Koje su to naše evropske vrednosti?

projekti integracije

Projekat Evropske vrednosti u oblasti zaštite životne sredine za građane i građanke AP Vojvodine...

jer će im nametnuti dodatne obaveze koje zahtevaju efikasnije upravljanje i dodatno obrazovanje kadrova.

Sve zemlje koje će ubuduće pristupati Evropskoj uniji moraće da posvete posebnu pažnju razvoju regionalne i lokalne uprave u oblasti zaštite životne sredine. U Srbiji je u toku proces izrade sistema zaštite životne sredine po uzoru na sistem u Evropskoj uniji.

Pitali smo naše sagovornike da nam kažu koje su to evropske vrednosti u oblasti zaštite životne sredine kojima stremimo i šta lično očekuju da se promeni sa našim ulaskom u Evropsku uniju kad je u pitanju zaštita prirode.

Evo njihovih izjava:

Koje su to naše evropske vrednosti?

C

iljevi politike životne sredine Evropske unije su očuvanje prirodnih vrednosti, promocija resursno-efikasne ekonomije i briga o javnom zdravlju. Politika životne sredine je multisektorska.

Politika i zahtevi zaštite životne sredine moraju biti integrisani u kreiranje i sprovođenje svih politika i aktivnosti Unije, prvenstveno u pogledu promovisanja principa održivog razvoja (Čl. 11 Ugovora o funkcionisanju Evropske unije).

Osnovna načela politike životne sredine Evropske unije su: predostrožnost, prevencija, suzbijanje zagađenja na samom izvoru i princip „zagađivač plaća”. Kreiranje politike životne sredine podrazumeva poštovanje osnovnih prava i prava javnosti da u ovom procesu učestvuje. Evropska unija je potpisnica Aarhuske konvencije i 18

primena ove Konvencije je obezbeđena kroz sekundarno zakonodavstvo Evropske unije.

Evropska unija posebnu pažnju poklanja pitanju borbe protiv klimatskih promena i za ovu oblast izdvaja se oko 20 odsto budžeta Unije za period od 2014-2020.

Novi okvir za klimatsku i energetsku politiku EU do 2030. godine predviđa smanjenje emisije gasova staklene bašte za 40 odsto u odnosu na 1990. Osnovni instrumenti politike borbe protiv klimatskih promena su dekarbonizacija, povećanje upotrebe obnovljivih izvora energije i energetska efikasnost. Dekarbonizacija podrazumeva suštinsku promenu praktično-političke paradigme, odlučno smanjenje korišćenja fosilnih goriva i povećanje energetske nezavisnosti Unije. Dugoročni cilj EU je smanjenje

Eko list, časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

emisije gasova stakle bašte za 80 do 95 posto do 2050, u odnosu na baznu 1990. godinu. Politika borbe protiv klimatskih promena praćena je i unapređenjem standarda koji se odnose na rad industrije, posebno u sektorima koji predstavljaju značajan izvor zagađenja. Direktiva o velikim ložištima i Direktiva o industrijskim emisija značajno doprinose smanjenju emisija zagađujućih materija u vazduh.

Donošenje propisa u oblasti životne sredine nalazi se u nadležnosti centralne vlasti svake države. Ipak, sprovođenje zakona iz oblasti zaštite životne sredine često se prenosi u nadležnost regionalnih i lokalnih vlasti ili drugih institucija koje su odgovorne za praćenje i nadzor, izdavanje dozvola i inspekcijske poslove. U velikom broju slučajeva novo zakonodavstvo će ozbiljno uticati na rad ovih tela,

Brankica Tabak, podsekretarka Pokrajinskog sekretarijata za urbanizam i zaštitu životne sredine - Zaštita životne sredine je obaveza čovečanstva. Život u današnje savremeno doba je doveo do zanemarivanja prirodnog okruženja. Čovek je mnogo toga zloupotrebio i došao u situaciju da prirodu mora da štiti sam od sebe, da bi preživeo, disao čist vazduh, jeo zdravu hranu, imao ispravnu vodu za piće. Tu nema razlike između naroda u Evropskim i drugim svetskih naroda.

Evropske vrednosti u zaštiti životne sredine ogledaju se u u zakonodavstvu Evropske unije koja je od izuzetne važnosti na globalnom nivou - oblasti zaštite životne sredine. EU je jedan od najglasnijih zagovornika potrebe za zaštitom životne sredine. Svim propisanim načelima zaštite životne sredine i održivog razvoja EU je ustanovila i u potpunosti struktuirala politiku zaštite životne sredine , radila je i radi na pronalaženju delotvornih instrumenata i uspostavljanju standarda u skladu sa ekološkim promenama i zahtevima održivog razvoja.

