Lepe sume srbije by Dragić Tomić

Нови Сад ~ Novi Sad

Preface Пр едг ов ор Фотомонографија под називом ЛЕПЕ ШУМЕ СРБИЈЕ је пред вама. Шуме и дрвно богатство Србије, као права благодет с непролазном лепотом, свежином, узвишеношћу и снагом је извориште чудесних тајни које остају недовољно истражене иако су многе природне појаве сагледане. Шума и дрво нису само рефлексија нашег окружења, већ могућност понирања у свет осећања, маште и чулних сензација. Када је природа тема, а приступ спој ликовног осећаја, фотографског умећа и литерарног надахнућа, даје резултат вредан новог визуелног и духовног доживљаја, а самим тим и публиковања.

The photo-monograph entitled BEAUTIFUL FORESTS OF SERBIA is in front of you. For their fresness, sublimity and strength, forests and wood resources of Serbia, as a real blessing of eternal beauty, are a source of miraculous secrets that remain insufficiently researched, although many natural phenomena have been perceived. Forest and tree are not only reflection of our surroundings, but also a possibility for immersion into the world of feelings, imagination and sensory sensations. When nature is the topic, and when approach is a harmony of visual feeling, photographic skill and literary inspiration, the result is worth new visual and spiritual experience, and therefore worth publishing.

Фотографије, у избору Фото савеза Србије, доносе више и од онога што је доступно тренутној регистрацији људског ока, а о продуженом трајању да и не говоримо. Креативни људи, попут аутора фотографија, памћењу претпостављају своју фотографску виртуозност којом опредмећују своје импресије ради даривања свима нама.

The photographs, selected by the Photo Association of Serbia, bring even more than what is available for immediate registration of human eye, and not even to speak about prolonged existence. Creative people, such are the authors of the photographs, give priority to their photographic virtuosity over memory, thus embodying their impressions for giving them as presents to all of us.

Да би ухватио магични тренутак када се шумски пејзаж, појединачно дрво или само један његов део открива у најлепшој светлости, фотограф мора да трага, да проналази призоре које вреди видети, а затим и запамтити. Да буде наоружан осетљивошћу, стрпљењем и да зна да чека као ловац када је то потребно, а све због тога да би нас натерао да видимо. Да осетимо импулс који ћемо лако препознати и прихватити. Да тренутак лепоте доживимо као искрену занесеност, када посебну реалност доживљавамо као удаљавање од објективне стварности.

In order to catch a magic moment when a forest landscape, an individual tree or only its single part is revealed in the most beautiful light, a photographer must search, must find views worth seeing, and worth remembering. He/she must be armed with sensibility, patience and knowledge to wait as a hunter when necessary, and all that to make us see. Make us feel the impulse which we will easily recognize and accept. Make us experience the moment of beauty as sincere exaltation, when we experience a special reality, moving away from the actual one.

А удаљавање би значило да предахнемо ради једног погледа, да нам се отме један уздах, блесне један осмех, пробуди сећање и јави одговорност – ето то је циљ, јасан и недвосмислен, који би сви аутори фотомонографијe ЛЕПЕ ШУМЕ СРБИЈЕ желели да вам подаре.

And moving away would thus mean to make a break for a single look, to reveal one deep breath, to have a shiny smile, to awake our memories and let responsibility appear – that is the goal, clear and unambiguous, which all authors of the photo-monograph BEAUTIFUL FORESTS OF SERBIA would like to give you as present.

Мирослав Предојевић

Miroslav Predojević 3

5.ime slike i mesta s kog je uzet snimak engleski ime slike i mesta s kog je uzet snimak

Сремска Митровица ~ Sremska Mitrovica

Планина Фрушка гора ~ Mountain of Fruška Gora

C ontents С а држај Предговор

Preface

Увод Шума, дрво, живот...

Introduction Forest, Tree, Life…

Молитва шуме

The Forest’s Prayer

Шуме и дрво у Србији

Forests and Trees in Serbia

Шума је наш дом

Forest is Our Home

Молитва

109

Prayer

Дрвеће говори

126

Talking Trees

Ни у гори зло не говори

148

Even in Forest Don’t Speak about Evil

Аутори фотографија

190

Authors of the Photographs

Ув од Ш

ума, дрво, живот...

Још 1332. године, путописац Адам Гијон је, путујући Балканом, тадашњу Србију описивао као земљу богату великим непрегледним шумама, а Ла Мартин 1833. године путује кроз моћне храстове шуме Шумадије, које доживљава као шуме Северне Америке. Први писани подаци о шумама Србије, који датирају између 1884—1885. године, говоре о српским шумама као важном чиниоцу, не само развоја земље, већ и верском, културном и естетском наслеђу. Однос Срба према шуми током бурних историјских дешавања често се мењао, али је шума у потпуности била део живота и опстајања на овим просторима. Незамисливо је одвајати историју народа на овом подручју од шуме, јер шума је Србима одувек била и заштитница и хранитељица и подршка... Шума је увек била ту кад је требало и кад је било најтеже и кад су биле године мира и просперитета. Развој идеје суживота и одрживог коришћења шуме има свој траг и у Душановом законику (14. век), али и у наредбама из периода кнеза Милоша, 1821. године. Однос човека и друштва према шуми условљен је њеним природним законитостима, а управо те карактеристике шуме указују на потребу и могућност одрживог коришћења, трајног постојања и релативно успореног унапређивања. Схватајући потребу радикалне промене односа према шуми и потребу институционалног уређења нове српске државе, 1891. године Народна скупштина доноси први Закон о шумама, чиме практично започиње организовано газдовање и брига о шумама у Србији. Идеју – принцип – начело трајности и рационалности, односно одрживог газдовања, видљиву још у Душановом законику, неопходно је развијати, веома пажљивом и доследном применом научних сазнања и искустава. Шума је суштински важна за економски развој и очување свих облика живота, шума представља најважнији извор биолошке разноврсности и има кључну улогу у одржавању еколошких процеса и еколошке равнотеже, шума штити осетљиве екосистеме, сливове и изворишта вода и представља „складиште“ биолошких ресурса и генетског материјала. Шумa има незаменљиву улогу у задовољењу економских, културних и духовних потреба народа, али и ублажавању климатских промена изазваних дејством човека. Шума као комплексан екосистем, способан да знатно побољша опште услове живота, заузима најважније место у глобалном концепту заштите и унапређења животне средине и, самим тим, захтева и посебан третман кроз примерен систем заштите, коришћења и управљања свим функцијама шума у оквиру одрживог развоја. Усаглашеност економске, еколошке, социјалне и културне функције шума у систему одрживости, има суштински значај за опстанак шумских екосистема и здраве животне средине уопште. 8

Однос човека према шуми мора бити међусобно усклађен и у хармонији, стално унапређиван и пун уважавања. Потребно је човека стално подсећати колико је шума важан чинилац у његовом опстанку, зато Министарство пољопривреде, шумарства и водопривреде — Управа за шуме, заједно с Фото савезом Србије даје свој скроман допринос и овом фотомонографијом. Душан Јовић и др Саша Орловић Управа за шуме

5.ime slike i mesta s kog je uzet snimak engleski ime slike i mesta s kog je uzet snimak

Околина Ковина~Vicinity of Kovin

Int ro F

orest, Тree, Life…

Already in the year 1332, travel writer William Adam, travelling across the Balkans, described Serbia of the time as a country rich in large, immense forests; in 1833, Lamartine traveled through powerful oak forests of Šumadija, perceiving them as forests of North America. First written data about the forests of Serbia, dated between 1884 and 1885, speak about Serbian forests as an important factor, not only of development of the country, but also of religious, cultural and aesthetic heritage. The relation of Serbs towards forest has often been changing during turbulent historical events, but forest has always been a part of life and survival in these areas. It is unimaginable to separate history of people on this territory from forests, as for Serbs forest has always been a protector, breadwinner, and support… Forest has always been here when necessary, both in the most difficult times and in the years of peace and prosperity. Development of the idea of cohabitation and sustainable use of forest resources can be traced already in Dušan’s law-code (14th century), but also in decrees from the period of Prince Miloš, i.e. the year 1821. The relation of man and society towards forest is conditioned by its natural laws, and it is these characteristics of forest that point to the need and possibility of sustainable use, permanent existence and relatively slow improvement. Understanding the need for a radical change in the relation towards forest and the need for institutional regulation of the new Serbian state, in 1891 the National Assembly passed the first Law on Forests, thus actually commencing organizational management and care for forests in Serbia. The idea – principle – postulate of permanence and rationality, i.e. sustainable management, already obvious in Dušan’s law-code, requires further development, by very careful and consistent application of scientific knowledge and experience. Forest is essentially important for economic development and preservation of all forms of life; forest is among the most important sources of biologic diversity, having the crucial role in preservation of ecological processes and ecological balance; forest protects sensitive eco-systems, river basins and water sources, and it is a “warehouse” of biological resources and genetic material. Forest has an irreplaceable role in satisfying economic, cultural and spiritual needs of people, but also in alleviation of climatic changes caused by human action. Being a complex ecosystem, capable to significantly improve life conditions in general, forest takes the most important position in global concept of protection and improvement of environment and, therefore, it requires a special treatment through appropriate system of protection, use and management of all functions of forests within sustainable development. Harmonization of economic, environmental, social and cultural functions of forests in a system of sustainability is of essential importance for survival of forest ecosystems and healthy environment in general. The relation of man towards forest must be mutually adjusted and harmonized, permanently improved and full of respect. It is necessary to keep reminding people of how much forest is an important factor for their survival – therefore the Ministry of Agriculture, Forestry and Water Management - Forestry Directorate, together with the Photo Association of Serbia, gives its modest contribution with this photo-monograph as well. Dušan Jović and Saša Orlović, PhD Forestry Directorate

МОЛИТВА ШУМЕ

ЧОВЕЧЕ! ЈА САМ ТОПЛОТА ТВОГ ОГЊИШТА У ХЛАДНИМ ЗИМСКИМ НОЋИМА, ПРИЈАТЕЉСКИ ХЛАД ПО ЛЕТЊЕМ СУНЦУ. ЈА САМ СЛЕМЕ ТВОЈЕ КУЋЕ, ДАСКА НА ТВОЈОЈ ТРПЕЗИ, ПОСТЕЉА НА КОЈОЈ СПАВАШ И ДРВО ОД КОГА ГРАДИШ ЛАЂЕ. ЈА САМ ДРЖАЛИЦА ТВОЈЕ МОТИКЕ, ВРАТА ТВОГ ОБОРА И ДРВО ТВОЈЕ КОЛЕВКЕ. ЈА САМ ХЛЕБАЦ ДОБРОТЕ И ЦВЕЋЕ ЛЕПОТЕ! ЧОВЕЧЕ, НЕ УНИШТАВАЈ МЕ. „Шумадијски гласник” је 1937. године објавио оригиналну верзију песме „Молитва шуме” чији је аутор Орестија Крстић, шумарски надзорник из Сокобање.

T H E F O R E S T ’ S P R AY E R

OH, MAN! I AM THE HEAT OF YOUR FIREPLACE IN COLD WINTER NIGHTS, THE FRIENDLY SHADE UNDER SUMMER SUN. I AM THE BEAM THAT HOLDS YOUR HOUSE, THE BOARD OF YOUR DINNING TABLE, THE BED ON WHICH YOU SLEEP, THE TIMBER THAT BUILDS YOUR BOAT. I AM THE HANDLE OF YOUR HOE, THE DOOR OF YOUR STABLE AND THE WOOD OF YOUR CRADLE. I AM THE BREAD OF KINDNESS AND THE FLOWER OF BEAUTY! MAN, DO NOT DESTROY ME. In 1937, the „Šumadija Gazette” published the original version of the poem „The Forest’s Prayer”, written by Orestija Krstić, a forest keeper from Sokobanja.

Калемегдан~Kalemegdan

Нови Сад - Novi Sad

Река Дунав - Danube River

Банат - Banat

Царска бара - Carska bara /Imperial Bog/

Мачва - Mačva

Тителски брегови - Titelski bregovi /Titel Hills/

Бара Засавица - Zasavica Bog

Делиблатска пешчара - Deliblato Sands

Шалиначки луг - Šalinački lug

10. Планина Фрушка гора - Mountain of Fruška Gora

Околина Панчева ~Vicinity of Pančevo

5.ime slike i mesta s kog je uzet snimak Царска engleski ime slike iбара~Carska mesta s kog jebara uzet/Imperial snimak Bog/

Околина Иванова, Банат~Vicinity of Ivanovo, Banat

РЕКА ДУНАВ (2.783 км, кроз Србију 588 км)

Дунав, друга по величини река у Европи, спаја исток и запад и чини највећи интернационални речни басен у свету. Током Дунава кроз Србију доминира низија која се уздиже од брдовитих предела до дивљих кањона.

Плочички рит, река Дунав~Pločički rit /Pločički Fen/, Danube River

DANUBE RIVER (2,783 km, 588 km through Serbia) The Danube, the second longest river in Europe, connects East and West and creates the largest international river basin in the world. Plains prevail along the Danube’s flow through Serbia, rising from hilly areas to wild gorges.

Стари Дунав код Бешке~Stari Dunav /Old Danube/ near Beška

Поњавица, река Дунав~Ponjavica, Danube River

Чортановци, река Дунав~Čortanovci, Danube River

Дунавски рукавац~Danube armlet

Околина Ковина~Vicinity of Kovin

Опово, река Тамиш~Opovo, Tamiš River

Околина Врбаса~Vicinity of Vrbas

МАЧВА

Географски регион, веома плодан, с највећим градом Шапцем, налази се на ушћу реке Дрине у Саву у северозападном делу централне Србије. Богат је геотермалним изворима који су још недовољно искоришћени. 21

MAÄ&#x152;VA

A geographic region, very fertile, with the largest city of Ĺ abac, is situated at the confluence of the Drina to the Sava in the northwestern part of the central Serbia. It is rich in geo-thermal springs which are still not used enough. 23

ЦАРСКА БАРА

Усред непрегледне банатске равнице у међуречју Тисе и Бегеја налази се резерват Царска бара, уписан у Унескову листу мочварних подручја међународног значаја, а обухвата подручја око Старог Бегеја, Царске, Перлеске и баре Тигањице.

CARSKA BARA (Imperial bog)

In the middle of the immense Banat plain between the rivers of Tisza and Begej, there is the Carska Bara natural reserve, registered in the UNESCO’s list of wetland areas of international importance; it includes the area around Stari Begej and Carska, Perleška and Tiganjica bogs.

Царска бара~ Carska bara (Imperial bog)

ТИТЕЛСКИ БРЕГОВИ (128 м)

У региону познатом као Шајкашка (југоисточни део Бачке) налази се Тителски брег, завршетак Тителске висорани, која се простире између реке Тисе, Титела, Вилова, Лока и Мошорина.

TITELSKI BREGOVI (128 m) (Titel hill)

IIn the region known as Šajkaška (southeastern Bačka) there is the Titel Hill, the end of the Titel plateau which spreads between the river of Tisza and Titel, Vilova, Loka and Mošorin.

Околина Сирига~Vicinity of Sirig

Тителски брегови~Titelski bregovi /Titel Hills/

БАРА ЗАСАВИЦА

Природни резерват код Сремске Митровице, источно од Дрине и јужно од реке Саве, којим доминира речица Засавица и њена притока Батар, један је од последњих изворно очуваних мочварних локлитета Балкана. Уточиште је многим биљкама и животињама. Шумска вегетација јасена, тополе, врбе, црне јове, храста и липе, заузима нешто мање од петине резервата.

ZASAVICA BOG

A natural reserve close to Sremska Mitrovica, east of the Drina River and south of the Sava, dominated by the small river of Zasavica and its tributary, Batar, is one of the last originally preserved wetlands localities of the Balkans. A refuge for many plants and animals. Forest vegetation of ash, poplar, willow, alder, oak and linden occupies a bit less than one-fifth of the reserve.

Суботица~Subotica

Кора тополе, Сремска Митровица~Poplar bark, Sremska Mitrovica

Село Кленак код Шапца~Klenak Village near Šabac

Кора тополе, Сремска Митровица~Poplar bark, Sremska Mitrovica

ДЕЛИБЛАТСКА ПЕШЧАРА (250 м)

Пространа област звана и Банатски песак, протеже се између Дунава и падина Карпата у јужном Банату. Чине је пешчане дине елипсоидног облика које окружују плодне лесне пољопривредне површине. Ова пешчара, највећа у Европи, део је огромне праисторијске пустиње, настале повлачењем Панонског мора.

DELIBLATO SANDS (250 m)

A vast area, also called the Banat sand, spread between the Danube and the slopes of Carpatian mountains in southern Banat, created from sand dynes of ellipsoid shape, and surrounded by fertile agricultural land with aeolian deposits. This sand area is the largest in Europe and it is a part of a huge pre-historic desert, created by withdrawal of the Pannonian Sea.

5.ime slike i mesta s kog je uzet snimak

engleski ime slike i mesta s kog je uzet snimak

Околина Ковина~Vicinity of Kovin

ШАЛИНАЧКИ ЛУГ

У близини Смедерева, недалеко од ушћа Мораве у Дунав, налази се прелепа шума, у којој се налазе нека од можда најстаријих стабала храста лужњака у Србији, старости између 200 и 300 година. Значај овог шумског фрагмента је у томе што је један од последњих остатака лужњачких шума које су некада прекривале Србију јужно од Саве и Дунава.

ŠALINAČKI LUG

Нови Сад~Novi Sad

In the vicinity of Smederevo, close to the confluence of the Morava to the Danube, there is a lovely forest, home of maybe the oldest trees of common oak in Serbia, with average age of between 200 and 300 years. The importance of this forest fragment lays in the fact that it is one of the last residues of common oak forests which once covered Serbia south of the Sava and the Danube.

Шалиначки луг код Смедерева~Šalinački lug near Smederevo

Околина Ковина~Vicinity of Kovin

Макова седмица, Суботица~Makova sedmica, Subotica

Сента~Senta

ПЛАНИНА ФРУШКА ГОРА (539 м)

Спада у острвске планине и представља најдоминантније узвишење на јужној граници Панонске низије. Благе падине прекривене су ливадама, воћњацима и виноградима, док су предели преко 300 метара, ове 75 километара дуге и 12 до 15 километара широке планине, прекривени густим листопадним столетним шумама: храста, граба, букве и липе. Фрушка гора је позната по највећој концентарцији липове шуме у Европи. Од скоро 20 језера најлепше је Лединачко језеро. Године 1960. Фрушка гора је проглашена националним парком.

MOUNTAIN OF FRUŠKA GORA (539 m)

Belonging to the Pannonian Island Mountains, it is the most dominant hill on the southern border of the Pannonian Plain. Mild slopes are covered with meadows, orchards and vineyards, whereas the areas above 300 m, of this 75 kilometers long and 12 to 15 kilometers wide mountain, are covered with dense, centuries-old deciduous forests: oak, hornbeam, beech and linden. Fruška Gora is famous for the highest concentration of linden forest in Europe. Among almost 20 lakes, the most beautiful is Lednačko jezero. In the year 1960, Fruška Gora was proclaimed a national park.

