EKO ART KAMP na Stražilovu

Stražilovo (321 m n.v.), nedaleko od riznice srpske kulture, Sremskih Karlovaca, varošice u čijoj je Gimnaziji učio veliki srpski pesnik Branko Radičević, koju je opevao u svojim pesmama i odabrao za večni počinak, danas je jedno od najfrekventnijih turističkih izletišta Fruške gore.

Prepoznavši veliki potencijal ovog mesta Dejan Čavić, direktor Produkcijske kuće „ScoMediaSco“ doo, autor širom regiona poznatog projekta „Kuhinjica“ baziranog na promociji gastro specijaliteta, pre nekoliko godina je uređenjem Eko kampa podigao atraktivnost ovog mesta, a svoje ideje nedavno zaokružio projektom gastro-rekreativnog centra, u neposrednoj blizini kampa, na samom ulasku u Nacioalni park „Fruška gora“. Prostor namenjen multimedijalnim dešavanjima otvorila je EKO ART KAMP slikarska kolonija, koja je tokom novembra 2021. godine okupila više od 10 umetnika pružajući im vrhunske uslove i atmosferu, inspirišući ih jesenjim pejsažom i koloritom Stražilova.

U ulozi organizatora, gospodin Čavić se sa svojim prijateljom, poznatim umetnikom iz Novog Sada, Radulom Boškovićem, kao umetničkim direktorom, upustio u ovu predivnu avanturu. - Imao sam slobodu da kao umetnički organizator, vođen respektom prema svojim kolegama, uputim poziv slikarima iz bezmalo svih krajeva Srbije, koji će odgovoriti na izazov kao umetnici i kao ljudi. Učesnici slikarske kolonije na Stražilovu bili su: Danilo Vuksanović, Milan Pivnički i Radule Bošković kao selektor i učesnik, iz Novog Sada, Tatjana Blagojević, Olivera Protić i i Slavoljub Slava Radivojević iz Beograda, Dragan Bartula iz Loznice, Zorica Đorđević iz Paraćina, Dejan Deki Milivojević iz Jagodine, Jovica Panić iz Rume i Aleksandar Dević iz Niške Banje. Slikarka Jovana Popović iz Sremskih Karlovaca, Borivoj Popržan, Zoran Tairović i Snežana Mandić iz Novog Sada, bili su u svojstvu pridruženih umetnika, tzv. gosti-domaćini, koji su bili snažna podrška

Prva pa sjajna - likovna kolonija u EKO ART KAMPU

ostalim učesnicima, a bez obaveze stalnog borakvaka na koloniji. Zadatak umetnika bio je da naprave po jednu sliku dimenzije 80x65. Potpuno autorski i personalno različiti, ali kompatibilni, od prvog dana, umetnici koji uglavnom nisu ranije sarađivali, zahvaljujući uslovima i ambijentu moderno dizajniranog objekta, sa prelepim pogledom na prirodu, adrenalin parkom, ali i obližnjih Sremskih Karlovaca, učinili su boravak inspirativnijim i uzbud-

ljivijim. Smeštaj je bilo organizovan u Vili „Prezident“ u kojoj je vladala domaćinska atmosfera. Prijatno druženje uz rad, razmenu iskustava, pesmu i šalu je urodilo plodom, izvanrednom kolekcijom slika - istakao je umetnik, ne zaboravljajući da pomene vrsnog kuvara Aleksu i dve dame, Danijelu i Katarinu koje su svo vreme bile domaćinska podrška umetnicima, trudeći se da im učine boravak i rad ugodnijim.

Gospodin Bošković, zadovoljan prvim EKO ART KAMP-om na Stražilovu prokomentarisao je:

- U toku boravka organizovali smo posetu Galeriji Matice Srpske u Novom Sadu, gde nam je domaćin bio kolega Danilo Vuksanović. Slikarska kolonija je imala veliku podršku Turističke organizacije Vojvodine (TOV), Sremskih Karlovaca (TOSK), kao i Opštine Sremski Karlovci. U Bermet Vili, smeštenoj u centru Karlovaca, ugostio nas je Aleksandar Saša Stojkečić, predsednik opštine Sremski Karlovci. Za kulturološki obilazak

Sremskih Karlovaca: od Kapele mira, Patrijaršijskog podruma, Saborne crkve Sv. Nikole, do Spomen biblioteke najstarije srpske gimnazije, imali smo obezbeđenog profesionalnog vodiča.

Prostor koji će oplemeniti slike, namenjen je i drugim kulturnim i društvenim sadržajima. U planu je da se likovna kolonija EKO ART KAMP ubuduće održava dva puta godišnje, jednom u prolećnom terminu, poslednjeg vikenda u maju, drugi put u jesenjem, drugog vikenda u novembru.

Obraćanje Boška Vučurevića na Danu voćara

Unapređenjem ekonomske saradnje sa inostranstvom, pruženjem informativno-analitičke podrške, podsticanjem izvoza, uključivanjem domaćih kompanija u međunarodne trgovinske tokove, kao i učešćem u kreiranju Zakona i propisa značajnih za privredu, Privredna komora Vojvodine (PKV) je u prethodne dve zahtevne godine, opravdala svoju ulogu zastupnika interesa svojih članova i podsticanja privrednih aktivnosti. U cilju pružanja mogućnosti privrednim subjektima da bolje, efikasnije i potpunije ostvaruju svoje interese i prava PKV je u prethodnom periodu nastavila povezivanje sa naučnim i obrazovnim institucijama, motivišući primenu novih tehnologija i znanja u savremenom poslovanju i proizvodnji. Tome je, po rečima Boška Vučurevića, predsednika PKV, doprinelo, pre svega, umrežavanje poslovnih, kvalitenih i razvoju sklonih institucija i pojedinaca.

Zadovoljstvo ostvarenim

- Postigli smo rezultate sa kojima u potpunosti možemo da budemo zadovoljni, s obzirom na uslove u kojima smo radili, planirali od meseca do meseca, u skladu sa situacijom u zemljama EU reflektovanom na privredu, gde su naši tradicionalno najveći partneri i stalno u vezi sa našim privrednicima za koje smo bili pouzdan izvor informacija. O tome govore i podaci Republičkog zavoda za statistiku da je za 10 meseci ove godine zabeležen rast u svim segmentima privrede, a da će BDP u trećem kvartalu biti +7,7, do kraja godine 7,4%. To je znak oporavka privrede i da su obimne mere monetarne i fiskalne politike Vlade dale pozitivne rezultate. Veliki udeo imale su i strane direktne investicije kroz otvaranje fabrika, novih radnih mesta, uvoza savremenih tehnologija, poreze, doprinose, devizni priliv i dr. Ove godine Continental je otvorio svoju prvu fabriku u kojoj je počela proizvodnja naprednih i složenih elektronskih proizvoda za auto-industriju. Završena je i prva faza radova na izgradnji nove, prve „high tech“ fabrike u Novom Sadu. Na svečanosti povodom otvaranja istaknuto je da je u Istraživačko razvojnom centru već zaposleno 700 specijalista, a da će izgradnja nove doneti pozitivne promene strukture srpske ekonomije u pravcu isporuke inovativnih tehnologija za ceo svet, rasta nivoa izvoza, stvaranja mreže lokalnih dobavljača i podizanja motivacije stručnih ljudi u Srbiji da grade budućnost u svojoj zemlji - istakao je gospodin Vučurević.

