanije ùpan Boò Gali}. Saradwa sedam

sremskih op{tina sa Vukovarsko-sremskom ùpanijom u proteklom periodu je konkretizovana nizom projekata od posebnog zna~aja za oba regiona. Kako je rekao Gali}, saradwa je i dosada bila dobra i pro{iri}e se i na ekonomiju, sport i kultuu. Predsednica op{ptine [id Nata{a Cvjetkovi} rekla je da je potpisivawe ovog protokola prilika da se i ostalim vojvo|anskim op{tinama da dobar primer. Predstavnici Izvr{nog ve}a APV na ovom skupu su naglasili da }e podràti sve vidove ovakve saradwe o~igledno zadovoqni {to su lokalne samouprave sremskih op{tina na vreme uvidele potrebu i zna~aj potpisivawe me|udràvnih sporazuma o saradwi ova dva regiona. D. S.

Snimawe plu}a u Bajmoku

BAJMOK: Institut za plu}ne bolesti u Sremskoj Kamenici }e danas i u ponedeqak, utorak i sredu, sprovesti akciju besplatnog fluorografisawa na podru~ju MZ Bajmok. Vozilo Instituta nalazi}e se na Trgu mar{ala Tita 1, a oni koji `ele da se pregledaju mogu da do|u sa li~nom kartom i obave{tewem o fluorografisawu, od 10 do 16 ~asova. S. S.

CRNA HRONIKA

petak27.novembar2009.

DNEVNIK

MESEC DANA PRETE SMR]U DR DRAGANU NIKOLI]U, LEKARU INSTITUTA ZA KARDIOVASKULARNE BOLESTI U SREMSKOJ KAMENICI

Foto: S. [u{wevi}

Crtaju krstove s doktorovim imenom Ve} mesec dana nepoznati po~inioci ugro`avaju bezbednost dr Dragana Nikoli}a, novosadskog lekara zaposlenog na Institutu za kardiovaskularne bolesti Vojvodine u Sremskoj Kamenici. Nikoli} trpi pretwe, provale u ku}u, a policija jo{ uvek traga za onima koji ga uznemiravaju. Po wegovim re~ima, sve je po~elo samo nekoliko dana posle konferencije za novinare odr`ane u Zrewaninu. Na woj je go-

SINO] U NOVOM SADU

Lisice posle pqa~ke trafike Pripadnici novosadske kriminalisti~ke policije li{ili su sino} oko 19 sati osumwi~enog za pqa~ku trafike na stajali{tu gradskog autobusa, na raskrsnici Bulevara Ja{e Tomi}a i Kisa~ke ulice u Novom Sadu. Novosa|anin Vawa S. (1985) uhap{en je u obli`woj Ulici

Kraqevi}a Maraka s plenom, noèm i “fantomkom”. Wemu je odre|ena mera zadràvawa do saslu{awa kod deùrnog istra`nog sudije. Re~ je o osobi koja je poznata policiji koja se odranije tereti za vi{e imovinskih delikata i dela u vezi s drogom. M. V.

ZBOG OPTU@BE DA JE PRIMIO MITO

Lekaru tri godine robije Okru`ni sud u Beogradu osudio je ju~e lekara Instituta za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju Klini~kog centra Srbije Admira Rige{i}a na tri godine zatvora zbog primawa mita. Sudsko ve}e je Rige{i}u izreklo i zabranu obavqawa me-

dicinske delatnosti u trajawu od dve godine. On je optuèn da je 2006. godine od o{te}enog traìo 350 evra za nabavku ve{ta~kog kuka koji mu je bio potreban za operaciju. Tokom postupka optuèni se branio sa slobode. (Beta)

U KRWE[EVCIMA, KOD STARE PAZOVE

Otkriveno ilegalno borili{te pasa U improvizovanom ilegalnom borili{tu pasa u selu Krwe{evci kod Stare Pazove policija je pro{log vikenda zatekla neprijavqenu ve}u grupu gra|ana, osam rasnih pasa i wihove vlasnike Igora M. (35) i Milo{a T. (33) iz Stare Pazove, Milomira M. (35) i Milana B. (40) iz Zemuna i Dimitrija P. (67) iz Alibunara, saop{tila je ju~e Policijska uprava u Sremskoj Mitrovici. Po tragovima krvi u borili{tu utvr|eno je da su ovde organizovane zabrawene borbe pasa. Protiv petorice vlasnika pasa podnete su krivi~ne pri-

jave op{tinskom javnom tuìocu u Staroj Pazovi, zbog osnovane sumwe da su po~inili krivi~no delo ubijawa i zlostavqawa ìvotiwa. Psi su odmah oduzeti i sme{teni u prihvatili{te „Komunalca“ u Staroj Pazovi, gde im je pruèna osnovna nega, a republi~ki veterinarski inspektor je prilikom pregleda ìvotiwa konstatovao da su psi agresivni, da na sebi imaju sveè rane i oìqke od borbi, te da ve}ina nije vakcinisana protiv zaraznih bolesti. S. B.

Kukasti krst na vratima stana

vorio o sudskom sporu sa zrewaninskom firmom “Pro bekom”, koja mu je ostala du`na 150.000 evra, {to je i potvr|eno pravosna`nom sudskom presudom. Naime, Nikoli} je i direktor novosadske firme “Aditivi i dodaci”, koja je sara|ivala s “Pro bekomom”. – Nepoznate osobe su po~ele provalama u podrumske prostorije, zatim i u prizemni deo zgrade. Skidani su katanci i otkqu-

~avane brave koje je te{ko obiti. Onda je usledio performans s kukastim krstovima i natpisima s mojim imenom – pri~a dr Nikoli} za “Dnevnik”. Na ku}nim vratima ispisivana je re~ “Smrt”, crtani su krstovi s doktorovim imenom, u kobasice kojima su hraweni wegovi psi stavqani su apaurini i drugi sedativi… Tako su provalnici pored drogiranih pasa ulazili u dvori{te, bacali fla{e i razna mastila po fasadi ku}e, uglavnom no}u ili u ranim jutarwim satima. – Kada sam rekao da }u o svemu obavestiti medije, policija je po~ela da uzima parafinske rukavice i ispituje mogu}e uzroke ovoga {to se de{ava. Pitali su me da li mi je neko du`an novac ili da li protiv nekog vodim krivi~ni postupak – obja{wava dr Nikoli}. Pre nedequ dana, kada je objavio i potpisao tekst u jednom nedeqniku pod naslovom “Toliko mesa a pqa~ka do kostiju”, u kojem je opisao Nepoznati napada~ koji je ga|ao fasadu svoju neslavnu saradwu s

Dr Dragan Nikoli}

firmom “Pro bekom”, stigla mu je nova prete}a poruka. Lekar posle svega strahuje za svoju bezbednost, kaè da se pla{i ujutro da u|e u automobil i po|e na posao, jer ne zna {ta ga moè sna}i. O~ekuje da policija u najkra}em roku utvrdi ko stoji iza ugroàvawa wegovih qudskih prava i protiv odgovornih podnese krivi~ne prijave. @. Balaban

SU\EWE BIV[EM DIREKTORU SUC-a MIHAQU KERTESU U AFERI „KIPAR”

Procesne smetwe za svedo~ewe [uvakovi}a? Pred Specijalnim sudom u Beogradu ju~e je, saslu{awem svedoka, nastavqno su|ewe biv{em direktoru Savezne uprave carina Mihaqu Kertesu, optuènom da je kao dràvni funkcioner, od maja 1994. do 5. oktobra 2000. godine, s potpredsednicima Vlade SRJ Nikolom [ainovi}em i Jovanom Zebi}em bio ~lan kriminalne grupe koju je organizovao tada{wi predsednik dràve Slobodan Milo{evi}. Kertes je optuèn i da je izvr{io krivi~no delo zloupotrebe slu`benog poloàja tako {to je po Milo{evi}evom nalogu od novca SUC-a nezakonito davao finansijsku pomo} za vi{e od 1.100 preduze}a i raznih javnih institucija, za stranku SPS, a tereti se i za u~estvovawe u izno{ewu novca na Kipar. Troje svedoka iz nekada vladaju}eg SPS-a ju~e je saslu{ano u vezi s wima poznatim ~iwenicama, relevantnim za ta~ku optu`be kojom se tvrdi da je okrivqeni Kertes, po Milo{evi}evom nalogu, u vi{e navrata u toku izbora u jesen 1996. i predsedni~kih izbora u septem-

bra 2000. godine, dao zna~ajne svote toj stranci i obezbedio kompjutersku opremu. Me|utim, u vezi sa svedo~ewem biv{eg funkcionera MUP-a i SPS-a Uro{a [uvakovi}a ju~e je dominantno bilo pitawe da li za to uop{te postoje uslovi, s obzirom na to da je trebalo da svedo~i u vezi s navodima optu`nice protiv Kertesa da mu je u zgradi SUCa septembra 2000. godine predao deset miliona dinara, a po~etkom oktobra dva miliona nema~kih maraka. [uvakovi} je prvo rekao da ne `eli da svedo~i, uz obrazlo`ewe da za to postoje zakonske smetwe jer je u vezi s okolnostima o kojima bi trebalo da svedo~i svojevremeno i protiv wega u razdvojenom postupku vo|ena istraga pred Okru`nim sudom u Beogradu, pri ~emu je sumwi~en za utaju, a u vezi s drugim radwama – i za zloupotrebu. Naglasio je i da je tokom istrage protiv wega tada vo|ena i „velika medijska hajka“. Me|utim, predsedavaju}a ve}a sudija Nada Zec je ocenila da ne postoje smetwe za wegovo svedo~ewe.

– Imala sam uvid u predmet o kojem govorite i utvrdila da je u postupku koji je protiv vas pokrenut po zahtevu Tuìla{tva za pro{irewe istrage, posle wenog zavr{etka doneto pravosna`no re{ewe o obustavqawu postupka protiv vas za utaju – kazala je sudija Zec. Po{to sud nije uvaìo wegove razloge, kojima je dodao i taj da mu nikad nije dostavqeno re{ewe o obustavqawu postupka, [uvakovi} je ipak pristao da pro~ita zakletvu za svedoka, s tim {to se u vezi s ve}inom pitawa pozvao na ~lan 100 Zakonika o krivi~nom postupku po kojem svedok moè uskratiti odgovore kojima bi sebe ili sebi bliska lica mogao izloìti sramoti, znatnoj materijalnoj {teti ili krivi~nom progonu. [uvakovi} je rekao da Kertesa poznaje s razli~itih mitinga, sednica SPS-a, te da nije s wim u zavadi, a da su ranije imali nekih nesuglasica. – Ovaj ~ovek je u posledwih deset godina izloèn u medijima naj-

stra{nijoj harangi – kazao je [uvakovi}. Svedok je naveo da se ne se}a svoje izjave koju je dao pred istra`nim sudijom. – Ja sam lo{e pro{ao u istra`nom postupku jer se iskaz koji sam dao nekome nije svideo – kazao je [uvakovi}, i dodao da je tokom istrage proveo dva meseca u pritvoru. Na insistirawe sudije da precizira razloge zbog kojih odbija da odgovori na pitawa, [uvakovi} je rekao da se poziva na sva tri zakonska osnova, a da sudu prepu{ta na ocenu koji }e da izabere. Sudija Nada Zec je bila odredila i suo~ewe, predo~avaju}i svedoku da je optu`eni Kertes u odbrani naveo da je, po Milo{evi}evom nalogu tokom 2000. godine u dva navrata predao [uvakovi}u iznose koji su navedeni u optu`nici. Me|utim, i tom prilikom [uvakovi} se pozvao na ~lan 100 ZKP-a, a i Kertesov branilac, advokat Predrag Milovan~evi} je ukazao na „procesne smetwe za obavqawe suo~ewa“. J. J.

POKAZNA VE@BA U NOVOSADSKOJ VATROGASNOJ BRIGADI

Tri automobila, "golf", "pe`o" i "lada", ju~e su u dvori{tu novosadske Ulice Jovana Suboti}a 11 u rekordnom roku ise~ena u komade, pa su prvo dobijali izglede kabrioleta i bagija, a odmah potom su potpuno raspar~ani, i to uz aplauz prisutnih, prete`no uniformisanih qudi. Kada je najasavremenijim alatima se~en "pe`o 309" prethodno postavqen na bok, mnogima je zastala knedla u grlu, a bilo je i dobacivawa u kojima su se gledaoci nesvakida{weg doga|aja nudili da }e rado poturiti svoje limene mezimce umesto ovog "zamor~eta" koji je ubrzo uni{ten mo}nim i neumoqivim se~ivima, kle{tama i razapiwa~ima. Ipak, gosti iz Gasilne brigade Qubqane bili su neumoqivi i

Foto: S. [u{wevi}

Slovena~ki instruktori raspar~ali automobile

nameru su sproveli do kraja. Sve na ~etiri to~ka je oti{lo u parampar~ad. Obru{avalo se svako vetrobransko staklo iz jednog poteza, {arke su otkidane ekspresno, se~ena su vrata, krovovi i stranice automobila, i to br-

zinom ba{ kao da se spasava ne~iji `ivot. Sve ovo se doga|alo ju~e u dvori{tu novosadske Vatrogasne brigade na jednodnevnom seminaru o tehni~kim intervencijama, na kojem su prakti~no prikazani

najefikasniji na~ini va|ewa povre|enih iz automobila slupanih u saobra}ajnim nesre}ama, kojem su prisustvovali predstavnici vatrogasnih brigada iz cele Srbije. Ovog puta glavnu re~ su vodile iskusne kolege iz Slo-

venije. Atmosfera je bila istinski radna, pozitivna i profesionalna. – Radi se o razmeni iskustava u regionu. Sve ~e{}e bi moglo biti ovakvih okupqawa, iz razumqivih razloga. Nije samo re~ o

obuci ve} i o uve`bavawima za mogu}a zajedni~ka delovawa u nesre}ama s kojima se neretko susre}emo – kazao je ju~e za "Dnevnik" na~elik Odeqewa u Upravi za vatrogasno-spasila~ke jedinice MUP-a Srbije Goran Nikoli}. Predsednik Udru`ewa profesinalnih vatrogasaca Novog Sada Darko Joci} rekao je za na{ list da su seminar o tehni~kim intervencijama u saobra}aju, koji su vodili instruktori profesionalnih vatarogasaca Slovenije, organizovali Udru`ewe profesionalnih vatrogasaca Novog Sada i Sindikat vatrogasaca Srbije. Uz pripadnike vatrogasnih brigada iz Srbije prisustvovali su mu i predstavnici Hitne pomo}i i Visoke tehni~ke {kole u Novom Sadu. M. Vuja~i}

CRNA HRONIKA

DNEVNIK

petak27.novembar2009.

DOLIJAO NOVOSA\ANIN OSUMWI^EN ZA LOPOVLUK

Namamio se na svetiwe

Novosadska policija uhapisila je Dimitrija S. (1980) iz Novog Sada, koji se tereti da je po~inio te{ku kra|u u manastirskoj crkvi u Koviqu, kada su iz oltara odneti jevan|eqa i krst neprocewive materijalne vrednosti. Pripadnici MUP-a su ukradene predemete prona{li i

vratili u manastir, a osumwi~enog su li{ili slobode dva dana kasnije u saradwi s gra|anima kad je poku{ao da skine dr`avnu zastavu sa zgrade Zavoda za za{titu prirode, saop{tila je ju~e novosadska Policijska uprava. M. V.

SU\EWE ZA RAZBOJNI[TVO U NOVOM SADU

Pqa~ka{ki teror na ulicama Su|ewe dvojici devetnaestogodi{waka iz Novog Sada, Draganu Krcanovi}u, zvanom Bingo, i Marku Lazi}u, optu`enih za seriju razbojni{tava, ju~e je nastavqeno u novosadskom Okru`nom sudu svedo~ewem `rtava wihovih uli~nih prepada. Krcanovi} i Lazi} terete se da su od oktobra pro{le godine do januara ove, primenom i pretwom nasiqem, oduzimali novac,

– To se desilo na ulazu u Jevrejsku ulicu. Drugar i ja nismo `eleli da im damo novac, okrenuli smo se i krenuli na drugu stranu. Wih je bilo {est ili sedam. Iznenada, kamen me je pogodio u le|a. Moj drug se okrenuo i pogo|en je u lice. Po~eli smo da be`imo, stigli smo do automobila i odveo sam druga u Urgentni centar jer je mnogo krvario. Lekari su pozvali polici-

Okru`ni sud u Novom Sadu

mobilne telefone i druge vredne stvari koje se mogu „utopiti“ na crnom trì{tu. Po tvrdwama Tuìla{tva, u neke od akcija i{li su sami, u neke odvojeno, a imali su i trojicu maloletnih pomaga~a, protiv kojih se vodi odvojeni postupak. Naj~e{}e `rtve bili su slu~ajni prolaznici, mahom tinejxeri koji su i{li u neku od novosadskih sredwih {kola ili se vra}ali iz we. – Vra}ao sam se iz Ma{inske {kole s dvojicom drugova kada su nas ispred pekare na Bulevaru oslobo|ewa presrela ~etvorica mladi}a. Traìli su pare i ja sam im dao 200 dinara – ispri~ao je opqa~kani 16-godi{wak N. B. – Moj drug im je predao i mobilni telefon, a ja to nisam èleo. Tada mi se jedan od wih uneo u lice i zapretio da }e me izbosti noèm. Izvadio sam telefon, a on mi ga je otrgao iz ruke i svi su pobegli. Imao je kapuqa~u i sivi duks s kragnom. Ne znam da li su to ovi momci koji su optuèni. Na dugoj listi wihovih no}nih pohoda je ukupno 17 odvojenih incidenata. U nekim od wih oni su uspevali da izvuku imovinsku korist, a nekada su ostajali praznih ruku. Vladimir Nikoli} nije opqa~kan, ali je povre|en kamenom.

ju, koja nam je kasnije te ve~eri pokazala grupu mladi}a me|u kojima smo prepoznali neke od na{ih napada~a – kazao je Nikoli}, pokazuju}i na Krcanovi}a. Ina~e, ovaj proces obeleìlo je nekoliko incidenata. Na su|ewima je atmosfera bila „naelektrisana“, a pro{lo se zavr{ilo ko{kawem i razmenom udaraca izme|u Krcanovi}a i pripadnika obezbe|ewa Okru`nog zatvora u Novom Sadu. Incident je po~eo kada je optuèni èleo da se sretne sa svojom porodicom, obe strane tvrde da su one prve napadnute, a u ~itavoj gu`vi povre|ena je i Bingova sestra. Zbog svega toga ju~era{wi glavni pretres protiv mladi}a, koji se ne moè oceniti kao osoba ja~e telesne konstitucije, iz bezbednosnih razloga odràn je u velikoj sali novosadske Palate pravde, zatvorski ~uvari sedeli su s Krcanovi}em na optuèni~koj klupi, a publika je bila na ve}em rastojawu. U nastavku postupka pred krivi~nim ve}em, kojem predsedava sudija Zoran Drecun, o~ekuju se svedo~ewa niza o{te}enih, budu}i da tokom istra`nog procesa nije obavqeno prepoznavawe okrivqenih, a ovi deo navoda iz optu`nice u svojoj odbrani osporavaju. D. A.

ZAJEDNI^KA AKCIJA SRPSKIH, AMERI^KIH I JU@NOAMERI^KIH SLU@BI BEZBEDNOSTI

U Argentini zapleweno 492 kilograma kokaina Bezbednosno-informativna agencija, Agencija za suzbijawe narkotika DEA (SAD) i bezbednosne slu`be zemaqa Ju`ne Amerike zaplenile su u zajedni~koj akciji u Argentini 492 kilograma kokaina, saop{tio je ju~e Savet za nacionalnu bezbednost. U nastavku akcije presecawa krijum~arewa velikih koli~ina narkotika, argentinska federalna policija je prekju~e u ku}i u predgra|u Buenos Ajresa, oko 21 sat po sredwoevropskom vremenu, zaplenila 492 kilograma kokaina,

droga ostavqena u brzini dok su narkodileri be`ali nakon pokretawa akcije „Balkanski ratnik“ pro{log meseca. Pravosudni organi Argentine izdali su poternice za srpskim i crnogorskim dr`avqanima Nenadom Novakovi}em, Dra{kom Vukovi}em, Borisom Labanom, Markom Pandrcem i Igorom Stjepovi}em, koji na prostoru Latinske Amerike borave vi{e meseci. Nenad Novakovi}, poznatiji kao „Juri} Anto“, ozna~en je na poternici kao vo|a kriminalne grupe.

Droga na|ena u izolovanom zidu tajnog podruma

navodi se u saop{tewu. Istra`iteqi su procenili da je tr`i{na vrednost prona|ene droge oko 14,7 miliona evra. Kokain je prona|en u specijalno za tu svrhu napravqenom i izolovanom tajnom podrumu i zidu otvora za lift u zgradi u kojoj je boravila grupa lica iz Srbije i Crne Gore, osumwi~ena za prebacivawe 2,2 tone kokaina koji je zaplewen 15. oktobra ove godine u Urugvaju. Pozivaju}i se na izvore bliske policiji, argentinski mediji preneli su da je prona|ena

Ova zaplena je nastavak kompleksne operacije u kojoj sara|uju policijske i bezbednosne slu`be vi{e zemaqa, a koja traje nekoliko meseci, dodaje se u saop{tewu Saveta za nacionalnu bezbednost. Specijalno tu`ila{tvo Srbije saop{tilo je da je u Srbiji, povodom ovog slu~aja, pokrenut postupak protiv @eqka Vujanovi}a, Marka Vorotovi}a i Nikole Pavlovi}a, zbog osnovane sumwe da su, kao organizatori me|unarodne kriminalne grupe, nabavili taj kokain radi prodaje u

Evropi. Osim ovih lica, Specijalno tu`ila{tvo je podnelo ~etiri zahteva za pro{irewe istrage kojima je obuhva}eno jo{ 14 osoba. „Pritvor je

zajedni~ke aktivnosti policija Srbije i pomenutih zemaqa, i agencija BIA i DEA, dovesti do novih zaplena i otkrivawa drugih

Tadi}: Globalno protiv kriminala Predsednik Srbije Boris Tadi} izjavio je ju~e, povodom zaplene gotovo pola tone narkotika u Argentini u zajedni~koj akciji srpskih, ameri~kih i ju`noameri~kih slu`bi bezbednosti, da Srbija u borbi protiv organizovanog kriminala deluje globalno i tako podiè me|unarodni kredibilitet. – Paralelno s ovom borbom izvode se i reforme sistema bezbednosti u Srbiji, uspostavqa se hijerarhijski poredak u odgovornosti i izvr{ewu obaveza u domenu bezbednosti – rekao je Tadi} novinarima u Beogradu. – Su{tina reformi sektora bezbednosti jeste promena kvaliteta ìvota, odnosno da Srbija bude sigurno mesto za gra|ane. Po wegovim re~ima, takav pristup reformama va`niji je od same te`we za u~lawewe u EU jer u~lawewe treba da bude posledica reformi. Tadi} je ~estitao svim pripadnicima slu`bi bezbednosti koji su u~estvovali u akciji u kojoj je argentinska federalna policija u sredu u ku}i u predgra|u Buenos Ajresa, zaplenila 492 kilograma kokaina. Rekao je da su srpske slu`be bezbednosti, pre svega BIA, u saradwi s ameri~kom Slu`bom za suzbijawe droge (DEA) pre godinu dana krenule u akciju globalnih razmera u borbi protiv {verca narkotika. – O toj akciji se nije moglo mnogo govoriti i rezultati zajedni~ke saradwe su vidqivi tokom prethodna 24 sata – izjavio je Tadi}, i dodao da je va`no da „imamo {to vi{e rezultata a da mawe pri~amo o tome“. odre|en za osam lica koja su dostupna dràvnim organima Srbije, jedno lice je uhap{eno na teritoriji Bosne i Hercegovine i nalazi se u ekstradicionom pritvoru, a ostali su u bekstvu“, precizira se u saop{tewu. Specijalno tuìla{tvo je saop{tilo da o~ekuje da }e

~lanova i vo|a ove kriminalne grupe. „Specijalno tu`ila{tvo }e, posle razmene podataka s pravosudnim organima Argentine i drugih zemaqa, odlu~iti da li }e se istraga pro{iriti i na lica koja wom do sada nisu bila obuhva}ena“, zakqu~uje se u (Beta) saop{tewu.

[estoro uhap{eno u Beogradu zbog pet kila narkotika TRADICIONALNO U ZAVODU ZA TRANSFUZIJU

Novosadski policajci dali krv Stotinu pripadnika Policijske uprave u Novom Sadu ju~e je dobrovoqno dalo krv u Zavodu za transfuziju u Hajduk Veqkovoj ulici. Re~ je o tradiciji dugoj deset godina, koja se sprovodi po~etkom juna i krajem novembra. U humanoj akciji u~estvuju policajci, saobra}ajci, inspektori kriminalisti~ke policije i radnici drugih odeqewa u koju se ukqu~uju sve vi{e mladih, navodi se u ju~era{ewem saop{tewu novosadske policije. M. V.

Policija je zbog sumwe da su neovla{}eno proizvodili i prodavali drogu, uhapsila {est osoba i zaplenila oko 5,2 kilograma razli~itih narkotika, saop{tio je MUP. U saop{tewu se navodi da su u prvoj akciji uhap{eni Sa{a P. (36), Sr|an P. (32) iz Ugrinovaca, kao i Robert K. (33), dr`avqanin Bosne i Hercegovine, a da je tom prilikom zapleweno 4,712 kilograma marihuane. Sa{a P. i Robert K., kako je saop{teno, uhap{eni su u nasequ

Miqakovac 3 u toku izvr{ewa krivi~nog dela, nakon {to je Sa{a P. Robertu predao dva kilograma marihuane radi daqe preprodaje. Pretresawem stana i drugih prostorija koje su osumwi~eni koristili u porodi~noj ku}i prona|eno je oko 2,3 kilograma marihuane, dok je u stanu koji koristi Sa{a P. prona|eno oko 400 grama marihuane, kao i jedna elektronska vagica i ve}i broj mobilnih telefona i kartica. U drugoj akciji, kako je navedeno, uhap{eni su Zahid S. (57),

Tomislav S. (58) i Mirjana M. (25) zbog neovla{}ene proizvodwe i stavqawa u promet opojnih droga, kao i falsifikovawa isprava. Policija je, prilikom hap{ewa Zahida S., u automobilu prona{la torbu s 500 grama heroina, kilogram paracetamola, kao i pet paketi}a od po 0,5 grama heroina namewenog za daqu prodaju. MUP navodi da su osumwi~eni drogu nabavqali radi daqe prodaje krajwim korisnicima na teritoriji Beograda, dok su

koli~inu heroina pove}avali me{awem s paracetamolom. Prilikom pretresa stana Zahida S. policajci su prona{li falsifikovanu putnu ispravu Republike Hrvatske, kao i falsifikovanu hrvatsku voza~ku dozvolu, koje je koristio. Osumwi~enima je odre|eno policijsko zadr`avawe do 48 sati i oni }e, uz krivi~nu prijavu, biti privedeni nadle`nom istra`nom sudiji Okru`nog suda u Beogradu, navedeno je u saop{tewu MUP-a Srbije. (Tanjug)

DRU[TVO

petak27.novembar2009.

DNEVNIK

SVIWSKIM GRIPOM U SRBIJI 50.000 INFICIRANIH, A DOSAD 17 PREMINULIH

„Meksikanac” }e svakog sti}i? U Srbiji je 349 potvr|enih slu~ajeva obolelih od novog gripa, na bolni~kom le~ewu je 471 bolesnik, a 23 je prikqu~eno na respiratore. Procewuje se da je stvarni broj inficiranih daleko ve}i, ~ak 50.000, a do sad je umrlo 17 qudi. Ministar zdravqa dr Tomica Milosavqevi} ka`e da prva isporuka vakcina sti`e sredinom decembra,

a posle testa u Agenciji za lekove po~e}e vakcinacija najugro`enijih grupa – hroni~nih bolesnika, dece do {est meseci starosti, “belih mantila” i zaposlenih u javnim slu`bama. – Nema nijednog ozbiqnog razloga protiv vakcinacije i svako ko iole ne{to zna o imunizaciji ne mo`e biti protiv we – rekao je Milosavqevi}. –

Svako }e odluku o vakcinaciji doneti sam na osnovu informacija kojima raspola`e. Zato }e Ministarstvo zdravqa i radna grupa u~initi sve da u naredne dve nedeqe pravim informacijama elimini{emo dezinformacije i poluistine o vakcini. Jedini razlog nabavke vakcine je za{tita zdravqa stanovni{tva i drugi ne postoje.

Kompjuterizacija domova zdravqa Realizacija projekta Ministarstvo zdravqa “Pruàwe unapre|enih usluga na lokalnom nivou”, koji se sprovodi uz kredit Svetske banke od 12,5 miliona evra, bila je povod da se u Novom Sadu odrì regionalni sastanak. Ugovore o saradwi potpisali su pokrajinski sekretar za zdravstvo dr Atila êngeri, dràvni sekretar resornog ministarstva dr Tomislav Stanti}, predstavnici lokalnih samouprava i zdravstvenih ustanova 45 op{tina. – Ciq projekta, koji traje od septembra 2009. do decembra 2013, je da pruì dodatnu pomo} za-

po~etoj reformi sistema primarne zdravstvene za{tite i osnaì kapacitete ustanova, radi poboq{awa kvaliteta wihovih usluga. Za wega je izabrano 157 domova zdravqa, a jedan je i novosadski – kaè Stanti}. Svi domovi zdravqa }e dobiti ra~unarsku opremu, mreù i programe, {to }e doprineti i decentralizaciji primarnog zdravstvenog sistema. Dr êngeri je istakao da }e pokrajinska vlast podràti projakat i finansijski, mada su domovi zdravqa pod gradskom ingerencijom. Q. Na.

