Topsrbija br30

www.topsrbija.com PRIVREDA • DOGAĐAJI • LJUDI

Septembar 2021. • Besplatan primerak

NAJBOLJE IZ SRBIJE

I S SN 2 3 3 4 -6 0 2 7

TOPSRBIJA broj 30

Snimio: Boško Heror

SAVRŠEN ODMOR NA ZLATIBORU

Hotel OLIMP Zlatibor Miladina Pećinara 1 31315 Zlatibor +381 (0)31 842 555 +381 (0)31 848 054 faks: +381 (0)31 841 953 hotelolimp@mts.rs http://www.hotelolimp.com

Mesto susreta

A Meeting Place

Na naše veliko zadovoljstvo i ne mali ponos, To our great pleasure, and not a little pride, the pred Vama je 30-to izdanje časopisa TOPSRBIJA. 30th edition of the TOPSRBIJA magazine is in Okrugli brojevi predstavljaju izvesnu pozitivnu psifront of you. Round numbers represent a certain hološku granicu prelaza sa jednog na drugi nivo. Mi positive psychological limit of the transition from smo je do sada prešli tri puta. one level to another. We have crossed it three Šetajući se kroz teme i događaje shvatili smo da times so far. su manifestacije naša najveća inspiracija. Njihova Browsing through the topics and events, we organizacija predviđena Strategijom razvoja turizma realized that the manifestations are our greatest Republike Srbije, kao prioritet podsticaja razvoja inspiration. Organising them, as was envisaged by drugih sektora koji prate turističku privredu, utiču na the Tourism Development Strategy of the Repuboporavak ruralnih sredina. lic of Serbia, as a priority of stimulating the develZa TOPSRBIJU manifestacije su mesta susreta opment of other sectors that accompany the tourElizabeta i Mihailo Berček ljudi koji nešto rade, proizvode i to žele da podele sa ism industry, affects the recovery of rural areas. drugima. Manji ili veći događaji dobar su osnov za upoznavanje, razmenu As regards TOPSRBIJA, manifestations are meeting places for peoinformacija, prilika da se nekome nešto pokaže, zaradi. Svako okupljanje ple who do something, produce something and want to share it with ljudi u vremenu punom zabrana i ograničenja, ima pozitivan efekat i na others. Small or large events are a good basis for getting to know each fizičko i psihičko zdravlje učesnika. Čovek kao socijalno biće, ima po- other, exchanging information, an opportunity to show someone sometrebu za druženjem, a najveći značaj manifestacija koje se u Srbiji broje thing, to make money. Any gathering of people in a time full of prohibina hiljade (samo u Vojvodini ih je 1800), je njihova otvorenost. Na njih tions and restrictions has a positive effect on physical and mental health svako može da dođe, prošeta i popriča sa nekim. of the participants. Man, as a social being, needs to socialise, and the Primetno kvalitetnija organizacija poslednjih godina, bez obzira na greatest significance of manifestations, which number in the thousands prvobitnu opredeljenost, neke manifestacije svrstava u prave kulturne, in Serbia (there are 1,800 of them in Vojvodina alone), is their openness. umetničke, turističke dragulje. Najveće iznenađenje je prisustvo lokalnim Anyone can visit them, have a walk or talk to someone. feštama na kojima su priređene razne izložbe, nastupaju priznati umetnici Organisation of manifestations is noticeably of better quality in rei kulturni radnici, na kojima se animiraju i mališani i oni malo stariji. cent years and, regardless of the original orientation, classifies some of Najuspešnije su one u čijem kulturno-zabavnom programu učestvuju them as real cultural, artistic and tourist gems. The biggest surprise is lokalna društva i grupe, u kojima su angažovani bilo kao direktni učesni- the presence of local festivals where various exhibitions are organized, ci, izvođači, tehničko osoblje, angažovani oko izdavanja soba i stanova, renowned artists and cultural workers perform, where both small chilredari, stanovnici tog mesta. dren and the slightly older ones are animated. The most successful ones Sa ovakvim kvalifikacijama dobre manifestacije drugu godinu za re- are those in whose cultural and entertainment program local societies dom, na Salašu 137 na Čeneju, nastupa ROGALJ, festival vojvođanskih and groups participate, where they are engaged either as direct particmanifestacija, kao objektivna mera njihovog kvaliteta, potvrda dobrog ipants, contractors, technical staff or wardens, or they are engaged in rada u cilju njihove promocije. Afirmacija utvrđenih sistema vrednosti, renting rooms and apartments, or they are residents of the town. vraćanje na pijedestal jedne od najlepših srpskih reči - reči domaćin.

With such characteristics of a good manifestation, ROGALJ, a festiManfestacije koje ne razumeju težinu i značaj tih i takvih reči nisu mani- val of Vojvodina manifestations, is performing for the second consecufestacije već vašari. tive year at Salaš 137 in Čenej, as an objective measure of manifestation quality, a confirmation of good work with a view to promoting it. The Mihailo Berček, glavni i odgovorni urednik revije affirmation of established value systems returns to the pedestal one of TOPSRBIJA - NAJBOLJE IZ SRBIJE the most beautiful Serbian words - the word householder. Manifestations that do not comprehend the weight and meaning of these and such words are not manifestations but fairs.

Mihailo Berček, Editor - in - Chief TOPSRBIJA - BEST IN SERBIA Revija TOPSRBIJA - Najbolje iz Srbije br. 30 Izdavač: Agencija za izdavanje novina Berček&Berček 21000 Novi Sad, Bulevar oslobođenja 141 Web: www.topsrbija.com E-mail: topsrbija@gmail.com Direktor i Glavni i odgovorni urednik: Mihailo Berček Mob.: +381 63 54 98 77 Urednik: Elizabeta Berček

Dizajn i tehničko uređenje: Zoltan Rešnjak Fotografije: Mihailo Berček, Martin Candir, i materijali oglašivača Štampa: Magyar Szó Lapkiadó KFT DOO. OJ Štamparija Forum Novi Sad 21000 Novi Sad, Vojvode Mišića 1 CIP-Katalogizacija u publikaciji Biblioteka Matice Srpske, Novi Sad

338/339 (497.11) TOPSRBIJA: Najbolje iz Srbije Glavni urednik Mihailo Berček -2021. Septembar. – Novi Sad Agencija za izdavanje novina Berček&Berček 2021. – Ilustr.; 30 cm Četiri puta godišnje ISSN 2334-6027 COBISS.SR – ID273937671

CRVENI/RED TAXI taxi u koji imate poverenje 021 52 51 50 021 44 55 77 060 6 52 51 50 069 44 55 777

CRVENI/RED TAXI udobno - sigurno - povoljno

4

SADRŽAJ Keltsko selo, Inđija, snimio: Boško Heror . .................... 1

Vinski putevi Fruške gore ........................................ 34,35

Hotel Olimp, Zlatibor ..................................................... 2

Vinsko blago Fruške gore ............................................. 36

Mesto susreta .................................................................. 3

TOP 50 vina Fruške gore .............................................. 37

A Meeting Place . ............................................................ 3

Mislite globalno, pij(e)te lokalno ................................. 38

Revija TOPSRBIJA - Impresum ..................................... 3

Vinski koktel Podruma Šukac . ..................................... 39

Crveni taxi, Novi Sad ..................................................... 4

Zlatna kapljica iz bakarnog kazančeta .......................... 40

Revija TOPSRBIJA - Najbolje iz Srbije br. 30 Sadržaj ... 5

Kakvo je vino takav je i čovek . .................................... 41

Bogata turistička ponuda Inđije ...................................... 6

Craft pivo dobra energija, izazov ili nešto treće ........... 42

Za još brojnije i sadržajnije manifestacije ...................... 7

Libeeri Brewery Krčedin - vreme je za pivo ................ 43

Projekat Vojvođanski ručak ......................................... 8,9 Slasne vojvođanske čarolije . ........................................ 10

Ukusi Vojvodine peti put za peticu ............................... 44

Biram PMF - biram gastronomiju . ............................... 11

Novosadski noćni bazar - primer kako izgleda dobar privredno-turistički happening ............... 45

BEAN fest i ROGALJ - dva u jednom.......................... 12

Mama Bojanine delikatesne teglice .............................. 46

CUBO fest 2021 - odgovor izvrsnosti usluga i izazova . ........................................................... 13

Jorgovanova rakija ........................................................ 47

Uspešno predstavljanje vojvođanske privrede na sajamskim manifestacijama ................................ 14,15

Pčelinja kuća porodica Đolić - Joković ........................ 48 Priroda vraća zdravlje ................................................... 49

20 godina od osnivanja Univerziteta Privredna akademija ................................................ 16,17

Oduševljeni Krivom Rekom i domaćinstvom Tomić ............................................... 50,51

Više dobrih razloga za razvoj i unapređenje zadrugarstva ...................................... 18,19

Od semena do sovre ...................................................... 52 Čas telefonije Lasla Jereša iz Šušare ............................ 53

U potrazi za optimalnom komunikacijom čoveka i prirode ....................................................... 20,21

Kol’ko kaže konje voliš, toliko ti duša vridi . ............... 54

Rajko Nikolić - prvi srpski rendžer . ........................ 22,23

Aerodrom Ečka Pogled na ravnicu sa visine ................ 55

Zavodljiva gastronomija Deliblatske peščare ............... 24

Golubačka tvrđava - zaštitnik Gvozdene kapije Dunava ........................................................... 56,57

Bodrog fest - lokalno, a svetsko ................................... 25 Velikogospojinski dani 2021 iz prve ruke . ................... 26 Različitost kao deo kulturne baštine ............................. 27 Namenske unikatne ilustracije Marije Šojić ............ 28,29 Niš - centar poslovnog i kongresnog turizma Srbije . ......................................................... 30,31 Vinska fantazija porodice Radević .......................... 32,33

Metafizika povezivanja čoveka i prirode ................. 58,59 Sali Salini o Tamburici i balkanskoj muzici ............ 60,61 Barvalov salaš - salaš u srcu bačke ravnice ............. 62,63 Duhovna riznica manastira Bođani . ........................ 64,65 FRUŠKE TERME, Vrdnik . ..................................... 66,67 Univerzitet Privredna akademija u Novom Sadu ......... 68

5

Bogata turistička ponuda Inđije

Milan Bogojević

E

nergičan nastup i konkretizovana, atraktivna ponuda Turističke organizacije opštine Inđije na turističkom tržištu Srbije na kraju letnje sezone beleži uspešne rezultate postignute bez obzira na mali broj zaposlenih. Koliko je njihov rad agilan, najbolje pokazuju originalna rešenja brošura „Gastro vodič“ i „Tragom istorije“, android aplikacija „Upoznaj Inđiju“, turistički promo film „Doživi više od očekivanog - Doživi Inđiju“ i projekat Keltsko selo.

TOO Inđija postala je pravi primer kako se „pakuju“ turistički proizvodi i kako se od opštine u kojoj je do sada turizam bio u senci industrije, radom malobrojnog tima,

može napraviti nešto velelepno. Podaci pokazuju da je borba za svakog gosta dobijena, da mnogi stiču naviku da provode svoje vreme i uživaju u različitosti i lepoti Inđije, Vojvodine i Srbije. Ova opština, koja praktično nema nezaposlenih, pokazala je da postoje biseri turizma o kojiima ne znamo mnogo.

Preporuke gde otići, šta videti, predstavljanje restorana i vinarija, razlozi za posete spomenicima kulture, istorijskim celinama zabeleženih u brošurama Gastro vodič i Tragom istorije, na adnroid aplikaciji, zbir su turističkih proizvoda vekovnih sadržaja, a četvorominutni promo turistički film, sniman na 70 lokacija na vizuel-

6

no-umetnički način, dočarava koliko je Inđija bogata i interesantna.

Akcenat na ovaj turistički omaž, dr Milan Bogojević, direktor TOO Inđija, stavio je na Keltsko selo, koje je posle devet godina, početkom jula zaživelo u punom kapacitetu.

- To je segment na koji smo posebno ponosni i najveći projekat u istoriji turizma opštine Inđija. Kada se privreda složila i kada je počeo da se popravlja kvalitet života ljudi u opštini, lokalna samouprava je uložila sredstva u okončanje ovog projekta. Projekat je koštao 29 miliona dinara,

ali to je samo vrednost kuća. Ono što je dva puta skuplje je plac na kome se nalazi Keltsko selo, u najatraktivnijoj turističko-rekreativno-sportskoj zoni, pored sportske hale, koji je koštao oko 400 hiljada evra, pa vrednost celokupnog projekta iznosi između 60 i 70 miliona dinara. I ono što

nas raduje, s obzirom da je otvoreno sredinom letnje sezone, da već sada vidimo da je ovaj tematski park samoodrživ, što je fantastična vest - istakao je dr Bogojević, podsećajući da je na ovoj teritoriji 78 potvrđenih arheoloških nalazišta vezano za Kelte, da su u svih jedanaest naseljenih mesta u opštini vidljivi tragovi o bitisanju keltskih plemena na ovom prostoru.

Objašnjavajući zašto treba posetiti Keltsko selo, direktor je izdvojio: - Potrudili smo se da osmislimo izuzetno kvalitetne sadržaje, od edukacije, kulture, sporta do očuvanja i negovanja prirode. Zabava se provlači kroz jahanje konja i streličarstvo, ali na kraju sve može biti zabavno, jer je zanimljivo i originalno.

Imamo radionice grnčarije, slikanja, kaligrafije, radionicu za izradu keltskih čvorova, pekaru u kojoj se peče keltski hleb i kolačići, svakog vikenda je bila pozorišna predstava ili koncert, a svake subote podsećanje na zaboravljene igre. Specifičnost tematskog parka su i najniže cene u Srbiji i svi mogu svemu da prisustvuju i aktivno učestvuju. Keltsko selo je mesto gde nijednom detetu ne može biti dosadno, već poučno i zabavno.

Benefit Keltskog sela je i njegov multiplikativan efekat na lokalnu zajednicu, između ostalog i direktna uključenost njenih stanovnika u turističke tokove.

Za još brojnije i sadržajnije manifestacije

„N

ema turizma bez manifestacija, a bez infrastrukture turizam je avanturizam. Bez manifestacija nema žive reči, kontakata među ljudima, a izostaje i mogućnost saznanja pogrešaka, ređe pohvala na račun rada Sekretarijata.“ Ovom konstatacijom izrečenom prilikom svečanog otvaranja Festivala vojvođanskih manifestacija ROGALJ 2021, prve nedelje u oktobru, dr Nenad Ivanišević, pokrajinski sekretar za privredu i turizam se na najbolji način izjasnio o poimanju značaja manifestacija za turizam i privredu uopšte.

Skup organizatora turističkih, gastronomskih, etno svetkovina u Vojvodini su po šesti put na Salašu 137 na Čeneju upriličili su Agencija BIN Marketing i Udruženje G Point Novi Sad, uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam i Gradskog sekretarijata i Gradske uprave za privredu i turizam Novog Sada.

Govoreći o potrebi negovanja tradicije, pokrajinski sekretar je parafrazirao stihove: „... bez nje će me vetrovi oduvati...“ iz Balaševićeve pesme „Ne lomite mi bagrenje“ Pohvalio je sve izdašniju ponudu proizvoda iz domaće radinosti, od poljoprivrednih do rukotvorina i starih zanata, predstavljenih upravo na ovakvim događajima.

- Drago mi je kada obilazim štandove i vidim sa kakvim ponosom predstavljate ono što radite i proizvodite. Molim vas da budete i dalje ponosni i zadovoljni time čime se bavite, olakašavajući nama, iz Pokrajinske vlade, u ovom slučaju

Sekretarijatu za privredu i turizam, da opravdamo sve veća sredstva i buduću podršku vašem trudu. Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam je ovih dana završio Konkurs za podršku manifestacijama.

Nadam se da ste se u velikom broju prijavili i da ćemo na nekoj ovakvoj manifestaciji uručiti i ugovore. Od strane Pokrajinske vlade, Pokrajinskog skeretarijata pomoć manifestacijama nije i nikada neće izostati - rekao je tom prilikom dr Ivanišević, podsećajući da je jedan od zadataka Sekretarijata animiranje potencijalnih korisnika sredstava prisustvom na događajima, kao i promocija putem medija.

Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam je ove godine za turističku privredu opredelio oko 300 miliona dinara, što je znatno uvećanje u odnosu na raniji peraiod, ali je takođe poručio da se još više radi na promociji pravih vrednosti, projekata, organizacija i ljudi iz domena turizma koji se bave ovom oblašću, uz neizostavnu promociju na društvenim mrežama. Za pomak u oblasti organizovanja manifestacija i njihovo podizanje na viši nivo neophodni su još tešnji kontakti organizatora manifestacija sa predstavnicima vlasti, definisanje vrednosti koje zastupaju, kako se finansiraju i kakav je njihov potencijal.

Smisao svake manifestacije je da ima istoriju, sigurnost koja će da prati njenu ideju i sprovođenje. U tom smislu značajno je njihovo unošenje u kalendar manifestacija jer se time obezbeđuje mesto u društvu poznatih i priznatih.

Dr Nenad Ivanišević u razgovoru sa članovima Udruženja Visovi iz Kljajićeva Time se dobija prostor i vreme za blagovremeno pripreme kako učesnika tako i posetilaca manifestacije. Jako je važno naći kopču između potencijalnih izlagača, događaja i onih koji treba da prisustvuju događaju. Svaki proizvod pa i svaka manifestacija, treba da ima prepoznatljiv, primamljiv, zanimljiv i poželjan dizajn, kako vizuelno tako i suštinski. Naravo, i medijsku kampanju.

Podrška Sekretarijata ženskom preduzetništvu Dr Nenad Ivanišević je i ovom prilikom napomenuo da Pokrajinski sekretarijat ne izdvaja sredstva za skupocene koncerte koji su deo mnogih svetkovina, kao i da troškove za izvođače smatra neprihvatljivim. Fokus Pokrajinskog skeratarijata je na troškovima koji obezbeđuju rast i razvoj manifestacija, čak zabranjuju troškove ovih nastupa koji, osim brojnosti publike, ničim ne podižu nivo i kvalitet same manifestacije.

7

Projekat Vojv

Sa promocije na 88. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu

E

kskluzivna promocija kampanje pod nazivom „Vojvođanski ručak“, koja se sprovodi u saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za privredu i turizam i Privrednom komorom Vojvodine, održana je u okviru izložbenog prostora Turističke organizacije Vojvodine, u hali 1 Novosadskog sajma, na ovogodišnjem 88. Poljoprivrednom sajmu.

Kampanja „Vojvođanski ručak“, koja predstavlja opsežno istraživanje Turističke organizacije Vojvodine i partnera, realizuje se u cilju brendiranja gastronomske ponude Vojvodine i povećavanja vidljivosti autentičnih gastronomskih proizvoda na širem regionalnom tržištu. Gastro-vodič, tačnije kuvar, obuhvata deo istra-

8

Zajedno na istom poslu

ođanski ručak živanja Turističke organizacije Vojvodine koje podrazumeva najbolje što Vojvodina nudi, i sadrži recepte i lokalitete.

Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam i Turistička organizacija Vojvodine upućeni su jedni na druge, te se iz intenzivne saradnje rađaju i zajednički projekti i kampanje, poput projekta „Vojvođanski ručak“, gde, prema rečima pokrajinskog sekretara za privredu i turizam, dr Nenada Ivaniševića, postoji prostor za zajedničke aktivnosti i u okviru projekta „Najbolje iz Vojvodine“.

- Danas počinjemo novo poglavlje. Vojvođanski ručak, sam po sebi, narodni je brend, koji ima gotovo kultni status među stanovnicima Vojvodine, i koji ćemo zasigurno razvijati i širiti po celom svetu.

Cilj učešća u kampanji jeste stvaranje novih radnih mesta i da restorani što bolje rade, a ideja je da svi zajedno početkom naredne godine prezentujemo sve što Vojvodina ima na svetskoj izložbi u Dubaiju - rekao je Ivanišević, dodavši da je potrebno predstaviti i ljude koji se bave turizmom, jer se „borba za svakog gosta vodi na svakom ćošku“.

- Vojvodina je raj za hedoniste, te smo se iz tog razloga svi potrudili da svako da svoj doprinos, sa aspekta privrede i promocije. Nadam se da će svi oni koji su se ovde našli i koji će se tek naći prepoznati svoj interes. Kroz segment gastronomije želimo da prikažemo hranu i ugostiteljski sektor, ali i sve što jedna regija ima da ponudi - tvrdi direktorka Turističke organizacije Vojvodine dr Nataša Pavlović.

Prema rečima sekretara Udruženja usluga Privredne komore Vojvodine, Branislava Mamića, u okviru ove kampa-

Dobar ručak - Vojvođanski ručak nje akcenat se stavlja na primarne poljoprivredne proizvođače, vinare, pivare... Tim povodom Privredna komora Vojvodine je 27. septembra, kada je obeležavan Svetski dan turizma, organizovala konferenciju u posvećenu aktuelnim pitanjima u oblasti turizma, hotelijerstva i ugostiteljstva, na kojoj su učestvovali predstavnici svih struktura iz ove sfere privrede.

Turistička organizacija Vojvodine nastaviće

marketinšku kampanju i u narednom periodu, u okviru koje je promovisati i kuvar „Vojvođanski ručak“, a kroz njega i gastronomske osobenosti AP Vojvodine. U pripremi je i veb-sajt posvećen kampanji „Vojvođanski ručak“, koji će uskoro biti dostupan javnosti, a na njemu će se naći i svi restorani koji pripremaju tipične vojvođanske specijalitete i tradicionalnu hranu ovog područja.

Iz kuvara Vojvođanski ručak

9

Slasne vojvođanske čarolije

Dr Nataša Pavlović

D

žordž Bernard Šo ju je smatrao za ljubav najiskreniju, a ona je toliko univerzalno kulturno iskustvo da uključuje čitavo čovečanstvo. Veza između turizma i gastronomije može se potražiti i u odgovorima na pitanja: Da li se i koliko može upoznati jedna destinacija, a da se ne probaju lokalna jela? Koji je najukusniji deo putovanja?

Proizašao iz kulta nedeljnog porodičnog okupljanja oko pune trpeze, koji se

10

zadržao do danas, bez obzira na tempo i drugačiji način života, „Vojvođanski ručak - neodoljivi ukus ravnice“ (u izdanju Privredne komore Vojvodine, Turističke organizacije Vojvodine, Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam, 2021., Novi Sad), komotno možemo nazvati knjigom, a ne zbirkom recepata i načina pripreme jela.

U njoj su prikazana 24 autentična recepta, tri all-inclusive destinacije: Salaš 137, hotel „Fruške terme“ i hotel „Helvecija“, te čarde i lovišta..., ali i zapisi o nezaboravnim, punim topline porodičnim druženjima na kojima se za trpezom „pretresaju“ dnevni, svetski, važni i manje važni događaji.

Gastro turizam u opštoj turističkoj podeli zauzima sve istaknutije mesto. Broj zainteresovanih za ovaj oblik turizma narastao je usled sve veće brige za zdravlje, te povećanja broja TV emisija o kulinarstvu i putovanjima na temu hrane, traženja i isprobavanja novih vrsta kuhinja. Prezasićeni popularnim destinacijama i uobičajenih turističko-izletničkih tura, većina turista traži drugačije, manje poznate niše, među kojima se gastronomska ponuda nametnula kao deo kvalitetnog iskoraka u upoznavanju ljudi i prostora.

Da li se turistički radnici u Srbiji dovoljno kvalitetno odnose prema ovoj temi, promovišući gastronomsko bogatstvo ze-

mlje i činjenicu da se na relativno malom prostoru nudi takvo obilje različitih jela, pitanje je na koje je odgovor dala dr Nataša Pavlović, direktorica Turističke organizacije Vojvodine (TOV) smatrajući da imamo gotov turistički proizvod na kojem treba još puno raditi. Kritikuje zamenu teza klasifikacijom gotovih turističkih proizvoda neodređenim i nedefinisanim turističkim potencijalima. Naglašava i da gastronomija kao takva još uvek nije zaživela na našem tlu onako kako bi mogla i bila tipičan turistički proizvod kojim su obuhvaćene kuhinje naroda koji vekovima žive u ovoj ravnici.

- Uvek volim da naglasim da turizam čine ljude i njihovo gostoprimstvo. Konkretni rezultati našeg rada zavise od međusobne saradnje svih nas i odnosu prema turistima, gostima. Kada je reč o gastronomiji u Vojvodini, reč je o ljudima sa različitim kulturnim obrascima koji su se trudili da između ostalog sačuvaju i odneguju kulturu ishrane nacionalne zajednice kojoj pripadaju. Ono što posebno privlači turiste je gastronomija, ali upakovana - istakla je direktorica.

Kampanja povodom izdanja „Vojvođanski ručak“ je započela promocijom na 88.

Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu i trajaće nekoliko godina uz konstantnu dopunu kuvara novim-starim jelima vojvođanske kuhinje.

Na sajtu: www.vojvodanskirucak.com će se naći 150 restorana sa nekim od recepata jela sa vojvođanskog menija, kao prvi korak u nizu budućih, u nastojanju da se ovaj turistički proizvod učini vidljivijim, uz animaciju onih kojima je ovaj kuvar namenjen. Osim profesionalnih chefova koji su ustupili svoje recepte, u projektu učestvuju profesori Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo sa PMF-a Univerziteta Novi Sad, kao primer dobre prakse povezivanja i saradnje ljudi koji se bave hranom kroz praksu, nauku... Za početak dovoljno je da se publici svidi ovaj kuvar, da se neko okuraži da pripremi neko od predloženih jela ili razlog da se nađe na destinaciji gde se ono najbolje priprema.

Biram PMF - biram gastronomiju

U

speh koji je osvajanjem bronzane medalje na svom prvom pojavljivanju zabeležio Nacionalni juniorski tim Srbije, organizovanom od strane Kulinarske federacije Srbije (KFS) na najvećem kulinarskom takmičenju na svetu Kulinarskoj olimpijadi IKA 2020. održanoj srednom februara u Štutgartu, zaustavljen je na neko vreme. Ali ne i prekinut. U timu sastavljenom od ambicioznih i darovitih mladih kuvara i šefova različitih ugostiteljskih objekata i studenata gastronomije, bili su i studenti Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo Prirodno-matematičkog fakulteta, Univerziteta Novi Sad. MSc Goran Radivojević, nastavnik praktične nastave iz oblasti gastronomije (PMF Novi Sad), direktni učesnik na pripremi ekipe na tom takmičenju, zadovoljan je pre svega brojem mladih ljudi koji u ovoj profesiji vidi svoju budućnost. Broj mladih zanteresovanih za studije gastronomije iz godinu u godinu je maksimalan, čemu su umnogome doprineli mediji. Za deset godina rada na poziciji nastavnika, posebno ga je iznenadio paradoks, da su maturanti koji dolaze iz gimnazija posvećeniji i, uslovno govoreći bolji studenti od onih iz srednjih kuvarskih škola, što objašnjava radnim navikama i širinom stečenog obrazovanja.

- Brojnost i kvalitet naših studenata razlog su za optimizam u budućnosti, jer radimo sa kvalitetnim mladim ljudima, željnim novih znanja, usredsređenim da nešto novo unesu u ovu veoma složenu profesiju u kojoj su inovacije prisutne na dnevnom nivou.

Danas se Srbija suočava upravo sa problemom nedovoljnog broja kvalitetne radne snage i povezano sa tim, mladi kuvari vrlo rano dobijaju visoke pozicije, time i veliku odgovornost. Na to moramo da ih pripremamo sistematski i konstantno. Za vreme školovanja, budući menadžeri, zvanje koje dobiju po sticanju diplome, pro-

MSc Goran Radivojević đu celokupnu gastronomsku azbuku, od osnovnih, stručnih do uskostručnih predmeta ali, da bi postigli nivo koji se vrlo brzo pred njih postavlja, moraju da iskoriste slobodno vreme da bi radili na sebi, nadograđivali svoja znanja, jer su promene u struci brze i morate biti u fokusu svetskih zbivanja da biste bili uspešni. A naši studenti to žele i to je ona energija koja ih pokreće - objašnjava gospodin Radojević.

Godine 2018. na PMF je otvorena savremena laboratorija za gastronomiju, u kojoj studenti usvajaju kulinarske veštine. Goran to smatra ogromnom prednošću, jer laboratorija daje mogućnost sprovođenja kvalitetne prakse, možda najvažnijeg dela nastavnog programa. Pored ovog, postoji i drugi deo obavezne prakse u trajanju od dva meseca, u nekim od objekata u zemlji i regionu, ponekad i šire.

Ove godine saradnja je ostvarena sa 11 zemalja, uz pomoć i podršku većih hotela u Novom Sadu, na Kopaoniku, Vrdniku, Budvi, Zlatiboru, hotelima koji poseduju savremenu opremu, kvalitetnu radnu snagu, a koji imaju potrebe za mladim, školovanim kadrom. Mladi menadžeri su kadar na koji

mnogi hoteli računaju, ali primetno je da mnogi ne iskoriste njihovo prisustvo na pravi način. U objektima gde rade bivši studenti PMF-a na visokim pozicijama, i te kako pridaju pažnju regrutujući ih još za vreme studija.

Po rečima Radivojevića to je nešto na čemu u ugostiteljskim objektima treba da rade i na vreme daju dodatne obuke mladima, radi dostizanja njihovog punog kapaciteta.

A najbolji test njihove profesionalne zrelosti su takmičenja. Za mnoge je to ogromna motivacija, a stečeno znanje tokom učešća, najveća nagrada.

- Ako se student vrati sa medaljom, a nije ništa naučio, onda nismo puno uradili. Poenta takmičenja je da se nadogradi kvalitet, da budeš bolji, uspešniji, a medalja je rezultat onoga što se do tada postiglo - smatra naš sagovornik.

Iz tog razloga PMF redovno učestvuje na domaćim i ino takmičenjima, a naredni korak je Svetski kup u Luksemburgu 2022., za koji je raspisan Konkurs za Nacionalni tim, ovoga puta i za seniorsku i juniorsku kategoriju, izvršena tri kruga selekcije, od prijavljenih 25 seniora i 30 juniora, biće izabrano 10-15 reprezentativaca. Završena je i kompletna logistika, infrastruktura, očekuje se podrška državnih organa i privredih institucija, jer ovaj, kao i drugi izabrani timovi, reprezentuju našu zemlju, što je velika odgovornost i obaveza, ali i otvara put mladim generacijama da što više nauče i ta znanja implementiraju kod nas.

