Imperativi razvoja vojvođanskog zadrugarstva Slogom do uspešnog porodičnog biznisa ......... 44,45

Imperativi razvoja vojvođanskog zadrugarstva

Nakon osamanaestogodišnjeg obavljanja funkcije sekretara Zadružnog saveza Vojvodine (ZSV), mr Jelena Nestorov Bizonj došla je na čelo ove asocijacije u toku 2021. godine. Upućena u sve sfere zadrugarstva Vojvodine i Srbije, nastavila je misiju svog prethodnika, Radislava Jovanova, trudeći se da opravda podršku zadrugara. To je podrazumevalo mnogo akcije na terenu prema nadležnim državnim organima, privrednim i neprivrednim institucijama, tamo gde je bilo potrebe da ZSV zastupa i zaštiti interese zadruga.

Po rečima mr Jelene Nestorov Bizonj, stanje zadrugarstvu i dalje je neubičajeno: - Objedinila bih poslednje dve godine od početka perioda izmenjenih uslova poslovanja, i moram konstatovati da je poljoprivreda najmanje osetila posledice, u smislu da nije bilo prekida u toku proizvodnje i prometa kod zadruga i zadrugara. Zadruge su i tokom ove i prošle godine relativno kvalitetno poslovale i kada govorimo o tržištu, odnosno cenama koje su postizali za svoje proizvode, i količine i kvaliteta. Za ovu godinu bih istakla da cene većine poljoprivrednih proizvoda jesu bile izuzetno visoke, možda i izvan očekivanja u odnosu na ranije godine, ali prinosi nisu na svim područjima bili na zadovoljavajućem nivou. Dosta je bilo razlike u prinosima po Vojvodini, pa tako, visoka cena soje ne znači da je svako ko je proizvodio soju dobro prošao na tržištu, jer je bilo područja sa prinosom ispod proseka. U tim slučajevima, visoka cena je kompenzovala nedostatak prinosa ali nije donela dodatnu veliku zaradu. Razlog za brigu, kako za zadrugare i zadruge, tako i sve poljoprivrednike je ogroman rast cene repromaterijala, što je direktno uticalo na poskupljenje ulaganja potrebnih za poljoprivrednu proizvodnju sledeće godine. Kod mineralnih đubriva situacija je dramatična, jer je cena čak nekoliko puta porasla, a prisutna je i nestašica na tržištu. Kvalitetne zadruge su, u skladu sa svojim i tržišnim mogućnostima, uspele da po povoljnijim cenama nabave đubrivo, i njihovi zadrugari će donekle biti pošteđeni cenovnog udara, jer će repromaterijal, u najmanju ruku dobiti po cenama po kojima ih je i zadruga nabavila. Tu praksu su sprovele zadruge koje imaju kapaciteta i mogućnosti i izuzetno je povoljno biti zadrugar ili kooperant takvih zadruga. Ta kriza će biti još izraženija na proleće. U uslovima kada cene repromaterijala rastu, zadruga sigurno može obezbediti povoljnije cene za svoje zadrugare nego što bi oni to mogli samostalno - rekla je predsednica.

Mr Jelena Nestorov u svakodnevnom kontaktu sa zadrugarima

Pozdravila je trend osnivanja novih, specijalizovanih zadruga, posebno u intenzivnim vrstama proizvodnje, dominantno u voćarstvu i ratarstvu, ali i stočarstvu, pčelarstvu i drugim delatnostima. Kod zadruga sa dugom tradicijom prisutne su promene u strukturi proizvodnje i pored klasičnog ratarstva uvodi se povrtarstvo i voćarstvo, često na manjim površinama, ali se očekuje da će u budućnosti taj trend biti više zastupljen i da će rasti površine pod intenzivnim proizvodnjama, prvo kod zadruga, a onda i njihovih zadrugara, kada se stvore uslovi za njihovu proizvodnju i promet. Kod zadruga u klasičnom ratarstvu može se uočiti veliki interes za izgradnjom novih ili dograđnjom postojećih skladišnih kapaciteta, što predsednica smatra kvalitetnom odlukom koja će omogućiti raspolaganje zadruga i zadrugara svojim proizvodima u skladu sa uslovima na tržištu. Uprkos promenjenim uslovima poslovanja usled pandemije, rad ZSV nije bio prekidan kada je reč o zastupanju interesa zadruga prema državim i drugim organima. Nije bilo prekida ni u delu informativnih i savetodavnih poslova. Zastoja nije bilo ni u obavljanju zadružnih revizija, ali je bilo u delu vezanom za organizaciju konferencija, zadružne škole, kontinuitetu neposrednog povezivanja zadrugara. ZSV imao je uspešan nastup na 88. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u N. Sadu gde je potpisan Memorandum o saradnji između ZSV i Makedonske asocijacije zemljoradničkih zadruga (MAZZ), te Memorandum o saradnji između ZSV i ZS Republike Srpske. ZSV je u julu na parcelama ZZ „Agrosoj“ iz Neuzine, Sečanj, organizovao „Žetveni dan“ koji je otvorio Milan Krkobabić, ministar za brigu o selu. - Zadružni savez Vojvodine je uvek na raspolaganju poljoprivrednicima, da ih usmeri u njihovom radu bilo da se odluče za osnivanje zadruge, ili da već posluju u okviru zadružnog sektora. Zadrugari treba da razmišljaju o daljem unapređivanju svog zadružnog organizovanja, da se što više međusobno povezuju radi zajedničkog nastupa na tržištu, a članovi malih zadruga, što aktivnije učestvuju u upravljanju svojim zadrugama i gledaju kao da idu napred - uz želje za dobro zdravlje, dobre prinese, cene i što jeftinije troškove proizvodnje u narednoj godini, poručila je mr Jelena Nestorov Bizonj.

