Dnevnik 3.septembar 2012. by jovan radosavljevic

NOVI SAD *

PONEDEQAK 3. SEPTEMBAR 2012. GODINE

Internet: www.dnevnik.rs * e-po{ta: redakcija@dnevnik.rs

GODINA LXX BROJ 23546 CENA 30 DINARA * 0,50 EUR

POD HI PO TE KOM MI LION NE KRET NI NA A BAN KE IH SVE ^E []E PLE NE I PRO DA JU

Ne ma gra da u Sr bi ji bez sta nova na do bo {u INTERVJU: MI NI STAR KA VE RI CA KA LA NO VI]

Neo d go vor no da No vi Sad po no vo ide na iz bo re

str. 5

VELIKIM AEROMITINGOM OBELE@ENA STOGODI[WICA SRPSKOG VOJNOG VAZDUHOPLOVSTVA

str. 2

VELIMIR ILI] KRI TI KO VAO FOND ZA KA PI TAL NA ULA GA WA VOJ VO DI NE

Du gu ju i bo gu i na ro du PO KRA JIN SKI SE KRE TAR ZA PRI VRE DU MI RO SLAV VA SIN

Letele i „gazele” iznad Batajnice

Mi ni star Ili} na ja vqu je kon flikt str. 3

str. 6

IN SPEK CI JA KRE NU LA U LOV NA LA @NE PO PU STE I AK CI JE

Sni `e wa naj ve }e tr go va~ ke pre va re? Tawa Dragi} zlatna u Londonu

str. 4

NASLOVI

Politika

Vojvodina

2 Vlada usvojila instrukcije o Kosovu

Ekonomija 4 „Severtrans” u slepoj ulici i bez 18 autobusa

Dru{tvo 6 „Dan D” za prvake

Novi Sad 7 Muzej u ~ast „vatrenih”

10 Gradona~elnik obe}ao posao za 4.000 Suboti~ana

Crna 13 Pretu~ena trojica novosadskih taksista

str. 14 – 18

SPORT

str. 14

Sun~ano uz malo oblaka Najvi{a temperatura 31 °S n VOJVODINA NA ^ELU SUPERLIGE

n ANA IVANOVI] U OSMINU FINALA

n BATON DOMINIRAO U BELGIJI

POLiTikA

ponedeqak3.septembar2012.

Vla da: In struk ci ja o Ko so vu Vla da Sr bi je ju ~e je usvo ji la in struk ci ju ko jom je od blo ki ra no u~e {}e Sr bi je na sku po vi ma na ko ji ma u~e stvu je i Pri {ti na, a ko ja obez be |u je asi me tri~ no pred sta vqa we pri vre me nih ko sov skih in sti tu ci ja. In struk ci ja se od no si na po stu pa we pred stav ni ka dr `av nih or ga na na sku po vi ma po sve }e nim re gi o nal noj sa rad wi na ko ji ma u~e stvu ju pred stav ni ci pri vre me nih in sti tu ci ja sa mo u pra ve u Pri {ti ni, sa op {te no je iz Vla de. Ova in struk ci ja obez be |u je asi me tri~ no pred sta vqa we pri vre me nih in sti tu ci ja sa mo u pra ve u Pri {ti ni, i wo me je pred vi |e no da, po red ta ble na ko joj je is pi sa no „Ko so vo *” (Ko so vo sa zve zdi com) u svim pra te }im do ku men ti ma tekst fu sno te mo ra bi ti na ve den naj ma we pri pr vom po mi wa wu u sva kom po je di na~ nom do ku men tu. Ova in struk ci ja je do ne ta sa ci qem ot kla wa wa {te te na sta le od su stvo va wem pred stav ni ka dr `av nih or ga na sa re gi o nal nih sku po va.

SNS: Sme ne u No vom Sa du po za ko nu Grad ski od bor SNS-a u No vom Sa du sa op {tio je ju ~e da }e no vo for mi ra na skup {tin ska ve }i na na za ko nit na ~in sme ni ti gra do na ~el ni ka Igora Pavli~i}a i ak tu el nu grad sku vlast. „No vo for mi ra na skup {tin ska ve }i na }e u na red nom pe ri o du, na za ko nit i je di ni le gi ti man na ~in, sme ni ti naj ne u spe {ni jeg gra do na ~el ni ka u isto ri ji No vog Sa da i vlast ko ju re pre zen tu je”, na vo di se u sa op {te wu.

No vo sad ski na pred wa ci is ti ~u da „in ter vju ko ji je Pa vli ~i} dao ’Dnev ni ku’ naj bo qe po ka zu je do ko je me re su on sam i stran ka ko ju pred sta vqa iz gu bi li po li ti~ ki kom pas”. SNS }e, ka ko na ja vqu je, u~i ni ti sve da pro me na vla sti pro tek ne u de mo krat skoj at mos fe ri. „Od lu~ no, de mo krat skim sred stvi ma, SNS }e se su pro sta vi ti po ku {a ji ma go spo di na Pa vli ~i }a da na pro tiv za ko nit na ~in na sta vi da upra vqa No vim Sa dom”, po ru ~io je Grad ski od bor.

Uvre dqi vi gra fi ti pro tiv Pa vli ~i }a Gra do na ~el nik No vog Sa da Igor Pavli~i} oce nio je ju ~e da je ski da we ta ble sa na zi vom uli ce dr Zo ra na \in |i }a i is pi si va we {o vi ni sti~ kih gra fi ta lo gi~ na po sle di ca at mos fe re u gra du. „To je lo gi~ na po sle di ca svih de {a va wa u No vom Sa du u po sled wih 30 da na, ko ja pra te na sto ja wa opo zi ci je da sru {i grad sku vlast”,

je, je di no me sto na ko me se i do bi ja i gu bi vlast. Ne po zna ti po ~i ni o ci su sa zgra de Fi lo zof skog fa kul te ta u No vom Sa du ot ki nu li ta blu sa na zi vom uli ce dr Zo ran \in |i} i na fa sa di is pi sa li gra fi te „Pa vli ~i }u usta {o”, „Go tov je” i „Voj vo di na je sle de }a”. Po kra jin ski od bor DS-a sa op {tio je ju ~e da o{tro osu |u je pri -

Tu ì la {tvo re a go va lo Dr àv no tu ì la {tvo okva li fi ko va lo je kao o{te }e we i uni {te we tu |e stva ri is pi si va we gra fi ta uvre dqi ve sa dr ì ne na Fi lo zof skom fa kul te tu u No vom Sa du i ski da we ta ble sa na zu vom uli ce „Dr Zo ran \in |i}”, iz ja vi la je Ta nju gu port pa rol ka no vo sad ske po li ci je Mi le va To mi}. Po we nim re ~i ma, od mah po pri je mu do ja ve, na li ce me sta je iza {la pa tro la po li ci je, a u to ku je da qi ope ra tiv ni rad u ve zi sa ovim slu ~a jem. re kao je Pa vli ~i} Ta nju gu, do da ju }i da on ni je je di na oso ba ko ja je u tom kon tek stu po mi wa na pro te klih ne de qa u gra fi ti ma. Po we go vom mi {qe wu, „to je u su {ti ni na pad na vred no sti ko je za stu pa mo i po vra tak u go di ne za ko je smo mi sli li da su iza nas”, a sve to {to se de {a va - ka ko je is ta kao - No vi Sad i we go vi ì te qi ni su za slu ì li. „Ovo ni je do bra po ru ka za No vi Sad jer je pri ~a oko po li ti~ kih de {a va wa u gra du za vr {i la u ino stra nim me di ji ma i to je iz u zet no lo {a po ru ka i po ten ci jal nim in ve sti to ri ma „, do dao je Pa vli ~i}. Is ta kao je da bi oni ko ji è le da pro me ne vlast to tre ba lo da u~i ne u Skup {ti ni jer je to, do dao

ti ske, po li ti~ ki lin~ i me dij sku haj ku na gra do na ~el ni ka No vog Sa da Igora Pavli~i}a, na vo de }i da to ugro `a va bez bed nost we go vu i we go ve po ro di ce. „No vo sa |a ni su na iz bo ri ma ne dvo smi sle no po zi tiv no oce ni li ~e tvo ro go di {wi rad i re zul ta te ti ma Igo ra Pa vli ~i }a, po ve riv {i naj vi {e gla so va DS-u i we nim ko a li ci o nim part ne ri ma”, na vo di se u sa op {te wu demokrata. SPO je sa op {tio da osu |u je ovaj „van dal ski ~in ne ra zum nih qu di”, a udru `e we „Gra |an ska Voj vo di na” tim po vo dom da nas or ga ni zu je pro test no oku pqa we gra |a na pod na zi vom „Pro tiv mr `we, stop fa {i zmu”, u 17 sa ti is pred Fi lo zof skog fa kul te ta u No vom Sa da.

dnevnik

INTERVJU VE RI CA KA LA NO VI], MI NI STAR KA ZA RE GI O NAL NI RAZ VOJ I LO KAL NU SA MO U PRA VU

Neo d go vor no je da No vi Sad po no vo ide na iz bo re – In te res gra |a na i pri vre de je je di no ~i me se ru ko vo di mo u pro me ni vla sti u lo ka lu – iz ja vi la je u in ter vjuu za “Dnev nik” mi ni star ka za re gi o nal ni raz voj i lo kal nu sa mo u pra vu Verica Kalanovi}, ko ja je i pot pred sed ni ca URS-a, is ti ~u }i da bi bi lo neo d go vor no gle da ti da grad ka kav je No vi Sad u|e u ne sta bil nost i no ve iz bo re. Ona za na{ list uka zu je na to da od go vor na pi ta we za {to je Igor Pavli~i} po no vo iza bran za gra do na ~el ni ka No vog Sa da, a po tom na pad nut kao lo{, tre ba da da pred sed ni ca grad ske skup {ti ne Aleksandra Jerkov ko ja ga je pred lo ì la, gla sa la, a po tom ne ga tiv no oce ni la we gov rad. l Moè li pitawe prekomponovawa lokalne vlasti ugroziti odnose u koaliciji, i dovesti do novih izbora – jer ni tu mogu}nost nije iskqu~io lider SNS-a Aleksandar Vu~i}? – Ne zo vem to pre kom po no va wem vla sti ve} pro me nom i, ako po gle da mo, do pro me ne vla sti do la zi ta mo gde ona ne funk ci o ni {e do bro. Ta mo gde su iza bra ni naj bo qi qu di, iz raz li ~i tih par ti ja – jer su u op {ti na ma i gra do vi ma Sr bi je raz li ~i te kom bi na ci je – ta vlast je sta bil na. Pod se ti la bih na de {a va wa u Le skov cu, gde je for mi ra na vlast ka da je ~e ti ri od bor ni ka URS-a na vol {e ban na ~in, pre ko no }i, pro me ni lo svoj po li ti~ ki stav i for mi ra na je ko a li ci ja za ko ju qu di ni su gla sa li. Pa u No vom Sa du, da li su po treb ne pro me ne? Ako i oni ko ji da nas pra ve ko a li ci ju, a tu mi slim na LSV i SPO, pa i na Rom sku de mo krat sku stran ku, ka ù da gra do na ~el nik Igor Pa vli ~i} ne ra di do bro svoj po sao, bi lo bi neo d go vor no da mir no gle da mo da ta ko ve li ki grad kao {to je No vi Sad po no vo u|e u iz bo re i ne sta bil nost. Lo gi~ no je da se na pra vi grad ska vlast ta ko da bu de ga rant do brog funk ci o ni sa wa i sin hro ni za ci je ra da s Vla dom. Ina ~e, ko a li ci ja na cen tral nom ni vou funk ci o ni {e do bro i ~vr sto i o sve mu se do go va ra mo. l Nije li ~udno da ubrzo posle izbora oni koji su glasali za Pavli~i}a najednom prepoznaju da je lo{? – To ni je pi ta we za me ne ve}, re ci mo, za pred sed ni cu no vo sad ske skup {ti ne Alek san dru Jer kov, ko ja ga je pred lo ì la i gla sa la za we ga pre ne {to vi {e od me sec da na, a

vom Sa du. Svi su, da kle, do bro zna li o ko me se ra di. l Po na{im saznawima, pro{log petka su strana~ki vrhovi URS-a, SNS-a i SPS-a imali okupqawe zbog vlasti u lokalu. Kakav je stav va{e stranke, i po ~emu se meri gde partneri iz vlasti treba da preslikaju republi~ku vladu, a gde ne? Npr. retko kome je jasno po ~emu su Novi Sad, Leskovac ili Zaje~ar zna~ajniji za preuzimawe vlasti od Beograda? – Li de ri vla da ju }e ko a li ci je se do sta ~e sto sre }u, i ne znam da li je to po ne de qak, sre da ili pe tak, ali oni ~e sto raz go va ra ju o lo kal noj vla sti. Ko li ko znam, na tim sa stan ci ma se di sku tu je o pro ble mi ma ko je ti gra do vi ima ju jer im lo kal na vlast ne funk ci o ni {e do bro, a ne o ma te ma ti ci i bro je vi ma. Ako po gle da mo da u ne kim op {ti na ma ima mo pro ble ma s po à ri ma, a zbog ne for mi ra ne ko mi si je ne }e mo mo }i da is pla ti mo {te tu ona ko in ter vent no ka ko smo ura di li sa â~ kom i Gor wim Mi la nov cem, ili da je pred na ma grej na se zo na, a ne zna mo {ta }e mo s ko mu nal nim pred u ze }em ko je tre ba da gre je gra |a ne, lo gi~ no je da po sta vi mo pi ta we da li ta lo kal na vlast mo è funk ci o ni sa ti bo qe, ta ko da im mi s cen tral nog ni voa po mog ne mo. Ne ma tu pri o ri te ta u for mi ra wu vla sti ko ji po mi we te. Jer od go vor na i ure |e na dr à va je mo gu }a sa mo uko li ko nam lo kal ne sa mo u pra ve do bro funk ci o ni {u. l Da, ali po ~emu se meri potreba preslikavawa Republike u lokalu? – Po to me da li u tom tre nut ku taj grad ne ma ve }i nu ko ja je sta bil na i funk ci o ni {e. Ako sta we i na da qe bu de ta kvo, tr pe }e gra |a ni i pri vre da. To ne sme mo da do zvo li mo. Wi hov in te res je je di no ~i me se ru ko vo di mo. l Izjavili ste da ova vlada radi kao tim.

Lu pa we o {er pe l Je li se Vlada osvrnula na inicijativu LSV-a Nenada ânka o osnivawu tzv. autonomisti~kog bloka? – Iz ja sni }u se ka da vi dim pro gram. Ono {to sam ~i ta la, i kroz iz ja ve ta ko |e auten ti~ nih voj vo |an skih stra na ka kao {to je SVM, je ste da se ba{ ne sla ù s ta kvim pri stu pom, i ni sam si gur na u to da }e „auto no mi sti~ ki blok“ pred sta vqa ti ce lu Voj vo di nu. Bo jim se da je, od sve ga, to po nov no lu pa we u {er pe da bi se skre nu la pa `wa jav no sti. da nas ka è da Pa vli ~i} ni je do bar. Od go vor nost za iz bor lo {eg gra do na ~el ni ka vi dim na grad skoj skup {ti ni, ko ja je na pra vi la ve }i nu, i po svo joj vo qi, ube |e wu i mo ra lu iza bra la ~o ve ka za ko ga sa mo na kon me sec da na ka è da ni je do bar gra do na ~el nik, a on je ~e ti ri go di ne pre to ga vr {io vlast u No -

– Mo gla bih da je dam iz mno go uglo va. No, po gle daj mo sa mo ka ko su pret hod nih da na iz gle da le ak ci je u ot kla wa wu po sle di ca ve li kih po `a ra, i mo `e mo vi de ti za {to je tim ski rad zna ~aj na pro me na u od no su na ra ni ji pe riod. Naj pre, svi smo za jed no iza {li na te ren. Mi ni stri iz raz li ~i tih stra na ka za -

jed no su sla li iz ve {ta je pre mi je ru i pr vom pot pred sed ni ku Vla de. Ne ko li ko pu ta smo odr à va li van red ne sed ni ce Vla de da se upo zna mo sa si tu a ci jom, omo gu }i mo do la zak ru skih avi o na i na |e mo sred stva neo p hod na za wi ho vo funk ci o ni sa we da bi se po à ri uga si li. In ter vent no smo sa zva li ko mi si je, ne gle da ju }i ko je gde na vla sti, ni u Ba ji noj Ba {ti, â~ ku ili Gor wem Mi la nov cu. Ta ko smo opre de qi va li i pa re za sa na ci ju, a se qa ke ni smo pi ta li iz ko jih su par ti ja, ve} ko li ko im je se na iz go re lo. Ova vla da je re a go va la kao pra vi efi ka sni tim na vr lo te {ku si tu a ci ju u Sr bi ji, {to je ste no vi na u od no snu na pret hod nu. Pod se ti la bih vas na ze mqo tres u Kra qe vu, ka da smo ~e ka li re dov nu sed ni cu Vla de, a mi ni stri su sa mo i ni ci ja tiv no i{li na te ren i li ci ti ra li o to me ko li ko je ko spre -

– Ni smo u Vla di pri ~a li o to me, a kao mi ni star, ka `em da to ni je po li ti~ ko ve} ve li ko dru {tve no pi ta we. Da nas se sve vi {e go vo ri o to me da je pro me na Usta va neo p hod na. Pri med be na ne ke od red be Usta va mo gu se ~u ti od par ti ja, i na vla sti i opo zi ci o nih, ne vla di nih or ga ni za ci ja, pred stav ni ka ne kih in sti tu ci ja, od lo ka la do na rod nih po sla ni ka, lo kal nih li de ra. Stav URS-a je da Ustav tre ba me wa ti kroz {i ro ku jav nu ras pra vu. Naj vi {i prav ni akt ove ze mqe mo ra da bu de u skla du s in te re si ma gra |a na da za do vo qe svo je `i vot ne po tre be, a ni ka ko ne ka vez ko ji ih u to me spu ta va. l Kako vlast namerava da iza|e iz problema s ocenom Ustavnog suda o neustavnosti pojedinih odredbi Zakona o prenosu nadle`nosti Vojvodini?

man da ulo ì u ob no vu tog gra da. U to me je raz li ka da na {weg efik sa nog tim skog ra da ove vla de i onog ne sin hro ni zo va nog, ad hok re a go va wa pro {le, ko ja ni je bi la tim. l Najavqujete da se ve} radi, ali {ta konkretno na pitawu decentralizacije i u kojem pravcu i obimu se ona planira? – De cen tra li za ci ju ne mo è mo po sma tra ti kao po àr ko ji se u tre nut ku de si i za vr {i, ve} kao ozbi qan pro ces u spu {ta wu nad le `no sti s cen tral nog ni voa do ni voa za do vo qe wa po tre ba gra |a na ko ji ide ko rak po ko rak. Taj pro ces mo ra bi ti du go ro ~an, si stem ski, pla ni ran. Po sta vqa se pi ta we da li da nas ima mo lo kal nu vlast i li de re sprem ne da pri hva te nad le `no sti pre ne te s cen tral ne vla sti. De cen tra li za ci ja ne zna ~i ni pre nos nad le `no sti iz Be o gra da u No vi Sad jer je da na {wa si tu a ci ja da se iz No vog Sa da ni je spu sti la ni mi li me tar da qe. I zbog to ga cen tra li za ci ju mo }i da nas po |ed na ko ose }a ju i Ba ji na Ba {ta i Ko vin. jed ni i dru gi za naj o bi~ ni je stva ri mo ra ju da pi ta ju Be o grad, od no sno No vi Sad. l Da li ste se u Vladi bavili pitawem promene Ustava i kakvim, s obzirom na najave stranaka, pa i URS-a, da ga treba mewati?

– O~e ku jem da }e mo re {a va ti ta pi ta wa. Ne ka od wih su la ko re {i va. Vi di te da smo ima li è sto ke po le mi ke oko za tva ra wa Kan ce la ri je u Bri se lu, a on da smo vi de li da se pro blem mo è re {i ti uskla |i va wem ime na. Ni je va `no ka ko se ne ka in sti tu ci ja zo ve, ve} da li ona re {a va pro ble me u in te re su gra |a na. l [to se pomiwe Kancelarija, kada nije tako ni registrovana? – Na to i uka zu jem. Pro blem je bio sa mo poj mov no na pra vqen. Za lo ì la bih se za ono {to pred la è pred sed nik Vla de Ivica Da~i}, da naj vi {i pred stav ni ci Vla de Re pu bli ke Sr bi je i Po kra jin ske vla de sed nu za sto {to pre da bi smo iz be gli ne po treb ne ten zi je. Si gur na sam u to da ni u Vla di Sr bi je, ni u USS-u ne ma ni kog ko è li da ura di ne {to na {te tu gra |a na Voj vo di ne i da odu zme nad le `no sti ko je su ve} da te. l Da li je odluka USS-a nalog vlasti da se sve upodobi Ustavu, i da se, shodno wemu, mewaju Zakon i Statut Vojvodine? – Ustav je naj vi {i prav ni akt sva ke ze mqe i mo ra da se po {tu je. U su prot nom, ima li bi smo ha os. Po sao USS-a je da Ustav bra ni i po {tu je, a po sao od go vor ne vla sti je da re {i pi ta wa u ko rist svo jih gra |a na. Dra gan Mi li vo je vi}

TVIT CRTICA

Gde se se lim? Mi ni star prav de Nikola Selako vi} je u „ne do u mi ci“. - Ni ko da mi ka `e gde je taj stan u ko ji se na vod no se lim... ;-) - od go va ra Se la ko vi} na „~ar {ij ske“ pri ~e.

Ve ru za ve ~e ru Tvi te ra {i se za ni ma ju za me dij ske spe ku la ci je da su od bor ni ci ko ji ~i ne no vu ve }i nu u No vom Sa du na vod no u ka ran ti nu u ho te lu „Nor cev“ na Fru {koj Go ri. [e fi ca Na rod ne par ti je Maja Gojko vi} }e: „Od bor ni ci u ka ran ti nu?! Mo lim da se vra ti ne po sre dan iz bor za gra -

do na ~el ni ka, da pre sta ne ovo lu di lo.„ S dru ge stra ne port pa rol SPO-a Nemawa Starovi} de man tu je pi sa we me di ja: - Qu di su za jed no ve ~e ra li u „Nor ce vu„ i po tom oti {li svo jim ku }a ma. Ne ko je po tom iz mi slio ka ran tin... No vi nar Nikola Trkqa }e {a qi vo: - No vi nar ske eki pe tra ga ju po {u ma ma go ra ma za 40 od bor ni ka. Fru {ko gor skim sta za ma re vo lu ci je.

Tim ski duh LDP-ovac Bojan \uri} pri me }u je: - Glav na sa mo po hva la Vla de je „tim ski duh”... Sle de }a fa za tih fud ba ler skih fra za je „at mos fe ra u svla ~i o ni -

ci je sjaj na” - sli ko vi to }e \u ri}. \u ri} jo{ be le `i: „Odr `an 3. BG la ti no ma ra ton!? Jo{ je dan mu~ ki na pad na na {u }i ri li cu„.

[to ni ste? Na adre su ne ka da {weg pre mi je ra Zora na @ivkovi}a sti glo je pi ta we: „Ko li ko se ka je{ {to ni ste spro ve li lu stra ci ju 6.10.2000? Ma da i ni ste mo gli po kraj ko {tu wa vog vo }a... Ka sno sad...„ @iv ko vi} ob ja {wa va: „Za kon o lu stra ci ji je do net 2003. go di ne ali ga ko l a l i c i o n o-ko h a b i t a c i o n e vla s ti ni su spro vo di le jer bi osta le bez svo jih part ne ra„, na vo di @iv ko vi} na „Tvi te ru„.

Sve je (ne)jasno

SPS u „kri zi”

Pokra jin ski po sla nik LSV-a Alek sandar Marton „raz mi {qa“ na laj ni: „Ni je mi ja sno ka ko iko mo `e i da po mi sli da bu de u ne ka kvoj ve }i ni sa Dve ri ma?“

No vi nar Milan La|evi} je „ za bri nut“ : - Ka ko je Vu ~i} kre nuo, SPS }e osta ti bez po lo vi ne ~lan stva - po ru ~u je La |e vi} sa laj ne.

Jed nom za svag da

Bab ska eks klu zi va

Biv {i mi ni star, a sa da na rod ni po sla nik iz DS-a Oliver Duli} od go va ra oni ma ko ji se in te re su ju sa we go vo imov no sta we: - I jed nom za svag da: mo ja imo vin ska kar ta je ma wa ne go pre ovo ga, ko pro na |e da ni je, we go vo je...

Ju nak fil ma „Mon te vi deo“ Tir ke, od no sno glu mac Milo{ Bikovi}, za pi su je svo ja za pa `a wa na laj ni: „‘Ajd sto ti CD ide uz pra {ak. Al’ {to po red pi {e da je to EX CLU ZIV NO! Zna ~i SA MO ZA SVA KU BA BU KO JA KU PI PRA [AK! S. St.

politika

dnevnik MINISTAR GRA\EVINARSTVA I URBANIZMA VELIMIR ILI] KRITIKOVAO FOND ZA KAPITALNA ULAGAWA VOJVODINE

Du gu ju i bo gu i na ro du Mi ni star gra |e vi nar stva i ur ba ni zma Ve li mir Ili} iz ja vio je da je Fond za ka pi tal na ula ga wa Voj vo di ne rak-ra na srp ske eko no mi je, jer du gu je mi li jar de di na ra gra |e vin skim fir ma ma. - One su u Sr bi ji do bi ja le avan se i svi iz ve de ni ra do vi su im pla }e ni do po sled weg di na ra. U Voj vo di ni su po slo ve po ga |a le po do brim ce na ma, ali im ni {ta ni je pla }a no. To je do ve lo do op {teg ko lap sa i mno ge di rekt no od ve lo u ste ~aj - re kao je Ili} u in ter vjuu ju ~e ra {woj „Po li ti ci”. On je ka zao da Vla da Sr bi je ne ma me ha ni zme kon tro le ka ko se tro {e pa re ko je da je Voj vo di ni i da li se ured no pla }a ju iz ve de ni ra do vi, kao i da se is po sta vi lo da nas je pre nos nad le `no sti Po kra ji ni mno go ko {tao. - Fond za ka pi tal na ula ga wa Voj vo di ne je rak-ra na srp ske eko no mi je. Uni {tio je srp sku pri vre du. Na ve {}u sa mo je dan pri mer. Fir ma „In ter kop„, ko ja gra di sta no ve u be o grad skom na se qu „Ste pa Ste pa no vi}„, na pla ti la je sve ra do ve do po sled weg di na ra u Sr bi ji, ali za to u Voj vo di ni ni je. Oti {la je u ste ~aj, jer je u blo ka di za 2,5 mi li jar de di na ra. Ona ne pla }a

ko o pe ran te i {ta sa da da joj ra dim? Ta kvih je mno go - do dao je Ili}. Na pi ta we po sto ji li po da tak ko li ko Fond ukup no du gu je pri vre di, Ili i} je od go vo ri da to „ni ko ne zna”. - Du gu ju i bo gu i na ro du. Ja pi tam: ot kud ba{ da [a ri }e va Me tals ban ka po sta ne Raz voj na ban ka Voj vo di ne. Ovo je isti pro blem kao i sa Agro ban kom. To pi ta we mo ra da se po kre ne i utvr di ka ko su mo gli da se za du `u ju, po kre }u in ve sti ci je, ne pla }a ju iz vo |a ~e i uni {ta va ju fir me - do dao je Ili}. Na pri med bu „Po li ti ke” da ni je sa mo Voj vo di na uni {ti la gra |e vin ske fir me, jer wi ma lo kal ne sa mo u pra ve du gu ju 390 mi li o na evra i plus dr `a va i jav na pred u ze }a, Ili} je ka zao da je to vi {e go di {wi dug, da je „ra |e no par ti zan ski, a fi na sij ski ni su za tva ra ne in ve sti ci je”. - Ka ko je mo gu }e da se uzmu kre di ti, a da se ne za vr {e pro jek ti? Ka ko je mo gu }e da po~ nu ra do vi, a da ne ma gra |e vin ske do zvo le? Ka ko je mo gu }e da se kre ne u pro je kat, a da se ne zna ko li ko }e da ko {ta - upi tao je Ili}.

Ne ka do ka è ili pod ne se ostav ku Po kra jin ski se kre tar za me |u re gi o nal nu sa rad wu i lo kal nu sa mo u pra vu Bra ni slav Bu gar ski po zvao je mi ni stra Ve li mi ra Ili }a da do ka è svo je tvrd we ili da pod ne se ostav ku. Bu gar ski je, go stu ju }i na RTV-u, naj o {tri je osu dio iz ja vu mi ni stra i de man to vao tvrd we ko je je on iz neo. „Sa mo za ovu go di nu Fond za ka pi tal na ula ga wa ima odo bren bu xet od 10 mi li jar di di na ra. Od to ga je, na à lost, pre ne {e no sa mo tri mi li jar de, iako smo ve} „po tro {i li” dve tre }i ne go di ne, a ukup na du go va wa Fon da iz no se 1,8 mi li jar di di na ra, gde vi di te da, sa o~e ki va nim pri li vi ma, on mo è da ser vi si ra svo je oba ve ze”, re kao je on. Bu gar ski je de man to vao i da Fond ima du go va wa pre ma „In ter ko pu”. Ko men ta ri {u }i iz ja vu Ili }a da Vla da Voj vo di ne tro {i no vac bez ika kvog nad zo ra, Bu gar ski je re kao da po sto je in stru men ti bu xet ske kon tro le ko ju spro vo de dr àv ne in sti tu ci je i po zvao mi ni stra da po ka è spor ne fak tu re o du go va wu dve mi li jar de di na ra ili da pod ne se ostav ku. „Ni je Fond za ka pi tal na ula ga wa Voj vo di ne rak-ra na srp ske pri vre de, ne go su neo d go vor ne iz ja ve rak-ra na srp ske de mo kra ti je”, do dao je on.

REKLI SU

Vu ~i}: Ako nas po zo vu, i}i }e mo u Hr vat sku Pot pred sed nik Vla de i mi ni star od bra ne Alek san dar Vu ~i} iz ja vio je ju ~e da even tu al na po se ta Hr vat skoj za vi si od zva ni~ ni ka te dr à ve. - To za vi si od wih - ka da po zo vu ili ako po zo vu mi }e mo oti }i. Mi ni ko ga ne mo li mo, dr ì mo do svo je ze mqe i, ako po zo vu - oti }i }e mo - re kao je Vu ~i}, od go va ra ju }i na pi ta we no vi na ra na aero mi tin gu u Ba taj ni ci „da li se spre ma da po se ti Hr vat sku”. Upi tan da li Hr vat sku vi di kao jed no od tr ì {ta za srp sko na o ru à we i voj nu opre mu, Vu ~i} je od go vo rio da to vi {e za vi si od Hr vat ske, na gla siv {i da i tu, kao i u osta lim dr à va ma re gi o na, vi di po ten ci jal nu mo gu} nost za sa rad wu. - Sve u re gi o nu vi di mo i kao po ten ci jal no tr ì {te i kao qu de sa ko ji ma mo è mo da sa ra |u je mo - do dao je Vu ~i}.

[a bi}: Dok to ri pro tiv ko rup ci je la `u Po ve re nik za in for ma ci je od jav nog zna ~a ja i za {ti tu po da ta ka o li~ no sti Ro do qub [a bi} iz ja vio je ju ~e da je sa op {te we NVO „Dok to ri pro tiv ko rup ci je“, u ko me se na we gov ra ~un iz no si vi {e op tu `bi, me |u ko ji ma i za pri sva ja we nov ca, ap so lut na ne i sti na i sve sna, na mer no iz re ~e na la`, i na ja vio tu `bu. [a bi} tvr di da, ne sa mo po ve re nik li~ no, ne go ni bi lo ko od za po sle nih u Slu `bi po ve re ni ka u okvi ru pro jek ta „Za {ti ta uz bu wi va ~a“ ni je pri mio ni je dan je di ni di nar, ni ti je pro jek tom bi la pred vi |e na bi lo ka kva mo gu} nost za to. - Ta kav od nos pre ma sli~ nim pro jek ti ma pred sta vqa stan dard nu prak su u ra du Po ve re ni ka - is ta kao je [a bi} i pod se tio da je od po ~et ka re a li za ci je pro jek ta bio su o ~en sa zah te vi ma da gru pi qu di oku pqe nih oko saj ta „Pi {taq ka“ po ve ri vi {e po slo va od onih ko ji su im po ve re ni, kao i da im is pla ti ve }e ho no ra re od onih ko ji su pro jek tom bi li pla ni ra ni.

ponedeqak3.septembar2012.

POKRAJINSKI SEKRETAR ZA PRIVREDU MIROSLAV VASIN

Mi ni star Ili} na ja vqu je kon flikt Po k ra j in s ki se k re t ar za pri vre du Mi ro slav Va sin iz ja vio je ju ~e da su op tu `be mi ni stra Ve li mi ra Ili }a na ra ~un Fon da za ka pi tal na ula ga wa Voj vo di ne „u naj ma wu ru ku iro ni~ ne”, te da se wi ma na ja vqu ju „kon flik ti, a ne sa rad wa iz me |u dva ni voa vla sti”. Va sin je u iz ja vi za „Dnev nik” is ta kao da je i Ili }u i ce lo kup noj jav no sti po zna to da Re pu b li k a po k ra jin s kom bu x e t u ni je pre ba ci va la no vac u skla du s Za ko nom o nad le `no sti ma i Usta vom Sr bi je. On je do dao da zbog to ga i po sto je du go va wa Fon da pre ma iz vo |a ~i ma ra do va. - Ova du go va wa na sta la su is kqu ~i v o zbog to g a {to Vla da Sr bi je ni je is pu ni la svo je oba ve ze. I o to me smo pri ~a li po sled we dve go di ne upra vo mi iz po kra jin ske ad min si tra ci je. Za to ove op tu `be mi ni stra Ili }a de lu ju iro ni~ no, ali, s ob zi rom i na mo me nat u ko me su iz ne te, ~i ni se da one ni su za pra vo usme re ne na ovaj fond APV, ve} da ima ju {i ri kon tekst - oce nio je Va sin. On je do dao da je in di ka tiv no {to te op tu `be do la ze u tre nut ku kad se „uslo `wa va ju od no si na re la ci ji lo kal na vlast - Po kra ji na - re pu bli~ ki ni vo”, te da idu „u prav cu kon fli ka ta i su ko ba, a ne sa rad we”. - Ni je do bro da se ide s ta kvim te za ma u si tu a ci ji kad o~e ku je mo di ja log i sa rad wu iz m e | u po k ra j in s ke i re p u -

bli~ ke vla de oko ni za pi ta wa - re kao je Va sin. On je na veo da je Fond za ka pi tal na ula ga wa bio „ge ne ra tor raz vo ja Voj vo di ne”, a {to se, ka ko je na veo, ogle da u re a li za ci ji broj nih in ve sti ci ja mo sto va, {ko la, bol ni ca, pu te va, ko ji su do ve li do otva ra wa ve li kog bro ja rad nih me sta u pe ri o du kri ze.

- Sve {to je na{ Fond ra dio pre va zi la zi ono {to je Ve li mir Ili} ~i nio kao mi ni star u ra ni jim man da ti ma, iako je ra po sla gao s mno go ve }im bu xe ti ma. A po seb no je iro ni~ no kad mi ni star Ili} go vo ri o ne pra vil no sti ma u ra du na {eg Fon da kad se zna {ta se sve de {a va lo s jav nim pred u ze }i ma ko ja su bi la pod we go vom in ge ren ci jom - ka zao je Va sin. Va sin je pod se tio da je u pret hod noj po kra jin skoj ad mi ni stra ci ji uka zi va no da je za po sled wih pet go di na Voj vo di na, zbog pro ble ma u pre no su nov ca iz re pu bli~ ke ka se, za ki nu ta za pre ko 60 mi li jar di di na ra, od no sno ceo je dan go di {wi bu xet. B. D. S.

ekonomija

ponedeqak3.septembar2012.

dnevnik

NOVE NEVOQE JEDNOG OD NAJVE]IH AUTOPREVOZNIKA U VOJVODINI I SRBIJI

NIKAD MAWA PRODAJA AUTOMOBILA

„Se ver trans” u sle poj uli ci i bez 18 auto bu sa

Kri za ide na ~e ti ri to~ ka

U Sr bi ji je u pe ri o du ja nu ar jul ove go di ne pro da to za oko 40 od sto ma we no vih auto mo bi la, ne go u istom pe ri o du la ne. Ka ko je na veo pred sed nik Srp ske aso ci ja ci je uvo zni ka vo zi la i de lo va Mi lo{ Pe tro vi} tr `i {te auto mo bi la u na {oj ze mqi je na „isto rij skom mi ni mu mu”. Pro da to je je dva 15.000 vo zi la, dok je pret hod ne go di ne pro da to u istom pe ri o du oko 20.000 auto mo bi la, re kao je Pe tro vi} Ta nju gu i do dao da je tre nut no naj pro da va ni ji auto na na {em tr `i {tu [ko da. Sa dru ge stra ne, pro da ja luk su znih auto mo bi la u Sr bi ji je kao i sva ke go di ne sta bil na. „Ka da pri ~a mo o luk su znim auto mo bi li ma, wi ho va pro da ja je sta bil na ve} go di na ma. Tu ne ma ve li kih ni pa do va, ni po ra sta - ta ko da ko je uvek imao nov ca i da qe ga ima, a ko ni je imao, tek sa da ga ne ma„, re kao je Pe tro vi}.

Kao da im ni je do voq no ne da }a, ~i ji je ta las za po ~eo ~ak i pre (ne ta ko dav no i po ni {te ne) pri va ti za ci je od „gla so vi tog“ bi zni sme na Mi le ta Jer ko vi }a, za po sle ni u som bor skom „Se ver tran su“, jed nom od naj ve }ih auto pre vo zni ka u Sr bi ji, su o ~a va ju se s no vim. Na i me, taj ko lek tiv je ne dav no ostao bez 18 auto bu sa, svo je vre me no na ba vqe nih po osno vu ugo vo ra s li zing-ku }om NLB, {to je za bri nu lo za po sle ne, ko ji su pre ne ko li ko da na na „zbo ru rad nih qu di“ za tra `i li odo go vo re u ve zi sa svo jom sud bi nom od iz vr {nog di rek to ra „Se ver tran sa“ Ne na da ]e li }a, ko ga je na kon po ni {te wa pri va ti za ci je dr `a va po sta vi la na ~e lo pred u ze }a, ne gda weg sim bo la si gur nog i udob nog auto bu skog pre vo za. Ako se su di po ono me {to su rad ni ci ~u li, raz lo ga za op ti mi zam i ne ma pre vi {e, po go to vo u si tu a ci ji ka da se jo{ uvek ne

zna da li }e, i ka da, po no vo bi ti po ku {a na pri va ti za ci ja „Se ver tran sa“ ~i ji du go vi pre va zi la ze pro ce we nu vred nost fir me. Od u ze ti auto bu si, vred ni dva i po mi li o na evra, ~i ji je kva li tet od tre nut ka na bav ke ospo ra van, bi li su ku pqe ni na li zing jo{ za vre me „vla da vi ne“ Jer ko vi }a pa je „Se ver trans“ u po zi ci ji da ne ma do voq no vo zi la ko ji ma tre ba da oba vqa osnov nu de lat nost. Naj ve ro vat ni je ve} ta da su o ~e ni s na ja vom NLB-li zin ga da }e im auto bu si bi ti od u ze ti, iz „Se ver tran sa“ su jo{ po ~et kom ma ja ras pi sa li oglas za za kup auto bu sa vi so ke tu ri sti~ ke kla se, ko ji je tre ba lo da za me ne tur ske „Tem ze“, a ka ko tvr di pr vi ~o vek pred u ze }a, osim to ga se vo de i pre go vo ri s istom li zing ku }om o na bav ci no vih auto bu sa po znat no po voq ni jim uslo vi ma. Ka ko god bi lo, me nax ment „Se ver ca“ tvr di da pr vi da ni sep tem bra, od no sno po ~e tak {kol -

ske go di ne ko ji je, zbog pre vo za |a ka, je dan od wi ho vih ozbiq ni jih iz vo ra pri ho da, ne }e bi ti pod zna kom pi ta wa, pa je u tom smi slu ve} i ogla {en po ziv u~e ni ci ma i ro di te qi ma da do 20.

sep tem bra pri lo `e do ku men ta ci ju ko ja }e im omo gu }i ti da ostva re sub ven ci je iz grad skog bu xe ta Som bo ra u ra spo nu od 40 do 100 od sto, u za vi sno sti od zo ne i so ci jal nog sta tu sa u~e ni ka.

SREMSKA MITROVICA

INSPEKCIJA KRENULA U LOV NA LA@NE POPUSTE I AKCIJE

On je na po me nuo da je taj pad jo{ dra sti~ ni ji uko li ko se pro da ja upo re di sa ne kom do brom go di nom, na pri mer 2008, ka da je bi lo pro da to oko 36.000 vo zi la. „Mi ne o~e ku je mo da }e tr ì {te ra sti, sa mo mo è bi ti sla bi je„, na gla sio je Pe tro vi}. On je, po re de }i po dat ke iz pret hod nih go di na, ka zao da je pro {le go di ne je dva pro da to ukup no oko 31.000 vo zi la, a to kom ce le 2012. o~e ku je se da }e bi ti pro da to iz me |u 22.000 i 23.000 vo zi la. Na pri mer, u 2008. go di ni, pre ma re ~i ma Pe tro vi }a, pro da to je ukup no oko 60.000 vo zi la, {to zna ~i da je dva pu ta ma we pro da to ove go di ne ne go u 2008. „In te re sant no je da Fol ksva gen gru pa tre nut no ima sta bi lan rast na na {em tr ì {tu, a pa ra me tri po ka zu ju da je sli~ no i u re gi o nu„, na veo je Pe tro vi}. Naj pro da va ni ji auto mo bil u Sr bi ji je [ko da (ko ja je u okvi ru Fol ksva gen gru pe) sa sko ro 2.000 pro da tih auto mo bi la u pr vih se dam me se ci ove go di ne, a od mah iz we su Fol ksva gen auto mo bi li. To zna ~i da Fol ksva gen gru pa, sa ta dva bren da, da le ko vi {e pro da je od osta lih, a na tre }em me stu je Fi jat sa pro da jom od oko 1.600 vo zi la za pr vih se dam me se ci. Pe tro vi} je re kao da je, ta ko |e, in te re sant no da je u tih 1.600 vo zi la sko ro 1.300 „pun ta” i da se vi di da ori gi nal ni pro gram Fi ja ta u~e stvu je sa ne kih 20 pro ce na ta u toj pro da ji i da se sub ven ci o ni sa ni deo da le ko vi {e pro da je. „Ni {ta {to je u Evro pi ne mo è, a da ne do |e kod nas, pre ili ka sni je. Ono {to se de {a va u Sr bi ji je da le ko ve }i pad ne go u re gi o nu”, ka zao je Pe tro vi}.

Sni è wa su naj ve }e tr go va~ ke pre va re? Jed noj od naj ve }ih tr go va~ kih pre va ra - la `nim sni è wi ma, mo glo bi se sta ti u kraj. Ba rem ta ko na ja vqu je Tr ì {na in s pek c i j a ko j a je za p o ~ e l a kon t ro l u ve r o d o s toj n o s ti ogla snih po ru ka za av gu stov ska i sep tem bar ska sni è wa ce na.

è wa i dru gih pro daj nih pod sti ca ja) sa mo u ci qu po ve }a wa pro me ta, a ne za to {to sni è we za i sta po sto ji”, na ve de no je u sa op {te wu ovog mi ni sta stva. Na i me, naj ~e {}e tr gov ci is tak nu pro ce nat po pu sta, ali ne u od no su na pret hod nu va è }u

ce ne tr go vac ne re al no ukal ku li sao svo ju mar `u ko ju na knad no spu sti. Ta ko se stva ra pri vid da je re~ o sni `e noj ce ni, ob ja snio je Ma cu ra. Mi ni star stvo, ina ~e, upo zo ra va da je to pro tiv no od red ba ma i Za ko na o tr go vi ni i Za ko na o za {ti ti po tro {a ~a i Za ko na o ogla {a va wu i {to sva ka ko ima ne ga tiv ne po sle di ce

Po ]e l i } e v im re ~ i m a, u ovom tre nut ku osnov ni dug „Se ver tran sa“, pro ce wen na oko se dam mi li o na evra, ne ra ste, dok im ozbi qan pro blem stva ra ju ka ma te i pad di na ra u od no su na evro, po {to je u mno gim slu ~a je vi ma „Se ver trans“ bio ga rant na pla te kre di ta s de vi znom kla u zu lom ko ji su po di za ni na ime dru gih fir mi „im pe ri je“ Jer ko vi}, {to je bez broj pu ta vi |en mo del „uzmi-pa re-ibe `i“ srp ske di vqe pri va ti za ci je. Ma da je u pr vih osam me se ci ove go di ne za be le `io te ku }e gu bit ke od oko 35 mi li o na di na ra, „Se ver trans“ je, ka ko tvr di ]e li}, du go va wa svo jim rad n i c i m a sma w io s 200.000 evra na go to vo ~e tvr ti nu te su me, a za ra de se, uz re dov no ser vi si ra we svih do pri no sa, is pla }u ju u skla du s Ko lek tiv nim ugo vo rom uz ka {we wa od dva me se ca. M. Miqenovi}

skih la na ca, pro dav ni ca ma za {kol ski pri bor i opre mu za |a ke, kao i u spe ci ja li zo va nim pro dav ni ca ma ode }e i obu }e i ob u hva ti }e ~i ta vu te ri to ri ju Re pu bli ke Sr bi je. O re zul ta ti ma jav nost }e bi ti bla go vre me no oba ve {te na, na vo di se u sa op {te wu Mi ni star stva. U Na ci o nal noj or ga ni za ci ji po tro {a ~a (NOPS) ka `u da

Ras pro da ja imo vi ne „Sir mo dek sa” Agen ci ja za pri va ti za ci ju ob ja vi la je pro da ju imo vi ne in du stri je kon fek ci je „Sir mo deks” iz Srem ske Mi tro vi ce, ko ja je u ste ~a ju, na jav nom nad me ta wu 1. ok to bra. Na osno vu za kqu~ ka ste ~aj nog su di je Tr go vin skog su da u Srem skoj Mi tro vi ci i na osno vu sa gla sno sti Od bo ra po ve ri la ca od 8. de cem bra 2010. go di ne, ste ~aj ni uprav nik ‘’Sir mo dek sa’’ je ogla sio pro da ju ste ~aj nog du `ni ka kao prav nog li ca jav nim nad me ta wem. Naj va `ni ju imo vi -

Naj ~e {}e tr gov ci is tak nu pro ce nat po pu sta, ali ne u od no su na pret hod nu va `e }u ce nu, ve} u od no su na osnov nu ce nu ko jom je taj ar ti kal bio pri mqen u ma lo pro da ju i ta ko po tro {a ~e do vo de u za blu du

Ka ko ka `u u Mi ni star stvu spoq n e i unu t ra { we tr g o v i n e, sni ma we pro dav ni ca tra ja }e do kra ja sep tem bra, a po se ban na gla sak bi }e na pro ve ri da li se za i s ta ra d i o ras p ro d a j a m a {kol skog pri bo ra i opre me za {ko lu. „Uo~e ni pro ble mi na te re nu, kao i in for ma ci je do bi je ne od gra |a na, uka zu ju na to da po je di ni pri vred ni su bjek ti zlo u po tre bqa va ju ogla sne po ru ke (ogla {a va we ras pro da ja, sni -

ce nu, ve} u od no su na osnov nu ce nu ko jom je taj ar ti kal bio pri mqen u ma lo pro da ju i ta ko po tro {a ~e do vo de u za blu du, ka zao je na ~el nik ode qe wa za Op {ti nad zor Mi ni star stva tr go vi ne Go ran Ma cu ra. Uo~e no je, do dao je, da tr gov ci od mah po pri je mu ro be u ma lo pro da ju is tak nu oglas za sni `e we, a da se re al no ne ra di o po pu stu, ve} o stvar noj ce ni ko ja bi tre ba lo da bu de is tak nu ta s ob zi rom na to da je is ti ca wem pr ve

za po tro {a ~e i kon ku ren ci ju na tr ì {tu. U svim slu ~a je vi ma u ko ji ma se utvr di ne i sti ni ta, ne pot pu na ili „pre var na” ogla sna po ru ka, ko jom se po tro {a~ do vo di u za blu du, in spek tor }e za bra ni ti ta kvo ogla {a v a w e ({to pod r a z u m e v a ukla wa we ogla sne po ru ke sa iz lo ga ili pro daj nog me sta, za bra nu da qeg di stri bu i ra wa ne i sti ni tog re kla ma nog ma te ri ja la). In spek tor }e na lo ì ti i usa gla {a va we ogla sne po ru ke sa za kon skim od red ba ma (pro ce nat sni è wa, vr sta ro be na ko ju se od no si sni è we, pe riod tra ja wa sni è wa) i pod ne ti zah tev za po kre ta we pre kr {aj nog po stup ka. Kon tro le su ve} po ~e le u se di {ti ma ve li kih tr go vin -

upra vo u ovo do ba go di ne ima ju naj vi {e àl bi po tro {a ~a zbog la `nih sni è wa. Ina ~e, po sto je tri na ~i na na ko ja tr gov ci va ra ju ka da ogla {a va ju po pu ste. - Pr vi vid pre va ra je sa vi si nom sni è wa, od no sno to da li je ne {to za i sta sni è no 70 od sto ili ni je. Dru gi pro blem sa ak ci ja ma i sni è wi ma je su ma le ko li ~i ne ro be. Ne ret ko se de si da se ono {to je na sni è wu ras pro da ve o ma br zo, i to za to {to tr go vac ni je obez be dio do voq ne ko li ~i ne - ka è pred sed nik NOPS-a Go ran Pa po vi} ko ji kao tre }i pro blem na vo di „stal ne ak ci je„. Jer, ako na rad wi pi {e da je stal no sni è we od 50 od sto, ko ja je to on da ce na sni è na upo la. S. G.

nu ste ~aj nog du `ni ka ~i ni zgra da po vr {i ne 345 kva drat nih me ta ra, ~i ja je po ~et na ce na pet mi li o na di na ra. Pra vo na u~e {}e ima ju sva prav na i fi zi~ ka li ca ko ja ot ku pe pro daj nu do ku men ta ci ju po 20.000 di na ra, plus PDV. Pro fak tu ra se mo `e pre u ze ti sva kog rad nog da na 8 do 15 sa ti u pro sto ri ja ma fir me u @e le zni~ koj 42 do 24. sep tem bra. Prav na i fi zi~ ka li ca ta ko |e tre ba da upla te de po zit na ra ~u na fir me od 2.042.400 di na ra naj ka sni je pet rad nih da na pre odr `a va wa pro da je. Osim to ga, po treb no je pot pi sa ti iz ja vu o gu bit ku pra va na vra }a we de po zi ta i Ugo vor o ~u va wu po ver qi vih po da ta ka.