- Rad na afirmaciji, očuvanju i promociji našeg, odnosno lokalnog, regionalnog i nacionalnog prateći savremene trendove u gastronomiji je bogatstvo i fokus našeg rada. Ipak, naš zadatak je da pokažemo ono što je najoriginalnije i najatraktivnije vezano je za našu gastronomiju. Moja želja je da se mnogo više pažnje posveti tim jelima - rekao je Radivojević

11

BEAN fest i ROGALJ - dva u jednom

N

a kultnom vojvođanskom Salašu 137, na Čeneju, nadomak Novog Sada, održan je 6. Festival vojvođanskih festivala - ROGALJ, koji je okupio brojne manifestacije iz Vojvodine -Mužlje, Novog Bečeja, Šida, Turije, Bačkog Petrovca, Kovilja, Srbobrana, Čerevića, Bačke Palanke, Bačkog Jarka, Rivice, Deliblata, Subotice, Vrdnika, Stare Pazove, Iriga i mnoge druge. Preko trideset oraganizatora predstavilo je svoje manifestacije. Gosti ovogodišnjeg Roglja bili su predstavnici opštine Krupanj sa manifestacijom „Plodovi Rađevine“.

Festival su otvorili gospodin Milorad Radojević, član gradskog veća za privredu grada Novi Sad i gospodin Nenad Ivanišević, pokrajinski sekretar za privredu i turizam.

Tom prilikom, svečano su uručili Zlatne plakete Roglja kao nagrade za minuli rad: za seoskog neimara - Čedomir Keco; za organizaciju i podršku seoskim manifestacijama - Mesnoj zajednici Mužlja; za uspešnu organizaciju manifestacije - Bodrog fest iz Bačkog Monoštora - manifestacija godine 2021; za promociju likovne umetnosti kroz manifestacije - Likovna kolonija „Cosmic art - Ljubiša Marić“ Mesnoj zajednici Vojka.

U okviru Roglja održan je 17. Međunarodni Bean festival, u narodu poznat kao Pasuljijada, sa limitiranim brojem učesnika gde je 30 ekipa konkurisalo za prestižni pehar.

Glavna nagrada bila je šporet na drva „Smederevac“ i zlatni pehar, a osvojio ga je Vladimir Dudaš iz Bačkog Petrovca. Drugu nagradu osvojio

12

Zajednički snimak sa laureatima Roglja 2021 je Dragan Grcić iz Novog Sada iz ekipe „Vojvođanski portal“, dok je treći bio Vladimir Lovrić iz Apatina.

Porcije pasulja, takmičarskih ekipa, ocenjivao je petočlani žiri. U ime žirija rezultate takmičenja saopštio je Radovan Subin iz Kikinde.

Kulturno umetnički program vodili su Sonja Bančević, voditelj RTV i Vladeta Sudarski, glumac i dobošar, dok su program uveličali svojim nastupima popularne Aradačke Meškarke, kulturno umetničkog društvo iz Bačkog Petrovca, Đorđe Čavić i TS Velosi i grupa Apsolutno Romantično.

Pobednici u takmičenju kuvanja pasulja Održana je i panel diskusija na dve teme značajne po razvoj turističkih manifestacija, „Značaj manifestacionog turizma za razvoj lokalne turističke destinacije“ čiji je moderator bio Nikola Božović, novinar, a panelisti gospodin Milan Jarić, v.d. pomoćnika za turizam i regionalno privrednu saradnju, gospodin Milan Nedeljkov, član organizacionog odbora beloblatskih manifestacija, gospođa Zdenka Mitić, članica organizacionog odbora

Bodrog festa i gospodin Čedomir Keco, osnivač Roglja.

Drugu temu panela „Digitalizacija lokalnih manifestacija“ moderirala je Lidija Arsenin, PR Rogalj festivala, a panelisti su bili Vladimir Jovanović, turistički novinar, Marina Jablanov, turistički novinar i Mladen Stefanović, v.d. direktor Turističko-sportske organizacije Krupanj.

U okviru festivala održane su humanitarne Ravničarske igre. Ovoga puta, humanitarna pomoć namenjena je Uni Bihorac (2013), koja se od malena bori za život zbog dijagnostifikovane bolesti artrogriposis, srčane mane i teškog oštećenja sluha. Na ravničarskim igrama koje su pokupile najviše smeha i takmičarskog duha, prva mesta su osvojile ekipe: „Čemunjaši“ - nadvlačenje konopca u muškoj kategoriji i “Bean team“ - nadvlačenje konopca u ženskoj kategoriji.

Pored njih, prve nagrade su poneli i Radomir Bajišić - brzo ispijanje paradajz soka i Živko Stanar - višegodišnji šampion u brzom jedenju porcije pasulja. U nagradnoj igri za posetioce , vojvođansku šunku sa tavana staru dve godine osvojio je Miloš Kovač. Najstariji učesnik ovogodišnje pasuljijade je Rajko Lazarević dok je najmlađi učesnik Una Zubac iz Ravnog Topolovca.

Manifestacija je održana pod pokroviteljstvom Ministarstva trgovine turizma i telekomunikacija, Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam i Gradske uprave za privredu i turizam Novog Sada.

Organizatori manifestacije su agencija „BIN Marketing“ i udruženje „G POINT“ iz Novog Sada.

CUBO fest 2021 - odgovor izvrsnosti usluga i izazova

O

dabir jela za kreiranje novog menija i vina za vinsku kartu Cubo concept bar&restaurant, Novi Sad, razlog su održavanja Cubo fest-a, koji sa sve više uspeha privlači pozornost publike raspoložene za ovakve iskorake u sofisticiranoj prezentaciji i popularizaciji ponuđenih sadržaja.

U nastojanju da unese originalnost i potencira aktuelnost Cubo fest je ove godine, na zahtev redovnih posetilaca, produžen na dva dana trajanja (18 i 19. septembar), što će biti praksa i narednih godina. Uspešna premijera ove novine potvrdila je ispravnost odluke.

- Kada smo prešli u novi prostor, novog imena „Cubo“ (Strumička 16), nakon dva nedovoljno prihvaćena festivala „Paprika fest“ u bivšem restoranu „Paprika“, desila se eksplozija, stvorivši „problem“ ogromnog interesovanja izlagača koji su nas kontaktirali mesecima unapred. Već sada je stopostotna popunjenost kapaciteta za sledeću godinu - istakao je Vladimir Baštovanov, menadžer restorana.

Ograničen broj učesnika, omeđan unutrašnjim delom i baštom restorana, i ovoga puta bio je sveden na 24 izlagača od prijavljenih 40. Predstavile su se vinarije sa Fruške gore, i iz regiona: Hrvatske, Crne Gore, Makedonije. Predstavljena su i internacionalna vina sa čvrstim pozicijama na vinskoj karti iz vinskih regija Francuske, Italije, Španije. Nisu zaobiđena ni jaka alkoholna pića, poput rakija, vinjaka „XO“, najreprezentativnijeg proizvoda Rubina iz porodice vinjaka, pobednika na manifestaciji Srpske rakije 2021., a posetioci su bili oduševljeni ovim novinama.

Predlog internacionalnih specijaliteta sa autorskim pečatom, kreiranih od strane tima vrsnih „Cubo“ kuvara, koje gosti Festivala imaju privilegiju prvi da probaju, i svojim glasom utiču na njihovo postavljanje na redovan meni restorana, takođe je pobudilo veliko interesovanje. Na kraju, svi predstavljeni noviteti, naišli su na jako dobar odziv, dobre reakcije degustatora, i ulistani su u „à la carte“ ponudu restorana, a sve nove etikete vina već su našle mesto

CUBO FEST

2021

u stalnoj ponudi. Treći segment ovog happeninga, rezervisan je za veče narednog dana.

- U skladu sa našim afinitetima i principom rada oslonjenim na umetnost, ove godine smo ugostili glumca svetskog glasa, Radeta Šerbedžiju.

Mislili smo da je naša ideja nerealna da naš proslavljeni glumac pozitivno odgovori našem pozivu. Ali, čuvši da je između ostalih, u našem timu prof.

Aleksandar Dujin, pijanista i muzički urednik svih naših „ivenata“, rado je prihvatio da bude naš gost. Do poslednjeg trenutka nisam verovao da to može da se desi, ali desilo se i bio je kruna festivala ove godine. Njegov nastup je trebalo doživeti, a među 200 ljudi koji su se u trenutku njegovog nastupa nalazili u restoranu čuo se muk. Galamu može da napravi svako, ali ne i tišinu. Prošetao nas je kroz sve vrste emocija, govoreći Krležin tekst „Moj obračun s njima“, otpevao nekoliko pesama, među kojima i par autorskih, izveo Vasu Ladačkog na svoj način, recitujući, jer posle Balaševića to niko ne bi mogao. Na bis je govorio

CUBO FEST

2021

stihove Arsena Dedića „Ne daj se Ines“. Divno. Nezaboravno - izjavio je gospodin Baštovanov, koji će posle dan-dva predaha, početi sklapanje mozaika gastro-eno užitka za naredni, 8. Cubo fest.

13

Uspešno predstavljanje vojvođ manifest

Sa štanda PKV u Bijeljini

Boško Vučurević

U

proteklom periodu, posle kovidne i krizne 2020. godine, Privredna komora Vojvodine (PKV) je uspešno nastavila da promoviše našu privredu i privrednike na dva najznačajnija poslovna događaja u regionu - 88. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu i Međunarodnom sajmu poljoprivrede, lova i ribolova „Interagro 2021“ u Bijeljini.

14

Privredna komora Vojvodine tradicionalno podržava sajamsku manifestaciju „Interagro“, a ove godine kao partner sajma na štandu PKV bilo je prisutno i 12 suizlagača koji su predstavili svoje proizvode.

Uz njih, bili su tu i predstavnici institucija poput Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu i Instituta za ratarstvo i povrtarstvo.

Predsednik Privredne komo-

U obilasku izlagača sajma Interagro re Vojvodine Boško Vučurević istakao je na otvaranju sajma u Bijeljini da je Komora i ove godine pokrenula inicijativu kako bi se na sajmu „Interagro “ predstavila vojvođanska privreda.

- Učešće na ovakvim sajamskim manifestacijama ima za cilj jačanje privredne saradnje sa fokusom umrežavanja privrednika. Na nama je da stvorimo adekvatan privredni

ambijent. Na nedavno održanom Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu imali smo poslovni forum sa Republikom Srpskom, nekoliko dana posle toga u sklopu manifestacije „Dani Srpske u Srbiji“ i investicionu konferenciju uz učešće predsednice Republike Srpske Željke Cvijanović i predsednika Pokrajinske vlade Igora Mirovića, kao i naših privrednika koji su

anske privrede na sajamskim acijama zaiteresovani da investiraju u Republici Srpskoj. Upravo to i jeste naš glavni zadatak, da pored stalnog poboljšanja robne razmene podignemo stpen saradnje na viši nivo, i to zajedničkim investicionim aktivnostima.

Pred nama je i razgovor sa kolegama iz Komore Republike Srpske kako bi realizovali inicijativu koju smo pokrenuli, a koja se odnosi na organizovanje distributivnih centara iz Republike Srbije i njihovo pojavljivanje na tržištu Republike Srpske.

Sajmu u Bijeljini prethodila su dva značajna skupa u Privrednoj komori Vojvodine, gde smo bili domaćini predsedniku Vlade Republike Srpske Radovanu Viškoviću, predsedniku Pokrajinske vlade Igoru Miroviću, a potom i predsednici Republike Srpske Željki Cvijanović kao i privrednicima iz AP Vojvodine i iz Republike Srpske - kaže predsednik Privredne komore Vojvodine Boško Vučurević, ističući da je uloga Komore upravo u stvaranju kvalitetnog privrednog ambijenta i umrežavanju privrednika.

Tokom Poljoprivrednog sajma u Novom Sadu PKV je imala niz poslovnih foruma, sa delegacijama iz Aleksandrije, Ruske Fedearcije, a nedavno i B2B susrete sa bugarskim privrednicima, kao i privrednicima iz Austrije.

- Upravo to i jeste naša misija istakao je predsednik Boško Vučurević, dodajući da je pred Privrednom komorom Vojvodine akcioni plan po kome do kraja godine, ukoliko to epidemiološka situacija dozvoli, treba da bude realizovan niz skupova sa našim ali i stranim privrednicima, kao i da se očekuje da će ovogodišnji - Četvrti regionalni poslovni forum, zakazan za 25. novembar, nadmašiti prošlogodišnji, kada je bilo prijavljeno više od 210 kompanija iz 28 zemalja sa tri kontinenta.

Kristina Đogo PR, Privredna komora Vojvodine

Sa sastanka u PKV: Radovan Višković (levo) Boško Vučurević i Igor Mirović

Željka Cvijanović, Igor Mirović i Boško Vučurević u Komori Vojvodine

15

20 godina od osnivanja Univerz

Pozdravni govor prof. dr Marka Carića

O

beležavanje dvadesetogodišnjice od osnivanja Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu, prvog privatnog akreditovanog univerziteta u AP Vojvodini, proteklo je u svečanoj atmosferi, u krugu saradnika i prijatelja, kakva i priliči izuzetnom jubileju. Bio je to lep povod za evociranje početaka i osvrt na dosadašnja postignuća.

Oficijelni deo programa počeo je univerzitetskom himnom Gaudeamus Igitur u izvođenju hora Sveti Roman Slatkopojac pod vođstvom dirigentkinje Jevgeniije Kojić. Nakon čega je direktorka marketinga, Tamara Krstić predstavila kratak istorijat Univerziteta Privredna akademija.

Prisutne je zatim pozdravila prof. dr Marijana Dukić Mijatović, državana sekretarka u Ministarstvu prosvete, nauke i tehnološkog razvoja i redovni profesor na Pravnom fakultetu za privredu i pravosuđe: - Verujem i znam da nije bilo jednostavno izgraditi ovakav kredibiltet, privući i zadržati dobre predavače, pripremiti i osmisliti studijske programe na način da oni budu atraktivni i daju potrebno obrazovanje i znanja mladim ljudima, i na

16

kraju opravdati poverenje i održati dobru reputaciju svih ovih godina.

Na svečanosti povodom obeležavanja jubileja, obratila se i prof. dr Marijana Carić, predsednica Saveta Univerziteta Privredna akademija: - Veoma smo pono-

sni na sve što smo za dvadeset godina uradili. Bili smo angažovani na svim poljima rada, od obrazovanja, nauke, projekata, saradnje sa međunarodnim institucijama, univezitetima u zemlji i van nje. Ne samo što smo uspostavili saradnju, već je per-

Čestitke timu prof. dr Marijane Carić

iteta Privredna akademija manentno unapređujemo. Ako posmatramo prve godine Univerziteta Privredna akademija i Univerzitet danas, možemo primetiti veliku razliku. Nije reč samo o akreditacijama nego i konkretnim ciframa, od broja studenata, projekata, do radova citiranih u časopisima sa SCI liste.

Danas, Univerzitet Privredna akademija ima osam fakulteta i plan da postane izvrsna institucija u obrazovnom i istraživačkom smislu, u svih pet naučnih oblasti, insistirajući na ličnom integritetu svakog studenta, timskom radu, efektivnoj komunikaciji, etičkom ponašanju, a sve to uz praćenje i proaktivno reagovanje na transformacije obrazovnih programa usklađenih sa aktuelnim društvenim promenama.

Rektor Univerziteta, prof. dr Marko Carić izrazio je zahvalnost gostima što su svojim prisustvom uveličali značajni jubilej Univerzitet Privredna akademija.

- Pre svega izgradili smo ime, identitet, brend, imidž našeg Univerziteta baziran na kreativno-proaktivnom pristupu. Trudili smo se da konstantno unapređujemo naše poslovanje, dodajemo nove aktivnosti, anticipiramo našu kompatibilnost, da se što uspešnije povezujemo sa zemljama u regionu sa ciljem izgrađivanja jednog fleksibilnog, malog, ali efikasnog sistema koji ispunjava sve zahteve visokog obrazovanja, naučnog i praktičnog rada, ne zanemarujući pri tom želje studenata. Od mnoštva aktivnosti teško je izdvojiti na čega smo manje, a ne čega više ponosni, ali smo dali sve od sebe razvijajući i realizujući međunarodnu saradnju i dobre odnose - istakao je prof. dr Marko Carić.

Prisutnima se obratio i prof. dr Rade Doroslovački, dekan Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu, koji je kao dugogodišnji prijatelj i saradnik Univerziteta Privredna akademija čestitao predstavnicima na uspehu i kvalitetnom radu tokom 20 godina postojanja.

Oficijelni deo programa uveličan je i nastupom džez balerina iz Play dance studija iz Novog Sada, kao i sa kompoziciom 2. Mokranjčeva rukovet u izvođenju hora Sveti Roman Slatkopojac. Nakon oficijelnog dela usledlo je neformalno druženje uz koktel i prijatnu atmosferu kojoj je doprineo bend Betty Boom.

Prof. dr Marijana Dukić Mijatović

Prof. dr Rade Doroslovački

Tamara Krstić

Zajednički snimak dekana fakulteta Univerziteta sa Marijanom i Markom Carić

17

Više dobrih razloga za razvoj i

N

akon tragičnog odlaska Radislava Jovanova, dugogodišnjeg predsednika Zadružnog saveza Vojvodine, odlukom Skupštine Saveza, mr Jelena Nestorov Bizonj je u avgustu ove godine izabrana za vršioca dužnosti predsednika, a zatim na Izbornoj skupštini i za predsednika Saveza. Na čelo ove respektabilne institucije, koja je u prethodnom periodu najzaslužnija za vraćanje poverenja u zadružni sistem, osnivanje novih zadruga i udruživanje poljoprivrednika, mr Jelena Nestorov Bizonj došla je posle više od dve decenije staža u Savezu, u kojem radi od 1998. godine, a gde je od 2003. pa do 2021. obavljala funkciju sekretara. Sve to upućuje, a novi predsednik potvrđuje da će koliko god je to moguće, Savez insistirati na dosadašnjem pravcu delovanja, uz ispunjenje zacrtanih planova i programa.

Imajući uvid u rad Saveza, prateći promene u društvu i privredi, a koje su uticale i na zadruge, stavili su je u poziciju svedoka lošeg položaja zadružnog sistema bremenitog neregulisanim pitanjima bitnim za prilagođavanje savremenim uslovima poslovanja i njihovo stavljanje u ravan sa ostalim privrednim subjektima na tržištu.

Stanje u zadrugarstvu danas deluje povoljnije u odnosu na raniji period. Šta je najviše opterećivalo zadružni sektor i koliko se napredovalo u poboljšanju položaja zadruga, kao i o planovima za budući period, razgovarali smo sa mr Jelenom Nestorov Bizonj, predsednicom Saveza.

Mr Jelena Nestorov Bizonj novi predsednik ZSV - U poslednje dve decenije zadrugarstvo Vojvodine opstajalo je i razvijalo se u veoma teškom i promenljivom društveno-političkom i privrednom ambijentu, pokazujući visok stepen prilagodljivosti različitim uslovima poslovanja. Ipak, počevši od 2015 godine, odnosno od usvajanja aktuelnog Zakona o zadrugama, uslovi poslovanja su u nekim bitnim segmentima postali bolji za zadruge u odnosu na raniji period. Od tada su zadruge postale prepoznatljive, i ravnopravne sa drugim subjektima u privredi, što je poboljšalo njihovu poziciju u ostvarivanju različitih prava zadruga - od prava raspolaganja zadružnom imovinom, do prava na podsticaje. Sa ovim zakonom, zadruge su najzad

18

Mr Jelena Nestorov dobile adekvatan zakonski okvir za prevođenje društvene u zadružnu svojinu. Više od 80% zadruga koje su pre pet godina imale društvenu svojinu na imovini, danas ima pravosnažno upisanu zadružnu svojinu. Uloga Zadružnog saveza Vojvodine, i mene kao predstavnika Saveza u radnim grupama za donošenje zakona, bila je veoma značajna u donošenju zakona koji odgovara potrebama zadruga, i izuzetno mi je drago što smo u ovoj oblasti ostvarili veliki napredak. Sa druge strane, žao mi je što sa ovom temom nismo završili, jer imovinska pitanja još uvek u manjem broju zadruga nisu rešena, te jedan od ciljeva Saveza za naredni period svakako jeste dalje sprovođenje aktivnosti prema nadležnim organima pred kojima se vode nezavršeni postupci za upis zadružne svojine, kao i nezavršeni postupci za povraćaj imovine zadrugama.

Savez je tokom proteklih godina ostvario odličnu saradnju sa pokrajinskim i republičkim organima, a posebno sa Ministarstvom za privredu i sa Ministarstvom za brigu o selu. Za Ministarstvo za brigu o selu, predsednica smatra da je to karika koja je nedostajala ranijih „ne godina, već decenija“, imajući u vidu stanje u našim selima. Programom namenjenim samo za zadruge za bespovratna sredstva za investicije u zadrugarstvo, učinjeno je veoma mnogo, ali bi, po njenom mišljenju, ovaj

primer trebali da slede i drugi državni organi i organizacije još više podstičući rad zadruga. Stimulisanje zapošljavanja mladih stručnjaka u zadrugarstvu, podsticaji za izgradnju skladišnih i preradnih kapaciteta, povoljnija poreska politika za zadruge, neke su od oblasti koje bi značajno unapredile položaj zadruga.

Dolazi nova generacija mladih poljoprivrednika Optimizam za budući razvoj zadrugarstva vidi u generacijama mladih poljoprivrednika, koji su u fokusu Saveza jer predstavljaju budućnost poljoprivrede.

Predsednica je iznela i svoje zapažanje, da mladi ljudi koji se odlučuju za poljoprivredu i zadrugarstvo, često kreću sa ambicioznim planovim i inovativnim idejama, pri čemu se često odlučuju za intenzivnije vrste proizvodnje koje zahtevaju veća ulaganja, ali donose i veću dobit. U poslednje dve-tri godine mnogi mladi poljoprivrednici javili su se Savezu radi osnivanja zadruga čija je osnovna delatnost proizvodnja u voćarstvu, povrtarstvu, stočarstvu, za vrste proizvodnje koje zahtevaju velike investicije u preradne kapacitete, hladnjače, sušare i druge vidove povećanja vrednosti proizvoda.

U pogledu načina rada Zadružnog saveza Vojvodine u periodu pred nama, predsednica Saveza smatra da je potrebno

unapređenje zadrugarstva

Uspešan nastup na 88. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu nastaviti započetim putem koji je uspešno razvio pokojni predsednik Saveza, Radislav Jovanov, i u kojem je u saradnji sa njim aktivno učestvovala, a koji podrazumeva timski rad, aktivno učešće organa upravljanja Saveza u definisanju i postizanju ciljeva, prilagođavanje rada Saveza potrebama zadruga, konstuktivne dijaloge sa predstavnicima nadležnih državnih organa, i veliku upornost usmerenu ka ostvarivanju ciljeva vezanih za unapređenje položaja zadruga. Nastaviće sve aktivnosti prema nadležnim državnim organima u delu zastupanja interesa zadruga u cilju poboljšanja njihovog institucionalnog i tržišnog položaja, kao i u drugim oblastima od značaja za zadružni sektor.

- Smatram da je u budućem periodu potrebno sprovoditi više različitih aktivnosti usmerenih na postizanje bolje konkurentnosti zadruga i zadrugara na tržištu. Zadruge posluju na tržištu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda koje je izloženo velikoj konkurenciji sa više strana, pri čemu naši poljoprivrednici i zadruge, na tržište izlaze sa proizvodima u kojima je učešće troškova proizvodnje veoma visoko, a podsticaji za proizvodnju

izrazito niski u odnosu na okruženje i države EU, što sve zajedno predstavlja veliki izazov za njihovu konkurentnost, pa i za opstanak na tržištu u budućnosti. Jedna od aktivnosti koje će Savez sprovoditi u ovom pravcu je zalaganje za povećanje podsticaja za poljoprivrednu proizvodnju, uz zahteve za usmeravanje podsticaja isključivo subjektima u poljoprivredi koji posluju na regularnom tržištu. Od nadležnih organa će se zahtevati i obezbeđivanje ravnopravne mogućnosti svim zadrugama na podsticaje, i to kroz ukidanje postojećih ograničenja za zadruge koja su vezana

Žetveni dan ZSV 2021. u Neuzini

za veličinu RPG zadruga. Sprovodiće se i aktivnosti u cilju nastavka podsticanja razvoja zadrugarstva kroz obezbeđenje bespovratnih investicionih sredstava koja su namenjena isključivo zadrugama, za koje postoji veliki interes, a predlagaće se i potpuno novi programi podsticaja za zadruge.

U ovoj oblasti sprovodiće se aktivnosti usmerene i na unapređenje poslovnog povezivanja zadruga, međuzadružne saradnje, formiranja složenih zadruga, specijalizacije u proizvodnji, ulaganja u skladišne i preradne kapacitete, što sve za krajnji cilj ima unapređenje ekonomskog položaja zadruga i njihove konkurentske pozicije na tržištu. U oblasti međuzadružne saradnje se nije mnogo napredovalo, a potencijali su veliki. Savez će nastaviti da upućuje zadruge na razvoj međuzadružne saradnje i stvaranje složenih zadruga, jer se na taj način može značajno poboljšati konkurentska pozicija zadruga na tržištu i u nabavci repromaterijala i u prodaji njihovih proizvoda, ali i preduzeti zajedničke investicije u skladišne i preradne kapacitete za koje pojedinačne zadruge najčešće nemaju mogućnosti, a mnogo bi doprineli povećanju vrednosti proizvoda zadruga i zadrugara. Ukratko - imamo izuzetno kvalitetne zadruge koje bi zajedno mogle mnogo više da urade nego samostalno, i to je jedna od oblasti na kojoj zajedno sa zadrugama treba da radimo.

- Još jedna od oblasti gde će se Savez angažovati u budućem periodu, je sprovođenje niza aktivnosti usmerenih ka daljem poboljšanju ugleda i vidljivosti zadruga, još boljeg prepoznavanja uloge i značaja zadruga u ukupnom sistemu, uz promovisanje prednosti zadružnog organizovanja.

Organizacija stručnih skupova, konferencija, zadružnih škola, različitih manifestacija kao što su Žetveni dan i druge, učešće na domaćim i inostranim sajmovima, i u narednom periodu će biti značajan deo aktivnosti Saveza, što će doprineti još boljem prepoznavanju uloge i značaja zadruga, kao i promovisanju zadružnog sektora – zaključila je mr Jelena Nestorov Bizonj.

19

U potrazi za optimalnom komun

Kokai Roland, direktor JP Vojvodinašume

K

okai Roland, pravnik, master ekonomije, na funkciju direktora JP „Vojvodinašume“ sredinom 2019. godine došao je sa pozicije državnog službenika u Vladi AP Vojvodine, Sekretarijata za regionalni razvoj, međunarodnu saradnju i lokalnu samoupravu. Petnaestogodišnje iskustvo na poslovima koordinatora regionalne saradnje, implementacije prekograničnih razvojnih projekata sa Hrvatskom, Rumunijom, Mađarskom, BiH i dr., učešće u radu pregovaračke grupe Republike Srbije ispred Vlade AP Vojvodine u procesima evropskih integracija, te na izradi Akcionog plana i programa razvoja APV u prethodnom periodu, značajno su doprineli boljem razumevanju poslovanja i kvalifikovali ga za mesto koje danas obavlja.

Novi posao: - Ovo je sasvim drugi vid posla u odnosu na raniji, ali je i povezan sa njim, jer je Vlada osnivač JP „Vojvodinašume“ i treba razumeti funkcionisanje Uprave i ispoštovati hijerarhijsku usklađenost sa današnjom

20

pozicijom. S druge strane radio sam i prekogranične projekte finansirane od strane EU i menadžment, razvijao operativu i uvek težio da dobijem povratnu informaciju. Od kada sam preuzeo funkciju direktora, nastojim da donosim brze odluke, da se ne čeka na mene, jer je ovo veliki sistem u koji je uključeno i šest izvršnih direktora, šest zastupnika ogranaka. U sastavu JP „Vojvodinašume“ je 30 manjih firmi, 1.452 zaposlenih, i od usklađenosti svih nas zavisi i nesmetano poslovanje ovog sistema. Od starta sam zauzeo poziciju da se ja prilagođavam sistemu, a ne sistem meni. Prethodno iskustvo mi je pomoglo i ubrzalo prilagođavanje - rekao je gospodin Kokai.

Veliki i kompleksan sistem JP „Vojvodinašume“ povlači za sobom brojne izazove. Mandat novog direktora započeo je rešavanjem problema izazvanog nezadovoljstvom radnika. Od četiri profitna centra, zaposleni u ŠG „Sremska Mitrovica“ zbog cenjenijih hrastovih šuma na svojoj teritoriji imali su veće plate od ŠG „Novi Sad“, „Sombor“ i „Banat“. Tužbe 207 zaposlenih koji su tražili izjednačavanje zarada, brzim reagovanjem uglavnom su rešene, a prosek primanja sa 50.000 u 2019. danas je 70.000 dinara. Već sledeće godine svi konflikti vezani za ovaj slučaj treba da budu rešeni, uz napomenu da je zbog izdvojenih sredstava za plate ostalo manje prostora za investicije, a samim tim smanjen je i profit.

Sektor šumarstvo: - Seča šuma se obavlja u skladu sa

Šuma u Moroviću

planskim dokumentima, koji predstavljaju osnove gazdovanja šumama. Tokom 2020/21. povećana je proizvodnja koja ne podmiruje potrebe za tehničkim drvetom, većim od mogućnosti proizvodnje.

JP „Vojvodinašume“ sa pet Harvest-a koji u sistemu zamenjuju 20 sekača, donekle umanjuje nedostatak radnika i problem zabrane zapošljavanja novih, ali ove mašine ne mogu da savladaju drvo hrasta. Preduzeće ima potrebu za radnom snagom, uglavnom radnicima sa završenom osnovnom školom, traktoristima, sekačima, vozačima raznih mašina, kao i mogućnost povećanja obima seče, ali kao deo sistema državne uprave, ne može da prati tržišne uslove. Ono što mora, JP „Vojvodinašume je da u skladu sa stanišnim uslovima i zdravim sadnim materijalom radi na obnavljanju šuma, pošumljavanju i popunjavanju, za šta je opet neophodna kvalitetna radna snaga, koje je poslednjih godina sve manje.

Ekologija: - Kao preduzeće koje upravlja većim brojem zaštićenih područja na teritoriji Vojvodine, moram da istaknem da ekologija a naročito zaštita prirode zauzimaju značajno mesto u poslovnoj politici preduzeća. Čak 65% površina kojima gazdujemo se nalazi pod nekim stepenom zaštite. Proteklih godina, naše preduzeće je finansiranjem aktivnih mera zaštite u zaštićenim područjima unapredilo stanje vrsta i staništa koje predstavljaju njihove temeljne vrednosti. Za nas, veliki ekološki problem je i sa poljoprivrednicima pri paljenju strnjike na imanjima, koja se graniče sa šumskim pojasom u nadležnosti „Vojvodinašuma“. Paljenje lako može da izazove požar nesagledivih razmera. Na taj način 2007. godine uništeno je tri hiljade hektara šume u SRP „Deliblatska peščara“.