Najveći doprinos u tim procesima pripada Fakultetu tehničkih nauka (FTN) Univerzitet u Novom Sadu, prilagođavanjem postojećih i uvođenjem novih smerova u skladu sa zahtevima tržišta i najboljom međunarodnom praksom. Međutim, znajući za kvalitet Prirodno-matematičkog fakulteta (PMF), PKV je napravila link između ove visokoobrazovne institucije

i Continentala, a kruna svega je potpisivanje Sporazuma o njihovoj saradnji. U daljem nastojanju PKV planira formiranje pula kvalitetnih obrazovnih ustanova, državnih i privatnih, odakle će, za potrebe privrede, biti regrutovani mladi stručni ljudi, kojima će biti omogućeno da profesionalnu karijeru grade u Srbiji.

Organizovano preko 200 događaja

PKV je u svojstvu organizatora i suorganizatora, tokom 2021. učestvovala u preko 200 online/hibridnih događaja, konferencija, tematskih skupova, poslovnih foruma, sajmova. Kroz Komoru je „prošlo“ preko 1.000 privrednika. - Od tri Udruženja u okviru PKV, poljoprivrede, usluga i industrije, apostrofirao bih prva dva, koja su podigla kvalitet našeg poslovanja. Udruženje poljoprivrede je pomno pratilo agrarne rokove, počelo sa finansiranjem, a u Grupaciji proizvođača grožđa i vina, raznim merama i podsticaji-

Kada je reč o industrijskoj proizvodnji, zaključno sa oktobrom, zabeležen je rast od oko 4.5%, spoljnotrgovinsko poslovanje veće je za 27/8% u odnosu na prošlu godinu i 22/3% u odnosu na 2019.. Razlog tome su strane direktne investicije, rast domaće proizvodnje, vraćanje spoljnotrgovinskih kretanja na logistički najbliža tržišta, što je omogućilo prodor naših roba u okruženju. Uvoz je takođe zabeležio rast. Parametri koji pokazuje dobar pravac razvoja su trenutna pokrivenost uvoza-izvoza od oko 90%, do pre dva meseci je taj odnos bio 98,5, i rast od 15 % u prometu na malo. Očekivanja za narednu godinu su optimistična.

ma, pomoglo nabavku mehanizacije. Kada je reč o proizvođačima sireva, po kvalitetu paritetnim sirevima u EU, predstavnici Vlade su izašli sa preporukama ulaska u trgovinske lance i izvoza. Centar događanja u ovoj godini vezano za poljoprivredu su bili Dani voćara na Novosadskom sajmu. Konferenciji koju je organizovala PKV prisustvovali su svi relevantni pred-

Sa KZN sa egipatskim privrednicima u PKV

stavnici iz ove branše, u kojoj je ostvaren veliki napredak, posebno u proizvodnji jabuka čija je proizvodnja intezivirana i ostvaren izvoz od oko 50 miliona evra. Što se tiče Udruženja usluga, ono je dalo veliki doprinos Komore u smislu kvalitetnog informisanja i tumačenjima novina, poput: elektronske trgovine, elektronskog fakturisanja i sl. Održali smo sijaset skupova vezanih za turizam. S obzirom na potpuni krah turizma u 2020., ove godine zabeležen je rast od oko 54%, te ohrabreni oporavkom ove privredne grane, sa Turističkom organizacijom Vojvodine, Pokrajinskom vladom i Privrednom komorom Srbije, pokrenuli smo akciju promovisanja turizma i vraćanje turista u naše banje, planinske centre... Rezultat, kojem je doprinela i ova akcija, je promet od milijardu i dvesta miliona, što je na očekivanom nivou - saopštio je predsednik.

PKV prati interese privrednika

Sve ovo bilo je moguće ostvariti zahvaljujući blagovremenim uvođenjem prediktivnih aktivnosti: digitalizacije, transformacije i prilagođavanja koje su prethodile održavanju, najvećeg u državi - Regionalnog poslovnog foruma, u tzv. hibridnom formatu, učešće preko 250 kompanija iz 28 država, potom i B2B online sastanaka privrednika. PKV je ove godine ostvarila nove i održala ranije uspostavljene kontakte. Delegacija Pokrajinske vlade, PKV i 14 kompanija iz Srbije, je u avgustu ove godine boravila u radnoj poseti Nižnjem Novgorodu u Ruskoj Federaciji, sa kojom je spoljnotrgovinska razmena u 2020. godini iznosila je 994, dok je u prvoj polovini tekuće godine bila vredna 417,6 miliona evra. - Naš krucijalni zadatak je da pratimo interes privrednika, njihove potrebe i zadovoljavamo njihove interese, da ih povežemo sa Vladom, naučnim institutima, da ih odvedemo na nova tržišta i povežemo sa „pravim igračima“ uz garanciju njihove pouzdanosti. Moja intencija za narednu godinu je uključivanje naših privrednika u International Finance Corporation: IFC, kako bi se informisali o mogućnostima saradnje, a druga važna stvar je, shodno planu da zemlje Zapadnog Balkana u narednih pet godina budu finansirane sa 30 milijardi evra, što se pre svega odnosi se na mala i srednja preduzeća, da informišemo naše članice o tim mogućnostima. Tu već vidim nekoliko firmi sa delatnostima za koje EU ima potražnju, ali uz zahtev da svaki izvoznik u EU mora da ima 5-10% proizvodnje sopstvene električne energije iz obnovljivih izvora. Sekretar iz Udruženja industrije PKV već je pokrenuo kampanju kako i na koji način pružiti pomoć u smislu projektovanja, uslova finansiranja i drugog - objašnjava gospodin Vučurević.

Rezultati kreiraju budućnost PMF-a

Prof. dr Milica Pavkov Hrvojević zadovoljna učinkom svojih saradnika i studenata

Sa velikim ponosom se prof. dr Milica Pavkov Hrvojević, dekan Prirodno-matematičkog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu osvrnula na rezultate postignute tokom neobične, ali izuzetno uspešne 2021. godine, u svim segmentima naučnog i obrazovnog rada.

Nikad veći broj projekata

Od aktuelnih 57 međunarodnih i nacionalnih projekata na kojima trenutno učestvuje PMF, posebno se ističe osam HORIZON 2020 projekata finansiranih od strane EU, iz reda najprestižnijih kako po obimu, tako i broju učesnika i finansijskim sredstvima. PMF učestvuje na preko 15 trilatelara i multilaterala, od čega su tri u oblasti podunavskog regiona; u velikom broju COST akcija; na projektima tzv. Dokaz koncepta, gde je PMF pokazao da naša nauka ima i te kakav potencijal, kada su inovacije u pitanju. Najveći broj nacionalnih projekata dobijeni su učešćem na konkursima Fonda za nauku Republike Srbije. Njegovim formiranjem od strane Vlade Srbije, pre dve godine, unapređena je naučno-istraživačka delatnost i regulisano finansiranje naučno-istraživačkih projekata, a PMF u okviru Programa Ideje, dobio je 10 projekata, od čega sedam sa pozicijom lidera. - Recenzenti su nagradili najbolje ideje koje imaju kapacitet da budu realizovane, čime smo opravdali očekivanja dobijena prvim pozivom PROMIS, namenjenom izvrsnim projektima mladih istraživača u ranoj fazi karijere. Imamo veliki broj projekata izvodljivosti - Dokaz koncepta, iz oblasti inovacija i čak šest projekata PMF su odobrena od Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja, a odnose se na oblast razvoja visokog obrazovanja, pre svega digitalizaciju studijskih programa, primenu rečunarskih nauka i podizanju digitalnih kompetencija nastavnika. Nikada veći broj projekata PMF nije dobio u ovom pozivu. Prošle godine učešćem u Programu za razvoj projekata iz oblasti veštačke inteligencije dobili smo nagradu resornog ministarstva za master program veštačke inteligencije, a ove godine smo ga uspešno akreditovali na srpskom i engleskom jeziku za 25 studenata i time pokazali da imamo i naučnu i nastavnu bazu za razvoj jedne aktuelne oblasti i postali deo nacionalnog Istraživačko-razvojnog instituta za veštačku inteligenciju u Novom Sadu. Novi program su i doktorske studije bioloških nauka - Molekularna biologija, u kojoj

Rezultati kreiraju budućnost PMF-a

Studentska praksa na terenu

akreditujemo najviši stepen obrazovanja, čime se trudimo da pratimo razvoj nauke u svetu - kaže dr Hrvojević.

Najznačajnija sredstva za investicione projekte došla su od Pokrajinskog sekretarijata za visoko obrazovanje i naučnoistraživačku delatnost: za adaptaciju Herbarijuma (BUNS) na Departmanu za biologiju i ekologiju, na kojem je sakupljeno i deponovano oko 180.000 eksikata, organizovanih u 13 kolekcija, po čemu je jedinstven u regionu, a sada i po prostoru i modernoj opremi. Najznačajnije za budućnost ovog fakulteta su sredstva za projekat novog objekta, kao i obećanje sredstava za njegovu izgradnju. Budući prostor namenjen je Departmanu za geografiju, turizam i hotelijestvo, koji je prerastao kapacitete dosadašnjeg.

Priznanja stižu

Posebno poglavlje vezano je za vredne nagrade, a dekanica izdvaja najprestižnije. Na listi najuticajnijih istraživača u svetu, koju svake godine objavljuje američki Univerzitet Stanford, od 13 naučnika sa Univerziteta u Novom Sadu, petoro je sa PMF-a: prof. dr Neda Mimica Dukić sa Departmana za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine, akademik Stevan Pilipović i dr Dušan Jakovetić sa Departmana za matematiku i informatiku, akademik Slobodan Marković sa Departmana za geografiju, turizam i hotelijerstvo i dr Ante Vujić sa Departmana za biologiju i ekologiju. Veliki broj nagrada sakupio je ženski tim „HerbElixa“, sa Departmana za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine koji se posebno istakao razvojem nove biljne formulacije za borbu protiv Helicobacter pylori infekcije.

Posebno mesto pripada nagrađenim studentima. Tim „Panonska posada“, sa Departmana za matematiku i informatiku, smer - Računarske nauke, sa inovacijom „Lara“- sistemom za automatsku detekciju nezgoda i spašavanje mornara, osvojio je prvo mesto na nacionalnom takmičenju za najbolju tehnološku inovaciju u kategoriji studentskih inovacija. Veliki broj studenata sa Programa zaštite životne sredine osvojio je nagradu za najbolje izlaganje na online međunarodnim konferencijama. Najbolji student Univerziteta u Novom Sadu ove godine je Trivko Kukolj, sa Departmana za fiziku, a student generacije u oblasti prirodno-matematičkih nauka je Nikola Goleš, sa istog Departmana.

U decembru ove godine je u redovnog člana SANU promovisan prof. dr Velimir Popsavin sa Departmana za hemiju, biohemiju i zaštitu životne sredine , a prof. dr Igor Dolinka je postao najmlađi dopisni član SANU. Na Dan Univerziteta u Novom Sadu, kojim je obeležena 61. godišnjica od njegovog osnivanja, u profesora emeritusa promovisan je akademik Stevan Pilipović. - U septembru smo uspeli da organizujemo Peti srpski kongres geografa - Inovativni pristup i perspektive primenjene geografije, kao i online godišnju studentsku razmenu sa partnerima ,,Prince of Songkla University,, Hat Yai, Thailand, iz oblasti biohemijskih nauka. Imamo razloga da budemo jako zadovoljni i iskreno, neka nam sledeća obrazovna inaučno-istraživačka godina bude ista ovakva i bićemo zadovoljni i presrećni - zaključila je prof. dr Milica Pavkov Hrvojević.

Učešće predstavnika Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu na svetskoj izložbi Ekspo 2020 Dubai

Prof. dr Marko Carić i doc. dr Marijana Mladenov

Rektor Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu, prof. dr Marko Carić, i rukovodilac Kancelarije za međunarodnu saradnju Univerziteta i prodekan za međunarodnu saradnju na Pravnom fakultetu za privredu i pravosuđe u Novom Sadu, doc. dr Marijana Mladenov, učestvovali su na 4. tematskoj nedelji „Znanje i učenje“ u okviru svetske izložbe „Ekspo 2020 Dubai“.

