Topsrbija br32

www.topsrbija.com PRIVREDA • DOGAĐAJI • LJUDI

Mart 2022. • Besplatan primerak

NAJBOLJE IZ SRBIJE

I S SN 2 3 3 4 -6 0 2 7

TOPSRBIJA broj 32

Foto: Martin Candir

PANSIONI ZA PERIOD 01. MAJA 2022. - 30. JUNA 2022.

SEZONA 2022.

Resort Fruške Terme

Vodeći Termalni Spa Resort u Srbiji

Pansioni

Odmor koji Vam unapređuje zdravlje i otklanja posledice stresne svakodnevnice!

Odmor u kome ćete uživati!

Medicinski pansion Namenjen je gostima koji tokom boravka žele lečenje, prevenciju i rehabilitaciju. od 5.250 din

-5%

5

MEDICINSKIH PANSIONA

NA RANI BUKING

Banjski paket Namenjen je gostima koji žele odmor, prevenciju i unapređenje zdravlja.

Kompanija “Promont Group” je laganim ali sigurnim Fruške Terme - Prve terme u Srbiji od 4.485 din ZA LEČENJE DIJABETESA, koracima u prošloj deceniji radila na izgradnji kako BOLESTI DIGESTIVNOG TRAKTA, svojih ugostiteljskih objekata, tako i reputacije i brenda Resort Fruške Terme, kao prve Terme u Srbiji i poseduje LOKOMOTORNOG SISTEMA, GOJAZNOSTI... porodične firme od poverenja. Sa akcentom na kvalitet 200 luksuzno opremljenih soba i apartmana, sa usluge i inovativno poslovanje podignut je Hotel „Preimpozantnim Wellness & Spa centrom površine preko mier Aqua“ 5* - sada prvi Adults Only hotel i značajna 7500m² i 1500m² vodenih površina koje će učiniti da se Lečenje gojaznosti institucija zdravstvenog turizma u Srbiji, a tri godine osećate kao da ste na moru tokom cele godine.

Medicinski paket koji je kasije je nikao Etno Kompleks Vrdnička Kula višestruko Od momenta kada kročitenamenjen u hotelgostima dopustite koji da Vas nagradjivani mali turistički smeštaj. Na samom kraju ponese hedonizam,a na Vama samodada se prepustite želeje zdravo mršave. od 6.145 din 2019. godine otvoren je treći i ujedno najveći hotelsko – čarima najvećeg Wellness & Spa centra u regionu. turistički kompleks, Resort Fruške Terme koji je iste Imaćete priliku da se opuste u Vodenom svetu sa čak 8 godine proglašen za najbolju investiciju u oblasti turizrazličitih bazena sa termo-mineralnom vodom temma u Srbiji. perature od 29 do 32°C, odmarajući iz infinity bazena sa NEMEDICINSKA PANSIONA DA SE Resort koji će učiniti da se zaljubite u prirodu koja ga neometanim pogledom na prelepe pejzaže Fruške gore.

ODMORITE I PREPORODITE okružuje i koji će Vam omogućiti da osećate kao da ste Kupanje u lekovitoj termalnoj vodi još od davnih vremeSpa polupansion na moru tokom cele godine, jeste upravo resort „Fruške na koristilo se za jačanje organizma i imuniteta. Nekada Namenjen je gostima koji terme“, koji se nalazi na Fruškoj gori i udaljen je svega je ova pogodnost bila smatrana statusnim simbolom žele opuštanje relaksaciju i 45 min od Beograda i 30 min od Novog Sada. duhovni vladara i kraljica, dok ste danas i Vi umir. mogućnosti da od 5.725 din Zahvaljujući svom položaju i pogodnim klimatskim bude "vladar svog blagostanja" i da kvalitetno ugodite uslovima sa više od preko 200 sunčanih dana godišnje, sebi i uspostavite ravnotežu između zdravlja, lepote i Fruška gora poseduje i izuzetno bogatu floru i faunu. dobrog osećaja celog organizma. Specijalno za najmlPored ovoga, duž Fruške gore izgrađeno je kroz istoriju jđe goste napravljeno je pravo malo vodeno carstvo MERKUR VRNJAČKA BANJA preko 30 manastira, od kojih je je 17 očuvano, koji i dan kojeg čine dva bazena, pećina, tobogan, a tokom letnjih danas svedoče o bogatstvu arhitekture i umetnostii meseci i Aqua fun zona na otvorenom.

Srba iz XV-XVIII veka.

POSTOJI JEDNO ČAROBNO MESTO

58

Izgradimo bolji svet

Let us Build a Better World

Zelena agenda podrazumeva prelazak sa tradiThe green agenda implies the transition from cionalnog modela na održivu ekonomiju, uštedu the traditional model to a sustainable economy, kroz smanjenje troškova, veći profit usled opšte savings through cost reduction, and higher profdobrobiti. Deklaraciju Zelene agende Srbija je its due to the common good. Serbia adopted the usvojila na Konferenciji u Sofiji u oktobru 2020.

Green Agenda Declaration at the Conference in čime se obavezala se da će sprovoditi konkretne Sofia in October 2020, committing itself to take akcije da privreda Srbije postane konkurentnija, a concrete actions to make the Serbian economy životna sredina čistija i zdravija za sadašnje i bumore competitive and the environment cleaner duće generacije. Čovek je u centru zelene agende, and healthier for present and future generations. kojom je obuhvaćena i poljoprivredna proizvodMan is at the center of the green agenda, which nja, a odnosi se na povećanje kvaliteta i bezbedincludes agricultural production, and refers to innosti hrane, smanjenje otpada, dobrobiti životinja, creasing the quality and safety of food, reducing promovisanje ekološki prihvatljive, organske proTOPSRBIJI priznanje ZSV waste, animal welfare, promoting environmenizvodnje. tally friendly, organic production.

Najbolji u 2021 Poljoprivreda je jedna od najvažnijih privrednih Agriculture is one of the most important ecograna u jednom društvu, a kao jedina ispravna alternativa nameće se nomic branches in a society, and as the only suitable alternative is ororganska poljoprivreda koja podrazumeva primenu isključivo prirod- ganic agriculture, which implies the application of exclusively natural nih postupaka i supstanci i potpunu eliminaciju sintetičkih sredstava. processes and substances and the complete elimination of synthetic Prema podacima Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodopri- agents. According to the data of the Ministry of Agriculture, Forestry vrede Republike Srbije iz 2020., ukupne površine u organskoj biljnoj and Water Management of the Republic of Serbia from 2020, the proizvodnji iznosile su 10.464 ha i 1.540 ha livada i pašnjaka. Ako se total area in organic plant production amounted to 10,464 ha and tome dodaju površine u konverziji to je 20.971 ha. Nije mnogo, a ni 1,540 ha of meadows and pastures. If the areas in the conversion dovoljno. Kurs ka organskoj poljoprivredi, prihvatljiviji i kvalitetom i are added to that, it is 20,971 ha. Not much, nor enough, either. A cenom, prevazišao bi problem malih poseda, 10 puta manjih od evrop- course towards organic agriculture, more acceptable in terms of both skih, 100 puta od poseda u Kanadi i SAD. quality and price, would overcome the problem of small holdings, 10 Srbija je napravila kapital i na polju tehničko-tehnoloških inovacija times smaller than European ones, 100 times smaller than holdings i dostignuća dajući značajan doprinos u kreiranju novog doba. Srbija in Canada and the USA je zemlja mladih ljudi velikog znanja, okrenutih u budućnost. InovaSerbia has generated capital in the field of technical and technologtora, vrhunskih naučnika, stručnjaka novog senzibiliteta. Dovodeći ical innovations and achievements, making a significant contribution u pitanje postojeći vrednosni sistem mlade generacije postavljaju te- to creating a new era. Serbia is a country of young people with great melj drugačijoj praksi i filozofskim obrascima, korigujući perspektivu knowledge, oriented toward the future. It is a country of innovators, stvarnosti kakvu poznajemo. top scientists, experts of new sensibility. Questioning the existing Turizam je kompleksna i heterogena pojava koja generiše domi- value system, young generations lay the foundation for a different nantne vrednosti društva, što ga čini najatraktivnijom privrednom practice and philosophical patterns, correcting the perspective of regranom, dok ga turistički marketing, sa širokim spektrom sredstava ality we are familiar with. komunikacija, čini najdinamičnijom. Tradicija, istorija, priroda, kultuTourism is a complex and heterogeneous phenomenon that generra, uz hranu i piće, predstavljaju mogućnost predstavljanja naše zemlje ates the dominant values of society, which makes it the most attractive na način koji zaslužuje. Iskoristimo ga. industry, whereas tourism marketing, with a wide range of means of Na tlu Srbije su i Lepenski Vir i Vinča, najstarije civilizacije Evrope, communication, makes it the most dynamic. Tradition, history, nature, možda i sveta. Lepenci nisu o sebi mislili kao o centru sveta, već o culture, along with food and drink, represent the possibility of preprirodi i svetu kao središtu svega postojećeg. Naši preci su imali svest senting our country in the way it deserves. Let‘s use it. o Zemlji kao zajedničkom domu koji sledi božansku poruku. Da li je Lepenski Vir and Vinca, the oldest civilizations in Europe, and perto cilj i našeg puta? haps in the world, are also on the territory of Serbia. The inhabitants of Lepenski Vir did not consider themselves as the center of the world, Mihailo Berček, glavni i odgovorni urednik revije but they consider nature and the world as the center of everything that TOPSRBIJA-NAJBOLJE IZ SRBIJE exists. Our ancestors were aware of the Earth as a common home that follows the divine message. Is that the goal of our journey as well?

Mihailo Berček, Editor - in - Chief TOPSRBIJA - BEST IN SERBIA

Revija TOPSRBIJA - Najbolje iz Srbije br. 32 Izdavač: Agencija za izdavanje novina Berček&Berček 21000 Novi Sad, Bulevar oslobođenja 141 Web: www.topsrbija.com E-mail: topsrbija@gmail.com Direktor i Glavni i odgovorni urednik: Mihailo Berček Mob.: +381 63 54 98 77 Urednik: Elizabeta Berček

Dizajn i tehničko uređenje: Zoltan Rešnjak Fotografije: Mihailo Berček, Martin Candir, Goran Mulić, i materijali oglašivača Štampa: Magyar Szó Lapkiadó KFT DOO. OJ Štamparija Forum Novi Sad 21000 Novi Sad, Vojvode Mišića 1 CIP-Katalogizacija u publikaciji

Biblioteka Matice Srpske, Novi Sad 338/339 (497.11) TOPSRBIJA: Najbolje iz Srbije Glavni urednik Mihailo Berček -2022. Mart. – Novi Sad Agencija za izdavanje novina Berček&Berček 2022. – Ilustr.; 30 cm Četiri puta godišnje ISSN 2334-6027; COBISS.SR – ID273937671

CRVENI/RED TAXI taxi u koji imate poverenje 021 52 51 50 021 44 55 77 060 6 52 51 50 069 44 55 777

CRVENI/RED TAXI udobno - sigurno - povoljno

4

SADRŽAJ Naslovna strana: Naše blago, Foto Martin Candir ........................................................... 1

Vojvodinamična 2022. turistička godina .........................33

Specijalna bolnica Merkur, Vrnjačka Banja ..................... 2

Turistička organizacija Novog Sada u godini Evropske prestonice kulture ...................................... 34,35

Izgradimo bolji svet .......................................................... 3

Novine u turističkoj ponudi Sremskih Karlovaca .......... 36

Let us Build a Better World .............................................. 3 Revija TOPSRBIJA - Impresum ...................................... 3 Crveni taxi, Novi Sad ....................................................... 4 TOPSRBIJA - Najbolje iz Srbije br. 32 Sadržaj .................................................................... 5 Problemi u privredi su i problemi Pokrajinskog sekretarijata ................................................. 6 Konkursi Razvojnog fonda Vojvodine ............................. 7 Garancijski fond nastavlja rad u punom kapacitetu ....................................................................... 8,9 IPARD podrška poljoprivredi i ruralnom razvoju ............................................................................ 10 Mladi i uspešni poljoprivrednici su sadašnjost Srbije ............................................................. 11 Veliki šampionski pehar Novosadskog sajma za Univerzitet Privredna akademija u Novom Sadu ........................................................... 12,13 Tehnološke inovacije, transfer znanja i primena novih tehnologija u praksi ......................................... 14,15 Žene u nauci su pravilo, a ne izuzetak ....................... 16,17 Žene na selu ruše predrasude ..................................... 18,19 Put razvoja gazdinstva Slađane Đorđijev ....................... 20 Vojvođanski kivi slađi od uvoznog, pa još i organski .............................................................. 21 Životni i vinski putevi Dragane Ristić ........................... 22 Podvig staparskog udruženja žena .................................. 23

Zmaj od Kupinika nova velika atrakcija TOO Pećinci.................................................................... 37 Razvoj turizma u zaštićenom području NP Fruška gora .......................................................... 38,39 Letnja sezona u opštini Raška.................................... 40,41 Kulturni centar udahnuo nove vrednosti Zlatiboru ......................................................... 42 Oporavlja i starenje usporava Quantum Wellness hotela Buket na Zlatiboru .................43 Pirot - jedini grad u Srbiji sa tri zaštićena brenda ......................................................... 44,45 Vršac, vino i još po nešto ................................................ 46 Zrenjanin bogatim i sadržajnim programima privlači goste ................................................................... 47 Poziv na avanturu u Novom Bečeju ............................... 48 Stara Pazova u korak sa novim turističkim trendovima ...................................................................... 49 U poseti gospodskoj varoši Sombor .......................... 50,51 Otvaranje galerije Adligat istorijski dan za Inđiju ................................................................... 52 Kulturni predeo Bača - prvi kulturni predeo u Srbiji ................................................................. 53 Temerin - mesto susreta prošlosti i budućnosti .............. 54 Povećano interesovanje turista ....................................... 55

Pošten rad i kvalitet u funkciji prosperiteta .................... 24

Kikinda - grad toplog zagrljaja ....................................... 56

ZZ Mrkšićevi salaši ponos vojvođanskog zadrugarstva .................................................................... 25

Od pokušaja do vrhunskog majstora kulinarstva ........... 57

Klub žena udahnuo novi život Goklerkovoj kući ............................................................ 26

Tanja Veljović - vodič po meri turista ............................ 59

Pčelari su prva linija odbrane naše planete .................... 27 Riđica - posebno mesto u vinskom svetu........................ 28 Kljajićevo širi lepezu manifestacija ................................ 29 Slaviša Dabižljević iz drugog ugla ................................. 30 Kompanija KITE lider u uvozu traktora zapadnih proizvođača ..................................................... 31 Slovaci u Srbiji tri veka održavaju tradiciju i kulturu matice ................................................................. 32

Dve dunavske šajke......................................................... 58 Selo je za mlade ljude .................................................60,61 Splića jesam, ali sam i Čenejac ................................. 62,63 Mona Hill - luksuzno odredište u vinskom selu Lipovac .................................................................... 64 SAMBA kafa, Vrbas ....................................................... 65 Fruške Terme, Vrdnik ................................................ 66,67 Univerzitet Privredna akademija u Novom Sadu ................................................................ 68

5

Problemi u privredi su i problemi Pokrajinskog sekretarijata

Dr Nenad Ivanišević nakon potpisivanja protokola sa udruženjem SRNA

Dr

Nenad Ivanišević, pokrajinski sekretar za privredu i turizam, poslednjih godinu i po dana, koliko je na čelu Sekretarijata, sa svojim timom saradnika nastoji da potpuno uđe u aktuelnu problematiku u obasti za koju je izabran, i da o svemu sazna iz „prve ruke“.

Stoga i ne čudi da je prisutan gde god se razgovara sa preduzetnicima, gde god se iskazuju njihove potrebe i problemi, a sve to u cilju rešavanja problema sa kojima se suočavaju preduzetnici, zanatlije i drugi privredni delatnici.

- Mnogo toga znamo, ali dosta toga nam promakne jer ne provodimo dovoljno vremena na terenu. Ideja koju sprovodimo, je da stalnim obilascima, organizacijom manjih i većih događaja, čujemo naše preduzetnike i zanatlije, turističke radnike, kao i predstavnike Privredne komore Vojvodine, Zadružnog saveza Vojvodine, raznoraznih udruženja... Samo tako, kada nas je više i kada smo u međusobnoj komunikaciji, možemo više da uradimo jedni za druge.

Edukacija, informacije i stalno učenje od najboljih je način da napredujemo. Zato smo i potpisali Protokol o saradnji sa Udruženjem žena u nauci „SRNA“ o organizovanju niza predavanja po Vojvodini, da pronađemo način kako da integrišemo nauku i privredu, kako da se na tržište iznese ono što se proizvede. To je prvi korak u nizu zajedničkih aktivnosti na jačanju svesti i pronalaženju sistemskih institucionalnih rešenja za osnaživanje žena u nauci, privredi i pružanje podrške ženskom preduzetništvu - rekao je između ostalog dr Ivanišević.

6

Sa učesnicama konkursa namenjenog ženama preduzetnicama

Sekretar se osvrnuo na važnost svakog segmenta privrede, posebno na očuvanje starih zanata, koji čuvaju tradiciju ovih prostora, zapošljavaju jednog ili više radnika, a značajni su i sa aspekta turizma.

- Nema manifestacije bez tezge sa tradicionalnim proizvodima starih i umetničkih zanata i proizvoda iz domaće radinosti.

U cilju njihove podrške, povećanja njihove konkurentnosti, pospešivanja ukupnog razvoja preduzetništva u AP Vojvodini, Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam je prethodnih godina raspisao Javni konkurs za dodelu bespovratnih sredstava za subvencionisanje preduzetnika, mikro i malih pravnih lica od interesa za razvoj i revitalizaciju starih, umetničkih zanata i domaću radinost. Sekretarijat je u martu sa uspehom sproveo konkurs namenjen ženskom preduzetništvu, a korisnice sredstava, njih 49, su dobile sredstva za refundaciju troškova u ukupnoj vrednosti od 7,5 miliona dinara, za nabavku mašina, odnosno opreme, računarske opreme, softvera ili usluge, a u cilju inoviranja i digitalizovanja procesa proizvodnje i operacija u domenu marketinga.

Podrška Sekretarijata posebno je vidljiva u oblasti turizma.

- Povećanju interesovanja za Vojvodinu doprinele su i subvencije za privredu i turizam Sekretarijata od 400 miliona dinara. Podignut je nivo turističke ponude, turističkih kapaciteta i to je dalo rezultate.

Pružamo punu podršku verskom turizmu, a paralelno ćemo razvijati i ciklo turizam, i „dozvoliti“ turistima da upoznaju Fruš-

ku goru i Vojvodinu na drugačiji način, ne samo asfaltnim putem, već i putevima koji vode šumskim i drugim stazama. Otvorićemo još neke priče jer u Vojvodini imamo o čemu da pričamo - rekao je dr Ivanišević, i dodao da je kampanja promocije Vojvodine odavno počela. Prilikom nastupa na Svetskoj izložbi EXPO u Dubaiju, u okviru šeste tematske nedelje „Globalni ciljevi“, početkom godine, dr Nenad Ivanišević je održao prezentaciju ,,Promocija AP Vojvodine“ koju je označio kao sedište IT industrije Srbije, mesto gde postoji ozbiljan potencijal za razvoj informaciono-komunikacionih tehnologija i industrije. Vojvodina je predstavljena u punom kapacitetu i na Sajmu turizma u Budimpešti, Sajmu turizma u Beogradu, Banjaluci... Paralelno sa sajamskim manifestacijama „Dani Vojvodine“ biće održani u Trebinju, Banjaluci i Sloveniji, kao svojevrsan vojvođanski brend koji promoviše Pokrajinu u regionu i svetu.

Na inicijativu Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam obnovljen je brend - Oznaka „Najbolje iz Vojvodine“, koju je prošle godine ponelo 18 privrednika, kao potvrdu kvaliteta u kategorijama proizvoda, programa, manifestacija i usluga, svojevrsno priznanje da je ono što rade prepoznato i da ima podršku društva.

Sa tom praksom će biti nastavljeno jer podrška Sekretarijata razvoju društva, ide u pravcu ne samo sa ekonomskog, već i socijalno-kulturnog aspekta, aspekta održivog turizma i apekta boljeg života žitelja ovih prostora.

RAZVOJNI FOND AUTONOMNE POKRAJINE VOJVODINE Bulevar cara Lazara 7a, 21000 Novi Sad tel: 021/454-334; email: office@rfapv.rs; web: www.rfapv.rs

Konkursi za 2022. godinu: ZA PRAVNA LICA I PREDUZETNIKE: • • • •

Konkurs za dugoročne kredite za investiciona ulaganja; Konkurs za dugoročne kredite za trajna obrtna sredstva; Konkurs za kratkoročne kredite za obrtna sredstva; Konkurs za dugoročne kredite za razvoj turizma subvencionisan od strane Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam; • Konkurs za dugoročne kredite za investicije u okviru IPARD programa • Konkurs za dugoročne kredite za razvoj turizma sufinansiran od strane Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam • Konkurs za dugoročne kredite za finansiranje klimatski održivih investicija ZA REGISTROVANA POLjOPRIVREDNA GAZDINSTVA: • • • • •

Konkurs za dugoročne kredite za poljoprivredu; Konkurs za dugoročne kredite za kupovinu poljoprivrednog zemljišta; Konkurs za dugoročne kredite za nabavku poljoprivredne mehanizacije; Konkurs za kratkoročne kredite za obrtna sredstva u poljoprivredi; Konkurs za dugoročne kredite za razvoj seoskog turizma subvencionisan od strane Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam; • Konkurs za dugoročne kredite za investicije u okviru IPARD programa • Konkurs za dugoročne kredite za razvoj seoskog turizma sufinansiran od strane Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam • Konkurs za dugoročne kredite za finansiranje klimatski održivih investicija

Fiksna kamatna stopa od 1 - 3 % na godišnjem nivou; Rokovi otplate do 7 godina; Period mirovanja do 2 godine; Konkursi nisu vremenski ograničeni 7

8

Garancijski fond nastavlja rad u punom kapacitetu

G

arancijski fond AP Vojvodine, saglasno svojoj osnovnoj ulozi, izdaje garancije poslovnim bankama za kredite odobrene preduzetnicima i privrednim subjektima koji obavljaju delatnost u svim granama privrede, a u skladu sa važećim Konkursima. Pored toga, Fond daje finansijsku podršku subjektima koji započinju obavljanje privredne delatnosti „start up“ poslovne aktivnosti, zemljoradničkim zadrugama, kao i nosiocima registrovaniih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava koju svoju poslovnu aktivnost obavljaju na teritoriji AP Vojvodine.

Pitali smo direktora Rakovića kakvi su planovi u tekućoj godini: - Naš primarni cilj je da i dalje budemo najveća podrška našim poljoprivrednicima i privrednicima i da im pružimo pomoć u pokretanju, unapređenju i osavremenjavanju njihovog poslovanja, kao što smo to činili i do sada. Osnovni ciljevi Fonda u 2022. godini koncipirani su, kao i predhodnih godina, tako da budu u sinergiji sa planiranim aktivnostima Pokrajinske vlade za 2022. godinu u oblasti privrednog razvoja na teritoriji AP Vojvodine.

Svoju misiju Fond ostvaruje putem izdavanja garancija, u svoje ime a za račun klijenta, odnosno smanjivanjem kreditnog rizika poslovnih banaka, što ujedno, privrednim subjektima sa teritorije AP Vojvodine, obezbeđuje lakši i brži pristup finansijskom tržištu, kao i povoljnije uslove zaduživanja.

U nastavku, direktor Raković je predstavio važeće Konkurse Fonda: - U Garancijskom fondu je trenutno aktuelno jedanaest garantnih linija i „pokrivamo“ gotovo sve oblasti privrede i zainteresovani privrednici, preduzetnici, poljoprivrednici ili početnici u biznisu mogu da odaberu liniju koja najviše odgovara njihovom načinu poslovanja i rada.

Poljoprivrednici, kao najčešći klijenti Garancijskog fonda, kao i privredna društva, zemljoradničke zadruge i preduzetnici imaju mogućnost da apliciraju na svim konkursima, odnosno za sve postojeće garantne linije: za kupovinu poljoprivrednog zemljišta, poljoprivredne mehanizacije, priključne mašine, višegodišnje zasade voća i vinograda (sadnice i prateća oprema), oprema iz oblasti proizvodnje i skladištenje žitarica, industrijskog, lekovitog, aromatičnog i začinskog bilja, voća, povrća, kao i opreme za navodnjavanje, protivgradne mreže, opreme za stočarsku i pčelarsku proizvodnju i opreme za podizanje energetske efikasnosti i korišćenje obnovljivih izvora energije. Takođe, Grancijski fond pruža mogućnost apliciranja za nabavku nove opreme, za izgradnju, rekonstrukciju, dogradnju i adaptaciju objekata za obavljanje privrednih i poljoprivrednih delatnosti kao i nabavku

Đorđe Raković prateće opreme, za obezbeđenje kredita namenjenih finansiranju investicija u poljoprivredi u okviru IPARD programa, kao i kupovinu objekata za obavljanje privrednih delatnosti i vršenje medicinskih i vaspitno-obrazovnih usluga. Moram da istaknem da su povećani maksimalni iznosi odobrenih garancija, te se Garancije izdaju od minimalno 3000 EURa do maksimalno 350 000 EURa, što je definisano svakim konkretnim Konkursom i zavisi od namene kredita. Uslove koji su vezani za ročnost i visinu kamatne stope, klijenti pregovaraju sa poslovnom bankom i oni zavise, pre svega, od boniteta samog klijenta. Novina je i to da su linije „start ap“ i nabavka opreme za preduzetnice koje obavljaju delatnost do 3 godine, proširene i na mlade do 35 godina starosti. Kod garantne linije za energetsku efikasnost, omogućena je i nabavka polovne opreme, ukoliko je ispunjen osnovni uslov, a to je smanjenje potrošnje energije za minimum 20 odsto. Ponoviću, posebno je značajno to da je sada omogućeno i privrednim društvima i preduzetnicima da apliciraju za garantne linije iz oblasti poljoprivrede, a uključene su i zemljoradničke zadruge kao pravna lica koja sada mogu da apliciraju za sve garantne linije, odnosno konkurse Garancijskog fonda. Takođe, produžena je do kraja godine i garantna linija za tekuću likvidnost privredi i poljoprivredi - COVID 19.

Slobodni garantni potencijal Garancijskog fonda u 2022. godini iznosi 1.418.288.880,56 RSD, što znači da poslovnim bankama možemo garantovati za preko 12 miliona evra kredita - rekao je direktor Garancijskog fonda AP Vojvodine u intervjuu za reviju TopSrbija.

9

IPARD podrška poljoprivredi i ruralnom razvoju

Mr Jasmina Miljković

P

odsticaji IPARD II programa aktuelni su više od četiri godine. Do sada je bilo ukupno 13 Javnih poziva: Mera 1 za nabavku traktora; Meru 3, investicije koje se odnose na preradu; i Mera 7, diverzifikaciju poljoprivredne proizvodnje, odnosno ruralni turizam za sve koji žele da investiraju u turističke kapacitete u ruralnim oblastima. Od naredne godine očekuje se formalno usvajanje IPARD III programa, dok se pozivi i apliciranje ne očekuje pre 2023. godine.

Mr Jasmina Miljković, šef Upravljačkog tela IPARD Operativne strukture i načelnik Odeljenja za ruralni razvoj, Sektor za ruralni razvoj, Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, o iskustvima sa poljoprivrednicima koji zbog novih izazova, straha ili opreznosti, nedovoljno koriste pogodnosti ovih programa, kaže: - Dokumentacija jeste obimnija, ali ko ima ideju i viziju o tome šta želi da razvija u okviru svog poljoprivrednog gazdinstva i šta želi da unapredi, toplo preporučujem da se prijavi za IPARD podsticaje. Na listi prihvatljivih troškova investicija koja se nalaze u sklopu Pravilnika, osim traktora nalazi se i nabavka opreme, izgradnja i rekonstrukcija objekata i dr. Najbolji izvor informacija su naši vodiči, koji na sajtu Ministarstva, daju jasne odgovare na najčešće postavljena pitanja i procedure, za svaku od ovih Mera.

U Srbiji se samo 4.7% mladih opredeljuje za poljoprivredu kao osnovnu delatnost. S obzirom da se IPARD programima u većoj meri podstiču mladi poljoprivred-

10

nici dodatnim bodovanjem, očekuje se da - Razvoj ruralnog turizma prati izće se taj procenat donekle povećati. Po re- gradnja infrastrutrukture omogućena pučima mr Miljković, korisnici do 40 godina, tem Mere 7. IPARD III programom koukoliko su oženjeni i članovi su ZZ, žive jim će biti obuhvaćena još dva sektora: ili imaju parcelu u područjima sa otežanim mogućnost prodaje na gazdinstvu i razvoj uslovima rada ili planinskim uslovima, malog poslovanja (npr. frizerskog salona), dobijaju dodatne bodove i u prednosti su svega onoga što može da zadrži ljudi da za podsticaje IPARD programa. Istakla je ostanu na selu. Mera se odnosi i na ruralnu da je to za nekog ko je mlad i želi da uđe javnu infrastrukturu (kanalizaciju, vodou poljoprivredni biznis, ima odličnu šansu vod, energetiku, izgradnju puteva), gde su da krene start up, jer se nudi i ta moguć- korisnici jedinice lokalnih samouprava,..., nost, uz određene uslove. i biće potrebno vremena za obučavanja - Godine nisu prepreka, pitanje je samo u kom pravcu želite da razvijate svoje gazdinstvo, a sinergija između mladih i starih je prisutna na terenu i ona se podrazumeva. Potrebno nam je više mladih ljudi na selu, a na ruku nam ide trenutna situacija. Ne mali broj ljudi iz gradova se javilo da želi da pokrene ruralni turizam - obavestila je mr Miljković.

Lakše do novog traktora Ograničeno interesovanje zadruga za apliciranje na IPARD programima mr Miljković objašnjava nedovoljnim poznavanjem korisnika sa listom prihvatljivih troškova, u čemu bi, po njenom mišljenju, pomogao rad sa poljoprivrednicima, nezavisno od IPARD-a, a savetodavne i tehničke službe bi trebale da im ukažu na konkretne mogućnosti unapređenja njihovog Podrška plasteničkoj proizvodnji gazdinstva.

Podsetila je da osim nabavke traktora predstavnika jedinica lokalnih samouprapostoji široka lista mogućnosti kao što je va kako da apliciraju, kao i predstavnike plastenička proizvodnja, korišćenje izvora Upravljačkog tela na obradi zahteva, jer je energije (solarni paneli), sve opcije reci- to odličan razvojni potencijal 100% finanklaža, a za to je neophodno da se poljo- siran od strane EU, i sjajna prilika da se privrednici upoznaju sa pogodnostima i ruralna infrastruktura obnovi - zaključila ponuđenim opcijama. je mr Jasmina Miljković.

