3 minute read
Goklerkovoj kući
from Topsrbija br32
by M.D.
Klub žena udahnuo novi život Goklerkinoj kući
Ilonka Vrška
Advertisement
Od oktobra 2018., kada je članicama Kluba žena ustupljena na korišćenje kuća učiteljice Ilone Gokler, ćerke Žigmonda Goklera, direktora mesne škole između dva rata, ova etno-ruralna sredina brojnih specifičnosti, dopunila je deo mozaika značajan za razvoj sela, kao i održivog turizma baziranog na tradicionalnim osnovama. Pomirena raznolikost vera i kultura (rituala, običaja, jezika) stanovnika Belog Blata, usklađena sa njihovim zanimanjima proisteklim iz darova prirode (trske, vode, pašnjaka), stvorili su specifičnu sredinu, kako za naše standarde, tako i standarde regiona. Ulogu povezivanja svih tih elemenata delom je preuzelo Udruženje „Klub žena“ Belo Blato, osnovano februara 2006. godine.
Zahvaljujući Gradu Zrenjaninu koji je otkupio kuću od prethodnih vlasnika, a brigu o njoj preuzeo „Klub žena“, Belo Blato je postalo bogatije za reprezentativan, muzejski prostor, etno-kuću kolokvijalno nazvanu Goklerkina kuća (zvanično Kuća Gokler). Nakon što je kuća deceniju stajala zaključana, vlasnik SZTR i sadašni predsednik Saveta MZ Miroslav Markuš, organizovao je molerske radove, a nameštaj s kraja XIX i početka XX veka, članice su reparirale, prostor uredile i oplemenile heklanim miljeima i vezenim stonjacima, uglavnom radovima Erže Kuharik. Novi život kući je udahnula i radionica, u kojoj se članice „Kluba“ redovno okupljaju i koriste kao radni prostor za izradu kolača, slatkog i slanog peciva. - Dobile smo ovaj prostor da ga sačuvamo za buduće generacije. Da imamo čime da se pohvalimo kada neko dođe u ovo naše malo Belo Blato. A ujedno i prostor gde se mese kolači, kiflice, pogačice, koji koristimo i za naše redovne sastanke i dogovore. Kuća poseduje i dvorište površine 24 ari, čiji deo radno sposobne članice koriste za sadnju povrća, koje potom prodaju. Drugi deo dvorišta se trudimo da držimo urednim zahvaljujući dobroj organizaciji. Izgradile smo korektan međusobni odnos i o svemu možemo da se dogovorimo - kaže Ilonka Vrška, predsednica „Kluba žena“ Belo Blato,koja je još uvek u redovnom radnom odnosu vaspitača pripremne grupe dece za školu, naslednica legendarne Anuške Šimon. - Dobile smo i opremu za kuhinju. Nije to kuhinja po svim standardima, ali imamo sve sertfikate i trudimo se da je što više koristimo. Naš rad su prepoznali i iz Zrenjaninskog edukativnog centra (ZEC) i pomogli nam sa projektima, obukama, organizovali komunikaciju sa drugim mestima. Na taj način Belo Blato je umreženo sa Mokrinom, Lazarevom, Bokom i Iđošem, čije članice prave savršene krofne i koje posećujemo u vreme Krofnijade. U cilju efikasnije saradnje u izradi je i sajt PLETENIJE - dodaje naša sagovornica. „Klub žena“ Belo Blato okuplja 25 članica, od kojih 10-tak aktivnih. Osim predsednice, tu je Marija Zadunajski, specijalista za kiflice, Katarina Dolina, bivši prosvetni radnik i direktor škole, u devetoj deceniji života zadužena za logistiku, aktivna na društvenim mrežama. Bežika Mile je Mađarica, Katka Slovakinja i to ih čini još složnijim. „Klub žena“ je aktivno prisutan u svim lokalnim događajima: od prijema turista, do lokalnih manifestacija (Dana sela, Beloblatske kobasicijade). U cilju očuvanja starih običaja i recepata, organizatori su manifestacije „Slatki dan“, gde se mogu probati kitnikez, damen kapric, štrudle, krofne, šam rolne i dr., razne delicije, jednom rečju užitak za nepce, oči i dušu. Udruženje organizuje humanitarne i radne akcije, rade na uređenju sela, sade cveće, kad god zatreba, spremne su da za goste MZ pripreme topao, domaćinski prijem.
Aktivnosti u oblasti turizma su cilj njihovog daljeg rada. Etno kuća, zgrada Međunarodnog istraživačkog centra kapaciteta 24 ležaja koja traži obnovu, Etno gazdinstvo „Lujza“, Dom kulture i Lovački dom u selu, atraktivno okruženje SRP „Carska bara“, kilometarske biciklističke staze i 20 bicikala na raspolaganju turistima, koje je obezbedila MZ, šetališta, dobri uslovi za razvoj lovnog i ribolovnog turizam, samo su neki od potencijala. - Tokom prethodnih godina urađeno je dosta toga na promovisanju ove sredine kao mogućeg turističkog odredišta. Učešće Belog Blata u projektu Jadransko-Jonska mreža autentičnih sela u kojem učesvuje sedam mesta iz sedam različitih država, mogao bi bude ključni zamajac da se turističko opredeljenje beloblatskih žena i ostvari.