36 minute read
Zoran Janjetović Građa o Folksdojčerima u fondovima BIA-e u Arhivu Srbije
DG Jahrbuch, Vol. 24, 2017. str. 337-342 Zoran Janjetović: Građa o Folksdojčerima u fondovima BIA-e u Arhivu Srbije
dr. sc. Zoran Janjetović UDK: 323.15(497.11=112.2)(091) Institut za noviju istoriju Srbije Pregledni rad Trg Nikole Pašića 11, Beograd Primljeno: 25.8.2017. vanilica@ptt.rs Prihvaćeno: 25.8.2017.
Advertisement
Rad daje kratzak prikaz sadržaja fondova Arhiva Srbije u Beogradu koje je Bezbednosno-informativna agencija predala pre nekoliko godina a koji se tiču Folksdojčera u Vojvodini, ali i drugim delovima Jugoslavije.
Ključne reči: Arhiv Srbije, Bezbednosnoinformativna agencija, Folksdojčeri, Vojvodina
Proces oslobađanja od negativnog nasleđa komunističkog društveno-ekonomskog sistema je u Srbiji počeo kasnije nego u drugim zemljama istočne i jugoistočne Evrope i do danas nije završen. I dok se u nekim oblastima (npr. privreda, mediji) otišlo vrlo daleko u demontiranju socijalističkog nasleđa, sa arhivima i tajnim službama stvar teče mnogo sporije. Tako je Bezbednosno-informativna agencija, de facto naslednica komunističkih tajnih službi, tek između 2004. i 2008. godine predala deo svoje arhivske građe Arhivu Srbije. Ukupno je predato 80.000 dosijea sa preko 400.000 stranica, što iznosi 316,12 dužnih metara građe, koja obuhvata dokumente iz razdoblja od 1935. do 1980. godine. Dokumenti su složeni u 941 fasciklu podeljenu u 9 grupa. Građa o kojoj je reč sadrži doumente o ratnim zločincima raznih narodnosti, četnicima, ustašama, ljotićevcima, balistima, nacistima, gestapovcima, saradnicima kolaboracionističke Specijalne policije i kolaboracionističke srpske vlade, ruskim belogardejcima, verskim zajednicama, srpskim antikomunistima, političkoj emigraciji, IB-ovcima i nacionalnim manjinama. Među 941 fasciklom vrlo različitog obima (od desetak do više hiljada strana), nalazi se i sedamnaest dosijea o Folksdojčerima – najvećim delom sa teritorije današnje Republike Srbije, iako ima i onih koji govore o nemačkoj manjini u drugim delovima Jugoslavije.
Njihov sadržaj je dosta raznolik a tiče se građe koja pokriva period od tridesetih do početka šezdesetih godina XX veka. Fascikle sadrže najvećim delom originalne dokumente nastale u OZN-i (Odeljenje za zaštitu naroda) i UDB-i (Uprava državne bezbednosti). Među njima su doušnički izveštaji, elaborati, zapisnici sa saslušanja okrivljenih i svedoka, personalni dosijei, fotografi je itd. Pored toga, u njima se mogu naći prevodi nemačkih dokumenata iz doba Drugog svetskog rata, kao i neki originali. Građa sadrži obilje podataka o nacifi kaciji pripadnika nemačke nacionalne manjine u Kraljevini Jugoslaviji i saradnji Folksdojčera sa nemačkim okupacionim aparatom – što je sve poslužilo za kolektivno kažnjavanje pripadnika te narodnosti po završetku Drugog svetskog rata. Za mnoga naselja u kojima je živelo (i) nemačko stanovništvo postoje više ili manje obimni elaborati koji prikazuju istorijat nemačkog življa u dotičnom mestu često od naseljavanja do doba nastanka elaborata. Drugi pak, sadrže istorijat od tridesetih godina XX veka do vremena pisanja elaborata. Pri tom se ne radi samo o naseljima u glavnoj oblasti u kojoj su Nemci živeli (Srem, Bačka, Banat), već često i o mestima u unutrašnjosti Srbije u kojima su postojale srazmerno brojnije grupe Folksdojčera (Požarevac, Kostolac, Smederevo). U mnogim elaboratima navedena su i imena UDB-inih operativaca koji su ih pisali, ali nažalost često, ne i izvori materijala koji je obrađen. U tim slučajevima možemo samo pretpostaviti da su elaborati rađeni na osnovu istog tipa građe koji je pohranjen u fasciklama predatim Arhivu Srbije: izjava svedoka, zaplenjenih nemačkih dolumenta, saslušanja okrivljenih ili njihovih pisanih ispovesti. U vreme kada su nastajali elaborati – od 1940-ih do početka šezdesetih godina broj tzv. „zavičajnih knjiga“ koje su u emigraciji objavljivali izbegli Folksdojčeri još nije bio tako velik, a u mnogim naseljima koja su obrađena u elaboratima Nemci su
DG Jahrbuch, Vol. 24, 2017. str. 337-342 Zoran Janjetović: Građa o Folksdojčerima u fondovima BIA-e u Arhivu Srbije
DG Jahrbuch, Vol. 24, 2017. str. 337-342 Zoran Janjetović: Građa o Folksdojčerima u fondovima BIA-e u Arhivu Srbije
činili samo mali deo stanovništva, pa o njima „zavičajne knjige“ nikad nisu ni nastale. Štaviše, nema nikakvih naznaka da su pisci elaborata koristili i one „zavičajne knjige“ koje su već postojale u doba nastanka elaborata. Možda jedno od najvrednijih saznanja koje pruža građa o kojoj je reč, je dokaz koliko je kolektivno kažnjavanje Folksdojčera bilo nepravedno. Nije potrebno dokazivati da je princip kolektivne krivice neprihvatljiv, ali građa koju je BIA ustupila Arhivu Srbije jasno pokazuje da su komunističke vlasti potpuno svesno donele paušalnu odluku o bezobzirnom kažnjavanju cele nacionalne manjine iako su njihovi sosptveni istražni organi otkrili pojedinačne krivce, kao i stepen njihove krivice, odnosno utvrdili za koje osobe je postojala osnovana sumnja da su tokom rata nešto skrivile. Jasno je da su istražni organi takođe bili pod uticajem ideologije, utisaka iz upravo okončanog brutalnog rata i da su se u traganju za krivcima rukovodili koliko stvarnom željom za kažnjavanjem krivaca, toliko i osvetom i političkim ciljevima vlasti (tj. željom za obračunavanjem sa ideološkim i klasnim neprijateljem), te da bi neki njihovi nalazi sigurno bili oboreni pred poštenim sudom. Velikoj većini Folksdojčera nije bila pružena prilika da se brane makar pred komunističkim sudom već su kolektivno proglašeni za krivce. Međutim, neki Folksdojčeri jesu bili izvedeni pred sudove novih vlasti i osuđeni, a građa BIA-e sadrži i dokumente iz kojih se to vidi. Ona, ipak ne sadrži i sudske spise, odnosno, iz pojedinih personalnih dosijea se vide krivična dela zbog kojih su neka lica osuđena, kao i dužina kazne, ali se ne može rekonstruisati istražni i sudski postupak. Iz dokumentacije BIA se vidi i da je velik deo osumnjičenih napustio Jugoslaviju pre uspostavljanja nove vlasti, što je kažnjavanje nedužnih Nemaca koji su ostali u zavičaju učinilo još nepravednijim. Pored toga, u nekim od fascikli se mogu naći i spiskovi Folksdojčerskih funkcionera, aktivista i pripadnika okupacionog aparata koji su streljani prilikom preuzimanja vlasti od strane komunista.