IZBORI ZA UPRAVU DRU[TVA NOVINARA VOJVODINE ZAPELI – NA STATUTU

Ni ùrnalisti ne}e tutora Dru{tvo novinara Vojvodine optuìlo je ju~e Udruèwe novinara Srbije da manipuli{e wihovim ~lanstvom i poniàva upravu i novinare okupqene oko tog pokrajinskog esnafskog udruèwa jer je neimenovani inicijativni odbor, kako tvrde, mimo procedure zakazao izbornu skup{tinu DNV-a za sutra. Hitna konferencija za novinare, koju je predsednik DNV-a Slobodan Jakovqevi} zato sazvao ju~e u Novom Sadu kako bi unapred osporio legalnost te skup{tine, okon~ana je verbalnim incidentom izme|u dve, o~i-

gledno suprotstavqene strane te ùrnalisti~ke asocijacije. Jakovqevi} tvrdi da je skup{tina Dru{tva, koju je “neki inicijativni odbor” najavio, nelegalna i nestatutarna jer je, po Statutu DNV-a mogu da je zakaù uprava i predsednik. Wima je mandat istekao pre dva meseca, ali ka{wewe novih izbora, ocenio je on, ne}e imati posledice. Razlog da se skup{tina odloì za jo{ dva meseca je {to vaqa uskladiti Statut Dru{tva s novim Zakonom o udruèwima. Jakovqevi} navo-

di da je UO DNV-a to odlu~io 13. novembra, rasprava o novom statutu traja}e do 24. decembra, a potom, u roku od 15 dana bi}e izbora. Dakle, oko 15. januara. – Ovo je Dru{tvo novinara Vojvodine i ono treba da organizuje izbore – kaè, dodaju}i da “Slobodan Jakovqevi} ne}e biti ni u jednom od (novih) organa DNV-a”, a oni koji nisu zadovoqni dosada{wim radom dru{tva, mogu zakazati vanredne izbore i to u skladu s procedurom. Potpredsednik DNV-a êdomir Keco rekao je da novu asocijaciju treba jednako da prave dva udruèwa novinara. – Ne radi se o tome da se mi odvajamo, nego je intencija da mi nestanemo – kazao je Keco. Po zavr{etku konferencije, novinarima se na wihovo insistirawe obratio i drugi potpredsednik DNV-a Branko @ujovi}, koji je bio gost. On je rekao da ne èli da uzurpira konferenciju za novinare predsednika UNS-a, a kad je dobio wegovu “dozvolu” da objasni ko stoji iza misterioznog inicijativnog odbora sutra{we izborne skup{tine, rekao je da }e to biti redovna izborna, koju je uprava DNV-a zakazala jo{ 8. oktobra. – No, shvatili su da gube izbore, pa su je pomerili – kazao je @ujovi}. – To su qudi koji èle da se odvoje i mi im èlimo sre}an put. Ali novinari iz Vojvodine imaju pravo da budu u UNS-u i mi }emo im to omogu}iti. Tokom @ujovi}evog obra}awa dogodio se incident: Keco ga je prekinuo glasnim povicima da laè, posle ~ega je govornik napustio prostorije. S. Nikoli}

Samo je vakcinacija trajno re{ewe

Dosad je u svetu od “meksikanca” vakcinisano 65 miliona qudi bez ijednog smrtnog slu~aja i te`ih nuspojava. Registrovani su samo bla`i oblici reakcije, kakvih ima i posle dobijawa vakcine protiv sezonskog gripa. Narednih osam do deset godina niko ne}e biti po{te|en od novog gripa, pa je vakcinacija je-

dina prava za{tita, a dr Milosavqevi}a nagla{ava da nam treba solidarnost da bismo se izborili s ovim virusom. – Na 7,5 miliona stanovnika Srbije 500.000 doza, koliko sti`e u prvoj isporuci, zna~i da }e toliko qudi biti za{ti}eno od virusa, a bar jo{ tri puta vi{e u wihovom okru`ewu ne}e biti

MR SLOBODAN SAYAKOV PREKINUO [TRAJK GLA\U

Rektor ga ubedio u pono} Mr Slobodan Saxakov, koji je prekju~e ujutro zapo~eo {trajk gla|u ispred novosadskog Filozofskog fakulteta, gde je donedavno bio asistent na Odseku za filozofiju, istog dana u pono} je prekinuo {trajk, posle razgovora s rektorom Univerziteta prof. dr Miroslavom Veskovi}em. Saxakov se na ovaj drasti~ni potez odlu~io jer je ostao bez posla a wegov reizbor u zvawe asistenta, kako je naveo, “blokiraju na nezapam}en na~in profesori dr Milenko Perovi} i dr Mirko A}imovi}”, kao i zbog “nepodno{qivog stawa na Odseku za filozofiju, otSayakov o~ekuje razumno re{ewe pu{tawa zaposlenih, brojnih nezakonitih radwi, odgovornost da i li~no obiucewivawa i {ikanirawa ko|em Slobodana. Razgovarao je ve} duè trpe od {efa Odsam s wim i iskreno sam zaseka prof. Milenka Perovihvalan {to je prihvatio moj }a”. savet i molbu da se daqe ne – Slika mladog asistenta iscrpquje fizi~ki. Zaloìkoji {trajkom gla|u traì }u svoj autoritet i autoritet ostvarewe prava ukazuje na institucije koju vodim da se u poquqane odnose u sistemu, u razgovorima najodgovornijih samom jezgru obrazovawa, na i najumnijih qudi s Fakulterelaciji u~iteqa i u~enika. ta, Univerziteta i odgovaraUvek moramo imati snage i ju}ih organa, na|e odgovarajuhrabrosti da ponovo i ponovo }e re{ewe. Verujem da }e se razgovaramo o problemima na}i i da se ovakve dramati~kad se pojave – kaè rektor ne krize na UNS-u ne}e vi{e Veskovi}. – Bez prava i namede{avati. re da sudim o ovom konkretSaxakov kaè da, nakon nenom slu~aju, jer rektor nema milih doga|aja koji su ga dozakonskih mogu}nosti da se veli do {trajka gla|u pred me{a u proces izbora u zvafakultetom, koji smatra svowe, kao profesor, mentor i jom ku}om, “okrepquje ~iweroditeq ose}ao sam moralnu nica da je rektor li~no poka-

zao interesovawe za moj problem”. – Iz po{tovawa prema instituciji Univerziteta i nadaju}i se da }e se prona}i razumno re{ewe, pristao sam na privremenu obustavu {trajka – izjavio je Saxakov. – Nadam se da }e sastanak s predstavnicima svih nadle`nih doneti pomake u na~inu re{avawa, ne samo mog ve} i sli~nih problema mladih asistenata na Univerzitetu u Novom Sadu. “Dnevnik” saznaje da je ju~e odr`an sastanak predstavnika najvi{ih republi~kih i pokrajinskih prosvetnih organa, UNS-a i Filozofskog fakulteta, a saop{tewe za medije najavqeno je za danas. V. ^eki}

ZBOG NEZGODE NA PADEJSKOJ SKELI \ACIMA PUT DRUMOM I DUG I SKUP

Kapetan zabranio rad po mraku Nezgoda za koju jo{ nije utvr|eno ko je krivac – skelexije na Tisi kod Padeja ili kamionxija iz Novog Sada, kada se kamionom zaglavio na “lamprugu” pa zaustavio saobra}aj – izazvala je glavoboqe u Padeju. Lu~ka kapetanija iz Sente izri~ito je zabranila da skela izme|u Padeja i Ade saobra}a no}u, te naloìla da javni prevoz moè obavqati samo dawu. Zbog toga dvadesetak |aka koji svakodnevno iz Padeja putuju na nastavu u Tehni~ku {kolu u Adu ne moè da stigne na prvi ~as, a zajedno s poslodavcima prilago|ava se ~etrdesetak radnika. Skela je do sad radila od 6 do 19.30 sati, a posle nezgode i re{ewa Lu~ke kapetanije Senta, koju je doneo kapetan Dragan

Iskrcavawe po povrtaku iz Ade

Vujinovi}, skelexijama je radno vreme skra}eno od 7 do 16 ~aso-

va, jer se ispostavilo da skela, u vlasni{tvu Mesne zajednice

Padej, nikad nije ni mogla raditi no}u, niti je tako registrovana. - Na{li smo se u neugodnoj situaciji, ali ne `elimo da kr{imo propise i snosimo sankcije, nego smo preduzeli mere da se razre{e problemi s prevozom. Ve}ina firmi se prilagodila, me|utim, ostalo je da se re{i prevoz desetak radnika i |aka, po{to je prevoz autobusom preko Sente du`i oko 40 kilometara i izaziva dodatne tro{kove. MZ je sredwo{kolcima koji u Adu putuju biciklima omogu}ila besplatan prelaz skelom, a od 1. decembra }e morati da putuju autobusom “Molprevoza”, uz pla}awe mese~ne karte ~ija cena je s popustom 3.046 dinara. Nismo u mogu}nosti da |acima

platimo prevoz na teret MZ, kako je to od nas zatraìla Tehni~ka {kola iz Ade, koja bi mo`da mogla prilagoditi raspored ~asova da bi |aci mogli putovati skelom – kaè predsednica Saveta MZ Padej Stana \ember. Ona napomiwe da su problem zimski meseci, dok dan ne bude duì. Nezgoda donosi i neizvesnost za skelexije, jer }e od wih sedmoro, koliko ih je sada zaposleno u MZ Padej, zbog skra}enog radnog vremena neki postati tehnolo{ki vi{ak. Skela, po re~ima predsednice MZ Stane \ember, posluje na pozitivnoj nuli, pa }e se preduzeti sve da wen trenutni red vo`we ne poremeti ìvot me{tana. M. Mitrovi}

zaraèno – isti~e Milosavqevi}. Predsednik Radne grupe za pra}ewe pandemije prim. dr. Predrag Kon nagla{ava da je situacija u Srbiji i daqe nepovoqna, i pored dvonedeqnog smawenog trenda oboqevawa. Produètak {kolskog raspusta dao je rezultate boqe od o~ekivanih i tri nedeqe predaha. – U toku su dogovori s domovima zdravqa o sprovo|ewu vakcinacije. Pedijatri }e vakcinisati decu svih uzrasta, a lekari op{te prakse hroni~ne bolesnike, trudnice, svoje kolege, a kasnije i ostalo stanovni{tvo. Za vakcinaciju zaposlenih u javnim slu`bama i dràvnim organima u Domovima zdravqa bi}e posebni punktovi, a mogu}a je i organizacija mobilnih timova. O~ekuju se gu`ve, ali }e narednih meseci biti dovoqno doza. Onaj ko se vakcini{e, trajno je za{ti}en od H1N1 – zakqu~io je Kon. J. Barbuzan

VESTI Prava mawina u Srbiji po evropskoj meri Konferencija „Primena Okvirne konvencije za za{titu nacionalnih mawina i Evropske poveqe o regionalnim ili mawinskim jezicima u Srbiji” bi}e odràna sutra u Skup{tini Vojvodine, najavila je Aleksandra Vuji} iz Vojvo|anskog centra za qudska prava. Na toj sesiji bi}e predstavqeni rezultati monitoringa i preporuke, posebno za obrazovawe i u~e{}e mawina u javnom ìvotu, te tematski izve{taji evropskih institucija. To je prvi put da su ovakvi dokumenti prevedeni na neki drugi jezik, osim zvani~nih u SE, engleskog i francuskog. – Srbija se me|unarodnim ugovorima obavezala na to da {titi i promovi{e prava nacionalnih mawina i wihove jezike, a preporuke iz izve{taja je pozivaju da preduzme konkretne mere radi poboq{avawa politi~kog, pravnog i prakti~nog poloàja mawina – rekla je Aleksandra Vuji}. P. K.

Roditeqska, porodiqska i de~ja naknada

De~ji i roditeqski dodatak, kao i naknade zarada zaposlenim porodiqama za oktobar, bi}e od danas upla}ivani na teku}e ra~une korisnika. To je saop{tilo Ministarstva rada i socijalne politike.

Rezerve za {kolu, samostan i bolnicu Izvr{no ve}e Vojvodine je odlu~ilo da iz teku}e buxetske rezerve izdvoji 7.005.283 dinara za zavr{nu fazu gradwe novog objekta O[ „22. oktobar” iz Ba~kog Mono{tora. Pokrajinskom sekretarijatu za propise, upravu i nacionalne mawine odobreno je dodatnih 460.000 dinara, namewenih somborskom samostanu Gospe karmelske i svetog Stjepana kraqa, dok }e Sekretarijat za zdravstvo proslediti Op{toj bolnici u Subotici 6.408.210 dinara za sanaciju ginekolo{kog odeqewa i kanalizacionu mre`u u krugu bolnice. S. N.

petak27.novembar2009.

c m y

LOV

DNEVNIK

[ESTORICA BRITANSKIH LOVACA MINULE SREDE LOVILA U RISTOVA^I

Englezi se ba{ raspucali – palo 618 fazana! U poligonskom lovu na fazane odr`anom prekju~e u Ristova~i, kraj Ba~a, {estorica engleskih lovaca je nakon pet pogona napravila impresivan bilans: odstrelili su 618 fazana!

Sam po~etak lova, odnosno prvi pogon, uop{te nije nagove{tavao ovakav epilog. Fazani su iz nekog razloga u velikom broju slu~ajeva leteli nisko, a to Englezima nije odgovaralo iz dva

Raspolo`enim puca~ima malo ptica je promaklo

Foto: J. Pap

razloga: eti~kog i bezbednosnog, a pravi lova~ki asovi, {to pomenuta druìna svakako jeste, izuzetno drì do oba. Po~etno nezadovoqstvo brzo je splasnulo, jer je svaki slede}i pogon bar za klasu bio boqi od prethodnog. Rezultat nakon prvog bio je 102 odstreqene ptice, a peti pogon, kada su se cevi poloàra gotovo usijale od non - stop pucawa, bio je krajwe impresivan - oko 200 odstreqenih fazana, pa je jasno da je prvi pogon bukvalno dupliran. U pomenutom petom pogonu punioci, iako vrlo ve{ti i brzi, jedva da su uspevali da napune pu{ke lovcima koji su, nakon pucwa odmah pruà- Po~ast divqa~i kako dolikuje li ruke traè}i svoju drugu (napuwenu) cala iz poloàra marke “Holand Hopu{ku. land”, firme koja se bavi ru~nom izra[estorka iz velike Britanije je bidom lova~kih pu{aka i karabina, a ~ila zadovoqna lovom, a posebno su istaja se cena meri u desetinama hiqada kli qubaznost osibqa u Ristova~i i evra. Svi su imali vezane kravate, te se ukusan ru~ak koji im je pripremqen. O u svakom smislu videlo da je re~ o prakakvim lova~kim “markama” se radi bivoj lova~koj gospodi. lo je jasno svakom ko se iole razum u loA dovesti pomenutu gospodu u Ristova~ko oru~je: petorica su prekju~e puva~u, te ispuniti im visoke zahteve ko-

NAKON OBJAVQENOG TEKSTA U NEMA^KIM LOVNIM NOVINAMA

Nemci sumwaju u srnda}a iz Krstura Da li je u Srbiji odstreqen srnda} - svetski rekorder? Na ovu vru}u temu srpskog lovstva pouzdan odgovor i daqe nije stigao, iako je Premil Popovi}, ~uveni lovac iz Kr~edina, spornog srnda}a odstrelio jo{ 14. jula ove godine u ataru - lovi{tu Srpskog Krstura. Bez `eqe da bilo {ta prejudiciramo ili arbitriramo, s obzirom da se u Srbiji niko relevantan ne ogla-

na. Zvani~ni rekorder odstreqen je u [vedskoj 1983. godine i imao je 246,90 CIC poena. Zaglavqe rubrike u oktobarskom broju pomenutih novina po~iwe tako {to se nudi 1.000 evra za informaciju o tome ko je napravio fotografiju i gde je ona nastala, a na slici je vidi glava srnda}a za kog se sumwa da je isti onaj koji je odstreqen u Srbiji. Navedeno je da bi takva infor-

Tekst u WuH

{ava po ovom pitawu (iako je bilo najava da }e se to u~initi), prenosimo Vam, po na{em mi{qewu, najupe~atqivije delove teksta iz poznatih nema~kih lova~kih novina “Wild und Hund” (WuH). U Nema~kim

macija dovela do otkrivawa obora i uzgajiva~a. Sam tekst po~iwe tako {to se pronalazi sli~nost izme|u srnda}a iz Srbije i “slu~aja Burlei” (kada je u Bugarskoj navodno odstreqen rekordni jelen, ali

Autori uglednog ~asopisa, pozivaju}i se samo na glasine, razmatraju da li je srnda} sa jasala u ê{koj ili ju`noj Ma|arskoj pobegao u Vojvodinu lovnim krugovima su se, za razliku od na{ih, pozabavili ovom tematikom - u negativnom smislu, naàlost. Iznose otvorene sumwe da je srnda} odgajan u gateru, a takav ne moè biti rekordan. Podse}awa radi, doma}a komisija je srnda}a, kog je odstrelio Popovi}, ocenila sa 277,16 CIC poe-

se kasnije ispostavilo da od rekorda nema ni{ta). I sam naslov teksta je “Burleiov brat”. Izme|u ostalog, u ~lanku stoji: “Dr Karl-Hajnc Bec je pisao da bi srnda}, kada bi bio bodovan, nadma{io zvani~ni svetski rekord iz [vedske. Ali je ukazao na to da je izra-

èna sumwa u prirodnost rogova. Norber Ulman, predsednik internacionalnog safari-kluba u Bavarskoj je jo{ jedan od onih koji sumwaju. U jednom mejlu je pisao WuH-u, da ceo Balkan pri~a o manipulaciji. Srnda}u je pucano u rogove u vreme obnavqawa rogova. Ulman nema dokaza za svoju tvrdwu. Istraìvawa WuH na licu mesta nisu donela nova saznawa. Lovac po profesiji je vr{io anketu, prezentovao mesto odstrela, kontaktirao pouzdane qude (svedoke). Ali sumwe se nisu potvrdile. ^lan me|unarodnog lova~kog saveta (CIC) dr Rudolf Gintler je 14. oktobra poslao WuH kompromitiraju}u sliku, koja pokazuje kako srnda}, svetski rekorder stoji ispred jasala za hranu. Ali nisu poznati ni fotograf, ni mesto gde je na~iwena slika. Snimak je napravqen telefonom. Izvr{ni komitet CIC-a je preventivno zakqu~io, da se trofeji ne}e bodovati zbog izuzetne nepravilnosti i sumwe u manipulaciju. U me|uvremenu kruè glasine o poreklu srnda}a. Po jednima, poti~e navodno sa obora u ê{koj. Drugi ga svrstavaju u Ju`nu Ma|arsku. Tamo je navodno pobegao i stigao u Vojvodinu preko 20 kilometara udaqene granice. Neki drugi opet vide u wemu unapre|ivawe ciqane (osmi{qene) akcije lova~kog turizma u Srbiji. Vi{e je nego sumwivo, da li u tom slu~aju policija istraùje. Ako nema o{te}enih, nema ni prevare. Ostaje samo gorak (nezanimqiv) ukus, koji isti~e ponovni procvat nastranog lova na trofeje” - stoji, izme|u ostalog, u tekstu pomenutih novina. Pripremio: D. Kn. Prevod: N. Sokolov

je bez ustazawa postavqaju, odli~na je stvar, jer lov na fazane u Velikoj Britaniji ima vekovnu tradiciju, oni su ga osmislili i digli na dana{wi nivo. Stoga bi prekju~era{wi lov u lovi{tu kojim gazduje JP “Vojvodina{ume” mogao da bude odli~na reklama koja bi mogla da privu~e probirqive britanske lovce. D. Kne`i}

IZ LOVA^KOG KODEKSA (2)

Prvo prepoznaj, onda pucaj Nikada se ne puca u divqa~ koja se ne prepoznaje, ili se ne vidi dobro, jer sa druge strane mo`e biti ~ovek, ili se mo`e dogoditi da bude odstreqena divqa~ ~iji je lov trajno ili privremeno zabrawen, ili nije predvi|eno da se lovi u tom lovu, ili wen ulov nije uop{te planiran. U lovu se puca samo onda kada je divqa~ na pu{kometu i kada je lovac siguran da }e divqa~ pogoditi tako da je usmrti na mestu i spre~i da se

ona mu~i rawena. Nije lova~ki radovati se i onda kada je meta pogo|ena, ali ne smrtno, pa nastavi da tr~i i leti. Nikada se ne puca iz velike blizine, jer }e se divqa~ ili proma{iti ili o{tetiti i u~initi neupotrebqivom. Sa~maricom se ne puca na udaqenosti ve}oj od 50, a kuglarom na 150 metara, jer je mogu}nost rawavawa veoma velika a pogodka slu~ajna.

SPORT

petak27.novembar2009.

DNEVNIK

c m y

SA ZAJEDNI^KE PRES–KONFERENCIJE CRVENE ZVEZDE I PARTIZANA UO^I VE^ITOG DERBIJA

Ko bude boqi, pobedu neka slavi U predve~erje 137. ve~itog derbija quti rivali Crvena zvezda i Partizan odr`ali su zajedni~ku pres-konferenciju, i tako dali svoj doprinos da pona{awe svih aktera velikog praznika srpskog fudbala bude korektno i fer. Da „ujedini“ crveno i crno- bele po{lo je za rukom kompaniji „Sava osigurawe“ koja brine o imovini dva kluba, osigurava oba stadiona, a svi posetioci predstoje}eg derbija bi}e tako|e osigurani od eventualnih nesre}a na tribinama, dok je za najboqe fudbalera iz oba tabora na samom me~u obezbe|ena vredna nagrda, polisa `ivotnog osigurawa. - Neka sutra pobedi sport, neka se igra lep fudbal, a ko bude boqi neka slavi - poru~io je predsednik UO „Sava osigurawa“ Du{ko Jovanovi}. Na magiju koju u sebi nosi ve~iti derbi osvrnuli su se i treneri. - Potrudi}emo se da kvalitetnom igrom ulep{amo pra-

Vladimir Petrovi} i Goran Stevanovi} na ju~era{woj pres-konferenciji

Piòn: Ni{ta nisam traìo Zakuvala se atmosfera dva dana pred okr{aj ve~itih rivala. Partizan je prvi povukao provokativan potez insistiraju}i na doping kontroli posle me~a, a uzvratila je Zvezda koja traì sastanak sa ~elnicima Saveza povodom su|ewa. - Ni{ta nisam traìo, razmi{qam samo kako da ekipa {to spremije u|e u utakmicu. Odgovore na ova pitawa mogu da daju oni koji su ovakve stvari pokrenuli - diplomatski je konstatovao popularni Piòn.

znik fudbala, utakmicu koja igra~ima mo`e da omogu}i dobijawe „imena i prezimena“ i koja ra|a legende. Meni se to dogodilo daleke 1975. godine u Letwoj ligi kada smo savladali kom{ije, a ja se upisao u listu strelaca po{to sam prethodno predriblovao wihovu kompletnu odbranu i golmana -bio je raspolo`en u~iteq Zvezde Vladimir Petrovi}. Goran Stevanovi}, starteg Partizana, imao je globalnu opservaciju.

- Privilegija je u~estvovati u derbiju, a èqa je da se oduìmo publici nadahnutom partijom, pokaèmo i Evropi da se ovde igra kvalitetno. Pe~at me~u uvek moè da pruì neki nepredvidivi potez pojedinca, a takvih fudbalera ima u na{im redovima. Sudar ve~itih ima i posebnu takmi~arsku dra`, jer Zvezda je lider a Partizan ima minus od ~etiri boda... - Bi}e interesantan megdan, jer {ampion ho}e da sru{i lidera, prekine na{u uspe{nu seriju. O motivima i vrednosti trijumfa ne treba tro{iti re~i. Jasno je da svi ho}emo pobedu, da }emo uloìti maksimum truda i znawa a da li }e to biti dovoqno za uspeh, vide}emo - smatra Petrovi}. Goran Stevanovi} preneo je svoje impresije. - Nakon dvogodi{we dominacije Partizana usledio je Zvezdin zalet. Time je dra` da se stigne do povoqnog rezultata jo{ ve}a. Spremni smo, u usponu forme, maksimalno skoncentrisani na teren i de{avawa koja nas ~ekaju na Marakani. Kadrovski bilten u oba tabora je zadovoqavaju}i. U Zvezdi se oporavio Ninkov, roviti su kapiten Lazeti} ali i golman Stamenkovi}. Kod crno- belih u takmi~arski ritam lagano se vra}a Fejsa, a jedino je van stroja Branislav Jovanovi}. Z. Rangelov

UEFA objavila imena name{ta~a Evropska fudbalska unija (UEFA) objavila je imena pet klubova koji su “pod lupom”unutra`nih organa zbog sumwivih rezultata na sedam utakmica… Na crnoj listi nalaze se ma|arski Honved, letonski Dinaburg, slovena~ki IB Qubqana i dva albanska kluba Vlaznija i Tirana. UEFA ispituje utakmici drugog kola kvalifikacija za Ligu {ampiona izme|u Tirane i Stabeka, kao i oba me~a koja su u drugom kolu kvalifikacija za Ligu Evrope odigrali Vlaznija i be~ki Rapid. Tako|e se ispituje regularnost utakmica IB Qubqana – Metalurg Doweck, Fenerbah~e – Honved i oba me~a izme|u Dinaburga i Bnei Jehude iz Izraela. Sve utakmice su odigrane ove godine.

Grant menayer Portsmuta Sportski direktor Portsmuta Avram Grant postavqen je za menaxera tog fudbalskog kluba. Grant (54) je potpisao dvoipogodi{wi ugovor sa klubom, nakon {to mu je obe}ano da }e u januarskom prelaznom roku mo}i da anga`uje najmawe trojicu igra~a. Izraelski stru~wak, proslavio se ulaskom u finale Lige {ampiona sa ^elzijem pre dve godine.

Re~ kapitena Tenzija uo~i derbija lagano raste,a kapiteni su bili zadu`eni da prenesu deli} raspolo`ewa iz svojih redova. - Ima one pozitivne treme. Jer na{ tim je sastavqen od

veno-belih, ~iji nastup zbog povrede u derbiju nije izvestan. Rivala je pohvalio i kapiten Partizana Nenad \or|evi}.

Nikola Lazeti} i Nenad \or|evi}

mladih igra~a, pa }e u derbiju mnogi debitovati. Ipak, ui{li smo skromno u sezonu, i{li korak po korak napred, zabeleìli seriju trijumfa koja bi hteli da nastavimo. Nema dileme pruì}emo svoj maksimum, da uz pomo} publike savladamo Partizan. Respekt logi~no postoji, a verujem da }e gledaoci uìvati u vrhunskoj predstavi-istakao je Nikola Lazeti} kapiten cr-

- Jako dobro gura Zvezda u ovoj sezoni, a ~ini mi se da ih krasi kolektivna, odgovorna i borbena igra. Uz to imaju sjajan ambijent u klubu {to mo`e da bude sr` pogodnosti za vrhunske domete. Na nama je da razuverimo mnoge koji sumwaju u vrednost tima, poka`emo pravo lice. Optimista sam, naravno jer ovo je prava prilika za potvrdu forme i kvaliteta.

(NE)O^EKIVANI PORAZ MAN^ESTERA U LIGI [AMPIONA

Vidi} pre~i od Be{ikta{a

Ostanak ili odlazak Nemawe Vidi}a sa Old Traforda je centralna tema britanskih medija, uz, naravno, iznena|uju}i poraz Man~ester junajted od Be{ikta{a u Ligi {ampiona. Defanzivac srpske reprezentacije izjavio je da ne

Nemawa Vidi}

ùri sa produètkom ugovora sa Man~ester junajtedom. To sve dodatno podgreva pri~e da }e se 28godi{wi Vidi} rastati sa “|avolima” i da }e sepreseliti u toplije krajeve, najvarovatnije u [paniju, {to je èqa i wegove supruge Ane. Ne èlim nikoga da poùrujem i pritiskam u vezi sa novim ugovorom. Sre}an sam ovde i mislim da sam to pokazao na svim utakmicama. @elim da budem deo ovog tima i uvek dajem 100 odsto svojih mogu}nosti. Nikad nisam rekao da sam nezadovoqan. Drugi o tome pi-

{u i govore, ja ne. Ali, protiv toga ne mogu da se borim i ne èlim vi{e da pri~am o tome. - izjavio je Vidi}. Vidi}eva trenutna plata u Man~esteru je 70.000 funti nedeqno i isti~e 2012. godine. Prema jednim izvorima, Man~ester èli da ga zadrì, ali drugi pak tvrde da se rastanak pribliìo. Britanski Dejli mejl pi{e da Man~ester ve} planira “ìvot posle Vidi}a”, a na oku ser Aleksa Fergusona je 20-godi{wi Danac Simon Kjaer, igra~ Udinezea. Wegova otkupna cena je 11 milion funti (oko 11 miliona evra). [to se ti~e poraza od Be{ikta{a, Vidi} kaè da niko u Junajtedu nije uzdrman tim neuspehom i da to ne}e uticati na budu}e igre tima u Premijer ligi i Ligi {ampiona. - Poraz je, svakako razo~aravaju}i, ali ne mislim da je to veliki problem. Priznajem, zabrinut sam zbog svoje igre i celog tima, ali me ne zanima {ta fudbaleri êlsija misle o tome. Igrali smo sa dosta mladih igra~a, a Be{ikta{ se branio sa desetoricom. I pored toga, imali smo dosta {ansi, koje nismo iskoristili. Naravno da nam ne prija ~iwenica das mo izgubili, posebno zato {to je prekinut niz od 23 utakmice bez poraza - rekao je Vidi}.

Toni bira izme|u Milana, Rome i Napolija Napada~ minhenskog Bajerna, italijanski fudbaler Luka Toni mo`e da bira da li }e karijeru nastaviti u Milanu, Romi i Napoliju. Tri kluba iz Serije A prate posledwa de{avawa u Bajernu i o~ekuju rasplet nakon {to je Toni suspendovan zbog kritikovawa trenera Luja van

Gala. Italijan je za televiziju „Rai“ potvrdio da ne mo`e vi{e da sara|uje sa Van Galom i da je vreme da ode. Toni iz sve snage `eli da se vrati ku}i, u Italiju, ali prepreku bi mogla da predstavqa visina plate, koja iznosi oko tri miliona evra po sezoni. Za

napada~a Bajerna su zainteresovani i klubovi iz [panije, a pomiwu se Viqareal i Valensija. Toni (32) je u Bajern stigao pre dve godine iz Fiorentine, a za klub iz Minhena postigao je 38 golova na 59 utakmica. On ima ugovor sa Bavarcima do juna 2011. godine.

