Primeri restruktuiranja Čeških i Poljskih drţavnih šuma Umesto uvoda Radim u ńumarstvu preko 30 godina, bavio sam se istorijatom ńumarstva u Srbiji a malo i organizacijom ńumarstva i u Srbiji i u Evropi. Smatram da treba koristiti iskustva, da bi se izvrńilo restruktuiranje ńumarstva u Srbiji uz prilagodjavanje specifičnostima. Zasigurno će više koristiti iskustvo istočnoevropskih zemalja. No i od Austrijanaca moţemo nešto naučiti u vezi gazdovanja nekretninama, profitnim centrima…ili pak, savezna drţava a jedno drţavno preduzeće… Možda će nekom koristiti da pročita kakao je izvrńeno restruktuiranje Čeńkih i Poljskih državnih ńuma. Koristio sam internet kao i radove kolega iz Hrvatske. Moj lični stav je: -Sagledati iskustva drugih, uz ńire učeńće struke, definisati jasna pravila, imajući u vidu specifičnosti uz pońtovanje principa: -decentralizacija, odnosno, centralno okvirno upravljanje, decentralizovano detaljno upravljanje. -Uskladjenost izmedju zadataka, kompetencije i odgovornosti i, definisati optimalnu organizaciju uz odvajanje imovinu Drţave i Preduzeća……. 4.1.2017. Valjevo Dragić Tomić No, kako su to uradili drugi…nismo mi najpametniji, mada mislimo da jesmo….a nisu najpametniji ni oni koji su na odredjenim pozicijama….. Sadašnje stanje organizacije po prosečnim površinama organizacionih jedinica: Drţavne šume Poljske i Češke –organizacija Poljske drţavne šume http://www.lasy.gov.pl/our-forests/polish-forests Češke drţavne šume http://www.lesycr.cz/Stranky/default.aspx http://www.lesycr.cz/o-nas/profil-firmy/Stranky/default.aspx Država
Čeńka www.lesycr.cz Poljska www.lp.gov.pl
Povrńina državnih ńuma
Broj reg.direkcija ili ŃG
1 300 000
Prosečna Broj povrńina Ńumskih ńuma po uprava direkciji ha 12 108 000 72
7 600 000
17
450 000
430
Prosečna povrńina ńuma po ŃU ha 18 000 17 000
„Srbijańume“ „Vojvodinańume“ Svega Srbija
900 000 130 000 1 030 000
17 4 21
53 000 32 500 49 000
67 19 86
13 000 6 800 12 000
POLJSKE DRZAVNE ŠUME DANAS Poland takes the leading position in Europe as far as the forest area is concerned. The forests overgrow 9.1 million hectares which is 29.4% of the territory of Poland. The vast majority of this area are forests owned by the state, out of which almost 7.6 million hectares are under the State Forests National Forests Holding management.
Director-General of the SF appointed by the Minister of the Environment. He manages the organization by issuing ordinances and decisions. His office is the Directorate-General of the State Forests – a central unit and the advisory body to the director-general is the Council of the State Forests. Regional directorates of the SF (17). Their task is to supervise the subordinate units and to coordinate their activities. Forest districts (430). They conduct forest management on the basis of the forest management plan. The forest district manager is responsible for the condition of forest in the district area. The forest districts are divided into forest units.