I dok su saznanja do kojih su dolazili istražitelji našla veliku primenu u komunističkoj istoriografi ji o predratnoj i ratnoj aktivnosti Folksdojčera (čak i kad za pisanje istoriografskih radova nisu korišćeni konkretno dokumenti o kojima ovde govorimo), o njihovoj sudbini nakon raspuštanja logora je kod nas malo pisano. Pri tom i ono što je objavljeno na tu temu, pisano je uglavnom na osnovu iskaza savremenika a ne na osnovu arhivskih dokumenata. Dokumenti BIA-e po prvi put omogućavaju da se, makar stidljivo, zaviri iza kulisa politike jugoslovenskih komunista prema nacionalnim manjinama, pa i prema Nemcima. Ovo se pre svega odnosi na ocene jugoslovenske tajne policije koje su se ticale državljanske pouzdanosti i moralno-političke podobnosti pripadnika nacionalnih manjina. Građa o tome je izuzetno nepotpuna i nikako ne može poslužiti za celovito sagledavanje položaja nacionalnih manjina, a pogotovo ne nemačke. Ona je, međutim, dovoljno bogata da omogući izvlačenje nekih zaključaka, ili bar da služi kao indikator socijalnog sastava, profesionalne strukture, raspoloženja i stavova Folksdojčera koje je UDB-a držala pod nadzorom.
Dokumenti o nemačkoj manjini se nalaze u tri odeljka arhiva BIA-e predatih Arhivu Srbije: u onima označenima sa I, II i V. Treba reći da su fascikle koje sadrže materijal o domaćim Nemcima samo manjim delom grupisane zajedno (fascikle sa signaturama BIA, II/79, 80, 81 i 83) što je svakako uslovljeno njihovim mestom u nekadašnjem UDB-inom arhivu. Treba istaći da je građa predata nesređena kao i to da je autor ovog rada obično bio njen prvi korisnik. To je značilo da je posle naručivanja građe trebalo sačekati nekoliko dana da arhivski radnici pregledaju dotične dokumente i da na svaki udare pečat arhiva. U slučajevima kada su fascikle brojale više stotina, ili preko 1000 dokumenata period čekanja je bio duži. Ovaj postupak je s jedne strane pokazao nedostatak radne snage u Arhivu, a s druge to da građa o Folksdojčerima do sada nije pobudila zanimanje istraživača.
Zbog manjka prostora, u nastavku ćemo se ukratko osvrnuti samo na sadržaj nekoliko najzanimljivijih fascikli. Fascikla I/216 sadrži dokumente s početka pedesetih godina o klubu nemačkih trudbenika u Novom Sadu. Oni su posebno dragoceni jer su dokumenti o organizaciji nemačke manjine posle raspuštanja logora i u procesu njene integracije u socijalistički sistem dosta oskudni. Iz njih se vidi da na rukovodećim mestima u klubu nisu bili domaći Nemci, već oni iz Nemačke koji su posle zarobljeništva ostali kao stručni radnici. Razlog tome je mogla biti njihova viša stručna sprema, njihova želja da sebi poboljšaju položaj, ili nesklonost domaćih Nemaca da se prihvate rukovodećih funkcija u bilo kakvoj organizaciji – pa čak i u jednoj čije osnivanje su podstakle same vlasti. Iz dokumenata se vidi i nezadovoljstvo vlasti ponašanjem rukovodilaca i nekim pojavama u klubu: nacionalizmom, okupljanjem lošeg društva, zanemarivanjem političkog rada, agitacijom za iseljavanje i neprijateljstvom prema FNRJ. Nažalost ovi dokumenti osvetljavaju samo taj aspekt postojanja kluba a ne govore ništa o njegovom radu. Zabeležen je i otpor učlanjivanju u klub iz straha da je to nešto slično nekadašnjem Kulturbundu – što pokazuje da je nemačko stanovništvo posle loših iskustava postalo oprezno.
Fascikla II/54 sadrži niz vrlo detaljnih elaborata o nemačkom aparatu vlasti u okupiranom Banatu. Pored toga u njoj su i prevodi nemačkih policijskih dokumenata: elaborata, izveštaja, spiskova, dopisa, spiskova uhapšenih, osumnjičenih i doušnika. U ovoj fascikli je posebno zanimljiv spisak 643 osobe likvidirane od strane OZN-e i 494 lica osuđenih na vrmenske kazne. Zanimljivo je da većinu među streljanima čine Srbi i Mađari, dok su Hrvati i Nemci mnogo manje zastupljeni. Ovo se objašnjava malim ukupnim brojem Hrvata u pokrajini, kao i velikim brojem odbeglih Folksdojčerskih funkcionera. Fascikla sadrži i izveštaje o radu UDB-e, tj. materijale o pohvatanim neprijateljima.
U fascikli II/81 se pored ostalog nalazi i spisak 15.854 Folksdojčera koji su po tvrdnjama OZN-e tokom rata bili u službi okupatora, kao i spiskovi Folksdojčera, bivših članova Kulturbunda, SS-a i Gestapoa posalatih na vojni sud ili u logor, kao i streljanih članova Kulturbunda (106) i SS-a (73) u Subotici, kao i nekolicine puštenih (3 Mađara,
DG Jahrbuch, Vol. 24, 2017. str. 337-342 Zoran Janjetović: Građa o Folksdojčerima u fondovima BIA-e u Arhivu Srbije
DG Jahrbuch, Vol. 24, 2017. str. 337-342 Zoran Janjetović: Građa o Folksdojčerima u fondovima BIA-e u Arhivu Srbije
2 Srbina i 2 Nemca). Pored toga tu su i dokumenti lica na izdržavanju kazne – molbe za pomilovanja ili iseljenje iz zemlje. Posebno zanimljiv dokument predstavlja sumarni pregled broja, teritorijalne rasprostranjenosti i socijalne strukture Folksdojčera u užoj Srbiji. Navodi se da ih je 1952. godine u celoj republici bilo 39.000, od toga 29.190 u Vojvodini. U drugom izveštaju je dat još detaljniji pregled za Vojvodinu. U njemu ima dosta informacija o raspoloženju nemačke manjine, političkim stavovma, kriminalitetu, prepisci s rođacima u inostranstvu itd. Slične podatke sadrži i elaborat „Život i rad „Folksdojčera“ po oslobođenju“ s početka 1950-ih godina. Pored toga, u fascikli je i opširan izveštaj o Folksdojčerima u Apatinu iz juna 1953. godine. On sadrži i predloge kako pridobiti pripadnike nemačke nacionalne manjine, odnosno kako izvršiti političku diferencijaciju među njima i jedne pridobiti, a druge podstaći da odu.
Fascikla II/82 za razliku od većine drugih, sadrži materijal koji se ne tiče Nemaca u Vojvodini, odnosno Srbiji, već u Hrvatskoj. Reč je o elaboratu „Volksdeutscheri (u Hrvatskoj i Sloveniji do početka rata)“. On daje pregled istorije Nemaca u tim krajevima od naseljavanja. Posebna pažnja je posvećena međuratnom razdoblju, nacionalnom buđenju i širenju nacističkog uticaja. Potom sledi detaljni pregled podataka o Folksdojčerskom stanovništvu po kotarima i mestima: broja, delimično profesionalne strukture i uvek političkog držanja. Izgleda da su korišćeni podaci koje su prikupile okružne komisije za ispitivanje zločina okupatora i njihovih pomagača. To ponovo pokazuje da su se jugoslovenske komunističke vlasti dobro potrudile da se obaveste o političkom raspoloženju i držanju jugoslovenskih Nemaca, ali da iz političkih razloga nisu htele da individualizuju odgovornost za držanje u Drugom svetskom ratu pripadnika ove manjine.