Др Драгана Остојић

умe и дрво у Србији

...„Без дрвећа свет би био пусто и суморно место за људе и звери. Живот који данас познајемо био би немогућ. Срећом, дрвеће расте на нашој планети милионима година...”(Scott Leathart, 1977). У било ком делу планете импозантно и велико дрво привлачило је пажњу и изазивало дивљење. Немогуће је остати равнодушан пред примерцима секвоја високи преко 100 м, или баобаба с деблом пречника 18 м, лужњака у Шервудској шуми обима дебла близу 10 м или, зашто да не, храста Коче Капетана са обимом дебла преко 6 м, Бором цара Душана пречника дебла 2,5 м, дивљом крушком кнегиње Љубице старости 120 година или хиљадугодишњим муникама с Проклетија. Нажалост, гигантска стабла привлачила су пажњу и као дрвна маса па је њихов опстанак широм света постао угрожен. Ова појава није заобишла ни наше просторе. Што се цивилизација више ширила и њене тековине продирале свуда, то је остајало све мање стабала која могу да поседоче о крајњим могућностима које врсте дрвећа достижу у свом пуном расту, развоју и старости. Тако су многе врсте постале угрожене, а стара, гигантска стабла чувају се и негују као вредности и реткости. Срећом, у нашим просторима многа стара стабла сачувао је култ поштовања записа, који вуче корене из словенског паганског периода. Словени, као пагани, изузетно су поштовали природу, посебно шуме и двеће. Дрво је за њих на неки начин значило обједињавање и повезивање култа предака с култом божанства и духова. Моћним дуговечним стаблима обележавали су своје настамбе и друга важна места. Веровали су да у крошњама живе божанства и митска бића, па су липу везивали за боравак добрих вила. Уништавањем крошње, виле би се „преокренуле”, те је зато липа постала заштићено свето дрво па се и касније појављује поред сакралних грађевина. Паганска веровања и култ дрвећа био је толико снажан да га је касније хришћанство на неки начин прихватило и продужило обележавјући та стабла крстом и обављајући око и испод њих хришанске обреде. Веровање у недодирљивост записа и у казну која следи за уништавање и намерно оштећивање тих стабала траје и данас и представља својеврсну заштиту. Ова врста веровања у вези с једним дрветом, пренела су се и на шуму. Од прадавнина шума је будила дивљење и страх. Шума је нешто величанствено, велики дар природе, али и велика тајна за човека. Трагови о шуми као миту датирају из давнина. Грчки бог шума, ловишта и чобана био је Пан, а римски бог шума и стоке се звао Фаун. И код Срба шума и дрво имају значајно место у митологији. Међутим, с развојем цивилизације мења се и однос човека према шуми. Она данас представља биоценозу, односно друштво и заједницу у основи дрвенастих и зељастих биљака и шумске фауне у њиховом јединству са земљиштем и атмосфером. За разлику од других биљних заједница (ливада, пашњака, степа) основно обележје шуме чини дрвеће и оно уједно највише утиче на развитак живе и неживе околине. Осим дрвећа у шуми живе моноги чланови флоре и фауне и сваки од њих не живи сам својим животом, него је завистан од заједнице и уједно утиче на њу. Зато се у шуми одвија стална борба за животни простор, најпре између самог дрвећа. У тој својеврсној, непрекидној борби нека стабла дрвећа развијају се раније, друга касније што доводи до њихове диференцијације у шуми. Дрвеће представља организме који достижу највећу старост на Земљи. Сваке године живо растуће стабло дрвета сахрани своју прошлост у једном новом годишњем прстену, году. Сваки прстен, год, остаје очуван у стању у коме је настао. Сви они заједно су верна хроника временских прилика у периоду живота двета. Отуда поједина стара стабла пружају могућност да се анализом годова сагледају временске прилике у далекој прошлости.

Данас дрвеће и шуме све више постају „зелени друг” који обезбеђују кисеоник, потребан за дисање човеку. Једна стара буква, липа или јела има унутрашњу или спољашњу површину својих зелених плућа (крошње) велику неколико хектара. Ако би се лишћу шуме онемогућила његова функција за дуже време, угасио би се живот на Земљи. Такође, постоји још важних обележја која шуму чине посебном. То је процес производње који у њој траје и више од 100 година. У шуми није реч о обради тла, али се производи већи број ресурса.

5.ime slike i mesta s kog je uzet snimak engleski ime slike i mesta s kog je uzet snimak

Dragana Ostojić, PhD

orests and Trees in Serbia

...„Without trees, the world would be a deserted and gloomy place for humans and animals. Life as we know it today would be impossible. Fortunately, trees grow on our planet for millions of years…” (Scott Leathart, 1977). An impressive and big tree has drawn attention and caused admiration in each and every part of our planet. It is impossible to remain indifferent in front of sequoia trees reaching over 100 m in height, or baobab, with 18 m trunk diameter, major oak in Sherwood with almost 10 m girth, or – why not – the Koča Kapetan’s oak with over 6 m girth, the Tsar Dušan’s pine of 2.5 m trunk diameter, the 120 year-old wild pear of Princess Ljubica or thousand year-old Bosnian pines from the mountains of Prokletije. Unfortunately, gigantic trees drew attention also as wood mass, which consequently endangered their survival all over the world. This phenomenon did not bypass our regions, as well. As much the civilization expanded and its results penetrated everywhere, as less and less trees remained that could witness ultimate capacities which some species of trees reach in their full growth, development and old age. Thus many species became endangered, and old, gigantic trees are protected and taken care of as valuables and rarities. Fortunately, in our regions many old trees have been saved due to the cult of respect for sacred trees, which originates from Slavic pagan period. Slavs, being pagans, highly respected nature, particularly forests and trees. In a way, for them a tree meant uniting and connecting of cult of ancestors with cult of deities and spirits. They marked their settlements and other important places with powerful long-living trees. They believed that gods and mythical beings live in tree-tops, so they linked linden to good nymphs. If tree-tops were destroyed, nymphs would “turn bad”, and therefore linden became a protected sacred tree and even later it continued to appear next to sacred buildings. Pagan beliefs and the cult of trees were so strong that, in a way, Christianity later accepted and prolonged them, by engraving crosses on those trees and performing Christian rituals around and under them. The belief in untouchable nature of sacred trees and in punishment that follows if these trees were destroyed and deliberately damaged persists even today and represents a sort of protection. This kind of beliefs in relation to a single tree has been transposed onto forest as well. Since ancient times, forest has aroused admiration and fear. Forest is something magnificent, a big gift of nature, but also a big secret for man. The traces of forest as a myth date from distant past. The Greek god of forest, hunting places and shepherds was Pan, and the Roman god of forests and cattle was called Faun. Forest and trees have an important place in mythology of Serbs as well.

However, simultaneously with development of civilization, relation of man towards forest changes as well. Today it represents a biocenosis, i.e. a habitat and community of essentially wooden and herbaceous plants and forest fauna in their interaction with soil and atmosphere. In difference from other plant communities (meadows, pastures, prairies), the basic characteristic of forest are trees and in the same time they influence development of alive and lifeless environment to the highest extent. Apart from trees, many species of flora and fauna live in forest and each of them does not live its life alone, but is dependant on the community, in the same time influencing it. Therefore there is a permanent struggle in forest for living space, first of all among trees themselves. In that particular, never-ending struggle, some trees develop earlier, other later, leading to their differentiation within the forest. Trees are organisms that reach the oldest age on the Earth. Every year, an alive, growing tree buries its past in a new annual ring. Each ring remains preserved in the condition it appeared. All of them together are a faithful chronicle of weather circumstances in the period of the tree’s life. Therefore - through analysis of their rings - some old trees offer possibility for observing weather conditions from distant past. Today trees and forest are increasingly becoming “green friends” providing oxygen, necessary for man to breath. An old beech, linden or fir, has several hectares large internal or external surface of their green lungs (tree-top). If functioning of leaves in forests would be disabled for a longer period of time, the life on the Earth would disappear.

Бара Засавица~Zasavica Bog

Also, there are other important characteristics which make forest special. That is the production process lasting in it for more than 100 years. In forest, it is not about soil cultivation, but about production of a larger number of resources.

Шуме у природи имају посебно место и улогу. Саставни су део природе која нас окружује и као такве ће увек бити корисне и неопходне. Може се претпоставити је да ће у будућности дрво бити замењено другим материјалима и да ће ишчезнути потреба за дрветом за техничке и привредне потребе, али не може се веровати да ће на Земљи настати такво доба у коме ће људско друштво моћи да живи без својих шума. Зато, ако је постојало доба када се у име изграђивања материјалне и духовне културе друштва водила борба против шума, данас се, у име опстанка те исте културе, мора водити борба за шуме. Оне су још јединствен и незаменљив ресурс за човечанство. Иако је дрво јединствена материја у природи из које је могуће добити чак 25.000 различитих производа, постепено сазрева став да шуме треба чувати и гајити не само као ресурс, већ као плућа планете и снажну беријеру уоченим климатским променама. Отуда, чини се да полако пролази време уништавања шума, а све више расте потреба да се оне заштите и обнове. И поред тога што је распрострањеност шума променљива и стално се мења под утицајем човека, постоје значајни показатељи да данас шуме заузимају 28 одсто површине планете и после пустиња су најраспрострањенији екосистеми на Земљи. Рачуна се да на Земљи расте око 40.000 врста дрвећа. У нашој земљи, шуме су по распрострањености одмах иза агроекосистема, али ван конкуреције заузимају прво место у простору. У ранијем периоду пошумљеност Србије износила је 80 одсто. Данас степен шумовитости Србије износи 27,4 одсто, али се сматра да потребан степен шумовитости треба да износи 41,4 одсто или 0,33 ха по становнику. Остваривање овог неопходног степена шумовитости један је од дугорочних циљева шумарства Србије. Цела природа, са односима који владају у њој, врло је комплексна. Шуме као њен део спадају у врло сложене и динамичне екосистеме. Историја нас учи да је нестајање шума уско повезано с привредним напретком друштва и развојем његове материјалне и духовне културе. Из шуме се узимало деценијама и вековима. Изгледало је да је шума неисцрпна, јер су знања о шуми и њеној рањивости дуго била непозната. За страх од несташице дрвета није се знало, а није постојала ни свест о потреби заштите шума. Све се то јавља много касније, у време кад су шуме умногоме девастиране или потпуно уништене. Ипак, све оно што се дешавало са шумама у прошлости представља природан и неизбежан процес у развоју матeријалне културе друштва. Потребе за плодним тлом и дрветом морале су се задовољити, јер без тога није био могућ привредни развој друштва, а оне су се задовољавале на начин и у обиму који је једино био могућ у датим друштвеним околностима. Упркос смањеном степену шумовитости и недаћама које су кроз историју пратиле нашу земљу и њене шуме за природу Србије с правом се може рећи да је изузетно лепа, богата, сложена и хетерогена. Те особине потичу у првом реду из географског положаја, а огледају се у разноликости и богатству геолошке грађе, рељефа, земљишта, климе, воде, биљног и животињског света и давнашњег утицаја човека пре свега на вегетацију. Мало је земаља у Европи у којима се на релативно малој површини среће толико контраста уз музејски богат мозаик творевина природе. Процењује се да на територији Србије постоји више од 1.200 различитих фитоценоза и 270 дрвенастих и жбунастих представниика дендрофлоре. Са изузетком крајњег североистока наше републике (северни Банат) цела територија Србије припада зони шумске вегетације. Зато поново треба истаћи да у погледу разноврсности екосистема, територија Србије представља „Европу у малом”. Ова канстатација је разумљива када се има у виду да се Србија налази на територији Балканског полуострва, једног од флористички најинтересантнијих и најбогатијих подручја у свету. Такође, Србија обухвата и део Панонске низије који је ван оквира Балканског полуострва, те је њена флора обогаћена и низом панонских елемената. Степен разноврсности и специфичности типова екосистема на простору наше земље условљених низом фактора, а пре свега географским положајем, историјским развојем и специфичним еколошким условима, може се сагледати кроз основне зоне вертикалног вегетацијског распрострањења и то: 40

1. Зону поплавних, мочварних и хигрофилних шума врбе и тополе Salici-Populetum, пољског јасена и храста лужњака Querceto-Fraxinetum serbicum с више или мање развијеном воденом и зељастом (ливадском), мочварном вегетацијом дуж речних долина, у барама, језерима и мочварама. 2. Термофилно брдско подручје храстових шума које изграђују климаксне шуме храста сладуна и цера Quercetum frainetto-Cerris, али понегде и са шумама питомог кестена Querco-Castanetum.

Forests have special place and role in nature. They are an integral part of nature which surrounds us and as such they will always be useful and necessary. It can be assumed that in future wood will be replaced by other materials and that demand for wood for technical and commercial needs will disappear, but it is impossible that such era is to come on the Earth, in which human society will be able to live without its forests. Thus, if there was a time when in the name of building of material and spiritual culture of society there was a fight against forests, today, in the name of survival of that same culture, fight for forests must be carried out. They are still unique and irreplaceable resource for mankind. Although wood is a unique material in nature, a raw of which it is possible to obtain as many as 25,000 products, an attitude matures gradually that forests should be guarded and cared for not only as a resource, but as lungs of the planet and a strong barrier against the observed climate changes. Therefore, it seems that the times when forests were destroyed slowly pass, and the need for their protection and renewal grows increasingly. In spite of distribution of forests being changeable, and in permanent changes under human influence, there are significant indicators that today forests occupy 28 percent of the planet’s surface and, after deserts, they are the most widely distributed ecosystems on the Earth. Estimations are that about 40,000 species of trees grow on the Earth. In our country, distribution of forests is ranked second, after agro-ecosystems; however, per space they are undoubtedly ranked first. In the previous period, forestation of Serbia amounted to 80 percent. Today, the share of forests in Serbia is 27.4 percent; it is considered that the necessary share of forests should be 41.4 percents or 0.33 ha per inhabitant. To reach this necessary share of forests is one of long-term goals of Serbian forestry. The entire nature, with relations existing in it, is very complex. As its part, forests belong to the group of very complex and dynamic ecosystems. History teaches us that disappearance of forests is closely related to economic prosperity of a society and to development of its material and spiritual culture. Forests were exploited for decades and centuries. It seemed that forest was inexhaustible, due to long lack of knowledge about forest and its vulnerability. The fear of lack of wood was not known and neither there was awareness of the need for protection of forests. All this appears much later, in the time when forests are pretty much devastated or completely destroyed. However, everything what happened with forests in past is a natural and unavoidable process in development of material culture of a society. The needs for fertile soil and wood had to be satisfied, since without them the economic development of society was not possible, and they were satisfied in a manner and volume which was the only possible one under the social circumstances of that time. In spite of the reduced share of forests and problems which followed our country and its forests throughout history, the nature of Serbia can rightly be described as extremely beautiful, rich, complex and heterogeneous. These characteristics mostly come from the geographic position, and they reflect in diversity and richness of geologic material, relief, land, climate, water, plant and animal world and long-term influence of man, mainly on vegetation. There are only a few countries in Europe in which on a relatively small surface one can see so many contrasts with museum-like, rich mosaic of nature’s creations. It is estimated that on the territory of Serbia there are over 1,200 different phytocenoses and 270 wooden and bushy representatives of dendroflora. With exception of farthest north-east of our Republic (northern Banat) entire territory of Serbia belongs to the zone of forest vegetation. Therefore it should again be emphasized that per diversity of its ecosystem, the territory of Serbia represents “a small Europe”. This conclusion is understandable when we have in mind that Serbia is situated on the territory of the Balkan Peninsula, which is one of floristically most interesting and richest areas in the world. Also, Serbia takes a part of Pannonian Plain, which lays beyond the frames of the Balkan Peninsula, so that its flora is enriched with various Pannonian elements. The level of diversity and specificity of types of ecosystems on the territory of our country, caused by serial of factors, above else by the geographic position, historical development and specific environmental conditions - can be seen through basic zones of vertical vegetation distribution, as follows: 1. Zone of floodplain, swampy and hydrofoil willow-poplar forests Salici-Populetum, common ash and common oak Querceto-Fraxinetum serbicum with more or less developed water and herbaceous (meadow), swamp vegetation along river valleys, in ponds, lakes and swamps.

Околина Панчева~Vicinity of Pančevo

2. Termophile hilly area of oak forests building climax forests of Hungarian-Turkey oakwoods Quercetum frainetto-Cerris, but somewhere also forests of sweet chestnut Querco-Castanetum.

3. Појас китњакових шума Quercetum montanum с различитим шумским асоцијацијама. 4. Мезофилно подручје букових шума, с два подпојаса: нижим представљеним с брдском буковом шумом Fagetum submontanum, и вишим представљеним шумом јеле и букве Abieto-Fagetum. 5. Фригорифилна високопланинска шумска вегетација, претежно четинарска, представљена фригоригилним буковим појасом Fagetum subalpinum, с подзоном горње шумске границе у којој учествују четинарски жбунови: бор кривуљ (Pinus mugo) и клека (Juniperus nana). 6. Високопланинска фригорифилна и субмедитеранска и медитранско-балканска вегетација ендемореликтних типова високопланининских борова мунике и молике с више значајних ендемореликтних типова асоцијације: Pinetum peuces, Pinetum heldreichii и Pinetum mugi. 7. Високопланинска зељаста и жбунаста вегетација (алпске ливаде и пашњаци и високопланинска вегетација камењара и стена) изнад шумске границе развијена као примарна вегетација само на највишим планинским масивима. Ипак, на простору Србије треба истаћи посебно вредне шумске екосистеме које изграђују ендемичне, реликтне, ретке и угрожене дрвенасте биљке као што су: шуме оморике Piceetum omorikae mixtum, мунике Pinetum heldreichii, молике Pinetum peuces, горског јавора Aceri heldreichii-Fagetum, полидоминантне шуме с Панчићевим макленом (Acer intermedium) и мечјом леском (Corylus colurna), шибљаци јоргована (Syringetum sp), шибљаци форзиције и мајерове вресине и друге. Исто тако рефугијални кањонски простори као што су Ђердапска клисура, кањон Дрине, Сићевачка клисура у којима живи и расте велики број ендемичних, реликтних или ендемореликтних врста. Клисуре и кањони источне и западне Србије представљају најзначајније рефугијуме (уточишта) полидоминантних шумских заједница на Балканском полуострву у којима је констатовано више од 45 различитих реликтних шумских и жбунастих фитоценоза полидоминантног или олигодоминантног типа. Међу њима могу се издвојити дендрофлорни представници као што су: орах (Juglans regia), мечја леска (Corylus colurna), копривић (Celtis australis), Панчићев маклен (Acer intermedium), јоргован (Syringa vulgaris), тиса (Taxus baccata), белограбић (Carpinus orientalis), сребрна липа (Tilia tomentosa), црни јасен (Fraxinus ornus), руј (Cotynus cogigria), крупнолисни медунац (Qurcetum frainetto) и други. Да би се сачували шумски екосистеми, односно екосистеми уопште потребно је: штити не само биљне врсте већ и њихова станишта. Центре екосистемског диверзитета у Србији, који су по Закону о заштити животне средине заштићени, представљају планински масиви Копаоник, Тара, Шар планина, Проклетије, Стара планина, Сува планина, Голија, ваљевске планине и други. Неки од ових планинских масива проглашени су за националне паркове, неки, као на пример Голија, за резерват биосфере, или пак за паркове природе, као најбитнију категорију заштићених природних добара са изузетним природним вредностима националног значаја. Национални паркови у Србији издвајају се на основу богатства флоре, посебно на основу шумских и жбунастих реликтних заједница. Простране и богате шуме најчешће чине основу националних паркова.