POLJSKE DRZAVNE ŠUME posle restruktuiranja 2000 godine Organizacijska struktura je trostepena. Čini je Generalna direkcija te 17 regionalnih direkcija. Regionalne direkcije su sastavljene od šumarija, ukupno njih 438. Šumarije su podeljene na revire prosečne veličine oko 1000 ha. Gazdovanje ńumama spada pod nadležnost Ministarstva za zaštitu prirode. Statutom i posebnim odlukama ustanovljen je i kolegijum Poljskih drţavnih šuma, koji je savetodavno telo generalnog direktora. Njega čini 40 najeminentnijih stručnjaka za pojedina područja, a biran je po posebnim kriterijumima. . Povrńina je približno 7,5 mil. ha, zaposlenih približno 35 000 (u direkciji 100 zaposlenih), etat cca 22 mil. m3 bruto ili 19,9 m3 neto. Pre restrukturiranja bilo je zaposleno oko 80 000 osoba. Proces restrukturiranja započet je od 1990. Pristup je bio politički. Temeljno polazińte im je bilo da je Država kao vlasnik je najbolji garant za trajno gazdovanje ńumama . Kako je Poljska administrativno podeljena u Vojvodstva (regionalna podela) u početku se htelo da se i ńumarstvo organizuje po Vojvodstvima i njima odgovara. Ta ideja je napuńtena i od političara, jer se shvatilo da bi to ugrozilo trajnost.
Drugo razmińljanje bilo je u pravcu privatizacije i reprivatizacije (vraćanje bivńim vlasnicima). U tom kontekstu je bilo razmatrano preduzeće kao deoničarsko druńtvo bivńih vlasnika. TakoĎe je bilo ideja da se ńumarije osamostale u potpunosti. U raspravama su sve ove ideje ocenjene štetnim za šumu. Konačno je dogovoreno da se bivšim vlasnicima plati kompenzacija, a ne da se vraća šuma. POLJSKE DRZAVNE SUME KARTA REGIONALNIH DIREKCIJA I ŠUMARIJA
- sedińta regionalnih direkcija - granice regionalnih direkcija - granice ńumarija
Ukupma povrńina ńuma 7 483 400ha Prosečna povrńina ńuma RDPDS 440 200ha Prosečna povrńina ńuma ńumarija 17 000ha Prosečan broj ńumarija u okviru RDPDS 26
PREGLED POVRŠINA ŠUMA PO REGIONALNIM DIREKCIJAMA Broj šumarija po regionalnim direkcijama
Rb.. RDPDS
Broj ńumarija
Povrsine ńuma Rb.. regionalnih dir.ńuma u 000ha
RDPDS
Broi ńumarija
Povrsine ńuma regionalnih dir.ńuma u 000ha
1
Białystok
32
613,5
10
Poznań
26
438,4
2
Gdańsk
15
300,6
11
Radom
23
323,6
3
Katowice
40
632,0
12
Szczecin
35
670,3
4
Kraków
16
173,2
13
Szczecinek
31
629,2
5
Krosno
27
414,8
14
Toruń
27
452,9
6
Lublin
25
416,0
15
Warszawa
14
191,3
7
Łódź
21
290,2
16
Wrocław
33
547,5
8
Olsztyn
33
602,0
17
Zielona Góra
20
444,8
9
Piła
20
343,1
svega
438
7 483,4
RDPDS: Regionalne direkcija poljskih državnih ńuma
Konačno je odlučeno nakon sveobuhvatnih rasprava da ostane jedno preduzeće . U svemu je bila uključena javnost, a bila je potpisivana peticija od graĎana, za očuvanje jedinstva ńuma (200 000 potpisa). Od ukupne povrńine 80% su državne ńume, a 17% privatne i ostalo (gradovi i ostali vlasnici). Ukupna povrńina ńuma u Poljskoj 8 694 000 ha. Treba reći da je u okviru Ministarstvu organizovana posebna državna uprava za nacionalne parkove (22 Nacionalna parka). Nacionalni parkovi imaju svoje uprave i finansiraju se iz budzeta.
