TopSrbija najbolje iz Srbije

PRIVREDA • DOGAĐAJI • LJUDI

BESPLATAN PRIMERAK

MAJ 2013.

www.topsrbija.com

TOPSRBIJA • NAJBOLJE IZ SRBIJE

I S SN 2 3 3 4 -6 0 2 7

TOPSRBIJA

OBNOVLJENI CARSKI VINOGRAD MARCUS AURELIUS PROBUS NA ŠULJMANSKOJ GLAVICI

Dobrodošli na stranice revije TOPSRBIJA-Najbolje iz Srbije

Welcome to the page of the review TOPSRBIJA - The best from Serbia

Mnogo je tema kojima bi mogao da bude posvećen uvodnik časopisa TOPSRBIJA-NAJBOLJE IZ SRBIJE, ali, priznaćete, u ovom trenutku jedna je ipak dominantna, a reč je o jubilejima Novosadskog sajma - 90 godina postojanja i 80 godina održavanja Međunarodnog poljoprivrednog sajma, te šest decenija rada Press centra na Novosadskom sajmu.

Zvanično, sve je počelo u Novom Mihailo Berček Sadu, kada je 14. marta 1931. godine otvorena Prva međunarodna izložba i sajam priplodne stoke i poljoprivrednih proizvoda, preteča Međunarodnom poljoprivrednom sajmu. Ima podataka da su slične izložbe održavane i ranije. Prva zanatsko-industrijska izložba održana je 1875. godine, zatim 1883. godine, a 1888. odražana je Prva izložba poljoprivrednih proizvoda u Bačko-Bodroškoj županiji.

Za 1923. godinu se vezuje početak kontinuiranog organizovanja sajmova. Na prvoj izložbi rasne stoke, koju je organozovalo Akcionarsko društvo za izložbe i sajam uzoraka, od kojeg nastaje institucija Novosadski sajam, 1931. godine, bilo je izloženo: 1039 grla goveda, svinja, pastuva, ovaca i koza, zatim veterinarski lekovi, stočna hrana, semena, mlečni proizvodi, aparati za ishranu svinja, elevatori…

Danas Novosadski sajam zauzima prostor od 300.000 m², od kojih su 60.000 m² paviljoni, sa 30 priredbi u 10 termina, sa 1.200.000 posetilaca godišnje. Novosadski sajam je postao stecište modernih sajmova, kao što su: Auto Show - Novi Sad, Sajam finansija, koji je prerastao u Sajam investicija, Salon nameštaja, Sajam obrazovanja... Međunarodni poljoprivredni sajam, postao je agrobiznis događaj regiona, s najvećom i najdužom sajamskom tradicijom.

Vođen znanjem, ljubavlju i lepim željama, Novosadski sajam će sigurno i dalje biti obeležje Novog Sada, vojvođanski brend i institucija sa reputacijom regionalnog lidera, kada su u pitanju sajamske priredbe. Novosadski sajam je bio i ostao tvrđava promotivnosti, mesto magijske energije koji je uspevao da svih prošlih godina privuče milione ljudi. Zasluga za to, pre svega, pripada ljudima, onima koji su generacijama ugrađivali svoj rad u postojanje Novosadskog sajma, ljudima koji ovde rad ne doživljavaju samo kao posao, već kao jedan veliki izazov da budu u društvu uspešnih i Novosadski sajam će trajati dok god se ta mreža bude granala.

Povodom jubileja, štampana je dvojezična monografija (na srpskom i engleskom jeziku) pod nazivom „Tek 90 godine Novosadskog sajma“. Ova knjiga je delo tima i predstavlja studiozan prikaz od istorije do vizije razvoja Novosadskog sajma, za koju je dizajn uradio Nenad Petrin. Knjigu prati i CD izdanje nastalo u saradnji sa firmom „Media-Krov“, a veliki doprinos je dala i produkcija Novosadskog sajma, “Sajam InfoNet”.

There are many topics that could be devoted to this issue of the magazine TOP SRBIJA - THE BEST OF SERBIA, but one must admit that, at this point, the most fascinating topics are: the anniversary of the Novi Sad Fair and it’s 90 years, the International Agricultural Fair and it’s 80 years, and six decades of the Press Center of the Novi Sad Fair. Officially, the story started in Novi Sad on the 14th of March, 1931. This date marked the opening of the first International Exhibition and Fair of Livestock Breeding and Agricultural Products, which was the precursor of the International Agricultural Fair. There have been feedbacks that similar exhibitions were held even before the indicated date. The first vocational-industrial exhibition was held in 1875, followed by the one in 1883, and in 1888, the first exhibition of agricultural products took place in the Bodroska County. Since 1923, the fairs started being organized continuously. In the first exhibition cattle race, which was organized by the stock-exchange company for exhibitions and fair samples of the institutions created by the Novi Sad Fair in 1931, the following were exposed: 1039 cattles (containing pigs, stallions, sheep and goats), veterinary medications, cattle food, seeds, dairy products, equipment for pigs, etc.

Today, Novi Sad Fair covers the area of 300,000 m², where 60,000 m² are taken by the pavilions, where 30 events are being held during 10 different terms, counting 1.2 million visitors each year. Novi Sad Fair has become the center of modern trade shows, such as: Car Show, Finance Fair, which has grown into the Investment Fair, Furniture Fair, Education Fair...

The most renowned - International Agricultural Fair, became the agribusiness event of the region and the event with the longest tradition.

Driven by knowledge, passion and best intentions, Novi Sad Fair will certainly continue to be the symbol of Novi Sad, Vojvodinas’ brand and institution with a reputation of the regional leader when it comes to this event. Novi Sad Fair has remained the “fortress” of promotion and a place of magical energy that attracted millions of people these past years. The credit for that belongs to people, the generations that invested themselves in order to make the Novi Sad Fair live and grow, the people who did not consider their job a difficulty but rather a great challenge, with a goal to be a part of a successful society, and who wish for the Novi Sad Fair to last as long as possible.

In order to celebrate the jubilee, a bilingual monograph under the name “Only 90 years of the Novi Sad Fair” has been printed (in Serbian and English). This book represents the team work and a complete overview of the history of the development of the Novi Sad Fair, designed by Nenad Petrin.

The book is accompanied by a CD edition, which was created in collaboration with “Media-Roof”. In addition, the great contribution has also been provided by the Novi Sad Fair production company - “Fair InfoNet.”

Mihailo Berček, Glavni i odgovorni urednik revije TOPSRBIJA - NAJBOLJE IZ SRBIJE Revija TOPSRBIJA – Najbolje iz Srbije Izdavač: Agencija za izdavanje novina Berček&Berček 21000 Novi Sad, Bulevar oslobođenja 141 Web: www.topsrbija.com E-mail: topsrbija@gmail.com Direktor i Glavni i odgovorni urednik: Mihailo Berček Mob. 063/549-877 Urednik:Elizabeta Berček

Mihailo Berček, Editor-in-Chief of TOP SRBIJA- THE BEST OF SERBIA.

Dizajn i tehničko uređenje: Marko Dobranić Fotografije: Mihailo Berček i materijali oglašivača Štampa: Magyar Szo Lapkiado KFT DOO OJ Štamparija Forum Novi Sad 21000 Novi Sad, Vojvode Mišića 1 CIP-Katalogizacija u publikaciji Biblioteka Matice Srpske, Novi Sad 338/339 (497.11)

TOPSRBIJA: Najbolje iz Srbije Glavni urednik Mihailo Berček.

-2013. Maj.- Novi Sad Agencija za izdavanje novina Berček&Berček 2012. –Ilustr. ; 30 cm Dva puta godišnje.

ISSN 2334-6027 COBISS.SR – ID 273937671

4

2013. SADRŽAJ Naslovna strana: Vozač Milan Gaković iz Kucure, grla 3 Napolitano Danica IV&2Maestoso MontenegraIII, suvozač Dalibor Dakić .....1 Obnovljeni carski vinograd Marcus Aurelius Probus na Šuljmanskoj glavici ..................................................................................................2 Dobrodošli na stranice revije TOPSRBIJA-NAJBOLJE IZ SRBIJE .....................................................3 Naš Taxi, Novi Sad ....................................................................................4 TOPSRBIJA-NAJBOLJE IZ SRBIJE Sadržaj ......................................5 Srbija zemlja neiskorišćenih potencijala ..............................................6 Prof. dr Jovanka Lević, Biznis dama 2012. godine ............................7 Institut za prehrambene tehnologije, Novi Sad .................................8 Institut za prehrambene tehnologije, Novi Sad .................................9 Regionalna razvojna agencija Bačka, karika koja je nedostajala, Novi Sad ...................................................................................................10 Opština Odžaci, opština budućnosti ............................................11 Veliki potencijali opštine Žabalj ...........................................................11 Žarko Galetin: Klimatske promene najveći faktor rizika u poljoprivredi ......12 Produktna berza, Novi Sad ..................................................................13 Velike mogućnosti saradnje Poljoprivrednog fakulteta sa lokalnom samoupravom .........................................................................................14 Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu .......................15 Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad ...................................................16 Fakultet tehničkih nauka, Novi Sad ...................................................17 BSC nezaobilazan činilac privrednog razvoja, Novi Sad .................18 BSC Informativni centar za poslovnu standardizaciju i sertifikaciju, Novi Sad ...................................................................................................19 Opština Kovačica, Vojvodina u malom .............................................20 Turistička ponuda opštine Kovačica ..................................................21 Razvijeno zadrugarstvo je spas za srpsku poljoprivredu ...............22 Zemljoradnička zadruga Plugarul u Uzdinu za primer ..................23 Univerzitet EDUCONS=Beskonačno mnogo razloga, Sremska Kamenica ................................................................................24 Univerzitet EDUCONS, Studiraj na budžetu EDUCONS Univerziteta, Sremska Kamenica ......................................................................25 Prirodno matematički fakultet, Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo, Novi Sad ........................................................................26 Prirodno matematički fakultet, Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo, Novi Sad ........................................................................27 Javno preduzeće Vojvodinašume, Petrovaradin .............................28 Javno preduzeće Vojvodinašume, Petrovaradin .............................29 Pravo je vreme za domaće, Agroekonomik šampionsko seme, Padinska Skela .........................................................................................30 Uvitina hladno ceđena ulja iz Debeljače, ulja za zdravlje ................31 Milorad Milošević, čovek koji menja Srem, Veliki Radinci ............32

Najevropljanin gradnja po visokim standardima ...........................33 ARTIST SISTEMS Beograd d.o.o. .......................................................34 Centar za muzičko obrazovanje Kulturno sklonište, Novi Sad ....35 Pavle Tatić: Život na selu pruža više mogućnosti ............................36 Agrol Temerin, lider savremene poljomehanizacije .......................37 Prof. dr Dragan Tešanović, Hrana i vino brendovi Srbije ..............38 Darko Marković, Srpski James Oliver ..............................................39 Prof. dr Ninoslav Nikićević, Srbija zemlja lepih rakija ....................40 Vladan Nikolić, Ponosan sam na srpska vina ..................................41 Srpska rakija od milion evra ................................................................42 Zanatska vina bolja od industrijskih ................................................ 42 Milan Ubavić, Pinot Noir Tri sedmice novi brend Vinarije Vinum ......................43 Sava Jojić, gospodin sa belim šeširom ..............................................43 Vinarija Šijački, zadovoljstvo pretočeno u kvalitet ........................44 Podrum Miljević, život u skladu sa Fruškom..................................45 Timomed, slatki šampion, Knjaževac ..............................................46 Gavrilo Botić, Pionir potiskog vinogradarstva i vinarstva, Čurug.........................47 Zdravstvena ustanova MEDLAB Novi Sad ....................................47 Žabalj u srcu Vojvodine ........................................................................48 Rakije Šurlan, Novi Kozarci ................................................................49 Minićeva kuća rakije, miris prirode Srbije, Donja Trepča .............50 Destilerija Zarić, rakije kraljevskog ukusa, Kosjerić .......................50 PanaComp Zemlja Čuda Srbija ...........................................................51 Aronia projekat porodice Milošević ...................................................52 Aronia d.o.o. Stari Banovci ..................................................................53 ATP Irrigation d.o.o., Beograd ............................................................54 ATP Irrigation d.o.o., Beograd ............................................................55 Jubilarnih 120 godina turizma na Zlatiboru ..................................56 Hotel Olimp, vaš drugi dom, Zlatibor ..............................................57 Zlatiborski konak, provereno vrhunski, Zlatibor ..........................58 Otkrijte Bačku Topolu .........................................................................59 Etno park Majkin salaš, pravi izbor za odmor, Palić ......................60 Specijalni rezervat prirode Zasavica, divljina okružena civilizacijom, Sremska Mitrovica ........................61 Turistička organizacija Oplenac upotpunjuje sadržaje Topole ...62 VOYAGER bed&breakfast, decenija kvalitetnog smeštaja ...........63 Andreja d.o.o., Otkrij snagu, Temerin ...............................................64 Bean fest sve veći i sve bolji, Temerin ................................................65 Samba kafa, Vrbas .................................................................................66 Zlatiborac d.o.o. Beograd .....................................................................67 FIMEK Fakultet za ekonomiju i inženjerski menadžment, Novi Sad .......68 Pravni fakultet za privredu i pravosuđe, Novi Sad ..........................68

5

Srbija zemlja neiskorišćenih potencijala

Milan Janković Oslanjajući se na regionalne politike svi delimo isti cilj - da stvorimo bolje uslove za investitore, nova radna mesta i rast, da doprinesemo poboljšanju kvaliteta života i standarda svih građana. Prema istraživanju javnog mnjenja sačinjenog od strane Svetskog ekonomskog foruma, najproblematičniji faktori i neuralgične tačke koje sprečavaju razvoj biznisa u Srbiji su: korupcija, politička nestabilnost, otežan pristup finansiranjima izvorima, glomazna birokratija državnog aparata, visok stepen inflacije, organizovan kriminal i krađa, nerazvijena radna etika i loša radna snaga.

Predsednik Privredne komore Beograda i potpredsednik Asocijacije dunavskih Komora, Milan Janković, naveo je neke od problema koje Srbija pod hitno mora da premosti ako želi da uhvati korak sa razvijenim zemljama: -Najveći problem Srbije je nedostatak kvalitetne radne snage. Problem je i neobrazovana radna snaga. Samo

6

u Beogradu ima 3.600 svršenih pravnika i ekonomista koji ne mogu da nađu posao, zato što niko neće da izgubi još tri godine kako bi ih podučio kako da ispune virman ili da napišu osnovnu tužbu. Ne školujemo zanatsku radnu snagu, ne školujemo radno sposobne ljude za tržište i to nas sve dovodi do nekonkurentnosti.

-Poreski sistem nije fleksibilan, ali mora da ima edukaciju, a on je u Srbiji nema. Jedina ustanova u Srbiji koja ima ugovor o poslovno tehničkoj saradnji, protokol, gde se vrši edukacija privrednika je Privredna komora sa poreskom upravom. Zato poreski sistem mora da se dograđuje, jer bez inspekcija, bez kontrola i bez unapređenja, nije validan.

-Perspektivan Zakon o radu i zapošljavanju???

Znate koliko je teško nekog zaposliti i sa koliko papira još teže otposliti?

Koliko ima nepravde u odnosima prema radnicima? Stranci su to jako lepo uradili. Fleksibilno potpišete zaposlenje i otposlenje i nikad niko od njih nije došao da se žali. Oni to lako rešavaju, ali zato mi imamo milion nezaposlenih sa velikim probelmima.

-Srbija ima problem siromašnog javnog zdravstva. Stranci ne idu na bolovanje, subotom ne okopavaju njive, ne dolaze bolesni sa godišnjeg odmora, da bi vizavi toga uzeli još 10 dana bolovanja.

-Dva potencijala koja se naslanjaju na Vojvodinu, a prolaze kroz Srbiju, su Dunav i sliv reke Save. Postoje Jadransko-jonsku inicijativu i Dunavska inici-

jativa. Ne postoji bolji projekat na koji možemo da se oslonimo i da ostvarimo sve svoje komparativne prednosti od onog vezanog za Dunavsku inicijativu, Dunavsku strategiju, Dunavsku regiju. Još jedan izuzetan potencijal je reka Sava, evropska reka. Komora Beograda je po prvi put u istoriji napravila atlas reke Save, sa turističkim performansama, sa kompletnim slivom reke, što je ušlo u Dunavsku inicijativu. Šef Kancelarije Vojvodine u Briselu, Predrag Novikov, otvorio je vrata za sve potencijale koji postoje u Srbiji.

Ta briselska agenda i ta priča koja se zove potencijali i kapaciteti, ima dosta inicijativa i sredstava, ali mi to nismo gotovo ništa iskoristili. Regionalna povezanost je izuzetno važna, da koristimo postojeće resurse, stečena znanja i iskustva. Kancelarija za regionalnu saradnju pri Privrednoj komori Beograda smatra da Ljubljana, Zagreb, Beograd, Priština, Sarajevo, Skoplje, Podgorica, moraju da sarađuju između sebe, jer je saradnnja osnova svega.

-Izuzetno je važno da onaj ko ima kapacitet i svest, može da izađe iz svog regiona, iz svog trgovačkog najužeg centra, da pređe preko reke. Ali, mi nismo prešli. Ne zato što nam nisu dali, nego zato što smo brendove koje smo imali pogubili, a one brendove koje smo mogli, nismo zadržali u godinama koje su prošle. Srbija je najveća zemlja na Balkanu. Ima onaj potencijal koji nema niko u regionu, a to su dve međunarodne reke i potencijalno veliko tržište kome se treba okrenuti – zaključio je Milan Janković.

Biznis dama 2012. godine rada, od istraživača saradnika do naučnog savetnika. Za uspeh i priznanja koje je dobila, kaže da su rezultat života posvećenog poslu koji voli i u kojem uživa. Trudi se da da svoj maksimalan doprinos pogotovo sada, kada je već na kraju karijere i kada je sa svojim saradnicaima uspela da iznese brojne međunarodne projekte, organizovane u okviru Instituta.

-Smatram da je jedan od mojih najvećih doprinosa taj, da onog momenta kada budem otišla iz ovog Instituta, da ću za sobom ostaviti čitavu plejadu osposobljenih mladih ljudi spremnih da nastave istraživački proces. S toga se trudim da im pomognem u ostvarivanju kontakata sa privredom, ne samo u zemlji već i inostranstvu, da ih upoznam sa svima onima koje ja poznajem, da mogu da nastave saradnju i da idu napred, da ne moraju da kreću ispočetka - kaže dr Lević.

Prof. dr Jovanka Lević

P

riznanje Kluba privrednih novinara „Biznis i kreativne dame Srbije“, pod pokroviteljstvom predsednika Skupštine Republike Srbije Nebojše Stefanovića, krajem marta 2013. godine je po četvrti put dodeljeno ženama za uspeh na profesionalnom planu tokom 2012. godine. Među slavodobitnicama je i prof. dr Jovanka Lević, direktorica Instituta za prehrambene tehnologije u Novom Sadu. Međutim, u slučaju dr Lević, na to zasluženo priznanje, osim prošlogodišnjih rezultata sigurno su uticale i godine rada.

Uz pomoć dobijenih podsticajnih sredstava od Centra za promociju nauke, u Centralno-evropski kongres hrane 2012. godine, koji je okupio oko 700 učesnika-naučnih radnika iz celog sveta, aktivno je uključeno 40-ak srednjoškolaca i studenata, kako bi se dalje širilo znanje i interesovanje mlađe populacije, što je dobar znak za budućnost. Kao predstavnica naše zemlje u Programskom komitetu u Briselu, opet u oblasti hrane, na svim frontovima pokušava da da svoj maksimalan doprinos, da struka nastavi da živi i u privredi i u nauci, i Evropi i u svetu.

-Kada su me obavestili da sam dobila plaketu za inovativnost u marketingu, bilo mi je veliko zadovoljstvo, ali sam i na dodeli istakla da ne osećam da je to priznanje dodeljeno samo meni, već da je to priznanje svim ženama u našem kolektivu, u kojem su preko 70% žene, i da sam to doživela kao priznanje svim ženama u našem InProšle godine je Novi Sad i Institut za prehrambene stitutu, nego i koleginicama koje rade u toj oblasti - rekla tehnologije na čelu sa dr Jovankom Lević bio domaćin je dr Lević. uspešno organizovanog Centralno-evropskog kongresa hrane (CEFood), prvog takve vrste u Srbiji. Profesorka Prema navodima Kluba privredih novinara, tek jedna Lević je takođe bila koordinator i Prvog međunarodnog od 10 žena može se nazvati preduzetnicom, dok je među projekta u oblasti hrane, FP 7 (Framework Programme), muškom populacijom, na četiri muškarca jedan preduvrednog milion evra, koje je po dobijanju, Institut uložio zetnik. u laboratorijsku opremu, postao bogatiji za mlade saradnike, uključujući i njihovu obuku.

Prema izvoru Tanjuga, u Srbiji je od oko 110.000 preduzeća samo 25 odsto u vlasništvu žena, a od tog proProf. dr Jovanka Lević je poslednje dve godine na centa 17 odsto fiktivno registrovano na ime dama, koje u mestu direktorice Instituta, a pre toga, praktično ceo rad- njima zapravo ne rade. ni vek, provela je u ovoj visokoškolskoj ustanovi (ranije Tehnološkom fakultetu), i prošla sve faze istraživačkg

7

8

9

Regionalna razvojna agencija Bačka, karika koja je nedostajala

Srđan Vezmar Regionalna razvojna agencija Bačka je nastala na inicijativu 13 opština sa prostora Bačke: Bač, Bačka Palanka, Bački Petrovac, Beočin, Bečej, Srbobran, Sremski Karlovci, Odžaci, Kula, Vrbas, Titel, Žabalj i Sombor, koje su 2010. godine prepoznale značaj i neophodnost udruživanja u jednu vrstu organizacije, putem koje bi sprovodili zajedničke projekte i uticali na planiranje razvoja ove regije, a time i AP Vojvodine. Ta inicijativa je naišla na podršku delegacija EU u Republici Srbiji koja je kroz komponentu 1 IPA izdvojila 250.000 evra za uspostavljanje administrativnih i tehničkih kapaciteta RRA u skladu sa procedurama EU, određena sredstva su obezbedile opštine, tako da su obezbeđena sredstva u iznosu od oko 312.000 evra.

-Razvojna agencija je za manje od godinu dana opravdala svoje postojanje jer je u saradnji sa opštinama realizovala nekoliko projekata finansiranih od strane EU. U ovom trenutku mi rukovodimo sa projektima ukupne vrednosti 1,6 miliona evra, što je za otprilike godinu dana operativnog rada, jer prvu godinu pisanja projekata i pripremanja terena ne računamo, jako dobar rezultat – rekao je direktor RRA Bačka Srđan Vezmar i dodao da su pored 13 opština, Razvojnoj agencije pristupila i dva udruženja građana: Evropski pokret u Srbiji-Novi Sad

10

i Centar za organsku proizvodnju iz Selenče, kao i kompanije, Slovan progres-Selenča, Reciklažni centar „Braća Ilić“ iz Bačke Palanke i „I2R“d.o.o. iz Novog Sada, što je u skladu sa negujućim principom o javno-privatnom partnerstvu, i preporuci Evropske komisije, ali i u skladu sa Zakonom o javnim i privatnim partnerstvima koja će se tek razvijati u narednom periodu.

Aktivnosti Agencije sprovode se u četiri sektora: za razvoj malih i srednjih preduzeća omladinskog i socijalnog preduzetništva; za razvoj opština, međuopštinsku saradnju i strateško planiranje; za održivi razvoj i obnovljivih izvora energije i za međunarodnu i međuregionalnu saradnju. Prava uloga agencije videće se kada počne primena IPA3 i IPA4. IPA3 je namenjena za regionalni razvoj i ona u sebi sadrži tri dela: sredstva namenjena za infrastrukturu, za povećanje konkurentnosti u privredi i zaštitu životne sredine i održivi razvoj. IPA4 je namenjena za razvoj ljudskih kapaciteta. U pitanju su projekti vredni više desetina miliona evra. Da bi mogao da započne proces primene IPA3 i IPA4, potrebno je sprovesti čitav program aktivnosti u svakoj opštini kako bi bile spremne da 2014/2015. godine počnu primenu IPA komponenti. Za postizanje tzv. „Vojvođanskog standarda“ Vlada Vojvodine obezbedila je značajna sredstva

za njegovo sprovođenje do početka 2014. godine. RRA Bačka već sada ima vrlo značajne rezultate i praktično je na polovini tog procesa koji treba da se sprovede.

Pored toga, RRA je deo republičke mreže regionalnog razvoja i sprovodi mere dva nadležna ministarstva: Ministarstva regionalnog razvoja i lokalne samouprave i Ministarstva finansija i privrede. Od početka 2013. godine, kao i prošle i pretprošle godine, sprovođen je standardizovani set usluga Ministarstva finansija i privrede tj. prethodnog Ministarstva ekonomije, koji je pre svega namenjen razvoju malih i srednjih preduzeća. Prošle godine je kroz te programe podrške dodeljeno preko 20 miliona dinara bespovratnih sredstava za podršku privredi na području Bačke.

