Kažu da je u životu jednog festivala najteža njegova druga godina. Kad se festival rađa, svi se s udvostručenim naporima trude oko njega, entuzijazam je na tački ključanja a dug i uspešan život ne samo da mu se predviđa, već je nešto što se samo po sebi podrazumeva. A onda prođe tih godinu dana, entuzijazam se amortizuje, izvesnost dugog i uspešnog života prelazi u domen vere i nade, i festivalu ne ostaje ništa drugo nego da takav kakav je izađe pred nemilosrdan sud javnosti i sasluša preusudu. Ima li ili nema za njega mesta u kulturnoj sredini kojoj nastoji da se nametne. Evo, dakle, i nas, Paralelnih vizija, u svom drugom izdanju pred publikom i kulturnom javnošću, znatiželjni da saznamo da li smo potrebni i da li je pop-kulturni diskurs u okviru koga želimo da se pozicioniramo dovoljno vitalan i snažan da se odupre diktatu establišmenta koji ga neumorno gura u okvire društvenih margina. Duboko verujemo da smo napravili jedan raznovrstan, zanimljiv, kvalitetan program koji i u muzičkom i u filmskom svom aspektu može da pokaže kako su i mainstream i alternativna neophodni i nezaobilazni sastojci svakodnevice kuturnog života, elementi bez čije alhemijske interakcije kultura zapravo ne bi ni mogla da preživi. Zadržali smo koncept ravnopravnog tretmana dokumentarnih i igranih filmova koji su na ovaj ili onaj način vezani za muziku, ali smo ovogodišnje izdanje obogatili i novim sadržajem – selekcijom kratkih filmova kojima je muzika ili tema ili inspiracija. I verujte nam – pravi biseri se kriju među ovim minjaturama. U jeku priprema za ovo izdanje Paralelnih vizija stigla nam je nepojamna vest o preranoj smrti Aleksandra D. Kostića, filmskog kritičara, dramaturga, dugogodišnjeg urednika filmskog programa B92, čoveka čiji je radni opus utkan u ono što čini modernu srpsku misao o filmu, muzici i popularnoj kulturi uopšte. Kosta je neposredno doprineo postojanju Paralelnih vizija, bio je i član žirija prošle godine. Stoga ovogodišnje izdanje festivala posvećujemo njemu.
13.09. 21.00 Supersonik (Supersonic) dokumentarni, 118 minuta, Velika Britanija 14.09. 19.00 Pulp - Film o životu, smrti i samoposlugama (Pulp: A Film about Life, Death & Supermarkets) dokumentarini, 90 minuta, Velika Britanija 21.00 Popodnevno uživanje (Afternoon Delight) kratki/komedija, 9 minuta, SAD Zelena soba (Green Room) triler, 96 minuta, SAD 15.09. 19.00 Domovina (Homeland) kratki/dokumentarni, 14 minuta, Švedska Shot! Psiho-spiritualna rok mantra (SHOT! The Psycho-Spiritual Mantra of Rock) dokumentarni/biografski, 91 minut, SAD 21.00 Bob Dilan me mrzi (Bob Dylan Hates Me) kratki/animirani, 6 minuta, SAD Elis (Elis) drama/biografija, 115 minutes, Brazil
16.09. 19.00 Vožnja s Lenonom (Driving John Lennon) kratki/drama, 12 minuta, SAD Kad Deni kaže (Danny Says) dokumentarni, 104 minuta, SAD 21.00 Ja sam ti, budalo (I'm You, Dickhead) kratki/fantastika, 12 minuta, Australija Divni đavoli (Beautiful Devils) drama, 119 minuta, Velika Britanija 17.09. 19.00 The Privates kratki/fantastika, 13 minuta, SAD Superstar s Arktika (Arctic Superstar) dokumentarni, 72 minuta, Norveška 21.00. Tako to biva (So It Goes) kratki/mjuzikl, 13 minuta, SAD Rođen za tugu (Born to Be Blue) drama/biografija, 98 minuta, Kanada/Velika Britanija
IGRANI FILMOVI
Divni đavoli (Beautiful Devils) Režija: James Marquand Scenario: Sacha Bennett, Jennifer Majka Uloge: Osy Ikhile, Rachel Hurd-Wood, Elliot James Langridge, Iain Glen, Alexa Morden, Dominique Provost-Chalkley, Rufus Hound Žanr: drama Trajanje: 119 minuta Zemlja: Velika Britanija Jezik: engleski Godina: 2017. Moderni rif Otela, smešten u svet muzike. Priča o posledicama jednog potpisa za velikog izdavača, o sukobu ambicije i zavisti, nestajanju lojalnosti, carstvu mračnih manipulacija... Prijateljstvo dvojice ambicioznih londonskih muzičara, koji sviraju u istom bendu, raspada se zbog ljubomore i izdaje u ovoj modernoj verziji Šekspirovog Otela. Kada velika izdavačka kuća ponudi ugovor obećavajućem rok bendu The Beautiful Devils, frontmen grupe Oz (Osy Ikhile) ga oberučke prihvata. Međutim, postoji jedan uslov: da grupu napusti nesiguran gitarista Ajvan (Elliot James Langridge). Besan i ozlojađen Ajvan smišlja da sabotira Ozijevu karijeru tako što stupa u vezu s trećim članom njihovog benda, Ozijevom devojkom Darsi (Rachel Hurd Wood). Dejstvo psihološkog otrova se, međutim, brzo na sve širi. Ovaj mračni triler slika kravavu tragediju mladih ljudi koje, pod pritiskom savremene kulture društvenih mreža, goni ambicija i pohlepa. „Marquand je napravio iznenađujuće efektnu dramu koja još više ističe impresivnu produkciju, uključujući i produkciju zvuka, koja prati njegovu jaku grupu izvođača.“ – Fakeshamp.net „Nije potrebno da poznajete ni Otela ni Šekspira da bi vas privukla ova sveža i uzbudljiva interpretacija ovog remek-dela.“ – Britflicks „Klasična priča o osveti, inteligentno osavremenjena.“ – Sky Cinema Džejms Markand je velški filmski montažer i reditelj. Mnogo je vremena kao dete proveo na filmskom setu, uz svog oca Ričarda Markanda (Jagged Edge, Return of the Jedi). Bio je i montažer na filmovima Džoa Esterhaza (Basic Instinct, Showgirls), a pisao je i scenario za Hearts of Fire. Njegov prvi kratiki film The Lesson (1998) nominovan je za nagradu BAFTA Kodak Award. Godine 2005. napisao je, režirao i producirao svoj prvi film Dead Man‘s Cards. Najpoznatiji je po One Night in Istanbul (2014) i dokumentarnom filmu Pacific Warriors (2025). Beautiful Devils je njegov peti igrani film.