U celini uzevši, fondovi o Folksdojčerima koje je BIA ustupila Arhivu Srbije su nejednakog obima i vrednosti. Za period Drugog svetskog rata, a delimično i razdoblje pre njega, dosta su bogati podacima. Oni se pre svega odnose na Banat i ostatak Vojvodine, ali i na Hrvatsku. Mnogo manje su izdašni kada je u pitanju vreme posle Drugog svetskog rata. Za to razdoblje praktično postoje samo dokumenti koji govore o vremenu posle raspuštanja logora za Nemce. Podaci u njima su fragmentarni, ali ipak upućuju na neke zaključke o politici jugoslovenskih vlasti prema Folksdojčerima, koji se dobro dopunjuju sa podacima poznatim iz drugih izvora. Oni omogućavaju da se donekle sagleda socijalna, polna i starosna struktura nemačkog stanovništva posle 1948. godine, kao i delimično njeni politički stavovi. Međutim, za pisanje jedne opsežnije i detaljnije istorije Nemaca u posleratnom periodu još uvek nedostaje mnoštvo dokumenata – ne samo iz policijskih izvora.
Sažetak
Sa demontiranjem nasleđa socijalističkog sistema se u Srbiji počelo kasnije nego u drugim delovima Jugoslavije i Istočne Evrope. Tako je Bezbednosno-informativna agencija (BIA) tek između 2004. i 2008. godine ustupila deo svojih fondova Arhivu Srbije u Beogradu. Među 941 fasciklom, nalazi se i 17 sa građom o Folksdojčerima – uglavnom u Vojvodini (s težištem na Banatu), ali i drugim delovima Jugoslavije. One obuhvataju dokumente nastale od 1935. do 1980. godine. Reč je o doušničkim izveštajima, spiskovima, elaboratima itd. Za mnoge su poznati autori, ali ne i izvori njihovih informacija. Veliki deo građe se bavi učešćem Folksdojčera u Drugom svetskom ratu, odnosno u okupacionom aparatu. Posebno vredne delove predstavljaju spiskovi osumnjičenih, likvidiranih i osuđenih na vremenske kazne. Oni pokazuju da su komunističke vlasti uložile veliki trud da dođu do podataka o odgovornima za kolaboraciju, odnosno da su im bili poznati krivci i stepen njihove krivice. Ta činjenica kolektivno kažnjavanje nemačke manjine čini još nepravednijim. Pored ovoga, jedan manji deo dokumenata se tiče života Folksdojčera posle raspuštanja logora, posebno njihovih udruženja. Ovi dokumenti daju parcijalni uvid u raspoloženje i političke stavove domaćih Nemaca, iako njihova nepotpunost ne omogućava izvlačenje sintetskih zaključaka.
Stoff über die Volksdeutschen in den Beständen der Sicherheitsund Informationsagentur (BIA) im Archiv von Serbien
Zusammenfassung
Die Bewältigung des Erbens des sozialistischen Systemes begann in Serbien später als in den restlichen Teilen Jugoslawiens und Osteuropas. So überließ die Sicherheits- und Infomationsagentur (BIA) erst zwischen 2004 und 2008 einen Teil ihres Bestandes dem Archiv Serbiens in Beograd. Unter den 941 Ordnern befi nden sich auch 17 mit dem Stoff über die Volksdeutschen – meistens in der Vojvodina (mit Akzent auf dem Banat), aber auch den anderen Teilen Jugoslawiens. Sie umfassen Dokumente, die von 1935 bis 1980 entstanden. Es handelt von den Denunziantenberichten, Listen, Elaboraten usw. F¸ur viele sind die Autoren bekannt, aber nicht deren Informationsquellen. Ein großer Teil des Stoff es befasst sich mit der Teilnahme der Volksdeutschen in Zweiten Weltkrieg, bzw. im Besatzungsapparat. Besonders wertvolle Teile stellen die Listen der Verdächtigten, Liquidierten und auf Zeitstrafen Verurteilten dar. Sie zeigen, dass die kommunistische Behörden sich große Mühe gab, zu Angaben über die Verantwortlichen für die Kolaboration zu kommen bzw., dass ihnen die Schuldigen und der Anteil deren Schuld bekannt war. Diese Tatsachen machen die kollektive Bestrafung der deutschen Minderheit noch ungerechter. Außer dem bezieht sich ein kleiner Teil der Dokumenten auf das Leben der Volksdeutschen nach der Aufl ösung der Lager, insbesondere auf ihre Vereine. Diese Dokumente geben eine anteilige Einsicht in die Stimmung und die politische Positionen der einheimischen Deutschen, obwohl ihre Unvollkommenheit keine syntetische Schlussfolgerungen ermöglicht.
DG Jahrbuch, Vol. 24, 2017. str. 337-342 Zoran Janjetović: Građa o Folksdojčerima u fondovima BIA-e u Arhivu Srbije
DG Jahrbuch, Vol. 24, 2017. str. 343-354 Marija Karbić: Neka svjedočanstva suvremenika o opsadi i padu Sigeta na njemačkom...
Dr. sc. Marija Karbić UDK: 94(439 Szigetvar)(091) Hrvatski institut za povijest Pregledni rad Podružnica za povijest Slavonije, Primljeno: 2.10.2017. Srijema i Baranje Prihvaćeno: 3.10.2017. Starčevićeva 8, Slavonski Brod mkarbic@isp.hr
Rad se bavi tekstovima o opsadi i padu Sigeta 1566. na njemačkom jeziku, nastalim neposredno ili u prvim desetljećima nakon samih događaja. Osim o izvješću o padu Sigeta iz rujna 1566., govori se i o prijevodima na njemački jezik Črnkovih uspomena na opsadu i pad Sigeta. Posebno pritom treba istaknuti da je otac autora jednog od njemačkih prijevoda, Reichardta Sorsche, bio sudionik obrane, što nam pokazuje da uz Hrvate i Mađare među braniteljima Sigeta nalazimo i Nijemce.
Ključne riječi: pad Sigeta, Reichardt Sorscha, pisana vrela
DG Jahrbuch, Vol. 24, 2017. str. 343-354 Marija Karbić: Neka svjedočanstva suvremenika o opsadi i padu Sigeta na njemačkom...
Dramatični događaji povezani s opsadom i padom Sigeta, utvrde koja je branila daljnji prodor Osmanlija prema Srednjoj Europi, junačka obrana i pogibija branitelja predvođenih Nikolom Šubićem Zrinskim,1 koji su svojom žrtvom onemogućili nastavak osmanlijskih osvajanja, odmah su odjeknuli diljem Europe, a privlačili su pažnju kako povjesničara tako i javnosti i u stoljećima koja su slijedila.2
Ovim malim prilogom željela sam se pridružiti obilježavanju 450. obljetnice Sigetske bitke te prikazati neka svjedočanstva suvremenika o opsadi i padu Sigeta na njemačkom jeziku, odnosno spise na njemačkom jeziku koji govore o tim događajima, a nastali su neposredno nakon ili u prvim desetljećima po padu Sigeta. No, prije toga, iako se time donekle udaljavam od teme, spomenula bih da nam je jedan Nijemac, Matthias Zündt, znameniti onovremeni grafi čar, ostavio dvije grafi ke povezana s našom temom, portret Nikole Šubića Zrinskog i prikaz opsade Sigeta.3 Nikola je prikazan u zreloj dobi. Na izražajnom licu dominiraju brada i brkovi, a na glavi ima kalpak
