O uzvišenosti narodne pesme i igre

Pevajte deco, igrajte dok ste živi. Budite zajedno i čuvajte vrlinu. Budite najbolji što možete sa svojim najbližima, sa samim sobom i sa Bogom - poručila je svoj slobodoumnoj omladini, onim mlađima, ali i onima koji u sebi još uvek prepoznaju mladalačku energiju, Jelena Jovanović, doktor muzikologije, od 2018. dopisni član SANU, viši stručni saradnik Muzikološkog instituta SANU, član Odbora za izradu Leksikona umetničke igre, član Srpskog etimološkog društva i Međunarodnog saveta za tradicinalnu muziku (ICTM).

Po njenim rečima, kada se zapeva izvorna pesma, posebno oni stariji oblici, muk koji tada nastaje, trenutak je čiste lepote i promene načina sagledavanja samog života. Događaji koji neguju narodno stvaralaštvo, poput festivala, sabora, smotri koje okupljaju folklorne ansamble i izvorne pevačke grupe, divni su događaji koji podrazumevaju nadljudski angažman organizatora koji žele da svojim pregalaštvom daju doprinos njihovom očuvanju i razvoju. Kontinuitet druženja u jednoj dobroj energiji, u veri i svemu pozitivnom što podstiče vrlinu, osećaj pripadnosti kolektivu, ali i negovanje individualnosti, lične kreativnosti, nemerljiv je u vaspitanju mladih ljudi.

Dr Jelena Jovanović ističe činjenicu da KUD-ovi, kao i celokupno narodno nasleđe, opstaje zahvaljujući entuzijazmu dobrih ljudi. Takmičarski duh u smislu bavljenja nečim radi prestiža i nagrade, donekle je uspeo da se nametne kao poželjni obrazac ponašanja, i u drugi plan postavi motiv radosti u igri, druženju, deljenju vremena sa drugima u lepim događajima, aktivnosti koje relaksiraju, opuštaju, nadahnjuju. - Ja se, pre svega bavim narodnom pesmom i drago mi je što se danas pozitivno razmišlja o podsticanju povratka izvornoj pesmi i igri. To je jedan pokret koji je poslednjih godina više zastupljen u koreografskom svetu, i to bi sa svoje strane pozdravila. Međutim, prave narodne pesme je relativno malo zahvaljujući jakom uticaju medija, tako da su retke prilike kada možete da čujete narodnu pesmu u njenom izvrnom obliku, i to je problem - ističe dr Jovanović, podsećajući da je folklor bio jedno vreme deo školskih programa u nastavi fizičkog vaspitanja i da bi bilo poželjno obnoviti ga. Osim muzike, igre, specifičnih pokreta dobrih za razvoj dece u omladine, ogromnu vrednost takvog rada vidi u vaspitnom značaju, dobijanju dragocenih informacija, sticanju osećaja za igru, upoznavanju sa tradicijom.

Rad rukovodilaca kulturno-umetničkih društava, folklornih ansambala, smatra nemerljivim, kako u neposrednom kontaktu sa mladima na uspostavljanju prihvatljivih normi ponašanja i ophođenja, tako i kroz saradnju sa etnokoreolozima, etnomuzikolozima praktičarima u očuvanja tradicije u što čistijem obliku. Istrajavanje u ovoj oblasti, koja iz neobjašnjivih razloga slovi za „fakultativnu“, bez sagledavanja izuzetnih uticaja, pojedinaca i KUD-ova na socijalni, fizički, intelektualni, psihički i drugi razvoj mladih, nema adekvatnu materijalnu potporu institucija, u smislu obezbeđivanja egzistencije i omogućavanje potpune posvećenosti ovom radu.

Akademik dr Jelena Jovanović

Kretanja koja treba pozdraviti su sve učestaliji angažmani KUD-ova u okviru neke manifestacije, u čemu direktnu ulogu imaju turističke organizacije. Za mlad svet su smotre, susreti, festivali mesta upoznavanja, prilike da vide i čuju jedni druge, da se druže, da se desi neka lepa razmena.

O osobenostima pesme i igre dr Jovanović kaže: - Narodna pesma i muzika su se malo „izgubile“ u vremenu, a pesma je ta koja nas budi i pokreće. Volim da kažem, a znam iz ličnog iskustva i rada sa mladim ljudima, da je pevanje jedan duboko lični čin, odnos prema sebi samom, prema svom glasu. Kako će vaš glas zazvučati? Biti prihvaćen od sredine? Da li ste vi zadovoljni i koliko treba da radite na njemu? To su pitanja koja traže specifičan odnos i introspekciju svakog pevača. Igra je u boljoj poziciji. To je kolektivni čin gde se igrači međusobno bodre i podstiču. U pevanju je individualnost naglašenija i veći je rizik da zapevate nego da zaigrate.