Tom prilikom predstavnici Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu upoznali su svetsku javnost sa obrazovnim i naučno-istraživačkim procesom koji se odvija na Univerzitetu i ostvarili kontakte sa potencijalnim partnerima iz Ujedinjenih Arapskih Emirata i predstavnicima ostalih zemalja učesnica Svetske izložbe.

U cilju uspostavljanja bilateralne saradnje, kao i zajedničkog učešća na međunarodnim projektima, prof. dr Marko Carić i doc. dr Marijana Mladenov održali su sastanke sa predstavnicima sledećih institucija: Univerzitet Malte, Akademija Domen (Malta), Akademija Advenjo (Malta),

Učešće predstavnika Univerziteta Privredna akademija u Novom Sadu na svetskoj izložbi Ekspo 2020 Dubai

ASOMI Koledž (Malta), Univerzitet EIA (Kolumbija), Univerzitet San Tomas u Bogoti (Kolumbija), Tehnološki Univerzitet Mara (Malezija), Univerzitet u Malaji (Malezija), Univerzitet Santijago de Kompostela (Španija), Univerzitet u Vigu (Španija), Poslovna akademija Rijeka (Hrvatska), Američki univerzitet u Dubaiju, Kurtin univerzitet u Dubaiju.

Tokom održanih sastanaka predstavljeni su novi instrumenti u kontekstu povećanja dostupnosti obrazovanja, razmenjena iskustva o izazovima koje je pred sektor visokog obrazovanja nametnula pandemija i predstavljene su inovacije u oblasti naučno-istraživačkog rada, pri čemu su posebno sagledane mogućnosti u okviru programa Erazmus +.

Kao jednu od najvećih prednosti prisutnosti predstavnika Univerziteta na događaju „Ekspo 2020 Dubai“, prof. dr Marko Carić i doc. dr Marijana Mladenov istakli su uspostavljanje direktnog kontakta sa velikim brojem institucija u sferi visokog obrazovanja iz celog sveta.

Ruralni turizam u funkciji Republike Srbije

Uprelomnoj fazi razvoja turizma, u trenutku kada personalizacija, posebna interesovanja i specifični, nedovoljno eksploatisani turistički proizvodi dobijaju trku sa masovnim turizmom na poznatim destinacijama, pojavljuje se mogućnost za razvoj unikatne turističke ponude. Ruralni turizam nije novina i u velikom broju zemalja beleži konstantnu stopu rasta turističke tražnje čineći jednu od važnih komponenti razvoja turizma i ruralnih područja u celini. U Republici Srbiji on se još uvek ne odvija adekvatno mogućnostima kojima raspolaže. Stručnjaci smatraju, a praksa potvrđuje, da je u Srbiji afiramacija ruralnog područja realna razvojna šansa turističke privrede.

Ruralni turizam može da zaustavi propadanje sela

Sagledavajući materijalnu bazu i turistički promet kao i limitirajuće faktore koji sprečavaju dinamičniji razvoj ove privredne delatnosti, prof. dr Drago Cvijanović, dekan Fakulteta za hotelijerstvo i turizam u Vrnjačkoj Banji, na temu ruralnog turizma u funkciji razvoja ruralnih područja ima velika očekivanja, ali i ideje za napredak istih.

Po njegovim rečima primarna poljoprivredna proizvodnja nije nigde u svetu uspela da zadrži stanovništvo na selu, jer je niskoakumulativna, a obrt kapitala spor. Posebno kada je reč o plasiranju poljoprivrednih proizvoda u sirovom stanju, osim ako se radi o ekstra kvalitetu, umesto prerađenih na tradicionalan način. Podržava zaštitu, oznaku geografskog porekla proizvoda, kojom se garantuje kvalitet, a cena proizvoda povećava. - Naša sela su devastirana, a primarna poljoprivredna proizvodnja ne može samostalno da zaustavi propadanje sela. Ali, turizam to može. Problem je samo što nismo povezani. Imamo idealne uslove za uzgoj pojedinih kultura, ali se sastajemo samo u vreme svadbi i sahrana. Čak ni u vojsku više ne ispraćamo. U Srbiji ima 680.000 poljoprivrednih gazdinstava i svi oni mogu da proizvode vrhunske prehrambene proizvode, odnosno jedinstveni turistički prizvod. U svakom selu prirodne lepote, domaća hrana, kulturno-istorijsko nasleđe,

Prof. dr Drago Cvijanović sa koleginicom Jelenom P. Petrović i studentima na Sajmu turizma u Kragujevcu

uz gostoprimstvo, mogu da privuku goste domaće i strane, pružajući im jedinstven doživljaj. U takvim domaćinstvima podrazumeva se da svi rade. U svakom selu postoji ogroman višak poljoprivrednih površina i objekata. U selu ima znanja, imamo odličnih srednjih poljoprivrednih škola i fakulteta, dovoljno onih koji bi želeli da učestvuju u poslovima i borave u prirodi i koji bi se mogli staviti u funkciju turizma i biti lokomotiva razvoja poljoprivrede i svih pratećih aktivnosti. Kako to postići? Da svako radi svoj posao, od državnih institucija do domaćina; adekvatnim merama stimulisanja agropolitike, obnavljanjem svih poljoprivrednih i stambenih objekata, osposobljavanjem stanovništva za bavljenje ruralnim turizmom, uprostiti pravilnike, stimulisanjem regionalizacije, organizacije, specijalizacije poljoprivredne proizvodnje (udruženje, zadruge), aktiviranjem svih raspoloživih potencijala, a sve to podrazumeva uključenost svih članova domaćinstva uz optimalno korišćenje prirodnih resursa. Sve to dovodi do najboljeg „nevidljivog“ izvoza. Manifestacije i promocija najboljeg jedna je od najafirmativnijih promocija sela - rekao je između ostalog dr Cvijanović, uz zaključak da „bez jedinstvene poljoprivredne ponude nema ruralnog tuirizma“.