SPORT

DNEVNIK

Malo ko je o~ekivao da }e uz Hajduk, superliga{ iz Kule, koji je napunio punoletstvo u na{em elitnom fudbalu, vezati pet uzastopnih poraza ( ~etiri u prvenstvu i jedan u kupu). îni se da je uz rezultatsku, ekipa i u psiholo{koj krizi, pa je na mladom trenerskom tandemu Sr|anu Kova~evi}u i - Rankuo Deli}u teàk zadatak da igra~e najpre podignu psiholo{ki, kako bi od wih mogli onda o~ekivati boqu igru, a time i rzultat. - U utorak smo imali sastanak s igra~ima na kojem smo analizirali ne samo prethodni neuspeh nego i one pre wega. Pogledali smo se u o~i, iskreno porazgovarali o nekim temama, nekim stvarima koje su evidentne i u igri i u odnosu prema igri, tako da verujem da smo sa tog sastanka iza{li psiholo{ki ja~i. Igra~i znaju da u ova preostala tri kola jeseweg dela prvenstva svi moramo dati maksimum. Naravno, bi}e nekih promena u ekipi, promena mo`da i u sistemu i na~inu igre koju spremamo za naredni susret u Poàrevcu. Svesni smo, ipak, da je „psihologija“ trenut-

no najve}i problem i u toku ~itave ove sedmice posebno radimo na tome, te verujem da }emo spremni do~ekati okr{aj sa Mladim radnikom - kaè trener Kuqana Sr|an Kova~evi}. Nesporna je jo{ jedna ~iwenica: kada iz startne postave Hajduka izostanu provereni igra~i kao {to su Kekezovi}, Kozo{, Trajkovi}, te{ko je o~ekivati da ekipa moè lako do}i do pobede, do povoqnog rezultata. Kakva je sada slika u redovima Hajduka? - Nikada nismo traìli alibi za neuspehe u odsustvu igra~a, ali to je evidentno, vidi se i sa strane da nam nedostaju. Slika se popravqa: Kozo{ trenira, evo danas je sa nama i Kekezovi}, Darko Fejsa tako|e trenirao s ekipom. [to se mladog Trajkovi}a ti~e on je po~etkom ove sedmice dobio k}erku, ali verujem da }e biti spreman sa Poàrevac. Jednom re~ju zbijamo hajdu~ke redove pred sam fini{ prvenstva, te verujem da }emo biti u stawu da se i rezultatski vratimo u onaj stari hajdu~ki kolosek - optimista je mladi stru~wak Sr|an Kova~evi}. \. Bojani}

POBEDA NAJBOQI LEK ZA KANARINCE

Vra}a se Drini} Fudbaleri Novog Sada spremaju se za duel s Dinamom posle serije od ~etiri utakmice u kojima nisu osetili slast pobede. Dospeli su u neugodnu situaciju. Dva koraka su od zone ispadawa. Trener Dragan Radoji~i} sakupio je raspolo`ive snage kako bi se sutra od 13 ~asova ostvarila trojka i ne{to mirnije oti{lo na zimsku pauzu. - Najgore su utakmice koje se moraju dobiti - isti~e Radoji~i} i dodaje. - Imali smo tokom proteklih dana puno analiza i razgovora, pa verujem da }e se igra~i na terenu izboriti sa teretom morawa. Dobro su ras-

poloèni, {to je u ovom trenutku najva`nije i dobar preduslov da polusezonu zaokruìmo trojkom. Moglo je da bude i boqe i gore. Uz sve trzavice i neda}e, 22 boda bi bilo po meri, odnosno dowa granica na koju smo ra~unali. Nadam se da }emo do we do}i, znamo gde smo gre{ili, a pobeda toliko toga moè da promeni - veruje u uspeh Radoji~i}. Trener Novosa|ana nema puno dilema oko sastava, a u odnosu na tim iz Sevojna vra}a se Drini}, mada nije uop{te bitno ko }e posti}i gol. Va`no je da se na kraju slavi. M. Po.

PROLETER RASTERE]EN U ^ELAREVU

Glogovac i Mi}i} za slatke brige Na zavr{etku uspe{ne debitanstke sezone u prvoj ligi Proleter u posledwem jesewem kolu igra u ^elarevu i eventualnim povoqnim rezultatom popravi i onako pristojan bodovni saldo. Trener Qubomir Ristovski isti~e da dobro poznaje pivare: - Skup su iskusnih pojedinaca, ne zaslu`uju trenutno mesto na tabeli. Neophodna im je pobe-

da. I mi imamo ra~unicu na gostovawima igramo odli~no, imamo prava da se nadamo povoqnom rezultatu. A to je sve sem poraza. - rezimira trener Ristovski. Situacija oko sastava je izuzetno povoqna, u tim se vra}aju „po`uteli“ Glogovac i Mi}i} a i Ako je zale~io povredu pa }e i on biti u kombinaciji. M. Po.

POSLE PLASMANA VOJVODINE U POLUFINALE LAV KUPA

U TABORU SUPERLIGA[A IZ KULE

Hajduci zbijaju redove

petak27.novembar2009.

Ostvaren glavni ciq Ba{ kako treba fudbaleri Vojvodine pri{li su utakmici ~etvrtfinala Lav kupa Srbije sa Smederevom. Nisu podlegli pritisku imperativa plasmana iako se gr~ u wihovoj igri osetio. Ispunila im se èqa da brzo postignu gol, a {to je za pohvalu, nisu se istog trena opredelili na ~uvawe sopstvene mreè i brawewe minimalnog vo|stva, ve} su nastavili da igraju otvoreno èle}i da prednost udvostru~e. - U takvoj igri stvarali smo {anse i mi, ali i Smederevci. Prema broju izglednih prilika moglo se dogoditi da navija~i u prvom poluvremenu vide jo{ koji pogodak. @ao mi je {to nije tako bilo, mada je ova pobeda slatka i {to je jo{ zna~ajnije, izuzetno va`na za ceo klub – kaè Slobodan Medojevi}, posle ~ijeg je udarca sa 17 metara u 4. minutu lopta pogodila prvo pre~ku, a potom udarila u travu iza gol linije i odbila se u poqe, {to je arbitru Mihajlovi}u bilo dovoqno da pokaè na centar. Iako su treneri oba tima istakli da je va`nost me~a sputala igra~e da prikaù vi{e, nema sumwe da je Vojvodina bila boqa i zasluèno oti{la u polufinale Lav kupa Srbije. - Trener Babi} upozoravao nas je da ne srqamo, da }e gol do}i. Trudili smo se da ispunimo te zamisli i na kraju uspeli. Ipak nam je u podsvesti bio prvenstveni me~, kada su Smederevci odoleli na “Kara|or|u”. Cenim tu ekipu, jer

Bajern ne prodaje Riberija Sportski direktor minhenskog Bajerna Kristijan Nerlinger demantovao je da }e taj klub prodati Franka Riberija u zimskom prelaznom roku. Nerlinger je potvrdio da }e klub u~initi sve kako bi zadrào Riberija do wegovog isteka ugovora, u junu 2011. godine. Riberi je jako vaàn igra~ za na{u ekipu i ne}emo tako lako da ga pustimo. - potvrdio je Nerlinger. Podsetimo, pre samo nekoliko dana pojavila se informacija u nema~kim medijima da je Bajern spreman da proda Riberija. Odmah se javio êlsi, koji je ponudio 45 miliona evra i desnog beka @ozea Bosingvu.

je iskusna, dobro ukomponovana s nekoliko vrsnih znalaca. Na kraju smo, zaslu`eno, nagra|eni za upornost i trud – ka`e Medojevi}. Mladi reprezentativac sve ~e{}e postaje strelac.

kojim se odli~no sla`em na terenu po levoj strani – veli Medojevi}. Na kraju, i trener Babi} i Medojevi} istakli su kao jedan od kqu~nih faktora pobede nad Smederevom verne

je OFK Beograd bio ubedqiv protiv Borca u ^a~ku. Sada verovatno ve}ina mojih saigra~a pri`eqkuje romanti~are za rivala u polufinalu, ali ja ho}u Zvezdu. @ao mi je {to smo izgubili u prvenstvu,

Jedna od uzbudqivih situacija pred golom Smedereva

- Mnogo toga promenilo se na boqe dolaskom trenera Babi}a. Zahtevi za nas fudbalere iz veznog reda su ve}i, ali volim da imam obavezu ali i da svaki pogodan trenutak iskoristim za izlet pred suparni~ki {esnaesterac. Zato sve ~e{}e ulazim u zavr{nicu i ne samo ja, ve} i Tumbasevi}, A|uru... Li~no, mnogo mi godi da igram uz Du{ana Tadi}a, s

navija~e, koji su pesmom i lepom koreografijom pomogli da Vojvodina i na prole}e igra u na{em najmasovnijem takmi~ewu. - Ako se i o~ekivalo da pobede Vojvodina (Smederevo), Zvezda (Spartak Zlatibor vode) i Partizan (Jagodina) mada rezultati pokazuju koliko su se favoriti namu~ili, onda je za mene iznena|ewe {to

Foto: F. Baki}

verujem da nismo slabiji kao tim i zato bismo s puno motiva u{li u taj duel. Uostalom, ako `elimo trofej u Lav kupu, onda moramo da pobedimo u preostale dve utakmice bez obzira ko nam bude rival – uverava Medojevi}, koji borbeno{}u, efikasno{}u i na~inom igre sti~e sve ve}e simpatije novosadske publike. S. Savi}

SUBOTI^ANI ODLI^NI NA MARAKANI

Ostavili srce na terenu Fudbaleri Spartaka Zlatibor vode su pomalo nesre}no izgubili u ~ertvrtfinalu Kupa Srbije protiv Crvene zvezde na Marakani (3:2). - Ostavili smo srce na terenu Marakane - bila je prva rekacije dvostrukog strelca Predraga Miji}a, jednog od najboqih pojedinaca me~a ~etvrtfinala Kupa Srbije izme|u Spartak Zlatibor vode i Crvene zvezde. - Ube|en sam da smo ostavili odli~an utisak na gostova-

wu u Beogradu. Zvezda nije mogla da se igra sa nama, niti da, kako su neki najavqivali, re{i pitawe pobednika za dvadesetak minuta. Dobro smo ih namu~ili pred ve~iti derbi i bili ravnopravan protivnik u lepoj i do kraja neizvesnoj fudbalskoj predstavi. U poledwem jesewem kolu Spartak Zlatibor vodi predstoji jo{ jedno gostovawe na Marakani. - U posledwm kolu igramo s Zvezdom u Beogradu. Nisam si-

guran da nas crveno -beli mogu dva puta pobedi zaredom - optimista je Miji}. Iako je postigao dva gola, koliko i svi protivnici Zvezde u dosada{wem delu Lige, Miji} ipak tuguje u porazu. - Mewao bih oba gola za pobedu Spartaka. Fudbal je timki sport, najlep{e je kada se svi zajednom radujemo pobedu - zakqu~io je omaleni vezista golubova. N. S.

PRED TRADICIONALNI 47. „DNEVNIKOV” TURNIR U MALOM FUDBALU

Mewa~nica Ris s tri ekipe Interesovawe za 47. „Dnevnikov“ turnir u malom fudbalu prevazilaze sva o~erkivawa, svakodnevno desetak ekipa zove ineteresuju se za uslove u~e{~a. {to je najinteresantnije ve}ina opoziva je sa strane , {to nagove{tava da }e ove godine najve}oj smorti malog fudbala u Srbije u~estvovati vi{e od sto ekipa. Ju~e su se na{oj redakciji [i|ani, ka`u da sigurno dolaze,a i stalni u~esnik na{eg turnira Mewa~nica Ris je nagovestila da }e ponovo igrati na sajmi{tu. Pro{le godine [ajka{ani su osvojili tre}e mesto u konkurenciji kadeta,, mladi}i su prerasli ovaj rang, pa }e igrati sa seniorima, zbog toga se iz [ajka{a priprema ~ak tri tima. - Jo{ nismo odlu~ili, ali najverovatnije je da }emo u konkufrenciji seniora prijaviti dve ekipu, onu stariju i ovu mla|u koja treba za koju godinu da preuzme primat u [ajka{u - ka`e vlasnik Mewa~nice Ris Sretko Ris. - Ne treba zaboraviti ida smo pre dve godine bili prvi u konkurenciji kadeta, bila je to sjajna ekipa.

Momenat s pro{logodi{weg turnira

Na{ turnir je najstariji na ovim prostorima (po~eo je 1961. godine), a dele se i najve}e nagrade. Tako }e ove godine, kao i pro{le, prvaku pripasti 400.000

dinara, a ukupni nagradni fond iznosi}e oko 700.000 dinara. Naravno, jedini uslov je da se prijavi pribli`no isti broj ekipa kao i pro{le godine.

Foto: F. Baki}

Posle konsultacija, odlu~ili smo da turnir po~ne 12. decembra, kada su na programu me~evi posledwg kola Superlige, {to ne}e poremetiti na{e planove,

a finale }e se igrati najverovatnije 9. januara slede}e godine, dakle u vreme kada je ve}ina igra~a na odmoru. Kao i minulih godina, pobednici u svim kategorijama bi}e nagra|eni peharima, medaqama i sportskom opremom. Posebnu pa`wu posveti}emo najmla|ima, jer su oni budu}nost na{eg turnira. Ba{ zbog toga odlu~ili smo da smawimo kotizaciju za wih, pa }e pioniri ove godine pla}ati svega 8.000 dinara (umesto 9.5000), a mla|i pioniri 6.000 (umesto 9.000). I kod veterana situacija je sli~na kao i pro{le godine: ako se prijavi vi{e od petnaest ekipa i wih }emo nagraditi nov~ano i to pobednika s 50.000 dinara. Kod veterana pravo nastupa imaju svi fudbaleri koji su napunili 35 godina, bez obzira da li su aktivni ili ne. Prijave za turnir primamo u prostorijama Sportske rubrike u zgradi Dnevnika (Bulevar oslobo|ewa 81) na drugom spratu od 10 do 14 sati i na `iro-ra~un [ahovskog kluba Dnevnik 340 2511- 60. A bli`e informacije

mogu se dobiti i na telefon sportske rubrike 021/ 480 - 6827. Dakle, kotizacije za seniorske ekipe su 13.000 dinara, za veterane 11.000, za kadete 10.000 ( de~aci ro|eni posle 1. januara 1993. godine), za pionire 8.000 (1995. i mla|i) i za mla|e pionire (1996. i mla|i) 6.000 dinara. Igra}e se po starim pravilima - s pet igra~a u poqu i golmanom. Svaku ekipu sa~iwavaju deset igra~a i rukovodilac ekipe, u toku turnira mogu da se mewaju sastave, ali jedan fudbaler mo`e da igra za samo jedan tim, bez obzira na konkurenciju. Igra~i koji su ka`weni vremenskom kaznom od bilo kojeg saveza ne mogu da nastupe na turniru. U prvih nekoliko kola igralo bi se vikendom, a u zavr{nici po ubrzanom ritmu - svakodnevno. Na po~etku turnira ekipe }e biti raspore|ene po grupama, a potom u zavr{nici }e se igrati na ispadawe. [ema je ista kao i ranijih godina, a vodi}emo ra~una da najboqe ekipe u predtakmi~ewu ne igraju u istim grupama. G. Kova~

SPORT

petak27.novembar2009.

VE^ERAS (18, TV) SUSRET SLOGA – VOJVODINA SRBIJAGAS

Crveno-beli planiraju pobedu Po sistemu toplohladno igraju ko{arka{i Vojvodine Srbijagas u ovoj sezoni Lige Srbije. Naàlost, ovo “hladno” odnosi se na utakmice u kojima su crveno-beli doma}ini, jer su, u posledwe tri utakmice zabeleìli dva poraza u maloj sali Spensa (od Napretka i Novog Sada), a ona jedina pobeda (nad Ergonomom) bila je vi{e plod sportske sre}e, nego li dobre i ubedqive igre. Klub je, uz to, ponovo u finansijskoj dubiozi, na ivici proste egzistencije i zaista je te{ko makar i nazreti na~in na koji bi stvari mogle da krenu boqim tokom. - Ponovo je do{lo do zastoja u funkcionisawu kluba - priznao je sportski direktor Igor Kova~evi}. - Imali smo u sredu sastanak s pomo}nikom generalnog direktora JP “Srbijagas” gospodinom Babi}em, kako bismo prona{li na~in da do~ekamo kraj kalendarske godine, a da u 2010. godinu u|emo s normalnim buxetom. O~ekuje nas nova blokada jedinog ra~una preko kojeg poslujemo, jer treba na naplatu da do|e jedna izvr{na sudska presuda i zaista je te{ko u takvoj situaciji normalno ìveti i raditi. Ako se sistemski ne re{i finansirawe, ima}emo velikih problema i opstanak kluba bi}e doveden u pitawe. Novosa|ane ve~eras, u TV terminu, o~ekuje duel sa Slogom u Kraqevu. Pred to gostovawe trener Radenko Varagi} je rekao: - To je jedno od, uz â~ak, najteìh gostovawa u ovoj ligi. â~ak smo uspe{no apsolvirali, a ~eka nas duel s Kraqev~anima koji imaju mnogo ja~i i kvalitetniji tim nego {to wihovi rezultati pokazuju. Imali

DNEVNIK

Kosovo opet ho}e u FIBA Ko{arka{ki savez Kosova (FBK) ponovo je podneo zahtev za prijem u Me|unarodnu ko{arka{ku federaciju (FIBA), koji }e, kako o~ekuju u Pri{tini, biti razmatran 12. i 13. decembra na sastanku Centralnog borda te organizacije u Istanbulu. Predsednik FBK Erold Belegu, o~ekuje da }e taj zahtev biti pozitivno re{en i navodi da bi on i ranije bio usvojen, ali je FIBA tra`ila dodatne informacije. Sve zavisi od FIBA, koja ima svoj stil rada. Pripremili smo nekoliko novih ~iwenica od

presudnog zna~aja za prihvatawe na{eg zahteva. Poznato je da smo u pro{losti odbijeni na osnovu toga {to nas nisu priznale mnoge zemqe. - rekao je Belegu pri{tinskim medijima. On je kazao da su na adresu FIBA poslati dokumenti koji svedo~e o prijemu Kosova u MMF, Svetsku banku i nekoliko agencija UN. - Tako|e smo primetili da me|u ~lanicama FIBA ima osam zemaqa koje nisu deo UN, tako da }emo i mi zahtevati isti tretman - izjavio je Belegu.

Wu Yersi sve bli`i rekordu

Dejan Kova~evi} (s loptom)

smo i ove nedeqe problema sa zdravqem igra~a, treninge su propu{tali ili jo{ uvek ne treniraju Mati} i Radak, a javio nam se i Toma{evi} kojem se vratila povi{ena temperatura. Ipak, ostali igra~i su dobro radili. Analizirali smo pro{le utakmice, uo~ili gre{ke i verujem da }emo u Kraqevu uzeti bodove. Dejan Kova~evi}, prvotimac Vojvodine Srbijagas, upozorio

Foto: F. Baki}

je na odli~an {ut rivala za tri poena i dodao: - Bi}e to neizvesna utakmica u kojoj, ako zaustavimo dalekometne {uteve rivala, moèmo da trijumfujemo. Igramo boqe u gostima nego kod ku}e i verujem da do pobede moèmo ukoliko pod kontrolu stavimo Da{i}a, Dimitrijevi}a i \or|evi}a, koji su, uz Gambiroù i Razi}a, vode}i igra~i Sloge. A. P.

Ko{arka{i Wu Xerzija izgubili su od Portlanda sa 83:93 i pretrpeli 15. uzastopni poraz u NBA ligi.Netsima sada preti opasnost da izjedna~i negativan rekord Majamija koji je sezonu 1988/89 po~eo sa 17 poraza u nizu, {to je najgori u~inak u istoriji NBA lige. Isti po~etak sezone 1999. godine imali su i Los An|eles Klipersi. Lo{u seriju u no}i izme|u srede i ~etvrtka nastavila je i Minesotra, koja je izgubila od Denvera sa 111:124 i pretrpela 14. poraz uzastopce. Minesota je, ipak, ostvarila i jednu pobedu, po{to je na po~etku sezone savladala upravo Wu Xerzi. Po~etak ove sezone je, me|utim, najgori u istoriji kluba. Najzaslu`niji za pobedu Denvera bili su Karmelo Entoni sa 22 poena i Nene sa 17, ali i osam skokova i {est asistencija. Kori Bruer je zabele`io 22 poena i 13 skokova za Minesotu, dok Sa{a Pavlovi} nije igrao zna~ajnu ulogu, po{to je za devet minuta ubacio dva poena i imao po tri skoka i ukradene lopte, ali i dve izgubqene. Seriju poraza, od ~etiri uzastopna me~a, uspela je da prekine Indijana koja je pobedila Los An|eles Kliperse sa 86:73. Dalas je lako savladao Hjuston sa 130:99 na utakmici na kojoj je Xejson Teri postigao 27 poena, a Xejson Kid imao sedam uspe{nih dodavawa postao drugi najboqi asistent u istoriji NBA lige. Kid je u karijeri u statistiku upisao ukupno 10.337 asistencija, pet vi{e od Marka Xeksona. Ubedqivo najboqi je, ipak, Xon Stokton sa 15.806 asistencija. Wu Orleans je uz 27 poena i 10 skokova Dejvida Vesta stigao do pobede nad Milvokijem od 102:99. Predrag Stojakovi} je pobedio doprineo as 10 poena i osam skokova. Sakramento je sa 111:97 savladao Wujork za koji nije nastupio Darko Mili~i}. [arlot je deklasirao Toronto sa 116:81 i ostvario najubedqiviju pobedu u {estogodi{woj istoriji kluba. Najzaslu`niji za ubedqiv trijumf [arlota bio je Xerald Valas sa 31 poenom. Majami je savladao Or-

lando sa 99:98, po{to je Majkl Bizli 1,6 sekundi pre kraja dohvatio loptu koja se posle {uta Dvejna Vejda odbila o obru~ i zakucao je za pobedu u derbiju dva tima sa Floride. Vejd je, ipak, sa 24 poena bio najefikasniji u Majamiju.

Ajverson zavr{io karijeru Alen Ajverson je zavr{io karijeru. Ko{arka{ Memfisa obelodanio je u ~etvrtak da se ne}e vra}ati na teren kako bi vi{e vremena posvetio porodici. Tridesetogodi{wi plejmejker time je stavio ta~ku na {pekulacije o eventualnom prelasku u Wujork.

- Udaqavawe od ko{arke pribliì}e me porodici - sinovima i supruzi - izjavio je Ajverson. - Uvek sam mislio da }u karijeru zavr{titi onda kada ne budem mogao da dajem maksimalni doprinos igri. To, me|utim, nije slu~aj. Ose}am da i daqe da imam ‘gorivo’ za velike partije. Zahvaqujem se Majklu Xordanu, Mexiku Xonsonu, Ajzei Tomasu, ârlsu Barkliju i Leriju Birdu zbog kojih }e ko{arka zauvek ostati u mom srcu. Tokom 14-godi{we karijere, Ajverson je progla{en za najkorisnijeg igra~a (MVP) NBA lige 2001. godine kada je sa Filadelfijom igrao u finalu. êtiri puta je bio najboqi strelac, a deset puta je u~estvovao u ol-star spektaklu. Najduè je igrao za Filadelfiju (1996-2006), zatim je nosio dresove Denvera (2006-08) i Detroita (2008/09), a ove sezone i Memfisa. Na 889 utakmica, koliko je odigrao u NBA ligi, u~inak Ajversona je iznosio - 27 poena, 3,7 skokova i 6,2 asistencije po utakmici. Klivlend je savladao Detroit sa 98:88 uz 34 poena Lebrona Xejmsa, dok je Boston predvo|en Polom Pirsom savladao Filadelfiju sa 113:110. Pirs je ubacio 27 poena za pobedni~ki tim.Toni Parker je sa 32 poena predvodio San Antonio do pobede nad Golden Stejtom od

Vrankovi} novi selektor Hrvatske Mladi ko{arka{ki stru~wak Josip Vrankovi} imenovan je za novog selektora reprezentacije Hrvatske. On je na klupi hrvatskog nacionalnog tima nasledio Jasmina Repe{u, koji je po~etkom novembra podneo ostavku zbog neuspeha na Evropskom prvenstvu u Poqskoj, na kome su Hrvati osvojili {esto mesto. Za{to smo izabrali Joku Vrankovi}a? Pa, ne znam. - po~eo je predstavqawe novog selektora Bojan Matkovi}, predsednik Stru~nog saveta Hrvatskog ko{arka{kog saveza (HKS). Vrankovi} je sa “B” timom “kockastih” osvojio zlatnu medaqu na Mediteranskim igrama, {to je bilo presudno da dobije prednost ispred konkurenata me|u kojima su bili Velimir Perasovi}, Neven Spahija, Dra`en Anzulovi}, Ivan Sunara i @eqko Pavli~evi}. Ovo je velika ~ast i obaveza. Razgovara}u ne samo sa Repe{om

118:104. Feniks je uz 28 poena Amarija Studemajera savladao Memfis sa 126:111 i stigao do 15. uzastopne pobede na svom terenu. Rezultati: Indijana - L.A. Klipers 86:73, [arlot - Toronto 116:81, Boston - Filadelfija

i Spahijom nego i sa ostalima kako bi na{ tim bio {to boqi na Svetskom prvenstvu u Turskoj. Ipak, zavr{ni korak mora biti u Litvaniji 2011. godine. - rekao je Vrankovi}. Predsednik HKS-a Danko Raki} izjavio je da novi selektor uìva veliku podr{ku. [to se ti~e pomo}i Spahije i Repe{e, to je normalna stvar. I Repe{a je imao pomo}, a Mirko Novosel je savetovao Spahiju. Ni{ta tu nije nametnuto, u na{em Statutu pi{e da selektor mora da sara|uje sa stru~nim savetom. Joke je èlio pomo} Spahije jer nije isto biti trener u klubu i reprezentaciji. - naglasio je Raki}. êtrdesetjednogodi{wi Spli}anin u kratkoj trenerskoj karijeri je pored “B” selekcije Hrvatske vodio ekipu [irokog, s kojom je osvojio titulu prvaka BiH 2007. godine i zagreba~ku Cibonu.

113:110, Majami - Orlando 99:98, Wu Orleans - Milvoki 102:99, Klivlend - Detroit 98:88, Denver - Minesota 124:111, San Antonio - Golden Stejt 118:104, Dalas - Hjuston 130:99, Feniks Memfis 126:111, Sakramento Wujork 111:97, Portland - Wu Xersi 93:83.

Tandem u Brazilu Ilija \ura{inovi} i Zorica Popadi} predstavqaju Srbiju na Svetskom kupu stonotenisera invalida koji se odr`ava u Brazilu. Ovo je posledwi turnir u seriji koji se boduje za Svetsko prvenstvo. \ura{inovi} i Popadi}eva na osnovu dosada{wih bodova zauzimaju 14, odnosno 15. mesto, a po 18 najboqih takmi~ara sveta obezbedi}e u~e{}e na [ampionatu sveta oktobra 2010. godine u Ju`noj Koreji. Od stonotenisera iz Srbije u~e{}e su ve} obezbedili Zlatko Kesler i Borislava Peri} Rankovi}, a me|u 18 najboqih pre ovog turnira je i Nada Mati}. Kona~na lista u~esnika na SP u Ju`noj Koreji bi}e objavqena 1. januara 2010. godine. S. S.

SPORT

DNEVNIK

petak27.novembar2009.

FINALNI TURNIR MASTERS SERIJE U LONDONU

Davidenko ili \okovi}

Sudije otele medaqu: seniorski sastav Hajduka

HAJDUK OGOR^EN ZBOG ^ETVRTOG MESTA U PREMIJER LIGI SRBIJE

Klasi~na otima~ina ^lanovi Karate kluba Hajduk iz Kule nisu uspeli da se domognu medaqe u Premijer ligi Srbije. U prva tri kola ( Zemun) Kuqani su pobedili beogradsku @andarmeriju sa 3:2, a izgubili su od Studentskog grada sa 0:3 i Zrewanina sa 1:3. U preostala ~etiri kola (â~aku) Kuqani su ra~unali da jo{ uvek imaju {ansi da se domognu medaqe, jer su u prva tri kruga pro{li najteè protivnike. I krenuli su uspe{no. Najpre su savladali pan~eva~ki Dinamo sa 2:1, potom beogradski GSP Polet sa 5:0, zatim beogradski Kolos sa 3:0, da bi u posledwem susretu sa doma}inom Borcem iz â~ka radili nere{eno 2:2, pa su sa 9 osvojenih bodova zauzeli ~etvrto mesto, koliko i tre}eplasirani Dinamo iz Pan~eva, ali su Pan~evci zbog boqe razlike osvojili tre}e mesto. - êtvrto mesto je neuspeh, ali wemu su dosta kumovale ~udne okolnosti. Naime, momci su sjajno radili i u prva tri me~a ostvari-

li tri pobede, uz poen razliku 10:1, i tim u~inkom smo mnoge ekipe stigli i prestigli. No, u ~etvrtom me~u, koji je bio i posledwi, za protivnika smo imali ekipu doma}ina Borca. Wima je bila potrebna pobeda da bi bili tre}i, nama je pobeda donosila drugo mesto, ali desio se remi koji je najvi{e odgovarao Dinamu iz Pan~eva i oni su osvojili bronzu. Me~ sa Borcem smo sjajno po~eli: [ain je pobedio, Jovanov remizirao, {to je i bio deo plana. U tre}oj borbi Tiragi} je izgubio i ve} tada su po~eli problemi sa su|ewem, da bi sve kulminiralo u ~etvrtoj borbi na{eg ]uri}a, kada je do{lo do te{ke materijalne povrede pravila. Wegov me~ se bliìo kraju i pri rezultatu 2:2 u poenima, {to nam je odgovaralo, protivnik ga obara i nakon 5 sekundi, {to je duplo duè vreme od dozvoqenog, udara i nanosi mu povredu oka. Deùrni lekar je povredu prenebregao, a sudija umesto da dosudi kaznu zbog prejakog udarca dodequje ]uri}evom pro-

PRVA @ENSKA LIGA

LIGA [AMPIONA Grupa A Bordo – Juventus 1:0 (Fernando u 54. i [alme u 90.) Bajern – Makabi 1:0 (Oli} u 62.) 1. Bordo 5 4 1 0 8:213 2. Juventus 5 2 2 1 3:3 8 3. Bajern 5 2 1 2 5:4 7 4. Makabi 5 0 0 5 0:7 0 Grupa B CSKA - Volsburg 2:1 (Nacid u 58. i Krasi} u 66. za CSKA, a Xeko u 19. za Volsburg) Man~ester j. – Be{ikta{ 0:1 (Telo u 20.) 1. Man~ester 5 3 1 1 7:5 10 2. Volsburg 5 2 1 2 8:5 7 3. CSKA 5 2 1 2 8:8 7 4. Be{ikta{ 5 1 1 3 2:6 4 Grupa C Real – Cirih 1:0 (Iguain u 21.) Milan – Olimpik ( M) 1:1 (Brielo u 10. za Milan , a Lu~o Gonzales u 16. za Olimpik) 1. Real 5 3 1 1 12:6 10 2. Milan 5 2 2 1 7:6 8 3. Olimpik 5 2 1 2 9:7 7 4. Cirih 5 1 0 4 4:13 3 Grupa D Porto – ^elzi 0:1 (Anelka u 69.) Apoel – Atletiko 1:1 (Mirosavqevi} u 5. za Apoel,a Simao u 62. za Atletiko) 1. ^ezi 5 4 1 0 9:2 13 2. Porto 5 3 0 2 5:3 9 3. Atletiko 5 0 3 2 3:9 3 4. Apoel 5 0 2 3 2:5 2

Golubice spremne za Evropu Spartak – Jedinstvo 3:0 (25:18, 25:12, 25:16) SUBOTICA: Hala sportova, gledalaca: oko 400, sudije: Igor Miqkovi} (Beograd) i Du{an [panovi} (Novi Sad). SPARTAK: Bokan 14 (1 blok, 1 as), Niki} 13 (2 bloka, 5 asova), Stojanovi} 15 (3 bloka. 2 asa), Markovi} 12 (1 blok, 3 asa), Medi} 7 (3 asa), ê{qar 2, Memi{evi} (libero), [imi}, Heli}, Mati}, Klisura. JEDINSTVO: Male{evi} 8 (1 blok), Vasiqevi} 4 (1 blok, 1 as), Stevanovi} 2 (2 asa), ^vori} 3 (1 blok, 1 as), Petrovi} 5 (1 blok, 1 as), Terzi} 7 (1 blok, 1 as), Todorovi} (libero), Bjeli}, Vitorovi}. Odbojka{ice Spartaka odradile su pravu pripremu pred me~ evropskom êlenx kupa koji im 1. decembra donosi okr{aj sa Dornbirnom iz Austrije. Sa 3:0 su olubice savladale ekipu Jedinstva iz Uìca, posle ne{to vi{e od sat vremena igre. Iako Uì~anke vi{e ne poseduju tim kadar za osvajawe {ampionske titule, imale su go{}e ambicije da osvoje bar poen u

Rezultati 5. kola Evrolige A grupa

@algiris - Fenerbah~e Asvel - Cibona

C grupa

Olimpija - Lotomatika

78:84 71:68 87:70

D grupa

Himki - Prokom 89:67 Panatinaikos - Oldenburg 96:63

DANAS A grupa

tivniku tri poena i to u zadwoj sekundi me~a. Zbog namerne sudijske gre{ke pobeda Nikola{a u petom me~u nije imala nikakav zna~aj - kaè {ef stru~nog {taba Hajduka Lazar Greber. êsto se, kada se ne ostvari plan, krivac traì na pogre{noj strani, ali u Hajduku tvrde da nije tako. - Oni koji pomnije prate na{ rad znaju da se nikada nismo àlili na su|ewe, znaju da smo trpeqivi, da je na{ prag tolerancije nepravde visok, ali ovo u â~ku je bilo stra{no. @ao nam je, naravno, {to nismo osvojili medaqu, jer smo je objektivno zasluìli, ali nam je tako|e ào na{eg takmi~ara ]uri}a koji je odli~no odradio ovo prvenstvo, {to potvr|uje i podatak da je pozvan u reprezentaciju Srbije, koja ovog vikenda odlazi na jak me|unarodni turnir u Moskvu, ali nam je najàlije karate sporta, jer takve stvari kao ovo {to se de{avalo u â~ku ne doprinose afirmaciji karatea - istako je Greber. \. Bojani}

Montepaski - Barselona (20.30).