Спроводећи заштиту природе неопходно је да имамо на уму да разноликост природе, односно биодиверзитет представља и део нашег наслеђа исто толико као и уметничке слике или грађевине. Међутим, наши потомци неће бити задовољни ако исто тако с дужном пажњом не спречимо нестанак стотине хиљада угрожених органских врста који углавном чине шуму. Отуда, треба да се питамо: да ли уопште имамао право да нашим потомцима ускратимо могућност и задовољство сусрета са импресивним шумама и јединственим пределима наше земље. Зато не треба заборавити цитате Д. Левлока: „Није крхка природа него ми, природа је издржала катастрофе горе од оних које је човек до сада изазвао. Ништа што чинимо неће уништити природу. Међутим, лако нам се може десити да уништимо сами себе”. Зато потрудимо се да усвојимо заповест из молитве свих шума: „Човече, не уништавај ме”.

3. Belt of Sessile oak forests Quercetum montanum with different forest associations. 4. Mesophile area of beech forests with two sub-belts: lower, represented with hilly beech forest Fagetum submontanum, and higher, represented by beech-fir forest Abieto-Fagetum. 5. Frigorific high mountain forest vegetation, mostly conifer, represented by frigorific beech belt Fagetum subalpinum, with sub-zone of upper forest border with conifer bushes: mountain pine (Pinus mugo) and juniper (Juniperus nana). 6. High mountain frigorific and sub-Mediterranean and Mediterranean -Balkan vegetation of endomorelict types of high mountains pines - Bosnian pine and Balkan pine - with several important endomorelict types of association: Pinetum peuces, Pinetum heldreichii and Pinetum mugi. 7. High mountain herbaceous and bushy vegetation (Alpine meadows and pastures and high mountain vegetation of stone terrain and rocks) above forest border, developed as primary vegetation only on highest mountain massives. However, we should emphasize particularly valuable forest ecosystems on the territory of Serbia, which build endemic, relict, rare and endangered wooden plants such are: forests of spruce Piceetum omorikae mixtum, Bosnian pine Pinetum heldreichii, Balkan pine Pinetum peuces, Greek maple Aceri heldreichii-Fagetum, polydominant forests with Acer intermedium Pančić and Turkish hazel (Corylus colurna), lilac shrubberies (Syringetum sp), shrubberies of forsythia and gorse and others. Same, refugial canyon areas such are the Djerdap gorge, Drina canyon, Sićevo gorge, in which a large number of endemic, relict or endomorelict species live and grow. Gorges and canyons of eastern and western Serbia represent the most important refugiums (resorts) of polydominant forest communities on the Balkan Peninsula in which more than 45 different relict forest and wooden phytocenoses of polydominant or oligo-dominant type have been found. Among them, outstanding dendrofloral representatives are: walnut (Juglans regia), Turkish hazel (Corylus colurna), European hackberry (Celtis australis), Acer intermedium Pančić, lilac (Syringa vulgaris), yew (Taxus baccata), Oriental hornbeam (Carpinus orientalis), silver linden (Tilia tomentosa), manna ash (Fraxinus ornus), smokebush (Cotonys cogigria), Hungarian oak (Qurcetum frainetto) and other. In order to preserve forest ecosystems, i.e. ecosystems in general, it is necessary to protect not only herbal species but also their habitats. Centers of ecosystem diversity in Serbia, protected under the Law on Environment, are mountain massives of Kopaonik, Tara, Šar planina, Prokletije, Stara planina, Suva planina, Golija, Valjevo mountains etc. Some of these mountain massives are declared national parks, some, for example Golija, a reservation of biosphere, or natural parks, as the most important category of protected natural goods with exceptional natural values of national significance. National parks in Serbia are recognized for richness of flora, particularly forest and bushy relict communities. Wide and rich forests most often make bases of national parks. In carrying out the protection of nature, it is necessary to keep in mind that diversity of nature, i.e. biodiversity, is also a part of our heritage, as much as paintings or buildings. However, our descendants won’t be satisfied if - with the equally deserved attention - we do not prevent disappearance of hundred thousand endangered organic species which forests are mostly created of. Therefore we should ask ourselves: do we have right at all to deprive our descendants of an opportunity and pleasure of meeting with impressive forests and unique areas of our country. Thus we should not forget Lovelock’s quotes: “It is not the nature that is fragile, but us; the nature survived catastrophes worse than those the man caused so far. Nothing we do will destroy nature. However, it can easily happen to destroy ourselves”. Therefore let’s make efforts to adopt the order from the prayer of all forests: “Man, do not destroy me”. Дунавац код Ковина~Dunavac near Kovin

Београд - Belgrade

Калемегдан - Kalemegdan

Кошутњак - Košutnjak

Топчидер – Topčider

Липовичка шума - Lipovačka šuma /Lipovica Forest/

Младеновац - Mladenovac

Село Раниловићи - Ranilovići Village

Планина Авала - Avala Mountain

Београд~Belgrade

БEОГРАД

Београд је одувек био богат зеленим повшинама и данас има 65 јавних паркова и 18 парк шума, чија је улога незаменљива не само када је реч о декоративности, већ су неопходни и због стварања веће количине кисеоника у урбаном окружењу с релативно скромном и ниском концентрацијом природног растиња и дрвећа.

BELGRADE

Belgrade has always been rich in green spaces, and today it has 65 public parks and 18 forest parks, which role is irreplaceable not only when speaking about decorativeness - they are also necessary for creation of larger quantity of oxygen in urban environment with relatively modest and low concentration of natural plants and trees.

Кора брезе, Земун~Birch bark, Zemun Смоквин лист, Земун~Fig Leaf, Zemun

Београд~Belgrade

60 61

КАЛЕМЕГДАН

Представља најзначајнији културно-историјски комплекс и највећи је београдски парк, којим доминира Београдска тврђава, изнад ушћа Саве у Дунав.

KALEMEGDAN

This is the most important cultural-historical complex and the largest Belgrade park, dominated by the Belgrade Fortress, above the Sava and Danube confluence.

Манастирска шума, Београд~Manastirska šuma /Monastery Forest/, Belgrade

Липовичка шума, околина Београда~Lipovička šuma /Lipovica Forest/, vicinity of Belgrade

Београд~Belgrade

Манастирска шума, Београд~Manastirska šuma /Monastery Forest/, Belgrade

ПАРК КОШУТЊАК

Парк шума, с листопадним и четинарским дрвећем. Име Кошутњак настало је, како се претпоставља, због кошута којих је некада било овде. Све до 1903. густа шума била је дворско ловиште кнежевске породице Обреновић.

KOŠUTNJAK PARK

A forest park, covered by deciduous and coniferous trees. It is assumed that it got its name after does (košute), which once lived here, whereas as long as until 1903 the dense forest was the court hunting ground of the royal family Obrenović.

5.ime slike i mesta s kog je uzet snimak engleski ime slike i mesta s kog je uzet snimak

Ловиште Варовнице, Младеновац~Varovnice Hunting Ground, Mladenovac

Нови Београд~Novi Beograd /New Belgrade/

Околина Земуна~Vicinity of Zemun

ТОПЧИДЕРСКИ ПАРК

У првим деценијама 19. века предео је био пун винограда и летњиковаца богатих људи; касније је на баровитом простору никао први парк у Београду. Око Конака кнеза Милоша од 1831. до 1833. посађени су у некадашње кречане платани који су и до данас сачувани.

Хајд парк, Београд~Hajd park /Hyde Park/, Belgrade

TOPČIDER PARK

In the first decades of the 19th century, the neighbourhood was full of vineyards and summer houses of rich people; later, on this boggy area, Belgrade got its first park. From 1831 to 1833, plane trees were planted in former lime pits around the residence of Prince Miloš (Konak kneza Miloša); the trees have been preserved even until today.

Хајд парк, Београд~Hajd park /Hyde Park/, Belgrade

Калемегдан~Kalemegdan

Околина Београда~Vicinity of Belgrade

Запис у селу Раниловићи, аранђеловачки крај~Sacred tree in the Ranilovići Village, the area of Aranđelovac

ПЛАНИНА АВАЛА (506 м)

Припада Шумадијским планинама и представља северни део шумадијске греде која се од Рудника провлачи кроз Шумадију и чини развође између сливова Саве и Дунава. Добро је пошумљена самониклим дрвећем, а једним делом је засађена и боровом шумом.

AVALA MOUNTAIN (506 m)

Belonging to the Šumadija Mountains, it represents the northern part of the Šumadija ridge going from the Rudnik through Šumadija and dividing watersheds of the Sava and the Danube. It is rich in self-planted trees, and partly afforested with pines.

Ђердап~Đerdap

Река Грза~Grza River

Река Млава~Mlava River

Јужни Кучај~Southern Kučaj

Висораван Дубашница~Dubašnica Highland

Хомољске планине~Homolje Mountains

Црни врх~Crni vrh /Black Peak/

Планина Бељаница~Beljanica Mountain

Сува планина~Suva planina /Dry Mountain/

Околина Крепољина~Vicinity of Krepoljin

Река Грза~Grza River

Ђердап~Đerdap

Дунав код Великог Градишта~Dunav near Veliko Gradište

Ђердап~Đerdap

РЕКА МЛАВА

Настаје као Тисница у Кучајским планинама у источној Србији под врхом Велики крш. Пут даље наставља на север, поред источних падина Бељанице, кроз скоро ненасељена подручја. Велики део тока је обрастао дрвећем тако да су многа места уз Млаву потпуно неприступачна.

MLAVA RIVER

Emerging as the Tisnica in the Kučaj Mountains in eastern Serbia, under the peak of Veliki Krš, it flows northward along eastern slopes of the Beljanica, through almost uninhabited areas. A large part of its course is overgrown with trees and therefore on some places the Mlava is completely impassable.

ЈУЖНИ КУЧАЈ (1.023 м)

Представља најраспрострањенији планински комплекс источне Србије најзначајнији хидрографски чвор. Поред динарског краса, ово је највећа планинска крашка област Србије. На овом простору преовлађују засади храстова, сладуна и цера, као и шибљаци јоргована и белограбица. У клисурама и кањонима своје станиште нашле су и мешовите шумске заједнице букве, јеле, храста, јасена, ораха, леске, црног бора и тисе. Шумске заједнице букве и јеле често имају и прашумски карактер.

SOUTHERN KUČAJ (1.023 m)

This is the widest mountain complex of eastern Serbia and its most important hydrographic junction. With the Dinara karst, it is Serbian biggest mountain karst area. Trees of oak, Hungarian and Turkish oaks, as well as shrubberies of lilac and oriental hornbeam prevail in this area. Its gorges and canyons are habitats of mixed forest communities of beech, fir, oak, ash, walnut, hazel, black pine and yew. Forest communities of beech and fir often are of the character of a jungle.

Околина Мајданпека~Vicinity of Majdanpek

Река Грза~Grza River

Борска река~Borska River

ВИСОРАВАН ДУБАШНИЦА

Висораван на надморској висини између 850 и 1.000 метара, налази се између кањона долине Лазареве реке на југу, клисуре Злотске реке на истоку и партија старих вододрживих стена на западу. Средином висоравни тече истоимена река понорница. Дубашница је прекривена густим буковим шумама, пропланцима и травнатим комплексима; зими је мирна, готово беживотна, с дубоким снегом.

DUBAŠNICA HIGHLAND

A plateau, between 850 m and 1,000 m above sea level, situated between the canyons of the valley of the Lazareva Reka on the south, the gorge of the Zlot River on the east and parties of old waterproof rocks on the west. A lost river of the same name runs along the middle of Dubašnica. The plateau is covered with dense beech forests, glades and grass complexes, whereas in winter it is still, almost lifeless, covered with deep snow.

100

101

103

ХОМОЉСКЕ ПЛАНИНЕ (962 м)

На надморској висини око 1.000 метара у источној Србији, у Влашком крају, налазе се Хомољске планине. Равнице уз корита река и потока, благи успони, као и обиље пећина чине ове планине препознатљивим.

HOMOLJЕ МОUNTAINS (962 m)

Параћин~Paraćin

104

Homolje Mountains are located at about 1,000 m above sea level, in eastern Serbia, in the Vlach area. These mountains are recognized for their plains along basins of rivers and streams, mild ascents, as well as abundance of caves.

Хомољске планине~Homolje Mountains

Околина Жагубице~Vicinity of Žagubica

105

Хомољске планине~Homolje Mountains

106

107

Црни врх код Бора~Crni vrh /Black Peak/, near Bor

Соколов камен, Сува планина~Sokolov kamen, Suva planina /Falcon’s Stone, Dry Mountain/

СУВА ПЛАНИНА (1.809 м)

Смештена у југоисточном делу Србије, простире се од села Љуберађа (општина Бабушница) ка северозападу у два смера, краком до Црвене реке (општина Бела Паланка) и западним краком до Нишке Бање. Западни крај представља највиши део Суве планине. Његова североисточна страна је нагло одсечена понором—овај део Суве планине је без шума, каменит и у потпуности је састављен од многобројних вртача и увала. У једној од вртача налази се језеро на висини од 1.600 м надморске висине.

108

SUVA PLANINA (1,809 m) (Dry mountain)

Situated in southeastern part of Serbia, it spreads from the village of Ljuberađa (municipality of Babušnica) toward northwest, in two directions: one branch to Crvena reka (municipality of Bela Palanka) and western branch to Niška Banja. The western branch is the highest part of the Suva Planina. Its northeast side abruptly ends in an abyss - this part of Suva Planina is without forests, it’s stony, entirely consisting of numerous depressions and hollows. In one of the depressions there is a lake, 1,600 m above sea level.

Планина Бељаница ~Beljanica Mountain

109

110

Планина Повлен~Povlen Mountain

Божидар Мандић

ума је наш дом

...Већ више од три деценије живим у шуми. Она је мој усуд и опредељење да се посветим исконским бићима која није створио човек. А ко је створио шуме? То није само питање, већ потреба дубоког понирања у древна сазнања о човеку и Богу. Оно што је сигурно, зелене оазе постоје векoвима не само ради себе, него и због нас, како бисмо могли да уживамо у ненаметнутим лепотама, затражимо егзистенцијалну заштиту и сакријемо се од недаћа и проблема које нам диктирају стварност и историја. Шума је храм. Она разговара и битише. Она је свето место где се сакривају највеће тајне о опстанку живота. Данте вели да је природа највеће уметничко дело Створитеља — величанствени пејзажи колоритних узбуђења. Распрострањеност времена и кретање простора по нама изазивају дивљење најснажнијих импресија. Слике које се затекну у нама су део вечности. Неизбрисивост коју дишемо, зеленкастост коју сагледавамо и мир који нас води испуњењу. Због тога сам толико дуго, без икакве елегичности, а с новом цивилизацијском емоцијом, самог себе задржао у шуми... или барем неколико десетина метара од ње, како не бих изгубио смисао живота и како не бих огрубео око за трајања живота. У шуми одговори долазе сами. А подстицај да непрестано разговарамо и ћутимо део је интиме који само ми знамо. Абрахам Хашел вели да се Бог огрнуо бескрајем. Када седим у шуми, знам да бескрај није никаква илузија, већ део нашег ума који ми померамо. Из мене извире зеленило које није посматрало само око, него и душа чији смисао није другачији него да упија и даје. У стаблима разноликог дрвеног света се не осећа себичност. Дрвеће увек даје, не питајући коме и због чега. За њих не важе економска правила сече, њена сама срж је згуснута флорална духовност и неуништивост, обновљеност која се вековима преноси у сарадњи човека и дрвета. Колико сам само пута видео сељака који данима кружи око стабла, мерка га и процењује да ли је сазрело за сечу. А данас? Колико сам пута ходао ноћу, па од стабла помислио да је човек. Тргао бих се, али без страха. Дрвена опомена није била ту да ме застраши, већ да ми укаже на пријатељство и стрпљиво примећивање из мог погледа, кратки рефлекс да га угледам. Запамтим. Као да и само очекује узвратну понуду пажње. Када бих га угледао у мени би се усредсредила истина о постојању универзалне заједнице: Човек–и–шума су једно! У сваком стаблу налази се појединачност и племенско осећање. Ходао бих и чуо гласове. Испод неравнина коре избијали су јасни тонови: „Ми те разумемо!” Лакнуло би ми, а и осећао бих се сигурно, јер су поред мене пријатељи. Неко је био уз мене. Неко је подржавао мој живот у шуми. Из корења, стабла и грана цурили су истински духови стварног света. Све је у саосећању! Никада гласови нису били илузије или халуцинација, већ плод узајамног разумевања. Ех, сада се присећам Џемса Џојса који је своју последњу реченицу пред одлазак у елизијски свет исцрпљено изрекао: „Нико ме није разумео!” Шума разуме човека, али није и обрнуто. Владета Јеротић нам, овде у средишту шуме, прича како је интелектуално развијенији човек све мање одговоран. 78

Када се згусну време и простор настаје Реч. У шуми, мада на први поглед делује тишина, речи се простиру у недоглед. А у речима је нужна слобода митског исказа. С њима лутамо, спајамо се и проналазимо тактове стварања. Без икаквог разлога, али и без дилеме. Ту настаје унутрашњи дијалог од кога је тешко побећи.

111. Планина Борања~Boranja Mountain

Bozidar Mandić

111

orests is Our Home

...Already for more than three decades I live in forest. It is my destiny and my choice to devote myself to primordial beings not created by man. And who created forests? It is not only a question, but also a need for deep immersing into ancient knowledge about man and God. What is sure is that green oases exist for centuries not only for themselves, but also for us, enabling us to enjoy in unforced beauties, to ask for existential protection and hide from troubles and problems dictated by reality and history. Forest is a temple. It talks and lives. It is a sacred place hiding the biggest secrets of survival of life. Dante says that the nature is the biggest masterpiece of the Creator – fabulous landscapes of colourful excitements. Distribution of time and moving of space for us are sources of admiration full of strongest impressions. Images we catch are a part of eternity. Indelibleness we inhale, greenish colours we see and peace that leads us to satisfaction. Therefore for so long, without any elegy, and with new civilization emotion, I kept myself in forest… or at least several dozen meters away from it, in order not to lose sense of life and not to let my eye become insensitive to life’s endurance. In forest answers come themselves. And inspiration to permanently talk and to be silent is a part of intimacy that only we know. Abraham Hashel says that God draped himself with infinity. When I sit in a forest, I know that infinity is not an illusion of any kind, but a part of our mind which we move.

