TopSrbija najbolje iz srbije

TOPSRBIJA

PRIVREDA • DOGAĐAJI • LJUDI

BESPLATAN PRIMERAK

TOPSRBIJA • NAJBOLJE IZ SRBIJE

I S SN 2 3 3 4 -6 0 2 7

www.topsrbija.com

SEPTEMBAR 2012.

Dobrodošli na stranice revije TOPSRBIJA-Najbolje iz Srbije

Welcome to the page of the review TOPSRBIJA - The best from Serbia

Od kada je sveta i veka, bilo je i biće turizma. Sećam se dobro vremena kada su naše bake i majke išle po mesec dana u banju, potom kada se na more svake godine išlo dvadeset i jedan dan, ali i ovog sadašnjeg u kome je brz ritam života uticao da u banje idu oni koji moraju, na more oni koji mogu, a odmor traje sedam dana ili produženi vikend više puta u toku godine. Turizam je privredna grana koja je vremenom možda i ponajviše menjala svoj oblik i sadržaj ponude, ali je oduvek bila i ostala perspektivna. A kako i ne bi kada statistički podaci govore da će u svetu ove godine biti ostvareno milijardu poseta u međunarodnom turizmu. Međunarodni turistički promet je veći od 1.300 milijardi dolara, i čini 6% ukupog svetskog izvoza roba i usluga i raste i dalje. U svetskim razmerama po stopi od skoro 8%, u Evropi po stopi od 4%, a u regionu i našoj zemlji između 6 i 7% u ovoj godini, a rast je zabeležen i u prošloj godini. U ovim teškim vremenima krize u svetu na udaru su bile mnoge grane, ali se turizam među prvima od te krize oporavio, i u značaju, u svetskoj privredi napreduje. Turizam je plemenit put da se prodaju drugi proizvodi i usluge.

Ovo su samo neki od statističkih podataka koje je, govoreći na Svečanoj akademiji povodom obeležavanja 50 godina Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo Prirodno matematičkog fakulteta u Novom Sadu, izneo državni sekretar za turizam gospodin Goran Petković, a značaj ovog jubileja i njegovih reči potvrdilo je učešće najeminentnijih stručnjaka u oblasti turizma u nas, predvođeno nastavnim osobljem i direktorom Departmana prof. dr Lazarom Lazićem, dekanom PMF-a Nedom Mimicom-Dukić, rektorom novosadskog Univerziteta Miroslavom Veskovićem, predsednikom skupštine AP Vojvodine Ištvanom Pastorom i brojnim drugim zvanicama.

Pominjanjem jednog takvo velikog jubileja ove kulturno-obrazovne i naučne institucije, započinjemo i ovaj naš uvodnik, i dajemo mu punu pažnju na stranica časopisa TOPSRBIJA-NAJBOLJE IZ SRBIJE koje slede, u želji da afirmišemo napore turističkih i ostalih radnika vezanih za ovu i srodne privredne grane, dajući na taj način svoj diprinos predstojećim velikim međunarodnim sajamskim skupovima u Novom Sadu i Beogradu. Uz podsećanje na urađeno, nagoveštavamo šta nam je činiti u toj sferi, jer se Srbija godinama „zaklinje“ da su dve prioritetne šanse za bolji život – poljoprivreda i turizam. Čitava priča, kada se govori o turizmu, može da se svede na jednu reč – interdisciplinarnost.

Jedino sveobuhvatnim naučnim posmatranjem može se objasniti činjenica da je četvrti najposećeniji grad u Evropi, posle Pariza, Londona i Rima, Dablin, koji nema ni pariske muzeje, ni arheološku i istorijsku prošlost Rima, a ima upravo ono što se unazad neko vreme potencira - autentičnost i jedinstvenost. U Dablinu su to pabovi u kombinaciji sa izvanrednom muzikom, atmosfera neponovljivosti irskog doživljaja. Srbija takođe ima čime da privuče goste. To su naša sela, stari zanati, bogato folkorno nasleđe i estetika narodnih nošnji, multikulturalnost, domaća hrana i ljubaznost srpskog domaćina, uz prirodne lepote naše zemlje. Povezivanjem celokupne lokalne zajednice, uključivanjem raznorodnih, specifičnih i jedinstvenih programa, kombinovanjem kreativnih kapaciteta uz aktiviranje prirodnih potencijala putem zabave, možda nije jedini, ali je najsigurniji pravac turističkog otvaranja Srbije ka svetu Mihailo Berček, urednik revije TOPSRBIJA-Najbolje iz Srbije

Since the begining of time, tourism did and will exist. I remember very well the times when our grandmothers and mothers went for a month-long vacation to spas, then when people used to go the sea for three weeks, but also this modrn fast pace life which directly coresponds to the fact that spas are now visited only by the people who require a treatment,that the ones who go to the sea are only the ones who have the means, and that an usual vacations lasts seven days or a long weekend several times per year. Tourism is an industry that probably changed its form and content most frequently, but has always been and will remain promising.. And how could it not when statistics show that in the world, this year, one billion international tourism visits will be achieved. International turnover of tourism is more than 1,300 billion dollars, and this amount equals 6% of the entire world’s goods and services export and it continues to grow. The growth has been recorded in the last year: in the world at a rate of nearly 8%, in Europe at the rate of 4%, and in our country and the region between 6 and 7%. The world’s crisis affected many industries, but tourism is among the first ones to recover from the tough times. Therefore, the importance of tourism in the world economy is getting stronger. Tourism can be considered as a noble way to sell other products and services.

Some of the statistics, that the state secretary of tourism Mr. Goran Petkovic spoke about at the ceremony to celebrate 50 years of the Department of Geography, Tourism and Hotel Management Faculty of Sciences in Novi Sad, , and the significance of this “anniversary” and Mr. Petkovic’s words have been confirmed with participation of the most eminent experts in the field of tourism in the United States, led by the teaching staff and Head of Department prof. Dr. Lazar Lazic, dean of the Faculty of Science Neda Mimica-Dukic, rector of the University of Novi Sad, Miroslav Nafta, president of the autonomous Province of Vojvodina Istvan Pastor and many other dignitaries.

Referencing such a great jubilee of cultural, educational and scientific institutions, gives us a great reason to begin our editorial and give full attention to the pages of the magazine TOPSRBIJA- THE BEST OF SERBIA that has been created, in order to confirm the efforts of tourism and other related workers in this and related economic branches, thereby giving your contribution to the upcoming major international trade fair events in Novi Sad and Belgrade. It has also been created to remind what has been done and suggest what we should do in the two major areas, as Serbia, for years, “swears” that a key for a better life - agriculture and tourism.

The whole story when it comes to tourism is that it can be reduced to one word - interdisciplinary. The only comprehensive scientific observation can be explained by the fact that the fourth most visited city in Europe after Paris, London and Rome, Dublin, which has neither the Paris museums nor archaeological and historical past of Rome, and has exactly what stresses a while back - authenticity and uniqueness. In Dublin, pubs are combined with excellent music, the atmosphere uniqueness of the Irish experience.

Serbia also has a lot to attract guests. These are our villages, handicraft, rich folklore heritage and the aesthetics of traditional costumes, multiculturalism, local food and hospitality Serbian host, along with the natural beauty of our country.

Connecting entire local level, including various, specific and unique program, combining the creative capacity of the activation of natural resources through fun, maybe not the only one, but it is the safest way of the opening of the tourist Serbia to the world.

Mihailo Berček, Editor-in-Chief of TOPSRBIJA- Best of Serbia

Revija TOPSRBIJA – Najbolje iz Srbije Izdavač: Agencija za izdavanje novina Berček&Berček 21000 Novi Sad, Bulevar oslobođenja 141 Web: www.topsrbija.com E-mail: topsrbija@gmail.com Direktor i Glavni i odgovorni urednik: Mihailo Berček Novinar/Urednik: Elizabeta Berček

Dizajn i tehničko uređenje: Marko Dobranić Fotografije: Mihailo Berček i materijali oglašivača Štampa: Magyar Szo Lapkiado KFT DOO OJ Štamparija Forum Novi Sad 21000 Novi Sad, Vojvode Mišića 1 CIP-Katalogizacija u publikaciji Biblioteka Matice Srpske, Novi Sad 338/339 (497.11)

TOPSRBIJA: Najbolje iz Srbije Glavni urednik Mihailo Berček.

-2012. Sep.- Novi Sad Agencija za izdavanje novina Berček&Berček 2012. –Ilustr. ; 30 cm Dva puta godišnje.

ISSN 2334-6027 COBISS.SR – ID 273937671

4

SADRŽAJ Naslovna strana Hotel Olimp Zlatibor .................................................1 RibarskaBanja.............................................................................................2 Dobrodošli na stranice revije TOPSRBIJA-NajboljeizSrbije..................................................................3 Naš taxi, Novi Sad......................................................................................4 TOPSRBIJA sadržaj ..................................................................................5 Prof. dr Lazar Lazić, Departman na bogatom nasleđu gradi budućnoćnost…..................6 Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo, PMF-a u Novom Sadu…………...................................................….....7 Prof. dr Žarko Ilin, Naše povrće je vrhunskog kvaliteta……..…………………...……........8 Udruženje štiti Futoški kupus……………………............................…..8 Svetski kongres o hrani CEFOOD u Novom Sadu, Ljudi, hrana i piće Srbije sa dušom.........................................................9 FINS Institut za prehrambene tehnologije, Novi Sad...............10,11 Prof. dr Zoran Keserović Hrana da bude lek, a ne uzrok bolesti.................................................12 Departman za voćarstvo, vinogradarstvo, hortikulturu i pejzažnu arhitekturu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu...................13 Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad..............................................14,15 Žarko Galetin, Produktna berza lider berzanskog trgovanja u Srbiji ......................................................16 FIMEK unapredio međunarodnu saradnju i uveo nove programe.............................................................................17 Milorad Milošević, Stvaranje brenda na Šuljamskoj glavici...............................................18 Panonija - Agrar MM probudila Srem.................................................19 Vladan Vešković, Neophodno definisati turistički proizvod – zdravstveni turizam.............................................................................20 Merkur pomerio granice srpskog banjskog turizma.......................21 Lepota u službi pameti i turizma..........................................................22 Ribarska Banja, oaza zdravlja…......................................................…...23 Banja Junaković Apatin, Vaš deo Panonskog mora.........................24 Banja Kanjiža, Kanjiža............................................................................25 Turistička agencija Palma, Sokobanja.................................................26 MK Mountain Resort, Kopaonik ........................................................27 Foto priča, KOP je i ove zime TOP........................................................28 Hotel Putnik, nova-stara zvezda Kopaonika…………..................…29 SKI Kamp Rtanj, Kopaonik...................................................................30 Vila Radigost – odmor uz cvrkut ptica, žubor potoka i domaću hranu ..................31 Zlatibor uvek za korak ispred.................................................................32 Hotel Olimp, treći zlatiborski vrh ………........................................…33 Turistička agencija Zlateks na Zlatiboru, provereno najbolja.........34 Zlatiborski konak, odmor uz miris borove šume………................…35 Gornji Milanovac, kraj gde je rođena moderna Srbije......................36 TO Ruma, najmlađa, a među najaktivnijima….............................…37 Specijalni rezervat prirode Zasavica....................................................38

TO Kikinda, Dani ludaje i Kikindski fruštuk, zaštitni znaci opštine…....................................................................…...39 Kulturno umetnička društva turistički kapital ................................40 Kulturno obrazovni centar Šid ............................................................41 Harasti Agošton, začetnik vinske kulture u Kaliforniji .................…42 Sava Jojić, Mačkov podrum u samom vrhu srpskog vinarstva ..........................43 Vinarija Bononia, Banoštor, vina za čistu desetku............................44 Seosko domaćinstvo Miljević, lepa porodična priča.........................45 Prof. dr Petar Cindrić, Naše nove sorte se bolje prilagođavaju klimatskimpromenama.........................................................................46 Vinarija Vindulo, bogatstvo Bačke u časi ..........................................47 Prof. Kovač, Marketing je presudan u popularizaciji vina..............48 Zlatni dani vina u Carskoj palati MMXII ...........................................48 Banoštor……..................................................…………………....…....….49 Prof. dr Ninoslav Nikićević o srpskoj rakiji…................................….50 Rakija Šurlan, Novi Kozarci....................................................................51 Youth Fair doneo Novom Sadu epitet Grad mladih….....................52 EXIT broj 13, ostao najveći……......................................................…....52 Guča World Music centar…………........................……...……..…..….52 Centar za muzičko obrazovanje Kulturno sklonište, Novi Sad …...........................................................53 Dejan Petrović, Sa srpskom trubom se može sve ............................54 Zorica Kozlovački, Zlatna dama horskog pevanja.............................54 Dom porodice Jakšić u Krčedinu, Kuća umetnika…......................…55 Vanja Čobanov, Vojvođanske priče o vremenu koje se nikada više ponoviti neće..........................................................55 Vladimir Kankaraš glasnogovornik Bikare …...................................56 VladanSubotin,svetskiprvak….......................................................…56 Bean fest ili jednostavnije Temerinska pasuljijada............................57 TurijskaKobasicijada…...................................................................……57 Mira Kovačević, promoter Sremskokarlovačkog kuglofa …...........58 Mirjana Hemun, Udruženje žena Banstolka….....................….....…58 Sandra Stanković, Udruženje Artesa Kikinda ……...........................58 Majstori riblje čorbe iz Begeča: PetarLapuBraša…...............................................................................…59 JankoPinćer…......................................................................................…59 PremierPrezidentHotel,SremskiKarlovci….....................................60 City Hostel, Novi Sad…....................................................................…..60 Hotel Premier Aqua, Vrdnik ….......................................……..………60 Hotel Novi Sad, Novi Sad......................................................................61 AK Sekulić, Veternik ..............................................................................62 As Computers, Novi Sad........................................................................63 Samba kafa, Vrbas...................................................................................64 Srbija na XXX OI ………...............................………..………....….…….65 Proizvodnja Mile Dragić, Zrenjanin ……….........................………....66 Zlatiborac d.o.o. Beograd.......................................................................67 FIMEK, Novi Sad ....................................................................................68

5

Prof. dr Lazar Lazić

Prof. dr Lazar Lazić Povodom 50 godina postojanja Departmana za za geografiju, turizam i hotelijerstvo, Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, direktor prof. dr Lazar Lazić je rekao: -Dve stvari treba da naučimo iz istorije – prvo, da nismo superiorni nad našim precima; drugo, da smo sramotno inferiorni, ako nismo daleko odmakli od njih. Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo, Prirodno-matematičkog fakulteta u Novom Sadu, u 2012. proslavio je značajan jubilej – 50 godina postojanja. Time smo obeležili pet decenija razvijanja studijskih programa i obrazovanja studenata, naučnih dostignuća i stremljenja, širenja znanja, saradnje sa privredom, a sve na dobrobit društva u celini.

Plemenitost našeg posla odražava se kroz kinesku poslovicu: “Ako planirate jednu godinu unapred, posadite pirinač. Ako planirate 10 godina unapred, zasadite voće.

Ako planirate 100 godina unapred, obrazujte decu.”

Naša biblioteka i arhiva čuvaju dokaze nastavne, naučne i stručne aktivnosti

6

Departman na bogatom nasleđu gradi budućnost

– brojne diplomske radove, magistrature,doktorate, udžbenike, naučne časopise, elaborate, projekte, karte...

Departman je, kao i naše društvo, prolazio razdoblja velikih izazova, a najveću snagu crpio je iz čvrste, iskonske veze sa prostorom i ljudima.

Razvoj geografske misli, turističkih poduhvata i obrazovanja u obe oblasti, pogotovo u Vojvodini, neraskidivo je vezan za našu instituciju – obrazovanjem kadrova, istraživanjima, izdavaštvom i radom na značajnim projektima.

Posle toliko godina ponosni smo što Departman dosledno prati svoju viziju.

Studijski programi su uvek išli u korak s vremenom, ubrzavajući tempo svakim danom i odražavajući svoje mesto ugledne naučno-obrazovne institucije.

Departman, kao i ceo Univerzitet u Novom Sadu, poslednju deceniju učesnik je intenzivnih procesa prilagođavanja međunarodnim nastavnim i istraživačkim standardima. Reforma sistema

studiranja prema tzv. Bolonjskoj deklaraciji, uključivanje u međunarodne istraživačke i studijske programe predstavljaju izazov kako za nas, tako i za društvo u celini. Naš je primarni cilj ravnopravno deliti evropski prostor visokog obrazovanja i istraživanja.

Brz napredak digitalne komunikacije danas nalazi široku primenu u obrazovnom procesu svih nivoa studija.

Sledeći cilj je ovladavanje procesima e-učenja i celoživotnog obrazovanja, koje je, zbog ogromne brzine razvoja nauke i tehnologije neminovnost budućeg vremena.

Departman se rezultatima svojih aktivnosti u organizaciji nastave, snaženjem istraživačkih, ljudskih i materijalnih resursa, međunarodnom saradnjom i primenom znanja postavio na visoko mesto unutar našeg Univerziteta. Kvalitet koji ističemo i na koji smo ponosni proizlazi iz napornog i plodotvornog rada, kao i ulaganja u kadrove i opremu.

Najlepša stvar na svetu je

rad udružen sa ljubavlju. Mi volimo ono što radimo i mi se trudimo biti najbolji, biti uzor budućim naraštajima. Temelj na kojem gradimo našu budućnost su mudrost i nesebičnost iskusnih profesora i energija i posvećenost mladih saradnika.

Samo jednoj generaciji i malom broju pojedinaca ukazuje se prilika da mogu, kao mi, obeležiti 50 godina postojanja institucije koja je bitno predodredila živote mnogih.

Lično sam počastvovan što obavljam dužnost direktora Departmana u vreme kada na bogatom nasleđu pedesetogodišnjeg rada gradimo sve bolje uslove, kako školovanja novih naraštaja, tako i rada naših profesora i istraživača.

S dubokim poštovanjem zahvalni smo svim učesnicima ove pedesetogodišnje priče – nastavnicima, studentima, nenastavnom osoblju, saradnicima, ... ili jednostavno – prijateljima, sa zadovoljstvom je konstatovao prof. dr Lazar Lazić.

UNIVERZITET U NOVOM SADU | PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET

DEPARTMAN ZA GEOGRAFIJU, TURIZAM I HOTELIJERSTVO

1962 – 2012

Planeta Zemlja prostor našeg istraživanja

7

Prof. dr Žarko Ilin

Naše povrće je vrhunskog kvaliteta

Bez dobre i zdrave hrane, očigledno da nema ni turizma, jer je to jedan od najvažnijih segmenata u ponudi. A o stanju u povrtarstvu Srbije danas i perspektivama razvoja, prof. dr Žarko M. Ilin, redovni profesor na Poljoprivrednom fakultetu u Novom Sadu i predsednik Vojvođanskog društva povrtara (VDP) kaže: –U dužem vremenskom periodu povrtarstvo Srbije je bilo lokomotiva razvoja biljne proizvodnje. Da li će to i ostati zavisi od strategije razvoja poljoprivrede u celini i mera agrarne politike, ali i stanja na finansijskim tržištima u zemlji i Evropi. Proizvodnja i plasman povrća na domaće tržište ili u izvozu, deli sudbinu ukupnog stanja u biljnoj i stočarskoj proizvodnji u Srbiji. Razvoj biljne i stočarske proizvodnje po sistemu

spojenih sudova utiče na stanje i razvoj poljoprivrede i plasman povrća. Zato, koncept održive poljoprivredne proizvonje povrća nema alternativu. Održiva proizvodnja podrazumeva racionalno i sa znanjem korišćenje prirodnih resursa uz uvažavanje bioloških zahteva gajenih biljaka u cilju racionalne i kontrolisane potrošnje energije i zaštite životne sredine.

Proizvodnja povrća u Srbiji je na zavidnom nivou po količini, posebno po kvalitetu svežeg i na najrazličitije načine prerađenog povrća. Svake godine se proizvedu značajni tržišni viškovi, posebno srednje kasnog i kasnog povrća.

Izražen je deficit ranog i srednje ranog povrća sa otvorenog polja, posebno predzimskog i zimskog povrća iz zatvorenog prostora.

Tržni viškovi su interesantni

za izvoz u svežem stanju, ali i kao prerađeno povrće. Srbija ima sasvim dovoljne prerađivačke kapacitete, s tim da je oprema i tehnologija u većini zastarela.

Revitalizacijom prerađivačkih kapaciteta bi se značajno podigao kapacitet što bi u konačnom doprinelo većem izvozu ekstra i kvalitetnog dehidriranog, hladno (zamrznutog) i toplo prerađenog i ukišeljenog povrća.

Domaća nauka i struka ulažu ogromne napore da rezultate svoga rada implementiraju u široku proizvodnu praksu na porodičnim komercijalnim gazdinstvima.

Rezultat višegodišnje i uspešne saradnje je proizvodnja povrća visokog kvaliteta. Udruživanje proizvođača po ugledu na vodeće evropske zemlje obezbeđuje brzu implementaciju rezultata

istraživanja u široku proizvodnu praksu. Potvrdili su to ostvareni rezultati na Jesenjem međunarodnom poljoprivrednom sajmu „Hrana i piće“ 27. septembra 2011. godine. Od ukupno pregledanih i ocenjenih 130 eksponata, članovi VDP-a su nastupili sa 100 proizvoda. Za 99 uzoraka su nagrađeni zlatnom medaljom, a jedan uzorak srebrnom medaljom za kvalitet svežeg povrća proizvedenog na otvorenom polju i u zaštićenom prostoru. Rezultat ovako velikog broja osvojenih vrhunskih priznanja je i Veliki šampionski pehar Novosadskog sajma Vojvođanskom društvu povrtara za 2011. godinu.

VDP je nosilac pehara Apsolutnog šampiona u proizvodnju svežeg povrća osmu godinu zaredom.

Udruženje štiti Futoški kupus

Goran Puača i Miroljub Janković uz podršku ljudi iz poljoprivrednih gazdinstava Ćulum, Janja, Radić, Kurjak, Majkić i drugih, te Zemljoradničke zadruge Begečki povrtari, nastoje da se pojave na svakoj važnijoj manifestaciji i promovišu FUTOŠKI KUPUS. Gospodin Puača, predsednik Udruženja „Futoški kupus“ pokušao je da nam objasni koja je njihova strategija dolaska do potrošača: -Nastojimo uvek da pošaljemo pozitivnu sliku o Udruženju, o proizvođačima i prerađivačima kupusa. Stvarajući pozitivne medijske uslove dobijamo povratni efekat i bolje uslove za rad i obavezu da proizvodimo zdravstveno bezbedan proizvod, što je i naš konačni cilj. Jedan deo naše aktivnosti usmeren je na

8

stalnu edukaciju proizvođača i prerađivača. Edukacija podržava programe zdrave proizvodnje da bi jednog dana došli do toga da Futoški kupus bude proizveden u potpunosti na organski način.

Za sada još nema kontrolisanog, sertifikovanog organski proizve-

denog kupusa, ali ima proizvedenog za potrebe domaćinstva, na pola jutra ili jutro, što je, kada se sabere, priličan broj hektara.

Osim toga, Futožani vode računa o potrošačima negujući svoju proizvodnju, što znači, da mi u svetu stvaramo onu priču koja služi kao direktni marketing „organska proizvodnja za poznatog kupca“.

Razlika između Futoškog i hibridnog kupusa je velika.

Futoški se proizvodi samo kod

nas, semenom od kupusa koji su sadili naši preci. U Futogu imamo 34 registrovana gazdinstva koja imaju pravo da proizvode i prodaju kupus pod tim imenom.

Prošle godine je iskontrolisano 70 hektara zasada Futoškim kupusom, a za ovu godinu planiramo do 100 hektara. Plan nam je da svake godine povećavamo površine pod tim zasadima. Hibridni kupus se gaji zato što daje imaju veći prinos i proizvođačima donosi veću finansijku dobit.

Zapremina hibrida je 30-40% od zapremina futoškog kupusa.

Futoški kupus nije samo lakši,

već i mnogo bogatiji mineralnim materijama, esencijalnim aminokiselinama i vitaminima.

Neprekidna aktivnost Udruženja je da površine sa zasadima

kupusa ostanu pod tom kulturom, da se ne izgube. Da poljoprivredno zemljište bude zaštićeno zemljište i da se ne može menjati namena tog zemljištu. Futoški kupus je nacionalni brend, a to u državama EU ima svoju težinu. Tendencija je da zaštitu na evropskom nivou uradimo u što skorijem vremenskom periodu i da do kraja godine uđemo u postupak za izradu elaborata na evropskom nivou za zaštitu Futoškog kupusa i samim tim dobijemo još jedan podstrek za naš rad.

Uspeh koji smo postigli afirmišući Futoki kupus dugujemo i našim potrošačima i našim ljudima iz Udruženja. U narodu postoji potreba za negovanjem srpske, vojvođanske, novosadske, futoške, domaće tradicije, a to je zasigurno kupus i sarma.

Sva jela od kupusa su naša nacionalna jela, a ima ih više od stotinu.

Svetski kongres o hrani CEFood u Novom Sadu

Ljudi, hrana i pića Srbije sa dušom

Prof. dr Jovanka Lević i prof. dr Viktor Nedović -Okupili smo se ovde, mi tehnolozi, brojni proizvođači prehrambenih proizvoda iz Srbije, srećni i ponosni, što večeras imamo priliku da strance, učesnike 6. Centralno-evropskog kongresa hrane (CEFood), uputimo na najbolji način kako se to u našoj zemlji radi i da budemo pravi domaćini, kao i da se od srca zahvalimo svima za sve što smo zajednički uradili na najbolji mogući način.

Ovim rečima, na praktično velikom finalu događaja svetskog kalibra, kakav je Centralno-evropski kongres o hrani, održanom u Sremskim Karlovcima, u hotelu „Dunav“, gde je upriličena nestvarna izložba najboljih srpskih proizvođača hrane i pića, dan uoči formalnog zatvaranja kongresa (23-26. maja), brojnim zvanicama obratila se prof. dr Jovanka Lević, direktorka Instituta za prehrambene tehnologije u Novom Sadu, koja je potom dodala: -Pošto imamo preko 200 stranaca iz 36 zemalja sa svih kontinenata izuzev australijskog, želeli smo da pokažemo najbolje proizvode iz naše zemlje. Mi smo uspeli da kao organizatori ovog divnog međunarodnog skupa pružimo stancima mogućnost da vide šta je to šta naša Srbija ima, kakvu hranu i piće imamo, kakve nošnje nosimo, koliko smo dobri domaćini... Tim povodom smo pozvali naše kompanije, i ja sam prezadovoljna njihovim odzivom. Preko 60 naših kompanija prihvatilo se da učestvuje na ovoj jedinstvenoj izložbi. Moglo ih je biti i više, ali fizički nije bilo prostora u ovom divnom restoranu da primi sve zainteresovane. Pokazali smo Evropi i svetu kako imamo dobru futošku sarmu, divan srbijanski kajmak, vrhunska furškogorska vina, sireve sa juga Srbije, sokove, voće, povrće, a sve to odgajano i napravljeno na ovim prostorima. Uz priliku da vide i da probaju naše proizvode, učesnici kongresa mogli su neposredno da kontaktiraju proizvođače, da vide, da se uvere, dožive nas kao jedan divan i gostoprimljiv narod.

Naša sagovornica naglašava da je Kongres protekao u fantastičnoj atmosferi i da će svima u Srbiji, ali i svim gostima, ostati u divnom sećanju. Za učesnike kongresa organizovane su svakodnevne turističke ture, tokom kojih su oni mogli da čuju nešto iz naše istorije i da kada se vrate u svoje zemlje budu puni utisaka, i imaju o čemu da pričaju, ne samo o nauci i kongresu, nego generalno o nama kao narodu i o našoj prelepoj zemlji.

-Zadovoljna sam što su se na ovom našem mini sajmu okupili naši najbolji, u većini slučajeva nagrađeni proizvođači organskih proizvoda, najboljih vina, uz učešće asocijacije „Najbolje iz Vojvodine“ i priredili nam svojevrsnu nezaboravnu promociju naše zemlje. Iz razgovora sa gostima, mogu da zaključim da su oduševljeni viđenim i probanim, baš kao što sam i sama. Ovaj Centralno-evropski kongres se po prvi put dešava u našoj zemlji i uglavnom neće ga biti više, ili bar ne u skorijoj budućnosti.

Zato mi je drago da smo tako uglednim gostima iz inostranstva, prikazali ono najbolje što imamo u oblasti voćarstva i povrtarstva, gde imamo najveće šanse za proboj na evropsko i svetsko tržište. Posle ovog skupa, takođe, očekujem da dođe do još većeg povezivanja i tešnje saradnje između srpske nauke i prakse.

I na ovom kongresu je više nego jasno, da treba raditi na zaštiti geografskog porekla proizvoda, što sada mnogo košta, ali bez toga nije moguće izaći na svetsko tržište i biti redovan na svetskoj trpezi. A da bi se naši proizvodi pozicionirali na tom tržištu, definitvno, treba da imamo više ovakvih skupova na međunarodnom nivou, da svet vidi šta mi to sve imamo. A imamo toliko toga da pokažemo – zaključila je prof. dr Jovanka Lević.

Profesor Viktor Nedović, sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, kome pripadaju velike zasluge što je 6. CEFood, Centralno-evropski kongres o hrani uspešno organizovan je izrazio svoje zadovoljstvo što je sve išlo pravim putem, baš onako kako se zamišljalo i želelo.

-Imali smo više od 600 registrovanih učesnika događaja, koji je od starta iniciran od strane Instituta za prehrambene tehnologije u Novom Sadu, što smo mi zdušno prihvatili, podržali i zajedničkim snagama sve organizovali. Uspeli smo da gostima iz inostranstva, ali i gostima iz Srbije, pokažemo sve ono šta Srbija najbolje ima iz oblasti prehrambene industrije, da spojimo naučno-istraživački deo i ljude koji se bave naukom, sa ljudima koji se bave direktnom proizvodnjom i da uz degustaciju naših vrhunskih prehrambenih proizvoda dođe i do prvih poslovnih kontakata koji će dovesti do konkretne saradnje između jednih i drugih. Siguran sam da će sa kongresa u Novom Sadu, poteći i mnoga nova prijateljstva, ali i nove poslovne saradnje u budućnosti. Evropa traži i jak sektor malih i srednjih preduzeća, a izložba hrane u Sremskim Karlovcima je bila upravo ono što pokušavamo da potenciramo i dobar način da naše proizvode vide kompetnentni ljudi, upoznaju se sa njima i da u tom smislu pokrenemo saradnju. Bez malih preduzeća, kompanija na nivou familije i malo šire, u Evropi i svetu, a sve više i kod nas, nema razvoja ekonomije, nema razvoja države. Zato je ovaj kongres podržao i taj aspekt u daljem razvoju ove privredne grane i daljem razvoju i reputaciji naše zemlje – ocenio je profesor dr Viktor Nedović.