Dana{wi rukometni program

B grupa Partizan - Olimpijakos Efes Pilsen - Orlean Unikaha - Lijetuvos R.

(20.45) (19.15) (20.45)

C grupa Makabi - Marusi Kaha Laboral - CSKA

(20) (20.30).

D grupa Real - Armani Yins

borbi za opstanak. Ravnopravno su se borile sa razigranim golubicamau ve}em delu prvog seta. Uprkos tome odbojka{ice Spartaka nisu dozvolile preokret. Od rezultata 17:17 su krenule sa prepoznatqivom igrom uz sjajan servis i sigurnu igru na bloku. Serijom 8:1 zadale su kona~an udarac protivnicama. Preostala dva seta nisu donela ni toliko neizvesnosti. U oba je Spartak diktirao ritam i dominirao kvalitetnom igrom. Re|ale su se odbojka{ice Spartaka u atraktivnim poenima. Tawa Bokan je sa krajeva razarala odbranu Jedinstva, a kroz sredinu Danijela Niki} i Dubravka Stojanovi} su bile nezaustavqive, a upravo su ove tri odbojka{ice bile najboqe u redovima golubica Zanimqiv je podatak da su sva tri seta doma}e odbojka{ice zakqu~ile as servisima. Prednost Spartaku od 1:0 donela je Olivera Medi}, od 2:0 Dubravka Stojanovi}, a prvu me~ loptu je neobrawivim servisom realizovala Danica Markovi}. N. Stanti}

(20.45)

Druga mu{ka liga, sever NOVI SAD: Radni~ki - Proleter AGroìv (16.30), FUTOG: Metalac AV - Hercegovina (18). Druga ènska liga, sever SREMSKA MITROVICA: Srem - Mladost (SC) (20) BAJMOK: Radni~ki - Temerin (20), KAÂREVO: Jedinstvo - Lehel (17.30), BANATSKO NOVO SELO: Spartak Jabuka 95 (20).

Nikolaj Davidenko savladao je Rafaela Nadala u me~u drugog kola B grupe i time zna~ajno popravio {anse da se plasira u polufinale zavr{nog turnira sezone u londonskoj O2 areni.Ruski teniser u sredu uve~e je slavio rezultatom 2:0, po setovima 6:1, 7:6 (7:4), mada je mogao i ranije da privede me~ kraju.Nadal se u drugom setu dva puta vra}ao iz brejka zaostatka - izjedna~iv{i na 4:4 i 6:6 - ali u „tajbrejku“ nije uspeo da prona|e put do seta odluke. [panac je ovim porazom prakti~no zavr{io takmi~ewe, a duel sa Novakom \okovi}em u petak za wega }e predstavqati puku formalnost. Da bi igrao u polufinalu, \okovi} }e morati da savlada Nadala, a Robin Soderling Davidenka. Ako pobede i \okovi} i Davidenko, stvori}e se krug trojice tenisera sa skorom 2-1, u kojem }e

Davidenko i \okovi} posle me~a razmenili majice

Novak svakako imati najslabiji set-koli~nik. Soderling, deveti na ATP listi, doputovao je u London kao zamena povre|enom Endiju

Nadal: Ne ide mi Jedan od najboqih tenisera dana{wice, [panac Rafael Nadal priznaje da ga frustrira to {to je ve} neko vreme u lo{oj formi, iako se trudi iz sve snage da popravi igru. Nadal je na zavr{nom Masters turniru u Londonu zabele`io dva poraza, od [ve|anina Robina Soderlinga i Rusa Nikolaja Davidenka. Definitivno nisam potpuno fizi~ki spreman, ali trudim se. Borim se za svaki poen, iz sve snage, ali je vidqivo da mi ne ide. Mnogo gre{im, bekhend mi je definitivno veliki problem, ali }u nastaviti da se trudim. I to na tre}em me~u, protiv \okovi}a. - rekao je Nadal, koji je ostao bez polufinala u Londonu. [panski teniser se osvrnuo i na predstoje}e finale Dejvis kupa u Barseloni, od 04. do 06. decembra protiv ^e{ke. - Veliki mi je motiv to finale. Ako me selektor ipak izostavi, prihvati}u wegovu odluku. Li~no sam uveren da mogu da pobedim. - rekao je Nadal. [panci brane titulu osvojenu pro{le godine u Argentini. Nadal tada nije igrao zbog povrede.

Rodiku i zahvaquju}i trijumfima nad Nadalom i \okovi}em ve} je obezbedio mesto u polufinalu. Da bi zadrào prvo mesto u grupi, mora}e Davidenku da oduzme jedan set. I jo{ koja re~ o Nadalu. „Kraq {qake“ nikada nije blistao na Masters kupovima, a tradicija je nastavqena i ove godine, iako je 2009. osvojio prvu grend slem titulu na tvrdoj podlozi (Australijan open) i tako svima dokazao da zasluùje epitet najboqeg na svetu. U sezoni obeleènoj povredama kolena, nije mu pomoglo ni to {to je samit prvih osam tenisera planete promenio ime, pa se vi{e ne zove Masters kup, nego „ATP Vorld tur finals“... Borio se, ali nije vredelo! Nadal je 2006. i 2007. gubio u polufinalu od Roxera Federera, dok je 2005. i 2008. godine odustajao zbog povrede.

Zimowi} i Nestor odbranili ~ast Nenad Zimoni} i Danijel Nestor pobedili su na opro{taju od sezone. Srbin i Kana|anin su takmi~ewe na Masters kupu u Londonu zavr{ili savladav{i Indijca Mahe{a Bupatija i

Marka Noulsa sa Bahama - 6:4, 7:6 (9). Me|utim, najboqi dubl sveta se jo{ ranije oprostio od trofeja osvojenog pro{le godine u [angaju posle uvodna dva neu-

Nenad Zimowi} i Danijel Nestor

speha u Grupi A. Bupati i Nouls }e igrati u polufinalu po{to su prethodno ostvarili dve pobede. Na terenu O2 arene u Londonu „pucalo“ je od iskustva - ~etvorica igra~a zajedno imaju 143 godine, a mla|i par, Zimoni} (33) i Nestor (37), bio je boqi od starijeg, Bupatija (35) i Nolsa (38). Beogra|ani su jedini brejk na turniru napravili u prvom setu posledweg me~a sezone. Poveli su 3:2, a kasnije, posle 27 minuta igre stigli do 6:4. U nastavku se vodila izjedna~ena borba - svi su uspeli da „sa~uvaju“ servise do taj-brejka. Tada su tre}i nosioci imali ~etiri „vezane“ set lopte, vodili su 6:2, ali su Zimowi} i Nestor stigli do 6:6. Srbin i Kana|anin su iskoristili drugu me~ loptu (11:9) posle 78 minuta provedena na terenu i tako ~asno zavr{ili u~e{}e na Masters kupu.

FILIP KRAJINOVI] U NOVOM SADU

Klinci trenirali s budu}im asom Pravo iz ameri~kog gradi}a Sarasota, u kojem se nalazi svetski poznata teniska Akademija Nika Boletijerija, u Novi Sad je doputovao jedan od najboqih mladih igra~a na planeti, Somborac Filip Krajinovi}. Momak koji je ove godine debitovao i u Dejvis kup timu Srbije, po{to je bio me|u pozvanim igra~ima u duelu sa [panijom, iskoristio je priliku da odradi i nekoliko treninga. ^ast da sparinguju s trenutno 350. igra~em na ATP listi imali su najtalentovaniji mladi igra~i TK „Elit“ iz Novog Sada - Filip Grbi} i Ivana Jorovi}, prvaci Srbije u konkurenciji do 12 godina. Pod budnim okom trenera Aleksandra Jerinki}a, u sali

Filip Grbi}, Filip Krajinovi}, Ivana Jorovi} i Aleksandar Jerinki} Foto: F. Baki}

na novosadskom Sajmu, sevali su obostrano `estoki udarci, a 17-godi{wi Krajinovi} nije

krio odu{evqewe snagom udaraca i znawem najmla|ih igra~a. A. P.

SPORT

petak27.novembar2009.

DNEVNIK

POMO] KLADIONI^ARIMA NA[ PREDLOG

ITALIJA – SERIJA A Subota Udineze - Livorno \enova - Sampdorija Nedeqa Atalanta - Roma Bari - Sijena Kaqari - Juventus Kjevo - Palermo Inter - Fiorentina Lacio - Bolowa Parma - Napoli Katanija - Milan 1. Inter 13 10 2 2. Juventus 13 8 3 3. Milan 13 7 4 4. Sampdorija13 7 3 5. Parma 13 7 2 6. Fiorentina13 6 3 7. \enova 13 6 2 8. Kaqari 13 6 1 9. Napoli 13 5 4 10. Bari 13 4 6 11. Roma 13 5 3 12. Palermo 13 4 5 13. Kjevo 13 4 3 14. Udineze 13 4 3 15. Lacio 13 2 6 16. Bolowa 13 3 3 17. Atalanta 13 3 3 18. Livorno 13 3 3 19. Katanija 13 1 6 20. Sijena 13 1 3

(18) (20.45)

1 2 2 3 4 4 5 6 4 3 5 4 6 6 5 7 7 7 6 9

(15) (15) (15) (15) (15) (15) (15) (20.45) 32:11 32 26:13 27 18:15 25 20:16 24 17:16 23 15:12 21 23:24 20 19:16 19 17:18 19 12:10 18 22:21 18 17:18 17 15:16 15 15:17 15 9:14 12 14:21 12 13:20 12 6:14 12 12:19 9 11:22 6

ITALIJA – SERIJA B Danas Salernitana - Galipoqi Subota Ankona - Sasuolo Empoli - ]ezena Frosinone - Albinolefe Le}e - Groseto Modena - Triestina Padova - Vi}enca Pja}enca - Askoli Re|ina - Bre{a Torino - Krotone 1. Ankona 15 9 2 4 2. Le}e 15 8 3 4 3. ]esena 15 6 8 1 4. Empoli 14 7 3 4 5. Torino 15 6 5 4 6. Triestina 15 6 5 4 7. Modena 15 7 2 6 8. Padova 15 5 7 3 9. Sasuolo 14 5 6 3 10. Bre{a 14 6 3 5 11. Frosinone 14 6 3 5 12. Vi}enca 15 4 8 3 13. Groseto 14 4 7 3 14. Galipoqi 15 4 7 4 15. Citadela 15 4 5 6 16. Krotone 15 4 7 4 17. Askoli 15 3 6 6 18. Albinolefe14 3 5 6 19. Mantova 15 2 7 6 20. Re|ina 14 3 4 7 21. Pja}enca 15 3 4 8 22. Salernitana14 1 3 10

(20.45) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) 25:13 29 24:17 27 18:7 26 22:18 24 21:13 23 18:16 23 15:16 23 20:15 22 21:14 21 18:15 21 20:19 21 16:14 20 19:20 19 12:16 19 18:19 17 13:16 17 18:26 15 15:22 14 14:18 13 13:22 13 12:21 13 11:26 6

NEMA^KA BUNDES LIGA Bohum - Keln

Danas

Subota Herta - Ajntraht Hofenhajm - Borusija (D) Verder - Volfzburg Majnc - Hamburg Nirnberg - Frajburg Borusija (M) - [alke Nedeqa Bajer - [tutgart Hanover - Bajern (M) 1. Bajer 13 7 6 0 2. Verder 13 7 5 1 3. [alke 13 7 4 2 4. Hofenhajm 13 7 2 4 5. Hamburg 13 6 5 2 6. Majnc 13 6 4 3 7. Bajern 13 5 6 2 8. Volfsburg 13 6 3 4 9. Borusija (M)13 4 6 3 10. Hanover 13 4 4 5 11. Ajntraht 13 4 4 5 12. Borusija (M)13 4 3 6 13. Frejburg 13 4 1 8 14. Nirnberg 13 3 3 7 15. Keln 13 3 3 7 16. [tutgart 13 2 5 6 17. Bohum 13 3 2 8 18. Herta 13 1 2 10

(20.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (15.30) (18.30) (15.30) (17.30) 26:9 27 29:10 26 21:12 25 24:11 23 27:17 23 19:17 22 19:11 21 25:23 21 13:15 18 16:16 16 14:20 16 15:21 15 16:30 13 12:20 12 7:15 12 11:16 11 13:25 11 8:27 5

FRANCUSKA Subota Lil - Valensijen Lorijen - Grenobl Monako - Monpeqe PS@ - Okser So{o - Nica Tuluz - Bulow Lens - Marseq Nedeqa Le Man - Sent Etijen Nansi - Bordo Lion - Ren 1. Okser 13 8 2 3 2. Bordo 13 8 1 4 3. Lion 13 7 4 2 4. Lorien 13 7 3 3 5. Montpeqe 13 7 3 3 6. Valensijen 13 7 2 4 7. Marseq 12 6 4 2 8. Monako 13 7 1 5 9. Nica 13 6 2 5 10. Ren 13 5 4 4 11. Tuluz 13 5 3 5 12. Nansi 13 5 2 6 13. PS@ 12 4 4 4 14. Lil 13 4 4 5 15. So{o 12 5 0 7 16. Lens 13 4 3 6 17. Sent Etijen13 4 1 8 18. Bolowa 12 2 3 7 19. Le Mans 13 2 2 9 20. Grenobl 13 0 2 11

(19) (19) (19) (19) (19) (19) (21) (17) (17) (21) 15:10 26 20:10 25 23:17 25 22:11 24 21:16 24 24:16 23 23:15 22 16:13 22 16:21 20 19:13 19 14:11 18 18:19 17 17:13 16 14:16 16 13:19 15 13:21 15 10:17 13 9:22 9 11:20 8 6:24 2

[PANIJA – PRIMERA

Galaktikosi na Kamp Nou (1.90) Barselona (3.15) Real (M) (3.60) Barselona i real sve su podredili El klasiku. Katalonci su odmarali Mesija i Ibrahimovi}a protiv Intera,a Rreal je tek pri kraju me~a s Cirihom ubacio u vatru oporavqenog Kristijana Ronalda. Pro{le sezone oba derbija pripala Barseloni ( 2:0 i 6:2). Inijesta i drugovi nepora`eni su na Kamp Nou punih pet kola, dok Madri|ani na strani igraju veoma dobro. Sigurno je da su fudbaleri Barselone blagi favorit, ali kako to obi~no bila jedan sjajan potez i trenutak inspiracije mogu da presude pobednika. Da li }e mladi Gvardiola nadmudriti iskusnog Pelegrinija ostaje da se vidi. Na{ predlog: 2 - 3

(2.40) \enova - (3.10) Sampdorija (2.80) Gradski derbi u \enovi privla~i veliku pa`wu qubiteqa fudbala.Izabranici trenera Gasperinija pora`eni su od Livorna 2:1, dok su “gosti” pobedom nad Kjevom 2:1, najavili ru{ewe neugodne tradicije. Naime u~enici trenera Del Nerija kao doma}in igraju odli~no ali su na strani bez pobede u ~etiri kola. Pro{le sezone slavila je \enova i to s 3:1 i 1:0, tako da }e Kasano i drugovi imati dodatni motiv na ovoj utakmici. Na{ predlog: 2 - 3

Momenat iz pro{logodi{weg me~a izme|u Barselone i Reala

(1.80) Atletiko (M) (3.00) Espawol (3.75) Fudbaleri Atletika iz Madrida o~ajno startovali u Primeri i trenuto se nalaze u opasnoj zoni na 18. mestu. Jorganxije }e poku{ati da pobedom u duelu protiv Espawola zaborave na poraz od Deportiva ( 2:1). Na drugoj strani i ekipa iz Katalonije porazom od Hetafea 2:0 nastavila je crnu seriju od {est utakmica bez trijumfa. Fudbaleri Atletika ove sezone ne blistaju na Visente Kalderonu, posledwa tri deula nisu uspeli da slave, pa ~e ovog vikenda Aguero i drigovi u~initi sve kako bi obradovali verne navija~e. U ekipu se vra}a i oporavqeni Forlan. [to se ti}e statistike, ona je na strani Madri|ana koji su slavili na posledwa tri susreta. Na{ predlog: 1

(2.50) Arsenal - (3.20) êlzi (2.70) Pobedom protiv Vulverhemptona 4:0, londonski plavci upisali su ~etvrtu uzastopnu pobedu u prvenstvu i u dobrom raspoloèwu dolaze na Emirate na gradski derbi protiv Arsenala. Karlo An}eloti uzda se u proverene snage, a glavna uzdanica bi}e Didije Drogba. Zanimqivo je da su pro{le godine slavili fudbaleri êlzija,

Pobede Hala i Fulama Fudbaleri Hal sitija i Fulama ostvarili su pobede u zaostalim utakmicama Premijer lige. Hal je kao doma}in bio boqi od Evertona rezultatom 3:2. Ve} na poluvremenu “tigrovi” su imali ubedqivu prednost od 3:0, golovima Hanta, Dousona i Marnija, ali je Everton u nastavku uspeo da smawi prednost preko Zajata, koji je postigao autogol, i Sahe. Ipak, nisu uspeli da do|u bar do boda. Fulam je jo{ bio ubedqiviji po{to je kod ku}e pobedio Blekburn sa 3:0. Nevland je u fini{u prvog dela doveo Fulam u vo|stvo, a u nastavku Dempsi postigao dva gola za kona~nih 3:0.

BELGIJA Danas Anderleht - Kortrijk Subota Muskron - Genk Klub Bri` - [arlroa Gent - Serkl Bri` Vesterlo - Mehelen @erminal - Ruselar Nedeqa Varegem - Lokeren Sent Truden - Standard 1. Anderleht 15 11 2 2. Bri` 15 9 3 3. @erminal 15 8 3 4. Standard 15 6 7 5. Gent 15 7 3 6. Varegem 15 6 5 7. Mehelen 15 7 0 8. Kortrijk 15 5 6 9. S. Truden 15 5 3 10. Vesterlo 15 5 3 11. Genk 15 4 5 12. S. Bri` 15 4 5 13. Muskron 15 4 5 14. [arlroa 15 3 5 15. Lokeren 15 3 3 16. Ruselar 15 2 4

HRVATSKA (20.30) (20) (20) (16) (20) (20)

2 3 4 2 5 4 8 4 7 7 6 6 6 7 9 9

(18) (20.30) 29:12 35 30:20 30 22:19 27 25:14 25 25:17 24 27:22 23 20:24 21 18:16 21 18:23 18 17:24 18 19:19 17 22:23 17 18:21 17 17:29 14 16:25 12 19:34 10

(18) (20) (22)

1 0 2 1 3 3 2 4 6 4 5 5 5 5 5 7 6 6 6 7

(17) (17) (17) (17) (17) (19) (21) 27:8 28 29:8 27 21:8 25 22:11 24 16:12 22 21:14 20 12:10 17 12:14 17 14:16 15 8:12 13 17:15 12 12:15 12 11:15 12 15:22 12 15:20 10 8:21 10 10:20 7 13:24 7 3:16 7 11:16 6

[PANIJA – SEGUNDA

(1.60) Inter - (3.15) Fiorentina (4.75) Lider Serija A ekipa Intera posle poraza od Barselone (2:0) u Ligi {ampiona okre}e se duelima u kal~u. Na san Siru do~ekuju Fiorentinu. Izabranici trenera Muriwa imaju niz od od pet utakmica bez poraza. Dejan Stankovi} pru`a dobre partije u plavo -crnom dresu, pa }e uz Etoa, Milita i Balotelija biti jedan od kqu~nih igra~a u redovima doma}ih. Na drugoj strani, Fiorentina je imala te`ak me~ u Ligi {ampiona, verovatno su igra~i umorni , pa }e Inter imati ne{to lak{i posao. U dosada{wem toku {ampionata, Inter je bez poraza na svom stadionu, dok su “qubi~asti” sa polovi~nim u~inkom na strani, a tradicija je apsolutno uz lidera koji je slavio na posledwih sedam duela. Na{ predlog: 1, 2 - 3

Subota Hihon - Viqareal Valensija - Majorka Seviqa - Malaga Nedeqa Almerija - Atletik Hetafe - Kserez Rasing - Deportivo Saragosa - Osasuna Vaqadolid - Tenerife Barselona - Real (M) Atletiko (M) - Espawol 1. Real (M) 11 9 1 2. Barselona 11 8 3 3. Seviqa 11 8 1 4. Valensija 11 7 3 5. Deportivo 11 7 1 6. Majorka 11 6 2 7. Hihon 11 4 5 8. Atletiko 11 5 2 9. Hetafe 11 5 0 10. Espawol 11 3 4 11. Viqareal 11 3 3 12. Osasuna 11 3 3 13. Almerija 11 3 3 14. Saragosa 11 3 3 15. Vaqadolid 11 2 4 16. Tenerife 11 3 1 17. Rasing 11 1 4 18. Atlet. (M) 11 1 4 19. Herez 11 1 4 20. Malaga 11 1 3

Subota Istra - Dinamo (15.30) Karlovac - Me|imurje (15.30) [ibenik - Kroacija (15.30) Cibalija - Zadar (15.30) Zagreb - Slaven (15.30) Varteks - Inter (15.30) Lokomotiva - Rijeka (15.30) Hajduk (S) - Osijek (20.15) 1. Dinamo 15 11 2 2 47:9 35 2. [ibenik 15 9 3 3 16:14 30 3. Cibalija 15 8 5 2 23:7 29 4. Osijek 15 8 4 3 32:24 28 5. Slaven 15 8 3 4 26:22 27 6. Karlovac 15 6 5 4 14:12 23 7. Hajduk 15 6 4 5 20:12 22 8. Rijeka 15 6 4 5 25:20 22 9. Inter 15 6 2 7 22:22 20 10. Lokomotiva15 6 1 8 16:22 19 11. Zadar 15 5 3 7 13:23 18 12. Me|imurje 15 5 2 8 20:32 17 13. Varteks 15 4 4 7 14:21 16 14. Istra 15 3 3 9 14:29 12 15. Zagreb 15 3 1 11 18:31 10 16. Kroacija 15 1 4 10 17:37 7

ikao je tradicija na strani “tobxija”, koji su pobedili na sedam od 15 duela. U dosada{wem delu prvenstva Arsenal je ostvario su svih pet pobeda na Emiratima, dok je ^elzi u gostima ima skor od ~etiri pobede i dva poraza. Na{ predlog: 3+

(3.10) Everton - (3.00) Liverpul (2.20) Bi}e zanimqivo i u Liverpulu, gde se u gradskom derbiju sastaju Everton i Liverpul. Porazom od Mana~estera 3:0, “karamele” su se na{le u dowem delu tabele i samo pobeda protiv gradskog rivala daje im nadu da mogu na kraju sezone do mesta koje vodi u Evropu. Velike probleme ima trener Evertona, povre|eni su Nevil, Arteta, Ani}ebe, Osman i Jagleika. Na drugoj strani ~eta Rafe Beniteza, posle drugog uzastopnog remija sa Man~ester sitijem (2:2) nema prava na kiks. Redsi su u seriji od tri utakmice bez pobede. Tradicija je na strani Liverpula koji je slavio na sedam od posledwih 10 duela na Gudisonu, a posledwa tri susreta zavr{ena su podelom bodova. Na{ predlog: 2 - 3

(1.70) Bajer - (3.50) [tutgart (4.50) ^ini se da fudbaleri Leverkuzena nemaju dostojnog rivala u

Bundes ligi ove sezone. Lider , ujedno i jedina ekipa bez poraza u dosada{wih 13. kola ovog vikenda do~ekuje na Baj aeni [tutgart. Doma}in je u pro{lom kolu remizirao protiv Bajerna 1:1, kao i puleni trenera Babela u duelu sa Hertom 1:1, {to je “{vabama” bio tre}i uzastopni remi. Trener Jup Hajnkes ra~una na najja~i sastav. Farmaceuti su na svom stadionu do sada slavili }etiri puta, a dva duela su zavr{ena podelom bodova. Fudbaleri [tutgarta u novu sezonu u{li su sa skromnim timom, i trenutno zauzimaju 18. poziciju na tabeli. Pro{le sezone slavili su gosti 4:2, {to im je bio tek drugi trijumf na Baj areni u deset susreta. Na{ predlog: 1

(1.50) Tuluz - (3.40) Bulow (6.00) Fudbaleri Tuluza do~ekuju u 14. kolu ekipu Bulowa koja }e se prema dosada{wim partijama boriti za opastanak. Izabranici trenera Kazaove u pro{log vikenda poraèni su od Nice 1:0, dok su gosti doìveli rezultatski brodolom u duelu sa Lorijenom 5:0. ~ime su seriju poraza produìli na 10 susreta. Vidal i drugovi na svom Munisipalu pruàju dobre igre, u {est kola slavili su ~etiri puta. Na{ predlog: 1 I. G.

[TOPER BARSE @ERARD PIKE SIGURAN

Pobedi}emo Real Odbrambeni fudbaler Barselone @erard Pike tvrdi da }e {ampion Evrope pobediti madridski Real u “El klasiku”, derbiju {panskog prvenstva, koji je na programu u nedequ na Kampu nou. Barselona ima poen mawe od Reala u {ampionatu, a Pike veruje da je ovo prava prilika da se preuzme prvo mesto u Primeri. Verujem u svoj tim. Igramo napada~ki fudbal, na svakoj utakmici, bez obzira na protivnika. Ukoliko igramo dobro, normalno je da pobedimo. U pravoj smo formi i o~ekujem pozitivan rezultat

u derbiju. - rekao je Pike. Defanzivac Barse, me|utim, priznaje da je Real veoma jak ove sezone i da }e biti veoma neizvezna borba za titulu. - Mislim da imaju boqu odbranu. Treba im vi{e vremena da stvore {anse za gol, ali dominiraju na utakmicama i odli~ni su u kontranapadima. Ove sezone }e biti te`e osvojiti titulu jer nas oni boqe poznaju, nismo mewali tim. Oni se, s druge strane, jo{ privikavaju jedni na druge. - rekao je Pike, izjaviv{i da }e biti zadovoqan i minimalnom pobedom

Bajernov ultimatum Van Galu Nema~ki fudbalski klub Bajern iz Minhena dao je danas ultimatum treneru te ekipe Luisu van Galu da mora da dobije naredne ~etiri utakmice u Bundesligi kako ne bi dobio otkaz. - Stvar je jako jednostavna. Na{ tim mora da pobedi preostale ~etiri utakmice u {ampionatu pre odlaska na zimsku pauzu. Jedino tako mo`emo da se ukqu~imo u borbu za vrh tabele. U suprotnom, ne{to }emo morati da mewamo. - objasnio je za “Sportbild” sportski direktor Bavaraca Kristijan Nerlinger. - Ne sumwamo u sposobnosti van

Luj van Gal

Gala, ali mora da postavi stvari na svoje mesto.