I’m the source of greenery that was not observed only by eye, but also by soul which meaning is no different than to soak and give. Among trees of various wooden world selfishness is not experienced. Trees always give, not asking to whom and for what. For them, there are no economic rules of cutting down, their very essence is a condensed floral spirituality and indestructibility, renewability, which has been transferred through cooperation of man and tree for centuries. For how many times I saw a peasant circling around a tree for days, looking at it and estimating if it was mature for cutting. And today? For how many times I walked in night, and from tree I thought that it was a man. I would twitch, but with no fear. The wooden warning was not there to frighten me, but to point to friendship and patient noticing from my look, a short reflex to make me see it. To make me remember it. Like it itself expects a reciprocal offer of attention. When I looked at it, a truth would concentrate inside me, about the existence of universal community. Men – and – forest are one! In each tree there is an individuality and a tribal feeling. I used to walk and hear voices. Clear tones broke through rough bark: “We understand you!” I was revealed and I would feel safe, as friends were close to me. Someone was on my side. Someone supported my life in forest. True spirits of real world leaked from roots, trunks and branches. All is in compassion! These voices have never been illusions or hallucinations, but a result of mutual understanding. Oh, now I remember James Joyce, exhaustedly saying his last sentence before leaving for the Elysian world: “Does nobody understand?” Forest understands man, but the opposite is not true. Here in the middle of forest, Vladeta Jerotić tells us how an intellectually more developed man is less and less responsible. When time and space thickens the Word comes. In the forest, although on first sight there is silence, words spread to eternity. And necessary freedom of mythical expression lies in words. With them we wander, connect and find rhythm of creation. With no reason, but also without a doubt. It is where an internal dialogue arises, of which it is hard to run away. Планина Борања~Boranja Mountain

Текст не смеш оставити дуго насамо. Као ни шуме, јер ти онда постајеш не–ја, биће које напушта само себе, али и бива напуштено. Шума не поседује омеђеност. Јутарње шетње по шуми биле су моје надахнуће. Песму сам хватао у склизнутим јаругама, у напору да се попнем на врх или ухватим за грану док би падао по кршевима. Беда ме је убеђивала да сам човек, а шума да то нисам. Ђорђе Марковић Кодер је шуму називао: листра. У шуми сваки човек постаје мудар. Брехт пише: „Какав је ово свет, кад је говорити о сечи шума грех.” Падају стабла, из трупла кричу гласови лепоте, али то мало ко чује. Зар аустријског писца Томаса Бернхарда јавност није осудила, јер је написао књигу „Сеча шума”. Човекова жеђ за профитом и материјалном моћи нараста, а шуме нестају. За последњих пола века нестало је више од педесет одсто шума. Код нас је слично, стабла су све тања, а планине огољеније. Достојевски вели: ‚,Ако неко хоће да уништи руски народ нека само посече тајге.” Ако ми будемо секли још покоје стабло, побећи ће воде, урушиће се брда... ускоро... пустош ће завладати нашим животима. Нестаће лепота од које човек више живи него од хлеба. Суочавамо се с правим шумским геноцидима. Уништавамо есенцију сопственог дома. Ваздух ће изгубити свежину, а бесмисао ће продрети у наше душе. Нећемо више моћи ни да лутамо, бићемо оробљени сопственом статичношћу из које нема излаза. Без шуме ће се повећати људска усамљеност. У шуми се ништа не дешава и ништа не застарева. Мој живот се претворио у борбу за невина бића. Никада нећу напустити љубав према планинама, изворима, удолинама, потоцима... Тамо где њих нема, човека обузимају депресија и неуроза. Мој глас побуне против уништавања шума је мален, али не и без значаја. Оне су нам дате на коришћење, а не на истребљење. Без шума ћемо живети на ћелавој планети исцрпљеној људском похлепом. Човек својата шуме, али у шуми не постоји својина. Једини закон који у њој влада је да се множина дешава тек онда када знамо да с љубављу поделимо оно што имамо. Сатима седим у шуми без икаквог повода. Тек када схватимо да је време у нама постајемо бића достојна људске и божанске енергије. Пријатност се не може описати. Трудим се да се ни милиметар не померим, како не бих узнемирио светлуцава стања ничега. Нема оправдања што тако дуго седим у зеленом гају. Не зарађујем, не доживљавам успех, а ипак ми се не устаје са старог пања на коме осећам присуство прочишћене духовности. Природа није неумна, каже Ернст Блох. Шуме су беспочетне. Тек у њима схватамо колико има смисла обогатити већ дат живот. Шуме су наша боравишта, макар накратко. Сваки додир с њима даје нам светилишну снагу да издржимо даље. Умилност шума се не нагомилава у нама, већ чини да јој се поново обратимо, да учимо да се ослонимо на стабло, попут старих Индијанаца, и мало предахнемо умом. Шуме успоравају токове живота јер се у њима ништа не дешава. Непомичност постаје услов за смиреност ока из дубине душе. Ако је извргнемо руглу, умрећемо и ми сами. Понижени.

Мушкарац и жена у шуми воде љубав. Допадљивост вулканских жудњи спаја полове. Тек наги схватамо да су и наша тела храм добијен од неба и да нас облине воде у лавиринте снова. Са спајањем можемо поново осетити чар шуме. Њено дејство је да нас омили и омами, како бисмо осетили заједничку душу и заједничко тело. Мушкарац и жена су једна изворна идеја. Уклопљени, ми очитавамо симболе целовитости. То знање познаје шума у којима се наша еротика обнавља и обзнањује да сумњичавост у живот може и да ишчезне. У шуми сви постајемо деца. Поглед ми је смирен, а душа узбуђена опажањем. Удишем топле честице безбрижности, као топли смисао светлости крај Стабла Живота.

5.ime slike i mesta s kog je uzet snimak 112. Планина engleski ime slikeБобија~Bobija i mesta s kog jeMountain uzet snimak

112

You cannot leave a text alone for long. And neither forests, as than you become ‘not-me’, a being that leaves itself, and also is left. Forest does not have boundaries. Morning walks in forest were my inspiration. I caught a poem in steep gorges, in efforts to climb the peak or catch a branch while falling down the karsts. The misery was convincing me that I was a man, and the forest that I was not. Đorđe Marković Koder called forest: listra1 In forest, every man becomes wise. Brecht writes: “What is this world, when talking about cutting forest is a sin.” Trunks are falling, voices of beauty scream from them, but no one hear except a few. Wasn’t the Austrian writer Thomas Bernhard condemned by public for writing the book “Cutting Timber…” Human thirst for profit and material power rises, whereas forests disappear. More than fifty percent of forests disappeared in the last half of the century. At us it is similar, trunks are ever thinner, and mountains are barer. Dostoevsky says: “If someone wants to destroy Russian people, let him just cut taigas.” If we continue cutting some more trees, waters will run away, hills will collapse… soon… wasteland will take over our lives. The beauty will disappear, on which man lives more than on bread. We are facing the real forest genocides. We destroy the essence of our own home. Air will loose its freshness, and senselessness will penetrate our souls. We will not be able even to roam; we will be robbed by our own immobility from which there is no exit. Human loneliness will increase without forest. Nothing happens in forest and nothing becomes obsolete. My life turned into struggle for innocent beings. I will never abandon my love for mountains, sources, meadows, springs… Where there is none of them, a man is overcome by depression and neurosis. My voice of rebellion against destroying of forest is small, but not unimportant. They are given to us for use, and not for extermination. Without forests we will live on a bold planet, exhausted by human greed. Man claims forests, but in a forest there is no ownership. The only law ruling in it is that plurality occurs only when we know to divide what we have with love. I sit in forest for hours without any reason. Only when we understand that the time is in us we become beings worthy of human and divine energy. The pleasantness cannot be described. I try not to move even for a millimeter, in order not to disturb sparkling states of nothing. There is no excuse for such long sitting in a green grove. I don’t earn, I don’t experience success, but still I don’t feel like getting up from an old log on which I feel the presence of purified spirituality. Nature is not mindless, says Ernst Bloch. Forests have no start. Only in them we understand how much sense it makes to enrich the already given life. Forests are our homes, at least for short. Every contact with them gives us sanctuary strength for further endurance. Sweetness of woods does not accumulate in us, but makes us talk to it again, learn to lean on a tree, like old Indians, and let our mind have a short break. Forests slow down flows of life as nothing happens in them. Immobility becomes a condition for calming eye from depth of soul. If we turn it to object of ridicule, we ourselves are going to die. Humiliated. Man and woman make love in forest. Appeal of volcanic lusts connects sexes. Only naked we understand that our bodies are also a shrine got from heaven and that their curves lead us to labyrinth of dreams. In intercourse we can again feel the magic of forest. Its action is to make us sweet and charmed, in order to feel a common soul and common body. Man and woman are a single original idea. Fitted together, we read symbols of wholeness. Forest knows that knowledge, in which our eroticism is renewed, showing that doubts about life can also disappear. In forest, we all become children. My look is calm, whereas my soul is excited by observation. I breathe warm particles of carelessness, as warm sense of light next to the Tree of Life. Планина Бобија~Bobija Mountain

Због тога је ова монографија забележених стабала и шумских призора по Фрушкој гори, на Дивчибарама, Златибору, Тари, Старој планини или Копаонику, завет за опстанак лепоте. Смирени колорити казују да у самој разбарушеној флоралности постоји жеља за неуништењем.

Меандри и узвишеност планина прекривених шумама као да говоре да у природи нема реплика, већ само спонтане добродошлице. Поглед готово да надилази захтеве смрти, па наше веровање у снагу удивљења не дозвољава да се само задржимо на првој фотографској платформи, него да се и оробимо имагинативном дубином. Повремено ми се чини да и сама фотографска кутија остаје нема наспрам бесмртних призора. Лепота мора бити сачувана, а онда ће она спасти свет. Нисам присталица да уметник мења свет, али да га спасава – да! Јер ко ће настали поремећај између природе и човека обновити ако не узвишена естетика. У овој вредној антологији доприноса за памћење осећамо живот на свакој слици. Оне нису само пренесени (миметички) пејзажи, забележени колорити и географски топоними, већ садржај укуса, мириса и безбрижности. Затим, свака фотографија је индивидуално уметничко дело јер се у ауторским записима препознају страст и емоција према природи. Наспрам сваког аутора и природа се другачије испољава. Док гледалац прелистава богату збирку природних детаља, у свима њима препознаје аутентичност и самосталност. Забележити данас призор из шуме или поглед на њу допринос је да шума не ишчезне из нас самих. И књига је шумски становник. Настаје из дрвета, а најлакше се чита или прелистава баш у шуми. Јер ниједан лажни сведок не може потврдити да мир и утихнутост не помажу да у нама проговори след записаних речи. Нажалост, и књига, као и шуме, ишчезава. Чак се и етимологија поиграла њом. Књига је проглашена за изум епохе, а, ето, сада (крајем 20. и почетка 21. века она изумире). Свет је постао користољубив. Приче се не причају да бисмо било шта ућарили, него да би се богатство душе продубило. Ја ниједну књигу нисам написао ван шумског пространства, нисам, такође, ниједну књигу прочитао у граду, јер у смиреним тренуцима налазим предах да водим дијалог с речима. У тишини је највеће богатство разговора. Надам се да екранска култура неће смањити значај књиге, као што савремени темпо цивилизације не би требало да уништи шумске пропланке, брезове и јасикине шуме, буквину глаткоћу и грабову грбавину. Још давних година Чедомил Вељачић, монах с Цејлона, писао ми је: „Пиши песме неравно, као што су то врхови и ободи природе и шума”. По миту о Арицијском врту, Краљ шуме могао је постати само онај који би претходног краља, чувара стабла, варварски убио. Али, као што пева Вергилије: — Кад одсечеш једну грану врло брзо изникне друга... Шуме је немогуће уништити, оне певају дугим трајањем. Кроз њу протрчава лепа божица Дијана и не дозвољава да буде успостављен неред. Стрела и лук више су знакови жеље за продирање у љубав него за убиством. Шуме ће остати, али опстанак човека под великим је знаком питања (?). Време у шуми не пролази. Време у шуми је густо.

Не мери се сатима, радним временом или наметнутим робовањем, него према могућности да се стисне у шаци. У шуми времена има напретек. Имати себе, значи имати и времена. Време није димензија обртања укруг, смене таме и светлости, већ Биће. Кад се има времена лепота се уздиже изнад постојања. Шума је само главни актер такве врсте потврдности. Дивота не може бити заборављена. Живети у шуми или покрај ње подложност је да се не изгуби свој завичај.

5.ime slike i mesta s kog je uzet snimak

engleski slike iоколина mesta s kog je uzet snimak 113 . Дивљаime трешња, Лелића~Wild cherry, vicinity of Lelić

113

Therefore this monograph of recorded trees and forest landscapes from Fruška gora, Divčibare, Zlatibor, Tara, Stara planina or Kopaonik, is an oath for survival of beauty. Calm colouring says that the mussed up flora itself carries a desire for indestructibility. Meanders and sublime nature of mountains covered in woods seem to speak that in nature there are no replicas, but only a spontaneous welcome. The view almost surpasses the requirements of death, so our belief in force of admiration does not allow that we just remain on first photographic platform, but to get enslaved by imaginative depth. Sometimes it seems to me that the photograph box itself remains speechless in front of immortal views. Beauty must be preserved, and than it will save the world. I’m not advocating the idea that artist should change the world, but to save it – yes! Because, who will renew the existing misbalance between nature and man if not a sublime aesthetics. In this valuable anthology of contributions for remembrance, we feel life on every picture. They are not only transposed (mimetic) landscapes, recorded colouring and geographic toponymes, but a content of tastes, scents and carelessness. In addition, each photograph is an individual work of art as one can recognize passion and emotion towards nature in each author’s contribution. The nature expresses itself differently in front of each author. While a spectator leafs through the rich collection of natural details, in all of them he/she recognizes authenticity and independence. To record today a view from forest or view towards it is a contribution for forest not to disappear from ourselves. Book is a forest inhabitant as well. It comes from wood, and is easiest for reading or leafing through in the very forest. Because no false witness can deny that peace and silence help the serial of written words to speak within us. Unfortunately, book disappears, same as forests. Even the etymology played with it. The book was proclaimed invention of epoch, and now (end of the 20th and beginning of the 21st century) it disappears.2 The world became greedy. Stories are not told for us to earn some profit, but to deepen the richness of our souls. I haven’t written a single book out of forest space; same, I haven’t read a single book in the city, as in moments of calm I find a break to make dialogue with words. The biggest fortune of talking lays in silence. I hope that the culture of screen will not reduce importance of book, like modern pace of civilization should not destroy forest clearings, birchwood and aspen forests, smoothness of beech wood and uneven hornbeam. Already long ago, Čedomil Veljačić, a monk from Ceylon, wrote me: “Write poems unevenly, such are the peaks and edges of nature and forests”. According to myth on Aritzia’s garden, only the one who would barbarically assassinate the current king, guardian of trees, could become the King of Forest. But, as Virgil writes: - When you cut a branch, very soon another will grow… It is impossible to destroy forests, they sing with long existence. Beautiful goddess Diana runs through it, not allowing disorder to be established. Arrow and arc are more signs of desire for penetration to love than for murder. Forests will remain, but survival of man is under a big question mark (?). Time in forest does not pass. Time in forest is thick. It is not measured by hours, working hours or imposed slavery, but by possibility to be squeezed in hand. In forest there is plenty of time. To have oneself means to have time as well. Time is not a dimension of turning around, change of dark and light, but a Being. When there is time, beauty arises above existence. Forest is only the main actor of such kind of affirmation. Beauty cannot be forgotten. To live in forest or close to it means not to loose homeland. 1 trans. note: derived from “to have leaves”. 2 trans. note: game of words. In Serbian language, “invention” (izum) and “dissapears” (izumreti) look like having the same root.

Дивлја Трешња, околина Лелића~Wild cherry, vicinity of Lelić

115

Ваљевo - Valjevo

Планина Гучево - Gučevo Mountain

Планина Цер - Cer Mountain

Планина Борања - Boranja Mountain

Соколске планине - Sokolske Mountains

Планина Медведник - Medvednik Mountain

Планина Јабланик - Jablanik Mountain

Планина Повлен - Povlen Mountain

Река Градац - Gradac River

10. Кањон Трешњице - Canyon of the Trešnjica 11. Планина Бобија - Bobija Mountain 12. Планина Маљен - Maljen Mountain 13. Дивчибаре - Divčibare 14. Равна гора - Rajac Mountain 15. Планина Рајац - Rajac Mountain 16. Планина Сувобор - Suvobor Mountain

114

Околина Тршића ~Vicinity of Tršić

5.ime slike i mesta s kog je uzet snimak Околина села Доњи Таор, планина Повлен~Vicinity theiDonji Village, Povlen Mountain engleski ime of slike mestaTaor s kog je uzet snimak

116

Околина Косјерића~Vicnity of Kosjerić

117

Планина Цер~Cer Mountain

118

ПЛАНИНА ЦЕР (687 м)

Планина је добила име по бројним стаблима цера. Планина је прилично шумовита, није насељена, поседује највише буквиног, храстовог и грабовог дрвећа.

CER MOUNTAIN (687 m)

The mountain was named after numerous Turkish oak (cer) trees. The mountain is well forested, uninhabited; plenty of beech, oak and hornbeam trees. Планина Медведник~Medvednik Mountain

Планина Цер~Cer Mountain

119

120

121

Планина Гучево~Gučevo Mountain 122

123

ПЛАНИНА БОРАЊА (890 м)

Мања и нижа, али специфична подрињска планина. Пружа се као северозападни наставак Соколске планине и Јагодње, између Дрине на западу и Ликодре на истоку, Радаља, Јадра и Ступничке реке на северу а Боринске реке и Кржаве на југу. Сачињена је од магнатских стена и шумовита, с неколико истакнутих врхова обраслих буковим шумама.

BORANJA MOUNTAIN (890 m)

Горњи Кошљи, планина Медведник~Gornji Košlji, Medvednik Mountain

Smaller and lower, but a specific mountain of Podrinje. It spreads as the northwest continuation of the Sokolska Mountain and the Jagodnja, between the Drina on the west and Likodra on the east, Radalj, Jadar and Stupnica River on the north, Borinska River and Kržava on the south. It is composed of igneous rocks and it is forested, with several outstanding peaks overgrown with beech forests.

Планина Борања~Boranja Mountain

124

125

СОКОЛСКЕ ПЛАНИНЕ (973 м)

Највећи планински венац рађевинско-јадарског Подриња су Соколске планине. Омеђена је токовима Дрине и Узовнице на западу, Љубовије на југу, Криве реке и Богоштице на североистоку и одваја Рађевину (и Јадар) од Подриња. Богату вегетацију красе мешовите шуме: храста, граба, букве, цера, бреста, јавора и липе. Поред река врбе и тополе се углавном срећу. 126

127

SOKOLSKE MOUNTAINS (973 m)

The largest mountain chain of Radjevina-Jadar part of Podrinje. Bounded by flows of the Drina and Uzovnica Rivers on the west, Ljubovija on the south and Kriva Reka and BogoĹĄtica on the southeast, it separates Radjevina (and Jadar) from Podrinje. The rich vegetation is ornamented by mixed forests of oak, hornbeam, beech, Turkish oak, elms, maple, linden, with willows and poplars on riverbanks. 128

129

ПЛАНИНА МЕДВЕДНИК (1.243 м)

Привлачи чистом, очуваном природом, обиљем шума са јестивим укусним печуркама и ливадама с пуно јагода и лековитог биља. Име је добио по томе што, посматрано с ваљевске стране, подсећа на великог медведа који је прилегао да се одмори.

MEDVEDNIK MOUNTAIN (1,243 m)

It attracts by its clear, preserved nature, plenty of forests with edible tasty mushrooms and meadows full of strawberries and medical herbs. The mountain got its name (medved means bear) because from Valjevo side it looks like a real big bear who laid down to rest a while.

130

Горњи Кошљи, планина Медведник~ Gornji Košlji, Medvednik Mountain

131

Планина Медведник~Medvednik Mountain

132

133

Планина Медведник~ Medvednik Mountain

134

Горњи Кошљи, планина Медведник~ Gornji Košlji, Medvednik Mountain

135

Планина Медведник~ Medvednik Mountain

136

137

ПЛАНИНА ЈАБЛАНИК (1.271 м)

Налази се у западној Србији на извору реке Јабланице и припада групи ваљевских планина. Прекривен је густим шумама и расцветалим пољима. Од Медведника са запада је одвојен високим превојем Столице док је према југоистоку од Повлена одвојен превојем Дебело брдо.