Celokupno zakonodavstvo u ovoj oblasti svoje uporište ima u Ustavu Republike Srbije gde se kao neotuđivo pravo svih građana proklamuje zdrava životna sredina, uz navođenje da su

svi dužni da čuvaju i poboljšavaju životnu sredinu, za šta su posebno odgovorni kako Republika Srbija tako i Autonomna pokrajina.

Ispunjavanjem uslova za ulazak u EU, usklađivanjem zakonodavstva i njegovom primenom, Srbija bi već na utvrđeno dobar način štitila životnu sredinu i svoja prirodna bogatstva.

Sunčica Vještica, menadžerka održivog razvoja - Poznato je država nosilac sistema upravljanja životnom sredinom.

Očekujem da državni aparat u potpunosti bude osposobljen (vertikalno i horizontalno - od nivoa Ministarstva do lokalne samouprave). Nadam se da će IT infrastruktura biti brza i efikasna (na primer: izdavanje dozvola, mišljenja, saglasnosti itd. se brzo ishoduju).

Verujem da će oni koji poštuju zakon biti stimulisani da doprinose još više, a oni koji zagađuju eliminisani i po zakonu kažnjeni. Trebalo bi da se uspostaviti dobra bonusna politika za subjekte koji ispunjavaju zakonske obaveze - plus stimulacije za unapređenja. Država treba da stimuliše energetske, reciklažne projekte i slično.

Kad građana se nadam da će se podići nivo svesti kao posledica stimulativne i kaznene politike koja se sprovodi.

Ratko Đurđevac, predsednik Ekološkog pokreta Vrbasa - Najveće evropske vrednosti zaštite životne sredine u EU istkane su iz njene tekovine razvoja i primene pravnih normi. Evropski normativi u ovoj oblasti temelje se na primarnom mišljenju struke koja je utemeljila postulate deduktivnog upravljanja ovom oblasti a to su: Čovek svojim odnosom može da utiče na životnu sredinu; - Životna sredina utiče na kvalitet života i zdravlje ljudi; - Čovekov uticaj na životnu sredinu određuje njen povratni efekat.

Ovim postulatima upravljanje životnom sredinom određen je prioritet pred ostalim društvenim oblastima.

Visok prioritet omogućio je donošenje

regulatornih propisa kroz sveobuhvatne i detaljne javne rasprave i po vertikalnom i po horizontalnom nivou.

Ovako doneta regulativa značila je njenu prihvatljivost i primenjivost na terenu za sve članove zajednice. Sve specifičnosti su ozbiljno razmatrane, gde je to bilo moguće, sažimane u obrazac a gde nije prihvaćane su kao takve. Jednom doneta, ona je označila instant promenu obrasca ponašanja građana, privrede, upravnih organa, nadzora i donosioca odluka. Životna sredina u obrazovanju postala je formalna i nezaobilazna oblast! Ulaganje u životnu sredinu adekvatno je i kvalitetno ispratilo primenu propisa.

Zeleni evro je svetinja i nikome ne pada na pamet da ga skrene u parafiskalne tokove!

Sve gore rečeno umanjuje mi optimizam da Srbija može postati ravnopravan član porodice evropskih naroda okupljenih u EU. Srbija nema svoj put ulaska u EU! Evropski put Srbije u EU, nije put i njenog ulaska u to društvo.

Ad hok, gotovo „kopi - pejst” prihvatanje evropske regulative, bez kvalitetne javne rasprave, bez uvažavanja naših specifičnosti, sa izuzimanjem struke, bez reforme pravosuđa, sa zelenim dinarom u parafiskalnim tokovima, bez ozbiljne reforme obrazovanja, sa nerazvijenim civilnim sektorom... Očigledna je šminka i loša maska za neke očigledno važnije stvari koje se od Srbije očekuju.

Ako bi smo ipak, na neki volšeban način ušli u EU, a pri tome zadržali sadašnju neozbiljnost u pristupu ovoj oblasti, to bi za mene značilo da se kapija otvorila, zemlja da se isprazni do kraja, a o životnoj sredini će se pobrinuti neko drugi, ko potom uđe na tu istu kapiju.

Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama je sufinansirao Projekat „Evropske vrednosti u oblasti zaštite životne sredine za građane i građanke AP Vojvodine”. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove Pokrajinskog sekretarijata za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim zajednicama, koji je dodelio sredstva.

Eko list, časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj

19