Vinarska kuća Spasić, Aleksandrovac Vinarija Rakićević - Župska kuća čestita, domaćinska .......................................................44,45

Vinarska kuća Spasić

Milan Spasić

Jedno od mogućih i najverovatnijih tumačenja porekla Tamjanike navodi grčko ostrvo Samos, gde se kao i u vreme čuvenog filozofa Pitagore, od sorte Muscat blanc à petits grains (beli muskat sitnog zrna), koju odlikuje izuzetna aromatičnost, mirišljavost i slatkost, i danas proizvode muskatna vina, različitim zemljama pod različitim imenima.

Pretpostavka, nikad dokazana, je i da je Tamjanika, ili po župljanski - Tamnjanika, na našim prostorima ustoličena pre pola milenijuma, po nekima i mnogo ranije, a gde nego u vinorodnoj Župi aleksandrovačkoj. Kaže se i da je ime Tamnjanika dobila po tamjanu, ne po istovetnom, karakterističnom mirisu, već po njegovoj prijatnosti i intenzitetu.

Župljani koji su posle teškog perioda devastacije porodičnih vinskih podruma i krčenja vinograda, tokom druge polovine prošlog veka, u procesu koji je tekao nešto sporije nego u drugim krajevima zemlje, očuvali i neke stare i prvi počeli sa obnavljanjem istih, te sadnjom novih vinograda, i zbog svoje hrabrosti, a pre svega znanja, najzaslužniji su za afirmaciju autohtonih i odomaćenih sorti, mudro procenjujući da vremena u kojima njihova vrednost raste, dolazi. I došla su.

Kada je reč o ovoj sorti, najdalje je otišla Vinarska kuća „Spasić“ iz sela Tržac, Župa aleksandrovačka. Mesto na vinskom tronu su zaslužili ne jednom već sa tri etikete od ove sorte, od kojih je ona poslednja kreirana sa posebnom emocijom: Tamnjanika - standard (100% sortno vino), Lekcija - selekcionisana Tamnjanika berba koja se proizvodi u ograničenoj seriji od 7 - 8.000 boca i Tamnjanika barrique - Aždaja, trenutno u 900 boca (100% Tamnjanika, od grožđa iz probirne berbe; fermentacija i odležavanje na talogu (“sur lie”) u baricima 13 meseci; kiseline 5,5 g/l; 13,4% alc.). Proizvodnja sve tri varijante od 80-90% od 100.000 punog kapaciteta vinarije govori o posvećenosti domaćina ovoj sorti.

Tu su još i vina: „Dar“ (kupaža 2/3 Rajnskog i 1/3 Italijanskog Rizlinga, ujedno su boce sa najnovijom etiketom iz ove vinarije); Rujno (Prokupac 100%); Despot (Prokupac 60% i po 20% Merlot i Cabernet Sauvignon, odležalo u bariku).

Iz vinske karte Vinarske kuće „Spasić“, čiji se vinogradi prostiru na 12 - 13 hektara, dominatnu ulogu imaju Tamjanika i Prokupac, a planovi širenja potvrđuju dosadašnju praksu podržavanja ove župske vinogradarsko-vinske tradicije. Celokupan tim Vinarije „Spasić“, zvanično registrovane 1999., koja baštini znanja i iskustvo četiri prethodne generacije, ima za cilj da održi primat prepoznatljivosti po Tamjanici i raznim stilovima Tamjanike. - Posle toliko godina rada naša vina su po celoj Srbiji, od Subotice do Vranja i Lekoskovca. Mogu se naći u svim trgovinskim sistemima, popularnim vinskim mestima, vinotekama. Podatak, kojim kao komercijalista Vinarije u Beogradu raspolažem je, da se naša vina nalaze u oko 1.800 ugostiteljskih objekata u prestonici. Najčešći konzumenti Spasić vina su turisti koji žele da probaju nešto lokalno, bilo da se radi o Prokupcu, Tamjanici, Jagodi i drugim vinima sa ovog podneblja. U poslednje dve godine turista je znatno manje, ali ako je za utehu, lokali koje se nalaze u Beogradu, posebno „Beton hali“, gde staju brodovi, popularnoj „Skadarliji“, najtraženija su autohtona vina - objašnjava Dragutin Prelević, i dodaje da i kod domaće vinske publike autohtona vina imaju sve više poklonika. Po njegovom mišljenju, napravljen je jedan veliki pomak i dok je pre deset godina odnos između stranih i domaćih vina bio 75% za strana i 25% domaća, danas se to okrenulo u istom procentu u korist domaćih vina. Nisu u pitanju samo autohtone sorte, nego da se radi o domaćim vinima uopšte, jer Srbija sada ima mogućnost da ponudi savršena vina, da iznesemo naša vina ispred Italijana, Francuza i da se ne postidimo.