JABLANIK MOUNTAIN (1,271 m)

Situated in western Serbia on the source of the Jablanica River, belonging to the group of Valjevo Mountains. Covered with dense forests and blooming fields. On the west, it is divided from the Medvednik by a high saddle of Stolice, and towards the south-east, the saddle of Debelo Brdo separates it from the Povlen.

138

Село Јовања код Ваљева~Jovanja Village near Valjevo

139

Село Мравињци, планина Повлен~ Mravinjci Village, Povlen Mountain

140

141

ПЛАНИНА ПОВЛЕН (1.374 м)

Највећи масив у ланцу подрињско-ваљевских планина, нису толико високе, али су тешко проходне. Повлен леже југозападно од Ваљева, а западно од Маглеша и Букова. Повлен је прошаран површинским и подземним крашким облицима, мање је плодна и ређе насељена планина. Од Дебелог брда до Мравињаца протеже се готово континентална шума лишћара: буква, леска, граб и понеки јавор.

POVLEN MOUNTAIN (1,374 m)

The largest massif in the chain of the Podrinje-Valjevo mountains; they are as high as they are difficulty passable. Povlen lay south-west from Valjevo, and west from Magleš and Bukovo. Povlen is covered with various superficial and underground karst formations; it is a less fertile and less inhabited mountain. Almost continental forest of deciduous trees - beech, hazel, hornbeam and some maples - stretches from Debelo Brdo to Mravinjac.

142

143

144

100

145

Брана Стубо – Ровни, околина Ваљева~ Stubo-Rovni Dam, vicinity of Valjevo

146

Село Бујачић, околина Ваљева~ Bujačić Village, vicinity of Valjevo

147

Околина Ваљева~ Vicinity of Valjevo

148

101

149

РЕКА ГРАДАЦ

Река Градац је водом најбогатија притока Колубаре; усекла је правцем север-југ клисурасто-кањонску долину; укопана је у најдубљим пећинама и скривена у најгушћим шумама. Мало је река у Србији с тако интересантним хидрографским обележјима водотока и особеностима сливног подручја, као што је река Градац.

GRADAC RIVER

The river of Gradac is the richest in water among the tributaries of the Kolubara; north-southward, it incised a gorge canyon valley, buried in the deepest caves and hidden in the densest forests. There are a few rivers in Serbia with such interesting hydrographic characteristics of their courses and particularities of the watersheds, such is the river of Gradac.

150

102

Кањон реке Градац~ Canyon of the Gradac River

Река Градац~ Gradac Rive

КАЊОН ТРЕШЊИЦЕ

151

CANYON OF THE TREŠNJICA

У клисури реке Трибуће и Трешњице, која протиче Various plant and animal species which long ago поред планине Таре, на малом простору на стрмим disappeared elsewhere survived on steep cliffs over литицама високим изнад 1.000 метара, одржале су 1,000 meters high, on small space in the gorge of the се разноврсне биљне и животињске врсте које су на Tribuće and Trešnjica rivers, running close to the другим местима давно нестале. mountain of Tara. Кањон Трешњице~Canyon of the Trešnjica

152

103

153

Селo Доњи Таор, планина Повлен~Donji Taor Village, Povlen Mountain 154

104

155

105

Околина села Доњи Таор, планина Повлен~Vicinity of the Donji Taor Village, Povlen Mountain

156

106

Планина Маљен~Maljen Mountain

Околина села Доњи Таор, планина Повлен~Vicinity of the Donji Taor Village, Povlen Mountain

157

Села Горњи Таор, планина Повлен~Gornji Taor Village, Povlen Mountain

158

107

108

159

Планина Повлен~Povlen Mountain

160

Таорска врела, планина Повлен~Taorska vrela /Taor Springs/, Povlen Mountain

Мирослав Антић

МОЛИТВА

Послушај ме, боже, велики господине, ако ме још некад поново будеш правио, молим ти се, удеси ми да не будем ни милицајац, ни цар, ни Циганин.

P R AY E R

Listen to me, oh God, you big Lord, If you ever make me again, Please, make it so that I won’t be A policeman, Nor a tsar, Nor a Gypsy.

Претвори ме у једно велико дрво. Сто година тако да растем и да ме онда посеку.

Turn me into a big tree. For hundred years to grow And then to be cut.

Наћве од мене да направе.

To make dough tray of me.

Сто година у мени тесто да месе. Од леба сав да се распаднем.

161.

Miroslav Antić

For hundred years to make dough in me. Entirely to fall apart from bread.

Околина Осечине~Vicinity of Osečina

162

ПЛАНИНА БОБИЈА (1.272 м)

Доминира азбуковачким планинама; источно од Дрине омеђена је речицама Сушицом, Трешњицом, Љубовишом и Оровачком реком, као и планинама Великим и Малим Повленом, Цером, Орловачким планинама и Равном гором. Обилује видиковцима, а кањон реке Трибуће, која извире испод ње, пружа се целом њеном дужином.

163

110

164

BOBIJA МOUNTAIN (1,272 m)

Dominating among the Azbukovica Mountains, eastern of the Drina bounded by small rivers of Sušica, Trešnjica, Ljuboviša and Orovačka Reka, as well as by mountains of Veliki and Mali Povlen, Cer, Orlovačke Planine, Ravna Gora. It is full of observation decks, and the canyon of the Tribuća River, which headwaters is under the mountain, stretches along its entire length.

165

111

166

Планина Бобија~Bobija Mountain

167

112

Врх Торничка Бобија~Tornička Bobija Peak

168

Село Јовања, околина Ваљева~Jovanja Village, vicinity of Valjevo

169

113

170

ПЛАНИНА МАЉЕН (1.103 м)

Пружа се јужно од Ваљева правцем исток—запад, и припада рудним планинама. Шумовит је и обилује многим пропланцима, ливадама и водиковцима.

MALJEN МOUNTAIN (1,103 m)

It spreads south of Valjevo, in the east-west direction, and it belongs to the group of ore mountains. It is forestial, with plenty of glades, meadows and observation decks.

171

114

172

173

115

174

ДИВЧИБАРЕ, ПЛАНИНА МАЉЕН

Висораван у централном делу планине Маљен; пружа се од Црног врха, Паљбе и Голупца до Великог брда. Богата је вегетацијом, пространим пољима и понеким извором хладне планинске воде. Шуме црног и белог бора, смрче и клеке смењују се с брезама, буквама и другим листопадним дрвећем, а између њих се простиру ливаде и пашњаци.

DIVČIBARE, MALJEN МOUNTAIN

A plateau in the central part of the Maljen Mountain, spread from Crni Vrh, Paljba, Globac, to Veliko Brdo. Rich vegetation, spacious fields and several springs of cold mountain water. Forests of black and white pines, spruce and juniper alternate with birch, beech and other deciduous trees, with meadows and pastures stretching between them.

175

116

176

177

117

178

Дивчибаре, планина Маљен~Divčibare, Maljen Mountain

179

118

180

РАВНА ГОРА (632 м)

Налази се на крајњем југозападу Сувобора. На локалитету Равна гора дивну букову шуму омођује водотоком река Граб.

RAVNA GORA (632 m) (Flat highlands)

It is situated on the farthest south-east of the Suvobor Mountain. On the locality of Ravna Gora there is a beautiful beech forest surrounded by the watercourse of the Grab River. 181

119

182

ПЛАНИНА РАЈАЦ (848 м)

Знатно питомија планина од Сувобора. У простору према Горњим Бањанима налазе се букове шуме назване и Бранетићка планина. Красе га простране и лепе ливаде.

RAJAC МOUNTAIN (848 m)

Much milder mountain than the Suvobor. In the area towards Gornji Banjani there are beech forests also called the Branetićka Mountain. Decorated with spacious and beautiful meadows.

183

120

184

185

121

186

122

ПЛАНИНА СУВОБОР (866 м)

За разлику од Рудника су врхови нижи, доскора је био огољен, што му је умањивало естетску вредност, а сада је његов највећи део прекривен младим храстовим шумама и шумском културом четинара. Сувобор је богат изворима и воденим токовима и представља пејзажни простор с највише елемената дивљине.

SUVOBOR МOUNTAIN (866 m)

In difference from the Rudnik, its peaks are lower; since recently it was bald, which reduced its aesthetic value, and now its broadest part is covered with new oak forests and conifer forest species. Suvobor is rich in springs and watercourses and it is a landscape area with the largest number of elements of the wilds.

187

Планина Сувобор~ Suvobor Mountain

188

123

ПЛАНИНА МУЧАЊ (1.532 м)

Мучањ се са својим обронцима вертикално уздиже изнад Пресјечке реке, Великог Рзава и Грабовице. Један део његових падина је под шумом, а други је оголео јер највећи део чини безводан, крашки предео.

189

MUČANJ МOUNTAIN (1,532 m) The hillsides of the Mučanj rise vertically above the rivers of Presječka Reka, Veliki Rzav and Grabovica. A part of its slopes is under forests, whereas another one is bald since its larges part consists of waterless, karst area.

Нела Антоновић, редитељ

рвеће говори

Атрактивност и лепота дрвећа, шума Србије вековима привлачи људе, али шума даје и живот: воду, огрев, храну и лек. У шуми настају бајке, митови и легенде од давнина. Прастаро веровање Словена је да је дрвеће настало из ваздуха жртвовањем семенке коју је донео ветар. Култ дрвећа паганског народа овог простора се углавном састојао у плесу око дрвета. Занимљивост је у томе што то није могло да буде било које дрво, него свето дрво. Код мешавина хришћанског и паганског ритуала свештеник би га бирао и урезао би крст на западној страни стабла. Тада би житељи тог краја, у зависности од обичаја, ритуелно играли око посвећеног изабраног дрвета, пролазећи око њега три пута. Вук Стефановић Караџић је, скупљајући пословице о дрвећу, наишао на чудотворност леске: ,,Није трипут око лијеске састављен”. Постоје разна веровања и трагови архетипова плеса ритуала и обичаја у вези с култом дрвећа, нарочито у вези с вилама које су ноћу играле око стабала, слично као што су то људи чинили дању. Сматрало се да је ова врста кола око дрвета преузета од вила, како би се десиле промене у човековом животу. Не само житеље Балкана него и онe који су пролазили на разним својим путевима привлачила је мистерија шуме. Бука и ђубре су отерали виле, те се оне више не појављују ноћу у шумама. С друге стране, данас, када смо крочили у свет множине технолошког и техничког развоја, шума поново постаје место за одмор, инспирацију, маштања и усхићење. Заштита животне средине и очување биодиверзитета је можда и покушај да се и горске виле врате. Дрво у односу на шуму је однос микро и макро система, али издвојено дрво представља појединачност. Јер свако је дрво посебно, без обзира на то ако је и истог порекла, јер је његов изглед увек јединствен. Стабло говори о његовом животу кроз време, а раст је зависио од природних услова. Довољно је да посматрамо стабла и да се дивимо скулптурном код дрвећа. Мартин Бубер каже: „Све што припада дрвету је у односу, његов облик и његова механика, његове боје и његова хемија, његов разговор са елементима и разговор са звездама, све је то укључено у једну целину. Дрво није утисак већ је у првом плану његова телесност”. Дрвеће говори својом телесношћу, својим стаблом: чворовима и годовима. Услови утичу да стабла дрвећа буду структрисана, као да је у питању неко посебно писмо природе. Читање је једноставно ако осетите усхићење пред дрветом. Ошо Рајнеш каже: „Ако си тужан, уморан или нерасположен, не знаш шта ћеш са собом, загрли дрво”.

126

Кањон реке Увац~Canyon of the Uvac River

190

Nela Antonović, Theatre Director

alking Trees

Appeal and beauty of trees, of forests of Serbia, attracts people for centuries; however, forest also gives life: water, fire-wood, food and cure. Since old ages, forest is home of myths and legends. There is an ancient Slavic belief that trees originated from the air, upon sacrifice of a seed brought by wind. The cult of trees of pagan peoples of these areas mostly consisted of dancing around a tree. It is interesting that it could not have been any tree, but a sacred tree. In a mixture of Christian and pagan ritual, priest would select it and engrave a cross on the Western side of the trunk. Then, depending on custom, the people of that area would ritually dance around the selected sacred tree, passing around it three times. Vuk Stefanović Karadžić, collecting proverbs about trees, found one speaking about the magic of hazel tree: Nije triput oko lijeske sastavljen1. There are various beliefs and traces of archetypes of dance pertaining to ritual and customs in relation with the cult of trees, particularly in relation to nymphs who danced around trees in nights, similar as humans did during daylight. It was thought that this type of circle around tree had been taken from nymphs, in order to make changes in human life. Mystery of forest attracted not only peoples of the Balkans, but also those who travelled their own various journeys. Noise and garbage expelled nymphs, so they don’t appear in forest at nights anymore. On the other hand, today, when we entered the world of plurality of technological and technical development, forest again becomes a place for rest, inspiration, daydreaming and joy. Environmental protection and preservation of biodiversity maybe is also an attempt to make wood nymphs come back. Relation between a tree and a forest is a relation between micro and macro systems, but a single tree represents individuality. For every tree is special, regardless sharing even the same origin, as its appearance is always unique. Its trunk speaks about its life through time, and its growth depended on natural conditions. It is enough to watch trees and admire their sculptural forms. Martin Buber says: „Everything that belongs to a tree is related, its shape and its mechanics, its colours and its chemistry, its talk to elements and talk to stars, all that is included into a single whole. Tree is not an impression; its bodily nature comes first”. Trees talk with their bodies, with their trunks: knots and rings. Conditions influence tree trunks to have structure, like they are some particular letter of the nature. Reading is simple if in front of a tree you feel delight. Osho Rajneesh says: „If you are sad, tired or in a bad mood, if you don’t know what to do with yourself, hug a tree”.

1 trans. note: “haven’t passed around the hazel tree three times”, meaning incompleted.

127

192

Река Увац - Uvac River

Планина Мучањ - Mučanj Mountain

Камена гора - Kamena gora /Stony Highlands/

Река Сопотница - Sopotnica River

Планина Златар - Zlatar Mountain

Долина Милешевке - Valley of the Mileševka

Река Дрина - Drina River

Мокра гора - Mokra gora /Wet Mountain/

Планина Златар - Zlatar Mountain

10. Планина Тара - Tara Mountain

191

128

Камена гора~Kamena gora /Stony Highlands/

Кањон реке Увац~Canyon of the Uvac River

193

КАЊОН РЕКЕ УВАЦ

Река Увац извире на травнатим теренима Пештера југоисточно од Јадовика, недалеко од Сјенице, прихвата воде кривудаве Вапе, а потом залази у краш Старог Влаха и тече између падина Златара и јужних обронака Златибора. На појединим местима река је пробила порозне стене и направила лавиринт описујући готово пуни круг око стена. Клисура ове реке с прелепим пећинама проглашена је специјалним резерватом природе.

CANYON OF THE UVAC RIVER

Планина Златар~Zlatar Mountain

194

130

The source of the Uvac River is on grassy terrains of Pešter, southeast of the Jadovik, close to Sjenica; the Uvac accepts waters of curvy Vapa River, then enters the karst of the Stari Vlah and runs between the slopes of Zlatar and southern hillsides of the Zlatibor. On some places, the river cut through porous rocks and created a labyrinth, making almost a full circle around the rocks. The gorge of this river with magnificent caves has been pronounced special reserve of nature.

Река Увац~ Uvac River

Кањон реке Увац~Canyon of the Uvac River

195

Кањон реке Увац~Canyon of the Uvac River

196

131

132

197

Река Увац~Uvac River

198

Сопотница~Sopotnica

199

133

РЕКА СОПОТНИЦА (1.000 м)

Река југозападне Србије која протиче на седамаест километара југоисточно од Пријепоља, на планини Јадовник. Извире из десетина малих водопада који се скупљају у три већа водена тока; чудесни водопади су високи и до двадесет метара, на надморској висини од хиљаду метара.

SOPOTNICA RIVER (1,000 m)

A river of southwestern Serbia, running seventeen kilometers southeast from Prijepolje, on the Jadovnik Mountain. It originates from dozens of small waterfalls collected into three larger watercourses; amazing waterfalls are even up to twenty meters high, thousand meters above sea level.

200

ПЛАНИНА ЗЛАТАР (1.626 м)

Између река Лима, Увца, Милешевке и Бистрице, недалеко од Нове Вароши, сместила се планина Златар. У њеном имену сажета су сва својства: бистра језера окружена оморикама и брезама, спој медитеранске и планинске климе, интересантни пејзажи и видици.

ZLATAR МOUNTAIN (1,626 m)

Between the rivers of Lim, Uvac, Mileševka and Bistrica, close to Nova Varoš, there is the Zlatar Mountain. Its name tells it all: clear lakes surrounded by spruce and birch trees, mixture of Mediterranean and mountainous climate, interesting landscapes and sights.

201

134

Мокра гора~Mokra gora /Wet Mountain/

202

Златарско језеро~Zlatar Lake

203

135

204

Перућац, река Дрина~Perućac, Drina River

ПЛАНИНА КАМЕНА ГОРА (1.352 м)

Изнад Пријепоља, с друге стране Лима, налази се планина Камена гора, са истоименим насељем. На планини расте бор; прича каже да је стар четири столећа, а предање да су људи који су се одселили из ових крајева пре 350 година при одласку у стаблу бора оставили поруку, издубивши рупу коју су затворили црепом и смолом. Временом, дрво се ширило и затворило рупу, тако да је тајна староседелаца ове планине заувек остала у срцу бора. 205

136

206

KAMENA GORA люOUNTAIN (1,352 m) (Stony highlands)

Situated above Prijepolje, on the other bank of the Lim River, there is the mountain of Kamena Gora, with the namesake village. On the mountain there is a pine tree; the story says it is four centuries old, and the legend says that 350 years ago people who moved away from these areas left a note in the trunk of the pine on departure, hollowing out a hole and closing it by roof tiles and resin. Over time, the trunk expanded and closed the hole, and therefore the secret of the natives of this mountain has forever remained in the heart of the pine. 207

137

208

РЕКА МИЛЕШЕВКА

Река у југозападној Србији која се, у Пријепољу улива у Лим; усекла се у долину, формирала кањон познат по дивљини, суровости, врлетности и дубини (на неким местима и 300 м) са стенама које се готово вертикално спуштају према речном дну. Над стеновитим коритом Милешевке узидиже се Панчићева оморика.

MILEŠEVKA RIVER

Околина Пријепоља~Vicinity of Prijepolje

209

138

A river in southwestern Serbia, empties into the Lim in the town of Prijepolje; it carved itself into the valley, creating the canyon of the Miloševka River, known for its wildness, ruggedness, cragginess, depth (even 300 m on some places), with rocks almost vertically going down to the river bottom. Serbian spruce stands high above the rocky basin of the Mileševka River.

Долина Милешевке~Valley of the Mileševka

Тичије поље, планина ОзренTičije polje /Birds’ Field/, Ozren Mountain

210

Дебело брдо~Debelo brdo /Fat Hill/

211

139

212

ПЛАНИНА ТАРА (1.544 м)

Национални парк Тара, налази се у западној Србији и прекривен је густим шумама, прошаран пропланцима и ливадама са стеновитим литицама и дубоким кањонима, јаругама и пашњацима. По очуваности екосистема убраја се међу најважнија подручја Европе; обухвата планине Тару и Звезду као и кањон реке Дрине. За ову планину се прочуло тек након што је Јосиф Панчић, наш истакнути научник и ботаничар, открио јединствену врсту четинара, оморику, која је касније названа по њему. Панчићева оморика је најпознатији српски ендем. Овај четинар из рода смрча остатак је древне терцијарне флоре Европе која је опстала само у средњем току реке Дрине.