Izložba, ili svojevrsni mini sajam srpske hrane u Sremskim Karlovcima bilo je nešto spektakularno. Isto tako, samo na potpuno drugačiji način, bilo je i završno veče upriličeno u novosadskom restoranu „Ribarac“, na kome je nastupilo novosadsko folklorno društvo „Vila“, koje je oduševilo sve prisutne. Priredili su im kolaž pesama i igara sa naših prostora, ali i internacionalnih numera, pa su mnogi zaigrali uz sirtaki, tango, da bi se na kraju sve završilo simboličnim srpskim kolom u kome su se našli i članovi „Vile“, ali i veliki broj učesnika kongresa.

9

10

11

Prof. dr Zoran Keserović

Hrana da bude lek, a ne uzrok bolesti

S

ve zemlje u okruženju donele su Zakon o integralnoj proizvodnji i uredile ovu oblast neophodnim pravilnicima. Srbija je donela Zakon o organskoj proizvodnji, ali ne i Pravilnik o integralnoj prozvodnji, sa propisanim tehničkim i organizacionim uslovima, načinom organizacije kontrole proizvoda, definisanjem obaveza proizvođača, određivanjem sertifikacione kuće, načina sertificiranja, obaveznom označavanju proizvoda logom, što su sve pravila koji predstavljaju osnovu delovanja integralne proizvodnje.

Samo na ovaj način moguće je povećavanje konkurentnosti poljoprivrednog sektora, standardizacija i povećanje kvaliteta jabuke u celoj Srbiji, što je već u dobroj meri odrađeno u Vojvodini u poslednjih nekoliko godina zahvaljujući uvođenju novih tehnologija, jačanju prekogranične i regionalne saradnje između naučno istraživačkih institucija i poslovnih i stručnih subjekata, u čemu su prednjačili predstavnici Departmana za voćarstvo, vinogradarstvo i pejzažnu arhitekturu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu.

Prof dr Zoran Keserović, direktor Departmana, kaže da u voćarskoj proizvodnji u Srbiji, mora da se pređe na podizanje zasada sa protivgradnim mrežama, mora se uvesti integralni proces proizvodnje i insistirati na većem udruživanju. Naši proizvođači, pogotovo proizvođači jabuke, su to već shvatili, pa sada imamo već formirano nekoliko kooperativa u Srbiji. Nedostaju distibutivni centri, jer imamo samo dva za distribuciju cele proizvodnje. Direktiva EU doneta 2009. godine, kaže da će sve države članice morati u svojim nacionalnim planovima da predstave na koji način obezbeđuju implementaciju osnovnih principa integralne zaštite do 1. januara 2014. godine. U međuvremenu, pre tri godine, formirana je

12

jedna grupa koja intenzivnije radi na unapređenju integralne proizvodnje, ne čekajući zakone i pravilnike. Povećani su voćarski zasadi, ali su nastali i novi problemi. Previše se upotrbljavaju hemijsko tehnički preparati, dolazi do izmene kvaliteta životne sredine, povećava se ostatak pesticida u plodovima.

Hrana treba da bude lek, a ne uzrok bolesti. Zato se u narednom periodu mora više raditi na zaštiti životne sredine, ali i samih potrošača. U svetu se desi 3 miliona teških trovanja pesticidima.

Oko 95% trovanja se desi u zemljama u razvoju.

Profesor Keserović naglašava da integralna proizvodnja mora biti kontrolisana proizvodnja u cilju zaštite i proizvođača i životne sredine, a da je ona najviše zaživela kod jabuke i kruške. To se voćne vrste koje zahtevaju najveći broj zaštita od bolesti i štetočina. U integralnoj proizvodnji moraju se kontrolisati sve agrotehničke mere. Đubrenje mora da se radi na osnovu plodnosti zemljišta. Analiza zemljišta mora da se radi svake četvrte, a folijarna analiza svake godine. Na osnovu kontrole, analize zemljišta i folijalne analize, donosi se odluka kako će se vršiti đubrenje. Sigurno da nema intezivne proizvodnje bez navodnjavanja.

Ali i ovde se prave velike greške. Prvo, dodaju se velike norme ili se ne prilagođava fazama organogeneze.

Vodni kapacitet se mora prilagođavati fazama organogeneze. U integralnoj proizvodnji mora se prihvatiti minimalizacija obrade zemljišta. Takođe, ne možemo se osloniti na autohtone sorte ili npr. na sortu Topaz koja je otporna na bolesti, kada sorta nema prolaz na tržištu, nego moramo usvajati sortiment koji je prisutan u EU. Prebul, Gremi Smit, Crveni Delišes, na te sorte se mora obratiti pažnja. Ukoliko se primene neke agrotehničke mere, ove sorta mogu dobro da rađaju, poput Zlatnog Delišesa, Ajdareda...

Osnovni preduslov za integralnu proizvodnju je proizvodnja sertifikovanog sadnog materijala, a Srbija tu ima velikih problema zato što se nije na vreme prešlo na proizvodnju tzv. sertifikovanih sadnica. Svi novi zasadi u Vojvodini su sertifikovani, sa proverenim

garancijama, što nimalo nije slučajno.

Ovakve sadnice u Srbiji proizvodi svega tri firme. Možda bi podsticajnim merama nadležnog Sekretarijata trebalo podsticati ovakve tehnologije u proizvodnji kvalitetnog materijala. Kada se postave ovakve sadnice, mora se voditi računa i o grančicama. U takvim uslovima, kada se u prvoj godini dobije kvalitetan zasad, sigurno da se već u drugoj godini može ostvariti prinos od 25-30 tona, u trećoj i četvrtoj godini 45 do 50 tona. Mora se polako napuštati kratka rezidba i preći na dugu rezidbu, koja je važna da bi se smanjila bujnost. Kada se prelazi na intenzivne zasade važno je da se to pored zelene rezidbe, reguliše vodom i podsecanjem korena. Tamo gde je vršeno podsecanje sa obe strane, obrazovanje pupoljaka je daleko veće.

Zato jedna od obaveznih agrotehničkih mera u Srbiji u narednom periodu, mora da postane podsecanje korena.

Integralna proizvodnja zahteva visok stepen znanja, obrazovane proizvođače, kao i adekvatnu stimulaciju od strane države. U tom smislu, Departman stalno organizuje predavanja, savetovanja, radionice, da bi proizvođači shvatili koliko je značajno uvođenje integralne proizvodnje. Da bi sve ovo moglo da se odradi, Srbija prvo mora da uradi regionalizaciju i da odredi koji su to najznačajniji reoni u voćarstvu.

Da je Srbija imala te reone urađene pre 20 godina, ne bi se dešavalo ovo što se sada dešava. U ovoj godini smo imali velike štete od izmrzavanja, jer smo širili voćne vrste u nekim neodgovarajućim predelima i uslovima, pa je, recimo, izmrzavanje ove zime u ravnici bilo i do 100% za kajsiju i breskvu. Tu su, nažalost, otišla značajna podsticajna sredstva. A zna se tačno u kojem reonu pojedine voćne vrste daju najbolje rezultate. Na osnovi procene potencijalne plodnosti mi možemo da izađemo sa procenom koliki će rod biti ove godine u Srbiji. Možda 245.000 tona, što je negde 8 do 10% manje u odnosu na prošlu godinu.

Nema nikakave sumnje da se u narednom periodu mora uvoditi integralni koncept proizvodnje, ukoliko želimo da budemo konkurentni na sve probirljivijem tržištu.

13

ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА 14

ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА www.ftn.uns.ac.rs Факултет техничких наука је једна од најсавременије организованих високообразовних институција у региону са традицијом дугом 52 годину, познат и признат у целом свету, а инжењери образовани на овом Факултету, раде и постижу запажене резултате у свакој фирми која има било какве везе са технологијом, производњом, образовањем или услугама, јер од свих занимања, инжењери су и даље најтраженији.

Наставна делатност остварује се кроз АКАДЕМСКЕ (основне, мастер, специјалистичке и докторске) и СТРУКОВНЕ (основне, специјалистичке и МБА) студије на 73 акредитованa студијскa програмa из следећих области: АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ - Машинство (Производно машинство, Механизација и конструкционо машинство, Енергетика и процесна техника, Техничка механика и дизајн у техници) - Електротехника и рачунарство (Енергетика, електроника и телекомуникације, Рачунарство и аутоматика) - Грађевинарство - Саобраћај (Саобраћај и транспорт, Поштански саобраћај и телекомуникације) - Архитектура и урбанизам - Индустријско инжењерство и инжењерски менаџмент (Индустријско инжењерство, Инжењерски менаџмент) - Графичко инжењерство и дизајн - Инжењерство заштите животне средине и заштите на раду (Инжењерство заштите животне средине, Инжењерство заштите на раду, Управљање ризиком од катастрофалних догађаја и пожара) - Мехатроника - Геодезија и геоматика - Примењена математика - Рачунарска графика (Анимација у инжењерству) СТРУКОВНЕ СТУДИЈЕ: - Електроенергетика - обновљиви извори електричне енергије - Грађевинарство - Саобраћај и транспорт - Софтверске и информационе технологије (Нови Сад, одељења у Инђији и Лозници

73 акредитована студијска програма 45 акредитованих студијских програма на енглеском језику 70 међународних пројеката 110 домаћих начних пројеката 66 малих и средњих предузећа утемељених на иновативним активностима и предузетничкој клими створеној на факултету

У складу са оним што се овде учи, са бројним могућностима и високим процентом успешних, који су у професионални живот кренули управо одавде, визија ФТН-а гласи:

“ВИСОКО МЕСТО У ДРУШТВУ НАЈБОЉИХ“

Интегрисани систем квалитета сертификован од:

21000 Нови Сад, Трг Доситеја Обрадовића 6, телефон: 021/450-810, 459-141, телефакс: 021/458-133 www.ftn.uns.ac.rs, www.upis.ftn.uns.rs ftnmarketing@uns.ac.rs ftnupis@uns.ac.rs

Produktna berza lider berzanskog trgovanja u Srbiji

Žarko Galetin Produktna berza u Novom Sadu je trenutno jedina institucija ove vrste u Srbiji koja organizuje tržište po principima berzanskog poslovanja na Spot tržištu. Po svim kriterijumima to se može nazvati i robna berza na Spot tržištu. Bez obzira što problematika robnih berzi nije regulisana zakonom, trenutno, što se roba kao tržišni materijal ne tretira ni u jednom zakonskom propisu kao berzanski materijal, ovo tržište se u postojećim okolnostima organizuje po principima berzanskih trgovanja, kako inače funkcionišu Spot berze i u inostranstvu.

Produktna berza neguje tradiciju berzanskog poslovanja u manjoj ili većoj meri od svog osnivanja, 28. decembra 1958. godine do danas, da bi od 1. januara 2002. godine ustanovila jedno kontinuirano berzansko tržište po principu kotacija, uparivanja naloga prodaje i naloga traženja po principu kotacija. Dakle, po svim tim kriterijima Produktna berza se može smatrati organizatorom tržišta po principima berzanskog trgovanja. O radu i aktivnostima Produktne berze, direktor Žarko Galetin, diplomirani ekonomista, koji ovu ustanovu vodi od 2004. godine, a Skupština Produktne berze ga je nedavno imenovala na ovu funkciju na još četiri godine, kaže: -Poslovanje Produktne berze je pozitivno, što svake godine, po završnom računu ocenjuje nadležna Skupština. Lane je ostvaren treći najbolji ukupan promet roba u istoriji našeg poslovanja, u iznosu od 234.300 tona robe, što je na kraju godine donelo neto dobit preduzeću od 198.000,00 dinara.

Od svog osnivanja do danas preko berze je premetnuto preko 17 miliona tona robe. Od 8. novembra 2007. godine berza je statusno definisana u skladu sa privrednim društvima kao akcionarsko društvo, pri čemu je jedini akcionar Produktne berze država. To joj je

16

dalo još veći kapacitet i otvorilo prostor za dalje poslovanje na konvencijalnom tržištu. Sa druge strane, država je stala iza koncepta koji je Produktna berza kandidovala i praktično, otvorila prostor saradnji i u smislu davanja intervencijskih poslova koje država čini na našem tržištu, tj. mogućnost da Produktna berza te intervencijske poslove organizuje, čime je berzi ukazano poverenje da velike intervencijske poslove logistički isprati do kraja, na zadovoljstvo svih strana u tom projektu. Do sada nikada nismo imali ni jedu primedbu na tehniku sprovođenja kriterijuma raspisanih državnih tendera, bilo da je u pitanju prodaja žitarica, mineralnih đubriva ili sličnog.

-Trgovanju mogu da pristupe pravna lica koja su članovi berze (Produktna berza ima između 250 i 300 članica svakog polugodišta).

Uslov za to je da se uplati članarina od 10.000 dinara na polugodišnjem nivou. S obzirom da individualni sektor participira 75 do 80% na našem tržištu, Produktna berza je od 2003. godine omogućila individualnom sektoru, dakle, fizičkim licima, poljoprivrednim gazdinstvima, da iznesu svoju robu na organizivano tržište preko berze, tako što je osnovala svoju ćerka firmu „Agrar produkt“ DOO, koja je zastupnik individualnih poljoprivrednih proizvođača u prodaji robe preko Produktne berze. „Agrar produkt“ robu prodaje po autentičnim zahtevima poljoprivrednih proizvođača. Cena se ne „oplemenjuje“ ni putem marže ni bilo kojim drugim putem, tako da cena koju predloži proizvođač i kandiduje je za prodaju, važi i na berzanskom tržištu. Za tu uslugu „Agrar produkt“ naplaćuje proizvođaču proviziju u visini ukupno 1%.

Potrebno je da poljoprivredni proizvođač potpiše ugovor o zastupanju sa „Agrar produktom“ i na osnovu tog ugovora otvara mogućnost da trguje. Uslov je da poljoprivredni proizvođač poseduje rešenje o vlasništvu na zemlji, poresko rešenje, da bi ostvario mogućnost od 5% poreske nadoknade. Treba da dokaže da je roba u njegovom vlasništvu i da donese sertifikat o kvalitetu robe,

tj. nalaz kontrolne kuće o kvalitetu robe da bi se ona mogla jasno prezentovati u nalogu prodaje sa tim kvalitetom i u toj količini. Prema proceduri, popunjava nalog prodaje, koji se daje „Agrar produktu“, a ovaj ga prosleđuje berzi. Kontrolu robe obavlja „Agrar produkt“, ali ako proizvođač daje kantarsku potvrdu, vlasnički list od strane nekog skladišta ili silosa i prezentuje papir, sertifikat o kvalitetu konrolne kuće, da li je to „SGS“, ili „Jugoinspekt“, taj papir je verodostojan. Po pravilu čovek iz „Agrar produkta“ ide na lice mesta i uverava se da je roba fizički prisutna i da je tog kvaliteta kao što piše na papiru. Kupac ponuđene robe pare prebacuje na „Agrar produkt“, a „Agrar produkt“ na tekući račun poljoprivrednika.

-Ambicije Produktne berze se trenutno usmeravaju na usklađivanje sa propisima i pravilima kako funckionišu robne berze na velikim svetskim tržištima, a da bi se to uradilo mora se najpre doneti Zakon o robnim berzama. Mi aktivno učestvujemo u pisanju tog zakona, jedan nacrt je već izašao, ali je pitanje kada će zakon biti donet. Produktna berza ima ambiciju da jednog dana na najbolji mogući način organizuje robno tržište. Tu još dosta predradnji treba da se obavi, a jedna od prvih je da se uredi Spot tržište donošenjem zakona koji bi povećao sigurnosne sisteme u berzanskom poslovanju i zaštitio integritet tržišta putem mnogo jasnijih i preciznijih pravila ko može da dođe i trguje na berzi. Kada se stvori takav jedan pouzdan i suguran sistem na Spot tržištu, onda se otvaraju mogućnosti da se Produktna berza implementira u onaj deo zakonskih odredbi i zakona na tržištu kapitala koji omogućava organizovanje terminskih tržišta (futures tržišta) pre svega tržišta opcija.

-Na berzi se najviše trguje kukuruzom, (oko 50 odsto), jer je kukuruz roba sa najvećim tržišnim potencijalom u Srbiji (do dva miliona tona). Kukuruz i pšenica (36 odsto) , čine preko 86% ukupnog prometa na tržištu, potom slede soja, sojino zrno, sojino i suncokretovo brašno, mineralna đubriva... Povremeno se trguje i

drugim kulturama, poput uljane repice i suncokreta. U principu, trguje se sa svakom robom koja se može standardizovati. Ipak, po nekim metodološkim razvrstavanjima na berzi po predmetu trgovanja, robna berza u Novom Sadu ima karakteristike berze žitarica.

- Produktna berza radi samo sa domaćim pravnim licima.

Inostrani kupci se pojavljuju na berzi preko svojih predstavništva u Srbiji, jer nismo u sistemu carinske unije Evrope. Koliko god da CEFTA sporazum predstavlja EU, mi nismo još u tom sistemu, tako da radimo samo sa domaćim firmama. Mi imamo perspektivu saradnje sa stranim partnerima, pokušavamo da uđemo na tržište EU saradnjom sa tržištem i robnim berzama u Italiji. Srbija raspolaže sa 4,5 miliona hektara obradive površine, a procena je za ovu godinu da je kukuruz posejan na 1,3 miliona hektara, pšenica na 470 i nešto hiljada hektara, soja i suncokret je zauzela 70 hiljada hektara svaka, šećerna repa oko 55 do 60 hiljada hektara, i to je to. Ostalo su manje zastupljene kulture poput uljane repice, ječma, ovsa... Što se prinosa tiče, on je ispod svake mere proseka Evrope.

Naš prosečan prinos pšenice nije ni 4 tone po hektaru, zavisno od godine do godine. Prošle godine je bio dobar, išao je preko 4 tone po hektaru. A baš taj prosek ume da zavede na pogrešan trag, jer u Vojvodini ima 30% veći hektarski prinos nego što je to slučaj sa drugim krajevima u Srbiji. Prosečan prinos kukuruza je između 5,5 do 6 tona suvog zrna po hektaru, što je takođe daleko ispod evropskog proseka. Ove godine će zbog suše, rod biti drastično umanjen, pa će cena robe na tržištu, svakako rasti.

Produktna berza je prethodnih godina dosta radili na edukaciji studenata sa fakulteta sa kojima ima višegodišnju saradnju, kao i sa srednjoškolcima. Takođe smo učestvovali i na više od 20 raznih tribina, seminara i savetovanja radi promocije berzanskog trgovanja. Ipak, u principu, najviše se bavimo tržištem – obavestio je Žarko Galetin.

FIMEK unapredio međunarodnu saradnju i uveo nove programe

Univerzitet Privredna akademija je dosta toga radio i učinio na polju međunarodne saradnji, tako da ima puno novih ugovora i projekata upravo na međunarodnom nivou, što je i bio jedan od ciljeva. Vlada uverenje da se ne radi dosta na naučnom planu na privatnim univerzitetima, pa i na državnim. Zato je težište prebačeno na podizanje nivoa naučnog rada.

Univerzitet Privredna akademija se danas može pohvaliti da ima značajno više naučnog rada nego u prethodnom periodu. Bilo je i dosta investiranja, i to ne samo kroz projekte EU, nego i iz sopstvenih sredstava u cilju napretka.

Globalna društvena kriza uticala je da je ove prošle školske godine bilo nešto manje upisanih studenata, što je bio razlog više da se ova visokoškolska i naučna ustanova orijentiše na druge izvore prihoda, ne samo iz nastave i obrazovanja, već i da se stalno modernizuje i prati savremene tokove visokog obrazovanja. Inače, da bi Univerzitet bio Univerzitet u pravom smislu te reči, na njemu mora da se ceni i forsira nauka.

-Generalno gledajući, ja pozitivno ocenjujem 2011/2012. godinu i verujem da smo svojom bogatom aktivnošću pripremili još bolju 2012/2013. godinu – zaključila je predsednik Saveta Privredne akademije prof. dr Marijana Carić i nastavila. -Ekonomski fakultet za inženjerski menadžment Privredne akademije u Novom Sadu uspešno je završio IPA projekat prekogranične saradnje sa Univerzitetom u Segedinu i glavni rezultat tog projekta je novi EU Master Study program ili program Ekonomsko pravne studije Evropske unije, koji je krenuo početkom školske 2011/12. godine i za koji postoji veliko interesovanje. Na našem Univerzitetu održana je završna konferencija vezana za projekat “Kreiranje i implementacija novog EU master studijskog programa na Fakultetu za ekonomiju i inženjerski menadžment“ i tom prilikom, kao rukovodilac ovog projekta, izrazila sam potpuno zadovoljstvo saradnjom sa mađarskim partnerom.

Program EU Master study bio je neophodan za našu zemlju koja se sprema za ulazak u EU. Namenjen je studentima koji su završili osnovne akademske studije u trajanju od četiri godine i imaju prethodno ostvarenih 240 ESPB bodova. Na ovom studijskom programu stiču još 60, do neophodnih tristo bodova za zvanje mastera ekonomiste, nakon čega mogu nastaviti doktorske studije u trajanju od tri godine. Studenti koji završe ovaj program biće obrazovani interdisciplinarno, a to znači da će imati znanja iz prava, ekonomije, zaštite životne sredine i menadžmenta, a sve to vezano za nivo EU. Metode su savremene, interaktivna nastava je zastupljena, kao i svi principi Bolonjske deklaracije, a program traje godinu dana, deveti i deseti semestar.

Aspekt ovih studija je, pre svega, društveni, pa istorijski, ekonomski, pravni, politički i na kraju, ono što je važno, inženjering je takođe zastupljen. Savremenim metodima nastave studenti će biti osposobljeni da učestvuju u radu sa više međunarodnih organizacija prisutnih u Srbiji, ali i u inostranstvu, što naravno, nije cilj. Cilj je da se mladi ljudi osposobe da znaju način poslovanja EU koja će uskoro biti primenljiva ovde. Zahvaljujući ovom programu značajno je podignut nivo opremljenosti fakulteta. Opremljena je laboratorija, nabavljeni su novi kompjuteri i druga savremena tehnika pomagala, koja će koristiti svi fakulteti u okviru Univerziteta Privredna akademija. Odštampani su udžbenici na srpskom jeziku i nabaviljena je sva neophodna literaturu iz oblasti ekologije, ekonomije, inženjeringa, na engleskom jeziku. Mladi obrazovani ljudi danas treba da znaju engleski jezik ne samo da bi komunicirali sa EU, nego da bi mogli da se koriste internetom i svetskom literaturom. Za naše društvo je od izuzetnog značaja to što će dobiti jednu novu generaciju svršenih studenata koji će znati kako se to i šta radi u EU. Sada je za to potrebna samo podrška, da se sve to intenzivnije primenjuje u praksi, tj. da tako obučeni, preko potrebni stručnjaci, odmah dobiju posao za dobrobit razvoja ovoga društva.

17

Milorad Milošević

Stvaranje Brenda na Šuljamskoj glavici

Milorad Milošević Gospodin Milorad Milošević, vlasnik kompanije “Panonija agrara MM” iz Velikih Radinaca bio je domaćin velikom broju gostiju, koji se iznad sela Šuljama okupio kako bi obeležio dan rođenja velikog rimskog imperatora Marcus Aurelius Probusa, na Preobraženje 19.avgusta 2012. godine. Na ovom istom mestu okruženom mladim vinogradima, na kojem je pre XVII vekova stajao imperator Prob, priređena je istorijska svečanost povodom otkrivena spomen ploče i biste cara, koju je podigao Sremac po poreklu i odskora sremački privrednik sa slovenačkim pasošem, gospodin Milorad Milošević.

Pre 1732. godine na ovom sunčanom bregu, kako kažu rimski spisi, Prob je uz pomoć svojih legionara zasadio prvi čokot loze u rimskoj provinciji Panonija, a onda dozvolio plebsu da uzgaja vinovu lozu, proizvodi i prodaje vino, nektar Boga Bahusa, te da je ostao upamćen ne samo što je te, 280. godine nove ere, zasadio prvu lozu, već što je posle njega vinova loza počela da se širi po prostorima tadašnjeg Istočnog rimskog carstva, pa je ova svečanost proglašena i za evropsku, a sve u čast grožđa i vina.

Obuhvatajući pogledom prostranu sremačku ravnicu s jedne strane, te blage padine Fruške gore, koje su baš na ovom mestu na, za vinograd idealnih 150 m.n.v, prisutnima se nametala misao kako je ovaj prostor zaista carski, poput raja na zemlji. Otkrio ga je Prob, o njemu su znali i pričali mnogi, a Milorad Milošević je svoju ideju sproveo u delo.

Vinogradarstvo se sa Šuljamske

18

glavice, brda koje je preko celog dana obasjano suncem, raširilo na Gornju Meziju, tj. Smederevo, a posle i na ostale delove kontinentalnog dela Evrope, čime je car Prob dokazao da se osim na Mediteranu, loza može uspešno gajiti i u kontinentalnim zemljama.

Gospodin Milorad Milošević, biznismen rođen u ovim krajevima, i sa iskustvom stečenim u inostranstvu, posle 40 godina rada, od kojih 17 u turizmu, rešio je da uz pomoć svojih slovenačkih partnera realizuje projekat Šuljamske glavice. Svoju priču započeo je, vođen saznanjem da je ovo autentično mesto istorijske sadnje vinove loze i carskog vinograda, te se odlučio na prvi korak, da kupi 5 hektara zaparložene zemlje, iskrči je i zasadi

novi vinograd uz obećanje da će za tri godine ovde roditi grožđe. Svestan da ovo nije samo njegova priča, jer pojedinac ništa ne može sam, planira da uz podršku partnera i prijatelja, ovo postane jedna nova turistička destinacija, za koju već postoje projekti. Pošto je ovo polazna tačka svih vinograda, moći će da se raširi priča koja će se dopuniti izgradnjom eko-sela, rimskog podruma, na izlazu iz Velikih Radinaca, podigne hotel, i sve to uz nezaobilaznu saradnju sa carskim gradom Sirmijumom. Vođen činjenicom da na Šuljamskoj glavici ima šta da se vidi i pokaže, i da se sve to može i treba uklopiti u jedan atraktivni, edukativni vikend, trajanja tri dana.

Gospodin Milorad Milošević je uputio poziv svim vinogradarima i voćarima, gradu Sremskoj Mitrovici i pojedincima koji imaju šta da ponude,

svima onima koji u ovome nalaze neki interes, da mu se pridruže. Njegovi planovi da u ovim vinogradima napravi polazišnu tačku za turističke vikend ture, na kojima će gostima, domaćini iz ovog kraja, moći da pokažu i carski vinograd sa vinskim podrumom, i carsku palatu i carski grad Sirmijum, Zasavicu i Srpsku Atinu-Novi Sad, ukratko sve one tekovine istorije, kulture, tradicije koje nas definišu i izdvajaju i čine nas jedinstvenim.

Svečanost povodom rođenja cara Proba, kojem je vinova loza donela večnu slavu, ali i smrt, pošto su ga njegovi vojnici, nezadovoljni mirnodobskim aktivnostima, umesto ratničkih pohoda, lišili života, bila je povod za postavljanje spomen ploče sa njegovom bistom. Isti ti vojnici koji su ubili Proba, tri dana po njegovoj sahrani, shvatili su da su pogrešili. Carski vinogradi, na svu sreću, nisu imali tu sudbinu. Vinogradarstvo na Fruškoj gori je opstalo, ali rehabilitacija istih na ovom području, nije izvršena do današnjih dana.

Sa ovom inicijativom, šteta naneta zapostavljanjem vinogradarstva na ovim padinama Fruške gore, koje su idealne za vinovu lozu, može da se ublaži. I ne samo to. Animiranjem svega onoga što smo zaboravili, kao što je povratak prirodi, autentičnim vrednostima i starinama, da se ne stidimo već da se ponosimo što smo svoji, posebni i drugačiji od ostalih, može dovesti do preporoda žitelja ovog nepravedno zapostavljenog dela naše lepe Fruške i zato su nam ovakvi pokretači, ljudi poput Milorada Miloševića, više nego potrebni.

Panonija - Agrar MM probudila Srem

„Panonija Agrar“ d.o.o. iz Velikih Radinaca i gospodin Milorad Milošević, organizovali su sredinom septembra trodnevni Međunarodni poljoprivredni sajam „Srem“ 2012. koji su podržali Aero klub Sremska Mitrovica i Turistitička organizacija Sremske Mitrovice, dok je generalni pokrovitelj ove manifestacije bio Grad Sremska Mitrovica. Partner Sajma u Velikim Radincima je bila Opština Komenda iz Republike Slovenije, gde se već 17 godina uspešno, dva puta godišnje, u aprilu i oktobru, održava Poljoprivredni sajam koji poseti oko 80.000 ljudi.

Slovenački partneri, sada već prijatelji, po drugi put su bili prisutni na ovoj sajamskoj smotri u Velikim Radincima, a ove godine ispred opštine Komenda u ime dvadeset tročlane delegacije Komenčana, prisutne je pozdravio župnik Tomaž Drolec. On je u nadahnutom obraćanju između ostalog primetio da u krizi evidentnoj na obe strane, raste broj dece i to je onaj pozitivan kvalitet koji će pomoći da se kriza prevaziđe, jer “samo ako nas je mnogo možemo pobediti krizu”.

Takođe je dodao, da je prijatno iznenađen učinjenim i uporedio Sajam u Velikim Radincima sa počecima Sajma u Komendi.

Ispred Sremske privredne komore skupu se obratio sekretar Udruženja za agrar, gospodin Vladimir Vlaović.

On se zahvalio u ime Privredne komore i u svoje lično ime svim prisutnim gostima i izlagačima, a posebno direktnim prezentatorima koje će u vreme sajamske priredbe predstaviti najnoviju

mehanizaciju i poslove kojima se bave u svojim firmama.

-Želim da se zahvalim organizatoru ovog skupa koji je u ovako teškim uslovima poslovanja potpomognutim nezapamćenom sušom uspeo da organizuje ovaj Međunarodni jesenji sajam u Velikim Radincima, koji je značajan za ceo Srem, ali isto tako i za poljoprivredu i razvoj Srema Ambasador Slovenije u Srbiji, njegova Ekselencija, gospodin Franc But osvrnuo se na privrednu saradnju dve zemlje: -Meni je velika čast da vas već drugu godinu za redom mogu pozdraviti na vašem Sajmu.

Meni je drago čuti da je Sajam veći u odnosu na prošlu godinu i želim da se takva tendencija nastavi i da za koju godinu bude tako veliki kao onaj u Komendi. Slovenija ostaje prijatelj Srbije, Slovenija ostaje važan ekonomski partner Srbije i ova vremena koja su teža, neće večno trajati. Ona će proći i posle njih će opet nasati neka bolja vremena. I sada Slovenija investira u Srbiju. Pre par dana Englesko-slovenačka kompanija “AH grupa” kupila je pirotski “Prvi maj” i širiće proizvdnju, a ja se nadam da će biti i nekih novih investicija. Čelni ljudi grada Sremska Mitrovica, podržali su ovaj Sajam, svesni da je, kako je naglasio gradonačelnik Sremske Mitrovice Branislav Nedimović, došlo vreme da se bavimo onim što ljudi u Mitrovici najbolje znaju da rade, a to je poljoprivreda.