RRA Bačka blisko sarađuje sa kancelarijom Vlade AP Vojvodne u Briselu i zajedno sa njom učestvova je na „Open Days“, najvećoj manifestaciji lokalnih i regionalnih vlasti. Organizovala je nekoliko radionica i na njima aktivno učestvovala. Isto se priprema i za ovu godinu, a sve sa ciljem promocije investicionih mogućnosti i potencijala opština na prostoru Bačke koji bi mogle da budu interesantne potencijalnim investitorima što iz EU, Bliskog istoka, Rusije ili drugih delova sveta.

RRA Bačka je spremna za proces koji predstoji, pre svega u administrativnom smislu, ima ljude koji znaju da pišu dobre projekte, ali i znaju da sprovedu velike infrastrukturne projekte od 50 do 100 miliona evra. Tu je potrebna velika komunikacija, a Razvojna agencija će pružeti svu neophodnu vrstu stručne asistencije opštinama i rukovoditi tim procesom, jer je to uloga koja joj je poverena od strane delegacije EU u Republici Srbiji i od strane Evropske komisije.

Regionalna razvojna agencija Bačka 21000 Novi Sad, Bulevar Mihajla Pupina 20/II sprat, Tel: + 381 21 557 781 E-mail: office©rda-backa.rs Web: www.rda-backa.rs

Veliki potencijali opštine Žabalj Opština Žabalj je situirana u srcu Vojvodine i jedna je od onih koja tek treba da iskoristi svoje strateške prednosti, kaže Čedomir Božić predsednik opštine ŽaČedomir Božić balj. Pre svega to su geografski potencijali, jer se opština Žabalj nalazi u samom centru Vojvodine, okružena velikim gradovima, Novim Sadom, Zrenjaninom, Beogradom i graničnim prelazima sa Hrvatskom, Mađarskom i Rumunijom na samo 100 km.

Opština Žabalj raspolaže sa 45.000 ha poljoprivrednog zemljišta koje se naslanja na prirodne vodotokove reka Tise, Jegričke i Stare Tise. To daje podršku za razvoj intezivne poljoprivredne proizvodnje. S obzirom da u opštini ima oko 2.800 registrovanih poljoprivrednih gazdinstava i značajan broj pravnih lica čija je osnovna delatnost poljoprivreda, šansa

u razvoju opštine se vidi u unapređenju poljoprivredne proizvodnje. Preko Fonda za razvoj poljoprivrede opština Žabalj pomaže malim poljoprivrednim proizvođačima u obezbeđivanju sredstava, u pružanju tehničke i stručne pomoći u razvoju poljoprivrede i sela. Iz programskih aktivnosti izdvajaju se: subvencionisanje kamata na kratkorične kredite za setvu, žetvu, registraciju objekata, nabavku repromaterijala, stvaranje uslova za očuvanje postojećih mešovitih gazdinstava, očuvanje postojećeg stanja (muznih krava, teladi i svinja u tovu...) za stvaranje uslova vraćanja na stanje iz 2006. godine, zatim edukaciju poljopirvrednika, i sve ono što može da doprinese jednom ukupnom cilju, a to je razvoj intenzivne poljoprivredne proizvodnje.

Sve češće opština Žabalj se posmatra i iz turističke perspektive. Ruralni turizam jeste neiskorišćen potencijal ovog kraja. U opštini Žabalj ima mnogo salaša koje je neophodno adaptirati i staviti u funkciju. U sva četiri naseljena mesta žabaljske opštine razvijen je lovni turizam i dobro su organizovana lovačka društva.

S obzirom da se na teritoriji opštine na-

laze Jegrička, Stara Tisa i reka Tisa, postoje izvanredni uslovi za razvoj sportskog ribolova. Udruženje sportskih ribolovaca „Mladost Jegrička“ značajno je podiglo nivo ponude odličnom promocijom razvoja sportskog ribolova i uređenjem obale Jegričke sopstvenim sredstvima.

Kao rezultat toga, na potezu Jegričke prema Čurugu mnogi pecaroši -„zaluđenici“ u ovaj sport, po čitava popodneva provode na ovom vodenom toku.

A tu je i priča o vinima koja poslednjih dvadesetak godina doživljavaju rehabilitaciju. Opština Žabalj, odnosno Čurug, nekada su bili tradicionalni vinogradarski kraj. Na žalost ostalo je malo hektara pod vinogradima i samo dva vinska podruma u kojima se mogu probati odlična vina. U opštini je 10% površina pod zasadima voća. Ali, sledeći primer većeg broja, uslovno rečeno mladih ljudi, koji su se okrenuli bavljenju voćarstvom i vinogradarstvom kako bi unapredili ovu sredinu, u opštini Žabalj se 2011. godine rodila manifestacija „Nova vina Potisja“, zamišljena kao promocija vina ovog kraja.

Opština Odžaci, opština budućnosti U opštini Odžaci smeštenoj u Zapadnobačkom okrugu, živi oko 31.000 stanovnika u devet Vasil Nastoski naselja. Osim opštinskog središta Odžaka sa 9.021 stanovnika, tu su: Bački Brestovac, Bački Gračac, Bogojevo, Karavukovo, Lalić, Ratkovo, Srpski Miletić i Deronje.

Istorija opštine Odžaci vezana je kudelju, na čijim temeljima je početkom XX veka privređivala Fabrika kanapa i užarije, danas spomenik kulture.

Sličnu sudbinu doživele su i druge fabrike. Danas je iza tih velikih pogona ostao izuzetno kvalitetan i obrazovan radni kadar, kome je silom prilika poljoprivreda postala glavna delatnost i

jedini izvor egzistencije.

Od ukupne površine poljoprivrednog zemljišta opštine 35.049 ha, livade i pašnjaci zauzimaju 6,78%, njive 76,56%, voćnjaci i vinogradi 0,44%, ribnjaci 1,46%, šume 4,94%, vodene površine 3,73%. Kako bi unapredili poljopirvrednu proizvodnju što je jedan od prioriteta u razvoju opštine Odžaci, osnovana je JP “Direkcija za poljoprivredu i ruralni razvoj”.

Međudržavnim graničnim prelazom Bogojevo, opština Odžaci je povezana sa Republikom Hrvatskom, od graničnog prelaza Bački Breg sa Republikom Mađarskom udaljena je 65 km, od Koridora 10 samo 35 km, a Koridor 7 (reka Dunav) kroz opštinu prolazi u dužini od 10 km. Na Dunavu kod graničnog prelaza Bogojevo nalazi se luka “Dunav- Bogojevo” koja ima karakter međunarodne luke. Ovakav

položaj opštinu Odžaci čini privlačnom za strane investitore i strateški je dobra kao logistička lokacija za tržište Evropske unije. Do sada su na geografske benefite Odžaka i dobro isplaniranu i infrastrukturno opremljenu industrijsku zonu odgovorile češka kompanija “Magna Seating Chomutov” koja će otvoriti 450 novih radnih mesta, austrijska kompanija “Grajner pekidžing” (Greiner Packaging) koja planira otvoranje 150 radnih mesta i Kompanija “Standard gas” d.o.o. iz Novog Sada koja predviđa zapošljavanje 50 do 60 radnika. Vasil Nastoski, zamenika predsednice opštine Odžaci, kaže da ozbiljnih interesenata za dalja ulaganja u ovu opštinu ima i da će ona pozitivno odraziti, kako na buduća privredna kretanja ovog kraja, tako i na standard njenih građana.

11

Klimatske promene najveći faktor rizika u poljoprivredi Novosadska Produktna berza raspolaže sa jako dobrom bazom podataka, unazad 50 godina, ali tako specifična situacija Žarko Galetin kao 2012. godine do sada nije zabeležena. Prema rečima direktora Produktne berze u Novom Sadu, Žarka Galetina, prvo polugodište je bilo period stabilnih cena, a drugo naglih skokova kao posledica nezapamćene suše i bitno smanjenih prinosa, pre svega kod kukuruza, soje, suncokreta i šećerne repe.

-Početak godine nije nagoveštavao da ćemo imati tako jednu neuobičajenu i turbulentnu godinu. Relativno dobri prinosi u 2011. godini, učinili su da smo startovali sa stabilnim cenama na srednje visokom nivou. Kukuruz je bio na nivou oko 15,5 dinara bez PDVa, pšenica 19,5 do 20 dinara, soja oko 33 i 34 dinara po kilogramu, i ništa nije nagoveštavalo da bi tržište moglo da uđe u svojevrsnu krizu. U drugom polugodištu se desila suša, koja je uzela veliki danak, kod useva kukuruza najviše, potom soje, nešto manje kod suncokreta i šećerne repe. Pšenica je u zadnji čas pobegla od te suše i to se direktno odrazilo na tržište tako što su cene otišle nebu pod oblake. Početkom četvrtog kvartala 2012. godine imali smo taj treći cenovni udar u poslednjih 5 godina i to ne samo kod nas, već i na svetskim tržištima, što govori da se svet definitivno suočava sa problemom skupe hrane i bilansom osnovnih poljoprivrednih proizvoda, pre svega pšenice, kukuruza i soje, a to nas i u 2013. godini može uvesti u izvesne probleme.

Suša je bila ključni faktor zašto se sve ovo desilo i u svetu i kod nas. I uopšte, klimatski faktor postao je najveći faktor rizika, što je do pre 10 godina bilo nepojmljivo. Brzina klimatskih promena iznenadila je čak i poljoprivredno najrazvijeniju državu, SAD, koja je doživele najveći podbačaj u toku 2012. godine.

12

Istorijski gledano, kroz jedan duži vremenski uzorak, sve primarne poljoprivredne kulture imaju najnižu cenu u vreme žetve, odnosno berbe, kada je pritisak ponude najveći. Prošle godine se desilo upravo obrnuto. Cenovni pik kod kukuruza bio je najviši krajem septembra, početkom oktobra, u vreme kada je ponuda kukuruza bila najveća.

Cena ove robe startovala je sa nivoa 15,50 din/kg bez PDV, a svoju maksimalnu vrednost kukuruz je dostigao sredinom septembra od 27,30 din/kg, da bi na samom kraju godine pao na nivo od 23,50 din/kg. Cena na zatvaranju trgovanja ovom robom u 2012. u odnosu na poslednju cenu trgovanja u 2011. godini, bila je veća za 51,60%. To se isto desilo i kod tržišta soje. Cena je u 2012. godini startovala sa nivoa 34,70 din/kg bez PDV, dok je poslednja zaključena cena iznosila 62,00 din/kg što je za 78,70% više od početne tržišne pozicije ove robe. Soja je u najvećem jeku žetve, u septembru, na tržištu koštala 72 dinara, odnosno oko 760$ po toni, što je apsolutni istorijski cenovni maksimum od kada se ova kultura prati. Na cenu kukuruza, našeg izvoznog brenda, za koji smo imali izuzetno dobru tržišnu poziciju, potom su uticale i razne priče, koje je na neki način kreiralo javno mnenje. Posledica svega toga u krajnjoj liniji je bio pad cene kukuruza i tražnje uopšte. Tržište je potpuno stalo na nekoliko dana da bi već sledećih dana krenulo trgovanje, ali po nižoj ceni. Ipak, ono što bi moglo da ima dugoročni negativni efekat jeste narušavanje kredibiliteta naših izvoznika jer izvoznu poziciju je jako teško steći na svetskom tržištu. Lično verujem da će izvoznici povratiti svoj ugled.

Pšenica je u protekloj godini imala najoptimalniji odnos na relaciji ukupan prinos - cenovna vrednost. Naime, hlebno žito je za razliku od ostalih primarnih kultura imalo očekivani prinos.

Cena u protekloj godini se kretala od 18,60 din/kg bez PDV sa samog početka godine, preko maksimalnih 29,00 din/kg krajem avgusta. Poslednja zaključena u 2012. u odnosu na cenu zatvaranja iz 2011. godine je veća za

47,30%.

Sva predviđanja vodećih svetskih tržišnih analitičara idu u pravcu da ćemo ubuduće imati ozbljne cenovne pikove. Tržište je to koje određuje cenu. Država može da odreaguje na izvestan način, kao što je to odradila kod kukuruza, ali tržište uvek ima poslednju reč – zaključio je Žarko Galetin i poželeo srpskim poljoprivrednicima berićetnu godinu.

Produktna berza Novi Sad

21000 Novi Sad Bulevar oslobođenja 5 Tel.: 021/443-413 E-mail: nsberza@eunet.rs Web: www.proberza.co.rs

Velike mogućnosti saradnje Poljoprivrednog fakulteta sa lokalnim samoupravama

Prof. dr Milan Popović Poljoprivredni fakultet nije bez razloga najstarija visokoškolska ustanova ove vrste na prostorima Vojvodine, odnosno Novosadskog univerziteta.

Vojvodina je poljoprivredna regija i sasvim je bilo prirodno da pre 59 godina, tadašnje generacije shvate da baš ovoj regiji ovakav fakultet treba. Sledeće 2014. godine, fakultet će obeležiti jubilej, šest decenija postojanja. Za to vreme, on je kao malo dete, rastao i ravijao se.

-U početku smo krenuli sa nekoliko tradicionalnih studijskih programa, od biljne i stočarske proizvodnje, da bi danas završili akreditaciju četrnaest različitih studijskih programa, tako da gotovo nema poljoprivredne oblasti koja nije pokrivena nekim od studijskih programa koji se proučavaju na našem

14

fakultetu. Organska proizvodnja je jedan od poslednjih organizovanih studijskih programa koji se proučavaju na našem fakultetu – obavestio je dekan Poljoprivrednog fakulteta u Novom Sadu, prof. dr Milan Popović i sa ponosom istakao da je za bezmalo šest decenija, sa Poljoprivrednog fakulteta proizašlo oko 10.000 što inženjera agronomije, što diplomiranih inženjera, blizu 1.000 magistara nauka i oko 700 doktora nauka.

-Nastava i obrazovanje su naša osnovna i prioritetna delatnost, ali nauka nije manje bitna, već jednako važna, jer nastava i nauka kada se sprovode uporedo daju pravi proizvod, pravi kvalitet. I u toj sferi imamo značajan broj projekata, kako onih koji su finansirani od strane države, Ministarstva, tako i od Pokrajine. Sve više apliciramo i za međunarodne projekte i tu imamo solidan rezultat. Mislim da ćemo u budućnosti morati još više da idemo na međunarodne projekte, jer će domaćih sredstava biti sve manje, a da bi bili uspešni na međunarodnim projektima moramo imati i stvarati dobre uslove.

Treća naša delatnost je saradnja na svim nivoima, pa tako i saradnja sa lokalnom samoupravama. Mi smo fakultet primenjene struke i primenje-

nih istraživanja, tako da su ona znanja koja naši studenti ponesu sa fakulteta, odmah primenjiva u praksi. Želimo da ostvarimo neposredne kontakte sa lokalnim samoupravama, gde bi mogli dati neka konkretna rešenja u zavisnosti od lokalne samouprave, njenih specifičnosti, o daljim pravcima razvoja itd.

Stoga sve više odlazimo na teren, da u direktnim kontaktima sa predstavnicima lokalnih zajednica i neposrednim poljoprivrednim proizvođačima stupimo u kontakt i uspostavimo tešnju saradnju na obostranu korist, naročito kada su u pitanju odgovarajući projekti za koje je potrebno definisati akcenat programa razvoja u poljoprivredi. Mi smo ti koji će pomoći pri apliciranju za bilo koji poljoprivredni projekat, naročito kada su u pitanju projekti iz evropskih fondova. Kanalski i mrežni sistemi su ono u šta će i država najzad uložiti sredstva, gde bi, pošto imamo Departman za uređenje voda, naše stručnjake mogli uključiti u ove programe i učiniti ih zajedničkim. Zajednički možemo aplicirati na programe agroturizma, samozapošljavanja, individualnih i kućnih radionica itd. Ima dovoljno prostora da osmislimo neke zajedničke projekte i da budemo od koristi jedni drugima zaključio je prof. dr Milan Popović.

Poljoprivredni fakultet, Univerzitet u Novom Sadu 21000 Novi Sad, Trg Dositeja Obradovića 8, Tel: 021/4853-500; 450-355; Fax: 021//459761 E-mail: dean@polj.uns.ac.rs Web: www.polj.uns.ac.rs

Н Т ϕ

ЕТ Т Л АКУ ЧА Ф Н И ЈЕДА ГО ПР МНО

ма у 3. ерзу в и 200 н ра у ла NASA да о т с о л пр рдњу бјави моде коју је о днаку тв н е љ ра. дије ео је миш је за нову сту он је изн додекаед у з а прик на ос ије, Плат облику ција едра, а а р је у т ран Илус у додека година ице и да н к де обли по хиља ачне гра н и о Две р има к и свем

Универзитет у Новом Саду Факултет техничких наука

Услови уписа на Факултет техничких наука су завршена средња школа (IV степен) и положен пријемни испит. У зависности од области полаже се:

Трг Доситеја Обрадовића 6, 21000 Нови Сад 021/6.350.413, 021/4.852.222 www.ftn.uns.ac.rs

Факултет техничких наука, основан 1960. године, једна је од најсавременије организованих високообразовних институција у региону. Факултет је данас научно-образовна институција састављена од 13 департмана, 8 стручних служби и 31-ог научно-стручног центра. Лоциран је у осам зграда на 33.000 м2, са преко 1000 запослених и више од 11.000 студената. Факултет техничких наука изводи наставу на свим нивоима академских и струковних студија из следећих области високог образовања: 1.

МАШИНСКО ИНЖЕЊЕРСТВО

2.

ЕЛЕКТРОТЕХНИЧКО И РАЧУНАРСКО ИНЖЕЊЕРСТВО

3.

ГРАЂЕВИНСКО ИНЖЕЊЕРСТВО

4.

САОБРАЋАЈНО ИНЖЕЊЕРСТВО

5.

АРХИТЕКТУРА

6.

ИНДУСТРИЈСКО ИНЖЕЊЕРСТВО И ИНЖЕЊЕРСКИ МЕНАЏМЕНТ

7.

ИНЖЕЊЕРСТВО ЗАШТИТЕ ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ И ЗАШТИТЕ НА РАДУ

8.

ГЕОДЕТСКО ИНЖЕЊЕРСТВО

ИНТЕРДИСцИПЛИНАРНЕ СТУДИЈЕ: 9.

ГРАФИЧКО ИНЖЕЊЕРСТВО И ДИЗАЈН

10. МЕХАТРОНИКА 11. ПРИМЕЊЕНА МАТЕМАТИКА 12. РАЧУНАРСКА ГРАФИКА 13. ЛОГИСТИЧКО ИНЖЕЊЕРСТВО 14. СцЕНСКА АРХИТЕКТУРА, ТЕХНИКА И ДИЗАЈН 15. БИОМЕДИцИНСКО ИНЖЕЊЕРСТВО 16. ЕНЕРГЕТСКЕ ТЕХНОЛОГИЈЕ 17. УРБАНИЗАМ И РЕГИОНАЛНИ РАЗВОЈ 18. ТРЕТМАН И ЗАШТИТА ВОДА

Математика за студијске програме: енергетику, електронику и телекомуникације; рачунарство и аутоматику; анимацију у инжењерству; софтверско инжењерство и информационе технологије; софтверско инжењерство и информационе технологије (Лозница); електроенергетски софтверски инжењеринг; мерење и регулацију; биомедицинско инжењерство; мехатронику; саобраћај и транспорт; поштански саобраћај и телекомуникације; геодезију и геоматику; грађевинарство; чисте енергетске технологије као и за основне струковне студије: електроенергетику – обновљиве изворе електричне енергије; електронику и телекомуникације; софтверске и информационе технологије (Инђија); Математика са логиком за студијске програме: индустријско инжењерство; инжењерски менаџмент; производно машинство; механизацију и конструкционо машинство; енергетику и процесну технику; техничку механику и дизајн у техници; Математика са провером склоности за студије одговарајуће струке за студијске програме: графичко инжењерство и дизајн; инжењерство заштите животне средине; инжењерство заштите на раду; управљање ризиком од катастрофалних догађаја и пожара; Геометрија и математика са архитектонском и општом културом; просторна композиција; слободноручно цртање за студијске програме: архитектуру; Геометрија и математика са архитектонском и општом културом, Испит провере посебних склоности и способности, Писани есеј на задату тему и Разговор са комисијом за студијске програме: Сценску архитектуру, технику и дизајн; У складу са оним што се овде учи, са бројним могућностима и високим процентом успешних, који су у професионални живот кренули управо одавде, визија ФТН-а гласи: „ВИСОКО МЕСТО У ДРУШТВУ НАЈБОЉИХ“ што потвђује став комисије за акредитацију и проверу квалитета: „Факултет техничких наука Универзитета у Новом Саду је у организационом, научном, истраживачком и наставном погледу врхунска институција која континуирано води рачуна о квалитету и може служити као пример другим високошколским институцијама у земљи и региону.”

17

NEZAOBILAZAN ČINILAC PRIVREDNOG RAZVOJA drugim razvijenim tržištima, nađu proizvodi koji ne zadovoljavaju propisane standarde ili oni koji nemaju potrebne sertifikate, a upravo je program BSC usmeren na kvalitet proizvoda u najširem značenju te reči: proizvod usaglašen sa zahtevima tzv. harmonizovanih tehničkih standarda, dobro dizajniran, upakovan i deklarisan, proizvod pogodan i bezbedan za upotrebu, i bezbedan za uklanjanje posle upotrebe. Tako kvalitet proizvoda nije samo tehničko pitanje proizvodnje, već predstavlja i ekonomski problem koji se tiče ukupne efikasnosti privređivanja.

Marija Vujaković

Informativni centar za poslovnu standardizaciju i sertifikaciju (BSC informativni centar) u Novom Sadu, osnovan je na inicijativu AP Vojvodine, osnivačkim aktom Vlade AP Vojvodine oktobra 2009. godine, a zvanično je počeo sa radom januara 2011. godine. BSC je nastao kao rezultat realizacije programa “Shema poslovne standardizacije i sertifikacije” (Business Standardisation and Certification Sceme-BSC), čiji je nosilac bio Pokrajinski sekretarijat za privredu. Centar je osnovan uz tehničku i finansijsku podršku Austrijske razvojne agencije i uz stručnu podršku Austrijskog Instituta za standardizaciju.

Lista edukativnih seminara koje organizuje BSC centar: Upravljenje projektima, Upravljenje rizicima, Obuka za QS menadžere, Usaglašenost tehničkih proizvoda sa evropskim direktivama (CE znak), HACCP sistem administrator, Poslovno ponašanje, Obuka za FSSC 22000 sistem administratora, Obuka za referente energetske efikasnosti, Upravljanje otpadom, Obuka za poslovođe, s tim što je Centar maksimalno otvoren da na bazi zahteva korisnika razvije svaku obuku za koju postoji interesovanje.

Svi seminari i obuke realizuju se sa kvalitetnim, kompetentnim i licenciranim predavačima, osobama od punog profesionalnog integriteta.

Realizacijom programa BSC centra omogućava se veći stepen tržišne slobode za domaće proizvođače.

Savladavanjem tehničkih barijera omogućava se ostvarivanje veće konkurentnosti domaće privrede.

Delatnost Centra je pružanje savetodavnih usluga i organizovanje obuka za potrebe malih i sredDirektorica BSC-Informativnog njih preduzeća, radi povećanog centra za poslovnu standardizaciju plasmana roba na evropsko tržište. i sertifikaciju Marija Vujaković, bez Danas više nije moguće da obzira na veliki značaj i činjenicu se na tržištu Evropske unije, niti na da Centar predstavlja nezaobilazan

18

faktor razvoja, napretka, jednom rečju pozitivnog privrednog kretanja, nije preterano zadovoljna: -Odziv ili reakcija na sve naše seminare još uvek nije na potrebnom nivou i to nije problem za nas u Centru koliko je to problem za naše privrednu sredinu i privredno okruženje. Bez kvalifikovanih i kompetentnih ljudi, koji treba da budu pokretači razvoja u svojim kompanijama i ovde, na ovom našem području, neće se moći ići napred.

Situacija je takva da je ekonomska kriza duboka i da se od tih silnih problema koji su povezani sa nelikvidnošću, nedostatkom obrtnih sredstava, privreda vrti u krug i nema tu snagu da učini kritični iskorak za prevazilaženje postojećeg stanja i da sagleda šta je to novo što može da se uradi. Pošto smo mi osnovani kao javna ustanova, neprofitabilna smo organizacija i mi ne radimo da bismo ostvarivali profit na bazi ovoga što radimo, mi smo tu da pomognemo. Naš cenovnik je subvencionisan i u tom smislu povoljniji za sve one koji žele, ili kojima su potrebni sve ove obuke. BSC informativni centar je organizacija koja je tu da pomogne pod povoljnijim uslovima, a da korisnici usluga na kvalitetu ne gube ništa - zaključila je direktorica Marija Vujaković.

BSC Informativni centar

za poslovnu standardizaciju i sertifikaciju 21000 Novi Sad, Bulevar oslobođenja 81/X sprat Tel.: 021/6615-473, 6624-005; Fax: 021/522-523 E-mail: marija.vujakovic@bsccentar.rs Web: www.bsccentar.rs

19

Kovačica – Vojvodina u malom

Predsednik opštine Kovačica Miroslav Krišan U pitomoj ravnici na jugu Banata na površini od 419km2 prostire se opština Kovačica, kao i lep i gostoljubiv istoimeni grad. Opština Kovačica se na jugu graniči sa područjem grada Pančeva, na istoku sa opštinom Alibunar, na severu sa opštinom Sečanj i područjem grada Zrenjanina, a na zapadu sa opštinom Opovo. Opština Kovačica ima 25.259 stanovnika, koji žive u osam naselja: Kovačica,Crepaja, Debeljača, Idvor, Padina, Putnikovo, Samoš i Uzdin. Kao i u prošlosti i danas Kovačica sa okolinom predstavlja multietničku sredinu međusobnog uvažavanja. Sastav stanovništva je višenacionalan. Uz poštovanje ljudskih prava, tradicije i različitosti bez obzira na versku, nacionalnu pripadnost, ovde žive građani srpske, slovačke, mađarske, rumunske i drugih nacionalnih pripadnosti. Zbog toga se za Kovačicu kaže da je ona „Vojvodina u malom“. Svako mesto u opštini ima nešto što ga ističe i odlikuje. Kovačica ima Galeriju naivne umetnosti i nazivaju je još metropolom svetske naive. Kovačica je našoj a i široj javnosti poznata pre svega po naivnom slikarstvu - ona je rodno mesto ove umetnosti, a iz nje su put sveta odaslate slike panonskih sela okupanih suncem u bojama bundeve, sa svojim čudesnim likovima i isto tako čudesnim perspektivama.

Na teritoriji opštine, poljoprivreda je najdominantnija grana privrede, poljoprivredom se bavi više od 60% stanovništva (bilo kao primarnom ili sekundarnom delatnošću). Od ukupne površine Opštine, poljoprivredne površine zauzimaju 36.368 hektara što iznosi 89.33% teritorije Opštine. Od ukupnih poljoprivrednih površina 92.63% su obradive površine. Kvalitet zemljišta je izuzetan jer je 82% černozem odličnih morfoloških i hemijskih osobina pogodan za poljoprivrednu proizvodnju.

Najveći deo obradivog zemljišta otpada na oranice i bašte, odnosno na gajenje žita, industrijskog bilja, povrća i krmnog bilja. Većina poljoprivrednog zemljišta je u privatnom sektoru, a nešto manje od 3000 hektara je zemljište u državnoj svojini.

Opština ima oko 3.400 registrovanih porodičnih poljoprivrednih gazdinstava, koji predstavljaju nosioce poljoprivredne proizvodnje. Prema preliminarnim rezultatima popisa poljoprivrede u 2012. godini prosečna veličina takvog gazdinstva iznosi oko 5ha. Na teritoriji opštine Kovačica registrovano je nešto više od 40 firmi, zemljoradničkih zadruga, pravnih lica koje se bave primarnom poljoprivredom i koje predstavljaju okosnicu u snabdevanju poljoprivrednika sa repromaterijalom (seme, đubrivo, sredstva za zaštitu itd.) neophodnih za obavljanje poljoprivredne proizvodnje. Takođe navedeni pravni subjekti vrše i otkup proizvedenih poljoprivrednih proizvoda. Što se tiče prolećne setve, na prvom mestu u opštini Ko-

20

vačica je uvek kukuruz, koji se već decenijama javlja kao vodeća poljoprivredna kultura na ovim prostorima. I ove godine kukuruz će biti posejan na oko 17.000 hektara. Razlog za to je što kukuruz može da se sačuva u ambarima i da se čeka povoljna prodajna cena. Kultura broj dva je suncokret, koji će biti posejan na oko 6.000 hektara. Proizvodnja suncokreta je po prinosu znatno iznad proseka u Vojvodini i predstavlja najproduktivniju kulturu, što govori u prilog većem gajenju ove kulture u budućnosti. Soja bi trebalo da bude posejana na oko 4.000 hektara. Najbolji rejon za setvu soje je katastarska opština Debeljača, gde je pogodnije zemljište za proizvodnju ove kulture.

Na nekoliko stotina hektara biće posejano krmno bilje, dok se za setvu uljane repice malo ko opredeliti. Treba reći i to da se poslednjih nekoliko godina setva šećerne repe (za koju je potrebno dosta znanja i ulaganja da bi se dobio finalni proizvod, - pogodniji zemljišni uslovi, duboka obrada i zaštita u početnoj fazi) obavlja na oko 3.000 hektara. Ne retko, vođeni interesom, proizvođači šećerne repe plasiraju svoj proizvod u susedne šećerane, a samim tim je i repe manje za šećeranu u Kovačici.

Tako da od tržišnih uslova i otkupne cene koja se ugovara sa poljoprivrednim proizvođačima, zavisi i obim proizvodnje šećerne repe na terenu. Uz to valja naglasiti da u opštini Kovačica povrtarske kulture pokrivaju oko 1.200 ha obradivih površina.

Krompir se seje oko 400 hektara, šargarepa na 300 hektara, zelen 200 hektara, kupus 150 hektara, pasulj oko 100 hektara, ali da voćnjaci pokrivaju oko 43 hektara što čini samo 0,11% obradivih površina.

Opština Kovačica u 2012. godini velika sredstva uložila u rekonstrukciju pijaca po naseljenim mestima, obdaništa, škola, zgrade Centra za socjalni rad. Izgradnja kanalizacije u naseljenom mestu Kovačica nalazi se u završnioj fazi. Takođe, značajna je inicijativa Opštine kod organizovanja raznih manifestacija (Kovačički oktobar, Crepajački fijaker, Bostanijada u Idvoru idr.).

U partnerstvu Instituta Tamiš i Opštine Kovačica realizovan je projekat pod nazivom „Prodaja povrća poznatog porekla i kontrolisanog kvaliteta na tezgama posebno obeleženim za tu namenu“. Trajao je godinu dana obuhvatajući 20 poljoprivrednih proizvođača sa teritorije opštine Kovačica. Konstatovan je povoljan odziv potrošača krajnjih kupaca koji kupuju takve poljoprivredne proizvode na pijaci, gde su mogli da vide ko prodaje povrće iz konstrolisane proizvodnje i kupe proizvode za koje znaju da su tretirani hemijom, tj. aktivnim materijama, ali preparatima koji nisu toliki štetni za organizam i kod kojih je ispoštovan rok tolerancije karence. Potrošači su sa takvih, obeleženih tezgi, kupovali radije robu, što naravno doprinosi većoj zainteresovanosti poljoprivrednih proizvođača za takav vid bavljenja povrtarstvom na našoj teritoriji i da se u nekom narednom periodu priključe većem broju u taj projekat, ukoliko bude mogućnosti i sredstava za to i na taj način da stimulišemo proizvodnju povrtarstva na teritoriji opštine Kovačica.

Opština je od 2012. godine uvela poljočuvarsku slubu,koja je opremljena sa motorima i terenskim vozilima, dvogledima i fotoaparatima. Pored svoje primarne funkcije sprečavanja krađa na poljima, ova služba ima i preventivnu ulogu ekologa, da kontrolišu da se ne baca otpad ili da se ne oru atarski putevi.

U nedalekoj budućnosti se očekuje da će na poljima opštine Kovačica niknuti vetrenjače, kao rezultat najveće investicije u Kovačici, koju sprovodi firma „Elektrowinds“ iz Belgije.

Turistička ponuda opštine Kovačica

Javno Preduzeće Turističko Naselje “Relax” 26210 Kovačica, Vinogradska 2 tel.:013/660-480 fax:013/660-454 E-mail: management@relax-kovacica.com Web: www.relax-kovacica.com Galerija naivne umetnosti 26210 Kovačica, Masarikova 65 tel.: 013/661-157 mob.: 063/856-74-93 E-mail: galerijanaivneumetnosti@gmail.com Web: www.naivnaumetnost.com Zadužbina Mihajla Pupina u Idvoru Kontakt: tel.: 013/676-335 mob.: 062/256-341 ili 064/404-86-02 kontakt osoba: Kapunac Steva

21

Razvijeno zadrugarstvo je spas za selo i poljoprivredu jednički grade svoju tržišnu i ekonomsku silu. Zadruge sa svojim članstvom, predstavljaju treću svetsku ekonomsku silu. Povezani u Međunarodni zadružni savez, jači su od većine država i multinacionalnih kompanija. To seljaci uvek teba da imaju na umu kada su u dilemi da li im treba zadruga ili ne, podvukao je Bugarin. Rešenje za opstanak malih gazdinstava u Srbiji, kojih je i najveći broj, nalazi se u udruživanju u zadruge. Samo udruženi kroz zadruge seljaci mogu imati racionalno poslovanje, koje podrazumeva smanjenje troškova uz povećanje prinosa. Time se postiže i cenovna konkurentnost robe i bolja tržišna pozicija.

Rešenje za opstanak malih gazdinstava u Srbiji, kojih je i najveći broj, nalazi se u udruživanju u zadruge.

Samo udruženi seljaci mogu imati racionalno poslovanje, koje podrazumeva smanjenje troškova uz povećanje prinosa i poboljšanje konkurentnosti Godinama se u Srbiji smanjuje proizvodnja žitarica, prazne se obori, zemljoradnici nemaju kome da ponude i ono malo viškova robe, nemaju novca da kupe đubrivo, seme. Uzrok svih ovih nedaća je što nema kvalitetnih zadruga u Srbiji. Dodatni problem je što je u Srbiji veoma malo uspešnih zadruga (u zemlji ima oko 2.000 zadruga, od čega je oko 1.300 poljoprivrednih) dok je u zapadnoj Evropi posao farmera bez njih nezamisliv. Već niz godina se čeka donošenje novog zakona o zadrugama. Bez njega selo najviše trpi, a mlađi radno sposobni meštani gube motiv da se i dalje bave zemljoradnjom. Za uspešniji razvoj zadrugarstva potrebna

22

je politička volja i usklađenost na svim nivoma, od mesnih zajednica do Vlade i Skupštine Srbije. Jer, razvijeno zadrugarstvo je spas za selo i poljoprivredu.

Ono omogućava da se poveća poljoprivredna proizvodnja, konkurentnost i izvoz hrane. Ovo je između ostalog zaključeno za “Okruglim stolom” na temu “Zadruga – faktor održivog razvoja poljoprivrede i sela u Srbiji”, koji je održan u Kragujevcu, koji je organizovao Odbor za selo Srpske akademije nauka i umetnosti uz podršku Privredne komore Srbije, uz prisustvo više od sto zvanica.

Govoreći o teškom stanju u srpskom selu akademik Dragan Škorić je naglasio da se od 4.600 sela u Srbiji u fazi nestajanja nalazi, svako četvrto ili oko 1.200 njih, da je više od 50.000 kuća napušteno i da je oko 500.000 hektara obradivih površina u parlogu.

Sa razvojem zadrugarstva zaustaviće se nestanak sela, povećati proizvodnja i krenuti u ravnomeran razvoj svih regiona u Srbiji, rekao je Škorić.

Za “Okruglim stolom” promovisana je i publikacija SANU “Zašto i kako se organizovati u zadruge”, autora Đorđa Bugarina, Danila Tomića i Branislava Gulana. Predstavljajući publikaciju Đorđe Bugarin, je naglasio da u svetu ima oko 800 miliona ljudi koji posluju preko svojih zadruga. Preko 90 miliona članova evropskih zadruga, za-

O stanju i perspektivama zemljoradničkog zadrugarstva u Srbiji govorio je profesor Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu Miladin Ševarlić, koji je naglasio da je opstanak malih gazdinstava koji čine i većinu (čak preko 80 odsto srpske poljoprivrede) moguć jedino ako se organizuju u zadruge.

U suprotnom neće opstati. On je pokrenuo i pitanje restitucije zadružne imovine. Jer, ovaj sektor je oštećen za više od dve milijarde evra po osnovu oduzetih zemljišnih površina i imovine širom Srbije.

Za “okruglim stolom” promovisano je i devet uspešnih zemljoradničkih zadruga u Srbiji. Svojim radom istakle su se zadruge u Azanji, Prva ženska zadruga u Vojvodini “Ruže Srema”, Udruženje odgajivača goveda simentalske rase “Šumadija” u Kragujevcu, “Zelena bašta” u Saraorcima, “Agrodunav” u Karavukovu, zatim “Agronor” u Gornjem Milanovcu, “Beška” u Beškoj, “Stubal” u istomenom mestu i “Srb med” u Vladimirovcima.

Zemljoradnička zadruga Plugarul u Uzdinu za primer Zemljoradnička zadruga“Plugarul” kom 2012. godine upela da obezbedi u Uzdinu je nastala 2008. godine, kao sve potrebne impute, počev od semepravno lice spajanjem dve bivše zadruge, na: pšenice, kukuruza i suncokreta, zatim „Uzdin“ i „Plugarul“ u novo pravno lice sa herbcide, đubriva (azotnih i kompleksnih imenom „Plugarul“. Trenutno zapošljava đubriva), uz mogućnost plaćanja kako na 14 radnika i svi organi upravljanja odlično poček, tako i u ratama, ili na neki drugi funkcionišu, počevši od Skupštine zadrunačin. gara, Upravnog odbora, nadzora i direkDo sada učinjenim, ZZ “Plugarul” je tora. potvrdila svoju uspešnost u poslovanju i Gospodin Todor Gertenišan, direknametnula se kao preka potreba UzdinTodor Gertenišan tor zadruge istakao je da je ZZ ”Plugarul” čana. Njenim uspostavljanjem zadovoljni jedna od retkih zadruga koja je uspela da su i zadrugari i svi oni koji u zadruzi rade. u maratonskom sudskom sporu od 2001. do 2007. godine, O tome najbolje govori i podatak da je ZZ „Plugarul“ za izdejstvuje imovinu i svu nepokretnost koja je nekada pripa- četiri godine deset puta povećala prihode, da je solventna firdala zadruzi „Plugarul“. Radi se konkretno o 560 ha zemljišta ma, tako da ako neko preda danas robu, sutra ili tokom istog i objektima u krugu zadruge, iako je prethodna firma, koja je dana može da očekuje nadoknadu tj. novac. bila u posedu, ostavila izuzetno velike neizmirene obaveze.

A planovi za 2013. godinu? Pre svega da se završi sušara, Poslednje četiri godine novonastala ZZ ”Plugarul” radi “pu- kako bi bila zaokružena prva faza razvoja, koja bi u potpunonom parom“, i 24 sata 365 dana u godini je na usluzi zadru- sti ispunila odluku Skupštine zadrugara, da ovo bude mesto garima (90 članova se vode u APR-u). Za protekle četiri godi- osposobljeno za prijem žitarica i drugih poljoprivrednih proine zemljoradnička zadruga je uspela da obezbedi novu vagu, zvoda. U drugoj razvojnoj fazi planira se nabavka mehanizada posle osamnaest godina osposobi benzinsku pumpu da cije, traktora i poljoprivrednih mašina za sopstvenu obradu služi na korist svim meštanima, da adaptira sve objekte u sklo- zemljišta. Zemlja je data u zakup licitacijom, uglavnom zadrupu zadruge i da izgradi jedan silos, hangar, kapaciteta 500 garima, kao i firmi „Jednota“ iz Kovačice, koja posluje u sklopu vagona, sa svom opremom, počevši od kompanije “Matijević”. Sve to uz redovnu kip rampe, usitnog koša sa relevatorima nabavku repromaterijala za zadrugare i Zemljoradnička zadruga i transporterima i ceo proces mehanizupomoć za ostvarenje što boljeg plasma“Plugarul” Uzdin je. Uz to, kupljen je viljuškar, ult mašine i na, ukazuje da je ZZ “Plugarul” opravdala ostala oprema uz važnu napomenu, da je osnovni cilj zadrugarstva, a to je unapresve obezbeđeno iz sopstvenih sredstava, 26216 Uzdin, Trg Oslobođenja br.1 đenja ekonomskih i drugih interesa putem Tel. 013/673-550, 063/8687-547; unapređivanja poljoprivredne proizvodbez i jednog dinara kredita.

Fax: 013/673-550 Gospodin Gertenišan naglašava da je nje, povećanja produktivnosti rada i uswww.zz.plugarul.com postojala dilema o tome kojim pravcima pešnijeg organizovanja proizvodnje. zzplugarul@gmail.com treba da krene razvoj ove zadruge. Prema odluci zadrugara, odlučeno je da se zemlja da u zakup, a da se prvo osposobe postojeći objekti, da bi i meštani i zadrugari imali jedan važan punkt za prijem žitarica i drugih poljoprivrednih kultura. To se ispostavilo kao ispravna odluka, jer je u toku 2012. godine, zadruga uspela da otkupi i uskladišti skoro 1.000 vagona robe, tj. poljoprivrednih proizvoda: pšenice, kukuruza, suncokreta, ječma od zadrugara.

Svojim članovima, zadruga je to-

23

Univerzitet Educons = Beskonačno mnogo razloga

U

niverzitet EDUCONS iz Sremske Kamenice je moderna visokoškolska ustanova, koju čini osam fakulteta: Fakultet za uslužni biznis-FABUS, Fakultet poslovne ekonomije, Fakultet zaštite životne sredine, Akademija klasičnog slikarstva i Fakultet ekološke poljoprivrede. Od 1.10.2011. godine, u sastavu Univerziteta EDUCONS nalazi se i Fakultet za sport i turizam- TIMS, a od 2012.godine i Fakultet za primenjenu bezbednost. Prepoznajući potrebe na tržištu obrazovanja i rada, od školske 2012/2013, Univerzitet Educons je svoju obrazovno-uslužnu ponudu obogatio i novim studijskim programima poput Digitalne produkcije (studijski program osnovnih i master studija), Zelene ekonomije (međunarodne master akademske studije), Globalne i regionalne energetske politike (master akademske studije) i Logistike (novi smer na osnovnim i master studijama Fakulteta poslovne ekonomije).

Misija univerziteta EDUCONS-a kao integrisane akademske zajedni-

ce nastavnika, istraživača, umetnika i studenata, je razvoj obrazovanja, usklađenost nastavnih programa s evropskim iskustvima i trendovima, atraktivnost i konkurentnost nastavnih programa na nacionalnom i internacionalnom nivou, kao i dostizanje visoke obrazovne i naučne pozicije u zemlji i inostranstvu. Studijski programi pružaju studentima mogućnost horizontalne i vertikalne pokretljivosti. Horizontalna pokretljivost podrazumeva kompatibilnost s ostalim srodnim studijskim programima u zemlji i inostranstvu, a vertikalna mogućnost upisa na master i doktorske studije. EDUCONS ostvaruje saradnju s privredom, profesionalnim asocijacijama i udruženjima privrednika i menadžera, kao i s javnim institucijama na republičkom, pokrajinskom i lokalnom nivou.

Prepoznajući potrebu za punom implementacijom Bolonjskog procesa, EDUCONS univerzitet je inicirao formiranje organizacije visokoškolskih ustanova pod imenom „Alijansa Univerziteta Centralno-istočne Evrope“

(Alliance of Central Eastern European Universities (ACEU-http://www.aceuedu.org). Alijansa Univerziteta Centralno-istočne Evrope okuplja privatne i državne univerzitete iz Rumunije, Mađarske, Slovačke, Slovenije, Makedonije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Ukrajine, Slovenije, Albanije. Alijansa Univerziteta Centralno-istočne Evrope direktno utiče na podizanje nivoa kvaliteta studija kako na EDUCONS Univerzitetu tako i na svim univerzitetima koji su članovi Alijanse, i omogućuje studentima iz Srbije i drugih zemalja da u pravom smislu budu deo Evropskog obrazovnog prostora. Studenti kroz programe ove organizacije imaju mogućnost da svoje studije nastave na bilo kom univerzitetu koji je član Alijanse ili ukoliko žele da se zaposle u nekoj od država centralno-istočne Evrope, pruža im se mogućnost direktnog priznavanja diplome za studijske programe u zajedničkom izvođenju, koja je stečena na bilo kom univerzitetu koji je član Alijanse.

UNIVERZITET EDUCONS, Vojvode Putnika 85-87, 21208 Sremska Kamenica Kontak: tel.021/489-36-10, e-mail:info@educons.edu.rs, web stranica: www.educons.edu.rs

24

25

UNIVERZITET U NOVOM SADU PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET

26

Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo

Studijski programi • Osnovne akademske studije geografije − Diplomirani profesor geografije − Dipomirani geograf (moduli: Geoinformatika, Geoekologija) • Osnovne akadamske studije turizma − Diplomirani turizmolog (moduli: Turizam, Organizator hotelijerske delatnosti, Organizator gastronomske delatnosti i Organizator lovno turističke delatnosti) • Master akademske studije geografije − Master profesor geografije − Master geograf (moduli: Geoinformatika, Geoekologija) • Master akademske studije turizma − Master turizmolog (moduli: Turizam, Hotelijerstvo, Lovni turizam) • Master akademske studije dvopredmetne nastave prirodnih nauka, matematike i računarstva (Geografija - informatika i Biologija - geografija) • Doktorske studije − Doktor nauka – geonauke − Doktor nauka – geonauke (turizam) − Doktor metodike nastave prirodnih nauka – geografija

UNIVERZITET U NOVOM SADU PRIRODNO-MATEMATIČKI FAKULTET DEPARTMAN ZA GEOGRAFIJU TURIZAM I HOTELIJERSTVO Trg Dositeja Obradovića 3, 21000 Novi Sad tel: 021/450-105; fax: 021/459-696 www.dgt.uns.ac.rs www.facebook.com/groups/dgth.pmf.uns/

Javno preduzeće “Vojvodinašume” osnovano je 2002. godine sa ciljem da integralno gazduje šumama i upravlja zaštićenim prirodnim dobrima i lovištima. U prvih deset godina postojanja Preduzeća, uloženi su veliki napori da se unaprede svi segmenti poslovanja, a sve to u skladu sa principima šumarstva, održivog razvoja i profitabilnosti. Pored toga se od samog osnivanja vodilo računa o povećanju šumovitosti i unapređenju postojećeg šumskog fonda Autonomne Pokrajine Vojvodine.

Preduzeće sa preko 1650 zaposlenih svoju javnu i privrednu misiju obavlja preko pet ogranaka koji čine četiri šumska gazdinstva i „Vojvodinašume-Lovoturs“. Po principima međunarodne FSC standardizacije gazduje na površini većoj od 129.000 ha vodeći pri tome računa o ostalim prirodnim resursima u šumskim područjima među kojima se nalazi šesnaest zaštićenih područja na površini većoj od 70.000 ha.

Sa svojim lovištima i savremenim lovačkim kućama za smeštaj turista, uzgajalištima divljači i stručnim kadrovima, Javno preduzeće „Vojvodinašume“ predstavlja lovno-privredni subjekat u Autonomnoj pokrajini Vojvodine i Republici Srbiji, a time i neizostavni činilac u planiranju ukupnog razvoja lovstva.

U septembru 2012. godine, u Kaćkoj šumi kod Novog Sada, Preduzeće je otvorilo prvu izvoznu hladnjaču za divljač u Srbiji. Tu će biti skladišteno meso koje će se izvoziti u Evropsku uniju i zhvaljujući tome će po prvi put nakon 20 godina stranim lovcima biti omogućeno da divljač koju odstrele u Vojvodini i izvezu.

Veliki značaj daje se zaštiti životne sredine, očuvanju i nezi postojećih šuma, kao i podizanju novih. Da bi se ovo postiglo veliki trud se ulaže kako bi se podigla svest društva o važnosti postoja- JP „Vojvodinašume“ - Lovište „Kozara“ u Bačkom Monoštru nja šuma i prirode u svakodnevnom životu svih nas.

Bez međusobne podrške zaposlenih, organa osnivača, medija, civilnih organizacija, naučnih i obrazovnih institucija, ovo u velikoj meri ne bi bilo ostvarivo.

Shodno osnovnoj delatnosti, profesionalnoj odgovornosti i društveno odgovornom poslovanju, svake godine se u cilju pomoći i podrške izdvaja adekvatna suma novca u okviru donacija i ostalih društveno odgovornih projekata. 2012. godine započeta su četiri velika međunarodna projekta koja će imati dugoročni uticaj na razvoj različitih delova privrede u zemlji.

Javno preduzeće „Vojvodinašume“ želi budućim generacijama da ostavi najlepše šume koje će svojim ambijentom pružiti uslove za lepši i zdraviji život.

Javno preduzeće „Vojvodinašume“ Preradovićeva 2 21 131 Petrovaradin Republika Srbija Tel: +381 21 431 144 www.vojvodinasume.rs

28

29

Pravo je vreme za domaće, Agroekonomik šampionsko seme

Mr Nenad Đurić sa šampionskim peharom Institut PKB Agroekonomik iz Padinske skele dostavio je Komisiji za ocenjivanje kvaliteta semenskog materijala biljnog porekla 80. Međunarodnog poljoprivrednog sajma u Novom Sadu, 10 uzoraka i osvojio 5 Srebrnih, 1 Zlatnu i 1 veliku zlatnu medalju, a za visok kvalitet semenskog materijala kukuruza i pšenice, nagrađen je sa Srebrnim Šampionskim peharom. Mr Nenad Đurić, direktor Instituta, ne krije zadovoljstvo ostvarenim rezultatom.