TARA МOUNTAIN (1,544 m)

Шума Панчићеве оморике~Forest of the Picea omorika (Pančić) purk

213

140

The national park of Tara, situated in western Serbia, covered with thick forests, where glades and meadows alternate with rocky cliffs and deep canyons, ditches and pastures. The level of preservation of its ecosystem, including the mountains of Tara and Zvezda as well as the canyon of the Drina River, makes it one of the most important areas of Europe. This mountain became well-known after Josif Pančić, our famous scientist and botanist, discovered unique species of conifers, omorika, which was later named after him. Serbian spruce - Picea omorika (Pančić) purk. - is the most famous Serbian endemic species. This conifer from the spruce genus (Picea) is the remnant of the ancient tertiary flora of Europe, which survived only in the middle course of the Drina River.

Панчићева оморика~ Picea omorika (Pančić) purk

214

215

141

216

Планина Тара~Tara Mountain 217

142

218

Планина Тара~Tara Mountain 219

143

220

РЕКА ДРИНА (346 км, кроз Србију 220 км) Настала је од две бистре планинске реке: Пиве и Таре. Дрина на свом путу спаја Панонску низију с Динарским планинама и са својим живим светом представља најзначајнији рефугаријум на Балкану. То је један од најлепших речних токова Европе, таласаст с брзацима који протичу кроз клисуре, кањоне и густе шуме.

DRINA RIVER (346 km, 220 km through Serbia)

Кањон Дрине~Drina Canyon

221

144

It is created from two clean mountain rivers: Piva and Tara. On its way, the Drina connects the Pannonian Plain with the Dinara Mountains and – thanks to its wildlife - it is the most important refugium on the Balkans. It is one of the most beautiful watercourses in Europe, wavy, with rapids, running through gorges, canyons and dense forests.

Планина Тара~Tara Mountain

223

222

224

Планина Тара~Tara Mountain

Село Љубиш, планина Златибор~Ljubiš Village, Zlatibor Mountain

Планина Златибор~Zlaibor Mountain

145

225

146

ПЛАНИНА ЗЛАТИБОР (1.496 м)

Име је добио по истоименом дрвету (Pinus Silvestris v. Zlatiborica) којег, нажалост, на овом подручју више нема. Простире се између река Рзав, Увца, Ђетиње и планине Таре. Златибор с Таром и читавом југозападном Србијом представља њене најживописније делове. Читава област лежи на планинском венцу Динарида, који захватају јужне делове Балканског полуострва.

226

ZLATIBOR Đ&#x153;OUNTAIN (1,496 m)

It was named after the namesake tree (Pinus silvestris v. Zlatiborica) which unfortunately does not exist in these areas anymore. It spans between the rivers of Rzav, Uvac, Ä?etinja, and the mountain of Tara. Zlatibor with Tara and entire southwestern Serbia is the most picturesque part of the country. The entire area lays on the mountain chain of Dinarides, which occupies southern parts of the Balkan Peninsula.

227

147

Владета Коларевић

и у гори зло не говори

Кад је Шумадија у прво време остала скоро без народа и њоме је овладала „пустаија“ – непрегледна шума, то је се живаљ из Старе Херцеговине, Црне Горе, с Пештера, из Сјенице, Старог Влаха, Драгачева... саселио ту, доневши са собом облике привређивања и веровања, процеђене кроз живот у новом завичају, на којима се доскора заснивао сељачки поредак, и патријархална култура. Из те симбиозе створен је појам Шумадије – око које се читав српски свет окретао. Појам шуме (горе) и планина у пределу ерске (крагујевачке) Шумадије свео се данас на причу, чија се предањска основица изгубила у давнини, а трагови њене важности приметни су у називима места (Брезовац, Буковик, Врбица, Орашац, Трешњевица, Липовац, Топола, Трнава...) и микротопонимији у сваком сеоском атару: Џевер, Луг, Лукњаче, Селина, Општинска шума, Сеоски забран, Јасик, Сладуни, Манастирина, Липар, Планина, Ћумигора, Полом, Шибовита коса, Требеж, Равни гај, Кљештевица, Осоје, Сенова лазина, Крчевина... Бошков збег. Облици планинског привређивања и расуђивања, у време кад је сточарство било примарно занимање старинског становништва, формирали су облике друштвеног понашања и сродничке и предеоне узајамности које су шуму ценили као опште добро – било као породично (задружно) неподељено имање, било као селину (предео под шумом) или утрину – где им је био испуст за стоку, а дрво и његова употребна вредност у домаћинству су имала своју важност и сматрање. ... Шуме, које је село имало у свом власништву, тзв. општинске или сеоске, надгледао је плаћени шумар којег је свако село имало... а служиле су за огрев школи, општини и пукој сиротињи. Нико у њима није смео да чува стоку нити да одсече дрво, чак ни за бадњак, нити прут ни млатач, као ни шиљак уз који би денули сламу и сено. Зато се ишло у затвор – по казни коју је изрицао сеоски суд, у надлежности председника и кметова. Народ је некад „заузимао земљу“ крчењем, чиме је над њом стекао право власништва, а у планини оно што је „затесо“ – и тим белегом је осигурао шуму (забран), уневши је доцније у поседовни лист. Недостатак шуме у неким селима био је и узрок сеобе неких фамилија из тих крајева. При деоби који од браће „омали“ са шумом – њему се надокнади у „голој земљи“ на име забрана који је оставио брату или синовима, зависно од величине задруге... Народ је био упућен и у небеске прилике да би знао како да се опходи у шуми. Тако за време младине (млад месец) никад није секао дрва за јапију – јер је онда напада жижак, жижљиви... и тек кад месец изађе из младине (пун месец), онда се секу дрва за јапију и сваку трајну употребу. Такође – ни шума кад „подмрезга“, кад креће природа, тад подмрезгава шума, од марта до августа, ни тад „не ваља“ сећи за јапију... Шума у својој мистичности надахњује човека, који је препознао божанску вољу у природи, с којом би хтео да се саживи, тако је и појам Преображења препознао у своме окружењу, којем је Црква дала религијско тумачење (19. августа), утврђујући да тих дана „шума прелази у зрење а вода у ладноћу... преобразује се гора и вода“. ... По једној причи из старине, ако јој је веровати, дрво се некад није ни секло у шуми, него „човек“ оде у шуму, загледа које му дрво треба и позове га, те оно му само доће кући. Дрвета иду, све једно за другим, путићем који су сами утабали... То су многи причали, а у данашњем нараштају те приче нема, као да је изумрла. Старински људи су то причали, чак и то како је неко од њихових 148 предака „видо како је то било“. И тако је све бивало док ти једном нека „баба“ не отиде у шуму и би јој тешко да се сама из шуме врати, него ти седне на једно дрво којем би заповеђено да пође с њом и оно је донесе до куће. Тада ти дрво рече тој жени и целом људском роду: „До сад сам ја носио тебе, а одсад ћеш ти мене и сви твоји...“ И од то доба дрво престане да иде. Шума је посвећен простор у којем обитава и „нечастиви“ и у том двојству посвећености и уклетости траје човеков живот окружен причама и предањима.

Планина Тара~Tara Mountain

228

Vladeta Kolarević

ven in Forest Don’t Speak about Evil

When, in old times, Šumadija remained almost without people and when vast forests (‘pustaija’) prevailed over it, then people from Old Herzegovina, Montenegro, Pešter, Sjenica, Old Vlach, Dragačevo… moved and settled there, bringing with them modalities of work and belief, strained through living in new homeland, which until recently were the basis of peasantry and patriarch culture. It was that symbiosis that created the term of Šumadija –which the entire Serbian world was going around. The term of forest (hills) and mountains in the region of “Eres’”1(Kragujevac) Šumadija is today reduced to a story, which original basis has been lost in ancient ages, with traces of its importance being obvious in toponymy (Brezovac, Bukovik, Vrbica, Orašac, Trešnjevica, Lipovac, Topola, Trnava…2) and in microtoponymy in each and every village’s area: Džever, Lug, Luknjače, Selina, Opštinska šuma (Municipal Forest), Seoski zabran (Village Woods), Jasik, Sladuni, Manastirina, Lipar (Linden Woods), Planina (Mountain), Ćumigora, Polom, Šibovita kosa (Shrubbery Slope), Trebež, Ravni gaj (Flat Grove), Klještevica, Osoje, Senova lazina, Krčevina (Cleared Land)… Boškov zbeg. Modalities of highlanders’ ways of working and thinking, in the time when cattle breeding was the main occupation of ancient population, formed the modes of social behavior and family and regional relations that praised forest as the general good – either as family (cooperative) undivided property, or as area under forest (‘selina’) or meadow (‘utrina’) – used as pasture (‘ispust’) for cattle, and wood and its usability were important and recognized within the household. … People once “took the land” by clearing forests, thus obtaining ownership right over it, and in mountains by blazing (‘zates’) – and thus, by that blaze, ensuring forest (woods), introducing it later into ownership certificate. The lack of forests in some villages was the exact cause for some families to move from those areas. In partition among family members, the brother who got less forest was substituted in “naked land” on account of parts of woods he left to brother or sons, depending on size of their cooperative (‘zadruga’)… People were familiar with astronomy as well, to know how to behave in forest. Thus, in the time of new moon (‘mladina’) they never cut trees for timber (‘japija’) – as in that case it would be attacked by weevil… and only after moon became full, they would cut trees for timber and every permanent use. Also – when forest is blooming (‘podmrezga’), when nature wakes up, from March to August, cutting for timber “was not done”… Mysticism of forest inspires man, who recognized divine will in nature, with which he wanted to cohabitate, and thus he recognized the term of Transfiguration in his environment, to which the Church gave a religious interpretation (August 19th), defining that on these days “forest transfigures to maturity and water to coldness… both forest and water transfigure”. … According to an ancient story, if one is to believe, once trees were not even cut in forest, but “man” used to go to forest, see (‘sagleda’) which tree he needs and summon it, and it would come to his house on its own. Trees go, all one after another, along the path they cleared themselves… This was told by many, and in today’s generation there’s no this story, as it died out. Ancient people talked about this, even that some of their ancestors “saw what it was like”. And so it went on, until once an “old woman” went to forest and found it difficult to return on her own, but she sat on a tree which was ordered to come with her so it brought her home. Than the tree told that women and entire human race: “so far I carried you, and from now you and all yours will carry me…” And since that time trees stopped walking. Forest is a sacred space in which evil forces live as well, and human life endures in that duality of sacredness and curse, surrounded by stories and legends. …. Somewhere, firs and spruce appear as result of intention to afforest some of bare terrains and neglected meadows, but they were mostly broken by wet snow, whereas Milojkovača on the Bukulja Mountain was first afforested by pines, sometime after the First World War, as well as area of Rudnik and some other places in its vicinity. The experience of pine forest reminds people here on “tar and kindling wood” which Eres brought to these parts, through hired coachmen’s roads, and sold on fairs.

149

... У старинско време народ је отимао родну земљу од планине, закрчивали су докле је ваљало. А како су били без путева то су се речним токовима служили (села на Руднику) при саобраћању између заселака и оближњих места. У врлетима су се и лети служили соницама, а дрва су вукли „на влаку“... Из намере да се пошуме неке голети и запарложене утрине у неким пределима јављају се јела и смрча, али су их углавном разломили влажни снегови, док је бором пошумљена најпре Милојковача на Букуљи, негде после Првог светског рата, као и рудничко поднебље и друга околна места. Искуство борове шуме овдашњи народ подсећа на „катран и луч“ који су Ерови, кириџијским стазама, догонили у ове крајеве и продавали на вашарима. Знали су да се катран „цеди од боровине“, а служио је и као лек за стоку и укућане, па га је зато ваљало имати у кући, као и тамјана. Цепка луча се продавала „на кило“ или трамљавало за жито, њиме се подлагала ватра и одгонио мрак из кућа. Биле су чувене катранџије са Златибора – из Љубиша, Муртенице, Драглице, Доброселице... Од „новије шуме“ — с краја 19. века па на овамо, овим пределима је овладао багрем, као не много захтевно дрво, које је наводно „донео у Србију“ Јаков Савковић из Липовца опленачког, чувени виноградар у свом нараштају – јер багрем је имао велику примену у виноградарству, од којег је тесано коље „за виноград“. Има људи и данас који памте кад „багрена“ није било у њиховом селу. Он је сађен, а данас се сам од себе размножава и шири, тако да је заузео сву негда обрадиву земљу у брдским пределима, коју данас није могуће ни обрађивати, и захвата велики део некадашњег виноградарског подручја, штитећи тако земљу „на односу“ од бујичних вода и ерозије. Запуштеност земљишног поседа од данашњег становништва, услед „нерада“ и одумирања сеоског народа, који је пред затирањем, погодује томе да шума поново силази из планина, до самих кућа, и у доброј мери обраста путеве и богазе – којим су некада богови пролазили. ... О очувању природе мало се ко стара, многе су планине наружене, нема више „родне горе“ — да роди жир, букови и храстови, а и где рађа нико га не користи. Нестаје семенског дрвећа, у шуми су овладале „пањаче“, које су изданци из пањева. То је сплет раста до дна и није за јапију већ само за огрев. Буков жир је могао да послужи и за људску исхрану, док је храстов коришћен само за стоку. Буква може да расте с јелом и смрчом, а бивало је кад јој дође година да не може да роди. У нижим пределима расте у залатку на осојној страни и само с грабом у заједници. Буково дрвеће може највише да оштети олујни ветар у планини, чији хук опомиње горштаке да се склањају из шуме, да би сутрадан, кад се примири време, скупљали поломљене и изваљене батове (гране), дебеле и као човек преко средине. То би онда метрили и, кад дође време, продавали или трампљававали у жупнијим пределима за пшеницу и кукуруз, и од тога живели, као и од кромпира који су сијали по шумском земљишту. Буква се, премда непоуздано дрво, користила у народном градитељству за јапију: рогове, летвице... које су се некад тесале, а данас стружу. У шупљари букви могло је се, за несрећу, и преноћити у планини. Она је била добра за израду покућства: кревети, совре, астали, лопари, дружице, вретена, каце разних величина и намена (издубљене од шупљих букава), виле од буковине, мерице. Још је у животу један мајстор у Гарашима, 150 вилар, који и данас прави виле од буковине. За то се користи само буква која расте из семена и само је она подесна за сваку мајсторију, док се „пањача“ криви кад се раструже, но од ње могу тек да изађу „рогови и летве“. Буква је изгледно дрво кад се погледа из даљине, и сматра се за леп украс имати букову шуму усред села. Но, буква је у народном сматрању изложена сумњи – тврдњом да би она, само да може од срамоте – и самом човеку иструлила на рамену док је он из шуме до своје куће донесе. Што је већ прича за себе.

Планина Тара~Tara Mountain

229

They knew that tar was “squeezed from pine trees” and it served as medicine, both for cattle and for household members, and therefore it was good to have it at home, together with incense. Pieces of kindling wood were sold “per kilo” or exchanged for wheat, it served for lighting fire and expelling dark from house. Tar makers from Zlatibor were famous – from Ljubiš, Murtenica, Draglica, Dobroselica… As for “more recent wood” - from the end of the 19th century onwards, these areas were surmounted by black locust, as not too demanding tree, which allegedly was “brought to Serbia” by Jakov Savković from Lipovac Oplenački, a famous winemaker in his generation – as black locust had a broad use in wine growing, for making sticks for vineyards. Even today there are people who remember when there was no black locust in their villages. It was planted, and today it is self-multiplying and spreading, and therefore it took all once fertile land in hilly parts, which today is not even possible to cultivate, and it takes a large portion of once vineyard areas, thus protecting “related” land from flood and erosion. Neglect of land property by today’s population, due to “idleness” and dying off of village people, which is on the edge of extinction, is favourable for forest to come down from the mountains again, to the very houses, and grow over roads and paths – which once gods passed along. … Hardly anybody takes care about preservation of nature, many of the mountains are made ugly, there are no “fertile hills” – to bear acorns – both beech and oak - and even where it bears it’s for nobody’s use. Seed trees expire; forests are overwhelmed by trees growing from logs. That is a plait of growth to the bottom and it’s not for timber, but only for fire woods. Beech acorn could be used for human nutrition, whereas oak acorn was only used as food for cattle. Beech can grow together with fir and spruce, and there were years when it did not bear acorns. In lower parts, it growths in shadow (‘zaladak’) on less sunny side (‘osoj’) and only in a community with hornbeam. Beech trees can suffer most serious damage by stormy mountain wind, which hoot warns highlanders to keep away from forest; the next day, when weather calms down, they were going to collect broken and fallen branches (‘batovi’), thick as man’s waist. They would cut them in meters and, when time comes, sell or exchange them in milder areas for wheat and corn, and lived on that, as well as on potatoes which they seeded on forest soil. Beech, although an unreliable timber, was used in folk civil engineering: for rafter, laths… which once were hewed, and today are slashed. In holes on beech trunks (‘šupljare’), one could, in case of emergency, even spend a night in the mountains. It was good for making household woodenware: beds, dinning tables (‘sovre’), tables, scoops, spinning wheels, spindles, barrels of different sizes and purposes (deepened from hollow beech trunks), beech wood pitchfork, cribs. There is a still alive craftsman in Garaši, pitchfork manufacturer (‘vilar’), who makes pitchforks from beech wood even today. Only beech that grows out of seed is used for this purpose, and only it is appropriate for all sort of craftwork, whereas a tree grown from log distorts when sawn apart, so it can only be used for rafters and laths. Beech is an appealing tree when looked from distance, and it is considered as a nice ornament to have a beech forest in the center of the village. However, in folk tradition, beech is exposed to doubt – by claim that it would, only if it could because of shame – got rotten already on man’s shoulder on the way from forest to his home. This, itself is a story. … Elm is also a tree well known from ancient times, somewhat of fairy nature. Today it suffers of misery, so it cannot survive anywhere. Craftsmen “cartwrights” manufactured valuable woodenware of it, for all animal-drawn vehicles: track vehicles, chariots, fiacre, transport vehicles… Ash is a good-hearted tree as well, reliable in civil engineering, very much respected in old times; same as oak, it is also present in fairytales, and all devil forces stay away from it. For this, it is still somewhere noticeable as sacred tree, planted in yards and next to gates, which is still present among people. It is a sign that house that has it respects itself and its past. Oak, Turkish oak… were once deities of which today almost nothing is known. If it had not been Yule log to be cut from them, even that small piece of respect for these relicts would have entirely sunk to oblivion.

