Zakonodavstvo Evropske vrednosti u oblasti zŽS za građane i građanke APV
Kako dosegnuti evropske vrednosti? Cilj procesa evropeizacije domaćih ekoloških propisa je potpuno usaglašavanje nacionalnog zakonodavstva u oblasti životne sredine tako da se dostigne potpuno poštovanje zahteva evropskog zakonodavstva... M. P.
P
oznato je da evropska politika u oblasti životne sredine obuhvata 1.) horizontalno zakonodavstvo a to su: procena uticaja na životnu sredinu, strateška procena uticaja, pristup informacijama i učešće javnosti i 2.) sektorsko zakonodavstvo koje čine: upravljanje otpadom, kvalitet vazduha i klimatske promene, zaštita prirode i biodiverziteta, genetički modifikovani organizmi, zaštita i upravljanje vodama, zaštita prirode i biodiverziteta, kontrola industrijskog zagađenja i upravljanje rizikom, hemikalije, buka. Cilj procesa evropeizacije domaćih ekoloških propisa je potpuno usaglašavanje nacionalnog zakonodavstva u oblasti životne sredine tako da se dostigne potpuno poštovanje zahteva evropskog zakonodavstva, ne samo formalno, nego i stvarno. Za sprovođenje evropskih ekoloških propisa neohodno je postojanje dobrih administrativnih kapaciteta, infrastrukture i finansijskih sredstava dok je za primenu važno vršenje upravnog i sudskog nadzora nad sprovođenjem propisa. Glavnu ulogu u kreiranju i primeni politike u oblasti životne sredine u Republici Srbiji ima Ministarstvo zaštite životne sredine. Osim Ministarstva u kreiranju i sprovođenju ekološke politike učestvuju i inspekcijski organi, javne službe, kao i druge institucije iz državne uprave. Ovom oblašću bavi se veliki broj državnih organa kao što su razna ministarstva (urbanizam i prostorno planiranje; poljoprivreda, šumarstvo i vodoprivreda; rudarstvo i energetika; zdravstvo; odbra20
na, unutrašnji i spoljni poslovi). Većina pomenutih ministarstava ima sektore, odnosno odeljenja koja se bave pojedinim aspektima životne sredine, na primer Ministarstvo zdravlja vrši kontrolu nad sanitarnim propisima koji se odnose na zaštitu životne sredine; Uprava za zaštitu bilja, kao i Uprava za šume nalaze se u okviru Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede; Ministarstvo rudarstva i energetike nadležno je za energetsku efikasnost i obnovljive izvore energije. Važnu ulogu ima Agencija za zaštitu životne sredine Republike Srbije,koja je podređena Ministarstvu zaštite životne sredine, a koja obavlja poslove u vezi sa prikupljanjem i objedinjavanjem podataka o životnoj sredini, njihovom obradom i izradom izveštaja o stanju životne sredine i sprovođenju politike zaštite životne sredine, kao i saradnju sa Evropskom agencijom za životnu sredinu. Nadležnost Autonomne Pokrajine Vojvodine u oblasti životne sredine utvrđena je većim brojem propisa: Autonomna Pokrajina Vojvodina preko Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine donosi Program zaštite životne sredine na teritoriji Pokrajine i utvrđuje mere za njegovo sprovođenje; uređuje pojedina pitanja zaštite razvoja i unapređenja životne sredine od interesa za Pokrajinu; daje saglasnost na analizu uticaja radova i objekata na životnu sredinu; daje saglasnost na osnove i programe
zaštite i unapređenja flore i faune, šuma i voda; obrazuje informacioni podsistem za zaštitu i unapređenje životne sredine kao i jedinstveni informacioni sistem Republike; vrši upravni nadzor u svim oblastima zaštite životne sredine, osim u oblastima opasnih materija i očuvanja biodiverziteta; i preduzima mere za otklanjanje nezakonitosti. Na lokalnom nivou, gradski i opštinski sekretarijati za zaštitu životne sredine imaju odgovornost za: zaštitu vazduha, zaštitu od buke, upravljanje komunalnim otpadom, urbanističko planiranje, građevinske dozvole za male objekte, kao i stratešku procenu uticaja projekata na životnu sredinu i izdavanje integrisanih dozvola iz svoje nadležnosti. Danas 70 odsto građana Evropske unije veruje da zaštita životne sredine ima odlučujuću važnost za njihovu budućnost. Čak 30 posto pravnog okvira Evropske unije reguliše ovu široku i složenu oblast - oblast zaštite životne sredine, a 80 odsto relevantnih propisa koji se primenjuju u državama članica Evropske unije čine ukupni deo prava Evropske unije. Evropska unija propisuje i određuje da pitanja životne sredine moraju biti uključena u sve ostale sektorske politike. Pitali smo naše sagovornike koje su to evropske vrednosti u oblasti zaštite životne sredine kojima stremimo i šta lično očekuju da se promeni sa našim ulaskom u Evropsku uniju kad je u pitanju zaštita prirode. Evo njihovih izjava:
Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama je sufinansirao Projekat „Evropske vrednosti u oblasti zaštite životne sredine za građane i građanke AP Vojvodine”. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva.
