Aqua Doria - za uživaoce u dobrom ukusu

Da mesto događanja tradicionalnog vojvođanskog svinjokolja može da bude fensi gradska čarda, od 2012., kada je napravljen hrabar eksperiment, sa stilom i ukusom, koji je u startu naišao na pozitivan prijem publike, očigledan primer je Čarda „Agua Doria“, smeštena ispod Petrovaradinske tvrđave na samoj obali Dunava.

Potkrepljen desetogodišnjim iskustvom, organizacioni tim „Aqua Dorie“, uigrano i uz stalne „dopune“, unapređuje svoju ponudu čineći je iznova dinamičnom i izazovnom. Tako je „Svinjokolj“ postao jedan od promotera početka manifestacija na ovu temu širom Vojvodine, koje od vremena koje se pamti, počinje 29. novembra.

Ove godine, dan ranije, zbog vikenda, održana je fešta koja je, kao i sve prethodne, izazvala veliko interesovanje publike. Rezervacije za restoranski deo i a la cart doživljaj uz posebano za taj dan izabran jelovnik, bile su unapred podeljene za termine od 12-15:00 i od 15-18:00, a dobru atmosferu potpomogli su izvrsni muzičari Tamburaškog orkestra Radio-televizije Novi Sad celodnevnim izvođenjem legendarnih tamburaških pesama.

Svi oni koji su zakasnili sa rezervacijom našili su u bašti Čarde instalirane za tu priliku od hladnoće skrivene niše, zgodne za uživanje u degustaciji svežih čvaraka, kobasica, krmanadli sa roštilja, uz kuvano vino i rakiju.

Da su pravi profesionalci, organizatori su pokazali time, što je i u otvorenoj i u zatvorenoj zoni bio pripremljen i posni jelovnik, u kojem je dominirala riba, jer je nedelja, 28. novembar označena kao početak Velikog božićnog posta.

Vladimir Baštovanov, menadžer restorana „Aqua Doria“ i „Cubo Concept Bar & Restaurant“, objašnjava da je „Svinjokolj“ zamišljen kao događaj na kojem se proslavlja još jedna uspešna godina, uz promociju novih specijaliteta pripremljenih u

Vladimir Baštovanov

toku manifestacije, kao i druženje sa saradnicima. - Nekako smo ustalili protokol da na otvorenom topimo čvarke, pečemo kobasicu, na roštilju pripremamo sveže meso,

kuvamo vino, rakiju, kompot... U restoranskom delu je postavljen smörgåsbord, švedski odnosno vojvođanski sto, sa specijalitetima čarde, od hladnih predjela do poslastica, specifičnih za Aqua Doriu i Vojvodinu. Za prvi dan posta našim gostima preporučili smo čuveni bezdanski riblji paprikaš i ribu na talandari - kaže gospodin Baštovanov. Napominje i da je tokom manifestacije ispoštovan HACCP- sistem bezbednosti hrane i propisane epidemiološke mere; da je kriterijum za odabir saradnika izuzetno visok, a da Tradicionalna prerada mesa „Kovačević“, Irig, „Staroplaninski dućan“ u Novom Sadu, Nišlije Radomira Petrovića Raleta i dr. uživaju njihovo puno poverenje. Da „zaslade“ ceo ovaj događaj tu su se našle rakije „Premier“ i vina vinarija „Kovačević“, Zvonko Bogdan“ i „Džervin“. Želeći da pruži publici manifestaciju koja će u potpunosti pripadati „Aqua Dorii“, sa tamburašima, specijalitetima, ukratko manifestaciju na kojoj će se svi lepo osećati, po svim parametrima i komentarima posetilaca ovaj događaj je prevazišao očekivanja. Ne zato što su očkivanja nerealno mala, već zato što su uspeli da privuku stalne goste i što svake godina pristižu novi. - Postigli smo da atmosfera bude praznična, i nama je čast da smo uspeli da ugostimo naše verne posetioce - rekao je gospodin Baštovanov, napomenuvši da sledi novo spektakularno druženje povodom novogodišnjih praznika za sve one koji že-

le da uživaju u novogodišnjoj čaroliji u restoranima „Aqua Doria“ i „Cubo Concept Bar & Restaurant“.

