17 minute read
sadašnjost Srbije
from Topsrbija br32
by M.D.
Mladi i uspešni poljoprivrednici su sadašnjost Srbije
Dušan Radanović
Advertisement
Udecembru prošle godine, na prvoj edukativnoj agrarnoj konferenciji „Poljoprivrednik nove generacije“, u organizaciji Zavičajnog društva „Fruškogorje“, uz podršku Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu, mladi poljoprivrednik Dušan Radanović iz Čuruga našao se među deset dobitnika ovog priznanja.
Dušan Radanović se bavi proizvodnjom hrane, ali pomno prati korisne informacije i instrukcije povodom podsticaja od neposrednih i respektabilnih za tu oblast, predstavnika državnih i privrednih institucija. - Trudim se da obratim pažnju na neke mere kako bi životni standard podigao na viši nivo. Iako je naše stočarstvo u blagom padu zbog situacije izazvane inputima i ulaganjima u stočarsku proizvodnju, konkursi za nabavku novih traktora i opreme za stočare Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Republike Srbije, daju osnov i nadu da će naša stočarska proizvodnja u skorijoj budućnosti postići realniju cenu proizvoda i smanjenje troškova za mehanizaciju, i na taj način održati našu proizvodnju stvarajući rentabilne prihode u stočarskoj proizvodnji - kaže gospodin Radanović, master ekonomije finansija i bankarstva, smer računovodstvo, a po opredeljenju poljoprivredni proizvođač, potpredsednik Upravnog odbora Udruženja odgajivača ovaca Srbije.
Delatnost poljoprivrednog gazdinstva Dušana Radanovića okrenuta je ratarskoj proizvodnji i stočarstvu. Ratarska proizvodnja se zasniva na proizvodnji žitarica (kukuruza, pšenice i ječma), i proizvodnji uljarica (suncokreta, soje, a na određenim površinama uljane repice). Kada je reč o stočarstvu opredeljenje je ka tovnom i mlečnom govedarstvu, ali okosnica proizvodnje je ovčarstvo.
U cilju podsticanja razvoja stočarske proizvodnje, podizanja standarda u ovoj oblasti, te boljeg korišćenja podsticajnih sredstava, Dušan Radanović je i član Ovčarske zadruge AGNES, osnovane pre nekoliko meseci na teritoriji Šumadije. - Mi, proizvođači za unapređenje poslovanja i gazdinstva, koristimo kako nacionalne tako i podsticaje usmerene iz ino fondova. Pored IPARD-a, Ministarstvo je za 2022. godinu ušlo sa budžetom od 62 milijarde dinara, što je za oko 18% više nego prošle godine. Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo je za isti period, za poljoprivrednike u AP Vojvodini izdvojilo 8,3 milijarde dinara. Podsticaji Pokrajinskog sekretarijata nam omogućavaju premije od stočarskih farmi čak do 70%, a kada je u pitanju ulaganje u primarnu proizvodnju 60%. Koristimo i republičke fondove koji su u ovom momentu aktuelni - objašnjava naš sagovornik.
Ovaj mlad čovek koji se opredelio za poljoprivrednu proizvodnju i život na selu, iskoristio je svoje oficijelno znanje u razvoj održive poljoprivrede, koje nema bez profita. Da bi se podigao profit, moraju se smanjiti troškovi proizvodnje što je za njega poseban izazov. Tako je spojio struku i svoju ljubav prema poljoprivredi, i ostvario prihvatljive, projektovane prihode. - Država čini znatne napore da mladog čoveka zadrži na selu. To kažem na osnovu prakse, konkursa Ministarstva za brigu o selu koje finansira kupovinu kuća na selu za mlade bračne parove. Naravno, pokretačka snaga sela je poljoprivredna proizvodnja, a da to razume pokazao je potez Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu koji sufinansira investicije, odnosno ulaganja u novoosnovana gazdinstva čak do 90%. Privlačenje mladih, obrazovanih ljudi na selo bitno je da ono živi. Ne trebe smetnuti sa uma, da je proizvodnja hrane od vitalnog značaja i da se poljoprivreda više ne može posmatrati kao alternativna delatnost kojom svako može da se bavi. Standardi koji moraju da se ispoštuju, papirologija koja mora da se ispuni, samo su neki od preduslova bavljenja poljoprivredom. U prvi plan bih ipak stavio ličnu odgovornost poljoprivrednih proizvođača, da sve što rade i kako rade, direktno utiče na nečije zdravlje i život - zaključio je Dušan Radanović.