AGRO IZVOZ BI]E KAO I LANE

KURSNA LISTA NARODNE BANKE SRBIJE Sredwi Prodajni Kupovni za za za devize efektivu efektivu

Zemqa

Valuta

Va`i za

Kupovni za devize

EMU

evro

116,0827

118,4517

121,1761

115,7273

Australija

dolar

95,5334

97,4831

99,7252

95,2410

Kanada

dolar

93,5019

95,4101

97,6045

93,2157

Danska

kruna

15,5761

15,8940

16,2596

15,5284

Norve{ka

kruna

15,9526

16,2782

16,6526

15,9038

[vedska

kruna

13,8650

14,1480

14,4734

13,8226

[vajcarska

franak

96,6389

98,6111

100,8792

96,3430

V. Britanija

funta

146,5321

149,5225

152,9615

146,0835

SAD

dolar

92,8438

94,7386

96,9176

92,5596

Kursevi iz ove liste primewuju se od 31. 8. 2012. godine

Po sku pqe we hra ne is pe gla lo {te tu od su {e Vred nost iz vo za po qo pri vred no-pre hram be nih pro iz vo da iz Sr bi je u 2012. }e, i po red su {e, bi ti na pro {lo go di {wem ili ne {to vi {em ni vou, iz ja vio je sa vet nik pred sed ni ka Pri vred ne ko mo re Sr bi je za po qo pri vre du Vo ji slav Stan ko vi}. O~e ku je se da }e vred nost iz vo za hra ne iz Sr bi je u ovoj go di ni iz no si ti iz me |u 2,7 i tri mi li jar de do la ra, a da }e se su fi cit u spoq no tr go vin skoj raz me ni po qo pri vred no-pre hram be nih pro iz vo da kre ta ti oko 1,6 mi li jar di do la ra, pre ci zi rao je on. Stan ko vi} je ob ja snio da }e fi zi~ ki obim iz vo za bi ti ma wi ne go pro {le go di ne, ali }e vred nost bi ti pri bli `na pro {lo go di {woj zbog ra sta ce ne hra ne. Spoq no tr go vin ski su fi cit srp skog agra ra u 2012. je po ve }an za de vet od sto u od no su na pret hod nu go di nu i iz no sio je 1,3 mi li jar de do la ra. Vred nost iz vo za hra ne iz Sr bi je la ne je bi la 2,7 mi li jar de do la ra, {to je za 20,3 od -

Naj va `ni ji pro iz vo di agrar nog po re kla u iz vo zu u 2011. bi li su `u ti ku ku ruz (422 mi li o na do la ra), {e }er (156,3 mi li o na do la ra), ma li na ro lend (101,6 mi li o na do la ra), mer kan til na p{e ni ca (82,4 mi li o na do la ra), je sti vo

O~e ku je se da }e iz vo za hra ne bi ti iz me |u 2,7 i tri mi li jar de do la ra, a su fi cit u spoq no tr go vin skoj raz me ni oko 1,6 mi li jar di do la ra sto vi {e ne go go di nu pre. U~es }e iz vo za agra ra u ukup nom rob nom iz vo zu iz no si lo je 23 od sto. Isto vre me no, vred nost uvo za bi la je 1,4 mi li jar de do la ra, uz ne {to di na mi~ ni ji rast od 33 od sto, a we go vo u~es }e u ukup nom rob nom uvo zu Sr bi je iz no si oko pet od sto. Sto pa po kri ve no sti uvo za iz vo zom bi la je 195 od sto.

sun co kre to vo uqe (81,6 mi li o na do la ra), ja bu ke (62,1 mi li o na do la ra) i pi vo od sla da (60,3 mi li o na do la ra). Na uvo znoj stra ni do mi ni ra ju pro iz vo di ko ji se ne ga je u Sr bi ji - ka fa (102,6 mi li o na do la ra), ba na ne (39,2 mi li o na do la ra), po mo ran xe (26 mi li o na do la ra)...

ekOnOMiJA

dnevnik SR BI JA SE NA DA ARAN @MA NU

Kraj igre s MMF-om U Srbiju 10. septembra dolazi delegacija Me|unarodnog monetarnog fonda (MMF) sa zadatkom da analizira stawe u javnim finansijama, a u toku su tehni~ki razgovori sa predstavnicima Fonda koji su po~eli 28. avgusta i traju do utorka 4. septembra,

najavio je dràvni sekretar u Ministarstvu finansija i privrede Vlajko Seni}. Posle ovih poseta, o~ekuje se i zvani~na poseta Misije MMFa, koja }e uslediti krajem ove godine, uo~i planirawa buxeta za 2013, rekao je Seni} u intervjuu Tanjugu. „Mi smo pripremili sve raspoloìve informacije, potpuno smo otvoreni za saradwu i uvereni smo da, uo~i dono{ewa buxeta za 2013. godinu, moèmo o~ekivati postizawe sporazuma sa MMF-om”, kazao je on. Prema re~ima Seni}a, Srbija }e se daqe zaduìvati, tu nema dileme, uprkos ~iwenici da je javni dug dramati~no porastao u protekle ~etiri godine, ocenio je dràvni sekretar za odnose sa me|unarodnim finansijskim institucijama. „Dràva }e sama, ali i u saradwi sa MMF-om, definisati jasan plan kako da se taj stepen zaduèwa smawi”, isti~e Seni}, nagla{avaju}i da bi za Srbiju bilo va`no da se obnovi sporazum sa Fondom koji je, kako navodi „ prethodna vlada zamrzla i koji je prakti~no stavqen van snage.”

ponedeqak3.septembar2012.

POD HI PO TE KOM MI LION NE KRET NI NA A BAN KE IH SVE ^E []E PLE NE I PRO DA JU

Nema grada u Srbiji bez stanova na dobo{u Kada je pre nekoliko dana sekretar Udru`ewa gra|evinarstva u Privrednoj komori Srbije Goran Rodi} izjavio kako u Srbiji ima oko milion ne po kret no sti pod hi po te kom, ta brojka se ~inila pomalo preteranom, uprkos obja{wewu da se radi o razli~itim kre di ti ma, a ne sa mo stambenima, {to je trebalo da umiruju}e deluje na eventualno wihovo aktivirawe. Me|utim, sude}i po portalu Dobo{, vlasnicima nekretnina se ne pi {e naj bo qe, jer je ogla {e na jav na dra `ba za brojne stanove, ku}e, lokale... Gotovo da nema mesta u Srbiji u kome neka od banaka ne{to ne prodaje, kako bi naplatile dugove. Uprkos povoqnoj ceni, prodaja ne ide lako, pa se licitacije ~esto ponavqaju. Na spo me nu tom por ta lu Findomestik banka oglasila je za 3. septembar javnu prodaju dva jednosobna stana u Novom Sadu u [afarikovoj 8 od 43 i 31 kvadrat po po~etnoj ceni od 57.726 evra. Radi o drugoj javnoj prodaji, a cena odgovara 60 procenata od procewene vrednosti stanova. Zainteresovana pravna i fizi~ka lica moraju da polo`e depozit od 10 odsto od po~etne vred no sti, da kle, 5.772 evra. U glav nom voj vo |an skom gradu Pireus banka je oglasila prodaju trosobnog stana u Ulici Maksima Gorkog od 73 kva dra ta za 81.000 evra i 70,32 kvadrata u Pu{kinovoj ulici za 74.000 evra. Pro kre-

BE O GRAD SKA BER ZA OPET SPA VA

Aerodrom leti na 400 dinara Posledwa avgustovska trgoleìv{i promet od 36,8 miliona va~ka nedeqa okon~ana je novim dinara na nivoima od oko 400 dipadom trì{ta, dok je promet nara, a me|u prometnijim hartibio najniì u proteklih deset jama bila je i Naftna industrija sedmica. Ukupan promet u trgovaSrbije sa 16,4 miliona dinara. wu bio je 1,8 miliona evra, dok je Za akcijama NIS-a je tokom cele indeks najlikvidnijih akcija, Benedeqe bila prisutna solidna, leks 15, oslabio dodatnih 0,9 odali prili~no oprezna tra`wa, sto. Ova korpa najlikvidnijih akdok se na strani prodaje nalaze cija na trì{tu od po~etka godiuglavnom mali akcionari tako ne beleì minus od 11,9 procenada je te{ko bilo realizovati veta. }e promete na postoje}im nivoiNajprometnija hartija je bila ma. Dobitnik nedeqe bio je proni{ka AIK banka koja je zabeleizvo|a~ herbicida Galenika Fiìla promet od 61,4 miliona ditofarmacija (FITO) koji je ove nara, a gro pomenute realizacije sedmice dobio na vrednosti skoje ostvaren na nivou od 1.400 dina ra. Akcije AIK-a ve} duè vremena se nalaze oko nivoa od 1.400 dinara, a na ovoj ceni trì{na kapitalizacija banke iznosi 12,4 milijarde dinara (105,5 miliona evra). AIK je pr - ro pet procenata popev{i se na vih {est meseci teku}e godine 2.298 dinara. Glavni katalizator zabeleìo bruto dobit od dve mi - rasta je bio odli~an polugodi lijarde dinara, a kako je ranije {wi poslovni izve{taj u kojem je saop{tio menaxment ove banke navedeno da je kompanija zakqu~ planira u teku}oj godini ostva - no sa 30. junom generisala poslovrewe dobiti od ni prihod od 2,2 5,6 milijardi di milijarde dina nara. Najnepri - Posledwa avgustovska ra, {to je 13,1 trgova~ka nedeqa jatnije iznena|eodsto vi{e nego we na nedeqnom u istom periodu okon~ana je novim nivou je pri~ini - padom trì{ta, dok je protekle godi la Komercijalna dok je neto promet bio najniì u ne, banka koja se spu dobitak presko proteklih deset stila za 8,5 odsto ~io po prvi put sedmica na istorijski mi granicu od 1 mi nimum od 1.100 di lijarde dinara. nara. Ukupna rea Najve}i doma}i lizacija je vredela 11,5 miliona gra|evinar Energoprojekt beledinara, a ve}ina pomenutog pro - ìo je skromne promete, uglav meta je ostvarena u sredu kada je nom oko nivoa od 470 dinara, dok vlasnika promenilo preko 10.000 je negativan trend uz mizernu re akcija. alizaciju zabeleìo be~ejski U realnom sektoru istakao se Sojaprotein koji je nedequ okonAerodrom „Nikola Tesla“ zabe - ~ao na koti od 469 dinara.

Hi po te ke sla bo re {e we Generalni sekretar Udruèwa banaka Srbije Veroqub Duga li} kaè da banke imaju problema da naplate odobrene zajmove, ali da aktivirawe hipoteke nije re{ewe ni za bankare, niti za wihove klijente. Kako obja{wava, vrednosti nepokretnosti su znatno niè nego kada su zajmovi odobravani. Uz to ima banaka koje su prihvatale precewene zaloge. Tako na primer, nekada{wa Metals banka prihvatala je precewene hipoteke, a ti problemi su se sada preneli sada na Razvojnu banku Vojvodine, koja ima problema sa naplatom oko 60 odsto kredita. dit banka oglasila je prodaju jednosobnog stana od 20 kvadrata , pet preure|enih garaà u stanove od po 14 kvadrata, potkrovqa i stana u prizemqu u Haxi Ruvimovoj ulici, sve za 62.160 evra, a Kredi agrikoli banka prodaju stana od 40 kvadrata na Novosadskom sajmu za 39.600 evra. U Kuli Sosijete èneral banka prodaje ukwièn trosoban stan - dupleks od 85 kva-

drata, u Rumi je Kredi agrikoli banka oglasila aukciju jednosobnog stana od 40 kvadrata za 19.399 evra, Folks banka u Somboru prodaje stan od 70 kvadrata . U istom gradu Kredi agrikoli banka oglasila je prodaju dvosobnog stana od 34 kvadrata (?) za 25.528 evra. I Folks banka u Somboru prodaje dvosoban stan. Na portalu Dobo{ banke su u Subotici oglasile prodaju

MI LO[ BU GA RIN

pet stanova. Sosijete `eneral banka prodaje dvosoban stan od 57 kvadrata za 27.000 evra,

Ju`ni tok i na{a korist

U Novom Sadu banka prodaje jednosoban stana od 20 kvadrata, pet preure|enih gara`a u stanove od po 14 kvadrata, potkrovqe i stana u prizemqu i sve za 62.160 evra

Najavqeni po~etak izgradwe magistralnog gasovoda „Ju`ni tok” kroz Srbiju done}e na{oj zemqi energetsku stabilnost, izjavio je ju~e Tanjugu predsednik Privredne komore Srbije Milo{ Bugarin i dodao da }e taj projekat da uposli doma}u gra|evinsku operativu i industriju gra|evinskog matarijala, angaùje veliki deo srpske privrede i pove}a zaposlenost. „To je sa vi{e aspekata izuzetno dobra vest”, naglasio je Bugarin, komentari{u}i najavu ruskog „Gasproma” da }e krajem decembra po~eti izgradwa „Ju`nog toka” kroz Srbiju. On je rekao da, kao dràva, moramo da budemo veoma spremni da odgovorimo visokim kriterijumima i zahtevima za izgradwu takvog jednog magistralnog gasovoda, pri ~emu bi prioritet trebalo dati doma}oj gra|evinskoj operativi gde god je to mogu}e, ako na{e firme ispu wavaju uslove i propisane standarde koji se traè. „Ta 2013. godina, sa po~etkom izgradwe gasovoda, zna~i}e boqitak u vi{e pravaca i to ne samo za srpski energetski bilans, nego i za sveukupnu srpsku privredu”, ocenio je Bugarin. Predsednik PKS je objasnio da }e izgradwa magistralnog gasovoda kroz Srbiju zna~iti ve}i nivo potro{we, ukqu~uju}i robu {iroke potro{we, prehrambene artikle i neke druge proizvode, {to }e podsta}i nivo privredne aktivnosti u zemqi.

Erste banka za 5. oktobar aukcijsku prodaju stana od 31 kvadratni metar za 19.000 evra (raz gle da we ne po kret no sti planirano za 12. septembar), a Findomestik banka tri stana: ~etverosobnog od 132 kvadrata za 27.000 evra, trosobnog od 62 kvadrata za 19.800 evra (druga javna prodaja 1. oktobra), te jednosobnog stana od 41 kvadrat za 9.600 evra. U Ba~koj Palanci Sosijete `eneral banka pogodbom prodaje dvosoban stan od 51 kvadrat, Folks banka tri u Vrbasu, trosoban od 70 kvadrata po god bom, jed no so ban od 29 kvadrata i trosoban od 68 kvadratnih metara. Erste banka je za 3. septem bar na ja vi la jav nu pro da ju dvosobnog stana od 60 kvadrata u Vr{cu za 26.640 evra, a rok za uplatu depozita je danas 31. avgusta. Folks banka u Zrewaninu prodaje trosoban stan od 67 kvadrata. To je samo deo ponude sa sajta Dobo{. R. Da u to vi}

PROF. DR SLO BO DAN SLO VI], STRU^ WAK ZA BER ZAN SKO PO SLO VA WE

Sva jaja se ne ~uvaju u jednoj korpi - Osnovno pravilo ulagawa,bez obzira da li idete sa 500 ili 500.000 evra, prati ~uvenu izreku da se nikada ne stavqaju sva jaja u jednu korpu, jer ako padne korpa razbi{e se sva jaja. Dakle sve pare ne treba uloìti u jednu akciju, jednu vrstu berzanskog materijala, ve} diverzifikovati i uloìti u nekoliko stvari, akcije, instru mente, obaveznice, stav je berzanskog stru~waka, profesor dr Slo bodana Slovi}a koji u razgovoru za „Dnevnik“ u ovoj krizi, za one u ovom momentu naàlost sve re|e sa odre|enim kapitalom, daje odgovor gde i kako plasirati kapital, ako se treba rukovoditi da su krizni momenti pravi za po~etak nekog poslovawa. Berza, i s wom povezana sve zanimqivija foreks platforma, dràvne obveznice ili banke samo su neke od dilema - napraviti konzervatni portfolio, agresivniji i rizi~niji u novonastale kompanije ili... l Da li biste se u ovim kriznim vremenima kao stru~wak upustili u berzansko poslovawe i u akcije kojih kompanija bi ulagali? Zapravo gde plasirati kapital? - Te{ko je odgovoriti na pitawe u koje kompanije, jer se to mewa do slovno iz minuta u minut i potrebne su dosta stru~ne analize da bi se odredilo u {ta uloìti. Jedan od novih primera je „Fejsbuk“ svetski poznata i priznata, vrlo popu larna kompanija koja je svojom inicijalnom javnom ponudom na ameri~koj berzi, koja je vredela 100 milijardi dolara, maltene sebe dovela u propast. Cene akcija u toj ponudi su bile 32 dolara, a sada su na oko 19 dolara, pa je i sam vlasnik „fejsbuka“ izgubio negde 20 milijardi dolara svog bogatstva od sopstvene firme. Kompleksna dilema i pitawe je kada i gde ulagati. Imali smo slu~aj i kod nas na Beogradskoj berzi da nije sasvim sigurno ulagati i u velike i poznate

kompanije, jer je cena akcija posle nekog vremena desetostruko pala. Svako ko èli da ulaè novac na berzu mora da ra~una na to da je to posao kao i svaki drugi, mogu}e je zaraditi, ali i izgubiti novac kao i kada otvorite svoju firmu. l O~i to da su berzanske transakcije za neke atraktivan iza zov, jer imamo i kod nas qude, posebno mlade, koji wima imaju malu, ali stalnu zaradu i {to bi se àrgonski reklo“ igraju se derivatima“svojim kapita lom? - Berza zaista jeste jedan od sjajnih na~ina da se angaùju finan sijska sredstva kojim raspolaè -

mo, posebno jer postoje razne opcije. Berzansko finansijsko tr`i{te obuhvata {irok dijapazon in-

Za i pro tiv fo rek sa l Tu je i foreks, koji za mnoge kod nas od kada se pojavio mondenski zvu~i, {to za mnoge, ~esto i neupu}ene, odmah zna~i i „in“? Kako da se ~ovek opredeli za plasman preko foreksa ili naprimer Beogradske berze? - To je naàlost pitawe koje ne govori mnogo u prilog onog {to bih èleo da kaèm, a to je da uloè na Beogradskoj berzi na kojoj je promet u posledwim godinama jako mali i meri se ponekad iznosima od 100.000 do 200.000 evra dnevno.Ozbiqan inestitor sa kapitalom od milion – dva evra kada bi u{ao mogao bi potpuno, u jednom danu, da premeti finansijsko trì{te kod nas. Tako da berza nije trenutno kod nas neka opcija za ulagawe, niti ima puno materijala, ni kompanija, niti se puno trguje i treba dobro da se porazmisli. Na{i propisi od 20007. godine dozvoqavaju da na{i gra|ani i preduze}a ulaù u stranke kompanije, ~ije se akcije kotiraju na svetskim berzama, nujor{koj, londonskoj, tokijskoj... Foreks se javqa kao jedna od opcija i samo ime daje odgovor o transakciji, dakle trgovina devizama, valutna berza. Do pre par godina, trgovina devizama bila je rezervisana iskqu~ivo za me|ubankarske transakcije, a razvojem interneta, razvila se mogu}nost da se preduze}a i fizi~ko lice, ukqu~i u tu trgovinu deviza ma. Posledwih godina razvijene su i takozvane multi platforme, koje i na{ zakon prepoznaje, a re~ je o softverskim programima, koji vam nude preko brokera, da trgujete istovremeno i akcijama evropskih, ameri~kih berzi, obveznicama... Moè se trgovati metalom, zlatom, ~elikom... To trgovawe je specifi~no po tome {to istovreme no prodajete jednu, a kupujete drugu valutu. Sa svog ra~una na kome imate, recimo. evro, vr{ite procenu da }e on da oja~a ili oslabi iz nekog razloga u odnosu na dolar. Danas on predstavqa jednu od alternativa kojom na{i qudi, ~ak i firme, plasiraju svoj slobodni kapital. Naàlost taj novac odlazi privremeno inostranstvo, ali se i vra}a, jer nama su potrebne pare da bi ìveli ovde, a ne tamo.

strumenata. Niko ne voli rizik, a pritom se podrazumeva da je wegova visna jednaka visni potecijalne zarade, odnosno gubitka. Tu dola zimo i do odgovora na va{e pitawe gde uloìti kapital. Oni koji su za sigurnije varijante }e na pri mer kupiti dràvne obveznice, ili municipalne, koje emituju dràva, pokrajna, regioni, gradovi. One su se smatraju najsigurnijim ulagawa. Me|utim, svedoci smo da, u ekstremnim slu~ajevima, ~ak i dràve bankrotiraju, ali se takvo ulagawe smatra sigurnim. Uz ovakav plasman novca je kamata minimalna, tri do pet posto, govorim u realnim godi{wim okvirima. Ukoliko je neko sklon malo ve}em riziku od tog nultog, kao varijantu ima bankarsku {tedwu, a poznato je da na oro~ene devize banke, bar u Srbiji, godi{we daju kamate od pet do {est posto u evrima. Ukoliko ste skloniji malo ve}em riziku pa èlite da novac uloìte u neka privredna preduze}a, plasman }e biti u akcije velikih firmi, jer wihove cene se mewaju iz dana u dan, iz minuta u minut. Dakle berzansko poslovawe se smatra malo ve}im rizikom, ali je naj~e{}e ulagawe u te velike firme sa du gom tradicijom, koja je vi{edecenijska, pa ~ak i vi{evekovna, je da tako kaèm sa sigurnijom oznakom za plasirani kapital. Samo jedan podatak, prose~an prinos svih kompanija na wujor{koj berzi u posledwih sto godina, je 18 posto. Dakle da ste uloìli u neku od najve}ih kompanija, koje se kotiraju na toj berzi,imali biste, dolarski izraèno, prinos u proseku od 18 posto godi{we. l A naj ve}i rizik i zarada? - Postoje naravno i ti drugi instrumenti koji nose vi{e rizika i ve}e zarade.Takozvani finansijski derivati, zaista mogu da donesu i po sto posto zarade godi{we, ali isto tako i da istope kapital za deset minuta. D. Mi li vo je vi}

ponedeqak3.septembar2012.

dRU[TvO

dnevnik

VE LI KIM AERO MI TIN GOM OBE LE @E NA STO GO DI [WI CA SRP SKOG VOJ NOG VA ZDU HO PLOV STVA

Spektakl u Batajnici Me |u na rod ni aero mi ting “Ba taj ni ca 2012”, na ko me su u~e stvo va li pred stav ni ci 16 ze ma qa sa 27 va zdu ho plo va odr `an je ju ~e na aero dro mu u Ba taj ni ci, u okvi ru obe le `a va wa sto go di {wi ce srp skog voj nog va zdu ho plov stva. Le ta~ ke ti mo ve do ve lo je 11 ze ma qa, dok je pet ze ma qa pri su stvo va lo mi tin gu na ni vou de le ga ci ja. Iz Sr bi je, na mi tin gu je u~e stvo va lo 27 va zdu ho plov nih or ga ni za ci ja sa 58 va zdu ho plo va, a Voj ska Sr bi je je

u va zdu hu ima la 45 le te li ca. Uz pred stav ni ke Na ci o nal ne gar de Oha ja, aero mi tin gu su pri su stvo va li di plo ma te i voj ni iza sla ni ci akre di to va ni u Be o gra du, mi ni stri u Vla di Sr bi je, is tak nu te jav ne i kul tur ne li~ no sti. Aero m i t ing je otvo r io pred s ed n ik Sr b i j e To m i s lav Ni ko li} ko ji je po ru ~io da Sr bi j a or g a n i z o v a w em aero m i tin g a po k a z u j e pra v u sli k u pri ja teq ske, do bro na mer ne i

Srp ska tro boj ka u va zdu hu Pi lo ti srp skog voj nog va zdu ho plov sta na avi o ni ma „ga leb” G4 su di mom iz svo jih le ti li ca na pra vi li srp sku tro boj ku, ~i me je i po ~eo le ta~ ki deo aero mi tin ga. Ve li ku pa `wu pu bli ke pri vu kli su i pi lo ti, ko ji su de mon stri ra li ume }e na he li kop te ri ma „MI 8” i „MI 17”, kao i „ga ma” ko ji su pred sta vi li for ma ci ju „klin”. Pret hod no su pa do bran ci spe ci jal ne bri ga de iz Cen tra za let na is pi ti va wa na pi stu u Ba taj ni ci do ne li dr `av nu za sta vu, kao i za sta vu Voj ske Sr bi je sko ko vi ma iz tran sport nog avi o na „AN 26”.

„Dan D” za prvake Sve je sprem no za po ~e tak {kol ske go di ne, upr kos na ja va ma ne kih sin di ka ta da }e odr `a ti {trajk upo zo re wa, tvr di mi ni star pro sve te Sr -

bi je @ar ko Ob ra do vi} ko ji je |a ci ma po è leo da u~e, slu {a ju na stav ni ke i sa za do voq stvom od la ze u {ko lu: - [ko la je ve li ki iza zov, ali i ve li ko za do voq stvo, jer u~i te mno ge stva ri ko je }e vam zna ~i ti u ì vo tu, ali isto ta ko sti ~e te i pri ja te qe sa ko ji ma }e te se dru ì ti ce log ì vo ta. Da nas je “Dan D”

za pr va ke i da nas }e mo vi de ti ko li ko }e se wih po ja vi ti na svom pr vom ~a su. @e leo bih da ih bu de {to vi {e, ali na osno vu de mo graf ske si tu a ci -

je, pr va ka je sve ma we i to je upo zo ra va ju }e za sve nas u Sr bi ji. Mi ni star pod se }a da }e i ove }e go di ne |a ci od pr vog do ~e tvr tog raz re da do bi ti bes plat ne ux be ni ke i o~e ku je da }e bi ti po ve }an iz nos sred sta va za mla de ta len te, na gra de, kao i za tak mi ~e wa ko ja se sma tra ju va `nim.

go sto qu bi ve ze mqe, pra vog do ma }i na ~i ja su vra ta za pri ja te qa uvek otvo re na i na gla sio da je vi zi ja Sr bi je efi ka sna, sa vre me na i ope ra tiv na avi ja ci ja oslo we na na ne po be di vu, mo der no opre mqe nu pro tiv va zdu {nu od bra nu. Od Vla de Sr bi je, ka ko je re kao, o~e ku je da „u okvi ru ras po lo `i vih sred sta va„ ulo `i mak si mal ne na po re na re vi ta li za ci ji voj nih obje ka ta i imo vi ne, osa vre me ni re sur se i opre mu i obez be di

i po boq {a ma te ri jal no sta we pri pad ni ka voj ske: - Za pra vi uspeh va `na je qu bav pre ma va zdu ho plo vu i bes kraj noj slo bo di ne be skih pro stran sta va. Ali po red qu ba vi pre ma vi si na ma za srp skog pi lo ta do mo vi na je od u vek bi la od ne pro ce wi ve vred no sti. Le ta~ ki pro gram po ~eo je de fi le om-na le tom ne ko li ko de se ti na avi o na i he li kop te ra Voj ske Sr bi je. U pr vom e{e lon

pred sta vqe na je „la sta 95”, tre na `ni avion do ma }e pro iz vod we, za tim {kol ski avion „utva75”, ru ski he li kop ter „MI 17” u prat wi ~e ti ri „ga ze le„ i gru pa he li kop te ra „ga me„, Dok je u dru gom e{a lo nu pri ka za no dej stvo lo va~ ko-bom bar der ske avi ja ci je, kao i de mon stra ci ja lo va~ ke za {ti te u „mi gu 29”. Let ita li jan skih pi lo ta na „ju ro faj te ru„ i dan ski le ta ~i na avi o nu F16, kao i ru ski Mig 29 M-2 i {ved ski „gri pen„ odu {e vi li su mno go broj ne po se ti ce, a pi lot avi o na „taj fun„, vi {e na men ske bor be ne le ti li ce ~e tvr te ge ne ra ci je, ko ji za jed ni~ ki pro iz vo de Ve li ka Bri ta ni ja, Ita li ja i [pa ni ja, na ba taj ni~ kom aero dro mu je de mon stri rao vr hun sko ume }e: uz po ni ra we, pri ka zao je niz mo gu} no sti sa pro me na ma pra va ca le te wa u va zdu hu, kao i de lo ve ta ko zva nog akro bat skog le te wa svoj stve nog sa mo vr hun ski ob u ~e nim pi lo ti ma.

Pi lo ti: Sjaj na pu bli ka Dan ski i ru ski pi lo ti, Pi ter Va len i Sta ni slav Gor du nov, ka ù da je me |u na rod ni aero mi ting „Ba taj ni ca 2012” od li~ no or ga ni zo van i da su po seb no za do voq ni na ~i nom na ko ji ih je pri hva ti la pu bli ka. Va len, ko ji le teo na avi o nu F16 po ru ~io je da je aero mi ting „sja jan”, a da su za sve u~e sni ke obez be |e ni „vr hun ski uslo vi”. Gor du nov, pi lot avi o na „mig 29 M-2”, iz ra zio je za do voq stvo {to ih je pu bli ka po zdra vi la bur nim apla u zi ma i ob ja snio da je on pri ka zao „de mon stra ci o nu pi lo ta ù” - ve o ma atrak tiv nu za gle da o ce ko ji ma pred sta vqa naj ve }a za do voq stvo. Pi lot Voj ske Sr bi je Mi ro qub Ri sti}, ~i ja je so lo ta~ ka na avi o nu „orao” do bi la naj ve }i apla uz, za do vo qan je {to su broj ni po se ti o ci, uglav nom mla di, uì va li u pro gra mu. Pi lo ti Kra qev skog dan skog va zdug ho lov stva na ~u ve nom ame ri~ kom avi o nu F16 bra vu ra ma u va zdu hu de mon stri ra li su za {to se ta le ti li ca, po zna ta kao „faj ting fal kon„, na la zi me |u na o ru à wem mno gih dr à va, a ru ska akro bat ska le ta~ ka gru pa „Stri ì„ pred sta vi la je grup no akro bat sko le te we sa tri avi o na „mig 29” i po se ti o -

ci ma aero mi tin ga de mon stri ra la za {to je wi ho va gru pa svet ski po zna ta. Pred sed nik Sr bi je To mi slav Ni ko li} i vi ce pre mi jer i mi ni star od bra ne Alek san dar Vu ~i} pri mi li su pi lo te u~e sni ke aero mi tin ga i ~e sti ta li im na uspe {nom le tu i bra vu ra ma ko je su iz vo di li u va zdu hu. R. Dn.

KO TO TAMO PALI?

Kad gori po no}i Po do bro do {loj ju tar woj sve ì ni ko ja dnev ne vru }i ne ~i ni sno {qi vim i na ja vqu je je sen, dvo ji ca sta ri jih mu {ka ra ca sre }u se na pi ja~ noj ka pi ji u le poj va ro {i ci sred rav ni ce. Obo ji ca gu ra ju bi ci kle ~i ji su kor ma ni oki }e ni tor ba ma. - Zdra vo Slav ko! Ka ko si? Odav no se ni smo vi de li - ka è se do ko si br kaj li ja. - Zdra vo Bla go je. Bo ga mi odav no. Pra vo da ti ka èm, od ka ko su nam fir mu ras tu ri li, sla bo da ne gde idem. Dok sam mo rao da se me se~ no ja vqam u Bi ro ra da jo{ sam i do la zio u grad, a sad ni to li ko... Upla tio sam pet go di na sta à, po zaj mio mi sin pa re, pa ~e kam re {e we i pen zi ju. Do |em do gra da sa mo kad me è na po {a qe da ne {to ku pim. - I kod me ne isto. Kad me ne gde po {a qu idem, a ova ko i ne mam vo qu. Ko da se spre ma i obla ~i? Pen zi ju mi upla te na ra ~un pa }er ka po dig ne i do ne se... Od sta rog dru {tva ne pam tim da sam ko ga vi deo. Oni mla |i se ne gde za po sli li a na {a ge ne ra ci ja sve ~e ka kad }e u pen zi ju. - Je ste. A ba{ sam ju ~e spo mi wao fir mu. Gle dao sam one sil ne po à re pa se se tio kad nas je mo bi li sa la Ci vil na za {ti ta da ide mo u Pe {~a ru da ga si mo va tru. Se }a{ se? - Ka ko ne bi! Ima to me jed no 20 go di na, ako ne i vi {e. U po la no }i me pro bu dio ku rir. Ja u fir mu a ve} sti gli di rek tor i teh ni~ ki pa svi pra vo u op {ti nu. Pred sed nik odr ào go vo ran ci ju, kao mo ra da se ga si da ne stig ne do se la, obez be di li su naf tu, od mah da se ide na te ren.

Sve je crveno, topli vetar bije iz vatre i sve ti se ~ini da }e sad da te progutaju plamenovi. A najgore su bile {i{arke. Kad se zapale po~nu da pucaju pa polete u vis kao raketa Po to va ri mo bul do è re na traj ler ke i pra vac Pe {~a ra. Dim se vi deo na da le ko. Ras po re de nas da {i ri mo po àr ni put. A ono sve za ra slo, ba grem de beo kao mo ja ru ka, to od ka ko je is kr ~e no ni je ~i {}e no. Sre }a {to sam te rao sta ri ru ski ba ger ina ~e bi se za gla vio po sle dvajs me ta ra. Al Ru si su na pra vi li da to ~u do ~u pa sve ì vo. î stim ja, pro |e pod ne, su mrak se hva ta a ni ko da do |e ni da me sme ni ni da do ne se ne {to da se je de. Tek u ne ko do ba do |e{ ti sa „ta mi }em“ i bu ra di ma sa naf tom. Sre }a da si do neo i hle ba i pa {te te ina ~e bi pao u ne svest. - To je teh ni~ ki po slao da ode mo do se la i ku pi mo ne {to. Oni iz Ci vil ne obe }a li ru ~ak pa oma nu li. A u se o skoj pro dav -

ni ci ni {ta ni je osta lo, po ku po va lo se, ni su oni mi sli li da }e da do |e to li ko qu di. Po sle, kad je do {la i voj ska, ni je bi lo zi me, oni do vu kli ka zan pa se ku vao pa suq i {ta bi vi {e? On da ni je bi lo mo bil nih pa je vo za~ i{ao da oba ve sti fa mi li je da ne }e mo da do |e mo ku }i. - Pred ve ~e je na re |e no da se ne sta je jer va tra sti `e, pa sam upa lio fa ro ve i vo zi. Pro bio sam do kra ja a va tra ve} ne gde sti gla do pu ta. Stra {no iz gle da kad go ri po no }i. Sve je cr ve no, to pli ve tar bi je iz va tre i sve ti se ~i ni da }e sad da te pro gu ta ju pla me no vi. A naj go re su bi le {i {ar ke. Kad se za pa le po~ nu da pu ca ju pa po le te u vis kao ra ke ta i mo gu da pre le te i po 10 me ta ra. Ako pad nu na tra vu ili

u `bu we od mah ih za pa le. Bo ga mi, ni je bi lo sve jed no. Tek je pred zo ru va tra po ~e la da sla bi. Tra va i sit no dr ve }e je iz go re lo a ono krup ni je, de bqe dr ve }e ili se ni je upa li lo ili su ih va tro ga sci uga si li. Mi smo osta li dok ni ste do ve zli sme nu pa nas vra ti li ku }i. - Po sle ni je bi lo ta ko stra {no. Sa mo se de ù ra lo da ne gde ne buk ne ako pir ne ve tar. - Kad sam se vra tio dru gi dan, sve je bi lo mir no. On da sam pri ~ao sa ne ki ma od onih iz Ci vil ne i sva {ta sam ~uo. Ka è ~o vek da je po àr go reo bar 3-4 da na dok ni su pri ja vi li. Ka ko to, pi tam, a on }e: To se de {a va sva ke go di ne. Uvek ne ko za pa li; ili pa le ko rov po wi vi pa se pro {i ri, ili ko ima pri vat nu {u mu mr zi da je ~i sti od mla di ca pa mi sli da to re {i va trom. Ili se {u ma ri do go vo re pa kre snu. On da va tra spa li tra vu i sit ni je dr ve }e i sa ma se uga si a oni pro gla se da to tre ba da se is kr ~i i za sa di no vo dr ve }e pa za jef ti ne pa re ise ku ona krup ni ja sta bla i ima ju ogrev za par zi ma. Sa mo kad se va tra ot me i iz bi je po àr on da zo vu u po mo}. Uvek ima ne ko ko bi da u}a ri ma kar i na pra vio {te tu. - I sad su ja vqa li na te le vi zi ji da se sum wa da su ne ki na mer no pa li li. Zna ju da ne ma kon tro le pa bi da se bi na pra ve po sla. - Za to {to ne ma re da i kon tro le, za to smo i sti gli dov de za kqu ~i br kaj li ja. - E ba{ le po {to smo se vi de li. Odoh sad ku }i. Aj de uz dr vqe. - I te bi. Pa, vi de }e mo se... Ili ja Ba ki}

No se krup ni ot pad Kon tej ne ri za od la ga we krup nog ot pa da bi }e po sta vqe ni u Me snoj za jed ni ci „Du nav” od da nas do sre de kod ku la na Be o grad skom ke ju, uglu uli ca @ar ka Va si qe vi }a i Ste va na Mi lo va no va i [u ma dij ske i Epi sko pa Vi sa ri o na. Od utor ka do ~e tvrt ka kon tej ne ri za od la ga we ovog ot pa da bi }e po sta vqe ni i u MZ „@it ni trg” u Uli ci Bra }e Jo van di} iza bro ja 5, uglo vi ma uli ca Voj vo de [u pqik ca i \ur |a Bran ko vi }a i Voj vo de Bo jo vi }a i Vu ka Ka ra xi }a is pred bro ja 5. A. L.

Po ja ~a na sa o bra }aj na kon tro la u bli zi ni {ko la

DANAS NA TRGU

Pro mo ci ja Fe sti va la uli~ nih svi ra ~a Pro mo ci ja pro gra ma i sat ni ce Fe sti va la uli~ nih svi ra ~a ko ji }e tra ja ti od 6. do 9. sep tem bra, odr `a }e se da nas u 12 ~a so va na Tr gu slo bo de. Tom pri li kom }e uz kra }i umet ni~ ki pro gram bi ti pred sta vqe ni broj ni atrak tiv ni iz vo |a ~i uli~ ne umet no sti iz ce le Evro pe. Gra |a ni ma }e ovom pri li kom bi ti po de qen pro gram sa sat ni com i punk to vi ma fe sti va la. Ma ni fe sta ci ju or ga ni zu je Umet ni~ ka aso ci ja ci ja “In boks” , a vi {e in for ma ci ja o fe sti va lu mo `e se na }i na saj tu www.ulicnisviraci.com. A. Va.

„Pe de set ni jan si – Mra~ ni je”

kwi¬ge po¬ne¬deq¬kom, sre¬dom i pet¬kom. Da¬nas }e dva ~i¬ta¬o¬ca, ko¬ja se pr va ja¬ve na broj te¬le¬fo¬na 528-765 od 13 do 13.05

~a¬so¬va, a do sa da ni su do bi ja li kwi ge u ovoj ak ci ji, do¬bi¬ti kwi gu „Pe de set ni jan si – Mra~ ni je” E. L. Xejmsa. Do bit ni ci }e kwi ge pre u zi ma ti u kwi à ri “La gu na”, u Uli ci kra qa Alek san dra 3 gde mo gu na }i i osta la iz da wa ove iz da va~ ke ku }e. Za stra {e na ne sva ki da {wim sklo no sti ma i mra~ nim taj na ma, pre le pog ali ras tr za nog mla dog po slov nog mu {kar ca Kri sti ja na Gre ja, Ana sta zi ja Stil pre ki da wi ho vu ve zu i ot po ~i nje po slov nu ka ri je ru u jed noj iz da va~ koj ku }i iz Si je tla. Ipak, è qa za Kri sti ja nom je ne na pu {ta, na pro tiv, ona op se da sva ku we nu mi sao. Ka da joj Grej po nu di no vi ugo vor, Ana ne uspe va da mu odo li. Ubr zo sa zna je vi {e o mu~ noj pro {lo sti svog mra~ nog, op sed nu tog, zah tev nog qu bav ni ka i shva ta bol ko ji se kri je u du {i go spo di na Pe de set Ni jan si. Dok se Grej rve sa svo jim de mo ni ma, Ana mo ra da se su o ~i sa be som i za vi {}u è na ko je su u Kri sti ja no vom ì vo tu bi le pre we. A. J.

U KARLOVCIMA

Bes plat ni aero bik za `e ne Bes plat ni tre nin zi aero bi ka za Kar lov ~an ke po ~e }e da nas u sa li So kol skog do ma u Srem skim Kar lov ci ma. Aero bik je na me wen `e na ma od 18 do 55 go di na. Tre nin zi }e bi ti dva pu ta ne deq no i to po ne deq kom i ~e tvrt kom od 19 do 20 sa ti, a vo di }e ih Svitlana Gruji~i}. Mo gu} nost da bes plat no ve `ba ju Kar lov ~an ke }e ima ti pet me se ci, za hva qu ju }i lo ka la noj sa mo u pra vi i Po kra jin skom se kre ta ri ja tu za sport i omla di nu. Z. Ml.

V remeploV

Za prav ni ke ne ma po sla Uprav ni od bor Advo kat ske ko mo re u No vom Sa du je 3. septembra 1940. ras pra vqa ju }i o „ak tu el nim pro ble mi ma advo kat skog i prav ni~ kog sta le `a”, za kqu ~io da po zo ve „sve svr {e ne gim na zi jal ce da ne upi su ju prav ne stu di je”. Wi ma, a po seb no wi ho vim ro di te qi ma, skre -

hronika

Telefoni: 021 4806-833, 4806-834, 421-674, 528-765, faks: 6621-831 e-mail: nshronika@dnevnik.rs

„DNEVNIK” I „LAGUNA” DARUJU ^ITAOCE

Iz¬da¬va~¬ka ku¬}a „La¬gu¬na„ u sa¬rad¬wi s „Dnev¬ni¬kom„ u na¬red¬nom pe¬ri¬o¬du da¬ru je ~i¬ta¬o¬ce na¬{eg li¬sta sa po dve

Pre da va we „Hip hop kul tu ra i mla di” odr `a }e se da nas u 18 ~a so va, u Ame ri~ kom kut ku, Uli ca Pe tra Drap {i na 3. Pre da va~ }e bi ti umet nik i pi sac Xef ^eng ko ji se op {ir no ba vio obla sti ma kul tu re, po li ti ke, umet no sti i mu zi ke. Tre nut no je di rek tor In sti tu ta za ra zno vr snost u umet no sti i ~lan od bo ra za afro - ame ri~ ku po zo ri {nu umet nost na Stan ford Uni ver zi te tu. Ulaz je slo bo dan. A. J.

Po vo dom po ~et ka no ve {kol ske go di ne sa o bra }aj na po li ci ja }e da nas za po ~e ti ak ci ju “[ko la” ko ja }e tra ja ti do 14. sep tem bra. Sva kog rad nog da na od 7 do 19 ~a so va sa o bra }aj ci }e po ja ~a no kon tro li sa ti pu te ve i uli ce u zo ni osnov nih i sred wih {ko la i na ras kr sni ca ma ko ji ma se naj ~e {}e kre }u u~e ni ci pri li kom od la ska u {ko lu i u po vrat ku ku }i. A. Va.

Novosadska ponedeqak3.septembar2012.

Pre da va we o hip ho pu

nu ta je pa `wa na to da su sva rad na me sta u dr `av nim nad le {tvi ma i u pri vat nom sek to ru za u ze ta i da }e ta ko bi ti du `e vre me, pa }e se no vi prav ni ci te {ko za po {qa va ti. Za to, pre po ru ~e no je, da bu du }i stu den ti upi {u teh ni~ ke fa kul te te”jer pro spe ri N. C. tet je u teh ni ci”.