1 Operacije oko Sigeta započele su sredinom lipnja, a sam direktni napad početkom kolovoza 1566. godine.
Nakon pada nove i stare varoši, u trenutku kada više nije bilo moguće dalje braniti ni utvrdu, branitelji su krenuli u posljednji juriš. Pritom su uglavnom svi poginuli, a Siget je pao u ruke Osmanlija 7. rujna 1566. godine. O navedenim događajima više vidi u: Hammer-Purgstall Joseph von, Geschichte des Osmanischen Reiches 2, Pest 1834., 308-324; Mesić Matija, Život Nikole Zrinjskoga Sigetskog junaka, Zagreb 1866., 219-295; Klaić Vjekoslav,
Povijest Hrvata 5, Zagreb 1980., 261-264. O obitelji Zrinskih, a napose o Nikoli vidi, npr.: Jurković Ivan,
“Nikola Stariji i Nikola Sigetski“, Povijest obitelji Zrinski. Zbornik, ur. Zoran Ladić i Đuro Vidmarović, Zagreb 2007., 11-19; Pálff y Géza, “Verschiedene Loyalitäten in einer Familie. Das kroatisch-ungarische Geschlecht
Zrinski/Zrínyi in der ‘supranationalen’ Aristokratie der Habsburgermonarchie im 16. und 17. Jahrhundert”,
Militia et Litterae. Die beiden Nikolaus Zrínyi und Europa, ur. Wilhelm Kühlmann, Gábor Tüskés i Sándor
Bene, Tübingen 2009., 11-32; Isti, “A szigetvári Zrínyi Miklós a Magyar Királyság és a Habsburg Monarchia arisztokráciájában”, Zrínyi Miklós élete és öröksége. A 2008. november 7-8-án Zrínyi Miklós születésének 500. évfordulója alkalmábol Szigetváron rendezett konferencia előadásainak szerkesztett szövege, ur. Zoltán Varga,
Szigetvár 2010., 28-48; Varga Szabolcs, Leonidasz a végvidéken. Zrínyi Miklós (1508-1566), Pécs – Budapest 2016.; englesko izdanje: Varga Szabolcs, Europe’s Leonidas: Miklós Zrínyi, Defender of Szigetvár (1508-1566),
Budapest 2016. 2 Odjek ovih događaja u književnosti privlačio je i privlači veliku pažnju znanstvenika različitih profi la, te je književnim djelima inspiriranim sigetskom epopejom posvećena obimna literatura. S obzirom na temu kojom se bavim nije je moguće, a ni potrebno ovdje iscrpno prikazati. Spomenut ću samo neke primjere kao ilustraciju.
Hrvatskim djelima iz 16. i 17. stoljeća bavio se, npr., u svom radu Kolumbić Nikica, “Sigetska epopeja od manirizma do kasnog baroka”, Sigetska epopeja od Karnarutića do Vitezovića (1584-1684). Zbornik radova sa znanstvenog kolokvija u povodu 400. obljetnice izdanja “Vazetja Sigeta grada” Brne Karnarutića (Venecija 1584) i 300. obljetnice izdanja “Odiljenja sigetskog” Pavla Vitezovića (Linz 1684) / Senj i Zadar, 26. i 27. studenog 1984., ur. Nikica Kolumbić, Zadar 1986., 1-14. Primjer rada koji se poglavito bavi kasnijim razdobljem poklanjajući pritom veću pažnju upravo njemačkoj književnosti rad je Kálmána Kovácsa “Literarische Bearbeitungen der
Belagerung von Szigetvár und ihre Quellen”, Wissenschaftliche Beiträge der Károly-Eszterházy-Hochschule.
Germanistische Studien 8, Eger 2011., 9-20, a niz rezultata novijih istraživanja donosi nam zbornik Militia et Litterae. Die beiden Nikolaus Zrínyi und Europa, ur. Wilhelm Kühlmann, Gábor Tüskés i Sándor Bene,
Tübingen 2009. 3 Matthias Zündt (Nürnberg, 1498. - 1571. ili 1586.) radio je portrete, alegorije iz Biblije, gradove. O Zündtu vidi: Bryan Michael, Dictionary of Painters and Engravers, Biographical and Critical, novo prošireno izdanje, ur.
Walter Armstrong i Robert Edmund Graves, sv. 2. L-Z, London 1889., 751; Campbell Gordon, Th e Oxford
Dictionary of Renaissance, Oxford 2003.
DG Jahrbuch, Vol. 24, 2017. str. 343-354 Marija Karbić: Neka svjedočanstva suvremenika o opsadi i padu Sigeta na njemačkom...
ukrašen čapljinim perom. Odjeven je u košulju s geometrijskim uzorcima, preko koje je prsluk, od desnog ramena do lijevog boka ima pojas za sablju, a preko svega kaput od brokata. U jednoj ruci drži snop ključeva, a u drugoj sablju.4 Na prikazu Sigeta pod opsadom lijepo se vide nova i stara varoš te utvrda, međusobno povezane mostovima preko močvarnog zemljišta.5
Juriš iz grada preživjelo je, te bilo zarobljeno tek nekoliko branitelja od onih koji su sudjelovali u završnim operacijama. Trojicu od njih Osmanlije su poslale da carskoj vojsci odnesu vijest o padu Sigeta.6 Prema svjedočanstvu jednog od tih preživjelih napisano je i prvo izvješće o kojem želim nešto reći.
Izvješće nosi nadnevak 21. rujna 1566., a bilo je upućeno saskom knezu Augustu.7 U njemu se govori da je u tabor carske vojske u Győru, kojim je zapovijedao Andrija Bátori, dana 10. rujna stigao ein hungerischer Junack oder Knecht kojega je poslao veliki vezir Mehmed paša Sokolović kako bi donio vijest o padu Sigeta.8 Zanimljivo je da se kada se govori o zarobljenom vojniku, koji je donio vijest, u njemačkom tekstu koristi hrvatska riječ junak, što govori o višejezičnosti sredine i upotrijebi i hrvatskog jezika među braniteljima. Glasnik, koji je sam za sebe rekao da je bio ain gemeiner fueszknecht im schlosz Zigeth, opisao je događaje od dolaska Osmanlija pod Siget do njegova pada. Naveo je da je osmanlijska vojska brojala 100.000 vojnika, glavne etape opsade, a govorio je i o različitim postupcima kojima su Osmanlije pribjegavale kako bi osvojile Siget, primjerice o njihovim nastojanjima da isuše teren kako bi lakše zauzele utvrdu. U izvješću se kaže i da su njegovi navodi kasnije potvrđeni i vijestima koje su došle s drugih strana.
Osim ovog službenog izvješća koje govori o navedenim događajima, a zabilježeno je njemačkim jezikom, vrlo se brzo pojavio i prijevod na njemački jezik opisa opsade i pada Sigeta originalno napisanog, kako saznajemo iz samog njegova naslova, hrvatskim jezikom, a potom na latinski jezik prevedenog od Samuela Budine.9 Pritom treba spomenuti da postoje čak dva izdanja toga prijevoda iz iste 1568. godine, a
4 Jedan primjerak grafi ke koja prikazuje Zrinskog čuva se danas u Grafi čkoj zbirci NSK, sign. GZGS 1688 zin 1 K1. Radi se vjerojatno o najstarijem sačuvanom portretu Zrinskog. Usp. Schneider Artur, “O nekim manje poznatim portretima Nikole Zrinskog”, Narodna starina 2, br. 5 (2), Zagreb 1923., 161. 5 Ovu grafi ku objavio je Varga, Europe’s Leonidas, 339. Jedan primjerak danas se čuva u Mađarskom narodnom muzeju u Mađarskoj povijesnoj galeriji (Magyar Nemzeti Múzeum, Magyar Történelmi Képcsarnok) u
Budimpešti pod sign. T.3885. Usp. Varga, Europe’s Leonidas, 298. 6 Više o preživjelim braniteljima vidi u: Kidrič France, “Obsega Sigeta v sodobnem hrvaškem opisu”, Časopis za zgodovino in narodopisje 9, Maribor 1912., 89-92. 7 Izvješće je prvo objavljeno u: Weber Karl von (prir.), Aus vier Jahrhunderten. Mittheilungen aus dem Haupt-
Staatsarchive zu Dresden, sv. 1, Leipzig 1857., 1-10; Barabás Samu (prir.), Codex epistolaris et diplomaticus comitis
Nicolai de Zrinio. Zrinyi Miklós levelek és okiratok, sv. 2, Monumenta Hungariae historica – Diplomataria, sv. 30, Budapest 1899.,501-507. 8 Usp. i Mesić, Život Nikole Zrinjskoga, 219-220. 9 O Budininom prijevodu bit će više riječi malo kasnije.