Na međunarodnom sajmu obrazovanja „Putokazi”, koji je održan 09. i 10. marta 2022. godine, po sedamnaesti put na Novosadskom sajmu, uručena su priznanja najboljim vaspitno-obrazovnim ustanovama, među kojima je Univerzitet Privredna akademija u Novom Sadu poneo Veliki šampionski pehar Novosadskog sajma i zvanje Apsolutnog šampiona 17. međunarodnog sajma obrazovanja „Putokazi“.
Veliki šampionski pehar, prof. dr Marku Cariću, rektoru Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu, uručili su prof. dr Boris Nadlukač, izvršni direktor za sajamsku delatnost i Dejan Madić, rektor Univerziteta u Novom Sadu. - Nije u pitanju samo čast već i obaveza da se u daljem procesu rada i delovanja maksimalno potrudimo u ostvarivanju novih ciljeva još više i dalje uz saradnju sa dobrim partnerima - istakao je rektor Univerziteta prof. dr Marko Carić.
Prof. dr Marko Carić primio je šampionski pehar
Prof. dr Mirko Kulić sa priznanjem za Pravni fakultet za privredu i pravosuđe Sa svečanosti dodele priznanja na sajmu Putokazi 2022
Veliku zlatnu medalju Novosadskog sajma za Pravni fakultet za privredu i pravosuđe primio je prof. dr Mirko Kulić, dekan, koji je tom prilikom izrazio zadovoljstvo što je Fakultet dobio prestižno priznanje šestu godinu za redom.
Apsolutni šampion kvaliteta, Univerzitet Privredna akademija u Novom Sadu, dobitnik je i velike zlatne medalje za kvalitet obrazovanja, a takve medalje su dodeljene i Pravnom fakultetu za privredu i pravosuđe, Fakultetu za ekonomiju i inženjerski menadžment i Farmaceutskom fakultetu, Novi Sad, dok je Tamari Krstić, direktorki marketinga Univerziteta Privredna akademija dodeljeno posebno priznanje.
Priznanja i ovog puta potvrđuju posvećenost rukovodstva Univerziteta, kao i svih fakulteta u njegovom sastavu, stalnom unapređenju kvaliteta. Ocenu kvaliteta obrazovnih institucija izvršila je međunarodna komisija, te je na osnovu ukupnih rezultata ocenjivanja kvaliteta Univerzitet Privredna akademija u Novom Sadu osvojio Veliki šampionski pehar Novosadskog sajma za visok kvalitet u oblasti obrazovanja.
Obraćanje prof. dr Marka Carića u ime nagrađenih
Sa svečanosti dodele priznanja na sajmu Putokazi 2022 Posebno priznanje za direktorku marketinga Tamaru Krstić
Naučni institut za prehrambene tehnologije u Novom Sadu od osnivanja je prepoznat kao mesto susretanja nauke i privrede. Istraživači Instituta svojim brojnim inicijativama i projektima učestvuju u stvaranju uspešne saradnje sa privredom kako iz domena zajedničkih istraživanja, razvoja novih i poboljšanja postojećih proizvoda, tako i zajedničkim učešćem na projektima u okviru programa koji se sufinansiraju i/ili finansiraju od strane Fonda za inovacionu delatnost Republike Srbije. Veću potporu u ovoj saradnji pruža konzorcijum koji se sastoji od dve ili više kompatibilnih naučnoistraživačkih institucija sa privrednim subjektom. Konzorcijum koji čine Naučni institut za prehrambene tehnologije i Institut za ratarstvo i povrtarstvo, institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju iz Novog Sada u saradnji sa malim privrednim subjektom kreirali su inovativan proizvod na bazi kukuruza sa obojenim perikarpom. Genetička varijabilnost kukuruza pruža tehnološkoj preradi široku lepezu najraznovrsnijih kvalitativnih svojstava koja se mogu optimalno upotrebiti za različite proizvode i namene. S obzirom da je Republika Srbija veliki proizvođač kukuruza identifikovanjem i razvojem specifičnih genotipova nosioca poželjnih svojstava kvaliteta zrna značajno se proširila upotrebna vrednost kukuruza što omogućava i plasman novostvorenog inovativnog proizvoda na domaćem, ali i inostranom tržištu koji će da zadovolji zahteve potrošača. Izvanredna nutritivna i funkcionalna svojstva čine kukuruz sa pigmentiranim perikarpom, sirovinom od posebnog značaja za primenu u prehrambenoj industriiji.