U NOVOSADSKOM VATROGASNOM DOMU

Mu zej u ~ast „va tre nih mo ma ka” Ma lo ko zna da, osim to ga {to no vo sad ski va tro ga sci re dov no ju re na in ter ven ci je, odr `a va ju apa ra tu ru i pi {u iz ve {ta je, oni u svo jim pro sto ri ja ma ima ju i ma li mu zej va tro ga sne opre me. Ta ko se iza zi do va Va tro ga snog do ma u Uli ci Jo va na Su bo ti }a 11, ~u va ju eks po na ti sta ri i ~i tav vek. Sta re se ki ri ce, zvo na, fe we ri, mla -

fran cu skih va tro ga sa ca ko ji je do bio u za me nu za {lem. - Bi lo je to pre ko ju go di nu, kad nam je do {ao in struk tor iz Fran cu ske, ko me smo po klo ni li je dan od ovih {le mo va. Bio je po pri li~ no iz ne na |en i ka ko ni je `e leo da osta ne du `an, ski nuo je sa sa koa bex uz re ~i da }e ne ka ko na }i na ~i na da se oprav da svo jim

Po seb no me sto u pro sto ri ji Va tro ga snog do ma iz dvo je no je za pre su za ce |e we cre va, ko ja je, ka ko ka ù, sta ra oko 100 go di na, a na zi du se na la zi pa no sa ra znim be xe vi ma i ozna ka ma mno gih dru {ta va zni ce, tru be i hor ne deo su ove oma we po stav ke, a ono ~i me se ~la no vi ovog udru è wa naj vi {e di ~e je su {le mo vi iz do ba Austro u gar ske. - Ima mo pred me te ko ji za i sta ima ju ne ku isto rij sko-ar hiv sku vred nost, ali i opre mu ko ja mo `da ni je to li ko vred na, ali je sva ka ko zna ~aj na za nas – ka è ko man dant no vo sad skih va tro ga sa ca Dragoslav Klisura. - Tu su {le mo vi ko je va tro ga sna dru {tva me |u sob no tra di co nal no po kla wa ju pri li kom po se ta, kao {to je ovaj od va tro ga sa ca iz en gle skog gra da No ri ~a sa ko ji ma ima mo od li~ nu sa rad wu. Me |u tim, ono na {ta smo po seb no po no sni je su ovi sta ri austro u gar ski {le mo vi ko ji s izut zet no zbu wu ju }i, jer su po pri li~ no ma li, pa se svi uvek pi ta ju ko li ke su gla ve va tro ga sa ca ta da bi le. Po seb no me sto u pro sto ri ji iz dvo je no je za pre su za ce |e we cre va, ko ja je, ka ko ka ù, sta ra oko 100 go di na, a na zi du se na la zi pa no sa ra znim be xe vi ma i ozna ka ma mno gih va trog snih dru {ta va. Ka ko je ob ja snio Kli su ra, i raz me na ovih ozna ka je tra di ci ja me |u „va tre nim mom ci ma”, a po seb no je is ta kao je dan bex

nad le `ni ma- se }a se na{ sa go vor nik. U Va tro ga snom do mu se ~u va i do ku men ta ci ja ko ja sve do ~i o isto ri ji ove slu `be, a po zi do vi ma se na la ze fo to gra fi je ko man da na ta kao i svih ~la no va ovog Dru {tva od da na we go vog na stan ka. Ko man dant Kli su ra ka `e da

Ko man dant Dra go slav Kli su ra sa austro u gar skim {le mom

li da sku pqa ju po ~et kom de ve de se tih go di na pro {log ve ka, a na de se ti ne do ku me na ta ve} je pre da to Mu ze ju gra da. Eks po na ti ko ji se ~u va ju ni su sa mo iz No vog Sa da ve} i iz okol nih me sta, a do no si li su ih gra |a ni, ali i za po sle ni,

Na kro vu Va tro ga snog do ma se na la ze dva sta ra vo zi la

ni je bi lo la ko pri ku pi ti sve te esk po na te, a da se naj ve }e za slu ge pri pi su ju we go vom pret hod ni ku Aci Aleksi}u ko ji se po tru dio da sa ra znih stra na na ba vi sve {to se dans mo `e ov de vi de ti. Pred me te ko ji se ~u va ju, va tro ga sci su po ~e -

a pro na la `e ni su i po ta va ni ma i {u pa ma. Ipak, ni je la ko ni sa ~u va ti ih, s ob zi rom na to da Va tro ga sni dom ne ma mu zej ske uslo ve. - Iako je re~ o skrom noj po stav ci, ona je ve o ma zna ~aj na jer sve do ~i o na {oj pro {lo sti i zna -

~aj nim qu di ma i kroz {ta smo sve pro {li da bi smo bi li ovo {to je smo. Na à lost, ne ma mo ide al ne uslo ve za ~u va we ovih pre de ta, ali se mak si mal no tru di mo. Po je di ne pred me te bi tre ba lo ve} i re sta u ri ra ti, me |u tim, za to su po treb na do dat na sred stva - na veo je Kli su ra do da ju }i da se na kro vu Do ma na la ze dva vo zi la od iz u ze tog isto rij skog zna ~a ja ali da, na ne sre }u, ne po sto ji dru go me sto gde bi se oni sme sti li. Ipak, ovi pred me ti se ne kri ju od o~i ju jav no sti. ê sto se ~e tvrt kom or ga ni zu ju „da ni ovre nih vra ta”, pa ta ko, po naj vi {e de ca pred {kol skog i {kol skog uz ra sta do la ze da ih vi de. Pre ma re ~i ma Dra go sla va Kli su re, po red raz gle da wa i pri ~e o pred me ti ma, go sti ma se dr è i krat ka pre da va wa o isto ri ja tu i ra du va tro ga sne bri ga de. Ina ~e, pr vo Do bro voq no va tro ga sno dru {tvo osno va no je 1872. go di ne u No vom Sa du. Do bro voq ci su ubr zo pre {li u va tro ga sno dru {tvo ko je su osno va li Ma |a ri i Nem ci. Iz ovog udru è wa je 1923. go di ne for mi ra na i pr va pro fe si o nal na je di ni ca. A. Jerini}

Is kqu ~e wa stru je

AKCIJA UDRU@EWA GRA\ANA „OKRIQE @IVOTA”

Po mo} naj u gro è ni jima Udru è we gra |a na „Okri qe ì vo ta” BMID iz No vog Sa da or ga ni zu je sa bir nu ak ci ju za po tre be ri zi~ nih i ra wi vih gru pa de ce, omla di ne i gra |a na pod na zi vom „Pre bi va li {te bo gat stva, mi lo sr |a i do bro ~in stva”. Ak ci ja tra je od 16 do 20 ~a so va sva kim da nom, osim ne de qe, u Uli ci bra }e Dro wak 10 na No vom na se qu.

U to vre me bi }e otvo re na vra ta sklo ni {ta u kom se pri k u p qa j u ud` b e n i c i i {kol ski pri bor za osnov nu i sred wu {ko lu, in stru men ti, opre ma i re kvi zi ti za fi zi~ ko vas pi ta we, ode }a i obu }a svih ve li ~i na, igra~ ke, pri bor za li~ nu hi gi je nu i se kun dar ne si ro vi ne (no vi ne, re kla me, li men ke, sta -

re kwi ge i sve ske...). Ta ko |e, mo è se upla ti ti po mo} za {ko lo va we ado le sce na ta ko ji su si ro ~ad i to na ì ro-ra ~ un u Voj v o | an s koj ban c i: 355-2971661014-63, po z iv na broj: 01, svr h a upla te: do na ci ja za obra zo va w e si r o ~ a d i, pri m a l ac: UG „Okri q e ì v o t a” BMID No vi Sad. O. G.

Novi Sad: od 8 do 11 sa ti Ga ri Ka ro qa 7-33, 10A-38, Pol gar An dra {a 28, Su bo ti~ ka 21-43, 30-66, Crp na sta ni ca fir me „[aj ka {ka„na Ka me wa ru. Sremska Kamenica: od 9 do 13 Bra ni sla va Bu ku ro va i Ni ko le Vo ji }a. Le dinci: od 8.30 do 13.30 deo vi kend na se qa Li pa ri je. Petrovaradin: od 9 do 11 deo uli ce No ve 3 i deo uli ce Te {a na Po dru go vi }a pre ma No vom Sa du. Koviq: od 8 do 13 ce lo na se qe Ko viq i pred u ze }a „Pa u ni}” i „Pot ko zar je”.

U EKOLO[KOM CENTRU „RADULOVA^KI” U KARLOVCIMA

„So lar ni aka dem ci” za vr {i li kurs Pr va ge ne ra ci ja „So lar ne aka de mi je„ za vr {i la je obu ku u Eko lo {kom cen tru „Ra du lo va~ ki” u Srem skim Kar lov ci ma 25. av gu sta. Dva na est u~e sni ka ove sed mo dnev ne obu ke po red ste ~e nog zna wa i prak ti~ nih ve {ti na ve za nih za sun ~e vu ener gi ju i we no efi ka sno is ko ri {}a va we, do bi li su i ser ti fi ka te o uspe {no sa vla da nom kur su. Sa rad nik Po kre ta go ra na No vog Sa da

Ivan ^obani}, li der ovog pro jek ta, po la zni ke je pro veo kroz sve fa ze sa sta vqa wa fo to na pon skih pa ne la i pod u ~io ih ru ko va wu elek tri~ nim apa ra ti ma i mer nim in stru men ti ma, kao i ugrad wi mer ne i re gu la ci o ne opre me. Sa sta vqe ni pa ne li po sta vqe ni su na krov {u mar ske ku }i ce ko ja se na ~a zi u SRP „Ko viq sko-pe tro va ra din ski rit”.

Kroz pre da va we mr Bojana Kova~evi}a, za me ni ka di rek to ra Agen ci je za ener get sku efi ka snost Re pu bli ke Sr bi je, u~e sni ci su ste kli no va sa zna wa o so lar noj ener gi ji i we noj pri me ni. Ta ko |e, u slo bod no vre me ima li su pri li ku da u~e stvu ju u ma ke tar skoj ra di o ni ci ko ju je vo dio Aleksandar Mari ~i}. O. G. D. [.

ponedeqak3.septembar2012.

nOvOSAdSkA HROnikA

IZ MATI^ARSKOG ZVAWA:

dnevnik

RO\ENI, VEN^ANI, UMRLI

Ana i Vuka{in - popularna imena Blizanci Ma {a i Mi la - Ne ve ne i Kr ste Du bro ja, La u ra i Leo - Sa ne le i [an do ra Hor va ta, Va si li je i Emi li ja - Ta tja ne i Ne boj {e Ve le mi ro va

Devoj~ice La ra - Alek san dre Ran |e lo vi} i Go ra na Go gi }a, Lea - Ani te Opa ~i} i Bra ni mi ra Zeq ko vi }a, Mi le na - Bi qa ne i Alek san dra Ivi }a, Pe tra - Bo siq ke i Bo ja na Ma ni }a, Len ka Bra ni sla ve i Bo ja na [tor ka, Mi na - Bra ni sla ve i Sa ve Da mja no vi }a, Ana - Bran ke i Alek san dra Cre pu qe, An |e la - Ve re i Ne na da \i sa lo va, So fi ja - Ve sne i Sa {e Gvo zde no vi }a, So fi ja - Vi o le te i Mi ro sla va No va ko vi }a, Ana - Ve sne [e va qe vi} Pe tre{ i @eq ka Pe tre {a, De bo ra - Da ni e le i Dar ka Ke ra vi ce, Ka ta ri na - Da ni je le i Go ra na Mi li }e vi }a, Le na - Da ni je le i Ra di vo ja Ku zma no vi }a, Ana Pa o la - Da ni je le Kar da{ i Iva no Pi na, Alek san dra - Dra ga ne Pro le i Ivi ce Star ~e vi }a, Mir ja na - Dra ga ne ]u li brk i Go ra na Stu pa ra, Mir ja na - Du {i ce i Ra do va na Jo ji }a, Ama dea - \i jan te i Imrea Lo va {a, Te sa - Eve li ne i Vla di mi ra Bo san ~i }a, Jo va na - Edi te Va{ i Jo va na Jo vi ~i na, Mi li ca Zo ra ne Pet ko vi} i Mi le ta Vu ji na, Ma ri na Je le ne i Alek se Vu {o vi }a, Mi li ca - Je le ne i Mi ro sla va Bo ri }a, Mia - Je le ne i Mi ro sla va Po li }a, Ne ro na - Jet mi re i Qti fa Ni na ja, Du wa - Jo va ne \a ko vi} i Ran ka Do bro je vi }a,

Ta ma ra - Jo va ne i Ne boj {e Jo va no vi }a, Je le na - Ju li a ne i Sve to za ra Ga li ~i }a, Ne ve na - Ka ta ri ne i Go ra na Ogri zo vi }a, Kla u dia - Kle men ti ne i Ti va da ra Ura ~a, Iva na - Ma ri je i Zlat ka No sa la, Na ta {a - Ma ri ja ne i Ni ko le No va ko va, Du wa - Ma ri ja ne i Pre dra ga [a vi ja, Le na - Mi la ne i Go ra na Ko sa no vi }a, Pe tra - Mi la ne i Iqe Po po vi }a, Ana - Mi le ne Pe jin, Sen ka - Min ke i Bo ja na Api }a, Zo ra na Mir ja ne i Zo ra na Ko va ~e vi }a, Mi li ca - Na de i Jo va na [o di }a, Ma ri na - Na ta {e Spo men ka @a bi }a, Ati na - Na ta {e Mi {ki qin i Jo vi ce [i {i}, Ne da - San dre i Mi la na Ri sti }a, Du wa - Sa ne le i La za ra Mi ki }a, @a na - Sa we i Pdre dra ga Da ni lo vi }a, Ak si wa - Sa we Sa mar xi} i Bo ri sla va Sav ko vi }a, Ja na - Sla vi ce i Bran ka Mi lo ra do vi }a, Ni ko li ja - Sla |a ne i sla vo mi ra Gla vi ni }a, Mir ja na - Sne à ne Pri ba no vi} i Ra do sla va Jo va no vi }a, Te o do ra - Ta ma re i Mar ka Bo dro è, Len ka - Ta ma re i Pe tra Ko lu xi je, Ta ra - Ta we i Ni ko le Lan ~u {ki, Na ta {a - Ta we Kne è vi} i Ran ka Ma re qa, Ta ma ra - Ta tja ne i Ne ma we Cvi je ti }a, Na ta {a - Ta tja ne i Sr |a na Jo va no vi }a, Ni ko la Ti mee i Ru dol fa [ar ka wa.

Ven~ani Ivana Bulat i Boban Ili}, Jadranka Burmuyija i Tomislav Nikoli}, An|a Markovi} i Mihaq Horvat, Marija Dobri} i Sa{a Dejvid Moji}, Dragana Radovanovi} i Kristian Vu~kovi}, Radmila Leki} i Milan Ratkovi}, Mirjana Pavlovi} i Dragan Mimi}, Vesna Despotov i Goran Miju{kovi}, Tijana Prodanov i Nikola Mora~a, Marina Koza i Miroslav Trivanovi}, Aleksandra Glava{ i Simeon Gojkovi}, Maja Milinkovi} i Jovan Rada{i}, Vi{wa Veliki} i Nikola Hadin, Jelena Radovanovi} i Neboj{a Vu~eti}, Senka Stankovi} i Petar Waradi, Tijana Stankovi} i Marko Gle|a, Marija Jovanovi} i Stojan Kova~evi}, Branislava Babi} i Dragan Nikoli{, Danijela Luki} i Branislav \isalov, Biqana Ka~avenda i Petar boban, Danijela Strba~ki i Dragan Glavi}, Ivona @uni} i Sreten Avram, Ivana Cocin i Neboj{a Jupek, Gorana Strugalo i Igor Perovi}, Valeija Rako{ i Sr|an [urlan, Maja Stipi} i Dra`en Obradovi}, Dejana Barbuzan i Darko Perkovi}.

Mama Sanela, tata [andor, sestra Anabela, brat Gligor i bebe blizanci Laura i Leo Horvat

De~aci Mar ko - Adri ja ne i @ar ka Ra da ta, Stra hi wa - Alek san dre Rip Gli {i} i De ja na Gli {i }a, Lu ka - Alek san dre Her ceg -Rok ni} i Sa {e Rok ni }a, Slo bo dan - Ane Arh, Re qa - Ane i Bo ri vo ja \u ro vi }a, Aleks An ge le i Ati le No va ka, Pe tar - ani te i Ga {pa ra ^o tia, Ste fan - Bi se re i Igo ra Gra ji }a, Dra go - Bo ri sla ve i de si mi ra \u ki }a, Uro{ - Bra ni sla ve i Pre dra ga De li }a, Jo van - Gor da ne i De ja na Da ki }a, Alek san dar - Go ri ce i An dri je Pe tro vi }a, Uro{ - Da ja ne i Ne ma we Uva li }a, Ni ko la - Da ni je le i Jo va na Za ri }a, Vuk - Di ja ne i Slo bo da na Ze ~e vi }a, Ste fan - Dra ga ne i Bra ni sla va \o ki }a, Vla di mir Dra ga ne i Da vo ra Sto jev skog, La zar - Dra ga ne i \or |a Ne deq ko va, Dra gan - Dra ga ne i Zo ra na Ka u ri na, Dra gan - Dra ga ne Mar ti nov i Iva na Bo ro vi }a, Uro{ - Du we i Bra ni sla va Ko sa no vi }a, Di mi tri je Ele o no re i Bra ni sla va Po po vi }a, Edvard - Eli za be te Do bro ke i Fe ren ca Ola ha, Da ri jan - Za hi de Aba zi i Zden ka To ta, Lu ka - Zo ra ne i Dar ka Mi li ~i }a, Vid - Iva ne i Bo ri sa [kon dri }a, Ivan - Iva ne i Go ra na Sto ja no vi }a, Mi lan - Iva ne i Jo va na Ga }i no vi }a, Veq ko - Iva ne i Mar ja na Ko di }a, Mar ko - Iva ne i Sa {e Mi {ko vi }a, Fi lip - Ja ro sla ve i Mi lo sla va ^i e fa, Va si li je - Je le ne i @eq ka \u ri }a, Mi haj lo - Je le ne i Zo ra na Ra da no vi }a, Ni ko la Je le ne i Mar ka Or lan di }a, Stra hi wa - Je le ne i Ne na da Ku {tri }a, Vu ka {in - Je le ne i Ugqe {e Maj sto ro vi }a, Lu ka - Je le ne

Ka ra no vi} i Alek san dra Gre doa, Bo jan Je le ne Ni ko li} i Ba ne ta Jo va no vi }a, Lav Di mi tri je - Je le ne Steg wa i}-Mir ni} i Dar ka Mir ni }a, Vu ka {in - Jo va ne i Da ni je la Cmi qa ni }a, Fi lip - Ka ta ri ne i Slo bo da na Obre no vi }a, Se ba stian - Kla u di je i Ga bo ra ê re pe {a, Re qa - Kri sti ne i Da li bo ra Gru ji }a, Di mi tri je - Qi qa ne i Ra do sla va Jan ko vi }a, Ste fan - Ma je Kr sti} i Mar ka Man di }a, Ni ko la - Ma ri je i Mi la na Maj sto ro vi }a, Pa vle - Ma ri ja ne i Ne ma we Sto ji sa vqe vi }a, Ni ko las - Ma ri ja ne Slo bo de i Ran ka [kr bi }a, Lu ka Mir ja ne i Zo ra na Mi {ko va, Mak sim Mir ja ne i Mi lo {a Ge ri }a, Slav ko - Mir ja ne i Ra de ta Pav ko va, Mi lan - Na de i Mir ka Ga ji }a, Adam - Na ta lie i @ol ta Ba jia, Og wen - Na ta {e i Ra do va na Vu ka {i no vi }a, Bran ko - Na ta {e i sa {e Ve se li no vi }a, Vu ka {in - Na ta {e Jo vi} i Mi lo va na Bla nu {e, Ni ko la - Ni no sla ve i Bra ni sla va Pe ri }a, La zar - Rad mi le i Mar ka Pi li }a, Jo van - Sa ne le i Ne ma we Kr sti }a, Lav - Sa we i Gvo zde na Mu ~i ba bi }a, Ne ma wa - Sa we i Igo ra Pe trov ca, Bo {ko - sla vi ce i Slav ka Ili {e vi }a, \or |e - Sne à ne i Mi ro sla va Ba qa, Vuk Sne à ne i Si ni {e To mi }a, Re qa - Ta we i Slo bo da na Jan ko vi }a, Mar ko - Ta we Ro èk Mi tro vi} i Vla di mi ra Mi tro vi }a, Mom ~i lo - Ta tja ne i Zo ra na Vu ja si no vi }a, Ma }a{ - Tun de Ko ma ro mi-No vak i Jo è fa No va ka, Og wen - Ha ne Dun |e rov i sa {e Sliv wa ka.

Umrli

Luki} Danijela i \isalov Branislav

Eli za be ta Ja ger ro|. Va len ti ni (1933), Pe tar Jo ~i} (1951), Bog dan ]u lum (1945), Ju li ja na Ba la ton ro|. Mi tro vi} (1929), @u à na Be re{ ro|. [aj ti (1932), Sto jan Be ro wa (1946), Le po sa va Bo ì} ro|. [in àr (1917), Mir ja na Bo {ko vi} ro|. Sto ja ko vi} (1930), Do bri la Go lu bo vi} ro|. Joj ki} (1927), Dra gan Go lu {in (1954), Gin ter Gu sman (1927), Vla di mir De dek (1955), Na da Du lo vi} (1939), Ja go da @u ni} ro|. Vla ho vi} (1925), Da nil ka Za ri} Mi {kov ro|. Za ri} (1924), Ra doj ka Iva no vi} ro|. \or |e vi} (1941), Mag da le na Ka vra ja ro|. For go (1934), Bu di slav Ka di} (1960), Ma ra Ka ra no vi} (1940), Alek san dar Ke le men (1924), Ar pad Ko ri` (1931), Er è bet Ku ri la ro|. Var ga (1946), Mi len ko Ma rin ko vi} (1931), Ta ma ra Mar ti nov (1988), Jo van Mi lin (1922), Da rin ka Mi {i} ro|. Ba ju no vi} (1933), Ana Pe tri} ro|. Be rec (1929), Zor ka Po po vi} ro|. Mi lo va nov (1932), Mi lo van Po po vi} (1936), Bog dan Pu pa vac (1925), Du {an Pu rar (1931), Mi lan Ra din (1923), Sa vo Ra do je vi} (1934), Mir ko Ra doj ~i} (1957), Mi ro sla va Ra do vi} (1952), Ma ri ca Ro san di} ro|. Ha vre quk (1935), Sla |a na Sa vi} ro|. Ran |e lo vi} (1960), Jo sip Si vak (1938), Vla di slav Si min (1930), Mi ra Skro bi} ro|. Ni ko li ~in (1939), Ni ko la Sto ja di no vi} (1949), Mit ko Sto ja nov

(1947), Da ni ca Sto ja no vi} ro|. Kr sti} (1918), Dra go Ubi pa rip (1954), Mi len ko Fun du ru qa (1930), Na da Ca li} ro|. Vu ku {i} (1951), Ma ri ja ê le bi} ro|. Ku ga (1930). UMR LI (PE TRO VA RA DIN): Ma ri ja Kraj cer ro|. Uàr (1924), Jo sip Vu ko vi} (1932), Ana Qu bo je vi} ro|. Dra gi} (1925), Adel haj da Ro zmi rov ro|. To ma {ko vi} (1832), Vla di mir Si} (1941), Vla di mir Na| (1955), Mi lan Ro am ni} (1939). UMR LI (SREM SKA KA ME NI CA): Jo van Je lo vac (1937), Ivan Bi ro (1950), Jef ti mir Bla go je vi} (1942), Vla di mir Bo {kov (1940), Va qa Ve jin (1949), Ma ri ja Vi di} ro|. Ho do nic ki (1950), Smiq ka Vu ko brt ro|. Ple mi} (1928), @ar ko Gr mu {a (1954), Ivan ka Gro mi li} ro|. Gru jin (1939), An |a Do {e no vi} (1933), Pe ra Er ge la{ (1951), Dra gan @i va di no vi} (1947), Ni ko la Zo ri} (1929), Mi li ca Kqa ji}-Ra da ko vi} ro|. Kqa ji} (1928), Ste van Kne è vi} (1946), @i van Ko a zrev (1956), Mi ra Mal ba {a ro|. Gr mu {a (1955), Jo van Mi li} (1933), Ili ja Mi li vo je vi} (1925), Dan ko Pa ni} (1961), Du {an Pe tro vi} (1947), Ko sa Ter zi} (1951), Sav ka To mi} ro|. Mi qa no vi} (1935), Ni ko ^vo ki} (1954), Di mi tri je ê ki} (1935), Sil ve ster [eq me {i (1952).

NOVOSADSKA HrONIKA

DNEVNIK

ponedeqak3.septembar2012.

BESPLATNA OBUKA GRA\ANA O HITNOJ POMO]I

[ta da se radi ka da sr ce sta ne? Ka ko se po na {a ti u slu ~a ju sr ~a nog za sto ja i {ta ra di ti u pe ri o du dok Hit na po mo} ne stig ne, te me su pre da va wa ko ja }e, od sep tem bra, bes plat no za gra |a ne pri re di ti Za vod za hit nu me di cin sku po mo}. Ova pre da va wa deo su pro jek ta „Moj sr ce u tvo jim ru ka ma „ ko ji se or ga ni zu je ve} ~e ti ri go di ne, a, ka ko ka `e glav n i me d i c in s ki teh n i ~ ar u Za v o d u Ne nad Vu kas, obu ka }e omo gu }i ti gra |a ni ma da pre po zna ju pro blem ko ji na sta ne, na |u na ~i na da po mog nu i ade kvat no se or ga ni zu ju sa slu `bom hit ne po mo }i. - Na me ra nam je da ob u ~i mo ~la na po ro di ce, ko ja u ku }i ima ne ko ga ko me pre ti na pra sna smrt, od no sno sr ~a ni za stoj, jer u do la ze }im vre me ni ma on od no si sve vi {e `r ta va i obo qe va sve mla |a po pu la ci ja - ka zao je Vu kas. –Su {ti na obu ke je da qu di shva te da tre ba da vo de ra ~u na o svom zdra vqu, da re dov no

kom di sa wu, na ~i nu ka ko po zva ti Hit nu po mo} i raz go va ra ti sa ope ra te rom. - Iz u zet no je bit no nu ~i ti ka ko se po zi va slu `ba hit ne po mo}, {to, na `a lost, ma li broj gra |a na zna da ura di. I na {i dis pe ~e ri pro la ze obu ku ka ko da ko mu ni ci ra ju sa po zi va o cem i sa ve to dav no pri ~a ju sa wim, ob ja sne mu {ta da ~i ni dok po mo} ne stig ne. Bit no je da se pa ni ka oda gna jer, na pri mer, mo `e da se po gre {i u da va wu adre -

-Hit na po mo} ima eki pe za zbri wa va we po vre |e nih i obo le lih na te re nu. Ima osam eki pa i ako se do bi je de ve ti po ziv, ne ko mo ra da ~e ka. Ope ra te ri mo ra ju da ura de kva li te nu tri ja ù, a oni ko ji su vi tal no ugro è ni, ima ju pred nost. Kroz obu ke gra |a ni se upo zna ju i sa na ~i nom ka ko da ope ra te ru ob ja sne {ta se ta~ no de si lo, ka ko bi tri ja à bi la uspe {nare kao je Vu kas na vo de }i da su u pi ta wu ve {ti ne i teh ni ke ko je gra |a ni tre ba da zna ju, jer }e to uti -

[est sati za kurseve Po red pro jek ta „Mo je sr ce u tvo jim ru ka ma”, Za vod za hit nu me di cin sku po mo} spro vo di i edu ka ci ju o „za de snim sta wi ma”. Glav ni me di cin ski te hnni ~ar Ne nad Vu kas ka è da qu di tre ba da zna ju {ta da ~i ne u slu ~a ju uda ra stru je, ope ko ti na, po se ko ti na, pa da sa ste pe ni ca i dru gog. â so vi }e sa dr à ti te o ri ju, ali }e se naj vi {e kon cen tri sa ti na prak su. Na kon to ga, u~e sni ci do bi ja ju ser ti fi ka te. Oba kur sa su bes plat na i za sva ki se tre ba iz dvo ji ti po tri sa ta. Svi za in te re so va ni tre ba da se pri ja ve na broj te le fo na 021/640-0-125. idu na kon tro le, da se, kad su u pi ta wu re kre a tiv ci u od re |e nim go di na ma, ba ve ume re nim ak tiv no sti ma. Obu ka }e ob u hva ti ti sve si tu a ci je ko je se mo gu de si ti, ka ko ka è sa go vor nik, na te re nu, od no sno omo gu }i }e qu di ma da se sna |u u si tu a ci ji kad se ne ko me de si sr ~a ni za stoj na uli ci. Ra di }e se na ma sa ì sr ca, ve {ta~ -

se i tu se gu bi ono {to je na dra go ce ni je u ova kvim si tu a ci ja ma, a to je vre me - pre do ~io je Vu kas. U okvi ru obu ke su gra |a ni }e se upo zna ti i sa ra dom Hit ne po mo }i, jer je neo p hod no da zna ju ko li ko qu di tu ra di, ka ko su po de qe ni, ko je su im zo ne od go vor no sti, ko je po vr {i ne po kri va ju, ko li ko eki pa ima...

ca ti na ve }i pro ce nat pre `i vqav wa i sma we we kom plik ci ja. Sa go vor nik je ob ja snio da Za vod ima u ci qu da ova kve edu ka ci je spro ve de i u {ko la ma, a plan je da se i jed nom me se~ no od la zi u me sne za jed ni ce, ka ko bi se sa qu di ma raz go va ra lo na li cu me sta. A. Jerini}

Vre me pred lo ga za grad ska pri zna wa Ko mi si ja za obe le `a va we pra zni ka, do de lu pri zna wa i me |u grad sku sa rad wu u ze mqi i ino stran stvu Skup {ti ne gra da po zi va gra |a ne da pod ne su ini ci ja ti vu za do de lu No vem bar ske po ve qe i Ok to bar ske na gra de. Ove na gra -

de do de qu ju se u obla sti pri vre de, dru {tve nih i dru gih de lat no sti, za is po qa va we hra bro sti u van red nim si tu a ci ja ma i ne go va we de mo krat skih tra di ci ja. Pri zna wa se do de qu ju za pri vred ni rad, du hov no stva ra la {tvo, hu ma -

Danas U GRaDU BioSKoPi Arena: „Madagaskar 3: Najtra`eniji u Eropi” (sinhronizovano-12.15, 14.15, 16.20), „Totalni opoziv” (20.10), „Ledeno doba 4: Pomerawe kontinenata” (12.30, 12.45, 14.00, 14.30, 14.45, 15.45, 16.15, 16.30, 18.30, 20.40), „Uspon mra~nog viteza” (18.15, 20.20, 21.15), „Nedodirqivi” (18.35), „^udesni Spajdermen” (12.20, 15.00), „Pla}enici 2” (14.10,16.10, 18.10, 20.30, 22.30), „Vanzemaqci u kom{iluku” (18, 22.20), „Imate li znawe za drugo stawe?” (22.25), „Bornovo nasle|e” (17.30, 20.00, 22.35).

MUZeJi Muzej grada, Tvr|ava 4, 6433–145 i 6433–613 (9–17): stalna postavka „Petrovaradinska tvr|ava u pro{losti”; postavka Odeqewa za kulturnu istoriju Muzej Vojvodine, Dunavska 35–37 (utorak - petak od 9 do 14 sati i od 18 do 22 ~asa, subota - nedeqa od 10 do 18 ~asova): stalna postavka „Sa~uvani tragovi materijalne i duhovne kulture Vojvodine od paleolita do sredine 20. veka”, „Vojvodina izme|u dva svetska rata - antifa{isti~ka borba u Vojvodini 1941 - 1945” Muzejski prostor Pokrajinskog zavoda za za{titu prirode, radni~ka 20a, 4896–302 i 4896-345 (8–16): stalna postavka „Vi{e od pola veka za{tite prirode u Vojvodini” Petrovaradinska tvr|ava, 6433–145 (9–17): podzemne vojne galerije Zavi~ajna zbirka Sremski Karlovci, Sremski Karlovci, Patrijarha raja~i}a 16, 881-637:postavka „Vinogradarstvo i vinarstvo Fru{ke gore” Muzej p~elarstva porodice @ivanovi}, Sremski Karlovci, Mitropolita Stratimirovi}a 86, 881–071 (10–18) Dulkina vinska ku}a, Sremski Karlovci, Karlova~kog mira 18, 063/8826675 (15–19)

GAleRiJe Galerija Matice srpske, Trg galerija 1, 4899–000 (utorak–subota 10–18, petak 12–20): stalna postavka Spomen-zbirka Pavla Beqanskog, Trg galerija 2, 528–185 (10–18, ~etvrtak 13–21): stalna postavka „Srpska likovna umetnost prve polovine 20. veka” Poklon-zbirka Rajka Mamuzi}a, Vase Staji}a 1: stalna postavka;

BiBlioteKe i ^itAoniCe ^itaonica Biblioteke Matice srpske, Matice srpske 1, 420–198 i 420–199 (7.30–19.30) Gradska biblioteka, ogranak „\ura Dani~i}”, Dunavska 1, 451–233 (7.30–18)

saHRanE Na grad skom go bqu u No vom Sa du da nas }e bi ti sa hra we ni Je le na Jo va na Sto ja no vi} (1926) u 10.30, Go ran Bla go ja \u ra so vi} (1956) u 11.15 sa ti, Mi len ko Du {a na Smu |a (1925) u 12, Vo ji slav Jo ve Ig wa to vi} (1925) u 12.45, Du {an \u re Me di} (1945) u 13.30, Sne `a na Ra de ta Kre me no vi} (1958) u 14.15, Islam Ibra hi ma Li ma nov ski (1954) u 15 sat i Si ni {a Jo ce Zve ki} (1947) u 15.45. Na Pra vo slav nom gro bqu u Srem skoj Ka me ni ci da nas }e bi ti sa hra wen Rad mil Mi lo {a Ni ka ~e vi} (1968) u 15 ~a so va.

ni tar ne i do bro tvor ne ak tiv no sti, raz voj {kol stva, spor ta, na u ke, kul tu re, umet no sti i svih vi do va stva ra la {tva, te una pre |e we za {ti te `i vot ne sre di ne i zdrav stva. Obra zlo `e we ini ci ja ti ve tre ba po sla ti na adre su

Bes pla tan put do zve zda

No vo sa |a ni }e ove je se ni ima ti pri li ku da se upo zna ju sa sve mi rom i we go vim taj na ma u okvi ru no vog ci klu sa”No vo sad ske {ko le astro no mi je” ko ji je bes pla tan i star tu je 21. sep tem bra. To kom pro le }a bio je or ga ni zo van je dan kurs ova kvog ti pa, ali, ka ko je na ve la pre da va ~i ca Kri sti na Sa vi}, gra |a ni su po ka za li ve li ko in te re so va we, pa se or ga ni za tor, Astro nom sko udru `e we „No vi Sad”, od lu ~i lo da na pra vi no vi i sa dr `aj ni ji pro je kat. -Bi }e vi {e de taq ni jih pre da va wa, a za 10 ne de qa gra |a ni }e ima ti pri li ke da sa zna ju {ta se no vo de {a va u sve mi ru. Ana li zi ra }e mo vi {e te ma, da bi na kra ju kur sa po la zni ci do bi li kom plet nu sli ku o astro no mi ji kao na u ci. Po la zni ci }e mo }i da sa zna ju ka ko je na sta la Ze mqa i ceo Sun ~ev si stem, ako se pra ve ka len da ri i ra ~u na vre me, ko ja sa zve `|a mo gu da vi de u od re |e nom de lu go di ne, da ~u ju o ak tu el nim sve mir skim mi si ja ma i dru go - ka za la je Sa vi} do da ju }i da }e bi ti or ga ni zo va na i po seb na ra di o ni ca na ko joj }e u~e sni ci bi ti u pri li ci da ko ri ste te le sko pe. Ka ko je ob ja sni la, na pr vom pre dav wu go vo ri }e se o isto ri ji astro no mi je, we nim osnov nim poj mo vi ma i za da ci ma. Po tom }e bi ti re ~i o ne be skoj sfe ri i sa zve `|i ma, Ze mqi noj ro ta ci ji i re vo lu ci ji, da bi se na na red nim pre da va -

wi ma pri ~a lo o ka len da ri ma, Ju li jan skom i Gre go ri jan skom. Bi }e re ~i i o sve tlo sti, te le sko pi ma, kre ta wu Me se ca i pla ne ta, a jed no ve ~e bi }e iz dvo je no za po sma tra we no} nog ne ba. Pre ma re ~i ma Kri sti ne Sa vi}, ovaj pro je kat je sa mo ko rak da qe u od no su na stan dard na de {a va wa u po me nu tom Udru è wu. -Ve} go di na ma dr ì mo pre da va ea za jav nost ~e tvrt kom uve ~e. @e le li smo da ode mo ko rak da qe i da or ga ni zu je mo kurs astro no mi je za sve za qu bqe ni ke u ovu na u ku - pre do ~i la je sa go vor ni ca. Na ovaj kurs mo gu se pri ja vi ti svi ko je po me nu ta na u ka in te re su je. Pri ja ve se {a qu na mejl nskursastronomije@gmail.com ili putem brojeva telefona 065/582-6-981 i 065/584-7-150. Zainteresovani treba da navedu ime, prezime i koliko godina imaju. Sva predavaqa odràvaju se u 19 ~asova u planetarijumu Astronomskog dru{tva „Novi Sad” koji se nalazi na platou kod Muzeja Novog Sada Planirano je da kurs traje 10 nedeqa, zakqu~no sa 24. novembrom. Projekat je podrào Prirodno-matemati~ki fakultet novosadskog Univerziteta, a koordinatori {kole su Kristina Savi} i Robert Xuxar. Predavawa }e dràti i Rade Marjanovi}, Darko Donevski i êdomir Stankovi}. A. J.

Jo ga i sva ko dnev ni `i vo t

telefoni VA@niJi BRoJeVi Policija 192 Vatrogasci 193 Hitna pomo} 194 Ta~no vreme 195 Predaja telegrama 196 [lep - slu`ba AMSJ 987 Auto-moto savez Srbije 987 Informacije 988 i 0900098210 Toplana kol centar 0800 100-021 reklamacije 24 sata 4881-104, za potro{a~e 420-853 Vodovod i kanalizacija, centrala 488-33-33 prijava kvara vodovod 0800-333-021 prijava kvara kanalizacija 442-145 ^isto}a 6333-884 “Novi Sad - gas” 6413-135 i 6413-900 JKP “Stan” 520-866 i 520-234 Kol centar preduze}a „Put” 6313-599 Kol centar „Parking servisa” 4724-140 „Gradsko zelenilo” marketing i Pr 4881-633 rasadnik 403-253 “Dimni~ar”, 6622-705, 6615-834 „Elektrodistribucija” centrala 48-21-222 planirana iskqu~ewa i prijava kvara 421-066 @elezni~ka stanica 443-200 Me|umesna autobuska stanica 444-022 Prigradska autobuska stanica 527-399 Gradsko saobra}ajno 527-796 Gradsko grobqe 518-078 i 518-111 Pogrebno, JKP “Lisje” 6624-102 Pogrebna ku}a „Konkordija” 452-233 Dru{tvo krematista “Ogaw” 422-288 Ger. cent. - pomo} i nega 450-266 lok. 204, 205 Prihvatna stanica 444-936 Prihvatili{te Futog 895-760/117 Dnevni centar za stara lica 4889-512 Info centar za osobe sa invaliditetom radnim danom (od 10-15) 021/447-040 ili sms 066/447-040 Komunalna inspekcija 4872-444 (centrala), 4872-403 i 4872-404 (dispe~erski centar) SOS telefon za pu{a~e u krizi - od 7 do 10 ~asova 4790-668

APoteKe No}no de`urstvo: “Bulevar” - Bulevar M. Pupina 7 (od 20 do 7)

Skup {ti ne gra da, Uli ca @ar ka Zre wa ni na 2, a mo gu u~e stvo ta ti fi zi~ ka i prav na li ca. Za Ok to bar sku na gra du kraj wi da tum za pod no {e we ini ci ja ti ve je 15. sep tem bar, a za No vem bar sku po A. L. ve qu 1. ok to bar.

JESEWA NOVOSADSKA [KOLA ASTRONOMIJE

420-374

ZDRAVStVenA SlU@BA Dom zdravqa „Novi Sad”, kol centar 4879-000 Klini~ki centar 484-3484 No}no de`urstvo za decu u Zmaj Ogwena Vuka (subota i nedeqa) 6624-668 No}no de`urstvo za odrasle (Wego{eva 4) (subota i nedeqa i praznici) 6613-067 Vr{a~ka 28 4790-584 Klinika za ginekologiju i aku{erstvo 4899-222 De~ja bolnica 425-200 i 4880-444 Institut - Sremska Kamenica 4805-100

tAKSi Prevoz osoba ote`anog kretawa „Hendikeb” 432-005, 060/313-3103 Vojvo|ani - taksi 522-333 i 065-520-0-500 Pan-taksi 455-555 VIP - taksi 444-000, SMS 1088 Delta plus - taksi 422-244 Maksi Novosa|ani - taksi 970, 451-111 Grand - taksi 443-100 Luks 30-00-00 MB - taksi 500-222 De`urni taksi 6350-350 Halo - taksi 444-9-44, SMS 069/444-444-9

U to ku je upis ve `ba ~a na po ~et ni i na pred ni kurs jo ge, ko ji po ~i we da nas, a or ga ni zu je ga Udru `e we “Jo ga u sva ko dnev nom `i vo tu”. Ve `ba we }e se od vi ja ti u gru pa ma, dva pu ta ne deq no, gde }e jed na gru pa i}i na kurs po ne deq kom i sre dom, a dru -

ga utor kom i ~e tvrt kom. ^as tra je sat i po vre me na. Sve in for ma ci je mo gu se na }i na saj tu www.jogausvakodnevnomzivotu.com i na brojevima telefona 060/010/8/128 (od 9 do 22 ~asa) i 021/423211 (od 18 do 22 ~asa). A. J.

@ENE INICIJATORI ZA RE[AVAWE BRA^NIH KONFLIKATA

Qu bo mo ra i }u ta we vo de u sa ve to va li {te U Sa ve to va li {te za brak i ri}. - Raz li ~i ta sta ti sti ka re {e we ka ko da sa ~u va svoj po ro di cu, pri Cen tru za so ci uka zu je na raz li ~i te re zul ta brak. jal ni rad, do la ze oso be ko ji ma te, ali da li }e ne ka go di na - Do la zak u Sa ve to va li {te je po treb na po mo} u re {a va wu bra ka bi ti kri zna za vi si od je na voq noj ba zi, a ka da je in d i v i d u a l n ih pro b le m a, mno gih ka ko spo qa {nih uti part ner ska pro ble ma ti ka u pi part ner skih ili kon flik ta ca ja - de ca, po sao, fi nan sij ski ta wu po sa ve tu je mo da bi bi lo iz me |u ro di te qa i de ce, slo - pro ble mi..., ta ko i do sa mih da le ko efi ka sni je da do |u oba è n ih po r o d i~ n ih su k o b a... part ne ra i vo qe da ula ù u part ne ra uko li ko je mo gu }e. Pro {le go di ne psi ho te ra pe wi hov od nos. Uglav nom i ra di mo sa ta kvi ma ti su ima li pre ko 760 slu ~a je Ipak, u Sa v e t o v a l i { te u ~i jem part ner skom od no su va, od no sno 940 kli je na ta sa uglav nom do la ze bra~ ni part jo{ uvek po sto je emo ci je ko je ko ji ma je re a li zo va no 1.200 se ne ri u zre lim go di na ma, iz me - mo gu da po mog nu u re {a va wu an si. Pret po sta vqa se da }e |u 30. i 50. go di ne ì vo ta, ka - kon fli ka ta - ka è sa go vo ri ca ove go di ne, ka da se ura di pre da su sprem ni da ra de na se bi i na po mi wu }i da je naj go ri raz sek sta wa, taj broj bi ti znat na svom od no su. log da se osta ne u bra ku zbog de no ve }i. Na i me, sve vi {e su - Da bi u{li sprem ni u brak ce, jer to ne mo è bi ti do bro gra |a na se ja vqa na psi ho lo i sa ~u va li ga, pa ro vi pr ven ni za de te ni za bra~ ne dru go ve. {ko sa ve to va Po we n im we, a raz log za re ~i ma, naj ~e to su ot klo we {}i pro b lem Naj go ri raz log da se osta ne u bra ku su de ca, jer ni ta bui i preje ne d o s ta t ak to ne mo è bi ti do bro ni za de te, ni za bra~ ne d ra su de, pre va ko m u n i k a c i j e dru go ve zi |e na sra mo i ras p ro s tra ta za tra è we we n o mi { qe p s i h o l o { k e we da part ner po mo }i, pre |a {wa po zi tiv na stve no mo ra ju iskre no i otvo ~i ta mi sli, te mno ga ose }a wa is ku stva, a zna ~a jan fak tor je re no da ko mu ni ci ra ju o sve mu, i po tre be bu du pre }u ta ne. i to {to su uslu ge Sa ve to va jer part ner ski od nos ni je pa - Tre ba re }i ka ko se ose }a li {ta bes plat ne. siv no sta we, ve} pro ces ko ji, mo i ko je su na {e po tre be, ali Kli jen ti se naj ~e {}e obra uko li ko è li mo da bu de kva - isto ta ko pi ta ti part ne ra, a }a ju zbog part ner skih pro ble li te tan, mo ra mo i ra di ti na ne sa mo da va ti in for ma ci je. ma uzro ko va nih pro ble mi ma u we mu - is ta kla je Vu ~e ti} ]i - Neo p hod no je is ka zi va ti svo ja ko mu ni ka ci ji, ra znih kon fli ri}. o~e ki va wa bez us te za wa, jer ka ta, qu bo mo re i emo tiv nog U ve }i ni slu ~a je va su è ne part ner, ko li ko god da nas do raz ve zi va wa od part ne ra. ini ci ja to ri i one ko je ne è bro po zna je, ne mo è da ~i ta - Iako su mno gi po ku {a li le da se od rek nu bra ka, pre ne na { e mi s li. Qu b av tre b a da de fi ni {u, za sa da ne po sto go {to po ku {a ju da ga spa su. oì vqa va ti sva ko dnev no jer ji ne pi sa no pra vi lo ko ja go di Ta ko je pro {le go di ne u 76 od }e mo u pro tiv nom za bo ra vi ti na bra~ nog ì vo ta je kri zna sto slu ~a je va è na bi la ta ko {ta zna ~i ne ko ga vo le ti - uka ob ja si la je psi ho log u Sa ve to ja je do {la u Sa ve to va li {te u za la je Mi ma Vu ~e ti} ]i ri}. va li {tu Mi ma Vu ~e ti} ]i na di da }e upra vo tu pro na }i I. Dragi}

vOJvOdinA

ponedeqak3.septembar2012.

dnevnik

У СУБОТИЦИ СВЕЧАНО ПРОСЛАВЉЕН ДАН ГРАДА

Градоначелник обећао посао за 4.000 Суботичана

СУБОТИЦА: Суботица је прославила свој рођендан. Круна свих дешавања је била Свечана седница града и концерт Жељка Самарџића, првог септембра, на дан који се слави, у знак сећања на 1. септембар 1779. године, ка-

Матије Корвина одржана је “оранж парти” до ситних сати. У петодневној прослави било је занимљивих изложби, концерата, а по обичају на сам Дан града, је одржана Свечана скупштина, када се додељују признања и звање

Жељко Самарџић одушевио Суботичане

да је аустро-угарска владарка Марија Терезија прогласила Суботицу слободним краљевским градом. Градски трг је био препун. Више од 15.000 људи ђускало је и певало песме познатог певача Жељка Самарџића.У доброј атмосфери и још бољим песмама, Жељко је одржао концерт за памћење.Након концерта, у улици

“Про урбе” и “Почасни грађанин”. На седници, у свом обраћању присутнима, градоначелник Модест Дулић је рекао да ће се, у наредних годину и по дана у Суботици запослити 4.000 Суботичана. На свечаној седници био је присутан велики број званица из дипломат-

Сарадња са Загребом

Градоначелници Суботице и Загреба Модест Дулић и Милан Бандић су разговарали о будућој сарадњи. У оба града се на различите начине бирају одборници и другачије ради градска администрацији.У наредном периоду у плану је да се одржи састанак у Загребу, где би присуствовати и представници привредне коморе. Најбитнија је размена искуства, кажу градоначелници.Бандић је истакао да Војводина може да буде пример другим земљама бивше Југославије како се негују националне мањине.

ског кора, јавног и културног живота. - Без економске стабилности нема инвестиција, нема запошљавања, нема нових радних места. Наш задатак је да створимо нови политички амбијент који подразумева висок степен толерантности. Страначке сукобе треба да претворимо у сарадњу и рад на решавању нагомиланих проблема социјалне и политичке природе, а најизраженији проблем данас јесте незапосленост и дефицит радних места. Уверен сам да је за сваког одговорног јавног и политичког радника највећи изазов изналажење могућности за отварање нових радних места, а активан однос према страним и домаћим инвеститорима мора да буде наша свакодневна обавеза - рекао је градоначелник Модест Дулић. Председница Скупштине града Марија Керн Шоља је рекла да ће, од сада па надаље, телевизијски пренос заседања локалног парламента моћи да прате гледаоци и на знаковном језику. Као и претходних година, на свечаној седници Скупштине Града подељена су највиша градска признања „Про урбе“ и „Почасни грађанин“. Признање „Про урбе“ додељено је сликару, музичару и кустосу Мирославу Јованчићу, новинару Смиљану Њагулу, спортисти Габору Сагмајстеру и председнику Општинске организације инвалида рада Станку Нимчевићу. Звање „Почасни грађанин“, које се додељује за истакнуто и трајно животно дело, којим се доприноси подизању угледа града Суботице у земљи и иностранству, додељено је педагогу и универзитетском професору др Лајошу Тоту, а преузела га је ње-

Најлепше девојке на избору за мис

Мис Виолета Буђи „увезена” из Зрењанина Према оценама жирија на Избору за Мис Суботице, најлепша девојка је Виолета Буђи из зрењанина, а њене пратиље Марија Планић из Сирогојна и Александра Бастаја из Жабља. Мис фотогеничности је Драгана Вуков из Суботице, а шарма Марија Анишић из Чуруга. - Финални избор Мис лета за Мис Србије одржан је 25. августа у Аква парку “Петроленд”. За ову прилику сам креаирала вечерње хаљине вечерње хаљине са Сваровски кристалима. Учегова супруга Ливија Тот, јер је др Лајош Тот преминуо. Признање је додељено и неуропсихијатру и клиничком неурофизиологу проф. др Николи Иланковићу. Прослава је у знаку јубилеја 100 година од изградње Градске куће и сецесије. Тим поводом је отворен

ствовало је 15 девојака. Није било лако бити у жирију – рекла је Суботичка креаторка Адријана Лушези, која је официјални дизајнер за избор за мис, у организацији Модел агенције “Missumd”, која је главни организатор манифестације, под лиценцом MISS YU компаније из Београда. Победница на избору за Мис Суботице се директно пласирала у финале избора за Мис Србије, које ће се одржати 7. октобра.