Zadovoljan činjenicom da se ovaj Sajam širi, da raste i time ide u dobrom pravcu Drugi međunarodni poljoprivredni sajam u Velikim Radincima

proglasio je otvorenim. Gospodin Milorad Milošević, “čovek koji je zaslužan za sve” što se na Sajmu i oko Sajma dešavalo, uspešnom realizacijom svojih vizija, jasno je dao do znanja kojim putem ovaj sremski kraj, ovaj deo neopravdano potisnutog fruškogorskog blaga, treba da krene. Kada kažemo blago, mislimo i na izuzetan kapacitet teriara za uzgoj voćarske i vinogradarske kulture, optimalnost klimata, ali i istorijske podloge, na koju je nedavno, na Šuljamskoj glavici, gospodin Milorad Miloševič podsetio i Sremce i Srbe, na prvi zasađeni čokot na Fruškoj gori, a odakle se kasnije razvio kontinentalni uzgoj vinove loze. Sajam u Velikim Radincima, što zbog izuzetnih potencijala, ali i izuzetnih ljudi okupljenih oko njega, polako, ali sigurno raste i prerasta u tradiciju, kakvu Srem i čitav ovaj prostor, zaslužuju.

Milorad Milošević iz Kamnika u Sloveniji, poreklom iz Velikih Radinaca kod Sremske Mitrovice, planira da u ovom delu Fruške gore izgradi eko selo koje će imati 20 brvnara za izdavanje, veštačko jezero, restorane, nekoliko terena za golf, vinariju sa podrumom, kao i prostor za poslovne sastanke.

Eko selo će biti podignuto na mestu koje se zove Šumljamska glavica, a već je dobijena saglasnost Gradske uprave Sremska Mitrovica i projekat prihvaćen master planom razvoja Fruške gore.

Eko selo će struju dobijati sa vetrenjače snage pet kilovata, a ovaj posao će biti realizovan u saradnji sa investitorima iz Slovenije, odakle očekuje i najveći broj turista.

Veliki Radinci su, prema Miloševićevim rečima, idealno mesto za ovakav turistički projekat, jer ovde već postoji sportski aerodrom za letove malih aviona, čiju je zgradu gospodin Milošević u potpunosti obnovio i stavio je u funkciju. Novi projekti će doneti i nova radna mesta za ljude iz ovoga kraja.

Ovaj Sremac od petnaeste godine živi u Sloveniji, ali se bavi poljoprivrednom proizvodnjom u Velikim Radinicima, gde poseduje 240 hektara zemlje. Na tom zemljištu započeo je i gradnju silosa za sto vagona žita. U svim navedenim projektima, Milorad Milošević očekuje punu podršku društvene zajednice i dobru poslovnu saradnju sa privrednicima ovoga kraja, jer, smatra da samo udruženim snagama možemo da se pozicioniramo na pravi način u svetu.

Panonija - Agrar MM 22000 Sremska Mitrovica, Veliki Radinci, Telefoni Milorad Milošević : +381 (0)22 660-308, + 381 (0)63 10 66 757, + 386 31 316 623 Svetlana Popović : +381 (0)22 618-275, +381 (0)64 88 94 690.

Mail: info@sajamradinci.rs; Web: www.sajamradinci.rs 19

Vladan Vešković

Neophodno definisati turistički proizvod – zdravstveni turizam Č

ertvrti Kongres banja se održao 15. i 16. maja 2012. godine u Vrnjačkoj BaVladan Vešković nji u organizaciji Udruženja banja Srbije, i suorganizaciji Specijalne bolnice za rehabilitaciju „Merkur“ i Turističke organizacije Srbije. Učesnici su bili predstavnici lokalnih samouprava, lokalnih turističkih organizacija i zdravstvenih ustanova u banjama.

Godinama unazad, svedoci smo proizvoljnosti u tumačenjima realnog kapaciteta hidrogeološkog, klimatskog, stručnog i postojećeg infrastrukturnog potencijala u banjama Srbije, kao i pravaca njegovog daljeg razvoja, pogotovo u sferi ispravnog korišćenja. Ovo uslovljava prioritetni razvoj drugih segmenata turizma sa, nesporno prisutnim, ali daleko manje razvijenim potencijalom, pogotovo ako se uzme u obzir dvovekovna tradicija zdravstvenog turizma Srbije.

Cilj ovog dokumenta je postizanje političkog, društvenog i stručnog konsenzusa, oko toga šta je potrebno uraditi da se bolje iskoristi gore navedeni potencijal. U tom smislu neophodno je da zajedno definišemo autohton i specifičan turistički proizvod – zdravstveni turizam, koji se može plasirati na domaće i ino turističko tržište. Prvi korak u ovom procesu, treba da bude postavljanje zdravstvenog turizma na prvo mesto, među strateškim turističkim proizvodima Srbije.

Ovaj dokument ima za cilj i otklanjanje nepreciznosti, zabluda i kontroverzi, prisutnih u zvaničnoj terminologiji i legislativi, koja tretira banje i klimatska mesta. U tom smislu, zahtevamo hitnu izradu Strategije razvoja zdravstvenog

20

turizma i novog Zakona o banjama, uz učešće i, pogotovo, uvažavanje stavova i argumenata svih stejkholdera. Praksu u procesu izrade i usvajanja državnih dokumenata poslednjih godina, karakteriše ili odsustvo javne rasprave, ili ignorisanje predloga stručne javnosti (čak i kada se pozovu da daju svoje mišljenje). Rezultat su nedovršeni, teško primenljivi, ili zakonski i podzakonski akti, koji nisu u saglasju sa drugim, ranije donetim zakonima, pa čak i Ustavom RS. Vreme koje se, na ovaj način, gubi na putu ka ustrojavanju legislative, nikada se neće nadoknaditi, a pri tome se nanosi šteta opštem privrednom ambijentu.

Zbog toga je neophodno Zakon o turizmu uskladiti sa Zakonom o PDV i Zakonom o zdravstvenoj zaštiti, istovremeno sa izradom nove Uredbe o uslovima koje treba da ispunjavaju zdravstvene ustanove u banjama da bi mogle da pružaju usluge ishrane i smeštaja “trećim licima”.

Ovaj dokument daje i argumentovano viđenje stručne javnosti Srbije o vlasničkoj transformaciji zdravstvenih ustanova u banjama. Pre svega, ne prihvatamo kao osnovanu, tvrdnju da dalji razvoj zdravstvenog turizma koči državno vlasništvo nad ovim ustanovama. Drugo, privatizacija zdravstvenih ustanova u banjama (makar se koristio termin “strateško ulaganje”), se ne sme tretirati kao privatizacija drugih privrednih subjekata. Za izradu ovog dokumenta korišćeni su sledeći izvori: izlaganja predavača i diskusije na IV Kongresu banja, Zaključni dokument I Kongresa banja, Zbornici radova II i IV Kongresa banja, Odluke, zaključci i stavovi UO UBS u periodu 2007 – 2012, i Zaključak komisije za prirodne lekovite činioce pri Savetu za zdravlje Republike Srbije.

Merkur

pomerio granice srpskog banjskog turizma D

ostići poziciju lidera je teško, zadržati je još teže. Jedna od retkih zdravstvenih ustanova u Srbiji koja se može pohvaliti da već godinama briše granice između lečenja i uživanja i da je opravdala epitet lidera i šamopiona u ovoj kategoriji turizma je Specijalna bolnica „Merkur“ iz Vrnjačke Banje.

Bilansi uspeha „Merkura” su brojni. Tako je tokom 2011. godine ostvareno 171.856 noćenja što čini trećinu ukupno ostvarenih noćenja u Vrnjačkoj Banji. Otvoren je Peloid centar „Limus Romanus“, koji gostima omogućava korišćenje najnovijih dostignuća u oblasti terapije, relaksacije i wellness tretmana lekovitim mineral-

zaslužuju.

Medicinsko i nemedicinsko osoblje Specijalne bolnice „Merkur“ učestvovalo je na brojnim seminarima i kongresima na kojima je ostvarilo zapažene rezultate i steklo nova znanja.

Bolnica je promovisana ne samo u Srbiji na različitim manifestacijama, već i van granica naše zemlje u Parizu, Moskvi...

Ovakva strategija je doprinela da se iz godine u godinu uspešni poslovni rezultati vrednuju kroz brojne nagrade i priznanja za kvalitet i kreativnost. Na samom početku 2011. godine Specijalnoj bolnici „Merkur“ je dodeljeno priznanje „Kompanija koja je obe-

nim blatom. Otvorena je Hiperbarična komora kojom je „Merkur“ usavršio svoj program za osobe obolele od dijabetesa i potvrdio da je Ustanova br.1 za lečenje ove bolesti u Srbiji. Završen je novi izvor „Tople vode“ što predstavlja kapitalnu investiciju „Merkura“ i uložena značajna finansijska sredstva u najsavremeniju medicinsku opremu.

Za goste je od velike važnosti što je uveden ISO standard i HACCP sistem jer to predstavlja garant kvaliteta i međunarodno priznat dokaz kvaliteta. Za njihov potpuni komfor i udobnost, renovirani su smeštajni kapaciteti objekta „Merkur-novi“, recepcija, kompletan fizikalni blok, Aqua i Fitness centar. Renoviran je i Wellness centar. Pored enterijera, zamenjene su pločice u bazenu, svi podovi kao i kompletna stolarija, a po prvi put u Srbiji su postavljeni gumeni podovi namenjeni za prostor oko bazena. Ponuda Wellness centra je obogaćena novim uslugama kneipp klupa. Usluge Wellness centra dopunjene su kavitacijom i radio frekvencom, a u redovne terapije uvedeni su novi programi “KaviFit” i “KaviLift”.

Takođe, osmišljeni su novi programi zdravlja “Za Vaš lakši korak” i “Lady llife” i wellness programi “Kraljevski vikend”, “Relax vikend” i “Romantični vikend”. Unapređen je i program edukacije za osobe obolele od dijabetesa projektom “Hrana kao lek u dijabetesu”. Za najvernije goste uveden je tzv. Pasoš Loyalty Club-a Merkur – ekskluzivni proizvod koji vlasnicima obezbeđuje status i značaj koji

ležila deceniju“ i „Zlatnik Cara Dušana“. Na Novosadskom sajmu turizma „Merkur“ je nagrađen Zlatnim peharom za „Usvojene standarde i inovacije u zdravstvenom i wellness turizmu“. “Wellness award 2011” za inovativnost i kreativnost dodeljen je Peloid centaru „Limus Romanus“. Specijalna bolnica Merkur iz Vrnjačke Banje dobitnik je i nagrade Brend lider u zdravstvenom turizmu na 8. Međunardnoj Brand Konferenciji koja je održana 29. maja 2012. godine u beogradskom „Sava centru“. Ovo je samo deo kolekcije priznanja koja potvrđuju vredan rad zaposlenih i menadžment tima „Merkur“-a na čelu sa direktorom, mr dr Dejanom Stanojevićem. Čarobna formula uspeha je zadovoljan gost. To je i ostvareno, pomeranjem granice srpskog banjskog turizma. Tu se, prema rečima zaposlenih, Specijalna bolnica Merkur neće zaustaviti. Njihova parola je - idemo dalje….

A to dalje, znači da je Specijalna bolnica „Merkur“ ne samo promenila svoju filozofiju poslovanja i usmerila je na novije, atraktivnije sadržaje i programe u skladu sa savremenim trendovima evropskih banja, već i da ima osećaj za trenutak u kome se nalazimo. Tako je menadžment ove firme, prateći savremene trendove, osmislio specijalne popuste za sve svoje sadašnje i potencijalne goste, kojima su bili obuhvaćeni svi programi i time, između ostalog, postigao da ima sve više redovnih i vernih gostiju, a samim tim i sigurnost u poslovanju i mogućnost za dalji napredak.

21

Lepota u službi pameti i turizma

Finalni izbor za „Miss leta“ održan u subotu, 25. avgusta u AquaParku PETROLAND nadomak Bačkog Petrovca, u organizaciji Modeling agencije “MISS UMD”, koja od 1997. godine, u saradnji sa Agencijom “MissYu”, organizuje takmičenja ovog tipa u Vojvodini.

Osnovni moto izbora za Miss je “Lepota u službi pameti” na kojima je najveća nagrada stipendija za fakultet, ali se slobodno ta rečenica može proširiti i na turizam, jer je novootvorenom bačkopetrovačkom akvaparku donela rekordnu posetu ove godine. Pobednica “Miss leta” u Bačkom Petrovcu osim stipendije, direktno se kvalifikovala za izbor za Miss Srbije 2012 . a to je u konkurenciji petnaest devojaka bila dvadesetogodišnja Monika Stracinska, studentkinja Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, agroekonomiski smer i članica ŽOK “Mladost” iz Bačkog Petrovca. Zatečena ovom laskavom titulom, rekla je da nije razmišljala na koji način će reorganizovati život, i kako i šta će se u njemu promeniti. Nikada ranije se nije obrela na ovakvim takmičenjima i ovo je za nju veliko i lepo iznenađenje.

Vesna Jugović De Vinča, vlasnik Agencije „Miss YU“, zadovoljna ambijentom, izborom devojaka i brojnom publikom, podvukla je da za nju postoje dve pobednice

22

ove manifestacije. Jedna je Monika Stracinski, devojka koja je pobedila jednoglasnom odlukom žiria, a druga je Jadranka Kanazir, dizajner tekstila i odeće, koja je svojom belom kolekcijom, sa heklanim etno motivima, uspela da materijalizuje duboke vrednosti naše kulturne baštine. Poznata kao harizmatična osoba snažnog karaktera, Vesna Jugović De Vinča, vlasnica agencije “Miss YU“, koja je uspela da lepoti da filozofski imput, shvatajući je kao karakternu osobinu savremenog čoveka, još jednom je naglasila kauzalnu vezu između lepote, dobrote i pameti i to ne kao retoričku floskulu.

Lepota, čiji je ona zagovornik, uslovno rečeno, može da bude ograničavajuća onome kome ne uspe da se izbori sa saznanjem i ne nadograđuje ga. Samo lepota koja je potkrepljena znanjem, obrazovanjem jeste tradicionalna i prava vrednost, lepota shvaćena kao misija u službi razvoja ličnosti, onda tako shvaćena lepota i vi zajedno sa njom imate šanse da budete još lepši.

Dragan Ćoso organizator ove, treće po redu manifestacije u Vojvodini, bio je prezadovoljan samom manifestacijom, vremenom koje je poslužilo, posetom, jer se ovaj izbor pokazao kao do sada najbolji i najmasovniji. Svi su bili zadovoljni viđenim, a posebno uloženim naporima domaćina, koji je bio i generalni sponzor. Pokazalo se još jednom da se bez dobrih pokrovitelja i sponzora, teško mogu organizovati ovakve manifestacije na vrhunskom nivou, kao i da je izabrano pravo mesto za organizovanje ovakvih priredbi, pa će Aqua park PETROLAND i narednih godina biti domaćin ovakvih događanja.

Definitivno, na izboru za Miss leta 2012. u Bačkom Petrovcu ništa nije bilo prepušteno slučaju. Pored prirodne lepote ovog, donedavno nedovoljno eksponiranog kraja, organizatori su se svojski potrudili da se sve planirano realizuje i da se lepota mladosti i devojaka uokviri sa lepotom prostora ovoga kraja.

Ribarska Banja

R

ibarska Banja se nalazi na obroncima Jastrepca, 35 km udaljena od Kruševca, 60 km od Niša i 220 km od Beograda. Specijalna bolnica Ribarska Banja se u medicinskom delu bavi rehabilitacijom i tretmanom koštano zglobnih, degenerativnih i ortopedskih oboljenja.

Ima i jedno odeljenje za oporavak gostiju posle vaskularnog insulta. Pored vrhunske profesionalnosti osoblja glavni adut Ribarske Banje je i termalna lekovita voda koja izvire ovde vekovima. Voda je sumporovita i blagotvorna je za lokomotorni sistem, kožu i digestivni trakt.

Lekovitu vodu Ribarske Banje ljudi koriste od davnina, čemu svedoče i arheološki ostaci. Stari Rimljani su pravili ovde svoje čuvene terme, plemena koja su prolazila ovim prostorima takođe su uživali u blagodetima jastrebačke prirode i ovih izvora. Nakon osnivanja srpske države svi vladari su dolazili na ove izvore.

Stefan Nemanja je za punoletstvo dobio Zagrlatu Župu, kraj oko Ribarske Banje i dolinu Ribarske reke, na upravljanje kako bi se učio vladarskim veštinama. Kneginja Milica je sa svojim dvorskim damama ovde negovala svoju lepotu. Turci su na ovim izvorima napravili prelepo tursko kupatilo-amam i doneli orijentalnu tradiciju uživanja i meditacije.

Ribarska Banja je danas moderno lečilište, ali i turističko mesto koje svake godine obara rekorde po posećenosti. U medicinskom delu usluga je na vrhunskom nivou, tako da je ostvarena nastavno naučna saradnja sa Medicinskim fakultetom Univerziteta u Beogradu. Studenti i mladi lekari se ovde uče rehabilitaciji i lečenju pacijenata.

Pored medicinskog dela velika pažnja se posvećuje i turističkoj ponudi. Ribarska Banja sve više postaje turističko mesto gde dolaze zdravi ljudi da čuvaju

Specijalna bolnica Ribarska Banja 37205 Ribarska Banja Tel.: 037/865-261; Fax: 037/865-129 Informacije i rezervacije: 037-865 270, 037- 865 120, 063/87-82-886 E-mail: ribarskabanja@yahoo.com Web: www.ribarskabanja.rs

oa

za

zd

ra vl

ja

i održavaju svoje zdravlje, što je danas svetski trend. Za svoje goste Ribarska Banja organizuje brojna kulturna i sportska dešavanja. Nadaleko čuveno kulturno leto Ribarske Banje okuplja preko 4.000 učesnika i preko 100.000 posetilaca. Održavaju se koncerti kulturno umetničkih društava, pozorišne predstave, književne i muzičke večeri, koncerti estradnih umetnika. Za ljubitelje dobrog zalogaja renovirana je stara vodenica u Srndalju i napravljen etno restoran koji služi tradicionalna jela iz ovog kraja.

Ribarska Banja je posebno ponosna na novoizgrađeni wellness i spa centar, podignut na temeljima starog turskog kupatila. Ribarska Banja kao lider zdravstvenog turizma u Srbiji svoju ponudu spa programa i wellness koncepta prilagođava svakom gostu i njegovim potrebama. Masaža kao način lečenja i opuštanja poznata je čoveku više od 4.000 godina i jedan je od najefikasnijih načina za relaksaciju mišića, podsticaj metabolizma i oslobađanje od štetnih materija u organizmu. Zato su u Ribarskoj Banji u ponudi 23 vrste masaža, počev od klasičnih, preko masaža vulkanskim kamenjem, čokoladom, lekovitim biljem pa sve do kraljevske, koju izvode dva terapeuta. Sauna je odličan način za oslobađanje organizma od toksina, dok su razne lekovite i mirisne kupke koje nudi Ribarska Banja delotvorne kako na organizam tako i na duh. Gosti mogu uživati i u bisernim kupkama, dok poseban način za opuštanje i blagotvorno delovanje na organizam predstavlja tretman lekovitim blatom koje sadrži zeolit, mineral čija su lekovita svojstva nedavno otkrivena i koji predstavlja jedan od najmoćnijih antioksidanata.

Ribarska Banja je dobitnik svih značajnih državnih priznanja, kao i mnogih međunarodnih.

23

Banja Junaković, nadomak Apatina i Dunava, okružena prelepom hrastovom šumom nudi istinski raj za miran odmor, uživanje u prirodi i blagodatima lekovite vode.

Geotermalna voda, sa dubine od 700 m, dostiže temperaturu od 50° C, a po kvalitetu spada u isti red sa vodama čuvenih svetskih banja u Karlovim Varima, Harkanju i Lipiku.

Medicinske terapije, obuhvataju uspešno lečenje svih vrsta reumatizma, ortopedskih i neuroloških oboljenja, ginekoloških oboljenja kod žena i bračnog steriliteta.

Smeštajni deo raspolaže sa 270 ležajeva, velikim restoranom nacionalne kuhinje i 2 sale za održavanje seminara, a oplemenjen je umetničkim delima među kojima posebno mesto zauzimaju slike Milana Konjovića.

Za vreme boravka u Banji Junaković gostima je na raspolaganju zatvoreni bazen, sa geotermalnom vodom temperature 36° C, podvodna masaža, finska sauna, moderna osmostazna kuglana i teniski tereni, a za malo mirniji odmor tu su „Staza zdravlja“ kroz Park šumu „Junaković“ i mogućnost iznajmljivanja bicikla i obilaska okolnih inteteresantnih mesta. U ponudi je i plovidba Dunavom kroz

24

Specijalni rezervat prirode „Gornje Podunavlje“.

U letnjem periodu gosti mogu da uživaju u kompleksu od 10 otvorenih bazena sa vodenim toboganom, skakaonicom i masažerima. Otvoreni bazeni sa geotermalnom vodom u funkciji su od početka maja do kraja septembra meseca, a bazeni sa hladnom vodom od polovine juna do početka septembra meseca.

Iz bogate wellnes ponude izdvajamo različite vrste masaža, negu lica i tela, posebno popularne „Gipsane bermude“, tretman tela algama i marokanski wellness program na bazi argan ulja. Ponudu zaokružuje wellness vikend za dvoje, koji uz veoma povoljnu cenu pruža istinsko uživanje i beg od užurbane svakodnevnice.

U toku su radovi na izgradnji jednog od najsavršenijih Spa & Wellness centara u regionu.

Rezervacije i informacije: 025 772 311 office@banja-junakovic.rs www.banja-junakovic.rs

25

26

27

KOP je i ove zime - TOP

28

Hotel Putnik,

nova-stara zvezda Kopaonika

H

otel Putnik*** nalazi se u Sunčanoj dolini, najlepšem predelu Kopaonika, na 1650 metara nadmorske visine, svega 15 minuta hoda od turističkog centra planine i ski liftova. Gostima su na raspolaganju 90 soba i tri apartmana, sa TV i satelitskim programom, kupatilom i direktnom telefonskom linijom.

Sadržaji hotela su: veliki restoran, aperitiv sala sa prostranim salonom u dva nivoa, kamin sala, frizerski salon, salon za masažu, sauna, teretana, sala za stoni tenis, bilijar sala, prodavnica suvenira, besplatan wireless internet, skijašnica; kao i teren za male sportove koji se nalazi u neposrednoj blizini hotela, sa izvanrednim mogućnostima za pripreme sportskih ekipa. Konferencijska sala za održavanje konferencija i seminara, može primiti i do 150 učesnika. Probijena je i uređena skijaška staza od hotela Putnik do ski lifta Sunčana dolina i od Pančićevog vrha do hotela, što ovaj hotel čini dodatno atraktivnim. Doručak i večera (polupansion) se serviraju na bazi samoposluživanja.

Hotel Putnik je jedan od brendova najposećenije srpske skijaške planine, koji se svojevremeno ubrajao među prestižnije u Srbiji, a potom, kao i cela zemlja, zapao u krizu.

Kada je vlasnik postala velika multinacionalna kompanija METROPOL GROUP iz Ruske Federacije, hotel Putnik je za tili čas nastavio

sa novim menadžmentom i u novom-starom poslovnom ambijentu. Za kratko vreme izmenjena je slika o ovom hotelu, prvom na prilazu Turističkom centru iz lakšeg pravca za dolazak – Jošaničke banje, ali sa tendencijom da bude među prvima i po ugledu.

Hotel sada posle dvadeset godina pauze, radi punom parom i u zimskom i u letnjem periodu. I ove godine je tokom letnje sezone bilo više kampova: teniskih, odbojkaških, košarkaških, čuveni kamp English booka, a rađeni su i drugi dobri programi, poput organizovanih pešačkih i manastirskih tura, splavarenja Ibrom, piknika po padinama Kopaonika, te manifestacije kao što su Dani borovnice, Dani vrganja i drugi u saradnji sa Udruženjem hotelijera.

Kada je prošlogodišnja zimska sezona u pitanju, ona je bila izuzetno uspešna, jer je zabeležen rast od 40% noćenja u odnosu na prethodnu. Za Novu godinu, hotel Putnik je bio prebukiran, u januaru je bio solidno popunjen, a u februaru 100% popunjen, baš kao i u martu, koji je tradicionalno mesec pravih skijaša iz zemlje i inostranstva. Nešto slično se očekuje i tokom predstojeće zimske sezone 2012/2013. godine, koju zaposleni u hotelu Putnik spremno dočekuju, pogotovo zato što je urađeno sve što je bilo moguće za dobrobit gostiju. Jako puno se radilo na marketinškoj

prezentaciji, što samostalno, što u saradnji sa Udruženjem kopaoničkih hotela. Hotel Putnik se predstavio na svim značajnijim turističkim manifestacijama u zemlji, kao i na Moskovskom sajmu. Prošle godine u sklopu priprema za zimsku turističku sezonu, hotel je posetilo preko 100 turističkih agencija, a slična kampanja predviđa se i ove godine. Zato priliku za tzv. first minute ponudom ne treba propustiti već na Sajmu turizma u Novom Sadu, jer će se i ove godine u hotelu Putnik tražiti krevet više.

Za neupućene, napomenimo da je ove godine puštena u rad nova četvorosedežnica koja ne počinje tamo gde je ranije počinjala stara, već dosta niže i proteže se od Krsta do podnožja Sunčane doline. Tu su urađene dve potpuno nove, dobro urađene trase i puštene u rad umesto nekadašnje jedne, a jedna od njih ide od Sunčane doline do hotela, tako da sada od Pančićevog vrha, preko Krsta, meteorološke stanice, direktno možete da se dovezete na skijama do samog hotela Putnik. Od hotela je urađena prilazna staza ka Sunčanoj dolini, pa gosti mogu na skijama da se iz hotelske sobe odvezu do Sunčane doline, i da stignu od Pančićevog vrha do hotela, što stvara jedan dobar komfor. Retki su ski centri i hoteli u svetu koji se mogu pohvaliti s takvim pogodnostima, kakve nudi hotel Putnik na Kopaoniku.

Hotel PUTNIK Kopaonik Kopaonik Tel: +381 36 5471 130; 5471 131; Fax: +381 36 5471 069 E-mail: putnik-kop@putnik.com; Web: www.putnik.com 29

Kamp Rtanj Kopaonik

Ideja o kampovima za decu rasla je u svima nama pojedinačno. A, nas različite, to je okupilo. Sa željom da deci i omladini pružimo uživanje u planini, druženju, u učenju raznih veština, ali i da im pokažemo kako se poštuje priroda, nekolicina svestranih ljudi, zaljubljenika prvenstveno u beli sport, okupilo se... I tako počinje priča o Kampovima Rtanj.

Kamp Rtanj je organizacija pri domu Rtanj, na Kopaoniku. Idejni osnivači kampova smo nas 5, a mi smo: diplomirani profesori fizičke kulture i sporta, profesori srpskog jezika, diplomirani teolozi, koji su i pedagozi, instruktori i treneri skijanja, članovi tehničkog tima Gorske službe spašavanja, alpinisti. Spojili smo naša interesovanja i poželeli da ponudimo deci i omladini, kroz igru i animaciju: razvoj, adaptaciju i usavršavanje psiho-fizičkih osobina u nesvakidašnjim uslovima i leti i zimi.

Cilj nam je da pokrenemo ljubav ka aktivnosti i kretanju, da zavole prirodu i druženje, da se osamostale i da se nauče istrajnosti.

Sa posebnim akcentom na bezbednost, mi nudimo: Avantura kampove: avantura i adrenalin poligoni, slobodno penjanje – freeclimbing, alpinizam, orjentiring, planinski biciklizam - mountainbiking, plivanje i ronjenje, logorovanje, trekking, poligoni motoričkih sposobnosti.

Ski kampove: učenje i usavršavanje skijaških tehnika na utabanoj podlozi, u dubokom snegu (freeride), u skijaškim parkovima (freestyle).

Dobrodošli ste da istražite sebe!

Vaš Ski Rtanj

30

Ski kampovi za sezonu 2012/2013 I smena 23.12.2012 – 30.12.2012.

II smena 06.01.2013 - 13.01.2013.

III smena 13.01.2013 - 20.01.2013.

IV smena 03.02.2013 - 10.02.2013.

V smena 10.02.2013 - 17.02.2013.

VI smena 03.03.2013 - 10.03.2013.

VII smena 10.03.2013 - 17.03.2013.

Napomene: Predškolci i skijaški početnici imaju na raspolaganju I, IV, V, VI i VII smenu, dok su II i III smena (koje su za vreme školskog raspusta) rezervisane za skijaše školskog uzrasta. Rezervacije i uplate: sreda i petak od 16 do 18 sati (FunFit). Plaćanje je na rate do 20.12.2012. Rezervacija mesta - uplatom prve rate.

Fitnes centar „FUNFIT“ 11000 Beograd, Kralja Milana 4 Telefon: +381 69 2223123 Email: kamprtanj@gmail.com; Web: www.kamprtanj.com

Vila Radigost

G

odmor uz cvrkut ptica, žubor potoka i domaću hranu

ostoprimstvo je poznata osobina slovenskih naroda koja od njih čini prijatne i dobrodušne ljude koji gostu neće uskratiti ni hranu ni postelju. Na celom slovenskom prostoru prema gostu se uvek ponašalo sa velikim poštovanjem, što se do danas održalo, naročito u planinskim predelima. Gosta je, bio on znan ili neznan, domaćin dočekivao hlebom i solju što je značilo da će gost biti nahranjen i napojen. Neukazivanje gostoprimstva bio je jedan od najvećih grehova. Zato su još Stari Sloveni imali i božanstvo, zaštitnika domaćinstva i njegovih ukućana. To je Bog RADIGOST, koji je bio uzoran ugostitelj pa njegovo ime u prevodu znači RADO VIĐEN GOST. Da ovaj slovenski običaj nije izumro, uverite se odmorom u vili RADIGOST u BRZEĆU, gde će vas sa velikim zadovoljstvom i dužnim poštovanjem dočekati domaćin u pravom smislu te reči, gospodin Ilija Kasalović sa svojim ljubaznim i predusretljivim osobljem! Vila RADIGOST se nalazi na području Nacionalnog parka Kopaonik, u selu Brzeće, neposredno uz početnu stanicu ski-žičare BELA REKA 1. Zimovanja, letovanja, izleti, cvrkut ptica, žubor potoka, šetnje po netaknutoj prirodi, lekovito bilje i šumski plodovi, posete manastirima i značajnim istorijskim, kulturnim i prirodnim lokalitetima, lov i ribolov...sve vam je na raspolaganju.