Od teglice do preduzetnice

Snežana Milisavljević

Promocija domaćih, ručno rađenih prehrambenih proizvoda, bez aditiva, veštačkih boja i aroma, kroz programe resornog ministarstva, lokalne samouprave, turističkih činioca, raznih udruženja, organizacijom festivala i medijskim kampanjama, ali i sve veća briga o zdravlju, uticala je na povećanje tražnje i veći broj onih koji su spremni na ovakav način privređivanja. Najveći deo ovog posla pao je na žene, koje ne samo da moraju da obrade svoje livade, njive, voćnjake, bašte, već da proizvedu i prerade plodove prirode, i na kraju da se bave marketingom i prodajom. U finalizaciji ovog procesa potrebna im je podrška i pomoć, da svoje proizvode što uspešnije plasiraju na tržište.

Žena snažna i važna

- Animiranje domaćina, posebno u poslednje vreme, je veliki zadatak, imajući u vidu da smo bili prinuđeni da se okrenemo domaćem tržištu i da putujemo unutar naše zemlje. Mali proizvođači su se našli u nezavidnom položaju. Prema statistikama SeConS-grupe oko 200.000 ljudi je ostalo bez posla, a 70% njih su bile žene, stalno zaposlene, zaposlene pod ugovorom, neformalno zaposlene (na pijacama, uličnim tezgama i sl). Imajući u vidu da je i broj manifestacija u velikoj meri smanjen, onemogućen je ovakav vid prodaje. Zadatak je nalaženje mogućnosti plasiranja proizvoda, tim pre što su naši mali proizvođači mahom žene, koje danas, na selu žive teže nego ranije. One su bile prinuđene da se u vreme pandemije prilagode novonastalim okolnostima i mnoge su se okrenule društvenim mrežama, pokušale da prodaju svoje proizvode od vrata do vrata. Neke od njih rade i kućnu dostavu, ali mnoge nisu u situaciji da to postignu zbog digitalne nepismensti, i ako mlađi članovi njihovog domaćinstva ne preuzmu to na sebe, izostaje takav vid promocije. Ukoliko nemaju svoj automobil ne mogu da rade ni kućnu dostavu - navodi Snežana Milisavljević iz Udruženja „Putokaz Kragujevac“.

Ruralni turizam je velika perspektiva Srbije koji se potvrdio u poslednje vreme. Prirodni resursi i kulturno nasleđe, naša sela u različitim podnebljima Srbije sa autentičnom ponudom proizvoda, domaćini koji pripremaju zdrave namirnice kakve se ne mogu kupiti u prodavnicama u kojima je zastupljena uglavnom roba iz globalne ekonomije, ponudu našeg ruralnog turizma čine posebnom. - Čini se da je zakazala spona između malog proizvođača, koji još uvek proizvodi na tradicionalan način i krajnjeg potrošača. Umrežavanje i komunikacija, kada je u pitanju plasman proizvoda, je ono što nam u ovom trenutku nedostaje. Ruralni turizam je specifičan turistički proizvod koji bi Srbija mogla da plasira ne samo unutar zemlje, već i za goste iz inostranstva, imajući u vidu da možemo da ponudimo dobre smeštajne kapacitete, domaćine, koji znaju da rade svoj posao, autentičnost podneblja, prirodne lepote u neposrednom okruženju, tradiciju, kulturni identitet, raznoliku ponudu aktivnog odmora. Imajući u vidu bazične elemente, poput smeštaja i ishrane, te dodatnih sadržaja, mislim da Srbija može da plasira

Od teglice do preduzetnice

odličan proizvod kako na domaće tako i ino tržište, ali nam po malo fali završnica, umrežavanje svih tih faktora i plasman na tržište. Dobro je da još uvek postoje brojne manifestacije u Srbiji i zemljama u okruženju, gde domaćini mogu da se pojave i direktno razgovaraju sa potrošačima, da čuju njihove potrebe, jer ne smemo zaboraviti da se pitanje bezbednosti izdvojilo kao obavezan segment turističke ponude, i svaki gost će voditi računa koliko je bezbedno boraviti u nečijem domaćinstvu - ističe gospođa Milisavljević.

O udruženju Putokaz Kragujevac

Iznela je neverovatan podatak da se prema istraživanjima Udruženja „Putokaz Kragujevac“, preko 60% nezaposlenih žena sa kojima je udruženje radilo, izjasnilo da želi da se bavi nekom vrstom samostalnog posla, pre svega ženskim preduzetništvom. Žene vole da se prepoznaju kao aktivne članice društva i radno angažovane u okviru udruženja žena, što je razumljivo, s obzirom na sličnu situaciju u kojoj se nalaze.