Subota Kadiz - Selta Herkules - Levante Rekreativo - Salamanka Kartegena - Hueska Real Union - Himnastik Nedeqa R. Vaqekano - Sosijedad Korodba - \irona Betis - Las Palmas Albasete - Numansija Kasteqon - Mursija Viqareal 2 - El~e 1. Sosijedad 13 7 4 2. Kartagena 13 6 5 3. Herkules 13 6 5 4. Levante 13 5 6 5. El~e 13 6 3 6. Rajo 13 5 5 7. Kordoba 13 5 5 8. Rekreativo13 6 1 9. Himnastik 13 5 4 10. Viqareal 12 5 3 11. Betis 12 4 5 12. Numansija 13 4 5 13. Las Palmas13 4 5 14. Salamanka 13 4 5 15. \irona 13 4 4 16. Albasete 13 4 4 17. Hueska 13 3 5 18. Kadiz 13 3 4 19. Real Union 13 3 3 20. Selta 13 2 6 21. Mursija 13 1 7 22. Kastelon 13 2 2

(16) (18) (18) (18) (18)

2 2 2 2 4 3 3 6 4 4 3 4 4 4 5 5 5 6 7 5 5 9

(12) (16.30) (16.30) (17) (17) (17) 16:11 25 19:10 23 16:7 23 18:14 21 21:19 21 19:12 20 13:13 20 14:13 19 12:11 19 16:15 18 19:14 17 17:16 17 13:13 17 13:15 17 18:18 16 19:24 16 11:14 14 11:21 13 11:15 12 10:15 12 14:19 10 15:26 8

ENGLESKA PREMIJER LIGA Subota Blekburn - Stouk (16) Fulam - Bolton (16) Man~ester siti - Hal (16) Portsmut - Man~ester j. (16) Vest Hem - Barnli (16) Vigan - Sanderlend (16) Aston Vila - Totenhem (18.30) Nedeqa Vulverhempton - Birmigem (13) Everton - Liverpul (14.30) Arsenal - ^elzi (17) 1. ^elsi 13 11 0 2 33:8 33 2. Man~est. j. 13 9 1 32612 28 3. Arsenal 12 8 1 3 36:15 25 4. Totenhem 13 8 1 4 32:18 25 5. Aston Vila 13 6 4 3 21:13 22 6. Man. siti 12 5 6 1 23:16 21 7. Liverpul 13 6 2 5 29:20 20 8. Sanderl. 13 6 2 5 21:19 20 9. Stouk 13 5 4 4 13:15 19 10. Fulam 13 5 3 5 17:15 18 11. Barnli 13 5 2 6 16:26 17 12. Blekburn 13 5 1 7 16:28 16 13. Birmingem 13 4 3 6 11:14 15 14. Everton 13 4 3 6 17:23 15 15. Hal 14 4 3 7 16:30 15 16. Vigan 13 4 2 7 14:31 14 17. Vest Hem 13 2 5 6 19:23 11 18. Bolton 12 3 2 7 15:26 11 19. Vulverh. 13 2 4 7 12:26 10 20. Portsmut 13 2 1 10 10:19 7

HOLANDIJA Sparta - PSV

Danas

Subota AZ Alkmar - Venlo Herekles - Roda Herenven - RKC Viqem - Tvente Nedeqa Vitese - Ajaks Den Hag - Fejenord Utreht - Breda Groningen - NEC 1. Tvente 14 12 2 0 2. PSV 14 11 3 0 3. Ajaks 14 10 2 2 4. Fejenord 14 7 4 3 5. Utreht 14 6 5 3 6. AZ Alkmar 14 7 1 6 7. Breda 14 6 3 5 8. Herakles 14 6 2 6 9. Sparta 14 5 2 7 10. Venlo 14 2 8 4 11. Vitese 14 4 2 8 12. Viqem 14 4 2 8 13. Herenven 14 4 2 8 14. Groningen 14 3 4 7 15. Den Hag 14 3 4 7 16. Roda 14 3 4 7 17. NEC 14 2 6 6 18. RKC 14 3 0 11

(20.45) (18.45) (19.45) (19.45) (20.45) (12.30) (12.30) (14.30) (14.30) 28:10 38 37:11 36 45:12 32 21:14 25 16:13 23 26:18 22 20:20 21 15:20 20 12:22 17 20:22 14 15:22 14 17:25 14 13:24 14 13:21 13 16:25 13 17:28 13 14:22 12 11:27 9

KULTURA

DNEVNIK

petak27.novembar2009.

U KULTURNOM CENTRU BEOGRADA

S FESTIVALA „DEZIRE” U SUBOTICI

Festival autorskog filma

Orgijasti~na travestija

Glumac Neboj{a Glogovac otvorio je preksino}, u Kulturnom centra Beograda jubilarni, 15. Festival autorskog filma, nakon ~ega je prikazan film „Bela traka“ovogodi{weg kanskog pobednika Mihaela Hanekea. Na Festivalu }e do 2. decembra biti prikazan 51 film, od kojih }e se 14 nadmetati za nagradu „Aleksandar Sa{a Petrovi}“, vrednu 7.000 evra. Ove godine ustanovqena je i nagrada za mlade rediteqe do 35 godina starosti, za koju }e se takmi~iti pet ostvarewa iz glavnog programa. Pobedniku }e biti uru~ena statueta, delo vajara Marka Vaserovskog. Me|u filmovima koji se izdvajaju u glavnom programu ovogodi{weg festivala su berlinski pobednik „Mleko tuge“ peruanske rediteqke Klaudije Qose, zatim „Ahil i korwa~a“ Take{ija Kitana, komedija „Riki“ Fransoe Ozona i „Ja, Don \ovani“ Karlosa Saure. Publika Festivala bi}e u prilici da pogleda i nove filmove Alana Renea „Divqe trav-

ke“ i Fatiha Akina „Soul Kitchen“, kao i film Vladimira Peri{i}a „Ordinary People“, dobitnika nagrade „Srce Sarajeva“ na ovogodi{wem sarajevskom filmskom festivalu. U glavnom programu festivala su i hrvatski film „Crnci“ Zvonimira Juri}a i Gorana Devi}a, zatim ostvarewe „Ubio sam majku“ Ksavijera Dolana, laureata zagreba~kog filmskog festivala, kao i animirani film „Meri i Maks“, koji je ove godine otvorio Sandens festival. Van konkurencije bi}e prikazan film „Kewac“ hrvatskog rediteqa Antonija Nui}a, koji }e biti i ~lan me|unarodnog `irija za dodelu nagrada. @irijem }e ove godine predsedavati rediteq Sergej Dvorcevoj, pro{logodi{wi dobitnik nagrade „Aleksandar Sa{a Petrovi}“ za film „Tulpan“, snimqen u kazahstansko-ruskoj koprodukciji.U ~ast tog rediteqa bi}e prikazan i program wegovih dokumentarnih filmova, kao i pro{logodi{we pobedni~ko ostva-

rewe. Festival }e imati jo{ pet prate}ih programa, me|u kojima su ciklus novog rumunskog filma i oma` Xonu Kasavetisu, povodom pola veka od wegovog prvog filma „Senke“ i 20. godi{wice wegove smrti. Prate}i program festivala obuhvata i retrospektivu filmova Aleksandra Sa{e Petrovi}a, povodom 80 godina od ro|ewa i 15 godina od smrti tog autora, kao i ciklus muzi~kih filmova, u okviru kojeg }e premijerno biti prikazan film „Fank-I-Lasti{ Crnog Zuba“ Du{ana Koji}a Koje i grupe Disciplina ki~me. Najavqen je i program „Slikati film - sedma umetnost kao inspiracija slikarstva“, koji obuhvata izlo`bu dela srpskih umetnika inspirisanih delima sedme umetnosti i projekcije tih filmova. Filmovi }e biti prikazivani u Dvorani Kulturnog centra Beograda, bioskopu Balkan, „Pogonu“ Doma omladine, Muzeju Kinoteke i Art muzeum bioskopu

Razgovorom u „Ba{ ku}i“, jednom od centara suboti~kog festivala „Desire“, stavqena je ta~ka ili zaokru`ena je pri~a o gostovawu „Dru{tva za brodarstvo Sputwik – Instituta – Laboratorije za moderno pozo-

odnosa, poslova, nostalgija, zabune, sve u dinami~nim scenama velike i majstorski izvedene lakrdije, kako Budimpe{tu danas iz vizure jedne stambene jedinice – apartmana za iznajmqivawe - vidi Viktor Bodo.

bez velikog uvijawa, na momente dokumentaristi~ki. Motive Bihnerovog Vojceka i Tolerovog Hinkemana rediteqka Ana Tomovi} koristi da bi ispri~ala pri~u o povratnicima iz ratova koji su protutwali (i)

SINO] OTVORENA IZLO@BA U GALERIJI MATICE SRPSKE

Branko Radi~evi} - kult pesnika U Galeriji Matice srpske sino} je otvorena izlo`ba „Branko Radi~evi} – kult pesnika u srpskoj vizuelnoj kulturi krajem 19. veka“. Izlo`ba je nastala kao rezultat istra`ivawa mesta i uloge poznatog pesnika u izgradwi nacionalne kulture 19. veka. Autor izlo`be i prate}e publikacije je Sne`ana Mi{i}, kustos Galerije Matice srpske. Ciq ove izlo`be je da predstavi proces uobli~avawa kulta Branka Radi~evi}a kao nacionalnog pesnika, wegovo uvo|ewe u kolektivnu memoriju naroda i razli~ite forme vizuelizacije i popularizacije pesnikovog kulta.

Kroz nekoliko segmenata prikazani su Radi~evi}evi savremenici i prijateqi, prenos wegovih posmrtnih ostataka iz Be~a na Stra`ilovo, spomenici kojima je slavqen kao nacionalni heroj, likovne predstave Brankovog lika i ilustracije stihova wegovih pesama. Izlo`ba obuhvata slike, skulpture, grafike, dela primewene umetnosti, raritetne kwige i dokumentarni materijal iz fondova Galerije i Biblioteke Matice srpske, Matice srpske, Narodnog muzeja u Beogradu i Muzeja grada Novog Sada. Izlo`ba se mo`e pogledati do 31. januara 2010, a svakog petka u 18.00 ~asova bi}e organizovana stru~na tuma~ewa, prigodna predavawa i koncerti. N. P-j.

Milivoj Maukovi}, Branko i vila

^ASOPIS „NOVA MISAO” PROMOVISAN U KAWI@I

Najboqe iz vojvo|anske kulture Pokrajinski sekretar za kulturu AP Vojvodine Milorad \uri} istakao je na promociji ~asopisa za savremnu kulturu Vojvodine „Nova Misao“ da je wegovo pokretawe sa ciqem da prati savremena de{avawa, ali i da bude poruka kulturnoj sceni u pogledu sistema vrednosti koje zavre|uju podr{ku i na koji na~in pokrajinska administracija gleda na savremeno kulturno stvarala{tvo. Doma}in promocije je bio Regionalni kreativni ateqe „Joèf Na|“, a direktor te ustanove Zoltan Bi~kei konstatovao da Kawiànima posebno zna~ajan drugi broj ~asopisa jer je ve}i deo tematski posve}en stvarala{tvu poznatog rediteqa, glumca i koreografa Joèfa Na|a.

U predstavwawu ~asopisa u~estvovao je glavni urednik Mirko Sebi}, prikazani su film Atile Ivana o stvarala{tvu Na|a „Otelovqena smernost“ i insert iz filma „Snevani snegovi“ koji se snima u reìji Zoltana Bi~keija, a nastupao je i duo Miroslava Jovan~i} (violina) - Mi{a Marjanov (gitara). - âsopis je neka vrsta vojvo|anske kulturne reprezentacije naboqeg u Vojvodini iz kulture - naglasio je Milorad \uri}. - Predstavqawe najistaknutijih umetnika je zapo~eto sa Aleksandrom Vrebalov koja je zavidnu karijeru ostvarila u Americi, ali ima ìvu aktivnost svake godine i kod nas, u drugom broju predstavqen je Joèf Na| koji je dokazana li~nost na me|unarodnoj

kulturnoj sceni, a nije zaboravio rodnu Kawiù i Vojvodinu. Trudi}emo se da i daqe pratimo visoke kriterijume koje smo postavili i èlimo da postignemo u budu}nosti, da pratimo {ta se de{ava na savremenoj kulturnoj sceni Vojvodine, a ne samo novosadske scene. Nama je vrlo stalo da podràvamo ideju demetropolizacije kulture, da pokaèmo da je Kawià iako relativno mala itekako va`na za kulturu Pokrajine, kao {to imamo i primer [ida koji ima Galeriju „Save [umanovi}a“ i Muzej „Ilijanum“, Kikindu sa umetni~kom radionicom „Tera“ proistiklu iz banatske zemqe koja ima me|unarodnu reputaciju rekao je pored ostalog \uri}. M. Mitrovi}

DONACIJA ITALIJANSKE VLADE

Milion evra za CIK Vlada Republike Italije odobrila je milion evra za finansirawe Centralnog instituta za konzervaciju (CIK), najmla|e ustanove u sistemu za{tite Republike Srbije, saop{tilo je Ministarstvo kulture Srbije. Zahvaquju}i toj odluci, koju je podr`alo i Ministarstvo spoqnih poslova Italije, u saradwi sa italijanskim Centralnim institutom za resta-

uraciju, sredstva za rad }e dobiti va`na obrazovna institucija u kojoj }e kvalifikovani italijanski eksperti prenositi stru~nim restauratorima iz Srbije i Balkana najnovije tehnike konzervacije i rehabilitacije kulturnih dobara, navedeno je u saop{tewu. Program je, kako su objasnili iz Ministarstva kulture, pokrenut zajedni~kom `eqom Italije i Srbije, koje su do sada

ostvarile zna~ajne rezultate u unapre|ewu sistema za{tite. Novac koji je donirala italijanska Vlada bi}e upotrebqen za funkcionisawe Centralnog instituta za konzervaciju, ~ije su prostorije - privremeni konzervatorski ateqei, radionice i u~ionice, privremeno sme{tene u zgradi na Terazijama 26. CIK je osnovan odlikom Vlade Srbije 22. januara ove godine. (Tanjug)

Iz predstave „Slu~aj Vojcek - Hinkeman” Bitef teatra

ri{te i istraìvawe pona{awa“ iz Budimpe{te. Na jednom mestu ponovo su bila tri glumca „Kretaker“ teatra, verovatno jednom od internacionalno najpoznatijih ma|arskih pozori{ta – Ester âkawi, Joèf \abronka i Viktor Bodo, koji reìra i vodi trupu osnovanu pre ne{to vi{e od godine. U „Apartmanskim pri~ama 0.1“ ne glumi samo Bodo, ali zato svira bubweve na kraju u finalnoj orkestraciji xez kompozicije, kako je u mnogome strukturirao samu predstavu. Osmeh jednostavno nije mogao lako da se skine nakon preksino}ne izvedbe „Sputwika“ u pozori{tu „Kostolawi Deè“. „Apartmanske pri~e 0.1“ su predstava koja se najbliè moè odretiti estetikom „Lete}eg cirkusa Montija Pajtona“, a ideja je lucidno improvizuju}a igra na teme urbanog savremenog ìvota. Jednostavnim kadrirawem scena paqewem i ga{ewem svetla, jednostavnim mobilijarom od jednih vrata, jednog du{eka, jednog prozora (nacrtanog kredom), prostor „Apartmanskih pri~a 0.1“ biva naseqen ogromnim koli~inama „posetilaca“ iz sveta uvrnutih dru{tvenih igara, orgija, bra~nih

Neverovatno je s koliko duha predstava trupe iz Ma|arske pravi jedinstveno nesporedan do`ivqaj pozori{ta koje je fantasti~no u svojim zabavqa~kim dometima, a istovremeno estetski veoma relevantno iako „ru-

ovim prostorima, raspadu i opstancima wihovih veza, brakova, porodica... O mu{kosti, u prvom planu, ako se ona shvata kao spremnost na boj i krevet – jednom re~ju krvavi (crveni) cirkus, kakvom je predstavqa

Radionica, kwiga i film Polaznici gluma~ke radionice Harisa Pa{ovi}a jo{ ju~e su bili prolaznici, posetioci na „Dezire“ festivalu u Subotici, a od danas ve} su u rukama Tomija Janeì~a, koji }e sa wima raditi naredna tri dana. „Lifka“ je ju~e bilo mesto za Kwièvno popodne za ~aj i kola~ povodom izdawa romana „[panska nevesta“ (Fabrika kwiga) Ildiko Lova{ na srpskom jeziku.Od prate}eg programa u Art bioskopu „Aleksandar Lifka“ nastavi}e se sa projekcijama filmova Joèfa Na|a. `no“, nesputano i nadasve slobodno. U Subotici, na festivalu „Desire Central Station 2009 – West“, preksino} je priliku da se predstavi imalo i jedno, jedino doma}e pozori{te – Bitef teatar koji je izveo „Slu~aj Vojcek-Hinkeman“ u reìji Ane Tomovi}. U su{tini ona je formalno istraìvawe i pa`we vredan poku{aj da se sa scene progovori pozori{no zanimqivo (savremenim dramskim jezikom, bez tradicionalnih fiksacija), ali i direktno,

Bitef teatar u ovom konkretnom slu~aju. I nije nadja~ala Greta/ Mari/ Milena Predi} mu{karce i wihovo nali~je, formirano kroz lik transvestita u tuma~ewu Milo{a \or|evi}a (preksino} „zadu`enom“ za komi~ko rastere}ewe potresne pri~e). Upravo travestija kao preobla~ewe, izigravawe, kqu~na je i dominantna re~ i za celu predstavu Ane Tomovi}. Od banalnosti do apstrakcije, muzike i plesa do ubistva. Hop-cup ili hop-la!?! I. Buri}

KONCERT STEFANA RAKI]A U KOLAR^EVOJ ZADU@BINI

Sjajna tehnika i emotivnost Pobednik Memorijala „Isidor Baji}“, dvadesetogodi{wi student zavr{ne godine klavira u klasi prof Svetlane Bogino osvojio je, nedavno, publiku na promenadnom koncertu u Kolar~evoj zadu`bini zahtevnim i obimnim programom kojim je prikazao sjajnu tehniku, emotivnost i ve} sada uspostavqeni li~ni odnos prema delima. Sonata opus 2 broj 3 u Ce-duru otkrila je ranog ali ve} prepoznatqivog Betovena, sa iznenadnim promenama raspolo`ewa i naglasaka, sa duhom Hajdna i Mocarta, sa divno osen~enim dinami~kim valerima, sa oktavnim bujicama na kraju po~etnog stava; sa prepletima ruku, sa prepletima bola – u ada|u, sa lucidnim, gotovo luciferskim osmehom rasutim kroz rasko{ne pasa`e u sredwem delu u desnoj ruci skerca i demonski vihornim finalom. Potom je sledila jednostava~na i u jednom dahu i izre~e-

na Skrjabinova Sonata opus 53 broj 5 sa ekstremno - raznolikim raspolo`ewima od razdiru}e bolnih do pastelno umilnih, vehementnih i poeti~nih u isti mah. Zatim fantasti~no-virtuozne, silovito-neobuzdane slike wego-

vih etida iz opusa 65, sa filozofsko-misti~nim aplikacijama, pa levitantna muzika [openovog Tre}eg Skerca u cis-molu opus 39 i najzad – briqantne note „Islameja“ Milija Balakireva. Gordana Kraja~i}

petak27.novembar2009.

SVET

IAKO NOVI GRIP I POPLAVE PRETE HAYIJAMA

Dva miliona muslimana u Meki Vi{e od dva miliona muslimana iz 160 zemaqa ve} je u Saudijskoj Arabiji, a danas }e se okupiti na Gori arafat (Gora milosr|a), {to je vrhunac hodo~a{}a u Meku. Haxiluk ove godine obezbe|uje vi{e od 100.000 policajaca, a u pripravnosti je 20.000 pripadnika medicinske slu`be. Raspore|eni su dodatni le`ajevi u bolnicama u okolini Meke i Medine, a vlasti su nabavile 1,5 milion doza antiviralnog leka tamiflu. Uprkos pozivima vlasti Saudijske Arabije i drugih muslimanskih zemaqa da qudi stariji od 65 godina i mla|i od 12, kao i trudne `ene ne dolaze na haxiluk, i pre-

poruka mnogih dr`ava da se ove godine ne ide u Meku, hodo~asnici su ipak masovno pristigli. Po{to uslovi na haxiluku pogoduju {irewu novog gripa, sau-

dijske vlasti su u vazdu{nim i pomorskim lukama postavili termalne ure|aje kako bi se {to ranije otkrili potencijalni nosioci virusa novog gripa H1N1. Me|u hodo~asnicima u Saudijskoj Arabiji zabele`eni su prvi smrtni slu~ajevi od novog gripa, po{to su pre dva dana ~etiri osobe preminule po dolasku u tu zemqu. Niko od preminulih nije bio vakcinisan i svi su se razboleli dva do tri dana po dolasku u Saudijsku Arabiju, saop{tilo je ministarstvo zdravqa. Troje preminulih bilo je staro 75 godina i do{li su iz Sudana, Indije i

Maroka, dok je ~etvrta osoba imala 17 godina i stigla je iz Nigerije. Istovremeno, u poplavama, koje je izazvala najobilnija ki{a u posledwih nekoliko godina, u saudijskom lu~kom gradu Xeda `ivot je izgubilo 48 qudi, saop{tile su ju~e spasila~ke slu`be u Saudijskoj Arabiji. Neki od tih qudi su se udavili, a ostali su poginuli od mostova koji su se sru{ili na wih ili u automobilskim nesre}ama koje su izazvale poplave, dok je 900 qudi spaseno iz nabujale vode, javqa Rojters. Autoput koji od Xede vodi u sveti islamski grad Meku morao je da bude zatvoren, pa mnogi hodo~asnici nisu mogli da zavr{e putovawe.

El Baradej razo~aran politikom Teherana el Baradej izjavio je da je „razo~aran“ zbog toga {to Iran nije odgovorio na taj predlog. Vode}e svetske sile, `ele da rasvetle pravu prirodu iranskog nuklearnog programa, odnosno utvrde da li je on samo u civilne svrhe, kao {to tvrde iranske vlasti, ili je istovremeno namewen i vojnim ciqevima, na {ta sumwa Zapad. Iranskim vlastima je {est velikih sila ponudilo kao kompromisno re{ewe da se uran iz centrale u Bu{ejru oboga}uje u inostranstvu i potom vra}a u Iran. Kompromisna ponuda Iranu predvi|a da Iran 70 odsto svog slabo oboga}enog urana {aqe u Rusiju na boga}ewe a potom i u Francusku na preradu kako bi postao gorivo za reaktor. Kao alternativne modalitete, {ef IAEA je predlo`io prelazno skladi{tewe u Turskoj. U oba predloga predvi|eno je da Iran

Jukija Amano se pozdravqa s Mohamedom el Baradejom

ne sme da bude kori{}en u vojne svrhe. Za generalnog direktora IEAE Mohameda el Baradeja to }e biti posledwi sastanak u tom svojstvu, jer mu 30. novembra isti~e mandat. Na mestu prvog ~o-

veka IAEA, 67-godi{weg Egip}anina koji je 2005. godine dobio Nobelovu nagradu za mir, zameni}e japanski zvani~nik Jukija Amano. (Beta-Tanjug)

Godi{wica napada u Mumbaju za borbu protiv terorizma, a gra|ani, posebno mladi, postali su veoma aktivni, sve budno prate i ni{ta ne mo`e da im promakne. Obu~eni u belo, boju mira, gra|ani Mumbaja okupili su se ispred hotela Tax Mahal, jednog od mesta pro{logodi{wih okr{aja sa teroristima. Desetorica napada~a su u predve~erje tog 26. novembra, na obale Mumbaja prispeli ~amcima, i zatim zapo~eli nasumi~nu pucwavu na `elezni~koj stanici, u jevrejskom nasequ, u kafi}ima i luksuznim hotelima.

Katalonija za ostanak autonomije MADRID: Katalonski dnevni listovi ju~e su objavili uvodnike kojim upozoravaju Ustavni sud zemqe da ne poni{tava odluku o pravnoj zasnovanosti autonomije te regije. Desetak listova, me|u wima i vode}i „Vangardia“ iz Barselone, podse}aju Ustavni sud da je kraq Huan Karlos potpisao zakon 2006.godine o autonomiji Katalonije nakon {to su ga podr`ali i {panski i katalonski parlament, i {to je dobio podr{ku na regionalnom referendumu. Sud uskoro treba da donese odluku, tri godine nakon {to mu je konzervativa opoziciona Narodna partija podnela apel tvrde}i da

taj dokument slabi jedinstvo zemqe i daje primer drugim regionama da tra`e vi{e samostalnosti u domenu oporezivawa, pravosu|a i infrastrukture. Odlukom o autonomiji, Katalonija je dobila mnogo ve}e nadle`nosti upravo u tim oblastitima. Tu se pomiwe i da Katalonija, odlukom svog parlamenta, sebe smatra nacijom. „Nemojmo se zavaravati, prava dilema ovde je da li }emo krenuti napred ili se vratiti unazad, da li }emo prihvatiti demokratsku zrelost pluralisti~ke [panije ili }emo je blokirati“, pi{e u uvodniku „Vangardije“. (Beta-AP)

Obama pomilovao }urku VA[INGTON: Amerikanci su ju~e proslavili Dan zahvalnosti, verski, ali pre svega patriotski praznik, kada zahvaquju precima na `rtvama koje su podneli za izgradwu nacije. Ovaj praznik ima i svoje zanimqive obi~aje, kao {to je onaj kada predsednik pomiluje }urku koja bi ina~e trebalo da zavr{i na sve~anoj trpezi. Barak Obama se u toj ulozi prvi put na{ao preksino} kada je spasio `ivot }urki po imenu Karix {to je naro~ito obradovalo wegove

k}erke Maliju i Sa{u. Od Abrahama Linkolna ameri~ki predsednici za ovaj dan na poklon dobijaju }urku koju po obi~aju uvedenom u 20. veku pomiluju i ona potom svoje dane do kraja ìvota provodi u Diznilendu u Kaliforniji. „âst mi je da saop{tim da }e na intervenciju Sa{e i Malije, }urka Karix kojom sam ja ina~e èleo da se po~astim, biti po{te|ena stra{ne sudbine“, rekao je Barak Obama u Beloj ku}i pred pove}om }urkom belog perja.

MA\ARSKA

INDIJA

WU DELHI: Pre godinu dana, 26. novembra 2008. godine, u Mumbaju su po~eli napadi terorista, koji su trajali tri dana i u kojima je poginulo 170 osoba. Na ulicama Mumbaja pripadnici snaga bezbednosti su pod punom ratnom opremom. Memorijalni defile obele`avawa godi{wice teroristi~kih napada, ima jasnu poruku-da je Indija borbeno spremnija da se suprotstavi terorizmu. Gra|nin Mumbaja rekli su da je policija postala toliko oprezna, opremila se novim oru`jem

[PANIJA

SAD

ME\UNARODNA AGENCIJA ZA ATOMSKU ENERGIJU

BE^: Me|unarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) po~ela je ju~e u Be~u dvodnevni sastanak ~ija je glavna tema iranski nuklearni program i odbijawe Irana da prihvati kompromisni predlog za boga}ewe urana koji koristi u svom nuklearnom programu. Prvi put za ~etiri godine, grupa {est zemaqa - pet stalnih ~lanica Saveta bezbednosti UN (SAD, Rusija, Kina, Francuska i Velika Britanija) i Nema~ka, pripremila je predlog rezolucije u kojoj se osu|uje Iran koja bi mogla da bude podneta na glasawe u okviru Saveta guvernera IAEA. U tom tekstu se navodi nastavak oboga}anivawa urana i pored zabrane Ujediwenih nacija, iransko odbijawe kompromisa koji je predlo`ila IAEA i prikrivawe izgradwe nuklearne centrale u blizini svetog grada Kom. Na po~etku ju~era{weg sastanka, generalni direktor IAEA Muhamed

DNEVNIK

Me|u 170 poginulih tokom trodnevnih okr{aja, bilo je i devet snajperista. Jedinom pre`ivelom napada~u, Pakistancu Muhamedu Axmalu Kasabu, sada se sudi u Indiji. Specijalni sud u Pakistanu ju~e je podigao optu`nicu protiv sedmorice mu{karaca, me|u kojima je i Zaki-ur-Rehman Lakhvi, koji se smatra glavnim organizatorom napada. Sumwi~e se za povezanost s islamisti~kom organizacijom La{kar e Taiba, kojoj se pripisuje odgovornost za tragediju u Mumbaju. Svi optu`eni, me|utim, pori~u krivicu. Indija odbija da

Student ubio kolegu i ranio troje BUDIMPE[TA: Jedan 23-godi{wi student Tehni~kog univerziteta u ma|arskom gradu Pe~uj ubio je ju~e svog kolegu i ranio tri osobe, izjavio je predstavnik Univerziteta. Portparol Univerziteta Zoltan \orfi rekao je da su studenti Instituta za biofiziku slu{ali predavawe iz farmacije kada je jedan od wihovih kolega po~eo da puca. Policija, koja je odmah zatvo-

rila univerzitet, uhapsila je napada~a. On je uhap{en u drugoj zgradi univerzitetskog kompleksa. Raweno je dvoje studenata i jedna ~ista~ica. Dvoje je u te{kom stawu, saop{tile su zdravstvene vlasti. Motivi napada~a jo{ nisu poznati. Univerzitet u Pe~uju, 230 kilometara ju`no od Budimpe{te, obi{ao je ministar obrazovawa I{tvan Hiler. (Beta-AFP)

VELIKA BRITANIJA

Deo Londona u plamenu

nastavi mirovne pregovore s Pakistanom, sve dok se odgovorni za napad ne izvedu pred lice pravde.

LONDON: Oko 310 qudi evakuisano je iz svojih domova, po{to je veliki poàr ju~e rano ujutro zahvatio stambeni blok u ju`nom Londonu, saop{tila je policija. êtiri osobe su preba~ene u bolnice zbog mawih povreda, uglavnom udisawa dima, a prema saop{tewu policije, nema smrtnih slu~ajeva. Policija je o poàru,

koji je verovatno izbio na jednom gradili{tu, obave{tena u pola pet, prenela je agencija Rojters. Stanari okolnih trospratnih i ~etvorospratnih zgrada evakuisani su zbog straha da bi vatra mogla da se pro{iri. Desetine vatrogasaca gasili su po`ar u londonskoj ~etvrti Pekam, a na licu mesta je bilo i oko 20 ekipa hitne pomo}i.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI ANDERS FOG RASMUSEN Generalni sekretar NATO-a Anders Fog Rasmusen zatraìo je ju~e tokom prve posete Berlinu, reforme Alijanse i najavio ja~e angaòvawe tog vojnog saveza u Avganistanu. On je istakao da }e zadatak NATO-a biti okon~an kada Avganistanistanci budu u stawu da svoju zemqu sami drè sigurnom’’, „[to vi{e mi sada ~inimo, to }e se takvo stawe brè mo}i posti}i’’, izjavio je Rasmusen.

ROMAN POLANSKI [vajcarsko ministarstvo pravde odobrilo je ju~e osloba|awe francusko-poqskog sineaste Romana Polanskog uz kauciju od tri miliona evra i wegovo prebacivawe u ku}ni pritvor. Rediteq }e morati da nosi elektronsku narukvicu dok bude ~ekao odluku o eventualnom izru~ewu SAD koje su pre 30 godina izdale nalog za wegovo izru~ewe zbog optu`nice za seksualne odnose s 13-godi{wom devoj~icom.

AHMET DAVUTOGLU Turska ne}e otvoriti svoje luke i svoj vazdu{ni prostor za Kipar, sve dok ne bude postignut dogovor o ujediwewu tog podeqenog ostrva, izjavio je ju~e {ef turske diplomatije Ahmet Davutoglu. Davutoglu je time odgovorio na ponovqeni zahtev EU da se Turska i Kipar dogovore o tom pitawu, koje je jedan od razloga zbog kojeg su zamrznuti pregovori o pribli`avawu Turske Uniji.

Predao se osumwi~eni za masakr na Filipinima MANILA: ^lan mo}ne politi~ke porodice Amapatuan, na jugu Filipina, na koga se sumwa da stoji iza masakra 57 qudi, ju~e se predao policiji, saop{tili su zvani~nici filipinske armije. Masakr je izvr{en u ponedeqak, zbog sukoba u vezi sa lokolnim izborima. Glavni osumwi~eni Andal Ampatuan Mla|i preba~en je vojnim helikopterom na ispitivawe u Manilu, saop{tila je filipinska Vlada. Ampatuan je gradona~elnik mesta Datu Unsaj i sin uticajnog guvernera provincije Magindanao. Osumwi~eni se predao tri dana po{to je oko 100 naoru`anih qudi napalo izborni karavan sa ~lanovima protivni~ke porodice Mangudadatu, koji je i{ao da registruje prijavu Ismaila Mangudadatau, zamenika glavnog osumwi~enog, za guvernera provincije.