Zdrava i dobra hrana služi se u zajedničkom prostoru sa 50 mesta koji je uz pucketanje vatre u velikom kaminu idealan prostor za opuštanje od napornog dana, pešačenja ili skijanja. Pravu pravcijatu planinsku tišinu i miran san Vila RADIGOST nudi u osam stambenih celina (apartmana, studia) uređenih s puno topline i ukusa, od prirodnih materijala, a prema svim potrebama savremenog gosta.

Ljubazni domaćin će Vas obavezno ponuditi sa rakijom, slatkim ili kafom, a u dogovoru sa gostima će pripremiti jela za sledeći dan sa svežom i zdravom hranom, namirnicama kupljenim od lokalnih proizvođača. Po potrebi, Ilija će goste sa svojim čuvenim “Rendžom” odvesti i do 15-ak kilometara udeljenog skijališta u centru Kopaonika, kao i do obližnjeg Brusa, jer ovaj čovek nije tipičan ugostitelj, već jedan od onih retkih

domaćina koji će sve učiniti da budete zadovoljni i da se osećate kao kod kuće, između ostalog i zbog toga što on sam u tom poslu uživa.

Sve ukazuje da ćete u Vili RADIGOST u ambijentu netaknute prirode, provesti nezaboravne trenutke opuštanja i odmora, na nadmorskoj visini od blizu 1200 metara, gde vam je sve na dohvat ruke, a gde se istovremeno jako dobro jede i još bolje i kvalitetnije spava.

Vila Radigost Brzeće Kopaonik Vlasnik Ilija Kasalović Tel. +381 (0)37 823205; (0)64/35-73-083 Web www.vilaradigost.com

31

Zlatibor uvek za korak ispred

Da li je potrebno posebno govoriti o Zlatiboru, predelu neprevaziđene lepote, blagotvorene klime, mestu sudaranja morskih i kontinentalnih vetrova, mirisu borova? Zbog svih tih uticaja izgrađivan kao lečilište štitaste žlezde i respiratornih puteva, danas Zlatibor menja svoj lik. Sezona koja traje tokom cele godine, sve više privlači mlađe, zahtevnije i izbirljivije goste željne novih sadržaja i avantura. Da se planinskoj lepotici zadrži autentičnost, a da se dočekuju i ispraćaju zadovoljni gosti, turistički radnici Zlatibora učinili su značajne napore kako bi obogatili turističku ponudu.

Sezona na Zlatiboru praktično traje čitavu godinu, ali vrhunac sezone je od polovine jula do kraja avgusta i u vreme zimskog školskog raspusta. U špicu sezone bude popunjeno 17.000 ležaja, s tim što se nikad ne zna tačan broj ležaja, zbog izgradnje novih apartmana i stavljanja u funkciju novih kreveta. Ono što je još važnije je da je ostvareni promet tokom prethodnih osam meseci blizu prošlogodišnjeg novoa.

Iz godine u godinu Zlatibor ima sve više sadržaja, što je i zahtev tržišta, kako bi se u ovim teškim vremenima gosti privučemo nekim novim sadržajem, nečim što će da im ulepša odmor i što će im biti motiv da oni ponovo dođu na najposećeniju srpsku planinu.

Veliki doprinos tome daje i Turistička organizacija Zlatibor, ali je to zasluga i celokupne javne uprave, svih javnih službi, javnih preduzeća, uključujući „Skijališta Srbije“, a tu su okolna mesta kao što su Bajina Bašta, Mokra gora, Nova Varoš, Prijepolje, koja su takođe u turističkoj ponudi Zlatibora. Za turističku ponudu, i letnju i zimsku, od izuzetnog značaja je i otvaranje ski centra Tornik, koji je tokom letnjih meseci bio destinacija brojnih turista, organizovanih izleta mini busom TO, kao i šest lokalnih turističkih

32

agencija. Ponuda je bila izuuzetna, počev od panoramskog razgledanja žičarom, vožnje obeleženim stazama mountain bikom, za koji su ugrađene specijalne dodatne korpe na šestosedu žičare.

Pored toga, obeležene su biciklističke staze po celom Zlatiboru, tako da sve više zaljubljenika u prirodu aktivno koristi ovaj vid odmora. Međutim, još uvek su najposećeniji izleti za Sirogojno i Stopića pećinu, kao i za Mokru goru i Šargansku osmicu. Sve češći su izleti do Mileševe, Uvačkog jezera, staništa beloglavog supa, gde je za goste osmiljen odličan program, pa reka Drina, manastir Rača, u poslednje vreme i Andrić grad u Višegradu, sve se to mesta na koja gosti Zlatibora svakodnevno odlaze.

Poslednjih godina TO uvek pravi zanimljiv i bogat program Kulturnog leta koji počinje u julu, a završava se krajem avgusta, ali ne definitivno, jer programi traju i tokom jeseni, tako da svaka smena može da doživi nešto interesantno i lepo. U svakoj nedelji se priređuje par kulturnih događanja, koncerata, pozirišnih predstava i sve to besplatno za goste da im upotpune odmor na Zlatibotu, ali i da se osmisli i oplemeni postojanje prelepog zlatiborskog trga. Spoj svega napred navedenog sa kulturnim događajima daje jednu lepu i potpunu sliku Zlatibora.

Sve je to razlog da Zlatibor beleži stalan rast domaćih i stranih gostiju, kako iz bivših republika SFRJ, tako i van granica bivše Jugoslavije. Ponajviše dolaze Crnogorci, turisti iz Republike Srpske pa i iz cele BiH, Slovenaci, Makedonci, ima dosta Rusa, dobrim delom zahvaljujući uvek zanimljivoj ponudi. Vetar u leđa daju i zlatborski domaćini, ne samo uslugama noćenja u vrhunskom smeštaju, već i bogatstvom sadržaja, koje i sami osmišljavaju. Postoje izuzetne domaće kuhinje, mnogi prave izlete za svoje goste, poseduju sopstveni prevoz, sve programe koje gosti zahtevaju moguće je realizovati, mnogi objekti imaju otvorene bazenčiće i spa centre, tako da gosti mogu birati od onoga šta jedu do onoga gde će da idu, a jednostavnih ponuda je sve manje. Zlatiborci su na vreme shvatili da se gost promenio i da u skladu sa zahtevom gosta, moraju da menjaju i sebe.

TO svake godine sprovodi stalnu kampanju promovisanja Zlatibora. Proletos su obišli gotovo sve gradove u Srbiji i veće gradove u okruženju. Uskoro kreće tzv. zimska kampanja, kako bi se promovisala predstojeća zimska sezona. Prva stanica na tom putu je Novi Sad i Sajam turizma. U međuvremenu, razmišlja se o izgradnji kampa, koji je na Zlatiboru postojao puno godina na mestu Kraljevih konaka, imao svoju stalnu klijentelu, uvek bio prepun, a ljudi prezadovoljni. Izrađen je projekat, podnet zahtev, i država je odobrila deo sredstava za ovu namenu. Opština Čajetina daće odgovarajuću parcelu i u skorijoj budućnosti biće napravljen kamp koji će odgovarati svim savremenim zahtevima turista.

Hotel Olimp, treći zlatiborski vrh Hotel “Olimp” je kreacija tima ljudi, koji su se pronašli, poslovno i privatno, i u hotelskom prostoru uspeli da spoje ekskluzivnost i domaći ambijent. Mesto obojeno mirisima, ljudima i umetničkim detaljima koji mu daju toplinu i nepogrešivo jasan osećaj da ste dobrodošli.

Hotel „Olimp“ je hotel sa četiri zvezdice. Po važećim standardima, za objekat sa 5 zvezdica je propisano 50m2 po svakom gostu, a hotel „Olimp“ ima 60m2, što znači da nije posebno ekonomičan, ali upravo mu to daje šarm.

Sve je primereno i prilagođeno stvaranje ležerne i opuštene atmosfere koja je u službi gostiju.

Otvoren 2000. godine za potrebe priprema vrhunskih sportista i sportskih reprezentacija, hotel “Olimp” je u potpunosti prilagođen zahtevima sportista, pa osim sportske hale i terena, koji se nalaze u neposrednoj blizini hotela, raspolaže fitness centrom sa teretanom, solarijimom, saunom, a tokom leta i otvorenim olimpijskim i dečijim bazenom. Bazeni u sklopu hotela „Olimp“ su praktično jedini sigurni i bezbedni bazeni za kupanje na Zlatiboru. Ove godine, zahvaljujući vremenu, u julu je bilo čak 23 dana za kupanje, što do sada nije zabeleženo. Preko zime aktivnosti na bazenu mogu da se zamene aktivnostima u teretani, sauni, bilijar klubu...

Međutim, nemaju privilegije samo sportisti da uživaju u ovom prelepom zdanju. Hotel “Olimp” je idealno mesto i za porodični odmor i za boravak

tokom vikenda, ali i za poslovne susrete.

Završetkom izgradnje druge faze 2010. godine, hotel „Olimp“ je stigao do impozantne 41. smeštajne jedinice, od čega je 18 u novoizgrađenom lux delu i 23 u standardnom delu (16 soba, 6 apartmana i 1 rezidencija).

Svaka soba u hotelu, veličine 30m2, opremljena je bežičnim internetom, kablovskom televizijom, sefom i mini barom. Hotel je podjednako popularan i među poslovnim ljudima. Nakon izgradnje nove moderne i izuzetno dobro tehnički opremljene kongresne sale od 50 mesta, očekuje se još više savetovanja, simpozijuma i brojnih drugih skupova.

Važan segment rada hotela „Olimp“ jesu kuhinja i restoran, povezani u neraskidivu celinu. Restoran može da primi 150 gostiju istovremeno,

koji uz predivan pogled na zlatiborsku prirodu mogu da uživaju u jelima nacionalne i internacionalne kuhinje, na bogatom švedskom stolu ili „a la cart“. Insistiranje na domaćoj hrani, na kvalitetu svih namirnica, svežem povrću, voću, mesu, sve se sprema od najkvalitetnijih sastojaka, a kuvari su vrsni i zato su godinama, od samog otvaranja hotela, nezamenjivi. Personal se trudi da hrana bude uvek perfektna, a pred goste se najviše iznose autentična jela, a oni su ne retko zatečeni bogatstvom i raznovrsnošću specijaliteta užičkog kraja serviranih i u zemljanim posudama. Stranci bez ostatka vole da probaju jela spremljena na starinski način i da u njima uživaju. Ništa manje ne uživaju ni gosti iz Srbije, koji su živeći u gradovima zaboravili kakvog je ukusa i mirisa autentična srpska kuhinja.

Osoblje hotela, njih 28oro, uz slogu i uhodanost, funkcionišu kao na pokretnoj traci, što je još jedan kvalitet, koji su odavno primetili gosti i uneli u knjigu utisaka. To je najbolja potvrda da su gosti zadovoljni, i jedan od razloga što hotel „Olimp“ ima svoju stalnu klijentelu. Gosti koji jednom dođu, uvek se nanovo vraćaju kao da dolaze svojoj kući.

Hotel OLIMP Zlatibor +381 (0)31 842 555 +381 (0)31 848 054 faks: +381 (0)31 841 953 Miladina Pećinara 1 31315 Zlatibor

hotelolimp@open.telekom.rs

33

Turistička agencija Zlateks na Zlatiboru, provereno najbolja

Druga po starini, ali prva po reputaciji, Turistička agencija “Zlateks” na Zlatiboru, osnovana je u julu 2000. godine. Njen osnivač i vlasnik, Stevan Aleksandrić, uspeo je da kvalitetom usluge i raznovrsnošću ponude, TA “Zlateks” podigne na najviši rejting, na ovom prestižnom tržištu. Brojna priznanja i nagrade poput: diplome “Zlatni bor” za najbolju Turističku agenciju (2005, 2006 i 2010. godine) , kao i povelja “Dimitrije Tucović” za izuzetan doprinos razvoju opštine Čajetina (2006.) predstavljaju potvrdu društvene zajednice i njeno visoko vrednovanje ovog kolektiva.

Agencija je locirana u samom centru mesta, kod zlatiborske autobuske stanice, što olakšava svim pridošlicama da se bez problema informišu, pronađu smeštaj i da se u svakom pogledu “snađu”. Pored turističko-ugostiteljskih usluga i obezbeđivanja smeštaja u zlatiborskim hotelima, privatnim apartmanima u domaćoj radinosti (u smeštajnim jedinicama kategorisanim sa 4 zvezdice, opremljenim bazenom, saunom, mini teretanom…) i pansionske

34

ishrane u nekoliko restorana i poslova organizacione prirode, TA “Zlateks” sve više svoju aktivnost bazira na organizovanju jednodnevnih izleta.

Ova agencija ima svoja sopstvena dva autobusa turističke klase, i oni su u letnjoj turističkoj sezoni svakodnevno na nekom od lokaliteta u okolini Zlatibora. Ove godine turisti su najviše bili zainteresovani za izlet do Specijalnog rezervata prirode „Uvac“ i obilaske kanjonske doline reke sa njenim meandrima, stanište beloglavog supa… U zimskom periodu, osnovna delatnost agencije se ne menja mnogo, s tim što je naglasak osim na redovnim smeštajnim poslovima, prodaja autobuskih karata za desetak prevoznika. I zimi se rade izleti, manje nego leti, a i destinacije su malo drugačije. Zimi se najčešće praktikuju ture: Stopića pećina-Sirogojno i Mokra gora-Drvengrad.

TA “Zlateks” svim svojim gostima poručuje da za svaki dan boravka u ovoj jedinstvenoj harmoniji prirode, zdravog vazduha i ljubaznih domaćina, odaberu neki izlet, jer ako to ne urade, ostaće siromašniji za saznanja o nečemu što je samo ovde, na Zlatiboru, ovako veličanstveno.

Turistička agencija Zlateks – Zlatibor 31315 Zlatibor, Autobuska stanica Tel.: 031/841-244,841-418; Fax. 031/841-244 E-mail. zlateks@ptt.rs; Web: http://www.zlateks.rs

Zlatiborski konak, odmor uz miris borove šume

Kada dolazite na Zlatibor i želite da se osećate kao kod kuće, onda ćete se sigurno smestiti u jedan od apartmana Turističke agencije “Zlatiborski konak”, koji se nalaze u Tržnom centru, u samom centru Zlatibora. Zgrada je čak sa tri strane okružena prelepom borovom šumom, a sa prednje strane se nalazi centralni zlatiborski trg i jezero. Na uređenom parkingu, ima mesta za pedesetak vozila.

TA “Zlatiborski konak” je ambiciozna agencija sa višegodišnjim iskustvom i ozbiljnim poslovanjem. Obezbediće Vam sve što je neophodno u vezi udobnog smeštaja, ali i ishrane, raznih izleta i korisne informacije o zanimljivostima na ovoj destinaciji.

Iz svoje sobe imaćete nezaboravni pogled na zlatiborsko jezero ili na čuveni skijaški centar Tornik. Tržni centar u kome se apartmani nalaze, izgradjen je krajem 2001. godine i predstavlja jednu od najlepših građevina na ovoj lokaciji. Pored toga što zadovoljava sve estetske kriterijume, objekat je poznat po tome da je građen o najkvalitetnijih materijala i poseduje lift.

Apartmani su veličine od 40 do 65 kvadratnih metara. Svi su funkcionalno rešeni i svojim izgledom i komforom turistima obezbeđuju potpuni užitak. Opremljeni su nameštajem od prirodnih materijala, kupatilima od italijanske keramike sa tuš kabinama, svim uređajima potrebnim za domaćinstvo kao i kablovskom televizijom, TV, kućnim bioskopom, muzičkim linijama i direktnim telefonskim linijama. Poseduju po dve fizički odvojene sobe, kuhinju, dnevni boravak, kupatilo, a svaka soba ima terasu.

U neposrednoj blizini objekta se nalazi autobuska stanica i čuvena zlatiborska pijaca, kao i veći broj prodavnica. Gostima su na dohvat ruke praktično svi sadržaji društvenog života, jer su apartmani locirani u strogom centru Zlatibora.

“Zlatiborski konak” ima sve za odličan odmor, potrebna je samo Vaša želja da u inspirativnom ambijentu, uz miris borove šume, odmorite telo i dušu, da sa Zlatibora odete sa lepim utiscima i da se ovde uvek vraćate sa zadovoljstvom.

Agencija “Zlatiborski konak” Zlatibor Tržni centar bb (Kraljev trg) +381(0)31.848.488, fax:+381(0)31.848.088 +381(0)64.19.400.19 zlatiborski.konak@ercov.net, zlatiborski.konak06@gmail.com www.zlatiborskikonak.com; www.acimovic.rs 35

Gornji Milanovac, kraj gde je rođena moderna Srbija Gornji Milanovac, kao gradsko naselje, planski je osnovan 1853. godine da bi bio sedište prostranog opštinskog područja.

Ime je dobio po čuvenom ustaničkom vojvodi Milanu Obrenoviću, bratu (po majci) kneza Miloša Obrenovića.

Izgled gradskog centra upućuje na mudrost i odmerenost. Prepoznatljiv je po zgradi okružnog načelstva iz 1856. godine, crkvi Svete Trojice, poslednjoj zadužbini kneza Miloša iz 1862. godine, spomen parku Brdo mira, kući jugoslovensko-norveškog prijateljstva (poznatoj kao Norveška kuća) i umetničkoj manifestaciji Međunarodni bijenale umetnosti minijature.

A kada se nađete u Gornjem Milanovcu, ne morate se zadržati samo na gradskom području, izađite iz grada i izaberite destinaciju na teritoriji opštine koju želite da posetite: Planinu i varošicu Rudnik, spomen kompleks Takovo-Savinac, planinu Suvobor i Ravnu goru, etno-selo Koštunići, manastire, crkve - brvnare, ili autentična seoska domaćinstva iz bogate ponude seoskog turizma. Svako od ovih mesta ima svoj značajan udeo u razvoju turizma.

Mnoga seoska domaćinstva na području opštine Gornji Milanovac, opremljena su za prijem i smeštaj turista. Savremene kuće za stanovanje građene su planski, od čvrstog materijala sa komforom koji često prevazilazi standarde gradskih stanova. Sva sela su asfaltnim putevima povezana međusobno i sa gradom.

Prirodni uslovi, stvorena infrastruktura, bogato kulturnoistorijsko nasleđe i tradicionalno gostoprimstvo naroda ovog kraja, osnovna su pretpostavka daljeg razvoja turizma. Široka je lepeza turističke ponude opštine Gornji Milanovac. Razvijen je seoski, đački, ekskurzioni, lovni, sportsko-rekreativni, izletnički i tranzitni turizam. Posebna pažnja posvećuje se manifestacionom turizmu i očuvanju narodnih običaja i tradicije.

Turistička organizacija opštine Gornji Milanovac Adresa: Cara Dušana 2,32300 Gornji Milanovac, Srbija, Telefon/Fax: 032/720-565, Telefon: 032 / 720 566, info@togm.org.rs, www.togm.org.rs 36

R

TO Ruma, najmlađa, a među najaktivnijima

uma je gradić sa oko 30.000 stanovnika desetak kilometara udaljena od Fruške gore, 35 kilometara od aerodroma „Nikola Tesla“, 50 od Beograda, 40 od Novog Sada. Kroz Rumu prolazi i železnički koridor, tako da ako je tačna izreka, da svi putevi vode u Rim, potvrđeno je, da svi putevi vode kroz Rumu.

Turistička organizacija Rume je najmlađa u Srbiji i počela je sa radom 1. jula 2011. godine. Od tog datuma mogu se videti značajna kretanja u promovisanju grada i njegove turističke ponude.

Bogat manifestacioni život i kulturni sadržaji, te prirodni resursi Rume, neki su od segmenata na koje TO Ruma stavlja poseban akcenat. Krenimo redom: Početak rada TO Ruma obeležio je pokretanje manifestacije „Rumfesta“, koja je održana samo mesec dana po osnivanju TO, čime je pokazala da je ozbiljna u naumu da pokrene Rumu, da promoviše njene turističke potencijale i određene turističke prozvode. Ove, 2012. godine “Rumfest” je po drugi put održan, a posećenost priredbe je brojem od 5.000 prisutnih nadmašila i brojnost nekih političkih skupova. TO Ruma je uspela da okupi najbolje vinare iz Vojvodine i Srbije, predstavila su se Udruženja žena, zanatlije, pevao je Zvonko Bogdan... Ruma je oduvek bio festivalski grad i grad manifestacija. Godišnje se u opštini održi 25 raznih manifestacija, što lokalnog, što regionalnog, a neke imaju i internacionalni karakter. U Rumi se održava Festival muzičkih društava Vojvodine, Festival tamburaskih orkestara Srbije, kao logična posledica činjenice da u Rumi egzistira najbolji amaterski tamburaški orkestar, Gradski tamburaški orkestar “Branko Radičević”.

Pored njega, u Rumi deluju i Tamburaški orkestar HKPD “Matija Gubec”, Rumski tamburaški orkestar “Plavi čuperak”, kao i mnoge druge tamburaške bande, kojih u Rumi ima dosta.

Ruma je ipak najprepoznatljivija po rumskom vašaru, koji u oktobru ove godine slavi 265 godina postojanja. Vašar je nastao još za vreme Marije Terezije, kada je Ruma stekla status slobodnog trgovišta. Svakog trećeg u mesecu, dolaze ljude iz svih krajeva Srbije i okruženja, da obave trgovinu, razmenu i da se provesele pod šatorima, uz pečene jaganjce i pevačice. Za lepih dana Vašarištem prodefiluje i do 30.000 ljudi, bude dve Rume u jednoj. Vašar nudi jedan drugi vid zabave, prijemčiv za široke narodne mase. Ljudi dolaze da kupuju i prodaju konje, stoku, poljoprivredne mašine i kao takav jedan od najjačih vašara tog tipa u Evropi. Vašar je simbol Rume koji treba još više promovisati, ponuditi ljudima da ne dođu na jedan dan, nego da ostanu u gradu tri, pet dana i da im boravak bude prijatan i kvalitetan, da imaju šta da rade, i o takvoj viziji vašara i njegovog širenja TO Ruma ima posebne planove.

Ruma je decenijama kuburila sa smeštajnim kapacitetima, ali otvaranjem hotela „Park“ , prvog Best Western Plus hotela u Srbiji, u centru Rume,

zatim „Vile Hit“, uz već postojeći hotel „Borkovac“, taj problem je donekle rešen.

Ruma raspolaže i sa brojnim prirodnim resursima. Osim blizine Fruške gore, Ruma se može pohvaliti barom Trskovačom i Borkovačkim jezerom. TO Rume je ambiciozno krenula sa pisanjem projekata vezanim za Baru Trskovaču. Kao upravljači ovog zaštićenog prirodnog dobra III kategorije, TO ulaže ogromne napore da revitalizuje ovo prirodno stanište retkih vrsta biljnog i životinjskog sveta, da pomogne da se vrati u provobitno stanje. Radovi na oživljavanju bare Trskovače su u toku, vizitorski centar je izgrađen, kupljeni su i porinuti čamci, planirano je krčenje na rubovima bare, kupljena je mehanizacija... Cilj TO je da se što pre ovaj prirodni resurs osposobi i uvede u turistički ponudu: foto safari, bird watching, herbalni turizam, mogućnost posmatranja flore i faune tokom vožnje čamcima uz romantične slike zalaska sunca, potencijale koji mogu pružiti fantastičan doživljaj za ljubitelje prirode i one koji to još nisu postali. Kao jedan od primarnih zadataka TO Rume je realizacija plana edukacije stanovništva zainteresovanog za otvaranje svojih domova za prihvat turista, kako bi se obezbedio i taj vid smeštajnih kapaciteta na teritoriji ove opštine.

Najpoznatije izletište Rumljana je Borkovačko jezero, koje se nalazi na samo 3 km od centra grada. Mada je jezero nekada bilo okruženo borovom šumom koja je danas dosta iskrčena, ono je i dalje jedna oaza mira i spokoja, mesto na koje može da se pobegne od gradske vreve i svakodnevnih problema. TO Ruma koordinira neke radove na uređenju ovog lokaliteta: uređen je Borkovački kanal, trim staza oko jezera, gradi se bazen koji će biti jedan od najsavremnijih u regionu, sa pokretnim krovom, koji će moći da se koristi i u letnjim i u zimskim uslovima. Pored bazena, planira se uređenje terena za sve vidove sporta, uključujući i ekstremne. Radi se projekat uređenja biciklističke staze oko jezera, a nisu zaboravljeni ni pecaroši, jer je jezero bogato ribljim fondom. Na jezeru se nalazi „Akva kamp“ sa četiri cvetne kućice – „Sirena”, „Vobler”, „Tvister” i „Plovak”, koje ne samo da lepo izgledaju već imaju čamce, sanitarni čvor, terasu i sve potrebno za jedan porodični užitak.

Iznad plaže gradi se desetak brvnara, bungalova, a planira se izgradnja kampa za kampere sa šatorima, ali to su stvari na kojima bi trebalo intenzivno raditi, za koje je potrebno neko vreme i ulaganja.

Turistička organizacija opštine Ruma 22400 Ruma, Glavna 172 E-mail: ruma.too@gmail.com; Web: www.rumatoursim.com Tel. +381 (0)22 470-655 37

SRP Zasavica

SRP Zasavica je svojevrsan prirodno – kulturološki fenomen. Prirodni, zato što posetilac može da stekne potpun utisak o prirodnim vrednostima ovog područja, o retkim biljkama i životinjama, da vidi retke genetičke resurse starih rasa, da se isključi od svakodnevnice i utopi u bogatstvo i raznolikost prirode i da zadovoljan ode kuće. Kulturološki, jer smo zbirno i pojedinačno, svi posetioci svedoci borbe entuzijasta na otkrivanju novih vrsta i zaštiti, očuvanju, širenju znanja i uključivanje naučnog miljea o vrednostima SRP Zasavica i naše zemlje.

Ovo je godina u kojoj Zasavica slavi jubilej, 15 godina od osnivanja Specijalnog rezervata prirode, njegovog proglašenja i davanja na staranje Prvoj nevladinoj organizaciji na prostorima Srbije i Balkana, „Pokretu gorana“ iz Sremske Mitrovice. Entuzijazam male grupe “zaluđenika” u prirodu i ljubav za ovaj vodeni tok i prostor rezultirala je razvojem i sadržajima koji se mere svetskim standardima.

SRP Zasavica je stavljen pod zaštitu države još davne 1977. godine, kao prirodno dobro od izuzetnog značaja, ali tek sa NVO “Mladi gorani” i gospodinom Slobodanom Simićem, ovaj rezervat dobija pun smisao i značaj.

Danas, Vizitorski centar, pašnjak Valjevac, vodeni tok, a sve u sastavu SPR Zasavica, zauzima 1.800 hektara površine, dok je gostima dostupan samo deo, koji iznosi oko pola hektara jer, ovde se poštuju osnovni zakoni prirode o neuznemiravanju. Gostima ovog rezezervata je dostupno i 2 km plovnog puta i pešačke staze dužine 7 km, koje su pomalo zapostavljene zbog imidža Zasavice, kao mesta sa izuzetnom hranom gde se piju domaća, kvalitetna pića. U restoranu se služi hrana životinja starih rasa, jer je rezervat Zasavica najveći čuvar starih rasa u Srbiji: mangulica, podolsko govedo i domaći, balkanski magarac.

SRP Zasavica je najveća farma muznih

38

magarica u jugoistočnoj Evropi. A SRP Zasavica nudi sledeće: pre svega magareće mleko koje je izuzetan lek za bronhitis i astmu kod dece, i uopšte se koristi za jačanje organizma; od magarećeg mleka na farmi se proizvodi jedinstven u svetu sir od magarećeg mleka.

Danas, ova farma može da se pohvali i jednim novitetom, sirom od magarećeg i kozjeg mleka, koji je napravljen u saradnji sa velikom farmom koza iz Vukojevaca, koji je takođe jedinstven u svetu. On sadrži 60% magarećeg i 40% kozjeg mleka, i ta kombinacija i odnos daje izvanredan sir. Ovaj sir ne košta hiljadu evra, kao sir od čistog magarećeg mleka, već 550 evra, i pakovan u manjim od po 50 grama, a moći će da se kupi u rezervatu. Svesni kupovne moći ovdašnjeg stanovništva, ovaj proizvod je namenjen pre svega za izvoz.

Pripremljeni su ugovori sa Slovencima, planira se potpisivanje istih sa Rusima, a onda i sa drugim zemljama. Jedini problem je što su količine ovog sira relativno male, na godišnjem nivou najviše 150 kg. Ali, ako bude interesenata za magareći-kozji sir, planira se uvećanje farme, koja sada ima 120 magarica koje daju od 60 do maksimalnih 100 litara mleka, u zavisnosti od broja muznh magarica. Deo magarećeg mleka ide u proizvodnju sapuna, krema i drugih kozmetičkih preparata koje proizvodi firma „Arbor“ iz Sremske Mitrovice, od početka partner SPR Zasavice.

U “Arboru” se proizvode preparati vrhunskog kvaliteta, ručno mešani, ručno pravljeni sa isključivo prirodnim sastojcima.

Godina u znaku jubileja, obeležena je i jednim posebni raritetom, izložbom „Svet dinosaurusa“, koja je do sada viđena samo po glavnim i velikim svetskim gradovima.

Ovaj jedinstveni dino-park, predstavio je 60 eksponata u prirodnoj veličini, a svaki reptil je rekonstrisan po naučnim saznanjima Paleontološkog instituta iz Hanovera. Ispred svakog eksponata postavljena je tabla sa informacijama o određenoj vrsti, što ima veliki edukativni značaj. Prvi put je izložba dinosaurusa predstavljena u nekom rezervatu prirode, što predstavlja njihov prirodan ambijent.

Ova izložba je izazvala veliko interesovanje i ovu, jubilarnu godinu učinila po broju posetilaca najuspešnijom do sada. Zasavica će do kraja godine imati oko 90.000 posetilaca, zahvaljujući i izložbi dinosaurusa, koju je za tri meseca, tokom aprila, maja i juna, posetilo 50.000 ljudi. Tom cifrom, ovo je potvrđeno najuspešnija turistička sezona i u Zasavici, ali i u celoj sremskomitrovačkoj opštini. Za Prvi maj Zasavicu je posetilo rekordnih 2.500 ljudi, a drugim danima je bilo u proseku po 1.000 posetilaca.

Auto-kamp je imao duplu posetu u odnosu na prošlu, prvu, probnu godinu. To znači da je broj gostiju povećan za 100%, da su gosti zadovoljni uslovima, a postoje realna očekivanja da će već u toku naredne godine doći do potpunog ispunjenja plana, a to je popunjenost kapaciteta od preko 60%. Osnovni problem je što takvih kampova, kao što je auto-kamp Zasavica, potpuno opremljenih i savremeno uređenih, koji predstavljaju najmoderniju verziju kampova u jugoistočnoj Evropi sa tri zvezdice, nema više u Srbiji. Da ih ima, gosti bi se mogli zadržati na terotoriji Srbije neko duže vreme. Može da primi 40 jedinica, što znači između 100 i 200 ljudi. To je dovoljan kapacitet kampova koji nisu na moru, i to će biti dovoljno za naredne godine, a ako ne bude dovoljno, Zasavičani su spremni da ga prošire.