Slogom do uspešnog porodičnog biznisa

Cvetni vrt, kuća nalik na porodičnu, otvorena kapija za dobrodošlicu, prva su impresija pri susretu sa Zemljoradničkom zadrugom „Plast“ iz Srpske Crnje, koja ove godine obeležava jubilej 20 godina od osnivanja. I uspešnog rada, dodali bi. „Plast“ nije klasična zemljoradnička zadruga. Zadrugarstvo, kao oblik obezbeđivanja napretka u ruralnim sredinama podizanjem produktivnosti rada putem udruživanja i kooperacije, ovde je ostvareno po najvišiim standardima. Pored sopstvene, ratarske proizvodnje na preko 500ha, oko 30 stalno zaposlenih radnika i desetak sezonaca, 40 porodica koje uslovno žive od rada u ovoj zadruzi, izuzetna saradnja uspostavljena je i sa oko 300 kooperanata. ZZ „Plast“ je prisutna u tri naseljena mesta, primarno u Srpskoj Crnji i Radojevu, u Novoj Crnji ima benzinsku pumpu, koja osim klasične delatnosti, izlazi u susret kooperantima, koji u vreme proletnjih i jesenjih radova uzimaju naftu, a razdužuju po završetku ciklusa proizvodnje pšenice, suncokreta, kukuruza i soje. U svom posedu zadruga na površini od 17 ha ima voćnjak, od čega 10 ha pod dunjom, četiri pod kruškom vilijamovkom i tri hektara novih zasada šljive. Ove godine našla se među 57 zadruga u Srbiji kojima su kroz Program „500 zadruga u 500 sela“ Ministarstva za brigu o selu, dodeljena bespovratna sredstva za unapređenje poslovanja i tehnološki razvoj. Zahvaljujući ozbiljnoj potpori države od 40% od investicije, finalizirana je izgradnja moderne hladnjače (450 tona) za potrebe voćnjaka, resto je opredeljeno za opremu koja treba da stigne tokom ove zime. Sistem protivgradnih mreža za zasade kruške, za koju su pripreme izvršene, a stubovi postavljeni, planiran je za sledeću godinu. - Saradnja sa našim kooperantima zasnovana je na pozitivnim primerima važećih odnosa u zadrugarstvu. Zadruga kreditira kompletnu ratarsku proizvodnju, od repromateijala, semena, đubriva, pesticida do naftnih derivata. Za razliku od velikih kompanija, za sve naše kooperante, s proleća i jeseni, kada su poljoprivredni radovi u punom jeku, obezbeđujemo im naftu, da bi po završetku proizvodnog ciklusa (pšenice, suncokreta, kukuruza i soje) razdužili svoje obaveze i tako imali sigurnost. Dovoljno smo kvalitetni da deo sopstvenih sredstava pozajmljujemo našim kooperantima, za njihove potrebe. Pozajmice uzimaju za školovanje dece, svadbe i dr., u visini od 20, 50 hiljada do milion dinara. Trenutno imamo potpisanih 200 - 250 ugovora, a vraćanje je vezano za agro rok. U slučaju da nisu u mogućnosti da pozajmicu vrate, ugovor uz dogovor prologiramo za sledeću godinu. Zadruga okuplja 2-3 zemljoradnika sa par stotina hektara zemlje, većina njih su srednji i mali zemljoradnici koji se naslonjaju na nas. Takvim načinom rada postigli smo

da je danas ZZ „Plast“ zajednička kuća svih nas u kojoj živimo kao jedna velika porodica. Mi ništa nismo izmislili, ali smo prihvatili ljudski korektan odnos, jer samo tako selo može da funkcioniše. U suprotnom ne bi moglo da opstane - objašnjava Zoran Zečević, jedan od pet zadrugara - osnivača, kome je uspelo da, kao pravi pater famiZoran Zečević sa ćerkama Jelenom (desno) i Draganom lias, privatno i poslovno, zadrži uz sebe svoje najmilije. - Najvećim uspehom u životu smatram što naša porodica, doduše u znatno proširenom sastavu, funkcioniše na oba plana. Naše dve ćerke, Jelena Bjelica i Dragana Zečević, obe su završile ekonomski fakultet i imaju svoje porodice, jedna u Zrenjaninu, druga u Novom Sadu, ali sam