-Nama je jako drago da smo u ovoj jubilarnoj godini Sajma osvojili šampionski pehar. Mi smo poslali na analizu pet uzoraka kukuruza, i pet sorata pšenice. Nikada do sada nismo izlazili sa sortama pšenice na Novosadskom sajmu. Ove godine smo to po prvi put učinili i svi uzorci su nagrađeni. Posebno nam je drago što su svi uzorci, i kukuruza i pšenice, nagrađeni i što smo dobitnici šampionskog pehara za visok kvaliteta semena, jer moram priznati da je konkurencija bila izuzetno jaka, s obzirom da su tu bili svi naši domaći instituti i strane kompanije. Učešće velikog broja proizvođača semenskog materijala pokazuje opredeljenost domaćih brendova ovom sajmu, što mi stalno propagiramo, ali isto tako odražava jedan kvalitet naših proizvoda.

Institut PKB Agroekonomik, poslednjih godina napreduje velikim koracima kada je reč o semenerstvu, selekciji i geneti-

ci i s pravom se svrstava u red lidera srpskog semenarstva. Mi smo zastupljeni ne samo na domaćem tržištu, već predstavljamo i veliki izvoznike semena u sve zemlje u okruženju i neke zemlje Evropske unije. Nama je posebno drago da smo poslednjih godina registrovali par hibride kukuruza i šest sorata za tržište EU, da radimo na registracji sorata u Turskoj i u Africi, tako da polako ali sigurno krećemo uzlaznom linijom.

Institut PKB Agro-ekonomik d.o.o. je prošle godine obeležio jubilej - 50 godina postojanja. Osnovan radi razvojnih potreba matične kompanije Poljoprivredne korporacije Beograd, Institut se vremenom izdvojio u samostalno pravno lice i sada predstavlja jednu semenarsku kuću srednje veličine, koja je prisutna i na domaćem i na inostranom tržištu. Institut trenutno ima oko 50 zaposlenih, 42. je u rangu inženjera, magistara i doktora nauka, što predstavlja potencijal za ustanovu takvog, relativno malog obima. Posluje u okviru nekoliko zavoda: Zavod za ratarstvo i povrtarstvo, Zavod za voćarstvo i vinogradarstvo, Zavod za stočarstvo, kao i pratećih službi. Zavod za ratarstvo i povrtarstvo radi selekciju pšenice i kukuruza, ima 26 priznatih sorti pšenica u Srbiji, jednu sortu ječma, jednu sortu tritikalea i 30 hibrida kukuruza. U EU ima 4 priznata hibrida kukuruza i 6 sorti pršenice.

Pored ratarstva Institut se bavi selekcijom u voćarstvu, proizvodnjom sadnica, i na tom polju se svrstava u velike proizvođače sadnica svih vrsta voća. Zavod za stočarstvo se bavi pružanjem usluga u razvoju stočarskih gazdinstava, farmi, genetike, ishrane, posebno u govedarstvu. Svi navedeni poslovi se obavljaju i za komercijalna poljoprivredna gazdinstva u okviru porodične poljoprivdene službe uz punu saradnju sa domaćim i inostranim institutima i fakultetima. Svi zavodi obavljalju poslove na projektima sufinansiranim od strane Ministarstva nauke i zaštite životne sredine i Ministarstva poljoprivrede RS, precizirane ugovorima.

-Naš moto je: „Pravo je vreme za domaće seme“. Tom sloganu bih dodao i reč – uvek. Mi se ne zaustavljamo na postignutom. Cilj je da unapređujemo selekciju. Klimatske promene uticale su da neki stari hibridi ne mogu da izdrže ovakve vremenske uslove. Stoga je naš zadatak stvaranje nekih genotipova koji to mogu da podnesu mnogo bolje, a isto tako i nastupi na inostranom tržištu, na čemu posebno insistiram, jer smatram da srpsko semenarstvo može biti ozbiljan brend ove naše države – naglasio je mr Nenad Đurić.

Institut PKB Agroekonomik

Padinska Skela, 11213 Begrad, Industrijsko naselje b.b., Telefoni: 011/8871-175; 8871 550 Fax: 011/8871-125; 061/8207-102 E-mail: institut@pkbae.rs, institut-pkb@outlook.com; Web: www.pkbae.rs

30

Uvitina hladno ceđena ulja iz Debeljače

ULJA ZA ZDRAVLJE

Ištvan Mohači Firma “Uvita” DOO, koju je 2001. godine registrovao Ištvan Mohači (Istvan Mohacsi), u južnobanatskom selu Debeljača, u opštini Kovačica, danas proizvodi dvanaest vrsta hladno ceđenih ulja: suncokretovo, ulje od lana, od bundevinih semenki, pšeničnih i kukuruznih klica, od susama (svetlo), hladno ceđeno ulje od badema (slatko), ulje od kikirikija, soje, konoplje i mlinske proizvode, kao što su pšenično i ražano integralno brašno, pšenične mekinje i pšenične klice. Ulja dobijena mehaničkim presovanjem (ceđenjem) iz semenki ili orašastih plodova, odnosno delova biljke, uljarice, ovim postupkom zadržavaju sve korisne supstance. Postupak se izvodi bez primene visokih temperatura i raznih rastvarača, bez dodavanja stabilizatora i aditiva.

Ištvan Mohači je proizvodnju hladno ceđenih ulja započeo sa svojim ocem, koji je po struci bio tehnolog, i sa kojim je radio u mlinskoj industriji, 1996. godine, kada je na Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu kupio prvu presu.

Prva ulja isceđena na toj mašini bila su suncokretova, a kasnije su proizvodnju nadovezali i sa ostalim zrnima.

Danas, “Uvita” DOO raspolaže sa 4 prese kapaciteta 50 kg na sat, za sat vremena proizvede 200 litara ulja, a za jedan dan nešto manje od 5 tona. Trenutno firma zapošljava 14 radnika, što u proizvodnom programu, što u pripremi sirovina, raspoređenih u tri smene.

Firma ima oko 80 do 100 kooperanata, uglavnom poljoprivrednika sa lokala koji

seju suncokret, soju, lan, osnovne kulture koje upsevaju u Vojvodini. Godišnje otkupi oko 300.000kg suncokreta, što je kapacitet za godinu dana. Ostale uljarice, kao što su susam, kikiriki, nalazi po veleprodajama u Beogradu koje su izvrsno snabdevene raznoraznim egzotičnim semenkama.

Gospodin Ištvan planira da proširi proizvodnju, jer je potražnja za hladno ceđenim uljima sve veća. “Uvitini” proizvodi mogu se naći u dve prodavnice zdrave hrane u Debeljači i Kovačici. Za sada, najveći plasman se odvija preko veleprodaje zdrave hrane, ali roba iz ovog preduzeća obskrbljuje tržišta Bosne i Hercegovine, Makedonije i Crne Gore. Najnoviji proboj Uvitinih ulja je izvoz u Slovačku, i ako se napravi povoljan aranžman, ova ulja kreću na ozbiljniji put u EU. Gospodin Ištvan Mohači ne sumnja da će ulja iz njegove kompanije “proći” sve sertifikate i provere koje se u zemljama EU podrazumevaju, jer se od početka insistiralo na odličanom kvalitetu proizvoda. Potvrda za to su i brojne, uglavnom zlatne medalje na ocenjivanju kvaliteta na Novosadskom Međunarodnom poljoprivrednom sajmu.

Na pitanje, koje je ulje najtraženije na tržištu, gospodin Ištvan kaže: -Sva naša ulja su tražena. Ima sve više ljudi koji paze na ishranu i okreću se prema zdravoj hrani i ja preporučujem da ljudi na vreme krenu da paze na svoje zdravlje, a ne kada već dođe do bolesti, jer onda je kasno. Mi smo se potrudili da, što se tiče cena, budemo pristupačni kupcima-rekao je Ištva Mohači.

“Uvitina” ulja su polusirova, i ona su prilikom filtriranja očišćena, bistra i uglavnom, kada se koriste, važno je da se u organizam unose u sirovom stanju, preko salata. Dobro je, takođe, svako

jutro uzeti kafenu kašičicu nekog od ovih ulja. Ono ne valja da se prži, dok u sirovom stanju odražava i štiti zdravlje. A čoveku je zdravlje, ili bi bar trebalo da bude, na prvom mestu.

Društvo za proizvodnju ulja

UVITA DOO

26214 Debeljača, Borisa Kidriča 60 Tel.: 013/664-972; 665-380; Mob.: 063/8911-064; Fax: 013/665-380 E-mail: uvitadebeljaca@hotmail. com; Web: www.uvita.ls.rs

31

Milorad Milošević, čovek koji menja Srem Kada je sa četrnaest godina Milorad Milošević napustio Velike Radince, selo u sremskomitrovačkoj opštini, i on i selo bili su siromašni. Posle dosta godina, gospodin Milorad Milošević se, sada kao ostvaren poslovan čovek i privrednik vratio u svoje selo, još uvek siromašno, rešen da svetu, Evropi, ali i nama samima predoči sve potenicijale ovog kraja, prebogatom istorijom, tradicijom, zemljom i dobrim ljudima.

Istorijsku činjenicu prvog zasada vinove loze na Šuljmanskoj glavici, Milorad Milošević je rešio da materijalizuje i da mu ona bude prvi korak u ostvarivanju njegovog nauma. Kako bi sprečio propadanje vinograda na Apeninskom posluostrvu ugroženih razvojem vinogradarstva u tadašnjim rimskim provincijama Galije i Panonije, Domicijan je uveo zabranu bavljenja vinogradarstvom i vinarstvom u Panoniji, koja je bila na snazi dva veka, a koju je ukinuo car poreklom iz Grgurevaca, Marcus Aurelius Probus.

Stari zapisi potvrđuju da je prvi čokot zasađen upravo na Šuljmanskoj glavici, potezu iznad sela Šuljam, 280. godine i da se iz Šuljama vinova loza proširila na ostali deo kontinenta i tako postala “majka svih vinograda”.

Oko 1.730 godina kasnije, gospodin Milorad Milošević sa čvrstim istorijskim činjenicama i još čvršćom voljom rešava da zasadi vinograd na mestu starog, da priča o Probu postane osnov za privredni, a pre svega turistički i vinski preporod ovog kraja.

Počeo je od hektara i nešto, skoro dva, sada ima oko sedam hektara sa sortama Merlot, Chardonnay, Rajnski Rizling, Italijanski Rizling, nešto Vranca, ostavljenog prostora za Tamjaniku, Traminac i naravno Probus. Sledeće, 2014. godine očekuje se i prvo vino i otvaranje Rimskog podruma. Prošle 2012. godine, na Preobraženje i dan rođenja cara Proba 19. avgusta, priređena je svetkovina uz veliki broj zvanica, prijatelja i ljudi iz kraja, a tik uz mlade zasade vinove loze otkrivena je bista sa carevim likom i početak medijskog otkrivanja značaja svega onoga što ovaj kraj pamti. Ove 2013. godine Probov rođendan će se obeležiti u nedelju, dan ranije. Planirano je da se na vinogradu napravi još veće, svečanije, veselije druženje, da se poveže i sa XVII vekova Milanskog edikta, a tome će doprineti i biciklistička trka, sa namerom da preraste u tradicionalnu manifestaciju.

-Ako to dobije odgovarajući značaj, ceo kraj će doživeti jednu novu ekspanziju. Mi se približavamo Evropi, Evropa dolazi k nama. Ako budemo znali da sprovedemo ovu priču onako kako je istorija priča i kako se prenosila s kolena na koleno, to će izazvati jedan veliki turistički bum, uveren je gospodin Milošević.

Da bi se priča zaokružila, nedaleko od vinograda planirana je izgradnja etno-sela, a onda boravak u carskom vinogradu, obilazak Carske palate, sedamnaest manastira Fruške gore, No-

32

vog Sada, SRP Zasavice za vikend dobro upakovanog programa, garantuje vrhunski turistički proizvod.

Gospodin Milošević je vlasnik kompanije „Panonija agrar MM“ koja sprovodi razne projekte. Osim proizvodnje ratarskih kultura kukuruza i pšenice na oko 220 hektara, gospodin Milošević je kao član Udruženja voćara, jedna od osnivača Zadruge „Prva Fruškogorska“ u Grgurevcima sa 69 voćara i vinogradara, koji obrađuju preko 300 ha zemlje. Namera zadrugara je uspostavljanje dogovora sa državom radi ustupanja na 99 godina stare grgurevačke zadruge sa ciljem da se napravi ogledni centar, hladnjača, proizvodnja gajbica, rasadnik, prodavnica đubriva...

U Velike Radince gospodin Miloševič je „doneo“ i Poljoprivredni sajam, koji će se ove godine održati do 6. do 8. septembra, i na kojem se očekuje učešće bar 100 izlagača i naravno prisustvo gostiju iz Komende, Slovenija, po čijem uzoru je ovaj sajam i osmišljen. Novine za ovu godinu je dovršena dvorana aerodroma u Velikim Radincima, izgrađenom je još u vreme Kraljevine Jugoslavije, a grad Sremska Mitrovica je pomogao u nabavci opreme, za promocije, predavanja i edukaciju. Dolaskom gospodina Miloševića pokrenita je inicijativa za njegovo potpuno preuređenje i bezbedno sletanje aviona do 20 putničkih sedišta.

Gospodin Milorad Milošević nije samo čovek sa vizijom već i čovek koji je ispunio sve što je obećao. Jer, kako sam voli da kaže: -Ovo je jedna jedinstvena lokacija: Sremska Mitrovica ili Radinci ili ovaj deo Srema je na 6 km od auto puta, Beograd je na 60, a Novi Sad na 40 km, imamo lokalni aerodrom. Imamo dosta hrane, vrednih ljudi, lepih polja... . Približavanjem Evropi, cena zemlje će rasti. Šta će biti 2017. godine kada bude slobodna prodaja strancima? Ovakve zemlje nema nigde. Ovom zemljom možeš đubriti zemlju koju imaju drugi. Samo da imamo što manje smeća na njivama, da ga odnosimo tamo gde mu je mesto, da ne trujemo ovu zemlju, ne zbog nas, već zbog generacija koje dolaze. Ovo je „Mala Toskana“ i može da se poredi sa najvećim svetskim poljoprivrednim centrima, a ja ću dati sve od sebe da pokažem Evropi šta mi sve imamo, naglasio je gospodin Milorad Milošević.

Panonija - Agrar MM

22211 Veliki Radinci, Vinogradarska 17 Telefoni: Milorad Milošević: +381 (0)22 660-308, 063 10 66 757, +386 31 316 623 Svetlana Popović : +381 (0)22 618-275, +381 (0)64 88 94 690.

Mail: info@sajamradinci.rs; Web: www.sajamradinci.rs

Najevropljanin gradnja po visokim standardima Građevinska kompanija „Najevropljanin“ svojim načinom poslovanja pomera granice komfornog stanovanja u prostor gde uživanje u svakodnevnom životu, privatnost i potreba za lepim imaju apsolutna prava u svakom detalju enterijera i brižljivo osmišljenog i uređenog okruženja.

pleksa, u okviru kojeg se nalazi stambena zgrada i teniski tereni sa svlačionicama. Podloga na teniskim terenima je tipa Nova Cushion, proizvođača “Nova Sports U.S.A.”, koja se koristi za profesionalne teniske terene, kao i na većini teniskih turnira.

Građevinska kompanija „Najevropljanin“ privodi kraju izgradnju porodično-stambenog objekta u Šarplaninskoj 42, a istovremeno započinje izgradnju stambenog objekta u Bolmanskoj 18 i 20 u Novom Sadu. Takođe, u planu su i stambeno-poslovni objekti u Adi Endrea 42 i Petefi Šandora 168, koji izlaze na Somborski bulevar.

-Bitno nam je da naši objekti budu prepoznatljivi po lepim fasadama spolja, po kvalitetnim materijalima i radovima, po visokim standardima komfora i po uređenju dvorišta koja će biti oplemenjena zelenilom. Zato vodimo računa o svakom detalju. U to će se najpre uveriti kupci stanova, a potom njihovi rođaci, prijatelji, poznanici i – po principu „dobar glas se daleko čuje“, postaće to naš zaštitni znak. Kada „Najevropljanin“ stoji iza nekog projekta, znaće se da je u zgradu ugrađen najbolji materijal, da su radili vrhunski majstori i da je sproveden čitav postupak od upotrebne dozvole, do tehničkog prijema i uknjiženja zgrade i stanova – izjavio je prof. dr Marko Carić.

Najevropljanin DOO 21000 Novi Sad, Ul. Ise Bajića 4 E-mail: macaric@yahoo.com +381 (0) 21 523124 +381 (0) 63 - 531 839

Prema rečima generalnog direktora građevinske kompanije „Najevropljanin“, prof. dr Marka Carića, beskompromisnim poštovanjem nekoliko principa, kao što su vrhunski kvalitet materijala i izvođenja radova, inovativna i funkcionalna arhitektonska rešenja i apsolutna sigurnost, obezbeđen je kvalitet iznad proseka što je svakako novina na našem tržištu po kojoj će „Najevropljanin“ biti poznat.

Građevinska kompanija „Najevropljanin“ je godišnjicu svog uspešnog poslovanja obeležila otvaranjem kom-

33

35

Život na selu pruža više mogućnosti N

a tradicionalnom konkur- upotrebi ono što ima, i osmisli jednu posebnu, svoju salašarsu za izbor najuspešnijih sku priču. Prvi gosti na salašu se očekuju ovog leta, sa zavrpoljoprivrednih gazdinstava u šetkom prve faze uređenja ovog postora. Za smeštaj gostiju Srbiji - ProAgro Lider 2012, po- planirana je izgradnja zasebnih bungalova, a njena realizacija bedio je salaš u vlasništvu poro- se očekuje naredne godine. Dotle, salaš, koji jednim delom dice Tatić, tačnije Pavla Tatića iz izlazi na Veliki bački kanal i ima sopstvenu plažu i splav, pruTurije kod Srbobrana, u oblasti ža mogućnosti kupanja, vožnje čamcima i druge rekreativne obnovljivih izvora energije. Pavle aktivnosti. U sklopu salaša se na ½ hektara pruža ribnjak, gde Tatić je veliki problem, nedostatka se vrši uzgoj šarana, a sa jednog hektara vinograda, sa 5.000 električne energije na svom sa- čokota vinskih sorti, proizvodi se vino za sopstvene potrebe Pavle Tatić lašu rešio postavljanjem solarnih i potrebe gostiju. Na salašu ima više od 500 stabala raznopanela, solarnog sistema snage vrsnog voća od kojeg domaćini kuvaju pekmeze, džemove, 9kW. Ceo sistem daje tzv. „zelene“ prave sokove, peku rakiju... U planu da se napravi mini farma kilovat-časove. Pored solarnih panela postavljena su i dva sa konjima i stokom, koja bi doprinela autentičnosti salaša. vetrogeneratora, tako da se kombinacijom ova dva sistema Porodica Tatić je osnovala Opštu zemljoradničku zaobezbeđuje dovoljna količina potrebne električne energije za drugu “Tera nova” 2002. godine, pre svega zarad svojih domaćinstvo. potreba, da bi se dobili povoljniji uslovi za korišćenje radnih –Leti, shodno broju sunčanih dana, imamo maksimalni imputa. Danas rade oko 500 hektara zemlje zasejane repom, kapacitet iskorišćenja od 100%, dok je zimi nešto slabiji. Me- kukuruzom, sojom i nešto pšenicom, koju obrađuju najsavređutim, na salašu se zimi ne koriste frižider i rashladni uređaji, menikom mehanizacijom. Pavle Tatić smatra da je budućnost pa je i potrošnja struje manja, a leti ima dovoljno za sve i Vojvodine u vinogradarstvu, voćarstvu, povrtarstvu i ribarto nam govori da sistem tokom cele godine može da radi. stvu, zato što se na manjim površinama može doći do većeg Ovaj sistem ne podrazumeva priključivanje nikakvih grejnih profita. Kao mlad čovek opredelio se za selo, jer život na selu tela. Zato smo se vezali za plinski šporet, imamo kolektore za ima prednosti u odnosu na grad, koji je uzgred rečeno, vrlo grejanje vode (što je različito od solarnih panela koji proizvo- blizu. Ono što bi promenio je odnos države, lokalne zajedde struju, kolektori zagrevaju vodu), i grejemo se na proste, nice, društva u celini prema seljacima, da se više vrednuje i kaljeve, seljačke peći. Ceo sistem nas je koštao 12.000 evra, ali stimuliše njihov rad i bavljenje poljoprivredom. važnije od toga je da imamo svoju struju. Dovođenje struje Pavle Tatić se bavi i uvozom, prodajom i montažom sodo salaša, podrazumevalo bi postavljanje trafo-stanice, voda, larnih panela, kolektora, vetrogeneratora, regulatora, pretvakablova i bandera, što bi koštalo oko 50.000 evra, a i dalje to rača, akumulatora i ostale opreme za solarne sisteme renone bi bila naša struja, već stuja EPS-a, koju bi morali da pla- miranih svetskih proizvodjača po veoma povoljnim cenama. ćamo - dodao je Pavle Tatić.

Imamo sve vrste i veličine solarnih Razgovor s povodom vrlo brzo SUN&WIND ENERGY d.o.o. panela, a cene za panele A-klase, sa je prerastao u divljenje neverovatvisokim punjenjem kreću već od o,9 21215 Turija, Salaš 138, nom krajoliku, mestu čiste prirode eur/W, sa PDV-om su najpovoljnije Tel. prodaja: 060/7-33-54-55; okružene vodom, tišinom a na korak na srpskom tržištu. Za veće sisteme Tel. servis: 060/1-31-01-151 Fax.021/2237-121 od uzavrele civilizacije. Već nekoliko od nekoliko KW, pa nekoliko desetina E-mail: sunwindsrbija@gmail.com; generacija Tatića živi na i od salaša.

KW, cena su drastično manje i postoji Najmlađi, Pavle Tatić, odlučio je da Web: http://www.sunwindsrbija.rs mogućnost dogovora. shodno savremenim trendovima,

36

Agrol Temerin, lider savremene poljomehanizacije U sve zahtevnijem svetu savremene poljomehanizacije i poljoopreme Agrol d.o.o. iz Temerina je postao lider u oblasti snabdevanja vrhunskom uvoznom opremom u Srbiji, ali i u regionu.

Agrol d.o.o. je trenutno angažovan u tri važna sektora rada: projektovanje voćnjaka sa isporukom sadnog materijala, protivgradnih mreža i isporukama linija za sortiranje i pakirnim linijama i oprema za skladištenje.

Mr Vladislav Princip, vlasnik firme kaže da je Agrol bio pionir u ovom poslu, jer je prve protivgradne mreže postavio još 2004. godine u saradnji sa svetskim liderom u ovoj oblasti, kompanijom Frustar, i od tada kontinuirano snabdeva tržište sa protivgradnim sistemima. Prošle godine je ova firma je projektovala sisteme, isporučila sadni material i natrkila protivgradnim mrežama oko 80 hektara voćnjaka, što su inostrani partneri ocenili najboljim ocenama, a Agrol proglašen za najboljeg stranog partnera u 2011. godini, od strane Frustara. Na osnovu tih rezultata u 2012. godini Agrol je od ino-partnera dobio sertifikaciju za samostalno pro-

jektovanje, isporuku materijala i postavljanje protivgradnog sistema.

Druga važna oblast delovanja Agrola su linije za sortiranje, pri čemu je zastupljena holandska firma Greefa, svetski lider u sortiranju jabuke. Za poslednje tri godine postavljeni su vrhunski sistemi: u PDM “Agro fruit d.o.o” Pudarci, u firmi “Ćirić agrar” u Titelu, u Kneževim vinogradima u Hrvatskoj. Slični projekti su realizovani u Makedoniji, Crnoj Gori, te se Agrol definiše kao firma osposobljena za regionalnu isporuku opreme.

U ponudi ove firme su i linije za pakovanje za koje postoje referentni projekti sa mašinama za paletizaciju i laberiranje koje na svaki pojednični plod stavljaju male nalepnice sa znakom i porukom firme, u čemu su zastupnici američke firme Sinclair.

Ne smemo zaboraviti i na uvoz vrhunskog sadnog materijala iz najpoznatijih evropskih rasadnika kao što su rasadnici iz Italije, Holandije i Kneževih vinograda, “Baranjski voćnjaci d.o.o.”, najsavremeniji na teritoriji bivše Jugoslavije.

37

Hrana i vino brendovi Srbij e istraživanja, između ostalih i o jelima u ugostiteljstvu Srema, regiji od davnina čuvene po dobroj hrani.

Prof. dr Dragan Tešanović Značaj autentične hrane u razvoju kulinarskog turizma je česta tema rasprava mnogih skupova. U maju će se, sa ovog aspekta hrane, govoriti bar na tri velika međunarodna skupa - Poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, u Opatiji, gde će se održati konferencija koja će se baviti novim trendovima u turizmu i ugostiteljstvu, te krajem meseca, opet u Novom Sadu, za vreme Centralno-evropske konferencije, odnosno na Kongresu hrane.

Prof. dr Dragan Tešanović, vanredni predavač na Departmanu za geografiju, turizam i hotelijerstvo Prirodno matematičkog fakulteta u Novom Sadu je sa ekipom saradnika radio više

38

Neka od njegovih zapažanja odnose se na tvrdnju da mi stalno pričamo o kvalitetu hrane, a zapravo ne znamo koliko je ona stvarno kvalitetna. Kod nas je simptomatična situacija da jedan restoran odlično radi sve dok u njemu radi odličan kuvar. Onog momenta kada taj kuvar iz nekog razloga napusti restoran, u njemu se više ne služi dobra hrana. Postavlja se logično pitanje, kako kuhinja jednog restorana može da zavisi od jednog kuvara ili šefa kuhinje i kako je moguće da se u prestižnim svetskim restoranima, ili čak restoranima tipa McDonalds unapred zna kakva hrana se može očekivati?