Poslednjih decenija ogromna istraživačka pažnja usmerena je na razvoj genotipova kukuruza pigmentiranog perikarpa zbog dobro poznatih zdravstvenih efekata koji potiču od antocijanina. Antocijani se akumuliraju u zrnu, stablu, klipovima i listovima kukuruza i u najvećem stepenu su zastupljeni u perikarpu crvenog i crnog kukuruza. Pored antocijana genotipovi kukuruza sa pigmetiranim perikarpom sadrže i druga fenolna jedinjenja koja pokazuju značajne efekte po zdravlje kao što su karotenoidi. Fenoli pigmetiranog kukuruza su nasuprot iste količine fenola borovnice pokazali veću antioksidativnu sposobnost i bržu kinetičku reakciju zato što imaju veći broj aktivnih hidroksilnih grupa i povoljniju konfiguraciju za bolju interakciju sa slobodnim radikalima.
U mnogim in vivo i in vitro studijama dokazana su antikancerogena, antioksidativna, antimutagena, protuupalna, antidijabetska svojstva, kao i efekti u regulaciji krvnog pritiska. Veliku pažnju istraživača privuklo je delovanje različitih ekstrakata kukuruza pigmentiranog perikarpa na metaboličke sindrome kao što su: gojaznost i dijabetes. Antocijani dobijeni iz pigmentiranog kukuruza imaju antihiperglikemijski efekat i efekat protiv gojaznosti koji se ogleda u smanjenju leptina (proteinski hormon koji učestvuje u regulaciji unosa i potrošnje energije, putem uvećavanja apetita i metabolizma) i povećanju adiponektina (protein koji uče-
stvuje u regulaciji nivoa glukoze, kao i u razlaganju masnih kiselina). Pigmentirani kukuruz ima ogroman potencijal kao funkcionalni sastojak u proizvodnji hrane čija bi svakodnevna upotreba mogla da smanji rizike hroničnih nezaraznih bole-
Dr Elizabet Janić Hajnal, viši naučni saradnik, v.d. direktora FINS Dr Olivera Šimurina, viši naučni saradnik. pom. dir. za transfer tehnologije
Kukuruz sa obojenim perikarpom (crni)
sti, kao i da spreči bolesti koje nastaju kao posledica starenja i oksidacionog stresa.
U saradnji sa Naučnim institutom za prehrambene tehnologije i Institutom za ratarstvo i povrtarstvo, institutom od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju iz Novog Sada, porodična samostalna zanatska radnja „BIO-LIGHT“, iz Jagodine, koja se bavi proizvodnjom nutritivno bogatih grickalica koje u svom sastavu sadrže više vrsta integralnog brašna i različitih semenki uljarica, razvila je inovativni proizvod na bazi tamno crvenog kukuruza. Kukuruzni tamno crveni kreker u svom sastavu sadrži preko 70% integralnog kukuruznog brašna i ima nutritivnu dominaciju u odnosu na klasičan kreker od pšeničnog brašna. Nutritivna dominacija se ogleda u sadržaju vlakana, antocijama, polifenola i antioksidativnog potencijala.
U narednom periodu planira se i razvoj niza drugih proizvoda na bazi tamno crvenog kukuruza, kao što su tortilja čips, štapići, itd. Proizvod je inovativan i jedinstven na tržištu, jer u svom sastavu ima inovativnu i jedinstvenu sirovinu i kao takav je rezultat primene inovacija, transfera znanja i tehnologija u praksi od strane dve vrhunske naučnoistraživačke institucije prema privrednom subjektu koji je zainteresovan za inovativna rešenja. Implementacijom inovacija i novih tehnologija jedino je moguće unaprediti poljoprivrednu proizvodnju kroz stvaranje proizvoda sa dodatom vrednošću. Razvoj i implementacija novih tehnologija i njihov transfer u nove proizvode je ključna komponenta i naša „mapa puta“ u pogledu komercijalizacije proizvoda sa novostvorenom vrednošću. Uz dobar koncept i multidisciplinaran pristup obe institucije nastavljaju tradiciju stvaranja pametenih rešenja i proizvoda uz moto „Najbolje iz Srbije“.