Decenija Fakulteta za hotelijerstvo i turizam u Vrnjačkoj Banji

Dekan je tom prilikom podsetio na desetogodišnjicu od osnivanja prvog državnog Fakulteta za hotelijerstvo i turizam, osnovanog 2011. godine sa vizijom obrazovanja visoko profesionalnih i kompetentnih menadžera iz oblasti hotelijerstva i turizma, Fakulteta koji će biti pokretačka snaga sektora obrazovanja u hotelijerstu i turizmu. Desilo se to, ne slučajno, u Vrnjačkoj Banji „kraljici srpskog banjskog turizma“ duge tradicije, gde se nametnula potreba za institucijom, koja po uzoru na vodeće svetske fakultete obuhvata akreditovane studijske programe. U okviru Fakulteta za hotelijerstvo i turizam danas postoje: osnovne akademske studije iz oblasti Hotelijerstvo i turizam 2021, Zdravstveni turizam i Gastronomski menadžment u trajanju od četiri godine; master akademske studije Menadžment u turizmu 2021, Menadžment u hotelijerstvu 2021 i Zdravstveni turizam u trajanju od godinu

razvoja ruralnih područja Republike Srbije

dana, te doktorske studije: Menadžment u hotelijestvu i turizmu, u trajanju tri godine. Ovom treba dodati i akreditaciju naučno-istraživačke delatnosti. U pipremi su master programi: IT u turizmu i Gastronomski menadžment. - Još uvek smo na početku, ali Fakultet čini sve da turistički menadžment iz korena promeni odnos prema ruralnom turizmu. Mi smo nukleus u obrazovanju po pitanju ruralnog turizma. Imamo predmet ruralni turizam. Svi upisani na master studije, koji imaju mogućnost, biraju ruralni turizam, jer inteligentni, puni energije mladi ljudi tu vide svoju šansu. Pogodovala nam je 2019a covid godina, kada je domaći gost birao domaće destinacije. Planiramo formiranje Centra za permanentno obrazovanje, gde ćemo svim akterima u turističkoj privredi, posebno onim vezanim za ruralni turizam, nastojati da pomognemo, npr. u učenju stranih jezika, kako i na koje načine da primene svoja znanja vezana za turistički proizvod u ruralnom području. Kreiraćemo web sajt „nahranjen“ svim podacima, svih aktera, s krajnjim ciljem da napravimo tzv. jedinstvenu turističku ponudu ruralnog turizma Srbije, i na taj način obezbediti da se na jednom mestu nađe kompletna ponuda, gde će turisti dobiti kompletnu informaciju. Na sajtu će biti uključena i ponuda Kosova i Metohije. Fakultet je stao iza ovog projekta i nadam se da ćemo ubediti i resorna ministrastva da nas podrže u ovom našem nastojanju. U okviru Fakulteta organizujemo Međunarodnu naučnu konferenciju i dočekujemo turističke radnike iz celog sveta, plasiramo rezultate naših istraživanja i proveravamo naša znanja. Dva puta godišnje publikujemo naučni časopis. Mnogo smo radili na podizanju nivoa obrazovanja, a najveći naš uspeh je što naše studente šaljemo na obaveznu praksu, plus plaćenu praksu i u 90% slučajeva oni se zapošljavaju na tim mestima, jer im dajemo i teorijska i praktična znanja. Na početku prakse od menadžera zahtevamo da studenti prođu sve, od spremanja, recepcije, kuvarstva, jer smatramo da ne može neko biti dobar stručnjak, niti rukovodilac ako ne zna tehnologiju poslovanja objekta, turističkog kompleksa. Sledeće je

Dobrodošla dobrodošlica

U ambijentu jednog šumadijskog domaćinstva

da otvorimo gastronomsku laboratoriju za realizaciju praktične nastave, za čega su sredstva obezbeđena - istakao je dr Drago Cvijanović.

Ruralni turizam je u usponu i nudi sve širi spektar različitih aktivnosti, od sporta, rekreacije, do manifestacija i gastronomskog užitka. Dr Cvijanović, ne umanjujući značaj svih tih činioca, ali za uspeh u ruralnom turizmu osobine poput: biti dobar domaćin, častan čovek, obazriv i predusretljiv, smatra presudnima.

Ukoliko ste izabrali da predstojeće novogodišnje praznike provedete u Srbiji - predlažemo vam da ih provedete u Nišu i da u 2022. godinu uđete uz čuveni „niški merak“.

Magični bazArt kod Sremca i Kalče

Već četiri godine za redom, nedelju dana pre nove godine, na platou kod spomenika Stevanu Sremcu i Kalči - dešava se umetnički, novogodišnji BazArt pod nazivom „Niš u srcu“. Ukrašene drvene kućice postaju izložbeno-prodajna mesta niških kreativaca i umetnika, ali i mesta gde možete probati kuvano vino, mirisne kolače i ostale niške gurmanluke.

Ovogodišnji BazArt biće otvoren muzičkim spektaklom „Break Free“ , posvećenom legendarnom bendu Queen, koji ove godine slavi 50 godina postojanja. Niški muzičari, pevači i horovi odaće počast jednom od najuticajnijih svetskih bendova prošlog i ovog veka.

Tu su i Deda mrazove kočije, izvrnute sobe iluzije, vilenjaci i magične kutije – idealne za čarobne, novogodišnje fotografije iz Niša.

Bazar je otvoren od 27. decembra do 01. januara i osim izložbenog dela, biće i puno dobre muzike - od „Boemske rapsodije“ do klasičnih sonata studenata Fakulteta umetnosti, a za kraj nas očekuje, sada već tradicionalni - „Karneval princeza i junaka“ 01. januara u podne, koji nam za početak svake godine donosi pregršt najlepših dečijih osmeha.

Novogodišnji dani u Nišu

„Novogodišnji grad“ za decu i romantične duše

Novogodišnji grad na obali „Viline reke“ još jedno je mesto u Nišu koje će obradovati mališane, ali i sve romantične duše.

Plato ispred jedne od istorijskih građevina Niša - zgrade Kabineta gradonačelnika, od 27. decembra do 02. januara, postaje magični grad u kome vas očekuju:

Novogodišnji dani u Nišu

-„Novogodišnja brvnara želja“ – gde će vam vilenjaci pomoći da napravite najlepše čestitke. -„Deda Mrazova magična brvnara“ – mesto gde ćete u društvu Deda Mraza i irvasa uz pršteći sneg napraviti čarobne fotografije. - „Novogodišnja zabavna brvnara“ - brvnara u kojoj će deca pokazati svoju kreativnost i takmičarski duh uz brojne novogodišnje igre. - „Prenesite poruku ljubavi iz Niša“ - iz „Novogodišnje romantične brvnare“ moći ćete da pošaljete poruku ljubavi i napraviti najlepše romantične fotografije.

Pred sam ulazak u Novu godinu, u petak, 31. decembra posetioci će moći da upotpune romantičan doživljaj vožnjom fijakerom pored „Viline reke“.

Etno bazar na Trgu kralja Milana

Centralni gradski trg u Nišu biće izložbeno prodajno mesto za različite tradicionalne rukotvorine sa juga. Ovde ćete naći sve ono što ste nekad viđali u kući vaših baka i deka, ali i domaće džemove, sokove i različite novogodišnje rukotvorine.