151

... Брест је такође дрво од старине на гласу, виловито по неком одређењу. Данас су га снашли неки јади па нигде не може да опстне. Мајстори „колари“ су од њега правили цењену дрводељију за сва запрежна возила: шинска возила, чезе, фијакере, шпедитере... И јасен је добродушно дрво, поуздано у градитељству, веома поштовано у старини, као и храст, и у вилинском предању је заступљен, и од њега се клоне све ђаволске силе. Ради тога је он још и негде приметан као поштовано дрво, сађено у авлијама и поред капија, чега и данас има у народу. Он је знак да кућа која га има држи до себе и до своје прошлости. Храст, граница, цер... бејаху некада божанства о којима се данас скоро ништа не зна. Да није било бадњака који се од њих секу и то мало поштовања према овим светињама прешло би сасвим у заборав. Сва ова дрвета беху као записи негде веома цењени, и ко би се о њега огрешио томе би се кућа глоговим коцом затворила јер „запис“ доводи у смртну опасност онога који га посече и његову породицу. Тешко је набројати у једној наговести целину народног искуства, у вези са шумом и шумским растињем. Многа су знања прешла у заборав а данашњи свет као да је изашао из памети па и оно што зна не уме да то разговетно сложи у поуздану и веродостојну причу. Многа народна знања чаме неистражена и неприбележена, тако се за граб зна од давнина, да се на њега пењу девојке о ђурђевданском уранку, наднетим над каквом водом – којом се тада и умивају, а негде и купају кад певају својем „суђенику“, како би се скорије удале: ,,На грабу сам, грабите се (момци)... Над водом сам, водите ме... Протак носим, просите ме...” „Протак“ је веће сито за вејање пасуља. Грабовим гранчицама се тада ките и врата на момачкој, али и девојачкој кући. У ђурђевданском ритуалу заступљена је и врба, њеним се гранчицама опасују жене да би поспешиле своју родност и увећале прираштај у домаћинству – међу живљем. Посебно је празнована, и још се негде обележава, Врбица која пада лицем на Лазареву суботу, када је народ ишао у врбицу, поготову деца, да насеку врбовог прућа и да се њиме ките, како би расла као врба. У списку шумских посебника дрен има посебно место, чијим се пупољцима и причешћују укућани на Божић, како би били „здрави ко дрен“. По причи донетој с Косова, тамо се девојке исповедају дрену, озиданом каменом на каквој утрини... Он је иначе први весник пролећа и новога живота. Ко први пут види његов цвет додирне неког другог и каже: „Предајем ти дрем, да дремаш за годину дана...“ Као кућни заштитник посебне врсте сматран је јаблан, који је растом отишао у ведра небеса, и у њега никад не удара гром, због чега је сађен близу куће, а и отпоран је на ветар... Од ређег дрвећа помињу се брекиња, мукиња и оскоруша, која већ и није нека реткост. Жешља је некад била издашнија, чију су кору некад користиле жене за бојење пређе и неких одевних предмета. Као посебност своје врсте нарочито је сматран бршљен, који обраста многа дрвета у гори, те она ископне. Од њега беже вештице и друге нечастиве силе, ради чега је сађен пред кућним прагом, тако да се временом свије око врата – чувајући кућу од сваке беде и невоље. ... Липа је, као и леска, благословено дрво у нашем народу. Некад је била сађена пред свачијом кућом у авлији, а негде и као спомен обележје по гробовима, док од старине их има, коју нико не памти, око цркава. Липа не припада скупини баксузних дрвета, стари људи су их садили и поштовали, па кад саме остану на нечијој пустој окућници оне се не дирају, већ као „завет“ поштивају. Од липовине се прави „слово“ (са Исусовим монограмом), освештано у цркви, којим се обележава славски колач, божићна ораница, крсташи и поскурице – обредни хлебови, ко и кошнице за пчеле. 152

У опонашању природе, поступком имитативне магије, народ настоји да неким речима и поступцима одагна неваљатне силе од себе, својих укућана, па и берићета. Тако кад треба да се „привати“ јагње, које само што се ојагњило, оно се хвата за уши и трипут приподигне од земље и каже: „Пусти липовину, узми дреновину...“ јер липово, као одуховљено и танано својство треба да устукне пред дреновином, да би јагње очврснуло као она – па се зато тако и каже.

226. Планина Златибор~Zlatibor Mountain

230

All these trees were somewhere much respected as sacred trees, and the one who would harm them would have his house “abandoned by hawthorn stick” (‘glogovim kocom zatvorila’) as sacred tree brings to mortal danger the one who cut it, as well as his family. It is difficult to quote in a single point the entirety of folk experience in relation to forest and forest plants. Much of knowledge sank to oblivion and today’s world seems to get out of its mind so that it can not clearly put even the existing knowledge into a reliable and true story. Much of folk knowledge languishes unresearched and unrecorded; hornbeam is known from distant past - on St. George’s day, girls climb it at dawn, leaned over some sort of water – which on that occasion they use for washing themselves, and somewhere even for bathing while singing to their ‘faith mate’ in order to get married soonest possible; I’m on the hornbeam, grab for me (you boys)… I’m above water, take me away… I carry a sieve (‘protak’), propose me…3 Protak is a large sieve for winnowing beans. Hornbeam branches then decorate doors on both boys’ and girls’ houses. Willow is also present in St. George’s day ritual, as women put its branches around their waists in order to improve their fertility and increase birth rate in household. Willow day (‘Vrbica’) was a separate holyday, and somewhere it still is – its on Lazar’s Saturday, the last Saturday before Easter, when people, and particularly children, used to go to willow forest, to cut willow sticks for decoration, in order to grow as a willow. In the list of outstanding forest inhabitants, dogwood (‘dren’) has a particular place; household members take its buds as Communion for Christmas, in order to be “fit as a fiddle”. According to a story from Kosovo, girls there confess to a dogwood, walled in by stones in a meadow… It is, by the way, the first herald of spring and new life. The one who first sees its flower should touch somebody else, saying: “I give you drem, to sleep for a year…”4 Poplar was considered to be a house patron of a particular sort, which grows to clear skies and which is never hit by lightning, so therefore it was planted close to house, in the same time being resistant to winds… Among less frequent species of trees, there are mentions of mountain ash, whitebeam and service tree, which is not that rare. Tatar maple (‘žešlja’) was once more generous, the bark of which women once used for colouring yarn and some garments. Ivy was considered as very distinctive, as it grows over many trees in hills, making them wither. Witches and other evil forces run away from it, therefore it was planted in front of house threshold, so that in time it climbs around the doors – thus protecting the house from any evil and trouble. … Linden, as well as hazel tree, is a blessed tree among our people. Once it was planted in yards, in front of every house, and somewhere as a memorial – mark on graves, while since such distant past that no one remembers they exist around churches. Linden does not belong to the group of bad luck trees; old people planted and respected them, and even when they remain alone on someone’s deserted property they were not harmed, but respected as sacred trees. The “letter” (with Jesus monogram) is made of linden – it is blessed in the church, for marking ‘cake’ for family patron saint’s day (‘slava’), field plowed on Christmas, various sorts of ritual breads, as well as beehives. Imitating the nature, through imitative magic procedures, people attempt - with some words and acts - to drive evil forces away from themselves, their household members, and even from their property. So when it is time to assist a newborn lamb to stand to its feet, one should take hold of its ears and pull it from the ground three times, saying: “Let the linden, take the dogwood…” as linden, as spiritual and thin character, should withdraw in front of dogwood, in order to make lamb strong as it is – so this is why it is said so. In folk customs, linden engraved with cross (‘zakrštena lipa’) was often entitled a sacred tree, planted as sprout from church yard linden in villages – where people made “chapel for rain” and, on holly days, sit under and discussed problems in the competence of their village… In practical life, there where linden prevailed in wild, bast fiber was taken from it, in the way that first the trunk was pealed. Grapevine was tight by that bast (‘lika’), whereas the linden would dry out. This was punishable and interpreted as the linden itself had been cut, and then suffered so damaged and helpless, like some poor animal.… Pine (‘bor’) is considered to be an extremely bad, bad luck tree. It is selfish and wherever it grows in the yard, there everybody will allegedly die out, whereas at the end the pine will remain alone. Околина реке Увац~Vicinity of the Uvac River

153

Закрштена липа често је била у народном обележју именована као „запис“, посађена као изданак из црквеног липара у сеоским срединама – где су правили „богомољу за кишу“, и о благим данима под њом већали о проблемима из народног живота, који су били у сеоској надлежности... У практичном животу, где липа преовлађује у дивљини, с ње је „скидана лика“, тако што је дебло најпре љуштено. Том ликом је везивана винова лоза, а липа би се осушила. То је било кажњиво и тумачило се као да је и сама липа тиме осечена, а она је чаморила тако нагрђена и беспомоћна, као какво осрамоћено живинче... Као изразито лоше, баксузно дрво, сматра се бор. Он је саможив и где год расте у авлији ту ће сви, наводно, изумрети, а бор ће на крају остати сам. Као лоше дрво сматра се и орај, и под њим не ваља заспати. Посебно се препоручује да нико у млађем свом узрасту не сади орај, јер кад он у свом расту досегне у деблу ширину људског врата, то предсказује време кад треба да умре онај који је тај орај посадио. Због свега тога није препоручљиво да орај буде у близини људи... И од зове народ се склањао у старинско време, плашећи се, јер се под њом „крију нечастиви“, и под њом нико неће, ни за живу главу, да заспи – не ваља се. Њено дрво никад није коришћено за огрев. Леска је већ благородно дрво. Лесков прут се „закрсти“ и њиме се обележе њиве и усеви, а ставља се као такав и на кров кућни и зграда у дворишту, јер штити од грома и града. Њиме се обележи и пут који је забрањен. Лесковином се некад и деца у ђачком узрасту ударају, суботом, да боље уче – јер је леска саздана од мудрости и знања. Постоји и лесков штап звани „саморастава“, који би одбрајајући резбарила жена која би претходно њиме раставила змију и жабу, и њиме после кад се дотакне породиља, лако се растави од детета. Леска се нарочито много користила при бајању, посебно „од бубуљина“ – змија... Глог, посебно црни, особитих је својстава у обичајном животу – донетом из давнина. Он се чак и сади у дворишту поред пута, ради урока. Посебно је вреднован као средство против „зли очију“ и вампира. Ко има малу децу он глогов трн ставља „више врата“, у прозор, а неко и под праг – где душе предака обитавају. То су раније старе жене радиле, а ни данас то није ишчезло из обичаја. И предсказање промене времена народ је уочавао по неким знацима из приоде: Уји планина, оће време... Окренула шума лист, оће да промени време... Дошо Рудник до пред кућу, у Табориште, само што није време... („време“ – киша, непогода). Дрвеће се помиње и у молитвама и бајалицама. При бајању одгоне зло од себе и својих укућана „у гору, у воду... где петао не пева, где мачка не мауче...“ замишљајући тако шумовиту Лелејску гору, зверовиту и обезбожену, као уклето место где нема живота, и где би све што је „зло“ требало да оде. Шума је као таква синоним неког зла, што је прихваћено у нашем народу. Али је шума и неки обећани простор којим „језде кићени сватови“, и невеста од неба отета мори пусте коње и јунаке. Шума је „тајанствена као време“ и треба се у њој знати понашати. Кад год се сељак нађе у шуми он шапуће, да не поремети чега није свестан. Она има свој живот, и може без човека, који јој не треба ни за шта... Градски човек је у шуми сувишан, ремети неки ред и спокој. Духови предака терају га да виче у шуми, да галами. Све од њега нешто бежи. Сељак ћути, као ојађен, јер предосећа и зна да: „Ни у гори о злу не говори“. Чуће те неко. Шума није глува, а ни сама. Данашњи двоножац једва да појмити може каква је ноћ у планини кад „пуца церић од мраза“. Зло о којем не ваља говорити је нешто последње што је дозвољено у шуми, у гори... али му ни тамо није место. Ко кад неког снађу неки јади, па веле тим поводом: „Не до бог ни тици у гору...“ Шума у равници одише другим појмовима, планина је већ свет за себе, где човек не би требало да има никакву надлежност. Тамо обитава и неки други бог. Старински народ знао је и дрво видовито да препозна и да га се клони, као и да утоли жеђ у планини, богу иза ногу, где змајеви и виле коначе живећи са смртним светом, рађајући 154 тако богоугодне људе и епске јунаке. Што је све у песму стало то се ћутањем не може потрети. Шума је трајно неспознат простор, где у самотној издвојености, између простора и не/знања, трају чудесни мотиви и приказања, изображени у називима места, који су склониште и утеха онима који су се отуђили од себе и од народа. Прибежиште за све оне који измичу правди и неправди, самоћи и уобразиљи. Планина Златибор~Zlatibor Mountain

231

Walnut is also considered a bad tree, and it is not good to fall asleep under it. It is particularly recommended that no one in young age plant a walnut, as when, while growing, its trunk reaches the width of human neck, it predicts the time when the one who planted that walnut shall die. For all this, it is not recommendable to have walnuts close to humans… in past, people also kept away from elder (‘zova’), being afraid of “evil hiding under it”, and nobody would ever, under any condition, fall asleep under it – it is not done. Its wood has never been used for fire. Hazel is, on the contrary, a generous tree. Hazel stick is engraved with cross, to mark fields and crops, and as such it is also put on roofs of houses and buildings in the yard, as a protection from lighting and hailing. It also serves to mark the forbidden road. Hazel tree sometimes serves to whip children in schooling age on Saturdays, to learn better – as hazel is built of wisdom and knowledge. There is also a sort of hazel stick called ‘self-dividing’, carved by a woman who was in the same time counting down; with that stick, she previously separated snake and frog, and afterwards, when touching a woman who is giving birth, it becomes easy for her to separate from the child. Hazel was particularly used in sorceries, particularly against snakes … Hawthorn, particularly black one, had particular characteristics in customary life – originating from ancient times. Even today it is planted next to roads, against bewitching eyes (‘radi uroka’). It was particularly valuable as a means against ‘evil eyes’ and vampires. The one who has small children puts hawthorn thorn “above doors” in the window, and somebody under the threshold – where spirits of ancestors live. In old times this was done by old women, and even today it has not expired. People also forecasted weather changes by some signs from nature: ‘Mountain roars, weather will change… Forest turn its leaves, it wants to change the weather… Rudnik (mountain) came in front of house, to Taborište, storm has almost come…’ (they used the word “weather” for rain, storm). Trees are also mentioned in prayers and sorceries. In sorceries, people expel evil from them and their household members “to heights, to waters… where cock does not sing, where cat does not meow…” thus imagining a forested ‘Lelejska gora’5, full of beasts and without gods, as a cursed place where there is no life, and where everything that is “evil” should go. Forest as such is a synonym of some sort of evil, which is accepted among our people. But forest is also a sort of a promised space through which ‘decorated wedding guests ride, with a bride taken away by heavens, tiring horses and heroes’. Forest is “as mysterious as time” and one should know how to behave in it. Whenever a peasant is in forest he whispers, in order not to disturb what he is not aware of. It has its own life and it can do without man, whom it does not need for anything… Urban man is redundant in forest, he disturbs order and peace there. Spirits of ancestors make him to speak loudly in forest, to make noise. Something is always running away from him. Peasant is silent, as mourning, as he predicts and knows that “one should not speak about evil even in forest”. Somebody will hear you. Forest is not deaf, nor it is alone. Today’s two-leg creature can hardly understand what is the night in the mountain like when “cerris breaks of frost”. Evil of which it is not good to speak is the last among everything that is allowed in forest, in hills… but even there it is not a place for it. Like when somebody is overwhelmed by problems, and it is said; “God forbid, even to bird in heights…” Forest in plains is something else; mountain is a world for itself, where man should have no competence. Some other god lives there. Ancient people knew to recognize a clairvoyant tree and to keep away from it, as well as to satisfy thirst in mountains, far away from everything, where dragons and nymphs sleep, living with mortal world and thus giving birth to people pleasing to God and to epic heroes. Everything that was put into poem cannot be denied by silence. Forest is a permanently unknown space, where in solitude, between space and (lack of) knowledge, fabulous motives and phenomena last, visible in toponymes, which are shelter and condolence to those who alienated from themselves and from people. Resort for all those who escape justice and injustice, loneliness and imagination. 1 trans. note: “Ere”, colloq. for inhabitants of some areas in Western Serbia. 2 trans. note: all originating from names of different trees and plants. 3 trans. note: game of words – in Serbian language, ‘hornbeam’ (grab) and ‘to grab’ are similar, same as ‘water’ (voda) and ‘to take away’ (voditi), ‘sieve’ (protak) and ‘to propose’ (prositi). 4 trans. note: again game of words – ‘drem’, which sounds similar to ‘dren’ (dogwood) is also similar to ‘dremati’ (to take a nap). 5 trans. note: book by Mihailo Lalić, a novel in which nature has an important role.

155

233

232

156

Ниш - Niš

Река Јужна Морава - Južna Morava /South Morava/ River

Власинско језеро - Vlasina Lake

Планина Бесна кобила - Besna kobila /Mad Mare/ Mountain

Планина Кукавица - Kukavica Mountain

Планина Чемерник - Čemernik Mountain

Река Пчиње - Pčinja River

Сува планина - Suva planina /Dry Mountain/

Стара планина - Stara planina /Old Mountain/

Стара планина~Stara planina /Old Mountain/

Планина Кукавица~Kukavica Mountain

158

234

Парк Чаир, Ниш~Čair Park, Niš

235

Околина Лесковца~Vicinity of Leskovac

236

ПЛАНИНА БЕСНА КОБИЛА (1.923 м)

Планина у југоисточној Србији, на развођу слива Јужне Мораве и слива Струме; припада планинама Родопског система. Овај планински масив обухвата планине Дукат, Беле воде, Доганицу, Глошку планину и Миљевску планину. Долине у подножју су под шумом, а виши делови су под пашњацима

BESNA KOBILA МOUNTAIN (1,923 m) (Mad mare)

Река Јужна Морава~Južna Morava /South Morava/ River

A mountain in southeastern Serbia, on division of river basins of the Južna Morava and Struma, belonging to the Rhodope Mountains. This mountain massif includes the mountains of Dukat, Bele Vode, Doganica, Gloška Planina, Miljevska Planina. Valleys in its foot are under forests, while its higher parts are under pastures.

237

159

238

ВЛАСИНСКО ЈЕЗЕРО (1.213 м)

Највеће и највише вештачко језеро у Србији; налази се у општини Сурдулица, недалеко од границе с Бугарском. Језеро окружују планине Чемерник и Варедник. Подизањем нивоа воде, приликом формирања језера, с дна се подигао и тресет, као продукт вековних наслага маховина тресетица и формирао велика пливајућа острва, која слободно пливају зависно од правца ветра од једне ка другој обали. 239

160

240

VLASINSKO JEZERO (1,213 m) (Vlasina Lake)

The biggest and highest artificial lake in Serbia is situated in the municipality of Surdulica, close to the Bulgarian border. The lake is surrounded by the mountains of Čemernik and Varednik. While creating the lake, the rise of the level of water brought to the surface peat deposits, being the products of centuries-old layers of peat moss, which formed large islands, floating freely depending on wind direction from one to another shore. Околина Власинског језера~Vicinity of the Vlasina Lake

241

161

242

СТАРА ПЛАНИНА (2.168 м)

Чини природну границу између Србије и Бугарске и захвата територију општина Књажевац и Пирот. Велика планинска пространства покривена су пашњацима и густим буковим шумама које расту и на 1.700 метара високом Бабином зубу. Стара планина је заштићени природни резерват маркантних стена. Карактерише је богата конфигурација терена са облицима рељефа изузетне естетске вредности.

STARA PLANINA (2,168 m) (Old Mountain)

It creates a natural border between Serbia and Bulgaria and it occupies territories of the municipalities of Knjaževac and Pirot. Large mountainous space is covered with pastures and dense beech forests, growing even on 1,700 m high Babin Zub. Stara planina is a protected natural reserve of striking rocks. It is characterized by rich configuration of the terrain, with relief shapes of extraordinary aesthetic values.