ORGANOGRAM POLJSKIH DRZAVNIH SUMA
Preduzeće je samofinansirajuće i potpuno autonomno. Ima šumarija koje posluju s gubitkom. Na nivou preduzeća postoji fond solidarnosti za izravnavanje uslova rada i privreĎivanja, radi odrţivosti načela trajnosti. Fond iznosi oko 14% od ukupnog prihoda od prodaje. Uz 17 uprava – regionalnih direkcija, pod generalnom direkcijom su neposredno joń neke jedinice za usluge sumarijama (Informacijski centar u Varńavi sa izdavačkom delatnosti, Institut za primenjena istraživanja u Badanju, Centar za istoriju i kulturu ńumarstva i Banka gena). Jedno preduzeće smatraju velikom prednońću. Konsenzus nacije je da se ńume ne smeju preterano iskorińcavati. 1991. god. doneli su ZoŃ u kojem je na prvom mestu uloga šuma u OKFŠ, a tek na drugom proizvodnja drvnih sortimenata to je i nacionalni stav.
Naglańena su dva elementa: Učiniti šumarije što samostalnijim, i da budu samofinansirajuće, a drugo stvoriti mogućnosti privatizacije pojedinih sektora, da zaposleni odu u privatnike. Karakter demokratije u ńumarstvu je neńto restriktivniji nego u druńtvu, tačno se mora znati što ko mora raditi i za što je odgovoran. Data su ovlaštenja i odgovornost upravnicima šumarija. Osnovna politika direkcije je ne da daje planove i kreira politiku šumarije već samo da uravnoteţuje i objektivizira uslove, a šumarije same kreiraju politiku. Ńto je upravnik slobodniji to je veći njegov prihod. Generalna ńumarska inspekcija koja je podreĎena generalnom direktoru vrńi punu kontrolu tako da nema anarhije. Tu radi 107 inspektora i svaku ńumariju obrade u 5 godina. Sastav kontrole ima u inspekciji i internu ńumarsku policiju koja kontrolińe rad svih nivoa. Privatizacija je drugi važan aspekt. Pre restrukturiranja su imali 80 000 zaposlenih. Proizvodni radnici su otińli u privatnike. Sada ih ima 35000. Administraciju nisu adekvatno smanjili. Malo administracije je otińlo van i sada im pruža usluge u planiranju. Broj administracije sada je odreĎen prema povrńini ńumarija (u proporcijama). Pre 70 god. bilo je 3,12 administrativca na 1000 ha. To je joń i danas. . Imaju sistematizaciju sa opisom poslova administracije. Prosečna plata je 30% veća od proseka u Poljskoj. To im je dobro za držanje discipline politike plata i ne misle ići preko toga. To se mesečno kontrolise sa javnim podacima o platama. Direkcija ima sada zaposleno 100 osoba. Pitanje odnosa Ministarstva prema generalnoj direkciji: Ministarstvo nadzire rad direkcije i direktora. Direktor odgovara ministru. Ministar odreĎuje i procenat fonda solidarnosti za pokrivanje gubitaka. Ministar potpisuje imenuje direktora. Nema upravni ni nadzorni odbor. Direktor vodi preduzeće i odgovara. On ima svoje savetodavno telo koje se jednom godišnje sastaje i savetuje za ocenu i usvajanje planova (kolegijum od 40 stručnjaka). Sav prihod je planiran u troškove. Sve se ulaţe u razvoj. Plaćaju samo šumarsku taksu lokalnim zajednicama, a ne u budzet. Dobija se deo sredstava iz budzeta, ali je namenski za imovinske probleme (odštetu vlasnicima). On se može koristiti i za pošumljavanje napuńtenih poljoprivrednih povrńina. Godińnje se može pońumiti oko 10 000 ha poljoprivrednih povrńina. Privatnim ńumovlasnicima se daju besplatne sadnice čija cena se pokriva iz budzeta.. Planiranje počinje od ńumarije i ide do Regionalne direkcije te do Generalne direkcije. Infrastrukturu čini umreženi informatički sastav. Ostalo Počele su inicijative ohrabrivanja odlaska zaposlenih u privatnike i tako podstiču preduzetnińtvo. Zaposleni, niti članovi, ne mogu imati privatnu firmu Tu je i lovno gazdovanje.