Mladi i uspešni poljoprivrednici su sadašnjost Srbije

Dušan Radanović

U

decembru prošle godine, na prvoj edukativnoj agrarnoj konferenciji „Poljoprivrednik nove generacije“, u organizaciji Zavičajnog društva „Fruškogorje“, uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, mladi poljoprivrednik Dušan Radanović iz Čuruga našao se među deset dobitnika ovog priznanja.

Dušan Radanović se bavi proizvodnjom hrane, ali pomno prati korisne informacije i instrukcije povodom podsticaja od neposrednih i respektabilnih za tu oblast, predstavnika državnih i privrednih institucija.

- Trudim se da obratim pažnju na neke mere kako bi životni standard podigao na viši nivo. Iako je naše stočarstvo u blagom padu zbog situacije izazvane inputima i ulaganjima u stočarsku proizvodnju, konkursi za nabavku novih traktora i opreme za stočare Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, daju osnov i nadu da će naša stočarska proizvodnja u skorijoj budućnosti postići

realniju cenu proizvoda i smanjenje troškova za mehanizaciju, i na taj način održati našu proizvodnju stvarajući rentabilne prihode u stočarskoj proizvodnji - kaže gospodin Radanović, master ekonomije finansija i bankarstva, smer računovodstvo, a po opredeljenju poljoprivredni proizvođač, potpredsednik Upravnog odbora Udruženja odgajivača ovaca Srbije.

Delatnost poljoprivrednog gazdinstva Dušana Radanovića okrenuta je ratarskoj proizvodnji i stočarstvu. Ratarska proizvodnja se zasniva na proizvodnji žitarica (kukuruza, pšenice i ječma), i proizvodnji uljarica (suncokreta, soje, a na određenim površinama uljane repice). Kada je reč o stočarstvu opredeljenje je ka tovnom i mlečnom govedarstvu, ali okosnica proizvodnje je ovčarstvo.

U cilju podsticanja razvoja stočarske proizvodnje, podizanja standarda u ovoj oblasti, te boljeg korišćenja podsticajnih sredstava, Dušan Radanović je i član Ovčarske zadruge AGNES, osnovane pre nekoliko meseci na teritoriji Šumadije.

- Mi, proizvođači za unapređenje poslovanja i gazdinstva, koristimo kako nacionalne tako i podsticaje usmerene iz ino fondova. Pored IPARD-a, Ministarstvo je za 2022. godinu ušlo sa budžetom od 62 milijarde dinara, što je za oko 18% više nego prošle godine. Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo je za isti period, za poljoprivrednike u AP Vojvodini izdvojilo 8,3 milijarde dinara. Podsticaji Pokrajinskog sekretarijata nam omogućavaju premije od stočarskih farmi čak do 70%, a kada je

u pitanju ulaganje u primarnu proizvodnju 60%. Koristimo i republičke fondove koji su u ovom momentu aktuelni - objašnjava naš sagovornik.

Ovaj mlad čovek koji se opredelio za poljoprivrednu proizvodnju i život na selu, iskoristio je svoje oficijelno znanje u razvoj održive poljoprivrede, koje nema bez profita. Da bi se podigao profit, moraju se smanjiti troškovi proizvodnje što je za njega poseban izazov. Tako je spojio struku i svoju ljubav prema poljoprivredi, i ostvario prihvatljive, projektovane prihode.

- Država čini znatne napore da mladog čoveka zadrži na selu. To kažem na osnovu prakse, konkursa Ministarstva za brigu o selu koje finansira kupovinu kuća na selu za mlade bračne parove. Naravno, pokretačka snaga sela je poljoprivredna proizvodnja, a da to razume pokazao je potez Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu koji sufinansira investicije, odnosno ulaganja u novoosnovana gazdinstva čak do 90%. Privlačenje mladih, obrazovanih ljudi na selo bitno je da ono živi. Ne trebe smetnuti sa uma, da je proizvodnja hrane od vitalnog značaja i da se poljoprivreda više ne može posmatrati kao alternativna delatnost kojom svako može da se bavi. Standardi koji moraju da se ispoštuju, papirologija koja mora da se ispuni, samo su neki od preduslova bavljenja poljoprivredom. U prvi plan bih ipak stavio ličnu odgovornost poljoprivrednih proizvođača, da sve što rade i kako rade, direktno utiče na nečije zdravlje i život zaključio je Dušan Radanović.

11

Veliki šampionski pehar Univerzitet Privr

N

a međunarodnom sajmu obrazovanja „Putokazi”, koji je održan 09. i 10. marta 2022. godine, po sedamnaesti put na Novosadskom sajmu, uručena su priznanja najboljim vaspitno-obrazovnim ustanovama, među kojima je Univerzitet Privredna akademija u Novom Sadu poneo Veliki šampionski pehar Novosadskog sajma i zvanje Apsolutnog šampiona 17. međunarodnog sajma obrazovanja „Putokazi“.

Veliki šampionski pehar, prof. dr Marku Cariću, rektoru Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu, uručili su prof. dr Boris Nadlukač, izvršni direktor za sajamsku delatnost i Dejan Madić, rektor Univerziteta u Novom Sadu.

- Nije u pitanju samo čast već i obaveza da se u daljem procesu rada i delovanja maksimalno potrudimo u ostvarivanju novih ciljeva još više i dalje uz saradnju sa dobrim partnerima - istakao je rektor Univerziteta prof. dr Marko Carić.

Prof. dr Marko Carić primio je šampionski pehar

Prof. dr Mirko Kulić sa priznanjem za Pravni fakultet za privredu i pravosuđe

12

Sa svečanosti dodele priznanja

r Novosadskog sajma za redna akademija Veliku zlatnu medalju Novosadskog sajma za Pravni fakultet za privredu i pravosuđe primio je prof. dr Mirko Kulić, dekan, koji je tom prilikom izrazio zadovoljstvo što je Fakultet dobio prestižno priznanje šestu godinu za redom.

Apsolutni šampion kvaliteta, Univerzitet Privredna akademija u Novom Sadu, dobitnik je i velike zlatne medalje za kvalitet obrazovanja, a takve medalje su dodeljene i Pravnom fakultetu za privredu i pravosuđe, Fakultetu za ekonomiju i inženjerski menadžment i Farmaceutskom fakultetu, Novi Sad, dok je Tamari Krstić, direktorki marketinga Univerziteta Privredna akademija dodeljeno posebno priznanje.

Priznanja i ovog puta potvrđuju posvećenost rukovodstva Univerziteta, kao i svih fakulteta u njegovom sastavu, stalnom unapređenju kvaliteta. Ocenu kvaliteta obrazovnih institucija izvršila je međunarodna komisija, te je na osnovu ukupnih rezultata ocenjivanja kvaliteta Univerzitet Privredna akademija u Novom Sadu osvojio Veliki šampionski pehar Novosadskog sajma za visok kvalitet u oblasti obrazovanja.

na sajmu Putokazi 2022

Obraćanje prof. dr Marka Carića u ime nagrađenih

Posebno priznanje za direktorku marketinga Tamaru Krstić

13

Tehnološke inovacije, tran novih tehnologi

N

aučni institut za prehrambene tehnologije u Novom Sadu od osnivanja je prepoznat kao mesto susretanja nauke i privrede. Istraživači Instituta svojim brojnim inicijativama i projektima učestvuju u stvaranju uspešne saradnje sa privredom kako iz domena zajedničkih istraživanja, razvoja novih i poboljšanja postojećih proizvoda, tako i zajedničkim učešćem na projektima u okviru programa koji se sufinansiraju i/ili finansiraju od strane Fonda za inovacionu delatnost Republike Srbije. Veću potporu u ovoj saradnji pruža konzorcijum koji se sastoji od dve ili više kompatibilnih naučnoistraživačkih institucija sa privrednim subjektom. Konzorcijum koji čine Naučni institut za prehrambene tehnologije i Institut za ratarstvo i povrtarstvo, institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju iz Novog Sada u saradnji sa malim privrednim subjektom kreirali su inovativan proizvod na bazi kukuruza sa obojenim perikarpom. Genetička varijabilnost kukuruza pruža tehnološkoj preradi široku lepezu najraznovrsnijih kvalitativnih svojstava koja se mogu optimalno upotrebiti za različite proizvode i namene. S obzirom da je Republika Srbija veliki proizvođač kukuruza identifikovanjem i razvojem specifičnih genotipova nosioca poželjnih svojstava kvaliteta zrna značajno se proširila upotrebna vrednost kukuruza što omogućava i plasman novostvorenog inovativnog proizvoda na domaćem, ali i inostranom tržištu koji će da zadovolji zahteve potrošača. Izvanredna nutritivna i funkcionalna svojstva čine kukuruz sa pigmentiranim perikarpom, sirovinom od posebnog značaja za primenu u prehrambenoj industriiji.

Poslednjih decenija ogromna istraživačka pažnja usmerena je na razvoj genotipova kukuruza pigmentiranog perikarpa zbog dobro poznatih zdravstvenih efekata koji potiču od antocijanina. Antocijani se akumuliraju u zrnu, stablu, klipovima i listovima kukuruza i u najvećem stepenu su zastupljeni u perikarpu crvenog i crnog kukuruza. Pored antocijana genotipovi kukuruza sa pigmetira-

14

Dr Elizabet Janić Hajnal, viši naučni saradnik, v.d. direktora FINS

Dr Olivera Šimurina, viši naučni saradnik. pom. dir. za transfer tehnologije

nim perikarpom sadrže i druga fenolna jedinjenja koja pokazuju značajne efekte po zdravlje kao što su karotenoidi. Fenoli pigmetiranog kukuruza su nasuprot iste količine fenola borovnice pokazali veću antioksidativnu sposobnost i bržu kinetičku reakciju zato što imaju veći broj aktivnih hidroksilnih grupa i povoljniju konfiguraciju za bolju interakciju sa slobodnim radikalima.

tih ekstrakata kukuruza pigmentiranog perikarpa na metaboličke sindrome kao što su: gojaznost i dijabetes. Antocijani dobijeni iz pigmentiranog kukuruza imaju antihiperglikemijski efekat i efekat protiv gojaznosti koji se ogleda u smanjenju leptina (proteinski hormon koji učestvuje u regulaciji unosa i potrošnje energije, putem uvećavanja apetita i metabolizma) i povećanju adiponektina (protein koji uče-

Kukuruz sa obojenim perikarpom (crni) U mnogim in vivo i in vitro studijama dokazana su antikancerogena, antioksidativna, antimutagena, protuupalna, antidijabetska svojstva, kao i efekti u regulaciji krvnog pritiska. Veliku pažnju istraživača privuklo je delovanje različi-

stvuje u regulaciji nivoa glukoze, kao i u razlaganju masnih kiselina). Pigmentirani kukuruz ima ogroman potencijal kao funkcionalni sastojak u proizvodnji hrane čija bi svakodnevna upotreba mogla da smanji rizike hroničnih nezaraznih bole-

sfer znanja i primena ja u praksi sti, kao i da spreči bolesti koje nastaju kao posledica starenja i oksidacionog stresa.

U saradnji sa Naučnim institutom za prehrambene tehnologije i Institutom za ratarstvo i povrtarstvo, institutom od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju iz Novog Sada, porodična samostalna zanatska radnja „BIO-LIGHT“, iz Jagodine, koja se bavi proizvodnjom nutritivno bogatih grickalica koje u svom sastavu sadrže više vrsta integralnog brašna i različitih semenki uljarica, razvila je inovativni proizvod na bazi tamno crvenog kukuruza. Kukuruzni tamno crveni kreker u svom sastavu sadrži preko 70% integralnog kukuruznog brašna i ima nutritivnu dominaciju u odnosu na klasičan kreker od pšeničnog brašna.

Nutritivna dominacija se ogleda u sadrža-

Kukuruzni tamno crveni kreker ju vlakana, antocijama, polifenola i antioksidativnog potencijala.

U narednom periodu planira se i razvoj niza drugih proizvoda na bazi tamno crvenog kukuruza, kao što su tortilja čips, štapići, itd. Proizvod je inovativan i je-

dinstven na tržištu, jer u svom sastavu ima inovativnu i jedinstvenu sirovinu i kao takav je rezultat primene inovacija, transfera znanja i tehnologija u praksi od strane dve vrhunske naučnoistraživačke institucije prema privrednom subjektu koji je zainteresovan za inovativna rešenja. Implementacijom inovacija i novih tehnologija jedino je moguće unaprediti poljoprivrednu proizvodnju kroz stvaranje proizvoda sa dodatom vrednošću. Razvoj i implementacija novih tehnologija i njihov transfer u nove proizvode je ključna komponenta i naša „mapa puta“ u pogledu komercijalizacije proizvoda sa novostvorenom vrednošću.

Uz dobar koncept i multidisciplinaran pristup obe institucije nastavljaju tradiciju stvaranja pametenih rešenja i proizvoda uz moto „Najbolje iz Srbije“.

Svakodnevna upotreba bi mogla da smanji rizike od brojnih bolesti

15

Žene u nauci su pr

O

tvorenim, argumentovanim, energičnim je put koji su naučnice Srbije trasirale, svesne svoje kompetentnosti i učinka u raznim naučnim oblastima poslednjih decenija, pa i tokom poznate istorije. U cilju unapređenja pozicije naučnica, žena i devojaka u nauci, u novembru 2021. godine, osnovano je Udruženje naučnica Srbije - SRNA. Ceo proces pokrenule su dr Sanja Podunavac Kuzmanović, redovna profesorica, na katedri za primenjene i inženjerske hemije predsednica Udruženja, dr Jovana Grahovac, vanredna profesorica, zamenica šefa katedre za bioptehnologiju i farmaceutsko inženjerstvo - potpredsednica Udruženja i Ivana Pajčin, naučna saradnica na katedri za biotenologiju i farmaceutsko inženjerstvo - suosnivačica SRNA, sve sa Tehnološkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.

Dr Jovana Grahovac ističe da broj članica raste velikom brzinom jer je očigledno bilo potrebno da se žene okupe i kroz Udruženje promovišu svoje prisustvo kako u nauci, tako i prosveti, odnosno obrazovanju dece od predškolskog do akademskog nivoa, da se istaknu najuspešnije i motivišu mlađi naraštaji da krenu putem nauke, da se podstaknu i ohrabre one naučnice koje žele da započnu karijeru u privrednom sektoru.

Prof. dr Sanja Podunavac Kuzmanović (levo), dr Ivana Pajčin i prof. dr Jelena Grahovac - Čudno je da je u XXI veku problem statusnog pitanja žena još uvek aktuelan.

Ohrabruje činjenica da su one najuspešnije, najobrazovanije, najsvesnije svog znanja i svojih mogućnosti, odlučile da

Učešće Udruženja SRNA na XVII Međunarodnom sajmu obrazovanja u Novom Sadu

16

podignu glas potkrepljujući to brojnim priznanjima o svom radu u zemlji i svetu. Žene su velika snaga našeg društva. One se bude, hrabrije su, zauzimaju mesta koja im po znanju i sposobnostima pripadaju, bilo u nauci, bilo u preduzetništvu.

Kada govorimo o broju naučnih radnika na istraživačkim pozicijama, ravnopravnost polova je zastupljena. Kako se pomeramo po hijerarhijskoj lestvici, broj žena se smanjuje, posebno na rukovodećim pozicijama vezanim za upravljanje finansijama. Tu žena gotovo da i nema, a krivica je celokupnog društvenog okruženja koje ne daje ženama podršku da konkurišu na te pozicije. Jedan od primarnih zadataka Udruženja je rad na podizanju svesti da se podrška ženama uveća, naročito u periodu kada se ostvaruju kao majke. U tom periodu odustajanja od ozbiljnog bavljenja naukom su najbrojnija. Činjenica je da danas nema nauke bez međunarodne saradnje. Žene često i ne konkurišu na međunarodne projekte jer je jako teško uspostaviti saradnju koja podrazujeva duže odsustvo od kuće. U istoj situaciji su i muškarci, očevi, ali društveno okruženje

avilo, a ne izuzetak

Sve više naučnica se pridružuje Udruženju više zahteve postavlja pred majke i samim tim, ženama je teže da usklade poslovni i porodični život - objašnjava dr Jovana Grahovac i primećuje sledeće: - Danas nema preduzetništva bez podrške nauke. Naši istraživači ostvaruju sjajne rezultate, ali je svega 3% inovacija razvijeno u saradnji sa naukom.

U tom segmentu smo prepoznale prostor da delujemo, da pospešimo saradnju na-

uke i privrede. Zato je jedan od zadataka Udruženja SRNA jačanje naučnica da se otisnu u preduzetničke vode, ali i pružanje pomoći da svoje rezultate plasiraju u privredu. Zadatak je i rad na obrazovanju najmlađih kroz promociju savremenih metoda povezivanja različitih oblasti u integralnu celinu, neophodno da se studenti pozicioniraju na tržištu budućnosti, koje ih očekuje kada se budu zapošljavali.

Detalj iz laboratorije

Srbija ima 14.000 naučnih radnika, a ako se tome dodaju i naučnici i naučnice koje rade u inostranstvu, taj broj je daleko veći. Udruženje namerava da u skorije vreme ovaj potencijal organizaciono uveže naučnim skupom posvećenom inovacionom preduzetništvu.

Rad SRNA je vrlo brzo primećen i podržan od organizacija koje podržavaju žene i rodnu ravnopravnost. Podrška je stigla i od Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam, kao i poziv za učešće na prvom Sajmu preduzetništva i starih zanata. Skup povodom Međunarodnog dana žena i devojaka u nauci obeležila je promocija uspešnih naučnica, i poseban osvrt na one koji dolaze iz osetljivih grupa, apostorfirajući probleme u procesu obrazovanja.

Potpisivanjem Protokola o saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za privredu i turizam i Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnosti Vlade Republike Srbije, te podrškom Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje i naučno-istraživačku delatnost SRNA je ostvarila prostor za adekvatno vrednovanje rada i promociju principa rodne ravnopravnosti u svim naučnim aspektima delovanja naučnica, prosvetnih radnica, žena preduzetnica, i novijih generacija, uz podšku društvene zajednice.

Izuzetna važnost saradnje nauke i privrede

17

Žene na selu ruše

Ljiljana Gusić (druga s desna) sa koleginicama iz udruženja na jednoj od brojnih promocija...

P

rojekti i mere unapređenja ekonomskog i socijalnog položaja žena u ruralnim sredinama preko njihovog udruživanja i umrežavanja sprovođene tokom gotovo dve decenije, intenzivirane poslednjih pet godina, postigli su polovične rezultate. Žene su osmislile druženja i razne aktivnosti u okviru svojih lokalnih sredina, ali još uvek njihov rad nije adekvatno vrednovan, niti je njihova uloga prepoznata kako u okviru domaćinstva, tako u okviru zajednice.

UŽ Stanišić među najmlađim i najvrednijim

Neosporno da pozitivnih i konstruktivnih primera ima, a jedno od njih je UŽ „Udahni život“ Stanišić. Ljiljana Gusić, predsednica UŽ „Udahni život“, po vokaciji informatičar, već po njegovom

18

osnivanju 2008., sa 18 žena članica, bez velikih očekivanja, organizuje lokalnu manifestaciju, prevashodno radi okupljanja žena istih i sličnih interesovanja, ali i predstavljanja Udruženja i njegovog rada meštanima. Videvši da umeju i imaju čime da se pohvale, uvrstile su manifestaciju u redovnu godišnju aktivnost.

- Naš rad je išao u pravcu aktuelnih konkursnih aktivnosti. Kako se koji konkursi raspišu, mi procenimo da li imamo mogućnosti da to realizujemo u našem selu. Tako je počeo rad sa decom, mladima i starijim osobama. Organizovale smo kulturno-umetničke manifestacije, a potom smo akcenat stavile na ekonomsko osnaživanje žena. Kultura, rad sa marginalizovanim grupama i ekonomsko osnaživanje žena bile su i ostale primarne oblasti naših aktivnosti. Stanišiću smo podarile i mani-

festaciju „Dani hleba, vina i ljubavi“, koja je prepoznata po lepoti različitosti. Na taj način obeležavamo kraj žetvene sezone i okupljamo lokalne proizvođače. Akcenat je na žitu, a među izlagačima su pčelari, vinari, proizvođači sira i dr., kao i zanatlije - objašnjava gospođa Gusić.

Radom sa decom iz socijalno ugroženih porodica kroz projekat „Moje sigurno mesto“, organizovanjem dnevnog boravka i radionica, učinjen je znatan korak u pružanju neophodnih znanja i aktivnosti deci radi lakšeg uklapanja u zajednicu. Realizacijom kreativnih radionica sa ženama srednje dobi i starijim: pravljenja predmeta od gline, dekupaž na svili, oslikavanje na staklu, izrada magnetića..., nastoje se probuditi skriveni talenti i želja za drugačijim iskazivanjem žena preopterećenih poslovima u kući, njivi, bašti, a aktivnosti

predrasude se usklađuju sa njihovim interesovanjima.

Ekonomska inicijativa radno sposobnih žena zasnovana je na plasteničkoj proizvodnji povrća i preradi na organskim principima.

- Iako smo prošle period konverzije, od komercijalne u organsku proizvodnju, ostale smo bez sertifikata, preskupih za naše male površine. Nadamo se da će država prepoznati problem i umanjiti cene, jer su visoke takse ogromno opterećenje za proizvođače. Za nas i korisnike naših proizvoda najvažnije je da radimo po principu organske proizvodnje, kao što su naše bake radile - istakla je naša sagovornica.

Vredne žene Stanišića

Gospođa Gusić je naglasila da u selima ima sve manje stavnovnika i sve više zapuštenih bašta (površine 800m 2), što je ogroman resurs koji je šteta ne iskoristiti. Žene koje obrađuju te bašte poslednjih šest godina na taj način obezbeđuju zdravstveno bezbednu hranu za svoja domaćinstva, a višak prodaju. Trenutno Udruženje raspolaže sa tri plastenika od po 400m 2, a tri žene imaju sopstvene plastenike. U Stanišiću se na ovaj način proizvodi toliko da nema dovoljno proizvoda koliko ima zainteresovanih.

Kupci su lokalci, oni koji mogu da isprate proces proizvodnje, ali osim njih kupci su iz okruženja, a onima iz Novog Sada i Beograda proizvodi se isporučuju na kućnu adresu. U Udruženju uveliko planiraju da se osim dominantnog paradajza, paprike, španaća..., od svežih, i kuvanog paradajza, đuveča, ajvara i malidžana, od gotovih proizvoda, obezbedi raznovrsnija, samim tim i konkurentnija ponuda.

- Bio je jedan period kada su žene ostavši bez posla izbegavale bilo kakve kontakte. Stasavanjem mlađe generacije koja za taj

period ne zna, generacije koja je završila neke škole, zasnovala porodice, ali nažalost ostala bez posla, spremna je svašta da radi. Ove žene su nam nova ciljna grupa koja prepoznaje naš rad, ali i sama radi kreativne stvari, kolače, ketering za dečje rođendane, i to prodaje, u čemu im pomažu društvene mreže - dodaje predsednica.

UŽ „Udahni život“ je među najmlađim udruženjima žena u Srbiji. Od početka ima 18 članica, starosne dobi od 40 do 55 godina. U zavisnosti od aktivnosti koje organizuje Udruženju se priključuju i volonterke.

- Ženama na selu je sve nedostupno, od informacija do lekara. Da bi nam bar nešto bilo dobro morale smo da se same potrudimo i nedostatke preokrenemo u našu korist, a ovu u ekonomsku dobit i po tome smo postale prepoznatljive. Od rada u bašti imamo šest do osam meseci godišnje dodatne zarade. U tom dodatnom prihodu, koji ranije nismo imale, nalazimo naše zadovoljstvo - objašnjava gospođa Gusić, dodajući da je svojim aktivnostima, isticanjem autentičnog života u seo-

skoj sredini, Udruženje uspelo da privuče turiste.

Razvoj u pravcu turističke ponude vide u povezivanju sa drugim, geografski bliskim selima, od kojih svako ima šta da ponudi: Kljajićevo (manifestacije, vinske ture), Čonoplja (jezero, etno-kuća, parni mlin), Stanišić (Likovna galerija), Svetozar Miletić (Kapela posvećena Gospi od Milosrđa, banja Lemeš); najsevernije naselje somborske opštine na 2 km od državne granice prema Mađarskoj, Riđica (Dvorac porodice Kovač, mostovi na rečici Plazović (Kiđoš), koja tokom leta često presuši). Problem su smeštajni kapaciteti, ali za pet-šest godina kažu da bi to mogla da bude realna priča. U želji za ekonomskom samoodrživošću i nezavisnošću od finansiranja putem projekata, u Udruženju se razmišlja i o drugim oblicima organizovanja, ali za sada nema čvrstih zakonskih osnova da to i ostvare. Želja da postignu više, brojnost ideja da učine svoj i život svoje porodice i stanovnika Stanišića ugodnijim, su neupitni, ali upkos tome ni one ne mogu sve same.

Ljiljana Gusić sa Zdenkom Mitić, direktorom TO Sombor

19

Put razvoja gazdinstva Slađane Đorđijev

Slađana Đorđijev

O

d vajkada nam je vreme nametalo nove izazove i oduvek je bilo onih koji su im se lakše ili teže prilagođavali ograničeni nedostatkom samopouzdanja, strahom od budućnosti, ili nečim trećim. Jedan od odgovora na ovovremene uslove života i rada, i putokaz kako uskladiti lične afinitete sa profesionalnim kvalitetima, uz ekonomsko opravdanje, dala je Slađana Đorđijev, supruga i majka troje, danas već odrasle dece, koja je posle 25 godina iskustva u medijima, odlučila da se posveti nečem sasvim drugom.

Prva godina za započinjanje svakog posla, posebno preduzetničkog, kažu da je najteža. Njeno iskustvo čini je zadovoljnijom nego ikada. Put razvoja gazdinstva Slađane Đorđijev poklopio se sa njenim razumevanjem lepote života i rada u privatnom malom biznisu, čije je ostvarenje dugo sanjala. Slađana Dorđijev je na svom posedu prvo odgajala nekoliko kozica i pravila sir za svoje potrebe, potom su u domaćinstvo došle dve kravice, da bi ih u jednom momentu bilo devet.

Nezadovoljna otkupnom cenom mleka u mlekari napravila je prve

20

korake u proizvodnji kravljeg sira.

- U jednom trenutku sam se zapitala, zašto bih se iz dana u dan opterećivala ranim ustajanjem i odlaskom na prilično stresan posao. Smatram da je rad sa životinjima bez radnog vremena u nekim godinama odmor, a za mene prava terapija. Ljudi koji se time dugo bave kazaće da je to posao koji traje tokom celog dana, 365 dana u godini, bez godišnjeg odmora. U korist sadašnjih aktivnosti u odnosu na pređašnje, mogu sebi da dozvolim da sama određujem dužinu svojih koraka i tempo kojim ću ići, što nije mala stvar. Posle 25 godina rada u medijima pronašla sam sebe, a pređašnje iskustvo mi je mnogo pomoglo u marketingu i prodaji vlastitih proizvoda, njihovoj prezentaciji na veoma kvalitetan način, u kontaktu sa ljudima, neretko i druženju što me posebno čini zadovoljnom objašnjava gospođa Đorđijev.

Gazdinstvo Slađane Đorđijev u Novom Bečeju se bavi proizvodnjom domaćeg punomasnog podlivenog sira. Nema kajmaka, ni milerama, zato što je akcenat na proizvodnji sira uravnoteženog kvaliteta, proizvednog u posebnim, zakonom propisanim uslovima. Uskoro dolazi vreme i za proizvodnju kozjeg sira, koji će se takođe naći na tržištu. Na svom imanju osim kozica i kravica, drže i konje, kokice, petliće, golubove. Deca iz obližnje škole često zastaju da se, kao ispred kakvog zoo vrta jave telićima, jarićima, ovcama, pulinima...

Naša sagovornica svoje zadovoljstvo „novim“ poslom, objašnjava zajedničkom odlukom donešenom na nivou porodice, pre svega s blagoslovom su-

pruga, velikog ljubitelja konja, samim tim i prirode i svega prirodnog. Dodaje da joj dan i sada, kao i nekada, traje 24 sata, ali da je daleko opuštenija, a novac koji zaradi, isti je kao ranije, ali na neuporedivo lagodniji način. Uživanje u saznanju da nešto stvara sopstvenim rukama za nju je posebno, nenadomestivo. Korak na koji se Slađana odvažila svrstava je u red jakih, upornih, istrajnih žena, koje šalju pozitivan signal drugim ženama da moraju da se izbore za svoj status: - Kada sam započela privatni biznis, uporedo sam radila i na radiju. Odlučila sam da pokušam sa ovom pričom, jer sam se osećala dovoljno sposobnom i hrabrom. Mislim da žensko stvaralaštvo, ako se ovo može tako nazvati, mnogo doprinosi samostalnosti žene i baveći se ovakvim poslom, mnogo više vremena ostaje za porodicu, što mi je i najvažnije.

Porodica Đorđijev, za sada samo mašta, o jednom salašu na obodu grada, da proširi proizvodnju onoliko koliko neće trpeti kvalitet. Ako bude uslova, želja im je i da se pokažu pravim domaćinima upuste u neku vrstu ruralnog turizma, i obezbede uslove za boravak jednoj porodici, za vikend i duže.

- Moja potajna želja je da imam paorsku peć jer osim što domu daje toplinu, u njima se peče najukusniji hleb i pite. Želja mi je da uvećamo stado, da svoje proizvode prodajem na manifestacijama i sajmovima, da živimo jednim opuštenim životom. Novi Bečej je mesto brojnih mogućnosti interesantan za turiste. Uz to, imamo konje, a moj suprug po porudžbini izrađuje trening vozila za konje i kao pravi Vranjevčani, nadaleko čuveni po konjima, možemo da ih upregnemo i provozamo goste - kaže Slađana Đorđijev.

O realnim osnovama na kojima ova porodica gradi budućnost govore i činjenice: sin namerava da se posveti pčelarstvu, starija ćerka je završila srednju turističku a mlađa tehničku školu. Potvrda da kada se znanje, umeće i snaga spoje, nema toga što se ne može ostvariti.

Vojvođanski kivi slađi od uvoznog, pa još i organski

Betina Šuranji

P

rimarna delatnost Osnovne zemljoradničke zadruge „Žunji-Silak“ (OZZ Žunji-Silak) iz Temerina je ratarska proizvodnja, gde je poznato da prvi seju, prvi žanju i postižu vrhunske rezultate. Izazovu ipak nisu odoleli. Godine 2013. sazrela je ideja za početak uzgoja egzotičnog kivija.