To je daleko veći problem od krađe drveća i pravljenja divljih deponija po šumama.

Lov i lovni turizam: - Moramo da priznamo da lovstvo i lovni turizam izdržava trupac, tj. korišćenje šuma, jer od četiri milijarde dinara prihoda, 150 miliona

ikacijom čoveka i prirode imamo na lovnom turizmu, ostalo je od korišćenja šuma. Međutim, prepoznatljivi smo po tom brendu i što dobro radimo, a u vezi je sa lovnim turizmom. Lovstvo ima svoja ograničenja. To znači konkretno da 10.000 krupne divljači, od čega 4.400 divljih svinja, 4.000 jelena i nešto malo srndaća, muflona i jelena lopatara, moramo da držimo na optimalnom broju, na određenoj teritoriji, u skladu sa propisima.

Tačno se zna na kom lovištu koliko jedinki sme da se odstreli. Od dve vrste divljači koje se uglavnom love kod nas, stanje je sledeće: godišnje od 4.000 jelena može da se odstreli njih 1.000, i do 2.000 divljih svinja. Kod divljih svinja postoji problem i sa svinjskom kugom, koja se povukla, ali je veoma moguć scenario po kojem će divlje svinje u Srbiji nestati. Jedina šansa je što od naših 110.000 ha lovišta 29.000 ha je ograđeno, na kojim ćemo moći da sačuvamo ovu divlju vrstu. Procenjena brojnost jelena u Srbiji je nešto manja od 6.200 jedinki, od čega 80% samo na područjima kojima upravlja JP Vojvodinašume“, dok je divljih svinja svega 22 - 23%.

Ono čime se JP „Vojvodinašume“ ponosi su trofeji, koje izlaže u okviru sajamskih izložbi u zemlji i svetu. Suština nije u mesu divljači. Cena košute je 200-300 evra dok zlatni jelen dostiže i do 20.000 evra. Kod divlje svinje na ceni su što duže kljove, a kljove zlatnog vepra dostižu 2-3 hiljade evra. Zato radimo na povećanju trofejnog potencijala izdvajanjem škartova, a one jedinke sa genetskim kodom trofejne vrednosti prenesimo na novi priraštaj. Zbog toga smo i vršili naseljavanje 50-tak jedinki jelena na Vršačke planine,

Direktor u akciji poribljavanja

Kapitalac "ulovljen" kamerom Jaroslava Papa koji su 15-tak godina bili na minimumu.

Uz lovišta, lovne kuće su još jedan potencijal lovnog turizma. Lovne kuće koje su u odličnom stanju, mogu da se iznajme. Prioritet imaju lovci, ali ugostiteljstvo i državna uprava teško da mogu da idu zajedno. Problem je ako želite da imate dobrog kuvara, konobara koji zna jezike, sobaricu takođe, morate da platite, a mi ne možemo da izdvojimo tolika sredstva.

Sada razmišljamo o načinu da sačuvamo te kuće konkurisanjem na projektima, kako bi obezbedili njihovo renoviranje, razvoj lovišta, dok smo u pogledu ugostiteljstva ograničeni.

Ribarstvo: - Naš zadatak je vršenje vanrednih kontrola ribarskih područja, oduzimanje stajaćih ribolovnih alata za vreme mresta ribe, spašavanje riblje mlađi. U okviru redovnog poribljavanja po godišnjim programima upravljanja ribarskim područjima JP „Vojvodinašume“ svake godine kupuje više tona riblje mlađi. Svake godine dešava se i akcija spašavanja riblje mlađi zarobljene u depresijama, barama, jezercima, mrtvajama posle povlačenja reke, njihovo hvatanje i prebacivanje u bazenima do reke.

Međunarodna saradnja: - Od 2019. sprovode se projekti iz Interreg - IPA CBC fondova. Projekat BirdProtect ima za cilj obezbeđivanje, očuvanje i održivost populacija divljih ptica

praćenjem prisustva virusa ptičjeg gripa (AIV) i virusa zapadnog Nila (WNV) u zaštićenim vodenim staništima Vojvodine u Srbiji i okruga Bacs-Kiskun u Mađarskoj, te pružanja informacija o mogućoj pretnji od novih epidemija. Projekat SafeForest se sprovodi u cilju pravovremenog reagovanja na moguće štete koje izazivaju poplave u šumama na dva šumska plavna područja, u Mađarskoj (Baja) i Srbiji (Koviljsko-petrovaradinski rit) smeštena uz Dunav, u okviru UNESCO rezervata Mura-Drava-Dunav.

Planovi: - JP „Vojvodinašume“ je od Vlade Srbije zaključno sa 2017., iz katastra dobilo na upravljanje šumsko zemljište, veličine od po jednog hektara na više lokacija. Zna se da bez desetina hektara u celini nema racionalnog gazdovanja šumama. S druge strane, ima dosta zainteresovanih privatnika kojima baš taj hektar treba. Imamo 140 nerešenih zahteva koje smo radi da rešimo tako da privatnici kupe zemlju koja se naslanja na našu šumu i da zamenimo teritorije. U toku je izrada modela Pravilnika koji bi bio funkcionalan, da znamo šta možemo a šta ne možemo da rešimo, i da Uprava za šumu, Uprava za poljoprivredu i Uprava za imovinu daju pozitivno mišljenje, odnosno odobre zamenu. Ali tu ima puno izazova, kao i sve ostalo kada je u pitanju priroda i ljudsko mešanje u nju rekao je Kokai Roland.

21

Rajko Nikolić - prvi

Rajko Nikolić

S

vetski dan rendžera ustanovljen je 1992. godine u Nacionalnom parku „PIK“ u Velikoj Britaniji, osnivanjem Međunarodne rendžerske federacije (International Ranger Federation-IRF), sa ciljem unapređenja statusa i rada organizacija rendžera širom sveta. Od te godine, svakog 31. jula, rendžeri širom sveta obeležavaju svoj dan, među njima i rendžeri Nacionalnog parka „Kopaonik“. Čuvar prirode u 30-godišnjem periodu Najstariji srpski rendžer zvanično sa tim zvanjem, koje s ponosom nosi duže od 30 godina, je gospodin Rajko Nikolić, mada umesto tog

22

naziva preuzetog iz anglosaksonskog govornog područja više voli naš, današnji - čuvar prirode, koji odgovara opisu posla kojim se bavi.

- Trećinu veka ozbiljno radim ovaj posao. Prvih 15 dana mog rada u NP proveo sam iščitavajući propise vezane za zaštitu prirode iz raznih izvora, najviše se oslanjajući na Zakon o nacionalnim parkovima Srbije, pošto još nismo imali krovni Zakon o zaštiti prirode. Drugi korak bio je odlazak kod direktora sa zahtevom da želim samostalno da odlučujem i imam određen integritet u donošenju odluka (privesti ili oprostiti) i postupaka (prinudom sprečiti uništavanje zaštićenog po-

dručja), što mi je bilo odobreno. I tada i sada, čuvari prirode imaju odobrenu asistenciju policije tokom 24 sata ukoliko čuvar proceni da ne može samostalno da reši problem. Ukoliko može, sam ga rešava. Međutim, sada je naišla neka moda sa zapada i forsiranje metode ubeđivanja prestupnika. Smatram da na taj način ne možemo sačuvati Kopaonik, a to ne mogu ni kolege sa zapada, ali to ne iznose u javnost - kaže gospodin Nikolić, i priseća se prvog kontakta sa prekršiocem, beračem borovnica nedozvoljenim sredstvima, koji je pokušao da ga podmiti, ali je na kraju, po presudi sudije za prekršaje platio kaznu u visini dobre jednomesečne zarade.

Za razliku od drugih nacionalnih parkova u Srbiji, NP „Kopaonik“ je, sticajem srećnih ili nesrećnih okolnosti, i turistički centar, trenutno u završnoj fazi konstituisanja i pozicioniranja na mapi evropskih planinskih centara elitnog turizma. Boravak velikog broja ljudi na zaštićenom području uvek je potencijalna opasnost da se iz neznanja, svesno ili nesvesno neko „ogreši“ o prirodu.

- S obzirom da je turistički centar u izgradnji imamo problem oko zaštite određenih vrsta biljaka i životinja, ali i problem sa građevincima i gostima. U samim počecima, izgradnja hotela i drugih objekata na Kopaoniku, započinjala je na „hajdučki“ način. Danas smo moje kolege i ja to uspeli da privedemo redu i radovi mogu da počnu tek kada se na uvid donese kompletna dokumentacija. A mi, čuvari prirode, tek onda moramo da budemo na oprezu u slučaju pokušaja dograđivanja, proširivanja, radi sticanja ekstra prihoda, u slučaju prodaje i rentiranja. Zato u odnosu na druge parkove u Srbiji imamo dodatne aktivnosti koje nisu direktno vezane za očuvanje prirode, a indirektno mnogo mogu da naštete, ako se ne radi po propisima - objašnjava rendžer.

Kopaonik biser Srbije Čuvari prirode u NP „Kopaonik“ (za NP proglašen 1981) u epicentru su svih zbivanja na ovoj planini, pa tako i turističkih. O izgradnji, održavanju, korišćenju pomoćnih objekata, šetnih, biciklističkih, planinskih staza za „prosečne“ goste (one od 07 - 77 godina) odgovorna je planinska vodička služba, koja organizovano, po tim istim stazama vodi turiste. Organizuju se pešačke ture i izleti, posebno atraktivni zbog položaja turističkog centra projektovanog da za 3 - 4 sata pešačenja u jednom pravcu, svi vrhovi, vidikovci, budu dostupni.

Obilazak Kopaonika, prisustvom dva konjička kluba iz Beograda, moguć je i konjima. Kopaonik je poznat po kampovima za decu koji razvijaju kod njih ljubav prema prirodi i snalaženje u njoj, i to su samo neki od razloga što broj gostiju ne pada ni leti ni zimi, čak je u toku sezone 2020/21. broj domaćih turista vidno porastao. Razlog sve većeg interesovanja za Kopaonik je i taj što o njemu nije do kraja ispričana priča i svaki novi dolazak otkriva neka skrovita mesta i nove mogućnosti.

I sve to je pod ingerencijom čuvara prirode.

Za buduće ljubitelje i korisnike prirode i ovog pro-

srpski rendžer stora, Rajko Nikolić je osmislio i vodi Školu dobrovoljnih čuvara prirode, koju je do sada uspešno savladalo 300 mališana iz svih krajeva Srbije, najviše iz Vlasotinca. Ideju za to je podstakla devojčica iz Rume koja je za vreme kampovanja sa roditeljima na izletištu Kadijevac, zainteresovana za sve tajne prirode, zapitkivala našeg rendžera. Malo poduke, malo praktične nastave i Jelena je pred komisijom u Upravi NP, među kojima nije bilo njenog nastavnika, zablistala i postala prvi sertifikovani dobrovoljni čuvar prirode.

Carstvo gljiva i borovnica Poslednjih deset godina Kopaonik je sinonim za borovnice i vrganje, kojih je doduše oduvek bilo, ali zahvaljujući manifestacijama „Dani borovnice“ i „Dani vrganja“, glas o tome se proširio. Na ruku tome išlo je i formiranje turističkih organizacija Raške i Brusa koje su iskoriste mogućnost NP u pogledu ljudskog faktora i prirodnih vrednosti koje mogu da budu dostupne svima, radi zajedničkog interesa.

- Primetno je da ljudi godinama dolaze sa namerom da prisustvuju manifestaciji. „Dani vrganja“ su malo odmakli u odnosu na „Dane borovnica“, a za to postoji i objašnjenje. Gljiva je u nauci bila zapostavljena sve do 70-tih godina prošlog veka. Tek poslednju deceniju-dve mikologija je jako napredovala, literatura postala dostupnija, a gljivari svojim aktivnostima doprineli podizanju svesti o tome da se „carstvo gljiva“ nalazi istovremeno na kraju i na početku svih životnih ciklusa - objašnjava rendžer, koji je „pod stare dane“ odlučio da polaže test za zvanje gljivara, a potom se upisao i u malobrojne determinatore sa sertifikatom, i na taj način potvrdio svoje znanje i u ovoj oblasti, jer „čuvari prirode moraju da znaju nešto o tome kada ih neko priupita“. A kada pitaju Rajka mogu da očekuju iscrpan odgovor.

Aktivnost čuvara prirode je i podučavanje komercijalnih berača gljiva, borovnica i drugih plodova o pravilnom branju, bez uništavanja, kao i sprečavnje nelegalnih radnji.

A zimi, neko odmara, ali ne i Rajko, zadužen za kontakt sa gostima i posetiocima u Turističkom centru, te obavljanje delatnosti oko naknade za korišćenje zaštićenog područja. Taj deo posla mu najteže pada. Ali mora se, jer je staro pravilo da ako se ne plati, manje se ceni. Ako neki skijaš skrene sa staze, tu je opet Rajko. Dovoljno je da mu iz Gorske službe za spasavanje jave zadnju lokaciju na kojoj je skijaš viđen, da zna gde da ga traže. Zima služi i za obnavljanje prijateljstava. Za to ume da bude i kratka.

Rajko Nikolić za dve godine odlazi u zasluženu penziju, ali već kuje planove šta će da radi, ali sa Kopaonika ne odlazi.

23

Zavodljiva gastronomija Deliblatske peščare

Petar Stamenović

N

a Konferenciji povodom Svetskog dana turizma, 27. septembra, u Privrednoj komori Vojvodine (PKV), održan je panel pod nazivom: „Gastronomija kao ozbiljan turistički potencijal: Primer dobre prakse“. Jedan od učenika ovog panela bio je Petar Stamenović, menadžer klastera „Deliblatska peščara“, koji je predstavio objedinjenu turističku ponudu ruralne sredine na obodu zaštićenog područja u kojoj gastronomija ima glavnu reč.

Od rađanja ideje do realizacije iste nekoliko je koraka koji se ne mogu preskočiti. Transformacija ideje u izazov, zatim priliku i njeno ostvarenje zahteva novac, razumevanje, posvećenost i ljubav.

Potrebna je i stručna pomoć, jednako koliko i široka društvena podrška.

Projekat pod nazivom „Ukus Deliblatske peščare“, još je u toku i jedan je od onih koji je objedinio želje i mogućnosti uklapaju-

24

ći se u aktuelnu afirmaciju onoga što smo uvek znali da imamo, i da je to dobro, ali je to isto svako razumeo na svoj način, nedovoljno atraktivan i do kraja sproveden, da bi bio prepoznatljiv.

Deliblatska peščara je jedinstvena peščara u Evropi i svojevrsan je spomenik istorije prirode Panonske nizije, sa oazama SRP „Kraljevac“ i istoimenim jezerom, rekom Nerom, Zagajičkim brdima, etno kućama starim više od 200 godina i dr.. Foto safari, birdwatching, pešačenje u prirodi, prepoznavanje i sakupljanje lekovitog i aromatičnog bilja, lov, vožnja bicikla, rekreacija na otvorenom, edukacija o značaju očuvanja biodiverziteta, neke su od aktivnosti organizovanih u okviru ovog područja osobene lepote. koji čine turističku ponudu ovog područja.

- Niko neće doći u Banat, u Deliblatsku peščaru radi hrane, ali svaki zalogaj treba da kruniše doživljaj sa jedne destinacije - kaže gospodin Stamenović. Iz tog razloga klaster „Deliblatska peščara“ uz podršku Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka (Zaprokul), intenzivno radi na projektu sprovođenja ideje aktualizacije gastronomskih vrednosti ove mikrodestinacije.

- Praksa je pokazala da svako ko dođe u Deliblatsku peščaru hoće nešto da vidi, upozna, doživi, ali i da proba autentičnu hranu. Hrana je jedno od bogatstava našeg prostora, u kojem su se vekovima stapali razni narodi i nacije. Ovo je pokušaj profi-

lisanja kuhinje vezane za ovaj kraj, pa smo sakupljali recepte od baka, kuvali, pripremali i na kraju probali jela, u želji da napravimo kompleksan meni pod nazivom „Ukusi Deliblatske peščare“. Porcije su obilne, a jela primamljiva.

Ako neko želi da jede roštilj, treba da ide u Leskovac. Kod nas treba da proba vlašku kuhinju, gulaš od divljači sa obronaka peščare. Siguran sam da je gastronomska ponuda kao deo kvalitetne ponude sa jedne mikrodestinacije „jagoda na torti“, vrhunac zadovoljstva koji će zaokružiti utisak svega doživljenog - objasnio je gospodin Stamenović.

Knjiga recepata „Ukusi Deliblatske peščare“ trebalo bi da bude predstavljena do kraja godine, i već sledeće uvrštena u turističku ponudu ove, po svemu posebne destinacije. Po rečima gospodina Petra Stamenovića, na ovaj način turistička ponuda ove destinacije bi bila bogatija, kompletnija, a posetiocima, turistima, pružila dodatni motiv da posetu pamte po prirodi, peščanim dinama, retkim biljnim i životinjskim vrstama, kao i po specijalitetima koje su probali. Jer, činjenica je da smo do skora ukusnu i interesantu hranu koju ovde imamo podrazumevali, bez potrebe da je ističemo, posebno promovišemo. Sadašnja nastojanja klastera „Deliblatska peščara“ je da uredi teren gastronomije na način da svako javno mesto, restoran, čarda, budu gastronomski užitak, preporuka i povod za ponovni dolazak.

Bodrog fest - lokalno, a svetsko

U

Bačkom Monoštoi dalje rado podržavati ovu ru, selu na 12 km od manifestaciju na kojoj ima Sombora smeštenom mnogo toga za svakoga. „na sedam Dunava“, ušuškaOd ranih prepodnevnih nom među stoletnim šumama, sati aktivnosti su se nadotokom vikenda, 13 i 14. avvezivale jedna na drugu. gusta, održan je XVI Bodrog Nastupi dece i mladih, edufest, festival kulture, tradicije i kativne ekološke radionice duhovnosti. Nazvan je po sred„Šumska azbuka“ koju je njovekovnom gradu Bodrogu o vodila Biljana Latić iz JP čijem postojanju nema drugih „Vojvodinašume“, otvamaterijalnih ostataka osim piranje izložbe fotografija sanih, na čijem se prostoru na„Foto safari“, izložbe slika lazi današnji Bački Monoštor. „Likovna kolonija Dondo“, Zdenka Mitić Ovogodišnji Bodrog fest zate veličanstvena postavke počeo je atraktivnim nastupom mažoretki- „Osmi vik Bačkog Monoštora“, autora nja iz Mažoret kluba Sonta. U nastavku su Milana Stepanovića i Zdenke Mitić, koji se predstavili mladi lokalni pesnici, muzi- su uspeli da na 22 panoa ilustruju istoriju čari, umetnici svih fela i kulturno-umet- ovog mesta, neki su od događaja koje smo nička društva, želeći da što bliže dočaraju ispratili. sve istorijske, kulturne i prirodne lepote i Promo vožnja zapregom od centra sela čari ovog jedinstvenog mesta i celog kra- po šetnoj stazi Štrbac bila je organizova- Na delu majstori čuvenog monoštorskog paprikaša ja. Očuvanje prirodnih lepota Dunava i na u tri ture. Prave duhovne svečanosti u Gornjeg Podunavlja, kulture naroda koji okviru Bodrog festa desile su se u Crkvi ovde žive osnova su ove manifestacije, Sv. Petra i Pavla, u kojem su nastupili ŽPS dima iz domaće radinosti tzv. Bodroške kao neraskidive veze čoveka, šume, vode „Kraljice Bodroga“, MH Somborskog pe- radionice, obogaćene gastronomskom i zemlje. vačkog društva, VVA „Musica Viva“ iz ponudom pod nazivom - Bodroška trpeJasna Simović, šef Odseka za upravlja- Svetozara Miletića, a sve je na noge podi- za. Najveće majstorstvo pokazali su učenje turističkim proizvodima u Ministar- gla Sonja Šarić, fantastična sopranistkinja, snici u pripremi čuvenog monoštorskog stvu trgovine, turizma i telekomunikacija koja je za svoj nastup doživela prave ova- ribljeg paprikaša. Iako ovoga puta, sa je tim povodom poručila da je organizacija cije. Koncertima KUD, novosadskog ben- preko 100 kotlića, od kojih 50 u takmimanifestacija priotiret u Strategiji razvoja da „Apsolutno romantično“ i somborskog čarskoj konkurenciji, nije oboran rekord u turizma kao podsticaja razvoja drugih sek- benda „Trilogy“ završen je ovogodišnji broju učesnika, oboren je rekord u njihotora koji prate turističku ponudu i pozva- festival, koji je pokazao da se kvalitetni i vom dobrom ukusu. Svi do jednog su bili la nadležne institucije da se više posvete divni događaji mogu organizovati i u ma- dobri i do kraja večeri svi kotlići bili su razvoju ogromnog potencijala ruralnog njim sredinama. prazni. Ipak, šampionski pehar podigao je stanovništva, pre svega u njegovom obuSilovita uvertira subotnjim događanja- samo jedan, ovoga puta Đura Rang, vlačavanju kako i na koji način poboljšati ma desila se u petak kada su i postavljeni snik Z.R. Čamci - Rang“, odbranivši boje turističku ponudu sela. Takođe je podse- štandovi sa starim zanatima i proizvo- Bačkog Monoštora, na zadovoljstvo svoje tila da Ministarstvo svake godine ekipe i svojih sugrađana. Jer, nije izdvaja sredstva za manifestacije, nepoznato oštro rivalistvo izmeedukacije i infrastrukturu, u zajedđu podunavskih mesta. ničkim naporima razvoja ruralnih Čarda Pikec, Ana caffe, Ceresredina. na, Pčelarstvo „Periškić“, PekarFestival je otvorio Antonio Ratski proizvodi „Pašić“ i dr. postaković, gradonačelnik Sombora i rali su se za nagrade pobednika. potvrdio da iz godinu u godinu orVeče je završeno joj jednim izgranizatori postavljaju nove izazovrsnim koncertom legendarnog ve trudeći se da naprave sadržajniZvonka Bogdana, te nastupom je programe. Kao potvrdu svojim muzičkog sastava Čigra je vidra. tvrdnjama naveo je podatak da u Organizatori Bodrog festa vreme Bodrog festa, stanovništvo i Bodroškog kotlića su Mesna Bačkog Monoštora „naraste“ pet zajednica Bački Monoštor, UG Retko gde na nekoj manifestaciju učestvuje toliko puta i da je to Grad Sombor prepo„Podunav” i UG „Bodrog”, uz bračnih parova znao kao poseban kvalitet, te da će podršku Grada Sombora.

25

Velikogospojinski dani 2021 iz prve ruke XXVII defileom paradnih zaprega, u nedelju, 29. avgusta, završena je ovogodišnja manifestacija „Velikogospojinski dani“ u Novom Bečeju. Prošle godine njeno održavanje je sprečila epidemiološka situacija, ove je dosta toga „pomereno“ zbog vremena, nalik kasnojesenjem više nego letnjem.

O utiscima sa ovogodišnjeg festivala, Saša Dujin, direktor Turističke organizacije opštine Novi Bečej, uz Opštinu Novi Bečej, organizator „Velikogospojinskih dana“, kaže: - Manifestacija je počela „Ulicom zanatskog piva“ veče ranije. Sve popularnije ukuse kraft piva, takmičarske igre, ispratili su afirmisani i manje poznati rock bendovi stvarajući dobitnu kombinaciju, za šta je u velikoj meri zaslužna kreativnost i realizacija njenog autora. „Etno bazar“ je bio jedno od najposećenijih mesta u gradu, zahvaljujući odzivu 80 izlagača. Kao i svake godine „Etno bazar“ se oslonja na žensko stvaralaštvo, handmade proizvode i proizvode starih zanata, primetno na sve lepše uređenim štandovima.

Revija paradnih zaprega ulicama Vranjeva i Novog Bečeja Dobro posećeni događaji bili su i oni posvećeni deci. Narodna biblioteka je bila centar dešavanja programa namenjenih kreativnom i rekreativnom razvoju dečjeg stvaralaštva, u okviru „Avlije zabavlije“ i „Dečje ulice“.

26

Najveća novobečejska fešta se po tradiciji održava u vreme Dana Uspenja Presvete Bogorodice 27. avgusta. Ove godine litija se kretala Tiskim kejom do kapele „Manastir“ (XVIII vek), gde su, prema predanju, Turci spalili stari srpski hram.

Velikogospojinsku liturgiju služio je vladika Filaret.

Saša Dujin sa majstorima riblje čorbe U nešto manjem obimu ove godine predstavio se i „Poljo fest“, ali uz zastupljenost svih vrhnskih brendova u oblasti poljoprivrede i agromehanizacije. Od panela se odustalo zbog kompletne situacije, a težište je stavljeno na promociju i prodaju.

Uvek zanimljivo takmičenje u kuvanju riblje čorbe je malo „podbacilo“. Od prijavljenih 60 ekipa, na crtu je izašla polovina, a ni jedna novinarska ekipa, za koje su organizatori obezbedili mesto i materijal.

Međutim, među kuvarima bilo je sedam top majstora ribljih čorbi, višestrukih pobednika na takmičenjima u zemlji i inostranstvu, pa iako očekivanja organizatora u broju učesnika nisu ispunjena, ekipe su bile brojne, a kvalitet ribljih čorbi vrhunski. Od ove godine, zbog što „poštenijeg“ suđenja, iako su se uzorci oduvek predavali pod šifrom, primenjen je nov prisup u odabiru žirija, novih i iz drugih mesta. Odlučeno je da svake godine budu birani drugi. I svi oni koji su se uplašili i nisu došli, pogrešili su. Kiša je stala kada je trebala da stane, a ambijent je bio odličan. Sve je

to još mnogo bolje zvučalo uz proverene zabavljače „Bandu Drvenu“ i „La Bandu“, koji su napravili vrhunsku atmosferu.

Najspektakularnije je sačuvano za kraj, a to je revija paradnih zaprega, organizatora KK „Vranjevo“, koja odavno nije bila tako atraktivna, koja je rasterala sivilo nad Novim Bečejom. U defileu je učestvovalo 40 dvoprega, sedam četvoroprega i pet petoprega, kojima su se Novobečejci, kao svom zaštitnom znaku, najviše obradovali. U reviji je učestvovao i mladi gospodin Sekereš, Australijanac koji trenutno živi u Budimpešti. On je potvrdio da se dobar glas daleko čuje, a jedan od razloga njegove želje da dođe u Novi Bečej i učestvuje u ovom događaju je što je unuk Novobečejca - rekao je gospodin Dujin.

Velikogospojinske dane 2021 uglavnom su diktirali vremenski uslovi. Osim dva subotnja koncerta, na velikoj bini bilo je zabavno, sa puno dobrih gostiju, uz nešto slabiju posetu, uz uslove kojima je „više prijao topao čaj nego ’ladno pivo“. Najveću štetu osetili su ugostitelji

Poljo fest ove godine u skladu sa epidemiološkim merama koji su radili na otvorenom. Oni u zatvorenom prostoru ispunili su očekivanja.

Organizacija događaja bila je u skladu sa propisanim merama, uz stalne provere i mogućnost vakcinacije i pregleda. Bezbednosne službe su imali „prazne ruke posla“. Sve je proteklo bez ijednog incidenta.

Različitost kao deo kulturne baštine

M

anifestacija „Dani evropske baštine Dani Bača 2021“, pod motom „Kulturno nasleđe za sve - All Inclusive“, osamnaesti put je održana u ovom viševekovnom gradu na Mostongi, na mestu njegovih začetaka, simbolu Bača i Bačke iz XIV veka - Bačkoj tvrđavi. „Dani evropske baštine“ održavaju se u 50 zemalja afirmišući zajedničko nasleđe i poštovanje različitosti, promovišući poverenje i razumevanje, podstičući toleranciju i razmišljanje van nacionalnih granica. Ove godine ova nastojanja intenzivirana su temom „Kulturno nasleđe za sve - All Inclusive“, kojom se nastavljaju, šire i razvijaju sadržaji u cilju povećanja prisustva tradicionalno nedovoljno zastupljenih i marginalizovanih grupa u reprezentaciji i interpretaciji kulturnog nasleđa.

Od 17 - 19. septembra, uz projekciju filma kao uvertiru 11., i pozorišnu predstavu za najmlađe 24. septembra, uz animiranje velikog broja kulturno-umetničkih udruženja, priređen je dinamičan i sadržajan program „svega za sve“. Okrugli sto „Ekološka proizvodnja i prerada lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja“- razvoj ruralnog turizma, online konferencije „All Inclusive - Kulturno nasleđe za sve“, radionice: „Pripreme i oblačenja narodne nošnje“, „Prinčevi i princeze“, „Šetnje kroz srednji vek“, streličarstva, kaligrafije, izrade starih muzičkih instrumenata, rezbarenje minijatura, vajarstva, oslikavanja štitova, okloparstva, zatim likovne kolonije, sportski susreti, etno pijaca, od koncerata duhovne muzike u Franjevačkom manastiru do koncerata pop bendova i DJ-eva, deo su prebogate ponude manifestacije, započete svečanim defileom učesnika u narodnim nošnjama i organizatora centrom Bača uz tradicionalan ulaz u Tvrđavu i zvuke Hendlove „Muzike na vodi“, koji su ovaj poseban trenutak učinili još svečanijim.

Uz intoniranje „Bože pravde“ i „Ode radosti“, himne Republike Srbije i Evropske unije, čast oficijelnog otvaranja „Dana evropske baštine 2021“ pripala je gospođi Marini Balaban, zamenici predsednika opštine Bač: - Tema ovogodišnje manifestacije: „Kulturno nasleđe za sve“, u potpunosti odgovara kako geografskom položaju tako i nacionalnom miljeu Bača. Naši reprezentativni spomenici kulture iz srednjeg veka mnogo govore o našim

sugrađanima koji vekovima žive u multikulturalnoj i tolerantnoj sredini koja zbog svoje specifičnosti utiče na pojam materijalnog nasleđa kao svojevrsnog bogatstva različitosti. Svi mi, rođeni na teritoriji Vojvodine, znamo kolika blaga krije ova sredina. Srećni su oni rođeni u Baču i njegovoj okolini, jer su svesni vrednosti u smislu kulturne baštine na teritoriji ove opštine. U tom maniru slavimo evropske vrednosti, vladavinu prava i inkluziju na svim nivoima.

Miroslava Paravina direktorica Narodne biblioteke „Vuk Karadžić“ Bač, podsetila je da su uz ovu manifestaciju porasle su mnoge generacije dece - malih čuvara baštine, koji su kroz učešće u KUD-ovima, u radionicama, razvijala veštine, učila, družila se.

