Gost se pita za sve

„Naša lovačka priča“ u centru Žablja, prijatno je mesto provoda i uživanja. Na sajtu ovog restorana poseban akcenat se stavlja na meni „baziran na specijalitetima domaće kuhinje, a posebno se izdvajaju specijaliteti od divljači i vinska karta sa domaćim vinima“. Ovoga puta tema nisu ni vino, ni lovci, ni smeštajni kapaciteti, osam soba za smeštaj gostiju, kojih u opštini Žabalj, kao i celoj Vojvodini nema dovoljno, ni o bašti, igralištu za najmlađe, parkingu koje okružuje ovu „Priču“, već o jednom Chef-u, gospođi Milji Janković, koja od otvaranja restorana 2015. godine, profesionalo i predano predvodi mladi tim kuvara, i sa razlogom privlači sve veći broj stalnih gostiju, onih koji su navikli da dobiju ukuse i mirise koje očekuju.

Kuvar može postati skoro svako, Chef samo najbolji.

Milja Janković radi ovaj posao preko 30 godina. Oštrila je svoja čula radeći po restoranima u Nemačkoj, Hrvatskoj, na Salašu 137. I posle svega kaže: - Ovaj posao se radi iz ljubavi i nikako drugačije. Celog života sam volela da kuvam, ali traba imati goste. Gosta je teško dobiti, još teže zadržati. Ako nemate kome da ponudite što jedan restoran može da ponudi, jednostavno nema potrebe za pripremom takvih jela.

I tu shvatamo jednostavnu istinu, da je gost kreator menija. Chef je taj koji izlazi u susret gostu i daje od sebe sve da jelo koje gost želi pripremi najbolje. Zato u restoranu „Naša lovačka priča“ može da se nađe gotovo sve što oni koji dolaze traže.

Za gospođu Janković, ukusno pripremljeno jelo je nešto što se podrazumeva i zbog čega gosti posećuju jedno mesto. Po njenom mišljenju ono najvažnije je poštovanje HACCP standarda, sistema bezbednosti hrane: - Higijena i ispravnost namirnica je nešto o čemu se mora voditi strogo računa i to je po meni na prvom mestu. U našem slučaju, nabavku namirnica vrši vlasnik, gospodin Saša Vlajnić, koji insistira na ispravnosti, kvalitetu i svežini svega unetog u kuhinju. Naš restoran je, između ostalog poznat po hand-made pekarskim proizvodima. Hleb mesimo svakog dana, bez aditiva, samo brašno, voda, kvasac i so. Nikada ne pravimo velike zalihe povrća i voća, već primenjujemo taktiku češćeg odlaska u pazar.

Uprkos sve intenzivnijoj popularizaciji raznovrsno-maštovite kuhinje ovog kraja, najtraženija su jela sa roštilja. Činjenica da su u srpsku, vojvođansku kuhinju vekovima svoje „prste“ uplitale vojske, putnici, prolaznici, koji su sa zapada išli na istok i sa istoka na zapad, ovdašnji stanovnici su uzimali tek po nešto, u celosti usvajali nisu nikada. - U „Našoj lovačkoj priči“ iznenadilo nas je koliko su na ceni škembići, zatim gulaš, pasulj, riblja i teleća čorba. U ponudi imamo širok asortiman, sve vrste rečne ribe, jer se nalazimo uz Jegričku, imamo čak i lignje. Mogli bismo da pripremimo i biftek na nekoliko načina, ali ih malo ko poručuje. Puno pažnje pridajemo prilozima, i možemo da ispunimo i želje najzahtevnijih - kaže gospođa Janković. Da je do nje, na meniju bi se na prvom mestu našla ćuretina sa mlincima, njeno omiljeno jelo po receptu Vokija Kostića, paste..., ali u ovoj sredini to jednostavno ne ide. Milja Janković za to ima svoje objašnjenje i smatra da su jela koja priprema ona, kao i njene kolege, veoma ukusna i kvalitetna. Možda se to nekom Parižaninu ne bi dopalo, ali, bez namere da umanjimo značaj najbolje svetske kuhinje, ni ovdašnji stanovnici verovato ne bi bili oduševljeni jelima poput tarta, kiša, vegetarijanskog Ratatouille... Moramo razumeti da je hrana za „običnog“ čoveka navika, a ne eksperiment. Hrana podrazumeva i uživanje, a za to je potrebno vreme kojeg nikada nemamo dovoljno. Ako zaobiđemo sitne detalje i vratimo se malo unazad, koliko godina i decenija nam je bilo potrebno da prihvatimo kineske i tajlandske restorane, indijska jela jakih začina. Francuski i italijanski restorani, kada govorimo o našem prostoru, zaživeli su u skromnom obimu i to, uz male izuzetke, samo u Beogradu. Promene u ishrani su ako ne najteže, najduže. Mnoga toga ima u našoj svakodnevnoj praksi što nam ukazuje na veoma visok stepen nepoverenja prema svemu novom. I drugačijem, posebno u ishrani.

Milja Janković