Inicijator i pokretač, Jožef Žunji, koji je sa sestrom 2001. pokrenuo zadrugu, u poseti susednoj Mađarskoj susreo se sa plantažom kivija na površini od 4 ha i setio se svojih neuspelih mladalačkih pokušaja uzgoja ovog voća u bašti svoje kuće. Iskusan poljoprivrednik postavio je tada pitanje: Ako mogu oni, zašto ne bi mogli mi?

Već sledeće godine zajedno sa sinom od Žužane i Lasla Silak (Silak Čaba), na površini od pola hektara započinje eksperiment sa 220 sadnica i promenljivim uspehom.

Pristizanjem novih snaga, tim „Žunji-Silak“ se širi, a mlađim snagama poverena je briga o kiviju, ne posebno zahtevnoj, ali ćudljivoj biljci.

U jesen 2017. kivi na temerinskom salašu daje prve količine roda. Ohrabreni time, članovi porodice odlučuju da prošire zasad sa dodatnih 350 biljaka i zaokruže na da-

našnjih 1.4ha. Nakon proširenja, u proleće 2018. prvozasađeni deo plantaže je uništio mraz i moralo se iz početka. Ali nije se odustalo.

- Intenzivno radimo na traženju odgovarajućih rešenja za sve realne i potencijalne probleme vezane za uzgoj. Razmišljamo o postavljanju žive ograde od tuje, zbog vetra i očuvanja lisne mase, kao i podizanja temperature za stepen-dva - kaže Betina Šuranji rođena Žunji, koja danas vodi glavnu reč, kada je ova plantaža u pitanju.

Da bi kivi dao pun rod treba čekati šest-sedam godina pod idealnim uslovima.

Ne smetaju mu niske zimske temperature, jer biljka miruje. Međutim, početkom vegetacije otpornost na hladnoću naglo pada, pa temperature od - 5°C za vrlo kratko vreme mogu naneti štete ne samo cvetovima već i celoj biljci. Mladi izdanci u proleće vrlo su osetljivi na hladnoću. Neobrani plod može takođe stradati od jesenjeg ili ranog zimskog mraza. Usled nedostatka gvožđa u zemlji temerinskog atara, preko zalivnog sistema neophodno je dodati potrebne količine za optimalni/odgovarajući rast biljke. U zasade kivija takođe treba paziti na optimalni odnos sorti ženskog i muškog cveta, radi oprašivanja.

Sve buduće odgajivače kivija Betina Šuranji upozorava da ne počinju proizvodnju bez zalivnog sistema, ali ako je godina dobra, i ako uradite sve kako treba, nagrada, u formi slatke voćke je nenadomestiva.

Kivi sa salaša porodice „Žunji-Silak“ je mnogo slađi od uvoznog jer berba počinje tek kada refraktometar - uređaj za merenje sadržaja šećera u voćnom soku, u plodu pokaže 6,5%, čak 10% šećera, odnosno optimalni uslovi za berbu.

- Odsustvo prskanja pesticidima i herbicidima: za mene je bio dodatni motiv da pokrenem organsku proizvodnju. Ove godine proces konverzije iz konvencionalne u organsku proizvodnju će biti završen i ako sve bude kao što je planirano, novembarska berba 2022. biće i zvanično organska, kao prvi kivi iz Srbije registrovan kod Uprave za trezor, uzgajan po organskim principima. Trenutno se kivi u svežem sta-

nju pod brendom „Voj Joy“ može naći u dve prodavnice organske i zdrave hrane u Novom Sadu, dok se pozitivni signali beogradskog tržišta tek očekuju. Inače, kivi je sitna, ali vrlo moćna voćka, pravi čuvar našeg zdravlja. Visok nivo vitamina C i antioksidanata (preporučuje se konzumiranje kivija ujutru uz doručak), ublažava stres i smiruje nervni sistem, jača imunitet, poboljšava varenje, pomaže kod mršavljenja, sadrži visok nivo kalijuma, snižava krvni pritisak, sprečava grčeve u mišićima, umor

Kivi vodi poreklo iz Kine, gde je njegov plod proglašen za nacionalno voće. Prirodno stanište kivija su i Sibir i Japan, gde raste na visini od 600 do 2.000 mnv, dok se kao veliki proizvođači kivija danas pominju Novi Zeland, Francuska, Italija, Grčka...

Najčešći naziv za ovo voće je makaki breskva, ali je poznat i kao makaki kruška, vinska kruška, sunčana breskva i dr. Na Tajvanu i Hong Kongu ga nazivaju neobično ili čudno voće.

Naziv kivi, dobio je 1962., od Novozelanđana, zbog izgleda, sličnog ptici Kivi koja naseljava Okeaniju. i iscrpljenost - samo su neki od blagotvornosti kivija zbog kojih treba konzumirati ovo voće. Malo ljudi zna da je koža kivija u potpunosti jestiva, bogata vlaknima, što dodatno deluje na zdravlje. Berba kivija se obavlja ručno i, oni koji to znaju kažu da nije teška, pa je prošle godine pokrenuta akcija: Otvoreni dani kivija, i u vreme berbe svako ko je zainteresovan može da dođe da vidi, berbi, kupi kivi na licu mesta - pozvala je Betina Šuranji.

21

Životni i vinski putevi Dragane Ristić

Ž

ivot nije odlaženje i vraćanje već traganje za smislom, ciljem, za samim sobom. To potvrđuje Dragana Ristić, ing. prehrambene tehnologije, devojka koja je tražeći sebe pronašla sebe u vinarstvu, i posle pet godina kao enolog smederevske vinarije „Jeremić“ i sezone provedene u istom svojstvu na ostrvu Vis, odlučila se za dalje traganje, kroz usavršavanje do potpunog ostvarenja. Jer, „vinski ratnici“ ne odvajaju život od posla, već žive taj posao: - Između onoga što vino može da pruži i mog personalitija je znak jednakosti - kaže ova samosvesna devojka, željna novih znanja, iskustava, izazova: - Ne mislim da sam radeći ovde sve naučila, ali mi se pružila šansa za daljim usavršavanjem i učinjem. Ono što sam započela kao konsultant nacionalnog ocenjivanja vina pokazalo se kao dobra edukacija i potvrda mojih očekivanja. Poziv koji sam oberučke prihvatila tiče se nadogradnje mojih znanja u Nemačkoj, vezanih za organska i biodinamička vina u trajanju od tri meseca. Mislim da će sve veća potražnja za vinima tog karaktera, kao proizvoda edukacije samih konzumenata vina, uzrokovati da će za pet-šest godina vinarije u većini biti u toj proizvodnji.

Da li će boravak produžiti isključivo zavisi od nje i njenog doživljaja i pristupa samom konceptu, ali s obzirom na nemački prisup radu, organizaciji, možda će ostati i duže. Njena želja je da se vrati u Srbiju i implementira stečeno šireći svoja znanja na ovom, po njenim rečima izuzetno pogodnom tlu.

- Na poslednjem ocenjivanju sam imala kontakte sa kolegama iz celog sveta. Pokazali su veliko interesovanje za sorte koje gajimo, vina koja proizvodimo. Bili su veoma iznenađeni prisustvom francuske tehnologije, italijanske opreme i

22

našim vinima, ali mi, pod brendom - Vina iz Srbije, ne postojimo. U ranijem vremenu, zbog svega poznatog, bavili smo se manje elegantnim stvarima nego što je vino. Desetak godina u nazad prisutna je ogromna ekspanzija u tom sektoru, uložena je velika energija kako bi se približili evropskim vinskim regijama, a nama teroar daje za pravo da budemo na toj vinskoj mapi prepoznati po dobrim vinima - kaže Dragana Ristić.

Da bi zauzeli mesto koje nam u vinskom svetu po kapacitetima i resursima pripada, potrebna je opšte prihvaćena definicija vina. Bela Hamvaš, mađarski filozof, vina deli na ravničarska i brdovita, plavokosa (bela) i tamnokosa (crvena), muška (suva) i ženska (slatka); sopran, alt, tenor i bas vina, jednoglasna i višeglasna, simfonična; solarna (suncolika), lunarna (mesecolika) i astralna (zvezdolika) vina, logična i mistična, vizuelna i akustična i tako dalje do u beskonačnost. Dragana Ristić filozofiju povezuje sa doživljajem vina i ličnim pristupom: - Možemo se vezati za tehnologiju, da li je vino ispravno ili nije, šta sme da se oseti u vinu, a šta ne i svi očekujemo pismeno, korektno vino.

Međutim, u oceni vina presuđuje naš doživljaj tog vina. U Berlinu sam imala priliku da tokom dragocenih 14 dana ocenjujem sa mojim iskusnijim kolegama vrhunska vina sa svih kontinenata. Njihov zaključak je bio da su sva vina korektna.

Ono što je pojedina izdvajalo bio je teroar, i mislim, da se vratim na srpska vina, treba zajedničkim snagama da se izborimo za mesto naših vina u svetu.

Po njenim rečima, danas se vino pije ne idući za reklamama već za svojim ukusima.

- Edukacijom vinara i ekspanzijom vinarstva edukuju se i konzumenti. Svakom vinaru je u interesu

Dragana Ristić da napravi vino koje će biti zanimljivo širokom spektru konzumenata, ali svaki vinar koji drži do sebe, trebao bi da ide za tim da da neki lični pečat. Ukoliko bi svi hteli da udovoljimo nekim standardima, ukusu publike, vina bi bila jednolična. Nagrade nam svakako znače, individualne kao i za zemlju koja tek treba da se probije u vinskom svetu. Treba da pratimo svetske trendove ali, treba da pravimo vina koja se dopadaju nama. Imala sam priliku da probam vina koja su ocenjena najvišim ocenama, a za mene su bila samo korektna, dok su neka vina koja nisu bila nagrađena nekim velikim odličjima mene oduševila. Zato svako od nas treba da bira vina na osnovu lične percepcije, ličnog doživljaja i ukoliko to neko vino želi da posluži prijateljima, porodici, želi opet da ga popije, za njega to vino ima zlatnu medalju i da bude u fokusu. Treba da verujemo svom doživljaju. Treba pratiti trendove, treba se usavršavati, ali treba zadržati individualnost i slediti svoj osećaj, jer to je nešto što pravi razliku između vina - primetila je Dragana Ristić.

Podvig staparskog udruženja žena

N

enadomestiva uloga žena u porodici i poslovima u kući i oko nje, pre svega vezana za žene na selu, te nerazumevanje za njihove potrebe aktivnog delovanja u lokalnoj zajednici i šire, prisutna odvajkada, i danas je aktuelna. Na njihov statusa poslednjih deset godina pozitivno je uticalo udruživanje žena. One su svojim zajedničkim radom uspele da koliko-toliko materijalizuju svoje vekovno umeće i učine ga vidljivijim.

Udruženje žena „Staparska ruža“ je za samo pet godina delovanja, zahvaljujući svom nasleđu, uspelo da zavredi poseban položaj i integritet naslanjajući se na tradiciju ćilimarstva, u ovom naselju na severu Bačke prisutnom duže od dva veka. Nakon pauze od 50 godina sele su za razboj i počele da tkaju na način i po motivima ruže, kako su to radile njihove prethodnice. Za veće dimenzije ćilima bio im je potreban i razboj većih dimenzija, i pošto nijedan nije sačuvan, posle 100 godina, za njihove potrebe u izradi je novi. Šta za Stapar i za našu tradiciju znači vraćanje iz zaborava ovakvog jednog kulturnog dobra, govori gospođa Mira Kovačev, predsednica UŽ „Staparska ruža“: - Udruženje broji 15 članica, četiri tkalje i jednu pusterku. Osnovano je sa ciljem očuvanja staparskog ćilimarstva i mi smo prva generacija žena koja je posle pola veka sela za razboj i počela da se bavi tkanjem. Radimo radionice sa decom, imamo odličnu saradnju sa našim vrtićem, osnovnom

školom i trudimo se da im prenesemo vrednost koju imamo.

Staparski ćilim je bio predmet prestiža i mogao se naći samo u jako bogatim kućama. Imao je vrednost jutra zemlje, danas je to 8 -10 hiljada eura. Bake su ga radile za vreme zimskih dana i tako donosile prihod u domaćinstvo. Mi nastojimo da to danas dostignemo.

Muka je uraditi ćilim. Nije dovoljno biti zanatlija, morate da imate ONU crtu i da to volite. I najvažnija činjenica je da to umeju samo Staparke, koje do kraja mogu da shvate njegovu suštinu, svesne obaveze da moraju da ga sačuvaju. Napred navedeno nije dovoljno.

Nemoguća misija je dolazak do sirovina. Staparski ćilim se radio na kudeljskoj osnovi, a kudeljare u Srbiji, kao i u Staparu su uništene. Vuna se koristila od rase Cigaja ovce, koje su danas zamenjene rasama Virtemberg i Il de France, koje daju više mesa, ali od kojih se vuna nažalost baca. Nekada je Stapar imao zaokruženu proizvodnju počev od uzgoja ovaca, svoju kudeljaru, predionicu i tkalje. Prema rečima gospođe Kovačev, ključnu ulogu u pomoći u očuvanju ove jedinstvene delatnosti trebalo bi da ima Ministarstvo poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede podrškom gazdinstava u Staparu, za uzgoj Cigaja.

Prepoznajući veličinu onoga što rade, Udruženje ima i podršku i pomoć: - Pokrajinski sekretarijat za privredu i turizam, Republička vlada, Ministarstvo kulture i informisanja prepoznali su vrednost našeg proizvoda, ali puno više se na tome mora

Mira Kovačev (prva s desna) sa koleginicama iz UŽ Staparska ruža raditi. Mi smo prisutne u galerijskom prostoru „Naše nasleđe“ u Dunavskoj ulici u Novom Sadu, u Pokrajinskoj vladi. Kod nas dolaze turisti na radionice, obožavaju da sednu za razboj i isprate nastanak ćilima. Imamo veliki prostor koji nam je dodelio grad Sombor, koji koristimo za tkanje, radionice i za posete turista.

Staparska ruža, kao zaštitni znak, nalazi se i na torbama za staparsku listaru, tradicionalni kolač podjednako prisutan i na slavljima i sahranama. Postoji običaj pri venčanju, da mladina majka listaru daje mladencima koji je kidaju i ko otkine veće parče biće gazda u kući - objašnjava naša sagovornica i dodaje da Udruženje uvek nastupa sa torbom u kojoj je listara i da ovaj, kao i drugi običaji u Staparu još uvek žive.

Zahvaljujući Sekretarijatu za privredu i turizam i podršci kroz javni rad, tkalje su za svoj rad bile plaćene, a Udruženje dobilo materijalnu osnovu za bavljenje promocijom staparskog ćilima na sajmovima i raznim manifestacijama. Us-

postavljena je lepa saradnja UŽ iz Stapara sa daleko iskusnijom Zanatskom zadrugom za izradu ćilima i suvenira „Damsko srce“ iz Pirota, koja je u velikoj prednosti jer se izrada pirotskog ćilima nikada nije prekidala. Primarni cilj staparskih žena je da, poput pirotskog, staparskom ćilimu bude priznata izvrsnost i postane vojvođanski brend.

Za kratko vreme „Staparska ruža“ je uspela da se nametne javnosti, ali mora još mnogo toga da se uradi da bi ova priča do kraja uspela.

A gde je kraj? Stapar je selo koje živi, u kojem mladi ljudi imaju perspektivu. OŠ „Branko Radičević“ trenutno pohađa 300 đaka. Većina Staparaca se posle završenih studija vraća na svoja gazdinstva.

Stapar ima 15 fijakera, svi u funkciji, 90 konja, devet udruženja. Staparski ćilim bi mogao da bude jedan od izazova za angažovanje mladih ljudi na širenju njegovog imena, kulturne tradicije, kvaliteta, pre svega lepote, u našoj zemlji i van nje.

23

Pošten rad i kvalitet u funkciji prosperiteta

Z

emljoradnička zadruga „Mrkšićevi salaši“ u Srpskom Itebeju okončala je radove na novom objektu za preradu mesa. Ovo reprezentativno zdanje je najsavremenije u Srbiji, a verovatno i u regionu. Objekat je u potpunosti spreman za rad i biće pušten u rad po dobijanju zvaničnog rešenja od nadležnih institucija.

- Objekat je površine od 8.000 m2 sa svom protrebnom infrastrukturom, počev od garderoba do prostorija za ekspediciju gotovih proizvoda. Opremljen je najsavremenijom opremom, novim modernim mašinama koje će obezbeđivati strogo kontrolisan i bezbedan proces rada. Kapacitet objekta je oko 320 tona gotovih proizvoda u jednoj smeni, što punjenih, kuvanih (kačenih) i polutrajnih. U narednoj fazi očekujemo da počnemo i sa fermentisanom robom, potom i konzerviranom.

Radna snaga, takođe neće biti problem i obezbeđena je iz postojećeg, starog pogona - navodi Vojislav Mrkšić, direktor ZZ „Mrkšićevi salaši.

Direktor je objasnio da je ZZ „Mrkšićevi salaši“ ušla u ovu investiciju radi stvaranja uslova za povećanje kapaciteta i modernizaciju tehnološkog procesa, a značajna je i za sve brojnije kooperante.

- Sa dobavljačima imamo stabilne ugovore, sa nekima radimo godinama i imamo korektan odnos prema njima, uredno plaćamo. Kod farmi koji imaju dobar kvalitet plaćamo i više, jer znamo to da cenimo i za sada nemamo problem količine stoke ni sada, kada je rast cena žive stoke realan, s obzirom na rast cena žitarica i repromaterijala - dodaje Mrkšić.

ZZ „Mrkšićevi salaši“ osnovana je 1992. godine od strane desetoro članova porodice Mrkšić, sa ratarstvom kao osnovnom delatnošću. Dve godine kasnije podignut je silos za skladištenje ratarskih kultura, sledi otvaranje benzinske pumpe (1997), klanice (2003). Pekara je otvorena 2004-te, danas kapaciteta 2.000 vekni na sat, sa širokom paletom raznovrsnih peciva, belim, lisnatim i dr. testom. Tri godine kasnije otvoren je prvi maloprodajni objekat čiji je broj rastao, i dostigao 21 maloprodajni objekat širom Vojvodine. Plan je

24

Vojislav Mrkšić da se dostigne cifru od 40 maloprodajnih objekata. „MS“ restoran sa pratećim sadržajima otvoren je 2014.

Tokom tri decenije delovanja Zadruga se permanentno susretala sa brojim izazovima. Od 01. aprila na snagu je stupila nova mera Ministarstva poljoprivrede po kojoj će meso i proizvodi u kojima je najmanje 50% mesa domaćeg porekla, u svim trgovinama u Srbiji nositi oznaku „Poreklom iz Srbije“. Koliko će to uticati na poslovanje ZZ, gospodin Mrkšić kaže: - Praksa i politika naše firme je usklađena sa ovim merama, jer na takav način radimo od prvog dana, i isključivo sa sirovinama životinjskog porekla od proizvođača sa domaćih farmi iz neposredne okoline.

Naši proizvodi se prepoznaju na tržištu i ono što nas ohrabruje da naši potrošači, konzumeti to prepoznaju i kada jednom kupe naš proizvod vraćaju se da ga opet kupe. Nisam siguran koliko će ta mera uticati na uzgajivače i utovljivače stoke, koji bi imali siguran plasman da ih ne ugrožavaju uvozne sirovine, što se dešava, jer se gro prerađivačkih industrija bazira na uvoznoj sirovini. Mi smo jedva čekali da se prepozna „ko, šta i od čega“ proizvodi i to smatram velikom šansom za nas i one ko-

jima je na prvom mestu kvalitet. Isto tako važno i konzumentima da znaju šta jedu.

Na pitanje: - Koji je razlog proširenja kapaciteta u ovako teškoj situaciji? - domaćin je odgovorio: - Pre tri godine ušli smo u izgradnju ovakvo skupog objekt koji je do sada premašio 7 miliona evra.

Zadesilo nas je ovo teško vreme ali srećom, na samom kraju, pa smo izbegli skok cena građevinskog materijala i opreme. Odlučili smo se da podignemo veći i savremeniji objekat jer su naše potrebe prerasle kapacitet starog. Jedan od naših primarnih motiva bio je opstanak života u ovom mestu. Imamo preko 300 zaposlenih i na taj način zadržavamo mlade ljude. Jedno smo od retkih mesta sa nešto manje od 300 đaka u osnovnoj školi, i sa 50 mališana u vrtiću. To je budućnost sela, ali i izvesnost Zadruge koja na tržištu opstaje zahvaljujući kvalitetu. To je jedan od najtežih puteva dolaženja do cilja ali treba biti istrajan, zarade velike nema, dok su sirovine, energija, kao i cena rada, što je prirodno da bi stručni ljudi bili motivisani da ostanu da rade u firmi, poskupeli. ZZ ide u pravcu kvaliteta i predusretljivosti prema potrošačima, kako bi na tržištu bili prepoznatljivi u odnosu na druge.

ZZ Mrkšićevi salaši ponos vojvođanskog zadrugarstva

Z

emljoradnička zadruge „Mrkšićevi salaši“ u Srpskom Itebeju odnedavno je bogatija za savremeni pogon za preradu mesa. Povodom završetka izgradnje objekta, 31. marta je upriličena poseta Zadružnog saveza Vojvodine (ZSV) i medija. Među gostima bila je i mr Jelena Nestorov, predsednica ZSV, koja je tom prilikom izjavila da je ZZ „Mrkšićevi salaši“ ponos vojvođanskog zadrugarstva i ZSV. U obrazloženju je navela da je ZZ „Mrkšićevi salaši“ po mnogo čemu specifična, u pozitivnom smislu. Da zapošljava 330 ljudi, što je najveći broj zaposlenih u jednoj zadruzi u Vojvodini i Srbiji. Da osim klasične ratarske proizvodnje ima i razgranatu preradu u smeru stočarstva i ratarstva i da na tržište plasira brojne proizvode i to preko svoje mreže maloprodajnih objekata, kojih je za sada 21, a u perspektivi još 19.

- ZZ „Mrkšićevi salaši“ je jedan izuzetno kvalitetan primer kako možemo od primarne proizvodnje stići do potrošača sa zadružnim proizvodima, domaćim i visokog kvaliteta, na osnovu standardizacije svake faze proizvodnog procesa.

Mislim da će proizvodi ZZ iz Srpskog Itebeja biti sve poznatiji na našem tržištu - rekla je zadovoljna viđenim, mr Jelena Nestorov.

Bez investicija nema zadrugarstva - istakla je ona i dodala da se ni u vreme opšteg poskupljenja repromaterijala, energenata, a posledično i svega ostalog, ne sme odustati od investiranja: - Direktor ZZ „Mrkšićevi salaši“, gospodin Vojislav Mrkšić je dobro rekao da su imali

sreću u investiranju jer je objekat završen pre nego što su cene ovakvih projekata porasle, a bez njih razvoja u poljoprivredi nema. Ovo je jedna afirmativna slika koju treba da pošaljemo i našem zadružnom sektoru i poljoprivrednicima koji nisu organizovani u zadruge, jer kao njen deo mogu lakše doći do tržišta, a to bez investicija nije moguće.

Isto tako je, po njenom mišljenju, teško utvrditi u kojoj meri zadruge, članice ZSV, raspolažu mogućnostima da slede primer ove ZZ u pravcu razvijanja preradnih kapaciteta, jer su polazne osnove zadruga različite. Kod starih zadruga nerešeni pravni odnosi bili su ozbiljna kočnica i sprečavali su svaku mogućnost investiranja. Problem vidi i u nedostatku finansiranja i dostupnost sredstava u investicione svrhe, koja obuhvataju i gradnju. I danas, pored niza podsticaja za poljoprivredu na državnom, pokrajinskom i drugim nivoima, malo je onih koji podržavaju ovakve projekte, osim IPARD-a za koji je, takođe, potrebno ispuniti određene uslove da bi se moglo konkurisati, što ne može svaka zadruga.

Predsednica je konstatovala da i pored svega, kapaciteta za napredak i vidljivih pomaka u oblasti poljoprivrede ima.

Najviše kod zadruga koje su se pored klasičnog ratarstva opredelile i za neku od intenzivnih vrsta proizvodnje. Tu se vide i pojačana ulaganja u skladišne prostore, i u hladnjače, što vodi narednom koraku - preradi.

Napomenula je da ne treba zaboraviti činjenicu da se sa njive ne može direktno u preradu, da je to uslovljeno mnogim faktorima, počev od mehanizacije,

Mr jelena Nestorov i Vojislav Mrkšić u obilasku novog pogona za preradu mesa skladišnog prostora, hladnjače i vrste proizvodnje, uz postojeći proizvodni potencijal koji treba da se ispuni, da bi se došlo do ovoga što su postigli „Mrkšićevi salaši“.

O gorućoj temi sela kojem preti nestanak, predsednica kao svetao primer navodi ZZ „Mrkšićevi salaši“, koja zapošljava veliki broj ljudi, a poljoprivrednim proizvođačima, bilo da se bave ratarstvom ili stočarstvom, daje siguran oslonac.

- Svaki stanovnik Srpskog Itebeja ima ekonomski, socijalni i interes druge prirode (kao što je zdravija sredina) da ostane da živi u selu. Zahvaljujući sadržajima u okviru zadruge, kojima zadovoljava svoje potrebe, život na selu dobija poseban kvalitet. Ne samo da ljudi ostaju, već se mladi, školovan kadar vraća u selo, gde ga čeka siguran posao. U selu je sve više onih koji migriraju iz Novog Sada, Zrenjanina i postaju stanovnici Srpskog Itebeja. Zato ZSV podržava ZZ „Mrkšićeve salaše“ i sve druge zadruge sa istim ili sličnim pravcem razvoja, jer sa ovakvim zadrugama sela imaju budućnost - zaključila je mr Jelena Nestorov.

25

Klub žena udahnuo novi život Goklerkinoj kući

Ilonka Vrška

O

d oktobra 2018., kada je članicama Kluba žena ustupljena na korišćenje kuća učiteljice Ilone Gokler, ćerke Žigmonda Goklera, direktora mesne škole između dva rata, ova etno-ruralna sredina brojnih specifičnosti, dopunila je deo mozaika značajan za razvoj sela, kao i održivog turizma baziranog na tradicionalnim osnovama. Pomirena raznolikost vera i kultura (rituala, običaja, jezika) stanovnika Belog Blata, usklađena sa njihovim zanimanjima proisteklim iz darova prirode (trske, vode, pašnjaka), stvorili su specifičnu sredinu, kako za naše standarde, tako i standarde regiona. Ulogu povezivanja svih tih elemenata delom je preuzelo Udruženje „Klub žena“ Belo Blato, osnovano februara 2006. godine.

Zahvaljujući Gradu Zrenjaninu koji je otkupio kuću od prethodnih vlasnika, a brigu o njoj preuzeo „Klub žena“, Belo Blato je postalo bogatije za reprezentativan, muzejski prostor, etno-kuću kolokvijalno nazvanu Goklerkina kuća (zvanično Kuća Gokler). Nakon što je kuća deceniju stajala zaključana, vlasnik SZTR i sadašni predsednik Saveta MZ Miroslav Markuš, organizovao je molerske radove, a nameštaj s kraja XIX i početka XX veka, članice su reparirale, prostor uredile i oplemenile heklanim miljeima i vezenim stonjacima, uglavnom radovima Erže Kuharik. Novi život kući je udahnula i radionica, u kojoj se članice „Kluba“ redovno okupljaju i koriste kao radni prostor za izradu kolača, slatkog i slanog peciva.

- Dobile smo ovaj prostor da ga sačuvamo za buduće generacije. Da imamo

26

čime da se pohvalimo kada neko dođe u Udruženje organizuje humanitarne i radne ovo naše malo Belo Blato. A ujedno i pro- akcije, rade na uređenju sela, sade cveće, stor gde se mese kolači, kiflice, pogačice, kad god zatreba, spremne su da za goste koji koristimo i za naše redovne sastanke MZ pripreme topao, domaćinski prijem. i dogovore. Kuća poseduje i dvorište poAktivnosti u oblasti turizma su cilj vršine 24 ari, čiji deo radno sposobne čla- njihovog daljeg rada. Etno kuća, zgrada nice koriste za sadnju povrća, koje potom Međunarodnog istraživačkog centra kaprodaju. Drugi deo dvorišta se trudimo da paciteta 24 ležaja koja traži obnovu, Etno držimo urednim zahvaljujući dobroj orga- gazdinstvo „Lujza“, Dom kulture i Lovačnizaciji. Izgradile smo korektan međusob- ki dom u selu, atraktivno okruženje SRP ni odnos i o svemu možemo da se dogo- „Carska bara“, kilometarske biciklističke vorimo - kaže Ilonka Vrška, predsednica staze i 20 bicikala na raspolaganju turisti„Kluba žena“ Belo Blato,koja je još uvek ma, koje je obezbedila MZ, šetališta, dobri u redovnom radnom odnosu vaspitača pri- uslovi za razvoj lovnog i ribolovnog turipremne grupe dece za školu, naslednica zam, samo su neki od potencijala. legendarne Anuške Šimon.

- Tokom prethodnih godina urađeno - Dobile smo i opremu za kuhinju. je dosta toga na promovisanju ove sreNije to kuhinja po svim standardima, ali dine kao mogućeg turističkog odredišta. imamo sve sertfikate i trudimo se da je što Učešće Belog Blata u projektu Jadranviše koristimo. Naš rad su prepoznali i iz sko-Jonska mreža autentičnih sela u kojem Zrenjaninskog edukativnog centra (ZEC) učesvuje sedam mesta iz sedam različitih i pomogli nam sa projektima, obukama, država, mogao bi bude ključni zamajac organizovali komunikaciju sa drugim me- da se turističko opredeljenje beloblatskih stima. Na taj način Belo Blato je umreženo žena i ostvari. sa Mokrinom, Lazarevom, Bokom i Iđošem, čije članice prave savršene krofne i koje posećujemo u vreme Krofnijade. U cilju efikasnije saradnje u izradi je i sajt PLETENIJE - dodaje naša sagovornica. „Klub žena“ Belo Blato okuplja 25 članica, od kojih 10-tak aktivnih. Osim predsednice, tu je Marija Zadunajski, specijalista za kiflice, Katarina Dolina, bivši prosvetni radnik i direktor škole, u devetoj deceniji života zadužena za Poseta gošći iz Beograda logistiku, aktivna na društvenim mrežama. Bežika Mile je Mađarica, Katka Slovakinja i to ih čini još složnijim. „Klub žena“ je aktivno prisutan u svim lokalnim događajima: od prijema turista, do lokalnih manifestacija (Dana sela, Beloblatske kobasicijade). U cilju očuvanja starih običaja i recepata, organizatori su manifestacije „Slatki dan“, gde se mogu probati kitnikez, damen kapric, štrudle, krofne, šam rolne i dr., razne delicije, jednom Uređen i oplemenjen prostor Kluba žena rečju užitak za nepce, oči i dušu.