Kukuruzni tamno crveni kreker
Žene u nauci su pravilo, a ne izuzetak
Otvorenim, argumentovanim, energičnim je put koji su naučnice Srbije trasirale, svesne svoje kompetentnosti i učinka u raznim naučnim oblastima poslednjih decenija, pa i tokom poznate istorije. U cilju unapređenja pozicije naučnica, žena i devojaka u nauci, u novembru 2021. godine, osnovano je Udruženje naučnica Srbije - SRNA. Ceo proces pokrenule su dr Sanja Podunavac Kuzmanović, redovna profesorica, na katedri za primenjene i inženjerske hemije - predsednica Udruženja, dr Jovana Grahovac, vanredna profesorica, zamenica šefa katedre za bioptehnologiju i farmaceutsko inženjerstvo - potpredsednica Udruženja i Ivana Pajčin, naučna saradnica na katedri za biotenologiju i farmaceutsko inženjerstvo - suosnivačica SRNA, sve sa Tehnološkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.
Dr Jovana Grahovac ističe da broj članica raste velikom brzinom jer je očigledno bilo potrebno da se žene okupe i kroz Udruženje promovišu svoje prisustvo kako u nauci, tako i prosveti, odnosno obrazovanju dece od predškolskog do akademskog nivoa, da se istaknu najuspešnije i motivišu mlađi naraštaji da krenu putem nauke, da se podstaknu i ohrabre one naučnice koje žele da započnu karijeru u privrednom sektoru.
- Čudno je da je u XXI veku problem statusnog pitanja žena još uvek aktuelan. Ohrabruje činjenica da su one najuspešnije, najobrazovanije, najsvesnije svog znanja i svojih mogućnosti, odlučile da podignu glas potkrepljujući to brojnim priznanjima o svom radu u zemlji i svetu. Žene su velika snaga našeg društva. One se bude, hrabrije su, zauzimaju mesta koja im po znanju i sposobnostima pripadaju, bilo u nauci, bilo u preduzetništvu. Kada govorimo o broju naučnih radnika na istraživačkim pozicijama, ravnopravnost polova je zastupljena. Kako se pomeramo po hijerarhijskoj lestvici, broj žena se smanjuje, posebno na rukovodećim pozicijama vezanim za upravljanje finansijama. Tu žena gotovo da i nema, a krivica je celokupnog društvenog okruženja koje ne daje ženama podršku da konkurišu na te pozicije. Jedan od primarnih zadataka Udruženja je rad na podizanju svesti da se podrška ženama uveća, naročito u periodu kada se ostvaruju kao majke. U tom periodu odustajanja od ozbiljnog bavljenja naukom su najbrojnija. Činjenica je da danas nema nauke bez međunarodne saradnje. Žene često i ne konkurišu na međunarodne projekte jer je jako teško uspostaviti saradnju koja podrazujeva duže odsustvo od kuće. U istoj situaciji su i muškarci, očevi, ali društveno okruženje
Prof. dr Sanja Podunavac Kuzmanović (levo), dr Ivana Pajčin i prof. dr Jelena Grahovac
Učešće Udruženja SRNA na XVII Međunarodnom sajmu obrazovanja u Novom Sadu
Žene u nauci su pravilo, a ne izuzetak
Sve više naučnica se pridružuje Udruženju
Detalj iz laboratorije Izuzetna važnost saradnje nauke i privrede
više zahteve postavlja pred majke i samim tim, ženama je teže da usklade poslovni i porodični život - objašnjava dr Jovana Grahovac i primećuje sledeće: - Danas nema preduzetništva bez podrške nauke. Naši istraživači ostvaruju sjajne rezultate, ali je svega 3% inovacija razvijeno u saradnji sa naukom. U tom segmentu smo prepoznale prostor da delujemo, da pospešimo saradnju nauke i privrede. Zato je jedan od zadataka Udruženja SRNA jačanje naučnica da se otisnu u preduzetničke vode, ali i pružanje pomoći da svoje rezultate plasiraju u privredu. Zadatak je i rad na obrazovanju najmlađih kroz promociju savremenih metoda povezivanja različitih oblasti u integralnu celinu, neophodno da se studenti pozicioniraju na tržištu budućnosti, koje ih očekuje kada se budu zapošljavali.