о део завршених радова на Великој тераси. Из градске касе издвојено је, као и прошле године три милион динара за прославу Дана града. Занимљиво је то да у петак, када је требало да одржи концерт Суботичке филхармоније, неко пријавио да је подметнута бомба

испод бине и у парку “Ференца Рајхла”. Полиција је одмах дошла и извршила увиђај. За неких 15 минута концерт је почео и нико није могао да спречи хиљаде Суботичана да ђускају уз филмску музику и мелодије из “Ратова Звезда”. С. Иршевић

NOVOSADSKI VODI^ POLIKLINIKA „PEKI]” Gr~ko{kolska 3, tel: 426-555, 525-261, radnim danom od 8 do 20, subotom od 8 do 14

RADIOLO[KI KABINET „DIJAGNOSTIKA CENTAR”, rendgen, ultrazvuk, mamografija, [afarikova 13, tel: 572-646, 571-322

„KOMPAS” TOURISM&TRAVEL, Bul. Mihajla Pupina 15, tel: 6611-299, 6612-306, mail:kompas@eunet.rs

O^NI CENTAR „YINI]”, Vr{a~ka 34, tel: 639-5825, 520-961 GINEKOLO[KOAKU[ERSKA ORDINACIJA „TODOROVI]”, Bulevar oslobo|ewa 48/I Tel: 442-645, 677-91-20

AUTO-SERVIS „ZORAN”, automehani~ar - autoelektri~ar, tehni~ki pregled, Reqkovi}eva 57, Petrovaradin, tel: 6433-748 PREVOD DOO, Novi Sad, Resavska 3, sve vrste prevo|ewa, inostrane penzije, tel: 6350-664, 6350-740

УСПЕШНА АКЦИЈА МЛАДИХ АПАТИНСКИХ ВОЛОНТЕРА

Заблистао парк и зидови вртића

АПАТИН: Радови у оквиру омладинских пројеката „Пази, свеже обојено„ Омладинског удружења волонтера града Апатина и „Нови изглед за стари парк„ неформалне групе „Активна омладина„, успешно су реализовани. Пројекти оба удружења имали су за циљ реконструкцију градског парка и његово оживљавање. Тако су њихови чланови, удруженим снагама, знатно допринели решавању уочених проблема у локалној средини, а уједно афирмисати волонтеризам и активизам младих. Координатор пројекта „Пази, свеже обојено” Владан Шијан изјавио је да се ова акција односила на рестаурацију дотрајалих клупа и столова, који су већ годинама рак - рана за грађане апатинске општине, а да ће у скорије време бити постављене и канте за отпатке. Чланови неформалне групе из које је проистекло Удружење грађана МРАВ, њих три-

десеторо, префарбали су новопостављене даске. На тај начин упућен је апел свим суграђанима да чувају друштвену имовину, шире свест о друштвеном добру и спрече потенцијални вандализам. Радови у оквиру омладинског пројекта „Нови изглед за стари парк„, који се односе на осликавање објекта Предшколске установе „Пчелица„, успешно су окончани, прекречени су графити који су годинама ружили изглед ове образовне институције, а осликане површине омиљеним дечијим мотивима. Тај посао обавила је васпитачица Смиљана Карамарковић. По речима координаторке пројекта Сузане Каурин, до краја месеца организоваће се акција сађења цвећа на одређеним парковским површинама, а до тада ће се привести крају и радови на постављању дасака за седење у отвореном амфитеатру.

У парку је уједно организована заједничка еколошка акција чишћења парка. Потом је приређено дружење свих учесника уз музику и освежење,али су договорере и будуће акције. Иначе, обе акције спроводе се у оквиру Конкурса за финансирање омладинских пројеката „Млади су закон„ којег је расписало Министарство омладине и спорта Републике Србије. Овогодишњи Ресурс центар за Западнобачки округ је Одред извиђача „Раванград„ из Сомбора, чији су представници присуствовали наведеним активностима у нашем граду. Мирон Букалов је рекао да се конкурс спроводи трећу годину заредом, у складу са Законом о младима и Националном стратегијом за младе. Финансирани су пројекти из 25 округа широм Србије, а од којих је осам са територије Западнобачког округа. Ј. Прелчец

Измене у Општинском штабу за ванредне ситуације

БЕЧЕЈ: На конститутивној седници Општинског штаба за ванредне ситуације Бечеј, који броји укупно 23 члана, замењено пет чланова. Одговорну функцију од досадашњег команданта Петера Кнезија, преузео је нови председник општине Бечеј мр Вук Радојевић. Његова заменица у локалној власти Тамара Иванишевић биће заменица и у Штабу уместо Будислава Медурића. Замењена су и три помоћника команданта. Уместо Зорана Ковача, помоћник за Општинску управу сада је Пре-

драг Завишић. Помоћника команданта за заштиту од снежних наноса Звонимира Станкова заменио је нови директор ЈП Дирекција за изградњу Бечеј Горан Матић. Најзад, нови помоћник команданта за информисање је Александар Марић, који је заменио Миомиру Машић – Остојић. Када буде постављен нови члан Општинског већа задужен за здравство и социјалну политику, он ће, уместо др Ђерђа Рица, бити именован на функцију помоћника команданта Штаба за ову област. В. Ј.

vOJvOdinA

dnevnik

У ОПШТОЈ БОЛНИЦИ У ПАНЧЕВУ

Не раде дијагностички апарати

ПАНЧЕВО: Стање у Општој болници у Панчеву је алармантно. Од дијагностичких апарата не раде скенер, гастроскоп и колоноскоп, а није извесно ни када ће мамограф, који се налази на платоу испед управне зграде болнице почети да ради, јер снимања не могу да почну док Министарство здравља не обезбеди новац. - Очекујемо да нам колоноскоп за недељу дана стигне са поправ-

ке. За гастроскоп смо уз помоћ градске власи и преко осигурања дошли до новца за поправку која ће почети ових дана, али још не знамо колико времена ће бити потребно за поправку, док се за скенер чека резервни део из Америке, мада није сигурно да је само тај део у питању или фали још нешто. Сазнаћемо кад део стигне и кад га уграде - рекао је директор Опште болнице Милан Милић. З. Дг.

УСПЕШНА АКЦИЈА ХУМАНИТАРНОГ ТЕАТРА ИЗ КИКИНДЕ

„Гусани у магли” скупили 60.000 динара

КИКИНДА:Хуманитарни театар „Гусани у магли“ успео је, да за мање од месец дана, прикупи 28 хиљада динара за куповину машине за сушење веша за дечје одељење Опште болнице у Кикинди. Група средњошколаца окупила се и приређивала је током лета програме у дворишту Народне библиотеке „Јован Поповић“ на које је улазница била симболичних 50 динара. Дечјем одељењу неопходни су постељина и пелене, па је акција прикупљања средстава настављена. Хумани средњошколци припремили су 13 програма и то: представе, концерте, караоке, ве-

черњи летњи биоскоп и на тај начин сакупљено је 29,5 хиљада динара. -Помагати другима је велика част и задовољство-каже Боћо Остојић, оснивач „Гусана у магли“ – Помагали смо кроз акције Црвеног крста и Канцеларије за младе и велики догађај за све нас је оснивање сопственог тетатра. Директорица Народне библиотеке препознала је наш рад и уступила нам простор. Осим помоћи другима жеља нам је да анимирамо наше вршњаке да уз мало труда могу много да постигну и помогну другима. А. Ђ.

СВЕ ВИШЕ ГЕРОНТОДОМАЋИЦА У ВРБАСКОЈ ОПШТИНИ

До зараде негујући старе

ВРБАС: У врбаској општини, повећан је број геронтодомаћица које негују старије слабопокретне или непокретне грађане. Недавно је преко 30 геронтодомаћица које су успешно прошле тромесечну теоријску и практичну наставу за овај позив добило и званични сертификат. Обука се одвијала у оквиру организовања јавних радова, под покровотељством Геронтолошког центра Врбас и Националне службе за запошљавање. Финансијску подршку пројекту пружили су Покрајински секретаријат за рад, запошљавање и равноправност полова и општина Врбас. - Ове године општина Врбас и Покрајински секретаријат за рад, запошљавање и равноправност полова издвојили су 23 милиона динара за програме запошљавања, од чега је 10 милиона усмерено на обуку и ангажовање геронтодомаћица. Оне ће добијати новчану накнаду за свој рад, а са друге стране нашим најстаријим становницима олакшаћемо позне године - рекао је помоћник председника општине Врбас Вукашин Вујичић. Према пројекту, запослење геронтодомаћица планирано је до краја године, али је Вујичић изразио наду да ће општина Врбас и 2013. године издвојити средства за наставак пројекта. Ову наду деле и полазнице обуке, које

су, како кажу, задовољне пруженом приликом. - Надам се да ће ми посао геронтодомаћице бити сталан, а током обуке сам се уверила да у нашој општини заиста постоји велики број старих људи којима је потребна наша помоћ. Већ сам почела да идем на терене и бринем се о три непокретна болесника. Осим што њима пружам негу, обављам и друге ствари које су им неопходне за живот, као што је набавка намирница, помоћ у кући, плаћање рачуна и слично рекла је геронтодомаћица Слађана Нишовски. Обука за геронтодомаћице спроводила се по програму „Леонардо Да Винчи“, који је део свеобухватнијег програма Европске комисије под називом „Целоживотно учење“ и тиче се свих аспеката средњег стручног образовања и обука. - Програм за вођење кућног домаћинства акредитовала је Пољопривредна школа са домом за ученике у Футогу и успешно га спроводи. Полазнице обуке из општине Врбас очекује значајан посао, јер због данашњег начина живота старе особе често остају саме. Њима ће геронтодомаћице пружити услугу да буду збринуте на прави начин, у свом кућном амбијенту - истакла је директорка Пољопривредне школе Жељка Миличић. М. Кековић

Нове цене комуналних услуга ВРБАС: Општинско веће општине Врбас дало је сагласност на предлог цена грејања, воде и изношења смећа Јавног комуналног предузећа „Стандард“. Према речима директора врбаског комуналног предузећа Николе Влаховића, нове цене важе од 1. августа и даље су испод еконосмких, али су сада изједначене са ценама истих услуга у окружењу. - Уместо досадашњих 30 динара, цена воде сада износи 39,70, плус осам одсто ПДВ, цена грејања је са 80 скочила на 90, без ПДВ-а , док је цена изношења смећа већа за десет одсто.

У договору са оснивачем трудићемо се да у наредној години, када се стекну услови, организујемо акцију у којој ће сви они који уредно измирују своје рачуне добију неки попуст. Желимо да наградимо редовне платише, у првом реду мислим на пензионере коју су у најтежим годинама сачували наше предузеће од пропадања - рекао је Влаховић. Иначе, цена грејања у Врбасу и даље је знатно нижа од предложених 115 динара без ПДВ-а, коју је формирало удружење топлана. М. Кк.

ponedeqak3.septembar2012.

БРОЈНИ ПРОПУСТИ У РАДУ АПОТЕКЕ ПАНЧЕВО

Приватницима на црту ПАНЧЕВО: Бројни су пропусти у раду Апотеке Панчево, чији је оснивач Град. Свих 18 апотека, које су у склопу Апотеке имају недостатке у свом пословању, а за првих шест месеци ове године добављачима дугују 480 милиона динара, док од Фонда за здравство потражује око 290 милиона динара. Највећа дуговања Апотека Панчево има према „Хемофарму“, нешто око 130 милиона динара. Потребно је што да се новац што пре уплати „Хемофарму“, који прети тужбом. - Највећи губитак био је у највећој апотеци, то је апотека у Ка-

рађорђевој улици у Панчеву, око 2,2 милиона динара. Мање губитке забележиле су сеоске апотеке, а најмањи је у Иванову око 150.000 динара - рекла је дипломоирани фармацеут, специјалист и менаџер у здравству в.д.директорка Бранка Милојевићев. Лош одабир добављача је главни разлог за губитак у апотекама. - Ова установа није радила негативну нивелацију. То значи да када лекови појефтине од велетрговина тражимо књишко одобрење да урадимо негативну нивелацију и тиме смањимо износе на фактурама које треба да им плати-

мо. Када смањимо фактуре, смањујемо и нашу обавезу према њима - објашњава директорка. Директорски Колегијум Апотеке констатовао је и проблеме у статусу свих 18 апотекарских испостава. Последња регистрација тих пословних јединица обављена је још за време СФРЈ. Фактички, сада ни једна од 18 апотека нема дозволу за рад изјавила је Бранка Милојевић. - Нама су Банатски Брестовац, Глогоњ, Иваново и Јабука још апотекарске јединице, а закон од 2008. године не познаје такве правне субјекте у мрежи апотека. У њима раде само фармацеутски

техничари што је недозвољено и то само једну смену што није по закону - рекла је директорка Милојевић. Међу првим корацима новог менаџмента биће легализација галенске лабораторије, у којој производе апотекарске препарате за грађане и друге купце. - Морамо да понудимо све што нуде приватне апотеке и да на тржишту станемо на црту приватним апотекама. Морамо имати сопствене производе, сопствену понуду да бисмо били успешни рекла је Бранка Милојевић. З. Дг.

МЕ ЂУ НА РОД НИ СТАН ДАР ДИ У РА ДУ ЛО КАЛ НЕ СА МО У ПРА ВЕ

Си сте ма ти за ци ја рад них ме ста до го ди не ПЕ ЋИН ЦИ: Чланови пећиначког Општинског већа усвојили су Предлог одлуке о измени Правилника о систематизацији радних ме ста у Општинској управи, којом се, како је истакао начелник Општинске управе Жељ ко Тр бо вић, решава само неколико највећинх проблема са кадровима у Управи, те да ће потпуна систематизација бити урађена почетком наредне године, након увођења система међународних стандарда квалитета. Чланови Општинског већа упознати су и са процесом увођења система међународних стандарда у процес рада Општинске управе, а усвојена је и одлука да се у План јавних набавки уврсте четири нове позиције, које се односе на увођење нових софтверских решења у рад Општинске управе. - Процес увођења система ме ђународних стандарда је већ у току и трајаће око шест месеци. Овај систем већ је уведен у већем броју општина у Србији, посебно оних које су маркиране као пожељне инвестиционе дестинације. Циљ увођења ових стандарда је да се постигне транспарентност и законитост у раду Управе

и да се грађанин стави у центар деловања локалне самоуправе – истакао је Трбовић. Начелник пећиначког Одељења за буџет и финансије Зо ран Вој кић обаве стио је чланове Општинског већа да је 20. јула ове године дуг општине износио 364 милиона динара, те да је у протеклих 40 дана од доласка нове власти, тај дуг смањен за 25 милиона, а у истом периоду за новопристигле обавезе исплаћено је око 20 милиона динара, што значи да је за само 40 дана дуг смањен за 45 милиона динара. Чланови пећиначког Општинског већа прихватили су и измену Одлуке о општинским путевима. - Овај акт је само прилагођен новонасталој ситуацији, јер је уредбом Владе Републике Србије о одржавању јавних путева, општина Пећинци добила више од 50 километара путева у своју надлежност, те је било неопходно

прогласити их општинским путевима, како би се створио правни оквир за њихово одржавање образложио је начелник Одељења за привреду Вла да Је ре мић. Усвојени су и извештаји о пословању за 2011. и планови активности у 2012. Години Јавног комуналног предузећа „Сава“, Јавног урбанистичког предузећа „План“, које је заједничко за општине Рума и Пећинци, Културног центра, Народне библиотеке и Дома здравља, али су једногласно одбијени извештај о раду и план активности Црвеног крста

Пећинци. Оба извештаја су оштро критикована, јер се, како су сви чланови истакли, из њих не види јасно на који начин је утрошено 19 милиона динара строго наменских средстава из 2011. године, као ни на који начин је планирано да се утроши 38 милиона, предвиђених за ову годину, те је одлучено да се о овоме расправља на првој наредној седници Општинског већа, за када је од Црвеног крста захтевано да достави сва потребна образложења. М. Ма ру шић

Касни ремонт котла на Котежу 2

СЕДМИ НОВОСЕЛСКИ ДАНИ У БЕЧЕЈУ

Дебитанти скували најбољи паприкаш

БЕЧЕЈ: Традиционални, 7. по реду, Дани Новог села, оправадали су и ове године мото манифестације „Живети заједно“. Већ турнир у малом фудбалу, који је почео у понедељак, па два дана касније у куглању и на крају суботња дешавања у центру Новог села потврдила су да комшије Мађари, Срби и свих других националности. То су у својим говорима нагласили и председник највеће потиске општине мр Вук Радојевић на српском и председник локалног парламента Петер Кнези, на мађарском језику. На турниру у малом фудбалу, који је окупио седам екипа, победнички пехар припао је саставу ГТЗ „Вулканизер“, друго место освојила је екипа „Фортуна Љубица“, а треће „Фортуна“. За најбољег играча турнира проглашен је Саболч Сел, најефикаснији је био Жарко Кобиљски, а диплома намењена најсигурнијем голману припала је Сави Вадаском. Ове године су признања добили и најбољи судија Груја Кајчић, односно најватренији навијач Драган Сремчевић.

Куглашко такмичење је, такође, окупило седам екипа. Прво мсто освојила је „Еуроградња“ из Бечеја са 471 обореним чуњем, други је био састав Бачког Градишта (469), а трећа друга екипа Темерина (463). Највећу пажњу у такмичарском делу привукли су кулинари. У 23 котлића крчкао се свињски паприкаш, који је најчешће јело на новоселској трпези, а већ шесту годину у континуитету Шандор Касаш и Андраш Брада су у два велика бограча кували пасуљ са кобасицом и сланином за грађанство - Кувамо у кућном амбијенту за друштво, али се никада нисмо такмичили. Ово нам је први пут да смо се појавили у јавност као кулинари и част је освојити победнички пехар у конкуренцији далеко искуснијих и реномиранијих такмичара - рекли су, са златним медаљама око врата и победничким пехаром у рукама Атила Боја и Кристиан Контор. Друго место међу кулинарима освојио је тандем Жолт Фодор и Андор Сабо, а бронзане медаље је освјио трио Роберт Пешти, Ласло Черњак и Звездан Ференц. В. Јанков

ПАНЧЕВО: Све је више кашњења са радовима у Панчеву. Започети пројекти излазе из рокова барем по двадесетак дана. Тако је и са ремонтом котла у топлани на Котежу 2. Ту ће рок бити пробијен за 15 дана - објаснио је технички директор ЈКП „Грејање„ Стеван Маљковић. Кашњење је узроковано нестизањем ромнотованих панела за загревање воде. И поред проблема са којима се сусрећу, Маљковић тврди да ће све бити готово и спремно за грејну сезону. Неки радови су ипак завршени у року, а то су радови на економајзеру, који је један од најважнијих делова котла. Предвиђено је да радови на варењу цеви и панела у котлу буду завршени до 2. септембра, а затим следе радови на шамотирању, стављању изолације и пуњењу система. Завршетак радова очекује у најбољем случају око 15 септембра, а не како је било предвиђено 1. септембра. Панели чији ремонт касни се сређују у Бугарској. Вредност радова на ремонту котла је око 27 милиона динара са ПДВ-ом, а радове изводи фирма „Кирка Сури„. З. Дг.

reporta@e

ponedeqak3.septembar2012.

dnevnik

SEN TI MEN TAL NA PI SMA VE LI KOG SLA VI STE I GER MA NI STE DR AN TO NA [E RE RA ZE MQA CI MA U BA^ KOM ZA VI ^A JU

Sla ni na iz Bu ki na i u ra tu sti gla do Ber li na brov~anin i Bukin~anin (Bukinac, kako on ka`e) dr Anton [erer, germanista i slavista, penzionisani dugogodi{wi profesor Univerziteta u Gracu, intelektualac je svetskog ugleda i zna~aja. Wegova biografija se nalazi u kwigama: „Ko je ko u Evropi„ (Brisel), „Ko je ko u svetu„ (^ikago) i „Ko je ko u katoli~kom svetu„ (Toronto). Rodio se u Obrovcu 19. jula 1922. , do{ao iz rodnog mesta u obli`wi Bukin - dana{we Mladenovo (preko atara, mawe od deset kilometara), tu

mladog postdiplomca [erera bila je: „Paralela izme|u Geteovog „Fausta„ i Wego{evog „Gorskog vijenca”, a doktorske disertacije: „Geteovo prou~avawe srpske narodne poezije i wegove predstave o slovenskim narodima”. Osim u svojim nau~nim radovima, srpsku kulturu je zadu`io i pronala`ewem jednog primerka doktorske disetracije Ive Andri}a. Neumorni dr [erer je istori~ar i bibliograf podunavskih [vaba i na ovu temu objavio je preko trideset kwiga i mawih publi -

li profesorova pisma „op{tini Bukin” iz kojih donosimo najzanimqivije delove. - U prvom razredu gimnazije nisam znao gotovo ni re~ dr`avnog jezika, a ve} u ~etvrtom bio sam je dini od mojih sunarodnika sa odli~nom ocenom iz srpskog jezika. Mnogi od mojih {kolskih drugova Srba imali su lo{iju ocenu od mene iz ovog predmeta, pa je tako i moj najboqi drug Paja Dobrijevi} imao samo trojku. U gimnaziji srpski jezik je postao moj omiqeni predmet.

Mla di Anton [e rer kao |ak sa svo jim vr {wa ci ma {kol ske 1932/33.

se navikao i proveo najlep{e godine detiwstva i najranije mladosti. Od ~etvrte godine, do polaska u nema~ku gimnaziju i u~iteqsku {kolu u Vrbasu, `iveo je u Bukinu. Bukin ga je osvojio i za srce mu prirastao, zauvek... Srpski jezik i kultura bili su predmet wegovog stru~nog i nau~nog rada. Magistarska tema

kacija. Stari zavi~aj ne zaboravqa. Godinama ve}, javi se ponekim pismom svojim „op{tinama„ Obrovac i Bukin. Pi{e o sebi, interesuje se i raspituje {ta se de{ava u starom kraju. Zahvaquju}i qubaznosti Save Jokanovi}a, dugogodi{weg {efa Mesne kancelarije u Mladenovu, zavirili smo u arhivu i pregleda-

U~iteqsku {kolu sam zavr{io za vreme okupacije sa najvi{im ocenama iz svih predmeta, osim iz ma|arskog jezika iz koga sam imao ocenu dovoqan. Ma|arski sam zapostavio u znak protesta zbog ubistva moje tetke Apolonije Laubert za vreme racije u Novom Sadu 1942. godine. Ona je bila Bukin~anka, }erka ro|ene sestre moga

dede po majci Antona Pfula. Predavala je hemiju u dràvnoj gim naziji u Novom Sadu. Tetka je poku{ala da, kao Nemica, za{titi koleginici Mariju Mihajlovi} i wenu bra}u, ali je zajedno sa wima ubijena. Do 1941. godine bio sam jugoslovenski idràvqanin. Zbog ubistva tetke Apolonije nisam hteo da ostanem u ma|arskom dràvqanstvu pa sam emigrirao pobegao sam u Be~. U Be~u nisu mogli da me mobili{u u Vermaht Glav ni so kak Bu ki na (Mla de no va) ra nih tri de se tih godina 20. ve ka (redovna vojska) zato {to nisam godine sam u Bukinu, ose}am se Budine, u svojoj 45. godini, umrla u bio nema~ki dràvqanin. Folkkincem i mnoge uspomene vezuju me logoru u Novom Sadu, a zalagawem sdoj~ere su primali samo u SS jeza ovo selo, za dedinu ku}u. nekih Srba, poznanika moga oca, dinice. Tamo, opet, nisam priBilo nas je sedmoro dece. Osmo sahrawena je na Katoli~kom gromqen zbog niskog rasta (156 cm), je umrlo kao sasvim malo u Obrovbqu u Futo{koj ulici. krhkog tela i posledica koje su na cu. Otac je bio u logoru u Gakovu, Po{ta Austrije je, 1985. godine, moje zdravqe trajno ostavila tri a moje sestrice u de~jem domu u izdala marku sa mojim likom koja hirur{ka zahvata. je ubrzo rasprodata. Nema emigrantima koji smo izMoji studenti su ku begli vojnu odre|ena je radna obapovali i po 50 primeveza. Radili smo najteè i najoparaka. Ja sam na pismo snije poslove pa i otkopavawe nekoje vam {aqem sta eksplodiranih avionskih bombi. vio jednu od posledKada je moj zemqak iz Tovari{eva wih koje jo{ imam. Jozef Brandelik poginuo na tom Bila mi je èqa da u poslu ja sam se upla{io i pobegao moj stari zavi~aj u Berlin. Tamo sam se jedno vreme stigne jedna takva krio, a onda sam uspostavio kon marka. A potajno takt sa mojima u Bukinu i uspeo neprièqkujem da neko kako da im objasnim situaciju u kou selu mog detiwstva joj se nalazim. Oni su mi po jednom pomisli ili kaè: vojniku Bukincu koji se vra}ao sa „Taj sa marke je jedan odsustva u Berlin poslali veliku od na{ih...” polu debele slanine. U Berlinu je Imam 90 godina i vladala velika nesta{ica hrane. od mojih predaka jo{ Mar ka sa li kom dr [e re ra Ja sam odsecao komad po komad sla od 1690. niko nije donine i re{avao svoje probleme. Staroj Kawiì. Kad su mu deca ìveo te godine. Sr~ani sam boleRegulisao sam boravak, a onda sam predata otac je sa wima prebegao u snik i ne usu|ujem se da krenem na uspeo da se upi{em i na fakultet. Ma|arsu, a odatle u Austriju. Tadalek put da jo{ jednom vidim BuVeoma sam zadovoqan {to je mo se na{ao sa mojom bra}om, a onkin i obi|em grobove moga dede sticaj okolnosti bio takav da nida su svi oti{li u SAD , u KaliAntona i moje bake Katarine, ali sam bio primoran da se sa oru`jem forniju. ako ja nisam tamo, tamo je moje srborim protiv zemqe u kojoj sam se Dva puta sam, posle rata, bio na ce i tamo }e stalno biti.„ rodio i odrastao. Od svoje ~etvrte grobu svoje majke koja je, 1945. goVla di mir Cvi jin Spre mo

OMO QI^ KI PRO FE SOR MI LAN MI LI ]EV PR VO VE @BA S DE COM, PA UZME ^E KI] U RU KE I U\E U STARU KOVA^NICU

Di rek to ra je mno go, pravi maj stor je samo je dan z detiwstva uvek se rado se- hladovina i gde me kafom ve} ~eka tim serije „Sala{ u Malom wegova tre}a supruga Jasna. Ri tu„, voj vo |an skih po qa, - Mislio sam da nisam zanimqiv, pesme i osmeha Slavka [timca. Se- ali eto ~esto se qudi raspituju kako tim se i ulice u kojoj je snimano, ~eto da nastavnik nakon posla u {koli stih kadrova kova~nice. [ta li je sa - do|e i radi u kova~nici - veli majda tamo? stor. - Meni je to u krvi, jo{ kao dete Otvaram kapiju, dozivam majstora: sam zavoleo ovaj posao. Rastao sam uz - Milane, ooooo Milane! - ori se kova~ku vatru i na kraju je od oca nadvori{tem u kom je nova ku}a ona ko - sledio. Mada, moram da priznam stari ju je Milan Mili}ev 63 - godi{wi, nije èleo da se bavim ovim iako me je nastavnik, kova~ i negda{wi direk- to otrhanilo. Smatrao je da treba da tor osnovne {kole u Omoqici, napravio na temequ stare o~e ve. Iz omalene, oronule zgrade ko va~ ni ce ~u je se ~e ki }a we. Milan izlazi. Na wemu ve} po habana kova~ka keceqa, crne pantalone, crna majica. Pruà mi crnu ruku da se pozdravi i okre}e od dlana da me ne uprqa izviwavaju}i se. - Nek je ruka crna, ne smeta, vidi se da je radni~ka. Bitno je da je obraz ~ist - umesto pozdra va re koh mu, iz ne na |e na sitnom gra|om ovog majstora. On me pogleda, zna {ta sam pomislila pa mi, nasmejav{i se od srca, re~e: - Ne znam za{to svi misle da su kova~i qudine, krupni, ko od brega odvaqeni. Ako ih tako zami{qa{ moram da te razo~a ram; oni ne mogu da izdrè na por koji ja izdràvam, moji su mi{i}i elasti~niji - ve} na po~etku mi razbija predrasude, uvode}i me lagano u ku}u gde je Pro fe sor Mi lan u svom ele men tu

se {kolujem i zavr{im fakultet, {to sam ga i poslu{ao - pri~a Milan. Nastavqa da besedi o tome kako se zavr{iv{i Fakultet za fizi~ku kulturu zaposlio kao nastavnik u O[ „Stevica Jovanovi}„ u Pan~evu 1973. To niti ga je odvojilo od ~eki}a, niti je qubav prema kovawu prestala. - Moglo se lepo ìveti od profesorske plate, ~ak sam u periodu od 1985-1989. bio direktor u osnovnoj {koli u Omoqici, ali sam bio uporan u èqi da kujem. Otac je da bi me odbio, ~esto znao da mi zada da napravim „osmicu„, {to je najteì deo u kovawu. Naravno da nisam uspevao, tri puta sam odustajao. Tako je bilo sve do 1992. godine kada sam kona~no stupio na scenu. Oti{ao sam na nepla}eno i dve godine drào radwu. Posla je bilo, porezi nisu bili veliki, mogao sam fino da zaradim. Nakon dve godine do|e mi iz Novog Sada novo re{ewe o porezu. Bio je kao da sam drào fabriku sa bar deset radnika. [ta }u, morao sam da prekinem i da se vratim prosveti - àli se Milan, dok se Jasna samo nasmejala na wegovu pri~u, dodav{i: - Toliko je bio posve}en kova~nici da su ga dve ène ostavile, nisu mogle da izdrè. Evo i sad ne moè da miruje, stalno gleda da li }e neko nai}i prekoreva ga, {ale}i se u stvari, jer za {est godina koliko su zajedno navikla je na wegovu obuzetost radom. - Stalno je u pokretu. Leti kad do|e sa posla popravqa seqacima sikire ili ih pravi pa ih prodajemo na va-

Ko va~ ni ca iz se ri je „Sa la{ u Ma lom Ri tu”

{aru, a zimi pravi sanke. Kako bih mu pomogla ja ih prodajem na starom buvqaku u Pan~evu - pri~a Milanova supruga. Meni se normalno javqa pitawe „da li ga je sramota kada ga vide biv{i i sada{wi |aci„... - Za{to bi me bilo sramota? Pa ovde je snimam „Sala{ u Malom Ritu„, moja kova~nica je mnogo puta bila u kadru, svi me poznaju. Kada me sretnu na ulici ~esto me pitaju „Da li da te zo ve mo di rek to re ili maj sto re?”. Uvek odgovorim „majstore„, jer kova~

je jedan u okolnih pet sela, a raznih direktora je pet samo u Omoqici brecnu se malo kova~-majstor-nastavnik-direktor Milan. Iza kapije ~uje se ne~iji glas, dozivaju ga. Mili}ev sko~i kao da je jedva ~ekao poziv i otr~a napoqe. Jasna vadi iz rerne tek gotov kola~ sa vi{wama, pu{i se, miri{e vanila i osvaja sobu. - Dokle }e tre}a supruga izdr`ati? - pitam je u poverewu. - Do kraja - odgovara nasmejana. Zo ri ca Dra go jevi}

crna hronika

dnevnik

ponedeqak3.septembar2012.

NA STA VAK SU \E WA ZVE ZDA NU TER ZI ]U

Sve do ~i Bra ni slav Iva no vi}? Su |e we ne ka da {wem pred sed ni ku Fud bal skog sa ve za Sr bi je i di rek to ru OFK „Be o gra da„ Zve zda nu Ter zi }u i dvo ji ci we go vih sa rad ni ka zbog op tu `bi da su od pro da je tri fud ba le ra OFK „Be o grad” pro tiv prav no pri svo ji li oko ~e ti ri mi li o na

Bra ni slav Iva no vi}

evra na sta vqa se da nas u Vi {em su du u Be o gra du. Da nas bi, kao sve do ci tre ba lo da bu du sa slu {a ni fud ba le ri Mar ko Ba {a i Vla di mir Gru ba~, a o~e ku je se i do la zak srp skog re pre zen ta tiv ca Bra ni sla va Iva no vi }a ko ji igra u lon don skom „^el zi ju”. Po red Ter zi }a, za zlo u po tre bu slu `be nog po lo `a ja su di se biv {em di rek to ru OFK „Be o -

grad” Vla di mi ru Bu la to vi }u i fud bal skom me na xe ru Dra `e nu Po du nav cu. Po stu pak je pri vre me no raz dvo jen pro tiv ne ka da {weg se kre ta ra za jed ni ce pr vo li ga {a Mi lo va na Ni ko di no vi }a, jer je te {ko bo le stan od gan gre ne de sne no ge, ali je mo gu }e

Zve zdan Ter zi}

da se po sle we go vog opo rav ka pro ce si po no vo spo je. Svi se te re te za kri vi~ no de lo zlo u po tre ba slu `be nog po lo `a ja, za ko je im pre ti ka zna od dve do 12 go di na za tvo ra. Op tu `e ni su za pro tiv prav no pri sva ja we nov ca od tran sfe ra fud ba le ra OFK „Be o gra da„ Va we Gru ba ~a, Sr |a na Sta ni }a i Bra ni sla va Iva no vi }a. (Ta njug)

PR O CES PR O TIV BIV [EG DI REK TO RA LA ZA RE VA^ KOG BA SE NA I SA RAD NI KA

To mi} pred su dom zbog „ma le Ko lu ba re” Su |e we biv {em di rek to ru ru dar skog ba se na „Ko lu ba ra” Dra ga nu To mi }u i pe to ri ci we go vih sa rad ni ka po op tu `ni ci Vi {eg tu `i la {tva u Be o gra du zbog mal ver za ci ja s gvo `|em, ko ji ma je to pred u ze }e o{te }e no za 58,8 mi li o na di na ra, na sta vqa se da nas. To mi} }e u Pa la tu prav de, pred Vi {i sud u Be o gra du, bi ti pri ve den iz pri tvo ra Okru `nog za tvo ra u ko jem je od hap {e wa 2. ok to bra pr o {le go di ne. U po stup ku, ko ji se pr o tiv To mi }a vo di pred Spe ci jal nim su dom, Tu `i la {tvo za orga ni zo va ni kri mi nal po di glo je 3.

tor udu bqi vao sa mo u ugo vo re ko ji su bi li od stra te {kog zna ~a ja za „Ko lu ba ru”, kao i da se ce na ma se kun dar nih si ro vi na ba vi la ko mer ci jal na slu `ba pred u ze }a, a ne on kao ge ne ral ni di rek tor. Osim we ga, op tu `ni com Vi {eg tu `i la {tva te re te se po mo} nik di rek to ra za ko mer ci jal ne po slo ve Mi li vo je Ri sti} (55), za me nik di rek to ra i di rek tor od 2008. Vla dan Jo vi ~i} (50), po mo} nik di rek to ra za ko mer ci jal ne po slo ve Ra di sav Ran ko vi} (59), za me nik di rek to ra „Ko lu ba re„ Mi lo van Ob ra do vi} (51) i di rek tor pred u ze }a

IN CI DENT U PRI MOR SKOJ ULI CI U NO VOM SA DU

Pre tu ~e na tro ji ca tak si sta Tro ji ca tak si sta iz udru `e wa „Cr ve ni tak si”: M. R. (35) iz No vog Sa da, \. S. (37) iz Srem ske Ka me ni ce i I. S. (27) iz @a bqa pre tu ~e na su pret pro {le no }i is pred ka fa ne „K2” u Pri mor skoj uli ci u No vom Sa du. U Ur gent nom cen tru ka `u da su tak si sti za do bi li lak {e po vre de, a da su dvo ji ca ve} pu {te ni na ku} no le ~e we. Pre ma ne zva ni~ nim in for ma ci ja ma, {est oso ba u al ko ho li sa nom sta wu hte lo je da u|e u tak si, a ka da je tak si sta od bio da ih vo zi, po ~e li su da ga uda ra ju, pre no si RTV. Po {to je po zvao po mo}, ubr zo su do {la dvo ji ca ko le ga, ko ja su ta ko |e pre tu ~e na. Jed nom od wih je otet auto, ko ji je ka sni je pro na |en slu pan u [a fa ri ko voj uli ci. Po li ci ja je oba vi la uvi |aj, a za po ~i ni o ci ma se tra ga. Gra do na ~el nik No vog Sa da Igor Pa vli ~i} ju ~e je naj o {tri je osu dio na pad na tro -

ji cu tak si sta i za tra `io da se na pa da ~i naj hit ni je pro na |u i ka zne. „Na si qe se ne mo `e to le ri sa ti i o~e ku jem da u naj kra }em ro ku nad le `ni or ga ni pro na |u i ka zne vi nov ni ke ovog gnu snog ~i na, kao i da se pro tiv od go vor nih pre du zmu sve za ko nom pro pi sa ne me re”, na vo di se u pi sa noj iz ja vi Pa vli ~i }a. Gra do na ~el nik No vog Sa da je na gla sio da tak si sti ra de od go vo ran po sao i do pri no se sva ko dnev nom funk ci o ni sa wu gra da. „Za sva ku osu du je na sil ni~ ko po na {a we pre ma bi lo ko me i ne do pu sti vo je da se to de {a va oni ma ko ji vred no ra de svoj po sao u op -

DI REK TOR IN STI TU TA ZA UPO RED NO PRA VO DR JO VAN ]I RI] O ZA BLU DA MA I MO GU ]IM PRO ME NA MA KRI VI^ NOG ZA KO NO DAV STVA

Zlo u po tre ba (ni)je po uku su Evro pe Pre ne go {to se Stan ko Su bo ti} sklo nio od srp skih or ga na go we wa u [vaj car sku, go vo ri lo se o po tre bi uki da wa, ka ko je re ~e no, ar ha i~ nog kri vi~ nog de la zlo u po tre be slu `be nog po lo à ja. Na vod no, [vaj car ci ne pre po zna ju „zlo u po tre bu” kao kri vi~ no de lo, pa je to bi lo i osta lo pre pre ka da se osum wi ~e ni Su bo ti} pri ve de prav di u Sr bi ji. Iz istih raz lo ga i biv {i di rek tor „Ce-mar ke ta„ Slo bo dan Ra du lo vi} ne sme ta no bo ra vi u [pa ni ji, a ak te ri broj nih srp skih afe ra ko ji su se de be lo oko ri sti li o dr àv ne pa re, pa i pri vat ne, ni su od go va ra li, bla go re ~e no, za svo je lo {e po slov ne po te ze. Ka ko se u Sr bi ji ovih da na po no vo na ja vqu je „bes kom pro mi sna bor ba s ko rup ci jom i kri mi na lom”, na po mo lu su i no ve afe re, jav nost za ni ma da li }e op tu `ni ce opet bi ti na la ba vim no ga ma i da li je ras pra va o po tre bi uki da wa ovog kri vi~ nog de la jo{ uvek ak tu el na? Za {to? U no vu srp sku vla du ni su u{li ~el ni ci ra ni jeg Mi ni star stva prav de, oli ~e ni u tan de mu Ma lo vi}–Ho men, pa se re |e ~u ju na ja ve o po tre bi uki da wa ~la na 359 Kri vi~ nog za ko ni ka Sr bi je ko ji se od no si na „zlo u po tre bu slu `be nog po lo à ja“.

da li u dru gim ze mqa ma po sto ji de lo ko je je sli~ no na {oj „zlo u po tre bi...“ – ka `e za Dnev nik” di rek tor In sti tu ta za upo red no pra vo u Be o gra du dr Jo van ]i ri}. Po obe }a wi ma, sa da biv {eg dr `av nog se kre ta ra u Mi ni -

Jo van ]i ri}

star stvu prav de Slo bo da na Ho me na, „zlo u po tre ba slu `be nog po lo `a ja bri sa }e se iz Kri vi~ nog za ko ni ka za dve do tri go di ne, ka da se o~e ku je okon ~a we svih 850 po stu pa ka pro tiv okri vqe nih za to kri vi~ no de lo„. Ume sto zlo u po tre be slu `be nog po lo `a ja, tre ba lo je da bu de pro pi sa no pet no vih ili ino vi -

Po li ti~ ke ma ni pu la ci je su mo gu }e

Dra gan To mi}

apri la op tu `ni cu ko jom ga sa jo{ 27 okri vqe nih te re ti za zlo u po te bu slu `be nog po lo à ja po vo dom za ku pa me ha ni za ci je od vi {e pri vat nih pred u ze }a za po tre be „Ko lu ba re” ko ji ma je o{te tio to pred u ze }e za 938 mi li o na di na ra, od no sno oko 8,4 mi li o na evra. Su |e we po toj op tu `ni ci jo{ ni je za ka za no. To mi} je na po ~et ku su |e wa za „ma lu Ko lu ba ru” u ju nu ne gi rao sve na vo de op tu `ni ce Vi {eg tu ì la {tva u Be o gra du od 24. ja nu a ra 2012. On je us tvr dio da su oni `r tve me dij ske haj ke pod na zi vom „Pre va ra ve ka”, od no sno „Afe ra Ko lu ba ra” s ci qem da se De mo krat ska stran ka Sr bi je, ~i ji je ~lan, uni {ti i pred sta vi kao kri mi nal no udru è we. To mi} je re kao i da on ugo vo re, zbog ko jih se te re ti u tom slu ~a ju, ni je de taq no pr o u ~a vao, jer se kao ge ne ral ni di rek -

„Inos si ro vi ne La za re vac”, ko je je do 2009. bi lo dru {tve no, Mi lo van Ra di sa vqe vi}. Svi su op tu è ni da su izv{i li kri vi~ no de lo zlo u po tre ba slu `be nog po lo à ja od ju na 2004. do de cem bra 2008. za ko je im pre ti ka zna do 12 go di na za tvo ra. To mi}, Vla dan Jo vi ~i} i Ra di sav Ran ko vi} op tu è ni su i u slu ~a ju pred Spe ci jal nim su dom. U op tu `ni ci se na vo di da je di rek tor „Inos si ro vi ne” ko ri stio pri ja teq stvo s To mi }em, Jo vi ~i }em i Ob ra do vi }em i ugo va rao za ku po vi nu gvo `|a ni è ce ne od tr ì {nih, pa je ta ko „Ko lu ba ra” o{te }e na za 58.832.390 di na ra. Ru ko vo di o ci „Ko lu ba re” se te re te i da ni su pred u zi ma li ni ka kve me re pre ma „Inos si ro vi na ma” zbog ne pla }e nog du ga za gvo `|e. (Ta njug)

{tem in te re su na {eg gra da i gra |a na”, is ta kao je Pa vli ~i}.

Da li pre {i ro ka for mu la ci ja ka kva po sto ji ka da je re~ o kri vi~ nom de lu zlo u po tre be slu `be nog po lo à ja, pred sta vqa opa snost za even tu al ne ma ni pu la ci je i zlo u po tre be pro tiv po li ti~ kih pro tiv ni ka? – Na {e je mi {qe we da ma ni pu la ci je i zlo na mer no sti po naj ma we za vi se od ne pre ci zno sti za kon ske for mu la ci je. Da le ko su va `ni je osta le dru {tve no-po li ti~ ke pret po stav ke za us po sta vqa we de mo krat skih dru {tve nih od no sa i vla da vi ne pra va. Sve u sve mu, osnov ni za kqu ~ak bi mo gao gla si ti: u mno gim ze mqa ma po sto ji kri vi~ no de lo ka kvo je na {e kri vi~ no de lo zlo u po tre ba slu `be nog po lo à ja. Ko rup ci ja ni je ne {to {to se ne mo è ve zi va ti za pri vat ni sek tor, za pri vat no-svo jin ske od no se, a for mu la ci ja kri vi~ nog de la zlo u po tre be slu `be nog po lo à ja, ma ka ko pre ci zna bi la, ni je ni ka kva ga ran ci ja da po li ti~ kih zlo u po tre ba i ma ni pu la ci ja ne }e bi ti – ka è Jo van ]i ri}. – U Sr bi ji je sve is po li ti zi ra no, sve za vi si od to ga ko je od po li ti ~a ra na ko jem me stu, a re~ stru ke je u dru gom pla nu. Po ku {aj da se ta re~ ma lo vi {e i ma lo gla sni je ~u je je ana li za

ra nih kri vi~ nih de la: zlo u po tre ba ovla {}e wa u pri vre di, pre va ra u pri vred nom po slo va wu, o{te }e we po ve ri la ca, sub ven cij ska pre va ra i zlo u po tre ba u po stup ku jav ne na bav ke.