Belo Blato

Pčelari su prva linija odbrane naše planete

P

čelarstvo može biti unosna grana poljoprivrede, ali za Mirka Gvojića, mladog pčelara iz Kljajićeva, pčelarstvo je mnogo više od puke dobiti. Da nije prvi pčelar u familiji saznao je nedavno, listajući porodični album. Na fotografiji su, ispred košnice-pletare (vrškare), danas pravog rariteta, stajali muškarac i žena, za koje se ispostavilo da su njegovi pradeda i prababa iz Gakova. Informacija sačuvana u genima putovala je tri generacije, ali nije ona bila ta koja je inicirala Mirkovo interesovanje za pčelarstvo. Priča je ta da je najstarija od njegove tri ćerke, rođena sa problemima urinarnog trakta, a koje medicinska nauka nije mogla da reši, rešila je svakodnevna terapija medom. Tada je u selu bilo 4-5 pčelara, njegovih prijatelja, koji su mu svi do jednog davali med ne dozvoljavajući da im plati „jer je za dete“.

To je uticalo da kupi dve košnice, do kraja godine imao ih je sedam, sledeće godine jedanaest. Njegov mentor, Igor Pantelin iz Sombora, puno mu je u tome pomogao.

Seća se da je proleće 2015., kada je osnivanjem Pčelarskog gazdinstva „Gvojić“ započeo svoj pčelarski put, bilo najlepše u njegovom životu, jer je našao lek za svoje dete, koje se posle izvesnog vremena, zahvaljujući svakodnevnom uzimanju meda, potpuno oporavilo. Ali to nije bio običan med već med od uljane repice.

Uljana repica, nažalost nije najpopularnija kod nas. Uljana repica, ili muški med, utiče na urinarni trakt, kod žena i muškaraca, ali najviše na prostatu, bolest današnjice, prisutna kod sve mlađe populacije. Savet pčelara je da svaki med, pa i ovaj, treba uzimati preventivno. Drugi med u ponudi PG je suncokretov med, takođe zapostavljen u upotrebi. Ako neko traži lek za želudac, ždrelo, respiratorne i stomačne tegobe treba da uzima suncokretov med i to se zna od davnina.

- Bazirao sam se na proizvodnju sortnog meda. Karakteristična lokacija Kljajićeva ima izobilje uljane repice i lepe površine pod suncokretom. Velike zlatne medalje za kvalitet meda Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu za

Mirko Gvojić 2020. i 2021. govore da je kvalitet meda sa ovog prostora zaista vrhunski. Godinu počinjem uljanom repicom, prvom izdašnom pašom na našoj teritoriji. Pčelari iz ovog mesta povezani su sa voćarima, povrtarima, donekle i ratarima, i intenzivno radimo na podizanju njihove svesti. Sa voćarima smo uspostavili dobru saradanju, savetovali da ne prskaju voćke u cvetu, ili da to bude noću, kada pčele miruju. Oni znaju da kada su pčele smeštene u voćnjaku, da je rod do 60% viši nego da pčela nema, jer je pčela još uvek najveći oprašivač. Sa ratarima je najteže. Znamo da ne mogu bez upotrebe nekih agrotehničkih mera koje se nama, pčelarima ne sviđaju, ali nas retko kad o tome obaveste - kaže gospodin Gvojić, i ističe odličnu saradnju

pčelara sa ZZ „Krivaja“ i „Panonija“. U stalnom su kontaktu sa njihovim zaštitarima, koji im javljaju kada je uljana repica tretirana i kojim sredstvima, i kada ponovo mogu da puste pčele na pašu. Njihova briga ide dotle da šalju poljočuvarske službe da obiđu njihove košnice, kako bi sprečili krađu. Pčelari mogu da se pohvale i dobrom saradnjom sa državnim organima i lokalnom samoupravom. Zahvaljujući konkursu za nepovratna sredstva ovaj domaćin je kupio košnice, ove godine konkurisao je za sredstva za opremu uz 50% povraćaja, od strane države.

Njegova neostvarena želja bila je da postane veterinar, ali ga je dosanjao u pčelarstvu. Njegov pradeda je imao 15-tak košnica i pčelarstvom se bavio usput, uz ostale paorske poslove. Na njega je došao red da to unapredi kao profesionalni pčelar.

Nepisano pčelarsko pravilo je da je prvih šest godina pčelar u kategoriji početnika, a tek se sedme godine dobija titula pčelara.

Za ovog mladog čoveka pčelarstvo prvenstveno podrazumeva ljubav prema pčelama. U prvom planu je očuvanje prirode i umnožavanje pčelinjih zajednica, jer pčelarstvo pretpostavlja ekološku pismenost i nudi model kako da se spasi planeta Zemlja. Med i ostale pčelinje proizvode pakuje uvek u novu staklenu ambalažu i koristi biorazgradljive kese. Raduje ga što živi u mestu u kojem broj pčelara raste, posebno među mlađom populacijom.

U Kljajićevu ih je oko 25, od čega je 15-tak hobista i 4-5 pčelara sa većim brojem košnica.

Sa trenutno 30-tak, naš sagovornik je u grupi pčelara sa srednjim brojem košnica, ali planira da mu pčelarstvo jednog dana postane primarna delatnost.

- Menjajući sebe nastojimo da promenimo i ljude oko sebe. Moj najveći uspeh je kada sam uspeo da promenim navike svoje porodice koja se odgovorno odnosi prema prirodi. Na nama, roditeljima je da ih u tom pravcu i dalje usmeravamo - dodaje Mirko Gvojić, odgovorni pčelar, poljoprivrednik, garant zdravijeg čovečanstva i izvesnije budućnosti naše planete.

27

Riđica - posebno mesto u vinskom svetu

Rajko Milanko

R

iđica je najsevernije mesto somborske opštine, prvo selo do granice sa Mađarskom, ali bez graničnog prelaza, mesto do kojeg se može doći samo iz pravca Stanišića i Svetozara Miletića. Njenu posebnost odredili su njeni stanovnici, danas manje od 2.000, ranije i preko 4.000, tri reke i 16 mostova, te sve glasnija promocija vina i vinskih podruma. Specifični prirodni uslovi za gajenje vinove loze sa vinogradima smeštenim na Telečkoj visoravni (Telečko vinogorje, Horgoško-palićki reon), sa blagom klimom i velikim brojem sunčanih dana, čije zemljište odlikuje crni i smeđi pesak bogatog mineralnog sastava, odrazili su se i na kvalitet ovdašnjih vina. Presudnu ulogu za to imali su sami vinari primenjujući savete vrsnih stručnjaka za negu vinograda i pravljenje vina, te osavremenjivanjem procesa njegove proizvodnje, a potvrdu za to dobili na najvećim vinskim festivalima.

Prema tvrdnji Rajka Milanka, najstarijeg riđičkog vinogradara, danas i vinara, ovo postaje ozbiljan vinski kraj. Nekada je u Riđičkom vingorju bilo 300 i više ha pod vinogradima, posle dugog perioda krčenja vinograda, poslednje dve decenije, proces privatizacije za mnoge završen ostankom bez posla, in-

28

tenzivirao je sadnju vinove loze, podstakao mnoge da se posvete proizvodnji vina.

Iako počeci vinogradarstva gospodina Milanka datiraju sa početka 70-tih godina, i sam primoran da reši svoj status, u skladu sa prirodnim karakteristikama prostora, odlučuje da iskoristi potencijale vinograda i okreće se vinarstvu. Do tada, njegova profesionalna i lična preokupacija je bilo voćarstvo, te i danas ima zasad oraha i vinograda. Milanko smatra da je Riđica, sa 700-800 ha peskovitog zemljišta, gotovo idealna za uzgoj vinove loze: - Crni i smeđi pesak, u kategoriji peskovitih terena, nema premca u Srbiji. Od subotičkog belog i sivog, razlikuje se po hemijskom sastavu, što sigurno utiče na kvalitet. Više humusa u zemljištu, znači i više minerala u grožđu, a za posledicu ima ukusom bogatija vina punijeg tela.

Na afirmaciju vinarstva u Riđici uticalo je i otvaranja novih vinarija, do sada 4-5 zvaničnih. Prva registrovana bila je Vinarija „Dragić“, na tzv „Carskom drumu“, iz koje danas dolaze vina sa oznakom geografskog porekla. Tu su i vinarije i vinski podrumi „Munižaba“, „Šveljo“, „VRT“ Radoslava Tripkovića, sa mogućnošću prijema turista i predstavljanja svojih vina na kućnom pragu, među kojima i nagrađenim na prestižnim svetskim, balkanskim i nacionalnim vinskim takmičenjima. Među njima je i naš domaćin, koji je u Riđicu, sa Međunarodnog januarskog sajma vina

Riđička vina sve kvalitetnija

u Temerinu, doneo prvo ovogodišnje zlato za Rajnski Rizling, kao i srebro za Merlot.

Rajko ima 2.5 ha vinograda i vinsku konobu sa malom terasom za dvadeset-dvadeset pet osoba. Zimski predah iskoristio je za adaptaciju prostora, obogatio ga „pečenjarom“, kako bi uz slasne zalogaje njegova vina bila izražajnija.

- Da sam mlađi verovatno bih imao i veće planove. Sada čekam prodaju susednih njiva, da se ne udaljevam iz sela i da je sve na jednom mestu. U selu imam pola jutra vinograda, a na samom ulazu u selo, uz asfaltni put, još 3.5, ukupno oko četiri jutra sa 10 hiljada čokota. Većinu grožđa preradim, a deo prodam - kaže gospodin Milanko.

Udruženje „Riđički vinogradi“ broji 30-35 članova, ima zajedničke nastupe na festivalima vina, sajmovima. Trenutno Riđičko vinogorje ima svega 25 ha vinograda uglavnom sa belim sortama, ali vinari se sve češće opredeljuju da svoje vinograde prošire crnim sortama, posebno sortom Merlot, koja daje najbolje rezultate. Svako drugo domaćinstvo u selu u okviru okućica, ukupne površine 10 ha, uzgaja vinovu lozu i pravi vino za svoje potrebe. To je još daleko od onoga kako je bilo ranije, ali uz podršku republičkih, pokrajinskih i opštinskih konkursa, vinari mogu da planiraju podizanje zasada, objekata, nabavku opreme za preradu grožđa. Osim petoro najozbiljnijih, u Udruženju je 10 vinara koji čekaju u redu za registraciju i 20-tak članova - hobista, koji se amaterski bave vinarstvom.

Svesni jedinstvenosti terena Telečke visoravni pretočenih u vina, te radu na usavršavanju svog znanja, vinari sa severa Bačke su sve vidljiviji u oštroj konkurenciji vinara iz Srbije.

Nedovoljno svesni prednosti kojima raspolažu propustili su brojne prilike za raniji prodor na tržište, ozbiljno planiraju da nadomeste proverenim modelima, koja će im osigurati dalji razvoj i prosperitet.

Kljajićevo širi lepezu manifestacija

U

druženje „Visovi“, osnovano 2007. godine od strane 28 osnivača radi unapređenja vinogradarske i voćarske proizvodnje i kulture, stručnog usavršavanja članova, razvoja takmičarskog duha, kao i očuvanja prirode i razvoja ekološke svesti, potpisuje organizaciju nekoliko lokalnih manifestacija. Najveća je „Dani vesele mašine”, takmičenja u pečenju rakije šljivovice, u okviru kojeg je i „Zlatni destilat raki-

dan potencijal ovog prostora - VINO. Nije da do sada nisu imali kuraži.

Mudro su čekali da njihova vina dostignu određen kvalitet, zrelost, pa da dostojno reprezentuju i vina i mesto.

- Ovo je bila pokazna vežba za naredne susrete vinara u ovom našem mestu - kaže Branko Šoštarić Šole, vinogradar i vinar, organizator ove fešte, vlasnik male vinarije „Šole“, vitez Vinskog reda „Sveti Dimitrije” iz Bajše i jedan od osnivača Udru-

Branko Šoštarić Šole otvorio 1. Festival vina u Kljajićevu je šljivovice“, za najbolju šljivovicu iz prethodne godine i ranije, koja će ove 2022. biti održana po trinaesti put.

U prelepom ambijentu Burduševog brda u Kljajićevu, uz aktivno učešće eminentnih slikara iz Sombora i okoline (prošle godine njih 38 i osmoro talentovane dece), održava se već trinaest godina Likovna kolonija. UVV „Visovi“ su i „krivci“ što se deceniju i po u ovom mestu praznuje Dan Sv. Trifuna i primećeno je da je od tada grožđe u vinogradima rodnije, a vina pitkija.

Od februara ove godine Kljajićevo je bogatije za još jednu manifestaciju - Festival malih proizvođača vina i hrane, održan u restoranu „Trend“, na kome je predstavljen vre-

ženja vinogradara i voćara „Visovi“, partnera ove manifestacije. Dodaje da je Festival malih proizvođača vina i hrane“ imao je za cilj okupljanje vinara sa Telečke visoravni, članova UVV „Visovi“ i UVV „Riđički vinogradi“, ali i proizvođača hrane sa proizvodima iz organskog uzgoja paradajza i paprike, kako bi upotpunili vinsku ponudu predstavljajući svoje visokokvalitetne proizvode.

Okupljanje smatram uspešnim, jer se od 120 ljudi koje sam pozvao odazvalo 105, a oni koji nisu došli imali su opravdane razloge, i to me čini ponosnim. Festival je posetlo dosta meštana, mlađih ljudi, koji su uz vino prihvatili i kodeks ponašanja vinske publike. Nakon ovog događaja

ostaće zapis da se prvi put desio jedan vinski festival u Kljajićevu, u kojem žive ortodoksni ljubitelji rakije, piva i konjaka.

Kljajićevo, mesto u Zapadnobačkom upravnom okrugu, na 13 km od Sombora, sa oko 5.000 stanovnika, može da se pohvali agilnim i preduzimljivim članova Udruženja voćara i vinogradara „Visovi“, koji uspevaju da svojim inovativnim akcijama animiraju stanovnike ovog mirnog dela Panonske ravnice.

- Kod nas nema velike poljoprivrede i kombajna, ali ima malih proizvođača koji sa jutrom vinograda mogu da nadoknade 10 jutara pod kukuruzom. U Kljajićevu daleko više ima voćnjaka nego vinograda, ali skoro svaka kuća na Burduševom brdu, ima 7-8 ari vinograda. Ja imam 250 voćaka i 2.5 hiljade čokota. Spojio sam pet malih vinograda, ukupno 40 ari, i sada imam najveće površine. Od grožđa gajim Italijanski i Rajnski Rizling, Cabernet, Frankovku i Frajlu. Najveću grešku kao vinogradar napravio sam kada sam iskrčio stari, švapski vinograd - neprskanac, ali nema nazad. Jedini sam učesnik svih dvanaest međunarodnih festivala vina i hrane „Ravangrad wine fest“ u Somboru, redovno učestvujem na Međunarodnom januarskom sajmu vina u Temerinu i drugim vinskim festivalima i moja vina, kao i vina mojih kolega iz Udruženja postižu sve bolje rezultate - objašnjava naš sagovornik, uz napomenu da „ko vinograd sadi taj voli da radi“, i da on ima nemerljivu pomoć supruge, brojnih prijatelja u vreme mobe, kao i stručnjaka: dr Nade Korać, dr Dragoslava Ivaniševića, dr Đorđa Paprića, dr Petra Cindrića, dr Zorana Keserovića i dr. Za sada se na vinskoj karti Kljajićeva nalaze Prokupac, Italijanski i Rajnski Rizling, Frankovka, Cabernet, Vranac i Muscat Hamburg.

- Ozbiljno se razmišlja i o razvoju vinskog turizma. To je realna zamisao ako se realizuje preko Udruženja. Imam jedan objekat koji može da primi do 20 osoba, neki drugi imaju takođe manji ili veći prostor za prijem, drugačijeg stila i ponude.

Dragoceno je da vinoljupci na terenu osete duh i pozitivne emocije žitelja ovoga kraja. Intencija je da okupimo vinare sa šireg područja Telečke, osim zapadno telečkog i male vinare srednjebačkog okruga, i onda možemo razmišljati možda i o drugom, većem mestu održavanja ovog događaja, čiji je najveći benefit druženje i razmena iskustava.

Druženje pospešuje pozitivne emocije i razmišljanja, koja se potom „nose“ kući.

29

Slaviša Dabižljević iz drugog ugla Slaviša Dabižljević

K

ultna emisija posvećena poljoprivredi i selu - OTKOS, dinamične forme (prilog - studio - gost), jedinstvenim i neposrednim pristupom, kao i analizama aktuelnih problema, svake subote ulazi u domove poljoprivrednika širom Srbije, i ne samo poljoprivrednika.

Njen autor, Slaviša Dabižljević, radeći sa istim entuzijazmom i bez kompromisa od 2000. godine, postao je sinonim posvećenosti i iskrenosti u novinarstvu.

Slaviša Dabižljević, po struci mašinac širokog interesovanja, sa završenom novinarskom školom, radio je kao dopisnik Večernjih novosti - „Revija 92“ iz Gline, „Jedinstva“ iz Prištine i dr. Primoran događajima 1999. da sa ženom Dubravkom i sinovima Lazarom i Slavoljubom, od četiri i šest godina, napusti rodno Kosovo, dolazi u Bečej i između 60 kandidata na audiciju novootvorene TV „Tisa“, bez ikakvog prethodnog iskustva rada na televiziji, ali sa znanjem i interesovanjem za poljoprivredu, i projektom sa potencijalom, biva primljen. U opštoj neizvesnosti u kojoj se našao, Slaviša Dabižljević je i kada mu je bilo najteže osećao svog anđela - zaštitnika, zbog podrške porodice koja mu je davala energiju da radi ono što voli; zbog poznanstva sa Zoranom Ćirićem, koji je na TV „Tisa“ 2000. godine prihvatio projekat - OTKOS, sa kojim je, kao vlasnikom i direktorom televizije „Jesenjin“, nastavio saradnju.

Teško bi bilo ne istaći i celu ekipu koja se zdušno trudila da ispoštuje njegove ideje.

Sve je to ostavilo dubok trag na njega kao čoveka i profesionalca. Vrhunski stručnjaci sa Poljoprivrednog fakulteta Univeziteta u Novom Sadu, prof. dr Žarko Ilin i prof. dr Zoran Keserović, prvi su iz naučne zajednice podržali ovaj koncept. Preko pet

30

godina OTKOS se odomaćio na Novosadskoj TV, kao jedina emisija emitovana uživo. I ugostio brojne poljoprivrednike, profesore, sve ministre Vlade Republike Srbije, osim dvoje, poljoprivrednike, sve one koji su imali šta da kažu.

Svestan da je svake subote „gost u svakoj kući“, trudi se da bude dobar gost, da da korisna saopštenja, informacije na najvišem nivou, znanja koja će kako sutra svaki poljoprivredik moći da primeni.

I od stručnjaka na najvišem glasu, traži da govore narodu razumljivim jezikom, da mogu svi da razumeju, posle i primene.

- Uvek spremam aktuelnosti. Nisam sklon senzacionalizmu. U mojim emisijama ćete naći teme kojih nema u drugim.

Ono što sam primetio da nedostaje, poput

Svaki slobodan trenutak sa porodicom

Neumorni entuzijasta obuka, novih dostignuća, pokušao sam kroz OTKOS da nadomestim, uvek se trudeći da budem uz naučne ustanove, da u goste pozovem najbolje predstavnike na-

uke i struke, iz svih oblasti poljoprivrede.

Drugi ključni momenat je izlazak na teren, jer televizija jeste slika i poljoprivrednik hoće da vidi da li je zemlja nakisla, pripremljena i sl.. Ako nemate sliku zemljišta, a pričate o njemu, onda je to radio u boji - objašnjava naš sagovornik.

Sa OTKOS-om, ovaj vrsni novinar je obišao skoro celu Evropu. Iskoristio je svaku priliku da nešto vidi, sazna, želeo da bude na svakom mestu, aktuelan i nikako drugačije.

Bez lažne skromnosti priznaje da je poljoprivreda u Srbiji napredovala i zahvaljujući ovoj emisiji, te danas imamo poljoprivrednike sa najsavremenijom mehanizacijom. Ono čime nije zadovoljan je što nema mlađih ljudi koji bi se prihvatili novinarskog posla potpuno posvećeno i studiozno, onako kako on i oni poput njega, razumeju novinarsku profesiju.

- Želja mi je da vidim još veće prinose, da ne jurimo hektare već prinos po hektaru. Zahvaljujući vrednim poljoprivrednicima, našim uglednim profesorima, koji prate savremene trendove, uz primenu pune agrotehnike, plasiranju dobrih informacija, taj cilj je ostvarljiv. Mi, novinari smo tu da povežemo ljude i prenesemo pozitivne primere. Ja gledam samo pozitivne stvari i dajem predloge da radimo nešto pozitivno da bismo nešto dobili. Ako nemamo dobit, nema razloga da se time bavimo. Ono što nam treba jeste uređen sistem. Ako to postignemo, uz plasiranje dobrih informacija, korisnih i aktuelnih, pravih, tačnih i u službi poljoprivrede, siguran sam da ćemo uspeti. Novinari moraju da su u žiži događanja. Da su na zadatku istrajni i da sutra možemo da kažemo da svega imamo, jer je slobodna zemlja samo ona koja ima hranu. Posebna mi je čast kada ugostim poljoprivrednike. Ljudi vole da se čuje njihovo mišljenje i treba im dati šansu. Kada treba da se kuka neka kukaju, kritikuju. Kritikovati ne znači osporavati, već šansu da se popravimo. Kada ima šta, treba i hvaliti - smatra Slaviša.

Kompanija KITE lider u uvozu traktora zapadnih proizvođača

Mr Đorđe Mišković

O

snovna delatnost Kompanije KITE d.o.o. je prodaja i servis poljoprivredne mehanizacije, snabdevanje originalnim rezervnim delovima i prodaja repromaterijala. Bazni program preduzeća predstavljaju brendovi JOHN DEERE i JCB Agri, kao i Kuhn, Rabe, Alpego, SIPTEC, ZAGO, JOSKIN, LKT Martimex Alfa, Degenhart, Grasdorf, Geringhoff.

U Srbiji, JOHN DEERE zauzima preko 30% tržišnog učešća, kada se gleda segment traktora koji se uvoze iz zapadne Evrope i SAD. Godine 2020., prodato je i naplaćeno 166 traktora, što predstavlja rekordni broj prodatih novih JOHN DEERE traktora ikad na tržištu Srbije. Kompanija KITE d.o.o. je tri godine uzastopno bila lider u uvozu traktora zapadnih proizvođača.

Mr Đorđe Mišković, izvršni direktor Sektora poljoprivredne mehanizacije u kompaniji KITE d.o.o Novi Sad, i predsednik Skupštine poslovnog Udruženja uvoznika i izvoznika poljoprivredne mehanizacije, kaže da pomenuto udruženje broji više od 20 članova iz cele Srbije, sa 90% ukupnog prometa poljoprivrednih mašina, i prometom od 150 miliona evra u toku prošle godine. Koristi svaku priliku da poljoprivrednicima, posebno onim mladim, ukaže na značaj i prednosti kvalitetne poljoprivredne mehanizacije, pa je to uradio i u intervjuu za čitaoce revije „TopSrbija - Najbolje iz Srbije“.

- Proizvodnja savremene poljoprivredne mehanizacije kreće se u pravcu

zaštite životne sredine, očuvanja zemljišta, prilagođavanju klimatskim promenama, sve većoj primeni informatike u funkciji upravljanja mašinama, korišćenju obnovljivih izvora energije, poboljšanju ergonomskih i bezbednosnih uslova onih koji njima rukuju - naveo je mr Mišković.

Podsetio je i da se standardi koji se odnose na kontrolu izduvnih gasova u traktorima mere od 1996., uporedo sa velikim buđenjem i brigom za planetu Zemlju, gde su motori sa unutrašnjim sagorevanjem identifikovani kao jedni od njenih najvećih zagađivača.

Razvoj poljoprivredne mehanizacije prati opšti razvoj, te se sa 4.0 industrijskom revolucijom poklapa četvrta generacija traktora.

- U odnosu na početne standarde, do danas izvršene su ogromne korekcije (do 80%). To znači da su motori STAGE III i STAGE IV otišli u prošlost, a STAGE V - kontrole izduvnih gasova, sistema preuzetog 2014., finaliziranog i usvojenog dve

ugljovodonika (HC), ugljen monoksida (CO) i čestica čađi. Mi smo tu da odgovorimo zahtevima svih konkursa, i da naši dobavljači to garantuju. JOHN DEERE traktori u potpunosti ispunjavaju sve propisane evropske norme - objasnio je Mišković.

Po njegovim rečima problem u Srbiji je što propisa za kontolu gasova nema.

Saradnja Udruženja uvoznika i izvoznika poljoprivredne mehanizacije Srbije sa Agencijom za bezbednost saobraćaja, mogla bi da utiče da se zakon donošenja propisa ubrza, što situaciji na terenu ne ide u prilog. Poražavajući podatak je da je od 2010. do 2021. u našu zemlju uvezeno više od 13.000 korišćenih traktora prosečne starosti 20 godina. U istom intervalu je uvezeno 21.000 novih traktora, ali ako se tome doda 40.000 iz Popisa poljoprivrede 2012., govori o našem sporom napretku.

Zakoni i dalje ne doprinose da se ograniči uvoz po godini proizvodnje, emisiji štetnih gasova korišćenih mašina. I poljopri-

Sa izložbe u Novom Sadu godine kasnije, se od 2019. primenjuju u zemljama EU, a od 2020. i u ostalim zemljama. Ekološki aspekt kontrole se odnosi na ugradnju motora sa sve strožijim standardima, u zavisnosti od snage i kategorije motora, odnosno maksimalnog prisustva azot oksida (NO), nesagorelih

vrednici umesto da daju učešće za kredit za kupovinu novog traktora, i tako reše problem u narednih 4 - 5 godina, ulažu u staru mašinu. Broj uvezenih novih traktora je znatno povećan od 2017., zahvaljujući podsticajima, ali nivo uvoza korišćenih traktora i dalje ne opada.

31

Slovaci u Srbiji tri veka održavaju tradiciju i kulturu matice

Libuška Lakatoš

M

obilnost, fleksibilnost, prilagodljivost - neke su od osobina svojstvene mladim ljudima koje su ih uz radoznalost i želju za novim saznanjima i iskustvima motivisale da napuste svoju zemlju i upoznaju neke druge tradicije. Libuška Lakatoš, predsednica Nacionalnog saveta slovačke nacionalne manjine u Srbiji, kaže da je odlazak mladih iz matične zemlje svetski trend i da ne čudi što sve više mladih iz Srbije ima želju za obrazovanjem u nekim drugim zemljama. Mladi pripadnici slovačke nacionalne manjine imaju veliku prednost u odnosu na druge, jer odlazeći u Slovačku nema-

ju jezičku, niti kulturnu barijeru, a u ovoj zemlji EU vide i veću šansu za napredak.

- Najsrećniji smo ipak, kada nam se mladi vrate tamo gde su se rodili, gde su im porodice i prijatelji... Savet nacionalne manjine nastoji da podrži sve mlade ljude, uključujući i povratnike, da im poboljša uslove života, ponudi viziju stabilnije i perspektivnije budućnosti. U tom cilju, Nacionalni savet stipendira studente, doduše skromnim sredstvima, da vide da mislimo na njih jer mladi su naša budućnost. Oni će jednog dana zauzeti svoja mesta i u ovom Savetu, raditi druge važne i odgovorne poslove. Takođe se nadam da će mladi shvatiti da je Srbija lepo mesto za život i moramo priznati da se svakim danom dešavaju promene na bolje. Ja i svi moji članovi Nacionalnog saveta se trudimo da uključimo što više mladih, da vide da mislimo na njih, jer oni su ti na kojima svet ostaje - rekla je Libuška Lakatoš.

Po poslednjem popisu (2011) u Srbiji živi 52.750 Slovaka. Po mišljenju gospođe Lakatoš, na ovogodišnjem popisu cifre će biti manje, iz razloga što natalitet kod nas i u celom svetu vidljivo opada, ali i u potrazi za boljim životom.

Sva raskoš i lepota narodne igre i pesme, običaja, posebno egzotika narodnih nošnji Slovaka, ma gde su sa njima susreli, uvek izazivaju veliko interesovanje. Svoje nasleđe pohranili su u brojnim etno kućama, gde se čuvaju raritetni primerci iz

Sa ovogodišnjeg Sajma turizma u Beogradu

32

života ranijih generacija. Ali, sve njihovo nasleđe najveću pažnju, zbog prirode događaja koja okupljaju najviše posetilaca, su manifestacije.

- Slovaci u Srbiji imaju sedam manifestacija koje je Nacionalni savet označio kao događaje od nacionalnog značaja. Ne smemo zaboraviti ni Slovačke narodne svečanosti, prvi put održane 1919. u Bačkom Petrovcu sa ciljem prezentacije najznačajnijih dostignuća iz svih sfera života i rada Slovaka sa ovih prostora. Posebno moram da naglasim značaj lokalnih manifestacija, za stanovnike svih 30 mesta u kojima žive Slovaci, gde skoro svako ima svoju manifestaciju. Osim lepog druženja ovi susreti su bitan faktor očuvanja i negovanja običaja, jezika, folklora, kulture slovačke nacionalne manjine - istakla je Libuška Lakatoš, podsetivši da Slovaci na ovim prostorima žive skoro tri veka, sve to vreme se trudeći da održe tradiciju i kulturu svoje matice Slovačke.

Prikazi osobenosti njihovog identiteta, po rečima naše sagovornice, odraz su potrebe da se još ljubomornije štite kulturni obrasci, tradicija, posebno jezik daleko od matice, u njihovoj drugoj domovini.

- Naravno, država Srbija nam je to omogućila. I mi smo opstali tu, toliki period, obrazujući se na svom jeziku, pevajući svoje naredne pesme, igrajući stare igre, zahvaljujući uslovima koje ovde imamo zaključila je Libuška Lakatoš.

Nastup KUD Šafarik na Smotri narodnog stvaralaštva u Topoli

Vojvodinamična 2022. turistička godina

T

uristička organizacija Vojvodine sa uspehom nastavlja misiju objedinjene promocije severne srpske Pokrajine.

Tako je bilo u Budimpešti, Beogradu i Banjaluci, a biće nstavljeno na Sajmu turizma u Bratislavi „ITF Slovakia Tour” 28.04. do 01. maja; Međunarodnom sajmu turizma i ekologije „List” 2022 u Lukavcu (BIH) od 05. do 07. maja; Danima Vojvodine u Trebinju (BIH) od 07. do 08. maja; na projektu Tour de Fruška, Vrdnik od 20. do 22. maja (https://vojvodina.travel/tour-de-fruska/): Sajmu turizma i gastrokulture u Bijeljini (BIH) od 27. do 28. maja, kao i na manifestaciji „Fruška gora walk ‘n’ wine” najavljenoj za 11. jun (https://vojvodina.travel/walkn-wine/).