243

162

245

244

Заселак на Старој планини~Hamlet on the Stara planina

246

163

Горња Каменица код Књажевца~Gornja Kamenica near Knjaževac

247

ПЛАНИНА ЧЕМЕРНИК (1.638 м)

Изразито равна планина јединствених облика какви се ретко могу наћи на Балкану. Састављена је од кристалних шкриљаца и припада Родопском систему; била су огољена, а падине су делом под шумом. 248

164

249

Ä&#x152;EMERNIK Đ&#x153;OUNTAIN (1,638 m)

Extremely flat mountain of unique shapes which seldom can be found on the Balkans. Composed of crystal shale and belonging to the Rhodope system, downwards were bald, with slopes partly under forests. 250

165

251

РЕКА ПЧИЊА

Извире испод планине Дукат на крајњем југоистоку Србије. На десној обали реке у речном кањону, уздижу се купасте стене високе педесетак метара. У Пчињу се улива много речица и потока који набујају у пролеће, топљењем снега и у јесен, када почне кишни период. Најинтересантнији део реке представља њен горњи ток, сачињен од каменитих брзака који се скоро неприметно трансформишу у вирове.

PČINJA RIVER

Кањон реке Пчиње~ Pčinja Canyon

252

166

It originates under the Dukat Mountain on the farthest southeast of Serbia. On the right bank of the river, cone-shape formations, approximately 50 meter-high, rise in the river’s canyon. Pčinja’s tributaries are many rivers and streams, which rise in spring, due to melting of snow, and in autumn, when rain period starts. The most interesting part of the river is its upper course, made of stony rapids which almost invisibly transform into whirlpools.

Запис у селу Осмаково, пиротски крај~Sacred tree in the Osmakovo Village, the area of Pirot

Бабин зуб, Стара планина~Babin zub, Stara planina /Grandma’s Tooth, /Old Mountain/

253

Стара планина~Stara planina /Old Mountain/

254

167

ПЛАНИНА КУКАВИЦА (1.442 м)

Највиша планина на левој обали Јужне Мораве, спада у Родопске планине. У потпуности је прекривена углавном буковом шумом, али се јављају и делови четинарске шуме бора, смрче и јеле.

KUKAVICA МOUNTAIN(1,442 m) (Cuckoo)

The highest mountain on the left bank of the Južna Morava; it belongs to the Rhodope Mountains. It is entirely covered with forest, mostly beech; however, there are parts of coniferous forests of pine, spruce and fir.

168

255

Планина Кукавица~Kukavica Mountain

256

Сува планина~Suva planina /Dry Mountain/

257

Планина Кукавица~Kukavica Mountain

258

Околина Сићева~Vicinity of Sićevo

Село Репушница код Књажевца~Repušnica Village near Knjaževac

259

Село Мртвица, јужна Србија~Mrtvica Village, southern Serbia

260

169

262

Планина Букуља - Bukulja Mountain

Врњачка Бања - Spa Vrnjačka Banja

Планина Рудник - Rudnik Mountain

Планина Овчар - Ovčar Mountain

Планина Гоч - Goč Mountain

Студена планина - Studena Mountain

Студеница - Studenica

Ђавоља варош - Devil’s Town

Гружа - Gruža

10. Планина Голија - Golija Mountain 11. Планина Јавор - Javor Mountain 12. Планина Копаоник - Kopaonik Mountain

261

170

Околина Новог Пазара~Vicinity of Novi Pazar

262. Врњачка Бања~Spa Vrnjačka Banja

263

ПЛАНИНА РУДНИК (1.132 м)

У срцу Шумадије, на 100 километара јужно од Београда налази се планина Рудник, са осам врхова преко 1.000 метара. Изузетно је шумовит, доминирају шуме букве и храста; у средњим деловима прекривен је ливадама и пашњацима, а у подножју извиру реке Јасеница, Деспотовица и Гружа.

RUDNIK МOUNTAIN (1,132 m)

In the heart of Šumadija, 100 km south of Belgrade, there is the Rudnik Mountain, with eight peaks of above 1,000 meters. It is extremely rich in forests, prevailingly beech and oak, whereas its middle part is covered with meadows and pastures, with rivers of Jasenica, Despotovica and Gruža having their headwaters at the mountain foot.

264

172

Долина реке Топлице~Valley of the Toplica River

265

Село Каона, Драгачево~Kaona Village, Dragačevo

266

173

267

ПЛАНИНА ОВЧАР (985 м)

Река Западна Морава обликовала је Овчарскокалбарску клисуру између планина Овчар и Каблар (889 м), багату флором и фауном, са изворима топле и лековите минералне воде и столетним шумама. Као контраст сурим падинама Каблара, падине Овчара се блаже спуштају до реке, прекривене зеленим и шумским масивима.

OVČAR МOUNTAIN (985 m)

The river of Zapadna Morava shaped the Ovčarsko-Kablarska gorge between the mountains of Ovčar and Kablar (889 m), rich in flora and fauna, with springs of hot and healing mineral water and centuries-old forests. As a contrast to grey slopes of the Kablar, the slopes of Ovčar mildly go down to the river, covered with greenery and forest massifs.

268

174

Околина Студенице~Vicinity of Studenica

ПЛАНИНА ГОЧ (1.124 м)

Спада у средње високе планине с пријатном и умереном планинском климом. Обрасла је буковом и јеловом шумом, а заступљени су и гочки бор и храст китњак.

GOČ МOUNTAIN (1,124 m)

269

It belongs to medium high mountains with pleasant and moderate mountain climate. It is overgrown with beech and fir forest, with black pine and Sessile oak represented as well.

Околина Студенице~Vicinity of Studenica

270

175

271

ЂАВОЉА ВАРОШ

Југоисточно од Куршумлије, на планини Радан, у близини Пролом бање, налази се редак геоморфолошки феномен јединствен у свету, сачињен од земљаних вретенастих фигура прекривених каменим купама насталим дејством ерозије. То су остаци средњовековних рудника, стена у распадању, које су под дејством оксидације разних минерала, ветрова и ерозивног процеса попримили чудновате облике.

ĐAVOLJA VAROŠ (Devil’s Town)

South-east of Kuršumlija, on the Radan Mountain, close to Prolom Banja, there is a rare geo-morphological phenomenon unique in the world, consisting of spindle-shaped earthen figures topped by stone cones, created by erosion. These are the remains of the Middle Ages mines, rocks under decomposition, which got strange shapes under the effects of oxidation of various minerals, winds and erosion process.

272

176

273

Село Борач, Гружа~Borač Village, Gruža

274

177

275

СТУДЕНА ПЛАНИНА — РАВНА ПЛАНИНА (1.543 м)

Простире се од долине реке Ибар на истоку ка планини Гоч, са севера је ограничена долином Брезанске реке а с југа Гокчаницом. Северне стране те планинске греде су претежно под шумом, јужне су обешумљене. 276

178

STUDENA PLANINA — RAVNA PLANINA (1,543 m) (Cold mountain – Flat mountain)

Spread from the valley of the Ibar River on the east toward the Goč Mountain, from the north boarded by the Brežanska River’s valley and from the south by the Gokčanica. Northern parts of this mountain ridge are mostly under forests, whereas southern ones are forestless.

Планина Букуља~Bukulja Mountain

277

ПЛАНИНА ГОЛИЈА (1.833 м)

Највиша међу старовлашким планинама и једна од најлепших и најбогатијих планина у Србији, простире се у облику потковице између Ибра, Моравице и Пештера, са непроходним шумама и бујним пашњацима. За Голију се слободно може рећи да је центар реликтних биљних врста и царство планинског јавора. На путу између Каменице и Белих вода у густој четинрској шуми налази се језеро, једно од три језера на надморској висини од око 1.500 метара.

GOLIJA МOUNTAIN (1,833 m)

The highest within the mountain system of Starovlaške Planine, and one of the most beautiful and richest mountains in Serbia, spans in a horseshoe-shape between the Ibar, Moravica and Pešter, with impassable forests and thick pastures. For Golija, one can freely say that it is a center of relict plant species and the empire of Greek maple. On the road between Kamenica and Bele vode, in dense coniferous forest there is a lake, one of three lakes at about 1,500 meters above sea level.

Планина Јавор~Javor Mountain

278

179

279

ПЛАНИНА КОПАОНИК (2.016 м)

Највећи је планински масив Србије смештен између Лаба, Ситнице, Ибра, Јошанице, Расине и Топлице. Име је добио по рудном богатству којим располаже. Због своје вредности 1981. проглашен је националним парком. У западном делу огољен је ерозијом, док су источне делове прекриле четинарске и листопадне шуме. Богатство флоре чине три локална ендемита: копаоничка чуваркућа, копаоничка љубичица и панчићева режуха. 280

180

281

KOPAONIK Đ&#x153;OUNTAIN (2,016 m)

The biggest mountain massif of Serbia, located among the Lab, Sitnica, Ibar, JoĹĄanica, Rasina and Toplica. It was named after its ore resources. Being extremely valuable, in 1981 it was proclaimed national park. Its western part is bald due to erosion, while eastern parts are covered with coniferous and deciduous forests. Richness of the flora is represented by three local endemics: Sempervivum kopaonikensis, Viola kopaonikensis and Cardamine pancicii. 282

181

283

Врх Гобеља, планина Копаоник~Gobelja Peak , Kopaonik Mountain 284

182

285

Планина Копаоник~Kopaonik Mountain

183

184

286

Бела река, планина Копаоник~Bela reka /White River/, Kopaonik Mountain

287

Планина Копаоник~Kopaonik Mountain

288

Планина Копаоник~Kopaonik Mountain

289

185

291

290

186

Река Ибар - Ibar River

Велика Хоча - Velika Hoča

Руговска клисура - Rugovo Gorge

Пећка Патријашија - Pećka Patrijaršija /Peć Patriarchy/

Шар планина - Šara Mountain

Велика Хоча, Косово~Velika Hoča, Kosovo

291. Шар планина~Šara Mountain

292

ШАР ПЛАНИНА (2.651 м)

Простире се од Лепенице на истоку – до албанске границе на западу, од извора Вардара на југу – до Призренске Бистрице на северу. Изгледом, висином и пространством, Шара има доминанатан положај на Балканском полуострву. Испод самог гребена Шар планине леже бројни циркови, у којима су се сместила многа ледничка језера. С југоисточне стране одаје слику питомости и поред високих кота којима доминирају зелени пашњаци, док на северозападној страни показује суровост стрмих и стеновитих падина. У овом националном парку наилази се на мешовите листопадне шуме, чисте или мешовите шуме мунике и чисте шуме смреке.

ŠAR PLANINA (2,651 m)

Реке Ибар~Ibar River

293

188

Stretching from the Lepenca on the east to Albanian border on the west, from the source of the Vardar River on the south – to Prizrenska Bistrica on the north. By its appearance, height and space, the Šara has the dominant position on the Balkan Peninsula. Below the very ridge of the Šar Planina there are numerous cirques, which host many glacial lakes. When looked from the southeast, it seems mild, in spite of high peaks dominated by green pastures, whereas its northwestern part reveals ruggedness of steep and rocky slopes. In this national park, there are mixed deciduous forests, pure or mixed Bosnian pine forests, and pure spruce forests.

Руговска клисура, Косово~Rugovo Gorge, Kosovo

294

Пећка Патријашија~Pećka Patrijaršija /Peć Patriarchy/

295

189

А У Т О Р И Ф О Т О Г РА Ф И Ј А ~ AU T H O R S O F T H E P H O T O G R A P H S Александар Антић~Aleksandar Antić 59, 199, 233, 255, 257; Лидија Антоновић~Lidija Antonović 87; Маја Аранђеловић~Maja Aranđelović 109, 223, 276; Бранислав Бацковић~Branislav Backović 114, 121; Горан Бендеља~Goran Bendelja 202, 271;

Чедомир Биуковић~Čedomir Biuković 2, 35, 37, 159;

Исидора Бојовић~Isidora Bojović 27, 29, 41, 49; Драган Боснић~Dragan Bosnić 162, 164, 191, 205, 206, 220, 225, 238, 251, 252, 272, 277, 291, 293; Александар Бренђан~Aleksandar Brenđan 8;

Бранислав Бркић~Branislav Brkić 86, 95, 97, 99, 101, 102, 134, 140, 141, 160, 244;

Божидар Витас~Božidar Vitas 19, 266, 274; Желимир Гвојић – Ел гвојос~Želimir Gvojić – El Gvojos 7, 15, 24, 190; Синиша Граовац~Siniša Graovac 30, 53, 111, 184, 288;

Душко Дамјановић~Duško Damjanović 16, 33, 71, 72, 106, 241;

Светлана Дингарац~Svetlana Dingarac 88, 96, 193, 200, 231, 235, 278; Владимир Ђунић~Vladimir Đunić 36; Роман Ђурић~Roman Đurić 192, 196, 207; Жељко Ђурић~Željko Đurić 12, 32, 45; Славко Ђурић~Slavko Đurić 240; Милан Живковић~Milan Živković 4, 17, 42, 43, 46, 55; Милош Здравковић~Miloš Zdravković 248, 249, 250; Марија Иванишевић~ Marija Ivanišević 228; Драган Илић~Dragan Ilić 163; Бранко Јаковљевић~Branko Jakovljević 66; Мирослав Јеремић~Miroslav Jeremić 113, 117, 119, 122, 133, 144, 167, 168, 171, 172, 173, 186, 187, 188, 189, 194, 204, 212, 213, 219; Александар Јовановић~Aleksandar Jovanović 143, 151; Бранко Јовановић~Branko Jovanović 56, 57, 62, 65, 69, 74, 75, 82, 91, 93, 264; Душан Јовановић~Dušan Jovanović 84, 279, 280; Синиша Јовановић~Siniša Jovanović 110; Рајко Каришић~Rajko Karišić 18, 217, 222, 227; Драган Кезмић~Dragan Kezmić 267; Ана Колџић~Ana Koldžić 156; Марија Костић~Marija Kostić 236; Станко Костић~Stanko Kostić 89, 94, 104, 105; Драган Лапчевић~Dragan Lapčević 226, 286;

Раде Крстинић~Rade Krstinić 13, 63, 92, 116, 176, 283; Божана Маринчек~Božana Marinček 10, 64, 67, 70, 73, 78, 80, 83, 107, 155, 157, 180;

Милан Марковић~Milan Marković 68, 120, 147, 148, 149, 174, 178, 185, 224; Милан Мелка~Milan Melka 208, 229, 263, 281;

Борислав Миловановић~Borislav Milovanović 282;

Велибор Борко Миловановић~Velibor Borko Milovanović 38, 39, 40; Зоран Миловановић~Zoran Milovanović 285;

Бранко Матић~Branko Matić 129, 138, 145, 146, 161, 170, 177, 182; Виолета Миловановић~Violeta Milovanović 11, 25, 26;

Вукомир Милојевић~Vukomir Milojević 256;

Радојца Раша Милојевић~Radojca Raša Milojević 98, 123, 130, 245, 247, 253, 254, 259, 265; Предраг Милорадовић~Predrag Miloradović 112, 269; Предраг Мирковић~Predrag Mirković 218; Милан П. Михајловић~Milan P. Mihajlović 166; Зоран Мојсин~Zoran Mojsin 284; Тадаши Нагаи~Tadashi Nagai 60, 61; Горан Николашевић~Goran Nikolašević 221; Владимир Николић~Vladimir Nikolić 79, 81;

Драган Обрадовић~Dragan Obradović 137;

Дејан Павловић~Dejan Pavlović 154; Зоран Павловић~Zoran Pavlović 118, 158, 195, 209, 210, 230; Томислав Петровић~Tomislav Petrović 85, 108, 275, 292; Зоран Пламенац~Zoran Plamenac 175; Слађана Поповић~Slađana Popović 31, 273; Зоран Пургер~Zoran Purger 103;

Мирослав Предојевић~Miroslav Predojević 136, 153, 183, 201, 232, 246, 262, 287, 289;

Миро Радмиловић~Miro Radmilović 76, 77;

Александар Радош~Aleksandar Radoš 5, 9, 261, 268, 270, 290, 294, 295;

Миленко Радованов~Milenko Radovanov 50;

Велимир Саватић~Velimir Savatić 125, 126, 127, 128; Миленко Савовић~Milenko Savović 242, 243; Роберт Семниц~Robert Semnic 28; Нандор Силађи~Nandor Szilagyi 34, 47, 48;

Здравко Симијоновић~Zdravko Simijonović 14;

Бранислав Станковић~Branislav Stanković 20, 21, 22, 23, 124, 131, 132, 211, 214, 215;

Драгана Станковић~Dragana Stanković 234;

Небојша Станковић~Nebojša Stanković 258; Дамир Стоиљковић~Damir Stoiljković 100; Александар Стојановић~Aleksandar Stojanović 260;

Весна Стојаковић~Vesna Stojaković 1, 3, 44;

Бранислав Стругар~Branislav Strugar 6, 54, 203; Владан Танасковић~Vladan Tanasković 139, 152, 165, 181, 197; Марко Танасковић~Vladan Tanasković 179; Филип Танасковић~Filip Tanasković 150, 169; Владимир Тирнанић~Vladimir Tirnanić 115, 135; Томаш Тот~Tomás Tóth 51, 198, 237;

Геза Фаркаш~Geza Farkas 52, 142, 216;

Божо Шћепановић~Božo Šćepanović 90, 239. 190

Марјан Флоршиц~Marjan Floršic 58;

ЛЕПЕ ШУМЕ СРБИЈЕ фотомонографија Издавач Helicon Publishing, Панчево За издавача Велимир Живковић Реализација Фото савез Србије, Београд За реализатора Бранислав Бркић Главни и одговорни уредник Мирослав Предојевић Извршни уредник Миро Радмиловић

BEAUTIFUL FORESTS OF SERBIA Photo-monograph Publisher Hellicon Publishing, Pančevo For the publisher Velimir Živković Realization Photo Association of Serbia, Belgrade For the realizer Branislav Brkić Editor in chief Miroslav Predojević Executive editor Miro Radmilović

Уређивачки одбор Мирослав Предојевић Миро Радмиловић Душан Јовић Владета Коларевић Бранислав Бркић Зоран Павловић

Editorial board Miroslav Predojević Miro Radmilović Dušan Jović Vladeta Kolarević Branislav Brkić Zoran Pavlović

Рецензија Др Миланка Тодић

Refereeing Milanka Todić, PhD

Прелом и дизајн ВАФ маркетинг агенција, Београд — Тодор Војновић Лектура и коректора Љиљана Лазић Превод Гордана Ристић Штампа Ротографика, Суботица Новембар 2008. Тираж 1.000 примерака

Page layout and design VAF marketing agency, Belgrade — Todor Vojnović Proofreading and correcting Ljiljana Lazić Translation Gordana Ristić Printed by Rotografika, Subotica November, 2008 Circulation 1,000 copies

191

Издавање ове фотомонографије омогућило

Реп у блика Ср бија МИНИСТАРСТВО ПОЉОПРИВРЕДЕ, ШУМАРСТВА И ВОДОПРИВРЕДЕ Управа за шуме

The publishing of this photo-monograph was made possible by the Republic of Serbia Ministry of Agriculture, Forestry and Water Management Forestry Directorate

ЦИП — Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 630*1(497.11) (084.12) Лепе шуме Србије : [фотомонографија] / [главни и одговорни уредник Мирослав Предојевић ; аутори фотографија Александар Антић ... [и др. ] ; превод Гордана Ристић] . - Панчево : Helicon Publishing, 2008 (Суботица : Ротографика ) . - [192] стр. : фотогр. ; 33 cm Кор. насл. - Упоредо срп текст и енгл. превод. - Тираж 1.000. - Стр. [3] : Предговор -Мирослав Предојевић. ISBN 978-86-84963-19-4

192

a) Шуме - Србија - Албуми COBISS.SR-ID 152980492