Projekti Subotica grad ekologije
Saobraćaj najveći zagađivač Kvalitet vazduha i nivo buke zadovoljavajući u Subotici, pokazuju analize gradskog Zavoda za javno zdravlje... S. Iršević
U
ovoj digitalnoj eri, kada deca prvo nauče da koriste pametne telefone, pa tek onda da pišu, buka spada među jedne od glavnih zagađivača životne sredine, ali utiče i na zdravlje ljudi. Povećani nivo buke pored toga što oštećuje sluh, negativno utiče na celokupno zdravlje čoveka tako da podiže: krvni pritisak, povećava nervozu i razdražljivost, dovodi do sindroma hroničnog umora. Nekada smo poznavali samo prirodne izvore buke, poput: grmljavina, zemljotres, šum vetra, šum mora, šum reke ili vodopada, a danas pored prirodnih izvora buke smo stalno izloženi buci različitih inteziteta poput: razglasa, radne mašine, motorna vozila, saobraćaj, građevinske mašine… Saobraćaj je jedan od najvećih zagađivača životne sredine i negativno utiče na kvalitet vazduha i nivo buke. Granicom buke koja može da izazove oštećenje u medicini smatra se buka od 85 decibela, a granica bola je između 120 i 130 decibela, što odgovara zvuku koji proizvodi mlaznjak udaljen oko 100 metara. U stanovima buka uglavnom iznosi 40-50 decibela, u kancelarijama do 65, dok u saobraćaju lako dostiže 85 decibela. Najbučnije mesto u Subotici je raskrsnica kod hotela „Patria” prema rezultatima merenja nivoa buke u Zavoda za javno zdravlje. U Subotici se monitoring buke radi od 1999. 12
godine, i sve do 2007. njen nivo se stalno povećavao, a od tada stagnira. - Prekoračenja buke koja su izmerena na mernim mestima nisu visoka i ona iznose do deset decibela. Prekoračenja se odnose samo na stambene zone i to na mernim mestima kod Ferenca Sepa i Sarajevske, MZ „Dudova Šuma”, MZ „Čantavir”, ugao ulica Jožef Atile i Maršala Tita i ugao ulica Somborski put i Batinska, može se zaključiti da prelaze date granične vrednosti za dnevni i noćni period - istakao je Zoltan Vidaković, iz subotičkog Zavoda za javno zdravlje. Ispitivanje buke vrši se uređajem koji se zove fonometar, meri se u intervalima od 15 minuta - tri dnevna i dva noćna merenja, u dva godišnja ciklusa, najčešće u proleće i jesen. U Zavodu za javno zdravlje objašnjavaju da ne izlaze samo po zahtevu komunalne inspekcije na teren, nego kontrolišu i preduzeća koja imaju izvore zvuka, odnosno proizvode buku.
Situacija sa kvalitetom vazduha je slična. Mirjana Bonić iz Zavoda za javno zdravlje Subotica kaže da na teritoriji grada, na mernom mestu Gradska bolnica, na osnovu izmerenih koncentracija sumpor-dioksida i azot-dioksida u vazduhu može se zaključiti da je vazduh, prema skali SAQI 11, bio odličnog kvaliteta u tokom 2015, 2016. i 2017. godine. Na mernim mestima Čantavir i MZ „Radanovac” tokom grejnih sezona u prethodne tri godine u 24-časovnim uzorcima nije izmereno ni jedno prekoračenje GV (50 μg/m³) koncentracije čađi u vazduhu. Iako je na mernom mestu Bajmok tokom grejnih sezona 2015. i 2017. godine izmereno ukupno pet prekoračenja GV (50 μg/m³) za koncentraciju čađi u vazduhu, srednje vrednosti izmerenih koncentracija ovog polutanta u Bajmoku tokom prethodne tri godine su bile oko četiri puta niže od GV (50μg/m³). Prema srednjim vredno-
Projekat „Subotica grad ekologije” je sufinansiran iz budžeta Grada a na osnovu Rešenja o raspodeli sredstava budžeta Grada Subotice za sufinansiranje projekata proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja u 2018. godini, donetog od strane Gradonačelnika Grada Subotice. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
Eko list, časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj
stima izmerenih koncentracija čađi tokom grejnih sezona u prethodne tri godine može se zaključiti da je vazduh, prema skali SAQI 11, bio odličnog kvaliteta - kaže Mirjana Bonić iz Zavoda za javno zdravlje Subotica. Prekoračenja granične vrednosti azot-dioksida (GV) od 85 μg/m³ su izmerena kod deset od ukupno 1062 uzorka vazduha tokom prethodne tri godine. Srednje godišnje vrednosti azot-dioksida tokom prethodne tri godine ukazuju na lagani porast koncentracije ovog polutanta. Srednja godišnja vrednosti azot-dioksida za 2017. godinu je oko 3,5 puta niža od GV. Suspendovane čestice su vrlo bitan pokazatelj kvaliteta vazduha. Suspendovane čestice predstavljaju kompleksnu mešavinu organskih i neorganskih materija različitog hemijskog sastava, a čine ih čestice poreklom iz dizel motora, leteći pepeo, mineralna prašina. - Neophodno je sprovoditi akcije, uz aktivno uključivanje stanovništva, grada i inspekcijskih službi. U cilju razvijanja ekološke svesti, pored stalne edukacije stanovništva, neophodno je pravovremeno i objektivno informisanje o preduzetim akcijama za čistiji vazduh, kao i informisanje o postignutim efektima - zaključuje Mirjana Bonić.