Rođen za tugu (Born to Be Blue) Režija: Robert Budreau Scenario: Robert Budreau Uloge: Ethan Hawke, Carmen Ejogo, Callum Keith Rennie, Tony Nappo, Stephen McHattie, Janet-Laine Green, Dan Lett, Kedar Brown Žanr: drama/biografija Trajanje: 98 minuta Zemlja: Kanada/Velika Britanija Jezik: engleski/italijanski Godina: 2015. Buran život i tajanstvena smrt zvezde džeza. Itan Houk tumači lik legende džeza Četa Bejkera (Chet Baker) u ovom uzbudljivom i vrcavom pogledu na buran život muzičara. Tokom šeste decenije prošlog veka Bejker je bio jedan od najpoznatijih trubača na svetu. Bio je pionir džez scene na Zapadnoj obali i cool ikona. Sedma decenija ga zatiče poraženog, karijera i privatan život razoreni godinama heroinske zavisnosti. U ovoj inovativnoj anti-biografiji režiser Rober Budro se usmerava na ključni trenutak u šezdesetim, kada muzičar pokušava da se teškom mukom vrati na scenu, delom podstaknut i strastvenom romansom. Vođen virtuoznim nastupom Houka, kreativni spoj činjenica i fikcije Rođenog za tugu otkriva gledaocu bravuroznost i improvizatorsku genijalnost džez muzike. „Sjajnu uloga Itana Houka, hrabar nezavisni film. Budro i njegove zvezde zaslužuju fanfare.“ – Total Film „Budro je Bejkerov život sveo na par ključnih godina, i učinio da svaki trenutak postane bitan, uključujući i napetu poslednju scenu u kojoj pripremu za nastup tretira kao obračun iz 'Tačno u podne'.“ – Los Angeles Times „Beskompromisan, težak pogled na legendu džeza, uzdignut nikad boljim Itanom Houkom, nesumnjivim kandidatom za nagrade za najbolje muške uloge.“ – Empire
Rober Budro je kanadski reditelj, scenarista i producent, predsednik sopstvene kompanije Lumanity Production, bazirane u Torontu i Los Anđelesu. Po završetku Filmske škole u Vankuveru, Rober je napisao i režirao seriju nagrađivanih kratkih filmova. Njegov debitantnski igrani film That Beautiful Somewhere (2006) bio je nominovan za nagradu Genie (kanadski ekvivalent Oskaru). Napisao je scenario i producirao Cubical Warriors (2013). Producirao je špansku komediju El Jefe (2010) i triler Solo (2013).
Elis (Elis) Režija: Hugo Prata Scenario: Luiz Bolognesi, Vera Egito, Hugo Prata Uloge: Andréia Horta, Gustavo Machado, Caco Ciocler, Zécarlos Machado, Lúcio Mauro Filho, Ícaro Silva, Júlio Andrade, Isabel Wilker Žanr: drama/biografija Trajanje: 115 minutes Zemlja: Brazil Jezik: portugalski Godina: 2016. Njena smrt u 36. godini šokirala je Brazil. Kritičari, muzičari i cela nacija još uvek je smatra najvećom brazilskom pevačicom svih vremena. Život Elis Regine, najveće brazilske pevačice svih vremena, odvija se u živom, pulsirajućem ritmu ovog muzičkog biopika. Vatrenu „papričicu“ koja je živela burno, otvorila put novom trendu i označila promenu od bosa nove ka popularnoj muzici u Brazilu, igra sjajna Andreja Horta. Elis je dolazila u sukob s diktaturom svoje zemlje, ali se borila i sa sopstvenim unutrašnjim demonima. Film predstavlja svojevrastan senzualni tobogan, u punoj meri preplavljen duhom pevačice i zemlje koju je toliko volela. Govori o vremenu od kada je devetnaestogodišnja Elis došla u Rio, do njene prerane tragične smrti. Umrla je 1982. s 36 godina, od posledica slučajnog trovanja kombinacijom kokaina, alkohola i temazepama. Više od 15.000 ljudi bilo je na njenom bdenju u Teatro Bandeirantes u Sao Paulu, tokom kojeg su mnogobrojni obožavaoci pevali njene pesme. Više od 100.000 ljudi bilo je u pogrebnoj povorci kroz Sao Paolo. „Scenario, fotografija, dramaturgija, ritam, saundtrak, rekonstrukcija perioda i, posebno, izbor glavne glumice: sve je uspelo u ovom filmu...“ – Planeta Tela „Kako je ovo dobro! Elis je divna. Andreja Horta, glumica koja je igra, zaista je izuzetna. – Estadao (Sao Paolo) „Izuzetno senzuelan film o životu brazilske pevačke ikone.“ – Third Coast Review Hugo Prata je filmski i televizijski reditelj. Za TV Cultura bio je ko-reditelj nagrađenih televizijskih programa Rá-Tim-Bum i Castelo Rá-Tim-Bum. Jedan je od najpoznatijih reditelja u muzičkoj industriji Brazila, pa i šire. Radio je s vodećim brazilskim umetnicima kao što su Ivet Sangalo, Lenine, Zelia Dankan, Os Mutantes, Titas, Maria Rita i Djavan. Dobitnik je nekoliko nagrada, među kojima i nagrade za najboljeg reditelja na MTV Music Awards i za najbolji muzički video na Multishow Awards. Elis je njegov prvi igrani film.