– Ima ju }i u vi du da se s pi ta wem ka ko je u Evro pi i {ta uisti nu Evro pa od nas tra ì u do broj me ri ma ni pu li {e, neo p hod no je upo zna ti se s tim ka ko stva ri za i sta sto je kad je re~ o „zlo u po tre bi slu `be nog po lo à ja“ u ne kim ze mqa ma za ko je sma tra mo da su za nas re le vant ne. Vr lo ~e sto se da ju pa u {al ne oce ne da ne {to nig de ne po sto ji, ili, pak, da je ta ko „svu da„. U ne kim evrop skim kri vi~ nim za ko no dav stvi ma to i ta kvo de lo ipak po sto ji i re gu li sa no je sli~ no kao i kod nas, i to ni je pre pre ka tim ze mqa ma da ostva re svo je pu no prav no ~lan stvo u EU ili su to ve} u~i ni le – tvr di ]i ri}. Po we go vim re ~i ma, za nas je Hr vat ska po seb no za ni mqi va jer se ra di o biv {oj ~la ni ci SFRJ, dr à vi s istim ili sa svim bli skim prav nim po ret kom – na sle |em, pa sa mim tim i sli~ nim kri vi~ nim in kri mi na ci ja ma. Osim to ga, ra di se o dr à vi ko ja je ne dav no za vr {i la pre go vo re s EU i ko ja }e u naj sko ri je vre me i for mal no po sta ti pu no prav na ~la ni ca EU. Ako, da kle, EU ima ne {to pro tiv in kri mi na ci je kao {to je „zlo u po tre ba slu `be nog po lo à ja“, on da bi sa svim si gur no in si sti ra la i na to me da se ta stvar u hr vat skom KZ-u re for mi {e. U {vaj car skom kri vi~ nom za ko ni ku na {u pa `wu za slu ù je ~lan 312 – „Sva ki ~lan vla sti ili jav ni slu `be nik ko ji zlo u po tre bi svoj slu `be ni po lo àj, ka ko bi pri ba vio se bi, ili dru go me pro tiv prav nu imo vin sku ko rist, ili ne ko me na neo {te tu, ka zni }e se za tvo rom do pet go di na“. Dru gim re ~i ma, {vaj car ska in kri mi na ci ja se prak ti~ no od no si na dr àv ne funk ci o ne re, ali ne i na di rek to re, me na xe re, pa i vla sni ke u pri vat nim pri vred nim pred u ze }i ma. – Upra vo ta ko se mo è raz u me ti ~i we ni ca da Stan ko Su bo ti} Ca ne ni je mo gao bi ti is po ru ~en Sr bi ji jer [vaj car ci ne

po zna ju zlo u po tre bu slu `be nog po lo à ja u svo joj sop stve noj kom pa ni ji. Ipak, tre ba re }i i to da sva ka „zlo u po tre ba slu `be nog po lo à ja“ u svom sop stve nom pred u ze }u uvek mo è bi ti tu ma ~e na bar de lom i kao pre va ra, od no sno kao „po re ska uta ja“. Dru ga je stvar even tu al na gre {ka tu ì la {tva, od no sno to da je ono i{lo „li ni jom ma weg ot po ra“ pa mu je jed no stav ni je bi lo da ne ku si tu a ci ju oka rak te ri {e op {tom in kri mi na ci jom „zlo u po tre ba slu `be nog po lo à ja“, a ne kao „po re sku uta ju“ ili ne ku vr stu „pre va re“. To za pra vo zna ~i da, uko li ko u Sr bi ji za i sta do |e do uki da wa „zlo u po tre be slu `be nog po lo à ja“, sve to ne }e do ve sti do ne kih epo hal nih pro me na, osim {to }e tu ì o ci mo ra ti da bu du ma lo ak tiv ni ji i pred u zi mqi vi ji, a ne da sve pod vo de pod zlo u po tre bu slu `be nog po lo à ja, {to im je, iz gle da, naj jed no stav ni je re {e we – ob ja {wa va ]i ri}. Da kle, u mno gim ze mqa ma po sto ji ova kvo kri vi~ no de lo. Ne ke od wih pri mer su de mo kra ti je i po {to va wa qud skih pra va, uspe {ne tr ì {ne, ka pi ta li sti~ ke pri vre de, po put Ne ma~ ke, dok su dru ge ne ta ko dav no pro {le „pro ve re“ od EU, kao {to je to slu ~aj s Ru mu ni jom, Bu gar skom, Hr vat skom i Slo ve ni jom. Sve one ima ju u svom za ko no dav stvu kri vi~ no de lo „zlo u po tre be slu `be nog po lo à ja“ pa im to ni je sme ta lo da bu du pri mqe ne u EU. Po sta vqa se i pi ta we da li je po treb no po sto ja we jed ne ta kve in kri mi na ci je u si ste mu pri vat nog, tr ì {nog, ka pi ta li sti~ kog pri vre |i va wa? – Ka da se go vo ri o ko rup ci ji, mi sli se ta ko |e u sve ve }oj me ri i na ko rup ci ju u pri vat nom sek to ru. U tom smi slu, i zlo u po tre ba slu `be nog po lo à ja kao ti pi~ no ko rup tiv no de lo ima svo je zna ~aj no me sto i u pri vat no ka pi ta li sti~ kim dru {tve noeko nom skim od no si ma. Od no sno, s pro me nom dru {tve no-eko nom skog si ste ma, ~i ni nam se da ipak ni je pre sta la po tre ba za jed nom ta kvom in kri mi na ci jom – sma tra na{ sa go vor nik. Ve sna Sa vi}

ZBOG PRO PU STA U RA DU U NAJ VE ]OJ KO SOV SKOJ KA ZNI O NI CI

Sme we no ru ko vod stvo za tvo ra „Du bra va” Ko sov sko mi ni star stvo prav de sme ni lo je uko vod stva naj ve }eg za tvo ra na Ko so vu „Du bra va” kod Is to ka, zbog, ka ko je na ve de no, mno go broj nih pro pu sta u ra du, ko rup ci je, ne po ti zma i dru gih ne pra vil no sti. Istom od lu kom, ko ja je do ne ta prek si no}, od re |e no je pri vre me no ru ko vod stvo za tvo ra ko je }e oba vqa ti ru ko vo de }e funk ci je u ovoj in sti tu ci ji do iz bo ra no vog.

Mi si ja Evrop ske uni je za pra vo su |e i po li ci ju (Euleks) sa op {ti la je ju~ da po dr `a va me re ko je je pred u ze lo ko sov sko Mi ni star stvo prav de u sme wi va wu ru ko vo de }e struk tu re u za tvo ru „Du bra va”. „Euleks u pot pu no sti po dr `a va pred u ze te me re Mi ni star stva prav de i ka zne no po prav ne ko sov ske slu `be i po mo }i }e no vi me nax ment da bi po boq {ao sta we u po prav -

nom cen tru ’Du bra va’”, na vo di se u sa op {te wu. S pri vre me nim ru ko vod stvom je ju ~e raz go va rao za me nik pre mi je ra i mi ni star prav de Haj re din Ku ~i, ko ji je za tra `io da se eli mi ni {u sve ne pra vil no sti i gre {ke ko je su uo~e ne u ra du pret hod nog ru ko vod stva. (Ta njug)

SPORT

ponedeqak3.septembar2012.

PA RA O LIM PIJ SKE IGRE U LON DO NU

dnevnik

O~e ki va na po be da {am pi o na OFK Be o grad - Par ti zan 1:3 (1:0)

Tawa Dragi}

Dra gi }e voj zla to, Ke sle ru sre bro

Srp ska re pre zen ta tiv ka u atletici Tawa Dragi} oborila je svetski rekord i osvojila zlatnu medaqu u bacawu kopqa na Paraolimpijskim igrama u Londonu. Dragi}eva je najboqi hitac od 42,51 metara ostvari -

la iz drugog poku{aja. Srebrna medaqa pripala je Ani Sorokini iz Rusije (38,79), a bronza Na ta li ji Eder iz Austri je (38,03). Zlatko Kesler, u stonom tenisu, osvojio je srebrnu medaqu,

po{to je u finalu izgubio od Kineza Pangfeng Fenga sa 3:0 (14:12, 11:6, 11:8). Prvu medaqu za Srbiju na Paraolimpijskim igrama u Londonu i to zlatnu osvojio je @eqko Dimitrijevi} u bacawu ~uwa.

TA WA DRA GI] I ZLAT KO KE SLER PO SLE OSVO JE NIH ME DA QA

Sre }i ne ma kra ja U najlep{em se}awu osta}e Tawi Dragi} boravak u prestonici Velike Britanije, iz koje }e po povratku u domovinu poneti zlatnu olimpijsku medaqu. Srpska reprezentativka u atletici na Paraolimijskim igrama u Londonu kaè da se za takmi~ewe spremala jako dugo. - Sve se sloìlo u pravom trenutku. Ovo je mojih pet minuta koje sam ~ekala ba{ dugo. Sawala sam ovo. Presre}na sam. Mogu da se zahvalim svom treneru Vlastimiru Golubovi}u koji je od prvog dana verovao u mene i kada niko nije - rekla je Dragi}eva, koja je priznala da je sama sebi bila najve}i protivnik. - Ovde sam pre svega èle la da pobedim samu sabe, da dokaèm da mogu i to se ostvarilo. Konkurencija je bila izuzetno jaka. Dve devojke su sada bacile preko mog starog svetskog rekorda. Ja sam dokazala da sam najboqa i bacila sam ~etiti puta preko daqine starog svetskog rekorda. Prema wenim re~ima, protivnicama }e sada biti malo teè da je stignu. - Publika je bila sjajna na stadionu. Ovo ~ovek moè samo da sa wa. Ovo je ne{to najlep{e {to neki sportista moè da doìvi. Za ovo vredi proliti mnogo znoja - smatra paraolimpijska {ampi onka.

Zlatko Kesler

Tawa se takmi~ila pre ~etiri godine na Igrama u Pekingu, ali nije bila uspe{na kao u Londonu. - Uspostavila sam dobar kontakt s publikom. Gledaoci su tu zbog nas. @elela sam da podignem ruke na kraju i da osetim publiku i taj

adrenalin koji svaki sportista na velikim takmi~ewima do`ivi - rekla je Tawa Dragi} koja razgovor nakon osvajawa zlatne medaqe nije htela da pokvari detaqima o lo{im uslovima u kojima trenira u Srbiji.

BE O GRAD: Omladinski stadion, gledalaca 2.000, sudija Jovaneti} (U`ice), strelci: Brki} u 40. za OFK Beograd, a L. Markovi} u 50. S. [}epo vi} u 71. i 81. minutu za Partizan. @uti kartoni: Petkovi}, Brki} (OFK Beograd), Volkov, Ninkovi}, Tomi}, Kamara, Zabija, L. Markovi} (Partizan). Crveni karton: Petkovi} (OFK Beograd). OFK BE O GRAD: Luka~ 6, Petkovi} 5, Ga{i} 6, Axi} 5, Rodi} 5, Nikoli} 6, Pavlovski 6 (Pavlovi} 6), Brki} 7 (Mili} 6), ^avri} 6 (Bogavac 6), Batioha 7, Jovanovi} 6. PAR TI ZAN: Stojkovi} 6, Miqkovi} 6, Ostoji} 6, Ivanov 7, Volkov 6, S. Markovi} 6 (Ninkovi} 6), Tomi} 6, S. Ili} 7, Kamara 7, Mitrovi} 6 (L. Markovi} 7), Zabija 6 (S. [}epovi} 7). U 4. prvenstvenom kolu fudbaleri Partizana na Omladinskom stadionu savladali su OFK Beograd sa 3:1 (0:1). U solidnom me~u Partizan je iskoristio broj~anu prednost i ube-

dqivo je savladao ro manti~are. Posle dobre igre u drugom poluvremenu me ~a sa Tromsom, trener Partizana Vladimir Vermezovi} odlu~io se da i protiv OFK Beograda zaigra sa dva {pica - Mitrovi}em i Zabijom. Crno- beli su od starta preuzeli inicija tivu, ali se na po~etku igralo samo na sredini terena. Ambicije Partizana uglavnom su se vezivale za prodore po strani, pa je u 13. minutu iznenada {ansu imao doma}in. Batioha je zahvatio loptu glavom i {utirao malo pored stative. OFK Beograd se nije branio, iza{ao je visoko u poqe Partizana i u 18. minutu imao {ansu. Centrirao je Nikoli}, a Pavlovski iako usamqen, s pet metara {utirao je mlako u Stojkovi}a. Prvi udarac Partizana ka golu romanti~a-

Ste fan [}e po vi}

JE LEN SU PER LI GA SR BI JE - 4.KO LO BE O GRAD: OFK Be o grad - Par ti zan BE O GRAD: Cr ve na zve zda - Rad ni~ ki (N) NO VI SAD: Do wi Srem - Voj vo di na KU LA: Haj duk - Rad ni~ ki 1923 SU BO TI CA: Spar tak ZV - Rad PO @A RE VAC: Sme de re vo - No vi Pa zar JA GO DI NA: Ja go di na - Slo bo da Po int BOR ^A: BSK Bor ~a - Ja vor 1. Voj vo di na 2. Par ti zan 3. Ja go di na 4. Rad 5. Cr ve na zve zda 6. Do wi Srem 7. Ja vor 8. BSK 9. No vi Pa zar 10. Slo bo da Po int 11. Rad ni~ ki (N) 12. Rad ni~ ki (K) 13. Sme de re vo 14. Haj duk 15. OFK Be o grad 16. Spar tak ZV

4 4 4 4 3 4 3 4 4 4 4 4 4 4 4 4

3 3 3 2 2 2 2 2 1 1 1 0 0 0 0 0

1 0 0 2 1 1 0 0 2 1 1 3 3 2 1 0

1:3 (1:0) 3:2 (1:2) 0:1 (0:0) 0:0 2:3 (1:1) 0:0 2:0 (0:0) 1:0 (1:0) 0 1 1 0 0 1 1 2 1 2 2 1 1 2 3 4

3:0 12:3 4:1 7:4 7:5 5:4 7:1 2:8 5:3 4:5 5:8 2:4 0:5 1:3 1:5 2:8

10 9 9 8 7 7 6 6 5 4 4 3 3 2 1 0

U sle de }em ko lu (15/16.sep tem bra) sa sta ju se - NO VI SAD: Voj vo di na - Ja go di na, BE O GRAD: Par ti zan - Haj duk, U@I CE: Slo bo da Po int - OFK Be o grad, IVA WI CA: Ja vor - Do wi Srem, BE O GRAD: Rad - BSK Bor ~a, NO VI PA ZAR: No vi Pa zar - Spar tak ZV, NI[: Rad ni~ ki - Sme de re vo, KRA GU JE VAC: Rad ni~ ki 1923 - Cr ve na zve zda.

ra bio je delo Sa{e Markovi}a u 21. minutu, neprecizno. U 24. minutu slobodan udarac izvodi Tomi}, a Ivanov glavom {utira preko gola. U 28. minutu povredio se kod Partizana Mitrovi}, a zamenio ga je Lazar Markovi}. Odmah potom usledila je {ansa za OFK Beograd, ali je zavr{ni pas presekao Vladimir Stojkovi}. A onda - 1:0 za OFK Beograd. Volkov je izgubio loptu, usledio je centar{ut i Brki} je savldao Stojkovi}a. U 42. minutu doma}in ostaje sa igra~em mawe. Marko Petkovi} dobio je drugi `uti karton i napustio igru. U 44. minutu umalo izjedna~ewe, Ivanov nije uspeo da sprovede loptu u mre`u. U nastavku promena u Partizanu, Sa{u Markovi}a zamenio je Ninkovi}. U 50. minutu bilo je 1:1. Rodi} je nespretno proigrao Lazara Markovi}a, koji je lobovao Luka~a za izjedna~ewe. Doma}in, iako s igra~em mawe, nije se branio pa je u 58. minutu Bogavac {utirao sa 17 metara pored gola. U 71. minutu bilo je ve} 1:2. Posle karambola u {esnaestercu romanti~ara, [}epovi} je postigao gol. Isti igra~ se obrukao ne{to kasnije, kada je bio sam ispred Luka~a na sedam metara i {utirao pravo u golmana. Ipak, u 81. minutu, nakon sjajne asistencije Ili}a, [}epovi} je ponovo bio strelac za kona~nih OFK Beograd - Partizan 1:3. I. La za re vi}

Het-trik Mu drin skog Cr ve na Zve zda - Rad ni~ ki (N) 3:2 (1:2) Za razliku od Tawe Dragi} koja tek ispisuje blistave stranice svoje sportske biografije, iskusni stonoteniser Zlatko Kesler otkrio je da se srebrnom medaqom na Paraolimpijskim igrama u Londonu opra{ta od karijere u singlu. - Ispalo je lep{e nego {to sam se nadao. Izgubio sam od zaista boqeg u finalu, a pobedio sam drugog i tre}eg igra~a na svetskoj rang-listi - rekao je Kesler posle poraza u finalnom me~u. - Da mi je neko pre polaska za London ponudio i bronzazno odli~je, prihvatio bih predlog bez razmi{qawa. Ovako je ispalo jo{ boqe i prezadovoqan sam. Kesleru su ovo bile {este Paraolimpijske igre, 1992. godine u Barseloni osvojio je bronzanu medaqu, 1996. u Atlanti zlatnu, 2000. u Sidneju srebrnu i 2004. u Atini ponovo bronzanu.

BE O GRAD: Stadion Crve ne zvezde, gledalaca: 14.000, su di ja: Vu jo vi} (No vi Sad), strelci: Mudrinski u 12. 66. i 90+5. za Crvenu zvezdu, a Jovanovi} u 5. i 20. minutu za Rad ni~ki. @uti kartoni: Mijajilovi} (Crvena zvezda), Vukoma no vi}, \or |e vi}, Pa vli ~i}, S. Petrovi} (Radni~ki). CR VE NA ZVE ZDA: Bajkovi} 6, Ve{ovi} 6, Jovanovi} 6 (Mijajilovi} 7), Maksimovi} 6, Mladenovi} 6, Milivojevi} 7, Milija{ 7, Dimitrijevi} 7 (Asamoa 8), Lazovi} 6, Kasa lica 6 (Milunovi} -), Mudrin ski 9. RAD NI^ KI: Peri} 6, Sta menkovi} 6 (\or|evi} -), Vukomanovi} 7, M. Petrovi} 6, Ran|elovi} 6, Kolarevi} 6, S. Petrovi} 7, Peji~i} 7, Bini} 8 (@ivkovi} -), Jovanovi} 8, Stefanovi} 6 (Pavli~i} -). Crvena zvezda je uz dosta muka i sportske sre}e uspela da savlada ekipu Radni~kog. Debi iz snova u crveno-belom dresu imao je trostruki strelac Ogwen Mudrinski, koji je

doma}inu doneo va`ne bodove u 5. minutu sudijske nadoknade vremena. Tragi~an poraz protiv Bordoa ostavio je dubok trag na crveno-bele. „Tuga velika, a srce puno, i to je Zvezda„ - oglasili su se i na vi ja ~i pu tem ogrom nog transparenta na severnoj ti bini. Videlo se da su Beogra |ani umorni i iscrpqeni, a novajlija u ligi prestavio se u sjajnom svetlu i zasluìo je vi{e od ~asnog poraza. Bogato, zanimqivo i sadràjno prvo poluvreme na Ma rakani. Gosti su delovali ba{ hrabro i ve} u 5. minutu su po veli efektnim golom Jovanovi}a, koji je lepim volej udarcem sa ivice kaznenog prostora matirao Bajkovi}a. Zve zda je br zo uz vra ti la, Dimitrijevi} je u 12. minutu idealno centrirao a na pravom mestu bio je Ogwen Mudrinski koji je glavom smestio loptu u mreù. Videlo se da je doma}in odsutan, a wegova odbrana veoma

porozna. Bajkovi} je uz pomo} stative zaustavio {ut Steva novi}a (18. minut). Na scenu stupa jo{ jednom raspolo`eni Aleksandar Jovanovi} koji je u 20. minutu iskoristio centar{ut Bini}a i glavom doneo novo vo|stvo gostima. U nastavku trener crvenobe lih Alek san dar Jan ko vi} poslao je u vatru Mijajilovi}a i Asamou, krenuo na sve ili ni{ta, ali opet je Radni~ki bio daleko opasniji tim, a hitri Bini} se poigravao s odbranom doma}ina. U 65. minutu Stefanovi} je proma{io jo{ jedan zicer, a minut kasnije stigla je kazna kada je Mudrinski posle asistencije Asamoe zakucao loptu u gol - 2:2. Upornost „zvezda{a” se isplatila, ovoga puta u 5. minu tu nadoknade vremena. Jo{ jednom je tamnoputi Asamoa bio u ulozi asistenta, a ume{ni Mudrinski pokazao je o kakvom se strelcu radi, odnosno da je zaista veliko poja~awe za crveno-bele. Z. Ran ge lov

SPORT

dnevnik

ponedeqak3.septembar2012.

TRE]IM MINIMALCEM VOJVODINA ZASELA NA ^ELO TABELE

Za gor ~i} za do vo qan po be dom, ne i igrom Posle pobede nad S druge strane, ekipa Doweg {e mogli da preokrenemo rezulDowim Sremom (1:0) u Srema hrabro je u{la u me~, ali tat. Ipak, ima Dowi Srem jo{ derbiju 4. kola, fudbanije uspela da izbegne prvi podosta prostora za napredak i leri Vojvodine izbili raz u eliti. Trener Bogi} Bogiube|en sam da }emo podi}i nivo su na ~elo tabele Jelen Super - }evi} je posle me~a ~estitao igre u vremenu koje je pred nama. lige Srbije. Svima onima kojiVojvodini na pobedi i ~iweniAngaòvali smo biv{eg reprema su crveno-bele boje novosad - ci da je izbila na prvo mesto, a zentativnog golmana An|elka skog kluba pri srcu, sigurno je zatim dodao: \uri~i}a iz portugalske Leiizuzetno prijatno kada bace pogled na prvenstveni redosled, jer, ruku na srce, nisu ~este situacije kada Novosa|ani vode trku za titulu. S rezultatskog aspekta Vojvodina je u derbiju ispunila ciq i upisala tri boda, a do toga je do{la nakon {to je i tre}i put zaredom ostvarila rezultatski minimalac. Me|utim, trener crveno-belih Zlatomir Zagor~i} priznao je da nije zadovoqan onim {to je wegova ekipa prikazala „gostuju}i” ekipi Doweg Srema na „Kara|or|u”. - Nisam zadovoqan na{om igrom - rekao je {ef struke Novosa|ana. - Igrali smo pod velikim pritiskom i to se osetilo u na{em nastupu. Razlog za zadovoqstvo prona lazim jedino u ~iwenici da smo pobedili, ali je sigurno da smo mogli i morali da odigramo puno boqe. U najavi me~a Zagor~i} je isticao da se nada da }e wegov tim na vreme posti}i gol i da }e to osloboditi igra~e od presije. Milo{ Bojovi}, koji je u igru u{ao na po~etku nastavka, matirao je golmana tima iz Pe}inaca Dragana Star~evi}a posle sjajno izvedenog slobodnog udarca u 56. minutu, ali pritisak na Novosa|ane time nije nestao. - Tokom minule nedeqe radili smo na problemu s realizacijom - objasnio je Zagor~i}. - U prvom poluvremenu, me|utim, odigrali smo jako lo{e, bilo je to na{ih najlo{ijih 45 minuta u ovom prvenstvu, a partija koju smo prikazali imala je i elementa anarhije. U nastavku smo donekle ispravili neke stvari, postigli smo i gol, ali nisam generalno zadovoqan Duel Srem ca Mi lu ti no vi }a i No vo sa |a ni na Na sti }a (tam ni dres) ni igrom u nastavku. Ponavqam, ekipa je bila pod priti - Pobeda Novosa|ana je zaslu - rije, kao i Marjana ]iri}a iz skom jer joj se otvorila mogu}èna, ali je, po onome {to je vi[ida i Uro{a Milosavqevi}a nost da izbije na ~elo tabele, |eno, utakmica mogla da zavr{i koji se vratio iz Uzbekistana, ali to nikako nije i ne moè da i druga~ijim ishodom. Sami smo pa verujem da }emo igrati sve nam bude opravdawe. Lepo je to krivi {to se to nije dogodilo, boqe. Vojvodina je, dakle, sada li{to smo prvi, ali }emo posle jer smo napravili nekoliko der prvenstva, a zanimqivo je prvenstvene pauze morati da kardinalnih gre{aka u odbrani. da u prva ~etiri kola nije igramo puno boqe. Posle vo|stva rivala, nismo vi-

4 3 3 3 2 2 2 2 2 1 1 1 1 1 0 0 0 0

0 1 1 1 2 1 1 1 0 1 1 1 0 0 3 2 0 0

0 12:5 0 8:1 0 7:4 0 4:1 0 8:5 1 6:3 1 4:3 1 4:4 2 4:4 2 5:6 2 2:4 2 2:6 3 6:7 3 4:6 1 1:4 2 2:4 4 3:8 4 3:10

12 10 10 10 8 7 7 7 6 4 4 4 3 3 3 2 0 0

U sle de }em ko lu (9. sep tem bra) sa sta ju se: No vi Sad - Na pre dak, Ti mok - Je din stvo Pu te vi, Be `a ni ja - ^u ka ri~ ki, Mla de no vac - Me ta lac (GM), Mla dost (L) - Slo ga, In |i ja - Rad ni~ ki (NP), Vo `do vac - Pro le ter, Bo rac - Ba nat, Ko lu ba ra Te le op tik.

Ve li~ ko Ka pla no vi}

da Kuqani imaju za ~im da `ale, jer su u prvom poluvremenu dominirali, stvorili nekoliko prilika i samo su sre}a i gol man ^an ~a re vi} sa ~u va li goste.

- Naravno da smo nezadovoqni {to nismo pobedili na svom te renu. Na{u {ansu za pobedu smo traìli igrom u prvom polu vremenu. Mislim da smo taj deo igre dosta dobro odigrali, imali svoje prilike, ali ih nismo realizovali.Evidentno je da nas ni sre}a nije pogledala u prvom poluvremenu da povedemo, a imali smo nekoliko prilika za to – kaè {ef stru~nog {taba Hajduka Veli~ko Kaplanovi}. [ta se desilo u drugom poluvremenu pa je bilo opasnije pred golom Hajduka nego gostiju iz Kragujevca? - U prvom poluvremenu dosta smo se potro{ili, uz to vreme je bilo veoma sparno, a i u poluvremenu smo morali da vr{imo prinudnu izmenu zbog povrede Milutinovi}a, {to nam je poremetilo neke stvari. Plan je bio da se osveìmo sa tri izmene, ali je ova prinud na sve to poremetila. Zbog svega toga smo u drugom poluvremenu pali, Radni~ki je preuzeo inicijativu i u odre|enim situacijama da je bio mirniji mogao je da nas kazni. Sve u svemu, ne mogu da bu-

SELEKTOR MIHAJLOVI] SAOP[TIO SPISAK IGRA^A ZA UTAKMICE SA [KOTSKOM I VELSOM

Po be de vra }a ju po ve re we na ro da dueli, skok- igra sa puno tr~awa. Imamo nekoliko niskih, a veoma brzih igra~a, {to }emo poku{ati da iskoristimo. Na podu`em spisku nalaze se tri golmana i 24 igra~a, a iznena|ewa nema. - To su snage koje sam proverio i upoznao tokom prethodne ~etiri proverne utakmice. Zbog povrede nedostaje Kuzamnovi} i Radovanovi}. Tako|e, i Krasi} je usled ozlede ispao iz stroja. Pratim jo{ Stevanovi}a iz Torina. Jedino {to mogu da obe}am je maksimalan pristup i borbenost, na tom poqu ne}emo omanuti. Mislim da smo kvalitetniji sastav od [kota, jer sada je taj duel u prvom planu, i da uz neop-

Se lek to rov iz bor Gol ma ni: Vladimir Stojkovi} (Partizan), Damir Kahriman (Tavrija) i @eqko Brki} (Udineze). Od bra na: Milan Bi{evac (Lion), Matija Nastasi} (M.siti), Neven Suboti} (Borusija, Dortmund), Du{an Basta (Udineze), Branislav Ivanovi} (^elsi), Aleksandar Kolarov (M.siti), Nikola Maksimovi} (C.zvezda), Nenad Tomovi} (Fiorentina) i Aleksandar Lukovi} (Zenit). Ve zni red: Darko Lazovi} (C.zvezda), Du{an Tadi} (Tvente), Zoran To{i} (CSKA), Filip \uri~i} (Herenven), Milo{ Ninkovi} (Dinamo, Kijev), Nemawa Tomi} (Partizan), Nemawa Ma ti} (Benfika), Qubomir Fejsa (Olimpijakos), Aleksandar Igwovski (Verder), Radosav Petrovi} (Gen~lerbirligi) i Sr|an Mijailovi} (C.zvezda) Na pad: Lazar Markovi} (Partizan), Dejan Leki} (Gne~lerbirligi), Marko [}epovi} (Partizan) i Miralem Sulejmani (Ajaks).

Fo to: F. Ba ki}

pri hva te po ziv fran cu skog Nanta i odigraju prijateqski su sret s ovom re no mi ra nom ekipom. Put Francuske crveno-beli }e krenuti 7. septembra, a u Novi Sad }e se vratiti tri dana kasnije. A. Predojevi}

Ima sve tla na kra ju tu ne la Fudbaleri Hajduka ni u drugom susretu pred svojim navija~ima nisu uspeli da osvoje ceo plen, jer su u susretu sa Radni~kim iz Kragujevca igrali nere{eno- 0:0. Neko }e re}i da je rezultat realan i da je sre}a {to Kragujev~ani nisu kaznili sputanu igru Hajduka u drugom poluvremenu. Ali, oni koji su pa`qivije gledali susret sigurno }e pre biti mi{qewa

Si ni {a Mi haj lo vi} ve ru je da je na pra vom pu tu

Nacionalni tim Srbije utakmicama protiv [kotske u Glazgovu (8.septermbar) i Velsa u Novom Sadu (11.septembar) po~i we kvalifikacioni ciklus u Grupi A za plasman na SP 2014. gopdine u Brazilu. Selektor Sini{a Mihajlovi}, koji je obavio smenu generacija u reprezentaci ji, svestan je da u javnosti ima puno pesimizma i skepse u pogledu mogu}nosti orlova. - Poznajem na{ narod i mentalitet. Svi misle da smo najboqi, najlep{i i najmo}niji. A, to i nije ba{ tako. Proces stvarawa ekipe je pun isku{ewa, razgovarao sam o tome i sa iskusnim Trapatonijem nedavno u Beogradu. Verujemo u ono {to radimo, ima-

HAJDUK I DAQE BEZ POBEDE

PRVA LIGA SRBIJA Pro le ter - Bo rac 2:1 Ba nat - Ko lu ba ra 1:0 Rad ni~ ki (NP) - Vo `do vac 0:2 Te le op tik - Ti mok 1:0 Je din stvo - No vi Sad 2:1 Na pre dak - Be à ni ja 3:2 û ka ri~ ki - Mla de no vac 1:0 Me ta lac - Mla dost (L) 3:1 Slo ga - In |i ja 0:0 1. Na pre dak 4 2. Vo `do vac 4 3. Je din stvo 4 4. û ka ri~ ki 4 5. Pro le ter 4 6. Bo rac 4 7. Ba nat 4 8. Te le op tik 4 9. Ti mok 4 10. Mla de no vac 4 11. In |i ja 4 12. Rad ni~ ki (NP) 4 13. Be à ni ja 4 14. Me ta lac 4 15. Slo ga 4 16. Ko lu ba ra 4 17. No vi Sad 4 18. Mla dost (L) 4

primila ni jedan gol. Narednog vikenda ne}e biti prvenstvenih utakmica zbog obaveza reprezentacije Srbije u kva lifikacijama za Svetsko prvenstvo u Brazilu 2014. godine. Tu pauzu Novosa|ani }e isko ri sti ti da 8. sep tem bra

dem zadovoqan, ali me raduje prvo poluvreme koje treba da bude model kako Hajduk treba da igra i taj deo igre je znak da ima svetla na kraju tunela. Da li je Hajduk u nastavku me~a bio oprezniji i iz razloga {to je kod gostiju u{ao Spalevi} ? - Radni~ki je ekipa koja ima izuzetno veliki fond pravih igra~a, dok mi na klupi nemamo tako dobre i adekvatne zamenu. Re~ je o mladim momcima, Varga je 93. godi{te, Kova~evi} se vra}a posle duge pauze i iz te {ke povrede i zbog toga smo iz gledali kako smo izgledali. Podvla~im, da smo poveli sve bi bilo druga~ije. Dve nedeqe pauze }e veoma dobro do}i Kuqanima, pogotovo ako se zna da ih u nastavku prvenstva ~ekaju vezani okr{aji sa Partizanom i Crvenom zvezdom. - Ne traìm alibi i snosim najve}u odgovornost za rezultate, ali moramo imati u vidu ~iwenicu da jedan Pari Sen @er men doveo deset prvoklasnih igra~a pa po~etku sezone ne izgleda kako treba. Ne beìm od odgovornosti, ako neko misli da moè boqe prihvatam da snosim konsekvence – istakao je Kapla novi}. \. Bojani}

mo materijala i potencijala, ne obra}amo pa`wu na ambijent u javnosti. Nema tu ravnoteè iz me|u pozitivnih i negativnih stvari. Ti elementi mogu da nam daju i dodatnu energiju, da iskaèmo vrednost. Jasno je da samo rezultatima moèmo povratiti poverewe publike- istakao je na pres konferenciji Sini{a Mihajlovi}. Na startu kvalifikacija sudar sa ostrvskom {kolom fudbala, [kotskom i Velsom. - Neobi~no je va`no da po~ne mo pozitivnim rezultatima. Optimista sam, verujem u obe pobede. Znam, ali o tome ne razmi{qam, da mo`da bude i poraza koji }e nam oteàti put. Protiv Iraca smo napravili pomak u igri, imamo kvalitet i sposobnost da na pravi na~in re{imo ove dve utakmice- u dahu je rekao popularni Miha. Sledi i dodatno obja{wewe, povodom ~iwenice da puno toga {kripi u manevru, kreaciji, posebno u napadu. Defanziva je o~igledno najkavlitentiji deo tima. - Bilo bi lepo i idealno da sve u ovoj fazi funkcioni{e bes prekorno. Logi~no, treba nam vreme. Imamo tri- ~etiri treninga pred utakmicu i nije jednostavno sloìti sve kockice. Znamo sve o rivalima, odgovara nam wihov stil igre, duge lopte,

hodnu disciplinu na terenu mo`emo do `eqenog trijumfa. Pripreme orlova po~iwu danas u Staroj Pazovi, a u ~etvrtak se leti put Glazgova. - Uvek postoje neke male dileme kada je u pitawu sastav i wih }emo re{iti na trenizima narednih dana. To su i slatke muke,

Su lej ma ni i [}e po vi} Na listi pozvanih fudbalera su i Miralem Sulejmani i Marko [}epovi} koji se opravqaju nakon te`ih povreda i jo{ uvek ne nastupaju za svoje klubove. - @eleo sam da budu sa nama, upoznaju atmosferu i da ih vidim na delu. Ra~unam na ovaj tandem, a u prethodnim akcijama nisu mogli da nam se prikqu~e- istakao je Mihajlovi}. pod uslovom da ne bude povreda. Utakmica u [kotskoj je veoma va`na jer bismo dobrim rezultatom podigli samopouzdawe, ali i veru naroda u ovaj tim. Nije dobro da na utakmice reprezentacije, kao {to je bilo protiv Irske, do|e 5.000 qudi- konstatovao je Mihajlovi}. Z. Rangelov

sport

ponedeqak3.septembar2012.

dnevnik

SRPSKA LIGA VOJVODINA

Dokni} stavio ta~ku

TRE]E KOLO

Tekstilac - Radni~ki ([) 2:1 (0:1) OYACI: Sta dion Tek stil ca, gle da la ca 300, su di ja Spa si} (No vi Sad), strel ci: Pe ru ni ~i} u 67. i Dok ni} u 90. za Tek sti lac, a Mr ka ji} u 37. mi nu tu za Rad ni~ ki. @u ti kar to ni: Kr znar, Dok ni}, Pe ru ni ~i}, Ste pan ~ev (Tek sti lac), Pe tro vi}, Ba bi}, Si mi ki} (Rad ni~ ki). Cr ve ni kar ton: Si mi ki} (Rad ni~ ki). TEKSTILAC: An dri ja {e vi} 8, Kr {i} 7, Ri sti} 6 (Pe ro vi}

7), Kr znar 7, Dok ni} 8, Ili} 6, Ka u rin 8, Cr wan ski 6 (Ne deq ko vi} 7, Pe ru ni ~i} 7, Jo so vi} 7, Da no je vi} 6 (Ste pan ~ev 7). RADNI^KI: Vu ja si no vi} 7, Sa vi no vi} 6, Pe tro vi} 6, Bje lo{ 7, Ba bi} 6, Si mi ki} 6, [u bert 6 (Mla de no vi} 6), Zec 6, Mr ka ji} 7 (\o ki} 7), Ba qak 7, Ne di{ 6. Tek sti lac je jo{ jed na put ob ra do vao svo je na vi ja ~e. Oxa ~a ni su sti gli do za slu `e ne po be de pro tiv kva li tet ne eki pe iz [i -

da, ko ja je na kon pr vog de la utak mi ce ima la pred nost. Tek sti lac je u pr vih po la sa ta pro pu stio tri ko la sal ne {an se, naj po voq ni ju je imao Ni ko la Pe ru ni ~i}, u 35. mi nu tu sve je do bro ura dio osim za vr {nog udar ca. Dva mi nu ta ka sni je Ne ma wa Mr ka ji} je ne pri jat no iz ne na dio do ma }eg gol ma na An dri ja {e vi }a i go sti su po ve li. Na po ~et ku dru gog po lu vre me na do ma }i su na sta vi li sa ata ci ma i u 67. mi nu tu, na kon

Sremci miroqubivo

Sen}ani ga|ali }orcima

Jedinstvo - Srem 1:1 (0:0) STARA PAZOVA: Sta dion Je din stva, gle da la ca 200, su di ja Iva ni {e vi} (Ba~ ka To po la), strel ci: Dra gin u 60. (iz pe na la) za Je din stvo, a Je re mi} u 89. mi nu tu za Srem. @u ti kar to ni: Pej }i no vi} (Je din stvo), Vi {ko vi}, Ni ko li} (Srem). Cr ve ni kar to ni: [to ki} (Srem) JEDINSTVO: L. Jo vi {i} 6, G. Lu ki} 7, \. Lu ki} 7, Ste wa ji} 7 (M. Jo vi {i} -), [u {a 7, Buj ~i} 7, Ju to vac 6 (Dra gin 8), Ogri zo vi} 6, @a ku la 6, Pej }i no vi} 6, Ste fa no vi} 7 (Igra~ -). SREM: Br ko vi} 7, Sta ni mi ro vi} 6, Vuj ~i} 6 (Vraw ko vi} ), Vi {ko vi} 6, Trif ko vi} 6, Mi lo {e vi} 7 (Di mi tri je vi} -), Ni ko li} 6, Pe tru {i} 6 (Je re -

mi} 7), Va si} 7, \or |e vi} 6, Vi di} 6. Go sti su bo qe otvo ri li su sret i ve} u 8. mi nu tu po go di li sta ti vu. Do ma }i su po ku {a va li kroz sre di nu te re na da ugro ze pro tiv ni ka i u to me su us pe li u 28. mi nu tu ka da se @a ku la na {ao o~i u o~i sa vra ta rom, ali je ovaj blo ki rao we gov uda rac. Dru go po lu vre me do ma }i su po ~e li an ga ò va ni ji i u 60. mi nu tu po sle ak ci je Ogri zo vi }a i Dra gi na iz nu di li pe nal ko je su pre to vo ri li u za slu è no vo| stvo. Ka da se o~e ki va li da }e Je din stvo ukwi ì ti po be du, po sle pre ki da go sti su is ko ri sti li gre {ku do ma }e od bra ne i po rav na li re zul tat. M. Bzovski

od li~ nog cen tar {u ta Alek san dra Ka u ri na, Ni ko la Pe ru ni ~i} je iz jed na ~io re zul tat. Pre to ga An dri ja {e vi} je za u sta vio uda rac \o ki }a u 56. mi nu tu. Do kra ja me ~a vi de la se otvo re na bor ba. Tek sti lac je do pred no sti do {ao u po sled wem mi nu tu re gu lar nog to ka utak mi ce, stre lac i ovo ga pu ta, kao i pro tiv Slo ge iz Te me ri na, bio je Ra di voj Dok ni}, ko ji je sa ovim go lom za slu `io epi tet igra ~a utak mi ce. S. Jovin

Senta - Dunav 0:0 SENTA: Grad ski sta dion u Na rod noj ba {ti, gle da la ca: 200. Su di ja: M. Sar ka (Vr {ac). @u ti kar to ni: Ha ben {us, Po pov, Sa ra pa (Sen ta), Ja gu zo vi} i Xe maj (Du nav). SENTA: @iv kov 7, An dru {ko 6, Ka ka{ 7, Ze ~e vi} 7, Ha ben {us 6 (\e ri 7), Bo ki} 7, Se kre{ 6 (Sa ra pa 7), Po pov 7, Jan ko vi} 6 (Spa hi} 7), Ma ra{ 7, Va sin 7. DUNAV: Vu ja ko vi} 8, Ja gu zo vi} 7, Pe tro vi} 7 (Lu ki} 7), Jo va no vi} 6, Xe maj 6, Ko kir 6 (Ka ~ar 7), An tu nov 6 (Dr qa ~a 7), Ili si} 6, Jer ko vi} 7, Ha {ka 6, Zo go vi} 7. Na pa da ~i Sen te su pro koc ka li ve li ki broj pri li ka da osvo je bo -

do ve, u ~e mu ih je od li~ nim in ter ven ci ja ma u vi {e na vra ta spre ~io gol man Vu ja ko vi}. Ve} u 2.mi nu tu {an su ni je is ko ri stio Ma ra{, a u 29.mi nu tu Bo ki} je gla vom {u ti rao pod pre~ ku, ali je gol man Vu ja ko vi} si gur no in trer ve ni sao. Sen }a ni su i ka sni je pu ca li sa mo }or ci ma. Dva {an se ni je is ko ri stio ni An dru {ko, za tim i Ze ~e vi}. ^vr sta od bra na go sti ju je odo le va la, da bi u 50. mi nu tu go sti ozbiq no za pre ti li, ka da je Ili si} po go dio pre~ ku. I u fi ni {u utak mi ce Sen }a ni ma ni su us pe li da na |u put do pro tiv ni~ ke mre `e. M. Mitrovi}

^SK Pivara - Cement Jedinstvo (SP) - Srem Tekstilac - Radni~ki ([) Mladost - Pali} Radni~ki (S) - Sloga Dinamo - Ba~ka Topola Senta - Dunav Radni~ki (SM) - Dolina

6:1 1:1 2:1 0:1 1:2 0:2 0:0 0:0

1. Pali}

3:0

2. B. Topola

3:0

3. Radni~ki ([)

6:3

4. Sloga

4:3

5. Tekstilac

3:2

6. Srem

2:1

7. Dolina

2:1

8. ^SK Pivara

6:2

9. Radni~ki (SM)

3:2

10. Senta

1:1

11. Dunav

3:4

12. Radni~ki (S)

3:3

13. Mladost

1:3

14. Dinamo

3:6

15. Jedinstvo (SP)

2:6

16. Cement

2:10

U slede}em kolu (9.septembra) sastaju se: Cement - Dolina, Dunav - Radni~ki (SM), Ba~ka Topola - Senta, Sloga - Dinamo, Pali} - Radni~ki (S), Radni~ki ([) - Mladost, Srem - Tekstilac, ^SK Pivara - Jedinstvo (SP).

Gosti mogli i ubedqivije

Ba~kotopol~ani zaslu`eno

Radni~ki (S) - Sloga 1:2 (1:1)

Dinamo - Ba~ka Topola 0:2 (0:1)

SOMBOR: Grad ski sta dion, gle da la ca 250, su di ja Pan to vi} (Ru ma), strel ci: Fa ber u 43. za Rad ni~ ki, Ba ji} u 37. i Sa mar xi} u 50. mi nu tu za Slo gu. @u ti kar to ni: Ba qak, Ba ni}, Pe tre{ (Rad ni~ ki), Gra ho vac, Ko va ~e vi} (Slo ga). RADNI^KI: [a ri} 6, Ve se li no vi} 5, Ba qa 5, De sni ca 5, Ba ni} 5, Pe tre{ 6, Mla kar 6, Ho ci e slav ski 6, Stan ko vi} 5, Pa u no vi} 6, Fa ber 7. SLOGA: Jor gi} 7, Su vaj xi} 6, Sli jep ~e vi} 6, Sta no jev 6, Ko va ~e vi} 7, Jo ci} 6 (Gu be re ni} -),

Gra ho vac 6 (\u ki} -), Sa mar xi} 7, Ba ji} 7 (Si la |i -), Zu ki} 6, Ze ~e vi} 6. Rad ni~ ki je sla bo igrao i po raz je bio ne mi no van. Slo ga je bi la bo qa eki pa, we ni fud ba le ri su bi li da le ko br `i, bor be ni ji i za slu `e no su sla vi li, a mo gli su i ube dqi vi je. Go sti su pr vo za pre ti li, Ba ji} se iz bo rio za ide al nu pri li ku ali se spe tqao. Uz vra tio je Pa u no vi} pra vim pro jek ti lom po red go la. Na kon to ga Gra ho vac se na {ao u do broj pri li ci, ali je [a ri} bio na me stu. Slo ga je po ve la u

37. mi nu tu, Ba ji} je do bio ve o ma upo tre bqi vu lop tu u pra zan pro stor i maj stor ski je re a li zo vao {an su. Rad ni~ ki je iz jed na ~io u 43. mi nu tu, Fa ber je sa 20 me ta ra is ko sa ve o ma ja kim i pre ci znim udar cem po go dio le vi do wi utao Te me ri na ca. Na sa mom po ~et ku na stav ka kar di nal nu gre {ku je na pra vio De sni ca, prak ti~ no do dao je lop tu Gra hov cu ko ji je s la ko }om po slao u mre `u. \u ki} je mo gao da po ve }a pred nost go sti ju, ali je sa pet me ta ra pre ba cio gol. J. Dukat

PAN^EVO: Sta dion Di na ma, gle da la ca 200, su di ja G. Pi qa (Sve to zar Mi le ti}), strel ci: Mi lo va no vi} u 12. Dra gi} u 61. mi nu tu. @u tu kar ton: Ma lo va ra (Ba ~ak To po la). DINAMO: Maj ki} 6, Jan ko vi} 5 (Ne {o va no vi} -), Te o fa nov 6 (Stan ko vi} -), Kra ~u nov 6, Ra ki} 6, O`e go vi} 6, \u ki} 5 (Sa ri} 5), Pe {te rac 6, Pe tro vi} 6, Sa va no vi} 7, Pe ri} 7. BA^KA TOPOLA: Kro ni} 7, Dra gi} 7, Ve se li no vi} 7, Cvet ko vi} 7, Top ~a gi} 7, Ma slo va ra 7, \u ka no vi} 7, Ko so vi} 8 (Ga xi} -),

Pala i Livadica

Mre`e mirovale

Mladost (BJ) - Pali} 0:1 (0:1)

Radni~ki (SM)-Dolina 0:0

BA^KI JARAK: Sta dion Li va di ca, gle da la ca 400, su di ja Mak si mo vi} (In |i ja), stre lac Pr {i} u 38. mi nu tu. @u ti kar to ni: Iva ni}, Vu ka nac, S. Ra ti}, D. To mi}, Ra ji} (Mla dost), Bje dov (Pa li}). MLADOST: Ra ji} 7, Iva ni} 6, S. Ra ti} 7, Ba ji} 6, Kan tar 7, M. To mi} 7, Ko zo mo ra 6 (Mak si} -), Di ki} 6 (Mu dri ni} 6), Po pin 6, Vu ka nac 6 (Mi tro vi} ), D. To mi} 6. PALI]: Ta si} 7, Bje dov 7, Me zei 7, Sli jep ~e vi} 7, Jo ~i} 7, Pr {i} 8, Bog dan 6 (Jon di} -), Mar ko vi} 6, Ma ti ja {e vi} 6, Raj ko va ~a 6 (Qu be no vi} -), To mi {i} 6 (Gru bor -). Po sle 15 me se ci fud ba le ri Mla do sti su po ra `e ni na Li va -

di ci uz sla bo su |e we i re vi ju pro ma {a ja do ma }i na. Strel ci se ni su pro sla vi li, po dve od li~ ne {an se pro koc ka li su Dra gan To mi} i Ni ko la Po pin. Mla da eki pa Pa li }a str pqi vo je vre ba la pri li ku iz kon tra na pa da i sa dva udar ca u okvir go la osvo ji la tri bo da. Du go je oko ka zne nog pro sto ra kru ìo Zo ran Pr {i} i ne ma ju }i dru go re {e we ras pa lio ka go lu Mla do sti. Lop ta je za ka ~i la ne kog u od bram be nom be de mu, pro me ni la smer i od se la u mre ì. Do ma }i ni su na pa da li i u na stav ku, re zer vi sta Mi lo{ Mu dri ni} u 56. mi nu tu je uz dr mao pre~ ku, pa je mre à Pa li }a osta la ne tak nu ta i na kon 270 mi nu ta. M. Meni}anin

SREMSKA MITROVICA: Sta dion Rad ni~ kog, gle da la ca: 350, su di ja Miq ko vi} (No vi Sad). @u ti kar to ni: Mi ji}, Ri sti}, So viq (Rad ni~ ki), Iva ni {e vi}, Me mo vi} (Do li na). RADNI^KI: [i vo jic ki 7, Ste vi} 6, Mi ji} 7, Mi lo sa vqe vi} 6, Nin ko vi} 6, Ri sti} 6, Sta ni} 6 (Ko va ~e vi}), Lac ko vi} 6 (Pro ki} 6), Sko ru pan 6, So viq 6, Tre bo vac 6 (Na gli} 6). DOLINA: Jef ti} 7, ^i `ik 7, Ne du ~i} 6, Iva ni {e vi} 6, Staj ~i} 7, Gi go vi} 7 (\o ko vi} 6), Trip ko vi} 6, [}e po vi} 7 (Spa sov ski 6), Me mo vi} 6, ]i ri} 6 (Ko va ~e vi} 6), Nin kov 6. Pre po ~et ka utak mi ce de le gat Dra gan Va vin iz Zre wa ni na, is pred FS Voj vo di ne, uru ~io je pe -

har za osvo je no pr vo me sto u Voj vo |an skoj li gi - za pad u pro {lom pr ven stvu Da mi ru Sko ru pa nu, ka pi te nu Rad ni~ kog. U pr vom su sre tu na svom sta di o nu u no vom ran gu, Mi trov ~a ni ni su us pe li da sa vla da ju bor be ne go ste iz Pa di ne.^ak su ih go sti u na stav ku i nad i gra li. Od ne ko li ko {an si ko je su ima li do ma }i ni tre ba iz dvo ji ti sa mo dve. Pr vu je pro pu stio Sko ru pan, ko ji je u 15. mi nu tu bio sam is pred gol ma na Jef ti }a, ali je du go ~e kao na re li za ci ju, pa su od bra be ni igra ~i go sti ju iz bi li lop tu. U 35. mi nu tu Sta ni} je {u ti rao s ne kih 16 me ta ra, ali je lop ta za vr {i la ne ko li ko san ti me ta ra po red de sne sta ti ve.Mre `e su u ovom sa mo bor be nom me ~u mi ro va le. B. Rokni}

êlarev~ani izre{etali Beo~ince ^SK Pivara â&#x20AC;&#x201C; Cement 6:1 (5:0) ÊLAREVO: Sta dion Pi va re, gle da la ca 200, su di ja: Mi haj lo vi}{ (Zre wa nin), strel ci: Ma ri} u 13. 36. i 44, Si mi} u 32, Vu ka so vi} u 38. i Ki u pre {ki u 79. mi nu tu za ^SK Pi va ru, a Ki{ (iz je da na e ster ca) u 52. mi nu ti za Ce ment. @u ti kar to ni: Ili} i Si mi} (^SK Pi va ra), ô vi}, Ki{, Ga {pa re vi} i Bu de ~e vi} (Ce ment). ^PK PIVARA: Tan ko si} 8, Vu ka qe vi} 8, Dan gu bi} 8, Ili} 8, ava ku mo vi}{ 8, [vo wa 8, Iv ko vi} 8, Ma ri} 9 (Te pi} 7,5), B.Je vi} 8 (Bu kvi} 7,5), Si mi} 8, Vu ka so vi} 8 (Ku pre {ki 8). CEMENT: Sa kan 6, Bje la jac 6,5 (Bu de ~e vi} 6,5), Ili} 6,5 Bur sa} 7, ô vi} 6,5 Ki{

6,5 Ga {pa re vi} 6,5 Ha xi} 6 (^an ko vi} 6), Ka li nov 6, Mi li ~e vi} 6, De sni ca 6 (Lu ka ja 6,5). Ni pri sta li ce do ma }eg ti ma ni su o~e ki va le ova ko ube dqiv tri jumf pod mla |e nog i no vog sa sta va ^SK- a. Po be du da, ali {est go lo va u mre `i Be o ~i na ca ma lo ko. Ali, i ovih {est je ma lo pre ma igri do ma }eg ti ma, jer su i u dru gom po lu vre me nu pro pu sti li bar jo{ tri-~e ti ri sto po stot ne pri li ke da uve }a ju po be du. A go lo vi sve lep {i od lep {eg, od {est do ma }ih ~ak ~e ti ri pu ta lop ta je od se la u sa mim ra {qa ma. Pa i pa u ~i na ko ja je ve} me se ci ma bi la na wi ma je ski da na. Sva tri go -

la mla di Fi lip Ma ri} po sti gao je u sa me ra {qe, a i po sled wi re zer vi ste Ku pre {kog od seo je na istom me stu.Svi go lo vi su po stig nu ti iz da qi ne od dva de se tak do tri de se tak me ta ra, pa i go lo vi Si mi }a i Vu ka so vi }a ta ko |e su bi li pre ci zni i le pi i odu {e vi li su ma lo broj ne na vi ja ~e na sta di o nu Pi va re. Go sti, fer i ko rekt ni, us pe li su iz pe na la da po stig nu po ~a sni po go dak i jo{ dva tri pu ta iz da qi ne su upu ti li udar ce na do ma }i gol, gde je bio si gu ran naj sta ri ji pr vo ti mac me |u ~e la rev skim be ba ma Mi ro slav Tan ko si}. V. Vujanovi}

Ci co vi} 7 (Bo jo vi} -), Me ze ji 7, Mi lo va no vi} 7 (Alek san dri} -). Fud ba le ri Di na ma pred svo jim na vi ja ~i ma ni su us pe li da osvo je bo do ve jer su go sti iz Ba~ ke To po le bi li bo qi i za slu `e no tri jum fo va li. Ve} u pr vim mi nu ti ma go sti su do {li u vo| stvo, a stre lac je bio Mi lo va no vi} ka da je po sle kor ne ra Ko so vi }a gla vom sa vla dao Maj ki }a. Do ma }i igra ~i po ku {a va li su sti hij skim na pa di ma da do |u do go la, ali u pr vih 45. mi nu ta ni su stvo ri li ni jed nu iz gled nu pri li ku.