Pravi raj za one koje vuče nostalgija i koji žele nekom da poklone autentičan suvenir sa ovih prostora.

Na bini , koja će biti smeštena na Trgu od 27. do 31. decembra, svakog dana od 12 do 15 časova, biće organizovani brojni zabavni programi za decu – plesne grupe, dečiji horovi, mali muzičari i ineraktivne, novogodišnje predstave.

Meraklijski doček u niškim kafanama

Nišlije su čuvene po svom „meraklijskom duhu“. Za vreme novogodišnjih praznika u kafanama vlada posebna atmosfera - kao da se niški merak i raspoloženje „popnu“ na stepenik više.

Novogodišnji meni će svojim autentičnim ukusima i mirisma sigurno ostaviti utisak koji ćete pamtiti cele naredne godine.

Očekuju vas južnjački specijaliteti od predjela do deserta - trljanica, belolučene papričice, sukane pite, čuveni roštilj, pečenje i na kraju orasnice ili baklave.

Ako se uz to doda dobra muzika, južnjački temperament i raspoloženje - novogodišnji dani meraka u Nišu biće nezaboravan doživljaj.

Kragujevac interesantan u svakom pogledu

Šumadija sajam i Gradska turistička organizacija Kragujevac jedini u Srbiji su ove godine realizovali sajamsku manifestaciju iz oblasti turističke privrede, na uobičajen način. XIII Sajam turizma i seoskog turizma i VII Sajam zimnice od 25 - 27. novembra bio je promocija urbanog i seoskog turizma, kao i promocija tradicionalnih vrednosti.

Sajam turizma i seoskog turizma potvrdio svoju posebnost

Bojan Pavlović, direktor GTO Kragujevac izrazio je zadovoljstvo što je, iako je, zbog neizvesne situacije pripremana u poslednjem trenutku, ova manifestacija okupila više od 50 izlagača iz svih krajeva Srbije, Crne Gore, BiH, i po prvi put Kosova i Metohije, što je predstavljena kompletna turistička ponuda, od kulturno-istorijskog nasleđa, gradskih destinacija, planinskih centara i banjskih mesta, do seoskih turističkih domaćinstava. Sajam je podržalo Ministarstvo trgovine, turizma i telekomunkacija, dok je Grad Kragujevac bio njegov pokrovitelj. - Posle jednoipogodišnje pauze susreta turističkih radnika osetili smo olakšanje ponovnim viđenjem, posebnu energiju što smo opet zajedno da porazgovaramo, razmenimo iskustva, pokažemo šta smo u međuvremenu radili, pripremali, koje smo projekte realizovali i šta planiramo dalje. Online kontakti definitivno ne mogu nadomestiti direktne susrete. Srećni smo što su nam se odazvale kako kolege tako i mediji koji prate oblast turizma - istakao je direktor.

Posebnost ovog sajma je potenciranje seoskih turističkih domaćinstava u regionu Šumadije i Pomoravlja. Sa svojim savršenim odlikama za bavljenje seoskim turizmom, primetan je njegov razvoj, u smislu povećanja broja novih kategorizovanih domaćinstava, ali i njihovih korisnika. Tokom prošle godine primetno je porasla tražnja za domaćinstvima udaljenijim od gradskog područja. Bez obzira na poziciju domaćinstva turistička tražnja diktira uslove ponude i prilagođavanje domaćina potrebama gostiju. Od njega se, osim odgovarajućeg smeštaja i pripreme jela od domaćih proizvoda, po mogućnosti iz sopstvene bašte, podrazumeva vođenje na određene destinacije, bavljenje odre-

Bojan Pavlović (levo) sa zvanicama u obilasku Sajma turizma

đenom aktivnostima, poznavanje stranog jezika.

Gospodin Pavlović napominje da je epidemija usporila realizaciju nekih planova, ali da je GTO Kragujevac fokus stavio na ostvarljive aktivnosti, da su nalaženi novi kanali komunikacije, promocije sa potencijalnim turistima, rađeni promotivni filmovi, promo materijali, redizajniran je sajt. Za to vreme grad je dobio dva potpuno nova objekta, dva atraktivna turistička proizvoda. Jedan je moderno zdanje Legat Nikole Koke Jankovića, jedini legat u zemlji pravljen namenski. Drugi je Kuća Đure Jakšića, podignuta na mestu stare, gde je u jednom iznjmljenom stanu, sa porodicom živeo čuveni srpski pesnik i slikar za vreme službovanja u Kragujevcu.

Kragujevac riznica ogromnog kulturnog nasleđa

- Kroz projekat Razvojne agencije za ekonomski razvoj Šumadije i Pomoravlja finansirana je izgradnja kuće koja se sastoji iz galerijskog prostora i suterena. U galeriji je stalna postavka reprodukcija slika

Kragujevac interesantan u svakom pogledu

Nagrađeni na Sajmu zimnice Poslastica Sajma - kuvanje Šumadijskog čaja Poseta Legatu Nikole Koke Jankovića

poznatog umetnika. Ovaj prostor se koristi i za druga gradska kulturna dešavanja, poput pesničkih večeri, muzičkih minijatura i dr. U suterenu je smešten Vinsko-rakijski hub, popularnog imena „Đurino podrumče“. Ovo je boemska, istovremeno i ozbiljna priča, mesto koje pruža mogućnost članovima Udruženja vinara Šumadije i Udruženja „Šumadijska rakija“ da promovišu svoje proizvode i to po podrumskim cenama. Ovo je mesto gde je sabrano sve najbolje od vina i rakija Šumadije i ušteda turistima koji dođu u grad da u jednom prijatnom kutku u centru grada upoznaju široku lepezu autentičnih rakija i vina sa ovog prostora. To je posebna pogodnost rakijašima koji nemaju svoje degustacione sale. Domaćini hub-a organizuju razna dešavanja da privuku ljude, a GTO Kragujevac nastoji da sve one koji dođu u grad uputi na ovo mesto, da se upoznaju sa najznačajnijim delom naše gastronomske ponude. Posebno ističem Šumadijsku šljivovicu koja je 2019. dobila oznaku geografskog porekla koja je spojila tradiciju i kvalitet voća iz Šumadije sa savremenom tehnologijom i očekujemo da ćemo 2022. imati prve količine odležale šljivovice sa pečatom geografskog porekla - saopštio je direktor.