Postavljen prvi električni punjač za vozila u Subotici Subotica je uvek bila grad koji se odgovorno odnosio prema zaštiti životne sredine. Jedan od najnovijih projekata je i puštanje u rad prvog punjača za električna vozila. U Evropi trenutno ima oko milion vozila na
INFO završna faza gradnje mola za osobe sa invaliditetom U toku je završna faza radova na molovima za osobe sa invaliditetom kod Zobnatičkog jezera. Mile Antunović, predsednik UO Ekološkog udruženja ribolovaca „Jezero” iz Bačke Topole, ističe da će JP „Komgrad” svojom mehanizacijom urediti prilaznu rampu molovima i nasuti je tucanikom. - Ideja je potekla od članova našeg udruženja i zahvaljujući donacijama lokalnih privrednika i preduzetnika obezbedili novac, kako bi i osobe sa invaliditetom mogle da uživaju u čarima i lepoti Zobnatičkog jezera. Biće izgrađena dva mola na delu od brane ka Poljoprivrednoj školi, te će ribolovom moći da se bave i lica u invalidskim kolicima. Radi se o molovima dimenzija 5×5 metara na kojima će moći da borave po četiri lica i pecaju. Pravila nalažu da mol ima i zaštitnu ogradu - rekao je Mile Antunović predsednik UO Ekološkog udruženja ribolovaca „Jezero” Bačka Topola. E. L.
električni pogon, a u Subotici šest i to: četiri hibridna i dva na električni pogon, rekao je član Gradskog veća zadužen za sport i omladinu Nemanja Simović. Prilikom svečanog puštanja u rad punjača za električna vozila, Simović se zahvalio i Prokredit banci na zajedničkom projektu koji je uspešno realizovan i istakao da lokalna samouprava prati evropske trendove i vodi računa o zaštiti životne sredine. Punjač je postavljen u centru grada ispred spomenika Ivanu Sariću, ispred Prokredit banke, a punjenje vozila je besplatno. Da bi se napunila baterija na automobilu, potrebno je oko pet sati, a vozilo može da pređe, sa optimalnom potrošnjom, do 160 kilometara - Banka je obezbedila električni punjač za automobile, a mi smo pribavili svu potrebnu tehničku dokumentaciju i obezbedili sve neophodne dozvole i parking mesta - rekao je član Gradskog veća zadužen za sport
i omladinu Nemanja Simović. Nataša Lulić, direktorka Prokredit banke, Filijale u Subotici, istakla je da korisnici treba da potraže karticu u banci i jednostavno dopune. Ona je izrazila zadovoljstvo što je imala mogućnost da predstavi zajednički projekat sa Gradom Subotica, a vezan je za instalaciju i pokretanje punjača za električna vozila. - Naša banka je oduvek imala fokus na zeleno kreditira i ovo je primer kako pokušavamo da promovišemo energetsko finasiranje i energetski efikasne projekte kroz praktični i lično primer. Mi u našoj kvoti imamo 15 električnih automobila. U Subotici i Somboru imamo dva i postavili smo punjače za električna vozila u Berogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Prema našim informacijama, u Srbiji ima 150 vozila na struju, što znači da držimo oko deset odsto tržišta u Srbija - rekla je Nataša Lulić. Da podsetimo, u Srbiji ima 150 vozila na električni pogon, više od polovine su automobili, a mogu da koriste ukupno tridesetak punjača, među kojima je samo pet brzih na autoputu i jedan solarni brzi punjač u Beogradu, koji bateriju napune za 30 minuta. Prosečna cena automobila na električni pogon je oko 28.000 evra i još ne postoje državne subvencije za njihovo korišćenje. Za punjenje baterije od 140 kilovata potrebno je osam do 12 sati, a na brzim punjačima četiri sata.
Eko list, časopis za ekologiju, zaštitu životne sredine i održivi razvoj
13