U`asnuti policajci iznad jame u koju su pobacane `rtve masakra

Prilikom napada otet je ve}i broj osoba, me|u kojima su bili lokalni politi~ari i novinari. Mangudadatu, koji nije bio u izbornoj koloni, rekao je da su mu o~evici rekli da su napada~i

pristalice wegovog „`estokog politi~kog rivala, aktuelnog guvernera provincije“. Dodao je da je napad „o~igledno bio planiran“, jer su napada~i unapred iskopali „veliku rupu za tela“.

Napada~i su oteli `rtve i pobili ih kala{wikovima i ma~etama, a me|u wima je bilo najmawe 10 qudi koji su slu~ajno prolazili automobilima i tako postali o~evici otmice. Nacionalna unija novinara saop{tila je da je u povorci bilo najmawe 10 lokalnih reportera. Ako su svi ubijeni, to bi bio „najve}i pojedina~ni masakr novinara ikad“, naveli su Reporteri bez granica, organizacije sa sedi{tem u Parizu. Podno{ewe kandidatura za skoro 18.000 funkcija na op{tim i lokalnim izborima, koji }e biti odr`ani 10. maja 2010. godine, po~elo je pro{le nedeqe. Izborni procesi na Filipinima obi~no su pra}eni nasiqem, naro~ito na jugu zemqe, gde se snage bezbednosti bore protiv komunisti~kih pobuwenika, islamisti~kih ekstremista i `estokih trvewa me|u klanovima.

BALKAN

DNEVNIK

BORIS TADI] PROTIV OCENE HRVATSKOG PREDSEDNIKA STJEPANA MESI]A

Ne mislim da Dodik radi na razbijawu BiH BEOGRAD: Predsednik Srbije Boris Tadi} izjavio je da se ne sla`e sa ocenom hrvatskog predsednika Stjepana Mesi}a da premijer Republike Srpske (RS) Milorad Dodik razbija BiH, i dodao da takve izjave ne koriste nikome u regionu. Tadi} je, nakon sve~anosti povodom obele`avawa Dana SANU, rekao da je Dodik odgovoran ~ovek i da zna da nije dobro povla~iti poteze protivno interesima srpskog naroda u Republici Srpskoj. "Dodik sa druge strane ima odgovornost pred gra|anima da povla~i odre|ene politi~ke poteze i da se bori za legitimne interese Republike Srpske", rekao je predsednik Srbije. Tadi} je izneo da takve izjave iz Regiona (poput Mesi}eve) nisu ko-

risne i da ne sagledavaju celinu politi~kih procesa, kao i da Srbija ne}e povu}i niti jedan potez koji }e dezintegrisati neku zemqu u Regionu, jer bi na taj na~in ugrozila i svoj integritet. "O~ekujem da }e i Hrvatska dati doprinos stabilnosti u regionu, u po{tavawu qudskih prava i svih etni~kih zajednica, da }e omogu}iti Srbima koji `ele da se vrate u Hrvatsku da to i u~ine, i da }e biti regulisana imovinska prava na{ih sunarodnika u Hrvatskoj", rekao je on. Tadi} je dodao da je uvek spreman da sa Mesi}em, ali i budu}im predsednikom Hrvatske, razgovara o svim aspektima regionalne politike. Mesi} tokom posete Berlinu optu`io Dodika da radi na razbijawu BiH. (Beta)

Boris Tadi}

NOVI PREDLOG ZA PROMENU USTAVA BOSNE I HERCEGOVINE

Korigovan butmirski paket? BAWALUKA: Premijer Republike Srpske Milorad Dodik izjavio je da je od predstavnika EU Roberta Kupera dobio novi predlog o promenama ustava BiH, na-

s Kuperom, rekao da }e se o tom dokumentu izjasniti kada ga izu~i i odbacio tvrdwe nekih predstavnika politi~kih stranka u BiH da je taj dokument sa~iwen tako da

Milorad Dodik

vode}i da se ne radi o "butmirskom predlogu" ili nastavku tog procesa. Dodik je, posle razgovora

ispuwava sve wegove `eqe. "Za nas je neprihvatqivo da u razgovorima o eventualnim ustavnim pro-

Drugi smrtni slu~aj od novog gripa SKOPQE: Makedonsko ministarstvo zdravqa potvrdilo je jo{ jedan smrtni slu~aj od novog gripa, {to je drugi slu~aj smrti od virusa H1N1. Kako navodi Ministarstvo zdravqa, radi se o 32-godi{wem pacijentu, hroni~nom bolesniku, sme{tenom na klinici za kardiologiju, koji je preminuo pre tri dana. Ovo je drugi smrtni slu~aj u Makedoniji. Pre desetak dana preminuo je pacijent, tako|e 32 godine star. (Beta)

menama u~estvuju stranci", rekao je Dodik i dodao da "strani mentori mogu samo da pruè tehni~ku pomo}". Prema wegovim re~ima, pribliàva se trenutak kada se treba odlu~iti moè li ili ne da se postigne sporazum o ustavnim promenama. "Razumem potrebu Evrope da kaè svoj stav na koji na~in se moè ubrzati evropski put BiH i stoga }emo nastaviti razgovore o tom pitawu", rekao je Dodik, naglasiv{i da razume i podràva evropski put BiH, ali ne po svaku cenu. Kuper, koji je generalni direktor za inostrane i vojnopoliti~ke poslove pri Generalnom sekretarijatu Saveta EU, rekao je da novi dokument, koji su zajedno sa~inili predstavnici EU i SAD, predstavqa kompromisno re{ewe i nudi skromne promene ustava BiH. "Na liderima BiH je da odlu~e ho}e li prihvatiti put ka ~lanstvu u EU", rekao je Kuper, dodaju-

}i da predstavnici EU ne favorizuju nijednu stranu u BiH. Pre razgovora sa premijerom i liderom SNSD Miloradom Dodikom, Kuper je novi dokument uru~io i predstavnicima Partije demokratskog progresa (PDP). Za razliku od SNSD i PDP, lideri bo{wa~kih i hrvatslkih stranaka ve} odbacuju taj dokument kao neprihvatqiv. Ni Dodik ni Kuper nisu èleli da otkriju sadràj novog dokumenta o ustavnim promenama u BiH. Pojedini mediji u Sarajevu tvrde da se radi o korigovanom "butmirskom paketu", navode}i da novi predlog sadrì izme|u ostalog da se u Ustavu navedu one nadle`nosti koje dràva ve} ima, poput odbrane i obave{tajnih poslova. Dràva bi delila nadle`nost s entitetima o pitawu unutra{we bezbednosti, oporezivawa, izbornog procesa, pravosu|a, poqoprivrede, nauke - tehnologije, ìvotne sredine i lokalne samouprave.

Student poku{ao da ubije profesora QUBQANA: Poznatog slovena~kog pozori{nog rediteqa Jerneja Lorencija (36), koji je i profesor re`ije na qubqanskoj Akademiji za film i pozori{te, no`em je poku{ao da ubije wegov student, koji je uhap{en, saop{tila je danas policija. Poku{aj ubistva dogodio se preksino} ispred fakulteta, posle ~ega je profesor, sa povredama koje mu ne ugro-

`avaju `ivot, preba~en u bolnicu, izjavio je agenciji STA dekan Akademije Ale{ Vali~. Policija je navela i da se napada~ na profesora, 24.godi{wi student, nalazi na ispitivawu koje bi trebalo da otkrije motiv napada. Lorenci je, pored slovena~kih, radio i u inostranim pozori{tima, a dobitnik je i vi{e priznawa za svoj rad.

@EQKO KOM[I] U SLOVENIJI

Plan za ulazak u NATO QUBQANA: Predsedavaju}i Predsedni{tva BiH @eqko Kom{i} i slovena~ki predsednik Danilo Tirk ocenili su ju~e na Brdu kod Krawa da su odnosi izme|u dve dràve odli~ni. Kom{i} je ju~e po~eo dvodnevnu posetu Sloveniji u toku koje }e razgovarati s predsednikom parlamenta Pavelom Gantarom, premijerom Borutom Pahorom i gradona~elnikom Qubqane Zoranom Jankovi}em, a danas u qubqanskom Evropa centru odràti predavawe o pribliàvawu BiH evroatlantskim integracijama. Tirk i Kom{i} su na ju~era{woj konferenciji za novinare najvi{e pa`we posvetili delu razgovora koji se odnosio na pribliàvawe BiH Evropskoj uniji (EU) i NATO-u. Slovena~ki predsednik je naglasio da Slovenija u svojim brojnim kontaktima polazi od dva principa, od kojih je prvi "strogo po{tovawe na~ela da je BiH celovita dràva" i da svi moraju da po{tuju wenu suverenost. "Polazimo i od na~ela da imamo brojne zajedni~ke interese, koji se moraju razvijati sa najve}im intenzitetom i pritom polaziti od ve} postignutih rezul-

tata", dodao je Tirk. On je ekonomske veze i suverenost ocenio kao temeq dobrih odnosa. Predsednik Slovenije je izrazio zainteresovanost svoje dràve da BiH {to pre u|e u evroatlantske integracije, a istakao je i napore koje Slovenija ulaè da EU liberalizuje vizni reìm i za gra|ane BiH. Kao najva`niji politi~ki prioritet Slovenije, Tirk je naveo pomo} BiH pri ulasku u NATO, i istakao da ona "bez odlagawa" mora dobiti Plan akcije za ~lanstvo u tom savezu, jer je do sada "uradila sve {to je trebalo". Na pitawe da li je u razgovoru bilo re~i i o re{avawu jedinog otvorenog pitawa izme|u dve zemqe, pitawa {tedi{a Qubqanske banke, Kom{i} je odgovorio da o tome nije bilo re~i, ali da }e o re{ewu tog problema razgovarati s premijerom Borutom Pahorom. Tirk je izneo stav da se problem {tedi{a mora re{avati preko Banke za me|unarodna poravnawa u Bazelu, odnosno u okviru sukceasije biv{e SFRJ, i pozvao dràve naslednice SFRJ da {to pre sazovu sastanak na kojem }e biti razmatrano i ovo pitawe.

Sin Drnov{eka zahteva uklawawe spomenika QUBQANA: Sin pokojnog predsednika Slovenije Janeza Drnov{eka zahteva od op{tine Zagorje da iz spomen parka ukloni kip wegovog oca i poni{ti odluku da park bude nazvan po umrlom predsedniku. "Molim vas da kip sa likom pokojnog Janeza Drnov{eka u roku od 15 dana od prijema ovog

Janez Drnov{ek

dopisa uklonite iz gradskog parka u Zagorju", pi{e u dopisu Ja{a Drnov{ek, i dodaje "molim vas istovremeno da poni{tite ve} izvr{eno imenovawe gradskog parka wegovim imenom". U pomenutom dopisu op{tini Zagorje Ja{a Drnov{ek kao

razlog navodi da bi op{tina ukoliko ispuni wegove zahteve "u najve}oj mogu}oj meri iskazala po{tovawe Janezu Drnov{eku i wegovim li~nim uverewima". Na taj na~in "biste obezbedili da odluke, koje je usvojio u ìvotu, budu po{tovane i nakon wegove smrti". Kako pi{e u obrazloèwu dopisa advokat, "Ja{a Drnov{ek i porodica su u vi{e navrata izrazili protivqewe nepromi{qenom kori{}ewu imena i lika pokojnog Drnov{eka", {to je "javno podrào i predsednik Danilo Tirk". "Do sada su taj stav po{tovale sve slovena~ke op{tine, i gradske op{tine Qubqane i Maribora, koje su dobile najvi{e predloga za imenovawe ulica po pokojnom predsedniku", pi{e jo{ u dopisu. Postavqawe kipa, delo akademskog vajara Mirsada Begi}a i imenovawe parka, izvr{eni su u avgustu pro{le godine bez dozvole porodice umrlog predsednika Slovenije. Predsednik op{tine Zagorje Matja` [vegan je izrazio ogor~ewe nad "te{ko razumqivim zahtevom gospodina Ja{e Drnov{eka", i naveo da Zagorje ne}e iza}i u susret tim zahtevima.

GEORGI PRVANOV I GR^KI PREMIJER JORGOS PAPANDREU

ISTRA@IVAWE HRVATSKE AGENCIJE ZA TAJNU KUPOVINU

Slovenci qubazni, Bosanci namrgo|eni prema mu{terijama ZAGREB: Ugostiteqi na podru~ju biv{e Jugoslavije su mnogo qubazniji i predusretqiviji od prodavaca u maloprodajnim objektima, ali i jednima i drugima nedostaje osmeh na licima, pokazalo je istraìvawe koji je sprovela hrvatska agencija za "tajnu kupovinu" "Heraklea." U istraìvawu, sprovedenom od 2. do 12. novembra ove godine, "tajni kupci" agencije su posetili ukupno 800 maloprodajnih i ugostiteqskih objekata s ciqem da utvrde "koliko su usvojene osnove lepog pona{awa koje se danas pretvaraju u osnovne standarde za pruàwe kvalitetne usluge". "Uop{teno, svi u regiji mnogo qubaznije do~ekujemo i usluùjemo goste u ugostiteqskim objektima, koji su ostvarili rezultat od 74,53 odsto, nego kupce u maloprodaji, g|e su se osnovni standardi ispo{tovali s 63,03 odsto", navedeno je u saop{tewu. U svim zemqama - Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji - istraìva~i su ocewivali pet osnovnih elemenata dobre usluge: po~etni pozdrav,

petak27.novembar2009.

osmeh, nu|ewe pomo}i, zahvaqivawe i zavr{ni pozdrav na odlasku. Prose~na ocena biv{e Juge je 68,56 odsto, {to je po svetskim merilima svrstava u "osredwe |ake koji jo{ moraju da u~e za odli~nu ocenu", navedeno je u saop{tewu Heraklee, uz oce-

nu da je Slovenija "najmarqiviji u~enik", a da Bosna i Hercegovina "mora na popravni". Najqubazniji Slovenci ostvarili su rezultat od 76,15 odsto primene osnovnih manira lepog pona{awa u susretu sa mu{terijama, a u Bosni i Hercegovini, na ~iju tradicionalnu "doma}u atmosferu" podse}a "Heraklea", to je u~iweno u svega 54,13 odsto u malopraodajnim radwama i u 65,14 odsto u ugostiteqskim objektima. Na drugom mestu po qubaznosti je Hrvatska, s rezultatom od 72,61 odsto, u stopu je prati Crna Gora sa 72,13 odsto, a slede Makedonija sa 67, 62 odsto i Srbija sa 64,78 odsto. "Heraklea" se u svom izve{taju najvi{e bavi podacima o mati~noj zemqi i isti~e da se u Hrvatskoj re~ "hvala" veoma te{ko izgovara, jer ju je ~ulo svega 65,75 odsto mu{terija. "Samo se 64 odsto |elatnika osmjehnulo svome kupcu ili gostu i takav osredwi rezultat prati nas kroz sli~na istra`ivawa ve} godinama", ka`u u Heraklei i podse}aju da je osmeh osnova qudskog kontakta. (Tanjug-Ekos)

Bugarska saglasna sa â&#x20AC;&#x17E;Solunskom agendomâ&#x20AC;? ATINA : Zemqe koje `ele da u|u u EU trebalo bi da to ostvare ukoliko ispune sve uslove, kao {to je to uradila Bugarska, istakao je ju~e bugarski predsednik tokom razgovora sa gr~kim premijerom Jorgosom Papandreuom. Povodom gr~ke inicijative "Solunska agenda" da se proces primawa u Uniju svih zemaqa zapadnog Balkana obavi do 2018. godine, kada se obele`ava 100-godi{wica zavr{etka Prvog svetskog rata, Jorgos Papandreu i Georgi Prvanov Prvanov je rekao da bi to bila da slede}e godine, kada se navrzaista simboli~na godina za {ava 100 godina od kraja Prvog kraj integracionog procesa, svetskog rata, svi sukobi i tenali da ipak Brisel ima o tome zije u regionu budu re{eni i zakona~nu re~, javila je bugarska kqu~eni. agencija BTA. Prvanov i Papandreu su razBugarski predsednik, koji zagovarali i o pitawima vezanim vr{ava dvodnevnu posetu Gr~za energetiku i drugim koja su koj, ocenio je da bi bilo dobro od interesa za dve zemqe.

KWIGA

petak27.novembar2009.

GLAS IZDAVA^A

DNEVNIK

Avantura duha i intelekta an~eva~ka agencija “Mali Nemo”posluje od 1993. godine, a sve do 2001. pripremala se za izdava{tvo kao glavnu delatnost. Wen osniva~ i glavni urednik Milan Orli} nagla{ava da deluje u skladu sa idejom koju izraàva geslo ku}e-“Avantura ~itawa”, a upotpuwuje i su{tinski harmonizuje zamisao duhovne avanture. -Opisivawe, promi{qawe, razumevawe kao i vrednovawe svih zna~ajnih oblasti qudskog delovawa, jeste jedna od najodgovornijih uloga izdava{tva, kaè Orli}. Stoga se “Mali Nemo” svojim izdawima obra}a najobrazovanijoj i najboqoj ~itala~koj publici. Izdava~ki koncept ostvarujemo delovawem u dva organizaciona segmenta. Prvi podrazumeva izdavawe kwiga, ~asopisa za kwièvnost, umetnost i kulturu “Sveske” i revije za digitalnu kulturu i umetnost “Sveske-Artte}”.Drugi se ti~e organizovawa istoimenog

umetni~ki strip Vinzora Mek Keja “Mali Nemo u Zemqi snova” i narodna bajka “Biber~e”. Poreklo im je iz sasvim razli~itih kultura i tradicija, a zadovoqava op{tequdsku potrebu za ìvotom koji je ispuwen smislom, pravedno{}u i lepotom. Upravo istraìva~ka avantura duha i intelekta-a to je polazi{te i ishodi{te delovawa “Malog Nema”. Milan Orli} obja{wava da je sve ono {to se {tampa pod ovim imenom, plod srpskog stabla, dubokog evropskog korewa i op{tequdskog tla. Sistematska izdava~ka podr{ka najboqim doma}im i mnogim inostranim autorima se podrazumeva. Tako|e i odupirawe goru}em trendu popularne, konfekcijske, jeftine plakatske i komercijalne literature. -U “Malom Nemu”objavqujemo i nau~ne radove, sara|ujemo sa bar stotinu autora iz razli~itih univerzitetskih centara, kaè na{ sagovornik. Na{ ~asopis “Sveske”, koji izlazi bez ka{wewa ~e-

Nova poetska zbirka Milan Orli} je pesnik i prozaista, objavio je sedam kwiga. Poezija i eseji su mu prevo|eni i nagra|ivani, a zastupqen je u brojnim antologijama i leksikonima pisaca. Nedavno mu je iza{la zbirka pesama “@udwa za celinom”(“Mali Nemo, 2009.). îtaocima se preporu~uje re~enicom “Sve {to ste oduvek èleli da saznate o ùdwi-pro~itajte u ovoj kwizi”. festivala za digitalnu kulturu i umetnost, okruglih stolova, radionica kreativnog pisawa i sli~nih programskih aktivnosti, koje u na{oj sredini imaju pionirski ili prevrednuju}i kakater. Ina~e, ime ku}e je nastalo kao trojno jedinstvo ideja koje izraàvaju roman @ila Verna “Dvadeset hiqada miqa pod morem”,

TOP-LISTA

MILAN ORLI], „MALI NEMO”, PAN^EVO

tiri puta godi{we, jedini je privatni ~asopis u Srbiji na spisku Ministarstva za nauku, u kome se objavqeni tekstovi boduju za univerzitetska zvawa. Ikao su namewena stru~noj javnosti, neka na{a izdawa su rasprodavana u rekordnom roku: na primer “Helenski vidici” Anice Savi}-Rebac, “Kwi`evne studije

i domen komparatistike” Gvozdena Erora, “Dinastije koje su vladale Evropom” Du{ka Lopandi}a, doktora sa Sorbone i na{eg aktuelnog ambasadora u Portugaliji, “Beogradska crkva u Carigradu”Dragana Mom~ilovi}a, na{eg ambasadora u Etiopiji. Ovaj izdava~ ima dvadesetak razli~ito profilisanih edicija. Tako se u bibliotekama “Mala akademija” i “Filozofska istraìvawa” objavquju naslovi vode}ih teoreti~ara wièvnosti i filozofa, ali i mla|ih, poput Milene Stojanovi} i Neboj{e Grubora. Ediciji “Nobelova nagrada”ime govori o sadràju. A “Kod zlatne ruè”mogu se prona}i naslovi iz kulturne istorije: “Nema~ki uticaj na ishranu Srba u Banatu” Zlatoja Martinova, “Sjaj gra|anske i umetni~ke elite” Mirjane Jur~in. Biblioteka “Varo{arije” obuhvata kolekciju od petnaestak monografija o gradovima iz cele Srbije, a pravi biseri su Novi Sad, Pan~evo, Zrewanin, Vr{ac i Bela Crkva. Dela lepe kwièvnosti autora iz celog sveta {tampaju se u kolekciji”Orbis terrarum”, a mla|im autorima otvorene su edicije

“Ad libitum”. U “Malom Nemu” objavqen je epohalni roman Vladimira Nabokova “Poziv na pogubqewe”(prvi put sa ruskog izvornika na srpski ga je prevela Mirjana Petrovi}). A pre dve godine, tako|e u pionirskom poduhvatu, objavqena je kwiga “Mobing, komunikacija na ~etiri noge”. Tu su i kwige Aristofana i Marcijala, Andre @ida, Mihajla Pupina, Le{eka Kolakovskog, Dejana Medakovi}a. Obezbe|en je i prostor za de~iju kwièvnost, u ediciji “Biber~e”. - Na{a godi{wa produkcija nije prevelika, obi~no {tampamo tridesetak naslova, obja{wava Milan Orli}. Smatram da je boqe objaviti mawe, ali probranije i kvalitetnije literature. Na{e kwige se mogu na}i u trideset najboqih kwiàra od Subotice do Ni{a, najvi{e u Novom Sadu i Beogradu, a razvili smo i elektronsku prodaju. U ciqu promovisawa doma}ih, jo{ neafirmisanih kwièvnika, ustanovili smo nagradu “Mali Nemo”. Dodequjemo je tri godine, a ve} je stekla ugled i poverewe, i u stru~noj javnosti i me|u ~itaocima. Konkurs je potpuno anoniman, autori se potpisuju {ifrom. Ovogodi{wa dobitnica je Violeta Ivkovi}, odnosno wen roman “Trpezarija”. Smatram da je izdava~ka delatnost jedan od stubova dràve i dru{tva u celini. I u ovom sektoru neophodno je korenito prevrednovawe, jer je previ{e amaterizma, pa ~ak i me|u izvikanim izdava~kim “zvezdama”. Mnogo je prisutan i autizam, ali ne samo kao posledica na{e vi{edecenijske izolovanosti. Promene su neophodne, jer su izdava~ka delatnost i sa wom povezane privredne grane-zna~ajan realni i potencijalni izvor prihoda, zakqu~uje na{ sagovornik. Radmila Lotina

Najtra`eniji naslovi u kwi`ari „Qubiteqi kwige“ 1. „Voda iz kamena“ - Qiqana Habjanovi}-\urovi}, „Globosino“ 2. „Novi po~etak“ - Toni Parsons, „Laguna“ 3. „Lovac na zmajeve” - Haled Hoseini, „Laguna“ 4. „Koliba“ - Vilijem Pol Jang, „Laguna“ 5. „Izgubqeni simbol“ - Den Braun, „Solaris“ 6. „Devojka iz dvadesetih“ - Sofi Kinsela, „Laguna“ 7. „Hiqadu ~udesnih sunaca“ - Haled Hoseini, „Laguna“ 8. „Izuzetna stvorewa“ - Trejsi [evalije, „Laguna“ 9. „Kwiga o grobqu“ - Nil Gejmen, „Laguna“ 10. „Avanture nevaqale devoj~ice“ - Mario Vargas Qosa, „Laguna“

JUBILARNA IZDAWA

@ivotna i pesni~ka avantura zdava~ke ku}e “Orfeus” i “Pravoslavna re~” iz Novog Sada objavile su, povodom 70 godina `ivota i 50 godina kwi`ev-

„BRANDENBUR[KI KON^ERTO“ NIKOLE MORAV^EVI]A

KWIGA ZAUVEK

Roman o ujediwewu dve Nema~ke

ZORAN M. MANDI]: pisac

Porodi~na saga Karamazovih alo je kwiga, ~ak i onih me|usobno povezanih u na~inima trajawa vizije, strasti i tehnike pisawa koje su, uz svo po{tovawe Biblije, Srevantesa, [ekspira, Kafke, Borhesa, ^ehova, ili Remboa, ostale da traju ex ante, kao {to je to u~inio, i ~ini roman „Bra}a Karamazovi“ Fjodora Mihailovi~a Dostojevskog. I evo, posle toliko godina `ivqewa, ~itawa i pisawa – ostao sam u nepromenqivosti tog uverewa, u veri da su „Bra}a Karamazovi“ najboqe napisana istorija o Bogu i ~ovekovoj sudbini, ispri~anoj jezikom virova wegovih nedoumica, patwi i nadawa. Porodi~na saga Karamazovih, samo je ve{to imagi-

niran primer povoda iz porodi~nog albuma qudske civilizacije, kroz koji je Dostojevski na vol{eban na~in umre`io nevidqive slojeve rada i pulsacija, teza i antiteza, u raspar~anim i izolava-

nim osnovama qudskog `ivota. Fokusiraju}i, poeti~ki maestralno, likove wihovih figura, Dostojevski je na sceni razli~ito postavqenih filozofskih, istorijskih i psiholo{kih interpretacija, ontolo{kih i emocionalnih naracija i tema fenomena bratstva i antropolo{ke okoline Karamazovih, orkestrirao i fenomenolo{ku istoriju motivacija, sa osvrtom na ~ovekovu te`wu ka univerzalnom, a sve to u nadi o postojawu jednog jedinstvenog sveta. Mora se priznati da je jedan takav roman mogao da napi{e samo veliki majstor logike i pisac ~ijoj op{toj umnosti nisu nedostajale slike predstava o homo dupleksu i wegovim psiholo{kim, filozofskim i religioznim oklevawima i sumwama. Zato je ova kwiga i

KWI@EVNA BA[TINA

Najstariji ìvi ~asopis N ajstariji ìvi srpski ~asopis, “Letopis Matice srpske”, pokrenut je krajem 1824. (za godinu 1825.) pod nazivom “Serpske letopisi”. Prvi urednik ovog kwièvnog ~asopisa, koji se bavi i drugim umetni~kim, kao i nau~nim i dru{tvenim temama, bio je profesor Gimnazije novosadske Georgije Magara{evi}. âsopis je ure|ivan u Novom Sadu, a {tampan u Budimu. Kako je odziv publike bio slab, Magara{evi} je najavio obustavqawe ~asopisa ako mu rodoqubivo gra|anstvo ne pritekne u pomo}. To je bio povod da se 1826. u Pe{ti osnuje kwièvno dru{tvo Matica srpska, koje je, izme|u ostalog, na sebe preuzelo brigu oko daqeg izdava-

nog rada akademika Matije Be}kovi}a, dve izuzetno lepo opremqene kwige – monografiju “Matija” i “Antologiju Be}kovi}”. Autor monografije “Matija” je doajen na{eg novinarstva Radovan Popovi}, koji je lako i ~itqivo ispisao `ivotnu i kwi`evnu avanturu duhovitog princa savremenog srpskog pesni{tva. Kwiga je puna poznatih i nepoznatih fotografija pesnika i wegovih prijateqa, koje prate osnovni tekst. Antologiju “Be}kovi}” je priredio pesnik Selimir Radulovi}. On je i autor pogovora. Re~ je o izboru iz svekolikog Be}kovi}evog pesni~kog dela, na 370 strana, dvostuba~no, uz ne{to novih pesama, kao {to su “Izviwewe” i “Vrabac”.

wa “Letopisa”. Posle Magara{evi}eve smrti, 1830, urednik je bio Jovan Haxi} (Milo{ Sveti}) i ~asopis postaje stvarni organ Matice srpske i kwièvne grupe oko we. Urednici ovog ~asopisa bile su i druge istaknute li~nosti iz srpskog kulturno-nau~nog i javnog ìvota – Teodor Pavlovi}, Jovan Suboti}, Jakov Igwatovi}, Jovan \or|evi}, Jovan Haxi} i drugi. U wegovom izlaèwu postojali su kra}i prekidi. Do 1873, kada je dobio dana{wi naziv, javqa se i sa naslovima “Serpski letopis”, “Novi serpski letopis”, “Srpski letopis”. Komplet “Letopisa”, ukqu~uju}i i prvi broj, koji predstavqa osobenu retkost, poseduje Biblioteka Matice srpske.

jedna od najte~nije napisanih istorija o antipodima sklonim subjektivizacijama pona{awa, kako ose}awa bogoboja`qivosti, tako i ispoqavawa jezika, gestova i grimasa u bogohuqewu. Iako je mnogim zanalcima i tuma~ima kwièvnosti promakao uvid u ~iwenice sudbine mitova sa kojima kwièvnost bezrezervno posluje, mora se uvaìti doprinos Dostojevskog u najsugestivnijem utemeqewu i istorije mitova lavirinta i ogledala, koji zavode i zapre~uju duboku kompleksnost qudske du{e i ~ovekove nedovoqno normirane podsvesti. Ta istorija je u pravom smislu re~i i povest psiholo{ke analize, godinama nakon Dostojevskovog kwièvnog bitisawa, potkradane i ruinirane tezama Frojda i wegovih zagovornika.

ovodom dvadeset godina od pada Berlinskog zida Izdava~ka ku}a „Arhipelag“ iz Beograda objavila je politi~ko-istorijski roman Nikole Morav~evi}a „Brandenbur{ki kon~erto“. Najnoviji naslov Nikole Morav~evi}a, poznatog pisca istorijskih saga, koji ve} decenijama ìvi u îkagu, jeste uzbudqivo politi~ko {tivo sa obiqem qubavnih, krimi i istorijskih epizoda o ujediwewu dve Nema~ke. Morav~evi} sugestivno pripoveda o uspelom poku{aju ujediwewa koji osamdesetih godina 20. veka, nasuprot velikim silama i jo{ ìvoj ideologiji i stvarnosti Hladnog rata, preduzima grupa zapadnih i isto~nih Nemaca, re-

Umetnost veb SMS-a

moru internet sajtova posve}enih komunikaciji, posledwih godina izdvojio se Tviter, besplatna dru{tvena mre`a i mikro-blog alat koji omogu}ava svojim korisnicima da ~itaju tu|e i {aqu svoje mikro-tekstualne unose, takozvane tvitove. Tvitovi su tekstualni unosi ne du`i od 140 karaktera. Unosi se objavquju na korisnikovom profilu i isporu~uju drugim korisnicima koji su se prijavili da ih dobijaju. Oni koji {aqu tvitove mogu da ograni~e isporuku samo na one iz svog kruga prijateqa, dok je usluga u startu pode{ena tako da {aqe unose svima koji se na wih prijave. Korisnici mogu slati tvitove preko Tviterovog sajta, SMSa, R[a (samo primawe tvitova), ili pomo}u brojnih drugih aplikacija koje slobodno razvijaju korisnici-programeri. Nastao 2006. kao proizvod ~lanova Upravnog odbora kompanije “Odeo”, koji su sebi dali u zadatak da osmisle novi na~in komunikacije, Tviter je veoma brzo stekao brojne poklonike. Svojevrsno

SMS dopisivawe i komentarisawe aktuelnih svetskih, ali i li~nih doga|aja najvi{e je nai{lo na podr{ku sredwe generacije, koja se osetila presko~enom u aplikacijama za mobilnu telefoniju. Za osvetu, “tvirtera{i” su preuzeli specifi~an na~in pisawa i izraze od klinaca koji su SMS-uju}i preskakali i zaobilazili pravopis i gramatiku. Jednostavna pravila i ~iwenica da se, zahvaquju}i aplikacijama i alatkama, Tviterov sajt moè zaobi}i, omogu}ila su slobodu u kori{}ewu i postavqawu sopstvenih dru{tvenih uzusa, pa ne ~udi {to se procewuje da danas {irom sveta “tvituje” oko {est miliona korisnika. Iako je, prema istraìvawia, naj~e{}a “tviter-tema” najobi~nije }askawe, sve vi{e prostora na ovoj dru{tvenoj mreì zauzima preno{ewe vesti, i komentarisawe i promocija odre|enih dru{tvenih i politi~kih stavova. Koliko je Tviter u{ao u sve dru{tvene pore, pokazuje i ~iwenica da i astronauti pi{u svoje kratke internet SMS dnevnike, a “tvitovawe” je kao doma}i zadatak

{ena da se izbori za celovitost svoje zemqe. Morav~evi} sigurnom rukom vodi ~itaoca kroz mno{tvo nesvakida{wih zapleta, odvode}i ga do sredi{ta vojne i politi~ke mo}i, ali i pokazuju}i kako se pred li~nim odricawem i preduzimqivo{}u klasi~ni centri mo}i nekada poka`u kao neuspe{ni. U sredi{tu ovog zanimqivog i provokativnog romana nalaze se {pijunske i qubavne afere, policijske istrage i politi~ke manipulacije. Roman „Brandenbur{ki kon~erto“ tako|e govori o ujediwewu Nema~ke koje je moglo da bude i druga~ije , da izmeni istoriju Evrope kakvu poznajemo.