Zelena soba (Green Room) Režija: Jeremy Saulnier Scenario: Jeremy Saulnier Uloge: Patrick Stewart, Anton Yelchin, Joe Cole, Alia Shawkat, Callum Turner, David W. Thompson, Mark Webber, Macon Blair, Eric Edelstein Žanr: triler Trajanje: 96 minuta Zemlja: SAD Jezik: engleski Godina: 2016. Ne tiče me se šta ste videli ili uradili. Ali da bude jasno – neće se završiti dobro. Sreća ne prati pank rok bend The Ain‘t Rights na njihovoj dugoj i neuspešnoj turneji. Taman kad su hteli da je okončaju, dobijaju neočekivani poziv u izolovan, zapušten klub u oregonskim šumama. Postaju očevici nasilja iza scene, i naizgled trećerazredna gaža eskalira u nešto mnogo ozbiljnije. Videli su nešto što nije trebalo, i zatočeni iza scene moraju da se suoče s vlasnikom kluba Darsijem Benkerom (Patrik Stjuart), čovekom spremnim da učini sve kako bi zaštitio svoj opaki tajni poduhvat. Darsi i njegov potčinjeni misle da će se lako otarasiti benda, ali se The Ain‘t Rights pokazuju mnogo veštijim i sposobnijim nego što je bilo ko mogao da očekuje. Preokreću situaciju i postavljaju scenu za poslednji obračun na život i smrt. Američki National Board of Review proglasio je Green Room jednim od deset najboljih nezavisnih filmova u 2016, a časopis Rolling Stone proglasio je The Ain't Rights jednim od 20 najboljih fiktivnih filmskih bendova u istoriji. „Šarmantno okrutno delo visoke napetosti, savršen u smislu kako brzo i kako lako vam se podvuče pod kožu“. – Globe and Mail „Zelena soba pokazuje oštru pank estetiku, ali njena prava duša je ubitačni death metal.“ – Star Tribune „Ovo je jedan pametan film strave.“ – Chicago Sun Times Džeremi Solnije je rođen u Aleksandriji, Virdžinija. Studirao je na Tisch School of the Arts njujorškog univerziteta. Reditelj je i direktor fotografije kratkog filma Crabwalk (2004), dobitnika Velike nagrade žirija na Slamdance-u. Njegov studentski film Blue Rain (2013) utvrdio je njegovu poziciju na nezavisnoj filmskoj sceni: uvrnuta krimi drama smeštena u fino američko predgrađe, bila je miljenik festivala, i dobitnik je nagrade FIPRESCI u Kanu. Najnoviji igrani film ovog autora Zelena soba imao je premijeru na kanskom „Dve nedelje autora“. Njegov sledeći projekat je adaptacija trilera Hold the Dark Vilijema Giraldija za Netflix.
DOKUMENTARNI FILMOVI
Superstar s Arktika (Arctic Superstar) Režija: Simen Braathen Scenario: Simen Braathen Uloge: Nils Rune Utsi (SlinCraze), Ole Kristoffer Hætta, Lars André Svehagen (Th Pug) Žanr: dokumentarni Trajanje: 72 minuta Zemlja: Norveška Jezik: norveški/sami Godina: 2016. Za sneg imaju sto različitih reči. Za yo – baš nijednu. Reper Nils Rune Utsi, poznat kao SlinCraze, pripadnik je starosedelačkog naroda Sami, poznatijeg kod nas kao Laponci. Živi s majkom u opustelom gradiću u arktičkoj oblasti Norveške. Nils sanja da može da živi zarađujući od muzike, čak možda i da postane slavan kao njegov idol Eminem. Nastupa na slabo posećenim svirkama, u zabačenim mestima, na improvizovanim binama, obično bez ikakve naknade. Svoju muziku Nils koristi kako bi izlečio traumu vršnjačkog zlostavljanja iz detinjstva i, što je možda još važnije, da dokaže sebi da nije niko i ništa. Jedini problem je što na svetu manje od 20.000 ljudi razume ovaj ugroženi jezik na kojem on repuje. Ovaj hit festivala će vas dotaći, zabaviti i zadiviti. “FASCINANTNO! Jedan od najboljih muzićkih dokumentaraca u 2016.” - Vice” “Među ubedljivo najboljim muzičkim skandinavskim dokumentarcima… Obavezno ga pogledati!” – Cinema Scandinavia „Stihovi i pesme Nilsa Runea nikli su iz njegovog sopstvenog bolnog iskustva. Ne ustručava se niti ima samocenzuru, i zato vam se njegova poruka uvlači pod kožu.“ – Rocumentti Simen Brathen je pisac, reditelj i osnivač kreativne agencije Brunch Oslo. Obrazovanje je stekao u Westerdals School of Communication, a studirao je socijalnu antropologiju na NTNU. Simen je dobitnik međunarodnih priznanja za inovativni rad i bio je deo glavnog tima koji je pokrenuo njujorški ofis reklamne mreže Leo Burnett. Iskustvo u norveškoj muzičkoj industriji stekao je tokom više od decenije kao novinar, autor pesama i reper. Braathen je pratio SlinCraze-a gotovo četiri godine, na ture u Murmansk, Njujork, Tromso, Karasjok i u rodnom gradu repera. Plod je Superstar s Arktika, njegov dokumentarni filmski debi, priča o nekome ko dolazi iz malog mesta ali se usuđuje da sniva velike snove.