Naše bogatstvo - Festival Zlatnih ansambala Srbije

Potaknut idejom očuvanja i negovanja tradicije naroda koji obitavaju na ovim prostorima, a na inicijativu Saveza kulturno-umetničkih društava Srbije i Folklornog ansambla „Vila“ - Srpskog kulturno-umetničkog društva „Železničar“ iz Novog Sada, upriličen je pre 13 godina „Festival zlatnih ansambala Srbije“. Povodom Svetskog dana srpskog kola upisanog na UNESKO listu nematerijalnog kulturnog nasleđa sveta (2017) na platou ispred SPENS-a, takođe u Novom Sadu, četvrtu godinu za redom razvija se veliko kolo čime se označava početak festivala zasnovanog na temeljima višeslojnog narodnog pamćenja. „Takmičenje“ u pojedinačnom nadigravanju tzv. „Zlatno kolce“, i po drugi put izvedene koreografske minijature inspirisane srpskim kolom u tri, činili su zvaničan deo ovog jedinstvenog praznika narodnog stvaralašta koji se, samo uslovno odnosi na igru i pesmu. Onaj nezvanični deo, rezervisan za učesnike, odigrao se u hotelu „NORCEV“ na Fruškoj gori, uz dodelu nagrada i igranku na kojoj je izvedeno 21 kolo, uz pratnju orkestra KPD „Jednota“ Gložan, čime je završen ovogodišnji Festival Zlatnih ansambala Srbije.

Veličanstvena smotra srpskog narodnog stvaralaštva

Sve se to desilo u subotu 27. novembra 2021., u ime sećanja na Veliku narodnu skupštinu održanu 25. novembra u Novom Sadu, kao završni čin viševekovnog istorijskog procesa - ujedinjenja Vojvodine sa maticom Srbijom. Ovom velikom događaju prethodio je ulazak u grad jedinice srpske vojske pod komandom majora Vojislava Bugarskog, 09. novembra, a kao podsećanje na taj događaj ispred SPENS-a je došla porodica Jakovljević sa fijakerom umesto 200 konjanika sa Salajke, koji su 1918. dočekali srpsku vojsku. U istoriji je zabeleženo da je to jedina vojska koja je ušla na jednu teritoriju bez ijedne žrtve, s pravom je smatrajući svojom.

Ovoj kulturno-umetničkoj smotri duha i lepote autentičnosti sveukupnog srpskog narodnog stvaralaštva prisustvovali su brojni zvaničnici, naučni radnici na polju etnomuzikologije i etnokoreologije, koreografije, umetnici, aktivni čuvari narodnog stvaraštva. Uz prisustvo protojereja Željka (Latinovića), Hram Uspenija Presvete

Milorad Lonić (levo); Selena Rakočević i Milorad Mirčić

Bogorodice u Novom Sadu, Festivalu je prisustvovala dr Vera Obradović, istaknuti koreograf i redovan profesor Fakulteta umetnosti Univerziteta u Prištini, a Festival otvorila akademik Jelena Jovanović, etnomuzikolog.

KUD-ovi čuvari kulturne baštine

Čovek koji stoji iza cele ove organizacije je Milorad Lonić, predsednik Predsedništva Saveza kulturno-umetničkih društava Srbije i direktor i umetnički direktor Ansambla „Vila“ SKUD „Železničar“. Organizator, umetnički direktor, koreograf i dr., izrazio je svoje zadovoljstvo prelepim događajima koji su se u logičnom sledu nadovezivali jedni na druge i po završetku dao svoje viđenje ove manifestacije: - Posle srpskog kola u kojem su se istovemeno našli i igrači i građani, održano je nadmetanje u „Zlatnom kolcu“, ali ne u njegovom klasičnom smislu prestižnosti i gordosti, već da bi se istakla njegova lepota i magija povezanosti. Saborno izvođenje niškog kukunješa odabrano je iz razloga što ga izvode dva legendarna srpska muzičara. Jedan je Sava Jeremić, najpoznatiji frulaš, koji je na Međunarodnom festivalu folklora u Langolenu (1953), kolom „Paraćinka“ osvojio prvo mesto. Drugi je Vlastimir Pavlović Carevac, dipl. pravnik koji je 1929. zasvirao narodnu muziku