Slogom do uspešnog porodičnog biznisa

prezadovoljan što su se obe poslom, vratile u Srpsku Crnju, na naše imanje. Moram da kažem da su prvo radile, starija šest godina u banci u Zrenjaninu, mlađa isto toliko u „Agrotrading“ doo Novi Sad. Ponosan sam i na svih pet mojih unuka. Najstariji, 17-togodišnji Nikola zaljubljen je u poljoprivredu i izuzetan je učenik trećeg razreda Zrenjaninske gimnazije prirodno-matematičkog smera, i sa nagradama sa takmičenja iz fizike i matematike. Samoinicijativno je uradio ličnu kartu svih naših njiva, od jedan do nepunih 100 ha, koja obuhvata deset odredinica: od poteza, površine, do toga sa kojom se parcelama graniči. Ali planira da upiše elektrotehniku, programiranje, a ne poljoprivredu - sa osmehom kaže gospodin Zečević.

Jelena Bjelica, koja je 2001. godine bila student završne godine Ekonomskog fakulteta, seća se kada je mama Mira, koja je radila u banci, došla na ideju o osnivanju zadruge, koju su prihvatili a kasnije i zajednički uspeli da realizuju. - Na tati je bio najveći pritisak i odgovornost da sprovede naše ideje, ali tek kada sam rodila treće dete, pozvao me je da mu se pridružim, što sam s radošću prihvatila. Presrećna sam što je i meni i sestri obezbedio privileguju da radimo sa njim i budemo zajedno - dodaje Jelena Bjelica i kao svoj doprinos i doprinos svog supruga, lekara u zrenjaninskoj bolnici, celoj ovoj priči ističe ideju o voćnjaku, koja se širi.

Zaštitni znak ZZ „Plast“ je cveće, ukrasno drveće, koje poput botaničke bašte krasi dvorište zadružnog kompleksa. Tu je i mini zoo vrt, ugodne niše za relaksirane razgovore sa poslovnim partnerima, prijateljima. Prirodan sled razvoja Zadruge išao bi u pravcu agroturizma, ali finalizacija proizvodnje dunje i kruške, za sada je u prvom planu. - Volimo da kada nešto radimo dajemo svoj maksimum. Imamo još štošta da uradimo na postojećim kapacitetima i ne možemo nedovoljno spremno da se upustimo u nešto potpuno novo za nas - kaže Jelena Bjelica.

Godine 1985/6., opština Nova Crnja je imala oko 16,5 - 17.000 stanovnika, oko 3.800 aktivno zaposlenih, od čega 120-30 u vanprivrednim delatnostima, ostalo u privredi. U tom periodu svako selo ove opštine Nova Crnja imalo je zemljoradničku zadrugu i tzv. ekonomiju, sa oko 1.100 zaposlenih, trećinom u Kombinatu „Đura Jakšić“ u Srpskoj Crnji i ukupnim prilivom neto sredstava kroz plate i penzije oko 40 miliona maraka na godišnjem nivou. Pre 30-tak godina zemljoradnička zadruga je bila mesto oko kojeg su se okupljali svi zadrugari, kooperanti, odnosno žitelji tog mesta i bila je nosilac razvoja i organizovanja svih aktivnosti u tom selu. Procesom globalizacije nekoliko ljudi je postalo vlasnicima gro zemlje, a broj zaposlenih se sveo na 50-60, od toga većina u ZZ „Plast“.

Nova Crnja je u drugoj polovini XX veka bila mala, nerazvijena opština sa naseljima, koja je težila razvijenosti. Izgradnjom šećerane 1972., kasnije rekonstrukcijom uljare „Banat“, prevaziđen je taj uslovni problem. Danas opština Nova Crnja ima izgrađenu infrastrukturu, što se tiče putne mreže, gasifikacije, kvalitene struje, kablovske televizije... To se sve odnosi i na Srpsku Crnju, koja ima vrtić, osnovnu i srednju školu, osnovanu 1968. kao gimnazija i poljoprivredna škola, kasnije premeštena u Futog. Iz tog vremena ostala je gimnazija, a otvoreni su smerovi ekonomije, prava i administracije i trgovine, ugostiteljstva i turizma. Gimnaziju prirodno-matemaričkog smera završio je i gospodin Zečević, i generacije drugih, koje su kasnije odlazile na dalje školovanje. Srpska Crnja ima još i kulturno-umetničko društvo, biblioteku. Nema bioskop i pozorište, ali jednom mesečno, Anica Garić, direktorica NB „Đura Jakšić“ organizuje besplatan odlazak sugrađana, sa jednim ili dva autobusa, u neko od beogradskih pozorišta.