Eko list, časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj
Nataša Đereg, direktorka Centra za ekologiju i održivi razvoj i koordinatorka radne grupe Nacionalnog konventa o Evropskoj uniji za Poglavlje 27 - Evropa je veliki lider u oblastima zaštite životne sredine kao što su borba protiv klimatskih promena, izbegavanje opasnih hemikalija u ishrani i upotrebi, zaštita vazduha i sprečavanje zagađenja, a takođe, i zaštita biološke raznovrsnosti- to jest, zaštita prirode. Zaštita prirode i gubitak biološke raznovrsnosti se tek odnedavno i u Evropi ocenjuje i sa ekonomskog aspekta, da celo društvo plaća taj trošak jer zavisimo od usluga ekosistema. Na primer, procenjeno je da oprašivanje insektima u Evropi - najviše pčelama- vredi 15 milijardi evra godišnje. Najveća vrednost EU u oblasti zaštite prirode je u tome što je postignuta vizija i želja da se sa degradacijom ekostistema prestane, jer je zbog ekonomske eksploatacije uništeno mnogo resursa, te je to lekcija i za nas. Treba razumeti da svi moramo uložiti napor da podignemo nivo javne svesti, da koristimo resurse na efikasniji način i da iskorenimo štetno i rasipničko ponašanje. U suprotnom, buduće generacije će biti lišene onoga što im po Ustavu pripada - pravo na zdravu životnu sredinu. Samo 17 odsto staništa i vrsta i 11 posto ključnih ekosistema je u Evropi u željenom stanju, a mnogi ekosistemi su tako uništeni da više ne pužaju vredne usluge. Poljoprivreda je mnogo doprinela tome. Ulaskom u EU Srbija će biti na istom „koloseku” sa drugim EU državama, i deliće ciljeve zaštite prirode: da se degradirani ekosistemi povrate na poželjno stanje, da budu povećane površine obradivog zemljišta i zelene površine, da se obezbedi očuvanje vrsta i staništa pod ovim površinama, da bude definisan plan održivog gazdovanja šumama itd. Srbija je drugi centar biološke raznovrsnosti poljoprivrednih kultura kao što su kukuruz, soja, pšenica i suncokret i značajan centar za oplemenjivanje i stvaranje hibridnog semena. Mogućnost kontaminacije sa GMO-om lokalnih sorti
kukuruza i soje je značajna pretnja za državnu biološku raznovrsnost, kulturne korene i bezbednost hrane uopšte. Srbija treba da bude mudra i da sačuva svoje genetičke resurse, biodiverzitet i zdravlje ljudi. Interes Srbije treba da je, pre svega, u razvoju konvencionalne i organske ratarske proizvodnje bez GMO, razvoju semenske proizvodnje bez GMO, kao i očuvanju starih sorti voća i povrća. Srbija treba pametno da iskoristi fondove EU i dostupna nacionalna sredstva kako bi se zaštitila biološka raznovrsnost i povećala otpornost na klimatske promene. Branislava Jeftić, poslanica u Skupštini APV, predsednica Odbora za urbanizam, prostorno planiranje i zaštitu životne sredine, potpredsednica Zelene stranke - Poglavlje 27 pristupnih pregovora Srbije Evropskoj uniji je od najvećeg značaja, jer je ova oblast prožeta sa svim aspektima života bilo koje države, a time i Srbije. Kada se malo ozbiljnije pogledaju sve teme, odnosno svih 35 poglavlja, tematika iz oblasti zaštite