Srbija ima 14.000 naučnih radnika, a ako se tome dodaju i naučnici i naučnice koje rade u inostranstvu, taj broj je daleko veći. Udruženje namerava da u skorije vreme ovaj potencijal organizaciono uveže naučnim skupom posvećenom inovacionom preduzetništvu.
Rad SRNA je vrlo brzo primećen i podržan od organizacija koje podržavaju žene i rodnu ravnopravnost. Podrška je stigla i od Pokrajinskog sekretarijata za privredu i turizam, kao i poziv za učešće na prvom Sajmu preduzetništva i starih zanata. Skup povodom Međunarodnog dana žena i devojaka u nauci obeležila je promocija uspešnih naučnica, i poseban osvrt na one koji dolaze iz osetljivih grupa, apostorfirajući probleme u procesu obrazovanja.
Potpisivanjem Protokola o saradnji sa Pokrajinskim sekretarijatom za privredu i turizam i Koordinacionim telom za rodnu ravnopravnosti Vlade Republike Srbije, te podrškom Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje i naučno-istraživačku delatnost SRNA je ostvarila prostor za adekvatno vrednovanje rada i promociju principa rodne ravnopravnosti u svim naučnim aspektima delovanja naučnica, prosvetnih radnica, žena preduzetnica, i novijih generacija, uz podšku društvene zajednice.
Žene na selu ruše predrasude
Ljiljana Gusić (druga s desna) sa koleginicama iz udruženja na jednoj od brojnih promocija...
Projekti i mere unapređenja ekonomskog i socijalnog položaja žena u ruralnim sredinama preko njihovog udruživanja i umrežavanja sprovođene tokom gotovo dve decenije, intenzivirane poslednjih pet godina, postigli su polovične rezultate. Žene su osmislile druženja i razne aktivnosti u okviru svojih lokalnih sredina, ali još uvek njihov rad nije adekvatno vrednovan, niti je njihova uloga prepoznata kako u okviru domaćinstva, tako u okviru zajednice.
UŽ Stanišić među najmlađim i najvrednijim
Neosporno da pozitivnih i konstruktivnih primera ima, a jedno od njih je UŽ „Udahni život“ Stanišić. Ljiljana Gusić, predsednica UŽ „Udahni život“, po vokaciji informatičar, već po njegovom osnivanju 2008., sa 18 žena članica, bez velikih očekivanja, organizuje lokalnu manifestaciju, prevashodno radi okupljanja žena istih i sličnih interesovanja, ali i predstavljanja Udruženja i njegovog rada meštanima. Videvši da umeju i imaju čime da se pohvale, uvrstile su manifestaciju u redovnu godišnju aktivnost. - Naš rad je išao u pravcu aktuelnih konkursnih aktivnosti. Kako se koji konkursi raspišu, mi procenimo da li imamo mogućnosti da to realizujemo u našem selu. Tako je počeo rad sa decom, mladima i starijim osobama. Organizovale smo kulturno-umetničke manifestacije, a potom smo akcenat stavile na ekonomsko osnaživanje žena. Kultura, rad sa marginalizovanim grupama i ekonomsko osnaživanje žena bile su i ostale primarne oblasti naših aktivnosti. Stanišiću smo podarile i manifestaciju „Dani hleba, vina i ljubavi“, koja je prepoznata po lepoti različitosti. Na taj način obeležavamo kraj žetvene sezone i okupljamo lokalne proizvođače. Akcenat je na žitu, a među izlagačima su pčelari, vinari, proizvođači sira i dr., kao i zanatlije - objašnjava gospođa Gusić.
Radom sa decom iz socijalno ugroženih porodica kroz projekat „Moje sigurno mesto“, organizovanjem dnevnog boravka i radionica, učinjen je znatan korak u pružanju neophodnih znanja i aktivnosti deci radi lakšeg uklapanja u zajednicu. Realizacijom kreativnih radionica sa ženama srednje dobi i starijim: pravljenja predmeta od gline, dekupaž na svili, oslikavanje na staklu, izrada magnetića..., nastoje se probuditi skriveni talenti i želja za drugačijim iskazivanjem žena preopterećenih poslovima u kući, njivi, bašti, a aktivnosti
Žene na selu ruše predrasude
se usklađuju sa njihovim interesovanjima. Ekonomska inicijativa radno sposobnih žena zasnovana je na plasteničkoj proizvodnji povrća i preradi na organskim principima. - Iako smo prošle period konverzije, od komercijalne u organsku proizvodnju, ostale smo bez sertifikata, preskupih za naše male površine. Nadamo se da će država prepoznati problem i umanjiti cene, jer su visoke takse ogromno opterećenje za proizvođače. Za nas i korisnike naših proizvoda najvažnije je da radimo po principu organske proizvodnje, kao što su naše bake radile - istakla je naša sagovornica.