DG Jahrbuch, Vol. 24, 2017. str. 343-354 Marija Karbić: Neka svjedočanstva suvremenika o opsadi i padu Sigeta na njemačkom...
što svjedoči o interesu javnosti za navedene događaje.10 Jedno je otisnuto u Beču u tiskari Caspara Stainhofera pod naslovom Histori von Eroberung der ansehlichen Vesten Sigeth, welche der Türkisch Kaiser Solimanus im Jar 1566 den 7. Septembris eingenomen. Erstlich von einem ansehlichen des Herrn Graven von Serin selign diener in Crabatischer Sprach beschriben, und den, so auch mit und bei gewesen, in Lateinisch, jetzt aber dem gmainen man und sunst meniglich zu gefallen in Teutsch transferiert, a drugo u Augsburgu tiskom Hansa Zimmermanna pod naslovom History Von Eroberung der ansehnlichsten Vesten Sigeth Welche der Türkisch Kaiser Solymanus, im Jahr 1566. den 7. Septembris eingenommen, Erstlichen von einem ansehenlichen deß Herrn Graff en von Serin seligen Diener, in Crabatischer Sprach beschriben, vnd von denen so auch mit vnd beygewesen in Lateinisch. Jetz aber meniglich vnd sonderlich allen Hohen Potentaten, zu einer Christlichen warnung vnd Nachgedenken, wie die, diser zeit hoch beschwerliche schwebende innerliche Krieg, abgeschnitten, zu Frieden vnd ainigkeit gebracht werden, Vnnd disem erschräklichen mächtigen Wütterich dem Türgken künff tig, desto mehr vorstand vnd abbruch geschehen möge, Ins Teutsch Transferiert.11 Autor njemačkog prijevoda nije naveden ni u jednom od ova dva izdanja, te u historiografi ji postoje različita mišljenja o kome se radi. Moguće je da je tekst na njemački preveo sam Samuel Budina, autor latinskog prijevoda na temelju kojega je ovaj prijevod napravljen.12 Uz to treba napomenuti i da je iz knjige u kojoj je objavljen latinski prijevod spisa preuzet, osim samog teksta, nadgrobni natpis Zrinskog, kao i popis ubijenih Turaka.13
Budina je latinski prijevod izradio na poticaj kranjskog zemaljskog kapetana Hansa Kisla, a prvotno je bio objavljen 1568. u Beču u tiskari Caspara Stainhofera, istoj koja je objavila i jedno od njemačkih izdanja, pod naslovom Historia Sigethi, totius Sclavoniae fortissimi propugnaculi, quod a Solymanno Turcarum imperatore nuper captum Christianisque ereptum est, ex Croatico sermone in Latinum conversa per M. Samuelem Budinam Labacensem. Cum gratia et Privilegio Caes. Maiest. etc. Viennae
10 Ovdje bih samo napomenula da osim spomenutih njemačkih izdanja postoji i talijansko izdanje iz 1570.
Historia di Zigeth ispugnata da Suliman re de’ Turchi, l’anno 1566. Nuovamente mandata in luce. Con privilegio.
In Venetia, Apressso Bolognino Zaltieri 1570., koje također predstavlja prijevod Budinina prijevoda originalnog teksta na latinski. Usp. Kidrič, “Obsega Sigeta”, 47-48; Kosić Ivan, “Uvod u [sigetsku kroniku] Franje Črnka”,
Nikola Šubić Zrinski i Sigetska bitka u Nacionalnoj i sveučilišnoj knjižnici u Zagrebu. U povodu 450. obljetnice, ur. Ivan Kosić, Zagreb 2016., 37. 11 O ovim izdanjima vidi Kidrič, “Obsega Sigeta”, 45-47. 12 Samuel Budina studirao je na sveučilištima u Tübingenu i Padovi, a u vrijeme kada je prijevod objavljen bio je učitelj sinova Hansa Auersperga. Usp. Kidrič, “Obsega Sigeta”, 42; vidi i: Zvonar Ivan, “Sigetska tragedija u očima jednog komornika i jednog vojnika (U povodu 450. obljetnice opsade i pada Sigeta)”, Kaj. Časopis za književnost, umjetnost i kulturu 49, Zagreb 2016., br. 5-6, 59. 13 Usp. Kosić, “Uvod u [sigetsku kroniku]”, 35. Kidrič, pak, smatra da autor nije Budina, jer da prevodilac drži autora latinskog teksta očevicem. Kidrič smatra da je njemački prijevod naručio Stainhofer. Usp. Kidrič,
“Obsega Sigeta”, 47.
DG Jahrbuch, Vol. 24, 2017. str. 343-354 Marija Karbić: Neka svjedočanstva suvremenika o opsadi i padu Sigeta na njemačkom...
Austriacae ex Offi cina Caspari Stainhoferi.14 Kao što se vidi iz gore navedenog, i u samom naslovu djela naglašeno je da se radi o latinskom prijevodu hrvatskog teksta. Riječ je o spisu Podsjedanje i osvajanje Sigeta, čiji je autor, prema mišljenju koje je prevladalo u historiografi ji, Ferenac Črnko, tajnik Nikole Šubića Zrinskog i sudionik događaja.15 Spis obuhvaća razdoblje od 15. lipnja do 7. rujna, a vjerojatno je nastao na poticaj Jurja Zrinskog, odmah po padu Sigeta i Črnkovu otkupu iz zarobljeništva.16
Ubrzo nakon pada Sigeta nastala je i njemačkim jezikom pisana kronika, nažalost tek djelomično sačuvana (za razdoblje 7.-9. rujna). Ova kronika također se oslanja na Budinin latinski prijevod, ali opisuje i događaje koje ne nalazimo kod Budine. Tako sadrži Budinin opis zadnjeg juriša i smrti Zrinskog, njegov opis događaja 8. i 9. rujna, kao i popis ubijenih Osmanlija i nadgrobni natpis Zrinskog koje donosi Budina, ali i opis Sigeta nakon zauzeća, dio o nedostojnom ponašanju Osmanlija prema mrtvom Zrinskom te opis smrti hrabre Sigečanke koje Budina nema.17 Što se tiče dijelova koji predstavljaju prijevod Budininog latinskog teksta, treba naglasiti da se radi o novom prijevodu, različitom od prijevoda ranije spomenutih njemačkih izdanja.18
Jedan od rukopisa u kojima je kronika sačuvana pronašao je u arhivu grofova Černin u mjestu Jindřichův Hradec i u listu Politik u Pragu objavio Jan František Dvorský, a potom ga je pretiskao Franjo Rački.19 Po primjercima rukopisa koji su se nalazili u zbirci Mađarskog povijesnog društva (Magyar Történelmi Társulat) i rukopisnoj zbirci
14 O okolnostima nastanka Budinina prijevoda, kao i samom djelu vidi: Kidrič, “Obsega Sigeta”, 42-45. O
Budininom prijevodu vidi i: Zvonar, “Sigetska tragedija”, 59-60. Za više izdanja Budinina djela vidi: Kosić,
“Uvod u [sigetsku kroniku]”, 34. 15 Usp. Kosić, “Uvod u [sigetsku kroniku]”, 33. U literaturi srećemo i mišljenje da je autor Berta Geréczy, također jedan od rijetkih preživjelih branitelja (Novalić Đuro, “Grof Bartol Baboneg – pisac ‘Povesti Sigeta grada’”,
Kaj. Časopis za kulturu i prosvjetu 4, Zagreb 1971., br. 9, 89-95), no ono je u historiografi ji odbačeno. Usp.