U SRP Zasavica očekuje se “dobra” jesen, koja će ublažiti posledice suše koja je doprinela poskupljenju stočne hrane, što direktno ugoržava stočni fond. Ministarstvo za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo Republike Srbije, prošle godine je prvi put otkazalo uredbu o genetičkim resursima i rezervat nije dobio nikakvu nadoknadu. Bez te nadoknade Podolci se ne mogu držati i moraće da se smnji određen broj goveda, kao posledica suše i problema koje ona nosi.

Dani ludaje i Kikindski fruštuk, zaštitni znaci opštine

Najslikovitiji opis Kikinde dali su ljudi još u davna vremena, da bi opisali koliko je Kikinda ravna, govorili: „Popneš se na ludaju i vidiš Kekendu”. Svake godine, sredinom oktobra, Kikinda postaje centar sveta i zahvaljujući jednoj tikvi-ili kako ovde kažu ludaji, kada se sredinom oktobra na, kada se “najlepšoj gostinskoj sobi srednje Evrope, na kikindskom Trgu” održavaju „Dani ludaje”. Da nije „Banatskog fruštuka” na „Danima ludaje” u Kikindi, do sada bi već mnoga tradicionalna jela bila zaboravljena svega od bundeve: slanih i slatkih jela, soka, kolača, slatkog, kompota, pa tek onih, pečenih muskatnih tikvi koje se baš slažu uz „krompir u čakširama” „Dani ludaje” su u stvari spoj prošlosti i tradicije, koju krasi pravljenje maski od ludaja i maskenbal.

U nizu značajnih manifestacija, izdvaja se ona koja se održava u zgradi nekadašnje fabrike crepa (iz 1895. godine) od 1982. godine svakog jula - Internacionalni simpozijum skulpure u terakoti Terra, još jednom zaštitnom znaku Kikinde. Na simpozijumu „Terra” svake godine učestvuje od pet do osam umetnika iz Srbije i inostranstva, a do sada ih je učestvovalo oko 200 njih iz čitavog sveta. U fundusu simpozijuma Terra nalazi se preko 1.000 skulptura nastalih tokom tri decenije postojanja simpozijuma.

Kikinda je stekla planetarnu slavu onog mometa kada je u glinokopu akcionarskog društva „Toza Marković” 4. septembra 1996. godine na dubini od 21 metra, pronađen “Kikindski mamut” ili „Kika”, kako je stepski slon dobio ime, ali ima i niz drugih zanimljivosti. Tako je, naprimer, železnička pruga Kikinda–Timisoara (Temišvar, Rumunija) najstarija je aktivna pruga u Srbiji.

Puštena u saobraćaj 15. novembra 1857. godine, u početku je povezivala Segedin, Veliku Kikindu i Temišvar i bila je trinaesta izgrađena pruga velikog koloseka u Evropi koja je spajala veće gradove tog vremena. Ovom trasom prolazili su čuveni evropski vozovi „Ostende” i „Orijent ekspres”.

Jedna od najvažnijih istorijskih rariteta Kikinde je suvi mlin na konjski pogon.

Ruševine benediktinske opatije na Tisi-Arače, dvadesetak kilometara od Kikinde pokraj Novog Miloševa predstavljaju kulturno istorijski spomenik prvog reda – jedini te važnosti iz srednjeg

veka na ovom području. Romanička bazilika podignuta je oko 1230. godine, a nakon stradanja od napada Kumana 1270. godine, obnovljena je zalaganjem kraljice Jelisavete Anžujske 1370. godine.

Kikinda je i grad u kojem se brižljivo neguje muzika. U njemu egzistira Akademsko društvo za negovanje muzike „Gusle”, osnovano daleke 1876. godine i najstarije je aktivno kulturnoumetničko društvo u srpskom narodu. U Kikindi se održava i Sabor frulaša, Festival dobošara (Čoka), International Jazz & Blues Festival…

Hotelsko-ugostiteljsku ponudu grada predvodi hotel “Narvik” sa 100 soba različitih struktura, a među brojnim restoranima više puta za kvalitet nagrađivani “Radnički dom”. Turistička organizacija Kikinde preporučuje gostima da obavezno pre ručka druženje počne uz domaću rakiju od dunje i kajsije. Ako duže traje obavezna su domaća kobasica, čvarci i mokrinski sir. Banatski ručak podrazumeva: štrudlu sa sirom, pileću supu- gusto okuvanu, rinflajš, sos od paradajza, kopera i višanja sa kuvanim mesom, pečenje iz pleka sa ludajom i “adidas” slaninom. Sitni kolači i makovnjača su obavezni, bar nedeljom. A, gde su tek čikovi i gomboci, žerbo, oblatna… Pa posle olba belog vina. I sve tako redom. U Kikindi se jede slavski.

Ima toga još što-šta da se vidi i čuje u i oko Kikinde i onda ne čudi fenomen da je prošle zime baš centar ovog grada izabralo za svoj zimovnik apsolutno najveće jato sova ušara na svetu - od čak 743 jedinki.

Turistička organizacija Opštine Kikinda 23300 Kikinda, Trg srpskih dobrovoljaca 21 Tel: 0230/26-300 E-mail: turizam@kikinda.org.rs; Web: www.kikinda-turizam.rs

39

Kulturno umetnička društva turistički kapital

Milorad Lonić, neumoran borac za očuvanje narodne tradicije i jedan od najvećih autoriteta u Srbiji po pitanju sakupljanja i proučavanja narodnog stvaralaštva, petnaestak godina radi u Novom Sadu kao umetnički rukovodilac ansambla „Vila“, pri SKUD-u „Železničar“. Njegova najveća želja je da narodne igre i narodne pesme, taj deo naše nematerijalne kulture, opstanu u izvornom obliku, kao deo muzičko scenskog izraza koji priprada umetničkom domenu.

Od onoga za čega se gospodin Milorad Lonić zalaže, trudi i pokušava da učini u korist KUD-ova, napravili smo kolaž, sliku stanja, kada je o ovim društvima reč. Ona ukratko izgleda ovako: Ono što poseduju KUD-ovi, narodne nošnje, pesme, igre, to ogromno bogatstvo koje su nam ostavili naši preci u amanet, moramo sačuvati za buduće generacije, da im bude nadahnuće za stvaranje nekih drugih umetničkih vidova.

Iz naših amaterskih društava potekli su svi veliki umetnici, baletski majstori, instrumentalisti, kao što je bio naš prvi koreograf Branko Marković, prvak opere SNP Saša Petrović, vrsni muzičar Slobodan Trkulja, glumac Ivan Bosiljčić…

KUD-ovi su oduvek bili naši najbolji ambasadori koji nastupima po svetu igrom i pesmom reprezentuju našu zemlju.

Kulturno-umetnička društva su najpotentnija asocijacija u Vojvodini, jer svako selo ima folklorni ansambl i često je to jedino mesto na kojem se mladi mogu ispoljavati. Reč je o velikom broj ljudi, preko milion u Srbiji, koji se bave muzičko-scenskim stvaralaštvom, čuvanjem i negovanjem tradicije ovog prostora. Članovi KUD su ogroman potencijal ove zemlje jer, to su uglavnom devojke i mladići koji završavaju fakultete, to je buduća inteligencija ovoga društva i preko

40

njih možemo i treba da se pozicioniramo.

Prezentaciju bogatstva folklora svoje zemlje, kroz organizaciju festivala, rade i mnogo razvijenije zemlje, poput Španije, Italije, čak Hrvatske. Mi smo tu u prednosti, jer, uz pomoć tri četiri naša sela možemo da organizujemo međunarodni festival, pošto je svako od njih multinacionalno.

Za KUD je vrlo važan aspekt negovanje tradicije, ali je isto tako važan i kao deo turističkog potencijala. Kako bi skrenuli pažnja na ovu pomalo zapostavljenu oblast kulture i umetnosti, KUD-ovci su organizovali okrugli sto sa temom „KUD turistički kapital Vojvodine“, na kojem je bila prisutna naučna i turistička javnost iz svih krajeva Vojvodine, među njima i predstavnici TONS-a i profesori sa departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo, PMF-a u Novom Sadu i njihov jedinstveni zaključak je da moramo više obraćati pažnje na ono što rade KUD. Mogućnosti “upotrebe” folklora prilikom organizacija raznih manifestacija i događaja, je dobro došla, ali je u velikom broju slučajeva neadekvatna. Tu se dovodi u pitanje i kvalitet organizacije i edukacije, pa često i prostora, a neretko se folklor uzima kao sporedna stvar. Turistima se uskraćuje mogućnost da dožive lepotu naših narodnih igara i pesama, da se fotografišu sa mladim ljudima u narodnim nošnjama, da zaigraju kolo, da ponesu neko lepo osećanje, emociju sa takvih manifestacija, skupova, a sve se to u svetu radi.

Neophodno je da ostanemo dosledni i autentični, jer samo tako neuniformisani imamo mogućnost da pokažemo sve vrednosti i bogatstvo ovog dela Evrope i sveta. Ako se poistovetimo sa drugima, neće nam ništa preostati da razmenimo sa njima.

K

Kulturno obrazovni centar Šid

ulturno obrazovni centar Šid nastavlja tradiciju koju ova ustanova neguje 52 godine, organizovanjem brojnih manifestacija i programa, edukativnih sadržaja za decu i odrasle sa ciljem podsticanja i razvijanja kulturnih i estetskih vrednosti. Kao ustanova kulture i obrazovanja ne zaboravlja ključni momenat, a to je edukacija stanovništva i to svih uzrasta i socijalnih grupa, a i osoba sa posebnim potrebama sa ciljem podizanja kvaliteta života i negovanja kulture.

KOC je organizator brojnih kulturno obrazovnih programa, muzičkih koncerata, likovnih izložbi, pozorišnih predstava, predavanja, književnih večeri, filmskih programa. Cilj ovih programa je da se obogati kulturna ponuda za naše građane, a deci i odraslima omogući kvalitetno razvijanje individualnih sposobnosti i kreativno

provođenje slobodnog vremena, da zadovolji ukuse svih uzrasta.

Pored osnovne delatnosti iz oblasti stvaralaštva, umetnosti i zabave, deo delatnosti Kulturno obrazovnog centra Šid odvija se kroz rad organizacionih jedinica: školu tambure, tamburaški orkestar, gradski tamburaški orkestar, narodni orkestar, folklorna sekcijaSKUD „Sveti Sava“, gradski hor, Amatersko pozorište „Branislav Nušić“.

Kulturno obrazovni centar Šid u sklopu manifestacija koje organizuje tradicionalno svake godine poziva poznata imena iz kulturne baštine cele Srbije, a i šire, i pruža priliku deci, omladini i svim ljudima da se pokažu, da daju svoj lični pečat i doprinos kulturnom životu .

Organizatori smo mnogih manifestacija i kulturnih dešavanja tokom cele godine kao što su: Svetosavski koncert, Prvi glas Višnjićeva, Dani vina, organizovanje gostovanja profesionalnih pozorišta, Vidovdanski susreti, Šidsko kulturno leto, etno dani gde je veoma izražen doprinos u stvaranju i pomaganju udruženjima žena u mesnim zajednicama., obeležavanje dečje nedelje, likovna kolonija „Na putevima Save Šumanovića“, „Višnjićevi dani“ i mnoga druga gostovanja i takmičenja u okviru kulture i umetnosti.

Zasigurno smo jedna kulturna institucija sa sluhom, kreativnim potencijalom, istrajna u nameri da animira sve generacije umetnika, posebno mlađe stvaraoce, udružuje stvaralačke energije i realizuje niz novih kulturnih projekata, akcija, manifestacija i festivala.

Kulturno obrazovni centar kao ustanova je ovlašćena za organizaciju opštinskih smotri i to: muzičko folklornog stvaralaštva dece i odraslih, recitatora dečjeg uzrasta, dečjeg dramskog stvaralaštva i dramskog stvaralaštva za odrasle. Nakon opštinskog stvaralaštva preuzimamo na sebe organizaciju odlazaka na zonske, pokrajinske i republičke smotre, za one koji prolaze u viši rang i dostojno predstavljaju Opštinu Šid.

Kulturno obrazovni centar Šid 22240 Šid, Karađorđeva 42 Tel:022/712-527, 719-093, direktor: 715-303, faks 022/712-527 e-mail: kocsid@gmail.com; direktor@kocsid.org.rs www.kocsid.org.rs 41

Harasti Agošton, začetnik vinske kulture u Kaliforniji

Harasti Agošton Harasti Agošton, čovek koji je ponikao iz vojvođanske ravnice, otišao u Ameriku i poput velikog pustolova i genija prošao bajkovito nestvaran životni put i za svega 57 godina ostavio neizbrisiv trag u svemu čega se latio. Danas je ipak, najviše zapamćen kao začetnik vinske kulture u Kaliforniji.

Njegova vinarija, koju je osnovao u gradu Sonomi, 60 kilometara severno od San Franciska, “Buena Vista”, danas predstavlja najstariju vinariju u Kaliforniji. Preinačenog imena Buena Vista Carneros, vinariju danas vode njegovi naslednici. Upravo zbog silnog bogatstva kojim obuluje njegova biografija, sasvim je neverovatno da se ime takvog čoveka ali i njegovo delo, u Bačkoj, u Futogu sasvim zamelo.

Harasti Agošton (Agoston Haraszthy) rođen je 30. avgusta 1812. godine u Pešti, a umro je 6. jula 1869. godine u mestu Korinto (Corinto) u Nikaragvi. Bio je jedino dete Karolja Harastija i Marije Ane, rođene Fišer.

Agošton vodi poreklo iz plemićke porodice Mokčai Harasti, čije plemstvo datira sa početka XV veka.

Agošton Harasti se 6. januara 1833. godine oženio Eleonorom Dedinski, Novosađankom poljskog porekla, koja mu je u miraz donela imanje u Futogu, a na kojem se uzgajala vinova loza. Imala je ta porodica vinograde i po Fruškoj gori, u Čereviću i Banoštoru. Tokom 36 godina braka, Agošton i Marija Ana izrodili su šestoro dece: Gezu, Atilu, Arpada, Idu, Belu i Oteliu.

Agošton Harasti je kao mladić, služio u Kraljevskoj Mađarskoj i bio povezan sa najvećim političkim figurama burne epohe: Lajošem Košutom i Baronom Vesselenim.

42

Strahujući da bi mogao da bude na udaru vlasti, Harasti putuje po Evropi a, 1840. godine, bio je prvi mađarski emigrant u SAD. Nastanio se u Njujorku i odmah pokazao interesovanje za političke i poslovne mogućnosti: kupio je imanje od 10.000 hektara u Viskonsinu, osnovao grad koji je nazvao Széptáj (mađ. Lep krajolik), danas Sauk City.

Godine 1842, Harasti se vratio u Bačku i ubeđuje oca da proda svoju imovinu u Evropi i preseli u Ameriku. U Széptáj, svi članovi porodice su postali državljani SAD i nikada se više nisu vratli u Futog.

Harasti u Viskonsinu pored osnivanja grada, gradi mlinove, seje polja kukuruza i drugih žitarica, podiže farmu ovaca, svinja i konja. Podigao je ciglanu, vlasnik je prodavnice, uspostavlja prvu parobrodsku liniju preko gornjeg Misisipija. Mnogi od najstarijih kuća još uvek stoje u Sauk City izgrađeni od cigala iz ciglane Haraszthi .

U Viskonsinu je zasadio vinovu lozu i izgradio vinske podrume ukopane u planine iznad grada. Danas je to dom Vollersheim vinarije, jedne od najpoznatijih proizvođača vina u Viskonsinu.

Kao i mnogi avanturisti, i Harasti je napustio Viskonsin i pošao tragom zlatne groznice za Kaliforniju, ali ne da traži zlato, već sa namerom da sadi vinograde. U San Dijego stiže krajem 1849. godine.

U San Dijegu, Harasti je pokrenuo niz poslovnih i poljoprivrednih projekata: zasadio voćnjake, otvorio mesaru, organizovao sindikat i uredio deo zemljišta koje je ležalo između Starog i Novog San Dijega, nazvanog Middletown, neformalno poznatom u San Dijegu kao “ Haraszthiville”. Glavna aktivnost u San Dijegu, ipak je bila podizanje vinograda, na zemljištu u neposrednoj blizini grada. Aprila 1850., na prvim izborima koji su održani pod novom američkom administracijom u Kaliforniji, Harasti je izabran za šerifa San Dijega, ali je vršio i dužnost gradonačelnika. U svojstvu privatnog preduzimača, on je izgradio gradsku bolnicu i zatvor.

Njegova sledeća stanica je San Francisko, grad oko kojeg traži pogodno zemljište za podizanje vinograda. Međutim, teško ga nalazi zbog nepovoljne i maglovite klime.

Uporedo sa eksperimentisanjem sa vinovom lozom, godine 1854., osnovana je kovnica, koja je počela da vrši zamenu rudnog zlata u novac.

Godine 1857. Harasti kupuje mali vinograd u Sonomi, koja se nalazi 60 kilometara severoistočno od grada i naziva je Buena Vista (što je opet španska verzija mađarskog Széptáj) . Za nepunih desetak godina proširio je svoje vinograde na preko 5.000 hektara, a vinariju oprema najsavremenijom opremom i uređajima. Buši tunele kroz obližnju planinu i gradi ogromne kamene podrume. Bio je zagovornik zasada vinove loze na planinskim padinama, tvrdeći da za rast vinove loze ne treba navodnjavanje.

U Sonomi, Harasti piše “Izveštaj o grožđu i vinu Kalifornije “(Report on Grapes and Wine of California), koju je objavilo Kalifornijisko državno poljoprivredno društvo, a koje sadrži praktične savete za sadnju loze i pravljenje vina . “Izveštaj” je priznat kao prva rasprava na temu proizvodnje vina napisana i objavljena u Kaliforniji i prva tumačenja tradicionalnih evropskih iskustava u pravljenju vina u Americi. Vina iz Harastijeve vinarije na sajmu vina u Kaliforniji, dobijaju najviše nagrade, a Harasti je 1862. godine izabran za predsednika Kalifornijiskog državnog poljoprivrednog društva. Godine 1861. Harasti je postavljen za komesara sa zadatkom da izveštava parlament o tome koji je najbolji način za poboljšanje i razvoj vinove loze u Kaliforniji. Da bi unapredio vinarstvo u Americi preduzeo je put u Evropu, posetivši zemlje poput Francuske, Španije, Nemačke, Mađarske, Portugalije i sa više od 100.000 reznica i više od 350 različitih evropskih sorti vinove loze vraća se u Ameriku. Po povratku u Kaliforniju, doživljava finansijki fijasko, jer je država odbila da mu pomogne u distribuiranju kalemova. Sredinom 1860-tih, vinograde u Sonomi zahvata do tada gotovo nepoznata bolest – filoksera, prva ikada poznata u Kaliforniji. Bolest se toliko raširila i oštetila vinograde da je Harastija dovela do bankrota.

Postoji kontraverza u tome da li je Harasti Agošton prvi doneo zasade Zinfandela u Kaliforniju ili je to uredio neko drugi, ali tvrdnja njegovog sina Arpada nikada nije do kraja opovrgnuta. Istina ili ne, Amerikanci Harastija Agoštona vrednuju kao važnu figure i istoriji kalifornijskog vinogradarstva, a u martu 2007.godine, Harasti je primljen u Kuću slavnih Vinara za svoje doprinose u ranom razvoju industrije vina u Kaliforniji.

Nagradu je primio u ime Harastija Agoštona njegov pra-pra unuk, Vallejo Haraszthi.

Sava Jojić

Mačkov podrum u samom vrhu srpskog vinarstva

Sava Jojić inarije Mačkov podrum se ubraja među retke koje se mogu podičiti tradicijom u ovom poslu, ali i savremenim pristupom, inovativnošću i kreativnošću. Poslu sa vinom pristupa se sa ogromnom pažnjom, shvatajući da iza svakog dobrog vina ili vinarije ne stoji samo jedan besprekoran stučnjak za vino, već da je za uspeh potreban čitav dobro odabrani tim koji diše u istom ritmu. Zbog takve poslovne filozofije Vinarija Mačkov podrum se pozicinirala u samom vrhu srpskog vinarstva. No, potrebno je uraditi još mnogo toga da bi priča o dobrom srpskom vinu doprla da ušiju potrošača, prvo u Srbiji, a potom i Evropi. Zato ne prođe ni jedna nedelja, a da ova vinarija ne organizuje po nekoliko promocija, učestvuje na raznim vinskim manifestacijama i svečanostima, bude sponzor različitih događanja.

Sava Jojić, vlasnik, čije je porodični “špic namet” Mačak, kaže da je ušao u ovaj posao sa vinom sa predznanjem od malih nogu, ali je vrlo brzo shvatio da su sasvim prevaziđena, pa je po nova saznanja o

V

savremenom vinarstvu i vinogradarstvu išao u Sloveniju, Austriju i najviše Italiju i pored toga što Vinarija ima stalno zaposlenog čoveka tehnologa vinarske struke i konsultanta iz Italije, koji redovno dolazi, kontroliše kvalitet vina, bude tu kada se radi prerada grožđa, šalju mu uzorke...

-Proizvodnja vina je jedan zahtevan proces, uporedio bih ga sa glinom. Grožđe je jedna sirovina koja za bazu ima širu, koju možete oblikovati kako želite. Socijalni aspekt vina, je da kada dođete u restoran i tražite jelovnik i vinsku kartu i vidite kakav je izbor jela, a pre svega vina, znaćete u kakvu ste državu došli. Vino je socijalni refleks naših stanja i prilika, ali i istorijskih i društvenih prilika u kojim se država nalazi. Mi danas pijemo vina koja su prilagođena jednom novom stilu, načinu života, načinu razmišljanja, načinu ishrane... Zato je pored stručnog potrebno imati i široko obrazovanje, opšta znanja, književna i kulturna. Enolog ne pravi vino za sebe. On pravi vino za vas. On mora znati kakvo vino želite. Da li želite da slušate poeziju, bećarce ili gledate pozorišnu predstavu... Mora znati kako ko doživljava vino, kako nečije emocije prilagoditi ukusima vina. U našem okruženju, i u svim vinarskim zemljama, nisam imao prilike da sretnem stručnjaka za vino koji istovremeno nije bio i vinogradar.

-Nema dobrog vina na tradicionalan način kako su to radili moji očevi i dedovi, ne po današnjoj standardizaciji i merenju vina. Vrlo često, uglavnom pred izbore, iz populističkih razloga, jedna od omiljenih tema je proizvodnja vina od autohtonih

sorti. Da se ne zavaravamo, mi ih nemamo mnogo i one ne daju visokokvalitetna vina, ali su prijatna za piće. Mi ovde, ne samo u Srbiji, nego u ovom delu Evrope, imamo vrlo malo autohtonih sorti. Naša Balkanika je jako skromna u tim staromodnim sortama, a uz to ona nije ni razvijena. Sve te zemlje u kojima uspevaju te naše stamorodne sorte su uvek bile ekonomski na margini dešavanja u istoriji i nikada nisu uspele da razviju svoju ekonomiju i da spoznaju lepotu vina. Sorte koje su se razvijale u Zapadnoj Evropi su danas dominantne. Da se istorija drugačije kretala, da je centar privrednih aktivnosti bio na Balkanu, možda bi mi danas uspeli da nametnemo stilove vina koje bi svet poštovao. Svet danas poštuje stil Sauvignona, Caberneta, Chardonay-a i ostalih, i prirodno je što ih većina vinogradara ima na svojim parcelama, iako mislim da ne bi trebalo napustiti naše sorte. Ipak, najvažnije je da prestanemo da živimo na lovorikama o vinarstvu iz XII ili XIII veka, da se okrenemo budućnosti, da razvijamo svoja vina i vinsku priču – zaključio je Sava Jojić.

A mi dodajmo spisak, od strane vinoljubaca, sve prihvaćenijih i traženijih Mačkovih vina, nastalih od grožđa odnegovanog na najlepšim, južnim padinama Fruške gore, na nadmorskoj visini od 280-320 metara, gde povetarac stalno pirućka i svakodnevno dodaje čokotima ono najlepše što zemlja može da podari: Traminac Mirisavi, Sauvignon Akacia, Chardonnay, Camerlot, Merlot, Pinot Noir i Portugizer.

Vinarija Mačkov podrum 22406 Irig, Zanatski centar bb 022/462-492; 021/621-66-11

E-mail: office@mackovpodrum.co.rs; Web: www.mackovpodrum.co.rs

43

Vinarija Bononia, vina za čistu desetku

V

inarija Bononia, porodice Šijački, nazvana po rimskom imenu sela Banoštor, Malata Bononia, uživa veliki ugled i među sugrađanima, ali i šire.

Vinogradi porodice Šijački pružaju se na 8,5 hektara, i na njima je zasađeno 34.000 čokota, od kojih se ove godine očekuje rod za 50.000 litara vina. Na valovitim severnim padinama iznad sela zasađeni su Chardonnay, Župljanka, Frankovka, Merlot, Chabernet Sauvignon, Muskat Hamburg. Tome treba dodati i vinograd star 27 godina „najmirisnijeg rizlinga od svih rizlinga“ tj. Italijanskog Rizlinga, i vinograd od jednog hektara zasađen 2009. godine „kraljem među belim vinima“, Rajnskim Rizlingom, ove godine proširenim za još hektar i po.

Na ovogodišnjim XVI Banoštorskim danima grožđa, Chardonnay iz Podruma Bononia, proglašen je za najbolje belo vino. Ono je opisano kao vino na prvi gutljaj, jasno žute boje, kristalne bistrine i očaravajućeg voćnog mirisa. Na ukusu je snažno i omamljujuće, puno i ekstraktivno, kao valcer u čaši, ukratko oduševljavajuće. Ali, koliko god vinoljubaca da pitate kojem vinu iz ovog podruma bi dali glas, od svakog biste dobili drugačiji odgovor, što potvrđuje da su sva vina za čistu desetku.

Porodica Šijački živi isključivo od vinograda. Pater familijas Vinarije Bononija, Milan Šijački, tvrdi da je ključ uspeha ove porodice, sklad i rad svih njenih članova: supruge Ksenije i njihove

44

dece Ivane, diplomiranog tehnologa i Milenka, koji je išao na fakultet za vinogradarstvo i voćarstvo i što je još važnije, od malena je upućen u sve tajne zanata (ili bolje umetnosti), oko vinogradarstva i podrumarstva.Gospodin Milan Šijački, tvrdi da se vino pravi još u vinogradu i da to daje pečat ovog podneblja, zemljišta, banoštorskog mikroklimata. Ali, karakter njihovom vinu određuje i ljubav utkana u svaku kap ovog božanskog nektara.

Šijački očekuju kvalitetno, čak vrhunsko vino. U vinariji Šijački se uveliko razmišlja i o budućnosti. Prvo na red dolazi širenje vinograda do 12 hektara, koju će pratiti proširivanje podrumskih kapaciteta na 100.000 litara, jer ovde se sve radi po planu. Dalje se neće ići jer, planirana količina se može lepo kontrolisati, uz održavanje pristojnog nivoa kvaliteta vina, jer kvalitet je cilj i smisao bavljenja i vinogradarstvom i vinarstvom. Kada se to dvoje ispuni, nije problem sa plasmanom. Novi Sad je mesto odakle je ova vinarija startovala i sada je spremna da osvaja, pre svega, tržište Beograda. Na taj način porodica Šijački smatra da će zaokružiti jednu celinu, ali nema opuštanja, jer je ovo jedno takmičarsko tržište, a greške se ne praštaju.

U Vinariji Bononia se pomno prate sva kretanja na tržištu, ide se u korak sa tehnološkim razvojem, nabavlja se najsavremenija oprema, koliko mogućnosti dozvoljavaju, a rezultati su vidljivi.

Prošla, 2011. godina, bila je jedna od najboljih, sunačana i sa dobro raspoređenim kišnim intervalima, što je doprinelo da taj Chardonnay bude ocenjen kao najbolje belo vino. Ova godina je slična prošlogodišnjoj po kapacitetu, međutim niske temperature u februaru i velika suša tokom leta, bili su takvi da je pravo čudo odakle snaga ovim vinogradima, odakle crpe energiju, da i ove godine daju odličan rod. U banoštorskim vinogradima, Chardonnay-a će biti možda za samo 15 do 20% manje nego prošle godine, ali

Porodica Šijački položajem svoje vinarije, na samoj obali Dunava, kraj magistralnog puta, prostranim podrumom i terasom s pogledom na reku, pruža idealne mogućnosti i za razvoj vinskog turizma. Ljudi sve više vole da dođu baš u vinariju i podrum i da, uz razgovor sa domaćinom, degustiraju vina, da se o njemu informišu i da odaberu ono koje je njima najbliže, po boji, ukusu i karakteru.

Porodica Šijački je za svoje goste napravila ambijantalni užitak u kojem i onako odlična vina i mirišu lepše i lepše se piju.

Seosko domaćinstvo Miljević, lepa porodična priča Zaljubljenik u prirodu, gospodin Dragan Miljević, latio se pionirskog poduhvata, da lepote Starih Ledinaca, sela uklještenog među padinama Nacionalnog parka “Fruška gora”, udaljenog tek dvanaestak kilometara od Novog Sada, podeli sa drugima. Inovativan i hrabar čovek, gospodin Miljević, nije se zadržao na trasiranim modelima turizma na “naš način”. Ideju seoskog gazdinstva, pokupljenu sa mnogobrojnih putovanja Italijom, pre dvadesetak godina, poželeo je da realizuje upravo ovde, u Starim Ledincima, Okupio je svoju šestočlanu porodicu i počeo da ostvaruje svoj mladalački naum, a kada je 2010. godine izglasan Zakon o registrovanim seoskim domaćinstvima, kojim je dozvoljeno da u sklopu seoskog domaćinstva egzistira i restoran, priča je bila zaokružena.

Tako je gospodin Miljević sklopio mozaik od svojih mogućnosti, interesovanja, hobija i uključio svoju porodicu u zajednički projekat „Miljević“.

Danas u sklopu domaćinstva postoji stado koza, vinograd i podrum, restoran i sve to uvezano u jednu lepu porodičnu priču.

Svoj talenat dobrog domaćina, Dragan Miljević ima mogućnost da sprovede u delo u sopstvenom restoranu, a njegovi gosti, isključivo po dogovoru, mogu doći i probati nekoliko vrsta sireva, meso

ispod sača, povrće i voće, te vino i rakije i sve to iz vinograda, bašte i voćnjaka, i od stada koza u vlasništvu porodice Miljević, proizvodeno u njihovoj režiji.

Kada se 2006. godine od privatnog biznisa „povukao“ u poljoprivredu, preduzetnik u krvi, posle 6 godina bavljenja poljoprivredom, Dragan Miljević je napravio novi biznis. Sada seosko domaćinstvo vodi sa sinom Vukom. Ima farmu od 40 koza i proizvode kozje sireve: krišku ili fermentisani sir koji je u rangu grčke fete, najtraženiji njihov sir; pored toga proizvode nekoliko vrsta polutvrdih sireva, neku vrstu trapista, dimljenog, sa vlašcem itd.