Na minulom, 43. Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu, turistička ponuda Pokrajine prezentovana je na zajedničkom štandu TO Vojvodine i 11 lokalnih turističkih organizacija (Bački Petrovac, Bač, Bečej, Bačka Palanka, Odžaci, Sombor, Vršac, Kovin, Bela Crkva, Nova Crnja, Kovačica). Kao suizlagač na štandu predstavila se i Privredna komora Vojvodine. Posetiocima sajma predstavljeni su turistički sadržaji Vojvodine putem štampanih i video materijala, kao i brojnih prezentacija koje su održane na štandu. Akcenat je bio na gastronomiji Vojvodine, odnosno kampanju „Vojvođanski ručak neodoljivi ukusi ravnice“, koja je započeta u 2021. Kao nastavak pomenute kampanje tokom sva četiri dana održavanja sajma realizovana je najava „Škole kuvanja - Vojvođanski ručak“, koja će u narednom periodu biti sprovedena u saradnji sa „Kuhinjicom“ i Kulinarskom federacijom Srbije.

Reč je o turističkom proizvodu

Dr Nataša Pavlović i Miodrag Lončarević potpisuju sporazum o saradnji TO Vojvodine i TO R. Srpske koji će objediniti školu kuvanja i turističku posetu destinacijama. Najava ovog projekta uključivala je degustaciju autentičnih vojvođanskih jela, kao i predstavljanje štampanog izdanja brošure „Vojvođanski ručak - neodoljivi ukusi ravnice“. Najveće interesovanje posetilaca zabeleženo je upravo za gastronomiju i aktivni odmor u Vojvodini.

Sa promocije Vojvođanskog ručka na BG sajmu Turistička ponuda AP Vojvodine predstavljena je i posetiocima 2. Međunarodnog sajma u Banjaluci u periodu od 08. - 10. 04.2022.. Posetioci su imali priliku da se upoznaju sa sadržajima koje Vojvodina nudi kao turistička destinacija, sa akcentom na gastronomiji i aktivnom odmoru.

Nakon potpisivanja sporazuma o zajedničkom nastupu na međunarodnim tržištima TOV i TO Republike Srpske proširile su saradnju potpisivanjem sporazuma o zajedničkom učešću na projektima prekogranične saradnje Srbija - BiH. Na ovaj način će se povezati dve destinacije u smislu razvoja aktivnog turizma i svih prednosti koje on pruža.

Među brojnim budućim aktivnostima koje će biti realizovane je i projekat pod nazivom SMARTER AOE, na kome će pored partnera iz još šest zemalja učestvovati i

TO Vojvodine. Početkom 2022. potpisan je ugovor i počeo je proces realizacije odobrenog projekta COSME, „SMARTER AOE“, Amazon of Europe, COS-TOURINN-2020-3-04, koji ima za cilj da podstiče usvajanje digitalizacije i inovacije od strane MSP u turizmu kroz transnacionalnu saradnju. Projekat je finansiran iz fondova Evropske Unije 75% i traje 30 meseci (januar 2022 - jun 2024). Biciklistička staza Amazon of Europe je prvi pentalateralni turistički proizvod koji se može rezervisati i koji je ušao u fazu testiranja proleća 2021. AoE biciklistička staza povezuje 5 zemalja u preko 1.250 km biciklističkih staza duž obe strane reka Mure, Drave i Dunava. Proizvod koji se može rezervisati ponudiće biciklističke pakete koji će omogućiti biciklistički odmor na 26 etapa.

Paketi će biti potpuno individualni i uključivaće pun komfor za posetioce, uključujući smeštaj, polupansion, usluge mobilnosti i posete atrakcijama kao što su posmatranje ptica, posete parkovima prirode ili lokalitetima kulturnog nasleđa.

Proizvod će povezati preko 300 MSP u jedinstveni pentalateralni poslovni ekosistem i ima potencijal da se replicira u druge rezervate biosfere ili zaštićena područja sa turističkim proizvodima na otvorenom koji se mogu rezervisati. Štaviše, pružaoci usluga se kreću od malih i srednjih preduzeća koja zapošljavaju jednu osobu do hotela srednje veličine, pri čemu velika većina MSP zapošljava do 7 zaposlenih. Ovim malim i srednjim preduzećima u većini slučajeva nedostaju veštine vezane za inovacije i digitalizacije, koje se tiču njihovog svakodnevnog rada sa turistima, a koje će ovim projektom biti unapređene.

33

Turistička organizacija Nov prestonic

Branislav Knežević

T

uristička organizacija grada Novog Sada (https://novisad.travel/) ne bi bila to što jeste da svake godine ne „izbaci“ nove kampanje, projekte i realizuje brojne promotivne aktivnosti. Zadužena za ovaj deo posla, posebno je aktivna u godini Evropske prestonice kulture, o čemu direktor TONS-a Branislav Knežević, kaže: - Novi Sad je svečanom ceremonijom otvaranja, 14. januara ušao u godinu Evropske prestonice kulture. Godina kulture je za nas u Novom Sadu, ali i za celu našu zemlju izuzetno važna. Očekivanja su velika jer želimo da ova godina bude ne samo godina oporavka već i velikog rasta dolazaka i noćenja turista. U tom smislu smo puno toga već uradili kako bi turistima pružili bogat sadržaj u Novom Sadu.

Direktor je posebno istakao raznovrstan program i dešavanja u godini Evropske prestonice kulture, te je naveo da će se tokom ove godine Novi Sad predstaviti publici sa više od 1500 kulturnih događaja i sa oko 4000 umetnika u osam programskih lukova. Već su realizovani programski lukovi „Doček” i „Seobe“, a ispred je početak programskog luka „Budućnost Evrope“, koji se bavi temama poput obrazovanja i mladih.

- Iako je na izmaku tek prvi kvartal godine kulture u Novom Sadu, TONS se može pohvaliti otvaranjem čak dva nova moderna Turistička info centra, na najprometnijim lokacijama u Novom Sadu.

Najpre je otvoren Info centar na našem

34

TONS na novoj adresi centralnom trgu, Trgu slobode, koji pored informativnog dela za turiste, ima veliki broj publikacija, interaktivni kutak za naše posetioce, kao i salu sa konferencije i izložbe. Drugi Info centar, nalazi se na

Železničkoj stanici i spremno dočekuje turiste koji nam stižu, ne samo novim brzim vozom, već i autobusom - istakao je Branislav Knežević, i podsetio da je razvijen i novi brend i novi vizuelni identitet

Info centar na Železničkoj stanici

og Sada u godini Evropske e kulture

Čari Fruške gore TONS-a zasnovan na utiscima i emocijama posetilaca i turista.

Brojne nove publikacije spremljene za godinu kulture u Novom Sadu, prevedene su na više jezika i već su omiljeni dar

Novosađana za njihove goste koje dočekuju ove godine, a reakcije turista su i više nego pozitivne, jer se svi slažu u jednom - da su besplatno dobili nov i ažuriran vodič sa brojnim predlozima zbog kojih će

Novi Sad u fokusu medija

se sigurno ponovo vratiti u Novi Sad u skorije vreme.

Među pomenutim vodičima je „Kulturno-turistički vodič“, urađen u tvrdom povezu, kao i projekat i publikacija „52 vikenda u Novom Sadu“, koja u ovom trenutku pruža turistima 64 predloga kako da provedu vikend u gradu. Uveliko se radi i na pripremi novih predloga.

- U toku je i priprema publikacije o novosadskoj vinskoj ruti, kao nastavak projekta koji smo realizovali prošle godine. Ovaj projekat je obuhvatio 6 vinski pravaca sa oko 60 vinarija sa turističkim atrakcijama na ovim vinskim rutama - dodao je Branislav

Knežević.

TO Novog Sada posebno je ponosna na svoje brojne promotivne kampanje kojima želi da domaćoj, regionalnoj, ali i široj evropskoj javnosti predstavi sve aktuelnosti u turističkoj ponudi ovogodišnje prestonice kulture.

Pored kampanja na društvenim mrežama, promocije putem domaćih i regionalnih kampanja, nastupa na domaćim i regionalnim kampanjama, TONS planira da sa novosadskim predstavnicima turističke privrede priredi promociju u regionu. Široj evropskoj javnosti, Novi Sad će ove godine biti predstavljen putem kampanje na prestižnom svetskom pretraživaču „Trip Advisor“, i ova kampanja obuhvatiće ključne mesece, od aprila do juna, tokom kojih će akcenat biti na veoma važna emitivna tržišta: Turske, Austrije i Nemačke. Od početka godine već su ugošćeni i predstavnici vodećih medijskih kuća Nemačke i Austrije, te je i na ovaj način grad prisutan u medijima poput nemačkog visokotiražnog „Die Welt“-a, i austrijskog „Salzburger Nachrichten”.

Foto: Aleksandar Milutinović

35

Novine u turističkoj ponudi Sremskih Karlovaca

D

irektorka Turističke organizacije opštine Sremski Karlovci, Jasmina Beljan Iskrin, stavila je akcenat na novine u turističkoj ponudi Sremskih Karlovaca tokom 2022. godine: - Pre svega, zadovoljstvo mi je da istaknem da je Turistička organizacija u saradnji sa partnerima od ove sezone uvela objedinjenu ulaznicu. Objedinjena ulaznica podrazumeva vođenu turu uz ulaske u Karlovačku gimnaziju, Sabornu crkvu, Patrijaršijski dvor i Karlovačku Bogosloviju. Cene ulaznica za organizovane grupe su 350 dinara za decu i 500 za odrasle posetioce.

TO Sremski Karlovci uvela je novi festival u kalendar događaja „Karlovački letnji festival“, tako da nas u toku jula i avgusta očekuje niz umetničkih događaja na različitim lokacijama u Sremskim Karlovcima - muzičkih, likovnih, grafičkih, pesničkih i drugih stvaralačkih sadržaja. Pre toga, u maju i junu očekuje nas izložba „Iz ženskog ugla“ posvećena ženama koje su stvarale na ovim prostorima, a u sklopu luka „Heroine“ Evropske prestonice kulture .

Turistička organizacija Sremski Karlovci je na pragu otvaranja novog Informativnog centra. Naime, u novoizgrađenom objektu uz magistralni put, na samom ulasku u centar mesta, TOOSK će predstaviti integrisanu ponudu Sremskih Karlovaca i okoline na interaktivan i inovativan način.

TOOSK je krajem predhodne i početkom ove godine objavila dve nove brošure „Vinski put Fruške gore“ i „Turistički vodič Sremski Karlovci“, a u izradi su tematske rute koje će naročito individualnim turistima, a onda i svim drugim posetiocima, odnosno grupama, pružiti nove ideje i mogućnosti u

36

poseti ove turističke destinacije.

Planiraju se zajednički programi i tematizovane rute na celoj destinaciji Novi Sad, Sremski Karlovci i Fruška gora.

Takođe, naglašeno je da će promotivne aktivnosti i kampanje u narednom periodu TO Sremski Karlovci raditi, kako pojedinačno, tako i objedinjeno sa Turističkom organizacijom Novog Sada u cilju unapređenja vidljivosti turističke ponude. Nakon potpisivanja Protokola o saradnji dve turističke organizacije, takav zajednički nastup

izuzetno je dobro bio prihvaćen od strane posetilaca na 43. Međunarodnom beogradskom sajmu turizma i na Sajmu turizma u Banjaluci. Sa tom praksom će biti nastavljeno i u narednom periodu, kako u regionu, tako i u Evropi.

Karlovačka Bogoslovija

Jasmina Beljan Iskrin

Patrijaršijski dvor

Saborna crkva

Karlovačka Gimnazija

Zmaj od Kupinika nova velika atrakcija TOO Pećinci

Ljubica Bošković na promociji na Sajmu turizma u Beogradu

„P

utnik vidi ono što vidi. Turista vidi ono što je došao da vidi“ - rekao je svojevremeno G.K. Česterton. Tim sloganom vodi se i Turistička organizacija opštine Pećinci, tako svih svojih 5 godina postojanja. Opštini Pećinci osnovanoj još 1960. godine, sa ukupno 15 naseljenih mesta, dugo je nedostajao turistički deo koji je oduvek postojao na ovim prostorima. Turistička organizacija je predvođena direktorom Ljubicom Bošković učinila da Pećinci budu i te kako vidljivi na turističkoj mapi Srbije. I ne posustaje u svojoj nameri, podržana od najbližih saradnika, a sve više i opštine.

Naime, Turistička organizacija opštine Pećinci predstavila je na najznačajnijoj turističkoj manifestaciji u zemlji i regionu - minulom 43. Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu, na štandu Privredne komore Srbije, atraktivne turističke lokaliteta pećinačke opštine i jednodnevne turističke rute kroz opštinu, ali je ponovo izbacila jednu novost koja je zaintrigirala mnoge, predstavljajući novu digitalnu atrakciju - Zmaja od Kupinika. Posetioci

sajma koji su uzeli razglednicu TOO Pećinci mogli su u tzv. proširenoj realnosti uživo da se upoznaju sa Zmajem od Kupinika, pa čak i da se sa njim fotografišu za uspomenu, a sve to putem aplikacije Holograd. Po rečima Ljubice Bošković ovaj savremeni alat za promociju najveće kulturno-istorijske znamenitosti opštine Pećinci - srednjovekovne tvrđave Kupinik, poslednje prestonice srpske srednjovekovne države, naišao je na veliko interesovanje kako posetilaca sajma, tako i kolega iz drugih turističkih organizacija, koji su listom želeli da ovekoveče svoj prvi susret sa Zmajem od Kupinika.

Nije izostala ni promocija Destilerije „Srpska trojka“ iz Ogara, pećinačke vinarije „Petković - Latin“ i „Malog podruma Stamenković“, a sve to začinili su kulinarski specijaliteti Udruženja žena „Sunčev cvet“ iz Donjeg Tovarnika koje su specijalno za ovu priliku pripremile medenjake sa logom pećinačke Turističke organizacije.

U narednom periodu se priprema nastavak promocije turističke rute kroz „Predeo gde priroda grli istoriju“, koja je

idealna izletnička destinacija za đačke ekskurzije beogradskih i novosadskih škola sa brojnim dodatnim zabavno-edukativnim sadržajima za decu: „Napravi taranu, umesi krofnicu“ u Donjem Tovarniku na lokalitetu „Svinjarska koleba“, igra sa loptama krpenjačama u Ogaru u velikom dvorištu „Aksentijevog kućerka“, „Arheološka igraonica“, vožnja „Zelenim Zmajem“, „Fotkaj se za Zmajem od Kupinika“ u Kupinovu.

Takođe je na programu promocija redizajniranog sajta: https://www.turizampecinci.rs/, kao i makete Kupinika i info tabli sa QR kodovima na svim lokalitetima.

Mnoge turiste posebno interesuju manifestacije, jer na njima imaju priliku da vide „sve odjednom“, pa tako TOO Pećinci najavljuje: Svinjarsko povečerje u Donjem Tovarniku u maju, Gibanicijadu u Ašanji u junu, Likovnu koloniju i Regatu Majke Angeline u Kupinovu u avgustu, Foto safari kroz predeo gde priroda grli istoriju u Pećincima u septembru, kao i Dane zmajeva u Kupiniku i Kuruzovina Fest u Ogaru u istom mesecu.

37

Razvoj turizma u zaštićenom projekat kojim se naglašava ideja o promociji i očuvanju prirodnog i kulturnog nasleđa i podržava razvoj međunarodne strategije za zajedničko promovisanje područja ADRION, kao turističke destinacije. Projekat je objedinio nauku i struku kako bi definisao mogućnost održivog turizma na područjima koja do sada nisu bila pod „udarom“ turista. Namenjen je pre svega porodicama i manjim grupama koji žele da iskuse prirodne vrednosti, upoznaju kulturno nasleđe zaštićenog prostora, i kao takav suprotstavljen je masovnom turizmu.

Projektni tim PMF-a

Z

aštićena područja su geografski jasno određeni prostori namenjeni zaštiti prirode kojima se upravlja radi njihovog dugoročnog očuvanja i pratećih usluga ekološkog sistema.

Površina zaštićenih područja u Srbiji trenutno iznosi 678.237 ha, odnosno 7,66% teritorije Srbije: 471 zaštićenih područja od čega 5 nacionalnih parkova (za područje Stare planine i planina Kučaj-Beljanice pokrenut je postupak njihove zaštite), 18 parkova prirode, 21 predeo izuzetnih odlika, 70 rezervata prirode, 6 zaštićenih staništa, 315 spomenika prirode, 36 područja od kulturnog i istorijskog značaja. Prvi propisi kojima se štiti priroda i čuvaju prirodni resursi datiraju iz XIV veka (Dušanov zakonik), a prvo zaštićeno područje na teritoriji današnje Srbije bila je Obedska bara, stavljena pod zaštitu 1874. godine.

Poseta Ekološkom centru Radulovački U okviru PRONACUL projekta u Sremskim Karlovcima organizovane su dvodnevne radionice sa ciljem da se kroz razgovor o konkretnim problemima u tim oblastima sagledaju moguća rešenja.

Dr Jasmina Đorđević, redovan profesor na Departmanu za geografiju, turizam i hotelijerstvo Prirodno-matematičkog fakulteta, Univerziteta u Novom Sadu, rukovodilac projektnog tima dela pilot projekta, koji se odnosi na područje NP „Fruška gora“, istakla je njegovu važnost i ciljeve: - Detaljna i sveobuhvatna turistička valorizacija prirodnog i kulturnog nasleđa je od ključnog značaja za menadžment destinaciju sa ovim tipom turističkih atrakcija. PRONACUL povezuje 12 partnera i dva podpartnera koji nastoje da detaljnom i sveobuhvatnom turističkom valorizacijom prirodnog i kulturnog nasleđa

Sa radionice u Vinariji Veritas Nacionalni park „Fruška gora“, proglašen 1960. godine, prvi je nacionalni park u Srbiji, slede Đerdap (1974), Tara i Kopaonik (1981) i Šar planina (1986).

PRONACUL ideja o promociji i očuvanju prirodnog i kulturnog nasleđa Međunarodni Interreg V-B, ADRION 2014-2020 projekat pod nazivom: „Promocija prirodnog i kulturnog nasleđa za razvoj održivog turizma u zaštićenim područjima” - PRONACUL, je

38

U obilasku Vinarije Kiš

području NP Fruška gora

U ambijentu manastira Velika Remeta utvrde mogućnosti, planove i usmeravanje budućeg turističkog razvoja, ulaganja i unapređivanja turističke ponude. Ovaj projekat ima zadatak razmene primera dobre prakse svih područja, učesnika u projektu. Neke znamenitosti na tim područjima su zaštićene od strane UNESCO-a ili programom Natura 2000, dok će neke u budućnosti postati zaštićene u okviru pilot područja. Jedan od ciljeva ovog projekta je i razvijanje zajedničke metodologije na osnovu koje dobijamo jasnu sliku o aktuelnom stanju, turističkom potencijalu, prednostima i manama analiziranih destinacija.

Autor ove metodologije koja će biti primenjena na svim projektima partnera pilot projekta, i dostupna preko virtualne komore svim korisnicima ADRION-a je doc dr Nenad Tomić, sa PMF-a, čime će biti omogućeno povezivanje prirodnih i kulturnih dobara kao jedinstvenih turističkih proizvoda od Italije do Grčke.

Projekat PRONACUL će imati svoju publiku Domaćin dvodnevnog skupa, ekskluzivna Vinarija „Veritas“, Ešikovac 105 u Sremskim Karlovcima, na putu za Stražilovo, okupila je prvog dana steikholdere, drugog turističke organizacije i predstavnike NP, direktne upravljače ovim područjem, radi upoznavanja sa problemima, razmotrila načine njihovog rešavanja u skladu sa primerima dobre prakse radi razvijanje efikasne strategije kao krunska tačka ovog projekta.

- Pravljenje masovnog turizma na Fruškoj gori u ovom projektu nije slučaj. Potenciramo da porodice ili grupa prijatelja obi-

Tvrđava Vrdnik

đu Frušku goru i pri tom ukomponujemo da obiđu neki kulturno-istorijski spomenik, npr. manastir, obiđu vinariju, ručaju na nekom salašu. Ova promocija ide u pravcu da lokalno stanovništvo koje živi na tom prostoru može da ostvari određen prihod.

Vojvodina sa salašima i gastronomskom ponudom, multikulturalnošću, prednjači u ponudi te vrste turizma, kada je Srbija u pitanju. Sve više ljudi traže raznovrsnost aktivnosti, jednodnevne izlete.

Pokušavamo da kroz ovaj projekat dostupan na sajtu, povežemo sve destinacije, učinimo ih atraktivnim i privlačnim domaćim i Obilazak spomenika "Sloboda" stranim turistima. Kretana Iriškom vencu nja na turističkom tržištu govore da će ovaj projekat imati svoju publiku - zaljučila je dr Jasmina Đorđević.

Ukupan budžet PRONACUL projekta je 1.770.348,98 EUR. Projekat je započet 01. aprila 2020., a planirani završetak 30. septembra ove godine, zbog opšte situacije biće produžen. Vodeća institucija na projektu PRONACUL koji se sprovodi u šest država (Sloveniji, Italiji, Hrvatskoj, Grčkoj, Bosni i Hercegovini i Srbiji) je Regionalna razvojna agencija Zasavje iz Slovenije, a rukovodilac projekta je Andraž Malovrh. Članovi projektnog tima ispred Prirodno-matematičkog fakulteta su: rukovodilac prof. dr Jasmina Đorđević, prof. dr Vanja Pavluković, prof. dr Igor Stamenković, doc. dr Nemanja Tomić i MSc Tijana Đorđević.

Vinski podrum Vinarije Erdevik

39

Letnja sezona u

T

Žičara Pančićev vrh

uristički centar Kopaonik tokom letnje sezone pruža idealne uslove za aktivan i pasivan odmor. Turisti mogu da uživaju u prirodnim lepotama i raritetima ove planine i posete lokalitet Nebeske stolice, crkvište Metođe, Vodopad Jelovarnik, Barsku reku, izletišta Kadijevac i Đorov most. Veliki broj letnjih sadržaja koje nudi JP Skijališta Srbije predstavljaju pravo uživanje za decu i odrasle: adrenalinski sadržaji - bob na šinama, tjubing i zip line, mountain cart, avantura park koji se sastoji od brojnih elemenata i raznovrsnih prepreka, trim staza.

Panoramska vožnja žičarom „Pančićev vrh“ predstavlja priliku da Kopaonik vidite i doživite na jedan drugačiji način i uživate u pogledu sa 2.017 m nadmorske visine. Ljubitelji skijanja mogu uživati u svom omiljenom sportu na letnjoj ski stazi. Najmlađe posetioce očekuje zabava na dečijem igralištu sa brojnim sadržajima.

Posetioci kojima su avantura, sport i rekreacija neizostavni deo odmora, zabavu i adrenalin mogu da pronađu u vožnji kvadova, alpinizmu, paraglajdingu, biciklističkim turama, streličarstvu. Kopaonik možete upoznati kroz različite avanturističke ture. Predlažemo Safari turu - obilazak i razgledanje turističkih atrakcija Kopaonika kao i flore i faune Nacionalnog

Letnja staza

40

Memorijana soba Milunke Savić

Manastir Gradac

Safari tura parka Kopaonik kroz vožnju u posebno prilagođenim offroad vozilima. Lokalitet koji treba posetiti je Nebeske stolice koji se nalazi na nadmorskoj visini od 1.800 m, u neposrednoj blizini Pančićevog vrha, na kome se nalaze ostaci crkve sv. Prokopija.

Tereni Kopaonika, proplanci i staze predstavljaju pravi izazov za profesionalce i rekreativce, ljubitelje planinskog biciklizma. Tri downhill staze, različitih podloga, dužine od 5 kilometara, prilagođene su i početnicima i onima koji vole

nešto opasnije vožnje. U centru Kopaonika moguće je iznajmiti bicikle i kvadove.

U podnožju Kopaonika, 24 km udaljena, nalazi se Jošanička Banja sa termalnim izvorima vode temperature 77°C. Banjski kompleks čine banjsko kupatilo, staro kupatilo (hamam), blatno kupatilo, sauna i manji otvoreni bazen. U banji se nalazi memorijalna soba posvećena Milunki Savić sa multimedijalnom postavkom koja je sačinjena iz nekoliko segmenata: interaktivni mozaik koji čine brojne

Raške duhovne svečanosti - manifestacija

Avantura park

opštini Raška

Dani kraljice Jelene Milunkine fotografije koje iza sebe kriju autentične filmove iz Velikog rata, dva improvizovana vojna rova - srpski i austrougarski i izložba predmeta iz perioda Prvog svetskog rata.

Jedna od prirodnih i turističkih atrakcija opštine Raška je Semeteško jezero koje se nalazi u podnožju Kopaonika, 15 km udaljeno od Raške, iznad sela Semeteš. Jezero ima oblik izduženog kruga prečnika oko 50 m i dubine oko 7 m.

Karakteristika jezera je nekoliko plovećih ostrva koji se pokreću kada vetar duva. U mirnom okruženju mogu se isprobati specijaliteti domaće kuhinje u restoranu kraj jezera (obavezno probati pitu sa kopaoničkim borovnicama).

Na 9 km od Raške i 18 km od Pančićevog vrha, nalazi se selo Rudnica. Iznad sela, na bregu Borovik postoji u steni šupljina sa vodom, koja nigde ne otiče. Ta voda se zove ,,Voda Svetog Save“. Smatra se da je voda sa izvora lekovita jer je lično Sveti Sava blagoslovio. Na samom izvoru je uređeno izletište. Iz centra sela je izgrađena pešačka staza kojom se dolazi do izletišta Borovik i Savine vode. Staza dužine 900 m prolazi kroz borovu šumu i kompletno je uređena signalizacijom, mostićima, odmorištima, vidikovcima, informativnim tablama. Za praznik Svetog

Izletište Savina voda

Manastir Stara Pavlica

Manastir Končul

Save i Đurđevdan kod te vode meštani se okupljaju i saboruju.

U neposrednoj blizini Turističkog centra Kopaonik nalaze se vredni kulturno-istorijski spomenici koje vam preporučujemo da obiđete: manastiri Gradac, Končul, Stara i Nova Pavlica. Nakon posete manastira možete prošetati kroz Rašku i obići spomen sobu „Raška – ratna prestonica Kraljevine Srbije 1915. godine“ koja predstavlja sećanje na održavanje

sednica Vlade Kraljevine Srbije u periodu od 30. oktobra do 12. novembra 1915. godine u Raški.

Veliki broj manifestacija se tokom godine održavaju u opštini Raška. Najznačajnije su: Raške duhovne svečanosti (15-19. avgusta), Dani kraljice Jelene (1719. jun),Vašar u Raški, Kopaonik summer, Dani borovnice i Dani Vrganja na Kopaoniku, Dani Milunke Savić u Jošaničkoj Banji.

Manastir Nova Pavlica

Semeteško jezero

Jošanička Banja - banjski kompleks

41

Z

latibor, najposećenija planina Srbije, uvek se prepoznavao po blagotvornoj prirodi, mnogobrojnim atrakcijama, vrhunskim smeštajnim kapacitetima, sportskim terenima, poznatim restoranima… A poslednjih godina, s obzirom na sve učestalija dešavanja u kulturi, prednjači među turističkim centrima po raznovrsnim izložbama, koncertima, festivalima, pozorišnim predstavama, filmskim projekcijama, predavanjima i drugim kulturnim događajima. U prvom redu zahvaljujući novom multifunkcionalnom zdanju Kulturnog centra Zlatibor, kao i dobroj organizaciji tih programa i sadržaja.

Kulturni centar, čija je gradnja započela 2016. i završena u leto 2019. godine, bio je realna potreba „zlatne planine‘‘.

Kulturni centar udahnuo nove vrednosti Zlatiboru Ovde je pre njega postojao problem organizacije manifestacija i kulturnih dešavanja u jesenjim i zimskim mesecima, usled nedostatka adekvatnog prostora.

Izgradnjom savremenog multifunkcionalnog objekta Kulturnog centra opština Čajetina, Turistička organizacija Zlatibor i Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunikacija zajedničkim snagama su upotpunili turističku ponudu Zlatibora i doprineli razvoju kulture u ovom sve posećenijem planinskom centru.

Ovaj objekat je izgrađen po najsavremenijim standardima. Raspolaže nizom sala i sadržaja potrebnih turističkoj destinaciji Zlatibor: dvoranom za pozorišne predstave i bioskopske projekcije kapaciteta 300 mesta, modernom galerijom, bibliotekom, konferencijskim salama, medija centrom, kancelarijama za administraciju i drugim prostorima. U okviru zdanja nalaze se i smeštajni kapaciteti.

Ubrzo nakon što je zaživeo, Kulturni centar Zlatibor postao je dom mnogobrojnim izložbama, umetničkim kolonijama, festivalima, bioskopskim projekcijama, pozorišnim predstavama i drugim manifestacijama. To je već mesto redovnog održavanja „Međunarodnog festivala sportskog filma“, „Pesničkih vatri zlatiborskih‘‘, „Festivala folklora

42

veterana“ i drugih zlatiborskih događaja sa višegodišnjom tradicijom. U novootvorenom pozorištu Kulturnog centra ugošćena su mnoga poznata glumačka imena. Scena je zaživela zahvaljujući popularnim predstavama „Neka bude šta bude‘‘, „Kerovi‘‘, „Cimet i vanila‘‘, „Frenki i DŽoni‘‘, „E moj Todore‘‘, „Plastika‘‘… Tom prilikom publika je uživala u vrhunskoj glumi Slobode Mićalović, Srđana Timarova, Aleksandra Srećkovića Kubure, Nele Mihailović, Suzane Petričević i drugih aktera. U raznovrsnom repertoaru predstava, punih emocija, podjednako su uživali gledaoci svih uzrasta, a ispunjena pozorišna dvorana pravi je dokaz da je ovakav prostor za održavanje kulturnih događaja zaista bio neophodan Zlatiboru. Pored pozorišta, posetioci Kulturnog centra uživali su i u bioskopskim projekcijama koje su takođe naišle na veliko interesovanje i pozitivne reakcije.

Kulturni centar predstavlja nezaobilazno mesto u upoznavanju Zlatibora, s obzirom na atraktivnu lokaciju, kod samog turističkog centra. Aktivan i dinamičan rad Kulturnog centra Zlatibor povezuje najposećeniju srpsku planinu sa mnogim tačkama na kulturnoj mapi sveta. Kulturni sadržaji ovde neće izo-

stati ni tokom narednih meseci, planiran je kontinuitet u održavanju programa.

Organizovaće se zanimljive pozorišne predstave i bioskopske projekcije, a svim zainteresovanim posetiocima biće dostupna i galerija ovog centra.

Informacije o tim dešavanjima blagovremeno se objavljuju na zvaničnom sajtu TO Zlatibor, (http://www.zlatibor.org.rs), kao i na instagram profilu Kulturnog centra (@kc_zlatibor).