U na stav ku su pr vi pri pre ti li fud ba le ri Di na ma ka da je Sa va no vi} iz slo bod nog udar ca sna `no {u ti rao, a Kro ni} lop tu iz ba cio u kor ner. Iz istog kor ne ra Pe {ta rac je imao pri li ku, no gol man go sti ju bio je na vi si ni za dat ka. Sa mo ~e ti ri mi nu ta ka sni je ista sli ka u {e sna e ster cu do ma }ih, na kon do bro iz ve de nog kor ne ra Dra gi} je sa vla dao do ma }eg gol ma na. Do kra ja me ~a vo di la se rav no prav na bor ba, a go sti iz Ba~ ke To p o l e za s lu ` e n o su od n e l i dva bo da. B. Stojkovski

KUP FS VOJVODINE ZA DAME

Miti}eva ~etvorstruki strelac Rubin â&#x20AC;&#x201C; Pan~evo 1:6 (3:0) MOL: Igra li {te Ru bi na, gle da la ca 100. Su di ja: Da vi do vi} (@i ti {te). Strel ci: Pra por ski u 14. za Ru bin, Ko sti} u 3. i 35, Mi ti} u 33, 62, 65. i 72. za Pan ~e vo. RUBIN: [i mon 5, Tum bas 6, Je li} 5, Ke vre {an 5 (Li pah ter 5), Ja wi} 6, ^er wak 5, Tol ma ~e vi} 5, Bo ka 6, Pra por ski 7, Vu ko sa vqev 5, Sto iq ko vi} 6. PAN^EVO: \u rov ski 8, Mi lo {e vi} 7, Pe tri} 7, Ze ~e vi} 7, \ur kin 7, Sto ja nov 7, Ili} 7,

Spi ri do nov 7, Ko sti} 8, La za re vi} 7, Mi ti} 8. U po lu fi na lu fud bal skog ku pa na ter to ri ji Voj vo di ne za da me go {}e iz Pan ~e va su ube dqi vo sa va la da le Ru bin i pla si ra le se u fi na le.Po seb no su bi le ras po lo `e ne za igru ~e tvo ro stru ki stre lac Da ja na Mi ti} i gol man Pan ~ev ki Na ta li ja \u rov ski. Pan ~e vo }e u fi na lu igra ti sa no vo sad skim Fru {ko gor cem. B. St.

Pariskom projektu treba vremena Vla snik bo ga tog Pa ri Sen @er me na Na ser al- Ke la if re kao je da je ra no da we gov tim uop {te raz mi {qa o mo gu} no sti da osvo ji Li gu {am pi o na. Ka tar ski in ve sti tor je sa mo ovog le ta po tro {io oko 250 mi li o na evra za ku po vi nu no vih igra ~a, po put Zla ta na Ibra hi mo vi }a, Ti ja ga Sil vu i Eze ki je la La ve ci ja, ali re zul ta ta jo{ ne ma.PS@ je na kra ju pro {le se zo ne za vr {io na dru goj po zi ci ji fran cu ske Li ge je dan, iza Mon pe qea, a ovu se zo nu je za po ~eo sa tri raz o ~a ra va ju }a re mi ja. - Osva ja we Li ge {am pi o na ni je lak po sao. ^el si je pro {le se zo ne bio im pre si van, ali na taj

tro fej ~e ka li su de vet go di na, od ka da ih je ku pio Ro man Abra mo vi~m - re kao je Ke la if. Pred sed nik pa ri skog klu ba osvr nuo se i na po ~e tak ove se zo ne. - Po ~e tak se zo ne ni je bio sja jan. Tre ba nam vre me da se uigra mo.Za do voqn sam igra ~i ma ko je ima mo, ali na{ tim jo{ tre ba da u~i, jer ne ra di se sa mo o ku po vi ni igra ~a, ve} mo ra mo da de lu je mo kao tim. Ima mo jo{ po sla da ura di mo, da bi ostva ri li za cr ta ne ci qe ve - re kao je Ke la if. Pa ri `a ni ove se zo ne igra ju u Li gi {am pi o na po sle se dam go di na pa u ze i u gru pi su sa Por tom, Di na mom iz Ki je va i za gre ba~ kim Di na mom.

SPORT

dnevnik MAR KO SA VI], BA SKE TA[ SA ZLAT NOM SVET SKOM ME DA QOM

Pre po ro dio se u „Me ri di a ni”

Ko{arka{ novosad ske Meridiane Marko Savi} ovaja~ je svet skog zlata na {ampionatu u basketu „3-3”, koje je odràno u Atini. Ovim uspehom skoro anonimni ko{arka{i za {iru javnost dospeli su u ìù interesovawa. - Naravno da mi prija popularnost. Nije mali uspeh postati prvak sveta u bilo kom spor tu. Slede}i potez bi}e {irewe ove igre u Srbiji. Ima mnogo mladih i malo starijih koji se bave uli~nim basketom, samo ih treba usmeriti u takmi~arske vode. Nas ~etvorica smo drugari, mada ne igramo u istoj ekipi. U~estvovali smo na mnogim me|unarodnim turnirima i sticali iskustvo. To nam je mnogo pomoglo. neki rivali su mislili da smo slabi, neki su nas i pot cenili, ali kad su u{li u duele s nama videli su koliko vredimo - rekao je Savi}. Marko je veoma zahvalan svom klubu Meridiani na pomo}i i razumevawu. - O svom sada{wem klubu mislim sve najlep{e. Do{ao sam u Meridianu zahvaquju}i Milanu ôvi}u i preporodio sam se i kao igra~ i kao ~ovek. Za mnom su dve izgubqene godine u @ele zniku i èlim iznad svega da se dokaèm kao ko{arka{. Nemam re~i kojima bih mogao da objasnim svoje ose}aje u ovom trenutku.

Marko Savi}

Savi} smatra da Meridiana mo`e daleko da dogura u prvenstvu. - Napravili smo zaista respektabilan tim. Konkurencija je izuzetna, ali veoma zdrava. @elimo da igramo najboqu ko{arku od svih novosadskih ekipa. Ube|en sam da }emo u tome i uspeti - naM. Pa vlo vi} glasio je Savi}.

ponedeqak3.septembar2012.

OTVO RE NO PR VEN STVO AME RI KE

Ana sjaj no fi ni {i ra la Ana Ivanovi} brani na US Openu ugled srpskog ènskog tenisa.Ona je izborila plasman u osminu finala po{to je u me~u tre}eg kola eliminisala doma}u takmi~arku Slon Stivens - 6:7, 6:4, 6:2.Me~ su obeleìli veliki preokreti, 19 godi{wa Amerikanka se pokazala kao ozbiqna protivnica, {to je Ana i najavila uo~i drugog me|usobnog odmeravawa sna ga.Iste rivalke su, ~ak u istoj rundi, US Opena igrale i pro{le godine, ali je Stivensova bila mawe iskusna i lo{ije plasirana na VTA listi. Mnogo je napredovala u proteklih godinu dana, osetila je to na svojoj koì i na{a teniserka, jer je posle velike borbe Amerikanka uspela da osvoji prvi set- 6:7. U drugom setu inicijativu je imala doma}a teniserka, prijala joj je i podr{ka s tribina, a neretko ju je i Ivanovi}eva ~a stila gre{kama. Vodila je Sti vensova 2:3, pa 3:4 ali je onda do izraàja do{lo iskustvo Beo gra|anke. Dobila je tri gema u nizu i izjedna~ila u setovima – 6:4. Da je uspela da re{i problem du plih ser vis gre {ka mnogo bi ranije Ana slomila otpor talentovane Amerikanke. Do kraja me~a Ivanovi}eva ih je napravila 15, imala je i 25 neiznu|enih gre{aka vi{e od protivnice. Da toga nije bilo lak{e bi zavr{ila me~. Pa i

Ana Ivanovi}

tre}i set u kojem je poklawala pri li ke za brejk, vo di la je Srpkiwa 2:1 pa joj je rivalka uze la ser vis i iz jed na ~i la. Razvoj de{avawa na terenu kao da je naqutio na{u teniserku, zaigrala je Ivanovi}eva u nastavku me~a mnogo preciznije i agresivnije i u fini{u seta o~itala pravu lekciju Stivensovoj , nije joj prepustila ni jedan gem – 6:2.

Ana je izborila plasman u osminu finala US Opena posle dva sata i 21 minuta igre a pro tivnica u narednoj rundi bi}e joj Bugarka Svetlana Pironkova, koja je savladala [pankiwu Silviju Soler Espinosu - 6:1, 6:7, 6:3. - Neverovatna je atmosfera bila na stadionu. Razumqivo je {to je publika bila na strani moje protivnice. Malo sam bila nervozna, uvek je posebno igrati

ovde, pred wujor{kom publikom. Ovo je na neki na~in bila repriza me~a od pro{le godine, ali Stivens je mnogo napredovala u posledwih dvanaest meseci - istakla je Ivanovi}eva koja ve} misli na narednu protivnicu: -Sa Pironkovom }e biti izuzetno te`ak me~, ali ima}u dan odmora i priliku da porazgovaram sa trenerom i spremim se za taj me~.

Klaj sters za vr {i la ka ri je ru

SRP SKA YIU YI CU SE LEK CI JA USPE [NA NA SVET SKOM KU PU: Na {a re pre zen ta ci ja u yiu yi cu, ko ja pri pa da Bal kan bu do aka de mi ji, ostva ri la je ve li ki uspeh na Svet skom ku pu u Spli tu. U~e stvo va lo je 300 tak mi ~a ra i tak mi ~ar ki iz pet na est ze ma qa, ko ji su se nad me ta li u bor ba ma, duo mik su, gre plin gu, kon takt nom ka ra teu, ka ta ma i bor bi s oru` jem (ko bu do). Sr bi su osvo ji li 35 me da qa , od ~e ga dva na est zlat nih, je da na est sre br nih i dva na est

bron za nih. Naj u spe {ni ja tak mi ~ar ka bi la je Bi qa na Ta pa vi~ ki iz JJK Bu |in kan (Zre wa nin). Ona je u svo ju ri zni cu do da la dva zlat na, tri sre br na i dva bro za na od li~ ja. Tak mi ~a re su pred vo di li se lek tor Sr |an Rat ko vi} i tre ne ri Slav ko Se ku li} i Si ni {a Gar ~ev. U srp skoj se lek ci ji bi li su bor ci iz sle de }ih klu bo va: TAO (No vi Sad), Ur ban yu cu (Vr {ac), Sa mu raj (Vr {ac), NIF (Alek si nac), Sme de re vo, Bu |in kan (Zre wa nin) i Ur ban kom bat (Zre wa nin). M. P.

SU PER GLO UB

Ili} i Vu jin bez tro fe ja Ne zva ni~ no svet sko klup sko pr ven stvo za ru ko me ta {e (Super gloub), zavr {e no je u Ka ta ru po be dom Atletiko Madrida. Atletiko Madrid je tre}i put u istoriji (slavio i 2007. i 2010.) osvojio svetsku krunu. U finalu savla dan je Kil na{ih reprezentativaca Momira Ili}a i Marka Vujina – 28:23 (13:13). Super gloub igraju finalisti Lige {ampiona, radi se o ne zva ni~ nom klup skom svet skom prvenstvu i najkomerci jalnijem rukometnom takmi~ewu. Kil nije uspeo da odbrani trofej iako je izgledalo da je bli `i uspe hu.Srp ski re pre zentativci su pru`ili solid ne partije, Ili} je dao dva a Vujin pet golova.Titula ide u

Momir Ili}, prvotimac Kila

[paniju, a uspeh dobija na te`ini ako se zna da su Madri|a ni igrali bez Hrvata Ivana Ba li }a i gol ma na Ar pa da [terbika, koji je uo~i puta u

Dogu potpisao ugovor sa Bar selonom (do 2016).[panci su dobili 400 000 dolara, Kil 200 000, a tre}eplasirani Al Sad 150 000.

Biv{a prva teniserka sveta, Belgijanka Kim Klajsters okon ~ala je karijeru, po{to je u paru sa Amerikancem Bobom Brajanom poraèna od rusko-brazilske kombinacije Jekaterina Makarova - Bruno Soare{ 6:2, 3:6, 12:10 u drugm kolu miks dubla Otvorenog prvenstva SAD.Klajstres je ranije najavila da je US Open wen posledwi turnir, a nakon poraza od Britanke Lore Robson u pojedina~noj konkurenciji doìvela je neuspehe u dublu i miks dublu. Uvek sam se trudila da dam sve od sebe. Iznena|ena sam {to sam uspela da se suzdrìm i {to nisam zaplakala. Mislim da je to jo{ jedan znak da sam donela pravu odluku. Osetila sam veliko olak{awe dok sam bila u svla~ionici - rekla je posle me~a Klajsters. Ovo je drugi put da se Belgijanka povla~i iz profesionalnog tenisa. Prvi put je to u~inila 2007. godine, objasnila je svoju odluku povredama, umorom i privatnim obavezama. U me|u-

Kim Klajsters

vremenu se udala i rodila }erku.Vratila se tenisu 2009. godine, dobijala je specijalne pozivnice za mnoge turnire, pravila je dobre rezultate i vratila se me|u prvih 20 na VTA listi. U januaru pro{le godine osvojila je Australija Open.

Klajsters je ro|ena 8. juna 1983, tokom karijere ostvarila je 522 pobede a 126 puta je pora`ena. Osvojila je 41 titulu u pojedina~noj i 11 u dubl konkurenciji. Na prvom mestu VTA liste provela je ukupno 20 nedeqa.

PR VEN STVO SR BI JE U TRA PU

Zo ran Jak {i} {am pion Strelac Zoran Jak{i}, junior Jedinstva trap iz Stare Pazove, osvojio je titulu senirkog {ampiona Srbije u ga|awu glinenih golu bova – trap na streli{tu u Kovilovu sa 136 golu bova (117 u osnovnom delu i 19 u finalu).Za srebro su raspucavali juniorski reprezentativac Nemawa Smiqani} (Grof, Kali{e) sa 133 golubova (115 i 18) i iskusni Rade Pavlovi} (Riko{et, Beograd) tako|e sa 133 golubova (115 i 18). Smiqani} je bio sigurniji, tre}im metkom je pogodio, Pavlovi} je proma{io i srebro je pripalo - mla|em.Na ~etvrto mesto se plasirao Branko Drqa~a (Plandi{te) sa 131

(114+17), peti je bio Branko Leontijevi} (Grof ,Kali{te kod Po`arevca) sa 131 (114+17) i

Zoran Jak{i}

{esti pro{logodi{wi {ampion Pera Nedi} (Jedinstvo trap, Stara Pazova) sa 131 golubom (115+16). U ekipnoj konkurenciji prvo mesto pripalo je Jedinstvu trap (Stara Pazova (Jak{i}, Nedi}, Roèk) sa 343 go lu ba, dru gi je bio Grof iz Kali{ta (Smiqa ni}, Le on ti je vi}, Ili}) sa 339, a tre}i je Paleà iz Obrenovca (Lu ki}, Mi lo va no vi}, Milosavqevi}) sa 310 golubova. Ministarstvo omladine i sporta pomoglo je Stre qa~ kom sa ve zu za lete}e mete obezbe|i va wem neo p hod nih sred sta va za wi ho vo odr à va we, kao i za dru ge re pre zen tiv ne akcije.

SPORT

ponedeqak3.septembar2012.

FORMULA JEDAN: TRKA ZA VELIKU NAGRADU BELGIJE

Yen son Ba ton bez pro ble ma tri jum fo vao u Bel gi ji

Do mi na ci ja Yen so na Ba to na Xen son Ba ton pr vi je pro {ao kroz ciq sta ze Spa Fran kor {amp na ko joj se vo zi la tr ka za Ve li ku na gra du Bel gi je. Bri ta nac je do dru ge po be de ove se zo ne, a 14. u ka ri je ri, do {ao na svo joj ju bi lar noj, 50. tr ci u Me kla re nu. Dru go pla si ra ni je bio bra ni lac ti tu le Se ba sti jan Fe tel, a tre }i Ki mi Ra i ko nen. ^e tvr to me sto za u zeo je Hul ken berg, pe to Fe li pe Ma sa, a {e sto Mark Ve ber. Iza wih je tr ku za vr {io sed mo stru ki {am pion Mi hael [u ma her. Ba ton je po be dom za o kru `io sja jan vi kend, s ob zi rom da je bio od li ~an i u kva li fi ka ci ja ma jer je za u zeo pol po zi ci ju dan ra ni je. Ube dqiv je i vr lo do mi nan tan bio tak mi ~ar Me la kre na na sta zi, ostva rio je svo je vr stan re kord jer je pr vi vo za~ ko jem je ove se zo ne po -

nan da Alon sa da iz jed na ~i re kord Mi ha e la [u ma he ra po bro ju uza stop nog osva ja wa bo do va (24). Na pret hod ne 23 tr ke osva jao je bar bod, a u Bel gi ji je pre ki nuo sja jan niz. Po b ed n i k u Ba t o n u je tri jumf u do broj me ri bio olak {an jer je za hva qu ju }i sjaj nom star tu iz be gao po me nu ti su dar. Vo za~ Me kla re na je sve vre me dr `ao pred nost u od no su na Ra i ko ne na i Hul ken ber ga, a i Fe tel i Ve ber su gra bi li svo je pri li ke da se do ko pa ju {to bo qeg pla sma na. Pra vo vre me no je Ba ton do la zio u boks i uspe vao da sa ~u va zna ~aj nu pred nost u od no su na naj bli `e ri va le. Tr ka je ima la bu ran po ~e tak i mi ran kraj jer u po sled wih pet kru go va ni je bi lo pro me na u pla sma nu. Kao {to je ve} re ~e no, Ba to nu je ovo dru go sla vqe u se zo ni. Pre Ve li ke na gra de

Bo do ve su osvo ji li: 1. Ba ton, 2. Fe tel, 3. Ra i ko nen, 4. Ni ko Hul ken berg (Fors In di ja), 5. Fe li pe Ma sa (Fe ra ri), 6. Ve ber, 7. Mi hael [u ma her (Mer ce des), 8. @an-Erik Ver we (To ro Ro so), 9. Da ni jel Ri ki ar do (To ro Ro so), Pol Di Re sta (Fors In di ja)... Re zul ta ti: 1. Xen son Ba ton (Ve li ka Bri ta ni ja, Me kla ren) 1:29,08 sa ti, 2. Se ba sti jan Fe tel (Ne ma~ ka, Red Bul) + 13,624, 3. Ki mi Ra i ko nen (Fin ska, Lo tus) + 25,334, 4. Ni ko Hil ken berg (Ne ma~ ka, Fors In di ja) + 27,843, 5. Fe li pe Ma sa (Bra zil, Fe ra ri) + 29,845 6. Mark Ve ber (Austra li ja, Red Bul) + 31,244, 7. Mi hael [u ma her (Ne ma~ ka, Mer ce des) + 53,374, 8. @an-Erik Verw (Fran cu ska, To ro Ro so) + 58,865, 9. Da ni jel Ri kar do (Austra li ja) To ro Ro so + 1:02,982, 10.

dnevnik TURNIR U GOLFU

Sto jiq ko vi} naj bo qi Mla di Ser gej Sto jiq ko vi} po bed nik je pr vog Golf klub Sa va ~e len xa ko ji je odr àn na Adi Ci gan li ji. Ju ni or ski re pre zen ta ti vac Sr bi je do tro fe ja sti gao je za hva qu ju }i osvo je nom 31 stej blford bru to, od no sno 39 ne to po e na. Jed no dnev no tak mi ~e we od i gra no je na 18 ru pa po iz u zet no pri jat nom vre me nu, a u~e stvo va la su 44 gol fe ra svih uz ra sta i ka te go ri ja.In te re so va we za ovaj do ga |aj bi lo je iz u zet no ve li ko, s ob zi rom da je tur nir imao otvo re ni ka rak ter.U A ka te go ri ji pr vo me sto za u zeo je Ne boj {a Iko vi}, ko ji je imao 37 ne to bo do va. Iza we ga pla si ra li su se Zo ran Mir kov sa 36 i Dra gan [o lak sa 35 ne to bo do va. U B ka te go ri ji Mla den \u ro vi} je bio is pred De ja na Te {i }a i Sa {e Sto ja no vi }a, dok su u C ka te go ri ji pr va tri me sta za u ze li Mi lan Rat ko vi}, Ko sta Gi ni} i Be ri slav Bo ì}. Po je di na~ ne na gra de do bi li su jo{ i Ni ko la ]u i} i Gor da na [o lak za naj da qi uda rac, dok je De jan Te {i} imao uda rac iz pr ve naj bli ì ru pi.

- Vr lo sam za do vo qan ka ko je pro {ao na{ pr vi ~e lenx i na dam se da }e po sta ti tra di ci o nal ni. Dra go mi je {to su ovom pri li kom is ku sni ji gol fe ri ima li raz u me va wa i str pqe wa za one ko ji su tek na po ~et ku. Prak ti~ no su svi da na {wi u~e sni ci u C ka te go ri ji ~la no vi na {eg klu ba. Jo{ jed nom se po tvr di lo da smo na pra vom pu tu i da Golf klub Sa va ra di iz u ze tan po sao na po pu la ri za ci ji gol fa - is ta kao je pred sed nik tur ni ra Ivi ca Su tu ro vi}. Golf je u{ao u svoj pr vi olim pij ski ci klus, s ob zi rom da }e se za ~e ti ri go di ne u Rio de @a ne i ru po de li ti olim pij ske me da qe u ovom iz u zet no po pu lar nom spor tu. O~e ki va wa su da }e srp ski gol fe ri us pe ti da ostva re zna ~aj ne re zul ta te u Bra zi lu. Golf se zo na u na {oj ze mqi prak ti~ no se tek za huk ta va.Sle de }e ne de qe na pro gra mu je Ma sters „Hu go Bo{„, tre }i po re du. Bi }e to pra va pri li ka da se naj bo qi gol fe ri u na {oj ze mqi, kao i po je di ni go sti iz ino stran stva tak mi ~e za pre sti `ne na gra de.

Ser gej Sto iq ko vi}

Tur nir se igra 8. i 9. sep tem bra na te re ni ma Golf klu ba Be o grad.

KUP NACIJA U ITALIJI

Bo ri sa vqe vi} de ve ti Sjaj ni srp ski ju ni or Mi lo{ Bo ri sa vqe vi} za u zeo je de ve to me sto u po sled woj, ~e tvr toj

eta pi tr ke ju ni or skog Ku pa na ci ja od 97,6 km. Dru gi srp ski bi ci kli sta ko ji je ostao u ka ra va nu Ste fan Ste fa no vi} je sti gao na

Na {i re pre zen ta tiv ci u Ita li ji

za ~e qu u ma woj gru pi.Bo ri sa vqe vi} je sjaj no vo zio i u tre }oj eta pi ka da je bio 12. Ta da je po pra vio ge ne ral ni pla sman i sa 79. me sta do {ao na 52. ta ko da je pre ma ne zva ni~ nim re zul ta ti ma po sle ~e tvr te eta pe sko ~io jo{ ne ko li ko me sta u ukup nom pla sma nu. - [te ta {to je Bo ri sa vqe vi} pao u pr voj eta pi i iz gu bio mno go vre me na, ta ko da ni je imao ni ka kvu {an su za vi so ku po zi ci ju u ge ne ral nom pla sma nu – ko men tar je se lek to ra ju ni o ra Sa {e Ga ji ~i }a.- Vo zio je u na stav ku od li~ no, po kva li te tu za slu `u je da se na |e me |u pr vih 15 u ovoj pre sti `noj tr ci. Ste fa no vi} je ta ko |e imao pe ho ve, ali je us peo da za vr {i tr ku, dok su dvo ji ca mla dih vo za ~a Mi ti} i Ko tur od u sta li u dru goj eta pi. Tre }u etap nu po be du za re dom upi sao je u ~e tvr toj eta pi sjaj ni Ne mac Sil vio Her kloc, od sprin tav {i na ci qu ukup nog po bed ni ka tr ke Mi tju Mo ho ri ~a iz Slo ve ni je. Tre }i je za vr {io eta pu Fe de ri ko Zur lo (Ita li ja).

NA PRIJATEQSKOJ UTAKMICI U SKOPQU

Le te le i sto li ce, me~ pre ki nut

Bo lid Ro ma na Gro `a na le teo kroz va zduh

{lo za ru kom da bu de li der tr ke od po ~et ka do kra ja. Ipak jur wa va na sta zi Spa Fran kor {amp jo{ se ni je ni za huk ta la ka ko tre ba a ve} su kre nu li pro ble mi. Ve li ki ha os na stao je u pr voj kri vi ni ka da je Lu is Ha mil ton iz le teo sa sta ze, a pri to me je po ku pio Mek si kan ca Pe re sa i [pan ca Alon sa, a iz tr ke je is pao i Fran cuz Ro man Gro `an, ~i ji je bo lid bu kval no le teo u va zdu hu. Sre }om, svi su pro {li ne po vre |e ni, a Ha mil ton i Alon so su mo ra li da od u sta nu od tr ke. Za ni mqi vo je da je is pa da we spre ~i lo Fer -

Bel gi je imao je sa mo 76 bo do va, zbog ka ta stro fal nih re zul ta ta ali i maw ka sre }e. Se ba sti jan Fe tel je is ko ri stio su dar Alon sa i Ha mil to na i sma wio raz li ku za Alon som za 18 bo do va, sa da je sa mo 24 bo da raz li ke. Ve ber je sva ka ko mo gao vi {e, jer u tr ci u ko joj od u sta lo mno go fa vo ri ta sti gao tek kao {e sti, ova kav pla sman do neo mu je sa mo osam bo do va. Ovu si tu a ci ju je is ko ri stio Ra i ko nen, ko ji i da qe ne ma po be du od po vrat ka u For mu lu 1, ali je u vr hu, is pred obo ji ce Me kla re na Ha mil to na i Ba to na.

Pol di Re sta (Ve li ka Bri ta ni ja, Fors In di ja) + 1:03,783... Ge ne ral ni pla sman vo za ~a: 1. Fer nan do Alon so 164, 2. Se ba sti jan Fe tel 140, 3. Mark Ve ber 132, 4. Ki mi Ra i ko nen 131, 5. Lu is Ha mil ton 117 itd. Ge ne ral ni pla sman kon struk to ra: 1. Red Bul 272, 2. Me kla ren 218, 3. Lo tus 207, 4. Fe ra ri 199, 5. Mer ce des 112, 6. Za u ber 80 bo do va. Na red na tr ka vo zi se za se dam da na u Mon ci i to }e bi ti po sled wa iz evrop ske tur ne je. Do kra ja {am pi o na ta vo zi }e se jo{ osam tr ka.

Ne mi le sce ne na me ~u MZT Sko pqa, u~e sni ka ABA Li ge i ukra jin skog pr vo li ga {a êr ka si ja. Pri ja teq ske utak mi ce te {ko da vi {e mo gu da no se ta kvu ozna ku. Ono {to se do go di lo na me ~u ma ke don skog MTZ Sko pqa i êr ka si ja iz Ukra ji ne ko ji vo di na{ stru~ wak Jo vi ca Ar si}, ni ka ko ne ula zi u okvi re pri ja teq skog. Na i me, me~ ovih ti mo va pre ki nut je zbog ma sov ne tu ~e ko ju su za po ~e li Ge or gi ê kov ski i Vin sent Han ter. De si lo se to u 26. mi nu tu utak mi ce, kod re zul ta ta 53:49 ka da su se su ko bi li ma ke don ski re pre zen ta ti vac i Ame ri ka nac. Ame ri ka nac je na vod no na pra vio grub pre kr {aj pa su do ma }i bur no re a go va li. Sev nu le su pe sni ce, po le te li su tvr di pred me ti sa tri bi na, me |i wi ma i sto li ce, a on da se u pu bli ka na {la na par ke tu. Ar bi tri su sa mo mo gli da pre ki nu me~. Po sle tu ~e na pre gle de su mo ra li Grn ~a rov i Ge ~ev ski ko ji }e zbog te ì ne za do bi je nih po vre de ru ke bi ti van par ke ta dve sed mi ce, ali bi tre ba lo da bu de spre man za de bi MZT Sko pqa u Ja dran skoj li gi.

Dvajt Ha u ard

DVAJT HAURD PRE[AO, NBA IGRA^

Vo lim Or lan do Biv {i ko {ar ka{ Los An |e les Lej ker sa Dvajt Ha u ard re kao je da mu je bi la ve li ka ~ast i pri vi le gi ja {to je osam se z o n a no s io dres Or l ad n o Me xi ka. Ha u ard je pro {log me se ca u trej du, u ko jem su u~e stvo va la ~e ti ri ti ma, me |u ko ji ma i Den ver i Fi la del fi ja, na pu stio Or lan do i pre {ao u Ka li for ni ju. - Ne po sto je re ~i ko jim bih is ka zao qu bav pre ma Or lan du. Iako sam za vr {io ka ri je ru u

Me xi ku, mo ja qu bav pre ma gra du i qu di ma u we mu ni kad ne }e pre sta ti - po ru ~io je Ha u rad. On je sa re p re z en t a c i j om SAD osvo jio zlat nu me da qu na Olim pij skim igra ma u Pe kin gu i bron zu na Svet skom pr ven stvu u Ja pa nu 2006. go di ne. Tri pu ta je pro gla {a van za naj bo qeg od bram be nog igra ~a NBA li ge, {est pu ta u~e stvo vao na Ol-star vi ken di ma, a 2008. po be dio na tak mi ~e wu u za ka ca va wu.

de^Ji dnevnik

dnevnik

ponedeqak3.septembar2012.

Kom {i ja

om {i ja ko ji sta nu je po red nas se zo ve Zo ran. On i we go va po ro di ca su mo je pr ve kom {i je. Kom {i ja Zo ran je vi sok, kru pan s ma lo ve }im sto ma kom. On je vo za~ auto bu sa. We gov po sao je te àk. Uju tru, u ~e ti ri sa ta, ~u je se zvuk auto bu sa ko ji par ki ra is pred ku }e. Ka da je zi ma, usta je ra ni je da bi za gre jao auto bus ka ko bi put ni ci ma bi lo to plo. Po ceo dan je za vo la nom,ali je uvek ras po lo èn i qu ba zan s put ni ci ma. Sta ri ji ma po ma è, a sa de com se {a li. Ta ko i sa mnom. Ka da mu se ja vim, uvek me na sme je, a ka da sam tu `na ora spo lo ì me. Jed nom ka da

sam se vra }a la iz {ko le, za u sta vio je auto bus i po ve zao me do ku }e. Bi la sam sre} na jer sam pr vi put sti gla auto bu som ku }i. Ka da je le po vre me, vi {e vre me na pro vo dim na po qu, pa po ma `em kom {i ji. Ali i on po ma `e mom ta ti u ne kim po slo vi ma. Jed ne ve ~e ri smo pa li li va tru, pa smo se tak mi ~i li ~i ja }e bi ti ve }a. Na rav no, kom {i ja je po be dio. On se svi ma ja vqa i uvek je spre man za {a lu, a i da po mog ne i za to je kom {i ja Zo ran moj omi qe ni kom {i ja. Isidora Nikoli}, IV-1 O[ „Stevan Kni}anin” Kni}anin

Ivana Mago~, III razred, O[ „Milo{ Crwanski”, Hrtkovci

Rascvetalo drvo Gledam ptice kako lete i na rascvetalo drvo slete. Cveti}i beli na drvo seli. Miri{u po ceo dan i sede vazdan.

Drvo lepo non stop }uti i sve na lepo vreme sluti.

Al’ zato prole}e volim kao bajku jer ono opu{ta moju majku!

Zimu ne volim jer drvo u san tone, a i sve se ptice sklone.

Aleksa Veselinovi}, IV-1 O[ „Vuk Karayi}” Novi Sad

Moj brat Moj brat je mala beba, koja stalno nekud gleda.

Svetlana Miqanovi}, II 6, O[ „Jovan gr~i} Milenko”, ^erevi}

Ka ko se igram u pri ro di

Kada do|em da ga vidim, probudi se, pa se stidi.

da na {wem sve tu na pred ne teh no lo gi je, gde nas pra te br zi auto mo bi li i mno {tvo dnev nih oba ve za, a uza vre li be ton nam su à va pro stor za igru, spas tra ìm u pri ro di. Mir pro na la zim na ob ron ci ma br da, gde ze le no pro stran stvo iz me ne iz vla ~i bez broj ide ja za igru. Igra lop tom je mno go lep {a na tra vi, ne go na be to nu. Is tra ì va we po {u mi je mno go lep {e ne go po ha u sto ri ma i ula zi ma zgra da. Pra vqe we bra ne na po to ku i za ba ci va we udi ce je pra vi uì tak. Pr vi su mrak i igra we `mur ke za me ne je mno go za bav ni je, ne go se de we is pred te le vi zo ra. Svi ci, ko ji le te po po qu u su mrak, pra vi su iza zov jer me pod se }a ju na zve zda no ne bo i is pu we ne mo jih è qa. Dan u pri ro di krat ko tra je, opet se vra }am u uza vre li cen tar s je di nom è qom da se {to pre vra tim opet u pri ro du.

Du{an Bortnik, V-2 O[ „Svetozar Markovi} Toza” Novi Sad

Wegov osmeh meni zna~i i ru~icama se privla~i. Kad je gladan onda pla~e, kao da je malo ma~e. Ja mog brata mnogo volim i za wega se uvek borim.

Milica Joki}, I 4,O[ „Dositej Obradovi}”,Novi Sad

Bo je u mom kra ju

k to bar je kraq ce le je se ni i on upra vqa wom. Ok to bar sko li {}e opa da i pre tva ra se u ù to-braon. Le po i pla vi ~a sto ne bo se pre tva ra u si vo i tmur no . Na pro zir nim pro zo ri ma je mraz. Ja ki ve tar du va, kao da mo è da i{ ~u pa dr vo iz ko re na. û je se se ~a dr va, ko ja vred ni qu di se ku da bi ugre ja li svo je ku }e. Sun ce ret ko ka da do la zi da nas ugre je svo jim to plim zra ci ma. Ka da ma me pe ku zim ni cu ja ko mi ri {e. U ok to bru ra stu plo do vi. ê ti nar sko li {}e ne opa da u je sen, jer ima dru ga ~i je li {}e od li sto pad nog dr ve }a. Iz {a re nih oxa ka iz la zi si vi dim, jer qu di mo ra ju da se ugre ju, po {to je u je sen hlad no. U ok to bru kre }e mo da u~i mo u {ko li. Vo de su tu `ne i usa mqe ne jer ne ma ra do snih ku pa ~a, da se ku pa ju u wi ma. Vo lim je sen, jer kre }e mo da u~i mo u {ko li i ima mo ve li ki osmeh na li ci ma, jer je {ko la po ~e la! Petar Pavlica, IV-2 O[ „Isidora Sekuli}” [ajka{

Una Gvozden, III 4, O[ „Ivo Lola Ribar”, Novi Sad

Teodora Tepi}, III-2 O[ „\ura Jak{i}” Ka}

Most ko ji naj vi {e vo lim

a znih mo sto va se qu di se }a ju zbog raz li ~i tih raz lo ga. Me ne naj ~e {}e aso ci ra ju na po ve zi va we qu di i zbog to ga su mi dra gi. Je dan most, po ime nu Most Uz di sa ja, ko ji se na la zi u Ve ne ci ji, ostao mi je u se }a wu zbog svo je neo bi~ ne isto ri je i ~ud ne svr he. To je ka me ni most, iz gra |en u sklo pu Du `do ve pa la te, oko 1385. go di n e. We g o v a pra v o b it n a svr h a bi l a je po v e z i v a w e tam ni ca sa dvor skim su dom. Ime je do bio po qu di ma ko ji su tu da pro la zi li, za tvo re ni ci ma ko ji su, kroz pro zo re, iz gra |e ne u ba rok nom sti l u, po s led w i put, pre mra~ nog `i vo ta u tam ni ci, ba ca li po gled na svo ju je di nu qu bav, mo re. Na iz gled ~u -

dan most, na ko ji u vre me we go v e iz g rad w e ni k o ni je obra }ao pa `wu, isto ri ~a ri ma, a po tom i ~i ta vom sve tu, po sta jao je sve in te re sant ni ji. Da nas qu di po se }u ju Ve ne ci ju da bi, po red Du `do ve pa la te, Tr ga i cr kve po sve }e ne Sve tom Mar ku vi de li i Most Uz di sa ja, ko ji do pri no si to me da ovaj grad bu de jed no od se dam ~u da no vog sve ta. Vo lim mo sto ve ko je su gra di li na {i pre ci, a ne one ko je gra di mo mi. Sta ri mo sto vi su slu `i li je di no za po ve zi va we qu di, u wi ma ne ma ni ~eg zlog i lo {eg. Ana Obradovi}, V-b O[ „\or|e Nato{evi}” Novi Sad

ponedeqak3.septembar2012.

FiLMSkA PLAneTA

МАРИН МАЛЕШЕВИЋ, РЕДИТЕЉ ФИЛМА У НАСТАЈАЊУ „АПОФЕНИЈА”

Стварност пети главни лик Недавно је у Новом Саду завршено снимање филма „Апофенија“ редитеља Марина Малешевића. Започето је прошлог, а зaвршено овог лета. Пауза је била неминовна због динамике обезбеђивања средстава. Прича о настанку овог другог дугоментражног играног Малешевићевог филма званично почиње још 2009. када је синопсис за филм „Апофенија“ (апофенија: уочавање правилности и везе између случајних и бесмислених података) освојио прву награду Фламанског удружења сценариста на филмском фестивалу у Бриселу. За сценаристу Драгана Станкови-

Марин Малешевић

Има ли живота после смрти? Ослањајући се на рад летонског научника Константина Раудивеа, Марко Мажибрада, психијатар разочаран у своју професију, путем феномена апофеније изводи низ експеримената који за циљ имају да емпиријски утврде да ли након смрти постоји живот. Он среће Симона Беседића, скептика, алкохоличара и уредника „Месечног Армагедона“ - часописа који се бави паранормалним феноменима. Заједно са Николом Мрзопољићем, багеристом и главом породице који је једном спасао Беседићев живот, и Етом, апотекарком и нетипичном проститутком, којој Беседић нуди сталну везу, они улазе у низ догађаја који ће их одвести до саме границе људске перцепције, кратак је садржај филмске приче наведен у промо материјалу за „Апофенију“. ћа и редитеља Малешевића била је то важна, најпре морална подршка да развију пројекат. Реч је о још једном ауторском остварењу, за очекивати је необичном и провокативном, и по теми, и по атмосфери. Како Малешевић каже, „Апофенију“ није једноставно жанровски дефинисати. Прича гово-

ри о четири лика из нашег савременог друштвеног миљеа, који се током шест дана упознају, изграде некакаве узајамне односе, да би коначно завршили на спиритуалистичкој сеанси. За снимање филма у Новом Саду и околини, било је потребно тридесетак снимајућих дана. Директор фотографије је Пре-

Азанавицијус режира дуго одлагану комедију? Редитељ Оскаром награђеног филма „Глумац„ Мишел Азанавицијус разматра снимање комедије „Will„ (Воља), преносе амерички сајтови посвећени филму. Филм је прича о томе да животом сваке особе на свету командује њен или његов лични анђео чувар. Када анђео главног јунака одлучи да да отказ, јунак открива да може да ради ша пожели. Сценарио је написао аутор ТВ емисије „Вече са Конаном О‘Брајеном„ Деметри Мaртин. Пројекат већ годинама чека реализацију, а за њега су били заинтересовани и Валери Ферис (Мала мис Саншајн) и Џонатан Дејтон. Пре него што се одустало од пројекта, улоге су биле поверене Полу Руду и Заку Галифианакису. (Танјуг)

Вонг Кар Вај на челу жирија Берлинала Кинески редитељ биће председник жирија Филмског фестивала у Берлину који ће се одржати у фебруару, саопштили су данас организатори фестивала. Директор фестивала Дитер Кослик похвалио је 56-годишњег Вонга и његов „карактеристичан стил и поезију његових дела„. Вонг Кар Вај, који је рођен у Шангају и одрастао у Хонг Конгу, познат је по филмовима „Расположен за љубав„, „Моје ноћи боровнице„, „Чунгкинг експрес„, „2046”. Организатори фестивала нису саопштили ко ће се наћи у жирију који ће бирати добитника Златног медведа. Овогодишњи председник жирија био је британски режисер Мајк Ли. Филмски фестивал у Берлину 63. по реду, биће одржан од 7. до 17. фебруара.

средства за постпродукцију, а када би она могла бити завршена, сада је тешко рећи. Почетна идеја је била да филм буде готов пре, по мајанском календару, прогнозираног краја света. Најреалније је да филм буде комплетно завршен негде на пролеће 2013. Како оцењујете овај, до сада, обављени део посла? - Када узмемо тај сценарио, за који је много људи рекло да је нешто најбоље што су прочитали у последњих десетак година, па сада, када видим како је и глума била одлична, схватам да у рукама имамо два добро урађена сегмента филма. Фото: Иван Милинков Надам се да нећу наићи на неке неочекиване предраг Радосављевић, костимо- преке у монтажи. Ако је све граф Снежана Вељковић, сце- драматуршки добро постављенограф Жељко Пишкорић, про- но у сценарију, требало би да дуцент Душица Драгин, извр- функционише, и да се лепо шни продуцент Горан Фили- склопи и у монтажи. паш, док је директор филма ГеДа ли је у међувремену сцеза Антал. нарио претрпео неке измене Глумачку екипу чине: Алек- пред налетима стварности? сандар Ђурица, Борис Комне- Није било никаквих накнаднић, Љубомир Бандовић, Радо- них сценаристичких прилагођаслав Миленковић, Ивана В. Јо- вања. Сценарио са којим смо вановић, Александра Плеско- почели је актуелан и сада. Дањић, Предраг Момчиловић, Ду- кле, стварност ће бити врло шан Јакишић, Сања Ристић присутна у филму преко локаКрајнов, Миливоје Обрадовић и ција, реплика и ситуација. Она други. је пети главни лик филма. Тога Веклики део посла је ура- имамо мало и у мом претходном ђен. Предстоји вам постпро- филму „Срце је мудрих у кући дукција. Када планирате да је жалости“ који је мало више инзавршите? тимистички. Ипак, комбинација - Имамо 50 сати снимљеног надреалног и стварног је ипак материјала, па би то могла бити много јаче изражена у „Срцу“. и некаква сага, какву нисмо ви- До самог краја „Апофеније“, кадели од Кустуричиног „Андер- да улазимо у неки, рецимо, меграунда“. Али, тешко је да у Ср- тафизички простор филма, до бији направите нешто што траје тог тренутка је све потпуно ретри сата. Потребна су још нека ално. В. Ц.

dnevnik ПО ИЗБОРУ ГЛЕДАЛАЦА

„Двострука игра” најбољи римејк Оскаром награђен филм Мартина Скорсезеа „Двострука игра„ најбољи је римејк према мишљењу гледалаца, преносе британски медији. Филм, који је рађен према хонконшкој крими причи „Инфернал Аффаирс„, донео је Скорсезеу Оскара за најбољу режију. Њега су за најбољи филмски римејк изабрали користници он-

лајн ДВД клуба „LO VE Film„ у анкети покренутој поводом недавне премијере римејка „Тотални опозив„. Готово петина од 4.500 анкетираних изабрала је „Двоструку игру„ за најбољи римејк.

На другом месту је „Играј своју игру„ са Џорџ Клунијем и Бредом Питом, који је римејк филма из 1960. у коме је главну улогу играо Френк Синатра. Верзија браће Коен филма „Ццовек звани храброст„ на трећем је месту, према мишљењу публике. „Од хорора због којих нам срце лупа по други пут, до римејкова комедија због којиј се смејемо као и када гледамо оригинал, има нешто у томе када се иста прича по други пут исприча у другачијем светлу„, рекао је Флис Вајт из компаније „LO VE FiLM„. Међу 10 најбољих римејкова нашла се и америчка верзија филма „Мускарци који мрзе жене„, „Чарли и фабрика чоколаде„ Тима Бартона и холивудски римејк „Посла у Италији„, „Афера Томас Краун„ са Пирсом Броснаном, „3.10 за Јуму„ са Кристијаном Бејлом и Раселом Кроуом, „Карате кид„ и „Зора мртвих„.