Naše bogatstvo - Festival Zlatnih ansambala Srbije

Najuspešniji u igranju srpskog kolca Pobednički trio u minjaturama

sa svojim orkestrom na talasima Radio Beograda. Osim na radiju i dirigovanja horom društva „Abrašević“, posvetio se pedagoškom radu, izučavanju muzičke baštine, težeći da to blago sačuva, pročisti i unapredi. Finalno „Kolce“ je odrigrano u Amfiteatru SPENS-a, posle kvalifikacija u Kraljevu, Nišu, Vladičinom Hanu, Vršcu, Beogradu, Kikindi, Zrenjaninu, Subotici, Novom Sadu. Ovde su iskazali svoje umeće s ljubavlju, a onim tog dana najnadahnutijim, pripale su i nagrade. Želeli smo da promovišući našu tradiciju podržimo obrazac igranja kola u tri, i danas rasprostranjen u narodu. Pet zlatnih ansambala Srbije, Akademski folklorni ansambl „Oro“ Niš, AKUD „Ivo Lola Ribar“ Beograd, KPD „Jednota“ Gložan, SKC „Stefan Nemanja“ Kraljevo, Ansambl „Vila“ SKUD „Železničar“ Novi Sad učinili su ovu manifestaciju veličanstvenom. Insistirao sam, zajedno sa Odborom, da svako donese „cveće“ iz svog kraja što je pomoglo da se prikažu srpski dijalekti na izvorni, potpuno autentični način. Praznik za oči bile su i Minijature, nova forma kojom je predstavljena tradicionalna igra u tri. Prikazane su 14 u konkurenciji, i jedna revijalna minijatura, i mislim da su uspešno urađene. Nadam se da ćemo ubuduće otvoriti i druge forme koje će naš folklor čuvati, ali i dati savremeni izraz koji će kroz umetnički prezent otvoriti mogućnost da se ispolji talenat svakog pojedinca.

Gospodin Lonić je dodao da je ceo događaj održan uz propisane mere, a da su organizaciju podržali Grad Novi Sad, Ministarstvo kulture i informisanja Republke Srbije, preduzeće „Održavanje i usluge” d.o.o., Elektrotim DOO, SPENS iz Novog Sada, kao i medijske kuće: TOPSRBIJA, Novosadski informativni portal 021, Radio Novi Sad, RTV, Novosadska TV, zahvalivši se svima koji su učinili da

Sa dodele priznanje zatnim ansamblima

ova manifestacija bude vidljiva i prepoznatljiva. Zahvalio se, takođe onima koji su promovisali Festival u svojim lokalnim krugovima, Nišu, Kraljevu, Valjevu..., gostima iz Prijedora (RS), koji pripadaju našem duhovnom prostoru, jer ova manifestacija želi da pokaže sabornost svih onih koji vole kulturu, tradiciju srpskog roda i svih koji žive sa njim.

Priznanja za najbolje

Tročlani žiri u sastavu: Srboljub Ninković (predsednik), Đorđe Lakušić i Drago Kecman odlučili su pobednike u nadigravanju:

Zlatno kolce u kategoriji dama: Milica Milićević (AKUD „Ivo Lola Ribar“, Beograd) i Sandra Ivanović (AFA „Oro”, Niš); muškarci: Miloš Milić (AKUD „Ivo Lola Ribar“, Beograd) i Aleksandar Mladenović (AFA „„Oro”, Niš)

Srebrno kolce kod dama: Milica Dacin (FA „Vila“, Novi Sad) i Anđela Jelić (KUD „Železničar“, Kraljevo); kod gospode: Aleksandar Jovićević (KUD „Železničar“, Kraljevo) i Aleksandar Panić (Društvo za negovanje tradicije „Sv. Nikolaj Velimirović“, Valjevo)

Bronzano kolce kod dana: Dunja Babić (KUD „Bratstvo“, Subotica) i Magdalena Marković (KUD „Železničar“, Kraljevo) i gospode: Zoran Ančin (KUD „Pionir“, Zrenjanin) i Vladimir Tijanić (KUD „Železničar“, Kraljevo).

Spisak nagrađenih koreograf-

skih minijatura tradicionalnog plesa na zadatu kinetičku formu kola u tri 2021. prema evaluaciji redovnog profesora Univerziteta u Kosovskoj Mitrovici dr Vere Obradović ovogodišnjeg selektora:

Laureat I stepena: 1. Aleksandar Panić, „Verom ka putu istine“, na muziku numere kolo Žikino kolo

Laureati II stepena: 2. Natalija Stojković, „Otac“, na muziku numere arapsko kokonješte 3. Milorad Lonić, „Pod svodom nebeskim“, na muziku numere Jesam li ti

Jelane, u aranžmanu Ilije Rajkovića

Laureati III stepena: 4. Janko Dimitrijević, „Čas mačevanja“, na muziku numere Šungino kolo 5. Jovana Vasin i Kosta Jocić, „Uoči Vaskrsa“, na muziku numere brzak kolo 6. Emilija Diković, „Pijačni četvrtak“, na muziku numere rabadžijsko kolo.