Oporavlja i starenje usporava Quantum Wellness hotela Buket na Zlatiboru

Dr Bojana Kuzeljević

H

otel „Buket” na Zlatiboru, u želji da omogući brz odmor i oporavak svima koje umara i iscrpljuje savremeni tempo življenja, predstavlja svoj novi model velnes paketa i funkcionalnog odmora pod nazivom „Quantum Wellness’’.

Reč je o inovativnom velnes konceptu koji svojim korisnicima nudi jedinstven i sasvim novi pristup zdravlju i procesima starenja. Glavni fokus je na prevenciji, očuvanju i unapređenju zdravlja. Svi tretmani su prijatni, neinvazivni, bez zračenja i sprovode se u inovativnoj kapsuli „Quantum zone’’. Namenjeni su gostima hotela, ali i drugima koji žele da saznaju više o stanju svog organizma i unaprede svoje zdravlje.

Današnji način života, stalna izloženost stresu i povećanje hroničnih bolesti doveli su sve više ljudi na ivicu fizičke i emocionalne iscrpljenosti, zbog čega su potrebe za novim hotelskim sadržajima i uslugama sve izraženije. Sada je moguće da gosti za vreme odmora ili poslovnog seminara u hotelu „Buket” sprovode programe koji deluju na ključne faktore od kojih zavisi zdravlje organizma i procesi starenja.

Ovi programi predstavljaju sinergiju inovativnog koncepta kvantnog velnesa, hiperbarične komore, potpuno personalizovanih obroka i spa sadržaja. Njihovom

primenom mogu se otkriti i otkloniti nepravilnosti organizma, znatno pre pojave prvih simptoma. Moguće je, takođe, preduprediti mnoge zdravstvene i estetske probleme, kao i usporiti proces starenja ćelija. „Quantum Wellness“ koncept u hotelu „Buket“ sprovodi doktorka Bojana Kuzeljević, koja u timu sa nutricionistom na osnovu analize organizma i individualnog pristupa pojedinca daje preporuke kako se može doprineti zdravlju, uzimajući u obzir i način ishrane. Reč je o novom pristupu u sprovođenju programa detoksikacije, korekcije telesne težine, programa za podizanje imuniteta i energije tela.

- Pojava korone i spoznaja da bolest nije nikakva kazna već samo poziv na promenu doveli su do odluke da otvorim centar i tako na jednom mestu objedinim svoja znanja i veštine. Danas više nije važno samo da izgledamo lepo, već i da se dobro osećamo. Svaka osoba je jedinstvena i svi imaju drugačiji put u potrazi za zdravljem. A naš tim je tu da pomogne kako za svakog naći pravi put i rešenje - kaže dr Bojana Kuzeljević, koja je svojim pacijen-

Quantum Wellness hotela Buket tima prijatelj i podrška na njihovom putu ka zdravlju i ličnoj sreći.

Ovaj poduhvat uklapa se u opštu sliku turističkog Zlatibora na kome su prepoznate potrebe savremenog gosta i pronađeni načini da se kvalitetnom i sadržajnom ponudom izađe u susret svim zahtevima. Čist vazduh i priroda oduvek krase Zlatibor i imaju lečilišni značaj, a sada su tu i savremeni hotelski sadržaji, poput „Quantum Wellnessa“ (https://quantumwellness.rs/ hotel-buket-2/) u hotelu „Buket“ (http:// www.buketzlatibor.com/), osmišljeni u korist zdravlja gostiju ove planine.

Izvor: https://www.zlatibor.org.rs

Spa & Wellness hotela Buket

43

Pirot - jedini grad u Srbiji

Dragan Novaković

A

socijacija za ovaj grad je nekoliko, ali je na prvom mestu pirotski ćilim, slikovno pismo grada Pirota. Jedinstven je po živopisnim šarama, od kojih svaka ima posebno značenje, za koje se veruje da ima blagotvoran uticaj, čak i čudotvorne moći na dom u kojem se nalaze. Potvrdu izvrsnosti pirotski ćilim je dobio 2003. godine oznakom geografskog porekla Zavoda za intelektualnu svojinu, na osnovu 95 šara - simbola i više od 120 elemenata koji su obuhvaćeni Elaboratom sa vrlo stogim kriterijuma. Proces upisa na UNESCO reprezentativnu listu nematerijalne kulturne baštine započet je

44

2020., a velika vest je da je dve godine kasnije, tačnije ovih dana odlučeno da Pirotski ćilim bude peti srpski brend kojem je to pošlo za rukom, pored porodične slave (2014), srpskog kola (2017), pevanja uz gusle (2018). i zlakuske grnčarije (2021). Piroćanci planiraju da, u skladu sa statusom pirotskog ćilima, u dogledno vreme otvore Muzej ćilimarstva. Potrebno je neko vreme da se uredi namenjen prostor, jer ovakav brend, a i grad u kojem je toliko vekova opstao, takav muzej zaslužuju.

Pirot je kolevka kačkavalja. Više od 200 godina se u ovom gradu po ustaljenoj recepturi proizvodi kačkavalj. Pirotski kačkavalj je proizvod čiju tradiciju proizvodnje duže od 70 godina čuva Mlekarska škola s domom učenika „Dr Obren Pejić“, koja je od 2016. nosilac oznake imena porekla „Pirotski kačkavalj od kravljeg mleka“. Radionica za proizvodnju autohtonih mlečnih proizvoda po tradicionalnoj recepturi nalazi se u okviru škole.

Ono što Piroćance raduje je sve veći broj poljoprivrednih gazdinstava opredeljenih za proizvodnju kačkavalja.

Pored ovih brendova i za delikates u obliku potkovice - peglanu kobasicu iz Pirota, koja se pravi od ovčijeg, kozijeg i junećeg mesa, a suši na vetru, pokrenuta je inicijativa zaštite

sa tri zaštićena brenda za dobijanje oznake geografskog porekla. Njegovom zaštitom usvojili bi se jedinstveni postupci proizvodnje, uz male ustupke, ukoliko žele da svoj proizvod plasiraju na tržište. Čeka se potvrda Zavoda za intelektualnu svojinu kojom bi se ozvaničila zaštita pirotske peglane kobasice.

- Osim ujednačavanja kvaliteta proizvoda, posledica zaštite su i povećanje cena, kao i interesovanja potrošača za taj proizvod. Trenutna cena kačkavalja za kilogram u Mlekarskoj školi iznosi 800 -1.000 dinara. To međutim neće biti dugo održivo i proizvod će biti skuplji, ali još uvek prihvatljiviji od cena manje kvalitetnih sireva iz zapadnoevropskih zemalja. Odavno je turizam Pirota u službi lokalnih, a svetski poznatih brendova. U okviru gradske pešačke ture hvalimo se našim kačkavaljem i turiste upoznajemo sa procesom proizvodnje kačkavalja u Mlekarskoj školi. Uvek posetimo i Zanatsku zadrugu za izradu ćilima „Damsko srce“, kao i zanimljive zbirke sačuvane po privatnim kućama. Velika želja TO Pirot je da u drugoj polovini jula upriličimo Svetski festival pirotskog ćilima.

Za taj poseban događaj, na kojem ćemo prikazati neke od 200 unikatnih ćilima, odredili smo poseban prostor rekonstruisane pirotske tvrđave Kale iz XIV veka - kaže gospodin Novaković.

Stara planina je nezaobilazna turistička atrakcija, širok i otvoren prostor koji očarava svojom lepotom. Od 10-14. juna Stara planina biće domaćin adrenalinskim sprotskim manifestacijama: devetoj Ultra trail Stara planina 2022, najvećoj trail trci na Balkanu dužine 99km. Od 11-15. juna u Parku prirode Stara planina biće održana vrhunska planinska avantura HIGHLANDER, dužine 100 km u trajanju od pet dana.

Briga za očuvanje prirode, kulturno-istorijskog blaga, posebno razvoj preduzetništva, prioritet su grada Pirota. Na temeljima ove saradnje 2015. godine Pirot je proglašen pobednikom nacionalnog konkursa za izbor„Izuzetne destinacije Evrope“ - EDEN. U nastojanju da opravda i zadrži tu i takvu reputaciju, a pre svega turistima ponudi što više raznovrsnijih sadržaja, krajem juna grad će postati bogatiji za velelepni kupališni kompleks sa mnoštvom pratećih sadržaja.

45

Vršac, vino i još po nešto

V

ršac je u isto vreme i varoš i grad. Moglo bi se reći gradić, ali to ne bi bilo sasvim tačno. Jer, ovaj grad neverovatnih prirodnih lepota, bogatog kulturno-istorijskog nasleđa, sa razvijenim zabavnim, sportskim i društvenim životom, nekolicinom manifestacija dugog trajanja, živi životom velegrada. Velegradom ga čine i njegova vinska prošlost, sadašnjost, a svi su izgledi i budućnost. Vršac je grad duge vinske prošlosti i prvi u Srbiji koji je primljen u Asocijaciju vinskih gradova Evrope - RECEVIN. Zato u Vršcu sve počinje od vina i uz vino.

Jedan od simbola grada pod Kulom je vinska manifestacija „Dani berbe grožđa“, nosilac prestižne oznake kvaliteta „Najbolji iz Vojvodine“ i tradicijom od 64 godine.

- Veoma smo ponosni na ovu nagradu u koju je utkan rad i trud mnogih generacija unazad, mnogih direktora i zaposlenih u TO Vršac, predsednika opštine i svih građana Vršca, da bi ona, bogata sadržajima, izgledala kao što danas izgleda. Zadovoljni smo što su to prepoznali nadležni iz Pokrajinske vlade. I tu sigurno nećemo stati. Dalja afirmacija popularnog Grožđebala, koji okuplja 150.000 posetilaca iz zemlje i regiona tokom četiri festivalska dana je naš zadatak i naša obaveza. Želimo da nam dođe još više gostiju, a to će biti moguće samo ako nastavimo da

promotivnim aktivnostima atraktivnih turističkih destinacija i programima u gradu i okolini. Nakon popularizacije bogate kulturne tradicije, arhitekture, poznatih Vrščana, afirmacije Vinskog sela Gudurice i posle rekonstrukcije obilazak Vršačke kule, otkrivanja turistima živopisnog sela Šušare, neočeki-

TO Vršac će ove godine interesovanja turista usmeriti na „Helveciju“, nekada vinski podrum koji je 1880. podigao švajcarski trgovac vinom Bernard Štaube, danas jedinstveni turistički objekat u podnožju Vršačkih planina u vlasništvu „Vinarije Drašković“.

razvijamo ovu priču i širimo ponudu, kako bi naši gosti bili zadovoljni što su svoje slobodno vreme trećeg vikenda septembra odlučili da provedu kod nas - kaže Tatjana Palkovač, direktor Turističke organizacije Vršac.

Vršac je grad ne jednog, već tri vinska festivala. Godinu započinje „Danima mladih vina“ u Gudurici, u februaru, nastavlja festivalom „VinoFest“, ove godine šesnaestim po redu, drugim na otvorenom, na Trgu Sv. Teodora Vršačkog 01. i 02. jula u intervalu od 18 do 24:00. Domaćini ove godine očekuju povratak gostiju iz susedne Rumunije, velikih poštovalaca vina i vinske kulture.

Ponudu vinskih događaja TO Vršac uvek isprati

vanih Zagajičkih brda, ove godine su u promotivnom fokusu Vršačke planine sa najvišim u Vojvodini - Guduričkim vrhom (641m).

- Želimo da turiste upoznamo sa 15 obeleženih pešačkih staza dužini 62 km i damo do znanja da je Vršac označen kao jedna od destinacija sa najkvalitetnijim vazduhom u Srbiji.

Gosti Vršca imaju priliku da posete jednu od manifestacija u nezagađenoj sredini, i pored turističkog doživljaja učine nešto dobro za svoje zdravlje objašnjava direktor.

Značajna informacija za sve namerne da svoj boravak u Vršcu produže na nekoliko dana, da Vršac raspolaže dovoljnim brojem smeštajnih kapaciteta. Pored hotelskog smeštaja sa dve, tri i četiri zvezdice, grad raspolaže sa 400 ležaja u privatnom sektoru. Na samo 10 km od grada, nalazi se Dom Crvenog krsta, odmalište na 346 m.n.v., na bregu sa ružom od 17 vrsta vetrova, koja ga svrstava u vazdušnu banju. Odmaralište je otvorenog tipa i garantuje poseban doživljaj Vršca i njegove okoline.

46

Pozivnica vinoljupcima iz čitavog sveta da posete Vršac

Sa otvaranja vinskog festivala

Zrenjaninska filharmonija uveličava Dane piva

Zrenjanin bogatim i sadržajnim programima privlači goste

P

oslovično je gostoljublje Zrenjaninaca koji svoje goste tradicionalno dočekuju čista srca i široko raširenih ruku. Na manifestacijama i mimo njih.

Dočekali su ih i na 3. Internacionalnom banatskom festivalu vina, 09. aprila, zbog ćudljivog prolećnog vremena u hali „Medison“, mada je za tu priliku predviđen Karađorđev park. Ali, ništa nije moglo da spreči više od 50 vinara i 20 udruženja žena u okviru 22. festivala „Banatske vredne ruke“, koji su „banatskim“ vinima i nebrojanim slatko-slanim zalogajima, friškim i domaće proizvodnje, dočekali preko 1.000 posetilaca, svi zadovoljni što se vinska priča lepo razvija. Prisustvo ovakvom skupu bila je tog dana privilegija.

Osim vinara iz regiona svoja vina predstavili su vinari iz Slovačke, Rumunije i Crne Gore, što je opravdalo prefiks internacionalnog festivala, a našim vinarima dalo priliku da „odmere“ svoja vina sa vinima iz ovih država.

- Na osnovu viđenog, nadam se da će već sledeće godine ova hala biti mala za broj učesnika i posetilaca koje očekujemo, u odnosu na odjek i pohvale koje smo dobili za organizaciju ovog događaja. Ali nisam iznenađen jer naša opština obuhvata 22 naseljena mesta i svako ima svoje vinogradare i vinare, koji se takmiče na drugim festivala i osvajaju najsjajnija odličja. Posebna priča je ona o Banatskom Šileru, autohtonom vinu koje se razlikuje od drugih vina, jer mu je rodno mesto

Banat i nosi u sebi osobenost i privlačnost ovog podneblja. Naši vinari će pokušati u dogledno vreme da ga zaštite, jer se pravi po recepturi staroj preko 100 godina i može da se proba samo u Banatu i nigde više - prokomentarisao je Zoran Ljubotina, direktor Turističke organizacije Grada Zrenjanin.

Direktor je podsetio na dugu i bogatu prošlost gajenja vinove loze i proizvodnju vina sa ovog prostora. Žitelji sela Aradac, Orlovat, Perlez, Stajićevo, Taraš..., odvajkada su bili poznati po vinima iz vinograda u okviru okućnica. Nekada za sebe i prijatelje, a danas i za najbolje ocene na vinskim festivalima. „Preporod“ banatskih vina nije došao preko noći. Dinamična saradnja na relaciji vinogradar/ vinar - nauka/struka/edukacija, a pre svega entuzijazam tamošnjih vinara da uhvate priključak sa najboljim vinskim rejonima Srbije, urodila je plodom. Veliku ulogu na tom putu imala je i TOG u konstantnoj promociji i popularizaciji. Zajednički nastupi vinara i TOG Zrenjanina na sajmovima, kongresima, svim reprezentativnim mestima, danas se podrazumevaju, jer i TO i Grad imaju čime da se ponose.

TOG je ovom prilikom, za 30-tak vinara koji su prijavili svoje prisustvo, na teme koje su sami predložili, angažovala tri profesora sa poljoprivrednih fakulteta iz Zemuna i Novog Sada, koji su rado došli jer su osetili da ovde ima potencijala, i u ljudima i u zemlji, za razvoj vinogradar-

stva i vinarstva. Profesori sa Poljoprivrednog fakulteta Novi Sad su bili i u Organizacionom odboru ovog festivala.

Uvod u turističku sezonu 2022. bila je, po broju učesnika, publike, ali i oraganizaciono, najuspešnija do sada 8. Beloblatska kobasicijada početkom februara.

Sa lepim vremenom kalendar događaja se ubrzava, a april će ispuniti događaji poput „Buđenja proleća“, Festivala cveća koji će, kao i svake godine, okupiti svećare iz cele zemlje, a Gradski trg i Glavnu gradsku ulicu preplaviti šarenim cvetovima.

Za Uskrs, po sedmi put biće održan dečji festival „Uskršnje jaje“, a nakon Prvomajskog uranka, sledi realizacija projekta dva bratska grada, Zrenjanina i Kikinde, koji će krajem maja poći put Novog Pazara, a u julu Trebinja i Herceg Novog, na osnovu Protokola o saradnji koji su početkom godine potpisali direktori turističkih organizacija dva grada, radi saradnje i zajedničkih nastupa na tržištu i promovisanja manifestacija od značaja za obe sredine.

Ujedno će to biti poziv na „Dane piva“, najveću i najmasovniju gradsku manifestaciju od 25. do 29. avgusta. U fokusu manifestacije „Banatska bajka - leto u Gradskoj bašti” će i dalje biti afirmacija zrenjaninskih sela, a Korzo fest će u intervalu od 15.jula do 15 avgusta, tokom pet subota u Glavnoj ulici građanima ponuditi kulturne i zabavne sadržaje. Po svim parametrima, biće to dugo i događajima ispunjeno „Zrenjaninsko leto 2022“.

47

Poziv na avanturu u Novom Bečeju

N

ezvanični srpski lider u domenu manifestacionog turizma je opština Novi Bečej, i sa 30-tak što manjih, što većih događaja sa zavidnim brojem turista teško je dostižan. Više od decenije pregalačkog i posvećenog rada tima Turističke organizacije opštine Novi Bečej, na organizaciji i bezmalo čitave opštine na njihovoj realizaciji, već godinama ovaj vid turizma drži u fokusu.

Saša Dujin, direktor TOO Novi Bečej, smatra da su manifestacije same po sebi značajan povod da turisti dođu, ali i najbolji promoteri svega drugog što ovo mesto/opština mogu da ponude od sadržaja. Tajna visokog intenziteta interesovanja publike za Novi Bečej, banatsku opštinu sa četiri naseljena mesta i oko 22.000 stanovnika su, po rečima direktora, u nalaženju uvek novih turističkih resursa i dinamici njihove prezentacije.

Jedan od ključnih razloga značajnih za razvoj turističkog kapaciteta grada leži u činjenici da je Novi Bečej jedan od najuređenijih, najčistijih i najcvetnijih srpskih gradova, ako ne i na vrhu te liste. Prolećni radovi na pripremi turističke 2022. su već u punom jeku, a izdvajaju se oni oko marine i auto kampa „Gradište“ čiji je upravitelj TOO Novi Bečej.

- Uredili smo parking prostor za vozila i „suvi vez“ za prihvat i čuvanje plovnih objekata tokom zimskog perioda. Zasadili smo 50-tak stabala kako bi za 2 -3-5 godina obezbedili hladovinu i napravili idealno mesto za uživanje, boravak i razne aktivnosti. Uredili smo pristan za brodove u tranzitu i na taj način pripremili se da uz sve ono što smo uradili prošle godine, obezbedimo uslove koji mogu zadovoljiti potrebe nautičara. Zajedno sa Gradskim komunalnim i pratećim službama koje se bave uređenjem grada uredili smo priobalje Tise i Tiski kej, jedan od najlepših na celom toku Tise, prilagođenim za rekreaciju, sportske aktivnosti, odmor i relaksaciju, jer se nama, Novobečejcima, pitomim, mirnim i sklonim druženju, nigde ne žuri. Novi Bečej je u pripremama za manifestacije, kvalitetnije i sa proširenom ponudom nego prošle godine - saopštio je gospodin Dujin.

Za sve planirano TO će trebati podršku, odnosno sredstva dobijena putem konkursa.

Prvi u nizu projekata je početak rekonstrukcije Hostela „Stara vranjevačka opština“, odnosno uvođenje grejanja i centralne klime,

48

čime će uslovi boravka turista biti značajno poboljšani. Rak rana novobečejskog turizma ranijih godina bili su smeštajni kapaciteti, u poslednje vreme značajno su poboljšani. Tokom prošle, 2021. godine, otvoreno je 10-tak novih objekata, a od vikendica sa malim bazenuma i drugim sadržajima na Bisernom ostrvu napravljene su prave male oaze za uživanje, pecanje, odmor. Zahvaljujući ovom povećanju umalo je oboren dosadašnji rekord (od +22) u broju noćenja iz 2019., i rast od 60% u odnosu na 2020. godinu.

Sve to govori da su Novobečejci u prethodnom periodu vredno radili na promociji pet idelanih destinacija u medijima i na društvenim mrežama: Muzej Žeravici, jedinom muzeju starih traktora i parnih mašina na Balkanu i Muzeju Kotarka, jedinstvenom poljoprivrednom gradu, zavičajnom muzeju Novog Miloševa, Muzeju „Glavaševa kuća“, primeru građanske kulture iz prve polovine XIX veka, Arači, benediktinskom manastiru iz XIII veka, SRP „Slano Kopovo“, jednom je od najvažnijih i najosobenijih staništa ptica u Evropi.

Tu je uvek i Tisa, nepresušna inspiracija svih generacija stasavalih na njenoj obali. Većina meštana i gostiju ovog grada dolaze na obalu ili svoja plovila da se kupaju i sunčaju, odmore kada završe radni dan, koristeći sve čari prirode, a u srcu grada. „Tiska kuća“ i Čarda „11 Plavih“ reprezentativni su restorani na reci sa specijalitetima od sveže ribe i ako neko nije voljan da kuva, rado završi na jednom od ova dva mesta. Kolika je privrženost reci govori činjenica da se tu provode čitavi dani, pa i godišnji odmori. Čak 50% od ukupnog broja plovila pripada meštanima, ostala su u vlasništvu zaljubljenika u Tisu iz Zrenjanina, Kikinde, Novog Sada, Beograda, Subotice. Za ovu godinu od sredine jula do sredine avgusta najavljene su posete i rezervisana mesta za prihvat za individualna plovila, a tu je i veliki broj regata, kojima je Novi Bečej dobar domaćin i usputna stanica koju nikada ne zaobiđu.

Novi Bečej je okružen vodama reke Tise, Stare Tise i kanalom DTD. Na ovim vodama bogatim ribom, u skladu sa propisima razvijen je, a Novobečejci kažu i preporučljiv, sportski ribolov. Novi Bečej je jedno od retkih mesta koje na Staroj Tisi ima rampu za ljude sa kolicima, gde mogu nesmetano i bezbedno pecati.

Stara Pazova u korak sa novim turističkim trendovima

K

ao opština kroz koju prolaze značajni međunarodni putni i železnički pravci koji idu ka Subotici i Mađarskoj odnosno Nemačkoj na severu, a ka Nišu i prema Grčkoj na jugu, beogradski aerodrom „Nikola Tesla“ kao najvažnija vazdušna luka u Srbiji udaljena svega 25 km od centra Stare Pazove, vojnog aerodroma Batajnica, budućeg kargo centra na samo osam kolometara - sve su to prednosti i opravdanosti ekspanzije razvoja tranzitnog turizma u opštini Stara Pazova.

- Prethodne godine zabeležen je rekordni broj ostvarenih noćenja sa preko 50 hiljada noćenja, sa prosečnim zadržavanjem gosta od 3,5 dana. Značajan broj ostvarenih noćenja, povećana tražnja povlači i činjenicu da se iz godine u godinu broj smeštajnih kapaciteta povećava. Postojeći kapaciteti se proširuju, a sa ponosom ističemo da vlada veliko interesovanje građana za kategorizacijom kuća, apartmana, soba i seoskih turističkih domaćinstava - kaže Dragana Zorić, direktor Turističke organizacije opštine Stara Pazova, Dodaje da je proteklih godina dosta rađeno na edukaciji i umrežavanju već postojećih turističkih privrednika i ne privrednih subjekata u osnaživanju i proširivanju njihove ponude, kako bi na tržištu plasirali autentičan i primamljiv proizvod. Naglasak je stavljen na očuvanje tradicije i kulturu življenja na ovom podneblju, regiji, a sve to predstavljeno na moderan i savremen način.

- Kako bi turistima i posetiocima upotpunili i pružili motiv da dođu i što duže borave kod nas, Turistička organizacija je proteklih godina dosta radila na adaptaciji i rekonstrukciji objekata koji su pod zaštitom države, a koji bi u bliskoj budućnosti mogli da budu značajna turistička atrakcija. Pretprošle godne u Zavičajnoj kući narodnog heroja Janka Čmelika otvorena je stalna etnološka postavka sa preko 3500 predmeta, koji verno prikazuju kako se nekad živelo. Prošle godine su započeti radovi na rekonstrukciji i adaptaciji uz pomoć sredstava Pokrajinskog sekreterijata za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, lokalne samouprave, Zavoda za zaštitu spomenika iz Sremske Mitrovice i Zavičajnog muzeja

iz Rume. Prva faza rekonstrukcije završena je krajem godine i podrazumevala je kompletnu zamenu krovne konstrukcije na sva tri objekta. Pokrenuta je i inicijativa da se postojeća zbirka proširi i na arheološki deo.

Projekat formiranja muzeološke postavke „Belegiška kultura na svom izvorištu“ u Osnovnoj školi „Vera Miščević“ u Belegišu podrazumeva prikupljanje, sistematizaciju, valorizaciju i na samom kraju prezentaciju vredne arheološke baštine ovog sremskog sela na mestu odakle je i potekla.

Opština Stara Pazova pruža brojne sadržaje koji bi zadovoljili potrebe i najrazmaženijeg gosta, pored srdačnosti i prepoznatljivoj gostoprimljivosti, bogate gastronomske ponude po kojoj je nadaleko poznata, posetioci mogu da uživaju u brojnim sportsko-rekreativnim sadržajima, muzejima i galerijama, prirodnim lepotama i mnoštvu manifestacija.

Na teritoriji opštine se tokom čitave godine održavaju brojne manifestacije različitog karaktera - sportske, kulturne, verske, gastronomske, kongresne. Jedna od prepoznatljivijih je svakako Gastro Srem, koja će posle dve godine pauze, proslaviti svoj mali jubilej prvog vikenda septembra (02.-03.), na centralnom trgu u Staroj Pazovi. Ova manifestacija je kao kruna svih događaja koji se tokom godine organizuju na teritoriji opštine Stara Pazova, jer spaja sve ono najbolje, najatraktivnije i najautentičnije iz regije Srema.

Prepoznatljiva po svom bogatom i jedinstvenom konceptu programskog sadržaja. Kao takva prepoznata je od strane Pokrajinske vlade, Sekreterijata za privredu i turizam i Turističke organizacije Vojvodine, te sa ponosom nosimo znak „Najbolje iz Vojvodine“ - zaključila je Dragana Zorić.

U Sremu se dobro jede baš

Očuvana tradicija

Doživite Staru Pazovu

49

U poseti gospodsko

K

ao što čuvena pesma kaže: „U tom Somboru, svega na volju...“, tako će svaki Somborac sa ponosom da opiše svoj grad, vodeći računa da se u navodu slučajno ne nađe pogrešno ustaljeno „U TEM Somboru“. Sombor je gospodska varoš, bogate istorije koja je posebno utkana i oličena u krugu tzv.

Venca, starom jezgru grada sa mnoštvom građevina, od kojih svaka priča priču o svojoj interesantnoj prošlosti. Ulice kojima su svojevremeno hodali ili vozili bicikl Sava Stojkov, Veljko Petrović, Milan Konjović, Ernest Bošnjak, Laza Kostić, Radivoj Korać, a danas i Nikola Jokić, čuvaju tradiciju laganog ritma po kome je grad poznat.

Najzeleniji grad u Srbiji Pored istorije, kulture, umetnosti i sporta, Sombor je prepoznatljiv i po svom zelenilu, kao najzeleniji grad u Srbiji, sa beskrajnim ulicama koje natkrivaju krošnje američkog koprivića, kod nas zvanog

50

„bođoš“. Nije na odmet napomenuti ni to da u Somboru, kao jedinom gradu u Srbiji, još uvek postoji zvanična fijakerska služba, kao turistička specifičnost. Sve navedeno, začinjeno prirodnim lepotama Specijalnog Rezervata Prirode „Gornje Podunavlje“, bogatom trpezom somborskih salaša i etno-kuća, dobrim vinima, tamburicama i kulturnim nasleđem više od dvadeset različitih etničkih zajednica, predstavlja pravi somborski kolaž.

Gledajući mapu Vojvodine, sa očekivanim nepreglednim žitnim poljima, često se od Sombora ne očekuje mnogo...

Međutim, ovaj ne tako veliki grad, ima mnogo toga da ponudi. Kultura i istorija veoma su važne odrednice Sombora, te je za svakog posetioca neophodno da prošeta glavnom ulicom i starim jezgrom grada, te poseti čuveno Narodno pozorište, županijski park i zgradu Županije, koja predstavlja sedište Gradske uprave, sa monumentalnom slikom „Bitka kod Sente“, najvećim uljem na platnu na našim prostorima. Nezaobilazne su i somborske crkve,

manastir, te kapela Sv. Ivana Nepomuka, u kojoj je smešten atelje somborskog slikara Jenea Višinke. Gradski muzej sa stalnom postavkom, te posebne dve jedinice - Muzej Podunavskih Švaba i Muzej Batinske bitke, nezaobilane su destinacije u gradu. U centru su i Galerija Milana Konjovića, kao i Galerija Kulturnog centra Laza Kostić, sa konstantnim izložbama umetnika iz zemlje i okruženja. Od proleća do kasne jeseni, somborskim ulicama vozi fijaker, ranije neophodan, a danas privilegovan način prevoza u somborskoj varoši, u hladu drevnih bođoša.

Za ljubitelje gastronomije, posebno interesantna je ponuda na salašima, koji pored toga što oslikavaju način života na ovim specifičnim malim farmama, danas predstavljaju svojevrstan vremeplov, u kome se zna red - polako i lagano, uživati u svakom zalogaju, gutljaju i osmehu.

Sombor izlazi i na kanal, te šetalište pored ovog vodotoka, sa atraktivnim čardama, restoranima, kafićima, kao i ponudom za aktivni odmor, svakako zaslužuje

oj varoši Sombor

nekoliko sati vašeg vremena. Ateljei sa proizvodima tradicionalnih zanata, kao i pojedinačne radionice koje su otvorene za posete, još uvek aktivno i živo čuvaju bogatstva ručnog rada.