„Храбра Мерида” Анимирани 3Д филм „Храбра Мерида„, у продукцији студија Дизни/Пиксар, биће од 6. септембра на редовнoм репертоару наших биоскопа. Филм ће се приказивати у синхронизованој и титлованој верзији и у 3Д технологији, најавио је домаћи дистрибутер „Тарамаунт„. Филм су режирали Марк Ендруз и Бренда Чепмен, а синхронизовану верзију Јана Маричић. Мерида је одлична стреличарка и плаховита ћерка краља Фергуса и краљице Елинор. Одлучна у томе да сама кроји свој живот, Мерида ће се оглушити о древни обичај који бучни лордови сматрају светињом. Њени поступци ће ненамерно покренути хаос и љутњу у краљевству, а кад буде потражила помоћ од ексцентричне мудре жене, оствариће јој се злосрећна жеља...

ПРЕД ПРЕ МИ ЈЕ РУ ЈОШ ЈЕД НЕ АДАП ТА ЦИ ЈЕ РО МА НА „АНА КА РЕ ЊИ НА“

Шта тра гич ну хе ро и ну чи ни то ли ко при влач ном? Свет ска пре ми је ра још јед не екра ни за ци је ро ма на Ла ва Тол сто ја „Ана Ка ре њи на„, ово га пу та са Ки ром Нај тли у на слов ној уло зи, за ка за на је за 7. сеп тем бар, а ауто ри овог про јек та на ја вљу ју по ма ло дру га чи је ви ђе ње тра гич не хе ро и не. „Он је мр зи„, ре кла је Нај тли је ва о Тол сто ју, док је по но во из чи та ва ла ро ман да би се спре ми ла за уло гу Ане Ка ре њи не у Џо Рај то вој адап та ци ји ру ског кла си ка. Нај тли је ва је ре кла да је би ла шо ки ра на не при ја тељ ством пи сца пре ма сво јој ју на ки њи. Рајт, ре ди тељ фил мо ва „По ка ја ње„ и „Гор дост и пред сра су да„, од лу чио се за сти ли зо ван при ступ ма те ри ја лу, сме стив ши ве ћи део фил ма у по зо ри ште уз об ја шње ње да су ру ске ари сто кра те „жи ве ле сво је жи во те као да су на по зор ни ци„. Глав на те ма ње го вог фил ма је љу бав у свим ње ним об ли ци ма а Ки ра Нај тли, на во ди „Ин ди пен дент„, је из ван ред на као ле па плем ки ња чи ја је де струк тив на афе ра са гро фом Врон ским до во ди до уни ште ња и са мо у би ства. Ка да је пу бли ка пр ви пут ви ди, Ка ре њи на Ки ре Нај тли је са мо у ве ре на и свет ска же на. Она са ве ту је До ли да оста не вред на свом су пру гу Об лон ском и по ред то га што он во ли да тр чи за дру гим же на ма, а ње ну мла ђу се стру са ве ту је ка ко да се по на ша на ба лу. Та да Врон ски по чи ње сво је агре сив но удва ра ње. Нај тли фан та стич но при ка зу је про ме ну Ани ног ка рат ке ра - ка ко пр во флер ту је са ко њич ким офи ци ром и при ја јој ње го ва па жња, да би по том по ста ла пот пу но оп чи ње на њи ме. Она по ни жа ва свог су пру га (Џуд Лоу) ко ји је се на кра ју од ри че. Про да ја ро ма на „Ана Ка ре њи на„ ско чи ла је про те клих го ди на на кон што је Опра Вин фри иза бра ла књи гу 2004. као нео п ход но лет ње шти во и по том об ја ви ла не ко ли ко тек сто ва о фе ми ни стич ком суб тек сту на свом сај ту. Опра је ро ман на зва ла „јед ном од нај ве ћих љу бав них

при ча на шег до ба„ али је Нај тли је - не ки сма тра ју са вр ше ном „тра ва и да ље сум њча ва пре ма ста ву пи - гич ном, уса мље ном и гла му ро сца о сво јој ју на ки њи. зном ме ша ви ном„ ка рак те ри стич Тол стој и ни је био не жан пре ма ном за Гар во, дру ги ка жу да „цен Ани. Ро ман је де лом ин спи ри сан зу ра ни је до зво ља ва ла то пли ну у ствар ним ин ди цен том ка да се же на пре љу би„ због че га Марч де лу је ба ци ла под воз. Тол стој је ви део као да га не што бо ли док љу би за њен уна ка жен леш што је, ка ко ка - но сну Гре ту. же ње гов би о граф Хен ри Тро јат, Филм, са се ри јом сни ма ка Гар оста ви ло ду бок ути сак на ње га. бо ве из бли за и екс тра ва гант ним И по ред ова квог „пе ди греа„, глу - ко сти ми ма, био је три јумф за Гре ми це су се бо ри ле да би до би ле ту али не и за Тол сто јев ро ман ко ји уло гу Ане Ка ре њи не. У про те клом је са 800 стра на скре сан на 89 ми ве ку, сни мље но је де се так адап та - ну та фил ма где су ве ћи део за у зи ци ја ро ма на. Глу ми це од Гре те Гар - ма ли ба ло ви, го збе и сце не пре бо до Ви ви јен Ли, Со фи Мар со и љуб нич ког па ра у опе ри. Овај Ки ре Нај тли игра ле су за но сну пре љуб ни цу на фил му. Сни мље не су и ТВ вер зи је са Хе лен Ме кро ри, Ни ко лом Па џет и Клер Блум. Гар бо је игра ла Ану Ка ре њи ну два пу та - 1927. у не мом фил му „Љу бав„ са та да шњим љу бав ни ом Џо ном Гил бер том (оче ки ва но, филм је нај вљи ван сло га ном „Гар бо и Гил берт у Љу ба ви„) а по том у рас ко шној адап та ци ји 1935. са Фре дри ком Мар чом као Врон ским. Ми шље ња о овом фил му су по де ље на - док га Ки ра Нај тли као Ана Ка ре њи на

Ве чи та ин спи ра ци ја Го то во 150 го ди на по што је Тол стој на пи сао ро ман, „Ана Ка ре њи на„ и да ље де ли ми шље ња и опи ре се ка те го ри за ци ји. Тол сто јев став пре ма њој је и да ље ме та же сто ких рас пра ва. Ни јед но из во ђе ње Ане не ће би ти ко нач но. Због то га, без об зи ра на успех Рај то вог фил ма, са си гур но шћу се мо же ре ћи да не ће мо че ка ти ду го на но ву адап та ци ју „Ане Ка ре њи не„.

филм је био пра ви по ка за тељ да је у све ту про ду цен та Деј ви да Селз ни ка „Ре бе ка„ ро ман са ви ше ду би не од „Ане Ка ре њи не„ и да сјај ни ро ма ни не зна че увек и сјај не фил мо ве, ре као је пи сац Деј вид Томп сон. Рас ко шни ко сти ми и про дук ци ја бри тан ске вер зи је из 1948. са Ви ви јен Ли ни су мо гли да са кри ју су штин ски про блем фил ма - не до ста так емо ци ја. Ана Ви ви јен Ли је пот пу но раз ли чи та од ње не Скар лет О‘Ха ре. Ли је ва сјај но по ка зу је не мир и нер во зу Ка ре њи не али ге не рал но де лу је пот пу но одво је но од фил ма, на во ди бри тан ски лист и до да је да Ли је вој ни је по мо гао

ни Ралф Ри чард сон ко ји је као њен су пруг-ро го ња „крао„ сва ку сце ну у ко јој се по ја вљи вао. Не што же шћу вер зи ју „Ане Ка ре њи не„ ре жи рао је Ру долф Кар ти је за Би-Би-Си 1961. го ди не у ко јој је хе ро и ну игра ла Клер Блум, а Врон ског Шон Ко не ри. Ко не ри се та да још ни је по ја вио као Џејмс Бонд и са сво јим шкот ским ак цен том до нео је ин тен зи тет и осе ћај опа сно сти око Врон ског, ко ји мно ги ње го ви прет ход ни ци у овој ро ли ни су уме ли или мо гли да из не су. Вер зи ја Бер на ра Ро у за из 1997. са Со фи Мар со и Шо ном Би ном, за раз ли ку од дру гих вер зи ја (са из у зет ком адап та ци је Алек сан дра За кри ја из 1967. са Та тја ном Са мо и ло вом), сни мље на је у Ру си ји. Кри ти ча ри су се жа ли ли на не до ста так стра сти из ме ђу дво је глу ма ца, и по ред Би на ко ји је упра во пре то га за вр шио сни ма ње „Љу бав ни ка леј ди Ча тер ли„ и пре ле пе Мар со. Са да, при ча о Врон ском и Ани по но во се адап ти ра за ве ли ко плат но. Овај пут, сце на рио пи ше ис ку сни Том Сто пард. Врон ског игра Ерон Теј лор-Џон сон а филм, и по ред сти ли зо ва ног при сту па, не улеп ша ва суд би ну Ка ре њи не. С об зи ром на при чу, ни јед на адап та ци ја „Ане Ка ре њи не„ не ће би ти филм по сле ко јег ће се гле да о ци до бро осе ћа ти. Цци ње ни ца да сви зна ју ка ко ће се за вр ши ти - са глав ном ју на ки њом ко ју пре га зи воз - зна чи да про ду цен ти ри зи ку ју од су ство љу би те ља ро ман си. Па ипак, не мо гу ће је за о би ћи глав не те ме ове Тол сто је ве дра ме не срећ не по ро ди це, не вер ства, раз вод, бо лест, дру штве но и сек су ал но по ни же ње и на кра ју са мо у би ство. „Па ипак, очи глед но је због че га то ли ко мно го глу ми ца на ла зи да је уло га Ане нео до љи ва. Она је пра ва тра гич на хе ро и на, гла му ро зна, со фи сти ци ра на и про кле та. Она ни је са мо пред мет же ље већ јој је до зво ље но да са ма из ра зи ту же љу„, на во ди „Ин ди пен дент„. (Тан југ)

kultura

dnevnik

ponedeqak3.septembar2012.

БЕОГРАДСКИ ОКТОБАРСКИ САЛОН ПОД ЗНАКОМ ПИТАЊА

У МАЛОМ САЛОНУ КУЛТУРНОГ ЦЕНТРА НОВОГ САДА

Изложба цртежа Гале Чаки Небезбедна зграда „Геозавода” Изложба цртежа Гале Чаки биће отворена вечерас у 19 сати у Малом ликовном салону Културног центра Новог Сада, Бул. М. Пупина 9. Изложба ћебити отворена до 22. септембра. Гала Чаки, уметница из Зрењанина, рођена је 1987. године. Дипломирала је основне студије на одсеку сликарства Академије уметности у Новом Саду, где је студент мастер студија на групи за сликање и групи за цртање. Од 2011. је члан Удружења ликовних уметника Војводине. Добитница је Прве награде за цртеж-студију из Фонда Миливој Николајевић у Новом Саду (2007). Од школске 2006/2007 године три пута је добијала награду Универзитета у Новом Саду за постигнути успех преко 9,50. За серију фотографија на Међународном студентском конкурсу из области графичких технологија 2009.освојила је друго место. Прву награду Бошко Петровић за најуспешнији уметнички

рад из стручно уметничке дисциплине сликање добила је у школској 2009/2010. години. До сада је учествовала на седамнаест групних изложби и две колоније, а самостално је излагала 2010. у галерији „Хол“ у Новом Саду, а 2011. имала је Мастер изложбу „Просторни односи ликовног дела“ у Музеју савремене уметности у Новом Саду. К. Р.

Највећа међународна изложба савремене уметности у Србији, београдски Октобарски салон, под слоганом „Гуд лајф физички наративи / просторне имагинације”, требало би да се одржи од 22. септембра до 4. новембра у згради „Геозавода“ у Београду, али је под знаком питања јер зграда, изгледа, не испуњава безбедносне услове за одржавање јавних манифестација. Убрзо пошто је у одржана прва конференција за новинаре на којој је најављен програм Октобарског салона, на коме учествује 40 сарадника из земље и региона под кустоском палицом професора историје и теорије уметности на Високој школи за ликовну и примењену уметност и на Новој академији у Београду Бранислава Димитријевића и професора уметничког истраживања на Факултету за уметност и дизајн Универзитета у Гетеборгу Мике Хануле, огласио се, путем Твитера, заштитик грађана Саша Јанковић. Он је рекао да зграда бившег „Геозавода“ у Карађорђевој

улици не испуњава основне безбедносне услове за одржавање јавних манифестација, док организатори тврде супротно. Директорка Културног центра Београда који организује Октобарски салон Миа Давид рекла је да ни њу, нити КЦБ, нико званично није обавестио да зграда није прошла безбедносне контроле. Она је нагласила да је безбедност најпреча организаторима Салона и изразила наду да ће читава ситуација бити решена. Цео концепт овогодишњег Салона оријентисан је ка згради „Геозавода“, која према речима кустоса Салона, представља историју 20-вековне Србије у малом и интригантан контекст за уметничке интервенције. Стилски, зграда је изведена у духу еклектизма са необарокним и елементима сецесије, која је била савремени стил у време изградње здања. (Танјуг)

НА БИЈЕНАЛУ АРХИТЕКТУРЕ У ВЕНЕЦИЈИ

Велики сто у павиљону Србије

Из представе „Пасторов црни вео“ / „The Four Seasons Restaurant“

ОВОГ МЕСЕЦА У СРПСКОМ НАРОДНОМ ПОЗОРИШТУ

Фестивал плеса и Битефова представа Након гостовања индијске плесне трупе „Катак“ с представом „Она“ сутра у 20 часова на сцени „Пера Добриновић“, на репертоару Српског народног позоришта овог месеца следи и Фестивал савременог плеса и гостовање једне Битефове представе. Најпре ће од 11. до 14. септембра бити одржан од Фестивал савременог плеса НОВ.плес, у продукцији Пер.Арта, чији је СНП партнер у овом пројекту. На фестивалу ће бити изведене представе: „War od fic ti ons“ Луиса Мигуела Феликса из Португала и Сиднија Леонија из Француске/Шведске; „Dan ce 2“ Кристине Де Шмит из Белгије и Естер Саламон из Мађарске/Немачке, која ће учествовати и с представом „Dan ce for Not hing“; и „Језик зидова“ Форума за нови плес СНП – а. Током фестивала биће престављени и кореографски портрети појединих уметника. Битефова представа „Пасторов црни вео“ / „The Fo ur Se a sons Re sta u rant“, у режији Ромеа Касте-

лучија, и продукцији Socìetas Raf fa el lo San zio из Ћезене, гостоваће 16. септембра у 20 часова на сцени „Јован Ђорђевић“ СНП –а. Ромео Кастелучи на овогодишњем Битефу учествује с представом „The Fo ur Se a sons Re sta u rant“ из циклуса „Пасторов црни вео“. - Кастелучи се упустио у креирање свог уметничког дела које се „урушава у црну рупу сопствених намера“. Инспирисан је фреском коју је Ротко насликао за познати њујоршки ресторан „The Fo ur Se a sons Re sta u rant“ с циничном намером да својим делом буржоаској публици у ресторану згади оброк. Битефова публика ће имати прилику да види на какву представу је Ротко инспирисао Ромеа, уметника мимо свих конвенција, који доликује првим деценијама XXI века. На Битеф долази одмах после премијерног приказивања на овогодишњем Авињонском фестивалу – поручују из Битефа о овој представи. Н.П-ј.

На 13. Бијеналу архитектуре у Венецији заступљена је и Република Србија, радом под називом „Један : Сто„ групе младих аутора архитеката. Павиљон Републике Србије званично је отворен у уторак, дан пре званичног отварања највеће смотре светске архитектуре, а посетиоци ће имати прилику да га обиђу до 25. новембра, саопштило је Министарство културе и информисања Србије. За Бијенале је изабран рад групе аутора - Марије Миковић, Олге Лазаревић, Марије Страјнић, Николе Андонова, Александра Ристовића, Марка Маровића, Милане Драгић, Јанка Тадића, Небојше Стевановић и Милоша Живковића. Рад је упечатљив и на први поглед се своди на минималистички гест постављања великог стола који испуњава целу површину павиљона са могућношћу обилажења око њега коридором ширине 1,5 метара. Око стола се одвијају видео пројекције које из одређених углова региструју кретања посетилаца и рефлектују их у простору. Две форме: архитектура (волумен) павиљона и архитектура

(површина) стола чине да празнина - етеричност нечег између ових архитектонских облика по-

„Златни лав“ Јапанцима „Златни лав“ за најбољи национални павиљон на Бијеналу архитектуре у Венецији додељен је Јапану за изложбу „Архитектура је овде могућа? Кућа за све” на којој су представљене идеје алтернативног становања за оне чији су домови уништени у земљотресу и цунамију 2011. Јапанску изложбу осмислио је један од водећих светских архитетака Тојо Ито у сарадњи са групом младих сарадника и локалном заједницом и, како се наводи у образложењу жирија, практично и инвативно је показао значај дизајна за област погођену катастрофом. За најбољи пројекат „Златног лава“ добила је група

„Ur ban Think Tank„, док је Сребрног лава за обећавајућу праксу добио ирски студио „Graf ton Ar chi tects„. Жири је доделио и специјална признања Пољској за изложбу која делује као да се зидови и под павиљона тресу од земљотреса, америчком павиљону за групну изложбу „Спонтане интервенције: Дизајн акција за заједничко добро”, Русији за интерактиван групни пројекат „I-city”, Италијану Сино Зукију за рад „Copycat. Em pa tia e in vi dia co me ge ne ra to ri di for ma„. „Златног лава“ за животно дело добио је португалски архитекта Алвара Сиза.

НОВА РЕЖИЈА НЕНАДА ПРОКИЋА У БИТЕФ ТЕАТРУ

„Далеко” о животним путевима и лутањима Познати драмски писац Ненад Прокић враћа се Битеф театру као редитељ, а његова нова представа „Далеко„, по тексту младе Тамаре Босак, биће премијерно изведена 5. септембра. Прокић је био директор тог позоришта и директор фестивала Битеф у два мандата, од 1997. до 2005. У представи „Далеко„ играће Ивана Табори Обрадовић, Јасмина Аврамовић, Иван Пантовић, Жељко Максимовић и Константин Бунушевац. Драматург је Јелена Богавац, сценограф је Бобан Јовановић, а костиме бира Прокић, најавио је Битеф театар.Тамара Босак је рођена у Варшави 1987. године, а детињство је провела у Београду, Варшави и Словенији. Дипломирала је прошле године драматургију на Факултету драмских уметности (ФДУ) у Београду, где је Прокић редовни професор и предаје Драмске правце 20. века.

Фото: Na xi me dia

Поводом драме „Далеко„ Тамара Босак је изјавила да „сваки човек, на сваком месту ове планете, непрестано лута„. „Понекад га пут одведе далеко, не вративши га никад кући, а понекада тај пут и не води нигде другде него увек назад, на почетак - кући. Да ли ми уопште својим кретањем можемо да утичемо на наше суд-

буђује посматрача да креиране просторне варијације, кроз кретање, видео праћење дешавања,

бине и да ли то некоме нешто значи?”, запитала је она. „То су нека од питања којима се драма ‘Далеко‘ бави, огледајући их у животима људи, који живе негде далеко, ‘иза седам мора, иза седам гора‘. Где и сви ми„, закључила је ауторка. Током школовања на ФДУ, Тамара Босак је имала премијеру

радио драматизације приче Оноре де Балзака „Мелмот Луталица„. Издавачка кућа „Алма„ издала њен први роман „Приче пред несаницу„. Тренутно је на првој години мастер студија из области сценарија у Лондону, на Lon don Col le ge of Com mu ni ca tion. Прокић je каријеру почео као писац-драматург у Југословенском драмском позоришту у Београду, а у првој половини 90-их година био је ангажован у Словенском народном гледалишчу у Марибору. Аутор је десет драмских комада, од којих је „Метастабилни Грал„ (својевремена сензација у Атељеу 212) сврстан у Антологију савремене српске драме. И сви остали његови комади („Дом Бергманових“, „Страх за границу“, „Хомо Воланс“, „Очеви и оци“...) објављени су и изведени у земљи и иностранству. (Танјуг)

доживљава, тумачи и осећа на слојевит начин што и јесте својеврсан одговор на постављену тему „Заједничко поље„, наводи се у саопштењу. Министарство културе и информисања Републике Србије организацију 13. Бијенала архитектуре у Венецији поверило је Удружењу архитеката Србије, а за комесара изложбе именовало председника удружења, архитекту др Игора Марића. Савет бијенала поред Комесара чине и архитекти: проф. Бранислав Митровић, доц. мр Владимир Миленковић, доц. Милан Ђурић, проф. Зорица Савичић и мр Лазар Кузманов. (Танјуг)

ПОВОДОМ ПОЛА ВЕКА ТРАЈАЊА

Документарац о „Стонсима” Документарни филм с недавно објављеним историјским снимцима, пратиће 50-годишње путовање групе „Ролингстонс„ од тинејџера до рок икона, саопштио је представник групе. Филм „Cross-fi re hur ri ca ne„, назван према стиху из песме „Џампинг Џек флеш“, у британским биоскопима требало би да се појави у октобру. У документарац су укључени снимци првих путовања групе и хаоса раних турнеја, као и коментари Мика Џегера, Кита Ричардса, Чарлија Вотса, Ронија Вуда и бивших „Стонса„ Билија Вајмана и Мика Тејлора. „Ово није академска лекција из историје„, рекао је редитељ Брет Морген, а преноси АП. Уместо тога, филм позива пу-

блику да искуси „готово митско путовање ‘Стонса‘ - од аутсајдера до рок племства„, рекао је он. Документарац ће касније бити приказан на телевизијама ХБО и ББЦ. „Стонси„, који ове године обележавају пет деценија постојања, до сада су тајили своје планове. Представник бенда демантовао је извештаје да ће група четири пута наступити у Лондону и Њујорку у новембру. Извештаји су се појавили после гласина да ће рокери можда издати нови албум. Гласине су, пак, уследиле пошто је Џегер на Твитеру поставио фотографију на којој се види како држи гитару у једном париском студију. Бенд је први пут наступио у јулу 1962. у „Марки“ клубу у Лондону. (Танјуг)

ponedeqak3.septembar2012.

svet / balkan

KON VEN CI JA AME RI^ KIH DE MO KRA TA OVE SED MI CE U [AR LO TU

Oba ma kre }e u kam pa wu za re i zbor VA [ ING T ON: Ame r i~ k i pred sed nik Ba rak Oba ma kre nu }e zva ni~ no u pred iz bor nu kam pa wu s kon ven ci je De mo kra ta ko ja }e ove sed mi ce bi ti odr `a na u gra du [ar lot u Se ver noj Ka ro li ni. De mo kra te su na ja vi le da }e cen t ral n e te m e kon v en c i j e bi ti eko nom ske te me i kao i re for ma zdrav stve ne za {ti te, pre no se agen ci je. Oba ma ima pred so bom iza zov da od go vo ri na tvrd we ko je je we gov pro tiv kan di dat Re pu bli ka nac Mit Rom ni iz neo pre ne ko li ko da na na kon ven ci ji u Tam pi, na Flo ri di, ka da je re kao da je Oba ma raz o ~a rao bi ra ~e i ni je is pu nio obe }a wa iz 2008. go di ne. Ka ko na vo di agen ci ja AP, sti ~e se uti sak da je Rom ni do bio po e -

Ba rak Oba ma

ne na kon tro dnev nog sku pa u Tam pi to kom ko jeg su pro de fi lo va li mno go broj ni go vor ni ci ko ji su osu di li Oba mu i we go vo vo |e we eko no mi je. Glav ni za da tak Oba me to kom we go vog kqu~ nog go vo ra na sku pu u [ar lo tu u ~e tvr tak bi } e, sto g a, da po b i j e ove tvrd we i kri ti ke. Pre ma naj no vi jim an ke ta ma pra vqe nim uo~i re pu bli kan ske kon ven ci je u Tam pi, Oba ma ipak ima ma l u pred n ost u od n o s u na Rom ni ja. Stra na~ ke kon ven ci je, ka ko go v o r e do s a d a { wa is k u s tva, mo gu znat no da uti ~u na bi ra ~e i da pro me ne wi ho va opre de qe wa, pa }e to Oba ma po ku {a ti da is ko ri sti. Pred sed ni~ ki iz bo ri se u SAD odr `a va ju 6. no vem bra.

Irans ki re ak tor pu nim ka pa ci te tom TE HE RAN: Re ak tor nu kle ar ne elek tra ne Bu {er na ju gu Ira na, do sti gao je pun ka pa ci tet od 1.000 me g a v a t a, sa o p {tio je vi so ki iran ski zva ni~ nik. Za me nik di rek to ra Or ga ni za ci je za atom sku ener gi ju Mo ha med Ah ma dian re kao je da je re ak tor svoj pun ka pa ci tet do sti gao u pe tak uve ~e.

SAD i ne ki wi ho vi sa ve zni ci sma tra ju da je ova cen tra la deo pla na Ira na da pro iz ve de nu kle ar no oru` je, {to Te he ran ne gi ra. Pro je kat Bu {er da ti ra iz 1974. go di ne, ka da je {ah Mo ha med Re za Pa hla vi sklo pio ugo -

ko bi pro {ao neo p hod ne te sto ve. Me |u na rod na agen ci ja za atom sku ener gi ju (IAEA) upo zo ri la je da je Iran udvo stru ~io pro iz vod ne ka pa ci te te u pod zem nom nu kle ar nom po stro je wu „For do” i da je zna ~aj no omeo we nu is tra gu u

Ne ta wa hu: Vre me za ak ci ju Izra el ski pre mi jer Be wa min Ne ta wa hu ape lo vao je na me |u na rod nu za jed ni cu da bu de od lu~ na s Ira nom i da sta vi ja snu „cr ve nu cr tu” zva ni~ nom Te he ra nu da ob u sta vi nu kle ar ni pro gram, ili je vre me za voj n u ak c i j u Izra e l a pro tiv Ira na sve bli `e, sa op {te no je ju ~e u Je ru sa le mu. U obra }a wu mi ni stri ma, Ne ta wa hu je re kao da Iran vi di da ne ma od lu~ no sti me |u na rod ne za jed ni ce da se za u sta ve iran ske nu kle ar ne ak tiv no sti, pre ne la je agen ci ja AP.

dnevnik PRED SED NIK HR VAT SKE IVO JO SI PO VI] PO RU ^U JE

Re gion o~e ku je pu no od Sr bi je ZA GREB: Hr vat ski pred sed nik Ivo Jo si po vi} sma tra da se Sr bi ja zna ~aj no pro me ni la od de v e d e s e t ih go d i n a pro { log ve ka i po ru ~u je da re gion o~e ku je na sta vak tih pro me na jer, ka ko ka è, „re gion o~e ku je pu no od Sr bi je”. - Mo è mo bo qe - re kao je za od no se na Bal ka nu Jo si po vi}, ob ja {wa va ju }i, u in ter vjuu Ta njug u, za {to ve ru je da je i boj kot de l a li d e r a re g i o n a na ina u gu ra ci ji srp skog pred sed ni ka To mi sla va Ni ko li }a bio „do bro na me ran”. - Mi slim da to tre ba raz u me ti u kon tek stu svih onih ose tqi vih isto rij skih do ga |a ja ko ji su se ov de do go di li od de ve de se tih pa na da qe, mo `da i kao ne moj mo bi ti cr ni - i kao do bro na mer nu po ru ku da za pra vo re gi ja o~e ku je pu no od Sr bi je. O~e ku je je dan vi dqiv, ja san na pre dak. Sr bi ja se ja ko po ma kla od de ve de se tih i za pra vo se o~e ku je na sta vak. I to je jed na ge sta - re kao je hr vat ski pred sed nik. Po Jo si po vi }u, re gion Sr bi ji po ru ~u je - „po {tu je mo vas”, ali i „mo è mo bo qe”. Tre }i hr vat ski pred sed nik po sle Fra we Tu| ma na i Stje pa na Me si }a - ube |e ni je le vi ~ar, sin par ti za na ko ji se Sa ve zu ko m u n i s ta Hr v at s ke pri d ru ìo 1980. go di ne po {to je, ka ko je ka sni je pri ~ao, bio tu àn zbog smr ti Jo si pa Bro za Ti ta. Da nas, Jo si po vi }e va re zi den ci ja i kan ce la ri ja je u ne ka da {woj Ti to voj vi li na ima wu na Pan tov ~a ku - ko ji je do ì vot ni pred sed nik SFRJ 1964. do bio od hr vat skih ko mu ni sta, a Tu| man tu usta no vio se di {te pred sed ni ka Hr vat ske 1991. Ipak, Jo si po vi} ve ru je da ni je va `no da li je vla da le va ili de sna, ve} je va `no ko li ko je od go vor na.

- Bez ob zi ra je li vla da le va ili de sna, mi svi ko ji smo do bi li iz bo re - ma lo le vi ili ma lo de sni - mo ra mo ima ti od go vor nost, ose }aj od go vor no sti gra |e wa do brih od no sa sa rad we, ne sa mo ra di na {e si gur no sti, ve} i ra di pri vre de. Na {a tr `i {ta su mno go kom pa ti bil -

Ivo Jo si po vi}

ni ja i pu no vi {e mo è mo ima ti uspe ha - i BiH i Ma ke do ni ja i sve dru ge ze mqe u re gi ji - u na {oj tr go vi ni i raz me ni ne go {to mo ` e m o sa Sje d i w e n im Dr à va ma ili Ve li kom Bri ta ni jom... {to ne zna ~i da bi smo se od re kli am bi ci ja da i ta mo ima mo uspe he - ka è Jo si po vi}. On do da je da su na li sti tr go vin skih part ne ra Hr vat ske, u pr vih pet me sta uvek dva ili tri su se da. Na ~e lu Hr vat ske, Jo si po vi} je ve} po la man da ta, dve i po go di ne. U raz go vo ru za Ta njug , pod se }a da na we go voj ina u gu ra ci ji ni je bio ta da {wi pred -

sed n ik Sr b i j e Bo r is Ta d i} (po {to je do la zi la de le ga ci ja Pri {ti ne). Ipak, Jo si po vi} i Ta di} su se u me |u vre me nu in ten ziv no su sre ta li - od pr vog ne zva ni~ nog sa stan ka u Opa ti ji, pre ko se ri je bi la te ra la i mul ti la te ra la. Po Jo si po vi }u, una pre |e we srp sko-hr vat skih od no sa je ne za u sta vqiv pro ces, a kad je re~ o pro me na ma na vr hu u Sr bi ji, pred sed nik Hr vat ske ka è: - Mi slim da smo se u re gi ji pri li~ no do bro uklo pi i li u jed no pra vi lo ko je je go to vo pre po zna tqi vo - oni ko ji su na vla sti u vre me kri ze u pra vi lu gu be iz bo re. Ima iz u ze ta ka, ali ~i ni mi se da je to ~e sta po ja va. Hr v at s ka bi od ju l a 2013. tre ba lo da po sta ne pu no prav na ~la ni ca EU, a Jo si po vi} is ti ~e da je to pod sti caj re gi o nu jer se ula zak u EU na kra ju is pla ti. - Vi mo ra te u Sr bi ji zna ti da vas ~e ka ju te {ki tre nu ci u is pu wa va wu svih mo gu }ih oba ve za, da }e te se ne kad ose }a ti da ni je pra ved no ka ko se s va ma po stu pa. U ko na~ ni ci, i va ma }e se de si ti {to i Hr vat skoj: na kra ju pre go vo ra Hr vat ska je po sta la bo qa ze mqa, bo qe dru {tvo, uve l i smo ne k e bo q e stan dar de. Je smo ne ki put mi sli li da se od nas vi {e tra ì lo ne go re ci mo od Bu gar ske, Ru mu ni je, Ma |ar ske. To je ote à va lo na {e pri li ke, pa i unu tar wo po li ti~ ke, ali na kra ju smo od to ga pro fi ti ra li. Pro fi ti ra }e te i vi. Za ula zak ostat ka re gi o na u EU, Jo si po vi} ka è da }e „tre ba ti do sta go di na”. Na pi ta we zna li da i pred sed nik Sr bi je vo li da svi ra gi ta ru, Jo si po vi} ka è: „Ni sam to znao, vi dio sam da pre mi jer (Ivi ca Da ~i}) vo li da pe va.”

Ba bo ob na vqa „Agro ko merc”?

Re a k t or nu k le a r n e elek tra n e u lu c i Bu { er, ko j a je iz g ra | e n a uz po m o} Ru s i j e, po ~ eo je da ra d i, s ma l im ka pa c i t e t om, pro { le go d i n e, pre n eo je AP.

vor sa ne ma~ kom kom pa ni jom „Si mens” o we go voj iz grad wi re ak to ra. „Si mens” se, me |u tim, po vu kao iz pro jek ta, po sle Islam s ke re v o l u c i j e u Ira nu 1979. go di ne. Iran je 1992. pot pi sao s Ru si jom ugo vor vre dan mi li jar du do la ra da bi se pro je kat za vr { io, a ra d o v i su po ~ e l i 1995. s na me rom da bu du za vr {e ni 1999, {to se ni je do go di lo zbog teh ni~ kih i fi nan sij skih ne su gla si ca. Re ak tor je pu {ten u rad pro {log le ta, s mi ni mal nim ka pa ci te tom, ka -

sum wi vom voj nom kom plek su „Par ~in”, kao i da je pro iz veo sko ro 190 ki lo gra ma obo ga }e nog ura ni ju ma od 2010. go di ne do sa da. Naj no vi ji iz ve {taj IAEA, od 30. av gu sta, do pri neo je do dat n oj za b ri n u t o s ti Za p a d a zbog nu k le a r n ih am b i c i j a Ira na, ma da Te he ran po ri ~e op tu `be da raz vi ja nu kle ar nu oru `a nu teh no lo gi ju i tvr di da mu je obo ga }e ni ura ni jum po tre ban kao go ri vo za re ak tor u svr he me di cin skih is tra `i va wa.

U po gra ni~ nom hr vat skom se lu Ma qe vac odr à na je iz ve {taj no-iz bor na sed ni ca Udru è wa za za {ti tu ne za po sle nih de o ni ~a ra „Agro ko mer ca”, ko joj je pri su stvo vao i biv {i pr vi ~o vek te kom pa ni je Fi kret Ab di}. Skup {ti ni je pri su stvo vao ve li ki broj za in te re so va nih iz obli `we Ve li ke Kla du {e, gde je bi lo se di {te ne ka da {weg gi gan ta „Agro ko mer ca”, kao i iz dru gih me sta u BiH ko ji su do pu to va li u Hr vat sku. Ab di} je oku pqe ni ma, ko jih je, po pro ce ni me di ja, bi lo oko 2.500, po ru ~io da se „Agro ko merc” mo ra ob no vi ti, „ali pr vo se mo ra vra ti ti we go va imo vi na rad ni ci ma”. Pre ma re ~i ma Mir ve ta Be ga no vi }a, ~la na Iz vr {nog od bo ra Udru è wa, pro {i ri }e se iz vr {ni od -

bor i na sta vi ti kon ti nu i tet bor be za pra va rad ni ka i de o ni ~a ra „Agro ko mer ca”. U Ma qev cu su ne kad bi li po go ni za pro iz vod wu sto~ ne hra ne i oda tle je 1963. go di ne kre nuo raz voj „Agro ko mer ca”, a da nas je ta mo pu ni o ni ca me da i fa bri ka p~e lar ske opre me u vla sni {tvu fa mi li je Ab di}. Udru è we je za tra ì lo da BiH kao dr à va vra ti „Agro ko merc”, a dok se to prav no-for mal no ne na pra vi, da mu se da u na jam, tvr de }i da mo gu po kre nu ti pro iz vod wu za ~e ti ri me se ca, a on da i u svim ce li na ma. Rad bi, ka ko je is tak nu to, po ~eo u Hr vat skoj, kroz oì vqa va we po slov nih ve za s lu kom Ri je ka i jo{ ne kim kom pa ni ja ma u toj ze mqi i sta vqa wem we go ve imo vi ne u funk ci ju u Hr vat skoj, kroz po slov ne do go vo re iz me |u BiH i Hr vat ske.

PETA STRANA SVETA

LI^NOSTI HA I LE MA RI JAM DE SA LEGN Ju ~e je u ka te dra li Sve te Tro ji ce u Adis Abe bi sa hra wen pre mi jer Me les Ze na vi (56), ko ji je umro 20. av gu sta, a do iz bo ra no vog pred sed ni ka kra jem 2015., Eti o pi ju }e vo di ti pro te stant Ha i le ma ri jam De sa legn, pr vi put i isto ri ji ze mqe. On je ro |en 1965. go di ne. Teh no lo gi ju je stu di rao u Fin skoj. Od 2010. je bio za me nik pre mi je ra. Eti o pi ja ima 85 mi li o na sta nov ni ka, od ko jih su 63 od sto su hri {}a ni.

DE ZMOND TU TU Do bit nik No be lo ve na gra de za mir i an gli kan ski nad bi skup De zmond Tu tu iz ja vio je ju ~e da bi To ni ju Ble ru i Xor xu Bu {u tre ba lo su di ti pred Me |u na rod nim su dom za rat ne zlo ~i ne zbog fi zi~ kog ra za ra wa i mo ral ne de struk ci je ko ju je iza zvao rat u Ira ku. Ka ko pre no si AP, Tu tu je op tu `io biv {eg bri tan skog pre mi je ra i ame ri~ kog pred sed ni ka da su la ga li o oru` ju za ma sov no uni {te we.

RI ^ARD BAH Pi sac Ri ~ard Bah, autor kwi ge „Ga leb Xo na tan Li ving ston”, na la zi se u te {kom sta wu na kon ude sa ko ji je pre tr peo u dr `a vi Va {ing ton, ka da se sru {io we gov ma li avion ko jim je li~ no upra vqao, ja vio je AP. We gov sin Xejms Bah re kao je za AP da je we gov otac bio na pu tu da po se ti pri ja te qa na ostr vu San Huan u pe tak, ka da je pri li kom sle ta wa za ka ~io da le ko vod i sru {io se.

De voj ~i ca la `no op tu è na za pa qe we Ku ra na Mu sli man ski sve {te nik Ha lid Ki {ti uhap {en je ka sno prek si no}, jer je na vod no pod met nuo stra ni ce Ku ra na u ke su 11-go di {wu hri {}an ske de voj ~i ce, u ko joj su bi li spa qe ni pa pi ri i pe peo, re kao je po li ca jac Mu nir Xe fe ri. De voj ~i ca je na kon Ki {ti je vih na vo da op tu è na za spa qi va we stra ni ca Ku ra na, {to je u Pa ki sta nu ozbi qan pre stup ko ji mo è bi ti ka `wen do ì vot nim za tvo rom. Slu ~aj hri {}an ske de voj ~i ce iz Isla ma ba da, ko ja je na vod no spa li la stra ni ce sve te mu sli man ske kwi ge, iza zvao je kon tro ver ze, ka ko u Pa ki sta nu, ta ko i u ino stran stvu, pre vas hod no zbog we nih go di na i men tal nog sta wa, a ta ko |e je pod sta kao, iz stra ha od od ma zde mu sli man skih su se da, eg zo dus sto ti ne hri {}a na iz obla sti u ko joj je op tu è na de voj ~i ca ì ve la. I wen uz rast je od po ~et ka bio pro ble ma ti ~an: we na po ro -

di ca i ne ki ak ti vi sti za qud ska pra va na ve li su da de voj ~i ca ima 11 go di na, dok je me di cin ski tim ko ji ju je pre gle dao utvr dio da

Pro test is pred de voj ~i ci ne ku }e

joj je oko 14 go di na, ali da wen men tal ni ka pa ci tet ne od go va ra we nom uz ra stu, {to je do ve lo u pi ta we we no men tal no sta we.

Kri ti ~a ri za ko na pro tiv bo go hu qe wa u Pa ki sta nu tvr de da oni mo gu bi ti is ko ri {}e ni za vr {e we od ma zdi, a mno ge pa ki stan ske ma wi ne, ukqu ~u ju }i hri {}a ne, ì ve u stra hu od even tu al nih na pa da. Qu di ot pu è ni za bo go hu qe we, ~ak i kad ni su osu |e ni, ~e sto do |u na me tu na si qa ra di kal nih pa ki stan skih mu sli ma na i be sne sve ti ne. Je dan Pa ki sta nac, ko ji je u ju lu op tu èn za blas fe mi ju, od vu ~en je iz po li cij ske sta ni ce u cen tral nom de lu ze mqe, pre bi jen na smrt, a na kon to ga je we go vo te lo za pa qe no. Je dan hri {}an ski bra~ ni par je 2010. go di ne osu |en na 25 go di na za tvo ra zbog to ga {to su do dir nu li Ku ran neo pra nim ru ka ma. Ma lo broj ni su oni ko ji è le da se po za ba ve tim eks plo ziv nim pi ta wem, na kon {to su dvo ji ca uva è nih po li ti ~a ra, kri ti ~a ri za ko na pro tiv bo go hu qe wa, ubi je ni pro {le go di ne, pi {e AP.

odmor

dnevnik

ponedeqak3.septembar2012.

НАЈЛУЂИ ХОТЕЛИ НА СВЕТУ

Ноћење које се памти

отелијерима широм света не недостају идеје. Нуде се хотелске собе на напуштеним бушотинама у Малезији, старим жељезничким вагонима у Канади, у Хобит насељу на Новом Зеланду... Издвојили смо пет који су оригиналношћу оставили иза себе све наведене.

УПОЗНАЈТЕ ВОЈВОДИНУ СА КОМПАСОМ И ДНЕВНИКОМ

Коњи јуре равницом

организацији туристичке агенције „Компас to u rism & tra vel” из Новог Сада и листа Дневник 8. септембра у окрвиру једнодневног излета посетите ергеле Зобнатицу и Келебију те Коњички центар Фуриосо на Палићу. Поред уживања у природним лепотама они који се одлуче да упознају Војводину на овај начин сазнаће занимљиве податке о ергели Зобнатица, коњичком спорту, обићи ће Музеј коњарства, Музеј ковачницу и Галерију слика ликовне колоније, а оне расположене за авантуру очекује јахање коња или туристичка вожња кочијама. На Палићу је предвиђена посета и обилазак Коњичког центра Фуриосо и вожња кочијама до Лудашког језера. У ергели Келебија путници ће се окрепити залогајима традиционалних јела са богате трпезе, а све уз причу домаћина о историјату липицанера и ергеле... Ергела Зобнатица код Бачке Тополе је ергела са надужом традицијом коњарства у Војводини, где је узгајање расних коња дуго 230 године. На Зобнатици су поред ергле и мањежа те поменутих музеја и дворац из 19. века те хотел. Хиподром на Зобнатици је

један од најлепших у земљи, простире се на 32 хектара. Ту је и импозантни мањеж који се користи за зимски тренинг коња и препонска такмичења. Коњички центар Фуриосо налази се у близини Палића. Простире се на 2 хектара, ту су штале, отворено-затворени објекатресторан, изграђен у бачком стилу и покривен трском, стазе за јахање и пашњаци за теренско јахање. На ергели су енглески пунокрвни и енглески полукрвни расни тркачки и касачки коњи. Ергела Келебија налази се код истоименог места у близини Суботице. Основана је 1993. године, простире се на 20 хектара са вештачким језером. Ту је 20 липицанера, модерно опремљене штале, боксови, корали, такмичарски терени, пространи пашњаци, цветне леје, и оближња борова шума Виле Мајур, са објектима у панонском стилу, музејска поставка 30 кочија, фијакера, саоница и дилижанси... Упознавање Војводине кроз причу о коњим, коњарству, ергелама и кочијама планирана је за суботу 8. септембра а све додатне информације можете добити на телефоне 021 52 25 28, 52 35 78.

Виртуелни мини туристички водич Суботице П

осле туристичких организација Београда и Новог Сада, Туристичка организација Суботице такође је лансирала андроид

апликацију Vi sit Su bo ti ca која је намењена мобилним андроид телефонима и таблет рачунарима. Апликација пружа информације о туристичким садржајима, знаменитостима, смештају, ресторанима и винаријама Суботице и Палића. Апликација је урађена на српском, мађарском и енглеском језику, бесплатна је и може се пронаћи на Андроид маркету (укуцати Суботица), односно преко www.play.Go o gle.com. Након инсталирања, апликација је у потпуности функционална и off-li ne, не захтева повезивање уређаја са Интернетом и самим тим страним туристима не ствара трошак коришћења Интернета у ромингу. Извор: www.ser bia.tra vel

The Fi ve Ho tel, Француска У овом хотелу ћете бити окружени уметношћу и романтичним мотивима. Суптилност при декорацији? Ма какви. Неки гости су при уласку у собу помислили да се налазе у борделу. Смештен је у паришкој четврти Сен Жермен де Пре (Латинска четврт), а у близини су разне знаменитости међу којима и катедрала Нотр Дам.

Мануел Антонио Национални Парк, Костарика Љубитељи Робинзонових пустоловина уживаће у одмаралишту усред кишне шуме у близини места Квепоса у Костарики. На рубу националног парка Мануел Антонио у одмаралишту Коста Верде Ресорт налази се и крајње необичан хотел изграђен на авиону 1965 Боинг 727. Овај авион је некад заиста и летео у склопу Јужноафричке авио компаније а данас је паркиран на узвишици. Нуди туширање у пилотској кабини те предиван поглед на пешчану лагуну и океан.

Pro pel ler Island City Lod ge, Немачка Свака соба овог берлинског хотела је бизарна и јединствена. Желите ли затворску ћелију с рупом у зиду и wc шољом у соби, старинску собу с ормаром у којем се налази сакривени туш, мртвачке ковчеге уместо кревета, садо-мазо декорацију, зелену собу са зидовима пресвученима у кожу... Избор је на вама.

Tre e bo nes Re sort, САД Тешко ћете наћи место слично овом. Насеобине на литицама су велике и округле собе с дрвеним подом, судопером, великим креветом, каучем. Купатила и тушеви су заједнички, а ту је и велика средишња кућа с лепим рестораном и сувенирницом. Ово место у Биг Суру у Америци има све што је потребно за миран боравак.

Беч опет оборио рекорд

лавни град Аустрије, Беч, и у јулу је забележио рекордан број ноћења. Остварено је укупно 1.210.000 ноћења, што је за 5,4 одсто више него у јулу претходне године. Нето-промет ноћења бечких хотелијера од јануара до јуна износи 241 милион евра, што је плус од 5,2 одсто. Период од јануара до јула 2012. године обележио је плус од 7,8 одсто у поређењу са 2011. годином, што је 6.713.000 ноћења. Седам од десет земаља са највише туриста који долазе у Беч допринело је порастима у јулу - то су Русија, САД и Јапан, са двоцифреним порастом, Аустрија, Швајцарска, Француска и Шпанија са једноцифреним. Немачка је достигла резултат прошлогодишњег јула, док прошлогодишње бројке нису постигли Италија и Велика Британија. Позитивне порасте су забележили и Бразил (84 одсто), Кина (60 одсто), Средња и Јужна Америка (50 одсто) и Турска (25 одсто). Јачи пад је видљив код арапских земаља у Азији (-38 одсто) и УАЕ (-40 одсто) због месеца поста Рамазана.

Hang Nga, Вијетнам Уласком у хотел улазите у алтернативну реалност. Архитектонски, ово је једно од најбољих и најбизарнијих места у Вијетнаму.

Од јулског резултата су профитирале све хотелске категорије изузев смештаја са три звездице. Просечна попуњеност лежаја у јулу из-

носи 63,1 одсто као и претходне године, што одговара непромењеној попуњености соба од 79 одсто у односу на 2011. годину. Капацитет хотела је од јула 2011. до јула 2012. године повећан за 2.200 лежаја или 4,2 одсто.

Игрице за промоцију Србије

онгресни биро Србије, саставни део Туристичке организације Србије (ТОС), представио је две Фејсбук игрице које су намењене промоцији Србије на нов, забаван начин - кроз игру. У адреналинској игрици „To ur de Ser bia “ такмичар пролази кроз једну од пет дестинација у Србији (градови Београд, Нови Сад и Суботица/Палић и планински предели Копаоник и Златибор). Док савладава разне препреке, у позадини се смењују амбијенталне целине и туристичке атракције везане за одабрану дестинацију. Не умањујући свој коначни резултат, у сваком моменту играч може да направи паузу и погледа галерију фотографија како би стекао бољи утисак о дестинацији.