Kad Deni kaže (Danny Says) Režija: Brendan Toller Scenario: Brendan Toller Uloge: Justin Bond, Mx Justin Vivian Bond, Judy Collins, Alice Cooper, Danny Fields, Danny Goldberg, Steve Harris, Fayette Hauser Žanr: dokumentarni Trajanje: 104 minuta Zemlja: SAD Jezik: engleski Godina: 2015. Kad se ton muzike promeni, zatresu se zidine grada. Od 1966. godine Deni Filds igra ključnu ulogu kulturi i muzici poznog 20. veka. Radio je za grupu Doors, Lua Rida, Niko, Džudi Kolins, i bio menadžer revolucionarnih umetnika kao što su Stooges, MC5 i Ramones. Film prati Fildsa od prekida studija prava na Harvardu, preko Vorholove Fabrike, jednog od direktora u Electra Records, do pionira panka i dalje. Nekad smatrani prkosnim i radikalnim, Denijev ukus i mišljenje pokazali su se zapravo proročkim. Kad Deni kaže pokazuje kako pojave s margina postaju mejnstrim, kako avangarda postaje proročanstvo, ali iako iza njih stoji Filds to sve ostavlja za sobom i traži sveže inspiracije u nekim novim generacijama. Kroz film nas vodi Fildov glas. Kad Deni kaže većinom je sastavljen od intervjua i materijala iz Fildsove bogate arhive. Kad Deni kaže (Danny Says) je naziv pesme grupe Ramones, koju je napisao Džoj Ramon, a nalazi se na albumu End of the Century. „Oštre, zajedljive remininiscencije na šezdesete i sedamdesete godine prošlog veka čisto su zlato u Tolerovom dokumentarcu… Suvišno je i reći da je saundtrak miks iz snova.“ – Variety „Izvrsno… Bogato je oslikan porteret vodeće ličnosti pop kulture 20. veka.“ – Los Angeles Times „Kad Deni kaže izgleda kao zbirka najvećih rokenrol hitova. – Radio Times Brendan Toler je filmski autor koji živi u Njujorku i Novoj Engleskoj. Njegov rad izazvao je nemire u kanadskom National Film Board, o njemu su pisali The New York Times, Rolling Stone, Pitchfork, Dazed & Confused Korea. Za svoj rad dobijao je materijalnu podršku kako od javnih ustanova tako i od zvezda kakva je Judy Collins. Kad Deni kaže je uz I Need That Record! (2010), elegiju o nestajanju prodavnica nezavisnih ploča, jedini dokumentarni film ovog dvadesetosmogodišnjeg autora.
Pulp - Film o životu, smrti i samoposlugama (Pulp: A Film about Life, Death & Supermarkets) Režija: Florian Habicht Scenario: Jarvis Cocker, Florian Habicht, Peter O’Donoghue Uloge: Jarvis Cocker, Nick Banks, Candida Doyle, Steve Mackey, Mark Webber, Leo Abrahams, Jean Cook, Richard Hawley Žanr: dokumentarini Trajanje: 90 minuta Zemlja: Velika Britanija Jezik: engleski Godina: 2014. Šefild, 1988, koncert The Day That Never Happened. U traganju za uspehom, posle očajnog oproštajnog nastupa u rodnom gradu, Pulp se seli u London. Svetsku slavu dostižu devedesetih hitovima Common People, Disco 2000 i Babies. U Šefild se vraćaju 2012. g. da održe poslednji koncert u Velikoj Britaniji. Šta može da pođe naopako? Najbolji nastup u karijeri ekskluzivno je ustupljen filmu, u kojem članovi benda dele svoja razmišljanja o slavi, ljubavi, smrtnosti i – održavanju automobila. Reditelj Florijan Habiht vešto plete lične iskaze s fantazmagoričnim tabloima s prikazima ljudi sa šefildskih ulica. Film otkriva duboku ljubav koju stanovnici Šefilda gaje prema Pulp-u, ali i važnu ulogu koju je grad odigrao u formiranju muzike benda, posebno na reči pesama frontmena Džarvisa Kokera. Pulp - Film o životu, smrti i samoposlugama, jedinstven je muzički film po obrtima koji su duhoviti, emotivni, puni ljubavi prema životu i, povremeno, potpuno zbunjujući. „Dirljivo lep film, među najboljim muzičkim dokumentaricima koje sam poslednjih godina video.“ – Vanguard Red „Pulp naprosto razbija. Pulp nije koncertni film. Pulp je ljubavni film. – San Jose Mercury News „Ovo je filmska verzija pesme Common People, i baš kao i pesma nedovoljno je shvaćen i veličanstven. – Roll ing Stone Florian Habiht je rođen u Berlinu. Ranih osamdesetih s porodicom emigrira na Navi Zeland. Studirao je u Oklandu na Elam School of Fine Arts i amsterdamskom Binger Filmlab. Florianovo debitantsko dugometražno igrano ostvarenje Woodenhead postao je na Novom Zelandu kultni film. Po sopstvenim rečima, Florian je sledio eksplicitne instrukcije koje je u snu dobijao od pop dua osamdesetih Milli Vanilli. Godinu 2010. proveo je u Njujorku, gde je napravio inovativnu igranu romasu Love Story. Posle prikazivanja ovog filma na londosnkom Festivalu, Pulp je pozvao Floriana da napravi dokumentarni film o grupi.