Zvonar, “Sigetska tragedija”, 69-71. 16 Spis je napisan ikavskom čakavštinom, a dugo vremena je bio poznat samo preko spomenutih prijevoda.
Glagoljski rukopis spisa Podsjedanje i osvajanje Sigeta pronašao je Anton Kaspert u arhivu kneza Karla
Auersperga u Losensteinleitenu (Kosić, “Uvod u [sigetsku kroniku]”, 38). O Črnkovu djelu vidi: Kidrič, “Obsega
Sigeta”, 49, 72-97; Kosić, “Uvod u [sigetsku kroniku]”, 33, Zvonar, “Sigetska tragedija”, 62 i dalje. Latiničnu transkripciju glagoljskog teksta objavio je Kidrič, “Obsega Sigeta”, 50-72. Novo izdanje teksta objavio je Stjepan
Ivšić, koji zastupa mišljenje da je glagoljski rukopis prijepis rukopisa pisanog latinskim pismom. Usp. Ivšić
Stjepan, “Podsjedańe i osvojeńe Sigeta u glagoļskom prijepisu hrvatskoga opisa iz g. 1566. ili 1567.”, Starine 36, Zagreb 1918., 390-429, sama transkripcija objavljena je na stranicama 420-429. Za kasnija izdanja vidi:
Kosić, “Uvod u [sigetsku kroniku]”, 38; Zvonar, “Sigetska tragedija”, 62-63. U novije vrijeme tezu, po mom mišljenju nedovoljno utemeljenu, da Ferenac Črnko, koga naziva Ferenc ili Ferenec Černko, nije bio Hrvat već
Ukrajinac te da je jezik kojim je pisao kajkavština varaždinsko-čakovečkog kulturnog kruga, dok je čakavski i glagoljicom pisao kasniji prepisivač, iznosi Ivan Zvonar (Isti, “Sigetska tragedija”, 57, 67). 17 O tome vidi i Kidrič, “Obsega Sigeta”, 48-49. 18 Usp. Kidrič, “Obsega Sigeta”, 48. 19 Rački Franjo, “Život Nikole Zrinjskoga, sigetskoga junaka. Nacrtao M. Mesić. Troškom Matice ilirske. U
Zagrebu 1866. Str. 298. XC.”, Književnik. Časopis za jezik i poviest hrvatsku i srbsku i prirodne znanost 3,
Zagreb 1866., 692-696.
DG Jahrbuch, Vol. 24, 2017. str. 343-354 Marija Karbić: Neka svjedočanstva suvremenika o opsadi i padu Sigeta na njemačkom...
povijesne komisije Mađarske akademije znanosti (Magyar Tudományos Akadémia), kroniku je objavio Samu Barabás.20
Devedesetih godina 16. stoljeća nastao je još jedan prijevod Črnkova djela, također samo djelomično sačuvan. Radi se o prijevodu koji je 1594. izradio Reichardt Sorscha, a nosio je naslov Belegerung der vhestung Sigeth. 21 Sačuvani dijelovi Sorschina prijevoda (obuhvaćaju događaje od 15. lipnja do 17. lipnja) i posveta do nas su došli u sedamnaeststoljetnom prijepisu u nadbiskupskoj biblioteci u Kroměřížu,22 a objavio ih je Barabás.23 Prijevod Reichardta Sorsche zanimljiv nam je posebno stoga što je Sorscha na njemački prevodio direktno iz hrvatski pisanog rukopisa, a ne iz latinskog prijevoda, kao što je bio slučaj kod ranije spomenutih prijevoda. Rukopis koji je Sorscha koristio bio je u posjedu njegova oca, koji je osobno sudjelovao u obrani Sigeta, a o čemu nam svjedoči sam Sorscha u posveti Adolfu Schwarzenbergu ili Nikoli Palfyju iz 1598. kojom je popratio rukopis.24 Moguće je da je otac Reinhardta Sorsche bio jedan od trojice zarobljenih vojnika koje su Turci poslali da carskoj vojsci jave o padu Sigeta.25 Iz posvete saznajemo i da je, kao što je već spomenuto, spis bio napisan hrvatski, te da se radilo o latiničnom rukopisu (mit lateinisch buegstaben in crabatischer sprach verfast ist).26 Sorscha ondje spominje i kako je u kući svoga oca čitao okupljenim vitezovima iz te knjižice i kako im je to često izmamilo suze na oči.27 Ovdje bih još željela istaknuti da nam je primjer Reichardtova oca zanimljiv i stoga što neposredno pokazuje da su uz Hrvate i Mađare, iako rijetki, i Nijemci bili među braniteljima Sigeta.
Na kraju bih još željela spomenuti da je, osim u onovremenim djelima na njemačkom jeziku čija je tema bila upravo opsada Sigeta, Nikoli Šubiću Zrinskom i ovom prijelomnom događaju pažnja bila posvećena i u nekim djelima šire tematike na njemačkom jeziku. Tako su nam sačuvane dvije knjige, obje tiskane u Baselu prije kraja 16. stoljeća, koje se bave ovim zbivanjima. Prva od njih, objavljena 1579. kod S. Henripetrija, djelo je Alfonsa de Ulloa, a nosi naslov Beschreibung des letzten Ungerischen
20 Barabás, Codex epistolaris, 493-501. 21 Barabás, Codex epistolaris, 489, 491. 22 Kidrič, “Obsega Sigeta”, 49. 23 Barabás, Codex epistolaris, 489-493. 24 O adresatu posveti vidi: Kidrič, “Obsega Sigeta”, 49, Barabás, Codex epistolaris, 492. 25 Kidrič, “Obsega Sigeta”, 89-90. 26 Barabás, Codex epistolaris, 491. 27 ... seittemall ich noch vor dreissig jharen solich plechlein zu villmahlen in versamblung ritterlichen leüth in meines vatters hausz zu vorlesen, weitters daruon zu conuersieren, hochwierdig zu rhüemen, und ohne scheich auch off t diesen rittershöldt zubewainen gehordt und gesehen (Barabás, Codex epistolaris, 492). Cijela posveta objavljena je na stranicama 489-492.
DG Jahrbuch, Vol. 24, 2017. str. 343-354 Marija Karbić: Neka svjedočanstva suvremenika o opsadi i padu Sigeta na njemačkom...
Zugs oder Kriegs, so im jhar M.D.LXV. und M.D.LXVI. 28 Druga je tiskana kod S. Henripetara u zadnjim godinama 16. stoljeća, točnije 1596. Nosila je naslov Hoff haltung des Türckhischen Keysers, a autor joj je Nicolaus Höniger.29
Opsada i pad Sigeta, koji su, kako smo vidjeli, pobudili živi interes suvremenika, prolaskom vremena nisu izgubili na privlačnoj snazi. Postali su neizostavan dio nacionalnih narativa Hrvata i Mađara, a njihov odjek u stoljećima koja su slijedila nalazimo i u književnostima drugih naroda, napose Nijemaca i Austrijanaca. No, to je tema za neku drugu priliku.