Vinarija Probus Vineyards novo blago Fruške gore

Moderna vinarija „Probus Vineyards” u Velikim Radincima, kraj Sremske Mitrovice, vlasnika Milorada Miloševića, zvanično je otvorena na Mitrovdan, 08. novembra 2021. godine. S obzirom da se radi o slovenačkoj investiciji, čast i zadovoljstvo da zvanično otvori vinariju pripala je Nj.E. Damjanu Bergantu, ambasadoru Republike Slovenije u Srbiji. - Veliko je zadovoljstvo biti ovde sa Miletom i njegovom porodicom. Gospodin Milošević je u Sloveniji radio kao direktor dve značajne kompanije, bio je vlasnik jednog hotela i sve što je zaradio, oko četiri miliona evra, investirao je u ovu vinariju. Kada je došao prvi zadatak je bio da obezbedi zemlju, danas 40 ha i za to je to trebao da pregovara sa 127 vlasnika. Reč je o veoma velikoj slovenačkoj investiciji u infrastrukuru u Srbiji. Mislim da ovo nije njegov poslednji korak, već jedan od prvih na putu razvoja ove regije. Zna da naglasi da je iz Slovenije doneo slovenačko znanje i slovenačko iskustvo na području uzgoja vina, pre svega došlo iz Goriških brda, veoma poznate vinske regije - rekao je ambasador. „Iskustvo uči, a ljubav vodi“ - poslovni je moto gospodina Milorada Miloševića, čoveka koji je 2012. godine zasadio prvi vinograd, da bi danas u svom posedu imao 40 ha, od čega 19 ha pod vinogradom, odnosno 16 ha u punom rodu. Nije slučajno, što se vinogradi prostiru na mestu gde je M.A. Probus, čije ime vinarija danas nosi, upravo na tom mestu, zvanom Šuljamačka glavica, zasadio prve vinograde 280-te godine, prekršivši tako Ukaz cara Domicijana o zabrani gajenja vinove loze van Apeninskog poluostrva koja je bila na snazi duže od veka.

Danas, ovaj Bogom dan vinograd za uzgoj vinove loze, predstavlja stožer razvoja vinogradarstva i vinarstva ovog kraja, ali i privrednih, kulturnih, te neizostavnih turističkih kapaciteta.

Čin otvaranja je obeležio govor domaćina, kojim je evocirao put siromašnog dečaka rođenog u Velikim Radincima, koji se kao petnaestogodišnjak otisnuo u svet u potrazi za mestom na kojem će ostvariti svoje snove. Završio je srednju školu, potom Fakultet političkih nauka, pa Pravni fakulutet. Tokom bogate karijere, vodio je prestižne slovenačke kompanije poput „Iskre“ i „Planike“, potvrdio se i kao uspešni hotelijer. Poslovni razvoj pratila je i podržavala njegova porodica, supruga Tatjana i dve ćerke. Ipak, srce ga je vuklo nazad. Otvara prvu slovenačku firmu u Srbiji i pre uspostavljanja zvaničnog diplomatskog odnosa između dve zemlje. Deset godina kasnije, sa ciljem razvoja kraja, organizuje Sajam poljoprivrede. U drugoj deceniji novog milenijuma, u rodnim Radincima odlučuje da zasadi vinograd i počne malu proizvodnju vina. Entuzijazam i želje vrlo brzo su prerasli prvobitne ideje - Vinarija predstavlja ostvarenje mojih snova, a ćerka Maja je njihov nastavak. Ponosan sam što danas otvaram novu životnu priču koja je postala moj ponos. Priču koja je zahtevala puno odricanja, truda i znoja, danas nagrađene brojnim prestižnim priznanjima sa vinskih festivala - rekao je gospodin Milošević.

