Savin salaš na obroncima Fruške

Savin salaš na obroncima Fruške Miloš Panić

Fruška gora lepa je, rajska sama po sebi. Sa srednjovekovnim blagom, ukusom starine, vinarijama i po nekim salašem, pruža širok dijapazon mogućnosti za razvoj turizma. Tamo je sve lagano, postojano i beleži se vekovima. Sa pogledom na Novo Hopovo (XV vek), manastir sa crkvom svetog Nikole, po svojoj arhitektonskoj vrednosti najznačajniji je sakralni objekat svoje epohe na ovim prostorima, iz kojeg kao da posmatra Dositej i podseća na bogatstvo i lepotu našeg jezika i naš zadatak da ga sačuvamo.

Savin salaš na Hopovu, presvučen u moderno ruho, sa bazenom zaklonjenim iza kuće, odiše nečim neopisanim, nazvanim našim, jednostavnim, prijateljskim. Ukusnom, friško pripremljenom domaćom hranom, koja vraća energiju koju bezdušni usiše grad.

Fruška gora je pravi biser Panonije, ovde, na Fruškoj, pogled, ispred kojeg se preprečilo brdo, ne seže daleko, ali ima više boja nego igde drugde.

Svesni su toga salašari, pa koriste da sve adute sadeći voćnjake, a pre svega vinograde, da to naglase. Na Seoskom turističkom domaćinstvu „Savin salaš“ u vinogradu na potesu Livade i Tursko brdo ima i prostranstva i boja. Na oko dva hektara, gaji se Sauvignon Blanc, Chardonnay i Grašac, i Merlot od crnih sorti, oko hektar dunja i nešto stabala trešanja, sve to posađeno 2007. godine, u vreme kada Miloš Panić orgranizuje novo poglavlje svog života, i posle radnog veka, nalazi drugi posao. Kaže, penzija mu je pružila novo zadovoljstvo i užitak. Zapravo sam ga je osmislio, s merom i iskrenim namerama, da podeli vreme i ono što ima, sa drugima. Sa gostima.

Do Savinog salaša se stiže asfaltnim putem, od Hopova udaljenim 1.400m. Lep prilaz, i peške nije daleko.

Salaš ima tri smeštajne jedinice, svaka jedinica ima sanitarni čvor, ukupno osam ležaja, i bazen 7x3m, otvoren, za leto. Zimi su tu brda, šetnje i sankanje. Sam pogled odmara. Kamin sala za proslave i društvo od 30-35 osoba. Kuhinja i furuna iz koje dolazi miris tek ispečenog hleba. Gospodin Panić je majstor za kulene i kobasice, koje sam pravi, kao i druge suvomesnate proizvode. Sir nabavlja od komšinice Goce, koja ima farmu krava u blizini. Poruči danas za sutra i svi ga hvale. Kao i domaćinovu umešnost u pravljenju kobasica.

- Gosti uglavnom dolaze vikendom, zimi vežu tri dana kada padne sneg. Imamo sve što je potrebno, pre svega znanje i volju da se to znanje prenese. Imamo i vino, od grožđa iz naših vinograda. Iako su moj deda i otac vino pravili sami, ja sam se odlučio na saradnju sa Savom Jojićem, vlasnikom Vinarije „Mačkov podrum“. Prosledim grožđe, a gospodin Sava mi velikodušno pomogne oko prerade i odležavanja. Nisu u pitanju velike količine, tek za društvo, goste i kućne potrebe. I tako već 10 godina i ja sam prezadovoljan - kaže gospodin Panić.

Tu lakoću i potrebu za druženjem gospodina Panića gosti brzo prepoznaju. Prepoznala je to i Neda Arnerić, naša poznata glumica, koja je nekoliko puta posećivala ovo mesto - „da napuni baterije“, kako je govorila. Dolaze i domaći i strani i gosti. Dosta vremena provode odmarajući se, obilazeći Novi Sad i Petrovaradinsku tvrđavu, idu i na drugu stranu, do Beograda, Banje Vrdnik... Sa mnogim gostima, koje ranije nije ni poznavao, gospodin Panić je postao prijatelj. Istinski. To je i najveća vrednost ovog načina turizma, koja daje vremena za upoznavanje i pronalaženje sličnih duša.