Podseća, da se na žene još uvek gleda kao na stub porodice. Na njih se oslanjaju domaćinstva, i od njih se i dalje očekuje da privređuju i nešto pruže svom potomstvu. To što su se žene prepoznale u okviru nekih udruženja, dovoljno ukazuje na činjenicu da su izgubile poverenje u formalno zapošljavanje, koje se u nekim istraživanjima, zbog garantovane sigurnosti, našlo na drugom mestu, dok se najmanji broj žena odlučilo za rad u okviru zadruga (podaci se odnose na centralnu Srbiju, dok je stanje u Vojvodini, zbog boljeg funkcionisanja zadruga, drugačije). Bez obzira na to gde rade, njima je potreban input, informacija od organizacija, institucija pod ingerencijom lokalne samouprave, republičkih institucija, koje bi mogle da im pruže neophodnu stručnu, savetodavnu podršku. Primera radi, kada su u pitanju podsticajna sredstva, značajne informacije mogu da im pruže poljoprivredne stručne službe, kada su IPARD programi u pitanju, a odnose se na ruralni turizam, ali i lokalne turističke organizacije, omogućavajući im da ono što već znaju da rade i proizvode, plasiraju na najbolji mogući način. U ojačavanju onih istituicija koje se bave radom na terenu i omogućavanju zaposlenima u tom sektoru da posete svako domaćinstvo, porazgovaraju sa njegovim članovima i upoznaju se sa konkretnim problemima kako bi ih predupredili, prevazišli, Snežana Milisavljević vidi jedno od rešenja ovog problema. Jer, samo tako možemo da imamo jake male proizvođače, bez kojih nema jake, stabilne porodice, niti lokalne zajednice. Zato su projekti poput „Osnaživanje malih proizvođača kao preduslov za jačanje porodica“ koji podržava Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju, izuzetno važni.

Udruženje „Putokaz Kragujevac“ je nevladino i neprofitno udruženje, osnovano 2019.. Jedan od primarnih Udruženja je unapređenje kvaliteta života građana i marginalizovanih grupa putem obuka i sticanja dodatnih znanja i poslovnih veština radi lakšeg zapošljavanja i pronalaženja dodatnih izvora finansiranja. Akcenat rada stavljen je na nezaposlene žene, strarije od 45 godina, saglasan sa projektom Mreže za podršku ženama 45+, na teritoriji Republike Srbije - „Javnim zagovaranjem do ekonomskog osnaživanja žena 45+“, a u cilju uticanja na pobolјšanje ekonomskog položaja žena starijih od 45 godina, jedne od najranjivijih grupa na tržištu rada. „Mrežu 45+“ čine udruženja žena: „Žene na prekretnici“ Beograd, Laris“ Čačak, „Putokaz Kragujevac“ i „Miona“ Aleksandrovac. Ona su kroz zajedničke aktivnosti u prethodnom periodu, sistemski uticala na donosice odluka lokalnih i republičkih institucija, kako bi trajno doprinela prevazilaženju polne i starosne diskriminacije.

Najavljen je i pojekat pod nazivom „Ponovo snažna i važna” usmeren na ekonomsko osnaživanje nezaposlenih žena, koji realizuje Udruženje „Laris” iz Čačka u partnerstvu sa udruženjima „Putokaz Kragujevac“ i UŽ „Evgenija” iz Ježevice, u cilju poboljšanja ekonomskog položaja žena na tržištu rada iz ruralnih ili gradskih sredina, unapređenja njihovih znanja i veština, radi pokretanja sopstvenog posla i prevazilaženja trenutne krize. Pomoć u njihovom osamostaljivanju i osnaživanju kroz praktične obuke, individualna savetovanja sa sertifikovanim savetnicima za procenu kompetencija, obuke koje se odnose na digitalni marketing i promociju na društvenim mrežama, obezbediće materijal i opremu za početak posla u okviru malih kućnih radionica za pet žena iz Čačka i pet iz Kragujevca.

Istraživač i restaurator srpske srednjovekovne trpeze

Žene su najveće blago srpskog sela. One su te koje brinu o porodici, kući, svaki plod umeju da pozlate, a Svetlana Jovanović iz Gornje Trnave, Topola, jedna je od njih. Žena sa završenih osam razreda škole i ogromnim fondom znanja, majka dvoje dece i baka petoro muških unučadi, koji polako idu njenim stopama. Izrastaju u vredne, časne ljude pune dobrote i ljubavi.

Seosko turističko domaćinstvo „Jovanović“

Pre nekoliko godina, Svetlana Jovanović i njen suprug su odlučili da registruju Seosko turističko domaćinstvo „Jovanović“. Jedan od razloga bila je želja da dočekuju i ugoste, da pokažu toplinu srpskog gostoljublja. Do tada su se bavili isključivo poljoprivednom. Prvoklasne plodove sa 15 ha voćnjaka gospođa Svetlana je prodavala na pijaci, a izgledom manje lepo prerađivala u sve što se obično radi, ali je osmislila i poseban program za dijabetičare. Sve to je poklanjala prijateljima, dok malo po malo, nisu počeli da dolaze kupci. - Iz porodice sam u kojoj pri rođenju

Svetlana Jovanović sa paletom svojih proizvoda

novorođeno žensko dete dobije šerpu i varjaču. Otac je bio kamenorezac, a majka je uvek kuvala za radnike, tako da smo i nas tri sestre, počele da kuvamo čim smo

prohodale. Sa velikom radošću pripremam hranu i danas, u našem seoskom domaćinstvu, gde dolaze uglavnom stranci i to sa svim strana. Pre dve godine smo ugostili blizu 1.000 Austrijanaca. Dolazili su osam dana, jednog dana čak 127-ro - kaže gospođa Jovanović, pobornik tradicije, vezana za stare zanate, stare recepte i načine pripreme hrane. U njenoj kuhinji nema šećera, belog brašna, a jelo se priprema u drvenim i zemljanim loncima. Od rostfraja je samo escajg, jer tako pravilo nalaže.

Srpska srednjovekovna kuhinja

Za svoju dušu bavi se proučavanjem srpske srednjovekovne kuhinje. Znanja prikuplja čitajući literaturu koja „vuče“ veri, posećujući manastire. Tu je saznala kako se hranila vlastela, a kako običan narod. Divi se onima koji su morali da se dovijaju na razne načine da bi prehranili porodicu. Veruje da kada bi došlo to vreme, danas bi možda preživelo 2% populacije. Imperesionirana je likom i delom Sv. Save i njegovim darovima svom narodu, poukama da budemo bolji. „Čovek koji ne drži do vere, nema ni tradiciju. To je prazan čovek“ - smatra gospođa Svetlana, za koju je grožđe sveta voćka, koja i dan danji priprema vodnjiku, starinski lek za mnoge boljke, džem od slatkog vina, sarmu sa žitom, orasima, pitu sa žitom, isključivo koristi proso i stara žita. Trpezu iz tog vremena voli da prikaže na sajmovima i takmičenjima. - Današnje domaćice nisu ništa izmislile, sve je to postojalo i ranije i samo od naše

Istraživač i restaurator srpske srednjovekovne trpeze

kreativnosti zavisi kako će to biti predstavljeno. Ja se strogo držim tradicije.

Turisti kod nas jedu tradicionalnu hranu, ono što se u Šumadiji kuva najviše. Mada u ponudi imamo sve što se da poželeti, najčešće, u dogovoru i po zahtevu turističkih agencija koje dovode goste, pripremamo svadbarski kupus, reprezentativno jelo ovog kraja. Kinezi su izbirljivi u svojim zahtevima, Rumuni bez muzike ne dolaze i vole da ostanu dugo, a Austrijanci posle sat - dva odlaze. Uglavnom kukaju da im je mnogo i jako, ali upravo zato mi, u Srbiji izdržavamo sve jer se tako hranimo - objašnjava ova visprena domaćica.