-Odgovor je jednostavan, zato što postoji standard, tačna procedura kako se radi. Stalan kvalitet podrazumeva definisan standard. Mi nememo dokaza da je to što imamo dobro i kvalitetno.

Mi samo pričamo da je to tako–izjavio je dr Tešanović i dodao: -Uzmimo primer Slovenije. Njima je gastronomski turizam bio nacionalni projekat u kojem su učestvovali tehnolozi, enolozi i razni drugi profili stručnjaka. Oni su istražili svako selo u Sloveniji da bi utvrdili koja su njihova stara, tradicionalna jela i potom odabrali desetak, koja su zaštitili u EU. Da li je to moguće uraditi u Sremu? Zašto da ne. Mi čak i ono što imamo u Sre-

mu zaštićeno, dakle zaštićen sremski proizvod, nemamo u jelovniku koji je isto što i etiketa. Ništa bolja situacija nije ni u Vojvodini. Istražujući strukturu slanih predjela u jednom našem elitnom hotelu, kao temu diplomskog rada, videli smo da nema ni jednog hladnog predjela u jelovniku, osim vojvođanske zakuske- rekao je prof. Tešanović. Često govorimo da su naša vina u rangu evropskih, što verovatno i jesu, ali u strukturi vina u elitnim hotelima dominiraju strana, crnogorska, makedonska, italijanska vina. Domaća se pojavljuju tek ponegde. Gde je problem? Problem je, pre svega, u edukaciji osoblja. Edukacija, osposobljavanje, međusobna uvezanost je nešto na čemu se mora raditi.

Ako odete u Zimbabve, ješćete skakavce zato što svi tamo jedu skakavce, ako ništa, iz znatiželje. Gost, kada dođe kod nas, hoće da ponose autentičan miris i ukus sredine koju je posetio, a mi toga nemamo ili je to toliko skromno da nije vredno pomena. Na kvalitet hrane, ne samo Srema, Vojvodine, nego i čitave Srbije, može da se primeni Hipokratovo načelo: ”Neka ti hrana bude lek, a lek hrana”. Iako mi nemamo dokaza da je naša hrana dobra, a dobra je, ne samo zato što smo retko industrijski naseljena zemlja i nemamo mnogo zagađivača, već i što imamo veliki broj sunčanih dana koji daju ukus i slast našem voću i povrću. Zato ta priča o našoj hrani podseća na devojku u zatvorenoj sobi, lepa je, ali je niko ne vidi i zato je krajnje vreme da uradimo neke pomake, da se na tom planu nešto popravi.

Srpski James Oliver

G

astonomija bi se mogla definisati i kao umešnost korišćenja hrane u svrhu proizvođenja endorfina, enzima sreće. Kreativci su u hrani pronašli kvalitete za koje niko nije ni pretpostavljao da su tu, tako što su sjedinili sastojke koji se nikada ranije nisu mešali. Kvalitet hrane dolazi još više do izražaja ako se zadovolji i onaj estetski faktor, umeće i veština prezentovanja iste.

praksa. U to sam se uverio kada sam upozano izvanrednog kuvara, koji je bio školovani kamenorezac. Opet, „Asocijacija šefova restorana“ omogućava svakom svom članu praćenje najnovijih svetskih kretanja u kulinarstvu, jer su u nju uključeni kuvari koji rade i u inostranstvu: Švajcarskoj, Francuskoj, Rusiji... Trenutno je kod mene u gostima kolega iz jednog beogradskog restorana, a ja često gostujem kod njega. Na

Darko Marković Jedan od takvih gastro-umetnika je i kuvar Darko Marković, šef kuhinje u Vinskoj kući “Kovačević“ u Irigu, i član „Asocijacije šefova kuvara Srbije”, koja je u februaru 2013. godine, na Internacionalnom festivalu gastronomije u Istanbulu, najvećem festivalu ovog tipa u svetu, u konkurenciji 30 zemalja osvojila petnaest zlatnih, devet srebrnih i osam bronzanih medalja, ukupno 32 odličja. U ekipi „zlatne“ reprezentacije nalazilo se 25 takmičara iz Srbije, a Darko Marković je bio deo tima koji se okitio srebrnom medaljom.

Ovo je bilo prvo učešće Darka Markovića na jednoj ovakvoj smotri najboljih šefova sveta. Kod nas pak, ovo je početak jednog novog, sveobuhvatnijeg, savremenog poimanja ove profesije, koja podrazumeva putovanja, razmenu iskustava i stalno dokazivanje.

Mlađani Darko Marković je danas šef kuhinje u prestižnom restoranu Vinske kuće “Kovačević”, zadovoljan razumevanjem i pomoći koja mu stiže od izuzetnog poznavaoca vina i velikog gurmana Miroslava Kovačevića, vlasnika Podruma “Kovačević” i istoimene Vinske kuće:

taj način razmenjujemo iskustva, dolazimo do novih rešenja, na opšte zadovoljstvo naših gostiju. A kada su gosti zadovoljni, naša misija je ispunjena - kaže Darko Marković.

Današnja razmišljanja u ovoj oblasti otišli su i dalje, pa se velika pažnja posvećuje slaganju vina i hrane. To je izuzetno zahtevno, jer od kuvara traži odlično poznavanje hrane i odlično poznavanje vina, i taj pravac ima sve više pobornika. A da bi se hrana i vino ispravno uvezalo, Darko Marković dodaje da “kuvari obavezno sve moraju da isprobaju prvo na sebi”.

Mada je kuhinja uvek predstavljala dušu restorana donedavno su kuvari bile samo “čike iza zatvorenih vrata”, a komunikacija na relaciji kuvar-gost sasvim isključena. Danas se to promenilo. Kuvari se upoznaju sa gostima restorana, razgovaraju sa njima, ponekad se razmenjuju i recepti i, ima li šta lepše od toga da vam šef kuhinje priča kako je jelo nastalo, i na koji način se ono uklapa sa određenim vinom?!

Jer, kako kaže Darko: -Kada su gosti zadovoljni i ja sam zadovoljan.

-Bitno je voleti ono što radite i da možete da osetite posao, a da bi se on i dobro obavljao morate da pratite vladajuće trendove. Međutim, u kulinarstvu je najvažnija

39

SRBIJA ZEMLJA LEPIH RAKIJA Ove godine, prof. dr Nikićević sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, pridružio se sajamskim jubilejima obeležavajući 30 godina neprekidne saradnje sa Novosadskim sajmom, što ga stavlja na čelo stručnjaka za ocenjivanje sa najdužim stažom na ovoj prestižnoj sajamskoj manifestaciji.

Prvo je 11 godina bio sekretar, pa 9 godina član komisije, od 2001. do 2005. goProf. dr Ninoslav Nikićević dine povremeni, a od tada i stalni predsednik Komisije za ocenjivanje kvaliteta jakih pića, tako da je Novi Sad jedan od njegovih omiljenih mesta na kojima radi.

Utisci o ovogodišnjim uzorcima jakih pića prof. dr Nikičević su jako povoljni. Od 48 pristiglih šljivovica sve, osim jedne, bile su jačine od 40 do 45 volumnih procenata, što je veliki uspeh. Uzorcima sa većim procentom alkohola se ne može osetiti miris, aroma, flair, bouquet, a ne valja ni iz medicinskog aspekta piti tako jaka pića, jer imaju loš uticaj na centralni nervni sistem, polne funkcije, želudac, jetru... Nigde u svetu nećete naći konjak (Cognac) preko 40, kalvados (Calvados) preko 42,43, te pravi škotski viski (Scotch whisky) preko 43 volumnih procenata. Izuzetak su jedino šljivovice, dunjevače, lozovače i breskovače, koje mogu da idu do 46.

Sva ostala jaka alkoholna pića treba budu od 40 do 45 volumnih procenata. Naši ljudi moraju polako da se privikavaju i menjaju loše navike i da proizvode i konzumiraju, te šalju na tržište uzorke koji neće biti sa velikom stepenažom.

Profesor Nikićević smatra da Srbija može svetu da podari izuzetno kvalitetna, jaka alkoholnih pića, pre svega,

40

voćne rakije. Imamo prelepe šljive prepečenice, jabukovače, rakije viljamovke, prelepe rakije od dunja. Niko još u svetu nije zaštitio rakiju od dunja. Pojavljuju se rakije od ribizle, maline, kupine... Srbija je još uvek eko-sredina. Ali, na free shop-u se još uvek ne mogu naći pića „Made in Serbia“, jer nismo još ništa od tih rakija zaštitili, a trebalo bi, prvenstveno voćne i grožđane rakije. Neophodno je da zaštitimo tehnologiju, jer kada nju zaštitimo, onda je lako zaštititi brendove.

U poslednjih desetak godina mnogi naši proizvođači su počeli da proizvode jabukovače tipa kalvados (Calvados), čuvenog alkoholnog pića iz Francuske. Međutim, jabukovače, mogu biti veoma lepe i ako se ne rade po kalvados postupku. Normalno da će uvek kalvados biti bolji, ali ...

Zlatno pravilo je da jabukovače, treba proizvoditi samo od vrhunskih sorti jabuka, kao što su Crveni Delišes, Jonagold, Jonathan....

Na ovogodišnjem ocenjivanju je bilo 9 ili 10 prelepih uzorka bezbojnih šljivovica (bezbojnih rakija bez uticaja bureta, tj. drveta). Nikada do sada, za mojih trideset godina koliko sam u ocenjivačkim komisijama, nisu bile bolje, oduševljeno je konstatovao prof. dr Ninoslav Nikićević, a on je čovek, stručnjak, kome se u potpunosti može verovati.

Srbija je zemlja rakije, ali moramo se potruditi da tako i ostane. Kvalitet smo, po oceni stručnjaka postigli, sada nam treba priznanje sveta da je ona zaista naša i da nam pripada.

Ponosan sam na srpska vina

Dipl. ing. Vladan Nikolić je savetnik i enolog nekolicine vinarija, stručni konsultant i šef za zemlje istočne Evrope prestižne kompanije “Lallemend”, kreator mnogih čuvenih i nagrađivanih visokokvalitetnih vina, zvanični enolog vodeće srpske vinarije, Podrum “Aleksandrović”, zahvaljujući kojoj se Srbija ponovo nalazi na vinskoj mapi sveta.

Na “Velikom blind testu najboljih srpskih vina“ u organizaciji somelijera, tehnologa, enologa, trgovaca, vinara, ljubitelja i drugih poznavaoca vina, sa ciljem dolaska do merodavnih parametara o kvalitetu srpskih vina, kao najbolje ocenjeno bilo je, iz grupe crvenih vina, vino “Rodoslov Reserve”, autorsko delo gospodina Vladana Nikolića, sa osvojenih 90,75 poena.

Za njegovo ime se čulo i u avgustu 2011.godine, kada je na najprestižnijem svetskom ocenjivanju vina “MUNDUS Vini” u Nemačkoj, u konkurenciji među 5.000 uzoraka, sa svojom kreacijom, vinom “Donska čaša” za vinariju “Vedernik” iz Krasnodora, napravljenu od autohtone gruzijske sorte grožđa rkatsiteli (rkah-tsee-tely) osvojio zlatnu medalju za kvalitet, a “Donska čaša” proglašena za najbolje rusko vina ikada. Danas je

prati, naročito manje vinarije, koje su se počele pojavljivati pre desetak, petnaestak godina, u kojima je po njegovom mišljenju učinjen ogroman napredak i dodaje da je ponosan na to da danas Srbija ima izuzetno dobra vina u zavisnosti od regije i da mnoga od njih mogu biti konkurentna najboljim svetskim vinima.

Osim kreiranja novih ukusa, svoj rad Vladan Nikolić je bazirao i na edukaciji. Trenutno se bavi aktuelnim svetskim fenomenom globalnog zagrevanja, drži predavanja sa željom da vinarima podeli suštinu problema i kako ono utiče na vinogradarsku i vinarsku proizvodnju.

Na ovu temu, u saradnji sa prof. dr Slobodanom Jovićem, sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, i Aleksandrom Petrovićem, njegovim asistentom,

U vinskom svetu informacija, da su najveći broj poena na nekom svetskom takmičenju u ocenjivanju kvaliteta vina, osvojila vina iz Podruma “Aleksandrović”, ne predstavlja iznenađenje. U timu je sa Božidarom Aleksandrovićem, vlasnikom srpskog vinskog brenda, “Trijumf” od 2002. godine. Uz nesebičnu pomoć Pierre Yves Bourneriasa, enologa iz Enološkog instituta u Šampanji, Vladan Nikolić je Srbiji podario „Trijumf“ - prvo srpsko penušavo vino izrađeno po šampanj tehnologiji

ono zvanično vino Kremlja.

Preko 23 godine Vladan Nikolić je u ovom poslu, koji, po njegovim rečima, traži permanentno ulaganje, pre svega u znanje, edukaciju, praćenje novih trendova, i onda uvek zavisite još od prirode, od sezone, a od vas se očekujete da uvek imate kontinuitet kvaliteta.

To u ovom poslu nimalo nije lako ali, sa jednim velikim iskustvom i radom može se mnogo postići.

Na pitanje o mestu srpskih vina u odnosu na svet, Vladan kaže da pomno

Vladan Nikolić je u Poljopirvrednom kalendaru 2012. godinu (Dnevnik Holding AD, Dnevnik Poljopirvrednik AD), objavio svoja zapažanja na temu “Globalno zagrevanje-izazov savremenoj enologiji”. Jer, vinogradarima i vinarima je pomoć neophodna u još jednoj trci, u mnoštvu nametnutih, trci sa prirodom, a reč stručnjaka je ne samo važna i nezaobilazna, već često i jedina na koju se oni, profesionalno okrenuti ovoj poljopirvrednoj grani, mogu osloniti.

Dipl. ing. Vladan Nikolić

41

SRPSKA RAKIJA OD MILION EVRA Komisija nikad stručnijeg sastava, stroga, ali pravedna, sa vrhunskim kriterijumima pri ocenjivanju.

Generalno, rakije nikad bolje.

Pre svih, šljivovica je ocenjena kao najbolja, lozovače odlične, a dunjevače sve bolje. Više se očekivalo od kruškovača i kajsijevača, koje su podbacile.

Velikim šampionskim peharom nagrađeni su Udruženje proizvođača rakije Srpska rakija, Beograd i BMB Delta, Gradiška, Bosna i Hercegovina, za visok kvalitet i širok asortiman ocenjenih voćnih rakija.

Voćar Kopaonik, Brus; Srpski pravoslavni manastir Sv. Arhangel, Kovilj; Promont Group, Novi Sad i Braća Tomašević, Prijepolje, nagrađeni su Srebrnim šampionskim peharom za visok kvalitet i asortiman ocenjenih voćnih rakija.

Prof. dr Ninoslav Nikićević sa Poljoprivrednog fakulteta u Zemunu, najavio je skori izlazak iz štampe obimne knjige o rakiji, koja će umnogome doprineti da srpska rakija na budućim ocenjivanjima generalno dobije zlatnu, jer je prema mišljenju ovog vrhunskog stručnjaka, koji u Komisiji za ocenjivanje kvaliteta jakih alkoholnih pića radi pune tri decenije neprekidno, srpska rakija vredna bar milion evra i ona može da bude uzdanica srpske poljoprivrede i budžeta Republike.

Nagrađeni proizvođači rakija To je, u najkraćem, izveštaj sa ocenjivanja kvaliteta stručne komisije jakih alkoholnih pića industrijskog i zanatskog tipa proizvodnje, koje je organizovano povodom 80.

Međunarodnog poljoprivrednog sajma. Pred stručnom komisijom Novosadskog sajma našla su se 173 proizvoda, 76 učesnika iz Makedonije, Crne Gore, Slovenije, Hrvatske, BiH, Republike Srpske i Srbije.

ZANATSKA VINA BOLJA OD INDUSTRIJSKIH Prosek ocena za sva vina je 81,07, što bi u vinskom ocenjivačkom žargonu bila srebrna medalja.

Ove, kao i prethodnih nekoliko godina, mnogo je više “malih” proizvođača iz zanatskog tipa proizvodnje dalo svoja vina na ocenjivanje, koji su imali bolja vina od industrijskih.

Povodom održavanja 80. Međunarodnog poljoprivrednog sajma, ocenjivana su vina u dve kategorije, u zanatskom i indistrijskom tipu proizvodnje.

U kategoriji zanatskih vina bilo je 50 učesnika, ocenjeno je 108 uzoraka vina, dva su dobila šampionsko zvanje u grupi, dodeljeno je 29 zlatnih, 49 srebrnih i 23 bronznih medalja. Veliki šampionski pehar dobio je Fruškogorski klaster vinara i vinogradara ALMA MONS, Novi Sad, za organizovani nastup i najviši kvalitet ocenjenih belih i crvenih vina.

Srebrni šampionski pehar pripao je Udruženju vinogradara i vinara Srbije VIVIS,, Beograd i Zadužbini kralja Petra I Karađorđevića, Oplenac, Topola, dok je Vinarija Veritas, Sremski Karlovci, je za visok kvalitet ocenjenog asortimana vina, nagrađena je Peharom Novosadskog sajma. Što se tiče industrijskih proizvođača, bilo je osam učesnika, sa 40 ukupno uzoraka. U ovoj kategoriji dodeljeno je 13 zlatnih, 27 srebrnih, a dva vina su proglašena šampionima kvaliteta. Veliki šampionski pehar otišao je u vitrine “13.

Jul – Plantaže”, Podgorica, Crna Gora - za kvalitet ocenjenih belih, crvenih i penušavih vina. Pehar Novosadskog sajma pripao je Vinariji Stobi AD, Skopje, Makedonija.

Prilikom svečane dodele priznanja istaknuto je da globalne klimatske promene, jako utiču na brzinu sazrevanja grožđa, degradaciju kiselina, prikupljanje alkohola i da jako

42

remete kvalitet belih vina, posebno kod proizvođača industrijskih vina, koji imaju više problema sa organizacijom proizvodnje, berbom i drugim, nego “mali” proizvođača. “Mali” proizvođači, koji su dobri, imaju konsultante, koriste savremena saznanja iz enologije i to je ono što je jako značajno i očitava se u nagradama. Ipak, jasno je da mali proizvođači koji imaju po pola hektara, hektar, još nisu dovoljno upućeni u proizvodnju i rade kako su njihovi preci radili, te da ukoliko žele da imaju vrhunska vina, to mogu postići samo stalnom edukacijom. Više nego iko, pojedini vinari su skeptični i nepoverljivi prema savremenoj tehnologiji, ali primena takve tehnologije je neminovnost.

Uostalom, to je pre svega na dobrobit njihovu, ali i za poboljšanje kvaliteta srpskih vina.

Nagrađeni proizvođači u kategoriji vina

Pinot Noir Tri sedmice novi brend Vinarije

Vinum

Milan Ubavić Pre sedam godina Milan Ubavić je bio tek “mladi vinar koji obećava”. Kada je prošle godine na studijskom putovanju, u trajanju od sedam dana u Napa valley, Kalifornija u jednoj vinariji, kako je zamišljao da treba da izgleda njegova idealna vinarija, saznao da je izvrstan Pinot Noir koji je probao, od istog onog klona kojeg on gaji u svom vinogradu, u Sremskim Karlovcima, klona tri sedmice, znao je šta mu je činiti. Iz Amerike je poneo tri, a pošto su mu na carini uzeli, doneo kući jednu bocu Pinot Noir-a, dovoljnu da oseti ukus onog kakvog on hoće da napravi. I napravio je, siguran da će to vino biti novi brend njegove vinarije iz koje su već izašla vina poput Frankovke (berba 2002.) i Sauvignon blanc

(berba 2009.), vina koja su osvojila dve srebrne medalje na selekciji vina u Parizu 2004. i 2010. godine. Nagrada iz 2004. godine je bila prva koju je osvojilo vino iz jedne privatne vinarije sa ovih prostora posle 73 godine.

–I Chardonny nam je fenomenalan, jedino što ga nemamo mnogo. Mi se medijski ne eksponiramo, jer nemamo dovoljne količine i to je problem - žali se gospodin Ubavić i dodaje da ni nagrađeni Sovinjon Blanc, ni Chardonnay, njegov tihi favorit, nisu najprodavanija vina Vinarije “Vinum”, već je to trenutno vino “Viner”, kupaža Traminca, Zlatnog i Italijanskog Rizlinga, Seminion-a, Chardonnay-a i Muskata Žutog.

Otkud jedan doktor, uz naporan i zahtevan laboratorijski rad nalazi vreme i motiv za uspešno bavljenje vinarstvom, gospodin Ubavić kaže da bez ljubavi ne kreće ni u jedan posao. -Meni je i “Medlab” ljubav, samo je ona prva, koja se rodila pre dvadeset godina. A vino mi je bila neka ideja, što zbog ljubavi prema vinu, ali i želje za dokazivanjem.

Vinarija “Vinum” na, za sada, 9 hektara, i još 3 hekatara u pripremi, može da

proizvede 40-50.000 litara vina, ali je još uvek problem vinski podrum, pa Milan razmišlja o proširenju starog ili izgradnji novog i ide na smanjivanje količine roda grožđa da vino bude što kvalitetnije. S druge strane, to ima i svojih prednosti, jer su “Vinumova” vina sve traženije, kako u Novom Sadu tako i širom Vojvodine.

Dok se stvari oko novih ideja, zasada i podruma “krčkaju”, Milan Ubavić je kao jedan od petorice članova Udruženja osmislio prvu novosadsku vinoteku „Naša vina“ u Dunavskoj ulici broj 31, u Novom Sadu, u samom centru grada, i u bašti, u prikladnom ambijentu, mirnoj atmosferi, uz zvuke tamburaške muzike (svakog petka uveče), uživa u ovoj novoj, prošlogodišnjoj priči, siguran u njen uspeh.

VINUM d.o.o.

21000 Novi Sad, Ilje Ognjanovića 1 Tel/Fax: 021/6619-924 E-mail: vinum@sbb.rs Web: www.vinum.co.rs

Sava Jojić, gospodin sa belim šeširom

Alfa i omega Vinarije „Mačkov podrum“ iz Iriga, gospodin Sava Jojić, vlasnik više od 30 hektara vinograda u najlepšem delu Fruške gore, poznat je u vinskim krugovima kao veliki gospodin koji ume da napravi dobra vina: bela - Traminac mirisavi, Incognito, Sauvignon Akacia, Chardonnay, crvena - Camerlot, Merlot, Pinot Noir i Portugizer.

Vinogradarstvo i vinarstvo učio je od svog dede, pa od svog oca, ali je proširio vinograde, ustalio proizvodnju vina, podigao vinariju i Mačkovu vinsku kuću - Senicu i Vinotoču, smeštenu u kompleksu vinarije, spremnu da primi prave uživaoce

vina u skladu sa motom kuće: ZNATI PITI, ZNATI ŽIVETI! Gospodin Sava Jojić je kao vitez Vinskog viteškog reda “Sveti Georgije” obučen u sremačku nošnju i okićen sa tri medalje: medaljom Evropskom vinskog viteškog reda „Sveti georgije“, medaljom Srpskog vinskog viteškog reda „Sveti Georgije“ i medaljom Svetskog kongresa vinara i vitezova vina, imao čast i zadovoljstvo da u svom vinogradu, na potezu Ružaš, zajedno sa svojom porodicom, ugosti vitezoveučesnike 47. Svetskog kongresa Udruženja vinskih vitezova (F.I.C.B.) iz celog sveta.

Vinarija „Mačkov podrum“ je jedna od pet Vinarija, koje su krajem 2012. godine osnovale prvu Vinoteku vojvođanskih vina u Dunavskoj ulici. Udruženje “Naša vina” uz Vinariju “Mačkov podrum” čine još: Departman za vinarstvo i vinogradarstvo Poljoprivrednog fakultea u Novom Sadu, Vinarija “Vindulo” iz Temerina, Vinarija “Vinum” i Vinarija “Đurđić” iz Sremskih Karlovaca.

Gospodin Sava Jojić je pre šest godina uveo praksu proslavljanja Dana mladog vina svakog trećeg četvrtka u novembru, po ugledu na Francusku, gde se proslavlja

Božole, Italiju Nuovo, a kod nas Portugizer, ili “Svatovac”, jer se uvek pije u jesen, baš u vreme kad su se momci ženili, domaćini slave slavili i razna druga veselja priređivala. Privilegiju da prvi probaju Mlado vino imali su do sada samo Novosađani, a od ove godine planirano je da preko Beograda, Mlado vino osvoji celu Srbiju.

Isečak iz života gospodina Save Jojića opisan je i u vojvođanskim pričama: “Vreme koje se nikad više ponoviti neće” našeg književnika Vanje Čobanova (2012). U priči o Savinim precima Ćiri, Todoru i Savi, pod nazivom “Treći četvrtak u novembru” otac Save Jojića, takođe Sava razmišlja:”Pred očima su mu bili vinogradi. Razmišljao je o toj zemlji koja je za njega bila mit. Vjeruju u život. Poreklo. Privilegija. Posedovanje zemlje, što mu je davni predak Ćira omogućio. Na taj deo kosmosa svi imaju jednako pravo, ali ga mnogi nisu ostvarili”. Gospodin Sava Jojić ne mora o tome da brine.

Vinarija Mačkov podrum 22406 Irig, Zanatski centar bb Tel.: 022/462-492, 021/6261-611 E-mail: office@mackovpodrum.co.rs, Web: www.mackovpodrum.co.rs

43

Vinarija Šijački, zadovoljstvo pretočeno u kvalitet

Milan Šijački Milan Šijački donedavno osnivač i vlasnik Vinarije„Bononija“ u Banoštoru, odnedavno iste, ali pod imenom Vinarija „Šijački“, kaže da se ništa, osim imena, neće promeniti: -Vino ćemo i dalje praviti od našeg grožđa iz naših vinograda, i biće onoliko kvalitetno koliko ćemo se mi, moja supruga Ksenija i deca Ivana i Milenko truditi, a trudićemo se kao i do sada mnogo.

Banoštorci važe za uvek zadovoljne ljude, i kada se ogrozde vinogradi i kada se grožđe pretoči u vino.

Jer, pozicija Banoštora, na obroncima Fruške koja se baš tu uliva u Dunav, koje greju dva sunca, jedno pravo i ono koje se ogleda u reci i isijava bar sat duže svakog dana, utiče da grožđe bude slađe nego u drugim delovima Srema. Zima 2012/2013. je bila blaga, toliko da se slične niko u ovom kraju i ne seća, pa se očekuje izuzetna godina i u vinogradima, a posle i u bocama, što daje razlog za dodatno zadovoljstvo.

Vinogradi porodice Šijački prostiru se na 8,5 hektara, a planirara se proširenje

44

za još 2,5 hektara, čime bi se zaokružila i optimalizovala proizvodnja i prerada grožđa. Na njima se gaje od belih sorti: Italijanski Rizling, Rajnski Rizling i Chardonnay, od crvenih dominantna je sorta Merlot i Frankovka, i Muskat Hamburga i Cabertnet Sauvignon, od kojih se pravi čuveni Rose sa Ivaninim potpisom i osmehom na etiketi.

Na novim površinama Šijački planiraju da svoje vinograde podmlade Neoplantom, novostvorenom sortom i time isprave trend dominacije internacionalnih sorti, koje diktira tržište.

Vinarija „Šijački“ dalje planira da okonča radove oko podruma kapaciteta 100.000 litara, opremanje podruma i da intenzivira rad na imidžu i imenu firme. To konkretno podrazumeva arhiviranje, barikiranje vina, pre svega crvene sorte Merlot i bele Chardonnay.

I mada su vina Vinarije „Šijački“ dobila brojna priznanja, najveće priznanje je što su svi članovi porodice uključeni u njen rad i sve to fantastično funkcioniše. Pater

Ivana Šijački familias Šijačkih kaže da je to osnovni cilj. Porodica svakog dana, iz godine u godinu, nalazi u ovom poslu neku novu inspiraciju. Npr. inspiracija je i kada se podižu novi vinogradi, i kada su u rodu, pa kada ih berbe. Vrhunac svega toga je u podrumu, kada se to Bogom dano grožđe, preradi i pretoči u neko vino, prepoznatljivo, a opet sa nekim novim momentom, nekim novim tonom, u čemu su do sadaŠijački uspevali.

Svi kažu da Vinarija „Šijački“ ne bi bila toliko lepa da nije tako lepog lika i osmeha

Ivane Šijački. Danas prevashodno u ulozi menadžera, Ivana Šijački, diplomirani enolog, prati i svetske trendove u tehnologiji proizvodnje vina. Mada se tim Šijačkih trudi da svake godine unese po neku novinu i osavremeni proizvodnju, po Ivaninom priznanju njihova vinarija je još uvek polu-tradicipnalne, polu-savremene proizvodnje, što je pokazalo da i takva „roba ima svoje kupce“, pa i one koje su joj verni po nekoliko desetina godina, što je potvrda činjenice da tehnologija utiče na samu proizvodnju i prodaju vina samo delimično, jer je neki lični pečat izuzetno značajan.

Svi hvale vina Vinarije “Šijački“, ali koje su zamisli u daljem razvoju, Ivana kroz osmeh odgovara: -Da svi hvale vino Vinarije „Šijački“, i dodaje u maniru ove sjajne porodice: -Naš cilj je da se ne završi samo na ovoj generaciji, nego da i naredne četiri generacije mogu da žive od proizvodnje dobrih vina.

Podrum Miljević, život u skladu sa Fruškom Etno domaćinstvo Dragana Miljevića u Starim Ledincima za nepune tri godine je svojim pionirskim i pre svega pažljivo planiranim aktivnostima “u skladu s prirodom”, postalo prepoznatljivo mesto odmora, relaksacije, istraživanja i avanturizma u okruženju, Srbiji, a sve više ga otkrivaju i gosti iz Evrope i dolaze na konačište. Šta je to tako posebno što se vezuje za ovu složnu šestočlanu porodicu, Draganovu suprugu Miu, decu Vuka, Inu, Taru i Saru?

Možda je odgovor u pokušaju povratka prirodi u punom smislu reči, kroz aktivnosti i upoznavanja, kako sa tragovima i spomenicima kulture, tako i biljkama i njihovim plodovima, kojih u Fruškoj gori ima u izobilju. Možda je tajna domaćinstva Miljević u paralelnom praćenju savremenih trendova i njihovim usklađivanju sa tradicionalnim, domaćinskim načinom života. Domaćinstvo Miljević je jedno od retkih na kojem se odvija razmena sa prirodom, po principu uzimanja sezonske hrane sa našeg prostora. Tu se kuvaju čorbe i prave pite od tek uzbrane mlade koprive, salate i pite od sremuša, salate od mladog maslačka, bokvice, cikorije… Domaćinstvo Miljević brižljivo osmišljava vikend programe organizovanih šetnji po prirodi, uključujući kurseve sa upoznavanjem lekovitih i jestivih biljaka. Početkom maja organizovan je “tihi lov” na gljivu u narodu poznatu kao Đurđevača. U skladu sa „ona nam daje, a mi koristimo“, organizovane su i radionice na kojima se od sakupljenih gljiva i biljaka kuva čorba, gulaš i paprikaš. U ovom domaćinstvu se mesi domaći hleb „a la Miljević“ (mešavine brašna od celog zrna pšenice i spelte) i služi domaća hrana.

Ali, da vas to ne zavara, jer etno domaćinstvo Miljević je svoju aktivnost počelo sa farmom koza, pa se uz kozje meso i prerađevine od kozjeg mesa,

ovde mogu naći retki proizvodi poput kozjeg mleka, jogurta i surutke, kao i sir od kozjeg mleka: običan i dimljeni trapist, te trapist sa vlašcem.

Verovatno identitet ovom domaćinstvu daje i Podrum Miljević, u kome se sa samo 2 ha vinograda ubire grožđe od kojeg je Miljevićima pošlo za rukom (ili znanjem) da naprave prepoznatljiva vina: Traminac mirisni, belo vino od muskatnog grožđa, sa nešto manje kiselina, omiljeno posebno kod vinoljubaca-početnika i dama; Italijanski Rizling, koji se odomaćio u Fruškogorju, pitak i sa više kiselina; već tradicionalno vino iz ovog Podruma, Pinot Noir; a prošle godine kao novina, a po ugledu na sve ostale vinarije u Fruškoj gori, potekao je i prvi Bermet. Ove godine pridodato je vino Pinot Rose (od Burgundca crnog) jedno izvanredno lagano, lepršavo vino, idealno kao osveženje u vrele dane, koje se slaže sa piletinom i laganijim jelima, posebno interesantno uz jaretinu.

Uspeh domaćinstva Miljević leži i u stalnom pronalaženju novih sadržaja vezanih za neotkrivene blagodeti Fruške i zaboravljenim aktivnostima. Trenutno su Miljevići angažovani oko obeležavanja biciklističkih staza, za koje su zainteresovani posebno stranci, a za koje ova planina pruža velike mogućnosti. Uskoro će se na njihovom sajtu naći mapa sa obeleženim mountain bike stazama Fruške gore.

Porodica Miljević je povezana sa prijateljima,„Aktivna Fruška“, sa kojima ima saradnju vezanu za šetnje i školu jahanja, kao i sa Draganom Đorđevićem, koji ima izvanredni med i čajeve, takođe sa Fruške gore, ali pre svega ova porodica je povezana među sobom i sigurno je to energija koja je pokreće i čini je uspešnom, jedinstvenom i prepoznatljivom.

Etno domaćinstvo Miljević

21207 Stari Ledinci, Sime Šolaje 41 Tel.: 021/2986-268, 2986-181; Mob. 063/7188-546 E-mail: info@podrum-miljevic.co.rs Web: www.podrum-miljevic.co.rs

45

Timomed, slatki šampion

Srbislav Vasiljević, vlasnik knjaževačkog Timomeda sa unucima Veliki šampionski pehar u kategoriji Pčelinji proizvodi i oprema za pčelarstvo na ocenjivanju organizovanom povodom 80. Međunarodnog poljoprivrednog sajma, ponovo se našao u rukama Srbislava Vasiljevića, vlasnika i direktora knjaževačkog “Timomeda”. Svi uzorci imali su vrhunski kvalitet, a uz to asortiman meda, preparata na bazi meda i drugih pčelinjih proizvoda, pčelarske opreme i pribora, bio je najraznovrsniji. Pored 19 Velikih zlatnih medalja, knjaževački “Kardio med” proglašen je šampionom kvaliteta grupe proizvoda. Višestrukom pobedniku i šampionu Novosadskog Međunarodnog poljoprivrednog sajma, Srbislavu Vasiljeviću iz knjaževačkog “Timomeda”, pripala je čast da se prilikom dodele priznanja Novosadskog sajma u ime svih nagrađenih zahvali, pre svega komisijama na ocenjivanju kvaliteta, kao i organizatoru.

-Ova priznanja zaslužena u veoma teškim uslovima privređivanja ohrabruju nas da i u takvim uslovima možemo da postignemo značajne rezultate sa našim dobrim proizvodima. U godini jubileja Novosadskog sajma, ova prizananja imaju posebnu težinu za sve nas nagrađene, ali isto tako ova priznanja nas i obavezuju da nastavimo ovu tradiciju ocene kvaliteta, da i sledeće godine učestvujemo i dokažemo da su naši proizvodi trenutno najbolji i najkvalitetniji na domaćem tržištu. Siguran sam da sa ovakvim kvalitetom proizvoda možemo biti ne samo ponosni, nego da ćemo naći kupce kako na našem prostoru tako i u izvozu i kvalitetom dokazati naše srpske proizvode.

Uz još jednu zahvalnost, želja da se i sle-

46

deće godine svi vidimo na jednom ovakvom skupu, ali isto tako bi pozvao da učestvuju sve oni koji ove godine nisu bili, neka se pridruže ovom takmičenju na kojem će dokazati da i oni imaju proizvode sa kojima mogu da se ponose – rekao je Srbislav Vasiljević.

Knjaževački “Timomed” prisutan je na srpskom tržištu od 1989. godine i za to vreme je od Osnovne organizacije kooperanata sa 3 zaposlena, izdržao sva iskušenja i uspešno prerastao u Društvo sa ograničenom odgovornošću, sa 23 zaposlena i godišnjom preradom od preko 500 t meda. Organizuje proizvodnju primarnih pčelinjih proizvoda: meda, voska, propolisa, polena, matičnog mleča, obezbeđuje repromaterijal i hranu za pčele. Na sopstvenom pčelinjaku ima preko 500 košnica, a ostalo kod pčelara kooperanata. Količine primarnih pčelinjih proizvoda koje su potrebne za angažovanje celokupnih proizvodnih kapaciteta nabavljaju se i otkupom od ostalih pčelara koji nisu direktni kooperanti, sa područja opština Knjaževac, Zaječar, Sokobanja i Negotin. Prikupljeni med se u pogonima “Timomed”–a klasifikuje (šumski, livadski, bagremov, lipov, cvetni med), preradi i u različitim pakovanjima plasira na domaćem i inostranom tržištu. Osim meda,

koji je osnovni proizvod, “Timomed” je na tržištu prisutan i sa drugim pčelinjim proizvodima. Tako se u trgovinama širom zemlje nalaze propolis kapi, polen, Dijetmel (proizvod koji predstavlja zamenu za šećer), Dijetbet (med sa hromom), Dijetbet 2 (namenjen dijabetičarima), Efermded i Efermel (dijetetski proizvodi obogaćeni organski vezanim gvožđem).

Iz programa čvrste hrane za pčele izdvajamo pogače Apitimo O i Apitim S. Svoju razvojnu strategiju “Timomed” bazira na prirodnim bogatstvima sa ekološki čistog područja Stare planine koje pokriva, sopstvenim proizvodnim kapacitetima i potrebama domaćeg i inostranog tržišta. “Timomed” radi na osvajanju proizvodnje novih dijetetskih i drugih proizvoda na bazi meda i lekovitog bilja, ali i na programu parafarmakologije i kozmetičkih preparata, kao i na povećanju broja košnica u pčelinjaku Pčelinjak “Timomed”–a prerastao je u Centar za selekciju i reprodukciju matica. U okviru centra vrši se i veštačka oplodnja matica. Ispitivanje, unapredenje i kontrola kvaliteta proizvoda obavlja se po najvišim svetskim standardima u sopstvenoj laboratoriji iu laboratorijama Veterinarskog instituta u Zaječaru, Instituta za higijenu i tehnologiju meda u Beogradu, kao i u akreditovanim laboratorijama za tržište EU u Nemačkoj. Za dobar kvalitet pčelinjih proizvoda neophodno je korišćenje pravilne apitehnike i skladištenje meda u odgovarajućim uslovima.

Zbog toga “Timomed” od svog osnivanja vrši edukaciju pčelara. Predavači su eminentni stručnjaci iz naše zemlje i sveta.

Razvojni program i usvajanje najsavremenijih poslovnih, marketinških, organizacionih i tehnoloških rešenja pružiće dalji prosperitet i budućnost “Timomed”–a.

TIMOMED d.o.o.

za proizvodnju i preradu meda 19350 Knjaževac, ul. Kej Veljka Vlahovića 7A Tel. 019/732-330, 732-872, 730-721; Fax: 019/732-485 E-mail: timomed@open.telekom.rs; Web: www.timomed.co.rs

Pionir potiskog vinogradarstva i vinarstva šine zasada vinograda bile su između dva rata i do 50-tih godina prošlog veka, kada se u ovom kraju površina pod vinogradima kretala oko 400 jutara. Čurug je bio ograđen „poljima“ vinograda i voćnjaka. Moj pradeda Dimitrije imao je oko 2,5-3 jutra vinograda, i voćnjak između, tako da u mom slučaju, što se tiče tradicije, ima nešto i u genima.

Gavra Botić

V

inarija „Biserno“ Gavrila Botića iz Čuruga, za sada je jedina u žabaljskoj opštini, mada za to ne postoji valjan razlog.

Vina ovog kraja imaju tradiciju, podneblje je pogodno za gajenje belih sorti vina i garantuju budućnost svakom vrednom čoveku. Gospodin Botić ima 3 hektara pod vinogradom, nepun hektar stonih sorti, a vinskih sorti oko dva hektara. Smatra da ovaj region, kao i sva porečja u Vojvodini, Srbiji i Evropi, pogoduju uzgoju vinogradarstva i voćarstva, ali naglašava da se mora biti uporan i istrajan, jer rad i trud moraju biti kad tad nagrađeni.

-Ovaj kraj ima kulturu proizvodnje i grožđa i vina. Potez Čurug-Žabalj, bio je poznat po vinogradarstvu i vinarstvu od 1710. godine, o čemu svedoče pisani dokumenti. U to vreme Žabalj je imao 210 hektara pod vinogradima, a Čurug oko 100 hektara. Najveće povr-

I tada, kao i kasnije, bilo je i uspona i padova u gajenju vinograda ali, ne slučajno 60-tih godina, za samo 10 godina iskrčeni su svi vinogradi u opštini Žabalj. Posle 90-tih godina, do nas su doprla prva saznanja što se tiče čistih vina Italijanskog rizlinga, Burgundca, i drugih i tada nastupa interesovanje mlađeg sveta za vino i vinsku kulturu.

Kada je stasala naša generacija i prvi put probala sortna vina, postavili smo logična pitanja: “Šta smo mi to dosad pili? Gde smo mi živeli, kada nismo imali gde da probamo takva vina?“ - Počeo sam sa sadnjom stonih sorti, pošto je to bio „brz dinar“, pa i danas imam rane sorte. Od tog hektara vinograda izdržavao sam porodicu i podigao skoro dva hektara vinskih sorti. Ja sam jedan od pionira vinogra-

darstva na potezu Čurug-Žabalj, unazad dvadeset godina. Prvi zasad imao sam na Bisernom ostrvu 1991. godine, Portugizer i Burgundac crni, ali zbog određene vlage i mikroklime ovo područje nije naklonjeno tim sortama, pa sam zasadio Sovinjon beli, Semijon i Chardonnay, i to se pokazalo kao dobar potez. Na potezu imeđu Čuruga i Žablja zasadio sam stone sorte Muskat, Karmen, Grožđanku, nešto Burgundca crnog. Zahvaljujući pozitivnom finansijkom efektu sa te površine, zasadio sam nepuna dva hektara Frankovke 80%, Cabernet-Sauignona, Merlota, Cabernet Frana i Game bojadisera, što se pokazalo kao odlična kombinacija. Da sam bio u pravu pokazalo se i na prvoj „smotri“ potiskih vina u Žablju, jer su i degustatori i prisutni najviše ocene dali Roseu, Frankovki i Sovinjonu belom, a usledila su i brojan druga priznanja u Novom Sadu, Vršcu, Temerinu...

Gavra Botić razmišlja da proširi vinograd za još dva hektara sortom Sovinjon beli, ali sa sadnim materijalom, klonovima, isključivo iz Francuske ili VCR Raushedo, vrhunskim proizvođačem lozno-sadnih kalemova iz Italije.

Kako će to i kada biti, daće Bog zdravlja i tržišta, jer kaže Gavra, vreme vina tek dolazi, ljudi praktično tek otkrivaju vina sa potiskog područja koje je izuzetno povoljno za gajenje belih sorti grožđa i vina.

Vinarija Biserno, Gavre Botića, 21238 Čurug Petra Konjovića 29, Tel.: 021/833-042; Mob.: 064/9310-209 E-mail: pufnans@yahoo.com

Zdravstvena ustanova MEDLAB Zavod za laboratorijsku dijagnostiku 21000 Novi Sad, Ilije Ognjanovića 1 tel: 021/422-332; 065/4422 -32 E-mail: medlab@sbb.rs Web: www.medlab.rs

47

Žabalj u srcu Vojvodine Opština Žabalj se nalazi u geografskom centru Vojvodine, na nešto više od 90 km od Beograda, 25 km od Novog Sada i 30 km od Zrenjanina. U njoj živi 27.000 stanovnika i obuhvata četiri naselja: Žabalj, Đurđevo, Čurug i Gospođince. Poslednju deceniju je više spominjana po tome što se u njenoj blizini, na površini od 45 hektara, urađen po najvišim svetskim standardima, nalazi Golf Club „Centar“, najveći razlog dolaska u ove krajeva.

Međutim, danas, svi oni koji dolaze u Žabalj, mogu birati između dva parka prirode sa brojnim sadržajima za lovce i ribolovce, Parka prirode “Jegrička”, koji sa 250 m uređenom obalom i 40 mesta sa pontona za pecanje u netaknutoj prirodi, koji nazivaju “rajem za sportske ribolovce”, i Parka prirode ”Stara Tisa”, čija je obala prekrivena trskom sa mnoštvom pontona i mesta za pecanje neke od 23 vrsta ribe i lovišta u kojem se mogu loviti srne, divlje svinje, fazani, zečevi, patke, prepelice….

TO Žablja je akcenat svog delovanja stavila na proširivanje smeštajnih kapaciteta u domaćoj radinosti, u čemu je opština oskudevala. Čarda “Debeli lad”, restorani “Grand” i “Odiseja”, Villa “Diiva” i seosko turističko domaćinstvo “Babin salaš” su jedini objekti koji raspolažu smeštajnim kapacitetima dok je prijatnih gostiona, pizzeria i caffea i etnorestorana sa specijalnim ponudama u izobilju.

U Žablju se godišnje održava dvadesetak manifestacija: Žabaljski dani, Ovčarski dani, Čuruška regata, Nova vina Potisja, Svetski dan zdrave hrane, Škembijada, Džipijada, Zlatni kotlić-Čurug, likovne kolonije, rok koncerti i dr. Direktorka TO Žablja Marija Čupić kaže da se broj manifestacija neće povećavati, ali će se raditi na obogaćivanju programskih sadržaja svake postojeće.

U toku prošle godine, deset organizovanih grupa obišlo je opštinu Žabalj, a za ovu godinu turistički radnici se nadaju većoj poseti, jer ovo mesto bogato istorijskim spomenicima, tragovima prošlih vremena, intersantnim prirodnim resursima i nadasve ljubaznim Žabljanima, zavređuje mnogo veću pažnju.

Turistička organizacija opštine Žabalj 21230 Žabalj, Trg Svetog Save br. 3 Tel./Fax: 021/831-688 E-mail: info@zabalj-tourism.org; Web: http://www.zabalj-tourism.org

48

49

Minićeva kuća rakije, miris prirode Srbije

Stanimir Minić Cane poznati proizvođač rakije iz sela Donja Trepča kod Čačka, proizvodnjom rakije se bavi od 1980. godine isključivo zato što to voli.

Rakija se u ovoj familiji peče unazad nekoliko pokolenja, od deda Mateje, preko oca Branka, kojeg je baba Natalija rodila pored kace, kada se nadnela da vidi da li je prevrela šljiva ranka. Ovu ljubav nastavili su potomcvi i danas “Minićeva kuća rakije” proizvodi 25 vrsta rakija od starih, autohtonih sorti: dunje, kruške takiše, kruške viljamovke, kajsije, breskve, trešnje, višnje, i možda jedinstvenih u svetu rakija od vinogradske šeptelije, dinje, drenjine, trnjine pa kupine, orahovače, jabuke, banana, travarice.

Prva Minićeva rakija bila je šljivovica, od koje je nastala “ekselencija” danas zvanično brend čačanskog kraja, Srbije i najbolja rakija svih vremena, na 75. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu ocenjena fantastičnom ocenom 19,20.

-Za bavljenje ovim poslom, čovek mora imati sreće da se rodi u Trepči na južnim padinama planine Vujan (Bukovik, Ostrica) i da su mu za otkup voća blizu Suvobor i Rudnik, a za dren, oskorušu i krušku takišu Stanimir Minić sa priznanjima Goč, kaže Stanimir Minić.

Novosadskog sajma Iako imaju 90 ari sopstvenih zasada raznih sorti voća, bave se ljea 212, a dobar deo se i izvozi. Ali, otkupom isključivo od proizvođača čiji neponovljiv doživljaj kada dođete do se voćnjaci nalaze iznad 600 metara Donje Trepče, bilo koga iz sela priupinadmorske visine, gde nema zagađi- tate za Minićevu kuću rakije, na “radvača, strogo vodeći računa o geograf- nom stolu” će vas uvek dočekati uzorci skm poreklu svakog kupljenog ploda. svih vrsta, a na vama je da izaberete Šljivovica se ovde pravi od kombina- onu koja vam se u tom trenutku najviše cije starih sorti: Madžarka, Požegača, dopadne.

Trnovača, Ranka... Sve rakije se prave od zdravih jestivih plodova kojima je prethodno otklonjena koštica i sve su Minićeva kuća rakije osim šljivovice, „damske“ rakije, idealne 32215 Donja Trepča, Čačak, za spravljenje koktela.

Tel.: 032/824 193; 063/746-246, Minićeve rakije se mogu naći u E-mail: info@miniceva.info restoranima u Čačku i na Rudniku, u Web: www.miniceva.info beogradskoj „Srpskoj kafani” kod Ate-

Destilerija Zarić, rakije kraljevskog ukusa

Milan Zarić sa Plaketom i medaljama Novosadskog sajma “Opsesija” (rakija od malina), “Medena” (šljiva prepečenica od meda, medovača), “Povlenka” (prepečenica od šljiva), “Nostalgija” (rakija od dunja), “Nirvana” (rakija od krušaka), “Klekovača”, a pre svih i iznad svih “Kraljica” (šljivovicaprepečenica sa zaštićenim geografskim poreklom), jedina rakija u Srbiji sa oznakom zaštićenog geografskog porekla, znak su prepoznavanja Destilerije “Zarić” iz Kosijerića. Izrasla na bogatoj tradiciji ovog voćarskog kraja, istrajna u nameri da pomiri vrhunsku tehnologiju i savremena naučna dostignuća sa starom srp-

50

skom tradicijom, Destilerija “Zarić” je na dobrom putu da postane najsavremenija destilerija rakije u jugoistočnoj Evropi.

Godišnje se u Destileriji “Zarić” proizvede 3 miliona litara rakije, od različitog voća (šljive požegače, ranke i trnovače, te kleke, maline, dunje i kruške), koje uspeva u okolini Kosjerića. Za potrebe destilerije, u kosjerićkom kraju je angažovano 1.500 porodica koje se bave uzgojem voća i koje su za potrebe proizvodnje rakije povećale zasade, čime se direktno utiče i na povećanje standarda voćara i ekonomski razvoj celog kraja. Poslovna politika destilerije je da otkupljuje isključivo voće prve klase. U samoj destileriji, na poslovima od obrade voća, preko destilacije do punjenja, zaposleno je 45 stručnjaka.

Destilerija “Zarić” osvojila je do sada veliki broj priznanja. Na 78. Međunarodnom poljoprivrednom sajmu u Novom Sadu, za kvalitet i asortiman ocenjenih voćnih rakija Destileriji “Zarić” je pripao pehar Novosadskog sajma. Rakije “Opsesija” i “Kraljica” dobitnice su zlatne, a

“Medena”, “Povlenka”, “Nirvana” i “Nostalgija” srebrne medalje za kvalitet. Sličan uspeh postignut je i ove godine, a za visok kvalitet ocenjenih voćnih rakija, uz tri zlatne i 1 srebrnu medalju, firma je dobila i Plaketu Novosadskog sajma.

Priznanja nisu izostala ni na međunarodnoj sceni. Tako su na manifestaciji “Zlatni destilat Dunava” održanoj u Slovačkoj 2011. godine, rakije Destilerije “Zarić” osvojile pet zlatnih medalja: “Kraljica”, “Opsesija”, “Nostalgija”, “Nirvana” i “Povlenka”, a “Medena” je zbog jednog boda manje, osvojila srebrnu medalju.

Međunarodna priznanja omogućili su ovoj destileriji da najveće količine svojih rakija izveze: u Nemačku, Austriju, Sloveniju, Ameriku, Kanadu i Australiju, a jedan deo se može naći u prodavnicama kvalitetnih alkoholnih pića, kao i u hotelima i restoranima viših kategorija širom Srbije.

Destlerija Zarić

31260 Kosjerić, Maksima Markovića 42 Tel.: 011/8409-604; E-mail: office@destilerijazaric.com Web: www.destilerijazaric.com

Panacomp Zemlja Čuda Srbija ta”, koju dodeljuje Turistička organizacija Srbije. Brojne “standardne” aktivnosti ova agencija je tokom prošle godine “začinila” sa nekoliko specijaliteta, a mi izdvajamo neke: - TA PANACOMP ZEMLJA ČUDA je učestvovala u izradi i promociji engleskosrpskog “Rečnika za seoska domaćinstva” u cilju konkretne pomoći i unapeđenja turističke ponude domaćinima u ruralnim područjima;

PANACOMP ZEMLJA ČUDA je turistička agencija iz Novog Sada zanimljivog naziva i još zanimljivijeg opredeljenja, jedna od retkih koja je svoje poslovanje bazirala na receptivnom turizmu, na dovođenju stranih gostiju u našu zemlju. Izazovu, koji prihvataju samo oni najhrabriji, TA PANACOMP ZEMLJA ČUDA, na čelu sa Ivankom Tasić, odlučila je da odgovori znanjem, kvalitetom i posvećenošću.

PANACOMP ZEMLJA ČUDA predlaže više od 160 jedinstvenih turističkih aranžmana u Srbiji i na Balkanu, od upoznavanja prirode, eko i ruralnog turizma, kulturnih i istorijskih tura, organizovanim jednodnevnim i višednevnim grupnim turističkim programima u Srbiji, kao i posebnim multi-Balkan turističkim aranžmanima.

Shvativši koliko je ulog veliki, a posledice dalekosežne i značajne, svoj rad zaposleni u TA su shvatili kao privilegiju, da strancima pokažu našu zemlju, ono najvrednije

u njoj, a domaćim gostima da otkriju ono što još nisu videli, doživeli, znali.

TA PANACOMP ZEMLJA ČUDA je specijalizovana za kulturne ture, poslovne turističke usluge, kongresni turizam, konferencije i skupove, avanturizam i seoski turizam, edukativne programe u Srbiji, kao i lobiranje za tematska /turistička/ ulaganja u Srbiju. Raznorodnim turističkim aranžmanima obuhvaćeno je i bogato kulturno nasleđe, arhitektura, etnologija, muzika, autentična gastronomija, verovanja i upoznavanje stanovnika Srbije i Balkana, kao i mnogi primamljivi doživljaji i avanture za pamćenje, sa kojima je moguć susret samo u Srbiji i na Balkanu.

-Svaki od redovnih PANACOMP turističkih aranžmana - programa je moguće prilagoditi posebnim željama, što je veliko zadovoljstvo našeg posvećenog tima, jer time direktno ispunjavamo očekivanja i želje

naših gostiju - ističe Ivanka Tasić.

Na tom pionirskom putu u zemlji bez turističke tradicije, svesni značaja turizma za podsticanje razvoja mnogih privrednih grana, poljoprivrede, ugostiteljstva, starih zanata, male privrede, TA je okupila oko sebe preko 2.000 saradnika, prevoznika, vinara, predstavnika muzeja, galerija i manastira, istoričara umetnosti, vodiča, i uspostavila odnos uzajamnog poverenja, jer ono je za ovakvu vrstu rada najvažnije.

TA PANACOMP ZEMLJA ČUDA je dobitnik najvećeg turističkog priznanja za 2012. godinu u oblasti turizma, “Turističkog cve-

-TA PANACOMP ZEMLJA ČUDA, zvanično je potvrdila saradnju sa Udruženjem „Mladi za turizam“.

Saradnja sa mladima je druga priča, drugi nivo energije, a posvećenost mladima vraća se stostruko, uverena je Ivanka Tasić; -Po preporuci Ambasade Velike Britanije, TA PANACOMP ZEMLJA ČUDA je ugostila grupu od 400 navijača iz Škotske, koja je došla da bodri svoju reprezentaciju u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 2014. godine, a po preporuci Velšana koji su gostoprimstvo i sigurno vođenje od strane ove agencije iskusili godinu dana ranije.

I ako zaista želite da Srbiju doživite kao Zemlju Čuda prepustite se iskusnoj i vrednoj ekipi TA PANACOMP-a, jer oni to umeju, hoće i mogu.

PANACOMP ZEMLJA ČUDA PANACOMP WONDERLAND TRAVEL 21000 Novi Sad, Bulevar Cara Lazara 96 Tel.: +381 21 466-075; 466-076; 466-077 E-mail: info@panacomp.net, office@panacomp.net, poslovni@panacomp.net Web: www.panocomp.net

51

Sreten Milošević primio je pregršt priznanja za proizvode od Aronije.

VEĆ 14 GODINA USPEŠNO REŠAVAMO VAŠE PROBLEME U NAVODNJAVANJU VOĆA I POVRĆA ATP IRRIGATION iz Beograda je u proteklih 14 godina pokazao praktično da će rešiti navodnjavanje i terenima za koje su do sada mnogi mislili da je to tehnički nemoguće. Jedan sjajan primer imamo u Duboni kod Mladenovca. Taj sistem funkcioniše već 5 godina a savladana je visinska razlika od 180m i rastojanje od bunara do plantaže voća je 2.5km – pozovite, rešićemo svaki Vaš problem navodnjavanja.

Distribuiramo italijanske sisteme kap po kap firme ATP S.r.l. iz Barlette koja postoji od 1967. Godine.

Kada je u pitanju navodnjavanje voćnjaka najbolje rešenje su čvrsta creva sa ugrađenim kapljačima za ravan ili teren u nagibu (PC-kapljač). Raspored kapljača (korak kapanja) zavisi od rastojanja biljaka u redu, vrste podloge, strukture zemljišta i dužine redova, u principu kreće se od 15-150cm.

PROTIVGRADNE MREŽE I KIŠNE KAPE Jedan od programa ATP IRRIGATION su protivgradne mreže i kišne kape za zasade trešnje i/ili maline.

Rešavamo sve komplet od projektovanja do montaže.

Ugrađujemo italijanske mreže od 45 ili 50 g/m2 sa rokom trajanja 10-12 ili 22-24 godine, predlažemo drvene stubove impregnirane po celom preseku sa garancijom od 25 godina a možemo isporučiti i betonske stubove. U svakom slučaju tehnološki su bolji drveni impregnirani stubovi. Sa kišnim kapama ubrzavate rod trešanja i malina za min 10 dana i plodovi ne pucaju u slučaju kiše – investicije nisu male ali su 100% isplative.

HOLANDSKE FRIGO SADNICE JAGODA, PROLEĆNA SADNJA DONOSI PROFIT! Kod čvrstih creva bitno je voditi računa o debljini zida creva. Ako su u pitanju novi zasadi svakako treba ići na crevo sa debljim zidom jer ona u praksi funkcionišu i po 15-20 godina uz normalno održavanje.

Za povrtare preporučujemo PLUVIO® trake kap po kap. One spadaju u grupu traka kod kojih se kapanje ostvaruje kroz fabrički ugradjen kapljač. U Srbiji su se u prethodnih 14 godina dokazale kao trake koje su NAJOTPORNIJE NA ZAPUŠAVANJE, čak i kada u vodi ima dosta i gvožđa i kamenca. Na takvim terenima (Srem, Južni Banat, srednja i severna Bačka), PLUVIO® trake imaju rok trajanja min dva puta duži u odnosu na trake bez kapljača i kada se uporedi cena trake od 200 mikrona i njen rok trajanja od 4-6 godina dobija se da PLUVIO® traka košta oko 1.50-2.00 dinara godišnje, što je najjeftinije na tržištu. Tajna leži u specijalno konstruisanom kapljaču koji obezbeđuje veliki protok, izvrsnu ravnomernost kapanja a oblik lavirintskog sistema daje otpornost na zapušavanje.

Za detaljnje informacije oko našeg programa dovoljno je posetiti naš sajt, a biće nam zadovoljstvo ako nas pozovete ili posetite od 8:00-16:00 na adresi:

54

U saradnji sa holandskim rasadnikom RAPO imamo bezvirusne frigo sadnice jagoda. U ponudi je 14 sorti od najranijih do najkasnijih i 2 stalnorađajuće sorte. Jagodu možete da sadite tokom cele godine, ali ko želi da mu proizvodnja jagoda bude profitabilna i ko nema višak vremena i višak para, predlažemo da radi ranu prolećnu sadnju. Na taj način posle 8 nedelja sadnice stižu na rod i taj rod je za kategoriju sadnica A500 na nivou 7-8 t/ha i prvi rod isplaćuje oko 50-60% uloga za 3 meseca od sadnje. Ako se sadi sadnica A250 prvi rod je na nivou 12-15t/ha i prvi rod isplaćuje oko 80-90% uloga. Posle prvog roda sadnica ima dovoljno vremena da se regeneriše i uđe maksimalno razvijena u period od polovine septembra do kraja oktobra kada diferencira rodni potencijal za narednu sezonu. Samo u ovakoj varijanti narednog proleća možete ostvariti prinos od 800 g do 1.2 kg/sadnici, odnosno 35- 45 t/ha, što smo u prethodne 2 godine na našim oglednim poljima dokazali da je tačno.

Upis sadnica za narednu sezonu kreće od 1. oktobra.

ATP IRRIGATION, Beograd, Bul. oslobođenja 172, 011/266 6662; 011/ 266 1857; 063/80 37 132, www.atpdoo.rs, Email: office@atpdoo.rs.

ČVRSTA CREVA ZA VOĆARSTVO

dnija od o r o l p u D

Clery!

Zarada je 30-50% veća u odnosu na letnju sadnju!

55

Jubilarnih 120 godina turizma na Zlatiboru

O

ve godine Zlatibor obeležava 120 godina organizovanog turizma. Za početak turizma na Zlatiboru smatra se 20. avgust 1893. godine, kada je kralj Aleksandar I Obrenović posetio ovaj kraj, što je i zapisano na spomen česmi u centru naselja. Činjenica, da Zlatibor beleži preko milion noćenja godišnje je obavezujuća, pa Zlatiborci ovaj jubilej dočekuju okrenuti budućnosti.

Obeležavanje jubilarne godine započeto je na 35. Međunarodnom sajmu turizma u Beogradu, biće nastavljeno u junu organizacijom velikog naučnog skupa na temu Zlatibora, kao i nizom kulturnih manifestacija, koncerata, izložbi i večeri, a sve u duhu ovog velikog jubileja. U ovoj godini se planira osnivanje Društva prijatelja Zlatibora sa sedištem u Beogradu, koje broji oko 200 potencijalnih članova, istaknutih umetnika, privrednika, sportista, profesora, javnih ličnosti, koje su, svaka u svojoj oblasti, doprinele afirmaciji Zlatibora, da postane najposećeniji turistički centar u Srbiji. Za ovu godinu planirano je otvaranje vrhunski opremljenog auto-kampa, sa 60 kamp jedinica u blizini centra, koji će upotpuniti onaj segment turističke ponude koji je nedostajao dugi niz godina.

Ustaljena praksa organizovanja besplatnih koncerata, dešavanja, raznih proslava i prigoda na Kraljevom trgu, u proseku dva puta nedeljno tokom cele godine, se nastavlja. Otvaranjem ski centra „Tornik“, Zlatibor je postao i skijaški zimski centar, a od iduće sezone ukupna dužina staza iznosiće 10 kilometara, i uz četvorosedežnicu, dva ski lifta i sistem za veštačko osnežavanje, biće stvoreni uslovi za vrhunski zimski doživljaj.

Za letnju sezonu se planira izgradnja jedne bob i nekoliko zabavnih staza, pa će taj ski centar živeti i leti. Opština ove godine planira da započne, a u naredne dve i da završi, izgradnju gondole, koja će povezivati centar Zlatibora sa vrhom Tornika, što će dati jedan novi imidž celom kraju.

Turiste je zahvatio vladajući trend aktivnog turizma i više ne može neko da dođe na

56

Zlatibor da bi rekao da je bio na Zlatiboru, da jede, spava i da se vrati kući. Sve više ljudi želi da otkrije Zlatibor i tim povodom su obeležene i biciklističke i pešačke staze. Prave se džipijade, postoje idealni uslove za paraglajding, organizuju razni izleti u prirodi... Zlatibor je zbog lošeg gazdovanja u poslednjem periodu bio relativno siromašan sa divljači. S toga se Lovačko udruženje „Zlatibor“ potrudilo da divljač vrati na ovu planinu i da oživi i taj vid turizma, i rezultati su već vidljivi.

Zlatibor ima svoje prirodne lepote, klimatske preduslove, a ljudski faktor je tu da to nadogradi i ispromoviše. Stoga zaposleni u TO Zlatibor neumorno nastavljaju sa promotivnim kampanjama po Srbiji u regionu, u čemu imaju punu podršku opštine Čajetina, koja će ove godine kroz mnoge infrastrukturne projekte, u velikoj meri finasijski pomoći da Zlatibor izgleda drugačije nego prethodnih godina. Planirano je uređenje parkova, izgradnja dve ili tri zgrade i rekonstrukcija ulica i trotoara, tako da će ovog leta Zlatibor izgledati lepše, umivenije nego ranije.

Zlatibor se naslanja na Taru, Bajinu Baštu, Perućac i Mokru i Jelovu goru, na Uvac, na novovaroški i zlatarski deo, Ivanjicu i Arilje.

Sve je to okolina sa kojom postoji tesna saradnja i sa kojom se zajednički pravi jedan jedinstven turistički proizvod. Od kada je prošla pruga do Višegrada, pridružio im se i Andrićev grad, sa ciljem da se očuva nivo poseta uz dalje podizanje nivoa usluga.

TURISTIČKA ORGANIZACIJA ZLATIBOR 31315 Zlatibor, Miladina Pećinara 2 Tel.: 031/841-646, 848-015, 848-415 E-mail: zlatibor@zlatibor.org.rs; Web: www.zlatibor.org.rs Info centar: +381 31 845-103 E-mail: info@zlatibor.org.rs Skajp: turisticka.organizacija.zlatibor

Hotel Olimp, vaš drugi dom

Zbog visokog nivoa usluga koje pruža, položaja i jedinstvenog pogleda na planinske vrhove Čigotu i Tornik, topline i ljubaznosti 28 zaposlenih, Hotel “Olimp” je bio i ostao vodeći hotel u konkurentnoj zlatiborskoj turističkoj ponudi.Stopljen sa ambijentom u neraskidivu celinu i varljivo dremljivog izgleda, Hotel “Olimp” je spreman da odgovori svih potrebama i najzahtevnijih gostiju.

Otvoren 2000. Godine, prvenstveno za smeštaj vrhunskih sportista i sportskih reprezentacija, hotel “Olimp” je u potpunosti prilagođen njihovim potrebama. U njegovoj neposrednoj blizini nalazi se sportska hala i sportski tereni različitih namena. O visokim standardima za ovaj profil delatnosti najbolje su odgovorili sportisti i sportske ekipe: košarkaške, fudbalske, rukometne reprezentacije Srbije svih uzrasta u ženskoj i muškoj konkurenciji, brojni domaći klubovi, ali i KK Panathinaikos Athens, KK Dinamo Moskva, KK CSK Moskva, FC Asante Kotoko-Gana, Ženska košarkaška reprezentacija Crne Gore, Škola za licence FSS, KK Universitet Surgut-Rusija, FK Guan-Kina, FK Ergotelis-Krit, FK Dalian Shide-Kina.

Hotel “Olimp” je idealno mesto i za porodični odmor. Kapaciteta od 100 ležaja u sobama, apartmanima ili rezidenciji, i površini od 60m2 po osobi, što za 10m2 premašuje propisanu kvadraturu za hotele sa pet zvezdica, uz kamin salu, bar, biblioteku, dečje igralište, doprinosi stvaranju ležerne i opuštene porodične atmosfere.

Ono što daje poseban pečat jednom hotelu i što ga odvaja od svih ostalih jesu njegova kuhinja i restoran. Hotel “Olimp” je poznat po fantastičnoj kuhinji, koja se temelji na specijalitetima užičkog kraja, prirpemanim u zemljanim loncima iz Zlakuse. Istrajavajući na domaćoj hrani, kvalitetu namirnica, svežem povrću i voću, mesu i mesnim prerađevinama, u hotelu ne menjaju ni personal, vrsne kuvare koji su tu od prvog dana

otvaranja hotela. Mada stranci vole da probaju nešto novo, nešto autentično, svakodnevno se pripremaju i internacionalna jela. Restoran je modernog enterijera ima 140 mesta. Iz njega se uvek čuje prijatna muzika, a nikada nije gužva. Toj toploj atmosferi doprinosi izvanredan tim konobara, koji godinama radi zajedno i koje bi svaki priručnik za konobare mogao da uzme za primer dobre prakse.

Hotel “Olimp” pruža odlične mogućnosti za razne oblike poslovnih sadržaja. U tu svrhu na raspolaganju su Velika kongresna sala namenjena stručnim seminarima, predavanjima, kapaciteta 100 mesta i opremljena svom potrebnom prezentacionom video-tehnikom, funkcionalna sala sa 30 mesta i višenamenski VIP salon.

Hotel “Olimp” u svom sastavu ima bazene, olimpijski i dečji, koji su u funkciji tokom celog leta, a voda se redovno kontroliše.

Gostima je na raspolaganju fitness, wellness i spa centar…

Sva javna mesta i sobe su nepušačke zone i sve je prilagođeno osobama sa invaliditetom.

U saradnji sa TA “Zlateks”, vodećom u organizaciji izletničkih tura na Zlatiboru i okolini, svojim gostima nudi različite sadržajne programe u skadu sa njihovim željama, predlaže aktivnosti i povezuje.

Hotel “Olimp” ima i sopstveni izvor sa najkva- Hotel OLIMP Zlatibor litetnijom vodom na Zlati- 31315 Zlatibor, boru, koja se odnedavno, Miladina Pećinara 1 uz pomoć toplotnih pum- Tel.: 031/842-555; 848-054; pi koristi za grejanje ho- Faks: 031/841-953 tela, što ga svrstava u red hotelolimp@open.telekom.rs prvih ekološki odgovornih www.hotelolimp.com ugostiteljskih objekata.

57

ZLATIBORSKI KONAK, provereno vrhunski

Sve ono što Zlatibor, najveći turistički planinski centar Srbije sa svojom izuzetnim klimatskim potencijalima i raskošnom prirodom pruža svojim gostima, uvezano sa svim onim što su Zlatiborci postavili kao standard u turizmu Srbije, besprekorno opremljene sobe sa vrhunskom uslugom, sve to i još mnogo više svojim gostima pruža “Zlatiborski konak”.

Apartmani Turističke agencije “Zlatiborski konak” nalaze se u samom srcu Zlatibora, naslonjeni na Kraljev trg i borovu šumu, sa pogledom na jezero. Impozantna zgrada u kojoj se apartmani nalaze čest je motiv razglednica sa Zlatibora. Podignuta 2001. godine ona predstavlja jednu od najlepših građevina ovog turističkog mesta.

Apartmani Turističke agencije “Zlatiborski konak” idealni su za mlade “bez obaveza”, namerne da svoj boravak na ovoj planini provedu u zabavi i provodu.

Apartmani Turističke agencije “Zlatiborski konak” idealni za porodice kako sa malom tako i sa starijom decom, jer smeštaj u savršeno nameštenom prostoru od 45 do 65m2 daje nepogrešiv osećaj kućne atmosfere.

Ovi apartmani su idealni i za nešto starije, jer ako ste u centru onda ste u srcu zbivanja i da ne idete nigde ništa ne propuštate. Sve je tu, na trgu, na kojem se tokom dvanaest meseci odvija bogat kulturno-umetnički program različitog sadržaja.

Apartmani Turističke agencije “Zlatiborski konak” nalaze se na samo pet minuta od mesne autobuske stanice, isto toliko od nezaobilazne zlatiborske pijace, uz tržni centar i jezero, poštu, banku i čuvanu spomen česmu Aleksandru I Obrenoviću.

Turistička agencija “Zlatiborski konak” nudi raznovrsne aranžmane, obilje sadržaja i sve vrste informacija.

Osoblje recepcije vam može pomoći pri organizovanju izleta do obližnjih atrakcija. U krugu od 20 km od objekta možete posetiti Stopića pećinu, Ski centar Tornik, Vodopad Gostilje i Muzej na otvorenom Sirogojno. Na svega 25 km od Zlatibora nalazi se Specijalni rezervat prirode “Uvac” i na 40 km čuvena „Šarganska osmica“ i etno-selo „Drvengrad“ („Mećavnik“).

Osoblje recepcije će vam pomoći pri organizovanju rekreativnih, sportskih i avanturističkih sadržaja, pešačkih tura i uvek vas iznenaditi nečim novim i nenadanim. O trivijalnostima, poput toga kojih sve sadržaja ima u sobi, kuhiji, satelitske TV, DVD, bežičnog interneta, mogućnostima i pogodnostima, parking, ovde se više ne govori, ovde se to podrazumeva.

Na Zlatiboru se, takođe, o hrani ne priča, već se ona konzumira.

“Zlatiborski konak” ima sve što je potrebno za miran ili dinamičan, ali uvek komotan i udoban odmor ili provod ili nešto treće. Potrebna je samo Vaša želja da u inspirativnom ambijentu odmorite dušu i telo, da sa Zlatibora odete sa lepim utiscima i da se ovde uvek vraćate sa zadovoljstvom.

58

Agencija Zlatiborski konak Zlatibor

licenca: OTP 113/2010 31315 Zlatibor, Tržni centar bb (Kraljev trg) Тel.: 031/848-488, 064/19-400-19; Fax: 031/848-088 E-mail: zlatiborski.konak06@gmail.com Web: www.zlatiborskikonak.com; www.acimovic.rs

OTKRIJTE BAČKU TOPOLU Opština Bačka Topola se nalazi u severnom delu Bačke, u dolini rečice Krivaje na brežuljcima Bačke lesne zaravni. Njenu istoriju pisali su Sarmati, Huni, Germani, Avari, Sloveni, Mađari, Turci... Danas ova opština obuhvata 23 naselja u kojima živi 34.088 stanovnika, 20 nacija i u upotrebi su četiri jezika: srpski, mađarski, rusinski i slovački.

Naseljavanje bačkotopolske pustare vezuje se za 1750-tu godinu, koja već 1806. godine dobija status varošice, pre svega zahvaljujući porodici Krai (Kray). Krai Pal je podigao Kaštel, danas Muzej 1805. godine. Počasno mesto u Muzeju zauzima dr Janoš Hadži (Hadzsy János) koji je dao zamaha procvatu naselja, i za čije se ime vezuje regulisanje rečnog toka Krivaje krajem XIX veka, kopanje bunara, osnivanje Vatrogasnog doma. O prošlosti ovog kraja “govore” i Zavičajna kuća i Kovačko-kolarska radionica.

U centru grada nalazi se katolička crkva Bezgrešne device Marije, sa najvišim tornjem u zemlji (72,7 metara).

Osim Kaštela Krai, u opštini Bačka Topola podignuta su još tri dvorca.

Dvorac porodice Terlei (Törley) sa nizom pratećih objekata na poljoprivredno-turističkom kompleksu “Zobnatica” izgradio je spahija Đula Terlei 1882. godine. Đula Terlei se bavio uzgajanjem konja i poljoprivredom te se i danas tu nalazi, preko dvesto godina stara ergela uz koju je smešten hipodrom sa pokrivenim manježom. Deo kompleksa čine hotel i restoran “Jadran”. Gosti mogu da posete i jedinstven muzej konjarstva u obliku potkovice, uživaju u jahanju ili vožnji fijakerom. Na obali

Zobnatičkog jezera kao putokaz stoji Vetrenjača, simbol ovog kraja.

Dvorac “Krivaja” podigao je veleposednik Balint Fernbah krajem XIX veka. Naselje Krivaja podseća na svojevrsan park i omiljeno je mesto izletnika, sa mogućnošću priprema sportista u hotelu “Krivaja”.

Dvorac „Panonija“ nalazi se na istoimenom poljoprivrednom dobru, u blizini mesta Bajša. Da je nekad ovo bila grofovija podseća Kaštel, kojeg je sagradio grof Falcione 1846. godine i park koji ga okružuje. U neposrednoj blizini nalazi se hotel „Biser“.

Ukupna lovna površina u opštini Bačka Topola je 60.000 ha, podeljena u 6 lovišta i sa malom pošumljenošću pruža gotovo idealne uslove za lov na srndaća, zeca, fazane i prepelice. Tu se nalaze i 5 veštačkih jezera, koje obiluju šaranom, smuđem, štukom... „Vinski putevi“ obuhvataju posetu najmodernijoj u okolini Vinariji „Brindza“, zatim Udruženju vinogradara, voćara i povrtara „Kadarka“ iz Bajše, Udruženju „Rizling“ iz Stare Moravice.

Seoski turizam je sve prisutniji, a tradicija rukotvorina u Bajši je dobro „upakovana“ sa aktivnim odmorom: biciklističkim i pešačkim turama i posmatranjem ptica.

Opštine Bačka Topola poznata je po brojnim manifestacijama: Varošarijada i karneval meda, Top-Expo sajam poljoprivrede, industrije i vašar zanata, Kamp tolerancije mladih podunavskih regija i gradova, Festival ovčarstva, Markovdanski susreti dece i pesnika, Bajšansko prelo, Festival duhovnog i materijalnog stvaralaštva dinarskih

Srba u Vojvodini „Našem rodu i potomstvu“, Festival naroda u Vojvodini i dr., a Turistička organizacija Bačka Topola čini sve da ponudu ovoga kraja učini još primamljivijom.

Turistička organizacija opštine BačkaTopola 24300 Bačka Topola Glavna ulica 12, , Srbija Tel/fax: +381 (0) 24 711 020; E-mail: info@backatopola.org.rs; Web: www.backatopola.org.rs; Facebook: www.facebook. com/toobackatopola

ETNO PARK MAJKIN SALAŠ, PRAVI IZBOR ZA ODMOR

Ivana Gabrić

J

edan od prvih salaša sa severa Bačke, Etno park „Majkin salaš“ uspeo je da se nametne kao vodeći i kao jedan od onih koji diktira standarde. Uređen je na bački, vojvođanski način sa mnogo ličnog stila i ukusa, ukratko, jedinstveno, salašarski. Etno park „Majkin salaš“ se prostire na površini od 30 hektara, od čega je 15 hektara pod zasadom jabuke. Od te jabuke proizvodi se rakija i vino, kao i ajvar, njihov specijalitet, kojem se za razliku od svih ostalih ajvara uz papriku dodaje najzdravija voćka na svetu – rajska jabuka. Pored voćnjaka, na imanju se nalazi smeštajni objekat „Cvetni salaš“, sa 15 soba, bazenom na otvorenom, galerijom slika, ergelom konja i ponija “Maestoso”... „Majkin salaš“ ima tradicionalni restoran kapaciteta 450 mesta i domaću kuhinju u kojoj se mogu probati: krompirača, teleći perkelt sa domaćim testom i sirom, pevčiji paprikaš sa knedlama, salašarski pasulj, ovčiji paprikaš sa kupusom, svinjski papci, pečena patka ili riblja čorba, pa fanke, domaća štrudla, gomboce, kompoti.... Uz sve to, prisutna je kvalitetna ponuda vina, domaće rakije od dunje, jabuke i šljive. U sklopu „Majkinog salaša“ nalazi se seosko dvorište, igralište za decu, ribnjak koji se prostire na 2 hektara površine, na kojem je, za goste, dozvoljen sportski ribolov i gde se, nekoliko puta godišnje, organiziju takmičenja u pecanju. Pored toga, tu se nalazi i Muzej poljoprivrednih mašina, mnogo slobodnih životinja, uglavnom ptica i još mnogo toga.

-Mi ove godine slavimo deset godina od otvaranja restorana - kaže Ivana Gabrić i nastavlja: - Tada smo bili među pionirima i bilo je teško, jer nije lako biti prvi i biti predvodnik u nečemu. Sada mnogi znaju za nas i za kvalitet koji nudimo, a mi smo zadovoljni njihovom posetom. „Majkin salaš“ predstavlja mesto na kome se nudi jedan vid odmora, relaksacije i uživanja. Ljudi prvenstveno dolaze zbog hrane, vole da probaju naše bačke, vojvođanske specijalitete, ali dolaze i zbog sadržaja i smeštaja. Popularna su letovanja, i ne mali broj porodica dolaze na pet, šest pa i deset dana tokom letnjih godišnjih odmora. Deci je zanimljivo da se igraju na

60

igralištu, da jašu konje, velike i male, da se provozaju fijakerom, a zimi je moguće sankanje u sankama sa upregnutim konjima. Mnogi naši gosti dolaze zbog pecanja. Naši gosti ne moraju da se plaše da će im biti dosadno. Etno park „Majkin salaš“ se nalazi na 2,5 kilometara od turističkog mesta i banje stare 160 godine, Palića, a u neposrednoj blizini Specijalnog rezervata prirode Ludaško jezero, Parka prirode Selevenjske pustare i Subotičke peščare i jezera Palić, Ludoš, Treset i Omladinsko, uz koje postoje nekoliko zanimljivih pešačkih i biciklističkih staza. Aktivni smo i na polju organizacije seminara i savetovanja, te večera za velike grupe i poslovne ljude. Izdvojila bih i naše manifestacije u toku godine: Uskršnju radionicu za decu, Radionicu za decu povodom Dana bundeva krajem oktobra, te kožarske, likovne, slamarske i gipsarske radionice. Organizujemo i likovne kolonije, česti su nam gosti kulturno-umetnička društva i to sve u cilju očuvanja kulturno istorijskog nasleđa i unapređenja turističke ponude-obavestila je Ivana Gabrić.

Etno park „Majkin salaš“ nosilac je mnogobrojnih priznanja i nagrada, ali je najveća satisfakcija za Gabriće to što se radi o porodičnom poslu, u kome svi ukućani podjednako rade, ali i podjednako uživaju uz svoje brojne goste.

Etno park Majkin salaš

24413 Palić, Atile Jožefa 79, Salaš 294, Tel: 024/753-276, 753-672; Mob.: 062/476-819 E-mail: majkinsalas@gmail.com Web: www.majkinsalas.rs

Specijalni rezervat prirode Zasavica, divljina okružena civilizacijom

O Specijalnom rezervatu prirode Zasavica, koliko god da se priča i šta god da se napiše malo je da se obuhvate sve aktivnosti i dešavanja, da se dočara Slobodan Simić atmosfera koja tamo vlada. Kada je Pokret sremskomitrovačkih gorana, na čelu sa Slobodanom Simićem 1997. godine, preuzeo staranje o rezervatu, niko nije mogao ni da pretpostavi kako će Zasavica izgledati šesnaest godina kasnije. Od osnovnog opredeljenja, zaštite i upravljanje rezervatom i čuvanje starih genetičkih resursa, razvijen je prvi u Srbiji Vizitorski centar, podignuti su objekti koji uz prirodu i besprekornu uređenost omogućili gostima drugačiji način boravka u prirodi kroz razne sadržaje: vožnju brodom ili čamcem, pešačenje pašnjakom Valjevac, istraživačke ture, bavljenje ribolovom, uživanje u vrhunskoj ponudi hrane i pića, kako leti tako i zimi. Na Zasavici se sprovode programi domaćih i međunarodnih radnih kampova, seminari za istraživače o unapređivanju prirode.

Za samo dve godine od otvaranja Auto-kampa “Zasavica”, Kamp asocijacija Evrope postavila ga je na 43. od 28.000 evropskih kampova i proglasila za najbolji u regionu.

SRP Zasavica je uz program za očuvanje mangulica i podolskog govečeta, pre četiri godine pokrenula novi program očuvanja balkanskog magarca, jedinstvene rase vezane za jugoistočnu Evropu. Trenutno na farmi ima 130 muznih magarica, a poslednje u nizu noviteta, koje nam stiže sa Zasavice je proizvodnja jedinstvenog i najskupljeg sira na svetu, sira od magarećeg mleka. Kilogram ovog sira košta 1.000 evra i za godinu dana sa ove farme može da izađe samo 100 kg ovog sira, što je uslovljeno brojem magarica.

-Osnovni cilj čitavog našeg programa je očuvanje Balkanskog magarca, povećanje njegovog broja kako na našoj farmi tako i u domaćinstvima, jer svi oni koji su čuli našu priču i upoznati su sa našim programom pokušavaju da neotuđuju magarce, da ih razmnožavaju, neki i da muzu i piju to mleko, koje je izuzetan lek za bronhitis i astmu, pre svega kod dece i rekonvalescente. Zbog izuzetnih svojstava magarećeg mleka, najveće dragocenosti ove životinje, svedoci smo rasta interesovanja za ovu životinju, i mnogi ga kupuju kao kućnog ljubimca (u SAD ima 45.000 magaraca koji se drže na taj način). Magarice se sve više vraćaju i na manastirske ekonomije. Iz ovog programa očekujemo da izađe niz naučnih radova. Sa Veterinarskog fakulteta iz Beograda dolazi nam prvi doktorant, od čijeg rada očekujemo registrovanje “nove” rase magaraca, kojih ima samo u Vojvodini, tzv. Vojvođanski magarac, i koji je tri puta veći od Balkanskog. Njega je u Vojvodinu dovela svojevremeno Marija Terezija, a služio je za špartanje vinograda. Kod nas se trenitno nalazi 15 komada,

a u Vojvodini ih nema više od 50, i ako ga budemo držali i razmnožavali, nadam se da ćemo uskoro imati dve rase magaraca u Srbiji. Drugi doktorant, sa Veterinarskog fakulteta u Novom Sadu doktorsku tezu zasniva na komparaciji magaraca i konja, što je takođe nešto što nikada do sada nije rađeno - kaže Slobodan Simić.

U SRP se nadaju da će rezultat njihovog nastojanja biti taj da u narednih 10 godina magarac bude jedna poštovana životinja koja će izaći iz kritično malog broja i na opštu korist, ući u jednu stabilnu populaciju.

SRP Zasavica je jedinstvena u onome što se zove jedna dosledna ponuda. SRP Zasavica radi preko cele godine bez obzira na broj gostiju, jer žele da im osim turista dolaze i istraživači, naučni radnici i svi ostali pravi ljubitelji prirode.

Pokret gorana Sremska Mitrovica 22000 Sremska Mitrovica, Svetog Save 19 Tel/Fax: 022/614-300 E-mail: zasavica@zasavica.org.rs Web: www.zasavica.org.rs

61

Turistička organizacija Oplenac upotpunjuje sadržaje Topole Turistička organizacija „Oplenac“, Topola, je 14. februara 2013. godine na VI Susretu organizatora manifestacija u Privrednoj komori Srbije nagrađena prestižnom nagradom „Turistička slagalica“ u kategoriji za najuspešniju tradicionalnu manifestaciju „Oplenačka berba“, kojom se po 49. put obeležen početak berbe u ovom vinskom kraju. Mada joj je “vino u krvi”, Topola može i ima da ponudi mnogo više. Na prostoru opštine Topola nalaze se dva spomenika kulture od izuzetnog značaja, proglašeni kao takvi još 1979. godine. To su Crkva Svetog Đorđa na Oplencu, građena kao hram i mauzolej vladarske porodice Karađorđević (1910-1912.) i Karađorđev grad (1811–1813.), tj. ostaci utvrde vođe Prvog srpskog ustanka i prvog vladara obnovljene Srbije. Do danas je očuvan: restaurirani konak sa kulom, crkva sa zvonikom i škola u kojoj se danas nalazi Narodna biblioteka “Radoje Domanović”. Ovi lokaliteti su otvoreni za turiste i već decenijama su povod za dolazak u Topolu.

Ono na čemi TO radi jeste upotpunjavanje sadržaja i pronalaženje načina za duže zadržavanje turista, što je jako važno i za razvoj turizma kao privredne grane i za budžet opštine. Pored muzejskog kompleksa zadužbine, turistima je ponuđen jedan, uslovno rečeno, nov turistički proizvod, Vinski put Šumadije. Danas se na prostoru Topole nalaze dve velike vinarije: Vinarija „Aleksandrović“, koja iza sebe ima stogodišnju tradiciju i vodeća je privatna vinarija u Srbiji, i „Kraljevska vinarija”, osnovana 1931. godine, osam godina nakon što je kralj Aleksandar počeo sa obnovom vinograda svojih predaka na Oplencu. Ona se nalazi u okviru zadužbinskog komleksa, ali je interesantna i kao nezavisna turistička destinacija. Udruženje vinogradara i vinara ove opštine, koje je registrovano pre šest godina, pruža snažnu podršku u organizaciji manifestacije “Đurđevdanski dani vina i rakije”, koja će ove godine obeležetiti

62

petu godinu trajanja. Ona predstavlja početak turističke sezone, kada gosti dolaze u značajnijem broju.

Ono na čemu je TO Topola posebno radila poslednjih godina je promena strukture poseta, što je rezultiralo izvesnim pozitivnim pomacima, o kojima direktorica Turističke organizacije opštine Topola Ljiljana Todorović kaže: -Imamo povećanje ukupnih smeštajnih kapaciteta od hotelskog, restoranskog do smeštaja u domaćoj radinosti do 120%. Imamo hotel „Oplenac“ sa 100 ležaja, a sve ostalo su dodatni sadržaji ukupnog kapaciteta oko 450 ležajeva na teritoriji opštine Topola. Poslednje tri godine su bile značajne i za razvoj seoskog turizma i od 300 noćenja na godišnjem nivou, broj turista koji koriste smeštaj u domaćinstvima skočio je na 1.100 noćenja. To je ovom trenutku dovoljno, ali pokušavamo da sa TO Aranđelovac napravimo neke zajedničke sadržaje i ponudu, zato što smo zajedno jači, interesantniji i atraktivniji.

Hotel „Izvor“ pruža sve pogodnosti za turiste koji žele luksuz, a hotel „Oplenac“ je brend i neodvojivi deo zadužbine kralja Petra I. Naša ciljna grupa su turisti iz Srbije. Danas su uobičajene brze, kratke ture, da se za kraće vreme vidi što više.

Statistika je pokazala da evropski turista „utroši“ 7 minuta po lokalitetu. Iz razloga, da bi za kraće vreme imali da pokažemo što više kvalitetnijih sadržaja moramo sarađivati, udruživati se i predstavljati ovu našu zemlju na jedan savremen i atraktivan način - rekla je Ljiljana Todorović.

Turistička organizacija „Oplenac“ Topola 34310 Topola, Kneginje Zorke 13, Tel.: 034/811-172, 814-027 E-mail: info@topolaoplenac.org.rs Web: www.topolaoplenac.org.rs

Decenija kvalitetnog smeštaja VOYAGER bed & breakfast je prvi objekat ovakve vrste u Novom Sadu, otvoren 1. aprila 2003.godine. U svojoj ponudi ima 15 dvokrevetnih, četiri trokrevetne i lux apartman za maksimalno 5 osoba, sa ukupno 47 kreveta od kojih je 11 dužine 220cm. Sve sobe su prostrane, veličine od 26 do 67 m2, opremljene klima uređajem, PC računarom sa Wi-Fi internet konekcijom, kablovskom TV, telefonom, elektronskim sefom, frižiderom, terasom, sigurnosnim vratima.

VOYAGER bed & breakfast se nalazi na 500m od geografskog centra grada, 300m od Dunava, a u neposrednoj blizini Sportsko-poslovnog centra “Vojvodina” (SPENS), Univerzitetskog kampusa, uz odličnu saobraćajnu povezanost sa svim delovima grada. U blizini su banka, pošta, menjačnica, ATM, restorani, pekare, picerije, fast food, kafei, apoteka, tržni centar, teniski tereni, teretana, bazeni, putničke agencije, gradski prevoz i taksi…

U prostoriji pored recepcije na raspolaganju su 2 desktop računara sa 16 MB/s internet konekcijom kao i štampači, skener, fax aparat, digitalni fotoaparat. Gostima je omogućena organizacija prezentacija i sastanaka. Za ovakve potrebe na raspolaganju su audio-vizuelna oprema i kompjuteri.

Objakat je prilagođen osobama sa invaliditetom. Poseduje sopstveni parking prostor sa video nadzorom.

Doručak je organizovan na principu švedskog stola (buffet) u sali sa 30 mesta.

Osim noćenja sa doručkom B&B nudi dodatne mogućnosti usluga: pranja i peglanja veša, kao i room servisa.

Za visok kvalitet usluga VOYAGER B&B je nagrađen od strane Privredne komore Vojvodine.

VOYAGER bed&breakfast

Stražilovska 16, 21000 Novi Sad Serbia, Tel: +381 21 453 711; Fax: +381 21 453 712; Web: www.voyagerns.co.rs E-mail: voyageragencija@sbb.rs; Skype:voyager.bb GPS: 45°14’53’’N 19°50’57’’E

63

Bean fest sve veći i sve bolji Međunarodni IX “BEAN fest” ili jednostavno Pasuljijada, održaće se se već tradicionalno prvog vikenda juna na Temerinskom Vašarištu, ove godine od 6 do 8. juna. Kao i prethodnih godina organizator je Udruženje građana Ekocentar „Vodomar05“,čiji je cilj promovisanje važnosti zaštite životne sredine, u čega između ostalog spada i promovisanje turističkih, gastronomskih i kulturnih vrednosti ovog područja.

Da pobednički tim ne treba menjati govori i činjenica da su orgnizatori za samo devet godina uspeli da naprave najveću manifestaciju u Vojvodini, koja je i po kvalitetu i raznovrsnim sadržajima postala reper svim drugim feštama ovakvog tipa.

Program ovogodišnje Pasuljijade je izuzetno bogat i što se sadržaja tiče, a i nagradnog fonda za najbolje skuvani pasulj, koji iznosi čak 200.000 dinara. Domaćini su pripremili dobru zabavu uz “Ravničarske igre”, takmičenje u igranju za koje se dobija i nagrada, u bacanju starog bicikla u dalj, brzom prenošenju pasulja, brzom jedenju porcije pasulja, nadvlačenju konopca. Učesnici će se oprobati i u tradicionalnim igrama, boćanju i streličarstvu, a održaće se i međunarodni turnir u Jadžentu. Interesantno će biti i na štandovima “Etno sokaka” i “Slatke ulice”, delu festivala na kome se promovišu kultura, umetnost i tradicija, a neće izostati ni izložba cveća i vina, dečje radionice te smotre jela od pasulja, koje su postale neizostavni deo dešavanja.

Organizatori su ovoga puta muzičku poslasticu predvideli za petak, 7. juna, kada će se na tradicionalnom rock koncertu predstaviti miljenici novosadske publike “Apsolutno romantično”, sarajevski bend neprolazne popularnosti “Crvena jabuka” i apsolutni hit, najpopularnija grupa Srbije poslednjih godina, “Van Gogh”.

Centralna dešavanja su planirana za subotu, 8. jun, kada će se u kuvanju pasulja galeba, dvadesetice, bisera, tetovca, trešnjevca, žutog ili belog sitnog, panonskog gradištanca ili neke druge od 70 priznatih vrsta pasulja, takmičiti brojne ekipe iz zemlje ali i inostranstva.

Svoj dolazak potvrdile su ekipe iz Slovenije, Makedonije, Hrvatske, BiH, Mađarske, Ukrajine, Rumunije, što je još jedna potvrda činjenice da je pasulj ne samo zdravo već i izuzetno omiljeno jelo... Po već uhodanom scenariju svaka ekipa će imati posebno mesto ispod tende, set klupa i sto za osmočlanu ekipu, drvo za loženje i poklon paket.

Međunarodni žiri iz godine u godinu ima sve teži posao, jer su skuvani pasulji sve bolji. A da i takmičari i žiri budu dobro raspoloženi na bini će kulturno umetnička društva iz regije prikazati bogatstvo vojvođanske različitosti.

Organizatori obaćavaju da će 8. juna biti priređen doslovno najveći ručak na Balkanu, posle kojeg će se razviti najveće kolo na Balkanu, a i šire.

“A kada se spusti veče onda pesma nek’ poteče sviru bande na sred bine ispod bačke mesečine”.

Udruženje građana

Ekocentar Vodomar05 21235 Temerin, Vojvodina, Srbija Tel.: +381 21 851 100; +381 62 8520970 E-mail: vodomar05@eunet.rs Web: www.vodomar05.org.rs

65

Samba kafu pripremamo na tradicionalan na~in koriste}i saznanja starih majstora.

Pa`ljivim pr`enjem najboljih vrsta sirove kafe i najfinijim mlevenjem `elimo da damo doprinos Va{oj sre}i.

Ako i Vi `elite da Samba kafa bude Va{a kafa, mo`ete je kupiti u Novom Sadu u prodavnicama na Detelinarskoj pijaci, na Ribljoj pijaci i svim maloprodajnim objektima "Merkator-S".

66 PRIVREDA Loris t 42

Златиборац д.о.о. је породична компанија из Србије која прави врхунске пршуте и друге сувомеснате деликатесе у селу Мачкат на планини Златибор. Од оснивања до данас, заузели смо доминантну позицију на тржишту деликатесних сувомеснатих производа Србије. Тајна посебног укуса наших деликатеса лежи у традиционалном рецепту сушења и димљења меса који датира још из 1885. године. Пршуте, сланина, кобасице и саламе које производимо праве се од пажљиво бираних комада меса и суше се на диму суве буковине и свежем ваздуху наше нетакнуте природе. Производни погон компаније Златиборац налази се на 750 метара надморске висине, где вредне руке вештих мајстора настављају традицију прављења деликатеса по оригиналном породичном рецепту који се преноси већ преко 120 година. Нове су технологије, научна достигнућа и највиши савремени стандарди хигијене у производњи и заштити животне средине. Поносни смо на брзо и ефикасно увођење три важна светска стандарда у производњи хране: ХАЦЦП, ХАЛАЛ и ГОСТ-Р. За квалитет производа награђени смо бројним светским признањима, од којих посебно издвајамо златне медаље Немачког пољопривредног друштва које смо добили за изузетан квалитет наших традиционалних деликатеса. Златиборац производи продају се и широм нашег региона: на тржишту Црне Горе, Босне и Херцеговине, Македоније, а од недавно успешно пласирамо наше укусе и на тржишта Русије и Азербејџана.

www.zlatiborac.com

A: Cvećarska 2, 21000 Novi Sad T: +381 (0) 21 / 400 484 F: +381 (0) 21 / 469 513 W: www.fimek.edu.rs E: info@fimek.edu.rs

A: Geri Karolja 1, 21000 Novi Sad T: +381.21.400.499 T: +381.21.469.513 E: info@pravni-fakultet.info W: www.pravni-fakultet.info

Osnovne akademske studije: · Poslovna ekonomija i finansije · Međunarodna ekonomija i ekonomska diplomatija · Inženjerski menadžment u agrobiznisu · Ekologija · Poslovna ekonomija i finansije - studije na daljinu · Međunarodna ekonomija i ekonomska diplomatija - studije na daljinu

Osnovne akademske studije: · Opšte- pravni · Privredno- pravni

Školarina Osnovnih akademskih studija iznosi 1.500€ u dinarskoj protivvrednosti.

Master akademske studije: · Opšte- pravni · Privredno- pravni

Master akademske studije: · Poslovna ekonomija i finansije · Ekonomsko-pravne studije Evropske unije · Inženjerski menadžment u agrobiznisu Školarina za Master akademske studije iznosi 2.000€ u dinarskoj protivvrednosti za sve studijske programe, a podrazumeva i prijavu i odbranu master rada, kao i izradu diplome.

Doktorske studije: · Poslovna ekonomija · Inženjerski menadžment u agrobiznisu Školarina za celokupne Doktorske studije u trajanju od tri godine za studijski program Poslovna ekonomija iznosi 10.000€ u dinarskoj protivvrednosti, dok za studijski program Inženjerski menadžment u biotehnologiji školarina iznosi 8.000€ u dinarskoj protivvrednosti. Školarina podrazumeva i prijavu i odbranu doktorske disertacije, kao i izradu diplome.

Školarina iznosi 1.500€ u dinarskoj protivvrednosti.

Školarina iznosi 2.000€ u dinarskoj protivvrednosti.

Doktorske studije: · Krivično- pravni · Privredno- pravni Školarina za celokupne Doktorske studije u trajanju od tri godine iznosi 10.000€, a podrazumeva i prijavu i odbranu doktorske disertacije, kao i izradu diplome.

Promotivne cene školarine za brucoše! Školarina se može uplatiti u celosti ili u više rata!

U cenu školarine, uključeni su: Udžbenici (za svaku školsku godinu); Troškovi overa semestara; Troškovi prijava ispita; Izdavanja uverenja o statusu, kao i ostalih uverenja; Vannastavne sportsko-rekreativne aktivnosti (košarka, fudbal, teretana).