E ]O[ T E N

u{lo i u osnovne {kole, dok su neki univerziteti u Kini po~eli da koriste Tviter kao na~in komunikacije izme|u studenata kineskog jezika kojima on nije materwi i profesora. Mnogi kwièvnici i kwièvni kriti~ari po~eli su da “tvituju” – za sada im sluì samo kao odrednica ka sajtovima na kojima se nalaze wihova dela ili kao besplatna oglasna tabla na kojoj “ka~e” obave{tewa o predavawima, promocijama ili popustima za neka izdawa, ali je samo pitawe dana kada }e se iz svega izroditi neka nova kwièvna forma jer objavqivawe sopstvenih misli nikada nije bilo jednostavnije. Ono {to nekome predstavqa ograni~ewe, za druge je izazov. Tih 140 karaktera i blogovska osnovica za mnoge korisnike zna~e {ansu da iskaù umetni~ki karakter saìmawem izraza i zna~ewa. I. Vujanov

DNEVNIK

OGLASI

petak27.novembar2009.

OGLASI

DNEVNIK

SOKOBAWA - Novogodi{wi praznici - Zimski odmor, sobe, apartmani, povoqno! Telefoni: 063/8154-200, 018-880-100. 90656 IZDAJEM ku}u na Kopaoniku i apartman. Telefon 011/2195-483, 064/0441-431. 90286

OD 1. 12. 2009. izdajem prazan 1, 5 stan na N. nasequ sa grejuawem i telefonom na I spratu. Telefon 060/547-4478. 90307 POVOQNO izdajemo stanove svih struktura, stanodavcima besplatno, garsowera, jednosobni 120-200, jednoiposobni, dvosobni, 160-250, trosobni 250350E Telefoni: 021/544-540, 063/517-290. 90807 IZDAJEM nov ~etvorosoban luks name{ten stan, 100m2, II sprat, dva sanitarna ~vora, Ul. Pavla Papa, cena 430E. Telefon: 021/544-540, 063/517290. 90809

KU]A na prodaju: ispod Kopaonika na putu Jo{ani~ka Bawa - Kopaonik, udaqena 24km, 100m2, prizemqe i potkrovqe. Pored asfaltnog puta sa gra|evinskom dozvolom i legalizacijom, ful name{teno. Cena 100.000 evra. Kontakt telefoni: 065/40-30-608, +241-07-40-70-30 (Gabon), 064/96-33-883, 064/40542-052, 021/531-102. 90635 KU]A - centar Novog Sada, gradsko grejawe, odmah useqiva, bez dvori{ta, 700 evra. Telefon 063/501-962. 90601 BEO^IN, gra|evinsko zemqi{te 15.000m2 /150 ari/ najlep{e mesto, put i svi prikqu~ci, 1/1, hitno 6,5E mogu} dogovor. Tel. 064/314-37-14. 90470 ZLATIBOR, najlep{a ku}a, 16 ari dvori{ta, sre|eno. www.zlatibor.rs Tel.: 063/318-040, 063/238-202. 90724

IZDAJEM lokal u centru Novog Sada, ugao Pa{i}eve i Skerli}eve, 35m2, cena 400e. Telefon 064/1838-979. 90650

â&#x20AC;&#x17E;MINI BUS ZASTAVAâ&#x20AC;?, 20 sedi{ta, 2003. godi{te, klima. Telefon 064/0499-084. 90725

OGLASI z ^ITUQE

DNEVNIK

petak27.novembar2009.

Posledwi sestri}u

pozdrav

bratu

Posledwi deveru

pozdrav

27 ujaku

PETNAEST GODINA u na{im srcima

Milanku Kremenovi}u

Du{an Todorovi}

od: Jovane, Nenada i Du{ke.

od Gorana i Dragice \or|evi}.

90971

90972

Posledwi pozdrav na{oj dragoj drugarici

Tu`ni i ponosni {to si bila na{a snaha, {urwaja i ujna opra{tamo se od tebe

Tvoji: Slavka, Zoran i Radmila sa porodicama.

90990

Jovanka Radoja

Qubici Pap

Posledwi pozdrav bratu

^uva}emo te u najlep{im uspomenama i nikada ne}emo zaboraviti.

Nikada te ne}emo zaboraviti. Jasna, Baki, Biqa i Pe|a.

Zaova Mara i Ne|o Baro{, Stojan i Mara sa decom, Stojanka i Vlada, Du{ka i Jovan sa decom.

90986

90979

Sa velikim bolom u srcu, obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je u 48. godini preminuo na{ sin i brat

Milanku Kremenovi}u

od sestre Dragice. MA[INSKO odgu{ewe i snimawe IC kamerom kanalizacionih cevi i sve vodoinstalaterske usluge, non - stop, garancija. Telefoni: 6393-737, 064/160-4725. 90810 VODOINSTALATER serviser bu{i sudopere, montira sanitariju, mewa ventile, vr{i odgu{ewa, otklawa curewa, montira ma{ine za prawe sudova. Telefoni: 63-68-462, 064/11-86330. 88371

PE]KAR - kaqeve pe}i zidam, pretresam stare, ~istim i ru{im. Telefoni: 021/714-577, 062/606-782. 90695 POTREBAN farmaceut za rad u apoteci u Herceg - Novom. Za sve informacije, kontakt telefon +38268662196. 90654 VODOINSTALATER pru`a sve usluge u delatnosti. Odgu{ewa odmah, vr{imo emajlirawe kada, radimo i na selu. Tel.: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 90332

PRODAJEM vrlo povoqno dobro o~uvan alt doj~ kredenac, sat i ogledalo. Zvati na 021/457550, 063/70-53-147. 90883

VIAGRA ORIGINAL, 50mg100mg, cialis 20mg, garancija, uputstvo, dostava - Novi Sad i okolina non - stop. Telefon: 064/3280-738. 89893 PRIRODNI preparati protiv {uqeva - hemoroida, klini~ki ispitan i li~no proveren, eliminisawe za sedam dana. Deda Rado{. Telefoni: 037/490-797, 064/240-55-49. 90128

BUKOVA DRVA prodajem, rezana i cepana po ceni od 3.300 din po metru, jasen rezan i cepan 2800, prevoz gratis. Tel.: 063/7719-142, 021/6413-575. 90254 UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3000, su{eni vreoci 6.400 tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 065/44426-18, 066/512-86-35. 90466 UGAQ kostolac i kocka. Prevoz i ru~ni utovar 3100, dunavac 3.900, tvrdo drvo rezano 3000. Telefoni: 065/444-36-97, 062/87-129-13, 066/51-286-45. 90465 UGAQ kostolac sa prevozom i ru~nim utovarom 3.000, dunavac 3.900, tvrdo bukovo drvo 3.100, su{eni 7.800. Tel.: 065/444-26-29, 062/871-29-18, 062/871-2927. 90464 NUDIM ogrevno drvo bukovina 3100 iscepano i izrezano, u cepanicama 3000 sa prevozom. Telefoni: 064-138-77-36, 0628999-321, 061-19-60-888. 90231 NUDIM ugaq najpovoqnije cene, kostolac, komad i kocka 3.300 sa prevozom, dunavac za centralno grejawe, kalori~ne pe}i 3.600. Telefoni: 064-13877-58, 021-6-416-020. 90224 DRVA, cer, hrast, bagrem, bukva sa prevozom izrezana, cena 3200. telefon 064/95-82-103. 90301

Milanko Kremenovi} Sahrana je danas, 27. 11. 2009. godine, u 13 ~asova, u ^urugu. O`alo{}eni: majka Vojinka, otac Aleksa i sestra Dragica sa porodicom. 90970

90973

Posledwi pozdrav dragoj majci i baki

Jovanki Radoja

Tu`nim srcem javqamo da je 26. 11. 2009. godine u 58. godini preminula na{a draga i nikad pre`aqena supruga i majka

Jovanka Radoja

]erka Tatjana, zet Milorad i unuk Aleksandar.

Sahrana je danas, 27. 11. 2009. godine, u 14 ~asova, na Ka}kom grobqu. O`alo{}ena porodica: suprug Ranko, sin Mile i }erka Tatjana. 90960

90965

Posledwi pozdrav po{tovanoj kom{inici

Posledwi pozdrav na{oj dragoj sestri, tetki i baki

Dani Pavkov Milu{i Radovi} Stanari Bulevar cara Lazara 57.

90969

1928 - 2009. Sahrana je danas, 27. 11. 2009. godine, u 15 ~asova, na Gradskom grobqu u Novom Sadu. Brat Vladimir sa porodicom. 90974

^ITUQE z POMENI

petak27.novembar2009.

Posledwi pozdrav na{oj snaji i jetrvi

DNEVNIK

Posledwi pozdrav

Mojoj najdra`oj

Qubinki

Jovanki Radoja

Pap Qubica

Qubici Pap

posledwi pozdrav od Radmile sa porodicom.

od: Mirka, Joke i Jele Radoja.

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 25. 11. 2009. godine preminula na{a supruga i mama

Sahrana je danas, 27. 11. 2009. godine, u 10.30 ~asova, u Novom Sadu. od kume Sawe sa porodicom.

Tvoji najmiliji: Nikola, Jovan i Zolika. 90917

90946 90933

90958

Posledwi strini

Dragoj strini

pozdrav

dragoj

Kolektiv Autokoopa sau~estvuje u bolu porodice Radoja povodom smrti na{e drage koleginice

Posledwi pozdrav

Posledwi kom{inici

pozdrav

dragoj

Pap Qubici Jovanki

Jovanki Radoja

posledwi pozdrav od: Mare, Branka, Strahiwe i Petra Savi}.

od: ^i~ak Slavke, Joze, Marka i Petra.

90961

Posledwi strini

pozdrav

dragoj

Neka joj je ve~na slava. Wene koleginice i kolege.

Porodica Bekvalac.

90944

90929

90935

Posledwi strini

pozdrav

Sa neizmernim bolom i tugom opra{tamo se od tebe Qubice. Osta}e{ u dugom se}awu, kao {to te ne}emo zaboraviti, tvoj vedri i nasmejan lik.

Jovanke Radoja

dragoj

Posledwi pozdrav dragoj kumi

Pap Qubici

od porodica: Golubovi} i Vi{wi~ar.

od stanara iz Banatske 4 A.

90888

90914

najboqoj

Sa tugom se opra{tamo od na{e drage prijateqice

Posledwi pozdrav drugarici i kumi

Pap Qubici

Smiqki

Jovanki

Posledwi pozdrav

Qubici Pap

Qubici

ro|. Jojki}

Jovanki Radoja

od: Sne{ke, Jovane i @ivka Mileti}.

Qubice od: Gorana, Rade, Nemawe i Biqane.

od porodice Suba{i}. Zauvek }e{ `iveti u na{im mislima i srcima. 90934

90963

Posledwi pozdrav dragoj

Posledwi pozdrav snaji

Qubo...drugarice moja... da te bar mogu probuditi...kafu ti skuvati... Sa{ka.

90942

Milo{ Ma~ki} Jovanki

Porodica Dimitrijevi}. Tvoja Mina sa porodicom.

Qubici Pap Tu`no je kada se izgubi prijateq kao {to si ti.

^ETVOROGODI[WI POMEN

Posledwi pozdrav na{oj dragoj snaji i ujni

Zora ]ur~i}

Milu{i Radovi}

Bol koja postoji, vreme ne le~i, a tuga za tobom deo je na{ih `ivota.

od zaove Kove Radoja.

od kume Bise i drugarice Sne`e sa porodicom.

od porodice Doroti}.

Po dobroti }e te pamtiti Vera i Goca sa porodicom.

Zauvek tvoji: suprug Bogdan, }erke Duda i Tawa, zetovi Zoran i Slobodan i tvoji Pili}i: Jovana, Luka i Milo{.

90964

90938

90948

90896

90901

Posledwi pozdrav na{oj dragoj

90906

Milu{a Radovi}

Milu{i

majke na{e koleginice Tawe.

Sahrana je danas, 27. 11. 2009. godine, u 14.15 ~asova, na Gradskom grobqu.

Saose}amo u bolu wenih najmilijih.

od Kikija sa mamom.

Kolektiv Bolnice â&#x20AC;&#x17E;Eliksirâ&#x20AC;?. 90940

Zauvek }e{ biti u srcu tvojih Brki}a.

Dana, 25. novembra preminula je na{a draga majka i baka

Jovanke Radoja

Nikad te ne}e zaboraviti tvoje koleginice.

Neka Ti je laka zemqa po kojoj si sa svojim skromnim `ivotom punim nadawa i stradawa tako hrabro i ~asno kora~ala.

Posledwi pozdrav dragoj nani

Duboko nas je potresla vest o iznenadnoj smrti

Jovanki Radoja

90916

90911

90924

Posledwi pozdrav

Smiqki Andri}

Zauvek }e{ ostati u mojim mislima i srcu.

5930/P

90909

Ve~no o`alo{}eni sin Milinko i unuk Mijodrag. 90907

^ITUQE z POMENI

DNEVNIK

GODI[WI POMEN

Posledwi pozdrav ocu na{eg kolege.

petak27.novembar2009.

4. 12. 1994 - 4. 12. 2009.

dragom kolegi

4. 12. 1994 - 4. 12. 2009.

SE]AWE

Mili na{,

Verica Xombi} ro|. Vuliki}

Dr Dejan Vuki}

Nikola Tanasi}

Cvetku Ratkovi}u Cveletu

S po{tovawem, kolektiv JKP „Parking servis”.

od kolega iz Centra za socijalni rad.

5717/P 90882

Sa tugom u srcu obave{tavamo ro|ake i prijateqe da nas je napustio na{ voqeni suprug i otac

Pro{lo je {est meseci od kako nije sa nama na{ dragi

specijalista za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju Drago na{e dete, bio si smisao i sadràj na{ih ìvota. Sada ìvimo sa na{im bolom vra}aju}i se dragim uspomenama i ose}awima kao izvoru sa kojeg crpimo snagu kako bismo mogli daqe. Pomen }emo odràti u subotu, 28. novembra 2009. godine, u 11 ~asova. Fru{kogorskom manastiru Jazak darujemo prigodan poklon.

Deki Petnaest godina tugujemo za tobom, milo na{e dete. Tvoji: teta Oga, ujak Dragan i teta Qiqa sa porodicama.

Danas, 27. 11. ro|endan ti je, srce moje. Mama ti ne}e ~estitati sa toplim zagrqajem i cve}em, koje si ti, lepoto moja, tako volela. Majka }e to zameniti sa bezbroj suza i bolnim srcem do kraja svog `ivota. Tvoja mama. 90815

90822

GODI[WI POMEN na{oj dragoj

Neute{ni, mama i tata. 90821

Ivan Benedekovi}

Borislav Xombeta

Ispra}aj na{eg voqenog supruga i oca bi}e u petak, 27. 11. 2009. godine, u 15 ~asova, na grobqu Tranxament.

S wim je oti{ao deo nas, a sa nama }e zauvek ostati deo wega.

O`alo{}ena supruga [tefanija, sinovi Mario i Goran.

Wegova porodica: sinovi Vladimir i Marko i supruga Vesna.

JEDNOGODI[WI POMEN

Marici Rus obele`i}emo u subotu, 28. 11. 2009. godine, u 10 ~asova. Nosimo te u srcima i ne}emo te nikada zaboraviti. Tvoji: sin Jovica, snaja Marija i sestra Milosava.

90818

90469 90893

Obave{tavamo rodbinu i prijateqe da je 25. novembra u 53. godini preminula na{a draga supruga i majka

Dana, 25. 11. 2009. godine prestalo je da kuca srce na{eg voqenog supruga, oca i deke.

POMEN Danas, 27. 11. 2009. godine navr{avaju se ~etiri godine od kako nema na{eg voqenog

Sofija Vasi} 27. 11. 2008 - 27. 11. 2009.

POMEN Danas, 27. 11. 2009. godine navr{ava se {est meseci od kada nije sa nama na{a draga

O`alo{}eni: suprug Slobodan, }erke Gabrijela i Biqana sa porodicama.

90744

Milana Isakova Smiqka Andri} Sahrana je u petak, 27. 11. 2009. godine, u 13.30 sati, na Gradskom grobqu. O`alo{}eni: suprug Mile i sin Vlada.

diplomiranog veterinara

Mika Paka{ki

Sahrana je 27. 11. 2009. godine, u 12 sati, na Gradskom grobqu.

pozdrav

Desanka Mitrovi}

Tvoj dragi lik, qubav i dobrota zauvek }e ostati u na{im srcima. Tvoji najmiliji: unuka Milica, supruga An|elka, sin Mi{a i k}erka Milada.

90825

Posledwi sestri

Te{ko je bez tebe tata. Te{ko bez imena tvoga. Boli kad druga deca zovu tata, a ja nemam svoga.

Neute{ni: suprug Bo{ko i sinovi Dragan i Rado sa familijama. 90813

90804

27. 11. 2008 - 27. 11. 2009.

dragoj

Dragoslav Ivanovi}

Posledwi pozdrav sa tugom i ve~nim bolom: supruga Marija, }erke Svetlana, Sne`ana i unuci: Suzana, Svetlana, Marija, Milan, Nata{a i Aleksandar.

U subotu, 28. 11. 2009. godine, u 11 ~asova, obele`i}emo godi{wicu na Gradskom grobqu.

DVOGODI[WI POMEN jedinom bratu

O`alo{}ene: supruga Zora i }erka Nata{a. 90871

Smiqki Andri} Radi od: sestre Bosiqke, {ogora Steve i dece.

90843

Dragan Popov

SE]AWE

27. 11. 1989 - 27. 11. 2009. Danas se navr{ava dvadeset godina od smrti na{eg dragog }ala i supruga

Nikada te ne}emo zaboraviti.

Oti{ao si iznenada bez pozdrava. Znao si koliko te volimo, ali nikada ne}e{ saznati koliko nam nedostaje{. Dok `ivimo mi `ive}e{ i ti u na{im srcima, jer voqeni nikad ne umiru. Neka te an|eli ~uvaju. Tvoja porodica.

90826

Aleksandru Savi}u Sa{i

Navr{ava se ~etrdeset dana od kako nas je 23. oktobra zauvek napustio na{ voqeni i nikad pre`aqeni sin, brat i ujak

2007 - 2009. Tek kad sam video humku tvoga groba, shvatio sam da sam te zauvek izgubio, ali u srcu tvog „Malog“ `ive}e{ dok ja `ivim. Tvoji: brat Bane, snaja Nata{a i bratanica Marina koju nisi stigao da vidi{. 90814

90820

Posledwi pozdrav sestri

Dana, 1. decembra 2009. godine navr{ava se ~etrdeset tu`nih dana od kada me je zauvek napustio moj voqeni brat

Miqan ^ubranovi}

@ivote M. Zava|e

ro|en 1976. fotoreporter

iz Rume

Smiqki Andri} od brata \ure i porodice @arkovi}.

90861

Sa ponosom te pomiwemo i hvala ti na svemu {to si tako nesebi~no ~inio za nas. Tvoji najmiliji: supruga Smiqa, }erke Qiqana i Biqana, unuk Petar i zet Sava.

90705

Pomen }emo odr`ati u subotu, 28. novembra 2009. godine, u 10 ~asova, na Gradskom grobqu.

Vasa Tasovac 1985 - 2009. Godine nisu ubla`ile na{u tugu. Mnogo nam nedostaje. Supruga Dobrila, k}eri Marija i Sla|ana sa porodicama.

Ve~ito o`alo{}eni: majka Milkica, otac Radomir, sestra Duwa sa mu`em Igorom i }erkom Lunom.

90737

90819

Zoran - Zoki Jawevi} U subotu, 28. novembra 2009. godine, u 9 ~asova, u Uspenskoj crkvi, slu`i}e se parastos, a potom }emo posetiti wegov grob. Iskreno se zahvaqujem svima koji su prisustvovali sahrani. Tu`na sestra Qiqana Jawevi} - Muti} sa porodicom. 90865

06.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.05 10.30 11.00 11.30 12.00 12.05 13.00 13.05 13.35 14.00 14.05 15.00 15.05 15.30 17.00 17.22 17.30 18.00 19.00 19.05 19.30 20.10 20.30 21.00 22.00 22.35 23.45 01.25

TV PROGRAM

petak27.novembar2009.

Jutarwi program Most u Bruklinu Vojvodina kao drugi svet Bajko kviz Vesti Zlatno runo PCTV Dokolica Kuhiwica Vesti Tabloid Vesti @ivopis Ru~ak na lepe o~i Vesti Pono}ni koncerti Vesti Frejèr Neverovatno sletawe, film TV Dnevnik Tajna hrane: Banana Most u Bruklinu Razglednica Plej gejms - komp. igrice Agromozaik TV Dnevnik Skrivena kamera Frejèr Majstor i Margarita Vojvo|anski dnevnik Petkazawe Neverovatno sletawe, film Frejèr

08.00 Jutarwi program 11.00 Lice s naslovnice 12.00 Multiarhiv 12.30 Sve {to mi pripada 14.00 Beli luk i papri~ica 14.30 Art boks 15.00 Stari zanati 15.30 Vojvo|anske vesti 16.00 U ogledalu 17.30 Vojvo|anske vesti 18300Vole}u te do smrti 19.40 Vju 20.00 Vojvo|anske vesti 20.50 Da se upoznamo 21.00 Dr Haus 22.00 Vojvo|anske vesti 22.40 Ubistva u Midsameru 00.10 Glas Amerike

Novak \okovi}

TENIS, MASTERS KUP

Rafael Nadal – Novak \okovi} (RTS 1, 15.21)

Izabel Reno

Bra}a po krvi

Mirnu ve~eru u stanu Lemeunijerovih prekida policija koja hapsi najstarijeg sina zbog sumwe da je po~inio ~etiri ubistva. Wegov brat Martin je uveren da je nedu`an... Uloge: Olivije Lusto, Izabel Reno, Sofi Muniko Rediteq: Stefan Kap (RTV 2, 22.30) 07.00 07.25 08.10 08.30 09.40 10.05 10.30 11.45 12.00 12.30 12.40 13.00 14.00 14.30 15.00 15.30 17.00 17.30 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 19.40 20.00 21.30 22.30

Kuhiwica (ma|) Rej~el Rej Neverovatne pri~e Petkazawe Kult plus, Zabavni program @ivopis Porodica Serano Rufove dogodov{tine Ose}ajte se kao kod ku}e 3 Vesti (ma|) Wu{kawe Pravo na odbranu Paideja Les u Vojvodini Bajko kviz Dobro ve~e Vojvodino (rus) Duhovka (slov) Emisija za selo (slov) TV dnevnik (slov) TV dnevnik (rus) TV dnevnik (rum) TV dnevnik (rom) TV dnevnik (ma|) Sportske vesti (ma|) Muzi~ki intermeco (ma|) De~iji program (slov) Dobro ve~e, Vojvodino (slov) Iz strane produkcije (slov) Bra}a po krvi, film

10.00 Direktan prenos XIX sednice Skup{tine grada Novog Sada 13.00 Objektiv 13.10 Karmelita 14.05 Buntovnici 15.10 Katapultura 15.35 Sprint 16.10 Najboqi lek 16.45 Objektiv (slov) 17.00 Objektiv 17.10 Luna - sirena sa Kariba 18.00 Objektiv 18.15 Objektiv (ma|) 18.30 Hrana i vino 19.00 Objektiv 19.25 Mr Bin 20.00 Lenija 21.00 Buntovnici 22.30 Karmelita 23.20 Luna-sirena sa Kariba

Rovan Etkinson

Mr Bin

(Apolo, 19.25)

09.00 13.00 13.30 15.00 15.15 17.00 18.00 20.00 21.30 21.45 23.45

ATP Masters kup London NBA ATP Masters kup London NBA ATP Masters kup London Pregled Evroliga Liga {ampiona: Man~ester junajted – Be{ikta{ ATP Masters kup London NBA ATP Masters kup London Evroliga: Partizan – Olimpijakos

Radio Novi Sad PROGRAM NA SRPSKOM JEZIKU: UKT 87.7, 99.3, 99.6MHz i SR 1269 KHz (00,00-24,00) PROGRAM NA MA\ARSKOM JEZIKU: UKT 90.5, 92.5 i 100.3 MHz (00,00-24,00) PROGRAM NA OSTALIM JEZICIMA - SLOVA^KOM, RUMUNSKOM, RUSINSKOM, ROMSKOM, BUWEVA^KOM I MAKEDONSKOM JEZIKU UKT 100 i 107,1 MHz (00,00-24,00)

06.05 08.00 09.06 09.23 09.35 10.08 10.33 11.04 11.51 12.00 12.13 12.15 12.30 13.16

17.00 17.25 17.45 18.25 18.59 19.00 19.30 20.08 20.15 21.15 22.10 23.15 00.05 00.29 01.16 02.34 03.22 04.27 04.55

Jutarwi program Jutarwi dnevnik U zdravom telu Kuvati srcem Slagalica, kviz Razglednica: Kuvajt Na skriveno te vodim mesto Bostonski advokati Kulinarski letopis Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Sport plus [ark TV lica: Dragan \ilas... kao sav normalan svet Bela la|a Na{ auto na{im gledaocima Tenis: Masters kup (London): Rafael Nadal - Novak \okovi} Dnevnik RT Vojvodina [ta radite, bre Beogradska hronika Oko Na{ auto na{im gledaocima Slagalica Dnevnik Na{ auto na{im gledaocima Greh wene majke Visoki napon Da, mo`da,ne [ark Dnevnik Spaseni Di{i duboko, film Visoki napon Da, mo`da, ne Oko Razglednica: Kuvajt

07.00 07.20 07.45 09.05 10.10 11.00 11.30 12.00 13.15 15.15 15.30 16.45 18.00 18.35 19.05 20.23 21.16 22.00 23.10 00.00 00.05 00.50 00.51 01.20 03.30 06.00

Divqa stvorewa Ludi kamen Ukradena sre}a Slatka tajna Va`ne stvari Foks vesti Survajver Vajpaut Film: Pakleni udar Foks vesti ^ari Survajver Foks vesti Kviz: Ludi kamen Vajpaut Crni Gruja Foks dosije Survajver specijal Na terapiji Foks vesti ^ari No}ni program-Foks non-stop Survajver - Bez cenzure Film: Banda Grisomovih Slatka tajna Survajver - Bez cenzure

14.10 15.15 15.21

06.34 Nek se pjeva Bajram je, dok. prog. 07.00 Kurban bajram, centralna bajramska sve~anost rijaseta islamske zajednice Srbije, prenos iz Bajrakli yamije 08.30 [umska {kola 08.35 Adi u svemiru 08.58 Sazve`|a i legende 09.15 Religije sveta 09.35 Dosije iks i oks 09.42 Ku}a matematike 09.51 Adi u svemiru 09.55 Enciklopedija 10.00 Sednica narodne Skup{tine republike Srbije, prenos (Program zavisi od trajawa prenosa) 10.02 Kontekst 10.30 Srbi u svetu 11.00 @ivot i standardi 11.22 Ku}a u bespu}u: \aci 11.54 Guda~i Svetog \or|a 12.47 Trezor ju~e 13.38 Kraq i ja 16.00 Ovo je Srbija 16.39 Jugoslavija u ratu 1941-1945. 17.41 Enciklopedija 17.55 Godinu dana emitovawa digitalnog programa 18.10 Odbojka-PS: Radni~ki - Crvena zvezda, snimak 20.00 Ku}a u bespu}u 20.30 Lov i riolov 21.00 Bostonski advokati 21.52 Festival festivala: Slomqena krila, film 23.25 Hayiluk, strani dok. prog. 00.21 Poziv na ples 00.47 Kraq i ja, film 02.57 Trezor ju~e

DNEVNIK

06.00 07.00 10.00 10.35 11.30 12.00 12.05 12.25 13.00 13.05 15.00 16.00 16.35 17.05 18.00 18.30 19.15 20.00 21.00 22.00 22.30 23.00 23.35 01.00

06.00 07.00 08.00 09.00 10.00 11.45 12.45 13.00 14.00 15.35 15.45 16.45 17.00 17.45 18.20 18.30 18.45 19.30 20.00 21.00 21.15 23.00 00.00 00.20 01.00

Radijsko dizawe TV dizawe Vesti B92 Veliki brat, uìvo Stawe nacije Vesti za osobe o{te}enog sluha Top{op Veliki brat, uìvo Vesti B92 Film: Afriko, qubavi moja Veliki brat, uìvo Vesti B92 Stawe nacije Dolina sunca Veliki brat, uìvo Vesti B92 Sun|er Bob kockalona Dolina sunca Veliki brat Potraga Patrola Vesti B92 Veliki brat, uìvo Film: Gulisi