Četiri generacije u jednoj kući

Veće grupe turista traže i veće angažovanje. Gospođa Svetlana kuva sama, ali kada dolaze gosti, u kuhinji je menja druga žena, nekada i više njih, koje serviraju hranu. Profesionalni konobari poslužuju goste, posebno angažuje ženu za održavanje higijene u toaletu. Njihovi prijatelji, poznavaoci stranih jezika, u takvim situacijama, pored oficijelnog prevodioca, pomažu njoj i suprugu, u boljoj i bržoj komunikaciji sa turistima. Pored hrane domaćica samostalno kreira zabavne sadržaje, i kada vreme dozvoljava u dvorištu za goste organizuje takmičenja u brzom krunjenju kukuruza, „skrcanju“ dva oraha jednom rukom; gosti mogu da naberu voće u voćnjaku; za mlade bračne parove sa decom organizuje kuvarske radionice, i sve što parovi skuvaju ponesu kući, ali pre toga moraju da operu sve šerpe. Ispred domaćinstva nalazi se parking mesto za četiri autobusa. - Uigrani smo za ovaj deo turističke ponude. Imamo dva registrovana kreveta, za svaki slučaj, ali za sada radimo samo ručkove, večere, proslave... Imamo ideju, snagu i volju da proširimo delatnost u pravcu pružanja usluga prenoćišta, ali nam nedostaje vreme. U našoj kući živi četiri generacije, osam članova i svi, u skladu sa mogućnostima doprinose da sve bude kako treba. Ne mislim da su naša kuća i dvorište nešto posebno, ali je uredno i ima dušu. Svako ko dođe kod nas oseti ljubav, slobodu, opuštenost, dobrodošlicu. U našem domaćinstvu se više daje nego što se očekuje - kaže pobednica osme sezone serijala „Kuhinja moga kraja“, koja je na Sajmu pita i gibanica u okviru petrovdanske manifestacije Etno sajam „Domaće prirodno”, 2020. u Topoli umestila pobedničku pitu. Smatra da ljudi koji se bave turizmom treba puno da putuju, vide nešto novo i pomalo „kradu“ ideje. Najponosnija je na svoj savršen brak i svojih pet unuka. Najstariji David, učenik srednje škole, smer kulinarski tehničar, posle izuzetnih rezultata postignutih na praksi, leto je proveo radeći u jednoj prestižnoj piceriji u Smederevu, gde su gosti tražili da vide to čudo od deteta. Na pitanje tamošnjeg novinara, od koga je pokupio to umeće, jednostavno je odgovorio: „od bake“, koja ga je, kao i sve unuke, dok su bili mali, stavljala pored sebe, na radni sto, da joj pomažu.

Približavanje dijaspore i matice

Stojan Stevanović

dinom prošlog veka nastavljeni su na one iz ekonomskih razloga u Ameriku krajem XIX i početkom XX veka. Iz istih razloga iseljavanja su nastavljena do danas. Svima njima je, uprkos razlici u vremenu, načinu i motivima, zajednički nedostatak preciznijeg uvida u brojno stanje i kompleksnu strukturu radi konkretizacije i aktualizacije demografskih, ekonomskih, socijalnih, obrazovnih, političkih, vojnih i drugih aspekata u određenju odnosa i državne politike prema dijaspori.

Tokom vekova Srbe je pratila sudbina stalnih ratova, deoba i seoba, što je uslovilo da mnogi potraže rešenje izvan granica svoje zemlje. Srpska dijaspora je stvorena pod uticajem teških istorijskih, socijalnih i drugih okolnosti. Politički motivisani odlasci iz zemlje sre-

Dijaspora spremna da pomogne matici

Stojan Stevanović poreklom iz opštine Lopare (severoistični deo BiH, deo eniteta RS), vlasnik hotela, predsednik Udruženja srpskih privrednika Švajcarske i predsednik Udruženja „Koreni“ aktivan je u nastojanju da unapredi ove odnose. U Srbiju je došao nakon foruma povodom projekta „Link Up Serbia“ u švajcarskom gradu Brunenu, na kojem je učestvovalo 60 - 70 srpskih privrednika, a koji će u organizaciji srpskih privrednika biti sledeće godine, kao jedan vid saradnje dijaspore i matice u ekonomskom smislu.

Na osnovu svog bogatog iskustva privrednika koji više od tri decenije radi i živi u rasejanju, objedinjavanje srpskog korpusa i povezivanje matice i dijaspore, po njegovim rečima, zasniva se na premisama rodoljublja i interesa. Trenutno, najdinamičnija saradnja je u oblasti drvno-prerađivačke i mašinske industrije, i turizma. - To su tri nezaobilazne teme koje imaju svoju budućnost i perspektivu i u Srbiji i u RS, te i svoje forume baziramo na njima. Zapostavljanje dijaspore od strane matice je najveća smetnja u toj konekciji. Moramo da znamo da današnja dijas-