- U Baču je živo bogatstvo različitosti koje nesebično i uporno neguju udruženja, društva i pojedinci. Sa nama su danas i uvek, i naši sugrađani sa inva-

liditetom, koji nam iz godine u godinu nizom aktivnosti i učešćem u kreativno - umetničkim radionicama poklanjaju svoje viđenje kulturnog nasleđa. Danas je to jedan veliki zbir lepote i dobrote.

Kulturno nasleđe može trajati samo ako ga čuvamo, negujemo i koristimo. Zato se i okupljamo ovde i pokazujemo jedni drugima šta umemo i šta smo sve naučili iz prošlosti, što nas čini ponosnim - dopunivši zvanični moto manifestacije - „Nasleđe za sve - I SVI ZA NASLEĐE“.

Opština Bač i Turistička organizacija opštine Bač u svojstvu organizatora, sa partnerima KEK ISKON iz Bača i Kompanijom Color Media Communications, ugostili su delegacije iz Republike Srpske i BiH, predstavnike opština Bačka Palanka i Odžaci, predstavnike Stalne konferencije gradova i opština i Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine i dr.

27

Namenske unikatne

28

ilustracije Marije

A

utentičnost ideja i personalan pristup povezani sa elegancijom ponuđenih rešenja, u funkciji postizanja originalnog proizvoda, kvaliteti su kojima u svom profesionalnom radu teži Marija Šojić, ilustrator. Unikatan potpis njenog rada ostavila je u web i grafičkom dizajnu, izradi logotipa i animaciji. Na kraju se priklonila, njoj najizazovnijoj ilustraciji, kao delu celine jednog procesa grafičke interpretacije, razvivši je u pravcu vizualizacije i pojašnjenja istog sa manje-više naglašenom porukom.

Marija Šojić sebe predstavlja kao nekog ko istovremeno voli i turizam i umetnost. U želji da ove dve ljubavi spoji sa prethodnim znanjem diplomiranog geografa turizmologa na master studijama iz kulturnog turizma i upravljanja kulturnim nasleđem, i nekoliko godina provedenih u turističkoj privredi, ilustracijom je objedinila ove dve discipline. Svoje mesto ilustratora razumela je kao način da da svoj doprinos nečem drugačijem,

Šojić

neuobičajnijem za naše prilike, bazirajući se pre svega na naše kulturno nasleđe i njegovo predstavljanje mimo utvrđenih šablona.

- To me je nekim nenamernim, neplanskim putem iz oblasti dizajna, kojim sam se jedno vreme bavila živeći na relaciji Srbija - Malta, odvelo u oblast ilustracije. Jednostavno se nametnulo, a ja sam bila dovoljno otvorena da to prihvatim i da se prepoznam, na kraju i ostvarim u tome. Bavila sam se i fotografijom koju takođe volim, ali sam osećala potrebu da ono što vidim predstavim na neki drugačiji način, da ugradim svoje emocije, da prenesem lični doživljaj određenog mesta, objekta ili događaja - ističe Marija Šojić.

Interesantno je da nije bila svesna svog talenta za crtež, mada je u porodici imala slikara i u sebi nosila taj gen. Otisnuvši se u dizajn, osetivši potrebu za potpunijim izrazom, pohađala je uspešno i časove slikanja, ali se vrlo brzo prepoznala u digital art-u, priklonivši se ilustraciji studiozno, izgradivši poslednjih osam godina, koliko se ilustracijom bavi, prepoznatljiv stil.

Rado se seća svog prvog rada „Tekelijanum-a“ u Budimpešti, koji je uradila inspirisana nizom forografija koje je snimila, a otkriće tog svog talenta bilo je veliko iznenađenje za nju.

- Prednosti ilustracije su višeznačne: više odgovara savremenom dobu, daje mogućnost kompletnijeg predstavljanja, olakšava komunikaciju sa klijentima. Digitalna umetnost mi omogućava da reagujem brže, iz jedne varijante pravim više i zadovoljim potrebe tražnje.

Naše tržište prezasićeno klasičnim načinima predstavljanja gladno je ovakvog izraza. Na Malti sam radila za inostrane klijente, ali mi je želja da radim ovde, za naše tržište, kako bi unapredila ovdašnju turističku ponudu, zato što je najbolje poznajem i mogu da odgovorim na sve zahteve - dodaje gospođa Šojić.

Odlična saradnja sa turističkim organizacijama i pojedinačni kontakti širom Srbije, upotpunili su njen portfolio, u kojem se nude sledeće usluge: ilustracija objekata; uputstva - kako doći do tih objekata, kako se ponašati na nekoj destinaciji; sve popularniji storytelling u vidu slikovnica za decu, maskota, suvenira; predstavljanje jedne destinacije na drugačiji način...

O važnosti ovakvog načina izražavanja ona kaže: - Cilj putovanja savremenih turista je doživljaj koji će pamtiti, emocija koju će poneti kući, a ja pokušavam da im kroz ilustraciju to ponudim. Makar da isprovociram razmišljanje o onome što su videli, ili možda propustili da vide.

29

Niš - centar poslovnog

N

iš, grad burne istorije, smešten na raskrsnici puteva, vekovima je bio mesto na kome su se susretale različite kulture i civilizacije.

Zahvaljujući zaostavštini različitih naroda koji su u njemu živeli, Niš je danas grad impozantne kulturno- istorijske baštine koju u retko gde možete videti u Srbiji.

Zajedno sa razvijenom kongresnom infrastrukturom, smeštajnim kapacitetima, međunarodnim aerodromom koji ga povezuje sa više gradova Evrope i pozicijom na raskršću velikih drumskih saobraćajnica, Niš predstavlja jedinstven grad za organizaciju poslovnih skupova, seminara i kongresa.

Smeštajni kapaciteti u Nišu Konstantan rast turističkog prometa tokom prethodnih godina doveo je do povećanja smeštajnih kapaciteta u Nišu.

Ponuda novih hotela upotpunila je smeštajne kapacitete i doprinela boljem pozicioniranju na mapi kongresnih centara Srbije. Niš trenutno raspolaže sa više od 4000 ležaja u hotelima, apartmanima, prenoćištima i hostelima. Što se tiče hotelskog smeštaja, kao najvažnijeg segmenta kada je kongresni turizam u pitanju, u širem centru grada posluje 26 hotela koji raspolažu sa više od 2000 ležajeva.

Visok standard planiranja i organizacije događaja, kvalitetne usluge u hotelima i dodatni sadržaj garancija su uspešnog poslovnog događaja u Nišu.

BR. HOTELA

BR. LEŽAJEVA

5

1

116

4

6

754

3

12

927

2

4

197

1

3

202

Ukupno

26

2196

KATEGORIJA

30

i kongresnog turizma Srbije Jedinstveni prirodni ambijenti u okolini Niša koji su raspoređeni u krugu od 20 km od centra grada predstavljaju poseban doživljaj.

Postoje brojne mogućnosti za organizaciju team building programa u Jelašničkoj i Sićevačkoj klisuri, na Suvoj planini, ali i na posebno uređenom prostoru strelišta „Malča“.

U selu Malča se takođe nalazi i vinski podrum sa restoranom koji posetiocima pruža mogućost obilaska podruma sa prezentacijom raziličitih načina proizvodnje vina. I sve to uz degustaciju vina i gastronomske specijalitete ovog kraja.

Gastronomska ponuda je nešto što će vam dugo ostati u sećanju nakon posete Nišu. Dugogodišnja tradicija i veliki broj kvalitetnih ugostiteljskih objekata garancija su da će vaši poslovni partneri biti više nego zadovoljni.

Kapaciteti za poslovni i kongresni turizam

Niš važi za grad kome je gostorpimstvo na prvom mestu, tako da će svaki davaoc usluga sigurno dati svoj maksimum kako bi ispunio želje i očekivanja organizatora bilo kog poslovnog skupa ili kongresa.

Osim što u svojoj ponudi imaju visok nivo usluga smeštaja i ishrane, mnogi niški hoteli raspolažu i sa kapacitetima za kogresni turizam. Organizatori događaja na taj način imaju mogućnost da na jednom mestu organizuju vrhunski poslovni skup uz kvalitetnu uslugu smeštaja i ishrane.

Niški hoteli sa kapacitetima za organizaciju kongresa smešteni su u širem centru grada i raspolažu brojnim sadržajima kao i višegodišnjim iskustvom u ovoj oblasti - Tami Resort, New City, Ambasador, Nais, Marica,Vidikovac, Regent Club, Aloha, Crystal Light, Nis City View i Institut Niška Banja.

Osim u okviru hotelskih kapaciteta u Nišu možete naći i druge kvalitetne i dobro opremljene prostore za organizaciju događaja kao što su : Naučno-tehnološki park, Regionalni centar, Hala Čair, Deli prostor, Think Inovative Hub, Oficirski dom, Regionalna privredna komora, Univerzitet u Nišu i Blackberry Events.

Više od nekoliko decenija, Niš je centar brojnih kongresnih dešavanja. Inovativni sadržaji i povećanje hotelskih i kongresnih kapaciteta doprinose da se i dalje razvija i pozicionira kao ozbiljan kongresni centar, ne samo Srbije već i regiona.

I posao i zadovoljstvo Ono što daje posebnu vrednost bilo kojem kongresnom i poslovnom skupu su dodatni sadržaji.

Niš ima puno toga da pruži od obilaska vrednog i jednistvenog kulturno-istorijskog nasleđa poput Tvrđave, Ćele kule, spomenika na Čegru, Arheološke sale Narodnog muzeja, Saborne crkve, Koncentracionog logora iz II svetskog rata i spomenika Tri pesnice u Memorijalnom parku Bubanj, pa do atraktivnih prirodnih lokaliteta u blizini grada.

31

Vinska fantazija

„N

Luka i dr Goran Radević

everovatna i zapanjujuće lepa zemlja ljudi i vina. Srećni smo što smo proveli vreme na imanju Radević, gde su Goran i Renee stvorili magiju sa svojim crnogorskim Grand Cru vinima. Obavezno se ovde zaustavite na svom sledećem putovanju po Evropi!“ - napisao je Bruce Nichols, poznati vinski stručnjak pri poseti Vinariji Radević Estate Wines.

Vinska tradicija porodice Radević Tradicija proizvodnje vina u Crnoj Gori je duga i slavna, a ostaci rimskog grada Dokleje (potonje Duklje), svedoče o jednoj od najstarijih vinogradarskih regija na svetu.

Na porodično imanje, sa viševekovnim uzgojem vinove loze, i znanjem o pravljenju vina, u selu Rogami, predgrađu Podgorice, na putu prema Danilovgradu, iznad reke Zete, nedaleko od Jadranskog mora, smeštena je Vinarija Radević Estate Wines. Od same zamisli idejnog tvorca, dr Gorana Radevića, pa do realizacije čitavog projekta, predodredila su ovu porodičnu vinariju da originalnim pristupom i vr-

32

hunskim proizvodima skrene pažnju vinske javnosti. Autentičnost isprepletana sa duhom savremenog, na Bogom danom prostoru za uzgoj vinove loze, na mestu zagrljaja planinske, kontinentalne i morske klime, ponudila je novi, drugačiji koncept gajenja vinograda i prozvodnje vina.

Goran Radević po vokaciji lekar, sa karijerom koja ga je 27 godina vodila od Južne Afrike, Kine, Bliskog istoka i Kajmana, preko SAD, ljubav prema drevnim znanjima o vinovoj lozi, u koje ga je i pre nego što je naučio da čita i piše uputio njegov đed, prota, vratili su ga u rodnu Crnu Goru, i korenima. Vinograd, na porodičnom imanju zasađen 2007. godine, vinarija, destilerija, porodična kuća, su kompleks, materijalni aspekt vinske priče, koju je dr Radević uspostavio na temeljima 28 prethodnih generacija, za generacije koje dolaze.

Prvo vino Radević napravljeno je u garaži 2009. godine bez pomoći tehnologije i tehnologa. Jedna boca otišla je na Menhetn gde su sve primedbe i sugestije zapisane, a zatim ispoštovane, jer je za kreiranje

nečeg sa prefiksom vrhunskog, potrebna ravnoteža savremenih i tradicionalnih vrednosti.

U Montelupo Fiorentino (Italija) napravljen je kalup za bocu, papir za etikete, od prirodnih vlakana, na kojem se mogu štampati novčanice, došao je iz Nemačke, alat za bocu urađen je u Londonu, iz Francuske dobavljeni čepovi svetskog lidera - DIAM-a.

Profesionalne upute u proces stvaranja vina kojima je nadogradio zapis u genima, gospodin Radević dobio je od inženjera tehnologije i enologa, vrsnog stručnjaka i čoveka Ivana Dašića, a podršku u poeziji stvaranja, odnosno ljubav, pružila mu je porodica, pre svih supruga Renee Lаcy-Rаdević, nekad kriminolog, danas marketinški stručnjak vinarije. Nije izostala ni podrš-

zadovoljiti američko tržište.

Predanost s kojom smo prišli proizvodnji, od 2009 - 2012., i tražnja naših vina na ino tržištu, uvjerila nas je da ovo postaje vrlo ozbiljno. U vinariju započetoj 2013., po nacrtu Ivana Dašića, uselili smo se 2015-te godine, tako da su berbe 2016 - 20. urađene u novoj zgradi, u Space Shuttle tehnologiji. Pri tome, poštovala su se pravila: nema pesticida, herbicida, insekticida. Na imanju smo instalirali 10 košnica, a Luki je zapalo da za vrijeme vegetacije i do 16 puta kosi vinograd - objašnjava gospodin Radević.

Puno rada, znoja potrebno je da bi se postigao visok kvalitet vina. Uz to, teško je naći radnu snagu, jer svi žele da budu menadžeri. Ovog proleća završen je trogodišnji projekat krčenja

ka dece, Nikole koji živi u Južnoafričkoj Republici, Hannah iz Ohaja, koja im je podarila prvo unuče, Anđelije koja će u septembru krenuti očevim stopama iz prethodnog života, na studije medicine u Majamiju, posebno Luke, koji završava prvu godinu Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, smer voćarstvo-vinogradarstvo.

- Startna ideja je bila da napravimo proizvod koji će

niskog rastinja (Crnogorice), i sadnja 7.5 hiljada sadnica vinove loze, podizanje 1,4 km potpornih zidova, postavljanje žica, jer stvaranje optimalnih uslova je deo tajne dobrog vina. Drugi deo je da se prinos loze stare 12 -13 godina, koja može da donese osam kilograma redukuje na kilogram i po, maksimalno dva po čokotu i omogući maksimalan potencijal ukusa.

porodice Radević

Novi Sad posebno mesto u lepezi priznanja Vinarije Radević Estate Wines I zato se ne treba čuditi uspesima na vinskim festivalima.

Radević vina i dve lozove rakije (grappa) prvi put su izašla na ocenjivanje 2015-te na Novosadskom sajmu i osvojila Šampionsku titulu. Na ovogodišnjem ocenjivanju kvaliteta vina i jakih alkoholnih pića početkom jula, ovaj je uspeh nadmašen zvanjem apsolutnog pobednika u konkurenciji vina i Velikim šampionskim peharom Novosadskog sajma za vrlo visok kvalitet izuzetno širokog asortimana ocenjenih likerskih, belih, rose i crvenih vina (sedam srebrnih i dvanaest zlatnih medalja). Vina Radević osvojila su i druga priznanja: Vranac 2017. na Vinskom takmičenju u Kini 2019, Chardonnay 2017. na OIV 60th International Wine Competition - Vino Ljubljana

2018., French Monde Selection International Wine Contest 2016., 2017. i 2019. godine.

Ali, „Novi Sad zauzima posebno mjesto, mjesto gdje smo osvojili naše prvo zlato, prvo pozlaćenje i posrebrenje našeg znoja i truda“, kaže gospodin Radević i dodaje: - Biti prvi među velikima na Novosadskom sajmu je jedna velika odgovornost. Polako, ali uz potvrdu, ostvarujemo ono što smo zacrtali prvog dana, a to je postavljanje kvaliteta ispred kvantiteta. U Vinariji Radević Estate Wines glavna sorta je Vranac, autohtona sorta Balkana, zatim Cabernet Sauvignon, Syrah, Chadronnay, Gewurztraminer, Tamjanika bela i Malvasia aromatica.

Plan je u narednom periodu da se okušamo u šampanjizaciji i iskoristimo prirodni potencijal obližnje pećine. Kapacitet vinskog podruma je oko 24.000 boca, a trenutno proizvodimo

15-16 hiljada. Sa novom sadnjom proizvodnja će biti zaokružena i za moga rada ostaće ta količina proizvodanje, a Luka će jednog dana možda da to širi dalje. Imamo i destileriju, pravimo voćne rakije, konjak i prvi porto u Crnoj Gori koji je osvojio nagrade.

Vina Vinarije Radević se izvoze u SAD (Njujork, Florida, Indijana, i od prošle godine Vašington D.C.), Nemačku, Švedsku i Norvešku, Švajcarsku, Kajmanska ostrva, Hong Kong, i od prošle godine Japan, jer su vina ove vinarije „signature product“ Crnogorskog „AMAN Resort, Sveti Stefan“. Prvi put u svojoj prak-

ći im da nađu svoj životni put.

Pred dvadesetogodišnjim Lukom je deset godina učenja, prikupljanja iskustva, životnog, radnog, profesionalnog, do dobrovoljnog i zacrtanog odlaska njegovog oca u penziju. Luka već sada ima planove gde posle završenih studija: boravak uz rad i učenje u vinarijama na Novom Zelandu, Australiji, Južnoafričkoj Republici, Kaliforniji, za crvena vina.

- Lozu poredim sa malim djetetom koje traži stalnu pažnju. Plan mi je da se obrazujem i budem spreman da nastavim ono što je moj tata ostavio za mene - kratko odgovara Luka.

si, Aman Resort je pristao na kompromis: - U svim zemljama u kojima posluje, ovaj hotelski lanac bira lokalne proizvode kojima daje svoju etiketu. Ja na to nisam pristao jer sve na ovom imanju je životna ušteđevina mene i moje supruge. Naši advokati su posle dvije godine pregovora postigli dogovor za double label uz petogodišnji ugovor sa potpisom - Aman Sveti Stefan Vranac - objašnjava naš sagovornik.

Osim uspešne vinske priče, nije mala stvar zadržati decu kraj sebe i usmeriti ih, pomo-

Kao jedini medicinar u porodici, radeći jedan težak i lepi posao, dr Radević je lečio mnogo ljudi koji su bili bez privilegija, posebno u Africi gde ljudski život malo vredi.

Povratkom na rodnu grudu, vinograde i vino, proces lečenja nije zaustavljen, samo se odvija na drugi način. Tu je našao i svoj mir i jedinstvenu lepotu, posebno u rana jutra i u smiraj dana, čime ispunjava svoju dušu. Baveći se turističkom ponudom, otvarajući vrata vinarije turistima, Radević Estete Wines isceljuje duše i svima onima koji to žele.

33

Vinski putevi

Fruške gore

I

storija fruškogorskih vinograda je uzbudljiva priča. Mnogima je poznata spoznaja koja plansku sadnju čokota na Fruškoj gori smešta u vreme vladavine cara Proba (Marcus Aurelius Probus), koji je dozvolio da se i u rimskim provincijama podižu vinogradi. Nestanak Rimljana sa istorijske pozornice nije ugrozilo vinograde na Fruškoj gori. Oni su poput feniks cveta (Ramonda nathaliae), tokom vekova koji su usledili, nadživeli carevine, monarhije i države, preživeli ratove, seobe i krizu izavanu filokserom. Ljubav prema vinogradima i vinu, te trudoljubivost kojom su pradedovi vinari sačuvali vinograde i znanje o pravljenju vina, odbranila je fruškogorsko vinogorje kroz minule vekove.

Tradicija vinarstva i vinogradarstva generacijama se kao nenametljiva istina sa dedova i očeva prenosila na unuke (dečake i devojčice) potonje uspešne vinare. U selima vinskog Srema nekada je svaka kuća imala vinograd pa se sa susedima iz donjeg Srema razmenjivala saćurica (okrugla manja korpa od rogoza) grožđa za saćuricu žita.

Tada se i bogatstvo fruškogorske porodice meri-

34

lo buradima vina, a vinogradarski posao se među svim seoskim poslovima najviše cenio. Postoji značajano nasleđe koji su razvoju vinogradarstva tokom vekova dali manastiri i vlastelinska imanja, naročito ona u posedu vlastelinske porodice Odeskalki. Bili su to neformalni centri znanja, veština i tehnologije vina, ali prvi izvoznici fruškogorskog vina u evropske centre i na carske i plemićke trpeze.

Savremene vinske priče fruškogorskog područja, iznikle na tradiciji koju greje ljubav prema misteriji vina i čuva lepota, blagost, te bogatstvo predela na kojima nastaju, ušle su na velika vrata u tirističku ponudu Republike Srbije. Suštinu ovog niza čine priče o porodicama vinogradara i vinara, o vinogradima koje neguju, o vinima koje prave, svetkovinama u slavu vina koje čuvaju, te o vedrini kojom dočekuju goste. U svakoj vinariji koju posetite susrešćete specifičan ugođaji i ponude na način da i posle pedesetak obilazaka svaki novi odabir na vinskom putu donosi neotkriveno, osobeno iskustvo.

Sve fruškogorske vinarije slede dug i naporan put koji vodi do čaše pune božanskog pića, a započinje u vinogradima, odabirom sortimenta grožđa i negom vinove loze. Savremeni sortiment za proizvodnju belih fruškogorskih vina čine: talijanski rizling (grašac beli), rajnski rizling, šardone, sovinjon beli, traminac, muskat krokan, muskat otonel zatim neoplanta, sirmium, župljanka, sila, nova dinka, petra, zlata, lela, liza, mila, lasta, bačka, panonija, rani rizling i dr, a za crvena vina: merlo, frankovka, portugizer, kaberne sovinjon, kaberne fran, pino crveni, širaz, marselan, prokupac, tamjanika, vranac, probus i dr.

Nagrade na najvažnijim svetskim smotrama i ocenjivanjima vina svedoče da su slavu ovog vinskog

rejona pronela bela vina, a da je poslednjih godina zahvaljući nagradama za roze i crvena vina na najvažnijoj vinskoj smotri, Decanter World Wine Awards i ocenama na platformi Wine Advocate, otvoren put ka novoj, sveobuhvatnijoj percepciji vina fruškogorskog vinogorja na međunarodnom planu.

Fruškogorske vinarije su nikle, kako na prednostima teroara i ljubavi prema vinima koja traje generacijama, tako i na atraktivnostima Fruškogorja, toj riznici prirodnih lepota, spomenika kulture, legendi i mitova. Teško je odoleti mogućnosti da se poseta vinarijama ne poveže sa obilaskom kompleksa srpskih, pravoslavnih manastira, crkava, znamenitih mesta, jezera ili ne iskoristi za šetnju kroz šume, boravak u banji, izletištu... Sadržajnost fruškogorskog prostora omamljuje.

J

edan od načina da se savlada izuzetno sadržajan prostor premrežen vinarijama je da krenete tragom šest vinskih puteva.

To su: „Novosadski i temerinski vinari i vinarije“, „Vina kićenog Srema (Beočin-Čerević-Banoštor)“, „Sremski Karlovci - Vinska galaksija“, „Vinogradi u zagrljaju Dunava sa pogledom na Tisu (Stari i Novi Slankamen - Slankamenački Vinogradi - Krčedin - Inđija)“, „Tragom vlastelinske porodice Odeskalki (Susek - Neštin - Šid - Erdevik - Bikić Do)“ i „Vinske iriške priče.“ Vinske rute spajaju prirodne atraktivnosti i stvorene vrednosti Fruške gore na način da se naselja poznata po prirodnim ili kulturno-istorijskim vrednostima sada istraže i upoznaju i kao centri vinskog turizma. Na tom putu ka vinskim iskušenjima svaka vinarija koju posetite pružiće vam osobenu notu radosti i pitku aromu Fruške gore kao gatka koja donosi poželjnu i toplu emociju.

Tekst: Gordana Stojaković Turistička organizacija Grada Novog Sada www.novisad.travel/vinarije

35

Vinsko blago Fruške gore

D

ogađaj pod nazivom Fruška gora Wine Show održan 11. septembra u Vili Stanković u Čortanovcima (Inđija), okupio je distributere vina, somelijere, ugostitelje, vinske novinare i kritičare, koji su uz zvuke tamburice imali priliku da degustiraju vina iz 40 fruškogorskih vinarija. Upravo su fruškogorski vinari, članovi Udruženja proizvođača grožđa i vina Srem - Fruška gora, bili razlog ovog skupa, na kojem je proglašeno 50 najbolje ocenjenih vina, koja će u narednih godinu dana nositi markicu TOP 50, garanciju, ujedno i preporuku vinskih stručnjaka, da se radi o kvalitetnim vinima sa ovog podneblja.

Igor Luković, vinski kritičar, sudija i publicista, vrhunski poznavalac domaće (i svetske) vinske scene, za koju smatra da je još uvek na svom početku, komentarisao je rezultate ovog jedinstvenog takmičenja, zadovoljan kvalitetom 150 uzoraka koji su se našli u konkurenciji, kao i velikim brojem vina selektovanih u kategoriju dobrih, vrlo dobrih, čak odličnih i bolje od toga.

- Vina su birana po kategorijama: autohtonih, internacionalnih sorti, i sve ono što se smatralo da je najautentičnije na Fruškoj gori je i ponelo medalju. Puno vina koja su jako dobro ocenjena nije ušlo u izbor od 50 reprezentativnih, ali će za to imati šansu već naredne godine. Dopada mi se što nije bilo rangiranja od 1-50, jer ovo nije ni zamišljeno kao klasično takmičenje, već odabir onoga što je referentno i zaista dobro, kvalitetno na Fruškoj gori - objašnjava gospodin Luković.

Prijatno iznenađenje za njega su bila sjajna vina od sorti Probus i Grašac. Po njegovim

36

rečima Probus se sve više sadi, a Grašac se razume i interpretira na jedan drugačiji, adekvatniji način.

- Grašac je često u prošlosti bio sorta za špriceranje, za

na srpskom prestonicom belih vina, može da odneguje čak i internacionalne sorte crvenih vina, poput Cabernet-a, koji je dobio fenomenalne ocene, Merlot-a vrlo dobre, Marselan

Igor Luković

prodaju u plastici i rinfuzi, ali mu sada vinari posvećuju dužnu pažnju i tretiraju jednako velikim kao druge kvalitetne sorte, jer to on jeste. Grašac je istovremeno duboko ukorenjen u indentitet i tradiciju Fruške gore i meni je izuzetno drago što je tako dobro prošao.

Kada je reč o Probusu, citirao bih Rod Smitha: „Shvatio sam sortu kao nešto što je pokupilo najbolje od oba roditelja.

Sa jedne strane kompleksnost i moć Cabernet Sauvignon-a, ali u isto vreme eleganciju i mekoću Kadarke“. Ako jedan takav autoretet tako kaže, to je jako važno da kada se na nekom svetskom takmičenju sretne sa Probusom, zna da objasni svojim kolegama kako da pristupe ovoj sorti.

Ocenjivanje je pokazalo i da Fruška gora, ranije smatra-

sjajne, i to su putokazi kuda fruškogorski vinari mogu da idu - zaključio je Igor Luković, idejni tvorac i organizator ocenjivanja na Fruška gora Wine Show.

Na čelu žirija, donosioca odluke TOP 50, bio je Brita-

nac Rot Smith, nosilac titule Master of Wine, Saša Špiranec (Hrvatska), Zoltan Đerfi (Mađarska). Robert Gorjak (Slovenija), Ana Hozjan, Robert Čevari, Tomislav Ivanović, prof. dr Vladimir Puškaš, dr Dragoslav Ivanišević (Srbija).

Podrška fruškogorskim vinarima

Top 50 vina Fruške gore

S

auvignon blanc 2020 (Vinum), Gratianus traminac 2018 (Imperator), Chardonnay Deurić 2019 (Deurić), Chardonnay barrique 2019 (Kiš), Chardonnay 2020 (Šijački), ChiChardonnay 2018 (Chichateau), Saga 2020 (Bjelica), Mačkov Sauvignon blanc 2020 (Mačkov podrum), Rizling Vojnović 2019 (Vojnović), Traminac Quet 2018 (Fruškogorski vinogradi), Penušavo vino Princeps 2015 (Deurić), Sila 2020 (Milanović), Geronimo Grašac 2020 (Erdevik), Vagabundo 2020 (Tri međe i oblak), Grašac barrique 2019 (Kiš), Grašac 2020 (Tri međe i oblak), Knez Miškin Grašac 2016 (Patkov vinograd), Grašac 2019 (Verkat), Grašac White reserve 2012 (Vista Hill), Neoplanta 2020 (Šijački), Mustra 2020 (Vinum), Cabernet Sauvignon 2015 (Ilić Nijemčević), Decade 2018 (Belo brdo), Momentum 2017 (Veritas), Vista Hill Red Selection 2018 (Vista Hill), Aksiom 2017 (Deurić), Merlot Quet 18+ 2013 (Fruškogorski vinogradi), Merlot 2019 (Aven), Merlot 2019 (Komazec), Cabernet Sauvignon 2018 (Aven), Cabernet franc 2018 (Đurđić), Marselan 2018 (Belo brdo), Puna jedra crveno 2018 (Vojnović), Petit verdot 2018 (Belo brdo), Pinot noir Quet 2016 (Fruškogorski vinogradi), Marselan 2019 (Sokolov zamak), Shiraz rezerva 2018 (Trivanović), Pinot noir Princeps 2016 (Deurić), Probus Princeps 2016 (Deurić), Probus 2019 (Mrđanin), Grand Trianon 2016 (Erdevik), Noći Svetog Trifuna 2012 (Hopovo), Rose Mrđanin 2020 (Mrđanin), Taman 2020 (Manufaktura Spasić), Rose Komazec 2020 (Komazec), Đurđić roze 2020 (Đurđić), Bermet Belo brdo (Belo brdo), Bermet Black label Kiš (Kiš), Crna Tamjanika 2019 (Vinarium), Bermet Danguba (Danguba).

37

Mislite globalno, pij(e)te lokalno

V

uk Vuletić (1991), zapažen kao jedan od najvećih talenata u generaciji mlađih somelijera školovanih u SERSI (Serbian Sommelier Association), učešćem na brojnim takmičenjima, vrlo rano je materijalizovao svoje potencijale zauzeviši mesto zvanično najboljeg somelijera Srbije (2016. i 2017.), potom Balkana (2018), a godinu dana kasnije ušao je među 20 najboljih u svetu na Best Sommelier of the World u Antwerpenu.