Shot! Psiho-spiritualna rok mantra (SHOT! The Psycho-Spiritual Mantra of Rock) Režija: Barney Clay Žanr: dokumentarni/biografski Trajanje: 91 minut Zemlja: SAD Jezik: engleski Godina: 2016. Odiseja u živopisnu i boemsku priču o istoriji rokenrola. O čoveku koji je ikone stvarao, a i sam je bio jedna… Filmska avantura koja zalazi duboko u um jednog od najvećih živih rok fotografa Mika Roka (Mick Rock). Kroz pronicljivo sočivo rokenrol mitologije, ovaj tvorac ikona, istraživač psihodelije, pesnik i čuvar snova vodi svoju priču od svetlucavog rok glamura Londona do režanja njujorškog panka, i dalje u novi milenijum. Mik se okreće unutra kako bi se suočio sa sobom i s iskustvima koja je stekao kao vizuelni hroničar mitova i legendi sveta roka, što je i njega samog proizvelo u svojevrsnu živu ikonu. Njegove intrigantne fotografije Bovija, The Queen, Sida Bareta, Blondi, Lua Rida i Igija Popa zauvek su utisnuti u kolektivnu psihu kako nas, tako i generacija koje dolaze. Po Rokovim sopstvenim rečima, praćenim opčinjavajućim slikama i ekskluzivnom, do sada neviđenim, filmskom arhivom, audio snimcima i originalnim materijalom, ovaj film otkriva enigmatskog Roka i njegov uzbudljiv život kako iza kamere, tako i kao integralnog dela onoga što se događalo ispred kamere u radu s najšokantnijim, najpriznatijim i najostvarenijim muzičarima i ličnostima u poslednjih četrdeset godina. „Fotograf Mik Rok je sjajan subjekt u ovom dokumentarcu o doajenu rok fotografije.“ – The Guardian „Kada centralna figura ovog Klejovog dokumentarca ne bi postojala, rokenrol bi svakako morao da je izmisli.“ – The Hollywood Reporter „Sama Rokova priča je neverovatna, i ovde je znalački ispričana.“ – Empire Bari Klej je britanski filmski reditelj. Školu je napustio s 18 godina, i upisao Wimbledon School of Art. I ovu školu je napustio dve godine kasnije, i prešao na London International Film School, gde je diplomirao 1996. i otpočeo režiranje muzičkih spotova i reklama. Svoj prvi dokumentarac, Greatings From Beartown, radi 2003. za Channel 4. Dobitnik je više nagrada za kratke filmove. Godine 2011. obradio je klasični spot Mika Roka za Bouvijev Life On Mars. Instalacija je bila deo ‘Creators Project’ serijala, pod pokroviteljstvom Vice-a i Intel-a, i obišla je čitav svet pod nazivom ‘Life On Mars Revisited’. Klej živi između Njujorka i Los Anđelesa sa suprugom Karen O, pevačicom benda Yeah Yeah Yeahs, i sinom.
Supersonik (Supersonic) Režija: Mat Whitecross Uloge: Liam Gallagher, Noel Gallagher, Paul Arthurs, Tony McCarroll, Peggy Gallagher, Alan McGee, Paul McGuigan, Marcus Russell Žanr: dokumentarni Trajanje: 118 minuta Zemlja: Velika Britanija Jezik: engleski Godina: 2016. Voleli li ih ili ne, na svom vrhuncu, Oasis je pokorio svet. Oni su poslednja grupa koja je uhvatila zeitgeist na način koji se danas čini nedostižnim. Avgusta 1996. nezavisni bend iz naselja sa socijalnim stanovima u Mančesteru ostvario je nešto do tada neviđeno. Svirali su pred četvrt miliona ljudi, a dva i po miliona je apliciralo za karte za koncert. Njihova dva koncerta u Nebvortu bili su najveći do tada viđeni. Ako ste odrastali devedesetih, samo jedan bend je bio bitan. Iako Oesis više ne postoji, a braća su se otuđila, Nebvort se može posmatrati, kako Noel kaže, kao „poslednje veliko okupljanje ljudi pre pojave Interneta“. Era velikih bendova se završila. Živimo u digitalnom dobu trenutnog pristupa svemu, nastupi se snimaju na hiljadama telefona, podižu se na Internet i postaju dostupni celom svetu. U ono vreme, ako ste želeli da čujete ili vidite živi nastup Oasis, morali ste da se zaista potrudite. I, zaista, milioni su se potrudili. Ovo su Liam i Noel onakvi kakvi stvarno jesu, buntovni, bez ograda, otvoreni i strastveni, snimani na usponu, u žiži uragana, pre nego što je bilo ko imao priliku da shvati uticaj koji će imati na planetu. „Uživanje do delirijuma!“ - Herald Sun (Australia) „Od Supersonika pucaju uši, dovodi vas na lice mesta, koristi pravo bogatstvo arhivskih fotografija i snimaka.“ Chicago Sun-Times „Uživanje u pravom smislu reči, prigodno zaglušujući flešbek na jedan od poslednjih trenutaka u muzičkoj istoriji kada je grupa blesana s gitarama mogla da osvoji svet na puku drskost.“ - Variety Mat Vajtkrosov debitantski igrani film The Road to Guantanamo (ko-reditelj s Majklom Vinterbotomom) dobio je nagradu za najboljeg reditelja na Berlinskom filmsom festivalu 2006. Nakon toga nastavio je da režira muzičke spotove za različite umetnike, među kojima su Coldplay, The Rolling Stones, Take That i Jay-Z. Godine 2009. ponovo sarađuje s Vinterbotomom na The Shock Doctrine. Sex & Drugs & Rock & Roll, nadrealistički biopik o pank legendi Ijanu Djuriju, izazvao je ovacije kritike, i bio je nominovan za niz nagrada BAFTA 2010. Njegov igrani film Spike Island prikazan je na Paralelnim vizijama 2016.