Sl. 1. Naslovnica augsburškog izdanja History Von Eroberung der ansehnlichsten Vesten Sigeth iz 1568. Sl. 2. Naslovnica knjige Alfonsa de Ulloa Beschreibung des letzten Ungerischen Zugs oder Kriegs, so im jhar M.D.LXV. und M.D.LXVI (Basel, 1579.)
28 O autoru vidi: Bellomi Paola, “Alfonso de Ulloa”, Christian-Muslim Relations 1500 - 1900, sv. 6, ur. David
Th omas, Leiden 2014., s. v. Alfonso de Ulloa, http://referenceworks.brillonline.com/entries/christian-muslimrelations-ii/alfonso-de-ulloa-COM_26564, pristupljeno 30. rujna 2017. 29 O Hönigeru vidi: Albert Peter P., “Nikolaus Höniger von Königshofen, ein badischer Pfarrer und Schriftsteller des 16. Jahrhunderts”, Zeitschrift für die Geschichte des Oberrheins, n. s. 39, Karlsruhe 1926., 219-286.
DG Jahrbuch, Vol. 24, 2017. str. 343-354 Marija Karbić: Neka svjedočanstva suvremenika o opsadi i padu Sigeta na njemačkom...
Vrela i literatura:
Albert Peter P., 1926., “Nikolaus Höniger von Königshofen, ein badischer Pfarrer und
Schriftsteller des 16. Jahrhunderts”, Zeitschrift für die Geschichte des Oberrheins, n. s. 39,
Badische Historische Kommission, Karlsruhe, 219-286. Barabás Samu (prir.), 1899., Codex epistolaris et diplomaticus comitis Nicolai de Zrinio. Zrinyi Miklós levelek és okiratok, sv. 2, Monumenta Hungariae historica – Diplomataria, sv. 30, Magyar
Tudományos Akadémia, Budapest. Bellomi Paola, 2014., “Alfonso de Ulloa”, Christian-Muslim Relations 1500 - 1900, sv. 6, ur. David
Th omas, Brill, Leiden, on-line izdanje. Bryan Michael, 1889., Dictionary of Painters and Engravers, Biographical and Critical, novo prošireno izdanje, ur. Walter Armstrong i Robert Edmund Graves, sv. 2. L-Z, George Bell and sons, London. Campbell Gordon, 2003., Th e Oxford Dictionary of Renaissance, Oxford University Press, Oxford. Hammer-Purgstall Joseph von, 1834., Geschichte des Osmanischen Reiches 2, Hartleben, Pest. Historia di Zigeth ispugnata da Suliman re de’ Turchi, l’anno 1566. Nuovamente mandata in luce. Con privilegio, 1570., Bolognino Zaltieri, Venetia. Historia Sigethi, totius Sclavoniae fortissimi propugnaculi, quod a Solymanno Turcarum imperatore nuper captum Christianisque ereptum est, ex Croatico sermone in Latinum conversa per M.
Samuelem Budinam Labacensem. Cum gratia et Privilegio Caes. Maiest. etc. Viennae Austriacae ex Offi cina Caspari Stainhoferi, 1568., Caspar Stainhofer, Vienna. Histori von Eroberung der ansehlichen Vesten Sigeth, welche der Türkisch Kaiser Solimanus im Jar 1566 den 7. Septembris eingenomen. Erstlich von einem ansehlichen des Herrn Graven von Serin selign diener in Crabatischer Sprach beschriben, und den, so auch mit und bei gewesen, in Lateinisch, jetzt aber dem gmainen man und sunst meniglich zu gefallen in Teutsch transferiert, 1568., Caspar
Stainhofer, Wien. History Von Eroberung der ansehnlichsten Vesten Sigeth Welche der Türkisch Kaiser Solymanus, im Jahr 1566. den 7. Septembris eingenommen, Erstlichen von einem ansehenlichen deß Herrn Graff en von
Serin seligen Diener, in Crabatischer Sprach beschriben, vnd von denen so auch mit vnd beygewesen in Lateinisch. Jetz aber meniglich vnd sonderlich allen Hohen Potentaten, zu einer Christlichen warnung vnd Nachgedenken, wie die, diser zeit hoch beschwerliche schwebende innerliche Krieg, abgeschnitten, zu Frieden vnd ainigkeit gebracht werden, Vnnd disem erschräklichen mächtigen
Wütterich dem Türgken künff tig, desto mehr vorstand vnd abbruch geschehen möge, Ins Teutsch
Transferiert, 1568., Hans Zimmermann, Augsburg. Höniger Nicolaus, 1596., Hoff haltung des Türckhischen Keysers, S. Henripetri, Basel. Ivšić Stjepan, 1918., “Podsjedańe i osvojeńe Sigeta u glagoļskom prijepisu hrvatskoga opisa iz g. 1566. ili 1567.”, Starine 36, JAZU, Zagreb, 390-429. Jurković Ivan, 2007., “Nikola Stariji i Nikola Sigetski“, Povijest obitelji Zrinski. Zbornik, ur. Zoran
Ladić i Đuro Vidmarović, Matica hrvatska, Zagreb, 11-19. Kidrič France, 1912., “Obsega Sigeta v sodobnem hrvaškem opisu”, Časopis za zgodovino in narodopisje 9, Zgodovinsko društvo v Mariboru, Maribor, 42-97. Klaić Vjekoslav, 1980., Povijest Hrvata 5, Nakladni zavod Matice hrvatske, Zagreb. Kolumbić Nikica, 1986., “Sigetska epopeja od manirizma do kasnog baroka”, Sigetska epopeja od
Karnarutića do Vitezovića (1584-1684). Zbornik radova sa znanstvenog kolokvija u povodu 400. obljetnice izdanja “Vazetja Sigeta grada” Brne Karnarutića (Venecija 1584) i 300. obljetnice izdanja “Odiljenja sigetskog” Pavla Vitezovića (Linz 1684) / Senj i Zadar, 26. i 27. studenog 1984., ur. Nikica Kolumbić, Hrvatsko fi lološko društvo Zadar - RO “Narodni list” Zadar,
OOUR Novinsko-izdavačka aktivnost, Zadar, 1-14.
DG Jahrbuch, Vol. 24, 2017. str. 343-354 Marija Karbić: Neka svjedočanstva suvremenika o opsadi i padu Sigeta na njemačkom...
Kosić Ivan, 2016., “Uvod u [sigetsku kroniku] Franje Črnka”, Nikola Šubić Zrinski i Sigetska bitka u Nacionalnoj i sveučilišnoj knjižnici u Zagrebu. U povodu 450. obljetnice, ur. Ivan Kosić,
Nacionalna i sveučilišna knjižnica u Zagrebu, Zagreb, 33-41. Kovács Kálmán, 2011., “Literarische Bearbeitungen der Belagerung von Szigetvár und ihre
Quellen”, Wissenschaftliche Beiträge der Károly-Eszterházy-Hochschule. Germanistische Studien 8, Károly-Eszterházy-Hochschule, Eger, 9-20. Mesić Matija, 1866., Život Nikole Zrinjskoga Sigetskog junaka, Matica ilirska, Zagreb. Militia et Litterae. Die beiden Nikolaus Zrínyi und Europa, 2009., ur. Wilhelm Kühlmann, Gábor
Tüskés i Sándor Bene, Max Niemeyer Verlag, Tübingen. Novalić Đuro, 1971., “Grof Bartol Baboneg – pisac ‘Povesti Sigeta grada’ ”, Kaj. Časopis za kulturu i prosvjetu 4, Anđela Vokaun Dokmanović et. al., Zagreb, br. 9, 89-95. Pálff y Géza, 2009., “Verschiedene Loyalitäten in einer Familie. Das kroatisch-ungarische
Geschlecht Zrinski/Zrínyi in der ‘supranationalen’ Aristokratie der Habsburgermonarchie im 16. und 17. Jahrhundert”, Militia et Litterae. Die beiden Nikolaus Zrínyi und Europa, in ur.