Detinjstvo provedeno u Inđiji, tzv. Vinskom Sremu, mestu gde, kako stanovnici inđijske opštine kažu da Fruška gora počinje, ili gde se Fruška gora završava, kako vole da kažu Neštinci, probudila je u njemu ljubav za vino, i zato smo susret sa njim iskoristili za razgovor na temu razvoja vinogradarstva i vinarstva ovog kraja.

- Najvažnije je da se svake godine vide pomaci na bolje, jer ako bi se iznova i iznova predstavljala vina istog kvaliteta, bio bih iskreno razočaran.

Bitnije od zlatnih i srebrnih medalja je da je sve manje vina sa manom, a sve više čistih, ispravnih vina. Najviše me raduje da u Sremu imamo u 95% ispravnih vina, bez oksidacije, bez bureta i isparljivih kiselina. To je osnova, sve dalje je nadogradnja u pravcu boljeg kvaliteta..

Vuk Vuletić se sa zadovoljstvom odaziva pozivu inđijskih vinara da održi po neku radionicu. Teme se menjaju, a odziv i interesovanje vinara, okupljenih oko Udruženja vinara „Vina Inđije“, kao i ljubitelja vina, ostaje konstantno ogromno i traži se „karta više“.

Druženje sa ovim vrsnim po-

38

znavaocem vina vinari Inđije praktikuju i mimo festivala. Pre par meseci priređena je blind tasting, po izboru Vuka Vuletića, najboljih devet uzoraka Cabernet Sauvignon-a, iz berbe 2017, trenutno u Srbiji, koja je imala za cilj upoznavanje sa vinima iz drugih rejona Srbije, evoluciju vinskog ukusa učesnika koje će se odraziti na podizanje kvaliteta vina u ovom delu Srema.

Ekspanzija vinarstva i vinogradarstva u ovoj opštini odnosi se na sve više registrovanih i manjem broju neregistrovanih vinarija, te sve većem broju kvalitetnih vina.

jako dug i težak put. Za to je potrebno „osvešćivanje“ lokalne zajednica, ovdašnjih stanovnika da treba da probaju Prokupac iz Župe, Sauvignon iz Šumadije, francuska i vina iz Italije, ali najviše konzumiraju vina sa domaćeg terena.

Sada se dešava, i to ranije nije bio slučaj, da ugostiteljski objekti u Inđiji i okolini, u ponudi imaju pretežno lokalna vina. Time se podstiče njihova prodaja i podržava kvalitet i najvažnije da lokalna vina najbolje prate hranu tog kraja.

Vuk Vuletić vinske festivale, ocenjivanja kvaliteta vina smatra načinom da se poguraju domaći vinari i vinarije, ali zasluženo, a kada

Vuk Vuletić - Grehota bi bilo da na ovom podneblju, na obroncima Fruške gore, sa svim preduslovima za uzgoj vinove loze, nema vinarija i vinograda, odnosno dobrog vina. Sreća je da su mnogi vinari krenuli pravim putem i registracijom vinarija ušli u legalne tokove koji obezbeđuju benefit na duge staze - objašnjava naš sagovornik dodajući: - Za svaku vinariju je na prvom mestu da ima dobar proizvod - dobro vino.

Ispunjen ovaj uslov ne znači automatski lak plasman, jer od dobrog finalnog proizvoda do njegovog pozicioniranja na tržištu u praksi je

se rade degustacije po njegovom mišljenju, treba tražiti pozitivne strane svega onoga što je u vinu dobro, a ne samo forsirati nedostatke.

- To je dobar kanal na kojem treba podržati našu lokalnu vinsku priču. Ocene stručnjaka doprinose da ljudi probaju nagrađena vina i kada vide na etiketi neko zlato, srebro, broj poena, s razlogom dobiju želju da to vino i probaju. Tako ćemo imati sve više dobrih vina i sve više onih koji znaju da cene pravi kvalitet ove zavodljive i plemenite tečnosti - zaključio je naš najbolji somelijer.

Vinski koktel Podruma ŠUKAC

G

odinama unazad Podrum „Šukac“, u samom centru Sremske Kamenice, na putu prema Beočinu, znan je po dobrim vinima. Neki usput, mnogi namerno svraćaju po litar-dve vina iz ovog podruma, u kojem se pre par godina desio sudar generacija., i poznati vinar, gospodin Sava Savić, prepustio vođenje vinarije svom tridesetrogodišnjem sinu, suprugu, takođe i ocu, prenevši na njega svoju mudrost o vinu, koja počiva na ljubavi. Gospodin Sava je ostao tu, ali sinu Aleksandru, koji je stasavao u ovom prostoru, prepušta da u duhu ovog vremena, inovira i radi po svome. Posledica toga su konkretni rezultati, planovi i njihova realizacija - U periodu odrastanja nisam verovao da ću se baviti poslom uz koji sam odrastao, čije mi je tajne uzgoja vinograda i spravljanja vina prenosio najveći majstor kojeg poznajem. Učio sam od najboljeg, od svog oca, a sada sam sasvim posvećen vinogradar/vinar, srećan što ne moram da sedim za računarom i tako ostvarujem zaradu. Na moje veliko zadovoljstvo, povećanje porodice prati i rast vinarije - kaže Aleksandar, koji je za realitvno kratko vreme načinio nekoliko vidljivih koraka na usvajanju novog načina rada, koji podrazumeva promocije, učešće na vinskim festivalima, proširenje tržišta.

Porodica Savić ima tradiciju gajenja vinove loze od 1854. godine, kada je podignut prvi porodični vinograd. Na sceni je trenutno šesta generacija koja povezuje tradiciju i savremeno. Dobitna kombinacija vina iz ovog podruma je relativno mala cena za odličan kvalitet. Za kvalitet svojih vina su znali, kao i brojni ljubitelji njihovih vina, ali im je, zbog širenja tržišta, bila potrebna i stručna potvrda onoga što su znali. Dobili su je učešćem na Velikom ocenjivanju vina Srbije 2021 organizovanom od strane Saveza vinara i vinogradara. U kokurenciji 481. etikete, žiri od 24 eminentna stručnjaka, bio je mišljenja da su sva vina Podruma „Šukac“, učesnici takmičenja, zaslužila priznanje: zlatnu medalju za Merlot barrique iz 2017 (94), zlatnu medalju za Sauvignon blanc iz 2020, (90), zlatnu medalju za Italijanski rizling 2020 (90), srebrnu medalju za Merlot 2017 (89.6) i bronzu za Rose iz 2020 (82). Ovaj uspeh najviše je iznenadio same produktere, koji su znali da ima-

Indira i Aleksandar Savić ju dobar proizvod, ali ne i koliko, dok su daleko manje iznenađeni bili redovni konzumenti njihovih vina.

Ovo je bio idealan početak za energičnog mladog čoveka koji traži izazov. Našao ga je u planiranju izmena, dopuna dosadašnjeg koncepta vinarije.

- Planiramo da se mnogo više posvetimo promociji i marketingu. Tradicionlani proizvođači nisu toliko mnogo obraćali pažnju na to. Moj otac je akcenat stavljao na prodaju koja je diktirala razvoj same vinarije. Mi smo se više posvetili promociji na vinskim sajmovima, festivalima.

Fokus će biti na uvođenju premium linije vina i početak rada degustacione sale.

Razmišljanja idu i u pravcu postavljanja saletle u dvorišni prostor isped degustacione sale, sa pogledom na Petrovaradinsku trvđavu, reku i grad, s jedne i šumovitu Frušku goru, s druge - objašnjava vinar.

Mesto degustacije vina nalazi se u zadnjem delu dvorišta, u tzv. švapskoj kući, preuređenoj u rustičnom, sremačkom stilu. Radovi su u završnoj fazi, zidovi izmolovani starinskim valjcima. Sasvim drugačiji, originalan ambijent za 30 - 40 osoba, što otvara mogućnosti za novu, turističku ponudu, zatvorenog tipa. Uparivanje vina i hrane uz sremački meze iz vrhunske i raznovrsne lokalne sredine, od sireva, suvomesnatih proizvoda, do

sremačkih kolača, sa vinima iz Podruma „Šukac“.

Vino „Šukac“ dolazi od grožđa sa 3.5 hektara vinograda na obroncima Fruške gore. Poslednjih godina rod se redukuje, što se odrazilo i na kvalitet vina. Aleksandar ključ uspeha vidi kada je vinogradarstvo i vinarstvo pod jednom kapom i maksimalnom kontrolom. Od sorti vinove loze: Sauvignon blanc, Muscat Hamburg, Italijanski rizling, Cabernet Sauvignon, Frankovka i Merlot proizvode se sortna vina. Za Rose je zaslužna kombinacija Muscat Hamburga, Cabernet Sauvignona i Frankovke. Merlot se proizvodi u dve varijante: Merlot inox i Merlot barrique (9 meseci).

Ono što mnogi priželjkuju ovde se redovno događa i već u avgustu nekih vina nema.

U pitanju su Rose i Sauvignon blanc. Još jedan dokaz da se radi dobro.

- Ljudi sve više traže naša vina, a mi se samo trudimo da zadržimo kvalitet dodaje ovaj vinar, i kuje nove planove o proširenju kapaciteta, a ponudu dopuni belim barrique vinom. Najodgovorniji zadatak ovog mladog čoveka je da pripremi novu generaciju vinara, kao što je njegov deda napravio vrsnog vinara od svog sina, a njegovog oca, njegov otac od njega, to isto prenese na svoju decu

39

Zlatna kapljica iz bakarnog kazančeta

D

vanaesta tradicionalna manifestacija ,,Dani vesele mašine,, i deveti ,,Zlatni destilat rakije šljivovice,, održani su 12. septembra, na Burduševom brdu iznad Kljajićeva. Organizator ove svojevrsne manifestacije je Udruženje vinogradara i voćara ,,Visovi,, iz Kljajićeva.

Dani vesele mašine Ovaj put se nadmetalo 11. kazana, majstor sa pomoćnikom, iz sledećih mesta - Stapar, Crvenka, Sombor, Čurug, Stanišić - Udruženje zena ,,Udahni život ,,Kljajićeva, a svakako posebna draž su bile i tri generacije porodice Ogar deda Vlade iz Kljjaićeva, sin Goran Ogar i unuci Milan i Marko Ogar koji su došli iz Kanade, tako da je ovo bilo i internacionalno takmičenje.

Odlukom žirija prvo mesto je osvojila ekipa iz Čuruga majstor Željka Pešića sa pomoćnikom Draganom Tulendićem, drugo deda Ljuban Vila sa svojih 85 godina i mlađanim Nemanjom Živkovićem iz Kljajićeva, a treće mesto kombinovana ekipa iz Kljajićeva majstorica Dragica Šupica-Seja i sa pomoćnikom Miletom Tarabićem. Osim medalja i diploma prvonagrađeni su dobili i vredne poklone, dar somborskog slikara Jene Višinke.

Sudijsku ekipu su činili Nikica Šajatović, Gergi Lazarov i Ivan Marjanović.

Na Dane vesele mašine su došli predstavnici srodnih udruženja i gosti iz Iđoša, Čuruga, Stapara, Stare Moravice, Crvenke, Sombora, Temerina, Bajmoka, Sivca, Žitišta, Stanišića, Telečke, Prigrevice, Kljajićeva, kao dva udruženja žena „Rubac“ iz Kljajićeva i „Udahni život“ iz Stanišića. Izuzetno lepo i sunča-

40

no vreme je poslužilo i zahvaljujući Udruženju „Visovi“ bilo je dovoljno koma od šljive da se ispeče dobra rakija.

Zlatni destilat rakije šljivovice Po broju pristiglih uzoraka za ocenjivanje deveti „Zlatni destilat rakije šljivovice“ je potvrdio i prošlogodišnji broj uzoraka tako da se može reći da po pojedinačnom uzorku spada u sam vrh festivala rakija u Vojvodini i Srbiji. Pobedu je odneo Aleksandar Tucić iz Žitišta, drugo mesto Udruženje prijatelja bašte iz Temerina, a treće Božo Bulović iz Stanišića. Prvonagrađeni osim diploma i medalja su na dar dobili i umetničke slike sa likovne kolonije koju održava Udruženje „Visovi“.

U konkurenciji su bile rakije iz 2020. godine i starije koje su pristigle iz svih krajeva Vojvodine. Bio je ukupno 81 uzorak.

U programu manifestacije gosti su obišli i vinograd i voćnjak Branka Šoštarića-Šoleta i razmenili iskustva u proizvodnji voća i grožđa u tekućoj godini.

Nakon takmičarskog dela domaćin je posle bogatog doručka i uštipaka koje je peklo Udruženje „Rubac“, pripremilo bogat ručak koji je spremio majstor Stojanović Milorad - Bulidža, a Đoko Dragojević i Slobodan Vuletić su spremili čorbu i kobasicu sa tanjirače u lepinji. Naravno da nije nedostajalo ni ,,božanskog pića,, rakija i vina sa Burduševog brda, tj. Zapadno - teleškog vinogorja.

U vedrom raspoloženju je Maki sa svojim bendom razgalio grla pevajući poznate pesme za dušu.

Naravno da ovo ne bi proteklo da nije brojnih sponzora koji su prepoznali ovu manifestaciju i pomogli uz vredne domaćine da se besprekorno održi.

Pobednici na 12. Danima vesele mašine

Kakvo je vino takav je i čovek

K

roz istoriju je poznat kao Banmonostor, Banostar, Banoštar, Bononija, Malata, Petrik, Petrikon, Kew, Kw, Kõ, a od XIV veka Banoštor (Banov Manastir). Hrišćanska crkva (IV vek), manastir (XII), pravoslavna crkva (1682.), rimokatolička Svetog Rudolfa (1913.), finansirana od strane grofa Koteka, osnovne su tačke oko kojih se formiralo naselje, koje danas broji između 750 i 800 duša. Na vrhuncu razvoja, posle Prvog svetkog rata, Banoštor je imao 1.200 stanovnika, ali nikada više. Svojoj posebnosti, Banoštor može da zahvali specifičnom položaju, na padinama Fruške gore s jedne i Dunava s druge strane. Ali, vino mu je odredilo karakter. Jer, obronke Fruške gore oduvek su krasili vinogradi, a Dunav im je darovao „drugo“ sunce, i davao slađi rod.

Banoštor je dobar domaćin dvema manifestacijama: Međunarodnom Danu Dunava i Banoštorskoj berbi grožđa, prvoj u godišnjem kalendaru grožđebala u Srbiji.

- Banoštor je vinsko selo u kojem je ove godine po 25 put, prvog vikenda septembra, obeležena dvodnevna manifestacija „Dani grožđa u Banoštoru“. Prošle godine smo obeležili tako što smo ugostili 70-tak sponzora, koji su tokom godina pomagali održavanje ove manifestacije, u ime dosadašnje i buduće saradnje. Ove godine dozvolili su nam da održimo manifestaciju u nešto skromnijem obimu, ali okupili smo lep broj lokalnih vinara, proizvođača

Sa dodele nagrada najboljim vinarima.

suvomesnatih proizvoda, udruženja žena, umetnika - kaže Radivoj Ćega Rakić, predsednik Mesne zajednice Banoštor, dodajući da je ovo mesto zahvaljujući manifestaciji „Dani grožđa“ postalo broj jedan u beočinskoj opštini, da se sve što se proizvede vina i proda, a publika dolazi i mimo manifestacije u posetu vinarijama gde se organizuju degustacije i druženja. Razumejući značaj turizma za razvoj mesta, pre svega kroz promociju svojih vina, znatno je uvećan broj smeštajnih kapaciteta, od restorana-hotela ATOS u naselju Koruška na samoj obali Dunava i nekolicine apartmana, popunjenih tokom cele godine. Za boravak ovu lokaciju biraju i lovci iz Italije, koji dolaze u lov na divlje patke u „Susečki rit“, ali vole da piju vinu i druže se u banoštorskim vinarijama.

- To je sve postignuto jakom voljom i radom.

Gde god se pojavimo, naša vina osvajaju medalje, a kada me ko pita koje je najbolje vino u U mladima je budućnost Banoštora Banoštoru ja kažem:

„Sva su dobra!“ Lično ne mogu da stanem ni na jednu stranu. Mi na ovo malo sela imamo 12 registrovanih vinarija, oko 250 ha vinograda i volimo da naglasimo, 1.000 litara vina po stanovniku. Sve banoštorske vinarije primaju goste, neke više, neke manje, a neke malo ozbiljnije - ističe predsednik, koji ne propušta priliku da kaže da je Banoštor selo koje ima budućnost: - Banoštor je selo puno dece. Gotovo svaka porodica ima po troje, jedna čak osmoro. U toj mladosti je budućnost i već naredne godine planiramo da mi, stariji sedimo sa strane i sugestijama pomažemo našim naslednicima u organizaciji manifestacije. Verujemo u njih i siguran sam da će to raditi dobro.

Banoštor je i mesto vina i druženja.

- Ako nam neko nedelju dana ne dođe u gosti postajemo nervozni. Kroz ta druženja se ostvaruju i poslovi, tekući, svakodnevni i oni ozbiljniji. Za druženje je potrebno vino. Ne volim da se hvalim, ali smo imali i Boga u pomoći, da su ona ovakvog kvaliteta - objašnjava Radivoj koji poput pravog Banoštorca ima šest jutara zemlje i registovan Podrum „Ćega“ sa godišnjom produkcijom od 15 - 20.000 litara vina. Gospodin Rakić to radi iz hobija, ali smatra da je to dobro za školovanje unučadi, jer su grožđe i vino sinonimi za sigurnost.

41

Craft pivo: dobra energija, izazov ili nešto treće

S

vetlo, tamno, sa ukusima začina i voća, sa različitim procentom alkohola, ali i bezalkoholno, u staklenoj flaši ili limenci - reč je o pivu, posle vode i čaja, najpopularnijem piću na svetu. Sve prisutnija i kod nas kategorija zanatskog (craft) piva, za razliku od standardizovanog, proizvodi se u kućnim uslovima, malim zanatskim pivarama ili mini fabrikama i karakteriše ga kvalitetni prirodni sastojci, tradicionalna načela proizvodnje i odsustvo procesa filtracije i pasterizacije.

Glavni cilj proizvođača craft piva je proizvodnja ukusa kojim će osvojiti publiku, a ne količina.

Pored osnovnih sastojaka, ječmenog slada, hmelja, pivskog kvasca i vode, u zanatska piva se mogu dodavati i druge žitarice, razni začini, voće i povrće. Upravo je lični afinitet pivara, koji kreira ukuse svojih piva, ono što zanatska piva razlikuje od industrijskih.

To je ujedno i draž pivarstva, da je svako pivo različito i svaki pivar unosi nešto originalno, svoje, kako bi se izborio na tržištu.

Najtraženiji stilovi craft piva kod nas su Lageri, lakša piva sa manjim procentom alkohola, bistrija, svetlija i osvežavajuća, sa vrlo uspešnim izuzecima u ovoj grupi, kao i Radleri, osvežavajuća kombinacija piva i gaziranih bezalkoholnih pića preporučljiva za vrele letnje dane. Najčešći stil piva u SAD, APA piva intenzivnijeg ukusa hmelja i aromom citrusa, te IPA piva, sa mnogo hmelja da preplavi čula ukusa, i alkohola da uveseli, popularni su i kod nas.

Svojevrsni Karavan zanatskog piva, kod nas je počeo sredinom avgusta sa Festivalom zanatskog piva u Novoj Pazovi, a nastavljen Festivalom zanatskog piva u Zrenjaninu i Ulicom zanatskog piva u Novom Bečeju kojima Gospo-

42

jinski dani označavaju svoj početak.

Dragan Vukotić, PR Agencije BIN Marketing, Novi Sad, objašnjava šta je cilj ovih festivala, koji će biti nastavljeni i ubuduće, čak i mnogo više nego do sada, jer se pokazalo da ove ukuse i ambijent u kojima se održavaju vole podjednako i mladi i malo stariji pivoljupci, ovi drugi još više, jer se na ovaj način vraćaju u vreme svoje mladosti i rock ’n’ roll-a.

- Festivali su mesta promocije craft pivarstva u Srbiji, trenutno jedne od najugroženijih kategorija naše privrede u proteklom periodu, jer pivari, pošto nije bilo manifestacija, nisu imali gde da rade. Oni idu u susret kupcu, reklamiraju svoje proizvode i tako dolaze do tržišta. Putem festivala dajemo im podršku i imamo opštine u Srbiji koje to prepoznaju.

Po njegovim rečima craft pivarstvo vuče sa sobom posebnu kulturu, energiju, donosi nešto novo, a kroz promociju craft piva lokalna zajednica, odnosno organizacije koje to žele, dobijaju novi sadržaj, novi festival i poseban doživljaj za njih i njihove goste. Jedini problem u svemu tome vidi u rastu broja manifestacija koje okupljaju craft pivare, a da se istovremeno broj craft pivara ne povećava, čak smanjuje zbog trenutne krize.

- Organizaciju manifestacija zanatskog piva smatramo svojim ličnim doprinosom njegovom razvoju, jer nakon svakog od tih festivala, njegovi konzumenti počnu da razmišljaju o samostalnom započinjanju bavljenja ovim biznisom. Ulaganja nisu ni velika ni mala. Dobro je da postoje podsticaji kada je AP Vojvodina u pitanju, za nabavku opreme, podizanje proizvodnih kapaciteta i treba pažljivo pratiti konkurse -

Festival craft piva - festival dobre energije

Prilika za podršku lokalnim rock bendovima savetuje gospodin Vukotić, dodajući da oprema nije skupa, tehnologija može da se nauči, a ozbiljnim pristupom na nivou jedne manje fabrike craft piva, za par godina bavljenja ovim poslom jedna porodica može da obezbedi egzistenciju.

Dobra atmosfera je ključ dobrog craft festivala, a ritam mu daje muzika. Sinonim za rock ’n’ roll je krigla piva i upravo nastup rock bendova reflektuje posebnu energiju.

Miks mladih, neafirmisanih bendova sa onima koji su našli svoje mesto u medijima, dobitna je kombinacija, pritom mnogo jeftinija od angažovanja poznatih rock bendova.

Tako je, recimo, u Ulici zanatskog piva u Novom Bečeju nastupilo četiri poznata i četiri, zbog svojih godina, manje poznata benda, koji osim na ovakvim i sličnim festivalima, te moto skupovima, nemaju drugu priliku da se predstave, a muzikom koju sviraju zaslužuju da ih čuje širi auditorij.

Libeeri Brewery Krčedin vreme je za craft pivo

S

ve je stvar navike, ali ima nešto i u kulturi.

Nekada se pilo belo i crno, a danas je na našem tržištu neograničen broj domaćih i stranih etiketa belih i crvenih vina. Za razvoj vinskog turizma, sve značajnijeg dela turističke ponude, zaslužni su pre svega „mali“ vinari, koji su težište svoje proizvodnje, za razliku od velikih industrijskih sistema, usmerili isključivo na kvalitet finalnog proizvoda, provocirajući vinopije zanimljivim stilovima i tonovima božanske tečnosti, od internacionalnih, odomaćenih i, za svaku pohvalu, sve više autohtonih sorti grožđa.

Ono što je vinarije stavilo u prvi plan, osim dobrog vina koje se podrazumeva, je marketing, priče koje su pratili njihovu prezentaciju. Čini se da slični razvojni put čeka i craft pivarstvo.

Naravno i odgovornost na podizanju domaće pivske scene.

Doduše, ova priča je „sveža“ na našem tržištu, ali sa sve većim brojem kuća piva koje ekspresno ovladavaju novim ukusima.

Brojne su prednosti zanatskog, craft piva u odnosu na industrijska, i kada je reč o kvalitetu i kada je reč o ukusima. Njihovo prisustvo stvorilo je poslednjih godina veliku potražnju za nečim drugačijim, zanimljivijim, izazovnijim. Neki će reći i blagu konfuziju zbog velikog izbora raznih stilova koji su se odjednom našli u ponudi na koju još nismo stigli da se naviknemo. Za razliku od vinske scene, mesta najlepšeg doživljaja piva su razbarušena, neformalna, neki bi rekli,

slobodna. Pivo traži žešći zvuk, puno ljudi opuštenijeg stajlinga, ali nikada eksces.

Craft pivara Libeeri prva je pivara u sremskom selu Krčedin, u inđijskoj opštini, u kojoj se gotovo svi bave proizvodnjom vina. Na njihovim počecima kuvanja piva, nije ih interesovao ni ambijent moto skupa, ni karakterističan zvuk otvaranja ’ladnog piva, već njegov ukus. Nezadovoljni ponudom dostupnom na našem tržištu, prvi u porodici da nešto preduzme, odvažio se Ivan Sabo, koji je 2015. počeo sa kućnim kuvanjem piva. Nedugo zatim pridružuje mu se sestra Tatjana Popčev, o njihovom ocu Mihajlu, večitom tragačem za novim, da i ne govorimo. Godine 2018. odlučuju se na veliki korak osnivanja nezavisne, porodične Pivare Libeeri, ostavivši dotadašnje poslove i menjajući život za 180 stepeni. Godinu dana kasnije prvo pivo počelo je da se kuva u novom pogonu.

- Godinama smo bili kućni pivari proizvodeći maksimalne količine do 100 litara, koje su svi rado pili. Kada su se uslovi složili, rešili smo da ozbiljno uđemo u ovaj posao.

Odredili smo prostor, nabavili opremu. Danas je kapacitet kuvanja u pivari Libeeri 1.000 litara piva i 10.000 litara u fermentorima, i planiramo proširenje kapaciteta za odležavanje - kaže Tatjana, ocenjujući da je zanatsko pivo vrhunskog kvaliteta, ali nedovoljno poznato na našem tržištu.

Trenutno u ponudi Pivare Libeeri su tri stila i to Pilsner-lager, IPA i Stout. Naj-

Tatjana Popčev traženiji je Pilsner, Stout ima nešto slabiju potražnju, a porodica planira proširenje linije proizvodnje sa pšeničnim pivom. Porodična pivara Libeeri bazirana je na lokalnu prodaju, odnosno Inđiju i Staru Pazovu, gde je i dostava potpuno besplatna. Njihova piva nalaze se na pivskim mestima u Novom Sadu i u nekoliko lokala u Beogradu.

Tatjana otkriva da ranije niko iz porodice nije bio posebno zainteresovan za pivo. Ovom poslu privuklo ih je to, što je u tom momentu bilo nešto novo, drugačije i što je probudilo njihovu radoznalost.

Ljubav, neophodna za bavljenje ovim poslom na pravi način, došla je tek kasnije, ali od kada je proizvodnja intenzivirana ne popušta, što se oseti u svakom gutljaju Libeeri piva.

- U pivarstvo se ne ulazi mehanički, ili zbog toga što je to isplativ posao. Mi smo pivo počeli da pijemo iz znatiželje. Zaista nam se svidelo to što smo proizveli, i nije moglo da se uporedi sa industrijskim pivom. Ni u kvalitetu ni u ukusu. Što se sviđalo nama, svidelo se i drugima. Ljudi su uglavnom oduševljeni zanatskim pivima, ali ima još puno prostora za razvoj. Iz našeg iskustva navike se formiraju sporo, ali linija prihvatanja je uzlazna - dodaje naša sagovornica, uz napomenu da se ova piva ne filtriraju i ne pasterizuju, što je jedan od ključnih elemenata njihovog visokog kvaliteta, ali je i realan problem proizvođača u njihovoj distribuciji.

43

Ukusi Vojvodine peti put za peticu

M

apiranjem malih proizvođača hrane i pića u Vojvodini, od strane Nataše Budisavljević Radišić i Jadranke Beljan Balaban (Udruženje INTERFEST) učinjen je prvi korak u popularizaciji prebogate vojvođanske kuhinje, za koju smo svi znali da je jedinstvena i neponovljivo ukusna mešavina različitih kulturnih uticaja naroda ovog podneblja, ali koja nije bila dovoljno vidljiva. Da li je to bilo iz naše skromnosti, ili samodovoljnosti i našeg uživanja u njoj, teško je objasniti.

Okupljanjem direktnih aktera u njenom stvaranju, od neposrednih proizvođača poljoprivrednih proizvoda, preko prerađivača do kreatora jela, na Festivalu „Ukusi Vojvodine“ pre pet godina, napravljen je najveći pomak u promociji ove raskošne scene, koja u novosadskom Limanskom parku svake godine početkom septembra privlači veliki broj ljubitelja domaće, zdrave hrane, vojvođanskih vina, posebno onih fruškogorskih, i sve više proizvođača zanatskog piva.

Festival je ove godine okupio 120 izlagača iz svih krajeva Vojvodine, od učesnika svih pet godina do nekih novih, koji su, od onih stalnih čuli da ovo zaista vredi.

Lepo za izlagače, lepo i za publiku, koja se u ogromnom broju tokom dva dana odazvala ovom događaju.

- Ono što je najlepše je da je publika bila izuzetno zadovoljna, da su dolazile uglavnom porodice sa decom, a mi smo u tom smislu i koncipirali program, da podjednako budu zastupljene animacije i radionice za decu i odrasle - iz ugla organizatora kaže Nataša.

44

Nataša sa suprugom i Jadranka Angažovani su vaspitači za brigu od deci, organizovane pomalo zaboravljene igre klikeranje, lastiša i skakanja u džakovima, a dečjim radionicama posvećenim pripremi hrane, cilj je bio da se najmlađima na zabavan način, kroz igru, objasni značaj zdravog proizvoda. Jer, u žiži festivala je promocija zdrave hrane koja dolazi sa malih gazdinstava, proizvedena bez svega onoga što velike industrije dodaju hrani i što znamo da nije baš najzdravije.

Program za odrasle je takođe bio edukativnog karaktera, ispunjen radionicama koje su pružale bitne informacije za zdravlje i zdrav stil života. Posebno interesantan bio je susret sa mikrobiljem, načinom pripreme obroka i gde takav proizvod može da se nabavi, s obzirom da se radi o tzv. super-moćnoj hrani budućnosti. Ništa manje interesovanje nije privukla radionica u kojoj su dva vrhunska majstora na licu mesta pripremala lemeški i petrovački kulen, oba sa zaštićenim geografskim poreklom. Posebno su se zanimali oni koji planiraju da se odvaže na samostalno pravljenje „svojih“ kobasica ove jeseni.

- Festival „Ukusa“ je i poziv građanima da tog vikenda ne kuvaju, jer je Limanski park najveći restoran na otvorenom, gde se priprema i do stotinak kuvanih jela i poslastica. Istovremeno, to je najveća pijaca slatko/slane zimnice, gde svaka porodica može da se snabde za predstojeću zimu. Sa velikom prednošću da pre no što bilo šta kupe, mogu isto i da probaju, uspostave lični kontakt sa proizvođačem i sledeće godine to ponove, možda i prošire saradnju. To nijedan

supermarket ne može da vam pruži - tvrdi naša sagovornica.