U cilju daljeg „umivanja“ grada, iz GTO Kragujevac ubrzano rade na novim projektima, kao što je uređenje turističko-rekreativnog parka na jezeru Bubanj, u koje su resorno Ministarstvo i Grad mnogo uložili, a TO preuzeo obavezu da „ojača“ sadržaje i turističku strukturu. Grad je opredelio sredstva za izradu eleborata da se Bešnjaji, nekada poznatom izletištu i vazdušnoj banji na 17 km od grada, vrati status, da se poprave prilazi, osmisle sadržaji, a Kragujevčanima obezbedi novi-stari prostor za odmor i rekreaciju. Kroz plan detaljne regulacije u toku je definisanje lokacije određene za izgradnju vizitorskog centra. Očekuje se da GTO uđe u priču pripreme projekta, tehničke dokumentacije, svega potrebnog da bi u budućem vremenu grad dobio ovakav centar. - GTO aktivno radi na promociji ogromnog kulturno-istorijskog nasleđa. Grad je započeo rešavanje pitanja imovinskog odnosa Kneževog arsenala. Obnovom ovog jedinstvenog, vojno-industrijskog i arhitektonskog kompleksa grad bi dobio najautentičnije industrijsko nasleđe, nešto što ne postoji na prostoru šireg Balkana i što moramo da iskoristimo kao najjači turistički adut. Kragujevac je, sa brojnim dešavanjima, interesantan tokom cele godine. Period prestonog Kragujevca, nezaobilazne Šumarice koje se prostiru na 352 ha, deo su naše bolne istorije, koju danas ovu parkovnu celinu sa jezerom, avantura parkom, botaničkom baštom, nazivamo „plućima grada“ - rekao je gospodin Pavlović, i zanimljivim predlozima obilaska i hedonističkom ponudom, pozvao turiste da posete ovaj istorijski-kulturno, arhitektonski, industrijsko-privredni značajan i pre svega lep grad. Fotografije: Jovan Živanović

Nagrađeni najuspešniji izlagači

Proglašenjem pobednika i podelom nagrada završen je ovogodišnji XII Međunarodni sajam turizma i seoskog turizma u Kragujevcu. Na osnovu mišljenja stručnog žirija sastavljenog od predstavnika nadležnih republičkih institucija i lokalnih turističkih organizacija izabrani su pobednici u kategorijama:

Najbolji promo materijal 1. TO Šabac, 2. TO Niš, 3. TO Zlatibor

Najbolja promocija na sajmu 1. Šumadija i Pomoravlje, 2. TO Loznica - za promociju Lilanje, 3. TO Bela Palanka i TO Babušnica - Za promociju belopalanačke banice i lužničke vurde

Najuređeniji izlagački prostor, najlepši štand 1. TO Kraljevo, 2. Kosovo i Metohija, 3. TO Pirot

Najuređeniji prostor na sajmu zimnice 1. Poljoprivredno gazdinstvo Marić, Boturići,

Aleksandrovac, 2. Udruženje žena Oplenac -

Topola, 3. Seosko domaćinstvo Tomić, Kriva reka, Brus.

Lilanje u Loznici - Moderno je tradicionalno

Snežana Perić

Opština Loznica koja se povodom ekoloških pitanja, više puta u svojoj istoriji nalazila u žiži interesovanja domaće javnosti, zapravo je mesto gde je Bog ispustio jedan od svojih džakova punih darova, i na ovom prostoru posejao mnoge lepote i blagodati. Izvori sumporovite vode, lekovito blato, povoljni klimatski uslovi..., takođe i veliki istorijski preokreti, progres na polju kulture... Velikani poput Vuka S. Karadžića, Jovana Cvijića i dr., sve je to vezano za ovaj grad. Rad Turističke organizacije Grada Loznice na podizanju punog kapaciteta postojećih i formirnju novih turističkih proizvoda, učvrstio je poziciju Loznice kao poželjne turističke destinacije na srpskoj i međunarodnoj turističkoj sceni.

Od ideje do jedinstvene manifestacije

- Najprivlačnija novina turističke ponude Loznice je LilaLo - Lilanje u Loznici, manifestacije uoči Petrovdana, koja je za kratko vreme stekla ogromnu popularnost. Prvo su ga prihvatili sugrađani, potom oni koji su nekada u Loznici živeli, i postali njeni najverniji influenseri, šireći pozitivne priče o lilanju i festivalu. Velika uloga je bila uloga domaćih i međunarodnih medija, kao i dolazak Svetskog udruženja turističkih novinara „Fidžet“, dve godine za redom, koji su izveštavali svoje matične kuće o lozničkom festivalu. U funkciji širenja priče turistička orgnizacija je obratila pažnju i na promomaterijal, štampani, panoe, instalacije, a u tu svrhu osmišljene su maskote LILA, izuzetna kolekcija suvenira LilaLo, u kojoj je data prednost gastrosuvenira, jer nam je jako važno da LilaLo bude sladak, da ima svoj sladoled, bombone, čokoladu i slatko od

Sa jedne od brojnih promocija

belih trešanja sa listićima rozetle - objašnjava Snežana Perić, direktorica TOG Loznica. Sledeći profesionalno iskustvo naše sagovornice koje govori da je „Bolje pet minuta gledati nego pet sati slušati“, 2020. godine snimljen je dokumentarni film o Festivalu LilaLo, sveobuhvatnom zapisu za buduće generacije. O ovom narodnom običaju, u filmu osim Snežane Perić, govore Marija Šćekić Marković, etnolog-kustos Muzeja Jadra, Dragan Bajić, paroh u Hramu Svetih apostola Petra i Pavla u Banji Koviljači, Željko Lazarević, lila majstor i dr. U filmu su prikazani i tradicionalni običaji koji se dešavaju oko Petrovdana: pravljenje sirca, specijalne vrste sira kojim se Lozničani mrse u dane slave, ukrašavanje krstova na raskrsnicama tzv. „Krstovi od vremena“, igranje „Kola za dukat“, poklon TOG Loznice najboljima, „Sastanak“ na kojem se okupljaju Srbi sa obe strane Drine, a tu je i domaća sorta jabuke Petrovača, koja se u ranija vremena nalazila u gotovo svakom seoskom dvorištu ili voćnjaku. Trenutno se ovaj film prikazuje na brojnim festivalima, promovišući i upoznavajući članove žirija i publiku širom sveta sa onim šta se u Loznici dešava. To je razlog što u narednih godinu dana neće biti postavljen na Youtube.