Vredne žene Stanišića
Gospođa Gusić je naglasila da u selima ima sve manje stavnovnika i sve više zapuštenih bašta (površine 800m2), što je ogroman resurs koji je šteta ne iskoristiti. Žene koje obrađuju te bašte poslednjih šest godina na taj način obezbeđuju zdravstveno bezbednu hranu za svoja domaćinstva, a višak prodaju. Trenutno Udruženje raspolaže sa tri plastenika od po 400m2, a tri žene imaju sopstvene plastenike. U Stanišiću se na ovaj način proizvodi toliko da nema dovoljno proizvoda koliko ima zainteresovanih. Kupci su lokalci, oni koji mogu da isprate proces proizvodnje, ali osim njih kupci su iz okruženja, a onima iz Novog Sada i Beograda proizvodi se isporučuju na kućnu adresu. U Udruženju uveliko planiraju da se osim dominantnog paradajza, paprike, španaća..., od svežih, i kuvanog paradajza, đuveča, ajvara i malidžana, od gotovih proizvoda, obezbedi raznovrsnija, samim tim i konkurentnija ponuda. - Bio je jedan period kada su žene ostavši bez posla izbegavale bilo kakve kontakte. Stasavanjem mlađe generacije koja za taj period ne zna, generacije koja je završila neke škole, zasnovala porodice, ali nažalost ostala bez posla, spremna je svašta da radi. Ove žene su nam nova ciljna grupa koja prepoznaje naš rad, ali i sama radi kreativne stvari, kolače, ketering za dečje rođendane, i to prodaje, u čemu im pomažu društvene mreže - dodaje predsednica.
UŽ „Udahni život“ je među najmlađim udruženjima žena u Srbiji. Od početka ima 18 članica, starosne dobi od 40 do 55 godina. U zavisnosti od aktivnosti koje organizuje Udruženju se priključuju i volonterke. - Ženama na selu je sve nedostupno, od informacija do lekara. Da bi nam bar nešto bilo dobro morale smo da se same potrudimo i nedostatke preokrenemo u našu korist, a ovu u ekonomsku dobit i po tome smo postale prepoznatljive. Od rada u bašti imamo šest do osam meseci godišnje dodatne zarade. U tom dodatnom prihodu, koji ranije nismo imale, nalazimo naše zadovoljstvo - objašnjava gospođa Gusić, dodajući da je svojim aktivnostima, isticanjem autentičnog života u seoskoj sredini, Udruženje uspelo da privuče turiste.
Razvoj u pravcu turističke ponude vide u povezivanju sa drugim, geografski bliskim selima, od kojih svako ima šta da ponudi: Kljajićevo (manifestacije, vinske ture), Čonoplja (jezero, etno-kuća, parni mlin), Stanišić (Likovna galerija), Svetozar Miletić (Kapela posvećena Gospi od Milosrđa, banja Lemeš); najsevernije naselje somborske opštine na 2 km od državne granice prema Mađarskoj, Riđica (Dvorac porodice Kovač, mostovi na rečici Plazović (Kiđoš), koja tokom leta često presuši). Problem su smeštajni kapaciteti, ali za pet-šest godina kažu da bi to mogla da bude realna priča. U želji za ekonomskom samoodrživošću i nezavisnošću od finansiranja putem projekata, u Udruženju se razmišlja i o drugim oblicima organizovanja, ali za sada nema čvrstih zakonskih osnova da to i ostvare. Želja da postignu više, brojnost ideja da učine svoj i život svoje porodice i stanovnika Stanišića ugodnijim, su neupitni, ali upkos tome ni one ne mogu sve same.
Ljiljana Gusić sa Zdenkom Mitić, direktorom TO Sombor