Pozitivni komentari dolazili su i za ugodnu atmosferu, za koju je od prvog izdanja festivala, zadužen muzički urednik, maestro Aleksandar Dujin.

Opuštenost i zadovoljstvo izlagača, kao i publike koja je od svega mogla da odabere nešto, privuklo je veliki broj Novosađana ali, idući za „dobrim glasom koji se daleko čuje“ i posetilaca iz drugih vojvođanskih mesta, Beograda i drugih gradova, koji tendenciozno dolaze na festival, komentarišući da bi voleli da nešto slično imaju i u svom mestu.

- Ove godine smo imali daleko više prijava nego ranijih, i mnogo onih koji su nas zvali nakon što je rok za prijavu istekao, a koji će morati da sačekaju sledeću godinu. Međutim, ovo je zahtevna organizacija. Park je predivan, ali od infrastrukture nema apsolutno ništa. Struju obezbeđujemo preko agregata, vodom se snabdevamo preko cisterne i mobilnih sistema, postavili smo mobilne toalete - objasnila je gospođa Budisavljević Radišić, koja je ostavila otvorena vrata ideji da se sličan happening organizuje i dva puta godišnje, ili u nekom drugom gradu, možda Beogradu.

Novosadski noćni bazar -

primer kako izgleda dobar privredno-turistički happening

O

kupljanjem malih proizvođača i omogućavanjem nalaženja dodatne pozicije na tržištu, što im je bio ozbiljan problem, imala sam ideju da im ponudim konkretnu priču.

Ovo je bio momenat da svojim proizvodima daju dodatnu vrednost, plasiraju ih i dođu do novih kupaca i vrlo važno, razmene informacije sa drugima. Da vide da njihove probleme dele i drugi mali proizvođači i da jedni drugima budu podrška. Da upoznaju nove kupce i kupci upoznaju njih - rekla je Marija Radojčić, inicijator i jedan od organizatora „Noćnog bazara“ na novosadskoj Ribljoj pijaci, mestu „dokazano najbolje žurke u gradu“.

Marija Radojčić, po vokaciji ekonomista, nosilac licence Business Cafea za Vojvodinu, vlasnica firme za brendiranje i konsalting, posebno za brendiranje proizvoda koji nastaju u poljoprivrednim gazdinstvima, svoj preduzetnički put započela je sa bratom Petrom, diplomiranim veterinarom, koji je inicirao ideju porodične farme i proizvodnju sireva, danas poznatih kao „Friški jazački“, u kojoj učestvuje sa pozicije prodaje i marketinga.

I sama preduzetnica na porodičnoj farmi, susrela se sa brojnim problemima, i svi koji su tištili nju, shvatila je da tište i druge.

- Ideju za „Novosadski noćni bazar“ počela sam da razvijam sa pozicije malog proizvođača, svesna svih problema i izazova, koliki mogu da budu izdaci, a kolika izdvajanja. Moja ideja nije bila profit, već događaj koji će biti postavljen na zdravoj osnovi. Da je tako govori peta godina trajanja i 1.500 različitih izlagača koji su učestvovali, i danas učestvuju u „Noćnom bazaru“.

Funkcionišemo po principu velike porodice. Imamo radost što smo zajedno i na istom zadatku. Razumem probleme svih, jer sa njima delim isti hleb, ali poenta je da ih saslušam i pomognem koliko je u mojoj moći, ili da nađem

Potrudili smo se da zajedničkim delovanjem posetilaca, izlagača i nas organizatora, obezbedimo trajanje koje je zaslužila. Ni jedan segment ne sme da zataji da bi održavali i dalje razvijali ovaj doživljaj - objašnjava naša sagovornica, puna novih ideja, zanimljivih projekata sa kojima planira da startuje već s proleća 2022.

Veliko interesovanje i učesnika i posetilaca za ovu dobru priču kojom su svi zadovoljni, se nastavlja. I tu ne treba ništa menjati.

Marija Radojčić nekog ko može da im pomogne. U protivnom, nisam sigurna kako bi mogli opstati na tržištu - kaže Marija Radojčić.

Ko nije posetio „Novosadski noćni bazar“ ne može ni izbliza da shvati energiju i vrhunsku atmosferu koja se iznova, i iznova postiže izvrsnim proizvodima proizvođača, umetnika, kreativaca i onih koji znaju da vrednuju njihov rad i koji koriste svaku priliku da uživaju u hrani i piću, umetničkim delima, ručnim radovima, unikatnim odevnim predmetima, nakitu, posebno društvu, „koje ih vraća u detinjstvo, jer sreću prijatelje koje nisu godinama videli i razmenjuju sa drugima sjajnu energiju“.

Skromno, a iskreno, kaže da je i mesto dešavanja imalo ne malog udela u kvalitetu i posećenosti ove manifestacije.

- Riblja pijaca, najstarija u gradu, važna je sa aspekta emocijalizacije i magične energije samog prostora, u samom centru grada. Davno zadobijeno poverenje potrošača prema onima koji su zelene proizvode nudili, nikada ih nije izneverila, niti izgubila. Nekada je bila i izuzetno posećena, ali je tu frekvenciju na dnevnom nivou izgubila izmeštanjem autobuske stanice, ali nije izgubila ono što ljudi donose i vole da dele.

45

Mama Bojanine delikatesne teglice

Ljubica i Danijela Dragišić

T

ezga gospođe Bojane Dragišić iz Nove Pazove, na kojoj punih 25 godina od kada je otišla u penziju, izlaže raznorazne prerađevine od voća i povrća, poznata je svim posetiocima Zemunske pijace i vremenom postala njen zaštitni znak. Danas gospođa Bojana broji 80 leta, i dalje je aktivna, kako u pripremi, tako i plasmanu proizvoda pod brendom „Bojanina zimnica“. Ali, koliko je ona značajna za nastanak ove porodične manufakture, toliko su njene ćerke, Ljubica i Danijela Dragišić, važne za nastavak njene tradicije. A one, složne su u jednom da ovo rade iz ljubavi prema gurmanskim jelima, jelima pripremljenim na dobar način, za sebe i za druge hranoljupce.

- U našem domaćinsvu se još uvek kuva po istim receptima i na način na koji je naša mama Bojana naučila od svoje majke. Sve ono šta pripremamo za sebe, na isti način pripremamo i za naše kupce - kaže Ljubica Dragišić, koja priznaje da je mama još uvek glavna, da uprkos godinama ima velike planove i redovno prima porudžbine od velikog broja ljudi koje poznaje, i koji joj se svake godine javljaju sa spiskom želja šta da im spremi za zimu.

46

Ljubica i Danijela su zaposlene u zdravstvu, ali i pored profesionalnih obaveza pomažu u ovom poslu kada god zatreba. I ne samo što to vole, nego osećaju i ne mali ponos što na tržištu, preplavljenom svim i svačim, u ponudi imaju domaće, i od plodova odgajanih u njihoj bašti, u plasteniku i na otvorenom, zdrave proizvode. „Bojanina zimnica“ u ponudi ima slatko - slani program, uglavnom sremačkih delikatesa. Na prvom mestu je ajvar, koji se najviše i traži, a za koje su ove tri gracije dobile i zvanično priznanje njegovog kvaliteta: pre dve godine pobedile su na lokalnom takmičenju „Izađi mi na teglu“, i sedmo mesto na završnom beogradskom takmičenju, koje smatraju nezaboravnim iskustvom.

- Kada ukrstite varjače sa majstorima iz različitih krajeva naše zemlje, gde svako ima svoj recept i neku skrivenu pikanteriju, nešto što doda, a ne kaže šta, onda je to velika stvar - kaže Ljubica, koja u šali primećuje da voli da kuva samo na „veliku šerpu“ i zadovoljstvo kada uroni dugačku varjaču u šerpu i to još na „Smederevcu“, koji je kao prva nagrada na takmičenju dobio počasno mesto u letnjoj kuhinji, na

kojem se sve priprema. Osim ajvara tu je i pinđur, seckane i kuvane ljutenice, sok od paradajza (kuvan i onaj koji se ne kuva), ljute papričice na 101 način. Zanimljiva je i tražena kombinacija ljutih paprika sa posebnom vrstom belog grožđa, naročito interesantna gurmanima, pa ljute papričice punjene sirom u maslinovim ulju, koje se slažu sa pečenjem. U ponudi je zeleni paradajz, ren, zeleni ajvar (kombinacija rena, zelenog paradajza, senfa, ulja), takođe ide uz pečenje. I ništa se od toga ne jede mnogo, samo radi boljeg ukusa, jer „ne treba da budemo debeli, već zadovoljni“ - poručuju sestre Dragišić, i dodaju: A i treba lepo jesti da bi se moglo dobro raditi.

Tu je i domaći sirup od nane, matičnjaka, višnje i zove, a i drugi će kada u bašti dozri drugo voće, pa domaći kečap od paradajza sa kruškom ili jabukom kao osnovom uz dodatak crvene paprike, ali i džemovi, pekmezi, slatka, džem od jagode i zove i dr.

- Sve što radimo radimo iz velike ljubavi, a ujedno pomažemo i mami. Čak i godišnje odmore usklađujemo sa kalendarom manifestacija koje volimo da posećujemo - kažu sestre.

Osim na lokalnim gastro-manifestacijama, kakva je ona najveća - Gasto Fest u Staroj Pazovi, jedanaest godina učestvuju u Koceljevi na Festivalu zimnice krajem septembra, jednom od najuspešnijih i najposećenijih događaja tog tipa u zemlji.

Na pitanje koliko ljudi u našem okruženju prepoznaju njihov rad, Danijela Dragišić objašnjava: - Ne dovoljno, ali to treba posmatrati kao razvojni proces. Jedan broj ljudi zaista vodi računa o tome šta jede i kakvog je kvaliteta. S obzirom šta nam se dešava prinuđeni smo svi da sve više razmišljamo o hrani, svesni da je hrana osnov našeg zdravlja. Ako unosite zdravu hranu možete se nadati dobrom zdravlju. Bez dobre hrane vaše zdravlje je u opasnosti.

Nije to samo uživanje u ukusu nego je važan i kvalitet. Ukus je nešto što dođe kao dodatak, a zdrave navike u ishrani su pola zdravlja.

Jorgovanova rakija

Saša Beljić

V

ažno je kada znaš šta želiš da radiš.

Još važnije kada želju prati ljubav, i kada si mlad. Ali ni želja ni ljubav, a ni mladost ne garantuju uspeh, jer je mera uspeha srazmerna uloženom trudu.

To je spoznao i Saša Beljić iz sremskog sela Golubinci, koji je svoju ljubav prema voću iskoristio za stvaranje, danas prepoznatljivog brenda JORGOVANOVA RAKIJA. Saša Beljić (1986) je po struci ekonomista, zaposlen u porodičnoj trgovinskoj radnji. Želja mu je bila da proizvodi rakiju, tradicionalno piće srpskih domaćina, jedini proizvod koji Srbija zna da napravi bolje od ikoga u svetu, kako se može čuti u zvaničnim krugovima. Kupio je voćnjak na kojem danas uzgaja 350 stabala Vilijamovke - kraljice među kruškama, ali i sorte Santa Mariju i Butiru, radi oprašivanja Vilijamovke. Dok su Santa Marija i Butira, sorte koje dospevaju rano, i samo ono što nije za konzum završi u rakiji, od Vilijamovke se pravi najkvalitetnija kruškovača. Šta je najvažnije za proizvodnju dobre rakije?

- Voće treba da bude zdravo, zrelo i da se bere u pravom momentu. Sudovi čisti, ispoštovane sve faze prerade plodova, mu-

ljanje, priprema kljuka, vrenje, destilacija, odležavanje, dozrevanje i čuvanje. Plod ne sme da padne sa stabla, udari, ošteti, već se obere nedelju dana pre no što sasvim požuti i stavlja u gajbice. Posle nedelju dana plodovi se prebiru i samo požuteli (dozreli) idu na dalju preradu, dok se druge vraćaju na dozrevanje. Taj postupak se ponavlja tri-četiri puta tokom dve-tri nedelje. Zrele, zdrave plodove perem i odstranjujem sredinu (semenke) i peteljke i dalje prerađujem. Nekada se radio samo prepek šljivovice. Kada sam krenuo u ovu priču, iskusniji su mi govorili da rakija tako gubi aromu, međutim to nije tačno. Kada se napravi prepek dobija se čistija rakija, bez puno primesa, pre svega viših alkohola, pitkija i dosta jača, koja se potom razblažuje destilovanom vodom - objašnjava Saša Beljić, sledbenik novih procesa proizvodnje ovog iz grupe žestokog alkoholnog pića, pominjući reči prof. dr Ninoslava Nikićevića, da rakijska scena Srbije polako staje na noge i cilj je da se napravi reprezentativan proizvod. A da bi se do toga došlo mora da se ispoštuje struka i standardi.

Na isti način, ovaj mlad čovek proizvodi i rakiju od dunje, kajsije, šljive i jabuke, uglavnom iz svog voćnjaka.

- Rakiju od dunje radim jer je jako tražena, mada se retko može naći prava dunjevača, češće ekstrakt dunje u jabuci, što smanjuje cenu proizvodnje, jer da bi se napravila prava rakija od dunje potrebno je mnogo voća - objašnjava Saša Beljić, potvrđujući da se kao ni mnogim drugim poslovima, proizvodnjom rakije ne može baviti neko ko prema tome nema iskrenu emociju, a to se najpre primeti na finalnom proizvodu.

Nagrade za kvalitet svojih rakija nije brojao. Najdrža mu je sa Međunarodnog Nikoljdanskog festivala rakije u Senti, gde je KAJSIJEVAČA JORGOVANOVA, u konkurenciji 150 uzoraka, osvojila 19 bodova i drugo mesto, kao i zlatna medalja sa Festivala rakije „Rakija i rakijaši“ u Pančevu...

Saša Beljić ima malu proizvodnju rakije u okviru Porodičnog gazdinstva „Beljić“ i kako kaže više podeli nego što prada, ali sanja da jednog dana podigne destileriju: - Bilo bi dobro da država stane iza nas, malih proizvođača, da nam dozvoli da sa svog gazdinstva, voćnjaka, možemo da proizvedemo, platimo porez, dobijemo akciznu markicu i uz redovno vršenje kontrole kvaliteta, možemo da izađemo na tržište. Problem je što za destileriju treba mnogo novca, prostorije... Ima nas dosta mladih, koji imamo svoje voćnjake i mogućnost da se upustimo u proizvodnju. Ja bih prvi ušao u tu priču, ali se ne isplati sa malom količinom voća i produkcijom koju imam. Voleo bih kada bi se doneo zakon za male proizvođače, koji proizvodimo do 1000 - 2000 litara, da se možemo naći na tržištu i plasirati svoj proizvod, jer je kvalitetan, a uložen trud ogroman. Imam prostorije, podrum, ali ne i mogućnost da napravim ozbiljnu destileriju za koju treba 150 hiljada evra i 50 tona voća, koje moram da kupim, umesto da, kao i do sada, iz hobija i ljubavi, proizvodim male količine kvalitetetnog proizvoda od voća iz sopstvenog voćnjaka - objašnjava Saša Beljić, koji je, između ostalog, nasledio, i s ponosom ga nosi, porodični špicname - Jorgovanovi, po mnogo jorgovana u dvorištu, koji je mirisao kao što danas miriše njihova rakija.

47

Pčelinja kuća porodica Đolić - Joković

S

upružnici Tatjana i Milan Đolić stoje iza Pčelarskog gazdinstva Joković iz Aleksandrovca.

Tatjana Joković Đolić je slikar, sa diplomom Akademije umetnosti u Novom Sadu, sada nastavnik likovnog vaspitanja u OŠ „Jovan Jovanović Zmaj“ u Brusu. Milan Đolić je nastavnik fizičkog vaspitanja u OŠ „Prvi maj“ Vlajkovci i u OŠ „Knez Lazar“ u Velikim Kupcima. Za sebe kažu da su na prvom mestu roditelji, pobornici prirodnog načina života, i u tom duhu nastoje da vaspitaju Vidaka i Vukana (5 i 7 godina), a da niti deci, niti sebi, ništa ne uskraćuju.

- Živimo onako kako volimo i kako nam odgovara, u saglasju sa prirodom - kaže Tatjana Joković Đolić, koja je ljubav prema umetnosti i pčelarstvu nasledila od svog oca, vajara i vele pčelara. Trenutno imaju 120 košnica stacioniranih na tri lokacije u potkopaoničkom kraju, dok manji broj košnica sele na paše karakteristične za ovo područje, uglavnom na prostor svojih pčelinjaka. Osim bagremovog, livadskog, proizvode i šumski med (medljiku), koji je uprkos toplom vremenu ove godine podbacio. Đoliće to ne brine, jer izdašne bagremove i livadske paše nadomešćuju izgubljene količine medljike.

Proizvodnju medova i znanje rada u pčelinjaku su nasledili, a u želji da u skladu sa zahtevima tržišta ponude i nešto više, Tatjana je „skupljala“ znanja po kursevima iz api terapije i prirodne kozmetike na bazi meda.

- Iskoristili smo blagotvornost meda i pčelinjeg voska za proizvodnju balzama, melema i preparata. U našoj ponudi se između ostalog nalaze u malim količinama ručno rađene kreme za lice, stopala, balzami za usne, ulja za telo, losioni za čišćenje lica, antirid krema, koje pune etarskih ulja i lekovitog sadržaja meda koža u potpunosti upija, preparate koji mogu da olakšaju određene tegobe i ojačaju imunitet, i sve to bez upotreba bilo kakvih aditiva, konzervanasa, bez dodataka boja i mirisa. Med je i zdravlje i hrana. Priroda nam nudi širok spektar dobrog i to treba iskoristiti - kaže ova umetnica - preduzetnica, koja je prirodnu datost i svestrani talenat rešila da iskoristi na nešto lepo i korisno, napustivši petogodišnje bivstvovanje po Novom Sadu i Beogradu, vrativši se u svoj rodni kraj i za relativno kratko vreme, uz pomoć supruga, osmislila brend i izašla na tržište.

- Svi naši pčelinjaci su situirani na lepim mestima.

Jedan je u župskom predelu, na placu sa kućicom starom 120 godina, koju smo restaurirali i koja izgleda isto kao nekada. Na placu imamo voćnjak i svako veče deci donosimo punu korpicu svežeg, neprskanog voća. Kada pođu sa nama sama beru sa drveća, i to je

48

Supružnici Tatjana i Milan Đolić sa decom nešto što malo ko ima - dodaje Milan Đolić, ponosan na to što njihova deca raspoznaju svaku biljku, životinju u njihovoj bašti i obližnjoj šumi, a često znaju da naberu punu korpicu vrganja ili žula (blagvi), od kojih se kasnije priprema ukusan obrok.

Vrata njihove „pčelinje kuće“ su otvorena i za posetioce, koji prolazeći njihovim krajem, privučeni idiličnim prizorom i svime što ovo mesto okružuje, uključujući i košnice, zastanu u želji da podele utiske i proćaskaju sa domaćinima.

- Tamo nema mobilnog i TV-a, to je mesto gde možemo da budemo sami sa sobom i sa Bogom. Smireni, jer se samo tako prilazi košnicima, gde vas, kada ih otvorite, opija fantastičan miris - opisuje lepotu i zadovoljstvo svog rada sa pčelama, ova mlada žena, čije su osnovni postulati života - porodična sreća i unutrašnje zadovoljstvo. Đolići pripadaju onoj grupi ljudi koji žive po svojoj meri, za razliku od mnogih koji ništa ne rade da bi to ostvarili. Na sreću, u sredini su koja je „probuđena“, koja razu-

me prave vrednosti i dosta čini da civilizacijske tekovine uskladi sa svojim uverenjima. Dvorište njihove porodične kuće je prepuno životinja, a deca svaki trenutak koriste da ga provedu napolju. Njihove igre nalik su igrama dece iz detinjstva njihovih roditelja i roditelja njihovih roditelja. Đolići znaju da ne mogu izbeći sve što im nameće novo doba i da će njihova deca biti deo nekog drugog, tehnološki rezvijenijeg sveta, ali „ne moramo svi biti isti“. Treba jasno razlučiti koja dobra donosi novo vreme, a šta bi moglo biti drugačije. „Mora se razmišljati i donositi odluke, da to ne bi činio neko umesto nas“.

Pčelarstvo je za porodicu Đolić još uvek aktivnost koja zahteva puno rada, ali donosi isto toliko i zadovoljstva. Teško bi bilo živeti samo od toga, ili bi trebalo prošriti broj košnica. Ali, stvaran problem, više za potrošače nego za njih, vide u prisustvu veštačkog meda na našem tržištu, koji je jeftiniji, ali ne zadovoljava osnovne kriterije meda: meda kao izvora zdravlja i meda kao zdrave hrane.

Priroda vraća zdravlje MEDANA je robna marka Poljoprivrednog gazdinstva „Dabić“ iz Inđije.

Osim livadskog, zlatnog bagremovog, suncokretovog i lipovog meda, ova porodična pčelarska radionica zdravlja, proizvodi preparate kao što su Omanis (za čišćenje pluća), Pčelinji Mix (za jačanje imuniteta), Polenko (protiv anemije i hroničnog zamora), Feniks (za uspostavljanje životne ravnoteže), te zdrave, ukusne i slatke medene mešavine za mališane.

Latinska izreka kaže da „lekar leči, a priroda ozdravljuje“. Njenu tačnost na svom primeru iskusio je Goran Dabić, ekonomista po vokaciji, sa 26-togodišnjim iskustvom u banci, odnedavno posvećen isključivo deljenju zdravlja.

Da život nije prava linija uspona, ovog bivšeg sportistu, ljubitelja prirode, uverio je događaj iz 2007. godine, kada doživljava anafilaktički šok, a zvanična medicina mu zabranjuje boravak u prirodi i prepisuje doživotnu terapiju. Posle osam godina strogog pridržavanja uputa lekara, nezadovoljan opštim stanjem svog zdravlja, dešava se preokret: - U to vreme upoznajem dr Mirjanu Jovanovnić, zagovornika koncepta po kojem osoba koja pati od alergija treba da se izlaže istim, u manjim količinama, uz detoksikaciju organizma. Zvučalo mi je to logično i uz dalje istraživanje zaključio sam da su kombinacija meda i limuna početna tačka mog oporavka - seća se gospodin Dabić.

Naredni korak bila je, po nagovoru prijatelja, nabavka tri košnice i početak bavljenja pčelarstvom. Upotreba meda, svakodnevna posvećena aktivnost usmerena na košnice, te sporadični ubodi pčela, za godinu i po dana doveli su do nestanka svih simptoma. Potrebe za lekovima više nije bilo, ali za proširenjem košnica jeste.

Danas, na osnovu ličnog iskustva, a

sledeći omiljen moto da „što više delimo to više imamo“, Goran Dabić se trudi da pomogne onima sa sličnim problemima, bodreći ih da budu istrajni. Trenutno vodi brigu oko 80 košnica i planira, kada se za to ispune uslovi, dalje širenje. Baza svih njegovih proizvoda su bagremov, lipov, suncokretov i livadski med, i svaki je dobar, samo treba da se koristi.

- U Srbiji se koristi svega 400 grama meda na godišnjem nivou po glavi stanovnika, što je izuzetno malo, nasuprot

prirodan, je dobar. Odlučio sam se da pravim neke miksove, jer sam sebi obećao da svako ko dođe u punionicu mora da nađe nešto što će mu se svideti. Uspeo sam da napravim razne kombinacije na bazi meda sa lešnicima, kakaom, liofilizovanim voćem i drugim ukusima. Pokazatelji govore da sam uspeo i da deca rado jedu MEDANA proizvode.

Njegova mala punionica danas je izrasla u mali porodični biznis u kojem osim njegove porodice radi i porodica njegove

Goran Dabić Nemačke u kojoj je godišnja potrošnja 24 kilograma. Med je jedina hrana koja se ne kvari i koja, pri pravilnom unosu, direktno ulazi u krvotok. Med se može uneti i u čaju, mleku (mlakom) kao zaslađivač, ali je najveći efekat kada se polako topi u ustima. Dnevna doza ne bi smela da je veća od 60 grama, odnosno tri supene kašike, s obzirom da se izvesne količine šećera unose putem voća, slatkiša i sl., ali to je druga priča - objašnjava ovaj pčelar, koji je otišao i korak dalje i kreirao posebne ukuse da bi mališani med lakše prihvatili i zavoleli.

- Med je med i svaki, ako je domaći,

sestre. Njihova misija je da šire i prenose ono što znaju. Za razliku od mnogih u ovom poslu koji svoju proizvodnju baziraju na izvozu, oni su se dotakli prave suštine, a to je da kvalitetom svojih prozvoda ljudi u Srbiji počnu da koriste med i da se zdravo hrane. Njihova misija je da vrate slatkiše u domaćinstva i detinjstva mališana širom Srbije.

Uprkos njihovoj opredeljenosti ka pčelarstvu, priznaje da nije sve ni u medu.

Potrebno je da se što više krećemo, družimo, provodimo više vremena u prirodi.

Jer, istina je da se dobre navike teže stiču, ali se sa njima lakše živi.

49

Oduševljeni Krivom Rekom

K

riva Reka je od centra Kopaonika udaljena 25,3 km i u njoj živi 519 stanovnika. Poznata je po crkvi Sv. Petar i Pavle (1618 - 1620), za koju je ferman od turske vlasti lukavstvom zaslužan pop Vuksan; to je crkva u kojoj je prema legendi sahranjen Mali Radojica, u kojoj je 1942. zatvoreno i minirano 45 brđana, o čemu piše Dobrica Ćosić u romanu „Deobe“. Kriva Reka je mesto gde su „zime duge, gde se krompir sadi tek posle Đurđevdana, a leta kratka i završavaju se o Preobraženju. Pre dvadesetak godina dobilo je put, kojim je daleko lakše napustiti selo i otići u grad, nego dok se išlo po glibu“. Ali nije opustelo. U njemu i danas žive i rade dobri domaćini, dočekuju čak i goste.

Radicina radost rada sa decom Radica Tomić, rodom iz Kruševca je učiteljica koja se bavi seoskim turizmom i preradom šumskih plodova. Ona je i najmlađa učesnica prvog serijala „Kuhinja moga kraja“ iz kojeg je ponela nezaboravne utiske i veliko iskustvo: - Bila sam u dobrom društvu neverovatnih žena, kuvarica, inovatorki čija su znanja i umešnost neopisani.

Radica Tomić nadmorskoj visini u Srbiji. Zatim je četiri godine učiteljevala u selu Rataje, a danas se druži sa decom u Aleksandrovcu. Navikla da svaki posao radi pošteno i temeljno, povodom projekta „Mali baštovani“ u okviru škole organizovala je malu baštu

Maline su ovde najslađe Krivorečka škola je bila prva škola u kojoj je radila kao učiteljica dvanaest godina. Kažu da je to škola na najvećoj

50

kako bi deci uz teorijska, pružila što više praktičnih znanja vezanih za njihovu okolinu, boreći se svim silama da deci ukaže

na potrebu i lepotu boravka u prirodi, i sa prirodom.

- Deca vole da čeprljaju po zemlji, vole biljke, a ja sam im to omogućila prenoseći im deo moje ljubavi. Pored naše baštice u školi podržavam i njihove igre u prirodi, da se penju, padaju, redovno uprljaju, osete njenu moć - kaže gospođa Tomić.

Seoskim turizmom je počela da se bavi 2010 godine., da bi odlaskom ćerke na studije u Beograd, „utrošila“ višak energije jer kaže - „energije mnogo, a praznina ogromna“.

- Moj suprug i ja smo u to vreme bili ni previše stari, ni previše mladi i na primedbu koleginica da imam idealne uslove za bavljenje seoskim turizmom koji je u ekspanziji, podigli smo kućicu za goste.

Međutim, nas su gosti preduhitrili. Planirali smo da to sređujemo, dorađujemo desetak godina, pa kada odem u penziju da se posvetim i turizmu. Međutim, prvi gosti, grupa Australijanca i Engleza, došla je pravo sa EXIT-a. Bili su oduševljeni srpskim selom. Posle su dolazili Japanci, koji posle toga borave kod nas gotovo svake godine, Indijci koji rade u Dubaiu, Kinezi - kaže Radica Tomić.

Dolaze i naši, najviše iz Beograda, Niša, Novog Sada, nedavno je ispratila goste iz Bujanovca i svi oni najviše su oduševljeni domaćinima, a onda i okolinom, i uglavnom odlaze zadovoljni, kao i domaćini.

i domaćinstvom Tomić Da je to tako, potvrdio nam je slučajan susret dvoje bajkera u naselju Treska, koji su se upravo vraćali iz posete porodici Tomić, žalosni što ove godine, za razliku od nekoliko prethodnih, nisu na vreme rezervisali kuću, pa su morali da se zadovolje smeštajem u naselju.

Kriva Reka se nalazi na bruskoj strani Kopaonika, na 1.200 - 1.400 mnv, i jedan je od najviših poljoprivrednih krajeva u Srbiji. Ovde vladaju surovi uslovi, ali uprkos svemu ovo je poznat malinarski kraj sa 100 hektara pod malinjacima, a poznat je, iz nekog razloga, po krivorečkom krompiru, koji je najslađi kada se jede vruć sa kajmakom. Nekada je ovo bio stočarski kraj, sada stoke ima sve manje, dovoljno za brendirani krivorečki sir i kajmak, od mleka obogaćenog lekovitim travama, šumskim jagodama, borovnicama, koje kravice slobodono pasu. Od ostalih poljoprivrednih kultura gaji se kupus, borovnice, ribizle, seje pšenica, kao hrana za stoku, i heljda.

Složna i vredna porodica Tomić - Neću reći da su naš sir i kajmak najbolji jer Srbija je predivna i kao zemlja, i kao turistička destinacija. Na pitanje u kom kraju Srbije se najbolje jede, nije znao odgovor ni Jovan Memedović, pa ne mogu ni ja, ali znam da je u Krivoj Reci tako - tvrdi gospođa Tomić i nastavlja: - Preradom voća i povrća počela sam da se bavim delimično spontano, da iskoristim svojih 40 žbunova aronije, 100 stabala crne i jedno crvene ribizle, 50 ari maline.

Borovnica raste u šumi, koja je na nekoliko koraka od gazdinstva, pa je ne sadim. Beremo i vrganje, kojih ove godine nije bilo, ali je zato rodilo grožđe, koje svake godine završi u rakiji, ali ove godine ga je toliko da ćemo praviti vino. Tako je pravilo, da uslovi koji odgovaraju vrganjima ne odgovaraju vinovoj lozi i obratno, potvrđeno.

U Aleksandrovcu imamo mali vinograd - Prokupca star 70 godina, gde porodica mog supruga ima poljanu - vinogradarsku kuću, pandan Rajačkim i Rogljevačkim pimnicama, samo za razliku od ovih od kamena, napravljenu od blata, slame i

Priznanja priznanja stižu drveta. Imamo mali šljivik, takođe za rakiju, za nas, prijatelje i goste.