Sombor ima za svakog po nešto Pored urbanog Sombora, atrakcija su i 15 sela koja ga okružuju. Svako sa svojim specifičnostima, kulturnim nasleđem etničkih zajednica koje su zastupljene, nude poseban doživljaj. Od staparskog ćilima, staparske listare, preko čonopljanskog jezera, riđičkih i kljajićevčanskih vina, etno-kuća u Riđici, Bačkom Bregu, Bezdanu i Bačkom Monoštoru, pčelarske učionice u Monoštoru, Zoološkog vrta u Kolutu, čuvenih čardi i jedinstvene tkačnice svilenog damasta u Bezdanu, prelepih crkava u ovim selima, pa do zelenila tzv. „Evropskog Amazona“. U šumama SRP Gornje Podunavlje nalazi se najveća populacija ritskog jelena u celoj

našoj zemlji, kao i značajne vrste koje su na crvenoj listi ugroženih, poput crne rode i orla belorepana. Šume i vode mogu se najlepše upoznati kroz šetnju, vožnju biciklom, brodićem ili čamcem, a najlepše je spojiti nekoliko dana u ovom carstvu prirode, sa isključenim mobilnim telefonom.

Već poznate somborske manifestacije poput „Ravangrad Wine fest“-a, Somborskog kotlića i Ulice strih zanata kompletiranih u „Somborskom letu“, „Somborskih zimskih čarolija“, „Somborskih muzičkih svečanosti“, „Pozorišnog maratona“, „Somborskog polumaratona“, brojnih festivala i sajmova koje organizuju udruženja i razne druge organizacije u gradu, festivali poput „Bodrog festa“, „Trojnih susreta“, „Velikogospojinskih večeri“, „Dana vesele mašine“ i Festivala lemeškog kulena, biće u fokusu i u nastupajućem periodu, dok će se poseban akcenat staviti na promociju Gornjeg Podunavlja.

Prepoznato na međunarodnom nivou i kao deo UNESCO Rezervata biosfere

„Mura - Drava - Dunav“, Gornje Podunavlje, nakon Delte Dunava, predstavlja deo najznačajnije prirodne celine na celom toku reke Dunav, te zaslužuje posebnu pažnju, kako sa turističkog stanovišta, tako i ekološkog. U prilog tome, ide novoformirana biciklistička ruta Evropski Amazon, koja povezuje Austriju, Sloveniju, Hrvatsku, Mađarsku i Srbiju - konkretno Sombor i Apatin, i pruža velike mogućnosti za razvoj ove vrste turizma, pored već ustaljenih biciklističkih ruta Euro velo 6 i Panonskog puta mira, koje gravitiraju ka ovom gradu.

51

Otvaranje galerije Adligat istorijski dan za Inđiju

G

alerija „Adligat“ sa izložbom posvećenom legendarnom glumcu Pavlu Vuisiću, otvorena je u Inđiji, 30. marta 2022. godine, uz podršku čelnih ljudi grada i njenih građana, svesnih da će ovakav prostor obogatiti kulturnu scenu, ujedno i turističku ponudu grada.

Adekvatan naziv novootvorene Galerije Adligat (više raznorodnih knjiga ukoričenih istim koricama), predstavlja zbirku nekoliko legata značajnih ličnosti iz istorije i umetničkog miljea Srbije, u kojem će se čuvati predmeti iz njihovog ličnog i profesionalnog života. Publika je na otvaranju izložbe posvećene čuvenom bardu srpskog glumišta Pavlu Vuisiću, mogla da vidi njegovu lulu, upaljač, pasoš i vozačku dozvolu, češalj, razne dokumente, njegove skice i crteže na blok papiru, svežanj ključeva za kamion iz serije „Kamiondžije“.

Planirano je da ova i sve naredne postavke budu u trajanju od tri nedelje.

- Nakon otvaranja Keltskog sela u julu prošle godine, koje je za samo par meseci postalo prava turistička atrakcija, počeli smo da razmišljamo o realizaciji davnašnje ideje, da Inđija dobije prvi muzej. Ovim nismo iscrpeli svoje ideje. Varoš poput Inđije zavređuje takođe etnografski i zavičajni muzej, ali smo zadovoljni što su se stekli uslovi da otvorimo Galeriju „Adligat“, jedinstvenu u Srbiji.

Moj mali tim iz TOO Inđija, u prethodna dva i po meseca je po ugledu na radni dan čuvenog japanskog pisca Haruki Murakamija, ustajao rano i do kasno radio videviši da to ima smisla i da je vredno truda - rekao je na skupu povodom otvaranja dr Milan Bogojević, direktor Turističke organizacije opštine Inđija.

U maniru dobrog domaćina, dr Bogojević je sa prisutnima podelio deo istorije, i osim čina otvaranja rekao da je prvi put u Srbiji, u inđijskoj Galeriji, prikazan legat Miloša Crnjanskog, kao i zbirka princa Đorđa Karađorđevića, za koju, do pre četiri meseca, niko nije znao. Ovom neprocenjivom delu naše istorije pridružuju se i pisma kralja Milana Obrenovića, Save Šumanovića, odeljak japanske književnosti, legat primabalerine Ivanke Lukateli, legati glumaca Bate Stojkovića i Ivana Bekjareva, pisca Raše Popova, slikara Save Šumanovića...

- Raritet je da legat Pavla Vujsića ostaje u trajnom vlasništvu Galerije. Uz Keltsko selo koje je, u ovom trenutku sa 3.000 rezervacija za ekskurzije, mesec i po - dva do otvaranja, postalo prava atrak-

52

Galerija otvorena upisom u Knjigu utisaka gospodina Gaka, Mamića i dr Bogojevića cija, dobili smo mogućnost da đacima ponudimo i posetu ovom muzeju.

Vladimir Gak, predsednik opštine Inđija, najavio je ulaganja u razvoj turizma i kulture. Galerije „Adligat“ je dokaz značajne podrške lokalne samouprave zajedničkim naporima da Inđija osim privrede bude i grad kulture, turizma i sporta. Predsednik je iskazao veliko zadovoljstvo povodom otvaranja galerije i najavio realizaciju sličnih projekata u naredne dve godine.

- Naravno da je privreda pokretač razvoja, nešto što omogućava da razgovaramo o drugim temama, da se nađemo na kulturnoj mapi, da imamo legate velikih ličnosti Srbije, o kojima i danas govorimo sa velikim poštovanjem. Nama ni ranije nisu nedostajali kulturni sadržaji, ali se radi o podizanju svesti o tome koliko su nam ovakve stvari važne. Borimo se da menjamo stvari, a promene, posebno one korenite, nisu lako ostvarljive.

Energije, volje, i znanja za to imamo i tako ćemo i nastaviti - najavio je gospodin Gak. Prisutnima se obratio i Branislav Mamić, sekretar Udruženja usluga

Privredne komore Vojvodine (PKV), podsetivši na tradicionalno dobru i intenzivnu saradnju TOO Inđija i PKV, na zajedničke nastupe kako na domaćim, tako i inostranim sajmovima.

- PKV ima svoje alate kojima može da pomogne u promovisanju vrednih projekata i prepoznali smo da je vojvođanski turizam jedan od najvažnijih. Inđija to radi na najbolji mogući način, pa je s razlogom Tematski park „Keltsko naselje“ kandidovan da bude ovogodišnji laureat za prestižnu nagradu PKV „Kapija uspeha“.

Umesto ličnog obraćanja, Galerija „Adligat“ je otvorena upisom u Knjigu utisaka gospodina Vladimira Gaka, gospodina Branislava Mamića i dr Milana Bogojevića.

Adresa - Železnička 1b, nije konačno odredište Galerije, već će kada se za to steknu uslovi, biti premeštena u adaptiranu zgradu Centra za socijalni rad, dok će za potrebe Centra biti podignuta nova zgrada. Postoji mogućnost da opština Inđija preuzme staru železničku stanicu u Beški, koja bi nakon rekonstrukcije, takođe bila prilagođena muzejskom prostoru.

Kulturni predeo Bača - prvi kulturni predeo u Srbiji

R

epublika Srbija je predala nominacioni dosije „Kulturni predeo Bača“ za upis na listu svetskog kulturnog i prirodnog nasleđa Centra za svetsko nasleđe UNESKA u Parizu. Predajom dosijea zvanično je započeta procedura nominacije „Kulturnog predela Bača”, što je od izuzetnog značaja za Republiku Srbiju, posebno imajući u vidu da prvi put nominuje novu kategoriju kulturnog dobra - kulturni predeo. Tri glavna simbola ovog predela su: Viševekovno graditeljsko nasleđe (Tvrđava u Baču); Snaga vode (Dunav sa svim svojim pritokama i kanalima); Terasast karakter ravničarskog terena.

Kulturni predeo Bača je prostor specifičnih prirodnih oblika koji čuva jasna svedočanstva razmene različitih kulturnih obrazaca u trajanju od više milenijuma. Ostaci srednjovekovnog utvrđenog grada Bača, rušenog i obnavljanog u različitim graditeljskim stilovima, Franjevački samostan i manastir Bođani, kao i ostaci hamama iz osmanskog perioda, izuzetni su primeri isprepletenosti različitih kulturnih uticaja, kakvi se retko mogu sresti na jednom mestu.

Doživite i istražite Bač, počevši od najznačajnijeg srednjovekovnog bisera - Tvrđave u Baču, zatim kapiju „Šiljak” u novom ruhu, Ostatke turskog kupatila - Hamama, Franjevački samostan, manastir Bođani…

Plovidba rečicom Beravom, uživanje na najdubljem jezeru u Vojvodini, na jezeru Provala, kao i hedonistički doživljaj za vaša nepca možete doživeti posetivši neke od restorana, čardi ili salaša i to su samo neki od razloga zbog kojih treba da posetite Bač i njegovu okolinu.

Sve goste koji tokom godine posete Bač, očekuje raznovrstan program manifestacija i događaja - od muzičkih festivala koji neguju tradiciju, kulturno-umetničkih manifestacija do verskih, sportskih i gastronomskih događaja. Turistička organizacija opštine Bač je organizator nekoliko manifestacija, a u predstojećem periodu najavljuje: manifestaciju „Bačka kulenijada i kobasicijada”, koja će se održati 30. aprila, zatim „Dan jagode i meda” u maju, nakon toga „Ciklo Bač” u junu, a u avgustu i septembru organizuje dve najveće manifestacije „Bački kotlić” i „Dane evropske baštine - Dane Bača”.

Tvrđava u Baču

Manastir Bođani

Dani kulturne baštine Bača

Ciklo Bač

Franjevački samostan

Tursko kupatilo - Hamam

Bački kotlić

Jezero Provala

53

Temerin - mesto susreta prošlosti i budućnosti

P

rogram tura obilaska opštine Temerin: Vikend u Parku prirode „Jegrička“, Temerinska priča i Jaračka rapsodija sa menija Turističke organizacije opštine Temerin, prave su delicije za upoznavanje ove zanimljive sredine, koja osim Temerina, obuhvata Bački Jarak i Sirig, u kojima vekovina žive Srbi, Mađari i 20-tak drugih nacija.

Neke od tih delicija su vožnja katamaranom „Čigra“ po nekada najdužoj vojvođanskoj reci Jegrički, danas delu Hidrosistema DTD i posmatranje ptica sa osmatračnice. Šetnja kroz istorijsku baštinu mesta preporučuje obilazak elegantnog dvorca Sečen, koji je krajem XVIII i početkom XIX veka podigao grof Šandor Sečen. Dvorac je okružen 20 jutara velikim Starim parkom, arboretumom od sredine XIX veka, zaslugom baštovana porodice Fernbah, Vinca Sadleka, koja preuzima dvorac. Zavičajna kuća „Tájház“ je skraćenica od Temerinske likovno-stvaralačke kolonije otvorene 2003., jedinstvenog kreativnog centra, sa radionicom, galerijom i smeštajnim delom za boravak umetnika tokom trajanja umetničkih projekata. Etno-park „Brvnara“ u Bačkom Jarku je muzej na otvorenom, zavičajna etno zbirka, uspostavljena kao čuvar sećanja na zavičaj krajiških Srba, čiji potomci žive u Bačkom Jarku.

Već nagoveštaj onoga šta se može videti i doživeti u opštini Temerin dovoljan je da zagolica maštu, probudi avanturistu u svakom od nas. Marina Injac, direktor TOO Temerina, agro turizam stavlja u prvi plan turističke ponude, kao polazišta za upoznavanje mesta: - Temerin - mesto susreta, kako glasi slogan TO, odnosi se na susret sa autentičnošću ljudi i objekata, kulturnih i prirodnih dobara, elitnim svaralačkim i ne nužno suprotstvaljenim masovnim pojavama...

Sve smo to do tančina ispričali kroz tri ture, sa akcentom na različitostima. Ove godine planiramo novu, biciklističku turu, i kao podšku cikloturizmu, nabavku većeg broja bicikala. Varoš sa najdužom ulicom u Srbiji, dužine 12.5 km, koja spaja Temerin i Bački Jarak, idealna je za panoramsko razgledanje uz laganu vožnju na dva

54

točka. Novim mobilijarom biće salašima i vinarijama, poput opremljena „Staza zdravlja“, Vinskog salaša „Vindulo“, ideod Siriga do PP „Jegričke“. alno mesto za degustaciju vina Temerin je i grad manifeiz Vojvodine; Antero etno salaš, stacija. Prva u godini je Meopuštanje za decu i roditelje, đunarodni januarski sajam Vinarije „Kabač“ u kojoj je u vina, koji je podržao mnoge planu izgradnja degustacione mlade vinare, „otkrio“ mnoga sale, Alba ergele na salašu 196, vina manje poznatih vinarija, sa apartmanima, male hedonii zahvaljujući tome kvalifikuje stičke niše, mesta za upoznaTemerin za januarsku vinsku vanje Temerina „iznutra“. OdMarina Injac prestonicu. Isti organizatori mor i poseban doživljaj nudi i - Društvo prijatelja bašta, orHotel „Moja čarda“, smešten na ganizuju i manje poznat, ali dugovečniji obali Jegričke, sa bazenom, dečjim igraod kikindskog - Temerinski festival lu- lištem, terenima na otvorenom, kanuima daje, u oktobru, kada je budneva najsla- i biciklima. Zahvaljujući saradnji lokalne snija. „Prost kao pasulj“ je najmasovnija samouprave i TOO u dogledno vreme biće manifestacija ove opštine, dok su posete postavljena turistička signalizacija za gazdinstva koja se bave proizvodnjom hrane i pića, i obezbediti im prisutnost na turističkim sajtovima.

Ove godine JKP „Temerin“ i TOO Temerin promovišu turističku ponudu Temerinskog bazenskog kompleksa. Termomineralna voda u Temerinu je po lekovitim svojstvima, po mineralnom sastavu i balneološkim svojstvima slična vodama afirmisanih banja Panonske nizije. U planu je Jedinstvena Jegrička rekonstrukucija bazena koja će biti završena do otvaranja kupališne sezone. Osim otvorenog i zatvorenih bazena, dečjeg igrališta, kompleks nudi niz pogodnosti i razonoda. Lane su ovde bile organizovane i Letnje igre na vodi.

Ohrabreni pozitivnim iskustvom od prošle godine, 09. aprila 2022., lokalna pijaca će biti mesto održavanja Noćnog bazara, na kojem će se predstaviti preduzetnici, umetnici, mali proizvođači i kreJanuarski sajam vina - regionalni brend atori unikatnih predmeta. Brojni rukotvorci, porodične manufakture sa područja opštine, opravdale su organizaciju jednog ovakvog događaja, gde mogu da prikažu svoje radove i da posetioci na lakši način dođu do istih, u skladu sa preporukom „kupujete domaće“. Temerinčani pozivaju i na Vojvođanski i temerinski sajam rakije, još jednu manifestaciju Društva prijatelja bašte, koja će biti održana 02. maja. Godinama unazad, u Omladinskom domu, okupljaju se najbolji proizvođači rakije iz kraja i uvek pobedi najbolja.

Biciklizam izuzetno popularan

Povećano interesovanje turista

Čarobna priroda opštine Žabalj

D

esetu godinu za redom je u subotu, 09. aprila, tradicionalnim „Žabalj Golf Tournament-om” otvarena sezona turnira Golf kluba „Centar“ u Žablju. Turnir je okupio 28 takmičara, koji su zbog vremenskih (ne)uslova turnir završili posle odigranih devet polja, umesto predviđenih 18, dovoljno da se proglase najbolji. Organizatori ovog događaja, kao i svake godine, bili su TOO Žabalj i Golf klub „Centar“, pod pokroviteljstvom opštine Žabalj.

Ovaj događaj je najavio i početak turističke sezone u žabaljskoj opštini, koja je u ovom privrednom segmentu razvila brojne kapacitete i, što je važnije, potencijalne turističke resurse u velikom broju prevela u realne, samoodržive turističke proizvode i usluge. Aktivnosti na pozicioniranju ove destinacije kroz promociju turističke ponude, aktualizaciju lokalnih osobenosti, uključivanje malih seoskih domaćinstava u sistem turističke ponude rezultiralo je značajno povećanim interesovanjem domaćih i stranih gostiju.

- U žabaljskoj opštini turistička sezona je počela 08.marta, posetom grupe turista iz Crne Gore, koja je na turi „Nepoznata Vojvodina“ jedan dan provela kod nas. Lane su primećeni učestaliji dolasci gostiju na Čurušku plažu ili plažu u Gospođincima.

U Čurugu je zabeleženo čak 80% turista iz Bečeja, Zrenjanina, Novog Sada, a vikendom iz Beograda, koji su odabrali ovo mirno mesto za odmor i ralaksaciju. Sportsko-rekreativno udruženje „Narval“ organizuje rekreativne ture na Staroj Tisi prilagođene svim uzrastima, na sup daskama sa učešćem do 180 rekreativaca u toku dana - kaže Marija Čupić, direktor TOO Žabalj.

Svako ko dolazi u Žabalj, Čurug, Gospođince ili Đurđevo ima svoj motiv jer ovde može da nađe sve što mu je potrebno.

Očuvane prirodne vrednosti Park prirode „Stara Tisa” , meandar Tise dužine 24,5 km, PP „Jegrička“, Ribnjak „Jegrička” polazna su osnove za razvoj sportsko-rekreativnog, lovnog i sportskog ribolova, a ne manjka ni kulturno-istorijska građa i hramovi sa početka XIX veka i drugim svedočanstvima tog vremena.

TOO Žabalj će tokom juna u Čurugu, turisitčki najfrekventnijem naselju opštine, otvoriti Info centar, koji će osim osnovne

uloge, zahvaljujući Protokolu o saradnji sa Memorijalnim društvom „Racija 1942“ u toku radnog vremena omogućiti posete „Muzeju žrtava racije“, autentičnom mestu stravičnog zločina nad Čuružanima iz janura 1942.

TOO Žabalj će i ove godine organizovati uvek posećene pešačke ture „Čuruški špacirung“, jedinstvenu priliku da se na poseban način doživi jedno od najstarijih vojvođanskih sela, koje je ujedno rodno mesto poznatih velikana, poseti muzej i velelepna crkva Vaznesenja Gospodnjeg, oslušne burna istorija šajkaškog kraja, obiđe neko od zanimljivih poljoprivrednih gazdinstava.

Tematskom rutom „Put sira i meda“ daje se akcenat na mikro i mala gazdinstva i njihove proizvode. Ove godine, domaćini su pripremili proširenje ponude. Čurug je dobio i novu vinariju - Vinariju „Puhača“ na veliko zadovoljstvo Čuružana i njihovih gostiju, ali i Gavre Botića, donedavno vlasnika jedine mesne vinarije „Botić“ koji je godinama branio ugled neopravdano skrajnutih vina iz potiskih vinograda.

Tokom prethodne dve godine, Žabalj je postao traženo turističko odredište, u kojem su turisti počeli da otkrivaju neverovatne stvari. I oduševili se. Za sada u opštini postoji nekolicina kategorisanih vikendica za izdavanje, uskoro se očekuje uvođenje u zakonske okvire i ostalih.

- Ono na čemu TO mora da radi je poboljšanje kvaliteta ponude. U saradnji sa Opštinom i dalje ćemo raditi na uređenju obale Stare Tise u Čurugu i Gospođincima. Nadam se da ćemo dobiti i sredstva za dodatni pristan za veslače i mogućnost proširenja Čuruške plaže i postavljanje novog mobilijara. Tokom prošle godine u našoj opštini vreme boravka turista je produženo sa tri na šest dana. Iako za sada nema dogovora, mislim da će Regija Stara Tisa - kojom je obuhvaćen PP „Stara Tisa“ kod Bisernog ostrva sa opštinama: Bečej, Novi Bečej i Žabalj, morati da bude formirana, kako bi ova jedinstvena celina brojnih mogućnosti bila prepoznata na turističkoj mapi i opštine i novosadskog zaleđa. Tome će doprineti i najavljeno potpisivanje Protokola o saradnji sa TO Novi Sad i TO Sremski Karlovci radi zajedničkog predstavljanja u zemlji i regionu - najavila je Marija Čupić.

55

Kikinda - grad toplog zagrljaja

P

restonica ludaje - Kikinda, nije običan grad. Osim kulta bundeve, tikve, ili ludaje kako je Kikinđani zovu, ovo je grad sove utrine, poznate ušare, koje kasnih novembarskih dana zauzimaju grane drvoreda u najstrožem centru, i tu zimuju do početka marta, još od vremena Austrougarskog carstva. Ovde su kažu našle potreban mir, tišinu i sigurnost.

U ovom gradu nalazi Ulica generala Drapšina sa drvoredom od 389 stabala, američkog koprivića (300 stabala), srebrnog jasena, duda i lipa, koju je sajt za arhitekturu i dizajn www.architecturendesign.net 2015. godine, zahvaljujući fotografiji Kikinđanina Nebojše Tatomirova, proglasio 22. najlepšom zelenom ulicom na svetu.

U Kikindi se nalazi i Suvača mlin na konjski pogon, iz 1899, jedini sačuvan u Srbiji; atelje i galerija na otvorenom „Terra“ i Muzej „Terra“ u prostoru stare kasarne „Servo Mihalj“ gde je pohranjeno 1.000 eksponata, skulptura u terakoti. Godine 1996. u glinokopu fabrike „Toza Marković“ pronađena je mamutica Kika stara 500 milenijuma, i odmah postala ljubimica i meštana i svih onih koji dolaze u ovaj grad. Mnogo toga je još vredno pomena vezano za ovaj grad, ali najpoznatiji simbol kikindske varoši su bile i ostale džinovske bundeve kojima je posvećena i najveća gradska manifestacija Dani ludaje.

Pre tačno godinu dana osnovana je Turistička organizacija Grada Kikinda sa ambicijom da uveže sve kapacitete grada u jedinstvenu priču, insistirajući na banatskom pedigreu koji ume znalački i toplo da ugosti svakog turistu i pruži mu jedinstven doživljaj. Na 43. Sajmu turizma u Beogradu, TOG Kikinda je, između ostalog predstavila gastro ponudu grada. Jasmina Milankov, v.d. direktor TOG Kikinda ističe da je upoznavanje sajamskih

56

Jasmina Milankov gostiju sa osobenostima ovog grada osnovni cilj njihovog nastupa uz poziv da u njemu provedu dandva i duže, jer se sigurno neće razočarati.

- Kikinda je poznata po stvarima koje nemaju drugi gradova, ali za sajamski nastup odlučili smo se da Kikindu predstavimo kao grad bundeve i zavidan broj malih poljoprivrednih gazdinstava koji bundevu koriste kao sirovinsku bazu za razne proizvode, kao što su bundevino brašno, bundevino ulje, zelena salata, namazi od bundeve... Nismo predstavili pivo od bundeve, ali ono je spremno i svi koji dođu u Kikindu mogu da ga probaju. Proizvodi od bundeve na 100 načina mogu se naći u Suvenirnici (Trg Srpskih dobrovoljaca 23), a turisti do njih mogu doći i putem direktnog kontakta sa proizvođačima preko TOG Kikinda.

Da je bundeva gradski brend svedoče i brojni kikindski restorani na čijim se menijima, tokom cele godine nalaze maštovita jela od ovog izuzetno zdravog povrća. Od čorbe, preko priloga do glavnog jela i deserta - objasnila je gospođa Milankov.

Sve ove delicije od bundeve bile su topao poziv na „Dane ludaje“, najznačajniju turističko-privrednu manifestaciju koja će se ove godine održati u starom terminu, u septembru, po 37. put . Organizatori

kažu da poziv nije preuranjen i da očekuju rekordan broj učesnika, takmičara u atraktivnim disciplinama za najtežu i najdužu budevu, za šta su potrebne dugotrajne pripreme.

Godine 2019. održana je najuspešnija manifestacija u čast bundeve. Naime, 34. „Dani ludaje“ okupili su oko 65.000 posetilaca i učesnika; najteža bundeva bila je iz domaćinstva Dušana Jankova iz Čuruga sa rekodnih 639,5kg. Da bi narasla ovolika bilo je potrebno pet i po meseci svakodnevne pažnje i nege od početka aprila do takmičenja. Najduža bundeva bila je dugačka 366 cm Milana Vučena iz Kikinde, a među učesnicima bio je odgajivač četiri metara dugačke tikve, Goran Lazić, takođe iz Kikinde, koja je „otišla“ na takmičenje u Slovniju, kako bi bila upisana u Ginisovu knjigu rekorda.

Kikinda nema hotel, ali ima 700 kreveta u privatnom smeštaju.

- Bilo bi dobro da posle nekog vremena grad opet dobije hotel. Gradonačelnik je jako uporan čovek i iskreno se nadamo da ćemo u narednom periodu uspeti da nađemo neki

Grad živi za Dane ludaje

Kikinda ima mnogo toga za videti način da se taj problem reši - istakla je Jasmina Milankov, dodajući da je Kikinda - grad dobrih ljudi, što je i slogan TOG Kikinda. Da je zaista tako svima onima koji dođu u njihov grad obećavaju da će to osetiti i u to se uveriti.

Od pokušaja do vrhunskog majstora kulinarstva R

adovan Subin, vitez kulinarstva i član Asocijacije šefova kuvara Srbije, međunarodni sudija za ocenjivanje jela i pića, svojim nastupima, angažovanjem, ali i zahvaljujući svom karakteru, postao je zaštitni znak grada Kikinda, o čemu govori i imenovanje za predsednika Gradskog odbora Udruženja matice, dijaspore Srba u regionu i prijatelja Srbije „Koreni“. Ovo udruženje osnovano je pre dve godine sa ciljem uspostavljanja mosta poverenja između Srba u dijaspori i matice, kao i slanja realne slike o našoj zemlji u svet. Radovan Subin je prošle godine, u svojstvu šefa kuhinje 27-člane ekipe „Karavana kulture“, koji su organizovali Savez Srba Francuske i Udruženje „Koreni“, prešao 5,5 hiljada kilometara i za 17 dana posetio 12 gradova u sedam država, uveren da je hrana, nasušna potreba svakog čoveka, ozbiljna šansa razvoja domaćeg turizma. A resursa za to i te kako imamo.

Do današnjeg statusa jednog od vodećih kuvara - amatera u zemlji, gospodin Subin došao je pukim slučajem, kada je cena boemskog života došla na naplatu.

- Do pre 15 godina nisam umeo ni jaje da ispečem. Voleo sam da otvaram i zatvaram kafane, da me tamburaši i harmonikaši prate kući.

Lekari su mi tada savetovali da promenim stil života, malo ateriram i da se bavim ribolovom. Počeo sam da pecam i dok su moji prijatelji kući odnosili 10-tak kg ribe, ja jednu-dve.

Kao veliki borac nisam mogao sa tim da se pomirim. Iako čista srca čestitam svim mojim kolegama, pobednicima, volim i ja da pobeđujem i vrlo brzo sam postao prvak Vojvodine u pecanju. Problem je bio što riba nije bila omiljena na porodičnoj trpezi. U početku sam ulov delio komšijama,

Radovan Subin prijateljima, a onda došao na ideju da se okušam u pripremi riblje čorbe na raznoraznim takmičenjima. I kako nisam ništa znao o pecanju, tako ništa nisam znao ni o kuvanju riblje čorbe, ali sam imao jaku volju i odlučnost da još jednom uspem. „Krao“ sam zanat od iskusnih majstora i na prvom takmičenju u Kikindi 2007. godine osvojio treće mesto u kuvanju ribljeg paprikaša. Te godine, pripremajući isto jelo, postao sam vicešampion, prvi do Janka Pinćera, kojeg i danas smatram najboljim majstorom kotlića u Srbiji. Već 2012. bio sam član žirija međunarodnog gastronomskog takmičenja u Pančevu, sa preko 200 učesnika.

Dve godine kasnije na Međunarodnom drinskom gastro festivalu u konkurenciji 100 ekipa osvojio sam prvo mesto i 20.000 dinara, što je bila moja prva novčana nagrada - kaže gospodin Subin.

Prihvatio je članstvo u Viteškom redu amaterskih vojvođanskih kraljevskih kuvara, ali mu je

puno srce što je putem gastronomije stekao jako puno prijatelja u zemlji i okruženju.

Zagarantovano jedno od prva tri mesta na takmičenjima na kojima je uzeo učešće dali su mu za pravo da postane svestan sebe i svog umeća i jedna je od onih figura koja sa najvišim autoritetom može da da svoj sud o gastronomiji u našoj zemlji i okruženju: - Zaljubljenik sam u vojvođansku kuhinju, ali smatram da svako podneblje ima nešto svoje čime može da se pohvali. U Srbiji nemojte nikada poručiti riblju čorbu, ali u pripremi „žerbo“ i drugih pečenja su nenadmašni. Tu su i šljivovica, baklava sa orasima, pasulj, sarma. Od Bezdana do Sombora se priprema najbolji fish paprikaš. Vojvođani su majstori i za perkelte, pasulj, ovčije paprikaše, koje najviše volim da pripremam i jedem... Posebno cenim kuhinju naših severnih suseda, Mađara, koji su ovladali tajnom esencije ukusa jednog zalogaja. Od Mađara, Turaka, Nemaca smo „pokupili“ dosta njihovih jela obogaćujući svoja i ne menjajući njihovu suštinu, i zato je vojvođanska kuhinja posebno kvalitetna. Imamo kuhinju za ponos ali, trebalo bi svi dobro da se zamislimo pred pitanjem: Da li smo je i koliko iskoristili? Turisti, bez obzira da li na put kreću iz kulturnih, sportsko-rekreativnih, verskih i drugih pobuda, moraju da jedu. Mi smo se vezali za roštilj, a toga ima svugde u svetu.

Imamo divna nacionalna jela, sarmu, pasulj, riblju čorbu, fish paprikaš, nigde ovakvog ukusa i kvaliteta.

Imamo škembiće za koje je malo ko izvan Srbije čuo. Turizam nisu samo reke, planine, jezera i more, već i dobar zalogaj, nekada presudan za odabir destinacije - istakao je Radovan Subin.

57

Dve dunavske šajke

N

everovatna je linija puta jednog čoveka u njegovom stvaralačkom nadahnuću. Zlatko Pajić iz Smedereva, avio inženjer, ostvaren na nekoliko poslova u različitim domaćim i stranim firmama, veliki zaljubljenik u izradu maketa aviona, godine 1991., iz pijeteta prema ocu počinje sa izradom maketa brodova, u čemu istrajava do danas.