Dobar kom{ija Nacionalni dnevnik Magi~na privla~nost Yoan od Arkadije Farma (uìvo) Nevina Siti Farma Petkom u dva ârolija Farma (uìvo) Nacionalni dnevnik Qubav je ve~na Magi~na privla~nost U sosu Grand licitacija Farma (uìvo) Nacionalni dnevnik Farma Loto Grand {ou Farma (uìvo) Mu}ke Siti Film: Bejbisiterka

Dinosaur king (Hepi, 10.25 i 13.25) 07.00 07.15 07.30 07.40 07.50 08.20 08.35 08.50 09.00 09.20 09.45 10.00 10.25 10.50 11.45 12.00 13.00 13.25 13.45 14.05 15.15 16.00 17.00 17.45 18.00

Meda Rupert Mala princeza Engleski sa Nodijem Nodi novi Presovawe Papirmanija Mala princeza Engleski sa Nodijem Nodi novi Skipijeve avanture Presovawe [aman king Dinosaur king Sa Sa{om u avanturu Papirmanija Kvizi} [aman king Dinosaur king Skalend ^eli~ni alhemi~ar Lude godine Razmirice Amor latino Presovawe Zakleti na }utawe

18.55 19.20 19.30 19.40 19.55 20.55 21.05 22.05 23.00 23.55 00.10 00.20 01.00 01.50 02.30 04.00 04.10

Telemaster Rekord Nodi novi Brzotrz, kviz Sponzoru{e Telemaster Budi faca, rialiti {ou Biseri Istra`iva~ka jedinica Telemaster Slike iz regiona Dok. program Arena/U ~etiri oka Kineski dok. program Istra`iva~ka jedinica Brzotrz, kviz Sponzoru{e

Maja Maron

Slomqena krila Film govori o porodici Ulman i problemima sa kojima se suo~avaju nakon smrti oca i supruga. U àlosti za muèm i nesposobna da nastavi svakodnevni ìvot, majka Dafna tri meseca ne izlazi iz kreveta... Uloge: Orli Cilber{atc-Banai, Maja Maron Reìja: Nir Bergman (RTS 2, 21.52)

06.00 06.30 07.00 08.00 09.00 10.00 13.00 14.00 14.30 15.00 16.00 16.30 16.45 17.00 17.55 18.30 19.20 20.00 21.00 23.00 23.30 23.45 00.15 00.45 01.15 02.30 02.45 05.30

Glas Amerike SMS Slatka moja Na tragu prirode Slavni Za dobar dan Slatka moja Vesti Top {op Zlo~in iz pro{losti Poslovni dan Vesti Milica na kvadrat Na tragu prirode Vesti Slatka moja Svi vole Rejmonda Zlo~ini iz pro{losti Fojlov rat Slavni Milica na kvadrat Svi vole Rejmonda Glas Amerike SMS Fojlov rat Milica na kvadrat Doma}a muzika Poslovni dan

08.00 Zemqa nade, 09.00 Kuhiwica, 09.40 De~iji program, 10.00 Izlog strasti, 10.30 Svet na dlanu, 11.00 Reprize ve~erwih emisija, 13.00 Tuti Fruti kviz, 15.00 Info K9, 16.00 Zemqa nade, 17.00 Info K9, 18.00 Fajn storis, 18.30 Kuhiwica, 19.00 Info K9, 20.15 OSAA, 21.15 Otvoreni ekran, 23.15 Tuti Fruti kviz, 00.30 Izlog strasti, 01.00 Film, 02.00 No}ni program

08.15 [kole, 09.00 Auto {op, 09.10 Turisti~ke, 09.25 Tandem, 09.30 Fokus, 10.00 Mozaik, 12.00 Kuhiwica, 12.45 Ku}ni video, 12.55 [tedimo za vas, 13.00 Fokus, 13.38 Udahnite Zlatibor, 14.00 Mozaik, 16.00 Fokus, 16.30 Slike u oku, 18.00 Mozaik, 20.00 Fokus, 21.05 Turisti~ke, 21.30 Info klub, 22.25 Pop top ten, 23.15 Fokus, 23.45 Turisti~ke, 00.26 Auto {op, 00.30 Hajfaj, 01.15 Fokus

08.00 Obrazovni program, 09.00 Pregled {tampe, 09.30 Prolog, 10.00 Pregled {tampe, 10.25 Dok. film, 12.00 Akcenti, 12.15 Film, 14.00 Akcenti, 14.15 Zabavni program, 16.00 Akcenti, 16.30 Pismo glava, 18.00 Akcenti, 18.15 Serija, 20.00 Obrazovni program, 21.00 Zdravqe, 22.30 Akcenti dana, 23.00 Prsluk agein

08.00 Puls +, 08.30 Crtani film, 09.00 Slavni parovi, 10.00 Dobro ti ve~e, 11.00 Veze, 11.40 Leksikon zdravqa, 12.00 Opra {ou, 13.30 Atlas, 14.30 Estrada, 15.00 Mis Svetlana, 16.00 Auto fle{, 17.00 Srbija i svet, 18.00 Slavni parovi, 19.00 Objektiv, 19.30 U me|uvremenu, 20.00 Nemi svedok, 21.00 Krokan Klub, 22.00 Objektiv, 22.30 Film, 00.00 Objektiv, 01.00 Tok {ou

Yeremi Landan

Bejbisiterka

Mlada tinejyerka radi kao bejbisiterka i ~uva dvoje dece dok su im roditeqi na nekoj zabavi. Wenog pijanog de~ka prijateq nagovara da upadnu u ku}u, jer su oboje opsednuti wome... Uloge: Ali{a Silverstoun, Yeremi Landan, Yej Ti Vol{, Yory Segal Re`ija: Gaj Ferland (Pink, 01.00)

12.00 Hronika op{tine S. Pazova, 13.00 Yuboks, 14.30 Denis napast, 15.00 Luna, 15.45 Kuhiwica, 16.15 Dok. program, 17.00 Novosti 1, 17.15 Hronika op{tine S. Mitrovica, 18.10 Buntovnici, 19.00 Novosti 2, 19.30 Denis napast, 20.00 Luna, 20.45 Kazivawa, 21.15 Zoo Hobi, 22.00 Novosti 3, 22.30 Sport STV-a, 22.35 Buntovnici, 23.15 Yuboks 08.00 Banat danas, 09.00 Gospodin mufquz, 09.30 Opstanak, 10.00 Film, 11.30 Hrana i vino, 12.00 Put vina, 13.00 Kviz, 14.30 Zemqa nade, 15.30 Dok. program, 16.00 Prijateqi i suparnici, 17.00 Pod suncem, 17.50 Vesti za gluvoneme, 18.00 Banat danas, 19.00 Mozaik dana, 19.30 Hrana i vino, 20.00 Prijateqi i suparnici, 21.00 Vezer, 22.00 Mozaik dana, 22.30 Maks Kju, 23.15 Kviz, 00.15 Pod suncem.

DNEVNIK

petak27.novembar2009.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

VIZANTIJSKI EROTIKON

Hans-Georg Bek

Benisio del Toro

Gwavatorka Emili Houp je razma`ena }erka beskrupuloznog i u sumwive poslove upletenog milionera Yeka. Da bi svom, poslom opsednutom ocu, skrenula pa`wu na sebe odlu~uje da iscenira sopstvenu otmicu. Sve funkcioni{e savr{eno, dok automobil u koji se ona zakqu~ala ne ukrade profesionalni kradqivac Vinsent Ro{e… Uloge: Ali{a Silverston, Benisio del Toro, Kristofer Voken Re`ija: Marko Brambila (Nova TV, 00.15) 08.05 08.20 09.20 10.55 11.55 12.45 13.30 14.30 15.30 17.00 17.25 18.25 19.15 20.00 22.30 00.15 02.00 03.00

Bumba, crtani Ezo TV Nova lova Lude 70-e Na{i najboqi dani IN Na{a mala klinika Provereno @enska ucena, film Vesti Na{a mala klinika IN baj Bele udovice Dnevnik Supertalent Yek muwa, film Gwavatorka, film Vidoviti Milan, film Dra`esna Rita, film

08.00 09.00 10.00 11.00 12.00 13.00 14.00 15.00 16.00 16.30 17.00 18.00

Duhovna muzika Pisani kod Normani Romero – smrt nadbiskupa Otmica U moru vatre [ta je ubilo mamute? Rat veka Impresionisti Raj na zemqi Pisani kod Tajne civilizacije: Inke, Maje i Acteci Wutn – mra~ni jeretik @ivot pod Napoleonom Kolonijalni svet Sufi soul – tajanstvena muzika Islama Rat veka Impresionisti Raj na zemqi Pisani kod

19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00 00.30 01.00

08.00 08.30 09.00 09.30 10.00 10.30 11.00 13.30 16.00 18.00

Malo Korigan Moja zlatna ribica je zlica Gladijatorska akademija 2. Malo Korigan Moja zlatna ribica je zlica Gladijatorska akademija 3. Poslastica Grad radosti Yek London Prokletstvo {korpiona od `ada 20.00 Sirano de Ber`erak 22.00 Loganov rat 00.00 Pqa~ka

07.35 09.05 10.30 12.15 13.55 14.50 16.10 17.45 19.35 20.05 20.35 22.15 23.15 00.55 01.25 02.40 04.00 05.30

Yenesis koncert u Rimu Dogovor Za~arana Besani u Sijetlu Kajli Y 2008 Svi moji prijateqi odlaze iz Brizbejna Voli Porodica Seviy Bioskop, bioskop, bioskop Obdaren - Ovo je Amerika, ili Pedeset dolara Harold i Kamar: Bekstvo iz Gvantanama Prava krv - Ogrebotine Jato Kejti Morgan na erotskim igra~kama Porno, prvi deo Porno, drugi deo Anakonda III Filmovi i zvezde

08.40 Dobro jutro, Hrvatska 09.10 Dolina sunca 10.15 Putovawe Alsakeom, dok. film 11.10 Opra {ou 12.00 Dnevnik 12.30 Oprezno s an|elom 13.20 Meklodove }erke 14.40 Glas domovine 15.05 Drugo mi{qewe 15.35 Nau~na petica 17.45 Iza ekrana 18.18 Kod Ane 18.35 Dolina sunca 19.20 HP - gde ste vi, tu je i va{a po{ta 19.30 Dnevnik 20.20 Prerija ~asti, film 22.05 Duhovi Zagreba, dok. film 23.05 Lica nacije 00.40 Posebni dodaci 01.35 Zvezdane staze: Vojyaer 02.20 Zauvek moja, film

06.00Dodir an|ela 07.00 Meklodove }erke 08.00 Fojlov rat 10.00 Kolt 12.00 Meklodove }erke 13.00 Sudija Ejmi 14.00 Fojlov rat 16.00 Nevestinska groznica 18.00 Gardijan 19.00 Sudija Ejmi 20.00 Yordan 21.00 Zakon i red 03.00 Tajanstvena `ena: Vreme za igru 05.00 Dodir an|ela

08.00 08.30 09.20 11.25 11.55 12.25 12.50 13.05 13.35 14.30 16.05 16.30 17.00 17.30 18.00 18.55 19.05 19.35 20.00 22.20 00.40

Korak po korak Princ iz Belera Astro {ou Pod istim krovom Dadiqa Rat u ku}i Ekskluziv Ve~era za 5 Tajna ~okolade Heroji iz strasti Korak po korak Princ iz Belera Pod istim krovom Dadiqa Rat u ku}i Ekskluziv Ve~era za 5 Punom parom Iskonski strah, film Striptiz, film Damijen: Pretkazawe 2, film 02.30 Astro {ou

Striptiz Gre~en Mol

Zauvek moja Godine 1987. u avionu, na putu u Wujork, sedi otmeno obu~eni Manuel Eskuema. Wegova desna polovina lica je deformisana i desno oko mu je zatvoreno. Dru{tvo mu pravi wegov najboqi prijateq i telohraniteq Havijer… Uloge: Yozef Fajns, Rej Liota, Gre~en Mol, Vinsent Lareska Re`ija: Pol [reder (HRT 1, 02.20)

08.48 09.00 09.10 10.00 13.45 14.03 14.15 14.30 14.45 15.05 15.50 17.30 20.05 21.15 22.10 23.50 00.50

Pri~a o Trejsi Bejker Platno, boje, kist Puni krug Prenos sednice Hrvatskog sabora TV vrti} Pri~a o Trejsi Bejker Puni krug Izazovi: Ambrin `ivot, dok. film Kod Ane Zvezdane staze: Vojyaer Posebni dodaci Hokej na ledu: Medve{~ak Linz ^arolija Pol Merton u Kini, dok. serija Ubistva u Midsameru Svingers - Prvih 10 godina Pono}na predstava

07.00 08.30 10.00 11.00 12.30 13.00 15.00 16.00 17.00 18.30 19.00 21.00 22.00

Pri~a iz rodnog grada Intermeco 1 Moja slatka debequca Dr Finli Intermeco 2 Stjuardese Moja slatka debequca Saut Park Dr Finli Intermeco 3 Zaqubqeni Saut Park Ku}a 4. Dome, smrtonosni dome 00.00 Stjuardese

04.00 Slomqena strela 06.00 @iveti i umreti u Los An|elesu 08.00 Slatki snovi 10.00 Sirene 12.00 Robokap 2 14.00 ]utqivi jezik 15.50 Zlo pod suncem 17.50 Apostol 20.00 Mr`wa 22.00 Slomqena strela 00.00 Savr{ena harmonija 02.00 Skoro savr{ena

U ovoj erotskoj satiri o samohranoj majci koja po~iwe da se bavi striptizom u no}nom klubu u Majamiju kako bi zaradila novac za starateqstvo nad detetom, Demi Mur skida apsolutno sve i odra|uje svoju najsmeliju ulogu. Uloge: Demi Mur, Bart Rejnolds, Armand Asante, Ving Rejms Re`ija: Endrju Bergman (RTL, 22.20)

Demi Mur

10.00 10.30 11.25 12.20 13.15 14.10 14.35 15.30 16.25 17.20 18.15 19.10 20.05 21.00 21.55 22.50 23.20 23.45 00.40

08.30 10.00 11.00 13.00 14.00 15.00 16.00 17.00 18.45 19.00 19.10 20.00 21.00 22.00 23.00 00.05 00.15 00.30

Kako se pravi? Pametwakovi} Majami ink Automobili Ameri~ki ~operi Peta brzina U deli}u sekunde Kako pre`iveti u opasnim situacijama Majami ink Pametwakovi} Razotkrivawe mitova Kako to radi? Pametwakovi} Razotkrivawe mitova Vremenska kriva U deli}u sekunde [okantni video zapisi o pre`ivqavawu Automobili Ameri~ki hotrod automobili

Dizawe tegova Skija{ki skokovi Dizawe tegova Skija{ki skokovi Dizawe tegova Dizawe tegova Skija{ki skokovi Skija{ki skokovi Fudbal Fudbal Dizawe tegova Dizawe tegova Najja~i ~ovek Kuglawe Poker Fudbal Ekstremni sportovi Dizawe tegova

[tivo koje di`e i du{u

a razliku od jereti~kih spisa, pravoslavUz tu i takvu sentimentalnost, ipak je pro{iren na crkva qubavne romane iz epohe dinai korpus tema erotske literature. Da ostane stije Komnina nije preterano kritikovaskriven od budnog oka pravoslavqa, tekstovi su la kao {tetno {tivo. Kad ve} nije mogla da ih pisani tako si}u{no i gusto da je ~italac morao spre~i, zadovoqavala se time {to oni afirmiizgubiti vid da bi ih rastuma~io. Pride su bili {u ~uvawe nevinost do ven~awa. Devi~anstvo uokvireni pobo`nim i teolo{kim tekstovima posve}eno Bogu, ideal velikog patrijarha i prona po~etku i kraju. Ali su tako mogli da se sapovednika Jovana Zlatoustog, gotovo da vi{e kriju i u molitvenik, pa gustiraju ~ak i tokom nije ni pomiwano. bogosluèwa. Iz prethodnih vekova vizantijskim mu{karciOd nestabilne, naj~e{}e o~ajne politi~ke sima posrnule potencije ostala je vrlo pou~na lituacije, pozni Vizantinci izlaz traè u bekstvu teratura s detaqnim uputstvima. Praktikum Teou herojsku pro{lost, ali i svevremene qubavne dora Priskijana, li~nog lekara cara Gracijana, pri~e sa sasvim bezna~ajnim anti~kim kulisama koji li~i na “doi ponekim, isto tako stignu}a” moderne bezna~ajnim, “fraameri~ke seksologina~kim” dekorom. je, im savetuje: “TreNajstariji roman ba se odmarati ne iz toga doba nazvan samo no}u nego i daje po qubavnom paru wu, koristiti ja“Kalimah i Hrisostuke od perja i meroja”. Jedan kraq je ke pokriva~e, a u meimao tri sina, koje |uvremenu obezbedije poslao u svet da ti erotske usluge ku{aju sre}u, a onaj lepih devoj~ica ili koji se pokaè najde~aka. I svakako ve}im junakom, tre~itati {tiva koja balo je da nasledi vuku du{u ka telewegov presto. Uskosnom zadovoqstvu”. ro je ostao ìv samo Me|utim, pozno- Krsta{i gori i od apokalipse Kalimah, koji uspevizantijsko doba zava da se uspuè prepo~iwe pravom katastrofom 1204, kada su najve}i ko zida nekog zastra{uju}eg zamka koji ~uvaju deo dràve, a pre svega prestonica Carigrad, po~udovi{ta. Dospeva u bajkoviti svet, prekrasna stali plen najezde krsta{a. Takva nacionalna kadvori{ta, zanosne mirisne vrtove i palatu kojoj tastrofa izaziva i neretko sasvim kontroverzne nema ravne. Ali nigde ìvog stvora, dok ne doposledice. Najpre, poziv na vra}awe patriotspe u jednu rasko{nu odaju, gde je jedna naga deskim vrednostima, ~ije se zanemarivawe isti~e vojka, koja privezana za kosu visi s tavanice. Wu kao glavni razlog kata~uva zmaj i zverski mu~i strofe. jer mu se opire. Naravno I nakon povla~ewa da princ ubija zmaja, a Za vizantijske mu{karce posrnule okupatora, ostao je iza devojka ne mora da ga bopotencije ostavio je wih neiskorewiv zapaddri da ne bi izgubio Teodor Priskijan, lekar cara ni uticaj. Ne samo da od hrabrost. Spasena deviGracijana, detaqan praktikum, koji “Franaka”, radi profica mu, uz suze i tu`balita, stiù trgovci, ponece, pripoveda svoj hod ne zaostaje za dostignu}ima ki biskup u ~iju bi se po mukama i oni se brzo moderne ameri~ke seksologije ~ast priredila kakva zakliwu jedno drugom na teolo{ka rasprava ve} i ve~nu vernost. Kalimah obrazovani qudi, koji su imali {ta da saop{te o nalazi i ode}u da je obu~e, a zatim se dugo kupadruga~ijem na~inu ìvota, pa i “dostignu}ima” – ju u bazenu zasi}enom miomirisima, u kojem kridvorske qubavi. Udavale su se po Vizantiji i zastalno telo devojke jo{ zanosnije dolazi do izpadwa~ke princeze, koje su znale i {irile sadrraàja, a onda se jedno drugom predaju bez okoliàj qubavnih romana “modernih” u Francuskoj i {ewa. “I ko bi bio u stawu da slast koju su tamo Nema~koj. doìveli ispripoveda do sitnica?” Time se sceStihovi najplodnijeg pisca epigrama toga doba na diskretno zavr{ava. Ni re~i o opirawu deManojla Fila vi{e su satiri~ni, nego erotski. vojke da “prvom ko nai|e” pokloni svoju neviTako se on podsmeva vlasniku kr~me kome vi{e nost. ne smeta kad se neki od pijanih gostiju u{uwa u Naravno, nije dugo potrajalo, a jedan kraq, kokrevet gazdarice, a ona kr~mu vodi poput javne ji je krenuo u lov, zaluta do zmajeve tvr|ave, ku}e. Ponekad, pak, neki od crkvenih otaca opougleda mladi par par na prozoru i odmah se zaqumiwe na izbegavawe èna. Ako ~ovek ve} mora da bi u Hrisoroju. Pod nekim izgovorom, izmami razgovara s nekom od wih, onda je uputno ne obrawih dvoje napoqe, a ve{tica u wegovoj slu`bi }ati pa`wu na wene lepe zube i pokrete usana. ubaci Kalimahu u krilo za~aranu jabuku od koje “Strah gospodwi” jeste jedino protivsredstvo. on umre, a kraq wegovu draganu otima. U me|uOsim takve “bogoboja`qivosti”, ostavio je Fil vremenu, prikazuje ta ~arobna jabuka i svoju mo} i vi{esmislene redove: Ko ~ini nasiqe na prida oìvqava. Kad se probudi i vidi da je sam, rodom, taj }e se neminovno survati u protivprimladi} se daje u dugo putovawe da bi na{ao Hrirodno. înite, dakle, ono {to je u skladu s prisoroju i napokon ~uje za neku ènu koja zapomarodom. ôve~e, ne beì od prirode da se ne bi od è i tuguje u kraqevoj palati. Uspeva da se zaposve same “teorije” stropo{tao u protivprisli kao dvorski ba{tovan i wegova koliba porodni ambis. staje wihovo qubavno gnezdo. Kad su ih otkrili, I staro, monumentalno vizantijsko slikarkraq organizuje su|ewe, ali kad ~uje {ta su sve stvo narativno je omek{alo u malim formatima. doìveli, pokaè razumevawe i par se vra}a u Umesto dotada{we ~vrstine i strogosti, izraz zmajevu tvr|avu. Preuzimawe o~eve dràve lica postaje zami{qen, blag, a ~esto i sladuwav. autor ne pomiwe.

Studiju Hans-Georga Beka „VIZANTIJSKI EROTIKON” objavila je izdava~ka ku}a „Karpos” (www.karposbooks. com). Po 702 dinara u Novom Sadu mo`e se nabaviti u kwi`ari „Solaris” na Spensu (Sutejska 2).

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik". " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta redakcija@dnevnik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859) Petar De|anski (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Petar Tomi} (svet 480-6882), \or|e Pisarev (nedeqni broj 480-6888), Mi{ko Lazovi} (dru{tvo i feqton 480-6889), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Sne`ana Milanovi} (TV magazin 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6846, 525-862), Branislava Opranovi} (nedeqni ru~ak 480-6821), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Boris Todorovi} (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Dnevnik - [tamparija”, Novi Sad; Direktor 021/6613-495. @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

MONITOR

petak27.novembar2009.

DNEVNIK

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

LAV 23.7-22.8.

DEVICA 23.8- 22.9.

V REMENSKA

Petak je va{ omiqen dan, jer je to i Venerin dan, dan qubavi i ugodnosti, komfora i u`ivawa. Ipak, izgleda da ste skloniji asketizmu u ovom periodu. Dozvolite bar dragoj osobi da se bori za vas.

[KORPION 24.10- 23.11.

Imate mogu}nosti i inicijativu da ula`ete u svoj `ivotni prostor, sre|ujete svoju ku}u, {to }e potrajati izvesno vreme. Istovremeno, prisutni ste i u qubavnom odnosu, mada skriveno i oprezno.

BLIZANCI 21.5- 21.6.

Nena Rada{in, astrolog nena.r@eunet.yu

VAGA 23.9- 23.10.

Mesec je u{ao u va{ znak i doneo vam promenqive i nesigurne okolnosti. Nemojte biti tvrdoglavi, ve} se prilagodite datim situacijama. Vi{e vam prijaju javnost i otvoreni prostor. Blokada u karijeri.

BIK 20.4-20.5.

RAK 22.6-22.7.

27. novembar 2009.

STRELAC 24.11- 21.12.

Mo`ete raditi celog dana, ako ba{ `elite, ali i ne morate, ukoliko pred sobom imate neke daleke ciqeve, puteve ili ideale, planove, koji podrazumevaju spontanost i saradwu. Prepustite partneru.

JARAC 22.12-20.1.

Vredni ste i radni, puni elana. Neki novi entuzijazam doprinosi promeni va{eg raspolo`ewa naboqe. Karijera vam je va`na koliko i qubavno-partnerski odnos. Potrebno je da u sve to ukqu~ite vi{e `ara.

RIBE 20.2-20.3.

Izgubili ste voqu za radom, pa bi bilo dobro da se odmorite uz produ`eni vikend. Potrebno je da mnogo vi{e pa`we posvetite svom zdravqu. Mogu}e su nagle upale i povi{ene temperature.

Divan dan za vas! Moète se provoditi i druìti, putovati i ubirati plodove svog {arma. U javnosti postiète zavidan uspeh i ostavqate dobar utisak, pa se izvedite negde gde ima mnogo qudi. Mnogo toga ~eka da do|e na red u va{em rasporedu ~asova i obaveza. Zbog toga svi moraju biti strpqivi. U zatvorenom prostoru, u tajnosti, radite najuspe{nije i najfunkcionalnije. Samo}a?

VODOLIJA 21.1-19.2.

Imate povoqan uticaj Meseca iz vatrenog znaka Ovna, pa je jedna `enska osoba spremna da se bori za vas i va{e interese punim srcem. Ipak, nemojte preterivati, mogla bi se umoriti. Strasti.

Iako je kraj radnih obaveza, izgleda da tog kraja nikad nema, i da ni na vidiku nije predah, bilo kojeg intenziteta. Borite se za svoj status, uprkos svemu i svima. Pove}an priliv novca.

Imate obaveza preko glave. Ko radi, taj radi 25 sati dnevno. A ko ne radi, svejedno mu vreme leti. Kako god da pogledate, nemojte pani~iti, ne}ete sti}i, ve} se smirite na unutra{wem nivou. Ono {to ste odlagali posledwih dana, sumwali, danas biste mogli odlu~no obaviti, bez mnogo dvoumqewa i razmi{qawa. Posao je posao, ciq je meta, pa u akciju! Uspe{ni ste u radu i qubavi.

TRI^-TRA^

PROGNOZA

A sad, malo pevawa Glumica Nikol Kidman planira da zapo~ne i peva~ku karijeru, ali sa svojim suprugom Kitom Urbanom. Ina~e, Nikol je ve} otpevala duet s Robijem Vilijamsom, koji je bio veoma popularan, a sada planira da snimi duet sa suprugom Kitom, ina~e velikom kantri zvezdom. - Nikol i ja volimo zajedno da pevamo kod ku}e - otkrio je Kit i dodao da wihova }erka Sandej Rouz, kojoj je tek 17 meseci, pokazuje zavidne peva~ke kvalitete, tako da je uskoro mogu} i porodi~ni trio.

VIC DANA

Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zrewanin

S. Mitrovica 15 Ruma

Pan~evo

Vr{ac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 16 Ni{

Evropa

ZA OVO DOBA GODINE

NOVI SAD: Delimi~no obla~no i toplo za ovo doba godine. Vetar slab ju`ni. Pritisak malo iznad normale. Minimalna temperatura 5, a maksimalna do 15 stepeni. VOJVODINA: Malo niè temperature, ali i daqe su iznad proseka. Bi}e delimi~no obla~no, a samo ponegde na severu krajem dana kratkotrajna ki{a. Vetar slab ju`ni. Pritisak malo iznad normale. Minimalna temperatura 4, a maksimalna 15 stepeni. SRBIJA: Par stepeni nià temperatura, ali i daqe toplo. Bi}e delimi~no obla~no sa sun~anim intervalima. Vetar slab ju`ni. Pritisak iznad normale. Minimalna temperatura 0, a maksimalna 17 stepeni. Prognoza za Srbiju u narednim danima: Relativno toplo vreme za ovo doba godine ostaje i narednih dana. U subotu obla~no sa povremenom ki{om i malo sveìje. U nedequ i ponedeqak postepeno ja~a jugoisto~ni vetar uz promenqivo obla~no i toplo vreme. U utorak jaka ko{ava i naobla~ewe, a u sredu ki{a u ve}ini krajeva uz zahla|ewe.

BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Vremenske prilike se postepeno pogor{avaju, pa se kod hroni~nih bolesnika i meteoropata mogu javiti tegobe. Preporuka je da se poslu{aju saveti lekara i smawe fizi~ki napori. Oprezno u saobra}aju!

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Be~

Var{ava

Kijev

Moskva

Oslo

Atina

19 11

Minhen

Budimpe{ta

Stokholm

petak

subota

nedeqa

veoma dobro

1 2

VODOSTAWE DUNAV

TAMI[

TISA

SAVA

70 (-9)

Slankamen

228 (-4)

Ja{a Tomi}

Apatin

130 (-10)

Zemun

286 (4)

Tendencija stagnacije

Senta

281 (-9)

Bogojevo

118 (-8)

Pan~evo

308 (2)

STARI BEGEJ

Novi Be~ej

323 (0)

Tendencija opadawa i stagnacije

Smederevo

478 (4)

Titel

232 (-7)

NERA

Novi Sad

155 (-6)

Tendencija stagnacije

Hetin

10 (0)

Tendencija stagnacije

dobro

utorak

pun mesec

sreda

posledwa ~etvrtina podno{qivo

~etvrtak

mlad mesec lo{e

Upi{ite jedan broj od 1 do 9 u prazna poqa. Svaki horizontalni i vertikalni red i blok od po 9 praznih poqa (3h3) mora da sadr`i sve brojeve od 1 do 9, koji se ne smeju ponavqati. 1 6 8 5 3 7 9 4 2

Bezdan

Ba~. Palanka 135 (-9)

92 (-2)

ponedeqak

prva ~etvrtina

po podne

pre podne

SUDOKU 2

15~ 49â&#x20AC;&#x2122;

najboqe

St. Peterburg 8 Pariz

Gledaju Lala i Sosa izbor za mis na TV, kad }e Lala: - Vidi{, Soso, ova je ko mercedes, a ti si ko kombajn. Kasnije uve~e, legli Lala i Sosa u krevet. Lala bi da se vole, a Sosa mu ka`e: - Ta, ne}u vaqda da palim kombajn za tu slamku?

www.ribolovacki-magazin.co.rs

TOPLO

Vojvodina

RIBOLOVA^KA PROGNOZA

N. Kne`evac 237 (-10) S. Mitrovica

Tendencija opadawa i stagnacije

Beograd

Kusi}

144 (-9)

6 5

7 5 2 1 9 4 6 3 8 3 9 4 8 6 2 1 7 5

8 2 9 6 4 1 7 5 3

234 (1)

5 64 (0)

4 1 5 9 7 3 2 8 6

6 7 3 2 5 8 4 1 9 9 4 1 3 8 6 5 2 7

7 1

5 3 7 4 2 9 8 6 1 2 8 6 7 1 5 3 9 4 Re{ewe iz pro{log broja