KITE DOO Novi Sad

Konferencija posvećena cvetu uvek okrenutom istoku

Novi Sad je od 20-23. juna bio domaćin 20. Međunarodnoj konferenciji o suncokretu - ISC 2022, najvećoj ove vrste u svetu, u organizaciji novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. Konferenciji u Master centru Novosadskog sajma prisustvovalo je preko 300 naučnika-istraživača, iz preko 30 zemalja sveta.

Prvi hibrid suncokreta u svetu stvoren u Novom Sadu

Institut za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu je naučna institucija od posebnog značaja, u kojoj je 1978. godine stvoren prvi hibrid suncokreta u svetu, a deset godina kasnije, 1988. se prvi put pokazao izvrsnim domaćinom ovog događaja, 12. po redu. Do sada su domaćini Konferencija bili: SAD, Kanada, Francuska, Rumunija, Rusija, Španija, Australija, Argentina, Jugoslavija, Italija, Kina i Turska, a mesta njhovog održavanja vezana su za nivo aktivnosti u oblasti oplemenjivanja ove biljne kulture.

Dr Vladimir Miklič, predsednik organizacionog odbora Konferencije, naučni savetnik na Institutu za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu, pomoćnik direktora za međunarodne, komercijalne poslove, radi već 32 godine u Institutu na različitim pozicijama, a nakon akademika Dragana Škorića je tokom 15 godina bio rukovodilac Odeljenja za suncokret. Prilika da kao predsednik Međunarodnog suncokretarskog udruženja iz Pariza, a ispred Instituta, organizuje ovu konferenciju, predstavlja vrhunac njegove dosadašnje karijere. - Kao rukovodilac Odeljenja za uljane kulture u Institutu za ratarstvo i povrtarstvo pokušao sam od 2008 - 2016. da sa kolegama iz borda International sunflower assosiation nađem mogućnost da ponovo budemo domaćini 2020. Posle dve godine odlaganja to smo realizovali 2022. Domaćin može biti samo institucija koja je u svetskim razmerama vrhunska u istraživanjima na suncokreta što Institut za ratarstvo svakako zadovoljava. Takođe, domaćin treba da bude iz zemlje u kojoj postoji ozbiljna proizvodnja ove kulture. Srbija ima značajnu proizvodnju suncokreta, ove godine preko 250.000 hektara, a sa preko 700.000 tona proizvedenih godišnje u poslednjih nekoliko godina, nekada spada i među 10 vodećih proizvođača u svetu. Na taj način zadovoljen je i ovaj kriterijum - objašnjava dr Miklič.

Dobra priprema događaja, od infrastruktrunih preferencija do kvalitetnih predavača-maučnika, ovoga puta morala je da prihvati izvesna ograničenja, pa su izostanak 60 gostiju samo iz Kine, potom iz SAD, zbog ograničenog kretanja, kao i smanjeno učešće Rusa i Ukrajinaca iz drugih razloga, te problemi sa otkazivanjem letova, uticali na usložavanje situacije. Po rečima dr Mikliča, koji je sa žaljenjem konstatovao neprisustvo stotinak svetskih imena koja se bave istraživanjem suncokreta, Kongres je okupio pre svega desetak eminentnih plenarnih predavača, kao i veliki broj drugih vrhunskih istraživača, koji su izneli mnogo novina i ideja, u cilju razvoja ove poljoprivredne kulture. Ne manja važnost skupa, odnosila se na ponovno druženje, razmenu mišljenja i razgovor face to face najvećih imena iz ovog domena, jer „bez direktne komunikacije malo šta u nauci može da se uradi“. Poslednjeg dana održavanja Konferencije, organizovan je Dan polja suncokreta u okviru Odeljenja za suncokret na Rimskim Šančevima, kraj Novog Sada, na kojem je prikazana hibridna kolekcija suncokreta iz celog sveta. Takođe je iskorišćena prilika da domaćini predstave svoju kolekciju divljih vrsta suncokreta, najveću u Evropi.