Wilhelm Kühlmann, Gábor Tüskés i Sándor Bene, Max Niemeyer Verlag, Tübingen, 11-32. Pálff y Géza, 2010., “A szigetvári Zrínyi Miklós a Magyar Királyság és a Habsburg Monarchia arisztokráciájában”, Zrínyi Miklós élete és öröksége. A 2008. november 7-8-án Zrínyi Miklós születésének 500. évfordulója alkalmábol Szigetváron rendezett konferencia előadásainak szerkesztett szövege, ur. Zoltán Varga, Szigetvári Várbaráti Kör, Szigetvár, 28-48. Rački Franjo, 1866., “Život Nikole Zrinjskoga, sigetskoga junaka. Nacrtao M. Mesić. Troškom
Matice ilirske. U Zagrebu 1866. Str. 298. XC.”, Književnik. Časopis za jezik i poviest hrvatsku i srbsku i prirodne znanost 3, Franjo Rački, Vatroslav Jagić i Josip Torbar, Zagreb, 590-596. Schneider Artur, 1923., “O nekim manje poznatim portretima Nikole Zrinskog”, Narodna starina 2, br. 5 (2), Josip Matasović, Zagreb, 161-164. Škrivanić Gavro, 1957., “Turski pohod na Siget 1566.”, Vesnik Vojnog muzeja Jugoslovenske narodne armije 4, Vojni muzej Jugoslovenske narodne armije, Beograd, 185-214. Ulloa Alfons, 1578., Beschreibung des letzten Ungerischen Zugs oder Kriegs, so im jhar M.D.LXV. und
M.D.LXVI, S. Henripetri, Basel. Varga Szabolcs, 2016., Leonidasz a végvidéken. Zrínyi Miklós (1508-1566). Kronosz Kiadó -
Magyar Történelmi Társulat, Pécs – Budapest; englesko izdanje: Varga Szabolcs, 2016.,
Europe’s Leonidas: Miklós Zrínyi, Defender of Szigetvár (1508-1566), Research Centre for the
Humanities, Hungarian Academy of Sciences, Budapest. Weber Karl von (prir.), 1857., Aus vier Jahrhunderten. Mittheilungen aus dem Haupt-Staatsarchive zu Dresden, sv. 1, Bernhard Tauchnitz, Leipzig. Zvonar Ivan, 2016., “Sigetska tragedija u očima jednog komornika i jednog vojnika (U povodu 450. obljetnice opsade i pada Sigeta)”, Kaj. Časopis za književnost, umjetnost i kulturu 49,
Kajkavsko spravišče, Zagreb, br. 5-6, 57-81.
DG Jahrbuch, Vol. 24, 2017. str. 343-354 Marija Karbić: Neka svjedočanstva suvremenika o opsadi i padu Sigeta na njemačkom...
... und die laidige Zeittung pracht, das Zigeth von den Veinden erobert. Neka svjedočanstva suvremenika o opsadi i padu Sigeta na njemačkom jeziku
Sažetak
U radu se nastoje prikazati neka svjedočanstva suvremenika o opsadi i padu Sigeta na njemačkom jeziku, odnosno spise na njemačkom jeziku koji govore o tim događajima, a nastali su neposredno ili u prvim desetljećima nakon pada Sigeta. Na prvom mjestu ovdje se treba spomenuti izvješće upućeno iz tabora carske vojske u Győru saskom knezu Augustu, koje sadrži svjedočanstvo jednog od preživjelih branitelja, koga su Osmanlije pustile iz zarobljeništva kako bi odnio vijest o padu Sigeta carskoj vojsci. Osim ovoga izvješća sačuvano nam je i više prijevoda na njemački spisa o opsadi i padu Sigeta Ferenca Črnka. U slučaju njemačkog prijevoda pod naslovom Histori von Eroberung der ansehlichen Vesten Sigeth koji je 1568. objavljen u dva izdanja, u Beču i Augsburgu, radi se zapravo o prijevodu latinskog prijevoda hrvatskog originala, koji je izradio Samuel Budina i koji je bio objavljen iste godine u Beču. Na Budinin prijevod oslanja se i tek djelomično sačuvana (za razdoblje 7.-9. rujna 1566.) njemačka kronika. No, u njoj nalazimo opisane i događaje koje ne nalazimo kod Budine. Prijevod naslovljen Belegerung der vhestung Sigeth, koji je devedesetih godina 16. stoljeća izradio Reichardt Sorscha, napravljen je direktno iz hrvatskog originala. Zanimljivo je da je Sorschin otac bio sam sudionika obrane, što nam pokazuje da uz Hrvate i Mađare među braniteljima Sigeta nalazimo i Nijemce.
DG Jahrbuch, Vol. 24, 2017. str. 343-354 Marija Karbić: Neka svjedočanstva suvremenika o opsadi i padu Sigeta na njemačkom...
... und die laidige Zeittung pracht, das Zigeth von den Veinden erobert. Einige Zeugnisse der Zeitgenossen über die Belagerung und den Fall von Sziget in deutscher Sprache
Zusammenfassung
In der Arbeit werden einige Zeugnisse der Zeitgenossen über die Besatzung und den Fall von Sziget in deutscher Sprache dargestellt, bzw. Dokumente in deutscher Sprache, die über diese Ereignisse sprechen und die unmittelbar nach dem Falle von Sziget oder in den ersten Jahrzehnten danach entstanden. An erster Stelle soll hier der Bericht, entsandt aus dem Lager des kaiserlichen Heeres Győr an den sächsischen Fürst August, erwähnt werden, der das Zeugniss eines der Überlebten beinhaltet, den die Osmanen aus der Gefangenschaft entließen, damit er dem kaiserlichen Heere die Nachricht über den Fall von Sziget überbringe. Außer diesem Bericht wurden uns auch mehrere Übersetzungen ins Deutsche der Dokumente über die Besatzung und den Fall von Sziget von Ferenc Črnko erhalten. Im Falle der deutschen Übersetzung unter dem Titel Histori von Eroberung der ansehlichen Vesten Sigeth, die 1568 in zwei Aufl agen veröff entlicht wurde, in Wien und in Augsburg, handelt es sich eigentlich um die Übersetzung der lateinischen Übersetzung des kroatischen Originales, das von Samuel Budina verfasst und in demselben Jahr in Wien veröff entlicht wurde. An Budinas Übersetzung hält sich auch die nur teilweise erhaltene (für die Zeitspanne des 7-9 September 1566) deutsche Chronik. Doch darin fi nden wir auch beschriebene Ereignisse, die bei Budina nicht vorhanden sind. Die Übersetzung mit dem Titel Belegerung der vhestung Sigeth, in den neunziger Jahren des 16. Jahrhundertes von Reichardt Sorscha gefertigt, wurde direkt aus dem kroatischen Original gemacht. Interessant ist, dass Sorschas Vater selbst Teilnehmer der Verteidigung war, was bezeugt, dass außer den Kroaten und Ungaren unter den Verteidigern von Sziget auch Deutsche zu fi nden waren.
DG Jahrbuch, Vol. 24, 2017. str. 343-354 Marija Karbić: Neka svjedočanstva suvremenika o opsadi i padu Sigeta na njemačkom...