Približavanje dijaspore i matice

pora nije ista onoj iz 70-80tih godina prošlog veka. Mi imamo danas „pametnu dijasporu“. Jedno moje dete je doktor, drugo magistar građevine, treće budući hotel-menadžer. Samo u Švacarskoj imamo jednog prof. Zorana Rančića, PD dr. med. Oberarzt Klinik für Gefässchirurgie, Universitätsspital Zürich, rodom iz Niša, uglednog dr Nikolu Čihorića, Trebinjca koji dugi niz godina radi u prestižnom Univerzitetskom kliničkom centru u Bernu, a tu su i fizičari, inženjeri... Ni ne znamo koga sve imamo u rasejanju. Ovi ljudi bi bili spremni da pomognu matici u svakom kontekstu, edukativnom i akademskom, a ne samo u ulaganju. Upravo Udruženje „Koreni“ radi na povezivanju dijaspore i matice. Formirali smo 30 - 40 opštinskih odbora u Srbiji i RS, a planiramo da uključimo bratsku Crnu Goru sa primarnim ciljem kulturne i akademske saradnje, i naravno saradnje u oblasti ekonomije, bez koje nema ništa. Međutim, još uvek nema ni evidencije o broju Srba u dijaspori. Spekuliše se sa brojem od 2.5 do 5 miliona. Upravo Udruženje „Koreni“ radi na bazi podataka utvrđivanja broja Srba u Švajcarskoj, kojeg profila, koji mogu da pomognu, svojim znanjem, ugledom, ne samo materijalno - rekao je između ostalog gospodin Stevanović.

Dobra saradnja sa metalskim sektorom

susednim zemljama. Takve manifestacije trebalo bi organizovati i u Minhenu, Beču i drugim gradovima u kojima živi brojna srpska zajednica jer, npr. Beč je, posle Čikaga, drugi najveći srpski grad na svetu, treći posle Beograda.

Poručuje da ekonomski mini sajmovi malih i srednjih preduzeća Srbije i Srpske

daju najvidljivije efekte u saradnji, kroz iznalaženje načina kako afirmisati firme, naći partnere, izvesti robu i da treba zaboraviti preduzeća sa 100, 400 i više radnika i posvetiti se ljudima koji zapošljavaju 5 - 10 radnika, koji će svoje produkte plasirati u centralnom delu EU. Strategija očuvanja i jačanja veza matične države i dijaspore, kao i matične države i Srba u regionu Vlade Republike Srbije iz 2011. godine, ključni je dokument kojim Republika Srbija nastoji da zaštiti prava i interese pripadnika dijaspore i Srba u regionu, njihov kulturni i jezički identitet. Uprava za dijasporu Ministarstva spoljnih poslova, privredne komore, razvojne agencije..., u službi su poboljšanja i olakšanja komunikacije koja je do sada bila nedovoljna. Stojan Stevanović ističe da se izvestan napredak ipak oseća i da sadašnja vlast ulaže napore da se višedecenijski vakum između dijaspore i matice prevaziđe. Po njegovom mišljenju Srbija i Srpska bi trebale da izađu u susret onima koji su otišli iz zemlje 70-80tih godina i koji bi svoje penzionerske dane da provedu u svojoj zemlji. Obezbeđivanjem odgovarajućih uslova, podizanjem savremenih staračkih domova, uz adekvatnu

Predstojeći Svesrpski samit nova šansa za povezivanje

Najdelotvorniji vidovi saradnje sa srpskom poslovnom dijasporom, zainteresovanom da investira, pronađe poslovne partnere u Srbiji i Srpskoj, po rečima predsednika, je putem sajmova, ekonomskih foruma, personalnih promocija: - Organizacija Svesrpskog samita ekonomske, akademske i kulturne dijaspore, koji će biti održan sledeće godine u Cirihu, jedan je od poželjnih načina konekcije, na koji pozivamo mala i srednja preduzeća da imaju svoje štandove i da predstave svoje proizvode, a mi ćemo pokušati da im nađemo relevante partnere u Švajcarskoj i

Starački dom Kneževi konaci u Vrnjačkoj Banji

zdravstvenu zaštitu, mnogi ljudi bi razmišljali o potvratku. Opština Lopare je dobar primer saradnje između matice i dijaspore, gde su lokalne vlasti obezbedile uslove za povratak starih, a najveći deo sredstava u dom zdravlja i infrastrukturu uložila je dijaspora.