Lilanje je Loznica

Lilanje je stari narodni običaj koji je bio poznat širom Srbije, a danas se zadržao u nekim selima Podrinja, okolini Valjeva, selima Republike Srpske, Crne Gore, i Loznici, jedinoj gradskog sredini. „Plamen lile je svetlost koja treba da obasja svakog čoveka i da ga motiviše da stvara. Budi optimizam i obasjava put u budućnost“ kaže se u filmu. U vreme Festivala LilaLo lila čitav grad, između blokova zgrada pale se vatre i lile čineći scenski spektakl koji ostavlja bez daha. Bez obzira što je to „igra vatrom“, niko nikada nije bio povređen, niti izazvan požar. Lila se pravi skidanjem mrtvog sloja

Lilanje u Loznici - Moderno je tradicionalno

Jedan od atraktivnih nastupa Manifestaciju prati bogat kulturno-umetnički sadržaj

Spektakularno veče paljenja Lila

kore divlje trešnje, tako da se drvo ne ošteti. Njihova izrada je tradicija ovog kraja i svako u Loznici zna da napravi lilu. TOG Loznice je idejni tvorac festivala, a u njegovoj realizaciji je učestvovao LilaLo tim: Centar za kulturu „Vuk Karadžić“, crkva u Loznici, loznička Kancelarija za mlade, brojni mladi umetnici koji danas žive i stvaraju van Loznice, koji su u svoje autorske radove osim kreativnošću obogatili i iskrenim emocijama. - Prvi Festival organizovali smo 2017., a sada svi za njega živimo. LilaLo je Loznica, koja je osim po Vuku S. Karadžiću, koji je u Srpskom riječniku (1818) pisao o lilanju, i to je jedini zapis do kojeg smo došli, time potvrdili da se lilalo i u XIX veku. Danas možemo da kažemo da je Loznica grad Vuka, Cvijića, kolevka azbuke, ali i grad Lila i svetlosti. Lilanje je jedinstveno za Loznicu. što se može videti na celom svetu samo tada, 11. jula uveče, i nigde više. Loznica je danas i grad svetlosti, jedan moderan, izgrađen i uređen grad, sa brojnim fabrikama, sadržajima, pokriven wifi-jem, grad koji raste i razvija se u pravcu jednog pametnog grada - kaže Snežana Perić, koja je za doprinos lokalnom razvoju ženskog preduzetništva, ovogodišnja dobitnica priznanja Udruženja poslovnih žena „Cvet uspeha za ženu zmaja“. Žena koja je pet godina na čelu TOG Loznica, koja je pre 10 godina osnovala Udruženje kreativnih žena „Kreativna vizija“ iz Loznice. Tom prilikom gospođa Perić je izjavila: - Za mene je to velika nagrada i podstrek da radim dalje i sve svoje znanje stečeno u privatnom i javnom sektoru prenesem budućim generacijama. Mlađim koleginicama bi poručila da ne piše sve na Googl-u, da treba da se družimo, umrežavamo i kada prepoznaju u sebi preduzetnički duh da bez straha uđu u preduzetničke vode, ali da prime pomoć i slušaju savete iskusnijih preduzetnica, koje će im ukazati i na prepreke koje ih na tom putu očekuju i kako da ih uspešno savladaju.

Provereno: Brus - zanimljiva turistička destinacija

Hotel Ozon u Brzeću

Jelena Radulović

Otvaranjem hotela „Junior“, u podnožju Ravnog Kopaonika, na idealnih 1.100 mnv, 90-tih godina prošlog veka, započet je koncept stvaranja Turističkog centra Bela Reka - Brzeće, opština Brus, koje je vrlo brzo postalo mesto planinskog odmora i rekreacije. Njegov razvoj pratilo je otvaranje drugih ugostiteljskih objekata, ali samo deceniju kasnije, ovaj turistički bum je stagniran. Tek postavljanjem gondole, svečano puštene u rad 12. februara ove godine, povezivanjem sa centrom Kopaonika, Brzeće ponovo postaje zanimljiva turistička destinacija, podjednako atraktivna u zimskim i letnjim mesecima.

Gondola izbacila Brzeće u prvi plan

Gondola „Brzeće-Mali Karaman“ dužine 3,6 km, ima 74 kabine sa po 10 mesta, kapaciteta 1.600 osoba na sat. Vožnja od Brzeća do vrha Mali Karaman traje 12 do 15 minuta, i s obzirom na izvanredne uslove smeštaja i boravka uz daleko povoljnije cene, Brzeće ponovo postaje odredište u kojem se, u vreme sezone, traži „krevet“ više. Pod povoljnim uslovima turističke ponude Brzeća, osim smeštaja, odnose se na: zatvorenu sportsku halu (hotel „Ozon“), sportski kompleks sa fudbalskim, odbojkaškim, košarkaškim terenima (hotel „Junior“), mogućnost šetnji markiranim trim i pešačkim stazama po obodu NP „Kopaonik“ sa postavljenim klupama i betonskim roštiljima dužine 5,5 km, i izleta do vodopada Jelovarnik, na nadmorskoj visini od oko 1.500 m, svetilišta Veliko Metođe iz III veka, Malo Metođe na samom ulazu u NP, arheološkog nalazišta „Nebeske stolice“ i dr. - Oko 70% kopaoničkih ski staza nalazi se na bruskoj strani. Početkom godine potpisan sporazum o udruživanju šest potkopaoničkih opština garantuje saradnju i popularizaciju turističke ponude ove regije, promociju turističkih proizvoda i zajednički nastup na domaćem i ino tržištu, čime se brišu granice između opština Brus, Raške, Vrnjačke Banje, Blaca, Kuršumlije i Aleksandrovca, kada je turizam u pitanju, a u cilju učešća u zajedničkoj ponudi ovog našeg prelepog kraja - ističe Jelena Radulović, diplomirani pravnik, v.d. direktor TOO Brus, nova u turističkom miljeu, sa kreativnim idejama, spremna da posluša savete iskusnih i odlučna da na adekvatan način reši godinama planirane a nerealizovane projekte, koje je zatekla. - Planiramo da obnovimo Sabor na Mramoru, spomeniku podignutom 1969. godine u čast pobede partizana nad četničkim jedinicama na Kopaoniku, koji je 80-tih bio jedan od najposećenijih. Januarski izbor za „Miss kraljicu snega“ uz Etno veče u Apart-hotelu „Kopaonik” je posle četiri godine prekinut i planiramo njegovu obnovu, kao i Međunarodnog zimskog festivala dečje rekreacije u hotelu „Junior“ dugu preko dve decenije - objašnjava naša sagovornica, dodajući da je u toku inicijativa TOO Brus usaglašavanja rada gondole (koja trenutno radi od 09:00 - 16:00) i potreba turista koji odsedaju u Brzeću, sa Skijalištima Srbije.