Razvojni put Reda vinskih vitezova Evrope - Srbija

Iako je viteštvo duboko ukorenjeno u prošlost srpskog naroda, vitezovi vina su na srpskoj vinskoj sceni ozvaničili svoje prisustvo tek početkom XXI veka. Iako mladi, a možda baš zbog toga, danas su upravo oni najuporniji, sveprisutni branioci viteškog kodeksa.

RED VINSKIH VITEZOVA EVROPE - ORDO EQUESTRIS VINI EUROPAE - SRBIJA, pod skraćenim nazivom „RVVE - SRBIJA“ sa sedištem u Novom Sadu jedini je zastupnik ovog evropskog vinskog reda za Srbiji. Sedište RVVE je u Eisenstadtu, u Austriji, a u našu zemlju ušao je pre 15 godina. Razvojni put, koji se kretao od entuzijazma do potpunog urušavanja, kada je kvantitet uveliko nadmašivao kvalitet, danas je konsolidovao svoje redove i iako još ima propusta, radi se na njihovom prevazilaženju. Trenutno broji 75 redovnih članova, uz četiri člana mladih od 18 - 30 godina, koji ne plaćaju članarinu. Posle 30-te donose konačnu odluku da li će pristupiti redu.

Kada je reč o regionu, Mađarska je nešto duže član OEVE, kao i Hrvatska, a Slovenija sa 31 godinom u ovom vinskom redu, je najdalje otišla u hijerarhiji, i u EISENSTADT-u zauzima izuzetno visoke položaje. - Slovenci su zaduženi da nam pomažu i oni to vrlo dobro rade. Zahvaljujući njima smo u poslednje vreme jako napredovali. Oni su prisutni na svim našim svetkovinama, ceremonijama, prijemu novih članova i uzdizanju članova na više stepene. U redu OEVE ima 29 zemalja članica, uglavnom kontinetalnog dela od Luksemburga, do Gruzije i bratimi se sa nešto mlađim, ali ravnopravnim u odnosima - Šampanjskim viteškim redom koji obuhvata mediteranski deo, deo Italije, Francusku, Španiju, Portugal. deo južne Belgije i deo Velsa - kaže Miroslav Mrnuštik, Konzul RVVE - Srbija.

Red okuplja vinare, vinogradare i poštovaoce vina koji intenzivno rade na unapređivanju vinske kulture i pomažu vinarima/vino-

gradarima da kroz povezivanje sa državnim i drugim institucijama, u administrativnim poslovima, promociji, ekskurzijama drugim vinskim rejonima i sl., budu što uspešniji u svom radu.

Gospodin Miroslav Mrnuštik ponosan je na kvalifikacije domaćih i stranih stručnjaka da je naša zemlja Bogom dana za vinograde. Klimatski i pedološki faktori dozvoljavaju proizvodnju vrlo kvalitetnih vina, uz tehnologije koje se primenjuju u modernom vinarstvu.

- Mi u svojim redovima imamo takve stručnjake koji pomažu našim ljudima, od sadnje vinograda, prizvodnje vina, flaširanja, etiketiranja, do faze kada je spremno za distribuciju. Zadovoljni smo našim doprinosom u menjanju starih načina pravljenja vina po ugledu na „naše stare“. Da bi se prešlo na nove tehnologije potrebno je uložiti velika sredstva, a mi, vitezovi, činimo sve što je u našoj moći, savetima, stručnim ljudima, iznalaženjem sredstava, da pariramo onima koji su tehnološki daleko odmakli, ali koji nam, zahvaljujući našem suncu, našoj zemlji, zavide na kvalitetu naših vina. Naši prijatelji iz inostranstva su impresionirani i kažu da su vina bez greške. Ali su male količine koje imamo - rekao je Mrnuštik, dodavši da je preokupacija vitezova promocija autohtonih i tzv. fakultetskih vina.

ORDO EQUESTRIS VINI EUROPAE nastao je 1333. godine. Rukopoložio ga je papa Jovan XII, a ponovo aktivirao Oto

von Habsburg. RVVE ima svog zaštitnika (Patrona) Karla von Habsburga, naslednika Ota Habsburškog i kao takav jedini je regularan, priznat u širim okvirima, vinski viteški red iz Srbiji. Zato je u reosnivanjem RVVE ustanovljeno da niko ne može postati član a da nema garanta, osobu koja ga predlaže i odgovara za njegov rad. - Nije bitno da li je naš član doktor nauka ili zanatlija, važno je da je čovek i najbolji u onome što radi - zaključio je Miroslav Mrnuštik.

Sa svečanosti u Reformatorskoj hrišćanskoj crkvi

MIROSLAV MRNUŠTIK IMENOVAN ZA KONZULA

Prvi put u 15-togodišnjem trajanju Red vitezova vina Evrope u Srbiji dobio je 15. juna 2022. i zvanično Konzula - Miroslava Mikicu Mrnuštika. Kao najmlađi, RVVE postao je ravnopravan sa predstavnicima ovog Reda iz drugih zemalja. Tim povodom je rekao: - Ispred nas su samo Austrijanci. To znači da smo uslovnu dozvolu, sa kojom smo do sada radili, ispunjenjem kriterijuma zamenili dopuštenjem da budemo Konzulat. Zahvaljujući poslednjoj ceremoniji uzdizanja i prijemu novih članova, gde smo pred gostima iz Austrije, pre svega najstarijim po činu, prof. dr Alfred Rákóczi de Tombor-Tintera, demonstrirali naše srpsko jedinstvo i sa 12 novih članova pokazali da radimo efikasno, sa kvalitetnim kadrom, kao jednim od najvažnijih kriterijuma za članstvo u našem redu. Takav naš pristup je naišao na odobravanje i to je doprinelo stavu da smo dorasli da budemo ravnopravni sa predstavnicima Reda vitezova vina Evrope iz zemalja poput Mađarske, Hrvatske, Slovenije i dr. Kao predstavnika srpskog Konzulata i Prvog Prokonzula imenovali su me za Konzula, a Senat mi je dodelio zlatni krst Konzulata. Desilo se to na sednici Nobiliteta, za stolom oko kojeg je sedelo 24 plemića, kojima je predsedavao dr Alfred Rákóczi de Tombor-Tintera. Za nas je ovo važan stimulans da radimo još više, bolje, mudrije, na dobrobit svih naših vinara i vinogradara, i dobrobit naše zemlje. Tako ćemo raditi i dalje.