Osim vinograda i vina, Spasići su se, iz potrebe i u skladu sa širenjem župske vinske simfonije kroz vinski turizam, upustili u poduhvat izgradnje osam soba i četiri apartmana sa 35 ležajeva u okviru vinarije. Uz postojeću degustacionu salu u kojoj sledi nastavak vinske priče nakon obilaska vinarije, Vinarska kuća „Spasić“, smeštena u idealnom prostoru za sva hedonistička očekivanja današnjih turista, u stanju je da opravda renome vinarije i cele Župe.

Vinogradi Spasića

Uz vinariju i smeštaj za goste

Vinarija Rakićević - Župska kuća čestita, domaćinska

Milana i Bratislav Rakićević

Poljane su nekada sa svih strana okruživale župsko vinogorje kako bi seljaci - vinogradari iz okolnih sela mogli da borave tokom radova, posebno jesenje berbe, koja je počinjala sredinom oktobra i trajala do kraja novembra, pa i duže. „Jedini stanovnici župskih poljana tokom čitave godine su bili vino, rakija i čuvar vinograda - poljak“ - kaže Tomislav Ivanović, vinski stručnjak i vlasnik sajta vinopedia.rs, elaborirajući ovu temu.

I čukundeda bI bIo ponosan

Poljane ili vinska sela uskih ulica, sa kućama od kojih svaka ima vinski podrum i prostorijom za spavanje i odžaklijom na gornjem nivou, malih dvorišta ili bez njih, mogu da se uporede sa Negotinskim pimnicama, ali sa naglašenim karakteristikama Župe i ovdašnjih stanovnika. Od nekadašnjih poljana, u kojima se broj objekata kretao od 20 - 200 (Kruševica je bila najveća), ostala je nekolicina, manje - više ruiniranih, i ako se nešto po pitanju njihove obnove konkretno ne preduzme, preti im neminovno nestajanje.

Da do toga ipak ne bi došlo, brinu pojedinci. Jedan od njih, najuporniji, rekli bi i najsvesniji njihovog značaja i istorijske uloge čuvara zapisa vremena prošlog, istovremeno prepoznavajući mogućnost realizacije ideje jedinstvenog turističkog proizvoda, je Bratislav Rakićević iz sela Velja Glava, vlasnik vinske kuće u Lukarevini, jednoj od obnovljenih poljana u Župi aleksandrovačkoj.

Bratislav Bata Rakićević, vlasnik Vinske kuće „Rakićević“ u poljani Lukarevina odlučio je da ne dozvoli da njegova čukundedovina nestane, već je tražio načina da je obnovi i generacijama potonjim sačuva deo onoga što su njegovi preci gradili, kao i način na koji su radili i živeli, kroz ideju održivog turizma. - Ovo je jedini adaptiran objekat u Lukarevini koja je nekada imala 11 kuća. Nalazi se između sela Leskovice i Velje Glave, gde je pola pripadalo jednom, druga polovina drugom selu. Neke su kuće danas ruševne, možda su dve-tri pale, ostale su useljive, ali će za pet, najdalje deset godna i one da nestanu. Moja kuća je dva puta obnavljana, prvi put 1986. godine, kao jedna od osam kuća u režiji Zavoda za zaštitu spomenika. Drugi 2021. u okviru zabavnog serijala „Moja dedovina“ autora Milana Popovića, gde sam, kao domaćin, imao zadatak da okupim prijatelje, komšije i za četiri dana sa budžetom od šest tada prosečnih plata, što više uradim na kući staroj više od 150 godina. Iako pre intervencije nije bila reprezentativna, na kući je bilo istaknuto „Nije na prodaju“, jer smo i ja, i moji prijatelji verovali da možemo da je „podmladimo“ - tvrdi gospodin Rakićević.