U ovom domaćinstvu prave se sokovi i slatka od borovnice, aronije, ribizle, pekmezi od kupine, kajsije, malina, šljiva, šipurka, borovih iglica i maslačka, sok od nane, zove, a uz pomoć svekrve, dobrog poznavaoca lekovitih trava, Radica Tomić po uzoru na Rtanjski priprema Kopaonički čaj, u kojem dominira majčina dušica, hajdučka trava, kantarion, gorka trava ki-

Gosti oduševljeni porodicom Tomić

čica, gavez, list divlje maline, zelena borovnca.

U domaćinstvu se proizvodi i ajvar, ali kao zalog za budućnost i obezbeđivanje malog biznisa za pristojan život njihove dve ćerke, ako im kad zatreba (jedna ćerka diplomirala na tehnologiji konzerviranja i zrenja). Od brata, proizvođača kornišona, gospođa Tomić nabavlja sirovinu i stavlja u tegle, kao i cveklu vrhunskog kvaliteta, koju uzgaja u svojoj bašti i sve to bez konzervansa. Svoje proizvode, kada to vreme dopušta, rado izlaže na manifestacijama, sajmovima, organizuje dostavu za Beograd, a ljudi su puni hvale za njen rad, što joj daje podstrek za nastavak i inoviranje postojećeg programa.

- Ono što ne želim za sebe ne mogu dati ni drugom. I ne mogu da ubeđujem ljude da to što nudim vredi, ako sama ne verujem u to - dodaje Radica Tomić, ističući da u svemu ovome nije sama i da bez njenog supruga, Krivorečanina Saše, „prave ljudine“, ne bi mogla postići ni delić ovog što ima danas. I sve to uz uzajamnu ljubav, slogu i podršku, tokom 34 godine.

51

Od semena do sovre

U

Srbiji se porodica nekada okupljala oko ognjišta i veriga, koje su u starim seoskim kućama držale kotao što visi nad ognjištem. Na centralnom mestu domaćinske kuće danas je takođe sto, trpeza, sofra, ili sovra - kako kažu u podkopaoničkom kraju, odakle je i mlada 32. godine stara Ana Karanović, diplomirani biolog, meštanka sela Rudnica, opština Raška. Za nju, sovra je najbolji pokazatelj gostoprimstva, umešnosti, znanja domaćina.

U njenom kraju, gost, komšija, prijatelj postavlja se u čelo stola, a na sovru se stavlja sve najbolje što se u kući nađe. Kao na izložbi. Na hvalu i ponos vrednih domaćica.

Kada je otišla na studije u Beograd, Ana Karanović kaže da je gladovala. Ne zato što nije imala para, već nije imala šta da kupi za te pare, odnosno šta god da je kupila nije bilo nalik onome na šta je u svojoj kući navikla da jede. A onda je shvatila koliko vredi ono što je imala: domaći sokovi na kojima je odrasla, domaća jaja, pekmezi i slatka od voća iz bašte iza kuće... Sve zlata vredno.

Po povratku iz prestonice javlja joj se ideja da iskoristi sve ono što u svom domaćinstvu i prirodi može da nađe.

Počela je od dimljenog kačkavalja, od kravica koje daju osam litara mleka, 5 - 6% mlečne masti. Time je napravila proboj na tržište. Tome je dodala i druge proizvode i posle godinu i po dana stvorila brend - UKUSI KOPAONIKA. Od prvog dana tražnja daleko nadmašuje proizvodnju, ali Ana proizvedi samo onoliko koliko da zadrži kvalitet, koji joj je na prvom mestu, a zadovoljan kupac mera njenog rada.

- Moja ideja je da ponudim

52

Ana Karanović ljudima isključivo ono što ja proizvedem i za šta sam sigurna da nema konzervansa, ničega štetnog, veštačkog. Samo ono što se jede u mojoj kući, ponudim i svojim potrošačima, za šta znam da je lek, a ne samo hrana. Izlažem na lokalnim manifestacijama, ali moja najveća prodaja ide od usta do usta, što oni koji probaju preporučuju moje proizvode drugima. Proizvode plasiram i preko Facebook stranice i Instagrama - Ukusi Kopaonika, i dva puta mesečno vršim dostavu po celoj Srbiji. Reč je o ličnoj dostavi, ne slanju kurirskim službama, gde sirevi i ostala roba putuje dan - dva.

To je bitno za ovo što radim, da me ljudi upoznaju, da znaju od koga uzimaju proizvode, ko stoji iza svega. Meni je takođe važno da se susretnem sa njima, čujem sugestije, primedbe, posebno hvale, kojih je najviše - kaže Ana Karanović, zalju-

bljenik u prirodu, čiji radni dan traje od 06:30 do 22:30. Kada preko dana nađe vremena, ne legne da se odmori, već uzima svog psa i ide sa njim u šumu na sat-dva i bere gljive i lekovito bilje, koje potom stavlja u svoje sireve. Gljivarenje smatra najboljim odmorom, gljive šumskim mesom. Takođe se bavi i uzgojem Shiitake gljiva na balvanima.

- Ranije se dosta plodova iz domaćinstva, u nemogućnosti njihovog skladištenja poklanjalo, čak i bacalo. Sada toga više nema. Uspevam sve da preradim. Hvala Bogu, moji preci su mi ostavili stare sorte jabuka, oraha, pa često pomišljam da su imali u vidu da će se jednog dana naći neko ko će umeti da to na pravi način iskoristi - kaže naša sagovornica.

Biznis je razvila sama, a način gajenja voća, povrća i pripremu preuzela od starijih, koji

joj i danas nesebično pomažu.

Ipak, dalje od porodice njen primer u selu još niko ne sledi.

Smatra da je nerealno da npr. paradajz, koji gajiš od semena, od aprila do avgusta, prodaš za 20-tak dinara po kilogramu. Za prerađeni se dobija više, ali to zahteva odgovarajuće uslove i potpunu posvećenost.

Ona je odlučila da širi zdravlje kroz domaći način pripreme proizvoda i daje mogućnost da je lično posetite. Ona će vas lično dočekati, uvek nasmejana i provesti kroz svoje malo carstvo, slobode i prijateljstva.

Tu, na licu mesta možete kupiti i neke od proizvoda iz sada već, široke palete Aninih UKUSA KOPAONIKA: kopaonički sir, dimljeni kačkavalj sa dodacima (ljuta tucana paprika i beli luk, bosiljak i beli luk, origano, susam ili bez dodataka; mleko, surutku, domaća jaja, sirup od borovnice, jagode, zove ili bagrema.

Čas telefonije Lasla Jereša iz Šušare

Laslo Jereš

J

edini privatni Muzej telefona u Vojvodini, možda i celoj Srbiji, nalazi se u Šušari, malom selu u srcu Deliblatske peščare. Njega je osmislio bivši telefonista Laslo Jereš, celog života prikupljajući što rashodovane, što na buvljacima kupljene aparate, i došao do 85 eksponata, telefona i centralica, koji danas čine ovu nesvakidašnju zbirku, malo blago iz samih početaka komunikacije na daljinu.

Mada se mnogi još sećaju telefona sa brojčanikom za sajber generacije to je samo muzejski eksponat. A upravo su to generacije koje najviše posećuju Muzej i čude se komplikovnim mehanizmima i čudesnim oblicima prenosioca zvuka, preteče mobilnih telefona. Kako bi im posetu učinio interesantnijom, gospodin Jereš je instalirao telefone iz 70-tih na različitim krajevima kuće, kao pokaznu vežbu mlađim naraštajima o tome kako se nekada telefoniralo.

Dolaze i stariji, sa znanjem i sećanjima, koji vraćaju vreme

u nazad. I on sam često zna da sedne među svoje „ljubimce“, glanca ih i čisti, proverava da li i dalje rade dobro. U 99% slučajeva svi eksponati su u ispravnom, radnom stanju.

Među njima je telefon iz prve generacije, kojim je, 10. marta 1876. otac telefonije, Alexander Graham Bell uputio reči svom asistentu: „Gospodine Watson, dođite ovamo, želim da vas vidim!“, čime je, kako zvanična istorija kaže, pokrenuta telefonska era. Tehnologija se sastojala u tome da se okretanjem ručice telefona dobijala jednosmerna struja od 70 - 110 volti, u zavisnosti od brzine okretanja generatora.

Električni telegraf, preteča telefona, komunikacionog sistema koji je prenosio električne signale preko žica od trake predajnika, do trake prijemnika prevodeći ih u pisane poruke, usavršio je Samuel Morse 1835. godine, a prve reči: „Šta je Bog učinio“, prenete su na relaciji Vaštington - Baltimor, 1844. na udaljenost od 40 milja. U Kneževini Srbiji prva međugradska linija bila je uspostavljena 1855. godine između Beograda i Niša i primerci toga telegrafa čine deo ove zbirke.

- Najstariji je eksponat iz 1878., železnička centralica od hrasta lužnjaka na kojem je još ostao predajnik elektropošte telegrafije. Tu je i vojno zvono PTT Skoplje iz 1903; „englezac“ korišćen u Drugom svetskom ratu, težine 4.5 kg, originalan u vrlo dobrom stanju; zatim probni induktorski telefonski aparat marke Simens, što se vidi po viljušci od metala iz 70-tih godina; železnička centrala sa četiri broja, koja je radila sa ključem Iskra „Kranj“,

Pančevo - Zrenjanin - Bela Crkva - Beograd; „berlinski“ induktorski telefon iz 1928. godine, ujedno je bila i centralica sa tri broja sa Pupinovim kalemima... Najnoviji eksponat je upravo stigao - Simens iz 1932.

Odmah sam ga očistio, ulaštio i našao mu mesto na polici. Izuzetno vredan primerak - kaže gospodin Jereš, s ljubavlju i poštovanjem gledajući svoje malo carstvo. Vidi se to po tome što iako vremešni, na njima nema prašine, čak ni ogrebotine, a priča o njima, po potrebi i interesovanju prisutnih, može da teče u nedogled.

Mnogo vremena i ogroman entuzijazam ovog čoveka leži na policama u prostoru otvorenom svakog dana za sve one koji žele da zavire i prepuste se sećanju. S druge strane ovi aparati su svedoci brzine promena, pa i oni iz 70-tih prošlog veka izgledaju prilično arhaično.

- Za mene su svi lepi, a najdraži? Iskreno, ne znam. Simensov, original iz ’88., kao i „bečki“ iz 70-tih od oniksa, ručni rad i u odličnom stanju. Opet ovaj Simensov od mesinga, težine 3.800kg, takođe nazvan „bečki“, veliki je i težak, a istovremeno otmen i zanatski odlično urađen. Danas su telefoni funkcionalniji, ali su izgubili onu svoju lepotu i posebnost kaže čovek čiji je telefon: 063 800 4437 uvek otvoren za pozive posetilaca Muzeja.

Muzej telefona u Šušari, Turistička organizacija Vršac uvrstila je u svoju turističku ponudu, jer doći do jugoistočnih oboda SRP „Deliblatska peščara“, a ne posetiti ovo mesto u kojem ima šta da se vidi i nauči, bila bi više od greške. Bila bi promašaj.

53

Kol’ko kaže konje voliš, toliko ti duša vridi

J

edan od simbola varoši na Tisi, Novog Bečeja su konji, kao što je Parada zaprega nezaobilazan deo najveće novobečejske svetkovine - Velikogospojinskih dana. Nikada dopričana priča o Ukazu cara Franje Josifa I, kojim dozvoljava da se u selu Vranjevu, u petopregu voze i oni koji nisu plave krvi, što je do tada bilo zabranjeno, donetom pošto je car 1872., sa svojom pratnjom u petopregu prošao glavnom vranjevačkom ulicom, ostavila je na Vranjevčane dubok osećaj posebnosti. Nekada je Vranjevo, koje je od Novog Bečeja delio samo potok, bilo daleko veće od njega, danas je na njegovoj periferiji. Ali samo prostornoj, ne i suštinskoj. Da podsete na posetu cara, KK „Vranjevo“ je 1994. iniciralo održavanje takmičenja paradnih zaprega, u vreme gradske slave - Velike Gospojine. Posebno petoprega.

Nađ Laslo iz Bačkog Gradišta je odgajivač i u svojim štalama ima 30 gracioznih konja, lipicanera, jedne od najzastupljenijih rasa konja u našoj zemlji. Gospodin Nađ se celog života druži sa konjima, ali se profesionalno bavi nečim sasvim drugim.

Konjarstvom samo iz hobija i velike ljubavi. Na Velikogospojinsku smotru dolazi redovno, ali je prisutan i na ostalim revijama i fijakerijadama širom zemlje.

- Skup je to sport i daleko smo od toga da se takmičimo na svetskom nivou. Imamo uslova samo za lokalna takmičenja. Godišnje trošim 100.000 dinara samo za održavanje kopita. Sami plaćamo

54

odlazak na smotre, boravak, matičnu službu, ukratko sve.

Ministarstvo poljoprivrede izdvaja sredstva za brdsko planinske konje. Mi ne pripa-

Konji su mi zadovoljstvo i terapija. Koliko god da sam umoran, kada stanem među njih, osećam olakšanje. Ranije su moji radili sa konjima.

Nađ Laslo iz Bačkog Gradišta sa svojim lipicanerima

Atrakcija parade - mlade snage u petopregu ponija damo toj kategoriji i imamo samo izdatke, dobit nikakvu.

Za razliku od zemalja u regionu. Kod nas konjarstvo kao da ne postoji. Ipak, i poslednji dinar bi dao za njih i druženja sa prijateljima sa kojima delim istu ljubav prema ovim jedinstvenim životinjama.

Od malena se družim sa njima isključivo iz ljubavi - kaže naš sagovornik.

Na paradi povodom Velikogospojinskih dana 2021 njegovo prisustvo izazvalo je atrakciju, pojavljivanjem petoprega lipicanera i petoprega ponija. Novobečejci, „slabi“

prema petoprezima, odmah su to zabeležili komentarima, osmesima, podrškom. Od starta do cilja propratili su vožnju petoprega i u seniorskoj i u pionirskoj kategoriji. Nije izgledalo komplikovano. Nađ Laslo objašnjava da nije problem kada konji krenu, idu, već kada stoje. Uspešnost se postiže treningom koji zavisi od karaktera konja. Cilj je postići poslušnost.

Ima četvoro unučadi, Dominika, Leontinu, Nikolet, Noela. Iako po ceo dan teraju konje, takmiče se u četvoroprezima, uzdanica mu je osmogodišnji unuk, još mali za petopreg, koji je ovoga puta vozio sin njegovog druga, dvanaestogodišnji Andruš Viktor.

Iako ne pružaju usluge vožnje fijakerom, niti se bave turizmom, hipoterapijom takođe, kapije porodične kuće Nađ su širom otvorene za sve ljubitelje konja, za one koji imaju neko pitanje, želju da ih pomaze.

Svaka priča o vranjevačkim konjarima je povod za podsećanje i 1994-tu, kada je prvi put u novijoj istoriji smotrom paradnih konja obnovljena novobečejska svetkovina. Rekordni broj učesnika zaprega zabeležen je 1996. godine, kada je prodefilovalo 170 zaprega iz 23 vojvođanska mesta. Vrhunac je bio kada je veliki znalac Bane Ostojić iz Novog Bečeja prošao u dvanaestopregu.

Rekord drži odgajivač konja i vrsni vozač fijakera Branislav Vlaškalin, koji je 1996. godine upregao 12 konja iz 9 različitih štala, a 1999. godine čak 14 konja.

Aerodrom Ečka: Pogled na ravnicu sa visine

Marinel Gilezan

je punih jedanaest godina prisutan u svim dešavanjima u i oko njega. Gospodin Gilezan je od najranijeg detinjstva zaljubljen u avione i kaže da živi svoj dečački san. I ne samo što se bavi višeslojnom i bogatom prošlošću ovog aerodroma, nego učestvuje u budućim planovima, i zahvaljujući godinama, moći će da isprati i njegovu budućnost.

Aerodrom „Ečka“ spada u II kategoriju aerodroma. Predviđen za avione do 6 tona težine, barabar malim biznis avionima sa 10 putničkih mesta. Ovo je aerodrom koji služi za opštu avijaciju i po njemu lete jedrilice, laki sportski avioni.

Sportski aerodrom „Ečka“ 21. i 22. avgusta bio je domaćin najboljim padobrancima iz Srbije i regiona povodom 67. otvorenog prvenstva Srbije.

Na aerodromu rade tri pilotske škole

je o prvom domaćem mlaznom školskom avionu, po rečima inženjera, najuspešnijem proizvodu jugoslovenske vazduhoa mestu na kojem nikada nema plovne industrije. magle, zahvaljujući vetrovima, Gospodin Gilezan otkriva da se radi na čiji je pravac tokom čitave godine projektu Muzeja aviona, planiranog u najasno određen, Nemci su pre 80 godina, za redne dve-tri godine, u kojem će upravo vreme Drugog svetskog rata, na površini ovaj primerak zauzeti centralno mesto. od oko 1.300 hektara, izgradili aerodrom, Plan je da se u muzeju nađu svi mlazni u tom trenutku najveći aerodrom sa betonavioni koji su leteli u ratnom vazduhoskom pistom van granica Rajha. plovstvu bivše zemlje.

Glavna pista dužine 1.800 metara u tom Na sportskom aerodromu „Ečka“ postotrenutku je za pola kilometra bila duža je dva servisa, u koje je ulaz strogo zabraod Tempelhof-a, danas glavnog aerodronjen zbog procesa koji se tamo odvijaju. U ma u Berlinu. Osim glavne imala je i pet sastavu aerodroma su i restoran, učionice, pomoćnih pista za manju avijaciju. Aeropadobranska sekcija. Na aerodromu rade drom je služio kao „odskočna daska“ za tri pilotske škole: škola za ultralako leteSportski aerodrom "Ečka" transportnu avijaciju u pravcu Grčke i senje i dve škole za opštu avijaciju. Uskoro verne Afrike. Tokom američkog bombarće početi sa obukom škola padobranstva i dovanja 1944. godine na meti je bio ovaj Na platou ispred aerodromske zgrade škola za jedriličare. aerodrom, o čemu postoji opsežna domu- postavljen je Galeb G-2 23001, koji je po- Aero klub „Zrenjanin“ 13 godina nije mentacija koja potvrđuje nalet 30 lovač- leteo 2. jula 1961. godine. Jubilej, 60 go- imao svoju školu i sada smo je obnovili kih aviona „mustanga“, koji su uništili 53 dina od prvog leta obeležen je prigodnom odškolovavši na novijim avionima, proaviona, svih koji su se u tom trenutku našli svečanošću na Aerodromu „Ečka“. Reč verenim instruktorima i savremenijim inna aerodromu. Isto tako, postostrumentima, dve grupe, na višem je potvrde da je 2/3 snaga sa nivou nego ranije, tako da oni koji ovog aerodroma učestvovalo u ovde završavaju obuku, mogu da akciji Desanta na Drvar (majapliciraju i odlaze u „veliki“ saojun 1944). braćaj, npr. u Air Srbija, jer je tra- Na prostoru današnjeg aežnja za pilotima veća nego ikada rodroma pronađen je nemački rekao je Marinel Gilezan, koji je u padobranski šlem, vojnika svojstvu domaćina, dočekuje znapadobranaca za vreme vežbi, tiželjne posetioce. U tom trenutku, i svedočastva starijih sugrađakao i obično, ovde se nalazilo 30na koji su „pratili“ te treninge tak letilica, uglavnom privatnih, - tako svoju priču započinje a delom u vlasništvu Aero kluba Marinel Gilezan, glavni inže„Zrenjanin“, Aerodroma „Ečka“ i Eksponat - Galeb G-2 prvi mlazni školski avion iz 1961 njer u servisu aerodroma, koji škola koje rade obuke.

N

55

K

Golubačka tvrđava - zaštitnik

rajem marta 2019-te godine, posle bezmalo pet godina rekonstrukcije, za posetioce je otvorena tvrđava Golubac. Pored građevinskih i konzervatorsko-restauratorskih radova, na ovom utvrđenju iz XIV veka, značajni su bili arheološki nalazi, ostaci rimskog objekta iz IV veka, ostaci turskog kupatila iz XV veka, artefakti iz bronzanog i gvozdenog doba i dr.

Novi život Golubačkog grada Obnavljanjem Golubačkog grada, važnog svedočanstva istorijskog nasleđa i spomenika kulture od izuzetnog značaja, situiranog na desnoj obali Dunava, na samom ulazu u Đerdapsku klisuru, istog momenta obezbeđeno mu je istaknuto mesto u turističkoj ponudi na ovom pravcu, delu jedinstvene turističke ponude Dunavskog regiona.

Neopisiv je osećaj naći se mađu tim zidinama bremenitim događajima, starinom, značajem, još više podstaknutim izuzetno marketinški dobro urađenoj promociji u kojoj učestvuje čitava plejada mladih, obrazovanih ljudi, kojima je vidno stalo do renomea ovog prostora. Kako i ne bi, kada su svi rođeni u Golupcu i odlučni da se, posle stečenih diploma vrate u svoje rodno mesto prenoseći i šireći njegovu izuzetnost i važnost koji je nekada imalo.

Obučeni u ruho istorijskih ličnosti, oni se svakoga dana dragovoljno transformišu, i na jedinstven način dočekuju turiste kazujući im zbog čega je ovo mesto toliko značajno.

Radoslav Ćurković, lokalni vodič, po vokaciji master geograf (PMF Beograd), u kostimu Kodža Mahmud paše Anđelovića

(rođenog oko 1420. u Kruševcu, od majke Srpkinje i oca iz romejske plemićke porodice Anđela), priča priču o ovom velikanu, kojeg su Osmanlije u svom osvajačkom pohodu 1427. otele i odvele u Stambol, potonjem velikom veziru, jednom od najpoznatijih i najuglednijih vojskovođa, prvom pesniku iz srpskog naroda koji se javlja u istočnoj literaturi, učesniku jedne od najvećih bitaka za Golubac.

- Tvrđava je postala atraktivno mesto za različite kategorije gostiju, kako individulane posete, tako i đačke ekskurzije, grupe i kolektive iz zemlje i inoRadoslav Ćurković (desno) sa saradnicima stranstva. Od stranaca

56

najveći broj trenutno dolazi iz Ruske Federacije, Kine, Indije... Najverniji posetioci iz regiona su Mađari, Rumuni, Turci, a dolaze i Poljaci da obiđu jednog od svojih najvećih heroja, viteza Zavidu Crnog. Tvrđava je posećena zbog svoje izuzetnosti, ali i pristupačnosti, te geostrateškom mestu koje je nekada zauzimala. Moj zadatak je da na što plastičniji način kroz legende i mitove dočaram vreme ondašnje i uputim turiste na sadržaje koje se nalaze u najnižoj, zelenoj zoni tvrđave, kojom su obuhvaćene tri kule i palata Despota Stefana - objašnjava Radoslav Ćurković. Šta sve turisti mogu videti Zelena zona dostupna svim turistima, obuhvata ulaznu kulu ili Kulu 8, koja je branila Glavnu kapiju tvrđave. Po vremenu gradnje pripada mlađem utvrđenju, trećoj fazi gradnje i vremenu vladavine despota Stefana Lazarevića, te je prilagođena odbrani od vatrenog oružja, odnosno

Gvozdene kapije Dunava

novom načinju ratovanja; Kula 9, poznatija kao Topovska kula, naknadno je sagrađena kao deo priobalnog pojasa Tvrđave.

Izgrađena je u drugoj polovini XV veka, tokom osmanske vlasti, u vreme intenzivne upotrebe vatrenog oružja. Na njoj su topovski otvori na dve etaže sa replikama tipova topova - bombarda i spingarda, a

govarajuću opremu, te „osvajanje“ Šešir kule, glavne i najviše u utvrđenju na kojoj se nalazi panoramski teleskop, Vidikovca tj. Kule 3, odbrambene kule koja se branila strelama itd, isključivo uz pratnju vodiča.

Uz Radoslava Ćurkovića, tu su i njegove kolege koji se trude da prošlost Golubačkog grada ispričaju što uverljivije turistima i ubede ih u njenu autentičnost: Nikola Jović alijas kralj Ugarske i car Svetog rimskog carstva, markgrof Brandenburga, kralj Rimljana i kralj Češke - Žigmund Luksemburški, učesnik najveće bitke za Golubac 1428., Vujadin Žunić, u ulozi Zaviše Crnog, čuvenog poljskog viteza i diplomate, koji se pridružio ugarskom kralju Žigmundu u pohodu na tvrđavu Golubac. Na taj način, ovo izuzetno srednjovekovno utvrđenje, nekada osvojivo samo lukavstvom ili izdajom, danas ovi mladi ljudi čine dostupnim Atraktivna u svako doba dana i noći i osvojivim, i to iznutra, osmesima i zanimljivim fragmentima njena osnovna funkcija bila je zaštita pri- iz njegovog života, dugog bezmalo sedam staništa; Kula 5 je izgrađena radi odbra- vekova.

Obilazak Golubačke tvrđave je u prone Palate i pripada drugoj fazi gradnje i arhitektonski je deo Donjeg unutrašnjeg gramu jednodnevnog izleta „Krstarenje utvrđenja. Kula je zatvorenog tipa na šest Đerdapskom klisurom“ novosadske Turietaža sa dva ulaza, jednim iz palate, a dru- stičke agencije Magelan. Više informacija gim sa šetne staze bedema. Osim odbram- možete dobiti na: www.magelantravel.rs. bene funkcije, služila je i za stanovanje na čega upućuju ostaci kamina i toaleta; Monumentalna zgrada - Palata podginuta je u vreme vladavine Stefana Lazarevića i ima tri sprata. Donji nivo je služio kao magacin-ostava, drugi je bila prostrana dvorana za javne funkcije i odaje za stanovanje zapovednika, a na gornjem je bila smeštena posada palate.

Danas se u svim ovim kulama i Palati nalaze stalne postavke i izložbe na temu najveće bitke za Golubac iz 1428., o zapovednicima grada, kraljevskim odorama, naoružanju..., prikazuju se filmovi, vrše prezentacije.

Za punoletne posetioce željne avanture, ako to vremenski uslovi dozvoljavaju, predviđene su plava, crvena i crna zona koje podrazumevaju dobru pripremu i od-

57

Metafizika poveziva

Živorad Žika Stefanović

N

a svega nekoliko kilometara od Donjeg Milanovca, u srcu Đerdapske klisure, na visini od 173 metara desne obale Dunava, nadvija se eko-etno kompleks Dušanke i Živorada - Žike Stefanovića „Kapetan Mišin breg“.

Na istoimenoj adresi, posle nekoliko selidbi u mestu Golubac, gde je radio i zasnovao porodicu, Živorad Stefanović, doajen turizma sa četiri i po decenija dugim stažom u Lepenskom viru, bivši sekretar Organizacionog odbora „Igara bez granica“ i sl., početkom novog veka i društvenih promena, odlučuje da obnovi svoju očevinu i iz temelja promeni svoj život i život svoje porodice.

Kapetan Mišin breg - inspiracija velikanom Posle povlačenja na Kapatan Mišin breg, nekoliko godina radi u šumi i tu otkriva veštinu komunikacije sa drvećem i ovladava njome. Spoznanje o plemenitosti drveta ponukalo ga je na sakupljanje pojedinih delova kojima je davao konačan oblik. Nekoliko godina potom saopštava porodici svoju nameru da, u skladu sa turističkim kretanjima XXI veka, veka eko-etno turizma, prostor na kojem žive determiniše mestom za predah.

- I bio sam u pravu zbog čega sam danas srećan - dodaje domaćin, objašnjavajući tada zacrtane i do danas ispoštovane uslove bavljenja turizmom, poslovnu filozofiju zasnovanu na tri sveta pravila: autentičnosti, radu s ljubavlju 25 sati u danu i dugoročno ulaganje.

58

- Ništa ne može preko noći. Mora da ulažete deset godina da bi u jedanaestoj razmišljali da zaradite jedan dinar. Bilo koje od ova tri pravila da se poremete neće biti uspeha. Moja ćerka, koja je učestvovala u koncipiranju ovog porodičnog projekta, posle 13-14 godina rada postavila mi je pitanje: „Kada ćemo početi da zarađujemo?“ Odgovorio sam joj da još uvek nisu stvoreni uslovi. Ali danas jesu.

Od njih ne može čovek da se obogati, ali može solidno da živi. Nije sve u novcu.

Bogatstvo je u ljudima.

Sa ulazne kapije pridošlice dočekuje neočekivano i njihov pogled šara prostranim dvorištem, dok se ne naviknu. Tek onda se prepoznaju detalji: dve kuće sa sobama za smeštaj gostiju, prostor za kampova-

nje, Mali muzej vina, jedinstvena Galerija skulptura od drveta na otvorenom „Čovek, drvo, voda“...

A onda, se dolazi do centralnog dela, „Mišine sofre“ sa tradicionalnim specijalitetima tog kraja, pripremljenim od namirnica iz sopstvene proizvodnje i šume: pohovane koprive, pečurke, razne pite, sirevi, salate, meso, vino, medovina, starinski kolači... I sve domaće. Sve ovo navodi na zaključak da je „Mišina sofra“ greškom, negde tamo, nazvana buffet iliti švedski sto, za koje svi znaju, dok za „Mišinu sofru“ samo odabrani. Em je starija, em je bogatija. Prostrani restoran na otvorenom, sa klupama i stolovima takođe od drveta, malo doteranim i dorađenim, predodređenim da to budu još dok su rasli i listali u šumi zajedno sa drugim drvećem, Vidikovac odakle se pruža pogled na Dunav i NP „Đerdap“, vanvremenski je doživljaj. Najveću površinu i najveće interesovanje privlači Galerija skulptura.

- Prizivajući ribolikog čoveka u pomoć, kao oličenje kulture Lepenskog vira, i životinjskog sveta kao uslova opstanka, dokazujući njihovu neraskidivu vezu, pronalazim pojedine delove drveta i kada počnu da komuniciraju sa mnom pogledom, intervenišem dajući im karakteristike skulptura. Kako bih

nja čoveka i prirode imao nadahnuće, izvor energije crpim hodajući bos, ali izvor energije ste mi svi vi, blagi osmeh prisutnih gostiju. U parku na prilazu kući, načinio sam više od 400 skulptura od materijala koji oplemenjuje dušu. O svakoj imam oficijelno tumačenje, ali dozvoljavam potpunu slobodu da svako od vas tumači onako kako oseća - obraća se gospodin Žika svakoj grupi gostiju koja stiže na Breg iz cele Srbije, Evrope, dalekih azijskih zemalja.