Логичка игрица „Ma ke an event in Ser bia “ намењен је онима који желе да се окушају као организаторима догађаја. Такмичар бира дестинацију међу пет понуђених (Београд, Нови Сад и Суботица/Палић, Копаоник и Златибор) и у складу са избором добија буџет са ко-

јим треба да организује неки скуп који варира у броју делегата. Такмичар се суочава са изазовом који подразумева адакватан избор конгресног центра, хотела за смештај делегата, пост-конгресних излета и ресторана. Мора да води рачуна о ограниченом буџету али и о задовољству делегата (sa ti fac tion in dex). Пролазећи кроз игрицу, такмичар се упознаје са стварним конгресним и смештајним капацитетима, а кроз богати избор фотографија стиче још реалнију слику о понуди Србије. Игрице су активне на сајту Конгресног бироа Србије, на Фејсбуку, као и на још неким онлајн гејминг порталима. Могу се наћи кликом на линковима: Ma ke An Event Ga me и To ur de Ser bie. Извор: www.sr bi ja.tra vel

ponedeqak3.septembar2012.

OGLASi

dnevnik

SO KO BA WA - Mi hoq sko le to, so be, apart ma ni za od mor, u`i cen tar, po voq no. Te le fon: 063/81-54-200 i 018/880-100. 59456

PRI MAM 2 stu dent ki we u gar so we ru, 200E, ura ~u na ti tro {ko vi. Te le fon 063/500073, Sa {ka. 59752

^I S TIM po d ru m e, od n o sim {ut, ku p u j em sta r o gvo `|e, ve{ ma {i ne, {po re t e, auto m o b i l e sta r e za ot p ad. Te l e f o n i: 064/9533943, 021/6618-846, 063/8485-495. 59444 KU PU JEM lo mqe no sre bro i zla to, na kit, du ka te, zub no zla to. Od vla sni ka. Naj bo qa ce na u gra du. Te le fon 064/994-5002. 59447

Po sled wi po zdrav dra gom

LI MAN II, 44m2, IV sprat, bez lif ta, use qiv, re no vi ran, u ka ta stru, ke{-kre dit. Ce na 37.000E. Te le fon 063/239-411. 59572

Go ra nu VO DO IN STA LA TER pru `a sve uslu ge u de lat no sti: od gu {e wa od mah, vr {i mo emaj li ra we ka da, lajs ne oko ka de. I van gra da. Te le fo ni: 063/7509499, 065/5610864, 021/6394167. 59454

od pri ja te qa iz ]ir pa no ve.

OG-2

^iTUQe l POMeni

dnevnik

Po sled wi po zdrav dra goj su pru zi, maj ci i ba ki

Da nas se na vr {a va de set tu `nih go di na od gu bit ka na {eg dra gog

ponedeqak3.septembar2012.

Po sled wi po zdrav dra gom pri ja te qu, ko le gi i ja ra nu

Sa tu gom i bo lom se opra {ta mo od oca i su pru ga.

Sini{a Zveki} Verici Koci}

Gojka Ajdukovi}a

1937 - 2012. Sa hra na je 3. 9. 2012. go di ne, u 15 ~a so va, na gro bqu u Ve ter ni ku.

Uvek }e{ `i ve ti u na {im sr ci ma i mi sli ma.

Po sled wi po zdrav

Radmilu Nika~evi}u

ro|. 23. 8. 1947. Sa hra na je da nas, 3. sep tem bra 2012. go di ne, u 15.45 ~a so va, na Grad skom gro bqu u No vom Sa du.

Baji

Po ro di ca Mari}.

od Da`eta sa po ro di com Bo{kovi}.

59780

OG-1

Za u vek }e{ nam osta ti u se }a wu. O`a lo {}e ne: su pru ga Branka i }er ka Milica. 59781

Po sled wi po zdrav

Po ro di ca Koci}.

Unu ci Milica i Nemawa, }er ka Milena i zet Luka.

59782

59660

Po sled wi po zdrav ku mu i ve li kom pri ja te qu

S E ] A W E

Po sled wi po zdrav dra gom

Po sled wi po zdrav dra gom ze tu

Baji

Baji Baji S kim }e mo sa da pi ti ka fu?

Dr Olga Brkqa~

od ku ma Bobana Jakare sa porodicom.

od ta {te Perke.

od stri ne Marte.

59783

59775

59776

Po sled wi po zdrav

ro|. Kova~ 3. 9. 2009 - 3. 9. 2012.

Po sled wi po zdrav ku mu

Po sled wi po zdrav kom {i ji

Noca i Sari}.

Sa po no som te spo mi wem i sa po {to va wem ~u vam od za bo ra va. Sa qu ba vqu ko ju smrt ne pre ki da i tu gom ko ju vre me ne le ~i, tvoj Stevan. 59772

59784

Po sled wi po zdrav na {em dra gom pri ja te qu, du go go di {wem oda nom i vred nom rad ni ku

Baji

od po ro di ce Tomi}.

od kom {i ja: Bobe i Bate Mari} sa porodicom.

od po ro di ce Todorovi}.

59779

59777

59778

T U @ N O S E ] A W E

3. 9. 1986 - 3. 9. 2012.

Oba ve {ta va mo pri ja te qe i rod bi nu da je 2. sep tem bra u 44. go di ni pre mi nuo na{ dra gi

Jelica - Zora Jowi}

Radmilu Nika~evi}u Baji

S qu ba vqu i po {to va wem, porodica.

Radmil Nika~evi} Baja Sa hra na je da nas, 3. 9. 2012. go di ne, u 15 ~a so va, na gro bqu u Srem skoj Ka me ni ci. Za u vek tvo ji: su pru ga Marijana, sin Danilo i brat Radenko. 59774

59741

Po sled wi kom {i ji

po zdrav

dra gom

Po sled wi po zdrav dra gom

Po sled wi po zdrav

S tu gom i po {to va wem, direktor i kolektiv â&#x20AC;&#x17E;NOVI SAD - GASâ&#x20AC;?. Du{anu Medi}u

Isi

Radmilu

Stanari Ul. Lukijana Mu{ickog br. 41.

Sa tu gom i bo lom, Radivoje, Radojka i Radoman sa porodicama.

od ku mo va po ro di ca: Savi} i Radivojevi}.

59773

59786

59771

59785

06.30 Добро јутро, Војводино 08.55 Потрошачки репортер 09.05 Кад зазвони 09.30 Зелени сат 10.00 Вести 10.10 Биографије 11.00 Комшилук 11.25 Кухињица 11.50 Име мог сокака 12.00 Вести 12.10 Бразде 13.05 Чари риболова 13.30 Хроника Славоније, Барање и западног Срема 14.00 Вести 14.05 Све(т) око нас 14.30 Политбиро 15.00 Вести за особе са оштећеним слухом 15.05 Серија недеље: Мидлмарч 16.00 Биографије 16.50 Временска прогноза 17.00 ТВ Дневник 17.25 Разгледнице 18.55 Комшилук: Марта 19.30 ТВ Дневник 20.05 Циклус француских ТВ новела: Касица, филм 21.00 Вреди знати: Како набавити и користити компјутер 21.30 Живопис: Моћи Фрушке горе 22.00 Војвођански дневник 22.35 Нишвил-џез фестивал у Нишу 23.00 Оперативци 23.50 Циклус француских тв новела: Касица, филм 00.45 Вреди знати: Кување 01.10 Живопис: Моћи Фрушке горе

07.00 07.55 08.40 09.30 10.00 10.30 11.00 11.30 12.05 12.30 12.40 13.15 13.45 15.15 16.15 16.45 17.45 18.00 18.15 18.30 18.45 19.00 19.25 19.30 20.00 21.00 21.30 23.00

tv program

ponedeqak3.septembar2012.

Нови таблоид НС Трансплантације Верски недељник Путеви наде Баразда (мађ) Дуриндо, 10. део-мађарска народна музика Заљубљена географија (мађ) ВИВЕ 2011. 1.део (мађ) Цимбора-Москва (мађ) Вести (мађ) Под истим кровом, 19.емисија о европским интеграцијама Повратак на село Широки план (рус) Добро вече, Војводино (мађ) Културни магазин (мађ) (Јелен-лет) ТВ Магазин (рум) ТВ Дневник (хрв) ТВ Дневник (слов) ТВ Дневник (рус) ТВ Дневник (рум) ТВ Дневник (ром) ТВ Дневник (мађ) Спортске вести (мађ) Кухињица – мађ. Наши дани (мађ) Омладинска емисија (мађ) Момци из Бристола, филм ТВ баштине

Том Гири

Момци из Бристола Филм је заснован на истинитој причи о групи пријатеља из индустријске пусте области у Бристолу, у држави Конектикат. Њих је Агенција за борбу против дроге након хапшења прогласила највећом откривеном нарко организацијом у последње време. Улоге: Том Гири, Вил Јановиц, Дин Винтерс Режија: Брендон Дејвид (РТВ 2, 21.30)

06.30 08.00 09.00 10.00 12.35 13.00 15.30 16.00 16.30 17.30 18.00 19.00 20.00 20.30 22.00 22.30 23.00 00.00 00.30

Музичко свитање Панонско јутро Лола Филм: Фојлов рат Буди родитељ Улови трофеј Вјвођанске вести Панонска хроника Е ТВ Војвођанске вести Лола Разговори о здрављу Војвођанске вести Без цензуре Војвођанске вести Филмски програм Панонска хроника Глас Америке Барометар

06.30 Новосадско јутро 08.30 Храна и вино 09.00 Вести 09.05 Убиства у Мидсамеру 10.50 Неон сити 11.00 Вести 11.05 Украдена срца

Крстарење Дрином (Новосадска ТВ, 20.30) 11.35 Серијски програм 13.00 Вести 13.05 Опчињени 14.00 Ево нас код вас 15.00 Вести 15.05 Африка од врха до дна 15.30 Азбука родитељства 16.00 Дунавска салетла 16.30 Храна и вино 17.00 Убиства у Мидсамеру 18.15 Тржница 18.45 Сремски Карловци,од суботе до суботе 19.00 Објектив 19.30 Објектив (слов) 19.45 Објектив (мађ) 20.00 Спринт 20.30 Крстарење Дрином 21.00 Опчињени 22.00 Објектив 22.30 Рецепти Лауре Равајоли 23.00 Серијски програм 23.55 Украдена срца

06.05 08.00 09.04 09.46 10.04 10.36 11.10 12.00 12.15 12.31 13.22 13.45

03.17 04.09 03.22 04.52 05.48

Јутарњи програм Јутарњи дневник Грађани села Луга Гастрономад Лов и риболов Еко караван Запамти ме Дневник Спорт плус Место злочина-Лас Вегас Летњи биоскоп: Дизни на РТС Летњи биоскоп: Мекбрајдубиство камелеона, филм Ово је Србија Срећни људи Дневник РТВ Шта радите, бре Београдска хроника Разгледница Слагалица Дневник Срећни људи РТС караван Око Место злочина-Лас Вегас Дневник Злочиначки умови Ноћни биоскоп: Ноћ вештица, филм Грађани села Луга Гастрономад Око Срећни људи Верски календар

07.00 07.15 07.45 09.00 10.15 11.15 12.10 13.00 14.00 15.00 15.55 16.00 17.00 18.05 18.25 19.00 19.20 20.20 22.00 00.00 00.05 01.00 01.05 01.30

Ексклузив Експлозив Рањено срце Тачно 9 Одбачена Изгубљена част Езел Тачно 1 Трачара Рањено срце Срећне вести Дођи на вечеру Одбачена Ексклузив Експлозив Вести Изгубљена част Езел Филм: Рат Вести Трачара Срећне вести Експлозив Ексклузив

15.15 16.00 17.00 17.20 17.45 18.27 19.02 19.30 20.05 21.01 22.53 23.23 00.10 00.35 00.18

Слагалица Мунзи Попај Томас и другари Ози бу Дени и Деди Шешир без дна Вечни сјај детињства Узбуна Вреле гуме Књига утисака Клиника вет Преци и потомци Музички програм

07.00 Шљака 07.10 Острво ајкула Најџела Марвена 08.00 Топшоп 08.20 Најбоље године 09.15 Топшоп 09.30 Кажипрст 10.00 Вести 10.35 Амерички топ-модел 11.30 Цртани филмови 12.45 Филм: Дуг пољубац за лаку ноћ 15.00 Нинџа ратници 16.00 Вести 16.40 Спортски преглед 17.05 Штребери 17.30 Пријатељи 18.30 Вести 19.10 Сунђер Боб Коцкалоне 19.30 Штрумфови 20.00 Нинџа ратници 21.00 Филм: Излазне ране 23.00 Вести 23.35 Спортски преглед 23.55 Увод у анатомију 00.45 Филм: Бели амбис 02.45 Саут Парк 03.10 Амерички топ-модел 04.00 Увод у анатомију

Луција Хименез

Ковакова кутија Прича о угледном писцу који покушава да сазна због чега читаоци његовог романа извршавају самоубиства. Дејвид Нортон изгледа као неко ко држи све под контролом. Као најпродаванији аутор, он одлучује о судбини својих јунака, али шта ће се догодити када фикција постане превише стварна? Улоге: Тимоти Хатон, Дејвид Кели, Џорџија Мекензи, Гери Пикер, Анет Бадланд, Луција Хименез Режија: Данијел Монзон (РТС 2, 22.05) 12.37 Еко менаџер 13.01 Трезор 14.03 Шешир без дна 14.31 Вечни сјај детињства 15.00 Узбуна 15.24 ТВ фељтон 15.59 Сат 16.49 Све боје живота 17.20 Преваранти 18.16 О музици: Дубравка Јовичић 18.44 Ад либитум 19.13 Верски мозаик Србије 20.00 Бинго 20.35 Здравствени водич 21.04 Преваранти 22.05 Ковакова кутија, филм (синхронизована верзија за особе са оштећеним видом) 00.02 Музички програм 00.30 Трезор 01.30 ТВ фељтон 02.04 Сат 02.54 Еко менаџер 03.18 Све боје живота 03.49 Здравствени водич 04.17 Верски мозаик Србије

07.00 10.15 11.00 14.00 15.00

Добро јутро Моје срце куца за Лолу Филм: Суперагенти Тачно у подне- живо Академија дебелих- избацивање 16.00 Национални дневник 16.20 Кукавица 17.50 Госпођица 18.30 Национални дневник 19.15 Мала невеста 20.20 Кукавица 21.00 Смешно ћоше код Ђоше 22.00 Папарацо лов 23.00 Пинк таргет 00.00 Филм: Три карте за Холивуд 02.00 Филм: Бермудски троугао 03.30 Клан вампира 05.00 Брачне воде 05.30 Маринци 06.15 Кукавица

Јелко Кацин

Ћирилица Специјалне детаље о свом боравку у Србији, разговору с домаћим политичарима и бизнисменима, спорним приватизацијама, Јелко Кацин, специјални известилац Европског парламента, изнео је аутору и водитељу емисије Миломиру Марићу. (Хепи, 20.05) 05.00 08.00 08.15 08.40 09.20 09.40 10.00 11.00 11.30 12.00 12.10 12.20 12.50 13.40 14.00 14.10 14.55 15.15 15.30 15.50 17.30 17.55 18.25 20.05 21.40 22.30 23.10 00.00 00.50 01.50 03.20 03.50 04.30

Јутарњи програм Звезданиште Тајни свет меде Бенџамина Ноди у земљи играчака Залив шкољки Телешоп Винкс Моћна чигра Бакуган Моји џепни љубимци Поп Пикси Квизић Беверли Хилс Телешоп Вести Играна серија Моја Србија Телешоп Вести Она воли звезду, филм Насловна страна – квиз Телемастер Летњиковац Ћирилица Агенција Беверли Хилс Луда кућа Изнајми звезду Агенција Ћирилица Насловна страна – квиз Играна серија Моја Србија

Александра Јефтановић

Пинк таргет Џејсон Стетам

Рат 09.00 Украјинска лига: Шактар – Динамо Кијев 10.45 Шпанска лига: Барселона – Валенсија 12.30 Премијер лига: Саутемптон – Манчестер јунајтед 14.15 Холандска лига: ПСВ – АЗ 16.00 Премијер лига: Ливерпул – Арсенал 18.30 Шпанска лига 19.30 Холандска лига 20.30 Премијер лига 21.30 Кејџ ратници – Јордан 23.30 Преглед Шпанске лиге 01.00 Преглед Премијер лиге

06.47 07.23 07.29 07.50 08.02 08.07 08.13 08.41 09.10 09.40 10.12 10.50 11.20 11.52

dnevnik

Џет Ли и Џејсон Стетам су противници који ће се жестоко сукобити у подземљу азијске мафије. Након што његовог партнера брутално убије озлоглашени убица, агент ФБИ се заклиње да ће наћи убицу и да ће лично осветити смрт свог партнера. Улоге: Џет Ли, Џејсон Стетам, Андреа Рот, Луис Гузман, Џон Лон Режија: Филип Џи Атвел (Прва, 22.00)

06.30 07.00 08.00 09.00 09.45 10.00 11.00 11.35 12.30 13.00 13.30 14.00 15.00 16.15 17.15 18.15 20.00 21.00 23.00 00.00 01.00 03.00 04.30

Слике живота Маратон Цртани филм Улови трофеј Топ шоп Љубав у залеђу Топ шоп Биљана за вас Здравље и Ви Србија у ритму Европе Слике живота Монк Ало, ало Документарна серија Обични људи Домаћи филм Ало, ало Филм Удовице Ало, ало Филм Домаћа музика Филм

Естрадне теме нам се све више мешају с друштвеним. Границу преко које се не сме прећи, када су ове две области живота у питању, пронаћи ће водитељка Александра Јефтановић у емисији „Пинк таргет“. (Пинк, 23.00)

Radio Novi Sad PROGRAMNASRPSKOMJEZIKU: UKT87.7,99.3,99.6MHziSR1269KHz(00,00-24,00) PROGRAMNAMA\ARSKOMJEZIKU: UKT90.5,92.5i100.3MHz(00,00-24,00) PROGRAMNAOSTALIMJEZICIMA- SLOVA^KOM,RUMUNSKOM, RUSINSKOM,ROMSKOM,BUWEVA^KOMIMAKEDONSKOMJEZIKU UKT100i107,1MHz(00,00-24,00)

07.00 Уз кафу, 07.30 Бели лук и папричица, 08.30 Цртани филм, 09.00 Одељење за убиства, 10.00 Шоу - Парови, 12.00 Без цензуре, 14.00 Живети свој живот, 16.00 Освета, 17.00 Ретроспектива недеље, 18.00 Одељење за убиства, 19.00 Објектив, 19.30 Цртани филм, 20.00 Спортски програм, 21.00 Фешн стори, 22.00 Објектив, 22.30 Кућа 7 жена, 00.00 Објектив, 00.30 Без цензуре

08.45 Ски Јахорина, 09.15 Фокус, 09.45 Музика, 12.00 Максимално опуштено, 12.55 Хит недеље, 13.00 Фокус, 13.45 Топ шоп, 16.00 Здравље и Ви, 17.00 Фокус, 17.40 Инфо Пулс, 20.00 Фокус, 20.40 ФАМ, 21.10 Булевар, 22.00 Холивуд, 22.25 Бање Србије, 23.05 Фокус, 23.45 Туристичке разгледнице, 00.00 Инфо Пулс, 00.30 Ауто шоп, 00.40 Фокус, 01.10 Ски Јахорина, 01.40 Веб џанк

07.00 Дечија серија, 08.00 555 личности, 09.00 Сваштаоница, 09.30 Испод поклопца, 10.00 Филм инфо, 10.30 Здравље, 12.15 Златно поље, 14.00 Акценти, 14.15 Волеј, 15.00 Изазови истине, 15.30 Серија, 16.00 Акценти, 16.30 Док. филм, 18.00 Акценти, 18.15 Извори здравља, 19.00 Путопис, 20.30 Само вас гледамо, 22.30 Акценти дана, 23.00 Филм

08.00 Дечији програм, 09.00 Кухињица, 10.00 ЗОО пузле, 10.30 Дечији програм, 12.00 Отворени екран, 13.00 Спорт из другог угла, 14.30 Инфо К9, 15.00 Оф Роад, 16.30 Инфо К9, 17.00 Бибер, 17.30 Зелена патрола, 18.30 Инфо К9, 19.00 Кухињица, 19.30 Бибер, 20.15 Отворени екран - Ретроспектива, 21.15 Концерт, 22.15 Бибер, 22.30 Инфо К9, 23.00 Филм, 00.30 Бибер, 01.00 Ноћни програм

12.00 Срем на длану: С. Митровица, 13.00 Џубокс, 14.30 Ловци на змајеве, 15.00 Доктор Ху, 15.45 Кухињица, 16.15 Путвина, 17.00 Новости 1, 17.15 ТВ хроника: Срем на длану: Шид, 18.10 Између редова, 19.00 Новости 2, 19.30 Ловци на змајеве, 20.00 Доктор Ху, 20.45 Спорт СТВ-а, 21.15 Документарни програм, 22.00 Новости 3, 22.30 Шоу програм: Парови, 23.30 Између редова, 00.15 Глас Америке

08.00 Храна и вино, 09.00 Филм, 10.30 Муфљуз, 11.00 Под сунцем, 12.00 До краја света, 12.30 Панорама општине Житиште, 13.00 Продукција мреже, 14.00 Агросфера, 15.05 Филм, 17.00 До краја света, 18.00 Иза сцене, 18.30 Ноди, 19.00 Мозаик дана, 19.30 Храна и вино, 20.00 Одговор, 21.05 Тајни знак, 22.00 Мозаик дана, 22.30 Служба 21, 23.00 Филм

dn ev n i k

ponedeqak3.septembar2012.

IZBOR IZ SATELITSKOG PROGRAMA

FEQTON

УСПОН И ПАД СРП СКИХ ЛИ Бе РА ЛА И „е КО НОМ СКе ПО ЛИ ТИ Ке ”

Пи ше: Ми јат Ла ки ће вић 07.10 07.40 08.35 09.30 10.25 11.20 12.15 13.10 14.05 15.00 15.30 15.55 16.20 17.15 18.10 19.05 19.35 20.00 20.55 21.50

в енчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Гојазни тинејџери Нисам знала да сам трудна Све жене мог мужа Л.А. Инк Стручњак за торте Компулзивно гомилање Мали људи, велики свет Џон, Кејт и осморо деце в енчаница из снова Шта не треба обући Четири венчања - Америка Гојазни тинејџери Краљ посластичара као кувар Стручњак за торте Затрпани Карсонов свет Пацијенти са необичним здравственим проблемима 22.45 Ургентни центар 23.40 Л.А. Инк 00.40 Затрпани

08.00 Други светски рат у боји 09.00 Прича о струји 10.00 Тутанкамон. тајне дечака краља 11.00 Шпански грип – заборављене жртве 12.00 Фарма из е двардијанског доба 13.00 Ко си заправо ти? 14.00 Дневник скулптура 15.00 Тајм тим година X 16.00 Рим није изграђен за један дан 17.00 Траговима Тинтина 18.00 Најгори послови у историји 19.00 У телу Хенрија осмог 20.00 Александрова највећа битка 21.00 Ратници 22.00 Други светски рат у боји 23.00 Траговима Тинтина 00.00 в акцина која је одјекнула светом 01.30 Историја америчких индијанаца

08.00 09.30 11.00 13.15 16.00 18.00 20.00 22.00 00.00 01.00

Сем и Макс Ози Бу Мортадело и Филемон в изантијско плаво Торенте 2 Силом стрипер Кобна опсесија Танго аргентино е ротски филм е ротски филм

Коб на оп се си ја

Бен Кро нин има све. При ја те ље, де вој ку и си гур ну сти пен ди ју за ко леџ. Али ње гов жи вот се ме ња ка да га но ва уче ни ца под име ном Ме ди сон уву че у аван ту ру за јед ну ноћ. Бен од лу чу је да оста не са сво јом де вој ком е ј ми што Ме ди сон пре тва ра у ње го вог нај ве ћег не при ја те ља... Уло ге: Џе си Бред форд, Ери ка Кри стен сен, Ши ри Аплби Ре жи ја: Џон Пол сон (Си не ма ни ја, 20.00)

07.00 Добро јутро, Хрватска 10.12 Поглед на Земљу 1, док. серија 11.09 Заволите свој дом 3, док. серија 12.00 Дневник 12.15 Спорт 12.37 Моћ судбине 13.25 Др Оз 2, ток шоу 14.30 Мањински мозаик 14.53 Просјаци и синови 16.05 Синови и очеви, док. серија 16.30 Фотографија у Хрватској 16.40 Тв календар 16.58 Хрватска уживо 17.53 Хрватска уживо 18.20 8. спрат, ток-шоу 19.10 Тема дана 19.30 Дневник 19.58 Спорт 20.35 Потрошачки код 21.10 У крупном плану 22.25 Дневник 3 23.00 На рубу науке 23.50 Секс и град 00.20 Странчево срце, филм 01.42 Др Оз 03.07 е уромагазин

Ка ме рон Ди аз

Свад ба мог нај бо љег при ја те ља

Џу ли јан По тер и Мајкл О Нил су бли ски при ја те љи. Иако су обо је мла ди, згод ни и успе шни у љу ба ви им баш не иде. Де вет го ди на ра ни је има ли су крат ку ве зу по сле ко је су оста ли при ја те љи. Та да су обе ћа ли јед но дру го ме да ће се, ако до 28. го ди не не срет ну љу бав свог жи во та, вен ча ти... Уло ге: Џу ли ја Ро бертс, Дер мот Мул ро ни, Ка ме рон Ди аз, Ру перт Еве рет Ре жи ја: П. Ј. Хо ган (ХРТ 2, 20.00) 07.05 07.35 07.58 08.23 09.10 09.58 11.41 12.27 12.35 13.25 15.12 16.00 16.20 16.39 17.09 17.25 17.58 18.23 18.48 19.32 20.00

23.40 00.31 01.06

07.30 09.00 10.00 11.30 13.00

06.00 07.55 09.40 11.10 12.40 14.35 16.20 17.55 20.05 21.50 23.45 01.30 03.20 05.05

Моја назови жена Аутомобили 2 Драга, смањио сам децу Тајно порекло: Прича о „ДиСи Комикс„ Промена игре Сестре Најбољи (не)пријатељи Челична борба Поштена игра Царство порока Црни лабуд Обред Не дозволи ми да одем Љубавници

Дијагноза убиство Филм: Цвећарка в окер, тексашки ренџер Ургентни центар Монк в окер, тексашки ренџер Добра жена Браћа и сестре Убиства у Мидсамеру Монк Пандури новајлије Филм: Последњи Мохиканац Филм: Амерички ратни бродови 01.30 Медијум

07.45 е зел 09.40 Кисмет - окови судбине 10.55 е ксклузив таблоид 11.20 Крв није вода 12.10 Бибин свет 13.00 Сулејман в еличанствени 15.00 Кобра 11 15.55 Мекгувер 16.55 РТЛ 5 до 5 17.10 Галилео 18.05 е ксклузив таблоид 18.30 РТЛ Данас 19.05 Крв није вода 20.00 Сулејман в еличанствени 22.00 Рамбо 3, филм 00.05 ЦСИ Мајами 01.45 Астро шоу 02.45 ЦСИ Мајами

Рам бо 3

21.50 22.35 23.21

Ери ка Кри стен сен

08.20 09.20 11.20 12.20 13.20 14.20 15.20 16.20 17.20 19.20 20.20 21.20 23.30

14.00 16.00 17.30 18.30 20.00 21.00 23.00

Мала Тв Цртана серија Телетабис Серија за децу Школски сат Мед, филм Идемо на пут с Гораном Милићем Скица за портрет Плодови земље Странчево срце, филм Школски сат Регионални дневник Жупанијска панорама Мала Тв Цртани филм Реконструкција е дгемонт Дарма и Грег Нови клинци с Беверли Хилса Шато Монти, док. серија Свадба мог најбољег пријатеља, филм Лажи ми Момци с Медисона Параолимпијске игре Лондон 2012 - сажетак Мућке Битанге и принцезе Ноћни музички програм

Основне ствари Биографија - Дру Баримор Изван сумње Утеха и радост Биографија - Били Боб Торнтон Медаљон Нити видим, нити чујем Биографија - Дру Баримор После Џимија Биографија - Били Боб Торнтон Рођен 4. јула Неколико добрих људи

08.00 Кадилак мен 10.00 в рата раја 13.30 Мистериозно убиство на Менхетну 16.00 Буђења 18.00 Ф/X – Убиство триком 20.00 Оловни војници 21.50 Народ против Лерија Флинта 00.00 е ротски филм 01.15 е ротски филм 02.45 е ротски филм

Рам бо вом бив шем над ре ђе ном у в и јет на му, пу ков ни ку Са му е лу Тра ут ма ну, до ди је ље на је но ва ми си ја. За да так је да по мог ну му џа хе ди ни ма ко ји се бо ре про тив со вјет ске ин ва зи је у Аф га ни ста ну, али бу дист Рам бо од би је да уче ству је у ак ци ји... Уло ге: Сил ве стер Ста ло не, Ри чард Кре на, Марк де Јонг, Кур твуд Смит Ре жи ја: Пи тер Мек до налд (РТЛ, 22.00)

Сил лве стер Ста ло не

07.15 08.10 09.05 09.55 10.50 11.15 11.40 12.35 13.30 14.25 15.20 16.15 17.10 18.05 19.00 20.00 21.00 22.00 23.00 00.00

Амерички чопери Страствени риболовци Опасан лов Преживљавање Како то раде? Како се прави? в рхунско градитељство Аута по мери Трговци аутомобилима Амерички чопери Разоткривање митова Прљави послови Опасан лов Преживљавање Како се прави? Човек, жена, дивљина Преживљавање Обрачун суперљуди Људско тело Дрвосече из мочваре

03.00 05.00 07.00 08.30 09.30 09.45 13.30 14.00 15.00 17.45 01.00

Тенис Тенис Тенис Бициклизам Мотоспортови Тенис Авантура Бициклизам Бициклизам Тенис Тенис

Остав ка обе ћа на у ”Доњим стр њикама”

А ТИН КА ПЕ РО ВИЋ: Кад је до шло до сло ма у со вје то фо би ју. За ан ти ти то и зам. За опор ту ни зам пре ма Хр ват ској, би ло нам ја сно да у Ср би ји ре форм - ин те ли ген ци ји, на ро чи то у кул ту ри. Тех но кра ти зам. ски курс ви ше не ће мо ћи да оп ста не. Пр во, јер Ели ти зам. По сле чист ке ’72. ли бе ра ли су пре да ти за бо ра ву. Он је она би ла подеqена, дру го, Ти то је био не ка вр ста арби тра су да ра у Ср би ји. Он је сте ли кви ди рао срп ско да су до шле пр о ме не у Ис точ ној Евро пи и на окру глим ру ко вод ство, али је био по зван да то ура ди. Ја ни кад ни сам ишла у ка фа не, али ме Дра жа Мар ко вић од вео у „Доwе стр wике“, где смо шест са ти раз го ва ра ли. Ја ка жем: „Ми ће мо се по ву ћи, на кон гре су, кад хо ће те, ни ком од нас ни је ста ло до функ ци ја, не мој те да се пра ви лом у Ср би ји и смеwује то ли ке qуде. Шта ће вам то? Шта ће вам Ти то ва арби тра жа?“ Он ће ме ни: „Ни шта не мо же без Ти та“. Ја ка жем „Не твр дим да мо же, али он не ће би ти ве чи то ту“. Али они су хте ли да се оси гу ра ју. И кад је Ти то по сле Хр ват ске оти шао у СССР, у де ле га ци ји је био Дра ги Ста мен ко вић, ко ји је увек ми слио да Ју го сла ви ја не што за ки да Ср би ји и да не мо же мо ми стал но би ти на јам ни ци и да ва ти вој ни ке. Ми смо го во ри ли: у ре ду, хај де да тра жи мо да се смаwи буxет за вој ску. Шта ће то ли ка вој ска? Че твр та по сна зи у Евро пи. У Ср би ји би Дуб чек био оп ту жен за „жандарисање„ С ким ће да ра ту је? Ста мен ко вић је био ло ја лан чо век и лич ни пријатеq сто ло ви ма опо зи ци ја раз го ва ра с бив шим ко му ни стич с Ни ке зи ћем још од пре ра та, и по сле те по се те Мо скви ким во ђа ма, с Дуб че ком, ре ци мо... Но, у Ср би ји се по звао је Ни ке зи ћа и ме не, па при чао: „Брежwев је хва - јавqа те за: не мој те слу чај но да раз го ва ра те с ли бе ра ли лио Ти та због оно га што је на пра вио у Хр ват ској. А Ти - ма, ко ји, уз гред, ни су ни на шта пре тен до ва ли. Почиwе то од го во рио: ’че ка ме нај твр ђи орах. Ср би ја’“. Да кле, при ча да ли бе ра ли ни су ни ка кви ли бе ра ли, не го жан дар ми, глав ни но си о ци ре пре си је, све су забраwивали. зна ли смо шта се спре ма. На кон гре су ита ли јан ске КП ја сам би ла у де ле га ци - Ни кад ни шта ни сам за бра ни ла, ни ти то тра жи ла, на ји ко ју је во дио Ста не До ланц. На не кој ве че ри наш спе - про тив. Ми смо би ли вр ло твр ди пре ма жан дарм ском ци јал ни ата ше Га ша Ву чи нић пи та До лан ца „Шта ће кур су у по ли тич ким те ли ма. Ме ни да нас не ки ка жу: би ти у Ју го сла ви ји, ко још ту сме та?“ А До ланц од го ва - „Па, кад је би ла та ко ве ли ка ре пре си ја, ко ји је управ ник по зо ри шта, уред ник из да вач ког ра – довоqно гла сно ка же да и ја пред у зе ћа или ча со пи са дао чу јем – срп ско пар тиј ско ру ко вод остав ку?” ство. Нас су при ти ска ли да се с „Осе ћам и фи зич ки от пор На Кон гре су кул тур не ак ци је Уни вер зи те та укло не пр о фе со ри пре м а чар ш иј с кој сам ре кла: ни је ствар у то ме уки – „кри ти ча ри све га по сто је ћег“, а ка ко фо ни ји, по ко јој су ну ти бо го ве, не го усло ве у ко ји ма из Срп ске кwижевне за дру ге До су они мо гу ћи. Тај кон грес је ва ли бе ра ли у Ср би ји бри ца Ћо сић, ко ји је био на жна тач ка на ше од го вор но сти јер wеном че лу. На срп ском пар тиј оп ту жи ва ни и за хапшење ском ру ко вод ству је био из бор: да фи ло зо фа Ми ха и ла Ђу ри ћа, је био пр о тив лич не вла сти, па ти ме и Ти та. Али, с дру ге стра не, је се по ву че без ло ма ко ји би ште а за пра во, ка да смо дан бе сми сле ни ин ци дент, паqетио Ср би ји или по ста не но си лац „но вог кур са“. Да су qуди ко ји су смењивани, за ме ра но нам је wе не ких кwига и стри по ва, за ко ји ни смо ни зна ли, ис ко ри шћен иза бра ли пр ву мо гућ ност сад нај што га – ни смо ухап си ли” је да нас оп ту же за гушеwе сло бо ве ћи крив ци за ствар на и изм да. На Кор чу лан ској летwој шко ишqена страдаwа, то ни је са мо ци ни зам. Та по ли ти ка замагqује су шти ну пр о бле ма ко - ли пи та ју Ми ха и ла Мар ко ви ћа: „Је сте ли си гур ни да вас не ће ухап си ти? Ви то ни у јед ној земqи не би сте ји је за пра во исти као и пре 40 го ди на: че му да ти при о- сме ли го во ри ти“. Је ди на за бра на о ко јој је расправqао ри тет. Ли бе ра ли ма се у јав но сти по себ но за ме ра ју за бра не ЦК је за бра на члан ка Зо ра на Глу шче ви ћа на годишwицу со вјет ске ин тер вен ци је у Че хо сло вач кој. Су тра је у кул ту ри. – Тад у Ју го сла ви ји по сто ји осетqивост на три ства - у Бе о град до ла зио Гр о ми ко и за то је би ла ве ли ка уз бу ри. Пр во, на Ти та. Ни ко то не фор му ли ше, али се под - на у Ми ни стар ству споqних по сло ва. С дру гим за бра ра зу ме ва, то је ауто крат ска вла да ви на, ха ри зма, култ на ма ЦК не ма ве зе. Нас оп ту жу ју да смо ухап си ли Ми лич но сти. Та ха ри зма, ства ра на у ра ту пр о тив Хи тле ра ха и ла Ђу ри ћа, а у ства ри, кад смо смеwивани, за ме ра и су ко бу са Стаqином, у јед ном тре нут ку је по ста ла те - но нам је што га ни смо ухап си ли. Осе ћам фи зич ки от рет, али ни је би ло јед но став но до ве сти је у питаwе. Ни - пор пре ма тој чар шиј ској ка ко фо ни ји. Сме на пар тиј ског ру ко вод ства Ср би је би ла је фак је се ра ди ло са мо о ло јал но сти во ђи већ и о стра ху од не из ве сно сти. Дру го, осетqивост на ИБ. Ин фор мби - тич ки са мо пе чат на крај при вред не ре фор ме из ’65. – Фак тич ки да. Ка то ме се већ ра ни је кре ну ло па су ров ска еми гра ци ја – би ло их је око 3.500 – стал но је ак тив на, уз по др шку СССР-а, на рав но. То ни је ма ла опа - сви на ши на по ри би ли огра ни че ни. Од нас се ни је тра сност. Тре ћа је осетqивост на чет ни штво и ве ли ко срп - жи ло да под не се мо остав ке, на про тив. Кад је по че ла кампаwа пр о тив ре фор ме, од нас је тра же но да уче ски на ци о на ли зам. Ли бе ра ли ма се при пи су ју не ке ства ри ко је се де ша - ству је мо у то ме. Не ка жем да би смо оста ли на сво јим ва ју по сле wихове сме не. Ка фан ске при че ула зе у док - функ ци ја ма да смо при ста ли. Ве ро ват но не би смо. Али то ра те. За шта су ли бе ра ли би ли ствар но оп ту же ни? За ми ни смо на то при ста ли. И под не ли смо остав ке. Аутор Ми јат Ла ки ће вић и из да вач, бе о град ски Фонд за отво ре но дру штво, цео ти раж књи ге „ИС ПРе Д в Ре Ме НА” по кло ни ли су Фон да ци ји НУНС-а за по моћ но ви на ри ма (Ре сав ска 28/II, Бе о град, тел. 011/334–3255, 334-3136, и-мејл nuns@nuns.rs). Бесплатан примерак добићете ако уплатите донацију од 500 динара у НУНС-у, или преко поште/банке на рачун 160-322767-29, с назнаком: Корисник: Фондација НУНС, сврха уплате: Донација

Prvi broj Slobodne Vojvodine" {tampan je kao organ Pokrajinskog narodnooslobodila~kog odbora za Vojvodinu " 15. novembra 1942. u ilegalnoj {tampariji u Novom Sadu. Od 1. januara 1953. Slobodna Vojvodina" izlazi pod imenom Dnevnik”. " " Prvi urednik - narodni heroj SVETOZAR MARKOVI] TOZA pogubqen od okupatora 9. februara 1943. Izdava~ „Dnevnik Vojvodina pres d.o.o.”, 21000 Novi Sad, Bulevar oslobo|ewa 81. Telefaks redakcije 021/423-761. Elektronska po{ta re dak ci ja@dnev nik.rs, Internet: www.dnevnik.rs. Glavni i odgovorni urednik Aleksandar \ivuqskij (480-6813). Generalni direktor Du{an Vlaovi} (480-6802). Ure|uje redakcijski kolegijum: Nada Vujovi} (zamenik glavnog i odgovornog urednika, unutra{wa politika 480-6858), Miroslav Staji} (pomo}nik glavnog i odgovornog urednika, nedeqni broj 480-6888), Dejan Uro{evi} (ekonomija 480-6859), Petar Tomi} (desk, no}ni urednik 480-6819), Vlada @ivkovi} (novosadska hronika, 421-674, faks 6621-831), Nina Popov-Briza (kultura 480-6881), Svetlana Markovi} (vojvo|anska hronika 480-6837), Vesna Savi} (svet 480-6885), \or|e Pisarev (dru{tvo 480-6815), Mi{ko Lazovi} (reporta`e i feqton 480-6857), Branislav Puno{evac (sport 480-6830), Jovan Radosavqevi} (Internet slu`ba 480-6883), Ivana Vujanov (revijalna izdawa 480-6822), Filip Baki} (foto 480-6884), Branko Vu~ini} (tehni~ka priprema 480-6897, 525-862), Nedeqka Klincov (tehni~ki urednici 480-6820), Zlatko Ambri{ak (Slu`ba prodaje 480-6850), Svetozar Karanovi} (Oglasni sektor 480-68-68), Filip Gligorovi} (Sektor informatike 480-6808), Mali oglasi 021/480-68-40. Besplatni mali oglasi za Oglasne novine 021/472-60-60. Rukopisi i fotografije se ne vra}aju. Cena primerka 30 dinara, subotom i nedeqom 35 dinara. Mese~na pretplata za na{u zemqu 940, za tri meseca 2.820, za {est meseci 5.640 dinara (+ptt tro{kovi). [tampa „Forum” Novi Sad @iro ra~uni: AIK banka 105-31196-46; Rajfajzen banka 265201031000329276

Dnevnik" je odlikovan Ordenom bratstva i jedinstva sa zlatnim vencem " i Ordenom rada sa zlatnim vencem

monitor

ponedeqak3.septembar2012.

dnevnik

Horoskop OVAN 21.3-19.4.

По неде љак, почетак школ ске године, делује веома динамично. Растрзани сте између обавеза које, свака за себе, делују независно, а опет су све то делови исте пузле.

BIK 20.4-20.5.

Пословни односи су под повољним околностима, па учините експанзију у раду и планирајте све више и више. Можете ви то, само немојте бити лењи и успорени. Приходи.

BLI ZAN CI 21.5- 21.6.

RAK 22.6-22.7.

LAV 23.7-22.8.

DE VI CA 23.8- 22.9.

3. septembar 2012.

Пријатељи и околности ће вршити одређен притисак на вас. Колико и како ћете то прихватити, зависи од ваших дипломатских склоности и сналажљивости. Држите се ауторитета.

Вредни сте, експедитивни и мотивисани на краће, али конкретне циљеве. Самим тим сте успешни, брзи и убедљиви. Докажите се у каријери, дајући свој максимум. Љубав траје.

Ово је период затишја пред буру, предаха пред љубав какву заслужујете. Зато верујте у себе и све оно лепо што ће се десити. Одлагање путовања и пословних планова.

Партнерски однос је значајан у овом периоду, и пословни и приватни.Обратите пажњу како делујете у односу на друге, како вас уважавају и схватају. Доминантни сте.

Nena Radaшin, astrolog nenaradasin@gmail.com

VA GA 23.9- 23.10.

[KOR PI ON 24.10- 23.11.

STRE LAC 24.11- 21.12.

JA RAC 22.12-20.1.

Обавезе стављате на прво место, па, уколико треба да бирате између љубави, провода и посла, нећете се дуго двоумити. Партнер вас или разуме, или не разуме и неће.

У вашем знаку је ваш владар и заштитник, Марс, па сте и сами свесни своје унутрашње снаге, од луч но сти, остра шће но сти, и фата ли зма у дело ва њу пре ма другима.

Изласци и појављивање у јавности вам доносе узбуђења и нове шансе, могућности које треба одмах реализовати. Ко чека, губи време и актуелне контакте.

Дефинишите одговорности укућана, посебно своје деце која полазе у школу, да не би сами снослили сав терет у кући. Наравно, они ће се и даље прилично ослањати на вас.

VO DO LI JA Пожељно је да будете енергич21.1-19.2. ни, али ипак немојте улазити у сувишне расправе. Будите пажљиви у са о бра ћа ју и кон цен три са ни, свесни онога што чините и радите. RI BE 20.2-20.3.

На радном месту је атмосфера агресивнија него што вама одговара, али морате да се борите и пливате, на свој начин.Приходе прате трошкови. Све је неизве сно, сем љубави.

TRI^-TRA^

Ни сам уда та, сма ра те! V REMENSKA

Но ви на „Деј ли мејл” екс клу зив но је пре не ла да су пе ва чи ца Адел (24) и њен деч ко Сај мон (38) из го во ри ли суд бо но сно „да” пре из ве сног вре ме на, и то стро го др жа ли у тај но сти. - Је су се вен ча ли, и ја сам био при су тан. Адел је но си ла кла сич ну вен ча ни цу, док је Сај мон из гле дао пре срећ но - ре као је не и ме но ва ни гост на вен ча њу за тај лист. Адел је тра че ве о вен ча њу опо вр гла на свом Тви тер на ло гу: „Ни сам се уда ла. Зззззз...”, на пи са ла је алу ди ра ју ћи на до са ду. Пе ва чи ца је не дав но шо ки ра ла јав ност ка да је об ја ви ла да ће се по ро ди ти за са мо два ме се ца, иако у том тре нут ку ни је ни би ло по зна то да је труд на.

PROGNOZA

VIC DANA

СуНчаНо

Vojvodina Novi Sad

Subotica

Sombor

Kikinda

Vrbas

B. Palanka

Zreњanin

S. Mitrovica 31 Ruma

Panчevo

Vrшac

Srbija Beograd

Kragujevac

K. Mitrovica 32 Niш

Evropa

уз мало облака

NOVI SAD: U ponedeqak sun~ano i toplo uz malo oblaka krajem dana. Vetar slab do umeren isto~ni i jugoisto~ni. Pritisak malo iznad normale. Minimalna temperatura 14, a maksimalna do 31 stepena. VOJVODINA: U ponedeqak toplo i prete`no sun~ano uz malo oblaka kasnije popodne i krajem dana na zapadu Vojvodine. Vetar slab do umeren isto~ni i jugoisto~ni, u ju`nom Banatu povremeno poja~an. Pritisak malo iznad normale. Minimalne temperature od 14 na severu do 20 stepena u Vr{cu, a maksimalne oko 31stepen.. SRBIJA: U ponedeqak vrlo toplo i prete`no sun~ano uz malo oblaka popodne i krajem dana na zapadu i severu Srbije. Vetar slab do umeren isto~ni i jugoisto~ni. Pritisak malo iznad normale. Minimalne temperature od 12 do 20 stepeni, a maksimalne od 30 do 34 stepena koliko }e biti u Prijepoqu. Prognoza za Srbiju u narednim danima: Narednih dana ostaje toplo uz temperature od 30 na severu do 34 stepena na jugu Srbije. U drugoj polovini sedmice temperatura u postepenom padu, pa }e od petka biti ispod 30 stepeni u ve}ini krajeva. Bi}e prete`no suvo uz vlro malo ki{e ponegde izme|u srede i ~etvrtka. BIOMETEOROLO[KA PROGNOZA ZA SRBIJU: Biometeorolo{ke prilike }e biti ne{to povoqnije. Me|utim, uobi~ajeni zdravstveni problemi su i daqe mogu}i kod hroni~nih bolesnika, a kod meteoropata se tipi~ne reakcije mogu javiti u bla`oj formi. Preporu~uje se adekvatno odevawe i izbegavawe ve}ih fizi~kih napora u najtoplijem delu dana.

Madrid

Rim

London

Cirih

Berlin

Beч

Varшava

Kijev

Moskva

Oslo

St. Peterburg 18 Atina

Pariz

Minhen

Budimpeшta

Stokholm

Оде зека у посластичарницу и пита: - Имате ли питу од банана? - Немамо. Дође зека следећи дан и пита: - Имате ли питу од банана? - Немамо. Доће поново и постави исто питање и добије исти одговор. Следећег дана посластичар се намучи да направи ту питу и одговара зеки: - ИМАМОО!!! - Је л да је БЉАК??!!!

SUDOKU

Upi шi te je dan broj od 1 do 9 u pra zna po љa. Sva ki ho ri zon tal ni i ver ti kal ni red i blok od po 9 pra znih po љa (3h3) mo ra da sa dr жi sve bro je ve od 1 do 9, ko ji se ne sme ju po na vљa ti.

VODOSTAњE DUNAV

TAMI[

Bezdan

102 (-20)

Slankamen

164 (14)

Jaшa Tomiћ

Apatin

170 (-10)

Zemun

226 (10)

Bogojevo

151 (-3)

Panчevo

246 (6)

Baч. Palanka

170 (5)

Smederevo

440 (10)

Novi Sad

134 (13)

Tendencija stagnacije

SAVA

N. Kneжevac

170 (0)

S. Mitrovica

1 (3)

Tendencija stagnacije

Senta

243 (0)

Beograd

170 (8)

STARI BEGEJ

Novi Beчej

325 (0)

Tendencija stagnacije

Titel

148 (14)

NERA

Hetin

66 (-8)

TISA

-90 (-4)

Tendencija stagnacije

Kusiћ

26 (0)

Reшeњe iz proшlog broja