- Kao kod svih Sremaca u mojoj porodici postoji određenost. Ili smo u vazduhu ili na vodi. Tata je bio kapetan broda, brat Svetozar se odlučio za službu u mornarici, stric Radovan je avijatičar. Nas kopno ne zanima - u šali kaže gospodin Pajić i dodaje: - Od tate smo i brat i ja nasledili vešte ruke i sve što vidimo možemo da napravimo. Jedna od prvih drvenih igračaka koju mi je tata napravio bila je podmornica.

Možda je to bilo presudno.

Da li je to ili nešto drugo usmerilo Zlatka Pajića da napravi svoju kućnu kolekciju brodova, u kojoj je prvenac i najdraži „Dubrovačka nava“, potom „Kotorska galija“ i tako do danas. Specijalnost za modele dunavskih čamaca, te vrhunska izrada istih, prošle 2021. preporučila ga je da povodom 500 godina od prvog pomena brodogradilišta (tersana) u Smederevu, kapaciteta 120 brodova godišnje, a prema podacima iz 1866. čak 250, od toga 50 šajki, svoje modele prikaže javnosti u Muzeju „Smederevo“.

Izrada unikatnih, „hand made“ maketa, uprkos lakšim i bržim procesima, a zarad tradicije koja uvećava vrednost rada, dovela je do saradnje gospodina Pajića sa Turističkom organizacijom opštine Ko-

58

vin, na projektu „Sagradiću šajku na kovinskom Dunavcu”. To je podrazumevalo da se sa maketa pređe na izradu dve četvrt-šajke od 12 metara. Projekat je sa pet miliona dinara potpomognut od Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija, dok je ostatak potrebnih sredstava obezbedila lokalna samouprava. Zahvaljujući toj podršci, sredinom oktobra prošle godine prva „dunavska galija“ je uplovila u kovinski Dunavac.

- Krajnji proizvod koji je izrastao nakon sedam godina, je pravi brod dužine 12 metara - dunavska šajka. Ovo tradicionalno srpsko plovilo biće interesantno za prevoz putnika/turista. Od modela od 50 cm do broda od 12 metara za prevoz putnika, bilo je potrebno mnogo matematike, projektovanja, dok nije došlo do Uprave za utvrđivanjе sposobnosti brodova za plovidbu pri Ministarstvu građеvinarstva, saobraćaja i infrastrukturе, i njihovo odobrenje. Posle mnogih „dečjih bolesti“ koje smo otklanjali godinu i po – dve, zadovoljili smo sve zahteve za njegovu bezbednost. Fleksibilnost smo pokazali ispunjenjem posebnih zahteva naručioca, omogućavanjem obaranja jarbola na dno broda radi zaštite od padavina, što se na ovakvim brodovima nije radilo, za šta smo takođe dobili odobrenje. U ovakvim situacijama nije važan profit, ni koliko ćemo ljudi prevesti, nego da svi putnici na brodu budu sigurni. Brod ima čak tri nepropusne komore: na pramcu, krmi i podu, i bukvalno ne može da potone.

Ideja vodilja je da se turistima ponudi jedinstvena atrakcija plovidbe Dunavom

plovilom što sličnijem originalu. Ustupak je napravljen u pogledu materijala. Planirana je što vernija replika, ali je izrada od drveta, izuzetno otpornog na vodu - domaćeg hrasta, morala biti zamenjena metalnom verzijom, usled nedostatka majstora koji bi ispoštovali dug proces pripreme drveta, nabavke dasaka dužine 12 - 14 metara itd.Tradicionalan način izrade daleko bi povećao cenu plovila, bio je dodatni razlog za odustajanje od prvobitnog plana.

Ono što je najvažnije, postignut je gaz od svega 30 cm koji je, i nekada i sada, šajku činio posebno okretnom i omogućavao prilaz priobalju, jedini moguć u taktici ratovanja šajkaša, koji su se posle brzog napada neprijatelja, povlačili u vrbak, prethodno zasađen na obali, i sakriveni čekali da opasnost prođe. O budućim namerama i željama gospodin Zlatko Pajić kaže: - Namera nam je da svako turističko mesto na Dunavu za nekoliko godina ima bar jednu - dve šajke, da oformimo flotu od 15-20 brodova, kao jedinstven turistički proizvod, koji će omogućiti turistima obilazak okolnih lokacija. Ljubitelji plovidbe Dunavom, gosti TOO Kovin, od proleća 2022., imaće priliku da uživaju u vožnji i bar na trenutak, da se vrate u prošlost. U perspektivi, turisti Smedereva polusatnom vožnjom videće najveću u Evropi ravničarsku - Smederevsku tvrđavu, da naprave fotografije na Maloj adi, jednoj od najvećih na Dunavu sa netaknutom prirodom. Siguran sam u uspeh ovog projekta koji je zaštićen, ali stojim na raspolaganju svim zainteresovanim do ostvarenja konačnog plana.

Tanja Veljović - vodič po meri turista

R

aditi jedan posao dobro, znači raditi ga sa srcem.

Tamo gde su činjenice osnova, a emocije nadgradnja, počinje priča o Tanji Veljović iz Gradske turističke organizacije Kragujevac (GTOK).

Sa 15-togodišnjim stažom u istoj kući, radila je na poslovima tehničkog sekretara, trenutno kao pravni savetnik, u organizaciji gradskih događaja i kao vodič turističkih tura, jednoj od njenih najdražih aktivnosti.

Po rečima Tanje Veljović, iako je četvrti grad po veličini u Srbiji, Kragujevac se po mnogo čemu može nazvati ,,prvim u Srbiji“. U njemu su osnovane: prve novine, prvi teatar, prva galerija, prva gimnazija, prvi sud i prva apoteka. U ovom gradu je zasijala prva sijalica u Srbiji, izliven prvi top. Godine 1859. izlivena su prva crkvena zvona, organizovan prvi vatromet u Srbiji i napravljena prva laka kola za kneza Miloša Obrenovića.

Naša sagovornica podseća da se u selu Drača, osam kilometara od Kragujevca, po zvaničnim podacima, nalazi geografski centar Srbije. I to je nešto što turisti već znaju. A oni koji individualno ili u grupama poslednjih godina intenzivnije posećuju Kragujevac, na osnovu njenog iskustva, sve učestalije traže usluge vodiča, jer osim činjenica, pukih informacija koje mogu da nađu bilo gde, na novu destinaciju „dolaze po doživljaj“.

- Upravo to smatram svojim zadatkom, da im gole istorijske i kulturne činjenice ispričam kroz anegdote, stvarne, ali manje poznate događaje, nedostupne na društvenim mrežama

ili u pisanoj formi. Znamenite ličnosti, Kragujevčani ili oni koje su u jednom delu svog života bile deo ovog miljea, njihov rad, navike, omiljena mesta, zahvalne su za ovakvu vrstu narativa. I sam po sebi, Kragujevac je grad koji obiluje velikim istorijskim događajima, kulturnim, obrzovnim, industrijskim institucijama - objašnjava Tanja Veljović.

Glavni target interesovanja turista su Milošev venac, kulturno-istorijsko jezgro grada, sa impozantnim zdanjima iz vremena Kragujevca, prve prestonice savremene srpske države (1818 - 1841); Prva kragujevačka Gimnazija (1833), predstavlja važnu kulturnu, obrazovnu i arhitektonsku dragocenost iz perioda Miloša Obrenovića. Kroz nju su kao đaci ili profesori bivstvovali: Radoje Domanović, Radomir Putnik, Svetozar Marković, Đura Jakšić... Događaj sa početka Drugog svetskog rata bio je inspiracija našoj velikoj pesnikinji,

Milosavljeviću Paštrmcu, zvanom Amidža, u kojem je isti stanovao sa ostalim personalom u Miloševoj službi; Knjaževsko - srpski teatar, koji su osnovali Miloš Obrenović i književnik Joakim Vujić (1835), i danas sa aktuelnim i zanimljivim repertoarom.

Nerado, iz razloga notornog zaljubljenika u svoj grad, ceo i bez ostatka, ali korektno i profesionalno, izdvaja lokalitete: Staru ili Pridvornu crkvu (1818), čiji je ktitor Miloš Obrenović, u čijoj je porti 1835. godine održana Sretenjska skupština na kojoj je donet Prvi srpski Ustav, a 1878. pročitane odredbe Berlinskog kongresa po kojima je Srbija stekla nezavisnost; Milošev konak (1817- 1821) najznačajniju zgradu u okviru kompleksa dvora kneza Miloša u Kragujevcu, na čijem se mestu danas nalazi zgrada Komande korpusa; Spomenik palim Šumadincima (1932) u Malom parku, kod gradske pijace, koji na simboličan

Tanja Veljović predvodi jednu turističku turu u Kragujevcu Desanki Maksimović, da napiše „Krvavu bajku“. Gradske atrakcije zanimljive turistima su i Konak kneza Mihaila iz 1860., u kome je danas smešten Narodni muzej, Amidžin konak (1819 - 1824) koji je dobio ime po Simi

način govori o hrabrosti srpskog naroda u borbama za oslobođenje, svaki posetilac grada neizostavno treba da poseti. Stare kragujevačke kafane, takođe.

Foto: Jovan Živanović

59

Selo je za

Bojana Glišić

Š

arenolikost je odlika mioničkog kraja. Bogat prirodnim lepotama i kulturno-istoriskim spomenicima, ima velikih potencijala za razvoj lovnog, ribolovnog, sportskog, seoskog, kulturno-istorijskog, manifestacionog, i sve uslove za dalji razvoj korporativnog turizma.

Jedan od ostvarenih potencijala, pravi dragulj opštine je Banja Vrujci, mesto gde voda ključa. Prema legendi, reka Toplica, koja protiče kroz Banju, nazvana je po kosovskom junaku Milanu Toplici, koji je na njenim obalama vidao rane. Po drugoj, njenu lekovitost je otkrio iznemogli konj ostavljen kraj izvora u blatu, koji se posle

Toplica

60

nekoliko dana oporavio. „Nekada su vrujičke izvore stanovnici okolnih mesta koristili kao „močila“ za konoplju, perila za odeću i pojila za stoku“. Prvo banjsko kupatilo „Vojvoda Mišić“ podignuto je 1938. godine, od kada počinje i razvoj Banje kao turističkog mesta i lečilišta. U ponudi Banje Vrujci su dva kompleksa otvorenih bazena i jedan zatvoreni, u okviru hotela „Vrujci“. Rekreativni centar „Nova banja“ ima sedam bazena i velelepni Aqua park.

Svi banjski bazeni pune se vodom iz lekovitih izvora.

Od tridesetak mioničkih sela koja se razvijaju bez žurbe, u skladu sa ritmom

tamošnjih žitelja, svako ima svoju osobenost. Selo Struganik je mesto rođenja velikog srpskog vojskovođe Živojina Mišića.

Njegova rodna kuća danas je istorijsko entografski park koji predstavlja rekonstrukciju autentičnog seskog domaćinstva u zapadnoj Srbiji s kraja XIX i početka XX veka. U selu Ključ nalazi se najpoznatije arheološko nalazište - Velimirovi dvori, ostaci srednjovekovnog utvrđenja iz XV veka i Šalitrena pećina u klisuri reke Ribnice, na tri km od centra Mionice. U selu Paštrić, u Poljoprivredno-turističkom gazdinstvu „Petrović“, nalazi se Muzej kamena i domaćeg čaja. U Banji Vrujci Tkački dvor, umetnice Zagorke Stojanović. Manastir Svetih otaca Petra i Pavla, 13 zaštićnih stabala lipe i Šalitrena pećina u kojoj obitava 15 vrsta slepih miševa, čine jedinstveni Spomenik prirode Ribnica, i pod zaštitom je kao jedinstveni speleološki spomenik u Srbiji.

U Mionici, prema legendi nazvanoj po devojci Mioni, koja je zadivila Karađorđa svojom neobičnom lepotom, sa 13 godišnjih manifestacija otvara se velika priča i o manifestacionom turizmu.

- Uvreženo je mišljenje da mladi ljudi žive u gradu, a stariji na selu. Sa današnjim iskustvom koje imam sve više sam sigurna da je selo za mlade, a grad za starije. Jer starijima treba blizina prodavnice, lekara, društva. Za nas omladince, pune snage, volje, ideja, život na selu je inspirativan - objašnjava Bojana Glišić, direktor Turističke orgnizacije Mionica, jedna od najodgovornijih za preobražaj ovog manje poznatog, a poželjnog turističkog odredišta, posebno za porodice sa decom, one

Nova Banja Vrujci

Crkva Ognjene

mlade ljude koji vole ritam sela, koji korespondiraju sa tragovima prošlih vremena i narodnih običaja sačuvanih u ovim sredinama, ali i onima koji uživaju u sportu i rekreaciji, banjskoj ponudi, manifestacijama.

Bojana Glišić nikada nije ostavila mogućnost da se na selo ne vrati. Rođena u Valjevu, leta je provodila kod bake i deke u Struganiku, uživajući u svakom trenutku. Godine 2008. porodica otvara Domaćinstvo „Tomašević“, u kojem mlađana Bojana provodi „radna“ leta. Po završetku Prirodno-matematičkog fakulteteta Univerziteta u Novom Sadu, i master studija turizmologije 2018. godine, vraća se, ne u Valjevo, već u Struganik, oblikujući turističko domaćinstvo u pravcu zahteva savremenih turista. Njen rad je vrlo brzo primećen i već naredne godine dolazi na čelo TO Mionica. Za tri godine nivo turističke ponude opštine, posebno u delu seoskog turizma je znatno napredovao, ali ona ne mari za brojke. Iako je pomak vidljiv, a turisti dolaze čak iz Kine, Indije..., svoj i učinak turističkih radnika, domaćina, još uvek meri zadovoljstvom gostiju na osnovu njihovog doživljaja.

Neki potezi na nivou države, takođe su se pokazali dobrim, kao što su izgradnja autoputa „Miloš Veliki“, zahvaljujući čemu je Mionica postala dostupnija i poveza-

Marije u Vrujcima

nija sa emitivnim centrima, odakle dolazi najveći broj gostiju.

Cilj TO Mionice je da isprati vreme današnje, a sačuva tradiciju i običaje. Gosti Mionice mogu da osete pravu blagodat života na selu, da učestvuju u radu u domaćinstvu, pletu venčiće, prave zimnicu pod budnim okom domaćice. Nekoliko porodica iz Beograda svake godine osim odmora, boravak koriste za pripremu slatka od kupina, šljiva i višnje, najzastupljenija slatka u kraju. Sva domaćinstva povezana su sa TO, i dovoljno je da neko poželi da dođe u ovaj kraj, da se javi na njihovu adresu.

Zdravlje iz prirode

Seosko domaćinstvo

- Vodila sam se srcem jer sam kao mala mnogo vremena provodila na selu upravo kod bake i deke gde sada i živim.

Moj entuzijazam i energiju prenela sam i u TO. Zadovoljna sam da me uzorom smatraju i učenici ovdašnje Srednje škole Mionica, smer: turizam, i da mnogo toga može da se uradi bez ikakvih veza - rekla je Bojana Glišić, a mladima poručila: - Ako pratite svoje snove, korak po korak doći ćete do cilja. Selo usporava, daje mir i tišinu, ali i vreme da se razmisli o željama. Mlad čovek često nije svestan šta želi dok ne smiri misli, ne zastane, a na selu za to ima vremena.

Netaknuta priroda mami

Spomenik Živojinu Mišiću u Mionici

61

Splića jesam, ali

Zadovoljan gost najveća satisfakcija

N

išta više nije kao nekad, ali snalazimo se. I idemo dalje. Jači, preduzimljiviji u iznalaženju novijeg, drugačijeg koncepta. Kada se nešto oduzme, red je da se drugo doda. Tako je bilo i tako će biti. Da se otme vremenu i zaboravu, da se stvore osnove za dospele generacije. I one koje dolaze iza njih.

Usmerenih ideja ka budućem, Aleksandar Samardžija zvani Splića, pre tačno 26 godina je započeo svoj ugostiteljski rad. Tako je nakon opsežne adaptacije koja nije dozvolila da se naruši autentično, staro, zaživeo Salaš 137 na Čeneju. Tada je, kao prvi i jedini, bio atrakcija. U međuvremenu vaspostavljeni su mnogi salaši

što gospodina Samardžiju raduje. Kaže i da bi ih trebalo biti još više, jer je tada bi i ponuda bila raznovrsnija. Ipak, za sve to vreme, osobenog šarma i lepote, Salaš 137 je ostao jedinstven.

- Od početka sam se vodio poznatim načelom francuskih ugostitelja: Ako otvorite restoran nemojte trošiti novce na TV reklame, bilborde, jer niko zbog toga neće doći, već stanite ispred vrata svoga restorana, kuvajte najbolje što umete, budite najljubazniji što možete i vaši zadovoljni gosti će vam dovesti nove goste. Danas sam uveren da je to jedini način pristupa ovom načinu ugostiteljstva - kaže gospodin Samadžija i nastvlja: - Ne možemo

Sa Draganom Vukotićem na ovogodišnjem svinjokolju

62

očekivati da neko prođe 50 i 100 km da bi jeo, ma kako to jelo bilo ukusno. Morate mu ponuditi nešto više, a to je doživljaj.

Da li je ugostiteljski nerv ili istančan sluh za povezivanje, uticao na njegovu tesnu saradnju sa lokalcima, tek Aleksandar Samardžija, popularni Splića je postao Čenejac. I to ne samo što je tu živeo i što su mu deca pohvađala mesni vrtić, već zato što je od početka koristio sve blagodeti ovdašnjih domaćina i poljoprivrednih proizvođača, i što je podižući nivo ugostiteljskih i turističkih usluga, uporedo sa Salašom, mesto Čenej učinio svojevrsnom turističkom destinacijom. Od starta je upošljavao nekolicinu Čenejaca, a i danas je tako.

Po njegovim rečima, Salaši su vikend mesta za odmor i treba se dobrano potruditi, popuniti prazan hod od vikenda do vikenda. Zato se pribeglo jednoj od najatraktivnijih ponuda danas - organizaciji događaja i manifestacija koji su imali krucijalnu ulogu u oblikovanju ovog mesta, jednog od retkih koje uspeva da fukncioniše 365 dana u godinu, i da su rezervacije neophodne.

Sezonu otvara bački svinjokolj; sledi priprema posnog menija povodom Uskršnjeg i Božićnog posta; u jesen se pravi kitnikez, vojvođanska poslastica od dunja; peče se rakija, pravi ajvar...

- Pokušavamo da gostima pružimo što kvalitetniju hranu, smeštaj, ali i doživljaj jer ako je neko prešao sto pedeset kilometara da bi došao ovde da lepo jede i sluša tamburu još je lepše kada ima neko novo iskustvo. Naša sreća je što 26 godina

Salašarska trpeza u vreme svinjokolja

sam i Čenejac uspevamo da bar malo osete salašarski duh. Manifestacije su lep dodatak jer privlače publiku različitog interesovanja. Neko voli da dođe na Pasuljijadu, neko na Svinjokolj, a neko na konjički turinir. Šarolikost manifestacija nam omogućava da privučemo široku lepezu gostiju - komentariše Splića.

Vreme svinjokolja, zabijački, bačkog disnotora, vreme za kobasice, kulen, čvarke, slaninu, mast, sa majstorima Čenejcima, tzv. Svinjokolj, upravo je pokrenuo Salaš 137, pre 21 godinu. I ove godine je odisao tradicijom, evocirajući uspomene na stare Čenejce, koji su na ovaj način to radili i pre 100 godina.

- Ima onih koji pamte i raspored klanja u selu: koje nedelje je kod familije Vlaović, a kada kod familije Letić. I tako redom. U to vreme dolazili su prijatelji i komšije da pomognu domaćinu, a za uzvrt dobijali sveže meso za narednu nedelju. Sledeće nedelje opet zabijačka za vikend, a sveže mese za trošak sledeće nedelje. Nije se moglo drugačije bez frižidera i zamrzivača.

Salaš 137 ima svog parnjaka - tzv. Špajz, na Ribljoj pijaci u centru Novog Sada, sa istim ukusima i mirisima, jelima koja se po istim receptima kuvaju na oba mesta, kolačima...

- Špajz je uslovno rečeno, mesto direktnog marketinga. Smešten je na pijaci, a to je verovatno najdemokratičnije mesto u svakom gradu. Ima mnogo ljudi poput mene, koji kada posete neki novi grad uvek prvo odu na pijacu. Imamo goste koji otrče do Špajza, jer im je Salaš daleko, a žele na neki način da prisustvuju ugođaju, čak i vinima koje šaljemo sa Salaša - kaže gospodin Samardžija.

Na Salašu uvek mogu da se čuju različiti jezici. Gosti izdaleka, koji su bili jednom dolaze ponovo posle nekoliko godina i Salaš iznova uspeva da ih oduševi. Zato će opet doći, sa porodicom i prijateljima. Kada je ulazio u ovu priču Aleksandar Samadžija nije imao ovakva očekivanja osim maglovite ideje kako bi to moglo da bude. Priznaje da je Salaš prerastao sva njegova očekivanja. A mi dodajemo: Zahvaljujući upravo tim maglovitim idejama koje je uspeo da prenese u stvarnost.

Za svakog ponešto zanimlljivo

Pravi doživljaj salaša

Salaš 137 domaćin brojnih manifestacija

63

Mona Hill - luksuzno odredi{te u vinskom selu Lipovac

B

ekstvo na selo makar na nekoliko dana sve je učestaliji izbor savremenog turste. Ruralni turizam koji uz boravak i odmor u nenarušenoj prirodi, uz ukusnu, domaću hranu i dobro vino, nudi autentično iskustvo, raznolikost ponude, te upoznavanje sa poslovičnom gostoljubivošću domaćiina, ima sve više pristalica.

Zbog ograničenog interesovanja iz ranijih godina, svaki kraj, kada govorimo o našoj lepoj zemlji, nudi i nešto više, nešto novo i neotkriveno. Jedan od njih je selo Lipovac, opština Topola, u kojem su povoljni prirodni faktori stvarili optimalne uslove za proizvodnju najkvalitetnijih vina, a sedam aktivnih vinarija, među kojima Vinarija Familije Rogan, Vinarija „DeLena“, „Draganić“, „Petrović“, „Savić“, Vinarija „Zmajevac“ porodice Krgović, ubrzanim tempom nastoje da tu kvalifikaciju opravdaju.

Aleksandar Veličanin je jedan od „povratnika“ na selo, koji se opredelio za nešto drugačiji vid promocije ovog kraja, zasnivanog na ekonomskom modelu: - Odluka nije bila laka, ali je bila zajednička - kaže gospodin Aleksandar Veličanin koji je, sa suprugom Jovanom Veličanim Grujić i decom, leta 2021., na temeljima svoje dedovine, pokrenuo Turističko domaćinstvo „Mona Hill“.

Hrabrost, splet okolnosti, pregršt ideja, činioci su koje su ove mlade ljude osokolili da svoje primarne profesije u Beogradu zamene novom vizijom, koja je u startu obuhvatala obnovu kuće za vlastite potrebe, a rezultirala udobnom hacijendom sa mnoštvom sadržaja i mogućnosti za prijem gostiju.

- Lipovac je lepo selo na pet km od Topole i osam od Aranđelovca, koje sve češće porede sa srpskom Toskanom. U julu prošle godine smo dočekali prve goste, a krajem oktobra ispratili poslednje.

64

Prezadovoljni smo odzivom gostiju, njihovim pozitivnim komentarima. Sve se brže desilo od onoga kako smo očekivali, jer smo za dva i po meseca i 40 dolazaka ispunili prvobitne trogodišnje projekcije iskreno kaže gospodin Veličanin.

Kuća se izdaje na dnevnom nivou i gost/porodica je jedini korisnik kuće.

Objekat okružen baštom ima četiri spavaće sobe, ukupnog kapaciteta 12 ležaja. U baštenskom prostoru se nalazi bazen i prostor za pripremu hrane: roštilj, sač, kotlić...

Započeti su radovi na opremanju dečjeg igrališta i zatvorenog wellnes/spa. U toku je nabavka nekoliko kvadova i osmišljavanje vodičkih tura po okolini. „Mona Hill“ je odredište najbrojnijim vinskim turistima

koji žele da prođu ovim vinskim putem, a da istovremeno uživaju u luksuznom ambijentu koji podrazumeva turizam danas. „Mona Hill“ nije vinska kuća, ali se u njoj piju lokalna vina porodične vinarije „Petrović“, što je samo jedan primer podrške saradnje sa produkterima iz mesta. Ovo je mesto okupljanja, proslava i druženja za 100 - 120 osoba.

Ko su gosti? Za sada, pretežno oni sa stalnim boravkom u krugu od 100 km, ali se, posle pokretanja booking-a javljaju i stranci.

Ohrabreni ovim iskustvom, bračni par planira da u dogledom vremenu uloži u još jedan projekat i podigne kuću na par hektara zemlje nasleđene od supruginog dede Jovana u Aranđelovcu.

- Budućnost ruralnog turizma je u njegovoj modernizaciji. Turisti sve manje žele da spavaju u etno kućicama, brvnarama i traže kuću na selu sa đakuzijem i drugim pogodnostima na koje su navikli, uz aktivnosti u prirodi - zaključuje Aleksandar Veličanin.

Više informacija na društvanim mrežama: https://mona-hill.business.site/, https://www.instagram.com/mona__hill/, https://www.facebook.com/monahill20/.

K A FA

uživaj u trenutku 65

Resort Fruške Terme

Vodeći Termalni Spa Resort u Srbiji

Kompanija “Promont Group” je laganim ali sigurnim koracima u prošloj deceniji radila na izgradnji kako svojih ugostiteljskih objekata, tako i reputacije i brenda porodične firme od poverenja. Sa akcentom na kvalitet usluge i inovativno poslovanje podignut je Hotel „Premier Aqua“ 5* - sada prvi Adults Only hotel i značajna institucija zdravstvenog turizma u Srbiji, a tri godine kasije je nikao Etno Kompleks Vrdnička Kula višestruko nagradjivani mali turistički smeštaj. Na samom kraju 2019. godine otvoren je treći i ujedno najveći hotelsko – turistički kompleks, Resort Fruške Terme koji je iste godine proglašen za najbolju investiciju u oblasti turizma u Srbiji.

Resort koji će učiniti da se zaljubite u prirodu koja ga okružuje i koji će Vam omogućiti da osećate kao da ste na moru tokom cele godine, jeste upravo resort „Fruške terme“, koji se nalazi na Fruškoj gori i udaljen je svega 45 min od Beograda i 30 min od Novog Sada.

Zahvaljujući svom položaju i pogodnim klimatskim uslovima sa više od preko 200 sunčanih dana godišnje, Fruška gora poseduje i izuzetno bogatu floru i faunu.

Pored ovoga, duž Fruške gore izgrađeno je kroz istoriju preko 30 manastira, od kojih je je 17 očuvano, koji i dan danas svedoče o bogatstvu arhitekture i umetnostii Srba iz XV-XVIII veka.

58 66

Fruške Terme - Prve terme u Srbiji Resort Fruške Terme, kao prve Terme u Srbiji i poseduje 200 luksuzno opremljenih soba i apartmana, sa impozantnim Wellness & Spa centrom površine preko 7500m² i 1500m² vodenih površina koje će učiniti da se osećate kao da ste na moru tokom cele godine.

Od momenta kada kročite u hotel dopustite da Vas ponese hedonizam,a na Vama je samo da se prepustite čarima najvećeg Wellness & Spa centra u regionu.

Imaćete priliku da se opuste u Vodenom svetu sa čak 8 različitih bazena sa termo-mineralnom vodom temperature od 29 do 32°C, odmarajući iz infinity bazena sa neometanim pogledom na prelepe pejzaže Fruške gore.

Kupanje u lekovitoj termalnoj vodi još od davnih vremena koristilo se za jačanje organizma i imuniteta. Nekada je ova pogodnost bila smatrana statusnim simbolom vladara i kraljica, dok ste danas i Vi u mogućnosti da bude "vladar svog blagostanja" i da kvalitetno ugodite sebi i uspostavite ravnotežu između zdravlja, lepote i dobrog osećaja celog organizma. Specijalno za najmljđe goste napravljeno je pravo malo vodeno carstvo kojeg čine dva bazena, pećina, tobogan, a tokom letnjih meseci i Aqua fun zona na otvorenom.

Novi projekti u 2022. godini

Termalna Rivijera Fruške Terme // Kondo Naselje Fruške Residence Nakon opuštanja u termalnim bazenima, Vašem odmaranju nije kraj, jer resort „Fruške Terme“ omogućava svojim gostima korišćenje Sauna sveta kojeg čine čak 12 sauna i parnih kupatila, slana soba i unikatna relax zona sa vodenim krevetima. Ukoliko ste možda više ljubitelj uživanja u različitim tretmanima za telo, koji pored ultimativnog opuštanja nude i lekovita svojstva, na raspolaganju su Vam raznovrsne terapeutske i relaksirajuće masaže koje stručni terapeuti izvode samo za Vas.

Termalna rivijera Fruške Terme // NOVO – Leto 2022.

Fruške Residence - Vrhunske nekretnine za odmor ili stanovanje // NOVO – Jesen 2022.

Vodjeni dosadašnjim uspešnim poduhvatima, 2022. godina donosi dva nova uzbudljiva i inovativna turistička proizvoda na tržište: projekat Termalna Rivijera Fruške Terme – kompleks otvorenih water fun sadržaja - infinity bazen sa staklenim zidom i panorama pogledom na Banju Vrdnik (500m2), poluolimpijski bazen, dečiji bazen sa prskalicama i tri vrsta tobogana za goste svih uzrasta.

Zajedno sa postojećim vodenim sadržajima, Fruške Terme od 2022. godine će imati 12 bazena i preko 2.500m2 vodenih površina koji će biti dostupan za 1.200 istovremenih wellness korisnika.

Kondo naselje Fruške Residence, intregrisani rezidencijalni kompleks sa 150 brendiranih smeštajnih jedinica za buduće vlasnike apartmana će imati širok spektar benefita - recepciju i consierge službu 24/7, posebne pogodnosti za korišćenje termalnog sveta Fruških Termi, „Premier“ sportske terene, igralište za decu svih uzrasta, unutrašnje dvorište namenjeno isključivo stanarima, brendirani restoran, supermarket, room service uslugu, itd.

U 2021. godini koja je za nama, tim od 300 kolega, mladih i nasmejanih lica željnih dokazivanja, predvodjeni g. Milinkom Cicmilom i profesionalnim top menadžmentom su uspeli da ostvare preko 100.000 noćenja, čime je validiran trud i rad na kreiranju domaće spa destinacije po najvišim medjunarodnim standardima.

Dobro došli!

WWW.F RU S KET ERM E.COM

59