životne sredine prožima se kroz apsolutno sva poglavlja, zbog toga je pristupanje pregovorima u Poglavlju 27 svakako jedan od najvažnijih koraka koje Srbija treba da preduzme na svom putu u punopravno članstvo EU. Evropske vrednost u oblasti životne sredine takođe su sveprisutne u svim aspektima razvijenog evropskog društva, od političkog, javnog, industrijskog, poljoprivrednog, obrazovnog, zdravstvenog, pa i ličnog, odnosno privatnog života svakog pojedinca. Osnovna vrednost svakako je u stečenoj svesti o važnosti i značaju sticanja i održavanja zdrave i samoodržive životne sredine, jer se kroz sva pojedinačna dejstva tako razvijene svesti doprinosi boljim i zdravijim uslovima i privređivanja i običnog svakodnevnog života. Svaka, pa i najmanja aktivnost kojom se štiti životna sredina, štedi energija i raspoloživi resursi je od velike važnosti, jer u ukupnom zbiru sve te aktivnosti daju ogromne efekte. Što se tiče efekata koje očekujem pri ulasku Srbije u EU, moram priznati da ne
očekujem ništa spektakularno, jer su sva moja očekivanja promena vezana za fazu pristupanja EU. To je upravo onaj period u kome efekti moraju da budu najizrazitiji, odnosno drastični, a danom ulaska Srbije u EU moja očekivanja su da smo već na zavidnom, odnosno poželjnom nivou dostignute ekološke svesti i savesti. Dakle, u pristupnom periodu mora doći do promene, kako kolektivne, tako i pojedinačnih svesti o važnosti zdrave i čiste sredine, da bismo bili poželjan član Unije. Promena svesti nekima će se činiti bolnom i teškom, ali moramo shvatiti da sve to što u oblasti životne sredine sada činimo, imaće pune efekte tek u narednim generacijama koje će ovde živeti. Ako smo iskreni i stvarno želimo da naši potomci žive u dobrom i uređenom društvu, naša generacija mora napraviti taj iskorak, u suprotnom, sečemo granu na kojoj ne sedimo mi, nego naša deca. Aleksandar Andrić, zamenik pokrajinskog sekretara za urbanizam i zaštitu životne sredine - Jedna od najznačajnijih evropskih vrednosti je dostizanje visokih standarda zaštite životne sredine kojem težimo, a koji se odslikava u odnosu prema odgovornom planskom upravljanju resursima iz okruženja. Prvenstveno dostizanje standarda u upravljanju otpadnim vodama, komunalnom i industrijskom otpadu kao i posebnim tokovima otpada. Ujedno podizanje površina zaštićenih prirodnih dobara, očuvanje biodiverziteta sa posebnim akcentom na zaštiti retkih biljnih i životinjskih vrsta sa crvene liste, kao i autohtonih vrsta sa ovog područja. Nakon pristupanja EU očekujem da se promeni javna svest i doprinos svakog pojedinca i privrednog subjekta očuvanju i unapređenju životne sredine, pre svega, kroz davanje određenog značaja prevenciji u zaštiti životne sredine, koje doprinosi afirmaciji temeljnih društvenih vrednosti u celini. Takođe, očekujem odgovoran odnos prema eksploataciji prirodnih resursa, uz veće korišćenje obnovljivih izvora energije u cilju postizanja energetske sigurnosti i stabilnosti.
Eko list, časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj
21