Uz to Miljevići proizvode mleko, jogurt i surutku i sve te proizvode plasiraju na pijaci zdrave, organske hrane „Moj salaš“ u Novom Sadu, koja se od maja do oktobra održava na platou ispred Spensa, svakog četvrtka. Njihove proizvode Novosađani mogu kupiti i u zdravoj hrani „Moj salaš“ u Narodnog fronta (Liman III), a postoji mogućnost donošenja direktno na kućnu adresu.

Kupovinom seoskog domaćinstva, dobio je i mali podrum u kome je počeo da proizvodi vino za vlastite potrebe i za svoje prijatelje. Vremenom je iz malog nikao i veliki podrum, a posao

se raširio. Proizvodi Traminac, Burgundac i Rizling, plus Bermet, medovaču i komovicu (rakiju koja se dobija posle ceđenja vina), a sve to plasira u vinskom turizmu tj. gostima u sopstvenom restoranu. O kvalitetu vina i usluge, najbolje govori podatak da je Vinski podrum Miljević uvršten na vinsku kartu Fruške gore i Srbije po preporuci nadležnog republičkog ministarstva. Uz vino, u podrumu se danas skladište domaći kompoti, pekmezi, sokovi....

Svi plodovi, voće i povrće su iz njihovog vinograda i voćnjaka, sve je jednostavno zdravo.

Smeštaj u seoskom domaćinstvu Miljević je poseban doživljaj.

Izgradili su i opremili pet dvokrevetnih soba (svaka soba ima kupatilo), sa pogledom na šumu. Gosti mogu da se opredele za pun pansion, polupansion i noćenje sa doručkom. Do sada, najčešći gosti su bili stranci koji su za njih saznali preko interneta. U međuvremenu, povezali su se sa TONS-om i turističkim agencijama.

Struktura gostiju koji ovde dolaze je raznolika, od penzionerki, Slovenaca - planinara, porodica, EXIT-ovaca i dr. Bogatstvu ponude pomaže komšija koji drži ergelu konja, koja pruža mogućnost jahanja, aktivnosti u prirodi, upoznavanje Fruške gore peške, mauntin bajkom ili na konjima. Šetajući, za sat i po možete stići do Vrdnika, a za sat vremena do Iriškog venca. U neposrdnoj blizini Starih Ledinaca se nalaze desetak manastira do kojih za kratko vreme možete stići biciklom, peške ili kolima. Ovde postoji i Udruženje građana „Aktivna Fruška“, koje propagira zdrav život i aktivnosti u prirodi. Jedna od njihovih aktivnosti je i vođenje pešačkih ture za goste od dva do šest sati za vrlo pristojnu svotu. U Starim

Ledincima se polako ova priča širi i Ledinčani su zainteresovani za aktivnije učešće u turističkoj ponudi njihovog mesta. Miljevići misle da će sve to „krenuti“ pravim tokom, samo treba biti malo strpljiv.

Za Dragana Miljevića satisfakciju, osim zajedničkog delovanja njegove porodice, predstavlja zadovoljstvo njegovih gostiju. Kada gosti uživaju u prirodi, u njegovom siru, vinu i hrani to je i njegovo zadovoljstvo, a usput se nešto i zaradi. Otac i sin, Dragan i Vuk Miljević, planiraju dalje širenje gazdinstva uz punu i nesebičnu podršku, pre svega supruge i majke Mie, ali i Ine, Tare i Gale, tri Miljevićeve ćerke. Ukratko ovo seosko domaćinstvo je jedno idilično family zadovoljstvo, koje može da oseti svaki njihov gost.

Podrum Miljević 21207 Stari Ledinci, Sime Šolaje 41 Tel.:+381 21 2986 268, 2986 181 www.podrum-miljevic.co.rs; info@podrum-miljevic.co.rs

45

Prof. dr Petar Cindrić

Naše nove sorte se bolje prilagođavaju klimatskim promenama

Klimatske promene imaju izuzetan uticaj na gajenje mno- prakse. Za ovu odluku potrebna je vizija, znanje, hrabrost i gih kultura, a posebno onih u vinogradarstvu, a samim tim i naravno mnogo rada. na vinarstvo, pa se dalje priča širi na vinski turizam i ekonoProfesor Cindrić naglašava da nove sorte imaju ugrađemiju uopšte. Ako se osvrnemo na poslednje tri godine, mo- nu genetsku otpornost na najvažnije gljivične bolesti. Zbog žemo reći da je svaka bila drugačija. Pre dve godine je tokom toga se uspešno mogu gajiti uz smanjenu upotrebu pesticivegetacije vinove loze u vinogradima bila neuobičajeno velika da. Reducirana primena pesticida doprinosi zaštiti ljudskog količina padavina, što je pogodovalo intenzivnom, rekor- zdravlja i očuvanju životne sredine. Sa rezistentnim sortama dnom razvoju gljivičnih bolesti. Te godine, voda se zadržavala je realna proizvodnja eko vina. Od priznavanja novih sorti više dana u vinogradima, a to je, opet, otežavalo izvođenje prošlo je 10-tak godina, pa se tako, nova sorta Panonija, čeneophodne zaštite. Kod osetljivih vinogradarskih sorti je ta sto nalazi u društvu sa jednim dobrim francuskim klonom velika vlaga dovela do značajnog umanjenja prinosa, pa je kod poznate svetske sorte Shardonay. nekih sorti zabeležen nuobičajeno mali rod grožđa. Godina - Za poslednjih par godina prosečan prinos Panonije je 2011. je bila izrazito sušna, što je, opet, na potpuno drugačiji 11,3 tone po hektaru, a 10,2 tone kod Shardonay-a, iako je način otežavalo posao vinogradarima. Primera radi, tokom svake godine kod Shardonea obavljano 7 do 8 puta prskanje, vegetacije 2011. količina padavina je iznosila 400mm, a ove a kod Panonije se obavlja dva prskanja godišnje. Sadržaj šegodine 1000mm. Tekuća, 2012. godina, je tokom februara ćera Panonije i Shardonay-a je sličan, kod Šardonay-a nešto donela neuobičajeno niske temperature, bolji, ali generalno u oba slučaja vrlo dobar. do -27 stepeni Celzijusevih, što je uticalo Dalji rezultati analiza potvrđuju da se na izmrzavanje u mnogim vinogradima, nove sorte mogu uspešno gajiti uz smapogotovo u onima koji su locirani u ravninjenu upotrebu pesticida. Dakle, ciljano čarskim krajevima. stvaranje novih sorti može doneti napreU srpskim vinogradima, pored ugleddak. One se sa svojim osobinama uklapaju nih svetskih sorti kao što su Cabernet, u prirodni ambijent datog regiona. Zbog Shardonay, Merlot, Cabernet-Sauignon, toga je njihovo gajenje lakše i sigurnije.

Italijanski Rizling, Frankovka, mesto su Kod rezistentnih sorti godišnje se može Prof. dr Petar Cindrić našle i priznate nove sorte, koje su stvorili izostaviti 5 do 6 prskanja, što pored uštede naučni radnici sa Departmana za voćaru novcu dorinosi očuvanju zdravlja, žistvo, vinogradarstvo i pezjažnu arhitektuvotne sredine, pa i strukture zemljišta od ru novosadskog Poljoprivrednog fakulteta: gaženja mehanizacijom, traktora koji vrše Petra, Bačka, Petka, Kosmopolita, Morava, prskanje.

Panonija i jedna još nepriznata sorta. UpraOni koji se odlučuju za dobro poznate vo o ponašanju ovih nazovimo ih, novih stare sorte slede tuđa iskustva, šablone sorti, u navedenim trogodišnjim, potpuno koji su provereni na mnogim mestima u različitim uslovima, mogli smo da čujemo svetu. Oni koji se odluče za nove sorte biod jednog od njihovih autora, prof. dr Petra raju orginalne puteve ka uspehu. Gajenje Cindrića, koji je sada u zasluženoj penziji, određenih vrsta vinove loze je izbor ljudi ali čija se reč sluša, a mišljenje poštuje. određenog regiona. One su odraz njihove -Sorte Panonija i Morava su nastale od svesti, potreba i njihovog ukusa. Nove istog roditeljskog para. Jedna grana ide od sorte su autohtone, tamo gde su nastale i jedne istočno azijske vrste koja se odlikuone su specifičnost tog regiona-objasnio je je vrlo visokom otpornošću na mrazeve i prof. dr Petar Cindrić. kratkom vegetacijom, a zove se Vitis amuOsvrćući se na kompatibilnost vinograrensis. Devedesetih godina smo radili zadarstva sa turizmom, gospodin Cindrić je dnje ukrštanje nekih genotipova koji nose podvukao da je vinska kultura deo opšte osnovu Vitis amurensisa i ova druga grana, kulture i ekonomski je važna za turizam koja nosi otpornost prema gljivičnim boleuopšte. -Ljudi rado konzumiraju kulturu stima, ta je od francuske sorte Vilar blank, zajedno sa lepim doživljajem. Kreativna od koje vodi poreklo sorta Bjanka, stvoreprivreda je kombinacija kulture i ekonomina u Mađarskoj, jedna je od najuspešnijih je. Za vinski turizam je interesantno uporezistentnih sorti na svetu. Nove sorte su znavanje onoga čime se ljudi bave. Prijatno znalački stvarene da budu prilagođene je doživeti atmosferu vinograda, podruma određenom području. One ovde ispoljavaju i probati vina. Za uspomenu sa turističkih osobine koje im obezbeđuju prednosti u odputovanja ljudi rado ponesu neki suvenir. nosu na druge sorte, povećavaju sigurnost Dobro je što se u ovom slučaju sa putovaproizvodnje i olakšavaju rad ljudima koji ih nja donosi neko lokalno vino, a samim tim gaje. Odluci da se gaje nove sorte prethodi i miris i ukus posećenih prostora-zaključio spoznaja da je moguće izaći iz uobičajene je prof. dr Petar Cindrić.

46

Vinarija Vindulo, bogatstvo Bačke u časi

Erika i Laslo Đumović alaš Vinarije Vindulo je priča koju treba ispričati, baš kao i priča o familiji Lasla Dujmovića. Salaš Lasla Dujmovića i njegove porodice, nalazi se sa desne strane glavnog puta, 2,2 kilometra od Temerina u pravcu Bečeja. Odmah pada u oči uređena i pedantno pokošena trava ispred ulaza kojim dominira veoma lepa i velika gvozdena kapija. Ulaz na imanje deluje svečano, poput onoga kada idete da primate neku nagradu, a potom sa leve i desne strane nailazite na starinska oruđa i seoska kola, ukrašena cvetnim aranžmanima. Sve odaje utisak da je kuća domaćinska. Glavna i pomoćne zgrade brižljivo su izrađene od cigle i ukomponovane u okruženje.

Domaćin Laslo Dujmović, stomatolog po vokaciji a vinogradar i vinar iz zadovoljstva, u ovom prostoru se najbolje oseća, a posao stomatologa mu je doneo neophodnu finansijsku sigurnost, jer, njegove su reči, da se vinarstvom i vinogradarstvom ne može baviti uspešno onaj ko nema strpljenja i novaca, jer benefit od vinograda i vina dolazi tek posle sedam do deset godina od formiranja vinograda. A vinogradi, na svakom pedlju od navedenih sedam hektara su, kao pod konac, uredno okopani, lepe vegetacije, davali utisak da su negovani kao da su najvažniji na ovome svetu. U okolini salaša nema ni jedne naseljene kuće niti fabrike, pa kada se malo više udaljite od vinarije i nađete među lišćem i čokotima, imate utisak da ste u nekom drugom svetu.

Domaćin Laslo Dujmović je proizvodnjom vina počeo da se bavi pre 34 godine, baš koliko iznosi i njegov stomatološki staž.

Sve je savremeno opremljeno, nema tzv. barik buradi, niti će ih biti, jer je ovo što se sada radi više nego zadovoljavajuće. Sva burad su prohronska, a punionica i jednostavna i efikasna, tako da se dobro raspoređene sorte grožđa, koje sukcesivno stižu na preradu i odležavanje, obrađuju bez žurbe i po planu.

Dujmović je, dobro savetovan od stručnjaka sa Instituta za vinarstvo i vinogradarstvo Poljoprivrednog fakulteta u Sremski Karlovcima, zasadio kompatibilne sorte sa ravničarskim zemljištem i klimom, ponajviše proverenih francuskih sorti grožđa: Chardonnay - 2.2 ha, Merlot - 0.37 ha, Cabernet

S

Sauvignon - 0.37 ha, Cabernet Franc - 0.37 ha, Syrah - 0.037 ha, i domaćih autohtonih sorti: Bačka - 0.16 ha, Petra - 0.12 ha, Probus - 0.016 ha, Pannonija - 0.96 ha; Kosmopolita, koja je srpsko-mađarska sorta - 0.31 ha, kao i Italijanski rizling - 0.96 ha I nemačku sortu Frankovku - 0.37 ha. U Županiji Delalfeld, Hajoš-Bajsko vinogorje u Mađarskoj, Dujmović ima još jedan hektar vinograda sa više sorti grožđa. Sve u svemu, njemu je to dovoljno da pravi lepa vina, u proseku od 35 i 40.000 litara vina godišnje, koliko je dovoljno da svi budu zadovoljni.

Laslo treći od petorice sinova u familiji Dujmović, koja se na ovim prostorima oduvek bavila vinom i vinogradarstvom, čak i u mnogo većem obimu nego što to danas čine.

Najstariji brat Ferenc je lekar specijalista.

Drugi po redu, Đerđ, je novinar. Četvrti, Beneš, je profesor u Beču, a najmlađi, koji se takođe bavi vinom u Temerinu je Čaba. Zadovoljstvo našeg sagovornika je tim veće što je u posao uključena čitava njegova porodica, čiji svi članovi svesrdno pomažu. Starija ćerka Eva, po kojoj je Laslo svoje “najslađe” vino nazvao Slatka Eva, je krenula očevim stopama, studirajući Poljoprivredni fakultet u Novom Sadu, smer vinogradarstvo. Mlađa ćerka Anna, po kojoj ime nosi vino RosAnna je takođe krenula očevim, ali stomatološkim stopama. Tu je i Evin suprug Kristijan, koji su Laciki i gospođi Eriki Dujmović podarili dva unuka, Petru i Olivera. Gospođa Erika je stub porodice i verni pratilac svog supruga na degustacijama.

A tamo, možete da probate Italijanski rizling, pitko suvo belo vino zelenkasto-žute boje, izrazito finih kiselina; Mirnu Bačku, lagano, suvo belo, proizvedeno kombinacijom sorti Chardonnay, Talijanski Rizling, Bačka i Kosmopolita, koje odiše svežinom i prijatnim cvetnim mirisom. Naziv vina je primeren, jer je izuzetno prijatno i nežno vino, a istovremeno pitko i pomalo sladunjavo. Svetloružičasta, lepršava RosAnna, proizvedena od grožđa sorti Cabernet Sauvignon i Frankovka, je jedna od najtraženijih; Ozbiljno crveno vino - Three Star, dobijeno kombinacijom sorti Cabernet Sauvignona, Cabernet Franca, Merlota i Frankovke, koje se odlikuje naglašenim voćnim mirisom zrelih bobičastih šumskih plodova, bogatom aromom i ostavlja utisak “pravog” vina; pa Frankovku, suvo vino rubin crvene boje, namenjeno onima koji vole lakša vina, ali vina istančanog ukusa.

Gospodin Laslo Dujmović svojim vinima je uspeo svakog gosta, vinoljupca da ubedi da vojvođanska ravnica može da iznedri dobra vina. Da nije tako, ne bi toliko sveta dolazilo u Vinariju Vindulo na degustacije ili u ovom prostoru i sa ovim vinima, organizovalo različita okupljanja.

47

Prof. dr Vladimir Kovač

Marketing je presudan u popularizaciji vina

Čuveni novosadski profesor dr Vladimir Kovač, koji je do odlaska u penziju 24 godine učestvovao u radu grupe eksperata Međunarodne komisije za ocenjivanje kvaliteta vina, čije su se redovne sednice održavale dva puta godišnje u Parizu i uvek bio spreman za razgovor o tajnama vinogradarstva i vinarstva u svetu, odazvao se našem pozivu za razgovor na temu vinarstvo i vinogradarstvo Srbije danas.

- Činjenica je da se sada često govori o problemu plasmana vina, ali taj višak čine vina skromnijeg kvaliteta. Nije lako prodati ni vrhunska vina, ali se to može, uz zadovoljavanje tri osnovna faktora: besprekorni kvalitet vina, da se do tog kvaliteta dođe sa što manje ulaganja i na kraju marketing. Taj treći faktor je možda presudan Najtanji smo ipak, u drugom segmentu. Ako uzmemo samo vinogradarstvo na Fruškoj gori, već ovde su veći izdaci u samoj zaštiti, jer i onaj rezervni lastar koji se formira, i taj zahteva određene troškove, rad.

Bela vina su danas popularnija i prihvaćenija više nego ikada. Na tržištu Srbije imamo dosta dobrih, čak vrhunskih belih vina. Roze vina su relativno nova na našem tržištu. Ipak, i ova

vina su sve popularnija među vinoljupcima, pa se i broj proizvođača iz godine u godinu povećava, baš kao i broj kvalitetnih roze etiketa. To vino ima jako lepu perspektivu na tržištu.

Slično je i sa crvenim vinima, koja su uglavnom od evropskih sorti, ali se i naše, autohtone, sve bolje pozicioniraju na tržištu. Na kraju, svaka vinarija, da bi povećala asortiman svojih vina, pravi jedno specijalno, sladunjavo vino za određeni tip vinoljubaca.

Pored Bermeta, sremskokarlovačkog brenda, tu si i vina poput „Slatke Eve“ iz Vinarije Vindulo, „Petre“ i „Sile“ Departmana za voćarstvo, vinogradarstvo i pejzažnu arhitekturu Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, „Mirisavog Traminca“ iz Vinarije Mačkov podrum iz Iriga i druga. Mi nemamo klimatske uslove kao na Mediteranu, ali imamo jednu sortu koja nam daje izvesne šanse da i mi napravimo vrhunsko sladunjavo vino, a to je Petra.

Petra veoma rano sazreva, otporna je na bolesti, nakuplja lepu količinu šećera i to grožđe je dobar osnov za proizvodnju takvog jednog vina, u koju se na ovim prostorima još nije upustio veći broj vinarija.

Dakle, iako nam pesrpektiva nije nimalo ružičasta, verujem da će vinari, poznati po svojoj upornosti, tvrdoglavosti i izdržljivosti, uspeti da poboljšaju situaciju u srpskom vinarstvu i vinogradarstvu, koje je poslednjih decenija neopravdano gurnuto u drugi plan - zaključio je prof. dr Vladimir Kovač.

U Srbiji, gde je stolovalo sedamnaest rimskih careva, sve više se pominje ime Marcusa Aureliusa Probusa, rodonačelnika kontinentalnog vinogradarstva, koji je prvu lozu zasadio da na padinama Alma mons-a, na mestu Šuljamska glavica, u neposrednoj blizini Sirmijuma. Članovi Udruženja poštovalaca vina „Marcus Aurelius Probus“, shvatili su značaj ovih činjenica i po drugi put su u Carskoj palati, na dan rođenja oca kontinentalnog vinogradarstva i njihovog zaštitnika, cara Proba, 19. avgusta, upriličili jedinstvenu svetkovinu u njegovu čast pod imenom „Zlatni dani vina“.

Neuporedivo sa bilo kojom drugom manifestacijom tog tipa, Udruženje poštovalaca vina „Marcus Aurelius Probus“, iznenadilo je učesnike prefinjeno jasnim osećajem mere za sve detalje vezane za organizaciju ovakvog događaja, koji je okupio 25 vinarija iz zemlje i inostranstva.

Kao i prošle godine, početak svečanosti u čast cara Proba i vina, počela je simboličnim ulaganjem vina vinarija učesnika u Arhivskom vinskom podrumu „Kunabula“.

Kolevka vina, ima za cilj sakupljanje svih vina fruškogorskog vinogorja, a kada se dovrši uređivanje prostora ona će biti mesto susreta vinara i njihovih gostiju, degustacioni prostor za grupe turista. Ovaj prostor imaće, istovremeno, i funkciju službenih prostorija Udruženja M.A.P. Za sada, osim uzoraka vina ovaj prostor je deo umetničkog miljea grada u kojem se održavaju izložbe i koncerti, a za ovaj dan izložbu nakita ukrašenu dragim kamenjem priredio je akademski slikar Vojislav Krstić. Zastupnik udruženja Ivan Tatić i osoba za kontakt Lazar Vulić, prisutne su upoznali i sa projektom izgranje statue cara Proba, veličine 3,5 metara u

bronzi koja bi trebalo da bude postavljena u centru grada, okrenuta prema Fruškoj gori, iz koje je i krenula ova priča o vinu.

Posle „Kunabule“ svečana povorka, koju su činili konjanici, „Sirmium legionaries“-članovi kluba američkog fudbala, vinari i još po neki, krenula je ulicama grada, došetala do Carske palate, gde je priređen sadržajan program.

Predrag Rogulić, predsednik skupštine Udruženja M.A.P. je u pozdravnom govoru izrazio nadu da je prepoznat iskorak koji je napravljen u promociji grada, njegovih istorijskih i kulturnih vrednosti, ali i Srbije i da će građanima nastojati da svake godine poklone sve bolje i bolje manifestacije.

Zlatni dani vina u Carskoj palati MMXII

48

Banoštor Čudo je taj Banoštor.

Dok se drugde sela smanjuju ovde vazda novi ljudi dolaze i ostaju. Stalno se traže nove kuće, placevi, ljudi bi da ostave grad i da se nasele ovde, u Banoštoru, a Banoštorci se vesele što svi hoće da dođu kod njih.

A Banoštar je jedno malo mesto sa manje od 800 stanovnika. Na vrhuncu razvoja, posle Prvog svetkog rata, Banoštor je imao do 1.200 stanovnika, ali nikada preko.

Banoštor je stešnjen između dva moćna fruškogorska potoka, Čitlučkog i Tekeniškog, a razdaljina između njihovih uliva u Dunav je tačno jedan kilometar. Ta razdaljina povezana drumom, oduvek je bila glavna ulica sela, uz onu dunavsku kojom su u vreme Rimskog carstva vojske, velikodostojnici, carevi Julijan i Gracijan, ali i drugi, stizali galijama do banoštorske obale, a odatle najbližim putem, preko Fruške gore, u Sirmijum. Selo je ograničeno i rekom s jedne, i padinama Fruške gore s druge strane, pa je sa sve četiri strane omeđano prirodnim granicama, i dalje ne može da se širi. Sve preko toga nije Banoštor, već vikend naselje u kome se ne podižu kuće nego vikendice.

Istorija imena Banoštora duga je 2.000 godina.

Poznat je i kao Banmonostor, Banostar, Banoštar, Bononija, Malata, Petrik, Petrikon na grčkom ili, Kew, Kw, Kõ, sa istim značenjem – stena, samo u mađarskom

prevodu, a sve u zavisnosti od toga pod čijom je vlašću bio i čije su ga vojske osvajale.

I danas postoje zabune oko imena istog. Meštani ga zovu Banoštar, a zvanično je Banoštor. Ranije su se u ovom mestu proslavljali Banoštarski dani grožđa, a danas imamo Banoštorske dane grožđa. I na ulaznim i izlaznim tablama iz mesta imena su bila pomešana; kada se ide od Čerevića pisalo je Banoštar, a kada se ide od Suseka pisalo je Banoštor, jer je svako pisao kako je znao.

Hrišćanska crkva iz IV vek, manastir iz XII veka, pravoslavna crkva i rimokatolička, švapska crkva svetog Rudolfa, završena 1913. godine, finansirana od strane grofa Koteka, osnovne su tačke ili mesta oko kojeg se formiralo naselje.

Banoštorski pravoslavni hram Svetog Georgija, podignut je 1749. godine na temeljima rimskog kupatila, a odlukom mitropolita Stefana Stratimirovića nadzidan 1842. godine. U ugovoru je tada stajalo da se toranj, koji je po nekim indicijama podigao Vuk Isaković, onaj isti koji je opisan u “Seobama “ Miloša Crnjanskog, neće dirati i on je ostao nesrazmerno mali u odnosu na crkvu. Zanimljiv

je razlog zbog kojeg je stara crkva nadzidana, a on je bio taj, što su sva okolna mesta imala velike crkve. U susednom Suseku je bila podignuta divna crkva sa Kračunovim ikonostasom, sazidana je velika crkva u Čereviću, Neštin je imao veliku i novu crkvu, a u Banoštoru je ostala mala crkva, zato što je bila prva. Mada, po veličini naselja, Banoštorcima je takva crkvica i pripadala, jer nikada nisu bili veliko naselje, kao okolna.

Katolička crkva posvećena Svetom Rudolfu, neće još dugo biti ruina sklona rušenju. Banoštorci imaju plan da u njoj naprave degustacionu salu za sve veći broj turista koje ovo malo, ali bogato istorijom mesto, sve više posećuju.

A ako ćemo pravo, Banoštorci su odvajkada bili ili vojnici ili vinogradari i hvala dragom Bogu da je danas sve više onih koji su skloniji da se bave vinogradarstvom i vinarstvom, nego ovim drugim.

Za poznavaoce vinske kulture, Banoštor je idealno mesto za uzgoj vinove loze

jer ga, kako domaćini kažu, greju dva sunca. Jedno je ono pravo, a drugo je ono koje se reflektuje od reke, pa vinogradi nad selom imaju bar jedan sat duže sunca dnevno.

Zato iz sezone u sezonu, Banoštorci sade sve više vinograda i sve veći broj se bavi proizvodnjom vina, i to onog vrhunskog.

Ove 2012. godine održani su XVI Banoštorski dani grožđa, za vreme kojih je selo poraslo nekoliko puta.

Za mnoge je to bila najlepša manifestacija ne samo u Sremu, već kažu i u Vojvodini. Zašto je to tako uverili smo se lično: pokazali su se kao dobri i iskreni domaćini koji svoje goste dočekaju sa pesmom, veselo, i pred njih iznesu najbolje što u kući imaju. A vino piju ne da se opiju, već da uživaju, i njihovi gosti zajedno sa njima.

49

Prof. dr Ninoslav Nikićević o srpskoj rakiji

Dr Ninoslava Nikićevića, profesora na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, najvećoj naučno-stručnoj ustanovi ovakve vrste u našoj zemlji, ljudi iz branše smatraju jednim od vodećih stručnjaka u oblasti jakih alkoholnih pića i to je razlog što svi žele njegovo mišljenje, sugestije i prisustvo u komisijama za ocenjivanje.

Na jednom takvom skupu, pomno prateći nadahnuto izlaganje profesora Ninoslava Nikićevića, srpskog doktora za rakiju, zabeležili smo sledeća zapažanja.

-Već više od 20 godina srpska šljivovica, uz francuski konjak i škotski viski, čini trijumvirat među jakim pićima u svetu. To troje po tehnološkoj vrednosti daleko su otišli kvalitetom od ostalih jakih pića. Ali, izuzetne su i ostale voćne rakije, prvenstveno rakija od dunje, kajsije, bezbojna i stara, rakija od višnje, srpski vinjak i srpska lozovača, ako je proizvedena od muskatnih italijanskih sorti. U svetu jakih pića postoji još nekoliko vrsta gorkih likera, određeni primerci tekile, i tu se završava alkoholna priča o onom šta je najbolje u bilo kojoj zemlji sveta.

Proizvođači žestokih pića u Srbiji treba da su svesni da još uvek imamo nezagađenu zemlju, sjajno voće i sjajne proizvođače. Prema slobodnoj proceni u našoj dragoj lepoj Srbiji, ima samo 25-30% proizvođača koji proizvode kvalitetnu i

50

visokokvalitetnu rakiju. A onih 70-75% treba da dođu na kurs i da nauče prvo, kako se pošteno proizvodi rakija, a ne kako se ona “pravi”.

Projekat “Kuća najbolje srpske rakije”, na Zekinom salašu okupio je najbolje proizvođače rakije u Srbiji. Kamo lepe sreće da se neko ovoga setio pre pet ili deset godina, jer bi već sada, možda, srpska jaka pića bila ante portas, pred zaštitom naših rakija na evropskom nivou.

Radeći sa kolegama Slobodanom Jovićem enologom, i Veletom Teševićem, profesorom Hemijskog fakulteta uigrani trojac ocenjuje kvalitet uzoraka žestokih pića diljem Srbije, ali i van nje, i sa još nekolicinom vrsnih stručnjaka istančanog i osetljivog nepca čine dream team, po mnogima najbolju komisiju na planeti, genijalce koji mogu da otkriju sve što se u čaši nalazi, izuzev metanola. Čak i ako se doda do 3% šećera, otkriće, a preko toga sigurno, i mogu da procene da li je rakija pravljena ili proizvedena. Kada se kaže pravljena, to znači da se dodaje veštačka aroma, šećer i rafinisani metanol. Kada se kaže da je rakija proizvedena, onda se misli na poštenu.

S obzirom da je dr Ninoslav Nikićević prvi ekspert ove nauke u našoj zemlji,

njegov sud o tome da imamo odličan kvalitet jakih pića zavređuje maksimalan respekt. Kao član Komisije za ocenjivanje jakih pića na Gospodarskom rastavišču u Ljubljani i stalni član Međunarodne komisije Evropske Unije, 2009. godine, imao je priliku da ocenjuje 76 prispelih uzoraka, među kojima je 43 bilo iz Srbije, a čak 37 je dobilo zlatnu medalju.

A dobiti zlatnu ili veliku zlatnu medalju u Ljubljani, znači da su vam otvorena

vrata ka Evropi. Nažalost, to se srpskim pićima još nije dogodilo, ali dr Ninoslav Nikićević je siguran, da će, pre ili kasnije, svet upoznati i zavoleti srpsku rakiju.

Ovaj vrsni stručnjak je zadužen i za edukaciju studenata i proizvođača kroz organizovane kurseve na Poljoprivrednom fakultetu, jer je od izuzetne važnosti zadržati visok kvalitet rakija.

Godine 2008. na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, profesor je po prvi put organizovao i veoma uspešno održao jedinstven kurs obuke za proizvođače voćnih i drugih rakija u Srbiji. Kurs je naišao na ogromno interesovanje u javnosti i veliki odziv kod građana Srbije, i od tada se ponavlja svake godine. Ovi kursevi se organizuju u trajanju od četiri meseca na Fakultetu, u periodu od prve nedelje marta do poslednje nedelje juna.