KRATKI FILMOVI
Popodnevno uživanje (Afternoon Delight) Režija: Matteo J. Mosterts Scenario: Matteo J. Mosterts Uloge: Travis Owens, Stephanie Ittleson, Caden Douglas, Monica Wadwa, Renee Percy Žanr: kratki/komedija Trajanje: 9 minuta Zemlja: SAD Jezik: engleski Godina: 2017. Žena i deca su otputovali. Zavese su navučene. Naoružan paketom papirnih maramica i DVD-om za koji veruje da je pornić, Bobi je odlučan da vreme posveti samo sebi. Bobi je tipičan tata iz predgrađa, ispraća porodicu poželeviši im lep provod kod bake. Uz snek i par neophodnih stvarčica i DVD-om Popodnevno uživanje, namera mu je da i sam okusi malo popodnevnog uživanja i da se sam dobro provede, mešutim, pornić koji je pripremio postaje daleko sentimentalniji nego što to žanr zahteva. Naravno, počinje s nekoliko tipičnih vrućih replika i bolnim glumatanjem, ali umesto da pređu na stvar, likovi u Popodnevnom uživanju napuštaju tu ideju i počinju da saosećaju jedno s drugim deleći zajednički bol zbog gubitka. Porno parodija koja ispunjava sve uslove stereotipnog pornića, ali s jednom razlikom – golotinje nema ni na vidiku... „Duhovit scenario, čvrsta režija, besprekorna gluma, za mene je ovaj kratki film upravo ono što mu naslov kaže.“ – Shortoftheweek.com „Urnebesna komedija, zaista jedinstven doživljaj. Uvek je lepo kada očekivanja možete da bacite kroz prozor, i da postanete učesnik jednog lepog, dirljivog iznenađenja. Potrebno je da odvojite jedva nešto preko minuta kako biste odgledali zaista jedinstvenu stvar, i imali sopstveno popodnevne uživanje - biće vam drago. – Decider Mateo Mosterts je rođen u Milanu. Američke komedije su u njegovom detinjstvu bile svakodnevne lekcije iz engleskog jezika, a kasnije će one inspirisati njegovu karijeru. Posle završetka master studija na Boston University, zakoračio je u industriju zabave, radeći za MTV i ondašnji Endemol Shine. Danas je producent u reklamnoj agenciji u Los Anđelesu, a posle svog više puta nagrađenog kratkog filma Wally‘s Will, odlučio je da krijeru nastavi u okviru filmske umetnosti.
Bob Dilan me mrzi (Bob Dylan Hates Me) Režija: Caveh Zahedi Scenario: Caveh Zahedi Žanr: kratki/animirani Trajanje: 6 minuta Zemlja: SAD Jezik: engleski Godina: 2016. Nezavisni filmadžija Kaveh Zahedi sreće idola svog detinjstva. Nije baš proteklo dobro. Opšte je poznato da je izuzetno teško sresti se i makar nakratko popričati s Bobom Dilanom. Članovi Švedske akademije iskusili su to na sopstvenoj koži, što jako dobro zna i glavni junak ovo kratkog animiranog filma Zahedi. Alter ego reditelja želi da upozna autora Like a Rolling Stone, ali to ne ide glatko. Bridak i ironičan kratki film, koji svojim humorom i grafikom podseća na South Park. Zahedi se u svom životu više od pedeset puta sreo s poznatim ličnostima, te je odlučio da te susrete dokumentuje u seriji. Pilot serije, Bob Dilan me mrzi, premijerno je prikazan na filmskom festivalu Sundance. „Jedno veče sam se ‚uradio‘ i odlučio sam da napravim animiranu seriju pod nazivom Neobični susreti s poznatima o mojim brojnim susretima s poznatima tokom godina,“ rekao je Zahedi o inspiraciji za ovaj film. „Zadivljuje me uspeh ovog kratkog filma uprkos njegovoj krajnjoj jednostavnosti.“ – Letterboxd „Pristup pravljenju filma kao dnevničkoj zabelešci, stavlja ovog iransko-američkog autora među 'otkačene zvezde' savremene iščašene komedije.“ – IndieWire „Može se samo nagađati gde će, krividajući i izvrćući zečije rupe, sledeći put izviriti, i u kakvom stanju, Zahedijev briljantan um.“– The Human Experience Kaveh Zahedi je filmski autor koji za sebe kaže da je „nezavistan i autobiografski“. Njegovi opskurni, kapriciozni filmovi imaju svoje odane poštovaoce. Filmove je počeo da pravi dok je studirao filozofiju na Jejlu. Posle diplomiranja otputovao je u Švajcarsku, kako bi pokušao da radi s francuskim rediteljem Žan-Lukom Godarom. Godar je odbio da radi s njim, pošto ga je Zahedi nazvao u tri po ponoći da ponudi svoje filmske usluge. Među najvažnija Zahedijeva ostvarenja ubrajaju se igrani filmovi The Sheik and I (2012) i I Am a Sex Addict (2005). Zahedi je docent na studijama medija i kulture na Eugene Lang College.
Vožnja s Lenonom (Driving John Lennon) Režija: Vito Brancato Scenario: Vito Brancato Uloge: Max Helm, Alex Pappas, Grace Toriello, Mario Ramirez Žanr: kratki/drama Trajanje: 12 minuta Zemlja: SAD Jezik: engleski Godina: 2017. Dana 27. avgusta 1965. godine uveče Elvis Prisli i Džon Lenon otišli su da se provozaju Nikada nije otkriveno o čemu su razgovarali… Do sada! Godina je 1965. Vrhunac je 'bitlmanije', četvorka je na svojoj drugoj američkoj turneji, koja ruši sve rekorde. Uprkos trudu koji je trajao čitavu godinu, momci iz Liverpula još uvek nisu uspeli da sretnu svog idola Elvisa Prislija. Baš su se ove večeri zvezde i čitav univerzum savršeno složili da spoje dve najveće ličnosti u istoriji roka, prvi i poslednji put. Sve se desilo te večeri u Elvisovoj kalifornijskoj rezidenciji na Bel Eru: spontani džem sešn, svađa 'Pukovnika' Parkera i Brajana Epstajna (Brian Epstein), obožavalac Bitlsa, tinejdžer, uspeo je da zavara obezbeđenje i postane tajni svedok istorije, a došlo je, naravno, i do neminovnog sukoba dva ega, starog i novog kralja. Prisli je pozvao Lenona da se provozaju i porazgovaraju nasamo kako bi izgladili razlike. Nikada se nije saznalo o čemu su pričali. „Slušanje muzike Elvisa i Bitlsa prava je radost i za stare i za mlade, jer njihova muzika nikada nije zastarela i popularna je i danas kao i kada je prvi put izvedena na bini. Mogu da diskutujem o montaži, scenografiji, rekvizitima, dokumentarnim insertima, ali dovoljno je samo reći da je jedina mana ovog filma što se prerano završava.“ – Sothern Shorts Awards Vito Brankato započinje televizijsku karijeru na neobičan način, u burnom svetu profesionalnog rvanja. Vito je probio led na televiziji ranih devedesetih kao montažer/scenarista/reditelj/producent i istovremeno opaka zvezda Toni „The Razor“ DiVito u programu Chicago Championship Wrestling na Sportschannel. Posle četiri godine emitovanja, Vito je preneo svoj živopisni lik iz ringa u polučasovnu komediju The Razor, koja je postala hit u Čikagu. Uspeh komedije doveo je do niza nezavisnih filmova i videa, među kojima je i kratka drama Blackstone rađena za PBS.