ORGANIZACIJA ČEŠKIH DRŽAVNIH ŠUMA nakon restruktuiranja Vlada Republike Čeńke donela je “Osnovne principe drţavne politike o šumarstvu” i na temelju toga je dopunjen Zakon o ńumama (od 1995.), kojim je odreĎena organizacija ńuma u državnom vlasnińtvu. Sedam ńumskih gazdinstava gazdovalo je sa 2,637 mil. ha ńuma (100% državnih ńuma). Od 49 000 zaposlenih bilo je 14 000 stručno – tehničkog osoblja. Sve poslove i temeljne i pomoćne, radili su 100% u vlastitoj režiji. Prosečna površina šumskog gazdinstva bila je oko 300 000 ha. Povrńina ńumarije od 20 000 – 25 000 ha. 40% šuma vraćeno je bivšim vlasnicima (privatnicima, crkvi i gradovima). Direkcija LČR s.p. ima direktnu nadležnost nad organizacijskim jedinicama od oblasnog inspektorata, ńumarije, malog ńumskog gazdinstva, te radnih jedinica. Sedińte Direkcije LČR nalazi se u gradu Hradec Kralove sa 110 zaposlenih. Oblasni inspektorati sa 155 zaposlenih imaju samo kontrolnu funkciju nad ńumarijama i radnim jedinicama, a direktno su odgovorni Direkciji. U 87 šumarija prosečne površine 17 000 ha i sa prosečno 10 revira zaposleno je 1 836 zaposlenih i to je samo stručno tehničko osoblje. Za te ńumarije sve direktne radove: uzgajanje ńuma, iskorińtavanje ńuma, prodaja , te izgradnja i održavanje ńumskih saobracajnica obavljaju usluţna preduzeća nastala iz bivńih 7 ńumskih gazdinstava kao i nova osnovana privatna preduzeća. U 1999. godini 200 uslužnih preduzeća obavilo je 93% svih radova u LČR s.p. Pet šumarija i radna jedinica semenarstva sa ukupno 1 778 zaposlenih ili prosečno 356 od toga 411 stručno – tehničkog osoblja i 1 367 ńumskih radnika. Ovih pet ńumarija organizovane su na isti način kao ńto su bili i sedam ńumskih gazdinstava pre demokratskih promena, a to znači da obavljaju sve poslove u vlastitoj režiji ńto je u 1999. godini iznosilo 7% od svih radova u LČR s.p. U ńest radnih jedinica za gazdovanje vodama ukupno je 56 zaposlenih (samo stručno – tehničko osoblje) ili prosečno 9 zaposlenih po radnoj jedinici. LČR s.p. gazduju sa 19 000 km vodnih tokova U LČR s.p. je sveukupno 3 935 zaposlenih. Danas nakon deset godina postojanja nove organizacije ńumarstva u Republici Čeńkoj zadovoljni su i zaposleni državnog preduzeća LČR s.p. i uslužnih preduzeća (d.d.) nastalih iz bivńih sedam ńumskih gazdinstava
ORGANIZACIJA ČEŠKIH DRŢAVNIH ŠUMA -Pre promena MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE, ŃUMARSTVA I VODA REPUBLIKE ČEŃKE (1) ŃUMSKA GAZDINSTVA (7) ŃUMARIJE REVIRI
(105) RADNE JEDINICE ZA MEHANIZACIJU I GRADJEVINARSTVO
(Broj organizacionih jedinica) ukupna povrńina državnih ńuma 2 637 000ha prosečna povrńina ńuma gazdinstva 380 000ha prosečna povrńina ńuma ńumarije 25 000ha prosečan broj ńumarija u okviru jednog gazdinastva 15 -Posle promena
ukupna povrńina državnih ńuma 1 460 000ha prosečna povrńina ńuma ńumarije 17 000ha (ovo se odnosi na 87 ńumarija)