Jedinstveni Žika Stefanović Deo kompleksa čini i Mali muzej vina u kojem vladaju pravila koja je postavio domaćin: - Ulaz u Muzej je slobodan i za njega sam odredio tri termina. Prva dva određujete vi. Prvi put kada dođete možete gledati, fotografisati i sve je besplatno. Drugi put kada dođete plaćate, ali ne novcem, već flašom vina. Ko želi, ne svako. Mene interesuju ljudi, ne novac. Kada donesete flašu vina dobićete magnetić sa brojem na flaši. To je vaš doprinos oplemenjivanju ovog prostora na čemu sam vam neizmerno zahvalan. Treći termin odredio sam ja, ozbiljan i ubeđen da će tako i biti. To je 28. septembar 2071. kroz 50 godina, i tada ćemo opet obeležiti tri velika jubileja: 50 godina od kada smo se sreli po ovom sparnom danu; 50 godina od kada ste na osnovu moje priče doneli flašu vina; moj 120 rođendan, koji ćemo proslaviti pompezno sa velikim vatrometom; leteće dron iz kojeg će teći šampanjac, moji saradnici će deliti čaše da nazdravimo za ta tri ve-

lika jubileja, a ono što je još značajnije, iz džepa ćete izvući magnetić i videti da je vaša flaša, koju ste doneli na osnovu moje priče od pre 50 godina tu i da je niko nije dirao.

Jedinstvena je čarolija ovog mesta, egzotičnog i po suštini i sadržini. Za njeno uobličavanje gospodin Živorad, bosonog tokom većeg dela godine, ne pripisuje zasluge sebi, već celoj svojoj porodici, na koju je beskrajno ponosan. Supruga Dušanka je životna saputnica i saradnica bez koje se ne kreće ni u jedan posao; ćerka Suzana živi u Beču, magistrirala je na turizmu i ima glavnu ulogu u oblikovanju turističke ponude; sin Srđan, jedno vreme direktor NP „Đerdap“, danas je snaga oslonca u biznisu, a tu su i Nina stara 3.5 godine i osamnaestogodišnji Mateja, izuzetan đak jedne beogradske gimnazije.

Ovim priča o domaćinstvu Stefanović ni izbliza nije ispričina jer počiva na inspiraciji jednim velikanom, kapetan Mišom Anastasijevićem, rođenom 24. februara 1803. na dunavskoj adi Poreč, potopljenoj sedamdesetih godina XX veka prilikom izgradnje hidroelektrane Đerdap. Žika Stefanović čuvajući uspomenu na ovog srpskog humanistu, zadužbinara, političara, brodovlasnika i trgovca, koji je upravo sa mesta, danas zvanog Kapetan Mišin breg, gledao nizvodno kako stižu njegovi brodovi i barke natovarene solju

i jelenskim rogovima, priča istoriju ovoga mesta, stvarajući osećaj da njegov duh još uvek pohodi ovaj kraj. Žika Stefanović će vam otkriti i volšebno značenje broja tri koje ga prati celog života, a on ga prepoznajući prihvatio kao saputnika na svim svojim životinim putovanjima.

Autentičnost cele priče vezane za Kapetan Mišin breg je nemoguće preneti i zato je treba čuti onako kako je priča domaćin, direktno, slikovito. Jednom reči neponovljivo.

59

Sali Sallini o Tamburici

S

vetski tamburaški festival „Tamburica fest“ na Petrovaradinskoj tvrđavi kraj Novog Sada, sedište je Svetske tamburaške asocijacije, a afirmacija tamburice i tamburaške muzike, kroz negovenje tradicije, saradnju i prijateljstvo umetnika na internacionalnom nivou, njegov je primarni koncept.

Turska - Zemlja partner Jedna od specifičnosti festivala je i potpisivanje Protokola o saradnji sa zemljom partnerom. Ispred ovogodišnje zemlje partnera - Turske, ambasador ove zemlje u Srbiji, Nj.E. gospodin Hami Aksoy otvorio je XIV „Tamburica fest“, a nastupom Anadolijskog gudačkog kvarteta, u petak veče, zvanično je započet program festivala.

Poveznica dve države, dva naroda, bila je lična saradnja dr Jovana Pejčića, osnivača i direktora „Tamburice“ i gospodina Sali Sallini (levo) sa dr Jovanom Pejčićem i turskim kolegom Sali Sallinija, umetnika, reditelja, direktora „Balkan Panorama film“ festivala iz tnera, bez obzira da li je Turska ili bilo đenje klasično-džez aranžmana turskog Izmira, kako mu i ime kaže, sa balkan- koja druga zemlja u pitanju, jako ozbiljna kvarteta, iako je možda moglo da bude i skom tematikom najveći na Balkanu, i priča i velika prilika da ovaj grad, ova ze- nešto življe. Međutim, to je otvorilo motendencijom da to bude i u Evropi. mlja, budu predstavljeni u državama i kul- gućnost predstavljanja još jednog orkestra - Iskreno mislim da ovaj festival iz turama gde se ne zna mnogo o ovoj vrsti iz Turske sledeće godine, koji će lepo da godine u godinu raste, i u geografskom muzike, potkrepivši to činjenicama: se uklopi sa filmom, koji će srpsku premismislu okupljajući umetnike sa svih stra- Potpisivanje Protokola o saradnji kako jeru imati upravo na otvaranju jubilarnog na sveta, i što se tiče tamburaške muzi- na kulturnom, umetničkom polju, dopri- XV „Tamburica festa“. ke da polako zauzima mesto „škole kroz neće tome da će na idućem „Balkan PaSallinijev film o Tamburici obišao koju moraš da prođeš“, za one koji žele norama film“ festivalu, dokumentarac o svet, i opet će neko mesto u tamburaškoj branši. Uspeh „Tamburica festu“ i tamaburici, koji polaKoliko će ovo učešće i snimanja tokom na ovom festivalu parametar je kvaliteta ko završavamo, otvoriti filmski festival u festivala uticati na sklapanje mozaika koji umetnika koji ga je ostvario. To je zato što Izmiru. Tom prilikom planiran je i nastup priprema u vidu dokumentarnog filma, je davno prešao granice Balkana. Zato što ženskog tamburaškog sastava „La banda“ naš sagovornik kaže: na ovoj bini nastupaju najbolji tambura- iz Novog Sada. S druge strane meni se do- Moj prethodni film „Tamburica - The ši iz sveta. Za mene je lično bilo veliko palo kako je publika odreagovala na izvo- Sound of a Landscape“ obišao je puno ovogodišnje iznenađenje Julifestivala po celom svetu i dosta jana Olm iz Brazila, koja je uz toga uradio na promociji ovog Hama Nalića iz RS, proglašena podneblja, pogotovo tamburaza najbolji vokal - izneo je svoje ške muzike, tamburice i „Tamimpresije po završetku festivala burica festa“. Smatram da je ovo gospodin Sallini, dodavši da su velika stvar da jedan festival organizacija, scena, bile za najuloži trud, rad, produkciju u većem nivou. Kao nekadašnji nešto nalik vinu proizvedenog fan grupe „Leb i sol“, osvrnuo od najplemenitije vrste grožđa, se i na učešće Vlatka Stefenovkoje se sada flašira i stavlja na skog, a posebno na nastup Saše odležavanje, i koje će za nekoliMatića, kojeg do sada nije imao ko godina pokazati svoju pravu priliku da sluša, a koji ga je fasvrednost. Jako je važno zabelecinirao istančanim osećajem za žiti i ostaviti po strani, da sazri komunikaciju sa publikom. i pokaže se u pravom trenutku.

Gospodin Sallini je konstato- Pozdravni govor ambasadora Turske u ime zemlje prijatelja Na ovaj način, turski reditelj vao da je koncept zemlje-parukazuje na neverovatnu šansu festivala

60

i balkanskoj muzici

Duvački kvintet iz Anadolije,Turska da se kroz plasiranje umetnosti na pravi način, može uticati na razvoj turizma i druge aspekte privrede. To je potvrdio i turski ambasador na otvaranju festivala, istakavši veliki porast sprskih turista u Turskoj, ali i sve više turskih turista koji dolaze u Srbiju, uglavnom u Beograd.

Gospodin Sallini žali što im drugi biseri, poput Sremskih Karlovaca i Novog Sada, dva istorijska grada sa dva „jaka“ festivala, nisu dovoljno poznata, ali veruje da će ovim filmom dati svoj doprinos popularizaciji ovog prostora, za koji misli da ima sav potreban „matrijal“, što se tiče arhitekture, prirode, ljudi, hrane..., a čemu će pospešiti najavljeno bratimljenje Turističkog centra Alanja u Antaliji i Novog Sada.

Filmovi najbolje govore o čoveku i narodima Osim dokumentarnog filma o tamburici, čiji naziv autor nije želeo da otkrije, u završnoj fazi je i dugometražni dokumentarni film ironičnog imena: „Crko Maršal ili kako je rock ’n’ roll uništio Jugoslaviju“. Takođe, radi na igranom filmu sa Petrom Božovićem i Žikom Todorovićem u glavnim ulogama, i ako bude sve teklo po planu, snimanje ovog filma, Novosađani će imati prilike da isprate.

Umetnik, prijatelj, vizionar? Ko je Sali Sallini, uspešan poslovan čovek, koji je „pomogao“ ovu saradnju i učinio zadovoljstvo publici na Petrovaradinu da kroz

muziku oseti deo kulturne tradicije ove prijateljske zemlje?

Skoro 20 godina je živeo u Prijepolju, gde je završio osnovnu i srednju školu.

Počeo je kao glumac u pozorištu, ali mu je veći izazov predstavljao rad reditelja.

Danas je redovan profesor režije u Izmiru.

O sebi ne voli da priča, ali se mnogo toga o njemu može saznati iz njegovih filmova, pozorišnih predstava, muzičkih spotova, reklama... Porodičan je čovek i za svoj odličan srpski delom je zaslužna njegova supruga, Beograđanka, te boravak u Srbiji jednom do dva puta godišnje.

Oslanjajući se na obrazovanje i životno

iskustvo stava je da Balkan ne treba deliti, baš kao što se ne može deliti balkanska muzika: - Među balkanskim narodima postoji konekcija stara preko 500 godina i sasvim je prirodno da je nešto odande došlo ovamo i nešto odavde otišlo tamo. Ne bavim se naučno time, ali kada slušate popularnu grčku muziku, kao ja koji živim u egejskom delu Turske, na momente je ista kao turska. Ima dosta preklapanja, ali ne mislim da je to jednostrano, već obostrano zaključio je gospodin Sali Sallini.

Fotografije: Nikola Stojanović

Nagrađeni izvođači na ovogodišnjoj Tamburici

61

Barvalov salaš - salaš u srcu U njemu stanuje mir koji ne obavezuje na prisustvo onog drugog, noseći u sebi dodatni spokoj nadovezan na prijatnu sigurnost nečijeg prisustva. Zajedničko nebo i tišina koja se lenjo širi poljima. Ponekad se oglasi pevac, psi zalaju, dok magarica Mica bez velikog interesovanja posmatra okolinu. Živina i zečevi, patke i labudovi koji se ogledaju u jezerskoj vodi okruženoj šašom i granama žalosne vrbe koje je dodiruju. Čuje se gugut golubova lepezanera.

Nenametljivo, s merom i u skladu sa prirodom. Zvuk ravnice.

Barvalov salaš (bogat na romskom) kod Despotova (Bačka, Vojvodina), dedovina je Danila Vrsajkova stara preko 150 godina, koji je 2010., na raspuću budućih koraka, na sreću doneo odluku da ga sačuva, osećajući da će doći drugo vreme. Od starog salaša ostala je kuća i pomoćni objekti, sukcesivno obnavljani i uređivani shodno njihovoj nameni.

-„Ovde se ne radi o količini prostora, kojeg je „svega“ dva jutra, već kako je urađen“ - rekao mi je jednom prilikom

62

Danilo Vrsajkov direktor lokalne škole, a meni se svidelo. Kada je moj otac upoređivao vreme nekad i sad, znao je da kaže da se ranije, za onog ko je pio dudovu rakiju i jeo jagnjetinu govorilo da je siromah čovek. Sada je situacija sasvim obrnuta a jagnjetina i

dudara na visokoj ceni - priča gospodin Vrsajkov, i nastavlja: - Moj otac se bavio zemljoradnjom, povrtarstvom, a ja nakon posla u firmi svakodnevno raznosio papriku, luk, krompir na pijace, jer se od poljoprivrede samo 80-tih godina prošlog

veka dobro živelo. To je bilo zlatno doba poljoprivrede koje su smenili inflacija i nemiri, kada je moja plata trebala da finansira pet vagona proizvedenog povrća. To je bio razlog koji je uticao da tako kasno krenem u obnovu salaša. Istovremeno sam otvorio privatnu firmu koja mi je dozvolila da mogu da ulažem u adaptaciju objekata i polako ih privodim svrsi, trudeći se da sve ostane isto, osim „poda na mazanje“, koji je zamenjen starom ciglom, dovoljno rustičnom i praktičnom za održavanje.

Glavni problem salaša bila je kuhinja, u originalnom rešenju suviše mala. Slaganjem mnoštva ideja prikupljenih sa putovanja širom sveta i podizanjem manje čarde za pripremu hrane neobičnog oblika koji omogućava paralelni rad više kuvara, a da niko nikome ne smeta, nađeno je jedinstveno rešenje. Svakom gostu je to jedno od najomiljenijih mesta,

bačke ravnice SZTR „Barvallo“ - izrada ukrasa i figura za torte i kolače, kao i fondana i sladoleda, primarna je delatnost porodice Vrsajkov.

Za bezmalo 20 godina bavljenje ovom „slatkom“ profesijom postali su lideri u Srbiji. Zahvaljujući kvalitetu „Barvallo“ proizvoda ostvaren je plasman na tržište deset zemalja, među kojima i tržište Francuske i Austrije.

- Ovo je izuzetno težak i nenaplativ posao. Kako u inostranstvu, tako i kod nas. Ali taj osećaj da možeš da napraviš proizvod koji će biti lep nekom u Italiji, i nekom u Grčkoj, isto kao u Parizu je nemerljiv - objasnio je Danilo Vrsajkov. gde može da promatra i prati rad majstora za roštilj, kako se peče prase ili hleb u furuni, kako se polako kuva supa na šporetu ili kotlić iznad otvorene vatre i tako zadovolji sva svoja čula.

- Mi se ne bavimo ugostiteljstvom i nije nam cilj da pravimo kafanu. Mada uslova ima za sve, pripremamo jednostavna jela, stvaramo domaću atmosferu, da se naši gosti osećaju ugodno, kao kod svoje kuće. Do sada smo ugostili poslovne partnere, korporacije, u poslednje vreme i lokalno stanovništvo, fudbalere, lovce i ribolovce, članove lokalnog konjičkog kluba. Ovde se proslavljaju rođendani, svadbe i krštenja, organizuju okupljanja zaposlenih, tim bildinzi, promocije. Prostor nam daje izuzetne mogućnosti i za dodatne sadržaje ali smo se odlučili da ovo bude mesto zatvorenog tipa, da gosti dolaze po najavi. Trudimo se da ono što naši gosti traže to i dobiju - objašnjava domaćin.

Barvalov salaš se nalazi na pristojnoj udaljenosti od naseljenih mesta. Zagađivača u okolini nema, niti onih koji prave buku.

Na mestu okruženom plantažama jabuka, poljima kukuruza... „Prepotentno bi bilo reći da salaš radi 365 dana u godini, jer u zatvorenom prostoru može da primi dvadeset osoba“, dodaje gospodin Vrsajkov, ali je posećen i leti, kada je priroda najlepša, i zimi kada se pod snegom zabeli ravnica, i s proleća kada se priroda budi, i s jeseni, kada se skine

letina i pogled „pukne“ preko ravnice do u nedogled. Postoji plan podizanja vidikovca koji će dozvoliti da se Fruška gora, na potezu prema Bačkoj Palanci i Iloku, vidi tokom cele godine.

Podignut je i jedan multifunkcionalni objekat - čardak, izdvojen kutak neobične arhitekture, koji igrom svetlosti uz stalno strujanje vazduha podstiče dobro raspoloženje. Prostor na donjem nivou zamišljen je kao vinska ili neka druga niša.

Jedna od atrakcija salaša su i koteri - kokošinjci u obliku jajeta, sa kupasto poređanim sedalima za koke, u blizini drveta za koje je vezan šarov, da ne može lisac da priđe. Drugi je ambar za ovas, ječam i kukuruz, sa sopstvenim sankama, koje su konji ili volovi prevlačili na mesto gde

ne smeta. Zanimljiv kao eksponat biće pretvoren u „ribarsku kućicu“ i korišćen za salašarsku sijestu.

Moto salaša - KO ŽURI NE

MORA DA DOĐE! potpuno je opravdan i u skladu sa slow food i slow life koji se ovde zagovaraju.

- Kako se približavam penziji planiram da sa suprugom dođem ovamo za stalno. Jedno od najvećih bogatstava ovog mesta je što nam je na pet minuta od kuće u Despotovu, gde trenutno živimo i gde se nalazi proizvodnja. Veliko bogatstvo salaša je i jezero, koje je rešilo problem vode, koja je ranije znala da nadođe do same ivice salaša. Ono je danas snažna energetska tačka ovog prostora. Najveće bogatstvo salaša je što deluje poput sedativa, kako na mene, tako i na goste, kojima je, zavisno od dinamike posla kojim se bave, potrebno neko vreme da bi se opustili, fokusirali na prirodu, počeli da uživaju u okruženju. Plaćamo danak životnom tempu koji vodimo, a za koji verovatno nismo programirani - kaže domaćin.

Zato, hvala Bogu što ovakva mesta postoje. A da budu i ovako sređena i uređena brine se domar Stevan, koji je uz sve to i vrstan kuvar, ne malo zaslužan da su svi gosti u odlasku čvrsto uvereni da će doći ponovo. Nebrojano puta se to moglo čuti i od domaćih gostiju i od onih koji su došli iz daleka. Većina ih je do sada ispunila obećanje. One koji nisu, njih na salašu očekuju.

63

Duhovna riznica manastira

64

Monah Pimen (Pavlović)

Otac Zaharije (Perić)

Foto: Monah Pimen

Monaški život Pimena (Pavlovića) Godine 2007. došao je u manastir Bođani kao iskušenik, koji je, na raskršću između monaškog i života u svetu, dva puta u vreme crkvene slave Sv. Apostola Petra i Pavla, posetio ovo sveto mesto. Molio se da mu Bog otkrije na koji način da nastavi život, da li kao monah, pošto ga je privlačila monaška dimenzija života, za koju zbog nepoverenja prema samom sebi i subjektivnog osećaja, nije bio siguran da se odluči, ili da nastavi svetovni život. U nekoliko navrata tražio je savet od sveštenika kod kojeg se povremeno ispovedao, i na kraju doneo odluku da to bude u ovom manastiru. Tek kada se predao monaškom životu u njemu je prepoznao sve što je tražio od duhovnosti u svom životu. Odlučio je da sve svoje obaveze u svetovnom životu reši, javi se onima kojima je mislio da treba da se javi, i sa 30 godina došao u manastir.

Godine 2014. zamonašen je na večernjoj službi u Koviljskom manastiru uoči praznika Rođenja Sv. Jovana Preteče.

- U kontinuitetu Večernjeg bogosluženja, na monašenje, mene i monaha Irineja iz manastira Kovilja, priveo je sadašnji patrijarh, tadašnji episkop Jegarski Porfirije (Perić), a čin monašenja izvršio episkop bački Irinej Bulović. Otac Zaharije (Prokić) i ja smo se nakon monašenja vratili u svoj matični manastir Bođani i tako smo do danas nastavili monaški život, koji je, kao i svaki realan život, pun oscilacija i izazova. Po blagoslovu našeg episkopa Irineja Bulovića nas dvojica danas činimo bratstvo ovog manastira. Otac Zaharije je starešina manastira, a kada sam došao, bio je iskušenik Zoran, koji se godinu-dve dana kasnije i zamonašio.

Otac Zaharije i monah Pimen čine dvojac koji spretno kormilari uz pomoć Božiju svim duhovnim i ovozemaljskim putevima. Kada se u obzir uzme bogoslužbeni život koji je nadahnuto ustanovljen na osnovu monaškog predanja sa Sv. Gore, otac Zaharija i monah Pimen su uložili

Foto: Monah Pimen

K

ljučna stvar u bogoslužbenom prostoru je da postoji bogoslužbena zajednica i kontinuitet molitve. I pored svih naših slabosti, bogosluženje je temelj koji nas drži da opstanemo, da se napajamo božanskim energijama i ostvarimo kao bića zajednice tj. ličnosti. Kada izađemo van Liturgijskog prostora, u bukvalnom smislu crkve kao građevine, a ceo život i stvarnost oko nas je bogoslužbeni prostor koji treba da postane Liturgija, noseći u sebi blagodat Duha Svetoga kroz naše odnose potvrđujemo ljubav prema bližnjima i odgovornost za čitav svet. Svaki čovek bez obzira na svoju pripadnost i slobodno opredeljenje je naš brat, stvoren po liku i podobiju Božijem. Jer, u dve zapovesti sadržane su sve ostale: „Ljubi Gospoda Boga svog svim umom svojim, svim srcem svojim, svim bićem svojim” i „Ljubi bližnjega svoga kao samoga sebe”. Ljubav je glavna tema kojom treba praktično da se bavimo jer je Bog Ljubav - reči su harizmatičnog Pimena (Pavlovića), monaha manastira Bođani.

Bođani trud da podignu na viši nivo crkveno pojanje, da svako bogosluženje bude lepo, bogougodno i umilno narodu koji prisustvuje zajedničkoj molitvi, postavlja se pitanje kako?

Blagodaću Božijom, nije teško podneti sav teret obaveza dnevnog kruga bogoslužbenog poretka, održavanja ne malog domaćinstva, rešavanja tekućih problema. Dan počinje taman toliko da se preduzmu sve radnje koje prethode početku bogosluženja u četiri sata ujutru, osim kada je crveno slovo u kalendaru. Tada se bogosluženje pomera kako bi i vernici bili prisutni. Narod dolazi na praznična bogosluženja, postoji i veliko poštovanje i poverenje prema Bođanskoj čudotvornoj ikoni Presvete Bogorodice mada ipak treba raditi na Liturgijskoj svesti crkvenog života vernika. Posetioci ovde dolaze sa namerom jer ovo nije manastir pored tranzitnog puta.

Posle službe, vernici se okupljaju oko agape - trpeze ljubavi, značajne da se podeli po koja reč, neki osmeh ili ćutanje koje može da bude više od reči. Ćutanje i molitva za ceo svet i pokajnička služba monaha jeste nemerljivi doprinos za svet i svedočenje Vaskršnje Svetlosti tom istom svetu da ne gubi nadu i pronađe smisao svog postojanja.

Manastiru vraćen stari sjaj Danas možemo sa divljenjem da zapazimo da je manastirski integralni kompleks obnovljen i da mu je vraćen stari sjaj. Manastiru Bođani je postupkom restitucije vraćeno što oranica, što šuma, oko 100 ha površina u okruženju. Bio je pokušaj da se bratstvo samostalno bavi i zemljoradnjom, ali su te obaveze i rad prevazilazile njihove moći, te trenutno imaju tri saradnika koji održavaju i obrađuju zemlju.

Od tih sredstava organizuju se popravke, besprekorno održava manastirski kompleks, planiraju

novi poduhvati i plaćaju troškovi svakodnevnog života.

Manastirski park je deo jedinstvene celine, površine preko hektara, za čije se uređenje zasluge pripisuju viziji dugogodišnjeg starešine manastira, potonjeg episkopa Eparhije osiječko-poljske i baranjske Lukijana (Vladulov), koji je organizovao inženjere hortikulture i brinuo se o njemu do odlaska iz manastira.

U parku se nalazi oko sto vrsta rastinja, i mali dom, stanište za nekoliko vrsta papagaja. Dok je briga o pticama pripala ocu Zahariju, monahu Pimenu, po vokaciji, tehničaru dizajna enterijera i industrijskih proizvoda i studenta PBF, dodeljena je briga o parku koji uspeva da održava u savršenom stanju.

U skladu sa talentima i sklonostima, privlači ga i fotografija kojom se, u trenucima nadahnuća takođe bavi, nešto urami, stavi u radnju, proda ili podari na blagoslov. U manastiru postoji i duža tradicija pravljenja parfimisanog tamjana.

O proizvodnji zanatskog piva Za monaha Pimena se vezuje još jedna, za monaški život, atipična kultura za manastire na ovim prostorima, a to je proizvodnja piva.

- Neobična aktivnost, koja je prvi put na našem podneblju, po mom saznanju sprovedena u manastiru Banjska (Stara Srbija-Kosovo). Mene su destilati zanimali i ranije, u smislu kako proizvesti

Foto: Monah Pimen

Foto: Monah Pimen kvalitet, bilo da je reč o rakiji, vinu, konjaku. Susretao sam se sa kvalitetnim pićima i ranije, ali je znao da mi zasmeta njihov ukus ili miris. Bratija Koviljskog manastira počela je eksperimentalno da kuva pivo i meni je to bilo interesantno.

Kroz razgovor sa ocem Zaharijem, izmolio sam dozvolu i sa prijateljima manastira, počeo tu zamisao da ostvarujem.

Prvi korak je bio nabavka kompleta za kućno kuvanje piva, a u naredne 2-3 godine unapredio, razradio osnovni model u složeniji sistem za kuvanje. Nakon toga od episkopa bačkog Irineja Bulovića smo dobili blagoslov da ovu proizvodnju podignemo i na komercijalni nivo i nabavimo profesionalnu opremu. Rezultat naše proizvodnje su: Despina Amber, Bogdan lager, Mihajlo IPA, Zograf Crni Stout, pšenično pivo Zvonik i dry hopping lager Mali princ. Trenutna proizvodnja je oko 1.100 litara na mesečnom nivou. Planiramo povećanje do 3.000 litara, odnosno dva kuvanja nedeljno, koliko realno možemo da iznesemo, i sa sudovima kojima nameravamo da dopunimo naš mali pogon. Želja mi je da se okušamo u proizvodnji božićnog, uskršnjeg ili letnjeg piva. Imao sam u planu da napravim Russian Stout 12% alkohola, što neće biti lako, jer za to su potrebni i oprema i znanje, ali i sirovine s kojim to može da se realizuje - iscrpno objašnjava monah Pimen, uz veliki entuzijazam i kratku napomenu da kada se planira rad sa pivom, paralelno mora da se ima i plan rada sa vodom, jer svaki stil piva zahteva drugačiji kvalitet vode.

Pune ruke posla, planova još više.

Predanost i posvećenost svim dešavanjima u ovom manastiru, čine ovo mesto uzvišenim, plemenitim, veličanstvenim iskustvom kako arhitekturom, freskama oslikanom unutrašnjošću manastira, parkovnom celinom, tako i bogougodnim mirom kompleksa i ljudima. Njima najviše.

65

RESORT FRUŠKE TERME // Business & Pleasure!

Prve Terme u Srbiji

Iako su koncepti Business & Pleasure i Team building na ovim prostorima zasijali u punom sjaju tek u poslednjih nekoliko godina, bez sumnje predstavljaju jednu od najpametnijih investicija kako za mlade kompanije u ranim fazama razvoja, tako i za velike korporacije sa mnogo godina rada i iskustva.

Wellness & Spa Hotel “Fruške Terme" i Etno kompleks „Vrdnička kula“ nudi ukupno 12 konferencijskih sala,

da se opuste u prelepoj prirodi znajući da hotel „Fruške Terme“ misli na svaki detalj okupljanja.

Resort “Fruške Terme” predstavlja prve Terme u Srbiji, posedujući 201 luksuzno opremljenu sobu i apartman, sa impozantnim Wellness centrom površine preko 7500m² i 1500m² vodenih površina. Poslovni gosti će u pauzi između kongresnih ili team building aktivnosti imati priliku da se opuste u Vodenom svetu sa čak 8 različitih bazena sa termo-mineralnom vodom temperature od 29 do 34°C, odmarajući recimo u Infinity bazenu sa neometanim pogledom na prelepe pejzaže Fruške gore. Nakon opuštanja u termalnim bazenima, tu odmaranju nije kraj, pošto hotel „Fruške Terme“ nudi svojim gostima i Sauna svet sa 12 sauna i parnih

ukupnog kapaciteta za preko 2000 ljudi. Ambijent je potpuno prilagođen seminarima i kongresima najrazličitijih kapaciteta i potreba, omogućavajući potpunu slobodu za organizovanje predavanja, poslovnih sastanaka ili većih skupova, dozvoljavajući posetiocima

kupatila, slanu sobu, hamam, kao i unikatnu relax zonu sa vodenim krevetima.

66

WWW.F RUS KET E RME .C OM

RESORT FRUŠKE TERME // Beg iz kancelarije u prirodu Prve Terme u Srbiji Za sve ljubitelje lokalnih specijaliteta, domaćeg vina i rakije, odmah pored hotela „Fruške Terme“, nalazi se Etno kompleks „Vrdnička kula“ ispod istoimene srednjevekovne kule, okružen zelenilom Nacionalnog parka Fruška gora. U okviru Etno kompleksa gosti imaju na raspolaganju 23 smeštajne jedinice u Etno hotelu „Vrdnička kula“ i 10 apartmana (bungalova). Ukoliko je odmor na Fruškoj Gori poslovnog tipa, hotel raspolaže i velikom konferencijskom salom kapaciteta do 500 mesta, sa mogućnošću deljenja u tri celine ukoliko događaj to zahteva.

Za sve goste koji vole „aktivan radni odmor“ preporučuje se Adrenalin park u blizini hotela „Fruške Terme“. Park je u vijugavom spustu od 450m smešten u samim krošnjama nacionalnog parka, sa preko 30 platformi različite težine i visinske razlike od preko 50m. Stazom Zdravlja može se prošetati i do sportskog kompleksa okruženog

listopadnom Fruškogorskom šumom. Na površini od oko dva hektara nalaze se dva terena za tenis, teren za košarku i odbojku građeni po najvišim svetskim standardima. Adrenalin park, kao i sportski tereni su se pokazali kao idealna team building aktivnost brojnim korporacijama koje su verni klijenti ovog kompleksa na Fruškoj Gori.

Da bi svim posetiocima period proveden u banji Vrdnik ostao zapamćen kao nezaboravno iskustvo, stručan tim hotela „Fruške Terme“ može ponuditi neki od brojnih team building paketa koji imaju u svojoj ponudi. Paketi se sastoje od brojnih edukativno-rekreativnih ili zabavno-rekreativnih aktivnosti kojima je cilj stvaranje čvršće spone između individualnih članova tima i poboljšanje međuljudskih odnosa na nivou celog kolektiva.

WWW.F RUS KET E RME .C OM