Domovina (Homeland) Režija: Sara Broos Scenario: Sara Broos Uloge: Raghad Kanawati, Morten Harket Žanr: kratki/dokumentarni Trajanje: 14 minuta Zemlja: Švedska Jezik: engleski/švedski/arapski Godina: 2015. Priča o moći muzike i značenju reči domovina. Mlada žena beži od rata u Siriji, i nađe se u šumama Švedske. Muzika je za nju sredstvo da preživi, ono što je u snovima i sećanjima vraća u domovinu. Jedna pesma je posebno prati tokom čitavog života. To je pesma norveškog benda A-ha koju je slušala u detinjstvu u Damasku. Sada je ta pesma postala spona između njene prošlosti i sadašnjosti, i dobila je novo značenje. Sanjala je o tome da upozna pevača benda Mortena Harketa, kojeg je obožavala još od detinjstva... Film je tokom dve nedelje bio najpopularniji i najgledaniji film na Švedskoj televiziji. A Morten Harket i Peter Kvint su specijalno za film i za Raghad snimili posebnu akustičnu verziju Hunting High and Low. „Samo 14 minuta, koliko traje, dovoljno je bilo filmu da se nametne kao pravi biser… Film ima potencijal da ga prihvati široka publika, ne samo na festivalima dokumentarnih i kratkih filmova, već i na televiziji.“ – Filmkommentaren.dk „Mirna priča koja se podvlači u čula, i kreira posebno raspoloženje a ne zaplet, što je neophodno za film o temi koja je aktuelna i nerešena.“ – Huffington Post Sara Bros (Broos) živi i radi u Suneu u Švedskoj i u Berlinu. Režirala je izuzetne, vrlo upečatljive dokumentarce, kratke i eksperimentalne filmove. Njen stil je ličan i ponekad eksperimentalan. Na čelu je nezavisne produkcijske kuće Broos Films. Kao filmski autor nosilac je više prestižnih nagrada. Njen debitantski igrani dugometražni film For You Naked dobio je 2012. Dragon Award na Međunarodnom filmskom festivalu u Getenborgu, a proglašen je i za najbolji nordijski dokumentarni film na Nordic Docs 2013. Sara je 2014. dobila prestižnu nagradu Bo Widerberg. Rukovodi programom naprednog nivoa za pisanje scenarija, baziranom u Švedskoj.
Ja sam ti, budalo (I'm You, Dickhead) Režija: Lucas Testra Scenario: Larry Boxhall Uloge: Anthony Gooley, Alan Flower, Olivia Pigeot, Anthony Taufa, Noah Moon, Tom Usher, Emma Palmer, Rae Johnston, Alistair Wallace Žanr: kratki/fantastika Trajanje: 12 minuta Zemlja: Australija Jezik: engleski Godina: 2014. Šta biste učinili kada biste mogli da otputujete u prošlost? Bliska budućnost. Svet je, naravno, tehnološki napredovao, ali je i dalje prepun budala. Ričard je jedna od njih. Putovanje u prošlost je nova mogućnost koja se otvorila, ali su pravila za one koji putuju takva da ne smeju da urade u prošlosti ništa što bi uticalo na budućnost. Zato je Ričard morao da slaže da želi natrag u prošlost kako bi se oprostio s majkom. A, zapravo, uplaćuje putovanje kroz vreme da bi se vratio na svoj deseti rođendan i naterao desetogodišnjeg sebe da nauči da svira gitaru. Samo zato da bi Ričard u budućnosti mogao lakše da obrlati žene. Svako poznaje nekog Ričarda (naravno, ne onog koji putuje kroz vreme), tipičnog momka koji bi učinio sve da dođe do seksa, ali ne i nešto produktivno, kao što je, recimo, da plati sebi časove gitare. I zato niko nije iznenađen kada propadne njegov pokušaj da ubedi sebe da kupi gitaru i nauči da svira. Umesto toga, orasli Ričard odlučuje da malom Ričardu kupi gitaru. Majka oduzima gitaru desetogodišnjaku, pa odrasli Ričard mora da smišlja nove načine kako da sprovede plan. I da, brkovi su važan element cele ove priče. „Sirovo, zabavno, brzo i s dovoljno poentiranja i obrta da drži potpunu pažnju gledaoca.“ – Shortoftheweek.com „Da bi muškarci učinili najbesmislenije stvari kako bi odvukli ženu u krevet, činjenica je koju Australijanac Lukas Testro izvodi na sjajan način u svojoj urnebesnoj fantastičnoj komediji.“ – TwitchFilm „Savremene komedije ne mogu da pruže više od slepstik humora i mlako smešnih obrta. Ja sam ti, budalo se završava s tako neočekivanom a opet odgovarajućom duhovitošću, da u najboljem smislu prevazilazi sve dugometražne komedije.“ – Hilltop Views Lukas Testro je nagrađivan reditelj, scenarista i producent. Pored ovog, autor je i drugih nagrađivanih filmova, Capes, Street Angel i Jigsaw Girl, kao i televizijskih serija Neighbours i Winners & Losers. Njegov debi kao pozorišnog reditelja Songs of Europe (2013) dobio je pohvale kritike i bio je hit festvala Fringe u Melburnu.
