Eko-NEC/Održivi hidroenergetski razvoj u Republici Srbiji

Одрживи хидроенергетски развој у Републици Србији Dr.-Ing. Здравко Стојановић Институт за водопривреду “Јарослав Черни”

Европска недеља одрживе енергије, Београд, 27.06.2014. године

Садржај

• • • • • • •

позитивни аспекти хидроенергетике негативни аспекти хидроенергетике најважније хидроелектране у Републици Србији неискоришћени хидроенергетски потенцијал у Републици Србији релевантна европска и регионална регулатива предлог мера за унапређење постојећег стања закључак

Позитивни аспекти хидроенергетике

• економски: обезбеђење енергије, смањивање зависности од увоза, ...

• друштвени: изградња инфраструктуре, вишенаменске акумулације, заштита од поплава, наводњавање, користи за локалну заједницу, ...

• еколошки: смањење емисија GH гасова, стварање нових станишта, ...

•ово су три „димензије” одрживог развоја

Негативни аспекти хидроенергетике

• промена континуираног тока река (фрагментација станишта) • промена морфологије река (и губитак станишта) • смањење резидуалних количина воде у водотоковима • динамичне промене протока у водотоковима • утицај на појаве везане за нанос

Најважније хидроелектране у РС

•ХЕ „Ђердап I“ (већи део производње пласира у варијабилни део дијаграма оптерећења) •ХЕ „Ђердап II“ (највећи део производње пласира у константни део дијаграма оптерећења) •ХЕ „Зворник“, „Бајина Башта“ и „Потпећ“ (могућност регулисања на нивоу дана, односно недеље у случају ХЕ „Бајина Башта“) •Лимске електране: ХЕ „Увац“, ХЕ „Кокин Брод“ и ХЕ „Бистрица“ (располажу великим акумулационим простором) •ХЕ на Власини (могу се користити за разне улоге у ЕЕС) •ХЕ „Пирот“ (погодна за разне улоге у ЕЕС) •РХЕ „Бајина Башта“ (ускладиштена количина енергије 190 GWh)

Неискоришћени хидропотенцијал у РС (1)

•одређене процене указују да неискоришћени хидро-енергетски потенцијал у РС у могућим будућом објектима већим од 10 МW износи око 7.300 GWh/год.

•од неискоришћеног потенцијала, заједнички потенцијал са суседним државама (пре свега са Републиком Српском) износи око 4.400 GWh/год., док је око 2.900 GWh/год искључиво потенцијал РС

Неискоришћени хидропотенцијал у РС (2)

Неки од могућих пројеката: •хидроелектране на Ибру (инсталисана снага око 120 MW, средња годишња производња око 450 GWh) •хидроелектране на Великој Морави (инсталисана снага око 148 MW, средња годишња производња око 645 GWh), бројна ограничења •хидроелектране на Дрини: •систем „Горња Дрина” (у Републици Српској, БиХ) •ХЕ „Бук Бијела” (P: око 450 MW, E: око 1100 GWh) •ХЕ „Фоча” (P: око 55 MW, E: око 180 GWh) •систем „Средња Дрина” (на граници РС и Републике Српске, БиХ) •ХЕ „Дубравица” (P: 87 MW, E: око 336 GWh) •ХЕ „Тегаре” (P: око 121 MW, E: око 448 GWh) •ХЕ „Рогачица” (P: око 113 MW, E: око 414 GWh)

Неискоришћени хидропотенцијал у РС (3)

•1987. године израђен је „Катастар МХЕ“. Идентификовано је око 860 локација, укупне инсталисане снаге око 443 МW, са средњом годишњом производњом од око 1,55 ТWh •имајући у виду да су МХЕ просечно специфично скупља постројења, уведене су подстицајне мере (пратећи смернице развијених земаља) које су дале значајан подстрек развоју ових пројеката •последњих година, од стране различитих приватних инвеститора изграђено је неколико МХЕ, а у припреми за изградњу налази се већи број МХЕ •ЈП „Електропривреда Србије“ такође припрема изградњу нових МХЕ, као и ревитализацију постојећих. Као пробни пример, успешно је изграђена и стављена у погон МХЕ „Првонек“на истоименој акумулацији, чија је основна намена водоснабдевање Врања

Неискоришћени хидропотенцијал у РС (4)

Неискоришћени хидропотенцијал у РС (5)

Релевантна европска и национална регулатива (1)

Неки од најважнијих докумената су: • Water Framework Directive (WFD) • Renewable Energy Directive (RED) • Floods Directive (FD) • Strategic Environmental Assessment Directive (SEAD) • Environmental Impact Assessment Directive (EIAD) •Закон о енергетици РС •Закон о водама РС •Закон о заштити животне средине РС

Релевантна европска и национална регулатива (2)

• чланицама EU су “Renewable Energy Directive 2009/28/EC” дефинисани циљеви у коришћењу обновљивих извора енергије • у њих спада и израда National Energy Action Plan (NEAP) • постоји потреба да се Република Србија у перспективи прилагоди одредбама релевантне регулативе (активности су у току) •РС је од октобра 2005. чланица Energy Community (SEE) •у EU је уочен несклад између WFD i RED, траже се компромисна решења • на сливу Дунава у склопу рада ICPDR донет је документ “Guiding principles on Sustainable Hydropower Development in the Danube Basin”: http://www.icpdr.org/main/activities-projects/hydropower

Предлог мера за унапређење постојећег стања

Потребне мере укључују: • актуелизацију постојећих или развој нових пројеката • унапређење свих аспеката управљања водама • сагледавање, хармонизацију и координацију делатности у сектору вода • развој и примена комплексних алата, као што су хидро-информациони системи (ХИС) • актуелизација података о потенцијалним локацијама, тј. формирање евиденције о неспорним локацијама за изградњу ХЕ и МХЕ, на пример формирањем новог Катастра локација за изградњу МХЕ на територији Републике Србије

Закључак

• у Србији и окружењу постоји известан неискоришћен хидропотенцијал • одређени део овог хидропотенцијала може се искористити без већих проблема, док неки пројекти захтевају системска решења и истовремено активно учешће више земаља региона • методологије за искоришћење овог потенцијала потребно је усагласити са добром иностраном праксом и обавезама РС • поред великих, и мале хидроелектране представљају перспективан начин да се искористи енергија водотокова у Републици Србији и окружењу • потребно је формирати јасну и прецизну евиденцију о неспорним локацијама за изградњу ХЕ и МХЕ