Vek Produktne berze u Novom Sadu

Piše: Žarko Galetin

Prošlo je tačno 100 godina od kako je zazvonilo prvo zvono, koje je označilo početak berzanskog trgovanja na Novosadskoj produktnoj i efektnoj berzi. Na inicijativu Trgovačkog udruženja iz Novog Sada koje je okupljalo najuglednije privrednike toga vremena, 5. marta 1921. osnovana je prva institucija berzanskog tipa u trgovanju robom u tadašnjoj Kraljevini SHS, kasnije Jugoslaviji, pod nazivom Produktna i efektna berza Novi Sad. Prvi predsednik upravnog odbora berze bio je jedan od tada najvećih veleposednika Gedeon Dunđerski.

Svoje zakonsko uporište berza je imala u Zakonu o javnim berzama iz 1886. godine. Koliko je donošenje ovog zakona bio avangardan potez tadašnjih vlasti, govori podatak da su u tom trenutku na Balkanu poslovale tek tri berze i to berza u Istanbulu, Atini i Bukureštu. Pošto je 1894. u Beogradu osnovana Beogradska berza, kao berza efekata, osnivanjem robne berze u Novom Sadu, zaokružen je sistem berzanskog trgovanja u tadašnjoj državi.

Da ideja osnivanja robne berze nije samo pretenciozni poduhvat sposobnih trgovaca bilo je jasno već posle dve godine poslovanja ove institucije, kada je po vrednosti berzanskih zaključnica Novosadska berza premašila vrednost zaključenih poslova od budimpeštanske, praške, bratislavske, zagrebačke, pa i beogradske berze.

Interesantno je da su berze u sada već Kraljevini Jugoslaviji, uspele da se odbrane od rastuće intervencije države jer je Ministarstvo trgovine i industrije 1926. ponudilo berzama projekat novog zakona da bi se unificirale dodatno sve berzanske uzanse u zemlji. Prema njemu, berze bi ostale privatne ali bi njihov rad, upravljanje i organizovanje bili pod većom državnom kontrolom. Zbog otpora berzanskih trgovaca iz cele zemlje, ovaj projekat zakona nikada nije ni ušao u skupštinsku proceduru, pa je sve do okupacije u II Svetskom ratu na snazi ostao prvobitni Zakon o berzanskom poslovanju Kraljevine Srbije iz 1886.

Drugi svetski rat, označio je i diskontinuitet u poslovanju Novosadske produktne i efektne berze, što će praktično dovesti i do gašenja ove institucije. Nastavak tradicije robnog berzanskog tržišta, desio se tek 14 godina po okončanju rata, osnivanjem Produktne berze u Novom Sadu, 29. maja 1959. godine. Osnov za osnivanje berze bila je Uredba o produktnim berzama Vlade republike Srbije iz 1953. Prva lokacija berze bile su prostorije Matice srpske.

Odmah po osnivanju, Produktna berza se nametnula kao apsolutni lider na velikom jugoslovenskom tržištu u organizovanju robnog tržišta i to pre svega roba iz sektora žitarica i uljarica. Na taj način Produktna berza je nastavila da baštini tradiciju berzanskog trgovanja do današnjih dana. Od osnivanja pa do danas preko „Produktne berze je prometovano preko 20 miliona tona robe“.

Statusni oblici berze tokom godina su se menjali u skladu sa preobražajem društvenih sistema, ali njena suštinska uloga organizatora berzanskog tržišta je ostala u osnovi funkcionisanja ove institucije. Nažalost, tehnologija trgovanja nije uvek išla ukorak sa referentnim svetskim berzama. Poslednja statusna promena desila se decembra 2007. godine, kada „Produktna berza“ postaje AD pri čemu je država jedini akcionar. To je ujedno i period značajnog pomeranja u tehnologiji trgovanja. Period od 2007. godine je obeležen mnogobrojnim bezuspešnim pokušajima donošenja novog zakona o robnim berzama. „Produktna berza“ 2014. odine značajno usavršava sistem trgovanja i povećava nivo trgovanja. Ne čekajući komplikovane i spore mehanizme pri donošenju zakona berza pravi značajne promene u tehnologiji trgovanja koje su u jednom trenutku čak prevazišle neka anahrona rešenja postojećeg Zakona. Pošto je očigledno da je praksa na izvestan način „pretekla“ postojeću zakonsku regulativu, uporedo se radilo i na donošenju novog Zakona o robnim berzama. U očekivanju donošenja zakona koji je prošao neophodnu zakonsku proceduru, usavršavanje i modernizovanje berzanskog trgovanja u kontinuitetu i dalje traje i polako se približava najsavremenijim algoritmima trgovanja. „Produktna berza“ je institucija od opšteg interesa. Potreba inače vrlo intenzivnog i frekventnog tržišta poljoprivrednih berzanskih roba jeste da postoji jedan sistem koji će ga organizovati u duhu savremenih berzanskih modela. Iz tih razloga, obaveza pre svega države, pa i ostalih zainteresovanih strana, ako ništa drugo, a ono upravo u ime poštovanja stogodišnje berzanske tradicije, je da negujemo i dalje razvijamo berzu na interes i korist cele tržišne, pa i šire javnosti.