Milorad Milošević sa ćerkom Majom i suprugom Tatjanom

Vinarija Probus Vineyards novo blago Fruške gore

O slovenačkoj investiciji u Srbiji

Nj.E. Damjan Bergant, ambasador Republike Slovenije u Srbiji zvanično je otvorio vinariju „Probus Vineyards” u Velikim Radincima, vlasnika Milorada Miloševića, državljanina Republike Slovenije i Republike Srbije. Svečano otvaranje bilo je ujedno i promocija Slovenačke investicije u Srbiji. Ambasador je tokom otvaranja naglasio da je svaka investicija, pogotovo u vinarstvo dobra, jer podrazumeva razmenu znanja i iskustva. - Slovenija može da učestvuje u razmeni iskustva na području uzgoja vina jer ima tradiciju, a slovenački vinari su veoma poznati u svetu - naglasio je tom prilikom ambasador.

On je istakao da je za njega, kao predstavnika Republike Slovenije, otvaranje ovakvog objekta veliki poduhvat, veoma bitan i značajan jer se radi o investiciji, u koju je znanje i iskustvo donešeno iz Slovenije u Srbiju. Po njegovim rečima, Slovenija slovi za zemlju vinu uprkos ograničenoj produkciji. Iako po količinima ne može da se meri sa vinskim velesilama poput Francuske, kvalitet vina iz Slovenija obezbeđuje siguran izvoz u sve zemlje sveta.

O vinogradarsko-vinskom potencijalu Srbije, gospodin Bergant je rekao: - Srbija ima veliki potencijal po pitanju vina. Srpska vina su odlična, imaju veoma visok nivo kvaliteta i Srbija u budućnosti može da igra veoma značajnu ulogu u vinskom svetu. Na tim osnovama se može oplemeniti buduća saradnja između dve naše zemlje.

Uzgoj vinove loze i proizvodnja vina usko su vezani uz vinski turizam. Na tu temu ambasador je istakao da je Srem bogat svim i svačim, i kao takav mogao bi da postane primamljiv turistima i poslovnim ljudima iz njegove zemlje. Smatrajući turizam izuzetno važnom privrednom gradnom, sugeriše pravac njegovog razvoja ka eko turizmu i korišenju prirodno-geografskih vrednosti ovog kraja: - Srbija na području Fruške gore ima veoma visok kvalitet turističkih proizvoda, ali i neiskorišćenih resursa. Može da bude interesantna sa otvaranjem vinarija poput vinarije „Probus Vineyards” u Velikim Radincima, razvojem ugostiteljstva, kulinarstva, eko turizma. Slovenci vole da borave u prirodi i da brojne pešačke i biciklističke staze kroz Frušku goru, uz lokalno vino i hranu mogu da obezbede sve uslove kvalitetnog odmora. Kao dodatnu vrednost prirodnom bogatstvu Srema i Fruške gore naveo je veliki broj srednjovekovnih manastira, kao i novootvorene „Fruške terme“ u Vrdniku, koje pored nekolicine odličnih manjih ugostiteljskih objekata, nude vrhunski smeštaj i kompletan doživljaj.

Dr Marko Malićanin, predsednik UO Saveza vinogradara i vinara Srbije je tom prilikom iskazao zadovoljtvo što je razvoj ovog velikog vinogradarsko - vinarskog poduhvata pratio od samog početka i da ima priliku da, sa ostalim gostima, uživa u ovom prelepom ambijentu. - Ovakvi projekti su dokaz da srpsko vinarstvo nezadrživo ide napred u pravcu ozbiljnog razvitka. Danas vinsku scenu Srbije karakteriše diverzitet, i od severa ka jugu, od Vranja ka Subotici različita su zemljišta, klimati, tradicija, na desetine autohtonih, mnoštvo internacionalnih sorti, koje su u srpskih vinogorjima našle topao, udoban dom. One, zajedno sa svim agroekološkim uslovima daju sliku vinske Srbije, u kojoj se danas mogu probati vrhunska vina. Srbija nije poznata na vinskoj mapi jer je tokom XX veka prošla kroz velike društvene krize, ratove, koji su ostavili traga na vinski svet. Ali, u XXI vek Srbija je u ušla vrlo dinamično, na krilima nekolicine entuzijasta, vinogradara i vinara zahvaljujući kojima je vinska scena počela da stasava. Danas imamo preko 120 hiljada individualnih odgajivača vinove loze, preko 22 hiljade hektara pod vinogradima, više od 400 registrovanih vinarija i te brojke se iz godine u godine uvećavaju. Ono što budi posebnu radost upravo su projekti poput vinarije „Probus Vineyards”, na čelu sa gospodinom Miletom, uz stručan nadzor vrhunskog enologa Uroša Boljčine. Ovakve vinarije su garant da će vinska scena Srbije rasti i doneti neku novu vrednost - zaključio je dr Malićanin.