Na početku kursa polaže se početni test znanja, na kome svi popadaju, ali, posle četiri meseca skoro svi polože. Postoje i popravni ispiti za one kojima je u prvom roku ponestalo sreće ili znanja, ali do septembra svi dobiju sertifikat sa potpisom dekana i potpisom profesora Nikićevića, kao i memorandum Poljoprivrednog fakulteta, tako da “kursadžije” posle obuke imaju veće znanje od nekih studenata poljoprivrede, jer mnogo brže “ukapiraju” ono teorijsko znanje koje im je u njihovoj praksi nedostajalo. Među nagrađenima na mnogim sajmovima i drugim prilikama, profesor često sretne nekadašnje polaznike kurseva ili studente, što predstavlja dodatnu satisfakciju za višegodišnji rad i trud.

Profesor upozorava da nam se ne smeju dešavati anomalije. Ne sme da se dogodi da se na ocenjivanje pošalje kvalitetna rakija, koja dobije 19 bodova, a da se tržištu ponudi rakija kvaliteta 16,2 boda. Moramo voditi računa o potrošačima, ali pre svega o svom ugledu. Imamo, možemo i znamo, samo treba da hoćemo i vrata celog sveta će se kad-tad otvoriti za naše rakije. A do tada, valjda smo i mi zaslužili da pijemo najbolje, a naše.

51

Youth Fair doneo Novom Sadu epitet Grad mladih

Novi Sad ili Srpska Atina od ove godine je poneo još jedno ime-“Grad mladih”, a razlog za to je održavanje Prvog sajma regionalnog omladinskog turizma Youth Fair. Organizatori festivala TO Novi Sad, EXIT tim, Ministarstvi regionalnog razvoja, imali su viziju da se putem ovakvog okupljanja Novi Sad dodatno pozicionira kao vodeći grad omladinskog turizma u regionu, a Srbija i ceo region Balkana, kao jedna od najatraktivnijih destinacija za mlade. U cilju upoznavanja što većeg broja mladih ljudi sa interesantnim destinacijama i festivalima širom regiona, sajam je okupio najvažnije predstavnike industrije zabave i turističke privrede iz regiona Zapadnog Balkana, kao i TO. Na ovaj način je tokom letnjih meseci smisleno povezano više međunarodnih manifestacija u gradu, poput Infanta, Interfesta, te EXIT-a, a ova manifestacija trebala bi da doprinese ne samo boljem imidžu našeg grada, već i njegovoj celokupnoj privredi.

Bogat program prezentacija, interesantna predavanja stručnjaka, ekonomista, značajnih imena iz sveta medija, bila su krunisana osnivanjem Klastera industrije zabave i turizma, koji će pomoći da se kroz partnerstvo javnog, privatnog i civilnog sektora odrede budući strateški pravci razvoja omladinskog turizma, bolje koriste postojeći resursi, kao i da saradnja većeg broja kvalitetnih ljudi doprinese otvaranju vrata EU fondova.

Prvi regionalni Sajam omladinskog turizma, doživeo je veliki uspeh, kako zbog kvalitetnog konferencijskog, tako i zbog celokupne organizacije štandova izlagača i muzičkog dela programa, koji je pratilo dvadesetak hiljada gledalaca, što Novosađana, što velikog broja pristiglih Exitovaca.

52

EXIT Guča

broj 13, ostao najveći

Na XIII Exit festival nastupilo je oko 400 izvođača na 22 bine i koji je dnevno posetilo više od 30.000 ljubitelja muzike i zabave.

Exit 2012. obeležili su koncerti grupa: Duran Duran, DJ Avicii, New Order, The Toy Dolls, Buraka Som Sistema, kraljica soula Erika Badu, Richi Hawtin, Suicidal Tendencies i Sodom, kalifornijska grupa Guns N’ Roses, koja je na EXIT došla sa šest šlepera opreme, MT:S Dance Arena, Silent Disco, Jelen Fusion, Explosiv, Elektrani, Happynovisad, Suba, i svi ostali stage-i učinili su da ovogodišnja poseta, po rečima organizatora bude u očekivanim okvirima, a posetioci osim muzike, mogli su da prisustvuju nekim od pratećih programa koji su se odvijali na Agora Stage, koji je bio rezervisan za tribine i debate.

Summa summarum XIII EXIT festivala bio bi da je on bio i ostao najveći, najorgaizovaniji, najposećeniji festival u Novom Sadu i Pokrajini i da je uspeo da ostvari zacrtane okvire i da raznovrsnom promocijom muzičkih pravaca zadovolji ukuse svih onih kojima je muzika zajednički imenilac. EXIT je i ovog puta učinio da Novi Sad postane prestonica dobre muzike. Ono što je u disbalansu, a ponavlja se godinama je da su izvođači za nekoliko generacija stariji od onih koji ih slušaju, i među publikom je mali broj Novosađana i ljudi iz regiona, kojima su nastupajući bendovi obeležili mladost, a u kojima sada odrastaju neki drugi klinci. Tek onda kada organizacioni tim EXIT-a bude uspeo u tome da animira i deo populacije 40+, moći će da kaže da je dotigao svoj vrhunac.

World Music centar

Ovogodišnji 52. Sabor trubača u Guči otvorila je operska diva Radmila Bakočević, koja je bila i domaćin Sabora, himnom manifestacije “Sa Ovčara i Kablara”, a u pratnji trubačkog orkestra Gorana Rankovića, i tom prilikom izjavila da Sabor predstavlja dušu jedne regije, dušu jednog naroda, I dok je prvi Sabor održan u porti crkve Sv. Arhangela Gavrila u Guči, 14. oktobra 1961. godine, ove godine od 6-12. avgusta, stadion FK Dragačevo kraj reke Bjelice, bio je tesan da primi sve poklonike ove manifestacije.

Ove 2012. godine Sabor je okupio ljubitelje trube iz celog sveta, organizatiori tvrde i preko pola miliona, i poprimio okvire jednog velikog međunarodnog muzičkog događaja.

Ove godine takmičilo se 50 trubačkih orkestara iz Srbije i inostranstva, za Zlatnu trubu nadmetatalo 19 orkestara, a u svojim kategorijama takmičilo petnaest omladinskih i četiri pionirska orkestra. Za prvu trubu sveta nadmetalo se 12 orkestara iz Brazila, Portugalije, Nemačke, Francuske, Italije, Slovenije, Makedonije i dva prošlogodišnja pobednika iz Srbije a u pratećim programima nastupilo je više od 1.000 učesnika - od izvornih narodnih grupa do naivnih slikara, zdravičara i narodnih pripovedača. Trubač Veljko Ostojić iz Zlakuse, proglašen je za “Prvu trubu Guče”, a za najbolji trubački orkestar proglašena je “Barka” iz Knjaževca, dok je nagrada publike “Zlatna truba” pripala je Dejanu Jevđiću iz Požege.

Fenomenalnu i uvek neponovljivu atmosferu ovog World Music centra, pozitivni ljudi i danonoćno igranje učinili su ovu manifestaciju jedinstvenom. Onima koji voli Guču i novopromovisane muzičke akademike Dejana Petrovića, Bobana Markovića, Dejana Lazarevića i ostale trubače i njihove orkestre, ne treba pričati o ovom trubačkom prazniku, a onime koji ne voli, ne vredi, neće razumeti.

53

Sa srpskom trubom se može sve

Dejan Petrović Dejan Petrović je rođen 1985. godine u selu Dubokom kod Užica, kao predstavnik četvrte generacije trubača u porodici. Godine 2007. Dejan Petrović je na Kustendorfu u Mokroj gori prvi put nastupio sa ovom grupom muzičara. Te godine su imali ukupno četiri koncerta, sledeće dvadeset, a ove 2012. godine, mesečno Big Bend Dejana Petrovića “odradi” po 10 koncerata, i sve su više traženi. Koncerti, uglavnom na trgovima, izuzetno su posećeni, a ljudi iznenađeni njihovim repertoarom, jer od trubačkog orkestra očekuju klasične trubačke pesme, Kalašnjikov, Mesečinu i sl., a oni, pored toga sviraju i pesme Amy Winehouse, Sting-a, Elvisa Presley-a, Tine

Turner, samo u drugačijem aranžmanu. Slušajući Dejana Petrovića teško je poverovati kako muzika EKV, Prljavog kazališta, Atomskog skloništa dobro zvuči na njihov način, trubački. Dejan Petrović i Big Bend, svojom muzikom zasigurno bi bili i neprikosnoveni kraljevi Exit festivala, da su na njemu učestvovali.

Prvom velikom solističkom koncertu pred prepunom dvoranom Sava Centra, održanom novembra 2011. godine, prethodio je nastup na beogradskm Beer festu, kada je pospanu publiku koja se razilazila u 3 sata ujutru, „vratio u život“ i shvatio da on i njegov orkestar rade pravu stvar, sviraju muziku koju ljudi vole. Nastupom na Beer festu predstavili su se beogradskoj publici, bili maksimalno prihvaćeni od nje, i tada su shvatili da mogu i treba da rade solističke koncerte i grade imidž koncertnih muzičara.

Kako jedan mlad čovek iz klasičnog narodnog repertoara može da uđe na

velika vrata i sa neverovatnom lakoćom u tzv. world music?! Dejan to jednostavno objašnjava mladošću i prevelikom željom da pokaže i dokaže da truba nije instrument kojim se mogu svirati samo “Užičko kolo”, “Moravac”, “Zlatibore pitaj Taru”, već da srpska truba može da svira sve, od Stinga do Moravca, i da je najvažnije da se voli i uživa u toj muzici. Uz to, važno je da je okružen vrsnim muzičarima, koji su pre svega normalni i razumni ljudi, ljudi koji poštuju red, rad i disciplinu.

Dejan i njegov orkestar su uspeli da spoje ljubav prema instrumentu sa srpskom tradicijom i muzikom koju slušaju, a koja je aktuelna u svetu, i to im dobro ide. To je samo jedan od razloga što je ovaj vrsni muzičar u Guči stekao epitet nekrunisanog kralja trube, a da se radi o izuzetnom muzičaru, umetniku, svetskog formata, potvrđuju svi oni koji su ga bar jednom slušali.

Zlatna dama horskog pevanja

Zorica Kozlovački Hor Srednje muzičke škole „Josif Marinković“ iz Zrenjanina je mešoviti omladinski hor, koji je 1968. godine osnovao legendarni profesor muzike, Slobodan Bursać. Od 1993. godine horom diriguje njegov sin Andrej Bursać, a 2006. godine preuzima ga mlada i energična profesorica muzike Zorica Kozlovački, koja je bila deo one čuvene postave, kada je pod dirigentskom palicom Slobodana Bursaća, ovaj hor poneo laskavu titulu “Hor sveta”, u Langolen-u, Engleska, 1987.godine.

Profesorica Zorica Kozlovački, je nasledila jedan uspešan hor i nastavila njegovu tradiciju, ali otišla i korak dalje i od 80 tinejdžera, koliko broji danas mešoviti hor, uspela da oformi još dva manja, Omladinski ženski hor i Etno grupu.

54

Prošle godine hor je učestvovao na Prvom svetskom horskom takmičenju (World Choir Championships for Youth and Young Adults), koje je održano u Gracu, Austrija. U konkurenciji 150 horova Zrenjaninci su se vratili kući sa tri osvojene medalje: Ženki hor sa zlatnom, Mešoviti sa srebrnom medaljom i Etno grupa sa bronzanom. Ove godine horovi MŠ “Josif Marinković” su učestvovali na VI Internacionalnom horskom festivalu „Slovakia Cantat“ koje je održano u Bratislavi od 26. do 29. aprila 2012. godine, i takmičio se u tri kategorije i u sve tri kategorije osvojene su zlatne diplome.

Omladinski Mešoviti hor i Etno grupa osvojili su i titulu pobednika kategorije, što je najveći uspeh ovog hora do sada.

Osim po brojnim uspesima u zemlji i inostranstvu, odličnim glasovima i dobrom vođenju ovaj hor se izdvaja i praćenjem savremenih tendencija u horskoj muzici u svetu. I dalje je primarni uslov intonacija, interesantne kompozicije, dobro pevanje i dr. ali, horovi više nisu statični već se kreću na sceni. Jako je

poželjno da uz pevanje svaki hor izvodi neku koreografiju, pa se čak nekada koriste dodatna sredstva ili egzotični narodni instrumenti, kao što su frule, gajde,kaval, tarabuke, što na sceni izgleda atraktivno, a publici je interesantno. Što se tiče repertoara Mešovitog omladinskog hora „Josif Marinković“, Omladinskog ženskog hora, te Etno grupe, on je savremen sa primesama tradicije, aktuelan, prati nove tendencije, ne zanemarujući dela domaćih autora, ukratko pobednički.

Negovanje horske muzike može da bude lep način prezentacije škole, fakulteta, bilo koje institucije ili društva. Srbija, iako ima dosta kvalitetnih horova, malo je onih koji učestvuju na takmičenjima u zemlji i van nje. Da li je to nedostatak energije, enturijazma ili nečeg trećeg tek, horsko pevanje u Srbiji je na začelju, i što se tiče horske muzike i festivala koji se u vezi toga organizuju.

Profesorica Zorica Kozlovački svojim primerom potvrđuje da je došlo vreme da se neke stvari menjaju.

Dom porodice Jakšić u Krčedinu

Kuća umetnika Miodrag Jakšić sa prijateljima Dom porodice Jakšić, Krčedin je adresa na kojoj je krajem jula održana V međunarodna likovno-pesnička kolonija, koja je radi stvaralačkog druženja okupila oko dvesta slikara, vajara, glumaca, muzičara. Urednik programa kolonije, književnik Miodrag Mića Jakšić, ovu kulturno-umetničku manifestaciju u Domu porodice Jakšić, podigao je na nivo međunarodnog događaja, koji osim promocije umetnosti, ima za cilj i upoznavanje sa kulturnom baštinom ovog kraja Fruške gore.

Utisci učesnika ove manifestacije koja je na pitome obronke Fruške gore naslonjene na Dunav, dovela brojna potvrđena imena iz sveta umetnosti, ali i mlade stvaraoce, kao i brojne posmatrače, koji su ispunili sva četiri dvorišta u porodičnoj kući Jakšića u

Krčedinu, su impresivni. Procenjuje se da je koloniju od 26. do 29. jula posetilo oko 2.000 ljudi.

Domaćin i organizator ovog jedinstvenog skupa, verovatno najvećeg ovakve vrste na našim prostorima, gospodin Miodrag Jakšić je i sam bio više nego zadovoljan atmosferom koja je vladala tokom trajanja kolonije. Najavio je da će šesta i sve naredne manifestacije, značajne za ukupan kulturni život ne samo inđijske opštine nego i Srema, Vojvodine i Srbije, imati na raspolaganju svu pozitivnu energiju i znanje porodice Jakšić, Udruženja „Moj Srem“, ali i svih dobronamernih Krčedinaca, a ponajviše, slikara, pesnika, glumaca, muzičara, umetnika, koji ovaj prostor definitivno doživljavaju kao svoj.

Misija najstarijeg član porodice Jakšić, Zorana, koji je odlučio da se sa svojom suprugom Ljubicom, vrati u mesto svog rođenja, i da vrata porodične kuće širom otvori za svet umetnika i umetnosti ovim je ispunjena.

Bračni par Jakšić je sa svoja dva sina,

Miodragom i Predragom i njihovim porodicama, darovao Krčedinu osim umetničke galerije i jedno, pre svega prestižno okupljanje uticajnih ličnosti kako iz sveta umetnosti, kulture, nauke, tako i ljudi koji su na bilo koji način vezani za Krčedin ili će, preko svog dela, to biti.

Na kraju, svi učesnici kolonije dobili su zahvalnice i prigodne poklone, a titula „Ja, Krčedinac u srcu i duši“, ovoga puta poneli su Bora Đorđević, Maja Volk, Ivan Bekjarev, kao i slikari Franko Altobeli iz Rima i Tatjana Pljakić iz Kruševca, „Njaku krčedinsku“ zaslužili su Teatar Levo, muzičar i humanista Ivan Plavšić iz Beograda i pevač i humanista Miodrag Miša Blizanac iz Novog Sada, ali impresije koje su poneli iz ovog malog, ali prelepog fruškogorskog mesta su najveća nagrada, i svi odreda su naglasili, da su spremni da dođu u Srbiju i Krčedin uvek, na svaki poziv, jer su se tu osećali kao svoji sa svojima, kao kod svoje kuće.

Vanja Čobanov

Vojvođanske priče o vremenu koje se nikada više ponoviti neće Na ‘’Rumafestu“, turističkoj manifestaciji održanoj u Rumi, koja je prevazišla sva očekivanja i oduševila meštane i sve prisutne goste, vojvođanski književnik Vanja Čobanov sreo se sa gospodinom Zvonkom Bogdanom i gospodinom Savom Jojićem. Iza ovih srdačnih susreta krije se saradnja pisca sa Zvonkom Bogdanom, našom muzičkom legendom i sa Savom Jojićem, vlasnikom vinirije ‘’Mačkov podrum’’ iz Iriga, na njegovoj novoj knjizi.

Knjiga ‘’ Vojvođanske priče’’ divani, kako i sam podnaslov knjige kaže, „o vremenu koje se nikada više ponoviti neće ‘’ sadrži šest priča posvećenih vojvođanskom duhu i vrednostima koje se polako zaboravljaju i nestaju.

Priče su smeštene u istorijski period

Sava Jojić Mačak junak Vanjine vinske priče

između 1850. godine do Drugog svetskog rata. Autentične su, sa originalnim dokumentima i fotografijama i napisane su romanesknim jezikom.

Sve priče, osim što su usmerene na buđenje pozitivnog vojvođanskog duha i ka vrednostima koje su za manje od sto godina potisnute ili nestale, imaju svoje posebne teme.

Tako će Zvonko Bogdan i njegov muzički senzibilitet, rad i obrada pesama iz tog vremenskog perioda biti zastupljeni u priči koja ima za temu vojvođansku muziku, dok će Sava Jojić sa retko interesantnom porodičnom istorijom od 1847. godine do danas, biti zastupljen u priči posvećenoj porodičnoj tradiciji i kultnom odnosu prema vinogradima.

Vanja Čobanov i Zvonko Bogdan

Izlazak knjige na tržište očekuje se krajem oktobra, a ceo projekat oko izdavanja ove knjige podržalo je Izvršno veće Vojvodine . Predviđeno je i šest velikih promocija u mestima gde su nastale ove priče – Subotici, Čoki, Starom Bečeju, Čelarevu, Irigu i Orlovatu.

Imao sam sreću da prisustvujem susretima Vanje Čobanova sa svojim junacima, te na jednoj promociji priče iz novog romana posvećenoj Savi Mačku, a utisak, ne samo moj, već i svih prisutnih, nakon slušanja reči prepunih emocija izvezenih u sjajnu umetničku celinu, je da je nova knjiga „Vojvođanske priče“ Vanje Čobanova doprinos ovog poznatog književnika ljudima i kulturi ovih prostora.

55

Vladimir Kankaraš glasnogovornik Bikare

Vladimir Kankaraš (sa štapom) druženje odgajivača ovaca i koza “Bikara” iz Vrbasa deluje desetak godina i broji oko 200 članova širom Vojvodine. Osnovano je sa namerom da unapredi stočni fond, da poveća brojnost komercijalnih stada kao i priplodnih grla, da podstakne razmenu iskustva i edukaciju, kao i da promoviše ovčarstvo i kozarstvo u našoj zemlji. Članovi Udruženja bave se pružanjem raznih informativnih usluga, gde kupiti priplodni material, kako prodati ovce, pomažu otkup vune i koža ovih životinja, upoznaju i spajaju ljude, organizuju sastanke na kojima predavanje drže eminentni stručnjaci iz datih oblasti. Osim toga, prisutna je međusobna komunikacija među samim članovima Udruženja, koji su na osnovu vlastitih iskustava, spremni da razmene informacije, pomognu ljudima i obuče ih šta i kako treba da rade.

U

Svake godine Udruženje “Bikara” organizuje Festival ovčarstva na Salašu Kinga, između Malog Iđoša i Bačke Topole, u okviru kojeg se odvijaju sledeće aktivnosti: izložba ovaca i koza, takmičenje u striženju ovaca, izložba ovaca takmičarskog karaktera, kuvanje ovčjeg paprikaša, pečenje jaganjaca na ražnju i naravno druženje.

Svake godine Udruženje šalje dvadesetak svojih članova na usavršavanje iz oblasti ovčarstva, u neku od zemalja EU. Svoje dragoceno iskustvo stečeno u inostranstvu, potom oni prenose na domaći teren, i proporcionalno količini njihovog novostečenog znanja za toliko je Udruženje bogatije i uspešnije.

Učestvovanje na sajmovima i manifestacijama se podrazumeva, a često su pozivani u goste od stane sličnih Udruženja iz regiona.

Srbija je Bogom dana zemlja da na njoj uzgajamo jarad i jagnjad, ali to skoro niko neće da radi. U Vojvodini je pre deset godina bilo 150-170.000 ovaca. Zahvaljujući Udruženju “Bikara”, stručnim ljudima i raznoraznim aktivnostima, danas u Vojvodini ima 220-250.000 ovaca, i to izuzetno dobrih rasa, kao što su suffolk, virtemberg, bergam.... Primarna ideja, zbog

koje je i formirano ovo Udruženja je da se ovčari i kozari ujedine, jer jedino zajedničkim radom mogu postići zadovoljavajuće rezultate, pri tome se misli na otkup i prodaju stoke i umatičenje stada. Udruženje se širi, pristižu novi članovi i šire svoju delatnost.

Vladimir Kankaraš, predsednik Udruženja odgajivača ovaca i koza „Bikara“ iz Vrbasa prisutan je na svim sajmovima, manifestacijama i glasnogovornik je Udruženja i svega onoga čime se ono bavi.

Gospodin Vladimir Kankaraš u svom domaćinstvu drži ovce i koze, koje sa svojom suprugom Sonjom, muze, pravi sireve (sav kozji sir koji naprave je unapred prodat) i neke specifične proizvode: kobasice, đevenice, kulen, zatok… Ponekad na neku manifestaciju iznese i jareći kulen, koji je izuzetno skup, zato što se od jednog jareta težine 25 kilograma dobije manje od 4 kg čistog mesa, koje je potrebno još samleti da bi se napravio jedan kulen. Po njegovim rečima to je nešto najbolje i najukusnije što se može pojesti. Sve ove proizvode su pravili njegov otac, đed, prađed, jer otkada ga sećanje služi, bavili su se ovčarstvom, i to se zove tradicija.

Vladan Subotin, svetski prvak

Vladan Subotin de god da se pojavi, Vladan Subotin, izaziva pažnju. Prvi razlog je taj što je on svetski prvak u pečenju jaretine (njegova je bila pečena ispod sača), sa titulom osvojenom prošle godine u Szolnok-u u Mađarskoj, u konkurenciji od preko 1.000 učesnika. Drugi razlog je što za sve svoje “kuvanjcije” koristi zemljano posuđe, proizvedeno u velikoj lončarskoj radionici u selu Zlakusi.

Vladan Subotin iz Sanada, već duže vreme se zanima za manifestacije na kojima kulinarske sposobnosti dolaze do izražaja.

Nekada, kao član FK „Jadran“ iz Sanada, navikao je na druženja i okupljanja, pa kada je prerastao omladinski fudbalski tim, učlanio se u kulinarski i sa prijateljima počeo

G

56

da kuva, prvo po Vojvodini i Srbiji, potom Rumuniji i Mađarskoj. Prvi kotlić riblje čorbe skuvao je zarad druženja, a danas se ubraja u one magove kulinarstva, koji osvajaju vrhunska priznanja. Godišnje osvoji do petnaest prvih mesta.

A kuva se sve: riblja čorba, u Novom Bečeju i Bečeju, pasulj, nažalost kod nas samo u par vojvođanskih mesta ( Temerin, Bečej, Martonoš), u Srpskoj Crnji se kuva paprikaš isključivo od petla, u Gornjem Bregu specijaliteti od ovčijeg mesa, kao što je ovčija sarma i paprikaš, na Paliću itd., a u svom mestu je on organizator Zlatnog kotlića, i u selu od 1.200 stanovnika, kao što je Sanad, nije mala stvar kada se na privatnom placu okupi oko 1.500 ljudi.

U Rumuniji se „kuvanja“ dešavaju svega jednom godinšnje, a u Mađarskoj je ove godine već bio četiri puta i osvojio jednom treće, jednom drugo i dva puta prvo mesto.

Mađari su oduševljeni ukusom njegovih jela. Uz obavezni pehar i medalje, pobedniku u Mađarskoj pripadaju i druge nagrade.

Najčešće su to produženi vikendi u banjskim hotelima visokih kategorija bogatim sadržajima.

Vladan Subotin je i veliki zagovornik kuvanja u zemljanim posudama, jer su, po njegovom mišljenju, jela skuvana u tradicionalnom srpskom posuđu mnogo ukusnija i zdravija. Jela koja su skuvana u nekom kotliću ili šerpi ne mogu da se uporede sa ukusom jela skuvanim u zemljanoj posudi. Ukus jela u zemljanom loncu je intenzivniji i zadržava svojstva namernica koje se kuvaju, jela se mogu promešati dva ili tri puta i nikada ne zagore, a pasulj se ne raskuva. Ustanovivši svu prednost kuvanja u zemljanom loncu odlučio je da bude promoter zemljanog posuđa koje izrađuje nadaleko čuveni zlakuski grnčar Milojko Nikitović. U poslednje vreme vidi pomak u tome kako ljudi sve više prihvetaju ovaj način kuvanja i što zbog zdravlja a što zbog tradicije vraćaju se ovom načinu kuvanju, i to doživljava kao ličnu satisfakciju.

Bean fest ili jednostavnije Temerinska pasuljijada

Još jedno poglavlje u tradiciji održavanja Temerinske pasuljijade je uspešno privedeno kraju. Bean fest 2012. godine opravdao je sva očekivanja i postao reper svim sličnim manifestacijama u okruženju.

Brojke kažu da se kuvalo preko 250 kotlića, da je Vašarištem prošlo 10.000 posetilaca. Na ulazu se kuvao pasulj u kazanu od 2.000 litara i bilo podeljeno 4.000 porcija istog, da su ga „veslima“ naizmenično mešala dva profesionalna kuvara.

Ravničarske igre u kojima su pljuštali svetski rekordi, sa neodoljivim šarmom vodio je Goran Podlipec, koji je nadgledao prebogat kulturno-zabavni program oba dana trajanja manifestacije.

Veliki broj dece različitog uzrasta učestvovalo je u folklornim, pevačkim i muzičkim tačkama, uz podršku afirmisanih muzičkih grupa i pojedinaca.

Rock koncert veterana muzičke scene YU Grupe pratilo je preko 3.000 fanova.

Etno sokak je tradicionalno bio pun tezgi sa šećerlemama, kolačima, rakijama i vinima, staklarijama, odevnim predmetima i šeširima, drvenom i metalnom galanterijom...

Dragan Vukotić, predsednik Upravnog odbora Eko centra Vodomar 05, smatra da će konačan bilans ovogodišnje manifestacije biti pozitivan ako će sredstva prikupljena ovim putem pomoći Marku Mijailoviću, dečaku iz Temerina da ozdravi.

Prošle, 2011. godine, na „Roglju“ je Bean fest proglašen za najuspešniju manifestaciju u Vojvodini. Zasluge za to imaju i organizatori, i broj učesnika, i broj posetilaca, ali i sveukupna pozitivna atmosfera koja je dozvala sve te ljude da se druže bez i jednog jedinog ekcesa.

Umesto rezimea, uočena je jedan fenomen koji je prilično „naški“. Organizatori, i pojedinci i grad i svi spoljašnji i untrašnji činioci koji su učestvovali da ova manifestacija postigne ovako visok nivo kvaliteta i raznovrsnost programa humanitarnog karaktera, mogla je da poremeti jedna beznačajna sitnica – vreme. Čitave nedelje se pomno pratila vremenska prognoza u nadi da tog vikenda neće padati kiša. Ovoga puta je Bog uslišio molbe onih koji su ga spominjali i podario Temerinu idealne uslove za realizaciju planiranog. Ali u kolektivnoj svesti našeg naroda i ćudi vremena treba prihvatiti kao deo moguće svakodnevnice. Dok se to ne desi, organizatori će strepeti, a posetioci kalkulisati.

Iz Turije, na koju god stranu da krenete, potrošićete isto vreme da dođete do svih tačaka Vojvodine, jer se Turija nalazi u njenom srcu. A u srcu Turije nalazi se Kobasicijada, manifestacija koja je 2012. godine održana po 28. put.

Poslednji vikend u februaru proglašen je za “večiti termin” u kome se održava Turijska kobasicijada. Kobasicijada je brend koji je napravljen mukotrpnim radom njenih žitelja, receptura pravljenja kobasica je prava, čuva se u najstrožoj tajnosti i o njoj niko ne sme da priča.

Turijci su odavno dobili etiketu odličnih domaćina, pa nije ni čudo što je Kobasicijada od lokalne prerasla u regionalnu, a danas možemo reći i međunarodnu manifestaciju. Kobasicijada je

izuzetna prilika da se vide prijatelji, poznanici, potencijalni kupci, a uvek je tu izložena i po neka mašina, kao jedan od vidova marketinga. Naravno, najbolji marketinški potez je taj što traktor nosi najdužu kobasicu na svetu, koja je ove godine bila dugačka simboličnih 2.028 metara, 2.000 kao XX vek, a 28 je redni broj održanih Kobasicijada u Turiji.

U aktivni tim oko Kobasicijade uključeno je od 42 do 44 momaka, i svi imaju svoje zaduženje. Sve je to proizišlo iz ličnog entuzijazma, lične dobre volje i svi su tu zato što oni to tako hoće i žele.

A žele da se druže i da pomognu svoje selo, kao prvo u njegovoj afirmaciji, kao drugo da se pomogne onima kojima je ta pomoć potrebna. Sredstva prikupljena na manifestaciji se namenski troše.

Nekada je bilo mnogo više novaca pa su Turijci mogli mnogo više i da pomognu. Bilo je mnogo raznih letovanja, školovanja, pa i lečenja, pa kupovine nekoliko sanitetskih vozila seoskoj ambulanti, opremili su zubnu ambulantu, uradili instalaciju u crkvi, osnovnoj školi u Turiji kupljeni su kompjuteri, televizori, kupljene su knjige za školsku biblioteku, igračkama vrtiću, pomogli su ustanovama za decu ometenu u razvoju…

Miroslav Medurić poznatiji kao Čika, zaštitni je znak ove manifestacije i za proteklih 28 godina nezaobilazan i od strane medija, ali i kada se pravi najduža kobasica na svetu. Tih poslednjih mesec dana pre kobasidijade Čika ne poznaje ni ženu ni decu, niti može čestito da se naspava, već samo misli na kobasicu i da sve bude kako treba. A uvek je i bilo i biće, mada je teško napraviti brend, ali ga je još teže održati.

I na kraju, Turijci uz tamburaše poručuju: „Jedite i pijte al’ nemojte da zamerite“, a mi, i mnogobrojni posetioci, i da hoćemo nemamo šta.

