3 minute read

Avlija Erić Zaboravljeni impuls života

Da nije kuća sklonih rušenju i travom zaraslih dvorišta, selo Pleš bi mogli nazvati jednim od najbajkovitijih mesta na svetu. Zbog krivudave zlatonosne Rasine bogate potočnom pastrmkom, na kojoj se smenjuju nanizani ribnjaci i restorani; Zbog planina Goča i Željina, ovog drugog do proleća pod snežnom kapom; Zbog fantastičnih, pitoreksnih krajolika, gde livade i gajevi poput kakve niske prate obronke planine koja se spušta do reke; zbog blizine manastira Pleš - Svetih besrebrenika Kozme i Damjana iz XIV veka, obnovljenog u dva navrata, 1996. i 2003. godine; zbog pogleda na Grad Koznik na obroncima Kopaonika, iz druge polovine XIV veka, jednog od najočuvanijih srednjovekovnih utvrđenja u Srbiji.

U ovom zemaljskom raju danas živi manje od 400 stanovnika, stotinak porodica i manje od 50-toro dece. Oni koji odu na školovanje, više se ne vraćaju.

Advertisement

Jelena i Ivan Erić su ipak odlučili da ostanu u mestu i pokušaju da privuku ljude, trudeći se da im pokažu najbolje iz svog kraja, srpsku pamet, kreativnost, radinost, toplina i gostoljublje. Zajedništvo i ljubav jedne složne srpske porodice, kakva bi i trebala da bude.

Vremenom je iz ljubavi prema drvetu i ljudima, u dvorištu porodične kuće izrasla Etno kuća „Avlija Erić“. Raskošno uređen unutrašnji prostor kapaciteta 100 mesta i spoljašnje terase za 200 gostiju. Do kraja godine biće dovršena tri bungalova sa po četiri ležaja. Četvrti izdvojen, ima dva ležaja. Tu je i kutak za decu, mostići, cvetni aranžmani... Sve to na nešto više od 20 ari. I gde god da pogledate sve je od drveta, dizajnirano po promisli Ivana Erića, koji poput kakavog maga, svojim veštim rukama uklapa delove drveta praveći od njih stolice, klupe, lampe..., čitave kuće. - Radim bez projekta i bez pomoći sa strane, sve sam i iz glave. Imam podršku supruge Jelene. O svemu se dogovaramo, odlučujemo zajednički. „Umešana“ je u sve, ali ručni rad kojim su opremljeni enterijer i eksterijer, je isključivo moj - kaže gospodin Erić, koji se drvetom bavi uzgred, u slobodno vreme, pored posla u mesnoj pošti.

Prvo pitanje kada dođete u ovakav nesvakidašnji ambijent je: „Koliko ga je generacija stvaralo, nadograđivalo?“ A stvorio ga je jedan čovek, desetak godina pre no što je u maju 2016. restoran zvanično otvoren. Nekoliko unutrašnjih i spoljnih celina navode na pomisao da je to tako u startu osmišljeno. Ali nije. Pravilo se i gradilo u skladu sa mogućnostima, i jedan prostor dodavan je drugim, istim rukopisom, istim stilom, i danas čini povezanu celinu u kojoj i oko i duša uživa.

U autentičnom ambijentu centralne Srbije služi se autenitčna hrana, domaća i najbolja: domaća rakija i župska vina, teleća čorba, kvalitetan roštilj, teletina ispod sača, domaći sirevi, kajmak, pršut, čvarci, sezonske salate, sve od komšija iz sela. Kao što treba da bude.

Iako van glavnih turističkih puteva, „Avlija Erić“ ima svoju vernu klijentelu. Smeštena na putu Aleksandrovac - Vrnjačka Banja, od kojih je udaljena 25, odnosno 15 kilometara, omiljeno je izletište iliti odmorište gostiju ova dva grada, a najviše Banjča-

Porodica Erić jedinstvena u svemu

U ambijentu Avlije Erić

na, starosedelaca u toku nešto slabije posećene, zimske sezone. - Dolina Pleša je Bogom dana za turizam. Ovdašnji stanovnici su to prepoznali i otvorili, po svojoj zamisli i mogućnostima, restorane i mesta za odmor. Najveći broj naših gostiju je iz Vrnjačke Banje, ali i iz drugih mesta, a ima i stranaca. Period iza nas doveo nam je brojne goste, koji su se sklanjajući se od gradske gužve nalazili utičište u „Avliji“ - obavestio je gospodin Erić, koji zasigurno prostor neće širiti, već će raditi na iskorišćenju postojećeg. Ne zbog nedostatka ideja, već problema nalaženja radnika. Sreća je što ćerkica, učenica trećeg razreda osnovne škole, pokazuje interesovanje, voljna da pomogne roditeljima.

Ovakvim mestima reklama je suvišna. Treba samo doći i osetiti ovdašnju prirodu, utonuti u spokoj, istinski i suštinski, udahnuti čist vazduh, napiti se čiste vode, uz delicije domaće kuhinje. Ovo je jedno od onih mesta koja će, kada ih posetite, makar jednom, osvojiti vaše srce za ceo život.

This article is from: