Wine&Fine br.11 by M.D.

Wine & Fine SPECIJALIZOVANI MAGAZIN ZA VINSKU I GASTRO KULTURU

JANUAR 2014

www.winefine.org

BROJ 11

Wine&Fine SPECIJALIZOVANI MAGAZIN ZA VINSKU I GASTRO KULTURU IZDAVAČ F&B MEDIA Pariske komune 25 Novi Sad, Srbija E-mail: office@winefine.org Web:www.winefine.org Tel: 063.217.527 DIREKTOR Dejan Miškov GLAVNI I ODGOVORNI UREDNIK Dragan Stanković dragan.stanković@winefine.org DIREKTOR FOTOGRAFIJE Siniša Ponjević sinisa.ponjevic@winefine.org GRAFIČKO UREĐENJE Marketing Agencija ApaOne www.apaone.com WEB MASTER Marko Dobranić SEKRETAR REDAKCIJE Mirjana Kujović mirjana.kujovic@winefine.org REDAKCIJA Dejan Miškov Dragan Stanković Siniša Ponjević Mirjana Kujović FOTO Siniša Ponjević Maja V. Pavkov Duška Stanković SARADNICI Vesna Vukojev Dušan Knežić Savo Kesar Dragan Stanković Lana Kurteš Ljubica Radan Ljubomir Petruljeskov Blažo Popović Danilo Koprivica Dunja Vorgić Jasmina Vlaović Mirjana Maksimović Đorđe Pešić Etienne Van Steenberghe Slobodan Zorić Stanko Stamenković Dejan Marić Jelena Koković PRAVNI ZASTUPNIK Advokatska kancelarija Žigić

Imao sam priliku i zadovoljstvo da proputujem svet u potrazi za vinom, i lični doživljaj vinskih regija neizmerno je promenio moje razumevanje tih vina. Videti zemljište, hodati vinogradima, upoznati vinogradare u njihovom okruženju... sve to je neprocenjivo za bilo kojeg ljubitelja vina. Vino je primamljivo iz više razloga, ali možda najprimamljiviji deo je osećaj prostora koji nam vino probudi, takozvani teroir koji obuhvata ne samo poimanje naštrebanih teorijskih rečenica ili nametnutih shvatanja, nego su to pre svega ljudi koji to stvaraju i čine simbiozu zemlje, vina, podneblja, duše,tradicije, znoja... Kada to vino stigne u ruke krajnjeg konzumenta, za vinara je neviđeno ushićenje kada ga neko pohvali i stavi tačku na taj uspeh. Jer na kraju krajeva samo to i jeste bitno, međutim tranzicija u kojoj se naša zemlja nalazi se odražava i u vinskom biznisu. Za par proteklih godina pojavili su se razni stručnjaci i eksperti, belosvetski i ovdašnji, da vinarima koji, izgubljeni u vremenu i prostoru lutaju, pokažu put i daju ocene za njihov rad. Kao da će bez tih potvrda, vino teško naći put do krajnjih potrošača. Mi smo se za ovaj broj zaputili u susedni Ilok, u nameri da, pre svega, čujemo lične priče i probleme sa kojima se susreću tamošnji vinari. Zahvaljujući kompaniji Delta DMD, prisustvovali smo i najprestižnijem događaju ove godine- promociji Armand de Brignac Gold-a, vrhunskog šampanjca, ispričali smo Vam i priče iz Burgundije iz ugla prestižne burgundske kuće Olivier Leflaive... Da ne dužim, uživajte dok čitate WINE&FINE broj 11!

ŠTAMPA MAXIMAGRAF, Petrovaradin Izdavač ne odgovara za sadržinu objavljenih oglasa. Izdavač nije u obavezi da objavljuje demantije tekstova u kojim se iznose mišljenja, već samo onih u kojima se iznose činjenice. Magazin se ne distribuira mlađim od 18 godina i isključivo je namenjen profesionalcima u HoReCa sektoru, između ostalih i proizvođačima i distributerima duvanskih proizvoda. CIP - Katalogizacija u publikaciji Biblioteke Matice Srpske, Novi Sad 663.2 Wine & Fine : specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu / glavni i odgovorni urednik Dragan Stanković - 2012,br1 - Novi Sad: F&B MEDIA 2012 - ilustr.; 32 cm Dvomesečno. ISSN 2217-8023 = WINE&FINE COBISS.SR-ID 268867591

Dragan Stanković - glavni i odgovorni urednik

vesti

SADRŽAJ

Iločko vinogorje

Politika i vino

Kreirana vina sa karakterom

Ilok je mesto gde se spajaju kulture istoka i zapada, nazvan još i „sremski dubrovnik“. Blagi obronci fruške gore se spuštaju prema Dunavu, nepregledni vinogradi i prizor koji ne zaustavlja pogled, deluju spokojno i opuštajuće, a vino, hrana i ambijent bude hedonističke porive. A još kada probate kraljevski traminac i vrhunsku graševinu, koji su zaštitni znak iločkog vinogorja, jasno je da je ovde vinarstvo više od profesije

U kojoj meri jedna pomaže drugoj? O ljubavi prema ove dve stvari, o uživanju i obavezama koje nose, ali i o istini koja je u njima satkana govorio nam je ministar poljoprivrede Republike Hrvatske gospodin Tihomir Jakovina, kog smo ugostili u prelepom ambijentu restorana La Mer prilikom nedavne posete Novom Sadu. Dalmatinska 'spiza', mirnoća Istre i slavonski svinjokolj samo su neke od stvari koje bude najdublje emocije i rađaju najlepše uspomene

Wine & Fine

Vinski tonovi palete vinarije Zvonko Bogdan kreću se od laganog i nekomplikovanog Pinot blanca, pa do aromatičnog Sauvignon blanca i Sauvignon blanc barrique kome ozbiljnost daje dodatno odležavanje u hrastovini. Dok crvena plejada nudi mnogobrojna iznenađenja, od svakodnevnog uživanju u laganijem crvenom vinu koje nosi ime poznate pesme Zvonka Bogdana –„Život teče“, do vina „Cuvee no.1“ intenzivne rubin crvene boje, kremaste strukture i zaokruženog punog ukusa

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

vesti

Gde je danas vinska scena Srbije

Uvod u beztežinsko stanje

Istorija servirana na porculanskom tanjiru

Tu su i dalje prisutna razmišljanja pojedinaca koja su zaostala iz vremena tzv. masovnih vina, kada se cenio kvantitet, a ne kvalitet. Ako uporedimo naše najuspešnije vinarije sa austrijskim, određena vina su bolja i kvalitetnija od njihovih, ali manje poznata. Tu se nadovezuje problem marketinga!?

Numera počinje moćnom bas linijom podvučenom vrlo zahtevnom produkcijom benda Massive Attack, vino „I kao da si anđeo“ 2008. prethodno sam nasuo u čašu i lagano zavrteo ovaj nektar tada su se pojavili cvetni mirisi ljubičice na mom nosu. Kada je krenuo očaravajući vokal roots rege veterana Horace Andy (Horas Andija) svaki gutljaj vina je bio drugačiji, voćne arome crne ribizle i šljive bile su u mojim ustima, a sa svakom strofom činilo mi se da su vino i numera sada jedna neraskidiva celina

U osnovi ove kuhinje nalazi se meso, svinjetina, teletina, govedina i perad, za šta je zaslužan nomadski duh ovog naroda u svojim ranim godinama i turbulentnim seobama. Gulaš, perkelt i riblja čorba, najznačajniji su predstavnici mađarske kuhinje ovog perioda. U poslednjih hiljadu godina mađarske istorije, hrana kao i kultura, imala je intrigantan dupli identitet, promućurno mešajući mistiku istoka sa tradicijom zapadnog sveta. Recepti su preuzimani i prilagođavani tako da odgovaraju ukusu nacije

www.winefine.org

Wine & Fine 9

MALE VINSKE PRIČE…

ZMAJ IZ BRANDA JEDAN ZMAJ I SUNCE

zaslužni su što postoji jedan od najboljih terroir-a Alzasa

rand je jedan od najpoznatijih “Grand Cru” Alzasa. Centar regije je selo Turkhajm (Turckheim) koje je smešteno na brdu između 200 i 300 metara nadmorske visine. Vina iz Branda su poznata već vekovima, a to potvrđuje i legendarna izreka “da turkhajmska vatra raspaljuje najbolja vina u zemlji” ("Zu Türckheim in Brand wächst der beste Wein in Land"). Brand je eufemistički poznat kao zemlja vatre, bukvalno "mesto blagosloveno vatrom", zbog veoma dugih perioda sunca koje ima. Ova činjenica je dovela do lokalne legende, po kojoj je morski zmaj izronio iz vode iznenađen suncem.

Vladimir Stojić

U to vreme, dolina reke Rajne je bila pokrivena morem, a samo su se najviša brda mogla videti iznad nivoa mora. Jednog dana, zmaj je izašao iz vode i popeo se na vrh brda Branda. Posmatrajući prelep i umirulući krajolik, tako umoran je vrlo brzo zaspao. Kako je dan prolazio, sunce je nastavilo da peče sve više i više, toliko, da je njegova toplota istopila zmajevu krljušt. Njegova krv je počela da vri i prska po suvoj zemlji. Zmaj se probudio, povukao se u pećinu, ali, bilo je kasno. Umro je od iscrpljenosti. Winexpert Serbia Wine Academy

Vekovima kasnije, nakon što se more povuklo, ljudi su zasadili vinovu lozu na ovom prelepom brdu. Zemlja, oplođena krvlju zmaja, daje vatreno vino, izuzetnog ukusa i snage. Ako je zmaj slučajno i dalje u mraku pećine, Brand nastavlja da sija kao jedno od najvećih vina Alzasa i, preko njega, mitska zver produžava svoju besmrtnost.

MALE VINSKE PRIČE…

VINO ZA PRVU BRAČNU NOĆ U Šomlou će vam reći da je njihovo vino dobro za vaše zdravlje ... ali i da će produžiti vaše porodično stablo!

omlo (Somló) je regija koja se nalazi u severozapadnom delu Mađarske, u podnožju ugašenog vulkana. Tu se proizvode bela vina odličnog kvaliteta, koja slobodno možemo porediti sa čuvenim Tokai vinima. Juhfark, autohtona sorta grožđa koja se ne nalazi na drugom mestu po zastupljenosti u Mađarskoj, uticala je na to da vina iz ove regije postanu poznata i dala im je identitet. Ali, to nije bilo dovoljno da bi ova vina zauzela svoje mesto među velikanima. Vino mora da ima priču koja ga prati. A, Šomlo vinima je upravo takva priča nedostajala. Priče koje slede u nastavku su poslužile za očuvanje jedne carske dinastije.

Poznata legenda tako je nadenula ovom vinu ime “Vino za prvu bračnu noć”. Legenda kaže da ako mladenci piju Šomlo tokom svoje svadbene proslave i ne zaspe pre nego što isprate i poslednjeg gosta, kasnije, tokom prve bračne noći će, verovatno, začeti sina. Ovaj istorijski vinski region bio je omiljen mnogim vladarima, od kralja Sigmunda do Habsburgovaca. Habsburgovci, carska porodica koja je nekada vladala u nekoliko evropskih zemalja, imali su direktnu korist od ove priče. Naime, Marija Tereza (Maria Theresa) od Austrije (1717-1780) je čula ovu priču i naredila sinu da pije ovaj dragoceni napitak kako bi nastavio porodičnu liniju.

Jedna od tih priča nam govori da se, sve do sredine XVIII veka, smatralo da su Šomlo vina u stanju da leče sve vrste bolesti. Pripisivalo im se čak 18 različitih osobina! Neću se u ovom članku baviti detaljima tih bolesti, ali ću pomenuti samo da je svaki zdravstveni problem koji se javljao u predelu između grla i bešike tretiran, dobro održavan i regulisan ovim vinima. Navodi koji ovo potvrđuju, pominju se više puta u starim mađarskim medicinskim priručnicima. Naravno, u to vreme, nije bilo toliko mnogo drugih lekova kao danas, a u sredstva lečenja su spadale i molitve i nikada efikasni lokalni biljni čaj. Ali, da bi vino dostiglo nivo koncentracije kakav ima medicinski sirup, morali bismo već da ga popijemo u ogromnim količinama! Druga priča nam govori da je jedna od najpoznatijih osobina Šomlo vina njegovo afrodizijačko svojstvo, odnosno njegova sposobnost da poboljša muškost. Međutim, detaljno uputstvo za primenu po ovom pitanju ne predviđa količinu vina koje treba popiti, pa tako ostavljam vama da sami procenite u određenoj situaciji!

Ova legenda nikada nije potvrđena, ali je priča prešla mađarsku granicu odavno. Takođe je više doprinela ugledu Šomlo vina od bilo kog vinskog vodiča. Štaviše, može da vas ohrabri da otkrijete da li želite sina, ćerku ili samo dobar provod.

…I INTRIGE NAJVEĆE VINSKE LAŽI

ZAŠTO LJUBITELJI VINA LAŽU? 2. "BERBA VIŠE NIJE TOLIKO BITNA"!?

erba” (Vintages) je, jednostavno, godina berbe grožđa od koga se pravi vino.Pominjem ovu, naizgled, očigledno jasnu reč u ovom kontekstu, jer "berba" u bukvalnom smislu ima drugo značenje, a posebno što u onom prenosnom označava naročito dobar kvalitet. Oni stariji se možda mogu setiti vinskog slogana, veoma popularnog tokom nekog vremena u Kaliforniji, ja sam o tome samo čitao: "Svaka berba je dobra berba."

Vladimir Stojić Winexpert Serbia Wine Academy

Čitava ova priča u vezi sa Berbom (i dalje u tekstu ću je svuda označavati velikim slovom, a nadam se da će vam do kraja teksta biti jasno zbog čega) - velikom, dobrom ili lošom, potiče, u stvari, iz Evrope. Kao što je poznato, neki od najboljih vinskih regiona u Francuskoj i Nemačkoj, imaju takvu klimu da jedva daju minimum zrelog roda izabrane sorte grožđa koju uzgajaju. Rezultat toga je bio stvaranje velikog jaza u odnosu na uzgajivače nagrađene izuzetnim kvalitetom u dobrim Berbama (čitaj: lepim vremenom). Dakle, oni su prinuđeni na kompromis kako bi napravili vino koje je lošijeg kvaliteta, iz razloga što vremenske prilike nisu pogodovale uzgoju vinove loze i sazrevanju grožđa, jer je bilo ili previše hladno, ili previše kišovito, ili čak i pretoplo. Imate takvu berbu – znači da su vremenske varijacije i prilike uticale na nju? Uopšte ne. Pa, šta se promenilo? Tehnologija. Vinari danas imaju na raspolaganju kvalitetne naučne edukacije u kombinaciji sa impresivnim spektrom vinske opreme i tehnologije koji, jednostavno, nisu postojali pre 1960. godine. Veći profit uzgajivača je nametnuo dozvoljeni luksuz da se eliminiše višak roda (redukcija roda) pre berbe - takozvana "zelena berba”, kao i primenu sortiranja tokom same berbe kada grožđe dostigne biološku zrelost.

Tako su dramatične oscilacije u kvalitetu, zasnovane isključivo na berbi, zaista smanjene, čak i ako vremenske prilike u periodu rasta variraju. Ali, ipak, postoje granice. Samo upitajte vinare u Burgundiji o, recimo, lošoj berbi iz 2004., koja je pretrpela problem od truleži, preko najezde bubamara do raznih zaraza u toku same berbe! Pošto je ovakva vrsta modernizacije i tehnološkog napretka dovela do smanjenog uticaja vremenskih prilika na kvalitet, tako je nastala nova vinska laž: “Berba više nije bitna”. To je, jednom rečju, besmislica. I, poput pomenute prve: "Ako ti se dopada, dobro je", i ova ima, pomalo pokroviteljski motiv. To je značilo da činite vino atraktivnijim i dostupnijim mnogo većem broju potencijalnih konzumenata, eliminisanjem još jednog komplikovanog problema. Realnost je, definitivno, da na Berbu treba obratiti posebnu pažnju, i da je veoma bitna. Moderna tehnologija, zasigurno, ne može da nadomesti onaj uticaj “dobre godine”, što potvrđuje obilje vina koja dolaze iz više nego pogodnih vinogradarskih oblasti poput Argentine, Čilea, Kalifornije i Australije. Ovo je stvarna promena, nema sumnje u to. Moje lično viđenje, kao nekoga ko je dugi niz godina profesionalno u svetu marketinga, je da je ideja da “Berba više nije bitna” kreirana kao priča u nekim kriznim ekonomskim vremenima da nas malo uspava. Tako postajemo kupci sa mnogo nižim kriterijumima. Berba je neverovatno bitna u Francuskoj, Nemačkoj, severnoj i centralnoj Italiji, na Novom Zelandu, i hladnijim delovima Australije. A ako mislite da Berba nije bitna u Kaliforniji, dozvolite mi da sugerišem da pitate bilo kog vinara tamo, o berbi 2010., koja je eufemistički opisana od strane Trgovinske asocijacije “Wine Institute” SAD, kao "godina izazova"; ili o narednoj 2011. berbi, koju je i “Wine Spectator” okarakterisao kao užasnu za mnoge kalifornijske vinogradare. Ali, heeej, "Berba više nije bitna", zar ne?

Nastaviće se…

vesti

VINARIJA ALEKSANDROVIĆ Vina pobedničkog duha

odinama unazad vina iz Vinarije Aleksandrović osvajaju brojna priznanja i medalje kako na domaćim tako i na internacionalnim takmičenjima, iz godine u godinu njihov broj sve je veći. Na izmaku 2013. godine, kada se sumiraju svi uspesi, kvalitet vina potvrdjen je sa dvadeset novih medalja sa najvećih svetskih takmičenja: Decanter world wines awards; International wine and spirit competition; International wine challenge; Emozioni dal Mondo Merlot e Cabernet Insieme; Austrian Wine Challenge; Mundus vini.

Svet na dlanu

organizaciji Međunarodnog kluba Žena IWC, prvog decembra 2013. godine, održan je 13. Charity Bazar na Beogradskom Sajmu. Predstavnici ambasada i stranih udruženja uz pomoć volontera, imali su priliku da predstave autentičnu gastro ponudu svojih zemalja i razne druge predmete tipične za zemlje iz kojih dolaze. Ovaj Bazar je najveća godišnja manifestacija čiji je cilj prikupljanje sredstava koja se kasnije koriste za razne dobrotvorne projekte u Srbiji, sa fokusom na najugroženije kategorije stanovništva, hendikepirane, stare, decu ulice, žrtve nasilja. U atmosferi izuzetne posećenosti i interesovanja građana mnoge zemlje i običaji postali su nam dostupni, a za neke druge je i san o pristojnom životu postao za korak bliže realnosti.

14 Wine & Fine

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

vesti

SREBRNI PINOT NOIR IZ VINARIJE ALEKSANDROVIĆ

ina Aleksandrović iznova daju opravdanje za prefiks koji im je vremenom ''nametnut''. 16-ti po redu, Mondial des Pinots, specijalizovan za ocenjivanje vina od sorte grožđa Pinot Noir, ponudio je novu refleksiju vrhunskih vina stvorenih od ove sorte. Više od 1300 prijavljenih etiketa iz celog sveta ocenjivalo je 60 priznatih sudija. Po prvi put na ovom takmičenju nagrađena su vina iz Srbije. Nagrađena su vina iz Vinarije Aleksandrović. Sa dva srebra, sa dve medalje odlikovan je Pinot Noir, koji je ponikao iz naših vinograda, oblikovao eleganciju crvenog vina Trijumf Noir i upotpunio šarm Penušavog vina Trijumf Noir. Nakon odležavanja u boci i nepunih osamnaest meseci prisutnosti na tržištu, Penušavo vino Trijumf Noir, zvanično je dobilo i svoje internacionalno priznanje. Premijum kategorija vinarije Aleksandrovic sada je upotpunjena novim medaljama, čineći da sva visokokvalitetna vina, iz ove kategorije imaju i svoje internacionalno priznanje.

Beograd na filmskoj traci

remijera prvog dugometražnog dokumentarnog filma o Beogradu autora Borisa Malagurskog, održana je 19. oktobra u Sava Centru. Ovo ostvarenje predstavlja svojevrstan omaž našem glavnom gradu.. BEOGRAD je film koji na originalan, duhovit i zanimljiv način prikazuje srpsku prestonicu, viđenu očima stanovnika. Snimana na engleskom jeziku, prikazana je bogata istorija grada, njegova kulturna i prirodna bogatstva, noćni život, velika gastronomska ponuda i sve ono čime se ovaj grad ponosi. “Sada je pravi trenutak da se poradi na borbi protiv lošeg imidža koji je o nama stvoren. Imamo najbolji noćni provod, sjajnu hranu, restorane, srdačne ljude. To su prednosti koje moramo predočiti svetu”, reči su Malagurskog. Film je sniman na više od 80 lokacija, a među sagovornicima u filmu nalazi se i Novak Đoković.

www.winefine.org

Wine & Fine 15

vesti

DVA ZLATA ZA DVA REGENTA

Italiji, zemlji crvenih vina, na jednom od najprestižnijih takmičenja ''Emozioni dal Mondo Merlot e Cabernet Insieme'', vina vinarije Aleksandrović Regent Reserve 2008 i Regent Reserve 2009 osvojili su zlatne medalje u konkurenciji vina iz celog sveta. Merlot i Cabernet koji rađaju na vinorodnim padinama Oplenca, znanjem i umećem vinogradara i enologa, ukombinovani sa karakteristikama podneblja, daju neponovljive egzotične mirise i ukuse, koji ocenjivače ne ostavljaju ravnodušnim. Pored ovih medalja, Regent Reserve 2008 je osvojio i srebrne i bronzane medalje u Londonu (International Wine & Spirit Competition i Decanter World Wines Awards) i Beču (AWC).

Design Food by N

Mikser

ovogodišnji Mikser Design Food market, tradicionalna Mikserova manifestacija koja spaja dizajn, hranu i inovativne tendencije u gastronomiji, održan je u nedelju, 22. decembra u prostoru Mikser House-a. Na jednom mestu okupivši više od 40 učesnika, malih i velikih proizvođača delikatesa i poslastica, sireva, vina, organske hrane i proizvođača kuhinjske opreme i posuđa. Ovo je bila jedinstvena prilika da se na jednom mestu upoznamo sa ponudom autentičnih proizvođača koji svojim kvalitetom, specifičnim ukusima i dizajnom ambalaže daju kontra tezu svepristunoj globalizaciji i primatu multinacionalnih brendova. Ove na izgled male stvari dodaju veliki kvalitet našem svakodnevnom životu.

16 Wine & Fine

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

vesti

Vinske avanture se nastavljaju...

osle veoma uspešno održanog Wine Jam-a oktobra meseca u Zagrebu organizovan je regionalni festival vina i hrane u saradnji sa Mikser House u Beogradu 16. i 17. novembra 2013. Festival je nazvan Belgrade Wine & Dine i namera je da se održava jednom godišnje. Učestvovalo je preko 30 vinarija iz regiona uz nekoliko izlagača hrane među kojima je bilo i velikih i malih proizvođača. Posebnu dimenziju festivalu dale su gastro radionice vrlo raznovrsnog sadržaja. Tzv. belosvetska kuhinja je uparivana uglavnom sa vinima iz Srbije tako da smo doživeli spoj tajlandske kuhinje i srpskih rozea kao i sushi zalogaje uz tamjanike. Otkrivene su i tajne italijanske kuhinje od strane majstora iz La Piazze i Lavine, a Raša Vlacić iz restorana Kumbara demonstrirao je nešto što bi svi nazvali srpska kuhinja ali u potpuno drugačijem formatu. Kao zvezde ovog dela festivala na gastro performansu nazvanom ConFusion nastupili su Vlada Melentijević (restorani Zaplet i Dijagonala) i Tom Gretić, verovatno najatraktivniji kuvar danas u Hrvatskoj. Ipak, najveći deo programa jeste bio sajam vina gde su pored većine vinarija iz Srbije izlagale i vinarije iz Hrvatske, Slovenije i Bosne i Hercegovine. Inače, 14. decembar 2013. je rezervisan za Xmas Wine Jam, ponovo u Zagrebu, ovoga puta u baru Rougemarin gde su izlagači 14 vinarija iz Hrvatske, Slovenije i Srbije. I ovoga puta u opuštenoj party atmosferi uživaju se vina i penušavci uz muziku kultnog zagrebačkog DJ-a Eddy Ramich-a. Decembar donosi i Wine Jam u Beogradu u saradnji sa Supermarket concept store na Dorćolu. Akcenat je na vinarijama iz Srbije gde će deo prostora do kraja zime funkcionisati kao šank sa srpskim vinima uz rakije, meze i kafe. Za prvi deo naredne godine u planu je gostovanje u Skoplju, zatim ponovo u Zagrebu i u maju mesecu u Ljubljani uz nekoliko beogradskih događaja. Vinska kultura po receptu Wine Jam-a se širi... Pridružite se Wine Jam-u: facebook.com/winejamming

www.winefine.org

Wine & Fine 17

vesti

Deseti Beogradski Salon Vina

otel Hyatt Regency ove godine je deseti jubilarni put bio domaćin Beogradskog Salona Vina. 15. i 16. novembra posetioci su imali priliku da uživaju u fantastičnoj ponudi organizatora manifestacije. Konceptualno podeljen na Glavni i Prateći program, koji se istovremeno odvijaju u nekoliko sala, objedinjujući degustacije vina i hrane, radionice, predavanja, promocije, tematske ručkove i večere, poslovne susrete al ii dobru zabavu po kojoj je Beograd poznat. U dva dana koliko je trajao Sajam, održano je preko četrdeset različitih događaja. Učešće su uzeli najznačajniji predstavnici domaćih proizvođača, regionalne vinarije kao i najpoznatije svetske medijske kuće sa svojim vinskim izdanjima.

Predstavljamo

vina Vinarije Zvonko Bogdan

z vrhunske ponude Vinarije Zvonko Bogdan u ovom broju osvrnućemo se na dve etikete koje svojim karakteristikama svakako zavređuju Vašu pažnju. Na Vama je da probate i donesete svoj sud.

Život teče berba 2011 Kvalitet vina Život teče proističe pre svega iz stroge kontrole prinosa i pažljive selekcije grozdova koji predstavljaju preduslov za vrhunski kvalitet. Vino odlikuje intenzivna, rubin crvena boja i prefinjena struktura sa zaokruženim, mekim taninima i dugom, aromatičnom završnicom. U čaši se postepeno razvijaju arome zrele kupine i višnje obogaćene nežnim mineralnim i začinskim tonovima. Služiti ga na temperaturi od 16 C0.

Cuvee No1 2011 U filozofiji kvaliteta vina vinogradi su prioritet broj 1. Osim zemljišta, kontrolisano mali prinos roda po čokotu i stroga završna selekcija grozdova su preduslov za vrhunski kvalitet. Ovaj harmoničan Cuvee predstavlja kupažu sorti Merlot, Cabernet franc i Frankovka. Odlikuju ga izražene arome crne ribizle, jagode i zrele šljive sa diskretnim tonovima vanile, kedrovine i slatkih začina. Veoma kompleksno i uravnoteženo vino propraćeno elegantnom, kremastom strukturom i nezaboravnim punim ukusom. Preporučuje se dekantiranje i služenje na temperature od 18 C0.

18 Wine & Fine

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

vesti

Made in Serbia

RAKIJA FEST

edmi po redu Rakija Fest održan je 14. i 15. decembra 2013. godine u Mikser House-u. Najznačajnija nacionalna manifestacija posvećena rakiji koja nastavlja svoj prepoznatljiv koncept stručnog i profesionalnog skupa ove godine bila je obogaćena i dodatnim zanimljivim sadržajem. Rakija Fest kao jedinstveni festival i najznačajnija manifestacija o rakijama kod nas, kao i u Evropi, svojim VII sajmom, otpočeo je saradnju sa Mikser Housem koji se sa svojim sadržajima, idejama i potpuno inovativnom formom prostora, savršeno uklapa u koncepciju Rakija Festa što ovom festivalu daje jednu drugačiju notu i novu publiku. Tradicionalno, pre samog festivala, održano je stručno ocenjivanje rakija - BEOGRADSKI POBEDNIK. Kao i prethodnih godina, za izbor Beogradskog pobednika uzimane su samo rakije kupljene u maloprodaji kako bi se ocenio objektivan kvalitet tih proizvoda. U izboru su se našle rakije od tradicionalnog voća – šljive, jabuke, dunje, kajsije, viljamovke, maline, loze, kao i znatan broj travarica i slatkih i gorkih likera. Osim proglašenja najboljih rakija, na VII Rakija Festu nagrađena su i najbolja rešenja za etiketu flaše dunjevače, zvaničnog suvenira Grada Beograda za 2014. godinu.

Retro Chic ponovo u modi

ovogodišnji Retro Chic Modni Bazar održan je od 1. do 31. decembra u organizaciji Udruženja Retro Chic u novom galerijskom prostoru Euro Centar. Bazar okuplja preko pedeset umetnika i dizajnera, dizajnerskih radnji, hobista, umetničkih radionica i ateljea, udruženja umetnika i dizajnera ali i privatnih vlasnika antikviteta, starina i vintage radnji, koji su publici predstavili svoje najnovije kolekcije unikatne garderobe, nakita, modnih detalja, upotrebnih i dekorativnih predmeta za kuću, retke i unikatne vintage odevne predmete kao i redizajnirane i reciklirane komade obuće, odeće, nakita i modnih detalja. Podeljen u četiri celine ovaj bazar bio je prava poslastica ljubiteljima retro avangard stilskog izražaja.

www.winefine.org

Wine & Fine 19

& BESKRAJNO PLAVETNILO KREATIVNOSTI

temat broja

ihano Momosa je brend koji je posvećen ženi koju stavlja u centar svog stvaralaštva, dajući joj titulu princeze i smeštajući je u kontekst moderne bajke.

Ideal ljubavi koju Mihano Momosa doživljava kao vrhunsku emociju, manifestuje se kroz romantične modele protkane nežnošću. Ručnom izradom i upotrebom najfinijih materijala osećanje ljubavi materijalizuje se kroz modele koji odišu nenametljivom lepotom i vrhunskom elegancijom, istovremeno pružajući udobnost i komfor. Dizajner Mihailo Anušić koji stoji iza brenda Mihano Momosa insistira na stvaranju modela koji omogućavaju izražavanje individualnosti. KOJI SU HIGHLIGHT MOMENTI VAŠEG PROFESIONALNOG RADA U 2013. GODINI?

u okviru Belgrade Fashion Week-a. Ova kolekcija je od posebnog značaja za mene lično, jer sam dovoljno sazreo da izađem iz svoje zone komfora i zahvaljujući stečenom iskustvu, svoje ideje predstavim na nov način ali ipak sam ostao dosledan svojoj kreativnoj viziji. U tom smislu highlight je svakako sagledavanje sebe iz nove perspektive. MIHANO MOMOSA U 2014. GODINI? Moja kreativna vizija ima svoj statičan i dinamičan deo. Konstanta mog stvaralaštva ostaje ženstvenost, koju stavljam uvek u kontekst bajke i tako kreiram za dame koje su princeze modernog doba. Svojim nežnim modelima ih hrabro suprotstavljam ubrzanom i grubom tempu života i na tome insistiram iz sezone u sezonu. Što se tiče promenljivih faktora kao što su materijali ili boje, što spada u domen trenda, tu volim da se poigravam ali na način da ne ugrozim svoju originalnu viziju ženstvenosti.

Sigurno je to moja nova kolekcija Rare koju sam predstavio www.winefine.org

Wine & Fine 21

mogao da kažem da lični stil utiče na izbor pića, ali sam siguran da osobe koje cene kvalitet generalno, znaju da ga prepoznaju u oba slučaja i visoko vrednuju uložen trud koji skoro po pravilu garantuje i vrhunski rezultat. VINO KAO INSPIRACIJA ILI UŽIVANJE? U vinu ne nalazim inspiraciju već svojevrsnu nagradu. Nakon napornog radnog dana uvek se počastim čašom dobrog vina. Često sam zaintrigiran nazivima vina, dizajnom ambalaže i etiketa, to je u neku ruku deo koji je povezan i sa mojim poslom. Vođen tom radoznalošću, bilo mi je interesantno da saznam otkuda jednom francuskom vinu englesko ime Cloud Chaser (gonič oblaka prim.aut ). Morski maestral vetrovi CLAUD CHASER I MIHANO MOMOSA? čine nebo Provanse sjajno plavim, bez oblaka i upravo ta činjenica daje jednu novu dimenziju emocionalnom dožiLjubav između ovog rose-a i mene desila se na prvi pogled. Bio vljaju čineći da postane nagrada u kreativnom smislu. sam fasciniram bojom ovog vina koje je neodoljivo podsećalo na tonove moje kolekcije. Početna privlačnost pretvorila se u Potraga za savršenim oblakom inspiracije na kraju koje će ljubav i od tog momenta moja potraga za savršenim oblakom se roditi ideje za neke nove umetničke kreacije, avantura inspiracije dobila je jednu posebnu dimenziju. je kojoj sam posvetio sebe u profesionalnom smislu, jer OSIM BOJE, ŠTA JE TO ŠTO OVO PIĆE ČINI TAKO JEDINSTVENIM ZA VAS? Provansa odakle potiče ovo vino, inspiracija je mnogima. Alpi, Mediteran, plaže St. Tropea, Monaco i Nica, idealna su pozornica za bajkovit život mojih modernih princeza. Klasično provansalsko grožđe daje ovom vinu jedinstven ukus. Intenzivan miris tropskog voća, manga i banana, gladak ukus u ustima sa lepom i kompleksnom aromom breskve i kajsije čine ga mojim izborom bez obzira koje godišnje doba je u pitanju. POKUŠAJMO NA MOMENAT DA GENERALIZUJEMO. KOJE PIĆE PO VAMA KARAKTERIŠE LIFESTYLE LJUDI KOJI PRATE MODU U SRBIJI? Zaista je teško generalizovati, sigurno je da ljudi koji su u toj meri estete da prate modu i prilagođavaju je sopstvenom stilu imaju izdiferenciran ukus i što se tiče pića. Međutim, najčešće sam imao priliku da vidim da se prilikom raznih modnih događaja piju vina u kom mahom ljudi uživaju onako hedonistički, tako da mogu lagano i polako da uživaju u aromama. GDE JE VEZA IZMEĐU SOFISTICIRANOG UKUSA U IZBORU VINA I U IZBORU GARDEROBE? DA LI SE PO VAMA TE DVE KARAKTERISTIKE U ČOVEKU MEĐUSOBNO NADOPUNJUJU ILI SU U PITANJU DVA ODVOJENA AFINITETA? I u jednom i u drugom slučaju presudnu ulogu ima senzibilitet, ali i ukus. Tako neko voli grublja pića oštrih aroma, dok sa druge strane drugi preferiraju nežne ukuse i blage note. Ne bih

moje princeze to zaslužuju.

Razgovor vodio Ljubomir Petruljeskov

SAVRŠENSTVO U FLAŠI Najekskluzivniji roze Francuske, rezultat je ručnog mešanja tri sorte grožđa Grenache, Cinsault i Syrah, živahnog i svežeg karaktera svaka od sorti prenosi mu deo svoje autentičnosti. Grenache daje telo i toplinu sa tonovima borovnice i crne ribizle. Cinsault dodaje miris trešnjinog cveta, a Syrah je odgovoran za prefinjenu boju, zaokruženost i bogatstvo ovog vina

vaka boca Belaire Rosé proizvedena je u jugoistočnoj Francuskoj u zapanjujuće prelepom okruženju čuvenih primorskih gradova Marseja, Nice, Kana, Sent Tropea i Tulona.

Oko 200 kilometara širok pojas od Azurne obale, Monaka i francuskih Alpa, duž italijanske granice na istok do doline reke Rone na zapadu i Mediterana na jugu, dom je specifičnih vrsta loze koja ovim vinima daje autentični kvalitet i prepoznatljivost. Provansa-Alpi-Azurna obala je oblast poznata po svom intenzivno plavom nebu, toplim letima, izobilju vetrova i puno sunca. Klasična mediteranska klima donosi blage zime i malo padavina. Ova oblast je i postojbina luksuza-Monte Karlo, Monaco, Grand Prix, filmski festival u Kanu, jahte usidrene u luci Sen Tropea, čuvene šljunkovite plaže Nice.

Suncem okupani vinogradi, rashlađeni svežinom morskog vetra maestrala u podnožju snegom pokrivenih Alpa, već 2500 godina daruju nam vrhunska vina. Nasleđe kultivisanja grožđa može se osetiti u svakom gutljaju Belaire Rosé-a.

Prema lokalnoj legendi, monah koji je prvi probao šampanjac slavno je uzviknuo: "Dođite brzo, ja upravo degustiram zvezde! " Na desetine miliona mehurića u svakoj boci šampanjca bili su "veliki prasak" svetske ljubavi ka mehurićima. Belaire Rosé kuća vina osnovana je 1898. godine. Šesta generacija vinara nadgleda proizvodnju svake Belaire boce obezbeđujući da se pravim balansom crvenog i penušavog belog vina postigne delikatni cuvee ove kuće. Najekskluzivniji roze Francuske, je rezultat ručnog mešanja tri sorte grožđa Grenache, Cinsault i Syrah, živahnog i svežeg karaktera svaka od sorti prenosi mu deo svoje autentičnosti. Pažljivim odležavanjem pre puštanja u promet, ovaj blend biva prožet finim penušanjem što rezultira prelepom tamno roze bojom sa aromama jagode i ribizle. Dodatak liqueur de dosage od 100% sorte Syrah uobličuje harmoniju ukusa, mirisa, tela i završnice čineći ovo vino savršeno balansiranom nagradom za sva čula. Belaire Rosé se pravi po champagne metodi, kao i svi najbolji šampanjci. Doći do savršenstva u proizvodnji penušavca i kvaliteta po kome će se izdvajati od drugih, daleko je teže nego kod proizvodnje klasičnog vina, a to možete osetiti sa svakom novom kapi koju konzumirate. Belaire Rosé se može piti kao aperitiv, uparen uz bilo koje jelo ili kao sastojak penušavog koktela, u bilo koje doba dana, a svaku proslavu će učiniti još veselijom. Osećaj posebnosti daje vašoj realnosti novu dimenziju. Na jahti daleko od pučine, u toplini svoga doma, tokom ručka i večere u omiljenom restoranu, ili u nekom od najboljih svetskih klubova, Belaire Rosé je piće za svaku priliku. Belaire Rosé je savršenstvo u boci, i apsolutni trend sadašnjeg i vremena koje dolazi. Dobrodošli u 2014. godinu, godinu Belaire Rosé-a piše Ljubomir Petruljeskov

Dunavsko kraljevstvo vina i starina

IloÄ?ko vinogorje

Dušan Knežić

ILOK JE MESTO GDE SE SPAJAJU KULTURE ISTOKA I ZAPADA, NAZVAN JOŠ I „SREMSKI DUBROVNIK“. BLAGI OBRONCI FRUŠKE GORE SE SPUŠTAJU PREMA DUNAVU, NEPREGLEDNI VINOGRADI I PRIZOR KOJI NE ZAUSTAVLJA POGLED, DELUJU SPOKOJNO I OPUŠTAJUĆE, A VINO, HRANA I AMBIJENT BUDE HEDONISTIČKE PORIVE. A JOŠ KADA PROBATE KRALJEVSKI TRAMINAC I VRHUNSKU GRAŠEVINU, KOJI SU ZAŠTITNI ZNAK ILOČKOG VINOGORJA, JASNO JE DA JE OVDE VINARSTVO VIŠE OD PROFESIJE

a upućenije ljubitelje vina na balkanskom poluostrvu dovoljno je reći: Iločko vinogorje... Ovaj kraj zovu još i “Dunavskim kraljevstvom vina i starina” . Jer, ovdašnji božanski nektar isključivo je božji dar koji je tamošnjim brežuljcima podario sve što dobrom vinu treba: plodno tlo, idealnu klimu za uzgoj vinove loze, ali sve ostalo je delo posvećenih vinara koji su često učili od svojih očeva, dedova... pa do askurđela. Ovi današnji ovim blagodetima pridodali su svu dostupnu modernu tehnologiju, pa se potoci ukusnog vina slivaju niz iločke brežuljke po vrlo prihvatljivim cenama, konkurentnim na tržištu. A sve je počelo još pre 18 vekova... Nisu slučajno Rimljani još u 3. veku kraj dunavske obale u Iloku i njegovoj okolini podigli zasade vinove loze i započeli proizvodnju vina. Nije slučajno ni što su ovim gradom vladali i Turci, kneževske porodice, što su oko njega nicala utvrđenja i dvorci... Prosto rečeno, kroz istoriju mnogi su želeli da zagospodare ovim vinogorjem. Jer, nebesa i zemljina utroba dali su ovom kraju, smeštenom na krajnjem istoku Hrvatske, blagorodnu zemlju i osunčane brežuljke, a živalj tamošnji “samo” je iskoristio ono što mu je pred noge pruženo. Ali, pre toga su žestoko zasukali rukave...

vinske priče

Danas, u Iloku ćete u skoro svakoj ulici naći barem po jednu vinariju, ili bar vinski podrum. Organizovano, mogu se obići ti objekti u “vinskoj ruti”. U srednjovekovnom jezgru Iloka, nalazi se kompleks turističkog naselja „Stari podrum“, jedinstven istorijsko - vinski objekt. Najatraktivniji deo ovog turističkog naselja su dva vinska podruma, iz 15. i 18. veka u kojima već više od pet vekova dozreva vrhunsko vino u drvenim hrastovim buradima. Podrumi čuvaju i dragocenu arhivu Traminca, Graševine, Rajnskog rizlinga… Ali, da se slučajno ne zaboravi, pre dobrog vina treba uzeti i dobar zalogaj. U iločkim restoranima možete okusiti razna predjela: tu su trgance sa sirom i vrhnjem, čikmaše sa kulenom, čvarkara, svinjski mozak s jajiima, do specijaliteta od mesa: iločki ćevap, svinjski lungić u umaku od traminca, vincilirov odrezak u umaku od graševine... Pošto Ilok leži kraj Dunava, tu su, naravno, i jela od ribe: smuđ u kaputiću od pršuta, riblja plata, fiš paprikaš, a sve to na kraju možete zasladiti s gužvarama s makom ili orasima, rezancima s makom, punjenim sremskim palačinkama, ili ukusnim slatkišem autohtonog naziva: palačinka starog podrumara!

28 Wine & Fine

Kraj Dunava, na brežuljcima, nikada nije dosadno. Tamošnji živalj je spojio tradiciju i zabavu, pa malo - malo, eto neke manifestacije. Prva na redu je Vinkovo, uvek u januaru, a ove godine od 22. - 25. Tu se mezi i vino pijucka u podrumima iločkih vinara, potom sledi pokladno jahanje konja iločkim ulicama, da bi završili na staroj tvrđavi, a na kraju svi se skupe na jednom mestu i uz vino slave do zore. Tokom godine, posetioci mogu da uživaju na dečijim maškarama, ocenjivanju (što podrazumeva degustaciju, naravno) vina Podunavlja i Slavonije, pa festival glumaca, katarinska zabava na kojoj se nakon dobrog vina peva i pleše, bira najbolji plesni par i par sa najboljim stajlingom... Tu početkom septembra, još od 1962. Iločka berba grožđa, manifestacija širokog sadržaja za svaki uzrast i razne afinitete, te organizovan lov, ribolov, vožnja biciklom kraj Dunava, šetnje i planinarenje do najvišeg brežuljka zvanog Liska (297 metara visine) kroz šumarke, polja i vinograde. Tokom leta uz dobro rashlađeno vino na tvrđavi tokom pet dana možete pogledati vrhunska filmska ostvarenja. I u okolini Iloka ima zanimljivih destinacija, kao što je Šarengrad, selo sa upečatljivim pejzažem sa gotskim crkvenim tornjem i samostanom, a tu su i Bapska, Mahovo i Radoš.

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

vinske priče

Ova blagodet, na sreću ljubitelja vina i iz Srbije, na sat vremena vožnje je od Beograda (stotinak kilometara udaljenosti) i još manje od Novog Sada (svega 35 kilometara), dva najveća srpska grada. Kraj Iloka može da se uživa i opusti u fantastičnim pejzažima, vrhunskim kapljicama vina, dobrim zalogajima, u razgledanju starog dvorca i vinskog podruma, u degustaciji vina, u partijama golfa, tenisa... Uz podsetnik da se, pored bezbedonosnih razloga, nikako ne isplati nakon nekoliko čaša vina sedati za volan, jasno je da je najbolje odmoriti se, u Iloku ili kraj njega po pristojnim cenama prenoćiti, pa sutradan nastaviti gde se juče stalo - solidnih smeštajnih kapaciteta ima i u hotelima i u privatnom smeštaju. Ilok je mesto gde se spajaju kulture istoka i zapada, nazvan još i „Sremski Dubrovnik“. Blagi obronci Fruške gore se spuštaju prema Dunavu, nepregledni vinogradi i prizor koji ne zaustavlja pogled, deluju spokojno i opuštajuće, a vino, hrana i ambijent bude hedonističke porive. A još kada probate kraljevski Traminac i vrhunsku Graševinu, koji su zaštitni znak iločkog vinogorja, jasno je da je ovde vinarstvo više od profesije. U neposrednoj blizini turističkog naselja, smešten je srednjevekovni dvorac i utvrđenje Nikole Iločkog iz 15. veka, a kasnije dvorac kneževa Odescalchi iz 18., te crkva Svetog Ivana Kapistrana, zaštitnika Iloka, kao i spomenici orijentalne arhitekture iz turskog carstva. Šetajući srednjevekovnom jezgrom grada, starim vinskim podrumima, te vinskim putevima kroz nepregledne vinograde, gosti sasvim jasno mogu da osete duh prohujalih vremena, rezultate milenijumske tradicije uzgoja vinove loze, uz veliku gostoprimljivost domaćina.

www.winefine.org

Wine & Fine 29

vinske priče

Vinarija Dragun

vu Vinariju vode dve porodice, braće Zvonimira i Vladimira Draguna, čiji je otac 1981. godine zasadio prve čokote vinove loze na plodnoj iločkoj zemlji. Zvonimir je inače, aktuelni gradonačelnik Iloka, te enolog i novosadski student: vinarstvu i vinogradarstvu se učio na Poljoprivrednom fakultetu u vojvođanskoj prestonici. Danas, Draguni obrađuju 10 hektara vinograda, sa godišnjom proizvodnjom od oko 100.000 litara vina. Blago valovite praporne zaravni eolskog porekla na najzapadnijim obroncima Fruške gore Draguni su maksimalno iskoristili, te proizvode vina odličnog kvaliteta po vrlo pristupačnim cenama, a ona sa vlastitom etiketom od 2005. godine. Kao i kod većine iločkih vinara, najviše proizvode Graševinu, koja je naročito povoljna ako se kupuje u rinfuzi košta manje od 2 evra, dok u butelji staje 3,3 evra.

Godišnje, ovde se proizvede oko 60.000 litara ovog vina. Traminac staje 2,4 evra u rinfuzi, 4,6 je butelja. Chardonnay, Souvignon blanc, te Merlot i Cabernet Souvignon koštaju 2,13 evra u rinfuzi, odnosno 4 evra po butelji. Vinarija Dragun Matije Gubca 114 Ilok Hrvatska Tel: +385.98.17.19.134 +385.98.18.75.336 www.vinarija-dragun.hr

30 Wine & Fine

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

vinske priče

Vinarija Čobanković

moći Vinarije Čobanković, interesantne porodične manufakture u kojoj svaki član ima svoje zaduženje u zajedničkom poslu, cifre govore dovoljno: godišnja proizvodnja iznosi 750.000 litara, a grožđe stiže sa 60 hektara sopstvenih vinograda, što je najveća površina među iločkim “manjim” vinarima. Čobankovićima (roditelji, četiri brata i sestra) u poslu pomaže 20 stalnih radnika. Ipak, najveće priznanje stiglo je 2012. godine na Sabatini, prestižnoj vinskoj manifestaciji na kojoj se vina ocenjuju: šampionska je postala Graševina - izborna berba bobica u kategoriji slatkih, poluslatkih i predikatnih vina, što je bio prvi put da neko vino van Dalmacije ponese naslov šampiona! A Čobankovići, sve što zarade - opet ulažu u razvoj sopstvenog vinarstva, te imaju zaokružen proces - od vinograda, do napunjene boce - sve je u njihovim rukama. Adut Čobankovića je i vino koje je odležalo u bariku, što su potrošači i te kako prepoznali na tržištu.

Asortiman je širok, a cene su više nego pristupačne: butelja Graševine košta 2,6 evra, a ona čini oko 65% proizvodnje ove vinarije. Silvanac zeleni staje 3,6 evra, a Pinot sivi i Chardonnay po 4,6 evra. Što se crvenih vina tiče, Cabernet Souvignon staje 5,3 evra, a Frankovka 2,6. “Specijalitet kuće” su predikatna vina - Traminac i Graševina, koja koštaju 33,3 evra. Vinarija Čobanković Vladimira Nazora 59 Ilok Hrvatska Tel: +385.98.564.355 www.vinarija-cobankovic.hr www.winefine.org

Wine & Fine 31

vinske priče

Vinarija Stipetić

iko se nije naučen rodio, kaže prastara izreka, koja objašnjava zašto je svaki početak težak, zašto je svaki posao najteže započeti i u njemu pregrmeti „dečje bolesti“. U iločkoj Vinariji Stipetić stvari se baš i ne mogu tako posmatrati, s obzirom da je vlasnica Paula Stipetić peta generacija vinara u porodici koja je počela da se bavi spravljanjem božanskog nektara još davne 1860. godine, kada je Paulin čukundeda Mijo Stefanić zasadio prvi vinograd. Genetski kod vinarstva u ovom slučaju nije omanuo. Danas, to je Vinarija koja proizvodi odlična vina, koja se spravljaju od grožđa sa tri hektara sopstvenih vinograda. Godišnje se proizvede između 20.000 i 25.000 litara vina, od čega je bar polovina - Graševina (oko 12.000 litara). Tu su još i Rajnski Rizling, sa oko 6.000 litara, dok je ostatak Cabernet Sauvignon. Cene su više nego pristupačne: Graševina u rinfuzi košta 2 evra litar, odnosno 3,33 u butelji. Rajnski Rizling košta 4 evra u butelji , dok 2,26 evra litar u rinfuzi. Cabernet Souvignon se može kupiti za 8 evra po butelji. Vinogradi koje obrađuju Stipetići nalaze se na čuvenom Principovcu, a uz tradicionalno poznavanje vinarstva, jasno je da je kvalitet na visokom nivou. Vinarija Stipetić Stjepana Radića 16 Ilok Hrvatska Tel: +385.98.18.63.942

32 Wine & Fine

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

vinske priče

Vinarija Trs

nogo je dobrih vinara u Iloku, ali verovatno najupečatljiviji je Zlatko Bošnjak iz Vinarije Trs, u čijem je društvu, uz gutljaje dobrog vina i dobra atmosfera zagarantovana. I za ime vinarije, u svom stilu, ima vrlo originalno objašnjenje: “To znači trpi, radi, slušaj!

Vinarija Trs kao prava udruga prerađuje grožđe koje stiže sa 50 hektara sa blagorodnih padina u iločkoj okolini, a godišnja proizvodnja je oko 230.000 litara. Graševina je ovde sjajna, a posebno verzija Graševina Dekan, koja ima sjajnu prođu kod kupaca. Litar kvalitetnog suvog vina Graševine košta 4 evra, a butelja Graševine Dekan 8 evropsklih novčanica. Oko 8,5 evra je butelja Graševine iz kasne berbe, Rajnski Rizling (butelja) je 4 evra , Chardonnay je 5,33 evra, Traminca 6,6 a Traminca sa izborne berbe prosušenih bobica 33,3 evra. Kvalitetna suva Frankovka staje 4 evra, a vrhunski kvalitetno vino ove sorte, kada je butelja u pitanju, 8. Po 6 evra koštaju butelje Cabernet Franca i Cabernet Souvignona, kvalitetnih suvih vina. U preradi, fermentaciji i negovanju vina, koriste se najsavremenija tehnološka oprema - muljače, pneumatske prese, pumpe, uz nadzor enologa, dipl. inž. Zlatka Bošnjaka. Vinarija Trs Hercegovačka 7 Ilok Hrvatska Tel: +385.95.90.24.176 www.vinarija-trs.com

www.winefine.org

Wine & Fine 33

vinske priče

Tihomir Jakovina Ministar poljoprivrede Republike Hrvatske u razgovoru za Wine&Fine otkriva

Politika i vino Razgovarala Jelena Mitošević

34 Wine & Fine

U KOJOJ MERI JEDNA POMAŽE DRUGOJ? O LJUBAVI PREMA OVE DVE STVARI, O UŽIVANJU I OBAVEZAMA KOJE NOSE, ALI I O ISTINI KOJA JE U NJIMA SATKANA GOVORIO NAM JE MINISTAR POLJOPRIVREDE REPUBLIKE HRVATSKE GOSPODIN TIHOMIR JAKOVINA, KOG SMO UGOSTILI U PRELEPOM AMBIJENTU RESTORANA LA MER PRILIKOM NEDAVNE POSETE NOVOM SADU. DALMATINSKA 'SPIZA', MIRNOĆA ISTRE I SLAVONSKI SVINJOKOLJ SAMO SU NEKE OD STVARI KOJE BUDE NAJDUBLJE EMOCIJE I RAĐAJU NAJLEPŠE USPOMENE

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

oliko je zastupljena problematika vinara i vinogradara u Vašem resoru, obzirom da ste aktuelni Ministar poljoprivrede RH?

Vinarstvo i vinogradarstvo je jedan od najzastupljenijih sektora unutar Ministarstva poljoprivrede, koji je proteklih godina napravilo ogroman iskorak u povećanju proizvodnje i povećanju kvaliteta hrvatskih vina. Moram naglasiti kako se Hrvatska polako pozicionira na evropskoj i svetskoj vinskoj karti, o čemu svedoče i brojna priznanja našim vinarima na svetskim i evropskim sajmovima. Od ulaska Hrvatske u EU ovaj sektor proizvodnje dobio je novu dimenziju i novi poticaj za razvoj, ponajpre kroz otvoreno tržište i brojne fondove koje vinari mogu koristiti. Da li država daje podršku u vidu subvencija ili na neki drugi način stimuliše proizvodnju u ovom delu? Da li biste po ovom pitanju mogli da napravite paralelu sa trenutnim stanjem u Srbiji? Država stimuliše proizvodnju kroz nekoliko načina. Temelji je isplata subvencija po hektaru površine pod vinogradom, dok su drugi oblici potpore kroz tzv. vinsku omotnicu koju je Hrvatska dobila u pregovorima sa EU. Ranijih godina naši su vinari dobijali poticaj i kroz kilogram otkupljenog grožđa i prema prodaji vina, no ovaj oblik poticaja od ulaska u EU više nije dozvoljen. Vinska omotnica koju sam spomenuo godišnje iznosi oko 11 miliona eura, a iz nje se mogu finansirati projekti kroz tri mere i to marketing na trećim tržištima, obnova starih vinograda te investicije u vinarije. Radi boljeg razumevanja, a obzirom da Srbija još uvijek ne može koristiti slične fondove iz EU moram naglasiti kako su ovo novci koji stoje na raspolaganju, a sami vinari i vinogradari moraju izraditi zahtevne i ekonomski opravdane projekte koje verifikuje Agencija za plaćanje u poljoprivredi te se novci isplaćuju nakon što svi uslovi iz konkursa koje propisuje EU budu ispunjeni.

vinske priče tako i u ekskluzivnim restoranima u Srbiji čime su se izborili za mesto u vinskoj ponudi. Ne bih hteo nikoga posebno izdvojiti, ali moram priznati da po kvalitetu vina ništa lošiji nisu niti vinari iz kontinentalne Hrvatske, kao ni moji Slavonci sa vrhunskom graševinom i drugim vinskim sortama koji su sigurno dobro poznati u Vojvodini. Ono što se posljednjih godina dogodilo i na šta sam posebno ponosan je to da su stasale i razvile se privatne vinarije sa odličnom gastronomskom ponudom. Postoje vinske ceste po Slavoniji, sa odličnim restoranima, vinarijama i verujem da su neki od Vaših čitalaca već uživali u tim slavonskim čarima. Obzirom da ste odrasli u Slavoniji, da li se slavonska vina ispijaju sa najviše ljubavi? Slavonska vina imaju svoju priliku kada se piju. U dobrom društvu, na svinjokoljima, na svadbama, krštenjima ili kada se okupi društvo na kartanju u dugim zimskim noćima. Na žalost, takvih je lepih trenutaka sve manje od kada sam ministar jer je posao dinamičan i malo je slobodnog vremena. Za slavonska vina me vežu upravo te porodične i prijateljske emocije, no isto tako me za istarska i dalmatinska vina vežu emocije koje me asociraju na dalmatinsku „spizu“ – mediteransku kuhinju, letne noći na Jadranu, mirnoću istarske prirode. Pored vina, na Slavoniju nas asociraju i tamburice, koliko su Vam one bliske? Tamburice su asocijacija na ravnicu, mirne i dobronamerne ljude Panonske nizije, bilo Slavonije ili Vojvodine. Na žalost, proteklih godina se tamburaška muzika dosta komercijalizovala pa i tu treba odvojiti žito od kukolja. Moram priznati da me svaki put oduševi kada mi u Novom Sadu u nekom od prekrasnih restorana tamburaši zasviraju neku slavonsku za moju dušu... Osetim se ponosno i sretno što nas ravnica spaja...

Koje vino definiše identitet Hrvatske, kratak osvrt na dalmatinska, istarska i slavonska vina? Hrvatsku definišu sigurno vina iz ove tri spomenute regije i svakako svaka od tih regija ima svoje kvalitete i tržišne potencijale. Ljubiteljima vina u Srbiji najverovatnije su najdraža i možda najbliža vina iz Dalmacije i Istre koja su i u ponudi brojnih restorana u Beogradu ili Novom Sadu. Razlog za to je pre svega turizam, jer su ljubitelji vina sigurno sa nekim od dalmatinskih kvalitetnih vina kao i istarskih upoznati preko posete neke od hrvatskih turističkih destinacija. Poslednjih godina dalmatinski i istarski vinari su vrlo često imali promocije svojih vina, kako na sajmovima www.winefine.org

Wine & Fine 35

vinske priče Naravno ima i drugih vina koja sam probao, a uveren sam da ćemo kroz bolju trgovinsku saradnju imati priliku da se bolje upoznamo i u ovom delu naše, inače dobre saradnje u poljoprivredi. Da li ste imali priliku da obiđete neke od srpskih vinara?

Da li Vam je prva asocijacija na vino posao i obaveze ili uživanje? Kao što izreka kaže „in vino veritas“ prva asocijacija mi je život, uživanje uz prijatelje, ljubav, vrhunska hrana. Sva ona istina života koja nas sve raduje i veže. U posljednje dve godine bolje sam upoznao kako je teško vino proizvesti, a još teže prodati i imati pozitivnu kalkulaciju. Nakon toga bolje razumem svaku kapljicu vina koju popijem, znam koliko je u nju uloženo rada, truda, muke, ali i ljubavi i znanja vrednih vinara. U Vašem slučaju, da li je starija politika ili vino? Gore spomenuta izreka o vinu se ne može reći za politiku. Politika je umeće mogućega i starija je od vina. Vino je kroz istoriju uvijek bilo prisutno uz politiku, uz vino su se donosile istorijske odluke, vodili ratovi, sklapao mir. Da li vino više pomaže politici ili politika vinu? Teško je dati jednoznačan odgovor. Politika koju sprovodim u ministarstvu pomaže vinu. Činim sve da vinari i vinogradari u Hrvatskoj žive bolje i ostvaruju bolji dohodak za sebe i svoje porodice, te da podstaknu zapošljavanje. Moj tim se izuzetno dobro nosi sa novom politikom Evropske Unije kada su vina u pitanju. Izborili smo neke bitke oko zaštite vinskih sorti i naziva vina što nije niti lako niti jednostavno. Vaše mišljenje o vinskoj ponudi Srbije Vinska ponuda u Srbiji je izuzetno dobra i oduševila su me pojedina vina i pojedini vinari. Nisam ranije imao priliku da probam dobra vina iz Srbije, jer ga slabo ima u ponudi u Hrvatskoj. Ipak kroz službena putovanja proteklih godina upoznao sam vinsku kartu i moram priznati da su me ukusom oduševila vina iz vinarija Radovanović i Aleksandrovic.

36 Wine & Fine

Do sada nisam imao priliku da obiđem nekog vinara. Prošle godine smo, tokom Novosadskog sajma poljoprivrede, kada je Hrvatska bila zemlja partner, trebali obići neke vinarije na Fruškoj Gori, ali na žalost bilo je malo vremena i previše obaveza pa nismo stigli. Obzirom na odličnu saradnju sa Vašim ministarstvom uveren sam da će biti prilike i za to. Isto tako radimo na projektu da možda u budućnosti hrvatski i srpski vinari zajedno izvoze vina na ogromno tržište Rusije ili Kine. Ove zemlje imaju ogromne potrebe za vinom, a mi smo premali da izvozimo pojedinačno, pa se nadam da možemo zajedno nastupiti na tim trećim zemljama. Da li je možda neko srpsko vino osvojilo Vaše simpatije? Već sam spomenuo vinariju Radovanović čiju ponudu dobro znam, a mogu istaknuti njihovo vino Cabernet Sauvignon Barrique. Posebno su mi se dopala i vina Aleksandrović, među kojima bih izdvojio Trijumf Gold. Da li Vas u Novi Sad dovodi uvek posao ili volite da ga obiđete i izvan protokola? Ranije sam dolazio vrlo često i privatno, imam puno prijatelja u Novom Sadu sa kojima volim da sednem u dobar restoran ili kafanu sa tamburašima. U poslednje dve godine uglavnom je to bio posao, a protokol ostavlja malo vremena za opuštanje. Ipak, moram priznati da smo ove godine kad smo bili zemlja partner na sajmu imali odlično organizovan protokol koji je osim obaveza na sajmu i poslovnoj konferenciji ostavljao dovoljno vremena za uživanje u vašem prekrasnom gradu, te fenomenalnoj enogastronomskoj ponudi vinoteka i restorana. Kada tome dodam i drage osobe i odlično društvo onda je to puno više od službene obaveze. Da li biste izdvojili nešto što Vam se posebno dopalo u našem gradu? Petrovaradinska tvrđava, dragi i ljubazni ljudi, odlične vinoteke i restorani poput Zak-a, tamburice, odlična slatkovodna riba u ponudi restorana. Za Novi Sad me vežu neka lepa i dugogodišnja prijateljstva i uvek mu se rado vraćam.

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

vinske priÄ?e

www.winefine.org

Wine & Fine 37

vinske priče

Dobra godina i odlična berba u vinariji Zvonko Bogdan

Kreirana vina sa karakterom

Vinski tonovi palete vinarije Zvonko Bogdan kreću se od laganog i nekomplikovanog Pinot blanca, pa do aromatičnog Sauvignon blanca i Sauvignon blanc barrique kome ozbiljnost daje dodatno odležavanje u hrastovini. Dok crvena plejada nudi mnogobrojna iznenađenja, od svakodnevnog uživanju u laganijem crvenom vinu koje nosi ime poznate pesme Zvonka Bogdana –„Život teče“, do vina „Cuvee No.1“ intenzivne rubin crvene boje, kremaste strukture i zaokruženog punog ukusa

38 Wine & Fine

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

vinske priče Uz priznanja, vetar u leđa za kvalitet budućeg vina dalo je kišno proleće, a zatim je dugo toplo leto zasladilo grožđane perle, dok je stabilna jesen sačuvala aromatski kompleks, kao jednu od najtananijih niti karaktera budućeg vina. Plodno tlo za vinovu lozu između Palića i Ludaša, ove godine postalo je bogatije za 30 hektara čime je zaokružena celina od 56 hektara koliko sada pokrivaju vinogradi vinarije Zvonko Bogdan. Mladim vinogradima proširena je proizvodnja vina od sorti Sauvignon blanc i Merlot, ali su oplemenjeni i sa novim – Chardonnay i Pinot Grigio koje su osveženje za ovu vinariju i koje u akordu sa ovdanašnjom klimom i teroarom daju najbolje rezultate. Kada sve od gotovo idealnih uslova da rezultat iz vinarije Zvonko Bogdan već 2014. poteći će, uz dobro poznata Sauvignon blanc i Pinot blanc, dva nova bela vina – Chardonnay i jedna interesantna bela kupaža koja će nositi ime „8 tamburaša“ i kojim će vinarija Zvonko Bogdan odgovoriti na zahteve ljubitelja vina i proširiti svoju kolekciju. S obzirom na to da je ova vinarija jedna od onih koje i specifičnim dizajnom etiketa definišu svoje mesto kao što su reprodukcije slika somborskog slikara Eugena Kočiša na vinima „Merlot“ i „Cuvee No.1.“, tako će se njegova dela naći i na novim etiketama vina vinarije sa severa Bačke. Gde je vino, tu je i pesma pa je tako kraj ove godine krunisan i statusom Zvonka Bogdana za počasnog predsednika Svetske tamburaške federacije. Na taj način, za samo tri godine koliko su prisutni na tržištu, ime Zvonka Bogdana je postalo prepoznatljivo po vinu, skoro podjednako kao i po pesmi, pa su karike koje spajaju vino i muziku u ovoj vinariji još više ojačane.

obra godina, odlična berba, puno novog: od hektara, preko sorti, medalja i etiketa, samo su deo onoga što je 2013. godinu obeležilo u vinariji Zvonko Bogdan. Vina vinarije koja svoj karakter kreiraju na zemlji uz Palićko i Ludaško jezero degustirala su se i pila na prestižnim svetskim takmičenjima poput Decanter World Wine Awards, Concours Mondial Bruxelles, Concours Mondial de Sauvignon, AWC Vienna, San Francisco International Wine Competition i Japan Wine Challenge. Godina se završila sa impresivne 22 medalje, od kojih su zlatom nagrađena crvena vina „Život teče“ i „Cuvee No.1“, dok su bela vina vinarije Zvonko Bogdan za kvalitet zaslužila srebro i bronzu.

www.winefine.org

Wine & Fine 39

vinske priče

Dok kvalitetom vina sa peska pronalaze put do publike u Nemačkoj, Austriji, Danskoj, Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, i sve snage usmerava na domaće tržište koje svakim danom postaje radoznalije i „žednije“ vina, i turisti nalaze put do najlepšeg vinskog krova Evrope. Veliko interesovanje za relativno mladu vinariju Zvonko Bogdan inspirisalo je ljude koji je vode da pored priče o samoj vinariji, tehnologiji, degustaciji kreiraju i veoma interesantan vid edukacije. Tako se uz zlatne i rubin kapi priča i o tome kako, kada i gde se vino pije, a sve u cilju podizanja nivoa vinske kulture u Srbiji. Vinu treba vremena, pa tako i ljubiteljima vina da pronađu svoje omiljeno. U vinariji Zvonko Bogdan ne teže „savršenom vinu“ koje će se svima svideti, već se veoma uspešno trude da kreiraju pre svega kvalitetna i vina sa karakterom za različite ukuse. Vinski tonovi palete vinarije Zvonko Bogdan tako se kreću od laganog i nekomplikovanog Pinot blanca, pa do aromatičnog Sauvignon blanca i Sauvignon blanc barrique kome ozbiljnost daje dodatno odležavanje u hrastovini. Dok crvena plejada nudi mnogobrojna iznenađenja, od svakodnevnog uživanju u laganijem crvenom vinu koje nosi ime poznate pesme Zvonka Bogdana –„Život teče“, do vina „Cuvee No.1“ intenzivne rubin crvene boje, kremaste strukture i zaokruženog punog ukusa.

40 Wine & Fine

Kako se za vinarstvo može reći da je spoj nauke i umetnosti u vinariji Zvonko Bogdan ne prestaje da traje lep ali i zahtevan proces kreiranja prepoznatljivih vina. Zbog crvenih, belih i roze tonova, akorda i ukusa vinarija sa sunčanih panonskih obala čini život zabavnijim, a razigranost i lakoća umetnosti prepoznaju se i u vinskoj kulturi.

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

vinske priÄ?e

www.winefine.org

Wine & Fine 41

vinske priče

Vinarija Veritas

IZMEĐU IZAZOVA I USPEHA

42 Wine & Fine

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

vinske priče

SLUŠAJUĆI INSTINKT, STRUČNJAKE, ALI I TRŽIŠTE VINARIJA VERITAS LAGANO SE ŠIRILA I NADOGRAĐIVALA. UZ PODRUM KAPACITETA 60 000 LITARA, NIKLA JE SPECIFIČNA VINSKA KUĆA, KAKO JE NJENI VLASNICI NAZIVAJU „VOJVOĐANSKO – HOLANDSKA“ – OTVORENA ZA SVAKOG, A U ISTO VREME EKONOMIČNO I „PAMETNO“ KONSTRUISANA. BRIŽLJIVO I SA UKUSOM PLANIRAN JE SVAKI DETALJ, PA JE TAKO OVE JESENI DEGUSTACIONA SALA OTVORILA VRATA I PRVIM TURISTIMA – VINOPIJAMA KOJI SU UGLAVNOM PRISTIZALI SA RAZNIH STRANA SVETA. DOMAĆI SU JOŠ „STIDLJIVI“, ALI PUT DO STRAŽILOVA JE SAMO JEDAN, PA ĆE TAKO I ONI SASVIM SIGURNO POKLEKNUTI PRED VINSKIM IZAZOVIMA I IZGLEDU VINARIJE VERITAS

razom posoljena Fruška gora, tornjevi karlovačkih crkava kao putokazi u magli, redovi vinograda kao staza za zimske snove. U ruci čaša vina, elegantan i topao ambijent vinarije Veritas na Stražilovačkom putu koji vodi od Sremskih Karlovaca ka Stražilovu, tišina i lepota pravi su ambijent za sumiranje godine koja je na izmaku, trećeg roda vinograda i, naravno planovima za budućnost. Pogled unazad govori o dobroj godini, sa malom zebnjom zbog iznenadnog septembarskog zahlađenja koje je kao nož zaseklo nabrekle grožđane nizove u vinogradu Slobodana i Vesne Bošković, na padinama oko Sremskih Karlovaca. Kako na idealne uslove ne vredi čekati, a pre svega jer spravljanje vina nije samo veština već i tango sa prirodom, zaključuju, sasvim uvereni, da je 2013. godina za vinariju „Veritas“ bila sasvim dobra.

Cabernet Sauvignona stvorena je kupaža koja je odležala u bariku od američkog i mađarskog hrasta, a ponos Veritasa je i laki Rose dobijen samo od Cabernet Sauvignona. Tradicionalna karlovačka berba grožđa – Grožđebal za vinariju Veritas iz Sremskih Karlovaca ove godine prvi put je pružila priliku da se ova porodična butik vinarija predstavi široj publici neposredno i otvoreno. Tako je pored svežeg i trendi Rose-a, ljubitelje vina zaintrigirao i beli lepotan Sauvignon Blanc, dok su prijemom Cuvee-a vlasnici vinarije Slobodan i Vesna veoma zadovoljni. Ipak, crveno vino traži vreme pa prave rezultate i komentare očekuju u godini koja je pred nama.

Za pet godina, od 2008. kada je spletom srećnih okolnosti kupljen plac na putu za Stražilovo, do danas, Veritasova potraga za idealnim vinom stvorila je plejadu od pet etiketa. O kvalitetu govore dve zlatne medalje sa Novosadskog poljoprivrednog sajma i Međunarodnog takmičenja u Temerinu. Od iskrčene parcele, uz pomoć stručnjaka kreirana su dva hektara pod Cabernet Sauvignonom i Merlotom, a na hektaru zemlje, na obližnjoj padini Doki, bliže Dunavu i začinjeno fruškogorskim povetarcima mesto je našao i Sauvignon Blan. Od Merloa i

www.winefine.org

Wine & Fine 43

vinske priče

Slušajući instinkt, stručnjake, ali i tržište vinarija Veritas lagano se širila i nadograđivala. Uz podrum kapaciteta 60 000 litara, nikla je specifična vinska kuća, kako je njeni vlasnici nazivaju „vojvođansko – holandska“ – otvorena za svakog, a u isto vreme ekonomično i „pametno“ konstruisana. Brižljivo i sa ukusom planiran je svaki detalj, pa je tako ove jeseni degustaciona sala otorila vrata i prvim turistima – vinopijama koji su uglavnom pristizali sa raznih strana sveta. Domaći su još „stidljivi“, ali put do Stražilova je samo jedan, pa će tako i oni sasvim sigurno pokleknuti pred vinskim izazovima i izgledu vinarije Veritas. Trećina podruma je u pogonu, a od zahteva i prilika na tržištu zavisiće i šta će se od novih sorti naći u vinogradu, kako bi vinska zagonetka Veritasa bila kompletirana. Za sada, još uvek osluškuju, posmatraju i pokušavaju da dogovore radoznalim posetiocima njihove vinarije kada će u vinariji Veritas biti i čuvenog bermeta. Kako je bermet sinonim Sremskih Karlovaca, postao je i nezaobilazan izazov za svakog karlovačkog vinara. Zbog toga su i u vinariji Veritas počeli da razmišljaju o spravljanju bermeta ali i novog dezertnog vina. Naglašavaju da njihov bermet osim odabranog bilja i začina neće biti pravljen „drevnim i tajnim receptima“, već će se potruditi da nosi osoben potpis vinarije Veritas, začinjen povetarcem Stražilovcem i veličanstvenim pogledom sa Doke na Dunav. S obzirom na vina koja su do sada izneli na tržište i na njihov prijem kod ljubiteja vina, nema sumnje da će i nezaobilazni bermet imati svoju publiku. Kako su i vlasnici vinarije Veritas obišli svet, od Amerike do Kine i nazad, ne bi li pronašli pravo mesto na kome će se skrasiti i ispričati svoju vinsku priču, ove godine baš sa fruškogorskih padina iznad Sremskih Karlovaca njihova vina, po drugi put, krenula njihovim tragom u veliki svet. Iako im je tržište Srbije sasvim široko i raznovrsno, želeli su da se oprobaju na ogromnoj vinskoj trpezi Azije gde vino doživljava svoj apsolutni proboj. Tako će preko Hong Konga vina iz Veritasa poteći i ka ogromnom tržištu Kine, jer na izazov uvek treba odgovoriti kvalitetom. Reč po reč, gutljaj po gutljaj, zimska idila u vinariji Veritas obećava zanimljivu narednu godinu. Istraživaće se, osluškivati, orezivati, tragati za najboljim načinom i najintrigantnijom recepturom, brižljivo će se planirati berba, stićiće nove boce, a o starima će se pričati priče...Vlasnike, Slobodana i Vesnu Bošković očekuje još jedna godina slatkog vinskog izazova, a za ljubitelje vina, turiste, putnike namernike i sve one koji žele da u opuštajućem i prirodom okruženom ambijetu tragaju za istinom u vinu vrata vinarije Veritas biće širom otvorena.

44 Wine & Fine

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

vinske priÄ?e

www.winefine.org

Wine & Fine 45

vinske priče

GDE JE DANAS VINSKA SCENA SRBIJE

DELA SU JOŠ UVEK DALEKO IZA NAS

G Ljubica Radan

46 Wine & Fine

ovoreći o novim tehnologijama koje nam neprestano paraju uši, odavno su stigle i u naše vinarije. Uglavnom sa ukusom uređeni vinski podrumi, ali ipak još uvek nedovoljno veliki, Srbija se polako probija do Evropskih vinskih mapa. Međutim, u hvalospevima koji stižu od raznih stranih ocenjivača vina, ipak treba ostati realan. Prateći tehnološki napredak, vinsku kulturu, pomak u razvoju srpske vinske scene, je više nego očigledan. Mada bi mnogi rekli da je mirisanje i neprestano vrtenje vina u čašama samo trenutna moda, ipak je to dobar rastući trend u ovom veštačkom i nametnutom modernom vremenu. O istoriji srpskog vinarstva i vinogradarstva mnogo je pisano, ali se čini da ga samo pojedinci čitaju i poznaju.

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

vinske priče O vinu i njegovim blagodetima pisali su mnogi predhodnici, a veličali su ga i cenili naši vladari. Međutim, iz raznih razloga, srpsko vinarstvo je imalo svoje uspone, ali i velike padove nakon kojih se veoma teško oporavljalo. Da ne spominjemo vreme Jugoslavije, kada je vinarstvo čini se bilo na najmanjoj lestvici kvaliteta. Ipak, godine su prošle, tehnologija je napredovala, osvanuli su lepši dani za naše vinare, a i novine su postale dostupnije. I kada se osvrnemo, reklo bi se da smo na dobrom putu. Otvaranje granica, lako dostupne informacije, razgovori i obilasci raznih svetskih vinskih zemalja svakako da je uticao na vinare i vinogradare da postanu moderniji, bolji i kvalitetniji. Mada se često ugledamo na vinske zemlje koje su daleko od nas, na samo nekoliko stotina kilometara nalaze se vinske zemlje koje su po mnogome slične nama, a ipak naprednije i vinski poznatije. O razlozima bi se moglo danima polemisati, dok konkretni koraci često izostaju. Ono što je za svaku hvalu i ponos, upoređujući austrijska i srpska vina jeste kvalitet određenih domaćih vina. Ipak, nedostaju mnoge druge stvari. Austrija je zemlja koja se u pogledu tehnoloških, ali i prirodnih blagodeti ne razlikuje mnogo od Srbije. Međutim, razlike u drugim segmentima su vidne i osetne. Uređenost i dostupnost vinskih sela, vinarija, razvijen vinski turizam, realne cene vina, ono je što nas deli nekoliko stepenica od njih. Mada je standard neuporediv, za neke stvari je potrebno mnogo više od finansijskih sredstava kako bi postali primećeniji i poznatiji. Stvar je u negovanju , čuvanju i isticanju kulture i istorije koja nam nikada nije manjkala. Tu su i dalje prisutna razmišljanja pojedinaca koja su zaostala iz vremena tzv. masovnih vina, kada se cenio kvantitet, a ne kvalitet. Ako uporedimo naše najuspešnije vinarije sa austrijskim, određena vina su bolja i kvalitetnija od njihovih, ali manje poznata. Tu se nadovezuje problem marketinga. Mnogim vinskim poznavaocima, poznat je skandal koji su austrijanci imali 1985.godine, dodavanjem glikola u vino radi poboljšanja kvaliteta. Ova vest se proširila na ceo svet, a austrijska vina su povučena iz svih svetskih vinoteka, restorana i sl. Izvoz je drastično opao, dok je austrijsko vinogradarstvo i vinarstvo nekoliko godina nakon toga trpelo velike posledice. Tek nakon skoro decenije, austrijska vina su polako počela da vraćaju svoj sjaj na svetskim vinskim scenama, a najviše u tome doprinele su brojne svetske medalje na vinskim takmičenjima, kao i razne uporedne degustacije od prestižnih vinskih kritičara. Ugledajući se na Austrijsko iskustvo, reklo bih se da su čuda moguća. I pored ovakvog skandala, Austrija se vratila među najbolje i danas uživa blagodeti i hvale. Veliku ulogu u samom promovisanju Austrijskih vina imala je država. Kao i većina svetskih vinskih zemalja, utvrđeno je koliki profit može da doprinese jedna grana poljoprivrede kao što je vinogradarstvo. Vino kao glavni produkt povlači za sobom razvoj još nekoliko važnih grana privrede i time doprinosi jačanju iste. U tom smislu, stabilna udruženja su važan segment koja će zajedničkim nastupima i predstvljanjima doprineti još većem razvoju vinarstva i vinogradarstva. Mada su ovakvi predlozi odavno napisani i rečeni, dela su još daleko iza nas.

www.winefine.org

Wine & Fine 47

vinske priče

Vinarija Vinum, Sremski Karlovci

POKAZALI MOĆI RIZLINGA Pored belog sovinjona, koji je zasigurno osvojio većinu vinskih ljubitelja, najveću renesansu u poslednjih nekoliko godina dobila je sorta Italijanski rizling. Sa sigurnošću se može reći da Ljubica Radan je ova sorta najviše dobila na značaju nakon dobrih rizlinga iz vinariju Vinum. Danas, kada se spomene vino od ove sorte, nisu prisutna negodovanja zbog loše prošlosti, već izrazi zainteresovanosti i želje za probom. Tome su svakako doprinela i potvrdila kvalitet mnoga domaća takmičenja, gde je Vinumov rizling dobio najviše ocene i svrstan je među 10 najboljih belih srpskih vina

48 Wine & Fine

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

vinske priče

akon još jedne berbe, u razgovoru sa mnogim prozvođačima, reklo bi se da godina i nije bila sasvim zadovoljavajuća. Upravo u nepovoljnim klimatskim uslovima i pod stegom ekonomske krize, često je veoma teško pronaći najbolje rešenje i plasman za mnoga vina. Vinum, karlovačka vinarija mlađe generacije, već nekoliko godina unazad se uspešno probija i zauzima svoje mesto među najboljima. Mada o vinarstvu i vinogradarstvu vlasnik nije imao gotovo nikakvog iskustva, oslonio se na profesionalni tim i uspeo je za mnoge nemoguće. Dodvorivši se pomalo svojeglavim Karlovčanima, danas uspešno radi i posluje jedna mlada vinarija, ali već dovoljno poznata na našem tržištu. Pre samo nekoliko meseci, završena je i berba 2013. Zbog ekspozicije pojedinih vinograda, priroda je učinila svoje. Vreme nije išlo na ruku u proleće, što je uticalo da vreme cvetanja loze bude neujednačeno, pa samim tim i sazrevanje što je dovelo do problema određivanja momenta berbe. Zatim velike vrućine u julu mesecu, a potom kiše u septembru nisu bile povoljne za pojedine sorte. Beli sovinjon, koji se ujedno ističe i kao perjanica vinarije Vinum, uspeo je da prebrodi teškoće vremenskih uslova, pa se očekuje odlično vino. Sa druge strane, crni burgundac nije imao mnogo sreće. Iako pod palicom izuzetnog vinogradara, nežni burgundac nije odoleo poteškoćama, pa je pretočen u roze. Najveću radost do sada donosio je Italijanski rizling koji je i u ovoj pomalo varljivoj godini pokazao svoja umeća. Odoleo je svakoj promeni uslova i još jednom dokazao da je Fruška gora njegov dom. Od njega se i iz ove berbe očekuje sjajno vino.

www.winefine.org

Wine & Fine 49

vinske priče

U narednom periodu, vinarija Vinum kao i uvek ima velike planove. Novi ambijent, koji je smešten tik uz mnoge poznate Karlovačke vinare, konačno se postavlja u vinskoj aleji. Do sada, ne tako reprezentativan vinski dom vinarije Vinum, u narednom periodu biće preseljen u novu, moderniju i veću vinariju koja će sa radošću i ponosom moći da prima svakog ljubitelja i turistu. Takođe, novi ambijent biće opremljen i prostorom za drvenu burad, koja su do sad nedostajala, posebno crvenim vinima. Pored belog sovinjona, koji je zasigurno osvojio većinu vinskih ljubitelja, najveću renesansu u poslednjih nekoliko godina dobila je sorta Italijanski rizling. Sa sigurnošću se može reći da je ova sorta najviše dobila na značaju nakon dobrih rizlinga iz vinariju Vinum. Danas, kada se spomene vino od ove sorte, nisu prisutna negodovanja zbog loše prošlosti, već izrazi zainteresovanosti i želje za probom. Tome su svakako doprinela i potvrdila kvalitet mnoga domaća takmičenja, gde je Vinumov rizling dobio najviše ocene i svrstan je među 10 najboljih belih srpskih vina. Dakle, ono što je davno urađeno u vinogradu, u saradnji sa novim i svežim idejama, Tanja Đuričić kao glavni enolog vinarije Vinum, konačno je pokazala moći jednog rizlinga. I u nedoumici šta popiti u ove praznične dane i noći, blizak sused, u prelepim Sremskim Karlovcima, vina vinarije Vinum spremno čekaju svakog vinoljubca.

50 Wine & Fine

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

vinske priÄ?e

www.winefine.org

Wine & Fine 51

Aleksandar Zeremski, vinar i vinogradar

LEKSIKON USPEHA

Uspeh je sposobnost da ideš od jednog do drugog lošeg saveta

vinske priče

e znam tačno ko je to rekao, ali mi se dopalo, rado citiram: Uspeh je balon kojim se igraju deca koja u rukama imaju čiode - priča mi vinar i vinogradar Aleksandar Zeremski dok nas, u njegovoj vinariji Belo Brdo, poslužuje mladim, orošenim rizlingom - i nastavlja: Svaka etapa ovog posla mogla i je i malo drugačije, jeftinije, sa manje grešaka. Ali, kada kreneš nešto da radiš, a nisi milioner, onda mnogo toga moraš sam. Greške su neminovne. Jedino što treba da uradiš je da preživiš, a to nije malo. Moja najbolja poslovna odluka Sada mogu da kažem da je to odluka da kupim to prvo parče zemlje i da ga načinim teroarom na kome uspevaju sorte zbog kojih su me, kada sam odlučio da ih zasadim, ljudi čudno gledali. Moram ti otkriti tajnu, to je najbolji početak dobrog prijateljstva: Cabernet franc, Marselan i Petit Verdo, to je moj udarni trio, glavne komponente Alma Monsa, kuvea koji se sve više traži. Malo toga je moguće inovirati, ali ovaj trik sa Marselanom u kombinaciji sa drugim sortama, to je to. To, koliko znam, nije uradio niko. Moja najlošija poslovna odluka Moj anđeo čuvar koji me brani od mene samog, od loše odluke ili procene je moj oprez, ili strah, nazovi ga i tako. Isto su obojena oba osećaja. Tri puta promislim, radim jače, duže i više. Možda baš zato i nisam pravio velike greške, mada je bilo nekoliko sitnih. Uglavnom su to problemi sa ljudima u vinogradu, ali tu muku dele svi vinari, verujem. Nagrade koje sam dobio su dokaz da nisam previše grešio, a sva moja vina su ih dobijala.

www.winefine.org

Neprospavana noć Koja? Bilo je puno takvih noći, ali mi se čini da je najgora bila baš pred prvu berbu; očekuje se kiša, berači čekaju u zoru, šta raditi, brati ili čekati? Bila je to noćna mora, baš kao u pesmi Elisa Kupera. Ali, izgleda da sam bio miljenik neba... Znaš, vinar-početnik je kao mladi samohrani roditelj. Svestan je da ništa ne zna, nema koga ni da pita, jako se boji. Svestan je da je svaka greška veoma skupa. Zato se stalno preispituje. Poslovni ručak koji pamtim Bio je to ručak u Karlovcima koji mi je promenio život. Ugostio sam francuskog prijatelja koji je drugi najveći proizvođač Armanjaka u svetu. Jeli smo domaće specijalitete i pili

Wine & Fine 53

vinske priče lokalna vina. Bio je pristojan, pio je sve što smo mu nudili. Sutradan nas je poslužio vinima koje pravi njegova familija u Bordou. Razlika u kvalitetu nas je rastužila, ali nas je on uveravao da ćemo, kada ovladamo nekim znanjima, npr klonskom selekcijom, ili odabirom zemlje, postići slične rezultate. Pokazao mi je deo uz Dunav koji preporučuje za sadnju vinograda. Sledeće godine je došao opet, suzili smo izbor na tri lokacije, ja sam odabrao Belo brdo. Tako je počelo.

Piti Alma Mons i slušati...? Uh, to je, bez dileme Pink Floyd-ov Coming back to life. Znaš, najpre lagano, a potom snažno, ubistveno zadovoljstvo. Kao što kažu u pesmi: Znam da je došao momenat da zaboravimo prošlost i ponovo živimo! razgovarao Blažo Popović

Savet koji sam/nisam poslušao Poslušao sam sve savete koje mi je dao Milan Mojić, inžinjer vinogradarstva. On mi je najviše pomogao, zahvalan sam mu na svemu. Ipak, najvažniji savet je bio da ne stanem na prvih 5 hektara koje sam kupio. Što se tiče ovih drugih, znaš kako je kod nas: svi su sigurni da prave odlična vina, svi znaju pravu formulu. Ali, prave savete u vezi sa vinogradom ne umeju da daju, ne usuđuju se. Mnogi su me odgovarali od celog posla, od sadnje više sorti, svega je bilo. Srećom, nisam ih slušao, pitao sam samo stručnjake kojih kod nas ipak nema puno. Parafraziraću staru izreku: uspeh je sposobnost da ideš od jednog do drugog lošeg saveta, a da ne izgubiš entuzijazam. Mislim da sam pravilno postupio. Vino koje bi najbolje opisalo uspeh Alma Mons je to vino. Za veoma kratko vreme ono je postalo sinonim za vinariju. Mislim da može da se pije i bez hrane i to mu je najveća prednost. To je vino u kome se ogleda teroar na kome odrasta, a ne tehnologija koja ga usavršava. Znaš kako ga ja vidim? Kao onaj mali osmeh koji, posle nekog dobrog saznanja, nekog snažnog osećaja zadovoljstva, zaigra na uglu usana? To je za mene uspeh, to je Alma Mons!

54 Wine & Fine

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

vinske priÄ?e

www.winefine.org

Wine & Fine 55

vinske priče

ČOVEK KOJI UME DA DOĐE U GOSTE Željko Garmaz i njegove Vinske priče

Postojali su, dakle, svi preduvjeti da u tiražnom smislu napravim blitzkrieg, rasprodam knjige i vrlo brzo nakon toga počnem razmišljati o nekim drugim projektima. Samo, trebalo je neko vrijeme biti Bruno Trapan i izdržati sve te napore. I imati živaca prema onima koji vas pitaju, primjerice: "Koliko je koštalo uvrštavanje u knjigu?" Ili: "Zašto diskriminirate udaljene otoke i nemate nikoga s Visa ili Lastova?" A tek kad vam dođe ugledni vinar, čija vina su među najskupljima u regiji, i predloži vam da svim vinarima knjige darujem, jer – "knjigu nikada ne bih napisao da mi to oni nisu omogućili"!!!

56 Wine & Fine

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

vinske priče

ikada ne bih mogao biti Bruno Trapan. To je, za one koji slučajno ne znaju, probitačni mladi vinar iz Pule koji posljednjih nekoliko godina iskače iz svake paštete. Zlobnici će reći, a Bruno će potvrditi i, štoviše, pohvaliti njihov odabir – to vam je vinar čije dvije kćerkice piju coca colu ili neki juice, ali nipošto božji nektar svoga oca. No, za potrebe ove priče – Bruno Trapan je posvuduša, maneken vlastitih vina, pristaša svakog spominjanja svoga imena u bilo kakvom kontekstu, odličan vinar i zagovornik hokeja koji se još od vremena starih Rimljana igrao u susjednoj mu pulskoj Areni. Okružio se duhovitim ljudima, na društvenim mrežama razvio je poseban komunikacijski kod, već od 8 ujutro počinje bjesomučno-cjelodnevno lajkati svaku aktivnost svih svojih prijatelja, duboko je nesretan ako mu je baterija na mobitelu "već" do pola prazna (ili puna), ne propušta nijedan vinski događaj. Promičući knjigu Vinske priče pokušao sam biti poput njega. Mislio sam da je dosta imati samo dobru volju te da ću energiju za obilazak cijele regije, valjda, puniti samim ulaskom u auto i kratkotrajnim spavanjima svaku noć u drugom gradu. Već sam u tom fizičkom promišljanju onoga što je uslijedilo drastično pogriješio. Zanemario sam da nisam sam, te da moja trudna supruga, koja je u našem braku i vozačica, ne može i ne preporučuje joj se pratiti takav tempo. Računao sam na brojnost publike koja je dnevno u tisućama iščitavala postove na mom

blogu, koji je upravo zbog takve čitanosti dao povod ukoričenju 145 portreta vinara iz Hrvatske, ali i Mađarske, Srbije i Bosne i Hercegovine. Isplativost projekta zasnivao sam i na taštini vinara koji, ruku na srce, kao i svi drugi, vole i žele vidjeti svoju sliku u novinama, a da ne govorim o knjizi za koju nisam štedio vlastitog novca i vremena. Neki vinari su me dugo poticali na Vinske priče, a među njima je prednjačio Zlatko Janečić, "posljednji hrvatski baštinik kadarke", mecena bez čije nesebične pomoći Hrvatska ne bi dobila prijevod Bele Hamvasa i njegove antologijske Filozofije vina.

www.winefine.org

Wine & Fine 57

vinske priče Takve sumanutosti, srećom, bile su tek sporadične i zanemarive. Vinske priče su u dva mjeseca doživljavale samo hvalospjeve. U Beogradu su mi rekli da sam "čovek koji ume da dođe u goste" te mi, u jednom drugom tekstu, poručili: "Velik si čovek, loza ti se pozlatila!" U Mostaru je predstavljanje knjige poslužilo kao povod za "mini summit hercegovačkih vinara". U Novom listu su me nazvali "Našim čo'ekom u vinogradu", Saša Špiranec u Jutarnjem listu je priznao da mu je nakon čitanja mojih priča sada jasnije shvatiti vina koja voli... Osim vinara i njihovog vinskokritičarsko-blogerskog popratnog osoblja, najveća vrijednost Vinskih priča je u mogućnosti koja mi se "otvorila" da upoznam velik broj istinskih vinskih zanesenjaka poput Berislava Kučana iz Rijeke ili Lugaljoshua Đoleta Pešića iz Novog Sada ili Vjeke Lukića iz Mostara ili Omara Kudovića iz Konjica... Međutim, meni su dva mjeseca intenzivnog rada na promoviranju knjige bila previše. Uspio sam u prodaji postići puno više od očekivanog, upoznao sam puno dobrih ljudi, neke vinare sad uistinu mogu nazivati svojim prijateljima,

58 Wine & Fine

pohvale gode, pokude me razdiru. Ali, biti toliko javni čovjek poput Brune Trapana ja jednostavno – ne umijem! I ne želim. Dok ovo budete čitali, lutat ću istočnom Afrikom i raditi za svoja 24 sata. Možda dokučim i da treba raditi novo izdanje knjige i početi ponovo obilaziti podrume...

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

vinske priÄ?e

www.winefine.org

Wine & Fine 59

vinske priÄ?e

VELIKI VINARI BURGUNDIJE Olivier Leflaive

60 Wine & Fine

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

vinske priče

oja zemlja, moja porodica i moje nasleđe su bili nezaobilazni. Osetio sam obavezu da pođem za stopama mog oca i 17 generacija pre nas. Porodica Leflaive je uvek imala par hektara vinove loze u Burgundiji, kao dodatak njihovoj farmi. Odmah posle I svetskog rata, Olivierov deda, Joseph Leflaive se suočio sa propadanjem njegove čeličane u Saint-Etienne -u. Njegove investicije u Burgundiji su bile jedino što mu je ostalo i on je odlučio da uveća svoje vinsko imanje. Posao sa vinima je postao porodičan i obuhvatao je oko 35 hektara vinograda. Njegov sin, Joseph Regis, je radio za osiguravajuće društvo i sa svojim bratom Vincentom 1953. godine je odlučio da preuzme upravljanje dobrima. Firma je uskoro počela da proizvodi prvoklasna vina, najviše zahvaljujući uvođenju rashladnog sistema, što se u Puligny-ju dogodilo ’70.-ih. To je bio veliki korak za vinare jer zbog pozemnih voda nisu imali podrume. Filozofija Oliviera Leflaivea je da proizvede jednostavno odlična vina. Tu nema tajne- sve počinje vinovom lozom sa dobrim grožđem. Olivier, Franck I njihov tim su imali srećnu okolnost u vidu snažnih veza sa najboljim vinogradarima na padini, ljudima koji tretiraju svoja vina sa pažnjom i negom. Iako je berba ključna, vinifikacija i starenje takođe imaju veliku ulogu u iznošenju esencije svake apelacije. Franck Grux I Philippe Grillet su imali dnevni zadatak da osiguraju kvalitet vina u znak poštovanja prema terroir-u. Prema tome, pristup firme je da tretira svaki pojedinačni cuvee posebno.

www.winefine.org

Wine & Fine 61

vinske priče

Pažljiva akvizicija Olivier je nastavio da proširuje svoju firmu u sličnom maniru kao u vreme kad je osnovana. Vođenje posla sa vinima znači garantovanje maksimalne kontrole nad vinovom lozom. Danas, firma pokriva oko 17 hektara, koji su rezultat pažljive akvizacije koja je trajala godinama. Snažan timski rad Timski rad predstavlja porodični duh koji kompanija neguje. Čvrsto jezgro koje čine ljudi koji su godinama deo ove avanture, osigurava rigorozan pristup I konstantnu težnju ka napretku. Poziv Oliviera Leflaivea nije samo pravljenje dobrih vina. Njegov poziv je takođe I upoznavanje ljudi sa svetom vina I uvođenje svežine u taj svet. Održavanje bliskog I toplog odnosa sa svojim klijentima, strpljenje da se podeli bogatstvo, različitost I delikatnost vina kroz kompletni eno-turistički vodič od loze do čaše…- to su samo neke od Leflaiveovih ambicija. La Table i La Maison d’Olivier Leflaive nude posetiocima hedonistički beg.. oni odlaze puni utisaka I uspomena sa svog puta u Burgundiju.

62 Wine & Fine

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

vinske priče

Proizvodnja Mi prerađujemo I staramo se o 120 hektara vinograda (uključujući I 17 h naših), većina od koje su bela vina iz 3 najprestižnija sela- Cote de Beaune-a, Puligny-Montrachet-a I Meursault-a, kao I iz Chalonnaise-a. Naša dnevna misija je da proizvedemo grožđe visokog kvaliteta. To podrazumeva određen pristup pri radu sa lozom I takođe podržavanje naših partnera vinogradara u kultivisanju zemljišta kroz organski ili biodinamički metod. Od 2008.-e, neka od naših vina su kultivisana organski, a parcele naše najbolje loze su prepuštene biodinamičkoj proizvodnji. Mnogo godina, Olivier i Patrick su hteli da prošire posao, a preuzimanje porodičnog nasleđa Domaine-Leflaive se činilo kao logičan korak u njihovoj zajedničkoj avanturi. Olivier je bio na čelu firme sa njegovim rođakom Vincent-om i njihovom rođakom Anne-Claude od 1982.-e do 1994.-e. Za Olivier-a je bilo važno što je imao mogućnost da podeli svoju viziju ovih prestižnih imenovanja. Loza se uzgaja na terroir-u čija reputacija govori za sebe. Oni uključuju Chevalier- Montrachet, Batard-Montrachet, Les Folatieres i Les Pucelles u oblasti Puligny-Montrachet, i Blagny Sous le Dos d’Ane u Mersault-u; velika imena koja nose velike uspomene. Istorijske odlike Domaine Leflaive-a, loza koja se već preko 20 godina kultiviše po biodinamičkim principima.. Ova filozofija je nastavljena do današnjeg dana.

www.winefine.org

Wine & Fine 63

vinske priče

Ujedinjeni u vinu, skijanju, edukaciji i zabavi

U SUSRET DRUGOM

WINTERFESTU

Program Winterfesta osmišljen je tako da se kroz zanimljivu formu panel-diskusija dođe do odgovora na teme kao što su: brendiranje vinske regije, Internet i društvene mreže –marketing u službi vinara, zatim vinski turizam iz ugla radnika u turizmu, nacionalna kuhinja kao turistički brend, mediji i vino pod nazivom “Patriote od čokota”, i razvoj vinskog turizma. Poseban deo programa posvećen je Salonu vina - Winterfest premium wine selection, na kome će po prvi put u formi salona, trideset vinarija iz regiona svoj premium segment ponude predstaviti učesnicima i gostima

64 Wine & Fine

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

vinske priče

inski i skijaški festival, Winterfest po drugi put će se od 28. do 31. marta 2014. godine održati na Kopaoniku. Na istom mestu naćiće se najbolja vina regiona na najlepšoj zimskoj destinaciji Srbije, a tokom trodnevne konferencije u čijem fokusu će biti vinski turizam, proizvođači vina, trgovci, ugostitelji, hotelijeri, turističke organizacije, agencije, mediji i naravno zaljubljenici u vino i skijanje razgovaraće i razmenjivati ideje o vinu, gastronomiji i vinskom turizmu. Brojni gosti, učesnici i voditelji panel-diskusije preneće iskustva iz svojih sredina kao što su pored Srbije, Hrvatska, Slovenija, Makedonija, Italija i Švedska, i doprineti razmeni informacija i povezivanju. Zato se sa pravom može reći da će Kopaonik krajem marta biti mesto za uživanje u vinu, edukaciji, skijanju i zabavi. Program Winterfesta osmišljen je tako da se kroz zanimljivu formu panel-diskusija dođe do odgovora na teme kao što su: brendiranje vinske regije, Internet i društvene mreže –marketing u službi vinara, zatim vinski turizam iz ugla radnika u turizmu, nacionalna kuhinja kao turistički brend, mediji i vino pod nazivom “Patriote od čokota”, i razvoj vinskog turizma. Poseban deo programa posvećen je Salonu vina - Winterfest premium wine selection, na kome će po prvi put u formi salona, trideset vinarija iz regiona svoj premium segment ponude predstaviti učesnicima i gostima. Kako reči o vinu ne bi ostale samo teorija, Premium wine selection će u večernjim satima biti odlična prilika za uživanje u probranim i raznovrsnim vinima. Deo programa Winterfesta je i trodnevna škola vina u organizaciji Winterfesta gde će svi oni koji žele da svoje uživanje na snegu dopune novim saznanja o vinu dobiti sjajnu priliku da teoriju naučenu na srpskom i engleskom jeziku potkrepe i praktično, na Salonu vina. U Školi vina polaznici će imati priliku da od profesionalaca nauče o osnovnim sortama za proizvodnju vina, tehnologiju proizvodnje, zatim o vrstama, tj. stilovima vina, čuvanju, skladištenju i servisu, zatiom ponešto o osnovnoj senzorici i naravno o uparivanju vina i hrane. Paneli već u samoj najavi bude radoznalost ne samo izborom tema već i interesantnim učesnicima. Centralna tema Winterfesta biće vinski turizam iz ugla radnika u turizmu, a kroz ovaj panel će biti predstavljen projekat razvoja vinske regije Fruške gore i Osiječko-baranjske županije. Uz to učesnici će imati priliku da steknu uvid u to kako se planski razvija vinski turizam u Srbiji, a kako u regionu, kao i da dobiju najnovije podatke o kretanju "vinskih" turista i o tome kako se neke evropske vinske regije bore za svoje potrošače na svetskom turističkom tržištu. Nezaobilazna i takođe interesanta tema koja će biti obrađena na Winterfestu je i Internet i društvene mreže kao marketing u službi vinara. Razgova-

www.winefine.org

raće se o o tehnikama pridobijanja "pratilaca" na društvenim medijima, kreiranju kampanja koje se mogu pokrenuti za svega nekoliko sati, kako na pravi način iskoristiti resurse i alate koji su nadohvat ruke za ostvarivanje uspešnog on line biznisa, kako razmišljati globalno, kako kreirati oglasne poruke i kampanje, vrednostima i razlikama društvenih mreža Twitter i Facebook... Posebnu debatnu poslasticu Winterfesta na temu medija, vinara i distributera predstavljaće i panel pod nazivom “Patriote od čokota” koju će voditi Dragan Stanković, glavni i odgovorni urednik magazina Wine & Fine iz Srbije. Zanimljivi će biti i paneli koji će se baviti temama kao što su brendiranja vinskih regija, nacionalne kuhinje kao turistički brend i razvoj vinskog turizma Srbije. Organizator Winterfesta, Interfest koji je već deset godina domaćin vinskog festivala u Novom Sadu, odabrao je Kopaonik za mesto ukrštanja ski staza i vinskih ruta jer je reč o najvećem i najbolje uređenom skijaškom centru u Srbiji i svakako jednim od najlepših centara u ovom delu Evrope. Puno snežnih dana i sunčanih sati pravilno raspoređenih za uživanje u svako doba godine bili su izazov za festival, kao što je Winterfest. Oko 55 km staza namenjenih ljubiteljima alpskog skijanja, 12 km staza za nordijsko skijanje, “snowbord” park i osvetljena staza za ljubitelje noćnog skijanja kompletiraju uživanje na snegu, dok je za najmlađe i početnike obezbeđen prostor „ski -vrtića“. Zbog svega što pruža nezaboravan ugođaj Kopaonik je odlično mesto i prilika za zimsko-vinska takmičenja i uživanja.

Wine & Fine 65

life style

ARMAND DE BRIGNAC BRUT GOLD

VEČE LUKSUZNOG ŠAMPANJCA

66 Wine & Fine

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

life style

Vazduhom su plovili tonovi klavira za kojim je sedeo vrhunski maestro, a zlatni tonovi enterijera upotpunjavali su ovo čarobno veče. Prisutnim gostima obratio se i Brend Ambasador Armand de Brignac šampanjca, Bogdan Danceanu, koji je podelio svoje znanje o tradiciji i prestižu koji stoji iza ovog brenda. Kratak dokumentarni film upoznao je auditorijum sa tradicijom spravljanja ovog posebnog napitka, a u tom momentu duh francuske se mogao osetiti u vazduhu. O neverovatnom ukusu šampanjca i onom što ga izdvaja od drugih, gosti su mogli da čuju od našeg poznatog someliea, Dragana Stankovića

ajluksuzniji šampanjac na svetu, Armand de Brignac konačno je doživeo svoj debi u Beogradu. Da bi ovaj izuzetno cenjen svetski brend bio dostupan i Vama pobrinula se kompanija Delta DMD.

U sofisticiranom ambijentu predsedničkog apartmana hotela Hyatt Regency, 25.11.2013.godine, održana je ekskluzivna promocija i degustacija ultra premium šampanjca, Armand de Brignac Brut Gold, za odabrani krug eminentnih ličnosti iz naše zemlje. Vazduhom su plovili tonovi klavira za kojim je sedeo vrhunski maestro, a zlatni tonovi enterijera upotpunjavali su ovo čarobno veče. Prisutnim gostima obratio se i Brend Ambasador Armand de Brignac šampanjca, Bogdan Danceanu, koji je podelio svoje znanje o tradiciji i prestižu koji stoji iza ovog brenda. Kratak dokumentarni film upoznao je auditorijum sa tradicijom spravljanja ovog posebnog napitka, a u tom momentu duh francuske se mogao osetiti u vazduhu. O neverovatnom ukusu šampanjca i onom što ga izdvaja od drugih, gosti su mogli da čuju od našeg poznatog someliea, Dragana Stankovića. Uživajući u šampanjcu i njegovim elegantnim notama, gosti su se osetili inspirisano i posebno. Poseban plezir bila je prezentacija limitirane Armand de Brignac Trilogie. www.winefine.org

Wine & Fine 67

life style

Crna lakovana kutija, u kojoj se nalazi set od tri vrste šampanjca Armand de Brignac Brut Gold, Armand de Brignac Rosé i Armand de Brignac Blanc de Blancs, zračeći sjajem bisera to veče je našla svoje prve kupce. Luksuzni šampanjac Armand de Brignac dolazi nam sa višestruko nagrađivanog imanja Cattier, iz gradića Chignyles-Roses u regiji Champagne u Francuskoj. To je šampanjac 21. veka, napravljen na tradicionalan način. Još od davne 1763. godine porodica Cattier poseduje i gaji vinograde u prestižnoj oblasti Montagne de Reims u regiji Champagne. Najstariji u porodici Jean-Jacques Cattier i njegov sin, Alexandre Cattier, sa još svega osam meštana proizvode ovaj šampanjac ručno, prateći svaki korak tradicionalnog i napornog procesa proizvodnje. Upravo ovakav način rada i limitiranost proizvodnje na 80.000 boca godišnje daju ovim vinima poseban identitet. Svaku flašu Armand de Brignac šampanjca izdvaja nekoliko jedinstvenih karakteristika u odnosu na sve druge šampanjce, a to su zlatna boja flaše, etiketa od kalaja, i jedan od simbola francuske monarhije ,, Ace of Spades” ili ,,As Pik” koji čini etiketu. Armand de Brignac je Prestiž u elegantnim gutljajima. Ekskluzivan i nadmoćan izdvaja se od drugih po savršenom ukusu i dizajnu boce.

MOŽETE PORUČITI PERSONALIZOVANA PAKOVANJA ARMAND DE BRIGNAC I TAKO UČINITI DA POKLON KOJI DARUJETE DRAGIM OSOBAMA DOBIJE LIČNU NOTU, A VAŠ GEST DARIVANJA NEPREVAZIĐENU DOZU ELEGANCIJE. 68 Wine & Fine

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

life style

www.winefine.org

Wine & Fine 69

life style

Fudbal je tu탑na igra

GEORGE

BEST

the

70 Wine & Fine

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

Fudbal je tužna igra Njegov status medijske ličnosti rastao je zajedno sa mančesterskom scenom šezdesetih godina. Izgradio je svoj prepoznatljivi stil nehajan na terenu, a veoma fensi i razuzdan u noćnim provodima. Viđan kako nasmejan preliva piramide čaša penušavim vinima okružen glumicama, pop pevačicama i modelima u mini suknjama, šta je drugo mogao da postane osim ikone stila i "Petog Bitlsa", kako su ga prozvali

life style

eka mi ne zamere skausersi sa Enfilda, ali ovo je ipak priča o Najboljem!

Započinjem je iz sredine, sa mesta gde će Tanatos pobediti Erosa: Iz hotelske sobe u Birmingemu u koju je ušao u kasnim noćnim satima Blažo Popović sa 20.000 funti osvojenih u kazinu i svojom devojkom, glumicom i najlepšom ženom na svetu, pod rukom. Demoni koje je uspešno stvarao u deceniji pre toga bili su budni te noći, ali ih on nije prepoznao. Samo je stidljivo svetlo novog svitanja obasjavalo čitavu scenu, dovoljno tek da onemogući bekstvo. Portir je uneo Don Perinjon zagledan u Meri Stavin u providnom negližeu i hrpu novčanica razbacanih po podu. Njegov fudbalski heroj se spremao da izneveri igru verujući da je drži u rukama. Pre nego što će zatvoriti vrata i otići, za trenutak se zamislio i postavio pitanje koje je "dečaka iz Belfasta" mučilo do kraja života: Džordži - upitaće ga portir - kako je sve otišlo dođavola? Pitanje, ipak, nije bilo na mestu; kuda je, osim u propast, zaista mogao da ode Džordž Best, najbolji fudbaler na svetu, pošto je sa tako malo godina ostvario sve svoje snove? “Da mi je neko" - govorio je - "dao priliku da biram između driblanja četvorice igrača Liverpula i gola sa 25 metara i noći sa jednom mis sveta, ne znam šta bih izabrao. Na sreću, desile su mi se obe stvari, a jedna pred 50.000 gledalaca. Priča o njemu izlazi iz skromnih okvira fudbala, ali prerasta i uobičajene storije o poznatima. U vremenu u kome su Britanija i svet ludeli za liverpuslkim "Bubama", fudbaleri su više ličili na kolonijalne oficire, a stadioni na mesta vrline. Džordž Best je želeo da živi drugačije. Njegov status medijske ličnosti rastao je zajedno sa mančesterskom scenom šezdesetih godina. Izgradio je svoj prepoznatljivi stil - nehajan na terenu, a veoma fensi i razuzdan u noćnim provodima. Viđan kako nasmejan preliva piramide čaša penušavim vinima okružen glumicama, pop pevačicama i modelima u mini suknjama, šta je drugo mogao da postane osim ikone stila i "Petog Bitlsa", kako su ga prozvali.

72 Wine & Fine

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

Vozio je jaguar kabriolet, baš onaj koga je imao Majkl Kejn u filmu "Posao u Italiji", otvorio modne butike i noćne klubove, zaposlio tri sekretara sa punim radnim vremenom da odgovaraju na pisma obožavalaca i frizera pride, koji je brinuo o njegovoj neobuzdanoj crnoj grivastoj kosi. Spavao je sa oko 2000 žena, možda i više, prestao je da broji. Bio je i sa tri mis sveta, mada su mu pripisavili sedam. Jednom mu je neki novinar, uzimajući njegov broj telefona, rekao da bi pola žena na svetu dale bogatstvo da imaju taj broj. “Pola žena na svetu ga i ima”-šeretski je odgovorio Best. Bio je savršena zvezda u novom vremenu u kome je slava bila važnija nego čast, gde je seksualno junaštvo odnelo pobedu nad porodičnim vrednostima. Čak i sa 57 godina, pred smrt, on se ponašao kao tinejdžer, jurcajući sa jedne vruće zabave na drugu. Bio je model muškarca koji je odbijao da odraste. Dete u njemu je ravnodušno primilo Peleovu izjavu da je "samo jedan igrač bolji od mene, a to je Džordž Best". Odgovorio je velikom Brazilcu na svoj način: „ I ja to mislim o sebi. Ali, za razliku od Pelea, ja se ne osećam inferiorno dok gledam druge kako igraju.“ I Ser Aleks Ferguson, jedna od najvažnijih trenerskih figura u istoriji ove igre, govorio je da je „čupavi Irac“ neupitno najbolji. To je jednom i zapisano i na transparentu: Maradona good, Pele better, George Best! Nomen est omen! Ime je znamenje! Simply the Best! Sa Bobijem Čarltonom i Denisom Louom činio je tzv. “trijumvirat“, verovatno najbolji trio koji se ikada pojavio na svetskim terenima, a koji je Mančester Junajtedu doneo pehar Kupa Šampiona i dva prvenstva Engleske. Džordž je bio izabran za evropskog i britanskog fudbalera godine i bio najbolji Mančesterov strelac šest uzastopnih sezona. Bestu je prvom pošlo za rukom da preseli fudbal sa poslednjih stranica dnevnih novina na one naslovne, najvažnije. Nijedna vest u vezi sa njim nije bila lako podnošljiva uštirkanoj britanskoj javnosti obučenoj u Barberi ili Fred Peri. To nisu bile vesti tipa: „Džodž Best je otvorio supermarket“, ili „Best je otišao na rođendan sa svojim sinom“, već skandali kao :“Džordž Best je slupao svoj Jaguar uletevši u izlog Herodsa“. Ni kada se izveštavalo sa terena, Best nije ostavljao prostora za ravnodušnost.

life style

U pobedi protiv Benfike u finalu Kupa Šampiona 1968. godine, dao je ključni gol koji je Englezima doneo titulu prvaka Evrope. Kasnije je priznao da je sanjao da obilazi golmana, zaustavlja loptu na gol-liniji, spušta se na kolena i glavom sprovodi loptu u mrežu.“ Kada sam dao gol Benfiki u finalu, skoro da sam tako i postupio. Obišao sam golmana, ali sam se uplašio. Mislim da bi trener zbog mene dobio infarkt“. I dve godine ranije, u četvrt-finalu istog takmičenja protiv istog protivnika, spasao je Mat Bazbija zdravstvenih problema, ali tako što ga nije poslušao.“Naš plan je bio da igramo oprezno, da čuvamo minimalnu pobedu sa kojom smo stigli u Lisabon“ - pričao je posle utakmice menadžer Mančestera - “ali, neko je pre toga verovatno Džordžu stavio vatu u uši“. Za samo deset minuta Best je dao dva gola i inspirisao svoj tim da oduva Portugalce predvođene čuvenim Euzebiom sa furioznih 5:1. Tog dana na Bilbordovoj listi najvećih hitova, nalazila se Nensi Sinatra sa pesmom: „This Boots are made for walking“. Izmisliću nesigurnu analogiju samo da bih dodao i deo božanskog u čitavu ovu priču; da sam tu pesmu čuo po izlasku sa stadiona pomislio bih da Nensi zapravo peva o njegovim magičnim kopačkama koje su stvorene za igru. Ona je još živa, trebalo bi je zamoliti da otkrije o kome je pevala te godine... Najveće pohvale je, ipak, dobijao od protivničkih igrača, baš onih koji su bili zaduženi da ga čuvaju. Roj Ferfeks, pored koga je Best dao šest golova na jednoj utakmici, rekao je: "Najbliže što sam mu stajao bilo je kada smo se na kraju

74 Wine & Fine

utakmice rukovali“. Ili Grejem Vilijams, godinama kasnije, prilikom jednog susreta zamolio ga je da stane na momenat da bi ga pogledao u lice? "Zašto?"- upitao je Džordž. „Zato što su tvoja leđa i dupe sve što sam ikada video od tebe...“ Oni koji ga nikada nisu gledali teško mogu da zamisle šta je sve bio u stanju da uradi sa loptom. Bio je poput tamnog duha koji kreće u svoj nestvarni trk i od sredine terena naniže šestoricu igrača i golmana na kraju, pa ležerno gurne loptu u mrežu. Treneri su govorili: kada god je moguće, dodajte loptu Džordžu Bestu. Imao je led u venama, vatru u srcu I neverovatan osećaj u nogama. Bio je najbolji. Ali kada bi se reflektori stadiona ugasili, on je sa jednakom posvećenošću utrčavao u sopstvenu tamu osveteljenu samo blicevima reportera koji su svedočili o njegovoj dubokoj drami protiv koje, za razliku od fudbala, nisu postojala lagana rešenja. Pio je kao što je i igrao – posvećeno, bespoštedno, do kraja. Šta ga je oteralo u porok? Možda baš fudbal...želeo je da bude najbolji, da osvaja medalje. Verovao je da će Mančester Junajted nadvisiti legendarni Real, da će nastaviti sa dominacijom i uspesima. Ali nije. Generacija koja je nasledila čuvene Bazbijeve bebe nije bila dostojna njegovih očekivanja. Ostao je sam. Život posle napuštanja Mančester Junajteda izgledao mu je kao dosadna trivijalnost. Bio je umoran i od fudbala i od zavođenja žena. Okrenuo se alkoholu. Da li se plašio da se

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

life style

suoči sa stvarnošću? Da li je bio stidljiv, ili mu je bilo dosadno? Da li je, na kraju, pićem probao da ispuni prazninu koja je nastala pošto je u 26. godini napustio vrhunski fudbal? Nema lakih odgovora.

Novinara Eskvajer magazina zanimalo je da li je sve, ipak, moglo drugačije: Šta bi u svom životu promenio da možeš ponovo? - pitao ga je novinar, u vreme kada ga je Đavo već držao za ruku.

"Probao sam sve da ostavim alkohol - govorio je- "Privatne seanse, sastanke, pilule. Prošao sam kroz sve. Društvo „Anonimnih alkoholičara“ bi možda i za mene vredelo da sam bio anoniman, ali nisam. Ljudi su od mene tražili autograme, šta mogu“. Prema sopstvenom priznanju, nije pio samo onda kada je spavao.

"Pucao sam penal u utakmici protiv Čelzija 1971. godine i onaj seronja, Piter Boneti, mi ga je odbranio. Žalim što nisam loptu poslao u drugu stranu." Džordž Best! Ime je znamenje!

Priznao je da je 1969. godine ostavio žene i piće, i da je to bilo najgorih dvadeset minuta u njegovom životu. Mislio je da ume da zapali sveću na oba kraja, a da sam ne dođe u opasnost da izgori. Činilo mu se da je postao besmrtan. Na neki način, bio je u pravu. Na kraju, čak i sa presađenom jetrom, nije mogao drugačije - čitav njegov svet bio je oličen u želji da popije još jedno piće. Njegova smrt je dokazala da nije tačna izreka koja kaže da broj ljudi koji će doći na nečiju sahranu zavisi samo od toga da li će padati kiša. Uprkos jakom pljusku u Belfastu i direktnom televizijskom prenosu za deset TV stanica, na njegovom ispraćaju okupilo se oko 100.000 onih koji su ga voleli. Denis Lou je izjavio da ga ne bi čudilo da se Džordž ne pojavi na svojoj sahrani, to bi tako ličilo na njega. Sopstveni epitaf izgovorio je sam: "Potrošio sam svu lovu na žene, piće i provod. Ostalo sam proćerdao."

www.winefine.org

Wine & Fine 75

life style

Muzika i vino

...I KAO DA SI ANDJEO... U RITMU SA ANĐELOM

Uvod u beztežinsko stanje Numera počinje moćnom bas linijom podvučenom vrlo zahtevnom produkcijom benda Massive Attack, vino „I kao da si anđeo“ 2008. prethodno sam nasuo u čašu i lagano zavrteo ovaj nektar tada su se pojavili cvetni mirisi ljubičice na mom nosu. Kada je krenuo očaravajući vokal roots rege veterana Horace Andy (Horas Andija) svaki gutljaj vina je bio drugačiji, voćne arome crne ribizle i šljive bile su u mojim ustima, a sa svakom strofom činilo mi se da su vino i numera sada jedna neraskidiva celina

d davnina se smatralo da vino potiče direktno od bogova i mnogi su ga nazivali božanskim pićem. Jedno takvo vino božanskog porekla dolazi nam iz vinarije Budimir iz Aleksandrovca iz srca Župe.Vino se zove jako zanimljivo „I kao da si Đorđe Pešić anđeo“ berba 2008. sa razlogom je dobilo takvo ime jer kada popijete čašu ovog vina shvatite zašto su vinima pripisivane božanske i anđeoske osobine.

76 Wine & Fine

„I kao da si anđeo“ nastaje od grožđa merlot iz vinograda starih deset godina, deda Budimir ili deda Buda po kojem je vinarija i dobila ime je baš u ovom grožđu video nešto posebno. Deda Buda je svojim iskustvom, a ono se meri sa šezdeset berbi iza sebe direktno odgovoran za nastajanje ovog vina. Vinarija Budimir koristeći modernu tehnologiju napravila je ovo vino kao kupažu deda Budinog merloa i naše poznate autohtone sorte prokupac, kojom je bukvalno „začinila“ ovu kupažu.

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

life style Nakon jednogodišnjeg odležavanja u drvenim buradima zapremine 3000 litara vino napokon dobija sve one anđeoske osobine koje daju snagu ovom vinu. Za ovaj sada slobodno mogu reći anđeoski nektar odabrao sam uvodnu numeru „Angel“( Anđeo) sa albuma „Mezzanine“ iz 1998. godine. produkcijskog i vokalnog dua“ Massive Attack“ iz Bristola Velika Britanija. Numera „Angel“ i vino „ I kao da si anđeo“ učinili su da ovo uparivanje muzike i vina poprimi totalno druge dimenzije čineći jedan savršen praznik za sva čula. Numera počinje moćnom bas linijom podvučenom vrlo zahtevnom produkcijom benda Massive Attack, vino „ I kao da si anđeo“ 2008. prethodno sam nasuo u čašu i lagano zavrteo ovaj nektar tada su se pojavili cvetni mirisi ljubičice na mom nosu. Kada je krenuo očaravajući vokal roots rege veterana Horace Andy ( Horas Andija) svaki gutljaj vina je bio drugačiji, voćne arome crne ribizle i šljive bile su u mojim ustima, a sa svakom strofom činilo mi se da su vino i numera sada jedna neraskidiva celina.

Snažna distorzirana gitarska krešenda su polako nagoveštavala kraj numere, vino je u mojim ustima dobilo začinsku notu-bilo je tu lovora, zelenog bibera i duvana, sada sam bio u potpunosti obuzet ritmovima i prigušenim gitarskim rifovima. Za kraj vino je dostiglo svu svoju harmoničnost zahvaljujući dodiru prokupca tako da sam u završnici koja je bila izrazito mineralna i duga, shvatio da ispijajući ovaj anđeoski nektar uparen sa ovom moćnom numerom i sam u jednom trenutku pomislio i kao da sam anđeo. Ispijajući poslednji gutljaj ovog punog i razigranog vina vinarije Budimir u mojim ušima odzvanjao je hipnotički vokal Horace Andy (Horase Andija) koji me je dovodio skoro do bestežinskog stanja . Ponavljao sam u sebi reči poslednje strofe numere „Angel“ kojom sam i završio ovaj savršen spoj muzike i vina. „You are my angel, Come from way above, To love you, love you, love you...“ (Ti si moj anđeo, Siđi s neba, Da te volim, volim, volim...) Živeli.

www.winefine.org

Wine & Fine 77

BUDAPEST VAT R E N O S R C E C E N T R A L N E E V R O P E

life style

SKLONI SMO DA STVARIMA KOJE NAM SE NALAZE NA DOHVAT RUKE NE PRIDAJEMO DOVOLJNO ZNAČAJA MISLEĆI DA O NJIMA ZNAMO SVE JER SE PODRAZUMEVAJU, ČESTO PRENEBREGAVAJUĆI DA UPRAVO ONE KRIJU LEPOTU KOJA JE VIDLJIVIJA LJUDIMA KOJI IH POSMATRAJU PO PRVI PUT. GRAD KOJI ISPOD SVOJE FASADE KRIJE ČITAVE SLOJEVE RAZLIČITIH LICA ZASLUŽUJE APSOLUTNU PAŽNJU KOJA U SARADNJI SA DEČIJOM RADOZNALOŠĆU OTVARA JEDNU NOVU PERCEPCIJU IZNOVA FASCINIRAJUĆI SVOJOM JEDINSTVENOŠĆU

sidrena uz Dunav ravnica Pešte sakrila se uz sigurnu zaleđinu ponosno uzignutog Budima, gradeći autentičnost u jedinstvenom skladu svojih različitosti, Budimpešta karakterom i identitetom naLjubomir Petruljeskov meće sopstveni značaj celom regionu prilagođavajući se na sebi svojstven način istorijskim okolnostima. Licem vladara i pomirljivog sluge, kraljevskog sjaja i sivila komunizma, odolevajući vetrovima istoka i zapada, opstajući uprkos svemu, jača i drugačija ali dovoljno svoja. Skloni smo da stvarima koje nam se nalaze na dohvat ruke ne pridajemo dovoljno značaja misleći da o njima znamo sve jer se podrazumevaju, često prenebregavajući da upravo one kriju lepotu koja je vidljivija ljudima koji ih posmatraju po prvi put. Grad koji ispod svoje fasade krije čitave slojeve različitih lica zaslužuje apsolutnu pažnju koja u saradnji sa dečijom radoznalošću otvara jednu novu percepciju iznova fascinirajući svojom jedinstvenošću.

www.winefine.org

Lančani most je idealno mesto za početak romanse sa ovim gradom, najstariji most u gradu otvoren 1849. godine, umiven svetlošću sunca ili noćnih svetiljki, daće posebnu emociju pogledu na grad bez obzira na koju stranu vam odluta pogled. U pravcu severa savladajte stenovite obronke Budima, tradicionalnim ciklo tramvajem koji će vas uvesti u bajku kraljevske palate koja dominira panoramom grada. Mreža ulica bajkovite arhitekture uvija se oko kraljevske palate, nudeći mogućnost da budete deo gužve i odmah zatim se osamite u željenom pravcu. Istorijski muzej, Narodna biblioteka Szechenyi i 700 godina stara Matyas crkva, okružena sa sedam tornjeva Halaszbastya bastiona, otvoriće vidike u daleku prošlost i probuditi interesovanja da otkrijete mnoge sakrivene dragulje prošlosti u neposrednoj blizini. Ostatci rimskog carstva u oblasti Aquincum nedaleko su od ovog mesta. Napravite predah u stilu srednjevekovne mađarske tradicije u restoranu Aranyhordo etterem. A zatim se mostom Margit Hid vratite ravnici i zaplovite svetom kraljevskog nakita u zgradi Parlamenta.

Wine & Fine 79

life style Šetnja bulevarom Andrassy otkriće eleganciju peštanske arhitekture i odvesti vas u zagrljaj Trga Heroja, opušteni uz šolju vienner mélange kafe u Varosliget kafeu odlučite se za posetu Muzeju finih umetnosti, zoološkom vrtu, botaničkoj bašti ili zadovoljite svoj hedonizam posetom Szechenyi termalnom kupatilu tik iza vas. Gradska pijaca do koje vodi glavna gradska ulica-Vaci, opčiniće vas podjednako svojim izgledom i ponudom lokalnih proizvođača. Nedaleko odatle most Slobode u stilu gotike, vodi do čuvenog Gellert spa ušuškanog pod krilom St. Gelerta na istoimenom uzvišenju. Prateći Dunav nizvodno pomaljaju se ostatci turske vladavine savršeno očuvani u Rudaš turskom hamamu, vremenska mašina čiju vožnju svakako ne treba propustiti. Sa svoje tri sinagoge, jevrejska četvrt zauzima centralnu poziciju starog gradskog jezgra. Uplovite u svet s’ početka prošlog veka i svakim korakom bićete bliže tokovima istorije. Uspon i pad jednog naroda najbolje se vide ukoliko zavirimo u netaknuta dvorišta, pasaže, ostatke zidova getoa, skrivene prolaze koji vode u mistični svet ortodoksne jevrejske zajednice koja je i danas prisutna. U nadrealnoj fuziji naizmenično se nadovezuju trendy bistroi, tradicionalni kosher restorani, poslastičarnice i alternativni modni brendovi. Čuveni ruin pub-ovi su još jedna od specifičnosti ovog grada. Nastali kao simbioza prošlosti i novih art tendencija učiniće da se osećate inspirisano za nove životne radosti. Szimpla je ruin pub koji će vam dati osećaj sličan onome koji je imala Alisa u zemlji čuda.

80 Wine & Fine

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

life style Karoly ulica je centar design distrikta, mladi dizajneri i umetničke galerije odražavaju duh metropole. WAMP je design market koji se održava svakog meseca i uz malo dobrog tajminga bićete u centru novih tendencija. Savršeni uvid u kretanje savremene umetnosti imaćete u galerijama Kogart i Trafo. Komunistički period je dodao jedno drugačije lice portretu grada. U Memento parku ćete se naći između dve vatre okovani pogledima Lenjina sa jedne i Ronalda Regana sa druge strane. Čudesni spomenik Imre Nađu u simboličnom prelazu mosta koji vodi od totalitarizma, ka demokratiji zaslužuje nepodeljenu pažnju. Od zgrade stare nacionalne televizije park vodi ka predimenzioniranim bunkerima iz doba hladnog rata. Noćna šetnja ovim krajem vratiće vas u neka prošla vremena na veoma realan način. Dunavska promenada vodi ka ostrvu Margitsziget. Popnite se na vodeni toranj i za trenutak osetite kako je grad u vašem vlasništvu. Vožnja biciklom je idealan način za uživanje u ovoj zelenoj oazi, a onda se iznova prepustite uživanju u Kiraly kupatilu u hamam stilu. Bazilika St. Stefana, kuća Opere, Muzej mađarske istorije koji je u svom dvorištu ugostio bazar antikviteta, Vorosmarty skver, Muzej lepe umetnosti, Ludwig muzej, Palata umetnosti, Muzej terora i mnogi drugi, čine da grad bude iznova zanimljiv svakim novim dolaskom. Gastro scena je ono čime vas grad kupuje na prvu loptu, bez obzira da li se opredelite za topli langos i kobasicu na Božićnoj pijaci, kurtoš kolač ili štrudlu kod uličnog prodavca, fine kolače u elegantnom Gerbaud-u ili cuisine nouveau u restoranu Divin Porcello, uživaćete svim čulima. Grad sa sto lica i jednim vatrenim srcem obojiće svaki rastanak posebnom emocijom, a svakom novom povratku daće draž prvog susreta.

www.winefine.org

Wine & Fine 81

OSAM DECENIJA OD UKIDANJA PROHIBICIJE

DŽIN IZ KADE

ZA VELIKOG GETSBIJA

life style

U NEŠTO VIŠE OD MESEC DANA PODSETIĆEMO SE NA DVA VEOMA VAŽNA DATUMA U SVETSKOJ ISTORIJI PIĆA: ŠESNAESTOG JANUARA 1920. GODINE STUPIO JE NA SNAGU OSAMNAESTI AMANDMAN NA USTAV SJEDINJENIH AMERIČKIH DRŽAVA KOJI JE UVEO ZABRANU PROIZVODNJE, PRODAJE I TRANSPORTA ALKOHOLNIH PIĆA; PETOG DECEMBRA 2013. GODINE NAVRŠILO SE OSAM DECENIJA OD KADA JE RATIFIKOVAN 21. AMANDMAN, ČIME JE PRAKTIČNO UKINUTA TRINAESTOGODIŠNJA PROHIBICIJA U AMERICI, JEDAN OD NAJBURNIJIH, A ZA UMETNIČKI SVET I NAJINSPIRATIVNIJIH PERIODA U AMERIČKOJ ISTORIJI

liku koja je postala kliše uvek prizovemo u sećanje kad god se pomenu „lude dvadesete“ godine prošlog veka: nasmejane dame dečačkog izgleda sa bob frizurama i tubastim kloš šeširima ispod kojih vire marsel kovrdže neobuzdano plešu čarlston, dok veliki orkestar svira diksilend i sving. Uglađeni konobari sa tacnama prepunim skupih šampanjaca i viskija žurno poslužuju mafijaške bosove, šefove policije, senatore, kockare Blažo Popović i bokserske šampione. Sve je veselo i raspevano, baš onako kako je to prikazao Baz Lurman u rimejku (mnogo boljeg) Klejtonovog Velikog Getsbija. To doba „krhkog morala i neobuzdanog materijalizma“, zahvaljujući filmskoj iluziji, u našem poimanju lakoće i lepote življenja, lako postaje najbolje od svih epoha u kojoj je vredelo živeti. Ipak, istina je sasvim drugačija. Iako je „vreme džeza“ u Americi obeležio veliki posleratni optimizam, tehnološki i industrijski uzlet, pojava automobila, radio aparata, ton filmova (ali i razigranih nota muzike koja će veoma brzo osvojiti svet), taj period će ostati upamćen i kao vreme opasnog življenja: obračuni mafijaških porodica, procvat šverca i ekspanzija privatnih destilerija i pivara, ali pre svega – veoma lošeg alkohola!!! On se točio u tajnim barovima(takozvanim speakeasy kafanama), čiji su vlasnici bili bliski mafijaškim porodicama i činili deo organizovanog kriminala. U njih je žedan gost mogao ući samo tako što će kroz mali otvor na tajnim vratima saopštiti ime onog ko ga šalje (u pomenutom filmu Veliki Getsbi, Leonardo Di Kaprio i Tobi Megvajer u elitni“stroj posebnosti“ zakoračuju kucajući na tajna vrata u Divers Cuts berbernici). Naziv „Speakeasy“ (u prevodu: "govori tiho“), ako je verovati novinama iz 1889. godine, nastao je u Pensilvaniji i odnosio se na lokale koji nisu imali dozvolu za rad. O njima se u javnosti nije govorilo glasno, a ni u samoj kafani se nije pravila galama kako komšije ili prolaznici ne bi obaveštavali policiju. Termin je prvi put pomenut u vezi sa kafanom čija je vlasnica bila Kejt Hester koja je vodila neprijavljeni bar u kasnim godinama devetnaestog veka u Pitsburgu.

www.winefine.org

Domišljatost vlasnika tajnih kafana i danas izaziva divljenje: za cenu ulaznice od 25 centi, građani su pozivani da, u lokalu veoma sumnjivog izgleda, gledaju čudne i retke životinje, npr. grenlandske svinje. Na ulazu su dobijali čašu sa pićem koje je ličilo na bezalkoholno, ali koje je sadržalo, u to vreme veoma popularni, džin. Takvi lokali su, po atrakcijama koje su najavljivali, dobijali imena „slepa svinja“ (blind pig) ili „slepi tigar“ (blind tiger). Wine & Fine 83

life style

RECEPT ZA „DŽIN IZ KADE“ Pomešajte jednake delove vode i alkoholnih granula (moja preporuka je, ipak, neka kvalitetna votka umesto granula). Dodajte 10 grama suvih bobica kleke i po dva grama narandžine ili limunove kore na svakih 750 ml tečnosti. Hermetički zatvorite posudu i ostavite na mračnom i tamnom mestu između dva i sedam dana, u zavisnosti od toga koliko intenzivan ukus želite. Promućkajte jednom dnevno. Na kraju procedite i pijte legendarni napitak iz „zlatnih dvadesetih“. Ipak, verovatno ćete poželeti da ga pomešate sa nekim sokom da biste ga lakše popili.

Ipak, policija se nije previše trudila da stane na put bujanju ovakvih lokala i točenju alkohola – cena za zakidanje zarade Al Kaponeu, Lakiju Lučanu ili Bagziju Sigelu bila je previsoka i plaćana je glavom. Trebalo je preživeti do dolaska Eliot Nesa i njegovih Nedodirljivih...A taj vakuum je morao biti ispunjen nečim...žestokim. Najpopularnije piće u „godinama opasnog življenja“ bio je džin, najpre zbog toga što se veoma lako proizvodio. Viskiju, koji je bio omiljen i izgledao kao ledeni čaj kada se posluživao u visokim čašama (što je bila sjajna kamuflaža), trebalo je previše vremena da sazri. Džin se, na sreću, pravio za nekoliko dana i to ipak ne direktno u kadi, kako mu je ime govorilo (buthtub gin), već u posudama koje su u njoj stajale, u kojima su se alkoholne granule i bobice sušene kleke mešale sa vodom, a koje su bile prevelike da bi se smestile u lavabo. Ipak, i pored botaničkih aroma, bio je veoma suv i vrlo lošeg ukusa.

84 Wine & Fine

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

life style Ni viski, kao ni druga švercovana ili na brzinu pravljena pića, nisu posedovala onaj kvalitet koji bi zadovoljio visoka očekivanja vremena koje je težilo da svetu pošalje sliku američkog glamura. Pravljena su u straćarama na periferiji, na brzinu, u stalnom strahu destilera da budu otkriveni i uhapšeni. Ko bi, pritisnut poterama Biroa za prohibiciju, insistirao na sofisticiranom procesu proizvodnje i vrhunskom kvalitetu proizvedenog?

Legenda o njegovom nastanku nam kazuje da je Džoni Solon, šanker Menhetn hotela,izazvan od jednog gosta da ne može da napravi ništa novo, izmenio (u to vreme omiljeni) Dupleks koktel i još iste večeri potrošio čitave zalihe pomorandži praveći ga oduševljenim hotelskim gostima.

Takve okolnosti oživele su zaboravljeni izum devetnaestog veka, raskošne mešavine sokova, likera i alkohola, i darovale mu novu suštinu. Najveća zvezda u čitavoj eri prohibicije, bez imalo sumnje, bili su kokteli.

A ime? Ipak nije dato po reci, ili delu grada, kako bi to neko mogao pomisliti. Solon je nekoliko dana pre pomenute večeri šetao po njujorškom Zoološkom vrtu (koji je smešten u Bronksu) zadivljeno posmatrajući zveri koje nikada ranije nije video. Pomislio je na brojne goste koji su mu pričali da, kad god mešaju pića, u alkoholnim košmarima vide čudna stvorenja. Kada ga je konobar, u toj istorijskoj noći, pitao šta da kaže gostima kako se zove koktel koji im se jako sviđa, šanker je odmah reagovao: Bronks, neka se zove Bronks.

Delom zbog prikrivanja inkriminisanog čina ispijanja žestokih pića, a najviše zato da bi se loše smućkani alkohol mogao ispiti, kokteli su bili opšte mesto i najpoželjnija narudžbina posetilaca tajnovitih Speakeasy utočišta. Omiljene kreacije tog vremena bile su: Between The Sheets (konjak, rum, kvantro, limunov sok,), Mint Julep (burbon, šećerni sirup, listovi nane i voda), Sidecar (konjak, kvantro, limunov sok),French 75 (džin, kvantro, limunov sok, penušavac). Ipak, najvažniji koktel koji je preživeo sve izazove vremena prohibicije bio je Bronks, pravljen na bazi džina, sveprisutan i omiljen.

www.winefine.org

Sve se desilo u Njujorku, negde između 1899. i 1905. godine, ne zna se tačno kada.

RECEPT ZA BRONKS KOKTEL Predlažem da nazdravite Osamnaestom amandmanu. Da nije bilo prohibicije, svet bi ostao uskraćen za brojna filmska ostvarenja, a možda bi legendarni koktel bio zauvek zaboravljen. Lako ga je napraviti. Samo sveže ceđena narandža, jednaki delovi slatkog i suvog vermuta i 3cl džina. Živeli!

Wine & Fine 85

DEBELA Š O K A N T A N

U G R I Z

H E D O N I Z M A

PATKA

gastro

BEZ NAJAVE PRED NAS, NA CRNOJ KERAMIČKOJ PLOČI STIŽU MINIMALISTIČKI POSTAVLJENE DVE SARME OD KISELOG KUPUSA SA MESOM DIVLJE SVINJE. TRAG SOSA OD VANILE I MAJONEZA. ORASI. VINO „CUVE NO 1“ IZ 2011. VINARIJE ZVONKO BOGDAN. ZAŠTO? UDARAC DIVLJE SVINJE, UGRIZ KISELOG KUPUSA, POLJUBAC MEKE VANILE I MAJONEZA, ORASI ZA TEKSTURU, KUPAŽA MERLOA, CABERNET FANCA I FRANKOVKE SMELO DODAJU AROME CRNE RIBIZLE, JAGODE, ZRELE ŠLJIVE, A DISKRETNI TONOVI VANILE I SLATKIH ZAČINA SAVRŠENO ZAOKRUŽUJU OVO JELO I VINO U KREMASTOM I PUNOM UKUSU. SAVRŠENO ZA HEDONISTE I OBOŽAVAOCE „DOMAĆEG“

ta je zajedničko divljoj svinji, vanili, Italji, jastogu, kupusu, zecu, jazz-u, gudačkom kvartetu, vinima svih boja i ukusa...? Možda ste pomislili da je neko greškom pomešao recepte, spisak lovaca, najavu za koncert? I jeste ih pomešao, ali na veoma originalan, neobičan, razbarušen, šokantan način, baš kakav je i trebao da se konačno desi na meniju novosadske gastro ponude. Restoran Debela patka poleteo je krajem oktobra ove godine, a gnjezdo je skockao u samom centru Novog Sada, u podrumu, između cigala i drveta u ulici Ilije Ognjanovića 16. Ako ste već pomalo siti dobro poznatih „ponosa i dika“ domaće kuhinje spremeljene po „bakinom receptu“, Debela patka je pravo mesto za neočekivane gastro improvizacije uz podršku kulinarskih profesionalaca. Važno je napraviti prvi korak i probati. A onda ćete tek shvatiti da kao i u dobrom jazz-u, zabavi i uživanju nema kraja. Pod krilima Debele patke Milan Ničić, vlasnik i glavni kuvar kreira ono što vi poželite, uz iznenađujuće predloge, kombinacije i savete. U Milanovom restoranu ruku pod ruku idu svinjske nogice, jastog i krompir, bundeva i ruzmarin, kobasice i zec, ljuske od krompira pretočene u fantastičan sos...jazz, bilo uživo, bilo sa CD-a, vina vinarije Zvonko Bogdan, gudači, domaći i strani gosti... Kao što je i sama Debela patka neobična, neobičan je i razlog njenog nastanka. Nije tu bilo ni porodične tradicije, ni dečačkih snova o sopstvenom restoranu, već ni manje ni više, nego neuspeli kulinarski seminar. Milan Ničić otišao je po znanje, ali je umesto toga dobio ogromnu želju da dokaže da domaća kuhinja ima šta da ponudi, ali ne na već viđen način. I to je bilo to.

www.winefine.org

Wine & Fine 87

gastro

Šta vas zapravo čeka u podrumu u Ilije Ognjanovića? Sasvim pristojne cene, neobičan jelovnik, ljubazni vlasnik, maštovit kuvar, veliki izbor vina i naravno, odlična muzika. Ekipa magazina Wine & Fine bila je iznenađena osvežavajućim gastro kreacijama, uparenim sa odličnim vinima vinarije Zvonko Bogdan i vrlo prijatnim ambijentom, začinjenim tek po nekim eksponatom prošlih vremena. Odmah na početku: „trasss!“. Bez najave pred nas, na crnoj keramičkoj ploči stižu minimalistički postavljene dve sarme od kiselog kupusa sa mesom divlje svinje. Trag sosa od vanile i majoneza. Orasi. Vino „Cuve No 1“ iz 2011. vinarije Zvonko Bogdan. Zašto? Udarac divlje svinje, ugriz kiselog kupusa, poljubac meke vanile i majoneza, orasi za teksturu, kupaža Merloa, Cabernet fanc i Frankovke smelo dodaju arome crne ribizle, jagode, zrele šljive, a diskretni tonovi vanile i slatkih začina savršeno zaokružuju ovo jelo i vino u kremastom i punom ukusu. Savršeno za hedoniste i obožavaoce „domaćeg“. Dok shvatamo da „karađorđeva“ i ne mora obavezno da bude punjena kajmakom, da može da „uleti“ i maskarpone, da ćevapi ne moraju biti samo od svinjskog već i od dimljenog pačijeg mesa, da se prsti mogu polizati i uz mus od senfa, na sto sleće „slow food“ kreacija Debele patke-dva dana kuvana i dva dana presovana slanina. A onda sporo pečena. Uz nju puder od bundeve, ove naše domaće, i džem od ljuski krompira. Da, dobro ste pročitali. Fantastično upareno sa Pinot Blanc 2012. vinarije Zvonko Bogdan. Kristalno čista, zlatno žuta boja vina i diskretni buke kroz koga struje arome jabuke, kruške i livadskog cveća na čaroban, ali nenametljiv način podigao je ukus običnom-neobičnom jelu.

88 Wine & Fine

Taman kada smo se uživeli u „sporu“ klopu i meke ukuse, na sto pada „holesterolska bomba“. Neodoljiva. Neće je probati samo zadrti vegetarijanci. Svi ostali pokleknuće pred - nogicom. Svinjskom. Punjenom svinjskim mozgom. Zapečenom. Na tronu od američkog pirea sa lobster sosom. Hladan italijanski zagrljaj od gremolata-maslinovo ulje, kora limuna, svež peršun – kao da vam obećavaju razrešenje od „posledica“ preukusne kombinacije. Prefinjeno vino Sauvignon Blanc 2012. vinarije Zvonko Bogdan. Šta reći, osim da je šlag na ovoj gastro- vinskoj lepotici upravo nežni buke sa diskretnim aromama egzotičnog voća koje donosi ovo vino. Kraj je uvek najslađi pa se krug gurmanluka, za ovaj put, završio ukusnim kolačem od bundeve, švapskog sira i ruzmarina, uparen sa Roseom iz vinske škrinje vinarije Zvonko Bogdan. Bundeva na nov način sa svežinom i notama crvenog voća, jagoda i malina iz ovog divnog Rosea stavili su tačku na „i“ kod Debele patke. Posle svega, što je samo deo onog što Debela patka nudi, koji iole ozbiljan hedonista može da odoli ovom gastro (iza) zovu?. Nov restoran svojim obično-neobičnim imenom možda postane šifra za gurmansko – vinsko uživanje na mapi Novog Sada. Priznajte i sami, zar ne zvuči neodoljivo zaverenički: Telefon zvoni, ženski glas pita: „Ćao, gde si?“. U pozadini taktovi jazza, šum vina koja se preliva u čašu. On odgovara: „Tu sam, kod Debele patke. Ona za trenutak osluškuje... I ubedljivo odgovara: „Stižem...“. A kad se jednom pristigne teško je naslutiti kada i kako magične kombinacije hrane, vina, muzike i dobrog društva mogu da se završe... Kod Debele patke kraj je uvek novi početak.

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

gastro

www.winefine.org

Wine & Fine 89

gastro

ISTORIJA SERVIRANA NA PORCULANSKOM TANJIRU

MAĐARSKA KUHINJA

U OSNOVI OVE KUHINJE NALAZI SE MESO, SVINJETINA, TELETINA, GOVEDINA I PERAD, ZA ŠTA JE ZASLUŽAN NOMADSKI DUH OVOG NARODA U SVOJIM RANIM GODINAMA I TURBULENTNIM SEOBAMA. GULAŠ, PERKELT I RIBLJA ČORBA, NAJZNAČAJNIJI SU PREDSTAVNICI MAĐARSKE KUHINJE OVOG PERIODA. U POSLEDNJIH HILJADU GODINA MAĐARSKE ISTORIJE, HRANA KAO I KULTURA, IMALA JE INTRIGANTAN DUPLI IDENTITET, PROMUĆURNO MEŠAJUĆI MISTIKU ISTOKA SA TRADICIJOM ZAPADNOG SVETA. RECEPTI SU PREUZIMANI I PRILAGOĐAVANI TAKO DA ODGOVARAJU UKUSU NACIJE

90 Wine & Fine

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

gastro

a bismo razumeli mađarsku kuhinju potrebno je okrenuti se dalekoj prošlosti , jer ona je rezultat sinteze drevno azijskih komponenti pomešanih sa germanskim, italijanskim i slovenskim elementima. Jedinstvena Ljubomir Petruljeskov mešavina gastronomije starog kontinenta sa primesama oreginalnog mađarskog stila. Prateći tok istorije, svakom novom epohom mađarska kuhinja je postajala bogatija i kao da se radilo o nekom neuobičajnom postupku fine filtracije iz svakog perioda prenela je najkvalitetnija jela u sadašnjost, zadržavajući ih u originalnom obliku. U osnovi ove kuhinje nalazi se meso, svinjetina, teletina, govedina i perad, za šta je zaslužan nomadski duh ovog naroda u svojim ranim godinama i turbulentnim seobama. Gulaš, perkelt i riblja čorba, najznačajniji su predstavnici mađarske kuhinje ovog perioda. U poslednjih hiljadu godina mađarske istorije, hrana kao i kultura, imala je intrigantan dupli identitet, promućurno mešajući mistiku istoka sa tradicijom zapadnog sveta. Recepti su preuzimani i prilagođavani tako da odgovaraju ukusu nacije.

www.winefine.org

Autentična mađarska jela ni u kom slučaju nisu za ljude koji su na dijeti. Često teška i masna ova jela su punog ukusa, arome i teksture što je sasvim dovoljno da kompenzuje određeni višak na strani kalorija. Osnovu ove kuhinje čine sledeći elementi, mađarska paprika, svinjska i guščija mast, beli i crni luk, pavlaka, švapski sir, orasi i mak. Kada smo otkrili osnovu, samo je pitanje nadogradnje i kreativnosti kulinarskih metoda koji će dovesti do konačnog master rada. Iz nomadskih dana, pa do danas, zadržala se i supa, kao neizostavni element svakog tradicionalnog ručka. Zlatno žutih dukata na svojoj površini, obogaćena taranom i knedlama od pileće džigerice, prava je poslastica. Najukusnija mađarska jela po pravilu se kuvaju kao celina različitih sastojaka znalački poređanih u bogracs-u i prepuštenih tihoj vatri suvog drveta. Tradicija svinjokolja prisutna je i danas, kada se tokom zime organizuje fešta zvana disznotor. 15. vek doveo je na presto Kralja Matyias-a, a sa njim i njegovu saputnicu, italijansku princezu Beatrisu. Italijanski ukusi počinju da dominiraju panonskom ravnicom. U to vreme ćurka postaje omiljena nacionalna poslastica, a na gastro sceni se pojavljuju i prvi sirevi, paste i različite vrste luka. Danas je mađarska ćuretina jedna od najcenjenijih na svetu.

Wine & Fine 91

gastro 150 godina duga Vladavina turske imperije donela je mađarskoj državi istorijski zastoj, a mađarskoj kuhinji upravo suprotno, dodala nove vrednosti i ugradila se u temelje nacionalnog bića. Njeno veličanstvo mađarska paprika stigla je upravo iz turskih predela i postala sastavni deo većine jela na čelu sa paprikašem i perkeltom. Štrudle, langosi, pilavi od pirinča i povrće punjeno mesom deo su turskog nasleđa.

Savremene kulinarske tendencije uvažavaju ovo jedinstvo epoha, trudeći se da kroz purfikaciju što veći broj ovih jela predstavi internacionalnoj sceni.

Nakon mračnog perioda turske vladavine dolazi period blistave Habsburške monarhije. Odlično izbalansirani duo Austrije i Mađarske sa stalnim porivom da jedan bude bolji od drugoga, dodao je mnoge kvalitete kuhinjama ove zemlje. I dalje je nepoznanica koja kuhinja je imala veći uticaj na onu drugu, ali činjenica je da su šnicle, kobasice, krompir i različite vrste čušpajza od tog momenta neizostavni deo menija.

Svetom trojstvu perkelta i paprikaša društvo pravi i čuveni tokanyi gulaš. Osnovna razlika između perkelta i paprikaša je u količini i gustoći samog umaka. U perkelt nikako ne ide brašno, dok se paprikašu pred kraj kuvanja dodaje mešavina pavlake i brašna. Ono što je zajedničko su svinjska mast, luk i paprika. Vrhunski kuvari razlikuju različitu finoću mlevene paprike za svako od ova tri jela. Meso u perkeltu po pravilu je bez kostiju dok kod paprikaša to nije slučaj.

92 Wine & Fine

Naša kuhinja prilično se naslanja na kuhinju severnog suseda, čak su i običaji u samoj konzumaciji hrane skoro identični. Pa ipak, postoje finese koje čine značajne razlike među jelima.

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

gastro

Razne vrste patea od mesa i iznutrica peradi, sam su kulinarski vrh kome retko ko može odoleti. Nadaleko čuveni mađarski foie gras i pačiji batak nameću se kao obavezan meni svakome ko želi da pređe na Ti sa mađarskom kuhinjom. Pozornica slatkih delicija jedinstvena je na svoj način. Njom dominiraju pite sa nadevima od jabuka, oraha, maka i višanja. Fine čokoladne torte Doboš i Esterhazi, oreginalan su proizvod starih mađarskih poslastičara. Kurtoš kolač, Somloyi galuška, palačinke, kompoti, štrudle sa makom i orasima, vekovima ostaju oreginalni u svojoj jednostavnosti. Elegancija serviranja i konzumacije hrane takođe je evoluirala kroz vreme, čuvene kuće porcelana Zsolnayi, Hollohaza i Herend dnevne rituale pretvaraju u bajku. Retko gde se na tako transparentan način može videti razlika između perioda nastanka pojedinih specijaliteta kao što je to ovde slučaj. Čini se da je svaki period doneo nešto pozitivno ne želeći da dominira već samo da doprinese postojećem stanju i učini stvarnost lepšom. Možda je baš to model kome se teži u celokupnoj ljudskoj istoriji, a koji je nažalost mnogima nedostižan. Operite ruke i poslužite se istorijom iz porcelanskog tanjira.

www.winefine.org

Wine & Fine 93

gastro

94 Wine & Fine

Specijalizovani magazin za vinsku i gastro kulturu

gastro

www.winefine.org

Wine & Fine 95