Slasne vojvođanske čarolije

Dr Nataša Pavlović

Džordž Bernard Šo ju je smatrao za ljubav najiskreniju, a ona je toliko univerzalno kulturno iskustvo da uključuje čitavo čovečanstvo. Veza između turizma i gastronomije može se potražiti i u odgovorima na pitanja: Da li se i koliko može upoznati jedna destinacija, a da se ne probaju lokalna jela? Koji je najukusniji deo putovanja?

Proizašao iz kulta nedeljnog porodičnog okupljanja oko pune trpeze, koji se zadržao do danas, bez obzira na tempo i drugačiji način života, „Vojvođanski ručak - neodoljivi ukus ravnice“ (u izdanju Privredne komore Vojvodine, Turističke organizacije Vojvodine, Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam, 2021., Novi Sad), komotno možemo nazvati knjigom, a ne zbirkom recepata i načina pripreme jela. U njoj su prikazana 24 autentična recepta, tri all-inclusive destinacije: Salaš 137, hotel „Fruške terme“ i hotel „Helvecija“, te čarde i lovišta..., ali i zapisi o nezaboravnim, punim topline porodičnim druženjima na kojima se za trpezom „pretresaju“ dnevni, svetski, važni i manje važni događaji.

Gastro turizam u opštoj turističkoj podeli zauzima sve istaknutije mesto. Broj zainteresovanih za ovaj oblik turizma narastao je usled sve veće brige za zdravlje, te povećanja broja TV emisija o kulinarstvu i putovanjima na temu hrane, traženja i isprobavanja novih vrsta kuhinja. Prezasićeni popularnim destinacijama i uobičajenih turističko-izletničkih tura, većina turista traži drugačije, manje poznate niše, među kojima se gastronomska ponuda nametnula kao deo kvalitetnog iskoraka u upoznavanju ljudi i prostora.

Da li se turistički radnici u Srbiji dovoljno kvalitetno odnose prema ovoj temi, promovišući gastronomsko bogatstvo zemlje i činjenicu da se na relativno malom prostoru nudi takvo obilje različitih jela, pitanje je na koje je odgovor dala dr Nataša Pavlović, direktorica Turističke organizacije Vojvodine (TOV) smatrajući da imamo gotov turistički proizvod na kojem treba još puno raditi. Kritikuje zamenu teza klasifikacijom gotovih turističkih proizvoda neodređenim i nedefinisanim turističkim potencijalima. Naglašava i da gastronomija kao takva još uvek nije zaživela na našem tlu onako kako bi mogla i bila tipičan turistički proizvod kojim su obuhvaćene kuhinje naroda koji vekovima žive u ovoj ravnici. - Uvek volim da naglasim da turizam čine ljude i njihovo gostoprimstvo. Konkretni rezultati našeg rada zavise od međusobne saradnje svih nas i odnosu prema turistima, gostima. Kada je reč o gastronomiji u Vojvodini, reč je o ljudima sa različitim kulturnim obrascima koji su se trudili da između ostalog sačuvaju i odneguju kulturu ishrane nacionalne zajednice kojoj pripadaju. Ono što posebno privlači turiste je gastronomija, ali upakovana - istakla je direktorica.

Kampanja povodom izdanja „Vojvođanski ručak“ je započela promocijom na 88. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu i trajaće nekoliko godina uz konstantnu dopunu kuvara novim-starim jelima vojvođanske kuhinje.

Na sajtu: www.vojvodanskirucak.com će se naći 150 restorana sa nekim od recepata jela sa vojvođanskog menija, kao prvi korak u nizu budućih, u nastojanju da se ovaj turistički proizvod učini vidljivijim, uz animaciju onih kojima je ovaj kuvar namenjen. Osim profesionalnih chefova koji su ustupili svoje recepte, u projektu učestvuju profesori Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo sa PMF-a Univerziteta Novi Sad, kao primer dobre prakse povezivanja i saradnje ljudi koji se bave hranom kroz praksu, nauku... Za početak dovoljno je da se publici svidi ovaj kuvar, da se neko okuraži da pripremi neko od predloženih jela ili razlog da se nađe na destinaciji gde se ono najbolje priprema.