A da je bilo lako, nije. Sredstva su bila tu, doduše ograničena, ali najveći problem je bio naći majstore koji znaju postupak gradnje primenjivan pre bezmalo dva veka, od blata, pleve i kreča. - Morao je neko da nam kaže gde da kopamo žutu zemlju „kruškovaču”, jer nije svaka pogodna za gradnju. Najveći problem je bio pleva, umesto koje smo sitnili slamu i dodavali je zemlji koja se priprema tako što se kvasi i gazi dok se ne ujednači. U smesu smo dodavali pesak i kreč, tzv. „melez“, zatim premazivali zidove. Krov, zbog autentičnosti, nismo mogli da prekrijemo crepom, već ćeramidom, pa smo naslagali daske, preko kojih smo postavili vodootporan ter papir, i tek onda postavljali ćeramidu, kao što je i bilo - objašnjava ovaj domaćin, vlasnik dva hektara vinograda, u kojima je i starinski Prokupac, zasad iz 1950-te.

četIrI vInske etIkete rakIćevIć

Danas je čokoću, sađenom metar sa metar, dva reda Prokupca i jedan Tamjanike,

Vinarija Rakićević - Župska kuća čestita, domaćinska

Sve veći broj vinskih hedonista u poseti Rakićevićima

ravno 73 godine. I sada, kao i tada, svaki je vinograd veličine 15 ari imao 85% Prokupca i 15% Tamjanike ili nekog drugog belog grožđa, da bi domaćin imao i za belo i za crno vino. Kasnije smo posadili Chardonnay i Bugrundac beli, ali mislim da ćemo Chardonanay za koju godinu da zamenimo Tamjanikom i Prokupcem - najavljuje naš domaćin, priznajući da su Župljani svojevremeno bili isprovocirani sortama Merlot i Cabernet Sauvignon, ali su kasnije vratili Tamjaniku, koja dobro podnosi sušu, daje dobar kvalitet, i za ove uslove može da iznedri odlična vina. Jer, klima se promenila, nastala su topla i sušna leta, blage zime, i druga - treća kategorija zemlje na kojoj je vinograd, najviše odgovara ovoj sorti.

Ideja ulaganja i obnovljanja kuće u poljani razvija se u pravcu održivog turizma, gde će domaćin u istorijskom ambijentu, moći da pokaže jednu autentičnu zanimljivost iz Župe, da primereno ugosti turiste služeći im domaće proizvode, pre svega proju, sir, kajmak i svadbarski kupus iz grneta uz vina iz svoje vinarije. Za sada Vinska kuća „Rakićević“ ima četiri etikete: Belu Zdravicu - kupaža sorti Rizling i Chardonanay; Tamnjaniku - 100% sortno vino, novo vino ove vinske kuće; i jednu tradicionalnu - Rakićević Zdravica, rose vino 90 % Prokupac, 10% Burgundac crni; posebno mesto zauzima Blagoslov - 100% Prokupac, iz starinskog zasada. Upiti turističkih agencija i grupa već postoje, posete su još uvek sporadične, ali sa lepim vremenom biće ih sve više.

Domaćinstvo Rakićević u svom posedu ima sedam hektara voćnjaka: malina, kupina, šljiva. Ima i nešto malo stoke. Vinograd dođe tek kao hobi.

Rakićevići imaju troje dece. Najstarija Anita, student je završne godine fizike, mlađa Ksenija, trenutno njihova najveća uzdanica koja uskoči kad god je pomoć potrebna, učinila ih je srećnim darujući im jednog Relju. Najmlađi Mateja učenik je petog razreda osnovne škole i privučen idejom i dinamikom posla hoće da pomogne. Majka i otac se nadaju da će se s godinama potpuno „primiti“ na ovu priču, jer će narastajući problem nedostatka radne snaga biti sve veći.

Kako je važno očuvati, obnoviti i prošlošću oplemeniti sadašnjost, Bratislav Bata Rakićević, podržan u svim svojim zamislima, od svoje supruge, to dobro zna. Zato i dan danji slave tri slave: Stevanjdan

zimski i praznik mira i sloge - Stevanjdan letnji, ali i Svetu Trojicu - Duhove, kada se kite bogomolje, a u njihovoj kući okupljaju prijatelji. Njih 50 i više.

Vinogradi u Leukarevini