Tako to biva (So It Goes) Režija: Justin Carlton Scenario: Justin Carlton Uloge: Mary Elizabeth Winstead, Ryan Kattner, Travis Grant, Samantha Ressler Žanr: kratki/mjuzikl Trajanje: 13 minuta Zemlja: SAD Jezik: engleski Godina: 2016. Tužna žena sedi u parku. Onda se pojavi totalni stranac i ulepša joj dan. Lavež psa se začuje spolja, i frustrirana Samanta prekida s daljim snimanjem svoje pesme. Producent upozorava da moraju da završe. Dolazi njena sestra, s kojom se prethodno bila dogovorila da idu na branč, a sada mora da joj otkaže jer je zatrpana poslom. Nije spavala danima. Sestra je ljuta što je Samanta neorganizovana, što je uvek zauzeta a nikakvi se rezultati ne vide. Samanta odlučuje da prošeta po parku. Sedi na klupi, kada se iz žbunja pojavljuje nepoznati muškarac s nogom vezanom za bicikl. Pita ga da li je sve u redu, i započinju razgovor. On kaže kako mu se po glavi vrti par taktova neke pesma, a ne može da se seti koje. Samanta mu pomaže. Njih dvoje plešu i pevaju, što Samantu podseti na to zašto voli da stvara muziku. Našavši ponovnu inspiraciju, vraća se u studio da snimi svoju pesmu. „Ponekad su baš najjednostavniji filmovi najšarmantniji. Tako to biva je baš takav film. Teško je ukratko izložiti kratak sinopsis za ovakav film, ali da probamo: garantujem da će vam izmamiti osmeh na lice!“ - Shortoftheweek.com „Ovaj je film pravi mali mjuzikl za uživanje.“ – Film Wonk „Mali šaljivi mjuzikl Džastina Karltona, u kojem je divna iskrenost na sjajan način isprepletena sa šašvim slepstikom.“ – Hilltop Views Džastin Karlton je iz Portlanda. Poslednjih sedamnaest godina živi i radi u Los Anđelesu, gde piše, snima kratke filmove, muzičke spotove i radi na nekoliko dokumentarnih projekata. U poslednje vreme radio je kao pomoćni scenarista na seriji u produkciji studija Plan B i Netflix, The OA. Upravo je sa suprugom Džejmi Vega Viler (Jamie Vega Wheeler) završio dugometražni dokumentarni film Use Your Delusion, priču o teškoćama jednog muzičara na turneji.
The Privates Režija: Dylan Allen Scenario: Dylan Allen Uloge: Omar Maskati, Lilli Stein, Alex Herrald, Rachel Trachtenburg, Eddy Vallante, Eli Kleinsmith, Kuper Bank Žanr: kratki/fantastika Trajanje: 13 minuta Zemlja: SAD Jezik: engleski Godina: 2017. Dok se većina novih bendova bori da stvori bazu obožavatelja, ili da sopstvene članove održe na okupu, The Privates se muče s činjenicom da muziku sviraju na radioaktivnoj frekvenciji koja izaziva samozapaljenje svega svaki put kad zasviraju. Talentovan bend The Privates proganja misteriozna sila koja raznosi amplifajere, izaziva kratke spojeve, topi rekordere, kad god pokušaju da zasviraju svoju muziku. Uoči svoj prvog (a možda i poslednjeg) nastupa, moraju da odluče da je vredno rizikovati život za kasni noćni nastup koji može sve da promeni. Inspiracija za film je istoimeni bend iz Nešvila, čija je muzika upotrebljena u filmu. Mada su likovi i priča izmišljeni, film je rezultat poznog noćnog nastupa u jednom podrumu 2005. „Reditelj Dilan Alen uspeo je da na sjajan način stvori nestvaran, natprirodan ambijent koristeći neobičnu premisu, dok glumci naprosto raznose svojim duhovitim nastupom.“ – Filmshortage.com „The Privates je garažni rok, radioaktivni, ekstra jaki filmski amalgam za koji niste znali da vam je potreban, a oduvek ste ga želeli.“ – Shortoftheweek.com „Kratki flm Dilena Alena The Privates jedan je od mojih najomiljenijih kratkih filmova u 2017. Duhovit je, otkačen je i prepun je dinamičnih likova koji iskaču iz platna i izazivaju želju da vidite još avantura ovog nezavisnog benda ozbiljno radioaktivnih čudaka.“ – ScreenAnarchy.com Dilan Alen je osnivač Amalgamated Picture Co, nagrađivane producentske kuće sa sedištem u njujorškom Bruklinu. Njegov kratki film Epilogue premijerno je prikazan na Tribeca Film Festival, a prikazivan je i na Short of the Week, bio je Vimeo Staff Picks, kao i na Fast Company, The Atlantic, io9, United Airlines, Film Shortage i na NoBudge, gde je postao najgledaniji film 2014. Član je Brooklyn Filmmakers Collective.
Organizacija festivala Paralelne vizije: Valentina Macura, Zoran Panjković, Dragan Petrović Dom omladine Beograd: Marko Popović, Dragan Ambrozić, Nevena Pavlović, Milica Ševarić, Marta Marković Direktor festivala: Valentina Macura Umetnički direktor festivala: Zoran Panjković Selekcija filmova i uvodni tekst kataloga: Dragan Petrović Žiri Festivala: Žikica Simić, Dragan Jeličić, Miško Bilbija Vizuelni identitet Festivala: Vladimir Radivojević Odnosi s javnošću: Milica Ševarlić (DOB), Valentina Macura (Paralel) Vizuelno rešenje kataloga: Visionary Thinking Design Tekstovi i prevodi tekstova za katalog: Visionary Thinking Translations
Prijatelji Festivala: Bambi A.D, Raiffeisen banka Srbije Ovi ljudi zaslužuju ogromno hvala jer su, svako na svoj način, doprineli realizaciji Festivala: Ivana Ćulibrk, Sandra Keser, Mirjana Petrović, Lorna Lee Siegbel, Caveh Zahedi, Lucas Testro, Matteo Mosterts, Justin Carlton, Sara Broos, Eddy Valante, Ben Bassauer, Phil Kennedy, Vito Brancato
Beograd, septembar 2017.
Beograd, septembar
2016.