Sponzori su prikazali nove tehnološke postupke i proizvode za unapređenje proizvodnje, pre svega sredstva za tretiranje semena tipa Lumisena i Plenaris protiv plemenjače; predstavljena je nova tehnologija AIR, koja omogućava alternativno korišćenje herbicida iz grupe imidazolinona i grupe sulfonilurea, potom vrhunski herbicid za borbu protiv ambrozije - Vibala; prisustvovali su proizvođači mehanizacije, đubriva itd. i sve to uz jedno lepo druženje, razmenu iskustva i nadu ponovnog skorijeg sastanka. - Sve prikazano sigurno će za godinu - dve biti na poljima Evrope i Srbije, jer je Srbija među prvima kada se radi u uvođenju novih tehnologija. Površine pod suncokretom tokom prošle godine, bile su preko 26 miliona hektara, od čega je više od polovine u Rusiji i Ukrajini. Novonastala situacija će sigurno uticati da mnoge zemlje prilagode svoje strategije trenutnim događanjima. U svetu se za

Dr Vladimir Miklič u intervjuu za predstavnike brojnih medija

Konferencija posvećena cvetu uvek okrenutom istoku

Novi Sad je od 20-23. juna bio domaćin 20. Međunarodnoj konferenciji o suncokretu - ISC 2022, najvećoj ove vrste u svetu, u organizaciji novosadskog Instituta za ratarstvo i povrtarstvo. Konferenciji u Master centru Novosadskog sajma prisustvovalo je preko 300 naučnika-istraživača, iz preko 30 zemalja sveta.

Detalj sa konferencije u Master centru Novosadskog sajma

ishranu koristi preko 70 vrsta ulјa. Suncokretovo je na četvrtom mestu po potrošnji, 4,2 puta manje od palminog, 3,8 od sojinog i 1,9 canolinog, ali i 3,5 puta više nego maslinovo. Naznaka promena je Indija sa proizvodnjom suncokreta na oko 200 hiljada ha, što je manje nego u Srbiji, koja vrlo brzo planira povećanje na milion-dva miliona hektara, jer ulja fali. Kikiriki je smatran cenjenijim izvorom ulja ove države, čije su površine neko vreme povećavane na uštrb suncokreta. Nedavno smo mogli čuti negativne priče o palminom ulju, iz ekoloških razloga, razloga dečjeg rada i sl. Ako cena suncokreta bude visoka, kako je najavljeno, doći će do poskupljenja ulja. Koliko ćemo se izboriti u utakmici sa drugim biljnim vrstama, jer su sojom pokrivene mnogo veće površine u svetu, pa i uljanom repicom, ostaje enigma do daljnjeg. Važno je istaći da suncokret ima prednosti u odnosu na njih na suvim terenima, i zbog ulja koje je visokog kvaliteta. Jedan od ciljeva ove Konferencije bio je da držimo korak u pokušaju da iskoristimo prednosti, a jedna od njih je što suncokret dobro podnosi globalne klimatske promene i sušne uslove, zbog anatamske prednosti korena sposobnog da izvuče vodu iz dubljih slojeva. Rezultat toga je da u Srbiji, uprkos nestabilnim uslovima,

prosečan prinos dostiže 3t/ha, dok je svetski prosek ispod 2 t/ha. Srbija je bezmalo svake druge godine sa najvećim prinosom suncokreta u svetu, ili među prve tri zemlje. Bolji smo od Mađarske, Francuske, Rumunije, što dokazuje prednost agroekoloških uslova, bez obzira na daleko manji ulog u agroteniku. Srbija ima prostora za širenje ove kulture i treba je sejati, ali ne treba zaboraviti na plodored i na sve one tehnološke i proizvodne nužnosti koje moramo da poštujemo - istakao je dr Miklič.. Prema njegovim rečima Kongres je došao u pravo vreme, kada se o suncokretu počelo pričati s obzirom na nestašice, odnosno povećanje tražnje. Primećeno je i da prinosi soje i kukuruza variraju, a suncokreta stoje na istom nivou, bez obzira na nedostatak padavina. Važan opredeljujući faktor za gajenje suncokreta je manja potreba za đubrivom, poznata iz 90-tih godina kada 90% površina pod suncokretom nije uopšte đubreno. Sa trostrukim povećanjem cena đubriva svaki poljoprivrednik će postaviti pitanje cene kukuruza koji se ne može gajiti bez đubriva. Došlo je vreme da se u Srbiji podgne svest i potreba za gajenjem suncokreta. Preporuka Instituta je posebno vezana za centalnu Srbiju, gde ima sjajnih uslova koji nisu iskorišćeni. - Konferencija će doprineti, kako na lokalnom, tako i globalnom nivou, daljim genetskim istraživanjima i stvaranju novih hibrida u promenjenim uslovima izazvanim klimatskim promenama, i pojavom novih bolesti i štetočina koje napadaju ovu važnu industrijsku biljku. Jer, ako mislimo da dobijemo određena sredstva putem Suncokret - čarobnog izgleda i od višestruke koristi fondova, onda moramo da se potrudimo da suncokret bude kultura atraktivna za farmera, prerađivača i za krajnjeg korisnika, onog koji kupuje ulje - zaključio je dr Vladimir Miklič.