Turijska Kobasicijada

57

Mira Kovačević, promoter Sremskokarlovačkog kuglofa Mira Kovačević, Karlovčanka, majka Aranđela i Aleksandre, jedna je od onih svetlih primera, heroina današnjice, koja je svoju sudbinu uzela u svoje ruke, uzdajući se u sebe, svoje sposobnosti i zdravlje.

Ona voli da se predstavi kao proizvođač i promoter karlovačkog kuglofa, koji je u

poslednje vreme postao simbolom ovog sremskog grada, njegov zaštitni znak i souvenir. Mira više od šest godina prozvodi kuglofe, uz vino, najprepoznatljiviji sremskokarlovački proizvod, koji su Karlovčanima u amanet ostavile Podunavske Švabe, a današnje Karlovčanke uspele, da mu povrate staru popularnost i sjaj.

Posle 22. godine provedene na mestu komercijaliste,

gospođa Mira Kovačević je od čuvene profesorice nemačkog jezika, Plamenke Rozine Vuletić, na poklon dobila prvu modlu za kuglof zajedno sa zbirkom recepata. Prvi kuglof koji je napravila, bio je sa kuvanim vinom, cimetom i suvim smokvama. Taj kuglof pravi i dan danas, samo ga pravi sa Bermetom iz sopstvene proizvodnje. U stalnoj ponudi je šest, sedam vrsta ovog kolača, a u zasvisnosti

od obima same manifestacije, Mira ume da napravi i svih dvanaest jedinstvenih, modifikovanih, izmenjenih prema njenom ukusu. Pored već dobro poznatih kuglofa: Jaffa, Alzas, Bečki, Zaher, višnjalešnik i kuglof sa Bermetom i suvom smokvom, često pravi i kuglof sa suvim kajsijama, bademom, kandiranim voćem i brusnicom, ukratko za svačiji ukus po nešto.

Udruženje žena „Banstolka“ čine dvadeset žena koje se ne libe nijednog „muškog“ posla, pa u njihov delokrug rada ulazi i pečenje rakije, orezivanje vinograda, kultiviranje zemljišta, seča drva…

Primorane da rade sve poslove, ostavši same po Božjoj volji, nisu dozvolile

da njihova domaćinstva propadnu, već su se udružile i zajedničkim trudom pomogle dalji razvoj, kako pojedinačnih domaćinstava tako i čitavog kraja.

Mirjana Hemun, predsednica i idejni tvorac Udruženja žena “Banstolka”, veruje da živimo u vremenu koje je prepoznalo i označilo rad žene u seoskom domaćinstvu kao posebnu vrednost.

O ženama u agrobiznisu govorila je i u Vladi Republike Srbije i ispred Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu i na Nacionalnoj Konferenciji o ženama u agrobiznisu. Njen orginalni proizvod SKOČKO, koji je afrodizijak čiji sastav čine bagramov med, semenke biljaka, koštuničavo i bobočasto voće, na 77. Međunarodnom

poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, nagrađen je Velikom zlatnom medaljom od strane stručne komisije za ocenjivanje kvaliteta.

Mirjana Hemun je svoju kuću na Fruškoj gori osposobila za prijem gostiju, pa može biti usputna stanica turistima koji obilaze fruškogorske manastire, ali i onima kojima je potreban pravi odmor.

Sandra Stanković je ikonopisac iz Kikinde, vlasnica ikonopisne radionice, predsednica Udruženja žena „Artesa“ iz Kikinde i potpredsednica Opšteg udruženja preduzetnica u Kikindi, a nezvanično, vatreni zagovornik prava žene na znanje, rad i slobodan život. Većina ljudi se, sticajem okolnosti, ne bavi svojim profesijama, već

radi neke druge poslove, a Sandra je izabrala da radi ono što voli. Počela je da slika kao majka dvoje male dece, a kasnije ju je to toliko zaintrigiralo da je neko vreme uzimala časove ikonopisanja kod Borislava Živkovića, a potom i od Spirosa Karelasa. Do sada je uradila oko 1000 ikona, koje se nalaze širom sveta.

U toku prošle godine, sa Snežanom Ricom priredila je izložbu na temu srpskih žena isprovocirana knjigom Željka

Fajfrića “Srpske kraljice i princeze”. Sledeću inspiraciju, ove umetnice našle su u oslikavanju bosanskih kraljica i princeza, a želja im je da to povežu i sa kraljevima i na taj način našu istoriju povežu i ispričaju slikom.

Sandra Stanković i Udruženje žena ‘’Artesa’’ letos su dobile od opštine lokal-suvenirnicu u centru Kikinde i naredne tri godine imaju prava da ga koriste bez nadoknade. To je odlična mogućnost da u tom prostoru

izlažu i prodaju svoje proizvode i da žene koje nemaju svoj lokal, a registrovane su za obavljanje raznoraznih delatnosti, budu vidljive.

Na insistiranje da pokuša da opiše sebe u jednoj rečenici, Sandra Stanković kaže da je ona od onih koji iznalaze probleme samo da bi imali šta da rešavaju.

A na pitanje da li sebe doživljava kao umetnicu, odgovorila je da sebe doživljava kao slobodnu ženu.

58

Mirjana Hemun, Udruženje žena Banstolka

Sandra Stanković, Udruženje Artesa Kikinda

Majstori riblje čorbe iz Begeča:

Svi odreda, koji su jednom probali “Brašinu riblju čorbu” složni su u oceni da je “Brašina čorba” neponovljivo dobra.?!! Na stranu recepti, sveža riba, kotlići i jačina vatre, “Brašina riblja čorba” je drugačija od svih ostalih, pripremljena na Džejmi Oliverski način, jedinstvena, orginalna i ukusna. A kako je počelo: Na mestu današnje čarde „Kod Braše“ u Begečkoj jami, još od pre 100 godina postojala je nekakva brvnara. Nekada se tu nalazilo skelsko mesto, gde su se skelom prevozili putnici od Begeča do Banoštora i obratno, koja je povezivala Bačku sa Sremom. Ovo mesto je poznato još od rimskog vremena kao pogodno za prilaz reci, jer takva su mesta retka.

Oduvek je postojala potreba da se na tom mestu podigne neka prizemljuša ili

Braša… čatmara, gde bi ljudi odseli da sačekaju skelu, da se odmore, zaštite od lošeg vremena, da popiju špricer ili rakijicu. Tako je to bilo do pre trideset godina, kada je gospodin Petar Lapu, poznatiji kao Braša, odlučio da preduzme značajnije korake u oplemenjivanju ovog prostora.

Kao povratnik iz Nemačke, 80-te godine, poučen nekim iskustvima sa Zapada, video je u tom mestu nešto orginalno i autentično, da bi tu mogao da se razvije neki ozbiljniji posao. Posle nekog vremena, od deda Srete i baba Milica Tankosić, vlasnika brvnare na jami, otkupio je taj prostor i ispunio njihovu najveću želju, da nastavi njihov posao. Tada, već kao vlasnik čarde, u MZ Begeč, Petar Lapu je meštanima dao obećanje da će na tom mestu napraviti jednu oazu mira za sportske ribolovce, za decu, za svakoga ko želi u prirodi da provede vreme u jednom lepom kutku, uz dobru riblju čorbu. Od jedne kolibe, sa svojom ženom Milicom i decom, Jelicom, Milenom i Jovicom, napravio je jedan lep prostor, ali naglašava da su to napravili njegovi gosti. Sve što su gosti ostavili u čardi nije

…i Janko

Begečanin Janko Pinćer i njegova supruga Gordana, odnedavno su na Limanskoj pijaci u Novom Sadu, otvorili rajsko mesto, na kome se prodaje sveža ili pečena riba i riblja čorba. Osim što ovaj tip usluga predstavlja veliku pomoć domaćicama, na ovom mestu možete naći izuzetno kvalitetnu ribu ali, pre svega i iznad svega, ukusnu i mirisnu riblju čorbu po popularnoj ceni.

Pod devizom „Jankova je bolja“, riblju čorbu koju kuva Janko Pinćer, iz dana u dan konzumira i sve veći broj profesionalnih kuvara.

Na ovaj korak, Janko Pinćer se odlučio posle 29-togodinjeg iskustva u DTD Ribarstvu, u čijim se prodavnicama, na osnovu njegove ideje, ustalila praksa grilovanja ribe. Međutim, on je napravio korak dalje, i svoje umeće u dugogodišnjem kuvanju

riblje čorbe po takmičenjima, na kojih je „pokupio“ 170 prvih mesta, od kojih 123 sa velikih takmičenja, nesebično je podelio sa svim ljubiteljima ove, ekološki najzdravije hrane.

Onog momenta kada je Janko Pinćer odlučio da, baveći se kuvanjem po raznim manifestacijama, i pobeđuje, filozofiju kuvanja, po kojoj je važno nahraniti što više ljudi, morala je biti zamenjena flozofijom u kojoj je najvažniji kvalitet. Ispočetka je išao svugde gde se čorba kuvala, tako da je prve godine bio na 50 takmičenja. U početku je loše prolazio, ali kada je rešio da kuva kvalitetnu riblju čorbu, počeo je i da pobeđuje.

Kada je, jednog dana Janko Pinćer odlučio da “nauči” da kuva dobru riblju čorbu, doneo je kući 40 kg ribe, i kuvao ceo dan, od 7 sati ujutru do 8 sati uveče. U potrazi za idealnim ukusom, bojom, mirisom i gustinom, kombinovao je raznorazne ribe, dodatke i odnose. Tog dana je skuvao deset kotlića i sistemom pokušaja i pogrešaka došao do pravog ukusa. Svih tih 10 čorbi koje je tog dana skuvao su bile fantastične i sve su završile na trpezama, a samo je jedna bila najbolja. Ali, učio je i napredovao dalje, „krao“ ideje i posmatrao šta drugi rade, a najviše je „ukrao“, po sopstvenom

propio ni proćerdao, nego je tamo uložio i vratio gostima da svakim danom imaju sve lepši ambijent, da mogu da dođu sa porodicom i decom, i da svi imaju užitak, na retko lepoj obali na Dunavu.

I ponovo o čorbi: U Nemačkoj je kaže, naučio da se sve što je “natürlich”, plaća.

Sve što je prirodno i orginalno to i vredi, tako se i on posveto spravljanju autentične, prave riblje čorbe. Za kuvanje riblje čorbe nije dovoljno biti samo kuvar, treba mnogo da se zna o ribi. Sa ribom se mora znati raditi, i upravo je možda to što ga odvaja od ostalih, jer je njegov otac bio ribar, deda je bio ribar, svi su bili ribari i on sam je od malena učio kako se postupa sa ribom. Osim toga, potrebno je i ogromno znanje o potrebama ljudskog organizma, šta mu odgovara, a šta ne. Iz “Brašine riblje čorbe” izuzete su sve namirnice koje nisu potrebne, jer zdravstveni aspekt je na prvom mestu.

Ukusi mogu da budu različiti, to je diskutabilno, ali je najvažnije da hrana bude zdrava. I zato je “Brašina riblja čorba” drugačija, jer hrani ne samo telo nego i dušu.

priznanju, od doktora i prijatelja Marka Kovača iz Bačkog Brega, velikog znalca u kuvanju riblje čorbe, koji mu je bez zadrške ustupio sve što je o tome znao. Te, 1997. godine, ukus Janka Pinćera se poklopio sa ukusom sudija-ocenjivača, i osvojio je 23 prvih mesta, tj. sve što se moglo osvojiti.

Prema mišljenu Janka Pinćera, riblja čorba bi mogla da bude jako dobar vojvođanski brend. Vojvođani bi sa ribljom čorbom, koja se kuva na vojvođanski način, mogli da stanu rame uz rame sa najboljima.

U Vojvodine se najbolja riblja čorba kuva od Bezdana, Apatina do Novog Sada. Ostale su dobre, ali drugačije.

Znanje koje je Janko nekada uzima od drugih sada nesebično ustupa širokom auditorijumu, snimajući priloge za razne televizije, pokazujući kako se i šta se sve od ribe može napraviti. Za TV Panoniju, snimio je stotinak priloga u okviru emisije “Ulovi trofej”, autora Paje Bocija. Emisija je prerasla u maštovite storije o ribljim specijalitetima i ribi na 100 načina. Janko je pokazao da se od ribe može napraviti baš sve: od ribljih kobasica i pita, podvarka, sarme, punjenih paprika pa do slatkiša... Nedovršeni su ostali samo recepti za tortu i sladoled od ribe, mada za tortu već postoje neke ideje.

59

Premier Prezident Hotel

Sremski Karlovci

Sremski Karlovaci su od maja 2012. godine, bogatiji za jedan novi, raskošni hotel sa pet zvezdica, pod primerenim nazivom „Premier Prezident“.

Maestralno uklopljen u bajkovitu arhitekturu najlepše srpske varoši, „Premier Prezident“ raspolaže sa osamnaest luksuzno opremljenih soba i apartmana u stilu francuskog baroka i uz wellness i spa centar, te bazen, jakuzzi, saunu, balsku dvoranu, VIP salu, predstavlja značajni deo koji će upotpuniti turističku ponudu Sremskih Karlovaca. Situiran u samom centru Karlovaca, objekat sa pet zvezdica, sa sadržajima koji nikada nisu postojali u ovom gradu, obećava da će i turistička ponuda biti daleko bogatija, a samim tim i da će gosti koji budu dolazili biti dostojno dočekani kako odgovara ovom vremenu i ovom gradu.

Ovo velelepno zdanje je samo jedno u nizu bisera Kompanije “Prezident”, koja funkcioniše duže od 15 godina i koja je u oblasti građevinarstva postavila čvrste temelje, kada je u pitanju arhitektura, ali i u oblasti ugostiteljstva i hotelijerstva u našem regionu. U okviru Kompanije “Prezident” fukcioniše dugi niz godina restoran jedinstvenog enterijera „Ognjište“, poznatom po dobroj hrani, ali i atmosferi, kao i po „Vili Prezident“ u Sremskim Karlovcima, na putu prema Brankovom Stražilovu, koja uz 9 luksuzno opremljenih soba, ima Etno restoran i Vinski Podrum.

Informacije na www.premierprezidenthotel.com ili na tel: 021/884-111.

60

City Hostel

Novi Sad

Hosteli predstavljaju deo filozofije jeftinijeg načina smeštaja, za potrebe i mogućnosti mladih ljudi, pre svih, studenata.

City Hostel je najmlađi u porodici novosadskih hostela. Situiran je u starom gradskom jezgru i osmišljen da unapredi imidž hostelijerstva, ali i grada Novog Sada.

City Hostel zauzima tri etaže sa deset soba, ukupnog kapaciteta 51 ležaj, društvenim prostorijama, mini kuhunjama, i toaletima, sve uređenim po svetskim standardima.

U ovom prostoru nema improvizacije, sve je novo, mladalački i udobno, a hostelske „spavaonice“ su unapređene u kultna mesta upoznavanja i druženja, za goste sa raznih strana sveta, koji borave u glavnom gradu Vojvodine, iz kojih će poneti lepo iskustvo o nama kao domaćinima i ljudima gde će poželeti ponovo da se vrate.

City Hostel je na raspolaganju 24 sata, i nudi dopunske usluge u smislu pomoći u snalaženju u gradu i usluge transporta, tako da se niko neće osećati samim i zapostavljenim. Ljubazno osoblje, sa znanjem stranih jezika, ali i „naoružano“ informacijama o istoriji grada, aktuelnim dešavanjima, gradskim manifestacijama, mestima za zabavu, uvek je spremno da odgovori na zavhteve svojih gostiju.

Sve to zvuči kao stvaranje jedne velike porodice prijatelja, zajedničkih interesovanja, iskustva i društveno-zabavnog života, uskraćenim u izolovanim uslovima smeštaja klasičnog tipa.

Umećem vođenja ovakvog tipa objekta, ne samo znanjem već i dobrim namerama i srcem, doprineo je da City Hostel zauzme u gradu vodeće mesto u konkurenciji ovog tipa smeštaja.

Informacije na www.cityhostel.rs ili na tel. +381 21 644 7208.

Hotel Premier Aqua

Vrdnik

Prvog dana septembra u Vrdniku je otvoren Hotel „Premier Aqua“, sa pet zvezdica, koji je posle mnogo godina, brojnim sadržajima, luksuzno opremljenim prostorom i zanimljivim arhitektonskim rešenjima, u uspavani sremački gradić uneo duh modernog shvatanja banjskog turizma.

Hotel,„Premier Aqua“ raspolaže sa 55 smeštajnih jedinica, restoranom sa 100 mesta, 4 aperitiv bara, konferencijskom/ banket salom sa 145 mesta, sa dve sale za sastanke sa po 40 mesta, dve manje sale za sastanke od 6-12 mesta, Bussines Clubom sa 30 mesta, VIP salonom sa 22 mesta, terasom restorana, otvorenim i zatvorenim bazenom, Rent-a-Car servisom u okviru hotela, perionicom i VIP garažama, te najsavremenije opremljenim odeljenjem za spremanje hrane i pića, koji će udovoljiti svakom zahtevnom, probirljivom i dobrom gostu.

Najveće bogatstvo Vrdnika je ipak, termomineralna voda temperature 35°C, koja nalazi medicinsku primenu u okviru „Aqua medical“ ordinacije hotela „Premier Aqua“. Jedinstveni “Aqua Medica” centar, sa specijalističkom ordinacijom za fizikalnu medicinu i rehabilitaciju uz usluge unapređenja zdravlja nudi i čitav niz medicalspa, beauty i fitnes sadržaja, čiji vrhunski kvalitet, uz najbolje stručnjake garantuje i najsavremenija oprema. Ovde možete naći i posebne programe za sportiste, menadžere, antistres programe, posebne programe za decu, za osteroporozu, za degenerativna oboljenja i sl.

Upravo ta kombinacija udobnog smeštaja, medicinske opreme, lekovite vode i prirode koju je ovom kraju podarila Fruška gora, uvrstila je Vrdnik i hotel „Premier Aqua“ u izuzetno atraktivna turistička mesta.

Više informacija na www.hotelpremier. rs ili na telefon recepcije 022/21-55-521

61

Auto kuća

Sekulić

Ovlašćena prodaja i servisiranje vozila Renault

Veternik Kralja Petra I 33a, Prodaja: 021/822-544, 823-195, 824-303, Servis: 021/822-062 e-mail:prodaja.renault@aksekulic.rs web:www.aksekulic.rs

Auto kuća

Sekulić

Ovlašćena prodaja i servisiranje vozila Dacia

Novi Sad Bulevar Vojvode Stepe 78, Prodaja: 021/6399-636, Servis: 021/822-062 e-mail:prodaja.dacians@aksekulic.rs web:www.aksekulic.rs

Prodaja po najpovoljnijim uslovima!

Dobrodošli!

62

63

C M Y K

Samba kafu pripremamo na tradicionalan na~in koriste}i saznanja starih majstora.

Pa`ljivim pr`enjem najboljih vrsta sirove kafe i najfinijim mlevenjem `elimo da damo doprinos Va{oj sre}i.

Ako i Vi `elite da Samba kafa bude Va{a kafa, mo`ete je kupiti u Novom Sadu u prodavnicama na Detelinarskoj pijaci, na Ribljoj pijaci i svim maloprodajnim objektima "Merkator-S".

42 64

PRIVREDA Loris t

Srbija na XXX OI

Tridesete Olimpijske igre u Londonu igrane od 27. jula do 12. avgusta su završene.

Na njima je učestvovalo 10.500 sportista iz 204 zemlje ili teritorije, koji su se takmičili u 29 sportova. Boje Srbije je branilo 115 sportista u 16 sportova. U generalnom plasmanu naši olimpijci su na 42. ili 43. mestu (isti broj medalja i boja osvojili su sportisti i Slovenije i Argentine), od 79. zemalja osvajača medalja. Zlatnu medalju za Srbiju osvojila je Milica Mandić u tekvondou, kategorija preko 67 kilograma, srebro Ivana Maksimović u disciplini MK puška trostav 50 metara, a bronzu Andrija Zlatić u disciplini 10 metara vazdušni pištolj i vaterpolisti. I plasmani Zorane Arunović, Milorada Čavića, Novaka Đokovića, na odličnom četvrtom mestu, šesto mesto Andrije Zlatića u disciplini malokalibarski pištolj na 50 metara, Asmira Kolašinca u bacanju kugle i Marka Nikolića u kajaku jednosedu na 200 metara na sedmom mestu, osmi rezultat Nikoline i Olivere Moldovan u finalu kajaka K2 500 metara, te atraktivne Ivane Španović, jedanaeste u skoku u dalj, su za divljanje i hvalu.

Uz malo više sreće, sve su to mogle biti i medalje različitog sjaja.

Mnogo je komentara, kontraverzi i neprimerenih izjava izrečeno tokom trajanja Igara povodom postignutih rezultata naših izabranih sportista.

Pitanja “Da li smo mogli bolje?”, “Gde smo pogrešili?” bila su svakodnevno na meniju komentaora, novinara svih medija. Da li je to bilo opravdano ili ne potvrdiće vreme i savest, a naše je da stanemo u odbranu naših sportista, podsećajući na neke probleme sa kojima su se suočavali.

Odavno je srušen mit o nama kao sportskoj naciji, koji smo istinu za volju, sami sebi prišili. Talentovanih mladih ljudi smo oduvek imali, ali konačni, vrhunski rezultati nam odavno izmiču.

Nekada sveprisutni u kolektivim sportovima, danas nas samo vaterpolisti podsećaju na te zlatne dane.

Decenijama unazad sport više nije amaterska disciplina, dopunska zabava

talentovane dece, i kako se sve više profesionalizovao, tako smo mi, koji smo sport shvatali na starinski način, počeli da zaostajemo. Sasvim neprimetno se izgubila ona zlatna generacija košarkaša koja je 70-tih, 80-tih godina, pa i docnije, harala svetom. Izgubila se i nešto mlađa odbojkaška zlatna ekipa, koja u teškim mukama preživljava smenu generacije. Srbiju su na ovim OI predstavljali Dragutin Topić (42), Biljana Topić (34), Jasna Šekarić (47), vrsni sportisti koji su nas nebrojano puta učinili ponosnim i srećnim. Topić je ove godine preskočio fenomenalnih 228 centimetara, i od njega, kao i od njegove supruge, u Srbiji nema boljih atletičara u tim disciplinama.

Da li treba podsećati na odnos društva prema sportu i sportistima, kojih se setimo samo kada trebaju da “proslave” našu zemlju i da za nju osvoje po neku medalju, i to zlatnu. Setimo se problema prvoligaša OK “Vojvodine” koji nisu imali rezervne dresove, već su čitavo prvenstvo odigrali u istim.

Nije nam promakao ni komentar izvrsnog Duška Koraća, koji je u jednom momentu rekao kako čelnici AK “Partizan” planiraju da Emiru Bekriću obezbede nutricionistu, i još po nekog, kako bi ovaj naš atletski as unapredio svoj neosporan talenat, a mi postavljamo pitanje, šta su radili do sada?

Milorad Čavić je svoje sportsko plivačko znanje “pokupio” na Berkliju, SAD. Nađa Higl koja se oslonila na domaće snage, nije postigla zapažen rezulltat.

Najboljeg sportistu sveta u 2011. godini odnegovala je njegova porodica i

prijatelji porodice, a danas je Novak Đoković najveći ambasador naše zemlje. Prema jednoj anketi na londonskim ulicama, slučajnim prolaznicima reporter je prilazio sa pitanjem, da li znaju nekog srpskog sportistu, a najčešći odgovori su bili: Da - Đokovića i Divca.

Najtrofejniji sportisti Srbije su strelci i od njih uvek očekujemo najviše, a baš u februaru ove zime, skraćene su pripreme reprezentacije u novosadskom SPENS-u, jer zbog hladnoće nisu mogli držati ni treninge, a ni učestvovati na Finalu kupa Srbije, poslednjoj proveri pred Evropsko prvenstvo u Finskoj.

Odavno u sportu nema improvizacije. Današnji sportisti su sinergija 100% talenta, 100% rada pod budnim okom čitavog tima stručnjaka, koji se brinu o svemu onome što sportistu, od kojeg se očekuje vrhunski rezultat, ne sme da opterećuje.

A da li postoji rešenje? Naravno da postoji. Ono nam je na dohvat ruke.

Kada u škole vratimo fizičko vaspitanje, a sport postane deo univerzitetske nastave, i počne da se vrednuje na način koji sportu pripada, kada umnožimo sportska društva i uvedemo u njih rad, red, disciplinu i stručnjake, onda će talenat naših sportista opet donositi rezultate. Ako i izostanu medalje, upražnjavanje sporta na svim nivoima iznedriće zdraviju (i mršaviju) generaciju, jer ruku na srce, sve to nekako ide zajedno.

OI u Londonu obeležili su Jusein Bolt, Dejvid Rudiša, Majkl Felps, Misi Frenklin i Šiven Je, a utešno geslo “Nije važno pobediti, važno je učestvovati”, koje se pogrešno pripisuje ocu modernog olimpizma Pjeru de Kubertenu, a zapravo ga je izrekao pensilvanijski biskup Etelbert Talbot, na misi za učesnike IV OI u Londonu 1908. godine, zamenjeno je onim realnijim “Brže, više, jače”.

Tridesete Olimpijske igre (ili tačnije XXVII, jer suprotno antičkoj tradiciji, VI, XII i XIII nisu održane zbog ratova, a ne obrnuto) su završene. Počinju pripreme za Rio.

65

З

латиборац д.о.о. је породична компанија из Србије која прави врхунске пршуте и друге сувомеснате деликатесе у селу Мачкат на планини Златибор. Од оснивања до данас, заузели смо доминантну позицију на тржишту деликатесних сувомеснатих производа Србије. Тајна посебног укуса наших деликатеса лежи у традиционалном рецепту сушења и димљења меса који датира још из 1885.године. Пршуте, сланина, кобасице и саламе које производимо праве се од пажљиво бираних комада меса и суше се на диму суве буковине и свежем ваздуху наше нетакнуте природе. Производни погон компаније Златиборац налази се на 750 метара надморске висине где вредне руке вештих мајстора настављају традицију прављења деликатеса по оригиналном породичном рецепту који се преноси већ преко 120 година. Нове су технологије, научна достигнућа и највиши савремени стандарди хигијене у производњи и заштити животне средине. Поносни смо на брзо и ефикасно увођење три важна светска стандарда у производњи хране: ХАЦЦП, ХАЛАЛ и ГОСТ-Р. За квалитет производа награђени смо бројним светским признањима од којих посебно издвајамо златне медаље Немачког пољопривредног друштва које смо добили за изузетан квалитет наших традиционалних деликатеса. Златиборац производи продају се и широм нашег региона: на тржишту Црне Горе, Босне и Херцеговине, Македоније, а од недавно успешно пласирамо наше укусе и на тржишта Русије и Азербејџана.

66

Златиборац д.о.о. је породична компанија из Србије која прави врхунске пршуте и друге сувомеснате деликатесе у селу Мачкат на планини Златибор. Од оснивања до данас, заузели смо доминантну позицију на тржишту деликатесних сувомеснатих производа Србије. Тајна посебног укуса наших деликатеса лежи у традиционалном рецепту сушења и димљења меса који датира још из 1885. године. Пршуте, сланина, кобасице и саламе које производимо праве се од пажљиво бираних комада меса и суше се на диму суве буковине и свежем ваздуху наше нетакнуте природе. Производни погон компаније Златиборац налази се на 750 метара надморске висине, где вредне руке вештих мајстора настављају традицију прављења деликатеса по оригиналном породичном рецепту који се преноси већ преко 120 година. Нове су технологије, научна достигнућа и највиши савремени стандарди хигијене у производњи и заштити животне средине. Поносни смо на брзо и ефикасно увођење три важна светска стандарда у производњи хране: ХАЦЦП, ХАЛАЛ и ГОСТ-Р. За квалитет производа награђени смо бројним светским признањима, од којих посебно издвајамо златне медаље Немачког пољопривредног друштва које смо добили за изузетан квалитет наших традиционалних деликатеса. Златиборац производи продају се и широм нашег региона: на тржишту Црне Горе, Босне и Херцеговине, Македоније, а од недавно успешно пласирамо наше укусе и на тржишта Русије и Азербејџана.

www.zlatiborac.com

67

Osnovne akademske studije 1. Poslovna ekonomija i finansije 2. Međunarodna ekonomija i ekonomska diplomatija 3. Inženjerski menadžment u biotehnologiji Master akademske studije 1. Poslovna ekonomija i finansije 2. Inženjerski menadžment u biotehnologiji 3. Ekonomsko pravne studije Evropske unije

Doktorske studije 1. Poslovna ekonomija 2. Inženjerski menadžment u biotehnologiji

Cena školarine osnovnih akademskih studija iznosi 1.500 evra za studijske programe Poslovna ekonomija i finansije i Međunarodna ekonomija i ekonomska diplomatija, dok je za studijski program Inženjerski menadžment u biotehnologiji cena školarine promotivna i iznosi 1.200 evra.

Cena školarine master akademskih studija iznosi 2.000 evra za sve studijske programe, a uključuje i odbranu master rada, kao izradu i izdavanje diplome.

Cena školarine doktorskih studija iznosi 10.000 evra za studijski program Poslovna ekonomija i 8.000 evra za studijski program Inženjerski menadžment u biotehnologiji. U cenu školarine je uključena i prijava i odbrana doktorske disertacije, kao i izdavanje diplome. Školarina se plaća u dinarskoj protivvrednosti, a može se platiti u celosti ili na rate!

U cenu školarine, na svim nivoima studija, uključeni su: udžbenici, troškovi overa semestara, prijava ispita, izdavanje uverenja o statusu i ostalih vrsta uverenja, kao i vannastavne sportsko- rekreativne aktivnosti!

Cvećarska 2 - 21000 Novi Sad - Srbija W: www.fimek.edu.rs T: +381(0)21/400.484 F: +381(0)21/469.513 E: info@fimek.edu.rs f: www. /fimek

OSNOVNE AKADEMSKE STUDIJE • Opšte-pravni studijski program • Privredno-pravni studijski program

Školarina osnovnih akademskih studija iznosi 1.500 evra.

MASTER AKADEMSKE STUDIJE • Opšte-pravni studijski program • Privredno-pravni studijski program

U ŠKOLARINU SU UKLJUČENI: • Udžbenici • Troškovi redovnih overa semestara, prijava ispita, izdavanje uverenja o statusu redovnog studenta i ostalih potrebnih uverenja • Vannastavne sportsko – rekreativne aktivnosti

Školarina master akademskih studija iznosi 2.000 evra, a uključuje i odbranu master rada, kao i izradu i izdavanje diplome.

DOKTORSKE STUDIJE • Krivično-pravni studijski program • Privredno-pravni studijski program

Školarina za celokupne doktorske studije u trajanju od tri godine iznosi 10.000 evra, a uključuje i prijavu i odbranu doktorske disertacije, kao i izdavanje diplome. Školarina se plaća u dinarskoj protivvrednosti, a može se platiti u celosti ili na rate.

68

Geri Karolja 1, 21000 Novi Sad tel: 021/400-499, 021/469-513 e-mail: info@pravni-fakultet.info

www.pravni-fakultet.info